.
2011/12
TEMA TEM A : OBRADNI OBRA DNI POS POSTUP TUPCI CI POV POVEZI EZIVANJ VANJA A I SPAJANJA MATERIJALA LEPLJENJEM BROŠURE
Povezivanje lepljenjem Lepljenje je spajanje, tj. čvrsto poveziva povezivanje nje dva ili više više predmeta predmeta od istih ili različitih materijala sa adhezijom trećeg materija materijala, la, kojeg kojeg naziva nazivamo mo lepilom. lepilom. Lepila su čiste supstance ili smeše supstanci organskog ili neorganskog porekla. Da bi veza bila između slepljenih predmeta čvrsta i trajna, lepila treba da poseduju izraženu adheziju prema materijalima koje se spajaju i dovoljnu koheziju i stabilnost među česticama samog lepila.
Teorija lepljenja , a) mehanička (prodiranja lepila u pore podloge za lepljenje), b) hemijska (stvaranje jonskih, kovalentnih i vodoni čnih veza između podloge za , c) adsoprciona (interakcija između dipolova podloge za lepljenje i lepila putem Van der Val Valsov sovih ih sila sila pri privla vlačenja), d) difuzna (stvaranje difuzne interakcije između molekula molekula lep lepila ila i podlog podloge, e, prime pr imenl nljiv jivaa - is isklj kljuučivo kod polimernih materijala), e) elektrostatična teorija lepljena (stvaranje duplih slojeva različitog elektrostatičkog na o a . Ponašanje lepila koja se najviše Ponašanje najviše primenjuju primenjuju u operacijama operacijama završne grafi grafičke obrade ukazuje na to da vezivanje lepila za podlogu je posledica hemijske-adsorpcione (često su označene sa jednim nazivom specifična adhezija”) i mehaničke adhezije.
Teorija lepljenja a)
b)
c)
podloga A lepilo po oga
posledica prodiranja lepila u pore podloge koji se lepi (detalj c). e a on a na površina, dobro kvašenje podloge obezbeđuje jaču vezu, dok izuzetno hrapava struktura podloge (reda veličine µm) slabi ostvarenu le l enu vezu.
Specifična adhezija je rezultat interakcija između funkcionalnih grupa, atoma ili (vodonične i Van der Valsove – detalj a) i primarne veze (jonske i kovalentne – detalj b) na kontaktnoj površini lepljenja.
Komponente lepila 1.
makromolekulske supstance čine aktivnu komponentu lepila, sposobnost lepljenja zavisi od građe i molarne mase makromolekula,
2.
rastvarač i su tečna komponenta lepila, koja se moraju ukloniti pre slepljivanja da bi se stvorila čvrsta veza,
3.
omekšivač i (plastifikatori) - niskomolekulske supstane, otkljanjaju pojavu unutrašnjeg napona u čvrstom sloja lepila, povećavaju gipkost makromolekula, ponekad čak i adheziju,
4.
punioci - organski ili neorganski materijali u obliku finog praha dispergovanih u
sadržaj lepila, koji imaju za cilj poboljšavanje opšteg stanja lepila i snižavanje cene proizvodnje lepila.
Lepila u grafičkoj industriji , , životinjskog porekla) i sintetička (organskog i neorganskog porekla). Operacija lepljenja se primenjuje pri izradi mnogih grafičkih proizvoda. , tvrdim koricama, sastaljanje tvrdih korica, kaširanje raznih karata i plakata, nalepljivanje predlista pri industrijskoj izradi knjiga, premazivanje povežnjaka, nalepljivanje ukrasnih i označnih traka i slično. Tehnika lepljenja pronalaskom novih lepila dobila je još više u značaju zbog mogućnosti izrade knjiga i brošura bešavnim povezom. lepila, termolepila i poliuretanska lepila u raznim modifikacijama.
Disperziona lepila (bazni polimera) i tečnu komponentu sa udelom čvrste komponente od 40% do 80%. se koriste najčešće. Vodene disperzije se dobijaju emulzionom polimerizacijom monomera u vodi. Poznat je veliki broj sintetičkih disperzionih lepila na bazi vode kao ras vara a, a u na v e se upo re ava sperz a polivinil acetata (PVA - (C4H6O2)n ). PVA je polimer vinilacetata dobijen polimerizacijom u vodi . Vreme aplikacije disperzionih lepila je određeno apsorbcijom ili isparavanjem sadržane vode.
Faze stvaranje čvrste veze kod disperzionih lepila . Lepilo treba da prodre što bolje u pore podloga
. – Lepilo ostaje između podloga nakon difuzije vode u podloge
3. faza – Inicialno formiranje filma lepila
4. faza – Stvaranje kompaktnog sloja lepljenja
Disperziona lepila koje utiču na fizičke osobine. Najvažniji dodatak PVA lepilima je sredstvo za omekšivanje lepila. Dodavanjem , , kohezije se neznatno slabe. U zavisnosti od količine omekšivača razlikuju se: . , 2. normalno elastična lepila sa 20-25%, 3. ekstremno mekana lepila sa 25-30% omekšivača.
Disperziona lepila , .
° -
° .
Na višim temperaturama se stvara opna na površini lepila, osuši se površina lepila što stvara poteškoće pri radu. Temperatura ispod 0°C, kada se smrzne voda u , lepila. Prednost disperzionih lepila su izuzetna elastičnost filma, otpornot na starenje, u otreba na sobno te eraturi, ovol an viskozitet ko a se može men ati u zavisosti od karateristike podloga za lepljenje), dobra adhezija, mogućnost ručnog i mašinskog nanošenja, lepo i lako otvaranje knjiga. Upore đujući sa ostalim lepilima, ona je ekonomičnija i nema nikakih štetnih efekta na zdravlje. Nedostaci disperzionih lepila je dugo vreme sušenja što uslovljava me đuodlaganje proizvoda (obično 3 - 4h do obrezivanja).
Termolepila materijala i sastoje se od čvrstih materijala koje na povišenoj temperaturi prelaze u te čno stanje a na sobnoj temperaturi su u čvstom stanju. . Termolepila su trokomponentni sistemi, tj. homogenu smešu čine: . azn ermop as n po mer, na e e e o opo mer e en-v n ace a a 40%), odgovoran za elastičnost, adheziju i koheziju, odnosno adhezionu silu lepila, 2. smola na bazi oliter ena 40-45% za obol šan e adhezi e viskoziteta lepila isprečavanje starenja lepila, 3. omekšivač, uglavnom parafin (20%), za povećanje visoziteta i otvorenog vremena lepila. Dodatci mogu biti još antioksidanti (hidroksid-toulen, <3%) za vezivanje kiseonika i punioci (kaolin, < 5%). Određenom miksturom se postižu željene osobine lepila.
Termolepila ° ° filma je fizički proces, prelazak iz tečnog u čvrsto agregatno stanje putem smanjenje temperature, tj. hlađenja lepila. Nakon hlađena film lepka se može ukloniti bez čupanja osnovnih vlakanaca podloge. U proizvodnji grafičkih proizvoda termolepila su danas veoma popularna zbog svojih prednosti: brzo sušenje (stvaranje čvrstog spoja), velika čvrstoća slepljivanja, dimenziona stabilnost i u otreba na roizvodnim lini ama bez međuodlaganja proizvoda što omogućava visoke brzine proizvodnje. Nedostaci termolepila su: ograničena elastičnost, pojava efekta klamera, neotpornost na niske temperature, dozvoljena samo mašinska upotreba zbog visoke temperature aplikacija i reakcija sa mineralnim uljima iz Obično se isporučuju u obliku granula ili pločica.
Poliuretanska lepila Poliuretanska le ila su lavni redstavnici termoreaktivnih le ila u rafičko industri i. Termoreaktivna lepila, pre upotrebe se nalaze u čvrstom agregatnom stanju. Prilikom primene, lepilo se mora zagrejati i mora mu se dodati inicijator (katalizator) da bi došlo do hemijskih reakcija usled kojih se umrežava polimer tj. o čvršćava lepilo. Kod poliuretanskog lepila voda predstavlja katalizator i za razliku od disperzionih lepila, kod kojih dolazi do isparavanja vode pri formiranju čvrstog sloja, poliuretanska lepila odvlače vodu iz sredine (papira, vazduha) prilikom o čvšćavanja. Kao dodaci osnovnom lepilu mogu se na ći punila i razređivači.
