Trasologija Из Википедије, слободне енциклопедије Trasologija je onaj deo kriminalističke kriminalističke tenike tenike koji se !a"i #čenjem o tra$o"ima, odnosno
%ronala&enjem, 'iksiranjem i t#mačenjem tra$o"a koji s# # "e(i sa kri"ičnim delom) delom) *ada se na mest# i("r+enja %ronae neki tra$, on %redsta"lja doka( doka(,, odnosno činjeni-#, osno" ili ra(lo$ koji $o"ori o istinitosti ili neistinitosti neke s%orne s%or ne činjeni-e # kri"ičnom %ost#%k#) .ra$o"i mo$# da #ka&# na %ostojanje kri"ično$ dela, sredst"a i načina i("r+enja, omo$#/a"aj# #t"ri"anje mesta, "remena i moti"a i("r+enja kri"ično$ dela, a sl#&e i kao osno"a (a da"anje od$o"ora na ostala (latna %itanja kriminalistike) 0 o!(irom da tra$ %redsta"lja doka(, neo%odno je (nati da sa stano"i+ta kriminalističke %rakse doka(e delimo na ne%osredne i %osredne, kao i na lične 1i(ja"e li-a2 i materijalne 1tra$o"i i %redmeti koji s# # rele"antnoj "e(i sa k)d) i #činio-em2) .ra$ kao materijalni doka( %redsta"lja odreen# %romen# koja je nastala delatno+/# čo"eka čo"eka,, &i"otinje ili neko$ %redmeta i koja je # "e(i sa kri"ičnim delom) Садржај
3с4к5иј с4к5иј66 •
78odela tra$o"a9
•
:.ra$o"i lj#dsko$ %orekla :)7;ikrotra$o"i
o
:)7)7;etode (a 'iksiranje mikrotra$o"a9 :):.ra$o"i %a%ilarni linija
o
:):)78odela tra$o"a %a%ilarni linija9
o
:)<.ra$o"i kr"i
o
:)=.ra$o"i s%erme
o
:)>.ra$o"i %lj#"ačke
o
:)?.ra$o"i dlaka
o
:)@.ra$o"i sto%ala
:)@)78odela tra$o"a sto%ala9
•
<.ra$o"i &i"otinjsko$ %orekla
•
=.ra$o"i %redmeta =)7.ra$o"i or#a
o
=)7)78odela or#a %o %orekl#9
=)7):8odela or#a %rema način# delo"anja9
>.ra$o"i dejst"a sile
•
>)7.ra$o"i "atreno$ or#&ja
o
>)7)7*riminalističkoA!alističkim "e+tačenjem "atreno$ or#&ja mo&e se #t"rditi9
o
>):.ra$o"i "o(ila ?Bidi jo+
•
Podela tragova:3C5еди C5еди66 •
.ra$o"i lj#dsko$ %orekla
•
.ra$o"i &i"otinjsko$ %orekla
•
.ra$o"i !iljno$ %orekla
•
.ra$o"i %redmeta
•
.ra$o"i dejst"a sile
Tragovi ljudskog porekla 3C5еди C5еди66 Mikrotragovi3C5еди C5еди66 8redsta"ljaj# mikrosko%ski mikrosko%ski sitne sitne %romene koje s# ne"idlji"e, ili $olim okom jed"a "idlji"e) Djio" (načaj o$leda se #%ra"o # njio"oj ne"idlji"osti, odnosno te+koj "idlji"osti, jer se !e( o!(ira na s"# o%re(nost i o!a(ri"ost #činio-a, oni i%ak %oja"lj#j# na mest# i("r+enja k)d) E %ost#%k# otkri"anja mikrotra$o"a %r"o tre!a da se o!a"i misaona rekonstr#k-ija kretanja #činio-a i &rt"e 1#koliko &rt"a %ostoji2, a %otom sledi "i(#elni %re$led li-a mesta $olim okom, čime se omo$#/a"a otkri"anje oni mikrotra$o"a koji s# jed"a "idlji"i, da !i nakon to$a #sledio "i(#elni %re$led li-a mesta %omo/# o%tički %oma$ala) Fd o%tički %oma$ala koriste se namenske l#%e sa os"etljenjem, a mo&e i o!ična l#%a # kom!ina-iji sa r#čnom lam%om) Metode za fiksiranje mikrotragova:3C5еди C5еди66 •
G(#(imanje %redmeta sa mikrotra$o"ima
•
0tr#$anje 1ako se nosila- mikrotra$o"a ne mo&e %renositi2
•
E%ijanje 1ako je mikrotra$ # o!lik# tečnosti2
•
Daelektrisani +ta% 1ako je mikrotra$ # o!lik# laki česti-a or$ansko$ %orekla2
•
He%lji"a traka
•
Esisa"anje
0 o!(irom da mikrotra$o"i imaj# mo$#/nost statičko$ naelektrisanja naj!olje i je %ako"ati # staklene e%r#"ete e%r#"ete,, koje tokom trans%orta tre!a o!lo&iti %am#kom %am#kom i i sta"iti # č"r+/e k#tije jer (!o$ statičko$ elektri-iteta mo&e do/i do lomljenja e%r#"ete)
>.ra$o"i dejst"a sile
•
>)7.ra$o"i "atreno$ or#&ja
o
>)7)7*riminalističkoA!alističkim "e+tačenjem "atreno$ or#&ja mo&e se #t"rditi9
o
>):.ra$o"i "o(ila ?Bidi jo+
•
Podela tragova:3C5еди C5еди66 •
.ra$o"i lj#dsko$ %orekla
•
.ra$o"i &i"otinjsko$ %orekla
•
.ra$o"i !iljno$ %orekla
•
.ra$o"i %redmeta
•
.ra$o"i dejst"a sile
Tragovi ljudskog porekla 3C5еди C5еди66 Mikrotragovi3C5еди C5еди66 8redsta"ljaj# mikrosko%ski mikrosko%ski sitne sitne %romene koje s# ne"idlji"e, ili $olim okom jed"a "idlji"e) Djio" (načaj o$leda se #%ra"o # njio"oj ne"idlji"osti, odnosno te+koj "idlji"osti, jer se !e( o!(ira na s"# o%re(nost i o!a(ri"ost #činio-a, oni i%ak %oja"lj#j# na mest# i("r+enja k)d) E %ost#%k# otkri"anja mikrotra$o"a %r"o tre!a da se o!a"i misaona rekonstr#k-ija kretanja #činio-a i &rt"e 1#koliko &rt"a %ostoji2, a %otom sledi "i(#elni %re$led li-a mesta $olim okom, čime se omo$#/a"a otkri"anje oni mikrotra$o"a koji s# jed"a "idlji"i, da !i nakon to$a #sledio "i(#elni %re$led li-a mesta %omo/# o%tički %oma$ala) Fd o%tički %oma$ala koriste se namenske l#%e sa os"etljenjem, a mo&e i o!ična l#%a # kom!ina-iji sa r#čnom lam%om) Metode za fiksiranje mikrotragova:3C5еди C5еди66 •
G(#(imanje %redmeta sa mikrotra$o"ima
•
0tr#$anje 1ako se nosila- mikrotra$o"a ne mo&e %renositi2
•
E%ijanje 1ako je mikrotra$ # o!lik# tečnosti2
•
Daelektrisani +ta% 1ako je mikrotra$ # o!lik# laki česti-a or$ansko$ %orekla2
•
He%lji"a traka
•
Esisa"anje
0 o!(irom da mikrotra$o"i imaj# mo$#/nost statičko$ naelektrisanja naj!olje i je %ako"ati # staklene e%r#"ete e%r#"ete,, koje tokom trans%orta tre!a o!lo&iti %am#kom %am#kom i i sta"iti # č"r+/e k#tije jer (!o$ statičko$ elektri-iteta mo&e do/i do lomljenja e%r#"ete)
C5еди66 Tragovi Tragovi papilarnih linija3C5еди Podela tragova papilarnih linija:3C5еди C5еди66 •
•
Bidlji"e 1me# njima ra(lik#jemo o!ojene, tj) one koje s# !ile %rema(ane kr"lj#, masno/om, nekom !ojom itd) i relje'ne koje ostaj# na mekanim %odlo$ama kao +to je n%r) masla-2 De"idlji"e I latentne 1nastaj# #sled (nojenja sami %a%ilarni linija %ri njio"om kontakt# sa odreenim %redmetom2
Bidlji"i tra$o"i %a%ilarni linija %ronaeni na mest# i("r+enja kri"ično$ dela, 'iksiraj# se (a%isnički, tako +to se o%is#je mesto njio"o$ %ronalska, o!lik, "eličina i dr#$i !itni detalji, a %otom 'oto$ra'isanjem, s tim +to se relje'ni tra$o"i %a%ilarni tra$o"a m#la&iraj# #( %omo/ $i%sane ka+e ili kori+/enjem silikonske mase) 8ronala&enje ne"idlji"i tra$o"a "r+i se #%otre!om koso$ s"etla, koje %oma&e da se !olje #oče tra$o"i, naročito ako s# osta"ljeni na $latkim i ra"nim %o"r+inama 1staklo, lakirano dr"o, o!ojeni metal)))2, i misaonom rekonstr#k-ijom kriminalno$ do$aaja, %ri čem# se %a&nja o!ra/a na kretanje #činio-a i na %redmete sa kojima je mo$ao do/i # dodir) *ada se latentni tra$ %a%ilarni linija otkrije, sledi %ost#%ak i(a(i"anja to$ tra$a, +to se "r+i %rimenom od$o"araj#/i emijski i 'i(ički metoda) *od %rimene 'i(ički metoda koriste se ra(ni %ra+ko"i 1(latni %ra, $ra'itni, ma$netni, 'l#ores-entni %ra2 koji se nanose s%e-ijalnom četki-om ili ras%r+i"ačem 1%#l"e(atorima2) G(a("ani tra$o"i skidaj# se sa %odlo$e daktilosko%skim 'olijama 1-rne, !ele, %ro"idne2, sa koji se 'otore%rod#k#j# kako !i se mo$li koristiti (a daktilosko%ska "e+tačenja) *od %rimene emijski metoda koriste se emijski rea$ensi koji # dodir# sa %ojedinim s#%stan-ama koje se nala(e # (noj# i(l#čenom kro( %ore na ko&i, st"araj# o!ojena jedinjenja 1odma ili #( %rimen# neko$ katali(atora2) Dajče+/e emijske metode s#9 i(a(i"anje jodnim %arama, i(a(i"anje rast"orom sre!roAnitrata, rast"orom ninidrina, i metodom lasersko$ (račenja) E s#dskoj %raksi je %ri"a/eno s"atanje da je samo onaj tra$ %a%ilarni linija koji sadr&i d"anaest ili "i+e anatomski o!ele&ja %odo!an (a identi'ika-ij#)
Tragovi krvi 3C5еди C5еди66 8ostoji nekoliko ra(ličiti %odela tra$o"a kr"i, a naj%ri"atlji"aja je ona koj# je i("r+io D)J)8o%o" i %o kojoj se tra$o"i kr"i $r#%i+# na9 •
.ra$o"e sli"anja kr"i
•
.ra$ kr"i # "id# ka%i
•
.ra$ kr"i # "id# otiska ili !risotine
•
*om!ino"ani tra$ kr"i
0a kriminalističkoAo%erati"no$ as%ekta "elik (načaj ima i ona %odela tra$o"a kr"i koj# (ast#%a dr B)Bodineli/, B) Bodineli/, a %o kojoj se ra(lik#j#9 •
Hok"a kr"i
•
*a%lji-e kr"i
•
.ra$o"i (amaa
•
Jrisotine kr"i
•
;la(e"i kr"i
•
.ra$o"i "#čenja
•
*r"ne %osekotine
E tra&enj# tra$o"a kr"i tre!a koristiti misaon# rekonstr#k-ij# samo$ kriminalno$ do$aaja 1#t"rditi %ra"a- kretanja #činio-a i &rt"e, njio" me#so!ni odnos i %olo&aj)))2) *ada se %ronae tra$ koji liči na tra$ kr"i, "r+i se nje$o"o 'iksiranje tako +to se naj%re o%is#j# !itni elementi tra$a # (a%isnik#, (atim se 'oto$ra'i+e i #nosi # ski-# li-a mesta) Dakon to$a #(ima se #(orak materije radi dosta"ljanja # la!oratorij# na is%iti"anje) Beoma je !itno da se %rilikom %ako"anja tra$o"a kr"i na am!ala&i %ismeno na(nače %oda-i o mest# $de s# %ronaeni tra$o"i kr"i i da se do"ed# # "e(# sa (a%isnikom o #"iaj#), kako ne !i !ilo dileme o njio"om %orekl#)
