Endru T. Kamings Crno sunct - sol nlger Oznaka za sol nigtr je običan cmi ktug. Ono predstavlja duh sunca tokom njegovog naizmeničnog prolaska kroz podzemni svet. U antičkim kulturama bilo je rasproslranjeno verovanje da sunce nestaje i ponovo se pojavljuje. Prema egipatskim rukopisima, tokom tog prolaska sunce postaje „skriveno” , odnosno „gospodar smrti", „lovački soko" koji je sakriven u tajnoj piramidi „največe tmine". Cmilo cmog sunca je tamno onoliko koliko je jaka svetlost običnog sunca. Cmo sunce, koje je uglavnom bilo muški simbol, postalo je simbol „tamnog blizanca" sunčevog božanstva. Kako se razvijalo dualističko shvatanje, tamni blizanac je postao rival svom bratu, u borbi koja je podelila svet izmedu sila svetla i tame - dobra i zla. Cmo sunce predstavlja mnoge bogove podzemnog sveta, kao što su Satum, Pluton, Had, Paiton, Apolon, Jama i „pali anđeli” - anđeli koji su iz svetosti pali u podnebeski svet, kao što su Lucifer, Satana i Belzebub koji predstavljaju nečastivog u monoteističkim religijama. Pa ipak, sunce nastavlja da sija na nebu svakoga dana, i stoga su mnogi Ijudi očuvali izvomu ideju o cmom suncu kao tajnoj i mudrijoj verziji sunčevog božanstva koje je poznavalo podzemni svet isto koliko i nebeski. U srednjovekovnoj alhemiji, značenje cmog sunca je prima maler početna materija ili materija u svom početnom, prvobitnom stanju.
Davidova zvezda (heksagram), pečal kralja Solomona Davidova zvezda ili heksagram naziva se i pečat kralja Solomona. Sastoji se iz dva spojena trougla, jednog okrenutog nagore a drugog nadole. Zato Davidova zvezda predstavlja zakon koji govori da je ,,sve isto i dole i gore” , kao i spajanje gomjeg i donjeg. Neko je naziva i
Sve o simbolima „zvezdom mikrokosmosa", ili znakom duhovnog potencijala individue koja može sebe beskonačno da ponišlava. Simbol je Ijudske duie kao kombinacije svesnog i nesvesnog. U alhcmiji predstavlja naielo nematerijalnog, koje je označcno srediSnjotn tačkom Davidove zvezde, i koje se ne može zaista videti vel se mora opaziti okom uma, kao u nekim tibetanskim i indijskim mandalama. Davidova zvezda je jedinstvo suprotnosti, muSkog i ženskog, pozitivnog i negativnog, naroiito kada je gomji trougao beo a donji cm. Predstavlja porast i opadanje, hermafrodita, savršenu ravnotežu koja se stvara kombinacijom komplementamih sila kao što su vatra i voda (gornji trougao simbolizuje vatru, donji vodu). Takođe je i androgeni aspekt božanstva, iovekovo upravljanje pogleda u svoju sopstvenu prirodu, i blizanačka snaga kreativnosti. Sinteza je svih elemenata, sa gomjim trouglom kao nebeskom prirodom i donjim kao zemaljskom, celina koja čini univerzalnu individuu koja ujedinjuje dvoje kao posrednik. Kao pečat kralja Solomona, simbol je nadmoći uma nad materijom. U kineskoj simbolici, postoji osam pakua trigrama koji su medusobno simbolično povezani, i svaki predstavlja sile jina i janga i sile prirode. Osam trigrama je podeljeno na šezdeset četiri heksagrama koji predstavljaju beskrajne interakcije između ovih sila.
Dijamttar Dijametar je simbol koji potiče od prizora morskog ili pustinjskog horizonta koji svet deli na dve polovine, donju i gomju. Postoje tumačenja da se poreklo latinske reči dijametar, koja znači prečnik, može pronaći u liku boginje majke (dea maier) koja se pojavljuje u antičkim mitovima o stvaranju sveta, u kojima se telo boginje majke (Tiamat, Tetis, Temu, Ma) rascepilo na gomju i donju polovinu. Obično se voda smatra prvobitnom tvari, simbolom dea mater - boginje majke, ko-
Endru T. Kamings ja je u vezi m podelom vode na onu iznad i onu ispod lica zemlje (gornje i donje vode). U alhemiji dijametar znači ,,so", i u vezi je sa morskom vodom.
Dvostruki tolak U uarim istočnjačkim tradicijama dvostniki točak označava večnost i beskonačnost. Predstavlja večni ciklus života na zemlji, okruien večim krugom kosmosa. Stoga se ovaj simbol uglavnom koristi kao oznaka univerzalnog božanstva ili duhova sila prirode i prirodnih elemenata. Jezekiljeva vizija „točka u okviru točka” uključuje tradicionalnu personiflkaciju elemenata - čovek, lav, vo i orao - koji izgledaju kao krilati andeii.
EUpsa Elipsa je povezana sa simbolikom jajeta, mandorle, nule, a ponekad se koristi i kao ženski simbol života. Zahvaljujući svom obliku, elipsa je simbol vagine. Takođe se korisd kao simbol za oreol nad glavama svetaca.
Jaje / kosmižko jaje Jaje kao simbol pojavljuje se u mnogim kulturama i njegovo simboličko poreklo je prastaro. U praistorijskim grobovima u Rusiji i Švedskoj, nađena su jaja od gline koja su tu postavljena kao simboli besmrt-
Sve o simbolima nosti. U egipatskim hijeroglifima, znak jajeta predstavlja potencijal, seme i misterije iivota. U egipatskim sveianim obredima, univerzum se naziva .jajetom koje se začinje u času Jednoga, svemogućeg, koji ima dvojnu snagu". Ovo značenje se takode pojavljuje u spisima alhemičara, koji su mu pridodali i ideju da je jaje sud u kome se nalaze supstance i misli. Ova ideja je povezana sa idejom o „svetskom jajetu”, ili .Jcosmičkom jajetu", koja postoji u mnogim tradicijama. Nebesko kube je bilo poznato Itao jaje obmotano sa sedam slojeva, što je povezano sa idejom o sedam nebeskih nivoa. Kinezi su verovali da se prvobitni čovek pojavio iz jajeta koje je sa neba položio Tjan i koje je plutalo po prvobitnim vodama. Ova ideja je bila popularna u staro doba i oličena u shvatanju da je prvobitna vasiona, ili Velika majka koja ju je stvorila - bila u obliku jajeta. Kao rezultat ovih mitova, a zahvaljujući svom elipsastom obliku koji sadiži nevidljivi život, jaje je postalo simbol životnog principa, potpunosti i celovitosti. Takođe je i simbol onog što je moguće, onog što se ne deli, kao i semena stvaranja, iskonskog majčinstva sveta haosa. Ono je tajni izvor i čuvar misterija kosmičkog postojanja, prostor i vreme. početak, materica, simbol praroditelja, savršeno postojanje ujedinjenih suprotnosti, pteporod i nada. Postoje mitovi kao što je onaj o Leto, koja je iz jajeta stvorila/položila Sunce i Mesec (Apolona i Aitemidu), kao i o Hator, velikoj egipatskoj majci koja je na početku sveta stvorila „zlatno jaje” iz Sunca. Kosmičko jaje je u mističkoj ikonografiji sadržavalo sva slova i sve brojeve, a arapska slova su bila upisana u elipsu kako bi se pokazalo
Pečat iz Vavilona na kome se vidi obolavanje kosmičkog jajeta.
Endru T. Kamings da se sve molc izbrojati i proCitati, kada se uključi u onaj jedan početni oblik. Stoga je kosmičko jaje postalo zamena za „logos" i izraz za primm mobilt - prvi razlog, uzrok uzroka, boga, izraz u kome su boianstva predstavljena Ijudskim simbolima. Uskrinje jaje je takode simbol besmrtnosti koji u sebi sadrii stari simbolizam jajeta. Kod Indijaca. Egipćana, Grka i Kineza, kosmiiko jaje, kao izvoriite univerzuma, izlcže se iznenada, i sve što postoji bilo je sadržano u njemu i pojavljuje se iz njega u trenutku izleganja. Simbol jajeta kao ishodišta sveta pojavljuje se u Fenikiji, Japanu, Centralnoj Americi, Finskoj i na Fidžiju. Zlatno jaje predstavlja Sunce. Zmija sklupčana oko jajeta čini ouroboros. Jaje noja, ili veliko porcelansko jaje koje visi u hramovima, koptskim crkvama i džamijama, predstavlja stvaranje, život i preporod. Alhemiiari su govotili da iz jajeta raste beli cvet (srebro), crveni cvet (zlato) i plavi cvet (cvet mudrih). Jaje je poistovećivano sa hermetički zaptivenom vazom u kojoj se odvijao veliki rad. „Filozofsko jaje" je simbol za stvaranje. U budizmu, Ijuska jajeta je „ljuska neznanja”, a izleći se iz nje predstavlja drugo rodenje, u trenutku kada čovek doživi prosvetljenje. U kineskoj tradiciji jaje predstavlja celovitost. Žumance predstavlja nebo a belance zemlju. Tokom stvaranja sveta, kosmičko jaje se podelilo na dva dela, i iz dve polovine nastali su nebo i zemlja. U tradiciji druida, kosmičko jaje je „zmijsko jaje” , predstavljeno fosilom morskog puža. U Egipatskoj knjizi mrtvih, postoji opis rodenja Sun-
i
Boginja meseca iz Mesopotamije, u obliku
Svt o simbolima ca, Ra, iz jajeta koje je položila guska sa reke Nil. Knef, zmija, izbacila je kosmičko jaje iz svojih usta, Sto predstavlja logos. U orfičkoj tradiciji, jaje je ponekad opisano kako u sebi sadrži čctiri elementa. i predstavlja misterije života, stvaranje i ponovno rodenje, a okružuje ga ouroboros. U hinduizmu, kosmičko jaje je na prvobitnu vodu položila nebeska ptica. Brama se pojavio iz zlatnog jajeta a nebesa i zemlja su stvoreni iz njegove dve polovine. Kosmičko jaje je podeljeno na tri dela, na područje čula, neba i bezobličnog sveta (nematerijalnog). Jaje predstavlja i joni (videti dalje). Kosmičko drvo se ponekad opisuje kako raste iz kosmičkog jajeta koje pluta nad vodama haosa. U brojnim kulturama Okeanije, prvi čovek se pojavio iz jajeta koje je položila ptica. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, svet je stvoren iz kosmičkog jajeta.
Jin i jang Jin i jang simbol zvan i ta-ki (ta-chi) jeste popularan kineski simbol sa dubokim značenjem. On predstavlja dvojnu prirodu univerzuma, postojanje dve suprotstavljene sile, čije sjedinjavanje stvara savršenstvo, koje su nedeljive i neiazdvojive, i koje karakterišu sve što postoji. On predstavlja ravnotežu izmedu njih, ravnotežu koja je dinamična, trajna i promenljiva. Ove sile su ženski princip - jin, pasivni, i muški princip jang, aktivni. Jin i jang simbol je krug podeljen sigmoidnom linijom (kao horizontalno postavljeno slovo 5), koja time obrazuje dva dela koja kao da se kreču - dinamizam koji teče od jednog do dnigog, i koji se ne bi pojavio da je linija prava. Polovina koja predstavlja jang je bela a cma predstavlja jin princip. Ali u svakoj polovini naiazi se i tačka suprotne boje jer svaka situacija mora u sebi da sadrži i seme svoje suprotnosti, pošto jin ne može postojati bez janga (i obratno), a ne postoji sila koja je samo muška ili samo ženska. Stoga ovaj simbol čini celovitost, an-
Endru T. Kamings drogenost, ono iskonsko, savrienu ravnoteiu i savrSenu harmoniju, čistu suštinu koja nije ni jin ni jang, ali ih obe sadrži. Dve sile su u stanju stalne napetosti, ali ne i sukobljenosti. Zavise jedna od druge i utiču jedna na drugu. U biti su jedno ali u stvamosti dvoje. Predstavljaju zajednicu-konflikt dveju suprotnosti, koja se stalno razvija, kontinuitet i transformaciju koje postoje u suprotnim situacijama. Ulaz i izlaz iz ovog kretanja su izvan njega samog, upravo kao što su rodenje i smrt izvan života pojedinca, kada se uzme u obzir naše svesno znanje i izbor. Nevidljiva vertikalna osa simbola sadrži „nepromenljivu nameru", tj. mistični centar, ukomenemakmžnog kretanja, nema impulsa, nema nikakve egzistencijalnepatnje. Jin i jang simbol takode označava uravnoteženu tendenciju ka razvoju i opadanju. U kineskim trigramima, jin je predstavljen prekinutom linijom a jang neprekinutom. Dvojne karakteristike jina i janga u kineskoj tradiciji se pripisuju egzistencijalnim silama, kvalitetima, ljudskom životu i osobinama, životinjama, biljkama pa čak i predmetima. Oni se u svemu mogu uočiti. Nekad se više ističu osobine janga a nekad osobine jina igraju dominantnu ulogu. Jin bi uvek trebalo da dolazi pre janga jer on predstavlja iskonsku tamu koja je prethodila jangu - svetlosti stvaranja. Jin takode označava prvobitnu vodu, ono što je pasivno, žensko i ženstveno, negativno, instinktivno i intuitivno, psihu, dubinu, koncentraciju, ono što je meko, fleksibilno i lako za oblikovanje. Predstavlja ga sve što je tamno po boji ili po svojoj prirodi, i vezuje se uz princip vlažnog, kao što su to zemlja, mesec, dolina, drveće, noćne životinje, vlažna ili morska stvorenja i većina cvcća. On predstavlja kružnost, podršku, lakoću i širinu. Jang je aktivan, muški i muževni princip. Označava ono što je pozitivno, racionalnu prirodu, vetar, visinu, širenje, čvrsto i tvrdo. Predstavlja ga svetlost i sve što je svetle boje, suvo i visoko, kao što su planine, nebo. sve solame životinje i većina ptica.
Sve o simbollma Magijskc životinje, zmaj, feniks i ki-lin (chi-lin) jesu i jin i jang. Obdarene su kvalitetima oba tipa i čine savršenu harmoniju između dve sile ili biti univerzuma. Medu cvečem, lotosov cvet ima i jin i jang kvalitete. U pakua (bagua) trigramima, jin i jang linije čine četiri para suprotnosti, koje zajedno označavaju sve sile što postoje u kosmosu. Prvi par su univerzalne suprotnosti - nebo i zemlja. Zovu se „čist" par poSto je zemlja jin i prikazuje se sa tri jin (prekinute) linije, a nebo je jang i prikazuje se sa tri neprekinute, jang linije. Drugi par je par organskih suprotnosti - vatre i vode. Znak vatre, koji je deo muškog načela, čine dve jang linije i jedna jin izmedu njih. Znak vode je deo ženskog načela i čine ga dve jin linije i jedna jang između njih. Treći par su elementarne, prirodne suprotnosti - planina i jezero. Planinu čine jedna gomja jang linija i dve donje jin, a jezero jedna gomja jin i ispod nje dve jang linije. Četvrti par je par impulsivnih suprotnosti - vetra i oluje. Vetar čine dve gomje jang linije i jedna jin ispod, a oluju dve gornje jin i donja jang linija.
Kaducej - zmijski itap Kaducej za koji danas znamo, uglavnom kao farmaceutski simbol, sastoji se iz štapa i dve zmije uvijene oko njega, obično sa dva mala krila ili krilatim šlemom. Ovo je veoma star simbol koji se nalazio u potpuno različitim kulturama širom sveta. Postoji verovanje da mu je izvor u legendi o Merkuru koji se opkladio sa dve zmije, te da su one zato obmotane oko njegovog štapa, medutim simbol je mnogo stariji od legende. U starorimskoj kulturi je predstavljao moralnu uravnoteženost i dobro vladanje sobom. Značenje simbola proističe iz njegovih komponenti - sam štap predstavlja snagu i moć, zmije mudrost a krila istrajnost i marljivost. Šlem koji se ponekad pojavljuje u okvini simbola,
Endru T. Kamings prcdstivlja uzvišene misli i mcditaciju. Kaducej je kombinacija četiri elementa: Stap predstavlja elemem zemlje, krila vazduh, a dve zmije vodu i vairu (zato Sto njihovo kretanje podseća na kretanje vode i talasa, kakvo je takode i kretanje plamena). U Indiji, ovaj simbol se nalazi na vratima hramova, gde simbolizuje zavet držanja zakletve, ali i urezan u kamene ploče i naziva se nagaklas. Neki istraživači vide sličnost u izgovoru sanskrtske reči nagaša i biblijske bakame zmije nehuitan. Poreklo ovog prastarog simbola je verovatno u Mesopotamiji jer je naden i na peharu kralja Gudee Malgeša iz 2600. p.n e., ali je njegov pravi izvor možda još stariji. Kao i bakama zmija koja se pojavljuje u Bibliji, i u Mesopotamiji je kaducej bio simbol boga koji leči sve bolesti. Ovo značenje je dospelo i do starogrčke kulture i održalo se do danas. U homeopatiji, gde se bolesti leče jako razvodnjenim ekstraktom samog izazivača bolesti, on je osnovni simbol. Jednapriča u Bibliji jasno opisuje kako je kaducej postao homeopatski simbol.Dok su Izraeličani lutali pustinjom, jadikovali su: „Zašto si nas izveo iz Egipta da pomremo u pustari?” (Četvita knjiga Mojsijeva, poglavlje 21, stih 5). Odf govor Gospoda je bio da na njih pošalje zmije otrovnice. Pošto su se pokajali, Mojsije je molio za njih i primio sledeća uputstva: „Načini sebi zmiju otrovnicu i stavi je na štap: i desiće se da svako koga je zmija ugrizla pogleda u štap i ostane u životu" (Četvrta knjiga Mojsijeva, poglavlje 21, stih 8). To je Mojsije i učinio: ,,l Mojsije načini bakamu zmiju i stavi je na štap i svaki čovek koga je zmija ugrizla pogleda u bakamu zmiju i ostade u životu.” Ta zmija na štapu bila je kaducej i pogledavši je, čovek se lečio od ugriza zmije otrovnice. Istina, postoji samo jedna zmija, ali i dvojnost u nazivu - nahai (zmija na hebrejskom) i nehoiet (bakar). Na aramejskom se bakar kaže nhai. Naziv „nehuštan” je bakamoj zmiji dao judejski car Hiskija, verovatno kao znak prezira, omalovažava-
Sve o simbolima nja i naglaska da je ona samo jedan predmet načinjen od bakra, i to nakon Sto ju je uništio jer je bila postala predmei idolatrije medu Jevrejima. Bakama zmija nije bila krilata kao mnogi kaduceji, ali s dnige strane, i tu postoji element vazduha jer je bilo neophodno da čovek digne pogled da bi je video, s obzirom na visinu štapa na kome se nalazila. Simetrija kaduceja naglašava njegovo lekovito značenje, jer simetrija predstavlja savršenu ravnotežu koja se u toku bolesti poremeti. Simetrija predstavlja i aktivno balansiranje oprečnih sila koje uravnotežavaju jedna drugu da bi se stvorila viša forma mirovanja. Zmije i krila znače da je ta ravnoteža moguča i da treba da bude postignuta, na oba nivoa - fizičkom (flzičko-mentalnom), koji označavaju zmije, i duhovnom. koji označavaju krila. Ova ravnoteža, do koje se ponekad mora doči borbom izmedu oprečnih sila, stvoriće samokontrolu i snagu koje nam donose zdravlje. Prema ezoterijskom budizmu, štap kaduceja simbolizuje osu sveta a zmije silu koja se naziva kundalini. Prema tantričkom učenju, ova sila počiva u oblasti trtične kosti pri dnu kičme i predstavlja razvojnu snagu čiste energije. Danas je kaducej simbol katoličkog biskupa u Ukrajini, kao i medicine u opštem smislu a homeopatije posebno.
Kocka Simbol je stabilnosti jer je povezana sa brojem četiri i kvadratom. Predstavlja svet sa svoja četiri elementa, naš svet, zemlju i materijalni svet. Zajedno sa loptom, simbolom prvobitnog stanja, početka ciklusa i pokreta, kocka čini krajnji stadijum ciklusa kojeg karakteriše nepomičnost. Ona označava i istinu pošto je uvek istovetna i jednaka po svom obliku bez obzira iz kog se ugla gleda. Simbol je savršenstva i čistog, bezgrešnog zakona.
Endru T. Kamings U irodicionalnoj arhilckluri, kao simbol stabilnosti, služi kao osnov za različitc slrukture. U alhcrniji piedstavlja so. proizvod kristalizacije sumpora i žive. U kineskoj simbolici predstavlja božanstvo zcmlje, zajedno sa loptom koja predstavlja nebesko božanstvo.
Krilato sunce Ovo je čist indijanski simbol sa krilima koja su okrenuta i ka spoIja i ka unutra - unutra ka središtu sunca a spolja ka njegovoj krožnici. U krilatom suncu su spojeni simbolizam sunca i orla, i ono opisuje univerzum. Prcdstavlja središte. moč sunca i zračenje moći i kraljevske ličnosti.
Krst Iako je krst poznat pre svega kao simbol hriščanstva, on je zapravo prastari univerzalni simbol koji se u različitim oblicima pojavljuje u mnogim kulturama. Svastika i egipatski ank su takođe neke od varijanti krsta. Krst je u širokoj upotrebi kao grafički simbol, uglavnom zbog uticaja hrišćanstva, ali i zbog svojih osnovnih karakteristika. On predstavlja centar sveta i tačku u kojoj se dodiniju gomji i donji svet. Simbol je ose sveta i stoga je sličnog simbolizma sa kosmičkim drvetom, planinom, merdevinama i ostalim simbolima koji predstavljaju am mundi. On je „most” ili „merdevine” kojima se duša penje na svom putu ka gornjem svetu ili bogu. On je drvo života. Simbol je i univerzalnog čoveka, arhetipa koji je sposoban za beskonačno širenje, i vertikalno i horizontalno. Uspravna linija se smatra pozitivnom, aktivnom, muškom, nebeskom, duhovnom i intelektualnom. Vodoravna linija se smatra negativnom, pasivnom, ženskom, zemnom i racionalnom. Kist
Sve o simbolima
u cclini predstavlja iskonskog, drcvnog androgcna. Prcdsuvlja dualizam, jedinstvo suproinosii, duhovno jcdinstvo i sjcdinjcnjc Ijudskog duha u vertikalno-horizontalnom aspcktu, koji je neophodan za potpun život. Prcdstavlja silazak duha u matcrijalni svet, kao i čovcka u svoj njegovoj visini, sa rukama ispruženim u stranu, čineći najviSi identitet. S obzirom da ta figura može da se produžava beskonačno, i horizontalno i vertikalno, ona predstavlja besmrtnost. Krst se takode doživljava kao predstava četiri rajske reke koje potiču iz jednog zajedničkog izvora, koji izvire ispod korena drveta života. Simboliše i četiri elcmcnta ujedinjcna u petoj tački, centar. i četiri ugla zemlje. Krst jc i simbol mučeništva, agonije i patnje, uglavnom stoga što je to simbol koji se najviše poistovećuje sa Isusom Hristom. Takođe je i simbol veze izmedu načela nadzcmaljskog (predstavljenog uspravnom linijom) i zemaljskog sveta (vodoravna linija). Ovde je poreklo „pada” ili „silaska" u materijalni svet (ovozemaljski), i potrebe da se živi u ovom svetu u stanju odvojenosti od izvorišta, boga. Krst u obliku latiničnog slova T jo5 više naglašava gotovo savršenu ravnotežu između suprotstavljenih načela. Jung je tvrdio da je, u brojnim kulturama, krst simbol vatre i egzistencijalne patnje. Ovo verovanje verovatno potiče od činjenice da se dva kraka krsta povezuju sa dva komada drveta koja su praistorijski Ijudi koristili da bi trenjem dobili vatru, a sam Jung ih je doživljavao kao muško i žensko. U principu, krst se može posmatrati kao simbol kombinacije suprotnosti - pozitivnog (uspravnog) i negativnog (vodoravnog), gomjeg i donjeg, života i smrti. Time je on simbol postojanja, u ovom svetu suprotnosti (kao jin i jang). Predstavlja moguće i nemoguće, gradnju i razgradnju. Smatra se antitezom ouroborosa, zmije ili zmaja koji predstavljaju prastari, anarhični dinamizam koji je postojao pre nastanka našeg organizovanog, uredenog univerzuma. Za razliku od beskiajnog kružnog kretanja ouroborosovog sveta, oblik krsta istovremeno podržava, zaustavlja i uništava svaki slobodan pokret. Postoji smisaona i figurativna ve-
18*
Endru T. Kamings
u iimedu kista i mača. Figuntivn« povezanost je očiglcdna iz sličnog oblika oba predmeta, a smisaona se usniva na činjenici da se oba kohste za proterivanje i uništavanje zla ili antičkih čudovišta. Medu Bušmanima i Hotentotima krst predstavlja nebeski entitet i koristi se kao simbol zaitite tokom rodenja deteta. U domorodačkoj američkoj kulturi on predstavlja Ijudski oblik, kao i kiiu, zvezdc, plameno drvo, ietiri pravca i četiri ugla zemlje. Sevemi krak krsta predstavlja sevemi vetar, svemogućeg, diva koji sve pobeduje, hladnoću, glavu i mudrost. Istočni krak je istočni vetar, srce i izvor Ijubavi i života. Zapadni krak predstavlja blagi vetar koji potiče od duha zemlje, poslednji dah i putovanje u nepoznato. Južni krak je južni vetar, mesto vatre i strasti. topljenja i gorenja. Središte krsta simbolizuje zemlju i čovečanstvo koje pokieću suprotstavljene sile bogova i duhova. Krst indijanske svete lože (paviljona iii ceremonijalnog šatora) koji je ugraviran u sredini, predstavlja sveto mesto, centar vasione a četiri dimenzije prostora u okviru nebeskog kiuga i predstavlja celovitost Veiikog Duha. U ovoj kulturi krst takode predstavlja i kosmičko drvo. U budizmu krst čini osu točka zakona i kružnog toka postojanja. U keltskoj kulturi krst je falusni simbol života i plodnosti. U hrišćanstvu predstavlja iskupljenje kroz Hristovu žrtvu, veru i patnju i stoga i prihvatanje patnje ili smrti. Krst svetog Andreje u obliku latiničnog slova X, predstavlja ujedinjenje gomjih i donjih svetova kao i poniznost, mučeništvo i patnju. U srednjem veku je postojalo verovanje da je Isusov krst načinjen od drveta znanja, koje je bilo raziog za Adamovo i Evino proterivanje iz raja, i tako je postao sredstvo pokore. Dva kraka krsta predstavljaju milosrđe (milostinju) i sud. U hrišćanskoj umetnosti se iznad njih, svaki sa svoje strane, ponekad pojavljuju sunce i mesec, kao simboli ovih kvaliteta, ali i dve prirode Isusa (nebeske i zemaljske), koje su predstavljene uspravnom, nebeskom i vodoravnom, zemaijskom linijom krsta. U hinduizmu uspravna linija takode predstavlja satvu, nebesko, uzvišeno stanje postojanja, a vodoravna tamas, niže ili ovoze-
Svt o simbolima maljsko stanje cgzistencije. Krst je u vezi i sa svetom rekom Gang i Agnijevim ukrftenim Supovima za dobijanje vatre. U islamu krst predstavlja savrSeno jedinstvo svih nivoa postojanja i uzviSeni idcntitct. U australijskoj kulturi Aboridžana krst je boginja meseca i dobrote. Kod Maja, krst u obliku slova tau je drvo života. U Meksiku isto to, ali je ponekad božanstvo prikazano na krstu kao razapeti mučenik. I ovde krst predstavlja četiri ugla sveta i plodnost. Krst je simbol bogova Tlaloka i Kecalkoatla. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, uu krst je Torov čekič koji predstavlja grmljavinu, munje, oluju, kiSu i plodnost, kao i moć boga groma. Kod Sumera i semitskih naroda, krst se pojavljuje u Vavilonu uz Mesečev srp, u vezi sa Mesečevim božanstvima. U Asiriji. krst predstavlja četiri pravca u kojima se prostini sunčevi zraci, a sunčev krst je nosilo plemstvo kao oznaku višeg ranga. U feničanskoj kulturi krst je simbol živou i zdravlja. U haldejskoj, krst sa šest linija predsuvlja šest dana u nedelji, šest faza vremena i univerzalni vremenski opseg. Neki smatraju da krst u kabali ima identično značenje. Prema platonizmu, krst predstavlja tvorca koji „čitav svet deli po dužini na dva dela a onda te delove opet spaja po širini” . Medu alhemičarima krst je simbol prirodnog poretka elemenau. U gnostičkoj tradiciji, predsuvlja ravnotežu savršenstva. Opšti simbolizam krsu se održava čak i kada se pojavljuje sa ostalim grafičkim predsuvama budući da se karakteristike te predstave kombinuju sa njegovim simbolizmom. Krst u okviru kruga predsUvlja kretanje Sunca, točak promene i točak sreće. Krst upisan u kvadrat je kineski simbol zemlje i subilnosti. Krst u središtu točka je indijski simbol čakre, solamog' simbola moći i kraljevske ličnosti. Kao grafički prikaz, krst se pojavljuje u mnogim varijantama. Neke od njih se koriste u brojnim kulturama i to svedoči da je on postojao kao prastari i univerzalni simbol sa raznolikim značenjima mnogo pre hriščanske ere. Malteški krst simbolizuje četiri velika asirska boga: ' solami - koji potiče od Sunca. pripada Suncu (prim. prev.)
20 •
Endru T. Kamings
R u , Anua, Vali i E i. Simbol je vitezova sa Malte. Ružin krst je simbol srca, srediSta i harmonije. Tau knt oznaiava drvo života, obnavljanje, ujno znanje, nebesku silu i zakon kao i budući život. Takode iini prikaz iekiia bogova groma i bojnu sekini boga Tora. Dvostniki krst je simbol boga Zevsa kao boga neba. Krst sa mkom koristio se kao talisman protiv urokljivih oiiju.
Krug Krug je, kao najprirodniji moguii oblik, u veiini kultura univerzalni sakrelni simbol. On predstavlja potpunost, izvomu celovitost, veinost. beskonainost i bezvremenost buduii da nema ni kraj ni poietak, predstavlja simultanost, ono neispunjeno, ja i jednakost - jer krug, za razliku od ostalih grafiikih oblika, ne poseduje hijerarhijske odlike. On je simbol solamog ciklusa, svih ciklusa i kmžnih pokreta, beskonainih kretanja, ispunjenja, zaštiienog ili posveienog prostora i ritualnog prostora u kome su svi uiesnici jednaki. Kmg je takođe simbol božanstva, odnosno piema Hermesu Trizmagistusu', ,,bog je krag iiji je centar svugde a kružnice nema” . U hinduistiikoj dogmi krng predstavlja silu univerzuma, ono jedinstveno, i gotovo istovetnim rečima se kaže - to jedinstveno je „stalni krug koji nema kmžnicu s obzirom da je prisutan nigde i svugde” . Krag je tako povezan sa brojem deset, jer jedinica predstavlja centar a devetka je simbol za njegovu kružnicu. Kao simbol Sunca, krag je simbol i muSke snage. Ali kao sitnbol psihe ili duše, on je i ženski simbol, a beskrajno kražno kretanje je takode i deo materinskog principa, koji je u suprotnosti sa lineamim, ivrsto određenim i ustremljenim kretanjem koje predstavlja oiinsku tvoraiku silu. Knig kao ženski simbol podseća na oblik punog Meseca. 1Pisac dela o činima i magiji (prim. piev.)
Sve o simbolim Pa ipak, u mnogim kullurama krug je poznat kao simbol neba (koje se smatra muikim simbolom), kao i raja iznad njega, dok je kvadrat simbol zemlje, tla. Kao rczultat ove simbolike Satori za molitvu, hramovi, i mnoge druge svete gradevine imale su kruinu osnovu ili neke druge kružne odlike, za razliku od stambenih zgrada i poljoprivrednih imanja koja su kvadratna ili pravougaona. Sveti paganski plesovi su igrani ukrug, kao i mnoge današnjc narodne igre. Knigovi praistorijskog kamenja, kao što je Stonhendž, koji je poznat i kao „ples divova", pokazuju koliko su starc kulturc obožavale krug. Ideja jednakosti kruga prisutna je i u srednjovekovnim pričama. Vitezovi kralja Artura sedeli su za okruglim stolom u cilju da se izbegne i najmanji vid hijerarhije medu njima. Kao rezultat tog koncepta o okruglom „svetom mestu” , zbijeni krugovi su i dalje bili simbol zaštite, uglavnom u očima čarobnjaka i magova. Ideja kosmosa kao beskonačnog kruga pojavljuje se i u vidu gnostičke slike zmije koja grize sopstveni rep i tako čini krug, ouroboios (videti dalje).
Kvadral Kvadrat predstavlja integraciju i mešavinu četiri elementa. U vezi je sa simbolikom broja čedri, kao simbola stabilnosti, osnove i trajnosti, kao i svih postojećih podela na čedri dela: četiri godišnja doba, četiri ugla zemlje, četiri Mesečeve mene, itd. Sa psihološke tačke gledišta, budući da oblik kockc predstavlja trajnost i stabilnost, kocka je simbol organizovanosti i konstnikcije koje se obično odnose na materijalni nivo kao simbol zemlje. Krug pak predstavlja nebo i statičnu celovitost (za razliku od trougla koji je dinamičan). Neki kvadrat vide kao simbol božanske inkamacije u stvaranju. Takode predstavlja i poštenje, iskrenost i čestitost. Simbol je i smrtno-
Endru T. Kamings sti i smrti koje su u suprotnosti sa dinamičnim krugom Zivota i kretanja. Četiri godiSnja doba, čctiri ugla zcmlje. čctiri stadijuma u životu čoveka - svi predstavljaju organizaciju i red koji postoje u univerzumu. U cgipatskim hijeroglifima kvadrat označava dostignuće a spirala u obliku kvadrata konstniktivnu energiju, onu koja stvari pretvara u supstancu. U agramoj simbolici, on oznaiava stabilnost farmerskih zajednica i Ijudi koji iive u stalnim naseljima, za razliku od dinamičnosti nomada i beskonačnog kniinog dinamizma nomadskih šatora. Simbol je granica i definisanih oblika. U sakralnoj arhitekturi on predstavlja uzvišeno znanje, arhetip koji dominira svim tvorevinama. Zaokrugljeni kvadrat ili kvadratni krug je transformacija loptastog oblika, neba, u pravougaoni oblik zemlje i, obratno, u sakralnim građevinama kao što su hramovi i crkve. On je mistično jedinstvo četiri elementa. U kineskoj simbolici kvadrat predstavlja zemlju i sve što je nepomiino. Zajedno sa nebeskim krugom koji se okreie, kvadrat iin i zajednicu jina i janga, donjeg i gomjeg, kao i savršeno uravnoteienog pojedinca. U antiikoj grikoj i rimskoj kulturi, kvadrat je simbol Afrodite/Venere kao ženske snage plodnosti. U Hermesovoj simbolici, kvadrat koji stoji na svojoj osnovi simbolizuje stabilnost, kvadrat koji stoji na svom uglu pokret, a kvadrat sa krugom u sredini predstavlja anima mundi - dušu sveta. U hinduizmu kvadrat predstavlja shemu uredenosti svemira, savršene dimenzije individue i standardnu proporciju. Služi kao osnova hrama ili nekog drugog svetog mesta i simbol je savršeno uravnoteženog oblika. Predstavlja prostor, suštinu, parove suprotnosti, ietiri ugla zemlje, četiri kaste itd. U Pitagorinoj simbolici predstavlja dušu.
Lopta Lopta predstavlja celovitost, dušu, univerzum i sve moguinosti koje postoje na ovom svetu. Ona je praiskonski oblik koji u sebi sadrži
Sve o simbolim sve ostale oblike, kosmičko jaje, večnost, ukidanje prostora i vremcna, ncbcsko kube, duh kosmosa i tvar od koje je sačinjena duSa, ciklično kretanje procesa obnavljanja, kao i ncbesa. U islamskoj simbolici lopta je vctar, iskonsko svetlo.
Majska motka Majska motka je paganski simbol majskog kralja Palusa. Podizali su je u toku prolečnih festivala u maju, koji su predstavljali početak novog doba obnavljanja i plodnosti. Tokom plesa oko nje, muškarci i žene su se kretali u krugovima držeći u rukama trake koje su visile sa njenog vrha.
i
Mandala Mandala je simbolična ilustracija, obično kružna ili ovalna, sa radijalnom (žižnom) simetrijom, ali ponekad je i kvadrat, pravougaonik, dijamant ili mnogougaonik. Istočnjačke mandale, uglavnom u Indiji, mogu biti i složenije. Obično se doživljavaju kao mistične mape univerzuma ili božanskih kraljevstava i namenjene su meditaciji u okviru religijskog rituala. Ostale mandale mogu prosto biti lični izrazi osećanja ili svesti. Grafički simbol u mandali može biti bilo šta - neodređene ljudske flgure, životinje, biljke ili potpuno apstraktni crteži. Kružna mandala se obično odnosi na knižno videnje prirode, osećaj sudbinskog, protok vremena, ili na kombinaciju ta tri.
Endru T. Kamings Mandorla Mandorla, riblja karlica ili vesica piscis je ovalan, sličan bademu oblik koji stoji uspravno. Ovaj oblik obično obuhvata svete figure, kao oreol kod svetaca. Sastoji se od jedne elipse u okviru druge sa veoma malo prostora izmedu, i osnovni je oblik u sakralnoj geometriji.
Medicinski toiak Veoma popuiaran simbol u indijanskoj tradiciji povezan sa univerzalnim simbolizmom toika. U Stenovitim planinama postoji oko pedeset primeraka ovog točka, od kojih su neki načinjeni 2300 godina pre nove ere. Uobiiajeni broj zubaca na ovom toiku je dvadeset osam, lunami' broj, sa dvadeset devetim koji predstavlja središte.
Osmougaonik Osmougaonik je oblik izmedu kvadrata i kruga i stoga simboliše duhovnu regeneraciju. Broj osam predstavlja obnovu, ponovno rodenje, promenu i prelaz. Nakon sedam koraka inicijacije, osmi je povratak u raj a osmoga dana stvoren je novi iovek. Osmougaonik je u širokoj upotrebi u sakralnoj arhitekturi i oblik koji se ponavlja tokom krštenja buduii da oznaiava ponovno rodenje i regeneraciju. U mnogim hramovima okragli svod pridržava osam stubova koji stoje na kvadratnim osnovama, tako da izgleda kao da se knig pretvara u kvadrat. Osam stranica osmougaonika poistoveiuju se sa osmoro vrata koja omoguiavaju prelazak iz jednog stanja u drugo. U hinduizmu ona takode predstavljaju osam delova dana. ' lunami - koji potiče od Mescca (prim. prev.)
Sve o simbolima Ouroboros Ouroboros je zmija ili zmaj koji grize sopstveni rep. Ovaj simbol je najieSči među gnosticinu, ali je uglavnom univerzalni simbol koji se pojavljuje u mnogim kulturama. Predstavlja izreku „kraj je početak". Simboliše ono što je neodvojivo, celovitost, iskonsko jedinstvo, vreme i iivotni vek. Ono stvara sebe, pari se, oplodava i uništava. To je ciklus razdvajanja i uključivanja, snaga koja sebe večito konzumira i obnavlja. Simbol je ciklusa večnosti. Ciklus vremena, istine i priznavanja onog .jednog", iskonski ujedinjeni roditelji, hermafrodit, prvobitna voda, tama pre stvaranja, vasiona u haosu pre stvaranja svetlosti, moč pre nego što se primeni. Ponekad se javlja sa natpisom na vrhu, Jien 10 pan”, što znači ,,ono jedno, ono celo”. U umetnosti se ouroboros pojavljuje kao simbol besmrtnosti, večnosti i mudrosti. U mnogim mitovima, on obuhvata čitav svet i ciklična je putanja vode koja okružuje zemlju. On pridriava i odriava svet i donosi smit u život i život u smit. Čini se statičnim, a zapravo je u stalnom pokretu oko sebe. U orfičkoj kosmologiji on okmžuje kosmičko jaje. Makrobije nalazi vezu izmedu ouroborosa i kretanja Sunca (onako kako se u antičkim vremenima verovalo da se ono kreče). Slova alfa i omega ponekad su se izjednačavala sa ouroborosom. U brojnim varijacijama ouroborosa, njegovo telo je delom svetlost a delom tama, simbol uspešne i komplementarne ravnoteže među suprotstavljenim principima, kao što je to predstavljeno u simbolu jin i janga. Neki ga vide kao simbol dezintegracije tela univerzalne zmije, koja, prema gnostičkom verovanju, „prolazi kroz sve stvari” . Simbol je Grčki simbol jajeta sa obmotanom unijom.
Endru T. Kamings onog fito je neodvojivo, ncpromenljivog zakona, koji vaii za sve stvari i povezuje ih medusobno. Zmija koja grize sopstvcni rep je i simbol samooplodnje, samodovoljnosti prirode, prirode koja se, prema Ničeu, uvek vrada ka svom početnom izvorištu, svom početku. U alhemičarskim spisima ouroboros je opisivan kao dopola taman - predstavljajući zemlju i noć - a dopola beo predstavljajuči nebo i svetlost. U alhemiji takode predstavlja i neoblikovanu materiju. skrivenu snagu prirode. U budizmu, ouroboros je točak samsare (svet kao promena i nestvaran, kao okrutni ciklus života i smiti). U hinduizmu je isto to, a svojom skrivenom energijom sličan je kundalini'. U egipatskoj kulturi predstavlja cikličnu prirodu kosmosa, putanju ka Suncu. U grčkoj kulturi, ouroboros izražava maksimu ,,sve je jedno” . Epikur je rekao: „Na početku, sve beše nalik jajetu sa zmijom kao krugom ili zategnutim kaišem oko njega.” U orfičkoj simbolici on je krug oko kosmičkog jajeta i eon, ciklus života univerzuma. U sumerskoj i semitskoj tradiciji predstavlja ,jedno i sve” , jedno koje je sve.
Penlagram I pentagon I petokraka zvezda Pentagram predstavlja osobu sa ispruženim rukama i nogama, koje čine pet žižnih tačaka - glava, dve ruke i dve noge. Kao takav, pentagon je simbol celovite ličnosti, ljudskog mikiokosmosa. Pošto je beskonačan, pentagon sadrži simbolizam, snagu i celovitost kruga. Njegovih ' kundalini - zmija sklupčana u podnožju kičme, koja čeka da bude probučena kroz čakre na telu čoveka, i dovede do prosvelljenja (prim. prev.)
Sve o slmbolima pel krajnjih tačaka su vctar, vazduh, voda, vatra i zemlja. Takode predstavlja pet čula, i stoga ga neki smatraju simbolom sveu ćula, iluzija i snova. Kao i krug, petokraka zvezda ima moi da u sebi zadrži sile zla i time je simbol dobre srede. U hriSćanstvu, pentagon predstavlja pet Hristovih rana. U veštičjem zanatu, naopako postavljena petokraka zvezda predstavlja davolju kozu i nogu veštice. Takode je simbol onog 5to je suprotno pravoj prirodi pojedinca.
Piramida Piramida je simbol centra sveta i am mundi (ose sveta). Predstavlja staru svetu planinu. Vrh piramide predstavlja najuzvišeniju duhovnost, hijerarhijski i duhovni podvig. Takođe predstavlja vatru, plamen i mušku snagu Sunca, i uglavnom je falusni simbol. Postoji očita kontradikcija u simbolizmu piramide. U megalitskim kulturama i evropskom folkloru koji je očuvao sečanje na oblik piramide, predstavlja zemlju u njenom majčinskom smislu kao i ideju smrti i besmrtnosti koja se vezuje uz Veliku majku. Piramida je šuplja planina, mesto prebivanja predaka i spomenik zemlji. Piramida je načinjena od kamena. Ima precizan geometrijski oblik i u vezi je sa elementom vatre, tipično muškim elementom, uglavnom u Jugoistočnoj Aziji. Neki piramidu smatraju sintezom različitih sila, svaka sa svojim posebnim značenjem. Osnova piramide je kvadrat, i stoga predstavlja zemlju. Vrh je tačka početka i kraja svih stvari, mistično središte. Vrh i osnova su povezani stranicama piramide u obliku trouglova i predstavljaju vatru, nebesko otkrivanje i trougaoni princip iivola. Zato piramida predstavlja dovršeno delo stvaranja, u tri suštinska aspekta. Stepeničasta piramida predstavlja struktuni kosmosa i nivoe svesti i svesnosti, kao i dizanje sunca na nebu. Platon je piramidu koristio kao simbol elementa zemlje, sa kupom kao vazduhom i oktaedrom kao va-
28•
Endru T. Kamlngs
trom, ikosaedrom (poliedar sa devet slranica) kao vodom i dekaedrom (sa desei siranica) kao etrom. U astečkom iimbolizmu, piramida je peto sunce Kecalkoatla.
Potkovica Oblik potkovice je jedan od najsvetijih oblika staroga sveta. On predstavlja ulaske i izlaske uopšteno, i zato se nalazi na vratima kuća i hramova. Neki stničnjaci veruju da joj je poreklo u obliku joni - ženska genitalija, kao simbol izvora života, ulaz i izlaz. Oblik potkovice je nađen i u druidskim hramovima. Ona je i oblik prisutan u hindu i arapskim lukovima i u vezi je sa grčkim slovom omega, koje podseća na potkovicu. Potkovica je vešana iznad vrata i u pagansko i u hrišćansko doba. Ali je uvek bilo razlike u mišljenju treba li da stoji otvorenim delom nadole ili nagore. Pravoslavni hrišćani tvrde da treba da stoji okrenuta nagore, tako da sreća „ne oteče” , ali prema paganskoj tradiciji simboli tipa joni potkovica treba da stoji okrenuta nadole (kao vagina). Dva načina vešanja potkovice podsećaju na simbole veštičjeg zanata zvane „zmajeva glava” i „zmajev rep” . Omča koja se krivi nagore i omča koja se krivi nadole povezane su sa putanjom Meseca iznad i ispod putanje Sunca. One zajedno čine valovitu liniju koja predstavlja lunamu zmiju. Kada je potkovica postavljena otvorenom stranom nadole, ona podseća na mesečev srp, i predstavlja mesec i boginju meseca. Označava zrake moći i zaštite i znak je dobre sreće. Kada je u obmutoj poziciji, postoji verovanje da je lišena snage i sposobnosti da donosi sreću.
Svt o slmbolima Pravougaonik Pravougaonik se doživljava kao kvadrat i kao najracionalniji i najsvetovniji od svih geometrijskih figura. Pravougaonik je bio najomiljeniji oblik za stvaranje prostora ili objekta za neposrednu upotrebu u svakodnevnom životu - za dom, krevet, sto, itd. Pravougaonik stvara tenziju i prevlast svojom apstraktnom težnjom ka moći, dok je krug odvojen od svake ovozemaljske i materijalne veze zahvaljujući svom nebeskom simbolizmu. Manje jednostavne četvorougaone figure, kao što su trapez i trapezoid, smatraju se abnormalnim i izražavaju unutrašnju patnju i abnormalnost.
Prslen Kao i svaki drugi zatvoren luug, prsten je simbol trajnosti i potpunosti. Stoga je prsten simbol braka ali i ciklusa vremena koje se stalno ponavlja. Sa krugom deli simbolizam večnosti, trajnosti, božanstva i života. Takode predstavlja i moć, društveni položaj, čast, vladavinu, odbranu, punomočje autoriteta i plemenitu moč sa višeg izvora, koja dostiže savriSenstvo i cikličnost vremena. Prsten se poistovečuje sa ličnošću i davati prsten znači predati punomoćje i ujediniti ličnosti davaoca i primaoca. Snažan je povezujući simbol, kao venčani prsten koji povezuje dve jedinke i dovodi ih u novo stanje jedinstva. Ponekad je prsten u obliku životinje kao što su jegulja ili zmija koja grize sopstveni rep (ouroboros), a ponekad kao čist geometrijski oblik. Glava životinje ili čudovišta koja drži prsten među svojim čeljustima predstavlja čuvara puteva. Otvorena usta su vratnice smrti a prsten je staza, ili Jcapija ka tesnacu” ili vrata ka oslobodenju i uvidu. Ovi
Endru T. Kamings oblici su obifno postavljeni na vralima ili kapiji kuće u vidu kvake, ili na drugim mcstima zgrade koja predstavljaju prolaz i ulaz. U nekim legendama, prsten se pojavljuje kao relikvija ili poslednja karika koja nešto treba da povežc. Prema legcndi, kad je Zevs dozvolio Herkulu da spasi Prometeja, njegov uslov je bio da Prometej nosi gvozdeni prsten sa komadom kavkaskih planina, kao znak Zevsove kazne. Medu anglosaksonskim Britancima, prsienje je bilo tradicionalni simbol veze izmedu vode i njegovih ratnika. Medu Keltima, prsten koji bi žena dala muškarcu, značio je da mu je seksuatno dostupna. Stavljanje prstena na prst označavalo je seksualni odnos. Medu hrišćanskim monasima. prsten je obeležavao njihov „brak" sa Bogorodicom a medu monahinjama - njihov „brak” sa Hristom. U paganskim vremenima, postojale su slične legende o mladićima koji su se „ženili" Venerom i posvećivali se službi ovoj boginji. Ideja da žena treba da nosi venčani prsten na domalom prstu leve ruke dolazi iz starog Egipta, i zasniva se na verovanju da „vena Ijubavi" ide od ovog prsta pravo ka sreu. Prsten je bio neka vrsta „lanca” koji je sprečavao da osečaji srca isteku. U kineskoj simbolici prsten predstavlja večnost, izvor sveg stvaranja, autoritativnost i čast. Ceo prsten označava prihvatanje i empatiju. Polomljen prsten označava odbacivanje i nedostatak empatije ili se oba dela čuvaju kao zaloge ugovora ili obnove prijateljstva. Polovina prstena predstavlja isključenje iz zajednice ili egzil. Prsten koji bi stigao nekom dvorjaninu od cara značio je da ta osoba treba da se vrati na dvor. U hriSćanstvu prsten predstavlja večnost, ujedinjenje i duhovni brak sa crkvom. Različito prstenje pokazuje
Sve o simbolima položaj onoga ko ga nosi. Kardinali nose prstcnje sa safirom a biskupsko prsienje označava mladoženje erkve. Poreklo simbola prslena i palice u starom Egiplu nije poznaio, ali sc prctpostavlja da predsiavlja osu sveta ili kosmos koji se razvija i obnavlja, većnost i celokupnost. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, prsten, obično načinjen od tri spojena prstena, božanski je simbol koji nose svi bogovi. Zajedno sa krunom, skiptrom i srpom, simbol je plemstva. U judaizmu, venčani prsten žene nose na kažiprstu desne mke, pošto se on smatra „magičnim prslom" koji, pokazujuči na nešto, može da baca čini. U hebrejskoj tradiciji postoje mnoga ukazivanja na magično prstenje. Postoji legenda da je kralj Solomon imao prsten za prizivanje demona Asmodeusa, da bi ga primorao da pomogne pri gradnji hrama. Ali demon je ubedio Solomona da mu pozajmi prsten i onda ga upotrebio da vlada Jerusalimom predstavljajuči se kao Solomon, dok je sam kralj postao prosjak (kao što je opisano u Knjizi propovednikovoj). Jedna druga vrsta prstena jeste plameni krug koji okružuje Šivu dok igra u kosmičkom plesu. Plameni krug može da predstavlja točak sreće (Zodijak) i, poput gnostičkog Zodijaka i ouroborosa, ima aktivnu i pasivnu polovinu (razvoj i opadanje), i simbolizuje životni ciklus univerzuma i svakog pojedinačnog bića. To je kmžni ples prirode u večnom procesu stvaranja i uništenja. U isto vreme, svetlost koja zrači iz plamenog kruga predstavlja večitu mudrost i uzvišeni uvid u stvari.
Simbol velnosti Simbol večnosti, poznat kao položeni broj 8, stigao je u zapadni svet preko arapskih cifara, dok neki veniju da je njegovo pravo poreklo u Indiji, a ne u Arabiji. U hinduizmu predstavlja beskonačnost ili
Endru T. Kamings celovitost budući da je (u svojoj tradicionalnoj predstavi) saJinjen od jednog kruinog oblika koji f ¥ 1 te kreie u smeni kazaljki na satu i dmgog kiuinog oblika koji se kreće u suprotnom smeru. Desna strana koja predstavlja muJkost i solame likove, vezuje se za levu, iensku i lunamu. Simbol je u svom obliku beskonačan. Nema ni početka ni kraja. Zatvoren je i nastavlja se. Kao i broj (osam) koji predstavlja, karmički je. Simbol beskonačnosti takode opisuje i seksualno sjedinjenje i osećaj celosti - dvoje koje postaju jedno. Pošto nijedan od krugova osmice nije iznad onog drugog, simbol ukazuje na jednakost izmedu mulkih i ienskih sila. što vodi do unutrašnjeg shvatanja beskonačnosti, koja u sebi sadrži oba ova pola.
Spirala Spirala je jedan od najstarijih univerzalnih simbola. Kao simbol postoji još od paleolita i jedan je od najčešcih znakova. Pojavljuje se u starom Hgiptu, Kritu, Mesopotamiji, Indiji, Kini, Japanu, pretkolumbovskoj Americi, Evropi, Skandinaviji, Britaniji i Okeaniji, ali ne i na Havajima. Spirala je shematski prikaz razvoja kosmosa. Simbol je rasta i dinamičnosti a moida potiče od kruinog kietanja Zemlje. Ona je i klasičan oblik koji opisuje putanju Meseca, ali je solami simbol koliko i lunami, i podjednako predstavlja snagu sunca koliko i meseca. Predsuvlja vazduh (olujna spirala), vodu (vorteks' spirala), kotrljanje groma i munje. Označava kosmičko kretanje, nagore (u smeru kazaljke na satu) - otvaranje i širenje, nadole (u suprotnom smeru) - zatvaranje i smanjivanje. Povezana je sa stvaranjem, kretanjem i razvojem. Budući da se postepeno povećava i smanjuje, spirala može da predstavlja poveča1iiirin - vrtlog, na latinskom (prim. prev.)
Sve o simbolima nje i smanjcnje sijanja Sunca, Mescc koji raste i opada, rođenje, rast i iirenje kao suprotnost smrti i ograničavanju. Poito je u ivojoj suitini beskonačna, takođe predstavlja trajnost. Označava ciklus godiinjih doba i dinamične aspekte prirode. Kao olujna spirala povezana je sa kineskim uzlazećim zmajem, a vorteks i olujna spirala, kao otelotvorenja energije u prirodi, medusobno imaju isto značenje. Spirala je povezana i sa odmotavanjem životne niti i velom boginje majke, koja vlada sudbinom i tka veo iluzija ovozemaljskog života. Spirala je povezana sa simbolizmom lavirinta. U svom metafizičkom smislu, spirala predstavlja različite nivoe postojanja, lutanje duše kroz sopstvene inkamacije i na kraju povratak u srediite. Spirala se povezuju i sa jevrejskim slovom vav. U egipatskim hijeroglifima, spirala predstavlja kosmičke oblike u pokretu ili veze izmedu jednostrukosti i viiestrukosti. Naročito je povezana sa konopcima i zmijama. Spirala se može nači u tri različite forme: - spirala koja se širi, kao nebulus - u ovom slučaju ona je aktivni solami simbol; - spirala koja se skuplja, kao more ili olujna vorteks - ovo je negativni, lunaroi simbol; - fosilizovana spirala kao puževa kućica - takode negativan lunarni simbol. Spirala je uglavnom makrokosmičkog karaktera, ali je povezana sa lunamim životinjama i vodom. U antičkim kulturama pravi se razlika izmedu dve stvaralačke spirale - one koja ide nagore - spirala koja se okreče u pravcu kazaljke na satu, i one koja se spušta, to jest ide u suprotnom pravcu. Ona prva je posvećena Atini, a potonja Posejdonu. I spirala, kao i zmija i moć kundalinija u Tantri, može da predstavlja potencijalno središte, kao u paukovoj mreži. Egipatsko božanstvo Tot predstavlja se sa velikom spiralom na glavi. Pošto je povezana sa stva-
Endru T. Kamings ranjcm, razvojem i kreianjem, spirala je i simbol moći i mote se naći na skiptru egipatskih faraona, a ponekad i na savremenim štapovima za poittpanje. Spirala moie da oznaJava i vezu izmedu kruga i srediSta. Povezana je sa idejom plesa. uglavnom sa drevnim narodnim igrama i aktivnostima vezanim za izlečenje, u kojima se izvode kretnje u obliku spirale. Prilikom leienja, uloga spirale je izuzetno značajna, a njeno kretanje - u smeru kazaljki na satu ili u suprotnom smeru - koristi se kao terapeutsko sredstvo za stimulisanje pacijentove energije. Spirala može da „otvori" blokirana mesta, ili da „zatvori" mesta na kojima energija otiče iz organizma, več prema potrebama pacijenta a može biti od Ijudske, životinjske ili biljne vrste, neki otvoren prostor ili građevina. Kupasti oblik klatna kao i njegovo kretanje takode podsećaju na spiralu. Spiralni pokreti se pojavljuju u plesovima koji igrača treba da dovedu u ekstatičko stanje, i mogu označavati njegovu želju da pobegne iz materijalnog sveta u drugu dimenziju, kroz „rupu” koju predstavlja mistični centar spirale. Pošto je spirala povezana sa grmljavinom i olujom, ona simboliše plodnost. Može se povezati i sa elementom vatre i predstavljati plamen. Ovakva spirala se često pojavljuje u keltskoj simbolici. U kulturi australijskih Aboridžina, spirala je muški falusni princip, iako se često dovodi u vezu sa ženskim genitalijama, kao što je slučaj sa spiralom morskih školjki. U Kini, budizmu i taoizmu, „dragoceni biser'’ i „zmajeva lopta” ponekad se prikazuju kao spirale. a dvostmka spirala ima simboliku jin i janga. Spiralu predstavljaju svi zavojiti oblici u prirodi - ušna školjka, morska školjka, puževa kućica, pipci oktopoda; biljke, kao što je bršljan, koje rastu u obliku spirale, šišarka, životinjski rogovi, sklupčane životinje, kao što su usnuli psi i mačke, sklupčana zmija. Takođe je povezana sa ušima kraljeva, bogova i životinja koje donose kišu, kao i sa gmizavcima. Bogovi oluje, elemenata i kretanja kao što su Rudra i Pu-
Sve o simbolima Sana, imaju kosc upletene u oblik spirale ili ikoljke. Spirala je u vezi sa pupkom kao srediStem života i nioći. Dvostnika ipirala predstavlja porast i opadanje sunčeve ili mestčcve snage, promenljiv ritam razvoja i odumiranja, život i smrt. Takode i dve hemisfere, dva pola Zemlje, dan i noč, jin i jang, šaktu i šakti, materijalno i nematerijalno i kontinuitet izmedu ciklusa. Označava androgena i povezana je sa simbolikom kaduceja, sa principom solve el coagula (rastvoriti i zgrušati) u alhemiji. Ovo je dvostrano kretanje razlaganja i zgušnjavanja (stvrdnjavanja), podele i ujedinjenja, rastvaranja one materije koja je nesavršena, i njeno ponovno struktuiranje u novu i savršeniju formu. I jednostnike i dvostnike spirale bile su prisutne medu svetim simbolima neolitske Evrope. Pojavljuju se na megalitskim spomenicima (veliko kamenje koje se koristilo za gradenje svetih gradevina u praistorijska vremena) kao i na hramovima po celoj Evropi i na Britanskim ostrvima. Spiralni lavirint kioz koji je provučen krst, bio je takođe popularan simbol. U sumerskim hramovima, spirala predstavlja čuvare zmije. Spirala je povezana sa idejom smrti i ponovnog rodenja - idejom ulaska u misterioznu matericu zemlje, prolazeči kroz njen centar, i izlazeči sa te putanje. Mnogi sveti plesovi su imitirali spiralni pokret. Spiraini lavirint se može nači medu ukrasima na katedralama koji su preuzeti sa antičkih hramova, onih koji su se ranije nalazili na njihovom mestu. Magijsku supstancu koja se nazivala lituus, koristile su rimske gatare da bi obeležile sveta mesta, i njihove oznake su obično na kraju imale oblik spirale.
Endru T. Kamings Svastika U dvadesetom veku svutika je postala opšteprihvaćeni nacistički i neonacistiiki simbol, ali ona je zapravo jedan od najstarijih i najsloženijih simbola na svetu. Ovaj grafički simbol datira joS iz praistorijskog doba, a bio je prisutan i u gotovo svim antiSkim kulturama. Nalazimo ga u hrišćanskim katakombama, u Britaniji, Irskoj, Gaskonji, kod Etruraca, Indusa, Kelta i Germana, u centralnoj Aziji i prctkolumbovskoj Americi - skoro po celom svetu osim u Sumeru i Africi. U velikoj meri je korišćen medu budistima i ViSnuovim učenicima, kao i Hetitima. Pronaden je u pesništvu Kipra i Troje, a u ranim periodima i u zapadnoj i sevemoj Evropi - na Islandu, u Laponiji, Finskoj i Škotskoj. Prvi put se svastika pojavila u Egiptu samo nekoliko vekova nakon Hristovog rodenja, a nije se uopšte pojavljivala u centralnoj Africi i donjoj Mesopotamiji, mada se smatra da su bogovi sa četiri lica, kao Horus koji takode ima četiri lica, vidovi svastike. Svastika se obilato koristila na oltarima, vazama, porcelanu i gmčariji, štitovima, oružju, odeči i novčičima. Bila je simbol dobre sreče, blagonaklonosti, blagoslova, dugovečnosti, plodnosti, zdravlja i života. Upotrebe i značenja svastike su raznovrsna buduci da je ona sinteza dvaju simbola različitih moči - grčkog krsta sa kracima iste dužine i krsta sa četiri kraka zakrivljena u istom pravcu. Postoji mišljenje da je u gvozdeno doba svastika predstavljala vrtiovno božanstvo. Drugo mišljenje je da je povezana sa poljoprivredom i četiri strane sveta. Izvor savremenog značenja, koje je uglavnom negativno, potiče od činjenice da je svastika prastari simbol Arijevaca i njihovog glavnog božanstva - sunca i Djausa, boga neba. Svastika se obično koristi kao solarni simbol pošto se često pojavljuje uz solami disk. Neki je smatraju specifičnim simbolom okretanja oko ose, ili kretanja oko Sunca, ili točkom podnevnog sunca koje jarko sija. Takođe je i simbol Sunčeve kočije, četiri ugla sveta i četiri godišnja doba. Ona je kretanje oluje, sim-
Sve o simbolima bol centra, stvaralačke snage u kretanju, obnavljanja ciklusa, okretanja životnog ciklusa pošto horizontalne i vertikalne linije prtdstavljaju um i materiju i četiri nivoa postojanja. Neki svastiku vide kao Ijudsku figuru, ptetvorenu u grafički simbol, sa dve ruke i dve noge, ili simbol sjedinjenja muškog i ženskog principa. Svastika takode označava dinamiku i statičnost, pokretljivost i nepomičnost, harmoniju i ravnotežu, dve komplementame faze kretanja centrifugalnu i centripetalnu (koja teži ka centru), udisanje i izdisanje, udaljavanje od centra i vračanje ka centru, početak i kraj. Svastika, kao oblik lavirinta, može se shvatiti i kao simbol vode u kretanju, ili kao kombinacija dve munje u obliku latiničnog slova Z, ili dva savijena štapa koja indijska kraljica Arani nosi da bi njima izazivaia vatru. Svastika podseča i na kabalističko slovo alef, koje označava prvobitno kretanje ogromnog daha haosa koji se kreče oko stvaralačkog centra. Može da predstavlja i skandinavsku zmiju Sunca u udvojenom obliku. Takode postoji ideja da je svastika simbol predaje i podređivanja, kao ruke prekrštene na grudima u gestu predaje. Svastika se podjednako pojavljuje i sa bogovima i sa boginjama. Ako se poistovečuje sa ženskim principom, može označavati četiri Mesečeve faze, ali ona je večinom povezana sa solamim simbolima kao što su lav, antiiopa, jelen, konj, ptice i lotosov cvet. Njen oblik se tumači kao sunčev točak sa rogovima i nogama. U srednjem veku, najpopulamije tumačenje je bilo da predstavlja pokret i sunčevu moč. Ali je u isto vreme tumačena i kao tipičan simboi broja četiri, uglavnom u smislu .Jconfiguracija pokreta koji se cepa na četiri dela” i u vezi sa Zemljinim polovima i četiri strane sveta. U indijanskoj kulturi, svastika označava sreču, plodnost i kišu. U budizmu je pečat Budinog srca, Budina ezoterijska mudrost i kolo postojanja, i jedna je od oznaka božanstva koja se pojavljuju u otiscima Budinih stopala. U keltskoj kulturi svastika je simbol sreče i pojavljuje se uz božanstva groma. U kineskoj simbolici predstavlja „akumula-
38»
Endru T. Kamings
ciju srećnih znakova desct hiljada koriinih stvari". Ona je rani oblik slov* peng koje označava čctiri četvitine svemira i Zemlje. Takođe predstavlja i stalnost, bez poćetka i kraji i večno obnavljanje života, celovitost, zakonom vodeni pokret, dugovečnost i blagoslov. U hriičanstvu se često javljala u katakombama kao oznaka Hrista kao snage sveUt. U srednjem veku predstavljala je četiri jevandelista sa Isusom kao centrom. U antičkoj Grčkoj predstavljala je Zevsa kao nebesko božanstvo i Hclijusa kao simbol Sunca. Takode se pojavljuje sa Herom, Artemidom i Cererom. U hinduizmu, svastika označava ,,sve što je dobro”, iivot, pokret, osečanje sreče i dobni sreču. Simbol je staroindijskog božanstva vatre Agnija, i Djausa, starog arijskog nebeskog božanstva koje je kasnije postalo Indra. U vezi je i sa Bramom. Višnuom. Surijom, Šivom i Ganešom kao onim koji pronalazi put i božanstvom raskršća. Svastika se koristila i kao pečat na čupovima sa svetom vodom iz Ganga. Medu azijskim muslimanima, predstavlja četiri ugla Zemlje i anđele koji vladaju nad četiri godiSnja doba, svaki u po jednom uglu. U japanskoj simbolici svastika je srce Bude i dobra sreča. Među Tevtoncima i Skandinavcima, svastika je Torova bojna sekira ili čekić, kao božanstva vazduha, munje i groma i simbol je dobre sreće. U Litvaniji svastika je talisman za sreču i pojavljuje se u njenom sanskrtskom imenu. U semitskim kulturama svastiku obično prate ostali solarni simboli, ali se pojavljuje i kao simbol ženske generativne snage na Astartinom trouglu. Postoje dva oblika svastike i svaki se može odvojeno tumačiti: desna svastika - koja se kreće u smeru kazaljke na satu i leva svastika, koja se okreće u suprotnom smetu. One predstavljaju muško i žensko, Sunce i Mesec, sile neba i negativne sile Zemlje, prolcćno sunce koje jača i jesenje koje slabi, a možda i dve hemisfere. U Kini, dve svastike predstavljaju jin i jang. Dve isprepletane svastike nazivaju se „Solomonov čvor” i simbolišu nebesku dubinu i beskraj.
Sve o simbolima Tolak
Simbol točka je u anlička vremena bio veoma popularan. Celokupan univerzum je doživljavan kao ogroman točak čije se okretanje moglo predvideti na osnovu ciklusa nebeskih tela i godiSnjih doba. Večina boginja majki opisivana je kako na točku sudbine okreču nit života i univerzuma i Ijudi u njemu. U različitim kulturama. predstave malih točkova. kao modela kosmosa, nalazile su se uz mrtve u grobovima. Točkovi su služili i kao magičm simboli koji su štitili kacige, štitove, oružje i domove. U keltskoj kulturi, keltski bogovi su u rukama držali točkove ili su ovi stajali pored njih. U Indiji, boginja Kali je vladala točkom vremena (Kala-Kakra). Etnirci su imali boginju točka po imenu Vortumna - „ona koja okreće godišnji točak” . Rimljani su njeno ime prekrstili u Fortuna, boginja koja neprestano okreće nebeski točak u koji su ugravirana godišnja doba i ljudske sudbine, i vlada točkom rodenja, regeneracije i transformacije. Prastaro verovanje u reinkamaciju stvorilo je mnoge ciklične, pre nego linearne predstave univerzuma u kojima je točak bio model za životni ciklus pojedinca. Točak je takode poistovećivan sa kosmičkim procesom koji je izvan pojedinačnog ciklusa života pojedinca, i koji je život duše koja se uvek iznova reinkamira. Točak je povezan i sa idejom o karmičkoj odmazdi. To je ideja o „životu koji se ponavlja", po kojoj svako biće plaća za prethodne greške, a ima mogućnosti da se iskupi u sadašnjosti, kao i o kosmičkim promenama sudbine od „sinomaštva u bogatstvo pa opet u siromaštvo” u životu pojedinca. U jevrejskoj i hrišćanskoj simbolici točak takode ima složeno značenje. U jevreiskim rukopisima jedna vrsta andela se naziva „ofanim” (točkovi), čije okretanje označava otkrovenje. Ovo videnje je slično hinduističkom shvatanju kosmosa kao ogromne kočije, koja na svojim točkovima nosi sve bogove i ostala stvorenja, kroz večiti ciklus kretanja.
40•
Endru T. Kamings
Fortunin ogroman toiak je postepeno postao srednjovekovni „toiak sudbine", a njegova boginja „dama od točka". Toiak sudbine, koji je iak i danas popularan simbol, ima ponekad osam a ponekad šest paoka, i po obliku podseia na hinduistiiki darma toiak. U Nemaikoj, toiak sa osam paoka bio je Ahtvan, koga su koristili za magijske potrebe. U vreme Dantea, toiak sudbine je prikazivan sa osam paoka, za osam suprotnih situacija u Ijudskom životu: bogatstvo - siromaštvo, rat - mir, poniznost - slava, smirenost - strast. Snažno i univerzalno znaienje toika vodilo je do njegovog uvodenja u tarok karte, kao desete karte Velike Arkane. Broj deset ima simboliino znaienje potpunosti, završetka jednog ciklusa i zapoiinjanja novog. Ova karta predstavlja ravnoteiu izmedu suprotstavljenih snaga ukidanja i šiienja, aktivnosti i pasivnosti, koje pokreiu svemir. Toiak je takođe povezan sa simbolikom Zodijaka.
Trougao Trougao je geometrijska predstava broja tri i poistovećuje se sa simbolizmom ovog broja. U svom najuzvišenijem smislu, odnosi se na Sveto trojstvo. Predstavlja prirodu vasione koja je u vezi sa brojem tri - nebo, zemlju i ljudsku vrstu, oca, majku i dete i pojedinca kao telo, um i dušu. Trougao predstavlja vatru zato što podseća na oblik plamena. Kada je njegov vrh upravljen nagore, oznaiava težnju da se izdigne ka jedinstvu svih stvari, dok osnova oznaiava širenje u horizontalnom pravcu. Dva trougla, jedan postavljen vrhom prema gore a drugi prema dole, predstavljaju ujedinjene vode i vatre i iine šestougaonu zvezdu zvanu „peiat kralja Solomona” . Oni predstavljaju Ijudsku dušu. Trougao iiji je vrh okrenut nagore predstavlja život, vatru, plamen, vrelinu, mu-
Sve o simbolima ški princip, lingam, šakiu i duhovni svet. Takode je trojitvo Ijubavi, istine i mudrosti. Kada je crvene boje, označava kraljevsku veličinu. Trougao s vrhom upravljenim prema dole jeste lunaran i označava ženski princip, vodu, prirodni svet, telo, joni, šakti i Veliku majku. Horizontalna linija je zemlja a boja trougla je bela. U planinskoj i pečinskoj simbolici, planina je muško - trougao koji pokazuje prema gore, a pećina žensko - trougao koji pokazuje prema dole. Trougao u okviru kniga predstavlja oblike koji su sadržani u trouglu večnosti. Tri trougla zajedno čine jedinstvo tri lika trojstva. Dva trougla postavljena jedan uz drugi, sa povezanim vrhovima, čine lunami simbol koji opisuje rast i opadanje Meseca, večno ponavljanje, život i smrt, umiranje i izdizanje iz mrtvih. Tačka kontakta je Mesečeva tama i snut. U alhemiji dva trougla su esencija i sadržaj, forma i materija, um i duh, sumpor i živa, čvrsto i nestalno, duhovna snaga i materijalno postojanje. Trougao u različitim formama predstavlja elemente. Onaj običan je vatra, trougao sa odsečenim vrhom vazduh, okrenut prema dole je voda a okrenut prema gore i sa odsečenim vrhom je zemlja. Dva trougla u kombinaciji predstavljaju jedinstvo dveju suprotnosti koje postaje „tečna vatra” ili „voda koja gori’-. U budizmu, trougao je čista vatra i tri Budina dragulja, on je darma i sanga. U hrišćanstvu trougao od tri kniga predstavlja ujedinjeno trojstvo i jednakost izmedu ta tri entiteta. Oreol u obliku trougla pripada Bogu ocu. U starom Egiptu takode je označavao trojstvo. U pravougaonom trouglu, prav ugao je pripisivan muškarcu, osnova ženi a ostatak troma: Ozirisu kao početku, Izidi kao posredniku ili posudi, i Homsu kao dovršenju (prema Plutaihu). Predstava tri dvostruka trougla okmžena kmgovima sa zajedničkim središtem predstavlja ono što je skriveno, zemlju duhova. U starogrčkoj kulturi delta, oblika trougla, čini vrata života, ženski princip i plodnost. U hinduizmu trougao koji je
Endru T. Kamings okrenut prcma gorc i trougao okrcnut prcma dole jesu Sakta i Sakti, lingam i joni, ili Siva i njegova Sakti. U Pitagorinoj filozoflji, jednakostranični trougao je prcdsiavljao Atinu kao boginju mudrosti. U Kartagini, trougao sa rogovima je bio kartaginski simbol Tanita.
Zvnk Zvezda kao grafliki oblik je veoma popularan simbol. Njena simbolika je odrcđena brojem kraka, njenom dužinom, oblikom i bojom, ukoliko je ima. „Zvezda koja gori” je simbol mističnog srcdiSta i rastućih sila vasione. Četvorokraka zvezda, zvana i MalteSki krst, povezana je sa Šamašem, sunčanim božanstvom Ijubavi i pravde. Petokraka zvezda je najčešća. U egipatskim hijerogliflma predstavlja „izdizanje uvis ka tačci porckla” i koristila se u rečima kao Sto su „doneti”, „sticati obrazovanje”, „učitelj" i sličnim. Kada je okrenuta nagore, predstavlja ambiciju, svetlost, duhovnost i obrazovanje. Okrcnuta nadole, u cmoj magiji ukazuje na pakao. Šestokraka zvezda predstavlja stvaranje i zove se Solomonov pečat i u vezi je sa Davidovom zvezdom. Kombinacija je ženskog i muškog trougla, vatre i vode. Osmokraka zvezda okružena krugom simbol je Gule, Šamašove suproge. U kineskoj simbolici, jedna zvezda ili više njih, pojavljuju se zajedno sa Suncem i Mesecom, i znak su nadmoćne mudrosti vladara. U hrišćanstvu zvezda označava milosrde i božansko usmerenje. Dvanaest zvezda predstavlja dvanaest plemena Izraela i dvanaest apostola. 0 simbolici zvezde kao nebeskog objekta videti u: Simboli iz pritode.
Svt o simbolima
• 43
Žezlo Trodimcnzionalna lopta se u antička vremena smatrala modelom Zemlje (ovo značenje je zamagljeno i izgubljeno u srednjem veku). Drianje žezla u levoj ruci („ženskoj”) predstavlja monarhovo pravo da upravlja čitavom zemljom. Dopuna žezlu je skiptar (falusni simbol) koji je držan u desnoj ruci („muSkoj”), tako da je sam monarh predstavljao svetu zajednicu kralja i zemlje, koja je ženski entitet. U doba hrišćanstva lopti je pridodat krst nalik na kronu, predstavljajući prevlast crkve nad zemaljskom vlasti, i podsećajući kralja da je on kralj upravo zahvaljujući božanskoj milosti. Danas, gotovo svako kraljevsko žezlo stoji u senci krsta koji mu je dodat na vrhu. Žezlo predstavlja vladarevu apsolutnu moć, iako je vladareva stvarna vlast ograničena teritorijom. Postoji veza izmedu simbola žezla i simbola jajeta.
Simboli iz životinjskog sveta
Konha (Ijultura škotjke) Obično predstavlja izlazeče i zalazeče sunce, mada i mesečevu spiralu ali i vodu, i njen simbolizam je sličan onome u školjke. U budizmu, predstavlja glas Bude koji propoveda. Povezana je sa govorom, zvukom, učenjem i prevazilaženjem samsare. Bela konha predstavlja ovozemaljsku moč. U hinduizmu, posvečena je Višni kao bogu vode. Iz nje je iznikla reč Om. U kineskoj simbolici, predstavlja kraljevsku ličnost i uspešno putovanje. U antičkoj Grčkoj i Rimu, bila je simbol Posejdona/Neptuna i tritona. Vozeči Posejdonovu kočiju, tritoni su duvali u konhu. U islamu, simbolizuje uho koje čuje božansku Reč. U kulturi Maja ona se učestalo pojavljuje kao simbol u vezi sa vodom.
Pero Pero označava istinu, lakoću, letenje, suvoču, nebo, brzinu, prostor, let ka drugim područjima, dušu, veru, posmatranje, poruku iz viših svetova, elemenat duha kao suprotan elementu vlažnosti. Bilo da se pojavljuje samo ili kao deo grupe peija, pero je povezano sa elementom vazduha. Pera simbolizuju božanstva stvaranja u egipatskom panteonu: Ptah, Hator, Oziris i Amon, kao i boginju Maat kao boginju istine. Kao hijeroglifski simbol, znak pera se koristi u rečima kao što su „praznina” , „suvoća” , Jakoća” , „visina” i ,Jet".
Sve o slmbolima Budući da je pero tako suitinski simbol elementa vazduha, kulture u kojima su vazduini mitovi imali važnu ulogu iesto su koristile petje za svoje ritualne kostime u mnogim prilikama. Perjanica indijanskog poglavicu iini bližim ptici demijurgu (stvoriteljki sveta). Nošenje perja na glavi ili telu znaii preuzimanje na sebe snage koje poseduje mana ptice iije je perje, i time povezivanje sa njenim znanjem i magiinim moiima. Belo pero piedstavlja oblake, morsku penu i iak i kukaviiluk, poSto se belo pero ili perje u repu borbenih petlova smatralo nedostatkom te ptice, pa samim tim i znakom da ona nema sklonosti da se hrabro bori. Dva spojena pera predstavljaju svetlost i vazduh, polove i izdizanjc iz mrtvih. Tri pera su povezana sa krinom (videti dalje), a takođe su i simbol princa od Velsa. Perjanica u indijanskoj kulturi predstavlja zrake sunca. Pera orla predstavljaju olujnu pticu, Veliki duh, univerzalni duh i zrake svetlosti. U keltskoj kulturi, perjane odežde koje su nosili sveštenici predstavljaju putovanje na drugi svet. Vile u keltskoj kulturi takođe nose haljine naiinjene od peija. U skandinavskoj mitologiji, Frig je imao magiinu haljinu naiinjenu od perja koja mu je omoguiavala da leti u vazduhu. U hrišćanstvu, pero je vera i posmatranje. U šamanističkoj simbolici perje je imalo važnu ulogu. Perjana odežda omogućava šamanu da leti u druga podruija i da uii na tim putovanjima. U taoizmu, pero je atribut sveštenika, „pematog mudrog ioveka” ili „pematog posetioca", i oznaiava komunikaciju sa onim svetom. Medu Toltecima, pemati štapovi su oznaiavali molitvu i posmatranje.
