„SAVREMENA POLJOPRIVREDA“ VOL. 56, 6 (2007) STR. 167–174, NOVI SAD
FENOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE VAŽNIJIH SORTI I SELEKCIJA ORAHA MITROVI M., MILETI R1 IZVOD: U radu su prikazane fenološko-pomološke osobine za 20 sorti i selekcija oraha tokom trogodišnjeg perioda. Ispitivanja su vršena u kolekcionom zasadu oraha Instituta za voarstvo u aku. Poetak kretanja vegetacije je bilo relativno kasno, tokom tree dekade aprila i poetkom maja.Prašenje resa manifestovalo se u treoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja, a cvetanje ženskih cvetova od tree dekade aprila do druge dekade maja. Masa plodova ispitivanih sorti bila je od 10,6g (19/82) do 15,7g (G-251), randman od 41,6% (G-139) do 53,4% (Dorka). Kljune rei: orah, sorta, selekcija, fenologija, pomologija
UVOD Orah je kod nas još uvek glavni predstavnik u jezgrastoj grupi voa. Dosadašnja proizvodnja, uglavnom se zasniva na stablima spontano razmnoženim u prirodnoj populaciji. Takva proizvodnja je jako heterogena, ne zadovoljava potrebe domaeg tržišta, a kao takva ne bi mogla da konkuriše na inostranom tržištu. Ono što je utešno u proizvodnji oraha je da se svake godine broj stabala uveava i to kalemljenim orahom. No ipak njegova proizvodnja se znaajnije ne uveava, jer treba da proe dogledno vreme dok posaena stabla ponu da raaju i daju ozbiljniji rod. Zbog potrebe za širenjem oraha kod nas, prethodno treba ispitati sorte i selekcije u našim agroekološkim uslovima, i nakon toga dati predlog koje treba širiti u komercijalnoj proizvodnji. Takva ispitivanja u Institutu za voarstvo u aku, obavljaju se više od 30 godina. Ovakvim i slinim ispitivanjima u svetu i kod nas bavio se vei broj istaživaa i to: Grmain i sar. (1983, 1988), Szentivani (1990), Nedev (1983), Curkan (1979), Celebioglu i sar. (1988), a kod nas Kora i sar., (1993); Bugari i sar. (1985); Mitrovi (1988, 2005), Mileti i sar. (2002) i dr.
Originalni nauni rad / original scientic paper 1 Dr Rade Mileti, viši nauni saradnik, Dr Milisav Mitrovi, viši nauni saradnik, Institut za voarstvo, aak.
167
MATERIJAL I METOD RADA Objekat gde su ispitivanja vršena je kolekcioni zasad oraha na Preljinskom brdu Instituta za voarstvo u aku. Zasad je zasnovan u prolee 1978. godine, dvogodišnjim sadnicama okalemljenim na podlozi domaeg oraha Juglans regia L. Razmak sadnje je 10x8 m. U zasadu se primenjuju redovne agrotehnike mere (ubrenje, meuredna obrada, zaštita). Posaeno je 20 sorti i selekcija sa po 12 sadnica od svake sorte, poreklom iz 4 zemlje: Bugarska, Nemaka, Srbija i Slovenija. Ovaj sortiment upravo obeležava poetak introdukcije sorti oraha koje su kasnije širene. Danas u kolekciji Instituta ima preko 70 introdukovanih sorti oraha. Od fenoloških osobina, praene su sledee feno faze: pucanje lisnih pupoljaka, poetak, puno i kraj listanja, bubrenje, prašenje i opadanje resa, pojava ženskih cvetova i njihova sposobnost za oplodnju. Morfometrija i pomološke osobine kvaliteta ploda odreivane su standardnim metodama koje se koriste u pomologiji. Sadržaj ulja odreivan je po metodi Soxletta. Proteini su odreivani indirektno preko sadržaja azota i ta vrednost množena sa konstantom 5,18 za proteine badema. Jodni broj u ulju odreivan je po metodi Hubl-a. U radu su prikazani proseni rezultati za period od 2004 do 2006. godine.