Tragovi sperme 3C5еди6 ;o$# se na/i kod kri"ični dela silo"anja, !l#dne radnje, rodoskrna"ljenja, %roti"%rirodno$ !l#da, #!ist"a sa seks#alnim moti"om i kod ostali srodni kri"ični dela) .ra$o"e s%erme tre!a tra&iti na mest# $de je i("r+eno neko od na"edeni k)d), na okolnim %redmetima, ali i na #činio-# i &rt"i 1na %redel# %olni or$ana, !#tina, stomaka, dojki, i na ode/i2) Ekoliko se radi o silo"anj#, tra$o"e s%erme tre!a #(eti i i( "a$ine &rt"e) 0 o!(irom da se s%erma !r(o s#+i, te+ko se otkri"a, a iako s%ermato(oidi #$in#, # sas#+enoj s%ermi (adr&a"aj# s"oj o!lik) Daj!olji način (a otkri"anje s%erme jeste #%otre!a k"ar- lam%e, jer s%erma 'l#ores-entira %od #ti-ajem #ltralj#!ičasti (raka) 8ronaeni tra$o"i s%erme se od$o"araj#/im no&i/em istr#&# i s%ak#j# # e%r#"et#) 0#dskoA medi-inskim "e+tačenjem tra$o"a s%erme naj%re se #t"r#je kr"na $r#%a li-a kojem %ri%adaj# tra$o"i s%erme, a ra("ojem $enetike omo$#/eno je da se na osno"# tra$a s%erme i("r+i i KD* anali(a i samim tim sa(na identitet li-a kojem taj tra$ s%erme %ri%ada)
Tragovi pljuvake 3C5еди6 Fsta"ljanje tra$o"a %lj#"ačke mo&e !iti "e(ano (a sam# radnj# i("r+enja kri"ično$ dela 1slanje %rete/i %isama, le%ljenje %o+tanske marke na tak"a %isma)))2, a mno$o če+/e o"i tra$o"i mo$# !iti re(#ltat na"ika #činio-a 1l#la, m#+tikla, o%#+-i -i$areta)))2, %a čak i #o!ičajeno$ %ona+anja 1%lj#"ačka na %od#, na so%st"eoj ode/i)))2) .ra$o"i %lj#"ačke imaj# identi'ika-ioni karakter jer se %omo/# %lj#"ačke mo&e odrediti kr"na $r#%a i %ol li-a kojem %ri%ada %ronaeni tra$ %lj#"ačke) .aka" tra$, dod#+e ne sme !iti stariji od 7LA7> dana) 0 o!(irom da tra$ %lj#"ačke sadr&i jedinst"en# $enetsk# str#kt#r#, mo$#/e je i identi'iko"ati li-e od koje$ tra$ %lj#"ačke %otiče)
Tragovi dlaka3C5еди6 E kriminalističkom smisl# %od %ojmom dlake %odra(#me"aj# se s"e dlake koje se nala(e na ra(nim delo"ima čo"ečije$ tela) 0a kriminalističkoAo%erati"no$ as%ekta (načajan je način na koji dlake mo$# ot%asti, a to je %rirodnim %#tem, odnosno s%ontano, (atim č#%anjem, %rese-anjem i %rekidanjem) *riminalistički teničar dlake tre!a da tra&i na ode/i, o!#/i i tel# #činio-a i &rt"e, na sredst"ima i("r+enja, na %redmetima na mest# i("r+enja, kao i na na%adn#tom o!jekt# kod imo"inski delikata) *ada se dlaka %ronae #(ima se %in-etom i sta"lja # staklen# e%r#"et# sa o(nakom mesta njeno$ %ronalaska) 0#dskoAmedi-inskim "e+tačenjem dlake mo$#/e je dati od$o"or na slede/a %itanja9 •
Ka li je # %itanj# dlakaM
•
Ka li je dlaka lj#dsko$ ili &i"otinjsko$ %orekla 1kojoj "rsti &i"otinje %ri%ada2M
•
Ka li %otiče od m#+kar-a ili &ene, i sa ko$ dela telaM
•
Da koji način je dlaka ot%ala 1otkin#ta, isč#%ana, i(re(ana2M
•
Ka li na dla-i %ostoje %o"rede i kak"e s# %rirodeM
•
Ka li je dlaka i(menjena ko(metičkim %#tem 1'ar!anje2
•
Ka li dlaka mo&e %r#&iti %odatke o starosti li-a od ko$a %otiče
•
Ka li dlaka %ri%ada os#mnječenom
8ored o"i re(#ltata, s#dskoAmedi-inskim "e+tačenjem mo$#/e je odrediti i kr"n# $r#%#, starost, kao i i("r+iti KD* identi'ika-ij#)
Tragovi stopala 3C5еди6 0a kriminalističko$ as%ekta, tra$o"i sto%ala mo$# da %osl#&e (a identi'ika-ij# #činio-a kri"ično$ dela, ali takoe mo$# #ak(ati i na !rojne dr#$e st"ari9 •
Jroj #činila-a kri"ično$ dela
•
8ra"a- i način kretanja
•
Bisin# li-a 1%o(nato je da je kod normalno ra("ijeno$ čo"eka d#&ina !oso$ sto%ala (a ?,N@? %#ta manja od nje$o"e "isineM o"# 'orm#l# i(rač#na"anja čo"eko"e "isine i(radio je 8ar"in, me#tim %ostoje os%ora"anja o"e nje$o"e teorije2
•
8ol i #(rast 1odre#je se %o "rsti o!#/e, d#&ini tra$a i koraka2
•
.elesne nedostatke li-a 1da li li-e ima OPQ ili OFQ no$e i sl)2
.ra$o"i sto%ala takoe mo$# #ka(ati i na način oda li-a i to na osno"#9 •
K#&ine koraka 1ako %ostoji ra(lika # d#&ini s"ako$ koraka le"e # odnos# na desn# i o!rn#to, to #ka(#je na romost2
•
Hinije oda 1%ra"a, i(lomljena i #kr+tena2
•
E$la oda 1%okla%aj#/i, #%oredan, ot"oren i (at"oren2
Podela tragova stopala:3C5еди6 •
•
Bidlji"i 1nastaj# nano+enjem ili odno+enjem odreeno$ materijala I !lato, %ra+ina, !oja i sl)M a mo$# nastati i na rastresitoj %odlo(i I %esak, sne$ dr)2 De"idlji"i 1nastaj# na ra"noj i čistoj %odlo(i I %arket#, linole#m# i sl)2
.ra$o"e sto%ala tre!a tra&iti na mest# i("r+enja k)d), kao i na %#t# dolaska i odlaska #činio-a k)d) *ada se tra$ sto%ala %ronae, #koliko je "idlji" 'iksira se m#la&iranjem #( kori+/enje ala!aster $i!sa, a #koliko je tra$ sto%ala ne"idlji" i(a(i"a se %ra+ko"ima i 'iksira %#tem daktilosko%ske 'olije)
Tragovi životinjskog porekla3C5еди6 ;o$# !iti tra$o"i no$#, kan&i, kr"i, tki"a, i(meta, (#!a, %erja, %a čak i %a%ilarni linija 1kod %ose!ne "rste majm#na, %asa i k#ni/a2) F"a "rsta tra$o"a najče+/e se nala(i # onim sl#čaje"ima # kojima je9 •
•
Ri"otinja %redmet kri"ično$ dela 1kraa, ra(!ojni+t"o, ne(akonit lo"2 Ri"otinja kori+/ena kao sredst"o i("r+enja kri"ično$ dela 1dresirani %as kod ne(akonito$ lo"a ili krae stoke2
•
Ri"otinja kori+/ena kao sredst"o dolaska iSili odlaska sa mesta i("r+enja 1n%r) (a%re$a2
•
Ri"otinja kori+/ena (a trans%ort st"ari %ri!a"ljeni k)d) 1sama ili sa (a%re$om2
•
Ri"otinja %ratila #činio-a k)d) 1najče+/e dresirana2
•
Ri"otinja sama ili # sklo%# (a%re$e kojom je #%ra"ljao čo"ek #čest"o"ala # sao!ra/ajnoj ne($odi
Fd mo$#/i tra$o"a &i"otinja najkarakterističniji s# tra$o"i no$#, koji mo$# #ka(ati na %ra"akretanja &i"otinje, "rst#, "eličin#, a # nekim sl#čaje"ima mo$#/e je i identi'iko"ati &i"otinj# od koje %otič# o"i tra$o"i) 8ose!no s# (načajni tra$o"i %otko"ani &i"otinja 1konji, "olo"i2 (!o$ s"oji ra(ni indi"id#alni o!ele&ja) Dačin 'iksiranja o"i tra$o"a je isti kao i kod tra$o"a lj#dsko$ %orekla) F"i tra$o"i #$la"nom imaj# elimina-ioni (načaj, ali #koliko sadr&e indi"id#alna o!ele&ja mo$# imati i identi'ika-ion# "rednost)
Tragovi predmeta3C5еди6 Tragovi oru!a 3C5еди6 Dastaj# kod "eliko$ !roja kri"ični dela 1te+ke krae %ro"alji"anjem i o!ijanjem, +#mske krae, ra(!ojničke krae, od#(imanje "o(ila, o+te/enje t#e st"ari)))2) Fr#a koja se koriste (a i("r+enje k)d) mo$# se %odeliti %o d"a $la"na osno"a, i to %o %orekl# i %o delo"anj#) Podela oru!a po poreklu:3C5еди6 •
•
•
Tlat 1sekira, kram%, lo%ata, !#r$ija, kle+ta, +ra'-i$er, čeki/, dleto)))2 0%e-ijalna or#a koja %ra"e sami #činio-i 1UUče+alj , ‚‚lomilicaU UU%rase/a no$a, ‚‚čvake i sl)2 8ri$odna sredst"a koja #činio-i koriste # stanj# # kak"om s# i (atekli 1metalne -e"i, &i-e, %ol#$e)))2
Podela oru!a prema nainu delovanja:3C5еди6 •
0eči"a 1jedno$#!a I no&, sekiraM d"o$#!a I kle+ta, maka(e2
•
.estere
•
J#+ili-e, !#r$ije ra(ni "rsta
•
Fr#a (a !odenje 1!ode&, +ilo, "ile2
•
Fr#a (a str#$anje 1t#r%ija2
•
Fr#a (a od"alji"anje 1%ol#$a, /#skija2
•
Fr#a (a ko%anje 1a+o", kram%2
•
.#%a or#a 1čeki/, malj2
8rimena $ore na!rojani or#a osta"lja ra(no"rsne tra$o"e koje mo&emo %odeliti na9 %o"r+inske 1nastaj# na t"rdim %o"r+inama2, i relje'ne 1#tisak, o$re!otina, %resek, !#+otina2) Viksiranje tra$o"a or#a "r+i se # (a"isnosti od %redmeta na kojem s# %ronaeni) Ekoliko se tra$ nala(i na manjem %okretlji"om %redmet#, -eo %redmet se %ak#je radi "e+tačenja, a #koliko se radi o ne%okretnoj %o"r+ini, 'iksiranje /e se i("r+iti na li-# mesta (a%isnički i 'oto$ra'isanjem), kao i o!ele&a"anjem # ski-i li-a mesta)
Tragovi dejstva sile3C5еди6 Tragovi vatrenog oru"ja 3C5еди6 ;o$# %oti-ati od9 %rojektila, -e"i, #darne i$le, čela (at"arača, i("lakača, ok"ira, le&i+ta metka, !ar#tni česti-a i %lamena) 8rilikom is%aljenja i( "atreno$ or#&ja %rojektil "elikom !r(inom na%#+ta -e" or#&ja, %ra/en $aso"ima sa$orelo$ !ar#ta, nesa$orelim ili delimično sa$orelim !ar#tnim česti-ama, čija !r(ina na$lo o%ada i njio" krajnji domet se kre/e od >L do 7:L -m 1i(#(etno 7>L -m2) Da %rojektil#, koji %ri is%aljenj# %roe kro( -e" "atreno$ or#&ja, nastaj# karakteristični tra$o"i %olja -e"i, koji %redsta"ljaj# %ra"e %aralelne linije 1!ra(de2 # "id# is%#%čenja i #d#!ljenja) .akoe, i na ča#ri ostaj# karakteristični tra$o"i od #dara "ra #darne i$le # %redel# ka%isle) Ka !i se mo$la i("r+iti identi'ika-ija "atreno$ or#&ja %otre!no je %retodno %rona/i %rojektile i ča#re na li-# mesta) E %ojedinim sit#a-ijama %rojektil #dari neki t"rdi %redmet i tada dola(i do nje$o"e de'orma-ije i ra(!ijanja na %arčad, %a je !itno da se s"aki nje$o" deo %ronae, 'iksira, i(#(me i #%ak#je # %ose!no #"ijen# "at#) #riminalistiko$%alistikim ve&taenjem vatrenog oru"ja mo"e se utvrditi:3C5еди6 •
G( koje "rste 1ti%a2 "atreno$ or#&ja je i("r+eno is%aljenje
•
G( koje$ konkretno$ "atreno$ or#&ja je is%aljen %rojektil
•
8ra"a- %#-anja
•
Edaljenost, odnosno mesto sa ko$a je %#-ano
•
8olo&aj #činio-a # moment# is%aljenja %rojktila
•
8olo&aj &rt"e # moment# kada je %o$oena
•
Breme kada je i("r+eno is%aljenje 1starost %#-anja2
•
Gs%ra"nost "atreno$ or#&ja
0#dskoAmedi-inski "e+tak mo&e dati od$o"or na slede/a %itanja9 •
Ka li se radi o %o"redi "atrenim or#&jem
•
*oja je rana #la(na a koja i(la(na
•
0a koje je #daljenoti i("r+eno is%aljenje
•
Ka li je # %itanj# #strelna, %rostrelna ili (astrelna rana
•
*ak"o je %oreklo %o"rede 1#!ist"o, samo#!ist"o, neat, (ades, samo%o"rei"anje2
•
Gdenti'ika-ija or#&ja i m#ni-ije