Endru T. Kamings
Živolinjt \jkula Ajkula ima donekle ambivalentnu simboliku. S jedne strane, ona je očito simbol surovosti i nemilosrdnosti. Ali s druge strane ona simbolizuje sposobnost da se živi u trenutku, kao i duhovno, mentalno i fizičko prihvatanje sebe. Takode je simbol stalnog kretanja, rada i kretanja u tišini, sposobnosti da čovek sebe brani, i povezanosti sa prošlošću, kao živi fosil - živi organizam čiji su najbliži srodnici izumrli pre mnogo vremena. Simbolično se smatra „proždiračem” negativne energije, ona koja reciklira energiju i nikada se ne može uhvatiti nespremna.
Albatros Albatros predstavlja dug i iscrpljujući let i daleke okeane, strpljenje i izdržljivost, pribranost i razumevanje važnosti dugotrajne posvećenosti potomcima, sposobnost da se emotivne veze održavaju kroz dug vremenski period, kao i bizame i u lošem trenutku nastale početke i završetke, koji su i pored toga efikasni. Takode se smatra predznakom oluje i jakih vetrova na moru, a postoji rasprostranjeno verovanje da se duše utopljenih pomoraca ponovo pojavljuju u obliku albatrosa, te se smatra da ubiti ovu pticu donosi nevolju.
Antilopa U bušmanskoj tradiciji, božanstvo može da se pojavi u vidu antilope. U Maloj Aziji i Evropi, antilopa se smatra lunamom životinjom po-
Sve o simbolima vezanom sa Velikom Majkom. U Egiplu, antilopa je žitvovana bogu Sctu ali je mogla da predsiavlja i Ozirisa i Horusa. U heraldici' označava hrabrost, snagu i opasnost. Opisana je sa heraldičkom glavom, telom jelena, repom jednoroga i kljovom slona na nosu. U Indiji, antilopa je znak i simbol Šive. Suma i Čandra imaju kočije koje vuku antilope, a Pavana, bog vetrova, jaše na antilopi. U sumersko-semitskoj tradiciji, ona je obličje Ea i Marduka. Ea-Oan je „antilopa podzemnog okeana", „antilopa Apsua“! i „antilopa stvaranja". Lunarna antilopa je posvečena Astarti. Zmajski aspekt antilope mogu uzeti i vo, bizon ili krava. U indijanskoj tradiciji, antilopa predstavlja zauzimanje stava, sposobnost da se preskoče prepreke, veštinu opstanka, brzinu, nežnost i vezanost za zemlju.
Babun U starom Egiptu, babuna su nazivali „onim koji priziva zoru” . S podignutim rukama, simbol je mudrosti, pozdravljajući sunce koje izlazi i predstavljajuči boga Tota (božanstvo mudrosti). Posvećen je bogu Hepiju (božanstvu reke Nil). U indijanskoj tradiciji označava zaštitu porodice.
Bivo U indijskoj tradiciji, bivo je simbol obilja i molitve. Takode predstavlja natčulne sile, moć, hrabrost, žensku hrabrost, henoizam, izdržljivost, odvažnost, kreativnost koja je povezana sa zemljom, znanje, velikodušnost, gostoprimljivost, zajednički rad, izazov, opstanak, davanje da 1heraldika - nauka o grbovima (prim. prev.) 1antilopa slatkih voda (prim. prev.)
48•
Endru T. Kamings
bi se pomoglo drugima i razvijanje planova korisnih za pojedinca i zajednicu. U budizmu, Jama, bog mrtvih, ponekad se opisuje kao bivo ili sa glavom vola. U taoizmu, Lao Ce jaše na bivolu ili biku, a kada je nestao na istoku, jahao je zelenog bivola. Jahanje na bivolu predstavlja kontrolisanje i upravljanje animalnom prirodom u čoveku. Ponekad bivo preuzima mesto vola u „deset slika kojima se crta vo”, gde je bivo, kao priroda koja se ne pokorava duhovnoj svesti, dakle kao „grešna" priroda, u početku potpuno cm, a onda pripitomljavanjem počinje da postaje belji, dok na desetoj slici u potpunosti ne nestane.
Bogomoljka Bogomoljka predstavlja upravljanje, sposobnost da se rukuje vremenom, razumevanje ciklične prirode vremena, sposobnost da se kreće izmedu trenutaka, sposobnost da se ostane miran i tih, kao i čovekove odbrambene strategije. Budući da je ženka bogomoljke veća i jača od mužjaka i da mu tokom parenja otkida glavu, bogomoljka predstavlja ženske borbene moći. Među Bušmanima u Africi ona predstavlja prevaranta, varalicu. U kineskoj kulturi označava pohlepu i tvrdoglavost. U staroj Grčkoj, simbol je predviđanja budućnosti i proroštva. U hrišćanstvu označava onoga koji se moli i klanja Gospodu.
Cikada Cikadu ponekad nazivaju „demonom svetla i tame". Ona predstavlja cikluse tame i svetlosti. U kineskoj tradiciji cikada predstavlja iskupljenje, besmrtnost, večnu mladost, sreću i uzdržavanje od poroka i pohlepe. Načinjenu od žada, stavljali su je u usta umrlih u nameri da im osiguraju večni život.
Sve o simbolim I u grčkoj tradiciji označava bcsmtinost (postojalo je verovanje da nema krvi u sebi i da živi od rose) i posvečena je Apolonu. Ali nasuprot kineskoj simbolici, legenda o cikadi je priča o besmrtnosti bcz večne mladosti. Prema legendi, Titonije, koga predstavlja cikada, bio je mladić u koga se zaljubila Eos, boginja zore. Titonije je bio smttan i obasipao je mnogim darovima svoju božansku Ijubavnicu, pevajući joj pesme slavc i hvale. Eos je toliko volela Titonija da je izdejstvovala da mu se podari večni život, ali ne i večna mladost. Kako je vreme prolazilo, Titonije je stario, slabio i kopnio, a tako i njegov glas kojim je i dalje pevao o Eos. Glas mu je postajao sve viši i viši dok se na kraju nije pretvorio u cikadu. Eos je zaključala svog Ijubavnika u svoju sobu gde ju je on svakog jutra pozdravljao svojim glasom cikade. Neki veruju da ova legenda nudi objašnjenje zašto se cikada može čuti svakog jutra u zoni. Cikada takode predstavlja odbijenog i napuštenog Ijubavnika.
Cvrlak Cvrčak predstavlja način da se pronade put iz tame, tako što čovek sledi njegovu pesmu, i smatra se da je on taj koji nas uči snazi pesme u mračnim vremenima. Simbol je dobre sreće, razumevanja neophodnosti delanja u pravi čas i iskakanja iz opasnih situacija, kao i komunikacije i povezanosti sa svetom bilja. U Kini cvrčak predstavlja leto i hrabrost. U zapadnoj kulturi, simbol je porodičnog života i kućevnosti. U Ezopovoj basni, koja je cvrčku donela novu simboliku, lenji cvrčak uživa u trenutnom životu i ne brine se za budućnost, za razliku od mrava koji vredno radi ne bi li prikupio hranu za hladne zimske dane. Stoga cvrčak, kada stigne zima, pati od hladnoće, gladi i drugih tegoba, jer nije radio kada je to trebalo. Neki smatraju da ova basna ne govori samo o mudrosti nasuprot nemaiu i nedostatku uvida u realnost, ne-
50
Endru T. Kamings
go i o „prikupljanju" dobrih dela, umesto uiivanja u zadovoljstvima materijalnog sveta.
Crv Crv ima dvoznačnu simboliku. S jedne strane je zemlja, regeneracija, obnova, pročiščenje duše i sposobnost da s« pronade hrana u dubinama ili tlu. Ali zahvaljujući istim razlozima - činjenici da živi u dubinama zemlje - simbolizuje smrt, odvajanje i raspadanje (buduči da jede mrtva tela koja su sahranjena u tlu). Jung je definisao crva kao simbol libida, seksualne želje koja pre ubija nego što daje život.
Crvendač Crvendać predstavlja poeziju, udvaranje i očinstvo. U indijanskoj simbolici on je razumevanje snage vetra koji duva i pronalaženje lične pesme duše. U tevtonskoj kulturi je povezan sa Torom i smatra se olujnom pticom. U hriščanskoj simbolici označava smrt i ponovno rodenje. Prema jednoj hriščanskoj legendi, crvendač je pokušao da pomeri tmovu krunu sa Isusove glave kada je razapet. Nije uspeo, ali mu je tokom pokušaja grudi probio tm i počeo je da krvari. Stoga su mu, prema legendi, grudi crvene.
Ćurka Ćurka predstavlja samožrtvovanje zarad višeg cilja, razumevanje dara davanja, poštovanje majke zemlje i sticanje zasluženih nagrada. Povezana je sa grmljavinom i kišom buduči da se uznemiri pred oluju.
Sve o simbolima
• 51
Smair« sc pticom posvećenom Toltecima i koristi se kao hrana u ceremonijalnim gozbama.
Čaplja Čaplja označava samopouzdanost, oslanjanje na sopstvene snage, samopoštovanje. podstanare, obavljanje višestrukih zadataka, budnost, predostrožnost, raznovrsnost, dostojanstvenost i otmenost. Smatra se solarnom pticom ali se povezuje i sa vodom zato Sto iivi uz vodu. U budizmu i taoizmu. ima simboliku istu kao roda. U kineskoj i japanskoj simbolici, bela čaplja je povezana sa cmim gavranom kao jang i jin, sunce i mesec, svetlost i tama. Čaplja se smatra tihom i ozbiljnom. Ona je ta koja je zamišljena, dok je gavran živahan i pričljiv. U staroegipatskoj kulturi, smatrali su je prvom inkamacijom duše nakon smrti. Ptica Benu (ptica koja se ponekada dovodi u vezu sa Feniksom i za koju se veruje da je inkamacija Ozirisove duše), takođe se smatra aspektom čaplje. Čaplja kod Egipčana simbolizuje i izlazeće sunce, obnovu, povratak Ozirisa, kao ptica nadolaženja Nila i obnove života, pošto tek u tom trenutku napušta reku i leti preko polja.
Daždevnjak Daždevnjak ili salamandar je mitološki duh vatre. U simbolici novog doba označava vezu sa sećanjima duše na najranije dane na zemlji. Veraje se da podstiče vezu izmedu zemlje i vode i predstavlja promenu, ohrabrenje u tami i sposobnost da se kamufliramo pred opasnošću. Daždevnjak se obično prikazuje kao mali gušter ili zmaj koji skače iz vatre i predstavlja elemenat vatre. On je vatrena životinja. Smatralo se da je bespolan pa su ga poistovećivali sa moralnom čistotom i čednošću.
52 *
Endru T. Kamings
II hriićanskoj simbolicl daZdevnjak predstavlji jaku i postojanu veru pravednika koju plamen iskuSenja ne moie da zavede. U heraldici, on je hrabrost i junaštvo koje ne popušta pred bolom od vatre. 0 njegovim mitoloikim značenjima videti tekst o salamanderu u odeljku MitoloSke životinje.
Dtlfin Delfin je životinja snažnog mističnog značenja. Živi u vodi, ali je sisar, ima neverovatne sposobnosti komuniciranja, privlačno obličje i lice koje kao da se smeje, a koje ga čini pozitivnim, prijateljskim i uglavnom duhovnim simbolom. Delfm predstavlja božanski dar i poznavanje mora. On je zaStitnik moreplovaca i potonulih brodova, kralj ribara i morska snaga. Takode označava čini povezane sa vodom, sigumost i poverenje, okretnost, ravnotežu i harmoniju, promenu, slobodu, natprosečne sposobnosti komuniciranja, razumevanje ritma ličnog života i upotrebu daha da bismo se oslobodili potisnutih ili stresnih emocija. Dva delfina okrenuta na suprotne strane predstavljaju dvojnost prirode, dvojnu kosmičku struju opadanja i razvoja. Delfin i sidro predstavljaju ubrzavanje i usporavanje - zajedno čine „uzdržanu” brzinu, tj. razboritost i um, medustanje izmedu dva ekstrema kao što su brzina i sporost. Kao i sidro, koje predstavlja spas, delfm je takode alegorija spasa i iskupljenja. Ova predstava proističe iz legendi koje delfina opisuju ka prijatelja Ijudi. U keltskoj tradiciji povezan je sa odgovarajućim vodenim božanstvima i silama. U hriščanstvu predstavlja Isusa kao spasitelja duša i njihovog prenosioca preko voda smiti. Delfin sa brodom ili sidrom predstavlja crkvu kojoj je Isus putokaz. Delfin proboden trozupcem ili na sidru predstavlja Isusa na krstu. Kada stoji umesto kita, označava izdizanje iz mitvih. U staroegipatskoj kulturi delfin je Izidin atribut. U sta-
Sve o simbolim roj Grćkoj, on prali duie do ostrva blagoslovenih. Inu i lunarne i solame veze. Pošto je povezan sa Apolonom, on je svetlosl sunca, ali predstavlja i ženski princip i matericu, zahvaljujuti sliinosti izmedu reii dtlphis (delfln) i delphys (materica). Simbol je žudnje, kada se pojavljuje sa Afroditom, „ženom mora", i Erosom. Delfin je takode i Posejdonov atribut, kao morske sile, kao i Dionisov. Tetida naga jaše na delflnu. U minojskoj kulturi delfin simbolizuje snagu mora i povezan je sa Apolonom iz Dclfa. U mitraizmu je povezan sa Mitrom kao svetlošiu. U rimskoj kulturi delfln oznaiava putovanje duša preko granica mora smrti ka ostrvu blaženih. U sumerskoj i semitskoj tradiciji zamenjuje ribu prilikom predstavljanja Ea-Oanesa. Takode je atribut IStar i posvećen je Atargatidi buduii da je povezan sa vodom.
Detlić Detlii se smatra proroikom pticom. Zovu ga „bubnjarom zemlje” i branilac je kraljeva i drveia. Predstavlja moii veštica i Carobnjaštva, vezu sa zemljom i sposobnost da se otkriju skriveni slojevi i razumeju ritmovi, sheme i ciklusi. U vezi je sa božanstvom groma i kljuca dok se ne otkrije istina a ponekad je i znak upozorenja. U grčkoj i rimskoj mitologiji detlii je posveien Zevsu odnosno Jupiteru, Aresu odnosno Marsu i Silvanu. Čuvao je blizance Romula i Rema, osnivaie Rima. U hrišianskoj simbolici oznaiava neiastivog i jeres, podrivanje vere i ljudske prirode.
Fazan U modernoj simbolici koja se zasniva na staroindijanskoj kulturi i šamanizmu, fazan oznaiava kretanje van ega, upotrebu boja radi leie-
Endru T. Kamings nj«, nzvoj i iircnje samosvesii i ruumevinje koriićenja obrcda. U kinetkoj tradiciji fazan je jang ptica koja simbolizuje sveilosi i dan, moralnosi i vrline, lepotu, dobru sreću i napredak. U japanskoj tradiciji predstavlja zaStitu i majčinsku Ijubav.
Gavran Gavran se u mnogim kulturama i legendama smatra pticom koja ume da govori i stoga je simbol propovedniStva. Neki ga smatraju simbolom usamljenosti onoga ko živi u višim sferama duha. Ambivalentan je. kao solama i lunama živntinja - kao tmina i zlo s jedne strane i kao mudrost i uništenje zla sa dnige. Gavranovi i vukovi se ponekad pripisuju drevnim božanstvima smrti. U simbolici alhemije gavran je, zahvaljujući svojoj cmoj boji, povezan sa idejom primame tvari, nigerdoa, početnog stadijuma malerije u „velikom delu". Kao predstavnik nigerdo stadijuma, pripisuje se materinskoj noći, poćetnoj tmini i plodnoj zemlji. Iz razloga što je povezan sa zemljom, gavran u alhemiji predstavlja frazu „pepeo pepelu, prah prahu” . Pošto je povezan i sa atmosferom, gavran je simbol stvaralačke moći duhovne sile. U nekim kulturama smatra se pticom glasnikom. On ima i kosmičko značenje. U indijanskoj kulturi gavran je podvaladžija, narodni junak i sudija. Među sevemoameričkim plemenima smatrao se velikom civilizatorskom snagom tvorca vidljivog sveta. Slično značenje mu se pripisuje u keltskim, getmanskim i sibirskim plemenima. U keltskoj tradiciji gavran je i piedznak budućnosti. „Sveti gavran” je simbol rata i boginje plodnosti. Morigan je boginja gavrana a Badb, „ratni gavran”, označava rai, prolivanje krvi, paniku, surovost, zavist i zlobne namere. Kada je gavran potpuno cm, to je tđav predznak, ali kad ima makar jedno belo pero smatra se dobroćudnim. U skandinavskoj i tevtonskoj simbolici Odin/Vodan ima dva gavrana na ramenima - jedan je Hugin, misao, a dnigi je Mu-
Sve o simbulima nin, sećanje. Oni lete iznad zemlje i vrićaju se da mu prenesu Sta su sve videli. Gavran je i simbol Vikinga. U klasičnim tradicijama, gavran nema tako široko značenje, ali i daIje označava izvesne mistične sile, i uglavnom sposobnost da se vidi budučnost. Stoga je imao važnu ulogu u predviđanju budučnosti i raznim ceremonijama. U hriščanskoj simbolici gavran je alegorija za usamljenost (i zato ponekad označava monaha u izolaciji) i predstavlja nečastivog koji se hrani pokvarenošću ljudi. Kada ga prikazuju kako kopa oči, on predstavlja nečastivog koji kažnjava grešnike. Simbol je greha kao suprotnost golubu koji predstavlja čistu dušu. Gavran koji je poslat sa Nojeve barke, simbolizuje lutanje. nemir i nečistotu. U simbolici „pada" - proterivanja iz raja, gavran se ponekad prikazuje na drvetu znanja sa kojeg je Eva ubrala jabuku. U kineskoj kulturi cmi gavran je simbol zla, pokvarenosti, zlobe, neprijateljstva i loše sreće. Crveni ili zlatni gavran predstavlja Sunce kao i tradiciju koja se prenosi na buduće generacije. Gavran je jedna od dvanaest simboličnih životinja zemaljskih ogranaka. On označava moć. Dobro poznat simbol gavrana jeste tronogi gavran u okvini sunčevog diska. Taj prikaz je jedan od prvih simbola kineske imperije, i predstavlja jang carevog aktivnog života. Tronogi gavran je simbolizovao tri „noge” sunca, prvu svetlost - izlazak sunca, vrhunac - podne, i opadanje - zalazak. U starom Egiptu predstavljao je uništenje, propadanje i zlobu, dok je par gavranova predstavljao bračnu sreću. U staroj Grčkoj je bio posvećen Apolonu i Heliosu, kao glasnik boga sunca. Takode je bio simbol Atine, Kronosa i Eskulapa, simbol večnosti. U mitraizmu je označavao prvi stadijum inicijacije i smatrao se Sunčevim slugom. U jevrejskoj kulturi u vezi je sa leševima i označava nečistoću, propadanje, uništenje i obmanu. U hindu tradiciji je simbol Vanrae. U japanskoj kulturi cmi gavran je loš predznak i predstavlja lošu sreću, ali u šintoizmu, sveti gavranovi su pripadali hramovima kao glasnici božanstava. Današnja šira simbolika gavrana zasnova-
Endru T. Kamings m je na tradiciji Indijanaca, ali i na raznovrsnim simbolima iz različilih kultura. Gavran se doživljava kao simbol iivotnih ciklusa, regeneracije, oporavka, ponovnog rodenja i ponovnog sticanja ili oporavljanja skrivenih delova duie. Takode simbolizuje promenu svesti, nove dogadaje, prihvatanje sebe, vezu sa sopstvenim poreklom, uvid u sebe, bacanje svetlosti na senke, razumevanje refleksija. nalaženje utehe u samoći, poštovanje starih predaka, magiju i čarobnjaštvo, proricanje budućnosti i umeće izražavanja.
Golubka, golub Slovenska plemena su verovala da se u trenutku umiranja duša pretvara u golubicu. Golubica učestvuje u opštem značenju svih ptica kao duhovnost, transcedentalna moc' i oplemenjivanje. Ona označava duh života, dušu i glasnika duše, transformaciju iz jednog sveta ili stanja u drogo. Stoga predstavlja komunikaciju izmedu dva sveta, duha svetlosti, čistote i čednosti (ali je u mnogim kulturama simbol strasti i požude), nežnosti i prijatnosti, i prikazuje se kako donosi mir i Ijubav. Golubice su bile posvecene svim velikim majkama i kraljicama neba, i kao takve one predstavljaju materinstvo i ženstvenost. Obično majku bogova prate dve golubice. Golubica sa maslinovom grančicom je uobičajeni i univerzalni simbol mira, ali takode znači obnovu života i simbol je Atine, grčke boginje mudrosti. Golubice koje piju iz zdele označavaju duh koji se napaja vodom sa izvora živola. Sveti golubovi su povezani sa pogrebnim ritualima. U kineskoj tradiciji golubica simbolizuje dugovečnost, lojalnost, red i organizovanost, kao i tradiciju prenesenu budučira generacijama. Takode predstavlja proleće, požudu i u vezi je sa majkom zemlje. U hriščanstvu golubica je poznat i višeznačan simbol. Predstavlja Svetog duha, čistotu, nadahnute misli, mir, krštenje, Blagovesti i vode stvaranja.
Sve o simbolima Sedam golubova oznaJava scdam darova Sveioga duha. ialo golubova predstavlja skup vemika. Golub sa maslinovom grančicom označava mir, praltanje i oslobodenje, jer je golubica koja je poleiela sa Nojevog kovčega donela maslinovu grančicu kao znak da je kopno blizu, da je poplavi (kazni) kraj jer je nastupio mir izmedu Boga i čoveka te da je čoveku oprošteno. Hrišlanstvo razvija ovu simboliku proisteklu iz biblijske priče - kao što golubica nije našla mesto izvan kovčega na koje bi sletela, osim grane masline, tako ni vemik ne možc za sebe naći drugo mesto osim crkve. Kada golub u kljunu drži palminu grančicu, to predstavlja pobedu nad smrću. Bela golubica je spasena, pročišćena duša, za razliku od grešne duše koja se predstavlja gavranom. Golubovi na čokotu grozda predstavljaju skupinu vemika koji traže prihežište u Hristu. Par golubova simbolizuje Ijubav i harmoniju u braku. Golubica na Josifovoj štaci prikazuje supruga čiste device. Golub je simbol vitezova svetog Grala i svetaca Benedikta i Grgura Velikog. U starom Egiptu golub je predstavljao nevinost. Golub medu gratiama drveta života pojavljuje se sa plodovima tog drveta i izvorima vode života. U grčkoj i rimskoj kulturi predstavlja Ijubav i obnovu života, kao i Zevsa koga su hranile golubice. Golub sa grančicom masline je simbol boginje Atine kao obnove života. Golub je posvećen Adonisu, Bahusu kao donosiocu prve Ijubavi i Veneri kao simbolu senzualnosti i Ijubavi prema zadovoljstvima. Golub sa zvezdom je simbol Venere Milite. U jevrejskoj tradiciji, beli golubovi, kao simbol čistote, bili su žrtvovani u hramu radi pročišćenja i simbol su Izraela. U Bibliji oni predstavljaju jednostavnost, nevinost, nešto što je bez mrlje na sebi, poniznost, celovitost, poštenje i zadubljenost u misli. Fizički su personifikacije duša mitvih. U hinduizmu, Jama, bog mrtvih, ima sove i golubove koji mu služe kao glasnici. U islamu, tri svete device su predstavljene kao kamenovi ili stubovi okruženi golubovima. U japanskoj tradiciji golub označava dugovečnost i poštovanje i posvećen je Haćimanu, bogu rata, ali
J« •
Endru T. Kamings
golub koji nosi mač označava kraj rata. U minojskoj kulturi je povezan sa Velikom Majkom, čiji su atributi golubovi i zmije kao simboli vizduha i zemlje. U semitsko-sumerskoj kulturi golub označava boiansku moć. Bio je posvećen Astarti i atribut je IStar kao Velike majke. U vavilonskom mitu o stvaranju sveta golub je pušten iz barke sedmog dana potopa.
Guska Guska se smatra dobroćudnom životinjom koja je povezana sa Velikom Majkom. Uglavnom je nalazimo u narodnim pričama, ali i bajkama braće Grim i u „Pričama majke Guske” Beatriks Poter. Povezana je sa sudbinom i predstavlja opasnosti i sreću u Ijudskom životu. Solama je životinja koja označava dah, duh, budnost, opreznost, Ijubav, ženu domaćicu i sposobnu ženu. Ponekad zamenjuje labuda. U keltskoj kulturi guska predstavlja rat i bogove rata. U Kini se divlja guska smatra rajskom pticom. Predstavlja jang, muževnost, svetlost, inspiraciju, okretnost, pticu glasnika, glasnika koji nosi dobre vesti, bračnu sreću, promene godišnjih doba i jesen. Iako je solama ptica, u kineskoj umetnosti je povezana sa jesenjim mesecom. U Japanu guska simbolizuje jesen, pokretljivost i pticu glasnika, i takode je povezana sa jesenjim mesecom. U hrišćanstvu predstavlja budnost i opreznost, pažljivost, brigu i sitničavost. U staroegipatskoj kulturi, guska sa Nila se zove „velika pričljivica” i stvoriteljka je sveta, tako 5to je snela kosmičko jaje iz kojeg se pojavilo Sunce, Amon-Ra. Takođe se pripisuje Setu ili Gebu, božanstvu zemlje koji simbolizuje život. Simbol je Izide, Ozirisa i Horusa. U starogrčkoj kulturi guska je budnost i dobra domaćica. Pripisuje se Heri a takode predstavlja i Apolona, Hermesa - glasnika, Aresa boga rata i Erosa božanstvo ljubavi, kao i elokventnu Pejto, koja upravlja veltinom rečitosti i nagovaranja. U rimskoj kulturi sim-
Sve o simbolima bolizuje budnost i bdenje nad stvarima. Svete guske su čuvali u Rimu i bile su u vezi sa Marsom, božanstvom rata, Junonom. kraljicom neba i Prijapom kao boianstvom plodnosti. U hinduizmu, divlja guska je Biamino prevozno sredstvo, kreativni princip. Predstavlja oslobodenost od stega, posvećenost, spiritualizam, učenje i rečitost. U sumerskoj kulturi guska je posvećena Bau, boginji seoskog domačinstva. U indijanskoj kulturi označava sreću, kretanje stazom duše, razumevanje snage zajednice i pomaganje drugima kada im je to potrebno.
Guiler Gušter se smatra lunamom životinjom. Predstavlja princip vlažnosti. U drevna vremena se verovalo da gušter nema jezik i da živi od rose, i zato je predstavljao tišinu. U egipatskoj i grčkoj simbolici predstavlja božansku mudrost i dobru sreću i predstavlja Serafisa i Hermesa. U zoroastrizmu bio je simbol Arimana i zla. U hrišćanstvu je takode zlo i nečastivi. Simbol je Sebazijusa, i često se prikazuje u njegovoj ruci. U rimskoj mitologiji se opisuje kako spava tokom zime i time predstavlja smrt i iskupljenje. Tarotaro gušter je narodni heroj među Aboridžinima u Australiji. U kulturi Indijanaca. kao i u simbolici novog doba, gušter predstavlja odvajanje od ega, izlaženje na kraj sa strahovima, kontrolisanje snova, kretanje kroz ostale svetove i sposobnost da se oživi i obnovi sve ono što je uvelo ili je izgubljeno.
Hijena Hijena ima donekle ambivaientnu simboliku. U indijanskoj kulturi predstavlja poznavanje tajni divljine. Takode je simbol snalažljivosti. snage, razumevanja kako da se izborimo sa nevoljama, razumevanja
60*
Endru T. Kamings
vrednosti medusobne saradnje, strpljenja, pevanja pesme sopstvene duše, istrajnosti u lovu, odbrane granica, povezanosti sa orlom, sporazumevinja u mračnim područjima i razumevanje važnosti života u zajednici. S druge strane, u Sirem kontekstu, hijena je postala simbol najvećeg poroka, nečistoče, nestabilnosti i dvolične osobe. U hriSčanstvu predstavlja nečastivog koji se hrani prokletima.
Ibis Ibis označava starinsku mudrost, inteligenciju, prosvetljenje i sposobnost da se bacaju čini. U starom Egiptu predstavljao je dušu, ambiciju, očuvanje statusa kvo i jutro, a bio je posvečen Totu, bogu mudrosti, magije, čarobnjaštva, pisanja i vodenja beleški. U Egiptu je postojalo verovanje da Tot lebdi nad Egipčanima kao ibis, i uči ih skrivenim znanjima, umetnosti i nauci. Kao neprijatelj reptila u njihovom lunarnom aspektu, ibis je solama ptica, ali pošto živi kraj vode, lunaran je i ponekad se prikazuje sa mesečevim srpom na glavi. Grci su ibisa povezivali sa glasnikom bogova, Hermesom.
Jaguar Jaguar je simbol natprirodnog vida, kretanja po tami i nepoznatim mestima bez straha, sposobnosti da se ugleda put usred haosa, razumevanja matrice haosa, isticanje duševnog rada, ojačavanja sebe, i transformacije. U astečkoj kulturi predstavlja sile tame koje se bore sa solamim orlom. U meksičkoj kulturi smatra se glasnikom duhova šume. U šamanizmu, ponekad je duh sa kojim se šaman poznaje ili sa kojim radi, a ponekad je životinja čiji oblik šaman nosi.
Sve o simbolima Jarebica Jarebica označava plodnost, pokretljivosi, povezivanje sa ženskim energijama i usamljenički rad. U hriićanstvu ona ima dvojnu simboliku - s jedne strane je Isusova istina, s dnige prevara, obmana i pljačkaštvo. Sv. Jeronim je izrazio mišljenje mnogih pisaca i filozofa antičkog doba i srednjeg veka, govoreći o jarebici: „Kao što jarebica polaže jaja i podiže mlade koji je nikada neče slediti, tako i onaj koji nije pravednik prikuplja imetak koji ne zaslužuje i koji ncće moći da ponese sa sobom.” Dodatna simbolika proizilazi iz njene sposobnosti da se prikrije i kamuflira. Kada su se srednjovekovni pisci pozivali na njeno jevrejsko ime „kore" (ona koja doziva), videli su je kao nečastivog koji obmanjuje i zavodi mase svojim glasom. U staroj grčkoj kulturi, jarebica je atribut Afrodile i božanstva sunca Tala a na Krim je posvećena Kritskom Zevsu.
Jastreb Jastreb je solarna ptica glasnik u mnogim tradicijama, i ima ponešto od simbolike orla. Predstavlja moć, kraljevsko dostojanstvo, plemstvo, glasnika koji donosi duhovne poruke, sposobnost da se uoči šta se dešava, oštro opažanje, posmatranje celokupne slike, dugotrajno pamćenje i prisećanje na prelhodni život, mudrost, hrabrost, zaštitništvo, iskustvo i eksperimentisanje, prevazilaženje problema, kreativnost, istinu, prosvetljenje i sposobnost da se mudro iskoristi prilika. U starom Egiptu je predstavljao dušu. S dnige strane, u srednjovekovnom hrišćanstvu je poreden sa pokvarenim umom grešnika. Pripisuje se svim Sunčevim božanstvima i bogovi sa glavom iii oblikom jastreba su solama božanstva. Obično simbolizuje nebo. Kao i za orla, i za jastreba se venije da leti pravo ka nebesima i gleda ih direktno u oči. U staroegipatskoj kul-
Endru T. Kamings luri je predstavljao duiu ili duha i smatrao se kraljevskom piicom, timbolom inspiracijc i boga Amona-Ra. Ostali bogovi prikazani sa glavom ili obličjem jasireba su Ptah. Heru, Mentu. Rehu, Seker i Kebsenuf. Sobek-Ra je aligator sa glavom jastreba. a i sfinga je ponekad ima. Jastreb je takode i simbol Amenti, Velike majke i boginje zapada i podzemnog sveta. U asteikoj kulturi on je glasnik bogova. U antičkoj Grčkoj i Rimu. jastreba su nazivali „hitrim Apdonovim glasnikom” . U hinduizmu, Gajatri, ženka jastreba. donela je somu sa neba. Takode je prevozno sredstvo Indre. U staroiranskoj tradiciji, jastreb se pripisuje Ahura-Mazdi ili Ormuzdu, kao bogu svetlosti. U mitraizmu se pripisuje Mitri kao bogu Sunca.
Jazavac Jazavac označava sklonost igri, nestašluke i veselost. U kineskoj tradiciji on je lunama jin životinja koja predstavlja natprirodne moči. U japanskoj, takode predstavlja natprirodne sile, fatamorganu i stvoritelja ignes fatui - niti iluzija koje privlače i mame. U Evropi predstavlja bezvrednost i predvidanje vremenskih prilika, i ponekad ga zovu „konjem pohlepe". U indijanskoj tradiciji jazavac predstavlja čuvara priča, strast, lukavost i prevaru. Zahvaljujući svojoj navici da drži i ne pušta onoga ko ga uznemiri ili piede njegovu teritoriju, takode označava agresivnost, grubo i odvažno izražavanje sebe, osvetoljubivost i osvetu, tvrdoglavost i istrajnost, kao i kontrolu. Takode je i suprotnost pasivnosti i osecanju žrtve, simbol istrajnosti u svrhu nekog cUja i odbranu prava i duhovnih ideja. Budući da je životinja duboko povezana sa zemljom, predstavlja podizanje doma, poznavanje zemlje, magiju povezanu sa zemljom i poznavanje mudrosti zemlje.
Svt o simbolima Jtgufja Jcgulja predstavlja osetljivost na osnovnu cnergiju vode - na osećanja. sa razumevanjem vrednosti plutanja po struji radije nego plivanja u emotivno teikim vremenima ili tokom emotivnih iskušenja. Oznaiava pravilno koriSćenje mekoče i sposobnost čoveka da s« spase iz životnih opasnosti, kako fizičkih tako i emotivnih.
JtU ll Jelen se ponekad prikazuje zajedno sa drvetom života. Prcdstavlja lepotu i gracioznost, umeče slušanja, nežnost pri dodiru, govor i misao, luo i razumevanje onoga Sto je neophodno za opstanak. Takode simbolizuje zahvalnost i davanje, žmovanje sebe radi uzvišenih ciljeva, pronalaženje altemativnog načina da se dode do cilja, okretnost i lakonogost. U inidijanskoj i jevrejskoj tradiciji jelen je simbol lakonogosti. U Bibliji se pojavljuje kao simbol muške lepote. U „Pesmi nad pesmama” Ijubljeni se opisuje kao gazela ili mladi jelen. Ista reč u Bibliji (zvi), koja se drugačije izgovara, označava lepotu t gracioznost. Ova rei se nalazi u izrazima koji opisuju lepotu i gracioznost koje nisu u vezi sa jelenom, stoga izraze koji se pojavljuju u Bibliji, kao Sto je „zemlja jelena” , neki smatraju opisom lepote zemlje Izraela. Neki jelena smatraju simbolom izraelske zemlje budući da je jelen uobičajena divlja životinja u Izraelu još od drevnih vremena (i još uvek je, po rezervatima), a čak postoji i vrsta ove životinje koja se naziva izraelski jelen. U budizmu, po jedan jelen sa svake strane točka zakona, predstavlja Budinu propoved u parku jelena u Sameti, koja je pokrenula taj točak. Jelen predstavlja meditaciju, poniznost i nežnost, ali je i jedan od „tri nerazumna stvorenja” u kineskom budizmu. Označava ljubavni jad, uz ti-
Endru T. Kamings gn koji predstavlja bes i majmun* koji je stmbolizuje pohlepu. II keltskoj kulturi jelen je natprirodno bidc životinjskog sveta, kao i vilinska stoka i nebeski glasnik. Jelenju koia i rogovi su koriščeni kao ritualna odeća. U kineskoj tradiciji jelen oznaiava dugovečnost, visok položaj, uspeh u politici, bogatstvo - poSto je teč ,jelen“ homofon reči ,,lu", koja znači nagrada, plata. U staroegipatskoj kulturi posvečen je Izidi. U starogrčkoj kulturi pripada Artemidi, Atini, Afroditi i Dijani kao lunarnim boginjama, i Apolonu iz Delfa. U japanskoj tradiciji označava dar bogova dugovečnosti ali i usamljenost i melanholiju, kada je povezan sa javorovim drvetom. Kao simbol žrtvovanja, prisutan je u mitologiji kao srodnik jelena iz priče o Isakovoj žrtvi. Agamemnon, kralj Mikene, veliki gički ratnik i očinska figura. bio je prisiljen da žrtvuje svoju kčerku, princezu Ifigeniju, koja je još bila dete, da bi umilostivio boginju rata Artemidu. Prema legendi, nakon što je devojka vezana za oltar a vatra bila upaljena, ona je nestala, odnosno otela ju je boginja ili neko od njenih glasnika i na njenom mestu se pojavio jelen prerezanog grla. Treba napomenuti da se ideja zamene ljudske žitve jelenjom pojavila relativno kasno, i zato neki smatraju da je kasnije došto do „transformacije” legende buduči da su u poznije doba Grci u potpunosti odbacili žrtvovanje Ijudi bogovima. Pošto je jelen simbol lepote, nežnosti i čak nevinosti i stidljivosti, postao je odgovarajuča simboiička zamena za mladu princezu.
Jei Jež uglavnom predstavlja nedužnost, obnovu osečaja za čudesa i čuda u životu, i poverenje u duh. Neki ga vide kao simbol stvaranja sopstvenog puta u životu, sposobnosti da se drugima dozvoli da bez ometanja idu svojim putem, kao i neometanje i nemešanje uopšteno. Budući da se jež sklupčava u bodljikavu loptu, postao je simbol čuvanja gra-
Sve o simbolima nica i iposobnosti čoveka da se odbrani od pretnji. Suprotno tipičnoj simbolici nedužnosti i stidljivosti, koja potiče od načina njegovog života u prirodi, u hriSćanstvu mu je data negativna simbolika koja ima veze sa odnosom jeia i seljaka, tj. onako kako ga vide Ijudi. Poito je optužen da iteti vinogradima, je i označava nevaljalog zlotvora, pljačkaSa grožda kao Sto je nečastivi pljačkaS duša. U sumerskoj kulturi vezuje se uz Ištar, i uopšteno može biti simbol Velike majke.
Kameleon Kao simbol u psihologiji. kameleon predstavlja sposobnost čoveka da menja lica, oblik, mišljenje i izgled. Pošto ume da dugo leži sunčajući se na nekoj grani, postao je simbol korišćenja sunca kao izvora lične energije. Njegova sposobnost da nepokretno leži dok mu se plen ne približi, a onda ga hvata izbacivši svoj dugačak jezik, učinila ga je simbolom stipljivosti i privlačenja stvari koje su nam potrebne za opsunak. Nadalje, kameleon označava sposobnost da se popnemo u nameri da postignemo cilj, kao i sposobnost promene boje radi kamuflaže. Predstavlja elemenat vazduha jer je u drevna vremena postojalo rasprostranjeno verovanje da kameleona hrani vetar (vetar mu nanosi hranu). U hriščanstvu se koristio da označi nečastivog koji nosi različite maske ne bi li prevario čovečanstvo. U brojnim afričkim plemenima, smatra se donosiocem kiše.
Kamila Kamila je „pustinjski brod“ koji moie da nosi težak tovar, da jede dovoljno kada joj je hrana dostupna i da iivi od malih količina vode i hrane koje se mogu naći u pustinji. Predstavlja transformaciju tereta ko-
Endru T. Kamings je tovek noti i umece da se itedi za budućnost, poznavanje otvorenih prostora i nauk da se hoda kroz pokretni pesak vremena. U hri&anstvu kamila je skromnost, velićanstvenost, iast i izdriljivost, i povezana je sa svetim Jovanom Krstiteljem koji je nosio ogrtai od kamilje dlake. Pošto kamila klekne da bi prihvatila svoj teret, simbol je poniznosti i poslušnosti. U iranskoj tradiciji, kamila je povezana sa zmijom-zmajem, a i u kineskoj je kamila jedan od aspekata zmaja budući da njegova glava nalikuje kamiljoj. Na rimskim noviiiima kamila personifikuje Arabiju.
Kengur Kengur, kao životinja koja svoje mlade nosi u torbi na svom stomaku, postao je simbol zaštite mladih i stvaranja bezbednog domaćcg okruženja. Naroiita sposobnost skakanja ove životinje, uiinila ju je simbolom udaljavanja od problematiinih i negativnih situacija. Takode, kengur predstavlja i sposobnost prilagodavanja novim situacijama.
Kit Kit se smatra iuvarem znanja, onim koji poseduje sve znanje vezano za zvuk. Simbol je lepote i kretanja, natprirodnih i telepatskih moći, snage vode i svih aspekata mora. Pošto kit predstavlja snagu kosmiike vode, on je i simbol regeneracije, kako kosmiike tako i pojedinca, ali takode je i grobnica koja pokriva telo. Kitov stomak je mesto i smrti i ponovnog rođenja, i vezuje se za Jonu koga je kit progutao, koji je stupio u tamu smrti i pojavio se nakon tri dana u novom životu, uskrsnuću. U hrišćanstvu simbolizuje nećastivog. Njegove Ćeljusti su vrata pakla a sam stomak pakao. 0 aspektu kita kao mitološke životinje, pogledati u odeljku Mtološke životinje.
Sve o simbolima Kivi Kivi, ptica koja iivi u Australiji i na Novom Zeiandu, predstavlja vezu sa starom aboridžinskom mudroSću. Takode je i razumevanje promena na zemlji i sposobnost da se „iSčeprka" istina, kao u biblijskoj izieci „istina će cvetati sa zemlje” . Kivi označava pronalaženje korena kosmičke i uzvišene istine kroz posmatranje, kopanje i čeprkanje po zemaljskim elementima, tlu i materijalnom svetu.
Kobra Kobra se smatra vodičem duše. Ona simbolizuje sećanje na svet duša i sećanja na prethodni život, mudrost nadmoćne ženske energije, transformaciju duše i slobodu od teligijskih prinuda. Kobra je takode i Velika majka u svom negativnom i rušilačkom aspektu. Ali kada se pojavljuje zajedno sa lotosovim cvetom, ona je simbol Velike majke koja pruža i život i smrt, simbol dvojnosti postojanja i napetosti između dve suprotnosti, u procesu transformacije ka savršenom jedinstvu. U staroj egipatskoj kulturi, kobra je bila nebesko i uzvišeno biće koje je predstavljalo kraljevsku mudrost i moć, znanje i zlato.
Kojot U indijanskoj tradiciji, kojot ima važno simboličko značenje. On je simbol mudrosti, inteligencije i sposobnosti da se čovek smeje sopstvenim greškama. Takode je i simbol transformacije, učenja o potrebi za ravnotežom izmedu rizikovanja i sigumosti, i razumevanja da su sve stvari svete, a opet ništa nije previše sveto. Simbol kojota takođe označava nauk da samo kada se sve maske skinu, moguće je naći put do
6S»
Endru T. Kamings
izvoriSta. Takođe je i pesma u slavu stvaranja, prosvetljenje i naivna vera u istinu. Pripisuje mu se sposobnost da nauči ljude kako da poditu svoje mlade (bilo svoju decu, bilo dete u sebi) kao i sposobnost prikradanja. Kojoit donosi kiiu i poplavu. Predstavlja onoga koji transformiše, spasioca heroja, izvlačenje iz opasnosti. On je lunama životinja koja označava duh noći, kod Indijanaca u zapadnim planinama varalicu ili prevaranta. U astečkoj tradiciji, jedan od obličja Kecalkoatla kojot sa dve glave, njegov je zemaljski aspekt.
Kokoika Kokoška predstavlja nežnost i materinsku brigu, radanje, oprez i zabrinutost. Pošto sakuplja zmevlje, predsuvlja i sposobnost da prikuplja odgovore koje dnigi ne mogu da shvate. U srednjovekovnom hriščanstvu, cma kokoška je postala vid nečastivog, ali danas je kokoška sa pilićima pre svega simbol Hrista sa svojim jatom. Kokoška koja glasno kokodače ponekad označava dominantnu supiugu, matrijarhat ili hrabru ženu.
Konj Konj označava snagu, moć, izdržljivost, posvećenost, svest o snazi koja se može postiči istinskom saradnjom, širenje svojih potencijala, dominaciju i kontrolu nad svojim okiuženjem, slobodu, kraća i duža putovanja. Takode predstavlja i komunikaciju izmedu različitih vrsta, upozoravanje na moguču opasnost, način da se prevazidu prepreke i zaštitnika putnika. On je simbol i života i smrti, solaran i lunaran. Kada je beo ili zlatne boje, solama je životinja i pojavljuje se sa božanstvima Sunca kao zaprega za njihove kočije. Ali je takođe i lunaran kao ele-
Sve o simbolima menat vlažnosti. mora i haosa, kao konji bogova okeana. Predsiavlja mudrost i inteligenciju, znanje, otmenost, svetlost, dinamičnu snagu, brzinu, brzo razmiSljanje, brz prolazak kroz iivot, veitičje snage i poznavanje budućnosti, vetra i morskih talasa. Ponekad beli konj u galopu označava putovanja zvezda. Isto tako se pojavljuje uz božanstva plodnosti. Krilati konj označava Sunce ili kosmičkog konja, koji je takode beo i predstavlja čist intelekt, čistoču i čistotu, svetlost i život, i konj je heroja. Cmi konj je pogrebni konj koji označava smrt heroja ili herojsku smrt i haos. U budizmu predstavlja ono što je nepobedivo, skrivenu prirodu stvari. Buda je svoj dom napustio jašući na belom konju. U kineskom budizmu, krilati konj je na ledima nosio knjigu zakona. U keltskoj tradiciji konj je pripisivan zaštitničkim konjskim boianstvima, silama mraka i mrtvih. Ponekad je i solaran simbol muške polne snage i plodnosti. Takođe je bio i psihopomp (onaj koji mrtve prati na putu u onaj svet) i glasnik bogova. U kineskoj kulturi konj predstavlja nebesa, vatru, jang, jug, brzinu i očuvanje statusa kvo. Dobrohotan je simbol i sedmi od dvanaest životinja zemaljskih ogranaka, a njegovo kopito simbolizuje dobru sreću. Kada je kosmički konj lunaran, čini pandan zemaljskoj kravi, ali kada se pojavljuje sa zmajem koji označava nebesa, onda konj predstavlja zemlju. Krilati konj koji na leđima nosi knjigu zakona predstavlja dobro sreću i bogatstvo. Takođe predstavlja plodnost i vladarevu moć. U hrišćanskoj simbolici konj označava Sunce, hrabrost i velikodušnost. Tokom renesanse je postao simbol seksualne strasti. Četiri konja Apokalipse predstavljaju rat i smrt. U antičkoj Grčkoj, beli konji su vukli Apolonove sunčeve kočije a bili su povezani i sa principom vlažnosti preko Posejdona kao božanstva mora i zemljotresa, koji se mogao pojaviti i u vidu konja. Pegaz, krilad konj, označava prelazak sa jednog plana na drugi. On nosi Zevsov grom. U hinduizmu je konj fizičko sredstvo prevoza koje takode prevozi i duh. Kalki, beli konj, biće poslednja inkamacija ili prevozno sredstvo Višnua kada se
70 *
Endru T. Kamings
po deseii put bude pojavio, donoseći mir i spas čitavom svetu. Varuna, kosmički konj, bio je roden iz vode. Gandava, konjanik, pnedstavlja kombinaciju prirodne plodnosti i apstraktne misli, mudrosti i muzike. Konj je zaStitnik juga. U iranskoj tradiciji četiri bela konja - vetra, kiSe, oblaka i susnežice - vuku kočiju Ardvisura Anhite. U islamskoj tradiciji beli konj označava sreču i blagostanje. U japanskoj kulturi beli konj je prevozno sredstvo ili oblik Bao Kvanone, boginje milosti i Velike majke. Ona se pojavljuje ili kao beli konj, ili sa konjskom glavom ili sa figurom konja u svojoj kruni. Cmi konj se pripisuje božanstvu kiše. U mitraizmu, beli konji su vukli Mitrine kočije kao božanstva Sunca. U rimskoj kulturi, vukli su kočije i Apolona i Mitre. Konj je bio posvećen Dijani, boginji lova. U skandinavskoj i tevtonskoj tradiciji konj je posvećen Odinu/Vodanu, koji je imao osmonogog konja Sleipnira. U šamanizmu, konj je psihopomp i povezan sa žrtvovanjem, a u Sibiru je žitvena životinja šamana. Njegova glava i koža imaju ritualno značenje. U sumerskoj i semitskoj kulturi kočije boga sunca Marduka vukla su četiri konja. Konjska glava je bila simbol Kartagine, a krilati konj se pojavljuje na njihovim novčićima. U taoizmu, konj je simbol Čang Kvoa, jednog od osam besmrtnika taoizma.
Komjača Komjača se smatra simbolom zemlje, majke zemlje, ali isto tako i vode i Meseca, a ponekad je i falusni simbol. Neki je smatraju simbolom ženske vagine i njene vlažnosti. Neki komjačinu sporost vide kao simbol ovozemaljskog razvoja prirode, kao suprotnog duhovnom razvoju koji ne zavisi od prostora i vremena. Komjača se pojavljuje kao jasan simbol prizemnosti, stagnacije i materijalizma. Sa druge strane, predstavlja početak stvaranja, vreme, besmrtnost, dugovečnost i povezanost sa središtem. Simbol je sporosti, strpljenja, glatkoće, sposobnosti
Sve o simbolima navigacije, granicc, vezanosti za ženski aspekt, rezvoja novih ideja, sposobnosti da se leče ženske bolesti, poitovanja prema tudem prostoru, duhovne zaitite, oslanjanja na samoga sebe. neagresivne odbrane, tvrdoglavosti, plodnosti i regeneracije. Često je prikazana kako podupire svet na početku stvaranja. II Kini se smatralo da ima sposobnost predvidanja sudbine. U simbolici alhemije predstavlja pojam massa confusa (prvobitna materija, koju treba preraditi). Medu indijanskim verovanjima, kosmičko drvo raste iz leda komjače, ali ona takode predstavlja i ono ito je pokriveno, senzualno, zemaljsko i zimu. U kineskoj simbolici smatra se jednom od četiri duhovno blagoslovene ili svete životinje. Predstavlja elemenat vode, jang princip, zimu, seveme provincije i cmu boju, boju iskonskog haosa. Kada je nazivaju „cmim ratnikom”. predstavlja snagu, izdržljivost i dugovečnost - i često je prikazana sa ždralom kao simbolom dugovečnosti. Smatra se da komjača podupire svet, a njene četiri noge su četiri ugla sveta. Prema legendi, pakua trigrami, koji u sebi sadrže sve energetske interakcije sveta, bili su osmiiljeni posmatranjem znakova i pruga sa komjačinog oklopa. U hrišćanstvu, komjača je čednost u braku i žena koja ostaje kod kuće kao Sto komjača ostaje ispod svog oklopa. Ali u ranom hrišćanstvu ona se pojavljuje kao simbol zla. U kulturama antičke Grčke i Rima, komjača je ženski princip, plodnost vode, i posvećena je Afroditi odoosno Veneri koje su nastale iz mora. Takođe je simbol Hermesa, odnosno Merkura. U hinduizmu označava Sevemjaču. Smatra se prvim živim bićem, inkamacijom Viinua, koji čuva i predstavlja snagu vode. Donji deo komjačinog oklopa predstavlja materijalni svet, a gomji nebeski. Komjača na ledima drži slona, koji na svojima drži ceo svet. Slon je muiki a komjača ženski princip kada predstavljaju dve stvaralačke moći. U japanskoj kulturi označava dugovečnost, dobru sreću i podršku. U meksičkoj predstavlja Veliku majku u svom zastraiujućem vidu. Kod Aboridžina, komjača je farmer, zemljoradnja i uspeina žetva. U sumerskoj simbolici posvećena je Ea-Oanu kao bogu dubina. U
72*
Endru T. Kamings
taoizmu, oblik komjačc simbolizuje čitav kosmos. Njeiut leda su nebo, telo u srcdini čini čovečanstvo ili zemlju, posrednika, a donji deo oklopa je voda.
Koza, jarac, divokoza Jarac predstavlja čovečanstvo, nezavisnost, obilje, vitalnost i stvaralačku energiju. Kao simbol ponekad zamenjuje jelena i antilopu. Buduči da živi na visinama, označava nadmočnost, potragu za novim visinama, sigumost, čvrsto uporište i lak pokret. Neki ga smatraju simbolom osečanja krivice i sposobnosti da se razumeju prirodna bića i energije. Koza predstavlja reproduktivnu i stvaralačku žensku moč, plodnost i obilje. U kineskoj kulturi, jarac fonetski zvuči isto kao reč jang i stoga predstavlja muški princip. Takode označava mir i dobrotu. U hriščanskoj simbolici jarac je postao negativan simbol i često se koristilo u umetnosti kao predstava nečastivog. Označava proklete, grešnike, pobotu i sladostrašče. U kulturi Grčke i Rima predstavljao je kreativnu energiju, mušku polnu snagu i strast. Bio je posvećen Diktinskom Zevsu. Divokoza je bila posvečena Artemidi. Takode i obličje Dionisovo ponekad podseća na brdsku kozu. Satiri su stvorenja polujarac, polučovek, sa rogovima jarca. Bog Pan je imao noge, bradu i rogove jarca. U hinduizmu jarac predstavlja vatru, stvaralačku toplotu, a sa ovnom simbol je indijskog boga Agnija koji jaše na jarcu. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, posvećen je Toru, bogu oluje i plodnosti, čiju su kočiju vukli jarčevi. U sumersko-semitskoj tradiciji koza i jarac se obično pojavljuju sa Mardukom i lovačkim božanstvima. Simbol je vavilonskog božanstva Ningirsua. Jarac ili riba-koza predstavljaju EaOanesa, gospodara morskih dubina. U staroegipatskoj kulturi, posvećen je Setu a njegova simbolika je slična simboloci jelena.
Sve o simbolima Kraba Kraba predstavlja razumevanje snage plesa, sposobnost da se pobegne krećući se postrance, sposobnost da se prode kroz vodu (osećanja), pronalaženje novih načina upotrebe stvari koje se čine neupotrebljivim, muški aspekt zajednice i zaštite domaće sfere. Krabin neobiian hod učinio ju je u nekim kulturama simbolom Ijudi kojima se ne moie verovati, simbolom nečasnosti, nepouzdanosti, prevare i onih koji pozajmIjuju novac. II budizmu kraba predstavlja posmrtni san, vreme izmedu reinkarnacija i ponovno rođenje izmedu uspešnih reinkamacija. U kulturi Inka, ona je zastrašujući aspekt Velike majke, Mesec u opadanju, ona koja proidire materijalni svet. U sumerskoj kulturi, krabe, račići i škorpije povezani su sa Ninom, gospodaricom jezera.
Krava Krava simbolizuje Ijubav, gajenje, pribranost u trenutku opasnosti, zadovoljnost, povezanost sa zelenim pašnjacima i sposobnost da se deli, koja se izražava u iivotu zajednice. U vezi je sa zemljom i velikom boginjom majkom kao i lunamim boginjama. Mnoge od tih boginja nose kravlje rogove na glavi kad su predstavljene u svom hraniteljskom aspektu. Kravu nazivaju „velikom majkom” i ona simbolizuje produktivne zemljine moći, princip vlainosti, obilje, razmnoiavanje, majčinstvo i majčinski instinkt. Rogovi krave predstavljaju Mesečev srp. Pošto predstavlja i zemlju i Mesec, krava je i nebeska i zemaljska. U keltskoj tradiciji zemaijsku kravu opisuju kao crvenu kravu sa belim ušima. U kineskoj ona je jin, princip zemlje, i ponekad je prikazana sa konjem koji predstavlja jang i nebo. U starom Egiptu bila je povezana sa idejom „oživljavanja topline” . Predstavljala je Hator, Veliku majku Egipta. Dvo-
Endru T. Kamings glava krava predstavlja Donji i Gomji Egipat. Noge nebeske boginjc-krave. Nut, Ijubavnicc neba, činc ictiri ugla zemlje. a ncbeske zvezde ukraSavaju donji deo njenog (ela. Hator, Izida i Nut se prikazuju u obličju krave ili sa kravljim rogovima. U starogrfkoj tradiciji krava predsiavlja Iju, mladu devojku u koju se zaljubio Zevs te ju je Ijubomoma Hera pretvorila u junicu, ali je nije liSila govora. Kod Hindusa, krava je sveta životinja. Označava plodnost, obilje, zemlju. Nandini, krava koja ispunjava sve želje, daje mleko i magiini napitak. Kada krava predstavlja zemlju, pojavljuje se se volom, koji otelovljuje nebo. Oni su ženski i muški aspekt sile koja pokreie kosmos. Četiri noge svete krave predstavljaju ietiri kaste. Cma jalova kiava je posveiena Niriti, boginji loše kobi i bolesti. Vak. ženski aspekt Brame, znana kao „melodijska krava" i „krava obilja”, u prvom opisu stvaranja sveta pojavljuje se iz zvuka, i prikazuje hranjenje sveta mlekom, kao laka prašina Mleinog puta. Prema skandinavskoj tradiciji iskonska krava. „hraniteljka” , pojavila se iz leda i odmah poiela da ga liže kako bi stvorila ioveka.
Krokodil (aligator) Postoji nekoliko razliiitih aspekata u simbolici krokodila. Zahvaljuju ii njegovom zastrašujućem izgledu i snazi, predstavljao je pravu opasnost za Ijude u podruijima koja nastanjuje, i stoga u hijeroglifskom sistemu starog Egipta predstavlja zlo i bes. U raznim kulturama se verovalo da onaj koga proguta krokodil ide pravo u pakao, što je dovelo do tumačenja da prolazak kroz tamu uslovljava stizanje do svetla. Krokodil sa otvorenom čeljusti predstavlja kretanje protiv struje i oslobodenje od stega ovoga sveta. Ponekad krokodila opisuju kao „čuvara kapije” . U raznim kulturama je predstavljao i dvojnu prirodu čoveka, jer živi i na suvom i u vodi. Kao i gušter, označava tišinu - jer se za obe ove životinje verovalo da nemaju jezik. Krokodilova sposobnost da mimo
Sve o simbolima leži i gotovo nevidijiv čcka plen, ufinila ga je simbolom sirpljive osvete i sposobnosti da se otkrije ptevara i lukavStina. Krokodil se poistovećuje sa plodnoSću vode, a u isto vreme označava i vezu sa majkom zemljom. Predstavlja Seta u svom negativnom aspektu, kao surovost i zlo. Egipatski bog Sobek imao je glavu krokodila i predstavljao zle požude, lukavstvo, prevaru, pritvomost i licemerje. Nakon što je progutao Mesec, krokodil je proplakao „krokodilskim suzama" - lažnim suzama. Posveccn je Apepu, Serapisu i Sobeku, a ponekad je prikazivan uz noge Ptaha. U indijanskoj kulturi pak predstavlja zaštitu od manipulacija, majčinsku zaštitu, povezanost sa majkom zemljom, razumevanje vremenskih prilika, sposobnosti, inicijacije i otkrivanje drevnog znanja. Po5to živi izmedu zemlje i vode i povezan je sa blatom i biljnim svetom, krokodil predstavlja plodnost i snagu. Drugi aspekt krokodila potiče iz njegove sličnosti sa zmijom i zmajem kao simbolima znanja. U starom Egiptu, mrtvi su često opisivani kao krokodili znanja, što je ideja povezana sa zodijačkim znakom Jarca (koji ima rep zmaja). Takode je simbol premetanja uobičajenog poretka i ponovnog rođenja.
Krtica Kitica predstavlja vezu izmedu energija zemlje, poznavanje biljaka, korenja, minerala, semenja, reka i skrivenih bogatstava zemlje. Takode je i odvojenost, unutrašnje promiSljanje, slepilo za materijalni svet osim za svetlost i tamu, osetljivost na dodir i vibracije, razumevanje energija i njihovog proticanja, kao i prirodna Ijubav. Ponekad je nazivaju ,,zaštitnikom donjih područja". Pošto prebiva u dubinama zemlje, takode predstavlja zemaljsko-materijalne sile i sile tame. Zbog njenog usamljeničkog života duboko u zemlji, simbolizuje i mizantropa, onoga koji mrzi ljudsku vrstu.
76•
Endru T. Kamings
Kukavica Kukavica označava susrctanje sa sopstvenom sudbinom, nove i uspeSne početke i gipkost karaktera. Njena simbolika varira od Ijubavi i braka do izdaje i krSenja bračnog zaveta ili neprihvatljivog, odnosno nedoličnog ponaianja u braku. U južnoj Evropi, označava proleće i sveta je ptica meseca maja, prolečnog doba u paganskim ritualima. U sevemoj Evropi označava leto. Njeno ime, kukavica, potiče od zvuka koji ispušta i koji ljudsko uho čuje kao ,Jtu-kuu". I engleska rcč za prevarenog muia potiče od ove reči. Neki smatraju da sve to ima veze sa paganskim prolecmm festivalima kojima je kukavica bila posvećena, i kada su se Ijudi na trenutak razreSavali bračnih zaveta. I termin „kukavičje jaje”, koji označava nešto što je nekome podmetnuto, takođe potiče od ove ptice koja polaže svoja jaja u gnezda drugih ptica. Ova navika ju je učinila i simbolom neveme majke, neodgovomosti i opottunizma. U staroj Grčkoj, kukavica predsuvlja venčanje, brak, jednu od Zevsovih transformacija u nameri da osvoji Heni, a ponekad se pojavljuje i u Herinom krilu. U Indiji je posvećena Kami, božanstvu Ijubavi. U japanskoj tradiciji predstavlja Ijubav koja nije cenjena niti uzvraćena. U feničanskoj tradiciji, kukavica simbolizuje kraljevsku pticu koja se nalazi na vladarevom skiptru.
Labud Smatra se da labud ujedinjuje elemente vode i vazduha i stoga se u mnogim tradicijama smatra pticom života. Predstavlja početak dana, sunčev izlazak. Labud je solama ptica ali ima i ženstvena značenja. Označava i samoću i izolovanost i smatra se „pticom pesnika”. Njegova bela boja predstavlja iskrenost. U keltskoj tradiciji, božanstva labuda su solama i dobrohotna. Ova božanstva (mahom muška) imaju isceliteljsku moc sunca i vode i po-
Svt o simbolima vezana su sa sunčevom kočijom. Takođe predstavljaju Ijubaznost, Ijubtv, čistotu i veličanstvenu muziku. Labud sa zlatnim ili srebmim lancima oko vrata je natprirodno pojavljivanje boianstava. U kineskoj tradiciji labud je jang, solama ptica. U kulturama antičke Grčke i Rima labud je inkamacija Zevsa, odnosno Jupitera kao Ledin labud. Posvečen je Afroditi, odnosno Veneri i Apolonu kao božanstvu Sunca i muzike. Označava srec'nu smrt. Posvečivanje ove ptice Apolonu, kao božanstvu muzike, osnova je verovanja da labud na samrti peva najlepšu pesmu, pa otud potiče i izreka „labudova pesma” kao metafora za nečije poslednje veliko delo. Crveni labud je simbol vatre. U hinduizmu, ,,par labudova koji se zovu Ham i Ša, prebivaju u mozgu svemogućeg, koji žive od nektara lotosa znanja u cvatu”. Labud takođe predstavlja udisanje i izdisanje, dah i vetar. Brama jaše na labudu, guski ili paunu a labud ili guska su njegovi simboli. Labud je nebeska ptica koja je na vodu položila kosmičko jaje, zlatno jaje iz kojeg se pojavio Brama. Uzvišeni labud je univerzalna zemlja, ono ja. U hrišćanskoj simbolici beli labud označava ljupkost i čistotu i predstava je Bogorodice. U umetnosti i poeziji, labud se često pojavljuje kao alegorija nage žene, simbol čiste nagosti i netaknute beline. Pridaje mu se i dublja simbolika, budući da mu je vrat dug i falusnog oblika, muževan a ipak srpast, dok njegovo glatko telo simbolizuje ženstvenost. To čini hermafroditski simbol, androgena, i muško i žensko. Označava savršeno zadovoljenje želje i želju koja vodi do smrti, praćene pesmom. I alhemičarima je bila bliska ova ambivalentna simbolika i povezi vali su labuda sa filozofskom živom, mističnim centrom i ujedinjenjem suprotnosti. On predstavlja prevozno sredstvo za putovanje na onaj svet, i stoga ima pogrebno značenje i podržava mitsku ideju (koja je potpuno bez osnova) o pesmi umirućeg labuda. Ima nešto od simbolike mučenika ili napaćenog, tragičnog umetnika. U simbolici novog doba, koja se delimično zasniva na tradiciji Indijanaca a delimično na univerzalnoj simbolici labuda, labud predstavlja
78*
Endru T. Kamings
unuiraJnju snagu, razumevanje simbola snova, pogled u budućnost, proricanje budućnosti, prijatnosl i Ijupkost u odnosima sa drugima kao i razvijanje inluitivnih sposobnosti.
Lasta Lasta simbolizuje nadu, dolazak proleća, dobru sreču, snagu života u zajednici ili grupi, vrednost doma i porodičnog života, zaštitu, pokrelljivosl, lakoću pokreta i vežtinu manevrisanja. Smatra se da je povezana sa legendamom olujnom pticom. U kineskoj simbolici lasta predstavlja nevemost, ali i domaćinsku i majčinsku brigu. U japanskoj umetnosti povezana je sa vrbom i talasima. U stanoegipatskoj kulturi je posvećena Izidi kao Velikoj majci. U tekstovima u pitamidama, lastavice se nazivaju „severnim zvezdama predodredenim za život" i pripisuje im se da lele iznad drveta živou. U Grčkoj i Rimu, posvećena je Afroditi odnosno Veneri. U heraldici predstavlja mlade sinove (koji ne dobijaju zemlju u nasleđe). U minojskoj kulturi, u kritskoj umetnosti, pojavljuje se u vezi sa Velikom majkom. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, simbol je i obličje boginje Nine kao Velike majke. U hrišćanskoj tradiciji predstavlja drugi Hristov silazak na zemlju i izdizanje iz mrtvih. Lastin povratak u proleće simbolizuje novi život.
Lav Lav, iako tipičan solami simbol, ponekad ima ambivalentno značenje budući da u nekim kulturama simbolizuje i dobro i zlo. Kao solarni simbol označava sunčevu toplotu, vntćinu i jaku svetlost podneva, kraljevsku ličnost, snagu, hrabrost, pravdu, zakon, vojničku moć i kraIja životinja. Ali takode označava grubost, bes i animalnu prirodu čo-
Sve o simbolima večanstva. Simbol jc rala i ratničkih boianstava. Kao lunami simbol, lavica je pratila boginju majku i vukla njene koiije, simbolizujudi majiinski instinkt. Obiino se prikazivala sa devićanskom ratniikom boginjom. Boginje Krita, Sirije i Sparte, simbolizovala je lavica. Ona se pojavljujc i sa krilatom Artemidom, Sibilom, Fortunom i Gorgonama. U Indiji i na Tibetu, lavica je simbol Tare, koja predstavlja zcmlju i majčinstvo. Lav i jednorog oznaiavaju solamo-lunamu, muško-žensku borbu sila. Lav koji ubija vepra predstavlja moi sunca koje uništava zimskog vepra. Lav i zmaj koji proždiru jedan drugog oznaiavaju jedinstvo bez gubljenja sopstvenog identiteta. Lav sa jagnjetom oznaiava primamo jedinstvo i povratak u raj. kraj materijalnog sveta i oslobođenost od njegovih napora. Par lavova je „gospodar dvostruke moii”. Lavovi su iuvari kapija, vratnica, ulaza i blaga, kao i drveta života. Obiino pridržavaju simbole Sunca i oznaiavaju hrabrost, oprez i budnosi. Krilati lav, Grifon, može simbolizovati dvostruku prirodu androgena. Zeleni lav je mlado božanstvo žila pre nego što sazri i postane zlatni bog žita. U alhemiji, crveni lav, sumpor, jeste muški princip, zajedno sa jednorogom, živom, kao ženskim principom. Zeleni lav je početak alhemiiarskog rada. Dva lava predstavljaju dvojnu prirodu Merkura, filozofske žive - intelekt, znanje. U budizmu lav oznaiava duhovni žar, braniielja zakona, Budinu mudrost, napredak, svesnost i svest, prosvetljenje i hrabrost. Buda se ponekad prikazuje kako sedi na lavljem prestolu. Lavica je simbol Tare. Ratnasambhava jaše na lavu. Lav sa svojim mladunietom pod šapama predstavlja Budu koji vlada svetom, i simbol je saosećanja. Lavlji urlik predstavlja Budu koji hrabro poduiava darmu. U kineskoj simbolici lav je hrabrost, energija i moi. Lav sa loptom predstavlja Sunce ili kosmiiko jaje, i dvojnost u prirodi. Lav kao moi, zajedno sa konjem kao brzinom, oznaiava ioveka u braku. dok cveie oznaiava ženu.
Endru T. Kamings U hrittanitvu lav imi dvojnu simboliku - s jedne strane kao mod i snaga Isusa i njegove vladalačke prirode u vidu Judinog lava, ali sa dntge strane predstavlja i nečastivog kao „lava koji urliče”. Postoji verovanje da lav spava otvorenih oCiju i zato predstavlja duhovnu budnost i oprez. Postojalo je i verovanje da se lavići rađaju mrtvi a njihov ouc svojim dahom unosi u njih iivotni dah, i zato lav predstavlja i uskrsnuće. Kao usamljeniika životinja lav predstavlja individualnost, usamljenost i monalia. U staroegipatskoj kulturi predstavljao je odbranu i stražara. Solama je životinja kada ga prikazuju uz suniev disk, a lunarna kada ga prikazuju uz polumesec. Lav sa dve glave oznaiava Sunieva božanstva, izlaska i zalaska sunca. Dva lava, leda uz leda, uz Suniev disk predstavljaju prošlost i buduinost. odnosno jučeraSnjicu i sutrašnjicu. Lavica se pripisuje Sekmet i majci boginji i oznaiava majiinstvo. Ali kao Sekmet može da oznaiava i osvetu. Lav sa Sunievim diskom predstavlja Raa, boga sunca, a sa polumesecom predstavlja Ozirisa, sudiju mrtvih. Tafnut je imao lavlju glavu. U drevnoj grikoj kulturi lav prati Febu, Artemidu, Sibilu, Tihu i Gorgone, a iesto i Dionisa. Lav je vukao Sibiline i Junonine koiije. Lavlja koža simbolizuje Herkula, koji u svojoj borbi sa lavom predstavlja solamog junaka koji pobeduje smrt. U jevrejskoj tradiciji lav se povezuje sa Judinim plemenom: „mladunče Judinog lava". U hinduizmu predstavlja petu inkamaciju Višnua. Agnijev lav je ponekad poluiovek polulav. Lav i lavica zajedno predstavljaju ŠakU-Šakti; lav je nadmoćni gospodar ritma a lavica moi izgovorene reii. Lav je branitelj severa i atribut boginje Deve i Durge kao uništiteljke demona. U iranskoj simbolici lav oznaiava kraIjevsku liinost, moi Sunca i svetlost. U islamu predsuvlja zaštitu od zla. U japanskoj simbolici, lav je kralj životinja i pojavljuje se zajedno sa božurom kao kraljem cveia. Lavlja lopta predstavlja prazninu. U Uoizmu, lavlja lopu oznaiava Sunce i ietvrti stupanj inicijacije. Lav i vo zajedno iine simbol smrti, a lav i jelen predstavljaju trenutak smrti. U rimskoj kulturi lav označava solamu moi i kraljevsku ličnost, pripisuje
Sve o simbolima se Apolonu, Herkulu i Fortuni, a označava i tovekov irijumf nad smrdu. U sumerskoj i semiiskoj kulturi lav predsiavlja sunčcvu vatru, mudrost, moč, hrabrost i simbol je sumerskog boga sunca, Marduka. Inanu/IStar kao Veliku majku, prate dva lava. Lav sa granom izmcdu šapa ili sa dve glave predstavlja Niniba, Sunčevo božanstvo i boga rata. Haldejski Nirgal, bog smrti i rata, prikazuje se kao lav i predsiavlja neprijateljski vid Sunca. Lav prati Atargatidu. kao Veliku majku. U simbolici novog doba. lav se uglavnom pojavljuje kao simbol bratstva, hrabrosti, energije, moći i snage, oslobodenosti od stresa i napetosti, jakih porodičnih veza i ostvarenja sopsivene ličnosti. Prema Jungu, lav, u svom divljem stanju, predstavlja potisnute žeIje i ponekad je simbol stanja u kojem nas proždire" naše nesvesno.
Leptir Leptir predstavlja dušu, besmrtnost, snagu oluje i vazduha, vrtlog, transformaciju, reinkarnaciju, magiju i promenu. Pošto se leptir rađa iz gusenice, prolazeći kroz izolaciju od sveta i stadijum „smrti" u obliku lutke, koja podseća na mrtvački pokrov, i najzad se pretvara u nebesko krilato stvorenje, on predstavlja ponovno rodenje, iskupljenje i izdizanje iz mrtvih. Leptir je takode simbol velike boginje. U antička vremena, leptir je, zajedno za značenjem duše, imao i značenje nesvesne privučenosti svetlom. U gnostičkoj tradiciji, andeo smrti se opisivao kao krilata noga koja gazi leptira, i ovo ukazuje na to da je leptir bio više povezan sa pojmom života nego duše, jer ona ne prestaje da živi kada dode andeo smrti. U psihoanalizi, leptir predstavlja ponovno rodenje. U keltskoj tradiciji leptir predstavlja dušu i vatru. Medu australijskim Aboridžinima, takode predstavlja dušu. U Kini, on je besmrtnost. sloboda kao rezultat izobilnosti, radost i sreća. Leptir sa hrizantemom
Endru T. Kamings predstavlja lepotu u starosti. U hriSčanstvu oznaiava dizanje iz mrtvih. Njegovi stadijumi razvoja predstavljaju Jivot, smrt i ponovno rodenje. Ponekad je naslikan na ruci bebe Isusa. I u antičkoj GrCkoj označava duiu i besmrtnost. ali i psihu, a u umetnosti se duSa prikazuje u obliiju leptira. U Japanu lepdr oznaiava nekorisnu, taštu ienu, gejšu lakomislenih Ijubavnika. Par leptirova predstavlja brainu sreiu. Beli leptir je duša mrtve osobe. Lutka iz koje se rada leptir oznaiava polencijalnu snagu duha. magijske moii, mesto rodenja duše kao i dušu. umotanu i zaštiienu.
Lisica Lisica je popularan simbol pronicljivosti, kamufliranja, prikradanja i pamet. Ostala rasprostranjena znaienja ove životinje (uglavnom u indijanskoj kulturi) jesu okretnost, istrajnost, nežnost, sposobnost da se kreie u potaji i bude nevidljiva, osmatranje i optez, transformacija, ienska hrabrost, sposobnost da se vidi nevidljivo i hipokrizija. U kineskoj tradiciji, lisica predstavlja dugoveinost, pamet, moii transformacije i duhove umrlih. I u japanskoj tradiciji lisica je dugoveinost, glasnik, glasnik boga pirinia Inarija, simbol snage magijskog i veštičarenja kako radi dobra tako i radi lošeg. Crna lisica oznaiava dobm sreiu a bela propast. Tri lisice zajedno takode predstavljaju propast ili uništenje. U hrišianstvu, lisica je u srednjem veku bila uobiiajeni simbol neiastivog, obmanjivaia. Ona predstavlja obmanu i prevaru, pronicljivost, htkavost, neistinost i smicalice. Lisica koja uništava vinograd bila je simbol za nevemike i neprijatelje crkve. U skandinavskoj kulturi, „svetlost lisice" je sjajna svetlost Sevemog pola.
Svt o slmbolima Losos Losos je falusni simbol. Pređstavlja plodnost, znaiaj povratka kudi da bi se iovek obnovio, ponovno sticanje snage. plivanje uzvodno u vodenoj struji i siruji osedanja da bi se stekli novi uvidi. Simbol je ponovnog rodenja duhovnog znanja i razumevanja proroike poruke. U keltskoj tradiciji je simbol mudrosti, ranog znanja bogova i znanja iz ostalih svetova, kao i poznavanje i razumevanje tih dmgih svetova. Povezan je sa svetim keltskim izvorima i može da zameni zmiju kao simbol mudrosti i povezanosti sa silama sa dnigog sveta.
Malka Mačka predstavlja nezavisnost, sposobnost da se vidi nevidljivo, zaStitu, Ijubav, hrabrog ratnika koji može da bude i okrutan kada je sateran u iošak. Maika omoguiava Ijudima da sanjare i pomaže pri meditaciji i razmišljaju. Druga simbolika maike je u vezi sa njenom bojom. U nekim kulturama cma maika predstavlja tamu i smrt. O ii maike se menjaju prema intenzitetu svetlosti, i time predstavljaju promenljivu snagu Sunca tokom solame eklipse, kada ono ulazi u kraljevstvo boginje Meseca. Takode predstavlja noine tajne i proces opadanja Meseca. Predstavlja tišinu, sirastvenost i slobodu. Cma maika se smatra lunamom i predstavlja zlo. Tek u modema vremena, simbolici maike se pridaje i znaienje dobre kobi. U keltskoj tradiciji, maika se pojavljuje u kontekstu sahrana. U kineskoj, ona je jin životinja pošto se kieie noiu, i predstavlja sile zla i transformacije. Nepoznata, neobiina maika predstavlja neželjene promene, a cma lošu sredu i bolest. U Japanu ona oznaiava moii transformacije, smirenost, miran san i hladnokrvnost. U hrišianstvu oznaiava neiastivog, tminu, požudu i tromost. U Egiptu je lunama životinja, posvećena Setu kao tmini, i
Endru T. Kamings predsiavlja boginju Meseca Bast, sam Mescc. i Izidu, božansku majku kojoj je takode posvcćcna. Označava trudnu žcnu, jer mescc pomaže da raste seme u materici. U grčkoj i rinukoj mitologiji, mačka je lunama Dijana, boginja slobode koja se prikazuje sa mačkom koja joj leži kraj nogu. U skandinavskoj tradiciji predstavlja Frigu, čije kočije vuku mačke. Mačka se takode smatrala prijateljicom veitica koje su ponekad uzimale mačje obličje. Verovalo se da psi i mačke u veštičjoj pratnji donose kišu (odatle u engleskom jeziku idiom „pljušte psi i mačke” u značenju jakog pljuska).
