Vizantijska civilizacija skripta

Византијска цивилизација Географске основе византијске цивилизације

Царство је географски, културно, религијски, језички разнолико, главни је Цариград и у односу на њега се врши подела на Запад (између осталог Балкан) и Исток, али је географска географска разноликост разноликост куч за све друге! друге! "изантијско "изантијско #арство постоји постоји од времена $онтантина "еликог %%&! године до пада Цариграда '%! године и то је најдуготрајнија др*ава (не рачунају+и алеки Исток)! "изантија се не мо*е замислити -ез Цариграда (Цариград је само у .вропи, у /зији је 0алкедон), западне 1але /зије, 2ракије и 3рчке! 4редиш 4редишње ње о-ласти о-ласти "изант "изантије ије чине5 чине5 '! Источн Источни и 1едите 1едитеран ран који који о-у6ва о-у6вата та о-ласт о-ласт .гејског мора са преко 7& насеени6 острва, затим 1раморно море, Босфор и о-але Црно Црногг мора мора,, 8! 1ала 1ала /зиј /зијаа тј! тј! њен њен #ент #ентра ралн лни и и прио прио-а -алн лни и део и %! Балк Балкан анск ско о полуострв полуострво о тј! 2ракија 2ракија и прио-ални прио-ални делови 3рчке који излазе на .геј и 9елопонез! 9елопонез! о '8&! је .гејско море кучно! Централни део 1але /зије је -ио много ва*нији од Балкана јер је -ио извор мо+и и -огатства, сада је само %&: о-радив, али некада су /надолија и $ападокија -иле веома плодне о-ласти! $ада су 2ур#и освојили #ентралну 1алу 1алу /зиј /зију у у ''! ''! веку веку,, "иза "изант нтиј ијаа је дефи дефини нити тивн вно о поче почела ла да пада пада јер није није имала имала о-ради о-радиву ву зему зему!! Балкан Балкан је тек тре+а о-ласт по ва*нос ва*ности, ти, а најва* најва*ниј нијаа о-ласт о-ласт на Балкану је 2ракија јер је најве+и про-лем Цариграда отвореност ка .вропи, а 2ракија је ту да чува чува!! Битн Битнаа је и о-ала о-ала .гејс .гејско когг мора мора јер јер су морс морски ки путе путеви ви -или -или сигу сигурн рниј ији и (нарочито су -или опасни -алкански путеви), 1акедонија јер је плодна и ;ерменија! "изантијум је антички град на месту Цариграда! "изанти#и су се-е називали <омејима тј! <иманима, <иманима, и "изантија "изантија се тако назива до 7! века! "изанти#и "изанти#и су -или политички политички народ (као данас 2ур#и), нпр! ;ермени су у "изантији увек имали велики ути#ај, али су и они они се-е се-е смат сматра рали ли <им <иман аним има, а, #ар #ар је -ио -ио #ар #ар <оме <омеја ја (=>?@AB (=>?@ABC? C? DEF> DEF>GH GHF), F), #ар #ар политичког народа! о I! века је званичан језик -ио латински! 9утеви су углавном наслеђени од <имана, ширине 7 F! =@> J@A@K>L@? (Цариград, 0ераклеја, /дријанопо (;едрене), долина 1ари#е, Mилипопо (9ловдив), 4ердика (4офија), долина 1ораве, Nаисус, "имина#ијум, 4ингидунум) =@> OPG>K@> (Цариград, 0ераклеја, $ипселе, 0ристопо ($авала), Mилипи, 2есалоники, .деса, 0ераклеја Qинкестис (Бито), Qи6нидос (R6рид), долина Sкум-е до рача и на  југ /полоније) TБрзи TБрзи путU путU (0ал (0алкед кедон он,, ори орилео леон, н, /мор /морио ион, н, Mило Mиломе мели лион он,, Икон Икониј иј,, 9одан 9одандо дос, с, $иликијска врата, 2арс V /нтио6ија, /леп, Багдад)

Цариград

W Би-лији се говори о шест #арстава од који6 је <им последње, и кад 7! пропадне, третре-ал ало о -и да дође дође смак смак свет света, а, и у сред средње њем м веку веку су га ства стварн рно о и очек очекив ивал али! и! $онстантинопо је стално упоређиван са <имом јер XB пре-ачена престони#а! Цариград је као нови <им основао $онстантин "елики (%&7 Y %%I) на месту старе колони колоније је 1егаре 1егаре тј! "изантио "изантиона на који су 3р#и основали основали још у I! в! п! н! е, а после после <им <иман ани и осво освоји јили! ли! 1ног 1ноги и смат сматра рају ју да има има идеал идеалан ан поло поло*а *ај, ј, а иза-р иза-ран ан је з-ог з-ог идеоло идеолошки шки6 6 и геопол геополити итички чки6 6 разлог разлога, а, размат разматран рани и су и .фес, .фес, 2роја, 2роја, Nикоме Nикомедиј дија, а, 4ирмиј 4ирмијум ум!!! !!! Изград Изградња ња $онста $онстанти нтиноп нопоа оа је почела почела %8! %8! године године!! $онста $онстанти нтин н је -ио паганин, али свестан 6риш+анства и други6 религија и свој град гради у 6риш+анском