REZULTATI Fenološke osobenosti ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 1. Poetak kretanja vegetacije oraha (listanje i cvetanje) bilo je relativno kasno, tokom tree dekade aprila i poetkom maja. To je pozitivno uticalo na fenofaze oraha. Rane sorte i selekcije oraha nisu imale ošteenja od poznih prolenih mrazeva, pa je orah imao zadovoljavajuu rodnost. Dugi kišni intervali, tokom vegetacionog perioda posebno u drugoj i treoj godini ispitivanja uticali su na intenzivniji razvoj bolesti (prvenstveno lista i klapine), što je uslovilo dosta tamniju boju jezgre, bez obzira na sortnu osobenost. Od ispitivanih sorti i selekcija najranije kretanje vegetacije imala je selekcija G-1247 (20. april), dok su selekcije Elit i Novosadski kasni imali najpoznije kretanje vegetacije (14. maj). Prašenje resa manifestovalo se u treoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja. Tako najranije prašenje resa imala je selekcija Vujan (24. april), a najkasnije selekcije Elit i Novosadski kasni (16–7. maja). Ženski cvetovi sposobni za oprašivanje najranije su se javili kod selekcije G-1247 (23. april), a najkasnije kod selekcija Elit i Novosadski kasni (17– 18. maj). U ispitivanom periodu, vreme berbe oraha bilo je nešto kasnije od prosenog, tako da se berba obavljala krajem septembra i poetkom oktobra. Najranije su brani plodovi sorte Dorka (24. septembra), a najkasnije selekcije 19/92 (11. oktobar).
168
Tabela 1. Fenološke osobine ispitivanih sorti i selekcija oraha (2004–2006) Table 1. Phenology of the studied walnut cultivars and selections (2004–2006)
Listanje Leang
Rese Catkin
Sorta – selekcija Cultivar – selection
Poet. Onset
Puno Full
Kraj End
Dorka Šeinovo Ibar Vujan Ovar G-139 G-251 G-286 G-1247 G-1239 G-22 Konkord Petovio Elit N. kasni Jasenica Medvea Šampion Bakovski 19/92
24.04. 30.04. 07.05. 24.04. 25.04. 09.05. 12.05. 02.05. 20.04. 03.05. 05.05. 04.05. 02.05. 14.05. 14.05. 06.05. 29.04. 30.04 04.05. 08.05.
29.04. 04.05. 14.05. 28.04. 29.04. 11.05. 16.05. 06.05. 25.04. 08.05. 10.05. 10.05. 07.05. 16.05. 17.05. 12.05. 05.05. 04.05. 08.05. 11.05.
02.05. 09.05. 17.05. 30.04. 03.05. 15.05. 19.05. 09.05. 30.04. 12.05. 12.05. 13.05. 10.05. 18.05. 19.05. 14.05. 08.05. 08.05. 11.05. 14.05.
Prašenje Opadanje Pollin Falting ation 27.04. 02.05. 29.04. 04.05. 12.05. 15.05. 24.04. 29.04. 25.04. 29.04. 09.05. 13.05. 10.05. 14.05. 02.05. 06.05. 03.05. 08.05. 04.05. 07.05. 30.04. 03.05. 08.05. 13.05. 09.05. 14.05. 18.05. 23.05. 17.05. 20.05. 06.05. 10.05. 03.05. 06.05. 01.05. 07.05. 08.05. 12.05. 10.05. 14.05.
Ženski cvetovi Female owers Pojava Occur rence 29.04. 03.05. 06.05. 26.04. 30.04. 07.05. 15.05. 05.05. 23.04. 10.05. 06.05. 06.05. 03.05. 15.05. 16.05. 12.05. 03.05. 04.05. 02.05. 13.05.
Oprašivanje Pollination ability 01.05. 05.05. 08.05. 28.04. 02.05. 09.05. 17.05. 08.05. 25.04. 12.05. 08.05. 08.05. 05.05. 14.05. 18.05. 14.05. 07.05. 06.05. 03.05. 15.05.
Pomološke osobine ploda (masa ploda, randman jezgre i boja jezgre) ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 2. Najveu visina ploda imala je sorta Šampion (48,4 mm), a najmanju (G-22 35,7 mm). Širina je najvea kod plodova sorte Petovio (34,5 mm), a najmanja kod sorte Ibar (20,2 mm). Debljina ploda ispitivanih sorti bila je od 36,6 mm (G-139) do 29,9 mm (Medvea). Masa ploda kao vrlo znaajan pomološki pokazatelj bila je od 15,7 g (G-251) do 10,2 g (Novosadski kasni). Randman jezgre je svakako jedan od najvažnijih pomoloških karakteristika, a cilj kalemljenja oraha je da se upravo šire sorte i selekcije sa odlinim kvalitetom ploda i visokim randmanom jezgre. Meu ispitivanim sa najveim randmanom od 53,4% je sorta Dorka, a najmnaji od 41,6% (G-139).
