c c c
Indeks 42/2010 Student doktorskih studija Smer: Tehnološko inženjerstvo Predmet: Metodologija naučno-istraživačkog rada
c !"
Predmetni nastavnik: "# #$
Leskovac, 2011.
°
Prema međunarodnom standard ISO 14000, pod otpadom se podrazumevaju materijali, energija, proizvodi ili nus -proizvodi koji se odbacuju u životnu sredinu kao krajnje odlagalište i mogu biti izvor sekundarnih sirovina. Korišćenjem čvrstog komunalnog otpada može se dobiti značajna masa sekundarnih sirovina i energije. U ovom radu su prikazane projektne eksploatacione i tehno-ekonomske karakteristike čvrstog komunalnog otpada , termičkih i bioloških postupaka u procesu upravljanja otpadom i postupaka prečišćavanja dimnih gasova i otpadnih voda nastalih u procesima prerade otpada.
V
1V
r
c c c % %
Celokupna industrijska delatnost, proizvodnja energije, poljoprivredna delatnost i aktivnosti u komunalnoj infrastrukturi, osim svojih primarnih proizvoda, ¶¶proizvode¶¶ i otpadne gasovite, tečne i čvrste materijale (komponente) koji direktno ugrožavaju životnu sredinu. Negativan uticaj ovih materijala može se donekle ublažiti razvojem i korišćenjem efikasnijih tehničkih i tehnoloških procesa i uređaja, bezbednim deponovanjem, stalnom i kvalitetnom kontrolom. U ukupnom otpadu preovlađuju industrijski i komunalni otpad, pri čemu klasifikacija otpada veoma mnogo varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od važećih zakona i pravilnika. Uobičajeno je da se otpad urbanih sredina i kome rcijalni otpad jednim imenom naziva čvrsti komunalni otpad ili smeće. Masa i sastav otpada zavisi od brojnih faktora kao što su: klima, ekonomska razvijenost posmatranog regiona, veličina grada, način stanovanja i socijalne s pecifičnosti, način sakupljanja i transporta čvrstog komunalnog otpada , kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potiče otpad. Dnevna (godišnja) masa čvrstog komunalnog otpada po stanovniku, razlikuje se od zemlje do zemlje, pri čemu je u razvijenim zemljama viša (1,4 kg/st/dan) u odnosu na srednje razvijene ili nerazvijene zemlje (0,2 ± 0,7 kg/st/dan) [11]. U zemljama OECD, godišn ji porast nastalog čvrstog komunalnog otpada iznosi 1,7% a u zemljama EU 1%. Prosečan porast nastajanja čvrstog komunalnog otpada u Srbiji je 1% [7]. Struktura odnosno sastav čvrstog komunalnog otpada se značajno promenio tokom poslednjih pedesetak godina , pri čemu je opadao udeo mineralnih komponenata kao što je pepeo a povećavao se udeo: hartije, plastike i stakla. Promena odnosa udela ovih komponenata u čvrstom komunalnom otpadu uslovljena je rastom udela ambalaže u smeću (sve veće korišćenje gotovih pr oizvoda prehrambene industrije itd.), povećanim tiražom štampe, načinom grejanja itd. Na sastav otpada značajno utiče i godišnje doba. Primećeno je povećanje udela otpada hrane u jesenjem period u, dok je tokom zime povećan udeo mineralnih komponenata kao posledica individualnog grejanja. Primetan porast vrednih odnosno reciklabilnih otpada u periodu decembar ± januar, može se objasniti Božićnim i Novogodišnjim praznicima kada je značajno povećana potrošnja ambalaže, papira, stakla i veštačkih materijala. Za izbor tehnologije i opreme za transportovanje, prijem , separaciju i usitnjavanje, sagorevanje i deponovanje otpada veoma je značajan frakcioni s astav čvrstog komunalnog otpada. Da bi se tačno utvrdio frakcioni sastav čvrstog komunalnog otpada , merenja treba da se vrše u toku cele godine. Maseni udeli pojedinih frakcija su [10]: o Frakcija 0 ± 8 mm ĺ 10 ± 50%; o Frakcija 8 ± 40 mm ĺ 20 ± 30%; o Frakcija 40 ± 120 mm ĺ 18 ± 38%; o Frakcija > 120 mm ĺ 0 ± 25%; Udeo krupnijih (kabastih) predmeta i materijala iz nosi 2-3% od ukupne mase čvrstog komunalnog otpada ali su moguća značajna odstupanja čak i u okviru jedne zemlje. V
2V
Primera radi, maseni udeo krupnijeg otpada u Austriji prosečno iznosi 7,2% a samo u Beču 0,7% [26]. U zavisnosti od morfološkog sastava, udela vlage i mineralnih komponenata menja se i gustina komunalnog i industrijskog otpada varirajući od 100 do 1200 kg/m 3. Gustina ukupnog čvrstog komunalnog otpada iznosi 100 ± 300 kg/m3 i znatno je niža od gustine njegovih komponenata (drvo 530 kg/m 3, staklo 3200 kg/m3). Niže vrednosti gustine su karakteristične za čvrsti komunalni otpad iz urbanih sredina (stambene i kome reijalne četvrti), a veće iz delova grada gde je zastupljena individualna gradnja. Na veću gustinu u ovim delovima grada utiče udeo mineralnih komponenata (pepela) s obzirom na individualno grejanje i povećan udeo kamena i prašine kao posledica uređenja i čišćenja dvorišta. Na gustinu otpada utiče i način sakupljanja i transporta, pa čvrsti