Poliuretanska lepila , starenje, visoka elastičnost, lako otvaranje povezanih knjiga, potpuna otpornost na ulja i razređivače, knjige povezane PUR lepilom, pokazale su izvanrednu izdržljivost na ekstremnim temperaturama (ispod -40°C i preko 90°C). Nedostaci PUR lepila se ogleda u osetljivoš ću na vlagu pri aplikaciji, pa prilikom upotrebe treba obezbediti što manji kontakt sa vazduhom. To predstavlja dodatni uslov, tako da PUR lepila se mogu koristiti samo u specijalnim, zatvorenim . Poliuretanska lepila (PUR) se po osobinama nalaze izme đu disperzionih i termolepila. Nanošenje lepila se vrši na povišenoj temperaturi od 120-130°C, omogućuje dalju obradu proizvoda bez međuodlaganja, ali na konačna čvrstoća poveza se dostiže tek nakon odre đenog vremena.
Poliuretanska lepila Dijagram formiranja čvrste veze kod PUR lepila Kohezija
Konačna čvrsto ća poveza
Po četna čvrsto ća poveza
Vreme
, vreme formiranja čvrstog sloja i normalno vreme aplikacije na mašinama.
Proces lepljenja 1. 2. 3. 4.
, dovođenje lepila u stanje u kojem ga je mogu će nanositi na površinu predmeta koji se slepljuju, ri reman e ovršine redmeta za sle l ivan e, nanošenje lepila za pripremljene površine, spajanje predmeta koji se slepljuju preko površine na koje je naneto lepilo.
Između materijala koji se slepljuju čvrst spoj nastaje: 1. delimičnim upijanjem i otparavanjem rastvarača ili disperzionog sredstva, 2. očvršćavanjem rastvora polimera pri hlađenju, 3. očvršćavanjem usled hemijskih reakcija.
Osobine lepila za bešavni povez Di s p er zi o n a l ep i l a
Ter m o l ep i l a
PUR l ep i l a
jaka lepljena veza
jaka lepljena veza
Veoma jaka lepljena veza
elastičan film lepila
ne-elastičan film lepila
veoma elastičnan film lepila
zahteva sušenje
zahteva hlađenje
zahteva hlađenje
debljina debljina nanosa 0.2 - 0.3 mm
debljina debljina nanosa 0.5 - 0.7 mm
debljina debljina nanosa 0.3 - 0.4 mm
radna te temperatura 18°C - 25°C
radna temperatura 160°C - 180°C
radna temperatura 120°C - 130°C
potpuno sušenje nakon 48h
potpuno sušenje nakon 24h
potpuno sušenje nakon 72h
sp van a na on
s p v an a na on
s p v an a na on
jednostavna jedinica za nanošenje lepila
zagrejana jedinica sa istopljenim lepilom
specijalna jedinica za nanošenje lepila
neprem nep remazni aznihh pap papira ira
premazn premaznih ih i nep neprema remazni znih h pap papira ira
problematičnih papira
Bešavni povez Bešavn Beša vnii os ostu tu ak e ro roce cess ov ovez eziv ivan an a ko kodd ko a se o ed edin inii lilist stov ovii ililii na naro ročito obrađeni knjižni tabac tabaci,i, posle skupljanja, skupljanja, umesto umesto šivenja, specijaln specijalnim im lepilima u povežnjaku povežn jaku slepluju slepluju u homogeni homogeni knjižni knjižni blok. Bešavni ovez e danas domin Bešavni dominira ira ući ostu ak kod industri ske izrade kn i a i brošura, jer omogućava da se knjige proizvode automatski na visoko produktivnim proizvodnim linijama. Osnovni razlog za to je visoka efikasnost procesa, tako da mašina za lepljeni povez ima istu produktivnost kao mašina zasakupljanje i obrezivanje, što pojeftinjuje jedinicu proizvoda i skraćuje vreme isporuke. To omogućava efikasan proces proizvodnje. Već više godina ova vrsta poveza je opšte prihva ćena i nalazi sve veću primenu za knjige prosečnog kvaliteta, džepne knjige, školske udžbenike, telefonske imenike, redove vožnje, kataloge, časopise i mnoge druge štampane publikacije.
Bešavni povez a) priprema povežnjaka knjižnog bloka, b) nanošenje lepila na obrađenu površinu povežnjaka knjižnog bloka,
materijala za pojačanje povežnjaka.
pripreme i obrade materijala (u slučaju knjižnog bloka to su savijeni tabaci, logovi ili pojedinačni listovi) obezbedi adekvatna kontaktna površina sa lepilom. Priprema povežnjaka može biti: a) sa potpunom obradom povežnjaka, b) sa delimičnom obradom povežnjaka, c) bez obrade povežnjaka.
Priprema povežnjaka knjižnog bloka
Potpuna obrada povežnjaka pojedinačne listove. u predelu povežnjaka knjižnog bloka prilikom preloma i formiranja montaže. Potpuna obrada povežnjaka se vrši: 1. kružnim noževima, šmirglama, četkama pri industrijskoj izradi bešavnog poveza na mašinama za bešavni povez, . poveza. U zavisnosti od primenjenog postupka i alata varira se kontaktna površina za , .
Potpuna obrada povežnjaka , kontaktna površina jednog lista zavisi od debljine istoga što je vrlo mala i iznosi 0.05 - 0.1 mm.
odrezivanja
Potpuna obrada povežnjaka Ostali postupci potpune obrade ili njihova kombinacija povećavaju kontaktnu površinu za lepljenje jer obrazuju neravnine tako čineći povežnjak hrapavom. Tako povećana dodirna površina između lepila i tela koji se lepe omogućava uspešnije povezivanje materijala. Najznačajniji postupci su: Postupak frezovanja (glodanja) - ivice tabaka u
ovežn aku se kružnim nožem razdvajaju u pojedine listove.
lodalicom
postupak frezovanja (glodanja)
Postupak frezovanja sa urezivanjem - prilikom
razdva an a tabaka na o edine listove kombinu e se dva postupka i tako se dobija još ve ća hrapavost površine povežnjaka. Ovaj postupak se naročito preporučuje za bešavni povez od .
postupak frezovanja sa urezivanjem
Delimična obrada povežnjaka se potpuno u pojedinačne listove, već ostaju takozvani mostovi, a odrezani delovi se ispunjavaju lepilom. Najznačajniji postupci su: postupak perforisanja povežnjaka i postupak delimič nog frezovanja povežnjaka. Postupak perforisanja povežnjaka - za čije izvođenje nije potrebna posebna mašina, nego se pojedini knjižni blokovi na mašini za savijanje pre poslednjeg .
Delimična obrada povežnjaka (srednji deo) a ostali delovi ("glava" i "noge") ostaju netaknuti. Dubina frezovanja se kreće od 0.5 - 2mm. Odrezani Odrezani delovi delovi se ispunjavaju ispunjavaju lepilom, lepilom, zatim se se nalepljuju trake za pojačanje (platno, papir, gaza).
a i r n a t r ak a pla pl atnena traka mostovi sloj le l epila
Postupci bez specijalne obrade povežnjaka povežnjaka knjižnog bloka predstavljaju tehnike kojima sam povežnjak ostaje mehanični neobrađen. Najčešće se primenjuju pri ručnoj izradi bešavnog poveza. Najpoznatiji postupci su: tehnika lepeze, postupak č etvrtine etvrtine tabaka i ostu ak ne arno cik-cak savi enih tabaka. Tehnika lepeze - knjižni blok od
slobodnih listova se savija napred za m naza a o a o a se v ce papira razmak razmaknu nu za 0,2 - 0,5 mm. Na tako nastalu (lepezasto razredenu) površinu nanese se lepak prvo sa jedne pa zatim sa druge strane, zatim vrati se u prvobitan položaj.