169
Tabela 2. Morfometrija ploda i vreme zrenja ispitivanih sorti i selekcija Table 2. Fruit morphometry and ripening time in the studies walnut cultivars and selections
Sorta-selekcija Visina Cultivar-selec- (mm) tion heighe Dorka Šeinovo Ibar Vujan Ovar G-139 G-251 G-286 G-1247 G-1239 G-22 Konkord Petovio Elit N. kasni Jasenica Medvea Šampion Bakovski 19/92
39,2 40,1 38,3 38,8 43,1 40,2 43,3 40,8 40,3 39,5 35,7 41,8 36,0 36,9 39,2 38,3 41,1 48,4 38,6 36,7
Širina Debljina Masa ploda Radman jezgre (mm) (mm) (g) (%) width thickness nut mass randman 33,3 32,3 20,2 30,2 30,6 32,1 33,0 32,2 32,2 32,8 31,9 32,9 34,5 30,8 31,3 32,2 30,7 34,2 32,8 31,9
34,1 31,2 33,1 32,4 31,1 36,6 35,2 33,4 33,9 32,4 31,8 35,9 35,2 34,6 31,1 34,9 29,9 35,0 34,1 30,8
11,4 12,3 10,8 14,3 15,2 13,2 15,7 11,6 12,4 12,4 10,9 12,3 11,4 11,6 10,2 11,3 11,2 14,6 11,8 10,6
53,4 51,8 50,1 47,3 47,6 41,6 45,2 47,3 45,6 46,2 43,3 44,6 47,6 46,3 47,6 47,2 51,6 50,4 49,7 46,2
Vreme zrenja Ripening time 24.09. 02.10. 02.10. 26.09. 27.09. 28.09. 02.10. 27.09. 25.09. 30.09. 02.10. 29.09. 02.10. 06.10. 09.10. 28.09. 27.09. 30.09. 02.10.
Važnije komponente hemijskog sastava jezgre ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 3. Prema navedenim rezultatima najvei sadržaj ulja imale su sorte G139 i Petovio od 70,3%, odnosno 70,2%, a najmanji Novosadski kasni i Jasenica 61,5% i 61,7%. Sadržaj sirovih proteina je najvei kod selekcije Medvea 19,7%, a najmanji kod selekcije 19/92 od 13,8%. Njajveu vrednost jodnog broja imala je ulje selekcije G-251 (148,6), a najmanju G-22 (131,1). Boja jezgre kod veine sorti i selekcija je tamnija od tipine, jer su zbog velikih padavina na listu i klapini uoeni intenzivniji simptomi bolesti prouzrokovani parazitom Ggnomonia juglandis.
170
Tabela 3. Hemijski sastav i osobine jezgre Table.3. Kernel shemical content and trais Sorta-selekcija Cultivar-selection
Sadržaj ulja (%) Oil content
Sadržaj proteina (%) Protein content
Jodni broj Jodine number
Boja jezgre Colour kernel
Bakovski
65,3 68,8 69,2 65,4 64,8 70,3 68.9 67,7 64,3 68.4 63,3 61,8 70,2 66,4 61,5 61,7 63,7 63,6 65,4
15,5 15,9 14,1 16,8 17.9 14,4 15,0 14,4 16,1 16,9 15,8 16,8 14,6 17,6 17,8 16,9 19,7 16,1 15,0
134,2 138,4 137,8 141,7 144,3 140,8 148,6 133,9 141,5 139,5 131,3 140,4 139,8 137,1 135,6 136,9 141,8 140,9 134,9
Svetla svetlobraon Svetla Žuta Žuta Svetla Svetla Žuta Žuta crvena Žuta Žuta Svetla Žuta Svetl Svetla Svetla Žuta Žuta
19/92
61,7
13,8
132,8
Svetla
Dorka Šeinovo Ibar Vujan Ovar G-139 G-251 G-286 G-1247 G-1239 G-22 Konkord Petovio Elit N. kasni Jasenica Medvea Šampion
DISKUSIJA Redosled fenoloških osobenosti ispitivanih sorti i selekcija uglavnom je indentian sa rezultatima koje navodi Kora et al. (1993, 1998), Mitrovi (1996), Hliš (1980, 1985), Germain i sar.. (1983, 1997). Nasuprot tome, vreme i dužina trajanja pojedinih fenofaza je razliita što je uslovljeno agroekološkim uslovima, odnosno metereološkim vrednostima u godinama ispitivanja. Tako prema Jovanoviu (1967) srednji poetak listanja oraha u Srbiji je najraniji u podruju Južne Morave, a najkasniji u istonoj Srbiji. Kora i sar. (1998) navode da vreme poetka i trajanja cvetanja u mnogome zavise od klimatskih inilaca. Resanje je više podložno temperaturnim kolebanjima. Hladno odnosno toplo vreme u aprilu više utie na poetak resanja nego na cvetanje. Kretanje i završetak vegetacije izuavanih sorti oraha odvijao se u optimalnim vremenskim rokovima. Dužina i kraj vegetacije su limitirajui inioci uspevanja sorti oraha u konkretnim agroekološkim uslovima. Za uspevanje oraha potrebna je dužina vegetacije od najmanje 160 dana, Hliš (1985). Povoljno vreme završetka vegetacije obezbeuje us171