8o(nato je da se %rilikom o%aljenja i( "atreno$ or#&ja jedan deo !ar#tni česti-a (adr&a"a na r#-i li-a koje je %#-alo, i to #$la"nom na ka&i%rst#, %al-# i nadlani-i) Wa detek-ij# tak"i česti-a koristi se t(") %ara'inska r#ka"i-a koja koristi %ara'in, ili # no"ije "reme od$o"araj#/i %olimerni materijal 1silikonske %aste ili lateks2, i detekt#je elemente antimona, olo"a i !arij#ma na r#-i koja je %#-ala)
Tragovi vozila3C5еди6 E mno$im sit#a-ijama "o(ilo se do"odi # "e(# sa i("r+enjem kri"ični dela, i tada mo$# nastati ra(ličiti tra$o"i, koje delimo # četiri osno"ne $r#%e9 •
.ra$o"i točko"a
•
.ra$o"i ot%ali delo"a i materija sa "o(ila
•
.ra$o"i na "o(il# i # "o(il#
•
.ra$o"i na &rt"i
.ra$o"i "o(ila se #$la"nom 'iksiraj# kao i s"i dr#$ i tra$o"i A (a%isnički, 'oto$ra'isanjem i ski-om li-a mesta) Xto se tiče tra$o"a točko"a, oni mo$# !iti %o"r+inski i relje'ni) Ekoliko je tra$ relje'an, 'iksira se 'oto$ra'isanjem i m#la&iranjem) Da osno"# o"i tra$o"a mo&e se odrediti %ra"akretanja "o(ila, "rsta "o(ila, a %onekad se mo&e i("r+iti i identi'ika-ija "o(ila 1#koliko tra$o"i %osed#j# neka indi"id#alna o!ele&ja2) .akoe, %od odreenim #slo"ima, na osno"# tra$o"a točko"a mo&e se odrediti +irina, "isina i d#&ina "o(ila) Ekoliko se radi o sao!ra/ajnoj nesre/i, tra$o"e tre!a tra&iti i na &rt"i 1to mo$# !iti9 tra$o"i točko"a, $#me, !oje sa a#ta, #lja, stakla)))2) .ra$o"i sredsta"a "e+anja I %oja"lj#j# se %ri i("r+enj# kri"ično$ dela #!ist"a, kao i %rilikom samo#!ist"a "e+anjem) F"i tra$o"i s# s%e-i'ični jer se %oja"lj#j# na kana%# i $redi, kao sredst"ima i("r+enja, i me#so!no se ra(lik#j# kod #!ist"a i samo#!ist"a) *od samo#!ist"a, &rt"a kana% mora %r"o da (a"e&e (a $red#, na%ra"i omč# koj# na"#če %reko $la"e oko "rata, od$#rne %redmet na koji se oslanjao, %a #sled te&ine o!e+eno$ tela kana% %očinje da se (ate&e) F"o (ate(anje #slo"lja"a jako %ritiskanje kana%a na $red#, i to %re s"e$a na i"i-ama $rede, +to %ro#(rok#je (ate(anje sitni "lakana kana%a) *od i("r+enja k)d) #!ist"a, &rt"a se %retodno #!ije ili ones"esti, %a joj se onda sta"i omča, jedan kraj kana%a se %re!a-i %reko $rede, %a se sa dr#$e strane "#če dok se ne %osti$ne od$o"araj#/a "isina) F"om %rilikom kana% se "#če %o $redi, tako da dola(i do %o"ijanja "lakana kana%a na mno$o "e/oj d#&ini kana%a ne$o +to je to sl#čaj sa samo#!ist"om) .akoe %ostoje sl#čaje"i 'in$irano$ samo#!ist"a $de s# tra$o"i identični kao kod samo#!ist"a) 8rilikom skidanja le+a tre!a "oditi rač#na da se ne o+tete tra$o"i na kana%# i %odlo(i, %a je %otre!no da se jakim %ote(om o+tro$ seči"a %reseče kana% i to i(nad omče na "rat#) Da del# kana%a koji je ostao na $redi ne smej# se od"e(i"ati č"oro"i jer !i se tako mo$li o+tetiti tra$o"i koji se nala(e na kana%# i $redi) Fmča mora do daljnje$ da ostane na "rat# le+a, jer njen %re$led tre!a da i("r+i i s#dskoAmedi-inski "e+tak)
Отисак прста Из Википедије, слободне енциклопедије '()*а+ ,р*(а Yине п4пил45не линије A б54зде 1Z[45е\2 н4 ј4]одиц4^4 п5с_ијC с`4ко] Yо`ек4
1к4д4 ос_4`е _54] н4 неко^ п5ед^е_C2) Садржај
3с4к5иј6 •
7`олCциј4
•
:bене_ик4
•
•
=cн4Y4ј
•
>Из`о5и
•
?по4[fе `езе
Ево!"и#а3C5еди6 gопC_ Cди и ^4ј^Cни и^4јC о_иске п5с_ијC) g5е_пос_4`4 се д4 сC е`олC_и`но н4с_4ли збо] hи`о_4 н4 д5`еC) 4и^е, п5еци^4 ^4ј^Cн4 и Cди је коh4 н4 `5о`и^4 п5с_ијC бил4 н4бо54н4 к4ко би се Y`5[е д5h4ли з4 ]54не) и н4бо5и сC `5е^ено^ пос_4ли о_исци п5с_ијC, Yиј4 је Cло]4 д4 по`е4јC по`5[инC коhе, п4 _4ко и б5ој не5`ни з4`5[е_4к4) 4 _4ј н4Yин YCло доди54 пос_4је ис_4нY4није)376
$%&%тика3C5еди6 е пос_оје д`4 Yо`ек4 с4 ис_и^ о_исци^4 п5с_ијC) 4к ни једној4јY4ни близ4нци не^4јC ис_е о_иске п5с_ијC) c4п54`о, о_исци п5с_ијC п5едс_4`4јC к`4н_и_4_и`нC особинC, кој4 се д4кле н4слеCје, 4ли н4 fC C_иYC и спо4[fи 4к_о5и с5едине) p_исци п5с_ијC се о5^и54јC C _окC е^б5ион4лно] 54з`и4)376
$р!п%3C5еди6
g5ик4з4н о_ис4к п5ип4д4 _ипC о^Yе)
g5е ]о_о`о 7LL ]один4, се5 д`45д qен5и је п5и^е_ио д4 се с`и о_исци п5с_ијC, без обзи54 колико 54злиYи_и ^еC собо^ они били, ^о]C подели_и C Yе_и5и осно`не ]5Cпе 3769 •
лCко`и
•
о^Yе
•
`ијC]е
•
ко^бин4ције п5е_одне _5и
'&а(а#3C5еди6 обзи5о^ д4 д`4 Yо`ек4 не^4јC ис_е о_иске п5с_ијC, о`4 особин4 се ко5ис_и п5илико^ полицијски ис_54]4) 4 би се ис_54]4 ол4к[4л4, о_исци п5с_ијC к5и^ин4л4ц4 који сC `е осCи`4ни се YC`4јC C б4з4^4 под4_4к4) исциплин4 кој4 се б4`и п5оCY4`4fе^ п4пил45ни линиј4 C циC иден_иик4ције hи`и или ^5_`и особ4 н4зи`4 се да+()-.*+.,)ја) c4`4CјCи Cпо_5еби 54YCн454, д4н4с је _о `5ло једнос_4`н4, 4ли и си]C5н4 и н4ј54[и5ениј4 ^е_од4 з4 C_`5и`4fе иден_и_е_4) 4с_4л4 је од ]5Yке 5еYи dactilo [_о зн4Yи п5с_ и л4_инске scopein [_о зн4Yи ]лед4_и) p_исци п5с_ијC сC п5`и пC_ иско5и[ени н4 сCеfC злоYинци^4 7L7) ]одине)376 неки^ зе^4^4, о_исци п5с_ијC се н4л4зе и н4 лиYни^ к45_4^4)
)apilaroskopija Из Википедије, слободне енциклопедије
8a%ilarne linije ne %rst# Papilaroskopija %redsta"lja metod kriminalističke re$istra-ije i identi'ika-ije koji se (asni"a na
%ro#ča"anj# i #%orei"anj# %a%ilarni linija na ko&i %rstij#, dlano"a i ta!ana čo"eka) 8a%ilarne linije %redsta"ljaj# is%#%čenja na ko&i # o!lik# !ra(di koja s# nastala %o"e(i"anjem "eliko$ !roja k"r&i-a I %a%ila, # čijem se sredi+t# nala(e ot"ori kanala (nojni &le(da A %ore) Садржај
3с4к5иј6 •
7Jitna s"ojst"a %a%ilarni linija9
•
:8odela %a%ilarosko%ije
•
=Bidi jo+
•
/itna svojstva papilarnih linija:3C5еди6 •
De%romenlji"ost
•
Gndi"id#alnost
•
ur#%isanje 1%o osno"nim $r#%ama A %o B#četi/e"om sistem# to s# četiri $r#%e A l#čni #(or-i, le"e %etlje, desne %etlje, kr#&ni #(or-i2
•
8renosi"ost 1mo$#/nost osta"ljanja tra$o"a %a%ilarni linija na %redmetima koji se dodir#j#2
Podela papilaroskopije3C5еди6 •
Kaktilosko%ija 1identi'ika-ija na osno"# %a%ilarni linija na %rstima r#k#2
•
veirosko%ija 1identi'ika-ija na osno"# %a%ilarni linija dlano"a2
•
8edosko%ija 1identi'ika-ija na osno"# %a%ilarni linija ta!ana, odnosno sto%ala2
Fd s"i $ore na"edeni metoda, naj%o#(daniji je metod daktilosko%ije) Ka !i se mo$la i("r+iti identi'ika-ija li-a na osno"# %a%ilarni linija, neo%odno je %ostojanje daktilosko%ske (!irke koja sadr&i %retodno #(ete otiske %rstij# odreeni kate$orija li-a) 0ve vrste daktiloskopskih z%irki:3C5еди6 •
Kekadaktilosko%ska 1otis-i %a%ilarni linija s"i deset %rstij# na istom karton#2
•
;onodaktilosko%ska 1s"aki otisak na %ose!nom karton# I 'i+#2
8ost#%ak #(imanja otisaka %rstij# (a%očinje sa %al-em desne r#ke i (a"r+a"a sa malim %rstom le"e r#ke)
KRIMINALISTIČKA TRASOLOGIJA 1. UOPŠTENO O TRAGOVIMA Trag se može definirati ao s!aa materi"a#na $rom"ena nasta#a % !e&i s ri!i'nim d"e#om( Trago!i %$%)%"% na $osto"an"e ri!i'nog d"e#a na na'in i sredst!o i&!r*en"a, $redsta!#"a"% doa& o"i može ne&a!isno i o+"eti!no $o!e&ati os%mn"i'enog, odnosno žrt!% s o+"etom i#i m"estom rimina#nog dogaa"a i#i $a $o!e&ati os%mn"i'enog sa žrt!om( Taoer, %$%)%"% na moti! i&!r*en"a a&nenog d"e#a, ao i na identitet ne$o&natog $o'inite#"a i#i žrt!e, a mog% do$rini"eti %t!ri!an"% "e #i
m"esto dogaa"a &aista ono m"esto na o"em se rimina#no d"e#o i dogodi#o( -!o $os#"edn"e "e !ažno &+og 'in"eni.e *to trago!i mog% nastati na d!a na'ina/ ne$osrednim ontatom s ti"e#om i#i od"e)om oso+e, $redmetom i#i m"estom dogaa"a, te $osredno 0 $reno*en"em na žrt!%, $o'inite#"a, s!"edoa, $redmet i#i m"esto dogaa"a 1t&!( se%ndarni $ri"enos2( 3ri tome tre+a imati na %m% da se materi"a#ni trago!i $o"a!#"%"% % d!a o+#ia / 4!antitati!nom o+#i% 0 o#i'ina/ mikrotragovi 1nis% !id#"i!i oom2 i makrotragovi 1o% !id#"i!i2, 4!a#itati!nom o+#i% 0 !rsta/ biološki , kemijski , fizikalni i osta#i 3osto"e +ro"ne #asifia.i"e trago!a, od one $rema !rsti ri!i'nog d"e#a, !rsti materi"a#a, na'in% nastana te do #asifia.i"e $rema n"i5o!om $odri"et#%( -!a $os#"edn"a #asifia.i"a ima !e#i% !ri"ednost ao $ods"etni $ri i&+or% na"$ogodni"i5 metoda &a $ri%$#"an"e i '%!an"e doa&nog materi"a#a( 6 to" s%$ini ra&#i%"% se +io#o*i 1$rim"eri.e r!, s$erma, s#ina2, 5emi"si 1!#ana, &em#"a, droge2, fi&ia#ni 1otis.i $rsti"% i sto$a#a, trago!i !atrenog or%ž"a i or%a2 i osta#i trago!i 1$o#igraf, snima g#asa2(
2. BIOLOŠKI TRAGOVI 7io#o*i trago!i % *irem smis#% $redsta!#"a"% materi"a#ne $rom"ene na s!im ži!im +i)ima, +i#"ama, ži!otin"ama, #"%dima i s#i'no, do +io#o*i trago!i % %žem smis#% $redsta!#"a"% trago!e o"i s% #"%dsog $ori"e#a( 6 no!i"e !ri"eme se s!e 'e*)e da"e !ažnost $rona#as% +io#o*i5 trago!a o"i s% % !e&i s $o'inite#"em ri!i'nog d"e#a ao *to s% d#ae %)ni5 #"%+ima.a i#i nee s$e.ifi'ne +i#"e( 7io#o*i trago!i #"%dsog $ori"e#a 1% %žem smis#%2 mog% se $odi"e#iti s o+&irom na to sadrža!a"% #i 89: i#i ne( 9%#earna 1"e&grina2 89: može se %s$"e*no i&o#irati i&/ 1. krvi i krvnih mrlja, 2. sperme, 3. kose s korijenima, 4. sline, 5. mokraće i stolice, 6. tkiva i stanica, . kosti i organa.