Postupci bez specijalne obrade povežnjaka savijaju se na pola, sakupljaju u knjižni blok i na kraju se povežnjak premazuje lepilom. Ivice tabaka nalaze u sloju lepila
postupak četvrtine tabaka
zahvata lepilo, a time i čvrstina bloka, ali ekstremno povećanja debljinu povežnjaka. Postupak neparno cik-cak savijenih tabaka - tabaci savijen savijenii neparno neparno cik-cak cik-cak se
premazuju lepilom tako da u sloju lepila lista papira, pa ivica četvrtine tabaka (to je kombinacija postupka četvrtine tabaka i pojedinih listova).
postupak cik-cak tabaka sloj lepila u pove n a u
Alati za potpunu obradu povežnjaka Za pripremu povežnjaka potpunom ili delimičnom obradom se upotrebljavaju se razni alati. Kod visokoproduktivnim mašina najviše se primenjuju: a) kružni noževi, za potpuno ili delimično frezovanje i urezivanje, ru ne m rg e e e za o a no rapav en e povr ne.
a) Kružni noževi za b) Kružni alati za frezovanje šmirglanje i četkanje
Potpuna obrada povežnjaka Ivice tabaka u povežnjaku se razdvajaju u pojedine listove pomo ću kružnog noža (glodalice). Zavisno od načina frezovanja, istovremeno može da se postigne manja ili veća hrapavost povežnjaka knjižnog bloka. Ako je ugao noža (γ ) manji dobija se veća hrapavost, a ako je ugao noža ve ći površina povežnjaka je ravnija.
Nanošenje lepila , pozitivne osobine lepila mogu se ispoljviti samo uz adekvatnu primenu. Manji nanos lepila od optimalnog ne obezbeđuje odgovarajuću čvrstinu, knjižni . međutim neopravdano povećava potrošnju lepila, tj. troškove proizvodnje, dovodi do češćih zastoja mašine zbog iscurenog viška lepila, kod nekih lepila takođe dovodi do smanjenja čvrstine poveza. Postupci nanošenja lepila na povežnjak se dele na: a) ručno premazivanje, b) mašinsko premazivanje. U zavisnosti od tipa poveza lepilo se može naneti: a) samo na povežnjak,
Nanošenje lepila do intenzivnijeg intenzivnijeg premazivanja premazivanja (više lepila lepila - bolji prodor prodor u papir). Debljina i širina sloja sloja lepila je neujednačen. . Kod nanošenja lepila na povežnjak knjižnog bloka postoje sistemi i sa kružnim četkama (ali samo kao sekundarni element za nanošenja). Sistemi za mašinsko premazivanje povežnjaka se dele prema kretanju knjižnog bloka pri nanošenju lepila na: a) sisteme sa uzdužnim kretanjem knjižnog bloka, s s eme sa popre n m re re an em n nog o a.
Siste Sis temi mi za nan nanoše ošenje nje lep lepila ila - uzd uzdužn užno o vo đenje mogu biti konstruisani: a) b)
sa jednim valjkom za nanošenje, sa dva valjka za nanošenje nanošenje..
Sistem za nanošenje lepila sa jednim valjkom, gde skidanje viška lepila se vrši .
Sistem za nanošenje lepila sa dva valjk, gde skidanje viška lepila se vrši duplim .
Sistemi za nanošenje lepila - uzdužno vo đenje . sistem ima prednost jer obezbeđuje znatno veću sigurnost za nanošenje lepila i finije doziranje debljine sloja u odnosu na sistem sa jednim valjkom. može biti: a) različitim podešavanjem rastojanja valjka od pove n a a, b) podešavanjem noža za skidanje lepila sa valjka za nanošen e c) podešavanje noža za skidanje lepila sa povežnjaka knjige kod termo valjkom (špinerom).
Sistemi za nanošenje lepila - popre čno vođenje Na ovaj način vođeni listovi povežnjaka knjižnog bloka bivaju preko valjka za nanos lepila lepezasto razređeni pa lepilo premazuje i bokove ivica listova širine od 0,1 0 5 mm. Po rečno vođen e knjižnog bloka preko valjaka za nanošenje lepila tehnikom lepeze.
Nanošenje više sloja lepila ugraditi više uređaja za lepljenje za lepila različitog tipa i viskoziteta i sa usklađenim adhezionim osobinama. lepila, i lako prodire između listova. Da bi se povećala debljina sloja nanosi se lepilo visokog viskoziteta. Postoje različite mogućnosti za nanošenje više sloja lepila, na primer: • dva sloja disperzionog lepila (dvostruki metod), • dva sloja termolepila (dvostruki metod), • tri sloja termolepila (trostruki metod) - ređe se primenjuje, • kombinovano nanošenje disperzionog i termolepila.
Nanošenje dva sloja lepila , postigla dobra adhezija između slojeva, i drugi sloj lepila bio sigurno nanet. To se postigne ugradnjom grejača. Ponekad se između dva sloja lepila postavi neki materijal za poja čanje (papir, gaza, platno). Šema sistema za nanošenje dva sloja lepila sa ugra đenim grejačem:
IR sušenje lepila kao prvog sloja
kao drugog sloja
Nanošenje termolepila nanošenje lepila jer neka termo lepila ne smeju da budu duže vreme izložena visokim temperaturama, niti pak da se često zagrevaju. temperaturom. Krajnja (primenjena) temperatura se postiže tek na valjcima za premazivanje. topljenje tako da je tu temperatura od 20-30 °C ispod potrebne temperature za nanos. Visina temperature je propisana od proizvođača lepila i toga se mora tačno pridržavati.
Bočno nanošenje lepila Bočno remazivan e na češće se rimen u e ri izradi brošura u kartosnim koricama sa 4 žljeba. Za bočno premazivanje se mogu upotrebiti sva tri lepila za bešavni povez. Lepilo se nanosi preko diskova uronjenih u posudu sa lepilom koji mogu biti pos av en po ug om a norma no na povr nu ep en a , ma a u nov m sistemima nanošenje lepila se vrši i preko dizni (c).
c
PVA
PVA PVA
Spajanje knjižnog bloka koricama/trakom za poja čanje Spajanje knjižnog bloka sa koricama (ili nekim drugim materijalom za jačanje povežnjaka) je poslednja operacija oblikovanja bešavnog poveza. Koraci spajanja knjižnog bloka sa koricama: a ozicioniran e b) pred-formiranje c) presovanje
a
b)
c)
Stabilizacija povežnjaka U cilju stabilizacije povežnjaka koristi se gaza (tul platno), specijalno platno ili krep papir. Postavljanje ovih materijala može biti popre čno ili uzdužno na povežnjak. Poprečno postavljanje stabilizujuće trake na povežnjak: Sa rolne materijala, čija širina odgovara dužini bloka, transportuje se traka za određenom trenutku pritiska uz povežnjak na koji je nanešeno lepilo, i odseca.
Stabilizacija povežnjaka Ovaj metod je integrisan kod mašina sa lančastim transporterima . postavljanja stabilizujućeg materijala, traka se odmotava iz rolne, premazuje lepilom onda odseca. Kod ove metode se postiže veoma dobra povezanost između lepila i stabilizujuće trake.
Mašine za bešavni povez Osnovni delovi mašine za bešavni povez su: a) jedinica za ulaganje knjižnih blokova, b) jedinica za mehanička obradu povežnjaka knjižnih blokova, c) jedinica za nanošenje lepila (na povežnjak i bočno), d) jedinica za spajanje knjižnog bloka sa koricama ili materijalom za pojačanje e) jedinica za izlaganje.
e) c) b) a)
d)
Mašine za bešavni povez držač (stegu) koji transportuje knjižni blok kroz jedinice za obradu u mašini bešavnog poveza, sve do izlagaju ćeg dela. obradu postoje i dodatne jedinice. To su jedinice za dodatnu mehaničku obradu povežnjaka, za višestruko , , sušenje. Ulaganje i izlaganje mašina može biti ručno ili automatsko. Mašine za bešavni povez u zavisnosti od kretanja transportnog drža ča mogu biti: kružne, ovalne i linijske. Broj steznih transportnih držača određuje kapacitet mašine.
Mašine za bešavni povez Konstruisane su tako da pojedini segmenti mašine budu u okviru e ne us o za vorene površine.Mesta za ulaganje i izlaganje knjiga su najčešće jedno pored drugog. Male mašine koje opslužuje jedan radnik su ka aciteta od 240-360 knjiga na čas. Veće mašine koje se povezuju u liniju su knjiga na čas.