светлу, то је прва 6риш+анска престони#а тј! град! 4вечано је отворен и 6риш+ански освештан ''! маја %%&! године и тај дан се сваке године прославао! о-ар поло*ај5 на  југу 1раморно море, на истоку Босфор, на северу залив Златни рог! ;едина сла-ост је отвореност ка .вропи и пре свега недостатак воде! 9остоји мала река која је -ила извор воде, на Златном рогу има две реке, али то нису могли да користе, тако да су углавном са стране довлачили и складиштили у подземним резервоарима! анас су сачувана купатила и две #истерне T'&&' сту-U и Базиликум! 4ту-ови у резервоарима су довлачени из читавог #арства са разрушени6 6рамова! Цариград је имао -едеме и уз о-алу, два пута је пао, а само једном освојен топовима '%, јер су '8&! пустили $рсташе унутра! о '', '8! века је -ио једини прави град у .вропи! 2ради#ија града је измишена, као нпр! легенда да је апостол /ндреј тамо приповедао, јер је до ! века -уквално -ило село, а морао је да парира /нтио6ији, /лександрији и ;ерусалиму који су имали огромну тради#ију и историју и који су до освајања -иле много мо+није (пре свега у #рквеном смислу)! Цариград је постао нови и ;ерусалим, иако је у почетку -ило и пагански6 6рамова, ипак је 6риш+ански град! "ерски синкретизам Z више религија у ! веку, а %['! постаје др*авна религија! <омеји су преузели улогу иза-раног народа! Nајва*није зграде у #ентру5 '! #рква св! 4офије, 8! велика палата и %! 6иподром! 4вета 4офија је саграђена у $онстантиново веме, као и суседна св! Ирина (мир), али су о-е изгореле у по*ару и поново сазидане у 7! веку! "елика (света) палата је дозиђивана и -ила је средиште #арева до '8! века, сада се на њеном месту налази 9лава \амија! W '8! веку су $омнини отишли у другу палату јер је ова пропадала, а нису имали пара да је о-нове! 0иподром је слу*ио за одр*авање свечаности, #еремонија, проглашавања #арева (зато је ва*нији од $олосеума) и коњички6 трка које су имале и политичку подршку! 9остојали су зелени и плави тим, тј! дема! Зелени су -или никејски правоверни#и, тргов#и и занатлије, а плави аристократе и римски -огаташи, -лаго  јеретички, али 6риш+ани, и они су заправо представали две фрак#ије народа! Цареви су -или привр*ени или зеленима или плавима, тако је -ило до ;устинијана (8I Z 7) који је дошао на власт уз помо+ плави6, а онда покушао да завади и укине деме! 2ада су се плави и зелени први пут удру*или и организовали по-уну TNикаU у јануару %8! године када је читав стари део Цариграда уништен у по*ару! ;устинијан је успео да по-еди тако што је затворио више десетина 6иада по-уњеника у 6иподром и по-ио и6! Rву по-уну је искористио да оствари своје #иеве у унутрашњој и споној полити#и! R-новио је Цариград и %%! потписао T"ечити мирU са 9ерсијом како -и могао да се кон#ентрише на освајања на западу! Rн је освојио широка пространства, али је то -ило кратког века и изморило је "изантију! Rсим ратовања, саградио је и многе грађевине, нову #ркву свете 4офије којом је показао своју мо+! 9риликом осве+ивања је заједно с патријар6ом ушао, онда потрчао до #ентра и рекао5 T9о-едио сам те 4оломоне]U! 9рво-итна купола ?е -рзо урушила, па су саградили нову! 9оред је и о-новена #рква свете Ирине (у старој је %['! одр*ан руги васеенски са-ор) која  је ретка која никад није -ила претворена у \амију, а ту је и #рква св! 4ергија и "ак6а! "ан #ентра је и #рква св! /постола коју је $онстантин започео, а ;устинијан доградио и  једна је од ретки6 коју су 2ур#и одма6 уништили! 9оред ње се налази $онстантинов маузолеј у коме има '8 празни6 гро-ова као '8 апостола, а у '%! је $онстантин, као тринаести апостол, који је једини византијски #ар који је проглашен све#ем (св! $онстантин и ;елена, његова мајка, се славе 8'! маја по старом календару)! W остали6 '8 саркофага (#ареви нису покопавани, него полагани у саркофаге) је следе+и6 '8 #арева, али се нпр! у ^! веку одједном TупразнилоU место, тј! неког су из-а#или да -и са6ранили тадашњег #ара!