komunalni otpad sabijen u vozilima za transport ima gustinu od 180 do 450 kg/m 3 a dobro sabijen otpad pri deponovanju i do 750 kg/m 3. Gustina otpada zavisi i od veličine grada, tj. od broja stanovnika [12]. Veća gustina u gradovima sa manjim brojem stanovnika je posledica veće zastupljenosti individualnih porodičnih kuća u odnosu na stambene blokove u većim gradovima. Ako se čvrsti komunalni otpad koristi kao gorivo ili se reciklira primenom tehnologije kompostiranja, neophodno je poznavati sledeće karakteristike: o Rezultate tehničke analize: Maseni udeo vlage; Maseni udeo isparljivih komponenata; Maseni udeo nesagorelih komponenata; Maseni udeo fiksnog ugljenika. o Vrednost temperature topljenja pepela; o Rezultate elementame analize: Maseni udeo ugljenika; Maseni udeo kiseonika; Maseni udeo vodonika; Maseni udeo azota; Maseni udeo sumpora; Maseni udeo pepela (mineralnih komponenata); Maseni udeo vlage. o Vrednost donje toplotne moći. Vlage u čvrstom komunalnom otpadu ima najviše u jesenjem period s obzirom da je tada najviši udeo organskih komponenata (otpaci od hrane itd.). U zimskom i prolećnom periodu maseni udeo vlage je približno 30% a u letnjem i jesenjem periodu oko 50%. Mineralne komponente (nesagorljive komponente i pepeo) prvenstveno potiču od staklenih i metalnih komponenata, kao i od čišćenja ulica i pepela od sagorevanja goriv a u individualnim kotla rnicama. Prisustvo mineralnih komponenata je nepoželjno u otpadu jer predstavlja balast. Mineralne komponente smanjuju maseni udeo gorivih komponenata a time i ukupnu toplotnu moć. Prilikom sagorevanja otpada, u zavisnosti od sastava mineralnih komponenata, tj. temperature topljenja moguće je njihovo razlaganje i topljenje. Omekšane i istopljene mineralne komponente otežavaju proces sagorevanja u sloju s obzirom da onemogućavaju dovod i ravnomemu raspodelu vazduha za sagorevanje. Određeni problem se javljaju i pri transport stvorene šljake jer šljaci može ostati i određeni V
3V
deo nesagorelih komponenata [13]. Maseni udeli vlage i pepela u nekim komponentama čvrstog komunalnog otpada prikazani su u tabeli 1. a #&# '( #) *$ #)!#+ , #)#&" ,) &# Mešani ostaci hrane 70 5 Papir 6 1,2 ± 22,5 Veštački materijali 2 0,5 ± 4,4 Tekstilni materijali 10 6,5 Koža 10 9,0 Staklo 2 96 ± 99+ Konzerve 3 94 ± 99+ Obojeni metali 2 94 ± 99+ #&# '( #)*$ #)!#+ , #)#&" ,) &# U kamionima za sakupljanje 20 Nema podataka Na deponijama (prirodno sabij eni otpad) 30 Nema podataka Na deponijama (otpad sabijan mehanizacijom za sabijanje) 30 Nema podataka #-(, #&" 12 Do 70 Osim poznavanja udela vlage i pepela, veoma je važno poznavati i udeo isparljivih i neisparljivih komponenata s obzirom na to da ove komponente daju jasnu sliku o ponašanju otpada u procesu sagorevanja. Isparljive komponente sadrže i gorive i negorive komponente. Pri zagrevanju otpada, prvo isparava gruba i higroskopna vlaga (čine negorivi deo isparljivih komponenata) a zatim sa porastom temperature, počinje proces devolatilizacije. Pri devolatiliza ciji se otpad razlaže na gorive gasovite komponente koje sagorevaju iznad sloja otpada (u ložišnom prostoru) i na čvrsti ostatak. Čvrsti ostatak sadrži mineralne komponente i gorivi deo koji sagoreva. Dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je vrednost toplotne moći čvrstog komunalnog otpada a posebno industrijskog otpada, u mnogim slučajevima veća od toplotne moći niskokaloričnih goriva koja se danas koriste u ter moenergetskim postrojenjima. Zbog ovog ali i brojnih drugih razloga, čvrsti komunalni otpad se može tretirati i koristiti kao gorivo. Drugo je pitanje što je n eefikasno sagorevati čvrsti komunalni otpad u celini bez izdvajanja vrednih materijala ( sekundarnih sirovina ili reciklabilnih materijala). Osnovni nosioci toplote unutar mase čvrstog komunalnog otpada su hartija, čija je donja toplotna moć približno 18000 kJ/kg, plastični (veštački) materijali (40000 kJ/kg) i otpaci od ishrane (19000 kJ/kg). Me đutim, vlaga u otpacima hrane isparava tokom procesa sagorevanja i time smanjuje ukupnu pote ncijalno oslobođenu količinu toplote. Isparavanje vlage zahteva toplotu od 2500 kJ/kg, što znači da pri sagorevanju smeća sa udelom vlage od 50% toplotni gubitak iznosi 1250 kJ/kg otpada [23,24]. Iako udeo vlage i pepela može varirati (povećavati ili smanjivati), zbog povećanog udela papira i plastičnih (veštačkih) materijala (sagorljive komponente) toplotna moć stalno raste [23,24]. Porast toplotne moći nije konstantan, ali prosečno iznosi približno 200 kJ/kg godišnje. Ove promene se značajno odražavaju pri projektovanju postrojenja za sagorevanje otpada ( tabela 2.) [24].