Mašine za bešavni povez Ovalne mašine:
Koriste se kao visokoproduktivne mašine i za in-line spajanje sa drugim mašinama u linije za povez. Kapacitet im je do 15000 primeraka na čas. Lini ske mašine:
Pogodne su za rad u uzanim i duga čkim prostorijama. Opsluživanje se obavlja samo sa jedne strane. Proizvode se kao male, sa kapacitetom od 360-7000 primeraka na čas sa mogućnošću ugrađivanja u automatske linije. Sa drugim ° . °.
Kvalitet bešavnog poveza • • • • •
čvrstoći
poveza knjižnog bloka, lakoći otvaranja knjižnog bloka, , nevidljivosti linija lepljenja, stabilnosti oblika knjige tokom korišćenja, itd.
Za ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza, u zavisnosti od karakteristike koja se posmatra, koriste se objektivne i subjektivne metode. Objektivne metode obuhvataju pull i flekso test za ispitivanje čvrstoće bešavnog poveza pod raznim uslovima. U subjetivne metode spadaju ispitivanja mogu ćnost otvaranja knjižnog bloka za 180° i za 360°, vidljivost linije lepljenja, ujednačenost nanosa lepila i slično.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza Pull-test e na češće rimen en metod za ob ektivno is itivan e čvrstoće bloka er zahteva malo vremena i omogućuje dobru procenu trajnosti knjiga i brošura pri njihovom korišćenju. Pull-test je statička metoda ispitivanja kod Šematski rikaz ull-testa kojeg se meri sila odvajanja jednog lista od lepljenjog poveza. Pri izvođenju ispitivanja jedan list se opterećuje po čitavoj dužini poveza silom, vertikalnom na povežnjak knjižnog bloka i vrši se povlačeje lista do njegovog odvajanja od bloka. Do odva n a lista od le l eno kn ižno bloka može doći usled: a) izvlačenja papira iz sloja lepila, b) prekidom papira van lepljenog sloja, .
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza a) loše adhezije, ako dođe do kidanja poveza između lepila i podloge, b) loše kohezije, ako dođe do kidanja u samom filmu lepila, , adekvatna, ali kohezija sloja premaza papira mala, d) unutrašnjeg kidanja/cepanja lista papira, ako je adhezija lepila sa podlogom dobra, ali unutrašnja kohezija papira je nedovoljna.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza .
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza Mikroskopski snimak lepljenog poveza od premaznog papira nakon otvaranja knjižnog bloka za 180° i odvajanja premaznog sloja od papirne osnove.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza Mikroskopski snimak lepljenog poveza od nepremaznog papira nakon otvaranja knjižnog bloka za 180 ° i rascepanja lista papira u lepljenom sloju.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza z
visine bloka h . Izvođenje pull-testa zahteva više uzastopnih merenja i na osnovu pojedinačnih merenja se dobija srednja vrednost sile potrebne za izvlačenje pojedinih listova iz filma lepila (Fsr ). Fz = F / h [N/cm]
Termolepilo
Jačina poveza
.
Disperziono i PUR lepila
.
4.5 – 6.2 N/cm
zadovoljavajuća
5.5 – 6.5 N/cm
6.2 – 7.2 N/cm
dobra
6.5 – 7.5 N/cm
> 7.2 N/cm
veoma dobra
> 7.5 N/cm
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza . preporuci FOGRA instituta broj merenja za termolepila preporučuje treba da iznosi 6, dok za disperziona i poliuretanska lepila preporučen broj uzastopnih merenja iz jednog knjižnog bloka iznosi 8. Pored broja izvođenih uzastopnih merenja iz jednog knjižnog bloka, na rezultat analize može uticati i položaj ispitanih listova u knjižnom bloku, prema tome umesto slučanim odabiranjem listova u knjižnom bloku, vrši se precizno odre đivanje rednog broja prvog lista za ispitivanje na osnovu slede će formule: Redni broj lista u knjižnom bloku = x : (n+1)
Gde je: x – obim knjižnog bloka (broj listova) n – preporučen broj uzastopnih merenja pull-testa
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza Polovina tiraža knjižnog bloka obima od 10 celih knjigoveza čkih tabaka povezuje se termolepilom, a druga polovina disperzionom lepilom. Odrediti redni broj listova za ispitivanje pull-testom. Redni broj listova za termolepila su: 11. 22. 33. 44. 55. 66. jer rb.= 80/(6+1) ~ 11 Redni broj listova za disperziona su: . . . . . . jer rb.= 80/(8+1) ~ 9
.
.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza . podatke o izdržljivosti lepljenog spoja, tj. o čvrstoći povezanosti jednog proizvoljnog lista unutar knjižnog bloka Knjižni blok se postavlja na ravnu podlogu i slučajnim odabirom izabere se jedan list iz kn jižnog bloka. List se fiksira u vertikalnom položaju pod opterećenjem (najmanje 1 N/cm) a ceo knjižni blok 120° dok se list iz sloja lepila ne istrgne. U tom momentu mehanizam za okretanje se , očitava broj pokreta.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza a) previjanje knjižnog bloka za 90° umesto 120°, b) naizmenično previjanje odabranog lista umesto knjižnog bloka. cena vrs o e poveza se vr na osnovu norm a) za disperziona lepila 3000-5000 prevoja, b) za termolepila 400-1000 prevoja.
e so es a za raz
a ep a:
Pored pull i flekso testa, koji daju dobru prognozu čvrstoće knjižnog bloka, mogu se vršiti objektivna ispitivanja na temperaturna optere ćenja i na starenje. Na osnovu izvršenih is itivan a utvr đeno e da u ZGO-i na češće korišćena le ila podnose sledeća teperaturna optrećenja : a) PUR lepila opseg od -40°C do 93°C, b) termolepila opseg od -12°C do 49°C, - ° ° .
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza lepljenog poveza za 180° i za 360°. Otvaranjem bešavnog poveza za 180° se otvorenom položaju postavljeno na ravnu površinu stola. Za adekvatnu upotrebu neophodno je da knjižni blok ostaje u o vorenom po o a u, pr emu se posma ra pomeranje listova prema gore, tj. njihova težnja da se vrate u zatvoreni položaj knjižnog bloka. Fleksibilna lepila sa tanjim nanosom filma lepila pružaju stabilnost knjižnom bloku pri otvaranju za 180°, dok knjižni blokovi spojeni sa manje fleksibilnim le kom i debl im nanosom teže ka zatvaranju.
Ispitivanje kvaliteta bešavnog poveza ° , . lepila u povežnjaku knjižnog bloka. Kod maje fleksibilnih lepila pri otvaranju knjižnog bloka za 360° dolazi do preloma sloja lepila, dok elastična lepila pokazuju izraženu sposobnost savijanja povežnjaka za 360°.
Kvalitet bešavnog poveza , • izbora upotrebljenih materijala, lepila i papira, • vrste mehaničke obrade povežnjaka, • . Na izbor upotrebljenog materijala, papira i lepila za bešavni povez knjižnog bloka utiču mnogobrojni faktori: kvalitet i vrsta vlakna, sadržaj punila, gramatura papira, mehanička svo stva, količina le ila u a iru, smer vlakanaca, latkoća, a re sve a kvalitet i vrsta površinske obrade papira. Papiri proizvedeni od drvenjače imaju slaba mehanička svojstva, vlakna su krta, lomljiva, oštećena ili zdrobljena. Između sadržaja drvenjače u papiru i kvaliteta bešavnog poveza postoji velika zavisnost jer relativno kratka vlakna drvenjače u toku pripreme za povezivanje pokazuju veću sklonost ka čupanju u poređenju sa dugim voluminoznim vlaknima celuloze.
Kvalitet bešavnog poveza a) do 30s vrlo su povoljni za bešavni povez, b) od 30s -100s uslovno su povoljni za bešavni povez, . Najveći uticaj na kvalitet bešavnog poveza ima kvalitet i vrsta obrade površine . a) prirodne papire bez oplemenjene površine, u koju grupu spadaju mašinski glatki i satinirani papiri (ofset-papir, pisaći papir, itd). Većina ovih papira bez teškoća se povezuje bešavnom tehnikom, površina im se dobro kvasi pa su veoma . b) premazne papire sa oplemenjenom površinom, koji premazivanjem i oslojavanjem dobijaju nova svojstva, koja obezbeđuju kvalitetniju reprodukciju boja i stoga imaju prednost pri izboru za kalitenu štampu, ali i nedostatke za izradu bešavnog poveza.