Magarac Kao i mnoge druge životinje, i magarac ima dvostruku simboliku. Veoma je cenjen zbog svojih sposobnosti i koristi za čoveka, ali one iste negativne odlike koje su mu pripisane, kao što je tvrdoglavost, proističu obično iz mudrosti i poznavanja njegovih ograničenja. S jedne strane, zahvaljujući svojoj jednostavnosti i sumomosti, on predsuvlja poniznost, poniženost, strpljenje, mir i plodnost. S druge strane, simbol je gluposti, tvrdoglavosti, uštogljenosti, sirovosti, profanosti i pohote. Glavi magarca su pripisivani atributi plodnosti. Kao tovamu životinja, koristili su je uglavnom siromašni i bio je popularan simbol teškog rada, što proističe iz činjenice da na svojim iedima može da ponose veliki teret. U drevnom Egiptu, magarac je bio simbol Seta u njegovom negativnom aspektu. Predstavljao je silu inercije i zla i Izida ga je mrzela. U antičkoj Grčkoj simbol je lenjosti, slepe Ijubavi i nerazumne zaludenosti, kao i u Šekspirovoj komediji San letnje noči. U ovom delu vilinska kraljica se zaljubljuje u skitnicu, iako mu se glava pretvorila u magarecu. Magarac je posvećen Dionisu ali i Tifonu, i to u njegovom
Svt o simbolima aspektu gmbe neznalicc. Posvećcn je Prijapu kao zaJtitničkom principu, i Kronosu, odnosno Satumu. Silen je ponekad prikazan kako jaie magarca. Kralja Midu je Apolon kaznio i dao mu magareće uii kao znak gluposti i nedostatka sluha za muziku, kada je u takmičenju izmcdu Apolona koji je svirao harfu i Pana koji je svirao flautu, presudio u korist Pana, iako je Apolonovo sviranje bilo veličanstveno. U jevrejskoj tradiciji magarac predstavlja tvrdoglavost. U Zaharijinom proročanstvu, kralj <5e stiči siromašan u Jerusalim, jašudi na magarcu. Ovo proročanstvo se u hrišćanstvu povezuje sa Hristom i njegovim ulaskom u Jenisalim (što se u pravoslavlju obeležava praznikom Cveti). U hriščanstvu, simbolika magarca je očigledno dvojaka. Pozitivan je simbol u vezi sa Isusovim rodenjem, bekstvom u Egipat i ulaskom u Jerusalim, a negativan kada se koristio da prikaže Jevreje u sinagogama ili kao životinja povezana sa nečastivim. U hinduizmu, magarci su vukli Roanine nebeske kočije kada je podučavao Situ. U kineskoj kulturi on označava glupost. Izraz ,,u godini magarca i mesecu konja” se koristi kao odgovor na pitanje „Kada?", i znači - nikad. U indijanskoj tradiciji, magarac označava tvrdoglavost, sposobnost da se donesu odluke, sposobnost da se dnigima kaže ,,ne", otpor da se urade stvari za koje znamo da su pogrešne, i ignorisanje tuđeg mišljenja. Behaldija, boginja smrti, prikazana je pored magarca u čamcu koji plovi rekom donjeg sveta. U snovima, kada se pojavljuje okićen simbolima i u ritualnom kontekstu, magarac je uglavnom glasonoša smrti ili se pojavljuje u vezi sa smrću, kao uništiteljkom trajnosti života.
Majmun Majmun uglavnom predstavlja nesvesnu ili mračnu aktivnost, ali ova simbolika ima dve strane - nesvesna aktivnost može postati opasna ka-
Endru T. Kamings da osobu (ini duhovno ili mentalno infcriomom. Ali s druge strane moie postati prednost - kao i sve podsvesne snage - u najnepredvidljivijim trenucima. Stoga je u Kini majmun simbol dobrog zdravlja, uspeha i zaStite kada je u vezi sa duhovima, čarobnjacima i vilama. Dniga simbolika majmuna u Kini jesu ružnoča, prevare, moč transformacije, sklonost poigravanju, uzrokovanje štete, arogancija i imitiranje. Deveta je životinja od dvanaest zemaljskih grana. U hrišćanstvu predstavlja zlobu, obmanu, požudu, greh, nešto neprilično, frivolnost, prezir, život posvećen luksuzu i zadovoljstvima, nečastivog i one koji zavode svet na stranputicu. Takode je i simbol idolatrije. S dnige strane, u kineskoj simbolici može označavati i prevazilaženje greha, a majmun sa jabukom u ustima je jesen. U hinduizmu, piedstavlja velikoduSnost, i simbol je majmunskog boga Hanumana. U budizmu smatra se jednom od nezanimljivih životinja, uvek pohlepan, i želi da uzima sve više i više. Indijanci su majmuna videli kao simbola dobrog zdravlja, kretanja kroz ego, razumevanja uspeha, sposobnosti da se menja okolina, zaštite porodice i razumevanja stanja preterivanja i ekscesa. U majanskoj kulturi, božanstvo seveme zvezde (Sevemjače) imalo je glavu majmuna. Tri mistična majmuna, jedan koji pokriva oči, drugi koji pokriva uši i treći koji pokriva usta označavaju izreku je ,,ne vidim zlo, ne čujem zlo i ne govorim zlo” .
Medvtd Medved označava oživljavanje s obzirom da se iz svoje pečine, u kojoj provodi zimski san, pojavljuje sa novim mladunčetom rođenim u proleće. Simbol je novog života i inicijacije koja je povezana sa ritualima prelaza iz jednog životnog doba u drugo. U mitovima o herojima, medved je Sunce. U indonežanskom mitu medved se prikazuje kao lunaran, a lunamo značenje ima i kada je u vezi sa boginjama kao što
Sve o simbolima su Artcmida i Dijana. U alhemiji, medved predstavlja nigrado, pramateriju, i stoga je povczan sa instinktima i svim počctnim stadijumima života. Medved je pripisivan opasnim aspektima podsvesti, kao simbol surove i brutalne osobe. U indijanskoj tradiciji predstavlja natprirodnc moči, unutrašnje promišljanjc. iscelenje, smrt i ponovno rodenje, povezanost sa duhom, transformaciju, promenu, mudrost, hrabrost i junaštvo, usamljenost/izolaciju, vazdušni vrtlog, oluju i putovanja zvezda, i opisuje se kao stvorenje snova, šamana i mistika. Njegov prikaz ponekad predstavlja čoveka s vizijom. U šamanističkim tradicijama predstavlja glasnika duhova šume. U keltskoj, medved je lunama mod i simbol boginje Bema. U kineskoj ptedstavlja heroizam i snagu. U hriščanstvu predstavlja zlo, nečastivog, surovost, pohlepu i fizičke apetite. Za mečiče se verovalo da se radaju kao amorfna biča i stoga su označavali transformaciju i regenerativnc moči hriščanstva nad paganizmom. Bio je simbol sv. Blendina. Davidova borba s medvedom simbolizuje sukob izmedu Isusa i nečastivog. U grčkoj tradiciji, medved je posvečen lunamim boginjama Dijani i Artemidi, i bio je simbol Atlante i Eufemije. Devojke koje su učestvovale u ritualima boginje Artemide zvali su „medvedicama”. Nosile su žute odore i imitirale medvede. Dijana je Kalisto pretvorila u medveda. U japanskoj tradiciji medved je velikodušnost, mudrost i snaga. U skandinavskoj i tevtonskoj, posvečen je Toiu . Medvedica Atla je ženski princip a medved Atli muški. Medved je bio simbol kraljevine Petsije i Rusije.
Morska zvezda U Evropi ona je stella maris koja predstavlja božansku ljubav, nepobedivu snagu ljubavi. U hriščanstvu je simbol Svetoga duha, pijetizma, milosrđa i Bogorodice.
Endru T. Kamings Mrav Najpoznatija simbolika mrava j« ona o njegovoj beskrajnoj vrcdno6 zarad koristi zajednice. Ova simbolika direkino proističe iz njegovih akiivnosii u mravinjaku, dugog niza mrava koji sakupljaju hranu za zimu. U odnosu na veličinu svoga tela, mrav nosi veliki tovar, bez obzira na prepieke koje mogu da se ispreče na njegovom putu. On je jedan od najpopularnijih simbola rada i uslužnosti dništvu, što je rezultat njegove stalne potrage za hranom, ali ne za sebe kao pojedinca već za čitavu koloniju mrava. On predstavlja strpljenje, izdržljivost, planiranje, energiju i posvecenost koja je neophodna da bi se posao zavrlio, predstavlja život u zajednici i čuvanje za budućnost. U indijskom mitu mravi označavaju sićuSnost iivih bića - krhku prirodu Ijudskog života i bespomoćnost u Ijudskom postojanju. Ali u isto vreme mravi predstavljaju i život uzvišeniji od Ijudskog. Njima je priprisivana sposobnost dobrog uvida, u bukvalnom smislu uvida u to koliko će im hrane biti potrebno u vieme nestašice, ali i sposobnost predvidanja budućnosti. U kineskoj tradiciji mrav predstavlja je „insekta pravednika” i smbol je organizovanosti, poštenja, marljivosti i patriotizma. U jevrejskoj tradiciiji mrav je simbol marljivosti.
Muva Muva ima dvostmko značenje. Impresivne karakteristike muve učinile su je simbolom transformacije, čula vida i višedimenzionalne vizije, sposobnosti da se podvrgnemo neophodnim mutacijama, vezanosti za boje kao i simbolom igara udvaranja. Kao takva je poznata u savremenoj simbolici koja se bazira na naučnim istraživanjima ovog insekta i njegovog života. U staroj simbolici on predstavlja manje pozitivne odlike budući da rojeve muva privlače lešine koje se smatraju odumim i
Sve o simbolima zagadcnim, pa su stoga opasnc po zdravlje jcr prenose bolcsti. Muva je uglavnom povezivana sa božanstvima zla i pokvarenosti. Ali u davna vremena muva je bila simbol i natrprirodnih snaga, što je samo po sebi stvorilo ambivalentnu simboliku, a nekad je lik muve korišćšen da se prikažu demoni. U hrišćanstvu, muva je zlo, smrtonosna kuga i greh. U hriščanskoj umetnosti postoje slike koje prikazuju češljugara koji oličava Spasitelja dok muva predstavlja bolest. U feničanskoj kulturi, Belzebub, gospodar muva, poslanik je sila uništenja i propadanja. Neki je vide i kao psihopompa koji prati duše na njihovo poslednje odmorište a smatra se i da ima proročke moči, kao što možemo videti u Starom zavetu, u priči o kralju Okhoziju (Akaziju) (Kraljevi 2,1:2), koji je poslao glasnika Akaronu (Elcronu) da upita Belzebuba da li če uspeti da se oporavi od bolesti. Kao i pčela, i muva se u brojnim paganskim kulturama pojavljuje kao simbol duše koja pokušava da se smesti u ženskoj materici ne bi li se reinkamirala kao biče od krvi i mesa.
Nilski konj On predstavlja moč, pravilnu upotrebu agresije, zaštitu porodice, bes majke koja brani svoju decu, rodenje novih ideja i sposobnost čoveka da se graciozno kreče kroz emocije (kao što se nilski konj kreće kroz vodu koja se tumači i kao svet osečanja). Takođe predstavlja i Sevemi pol. Ponekad ga izjednačuju sa je behemotom koji se pominje u Bibliji. Reč hipopotamus, kako se nilski konj još naziva, grčkog je porekla i znači „rečni konj”. Grci ga medutim nisu susretali po svojim rekama nego su o njemu saznavali od putnika i posetilaca. U staroegipatskoj kulturi, on označava Veliku majku, Amenti. Taurt, boginja nilskih konja, predstavlja velikodušnost i zaštitu, i u vezi je sa egipatskim ankom. Crveni nilski konj je Set u svom negativnom aspektu a njegov kuk je „falusna Setova noga” kao simbol moči, muževnosti i muSke potencije.
90*
Endru T. Kamings
U hijeroglifskom sistcmu, nilski konj predsiavlja mod i snagu i povezan jc sa vodom i plodnoSću.
Noj Noj oznaćava duhovnu istinu, razumevanje svih aspekata poricanja, povlačenja, izbegavanje ponašanja, života u zajednici i sposobnost da se trči brže od protivnika, a smatra se da je od pomoći u isterivanju zlih duhova. Pero noja predstavlja istinu i pravdu s obzirom da su sva jednake dužine. U starom Egiptu, noj se pojavljuje na glavi bogova, ,,gospodara istine", i u opisima sudnjeg dana mrtvih. Noj predstavlja boginju istine, pravde i zakona, Maat, boginju zapada i mrtvih Ament i Šua, kao vazduh i prostor. U semitskoj mitologiji noj je demon i može označavati zmaja. U zoroastrizmu, noj je ptica nebeske oluje. Jaje noja se čuvalo u hramovima, koptskim crkvama i džamijama a ponekad i na grobovima. Predstavljalo je stvaranje, život, izdizanje iz mrtvih i budnost. U Africi noj predstavlja vodu i svetlost.
Nosorog Nosorog predstavlja vezu sa antičkom mudrošću i njenu pametnu upotrebu - pošto je on relikt starih životnih formi koje su izumrle. Takode simbolizuje sposobnost učenja i nalaska uteha u trenucima usamljenosti, poznavanjem sebe i verom u vlastite instinkte.
Oktopod Oktopod predstavlja mudrost, uništenje negativnih barijera i lak pokret da bi se izbegla opasnost kada je to neophodno. U vezi je sa zma-
Sve o simbolima jem, paukom i paukovom mreiom, kao i spiralom. Ova potonja dva simbola obično označavaju tajansiveno srediSle i otkriče stvaranja. Ponekad služi kao simbol groma ili označava luname periode. Povezan je sa znakom Raka u Zodijaku, sa dubinama mora i sa najduiim danom u godini. Ponekad je u kombinaciji sa znakom svastike.
Orao Orao je solama životinja. On označava visine, duh Sunca i duhovni princip uopšte. Simbol je ptevazilaženja materijalnog, da bi se videlo duhovno. Takođe je i sposobnost da se spoznaju duhovne istine, veza sa višim istinama i sposobnost da se vidi celokupna slika. Orao predstavlja stvaralački i intuitivni duh i vezu sa učiteljima, mentorima i vodičima duše. Označava sva boianstva Sunca, inspiraciju, uzdizanje, oslobođenost od stega, trijumf, ponos, moč, izvantednu snagu i ravnoteiu, posmatranje, idealizaciju, primemo ponašanje, kraljevsku ličnost, vladavinu, visine i elemenat vazduha. Postojalo je verovanje da orao moie da leti do Sunca, da pogleda u njegovo oko i da se poistoveti s njim, i zato predstavlja duhovni princip osobe koja može da se vine pravo u nebo. Dvoglavi orlovi su atributi blizanačkih boianstava i mogu predstavljati svemoč ili dvostruku moč. Sukob između orla i vola, ili orla i lava, u kojem orao uvek pobeđuje, predstavlja trijumf duha ili intelekta nad fizičkim. Sukob izmedu orla i zmije, ili orao sa zmijom medu kandiama, predstavlja duhovnu pobedu. Orao označava nebeske moči dobra, a zmija sile mraka i zla. Orao je skrivena svetlost a zmija skrivena tama. Zajedno čine potpunost, kosmičko jedinstvo i jedinstvo uma i materije. Orao sa stubom predstavlja simbol boga sunca kao „nepobedivog sunca” (sol invictus), i trijumf svetla nad tamom. Kao ptica koja se suočava sa punom sunčevom svetlošču, on je elemenat i vazduha i vatre. Orlova suprotnost je sova, ptica tame i smrti. Pošto se
92•
Endru T. Kamings
poistovećuje u suncem i idejom muSke aktivnosti koja oplodava lensku prirodu, on predstavlja i oca. Zahvaljujući njegovoj zadivljujućoj sposobnosti letenja, brzini i povezanosti sa gromom i vatrom, on ozna£ava herojsko plemstvo. U alhemiji, orao koji leti visoko u nebo je duhovni, oslobodeni deo primarne tvari. Dvostruki orao predstavlja muško-žensku živu, krunizani orao i lav su duh i zemlja, živa i sumpor, predstavljaju principe promenljivosti i nepokretnosti, promenu nepomičnog i čvrstog uz pomoč onog što je pokretljivo. Stoga, prema mišljenju alhemičara, lav opkoIjen orlom ima sledeču simboliku: krila = vetar, let = mašta, ili trijumf duhovnog, transcendentalnog i sublimišučeg (oba doprinose oplemenjivanju i pretvaranju čvrste materije u gas) nad materijom i tendencijom ka materijalizaciji. U indijanskoj tradiciji, orlova pera u perjanici poglavice predstavljaju gromovitu pticu, univerzalni duh. Orao je otelotvorenje posrednika izmedu neba i zemlje i takode predstavlja dan. U nekim slučajevima beli orao predstavlja čoveka a smedi ženu. Medu australijskim Aboridžinima orao ili jastreb se poistovečuju sa božanstvom. U astečkoj kulturi, orao je nebeska moć, osvetljeno nebo, izlazeče sunce i onaj koji guta zmiju tame. U budizmu, orao je prevozno sredstvo Bude. U keltskoj tradiciji, orao je povezan sa isceliteljskim vodama. U kineskoj tradiciji, orao je Sunce, jang princip, vladavina, ratnici, odvažnost, sposobnost da se uhvati i ne pušta, oštar vid i neustrašivost. Orao i gavran su povezani sa ratnim božanstvima. U hriščanstvu orao je duh, transcedentnost, ambicija, duhovni napori, sudnji dan kada se grešnici izbacuju iz gnezda. Takode je i obnova mladosti. Kao simbol sposobnosti da se gleda u sunce bez treptanja, orao simbolizuje Isusa koji vidi božju veličanstvenost. Kao orao koji svoje mlade nosi ka suncu, tako i Isus nosi duše Bogu. Kada se orao spušta ne bi li izvadio ribu iz mora, on predstavlja Isusa koji vadi duše iz mora greha. Orao je i nadahnuče apostola. Kada se orao prikazuje držeči zmiju u kandžama, predstavlja tri-
Sve o simbolima jumf nad grehom. Kada komada svoj ulov, označava ncčastivog. Orao je jedna od četiri životinje Apokalipse. Poisiovečuje se sa duhom proroitva. Orlov let, viSe nego i sam orao, označava vemika koji se uspinje ka Gospodu i božju milost koja se spušta na čoveka. U staroegipatskoj kulturi orao je solami simbol i predstavlja Horusove sinove. Slovo A se predstavlja obličjem orla, označava životnu toplinu, izvor i dan. U pretkolumbovskoj Americi orao je boiba izmedu duhovuog, nebeskog principa i nižeg sveta. U drevnoj Siriji, u obredima identifikacije, orao sa Ijudskim rukama predstavljao je kult Sunca. Takode je vodio duše ka besmrtnosti. U kulturi antičke Grčke, orao je solaran i predstavlja duhovnu snagu, kraljevsku ličnost, pobedu i naklonost bogova. Pripisivali su ga Zevsu i smatralo se da nosi njegovu svetlost, i ponekad je nosio njegov grom u svojim kandžama. U početku, orao je bio simbol Pana koji ga je predao Zevsu. Kao pogrebni simbol označava Ganimeda, naočitog trojanskog princa koga je Zevsov orao oteo i odneo na Olimp, da služi kao glavni poslužitelj. Ganimed prikazan kako poji orla označava trijumf nad smrću. Prema Homeru, orao sa zmijom među svojim kandžama predstavlja pobedu. Orao se smatra pticom koja leti više od ostalih ptica, i zato je simbol božanskog sjaja u najuzvišenijem smislu. U jevrejskoj tradiciji orao je regeneracija, istok i roditeljsko saosečanje. U hinduističkoj tradiciji, orao je solama ptica Gamda na kojoj jaše Višnu. Simbolizuje Indru i prikazuje se kao važan glasnik koji nosi somu od Indre. U mitraizmu i orao i jastreb se pripisuju Mitri kao bogu sunca. U rimskoj kulturi orao je ptica sunčeve oluje, onaj koji nosi Jupiterove munje i predstavlja cara, čast, pobedu, oštro zapažanje i miiost. Njegov lik se utiskivao na novac kao simbol carske moči i rimskih legija. U skandinavskoj tradiciji orao označava mudrost. Pojavljuje se medu granama drveta Igdrasila kao svetlost koja se bori sa zmijom tame. Predstavlja Odina/Vodana. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, orao je podnevno sunce i pripisuje se Ninurti ili Ningvisuu, dobrohot-
Endru T. Kamings nom suncu i bolanstvima rala Hanana i Vavilona. Orao je posvećen asirskom ASuru kao bogu oluje, munjc i plodnosti. Dvoglavi orao predstavlja Nergala, žarku vrelinu leta i podnevno sunce. Takođe je simbol Hetita i označava sunčevu moč i svemoč. Obićno drži medu svojim kandiama lunamog zeca ili zmiju. Marduk se obićno prikazuje kao orao. iung koji je ignorisao mnogostruka značenja koja su pripisivana orlu, prosto ga definiSe kao „visinu", uz sva ona podznačcnja koja su rezultat ovog specifičnog smeštanja u prostoru. Zvezdano jato Orao nalazi se tačno iznad lika osobe koja nosi vedro i predstavlja Vodoliju, koja tako tesno sledi pokrete ptice da izgleda kao da je ona vuče nevidljivim nitima. Stoga se Vodolija poistovećuje sa Ganimedom. naočitim trojanskim princem koga je oteo Zevsov orao, uz opasku da je se ,,čak i samim bogovima neophodna voda 2ivotvoroih moći".
Ostriga Ostriga simbolizuje matericu, stvaralačku moć ženskog principa, rodenje i ponovno rodenje, inicijaciju, kosmički zakon i kosmičku pravdu. U modemoj simbolici predstavlja zatvaranje vrata da bi se sprečio gubitak energije, sposobnost da se isključe statički elementi u životu, zadržavajući jaku i istrajnu spoljnu odbranu i osetljivost na promene u okolini. U kineskoj simbolici, ostriga je kosmički život, jin, plodnost, snaga vode i svetlost meseca.
Ovan Ovan predstavlja mušku potenciju, muževnost, stvaralačku mušku snagu, stvaralačku energiju i zaštitničku snagu. Povezan je sa božanstvi-
Sve o simbolima ma sunca i neba kao aspekt obnavljanja snagc sunca. Spirala ovnujskih rogova je simbol grmljavinc i moie se dovesti u vezu i sa bogovima sunca i sa boginjama meseca. U keltskoj simbolici ovan predstavlja plodnost. Atribut je bogova rata a pojavljuje se i kao zmija sa ovnujskom glavom koja je u vezi sa rogatim bogom Cemusom. U hrišćanskoj simbolici, ovan predstavlja Isusa kao predvodnika stada. U staroegipatskoj kulturi predstavlja solarnu energiju i njeno obnavljanje, zaštitu, stvaralačku toplotu, i pereonifikaciju boga Amon-Ra. Božanstvo sa glavom ovna, Knum, kasnije se pretvorilo u Knum-Ra. U staroj Grčkoj bio je posvečen Zevsu kao boianstvu groma, a Dionisu kao tvorcu. Označava plodnost i stvaralačku snagu. Ovan od Mendesa je bio posvečen Panu. Na Kipra je bio povezan sa Afroditom. U Zodijaku je prcdstavljao mesec mart. U hinduizmu je bio posvečen Agniju, indijskom božanstvu vatrc i označavao je svetu vatru. U islamu se smatra žrtvenom životinjom, kao i u jevrejskoj tradiciji, s obzirom da je zamenio Isaka kao irtvu u priči o Isakovom obečanju. U skandinavskoj simbolici ovan vuče Torova kola. U sumersko-semitskoj predstavlja Ea, gospodara mora i sudbine. Feničanski Baal, Hamon, kao božanstvo neba i plodnosti, obično se prikazivao sa ovnujskim rogovima na glavi. Rašap takođe, a presto mu je pridržavao jedan ovan.
Ovca Ovca predstavlja novi početak, odriavanje ravnoteie u opasnim situacijama, hrabrost neophodnu da se održi ravnoteia, plodnost, samopouzdanje, izobilnost i osečaj sigumosti u novim podmčjima. S dmge strane, ovca koja sledi stado bez svojih ideja označava slepilo i osobu koja budalasto sledi tuđe vodstvo. U kineskoj tradiciji označava iivot u povučenosti. Ona je osma simbolična iivotinja dvanaest zemaljskih
Endru T. Kamings ogranaka. U hriJčanstvu, ovca predsiuvlja Hristovo slado, odane vemike i apostole.
Pacov Pacov ima ambivalentnu simboliku koja potiče kako od njegove veličine i prirode, lako i od njegovog uticaja na čovečanstvo, kao pošasti koja pravi štetu po usevima i ambarima. Zahvaljujuči svojoj pokretljivost i tome što je mali po veličini i što ume da se sakrije, simbol je razumevanja sitnih detalja, tišine, stidljivosti, otkriča, nevidljivosti, prikradanja, stalnog pokreta, sposobnosti da se vide dvostruka značenja stvari i učenja životne lekcije. S druge strane on predstavlja sile mraka, pometnju, nespokoj i neobjašnjivu anksioznost. U hrišćanstvu se opisuje kao glodar koji glođe koren drveta života i simbol je proždiruče sile - nečastivog. U antičkoj Grčkoj je pripisivan Zevsu i Apolonu. U jevtejskoj tradiciji, pacov predstavlja obmanu i licemerje. Stoga pacov ima dvojako značenje. S jedne strane, simbol je plodnosti i imućnosti, stvaranja obilja, mudrosti i inteligencije i sposobnosti da se bude nevidljiv, a njegova sposobnost prikradanja je simbol odbrane. S dnige strane on je životinja kuge, simbol smrti, opadanja i propasti, zaraznih bolesti i slabosti - kako fizičke tako i moralne, kao i podzemnog sveta. U kineskoj simbolici pacov predstavlja zlo i stidljivost i prvi je od dvanaest životinja zemnih ogranaka. I u hrišćanstvu je simbol zla. U hinduizmu označava umnost, promišljenost i sposobnost predvidanja, i konj je boga Ganeša, koji prevladava sve prepreke, pa je pacov i simbol uspešnog truda.
Sve o slmbolima Panter U hriščanskoj tradiciji, panter te smatra spasiteljem Ijudi iz kandii zla ili zmaja. U heraldici je obično prikazan kao pun besa i predstavlja jan»t, nemilosrdnost, surovost, bezobzimost i nestrpljenje. U Samanizmu, cmi panter predstavlja putovanje zvezda i zaltitničku energiju. Takode je simbol ženstvenosti. razumevanja smrti i ponovnog rodenja i sposobnosti da se prepoznaju predmeti u mraku. U tradiciji Indijanaca panter je važan simbol ponovnog zadobijanja ličnih moći koje su bile oduzete, ili vračanje delova duie.
Papagoj Simbolizam papagaja se uglavnom zasniva na njegovoj sposobnosti da izgovara reči. Simbol je imitacije, korišćenja jezika, mudrosti koja čoveku pomaže da razmisli pre nego što progovori, kao i vezu izmedu mulkarca i žene. Papagaj je takode ptica koja donosi kišu. U različitim kulturama, on je simbol manjka pameti ili budalastog ponavljanja reči koje zapravo ne razume. U kineskoj tradiciji predstavlja glamur i sjaj ali i upozorenje nevemim ženama. U hinduizmu, papagaj je pripojen Kami, bogu Ijubavi, i donosilac je kiše. Isto ovo značenje je imao i u predcolumbovskoj Americi.
Pas Danas je glavno značenje psa „čovekov najbolji prijatelj". On predstavlja potpunu vemost, drugarstvo i prijateljstvo, bezuslovnu Ijubav i zaštitu doma i prijatelja. U ovom značenju, lik psa je u srednjem veku bio uklesivan u podnožje ženskih grobova. Kao i lav, pas predstavlja mu-
Endru T. Kamings Jevnc odlike hrabrosti i junaStva. Pas takođe označava opreznost i budnost prcd opasnošću, sposobnost da se izdaleka „namirišu" problemi, znanje o svim iulnim stvarima i o svemu Sto je sa njima povezano, kao i lećenje emotivnih rana Ijudi. Kao i soko, i pas predstavlja plemstvo, a Plutarh je za psa rekao da je „konzervativan, oprezan i filozofski životni princip” . „Pas mtavog vrata i cme ili zlatne njuške, označava glasnika koji putuje između viših i nižih sila" (Apulej). U ponešto sličnom značenju pas predstavlja razumevanje dualizma vere i sumnje, i čuvara granica izmedu ovozemaljskog i onog drngog sveta. Čuvar je vrata podzemlja (Kerber u grčkoj mitologiji), sluga mttvih i psihopomp (prati mrtve na onaj svet). Kada označava lunamu životinju, zajedno sa zecom i gužterom, posrednik je izmedu Mesečevih božanstava, i čoveka. U jugoistočnoj Aziji, solama je životinja, jang tokom dana ali jin tokom noči. U starom Egiptu i Sumeru, smatrao se solamom životinjom. Pas je povezan sa svim glasničkim božanstvima i bogovima uništenja, i atribut je Anubisa i Hermesa/Merkura. U zoroastrizmu, pas i vidra se smatraju posebnim medu „čistim” životinjama, i ubiti psa predstavlja greh. Hekata je imala svoje ratne pse. Sevemjački Garm je „proždirač", obično prikazan kao pas, a Brimo je uništitelj i prati ga pas. Pas ponekad prati „pastirskog boga” i obično se prikazuje kao sadrag iscelitelja kao što je Eskulap, ili boginja lova ili boginje majke. Božanska majka se ponekad naziva „kujom", i prikazivana je kao ženka psa koja se porada. Cmi pas simbolizuje veštičji zanat, nečastive sile, proklete i smrt. Psi i mačke, kao veštičje sluge, ponekad predstavljaju veštičju moč da dozove kišu Otuda idiom u engleskom jeziku, ,,padaju psi i mačke” (tj. jak pljusak). Budući da je pas veran čovekov prijatelj, postoji uvreženo verovanje da pas prati svog gospodara ne samo tokom njegovog života, već može da ga prati i nakon gospodareve smrti i služi kao posrednik izmedu njega i bogova podzemlja. Psu se pripisuje osobina da je „donosilac vatre” i da je stručnjak za nju, kao njen pronalazač trenjem ili, u nekim kulturama, kao onaj koji
Sve o simbolima je video muJkarčevu tajnu paljenja vatie i preneo je ženi. Kada je povezan sa vatrom, ima seksualnu simboliku kao posledicu simboličke veze izmedu seksualnosti i vatre. U afričkoj kulturi, pas je obično narodni junak, pronalazač i donosilac vatre. U alhemiji, pas i vuk su dvojna priroda filozofske žive, a po nekima predstavljaju i oplemenjivanje zlata u antimonu (hemijskom elementu). U indijanskoj tradiciji, pas ponekad zamenjuje kojota. On je životinja groma, donosilac kiše i pronalazač vatie, i kao i kojot narodni je junak, prastari predak i glasnik. Na početku nove godine, irokezi su žrtvovali belog psa da bi njihove molitve odneo na onaj svet. U astečkoj kulturi, Ksolotl, bog smrti i zalazećeg sunca, imao je glavu psa i bio je njihov zaštitnik. Psi su često priniSeni na žitvenik da bi pratili mrtve na njihovom putovanju na onaj svet. Pas je poslednji znak meksičkog Zodijaka, i piedstavlja vieme „nevremena” ili haosa. Simbol je kraja godine i smrti, ali isto tako i ponovnog rodenja i uskrsnuća. U budizmu, pas-lav, kao zaštitnička životinja i čuvar zakona, predstavlja pokoravanje i poslušnost i potiskivanje želja zakonom. Pas je takode atribut Jame, božanstva smrti. U keltskoj tradiciji, pas je u vezi sa isceljujućom vodom, predstavlja boga iscelitelja Nodena i prati božanstva lova i rata i ratnike. U kineskoj tradiciji pas predstavlja odanost i posvećenost. Dolazak psa je predznak budućeg napretka. Nebeski crveni pas Tian Kvo je jang i pomaže pri isterivanju zlih duhova. Ali kao čuvar noćnih časova, pas postaje jin i označava uništenje i katastrofu. Pas je povezan sa meteorima kao i eklipsom Sunca i Meseca kada „poludi” i ugrize Sunce ili Mesec. Budin pas-lav se često prikazuje u kineskoj umetnosti. U hrišćanstvu pas označava lojalnost, budnost i opiez pred opasnošću, čak i vetnost u braku. Kao pastirski pas, piedstavlja „boga-pastira” - biskupa ili sveštenika. Pastirski psi imaju izoštreno čulo mirisa i sluha, pa se smatra da psi uopšte imaju neko posebno čulo. U staroegipatskoj kulturi, pas je bio pratilac solamog božanstva sa glavom jastieba, koji je Sunce držao na pravilnoj putanji. Bio je posvećen Anubisu, božanstvu sa glavom ša-
100
•
Endru T. Kamings
kala ili psa i Hermetu kao bogu glasniku. Pas je atribut Velike majke, Amenti. U kulturi stare Grtke i Rima, grčka reč cynlc, koja se čiu kinik (u njoj leži poreklo reči kanin, pas) i znači ,,kao pas", označava bezočnost i laskanje. Prema Homeni, pas je bestidan ali je i atribut Hermesa odnosno Merkura, koji su glasnici, a kao dobre pastire pnui ih pas Sirije, „onaj oprezni koji vidi sve" i koji prati i lovca Oriona. Pas je u vezi i sa Eskulapom, bogom koji leči tako što vrača u novi život. Njegova vemost traje i nakon snuti. Psi hada predstavljaju tmumu svetlost zore i sumraka, koja sadrži neprijateljske sile, a smatraju se opasnim i demonskim periodima dana. Čudovišni pas Kerber je čuvar vnta podzemlja. Hekata ima ratne pse i psi su joj žrtvovani na raskršćima. Pas je bio posvećen Herkulu i Dijani, odnosno Artemidi. U jevrejskoj tradiciji pas predstavlja nečistoču. U hinduizmu, lovački pas je Indrin atribut ili pratilac. Jama, bog mrtvih, opisuje se kao pas sa dva para očiju, i ima slično značenje kao psi hada. U islamu, pas označava nečistoču i može se držati jedino kao pas čuvar. Ortodoksni muslimani izbegavaju da ga dodimu. U skandinavskoj tradiciji, Odin/Vodan ima dva psa i dva gavrana kao savetnike. Čudovišni pas Garm je čuvar podzemlja. U šamanizmu, pas predstavlja glasnika duhova šume. U semitskoj simbolici, pas je u vezi sa škorpijom, zmijom i svim ostalim gmizavcima kao zlim, odumim i demonskim. Ali u feničanskoj ikonografiji, pas prati Sunce i simbolizuje Galu, veliku isceliteljku, kao aspekt Velike majke, a akadska Blit-Eili čiju kninu pridržavaju psi, prikazana je sa psom pored svojih nogu. Pas je atribut i Astarte.
Patka Patka simbolizuje energiju vode, uglavnom kao emotivnu energiju, i sposobnost da se jasno gleda kroz emocije. S druge strane predstavlja
Sve o stmbolima povrfnosi. Njeno Itko kieunje po vodenoj povriini učinio ju je simbolom gracioznosti u vodi. Pitka s jedne strane predstavlja čistoću i čistotu, a sa dnige pak jasnu stazu kroz emotivne vode i život. Patka se smatn duhovnim pomagačem mistika i vidovnjaka. U nekiin kulturama se opisuje kao simbol pričljivosti i obmane. U indijanskoj se smatra posrednikom izmedu vode i neba. U kineskoj i japanskoj simbolici predstavlja bračnu sreču i odanost, sreču i lepotu. Patak i patka zajedno, predstavljaju par Ijubavnika, medusobno razumevanje, odanost i uvažavanje. Patka je jin životinja. U staroegipatskoj kulturi povezivali su je sa Izidom.
Pauk Pauk piedstavlja Veliku majku koja se, u ulozi one koja tka niti sudbine, ponekad prikazuje kao jako veliki pauk. Kao pozitivan simbol, pauk je mudrost, kieativnost, božanska inspiracija, transformacija, razumevanje tkanja iluzije i ženska energija životne stvaralačke snage. Ali kao predator i donekle tajanstven insekt, ima i prilično negativnu simboliku („negativnu” u onom smislu u kome se ta reč pojavljuje u okviru jin i jang simbola, dakle označavajući vezu sa materijalnim svetom). Postoje tri glavna značenja koja se ponekad preklapaju i mešaju. Paukova osobina da stvara svoju veličanstvenu miežu, učinila ga je simbolom majstora tkača koji plete niti sudbine, kreativnosti i mašte. Paukova agresija učinila ga je simbolom uništenja i propadanja koji su čak povezani sa idejom o iluzomosti materijalnog, konačnog sveta, u kojem su smrt i kraj neizbežni. Paukovi, takode, u svom beskrajnom pletenju mieže i ubijanju - u tom stvaranju i razaranju simbolizuju stalnu transformaciju snaga od kojib zavisi stabilnost sveta ljudi. Stoga simbolizam pauka ima duboko značenje. Pauk predstavlja transformacije kroz koje neka osoba prolazi tokom svog života, ne samo tokom onog ze-
102 •
Endru T. Kamings
maljskog, nego i zavriavajući jedan tivotni period na zemlji da bi se reinkamirala u novom i počela iz poielka - da opet tka jedan novi tivot, Pauk koji sedi u središtu svoje mreie označava centar sveta, i uto se u Indiji smatralo da je on maja i večiti tkač mreže iluzija (iluzija materijalne stvamosti i svih njenih isprepletanosti). Takode može da predstavlja sunce okmieno sopstvenim zracima, koje sija na sve strane, ili mesec kao ciklus života i smrti materijalnog sveta, ili ciklus godine, koja tka vreme. Pauk je lunama životinja, zahvaljujuči pasivnoj prirodi Meseca, poSto on samo reflektuje tudu svetlost, i zahvaljujuči svom stalnom pojavljivanju i nestajanju (u smislu pozitivne i negativne situacije). Pauk je povezan sa svetom čula (svetom iluzija - materijalnim svetom) a u duhovnom smislu, povezan je sa maštanjem (kao i mesec). Stoga on tka niti Ijudskog usuda, jer Mesec vlada svetom čula. Zato je u mnogim mitovima Mesec opisivan kao veliki pauk. Sve boginje Meseca smatraju se „preljama i tkaljama” sudbine. A kosmički pauk, veliki pauk ili veliki tkač, takođe je stvoritelj koji tka niti života iz sopstvene tvari, pripaja sve Ijude sebi uz pomoč pupčane vrpce i utkiva ih u kosmičku mrežu. U indijanskoj tradiciji, pauk predstavlja vetar i oluju, i zaštitu od lošeg. U staroegipatskoj, atribut je Nejt kao tkalje sveta. U antičkoj Grčkoj, atribut je Atine u istom značenju, kao i Persefone i Hermione. U rimskoj kulturi pauk predstavlja pamet, oStro opažanje i dobni sreču. U hinduizmu i budizmu pauk tka niti maje, sveta iluzija, a isto tako je i tvorac, tkač sveta iz svoje sopstvene supstance. U skandinavskoj i tevtonskoj tradiciji, Holda i Nume su tkalje usuda. U sumerskoj i semitskoj kulturi, on predstavlja Ištar i Atargatide kao tkalje sveta i sudbine. U hriSđanstvu pauk predstavlja nečastivog koji hvata grelnike u zamku svoje mreže, kao i krvopiju siromašnih.
Sve o simbolima
*103
Paun Paun je solarai simbol povezan sa kultom drveta i Sunca. Predsiavlja sve aspekte lepote, besmrtnosti, ćasti, sposobnosti da se gleda u prošlost, sadašnjost i budućnost, samopouzdanje, sposobnost da se povratimo nakon jakog udarca, Ijubav i dugovečnost. Smatra se prirodnim simbolom zvezda na nebu. Pošto se uznemiri pred kišu, u vezi je sa olujama. U narodnoj simbolici, pripisivana su mu značenja arogancije, ponosa, hvalisavosti (budući da hoda raširenog repa) i prizemnosti. U budizmu predstavlja saosećanje, opreznost i razboritost. U kineskoj simbolici on je status. dostojanstvenost i lepota. Pero pauna dobijali su javni službenici kao znak da vrše dobru službu i da im je imperator naklonjen. Paun je i simbol dinastije Ming. U hrišćanstvu paun označava većni život i vaskrsnuće, i postojalo je rasprostranjeno verovanje da se paunovo meso ne može pokvariti. „Hiljade očiju" sa paunovog repa predstavljaju svevideću crkvu. U staroj Grčkoj paun je solama ptica koja je atribut ptičjeg boga Faona. Prvobitno je pripadao bogu Panu, koji ga je poklonio Heri. U Rimu su ga smatrali Junoninom pticom i simbolom carice i princeze. U hinduizmu je prevozno sredstvo Lakšmija i Skanda-Kaitikeja, boga rata. Kada Kama, bog Ijubavi, jaše na paunu, to označava nestrpljivu ljubav. Predstavlja Sarsavati, boginju mudrosti, poezije i muzike. U iranskoj tradiciji, paunovi koji stoje s obe strane drveta života predstavljaju dvojnost i dvojnu prirodu čoveka. Takode je simbol carske ličnosti. U islamu predstavlja svetlost „koja je ugledala sebe kao pauna sa raširenim repom” . Paunovo oko je povezano sa okom srca. Paunov rep se ponekad pojavljuje kao simbol mešavine svih boja i kao ideja sveukupnosti.
104 •
Endru T. Kamings
Pčtla Simbolika pčele je podeljena izmedu metafizičke, koja se dovodi u vezu u uzviSenim svetovima i duhovnim aktivnostima, i praktične, koja potičt iz njenih fizičkih aktivnosti i životnog ciklusa. Metafizički simbolizam pčele ukođe potiče od nekih njenih karakteristika koje su izazivale divljenje u intička vremena, pa čak i danas. Pčela označava prosperitet, koncentraciju, razumevanje energije žene ratnika, teinkamaciju, komunikaciju u nvtvima, pomaganje duhovima koji su i dalje vezani za zemlju da se upute ka svom pravom mestu spokoja, besmrtnost, ponovno rodenje, marIjivost, produktivnost, veliki tnx), čistotu, organizaciju i duSu. Na različitim mestima sveta, postojalo je rasprostranjeno verovanje u pčelinje aseksualno razmnožavanje, i stoga je piedstavljala nevinost, čednost i čistotu. Nosile su božanski proizvod, med, koji se smatrao darom uzviienih božanstava. Ponekad pčele predstavljaju zvezde ili krilate glasnike koji donose poruke i vesti iz sveta duhova. „Reči pčelama” za smrt ili neku drugu važnu priliku znači poslati poruku na drugi svet ili duhovima. Smatrane su glasnicima božanstva duhova i božanstva hrasta. Urczane na nadgrobnim pločama označavaju besmrtnost. U keltskoj tradiciji, pčele su smatrali nosiocima tajni o znanju sa onog sveta. U kineskoj, smatraju ih simbolom radinosti i čuvarnosti. U hriščanstvu su simbol istrajnosti i marljivosti, pametne organizacije, čistote, čednih devica, hrabrosti, čuvarnosti i mudrog ekonomisanja, saradnje, religiozne govorijivosti, razboritosti, slatkoče, pravednog i organizovanog društva koje „proizvodi podmladak, raduje se rodenju ali neguje devičanstvo". Bogorodica, koja je „proizvela" Isusa, predstavlja se kao pčela a Isus kao med. Kao rezultat verovanja da pčela nikada ne spava, ona je i simbol budnosti, opreza i entuzijazma. Pčelin let kroz vazduh predstavlja uzdizanje duše ka raju. U starom Egiptu pčelu su nazivali „davateljkom života” i predstavljala je rodenje, smrt i uskrsnuče, radinost, čednost, harmoničan život
Sve o simbolima
• 105
i kraljevsku lićnosi. PredsUvljtli je faraona Donjeg Egipta. Suze boga Ra, koje su pale na zemlju, postale su vredne pčele. Predstave pčela krasile su grobove krtljeva. U antičkoj Grčkoj pčela je označavala radinost, napredak, besmrtnost (duše mrtvih mogu se otelotvoriti u vidu pčela) i čistotu. Demetra je bila „čista majka pčela”. Velika majka je takode bila znana kao pčelinja kraljica i njene sveštenice su bile pčele. U grčkoj umetnosti pčela je predstavljana i u vidu lava. Pojava pčele je predviđala dolazak gostiju ili stranaca. Kao simbol Demetre, Dijane i Sibile, pčela je smatrana lunamim i devičanskim stvorenjem. Bogovi Pan i Prijap bili su branioci pčela. Pčele lete i oko Kupidona koji Ijubavnike ubada pčelinjom iaokom. U hinduizmu, pčela na lotosu je simbol Višnua. a plave pčele na čelu označavaju Krišnu i elemenat etra. Ujed pčele uzrokuje sladak bol koji se povezuje sa strunom sa luka Kame, boga Ijubavi, koga prati roj pčela. Pčela se prikazuje zajedno sa lavom. Suma, mesec, naziva se pčelom. U islamu, pčela označava potpunu veru, mudrost i bezopasnost. Islamski učenjak Ibn el-Atir opisao je pčele kao „instrument za cvetanje cveća, praktične, rade tokom celoga dana, ne jedu hranu koju su drugi sakupili, klone se prljavštine i neprijatnih mirisa i slušaju svog vladara. Ne vole dvosmislenost neodlučnosti, oblake sumnje, uskomešanost revolta, ružan dim, vode luksuza, vatre strasti” . U mitraizmu, pčele označavaju dušu, ono vitalno i suštinsko, povezano sa trijadom vo-bik-krava. Pčele i volovi, koji su bespolni (vo je kastriran bik) smatrani su androgenima. Pčela sa štapom i zmijom (kaducejem - simbolom medicine) predstavlja Merkura, pastira duša, gde pčela predstavlja dušu. U rimskoj kulturi, rojevi pčela su označavali lošu sreču. Obezglavljena pčela, zajedno sa žabom bez glave, koristila se da bi se odstranilo urokljivo oko. Prema Vergiliju, pčela je „dah života” a Seneka ju je vezivao za carsku ličnost. I u jevrejskoj tradiciji, sudeči piema poslovici o Samsonu (Knjiga o sudijama, 14,8) pčela označava carsku ličnost.
106 *
Endru T. Kamings
Petao Kao ptica koja najavljuje zoru, petao je solama životinja, simbol Sunčevih božanstava (osim u skandinavskoj i keltskoj tradkiji), kao i aktivnosti i budnosti. Predstavlja muiki princip, Jto se može videti i u njegovom jevrejskom nazivu gever (čovek) i može označavati zaititu porodice i zajednice. Kao posledica njegovog jakog glasa i ponosnog hoda, nazvan je „pticom slave". Predstavlja nadmočnost, hrabrost, budnost, zom i sile koje se bude sa izlaskom sunca. Njegov jak i „neustrašivi” glas čine ga u mnogim kulturama, pre svega u indijanskoj kao i u savremenoj simbolici, simbolom snage glasa, sposobnosti da se siuša i čuje unutrašnji glas, i razumevanja jezika. U raznim kulturama, dva petla koja se bore predstavljaju životnu borbu. Cmi petao se smatrao „izaslanikom" nečastivog. U budizmu, zajedno sa zmijom i svinjom, petao je srediSte „kruga postojanja” u kojem predstavlja senzualnost, materijalizam, požudu i ponos. U keltskoj tradiciji, petao se smatra simbolom bogova podzemlja. U kineskoj, on je jang princip, velikodušnost, hrabrost i junaštvo, odanost i verodostojnost. Crveni petao se smatra prvobitnim oblikom sunca i zaštitnikom od vatre. Beli petao štiti od utvara. Petao je deseta simbolična životinja od dvanaest zemaljskih ogranaka. Petao sa kninom na glavi predstavlja književni duh. Petao sa mamuzama je predstava rata. Petao sa kokoškom, u bašti, predstavlja zadovoljstva seoskog života na drevni način. U brojnim kineskim obredima inicijacije, žrtvuje se beli petao kao simbol umiranja prethodnog života i čistote novog nakon inicijacije. Reč „petao” je u kineskom jeziku homofon reči „sreča” i stoga se koristi prilikom pogreba kao sredstvo isterivanja i slabljenja zlih duhova. U Kini, petao predstavlja i zalazak sunca. Kada je agresivan, ili se prikazuje kao takav, simbol je rata. U kineskoj astrologiji petao je mesec oktobar, a u prošlosti je bio mesec kada se pripremalo za rat. U srednjem veku petao je postao važan simbol koji se pojavljivao na tomjevima katedrala kao simbol uskrsnuća. Takode se verovalo da
Sve o simbolima
• 107
pozdravlja izdiunje Hrislovog sunca na istoku. Predstavlja Isusa koji osvelljava mrak i sile zla. Takođe je budnost i predostrožnosi pa se vetrokaz na krovovima kuća pravi u liku petla da bi upozorio na kretanje sila zla. Borba petlova je označavala strast hriSčana prema Hristu. U slarom Egiptu je označavao budnost, predostrožnosl i sagledavanje budućnosti. U gnosticizmu, petao sa klasjem žiia u kljunu predstavlja budnost koja donosi izobilje. U grčkoj i rimskoj tradiciji, predstavlja budnosi i predostrožnost, svadljivost i ratno stanje. Bio je posvećen Apolonu, Eskulapu, Aresu, Merkuru, Prijapu i Aiini. U vezi je sa Persefonom u proleće kao obnova života, a žrtvovan je i larima (rimskim kućnim božanstvima). Smatrali su ga vidarom bolesnih, pošto je bio povezan sa Eskulapom i Prijapom. U jevrejskoj tradiciji. petao simbolizuje plodnost, muževnosl i mušku polnu moć. Petao i kokoška su povezani sa mladencima. U heraldici, petao predstavlja hrabrost ratnika i religiozne težnje. U Iranu je smatran carskom pticom i ponekad se pojavljivao na vladarevom skiptni. U Japanu, petao je šintoistički simbol koji stoji na bubnju kojim se pozivaju Ijudi u hram. U mitraizmu, posvećen je Mitri kao božanstvu Sunca. U skandinavskoj kulturi smatra se pticom podzemlja koja doziva junake Valhale na poslednju veliku bilku. U sumerskoj tradiciji, Nergal se ponekad prikazuje kao božanstvo sa glavom petla.
P ul I puž golać Najpopulamija simbolika puža jeste sporost i osetljivost. Puž takode oznaćava sposobnost da sporo kretanje bude prednost u sticanju neke koristi, ali i važnost pokretljivosti, ostavljanja traga, razumevanje vrednosti humora, odbranu povlačenjem. Pošto se puž pojavljuje i nestaje (iz svoje kućice), označava i Mesec. Njegova kućica je simbol lavirinta, spirale i velike pećine pod zemljom. U egipatskom sistemu hi-
1 08•
Endru T. Kamings
jeroglifi, pul je povezan si dejstvom mikrokosmičke spirale na materiju. U hriičanstvu simbolizuje nemir, greh i život u blatu i sluzi.
Riba Riba imi raznoliki simbolička značenja. Uopiteno, smatra se „spiritualnim” bičem ili „prodiručim pokretom” , koji je bligosloven „uzdižučom” ili „pojačavajučom" snagom povezanom sa bazičnim objektima tj. sa podsvesnim. Kao rezultat bliske simbolične veze izmedu mora, primame tvari i početka života, riba je u nekim kulturama sveta životinja. U nekim azijskim ritualima, podstican je lcult ribe i sveitenicima je bilo zabranjeno da je jedu. Neki ribu smatraju simbolom mističnog broda života, ili točka koji okreče životni ciklus u skladu sa lunamim Zodijakom. U nekim kulturama riba ima falusno značenje, dok je u nekim drugim simbol sa čisto duhovnim značenjem. U suitini, simbolika ribe je dvostruka. S jedne strane, ona predstavlja odnose izmedu neba i zemlje, a sa drage, zahvaljujući enormnom broju svojih jaja, postala je simbol plodnosti i razmnožavanja, sa donekle duhovnim kontekstom - plodnosti kao nebeskog blagoslova. U ovom drugom značenju, riba se može nači u Vavilonu, Fenikiji, Asiriji, Kini i u jevrejskoj tradiciji. Riba je uobičajeni falusni simbol, simbol obilja, plodnosti i mnogobrojnog potomstva, kao i obnovljenog i ponovo stečenog života, harmonije, ljubavi i ravnoteže izmedu intelekta i osečanja. Poito živi u vodi, predstavlja element vode i njenu snagu kao davateljke i održavateljke života, kao elementa koji pročiščava i kao simbol sveta emocija. Riba je povezana sa svim aspektima boginje majke i svim lunamim božanstvima. Jela od ribe i žrtvovanje ribe bili su deo obreda bogovima donjeg sveta i lunamim boginjima vode, plodnosti i Ijubavi kao ito su Atargatida, čiji je sin Ihtis bio sveta riba, Iitar, Nina, Izida i Venera. Njihov dan je bio petak kada se riba jela u njihovu čast, a jesti ribu smatralo se lekom protiv neplodnosti.
Sve o simbolima
• 109
Ribi je takođe simbol sledbenika i učenika u raznim kultovima, koji plivaju u vodama iivota. Ribe prikazane zajedno sa pticama jesu smrt i pogrebni simboli koji označavaju nadu u ponovno rođenje. Riblja i morska boianstva jaiu na ribama ili delfinima koji označavaju slobodu svojim slobodnim pokretima u vodi - vid svemoći. Riba koja pliva nadole simbol je „degeneracije” uma u materiji, a ona koja pliva nagore predstavlja razvoj uma - materiju koja se vraća i primamom principu. Dve ribe predstavljaju fizičku i duhovnu snagu. Tri ribe sa jednom glavom predstavljaju Sveto trojstvo. Ovaj simbol se može naći u keltskoj, egipatskoj, indijskoj, mesopotamskoj, burmanskoj, I persijskoj i francuskoj tradiciji i gotovo je univerzalan, čak i danas. U alhemiji, riba je predstavljala tajanstvenu tvar. U budizmu, riba na Budinom otisku stopala predstavlja slobodu od strasti, želja i vezanosti za druge. Budu su takode zvali „ribarem Ijudi". U keltskoj tradii ciji, losos i pastrmka su bili povezani sa svetim izvorima kao simbolom dubokog božanskog znanja. Nodon je bio bog ribar. U kineskoj tradiciji riba predstavlja obilje, sreću, sklad, obnovu i carske sopstvenosti. Usamljena riba je simbol usamljene ili povućene osobe - siročeta, udovice, Ui neudate žene, odnosno neoženjenog muškarca. Dve ribe oznaćavaju radost zajedništva, brak i trudnoću. Riba je simbol Kvan-Jina i dinastije Tang. U hrišćanskoj tradiciji riba označava krštenje, besmrtnost i uskrsnuće (kao simbol Jone). U hrišćanskoj umetnosti riba sa hlebom i vinom označava poslednju večern. Apostoli se nazivaju jibarima Ijudi” . U katoličkoj crkvi riba je označavala Isusa, ali ne i u pravoslavnoj. Tri ribe sa jednom glavom predstavljaju jedinstvo Svetog trojstva a kombinacija tri cele ribe predstavlja krštenje pod Svetim trojstvom. U staroegipatskoj kulturi riba je predstavljala Ozirisov falus. Dve ribe su stvaralački princip i simbol obilnog Nila. Riba označava plodnost i simbol je Izide i Hator. U antičkoj Grčkoj riba se pripisivala Afroditi kao simbolu Ijubavi i plodnosti, a Posejdonu kao simbolu snage vode. U Adonisovom kultu, ribe su bile dar mrtvima. Oifej je nazi-
110*
Endru T. Kamings
van „ribarem Ijudi". U jcvrcjskoj tradiciji mc«) kita je rajska hrana za pravednike. Riba je simbol meseca adra (Sestog meseca jevrejske godine), a tokom Pashe jede se riba ,,da bismo bili glava a ne rep". I u judaizmu je riba važan simbol plodnosti. U hinduizmu riba je prevozno sredstvo Viinua u njegovoj prvoj inkamaciji kao spasioca, kada je spasao čoveianstvo od poplave i osnovao novu rasu na početku sadašnjeg ciklusa. Riba predstavlja bogatstvo, plodnost i Ijubav. Dve ribe prikazane tako da glava jedne dodiruje rep druge jesu jonski simbol. U hinduizmu zlatna riba označava Varunu kao moč vode i kao Manuovog spasitelja od poplave. U japanskoj tradiciji homofon za Sarana je reč ,,ljubav“ , i stoga riba, a šaran posebno, označava Ijubav. U Rimu, riba je bila pogrebni simbol, simbol novog iivota na onom svetu, simbol Venere kao boginje Ijubavi i plodnosti, i Neptuna kao snage vode. U skandinavskoj tradiciji riba pripada boginji Freji kao boginji Ijubavi i plodnosti. U sumerskoj i semitskoj kulturi, koža ribe se koristila kao ritualni kostim za sveštenice Ea-Oanusa, gospodara dubina, koji se prikazivao u vidu ribe-jarca ili ribe-ovna. Riba je simbol Ee i Tamuza kao falusna i muška, ali isto tako predstavlja ženskost, Ijubav i plodnost s obzirom da je povezana sa Ištar. Eain sin Adapa, „mudri” , prikazivan je kao ribar. U Asiriji, riba se pojavljuje sa sekirom, verovatno kao simbol luname i solame moči bogova vode i neba. Na Kritu nalazimo isti takav simbol. U Fenikiji i Siriji ribe su posvečena hrana sveštenika Atargatide, i gajene su u svetim ribnjacima. Riba je predstavljala božanstva Ijubavi i bila je znak dobre kobi. U Zodijaku, tajanstvena tvar je predstavljena dvema ribama okrenutim u suprotnim pravcima, a ribajarac je simbol zodijačkog znaka Riba. Sabljarka je povezana sa jednorogom. Zlatna riba označava harmoniju, mir, lepotu, ravnotežu izmedu intelekta i emocija i proroštvo.
Sve o simbolima Roda Roda simbolizuje stvaranje, nove početke, zaStitu mladih, odanost i predanost. Ponekad predstavlja i putnika. Zajedno sa orlom i ibisom, označava uniStenje gmizavaca u njihovom zloćudnom vidu i stoga se smatra solamom pticom. Ali kao stvoienje koje hrani more. kao ribolovac, povezana je sa vodama stvaranja. Deca koju donose rode jesu simbol fetusa u materici majke zemlje i stvaralačke vode, a nalaze ih rode ribolovci. Roda takode predstavlja dolazak proleča i početak novog života i smatra se dobrim predznakom. U kineskoj simbolici označava dugovečnost. srečno doba starosti, duboko poštovanje prema starijima koje treba proslediti budučim generacijama, usamljenika i dostojanstvenog čoveka koji se drži na distanci. I u staroegipatskoj kulturi roda označava duboko poStovanje puno Ijubavi prema starijima, kojem tieba učiti budude naraštaje, jer se smatralo da ona hrani svoje roditelje kada zadu u starost. U starogrčkoj kulturi roda boginja je predstavljala arhetip žene, stvoriteljke života i hraniteljke. Hera se nekad prikazuje kao roda. U rimskoj kulturi roda je označavala religijska ubedenja i bogobojažljivost, predanost roditelja deci i dece prema roditeljima, i bila je pripisivana Junoni. Slično simboličko značenje nalazi se i u jevrejskom nazivu za rodu, hasidah (sledbenik ili veliki vemik kod hasida). Predstavlja poznavanje pravog i prirodnog puta, kao suprotnost nepoznavanju božjeg zakona. U hrišćanskoj simbolici, roda označava čistotu, čednost, bogobojažljivost, pamet, budnost, predostrožnost i smotrenost. Kao glasnik proleća, simbol je novog života nakon drugog Hristovog silaska.
Skakavac Skakavac označava putovanje zvezda, skok sudbine, skok izvan prostora i vremena, skok bez poznavanja mesta doskoka, preskakanje pre-
112 •
Endru T. Kamings
preka, nove tkokove unapred i sposobnost da se brzo menjaju zanimanja. U kineskoj tradiciji, skakavac označava obilje, mnogo sinova, vrline, i dobru sreču. U evropskoj simbolici, on znači neodgovomost, tračenje, letnja zadovoljstva i nedostatak brige za budučnost. U antičkoj Grčkoj, zlatni skakavac je označavao plemstvo, rodenog aristokratu. U jevrejskoj tradiciji predstavlja beznačajnost Ijudske vrste, uglavnom u odnosu na boga, ali Spijuni koji su doSli da izvidaju po izraelskoj zemlji takode su sebe opisivali kao skakavce u odnosu na moćne žitelje te zemlje.
Skakavac štetoiina Skakavac označava rušilačke snage, propast i nevolju. On uništava sve na šta naiđe. Uglavnom u jevrejskoj i hriščanskoj simbolici, skakavac se pojavljuje kao kuga i božja odmazda u Izlasku (Druga knjiga Mojsijeva) i Otkrivenju svetoga Jovana (Novi zavet). U Otkrivenju, skakavci su prikazani kao kuga, božja osveta onlma koji ne nose znak Gospoda na svom čelu; skakavci će pet meseci mučiti takve Ijude sve dok ovi ne potraže smrt kao spas od svoje tegobe.
Slavuj Simbolika slavuja proističe uglavnom iz njegovih pevačkih sposobnosti. Takode je povezana sa noći i Mesecom. U indijanskoj tradiciji, slavuj je simbol veze sa Mesecom, pravilne upotrebe pesme radi lečenja i prevladavanja strahova, i korišćenja frekventnih energija u nameri da se opaža izmedu senki.
Sve o slmbnlima SltpimiS II afričkoj tradiciji slepi miS je ambivalenian simbol. Predstavlja oštru percepciju i razumevtnje ali takode i tminu i neodredenost. U alhemiji, zahvaljujući tome Sto je i ptica i miš, ponekad predstavlja androgena a ponekad se tretira kao zmaj. Medu Indijancima, slepi miš je donosilac kiše, ali i uopšteno, predstavlja šamanističku smrt i rodenje, inicijaciju, ptelaz i promenu, početak novih ideja, sagledavanie prethodnog iivota, razumevanje tuge, prikrivanje, sposobnost da se vidi nevidljivo i koriste zvučne vibracije. U budizmu označava razumevanje koje je zamračeno. U kineskoj tradiciji, slepi miš je jin iivoiinja s obzirom da je aktivna noću, ali kao homofon (reč lcoja isto zvuči ali se različito piSe) reči „sreća", kineska reč pu postala je simbol sreće i dobre kobi, imućnosti, dugovečnosti i mira. Par slepih miševa predstavlja lepe ielje i simbol je Šu-singa, boianstva dugovečnosti. Pet slepih miševa predstavlja pet blagoslova: zdravlje, sreću, dugovečnost, mir i radost. U hrišćanstvu je on „ptica nečastivog”, inkamacija „princa tame” koji se nekad prikazuje sa krilima slepog miša. Kao hibrid pdce i miša, predstavlja dvojnost, obmanu i licemerje. Kao životinja koja iivi po napuštenim mesdma i roinama, predstavlja melanholiju. U Evtopi je bio povezivan sa cmom magijom i veštičarenjem i predstavljao je inteligenciju, oštroumlje, osvetu. U jevrejskoj tradiciji predstavljao je nečistotu i idolatriju. U Japanu je predstavljao onespokojavajući nemir i haotično stanje.
Slon Simbolizam slona je donekle sloien jer sadrži u sebi brojna sekundama mitološka značenja. U širem smislu, slon je simbol snage i libida (sdcsualnog nagona), kao i bračne sreće. Predstavlja kraljevsku ličnost, sigumost, odlično pamćenje, strpljivost, lojalnost, mudrost i sposobnost da
114*
Endru T. Kaminfts
se iskoristc okolnosti ndi učcnja i obogaćcnja ličnosti. Nadaljc, u jcdnom mističnijem smislu - slon se vezuje uz antičku mudrost. Izuzetna fizička snaga slona i njegova korisnost za čoveka kao tovame životinje, učinile su ga simbolom sposobnosti da se nadvlada svaka prepreka, ograničenje ili barijera. Za slona se takode veruje da ima odlično pamčenjc, Sto je moida i istina. Beli slon se smatra solamom životinjom i simbol je retkosti, pedigrea i jedinstvenosti. U budizmu je posvečen Budi. Beli slon se pojavio pred kraljicom Majom da joj objavi rodenje vladaoca kraljevskog sveta. Slon predstavlja saosečanje, Ijubav i ljubaznost. Akšobja jaše na slonu. Iako je slon simbol mudrosti, njegova debela i gniba koža predstavlja neznanje. U kineskoj simbolici slon predstavlja moč, inteligenciju, umnost, suverenost i razboritost. U hriščanstvu slon je simbol Hrista kao neprijatelja zmije, zato što slon zmiju zgnječi stopalom. Takode predstavlja čistotu, čednost i dobrotu. U grčkoj i rimskoj tradiciji, pripisuje se Merkunt kao mudrost. Za slona se govorilo da je religiozna životinja koja se klanja Suncu i zvezdama i pročiščava se svakim novim likom Meseca. Kupa se u reci i budi na nebu. U rimskoj umetnosti slon je simbol dugovečnosti, besmnnosti i trijumfa nad smrču. U hinduizmu, slon je prevozno sredstvo boga Ganeša, moč tajnog znanja, pamet, kraljevski položaj, nepobediva sila, dugovečnost i inteligencija. Indra, zaStitnik istoka, jaše na slonu Iravati. U davna vremena bilo je rasprostranjeno verovanje da svet počiva na ledima slonova. Zahvaljujuči sivoj boji i okmglastom obliku, slonovi predstavljaju oblake. Kao rezultat izvesnog iskrivljenja ove simbolike, verovak) se da slonovi mogu da stvaraju oblake, i iz tog verovanja je nastala ideja o krilatim slonovima.
Soko Soko u velikoj meri učestvuje u solamoj simbolici orla koga ponekad i zamenjuje. Soko je simbol pobede, ambicije, preletanja svih rav-
;
Sve o simbolima
• 115
1 ni, učenja pokretljivosii i hitrosti, kontrolisanja brzine i pokrcta, učenja životnih trikova i razumevanja magije. Soko pomaže da se zaceli duša i i prati je natrag u svet duSa. Simbol je slobode i stoga predstavlja nadu svima onima koji su u okovima, bilo moralnim, emotivnim ili duhovnim. U keltskoj tradiciji soko, kao i orao, jedna je od prvih, praiskons skih inkamacija. Suprotan je sladostrasnom zecu i stoga je pobeda nad \ poiudom. U kineskoj tradiciji simbolika sokola je ambivalentna, s obi zirom da je i solaraa snaga i snaga razaranja i rata. U starom Egiptu,
f. ' . ;
soko je bio kralj ptica. Predstavljao je nebeski princip i koristio se kao važna i dragocena ptica za lov. Simbolizuje svevidećeg Honisa, koji se predstavlja kao soko ili sa sokolovom glavom. U pogrebnoj ceremoniji faraona, koji se smatrao otelotvorenjem boga Horusa, puStani su sokolovi koji su simbolizovali faraonovu dušu na putu ka njenom nebeskom domu. Ra, bog izlazećeg sunca, takode je sprikazivan sa glavom sokola, onda kada je bio izjednačavan sa Horusom horizonta. U kulturi Inka, soko je solami simbol i duh zaštiuiik. U skandinavskoj tradiciji Odin može da se spušta na zemlju u obličju sokola. Soko se pripisivao boginji Frig a predstavlja i aspekt Lokija koji je povezan sa vatrom. U antičkoj Grčkoj soko se vezivao za Apolona i stoga se, kao i orao, smatrao solamom pticom.
Sova Sova je ambivalentan simbol. S jedne strane, ona je uobičajeni simbol duboke mudrosti, a s druge predstavlja tminu i smrt. Simbol je tajanstvenosti, brzog i tihog kretanja i sposobnosti prikradanja, preciznog vida i sposobnosti da se vidi ono Sto je iza fasade. Sova se smatra glasnikom znakova i tajni. Predstavlja tiansformaciju, vezu izmedu nevidljivog sveta i sveta tame sa svetom svetlosti, sposobnost da se prihva-
116 •
Endru T. Kamings
te mrafne strane nečijc ličnosti, magiju i veStičarenja poveztne u Mesecom i slobodu. U indijanskoj tradiciji sovi predstavlja mudrost i poznavanje bududnosti. U keltskoj tradiciji simbolizuje negitivne, zemaljske sile, „noćnu velticu" i „pticu leiinarku". U kineskoj simbolici sova je oličenje zla, zločina, smrti, panike i nezahvalne dece. Sova na posmrtnoj umi predstavlja smrt. U japanskoj tradiciji sova znači loš predznak i simbol je smrti. I u meksičkoj označava smtt i noč. U hinduizmu, ona je simbol Jame, boga mitvih. U hriščanstvu predsuvlja nečastivog, sile mraka, usamljenost, žal za mrtvima, oplakivanje i loše vesti. Sovin huk je predstavljao Jevreje koji su se opredelili za „Umu” radije nego za svetlost Novog zaveU. U starom Egiptu, sova je smrt, noč i hladnoća. U hijeroglifskom sistemu, oblik sove predstavlj* sve ovo, kao i pasivnost. Takode predstevlja „mrtvo sunce” - sunce koje zalazi za horizont nad rekama ili morem tame. U Grčkoj i Rimu, sovin huk je označavao mudrost i bila je posvećena Atini odnosno Minervi, boginjama mudrosti. Kod Etmraca je bila atribut božanstva noči i tmine. U jevrejskoj tradiciji, sova označava slepilo.
Srinja Svinja predstavlja plodnost i obilje, pamet i oštar um, ali Ukode i proždrljivost, pohlepu, sebičnost, putenu požudu i bes. U različitim kulturama, svinja je simbol nečistih želja, pretvaranja dobrog u zlo, višeg u niže, nemoralnog propadanja i pokvarenosti kao i nečeg profanog i nečistog. U simbolici novog doba, koja se zasniva na simbolici Indijanaca i nekih elemenata paganizma, svinja simbolizuje znanja iz prethodnog živott, jaku magiju i veštičarenja, i sposobnost da se postane nevidljiv u trenucima opasnosti. Svinja je povezana sa Velikom majkom, i ima nebesko, lunamo i plodonosno značenje. U indijanskoj tradiciji svinja je donosilac kiše, olujna i lunama životinja. U budizmu, u sre-
Svt o simbolima
•
117
diitu točka postojanja, svinja predstavlja neznanje i pohlepu, i jedna je od tri stvorenja koja se poistoveduju sa gresima koji čoveka vezuju za svet iluzija, čula i ponovnog rodenja'. U tibetanskom budizmu, dijamantska krmača Vagdiravarahi je Velika majka i kraljica nebesa. U hinduizmu, krmača Vagdžravarahi predstavlja ienski aspekt treče Viinuove inkarnacije kao vepra, a isto tako je i izvor života i plodnosti. U kelukoj kulturi, boginja krmača, „bela starica" Seredven, Velika je majka, a to je i Pvil, „sjajna”, boginja Meseca i plodnosti. Svinja je atribut i Menenona, snabdevača hranom natprirodnih karakteristika, odnosno svinjama koje su klali i jeli i koje su se ponovo pojavljivale žive. U kineskoj simbolici svinja predstavlja nepripitomljenu prirodu, pohlepnu i prljavu, ali korisnu i plodnu kada je pripitomljena. U hriSčanstvu predstavlja nečastivog, proždrljivost i senzualnost. U staroegipatskoj kulturi, bila je posvečena Izidi kao Velikoj majci i Besu, ali može da predstavlja i Seta u njegovom negativnom aspektu. U starogičkoj kulturi svinje su bile simbol Eleuzine i posvečene Cereri i Demetri kao boginjama plodnosti. U rimskoj kulturi svinja je žitvovana Marsu, boginji zemije Teri kao i Cereri, boginji ratarstva. U sumerskoj i semitskoj kulturi svinja je pripisana Rimon, Tijamat i boginji majci. U jevrejskoj tradiciji svinja se smatra profanom životinjom i zabranjenom hranom. U islamu svinja takode predstavlja profano i zabranjeno je za čovekovu ishranu.
Šakal Šakal koji može da vidi podjednako i po danu i po noći, postao je simbol sposobnosti da se vidi u mraku - i doslovce i u prenesenom smislu, i fizički i duhovno. Simbol je egipatskog božanstva Anubisa, ,,ono' U budizmu je cilj da se cildus ponovnih rođenja prekine da bi se duSa oslobodila ovoga sveta (pim. prev.)
Endru T. Kamings ga koji nalui stazu", „onog koji otvan put” , i koji ae prikazuje kao crni Sakal ili sa iakalovom glavom i Ijudskim telom, Šakal ima funkciju psihopompa koji vodi duie sa ovog sveta na onaj drugi i povezan je sa grobljima. Drugo značenje je prikazivanje iakala kao simbola razumevanja kako da se iskoriste prilike, dok ga neki smatraju simbolom pristupa prethodnom životu, putovanja ka zvezdama i veze egipatskih piramida sa sazveždem Orion. U budizmu, iakal je simbol osobe koja je duboko ogiezla u zlu i ne može da razume darmu. U hinduizmu, iakali i gavranovi prate boginju Kali, kao predstavnicu destruktivnih snaga.
Škorpija Označava smit i ponovno rodenje, transfoimaciju otrova i vračanje mračne i negativne energije njihovom poiiljaocu. Njen uobičajeni simbolizam smiti, razome moči, propasti i tmine, uglavnom je negativan. U starom Egiptu predstavlja Seta u njegovom negativnom aspektu, Seker, boga mitvih, kao i Serket, boginju ikorpiona i zaštitnicu mitvih. Sedam ikoipija pratilo je Izidu na njenom putovanju u potrazi za Ozirisom. U jevrejskoj tradiciji predstavlja otrov i smrt. U mitraizmu, vo i ikorpija predstavljaju život i smit, i izlazeće i zalazece sunce. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, ikorpije, ili ljudi-ikoipije bili su čuvari kapije boga sunca, istočnih planina i kapija blizanaca. Škorpije su bile povezane sa Iitar ili Ninom. U hrišćanskoj simbolici, škoipija predstavlja zlo, mučenje, izdaju i Judu Iskariotskog.
Tigar Tigar, poput mnogih grabljivica, ima ambivalentnu simboliku - i solaran je i lunaran, stvaralac i uniititelj. S jeđne strane predstavlja suro-
Sve o simbolima
*119
vost, agresiju i divljaitvo a sa dragc neustrašivost. hrabrost, snagu, cncrgiju, odličan osećaj za vreme, moć i snagu volje pred naporima kao i spremnost na brzu akciju, bez razmišljanja i analiziranja situacijc unapred uprkos posledicama. Kada je prikazan u borbi sa zmijom, onda je solama, nebeska sila. Kada se bori sa lavom ili istočnjačkim zmajem, onda je lunaran, zemaljski i štetan. Ponekad predstavlja carsku ličnost a može biti i inkamacija majke zemlje. U kineskoj alhemiji, tigar oznaćava olovo i fizičku snagu. U kulturi Asteka, on je sunce koje zalazi na zapadu i negativne, zemaljske snage tame. U budizmu predstavlja jednu od tri negativne životinje zajedno sa majmunom kao pohlepom i jelenom kao Ijubavnim jadom. U kineskoj kulturi, tigar je hrabrost i pomama u ratu a smatra se i kraljem, odnosno gospodarem svih kopnenih životinja. Kada je jang, tigar uzima mesto lava na Zapadu i predstavlja vladavinu, hrabrost, vojne snage i žar potreban za odbranu. Kada je u konfliktu sa jangom, sa nebeskim zmajem, tigar postaje jin i zemaljski a oba predstavljaju suprotstavljene snage uma i materije. Tigar je treći od dvanaest simboličnih životinja zemaljskih ogranaka i simbol vojnih oficira četvrtog ranga. Takode je i simbol kockara. Bog bogatstva jaše na tigra koji se smatra zaštitnikom riznica novca, a boginja vetra takode jaše na tigru. Tigar je čuvar grobova i rasteraje zle duhove. On može da vidi u mraku i zato se vezuje za sile mraka. Lunaran je kad opisuje rastuću snagu mladog Meseca koje je predstavljeno detetom koje beži od tigrovih čeljusti. Dete je „otac čoveka”, odnosno čovečanstva, a tigar predstavlja sile tame od kojih mladi Mesec, odnosno svetlost, beži. Beii tigar su zapadne oblasti, jesen i element metal, i uvek ga treba predstavljati sa glavom okrenutom ka jugu a repom ka severa. Plavi tigar je planeta Zemlja, istok i proleće. Crveni tigar je vatra, jug i leto. Crni tigar je voda, sever i zima, a žuti je središte, Sunce i vladar. Jahanje na tigru" predstavlja susret i sukob sa opasnim silama i snagama prirode, a takode je i simbol uspeha. U jevrejskoj tradiciji tigar je sim-
120•
Endru T. Kamings
bol vrcdnosii. Tigrove taćke predstavljaju oči, i stoga ga nazivaju ,,velikim posmatraiem". U hniSdanskoj simbolici on označava nečastivog i greh. U antičkoj Gičkoj se pripisuje Dionisu kao tvorcu i uništitelju, i uprcgnut je u Dionisove, odnosno Bahove kočije. U starom Egiptu bio je simbol Ozirisa i pripisivan je Setu u njegovom negativnom aspektu. U heraldici tigar označava moč, delanje, hrabrost, plahovitost i nemamost. U hinduizmu predstavlja kastu careva i ratnika. Durga, kao uništitelj, jaSe na tigru a Šiva, u istoj ulozi, ponekad nosi tigrovu kožu. U japanskoj kulluri predstavlja hrabrost i atribut je ratnih heroja. U šamanističkoj tradiciji tigar predstavlja natprirodne moči i glasnik je duhova šume, a bogovi, besmitnici i isterivači duhova jašu na tigru.
Tvor Ona uobičajenija i popularnija simbolika tvora potiče iz njegove jedinstvene sposobnosti da u trenucima opasnosti proizvede jak neprijatan miris. Stoga tvor predstavlja zaštitu, odbojnost i teranje od sebe uz pomoć mirisa. Takode je i simbol mirisa koji se Jepi” uz neku osobu, kojeg je nemoguče otresti se, pa je tako tvor postao simbol čovekove reputacije. Tvor označava i hrabrost, snagu volje, samopoštovanje i samouverenost, znanje, senzualnost i razumevanje kako da čovek pronađe sopstveni način delanja.
Vepar Vepar kao simbol ima ambivalentno značenje. S jedne strane, on je model neustiašivosti i simbol izuzetne hrabrosti, zaštite, koriščenja maske Ijutitosti, sposobnosti da se nanjuši opasnost i pronađe istina. Sa
Sve o simbolima druge strane, vepar predstavlja iracionalni nagon ka samoubistvu kao i promiskuitet, bezakonje, požudu i proždrljivost. Vepar se ponekad deflniie kao solama a ponekad kao lunama životinja. Kao solama, on označava muški princip, ali beli vepar je lunaran, ženski, i predstavlja princip vode i stanovnika močvara. U keltskoj tradiciji on je sveta životinja, i označava ono natprirodno, proroštvo, magiju, ratno stanje, zaititu ratnika i gostoprimljivost. Povezan je sa božanstvima i močima veštičaienja, kao i sa drvetom, gavranom, točkom i glavom muškarca. Žrtvovali su ga božanstvu Dergi. Veprova glava je označavala zdravlje i izbegavanje opasnosti, snagu životne sile i vitalnost koja se nalazi u glavi, i stoga je isto tako označavao obilje i dobru sieču sledeče godine. Vepar i medved zajedno su predstavljali duhovnu vladavinu i duhovnu moč. Druidi su sebe nazivali „veprovima” , verovatno zato što su bili usamljenici privučeni Sumom. U Kini, vepar predstavlja bogatstvo šuma a beli vepar je lunarna životinja. U hriščanstvu je simbol gmbosti, besa, zla, telesnih giehova i oknitnih gospodara i prinčeva. U Egiptu je vepar oličavao zlo, kao piedstava Seu u negativnom aspektu, kada proguta oko boga dnevnog svetla. U antičkoj Grčkoj i Rimu bio je posvečen Aresu/Marsu, bogu rata, i simbolizovao je borbu i uništenje. Takode je piedstavljao zimu, koja ubija Adonisa i Atisa, simbole solarne snage. Vepar koji je ubio Adonisa bio je žrtvovan Aftoditi. Vepar piedstavlja Demetiu i Atlantu. Herkul je uhvatio divljeg vepra sa Erimanta. U jevrejskoj tradiciji, vepar je neprijatelj Izraela koji uništava njegove vinograde. U heraldici, vepar je jedna od četiri životinje koje označavaju lov. U hinduzimu, Varaha, treča inkainacija Višnua ili Pradžapatija u obliku vepra, spasao je zemlju od voda haosa a bio je i prvi zemijoradnik. Vepar takođe piedstavlja Vadžravarahi, boginju zore i nebesku caricu, kao izvor života i plodnosti. U iranskoj tradiciji, „sjajni vepar" je u vezi sa Suncem, U Japanu je on Mesec. Označava hrabrost, osvajanje i sve vrline ratnika. U tevtonskoj i skandinavskoj tradiciji simbolizuje žetvu i plodnost. Vepar je olujna ži-
122 •
Endru T. Kamings
votinji, životinja pogrcba i sahrana i posvećen je Odinu/Vodanu, kao i Freju i Freji koji jašu na veprovima. Maske i Slemovi od vepra donosilc su ratnicima zaštitu. U Sibini je vepar bio simbol hrabrosti, osvajanja, stabilnosti, trajnosti i svih ratničkih vrlina. U sumersko-semitskoj tradiciji krilati vepar je ubio Tamuza. Vepar takode može biti glasnik bogova i doneti vesti od njih. U Vavilonu je bio sveta životinja. U keltskoj i gaelskoj tradiciji uvek je opisivan pozilivnim rečima.
