Žilber Delae i Marsel Marli
Maja Ma ja u svetu m uzike
1
Maja i njena porodica su na godišnjem odmoru. Tata je smestio auto s prikolicom na prostor za kampovanje. Maja se sprijateljila s dve nove drugarice, Kristinom i Mirom. Obično Obi čno popodne u kampu ima malo ljudi. Kristina koja se tek vratila s plaže upita Maju: - Ima li šta novo? - Tata kaže da će se u gradu održati velika svečanost s muzikom. Hoćeš li da podješ s nama?
2
- Požurite! Zakasnićemo! - viče Maja i brzo seda na svoj bicikl. Radoznali gledaoci došli su sa svih strana: iz grada, iz susednih sela, iz kampova. Turisti su zaposeli pločnike. Neki pričaju a neki nestrpljivo pogledaju kada će se pojaviti povorka. Kako pronaći malo mesta u ovolikoj gužvi? - Deco, dodjite ovamo! - pozva ih jedna starija žena. - Odavde ćete dobro videti.
3
Trube se sjaje. Zvuci odjekuju. Svečanost počinje. - Šta li on radi ovde? - iščudjavao se Žuća. - Kao da mi daje neki znak?
4
Fanfare objavljuju da svečanost počinje. Trube i tromboni su na čelu povorke. Oglašavaju se bubnjevi, činele ih prate, rogovi ih slede. (Bum, bum, bum - čujete li veliki bubanj?) Povorka se zaustavlja i svirači se odmaraju. Prilaze im devojčice s čela povorke. - Kakav čudan instrument? - To je kontrabas. "Izgleda opasno", pomisli Žuća.
5
Trubač, svirač na rogu i saksofonista ponose se svojim svečanim odelima.
6
- Čemu služi ovaj levak? - upita Mirko. - To je lovački rog. - Lovački rog? Pa njime se puca na zečeve?! - zaprepasti se Žuća. Uistinu, ovaj mali pas nije imao pojma o muzici. - Hoćeš li mi pokazati tvoju trubu? - upita Maja jednog trubača. - Lako je svirati trubu. Probaj. Samo duvaj u nju. - Da, ali bi ipak morala znaki kako!
7
- Više mi se svidja violina. Ili možda violončelo - glasno je razmišljala Maja. - Ti zaista voliš muziku - reče joj devojčica iz kolone. - Moja rodjaka Isidora svira violončelo na koncertu. Imam dve ulaznice. Podji sa mnom. Maja je radosno prihvatila poziv za koncert. - Gde je tvoja rodjaka? - upita Maja. - To je ona devojčica u beloj haljini… Vidiš li je? - Psst! Za vreme koncerta se ne govori!
8
Kada je Maja upoznala Isidoru odmah je upitala: - Kako se postaje violončelistkinja? - Dodji kod mene u utorak. Praznici su pa imam dosta vremena. - Vrlo rado ću doći - obeća Maja. - Ali prvo pitaj roditelje - podseti je Isidora. - Ne brini, pitaću ih.
9
Koncert je završen. Već je kasno i Maja žuri da se vrati u kamp. Mada je svečanost prošla, mnogi gledaoci se još ne razilaze. Harmonikaši sviraju neku veselu melodiju, i razdragani pozivaju Maju: - Hoćeš li sa nama da zaplešeš "pačiji ples"? - Ne mogu. Moram da se vratim. Kasno je - koleba se Maja. - Ama, hajde - nagovara je jedan harmonikaš. - Nije svakoga dana slavlje. 10
Mama i tata su zabrinuti i ljuti na Maju: - Mnogo si zakasnila! - Šta ti se dogodilo? Da nisi pala s bicikla? - Nisam. Sve je u redu. Upoznala sam Isidoru. - Isidoru? Ko je to? - začudi se mama. - Moja nova prijateljica… Upoznala sam je na koncertu. Ona svira violončelo. Hoće i mene da nauči da sviram. Da li mogu da idem kod je u ponedeljak. - Možeš, ukoliko to ne smeta njenim roditeljima! - Ne, ne. Isidora me je sama pozvala. Uostalom sada imamo vremena, praznici su…
11
Majin tata je pozvao Isidoru telefonom. Javio se Isidorin deka: - Da li očekujemo Maju? … Svakako! Može da dodje kad god želi… Isidora mi je pričala puno o njoj. Moja će unuka biti srećna da je podučava u sviranju…
12
Tek tada je tata pristao da Maja poseti svoju novu prijateljicu.