Kvalitet bešavnog poveza a) pigmentirani papiri sa premazom količine od 5 do 10 g/m², b) mašinski premazni papiri sa premazom količine od 5 do 15 g/m², , d) papiri za umetničku štampu (kunstdruck) sa premazom koli čine od 5 do 25 g/m². Kvalitet bešavnog poveza knjižnih blokova kod premaznih papira je određen količinom premaza i čvrstoćom veze premaza sa papirnom osnovom. Najve će poteškoće za povez lepljenjem pokazuju papiri sa većim nanosom premaza i kratkim , upotrebu adekvatnog lepila moguće je kvalitetno povezivanje ovih premaznih papira bešavnom tehnikom. sredstva ili silikone, takvi papiri se ne mogu koristiti za bešavno povezivanje.
Kvalitet bešavnog poveza Uporedni prikaz rezultata ispitivanja čvrstoće lepljenog poveza pull-testom. osma ran a or su: pr men eno ep o, vrs a premaza grama ura pap ra, odnosno štampa u povezu.
Kvalitet bešavnog poveza Uporedni prikaz rezultata ispitivanja čvrstoće lepljenog poveza pull-testom. osmatran a tor su: pr men eno ep o, gramatura pap ra u na v a anca papira.
Kvalitet bešavnog poveza Uporedni prikaz rezultata ispitivanja čvrstoće lepljenog poveza pull-testom. osmatran a tor e nač n me an č e o ra e pove n a a.
Kvalitet bešavnog poveza Knjižni blok kod bešavnog poveza se sastoji od lepka, papira i nekog materijala za pojačanje povežnjaka (trake platna, papira, kartonskih korica i sl.). Pri upotrebi (pri čitanju, listanju, stajanju na polici u uspravnom položaju) , svi ovi korišćeni materijali su izloženi u većoj ili manjoj meri različitim naprezanjima. Za adekvatno projektovanje bešavnog poveza i izbora korišćenih materijala nephodno je ispitivati opterećenja lepila u povezu. U zavisnosti od smera delovanja optrećenja na lepljeni povez, postoje dve vrste naprezanja: a) ljuštenje - sila opterećenja deluje normalno na lepljenu površinu, javlja se koncentrisano naprezanje, b) potezanje - sila optrećenja deluje u ravni lepljenog sloja, ravnomerno raspoređno duž celog lepljenog sloja. Dodirna površina između povežnjaka knjižnog bloka korice ili nekog materijala za pojačanje povežnjaka je često izložena naprezanju na ljuštenje, dok lepljena površina između listova u povežnjku knjižnog bloka (pre svega kod tehnike lepeze) izložena i naprezanju na potezanje i naprezanju na ljuštenje.
Kvalitet bešavnog poveza
Kvalitet bešavnog poveza
Kvalitet bešavnog poveza moglo bi se postići upotrebom lepila sa jačim unutrašnjim silama, tj. sa većom kohezijom. Po pretpostavci što je veća o ez a ep a, o e ve a vrs o a spo a. Međutim, da bi postigla dobru adheziju, visoko kohezivna lepila teže da koncentrišu opterećenje pri ljuštenju (slika a), a manje kohezivna i elastična lepila teže da rasporede to opterećenje (slika b). Zbog raspodele opterećenja man e kohezivna elastična le ila osta u otpornija na ljuštenje nego visoko kohezivna lepila. Osim toga visoko kohezivna lepila prenose veliko lokalno dovodi do razdvajanja slojeva.
b)
Industrijska knjigovezačka obrada . U pogledu poveza, knjige i brošure se razlikuju po na činu spajanja knjižnog bloka sa koricama. Brošure, u opštem smislu, su oni grafički proizvodi kod kojih su knjižni blok i korice spojeni direktnim spajanjem u predelu . Knjige, u opštem smislu, su oni grafički proizvodi kod kojih su knjižni blok i korice spojeni preko predlista, tj. povežnjak nije spojen lepljenjem sa leđnim uloškom korice.
Knjižni blok , kompaktnu celinu. Bez obzira, da li se radi o knjizi ili o brošuri, u današnjoj industrijskoj knjigovezačkoj obradi knjižni blok od više tabaka ili logova formira se: ,
,
b) lepljenjem, tj. bešavnom tehnikom, raznim lepilima, c) spajanjem termokoncem. Šivenje koncem se primenjuje za izradu knjižnih blokova kvalitetnijih knjiga i brošura. Bešavni ovez ima danas na veći udeo u roizvodn i brošura i skromni e opremljenih knjiga. Prednost ima zbog jednostavnosti i brzini izrade, mogu ćnost automatizacije procesa, ali kvalitet i trajnost poveza u velikoj meri zavisi od kvaliteta primenjenih materijala. Spajanje termokoncem predstavlja kombinovanu tehniku spajanja pojedinih tabaka u celinu i po kvalitetu poveza stoji izme đu šivenja koncem i bešavne tehnike.
Uporedna analiza izrade knjižnog bloka Pre led o rečnih reseka kn ižnih blokova ovezanih koncem le ilom i termokoncem. Šivenje koncem
Bešavna tehnika
Spajanje termokoncem
Uporedna analiza izrade knjižnog bloka
Uporedna analiza izrade knjižnog bloka knjižnih blokova se sastoji od više opšeracija nego bešavna tehnika ili spajanje termokoncem. Ukoliko se usvoji 100% vreme za proizvodnju knjižnih blokova , povez dovoljno ≈42%, dok za spajanje termokoncem ≈46% ukupnog vremena.
Uporedna analiza izrade knjižnog bloka broja tabaka knjižnog bloka, jer za šivenje obimnijih knjižnih blokova je potrebno više vremena (zbog same e no og e , o o povezivanja termokoncem i bešavnog poveza povećavanje broja tabaka knjižnog bloka se odražava samo na vreme sakupljanja, što neznatno povećava ukupno vreme i troškove roizvodn e. Histogram predstavlja uporedni prikaz troškova spajanja koncem, termokoncem i lepilom knjižnih o ova o , osnovn tabaka (16 strana).
Korice as
ac a or ce se vr na osnovu:
broja sastavnih materijala: -
,
b) višedelne - izrađene od više delova istih ili razli čitih materijala.
vrste materi ala: a) tvrde korice - izrađene od lepenke i presvu čene materijalom za
presvlačenje (1/2 platno i koža, 1/1 platno, koža, papir), b) fleksibilne korice - izrađene od kartona sa ili bez presvla čnog
materijala.
Primeri jednodelnih fleksibilnih korica materijala) operacijama rezanja, izrezivanja, formiranja žljeba i lepljenja. Najkarakteristični predstavnici su: kartonske korice brošura
Brošure , tabaka ili logova koji se posle povezivanja ubacuju u kartonske korice. Zbog kartonskih korica, brošure se često nazivaju i kartonirani ili meki povezi. Postoje različite klasifikacije industrijskih brošura od kojih dominira podela na: a) brošure od jednog tabaka ili loga, , c) specijalne brošure.
Brošure od jednog tabaka ili loga Sasto e se od edno savi eno tabaka ili od više sakupljenih plano tabaka savijenih na jedan prevoj (log) i od kartonskih korica. Knjižni blok ovih brošura se formira pomoću šivenja žicom (a) ili koncem (štepovanje, b) kroz prevoj, pri čemu u u u u korice, tj. šivene su zajedno sa knjižnim blokom. Najjednostavniji tip brošure. Karakteristični primeri: školske sveske, razni časo isi, ma azini, itd.
a)
Brošure od više tabaka ili logova Sasto e se od više savi enih tabaka ili lo ova sakupljenih principom tabak na tabak i od kartonskih korica. Knjižni blokovi ovih brošura se formira spajanjem: 1) u preledu povežnjaka bešavnom tehnikom (a), šivenjem koncem (b) ili termokoncem najčešći način,
b
koncem pored prevoja. Kartonske korice su posebno formirane o govara u m e n ama o ra e rezan e, izrezivanje, utiskivanje žljeba...). Najrasprostranjeniji tip brošure. Karakteristični primeri: školski udžbenici, skromija izdanja.
c)
Brošure od više tabaka ili logova re na, ep ena veza zme u pove n a a n nog o a sa ar ons m or cama čini povežnjak manje fleksibilnim. Sloj lepila i sloj kartona u predelu povežnjaka u većini slučajeva onemogućuje ° , primenje sile, povežnjak (sa slojem lepila i kartona zajedno) je često prelomjen na mestu otvaranja.
