Metodika praćenja i ocenjivanja, CON.
Teškoće u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika uglavnom se sastoje u sledećem: -
nastavnici se razlikuju u svojim proenama, a time i u ocenjivanju učenikovog rada u svim predmetima, bez obzira na to što neki predmeti omoućavaju neto objektivnije ocenjivanje od drugih. Glavni razlog za nedovoljnu objektivnost ocenjivanja leži u tome što svaki nastavnik stvara ličnu praksu ocenjivanja, što više govori o nastavniku nego o rezultatima rada učenika;
-
nastavnici stvaraju ličnu sliku „dobrog“, odnosno „slabog“ učenika, koja objektivno ne mora da ima ničeg zajedničkog sa učenikovim radom i postignutim rezultatima, ali subjektivno utiče na davanje ocenja;
-
nastavnici se pri ocenjivanju često orijentišu prema nivou uspeha određenog odeljenja, pa isti nivo znanja zn anja različito ocenjuju. Koliku će ocenu dobiti učenik određenog nivou zavisi od pripadnosti odeljenju, pa ocene izvan okira odeljenja nemaju istu vrednost i ne mogu se porediti;
-
simpatije i antipatije nastavnika prema učenicima takođe su snažan faktor u ocenjivanju, a što je često pod uticajem spoljnih faktora;
-
halo eekat je poznat kao kao slabost slabost u procenjivanju nastavnika kad se pod uticajem uticajem prethodnih rezultata, informacija, ponašanja, opštestvorenog mišljenja i sl., procenjuju i svi sldeći odgovori i pos tignuti rezultati, bilo pozitivno ili negativno;
-
uticaj kotrasta (posle niza slabih odgovora, jedan osrednji odgovor može biti precenjen i obrnuto) i pojava perseveracije (nekih pitanja i sadržaja nastavnik ne može da se oslobodi i stalno se vraća na njih – perseverativna stereotipija), čine da ocenjivanje bude suženo, jednostrano i neobjektivno;
-
ličnost nastavnika je od presudnog značaja u ocenjivanju učenika. Jedni nastavnici su strogi, drugi sitničavi treći blagi i popustljivi, četvrti nezainteresovani za život i rad učenika itd, tako da se u konačnoj analizi ocenjivanje razikuje od nastavnika do nastavnika.
Trnavac, N., Đorđević, J., Pedagogija,Naučna knjiga, 1995., str. 310.