Реформе Диоклецијана и Константина

W %! веку је -ила једна од најве+и6 светски6 криза, криза <имског #арства, па се зато престони#а и пре-а#ила на исток! иокле#ијан и $онстантин су спровели реформе, пре свега новчане (пореске) и административне! иокле#ијан (8[Y%&) је извршио реформу вр6овне власти и увео тетрар6ију да владају5 два августа и два #езара (коју $онстантин укида), а %&'! године је увео T.дикт о #енамаU и прописао максималне #ене свега под претњом смртне казне, који није успео! W то време је -ила стравична инфла#ија јер су уди правили зали6е! $онстантин је после њега спровео реформу и увео најјачи новчани систем у .вропи икада Z систем златног нов#а ?EA@_H? (грч! номизма, иперпирон) тешког ![ P, постојао и сре-рни нова# ?@A@`H> те*ак 8!8 P (8 сре-рна за ' златан), а касније се уводи и -акарни нова# aEAA@? јер златни и сре-рни превише вреди! Nова# је -ио и ва*но пропагандно средство јер је на њему приказан тренутни #ар (или #ари#а, наследни#и), па се тако у свим удаеним деловима #арства знало да је дошао нови владар! Nумизматика је помо+на историјска наука која се -ави проучавањем нов#а! Rд ! до друге половине ''! века у "изантији нема инфла#ије јер је злато у нов#у преко ^[:, што показује колико је др*ава -ила ста-илна! W ''! веку за неколико година нова# гу-и вредност и око '&I&! године количина злата у нов#у пада на око '&:, па /лексије b $омнин '&^8! врши реформу новчаног система! иокле#ијан је укинуо #арске и сенаторске провин#ије, тако да постоје само #арске и увео је дија#езе, а $онстантин префектуре! Rдвојио је #ивилну од војне власти, а од иокле#ијана је свуда главни #ар _EF@GH? (господар, доминат)! $онстантин уводи систем офи#ија (Eaa@c@>, министарство) први пут у историји, а F>P@?KBL Eaa@c@ELHF (премијер) је главни у том -ирократском апарату! Wправо је тај чиновнички апарат омогу+ио "изантији да опстане толико дуго и одр*ава ред, а чини га пуно уди који су веома о-разовани! 2ај систем је и подстакао о-разовање које није везано само за манастире и #ркву иако су учили и 4вето писмо, али и 0омера, 4тари завет и природне науке, граматику,  реторику, астрологију и астрономију! $ада #ар изда повеу, само I, [ примерака иде у ар6ив, а сви су оверени од стране чиновника! /нона је -ио порез у раном периоду и пла+ала се у натури, а иокле#ијан уводи порез из два дела5 @HPHF (јарам, кад су *ивотиње упрегнуте заједно и то је количина коју човек мо*е да изоре са 8 вола за дан) и c>dHK (глава, по човеку), а систем се зове @HP>K@E (земарина) и c>d@K>K@E (главарина) и једно не мо*е -ез другог, тј! само уди који имају зему пла+ају порез! W интересу др*аве је -ило да свака зема има свог власника, па су и на силу додеивали удима зему! 2о је рановизантијски тј! позноримски период, а систем принудне доделе се зове епи-ла! $ада се капут доведе на зему постаје колон, а про#ес колониза#ија, и дешава се највише у .гипту и на о-али 1але /зије! .гипат је *итни#а ране "изантије (није -ио пустиња као данас), поготово Цариграда, где се као и у <иму делио -есплатан 6ле- народу и пад .гипта у I! веку је -ио велики гу-итак! "изантијски печати су ва*ан извор, има и6 јако пуно и стално се проналазе! 9исали су на египатском папирусу! W 7! веку је куга преполовила становништво Цариграда! Qатифундија је основна једини#а поседовања земе у раној "изантији! W почетку су то -или велики поседи, а после и6 преузима др*ава од ! до ''! века, па остају ситни! Rвапло+ење (од речи плот Z материјално тело) је отелотворење 0риста! 0рист је дошао у удском о-личју и *ртвовао се за све уде! Бог је из у-ави према удима *ртвовао сина! /постол 9авле је апостол у-ави јер је рекао да -ез у-ави нема ни вере! омострој од грч! икос Z дом, номија Z уређење, стројe икономија, економија Z уређење дома!