;"%dse i&#%'e!ine i trago!i i& o"i5 se ne može do+iti 89:, "er nema"% stani.a sa "e& grom, "es%/ <( ser%m 1te%)i dio r!i +e& stani.a2, =( s%&e, >( &no" i s#i'no 3ost%$.i $ri%$#"an"a i '%!an"a trago!a mog% &na'a"no %t"e.ati na %s$"e*nost 89: ana#i&e te "e $otre+no %do!o#"iti trima teme#"nim %s#o!ima( 3r!i "e o#i'ina %&ora &+og 'ega "e $otre+no $ri%$iti *to "e mog%)e !e)% o#i'in% traga ao +i se osig%ra#a do!o#"na o#i'ina 89: &a da#"n"% ana#i&%( 8r%go "e a!o)a, odnosno stan"e traga( ?+og mog%)nosti ra&gradn"e i#i &agaen"a +ateri"ama %s#i"ed
d%gotra"ni"eg sta"an"a $otre+no "e $ri%$#"eni trag *to 5itni"e dosta!iti % #a+oratori", a do &a$o'in"an"a rada trag '%!ati na 5#adnom i s%5om m"est%( Tre)i %s#o! "e 'isto)a %&ora( @toga "e +itno i&+"ega!ati %&iman"e $r#"a!*tina i masno)a i& or%žen"a traga, "er "e &nano da o!e ne'isto)e s$r"e'a!a"% $ro.es ana#i&e 89: ( 7io#o*i trago!i se mog% na d!a na'ina $reni"eti na oso+e i $redmete/ i&ra!no 1$rimarno2 i#i $osredno 1se%ndarno2( Aa i i& materi"a#a ao *to "e že#%'ani so i#i stani.e i&meta mog%)e "e i&o#irati 89: a#i "e te*o)a % do+i!an"% do!o#"ne o#i'ine iste $otre+ne &a n"en% ana#i&%( B&ra!ni $ri"enos +io#o*i5 trago!a ao *to s% r!, s$erma i s#i'no na oso+e i#i n"i5o!% od"e)% i#i na o+"ete i m"esta dogaa"a $odra&%mi"e!a diretni $renos o!i5 %&oraa $ri#iom a&nenog d"e#a( Bndiretni i#i se%ndarni $ri"enos $odra&%mi"e!a da, n$r( oso+a $o%$i os% žrt!e sa s"eda#a a%tomo+i#a i $renese "e % dr%gi a%tomo+i#( -!o tre+a imati na %m% da ne +i do!e#i % diretn% !e&% $ogre*n% oso+% s $o'in"en"em &#o'ina(
3. PRIKUPLJANJE I POHRANA TRAGOVA 6s$"e*nost 89: ana#i&e na +io#o*im trago!ima s m"esta dogaa"a &a!isi o !rsti do+i!enog %&ora ao i o n"ego!o" o'%!anosti( 8a +i se re&%#tati 89: ana#i&e %o$)e mog#i oristiti na s%d% ao doa&, %&ora mora +iti $ra!i#no o$isan % &a$isni% o %!ia"%, $ra!i#no $re%&et s m"esta dogaa"a, &a$airan i s$rem#"en te trans$ortiran do s%dso0medi.insog #a+oratori"a gd"e )e +iti ade!atno o+raen $o standardi&irano" i $ri5!a)eno" metodi( ;o*a $o5rana %&oraa može do!esti do n"ego!e degrada.i"e i ne%$otre+#"i!osti( ?+og toga se !a#"a $ridrža!ati %$%ta &a $ri%$#"an"e +io#o*i5 trago!a( 7io#o*i trago!i s% s$e.ifi'ni, "er mog% +iti &ara&ni te $reni"eti na oso+% o"a sa%$#"a +io#o*e trago!e( 9ada#"e "e $otre+no i&+"e)i s!ao se%ndarno &agai!an"e +io#o*i5 trago!a ao sa )e#i"ama o"e sadrže 89: od sa%$#"a'a trago!a 1)e#i"e $o!r*nog di"e#a ože i s#i'no2 i#i ontamina.i"% %&ora %&ora( 3rim"er &a to može +iti neade!atna $o5rana d!a %&ora &a"edno % "edno" !re)i( 9a ta" na'in #ogi'no "e o'ei!ati da )e $ro!edena os"et#"i!a 89: ana#i&a i n"eni re&%#tati +iti %$itni( 3re$or%'#"i!o "e da sa%$#"a' +io#o*i5 trago!a nosi d!ostr%e steri#ne r%a!i.e( 8on"e r%a!i.e s#%že ao &a*tita n"ega od ontata sa &ara&nim materi"a#om, a gorn"a se mi"en"a"% $ri %&iman"% +io#o*og %&ora $o $ra!i#% "edan %&ora i "edan $ar r%a!i.a( 9ada#"e, $otre+no "e stritno $ridrža!an"e %$%tst!a &a $ri%$#"an"e +io#o*i5 trago!a o"e se mog% $odi"e#iti na %$%te na m"est% dogaa"a i na %$%te % s%dsomedi.insom #a+oratori"% ( 3ri#iom rada na m"est% dogaa"a $ri $ri%$#"an"% trago!a $otre+no "e na$ra!iti s#"ede)e/ <( o+i#"ežene trago!e fotografirati, =( na$ra!iti !ideo &a$is trago!a i n"i5o!og $o#oža"a na m"est% dogaa"a, >( &a$isati m"esto i stan"e %&ora, C( na$ra!iti si.% i %.rtati m"esto %&ora i n"ego! odnos s dr%gim %&or.ima i oo#nim $redmetima( 3ri#iom $riman"a +io#o*og traga % foren&i'om #a+oratori"% tre+a na$ra!iti s#"ede)e / <( $ri%$iti s!ai $o"edina'ni omad materi"a#a ori*ten"em 'istog $ri+ora, =( &ase+no $airati s!ai $o"edina'ni omad $ri%$#"enog materi"a#a
>( o$isati i si.irati &a$rim#"eni materi"a#, C( +i#"ežiti na'in $airan"a i n"ego! +ro", D( dati %&or% no!i #a+oratori"si +ro" s dat%mom, E( $ro!"eriti +ro" $od o"im "e %&ora $os#an i %s$orediti ga sa &a$isniom o %!ia"%, F( o$isati %&ora, n"ego!o stan"e i fotografirati ga s #a+oratori"sim +ro"em i +ro"em $od o"im "e $os#an % #a+oratori", G( $ro!"eriti o$is %&ora s n"ego!im stan"em da se %!"erimo radi #i se %$ra!o o tom %&or% i "e #i $ri#iom trans$orta o*te)en, H( $o5raniti %&ore na odgo!ara"%)a m"esta 1tem$erat%ra, s!"et#osti itd2 Ti"e#o do$rem#"eno radi $reg#eda i o+d%.i"e može se ra&od"en%ti i& $#a5te te % $ris%tnosti #i"e'nia !"e*taaIistražite#"a( 8o$%stiti da se mrt!o ti"e#o do$rem#"eno s m"esta dogaa"a s!%'e i o$ere $ri"e !an"sog $reg#eda, isto "e *to i do$%stiti da se m"esto dogaa"a o'isti $ri"e $o'eta %!ia"a( @ rimina#isti'og sta"a#i*ta to &na'i %ni*ta!an"e trago!a( 3ri"e sidan"a od"e!ni5 $redmeta tre+a deta#"no o$isati !id#"i!e trago!e, o*te)en"a i $rom"ene na od"e)i, o+%)i i ne$ori!enim di"e#o!ima ti"e#a, +e& o+&ira *to "e to %'in"eno i na m"est% dogaa"a, oso+ito % dinami'o" fa&i %!ia"a ( Toom rimina#isti'e o+rade tre+a $o*ti!ati i integritet traga( 3ra!i#nim $ri%$#"an"em i $airan"em, te odgo!ara"%)im '%!an"em i trans$ortom s$r"e'a!a"% se !a#itati!ne i !antitati!ne, s#%'a"ne i#i nam"erne $rom"ene traga( 3ri#iom $ri%$#"an"a +i#o o"e !rste +io#o*og materi"a#a $otre+no "e $ridrža!ati se o$)i5 m"era o$re&a o"e !ri"ede od r%o!an"a s r!i i t"e#esnim i&#%'e!inama, a *to %#"%'%"e i&+"ega!an"e ne$osrednog ontata i &a+ran% $i"en"a, "eden"a i $%*en"a toom o+a!#"an"a $os#o!a % s!e&i s +io#o*im %&or.ima( 3ri tome tre+a raditi % &a*titnim r%a!i.ama i odgo!ara"%)o" &a*titno" od"e)i i o+%)i, a s!a o$rema &a $ri%$#"an"e trago!a mora +iti $ot$%no 'ista( ?a s!ai %&eti %&ora $otre+no "e % &a$isni %ni"eti *to "e i oda#e %&eto, ao "e $airano i o&na'eno, te to "e %&ora $re%&eo ( Jog%)nost %s$"e5a ana#i&e 89: &na'a"no o!isi o !rsti $ri%$#"eni5 +io#o*i5 trago!a i o na'in% n"i5o!a i&%&iman"a i osig%ra!an"a( :o se ne$ra!i#no $ri%$#"a"% i $aira"% mog% se ontaminirati, a ao se is$ra!no ne '%!a"% mog% se ra&graditi( 7io#o*i trag nastao ne$osrednim ontatom i#i $osrednim $ri"enosom osta"e na $od#o&i %s#i"ed %$i"an"a 1ao "e % te%)em stan"%2 i#i $rian"an"a 1ao "e sas%*en2( B&+or metode $ri%$#"an"a %g#a!nom &a!isi o stan"% traga i o !rsti $od#oge( Kažno "e $ridrža!ati se $ra!i#a da se od"e)a sida a samo i&nimno reže $o *a!o!ima( @%5i od"e!ni $redmeti $o"edina'no se $aira"% i o&na'a!a"%, do se !#ažni od"e!ni $redmeti $ret5odno na &ra% s%*e( 3o sidan"% s!e od"e)e, $#a5ta % o"o" "e #e* +io %motan i na o"o" "e s!%'en, s#aže se tao da % n"o" ostan% e!ent%a#no ot$a#i trago!i, te se i ona $ose+no $aira( -d"e)a i o+%)a o+a!e&no se $o5ran"%"e % $a$irnate !re)e( 3ri%$#"ene trago!e, ao i od"e)% i o+%)% $oo"nia, tre+a 5itno dosta!iti % #a+oratori" &a 89: ana#i&% a do &a$o'in"an"a rada tre+a i5 '%!ati na 5#adnom i s%5om m"est%(
4. TRAGOVI LJUDSKOG PORJEKLA
Krv Loren&i'na 5emato#ogi"a +a!i se odrei!an"em r!ni5 oso+ina +i#o da se radi o s!"ežo" r!i i#i o trago!ima r!i, na mrt!im i#i ži!im oso+ama, a &a $otre+e identifia.i"e % ri!i'nim i graansim $ost%$.ima( Trago!i r!i s%sre)% se % +ro"nim ri!i'nim d"e#ima i mog% +iti !ažan doa&ni materi"a# o"i $o!e&%"e $o'inite#"a, doti'no d"e#o i žrt!% ( Trago!i r!i nasta"% na tri na'ina/ s#i"e!an"em ni& ti"e#o $ri 'em% nasta"% $r%ge a r! se %$i"e % od"e)% i#i na%$i na $od#o&i % o+#i% #o!e, $adan"em na $od#og% "ednosta!nim a$an"em s !isine &+og si#e teže $ri 'em% nasta"% a$i i#i $rsan"em ati!nom si#om $ri 'em% nasta"% $rsotine, te $rena*an"em dodirom na dr%gi $redmet $ri 'em% nasta"% otis.i i#i +risotine (