V
4V
a r ! ! a " %#" ° °° °.°r ° Donja toplotna moć (MJ/kg) 5 6,3 10,5 12,6 ± 14,5 Na osnovu dosadašnjih istraživanja u svetu i kod nas može se očekivati: rast ukupne mase čvrstog komunalnog i industrijskog otpada, neznatno smanjenje udela metaIa, značajan rast udela veštačkih materijala (plastika, guma i s l.), skoro nepromenjen udeo stakla i staklene ambalaže, porast udela hartije, papirne galanterije, kao i drugih proizvoda od drvenih vlakana, rast toplotne moći, kao posledica prethodnih karakteristika. I pored nepovoljne ekonomske i političke situacije u zemiji i okruženju, u narednom periodu se može očekivati veća produkcija otpada i u S rbiji. Sa eventualnim, povećanjem standarda stanovništva može se očekivati da morfološki sastav čvrstog komunalnog otpada bude sličan sastavu u većini srednjeevropskih zemalja. Može se očekivati da će udeo organskih komponenata biti nešto veći, na račun otpada od veštačkih materijala, papira, stakla i metala.
V
5V
â
c c
Analize su pokazale da efikasno iskorišćenje otpada može značajno smanjiti potrebe za primarnim sirovinama i energentima, uz istovremenu uštedu životnog prostora i zaštitu životne sredine. U sistemu upravljanja otpadom može se prepoznati šest funkcionalnih elemenata prikazanih na slici 1 [20]. Razmatranje svakog elementa posebno omogućava: o identifikaciju fundamentalnih aspekata uzajamnih veza izme đu elemenata sistema i o utvrđivanje neophodnih parametara (masa, maseni i zapreminski protok, zapremina, nasipna gustina, morfološki, elementarni i frakcioni sastav i dr.) koji omogućavaju inženjerima komparaciju, analizu i izbor (evaluaciju) pojedinih ili kompleksnih sistema za tretman otpada. V
V V V
c c % c cc c
c c c/
%
m #$ V V V je faza u kojoj određeni materijal prestane da služi svojoj svrsi i postane balast korisniku. V V je faza odbacivanja korišćenog materijala, koja se sastoji od rukovanja, odlaganja i eventualne prerade (sortiranje ili neka druga operacija na mestu nastajanja). V predstavija operaciju u kojoj nadležne službe ili sami građani odnose privremeno odloženi otpad na dalju preradu ili konačno odlaganje. V je najsloženija operacija sistema i sastoji se od sortiranja, pripreme, prerade (recikliranja) i ponovnog korišćenja. V V je poslednja faza sistema, pri čemu se može odlagati osta tak od prerade ili početni otpad. Konačno odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju odloženog otpada (deponijski gas). Danas se u svetu koristi nekoliko postupaka za uklanjanje i iskorišćenje otpada, čiji se udeo menja iz godine u godinu u korist postupaka recikliranja ali su termički postupci i dalje veoma zastupIjeni [26].
â ° #$-!, ( Nastao i sakupIjen otpad se dalje može ukloniti, pri čemu postupci uklanjanja otpada treba da obezbede optimalnu zaštitu životne sredine, kako sa aspekta kruženja materijala u prirodi, tako i sa aspekta zagađenja sredine. V
6V
Sve metode uklanjanja se mogu podeliti na: o utilizacione postupke, kojima je cilj maksimalno iskorišćenje energije i sirovin a iz otpada (Slika 2.), kao što su ponovno korišćenje izdvojenih reciklabilnih materijala, kompostiranje, termička prerada sa iskorišćenjem toplote i sl., o likvidacione postupke, kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpada, bez iskorišćenja energije i sirovina.