pešno zimsko mirovanje, otpornost prema niskim zimskim temperaturama i rodnost u narednoj vegetaciji što se potvrdilo i u našem sluaju. Razmatrajui sve biološke osobine i potencijal rodnosti prvenstveno treba da se gaje sorte poznijeg vremena poetka i ranijeg vremena završetka vegetacije. Krupnoa, masa plodova i jezgre kao i sadržaj jezgre su sortne osobine uslovljene agroekološkim uslovima i primenjenom agrotehnikom na podruju gde se uzgajaju. U našem ogledu ovi pokazatelji su uporedljivi sa rezultatima koje navode Germain i sar. (1983), Kora i sar. (1993, 1998), kao i Mitrovi i sar. (1996 i 2005) na istom podruju. Sadržaj ulja i sirovih proteina ko i sva ostala obeležja u jezgri u prvom redu zavise od osobina svake sorte ali i od agroekoloških uslova u kome se uzgajaju, Kora i sar. (1986). Ove konstatacije se podudaraju i sa našim rezultatima. Sve sorte se svrstavaju u grupu sa veoma velikim sadržajem ulja (60,1–70,0%). Po sadržaju sirovih proteina dominira srednji sadržaj (15,1–20,0%), a manji broj je sa niskim sadržajem (do 15%), što je svakako znaajna vrednost kvaliteta jezgre. Boja, jezgre je takoe sortna osobina i karakteristina je za svaku sortu. Meutim u našem sluaju boja jezgre kod veine sorti i selekcija je tamnija od tipine, jer su zbog obimnijih padavina u drugoj i treoj godini izuavanja na listu i klapini uoeni intenzivniji simptomi bolesti prouzrokovani parazitom Genomonia juglandis. Samim tim navedeni rezultati nisu u svim sluajevima u u saglasnosti su sa podacima i opisom za iste sorte koje navode Kora i sar.. (1998), Mitrovi (1996), Mileti i sar. (2002). Neosporno da je sorta važan preduslov opravdanosti gajenja oraha u izboru sortimenta za date agroekološke uslove. Prikazani rezultati nam ukazuju koje sorte iz raspoloživog sortimenta mogu da se gaje u našim uslovima.
ZAKLJUAK Poetak kretanja vegetacije oraha (listanje i cvetanje) bilo je relativno kasno, tokom tree dekade aprila i poetkom maja. Prašenje resa manifestovalo se u treoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja, a cvetanje ženskih cvetova od tree dekade aprila do druge dekade maja. Berba je obavljala krajem septembra i poetkom oktobra. Najveu visina ploda imala je sorta Šampion (48,4 mm), a najmanju (G-22 35,7 mm). Širina je najvea kod plodova sorte Petovio (34,5 mm), a najmanja kod sorte Ibar (20,2 mm). Debljina ploda ispitivanih sorti bila je od 36,6 mm (G-139) do 29,9 mm (Medvea). Masa ploda bila je od 15,7 g (G-251) do 10,2 g (Novosadski kasni), a randman jezgre od 53,4% (Dorka) do 41,6% (G-139). Sadržaj ulja je bio od 70,3% i 70,2% (G-139 i Petovio) do 61,5% (Novosadski kasni), a sadržaj sirovih proteina od 19,7% (Medvea) do 13,8% (19/92). Boja jezgre kod veine sorti i selekcija je tamnija od tipine.