Ana!"a #ra$%va &rv! a2 I'(n#!)!&a*!+a &rv! 0 $ot"e'e #i mr#"a od r!iM @!"eži trag r!i re#ati!no "e "ednosta!no $re$o&nati( Je%tim, &a!isno o e!ent%a#nom is$iran"%, starosti mr#"e, $od#o&i i d"e#o!an"% !an"si5 fatora, trago!i mog% i&mi"eniti s!o"% osno!n% +o"% i !i*e ne s#i'iti na r!( 3osto"e i trago!i na#i na r!, ao *to s% mr#"e od 'oo#ade, !o)a, !ina, +o"e i s#i'no( ?+og toga, % neim s#%'a"e!ima, a radi $ra!i#ni"eg i +ržeg %sm"era!an"a istrage, $rim"en"%"% se "ednosta!ne ori"enta.i"se metode o"e nema"% doa&n% !ri"ednost, a#i mog% s odreenim ste$enom !"ero"atnosti %a&ati $ot"e'e #i is$iti!ana mr#"a od r!i( -!e $ro+e teme#"e se na rea.i"i sasto"aa 5emog#o+ina % 5emi"sim reagensima( 3retrage o"e se mog% i&!esti s%/ <( benzidinska proba ori*ten"em fi#ter0$a$ira o"im se $rotr#"a s%mn"i!a mr#"a a $otom na m"esto dodira s mr#"om a$ne oto$ina +en&idina i naon toga $erosida( 6o#io mr#"a $ot"e'e od r!i, na fi#ter $a$ir% $o"a!it )e se inten&i!na tamno$#a!a +o"a, =( Sangur test ori*ten"em t!orni'i $ri$rem#"ene test trae o"a se o!#aži desti#iranom !odom, $ritisne na s%m#"i!o m"esto, te naon neo#io se%ndi odigne od mr#"e( Bnten&i!no o+o"en"e trae doa& "e $o&iti!ne rea.i"e, >( luminolna proba ori*ten"em oto$ine #%mino#a o"a se ras$r*%"e $o !e)im $o!r*inama gd"e s% trago!i is$rani( 6 $ris%tnosti r!i $o!r*ina )e s!i"et#iti s!i"et#o#"%+i'astim s"a"em( 3ost%$a se mora i&!oditi % $ot$%nom mra%, C( fenolftaleinska proba 1Nast#e0JaOero! reagens2 ori*ten"em !atenog *ta$i)a na!#aženog fi&io#o*om oto$inom o"i se $rotr#"a $o s%mn"i!o" mr#"i( ?atim se na !at% a$ne feno#fta#ein, a $otom a$ >P !odio!a $erosida( Nod $o&iti!ne rea.i"e, toom
s$e.ifi'ne #"%dse $roteine( 6 t% se s!r5% i&!odi im%no#o*i $re.i$itinsi test gd"e anti5%mani ser%m da"e s odreenim +"e#an'e!inama i& r!i #"%di %o'#"i!% rea.i"% ta#ožen"a, a o"a i&osta"e ao se radi o ži!otin"so" r!i( 9a o!a" na'in mog%)e "e odrediti r! i +i#o o"e ži!otin"se !rste ao se $rirede odgo!ara"%)i $re.i$itinsi ser%mi( .2 -drei!an"e geneti'i5 marera -!o %#"%'%"e odrei!an"e antigena .r!eni5 r!ni5 )e#i"a, i&oen&ima, ser%msi5 +"e#an'e!ina, !rsta 5emog#o+ina, sistema 5%mani5 #e%o.itni5 antigena 1R;:2, te 89: ana#i&%( d2 O'r(,!van+( ar&(ra &%+! n!/0 na/+('n! 0 -!o %#"%'%"e odrei!an"e starosti r!ne mr#"e, menstr%a#ne r!i 1na#a& )e#i"a i& materni.e2, s$o#a 1ra&#io!an"e i&g#eda +i"e#i5 r!ni5 stani.a2, do+i 1odrei!an"e feta#nog 5emog#o+ina2 i rase( Taoer, može se odrediti ima #i % trago!ima r!i $rim"esa i nei5 dr%gi5 ti!a 1ože, d#aa i si2( 3ri%$#"an"e trago!a r!i a2 !"jeća / 0 os%*iti na &ra% na so+no" tem$erat%ri, 0 ne i&#agati ne$osredno" s%n'e!o" s!"et#osti, 0 s!ai od"e!ni $redmet $airati % &ase+n% $a$irnat% !re)i.%, 0 niad ne oristiti $#asti'ne !re)i.e i#i 5ermeti'i &at!oren% am+a#až% "er )e %+r&ani $ro.es tr%#"en"a degradirati +io#o*i materi"a#, 0 $airati tao da se s$ri"e'i $rotresan"e i#i tren"e, 0 $ra!i#no o&na'iti i $o5raniti 1na s%5om, 5#adnom i tamnom m"est% do dosta!#"an"a % #a+oratori"2( +2 #ek$ći $zorci / 0 D m# r!i $ri%$iti % !a%%m e$r%!et% s eti#endiaminotetraa.e0tatnom ise#inom 1S8T:2 o"a s#%ži ao antioag%#ans( :o "e $otre+no %raditi i dr%ge ana#i&e 1sero#o*e, a#o5o#a, droga, otro!a i si(2, $otre+no "e %&eti dodatne %&ore r!i, $ri 'em% se %&or.ima &a sero#o*a is$iti!an"a i ana#i&e na otro!e ne doda"% sredst!a &a on&er!iran"e, do e$r%!ete &a ana#i&% na a#o5o# iIi#i droge tre+a"% sadrža!ati natri"e! f#%orid 19aL2 o"i s#%ži ao antioag%#ans i on&er!ans, 0 $ra!i#no o&na'iti, $o5raniti % 5#adn"a na CUV i *to $ri"e dosta!iti % #a+oratori"W %o#io se %&ora &a 89: ana#i&% ne može dosta!iti %n%tar neo#io dana $otre+no ga "e &amr&n%ti na 0=XUV i &amr&n%tog dosta!iti na ana#i&%, do se osta#i %&or.i ne smi"% &amr&a!ati, 0 a#ternati!na metoda/ omadi) 'istog $am%'nog &a!o"a %mo'iti % te%)% r!, os%*iti na &ra% i omotati $a$irom i#i a$n%ti neo#io a$i na fi#ter0$a$ir 1LTB arti.a2( .2 #ragovi na lj$"skom tijel$ / 0s!e deta#"no do%mentirati i o$isati 1$o#oža", dimen&i"e, o#i'in% i o+#i traga2, 0 trag $ri%$iti na na'in da se i&%&me *to "e mog%)e man"e e$ite#nog ti!a ože a *to se o+a!#"a $ri%$#"an"em $omo)% #"e$#"i!e trae i#i $omo)% tam$ona !ate 1*ta$i) &a %&iman"e +risa2 na!#aženog desti#iranom !odom i#i fi&io#o*om oto$inom, 0 trago!i is$od noti"% $ri%$#"a"% se $omo)% 'iste 'a'a#i.e, a sami noti re&an"em 'istim noži.amaW s!ai noat i s!a% 'a'a#i.% $airati &ase+no, ������ $ra!i#no o&na'iti i $o5raniti( d2 %as$šene mrlje /
0do%mentirati i o$isati, 0 ao "e mog%)e, 'ita! $redmet s trago!ima r!i dosta!iti % #a+oratori"W % $roti!nome dio s trago!ima i&re&ati i &a$airatiW 0 ao s% mr#"e na '!rsto", ne%$i"a"%)o" $od#o&i, mog%)e i5 "e sastr%gati na #ist $a$ira, i&%&eti $omo)% #"e$#"i!e trae i#i tr#"an"em $omo)% na!#aženog tam$ona !ate o"i se $otom na &ra% os%*i( Jog%)e "e trag i ra&ri"editi doa$a!an"em desti#irane !ode, te ga $omo)% $i$ete $reni"eti % s%5% +o'i.% i#i e$r%!et%, 4 s!ai i&re&ani omad s tragom i#i i&%&eti trag &ase+no $airati, $ro$isno o&na'iti i $o5raniti
S-(ra Trago!i s$erme %o+i'a"eno s% $o!e&ani sa s$o#nim nasi#"em, iao mog% +iti !ažan doa& i % dr%gim ri!i'nim d"e#ima te % s#%'a"e!ima doa&i!an"a o'inst!a( @$erma "e t"e#esna te%)ina a sadrži )e#ise sasto"e 0 s"emene )e#i"e 1s$ermi"e2 o"i se st!ara"% % s$o#nim ž#i"e&dama 1testisima2 i te%)e sasto"e o"e st!ara"% $omo)ne ž#i"e&de, ao *to s% $rostata i s"emeni m"e5%ri)i( @$erma se može tražiti % rodni.i ži!e i#i mrt!e žene, na ti"e#% žrt!e, na od"e)i i na m"est% i&!r*en"a ri!i'nog d"e#a, ao i na $o'inite#"%( 6 rodni.i ži!e žene s$ermi"i se mog% doa&i!ati oo >C sata naon sno*a"a, a od !isoog st%$n"a 'isto)e rodni.e 1rodni.a s fi&io#o*om f#orom, +e& %$a#e i si(2 i do C= sata( 6 rodni.i mrt!e žene mog% se na)i =0> dana $os#i"e smrti, a i&nimno i !i*e(
Ana!"a #ra$%va /-(r( 6#"%'%"e identifia.i"se testo!e o"ima "e .i#" %t!rditi $ris%tnost s$erme i#i s"emene te%)ine, te indi!id%a#i&a.i"se testo!e o"i %#"%'%"% geneti'o ti$i&iran"e, ao odrei!an"em on!en.iona#ni5 marera tao i 89: $rofi#a( Bdentifia.i"om se $ro!"era!a žrt!in isa& o $o'in"enom ses%#anom nasi#"%, iao ods%tnost s$erme ne &na'i $ot!rd% ods%tnosti ses%a#ne ati!nosti( Qeneti'o testiran"e % $ra!i#% se o+a!#"a radi $re$o&na!an"a $o'inite#"a( 6 !e#iom +ro"% s#%'a"e!a, žrt!a $o&na"e os%mn"i'en% oso+% i % tim s#%'a"e!ima geneti'e ana#i&e se o+a!#"a"% &+og toga *to os%mn"i'eni negira +i#o aa! ontat sa žrt!om( a2 Jaros$si $reg#ed Jr#"a s$erme "e #"%sa!a, +"e#asto0si!asta i#i ž%)asta( 3od %#tra#"%0+i'astim s!"et#om f#%ores.ira $#a!o#"%+i'asto( Je%tim, o!a" na#a& nema neada*n"% !ri"ednost &+og s!e !e)e %$otre+e deterdženata i %m"etni5 !#aana o"i taoer inten&i!no f#%ores.ira"%, a s#i'n% rea.i"% da"% i nei dr%gi +io#o*i materi"a#i, ao *to s% mora)a i !agina#ni seret( +2 Remi"se $ro+e 0rea.i"a doa&i!an"a en&ima 0 ise#e fosfata&e o"a se % s$ermi na#a&i % !isoo" on.entra.i"i, 0 $ro+e &a otri!an"e dr%gi5 sasto"aa s"emene te%)ine, ao *to s% s$ermin i#i o#in( .2 3ot!rdne $ro+e 0 miroso$si $reg#ed 0 tražen"e s$ermi"a na na'in da se %&ora s%mn"i!e mr#"e i#i
+ris estra5ira s fi&io#o*om oto$inom te estrat is$it%"e $od miroso$om, 0 %t!ri!an"e $ris%tnosti +"e#an'e!ina s"emene te%)ine im%no#o*im metodama( 3ro!odi se samo % s#%'a"e!ima ada se % %&or% ne $rona% s$ermi"i, 0 odrei!an"e geneti'i5 marera a *to %#"%'%"e odrei!an"e r!ni5 gr%$a 1$ote*o)e $roi&#a&e i& os%dnosti materi"a#a i 'in"eni.e da s% mr#"e s$erme $omi"e*ane i s dr%gim i&#%'e!inama2, i&oen&ima, ser%msi5 $roteina i ana#i&% 89:(