° c/ c
c/ c c/ c c c c c/ c c c% c
r c/ c%
â c/
c/ %c %c c c c%
c c %c c 3 c 4 4% c c/ % % c V c c%
%c
V
V c c/ c c
V m r ! % 0r
Za ponovno korišćenje materijala i energije domaća i međunarodna stručna javnost koristi naziv recikliranje. Recikliranje otpada koristi se, osim iz razloga zaštite životne sredine, u slučaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: o cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i o cena uklanjanja otpada, u zavisnosti od karaktera otpada, mesta i načina stvaranja, kao i propisa vezanih za uklanjanje i uništavanje otpada. Materijali sa visokom cenom (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklaži, s obzirom da su troškovi reciklaže niži od troškova primarne proizvodnje. Životinjski i sličan otpad, relativno niske vrednosti, se najčešće prerađuju kada je cena uništavanja visoka a iz razloga zaštite životne sredine (širenje zaraza, neprijatni mirisi , itd.) ili nedostatka prostora za izgradnju uređenih deponija. a & ' ! 12 ( c c & !,# ,! Ušteda energije (%) 74 32 74 Smanjeno zagađenje vazduha (%) 74 20 85 Smanjeno zagađenje vode (%) 35 76 Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%) 80 97 Smanjena potrošnja vode (%) 58 50 40 Koristi od uvođenja sekundarnih sirovina u proizvodnju prikazane su u tabeli 3 [7].
V
7V
â rc+!#$ (4#",) ( #&" +5$# Rukovanje, odlaganje (izbacivanje) i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od šest funkcionalnih elemenata u siste mu upravljanja otpado m. c V na mestu nastanka otpada predstavlja iznošenje otpada (čvrstog i tečnog) iz privrednih, neprivrednih i komunalnih objekata korišćenjem posuda za otpad i plastičnih vreća, i odlaganje u odgovarajuće veće posude. Te posude se koriste za odlaganje otpada pre organizovanog sakupljanja i odnošenja. Elementi koji se moraju razmatrati pri izboru posuda su: o tip posude koja se koristi, o lokacija posude, o estetičnost i bezbednost po okolinu i ljudsko zdravlje, o način odnošenja. Najčešće korišćene posude za odlaganje otpada u svetu i kod nas prikazan e su u tabeli 4. a "a ! % % ! & & )!&-1 " ($" # 6 Plastični, metalni 16 ± 40 (28) l Plastični, metalni 75 ± 150 (120) l Plastični, metalni 75 ± 250 (120) l Za otpadni papir 75 ± 210 (120) l Plastične vreće Srednjeg kapaciteta 0,75 ± 9 (3) m3 Velikog kapaciteta - otvoreni 9 ± 38 (27) m3 Velikog kapaciteta sa uređajima za sabijanje 15 ± 30 (23) m3 Pokretni ± otvoreni i zatvoreni sa i bez 15 ± 38 (27) m3 uređaja za sabijanje Plastične polietilenske kese se obično izrađuju od folije debljine 40 µm. a papirne kese od dvostrukog sloja papira sa zaštitnim plastičnim slojem sa unutrašnje strane ("natron" vreće), da bi se izbeglo vlaženje. Plastične i papirne kese imaju niz prednosti: jednokratna upotreba, mala mogućnost rasipanja materijala, lako se sakupljaju, utovaruju i transportuju, pri čemu su plastične kese pogodnije od papirnih. Međutim, zbog lakog cepanja i ne mogućnosti ponovnog korišćenja, potrebno ih je češće odnositi, čime se povećavaju troškovi sakupljanja. Lokacija posude zavisi od raspoloživog prostora u blizini stambenih i kome rcijalnih objekata. U savremenijim objektima, obično je predviđen prostor za smeštaj posuda (kontejnera). Eventualna Votpada na mestu nastajanja podrazumeva: o korišćenje otpada sa ili bez separacije korisnih materijala, o smanjenje zapremine otpada, o druge fizičke postupke. Najčešći postupak korišćenja otpada u domaćinstvima (privatne kuće) je sagorevanje, a u većim komercijalnim i industrijskim objektima ručno izdvajanje i smanjenje zapremine. V
8V
U velikom broju zemalja, proces organizovanog recikliranja otpada doveo je do razvoja novih tipova posuda za privremeno odlaganje. Na taj način građani su u situaciji da sami razdvajaju pojedine vrste reciklabilnih otpadaka (baterije, belo, zeleno i braon staklo, novinsku i drugu vrstu hartije, metale, otpatke pripreme i spremanja hrane, razne vrste ambalaže). Na taj način se skraćuje put otpada do ponovnog korišćenja, uz smanjenje troškova naknadne sepa racije i povećanja kvaliteta recikliranih materijala i proizvoda. Troškovi proizvodnje i eksploatacije ovih posuda su viši nego u slučaju konve ncionalnih ali je ceo sistem sakupljanja značajno isplativiji. Investicioni i troškovi održavanja običnih i specijalnih posuda su dati u tabeli 5. a )* +
% , + !