Lepljeni povežnjak
Efekat klamera
Brošure od više tabaka ili logova glavni nedostatak brošura od više tabaka ili logova jer otvaranjem brošure u toku upotrebe nastaju p as ne e ormac e pove n a a, o može dovesti i do raspada proizvoda.
Brošure od više tabaka ili logova , razvijene su nove tehnike spajanja knjižnog bloka sa koricama kako bi poboljšali način otvaranja brošure i produžili životni vek pri učestalom . , blok se spaja nekim fleksibilnim materijalom u predelu povežnjaka umesto kartonskih korica. Odvajanje kartonskih korica
više tabaka ili logova, koje se mogu podeliti na osnovu konstrukcije korice i načina spajanja sa knjižnim blokom na: 1. konvencionalne brošure 2. brošure sa 2-4 žljeba na koricama 3. „lay-flat“ brošure Nalepljeni fleksibilni materijal u predelu povežnjaka
Konvencionalne brošure Brošure sa trakom latna na ovežn aku
Naj češ će se primenjuju -.
Korice se sastoje od dva prireza kartona ili tanje ravne lepenke, koji često imaju formiran žljeb u predelu povežnjaka i jedne platnene trake. Korice se spajaju zajedno sa knjižnim blokom bešavnom tehnikom, šivenjem žicom ili koncem, zatim se nalepi platnena traka na povežnjak. Platnena traka treba da pokrije povežnjak i kartonske korice od linije žljeba sa prednje strane do lini je žljeba sa zadnje strane. Na kraju se vrši obrezivanje sa tri strane. Linije žljeba
Sloj lepila
Knjižni blok
Prirezi kartona
Brošure sa trakom platna na povežnjaku Knjižni blok
Sloj lepila Prirezi le enke
Traka latna
Konvencionalne brošure Naj češ će se primenjuju -.
Poznate su i kao brošure u polutvrdom povezu, jer su korice od lepenke obložene presvlačnim materijalom i imaju predlist. Korice se nalepljuju na predlist, a u predelu povežnjaka se spoje platnenom trakom (traka platna je direktno nalepljena ne povežnjak knjižnog bloka), zatim se lepenke presvlače papirom. Nalepljivanje pojedinih elementa korice se vrši na neobrezan knjižni blok. Korice i knjižni blok zajedno se obrezuju. Presvlačni papir Predlistovi Prirezi lepenke Sloj lepila Traka platna
Knjižni blok
Tvrde brošure Knjižni blok Predlistovi
Traka platna
Sloj lepila
Prirezi lepenki sa presvlačnim materijalom
Brošure sa 2-4 žljeba na koricama ro ure sa
e a
Knjižni blok se najčešće formira bešavnom tehnikom. Pri ručnoj izradi korice se premazuju lepilom između linije žljeba i spajaju sa povežnjakom knjižnog bloka. Pri industrijskoj proizvodnji na mašinama za bešavni povez nakon premazivanja povežnjaka lepilom knjižni blok se spaja sa koricama. Linije žljeba na kartonskim koricama
Sloj lepila Kartonske korice
Knjižni blok
Brošure sa 2 žljeba Kartonske korice
Knjižni blok
Sloj lepila Lini e žl eba u redelu ovežn aka
Brošure sa 2-4 žljeba na koricama ro ure sa
e a
Brošure ovog tipa su postale sve popularnije. Listovi/tabaci knjižnog bloka se spajaju pretežno bešavnim povezom (naro čito pri industrijskim uslovima), . Na koricama se formira 4 linija žljeba, od kojih 1. i 4. su negativne dok 2. i 3. pozitivne. Spajanje knjižnog bloka sa koricama se vrši lepljenjem od 1. do 4. , ima i bočno premazivanje. Linije žljeba na koricama Bočni sloj lepila Sloj lepila na povežnjaku Kartonske korice
Knjižni blok
Brošure sa 4 žljeba Knjižni blok Lini a žl eba Kartonske korice Bo čni sloj lepila Sloj lepila na povežnjaku
Linije žljeba u predelu povežn a a
Brošure sa 2-4 žljeba na koricama Na koricama (sa 2 ili 4 žljeba) dodatno se izra đuju 2 žljeba sa prednje i/ili zadnje strane korica formirajući klapne. Širina knjižnog bloka podudara sa širinom korice sa prednje i zadnje strane. Klapne bogu biti: a) simetrične - nalaze se i na prednjim i na zadnjim koricama i istih su dimenzija, b) asimetrične - nalaze se i na prednjim i na zadnjim koricama ali su različitih dim. . Linije žljeba na koricama Bočni sloj lepila Sloj lepila na povežnjaku Kartonske korice
Knjižni blok
Klapne (simetrične)
Brošure sa klapnama Klapna sa prednje strane
Kn ižni blok
Klapna sa zadnje strane Kartonske korice
Brošure sa klapnama Specifičnost proizvodnje brošura sa klapnama je izrada u dve faze: 1. nanošenje lepila na knjižni blok i rezanje sa prednje strane bloka
. Specifičnost proizvodnje brošura sa klapnama, da se knjižni blok mora obrezati sa prednje strane pre spajanja sa koricama, predstavlja problemati čnu operaciju " - " predstavljaju unapređene linije za bešavni povez u kojima postoje jedinice za dvofazno obrezivanje, tako omogućujući izradu brošure sa klapnama u jednom prolazu. Savijanje klapni je bila isto problematična operacija, jer uglavnom je vršeno ručno, nakon povezivanja knjižnih blokova sa koricama. Za in-line proizvodnju brošura sa klapnama nephodne su bile jedinice za savijanje klapni u okviru .
Dvofazno obrezivanje Posto e razna rešen a konstrukci e mašine za dvofazno obrezivan e. Jedan od najviše pimenljivih sistema koristi usisne glave za podizanje klapni prilikom rezanja sa prednja strane. Usisni elementi kod ovih mašina podižu korice sa klapnama sa prednje strane, tj. sklone iz prostora za rezanje, zatim nakon izvršenja rezanja spuštaju tj. vrate ih na knjižni blok što sledi rezanje u glavi i u nogama. Procedura rezanja sa prednje strane:
a) Spuštanje usisnih elemenata b) Podizanje klapnih
c) Rezanje sa prednja strane
Modul za formiranje i savijanje klapnih Formiranje žljeba u predelu povežnjaka
a)
c
Noževi i levkovi za savijanje
Ulaganje korica
Presovanje
Trake za savijanje Formiranje žljeba u predelu klapni
a)
c) b)
Jedinica za bešavni
Modul za formiranje i savijanje klapnih
a) Formiranje žljeba u predelu povežnjaka i klapni
b) Savijanje klapni pomoću levkovima
c) Presovanje klapni u predelu savijanja
Primer linije za bešavni povez od MM 2 Sakupljanje 3 Transport sakupljenih knj. b.-a 4 Mašina za bešavni povez 6 Frontero - mašina za rezanje sa prednje strane 7 Trorezač 9 Izlagajući sto 8
3
4
5
9
7
2
6
Brošure sa 2-4 žljeba na koricama Engleske brošure imaju duple korice sa ivicama (kantnama) od 2 mm. U zavisnosti gde se nalaze te ivice, engleske brošure mogu biti: • • sa ivicama sa svih strana (sa prednje strane, u glavi i u nogama).
Linije žljeba na koricama Bočni sloj lepila Sloj lepila na povežnjaku Kartonske korice
Knjižni blok
Ivice (kantne)
Brošure sa 2-4 žljeba na koricama Ukoliko korice imaju samo sa prednje strane ivice, izrada engleskih brošura se poklapa sa izradom brošura sa klapnama, tj. odvojeno se obrezuju u glavi i u nogama. Ukoliko korice imaju sa svih strana ivice, knjižni blok se mora prvo . Engleskoj brošuri se često dodaje zaštitni omot, koji se spaja sa brošurom u predelu povežnjaka i previja se u obliku klapni na 2. i 3. .