Прва четири Васељенска сабора

"изантија се не мо*е замислити -ез 6риш+анства! Иако је $онстантин први 6риш+ански #ар и света#, он се крстио непосредно пред смрт! Nа 1иланском едикту %'%! је 6риш+анство признато као религија, %8! је почела градња $онстантинопоа, а %8! је -ио 9рви васеенски са-ор у Nикеји! Црква се до тада ве+ -ила организовала у епископате, зато је 6риш+анство и успело јер је имитирало др*авно уређење и у сваком граду је постојао епископ! $онстантин је сазвао овај са-ор да се договоре која је права и јединствена верзија 6риш+анства! W то време је оно тек постајало званично, тако да су многи почели да се -аве 6риш+анском филозофијом! 9остојале су две главне струје5 александријска која је Би-лију тумачила метафорично и антио6ијска која је  ра#ионалистичка и тумачила Би-лију као литерално дело, сти6 по сти6! /рије из /лександрије је проповедао да је 6риш+анство монотеистичка религија, па да је самим тим немогу+е да је и 0рист Бог као Бог Rта#! /танасије /лександријски је тврдио да су 0рист и Бог Rта# једносуштни (иста суштина), настали у исто време и да нема времена -ез Исуса што је -ио велики корак за тадашње време, он је рекао да је то једно са три ли#а5 Исус, Бог и 4вети ду6 су једно исто Z три ли#а, о-личја, три ипостаси! Nа 4а-ору  је председавао сам $онстантин који је прогласио /рија за јеретика, а /танасијева верзија је при6ва+ена! 2ада настаје потпуно друго до-а јер су до тада уди  расправали и TфилозофиралиU на трговима, а 6риш+анство то полако укида и ствара догму! /ријево учење је имало више пристали#а јер је -ило разумније и једноставније, и у ! веку су многи #ареви -или аријан#и! 3енерално, у западном делу #арства је -ило више пристали#а /танасија, а у источном /рија, па су и 3оти покрштени као аријан#и, али су полако пристали#е /танасија, тј! никеј#и превладали поготово за време 2еодосија b (%I^ Z %^)! Rн је %[&! донео указ којим за-рањује све религије осим 6риш+анства, што је и потврђено на ругом васеенском са-ору у Цариграду у #ркви св! Ирине %['! године! 9оред тога утврђен је T4им-ол вереU и потврђен је 9рви са-ор, тако да су аријан#и коначно потиснути! 9рви и руги васеенски са-ор у ! веку се -аве односом 0риста и Бога R#а, док се 2ре+и и fетврти у ! веку -аве односом -о*анске и удске природе у 0ристу! 2ре+и васеенски са-ор је одр*ан %'! у .фесу за време #ара 2еодосија bb и опет су постојала два учења! 9рема о-а се 0рист родио као човек, али антио6ијска школа ка*е да се по рођењу -о*анска природа TуселилаU у 0риста и да је тад постао Бог, тако да се Богороди#а не мо*е називати тако, него само 0ристороди#а или само 1арија пошто њен култ тада још није -ио толико развијен! /лександријска мистичка школа говори о -езгрешном заче+у, тако да Исус има и -о*анску и удску природу што је и однело по-еду на 4о-ору! fетврти васеенски са-ор је сазвао #ар 1аркијан (чија је *ена, #ари#а 9ул6ерија, -ила сестра 2еодосија bb и заправо је владала #арством уместо о-оји#е) '! године у 0алкедону (данашњи Истан-ул, прекопута Цариграда) и постојале су три струје! Nесторијанска се залагала за ставове антио6ијске школе са 2ре+ег са-ора, монофизити су говорили да су се две природе у 0ристу после његовог рођења претвориле у једну, а при6ва+ено је догма о двема природама 0риста Tнедеивим али и неспојивимU! Nа овим са-орима су решени велики про-леми 6риш+анства и оно кре+е у праву експанзију! Nаравно, расправе су и дае остале *иве, монофизитство је остало на истоку 1але /тије и Qеванту где су и дан данас 4иријска, ;ерменска, $оптска #рква монофизитске, а управо з-ог тога су те о-ласти нај-р*е потпале под власт /рапа!