& &# +"1,6 $ -# #!#$178!#"6 "9$ (178)#" (6 120 36 - 46 7±8 240 39 - 54 7 - 10 1100 360 - 410 49 - 80 1000 - 4000 334 - 1207 75 - 270 VV V V V V VV V V !VV
â â !+&,( (*$ #)!#+ , #)#&" Sakupljanje otpada zavisi od: o tipa opreme za privremeno odlagan je i sakupljanjeËV o tipa sistema sakupljanja iV o opšte metodologije sakupljanja otpada. Što se tiče sistema sakupljanja, danas postoje pokretni i nepokretni sistem i sakupljanja čvrstog komunalnog otpada. Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za obradu, dalji transfer ili deponovanje a zatim vraćaju na sopstvenu ili drugu lokaciju naziva se pokretni sistem sakupljanja. Sakuplja č je odgovoran za prevoz vozila, uto var, istovar i pražnjenje posuda na mestu za preradu ili odlaganje. U zavisnosti od vrste posude, a radi smanjenja opterećenja i opasnosti, n a ovim poslovima uposleno je viš e radnika za opsluživanje. U svetu, a ponegde i kod nas, postoji tri tipa pokretno g sistema sakupljanja. Njihove standardne nazive, korišćene u svetu, veoma je teško prilagoditi na šem jeziku. Mogu biti otvoreni i zatvoreni, sa ili bez uređaja za sabijanje otpada. To su: 1. tzv. "hoist-track" siste m (posude trapezoidnog oblika, koj e se podižu na šasiju kamiona za transport); zapremine 2 - 9 m3, nepogodni za kabast i otpad; 2. tzv. "tilt-frame" sistem (posude pravougaonog oblika sa visokim zatvorenim ivicama, sa ili bez poklopca, slični prikolicama na šasiji kamiona); zapremine 8 40 m3, veoma pogodni za sve lokacije na kojima velika masa čvrstog otpada nastaje za relativno kratko vreme; 3. tzv. "truck-tractor" sistem (posude slične prethodno navedenim); zapremine 10 30 m3, posebno pogod an za sakupljanje te ških, tečljivih i kabastih otpadaka (pesak, drvo, metalni opil jci, građevinski otpad). Pokretni objekata, sabijanje smešta u V
sistem se najčešće koristi u okviru veiikih kome rcijalnih i industrijskih u kojima se predvi đeni veliki kontejneri, u sklopu kojih se nalaze i ure đaji za otpada (kompaktori). Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i posebne posude. 9V
Kada se koriste manje posude i vreće za privremeno odlaganje otpada, koje se zatim prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport, c elokupni sistem se naziva nepokretni ili stacionarni sistem za sakupljanje čvrstog komunalnog otpada . Vozila za sakupljanje kruže od jedne do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre đenoj ruti. Po dolasku na zadatu lokaciju, posu de se prazne u vozila, pri čemu se razIikllje manuelni i automatizovani sistem pražnjenja. Savremena vozila su opremljena uređajima za sabijanje utovar enog otpada. Sabijanjem otpada se nasipna gustina otpa da može povećati i više od deset puta (od 100 na 1700 kg/m 3), pri čemu su pritisci sabijanja od 4000 do 25000 kPa [10]. Presovanje i briketiran je značajno poboljšava karakteristike posto jećih sistema za uklanjanje otpada. Ovaj postupak obezbe đuje bolje iskorišćavanje svih kapaciteta transporta, izbegava se dodatna prerada, a otpad se može efikasno sagorevati. Vrsta vozila za sakupljan je i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do sabirnog centra. Savremene ten dencije separacije na izvoru, zahtevaju primenu specijalnih vozila, ko ja bi u svom sastavu imala posebne o deljke za pojedine komponente otpada. Ko d nekih vozila sabijanje nije moguće za vreme kretanja, jer se mehanizam za sabijanje pokre će motorom za pokretanje vozila. Iz tog razloga danas se najčešće koriste vozila sa dva nez avisna motora: jedan za sabijanje otpada a drugi za kretanje vozila, čime se povećava rentabilnost rada pri sakupljanju otpada . Posebno interesantan način sakupljanja i odno šenja reciklabilnog a posebno opasnog komunalnog otpada koji je prihvatljiv sa stanovišta ekonomije i zaštite životne sredine je sakupljanje od strane gra đana.