Veverica Veverica označava sakupljanje i ostavljanje na stranu za budućnost. snalažljivost, promenu, brzu promenu smera, otkriče, sposobnost da se rešavaju zagonetke i problemi, ravnotežu izmedu primanja i davanja, izbegavanje opasnosti penjanjem na visoka mesta a u nekim kulturama je čak i znak upozorenja. U keltskoj, zajedno sa pticom, simbol je irske boginje Madb. U japanskoj simbolici ona je plodnost i obično je u vezi sa vinom. U skandinavskoj tradiciji veverica se zove Ratatosk i donosi kišu, vodu i sneg. U hrišćanstvu simbolizuje grabežljivost i pohlepu.
Vilin konjic Vilin konjic predstavlja kako iluziju tako i oslobadanje od iluzija, sagledavanjem stvari onakvih kakve jesu. Simbol je tajni života u letu, snage letenja i snage oluje. Predstavlja sposobnost da se iako pobegne, aktivnost, pokretljivost i brzinu. U raznim kulturama je povezivan sa promenom i sa sposobnošću da se razumeju snovi. Takode je povezan sa zmajem (zato se u engleskom jeziku i naziva zmajeva muva - dragonfly). Ponekad je po simbolici sličan leptini, kao simbolu besmrtnosti i regeneracije.
Svt o simbolima U kioeskoj simbolici vilin konjic je leto, ncstabilnost i slabost. U japanskoj. on je carska ali i duhovna moć. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, vilin konjic je „neprijatelj" - snaga zla.
Vo Vo ima složenu simboliku, i psihološki i istorijski gledano. U ezoteriji, on predstavlja Hipeborejce - Ijude koji su iiveli u zemlji večite sunčeve svetlosti, i totem je protiv „mraka", Negrosa. Poistovečuje se sa bogom Torom, sinom neba. U principu, vo predstavlja nadmoč sisara nad gmizavcima. Glavni sukob u njegovoj simbolici leži u njegovom tumačenju - s jedne strane kao simbola zemlje, tia, Velike majke i principa vlažnosti, a sa dnige kao simbola neba, Sunca a time i oca. Opisuje se kao lunama živodnja gotovo isto koliko i kao solama. Različid tumači smatraju da vola pie svega treba smatrad lunamom životinjom, i u početku je zaista i bio lunaran, a njegovi rogovi su predstavljali polumesec. S drage strane, kao solama životinja dolazi na dmgo mesto, odmah posle lava. Obično vo predstavlja mušku snagu u prirodi, obnavljajuču energiju Sunca koja je posvečena svim nebeskim božanstvima. On označava plodnost i razmnožavanje, zaštitničku mušku snagu, kraljevsku ličnost, ali i zemlju i vlažnu snagu prirode. Kada je lunaran i kada boginje Meseca, kao što su Artemida i Evropa, jašu na njemu, tada predstavlja i ukročenu mušku, animalnu prirodu. Jahanje na volu ili vo koji vuče kočije, simboli su solamog ratnika i u vezi sa nebom, olujom i Sunčevim božanstvima. Rika vola predstavlja kišu, grmljavinu i plodnost. Pošto vo predstavlja zaštitničku snagu, u vezi je sa oplodnim snagama Sunca, kiše, oluje, grmljavine i munje, i zato je povezan i sa suvim i sa vlažnim principom. Bogovi neba i vremenskih prilika na najranijim slikama prikazani su kao volovi, a boginje se obično pojavljuju u njihovoj pratnji.
124 •
Endru T. Kamings
Simbol vola je bio veoma Cest u sumerskoj i semitskoj kulturi. Muikarac-vo je obično ultitnik koji čuva uediite, blago ili vnti, i drži zlo na odstojinju. Volujski glava označava žrtvu i snut. Klanje voli u toku novogodiinje gozbe označivi smrt ziroe i rodenje stvaralačke tile. Prema tndiciji iz Asirije, vo je roden od Sunca. Žrtvovanje vola pojavljuje se u kultu Atisa i Mitrc. U budizmu vo je monlno ji, ego, i predstavlja Jamu, božanstvo smiti, koji se ponekad prikazuje sa glavom vola. U keitskoj tndiciji, bogovi volovi su božanska snaga i moč. Za druide, vo je Sunce a knva je zemlja. U kineskoj tmdiciji, vo je jedni od dvanaest životinja „dvanaest zemaljskih ogranaka". U hriičanstvu, vo simbolizuje brutalnu snagu. U starom Egiptu vo Apis je bio inkaroacija Ozirisa, i „dnigi život i sluga Ptaha". Obožavali su ga i u liku Mnvesa ili Merven, i bio je posvečen solamom Ra, koji je kao nebeski vo svakoga dana oplođavao boginju neba Nut. Geb, bog zemlje, bio je takode vo božice neba. Bedro vola bilo je falusna noga Seta, kao predstave piodnosti, moči i Severoog pola (na osi sveta). U grčkoj mitologiji, vo predstavlja božanstvo neba Zevsa ali i Dionisa koji je bio rogat a ponekad imao i gtavu vola, kada predstavlja muiki princip. Vo je bio posvečen Posejdonu, kome su vino u Efesu točili i nosili „volovi". Kao princip i moč vlažnosti, vo je predstavljao Afiroditu. U hinduizmu, vo predstavlja snagu, bizinu, plodnost i reprodukdvnu snagu prirode. Vo Nandin bio je prevozno sredstvo Šive, zaititnika zapada. On predstavija i Agnija, „moćnog vola” , i daje oblik Indri u njegovom oplodnom aspektu. Vo je takode životvorna duia Aditi, koja sve obuhvata. Moč koju daje soma ponekad se opisuje kao volujski moč. Rudn se sjedinjuje sa boginjom knvora. U innskoj tradiciji, vo predstavlja duiu sveta. Njegova sposobnost oživljavanja u vezi je sa Mesecom i kiinim oblacima kao simbolima plodnosti. Smatra se da je vo prvi stvoren od životinja i ubio ga je Ahriman. Iz njegove duie je nastalo sve ono ito se kasnije pojavilo. U minojskoj kulturi, vo
Sve o simbolima prediuvlja velikog boga. Bio je žnvovan zemlji i boianstvu zemljotreh . U nekim kulturama vo se smatrao tvorcem zemljotrcsa tako ito je prevrtao zemlju rogovima a njegova rika je zvuk koji se Cuje prilikom takvih potrcsa. Na Kritu vo se pojavljuje kao oplodujuća snaga prirode. U mitraizmu je označavao boga sunca a žrtvovanje vola bio je najvažniji kult koji je predstavljao prodiranje muikog principa u ženski. Takode je prcdstavijao trijumf nad animalnom pritodom čoveka. Lav i vo zajedno simbolizuju smrt. U rimskoj kulturi vo predstavlja Jupitera, kao nebesko božanstvo. Bio je žrtvovan Marsu i prcdstavljao Veneru i Evropu kao luname boginje. Evropu u zoru duž neba nosi solami vo. U skandinavskoj tradiciji vo je predstavljao Tora i bio je posvečen Freji. U sumerskoj i semitskoj, nebeski vo ore veliku brazdu na nebu. Raman, Aiur i Adad, koji jaiu na bikovima, zovu se „nebeskim volovima". Marduk se poistovečuje sa Gudibirom, „svetlosnim volom” . Sunce, Enlil ili Enki jeste „divlji vo zemlje i nebesa” . Sin, lunamo božanstvo, ima telo vola. Teiub, hetitski bog sunca, takode ima obličje vola. On je aspekt Eaa kao boga veitičjeg zanata i obično se u sumerskoj kulturi prikazuje kako drii dovratke. Baal, sirijski i feničanski bog, jeste solamo boianstvo plodnosd i zemlje i takode ga predstavlja vo. Akadski vo Jcoji usmerava” , usmeritelj, započinje godiinji točak sudbine. Krilati volovi su duhovi zaštitnici. U Zodijaku, vo, odnosno Bik predstavlja solami simbol koji označava stvaralačku moč proleča.
Vodomar Vodomar označava mir, sreču, Ijubav i smirenost uma, i povezan je sa mimim morima i okeanima. Takođe označava jasan pogled kroz emocionalne vode, zadovoljstvo svojim okruienjem i sposobnost da se
126 •
Endru T. Kamings
uroni u emocionalne vode u nameri da se iz njih izvuku lični inovi. U hriićantkoj tradiciji, vodomar se pominje u vezi sa legendom o Svetom gralu i ribarima sa Galilcjskog jezera koji su postali Isusovi apostoli Vodomar je simbol najveSiijeg medu ribarima, a njegovo ribarenje, prema hrišdanskoj simbolici, nije prosto „hvatanje Ijudi u mreiu” (kao što je Isus rekao ribarima na Galilejskom jezeru, koji <5e od tada postati ribari Ijudi umesto ribari riba). Ali vodomar isto tako označava sposobnost da se baci mamac u največe dubine i da se iz njih izvuče skriveno znanje. U kineskoj simbolici, vodomar predstavlja ničim pomučene dane, smirenost, lepotu, čast, brzinu, svaku dobro sašivenu žensku odeću i povučenu ili stidljivu prirodu.
Vuk Vuk, kao i mnoge druge grabljive životinje, ima dvostruku simboliku. Predstavlja smrt i ponovno rodenje, suočavanje sa krajem ličnog životnog ciklusa uz hrabrost i dostojanstvo, duhovno učenje, instinkt povezan sa inteligencijom, društvene i porodične vrednosti, sposobnost da čovek brani sebe i svoju porodicu i sposobnost da se zavaraju i nadviadaju neprijatelji. Takođe je i sposobnost da se prode neopažen, trajnost i stabilnost, sposobnost da se iskoriste promene i figura vodilja u snovima i meditaciji. Pa ipak, isto tako ima zemaijski i materijalistički simbolizam zla, proždiranja, besa i lakomosti i, zajedno sa gavranom. pratilac je starih božanstava smrti. U aihemiji je vuk, uz psa, dvojna priroda filozofske žive i predstavlja intelekt i znanje. U astečkoj kulturi, zavijanje vuka je bog plesa. U keltskoj, vuk u sumrak guta Sunce, oca neba. U kineskoj simbolici predstavlja pohlepu i proždrljivost. U hrišćanskoj on je zlo, nečastivi koji proždire i čini zlo stadu, surovost, lukavost, jeres i osoba ukočenih pogleda (postojalo je verovanje da vuk ima ukočen vrat). Simbol je
Sve o simbolima
*1 2 7
svetog Franje koji je pripitomio vuka Oubija. U suroegipatskoj kulturi vuk je simbol Hentimeniijua i Upuautua. U siaroj Grikoj i Rimu, vuk je posvećcn Aresu, odnosno Marsu kao simbol strainog besa, a posvećen je i Apolonu i Silvanusu. Vučica je othranila Romula i Rema, osnivaie Rima, i često je prikazivana u rimskoj umetnosti. Vuk predstavlja hrabrost i junaStvo. U jevrejskoj tradiciji, simbol je Venijaminovog plemena, surovosti, krvoiednosti, a pohlepni gospodari su uporedivani sa proždrljivim vukovima (Knjiga proroka Jezekilja, 22, 27). Vuk predstavlja i podmitljive sudije (Zefanija 3, 3). U skandinavskoj i tevtonskoj tradiciji, vuk je glasnik pobede, Odin/Vodan jaSe na vuku. Fenri, kosmički vuk, donosi zlo.
Zec Zec je tipična lunama životinja i simbol svih lunamih božanstava. On je gotovo univerzalno povezan sa Mesecom. S obzirom na tu jaku povezanost, on označava ponovno rodenje, obnovu mladosti, oživljavanje i intuiciju - svetionik koji svetli u mraku. Često se povezuje sa ritualnom vatrom i .iivotom kroz smrt”. Univerzalan je simbol plodnosti i narodni simbol stidljivosti, introvertnosti, oštrog uma, bizog bega i kukavičluka. Kao i pas i gušter, i zec se smatra vezom izmedu mesečevih božanstava i Ijudi. U zapadnom svetu beli zec označava sneg. Zečja glava ili noga koristila se kao zaštita od veštičarenja, ali sam zec se ponekad smatrao slugom ili prijateljem veštica. U Škotskoj, ova veza izmedu zeca i veštice izražava se imenom koje se korisd za oboje - malkin ili maukin. I u afričkoj tradiciji, uglavnom medu Hotentotima, zec se povezuje sa Mesecom. U indijskoj i budističkoj umetnosti, zec se pojavljuje sa polumesecom. U indijanskoj tradiciji veliki zec, Manabožo, otac i zaštitnik, tvorac je i inicijator promena - čovekovu prirodu nalik životinjskoj menja u humaničnu. Zec je heroj spasitelj, sudija i heroj zore, personi-
Endru T. Kamings fikacija svetli, veliki manitu (univerulni duh, uzviiena natprirodna sila), Zec tivi na meiecu sa »vojom bakom i smatra se „onim koji nam obezbeđuje svu vodu, gospodar duhova i brat snega”. U kineskoj simbolici zec predstavlja Mesec. Kao jin iivotinja, označava ženski princip, snagu jina, carsku suprugu. Takode je simbol dugovečnosti. Zec je četvrta od dvanaesi iivotinja zemaljskih ogranaka. Zec na Mesecu, sa tučkom i peharom, pnvi eliksir besmrtnosti. Branitelj je divljih iivotinja. Beli zec simbolizuje boianstva a crveni dobru sreču, mir, napredak i dobroćudne vladare. Crni zec označava dobru sreču i uspešnu vladavinu. Za festival Meseca pravile su se predstave običnih i belih zečeva. U starom Egiptu zec je predstavljao zoru, početak, otvaranje, periode i godišnja doba. Zec je bio simbol Tota a čak i u ovoj kulturi je bio povezan sa Mesecom. U egipatskim hijeroglifima zec je znak koji definiše koncept svemira. I u Evropi, uskršnji zeka simbolizuje zoni i novi život. Pripisivan je boginji meseca, verovatno tevtonskoj Ostari (Estri) ili anglosaksonskoj Eostri (Ester), po kojoj je engleska reč za Uskrs (Easter) dobila ime. Stoga zec predstavlja ponovno rodenje i regeneraciju onako kao Sto se Mesec obnavlja. U hrišćanstvu zec ima dodatnu simboliku plodnosti i požude, koja je zeca pretvorila u popularan simbol telesne žudnje i aktivnog seksualnog života. Sa dnige strane, beli zec podno Bogorodićinih nogu ozna-, čava pobedu nad požudom. I u grčkoj i rimskoj kulturi označava plod-; nost i pohotu i pripisivan je Afroditi i Erosu. Kupidon je ponekad predstavljan sa zecom pored sebe. Dodatna simbolika zeca jeste simbolika glasnika i stoga je pripisivan i Hermesu, odnosno Merkuni. U keltskoj kulturi zec se pripisivao lunamim božanstvima, kao i u mnogim drugim kulturama, ali takode predstavlja lovca jer su ga često iovili, pa su ga pripisivali i lovačkim božanstvima i obično prikazivali u nikama nekog od njih. U skandinavskoj tradiciji, Freju prate zečevi. U tevtonskoj kulturi, boginju meseca Holdu pratio je čopor zečeva koji su nosili baklje.
Sve o slmbolima
• 129
U budizmu, zec predstavlja potpuno iitvovanjc sebe, jer kad se Buda naljutio, zec je ponudio sebe kao žitvu i skočio u vatru. Zec je takode postao simbol jasne misli, primanja skrivenih i intuitivnih poruka, jake intuicije, skruienosti, iivota u skladu sa Covekovom ličnom inteligencijom i sposobnosti da se prevazide strah (nasuprot zecu kao simbolu kukavičluka). Takode je i simbol paradoksa i kontradikcija, obmane i lukavštine.
Zmija Zmija je prastari i pun značenja simbol koji se pojavljuje u gotovo svim kulturama. Njena simbolika može biti veoma pozitivna, ali s dnige strane može bid i najnegativniji simbol. Mnoga značenja simbolike zmije ponekad opisuju zmiju kao celinu, a ponekad se odnose na neke njene osobine kao 5to su kretanje, Ijigavost, otrov, način na koji napada svoj plen, njeno šištanje i slično. Orugi razlog zbog kojeg je ta simbolika toliko rasprostranjena proističe iz činjenice da je ona sama veoma rasprostranjena - na nju se može naiči u gotovo svakom delu sveta i ona živi na najrazličitijim staništima: na drveču, u pustinjama, planinama, poljima i u vodi. Zato se zmija može dovesti u vezu sa svim elementima. Veza sa elementom zemlje je očigledna i prirodna a takva je i povezanost sa elementom vode, budući da je zmija gmizavac i da razne vrste zmija žive u vodi. Vezu sa elementom vatre opisuje vatrena zmija a čak je i elemenat vazduha izražen u simbolici zmije - kroz zmiju sa perjanicom na glavi u astečkoj kulturi, i u simbolu krilate zmije. Zmija predstavlja energiju. Ona je jedan od primarnih simbola transformacije, izmicanja, otkrića tajni života, iskonske i osnovne energije, stvaralačke moći, besmrtnosti i natčulne energije. S druge strane je simbol uništenja, ruiniranosti, zla, zavodenja, materijalnih i seksualnih iskušenja, greha, degeneracije, principa zla koji postoji u fizičkom i ma-
130 *
Endru T. Kamings
terijalnom ivetu, i surove strane prirode. Suprotno simbolici negativne zemaljske moći zmije, ona se moie pojaviti i kao timbol visoke duhovnosti i duboke mudrosti. Kao posledica oblika njenog tela i kretanja koje podseća na talase, u mnogim kulturama je postala simbol mudrosti dubina. Zmije su prikazivane kao ćuvari izvora iivota i besmrtnosii, kao iuvari blaga, simboli skrivenog duhovnog imetka. Postoji jasna povezanost izmedu zmije i ienskog principa, kao što se vidi u priči o rajskom vrtu i u mnogim mitologijama. Mnoga ženska boianstva oko Mediterana prikazana su kako drie zmiju u rukama (Artemida, Hekata i Persefona), ili neki ienski likovi imaju kosu od zmija (kao što je Meduza). U astećkoj kulturi postoji iena zmija, Kuatlike, koja nosi suknju istkanu od zmija i majka je zemlje. U ceniralnoj Evropi je postojalo rasprostranjeno verovanje da će se vlasi iščupane sa ienske glave, pod uticajem meseca pretvoriti u zmije. Zmija je u starom Egiptu bila popularan simbol. Imena boginja sadržavala su u sebi hijeroglifski simbol koji je svojim oblikom predstavljao kretanje zmije, a koristio se i u rećima koje su se odnosile na kosmičke sile. Kao i kod ostalih reptila. i simbol zmije se koristio da bi označio najprimitivniji nivo postojanja i sam početak života. Iako zmija predstavlja sile zla ili demonske moći. ona može imati i pozitivno značenje i to onda kada se ove sile nauće, kontrolišu. i potisnu, a onaj ko ih koristi vlada njima a ne obmuto, i koristi ih zarad plemenitih ciljeva, kao što je napredak čovečanstva. U ovom vidu, zmija odgovara boginjama Nekhbet i Buto. Transformacija koju predstavlja zmija, pretvaranje njenih negativnih snaga u duhovne i njihovo podređivanje vrhovnoj nebeskoj sili, izraženi su u jednoj staroj legendi. Ona govori o tome kako je zmija obavila svoje telo oko Bude sedam puta, ali pošto nije uspela da ga zgnječi, postala je mladić koji se duboko poklonio pred Budom. Zmijina odlika da odbaci svoju kožu, pretvorila ju je u glavni simbol transformacije, regeneracije i obnove. Fito iz Aleksandrije bio je ve-
Sve o simbolima oma impreiioniran ovom zmijinom osobinom, i tvrdio je da ona time odbacuje i svoje poodmakle godine. Takode je verovao da zmija može i da ubije i da leči (i zaista, lek za zmijski otrov se pravi od tog istog otrova), i zato je ona simbol svih agtesivnih snaga. i pozitivnih i negativnih. Filo je takode verovao da je zmija najspiritualnija od svih iivotinja. Jung pominje da su gnostici povezivali zmiju sa kičmenim stubom i kičmenom moidinom, i smatrali je primerom načina na koji se podsvesno izražava iznenadno i neočekivano. a ponekad čak na jedan agresivan i Itetan način. Sa psihološke tačke gledišta. Jung je zmiju smatrao simbotom poremečenih izliva podsvesnog, tj. aktivacijom destruktivnog potencijala podsvesti. Veza zmije sa kičmenim stubom, kičmenom moždinom i vitalnošću, dobro je izražena u zmiji kao kundalini simbolu. U jogi, kundalini, odnosno zmija, obmotana je u vidu prstena (kondla) pri dnu kičmenog stuba. Ali nakon intenzivnog treninga kojim se podižu duhovne firekvencije, zmija opušta svoj prsten i isteže se kroz čakre, dok ne stigne do čakre trečeg oka. Prema hinduizmu, ovo je trenutak kada pojedinac ponovo otkriva osečaj večnosti. Neki ovaj opis smatraju simbolom za rastuču snagu koja dolazi iz genitalija i osnovne čakre seksualnosti, fizičkog sveta i osnovnog instinkta za opstanak, i penje se ka carstvu duhovnih misli. Neki zmiju smatraju simbolom životne sile koja odreduje i život i smrt i zato je povezana sa točkom života. Povezanost izmedu zmije i točka života izražena je gnostičkim simbolom ouroborosa, zmije koja grize sopstveni rep i pola je bela a pola cma (kao kineski jin i jang simbol). Takođe izražava osnovnu ambivalentnost zmije, s obzirom da prikazuje dva aspekta životnog ciklusa (aktivni i pasivni, pozitivni i negativni, stvarajući i razarajući). U afričkoj kulturi zmija se smatrala kraljevskim simbolom, simbolom uskrsnuća i sredstvom za prelazak u večni život. Nebeska zmija je takođe i duga. Okružuje zemlju ili čuva blago, ili je duh groma i poi-
132 •
Endru T. Kamings
stovećuje te u munjom. Zmija se povezuje sa vodom i plodnoiću, i moie biti narodni junak ili prvobitni predak koji je iovečanstvu dao prvi iitni klas. U indijanskoj kulturi, zmija je biće groma i donosilac lciSe, ali i neprijatelj gromovite ptice. Lunama je i ima veStičje moći. Ona je koplje bogova, simbol večnosii i predznak smrti. Rogata zmija je duh vode, oplodujuća snaga vode. Zmije su posrednici izmedu čoveka i podzemnog sveta. Među australijskim Aboridžinima, zmija je muSki princip, munja, i njeno prisustvo može biti znak tradnoće. Nasuprot rasprostnmjenoj lunamoj simbolici zmije, u astečkoj kulturi Sunce se predstavlja pematom zmijom, kombinacijom Kuacel ptice i zmije. Takcde predstavlja vetar, kiSu, grom i munju, iskonski pokret vetra i vode, dah iivota, znanje, večnu tvoievinu i posrednika izmedu čoveka i boga. Ptica grabljivica koja drži zmiju-boga iz koga je stvorena krv čovečanstva, simbol je raskida početnog jedinstva i javljanja podele i različitosti u materijalnom svetu. U budizmu, zmija koja se pojavljuje u srediStu kruga postojanja predstavlja Ijutnju, sa svinjom predstavlja pohlepu i neznanje a sa petlom telesnu požudu. Sve troje zajedno označavaju grehe koji Ijudsku vrstu vezuju za svet iluzija i točak postojanja. Zmija se ponekad poistovecuje sa Budom, koji je sebe pretvorio u zmiju (naga) u nameri da u vreme kuge i patnji spase Ijude. U keltskoj kulturi zmija se izjednačavala sa isceliteljskim vodama, i simbol je Brigite kao majke boginje. U kineskoj kulturi obično se poistovećuje sa zmajem, i retko se pojavljuje u vidu zmije. Kada je ne poistovećuju sa zmajem, onda je simbol zla, razaranja, negativnog, ptevare i obmane, i jedna je od pet otrovnih stvorenja. Ona je i šesta od dvanaest živodnja zemaljskih ogranaka. U hrišćanstvu, stav piema zmiji je dvostruk, mada je ona obično simbol zla. Ponekad može da predstavlja Isusa kao mudrost ili nečastivog u njegovom zemaljskom vidu. Ona zavodi, kao neprijatelj boga, koga čovek mora potpuno sam da nadvlada. Kada je obavijena oko drve-
Sve o slmbolima ti života, pozitivan je limbol mudrosti, a kada je obavijena oko drveta znanja, simbol je nečastivog i zla. U staroegipatskoj kulturi, kobn je nebesko i nadmoćno bide koje označava kraljevsku mudrost i moć, znanje i zlato. Apep, odnosno Set u svom negativnom aspektu, jeste zmija magle, „demon tame", razaranje i raine i surovi aspekt sunca koje prži. U staroj grčkoj kulturi zmija označava mudrost, princip iivota, uskrsnuče i isceljenje. Kao simbol lečenja, pripada Eskulapu. Hipokritu i Hermesu. Posvečena je Atini kao simbol mudrosti. Zmija je takode i falusni simbol koji označava strasti, a koje oživljavaju i muSki i ženski princip. U hinduizmu zmija je šakti, priroda, kosmička moč i haos. Kao kosmički okean, Višnu spava na zmiji koja leži na prvobitnim vodama, simbolu haotičnog stanja pre stvaranja. Zmiji su se pripisivale magične moči i zaStita od verskih proganjanja. Ovo možda proističe iz toga da je zmija od svih životinja najviše verski „proganjan” simbol, primami simbol zla u raznim kulturama - a i dalje se ne može istrebiti, ni fizički, ni u svojoj pozitivnoj simbolici. Simbol orla koji u svojim kandžama nosi ranjenu zmiju, označava trijumf snage duha nad nižim, zemaljskim snagama. Jelen koji kopitom gazi zmiju takođe simbolizuje trijumf dobra nad zlom. Dve zmije simetrično obavijene oko Merkurovog štapa, kaduceja, označavaju ravnotežu, a kao medicinski simbol često se koriste u homeopatiji i predstavljaju princip izlečenja bolesti onom istom stvari koja ju je izazvala. Vatrena zmija je solami simbol koji označava pročiščenje i prelazak sa zemaljskog u nebesko stanje. Morska zmija kombinuje simboliku zmije kao stvorenja podsvesti i dubina. Ako ima više od jedne glave, broj glava označava simboliku tog broja. Krilate zmije su solami simbol i predstavljaju zajednicu uma i materije, jedinstvo orala i zmije i jedinstvo svih suprotnosti. One takođe simbolizuju brzo razumevanje.
134 *
Endru T. Kamings
U alhemiji, krilata zmija predslavlja princip promenljivosti a ona bez krila princip stabilnosti. Razapeta zmija označava učvršćivanje promenljivog ili nestalnog. Alhemičari su zmiju videli i kao simbol ,ienskog u muškom". Dve zmije obavijene jedna oko druge predstavljaju vreme i sudbinu, dve velike vezujuće sile. Simbol zmije kao duge koja gasi svoju žed u moru, može se naći u francuskoj, indijskoj, afričkoj, indijanskoj i aboridžinskoj simbolici. Zmija je glasnik zmije duge (prema indijanskoj i aboridžinskoj tradiciji). Zmija pokreće munje (prema Indijancima) i predstavlja princip transformacije (van duhovnih i mentalnih transformacija - pretvarajući telo šamana u životinju ili neko drugo biče). Isto tako, zmija služi šamanu kao magični konopac koji ga povezuje sa svetom duša.
Žaba Žaba predstavlja prelaz sa elementa zemlje na elemenat vode i obrnuto, budući da je ona amfibijsko biće. Lunama je životinja i postoje mnoge legende o Ja b i na mesecu". Takode igra veliku ulogu u ceremonijama prizivanja kiše. Ona donosi kišu koja predstavlja pročišćenje i čistoću, plodnost i erotičnost. Pošto izranja iz vode oznaćava transformaciju, ponovno rodenje i obnavljanje. „Velika žaba” koja pridržava vasionu predstavlja primamu tvar, onda dok je cma i neobradena ili izdeljena. Predstavlja elemenat vode i praiskonski mulj, osnovni materijal stvaranja. U keltskoj tradiciji žaba oznaćava gospodara zemlje i isceliteljsku snagu vode. U kineskoj kulturi predstavlja jin, lunami princip. Žaba u bunam predstavlja osobu sa ograničenom moći shvatanja i bez ideja. U hrišćanstvu žaba ima ambivalentno značenje. Predstavlja ponovno rodeoje ali i odbojni aspekat greha, zemaljska uživanja, jeres, pohlepu, zlo i zavist.
Sve o simbolima U starom Egiptu, zclena 2aba sa Nila oznaiava nov živoi, obilnost, plodnost i popustljivost. Simbol je regenerativnih i oživljujućih moći prirode, dugovečnosti i snage koja proizilazi iz slabosti. Žaba predstavlja Heket kao embrionsku snagu u vodi, i čuvara majki i novorodenih beba. Takode je simbol Izide i Herite, boginje koja je Izidi pomogla da oživi Ozirisa. U kulturama antičke Grče i Rima, žaba je simbol Afrodite/Venere i simbol plodnosti, telesne želje i harmonije medu Ijubavnicima. U hinduističkoj tradiciji „velika žaba” koja pridržava kosmos označava prvobitnu, cmu, neizdiferenciranu materiju. U indijanskoj tradiciji ona je životinja koja podseća Ijude na sve oblike života u vaseljeni, razumevanje emocija i pesama koje slave početak prastarih izvora vode. Prema gospođi Belavski. žaba je jedno od glavnih biča koja su povezana sa idejom stvaranja i ponovnog rodenja, ne samo zato što je amfibijska po prirodi nego i zbog promenljivih perioda svojih pojavljivanja i skrivanja.
Žaba krastaia Žaba krastača je lunama životinja koja se vezuje uz princip vlažnosti. S obzirom da se pojavljuje i nestaje kao Mesec, lunama je i simbolizuje izdizanje iz mrtvih. Takođe može da predstavlja zlo, nešto vredno prezira i odbojno, kao i snut. U nekim kulturama predstavlja zemlju, vezu sa različitim stupnjevima svesti, promenu sreče, dugovečnost i prikrivanje otrova. Kao i za zmiju, i za žabu krastaču se kaže da ima dragulj u glavi. U alhemiji ona označava mračnu stranu prirode. Spora je ali plodna. Označava ostatke, razvaline i zemnu tvar. Kod Indijanaca ona je mračni Manitu (univerzalni duh, natprirodna sila), mesečeva voda, sile tame i zla koje ovladavaju pozitivnim Manituom. U keltskoj tradkiji ona ponekad zamenjuje zmiju kao snagu zla. U kineskoj, ona je jin princip, lunami, ono Sto se ne može dostići, dugo-
136
•
Endru T. Kamings
veinost, imućnost i ostvarivanje unde. Žabt u tri noge tivi m Mesecu i njene tri noge simbolizuju tri stadijuma Meseca. U iranskoj simbolici ona predstavlja Arinutna, zlo, zavist, pohlepu, gramzivost ali i plodnost. U meksičkoj, simbolizuje zemlju i svetu pečurku koja daje prosvetljenje. U hriičanstvu, ona je nečastivi i pohlepa. U veštičarenju, ona je predstava veštice i dobre sreće.
Ždral Ždral je simbol svetlosti i proleča, dugovečnosti, novog znanja i elegancije, a u šamanizmu i simbol zvezdanih putovanja. Takode predstavlja pomaganje drugima, mudrost, sposobnost da se vide sve stvari u vezi sa tajnama, i jedinstvenu upotrebu glasa. U iirokom opsegu kultura od Kine do Mediterana, ždral je alegorija pravde i dugovečnosti i simbol dobre, istrajne i vredne duše. On je glasnik bogova, predstavlja komunikaciju sa bogovima i sposobnost da se stupi u više stupnjeve svesti. U keltskoj tradiciji, on je obličje Pvila, kralja podzemlja, glasnika koji predvida rat ili smrt. Takođe označava štedljivost i škrtost, kao i zlu ženu. U kineskoj tradiciji zovu ga „patrijarhom plemena pematih stvorenja”. Ždral je ovde glasnik bogova, veza izmedu neba i zemlje, prenosilac duša u zapadni raj, besmrtnost, dugovečnost, zaštitničko materinstvo, budnost i oprez, napredak, visoki politički položaj i sreča. Ždral je obično povezan sa suncem i borovinom. Potpuno beli ždralovi sti svete ptice koje žive na svetim ostrvima. U Japanu, „časni gospodin ždral” ima potpuno isto značenje kao u Kini. U hriščanskoj tradiciji ždral označava budnost, odanost, Ijubaznost i dobar red u monaškom životu. U grčkoj i rimskoj tradkiji bio je posvečen Apolonu kao glasnik proleča i svetlosti.
Mitološke životmje, legendaraa bića i čudovišta
Aidaja Aidaja je čudovište koje je kombinacija ptice i gmizavca. Ima iiIjatu glavu, obično ptičju, ptičje kandže sa tri prista i telo zmije. Kada joj se telo završava još jednom glavom, naziva se Emfisbana. Njeno ime na grčkom (bavlisk) znači „mali zmijski kralj” . U srednjovekovnim spisima stoji da se ona rada iz jajeta bez žumanceta, koje je izlegao petao a na njemu kasnije ležala žaba krastača, na površini gnojiva. Opisuju je da ima rep sa tri zavrietka, oči koje blešte i kninu na glavi, ponekad krunu sa tri vrha. Prema nekim drugim mitovima o aždajinom rodenju, ona se rada iz ženske menstnialne krvi, iz kose žene koja ima menstruaciju ili od zmija iz Gorgonine kose. Srž ovih mitova jeste ideja da je ženska menstnialna krv nešto tajanstveno. Verovalo se da je aždajin pogled smrtonosan, i da ju je moguće ubiti samo uz pomoć ogledala, kao što je Persej ubio Meduzu. Ovo verovanje je povezano sa mitom o Gorgoninoj glavi i idejom o „urokljivom oku” . Aždaja se takođe pojavljuje u istočnim kulturama, u kojima je prikazana
138*
Endru T. Kamings
kao kombinacija petla, zmije i iabe krastače. U hriSćanstvu ona simbolizuje zlo, Antihrista i jedan od četiri aspekta nečastivog. U skladu sa opažanjem da su mitoloSke životinje zapravo projekcija različitih vidova Ijudske psihe, aidaja je po svojoj prirodi očigledno povezana sa paklom, s obzirom na simbole trojstva koje sadrži. Ima rep sa tri završetka i noge sa tri kandže, koje predstavljaju suprotnost svetom trojstvu (kao i Kerber, pas pakla), i dve istaknute ,,zle” komponente, zmiju i žabu krastaču. Aždaja je jedna od mnogih čuvara blaga koji se često pominju u bajkama.
Bauk Reč gobiin (od koje je sastavljena engleska reč hobgoblin sa značenjem ,,bauk“ ) znači vetar. Bauk je duh ognjišta, kamina (glavne vatre u kući). Verovanje u bauke započelo je u Evropi, u prastara vremena kada su se mrtvi rodaci sahranjivali u kući pod pragom ili ognjištem. Stoga je bauk u početku bio zaštitnički duh koji je štitio članove porodice i porodični dom, poput kućnih duhova u kulturama Istočne Azije. Nastavio je da se pojavljuje u ovom značenju čak i kada su Ijudi počeli da sahranjuju svoje mrtve izvan kuće. Ali kada je hrišćanstvo zamenilo paganska verovanja, bauk je bio demonizovan i postao je demonska figura, baš kao i druga mitološka bića koja prvobitno nisu bila zla. (To je bila posledica veoma različitog shvatanja dobra i zla u paganskom svetu u odnosu na hrišćanski ili monoteistički pogled uopšteno.) Pošto u paganskom svetu o bauku nije bilo legendi koje bi ga prikazale kao zlobno biće, nije postao neki „značajan” demon nego je ostao mali i minoran, bez nekih izrazitih destruktivnih moći.
Sve o simbolima
• 139
Behemol Behemot je verovatno označava kvalitet zemlje, ki koji označava kvalitet mora. Biblije veniju da je behemot slon. Neki smatraju da je p skim božanstvom Ganešom, I telo i glavu slona, kao i ogroi hemot je u hriščanstvu spušte na sa velikim stomakom, kao rezultat opisa u Knjizi o Jovu, u kojoj su gotovo dva poglavlja posvečena opisu behemota. „Gledajte sada behemota... njegovu moč u njegovim slabinama, i njegovu snagu u miSićima njegovoga stomaka. On ukrućuje svoj rep kao kedrovinu: žile njegovih bedara su isprepletane. Njegove kosti su mesingane cevi; njegovi udovi su kao gvozdene šipke. On je početak Gospodnjih puteva: neka ono što ga je stvorilo prinese njemu svoj mač! On leži pod bodljikavim žbunjem, pod okriljem trske, i močvara... Gledajte, on ispija reku!... Veruje da će mu reka ubaciti hranu u usta... Njegovo kijanje baca svetlost a njegove oči su kao kapci jutra. Iz njegovih usta izlaze buktinje... Iz njegovih nozdrva izlazi dim. U njegovom vratu prebiva snaga... Komadi njegovog mesa su čvrsto povezani. Čvrsto leže na njemu; ne mogu se pomeriti. Njegovo srce je tvrdo kao kamen...” (Jov 40; 41). Niko ne može da savlada behemota. Mačevi, koplja i praćke ne mogu mu ništa i on je kao .Jcralj sve ponosite dece”.
Bukefal Bukefal je čudovište polučovek, polubik. Na nekim spomenicima, Herkul se prikazuje u borbi sa Bukefalom. Kao i Kentaur, on je živo-
140 •
Endru T. Kamings
tinja koja simbolizuje dvojnu prirodu ioveka - materijalne, zemaljske, inttinktivne sile koje čoveka spuitaju na nivo iivotinje, nasuprot znanju, mudrosti i boianskoj duhovnosti koje uzdižu čoveka i približavaju ga bogu. Za razliku od Kentaura, Bukefal naglaSava niže i zemaljske elemente u čoveku. Borba Herkulova protiv Bukefala je dobro poznat simbol borbe protiv negativnih i zemaljskih sila koje se prikazuju kao sekundame za čoveka. Ove sile zapravo predstavljaju čovekove zemaljske odlike i borba protiv njih je akt pročišćenja. Borba junaka protiv čudoviita kao Sto su Minotaur ili zmaj treba da se tumači na isti način, i ovo tumačenje nalazi podršku u jevtejskoj poslovici ,Jco je junak, do onaj koji prevladava svoje nagone".
Či-Lin (Ki-Lin) Či-Lin (ili Ki-Lin) predstavlja jin i jang i ponekad se poistovećuje sa jednorogom. On je veza muškog i ženskog, celovitost i čistota. ČiLin je jedno od četiri duhovno blagoslovena bića i predstavlja suštinu svih pet elemenata. On je jin isto koliko i jang živodnja, i označava nežnost, velikodušnost, dobrn volju, dugovečnost i zdrav razum. Jahati na Či-Linu znači dostići slavu. On je bio simbol vojnih oficira visokog ranga i plemenitog porekla. Njegovo telo se sastoji od pet boja: crvene, žute, plave, bele i crne, a njegov glas zvuči kao zvona. Prema legendi, on živi hiljadu godina i smatra se najplemenitijom od svih životinja.
Svt o simbolima Emfisbana Emfisbana je čudovište identično aždaji. samo Sto ima jlavu sa svake strane tela i zato moie da gleda u oba pravca. Emfisbana je čuvar „velike tajne” , prema italijanskom rukopisu iz 16. veka. Ovaj simbol se prilično često pojavljuje u heraldici. Bio je poznat i Orcima, a ime potiče od verovanja da, zahvaljujući svojim dvema glavama, može da se kreće podjednako dobro i napred i nazad. Ponekad je prikazuju sa krilima slepog miša a neki je smatraju simbolom straha i bola koji uzrokuju ambivalentne situacije.
Feniks Čarobna ptica, koja je velika kao otao, ima neke sličnosti sa fazanom. Feniks se opisuje kako se rađa iz vatre i univerzalan je simbol uskrsnuća i večnosti, smiti i ponovnog rodenja, i obnove vatrom. Prema legendi, kada vidi da mu se približava smit, feniks gradi gnezdo u krošnji drveta slatkog mirisa i počinje da izvlači smolu u nameri da pokaže punu snagu sunčevih zraka, sve dok u plamenu ne izgori do pepela. I onda dnigi feniks izroni iz koštane srži prethodnika. Feniks ostaje mitav tri dana (tri dana označavaju opadanje meseca) i tek se onda pojavljuje iz pepela. Zato je on i lunaran simbol (jer i mesec se pojavljuje i nestaje), ali je i solaran simbol pošto je „ptica vatre” koja predstavlja nebesku kraIjevsku ličnost, plemstvo i jedinstvenost. Takode oznaćava nežnost s obzirom da ne remeti stvari na koje sleće i ne hrani se ničiin što je živo, već samo rosom (koja predstavlja božansku milost). Feniks se u raznim kulturama, u najvećem broju opisa rajskog vita, povezuje sa ružom. U turskoj tradiciji, feniks se naziva Kerkis a u persijskoj Simuge. Dobro je poznat simbol ciklusa uništenja i obnove. U alhemiji, povezan je sa crvenom bojom, regeneracijom univerzalnog života i uspešnim
142 *
Endru T. Kamings
dovrfenjem proces«. Predslavlja maicrijalizaciju magnum opui-a - velikog dela. U majanskoj, toltečkoj i asteikoj kulturi feniks označava solamu moc, blagoslove, sreču i Kecela, prijatelja Kecalkoatla. U Kini, feniks se smatra carem svih ptica i solamim simbolom. U kineskoj kulturi, feniks je Peng-Huang, koji se naziva „skerletnom pticom” ili „pltmenom tvari". On je jedna od četiri duhovno blagoslovena odnosno sveta bića, i kao zmaj i Či-Lin sa kojima je u vezi, uvek je i jin i jang. Kada je mužjak, naziva se Peng. Jang je, solama i vatrena ptica. Kao ienka je Huang, jin i lunaran. Huang predstavlja lepotu, nežnost, osećanje i mir. Kada se feniks pojavljuje sa zmajem koji označava cara, postaje potpuno ženski i označava caricu. a zajedno označavaju dva vida carske moči. Takode je simbol braka i predstavlja „neraskidivo prijateljstvo”, ne samo venčanog para, več i medusobnu povezanost izmedu jina i janga u univerzumu i podničjima dvojnosti. Kao i zmaj i Či-Lin, feniks je takode sačinjen od brojnih raznolikih elemenata i predstavlja celokupni kosmos. Ima glavu pauna (koji predstavlja sunce), leđa lastavice (predstavljajuči mesečev srp), krila mu predstavljaju vetar, rep drveće i cveče a noge z*mlju. Ima pet boja koje predstavljaju pet vrlina. U jednom starom kineskom obredu, kaže se o feniksu: „Njegova boja oduševljava oko, njegova smirenost je znak vrline, njegov jezik govori istinu, njegov glas peva meiodiju, njegovo srce se povinuje zakonima, njegove grudi sadrže blaga književnosti a njegove snažne kandže su moćno oružje prodv onih koji čine zlo”. Pojava feniksa je bila veoma povoljna u svakoj prilici i simbolizovala je mir i dobni vladavinu, ili pojavu čoveka velike mudrosti. Par feniksa označava spoj cara i mudraca. U japanskoj simbolici, feniks označava sunce, pravdu, odanost i poslušnost. U staroegipatskoj kulturi, feniks se poistove-
Sve o slmbolima ćuje sa Benu, sunćevom pticom. Kao solama ptica oznaćava uskrsnućc i većnost, i u vezi je sa Ra. U rimskoj kulturi feniks je oznaćavao ponovno rodenje i trajno postojanje Rimske Imperije. U hriićanstvu je feniks uskrsnuće, pobeda života nad smrću i Isusovo vaskrsnućc nakon tri dana. Uopšteno, feniks prcdstavlja trijumf nad smrću, veni i trajnost. Prema psihološkom tumaćenju, feniks postoji u svakom od nas i omogućava nam da proživimo svaki trenutak i nadvladamo svaku trcnutnu smrt - spavanje, san ili promenu.
Gargojli Gargojli su ćudovišne glave Ijudi, životinja, ili mitoloških bića. Oni se u srcdnjevekovnoj hrišćanskoj umetnosti pojavljuju kao simbol univerzalnih sila ili kao demonska bića podzemlja. Takode su ih predstavljali kao zatoćene - kao zatvorenike pod vladavinom uzvišene duhovnosti. Zato su ih u umetnosti uvek prikazivali kao savladane od strane andela ili nebeskih bića, i zato nikada ne stoje u centru. Neki ih smatraju „zlim duhovima” koji izleću iz crkve a neki „proteranim zlom” .
Garuda Gamda je ptica, i u hinduskoj mitologiji prevozno sredstvo boga Višnua. Nazivaju je „plicom života" i ponekad je izjednaćavaju sa feniksom. Gamda predstavlja
144 •
Endru T. Kamings
nebo, tunce, pobedu. Izlete te iz jajeu u vidu odrasle jedinke i gnezdi se na drvetu iivou, drvetu koje ispunjava sve ielje. Gamda se bori pro(iv nagaia, mitskih zmija u hinduizmu.
Gncm Gnom je biče povezano sa elementom zemlje. Neki veruju da je poreklo reči gnom u grčkom glagolu ,$nome", što je i koren reči znanje, a za gnome se veruje da poseduju bogato znanje o Ujnama zemlje, minerala i podzemnih procesa stvaranja. Gnomi, koji se u bajkama pojavljuju kao manji od ljudi a veći od patuljaka. iive u mdnicima, pecinama i procepima u zemlji. Oni poznaju kamenje, stene, metale, minerale i dr»go kamenje, kao i tehnike njihovog vađenja. Uglavnom se pojavljuju u nemačkim narodnim bajkama. Pomaiu mdarima i kovačima. Gnoma obično prikazuju sa čekićem u nikama, čizmama na nogama, rumenim licem i bradom. U nekim krajevima u Nemačkoj i dalje postoji verovanje da gnomi žive u napuštenim rudnicima i skrovitim pećinama, i mogu da ubiju onoga ko stupi nepozvan na njihovu teritoriju, tako što pokrenu odron kamenja.
Gorgona U grčkoj mitologiji, postoje tri Gorgone - iene sa kosom od zmija. Gorgone predsuvljaju strah i uias, i Veliku majku u njenom stravičnom i destmkdvnom vidu unišuteljke. Najpoznadja od svih Gorgona je Meduza, čiji pogled pretvara ljude u kamen. Ova njena osobina nije nestala ni kada joj je odsečena glava.
Sve o simbolima
• 145
Grifon Grifon je biće sa glavom i krilima orla a telom lava. Ima đugačak, zmijolik rep. Kombinacija je dve uzvišene životinje, povezane sa suncem - orla i lava, i ova kombinacija označava dobrohotnu prirodu ovog stvorenja. Grifon takode označava sunce, nebo i svetlost zore koja se pretvara u zlato, bogatstvo sunca i udruženu snagu lava i orla. Kao čuvar blaga, on označava budnost, oprez i osvetoljubivost. U staroj Grčkoj, bio je posvećen Apolonu kao solama životinja, Atini kao mudrost i Nemezis kao osveta. Bez krila, on je mužjak. Kada stoji uz drvo života ili neki sličan simbol, grifon predstavlja čuvara staze ka iskupljenju. Sa psihološke tačke gledišta, grifon je veza izmedu mentalne energije i snage univerzuma. U srednjovekovnoj hrišćanskoj umetnosti, on je popularan simbol i obično označava ambivalentnost. Time on predstavlja i nečastivog i spasitelja, ali isto tako i duhovnu i svetovnu moć pape. U jo5 starijim vremenima, označavao je nečastivog i sve one koji progone hrišćane. U istočnim kulturama, poistovećuju ga sa zmajem i kao i on, grifon označava mudrost i prosvetljenje.
Harpija Harpije su čudovifta sa glavom i grudima žene, i kandžama ptice grabljivice. Kćeri Neptuna i mora (Tetide), takode se nazivaju „Zevsovim psima" (jer imaju užasno ružan miris). Povezane su sa iznenadnom smrću, olujama i nepogodama, i predstavljaju ženski princip u svom destruktivnom vidu. Neki ih
146•
Endru T. Kamings
smatraju timbolom muikog straha od icna ,,sa kandiama". Drugi psiholoSki aspekt ove mitoloSkc zveri je otelotvorenje zla ili zločina, u dvojnom vidu krivice i luzne. Na joS dubljem ftlozofskom nivou. definilu se kao predstava „zlih aspekata kosmičkih sila". Ponekad je naglasak na njihovoj dinamičnoj prirodi. U ovom slučaju, prikazuju se kao „nagli pokret". U srcdnjevekovnoj umetnosti, ponekad se pojavljuju kao simbol zodijačkog znaka Device koja ima muzičke karakteristike.
H iin Hidra je slepo čudoviSte u obliku zmaja ili zmije sa sedam glava, koje simbolizuje životinjsku životnu snagu. Broj sedam je povezan sa nizovima univerzuma kao Sto su dani u nedelji, planetarna božanstva, planete, sedam vrlina, sedam smrtnih grchova itd. Pobeda nad sedmoglavim čudoviStem može označavati pobedu nad zlim uticajima planeta i čovekovim najnižim, najosnovnijim nagonima.
Himera Himera je čudovišna kči Tifeja i Ekhidne. Ima glavu lava, telo jarca i rep zmaja. Ponekad ima drugaćiju glavu, jarca ili antilope, i iz usta joj kulja plamen. Simbol je složenog zla, oluja i vetrova, opasnosti na kopnu i mora i zavrSetka postojanja. Belerofont, koji jaSe na Pegazu (videti dalje), je onaj koji ju je ubio.
Sve o simbolima
• 147
Inkubus i Sukubus Poreklo imena Inkubus je u iznzu „prenoćiii” , kao i u rečima Jeiati na (jajima), izleči (mladunčad, ideje)". U stara vremena hramovi su obično imali izolovane, mračne, nalik materici prosiorije sa sličnim značenjem inicijacije, u kojima su Ijudi mogli da ostanu preko noči radi izlečenja, inicijacijc ili čekanja na viziju ili prosvetljenje. SveStenici koji su nadgledali hram i ove prostorije, nazivali su se Incubi. a kasnije, kada su hriščani počeli da na silu preobracuju religiozna uverenja pagana, postali su Inkubus - užasni, preteći, zastrašujući demoni. Ideja materice koju su predstavljale inkubi prostorije, pridružila se ideji o nečistoći svega što se ne poklapa sa religijom. Tu je dodat i iskonski muški strah, nesigumost u vezi sa očinstvom nad detetom koje se nalazi u ženskoj materici. I stoga je Inkubus, kada je patrijarhalno hrišćanstvo zamenilo paganizam sa svojim jakim matrijarhalnim odlikama, postao užasni demon koji zavodi i oplodava žene tokom spavanja. Govorilo se da, nakon što bi Inkubus posetio ženu, običan muškarac više ne bi bio u stanju da je zadovolji, kao posledica Inkubusove velike požude i poznavanja tajni seksa (a seks je u hrišćanstvu bio problematična tema). Ženska varijanta Inkubusa je Sukubus ili Sukuba, koja ima slične osobine kao Lilit (videti dalje) - ona čini da muškarci imaju erotske snove i krade njihovu spermu u nameri da sebe oplodi. Crkveni autoriteti su se naširoko raspravljali oko toga da li ovakva stvorenja mogu da imaju decu. Neki su izneli pretpostavku da Sukubus može da se pretvori u Inkubusa, i sa spermom koju je ukrala od muškarca, oplodi ženu. Dugo vremena se smatralo da su erotski snovi i košmari uzrokovani ovim parom.
1 48 *
Endru T. Kamings
Jtdnorog Ova mitoloSka životinja ima telo konja i jedan rog na sredini čela. Označava ženski i lunarni princip, zajedno sa lavom koji označava muSki i solami princip. On predstavlja gracioznost, čistotu, retkost, devičanstvo, savrfcnu dobrotu i uzviSene osobine, snagu uma i tela i ono što se ne može iskvariti. Takode prcdstavlja mač ili božansku rcč. Kada se dva roga sastave u jedan, to označava jedinstvo suprotnosti i savršenu moć vladanja. Univerzalnost ove životinje koja ne postoji u prirodi je iznenadujuća. Možemo je naći kao dobro poznat kultumi simbol u mnogim različitim kulturama, kako u istočnom, tako i u zapadnom svetu. Jung, koji je proučavao veze izmedu psihologije i alhemije, istraživao je mnoge aspekte ove mitološke životinje. Zaključio je da, uopšteno, ona nema jedno jasno i odrcdeno značenje, nego raznoliku simboliku koja karakteriše životinje sa jednim rogom, i one stvame i izmišljene, kao što su sabljarka ili neke vrste zmajeva. Jung je napomenuo da se jednorog ponekad pretvara u belu golubicu, i izneo mogućnost da je on s jedne strane povezan sa prastarim čudovištima a sa druge, da predstavlja muževnu, čistu i prodiruću silu. U alhemiji, jednorog označava živu, zajedno sa lavom koji je sumpor. Da bi se uhvatio jednorog, devojka koja je devica čekala je u polju. On bi došao i spustio glavu u njeno krilo, i tako bi ga uhvatili. Isusa ponekad prikazuju kao jednoroga, a jednorogov jedini rog simbolizuje Isusovu nepobedivu moć pošto on predstavlja jedinog sina Božjeg ili ono jedinstvo izmedu njega i njegovog oca. Kao usamljenička životinja, on je i sim-
Sve o simbolima
• 149
bol monaSkog iivoia. Kao timbol čistote, devičanstva i nežnosti predstavlja Bogorodicu i tve vrline. Sa druge stranc, u antičkim tradicijama, jednorog te ponekad pojavljuje ta loSim otobinama i zlobnim namerama prema Ijudima. Jung je primetio da crkva ne priznaje negativne atribute jednoroga. Alhemičari, t druge strane, korittili tu njegove ambivalentne atribute da bi predttavili Monttnim Hermaphroditum (monstruoznog hermafrodita). U iranskoj tradiciji on predstavlja celovitost i tve moralne vrline. U sumertkoj i semitskoj kulturi, on je lunama iivotinja. Pripituje se devičantkoj boginji i pojavljuje ta drvetom iivota. U kulturama ttare Grčke i Rima jednorog simbolizuje mesečev srp. Pripisuje se svim devičanskim i lunamim boginjama, uglavnom Aitemidi odnosno Dijani. Prema heraldičkoj tradiciji, jednorog ima glavu i telo konja, lavlji rep, noge i kopita jelena i uvijen rog na sredini glave. Ponekad se pojavljuje u paru, po jedan sa svake strane drveta života, kao njegovi čuvari. Sukob izmedu lava i jednoroga predstavlja borbu izmedu tolamih i lunamih tila i parove tuprotnotti. Prema legendi, jednorog svojim rogom može da otkrije otrov u vodi, i da je pročitti. U mnogim tradicijama te prikazuje kao beli konj ta jednim rogom, ali u ezoteriji on ima belo telo, crvenu glavu i plave oči. Prema jednoj drugoj legendi, on te nikada ne umori kada ga gone, ali klekne na tlo pognute glave kada mu pride devica. U Kini, neki iivotinju nazivanu ČiLin (videti dalje) poistovećuju ta jednorogom, ali neki tvrde tuprotno jer Či-Lin može imati dva roga. Obe iivotinje su glavni simboli taoizma i predstavljaju suštinu pet elemenata i vrlina.
Kentaur Kentaur je stvorenje čiji je donji deo tela konj a gomji deo Ijudski. Ponekad predstavlja animalnu odnosno nižu prirodu čoveka, kombino-
150 •
Endru T. Kamings
vanu sa viSom - sa Ijudskim moralom i sposobnoiču rasudivanja, kao i sukob izmcdu dve suprotnosti - Ijudskc divljc, ncukroćene prirode, i intelckla. U isto vreme, konj (donji deo tela kentaura), koji predstavlja močnu mulku solamu energiju, najveće je ostvarenje onog duha koji vodi čoveka, odnosno kombinacija tog duha i slepe snage - životinjske mo
Sve o slmbolima lako su kentauie smatrali veoma divljim, jedan od njih je čuveni Hiron, simbol Sirokog obrazovanja. mudrosti i Ijubaznosti. On je bio ufilelj legendamom junaku Ahilu, velikom lekani Eskulapu, čuvenom lovcu Akteonu i mnogim drugima. Prema nekim verzijama ove priče grčke iz mitologije, Hiron je molio da ga oslobode njegovog besmrtnog života, da bi bio pošteden večitih bolova nakon 5to ga je Hericul nenamemo ranio. Do log dogadaja je doSlo prilikom Herkulove posete jednom od njegovih prijatelja medu kenlaurima, Polusu. Herkul nije bio naročite pameti, i bio je prilično impulsivan, te je moljakao i moljakao, dok nije nagovorio svog prijatelja da za njega otvori jednu od zajedničkih bačvi vina. Ostali kentauri su odmah krenuti da kazne prekrSioca. Herkul se borio, ne bi li zaštitio Polusa, ali je usput ranio i Hirona koji u borbi nije ni učestvovao. Hironu je rana zadavala veliki bol te se Zevs, otac bogova, složio da mu podari smrt i tako ga poštedi patnje.
Kerber Kerber je ogroman pas sa tri glave i zmijama oko vrata. On predstavlja trojstvo podzemlja. Kao čuvar vrata Plutonovog (Hadovog) carstva, njegov zadatak je da čuva duše utamničene u podzemlju da se ne bi popele u središnji svet, gde postoji mogućnost promene i iskupljenja.
Kit Kit je u svom mitološkom smislu ogromna riba, „divovska zmija” , i prastaro čudovište mora i haosa. Predstavlja zmiju i snagu dubina. Za-
IS2 •
Endru T. Kamings
jedno sa behtmotom, prcditavlji elemenai zemlje. U jevrejikoj Iradiciji te kaže da će pravednici u raju jesti njegovo meso. U skandinavskoj mitologiji, okeane je stvorila ogromna zmija ili zmaj koji guta vodu da bi je ponovo izbacio. Ovo stvorenje se naziva midgardomi (zmija Midgarda, irediinjeg sveu). Kil je arhetip praiskonskog čudoviSta iz doba haosa, kao mesopotamski Tijamat. Ponekad se poistoveđuje sa svetom, ili snagom koja održava i obnavlja svet. Spominjanje kiu u jevrejskim zapisima, gde se kaže „ovaj kit koga si načinio sebi za igru", neki vide kao suvljanje naglaska na moć jednog jedinog boga nad čiuvim stvaranjem, čak i nad moćnim silama prirode koje su Ijudi obožavali u starim vremenima.
Kobold Kobold, podzemni patuljak, jeste stvorenje koje živi u mdnicima i pojavljuje se uglavnom u nemačkim narodnim pričama. Nemački rudari su govorili da su vidali samo njihove oči u rudnicima, ali same kobolde nikada nisu videli tako da ne postoji njihov opis, osim para očiju koje sijaju u mraku. Kobold nije nedvosmisleno dmgačiji od gnoma i patuljka (pošto je nevidljiv). Neki veruju da je poreklo imena minerala kobalu u reči kobold, jer po legendi, veoma je teško topiti nide sa kobaltom, upravo zato što su ih koboldi omadijali u rudnicima.
Lamija Lamija je bila mitološka kraljica, veoma poštovana zbog svoje lepote, ali je pretvorena u divlju životinju zbog svoje surovosti. Drevni rukopisi govoie o lamijama, u množini, kao istovetnim sa sirenama, i
Sve o simbolima
• 153
verovtlo se da onc prebivaju u dniitvu zmajeva, u pcćinama i pustaram«. U vezi su sa sitnbolikom ribe. U Gaskonji, verovanjt u lamije se dugo održalo. Simbol lamije je zlatni čelalj, koji je diožda povezan sa ribljom kosti kojom čeSljaju svoju kosu. Za lamije se govorilo da jedu decu, i to je postao popularan mit u nekim oblastima. Rcč „lamija" potife od grčke reii lamos, dubina.
Likantrop Ovo je legendami prikaz čoveka koga su nečastivi ili sile tame pokrili vučjom kožom i primorali da luta noću i zavija po putevima. Neki likantropa smatraju simbolom prikrivene iracionalnosti u nižoj, prizemnijoj strani čoveka, kao i simbolom mogučnosti da ova strana preuzme kontrolu nad čovekovim životom.
Minolaur Minotaur ima telo čoveka a glavu bika. Njegovo ime verovatno potiče od reči imena kritskog kralja Minosa koji je čudovište zatvorio u lavirint - i znači ,,bik kralja Minosa". Da bi zatvorili Minotaura, arhitekta Dedal sagradio je čuveni lavirint na Kritu. Minotaur je jeo ljudsko meso, i pobedeni Atinjani su bili prinudeni da svake sedme (nelci kažu devete) godine prinesu na žflvu sedam devica i sedam mladiča. Postoji tumačenje da su Atinjani bili kažnjeni zato Sto je Minos, koji je imao močno kraljevstvo, poslao svog sina Androgena u prijateljsku posetu kralju Atine Egeju. Egej je pak poslao je svog gosta Androge-
154 •
Endru T. Kamings
na da ubije podivljalog biki (a u 10 vreme. gosioprimstvo se smatralo svetim, po naredbi Zevsovoj). Bik je ubio Androgena i Minos to nije oprostio Alinjanima le je zahtevao Irtvu. Žrlvovanje mladih devojaka i mladića odigralo se tri puta, ali je četvrti put junak Tezej presekao biku vrat i pronaiao put iz lavirinta uz pomoć Arijadne i njenog čarobnog klupka. Legenda o rodenju Minotaura nije niSla manje interesantna. Ovo jezovito slvorenje bilo je sin smrtne iene - Pasifaje, Minosove supruge, kraljice Krila. Njegov otac je bio jedan izuzetno naočii bik, slika i prilika savršenstva. Bika je Minosu dao Posejdon, bog mora,da ganjemu žrtvuje. Ali Minos je bio duboko zadivljen lepotom bika, iumesto da ga žrtvujc, poStedco ga je i zadržao za sebe. PoSto se ogluiio o naredbu jednog boga, Posejdon ga je kaznio tako Sto je učinio da se Pasifaja zaljubi u bika i tako je rođeno čudovište. Pobeda nad Minotaurom slavila je tačku na ove mračne i izvitoperene porodične odnose. Arijadna koja je Tezeju dala klupko, bila je Minosova kćerka koja se na prvi pogled zaljubila u Tezeja. Pobeda junaka Tezeja nad čudovištem, simbolički sugeriše kosmičko rešenje koje je u ovom slučaju spas u društvenim okvirima. Neki je vide kao psihološku borbu izmedu nižih, krvožednih, okrutnih i animalnih osobina čoveka i njegove uzvišenije, duhovnije prirode. Obično je uzvišenija Ijudska priroda predstavljena ratnikom ili vitezom, a animalna nekim mitološkim bićem sa telom životinje i glavom čoveka - kenlaurom ili Bukefalom na primer. U ovom slučaju je obmuto - glava je životinjska a telo ljudsko što označava potpunu prevlast nižeg, animalnog principa nad Ijudskim telom. To se vidi i u priči o rodenju ovog čudovišta. Minosova pohlepa (mada je neki smatraju njegovom samilošću prema lepom biku i njegovom zaslepljenošću varijivom vizijom koju je video), neposlušnost prema
Sve o simbollma bogovima i poiuda koja je navela njegovu lenu da se zaljubi u životinju, sve su odlike niže, animalne iovekove prirode. Sve u tvemu, Minotaur je očigledan simbol prevlasti najosnovnijih nagona nad uzviSenom i duhovnom prirodom čoveka, otelotvorenje čoveka iivotinje. On predstavlja osobu kojom potpuno vladaju osnovni animalni nagoni - za ubijanjem i uništavanjem koji štete dništvu. kao i animalni seksualni nagon koji je naznačen žnvovanjem tedam devica i tedam mladiča. Poraženi Atinjani tu te ttarali o otelotvorenju ovih nagona zatočenom u lavirintu (kao što u tavremeno doba zatvaramo telo takve otobe u zatvor, u nameri da ga driimo podalje od ottatka društva). Junak, koji predstavlja uzvišenu stranu čoveka - onaj koji savladava svoje nagone i instinktivne osobine. uključujuči i strah. osoba je koja je sprcmna da slupi u lavirint, nade čudovište i ubije ga. Sa psihološke tačke gledišta, ovo moiemo posmatrati kao zahtev dništva upučen „ammalističkom" čoveku, da ubije iivotinju unutar sebe. Hinduski bog mrtvih, Jama, bio je takode minotaur - sa glavom bika i telom čoveka.
Morska sirena Morska sirena je biče koje je poluiena poluriba. Ona je Iik sirijske boginje Atargatide ili Tirgate, a slična je i Imaji, afričkoj siteni sa dugačkom zelenom kosom od morske trave, čiji su dragulji morske školjke.
Nimfa Grčka reč nimfa u vezi je sa rečima „mlada" i „lutka". Nimfe su se smatrale izvorom ienske stvaralačke moči univerzuma. Kasnije su
Endru T. Kamings posude duhovi zaititnici, uglavnom izvora i planina. Nimfe su u pratnji raznih mitoloikih božanstava i prcdsiavljaju idcju povezanu sa tim boianstvima. U tesnoj su vezi sa simbolikom tekuće vode, izvora, vodopada i jezera. Pošto su povezane sa vodom, lakode simbolizuju ambivalentnost, rodenje i obnovu ili raspadanje i smrt. Jung je nimfe posmatrao sa glediSta svoje teorije individualizacije, kao nezavisne manifestacije ženske prirode nesvesnog. Po njemu, ono što je Paracelzus zvao regio nymphidica, zapravo je relativno nerazvijen proces individualizađje, stanje koje je povezano sa idejom zavodenja, prolaznosti, neprodukcije i raspadanja. Najčuvenije nimfe su Tetidine sestre Nereide, koje se u grčkoj mitologiji pojavljuju u priči o Argonautima.
Pegaz Krilati konj, simbol Sunca, predstavlja spoj izmedu višeg i nižeg i težnju da se vinemo u Sto je moguće veće visine. Postojalo je verovanje4a je Pegaz iskočio iz krvi meduze Gorgone kada joj je Persej odrubio glavu čarobnim onižjem koje su mu dali bogovi. Za Pegaza se govorilo da se nikada ne umori kada leti brzinom vetra. Omiljeni izvor pesnika u kojem se kupaju muze, Hipokrena, izbio je na mestu gde je Pegaz kopitom udario o zemlju. Pegaz je bio predmet čežnje Belerofonta, zgodnog mladića koji je bio blagosloven svim vrlinama grčke mitologije. Uspeo je da uhvati Pegaza, što nije pošlo za rukom nikom od smrtnika, uz pomoć sna koji je sanjao u hramu boginje mudrosti Atine. U tom snu je video Atinu kako u nici drži neki zlatni predmet. Kada se probudio, pored njega su
Sve o simbolima
• 157
se nalazilc zlatnc uzdc. UgledavSi ih. Pcgaz se predao Belerofontu bez opiranja. Kasnije je Belerofont, u borfoi protiv Himere, jahao Pegaza. Prema legendi, i konj i njegov jahač su uživali u uzajamnom prijateljstvu. Pegaz ima ljudske kvalitete razuma i rasuđivanja, iako ne ume da govori, za razliku od većine mitoloških bića grćke mitologije. Ove osobine su se ispoljile kad je Belerofont počinio greh oholosti i odlučio da mu je mesto na Olimpu, medu bogovima. Zbog svoje sujete izgubio je mudrog Pegaza koji ga je zbacio s leda dok su leteli ka Olimpu. Sam Pegaz je stigao do planine bogova gde je našao svoje poćasno mesto u štali. Stoga Pegaz označava ćovekovu težnju da se izdigne u svetu, kao i Ijudsku volju koja, sve dok je zauzdana dobrim razlozima, donosi sreću, inspiraciju i ushićenje. Ali kada čovek podlegne svom ponosu i vidi sebe kao sina bogova, usled tog ushićenja koje je rezultat velike milosti on gubi svoju duhovnu moć, i to je ono što se desilo Belerofontu. Hipogrif koji se pojavljuje u srednjovekovnim legendama jeste Pegazov dublet, i takode oznaćava čovekovu težnju za izdizanjem i dosezanjem onog uzvišenog što postoji u svakom pojedincu - unutrašnju sposobnost da se dosegne duhovni nivo postojanja.
Rok, stenovita ptica Ogromna olujna ptica kojoj vetar simbolizuje pokrete krila a munja let. Predstavlja sunce i nebo. Prema arapskoj tradiciji, stenovita ptica nikada ne sleće na zemlju, već samo na vih planine Kaf, koja je axis mundi (osa sveta).
158•
Endru T. Kamings
Salamander Salamander je mitsko sivorcnjc bez krila nalik guitera, koje iskače iz plamena vatie. On je jedan od najpoznatijih simbola elementa vatre i postoji verovanje da se on iz nje i rada. Gmizavac čije je ime salamander (daždevnjak) i koji ima iste flzičke karakteristike kao i ovo mitsko biđe, zaista postoji u prirodi (pogledati pod: životinje, daždevnjak), i mnogo toga je pretrpeo zbog simbolike koja je pripisivana njegovom mitološkom dvojniku. Hiljadama godina Ijudi su bacali u vatru daždevnjake vemjući da im vatra ne može ništa. Razni učenjaci su u svojim knjigama pisali da salamanderi srećno i radosno žive u vatri, iako su ovi do pepela izgoreli na lomačama, kad god su ljudi pokušavali da dokažu njibove čudesne kvalitete.
Sadr Muški duh prirode koji ima glavu i gmdl čoveka, telo jaica od grudi nadole i jareće rogove i bradu. Satiri su bili u pratnji bogova prirode SiJvana, Fauna, Pana i Dionisa, odnosno Bahusa. Oni predstavljaju nepripitomljenu i necivilizovanu prirodu, strast, požudu i telesna zadovoljstva, kao i nestašluke. Ponekad satiri nose krune od bršljana, koje predstavljaju Dionisa. Takođe se prikazuju sa granama vinove loze, groždem, korpama voća, mešinama vina i zmijama. Partnerke satira u bahanalijama (orgijama posvećenim Dionisu), bile su menade.
Sve o simbolima
• 159
Sfinga Ovo miloloiko stvorcnje ima glavu žene ili muSkarca, telo vola, lavlje Sape i kril« oria. Sfinga spaja četiri elementa i ćine je četiri vrhunske životinje koje su svete i predstavljaju po jedan element. Vo predstavlja znak Bika u Zodijaku i element zemlje, lav predstavlja znak Lava, elemenat vatre, orao znak Škotpije i elemenat vode i čovek, znak Vodolije i elemenat vazduha. Pošto je sačinjena od ove četiri .jake" životinje i spaja sve elemente, sfinga je ključ kosmičkih tajni. Zato označava ono što je tajanstveno i zagonetno. Sfinga takode predstavlja snagu sunca. U grčkoj mitologiji. sfinga se pojavljuje kao važna figura u priči o gradu Tebi i kralju Edipu. U ovoj legendi, sfinga je bila krilato stvorenje sa telom lava a grudima i licem žene, koje je postavljalo zagonetke putnicima koji su hteli da udu u grad. Ako bi putnik umeo da reši zagonetku, sftnga bi mu dozvolila da prođe. Ako ne bi uspeo sfinga bi ga progutala. Tako je Teba bila pod opsadom i niko nije mogao da stupi u nju. Sedam velikih kapija grada, ponos grada, bile su zaključane zbog ove napasti i glad je počela da se širi. Edip, koji je napustio svoj dom u Korintu zbog proročanstva svetilišta u Delfima da će ubiti svog oca i oženitisopstvenu majku, stigao je do kapija Tebe. Edip je bio lutalica bezporodice iprijatelja, i zato nije žalio sopstveni život nego je rešio da se suprotstavi sfingi. Zagonetka koju mu je ona postavila glasila je: „Koje to biće ujutni hoda na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri?” Edipov odgovor je bio: ,Xjudsko biće. U detinjstvu puzi na rukama i nogama, u zrelom dobu hoda na dve noge, a u starosti se pomaže štapom." Istina, ova
1 60 *
Endru T. Kamings
mitološka ugonelk* nije toliko teSka kao Sto bi se moglo očekivati od jedne sfinge, ali je simbolična za legendu o sfingi - ona izražava sfingin osećaj nadmoćnosti nad Ijudima polto su oni efemerni i podložni promenama koje im donosi život. Sfinga je s druge strane biće koje predstavlja spoj elemenata i snagu prirode otelotvorenu u njima. I zaista, kada je sfinga čula ovaj odgovor, ubila se. Sfinga je jedan od suštinskih simbola zagonetke i misterije. Ona je čuvar krajnjeg znanja koje bi trebalo da zauvek ostane izvan granica Ijudskog shvatanja. Jung je sfingu video kao sintezu „jezovite mitoloSke majke” koja uzima natrag sve što daje.
Sirtna Sirena se obično pojavljuje u dva obličja - kao ptica sa ljudskom glavom ili kao žena-riba. Ona simbolizuje žensku zavodljivost, obmanu, odvraćanje čoveka od njegovog pravog cilja uz pomoč iskušenja koja ga odvlače sa staze duhovnosti. Takode predstavlja dušu uhvaćenu u zamku telesne požude. U grčkoj mitologiji, sirene su zavodile momare svojom pesmom. Pevanje sirena je bilo tako umilno i zavodljivo da su mornari (poput Odiseja i njegove posade, na primer) morali sebe da zavežu za katarku broda ne bi li sprečili sebe da skoče u more i krenu za primamljujućim glasom sirena. Neki sirene smatraju psihološkim simbolom koji izražava strah od zavodljive žene koja odvlači muškarca od njegove potrage i privlači ga u vode osećanja i smiti. (Sam seksualni čin se poistovećuje sa smrću s obzirom da uključuje gubitak sopstvenog identiteta i iscrpljenost). Neki sirene smatraju simbolom zavodničkih moći čula i iluzija. Sirene se pojavljuju pred momarima posle du-
Sve o simbolima go vrcmena provedenog na moru, dalcko od kuće, a takode mogu biti stvorcnja iz maite, rodena iz čulnih ielja moman. Tako, dclujući na čula, uz opojnu zavodljivost muzike, sircna zavodi momarc u kraljevstvo iluzija gde Ijudsko postojanje bledi. PoSto uzrokuju smrt zavodenjem, sirene su u vezi sa pogrebima. Takode su povezane sa flautama i lirama (starim oblikom harfe). U starom Egiptu, ptice-sirene označavaju duie koje napuštaju telo. U grčkoj mitologiji one označavaju zle, krvoiedne duše. Mit o sireni-ptici je evoluirao u ženu-ribu koja vreba na momarc izmedu morskih litica i ponaša se kao njena pticolika sestra, koja je povezana sa elementom vazduha. Ovaj mit je toliko raiiren i uvrežen da je nastavio da jc u nekim kulturama opstao medu momarima skoro do modemog vrcmena.
Tijamat Tijamat je čudoviite iz dubina, iskonsko čudoviite iz doba haosa, pre stvaranja sveta. Poreklo njegovog semitskog imena je blisko njegovoj simbolici - čudoviite ambisa. On predstavlja prvobitni haos, vodu i snagu vode, tminu, slepe sile haosa i ženski princip. U sumerskoj i semitskoj kulturi, svi oblici života su nastali iz slatke vode - Apsu, i slane vode - Tijamat.
Triton Triton je morski čovek, pola čovek a pola riba, koji drži ili duva u rog ili ikoljku i vlada vodenim siiama - rekama i morima. Tritoni mo-
162 •
Endru T. Kamings gu da izazovu morske oluje duvanjem u svojc školjke. Kaitografi u staro doba smatrali su ih partnerima morskih sirena i obično su ih prikazivali na mapama, jer su verovali da ih pomorci zaista mogu sresti na svojim putovanjima.
Vila Vila u bajkama je sićuSno žensko stvoienje, sa krilima leptira. Pojavljuju se uglavnom u keltskom folkloru Irske, Velsa, Britanije, seveme Evrope (Skandinavije i Islanda). Obično ih smatraju duhovima prirode. Neki veniju da je poreklo legendamih vila u kultu predaka, tj. „obnovi” duhova umrlih rodaka u paganskim kulturama, kao što je slučaj sa elfs. Ovo je verovatno i poreklo pojma „vile kume", koja se pojavljuje u bajkama (od kojih su najpoznatije Pepeljugina kuma vila i Tinker Bel, kuma Petra Pana). Zadatak vile kume je bio da zaštiti i spase svoje kumče od nevolja, i obično se zapravo pojavljuje kao duh zaštitnik. „Vilinska zemlja” se smatrala rajem na zemlji ili zapadnim rajem, i čak i u hriščanskim izvorima nailazimo na verovanje da takvo mesto postoji. U prehriščanskoj Evropi, darovi u hrani i piću za vile stavljani su u blizinu kuće. Kada je hrišćanstvo zamenilo paganska verovanja, učinjeni su mnogi pokušaji da se vile prikažu kao zli duhovi, nakon što je uspešno pobijeno uverenje da su one duhovi predaka. Pa ipak, ovaj pokušaj nije uspeo, i vile su i danas poznate kao pozitivna bića, iako mogu izgledati kao obmanjujuće ili kao iluzija - što je slučaj sa još jednim krilatim i prozimim stvorenjem - vilinim konjicem. Vile su ponekad bile optuživane za loša dela, uglavnom zamenjuju ljudsku decu svojom, vilinskom. Vidari koji ne bi uspeli da izleče dete, već bi svojim lečenjem uzrokovali njegovu smrt, koristili su kao izgovor vile, i
Sve o simbolima odatlc vila podseća na Lilil (vidi dalje), koja je nanosila šietu maloj ili tek rodenoj deci. Dete koje se nalazilo umesio onog koje su vile ukrale, nazivalo se podmefe (jer je podmetnuto), što se govorilo za bebe rodene sa nekom manom, koje nisu uspevale pravilno da rastu. Često su se deca sa urodenim manama u primitivnim kulturama smatrala podmečidima, i starešine su opraštale udaranje takve nesrećne dece - pošto je, prema legendi, jedini način da se postupa sa podmečelom u kolevci bio da ga udaraju. Tada bi se pojaviia vila vrišteči, ,,Ja nisam udarala vaše dete, pa zašto vi udarate moje?", uzela bi svoje dete i vratila oteto Ijudsko dete njegovim roditeljima. Jedna od najpopulamijih osobina vila jeste sposobnost da uzimaju različite oblike, da se transformišu i da u trenutku nestaju. (J mnogim bajkama je reč o siromašnom dečaku koji je pomogao starici na koju je usput naišao. Ta žena je bila vila, koja je promenila svoj lik. Za njegovo dobro delo dečaku vila daje čarobne predmete koji mu omogućuju da stekne veliko bogatstvo i oženi se princezom. Vile koje žele da nanose štetu, uzimaju oblik gavrana. Sa simboličke tačke gledišta, vile predstavljaju mala stvorenja psihe. One su otelotvorenja nada, snova i sanjarenja, i predstavljaju nadu u pomoć od strane dobroćudne i blagonaklone sile. Vilama su pripisivane nalprirodne moči, a u bajkama, one mogu da pretvore osobu u životinju ili neživi predmet. Sa druge strane, u srednjovekovnim bajkama, vila se pojavljuje kao obična žena normalne visine, koja poseduje natprirodna znanja i sposobnosti. Obično vile imaju i kraljicu kojoj se pokoravaju.