Engleske brošure
Knjižni blok
Ivice (kantne) sa brošure Kartonske korice
"Lay-flat" brošure Švajcarske brošure Karakteristika švajcarskih brošura, kao i svih ostalih "lay-flat" brošura, da knjižni blok nije direktno slepljen sa kartonskim koricama u predelu povežnjaka. To omogućuje otvaranje do 180° i ravan položaj listova knjižnih blokova u . Knjižni blok je pojačan platnenom trakom i spojen je sa koricama samo sa zadnje strane sa tankom linijom lepila. Korice su od kartona ve će gramature (350-450 g/m²) i na njih su formirana 2 žljeba (ređe 3 žljeba). Ovaj tip poveza se može primeniti kod brošura manjeg obima (knjižni blok debljine do 10 mm). Linije žljeba na koricama
Bočni sloj lepila Sloj lepila na povežnjaku Traka platna
Knjižni blok
Sloj lepila spajanje knjižnog bloka sa koricama
Švajcarske brošure Traka platna na povežnjaku
Kartonske korice
Sloj lepila za spajanje n e
e a
"Lay-flat" brošure Povežnjak knjižnog bloka je pojačan trakom platna ili krep papira, zatim sa koricama je spojen sa prednje i zadnje strane, bo čnim lepljenjem. Za lakše otvaran e, korice ima u 6 žl eba, a sle l ivan e sa kn ižnim blokom se vrši između 1. i 2., odnosno 5. i 6. žljeba.
Bočni sloj lepila
Bočni slojevi lepila - spajanje knjižnog bloka sa koricama
Sloj lepila na povežnjaku
Knjižni blok
Traka platna Kartonske korice sa formiranim linijama žljeb
6. žljeb
1. žljeb 2. žl eb 3. žljeb
. 4. žljeb
Otabind brošure 3. žljeb
4. žljeb 5. žljeb
2. žljeb 1. žl eb
6. žl eb
Knjižni blok Sloj lepila i traka platna na povžnjaku
Kartonske korice
Otabind brošure – slojevi materijala na povežnjaku 1.6 1.6
0.8 .
1 1. sloj disp.
lepila
2 Disp. lepilo bočno
0.8
3 2. sloj disp.
4 Termolepilo
lepila
lepljenje
bočno lepljenje
5 Gaza ili
krep-papir
3 2
4 5
1
4
10 2
.
4.8
6
6
4.8 Korice
"Lay-flat" brošure Eurobind brošure Modifikacija Otabind brošure – korice su izrađene sa 5 žljeba, sa prednje strane 2, dok sa zadnje strane 3. Kn ižni blok Bočni slojevi lepila - spajanje knjižnog bloka sa koricama
Kartonske korice sa formiranim linijama žljeb
5. žljeb
1. žljeb
4. žljeb
3. žljeb
2. žljeb
Sloj lepila na povežnjaku
Traka platna
Bočni sloj lepila
Eurobind brošure Knjižni blok Sloj lepila i traka platna na povžnjaku
5. žljeb
4. žljeb
Kartonske korice 1. žljeb 2. žljeb
.
"Lay-flat" brošure Kod ove brošure knjižni blok je spojen sa koricama samo preko platnene trake, tj. platnena traka, kojom je pojačan povežnjak knjižnog bloka, jednim delom je povezana samo sa koricama drugim delom samo sa povežnjakom. Traka je vidljiva prilikom otvaranja brošure, što u nekim slu čajevima može predstavljati problem.
Knjižni blok
– sa koricama preko platnene trake
Kartonske korice sa formiranim lini ama žl eba Sloj lepila na povežnjaku
Traka platna
Bočni sloj lepila
Repkover brošure Sloj lepila i traka platna na povžnjaku
Knjižni blok
Traka latna lepljena samo na korice
1. žljeb
4. žl eb 2. žljeb
3. žljeb
"Lay-flat" brošure Libreto brošure or ce mogu o raz ma er a a o ar ona sa ez os o avan a, o platna ili sintetičkog presvlačnog materijala) sa 4 žljeba. Knjižni blok je spojen sa jednostrukim predlistom (obično od polukartona) u predelu povežnjaka, odnosno sa prednje i zadnje strane bočnim lepljenjem. Spajanje knjižnog bloka sa koricama je izvršeno preko jednostrukog predlista, koji je zalepljen sa unutranje korica po celoj površini izuzev površinu izme đu 1. i 4. žljeba. Bočni slojevi lepila - spajanje preko predlista Knjižni blok
Kartonske korice sa formiranim linijama žljeba
Predlist Sloj lepila na povežnjaku
1. žljeb 2. žljeb
4. žljeb 3. žljeb
Bočni sloj lepila
Libreto brošure Knjižni blok Sloj lepila sa jednostrukim predlistom na povžnjaku
Jednostruki predlist
4. žljeb 1. žljeb 2. žljeb
.
Kartonske korice , za savijanje bez površinskog oštećenja. Premazne kartone i kartone sa ve ćom gramaturom karakteriše određen stepen . pukotina na spoljašnjoj strani linije savijanja, odnosno nabiranje i faltanja unutrašnjih strana linije savijanja. , mesto savijanja, dolazi do netačnog savijanja i pucanja spoljašnjih slojeva materijala. ispunjavanja zahteva proizvoda u pogledu funkcionalnosti i izdržljivosti tokom eksploatacije, obavlja se priprema materijala za oblikovanje, tj savijanje.
Kartonske korice korica. Princip formiranja žljeba je utiskivanje zaobljenim čeličnim noževima u pripremljene kanale, pri čemu se materijal nalazi između utiskivača i kanala.
Kartonske korice do plastičnih deformacija u obliku permanentnog žljeba (b) i raslojavanja kartona, što se vidi tek prilikom savijanja (c). Za kvalitetno savijanje kartonskih korica kontrolisano raslojavanje materijala je preduslov.
a
b
c
Kartonske korice Mikroskopski snimak poprečnog preseka kartona nakon savijanja formiranog žljeba za 90º - kvalitetno savijanje.
Kartonske korice formiranog žljeba za 90º - nekvalitetno savijanje.
Kartonske korice dc - debljina sabijenog kartona wm - debljina utiskivača wf - širina kanala c - dubina kanala rp - ulaz utiskivača u kanal
Kartonske korice . FOGRA institut je nakon ispitivanja uticaja debljine utiskiva ča na kvalitet žljeba, dao preporuku za izbor debljine utiskivača u obliku sledeće formule: debljina utiskivača = debljina materijala x faktor materijala ebljina
Faktor materijala se utvr đuje empirijski, na osnovu podesnosti materijala na utiskivanje i može imati vrednost od 1.3 do 1.7.
formule su orijentacionog karaktera. Većina proizvođača alata za utiskivanje nudi svoje proizvode u standardnim e nama.
Kartonske korice . Širina i dubina mora odgovarati debljini i kompresibilnosti kartona, kako bi se obezbedilo precizno oblikovanje linije savijanja i ograničenje raslojavanja materijala samo na zonu linije savijanja. Neadekvatan alat za utiskivanje može rezultirati greškom svih nivoa. U karakteristike kanala koji utiče na kvalitet žljeba se ubraja širina i dubina kanala, . Za utvr đivanje širine FOGRA daje sledeću formulu za preporuku: širina kanala = debl ina noža + 2x debl ina kartona
Kartonske korice A = dubina kanala B = širina kanala c = debljina kartona d = debl ina utiskivača
Kartonske korice Alati za izradu žljeba su ravni ili kružni, pri čemu ravni vrše translatorno kretanje, dok kružni imaju rotaciono kretanje. I jedni i drugi alati se izra đuju u različitim konstrukcijskim rešenjima za različite potrebe obrade.
u koja naležu noževi. Udubljenja mogu biti formirana: a) urezivanjem u čeličnu podlogu, b sastavl an em u obliku matrice od tankih i tvrdih traka.
Kartonske korice (utiskivača) i kružne matrice (kanal). Postoje razli čiti oblici konstrukcijskog rešenja mašine sa kružnim alatima, pri čemu su broj, geometrija i rastojanje između elementa alata podešljivi. a s c a e pr azana osnovna geome r a ru nog a a a, o na s c e a šematski prikaz više nanizanih alata.
a)
b)
Specijalne brošure . Korice im mogu biti izrađene od polukartona, kartona, plasti čnih materijala (PVC, PE...), lepenki sa raznim materijalima za presvlačenje. • • • • • •
plastičnim i metalnim šinama za stezanje, plastičnim češljem, , metalnom duplom spiralom, raznim mehanizmima,
Brošure za specijalne potrebe. Karakteristični primeri: pojedinačni povezi raznih namena, kancelarijiski povezi, itd.