â &# !+&,( #)*$ #)!#+ , #)#&" Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure đaje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za s akupljanje otpada, u veIike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu ili konačno odlaganje. Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja između lokacije nastajanja otpada i lokacije korišćenja ili trajnog odlaganja di rektan transport vozilima za sakupljanje p ostaje ekonomski neprihvatljiv.
Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar, koje zavisi od tipa pretovara, zahtevanog kapaciteta pretovara, raspoložive opreme i propisa o zaštiti životne sredine. Otpad se može direktno pretovarati u veće sisteme za dalji transport, odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. Za dalji transport otpada koriste se motorna vozila (kamioni), železnica, rečni i pomorski transport. Pri transportu motornim vozilima, neophodno je zadovoljiti sled eće zahteve: o otpad se mora transportovati uz minimalne troškove, o otpad mora biti za štićen tokom transporta, o vozila moraju biti tako pr ojektovana da se mogu kretati savremen im saobraćajnicama (autoputevi i s l.), o kapacitet ne sme doći u suprotnost sa dozvoljenom nosivo šću vozila, o postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i bezbedni. Za prevoz otpada na veća rastojanja najekonomi čniji je železnički transport. Pri tome V
10V
minimalno rastoja nje ne sme biti manje od 150 km a minimalna masa otpada transportovana u toku jednog dana 1000 t. Vagoni za transport se ne smeju koristiti za prevoz drugih materijala. Cena prevoza u oba smera (pun -prazan), na rastojanju do 160 km, ne treba da prelazi 4 USD/t, a na rastojanju do 320 km 4,65 USD/t. Transport brodovima se primenjuje u malom broju oblasti, obično pri trgovini otpadom izme đu dve zemlje. Cena prevoza je relativno niska i iznosi 2,3 USD/t pri prevozu u oba smera na 32 km i 3, 7 USD/t pri prevozu na 320 km [10].
â # (#&" Sekundarne sirovine se mogu sortirati prema morfološkom sastavu (npr. crni i obojeni metali) ili po drugim kriterijumima (npr. vrsti hartije, kvaIitetu plastičnih masa, boji stakla, itd.). U postupku recikliranja poseban značaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste različiti postupci: vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost re zanja, sagorevanje (boja plamena, pepeo, itd.). Kao osnovna operacija u procesu recikliranja izvodi se postupak separacije materijala. Ručno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Dana šnji sistemi ručnog sortiranja podrazumevaju kretanje materijala na pokretnim trakama, pri čemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozđa koriste magneti. Efikasnost i troškovi ovakvog sortiranja dati su u tabeli 6 [10]. V ', c+* # # (*$ #)!#+ , #)#&" 0° 5"$#( !#,* #!#$ &-( (, 18" !8" 6 1 86 Novine 2,25 16,34 Mešani papir 4,50 16,48 Tekstil 1,50 22,11 Metali 3,00 13,45 Staklo 3,00 13,45 Iz navedenih razloga, ručno sortiranje se kao postupak zadržao još samo na mestima nastajanja otpada. Da bi se ostvarila racionalnija prerada i veće iskorišćenje otpada, potrebno je, ili povećati cenu gotovih materijala (poreskim sistemom) ili uvođenjem mehanizacije i automati zacije procesa sniziti troškovi postupka prerade [10]. U postupku mehani čkog sortiranja čvrstog komunalnog otpada razlikuju se sledeći postupci: o mehaničko vizuelno odabiranje, o sortiranje izme šanog i usitnjenog otpada magnetnim, elektrostatičkim, elektrodinamičkim ili aerodinamičkim silama, pri čemu se materijali odvajaju jedan za drugim, o sortiranje materijala po komadima, sve dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovedeni otpad ne bude sortiran po najboljim kategorijama. Međutim, najefikasniji a time ujedno i najrentabilniji postupak sakupljanja i prerade već izmešanog otpada predstavlja postupak centralnog sortiranja. Gradske komunalne službe organizuju sakupljanje otpada i transportuju ga u centralnu obradnu stani cu, u okviru koje je instalir an siste m za sortiranje (od ručnog do potpuno automatizovanog). Pri automatskom sortiranju se za kriterijum klasifikacije koristi srednje kolebanje V
11V