Pr!&0-+an+( #ra$%va /-(r( a2 !"jeća / 0 os%*iti na &ra% na so+no" tem$erat%ri, 0 s!ai od"e!ni $redmet $airati % &ase+n% $a$irnat% !re)i.%, 0 $ra!i#no o&na'iti i $o5raniti 1na s%5om, 5#adnom i tamnom m"est% do dosta!#"an"a % #a+oratori"2( +2 #ek$ći $zorci/ 0 %$otre+om 'iste *$ri.e i#i $i$ete $reni"eti s$erm% % 'ist%, steri#n% e$r%!et%, $ro$isno "e o&na'iti, $o5raniti % 5#adn"a i *to $ri"e dosta!iti % #a+oratori", 0 a#ternati!no, %&ora se može $ri%$iti $omo)% tam$ona !ate i#i 'iste tanine o"a se $otom os%*i na &ra%, $aira, o&na'a!a i $o5ran"%"e( .2 #ragovi na lj$"skom tijel$ / ?a $ri%$#"an"e %&oraa s ti"e#a žrt!e s$o#nog nasi#"a oriste se standardni om$#eti o$reme, di&a"nirani na na'in da $o"ednosta!e o#e.ioniran"e trago!a sa žrt!e( 8ost%$ni s% ra&#i'iti omer.i"a#ni ito!i, a nei %#"%'%"% i $ri%$#"an"e žrt!ini5 od"e!ni5 $redmeta( 6!i"e "e $otre+no s#i"editi % %$%tst!% deta#"no o$isani redos#i"ed( 3ri%$#"a"% se/ 0 d!o"+eni %&or.i/ %&ora r!i, s#ine, stidne d#ae i i*'%$ane !#asi ose, 0trago!i sa žrt!e/ +riso!i i ra&ma&i sa stidni.e i i& rodni.e, +riso!i i ra&ma&i i& an%sa, +riso!i oo s$o#ni5 organa, +riso!i i ra&ma&i i& %sne *%$#"ine, +ris s#%&ni.e nosa, stidne d#ae 'e*#"an"em i '%$an"em, mirotrago!i is$od noti"%, odre&ani noti, sas%*ene i&#%'e!ine( 6&ore "e $otre+no i&%&eti *to $ri"e, s!ai $airati &ase+no, $ro$isno &at!oriti i o&na'iti, te do dosta!e % #a+oratori" '%!ati % 5#adn"a%( @!ai %&ora o"i sadrži te%)in% $otre+no "e $ri"e $airan"a os%*iti na so+no" tem$erat%ri( ?a na$omen%ti "e da trago!e s$erme s ti"e#a žrt!e o+!e&no %&ima medi.inso oso+#"e( 3ri"e &a$o'in"an"a $ri%$#"an"a trago!a o+a!#"a se #i"e'ni'i $reg#ed o"im se traže i do%menitira"% &na.i genita#ne tra%me, ao i s!e osta#e negenita#ne o&#"ede, %gri&i i si(, a *to može %$%)i!ati na ses%a#no nasi#"e( K"e*ta'en"em trago!a s$erme i#i !agina#nog sereta na osno!% 89N testa, može se sa sig%rno*)% %stano!iti identitet oso+e Y osta!io.a traga $a $rema tome i doa&i!ati ontat ori!#"enog i žrt!e( d2 %as$šene mrlje / 0 ao s% na $redmetima o"i se mog% re&ati 1a ne mog% dosta!iti % .i"e#osti2, i&re&ati $o!r*in% s mr#"om 'istim sa#$e#om na 'isti $a$ir, omotati, &a$airati, $ro$isno o&na'iti i $o5raniti, 0 ao s% na ne$oretnim $redmetima, 'istim sa#$e#om sastr%gati mr#"% na omad 'istog $a$ira i omotati, i&%&eti $omo)% #"e$#"i!e trae i#i %&eti +ris $omo)% tam$ona
!ate( @!ai omot &a$airati &ase+no, $ro$isno o&na'iti i $o5raniti( -sta#e t"e#esne i&#%'e!ine T"e#esne i&#%'e!ine ao *to s% s#ina, mora)a, !agina#ni is."eda, &no", is."eda i& nosa, m#i"eo, že#%'ani so i#i $o!ra)eni sadrža" i i&met taoer se $rona#a&e na m"est% dogaa"a, na od"e)i, žrt!i iIi#i $o'inite#"% ri!i'nog d"e#a( 6 #a+oratori"% se te te%)ine mog% identifi.irati, odrediti r!na gr%$a, i&oen&imi i 89: $rofi#, a do+i!eni re&%#tati oriste &a %#"%'i!an"e i#i is#"%'i!an"e nee oso+e ao mog%)eg osta!ite#"a traga( Jr#"e $#"%!a'e is$it%"% se na"'e*)e na o$%*.ima .igareta( ?a5t"e!i &a !"e*ta'en"em &no"a s% i&nimni, a &a osta#e na!edene i&#%'e!ine "o* i r"ei( ?a identifia.i"% s#ine % trag% oristi se metoda odrei!an"a $ris%tnosti en&ima ami#a&e( Bdentifia.i"a mora)e i i&meta teme#"i se na n"i5o!o" arateristi'no" +o"i i miris%, te na $ris%tnosti odreeni5 emi"si5 sasto"aa ao *to s% reatinin i#i %rea, odnosno %ro+i#inogen(
. PRIKUPLJANJE TRAGOVA a2 -d"e)a/ 0 os%*iti na &ra% na so+no" tem$erat%ri, 0 $airati % &ase+ne $a$irnate !re)i.e i#i omotati $a$irom, 0 $ra!i#no o&na'iti i $o5raniti( +2 Te%)i %&or.i/ 0 $reni"eti % 'ist% steri#n% sta#en%, $os%d% &at!oriti, o&na'iti i $o5raniti % 5#adn"a( d2 Trago!i na #"%dsom ti"e#%/ 0+es$r"eorni %&or.i s#ine/ naon is$iran"a !odom ostataa 5rane i& %sne *%$#"ine, %&ima"% se na 'isti $a$ir gd"e se o#o!om o.rta"% o+risi mr#"e( 6&ora se s%*i na &ra%, $aira % $a$irnat% omotni.%, $ro$isno o&na'a!a i $o5ran"%"e( Nad se $ronae trag %gri&a %&ima se +ris s desti#iranom !odom na!#aženim steri#nim omadom !ate i to s r%+a traga %gri&a i i& sredi*ta %gri&a( Kat% "e $otom $otre+no os%*iti na &ra%, omotati % 'isti $a$ir, $ro$isno o&na'iti i $o5raniti( Taoer, +ris "e $otre+no %&eti i s dr%gog s#i'nog $odr%'"a na o"em nema trago!a %gri&a a *to s#%ži ao ontro#ni %&ora, 0 mora)a i i&met $ri%$#"a"% se % 'iste $os%de, o&na'a!a"% i $o5ran"%"% % 5#adn"a, 0 !agina#ni is."eda %&ima se $rema $rotoo#% i& om$#eta o$reme &a %&iman"e +riso!a od s$o#nog nasi#"a, ao s!e te%)e %&ore $otre+no "e $ret5odno os%*iti na &ra%, 0is."eda i& nosa o+i'no se na#a&i na taninama 1marami.i, od"e!nom $redmet%2 $a "e te st!ari $otre+no os%*iti, omotati % 'isti $a$ir, $ro$isno o&na'iti i $o5ranitiW ao se trag na#a&i na ti"e#%, %&ima se +ris, a da#"ni $ost%$a "e isti ao i $ret5odno na!edeni( d2 @as%*ene mr#"e/ 0 mog% se $ri%$iti i&%&iman"em 'ita!og $redmeta i#i $a str%gan"em i#i i&re&i!an"em, 0 $airati % 'iste omote, $ro$isno o&na'iti i $o5raniti % 5#adn"a%(
T&!va %r$an! ! &%/#! 7i#o o"i dio ti"e#a može +iti $redmetom s%dsomedi.insog i +io#o*og is$iti!an"a % rimina#isti'e s!r5e( 9a"'e*)e s% to osti $omo)% o"i5 se može odrediti s$o# i do+ oso+e, $ri+#ižno !ri"eme smrti, o&#"ede i#i 'a %&ro smrti, te o+a!iti identifia.i"a ne$o&natog #esa( a2 @!"eži di"e#o!i ti"e#a/ 0 s!ai %&ora o$isati i do%mentirati, te $ri%$iti 'istom $in.etom i#i r%om &a*ti)enom r%a!i.om, 0 s!ai %&ora &ase+no $o5raniti % 'ist% $os%d% +e& doda!an"a sredsta!a &a %'!r*)i!an"e, $ro$isno &at!oriti, o&na'iti i $o5raniti % 5#adn"a( +2 @tari di"e#o!i ti"e#a/ 0 s!ai trag o$isati i do%mentirati, te i&%&eti 'istom $in.etom i#i r%om &a*ti)enom r%a!i.omW trago!e o"i s% "o* %!i"e fi&i'i $o!e&ani tre+a $ri%$iti &a"edno, 0 $a&iti da se "edan trag ne ontaminira dr%gimW s!ai %&ora &ase+no $o5raniti % 'ist% $os%d%, 0 $ro$isno &at!oriti, o&na'iti i $o5raniti % 5#adn"a(
Da&( ! &%/a Trag d#ae "edan "e od na"'e*)i5 materi"a#ni5 trago!a i može se $rona)i % !e#iom +ro"% s#%'a"e!a, ao na žrt!i i n"eno" od"e)i, tao i na $redmetima, m"est% dogaa"a i $o'inite#"% 1<,H, <<2( 6 $rasi s% na"'e*)e $redmet $retrage % s#%'a"e!ima ses%a#nog nasi#"a(8o $%+erteta, a od žena i asni"e, !e)i "e dio ti"e#a $ori!en ma#"ama( To s% n"ežne i tane d#a'i.e, +i"e#oga !r*a, do "e osta#i dio sta+#"ie !i*e i#i man"e $igmentiran( Nada % $%+ertet% ot$adn%, na n"i5o!m m"est% $o"a!#"%"% se d#ae, o"e s% '!r*)e, d%že i s#oženi"e grade( -+&irom na n"i5o!% d%#"in% i i&g#ed mog%)e "e $ri+#ižno odrediti s o"eg di"e#a ti"e#a $ot"e'%( Tao s% one ra)e, d%#"ine do > .m, a istro*enog !r*a $or"e#a s tr%$a i %do!a, do one sa!in%te i s o*trim !r*om s% o+r!e i tre$a!i.e( 8%#"e d#ae, %o#io s% o!r'a!e $ot"e'% s don"eg di"e#a tr+%5a, ne$ra!i#no !a#o!ite s% d#ae s mo*n"i i stidni.e, a one o+#ožene masnim s#o"em s% d#ae is$od $a&%5a( Nosa se ra&!i"a od ma#"a % G( m"ese.% tr%dno)e( Toom $r!e godine ži!ota $ot$%no se i&mi"eni, da +i $%ni ra&!o" dostig#a % $%+ertet%( @a staren"em se $igment &am"en"%"e m"e5%ri)ima &raa &+og 'ega osa $osi!i( K#asi ose s% $ri+#ižno "ednae de+#"ine % .i"e#o" d%#"ini 1ne de+#"e od X,
Ana!"a #ra$%va 'a&a -!o %#"%'%"e marometri"sa i maroso$sa, te miroso$sa odrei!an"a, ao i ra&#i'ite fi&ia#no0emi"se $retrage( Ss$erti&om d#ae o+a!#"a se/ a2 Bdentifia.i"a d#ae
+2 -drei!an"e $or"e#a d#ae .2 Jiroso$so is$iti!an"e i %s$ored+a -!im is$iti!an"em ne do+i!a"% se $oda.i &a indi!id%a#i&a.i"%, !e) samo $oda.ima o"ima se može nea oso+a is#"%'iti ao i&!or traga d#ae( 3ri tome se $romatra i&g#ed i grada d#ae 1%ti%#a 0 !an"si s#o" d#ae, me0d%#a, ora, ori"en i !r52, n"e&in $rom"er, $res"e i $igmenta.i"a, d%#"ina, +o"a, $ro&irnost, te s$e.i"a#ne &na'a"e ao *to s% o*te)enost i#i +o#est( d2 -drei!an"e geneti'i5 marera 6#"%'%"e odrei!an"e s$o#a, :7- s%sta!a, i&oen&ima i 89: ana#i&%(