Законодавство

W "изантији, поготово у ранијој историји, су суђења честа и популарна, а судови -рзи и ефикасни! 9остоје два извора права5 закони (од 0адријана #ар издаје законе, пре тога је сенат) и коментари правника, судске одлуке (што данас постоји у англоYсаксонском праву)! Закони су -или општи, па је -ило потре-ни пуно правника да и6 тумачи, и постојали су приватни з-орни#и који су адвокати правили за се-е да -и се лакше сналазили! 9рви ве+и је $одекс #ара 2еодосија bb издат %[! године и који о-у6вата све #арске законе од $онстантина "еликог до 2еодосија bb! 2о је последњи законик византијски6 #арева издат у о-а дела #арства (у име #арева 2еодосија bb и "алентинијана bbb)! Rн није нарочито сврстан, само су преписани на једно место сви дотадашњи закони! 9исан је на латинском јер је кориш+ен и на Западу, и после пада <има I7, "арвари су га делимично при6ватили! ;устинијанови закони#и тј! gELdH? bHL@? g@C@A@? (4куп грађанског права) је издат %! године! 4астоји се из четири дела5 $одекс #ара ;устинијана који о-у6вата све законе од 0адријана до ;устинијана, игесте или 9андекте тј! изводи из списа римски6 правника, то је оригинално дело јер су први пут сакупени, о-рађени и о-јавени, Институ#ије тј! изводи из прет6одна два дела и Nовеле (лат! ново) које су ново ;устинијаново законодавство! 9рва три дела су писана на латинском, а четврто на латинском ако се односи на Запад или грчком ако се односи на Исток где се у свакодневном *ивоту много више користио! 2акође, прва три се вра+ају уназад, а Nовеле #ар издаје као тзв! теку+е законе који се -аве теку+им про-лемима и представају реак#ије на нове појаве, нпр! у администра#ији, које тре-а дефинисати! Nаглашена је и римска #арска идеологија да је #ар Бо*ији изасланик на земи и да је потпуни господар у свему!

Средевизантијски !ериод

W византијској историји, I! и [! век се сматрају за Tмрачно до-аU јер постоји веома мало извора! 9рва половина 7! века је -ила златно до-а византијске историографије, тада је много уди писало о својим савремени#има, а касније пишу о прошлости, тако да тек у ^! веку имамо податке за I! и [! век, а тада се дешавају кучне промене, гу-е се афричке територије, формира се нова религија Z ислам која уједињује арапска племена! И на Балкану "изатнија сла-и, а долазе /вари, 4ловени, Бугари! ;устинијан је на Балкану ду* 4аве и унава и унутар територије градио утврђења! 2оком тог времена је -ила и велика економска криза! 9рви прави средњевизантијски #ар је -ио Ираклије (7'& Z 7') који је створио ново уређење др*аве које је опстало до пропасти #арства! Rн је први #ар који је користио титулу само на грчком Z василевс, тада је грчки званичан језик администра#ије, а латински термини су остали само у називима у војс#и и администра#ији! 1ења се иокле#ијанов тј! $онстантинов систем уређења провин#ија када је -ила подеена војна и #ивилна власт да не -и дошло до де#ентрализа#ије! 2е промене су последи#а гу-итка територија, друштвени6 околности и трају неколико генера#ија! 9ре /ра-ана, противни#и су -или 9ерсијан#и који су др*али ;ерусалим до 7%&! године када је Ираклије успео да освоји град и поврати часни крст! 2ада је, више него раније, постало популарно да се ратује за чисто+у вере тј! да се води верски рат! Qевант и ;ерусалим су поново изгу-ени 7&! и никада више нису повра+ени!