vrednosti inercionih, električnih i drugih karakteristika materijala, uz korišćenje postupka prosejavanja. Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindrična, horizontalna i kosa. Na jčešće se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobošasta sita, vibraciona sita, sita sa tegovima i vibraciona (inerciona i elektromagnetna). U ovim ure đajima se izdvajaju materijali dimenzija 0,4 - 100 mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpada u vlaknastu masu, otpad se iz transportnih posuda prebacuje na konvejere i odvodi u izdvaja č vlakana, u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu (otpaci hrane, papir, veštački materijaliplastika, staklo, drvena masa, lišće), i dalje drobi i melje. Teži metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajačima. Čestice stakla, peska i sličnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu. Mulj iz ciklona sadrži 75% stakla, peska, plastike i metala. Ostatak se centrifugira prolazi kroz selekciju. Nastala vlakna se suše i pakuju a ostatak sagoreva. Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (čvrsti ostatak) zasnovani su na prosejavanju, daljem mlevenju i izdvajanju materijala magnetnim separatorima. Produkti sagorevanja predstavljaju vlažnu masu metala, stakla, šljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira , itd. Istraživanja vršena od strane Mašinskog fakulteta u Beogradu [1] pokazuju da su ovakvi postupci izdvajanja sekundarnih sirovina ostvarivi i u na šim uslovima. Pri magnetnoj i elektromehanikoj separaciji, ferozni metali se odvajaju magnetima a aluminijum vrtložnim električnim strujama [11]. Posle odvajanja metala staklo se izdvaja elektrostatičkom separacijom. Organski i drugi lakši otpad izdvaja se vazdušnom separacijom, vibrirajućim i rotacionim vazdušnim strujama. Procesi drobljenja i usitnjavanja nekad se koris te pre a nekad posle postupaka separaci je, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno usitnjavanje primenjuju se čeljusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm. Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100 - 300 mm. Posle krupnog usitnjavanja materijali se često podvrgavaju daljem usitnjavanju u drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija od 10 do 12 mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se val jčaste, centrifugalnoudarne i konusne drobilice. U dobošastim i prstenastim mlinovima, koji se pretežno upotrebljavaju za fino usitnjavanje, komadi materijala dimenzija od 2 do 10 mm se melju do veličine čestica od 2 do 0,075 mm. Za veoma fino usitnjavanje (dimenzija od 0,0750,0001 mm) koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razIiku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija od 5 do 0,5 mm i sitnije, koriste se različite vrste klasifikatora (izdvajača). Ovi uređaji mogu biti mehanički i pneumatski. Od mehaničkih klasifikatora najpoznatiji su ine rcioni, spiralni, kutijasti, konusni a za izdvajanje metala - magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima, koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa ure đajima za suvo usitnjavanje, izdvajanje čvrstih materijala se izvodi usled različitih brzina taloženja čestica različitih dimenzija u struji gasa u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teže. Dele se na protočne i cirkulacione. Protočni separatori služe za izdvajanje čestica dimenzija 150 do 200 µm a finija separacija (30 do 60 µ) postiže se u izdvajačima sa prinudnim obrtanjem kola sa skretnim lopaticama. Kod pneumatskih cirkulacionih izdvajača struja gasa (vazduha) cirkuliše unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavaju ći V
12V
istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajač je u poređenju sa prethodnim uređajima, kompaktniji i ima manje gubitke energije. Veoma važnu komponentu sistema čine uređaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni ure đaji se mogu podeliti na: 1) Dizalične mašine i uređaje (mosne i jednošinske dizalice, konzolne dizalice i podizače. 2) Uređaje neprekiduog transporta; 3) Mobilne transportne ure đaje. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu. Traka transportera može biti gumirana ili čeIična. Za dizanje materijala na veće visine nisu pogodni trakasti transporteri, pa se koriste kofi časti. Na postrojenjima se često koriste i pločasti, pužni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseći konvejeri. Od mobilnih uređaja koriste se auto dizalice (nosivosti od 1,5 do 5t), ručna i električna kolica (800 - 3000 kg).