Pr!&0-+an+( #ra$%va 'a&a a2 Dv%+(n! 0"%r*!/ 0 $o"edina'ne d#ae mog% se $ri%$#"ati &a*ti)enim $rstima i#i $in.etom $ri 'em% tre+a $a&iti da se ne o*tete i da se ne dodir%"e0ori"en( Jog%)e "e %$otri"e+iti #"e$#"i!% tra% i#i %sisi!a', 0 sta!iti na #ist $a$ira, a s!a% s%$in% d#aa i#i $o"edina'ne d#ae &ase+no $airati % $a$irnate omotni.e, $ra!i#no o&na'iti i $o5raniti, 0 d#ae i&mi"e*ane s r!#"%, ti!om i#i t"e#esnim i&#%'e!inama $až#"i!o $ri%$iti sa s!im doda.ima, sta!iti % 'iste $os%de i $ro$isno o&na'iti, 0 %o#io s% d#ae i&mi"e*ane s !#ažnim t"e#esnim i&#%'e!inama $otre+no i5 "e na"$ri"e os%*iti na &ra%( +2 N('v%+(n! 0"%r*i/ 3ri%$#"an"e trago!a $o&natog $or"e#a !ažno "e radi %s$ored+e s onima ne$o&natog $or"e#a( 3ri tome "e $otre+no !oditi ra'%na o na'in% na o"i "e onretni d!o"+eni %&ora nastao $a na taa! na'in tre+a i&%&eti i %s$oredni %&ora( 0 $o!r*ina s o"e )e se %&eti %&or.i $ret5odno se i*'e*#"a da +i se odstrani#e ot$a#e d#ae a o"e se taoer $ri%$#"a"%, $aira"% i o&na'a!a"%, 0 dodatne d#ae se '%$a"% &a"edno s ori"enom( K#asi ose '%$a"% se s ra&#i'iti5 di"e#o!a !#asi*ta 1s $redn"e strane, t"emena, +o'no i sa stražn"e strane2 i to C0D d#aa sa s!aog $odr%'"a, 0 %o#io "e %&ora moar i#i !#ažan $ret5odno ga"e $otre+no $os%*iti na &ra%, a &atim s!e &ase+no $airati % $a$irnate omotni.e, $ra!i#no o&na'iti i $o5raniti( 3rim"ena !"e*ta'en"a 89N d#ae o"a "e i*'%$ana sa or"enom može se sa sig%rno*)% %stano!iti identitet oso+e Y osta!io.a traga( 6 $os#"edn"e !ri"eme sa %s$"e5om se %!ode % $ras% metode identifia.i"e osta!io.a
. TRAGOVI 5IVOTINJSKOG PORJEKLA Trago!i ži!otin"sog $or"e#a mog% +iti $redmetom is$iti!an"a &+og s%mn"e da s$orni materi"a# $ot"e'e od 'o!"ea i#i "e $otre+no %t!rditi !rst% ži!otin"e od o"e trago!i $ot"e'% 3ri tome se može ana#i&irati r!, ti!a, d#ae i $er"e( Zi!otin"s% r! #ao "e ra&#io!ati od #"%dse( Jog%)e "e ra&#io!ati ra&#i'ite !rste ži!otin"a, do "e indi!id%a#na identifia.i"a nemog%)a( 8i"e#o!i ti!a mog% se is$itati na na'in ao se is$it%"% mr#"e r!i, $a "e tao mog%)e doa&ati $odri"et#o $roteina % is$iti!anom %&or%( Zi!otin"sa d#aa se $o s!o"im morfo#o*im arateristiama "asno
ra&#i%"e od #"%dse( -na "e 'esto de+#"a od X,
6. TRAGOVI BILJNOG PORJEKLA 6 rimina#isti'o" $rasi o!im se trago!ima $os!e)%"e $rema#o $ažn"e, a re&%#tati ana#i&a mog% +iti od i&nimne oristi( Bs$iti!an"a !rsta i i&g#eda +i#"aa mog% $omo)i $ri %t!ri!an"% m"esta i !remena $o'in"an"a ri!i'nog d"e#a, !remena smrti žrt!e, identifia.i"i trago!a na od"e)i i o+%)i $o'inite#"a, itd( ?+og toga, $ri#iom o+d%.i"e, $otre+no "e od"e)% i ti"e#o žrt!e $reg#edati i % .i#"% $rona#asa trago!a tra!a, #i*)a, gran'i.a, ori"en"a i si(, a $ronaeno i&%&eti i dosta!iti % #a+oratori" na +io#o*a is$iti!an"a( Bnten&i!ni"a $rim"ena +otanie % rimina#isti.i te s#i"edi % +%d%)nosti( 3ose+no &na'en"e ima ana#i&a trago!a !#aana, o"a se %o+i'a"eno s%sre)% ao mirotrago!i i ontatni trago!i( 3ot"e'% od t!ari o"e se na#a&e % $rirodi, a %#"%'%"% +i#"na !#ana 1$am%, !%na, s!i#a2 i minera#na !#ana 1$rim"eri.e a&+est2( Taoer, t% s% i sintetsa 1%m"etna2 !#ana, te $reraena $rirodna !#ana( 3ost%$.i $ri%$#"an"a, '%!an"a i is$iti!an"a trago!a !#aana goto!o s% identi'ni onima o"i se $rim"en"%"% s trago!ima d#aa i ose(
Pr!+(r! !" -ra&/( Pr!+(r 1 [i"e' "e o %+o"st!% i& r%'nog !atrenog or%ž"a % o"em "e $oo"ni 3( R( %+i"en od strane s!og sina s > $rostri"e#ne i > %stri"e#ne rane s #ea i tr+%5a %& o*te)en"e organa( 9aon *to "e 3( R( $ao na $od #i.em oren%t $rema t#% i, da"%)i &nao!e ži!ota, n"ego! dr%gi sin ni"e na$%stio m"esto dogaa"a !e) "e % stra5% da +i 3( R( mogao ostati ži! %&eo s"eir% te ga t%$im di"e#om s"eire snažno %dario % #i"e!i
don"i $oti#"a'ni dio g#a!e &+og 'ega "e do*#o do im$resi!ne frat%re #%+an"e i nagn"e'en"a mo&ga, a o"e s% o&#"ede $ridoni"e#e nastan% smrti( 3( R( "e %mro $ri#iom do#asa na Ritni 5ir%r*i $ri"am +o#ni.e( Je%tim, $o#i.i"a $ri %!ia"% ni"e &ate#a na m"est% dogaa"a s"eir% o"a "e +i#a sari!ena % ot!or% s#i"e$oga neori*tena +%nara tao da"e $r!a !er&i"a dogaa"a +i#a da se radi o stri"e#nim ranama( Toom o+d%.i"e &ati#"no #i"e!o naene s% rane % o+#i% s#o!a ; nagn"e'eni5 r%+o!a( 9a teme#"% o!a!og na#a&a $os%mn"a#o se da se radi o neom me5ani'om sredst!% s#i'nom s"eiri i#i 'ei)%( 3o#i.i"a "e na$ra!i#a $ono!ni %!ia" te "e % +%nar% na*#a s$omen%t% s"eir%( @ don"eg desnog r%+a s"eire %&eti s% miro trago!i &a ana#i&% na 89: te, %s$oreeni s %&or.ima r!i, %t!rdi#o se da se radi o miro trago!ima s ti"e#a 3( R( 6 asni"em di"e#% s%en"a o+rana "e $o%*a!a#a isoristiti 'in"eni.% da "e $ri trans$ort% 3( R( $ao i& nosi#a Ritne $omo)i te tada %dario o $od#og%( 3itan"e "e +i#o "e #i o&#"eda &ati#"no #i"e!o mog#a nastati na ta" na'in( 89: ana#i&a "e $ot!rdi#a da "e taa! me5ani&am nastana o&#"ede is#"%'en te da "e o&#"eda nasta#a %dar.em %$ra!o s$omen%tim di"e#om s"eire(
Pr!+(r 2 6naaženo mrt!o ti"e#o m%*ar.a, starog EF godina, naeno "e % ranim "%tarn"im satima na amenitom &em#"i*t% is$od mosta, oo = m niže od ra&ine o#nia o"im se isti, $rema isa&ima %!ia".a, +i.i#om retao % s%mra $ret5odnog dana( 6!ia"om i $rometnim !"e*ta'en"em %t!reno "e da "e, !o&e)i star i neo$rem#"en +i.i#, do*a!*i na dio .este % &a!o"% i %s$on%, %dario %$ra!#"a'em +i.i#a o ogradnim &id mosta, i&g%+io ra!notež% i $ao na teren is$od mosta( -+d%.i"om ti"e#a $oo"nia %t!rena "e nasi#na smrt, nasta#a %s#i"ed nagn"e'en"a mo&ga %&roo!anog $adom( Q#a!a $oo"nia "e % .i"e#osti +i#a ogo#"e#a, +e& o'i"%, nosa i %*i"%, a % $odr%'"% !rata naena "e o$sežna %gri&na rana tao da "e !rat goto!o % $ot$%nosti, sa s!im $ri$ada"%)im str%t%rama, nedosta"ao( 9a r%+o!ima ostataa ože !rata, ao i $o $rsnom o*%, naene s% g%ste, rate, .rtaste ogre+otine, $odri"et#a ži!otin"si5 andži( 9a ž+%n"% i tra!i oo #esa $ronaen "e !e)i +ro" d#aa d%#"ine > do
7. POSTUPAK I METODE EKSHUMA8IJA
6o#io $osto"i ra&#og !"ero!ati ao s% otri!eni #"%dsi osta.i i#i "e $#anirano ar5eo#o*o istraži!an"e, mora"% se $ret5odno ontatirati odgo!ara"%)e s#%ž+e( 6 mnogim s%dsim s#%'a"e!ima, $o#i.i"a i s%dsi medi.inari tre+a"% +iti odma5 o tome o+a!i"e*teni te s% odgo!orni &a $ro."en"i!an"e oo#nosti i od#%'i!an"e o na'in% da#"n"eg rada( 3ri"e s!aog $o'eta $otre+no "e $ri%$iti *to !i*e re#e!antni5 $odataa o dogaa"% i oso+iIoso+ama 'i"i s% osta.i mog%)e $ronaeni( 3otom se $ri#a&i #o.iran"% $ret$osta!#"ene gro+ni.e( 3odr%'"e gd"e ona može +iti sm"e*tena mog%)e "e otriti &ra'nim i#i sate#itsim fotografiran"em, a#i na"!ažni"i i&!or informa.i"a s% i&"a!e s!"edoa( Je%tim, one nis% %!i"e to'ne ni do!o#"no $re.i&ne, *to &+og s%+"eti!ni5 1emoti!ni stres, &a+ora!2 i#i o+"eti!ni5 ra&#oga 1i&mi"en"ena to$ografi"a terena &+og $romi"en"enog godi*n"eg do+a i#i %s#i"ed ti"ea !remena2( ?+og toga "e %!i"e $otre+no o+a!iti $re#iminarn% $os"et% o"om )e se %t!rditi mog%)e $osto"an"e gro+ni.e 1$rom"ene % !egeta.i"i, na $o!r*ini &em#"e i % sasta!% t#a2, o&na'iti m"esto o$an"a a i %'initi $ro+na sondiran"a % s!r5% %t!ri!an"a $osto"an"a ra&gradn"e organse materi"e 1#"%dsi5 ostataa2( :o se radi o stari"im i#i sri!enim gro+ni.ama, % o+&ir do#a&i %$ora+a radara &a otri!an"e o+"eata $od &em#"om, detetora meta#a, meta#ni5 sondi ao i $asa &a $rona#ažen"e #e*e!a( 7e& o+&ira "e #i ri"e' o $o"edina'nim i#i maso!nim gro+ni.ama, es5%ma.i"a &a$o'in"e fotografiran"em $odr%'"a, 'i*)en"em $o!r*inse !egeta.i"e, o+i#"eža!an"em grani.a $ret$osta!#"enog gro+a te $retragom $o!r*ine a % s!r5% $rona#ažen"a mog%)i5 doa&a 1n$r( stre#"i!a2( 6!i"e "e $re$or%'#"i!o $ri"e &a$o'in"an"a es5%ma.i"e odrediti grani.e gro+a, odnosno gro+#"a, a na"+o#"i na'in"e o$an"em $ro+ni5 "ama o"ima se ne samo ome%"e $o!r*ina !e) i do+i!a"% orisni $oda.i o s#o"e!itosti terena, sasta!% &em#"e, osta.ima f#ore i fa%ne, ar5eo#o*im %!"etima i s#i'no( ?a %#an"an"e $o!r*insog s#o"a &em#"e do$%*tena "e %$ora+a te*e ma*ineri"e 1ro!oo$a'2 da +i se &atim nasta!i#o s $až#"i!im r%'nim o$an"em i na ra"% 'i*)en"em &idarsom #o$ati.om, 'eti.om i osta#im ma#im r%'nim a#atom do $ot$%nog %#an"an"a &em#"e i&nad i %oo#o s!aog ostata ti"e#a i#i se#eta i $ridr%ženi5 m% $redmeta( 3ri tome "e !ažno to'no #o.iran"e s!aog $o"edina'nog gro+a, ao i .i"e#og gro+nog $o#"a ( Bsto se može o+a!iti $rostor%'nim .rtan"em si.e $o#oža"a i me%so+ni5 odnosa gro+o!a i arateristi'ni5 oo#ni5 deta#"a, i#i %.rta!an"em gro+ni5 $o#"a i deta#"a %n%tar $ra!i#ne mreže !adrata i#i $a, *to "e na"to'ni"e, geodetsim sniman"em % #oa#nom i#i drža!nom oordinatnom s%sta!%( -tri!eni $osmrtni osta.i, di"agnosti.irani ao #"%dsi, o&na'a!a"% se +ro"e!ima, fotografira"%, si.ira"% % s!om $o#oža"%, te se +i#"eži $ostmorta#no stan"e ti"e#a i s!ega *to se %& n"ega i#i na n"em% na#a&i 1od"e)a, $redmeti2( 9aon toga se ti"e#o 1i#i n"ego!i osta.i2 $až#"i!o, &a"edno s $ri$ada"%)im $redmetima, sta!#"a"% % o+i#"ežen% !re)%, a t#o is$od ti"e#a, do d%+ine od "o* neo#io .entimetara, is$it%"e &+og mog%)eg $rona#ažen"a &aosta#i5 &%+a, sitni5 osti"% i#i doa&nog materi"a#a (Ss5%mirani $osmrtni osta.i $re+a.%"% se na m"esto s%dsomedi.inse o+rade i identifia.i"e, % +a&e na teren% i#i % na"+#iži ?a!od &a s%ds% medi.in%(