Vilenjaci Vilenjaci su mala stvorenja sa šiljatim ušima, koja se javljaju u mnogim narodnim pričama. Postoji bezbroj vrsta vilenjaka - vilenjaci
164 •
Endru T. Kamings
Sume, planina, i doma. Vilenjak moie bili veoma ruian ili veoma lep. U nznim tradicijama, verovalo se da vilenjaci žive u „zemlji vilenjaka", nasuprot „vilinskoj zemlji". U drevnim evropskim legendama, vilenjaci su smatrani pozitivnim, i ostavljana im je odeča i hrana na mestima za koja se smatralo da ih pohode. Tako su Ijudi stvorili vezu medusobne podrške sa bićima koja su noću u tajnosti dolazila u njihove domove i pomagala im u kućnim poslovima. U čuvenoj priii o starom cipelaiu, na primer, vilenjaci dolaze u njegovu radionicu usred noći, i prave za njega divne cipele. (U originalnoj verziji. pomagaii su vilenjaci a ne patuljci.) Vilenjaci se pojavljuju u pričama o različitim zanatlijama, a takode se slaraju o kućnim Ijubimeima i maloj deci. Sa psihološke tačke gledišta, vilenjaci u tim pričama predstavljaju tajnu želju Ijudi koji napomo rade, da će im neki „mali patuljak” odnosno vilenjak, malo olakšati teret. Predstavljaju tajnu želju da se probude jednog dana i vide da je sav njihov posao obavljen, kao čarolijom. Sa druge strane. vilenjaci mogu da budu i štetni ili destniktivni, u pričama za koje neki teoretičari veruju da su ukorenjene u kontekstu poklona koji su se davali duhovima umrlih. U prastara vremena, vilenjaci su predstavljali duhove umrlih osoba ili čak rodaka. Islandski vilenjaci su izjednačavani sa duhovima predaka ili paganskim bogovima. U Kormak sagi se kaže da mogu da leče bolesti, ukoliko im se dS poklon u vidu mesa i krvi vola, u paganskoj pećini-grobnici. Ponekad su vilenjaci odmali ljude na izvestan period ili zauvek, a ima i legendi o ljudskim bebama koje su zamenjene vilenjačkim. Neki teoretičari smatraju vilenjake, kao i patuljke, simbolom podsvesnih želja.
Zmaj Zmaj je univerzalna simbolička figura koja se može naći u gotovo svim kulturama.
Sve o simbolima Izgleda da je telo zmaja kombinacija spoljnih karakteristika nekih od najopasnijih i najagresivnijih životinja, kao Sto su zmije, krokodili i lavovi, a možda ćak i nekih praistorijskih. Zmaj može imati krila ili biti bez njih. U istoćnim kulturama ponekad podseća na veliku krilatu zmiju, dok u zapadnoj liči na dinosaurusa (uglavnom na Tiranosaurus rex-a u uspravnom položaju), sa dva mala krila slepog miša. Simbolika zmaja je ambivalentna i složena i on može piedstavljati
bilo ženski bilo muški princip, sunce ili mesec, dobrohotne nebeske sile, zemaljsku silu ili sile zla.Pošto u sebi sadrži lik gmizavca,odno sno zmije, uzlik ptice (krila), neki ga smatraju simbolom vezeuma i materije. Njegov oblik se menja od kulture do kulture. Neki ga vide kao krilatu zmiju koja iiv i u vodi i može da leti. Zmaj ima ogromne čeljusti i guta ljude i životinje, nakon što ih ubije udarcem svog velikog repa. U dnigim kulturama, zmaj se smatra zemnom životinjom, sa relativno malom vilicom, ogromnim repom, teškim i moćnim, a instrument je uništenja i razaranja kada leti i hrani se krvlju životinja koje ubija. U nekim slučajevima, smatra se amfibijskim bićem koje ima glavu prelepe žene, sa dugaćkom talasastom kosom. On nije ništamanje užasan ni u ovom obliku, naprotiv. Nekad zmaj ima veći broj glava, kao što stoji u Otkrivenju svetoga iovana, gde crveni zmaj ima sedam okrunjenih glava i deset rogova. Izvomo je zmaj bio pozitivan simbol koji je predstavljao kombinaciju životvome vode (zmije) i životne duše (ptice). Stoga su ga poistovećivali sa bogovima neba i njihovim zemaljskim punomoćnicima, kraljevima. Kasnije je postao dvoznačan simbol, s jedne strane pozitivan, kao davalac životodavne
166
•
Endru T. Kamings
kiie koja dolazi nakon grmljavinc, a s druge negativan i opasan, kao razoma sila poplave i munje. Još jedan elemenat koji je deo lika zmaja jeste element vatre, koju zmaj izbacuje iz svojih usta. U zapadnoj kulturi zmaj je simbol zemaljskih, negativnih, razomih i zlih sila. Stoga borba viteza ili junaka (videti dalje) protiv zmaja jeste simbol borbe protiv sila zla, ili borba Ijudskog duha protiv matcrijalnih, zemaljskih sila. Zmajevi u zapadnoj kulturi predstavljaju nedaće koje se obrušavaju na zemlju (ili pojedinca, ako se legenda tumači sa psihološke tačke gledišta). Prema Šnajderu, zmaj oznaJava bolest i u svakom sluCaju je simbol čudovišta. Zmaj predstavlja nebeske, natprirodne moći, snage mudrosti, mod i skriveno znanje, snagu iivotvorae vode i vladara kao nebeskog sina. (U keltskoj kulturi takode označava suverenitet i vladavinu.) U kineskoj kulturi, zmaj je popularan i pozitivan simbol, pun značenja. On označava najuzvišeniju duhovnu moč, ono natprirodno, večnost, vetrove promene, nebesku snagu promene i transfoimacije, ritmove prirode, zakon stvaranja, moć, sunce, svetlost i život, nebo i muški jang princip. U kineskoj ikonografiji, postoje četiri čuvena zmaja. Plavi zmaj, Lung, ima pet kandži i najviši je od svih, živi na nebu i on je duh vitalnosti. On je nebeska, natprirodna i večna moć koja vlada i zemljom. Ovaj zmaj simbolizuje carsku moć i samog cara. Vlada istočnom stranom i životodavnom kišom. Običan, najčešći zmaj, Mang, ima četiri kandže i označava zemaljsku moć. Li, zmaj bez rogova koji živi u moru i vlada dubinama, simbol je učenjaka. Zmaj Čiao živi u planinama ili na kopnu i predstavlja državnika. Prema Vang Fuu, zmaj ima devet formalnih karakteristika: njegov rog je rog jelena, njegova glava je kao glava kamile, njegove oči su oči demona, njegov vrat nalikuje zmijskom, a njegov stomak je od školjki. Ima krljušt šarana, kandže orla, šape tigia i uši krave. Dva zmaja okrenuta jedan drugome predstavljaju jin i jang princip, sve suprotnosti koje se dopunjuju, kao i nebeske i zemaljske moći.
Sve o simbolima
• 167
Obično izmedu njih ttoji simboi sunca ili meseca. Kada stoje leda uz leda. predstavljaju jin i jing i večnost. Kada jedan drugom hvataju ttpove, označavaju stvaralački, dvostrani akt snaga jina i janga. Likovi zmaja i feniksa zajedno, predstavljaju zajednicu neba i zemljc, cara i carice, potpuni nebeski potencijal svih suprotnosti, interakciju izmedu mikro i makrokosmosa, dva aspekta androgena, ritmove razvoja i opadanja, život i smrt. U Japanu, zmaj sa tri kandže označava mikadoa carsku i duhovnu moč. U hinduizmu, zmaj je moć izgovorene reči. On je simbol some i Varune, dok je Indra ubica zmajeva. U sumerskoj i semitskoj kulturi, zmaj je neprijatelj, sila zla. U starom Egiptu, zmaj je simbol Ozirisa, božanstva mrtvih. Apepa, zmaja tame i haosa, svakoga dana pobeduje Ra, bog sunca. U kulturama antičke Grčke i Rima, zmaj je simbol Herkula kao ubice čudovišta. U monoteističkim religijama, zmaj je simbol zlih sila, nečastivog, ili inferiomih, životinjskih instinktivnih snaga. Postoji samo nekoliko izuzetaka kada zmaj predstavlja logos, nebesku svemoć ili oživljujući duh. U hrišćanstvu, zmaj se ponekad poistovećuje sa vragom. On predstavlja i praiskonsku zmiju, smrt, tamu, paganizam i jeresi. Simbol zmaja sa uvezanim repom jeste simbol pobede nad zlom. U alhemiji, simbol zmaja je prilično čest, a nekoliko zmajeva koji se medusobno bore označava stanje truljenja, stanje u kojem se elementi razdvajaju i nastupa mentalna dezintegracija. Krilati zmaj predstavlja promenljiv, pokretljiv element, dok zmaj bez krila označava učvršćeni, fiksni. U kineskoj alhemiji, zmaj označava živu, krv i seme mužjaka. Zmaj se u mnogim legendama pojavljuje kao iskonski, suštinski neprijatelj i borba protiv njega je poslednji test. Apolon, Kadmo, Persej i Zigfrid, borili su se protiv zmajeva i pobedili ih. Oni predstavljaju heroje, dobrotu i sve ljudske vriine. Borba protiv zmaja označava borbu izmedu sila svetla i tame, dobra i zla, a ponekad predstavlja čak i po-
Endru T. Kamings itizanje skrivenog znanja. Spasavanje device od znuja predsiavlja oslobadanje sila dobrole i čistote nakon uniSuvanja sila zla. Ponekad se zmaju pripisuje oStro oko i odličan vid, i zato neki smatraju da je poreklo njegovog imena' u grčkoj reči derkein, koja znači „vid". Zato je zmaj ponckad i čuvar hramova i blaga. Neki veruju da je biblijski lanin ili umim (krokodil) u stvari zmaj, a Eliezer Ben-Jehuda, reformator modemog hebrejskog jezika, tumači ove reči kao „zmaj” ili „morski zmaj” .
' Nt engleskom jeziku zmaj se kaie dragon, pa se misli na tu sliinost ( prim. prev.)
Simbolizam u ljudskim likovima
Androgin / hermafrodit Androgin je mitska figura čoveka i žene u jednom telu, ali i figura koja postoji u realnosti, budući da je otelotvoiena u fiziološkom stanju deteta koje je rodeno sa obe vrste genitalija - i muških i ienskih. Takvi slučajevi su retki ali ipak postoje, i to psihološki, seksualno (u vidu biseksualnosti), flziološki i duhovno gledano - naročito od počel ka doba u kojem živimo, kada neki smatraju iluziju o podeli na žensko i muško zamagljenom ili neprihvatljivom, ili razvijaju i dostižu stanje savršenog spoja izmedu ženskog i muškog principa, i na mentalnom i na duhovnom nivou. Kao simbol, androgin predstavlja iskonsko savršenstvo, bezuslovno stanje, nezavisnost, povratak u raj, .jednost" prvobitnih muško-ženskih snaga, ujedinjenja neba i zemlje - između kralja i kraljice - kada dvoje postaje jedno, majka svega i otac svega, snažan simbol stvaranja koje je u toku. Hermafrodit je i simbol intelektualne aktivnosti koja nije vezana ni za jedan pol posebno. Neki Ijudi smatraju da je hermafrodit ili androgin realizacija simbolike broja dva u toj osobi, koja sačinjava ličnost mešovitu i ujedinjenu uprkos dvojnosti. Hermafrodit je bio poznat i u pretkolumbovskom Meksiku, u liku Kecalkoatla, božanstva u kome zakon suprotnosti i odvojenih polova dostiže krajnju jednost. Hermafrodit je usko povezan sa arhetipom blizanaca. U Gozbi, Platon izjavljuje da je bog prvobitno stvorio čoveka u obliku figure koja se sastojala iz dva tela i dva pola. Slična ovome, postoji jevrejska legenda koja govori o praiskonskom stvaranju čoveka kao stvorenja koje je u jednom telu sadržavalo i muškarca i ženu. Hermafrodit predstavlja
170 •
Endru T. Kamings
i ideju da se svc suprotnosti ujedinjuju da bi stvorile jedno jedinstvo koje u sebe ukljuiuje sve. Androgino božanstvo je bilo poznato i u Kini, Persiji, Australiji, a u različitim oblicima i u mnogim kulturama staroga sveta, dok se odjeci te ideje mogu naći i u monoteističkim religijama. Hermafroditska božanstva su u vezi sa mitom o rodenju, i prikazana su na mnogim staroegipatskim spomenicima. U alhemiji, magnum opus je stvaranje savrSenog androgina, vradanje čovečanstva u njegovo stanje savrSenstva. Ova ideja je predstavljena muško-ženskim likom koji čine lica kralja i kraljice na jednoj glavi, ili crvenog muškarca i njegove bele supruge. Simboli ovog stanja medu bogovima jesu androgini Zurvana, persijskog boga neograničenog vremena. U grčkoj mitologiji, Jto se tiče pripadnosti polu, Haos je neutralan. Drugim rečima, aseksualni androgin je postojao i pre Velike majke. Zevs i Herakle su se često oblačiii kao žene. Na Kipru, androgin je bradau Afiodita. Dionizije ima ženske karakteristike. Kinesko božanstvo dana i noći je androgin. Androgino savršenstvo je takode predstavljeno i simbolom jin i jang i „duhovno blagoslovenim” jin i jang stvorenjima - zmajem, feniksom i Či-Linom koji mogu biti jin, jang ili oboje. Hinduizam ima Šakta-Šakti i nekoliko božanstava, naročito Šivu, koji se (ponekad) prikazuju kao pola muška a pola ženska. Ostali simboli androgina jesu lotosov cvet, palmino drvo, krst, strela, sidro, tačka u krugu, zmija i bradata žena.
Anđeli U većini kultura, anđeli se pojavljuju kao božji glasnici i kao veza izmedu neba i zemlje, čoveka i boga. Piema jevrejskoj tradiciji, oni nemaju slobodnu volju i njihova jedina želja jeste da služe Gospodu i izvišavaju njegove zapovesti. Oni imaju nadljudske moči i preko njih bog objavljuje svoju blagonaklonost. nebeske poiuke, prosvetljenje, usmere-
Svt o simbolima nje. božansku ztllitu i lako daljc. Nasuprot tome, andeli mogu biti i boianski glasnici i izvrfitelji upovesti koje se odnose na uniitenje i kaznu. Pošto slave Gospoda pesmom. u vezi su sa simbolikom muzičkih instrumenata.
Dete Dete je simbol budućnosti. Ono označava fizičko ostvarenje sila ili njihove latentne mogućnosti, kao suprotnost starcu koje predstavlja prošlost. Dete označava obnovu, nevinost, naivnost, jednostavnost i buduća zbivanja. Ono je takode simbol stupnja u životu starije osobe na kojem ona prolazi kroz transformaciju i ponovo stiče jednostavnost. Na taj naiin, dete označava visok nivo promene ličnosti, ja koje se menja i ponovo rada ka savršenstvu. Jung u detetu vidi simbol zaltitničkih i održavajućih snaga koje iine podsvest. San o detetu redovno znaii neki duhovni doživljaj ili promenu koja nastupa u povoljnim okolnostima. Mistiino dete, koje rešava zagonetke i otkriva mudrosti i znanja, arhetipska je figura sa istim znaienjem, ali na kolektivnom i uopštenom nivou. Ono takode predstavlja dete junaka koje oslobada svet od iudovišta. Ovaj arhetip u sebi nosi veru, jer na kraju prevladavaju jednostavnost, nevinost i iistota. U alhemiji, dete koje nosi krunu i kraljevski plašt označava filozofski kamen - uzvišeno prepoznavanje mistiinog identiteta sa bogom, božansku i veinu iskru koja je u ioveku.
Div Div predstavlja brutalnu silu prirode, iskonsku snagu i silu, tminu, noć i zimu. Div sam po sebi nije ni zao ni dobar, nego je pre razrada,
172 •
Endru T. Kamings
uve&nje Ijudske mase i materijalizma. On moie bili dobroćudan i uititnički. kao u mnogim narodnim pričama u kojima div ivoju pomoć nudi obiinom Coveku. U istoj meri, kada se sukobljava sa tiranskim vladarem, div može biii šteian i opasan. Pobeda jednostavnog čoveka nad divom predstavlja pobedu duhovnog nad maierijalnim (kao u priči o Davidu i Golijatu). Najdublji i najstariji mit o divu jeste postojanje praiskonskog i divovskog bića čije je žitvovanje prethodilo stvaranju sveta. To je priča o divu Prometeju, koji je prema grčkoj mitologiji doneo čovečanstvu vatru, i svoje delo platio užasnom patnjom. Ovaj kosmogenetski mit je bio rasprostranjen među antičkim i primitivnim Ijudima, i povezuje se sa običajem Ijudske žitve koji se obav|jao u nameri da se sazovu kosmičke sile i stvori povoljna promena ili napredak. Neki Ijudi mit o divu smatraju psihološkom projekcijom straha od „strašnog oca”, pošto deca imaju tendenciju da svoje roditelje posmatraju kao divove.
Heroj I heroina Simbol junaka se pojavljuje več u praistorijskim kulturama, i još od zore čovečanstva izražava potrebu da se veličaju i pobroje vrednosti koje predstavlja figura junaka. U većini legendi, heroj je osoba niskog ili plemenitog porekla, ali nesvesna svog statusa. Svaki detalj duž njegovog puta i u njegovoj boibi ima simbolično značenje. Putovanje junaka je simbol putovanja duše kroz materijalni svet, i duševnih boibi protiv tamnih strana ličnosri i iluzija ovoga sveta. Junak se susreće sa iskušenjima i prcprekama čiji je cilj da mu oslabe fizičku snagu koja predstavlja menialnu snagu, ili sa iskušenjima koja direktno treba da oslabe njegov um. Junak se bori sa likovima koji predstavljaju tamu, i na simboličan način se bori sa samom biti tmine u unutrašnjosti ljudske prirode. Cilj koji junak postiže ili nagrada koju zadobija uglavnom
Sve o simbolima
• 173
su juno simbolični. Zadobijanjc ruke princeze ili voljene devojke, ili njihovo spasavanje sa mračnog ili (ajanstvenog mesia. kao Jto je podzemni svet ili kula u kojoj su zatočene, ili od stvorenja koje predstavlja zlo, kao i sjedinjenje sa tim ienskim likom, predstavlja povratak žarko željenom sunju jednosti du5e, primamog stanja koje je postojalo pre silaska u materijalni svet pun tegoba. Kao alhemičarsko zlato, nagrada ili dostignuće materijalnog blagostanja u bajkama označava dostizanje čistog, iskonskog, prosvetljenog stanja duše. Zadobijanje kraljevstva ili vladavine označava osobu koja vlada svojim umom i ostvaruje automonarhiju - heroj koji pobeđuje svoju zlu prirodu. I heroina u legendama obično kreće od simbolično niskog društvenog statusa. Ona učestalo sehe čini neprivlačnom, i njena ruinoća je simbol sebične prirode osobe koja je na početku svog putešestvija. Ona odbacuje svoju ružnoću i sebičnu prirodu kada uspešno prede svoj put.
Heruvimi Jozef Flavije je napisao sledeče o heravimima: „Heruvimi su krilata stvorenja, ali njihov oblik ne liči ni na jedno stvorenje koje su ljudi ikada videli.” Oni označavaju božansko prisustvo i čuvari su vrata i onog što je sveto. Kao tetramorfi, heruvimi predstavljaju četiri elementa koja čuvaju središte rajskog vrta. Oni u sebi spajaju bika (Bik u Zodijaku, element zemlje), lava (Lav, element vatre), orla (Škorpija, element vode), i čoveka (Vodolija, element vazduha). Četiri heruvima ili četvoroglavi heruvim takode predstavljaju četiri vetra, a u hriščanstvu četiri jevanđelista. Henivimi su po rangu odmah posle serafima, među devet redova anđela. Reč ,Jieruvim“ potiče od akadske reči kherbu. Henivimi su stajali na ulazima asirskih hramova i stužili kao „čuvari vrata".
Endru T. Kamings Kiklop Kiklop je bio miuki div sa jednim okom na sredini čela. Nasuprot tri oka Šive (uključujuči i tieče oko), koja označavaju prosvetljenje i nadljudske osobine, jedino Kiklopovo oko označava nakaznost koja potiče od najnižih sila prirode. Ono jc povezano sa belegom Kaina, sa oznakom različitosti koja sa sobom donosi patnju, i sa krajnjim materijalizmom - ogromno telo diva Kiklopa zaslepljuje osobu i sptečava je da normalno sagleda svoj spoljni i unutrašnji svet. Mit o Kiklopu pojavljuje se u različitim verzijama u večini delova Evrope i Male Azije, ali je na Dalekom istoku nepoznat. U folkloru seveme Španije. Kiklopa su nazivali Ojankano, i smatralo se da ima crvenu boju kose (folklomi simbol nečastivog, koji je preovladavao u tom području). Bio je visok i imao jedno svetlo oko i zloćudan pogled. Ojankano je bio simbol zla i destruktivnih sila koje leže prikrivene u nižim, odnosno regresivnim aspektima neke osobe. Interesantno je napomenuti da su slučajevi jednookosti u prirodi retki, ali postoje kao urođena mana. Medutim, oni obično nisu povezani sa divovskim rastom.
Kralj / kraljica Kralj označava princip muškosti, suvereniteta, vrhunskog dostignuća u zemaljskom svetu, zemaljsku moć i potpunu kontrolu. Kralj se poistovećuje sa Tvorcem i Suncem, a u mnogim kulturama se smatra da ima „božanski” ili „solami” autoritet, jer sprovodi nebesku reč na zemlji. Smatra se i da ga poistovećuju sa zemljom u okvirima njegovog suvereniteta i sa Ijudima pod njegovom vladavinom, a njegova pozicija utiče na stanje toga dvoga, kao što i to dvoje utiču na njegovu pozkiju. Kralj i kraljica zajedno označavaju savršenu jednost, dve polovine celoga, savršenstvo i androgina. Pošto su oni vladaoci zemlje, pred-
Sve o simbolima stavljaju ih vladaoci na nebu - kralj je timbol sunca a kraljica mesec«. Kralj je simbol nebesa, zlata i dana, a kraljica zemlje, srebra i noči. U alhemiji, kralja predstavlja sumpor a kraljicu živa. Neki od kraIjevskih simbola su sunce, kraljevski skiptar, kruna (koja je podsećanje na suniev oblik), strele, kraljevski tron, gavran i mač.
Litil Prema jevrejskoj legendi, Lilit je bila prva Adamova žena. Kako izvori govore, raskinuli su nakon prepirke oko toga ko će biti ..gore" tokom vodenja Ijubavi. Posle rastanka sa Adamom, Lilit je prešla na drugu stranu, i postala žena vode demona, Ašmadaja, i kraljica demona. Prema narodnom predanju, ona je nocna napast koja uglavnom napada žene tokom porodaja i novorođenčad. Po karakteru liči na griko-rimsku Lamiju. Takođe se može poistovetiti sa Brunhildom iz Sage o Nibelunzima, kao suprotnost Grimhildi (koja se može uporediti sa Evom). Lilit je oiigledan simbol „jezive majke” , zastrašujućeg vida ženskog. Njene osobine je iine sliinom sa grikom Hekatom, koja zahteva Ijudske žrtve. Ona se pojavljuje kao zavodnica koja pokušava da od muškaraca, dok spavaju, izvuie njihovo seme. Predstavlja Ijubomoru i osvetoljubivost. U astrologiji, Lilit oznaiava Mesec u fazi kada ne može da se vidi sa Zemlje, i iiji je astrološki uticaj dngaiiji u odnosu na onaj koji ima vidijivi Mesec.
Majka I Velika majka Majka predstavlja dvoznainost, zato što predstavlja dva aspekta: s jedne strane veliku, životodavnu, brižnu majku. majku prirodu, majku
176 •
Endru T. Kamings
zemlju, a sa druge .jeiivu nujku" koja predstavlja smrt. Ona ima dvojnu prirodu: stvaralaćku i uniititeljsku, onu koja hrani, ititi, pniia toplinu i zaklon, ali takode poseduje i silc razaranja i smrti. Ona stvara i hrani sav iivot, ali ga takode i sahranjuje. „Povratak majci” znači umiranje. Jung dodaje da je „straina majka" ne samo simbol snuti nego i okrutne i grube strane prirode, one koja je ravnoduina piema Ijudskoj patnji. On majku vidi kao simbol kolektivno nesvesnog, leve i noćne strane postojanja, i izvorom vode života. Naglašava da je majka simbol anime - ženskog principa u muškarcu - koji muikarac projektuje na ženske likove u svom životu: na svoju majku, sestm, voljenu. Majka je arhetip ženstvenosti, izvor sveg života, princip sadržavanja, simbol svih stanja kosmičkog života. ujedinjenje svih elemenaia, i nebeskih i zemaljskih. Ona je kraljica neba, majka boga, čuvar ključeva plodnosti i kapija rođenja, snuti i ponovnog rodenja. Apulej o majci govori sledećim rečima: „Univerzalna majka, milosnica svih elemenata, prastaro dete vremena, suveren svih duhovnih stvari, kraljica mrtvih i kraljica besmrtnih, jedina materijalizacija svih bogova i boginja koja vlada sjajnim nebeskim visinama, svi vetrovi mora i tišina koja donji svet učini tužnim jednim klimanjem svoje glave. Poštuju je u mnogim vidovima, znaju pod mnogim imenima, i obožavaju na mnoge načine u različitim ceremonjjama." Kao boginja meseca, majka je simbol stalne obnove koja stvara godišnja doba, i upravlja životodavnim vodama i rastom u okviru plodne zemlje. Povezana je sa simbolikom meseca i vremena. Kao takva, smatrana je tkaljom vremena i usuda, i sve mitoloike velike majke su pređe i tkalje, ispredajući niti života a od njih šare u tkanje sudbine, oznaćavajući s jedne strane moć koja vezuje a sa druge moć koja dreši. Mitološki govoreći, Velika majka, devičanska majka ili majka božja je istovremeno i majka i nevesta boga, odnosno božanske sile. Duhovno govoreći, ona je arhetip savršenstva, samostalnog postojanja, mudrosti, samostalnog razvoja i iskupljenja uz pomoć prosvetljenja i tran-
Sve o simbolima
• 177
ifomucije. Kao mudrost, ona predstavlja transformaciju stanja neke osobe od najosnovnijeg i inferiomog ka najviiem. U alhemiji, Velika majka je dinamifki simbol vatre i vreline, snaga koja menja oblik, čistota, apsoibovanje i uniitenje. U budizmu i laoizmu, ona je pasivan i slatični princip. mudrost i razumevanje, a njen simbol je lotos i otvorena knjiga mudrosti. U kabali, majka je ime treće sfere, sfere mudrosti, koja pokreče čilav univerzum i sadrži ga unutar sebe. U svom dobrohotnom i pozitivnom vidu, Velika majka se prikazuje kao boginja, kakve su Hator, Izida, Kibela, Ištar, Lakšami, Parvati, Tara, Kvan-Jin, Demetra, Sofija i Marija, majka Isusova. U svom jezivom vidu, predstavljaju je boginje Astarta, Kali, Durga, Lilit, Hekata i Cma devica, koja je poneka prikazana sa kosom od zmija ili je zastrašujuče pojave. Šablon matrijarhatskog draštva (kao suprotnost patrijarhalnom) poiiva na porodičnim odnosima i krvnim vezama, savezima, prijateljstvu i pasivnom prihvatanju zakona i fenomena prirode, nasuprot patrijarhalnim društvima, koja veličaju Ijudske zakone i podvige, sklonost delima umetnosti pre nego zemljoradnji i prirodi, kao i poštovanje hijerarhije. Simboli Majke zemlje su voda, kamen, pećina, noc, dom dubina, dom majki, i dom snage/mudrosti. Ostali uobičajeni simboli su polumesec, kruna od zvezda, plava haljina, kravlji rogovi, spirala, sve bare, izvori, bunari i slično, sve što štiti i služi kao sklonište - kuća, zid, kapija, hram, crkva, grad itd., sve posude u koje se nešto suvlja i posude koje su povezane sa hranjenjem, obiljem i principom primanja, kao što su šolja, korpa, rog obilja, vaza, joni i sl., i sve čemu je poreklo iz vode, kao što su biser, ribe, školjke. Medu pticama, simboli su joj labud, jarebica, lasu, guska; medu biljem i cvećem lotos, Ijiljan, ruia, božur, i mirisno drveće kao što je tamjan. U svom pozitivnom i održavajućem vidu, povezuje se sa svim životinjama koje obezbeđuju prehranu, bilo svojim mesom ili mlekom. U svom negativnom i razarajućem
178*
Endru T. Kamings
vidu, predstavljaju je smrtonosna kobra. lavica, kao i tenka bogomoljke i cma udovica, koje tvoje muijake proidiru tokom parenja. Kao zaStitnlk svojih mladih i osvetnik, poistovećuje se ta lavicom. Simbol njenog devičanstva i čistote je jednorog. Sa astronomske taike gledišta, poistovećuje se sa Velikim medvedom. Njen broj je sedam a dan u nedelji petak, kada su irtvovali i jeli ribu u njenu čast. U nekoliko kultura, pojavljuje se i kao boginja lova i kraljica divljih iivotinja, a prate je raznorazne iivotinje.
Osoba U nekim kulturama, osoba predstavlja dragulj stvaianja. Njen simbol je broj pet. Kada je u pitanju prva osoba, ime Adam dolazi od hebrejske reči za zemlju, adama, sa namerom da naglasi zemaljske sile urodene u njemu, kao i činjenicu da čovek potiče od zemlje, i da sama njegova egzistencija zavisi od nje. Nažalost, izgleda da ova veza danas ne nailazi na razumevanje. Za prvog čoveka se kaie da je njegovo telo bilo sve od svetlosti, a nakon prvobitnog greha u rajskom vrtu, postalo je koia. Čovek se smatrao vezom izmedu višeg i niieg: zemaljsko telo, koje propada i vraća se u prah, i božanska, besmrtna duša. U kabali, u alhemiji, gnosticizmu i mnogim drugim teorijama, čovek je makrokosmos i sadrži u sebi čitav univerzum. Iz ovog razloga, on moie do izvesne meie da uči o kosmosu i onome što je izvan zemaljskog kialjevstva, uz pomoč svog unutrašnjeg bića i iskustva u stvarnom svetu. U kabali, svaki čovekov organ se pripisuje jednoj od sfera. Eva, prva iena, jeste dovršenje čovekovog androginog stanja (videti dalje). Prema jevrejskim komentarima, prvi čovek i žena su stvoreni kao jedno telo sa dva kvaliteta, muškim i ienskim, koji su se naknadno razdvojili.
Svt o simbolima
• 179
PUton takođc govori o tome da je bog ttvorio čoveka koji je sadriavao oba pola. Ova ideja se pojavljuje u mnogim drevnim kulturama.
Olac Otac predstavlja duh/dušu, sunce, muški princip. On je povezan sa svesnim i saznajnim, suprotno nesvesnom koje se pripisuje majci. On označava sile reda i zakona, suprotno ženskoj majci, koja predstavlja intuitivne i instinktivne sile. Simbolična predstava oca u vezi je _sa elementom vazduha i vatre - muškim elementima, sa nebom, svedo&u, munjom i oruijem. Moč koja mu se pripisuje jeste moć vladavine (upravo kao što se moc herojstva pripisuje sinu). Iz ovog razloga, a i zato što predstavlja moč tradicije (koju on mora da ponovi prosledujući je svom sinu), on predstavlja svet moralnih imperativa i zabrana koje ograničavaju instinktivne sile. Otac je i zajedničko ime za „nebeskog oca” , boga. Muška nebeska božanstva su se'uvek pojavljivala kao „veliki otac". U mitovima i legendama, lik oca simbolizuje fizičku, mentalnu i duhovnu nadmoć.
Patuljak Kao i druga mitološka bića mala po veličini, patuljak se moie pojaviti kao simbol sila koje, zbog moralnih standarda, nisu uključene u krag svesnosti. Dragim rečima, patuljak označava nesvesne i amoralne sile prirode. U narodnim pričama, on se redovno pojavljuje kao nestašno, ponekad nevaljalo biće, čak i štetočina. Ima donekle detinjaste osobine koje potiču od njegovog niskog rasta. Ali kao simbol dvojnog značenja, patuljak se moie pojavljivati i kao zaštitničko, privrieno stvore-
Endru T. Kamings nj« koje pomaže, ili kao onaj koji otkriva Ujne o zemlji, Sumi, meulima, mineralima i blagu. Jung patuljke smatra vratarima nesvesnog. Sitan rast patuljka moie oznaiavati neku vrstu poremećaja, nakaznosti i inferiomosti. Ovakvo tumaćcnje može objasniti figutu „Šive koja pleSe” , u kojoj ovo božanstvo pleše na zaravnjenom liku demona-patuljka, koji predstavlja „životno slepilo", neukost ćovekovu i njegovu malenkost. (Drugaćije rećeno, u hinduizmu patuljak predstavlja ove karakteristike.) Pobeda nad ovim demonom oznaćava dostignuća istinske mudrosti. U staroegipatskoj kulturi, božanstvo Bes opisuje se kao patuljak. U antićkoj Grćkoj i Rimu, Hefaistos, odnosno Vulkan ponekad je predstavljan kao patuljak. ViSnu ponekad uzima lik patuljka. U japanskoj tradiciji, božanstvo reka je zlobni patuljak, a u skandinavskoj ćetiri patuljka stoje na ćetiri kraja Zemlje i pridržavaju nebo.
Princ I princeza Princ i princeza predstavljaju potencijal za vladavinu, pošto su naslednici trona. Oni predstavljaju i moć i neophodnost mlade monarhije. Princ je povezan sa kraljem kao simbolom plodnosti Ijudi i zemlje. Ponekad se u legendama pojavljuje kao junak. Njegov glavni atribut je intuicija i uglavnom je u potpunosti pozitivan, lišen institucija suda i zakona koji su svojstveni kralju. U mnogim bajkama, zadobiti ruku princeze oznaćava težnju ka uzvišenoj i istaknutoj poziciji ili ka višem duhovnom planu, stazom koja je puna opasnosti i može ćak voditi u smrt ratnika koji se tnidi da zadobije princezu. Zadobijanje njene ruke se stoga dogada nakon dugaćkog, iscrpljujućeg puta, koji predstavlja mentalno i duhovno putovanje. U poslednjih nekoliko vekova, sa potiskivanjem duhovnih težnji, „slabosti" se vraćaju, dobijaju zamah i postaju slabosti sviju nas, dok
Sve o simbolima
•
181
su u proSlosti bile uglavnom svojina odieđenih klasa. Princ i princeza sada predstavljaju ono Sto nije dostignuto u materijalnom, emotivnom i statusnom podruiju - princezu iz snova, princa na belom konju. Cinizam koji prati ove koncepte, predstavlja racionalnost, fokus na status i materijalne aspekte postojanja, kao i odsustvo vere u važnost mentalnog i duhovnog putovanja koje vodi transcedentnosti i sjedinjenju na viSim nivoima.
Vitez Viteg je simbol intelektualne snage i moralne čvrstine koja nadilazi niže, zemaljske i životinjske aspekte, čak i kod Ijudi. Vitez je simbol logosa, simbol junaka koji nadvladava svoje zle impulse otelotvorene u životinji, konju kojeg jaSe - životinjski elemenat u podredenoj osobi, koji kontroliSe i kojim upravlja vitez zarad neke uzvišene svrhe. Konj je simbol i fizičkog elementa koga vitez prevazilazi. Vitez je simbol nadmoćnosti duha nad materijom, i u narodnim pričama on je u stanju da pobedi i podredi sebi fizičke mase koje su veće od njegove. PoSto je njegova duhovna snaga veca od fizičke, on ima okretnost, nameru i istrajnost da dostigne svoj cilj. Njegov rat, koji je usmeren protiv zemaljskih, mračnih, inferiomih sila, kulminira pobedom njegovog duha. Ovo je simbolično značenje vitezove borbe protiv zmaja. Borba se može tumačiti psiholoSki, kao rat protiv inferiome strane ličnosti, rat protiv njenih mračnih strana, Sto na kraju rezultuje trijumfom uma, snage duha, i uzvišene strane ličnosti. Danas se ova simbolika stiče uglavnom sa istorijske distance. U proSlosti, lik viteza je bio konkretan lik, čiji je veci deo obuke bio fizički trening sa ciljem da poveća fizičku snagu. Medutim, snaženje i učvrSćivanje tžla nije u suprotnosti sa duhovnim izražavanjem simbola viteza. pošto snaga tela doprinosi snazi uma i obmuto.
Simboli biljnog sveta
Akacija U zemljama Mediierana, akacija simbolizuje život, besmrtnost, platonsku Ijubav i povlaienje. Pošto ima i bele i crvene cvetove, ona označava život i smrt, smit i ponovno rodenje. Tmje akacije predstavlja zrake polumeseca. U staroegipatskoj kulturi, akacija je bila solamo drvo koje je označavalo ponovno rodenje, večni život, inicijaciju i nevinost. Predstavljala je Neit, smatrala se svetim drvetom, sa svojim belim i crvenim (ružičastim) cvetovima povezanim sa svetim principom crveno-belog. U doktrini Hermesa Trizmegistusa, akacija predstavlja Hiramovu izjavu, koja nas uči da „čovek mora znati kako da umre da bi ponovo živeo u večnom svetu". U jevrejskoj tradiciji, akacija je drvo koje je posvećeno Hramu. Predstavlja život moralnosti i nevinosti. U hrišćanskoj tradiciji takođe označava život moralnosti.
Aloja Aloja je ukrasna biljka koja simboiizuje gorak ukus, kao i poštenje i mudrost. Posvećena je Zevsu, odnosno Jupiteru.
Ananas Ananas je simbol plodnosti.
Sve o simbollma Badem Bademovo drvo predstavlja slatkoću i delikatnost. Ono je jedno od prvog drveća koje cveta, lako da kasni mraz može da ga oSteti i uništi cvat. To je doprinelo da badem sa jedne strane simbolizuje osetljivost, a sa druge budenje. Predstavlja devičanstvo, proizvodnju iz sebe samoga, a zbog svoga oblika i joni - vaginu. U Kini, badem je ženska lepota, hrabrost pred licem tuge i nedače, kao i opreznost i budnost. U hriSćanstvu, badem simbolizuje božansku milost i dopuštenje, kao i čistotu Device. U jevrejskoj kulturi, koren reči badem, shaked, odnosi se na budnost i vrednoću. Aronov vrt badema predstavlja čudo obnove i uskrsnuča, pošto su pupoljci iznikli iz kultivisanog vita. U persijskoj tradiciji badem je nebesko drvo. Simboli značenja sličnog bademu su mandorla i vesica piscis.
Bambus Bambus označava gracioznost, savitljivost, sposobnost da se čovek povije koliko je potrebno ali i da pri tom zadiži svoju jačinu, elastičnost, dobiu sposobnost reprodukcije, dugotrajno prijateljstvo, dugovečnost, stariju ali snažnu osobu, čitavu osobu koja se savija pri oluji a onda ispravlja, snažna i hrabra, kada oluja prođe. U kineskoj kulturi, bambus predstavlja dugovečnost, pobožnost, očuvanje tradicije kroz generacije, kao i zimsko doba, zajedno sa drvetom šljive i borom kao tri zimska prijatelja. On je znak i belega Bude, i učenjak koji se drži uspravno ali s poštovanjem. Bambus sa sedam čvorova označava sedam stupnjeva inicijacije i molitve. Bambus sa vrapcem predstavlja prijateljstvo. Bambus sa ždralom predstavlja dugovečnost i sreću. U Japanu, bambus je simbol predanosti i iskrenosti.
184
Endru T. Kamings
Bela imela Bela imela je parazii na hrasiovom drvetu. Ona predstavlja bit života, nebesku tvar, umverzalno lečenje i besmrtnost. PoSto nije ni drvo ni ibun, ona simbolizuje ono što nije ni jedno ni dnigo - ono nedefinisano - i stoga simbolizuje oslobodenost od svih ograničenja, tako da je sve ono što se pod njom zatekne takode slobodno od istih. Istovremeno je slobodno i od zaštite, te tako haos stupa u svet. Bela imela je zlatna grana druida, i piedstavlja sveti ženski princip spojen sa hrastom kao muškim principom. Druidi su je sakupljal i da bi je upotrebljavali u svojim obredima plodnosti. Ona označava nov iivot i ponovno rođenje najkraćeg dana u godini. Vemvanje da je stvara munja koja udari u grane hrasta je rasprostranjeno, i smatra se da imela sadrži neka naročita duhovna svojstva, izmedu ostalih i ono da pomaže pri otkrivanju blaga-
Bela rada I krasuljak Na zapadu, bela rada označava nevinost i čistotu, simbol je nimfe Blejds. To je solami cvet, a neki ljudi tvrde da njeno englesko ime daisy potiče od reči day's eye kpje znače „oko dana”.
BeUluk Beli luk je zaštita od vradibina, urokljivog oka i munje (zbog svog prodomog, neprijatnog mirisa).
Sve o simbolima
»185
Biljke
Blagovan Blagovan je moćan simbol proiišćenja. U hrišćanskoj simbolici, on oznaiava pokajanje i sknišenost, poniznost, obnavljanje nevinosti, a ponekad i kriSenje. U Bibliji, blagovan se pojavljuje u obredima pročišćenja i naroiitim ritualima: buket blagovana se koristio da se poprska krv na mezum jevrejskih kuća neposredno pre kazne ubijanjem prvorodenih sinova. Blagovan se koristio da se oćisti prostor zagađen mrtvim telima tako što su ga umakali u vodu i prskali po zagadenim šatorima.
Endru T. Kamings Ijudima i posudama. U ceremoniji spaljivanja crvene krave. sveStenik je bacao kedrovinu, blagovan i tamnocrvenu prcdu u plamen. SveStenik je kedrovinu, blagovan i predu koristio, zajedno sa dve ptice, radi pročiSćenja kuće od lepre (kuge koja se Sirila po zidovima kude), leprozne odede, perati, psorijaze i tifusa. Ovo su primenjivali i na osobe bolesne od lepre. Blagovan se sa kedrom pojavljuje kao dvojni simbol malenkosti nasuprot veličajnosti. Za Solomona se govorilo da je razgovarao sa drvećem, ,,od kedrovog drveta koji je u Libanu do blagovana koji izlazi iz zidova" (Kraljevi, 5:13). Poslovica, „Ako kedrove zahvati vatra, šta će onda činiti blagovani sa zida?” takođe simbolizuje malenkost blagovana naspram veličine kedrovine.
Bor Kao i ostalo zimzeleno drveće, bor je simbol besmrtnosti, večnog života. On označava uspravnost, iskrenost, časnost, jak karakter, vitalnost, plodnost, tiSinu i samoću, a dobro je znan i falusni simbol. On čuva telo od propadanja, i zato se sadi na grobljima i koristi za izradu kovčega. Šišarka bora simbolizuje vatni, zbog svog oblika koji podseća na plamen, i takođe je falusni simbol i označava muževnost, plodnost, i dobar usud. U kineskoj tradiciji, bor je hrabrost, lojalnost i posvećenost, dugovečnost, otpornost pred nedaćama i nemirima, i čini Konfučijev simbol. U japanskoj kulturi predstavlja dugovečnost. U staroegipatskoj, simbol je serafima. U starogrčkoj kulturi, simbol je Zevsa a u vezi je i sa Dionisom, Artemidom i Eskulapom. U Rimu je bor simbolizovao Jupitera i Veneni kao pura arbor - „neiskvareno divo” - i devičanstvo. Povezivan je sa Dijanom i Mitrom. U semitskoj tradiciji, šišarka je simbol života. Oznaćava plodnost, a drvo je posvećeno frigijskom Atiju i njegovoj supruzi Kibeli.
Sve o simboltma
• 187
BosiHak Ovo je biljka koja se koristila prilikom sahrana i pogrebnih obreda. Smatrana je biljkom koja je povoljna za mentalne procese, jer podstiče i pročišćava misli.
Boiur U kineskoj tradiciji, ovaj cvet označava jang princip' muževnost, svetlost, Ijubav, dobar usud, slavu, sreču, proleče i radost mladosti. Smatra se carskim cvetom kojeg ne dotiče nijedan insekt osim pčele. U većini slučajeva, povezan je sa paunom. U japanskoj tradiciji označava proleče, plodnost, brak, slavu, veselost i sreču.
Breskva U budizmu, uz limun i nar, breskva se smatra jednom od tri blagoslovene vočke. U kineskoj simbolici označava besmrtnost, drvo života, začarano voče, proleče, mladost, brak, imučnost, kvalitet života i dobre želje. U japanskoj simbolici takode predstavlja drvo besmrtnosti. Cvet breskve najavljuje proleče. On označava brak i ženski šarm. U taoizmu, on je drvo života, daje večni život i hrani besmrtnike. Breskva sa feniksom je simbol Sivang Mu, boginje drveta večnog života i kraIjice neba. Breskvine koštice se rezbare i koriste kao amajlije. U hrišćanskoj tradiciji, breskva se naziva voćkom spasa. Kada je za breskvu zakačen list, to označava jednu istinu, i u srcu i na usnama, i vrlinu ćutanja. U starom Egiptu je ova voćka bila posvećena Hator.
' jedan od retkih cvetova koji pripadaju jangu; uglavnom su jing (prim. prev.)
188 •
Endru T. Kamings
Brtsl U hriićinskoj tradiciji, brest označava poStovanjc i status. Njegove razgranate grane i obilan rast piedstavljaju snagu i moč koje sveti spisi imaju za vemike.
Briljan Kao i sve zimzclene biljke, bršljan simbolizuje besmrtnost i večni život. Uz to, on predstavlja i radost i ushićenje, prijanjanje, zavisnost, čvrste veze, stalnu naklonost i prijateljstvo. U hrišćanskoj simbolici bršljan predstavlja večni život, smrt i besmrtnosl, kao i odanost. U staroegipatskoj kulturi, Ozirisov je cvet i predstavlja besmrtnost. U staroj Grčkoj je bio je posvećen Dionisu, koji je na glavi nosio venac od bršljana i posedovao „pehar od bršljana” . U semitskoj tradiciji je bio posvećen frigijskom Atiju i predstavljao besmitnost. List bršljana je falusni simbol i označava mušku utakmicu utroje. Sa druge strane, on se može uopšteno pojavljivati kao ženski simbol koji ukazuje na snagu kojoj je potrebna zaštita.
Buđ U kineskoj tradiciji buđ predstavlja dugovečnost, besmrtnost, kontinuitet, i pojavljuje se sa ždralovima i slepim miševima kao simbol dugovečnosti i sreće. Buđ je hrana besmrtnika taoizma.
Sve o simbolima
• 189
Bukva Ovo drvo predstavlja prosperitet i proricanje. Bilo je posvećeno Zevsu i simbol je Danske.
Bundeva Bundeva (odnosno dve bundeve jedna na dnigoj, prim. prev.) je kao i slovo X, simbol peščanog sata i para bubnjeva. Ona predstavlja sponu izmedu dva sveta, gomjeg i donjeg, i princip inveizije koji reguliše matricu događaja kosmičkih fenomena dana i noči, života i smrti, sramote i gubitka časti nasuprot uzvišavanja i egzaltacije, tuge nasuprot radosti. U kineskoj tradiciji, bundeva označava Li Tie-Kuija, drugog od osam besmitnika, mitsku figuru koju karakteriše sposobnost da napusti svoje telo i poseti nebesko kraljevstvo. U kineskoj alhemiji, bundeva je kosmos u malom, stvaralačka moč prirode i prvobitna zajednica predaka, dok je dvostmka bundeva simbol jina i janga. U rimskoj simbolici, bundeva označava budalasto ponašanje („tikvana”), praznu glavu i ludilo. U indijanskoj tradiciji, bundeva označava ženske grudi.
Cikiama U hriščanskoj tradiciji, ciklama označava Bogorodicu. Crvena tačka u središtu cveta je simbol njenog srca koje krvari. U Izraelu, ime ciklama je povezano sa sramežljivošću i poniznošču, zato što je skrivena i savijena, kao da joj je glava stidljivo opuštena. Ciklama je keltski vilinski cvet, a u Eviopi predstavlja Cistotu, mladost i razdraganost.
190 •
Endru T. Kamings
Citron Prema budističkoj tndiciji, citron je jedna od tri svete kineske vočke, zajedno sa breskvom i narom. U jevrejskoj i rimskoj tradiciji, citron simbolizuje Ijubav i ukras je za prostoriju za venčanja. Kod Jevreja, jedan je od četiri začina za Praznik senica, i predstavlja osobu u kojoj su prisutni i ukus i miris - što će reći, i dobra dela i zapovesti.
Cm iluk Pošto se sastoji iz viiSe slojeva. najčešće značenje cmog luka je skidanje slojeva da bi se stiglo do suštine - razgrtanje mentalnih i svesnih slojeva da bi se stiglo do unutrašnje istine. Sferićno-elipsasti oblik luka učinio ga je simbolom kosmosa i prvog uzroka koji se doživljavao kao umotan u misteriozne slojeve opipljivog sveta. On označava jedinstvo, mnogostnikost u jednom, večnost, otkrivanje uklanjanjem slojeva. i smatra se zaštitom od lunamih zlih sila.
Dan-i-noi U Evropi, dan-i-noć označava sećanje i pamćenje, promišljanje i meditaciju, kao i misao. Na španskom, teč za misao glasi pensamiento, što je podsećanje na reč pansy (engleska reč za dan-i-noć, prim. prev.). Petougaoni oblik njegovih latica doprineo je stvaranju ili čak stvorio ovu simboliku, pošto broj pet označava čoveka, a misao se smatra sposobnošću jedinstvenom za Ijudska bića. Dan-i-noć je povezan sa grčkom boginjom Afroditom. U jevrejskoj kulturi on predstavlja Ijubav Amnona i Tamare, s obzirom da ovaj cvet uglavnom cveta u paru, sa neznatnom razlikom u boji među cvetovima istog para.
Sve o simbolima Detelina Detelina predstavlja nebeske osobine, tri aspeku tivoia - lelo, um i duh. Simbol deteline predstavlja izuzetnu moć, a ponekad se koristi kao falusni simbol. U kineskoj tradiciji, predstavlja leto. U hrišćanstvu, simbol je Svetog trojstva, i sv. Patrika u Irskoj. U keltskoj tradiciji, on je oružje Dagde, gospodara života i smrti. Takode predstavlja izvanrednu snagu i apetit. U grfko-rimskoj tradiciji koristili su ga u kartama za igranje kao simbol Herakla, odnosno Herkula, a u semitskoj je oznaćavao „uništitelja i meljača sveta”, simbole Baala i Ninurte.
Dud Tri boje iz tri stadijuma sazrevanja duda - bela, crvena i cma simbolizuju tri stupnja inicijacije, kao i tri stadijuma čovekovog života: beli - čisto, nevino dete; crveni - doba aktivnosti; cmi - starost i smrt. U kineskoj simbolici, dud predstavlja drvo života, i pripisuju mu se magijske moći protiv sila tame. Uz to simbolizuje i radinost. U tradiciji stare Grčke, on je loSa sreća u Ijubavi, i pojavljuje se u mitološkoj priči o Piramu i Tizbi. Prema legendi, u stara vremena, plod duda je bio potpuno beo, a ne crven. Promena u boji ploda desila se kao posledica tragične priče o dvoje Ijubavnika, koji su se od detinjstva voleii i živeli jedno blizu drugog. Njihovi roditelji pak nisu im dozvoljavali da se vidaju. Odlučili su stoga da pobegnu i da se nadu kod dudovog drveta. Tizba je prva stigla i čekala na svog Ijubljenog. Dok je čekala, ugledala j? lavicu koja je upravo dovršavala svoj plen, krvavih čeljusti. Tizba je otrčala da se sakrije, ostavljajući svoj plašt za sobom. Lavica je poderala plašt i umrljala ga krvlju. Piram. koji je stigao odmah nakon toga, otkrio je plašt sa lavljim tragovima oko njega. Bio je uveren da je Tizba nastradala od lavice. U strahovitom bolu, odneo je plašt do
192
•
Endru T. Kaming.i
duda, simbola njihove Ijubavi, poljubio ostatke tkanine i zario sebi mač u grudi. Njegovt krv je poprskala plodove i obojila ih. Kada je Tizba skupila hrabrost da se vrati do drveta, više nije videla dud sa belim plodovima. Bili su crveni, a ispod njih je lelao mtiav Piram. Uzela je njegov mač i ubila se. Od tada su, prema legendi, krvavo-crveni plodovi dudovog drveta postali sečanje na Ijubav dvoje mladih Ijudi.
Dunja Dunja je grčki simbol za plodnost, hrana za devojke prilikom udaje, Dionisova jabuka. a posvccena je i Afroditi.
Gardenija U kineskoj tradiciji, gardenija označava žensku Ijubaznost, delikatnost i umetničke kvalitete.
Hajdučka trava Hajdučka trava se smatra naročitom biljkom za suprotstavljanje veštičarijama. Štapići za kineski 1 Ching koji su se koristili kao uputstva za predvidanje budućnosti, bili su načinjeni od hajdučke trave.
Hrast Hrast simbolizuje snagu, zaštitu, hrabrost, otpomost, čvrstinu, istinu, čoveka i ljudsko telo. Uglavnom se povezuje sa božanstvima gro-
Sve o simbolima
• 193
ma i samim gromom, kao i nebeskim boianstvima i boianstvima plodnosti, i stoga moie predstavljati i vatru i munje. f U indijanskoj tradiciji, hrast je posvećen Majci zemlji. U keltskoj, posvećen je Dagdi, tvoreu, i smatra se svetim drveiom. U kineskoj simbolici hrast označava muievnost ali i slabost u snazi, koja se opire iivotnim promenama, i konačno se lomi na oluji, kao suprotnost vrbi i bambusu - snazi u slabosti - koji se gipko povija na vetru i preiivlja1va. U hrišćanskoj simbolici, hrast je simbol Isusa kao snage u vremenima teškoća i nemira. On predstavlja postojanost u veri i vrlinama. U i tradiciji druida, on je sveto drvo zajedno sa belom imelom koja na njemu raste i označava ienski princip. U grčko-rimskoj kulturi, hrast je bio posvećen Zevsu, odnosno Jupiteru. Jupiterovo venčanje sa boginjom hrasta, Junonom, slavilo se svake godine u hrastovom gaju a učesnici te proslave su na glavama nosili vence od hrastovog lišća. Isti takav venac su dodeljivali kao nagradu za spasavanje nečijeg iivota i kao znak pobede u Pitijskim igrama. Hrast simbolizuje Kibelu i Silvana. Darije su bile hrastove nimfe. U jevrejskoj simbolici, zavetna arka je bila načinjena od hrasta. U skandinavskoj i tevtonskoj tradiciji, hrast je Torovo drvo iivota a posvećeno je i Donaru. Hrastovi gajevi su bili mesta gde su se održavali germanski rituali i ceremonije.
Hrizantema Po kineskoj tradiciji, hrizantema je proleće, povlačenje na zasluieni odmor, komfor, prohladni sjaj sunca, učenjaštvo, vedrina i radost, ietva, blagostanje, dugovečnost, i osoba koja opstaje na hladnoći. Po japanskoj tradiciji, ona je dugovečnost i sreća, i smatra se cvetnim simbolom Japana.
194•
Endru T. Kamings
Iimirna U opitoj simbolici. izmimi predstavlja patnju i tugu. U Bibliji, pojavljuje se kao parfem i miomirisna biljka sa svojstvom tamjana.
Jabuka Zato što je potpuno okrugla, jabuka predstavlja potpunost, apsolutnost i jedinstvenost, nasuprot mnoštvu koje predstavlja nar. Takođe je simbol zemaljskih strasti, ili zadovoljstva usled ove vrste strasti. Neobjašnjivo. jabuka je u hrišćanskom svetu postala i simbol ploda sa drveta znanja, iako u spisima za to nema osnove (jer se plod sa ovog drveta opisuje kao „plod", bez ikakve naznake o prirodi tog ploda). Shodno tome, jabuka je postala simbol strasti prema materijalnom, nasuprot božanskoj zapovesti koja je zabranjivala da se ona jede. Stoga ona predstavlja i znanje i žeđ za njim. Uz ovo značenje koje, kao što je navedeno, nije zasnovano na zapisima nego pre na nekoj vrsti tumačenja, jabuka simbolizuje i Ijubav, plodonosnost, veseo duh, nebesnost, i prevaru i smrt - kao što se može videti u okviru priče o rajskom vrtu. Moguće je da pojava jabuke kao rajskog voća potiče od činjenice da je ona bila zabranjeno voće Zlatnog doba. Tokom tog perioda, ona je bila plod sa drveta života koje je svoje nimenilo davalo bogovima. I u keltskoj tradiciji jabuka ima slično značenje. Ona je voće onoga sveta. Takođe predstavlja plodnost i brak. Svečanost jabuke, Svi sveti označava smrt stare godine. Kao jabuka Esperida' i voće iz Frejinog vita, ona simbolizuje besnutnost. U razlićidm kulturama, ponuditi jabuku znači izjaviti nekome ' Esperide, fuvirke drveu sa zlatnim jabukama, koje je Gea poklonila Zevsu i Heri prilikom veočaaja (prim. prev.)
Svt o simbulima
»1 9 5
Ijubav. Kao i pomorandžin cvet, lcoji označava plodnost, i cvel jibuke se koristi da se ukrasi mlada. U kineskoj tradiciji, jabuka označava mir, saglasje i sporazum. U hriičtnstvu postoji ambivalentan stav prema jabuci kao simbolu. Sa jedne strane, oim je voće iskuienja i greha koji je vodio čovekovom padu; sa druge. kada je prikazuju uz Isusa ili Bogorodicu, simbol je novog čoveka i iskupljenja. Majmun sa jabukom u ustima označava pad (proterivanje iz raja). U starogrčkoj tradiciji, jabuka je posvećena Veneri, kao Ijubav i strast, simbol braka i bračne ponude. Jabuku razdora” dao je Paris Veneri. Grane jabukovog drveta su pripadale Nemezis i Artemidi, a koristile su se i u obredima posvečenim Dijani. Uz to, služila je i kao nagrada u trci sunca-mladića. baJ kao i grančica masline u trci mesecadevice. Dionisova jabuka je bila dunja. Jabukovo drvo se povezuje sa zdravljem i besmrtnošću i posvećeno je Apolonu. Jabukov cvet je kineski simbol mira i lepote.
Jagoda U hrišćanskoj simbolici jagoda predstavlja pravednika, plodove dobrih dela i plodove duha. Kada je praćena Ijubičicom predstavlja pravednikovu poniznost. U modemoj simbolici označava senzualnost i seksualnost.
Jasen Ovo je simboličko semitsko drvo povezano sa ženskim aspektom božanstva, naročito Astane ili Ištar, koje se najčešće predstavljaju kao sveto dtvo. Iz ovog razloga, jasen se u Bibliji prikazuje kao simbol idolatrije. Štaviše, ponekad se pojavljuje kao falus ili znak božanstva drveta.
196 •
Endru T. Kammgs
Jatika Ovo drvo označava strah, nesigumost, besedu nekome u slavu i naricanje. U Bahovoj homeopatiji koja se koristi za energetski tretman različitih slojeva svesti, jasika ptedstavlja nepoznat i nerazumljiv strah, te se koristi za lečenje parališučeg i sveobuhvatnog straha čiji je uzrok nepoznat i bez nekog očiglednog razloga drži osobu.
Jasmin U kineskoj simbolici, jasmin označava ienstvenost, Ijubaznost, nežnost i privlačnost. U hrišćanskoj, on je Ijubaznost, elegancija i Bogorodica.
Jelam Zrna simbolizuju obnovu života, uskrsnuće i plodnost. U Egiptu, ječam koji su posipali po telu Ozirisa nicao je i postajao ,,nov život nakon smrti”. Ponekad su pravili Ozirisov lik od zemlje i ječma, a njegovo nicanje je predstavljalo uskrsnuće proleća i njegov povratak na zemlju. Grci su koristili klasje ječma da bi prikazali plodnost i plodonosnost. Ječam se vezivao uz Koru, Demetni, i boginju meseca.
Jela Jela označava odvažnost i poštenje. U kineskoj simbolici, ona predstavlja strpljenje i odabranu osobu. Posvećena je Panu u grčkoj, a Odinu u keltskoj mitologiji.
Sve o simbolima U vezi u božićnim drvetom (kod nas sa novogodiinjim, prim. prev.), ovo zimzeleno drvo simbolizuje zimski solsticij (najkraći dan u godini), Novu godinu i novi početak. Jela je drvo ponovnog rođenja i ; besmrtnosti, rajsko drvo svetlosti i darovg, drvo koje noču sija. Za sva' ku svetiljku (u ranija vremena svećicu) na drvetu, veruje se da je jedna duša, a svetiljke takode predstavljaju i sunce, mesec i zvezde koje
' sjaje medu granjem kosmičkog drveta. Paralelno s jelom je borovo drvo, posvečeno Atiju, Atargatidi i Kibeli, na koje su se kačili srebmi i zlatni ukrasi. Sa svetom pticom medu granama i običajnim poklonima ispod njega, drvo se spaljivalo nakon cetemonije. Jela je bila sveto dr> vo u sličnom značenju prema Odinu, odnosno Vodanu.
Kajsija Pošto je samooplođujuća, kajsija označava androgina. U kineskoj tradiciji simbolizuje smrt i sramežljivost.
Kamelija Kamelija uglavnom predstavlja stabilnost. U kineskoj tradiciji označava zdravlje, lepotu, kao i mentalnu i fizičku snagu. U Japanu pak kamelija predstavlja iznenadnu smrt.
Kedar Kedar je simbol moći, plemstva i pravednosti. Simbol je Libana. U hriščanstvu, označava (nebesku) slavu, sjaj, klicanje, lepotu a ponekad i Isusa. U jevrejskoj tradiciji, kedrovina predstavlja sveto drvo Solomo-
Endru T. Kamings novo od kojeg je izgradio hram. U sumerskoj tradiciji oznaiava kosmičko drvo, drvo iivota, i pripisuju mu u magijske moći. Bilo je posvećeno Tamuzu.
Kesltn U hriSđanstvu kesten predstavlja vrline, čistotu i skromnost. On je „okružen tmjem ali ga ono ne dotiče” . Kesten sluii kao simbol nadvladavanja iskušenja.
Kiparis Kiparis je falusni simbol. Ima šire značenje smrti i sahranjivanja. Verovatno stoga što su mu u staro doba pripisivali svojstvo da sprečava raspadanje, sadili su ga na grobljima. Pošto je povezan i sa suncem i sa mesecom, on označava androgina. U kineskoj tradiciji, kiparis predstavlja Ijubaznost, srec'u, ali takode i smrt. U hriščanskoj simbolici, on je strpljivost i stoicizam i stoga predstavlja hriščanina. Štaviše, kiparis predstavlja istrajnost u dobrim delima, iskrenu i ljubaznu osobu, kao i smrt i oplakivanje. U grčko-rimskoj simbolici, kiparis je simbol Zevsa, Apolona, Venere i Hermesa, pa se smatralo da podaruje iivot. Simbol je i bogova podzemnog sveta, Hada odnosno Plutona.
Kleka U grčko-rimskoj kulturi, kleka je označavala zaštitu, sigumost i inicijativu, i bila je posvečena Hermesu, odnosno Merkuru. U paganskim kulturama, žbunovi Ideke su se smatrali domovima duhova. Seljaci su
Sve o simholimu
• 199
pod njih stavljali svoje darove, obraćajući se vilama i vilenjacima medu njihovim granama. Mnoge narodne priče koje su po svom poreklu paganske. smeStale su ulaz na onaj svet odmah pored žbuna kleke. U Estoniji se veiuje da se Isus uzdigao na nebo iz žbuna kleke. Bio je običaj da se na sahranama spaljuje kleka kako bi se oterali zli duhovi, a sve do danas se veruje da kleka pomaže u lečenju mnogih ženskih bolova i poremećaja u ženskom ciklusu, kao i za bolesti kože. Bobice kleke su se koristile za pravljenje alkoholnog pića, džina.
Komorač Biljka komorač je posvećena Sabaziju. U ritualima posvećenim ovom božanstvu, vemici su nosili vence od komorača. Velike lukovice komoraća bile su posvećene bogovima vatre. Prema gtćkoj mitologiji, titan Prometej, koji je ćovećanstvu doneo vatru, doneo ju je u lukovici komorača. Tokom srednjeg veka i renesanse, komorač se povezivao sa paganizmom, a time i sa veštičarenjem (poSto ih je hrišćanstvo izjednaćavalo). Kaže se da su u sevemoj Italiji veštice koje su sebe nazivale „božjim hodačima” održavale ritualne borbe sa čarobnjacima koji su sebe nazivali „hodačima zla” . Kako se čini, ove „bitke” su bile poljoprivredne ceremonije ćiji je cilj bio da se preduprede katastrofe u oblasti zemljoradnje. Onižje obeju strana bile su lukovice komorača.
Koral Koral je organska materija koja nastaje u moru i postoji u čitavom nizu boja - cmoj, beloj, ružićastoj, crvenoj i plavoj. Svakoj boji se pripisuju zasebne aktivnosti. Koral je simbol obezbedivanja okoline koja može da osigura život svemu, simbioze, razumevanja potrebe za razno-
200
Endru T. Kamings
likoiću, iivoM u zajednici i zajcdničkog živola. Takođe oznatava moriko drvo boginje majke, mesec, i plodnost vode. U kineikoj limbolici, kortl predstavlja dugovefnost i napredak. Prema grikoj legendi, korali iu nikli iz krvi Meduze i Gorgone. Koral te smatra svetim drvetom Tibetanaca i Indijanaca. Predstavlja životnu energiju, tok i čvrstinu zajedno. Koristio se kao zaštita od vradžbina i urokljivog oka (naročito crvtni koral). Neki Ijudi tvrde da kada osoba koja nosi koral pati od nedostatka energije ili malokrvnosti. njen koral postaje bledi. Pripisuju mu se sposobnost da jača kosti, obnavlja telesne snage i kičmu. Smatra se da širi osečaj mira i harmonije, kao i da podstiče maštu, intuiciju i diplomatske sposobnosti. Smatra se da cmi koral pomaie da izađemo na kraj sa mračnim stranama svoje ličnosti i oslobodimo potisnuta osečanja. Plavom koralu se pripisuje sposobnost da poboljšava vešiinu komunikacije. Ružičasti koral stimuliše bezuslovnu Ijubav i divljenje, i pomaže da se ojača naša intuitivna strana za razumevanje ljubavi. Crveni koral, venije se, izaziva osečanje harmonije i razumevanje snage prirode, podstiče praktičnost, pomaže da odbacimo depresije i zavisnosti, da se otarasimo strahova. Beli koral je obdaren kvalitetom koji nam pomaže da odstranimo negativne misli i rastresenost. Koral se smatra kamenom koji podstiče mističke sposobnosti i koristi se u povezivanju sa močnim duhovnim figurama iz prošlosti. Cmi koral je na glasu da svog vlasnika štiti od negativnih energija i opasnosti. Rožnati koral se koristio sa ciljem da se razume i poveča znanje o starim kulturama, i da se poveže sa ličnim totemom i snagom životinje. Crveni koral uravnotežava duh i materiju i pomaže osobi da se poveže sa vrhovnim izvorima informacija i mudrosti. Beli koral se koristi za razvijanje proročkih sposobnosti. Koral je povezan sa zodijačkim znakom Riba, a cmi koral se smatra naročito povoljnim za ljude koji pripadaju znaku Škorpije.
Sve o simbolima Krin Ova biljka pripada heraldičkoj tradiciji, i u stvamosti ne postoji. Njen oblik podseća na pojednostavljeni loios, Ijiljan ili lokvanj. Kao cvet svetlosti i života, krin simbolizuje njihov plam, nebesko kraljevstvo i božansko trojstvo, cvet Svetog trojstva, i kraljevske lifnosti. Povezan je i sa androginom, trozupcem i tirzom, palicom oko koje je obmotana vinova loza, briljan ili trake. sa šišarkom na kraju. Pošto njegov oblik podseća na vrh koplja, on sadrži i falusnu simboliku, i predstavlja mušku i vojnu snagu. Krin je bio simbol aristokratije još od starih vremena. Osnova za ovaj simbol je obmuti trougao koji predstavlja vodu, nad kojom je krst (a koji označava duhovnu povezanost i dostignuća) i još dva, simetriSna lista obavijena oko vodoravnog kraka. Središnji krak je prav i stremi uvis, ka nebu. Tokom srednjeg veka, krin se smatrao simbolom prosvetljenja i pripisivao se bogu.
Kruška Kruška predstavlja nadu i dobro zdravlje. U kineskoj simbolici, ona označava dugovečnost, pravdu, povoljnu vladavinu i pravilan sud. U hrišćanstvu, kruška predstavlja Isusovu ljubav prema čovečanstvu. Zbog njenog oblika, smatra se i simbolom ženskog tela - stnika i bokova.
Kukuruz Klas kukuruza je simbol obilja i plodonosnosti i povezan je sa suncem. On predstavlja ideju reprodukcije i rasta - potencijalnog razvoja, prelaska sa teorije na praksu.
202 •
Endru T. Kamlngs
Klasje kukuruza ima simbolifno znaienje koje je slično značenju jednog klasa - ono kombinuje značenje stapanja u jedno i kontrole, Sto je predstavljeno „klasjem", i idejom plodnosti i obilja koja postoji u pojedinačnom klasu.
Lala Lala je persijski simbol savršene Ijubavi. Uz to, simbol je i Holandije.
Lepa kata U kineskoj tradiciji, ova biljka i cvet označava lepotu, lični šarm. poniznost i eleganciju. U Grčkoj je ova biljka Afroditi, i predstavlja Ijubav.
Limun Limun predstavlja kiselost i oštrinu. U hriščanskoj simbolici, on označava vemost u Ijubavi.
Lotos Simbol lotosa na Istoku je pandan simbolu ruže na Zapadu. Ima više simboličkog značenja od svih ostalih cvetova. Neki lotos smatraju prirodnim simbolom svih formi razvoja. Pojavljuje se i kao solami i kao lunarni simbol. Predstavlja život i smrt, pojavljuje se uz indijske i egi-
Sve o simbolima
• 203
patske solame bogove, sa nebeskim mesečevim boianstvima i sa Velikom majkom kao lunamom boginjom. PoSto je i solami i lunami, on predstavlja an^rogina. samostalno postojanje i savrienu čistotu. Smatra se cvetom koji se prvi pojavio u praiskonskim vodama, simbolom samog postojanja, koje se razvija, otkriva svoju lepotu i nestaje. Sledstveno tome, on je simbol univerzuma koji se izdiže iz prakosmičkog haosa, i smatralo se da se sunce podizalo iz lotosa tokom prvih dana vaseljene. Zovu ga „cvetom svetlosti” , posledicom medudejstva velikih stvaralačkih moči solarne vatre i luname vode. Kao proizvod sunca i meseca, lotos simbolizuje duh i materiju kao što su vatra i voda, izvor celokupnog postojanja. On je simbol obnove, besmrtnosti, plodnosti, stvaranja i savrfene lepote. Neki ga smatraju simbolom savršenstva, jer njegovi cvetovi i plodovi imaju oblik kruga. On označava duhovno otkrovenje, zato što njegov koren raste iz močvare i blata, prolazi kroz vodu močvare, a njegov cvet se otvara na svetlosti sunca i neba. Koren lotosa označava stabilnost i čvrsto uporište, njegova stabljika predstavlja pupčanu vrpcu koja čoveka povezuje sa njegovim izvorom, cvet označava zrake sunca a seme plodnost stvaranja. Lotos je takode simbol uzvišene osobe ili nebeskog rođenja. Božanstva koja se pojavljuju iz latica lotosa simbolizuju svet koji se izdiže iz elementa vode, a sam lotos predstavlja sunce koje se diže iz prvobitnih voda haosa. Plamen koji se diže iz cveta lotosa označava nebesko otkrovenje i jedinstvo dvojnih sila vatre i vode, sunca i meseca, muškog i ženskog. U Egiptu, lotos je početak razvoja života ili prvo pojavljivanje života. Tokom srednjeg veka, lotos se poistovećivao sa mističnim „središtem” i srcem. Pošto je i lunami i solami, i muški i ženski, lotos se ponekad pojavljuje u kombinaciji sa različitim životinjama koje karakterišu jedan od ovih principa ili sila, i onda se i njegov pol menja u skladu s tim. Kada se uz lotos pojavljuje bik, on ispunjava muški prin-
204 •
Endru T. Kamings
cip i oznaiava sunce i sunčeva bolansiva. Kada se uz lotos pojavljuje krava, onda je on ienski i lunaran i oznaCava boginju meseca. Jo5 neke od živocinja koje se učcstalo pojavljuju uz lotos jesu guska, lav, pastuv, jelen i labud. Ponekad se uz lotos pojavljuje i svastika. Kada se kobra nalazi uz lotos, ona označava Veliku majku koja dariva i život i smrt, dvojnost postojanja, i napetost izmedu suprotnosti u procesu transformacije u savršenu jednost. U budizmu, lotos je simbol praiskonskih voda, potencijala materijalnog sveta i čoveka koji u njemu postoji, simbol cvetanja, bujanja i duhovnog otkrovenja, mudrosti i nirvane, i posvečen je Budi. On je jedna od dragocenih stvari, blago kineskog budizma. „Srce lotosa” predstavlja solamu vatru, vreme, ono nevidljivo i sveprožimajuće, otkrove nje čitavog kosmosa, mir, harmoniju i jedinstvo. Zbog svog okruglog oblika, lotos u punom cvatu predstavlja krug postojanja. U kineskoj simbolici, lotos simbolizuje savršenstvo, čistotu, duhovno dobročinstvo, mir, leto i plodnost. On takode označava prošlost, sadašnjost i budučnost, pošto ista biljka nosi cvat, cvet i seme. Predstavlja i gospodara koji se pojavljuje iz mutnih voda, ali ostaje neisprljan njima. U staroegipatskoj kulturi, lotos predstavlja vatru mudrosti, stvaranje, plodnost, ponovno rodenje, besmrtnost i kraljevsku moč. Takode predstavlja i Gomji Nil, sa papirusom kao simbolom Donjeg Nila. Kada se pojavljuju zajedno, predstavljaju jedinstvo dvoga. Lotus je posvečen Horusu. Solaran je kada je povezan sa Amon-Ra a lunaran kada ga drži Hator. Kao simbol Izide, simbolizuje plodonosnost, ali i devičanstvo i čistotu. U staroj grčkoj i rimskoj kulturi, lotos je simbol Afrodite odnosno Venere. U hinduizmu, lotos simbolizuje univerzum u pasivnom vidu iskazivanja, najviši oblik ili najviši aspekt zemlje, one koja se kreće u vodi. one koja samu sebe stvara, one koja sebe rada, besmrtnu i duhovnu prirodu čoveka, otkrovenje svih mogučnosti, nadljudski izvor, čistotu, le-
Sve o simbolima
• 205
potu, dugovcJnost, slavu i imućnost, naročito za decu. Brama i Agni su rođeni u lotosu i izranjaju iz njcga, a na ovaj ili onaj način povezan je ' ta mnogim indijskim božanstvima. Lotos na pragu hrama označava sedište nebeskih sila i stanje iistote i oslobodenosti od zemaljskih strasti, koje se zahteva od vemika koji ulaze u hram. Čakre se crtaju i opisuju kao cvetovi lotosa, zato Sto su povezane sa točkom (reč čakra upravo znači „točak" na sanskrtu), a i stoga Sto se otvaraju kao latice lotosa kada se stimulišu. ( U persijskoj kulturi, lotos označava svetlost i koristi se kao solami simbol. U majanskoj, označava zemlju i materijalni svet. U sumerskoj i semitskoj, solaran je simbol kada se pojavljuje sa božanstvima sunca a lunaran kada se pojavljuje sa Velikom majkom. Označava stvaralačku moc, ali se koristi i kao pogrebni simbol. Na taj način predstavlja i život i smrt, besmrtnost i uskrsnuče. U taoizmu, predstavlja srce, kosmički točak manifestacije, duhovno otkrovenje, i simbol je Ho KsienKua, jednog od osam besmrtnika taoizma. Kao objekat umetnosti, lotos se povezuje sa mandalom i njegovo značenje se menja prema broju latica. U Indiji, lotos sa osam latica smatra se središtem u kojem piebiva Brama, kao i vidljiva manifestacija njegove magijske aktivnosti. Broj osam simbolizuje mešanje zemlje (četiri, ili kvadrat) sa nebom (knig). Lotos od hiljadu latica je krajnje otkrovenje. U njegovom središtu se obično nalazi trougao u kojem je „ogromna praznina”, simbol amorfnosti. Takođe predstavlja i sunce, a kod čoveka, lobanju. Dva lotosa predstavljaju gornje vode i donje vode. Lotosov cvet koji cveta u pupku Višnua simbolizuje univerzum koji raste. U asirskoj, hetitskoj, feničanskoj, grčkoj i rimskoj kulturi, lotos je pogrebni simbol koji se odnosi na sahranjivanje i označava smrt i ponovno rođenje, uskrsnuće mrtvih i budući život, kao i obnovljene stvanlačke moći prirode.
206 *
Endru T. Kamings
Lovor LiS
Ljiljan Ljiljan je simbol čistote, mira, iskupljenja i otmenosti. Ljiljan predstavlja plodnost boginje zemlje i bogova neba. Na Zapadu, simbolika Ijiljana je slična simbolici lotosa na Istoku. Crana Ijiljanovih cvetova označava devičanstvo, obnovu i besmrtnost. Kao simbol u umetnosti, Ijiljan je u hrišćanstvu tokom srednjeg veka uglavnom bio simbol Bogorodice. Ljiljan je najčešće prikazivan u ćupu ili vazi, koje predstavljaju ženski primajući princip. U umetnosti, beli Ijiljan i mač predsta-
o iiimbolima . vljaju nevinost i krivicu. U Vizantiji, Ijiljan je služio kao simbol plemstva. U alhemiji, beli Ijiljan oznaiava ženski princip. U staroegipatskoj kulturi je označavao plodonosnost, ali je odbačen u korist lotosa, koji je bio učestaliji u egipatskoj simbolici. U antičkoj Grčkoj i Rimu, beli Ijiljan je predstavljao iistotu. On niče iz Herinog mleka, i simbolizuje Heru, odnosno Junonu, i Dijanu kao skromnost i čistotu. 1 U Bibliji, ljiljan se pojavljuje kao uklesani ukras u procesu stvaranja Hrama, i stavlja tačku na čin građenja stubova Hrama, Boaza i Jahina. Ljiljani koji se pojavljuju u „Pesmi nad pesmama”, tumačeni su kao narod Izraela, i kao Ijudi koji su uiili i pamtili Toro. U islamu, zumbul predstavlja isto Sto i Ijiljan. U sumerskoj i semitskoj kulturi, IjiIjan označava plodonosnost, obilje, i napredak.
Ljuttt U grčko-rimskoj tradiciji, Ijutić predstavlja podsmevanje, porugu, zlobu, ozlojedenost, želju da se naudi, ludilo. Štaviše, označava Aresa, odnosno Marsa, boga rata.
Magnolija U kineskoj simbolici magnolija simolizuje proleće, samopoštovanje, hvalisavost i razmetanje, lepotu i ženski šarm.