LITERATURA BUGARI, V., OGAŠANOVI, D., KORA, M., MITROVI, M. (1985): Važnije biološko-privredne osobine odabranih tipova oraha. Jugoslovensko voarstvo, 19, 73–74: 281–285. CURKAN, J. P. (1979): Gereckij oreh, Kišinjev
172
CELEBIOGLU, G., FERHATOGLU, J., BURAK, M. (1988): Population selectionand plantations of walnuts in Turkey. International coference on walnut, Jalova, Turkey, 83–87. GERMAIN, E (1997): Genetic Improvement of persian walnut. Proceding of the International walnut Congres, Acta Horticulturae, 422: 37–42 GERMAIN, E., JALINAT, P., LEGLISE, P., MASSERON, A., RONEL, C., CHARTER, A. (1983): Resultas de 20 ans d’experimentation (1re partie). Le noer, 356: 55–60 GERMAIN, E. (1988): Main characteristics of the population and varietes of French walnut (Juglans regia). International coference on walnut, Jalova, Turkey, 89–94. HLIŠ, T. (1980): Prouavanje fenofaze listanja u nekih sorti i tipova oraha. Jugoslovensko voarstvo, 53–54: 239–244. HLIŠ, T. (1985): Prouavanje dužine vegetacionog perioda u nekih sorti i selekcija oraha. Jugoslovensko voarstvo, 73–74: 289–294 JOVANOVI, B. (1967): Neke fenofaze oraha, bagrema i jorgovana u raznim delovima Jugoslavije u periodu od 1952 do 1961. godine. Šumarstvo, 9–10: 1–28. KORA, M., SLOVI, D., RUDI, M., CEROVI, S., GOLOŠIN, B. (1986): Rezultati selelcije i hibridizacije oraha na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Zbornik radova, Simpozijum o selekciji voa, aak, 101–109. KORA, M.,CEROVI, S., GOLOŠIN, B (1998): Orah, Prometej, Novi Sad. KORA, M., MITROVI, M., TODOROVI, R., GOLOŠIN, B., MILETI, R. (1993): Novi Jugoslovenski sortiment oraha. Jugoslovensko voarstvo, 103–104: 87–91 MITROVI, M. (1988): Ispitivanje fenoloških osobina u sorti i selekcija oraha u uslovima aka. Jugoslovensko voarstvo, 84–85: 293–304 MITROVI, M. (1996): Višegodišnja biološko pomološka prouavanja važnijih sorti i tipova oraha. Jugoslovensko voarstvo, 115–116: 377–384 MITROVI, M., PLAZINI, R., BLAGOJEVI, M. (2005): Pomološko-tehnološke karakteristike nekih francuskih sorti oraha. Voarstvo, 39, 152: 373–378. MILETI, R., KORA, M., PETROVI, R. (2002): Važnije pomološko-tehnološke osobine plodova sorti oraha gajenih u Timokoj krajini. Jugoslovensko voarstvo, 36, 137–138: 3–10. MILETI, R., KORA, M., PETROVI, R. (2002): Biološke osobine i rodnost sorti oraha u Timokoj krajini. Jugoslovensko voarstvo, 36, 139–140: 127–135. NEDEV, N., VASILEV, V., KAVARDYKOV, L., ZDRAVKOV K. (1976): Orehoplodni kulturi, Oreh, Hristo Danov, Plovdiv. SZENTIVANY, P. (1990): Breeding early fruiting high productions, ciltivars leang after late spring frost. Acta Horticulturae, 284: 175–182
173
FENOLOGICAL AND POMOLOGICAL PROPERTIES OF MAJOR WALNUT SELECTIONS MILISAV MITROVI, RADE MILETI Summary Some major pomological fruit properties (fruit weight, kernel ratio and colour), fenological aspects (owering onset, full bloom, end of owering, leang, pollination and inorescence, emergence of female owers with ability for pollination), and chemical composition of the kernel were studied in the paper. The research was conducted under the agroecological conditions of aak, and it included 12 introduced and 8 standard domestic walnut cultivars and selections. The onset of vegetation of walnut (leang and owering) occurred rather late – at the close of April (third decade) and in early May. The inorescence occurred in the third decade of April, whereas owering of female owers took place from the third decade of April by the mid-May. The fruits were harvested at the close of September and in the early October. The maximal and minimal values in respect of fruit length were found in cv Šampion (48.4 mm) and selection G-22 (35.7 mm) respectively. As for fruit width, the highest values were recorded in cv Petovio (34.5mm), and the lowest in cv Ibar (20.2 mm). Fruit thickness in cv Medvea and selection G-139 were 36.6 mm and 29.9 mm respectively. Fruit weight ranged from 15.7 g (G-251) to 10.2 g (cv Novosadski kasni), and kernel ratio from 53.4% (cv Dorka) to 41.6% (G-139). Oil content ranged from 70.3% and 70.2% (G-139 and cv Petovio) to 61.5% (Novosadski kasni), whereas raw protein content was from 19.7% (cv Medvea) to 13.8% (19/92). In majority of cultivars and selections the kernel colour was darker than typical. Kezy words: walnut, cultiva, selection, phenology, pomology
174