Spajanje šinama Šine redstavl a u na ednostavni i element spajanja slobodnih listova, jer plastične ili metalne šine samo se provlače kroz određen broj listova, tj. slobodni listovi ostaju , , rezanja, itd.). Predviđeni su za spajanje knjižnih blokova . Prema obliku šine se dele na: a) zaobljene (kružne), Oblici i standardne veli čine šina
b) pravougaone (ravne).
Spajanje šinama . kalendara se postavljaju na metalnu ploču (a), koja se savija za 180° (b) zatim se zajedno saviju prema gore za 180° i formirajući šinu, tj. stezu (c).
a)
b)
list/listovi kalendara metalna ploča
c)
Spajanje plastičnim češljem Spajanje plastičnim češljem predstavlja ekonomično povezivanje obimnijih brošura u malom tiražu. Postupak spajanja se odvija u nekoliko koraka. Nakon obrezivanja knjižnog bloka na konačan format, posebnim alatom za izrezivanje robuši se niz ru a u obliku kvadrata ili ravou aonika u redelu povežnjaka. U pripremljene rupe odgovarajućim alatom ili uređajem provlači se plastični češalj. a) otvaranje češlja, b) postavljanje listova knjižnog bloka (sa koricama), c) zatvaranje češlja.
a)
b)
c)
Spajanje plastičnim češljem PVC folija koristi. Operacije izrade su sledeće: 1. foli a se seče na pravougaonike odgovarajućih dimenzija, 2. izrezuje se talasasti oblik , 3. se termički obrađuje da bi se formirao zatvoreni kružni oblik.
a)
b)
c)
Spajanje plastičnim češljem , , potpuno otvaranje knjižnog bloka (listovi leže ravno u otvorenom položaju). Primenjuje se za povezivanje knjižni blokova debljine od 2 do 48 mm. Za adekvatno od 5 do 52 mm. Prednost plastičnog češlja u odnosu na ostale specijalne poveze je mogućnost štampanja na "povežnjak". Nedostatak ovog poveza je da nije moguće otvoriti za 360°.
Označavanje plastičnog češlja 1. prečnik elementa, obično izražen u mm-ima. 2. korak "zuba" samih elemenata. Danas su najčešće u upotrebi koraci: 12 mm - sa dužinom rupe od 7 mm, a širinom od 3 mm, zubi češlja su 7 mm široki, .
-
, a širinom od 3 mm, zubi češlja su 7 mm široki,
Spajanje spiralom Povez sa metalnim ili lastičnim s iralama sastavl en od slobodnih listova i korica. Povezivanje se sastoji od nekoliko koraka: a) knjižni blok se obrezuje sa 4 strane, , c) u perforirane rupe se uvija spirala, d) krajevi spirale u glavi u nogama se uvla če u prethodni krug.
Spajanje spiralom Prednost ovo
oveza e mo ućnost otvaran a i do 360°.
Karakteristična pojava kod spiralnog poveza pomeranje listova prilikom otvaranja, tj. listovi knjižnog bloka ne stoje na istoj visini prilikom koriš ćenja, već su za jednu dužinu koraka spirale pomereni prema dole ili gore (povez sa strane), odnosno na levo ili desno (povez u glavi).
Pomeranje listova knjižnog bloka Primer pomeranja listova knjižnog bloka povezanih spiralom sa strane
Spajanje spiralom metala (pocinkovanog čelika sa ili bez PA obloge) i od polimera (PVC). Metalne spirale su 0.6 mm prečnika i zahtevaju rupe prečnika od 2.5 mm, sa . Plastične spirale su nešto deblje od metalnih i njihov . - . mm. To zahteva širi pre čnik rupe (3 - 5.5 mm) sa razmacima od 5 - 8 mm.
Spajanje duplom metalnom spiralom S a an e du lom metalnom spiralom je jedan od najučestalijih specijalnih poveza brošura. Primenjuje se za spajanje knjižnih konstrukcijama. Postupak sapjanja slobodnih listova e sličan ostu ku s a an a sa plastičnim češljem. Razlika je u tome da bušene rupe uz povežnjak pored kvadratnog i kružnog, odnosno ovalnog oblika.
Spajanje metalnom duplom spiralom Poveze sa du lom metalnom s iralom mo uće podeliti prema tipa korica i načina spajanja sa knjižnim blokom na: a)
Standardni povez - korice se sastoje iz dva dela, tj.
dva slobodna lista, koji se povezuju zajedno sa slobodnim listovima knjižnog bloka.
tan ar n povez sa
apnom - korice se sastoje iz
dva dela, tj. dva slobodna lista, s tim da sa prednje ili sa zadnje korice je dodata jedna klapna.
Spajanje metalnom duplom spiralom sa jednim jednostrukim predlistom spojen duplom spiralom u jednu celinu. Knjižni blok zatim je spojen sa koricama preko jednostrukog predlista, koji je .
d)
Povez duple spirale u tvrdim koricama - slobodni
listovi sa dva redlista se s o e u kn ižni blok zatim se preko predlista se ulepli u tvrde korice.
Spajanje metalnom duplom spiralom e
Poluskriven ovez - korice se
sastoje iz jednog dela a povezivanje je izvršeno sa zadnje (1), sa prednje (2) strane korice ili na ovežn aku 3 . Pored povežnjaka su izbušene dve linije rupa, obi čno kvadratnog oblika i kroz njih je provučena vidljiva spolja.
1)
2)
3)
Spajanje metalnom duplom spiralom f)
Povez duplom spiralom sa jednostrukom klapnom - Korice su iz jednog dela. Na zadnji
eo or ce e o a a e na apna, o pre s av a unu ra n u s ranu za n or ca. Korice su spojene sa knjižnim blokom preko te klapne ili unutrašnje strane zadnjih korica. Klapna može biti slobodna (1) ili zalepljena za zadnju stranu korice (2).
1)
2)
Označavanje duple metalne spirale Označavan e elemenata za s a an e: 1. prečnik elementa, obično izražen u mm-ima, 2. korak "zuba" samih elemenata, izražen odnosom broja zuba po in ču. Danas su najčešće u upotrebi koraci: 4:1 sa dužinom koraka od 6.35 mm - za knjižne bloke debljine 3 - 4.5 mm. Pravougaone rupe imaju dimenzije 3.6 mm x 3.2 mm, dok okrugle . . 3:1 sa dužinom koraka od 8.47 mm - za knjižne bloke debljine 6 - 12 mm. Pravougaone rupe imaju dimenzije 4 mm x 4 mm, dok okrugle pre čnik 4.5 mm. 2:1 sa dužinom koraka od 12.7 mm - za knjižne blokove debljine 13 - 28 mm. , 6.4 mm.
Spajanje raznim mehanizmima mehaničke naprave (mehanizma). Ovaj tip poveza omogućava da pojedini listovi po potrebi ume ću ili izvade iz poveza. Slobodni listovi knjižnog bloka su probušeni u predelu povežnjaka na 2, 3, 4 ili više rupa (prečnika od 2-5 mm), zatim su nanizani na prstene mehanizma. a) mahanizmi za registratore (dva metalna prstena sa pločom za stezanje knjižnog bloka), b) mehanizmi kružnog oblika (2, 4 ili više prstenova kružnog oblika), c) mehanizme lučnog oblika (najčešće dva prstena).
a)
b)
c)
Spajanje raznim mehanizmima 2-4 prstena. Predviđeni su za spajanje knjižnog bloka debljine do 30 mm. Ovi elementi se obično postavljaju na leđni u o a or ce zao enog ravnog oblika), i prilikom otvaranja brošure, listovi knjižnog bloka se pomeranju lepezasto. Mehanizmi lučnog oblika su predviđeni za obimnije knjižne blokove (debljina do 65mm), i obično imaju paran broj prstenova. Postavljaju se na zadnji prirez korica uz leđni uložak, tako da prilikom otvaranja brošure, listovi leže sve dok ne dođe do listanja knjižnog bloka.
Različite vrste mehaničkih naprava za povez