Mak Mak je simbol Velike majke kao jedne i mnoštva, majke i device. On predstavlja noć i posvećen je svim božanstvima noći i meseca. Pred-
Endru T. Kamings stavlja plodnosl, uborav, nemir, lenjost i itmt - ovi četiri potonji zniienji su povezini u drogami koje se proizvode iz mika, kio Sto iu opijum, morfin i heroin. Mikovi kio omtmenli pojavljuju se na crteiinu etmrskog ostrva mitvih. Razlog zbog iega se mak smatrt simbolom plodnosti je brojnost njegovih semenki. U kineskoj simbolici, mtk oznaiava povlaienje, odmor, uspeh i lepotu, ali kao opijum simbolizuje zlo, odsutnost duhom i razuzdanost. U griko-rimskoj kulturi, mak simbolizuje period sna i smrti u biljnom svetu, simbol je Demetre. odnosno Cerere, Persefone, Venete, Hipnosi i Morfeja. Liiće maka je bilo posvećeno majci bogova, Heri, i sluiilo je za proricanje. U hriSčanstvu. mak predstavlja san, neznanje i ravnodušnost. Mak crven kao krv oznaiava Isusovu via dolorosa kao i smrtni san.
Mandragora Mandragora je simbol Velike majke, davateljke iivota. Ona je biljka izuzetnih magijskih svojstava koja označava moči čini u čarobnjaštvu. Mnoge legende su ispredane o mandragori, zato što njen koren podseća na oblik čoveka. Štaviše, bilo je rasprostranjeno verovanje da je onaj ko izvadi koren mandragore iz zemlje predodreden da umre. Iz ovog razloga postojao je običaj da se mandragora veie psu za rep ne bi li je on iščupao iz zemlje. U jevrejskoj tradiciji, mandragora se pominje kao Ijubavni cvet, kako u „Pesmi nad pesmama” , tako i u priči o Jakovu, Raheli i L iji, i simbolizuje plodnost i trudnoću.
MasUua Maslina predstavlja mir, besmrtnost, plodonosnost, brak, plodnost i obilje. Maslinova grančica, naroćho kada je nosi golubica. izrazit je sim-
Sve o simbolima
• 209
f bol mira i Zlainog doba. Bila je nagrada u trci Mesec-devica, panlelno jabuci koja se dodeljivala pobedniku irke mladić-Sunce. Maslinovo drvo l'je sediSte mira i simbol meseca. List masline predsiavlja obnovu iivota. H U grčko-rimskoj kulturi, maslina predstavlja dostignuće i mir. Drvo )' masline na Akropolju iivelo je iivot i sudbinu ljudi. Bilo je simbol ; Zevsa, odnosno kod Rimljana Jupitera, Atine/Minerve, Apolona i KibeB.le. Na početku istorije grada Atine, kada su dva boianstva, Apolon i Atina, ielela da budu njegovi zaititnici, Atina je pobedila u takmičenju čudima kada je učinila da iz slane vode, koju je Apolon pokrenuo iz stene, izraste maslina. U jevrejskoj simbolici, maslina je moč, lepota i bezbedno putovanje. U kineskoj, ona je spokoj, trajnost, Ijubaznost, delikatnost i osečajnost. U hriićanskoj tradiciji maslina se smatra plodom cikve, verom pravednika, i mirom. Andeo Gavrik) se prikazuje kako nosi maslinovu grančicu kada Bogorodici objavljuje začeće Isusa.
Mirta 1 Miita predstavlja veselje, mir, spokojstvo, srecu, pobedu, ienski princip, miris koji oiivljava dub. Zovu je „cvetom bogova”, začaranom biljkom. U kineskoj tradiciji ona označava slavu i uspeh. U hrišćanskoj, označava Ijude koji su se preobratili u hrišćanstvo. U staroegipatskoj kulturi, mirta je posvećena Hator, i piedstavlja ljubav i radost. U grčko-rimskoj kulturi, miita je Ijubav piema Afroditi, odnosno Veoeri, Artemidi i Evropi. U jevrejskoj tradiciji, ona je biljka hrama, označava brak, zbog običaja mudraca da parovima na dan venčanja prizivaju sreću grančicama mirte. Ona je jedna od biljaka koje su se korisdle prilikom havdalah službe (koja završava dan Sabata) i jedna od četiri vrste koje su se koristile tokom proslave senica. Piema Berakhoi spisu (prvom spisu Talmuda), ako neko vidi miitu u svojim snovima, to je znak materijalnog uspeha.
2 10 *
Endru T. Kamings
Nar Oblik nara, okrugao u mnogo delovi, učinio ga je simbolom mnoStva i različitosti koje postoje u, spolja gledano, jednom predmetu. Stoga se pojavljuje luo simbol jednosti vaseljene. Simbol je večnog života, stalne plodnosti, plodonosnosti i obilja. U budizmu je jedan od tri blagoslovene vočke, zajedno sa breskvom i limunom. U kineskoj simbolici nar označava obilje, plodonosnost i srečnu budućnost. U hriSčanskoj, označava večni život, duhovnu plodnost i crkvu. U grčko-rimsknj kulturi predstavlja proleče, obnovljenu mladost, besmrtan život, plodnost, simbol je Here, odnosno Junone, Cerere i Persefone kao godiSnjeg povratka proleća i plodnosti zemlje. Uz to se smatra biljkom koja jc nastala iz Dionisove krvi. U jevrejskoj tradiciji, nar označava obnovu. plodonosnost i brojne učenjake. Pojavljuje se na svešteničkoj odori zajedno sa zvoncem.
Neven Ovaj cvet uglavnom označava odanost. U kineskoj simbolici, on predstavlja dugovečnost i nazivaju ga „cvetom od deset hiljada godina" U hinduizmu je cvet Krišne.
Orah Pošto je skriven u svojoj Ijusci, orah predstavlja skrivenu mudrosi On je i simbol plodnosti i dugovečnosti, a prilikom grčkih i rimskili venčanja koristio se kao simbol tih svojstava. Orahovo drvo označau snagu pred licem nedače, ali i sebičnost, s obzirom da ispod njegovn stabla ništa ne može da izraste.
' Sve o simbolima Palma K Palmino drvo je klasičan simbol plodooosnosti i pobede. Ona je solami simbol i predsiavlja sreću, pravičnosi, slavu, stvari koje rastu pravo duž čitavog puta. Smatra se drvetom iivota, a poito je samooplodujuća. . simbol je i androgina, kao 5to je i očigledan falusni simbol zbog svog falusnog oblika. Kao takva, ona predstavlja mušku plodnost, ali kada je i prikazana kao iumina palma sa plodovima, onda je ženski simbol. Pošto daje ukusno voće čak i kad je veoma stara, ona ptedstavlja dugovečnost i bogatu, piodnu starost. U arapskoj simbolici, palma se smatra drvetom ; života. U kineskoj tradiciji predstavlja povlačenje u zaslužen odmor, poštovanje i plodnost. U hrišdanskoj simbolici, palmino drvo označava pra( vedntka koji če „procvetati kao urmina palma". Uz to, ona predstavlja i [ besmrtnost, nebeski blagoslov, Isusov ulazak u Jerusalim, trijumf mučenika nad smrću, i raj. Palmine grane predstavljaju slavu, pobedu, uskrj snuće, trijumf nad grehom i smiću. Za prve rimske hrišćane bila je i pogrebni simbol i simbol osobe koja je obavila hodočašće u Jetusalim. U staroj egipatskoj kulturi, palmino drvo je predstavljalo kalendar - po jedna grana za svaki mesec. U staroj Grčkoj, palma simbolizuje Apolona u Delfima. U jevrejskoj tradiciji, ona predstavlja pravednog čoveka i nje' govu sudbinu - „pravednik će procvetati kao drvo urme” . U sumerskoj i I lemitskoj kulturi, ona predstavlja drvo života, simbol Baal-Tamara, gospodara palmi, kao i Astaite i Ištar. Po Jungovom mišljenju, palma simbolizuje animu - ženski princip, unutrašnju ličnost.
Pasulj Pasulj predstavlja besmrtnost, potpunu promenu, mađijske rnoći i falicizam'. Prema Rimljanima, pasulj je bio posvećen Silvanu. U tevtonikoj tradiciji, predstavljao je erotičnost i seksualno zadovoljstvo. ' falicizam - oboiavtnjc plodnosti prirode prikazano falusom (prim. prev.)
212 •
Endru T. Kaminp
Ptlen Pelen simbolizuje gorčinu, nemir, opasnost, tugu i muku. Posvećen je Aresu, odnosno Marsu, bogu rata.
Periun U evropskoj tradiciji, peršun se smatra mističnom biljkom i označava ženski princip.
Perunika Perunika, koja označava snagu svetlosti i nade, ima simboliku sličnu ljiljanu. U kineskoj kulturi, pemnika označava Ijubaznost, naklonost i lepotu samovanja. U hriščanskoj simbolici smatra se Bogorodičinim cvetom, zajedno sa Ijiljanom. U starom Egiptu, penmika je označavala moč i snagu, a u antičkoj Grčkoj je bila simbol ženskog glasnika bogova (dvojnice Hermesove, mulkog glasnika) i psihopompa (koji prati duše na onaj svet).
Pirinal Na Zapadu, pirinač ima simbolično značenje koje je slično značenju zma žita, ali na Istoku, pošto je osnovna hrana, smatra se da ima božansko poreklo. On može imati magične osobine i obezbeđivati ishranu natprirodnih svojstava, kao mana, ili može da na magičan način obnavlja zalihe sebe samog. Simbol je obilja i nebeskog opskrbljivanja. i prema verovanju, Ijudi su bili prinuđeni da ga gaje tek nakon što su
Sve o simbolima isterani iz raja. « zemlja i nebo u božanskom smislu se razdvojili. Pirinač predstavlji večni život, duhovnu ishranu, iskonsku Cistotu, solardu snagu, znanje, obilje, srcću i plodnost. Otud i običaj, rasprostranjen i na Istoku i na Zapadu, da se na mladu tokom venčanja baca pirinič. U kineskoj alhemiji, crveni pirinač je povezan sa mineralom cinoberom (sulfid žive). U islamskoj ezoteriji pirinač je povezan sa crvenim sumporom.
Platan U starogrčkoj kulturi, platan predstavlja studiju, analizu i učenjačke rasprave - u antičkoj Atini akademske rasprave su se održavale pod platanima. U persijskoj tradiciji, predstavlja učenje, veličanstvenost i sjaj. U minojskoj kulturi je posvečen kultu kritskog Zevsa. U hriščanstvu simbolizuje sveobuhvatnu Ijubav Isusa, ljubaznost i moralnu nadmoč.
Plod Plod predstavlja besmrtnost, suštinu, vrhunac neke situacije i njene posledice, a seme sledeče. Prvi plodovi predstavljaju ono najbolje što se nekome nudi kao počast ili žrtva. Plod ima sličnu simboliku sa jajetom u tradicionalnoj simbolici, pošto je u središtu ploda koštica koja predstavlja izvor. Takođe je i simbol zemaljskih strasti i požude. U hriščanstvu, Isusa je „prvi plod" Device. Plod sa drveta poznanja je doveo do proterivanja Adama i Eve iz rajskog vrta. Smatra se u tom smisiu semenom pada - s obzirom da je s njim došla i samospoznaja koja je uključivala svest o razdvajanju od boga, a sama svest je upravo ono što je i dovelo do razdvajanja. Plod sa drveta života je besmitnost.
214
Endru T. Kamings
Pomorandia Cvet pomorandže je simbol plodnosti i plodonosnosti. U kineskoj tradiciji, pomorandža simbolizuje besmrtnost i dobru sredu. U japanskoj, cvet pomorandže oznaćava iistu Ijubav. U staroj Grčkoj, pomorandža je bila simbol Dijane. Smatrale su se zlatnim jabukama Esperida. U hriićanstvu, pomorandža predstavlja čistotu, skromnost i devićanstvo. Kada je prikazuju u rajskom vitu, pomorandža je „plod pada” (isterivanja iz raja) i može zamenjivati jabuku u ruci deteta Isusa.
Ruzmarin U Evropi miris mzmarina se povezuje sa pamćenjem, odanošću i posvećenosd nekom posebnom sećanju. U aromaterapiji rozmarinu se pripisuje velika sposobnost da rcšava probleme sa pamćenjem i da poboljšava memoriju. Uz to se smatra pogrebnom biljkom i posvećen je Aresu.
Ruža Ruža je složen i ambivalentan simbol. Jedna ruža simbolizuje savršenstvo, postizanje nebeskog savršenstva, dovršenost, misteriju života. srce života, lepotu, Ijupkost i nepoznato, ali je i simbol zemaljskih strasti, zavodenja i telesne požude, i povezana je sa jinom. Istovremeno označava vreme i većnost, život i smrt, plodnost i devičanstvo. Njena simbolika je istovetna simbolici lotosa na Istoku. U simbolici srca, mža se nalazi u središtu krsta, na tački spajanja. Kao cvet ženskih božanstava, niža simbolizuje ljubav, život, stvaranje, lepotu i devičanstvo. Ruža koja vene označava smrt i tugu. Njeno tmje oznaćava bol, krv, i „mučenike”. Kao pogrebni simbol, oznaćava većni život, večno proleće
Sve o simbolima nmkrsnuće. Ruža takode prcdstavlja tišinu i tajnovitost. Ruža koja visi u tajnoj sobi oznafava diskrcciju i tajanstvenost. Zlatna mža je savršenstvo. Crvena je strast, požuda, veselost i lepota. Cvet je Venere i krv Adonisa i Isusa. Bela mža je „cvet svetlosti” koji označava nevinost, devičanitvo, duhovno otkrovenje i magiju. Crvena i bela zajedno označavaju spoj vatre i vode, spoj suprotnosti. Plava predstavlja ono nedostižno, nemoguče. Ruža sa čedri latice predstavlja podelu kosmosa na četiri deta. Sa pet latica predstavlja mikrokosmos, a sa Sest makrokosmos. i „Ruža vetrova” se prikazuje kao kmg koji okružuje dvostmki krst i predstavlja četiri vetra i čctiri pravca izmedu njih. Ružin vrt je simbol raja i mesto mističnog braka, jedinstva suprot. nosti. U alhemiji, mža je mudrost. Ona je i rođenje duha nakon smrti majterije. f U kineskoj simbolici, mža označava miomiris, napredak, slatkoću u raspadanju i završetku. Metafizička simbolika predstavljena je mžom u dmgim kulturama, a u kineskoj je predstavljena lotosom. U hriščanskoj simbolici mža je rajski cvet, i označava miomiris i savršenstvo. Bela mža simbolizuje nevinost, čistotu, skromnost i Bogorodicu. Crvena ruža predstavlja mučenike i raste iz krvi razapetog Isusa. Buket mža je simbol nebeskog blagoslova i Device Marije kao nebeske mže. Šaronska rnža (a to je, kako se čini, iskvareni izraz od biblijskog „lokvanja Šarona”) jeste simbol crkve. Ružino trnje je greh pada (isterivanja iz raja), a „rula bez tmja” je mistična roža koja simbolizuje Bogorodicu. Zlatna ruža je simbol pape i označava njegov poseban blagoslov. U staroegipatskoj kulturi, mže su bile posvečene Izidi i označavale su čistu ljubav, oslobođenu od telesnih žudnji. Služile su misteriji Izide i Ozirisa. Ostala simbolika rnže je pripisana lotosu. U grčko-rimskoj tradiciji, ruža je ljubav, veselje, lepota i strast. Bila je simbol Afrodite, odnosno Venere. Rimljani su gajili ruže u svojim ba-
216 •
Endru T. Kamings
itama i oko grobnici kao limbol obnovljenog utknnuća i večnog proleća. Rimski car je na glavi nosio venac od niia. Iz Adonisove krvi je izrasla crvena ruža. Ruža simbolizuje Auroru, Hcliosa i Dionisa. U kabali, srediite rute je sunce a laiice su beskonačnost, harmonična raznolikost prirode. Ruža je potekla od drveta iivota. U hinduizmu, lotos je paralela mističnoj mii kao duhovno srcdište, naročito u čakrama. U islamu, ruža prcdstavlja Prorokovu krv, kao i njegova dva sina, Hasana i Huseina, njegova ,,dva oka” ili ,.dve niie”. U bagdadskoj niži, prvi knig označava zakon, dmgi stazu, treči znanje, a sva tri zajedno istinu i imena Alaha. Kada je mia okruglog oblika, ona naginje simbolici mandale. Ruia sa sedam latica je u vezi sa simbolikom broja sedam (sedam pravaca, sedam dana u nedelji, sedam planeta, sedam stupnjeva savrienstva). Ruia sa osam latica predstavlja obnavljanje.
Sikomora Sikomora je egipatsko drvo života. „Gospa od sikomore” predstavlja Nut, boginju neba. Plod sikomore daje neku vrstu mlečne tečnosti, te se povezuje sa boginjom majkom Hator, kao kravom koja hrani. Takode je simbol obnavljanja, plodnosti i Ijubavi. Ovo drvo se takođe povezuje sa mnogogrudom Artemidom iz Efesa, pošto se plod sikomore rađa na samom drvetu, a ne na granama.
Slak Slak simbolizuje vezivanje za nekog, poniznost i neraspoloženje, nesigumost i crv sumnje. U kineskoj tradiciji, slak označava Ijubav i brak, zavisnost, zoru, prolaznost i nepostojanost.
Sve o simbolima
• 217
Slama Slama simbolizuje prazninu, pusiaru, jalovost, smrt, bezvicdnost, manjkavost kao i prolaznost i nestalnost.
SUi U kineskoj tradiciji, cvet sleza predstavlja tišinu, smirenost, poniznost i neuglađenost.
Smokva Drvo i plod smokve simbolizuju život, plodonosnost, napredak i mir. Ponekad se smokvino drvo prikazivalo kao drvo znanja, a spaja u sebi simboliku i muškog i ženskog principa, sa listom koji predstavlja muški princip, ili lingam, i plodom koji predstavlja ženski princip, odnosno joni. Smokvin list označava strast i seksualnost. Plutarh je zapisao: ,Xist smokve predstavlja pijenje i kretanje i pretpostavlja se da označava muški polni organ.” Korpa sa smokvama označava plodnost i ienu kao boginju ili majku. U vezi je sa vinovom lozom kao mestom mira i opuštenosti - „svaki čovek pod svojom granom vinove loze i svojim drvetom smokve” . Zbog oblika svojih plodova, koji nalikuju ženskim grodima, smokva se poistovečuje sa njima i ponekad naziva „drvetom mnogih dojki” . U budističkoj tradiciji, smokva je sveto drvo Bodi, pod kojim je Budi dato prosvetljenje. U hriščanstvu, smokvino drvo ponekad zauzima mesto jabukovog drveta kao drveta poznanja u rajskom vrtu. U grčkorimskoj kulturi, smokvino drvo je posvečeno Dionisu, odnosno Bahu, Prijapu, Jupitera i Silvanu. Falusni je simbol. U jevrejskoj tradiciji, dr-
218 •
Endru T. Kamings
vo smokve predstavlja mir, napredak, obilje, i limbol je Izraela, zajedno sa vinovom lozom. U islamu, prikazano je kao nebesko drvo koje je sveto jer je na njemu Muhamed položio zakletvu. U kulturama Okeanije, smokva je uglavnom predstavljalo drvo iivota, i igralo važnu ulogu u spiritualnim ritualima.
Suncoknt Suncokret označava klanjanje božanstvu, stanje očaranosti, slepo obožavanje i topsko pračenje Sunca. Pošto stalno menja smer u kom je okrenut, suncokret označava i nestabilno ili imaginamo blagostanje. U mitraizmu suncokiet predstavlja boga sunca, Mitru. U grčkoj simbolici on predstavlja nimfu Klitiju koju je bog sunca Helije pretvorio u suncokret, koji se uvek okreće prema svojoj Ijubavi, Suncu. Cvet suncokieta je simbol i Dafne. U kineskoj simbolici on predstavlja dugovečnost i smatra se da ima magijske moći.
Šiiarka Šišarka je falusni simbol. Označava plodnost i plodonosnost, kao i dobar usud. U grčkoj tradiciji je simbol Dionisa i zovu je „srcem Baha”. Na sličan način je simbol Sabazija, Serapisa, Astarte i Biblosa. Bela šiSarka je simbol Afrodite. Smatra se stvaralačkom i oživljavajućom snagom.
Sve o simbolima
• 219
Šljiva U kineskoj simbolici, drvo šljive prcdstavlja zimu, lepotu, dugovečnost, čistotu i iivot u uzdriavanju. Pošto cveta zimi, predstavlja i snagu, izdržljivost i pobedu. Drvo filjive, bambus i bor nazivaju se ,,tri prijatelja zime „. U hriščanskoj simbolici, plod sa drveta šljive označava nezavisnost, odanost i nedostatak vezanosti.
Šljiva urma U Kini, šljiva urma označava radost. U Japanu, označava pobedu.
Topola Dve strane lista topole imaju različite nijanse zelene boje. Kao posledica toga, ona predstavlja drvo iivota - svetlozelena je vodena strana i predstavlja mesec, a tamnija je vatrena strana i označava sunce. Otud topola ima vaino mesto medu bipolamim simbolima, pošto simbolizuje i pozitivan i negativan pol. Uopšteno gledano, smatra se vodenim drvetom. U kineskoj tradiciji, njeno lišče predstavlja jin i jang, lunamo i solamo, dvojnost. U grčko-rimskoj, bela topola predstavlja rajski vrt, a cma had (pakao). Topola je posvečena Sabaziju, i nosili su je tokom svečanosti u njegovu čast. Uz to je i simbol Zevsa, odnosno Jupitera i Herkula, koji je na glavi nosio venac od lišča topole kada se spustio u had.
Endru
£ Kamings
Trava Tnva oinačava korisnosi, podredivanje, posluinost. Kao travnjak. predstavlja zemlju otadibine. Šaka trave označava pobedu, osvajanje neke zemlje, potčinjavanje. U Rimu, kruna od trave dodeljivala se vrhunskom vojnom heroju koji bi uspeo u spasavanju čitave armije. Plinije se seča svega sedam junaka svoga doba kojitna je bila ukazana počast kninom od trave. Čini se da je važnost ove krune poticala od činjenice da je u antička vremena, poraženi vladar davao osvajačkom generalu punu šaku trave, kao znak da mu predaje celu oblast ili zemlju.
Trtšnja Pošto donosi piodove pre liSća, drvo trešnje označava čoveka koji na svet dolazi nag, bez ikakvih sopstvenosti, i vraća se nag u zemlju. U kineskoj tradiciji, cvetanje trešnjinog drveta označava proleće, kao i nadu, mladost, muževnost, žensku lepotu i muški princip. U Japanu, trešnja označava napredak, rast i blagostanje. U hrišćanstvu se smatra rajskim voćem i voćem blagoslovenih. Trešnja predstavlja dobra dela i slatkoću, a ponekad i dete Isusa.
Tm Tm je simbol odbrambenosd, mizantropije, osvetoljubivosti i samoubistva. Biljke sa tmjem uopšteno predstavljaju zrake polumesečeve svetlosti. Ruža i tm zajedno označavaju kombinaciju zadovoljstva i bola, radosti i patnje. U hrišćanstvu tm simbolizuje greh, duboku bol, tugu i zlobu.
Sve o simbolima h Tmje simbolizuje i Isusov hod po via dolorosa dok je nosio kninu •od tmja. U Bibliji se tmje pojavljuje kao simbol neplodnosti, tegobnog rada prilikom obavljanja fizičkih poslova, prokletstva zemlje (Postanje 3:18). U Egiptu je tmje akacije simbol boginje Nut, majke Ozirisa i Izide. Tm se povezuje i sa osom sveta, a time i sa krstom,
Trska Trska predstavlja dokumentovano vreme. U kineskoj simbolici, ona ptedstavlja uspešno upravljanje što vodi prosperitetu. Brzi rast trske označava napredak. U kulturi stare Grčke, tnka je simbol Pana. Prema mitu, Pan je bio zaljubljen u jednu od nimfi, koja ga nije želela, i kada je pokuiao da je uhvati, njene sestre su je pretvorile u trsku. Pan je na to rekao, „Čak i takva, bičeš moja!" i upotrebio ju je da načini svoju čuvenu frulu. Stoga trska simbolizuje harmoniju i muziku u grčkoj kulturi. U starom Egiptu, trska označava kraljevsko veličanstvo i plodni Nil. U hriičanskoj simbolici, trska je Isusova smrt, poniženje, i vemik koji živi porcd voda pravednosti. Takode je i simbol sv. Jovana Krstitelja.
Vrma Urma označava plodnost i obilje. Pojavljuje se kao muški simbol, simbol muške plodnosti, dok grožde predstavlja žensku plodnost.
Vinova loza U antička vremena, list vinove loze je bio jedan od najmoćnijih simbola života. Vinova loza predstavlja plodnost, u nekim kulturama drvo
222 •
Endru T. Kamings
livou, a u drugim drvo poznanja. U biblijskim komentarima, sugeriSe se da je drvo poznanja bilo vinova loza, a da je plod koji iu okusili Eva i Adam bio groJde. Kalemljena vinova loza simbolizuje plodnost, a divlja pak nelojalnost. Vinova loza takode predstavlja strast, kao u budizmu, gde se izuvijana vinova loza pohlepe i požude mora iskoreniti. U hrišćanstvu, Isus je „istinsko vinovo stablo", a njegovi apostoli liSće. Takode predstavlja crkvu i vemike. U staroegipatskoj kulturi, bila je posvećena Ozirisu. U grćkoj i rimskoj, Dionisu odnosno Bahu, kao i Apolonu. U jevtejskoj tradiciji, zajedno sa drvetom smokve, ona oznaćava mir, obilje i napredak a koristi se i kao simbol izraelskog naroda. U sumerskoj i semitskoj kulturi, bila je posvećena Tamuzu i Baalu, a simbol je i Geštinane, boginje vina.
Vrba Viba je zaćarano drvo posvećeno boginji meseca. Žalosna vrba simbolizuje oplakivanje mrtvih, nesrećnu Ijubav i sahrane. U budizmu predstavlja poniznost, skrušenost, podredivanje i poslušnost. U kineskoj simbolici, vrba je lunama, jin, i predstavlja proleće, ženstvenost, sknišen duh i poniznost, dobrotu i ljupku osobu. U japanskoj kulturi, ona je strpljenje i zaštita postojanja. Štaviše, postoji verovanje da je kičma prvog rodenog čoveka bila od vrbe. Keltska tradicija povezuje vrbu sa Eosom, opisanim kao deblo vrbe. U grčko-rimskoj kulturi, vrba je posvećena Evropi i simbol je Artemide. U jevrejskoj tradiciji označava žal za mrtvima i plakanje pod vibama Vavilona tokom izgnanstva. Vrba koja nema ni miris ni ukus, jedna je od četiri začina za Praznik senica, i označava osobu kojoj manjkaju povinovanje Tori i dobra dela. U sumerskoj i semitskoj kulturi, vrba predstavlja Tamuza, pobedu, radost i veselje. Ona je kosmičko drvo Akadana i posvećena je akadskom Zevsu.
Sve o simbolima U taoizmu, simbolizuje snagu u slabosti. Povezana je sa borom i hrastom, koji se opiru snažnim naletima vetra i bivaju slomljeni, dok se vrba povija, popuSta, pušta da nalet prode. opet se ispravlja i opsta-
jeVrbena U keltskoj tradiciji, vrbena se smatra biljkom magije, čarobnjaštva i čini. U persijskoj tradiciji se veruje da ispunjava želje. U rimskoj kulturi je posvećena Marsu i Veneri i simbolizuje brak i zaititu od čini i magije. U Bahovoj homeoterapiji, vrbena predstavlja tip koji svu svoju energiju koncentriše na jedan cilj, do te mere da postaje fanatičan oko nekog mišljenja i ponekad nameče svoj stav onima oko sebe, sve vreme razbacujuči veliku količinu energije iz sebe, a ne gaječi svoju unutrašnju energiju. Zumbul U Evropi zumbul predstavlja mudrost, oprez, inteligenciju, ozbiljnost, nebeske težnje i oživljavanje u proleće. U grčkoj mitologiji, cvet nazvan hijacint (grčko-latinski naziv za zumbul) nastao je nakon smrti prelepog mladića istog imena. Ali kako se čini, to nije onaj zumbul koji je nama danas poznat, nego cvet koji nalikuje lokvanju, tamnocrvene boje koja potiče iz mladićeve krvi. Mladi Hijacint je tragičnom umro, i svake godine se njegova smit obeležavala festivalom hijacinta, što je trajao čitavu noć.
Endru T. Kamings iito I pitnica Zroevljc i klasje žiu označava božanstvo žita, uglavnom u tajnim grčkim misterijama, i predstavlja plodnost zemlje, obilan život u proleće koji proističe iz smrti zime, rast i razmnožavanje uz pomoć snage sunca, kao i obilje. Zlatno klasje žita jesu potomci iz braka svetlećeg sunca i device zemlje. Boginja žita se poistovećuje sa sazveždem Device. Žito i vino zajedno, kao hleb i vino, predstavljaju uravnotežen prinos ćovekovih zemljoradničkih napora i sredstvo za život. Evenka (mera) žita predstavlja rod, obilje. U pogrebnim obićajima, žito predstavlja obilje u sledećem svetu. U indijanskoj tradiciji, predstavnik žitarica je bio kukuruz. i klip kukuniza sa svojim zrnima simbolizuje narode i predmete koji postoje u univerzumu. U hrišćanskoj tradiciji, klasje žita simbolizuje Isusovo telo kao i obilje, Ijubaznost i božanski lik. U starom Egiptu, klas žita je predstavljao Izidu, a evenka ječma Serapisa. U grćko-rimskoj tradiciji, zma su označavala plodnost, obilje, život koji niče iz smrti, stvaranje, i simbol su Demetre, odnosno Cerere, Geje (boginje zemlje) i Device. U Kibelinom kultu, Atis je „požnjeveni zlatni klas pšenice”. Za Rimljane, sejanje pšenice je na sveti naćin obezbedivalo snagu autvih za život živih. U meksičkoj tradiciji, kukuroz sa slavujem označava solamog junaka i probudeni rast. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, žito je posvećeno Kibeli, koja je na svojim obrednim gozbama jela hleb. Uz to je simbol i Tamuza/Dumuzija. Dagon, filistejski bog, bio je božanstvo zemlje i žita u Aškelonu i Gazi.
Simbolizam predmeta
Alkohol U alhemiji, alkohol predstavlja aqua vitae, vodu živoia, pošlo je me1šavina elemenata vode i vatre. Iz ovog razloga, alkohol je i veza izmedu vode i vatre, veza izmedu i dovršenje dveju suprotnosti, coinciden[ tia oppositorum. Voda je ženski element a vatra je muški, tako da al| kohol, koji se naziva „vatrenom vodom” , označava i muškc i ženske k elemente, aktivan i pasivan princip koji su svojstveni stanju istovremef nog stvaranja i razaranja.
Arka Arka predstavlja snagu očuvanja i obnove, kako na duhovnom tako i na fizičkom planu - očuvanja svih stvari i obečanja njihovog ponovnog rodenja. Ova simbolika potiče iz verovanja da suština duhovnog i fizičkog života može biti koncentrisana i sadržana u svom semenu sve do trcnutka kada se steknu uslovi za ponovno rodenje i kada taj život izlazi u spoljni svet. Arka je povezana sa simbolikom mora, vode i meseca. Najčešče se prikazuje kao polumesec. Predstavlja ženski princip, nosioca života, stce i matericu. Smatra se posudom kojom životni princip sebe prenosi, brodom sudbine. Arka je blisko povezana sa dugom. Tokom potopa arka je plutala na „donjim" vodama dok je duga, u području „gomjih” voda, bila simbol obnavljanja poretka - onog istog koji je bio očuvan u utrobi arke. Ova dva simbola koja dopunjuju jedan drugog, čine knig jedinstva. Zajedno, one predstavljaju dve polovine kosmičkog jajeta.
Endru T. Kamings Arka i potop su univcrzaliii simboli koji se pojavljuju u mnogim kullurama. U Tori se arka pojavljuje kao simbol sadrtanja života i njegovog očuvanja, života kojem je, da bi bio spasen, potrebno konkretno delanje pravednika. U ovom mitu čovek je aktivan učesnik u medudejstvu izmedu donjih i gornjih voda, a njegova uloga kao osobe koja ima slobodnu volju i mogućnost izbora je značajna u očuvanju životnog okruženja koje je „kažnjeno" i uniSteno uglavnom zahvaljujuči čovekovim delima. U hinduizmu arku je sagradio Satjavrata, po naredenju Manua, i nosila je seme života. U Tori, arka je nosila Ijudska bida i životinje. U oba slučaja arka je nosila životni princip koji označava stabilnost i kontinuitet. Neki arku vide i kao simbol Ijudskog tela, kao mikrokosmos. U hri&anstvu arka predstavlja crkvu Itroz koju se čovek spasava i kojoj bezbedno plovi životnim vodama. Takode simbolizuje i Isusa kao iskupitelja, i Bogorodicu dok nosi Isusa u svojoj utrobi. U staroegipatskoj kulturi, Izidina arka je majčina materica koja nosi život.
Baklja Baklja se poistovečuje sa suncem. Označava čistotu postignutu prosvetljenjem, istinu, živof, i plamen životnog principa. Zbog toga što je plamen koji gori na njoj muški simbol a drvo od kojeg je načinjena ženski, baklja predstavlja nebeski muški princip koji se pojavljuje iz ženskog drveta. Plamen predstavlja dušu povezanu sa drvetom baklje, koje predstavlja materiju. Iz ovog razloga je baklja simbol začeća, duhovne vatre, prosvetljenja, mudrosti, istine, večnosti, kao i boga koji osvetljava tamu i sve kroz nju vidi. Uzdignuta, upaljena baklja označava život, dok ugašena ili naglavce postavljena baklja označava smrt. Ponekad predstavlja izlazeče i zalazeće sunce, svetlost i tamu. Nošenje baklji na venčanjima ili pri ceremonijama plodnosti označava moć koju vatra stvara.
Sve o simbollma U kulturi stut Grčke baklja je iivot. Hcrkulovo oružje protiv Hidre, simbol Erosa i Venere kao vatra Ijubavi, simbol Demetre, Hekate, Persefone i Hefesta. U jevrejskoj tradiciji, u kabali, baklja je baklja mudrosti i svetlost ravnoteže, ekvilibrijuma. U hriSćanskoj simbolici, predstavlja Isusa kao svetlost sveta, ali je i simbol njegove izdaje. U rimskoj kulturi, baklja je 'pogrebni simbol jer se koristila u pogrebnim sveianostima, osvetljavajući tminu oko mrtve osobe i prenoseći svetlo u sledcći svet. Simbol je Vulkana i Herakla. U tradiciji Slovena, baklja označava ponovno rodenje sunca.
Blago Blago u narodnim pričsma obično označava ono što je skriveno, žeIjeno ili ga je teško steči, uzvišeno duhovno znanje, intelektualno, moralno, mistično znanje, prosvetljenje i otkrovenje božanske prirode u čoveku. Blago od dragog kamenja, srebra i zlata stvara velike teškoče za junaka koji kreče u potragu za njim. Simbolika blaga se ne može odvojiti od putovanja koje se preduzima da bi se do njega stiglo, pošto je samo blago krunski dragulj putovanja. Tokom potrage za blagom, junak se podvrgava fizičkim, mentalnim i duhovnim testovima. Najpre mora da otkrije u kom pravcu treba da ga traži, ponekad uz pomoć savetovanja sa čarobnjacima, mudrim ženama, vilama i drugima likovima koji treba da predstavljaju duhovno vođstvo. Oni ne odaju uvek dobrovoljno svoje tajne; ponekad junak mora da ih primora na to, ponekad mora da se di u poteru za njima i uhvati ih, a ponekad mora da pokuša da ih podmiti. Sve ovo čini samo da bi dobio savet ili usmerenje. Nakon što dobije pravac kretanja, nastavlja svoj tegobni i opasnostima ispresecani put.
228
Endru T. Kamings
Putovanje do blaga je simbol inicijacije. Na njegovom putu, junaku je pre svega pouebna pomoć sa neba, jer duhovni i simbolički cilj potrage za biagom ne moie da postoji bez umeianosti nebeskih ili natprirodnih sila. Kada junak stigne na mesto gde se nalazi blago, oiekuje ga veliki test. Pri tome može da izgubi život i mora da dokaže da je dostojan blaga ili uzvifenog znanja. U tom testu, junak će možda otkriti da neSto više postoji u njemu, i trenutak pre nego što položi mke na blago, nakon dugog i teškog putovanja, on će morati da se bori. Blago u vidu dragog kamenja (prožetog dubokim mistićnim znaćenjem koje predstavlja središte) i zlata (koje predstavlja najviše stanje čistote uma i savršenstva), čini krajnji stupanj u kome se junaku dodeljuje prosvetljenje, ezoterijsko. duhovno znanje, otkrivanje njegove prave prirode, i spoznaja sebe kao mikrokosmosa, a samim tim i poznavanje makrokosmosa oko njega. Simbolika blaga kao mističnog znanja ili kao znanja koje vodi mentalnom savršenstvu, ogleda se u shvatanju blaga prisutnom u japanskoj tradiciji, gde je ono istovremeno i kraj i sredstvo za postizanje cilja mač, koji označava hrabrost i snagu.
Bodež Uz koplje i mač, i bodež je falusni simbol koji predstavlja prodorni, zasecajući mulki princip. Pripisuje se grćkom bogu rata Marsu, Mitri i Melpomeni.
Brava Brava predstavlja izazov, potragu, suočavanje sa duhovnim otkrovenjem koje zahteva aktivan trud, i podseća na simboliku ključa, aii na
Sve o simbolima
• 229
pasivan način. Ima ženska značenja, i niože simbolizovati ženske gcnitalije sa aluzijom na devičanstvo. I) kineskoj tradiciji simbolizuje dugovečnost i dobro zdravlje.
Bubanj Bubanj označava prastari zvuk, moč, sposobnost da se izgovori glas i govor, nebesku istinu, otkrovenje, tradiciju i ritam univerzuma. Smatra se da inspiriše tradiciju i magiju (veštičarije). U mnogim kulturama, bubnjevi su se koristili tokom svetih obreda, naročito da bi se plemenski vidar ili šaman doveli u stanje transa. Smatra se da bubanj ima najmističniju simboliku od svih muzičkih instnimenata. Poistovečuje se sa obrednim oltarom, i stoga ga i stare i modeme kulture doživljavaju kao posrednika izmedu neba i zemlje, između gomjih biča i donjih; međutim, zbog svog oblika i životinjske kože od koje je sačinjen, više odgovara elementu zemlje. U vezi je sa bogovima grmljavine. U Africi, bubanj povezuju sa sicem i njegov je simbol, ali je simbol i magijskih moči. U budizmu je bubanj glas zakona. Predstavlja dobre vesti. Udarci bubnja darme dižu neznalice i lenjivce. U kineskoj simbolici, bubanj je glas neba i taoistički besmitnik, Čang Kuo-Lau. U Japanu, bubanj okuplja Ijude na molitvu i povezuju ga sa petlom. U hinduizmu, bubanj se pripisuje Šivi i Kali, koje su smatrali uništiteljima, kao i Durgi. Boginja umetnosti i muzike, Sarsavati, takode je povezana sa bubnjem. Šivin bubanj stvara prastare zvuke stvaranja. U starogrčkoj kulturi, bubanj simbolizuje orgije i koristio se tokom ekstatičkih plesova. U šamamstičkoj tradiciji, bubanj je izuzetno važan. On označava moči magije i veštičarenja, i koristi se da prizove duhove. Simbolički, pravi se od kosmičkog drveta. Sekundama simbolika bubnja proističe iz njegovog oblika. Postoji ogroman broj oblika bubnja, ali tri osnovna oblika su oblik klepsidre (peščani sat), okrugli i oblik bureta. Bubanj u obliku klep-
230*
Endru T. Kamlngs
sidrc simbolizuje suproinosii ili suprouii porcdak, kao i odnos između dva sveta, gomjeg i donjeg. Okrugli bubanj ima oblik sveta, i zalo predstavlja nai svei. Bubanj u obliku bureta povezuje se sa munjom i gromom.
Bukel cvtća, venac Buket cveća označava predanost, svetost, preplitanje (radi stvaranja jedinstva), poštovanje, visoko mišljenje o gostu ili heroju, blagonaklonu sudbinu i dobni sreću. Nadovezuje se na ideju o povezivanju stvari. Kaže se da su sve stvari u univerzumu povezane zajedno u vidu venca. Narodi starog veka kačili su vence na ulaze u hramove u dane verskih proslava kao znak bratstva (veze i zajedništva). Upotrebljavali su se tokom obreda inicijacije, i ukrašavali žrtvene životinje. Pobednici u ratu stavljali su cvetne vence svojim zarobljenicima kao znak pobede nad njima. Egipćani, Grci i Rimljani stavljali su vence na glave svojih gostiju tokom gozbi u znak pošlovanja. Na sahranama, venci simbolizuju život nakon života, plodonosnost i sreću, a to je simbolika koja je istovetna simbolici cveča prilikom sahrana.
Cipela Cipela sa jedne strane predstavlja suverenitet a sa druge slobodu. Takode označava i inferiomost, poniznost i duhovnu neuglednost i osrednjost. Cipela kao simbol slobode dolazi iz starijih vremena kada su robovi hodali bosonogi, tako da je osoba koja je nosila cipele bila slobodan čovek.
|SVe o timbolima
Izuvanje cipela na ulazu u svcia mesta označava osiavljanje napoIju svih ipona sa materijalnim/ovozemaljskim svetom. Kao simbol inferiomosti. cipela označava i poniznost, i dcgradiranu i piezrenu osobu. i Cipelc se smatraju i simbolom ženskih genitalija, i moguće je da se u tom značenju pojavljuju u priči o Pcpeljugi.
Čaia, iolja, pehar Oblik čaše kao sadržatelja tečnosti, učinio ju je ženskim simbolom koji označava otvorenost, prihvatanje i pasivnost. Uz to, ona simbolizuje i obilje. životni napitak i besmrtnost. U mnogim svečanostima inicijacije, pojavljuje se simbolika svete čaše. Ćaša okrenuta naglavce označava prazninu. Simbolika Solje je slična značenju pehara i Svetog grala, a u budizmu, slična simbolici činije. U staroj grčko-rimskoj kulturi, povezana je sa Herkulom. U keltskoj tradiciji, pehar ili šolja simbolizuju srce, život. U hinduizmu, četiri žrtvena pehara iz Veda (na četiri knjige koje njima pripadaju), simbolizuju četiri rajske reke koje čine raskrsnicu zemaljskog sveta, četiri elementa, ciklične periode razvoja, četiri (životn^) doba, četiri kaste, i četiri godišnja doba. Šolja ili pchar postavljeni na neku vrstu stalka označavaju osobu koja sebe nudi u službu nebesa i zauzvrat odozgo prima vrhunsku milost i obilje. U islamskoj kulturi, jamši pehar, u koji gledaju sufiji, predstavlja ogledalo sveta.
Čekić Čekič se uglavnom pojavljuje sa jednim od sledećih značenja: oblikovanje i stvaranje ili smrskavanje, osveta i sud. Kao oruđu kovača, čekiču je dodeljena mistična moć stvaranja. Smatra se simbolom koji
232
Endru T. Kamings
predstavlja oblikovnu moć i povezuje se sa svim božanstvima grmljavine. Čekić i nakovanj zajedno jesu formativne snage prirode, dva komplementama lica stvaranja: muiki - aktivni, i ienski - pasivni. U smislu udaranja i smrskavanja, on označava pravdu, zakon i osvctu. Ovo značenje predstavlja se dvostrukim čekičem. nazvanim „tau krst". U starom Egiptu, on je simbol boga Ptah, „meljača” ili „osvetnika” . Čekić, kleSta i dvostruki čekić povezani su sa svim boianstvima groma, naročito sa Hefestom, Vulkanom i Torom. U grćko-rimskoj kulturi, ćekić označava grmljavinu i osvetu. Simbol je Hefesta, odnosno Vulkana, a takode i boga neba Zevsa, odnosno Jupitera. U hinduizmu. čekić je grmljavina. Kameni čekić, sekira, simbol su Parašu-Rame. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, gromoviti ćekić boga Tora nazivan je „uništiteljem”. Tor baca svoj čekić, koji nikada ne promaši, i uvek mu se vraća nakon udarca i rušenja. On može i da podigne mrtve. U kineskoj simbolici, čekić se koristi u smislu stvaranja i davanja oblika, i predstavlja nebesku umetnost oblikovanja univerzuma. 1 ovde postoji osvrt na buku koju proizvodi čekić (kao što je u drugim kuiturama asocijacija na grmljavinu) kao simboi uzvišenih sila koje razgone mrak i zlo. U japanskoj simbolici, nazivaju ga „stvaralačkim ćekićem", kao stvaralačka kombinacija muške i ženske moći. On je simbol imućnosti i dobre sreće, a u hrišćanstvu je simbol Isusove via dolorosa. Drveni ćekić simbolizuje autoritet, gospodarenje, fokusiranu moć, mušku moć.
Čeialj Češalj se smatra darom čudesnih ženskih stvorenja kao što su morske ili obične sirene. On simbolizuje plodnost, kišu i sunčeve zrake. Zbog svog dejstva na kosu i njegove svrtie, ćešalj takode predstavlja komplikacije i zbrku. Atribut je Venere, a pošto je u vezi sa njom i sa sirenama, kao i zbog svog oblika, simbol je i muzike.
Sve o simbolima Čelka I f U kinskoj simbolici četka predstavlja mudrost, inteligenciju, ouesanje I svih nevolja i teikoća. U japanskoj simbolici četka je metla načinjena od trave. Služi kao predstava pročiščenja tokom prolečne svečanosti.
Dimnjak Dimnjak, kao ponekad i ognjiSte povezano s njim, ili bilo koji drugi otvor na krovu kuče ili hrama, šatora i tome slično, predstavlja put bekstva ka nebu, kapiju sunca, bekstvo od trenutnog ka večnom, od sputanog ka nesputanom. Deda Mraz, koji ulazi u kuću kroz dimnjak, predstavlja nebeske darove koji se nekoj osobi donose pravo sa neba, kroz zemaljsku kapiju ili otvor.
Dleto, skalpel U sakralnoj arhitekturi, dleto (ili skalpel) predstavlja aktivan, muški princip u odnosu prema pasivnom, ženskom principu materijala koji se obrađuje. Zajedno sa čekićem i slično njemu, označava snagu volje, zapažanje i razlučivanje. Ono odlučuje o obliku prvobitne tvari, poćema materije, uz pomoć oštrog, formativnog muškog instrumenta. ŠtaviSe, dleto označava i obrazovanje, znanje, intuiciju i uklanjanje grešaka.
Flaia Flaša je simbol materice jer predstavlja princip sadržavanja u sebi. Ona se smatra jednim od simbola iskupljenja jer je povezana sa arkom i brodom. U budizmu, flaSa predstavlja Budinu prirodu.
234 •
Endru T. Kaminits
Flauta Flauta se povremeno pojavljuje u kontekstu običaja oplakivanja, žalosti za umrlim. kao i emotivnim ekstremima uopSte. U kineskoj kulturi, flauta je simbol Huan Ksieng-Čua, jednog od osam besmrtnika taoizma, koji predstavlja harmoniju. U grčko-rimskoj kulturi, flauta označava sirene kao izraz osećajnosti i zavodenja, i jedan je od najočiglednijih simbola božanstva Pana, svirača na fruli. U hinduizmu, KriSnina flauta je bila „glas večnosti koji jeca stanovnicima vremena” . U firigijskoj kulturi, simbolizovala je Kibelu. Dvojnost simbolike flaute dolazi od činjenice da je falusna po obliku. ali joj je zvuk nalik unutrašnjim osećanjima, intuiciji, ženstvenosti, animi. ŠtaviSe, povezuje se sa vočnjakom i vodom.
Gitara U budizmu je gitara simbol dvaju planova: na draštvenom planu, ona je simbol izuzetnih dostignuća u umetnosti i nauci; na duhovnom planu, ona je simbol harmonije postojanja u višim svetovima.
Harfa Značenje harfe liči na značenje merdevina - stepenica koje vode u sledeći svet. U tom smislu se povezuje sa belim konjem (koji galopira u sledeći svet ili ka drugim svetovima). Služi kao most između onih iznad i onih ispod. Postoji i tesna povezanost izmedu harfe i labuda. Napetost harfinih žica kojima se žudi za Ijubavlju i duhovnim kraljevstvom jeste alegorija na napetost u kojoj čovek živi na zemlji svakoga trenutka svog života, iščekujući život u sledećem svetu. U jevrejskoj tradici-
Sve
o simbolima
• 235
iji, harfa označava kralja Davida. U keltskoj kulturi simbolizujc Dagdu, boiansivo vatre, koji priziva godiSnja doba i uzrokuje da se smenjuju uz pomoć njegovog sviranja.
Hleb ; Hleb predstavlja život, telesnu i duKevnu hranu, vidijivi stvami svet. P Označava jedinstvo pošto je sačinjen od mnogo zma koja čine celinu, | a sam čin sečenja hleba i njegovog deljenja medu Ijudima, koji sede u ' krugu ili oko stola, simbolizuje zdmženi i ujedinjeni život. Obredni hleb | se obično obeležavao krstom, ne samo prilikom hriSćanskih ceremonija nego i u sumersko-semitskim i u mitraizmu (dmgim rečima, razlikovanje obrednog hleba pomoču simbola krsta ne potiče iz hriJčanstva). U obredima se hleb obično pojavljuje sa vinom. Vino se smatra ekstatičkom ili nebeskom pobožnolču, a hleb je fizička manifestacija duha. Iz ovoga proističe simbolika jedinstva izmedu čoveka i boga. Vino se smatra muškim simbolom dok se hleb smatra ženskim, kombinacija tečnog i čvistog koja može predstavljati adrogina. U hriščanstvu hleb se smatra potporom života. Obredni hleb predstavlja Isusovo telo a vino krv. U sumerskoj i semitskoj kulturi smatra se da lomljenje hleba obezbeduje hranu za duše mrtvih. Takode predstavlja jedinstvo gmpe. U jevrejskoj tradiciji hleb je osnovna hrana i može se pojaviti kao simbol hrane uopšte kao i čovekovog tmda u materijalnom svetu u nameri da obezbedi hranu za svoj fizički opstanak.
Ibrik, krlag Označavaju čistotu, pranje raku, i pročišćenje. Simbol je i Dionisa, božanstva vina.
236 •
F.ndru T. Kamings
Jedro Jedro predstavlja duh i dah vetra, vazduh i vetrove, i povezuje se sa elementom vazduha. U srednjovekovnoj hriičanskoj Ikonografiji, jedra se ponekad pojavljuju kao simbol Svetoga duha. StaviSe. oznafavaju plodnost, trudnoću i rastudu snagu, ali povezuju se i sa mrtvačkim pokrovom. U egipatskim hijeroglifima, jedra su znak vetra, dah kreativnosti i moć da se deluje.
Kaii KaiS je simbol čuvanja tela. On se vezuje za simboliku „devičanstva”, ne samo u fizičkom smislu već i u smislu očuvanja moralnih vrednosti i vrlina uopšte. Ovo se može objasniti simbolikom čvrste vezanosti, zaustavljanja i sprečavanja, koja se pripisuje kaiSu zbog njegove funkcije. Očuvanje vrlina je omogućeno osobinama uzdržavanja, čuvarnosti i sputavanja osnovnih nagona. Njegova simbolika sadrži u sebi izvesnu dvojnost - kada je u vezi sa Venerom, erotična je i fetišistička. Ostala značenja koja su mu pripisana povezana su sa obavezom prema moći, statusu ili položaju, odanošću, ostvarenjem, pobedom, moći, vrednostima i vrlinama. Torov kaiš udvostmčava njegovu snagu.
Kapija Kapija simbolizuje ulazak u novi život, prolaz izmedu jednog stanja ka dmgom, opštenje, komunikaciju izmedu sveta živih i sveta mrtvih. Ona predstavlja zaštitnički vid Velike majke koja nudi zaklon. Kapija kao prolaz označava inicijaciju - prolazak nesvesne ili „usnule” osobe kroz kapiju, i njen iziazak na dnigoj strani kao svesne, nove osobe.
Sve o simbolima
r ' [ r | |
• 237
Kapije su u miiologiji i folkloru oduvek čuvali zmajevi, psi, životinje i čudoviita. Sa ezoterijskog stanovišta mnogih od ovih legendi, na dnigoj strani kapije ležala je željena stvar, i bilo je neophodno proči kroz kapiju da bi se do nje stiglo. Ćin prelaska sa jednog stanja svesti na viSa, uključivao je borbu sa „iudovištima uma" ili nižim slojevima Ijudskosti. Prelaz se ogledao u borbi sa ćudovištima ili životinjama koje su ćuvale kapiju. Kapije Ozirisovog doma čuvale su boginje, svaka po jednu. Da bi se ušlo, bilo je neophodno znati ime te boginje. Ovo je slično sa pedeset kapija mudrosti u arapskoj tradiciji i kabali. koje zahtevaju poznavanje posebnih duhovnih „kljućeva” da bi se kroz njih prošlo. Kapije istoka i zapada jesu kapije kroz koje sunce ujutiu i uveće prolazi. Simbol kapije se povezuje sa mudrošću i znanjem. Kapije grada su bile mesto gde su sedeli kraljevi i sudije, kada je trebalo suditi stanovnicima. Stariji stanovnici grada i „propovednik sa kapije” takode su sedeli na ulazima u grad. Kao prelaz sa jednog stanja na drago, postoje .Jcapije neba” , .Jcapije raja” i, shodno tome, Jcapije pakla".
Kašika U indijskim ceremonijama, ritualna kašika je simbol Brame i Agnij*-
Kljut Kljuć simbolizuje misteriju ili zagonetku koju trcba rešiti, ili misiju koja se mora obaviti, kao i sredstva kojima to može da se ostvari. Takode predstavlja sve sile otvaranja i zatvaranja, vezivanja i oslobadanja. Povremeno oznaćava prag podsvesnog. On predstavlja razrešenje, znanje i inicijaciju, i u vezi je sa Janusom (božanstvom sudbine i vre-
238 •
Endru T. Kamings
mena), koji vezuje i oslobađa, on je „izumitelj katanaca" i božanstvo inicijacije. Simbol koji sačinjavaju dva ključa i ponekad se nalazi na srcu povezuje se takođe sa Janusom. Janus smeJta mod otvaranja i zatva ranja u ključeve, a ima i ključ od vrata koja dopuStaju ulaz u svet bogova. U alhemijskoj simbolici, pored simbolike zatvaranja i otvaranja. ključ ima i značenje zgušnjavanja, zamrzavanja i rastvaranja. U grčkorimskoj kulturi, Idjuč je simbol Hekate kao čuvarke pakla, kao i Persefone i Kibele. U japanskoj simbolici, tri ključa predstavljaju Ijubav, imetak i sreću. Kombinacija simbola golubice i ključa označava duh koji otvara kapije neba. U populamim legendama. tri ključa se koriste za isto toliki broj tajnih odaja punih blaga, i označavaju inieijaciju i znanje. Prvi ključ - srebrni - označava ono Sto se može otkriti psihološkim uvidom; drugi ključ - zlatni - predstavlja filozofsko znanje; treći - dijamantski daje moč da se stupi u akciju. Nalaženje ključa označava stanje neposredno pre pronalaženja blaga, kao i nalaženje ključa za traženo znanje.
Knjiga Knjiga predstavlja univerzum. Rasklopljena knjiga prikazuje knjigu života, studiju duha mudrosti, i otkrovenje i mudrost spisa. Knjiga je povezana sa simbolikom drveta, a ova dva simbola jedan pored drugog predstavljaju celokupni univerzum. U simbolici Svetog grala, knjiga može označavati potragu za izgubljenim rečima. U budizmu, knjiga je celokupnost mudrosti, jezika i izražavanja. U kineskoj tradiciji, simbol je moći koja može da se otarasi svakog zlog duha. Stranice knjige označavaju lišde kosmičkog drveta. Knjiga može označavati i učenjažtvo. U hrišćanstvu, knjiga predstavlja apostole koji su podučavali i širili Reč. U islamu, knjiga je stvaralačka, statična tvar, dok je pero simbol stvaralačkog principa. Sveta knjiga je ime Gospoda, istina i milost.
Svt o simbolima
• 239
Kocka, kockanke kockkt Zbog svoje uloge. kao i zbog toga Sto prikazuje brojćane vrednosti ' koje sa jedne strane imaju kosmičko značenje, a sa dnige „odreduju" sudbinu kockara koji je konsultuje, kocka je postala simbol sreće i sudbine. Bacanje kocke uglavnom označava sudbonosnost i nepromenljivost. Uz to, kao karakteristika i sudbine i kockara, ona predstavlja neodgovomost, nestalnost i ćudljivost čoveka i njegovih postupaka. Preseći kocku na dva dela znači zavet, ugovor ili obnovu prijateljstva. U hrišćanskoj simbolici, kocka označava Isusovu via dolorosa. U hinduizmu joj je simbolika istovetna sa oblikom kocke, koji se koncentriše na broj četiri koji se na njoj pojavljuje. Kocka predstavlja Svetu četvorku i sve stvari koje se pojavljuju u ciklusu od četiri, ili u procesu koji se sastoji iz četiri dela, kao što su četiri godišnja doba, četiri ciklusa joge, i tako dalje.
Kolija Jedna od osnovnih analogija univerzalne simbolike povezane sa čovekom jeste simbolika kočije. Ona je medutim simbol i mnogih božanstava i veze izmedu onih iznad i onih ispod. Simbol je smera, upravljanja i kontrolisanja sila koje su pnedstavljene životinjama upiegnutim u kočiju. Oblik kočije, njene boje i upregnute životinje, uvek imaju simboličko značenje. Kočijaš označava ,ja” u jungovskoj psihologiji, um, mudrost ili duh koji vodi telo, a kočija je Ijudsko telo kao i misao u vezi sa svetovnim stvarima. Konji su životna sila, a uzde označavaju mudrost i snagu voIje uz pomoć kojih kočijaš upravlja svojim životom. Kočija je uobičajeni simbol u raznim ezoterijskim doktrinama. ,,Kočija sunca” je prevozno sredstvo ezoterijskog budizma i nazivaju je ,,ve-
240 •
Endru T. Kaminns
likim kolima". Vatrena kočija je simbol dinamičke snage koja im* spo sobnost mudroga uma. Sunčcva kočija i vatrcna kočija se ponekad poistovećuju, a njihovo je značenje toliko snažno da se mogu naći u gotovo svim mitologijama. Kada je kočijaS jedne od ove dve kočije neki junak. on gotovo uvek prcdstavlja samo telo junaka koje služi kao posuda za poziv njegove duše. izgled, priroda i boja grupe životinja koje vuku kočiju jesu simboli junakovih kvaliteta, pozitivnih ili negativnih. i motiva koji njegovu kočiju vuku napred. Konji Aijune u vedskim epovima su beli, i simbolizuju njegovu čistotu. Pnema staroj poljskoj legendi. sunčevu kočiju vuku tri konja - srebrni, zlatni i jedan od dijamanata. Broj životinja predstavlja simboliku brojeva koja se odnosi na junaka ili božanstvo, ili na njihov cilj (videti u odeljku o brojevima). Kočije koje vuku zlatni ili beli konji ili grifoni, simbol su bogova neba koji voze Sunčevu kočiju preko nebeskog svoda. Vatrene kočije se dižu u nebo uz pomoć vetra ili nebeske moči svetih Ijudi (kao što je prorok Dija u Bibliji). Beli konji označavaju kako duhovnost i čistotu tako i samo sunce. Mačke, kao u Frejinoj kočiji, luname su i označavaju veštičarije i magiju. Kočija može služiti i kao simbol rata. kada njome upravljaju beroji, ratnici ili pobednici. U hriščanstvu, kočija označava crkvu, koja se poredi sa vozilom što vemika uznosi u visine. U grčko-rimskoj kulturi, kočija je simbol svih sunčevih božanstava, koji voze kočiju sa belim konjima. Apolon vozi kočiju sunca, a Posejdonovi beli konji simbolizuju elemenat vode i penu talasa. Kočija i konji su simbol i božanstva rata Aresa, odnosno Marsa. Kibela vozi kočiju koju vuku lavovi, Posejdonovu kočiju ponekad vuku tritoni koji duvaju u morske školjke. Venerinu vuku golubice, Dijaninu jelen a Junoninu paunovi. Hefest, odnosno Vulkan, ima pse, Eros, odnosno Kupidon. ima kočiju sa leopardima ili ovnovima, a Pluton sa cmim konjima. U hinduizmu, kočija simbolizuje fizički svet koji ume da upravlja samim sobom. Kočijaš je ,ja" koji usmerava kooje i kroti ih. Predstavljen je Krišnom koji vozi, ali ne učestvuje u dešavanjima i borbi oko
(Sve o simbnliim
• 241
sebe. Osa točkovt je osa sveU, a dva ločka su nebo i zemlja. Suma vozi mesečevu kočiju na tri točka. u koju je upregnuta pegava antilona ili dcsct belih konja. Zora vozi kočiju sa crvenim kravama ili konjima i Šiva sa lunamim jelenom ili antilopom. Indra vozi zlauiu kočiju. U persijskoj tradiciji, kočija magija ima četiri ratna konja koja prcdKttavljaju elemente i posvečeni su četvorici persijskih bogova. Anahita. boginja plodnosti koja se pojavljuje sa Mitrom, vozi kočiju sa četiri betla konja - kišom, vetrom, oblakom i gradom. B U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, Torova kočija ima nebeske jarčeve ili ovnove, a Frejina luname mačke.
! Kolevka Zbog svog oblika koji podseća na brod ili barku, kolevka se smatra simbolom broda života koji se ljulja na površini praiskonskog okeana. Sama funkcija kolevke učinila ju je simbolom novog početka i novog života. Arhetipska kolevka se pravi od drveta, i ova činjenica je izuzetno važna. Drvo daje zaštitu i sklonište tokom rodenja, i ženama (u starim vremenima) i životinjama koje su se poradale pod drvetom. Kasnije, potomci su se stavljali u drvenu kolevku ili u sklonište koje je trebalo da čuva novorođenče. U sledećim stadijumima života, drvo daje život kako na fizičkom tako i na duhovnom nivou. Nakon toga, ono daje zaštitu i sklonište u vreme smrti, bilo kao drvo za spaljivanje tela u različitim kulturama, bilo kao kovčeg.
Konopac Kao i uže i kanap, konopac s jedne strane vezuje i ograničava, ali nudi i mogućnost produžavanja i protezanja. slobodu i oslobodenje; s
242 *
Endru T. Kamings
druge stnne, on može pružiti prisiup nebu i povezuje se u vidarom. Samanom, koji iz svoje pupčane vrpce ,,siv»ra" konopac za dosezanjc drugih svetova. U predbudističkim religijama Tibeta, konopac je povezivao nebo i zemlju, a bogovi su ga koristili da bi se spuStali niz njega i meSali sa Ijudskim bičinu. Kada je taj konopac odvezan, samo su duk mogle da ga koriste da bi se ispele do neba. Odvezivanje konopca pretvorilo je Ijude u smrtna bića. U hinduizmu, gnoza - znanje o tajnama - jeste nevidljivi konopac duhovnog uzdignuća. Indijski čarobnjački trikovi sa konopcem simbolizuju magijsko uzdizanje na nebo, iznad zemaljskih uslova i stanja, a sami trikovi se smatraju nižom, odnosno iskvarenom formom nevidljivog konopca duhovnog uzdignuća.
U sumerskoj i semitskoj kulturi, akadski „konopac sveta" predstavlja vodu koja okružuje svet i povezuje gornje i donje svetove. Vavilonsko božanstvo vode ponekad se naziva „konopac univerzuma” . U sumerskoj ikonografiji, konopac koji prolazi kroz krilata vrata označavu konopac koji povezuje boga i čoveka, mističnu vezu. U kulturi stare Grćke, konopac i vaza simbolizuju Nemezis, boginju osvete. U hrišćanskoj simbolici, konopac predstavlja izdaju Isusa i njegovu via dolorosa. U egipatskim hijeroglifima, konopac sa petljom označava ime neke osobe. Pošto je čvor simbol postojanja individue, postoji nekoliko hijeroglifa kojima se pripisuju imena nekih ličnosti u obliku čvora, kaiša. krune i tako dalje. Kartuš ima identično znaćenje. Srebro u Vedama ima duboku simboliku - ono predstavlja osvećenu unutrašnju stazu koja povezuje spoljnu svest neke osobe (njen intelekt) sa njenom duhovnom suštinom („središtem” ili „srebmom palatom”). Srebrni kanap se smatra i konopcem koji povezuje duh sa telom, onda kada duh napušta telo tokom spavanja ili tokom astralnih putovanja.
\Sve o simbolima
• 243
t, diilil I:
Koplje i džilil su muiki, falusni simboli. Oni prcdstavljaju osu svt-
b, životodavnu silu, plodnost i herojstvo u bici, kao i čarobnjakov čarobni Stapić, a simbol su i ratnika i lovaca. U keltskoj tradiciji, koplje zajedno sa pračkom čini „dugačku ruku" Luga ili Lamfhade. U kineikoj simbolici, koplje je simbol nekolicine sporednih božanstava. U grčko-rimskoj kulturi. koplje i Stit dečaka na pragu zrelosti, koji se zove ephebo, simbolizuju inicijaciju i prelazak iz mladosti u odrask) doba, I zahtevajući hrabrost i junaštvo odraslih. Džilit i koplje su simboli Ati| ne/Minerve i Aresa/Marsa.
I Kormilo, volan | U početku kormilo broda, a danas volan u automobilu, simbolizuje | kontrolu, pravac, vodstvo i samopouzdanje. Kormilo je simbol Fortune, \ boginje sudbine i obilja.
I
Kosa Kosa simbolizuje smrt, vreme, požnjeveni život, i simbol je Saturna, odnosno Kronosa i Velikog kosca (Smrti) koji se pojavljuje sa kosom u rukama. Kosa takođe označava žetvu, koja ukazuje na smrt i ponovno rodenje, i predstavlja stvaralačke i destruktivne moći Velike majke. Uopšteno, krožne, zaobljene alatke smatraju se lunamim i ženskim, dok se uspravno i pravolinijsko orude smatra solaraim i muškim. Prav deo alatke simbdizuje prodiranje i snagu, dok zaobljeni predstavlja pasivnost. Iz ovog razloga, oblik kose je jedinstvo muškog - uspiavne drške i ženskog - zaobljene oštrice koja sakuplja žetvu.
244 •
Endru T. Kaminn\
Koiara KoJam je simbol koji uglavnom karakieriSe godišnja doba u njihovom zemljoradničkom kontekstu. Predstavlja ienski princip sadržavanja, plodnosti, napretka i obilja. Korpa puna voča predstavlja prve plodove, prvu žetvu, puni cvai, obiIje i plodnost. Korpa koja je prepuna i iz koje se rod prosipa označava kraj berbe. Biti u korpi označava beg od smrti ili novi život - kao u priči o Mojsiju u rogozu. Tripitaka, ili trostruka korpa, sadrži budističke kanonske spise. U staroegipatskoj kulturi, košara je simbol Baset, boginje sa mačjom glavom. U starogrčkoj kulturi se povezuje sa Dionizijem i Cererom. Korpa ukrašena bršljanom predstavlja dionizijske misterije. Jung košaru smatra simbolom majčinog tela.
Krov Krov predstavlja sklonište, zaštitu, zaštitnički ženski aspekt.
Kruna Kruna označava čast, izuzetnu duhovnu i vladalačku moč, predanost. visoka dostignuća, savršenstvo i beskrajni ciklus vremena. Može predstavljati čoveka sa vančulnim sposobnostima, i kao takva se povezuje sa simbolikom aure. Kruna je u vezi sa božanstvima sunca, a vrhovi krune simbolizuju samo sunce. Krune, uključujući i one načinjene od različitog bilja, kao što je lovorov venac posvećen Apolonu, maslino-. venac posvečen Zevsu i tako dalje, predstavljaju značajan simbd uspeha, i kao takve su ih nosili pobednici igara i takmičenja u staroj Grčkoj. Simbolika knme potiče iz simbolike glave na koju se smešta. Gla-
Sve o simbolima
• 245
[va je najviii deo čoveka, i stoga je knina produietak čoveka u više doi menc h;, U alhemiiarskim knjigama postoje dijagrami inferiomih metala koji s« kao roblje klanjaju pred uzvišenim metalom - zlatom - koje nosi krunu. Nakon alhemijskih izmena, i inferiomi metali zaslužuju kni' ne, kao svedoci duhovne evolucije koju su proSli uz pomoc mutacija, kao simbol pobede viSih sila nad nižim, pobede nad osnovnim instinktima radi duhovnog uzdignuća. Stoga Jung krunu vidi kao istaknuti simf bol dostizanja najvišeg cilja u evoluciji, pobede nad instinktima i nago| nima, u vidu pitanja ,,Ko je junak? - Onaj koji nadvlada svoje nagoI ne”. Nadvladavanje osnovnih nagona je ono Sto kruniSe osobu duhovI nom kninom i donosi mu krunu besmrtnog života. I Faiaoni u starom Egiptu bili su kninisani dvostmkom krunom - beI lom krunom juga i crvenom knmom severa, prcdsiavljajući viSi svet i ■ viši um, i inferiomi svet i inferiomi um (sa duhovne taćke gledišta, ali | neophodno za faraonovu aktivnost u materijalnom svetu). U kineskoj I simbolici, knina je carska moć, superiomost. Kruna koja pokriva oči velom od dragog kamenja koji visi sa nje, simbolizuje stanje u kojem se ne vidi ono što nije vredno gledanja, a knina koja pokriva uši simbol lizuje stanje kada se ne čuje ono što nije vredno slušanja. U hrišćanstvu, kruna označava pravednika, pobedu nad smrću, dof stignuća i nagradu mučenika. U hinduizmu, kiuna na vrhu središnjeg stuba hrama jeste uobičajeni arhitektonski simbol nebeskog sveta i stvara tačku izlaza iz materijalnog sveta u nebeski. U sumerskoj i semit1 skoj kulturi, kruna od peija simbolizuje suverenitet, nebesku moć, snagu, i pripisuje se Marduku i Šamašu. Kruna oblikovana kao kula, odnosno toranj, pripisuje se svim majkama boginjama Srednjeg istoka, i predstavlja vladavinu Velike majke, tj. prirode.
246
•
Endru T. Kamings
Ku(a Kuća predstavlja ccniar sveu, zaititniCki aspekt Velike majke, zaštitu. Smatra se mistiCnim simbolom ienskog vida univerzuma. Kullna kuča, kuća za molitve plemenske gnipe, njihova koliba ili šator, simbolizuju kosmički centar, dok je sama kuča simbol tradicije. Prebivalište simbolizuje Ijudsko telo i Ijudsku misto - Ijudski život. U psihoanalizi, neki teoretičari smatraju da je kuća koja se javja u snovima simbol različitih slojeva uma. Spoljni aspekt kuče označava spoljni izgled osobe - ličnost ili fasadu koju on pokazuje. Podovi kuče se vezuju za simbole širine i dužine. Krov i najviša tavanica povezani su sa glavom i umom, ili intelektom. samim tim i sa svesnim iskazivanjem samokontrole. Podnim se povezuje sa instinktima i nesvesnim. U alhemiji, prostorija u kojoj se priprema hrana ponekad simbolizuje mesto ili trenutak promene u svesti (upravo kao što se hrana čisti, priprema i kuva zajedno da bi se dobilo savršeno jelo). Ostale prostorije ponekad predstavljaju komore srca, prostorije uma, podsvesno. Stepenice su nit koja povezuje različite nivoe uma, ali njihovo tačno značenje zavisi od toga kako se doživljavaju - kao spuštanje niz njih ili penjanje. Kuća predstavlja i stadijum okupljanja u procesu inicijacije. kao i silazak u predele tame neposredno pre rodenja.
Kula Kula, slično lestvama, označava uspinjanje i spremnost, a po svojoj simbolici okrugla kula je slična stubu. Kada se u njoj nalazi devica, princeza i slično, označava .jaključani vtt”, koji predstavlja devičanstvo a u ovom slučaju prinudno čuvanje devičanstva i ugnjetavanje ženske moči (uglavnom je ugnjetavač strašna majka ili otac, veštica, osoba koja guši svojom preteranom anksioznošću i slično).
Svt o simbolima
• 247
Kula od slonovače predstavlja ono što je ncpristupačno, kao i icnf ski princip i devičanstvo. Sa tačke glcdišta seksualnosti, ovaj simbol je , dvojak - zbog svog zaititničkog vida i zato Sto obezbeduje skloniSte, pripisujc se ženskom principu, a zbog svog falusnog oblika muSkom. U ; hriSćanstvu, zato iito je zatvorena i okružcna zidovima, kula s< pripisuje Bogorodici. U srednjem veku kule su koriščene kao osmatračnice, ali su svojom visinom (fizička visina obeležava duhovnu visinu/razvoj) podsec'ale na merdevine, kao vezu izmedu neba i zemlje. Vavilonska kula ima slično značenje, ali simbolizuje i obest, čovekov ponos na; spram boga, što čini da čovek želi da „dodime nebo", i to ne iz podredenosti i priznanja sopstvene malenkosti pred bogom. Zbog ovoga, čo: vek biva neposredno kažnjen. U egipatskim hijerogliflma kula jasno predstavlja visinu i čin uznošenja sebe iznad uobičajenog nivoa življenja ili dmštva. S obzirom da je ideja uspinjanja, odnosno uzdizanja ili razvoja, imanentna simbolici kule, i alhemičarska pečnica svojim oblikom nalik ku| li i transformacijama i razvojem koji se u njoj odvijaju, označava promenu u obliku materije koja je okarakterisana procesom uzdizanja. Može se napraviti analogija izmedu čoveka i kule. Upravo kao što : je drvo bliže liku čoveka nego horizontalnom obličju životinja, tako je i kula jedini konstruisani oblik koji se jasno odvaja svojom vertikalnom prirodom. Njeni prozori, obično prilično veliki, nalaze se na većoj vi. sini i predstavljaju čovečje oči i um. Ova analogija nas dalje vodi ka jednoj od najstarijih kula - Vavilonskoj kuli, koja predstavlja divlju inicijativu što vodi propasti i mentalnom neskladu (gubitku jezika), i najzad do razdvajanja medu Ijudima. Ovo je simbol činjenice da je čin razdvajanja među Ijudskim bičima posledica njihovih dela, a ne nekog nekritičkog kažnjavanja sprovedenog od strane božanske sile. Čin gradenja kule predstavlja želju za razvojem i izgradnjom, a da se pri tome zanemaruju zakoni prirode, kao i želju da se napusti jasno odredeno mesto kojem čovek pripada. Ovo sve izražava ljudsku žudnju za moči ko-
Endru T. Kamings ja za sobom povlaii uniStenje. Urbani i ambicijom vođeni iivot, iskorik'avanjc prirode i ielja da se boija dela trampe za Ijudskom rukom napravljene strukture, razdvajanje nasuprot jedinstvu, odraiava se u betonskim i kamenim zdanjima koja tvore razdvojenost medu Ijudima, pripadnicima iste zajednice. Takmičenje u mitvoj trci i pokušaj da se sve viSe gradi na materijalnom planu, imaju za poslcdicu ono što je prikazano na šesnaestoj karti taroka, Kuli koja pada (kula u koju je udarila munja), i koja simbolizuje uništenje. Na karti se vidi kula čiji je vrh (koji simbolizuje čovekovu glavu) udarila munja. Delovi koji otpadaju sa kule izgleda kao da najpre udaraju kralja a potom arhitektu. Ova karta, koja je povezana sa zodijačkim znakom Škotpije, označava opasnc posledice preteranog samopouzdanja. ili greha ponositosti, koji je povezan sa simbolikom Vavilonske kule. Pad kule potiče od megalomanije. divlje juntjave za materijalnim, finansijskim uspesima, i mentalnih problema. Dvojna simbolika kule vidi se i u sledećem: njena visina naznača va mogućnost da njeni temelji idu podjednako u dubinu koliko ona sama ide u visinu iznad zemlje - dvojno kretanje nagore i nadole. Što je kula viša, to su temelji dublji. Ničeove reči o silaženju koje se odvija dok se uspinjemo povezane su sa tim. Dubina temelja nasuprot visini same kule moie označavati dve suprotne mogućnosti čovekovog duhovnog razvoja. Prvi je pozitivan - noge čvrsto na zemlji a glava stiemi nebeskim visinama. Drugi ukazuje na nesklad u čovekovom stanju, kada teži visinama a duboko je ukorenjen u prizemni način razmišljanja. Ova dvojna tendencija predstavlja čovekovo oscilovanje izmedu neba i zemlje, materijalnog i duhovnog sveta. Istraživač Norval poziva se na ovu simboliku i kaže: „Kao da se nalazim u kuli, čiji su temelji toliko duboko u zemlji i čiji je vrh toliko visoko, kao toranj koji štrči u nebo, da mi celo moje postojanje izgleda osuđeno na stalno penjanje i spuštanje.”
o
simbolima
Kutija je ženski simbol koji pnedstavlja princip sadiiavanja. oJuvai nošenja. kao i matericu. Kao simbol kutija se odnosi na fizičko - koje u sebi sadrii iskru boianskog. duSu - kao i na nepoznato se čuva u zatvotcnoj kutiji kao u mitu o Pandori. U ovom mitu o se pojavljuje kao neočekivano, uništavajuće koje podriva postabilnost. Ovakve osobine se pripisuju onome što je nepoznaStaviše. Ijudsko istraživanje nepoznatog je prepuno raznih opasnosti. 5ja takode simbolizuje pokrivanje i skrivanje.
Umpa Zbog svoga dejstva, lampa ima simboliku povezanu sa svetlošću, tj. Lpotiče od nje. Ima karakteristike koje liče na simboliku sveće i kao taItvu označava iivot, božansku svetlost, besmitnost i vodilju. Dtuga zna{enja koja su za lampu tipična više od simbola davaoca svetlosti, jesu I mudrost. intelekt i duh. Upravo kao što se i danas u crtanim filmovima iznad nekog lika koji dobija ideju pojavljuje sijalica, tako lampa označava intelektualnu mudrost, ali i sećanje, uglavnom metafizičko (sefcnje na svet izvan sveta iluzija). Kao simbol prosvetljenja ili bleska Ideji koja stvara dnigačije opažanje stvamosti, lampa se pojavljuje kao Aladinova lampa, iz legende koja svoju paralelu ima i u pričama drugih naroda. Moguće je naći simbol lampe kao simbola dobrih dela, prema shvatanju da dobra dela prosvetljavaju one koji ih čine i svet oko njih. Sledeća simbolika lampe je svetlost koja nije nezavisna. Da bi svetlela, ona zavisi od odredenih uslova. To je privremena priroda čoveka (koji „gori" dok se ne istroši žižak života), i individualni život nasuprot kosmičkoj egzistenciji - privremeno i prolazno nasuprot večnoj istini. U taroku, lampa se pojavljuje u roci pustinjaka na istoimenoj kaiti, osvedjavajući mračne ćoškove svesti uz pomoć samoće i introspekcije.
2S0
Endru T. Kamings
Lanipc su u staro doba bile oblikovane u skladu ta svojom funkcijom: sveiovne, religijske ili pogrcbne, sa ciljem da sc saobraze sa prirodom boianstva kome se posvećuju. Neki teorctičari smalraju siarc uljane lampe, u obliku mandale ili badema, simbolima vagine, gde se mesto za fitilj poistovećuje sa klitorisom. Lampe sa dvanacst fitilja su predstavljale dvanaest znakova Zodijaka, a oltarske lampe u ritualima sunca ili vatre bile su zamiSljene kao simboli sunca. U hrišdanstvu, „sedam lampi" su sedam darova duha. Oltarske lampe naznaiavaju prisustvo božanstva. U hinduizmu, ulje iz lampe je okean koji izražava posveienost, žiiak je zemlja i znanje, a plamen je Ijubav.