1.1 P%/#0-a& ! (#%'( !'(n#!)!&a*!+a +0'/&!9 %/#a#a&a
?a!isno o oo#nostima s#%'a"a i stan"% $os#i"esmrtni5 $rom"ena ti"e#a, oriste se ra&#i'ite metode identifia.i"a #"%dsi5 ostataa( Jetode identifia.i"e #"%dsi5 ostataa 0 identifia.i"a od strane ži!i5 oso+a o"e s% $o&na!a#e $oo"nia diretnim $re$o&na!an"em #i.a %mr#e oso+e 0 dati#oso$i"a 0 $re$o&na!an"e od"e)eIo+%)e i $redmeta 0 %s$ored+a &%+nog stat%sa sa &%+nim artonom 0 %s$ored+a o+d%.i"si5 na#a&a s informa.i"ama i& medi.inse do%menta.i"e 0 antro$o#o*e metode 0 radiografse metode 0 s%$erim$o&i.i"e i reonstr%.i"e #i.a 0 odrei!an"e i %s$ored+a geneti'i5 marera Bdentifia.i"a &a$o'in"e deta#"nim $reg#edom i o$isi!an"em od"e)e, o+%)e i s!i5 $redmeta naeni5 %& ti"e#o i na n"em%, a *to se %$is%"e % &a to $ret5odno $ri$rem#"ene o+ras.e( Narateristi'ni od"e!ni $redmeti i#i n"i5o!i deta#"i $er% se, s%*e, te s oso+nim do%mentima i !ri"ednim st!arima o+i#"eža!a"%, fotografira"% i $aira"% % $ro&irne na"#on !re)i.e radi ar5i!iran"a, asni"eg i&#agan"a i mog%)e $reda"e rod+ini naon oon'an"a $ro.esa identifia.i"e( 6 s$e.ifi'nim sit%a.i"ama identifia.i"a žrta!a rata i& maso!ni5 gro+ni.a, ada s% mnogi $ost%$.i ne$rim"en"i!i, o!a se metoda i&#agan"a $oa&a#a !r#o orisnom % fa&i $re#iminarne $o&iti!ne identifia.i"e( 3ost%$a identifia.i"e nasta!#"a se !an"sim i %n%tarn"im $reg#edom i o$isom ti"e#a, odnosno $osmrtni5 ostataa( :o "e ri"e' o re#ati!no s!"ežim #e*e!ima, s#i"edi se %o+i'a"eni s%dsomedi.insi i rimina#isti'i na'in o$isi!an"a o"i %#"%'%"e deta#"no na!oen"e o+#ia i i&g#eda g#a!e i s!i5 di"e#o!a #i.a, +o"e i $ose+nosti ose, o'i"%, %*i"%, te o+i#"ež"a &%+i( 3ose+na $ažn"a $os!e)%"e se t"e#esnim $ose+nostima ao *to s% teto!aže, madeži, +rada!i.e, $rom"ene $igmenta.i"e ože, oži#".i, $ri"e#omi, %roene i#i ste'ene anoma#i"e, $rofesiona#na o+i#"ež"a i s#i'no, ao i tra"ne $rom"ene na %n%tarn"im organima( Tre+a na$omen%ti da "e dati#oso$i"a 0 otis.i $a$i#arni5 #ini"a, ao na"sig%rni"a metoda identifia.i"e, ne%$otre+#"i!a od stari"i5 #e*e!a, a &+og i&raženi5 tr%#ežni5 $rom"ena te $os#"edi'no $ro$a#i5 $a$i#arni5 #ini"a ože $rsti"% *aa ( 6o#io se radi o ana#i&i se#etni5 ostataa oriste se ra&#i'ite antro$o#o*e metode i m"eren"a a na $ret5odno o'i*)enim i o$ranim ostima( 3r!o "e $otre+no odrediti radi #i se o #"%dsim ostima i#i ne 1
n"i5o!i5 fragmenata( Nod d"e.e se s$o# odre%"e %s$ored+om st%$n"a a#.ifia.i"e &%+i sa st%$n"em &re#osti se#eta( 6 do+i od oo
MIKRO- TRAGOVI Kada su mikrotragovi nesigurno povezani sa nosiocem traga postoji opasnost da oni propadnu prilikom transporta nosioca traga ili pak nosilac traga nije podesan za transportovanje moe se koristiti
metoda ljepljive trake !reiova metoda se naro"ito koristi za osiguranje pra#ine$ kose$ "estica pjeska$ zemlje$ vlakana konopca %kad je u pitanju dilema o samou&istvu vje#anjem ili prikrivanjem u&istva' MIKRO- TRAGOVI !iksiranje mikrotragova TRA(O)OGI*A +VO, Tre&a imati na umu da se materijalni tragovi pojavljuju u dva o&lika
MIKRO- TRAGOVI .a uspje#no pronalaenje mikrotragova tre&a napraviti misaonu rekonstrukciju mogu/nosti kontaktnog preno#enja tragova 0a osnovu verzija do koji1 se do2e vr#i se traganje na mogu/im mjestima kontakta .a pronalaenje sla&o vidljivi1 tragova tre&a koristiti do&re izvore rasvjete i opti"ka pomagala +VO, Trag se moe de3nirati kao svaka materijalna promjena nastala u vezi s krivi"nim djelom Tragovi upu/uju na postojanje krivi"nog djela na na"in i sredstvo izvr#enja$ predstavljaju dokaz koji moe nezavisno i o&jektivno povezati osumnji"enog$ odnosno rtvu s o&jektom ili mjestom kriminalnog doga2aja ili pak povezati osumnji"enog sa rtvom Tako2er$ upu/uju na motiv izvr#enja kaznenog djela$ kao i na identitet nepoznatog po"initelja ili rtve$ a mogu doprinijeti utvr2ivanju je li mjesto doga2aja zaista ono mjesto na kojem se kriminalno djelo i dogodilo Mikrotragovi i Traseologija
MIKRO- TRAGOVI .na"aj$ pronalaenje i osiguranje MIKRO-TRAGOVI 4rilikom osiguranja svakog traga tre&a sa"uvati njegov poloaj prema drugim tragovima i okolini$ vjeran o&lik i materijalna svojstva$ ne mijenjaju/i 1emijski sastav$ serolo#ka svojstva i sl5 Tragove teku/ina tre&a skupljati u isku1ane posude Manje koli"ine se uzimaju putem upijaju/eg papira$ odnosno 3lter- papira$ te se #alju na ekspertizu
Trasologija je onaj dio kriminalisti"ke te1nike koji se &avi u"enjem o tragovima$ odnosno pronalaenjem$ 3ksiranjem i tuma"enjem tragova koji su u vezi sa krivi"nim djelom Kada se na mjestu izvr#enja prona2e neki trag$ on predstavlja dokaz$ odnosno "injenicu$ osnov ili razlog koji govori o istinitosti ili neistinitosti neke sporne "injenice u krivi"nom postupku kvantitativnom o&liku - koli"ina mikrotragovi %nisu vidljivi okom' i makrotragovi %oku vidljivi' kvalitativnom o&liku - vrsta &iolo#ki$ 1emijski$ 3zi"ki i ostali Mikrotrag svojom u&jedljivo#/u proizvodi dvostruko djelovanje krivca sili na priznanje ili daje sudu potre&nu dokaznu osnovu za osudu i &ez priznanja ili se de#ava i jedno i drugo Tragovi tre&aju &iti osigurani i 3ksirani u onom stanju u kojem su zate"eni$ po mogu/nosti zajedno sa nosiocima traga + protivnom postoji opasnost od neprimjetnog mijenjanja traga$ tre&a se "uvati promjene traga koja &i mogla dovesti do pogre#nog pridavanja zna"aja relevantnosti varljivom tragu (amo tragovi u sa"uvanom prvo&itnom stanju i poloaju mogu pridonijeti saznanju istine TRA(O)OGI*A Tragovi mogu da ukau na postojanje krivi"nog djela$ sredstva i na"ina izvr#enja$ omogu/avaju utvr2ivanje mjesta$ vremena i motiva izvr#enja krivi"nog djela$ a slue i kao osnova za davanje odgovora na ostala zlatna pitanja kriminalistike (a stanovi#ta kriminalisti"ke prakse dokaze dijelimo na 0eposredne 4osredne )i"ne %izjave lica' Materijalne %tragovi i predmeti koji su u relevantnoj vezi sa k5d5 i u"iniocem' (a stanovi#ta kriminalisti"ke prakse dokaze dijelimo na K)A(I!IKA6I*A TRAGOVA Klasi"na Klasi"na klasi3kacija Otisaka papilarni1 linija (topala Vozila 7ivotinja Oru2a Oruja Odje/e i vlakana
Tragovi (takla Metala .emlje 8oja i lakova Otrovi i narkotici Krvi i sekreti ,lake i kose Ispitivanje dokumenata Kriminalisti"kote1ni"ka Ostale vrste Kriminalisti"kote1ni"ka klasi3kacija Te#ke kra2e karakteri#u tragovi koji ukazuju na na"in izvr#enja$ tragovi dolaska zadravanja i odlaska u"inioca tragovi na u"iniocu tragovi kod u"inioca ostali tragovi Krivi"na djela u&istva o&iljeavaju K5,5 u&istva o&iljeavaju Tragovi na le#u 0a"in i sredstvo izvr#enja Kretanja 8or&e na mjestu doga2aja 0a u"iniocu (peci3"ni tragovi Kriminalisti"kote1ni"ka klasi3kacija (ao&ra/ajne nesre/e Kriminalisti"kote1ni"ka klasi3kacija (ao&ra/ajne nesre/e 0a kolovozu od vozila 0a o&jektima na putu i pored puta 0a vozilu 0a rtvi 4redmeti koji pripadaju rtvi + vezi sa razja#njavanjem "injenica o tome ko je upravljao vozilom Ostale vrste 4o veli"ini 4o &roju uo"ljivi1 dimenzija 4o uo"ljivosti
