Žilber Delae i Marsel Marli Maja,, Miša i Sneško Maja
1
Nedelja je. Jutro. Miša protrlja oči i protegnu se. Dnevna svetlost je provirivala kroz prozor. S ulice je dopirala zaglušujuća buka automobila. Bilo je bučnije nego obično. Čuo se i zveket lopata. Miša skoči iz kreveta, dotrča do prozora i proviri napolje.
2
- Pada sneg! Pada sneg! Majo, ustani! Idemo u šumu da napravimo Sneška! Tata je obećao da će nas povesti!
3
Tata, Maja i Miša zgrnuli su veliku gomilu snega i napravili Sneška. Zadovoljno su posmatrali svoje delo. Sneško je zaista prekrasan. Skakali su, igrali i pevali oko njega dok im se obrazi nisu zarumeneli. A, onda je svako izmislio svoju pesmicu:
4
Tata:
Maja:
Miša:
Sneško, beli smeško, pruži ruke i igraj se s nama.
Sneško, o Sneško, pokušaj da hodaš, prošetaj se s nama!
Sneško, dobar dan! Pozivamo te, dodji sam, dok se sunca ne pojavi plam.
5
- Oho! Pa to su prave pesmice - pohvali ih tata. - Bravo, deco! Gle, već je pet sati, vreme je da se kući vrati.
6
- Šteta što smo ostavili našeg lepog Sneška! - reče Miša. - Ja bih volela da ostanem s njim sve dok se ne istopi - požele Maja. - Doći ćemo opet u sredu da ga vidimo - obeća im tata. Uveče su mama i tata išli u posetu prijateljima. Maja i Miša će sami večerati i veče provesti sami. - U krevet, najkasnije u pola deset - podseti ih mama. - U redu! - obećaše deca.
7
Miša je podgrejao supu i dobro zatvorio plin. Hmm... Supa je odlična! " I moja kašica" - pomisli mačkica Bibi. Samo što su oprali sudove, kada se začu zvonce na vratima. Deca se pogledaše uznemireno: Ko li to zvoni?
8
Miša pridje i lagano otškrinu vrata, a onda radosno povika: - Sneško! Naš Sneško!
9
Deca mu pritrčaše i radosno zapljeskaše. Mačkica Bibi nije bila baš tako oduševljena. Nakostrešila se, ratoborno zamaukala i skočila na ormar!
10
Sneško se igrao s Majom i Mišom. Igrali su domine, utrkivali se i vozili električni voz. Maja je pokazala Snešku svoje lutke.
11
Najlepša od svega bila je igra kosmonauta. Maja, Miša i Sneško seli su u veliku kartonsku kutiju, raketu. Miša je držao zamišljeni volan, Maja je dala znak za polazak: - Šest, pet... vežite pojaseve... četiri, tri... pažnja... pripremite se... dva, jedan, nula... polazak! Krećemo!
12
Raketa je poletela uz strašan prasak: buum, bang, fijuuu...
Putnici su vikali: - Vidim kako se približavamo zvezdama! - Vidim kratere na Mesecu! - Vidim zastave! - Koliko ih je!
13
Mačkica Bibi se probudila i skočila s ormana da vidi šta se to događa. Raketa je usporila da primi novog putnika. Mačkica uskoči u svemirski brod.
14
U pola deset začulo se kako je neko okrenuo ključ u bravi. Došla je susetka da vidi šta rade deca, i da ih podseti da je vreme za spavanje.
Maji je bilo smešno kada je pomislila: «Ala će se susetka iznenaditi kada ugleda Sneška u raketi!» - Dobro veče! - pozdraviše je deca. - Odmah ćemo poći u krevet i nećemo više galamiti. Susetka nije Sneška ni primetila.
15
Kada je otišla susetka, Maja i Miša su se oprali i spremili za spavanje. - Sneško, tebi ćemo namestiti ležaj na podu - reče Maja. - Doneću ti i jastuk i pokrivač.
16
- Ne, nemoj! - reče Sneško. - Ovde je za mene pretoplo. Čini mi se kao da se pomalo topim. Ne bih hteo da ukvasim prostirač i pod. Najbolje je da legnem na pločice u kuhinji. Tamo će mi biti najprijatnije.
17
Jutro je. Već je pola osam i mama budi Maju i Mišu: - Deco, ustajte! - O, mama! Da samo znaš kako smo se lepo igrali sa Sneškom! Mama se nasmeja: - Ti još sanjaš, Majo!
18
- O, ne! - reče Maja pa otrča u kuhinju. I Miša se probudio i potrčao za njom. Ali od Sneška ni traga. Samo je na pločicama svetlucala barica vode. Maja i Miša su bili sigurni da nisu sanjali. Mora da je Sneško otišao da provede dan u šumi. Ta Snešku bi bilo dosadno ceo dan u stanu...
Kraj.
19