Lanac Egipatski hijeroglif u vidu vertikalnog lanca sa tri karike predstavljen je d«ma isprepletanim linijama, sa Cetvrtom karikom koja je otvorena pri dnu. Lanac ima dvojnu simboliku. Sa jedne strane, on je simbol Meikurovog kaduceja (izuvijane zmije na štapu, simbola medicine), koji predstavlja dvojne stnije univerzuma: propadanje i razvoj. Sa druge strane, lanac označava veze, spone i opštenje. Na kosmiikoj ravni, lanac je simbol braka izmedu zemlje i neba (ili između zemaljskog i nebeskog aspekta) kao i neki drugi slični simboli kao što su strela, koja odapeta sa zemlje probija vazduh, zviiduk kamena izbačenog iz praćke, ili uzvik bola (biblijski poziv u pomoć). Na zemaljskom planu, simbol je braka (zajednice), i svaka karika aktivno ili snažno icaguje na krvne veze - majke i oca, sinova i kieri, braće i sestara. U Sirem smislu, povezan je sa simbolikom preplitanja, tj. fizičkom ili dn&venom zajednicom, sa komponentom koja je sporedna ali ipak veoma važna za izdržljivost samog materijala. Medu Galima su se parovi braće po oniiju vezivali tokom bitke, tako da ako bi jedan od njih poginuo, to bi se desilo i dnigom. Reči ko-
Sve o simbolima je naglaSavaju duhovno znaienje lanca izgovorio je Luj XI, kralj Francuske, hrabrom ratniku Raulu d'Lanoa, dok mu je predavao zlatni lanac kao priznanje njegovom junaStvu u borbi: „Moj prijatelju, tako ste žestoki u borbi da morate biti vezani lancem. s obzirom da ne ielim da vas izgubim, ukoliko mi ponovo bude bila potrebna vaša pomod." Lanac simbolizuje i službu, visoku ili ključnu poziciju (kao Sto je mandarin ili premijer), s obzirom da vezuje osobu za položaj i moč. Karike lanca predstavljaju komunikaciju i brak. U budizmu, karike vezuju osobu za egzistenciju koja se nastavlja u svetu opaženom čulima. U islamu, lanac postojanja je hijerarhijski poredak stvari u univerzumu. On takode predstavlja veze, ograničenja i ropstvo. Lanac je simbol lanca komandi i glave tog lanca, koji je „vezan” za svoj posao kada je to neki visok položaj, kao npr. komandant, mandarin i tako dalje.
Lavirint Lavirint je arhitektonska forma, čak i kada se pojavljuje kao grafički simbol kojem prividno nedostaje svrha. Kao arhitektonski oblik, toliko je složen da je gotovo nemoguče izači iz njega. On uzrokuje zbunjenost u umu posmatrača ili osobe koja se u njemu nalazi. Stari spisi pominju pet velikih lavirinta: egipatski, dva velika na Kritu, grčki lavirint na ostrvu Lemnosu, i etrurski lavirint u Kalosijumu. Citeži lavirinta su uobičajeni gotovo u celom svetu, ali se pojavljuju najviše u Evropi i Aziji. Lavirint se takode nalazi i na praistorijskim slikama, najčešče elipsastog ili okruglog oblika, nasuprot kasnijim lavirintima koji su večinom kvadratni. Oni prvi su povezani sa oblikom spirale, i ponekad simboiizuju kretanja nebeskih tela. Jedna od mitoloških svrha lavirinta, prema rasprostranjenim legendama i verovanjima, bila je da čuva zatvorena čudovišta kao što je Mi-
252 *
Endru T. Kaminxx
notaur na Kritu, jer odatle nisu mogla da pobegnu. Ova ideja izražava potrebu za postojanjem lica zla u svetu (poSto je simbolički bilo moguće otarasiti se Cudovišta) - ali ono postoji, tako da onaj ko se podvrgava duhovnoj inicijaciji može da ga dosegne (to jest da se bori s njim, i u svetu i u svojoj duSi), pokori ga i nade svoj put natrag u svet. Duboka simbolika lavirinta leži u pretnji da se postane malodušan u lavirintu zemaljskog života. Silazak u svet materijalnog je kao stupanje u lavirint, a ponovno pronalaženje puta napolje, van sveta iluzija materijalnog postojanja, nije lako. Zbog toga lavirint ima značenje inicijacije - ideje o stizanju u središte. Iz njega, koje je simbol ljudskog srca, odnosno srž mikrokosmosa, nakon što čovek upozna sebe, počinje dugačko i teško putovanje da bi se izašlo van egzistencijalnih granica sveta materije i iluzije. Stoga je lavirint simbol i životnih misterija. životnog putovanja, i iluzija koje u životu postoje, a koje su predstavljene stazama unutar lavirinta koje ne vode nikuda. U priči o najčuvenijem lavirintu, onom na Kritu koji je sagradio kralj Minos da bi u njega smestio Minotaura, junak Tezej pronalazi svoj put iz njega uz pomoč Minosove kćerke Arijadne, odnosno uz pomoć kanapa koji mu je dala. Vezavši kanap za sebe, pronašao je put napolje. Vezivanje kanapa koji mu je dala Arijadna, a koja se na prvi pogled zaljubila u njega, nudi mogućnost simboličkog izlaska iz lavirinta ljubavi. Medutim, nisu svi lavirinti uključivali borbu sa čudovištem. Većina njih su bili prazni i cilj je bio doći do središta. Osoba koja bi nakon duge i tegobne borbe u tome uspela, a onda pogledala oko sebe, otkrila bi samo jedno biće - sebe!
Leptza Simbolika lepeze se odnosi na dva uobičajena tipa ovog predmeta. Prvi, koji je rasprostranjen na Istoku i u Afirici, jeste velika lepeza
Sve o simbolima
• 253
(obiino) u obliku srca, i ponekad ukrašena perjem. Drugi je dobro poznata evropska lepcza na sklapanje. Posloje dva uobičajena značenja velike lepeze. Prvi je da ona predstavlja veiar, kreianje vazduha, duh čoveka, sa perjem koje joj dajc ncbesku simboliku. U ovom slučaju se pojavljuje kao simbol prvog od osam besmrtnika taoizma, Čung-Li Tsuana, za koga sc kažc da jc koristio lepezu da bi oživeo duhove mitvih. U taoizmu se lepeza povezuje sa pticama i njihovim letom kao oslobodenjem od materijalnog sveta i prelaska u kraljevstvo besmrtnosti. U kineskoj simbolici, lepeza se u ovom kontekstu pojavljuje kao simbol moci vazduha, koji može mrtvome da udahne novi život. Takode predstavlja i delikatnost osečanja. U Japanu, lepeza od belog perja predstavlja snagu vetra koji duva. U hinduizmu, naprotiv, povezana je sa snagom vatre, kao simbolom Agnija, vedskog božanstva vatre, kao i sa ViSnuom. Drugo značenje velike lepeze je to da predstavlja položaj, čast i autoritet. Naročito u kulturama Istoka i Afrike, lepeza je simbol kraljevskog položaja ili časti. Razlog je u tome Sto je ova lepeza velikih dimenzija. i ima dugačku drSku koju sluga može da drži, a postojali su robovi i sluge čija je stalna uloga bila da mašu lepezom iznad glave gospodara ili vladaoca. U kineskoj simbolici ona ponekad ima ovo značenje, a uz to je i simbol mandarinovog časnog položaja i autoriteta uopšte. U Japanu, simbol je autoriteta, gospodarstva i moči. Ovo znaČenje iepeza ima i danas - uz papu. Druga, zapadnjačka lepeza je takvog oblika da se otvara iz jedne tačke i širi. Označava život koji počinje iz žarišne tačke i širi se onako kako se nižu životna iskustva. Povezana je sa Mesecom i njegovim fazama (pošto se otvara i zatvara, širi i skuplja, kao Mesec). Zbog ovoga se povezuje sa Mesečevim menama, maštom, promenom i ženstvenošču. Ovo može biti i osnova za ime koje se u Kini daje napuštenoj leni - .jesenja lepeza” . Različiti nivoi otvorenosti lepeze simbolizuju faze meseca - nevidljiv, u pojavljivanju, rastuči, pun. opadajući - kao pokret pri otvaranju lepeze.
254 •
Endru T. Kamings
Droga simbolika sc pripisuje mahanju lcpezom, koje se u raznim kullurama smatra načinom da se oteraju zle sile.
Lira, laula U grčkoj mitologiji, lira je simbol stvaranja harmonije, pomirenja. rešavanja sukoba i stvaranja primirja medu silama prirode, uz pomoč poznavanja sebe i tehnika rasudivanja. Kao takva, pojavljuje se kao lira Orfeja, boga pastira, čije je sviranje krotilo divlje životinje tako da nisu bile u stanju da napadaju stada. Kao pastirsko božanstvo, Orfej je koristio zvuke da bi omadijao divlje zveri, £to je simbol poznavanja sopstvene prirode i umeda tešavanja sukoba. Ova simbolika je do hrišćanstva stigla zahvaljujući ranim hrišćanima koji su simboliku Orfeja i lire pozajmili i pretvorili u simboliku Isusa. Kao bog-pastir, Isus je svoje vemike uvodio u svete spise svojim sviranjem, što je odgonilo divlje zveri i osiguravalo siguran prolaz njegovom stadu. U kineskoj kulturi lira je takode simbol harmonije između moćnih strana koje svoju moć treba da koriste radi zajedničke saradnje - stvaranja harmonije izmedu vladara i njegovih službenika. Uz to, lira se pojavljuje u kontekstu harmonije zajedništva, kao simbol dmgaistva, prijateljstva i bračne sreće. Lira je jedna od četiri odlike učenih Ijudi, zajedno sa književnošću, slikanjem i šahom.
Lopta Lopta simbolizuje sunce. Igre loptom u starim viemenima bile su povezane sa ritualima sunca i meseca. Bacanje lopte je simbolizovalo moć bogova da bacaju meteore, nose zemljinu kuglu i upravljaju zvezdama u univerzumu.
Sve o simbolima Luk I Luk je simbol koji kombinujc žensku komponentu - svoj oblik, koji podscća na polumesec i muSku komponentu - prodomi oblik stiele i i sam ćin izbacivanja strele iz luka. Kretanje strele izbačene iz luka je[ ste simbolifko kretanje sperme, što objašnjava snažnu mušku simboliku [ koja prati ovaj predmet uprkos oćiglednom ženskom obliku samog luka. Luk se povezuje sa idejom tenzije i sa idejom životne kao i duhovne sile. Ovakvo znaćenje ima u budizmu gde predstavlja snagu volje i i um koji odapinje strele pet ćula. U kineskoj simbolici napinjanje luka f je simbol muške hrabrosti i veštine. Luk i strela zajedno oznaćavaju i podmladak i plodnost. Kao Sto je već pomenuto, simbolika plodnosti | proistiće iz spajanja muške i ženskfc simbolike, koje zajedno ućestvuju u stvaranju tenzije i kretanja. I U hinduizmu luk takode predstavlja snagu volje i isto tako je povezan sa simbolikom Ijubavi - strasti - plodnosti; tetiva na luku Kame, boga ljubavi, načinjena je od pčela kao simbol samog ljubavnog „uboda” - bola koji je sladak. Šivin luk, kao lingam, simbol je božanske moći. Ovo značenje postoji i u islamu. U sumerskoj i semitskoj kulturi luk je oružje Ištar kao boginje rata. U taoizmu luk predstavlja tao koji unižava ponosite, uzdiže smeme, otklanja prekomemosti i zadovoIjava potrebe. U antičkoj grčko-rimskoj kulturi luk Artemide, odnosno Dijane, predstavlja polumesec. Lukovi i strele se uglavnom vezuju za Apolona i predstavljaju zrake sunca, samo sunce i njegovu oplodnu i pročišćavajuću moć. Eros ima luk i strele. i pošto se vezuju za njega, oni udružuju simboliku Ijubavi i strasti - to je strela koja prodire u nečije srce u trenutku zaljubljivanja, a koju je odapeo nebeski posrednik. Luk i drhtaj streia se pripisuju divovskom lovcu Orionu.
256 *
Endru T. Kamings
Lula mira Indijanska lula mira simbolizuje pomircnje, opraštanje, poniznost. žrtvu i pročišćenje. Simboliiki čin dodavanja lule označava mir medu Ijudima, ojačan dimom koji se diže u nebo i utemeljuje jedinstvo i mir. Lula simbolizuje mešanje čoveka sa celinom i zajednicu sa vatrom Velikog duha. Dno okrugle lule predstavlja univerzum, srce i dim koji se diže u nebo. Cev lule označava kičmu i kanalisan put životnog duha.
Lutka Zbog svog oblika, lutka je obično simbol ljudskih biča, ljudske figure, tako da je simbol i tela, uma i duše neke osobe. Jedna od najpoznatijih upotreba lutke, koja se ogleda u ovoj simbolici, jeste njena uloga u cmoj magiji kao što je vudu, u kojoj lutka predstavlja osobu kojoj se želi nauditi. Da bi se uzrokovala povreda u nekom delu tela stvame osobe, ubadaju se oštri predmeti, kao što su igle, u istovetne delove lutkinog tela. Takode se mogu nanositi posekotine nožem, paliti ili razdvajati delovi tela. U kabalističkom obredu pulsa denura koristi se lutka od voska kao predstava osobe na koju se baca prokletstvo. Paljenje lutke u liku omražene figure označava sličnu želju za osvetom koja je upravljena na neku osobu čak i kada je ta osoba mitva. U mnogim antičkim kulturama bio je običaj da sepred žetvu na poIjoprivrednim imanjima, lutke vešaju o motke ili žicu da bi se odstranile veštice, zli duhovi i loši uticaji do vremena kada treba da se obavi žetva. Nakon toga, lutka bi postajala strašilo koje se postavljalo u polju. Upotreba lutke se javlja i u psihopatologiji kao i u simbolici. Postoji nekoliko mentalnih bolesti u kojima pacijent pravi lutke i diži ih
Sve o simbolima
• 257
dobro skrivene. Neki terapeuli ovo ponašanjc tumače kao projekciju pacijentove ličnosii na lulku. II dnigim slučajevima, lo se dijagnozira kao potomanija ili izopačenje majčinskog insiinkta.
M ai, sablja L Mač ili sablja koja seče kroz vazduh obično predstavlja aktivan muiki princip sa falusnom konotacijom, dok korice predstavljaju ženski princip i prihvatanje. Mač predstavlja zaititu, snagu, moč, hrabrost, auloritet, kraljevsku ličnost, vodu, pravdu i fizičko uništenje. Sa melafiličke tačke glediSta, mač je sposobnost razlučivanja i prodiruća moč inleleku, duhovna odluka i nepovredivost i neoskmavljenost svetog. On Je rasprosiranjen simbol istine, pošto seče i odstranjuje sve „viškove” koji su se pripili uz pojedinačnu, čistu istinu. U tarok kartama mač predstavlja moč intelekta. Kada se pojavljuje uz vatru i plamen ima projišćavajuće značenje. U mnogim antičkim kulturama se smatrao zaštilom od sila tame i zla, i u bliskoj je vezi sa viteškom simbolikom kao Mštitnik sila svetlosti. Maču se pripisuju natprirodne moći na površini zemlje, ispod nje, pa čak i ispod vode, a povezan je sa divovima i natprirodnim bićima kuo to je Gospa od Jezera. Šiaviše, oružje je kosmičkog heroja, suntevog heroja, ubice zmajeva ili pobednika sila lame. Skiti su imali godišnji ritual u kojem su mačem prinosili na žrtvu nekoliko konja, jer je tnač za njih predstavljao boga rata. Rimljani su verovali da gvožde, usled svoje veze sa Marsom, može da rasteruje sve ille tame.
!
Kao simbol razlučivanja i razlikovanja, mač predstavlja više forme
258 •
Endru T. Kaminns
čava dvojnu silu, iivot i smrt, i to su sile koje se pojavljuju kao suprotne, kao antiteze, ali zapravo dopunjuju jedna drugu i čine jedno. Zapadnjački tip mača - mač sa pravolinijskim sečivom - zbog svog oblika je solaran i muiki. Istočnjački, sa zaobljenim sečivom, predstavlja lunami i ienski simbol. Večina oružja je u svom duhovnom simboličkom značenju antiteza čudovišta. Mač je i simbol duhovnog raz voja jer označava fizičko uništenje. U sebi sadrži duboku dvojnost. Pravi se od hladnog i zemnog metala, gvožda, a oblikuje ga pročišćavajuća i duhovna vatra. Drška mača je od drveta, prastarog simbola života, dok se sam mač koristi da bi se posekao taj život. Četiri vladareva mača tokom ceremonije krunisanja jesu mać dtžave. tupi mač milosrđa, mać duhovne pravde i mač zemaljske pravde U alhemijskoj simbolici, mać je pročišćavajuća vatra koja ubija i oživljava kao prodomi vetar ili duh. U budizmu, mač predstavlja rasudivanje koje iskorenjuje neznanje. Kao obeležje mudrosti, Mandžusri u svojoj desnoj nici drži mač rasuđivanja. Vrti mača mudrosti zraći svetlošću vadžre', koja uništava neprijatelje darme. U hinduizmu, drveni mač Veda simbolizuje svetlost i ratničku prirodu asura. Simbol je kaste ratnika. U taoizmu, on je znanje i pobeda nad neznanjem. U islamu, simbol je svetog rata vemika protiv nevemika, i Ijudske borbe sa zlom u sebi. U keltskoj kulturi, mač se povezuje sa natprirodnim silama i podzemnim vodama. Smatrao se aktivnom snagom volje, zajedno sa kristalom koji je pasivna. Simbol je junačkog kralja Nuade. U staroj Gićkoj, Damoklov mač je predstavljao opasnost tokom perioda koji je naoko period mira i procvata - opasnost koja stalno visi nad glavom, kao kazna. U gtćkoj mitologiji je zlatni mač Krisor simbol dodc Ijivanja uzvišene duhovnosti. U skandinavskoj mitologiji se pripisuji Fteju, kao mač koji se bori sam od sebe. Surd, plameni div, nosi pla ' vadžra - grom i munja ili dijamantski skiptar, načinjen od dva Šivina trozup ca spojena vrhovima drški, simbol Indre kao svetovne i Agnija kao duhovne vlasi, (prim^rev.)
Sve o simbolima
• 259
meni mač. U kineskoj simbolici, mač označava uvid i sposobnost raz. lučivanja. Mač lalasasie oSlrice predstavlja zmaja koji pliva u vodi. U japanskoj kuliuri označava hrabrosi i moč. Jedan je od tri blaga, zajedi no sa ogledalom kao istinom, i draguljem kao saosečanjem. U hriSčanskoj simbolici mač označava stradanje Isusovo, mučeništvo. Uskovitla' ni plameni mač na svakoj kapiji ili uglu deli čoveka od raja. Mač je i 1 simbol arhanđela Mihajla.
Makazt Makaze su ambivalentan simbol, simbol iivota i smiti, stvaranja i uništenja. Sa jedne strane, one označavaju ukrštanje i jedinstvo - dvoje koji rade kao jedno. Sa druge, one su simbol odsecanja, odvajanja. Seku iivotnu nit kada su airibut mističnih tkalja koje ih koriste da bi presekle čovekovu nit sudbine.
Maska Maska predstavlja promenu identiteta, zamagljivanje identiteta, transformaciju, prikrivanje, postajanje ekvivalenta nečemu drugom, zaštitu, nebiče. U antičkim kulturama. maske su ponekad nošene da bi onaj ko je nosi mogao da preuzme svojstva lika koji maska predstavlja, i postane jednak sa njim. Ponekad su je nosili i da bi stvorili kontraindividualizaciju, zamaglili karakteristike ličnosti i poprimili druge, izgubili stari identitet u novom, odnosno poprimili jasne karakteristike nove ličnosti koju maska nudi. Maska se povezuje i sa idejom sramote i skrivanja, pošto onaj ko je nosi zadriava isto biče, ali sama činjenica da je nosi moie značiti da ga odbacuje i traii nove odrednice sebe samoga, zato što ne prihvata osobine date mu rodenjem ili na neki drugi na-
Endru T. Kaminy\ čin. Jedinstveno lice neke osobe predstavlja njegov karakier. ono ito on ispoljava, i njegovo stanje uma koje mu je urezano u crte iica. No!enje maske moie ukazivati na zamagljivanje ovog jedinstvenog identitcta i zamenu za neki dnigi, nepromenljivi, definisani identitet. Ponekad je uloga maske da prikrije transformaciju koja se pod njom odvija. Mistični karakter maske potiče od činjenice da ona omogućava osobi da od sebe napravi šta god želi. Ovakav karakter maske učinio ju je prisutnom u velikom broju rituala u različitim kulturama. U Okeaniji, maska ima neobičnu namenu u obredima inicijacije, prilikom prelaska iz mladog u odraslo doba. U obredima muSkosti, mladić koji prolazi kroz obred inicijacije pokriva svoje lice maskom od blata ili gline. zatvara oći i ponaSa se kao da ne čuje uputstva i naredbe koje mu izdaju stariji. Medutim, sledećeg dana mladić pere lice i telo i time je obred inicijacije završen. Ovaj primer pokazuje vezu izmedu maske i procesa vidljive transformacije koja se dešava pod maskom, i koja otkriva „novo lice” odraslog. Maska se može pojaviti i kao predmet koji prikriva prazninu, praznu pretnju - zastrašujuća maska koja potiće od samog straha ili slabosti. Kaže se da je Šiva stvorio čudovište sa lavljom glavom i mršavim telom, a kada je čudovište zahtevalo plen, naredio mu je da pojede sopstveno telo. Čudovište je tako i učinilo, dok nije ostala samo maska. Maske su se koristile da bi se predstavila različita bića. U majan skoj kulturi, maske koje su se koristile u svetim ritualima predstavljale su natprirodnu moć božanstava, dok su maske koje su se koristile u običnim priredbama predstavljale unutrašnju ličnost, onu koju uglavnom prikrivamo spoljašnjim ponašanjem. Maske životinja označavaju njiho vu mudrost, njihove instinktivne karakteristike iz kojih ćovek može d;i uči, ili s droge strane ljudsku bestijalnu prirodu sa kojom ćovek mom da izađe na kraj. Aboridžinska maska „duša žbunja” dodeljuje onomiko je nosi identitet biljke, ptice ili životinje koju predstavlja. U afrič kim plemenima, maska može i sama imati svoju karaktemu jedinstvc
Sve o simbolima nost i mističku moč. U Orčkoj, maska simbolizuje moč koja se povezuje sa smrču Gorgone, ili sa tragičnom odnosno komičnom prirodom lika u pozorišnom komadu. Tragična maska je posvečena muzi Melpomeni a komična muzi Taliji.
Mastilo | U islamskoj kulturi, mastilo označava odraz svih postoječih potencijala. Piema Muhamedu, mastilo učenjaka je kao krv svetaca.
Med Med predstavlja večni život, inicijaciju, promenu ličnosti ili ponovno rođenje (koje sledi za inicijacijom), mudrost i inteligenciju, čistotu govora i izražajnost. Uzimajuči u obzir način na koji se med dobija, jedan misteriozan i sofisticiran proces koji obavlja pčela - u mnogim kulturama simbol duše - moguče je razumeti kako je med postao simbol razvijanja samoga sebe. U Indiji, med je simbol supenega i poredi se sa vatrom. Med hrani lotos znanja. U evropskoj tradiciji, med je simbol mudrosti. Osobine jačanja tela, potencije, muževnosti i plodnosti pripisivale su se medu. Bio je takode na glasu kao afrodizijak. Koristio se kao ponuda uzvišenim božanstvima i duhovima plodnosti. U astrologiji, med M povezuje sa Mesecom, a time i sa cvetanjem i rastom. U kineskoj tradiciji, med pomešan sa uljem je simbol lažnog prijateljstva. U hriščanitvu, on piedstavlja slatkoću božanskog sveta. U staroj Gičkoj, med se smatrao hranom bogova, simbolom mudrosti, čistote govora i pesničkog lalenta. Pčele su medom punile usta Homera, Sapfo, Pindara i Platona. Razumljivo je da je med simbol najveće slasti, obilja, napretka i ugodnosti, koje se spuštaju na čoveka kao rezultat božanske dobrote. Ta-
262 •
Endru T. Kamings
ko je obećana zcmlja „zcmlja gde teku med i mleko" a čak je i mana imala ukus „medenih kolača". Ptema onome ito piie u Tori, zabranjeno je koristiti med prilikom žnvovanja, nasuprot nekim drogim kulturama u kojima se med smatra poieljnom ponudom, i čak je ponekad bio zabranjen Ijudima za upotrebu jer je imao vainu ulogu prilikom prinošenja iitvi bogovima i duhovima. U mitraizmu, med je bio prinošen kao žrtva Mitri, i bio je običaj da se prosipa po ustima i rokama Ijudi koji su prolazili kroz inicijaciju. U sumerskoj kulturi, med se smatrao hranom bogova. Premoč meda nad ostalom hranom proizilazi iz nekoliko njegovih karakteristika - sam jedinstven proces njegove proizvodnje, činjenica da taj proces obavljaju pčele koje imaju duboko pozitivnu simboliku, čovekova nesposobnost da ga sam za sebe proizvede, njegova lepota i boja koje ga povezuju sa suncem i zlatom (najznačajnija zvezda i najznačajniji metal), njegov sladak ukus, i njegova korisnost po zdravlje. Stvaranje nečega tako savršenog po obliku i ukusu uz pomoč tajanstvenog procesa u telu pčele, doprinelo je oreolu tajanstvenosti koja je okroiivala med i činjenici da su ga smatrali boianskim darom.
Merdevine
Oni koji su u mitraičkim misterijama prolazili kroz inicijaciju, peli su se uz svete merdevine sa sedam piečaga, od kojih je svaka bila načinjena od različitog metala i označavala različiti planetaroi broj i boianstvo. Stare religije su često koristile znak „merdevina koje vode u nebo", kao u priči o Jakovu. Egipatske merdevine Horosa i Seta predstavljale su andele koji su pomagali faraonu da se na njega popne. U egipatskim grobovima su nadene amajlije u vidu lestvi koje idu ka nebu. Muhamed i Buda su se takođe peli u nebeska področja i vračali sa njih uz pomoč takvih merdevina. Penjanje merdevinama u nebo i silaienje niz njih je karakteristično za šamanističke inicijacije u centralnoj
Sve o simbolima Aziji, Kini i podrućjima Cmog mora. U hriSćanskom svetu, neki leoretičari tumače simbol merdevina kao duhovno uspinjanje uz stepenike 'moralnosti.
MUko Mleko simbolizuje ishranu, mekotu, dobrotu i majčinstvo. Mleko majke boginje smatra se hranom bogova, nebeskom negom. Kao hrana novorodenčadi, mleko se često koristilo u obredima inicijacije koji simbolizuju ponovno rodenje. U obrednoj upotrebi se smatralo tečnošču života, redovno u vezi sa medom. Mleko i med su se smatrali božanskom hranom i davaocima života, kao i simbolima obilja i prosperiteta. Mešavina mleka i vode simbolizuje duh i materiju. Mleko, voda i med su se koristili za odavanje počasti Muzama. U budizmu, mleko je hrana darme. Prema hinduizmu, u raju postoji drvo koje daje mleko. U zoroastrizmu, mleko je sveto jer ga daje krava. U staroj Grčkoj, inicijant bi ušao u matericu majke zemlje, bio ponovno roden, i pio mleko sa njenih grudi. U hriščanstvu je ono logos i crkva. Bio je običaj davati tek krštenoj deci med i mleko. U hriščanskoj umetnosti činija sa mlekom predstavlja prehranjujuću moć Isusa i crkve. U jevrejskoj tradiciji i kabali, neki ga smatraju simbolom dobrote i ljubaznosti, početka novog životnog ciklusa i prehrane, nasuprot mesu, koje označava zakon i kraj životnog ciklusa. Ovaj kosmogenetski kontrast objašnjava suštinu zabrane mešanja mleka i mesa.
Most Most predstavlja vezu između dva sveta - vezu izmedu različitih Ijudi ili naroda i vezu između čoveka i boga. U raznim narodnim pri-
264 •
Endru T. Kamings
ćama prclalcnje prcko mosta je tesl koji junak trcba da prodc di bi stigao do leljenog odrcdiita i obavio svoju misiju - samoostvarcnje. Ovakav mosi je spona izmedu ncsvesnog i svcsnog, izmedu osobe i boga. kao i izmcdu osobe i boga u njemu samom, izmcdu individue i ostalih Ijudi. U raznim kulturama most je simbol prolaza izmedu dostižnog i nedostižnog. Čak i kad nema mistično značenje most je uvek simbol prelaza iz jednog stanja u drugo. Luk je prirodni simbol koji se vezuje za most. To je most izmedu neba i zemlje, boga i čoveka, ovog i sledećeg sveta za kojim čovek žudi. Rabin Nahman Breslavski korisii ovu simboliku da opiSe čovekov prolazak kroz ovaj svet: „Ceo ovaj svet je veoma uzan most, a najvažnije je da čovek ne bude nimalo uplaSen '.
Noi Nož je kao simbol antiteza maču. Povezan je sa smrću i osvetom. ali i prinošenjem žrtvi. Kratko sečivo noža, po analogiji, predstavlja premoć instinktivnih snaga osobe koja ga drži, dok dugačko sečivo mača ili sablje označava duhovnu „uzvišenost” ili duhovnu stasitost mačevaoca. Čin sečenja nožem označava razdvajanje, odvojenost, podelu i raseep, ali i oslobodenje, oslobadanje od spona i iskupljenje. U budizmu. simbol sečenja nožem ima slično značenje - kao oslobadanje i odvajanje od spona neznanja i ponosa. U hrišćanskoj simbolici, nož predstavlja mučeništvo i Avrama.
Ogledalo Simbolika ogledala proističe direktno iz stmkture i funkcije ovog prcdmeta. Kao što ogledalo ima više faseta tako i njegova simbolika va-
Sve o simbolima rira, ali se u njemu mogu nati i uobifajena znaćenja. Simbol je istine, jer precizno odražava ono što se nalazi naspram njega - ne somo litne istine, nego i kosmitke. Smatra se simbolom jasne i sjajne povriine nebeske istine. S obzirom da su promiSljanjc i posmatranje samoga sebe prirodne staze ka sopstvenom prosvetljenju i razumevanju, ono označava lamoostvarenje, mudrost i intelekt, kao i razumevanje sveta preko razumevanja sebe, pošto je osoba mikrokosmos koji odražava makrokosmos. „Ogledalo univerzuma" je odraz natprirodne i nebeske mudrosti, uzvišene mudrosti koja se odražava na suncu, mesecu i zvezdama. Ogledalo je timbol imaginacije i svesti zbog svoje sposobnosti da odražava realnost |vidljivog sveta. Povezano je sa mišlju, pošto je misao orude za razmišljanje o samome sebi, kao što je i snedstvo za pmmišljanje kosmosa. Ogledalo se vezuje za mit o Narcisu. Svemir se doživljava kao narcis koji razmišlja o odrazu svog lika u svesti ljudskih bi<5a. Ogledalo je povezano sa vodom zbog njenih odražajnih sposobnosti. Pojava nekog lika u ogledalu, kao i njegovo nestajanje, razlika izmedu „nastanjenog” i „nenastanjenog” ogledala - doprinela je lunamoj simbolici ogledala, pošto se svojstvo pojavljivanja i nestajanja pripisuje mesecu. Zbog toga ima i žensku simboliku. Kao i mesec, koji odražava svetlost sunca, ogledalo na pasivan način odražava figuru koja mu stoji naspram. Od antičkih vremena, ogledalo je u sebi nosilo ambivalentnost. Ono je sa jedne strane korisna i obična naprava, a sa druge, poseduje jedinilvenu ulogu u odražavanju i dupliciranju. Ono je površina koja udvaji likove, ali ih u izvesnoj meri sadržava i apsorbuje, što je razlog korišćenja ogledala u čarobnjaštvu i vradžbinama. U mnogim narodnim pričama, ogledalu se pripisuju magijska svojstva. Okultista Džon Di po»tao je čuven u XIV veku kada je uspeo da stupi u kontakt sa duhovima, uz pomoč ogledala načinjenih od cmog stakla. Mnoge vradžbine koriste ogledalo u ove svrhe, da bi vršili uticaj na prikazane likove. Ovo upravo proističe iz verovanja da ogledalo zadržava nešto od lika koji
266 *
Endru T. Kamings
Mcdu starim narodima ogledalo je bilo simbol raznovrsne prirode duie, njene pokretljivosti i njene sposobnosti da se prilagodi predmetima koji je posećuju ili privlače njenu painju. Prema preovlađujučem verovanju kada se ogledalo u hramu ili na grobu obesi naglavce, stvara ,,osu svetlosti”, stazu uzdizanja duše. Tokom vremena, ogledalo je steklo mitska svojstva vrata kroz koja duša sebe može da oslobodi prelaskom na ,,onu stranu", što je ideja knjige Alisa s one strane ogledala Luisa Kerola. To objašnjava dobro poznat obiiaj pokrivanja ogledala, ili njegovo okretanje ka zidu tokom nekih događaja ili okolnosti, naročito prilikom smrti nekog od članova domačinstva. Smatra se simbolom sečanja, i kapijom u paralelne svetove. Odraz u ogledalu je i simbol ostvarenja prolaznog, trenutnog sveta. U budizmu, ogledalo je duša u stanju čistote, istina koja se odražava, i prosvetljeni um. Ono je realizacija oblika i odraz tela, poštenja i čistote. Kao reflektovano svetlo, opisuje samsaru. Jedno je od osam dragocenosti kineskog budizma. U kineskoj simbolici, ogledalo označava poštenje. Četvrtasto predstavlja zemlju a okiuglo nebesa. Centralna ideja ogledala je osa i ravnoteža izmedu dve sile. Smatra se da doprinosi bračnoj sreći i da poseduje zaštitnička svojstva u odnosu na uticaje nečastivog. U hinduizmu, ogledalo je podsetnik da su svi likovi i oblici samo prosti odrazi, kreacije karmičkog stanja, izmišljotine uma. U taoizmu, ogledalo predstavlja ispunjenje sebe samog. Kada čovek razmišlja o sopstvenoj prirodi, zlo nestaje jer se briše razmišljanjem o mgobnosti svog odraza - ,Jcada zlo sebe identifikuje, ono sebe uništava”. Ogledalo predstavlja i um mudraca, smirenost i ozbiljnost: ,,Um mudraca, budući da je smiren, postaje ogledalo univerzuma” (Čuang Ču). U Japanu, kagami - optužujuće ogledalo - odražava istinu i otkriva laži. Ono otkriva i nebesko sunce. Tokom ceremonijalnih dešavanja, nekakvo božanstvo ulazi u sveto ogledalo u nameri da sebe iznutra otkrije. Ogledalo, kao simbol istine, jedno je od tri blaga, uz mač i dragulj. Simbol je božanske kraljice sunca, Amaterasu.
Svt o simbolima
• 267
U meksičkoj kulturi, ogledalo se pripisuje Teckatlipoki, „sijajućem" ili „ogledalu koje se dimi", koji je i lunaran i solaran, kao sunčevo božanstvo letnjeg doba i mesečevo božanstvo večeri, U hetitskoj umetnosti, ogledalo je božanstvo kao žensko, zajedno sa groždem kao muSkim principom. U hriićanstvu je savršeno čisto ogledalo simbol Bogorodice, koju nazivaju i „ogledalom pravde” . U islamu, „Bog je ogledalo u kome sebe vidiš kao da si ti njegovo ogledalo" (Ibn-Arabi), „Univerzum je božje ogledalo... čovek je ogledalo univerzuma” (Ibn al-Nasafi).
Ptlat Pečat označava autoritet, posedovanje, snagu, individualnost, mudrost, tajnovitost, pritiskanje, devičanstvo i zaključak.
Pt6 (zo ptitnjt cigala, prečišćavanjt) Peć je mesto na kojem se razvija vatra. Tu je njena moć uvećana i učinjena efikasnijom da bi se postigli pragmatični ciljevi. Peć ima žensku prirodu, kao „materica vatre".
Ptćnica Pećnica se smatra simbolom majke, kao i transformativne ženske moći, materice i rodenja. U alhemičarskoj terminologiji. naziva se atanur, verovatno od semitske reči koja znači „vatra". Alhemičarski atanur je telo uma ili duša osobe u kojoj je obavljeno veliko delo - promena osnovne forme materije, što je proces koji označava razvoj čovekovog upravljanja samim sobom, osobe koja je još pod uticajem materije. Duh
Endru T. Kamings te osobe predstavlja vatru koja gori u atanuru. Kao takva, pećnica predstavlja iist rast duhovnosti (zahvaljujuči proiiSiavajuioj vatri).
Penkalo, pero, pisaljka Penkalo simbolizuje intelekt, prouiavanje i zapisivanje znaienja beleJki sudbine, penkalo vriiunske sile. Smatra se falusnim simbolom. U muslimanskoj simbolici, ono je univerzalni intelekt koji beleži sudbinu na tablici poietne materije - praiskonske i neizdiferencirane tvari po kojoj pero stvara oblike i ciljeve. Penkalo i knjiga se odnose kao aktivan i stvaralački iin prema statiinom i stvaralaikom materijalu, i smatra se da je pisaljka prva stvar koja je stvorena iz svetlosti. U starom Egiptu, pisaljka zajedno sa palicom ili motkom oznaiava budenje duše. Pripisuje se Totu ili Logiusu. U hrišianskoj simbolici, oznaiava prouiavanje, jevandelje („dobni vest”), i simbol je Tome Akvinskog.
Petiani sat Pešiani sat predstavlja vreme i prolaznost, brz protok života, vreme koje protiie. smrt. Dva dela sata simbolizuju cikličnu prirodu života i smrti. Ovi njegovi delovi, upravo kao i bubanj istog oblika, simbolizuju odnos izmedu gomjeg i donjeg sveta. Pesak koji curi nadole predstavlja privlainu silu baze, fizičke prirode. Ponekad se pojavljuje zajedno sa Koscem, smrti. U hrišćanskoj umetnosti, lik koji predstavlja umerenost (prema znaienju u tarok kartama) uvek u mci drži pešiani sat. Dodatna simbolika pešianog sata ajnosi se na opozicije, tj. kada odredeni kvalitet pobuduje svoju suprotnost, kao što je odnos izmedu života i smrti, dobra i zla i sliino.
Svt o simbolima
• 269
Prttlica, vrtltno Preslica i vreieno su u mnogim kulturama poznati kao simboli vremena, ispredanja niti sudbine, stvaranja i sudbonosnosti. Povezani su sa svim boginjama preljama i tkaljama. Boginja sudbine Klota naziva se „preljom" iii „onom koja okrede vreteno", a Atina je zaštitnica tkanja i predenja. Simbolika preslice i vretena povezana je i sa simbolikom pauka i predenja.
Raskrićt Raskr&a označavaju izbor, ali i opasnost. Ona su mesto susreta vremena i prostora, mesto na kojem je neophodno učiniti izbor koji če možda voditi sasvim novim putevima i promeniti lice stvamosti. Stoga, raskršču su se pripisivala mistična značenja u bajkama raznih naroda, naročito onih koji si imali običaj da zločince, samoubice i vampire sahranjuju blizu raskršča u cilju da se ovi zbune ako požele da se vrate u vidu aveti. Obred žrtvovanja pasa na raskrićima je dobro poznat, ali mu je poreklo nejasno. Raskršće se vezuje za Janusa, božanstvo sa dva lica.
Razboj Razboj se povezuje sa simbolikom ispredanja niti i tkanja, što označava sudbinu, tkanje sudbine i vreme. Povezuje se sa večinom lunamih boginja i tkalja sudbine, a simbol je Penelope i vezilje Arahne.
270
Endru T. Kamings
Stkira Sekira je solarni simbol i simbol snage svetlosti. Uglav. om predstavlja nebeska božanstva. Predstavlja oluju, plodnosi kiše, obred, podriku. Po nekim tumačenjima sekira je simbol smrti po naredenju božanstva. Dvostnika sekira je uobičajena predstava u simboličkoj umetnosti u mnogim delovima sveta. Povezana je sa slovom I (tau), i često se pojavljuje iznad glave bika, izmedu njegovih rogova. U ovom slučaju ona simbolizuje mandorlu (zbog oblika koji čine rogovi bika) i ulogu žrtvenog rituala u odnosu koji postoji izmedu onih ispod i onih iznad - zemlje i neba. Neki je vide kao simbol svetog jedinstva između boga neba i boginje zemlje, između groma i munje. U Africi dvostmka sekira Jorube označava magične moči i munje nebeskog božanstva. U budizmu dvostruka sekira uništava ciklus života i snuti. U hinduizmu sekira se povezuje sa božanstvom vatre, Agnijem. Višnu grabi sekim i seče drvo samsare, dvojno drvo znanja. U keltskoj kulturi sekira simbolizuje božansko biče i poglavicu ratnika. U skandinavskoj kulturi sekira takode prati božansko biće - bilo ratničkog poglavicu bilo samog ratnika. U kineskoj simbolici, ona predstavlja pravdu, zakon, suverenitet i kaznu. Sekira u ritualu predstavlja smrt nesvesne osobe, koja isključivo živi u svetu čula. U hrišcanskoj simbolici ona je mučeništvo i uništenje. U staroegipatskoj kulturi smatra se solamim simbolom, a u antičkoj Grčkoj simbolom Zevsa. U minojskoj kulturi dvostnika sekira je imala važnu simboličku ulogu, a na Kritu su nadeni crepovi koji na sebi imaju ovaj simbol. Dvostnika sekira je očigledno označavala suveremtet, moč i božansko prisustvo i izgleda da su joj pripisivane natprirodne moči. U sumerskoj i semitskoj kulturi sekira je simbol Tamuza. Dvostmka sekira je simbol Tešuva, božanstva sunca i gospodara nebesa i predstavlja suveienitet.
Sve o simbolima SUro Sidro je bilo vaian simbol za pomorske narode i rane hri&ane. U krajevima gde su ribarenje i brodogradnja bili glavna delatnosti. sidro je simbolizovalo dobru sredu, sigumost i stabilnosi. Za rane hriWane, ono je bilo simbol nade, kao i ispravne i čvrste vere. a islo tako i uobičajeni simbol za Isusa. 0 tome se govori i u Poslanici Jevrejima sv. apostola Pavla (6:18-19): da bismo mogli imali jaku utehu mi koji smo pribegli da dohvatimo nadu postavljenu pred nas; nadu koju imamo kao sidro duše, sigumo i čvrsto, koja stupa i u ono što je zaogmuto velom.”
Sirće Vrč sa sirćetom je istočnjački simbol života. U alhemiji, sirče koje sadrži antimon je simbol savesti. U hriščanstvu, simbol je Isusove via dolorosa.
Soba Soba označava intimne misli i individuu. Prozori označavaju čovekovo viđenje spoljašnjeg sveta i mogučnost razumevanja ovog sveta pa čak i onoga izvan njega, kao i komunikaciju. Stoga soba bez prozora označava nedostatak komunikacije. Vrata na sobi predstavljaju prolaz ka ostalim podračjima. Potpuno zatvorena vrata predstavljaju devičanstvo, i koriste se u ceremonijama inicijacije u mnogim kulturama, kao znak i obeležje dostizanja seksualne zrelosti. U tom smislu možemo izvuči vezu između zapečačene sobe i „posude sa poklopcem” . jednog od osam simbola kineskog budizma koji izražava dobru sreču i savršenstvo, ide-
272
•
Endru T. Kamin%s
ju situacije ,,bcz izlaza" i pobedu uma nad rođenjcm i smrću koji se nalaze u prozorima i vratima sobe.
Strtla Još od pronalaska strele njen grafički prikaz se koristio kao sveti simbol. Strele koje je nosila boginja Aitemida predstavljale su njenu snagu kontrole nad lovom i divljim životinjama. Strela Erosa, odnosno Kupidona, predstavlja osvajačku prirodu zaljubljivanja, koja če sigumo pogoditi srce onoga koji voli i učiniti ga bolesnim od Ijubavi. Ona je simbol pogleda pravo u oči koji nosi poruku Ijubavi i obuzima srce osobe koja se zaljubljuje. Simbol strele koja prolazi kroz srce postao je tradicionalan znak sjedinjavanja Ijubavnika i seksualnog sjedinjenja. Sama strela je falusni simbol koji odražava princip muškosti koji prodire, a simbol je i rata i munje. Strele su postale simbol boga rata Marsa i njegovog skandinavskog pamjaka Tira. Sa razvojem ratničkih društava strele su postale omda svih muških božanstava i njihovih sledbenika, naročito vojnika i ratnika. Strela je simbol munje balkanskog olujnog božanstva. Nekoliko indijanskih plemena je u priličnoj meri ispoljavalo poštovanje prema streli kao simbolu muške moči. „Strele svetog isceliteljstva” Čejena označavale su prevlast čejenskih ratnika nad ostalim plemenima i nad životinjama koje su lovili. Ženama nije bilo dozvoljeno da gledaju u ove svete strele niti da slušaju muškarce kada razgovaraju o njima. U današnje vreme u jeziku simbola koji je poznat večini Ijudi („slediti strelicu”), strela je postala simbol smera u kojem se treba kretati. Strela izbačena iz luka označava akciju - ponekad naglu - o kojoj se naknadno ne može razmisliti i koju ne možemo izmeniti. Strela je simbol ratnika kao i solami simbol koji predstavlja sunčeve zrake što prodim lcroz oblake. Ovo značenje ima u indijanskoj tradiciji. U staroegipatskoj kulturi dve ukrštene strele na štitu čine simbol Nut, ratničke
Sve o simbolima
• 273
boginje. U kulturi stare Grike strela je simbol Apolona i analogna je l sunčevim zracima koji sa jedne sirane mogu da daruju blagoslove i I plodnosi a sa dmge da pričinjavaju štetu. U hriščanstvu strela je simbol patnje svetaca. p Let strele je simbol brzine i hitrosti i sa ovim značenjem se pojatvljuje u Bibliji (,,kao što strela poleče sa luka"). Može se sagledati i 1kao simbol težnje ka uspinjanju i doticanju neba. Naglost i brzina kretanja strele može se osvetiti i prouzrokovati povredu i pad natrag na zemlju. U hinduizmu strela je simbol Rudre. božanstva zemlje, munje i oluja koji na Ijude i životinje Salje smrt i uništenje. Osim što je opasan i štetan, on donosi i kišu. Strela simbolizuje Indru kao boga neba. LU islamu strela označava gncv boga koji kažnjava svoje neprijatelje. U šamanizmu strela pokrivena perjem označava let ptice u nebo kao i izdizanje iznad zemaljskog sveta.
Sveća Sveča označava individualizaciju svetlosti, život pojedinca, prosvetljenje, svetlo u tami, svetlost duha, odnosno duše, u tmini života, dušu pojedinca i lakoču sa kojom se život menja i završava (onako lako kao što se ugasi sveča). Sveća predstavlja individuu - plamen sveče se kao svetlost duše sastoji iz gorljive materije voska a fitilj života ima odredenu dužinu i u određenoj tački dostiže svoj kraj. U jevrejskoj tradiciji sveća se poredi sa malom svetlošću uz čiju pomoć je moguće upaliti mnoga druga svetla, a da se ne ugrozi njena sposobnost davanja. Pošto je ona jedan od najizraženijih simbola svetlosti, a svellost je simbol manifestacije božanskog, sveće se koriste u mnogim religijskim ceremonijama u raznim kulturama i danas kao i ne-
274 •
Endru T. Kamin^
Svitak Svitak oznafava učenjc, otkrivanje života i znanje koje se razmotava pred čovekom poput svitka. Označava i proticanje vremena, trajanje života, svitak zakona i svitak tekstova sutri. U kineskoj simbolici, on je dugovečnost i učenjaštvo. U antičkoj Grčkoj predstavlja Eskulapa kao simbol studija medicine. U starom Egiptu je simbol znanja i povezuje se sa papirusom koji je simbol Donjeg Egipta. U hriSčanstvu svitak predstavlja knjigu života. Svitak sedmog pečata, koji nijedan čovek ne ume da pročita, ima istu simboliku kao velika knjiga sudbine. Vezuje se za proroke, naročito Isaiju i Jeremiju.
Torba, vreća
Pošto su torba, vreća i kesa predmeti koji sadrže i pokrivaju, om označavaju sadržavanje, tajnovitost i skrivanje, kao i vetrove. Božanstva vetra obično nose sa sobom vieću sa vetrovima. Vreća keltskog božan stva mora, Mananana, sadrži u sebi sva blaga sveta.
Illje
U prošlosti, kao i danas, ulje je igralo značajnu ulogu u velikom broju religioznih ceremonija. Ono označava osvećenje i posvećivanji posvećenost, duhovno prosvetljenje, milost, plodnost i obilje. Miro|K' mazanje uljem znači pokretanje iskre novog duhovnog života, svetosi dodeljivanje božanske milosti ili uzvišene mudrosti. U jevrejskoj tradiciji, ulje se koristilo za miropomazanje kraljeva. maslinovo ulje za svećnjak u Hramu.
Sve o simbolima Vaga Vaga je uobičajeni i izraziti simbol pravde, jednakosti i ravnoteže. Takode simbolizuje harmoniju i štedljivost. U hriSdanstvu, vaga je simbol arhanđela Mihajla. Predstavlja i simbol zodijačkog znaka Vage. U ttarogrčkoj kulturi, predstavljala je zakon, red i istinu.
Vatra radosnica Vatra radosnica predstavlja moč sunca, mesto gde se pleme okuplja d* bi odrlalo svete obrede a time i sveto jedinslvo, kao i ohrabrenje lila svetlosti i dobra.
Veslo
•
I Veslo je simbol koji se pripisuje svim rečnim božanstvima. Ono I predstavlja moč, sposobnost i znanje. Simbol je stvaralačke misli, reči, [ Izvor svih delatnosti. Zbog svoje aktivnosti i vitalnosti, označava pali['cu ili koplje koje meša vode praokeana. Druga stara simbolika vesla jeite simbol motke koja pomaže kretanje broda mrtvih ka drugoj obali. U ovom značenju su veslo, palica i katarka povezani sa simbolikom ilatne grane. U starom Egiptu, veslo je označavalo autoritet, vladavinu I delanje. U drevnim ceremonijama koje su se održavale prilikom odredivanja odgovarajučeg mesta za hram, kralj bi se kretao unaokolo dr>cći u rukama veslo. Vergilije pominje ovaj običaj u vezi sa obnovom Troje.
276 •
Endru T. Kamings
Vrala Vraia se smatraju ienskim simbolom. Njihova simbolika je suprotna simbolici zida, a slična simbolici rupe, tunela ili otvora. Predstavljaju priliku, nadu, otvor, stupanje u novi život, inicijaciju, prolaz i stazu iz jednog stanja u drugo. Takode su i zaklon koji pruia Velika majka. Otvorena vrata označavaju slobodu, oslobodenost i nove prilike. U hinduizmu se likovi božanstava urezuju na dovratke i time se ukazujuje na božanstvo kroz koje čovek stupa u uzvišeno prisustvo. Vrata simbolizuju ulaz u sedam kraljevstava raja i pećinu inicijaeije. U rimskoj kulturi, Janus je bio bog kućnog praga, i čuvar ključeva za otvaranje i zatvaranje vrala. U hrišćanskoj simbolici, vrata predstavljaju Isusa, kao što stoji u Novom zavetu: ,Ja sam vratnice." U zodijačkom znaku Raka, vrata označavaju najduži dan u godini, koja se nazivaju „vratima čoveka” i predstavljaju opadanje sunca (pošto od toga dana sunce sve kraće vreme sija), Fanua inferni. Najkraći dan u godini, u vreme vladavine znaka Jarca, naziva se „vratima božanstva”, i simbolizuje pojačavanje snage sunca kao i izlazeće sunce, Fanua coeli. Ova vrata su takode povezana sa ulazom i izlazom iz pećine inicijacije kao i sa dušama koje ulaze u svet i napuštaju ga. U hinduizmu, Fcmua infemi se zove piiriyana, dok se Fanua coeli naziva deva-yana.
Zvono Simbol zvona proističe kako iz njegovog oblika tako i iz njegovog zvuka. Zvuk zvona je izraz stvaralačke sile. S obzirom da zvono visi obešeno, ono je deo simbolike koja označava predmete koji se drže između neba i zemlje. Njegova upotreba prilikom molitve pojačava ovu simboliku pošto kao instrument podstiče molitvu i u nižim bićima (ver-
Sve o simbolima nicima) i u višim (onima kojima je molitva upućena), i sluii kao posrednik između zemlje i neba. Njegov oblik ga čini i elementom nebeske simbolike jer podscća na nebeski svod. Kretanje zvona i tučka u njemu predstavlja kretanje elemenata. Zvono se koristilo i za isterivanje zlih duhova i rušilačkih sila. Njegovo njihanje sa jedne strane na drugu, kao kod klatna, simbolizuje kretanje izmedu ekstrema dobra i zla, smrti i besmrtnosti. Mala zvona koja tiho zvone na vetm označavaju umilne zvuke raja. Jaka zvonjava zvom 'znafava okupljanje (radi molitve, obroka, zajedničke službe) i upozoieuje na opasnost. U budizmu zvono p"Ylstavlja čist zvuk doktrine čiste mudrosti. U budističkoj tantri zvono o«uačava ženski princip dok dordža označava muški princip. U kineskoj simbolici se stnatra da zvono rasteruje zle duhove i odvraća urokljive oči. Ceremonijalno zvono predstavlja vezu izmedu čoveka i neba. Predstavlja i poštovanje, poslušnost, odane službenike i ratnike koji su spremni da se bore do poslednje kapi krvi. U hinduizmu zvono označava položaj i čast. Kao simbol jonija označava devičanstvo. U grčko-rimskoj kulturi zvono je povezivano sa falusnom simbolikom i kao takvo se koristilo prilikom svečanosti. Bilo je uobičajeno da se zvonca vezuju na Prijapovu štatiiu. Na odori vrhovnog sveštenika nalazila su se zvonca i plodovi šipka. Neki teoretičari šipak vide kao simbol četiri elementa a zvono kao peti element. Zvona simbolizuju i devičanstvo pošto su se nosila sve do stupanja u brak. U tevtonskoj kulturi zvono je simbol časti. U hrišćanstvu crkveno zvono označava prisustvo Isusa na misi. Crkvena zvona okupljaju vernike, a veruje se da odbijaju zle duhove. Šupljina zvona se poredila sa ustima propovednika, a tučak sa jezikom.
Delovi tela
Brada Brada prcdstavlja moč, auloritet, dominaciju, snagu, muževnost, potentnost. Brada ncbeskih božanstava, kao što su Jupiter, odnosno Zevs. predstavlja sunčeve zrake koji se pojavljuju nad zemljom, ili plodonosnu kišu. Bradate boginje, kao Sto su Astarta ili Venera Melita, označavaju biseksualnost, androgenost.
Bubrezi U kineskoj simbolici, bubrezi simbolizuju vodeni elemenat, osečanja i svetu ribu. U jevrejskoj tradiciji, oni su središte misli i savesti. Bubrežni bolovi označavaju krivicu, grižu savesti. Bog proučava bubrege i vidi unutrašnjost neke osobe, njene misli i njenu savest.
Butina Butina često predstavlja falusni simbol. Iz ovog razloga, ona predstavlja stvaralačku silu, ponovno stvaranje i snagu. U starom Egiptu, butina bika ili nilskog konja je „falusna noga Seta” . U grčkoj mitologiji, Dionis se pojavio iz Zevsove butine. U islamu, Fatima je rodila svoje sinove iz butine, i time zauvek sačuvala svoje devičanstvo. Lobanja i dve ukrštene butne kosti simbolizuju dva suStinska izvora moči, glavu i bedra osobe nakon smrti. Pripisuju im se magične moći, odbijanje životne sile, pa se stoga povezuju sa smrću.
Sve o simbolima
• 279
Crtva, drob Creva se smatraju sediStcm emocija. Zbog svog oblika, povezana su sa zmijom i lavirintom. U razlifitim kulturama, drob životinja se koristila za predvidanje budućnosti. U kineskoj simbolici, creva predstavljaj« saosećanjc, naklonost, i mistiini ćvor (petlju). U starom Egiptu su izražavala ideju kruženja.
Disanje Sa jedne strane, disanje simbolizuje vitalnost i život, duSu, udisanje božanstva, unošenje u sebe duhovnih moći, i snagu duha. Sa druge, ono je prolaznost, okončanje i ono 5to je konaćno. Disanje je simbol interakcije osobe sa onim izvan nje, i ospoljavanje utisaka ili .iivota". Stoga teškoće sa disanjem mogu označavati problem prilikom ospoljavanja principa duha i/ili principa univerzuma. Ritam udisanja i izdisanja označava promenljivi ritam života i smrti, ponovljenu manifestaciju i asimilaciju u kosmos. Neki teoretičari disanje smatraju unošenjem u sebe sunčevih zraka i svetlosti, kao što su alhemičari govorili za nebeska tela, naročito sunce: ,Ali neprestano udišemo ovo astralno zlato.” „Pravilan stepen" disanja u jogi je povezan sa „pravilnim glasom" koji su stari Egipćani bili u obavezi da koriste prilikom čitanja svetih spisa. U hrišćanstvu, duvanje na neku osobu ili stvar predstavlja uticaj Svetog duha i isterivanja zlih duhova.
Dojke Dojke predstavljaju majčinstvo, ishranu, Ijubav. /aštitu. i prehranjujuću stranu Velike majke. Mnogognide boginje predstavljaju prehranu, obilje i plodnost. Gole gradi označavaju poniženje. duboku žalost, po-
Endru T. Kamings kajanje i gritu savesti. Jcdna dojka simboliiuje Amazonke, iene ratnice koje su sebi odsecale dojku da im ne bi smetala prilikom rukovanja lukom i stielom.
Glava Za glavu se, kao i za srce, smatra da ispunjava vodeću ulogu u telu, s obzirom da je sedište životne sile i du5e u njenim moćima. Ona predstavlja mudrost, znanje, kontrolu i intelekt. Glava je u isto vreme organ i mudrosti i gluposti, kao i organ poštovanja i ismevanja. Na glavu se polaže venac siave i pobede, ali se isto tako posipa i pepelom žalosti ili kajanja. U jevrejskoj tradiciji, značaj glave dolazi od njenog hebrejskog imena rosh. odakle su izvedene reči „glavni" (rashi) i ,,prvi” (rishon). Prema Platonu, ..Ijudska je glava slika sveta”. Glava se pridružuje simbolici broja jedan kao simbola jedinstva, jednosti. Slično značenje nalazimo u egipatskim hijeroglifima. Orlova glava se koristila kao solarni simbol, i simbol središnje polazne tačke - to jest, kosmičkog plamena i duhovne vatre univerzuma. U principu, glava predstavlja duhovni princip nasuprot fizičkom principu koji se nalazi u telu. Krilate glave simbolizuju životnu snagu, dušu i natprirodnu mudrost. Saginjanje glave simbolizuje opadanje životne snage kao rezultat poslušnosti ili podređivanja nekome. Glava sakrivena velom simbolizuje skriveno znanje, tajanstvenost. Vel se takode smatra zaštitom životne sile koja postoji u glavi. Ovo važi i za ostala pokrivala za glavu, kao što su kape, šeširi i slično. Dvoglava božanstva, kao što je Janus, označavaju početak i kraj, prošlost i budućnost, juče i danas, solamo i lunamo, uspinjuću i opadajuću moć su'nca, očigledan izbor nasuprot izboru pred raskrsnicom. životni poziv, početak svakog poduhvata ili putovanja, odlazak i povratak, kao i snagu otvaranja i zatvaranja vrata (i u mentalnom i u meta-
Sve o simbolima fizičkom smislu). Zbog toga je ključ simbol Janusa. Janusovc dve glave takode označavaju najduži i najkrao dan u godini. U sazveide RaIta pada najduii i zove se „vrata čoveka". On predstavlja gubljenje sna-
ge sunca i njegov zalazak (jer od tog dana njegovo pojavljivanje na nebu postaje postepeno sve kraće), a naziva se i Fanua infemi. Najkraći dan pada u sazvcžde Jarca, naziva se „božjim vratima” ili Fanua coeli, i predstavlja rastuću snagu sunca i njegov izlazak. Dve glave takođe predstavljaju zakon i razlučivanje, uzrok i posledicu, gledanje ka unutra i gledanje ka spolja. Kada su spojene glava muškarca i žene, ili glave „kralja i kraljice", to čini figuru androgina, jedinstvo suprotnosti, simbol duhovne i fiziiItt moći. Dve glave Dioskura, jedna koja gleda naviše i druga koja gleda naniže, simbolizuju naizmenično pojavljivanje sunca u gomjoj i donjoj hemisferi, a takođe i dan i noć. Troglavi bogovi simbolizuju tri tealnosti - prošlost, sadašnjost i budućnost; tri Mesečeve faze i tri faze Sunca - izlazak, podne i zalazak. Medu bogovima predstavljenim sa tri glave su Hekata i Serapis. Mnogoglava astralna božanstva su .^vevideća“ , ili opisuju brojne cikluse i godišnja doba. Glava čudovišta ili životinje koja u ustima drži prsten, predstavlja čuvara puta. (Kasnije je ovaj simbol pretvoren u bronzane ili gvozdene zvekire.) Glave kroz koje teku izvori vode opisuju moć govora i svežinu. U keltskoj kulturi, glava je solami organ, i simbolizuje božanstvo, mudrost i snagu sa dnigog sveta. Glava sa falusom simbolizuje plodnost, ali je i pogrebni simbol. Postoji tradicionalna keltska veza izmedu glave i falusa. Keltsko božanstvo Semunus prikazano je kao troglavo. U tradiciji Slovena, troglavo božanstvo posmatra nebo, kopno i moi«, raj, zemlju i pakao, kao i prošlost, sadašnjost i budućnost. U sumer»koj i semitskoj kulturi, Marduk je prikazivan kao dvoglav, kako poimatra desno i levo, i ima ista značenja kao Janus. U hinduizmu, Bramine četiri glave su izvor četiri Vede. U hrišćanskoj simbolici, Isus je glava crkve.
U judaizmu jetra predstavlja organ koji je odgovoran u Ijutnju. U starim kulturama, jetra se koristila za predvidanje budućnosti. Olineni, kameni ili meialni modeli jetre, sa obeleženim delovima za proricanje i znaienjem odredenih oblasti, pronadeni su u Asiriji, Vavilonu i Feni kiji. Biblija opisuje vavilonskog kralja koji je medu ostalim proroćkim tehnikama, kao pomoćno sredstvo, koristio čitanje iz jetre. Plemena u centralnoj Africi još uvek veraju da je jetra sediSte uma ili duše, i da pojesti sirovu jetru proširaje i ojačava um ili dušu osobe koja je jede.
Jezik Jezik oznaćava glas božanstva, manifestaciju izuzetno snažnog glasa, i propovedanje. Takode ima falusnu simboliku i povezuje se sa zmijom. Mesnati jezici često znače demone u istočnjačkoj i srednjovekovnoj hrišćanskoj umetnosti. Nečastivi se ponekad prikazuje kako plazi mesnati jezik. Na lstoku, isplaziti jezik simbolizuje izlaženje iz mraka na svetlost, a može biti i neka vrsta blagoslova mira. U jevrejskoj tradiciji, jezik ima duboko značenje. Smatra se organom iz Malkhut (kraljevstvo) sfere, kao i usta, sfere manifestacije materijalnog sveta. i nalazi se u glavi, koja se povezuje sa višim sferama. On je fizička manifestacija snage misli u delatnom svetu, i stoga može podariti život ili smrt govomiku koji ga koristi. Važnost zauzdavanja sopstvenog jezika je osnovni princip moralnih pravila. U staroegipatskoj kulturi, božanstvo Bes ima dugačak jezik. U grčkoj umetnosti, jezik se smatra pre svega božanskim simbolom, a tek onda kao Gorgonin instrument za usađivanje straha. U budizmu, Budin dugačak jezik recituje sutre i širi znanje koje im pripada. U Kini se jezik povezuje sa natprirodnom moći. U hinduizmu, Agnijev jezik je sve-
Sve o
simbolima
• 283
Steniiki glas koji dodiruje nebo. Kali se uglavnom prikazuje sa jezikom koji viri iz usta. U sumerskoj kulturi, jeziva vavilonska čudoviSta običao imaju dugačke jezike.
Joni (vagina) Sanskrtski termin, jagad yoni, ponekad se pogrešno prevodi kao „utroba sveta". ali on označava spoljni deo ienskih polnih organa, koji se od davnina smatrao za sedište ženske seksualne moci. U tantričkim teorijama ovaj organ se poistovečuje sa izvorom stvaralačke energije. Istočnjačka tumačenja, nasuprot zapadnjačkim, nisu opisivala žensku seksualnost kao pasivnu, nego su radije ženski orgazam prikazivala kao energetski princip univentuma. U utvrđenoj mitologiji ovog seksualnog simbola, rajsko ostrvo Džumbo imalo je oblik jonija, tj. vagine. Bilo je to mesto životodavnog drveta niže i jabuke i „sedište dijamanta” , koji je očevidno predstavljao kosmički klitoris, kao rezultat koncentrisanja na stvaralačke moći ženskih boginja. Simbol jonija je u upadni svet prenet pod maskom imena kao što su mandorla - badem, vesica piscis - riblja karlica. Njegovo prvobitno značenje nije u potpunosti zaboravljano - najčešće se prevodi kao „kapija”. U zanimljivom obrtu. sledbenici hriščanskog sveca, svetog Đotda. ubice zmajeva, prihvatili su joni kao svoj sveti simbol, i tumačili ga kao vrti koplja. Poklonici muškog božanstva lndre dali su simbolu jonija jedno dnigo, novo značenje. Prvobitno je celo telo boga bilo prekriveno simbolom jonija, u nameri da se pokaže kako je on, muško, nadvladao plodnu moć boginje. U kasnijim opisima, pravac joni simbola je izmenjen i podseča na oči, te je tako Indra postao .jzvidnik", ili „onaj sa hiljadu očiju".
284
Endru T. Kamlngs
Kižma Kičma simbolizuje osu sveta, i zato se njeni simboli kao Sto su planine, stubovi, drveće. rogovi, noge itd. ponekad koriste da opiSu kičmeni stub. On oznaiava podriku, moć izdriljivosti i sposobnost osobe (ili njenu nesposobnost) da se zauzme za sebe. U hinduizmu, kičma je prolaz za probudenu moć kundalini, koja spava sklupčana kao zmija u dnu kičme. Medu japanskim Inuima, postoji verovanje da je kičma prve osobe na svetu stvorena od savitljive grane tužne vrbe.
Kolena Kolena predstavljaju generativnu moć, vitalnost, snagu i tvrdoglavost. Klečanje predstavlja poniznost pred nadmočnijom ili uzvišenom snagom, podredivanje i čak inferiomost. Stavljanje na kolena (u krilo) označava roditeljstvo, usvajanje, majčinsku brigu.
Kosa Kosa simbolizuje životnu snagu, energiju, fizičku snagu, životnu tvar koja potiče iz glave, snagu misli i duhovne sklonosti osobe. Vlasi se obično povezuju sa elementom vatre i razvojem praiskonskih moći. Iz ovog razloga se dugačka kosa smatrala simbolom ambicije i volje za uspehom. Lepa, raskošna kosa i kod muškaraca i kod žena simbolizuje duhovni razvoj u mnogim kulturama, dok gubitak kose označava gubitke i siromaštvo. Sa druge strane pak namemo odsecanje kose predstavlja dobrovoljnu žrtvu. Dok u nekim kulturama monasi briju svoje glave, u jevrejskoj je sveštenicima bilo zabranjeno da prinesu brijač svojoj kosi. Kosa simbolizuje visoke moći inspiracije, dok dlake na telu označavaju inferiomi-
'Sve o simbolima
• 285
!je moći uma i lela. PuStena kosa označava slobodu. Kosa vezana unaIrag označava brek i podredenosi. Kosa koji itrči uvii simbolizuje ma1gijske moči, izuzetne sposobnosu ali isio lako i sirah. Kosa koja pokri[ va lice može predstavljati veo. Ukrasti kosu ili hitro odseći uvojak ili I pletenicu simbolizuje podredenost, dominaciju i lišavanje muJkog principa njegove solame moc'i. Nadalje, odsecanje kose simbolizuje kastra| ciju. kao u priči o Samsonu i Dalili. U nekim delovima sveta. uglavnom u Africi gde je i danas rasprostranjcna cma magija, postoje Ijudi f koji se prikradu nekoj osobi s leda i odseku joj nešto kose, uvojak ili pletenicu. Zatim taj pramen kose upotiebe da bi činima zadobili moči koje poseduje la osoba. Kosa je u cmoj magiji važan sastojak. U raznim kulturama, kosa simbolizuje plodnost, te se retke dlake ispod pazuha ili na polnim organima smatraju znakom slabe plodnosti. Sekundama simbolička važnost pripisuje se boji kose. Crna ili smeda kosa predslavljaju tamnu energiju zemlje. Zlatna kosa se povezuje sa sunčevim zracima i suncem uopšte. Crvena ili bakama kosa se uglavnom smatra demonskom ili venerijanskom karakteristikom. Piema kabali pak, prilikom čitanja s lica, kosa je merilo čovekove želje da crpi energiju, želje da prima, uključujuči i ono negativno i ono pozitivno koje to donosi. Prema ovoj tradiciji, crvena kosa piedstavlja najviši stepen volje za primanjem. nakon nje dolaze smeda ili cma kosa, potom plava i na kraju seda, kao najniži stepen te volje. Raščupana kosa ili čupanje kose simbolizuje žalost i oplakivanje, ali u hinduizmu je Šivina neuredna kosa odličje pustinjaka, askete, dok crna kosa boginje Kali simbolizuje vieme. U hinduizmu kosa predstavlja i kanale kojima se kreće univeizalna energija. U sumerskoj kulturi, kosa, brada i zulufi u vidu kovrdža terali su zle duhove od onog ko ih nosi. Budina uredna talasasta kosa označava kontrolu nad životnom snagom, smirenost i spokoj. U hrišćanstvu dugačka. pušicna kosa označava kajanje, a dugačka kosa kod muškaraca simb(ilizujc Samsonovu snagu. U gičkoj mitologiji, Mcduzini zmijski uvojci simholi/.uju zli aspckt žen-
2K6 •
Endru T. Kaminys
ske modi. U staroegipaiskoj kulturi, dcca plemića su prikazana kako imaju dcbcle plctcnicc na desnoj strani glave. U jevrejskoj kulturi, dugačka kosa je bila simbol sveitenika i nekih proroka. Sota (žena koja je optužena da vara svog muia) morala je da raspuStene, neuredene kosc popije prokletu vodu kao (in skruSenosti. Neki teoretičari u ovome vide razlog nastanka pokrivki za glavu. I u judaizmu i u islamu, ienska kosa se smatra zavodljivom i provokativnom i zato mora biti pokrivena.
Kosti Kosti označavaju princip neurfištivog iivota. vitalnosti, iskupljenja mrtvih i njihovo uskrsnuće, ali isto tako i Ijudskost i promenu.
Koitana sri, moždina Kičmena sri predstavlja iivotnu silu, vitalnost i snagu, i slična je simbolici krvi. Postojanje srii i njena punoča označavaju vitalnost i mladost, dok njen nedostatak označava starenje. U hebrejskoj simbolici, sri precstavlja unutrašnji deo, vlažnost iivota.
Koža (Ijudska i životinjska) Koia simbolizuje ogrtač, spoljalnjost, a takode i ljudski omotač kao deo simbolike „debljine” Ijudskog tela naspram (boianske) lakoće i svetlosti. U jevrejskoj tradiciji, prvi čovek, pre nego Sto će biti uhvaćen u grehu, opisan je sa svojom koiom, a posle toga kao obmotan kožom koja ga odvaja od sveta i sprečava da direktno primi božansku svetlost.
Bfrf o simbolima_________
• 287
Koža označava materiju i povezana je sa idejom radanja i ponovnog roIđenja. Jedan egipatski hijeroglif jasno pokazuje tri kože spojene zajedf no, sa značenjem ,.biti ponovo roden". Pojavljuje se u kombinacijama reči „začeti", „uziokovati’’, „podizati decu” , „oblikovaii", „dete" Amajf lija koju su Egipčani stavljali na novorodenu decu bila je načinjena od I tri životinjske kože spojene u solamu loptu. Broj koža - tri - odnosi i te na prirodu suitLnskog trougla Ijudskog biča - telo, um i duh - dok lopta predstavlja jedinstvo sa celinom. ' Ceremoniju „prolaska kroz kožu" izvodli su sveStenki i faraon u nameri da obnove sebe i svoje moči. Simbolika kože takode sadrži verovanje da čovek može da stekne moči odredene životinje ako nosi njenu kožu, što je posnipak koji je sastavni deo mnogib različilih obrcda po celom svetu. N'ošcnjem životinjske kože, čovek - obično šaman ttupa u kontakt sa duhom te životinje i njenim instinktivnim znanjem. Kožc su nošene i tokom obreda inicijacije, kad su simbolizovale različite stupnjeve inicijacije i ponovnog rodenja. Cme i bele kože životinja i ptica nošene tokom tih obreda simbolizuju čovekovu dvojnu prirodu, kao i ono što je ostvareno i ono što je neostvareno. Odbacivanje košuIjice kao što to čine zmije, simbolizuje transformaciju: odbacivanje stare osobe i pretvaranje u novu, obnovu mladosti. dostizanje višeg nivoa, besmrtnost. U pretkolumbovskom Meksiku, Ijudske žrtve koje su prinošene u žrtvenim ceremonijama bile su obmotavane u životinjsku kožu.
Krv Krv označava životni princip, dušu, regenerativnu moč. i energiju sunca. U kineskoj simbolici, krv i voda se predstavljaju kao komplementame i predstavljaju jin i jang princip. U raznim kulturama, prekoračivanje krvi sc smatra simbolom plodnosti. Na Bliskom istoku, mlade su hodale preko krvi žnvovane ovce.
288•
Endru T. Kaminiis
Ispijanje krvi uopSieno oznaiava prczir i mržnju pnema prolivniku. ali i upijinje snage neprijatelja kako bi te učinio hezopasnim nakon smrti. Sa hromatskog ili biološkog stanovišta, krv, izvor crvene boje, označava kraj dogadaja koji je započeo sa svetloSdu sunca i zlatnom bojom. a iiji je prelazni period predstavljen zelenom bojom i biljnim svetom. Zbog tesne veze izmedu crvene boje i krvi, neka značenja ove boje se prenose i na krv. Tako krv označava životnu silu koja u sebi sadrži strast, izraiajnost, vitalnost. Sama krv ima duboko žrtveno značenje. Stoga su ponude božanstvima u vinu, mleku i medu redovno predstavljale krv, najdragoceniju od svih žitvi. Krvne žitve su se tokom klasičnog perioda dobijak uglavnom od ovaca, bikova, svinja ili kokoša ka, a Ijudske žitve su prinošene u afričkim plemenima, medu domorocima američkog kontinenta i u praistorijsko doba Evrope. Aiapska izreka JCrv je prosuta, opasnost je piošla” objašajava centralnu ideju prinošenja žrtve - bv ,jniri” , smituje sile i briše ozbiljne zabrane koje bi morale da postoje da nema žitve.
Lice Lice simbolizuje ekstemalizovanu ličnost. Još od antičkih vremena. različite kulture su izmišljale teorije za proučavanje lica. One su se nazivaie „čitanjem s lica", i po njegovim spoljnim crtama, njegovoj boji, stmkturi i kvalitetu kože, zaključivalo se o karakteru te osobe, kao i o strukturi njene ličnosti i njenom živocnom pozivu ili stanju njene karme. Hinduistička božanstva sa više lica predstavljaju različite vidove univerzuma i moči različitih elemenata. Ovo važi za četiri ili pet lica Šive ili Brame.
i
(penis)
Lingami su visoki stubovi falusnog oblika koji se mogu naći u lnji. Oni predstavljaju Šivin lingam, baš kao što egipatski obelisk predivlja Džebov penis. Šivino kraljcvstvo se prostire oko svakog gigantlingama u opsegu od neSto manje od trideset metara. U tom kraretvu se mogu dešavati čuda i grešnici mogu biti pomilovani. U hrarima nailazimo na manje lingame, veličine Ijudskog penisa, koji ivljaju defloraciju mlade prve bračne noći. Izgleda da su se i kolistili u te svrhe. Prvorodeni sin se smatrao darom božanske moći, upravo zbog ove tradicije. Ona je postojala ne samo u jugoistoćnoj Aziji, lwgo i na Bliskom istoku i u Rimu. Sinovi koji su se radali nakon ovog obreda bili su posvećivani obožavanju božanstva. Lingam ili falus se Bglavnom bojio crvenom bojom i miropomazao svetim uljem. Grci su lo nazivali krizmom. Naravno, miropomazanje lingama uljem imalo je pnktičnu svrhu, ali je kasnije to postalo običaj za sebe. Lingam ili linga simbolizuje muški polni organ, kreativnost, muški princip, sa jonijem kao ženskim principom. Simbol se ne odnosi samo m fizičku moć, nego pie na kosmičku stvaralačku moć i obnovu živoII. Takođe je i simbol duhovne potencije medu joginima. U Kini, lingam nazivaju koi, i on je dugačak komad žada koji se završava trouglom. Na njemu je često urezano sedam zvezda Velikog medveda.
Ubanja Lobanja je simbol čovekove smrtnosti i prolaznosti života. Ovo značenje možda proističe iz toga što je lobanja ono što ostaje posle čoveka nakon što se telo raspadne. Pošto ona čuva i štiti mozak. označava sud u kojem se nalaze život i misao, i stoga je simbol životne sile koja je sadržana u glavi. Sa druge strane. ona označava i pntragu za pat-
290•
Endru T. Kemings
njom ovoga svcta. Ona oznafava smrt, mesec, senkc, umiruce »uncc, bolanstva mrtvih i vremena. Lobanja i ukrStene kosti predstavljaju smrt. a zastava na kojoj se nalazi ovaj znak ptedstavlja simbol pirata. U alhemiji je lobanja, zajedno sa posmrtnom rakom i gavranom, simbol tmine i propadanja u onom prvom stadijumu „praha prahu". i oznafava smrt za ovaj svet. Medutim, pošto lobanja nadživljava smrt, smatra se i podsetnikom na iivot i metamorfoze. U budizmu, u tantrifkim tekstovima, krvava lobanja označava poricanje iivota. Označava Jamu, boianstvo mrtvih, i Taru u njenom mračnom vidu. U hriščanskoj simbolici lobanja predstavlja potragu za patnjama ovog sveta. ali i razmišljanje o smrti, i stoga je simbol monaha. Lobanja sa krstom predstavlja večni iivot posle Isusove smrti. U grčko-rimskoj kulturi, lobanja se pripisuje Kronosu, odnosno Satumu kao simbolu vremena. U hinduizmu, lobanja puna krvi predstavlja poricanje iivota, i pripisuje se Kali, odnosno Durgi. Lobanja se pojavljuje i sa Jamom, ali i sa Šivom i Kali, „uništiteljima”. U majanskoj kulturi, lobanja se pojavljuje sa skeletom kao simbol boga mrtvih i donjeg sveta.
Materica, utroba Materica je jedan od najznačajnijih ienskih simbola. Ona predstavlja Veliku majku, majku zemlju, utrobu zemlje. Materica simbolizuje i ono što se još nije ostvarilo, sveukupnost svih mogučnosti. Ona je simbol plodnosti i obilja. Bunar se često koristi kao simbol materice, kao i ostali vodeni simboli i sve ono što okruiuje nešto drago, kao npr. zidine grada. Kao utroba zemlje, povezuje se sa simbolikom pečine. Umiruči bogovi se
Sve o simbolima nđaju iz pećine i pojavljuju iz utrobe zemlje. U alhemičarskoj simbolici, materica je rudnik, dok je fetus ruda - minerali se radaju iz utrobe zemlje. a čovekov je posao da pomogne prirodi i pospeii rodenje.
Nokat Nokat se smatra simbolom kosmičke ose. Povezan je sa simbolikom sudbine i opstanka („držati se za nokat"). U hriščanstvu, nokti označavaju Isusovu via dolorosa da bi spasio svet.