"ово др#$твено #ре%ее

Rд I! века "изантија је заснована на ситним сељакчим !оседима, нема више аристократије, и ти поседи нису -аш мали, али су мањи него пре! 4итни сеачки поседи су главни финансијски извор др*аве! Rко овог периода, друштвеног и пореског уређења су најве+и спорови код историчара, али је за ситне сеачке поседе релативно  јасно како су пла+али! Rни су имали имовину у -аштини која је наследни, апсолутни посед! 2о значи да су сеа#и сло-одни и независни, и пла+ају порез! 2о што је зема у апсолутном власништву не значи да су уди морали да је о-рађују или да *иве на њој, -ило је -итно само да пла+ају порез! 2о је функ#ионисало до '&! века и -ило је до-ро уређење јер су се уди -ое осе+али пошто су -или своји на своме! &ема је нова војноYадминистративна једини#а која је остала до краја #арства! Rсновао и6 је Ираклије, али су се касније још развијале! 9рво је -ила назив за војну једини#у, па место где је та једини#а -ила насеена, па само о-ласт! 4ву власт у теми је имао намесник тј! стратег   (грч! генерал)! 2еме су показате милитариза#ије византијске администра#ије! Идеално је да стратег -уде и војна власт, али су то -или и #ивили! 9рве теме су настале на Qеванту, а касније и у 1алој /зији јер су то -иле најне-ез-едније о-ласти где је постојала тематска војска! Стратиот  (грч! војник) има стратиотско имање која су -ила нај-ројнија! 2о је војник који до-ије -аштину (зему), а за узврат слу*и у војс#и! 9ро-лем је што се и ратује и о-рађује зема од проле+а до  јесени, и немогу+е је да стратиот о-ава о-а посла, па су са ти6 имања углавном финансирани војни#и, тј! свако је морао да опреми једног или више коњаника за рат, па  је то више -ила професионална војска него сеа#и! 2е једини#е су доста ратовале и -иле прилично активне, а то знамо по војничким трактатима! акле, стратиот није  ратовао (у ве+ини случајева) него је само пла+ао војску! 4тратега постава лично #ар уз #еремонију! о ^! века је -ило мало тема на Балкану, на Цариград се настава 2ракија, настала з-ог Бугара који су први направили др*аву на територији "изантије на Балкану, и 0елада тј! 3рчка! Сеоска !ореска о!$тина ! 9остојало је више врста пореза, главарину свако дома+инство пла+а у нов#у, али сва дома+инства у једној пореској општини (што не мора -ити само једно село) пла+ају одређену суму, тако да ако неко не мо*е да плати, остали из општине надомеш+ују, а за узврат, др*ава пру*а сигурност! 9рин#ип солидарног пла+ања пореза је јако ва*ан јер није само порезник тај који тера уде да пла+ају порез, него и остали из општине! 2оком ^! века развија се про#ес укрупњавања ситни6 сеачки6 поседа, а у '&! ве+ постоји про-лем са у-ирањем пореза који су превелики! 9ошто сеа#и не могу да плате порез, они продају имања (новонасталим) -огаташима који су повезани са вишим слојевима и лакше из-егавају порез! Зима ^8I! године је -ила јака и сеа#и су пуно продавали зему великашима који су те*или да купе по #елу пореску општину како -и лакше из-егли пла+ање пореза! Цар <оман b Qакапин (^8& Z ^) је з-ог тога ^8[! године донео прву Nовелу која је један од најва*нији6 византијски6 правни6 докумената! W уводу се јава исономија  тј! једнакост пред законом и о-јашњава да је тако одувек -ило у "изантији, али он то руши и уводи !ротимисис   тј! право прече куповине и на тај начин покушава да наплати више пореза! 9ре је сеак могао свима да прода своју -аштину ако 6о+е и за колико 6о+е, а у Nовели се уводи пет пречи6 категорија! 9рвенствено право имају да купе они који припадају истој сеоској општини, па рођа#и итд! Rво је један од најстро*ији6 закона, покушај #ентрализа#ије, мера која страшно мења друштво! Ипак није успело јер су се налазили начини да се зао-иђе правило, постојали су фиктивни куп#и који су куповали за -огате! Nа овај начин се још више ствара аристократија која готово није постојала у I, [! веку! 4ерија слични6

Nовела се издаје до ^^[! године када је владао "асилије bb (^I7 Z '&8) који је последњи #ар који је покушао нешто да предузме иако је -ило касно! Wвео је алиленгиј   тј! солидарност и о-авезао великаше да пла+ају порез уместо сеака тј! ако у једној пореској општини има великаш, он мора да пла+а, а сеа#и ништа! 9ошто су аристократе груписано куповале поседе, то и6 није превише погађало, једино је #рква имала мноштво раз-а#ани6 поседа које је до-ијала на поклон и њој је то сметало! 9атријар6 је молио да се алиленгиј укине што се десило тек '&8[, а до тад је алиленгиј довео #ркву на ру- пропасти! $ада је укинут '&8[! године, то је значило званичну по-еду аристократије! 9осле "асилија bb и његовог -рата $онстантина =bbb ('&8 Z '&8[) изумире 1акедонска династија, настаје ново друштво и аристократија долази на власт!