13
- Započećemo učenje malom igrom, kako bi ustanovila da li imaš sluha - predloži Isidora. - Sipaćemo vodu u čaše: u ovu do polovine, u ovu tri četvrtine, u ovu dovde! - A, zatim? - upita, malo zbunjena Maja. - Zatim, ćemo lagano, vrhovima prstiju lupkati čaše… Poslušaj… Čuješ li razliku? Postoje visoki, niski i srednji tonovi. Kompozitori beleže tonove na notni papir, znacima koji se zovu note…
14
- Ispričaću ti nešto zanimljivo - započe priču Isidora. - Ja sam počela da sviram violončelo u tvojim godinama. Bila sam veoma ponosna kada sam dobila svoj prvi violončelo. - Šta si uradila s njim? - Sačuvala sam ga jer mi je deka rekao: "Dobro ga čuvaj. Jednoga dana će ti biti možda milo što ga imaš." - Je l to ovaj? - upita Maja.
- Aha. Sigurna sam da će ti odgovarati. - Mogu li da pokušam? - Sačekaj malo, da doterma žice. - Šta to radiš? - ljubopitljivo je posamtrala Maja šta radi Isidora. - Zamenjujem pukle žice novim.
15
Za svega nekoliko dana Maja i Isidora postale su nerazdvojne prijateljice. Maja je nestrpljivo iščekivala svaki čas kod Isidore. - Zašto prsti treba da klize po žici? - pitala je Maja. - Tako se postižu različiti tonovi - podučavala je Isidora. - Volela bih da nešto odsviram. - Pokušaj da izvedeš lestvicu, dodirujući žice s dva prsta. Osećaš li kako trepere? Pokušaj ponovo… Još jedanput… Tako… Sledećeg časa ću te naučiti kako se drži gudalo.
16
Maja je dolazila kod Isidore dva-tri puta nedeljno i dosta naučila. - Povuci lagano gudalom po žicama. - Uh, ala škripi! - jadikovala je Maja. - Ne budi tako ukočena. Opusti se! Maja je s mukom odgonetala note. Nije joj bilo lako. Činilo joj se da note trče po crtama, kao muve. Gudalo, prsti, ritam - kako je to teško!… Ali, Maja marljivo vežba već dve nedelje.
17
Noćas je Maja usnula neobičan san. Kao svira ona violončelo ispred nekog čarodnog brega. Prizor je bio čudesan. Iznenada jedan prst dodirnu žicu. Žica zaplaka. Maja je odsvirala pogrešnu notu. - Pogrešno, pogrešno! - zalaja Žuća.
18
Sutradan Maja veoma zabrinuta je došla kod Isidore. - Šta se dogodilo? Ispričaj mi! - Mislim da nikada neću moći da naučim da sviram. Noćas sam u snu doživela pravi košmar. - Neće te valjda obeshrabriti jedan ružan san. Moraš strpljivo vežbati. Svaki početak je težak. - Dođite - pozva iz deka. - Hajde, da nešto pojedemo.
19
Prolazili su dani. Kada su bili lepi dani Isidora i Maja svirale bi u vrtu. I Isidora i deka su mislili da Maja veoma brzo napreduje. Ali, približavao se kraj praznicima i Maju je to mnogo mučilo.
20
- Što si tako zabrinuta? - iznenada upita Isidora Maju. - Mislim da nikada neć postati violončelistkinja - tužno će Maja. Praznici su pri kraju a još ništa nisam postigla… A nisam sigurna da će mi tata dopustiti da se upišem u muzičku školu. - Razgovaraću s dekom, on uvek zna šta treba da se uradi - obeća Isidora.
21
Deka je odlučio da odmah poseti Majine roditelje. Kada je došao u kamp, tata je već pakovao stvari za odlazak.
22
Mama je pozvala deku na čaj. - Kako napreduje Maja u učenju? - iznenada upita tata. - Baš sam zbog toga i došao. Maja ima mnogo smisla i sluha za sviranje violončela. Tata i mama ga pogledaše iznenadjeni. - Da, da. Verujte mi. Bila bi velika šteta da ne nastavi s učenjem. Kada se vratite kući, obavezno je upišite u muzičku školu. - U muzičku školu? - upita mama. - Da uči violončelo! - čudio se tata ali je odmah pristao.
23
Kada se deka vratio, odmah je saopštio Maji radosnu vest: - Tvoj tata nema ništa protiv muzičke škole. - Sjajno! Ali kako ću?… Ja nemam violončelo? - pokunji se Maja. - Pozajmiću ti svoj, dokle god ti bude potreban - predloži Isidora. Za mene je premalen. Ako ga ne prihvatiš, naljutiću se… - O, hvala - reče Maja i pocrvene od zadovoljstva. - Uskoro ćemo se opet videti, zar ne Majo? - Svakako, Isidora. Videćemo se - … Sigurno ćemo se videti! - srećna i uzbudjena povika Maja, opraštajući se od svoje prijateljice.
24