Oko Oko je jedan od telesnih organa koji ima viio razvijenu simboliku. Simbolizuje svevidećeg, boianstvo kome nilta ne promiče, sposobnost za intuitivno sagledavanje. Oko je simbol svih sunčevih božanstava i njihove moći koja je uz pomoc sunca životodavna i oplodujuča. Platon oko naziva „instrumentom najsličnijim suncu” i kaže: „Postoji oko duše... i samo kroz njega se može videti istina”. Plotin je govorio da oko ne bi bilo u stanju da vidi sunce kada, metaforički rečeno, ni samog sunca ne bi bilo. Pošto je sunce izvor svetlosti. a svetlost je simbol za mudrost i duh, proces gledanja koji oko obavlja predstavlja duhovnu aktivnost, razumevanje i uvid. Oko je u tesnoj vezi sa simbolima svetlosti. Ono označava prosvetljenje, znanje, mudrost, zaštitu, stabilnost i prijemčivost cilju, ali i ograničenu prirodu vidljivih stvari. Dva oka su ftzička normalnost i duhovna jednakost, dok trece oko označava nadljudske ili božanske moc’i. Jedno oko je ambivalentan simbol. Sa jedne strane, ono je simbol umanjene Ijudskosti, zla. kao što je slučaj sa kiklopima i jednookim čudovištima koja poscduju rušilačke moči. Sa druge strane, kada je smešteno na čclu. iznad položaja koji
292 •
Endru T. Kamings
oči prirodno ziuzimaju, simbol je prosvetljenja - kao trede oko, oko božanstva ili oko večnosti. Heterotopske oči (lj. oči koje se pojavljuju na nekom drugom mestu od onog koje je nomnalo), poistovećuju se sa duhovnom formom fizičkog čula vida - drugim rečima, sa vidovitošću (ekstrasenzomom percepcijom), Kao simbol, pojavljuju se na raznim delovima tela: rukama, krilima, šakama itd. i na raznim delovima glave kod natprirodnih bića kao Sto su andeli, božanstva i ostali. Organ ili ud na kojem se pojavljuje to oko je bitan jer posiaje deo ukupne simbolike heterotopskog oka. Na primer, kada se oko pojavljuje na nici, ono predstavlja čin vidovitosti. „Oko srca" je duhovno opažanje, prosvetljenje, racionalna intuicija. Hiljadu očiju ili deset hiljada očiju bogova neba jesu zvezde, oči neba koje označavaju sveznajućeg, budnost i spremnost koja nikad ne spava, nepogrešivost. S druge strane, brojne oči su svojstvo demonskih bića kao što je nečastivi. Oko može predstavljati i androgena kao jedinstvo ženskog ovalnog oblika sa muškim okruglim. Trougao sa okom u sredini je „svevideće oko” koje je i sveznajuće i sveprisutno. Na zapadnoj hemisferi, desno oko simbolizuje sunce, oko dana i budućnost, a levo oko mesec, oko noći i prošlost. Na Istoku, simbolika je suprotna. ,,0ko” , kada je deo svetih zdanja, predstavlja otvor u nebo u središtu kupole na krovu hrama, katedrale ili obredne kolibe. Tu označava solama vrata koja dopuštaju pristup u nebeska područja. U staroegipatskoj kulturi, „nebesko oko” , jasan simbol u hijeroglifima koji se naziva vodeza, označava „onoga koji neguje svetu vatm ljudske mudrosti”, odnosno Ozirisa. Stari Egipćani su oko, izvijeni knig sa zenicom u središtu, nazivali „suncem u ustima” . Horusovo oko označava prosvetljenje, oko mudrosti. Oko i obrva Honisa predstavljaju moć i snagu. Horusovo oko se povezuje i sa Mesečevim menama a simbolizuje i žrtve bogovima u hramu. Dva krilata oka su dva dela neba, sever i jug, sunce i mesec. nebeski prostor. Desno oko je sunce, Ra i Oziris; levo oko je mesec i Izida.
Sve o simbollma
U starogrikoj kulturi, oko predsiavlja Apolona dok „istražuje nebesa” , sunce, koje je oko i Zevsa, odnosno Jupitera kod Rimljana. U hinduizmu, treče Šivino oko je biser na sredini čela i predstavlja duhovnu svest, nebesku mudrost. Oko Vanme je sunce. U persijskoj simbolici, Jima, zlo i dobro, drii solamo oko i tajnu večnog života. U islamu je oko srca duhovno središte, sedište apsolutnog intelekta i prosvetljenja. U japanskoj simbolici, desno oko Izanagija je stvorilo mesec. Prema indijanskoj kulturi, ,,oko srca vidi sve"; ono je oko Velikog duha, koji je sveznajući. U budizmu, oko označava mudrost i svetlost. Budino treće oko, „biser koji gori” , duhovna je svest i uzvišena mudrost. U sumerskoj i semitskoj kulturi, oko se pominje kao „gospodar svetog oka” , i simbol je mudrosti, sveznanja, i duševnosti. Feničanski Kronos je imao četiri oka, dva otvorena i dva zatvorena - simbol večite budnosti. U keltskoj kulturi, zlo urokljivo oko je simbol zlth namera i Ijubomore, i antiteza je „dobrom srcu” saosećanja i velikodušnosti. U kineskoj i japanskoj simbolici, levo oko je sunce a desno mesec. U hrišćanstvu, oko je svevideći Gospod, moć, svetlost i sveznanje. Kao što apostol Matej kaže, „svetlost tela je oko” . Sedam očiju Apokalipse je sedam duhova Gospodnjih. Božje oko u trouglu predstavlja božanstvo. Oko u trouglu, okruženo knigom koji sija označava večnu svetost božansku. Jung oko smatra kao grudi majke, sa zenicom koja je dete oka. Paunovo pero, zbog šare slične oku, koristi se kao simbol oka.
Palac Palac predstavlja moć i prenošenje moći. Okrcnut nagore, označava blagonaklonu silu koja pruža podršku, dobru sreću i dobrohotnost. Palac okrenut nadole predstavlja upravo suprotno. Uzdignut palac (i prst) smatra se falusnim simbolom.
294 *
Endru T. Kaminp
Pela Peta predstavlja ranjivi deo čoveka, slabu učku naizgled neranjive osobe. Ovo važi za KriSninu i Ahilovu petu. Medutim, to je i deo tela koji stupa naokolo i gazi zmiju otrovnicu i zlo.
Pljuvalka Pljuvačka označava ličnost, isceliteljske moči, pečat vemosti, lek protiv uroka, a kada je ispljunuta, i porugu. U mnogim tradicijama postoje priče o lečenju pljuvačkom. Isus je pljuvačku pomešao sa zemljom i razmazao je preko očiju slepog čoveka, povrativši mu time vid. Muhamed je takođe koristio svoju pljuvačku za isceljivanje. Na jednoj staroj semitskoj tablici, postoje uputstva za pripremanje tečnosti za lečenje slepila, koja u sebi sadrži pljuvačku i majčino mleko. Sve do XIX veka, narodni lekari u Italiji koristili su ove sastojke za spravljanje leka za isti problem. U kineskom tantrizmu i taoizmu, ženska pljuvačka se smatrala jednim od tri izvanredna jin leka, zajedno sa majčinim mlekom i menstrualnom krvlju. U magiji u srednjovekovnoj Evropi pljuvačka se obilato koristila, i postojalo je vladajuče verovanje da pljuvačka može da istera demone i zle duhove, naročito ako potiče od osobe koja je postila. Običaj pljuvanja u reku ili potok, dok se preko njih prelazi, potiče iz istog verovanja. Diugo rasprostranjeno verovanje tvrdi da ako se pljune preko ramena, to može da promeni tok loše sreće, a ako se pljune kroz prsten, to izaziva proročanske vizije kod onoga koji pljuje. Pljunuti u pravcu lica novorođenčeta smatra se zaštitom od štetnih čini, i ovo su samo neka od populamih verovanja koja se tiču pljuvačke.
Sve o simbolima Prst U mnogim kulturama, pokazivanje prstom na nekoga smatralo se bacanjem čini ili. s druge strane, uvredom prema nekome. Prsti koji su podignuti ili raSireni u pozdrav simbolizuju duhovne moči. Dva podignuta prsta oznaiavaju učenje ili rasudivanje. Kada su podignuti kažiprst i domali prst - znak koji se naziva cornuio - to predstavlja zaštitu od urokljivih očiju, ali se smatra i uvredom ako su upereni u neku odredenu osobu. U hrišćanskoj simbolici, podizanje tri prsta u pozdrav predstavlja Sveto trojstvo. U staroegipatskoj kulturi, dva prsta podignuta u pozdrav predstavljala su spas i moć, kao i dva Horusova prsta koja je ispružio kako bi pomogao Ozirisu da se lestvama popne sa ovog na onaj svet. Kažiprst je božanska pravda a srednji prst je duh, posrednik. Dete Horus se prikazuje sa prstom u ustima. U starogrčkoj kulturi, prst na ustima označava tiSinu ili uranjanje u misli, kao i Nemezis.
Ruka Ruka predstavlja aktivnu silu, prelazak sa teorije na praksu. Podignute ruke predstavljaju zahtev, molbu, molitvu i predaju. Dve rake predstavljaju mudrost i delanje, a jedna podignuta raka svedočenje ili zaklinjanje. U egipatskim hijeroglifima, raka označava bilo koju aktivnost. Ostali simboli koji proističu iz ovog pokazuju posebne tipove aktivnosti, kao što su rad, zaštita, kontrola itd. Hijeroglif koji prikazuje dve podignute ruke ima značenje molitve, poziva u pomoć i zaštite sebe samoga. Široko prisutni simbolički i heraldički motiv je onaj na kojem ispražena ruka koja se pomalja iz oblaka drži oružjc daleko od sebe. Ovo je osvetnička ruka Gospodnja, ili nebeski poziv na osvetu. U kabali, desna raka se povezuje sa nabrajanjctn dobrotc. a leva sa nabrajanjem junaštva. Mnogorukost bogova i hoginja u hindui/.mu i bu-
296•
Endru T. Kamings
dizmu simbolizuje saosedajnu pomod i različite silc i motive kosmičke prirode, kao i poscbne funkcije odredenog boianstva. U hriščansivu. božja ruka je instrument suverene moči, božanske volje. U okviru Svetog trojstva, ruka simbolizuje Oca. Moie označavati i osvetu.
Skalp Skalp simbolizuje materijalni uspeh. Njegova simbolika je slična simbolici glave, kada se ima u vidu značenje po kojem ona u sebi sadrži snagu neke osobe. I skalp se doživljava kao simbol čovekove snage, što objašnjava rasprostranjen običaj lndijanaca da skalpiraju svoje neprijatelje.
SkeUt Skelet se medu simbolima koristi kao personifikacija smrti. Ova simbolika je uslovljena činjenicom da je on glavni deo tela koji preostaje nakon smrti i raspadanja - obrisi živog tela, suvi i lišeni vitalnosti. Stoga skelet označava smrtnike i činjenicu da su smrtni, smrt i brz prolazak kroz vreme i život. Zajedno sa kosom i peščanim satom, on označava Velikog kosca. Takode označava i mesec, senke i božanstva smrti, a povezuje se najviše sa Kronosom odnosno Satumom, kao i božanstvom smrti i podzemlja kod starih Maja. U alhemiji skelet predstavlja stadijum propadanja i prikazuje se crnom bojom.
I
Slezina simbolizuje bes, melanholiju. bolestan humor ili nedoslatak humora. U kineskoj simbolici. slezina je jedno od osam blaga i povenije se sa zemljom.
Srce
i
Na vertikalnom dijagramu Ijudskog tela postoje tri glavne tačke: mozak, srce i genitalije. Medutim, centralna od njih tri je srce. Postoji nzvijena simbolika koja se tiče srca kao središta. Ono predstavlja cenUr života, univerzuma - i fizičkog i duhovnog, božansku prisutnost u Uedištu, središte mudrosti i osećanja, odnosno „mudrosti srca" nasuprot Intelektualnoj i proračunatoj mudrosti glave. I srce i glava označavaju mudrost. ali srce predstavlja i saosečanje, razumevanje, Ijubaznost, „tajno mesto" i Ijubav. Srce kuca, sadržavajući u sebi krv i daje život. Predstavlja ga sunce kao centar života. Sunce koje sija i srce koje gori dele simboliku centra kao makrokosmosa (sunce) i mikrokosmosa (Ijudsko srce). Drogi simbol koji predstavlja srce jeste obrnuti trougao. Prema kabali, srcc je povezano sa sferom Tiferet, koja čini središte svih sfera, i veza ka njoj pomaže čoveku da se poveže sa srednjom linijom, zlatnom stazom, pravim putem. U tom smislu, srce upravlja i vodi. Važnost vrednosti Ijubavi u mističkim doktrinama jedinstva možda može da objasni zašto je simbolika srca tako tesno povczana sa simbolikom zemlje, pošto se voleti nekoga smatra iskustvom koje tu osobu upućuje pravo u izvesno središte. Srce predstavlja Ijuhav kao srcdište prosvetljenja i sreće, i to je porcklo simbola srca ukrašcnog plamenom, krstom, krunom ili krinom. U staroegipatskoj kulturi, srce je jedini organ ko|i se oslavljao u telu tokom balsamovanja i mumificiranja, zbog t<>va šu> \inatralo src-
298 •
Endru T. Kamings
diStem bez kojeg telo neće moći da postoji u vcinom životu. a sa druge strane, sva srediSta su simboli većnosti. U keltskoj kulturi, „dobro srce" predstavlja velikodušnost i saosećanje, i suprotnost je urokljivom oku i spas od njega U astečkoj kulturi, srce takode predstavlja središte čoveka. Takode je i simbol religije, Ijubavi i principa ujedinjavanja iivota. Žttvovanje srca simbolizuje puštanje životne krvi, semena iivota, s ciljem da pusti izdanke i cveta. Probijeno srce označava kajanje. U hinduizmu, srce je božansko središte, mesto u kojem prebiva Buda. Simbol srca je lotos. Šivino treče oko je ,,oko srca". U budizmu, srce je elementama priroda Bude. Srce dijamanta predstavlja čistotu i neuznemirenu osobu. U kineskom budizmu, srce je jedno od osam dragocenih Budinih organa. U taoizmu, srce je sedište razumevanja. Mudra osoba ima sedam otvora na svom srcu, i sva su širom otvorena. U jevrejskoj tradiciji srce je središte života i čula, osečanja i intelekta. Srcu se pripisuju brojna emocionalna i intelektualna svojstva. Čoveku je dato sice da bi upoznao Gospoda, sice je mesto gde se čovek klanja bogu. U hriščanstvu, srce simbolizuje Ijubav, razumevanje, veru, radost i tugu. Srce u plamenu označava verski žar, strast i predanost. Sree u nici predstavlja Ijubav i prav put. Srce probijeno strelom predstavlja kajanje. U islamu je srce centar postojanja, a „oko srca” je duhovno središte. Srce predstavlja apsolutni intelekt, prosvetljenje. U alhemičarskoj simbolici, srce se smatralo suncem u čoveku, kao što je zlato simbol sunca na zemlji.
Stomak Različita se značenja pripisuju stomaku na Zapadu i na istoku. Na Zapadu, on označava izuzetan apetit, dok je na Istoku on sedište života. Stomak predstavlja kosmičku noč, fetalno stanje stvaranja, smrt i ponovno rodenje. kiaj vremena, pribavljanje ezoterijskog ili svetog znanja.
Svt o simbolima
»299
U alhemijskoj iimbolici, tama stomaka je laboratorija za transformacijc. Poito su svi procesi koji sc odvijaju u ovoj laboratoriji potpuno prirodni, stomak se smatra za suprotnost mozgu. Veliki trbuh kineskog boga obilja i indijskog boga Ganeša predstavlja proždrljivost ali i napredak. U Japanu, stomak se smatra središtem tela, sediStem života, i zato se hara kiri izvodi na njemu, s namerom da se udari i ošteti sam ccntar života.
Slopalo, noga Stopalo označava slobodu kretanja, voljnu službu, poniznost, nišfe i podredene, sposobnost da se izdrži život na ovome svetu. U egipatskim hijeroglifima, oblik stopala je simbol uspravnog držanja, uzdizanja, nošenja i orijcntacije. Ovakvo simboličko značenje možda proističe iz toga što čovek hoda uspravljen na dve noge, što ga razlikuje od većine životinja. Stopalo se poredi i sa statusom, osnovom, pošto stopala služe da bi držala telo. Jung stopalo vidi kao potvrdu čovekove veze sa ovozemaljskom stvamošću i samom zemljom, tlom, i u osnovi ga smatra falusnim simbolom. Stopalo celo telo nosi na jedan stabilan način, i u nekim kulturama sc poredi sa zracima sunca, kao što se može videti u simbolu svastike. U Kabali, stopalo simbolizuje stabilnost, snagu i veličanstvo. Desno stopalo se povezuje sa sferom večnosti a levo sa sferom veličanstvenosti. U različitim kulturama, bogovi sa jednom nogom simbolizuju falusno ili osno, ali i lunamo. Bogovi vatre, kao što je Hefest, ponekad se prikazuju sa jednom nogom da bi se označila ćudljiva, nestabilna priroda vatre. Neki smatraju nedostatak noge kod bogova ili Ijudi, u narodnim pričama i mitologiji, kao pokazatelj nekog defekta - moralnog, na primer. Drugi iste primere koriste da bi pokazali da su sama priroda i božanstva (Hefest, kovač Viveland i slični) ncdostatak noge kompenzo-
300 •
Endru T. Kamings
vali nekim drugim jedinstvenim osobinama. Ljubljenje ili pranje tuđih nogu predstavlja unižavanje sebe ili obožavanje osobe Jija su siopala u pitanju. U kineskoj simbolici stopalo je činilo meni vremena ili vremenskog perioda. Udaranje nogom o tlo simbolizuje bes i fmstraciju. Prema refleksologiji, Čitavo telo, kako spoljašnji tako i unutrašnji organi, ravnoteia elemenata u njemu i čak različita mentalna stanja, odražavaju se na tabanima.
Šaka Šaka je još od drevnih vremena bila jedan od najizrazitijih simbola u mnogim kulturama, i brojni su načini njenog tumačenja. Šaka označava prelaz sa potencijala u ostvarenje. Označava moć, snagu, pozdrav. nadgledanje, pravdu i delanje. Šaka potiskuje i odgunije probleme i zlo. Božanska šaka je božanska snaga. Velika šaka („velikom šakom i ispruženom mkom”) simbolizuje božanstvo, izuzetnu natprirodnu moć. Aristotel je govorio da je 5aka „alatka nad alatkama” . Desna šaka se smatra „šakom snage”. Diže se u pozdrav i znak je životne snage, ,,nika koja daje” . Leva je ona koja prima, pasivni aspekt moći, prihvatanje, i ponekad se povezuje sa levom stranom i obmanom. Šaka sa tri prsta ili sa nekom manom predstavlja Mesečeve mene. Šaka koja se pojavljuje iz oblaka simbolizuje božansku silu ili veličanstvo. Hamsa je simbol zaštite i amajlija protiv urokljivog oka, a hamsa sa okom u središtu takođe čini zaštitu od zlih očiju ali predstavlja i vidovnjačke sposobnosd i natprirodnu moć. Položaj ili mesto na kojem se šaka nalazi takode imaju svoju simboliku: šaka na grudima označava podredivanje, stav sluge ili roba, i izvinjenje. Sklopljene šake su simbol jedinstva, prijateljstva, zaveta i mističnog braka. Prekrštene šake označavaju počinak, smirenost, nepokretnost a time i neaktivnost. Šake koje prekrivaju oči simbolizuju sramo-
Sve o simbolima tu i strah, nevoljnost da se vidi ono što se dešava. Poloiene obeležavaju prenoienje moći i milosti, ili isceljivanje. Šake na vratu oznafavaju žitvu. Otvorena Saka je simbol obilja, slobode i pravde. Stisnuta pesnica je pretnja, nasilje i Skrtost. Ispnižena ruka je pozdrav. zaitita i prijem. Šake spojene zajedno izražavaju molbu, zahtev, mirovni poidrav, podredivanje, inferiomost i zavet. Kada su postavljene jedna izmd druge, sa dlanovima okrenutim nagore, simbolizuju meditaciju i pribvatanje. Kada su im dlanovi u tom položaju okrenuti nadole, simbolizuju pozdrav i božansku dobrotu. Podignuta nika oznaiava obožavanje, molitvu, pokajanje, strah i zapanjenost, ali i protok moći. Kada su podignute obe mke, to označava slabost, ptedaju. molbu. zavisnost, moliivu. Ruka položena na glavu predstavlja misao, brigu. Pranje ruku oznaSava nevinost, iistoću, čistotu, otresanje krivice i dokaz nevinosti. Uvrtanje ruku je simbol žalosti i oplakivanja. [ U budizmu šaka Bude predstavlja zaštitu. Podignuta raka označava bezgranično davanje. U budističkoj ikonografiji, Budina desna nika dodiruje zemlju da bi pokazala njegovu vlast nad njom i poziva je da svedoči - to je aktivna strana. Budina leva roka, koja drži čanče za miloUinju ili je okrenuta nadole, označava podredivanje i prihvatanje - to Je pasivni pol. U hinduizmu i budizmu postoji jezik simbola koji se sa»toji od znakova rukom nazvanih mudra, i koji se smatra hindu izrazom božanske sile. Prema tom složenom jeziku, podignuta desna ruka označava hrabrost, a kada joj je dlan okrenut nadole, znači davanje. Obe lake zajedno, sa dlanovima nagore ili smeštene u krilu, predstavljaju meditaciju i prihvatanje. Obe šake zajedno ispred srca, predstavljaju zajednicu mudrosti i metode. Dlan sa okom na sredini predstavlja uslu>nu ruku poniznosti i mudrosti. U hinduizmu. Šivina podignuta ruka predstavlja mir i zaštitu, a okrenuta nadole pokazuje ka stopalima i označava čvrst stav. Udaranje u bubanj predstavlja stvaralački čin, a plamen u ruci označava uništenje sveta vatroni (usisna, prnždiiuća moć koja želi sve da „proguta”).
302 *
Endru T. Kamings
U egipatskoj kulturi, „rukom Egipta" se na/ivaju dva trougla povezana vrhovima, tako Sto gotnji trougao pokazuje nadole, vrhom dodirujući donji trougao koji pokazuje nagore. Oni predstavljaju jedinstvo vatre i vode, muSkog i lenskog. U sumersko-semitskim kulturama, Saka je simbol Velike majke koja zrači dobrotom i daje obilje i zaStitu. U toltečkoj kulturi, dugačka Saka Huemaka označava zrake sunca. U keltskoj kulturi, Lugova dugačka šaka simbolizuje zrake sunca. U kineskoj simbolici, spojene Sake predstavljaju prijateljstvo, zavet. Skrivanje ruku znači odbrambenost i poštovanje. Desna mka je jang, moč, suprotnost je levoj nici koja znači čast, osim u vreme rata kada desna rnka postaje vojnička mka časti jer je to nika koja steže mač. Leva nika je jin, slaba, strana časti, jer snaga vodi do nasilja i uništenja. U hriSdanstvu, šaka predstavlja moč i snagu Gospoda. U hriščanskoj umetnosti, mka koja se pomalja iz oblaka predstavlja prisutnost i snagu Boga Oca. Ponekad iz nje izleće beli golub, odnosno Sveti duh. Podignute ruke sa dlanovima okrenutim napolje simbol su pozdrava i božanske dobrote. Podignuta mka sa tri prsta označava Sveto trojstvo. Prsti nose simbolička značenja i kada su svi podignuti, i tada je palac Otac, kažiprst Sveti duh, srednji prst je Isus, a četviti i peti dvojna priroda Isusova. Saka koja steže vrećicu sa srebrom predstavlja Judu Iskariotskog. U jevrejskoj kulturi, kada kažiprst i srednji prst čine par, a domali i mali čine dnigi, i izmedu ta dva para postoji prostor, to označava sveštenički blagoslov. Jaka šaka” je šaka Gospodnja. Desna ruka se pripisuje imenovanju dobrote a leva imenovanju junaštva. U islamu ispražena raka prikazuje pozdrav, obožavanje i gostoprimstvo. Fatimina šaka predstavlja božju šaku, božansku moć, božansko providenje i velikodušnost. Palac označava propovednika a ostali prsti su njegova četiri pratioca: prvi je junakinja Fatima, siednji prst je njen supnig Ali, domali i mali su njihovi sinovi Hasan i Husein. Svi prsti zajedno simbolizuju pet osnovnih dogmi i pet stubova religije.
Sve o slmbolima
Vho Zbog svog oblika, uho se povezuje sa spiralom. spiralnom Skoljkom i suncem. Upravo kao Sto se školjka povezuje sa rodenjem, tako i uho ima izvesnu simboliku ovog tipa. Karma, sin božanstva sunca Surije, roden je iz uha svoje majke. Uvo se povezuje i sa životnim dahom, kao objekat koji označava slušanje reči stvaranja. U egipatskoj simbolici, desno uho prima „životni vazduh” a levo „vazduh smrti". U hrišćanskoj simbolici, Sveti duh je povremeno prikazan kao golubica koja ulazi u uho Bogorodice. Uši lx)gova, kraljeva i sisara ili gmizavaca, za koje se smatra da donose kišu, povezuju se sa spiralom. Zašiljene uši se povezuju sa Panom, satirima i demonima. Magareće uši predstavljaju Midu, kialja čiji je dodir predmete pretvarao u zlato, a označavaju i glupost.
Vsta Usta simbolizuju odvajanje, cepanje, grabljivi aspekt Velike majke. Takode predstavljaju ulaz u podzemni svet ili kitov stomak. Širom otvorena usta su rasudivanje, moć govora i izgovaranje moćnih reči. U astečkoj ikonografiji, ogromna otvorena usta predstavljaju gladnu i sveproždiruću zemlju. Doktrina Bude se naziva i „zlatna usta” . U jevrejskoj tradiciji i kabali, usta su organ najniže sfere Malkhui (kraljevstva), tako da osoba koja želi da vodi duhovni život mora da čuva svoja usta od zla. U Bibliji, usta i vatra se dovode u vezu zato što i jedna i druga „proždini” . I sposobnost da se koristi vatra i sposobnost govora smatraju se dvema glavnim karakteristikama Ijudskih bića koje ih odvajaju od životinja. Kao i vatra, i simbolika usta ima dve glavne osobine - stvaranja (govorom) i uništavanja (delovanjem usta na hranu, kao i rečima koje iz-
304 *
Endru T. Kamings
Isus je upozoravao da je ono Sto izlazi iz usta daleko vainije od onoga 5(o u njih ulazi. Usta se smairaju tačkom dodira spoljaSnjeg i unutrainjeg sveta. Preko usta se spoljainjem svetu saopšlava nai unutrainji svet, a spoljni svet na isti način pronalazi svoj put u naš stomak. U egipatskim hijeroglifima usta predstavljaju moč govora i stvaralačku reč. Jedan blisko povezan znak prikazuje usta koja drže solami disk. Ovaj disk, koji je zapravo simbol samog sunca, u vezi je sa simbolikom oka. Ušče reke označava vrata ili kapiju u drugu realnost ili okean jedinstva. Postoji analogija izmedu usta i ženskog polnog organa, koja se izražena kako u opisu usta i vagine, jer ohe imaju usne, odnosno usnice. tako i u različitim patrijarhalnim društvima u kojima žene moraju da kriju usta. Ovo je izraženo i u jevrejskoj izreci, „Nepristojno je čuti glas žene”.
Zubi Zubi su najosnovnije oružje za napad i stoga simbolizuju napad i odbranu. Pokazati zube predstavlja neprijateljstvo i odbranu. Iskeziti zube označava potisnut bes, nevoljnost za saradnju, odbojnost i prezir. U kineskoj simbolici označavaju rat. U nekoliko antičkih obreda inicijacije bio je običaj da se izvadi zub inicijantu i on bi ga odmah progutao. kao simbol smiti i ponovnog rođenja, pošto je zub najtvrđi deo tela i nastavlja da postoji još dugo nakon raspadanja tela. Gnostička tumačenja zub smatraju zidom sa utvrdenjima, čovekovu unutrašnju tvrđavu sa materijalističke ili energetske tačke gledišta, upravo kao što su oči ili nepomičan pogled odbrana duha. Ovo gledište objašnjava strah od gubitka ili lomljenja zuba, koji u različitim kulturama simbolizuju strah od neuspeha u životu.
Simboli iz prirode
Ambis Ambis označava silazak, spuštanje, najniže mesto. Medutim, silazak u ambis u sebi sadrži i mogučnost penjanja iz njega, i ova dva značenja se udmžuju u jedno, s obzirom da izlazak iz ponora daje dubinu razumevanja onome ko je bio u njemu. Vodeni ambis je prastari izvor svemira, Velika majka, podzemlje. U gnostičkoj simbolici, ambis se smatra uzvišenim entitetom. U Bibliji, imbis se pojavljuje kao praiskonske vode, more postanja. Asirska i ugaritska reč za ambis znači more uopšteno, ali i ime boginje okeana koja se u dane postanja borila sa božanstvom neba. Vavilonsko božanstvo stvaranja, Mardok, pokorio ju je. ubio, rascepio njeno telo na dva dela i od njega načinio gomje i donje moie. Tragovi ovog mita mogu se naći i u Bibliji. Dva različita aspekta ambisa (dubina i tama) medusobno su povelana, i to je u mnogim kulturama uzrokovalo jednu mističku privrženost ovoj ideji. Mnogi stari narodi su pukotine na površini zemlje ili u morskim dubinama poistovećivali sa ambisima. Što se tiče Kelta, ambisi su se nalazili u okviiu planina. U Irskoj. Japanu i na ostrvima jutnih mora, ambisi postoje u dubinama mora i jr/cra. Mttlu mcditeranikim narodima, ambis se nalazio iza horizonta. Za AlHiridhnc. arnbis je Mlečni put. Ambis se uglavnom smatra „zemljom mnvih' .
306 •
Endru T. Kaminns
li kralja Artura, njegov maC Ekskalibur, koji je prcma njegovom upui stvu bačen u jezero, uhvaiila je ruka koja se pojavila iz vode pre nego što je mač potonuo. U Knjizi proroka Jezekilja (31. glava) postoji paralela izmedu ambisa i pakla, u proroštvu koje se odnosi na propasl egipatskog faraona kao rezultat njegovog ponosa i megalomanije. Sa psiholoike tačke gledišta, ambis simbolizuje silazak u tamne dubine uma (kao što u grčkoj mitologiji postoji silazak u podzemni svet). Ovo se može posmatrati i kao snažna depresija koja zapljuskuje um. ili kao poseta „tamnim" predelima uma, što je čin koji sadrži izuzetan potencijal za jačanje one osobe koja se trgne iz depresije i nadvlada je. U tom smislu, ambis služi kao veoma značajno „mesto inicijacije" za neustrašivog čoveka koji se u njega spušta u nameri da istraži mračne tajne uma, i izlazi iz njega ojačan i obdaren dubokim razumevanjem. To znači kao da je ponovo roden nakon svog boravka u ulrobi zemlje. Nalaziti se u menialnom ponoru poredi se i sa situacijom kada je čovek skriven od božjih očiju i lišen božanske milosti, pre svega da bi ga to nateralo da stekne izvesno razumevanje, ili da iskuša svoju veru. U tom smislu se reč „ambis" koristi u priči o Joni, koji je tri dana i tri noći proveo u stomaku kita (Knjiga proioka Jone, 3:3-9).
Blato
Blato predstavlja zemlju koja prihvata u sebe, zemlju koju je oplodila voda, izvor i potencijal za plodnost i rast. Ono je jedinstvo potpu no prihvaiajučeg principa (zemlje) i vode, koja označava princip kreia nja i preobražavanja. Pošto je zajednica dva ženska elementa, koja sjedinjuje prihvatanje i oplođavanje, blato se smatra kolevkom prirodnih procesa i izvorom za razvoj životnih oblika. Zemlja čini osnovu za razvoj i obezbeduje potrebnu stabilnost, a voda čini pokret i metamorfozu koje su pratioci prvobitnog razvoja. Blato takođe predstavlja i nesvesnu
Sve o simbolima
• 307
«obu kojoj je potrebno „oplođenje” i „podvrgavanje procesu" da bi donosila ploda,
Dan Dan se dovodi u vezu sa muškim, akiivnim aspektom, sa onim Sto je otvorenog karaktera i vidljivo, Jto je svetlo, što je na površini, kao I sa svešću. Označava aktivnost, jarku svetlost, rad, organizaciju, budenje i život, pošto se po mnogim vetovanjima noćni san smatra trenutkom kada duša napušta telo. U jevrejskoj tradiciji, na primer, dan poiinje sa ..Hvala ti" molitvom kojom se čovek zahvaljuje što mu se duit vratila u telo posle noćnog sna, tokom kojeg je boravio kod Gospoda da bi mu položio račune. U kabali, dnevna svetlost označava primanje da bi se davalo, kao i sedam nižih sfera.
Dim Dim je antiteza blatu, jer blato kombinuje elemente zemlje i vode, dok dim reaguje na elemente vatre i vazduha. Postoje tradicije koje dimu pripisuju blagorodnu moć i sposobnost da istera zle duhove koji spopadaju Ijude. životinje ili biljke. Lečenje dimom je uobičajena tradicija medu Beduinima. „Čist" dim. od odgovarajućeg drveta, koristi se za lečenje boljki vida, izbacivanje sluzi da bi se očistio organizam, i slično. U Bibliji dim simbolizuje božanski bes i ncstajanic iK'ivijaiclja i pokvarenih. Medutim, stub dima ukazuje na božiinsko uinicivanjc i voditvo. U hrišćanstvu dim simbolizuje i kratkocu iivota i mšiinu slave. ponosa i Ijutnje. Stub dima koji se diže iz dimniah ili niviiia na km vu hrama, simbolizuje axis mundi (osu svctal. pui In'ksiva. <>su viciik'
308*
Endru T. Kamings
na i prostora ka većnom i neograničenom. Takode simbolizuje i moliivu koja se diie u nebo, poziv duhovnom ili boianskom entiletu da učcstvuje u obredu ili obrati pažnju na molitve. Moie označavati i uzdizanje duSe na nebo, proćišćene vatrom. Stub dima je simbol koji se povezuje sa simbolikom kontrasta izmedu doline i planine, to jest odnosa izmedu neba i zemlje, predstavljajući stazu kojom se kroz vatru prolazi do spasa. Prema alhemifani Diaberu, dim predstavlja dušu koja napuSta telo.
Dolina U simbolici pejzaia smatra se da se zbog svog niskog poloiaja dolina nalazi na nivou mora, i zbog toga predstavlja prirodnu oblast za razvoj čitavog stvaranja i materijalnog napretka ostvarenog u fizičkom svetu. Njena plodnost je kontrast prirodi pustinje (simbola mesta pročišćenja), okeana i planine (koja predstavlja iivot proveden u posmatranju, samoći i intelektualnom prosvetljenju). Dolina je simbol samog života i smatra se prostorom pastira i sveštenika. Osim toga što je simbol iivota i plodnosti, ona je i simbol zaStićenog ienskog aspekta i rada na tlu. U kineskoj simbolici dolina je jin, mraćno, senovito stanje. kao suprotnost sunčanoj planini, koja je jang. Kao što je već rečeno. dolina je suprotnost planini jer ukazuje na mesto materijalnog razvoja. dok je planina mesto duhovnog razvoja. Njili dve zajedno odnose se kao ono niie suprotstavljeno onom višem.
Duga Duga poseduje veoma snainu, pozitivnu simboliku i to je tako još od antičkih vremena. Simbol je susreta izmedu neba i zemlje, zaveta
__________________________________ •3 0 9
^
Ivneđu viših i nižih bida, mire i smircnosti nakon jakog naleta kiSe | t je simbol nevolje i tegoba. Duga je simbol stanja svesti koja se jedH od drugih razlikuju onako kao Sto se boje u dugi razlikuju jedna od drugc. Ona je i opšte prihvaćeni simbol jedinstva - različite boje repreHntuju mnoštvo i različitosti u materijalnom svetu koje su ujedinjene f jedan entitet. Ona je mosl izmedu sveta i rajskoga vrta. r U indijanskoj kulturi, kao i u Africi i Francuskoj, povezuju je sa Hbeskom zmijom koja gasi žed u moni. Indijanci su dugu videli kao l iMtve ka nebu. „Ratnici duge", prema njihovom starom praročanstvu, [ apasiće svet od uništenja do kojeg dovode Ijudska bića svojim materiI Jlllstičkim težnjama i svojim nadobudnim stavom prema majci zemlji i t Hjenoj deci - životinjama, biljkama i drugim Ijudima. Pošto ideja duge takode sadiži i ideju o jedinstvu različitosti, jer je I lutavljena od svih boja spektra ujedinjenih u jedan skladan entitet, ona f poscduje simboliku apsolutnog mira i prihvatanja. U budizmu duga [ 'predstavlja najviši stupanj koji se može dostići u samsari, a koji pret; hodi jasnoj svetlosti nirvane. U hrišćanstvu je simbol božanskog oprollaja čoveku. U grčko-rimskoj kulturi duga je znak koji je Zevs na nebu urezao Ijudima da bi ga pamtili.
Godiinja doba Godišnja doba simbolizuju poredak, normalnosi (praćenje puteva prirode), cikličnost prirode, i čeliri doba u životu čoveka. Godišnja doba su predslavljena životinjama - proleće predsiavlja ovca, lciu zniaj, jesen divlji zec a zimu daždevnjak. Grci su godišnja doba prika/.ivali u vidu čeliri žene: proleće je predstavljala žena koja na glavi iium vcnčič
310
Endru T. Kamings
golog drveća. Znaci Zodijaka vezuju se za različita godišnja doba. Ovan, Bik i Blizanci se vezuju za proleće; Rak, Lav i Devica za leto; Vaga. Škotpija i Strelac za jesen. a Jarac, Vodolija i Ribe za zimu. U kineskoj tradiciji, godišnja doba su predstavljena cvećem - proleće predstavljaju cvet trešnje, breskve i badema. Letu pripadaju lotos i božur; jesen predstavljaju crveni javor i hrizantema; zimu cvet šljive. bambus i bor. U psihologiji, na koju utiče opšta simbolika godišnjih doba ali i ona na nju, proleće je simbol početka, cvetanja, obnove, novog života i novog poglavlja u životu. Stoga je prvi znak u astrologiji vezan za početak proleća (Ovan), kao što i u Bibliji prolećni mesec nisan simbolizuje novi početak. Ovo važi i za mnoge dmge kulture. Leto simbolizuje prikupljanje žetve, kraj, uvenućc, odmor nakon aktivnog proleća, vrućinu i suvoću. Jesen je meduperiod povlačenja u sebe, razmišljanja, transformacije, otresanja starog. Zima simbolizuje hladnoću, smrzavanje, zaustavljanje, spavanje i smit, ali u relativno toplim krajevima, ona je simbol moćne plodnosti zbog kiše koju donosi.
Grom i munja U antička vremena, grom i munja su se dovodili u vezu sa bogovima neba. Grom se smatrao glasom nebeskog božanstva, a munja nje- j govim onižjem, koje je uništavalo veliku zmiju i duhovne neprijatelje. i Time se grom i munja vezuju i za nebeski gnev. Zbog bučnog i obično neočekivanog pojavljivanja grmljavine, a i stoga što su simboli snage. postali su i simbol madioničara - simbol koji je primenjivan u praksi stotinama godina u opsenarskim predstavama. Grom i munja su ovozemaljske imitacije ćarobnjaka i madioničara. Medutim, koristili su se i kao simboli monarha. Grom se vezuje za Mesečeve mene. Njegov zvuk se poredi sa ri* kom bika, i donosi plodonosnu kišu. Zbog toga se povezuje sa plodn®
{ j ] ! : ] |
Sve o simbolima sću, uz vodu koja sa neba pada na zemlju i oplodava je. Kiša koja stiže sa gromom ima moc'ne atribute plodnosti i zato je izuzetno blagotvoma. Simboli groma, koji se pripisuju svim nebeskim božaostvima jesu čekić, bubanj, munjevita sekira, rika bika i hrast. Grmljavina se predstavlja i zmajem, spiralom i biserom koji gori. Bogovi groma obično imaju crvenu kosu. U indijanskoj kulturi, gromovita ptica je univerzalni duh, tvorac, strahovite moci prirode, dinamična moć neba, a vezuju je i za uništavajuću moć rata. Pas, zmija i svinja su gromovite životinje i donosioci kiše. Munja se smatra nebeskom vatrom, kao aktivna, zastrašujuća i dinamična sila. Božanske munje se smatraju najvišom stvaralačkom moći. Takode se povezuju i sa izlaskom sunca i prosvetljenjem. Zbog ove dve karakteristike, munja se pripisuje prvom znaku Zodijaka, Ovnu, prolećnom principu i prvom stadijumu svakog ciklusa. Munja simbolizuje i svetu zajednicu između boga neba i boginje zemlje koja je prima u sebe. Atribut je svih kovačkih božanstava, kao što su Tor, Hefest i Vulkan. Munja se smatra simbolom suvereniteta. Krilata munja označava moć i brzinu. U mnogim religijama se smatra da je uzvišeni bog skriven od Ijudskih očiju, a munja bi onda bila otkrovenje logosa koji probija tamu, otkrovenje božanske strahovite moći u jednom jedinom brzom blesku. Munja predstavlja i dejstvo viših bića na niža. U tibetanskom budizmu, vadžra, tibetanski simbol i za munju (grom) i za dijamant, u vezi je sa simbolikom ose sveta. Kineski Ju-ji i japanski Noj su takode munja ili dijamant, ono čvrsto što predstavlja nebesku moć budističke doktrine. Takođe znače uzvišenu istinu i prosvetljenje. „Gromoviti točak darme" je rasejavanje nauka o slobodi svim živim bićima. U kineskoj simbolici, bog groma, Lei-Kung, predstavljen je kao zastrašujući čovek plavog tela sa krilima i kandžama. Njegovi atributi su drveni čekić, bubanj i dleto. U hinduizmu, vadžra je munja Indre i Krišne. Munja se smatra i pogledom iz trećeg oka Šive, uništitelja svih fizičkih formi. On označava nebesku silu, kosmičko znanje i
312 •
Endru T. Kamings
prosvctljcnje, ali kao i sama munja, on ubija i stvara u isto vreme, i zato predstavlja sile i stvaranja i uništenja. Boianstva groma u Japanu predstavljaju nebeski grom i „niži” grom, tj. vulkan koji radi ispod površine zemlje. Božanstvo grmljavine je Kami-Nari, a bogovi groma se povezuju sa lestvama kao alatkom koje spaja nebo i zemlju. Munje okružuju glavu boianstva saosećanja, Ajizen-Miju, i on ih drži u svojim mkama. On ilt koristi da bi pokorio zle strasti i požude. U staroj grfko-rimskoj kulturi, Zevsove, odnosno Jupiterove munje simbolizuju priliku, sudbinu i božansko providenje - one sile koje oblikuju budućnost. Kao bogovi neba, oni šalju munje koje mogu biti njihovo onižje, ali i personifikacija samoga boga. Munja se smatra i „nebeskom sekirom” kiklopa. Bronti predstavljaju grom a Argi munju. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, Tor je božanstvo groma a Donar božanstvo oluje. U sumerskoj i semitskoj, Adad, bog oluje, jaše na ledima bika i drži munje. Marduk takode drži munje u nikama. Po vavilonskom verovanju, grom je povezan sa bikom.
Izvor Izvor predstavlja vode života i izvorište. U mnogim mitologijama i narodnim pričama pojavljuje se kao činilac koji podstiče ili obnavlja život, i daruje mladost ili večni život. Pošto se pojavljuje iz zemlje ili kroz kamenje i stene, predstavlja vitalnu snagu koja iz dubina teče nagore. Za razliku od reka i mora, izvor nije ni divalj ni olujan i nema urođene opasnosti, ali uprkos svom skromnom a ponekad čak siromašnom toku, on savladava sve što mu stoji na putu. U jevrejskoj tradiciji, „bujni” izvor označava učenjaka čije intelektualne snage potiču iz njegovog unutrašnjeg kreativnog bića, kao suprotnost „gipsanoj cistemi” , čije sposobnosti učenja potiču iz onoga što uspe da uskladišti u svoju memoriju. Ova simbolika se vezuje i za četiri raj-
Sve o simbolima ske reke koje izviru ispod drveta života, iz prvobitnog izvora, Sto objalnjava mistifnu simboliku primanja znanja, mudrosti, obnovljenog iivota, duhovnog okrepljenja i besmrtnosti iz začaranog izvora. Jung predstavu duše u izvoni vidi kao izvorište unutraSnjeg iivota i duhovne energije. Izvori, ili voda koja teče iz usta, simbolizuju moč govora i reči, kao i usmeravanje i okrepljenje. Izvori svetlosti simbolizuju vodu i svetlost koje teku iz istog izvora. Zapečaćeni izvor je simbol i opis devičanstva, prema „Pesmi nad pesmama".
Jezero Jezero predstavlja vlagu, ienski princip. U egipatskim hijeroglifima, grafički znak koji opisuje jezero izraiava misteriju i okultno. U hramu boga Amona u Kamaku, postojalo je veštačko jezero koje je predstavljalo „donje vode” prvobitne tvari. Određenih dana u godini, gnipe sveštenica bi čamcima prelazile jezero, prikazujući „nočni prolazak” sunca. Prema ovom verovanju, sunce je tokom noci prelazilo preko podzemnog jezera, u nameri da se vrati i ponovo ujutru pojavt. Irci i Britanci su verovali da zemlja mrtvih leii na dnu jezera ili okeana. Prema simbolici rasta, sve što je nisko poloiajem ili rastom jeste niske duhovnosti, i ima negativne i razarajuće osobine. Pošto je simbolika jezera blisko vezana uz simboliku dubina, odnosno ambisa, ono se vezuje za negativne aspekte prikazane u legendama i narodnim pričama, u kojima vodena čudovišta prebivaju na jezerskom dnu. Sa druge strane, pošto je ienski simbol, jezero je i prebivalište predivnih ienskih stvorenja kao što je Gospa od Jezera. Zbog svoje glatke površine koja reflektuje sve oko i iznad sebe, jezero se vezuje i za simboliku ogledala, i stoga poseduje simboliku introspekcije, svcsnosti i otkrića. II ki neskoj filozofiji, jezero je sedma kuća medu osam irigraiiui pakti.i ( im>
314 *
Endru T. Kamings
oznafava mudrost i olvorenosl za nove ideje, slvaranje, kreativnosl i decu, asimilaciju i pasivnosl kao i fizički vid organa čula: ukusa, dodira. mirisa, vida i sluha. Njegova sirana sveta je zapad, vezuje se za jesen i belu boju.
Kiia Kiša je povezana sa simbolikom vode, tečnošču koja spaja bezoblično i čvrsto, oblikovanu tvar. KiSa koja pada na tlo simbol je boianskog blagoslova, obilja, plodnosti i oplodavanja - i u fizičkom i u duhovnom smislu, jer odozgo pada na zemlju. na materiju, na čoveka. Stoga je i simbol duhovnog otkrovenja i božanskog uticaja. Kao božji blagoslov, kiša je uglavnom cenjena zbog svog doprinosa životnosti, jer čovekov život zavisi od nje. Štaviše, simbol je duhovnog i flzičkog očišćenja. Povezana je i sa simbolikom sunčevih zraka i svetlosti.
Led Led ne predstavlja samo rigidnost i hladnoču nego i nestabilnost, budući da se topi (simbolično, ovo ilustruje izreka „zapisano u ledu"). Kada se odnosi na Ijude, led označava hladno srce, srce od leda, hladnoću i nedostatak Ijubavi. Topljenje leda je omekšavanje tvrdog srca. Kada se odnosi na srce, koje simbolizuje osećanja i emocionalnu otvorenost, led je simbol barijera medu ljudima. Izrazi koji u svakodne\ nom govoru opisuju ovu simboliku, „probiti led” i „otopiti atmosfem' potiču i iz široko prihvaćenog značenja vode kao simbola komunikaci je, kretanja i dinamike, dok je led voda u obliku u kojem se te karak teristike gube. Voda simbolizuje i komunikaciju između zvaničnog i ne zvaničnog, prolaz izmedu različitih ciklusa koji su takode povezani sa
Sve o simbolima
•
315
idejom plodnosli i materijalnog napreika. dok led predstavlja zausiavljanje dinamikc i krelanja. Led zapravo koči osobine vode od koje je nastao. Voda je simbol emocija i nesvesnog, a led je simbol kmte linije koja deli svesno od nesvesnog i zaleđenih emocija.
Magla Magla označava nesigumosl i zbunjenosi, nedoslalak jasnoće. stanje luianja i pravljenja grešaka, leškodu da se razluči i prepozna pravi put kao i neapsolut. Ona predstavlja kombinaciju elemenata vode i vazduha i zamućenost obrisa svakog aspekta koji učestvuje u stupnjevima razvojnog procesa. „Vatrena magla" je stanje u kosmičkom životu koje sledi nakon stanja haosa i ujedinjuje tri prethodna elementa da bi se dobila zemlja: vatru, vodu i vazduh. Ova simbolika magle koristila se u mističkim religijama u obredima inicijacije. Duša treba da prode kroz lamu, zbunjenost i nedostatak jasnoće u magli, ka jasnom i sjajnom svetlu prosvetljenja. Prolaz kroz maglu je stanje „pozitivne” nesigumosti koja sledi za haosom. Nemoguće je odnositi se prema prethodnoj realnosti na stari način, upravo zbog ove magle. Medutim, zbog toga što je nestabilna, pokretna i prolazna, magla će se u nekom trenutku zasigumo razići i nova „zemlja” , nova i više prosvetljena realnosl biće otkrivena. Magla služi kao faktor odlaganja. ali ne i blokiranja. Odlaganje koje ona stvara izaziva uvid u sebe samoga, pošto spoljašnjost nije ni jasna ni razumljiva. Ova introspekcija i njeni rezultati imaju dirckian uticaj na razilaženje magle. Pročišćenje elemcnta vode može biti čin čoveka, dok je pročišćenje elementa vazduha čin viših bića koja K usaglašavaju sa delovanjem nižih.
316 •
Endru T. Kamings
Ntbo Nebo Je simbol beskonačnosti, visina, uzviSenosti, kao i nebesa u duhovnom i icligijskom značenju. Simbol je univerzalnog ponctka, carstva blafcnstva, piebivališta pravednika i božanstava sunca i neba. Bogovi neba su uglavnom oni koji poseduju sve znanje i imaju isključivu kontrolu nad univerzumom. Oni predslavljaju kosmički ritam i smatraju se čuvarima zakona i poretka kosmosa. U matrijarhatskim društvima, nebeska božanstva su uglavnom ženskog roda. Ponekad je božanstvo neba aseksualno. U kineskoj tradiciji nebo je Sesti trigram pakua nazvan Čien. On je u največoj meri muški (jang) trigram od svih ostalih, označavajuči moć, samouverenost i pmsvetljenost, oca, filantropiju, otvorena vrata za prijatelje koji pružaju podršku, bezuslovno davanje i želju da se primi da bi se dalo. Trigram neba pripada elementu metala (veličanstvenost) i severozapadu, i ukazuje na ono 5to se dešava^van kučnih zidova, kao što su putovanja ili neka spoljna sila koja dolazi čoveku u pomoč, kao što je odani kolega, učitelj, ili sama vera.
Noć Noč se povezuje sa ženskim, pasivnim, podsvesnim aspektom. Kao i voda, i noč je simbol plodnosti i potencijala. Noč predstavlja nedostatak znanja neposrtdno pre otkrovenja, spoznaje, nastupajuče zore. Zbunjenost i nedostatak znanja su neophodni zarad istinskog otkrovenja. U simbolizmu, noc' se povezuje sa smrču i cmom bojom. Takođe se poistovečuje sa neprosvetljenim stanjem materijalnog života iz kojeg se čovek može izdići snagom svoje duhovnosti. U suprotnom, ako ostane slab, dopustiče tami da ostane u njemu i vlada njime. U kabali, noč simbolizuje svetlo koje prima za sebe, tj. prve tri sfere, dok dan predstavlja svetlost koja prima da bi davala (sedam nižih sfera).
Sve o simholima
• 317
ONak Oblak ima dvostniku simboliku. Prva polazi od ideje maglovitosti, kao simbola koji povezuje materijalni svet oblika sa amorfnim, a druga od ideje plodnosti, pošto oblak donosi kiSu. Kao takav, oblak označava ne samo fiziiku plodnost nego i duhovnu (s obzirom da je povezan sa simbolikom neba i vazduha). Crn ili taman oblak iznad glave neke osobe uglavnom se tumači kao znak nekakvog „prokletstva” ili nekog negativnog osećanja. Prema jevrejskom misticizmu, postoji zao duh (negativna energetska snaga) koji se naziva „veliki oblak” , i to je zao duh tuge.
Okean, more Dve suštinske karakteristike okeana, osim njegove veličine, jesu neprekidno kretanje i amorfnost njegove mase. Stoga okean predstavlja dinamične sile i prelazna stanja izmedu stabilnog i bezobličnog (vazduh, gas). Okean označava mešanje, nedostatak individualnosti i univerzalni život naspram jedinstvenosti. Smatra se izvorom obnavljanja života. Predstavlja zbir svih postojećih mogućnosti na jednoj egzistencijalnoj ravni, ono podsvesno, primalno i haotično, i u negativnom i u pozitivnom smislu. To je razlog što u okeanu borave mnoga mitološka bića koja se pojavljuju iz vode (upravo kao iz podsvesnog kod ljudi). Poistovećuje se sa kolektivnim i individualnim nesvesnim. a njegova olujna ili mima kretanja odražavaju stanja u individualnom ili kolektivnom umu. Simbol je praiskonskih voda, haosa, amorfnosti, materijalne egzistencije, promene i stalnog kretanja, potencijala za sve što postoji, kao i Velike majke. Nadalje, on predstavlja more života koje se mora preći. U hinduizmu, kosmički okean predstavlja Višnua koji spava na
Endru T. Kamings sklupćunoj zmiji na vodama okeana. U islamu, okean simbolizuje večnu boiansku mudrost. Dva mora, jedno slatkovodno i sveie, drugo slano i gorko, simbolizuju gomje i donje vode, nebo i zemlju koji su u početku bili jedno, kao i dve vrste mudrosti - slatku i svežu, koja je ezoterijska, i slanu, koja je egzoterijska. U sumerskoj i semitskoj kulturi, okean, kao praiskonska voda, takode se povezuje sa večnim znanjem. Svi oblici života potekli su od slatkih voda - Apsu, i slanih voda - Tiamat, koji simbolizuju snagu vode, slepu silu haosa i ženski princip.
Oluja Uprkos svojim rašilačkim svojstvima, oluja je u antičkim kulturama imala pozitivnu simboliku. Označavala je prirodne sile koje predstavljaju moč božanstva, manifestovanu u materijalnom svetu celovitim pogledom na svakoga. Pozitivno značenje oluje, kao simbola stvaralačke snage koja donosi kišne oblake i plodonosnu kišu, potiče upravo od kiše tokom ili nakon njenog trajanja. Grom je glas olujnog božanstva, a munja donosi plodnost i prosvetljenje.
Ostrvo Sa jedne strane, ostrvo simbolizuje usamljenost i samoču, daleko do Ijudskog okruženja. Sa dnige, predstavlja pribežište i mimu luku od haosa mora. Jung primenjuje ovu simboliku na svet uma i vidi ostrvo kao luku usred mora podsvesnog i kao sintezu svesnosti i volje.
Svt o simbolima Ptiina Pećina simbolizuje povlačenje u seb«, introspekciju, uzmicanje i povlaćenje u cilju naknadnog izlaženja i razvijanja. U tom smislu pećina je imala važnu ulogu u obredima inicijacije kao i u narodnim pričama. Osim Sto je mesto za analizu ličnosti, pećina je i mesto susreta božanskog i Ijudskog. Ovo je i motlv priče o Simeonu Ben Džoiui i njegovom sinu Elajzi, koji su mnoge od svojih duhovnih ponika primili u pećini gde su živeli sedam godina (i još dodatnih dvanaest meseci). Ptećina predstavlja Ijudsko srce jer je povezana sa simbolikom centra, i analogna je mentalnim procesima kroz koje Ijudi prolaze. U vezi je i sa simbolikom materice, pošto se nalazi u dubinama zemlje. Stoga predstavlja rodenje i ponovno rodenje u mentalnim i duhovnim sferama. Trebalo bi da imamo u vidu da su u antička vremena pcćine korišćene i za pogrebe i za obredna „druga rodenja” . Zbog samih svojstava zemlje, kao i zbog toga Sto su rodenje i materica povezane sa njom, pećina ima ženske karakteristike.
Pesak Pesak predstavlja nestabilnost, prolaznost i mnoštvo. U islamu simbolizuje čistotu jer se koristi za ritualno pranje i pročišćenje onda kada voda nije dostupna.
Planina Simbolika planine potiče od njenih karakteristika - visine, vcrtikalnst (oštrine padina), mase i oblika. Zbog visine planma Minholiziije unutrašnje duhovno izdizanje, koje se uglavnom posti/c tniilnin. »Ivlo-
320•
Endru T. Kamings
fenim mučnim usponom do vrha, što je i simbolično značenje hodočaiča na svctu planinu. Planina predstavlja vezu između viiih i niiih biča, izmedu neba i zemlje. Planinski vrh dodiruje nebo i okruien je oblacima, te je simbol mesta gde čovek može doči u dodir sa boianstvima, ili mesta na koje se spušta boianski duh ili duhovno prosvetljenje osobe. To je prisutno u mnogim legendama i pričama o duhovnom prosvetijenju i otkrovenjima. Vertikalnost je planinu učinila simbolom ose sveta, a anatomski je slična kičmenom stubu. Zbog svoje velike mase i dimenzija, planina je, naročito u Kini, simbol veličine i veličanstvenosti. U Kini se ove karakteristike pripisuju cani. U pakua trigramima, planina je osmi trigram, i izražava znanje i posmatranje. Predstavlja inteligenciju. pažnju, predah i unutrašnje poznavanje. Vezuje se za severoistok, za tirkiznu, tamnoplavu i zelenu boju, i vremeine mudrace koji se povlače u samoču planine. Planine sa više vrhova uglavnom odgovaraju broju dva, dualnosti i simbolici Blizanaca.
Plima i oseka Plima i oseka su simbol reciprociteta, ravnoteie izmedu ospoljavanja i uvida u sebe, i odlaska sa kosmičkog nivoa i vračanja na njega. Takođe simbolizuju i mogučnost, priliku. Plima i oseka se vezuju za odlazak duše sa ovoga sveta nakon smrti. Postojalo je verovanje da duša odlazi tokom oseke.
Polumesec Polumesec je simbol Velike majke, luname kraljice neba, nebeske device, i predstavlja sve mesečeve boginje. On je očigledan ženski sim-
Sve o simbolima M koji predstavlja ienski princip, ono pasivno, kao i stvari koje su povezan« sa vodom i morem. S obzirom da je on jedan od pojavnih oblika meseca, simbol je sveia fenomena (dakle ovog sveta) i sveta promena. Promenljive faze meseca simbolizuju promene koje se dešavaju na ovom svetu. Polumesec je brod koji jedri po tamnom noćnom nebu. Sunčev disk zajedno sa polumesecom ili izmedu kravljih rogova (rogovi krave ili bika označavaju polumesec zbog svog oblika), simbolizuju jedinstvo, dva u jednom, vezu izmedu božanstva meseca i božanstva sunca, i sveti brak nebeskog para. U staroegipatskoj kulturi, polumesec je simbol Izide, kraljice neba, i Hator u obličju krave sa sunčevim diskom izmedu rogova. U hinduizmu, polumesec predstavlja novomđenče, brc. i enmzijastičan rast, Solju ispunjenu napitkom večnog života. Kada se pojavljuje u Šivinoj kosi, predstavlja bika Nandija. U keltskoj kulturi, jedan ili dva polumeseca, leđima okrenuta jedan drugom, označavaju večni život. U hriščanstvu, polumesec je simbol Bogorodice kao kraljice nebesa. U srednjovekovnoj simbolici i zapadnom svetu, polumesec sa zvezdom predstavlja rajski vrt. Sam polumesec je simbol Vizantije, islama i Turske. U islamu, polumesec sa zvezdom označava božanstvo i suverenitet. U mavarskoj kulturi, označava svetlost u tami. U sumerskoj, simbol je mesečevog božanstva Sina.
Polje Polje simbolizuje majku zemlju, onu koja gaji i veliku hraniteljku. U raznim kulturama ova simbolika je proširena na sliku žene koja čeka na muškarčevo seme kao dar buduće žetve. Prema hinduizmu, ,,žena je polje, muškarac je seme". Gotovo istovetna izreka postoji u islamu - ..Žene su polje."
322 •
Endru T. Kamings
Pustinja Pustinja ima ambivaientnu simboliku budući da je to prazno i bez vodno mesto. Sa jedne strane. pustinja predstavlja prazninu (fizičku i emotivnu), usamljenost i napuštenost a sa dsruge strane ona je simbol mesta gde se primaju uzvišena proročanstva i vesti jer je usled nedostatka vode najapstraktniji pejzaž pa emocije ne ometaju onoga koji poniku prima. Primalac je stoga slobodan da se poveže sa porukom koja seže izvan mentalnog nivoa.
Reka Reka predstavlja stvaralačku snagu i vremena i vode. Kao vodena stvaralačka snaga, ona čini simbol plodnosti. Kada je povezana sa vremenom. simbolizuje protok života. tako da se vezuje i za tok fizičkog života i za gubitak. U obredima inicijacije i prelaza iz jednog stanja svesti u drugo, često se koristi prelazak sa jedne obale na drugu, kao da se prelazi reka života ili smrti. Neki teoretičari vide mističnu simboliku u imenu Ivri (Jevrejin - od jevrejskog glagola avar) koje je dato Avramu, a koji je prcšao iz jednog stanja svesti u dnigo (odnosno prešao preko reke).
Rosa Rosa simbolizuje svetlost zore, blagoslov (pre svega duhovni, ali i fizički) i duhovno okrepljenje. Pošto dolazi sa neba, sveta je po prirodi. a pošto je jedan od simbola nastupajuće zore, simbolizuje lagano i blagosloveno duhovno budenje.
Sve
o simbolima
Senka Senka predstavlja negativan princip nasuprot pozitivnom principu tunca. Koristi se u različitim ceremonijama. a razne kultuie smatraju da poseduje mističnu jedinstvenost koja zapravo predstavlja um ili osobu. Slično značenje joj se pripisuje u magiji; važan je način na koji pada nečija senka, jer se iz toga izvlače različiti zaključci. Jung senku koristi kao naziv za primitivnu i instinktivnu stranu čoveka.
Sneg Sneg ne predstavlja samo fizičku hladnoću nego i duhovnu i mentalnu. Topljenje snega predstavlja otopljavanje hladnog srca. U Evropi, pahuljica sa druge strane označava čistotu, belinu, skrušenost i nadu. U hrišćanstvu je simbol Bogorodice. U Bibliji je simbol čistote i nevinosti naspram greha i zločina.
Stena Stena predstavlja stabilnost, trajnost, bezbednost, knitost, pouzdanost, hladnocu i tvrdoću. „Živa stena” je čovekovo iskonsko ja. Dvojne stene su nebeska kapija ka dmgoj dimenziji. U hrišćanstvu, voda koja teče iz stene predstavlja vodu krštenja i spasa. Simbol apostola Petra je stena. Isus se poredi sa stenom iz koje izvire voda života. U Bibliji, izazivanje žive vode iz suve stene tako što joj se govori, znak je božanske moći, a pošto Mojsije nije poslušao božju naredbu da se obrad steni, nego ju je umesto toga udario svojim štapom, bog ga je kaznio zabranom da stupi u Obećanu zemlju. Slična priča postoji u grčkoj mitologiji. Kada su započeli izgradnju Atine. dva božanstva, Apo-
324 •
Endru T. Kamings
lon i Atina, žclcla su da budu njeni zaStitnici. U takmičcnju čudesima koje su priredili, Apolon je učinio da iz stene poteče slana voda. Stena predstavlja i moč, skloniSte. U mitraizmu, Mitra st rodio iz stene. U kineskoj simbolici, stena je simbol trajnosti, snage, čvrstine, stabilnosti i poštenja. Kao i kamen, stena se u mnogim kulturama smatra prebivaliitem boga. Prema kavkaskoj tradiciji, „svet je na početku bio prekriven vodom, a Veliki Tvorac življaše u steni.”
Sumrak Praskozorje i večemji sumrak simboli su neizvesnosti, ambivalentnosti, dihotomije, prelaska sa jednog stanja na drugo, linije koja istovremeno sjedinjuje i razdvaja par suprotnosti. Sumrak simbolizuje i svetlost zalazec'eg sunca, uz svu simboliku koja ide uz ideju sunčevog zalaska. Polusvetlost se karakteriše nedostatkom deflnisanosti i dvojnošću. i zbog toga se vezuje za simboliku širenja i prostora Obešenog Čoveka (karta u taroku) ili bilo kog predmeta koji visi izmedu neba i zemlje. Sumrak i osvit su i simboli praga, zato ito je područje prelaza izmedu dva stanja. Večernji sumrak se vezuje za zapad, označava mesto smrti, s obzi rom da mesto i vreme zalaska sunca ukazuju na kraj jednog ciklus;i (znak Riba u Zodijaku) i početak drugog. Prcma legendi, kralj Artur jc smrtno ranjen na zapadu, gde ga je lečila vila Morgana, čije ime dola zi od reči morgen - „sutra" ili ,jutro“ . Prema indijskoj legendi, Indr.i se zakleo demonu Namuzi da ga neče pokidati na komade ni tokom da na ni tokom noči - i zato ga je ubio u osvit. U jevrejskoj tradiciji. vrc me sumraka i praskozorja je mistično vreme izmedu dva sunca. Sa lia lačkog stanovišta, ovo doba zahteva posebnu pažnju, jer je polazni mnutak jednog dana i početak novog. Neki ljudi ovo vrcme uočavaju pojavljivanjem dve zvezde.
Sve o simbolima Šuma Simbolika šume je Siroko rasproslranjena i pojavljuje se u mnogim narodnim pričama. Vezuje se za žensku simboliku i Veliku majku, a uobičajeni je simbol i za podsvesno. Zbog toga šuma prestavlja mesto na koje se Ijudi povlače da bi doživeli prosvetljenje, ponovno rodenje i inicijaciju. Šuma je i simbol mesta koje je slobodno, oslobodeno od ograničenja nametnutih zakonima i obavezama koje postoje u „uredenom” i jasno određenom urbanom životu. Ona je §irom otvorena, kao i sve što je nepoznato, i kao takva u sebi sadrži opasnosti ali i mogućnosti za razvoj. U njoj je moguće izgubiti se, kao i u nepoznatom, ali i naći istinskog sebe i metasebe, duboku duhovnost koja je oslobodena od zakona materijalnog sveta. Danas je šuma simbol svega što je dijametralno suprotno gradskom životu - pritisku, nasilju, nemiru, težnji ka materijalnoj udobnosti, i strahu od nedefinisanih stvari. Ući u šumu označava hrabrost potrebnu čoveku koji se duhovno razvija da bi otkrio egzistencijalnu istinu. U dmidskoj tradiciji, u saglasnosti sa ženskom simbolikom šume, šuma je lunčeva nevesta. Kada se čovek zbliži sa šumom, nastaje veza izmedu nižih bića u svom slobodnom i zemaljskom stanju, i viših bića, ona koji je moguća na mestu gde čovekovi zakoni niti prevladavaju niti ograničavaju. Šuma u sebi sadrži tajne prirode i prastaro znanje, i postoji verovanje da drveće u šumi komunicira izmedu sebe, kao i sa ostalim članovima kraljevstva prirode. Drveće je svesno onoga što se dešava u tvetu i obaveštava osobu koja je povezana sa njima o tim tajnama i tom znanju. Šuma predstavlja spiritualni svet u koji duhovno hrabra onoba mora ući ne bi li otkrila značenje. Za Aboridžine šuma predstavlja mesto inicijacije, kraljevstvo senki, prolaz. U sumerskoj i semitskoj kulturi, šuma je boravište duhova, a Indijci osobu koja živi u šumi smatraju čovekom koji je odbacio materijalne spone i iluzije, i koji je „umro” za ovaj svet, a zapravo živi život pnipunc duhovnosti.
326 •
Endru T. Kamings
Tlo, zemija Zemlja simbolizuje Veliku majku (majku zemlju), element koji hrani i prima plodnost, ono materijalno i ono Sto se koriSćenjem iscrpljuje. Majka zemlja je univerzalni arhetip plodnosti, stvaranja i postojanja. Ona je u većini kultura ženski simbol, predstavlja izvor čovekovog fizičkog tela i elemenat koji hrani (i pokreče) fizičke i materijalne slojeve u čoveku. U simbolici neba i zemlje, zemlja je simbol materije a nebo duha. U indijanskoj kulturi, zemlja je majka. Loža zemunica je kosmički centar. Kružna površina njenog poda predstavlja zemlju, ovalni krov nebo a četiri stupca simbolizuju zvezde i četiri vetra. odnosno nebeska duha. U keltskoj kulturi, tlo označava kvarljivo telo, a so besmrtni duh. Kelti su imali običaj da stavljaju šaku zemlje na grudi umrle osobe. U kineskoj simbolici, zemlja označava ženski princip, jin, koji se predstavlja kvadratom, žuto-braon bojom, slatkim ukusom i leopardom. Smatra se bazom, središtem, srcem delovanja svih elemenata i posrednikom izmedu njih, sa ciljem da ih sve uravnoteži. Povezuje se sa krajem četiri godišnja doba. U simbolici Zemlje, smatra se da sevema hemisfera planete pred stavlja svetlost i reaguje na pozitivan princip janga, dok južna hemisfc ra reaguje na jin i povezuje se sa tamom. Simbol elementa zemlje je krug podeljen na četiri dela krstom čiji su kraci jednakih dužina.
Valra Vatra se vezuje uz ideju stvaranja, života i životne snage, zdntvl|.i kretanja, ali i nadmočnosti i kontrole. Ona simbolizuje kvalitet koji sn.i
Sve o simbolima
• 327
n libido neke osobe, ego i ambiciju da se napreduje, kao i sama svojstva vatre. Stoga ovaj element zahteva dobro poznavanje sebe samoga da bi se upravljalo plamenom, tako da bude stvaralački a ne uniStavajući. Vatra je važan simbol transformacije i učestvuje u mnogim takvim procesima. U antičkim kulturama, vatra se povezivala sa suncem i služila je kao njegova manifestacija na zemlji. U vezi je i sa simbolikom munje i zlata. Smatra se pročišćavajućim elementom, ali i dcstruktivnim. U tom smislu, smatra se i da ima moć da pročisti i odagna zle sile. U kineskoj tradiciji elemenat vatre predstavlja iskru (koja čuva vatni srca), obilje, vrelinu, svetlost, ostvarenje, slavu, uspeh i blagostanje. Povezuju je sa letom, crvenom bojom, gorkim ukusom i jugom. Grafički prikaz ovog elementa je prazan krug.
Vazduh Vazduh je, kao i vatra, aktivan i muški element, nasuprot zemlji i vodi koje su pasivni i ženski elementi. On označava komunikaciju. čula. razmišljanje, intuiciju, opažanje i let. Smatra se primamim elementom, pošto mnogi materijalni oblici i aktivnosti zavise od vazduha i zahtevaju njegovu prisutnost i za svoje postojanje i za metamorfoze. On predstavlja slobodu, oslobodenje, duhovnost, podizanje i uzdizanje. Vazduh utiče na vatru koja se povezuje sa stvaranjem, i na vodu, koja se povezuje sa emocijama, i smatra se elementom koji aktivira i uzdiže ove elemente i svojstva. Štaviše, povezuje se sa čulom mirisa i pamćenjem. Neki ijudi smatraju vatru prvom od svih elemcnata, ali i vazduh sc može naći na tom mestu, jer sabijanje vazduha i razne manipulacije ovim elementom dovode do stvaranja vreline i vatre, iz koje onda nastaju svi oblici života. Vazduh je povezan sa životnim dahom i govorom, sa udarima vetru koji su u mnogim mitologijama činioci stvaranja, sa prostnrom kao
328•
Endru T. Kamings
medijumom kreunja i sa idejom o početku životnog procesa. Uz njega se vezuju i svellost, lakoća i plutanje (uzdizanje nad zemaljskim elementom). Vazduh ide uz ideju dinamičnosti i dematerijalizacije, odnosno pretvaranja materije u duh. Ljudski duh i ljudska misao su takode s njim u vezi. Simbol elementa vazduha je kmg sa tačkom u svom centni.
Vtgelacija Postoje tri uobičajena simbolička tumačenja biljnog sveta od kojih su prva dva povezana. Prvo je smrt i vaskisnuće, koje dolazi od očigledne činjenice da je biljni svet simbol godišnjeg ciklusa, pre svega smene zime i proleča, odnosno zime i leta u toplim krajevima. Drugo tumačenje se odnosi na obilje, plodnost, život - ono objašnjava mnoge obrede koji se tiču vegetacije, a čiji je cilj da ohrabre kosmičke sile ne bi li nastavile sa ciklusom obnavljanja i obilja. Iz ove simbolike, način na koji biljke rastu i bujaju simbolizuje nebesko božanstvo koje je naklonjeno ili udaljeno od zajednice zemljoradnika. Treče tumačenje potiče od činjenice da su biljke životna forma kojoj nedostaje pokretljivost. Zbog toga one predstavljaju nesvestan život. nepomičnost i nesposobnost za pokret, neaktivnost i nizak stepen reinkamacije ili životne snage (samo neživi predmeti imaju niži stepen od ovoga).
Voda Po samoj svojoj prirodi, voda je jedan od najčeščih simbola čove kovih emocionalnih nivoa; kao i voda, osečanja su u stalnom procesu promene. Voda je simbol plodnosti jer daje život i potrebna je svakom
Sve o simbolim
• 329
tivom biću. Predsuvlja krcianje i lok. Smatra se prvim oblikom materije, poito je izvor svega potencijalnog na svetu. Ona je ženski elemeni i vezuju je za Veliku majku, početnu materiju, rođenje i svekoliku matericu. Predstavlja podsvesl kao i „zaborav” koji nastaje u materijalnom svetu, zaborav koji pomaže čoveku da živi u svetu iluzija i zaboravi na „stvami" svet koji je prethodio materijalnom, a kojem je materijalni podređen. Simbol je vitalnosti. pošto simbolizuje kretanje krvi, novog života, čišćenja i pročiSćenja (od prethodnih života, između ostalog). Pojavljuje se u raznim obredima pročišćenja i krštavanja. U kineskoj simbolici, elemenat vode simbolizuje osetljivost, dubinu, usredsredenost, okretanje sebi, sećanje i prilagodljivost, kao i strah, opasnost i odbrambenost. Voda se vezuje za zimu, cmu i plavu boju, ukus slanog, sever. Takođe joj pripadaju skrivene, delikatne teme o novca i seksualnosti. Simbol elementa vode jeste kmg koji je horizontalnom linijom podeljen na dva dela.
Vodeni tok Vodeni tok simbolizuje (pro)tok nebeske moći, u vidu sunčevih zraka ili vode koja teče od izvora, vodopada i slično. Voda koja se probija i teče iz posude ili tela nekog božanstva, predstavlja vode nebeske veličine i milosti, plodnosti i života. Vodeni tok je u budizmu simbol prirode samoga ja.
Vrt 'Vrt šimbolizuje rajski vrt, blagoslovena polja, „dobni zemlju” i pripada simbolici centra. U skladu s tim, mnogi vnovi se grade sa fonta-
Endru T. Kamings nom u srcdini, redi sličnosti sa vodom koji izvire iz drveia livota u srtdiitu rajskog vrta. Vrt je simbol du5e i kvaliteta koje čovek u njoj gaji, kao i kontrolisane i ugodne prirode. Moguče je posmatrati vrt (nasuprot Sumi) kao stanje svesti - s obzirom da je vrt mesto gde je priroda pripitomljena, odabrana, organizovana, uredena i ograničena, kao suprotnost šumi sa njenim slobodnim, neuredenim rastinjem što predstavlja podsvesno. Vrt se smatra ženskim simbolom jer je to zatvoreno mesto, naročito kada je zaključano. Zaključane bašte ili vitovi omedeni ogradom žcnski su simbol zaštitničkog principa. Takode predstavljaju i devičanstvo. II hriščanskoj simbolici zaključani vrt je simbol Bogorodice. Prema hermetičkoj tradiciji, „dobri vrtlar” čiji rad doprinosi cvetanju jeste logos. U kulturi Inka, ,,vn sunca" je slika sveta. Prema islamu, četiri rajska vrta su vrtovi duše, srca, duha i suštine (vitalnosti), i predstavljaju mističko putovanje duše. U taoizmu, minijatumi vitovi su ovozemaljske imitacije raja.
Zora Zora simbolizuje nadu, prosvetljenje, novi početak, nove mogućnosti, slabašno svetlo koje nastupa nakon noćne tmine i predskazuje dolazak jarke svetlosti i razumevanja. U hrišćanstvu zora predstavlja Isusovo vasknnuče, donošenje svetlosti na ovaj svet. U budizmu je svetlost zore čisu svetlost praznine, prostora.
Zvezda Pošto su zvezde vidljive noću, njihovo zaačenje se vezuje za simboliku noči i ideju svetla koje se probija kroz tamu, kao vodilja i pomoć. Pošto je to svetlost koja treperi u noći, zvezda simbolizuje oči no-
Sve o simbolima ći, duh, i silc duha čije su tcžnje suprotne silama mraka. Stoga zvezda predstavlja i nadu. Pojavljuje se i kao simbol vesti koje stižu od boga. Jung je rado citirao misao iz mitraizma, Ja sam zvezda koja hoda uz tebe i sija iz dubina.” Zvezda simbolizuje božansko prisustvo, nadmoc, ono astralno, najviše dostignuće. Ova simbolika je izražena u popularnim uzrečicama „dotadi zvezde” i „posegnuti za zvezdama". Zvezde se vezuju uz ideju umnožavanja, kao 5to se vidi u Bibliji u razgovoru izmedu Boga i Avrama. Osim ove ideje, u stihu se pojavljuje i ideja o „izlasku napolje", van kontrole zvezda, prema kojima su Avram i Sara bili jalovi. Izreka da je nešto „zapisano u zvezdama” povezana je sa astrološkim uticajem zvezda koji potiče od boga. Zato zvezde asociraju na poredak i sudbinu. Zvezde su atributi svih kraljica i boginja neba, koje uglavnom imaju krune načinjene od zvezda. Zvezda je simbol Ištar i Venere, kao Zornjače i Večemjače. Sevemjača simboiizuje nočnu kapiju neba. Simbol je kontinuiteta i kao takva se pojavljuje u hinduskim ceremonijama venčanja. Egipatski faraon je nakon smrti izjednačavan sa Sevemjačom. U astečkoj kulturi Zomjača simbolizuje mušku, uzlaznu, duhovnu moć sunca, a Večemjača žensku, silaznu, zemnu moč meseca. U kineskoj kulturi, jedna ili više zvezda sa suncem ili mesecom predstavljaju duhovnu mudrost vladara. U hrišćanstvu, zvezda simbolizuje božansko vodstvo i milost. Rodenje Isusa obeleženo je pojavljivanjem zvezde. Bogorodica, kao kraljica nebesa, nosi knmu od zvezda. U islamu, zvezda predstavlja božanstvo, premoć, i pojavljuje se sa polumesecom. U starogrčkoj kulturi, Venera je i Zomjača i Večemjača. U starom Egiptu je Izida, kao kraljica neba. nosila krunu načinjenu od zvezda. U kulturi Maora, zvezda je vodilja duž staze prema pobedi dobra nad zlom. U mitraizmu, zvezde su svevidcće oči Mitre. U okeanijskoj kulturi, zvezde su deca majke Sunea i oca Mcseca. U sumerskosemitskoj kulturi, Ištar je Zomjača i Večernjiićn. a ii|u i Astarlu uglavnom opisuju kao kraljice neba sa krunanui iiaćiiijcnim «hI /vezda.