'конома(ија

Иконо-орска криза [! века Иконома6ија тј! иконо-орство, T#арски јересU, а против њи6 иконофили тј! иконодули! Цар Qав bbb (I'I Z I') Иконо-ора#! 9ре него што је постао #ар, -ио је стратег најве+е о-ласти и командант војске, а постао је #ар непосредно пре него што су /ра-ани I'I! неуспешно опседали Цариград! 9ро-лем са начином представања света#а је постојао и пре њега! W анти#и је 0рист приказиван као ри-а, јагње или монограм, а 0ристов лик  је -ио познат са светог у-руса, тек су у I, [! веку почеле да се поштују и #еливају иконе што је некима личило на идолопоклонство тј! да воле икону као предмет, као идол! 9о легенди, Qав bbb је I87! послао неког офи#ира да уништи неку икону, рееф или нешто на #арској капији чисто да види шта +е се десити! 2ог офи#ира је разјарена маса (углавном *ена) у-ила, а европске провин#ије су се по-униле! 2ада се одвојила линија између истока иконо-ора#а и запада иконофила! )дикт о за-рани поштовања икона је донет I%&! године када је сазван и #арски савет 4илентион у коме се високи званични#и заправо нису пуно питали и тада су све иконе морале -ити уништене јер је то идолопоклонство! ;едини који је по-унио је -ио патријар6 3ерман  који је потом смењен, а тиме се до-ила нова димензија5 суко- др*аве и #ркве! Qав bbb је за се-е тврдио да је #ар и (прво) свештеник, ово је први пут да су монаси ушли у политички *ивот као иконофили јер су се -унили што је #ар исти#ао да је свештеник, што и јесте -ило тачно јер је он главни и у др*ави и у #ркви, али он је једини #ар који се заправо умешао у #рквене послове! Rн је и од римског патријар6а тј! папе тра*ио да призна иконо-орство што овај није 6тео и то је подстакло његово окретање ка Mран#има и каснији раскол! W то време је *ован Дамаскин  створио нов поглед на иконе! Rн није *ивео у #арству, па му нису могли ништа иако је иконо-орство -ило у јеку! <екао је да иконе нису идоли, него сим-оли ар6етипа (праузор), тј! верник се не клања предмету, него осо-ама које су приказане! $онстантин = (I' Z II) је -ио један од најве+и6 војсковођа на Балкану, он је I! сазвао 4а-ор у 0ијереји тј! Први иконоборачки сабор тј! Безглави са-ор како су га иконофили називали јер се ниједан од пет патријар6а није појавио, што указује да у време Qава bbb иконо-орство није у потпуности успело, него је $онстантин = морао да утврди тако што је рекао да се 0рист не мо*е представити јер он није ни човек ни Бог, па ако га прика*емо као човека западамо у јерес да је 0рист само човек! 4а-ор је слу*ио да учврсти и озваничи догму о иконо-орству! ;авила се мона6ома6ија тј! -ор-а против мона6а јер су сматрали да су паразити и да ништа не раде и не ратују! Цар Qав b= 0азар (II Z I[&), коме је мајка -ила 0азарка, је -ио о*ењен Ирином (из /тине) која је -ила наклоњена

иконофилству! Rна је I[I! године организовала Седми васељенски сабор   у Nикеји (последњи признат) и имала је подршку #ариградског патријар6а 2арасија (који је -ио световњак, шеф #арске кан#еларије који је за 7 дана постао патријар6)! 2ада је култ икона вра+ен и уништени су сви иконо-орачки текстови (сачувани су само делови кроз иконофилске текстове који и6 по-ијају)! Nа овом са-ору се јава и про-лем покајника, неки епископи су рекли да су они рођени у иконо-орству и да ни за шта друго нису ни знали, па је њима опроштено! Иконо-орство у ^! веку Иринин син $онстантин =b (I[& Z I^I) је владао после његовог о#а Qава b= 0азара, али  је онда она преузела власт (I^I Z [&8) и носила је мушку титулу василевс, не василевса или августа! W <иму је папа Qав bbb 8! де#ем-ра [&&! године крунисао $арла "еликог (I7[ Z [') за #ара <имана , а као један од разлога, $арло наводи да нема #ара у $онстантинопоу, јер је тада владала Ирина! 9осле Ирине влада Nи+ифор ([&8 Z ['') када је "изантију угро*авала Бугарска којој влада $рум, и Бугари у-ијају Nи+ифора! 1и6аило b <анга-е (['' Z ['%) ['8! потписује +(енски мир и признаје $арла "еликог за #ара Mранака (а и дае је он #ар 6риш+ана), чиме први пут византијски #ар признаје постојање неког другог #ара! Цар Qав = (['% Z [8&) је о-е+ао да +е чувати религију, али ипак ['! сазива Др#ги иконоборачки сабор  и поново за-рањује и уништава иконе, вра+ају се ставке са са-ора I, а укидају са сао-ра I[I! године! hегови аргументи су да је у време $онстантина = "изантија -ила успешнија, по-еђивали су у рату с Бугарима, #ареви су ду*е владали, а сви иконофили кратко! руги талас иконо-орства и успон "изантије траје од ['! до ,-./ када су #ари#а 2еодора и сарадни#и донели одлуку о за-рани уништавања икона и уведен је празник Nедеа православа (прва недеа Wскршњег поста)!

Покр$тавае 0#гара

2ридесети6 година ^! века се јава нова интелектуална елита којој су се и /ра-ани дивили! iирило и 1етодије, -ра+а из 4олуна, су [7%! -или послати у "елику 1оравску (данас fешка и 4ловачка) да шире 6риш+анство! hи6ово мисионарство је померило грани#е јер и6 је до тада само <им слао! 9окрштавање Бугара се одиграло [7! године! 2ада је владао кнез Борис и прешао је у 6риш+ане јер му у том случају власт долази од Бога и 6риш+анска др*ава -и -ила сређенија! 9о византијским списима, Борис је натеран на покрштавање, кум му је -ио #ар 1и6аило bbb и назван је 1и6аило b! W Бугарској је успоставена #рквена организа#ија под контролом Цариграда! 9окрштавање није прошло глатко, -ило је пуно по-уна, а Борисов син 4имеон је послат у Цариград као ар6иепископ! W "изантији  је дошло до преврата [7I! када је смењен патријар6 Mотије ([[ Z [7I, [II Z [[7)! W Цариграду је [7^j[I&! сазван са-ор з-ог помирења <има и Цариграда јер је папа Nикола b -ио ушао у суко- са Mотијем око мисионарства пошто је <им признавао слу*-е само на 6е-рејском, грчком и латинском, док су iирило и 1етодије превели Би-лију и вршили слу*-е на словенском! Nикола b је напао Mотија јер је за 7 дана прешао све чинове и од световњака постао патријар6, а Mотије је рекао да је <им јеретичан јер у "изантији 4вети ду6 потиче само од о#а, а у <иму и од сина (k@A@E`HB)! Борисов син 4имеон је покушао да искористи суко- и тра*ио је од <има #рквену аутономију коју Цариград није 6тео да да Бугарској, али није -ило ништа од тога! Nа са-ору [7^j[I&! одлучено је да +е Бугарска #рква ипак остати под Цариградом, а на са-ору [I^j[[&! који  је водио Mотије, Бугарска #рква је постала ар6иепископија под Цариградском

патријаршијом, с тим да је ар6иепископ први после патријар6а чиме Бугарска коначно остаје под ути#ајем "изантије! W '&! веку је веома јака веза између "изантије и Бугарске! 9окрштавање Бугара се сматра за најве+и успе6 византијске споне политике!

Законодавство 1акедонаца

9рви законик општег права после ;устинијановог кодекса је )клога #ара Qава bbb из I'! године! .колога (из-ор) није о-имна, има & глава, али су покривена сва питања! Nаписана је на грчком (латински је остао само на нивоу фраза нпр! у судству), јер до тад није постојао законик на грчком! ;устинијанов кодекс је типично римско право, а овај средњовековни законик има пуно телески6 казни (сака+ења), али нема смртни6 што је последи#а 6риш+анства! 2еодосијева и ;устинијанова је кодифика#ија римског права, а македонска је кодифика#ија византијског права која је проистекла из стварни6 и идеолошки6 потре-а! "асилије b 1акедона# ([7I Z [[7) је створио слику се-е као великог правног и градитеског (највише градио после ;устинијана) о-новитеа! За његово време се десило (про) чи$2ее закона , покренута је ревизија порески6 спискова и [[j[[7! је донет законик )!анагога  тј! Исагога (увод) по угледу на .клогу Qава bbb, уз увод патријар6а Mотија који критикује Qава bbb јер је -ио јеретик тј! иконо-ора# и ка*е да је патријар6 T*ива икона 0ристаU који својим деловањем отелотворује истину, а #ар је законик и управите! Rво је јако чудно јер су пре #ар и патријар6 -или једнаки, тј! #ар -и тре-ало да -уде 0ристов намесник на земи! Qав =b 1удри ([[7 Z ^'8) је -ио Mотијев ученик који га је протерао и променио законик [[7j[[I! Про(ирон   (приручни законик) је .панагога -ез Mотијевог увода, а уместо тога је увод који истиче #арску мо+! Василике  (#арски закони) је најве+а з-ирка византијски6 закона која се састоји од 7& књига и 7 томова! 2о је сређена и допуњена ;устинијанова кодифика#ија, преведена на грчки! 4ређена је јер је пре све -ило измешано, неки каснији закони су -или контрадикторни у односу на прет6одне, а овде  је све сређено и сло*ено по темама! 2о је последња кодифика#ија византијског права, у њу су укучене и "овеле  Qава =b које осликавају и утврђују тренутно стање у #арству! Завршетак законодавства 1акедона#а је аграрно законодавство тј! -ор-а за очување ситног сеачког поседа! Цар <оман b Qакапин ^8[! и ^%%j^%! уводи систем прече куповине Z !ротимисис , и ограничава тр*иште! W уводу #ар пише како му се не свиђа то што ради јер тако доводи уде у неравноправан поло*ај тј! правда се! "асилије bb алиленгиј!