â # #$ #!# (-!,', :(, Pri razmatranju strategije i efekata recikliranja otpada, potrebno je imati u vidu dve mogućnosti: konvencionalno (klasično) recikliranje i "novo" recikliranje. " V " V je proces poznat veoma dugi niz godina, posebno u industriji obojenih metala. Međutim, kako je prema raspoloživim podacima, osnovni cilj ovog oblika korišćenja otpadnih materijala profit a ne i zaštita životne sredine, neophodno je bilo razviti efik asniji i bezbedniji postupak. # #V $ %V " V uvodi se radi potpune zaštite životne sredine. Njegov primarni cilj je maksimalno moguća regeneracija otpadnih materijala, uz maksimalno smanjenje deponi ja, rekultivacijom degradiranog zemlji šta. Troškovi nastali potpunijim postupkom zaštite životne sredine pokrivaju se korišćenjem izdvojenih reciklabilnih materijala. Posle separacije otpada, izdvojeni reciklabilni materijali transportuju se do fabrika u kojima se prerađuju. Danas se skoro svi otpadni materijali mogu ponovo koristiti, pri čemu su sa stanovišta ekonomije i zaštite životne sredine najinteresantniji metali , staklo, papir i veštački materijali. Takođe se veoma mnogo se koristi i otpad organskog porekla i građevinski otpad. â °# #$ #!# (, Od velikog broja metala, u čvrstim otpacima se najčešće javlja aluminijum i čelik a često su prisutni i bakar, olovo i cink. Proizvodnja i potrošnja ovih metala raste iz godin e u godinu, pri čemu se povećavaju troškovi eksploatacije i prerade ruda, zbog rasta cene energije [2]. Iz tog razloga u razvijenim zemljama je veoma zastupljen postupak ponovnog korišćenja otpadnih metala u primarnoj proizvodnji. Proizvodnja aluminijuma spada u vrlo intenzivne energetske procese. Prema relevantnim podacima, potrošnja energije pri proizvodnji jedne tone aluminijuma iz osnovnog materijala (rude) iznosi 208 - 313 GJ. U literaturnim izvorima nije diskutovano o vrsti ušteđene enegije (toplotna, električna i sl.). Kada se umesto boksita, kao osnovne rude, koristi aluminijumski otpad, može se uštedeti i do 95 % energije. Ilustracije radi, recikliranjem jedne ambalažne konzerve, mase 370 g (12 unci), uštedi se 168 g goriva (tj. pola konzerve) [2]. Iz tih razloga je, samo u 1987. godini u SAD, reciklirano 50,5% aluminijumskih konzervi, što je iznosilo 36,6 milijardi komada, tj. 650000 V
13V
tona. Industrija aluminijuma u SAD je te godine reciklirala milion tona aluminijuma, kako iz čvrstog komunalnog, tako i iz industrijskog otpada. Prema australijskim podacima, za proizvodnju jedne tone aluminijumskih konzervi energetski utro šak iznosi 400 - 450 GJ. S druge strane, za proizvodnju jedne tone aluminijuma potrebno je 590000 aluminijumskih konzervi. Aluminijumski otpad se mora sakupiti, sortirati, balirati i transportovati do topionice. U topionicama se balirani aluminijumski otpad topi i izra đuju se aluminijumske ingote. Za sve ove potrebe tro ši se približno 20 GJ/toni aluminijuma. To znači da se prilikom korišćenja otpadnog aluminijuma štedi 180 - 290 GJ/toni što odgovara masi od 4,5 ± 7,2 t mazuta/t aluminijuma [2,19]. Sekundarne sirovine na bazi olo va su stari akumulatori, delovi iz grafi čke industrije, isluženi elementi namenske industrije a na bazi kadmijuma Ni-Cd baterije i lako topive legure. Inostrana iskustva pokazuju da je moguće reciklirati više od 50% otpada sa udelom olova, kao i više od 40% kadmijumskih baterija [29]. Osim crnih i obojenih , veoma je značajno i izdvajanje i korišćenje plemenitih metala (srebro, zlato, platina). Ovi metali se javljaju u vidu škarta pri izradi nakita, kao delovi elektronskih uređaja, u otpadnom filmskom materijalu i sl. Procenjuje se da se u Srbiji samo iz juvelirske industrije može dobiti 160 - 200 kg zlata godišnje, iz odbačenih elektronskih uređaja može dobiti 2 kg zlata a iz starih filmova oko 13 kg srebra [2]. â r# #$ #!# (#&" #)&&
Papir je najzastupljeniji reciklabilni materijal u čvrstom komunalnom otpadu. Maseni udeo papira u komunalnom otpadu zavisi od stepena razvijenosti pojedine zemlje (regiona), s tim da se sa povećanjem ekonomske moći povećava i njegov udeo (SAD 41%, Japan 42,5%, Austrija 33,6 %). Nivo recikliranja papira u svetu je: Japan 48 ,2%, SAD 27%, Švedska i Holandija 55%, Danska 30%. U zavisnosti od vrste, papir se može reciklirati od 5 do 20 puta. Ušteda energije zavisi od kvaliteta otpadnog papira i utro ška energije u procesu čišćenja otpadnog papira. Prema međunarodnim podacima, za proizvodnju nebeljenog papira potrebno je između 80 i 100 GJ energije. Za beljenje papira tro ši se dodatnih 13 GJ/toni. Proizvodnjom papira iz otpadnog papira umesto od celuloz nog vlakna štedi se i do 70% energije, tj. 56 - 70 GJ/toni. Ova energija odgovara masi od 1,4 ± 1,75 t mazuta/t papira [10]. Za grad od milion stanovnika to znači da se dnevno može sakupiti približno 140 t otpadnog papira, od koga se nakon prerade može dobiti 28 - 56 t novog papira, tj. ostvariti energetska ušteda ekvivalentna masi od 40 - 80 t mazuta na dan. â â# #$ #!# ( !,
Staklo je karakteristično po visokom utrošku energije pri proizvodnji iz osnovnih sirovina: peska i kaustične sode. Recikliranje je jednostavno ali zahteva određeni utrošak energije. Proces započinje sakupljanjem staklene ambalaže i razdvajanjem otpadnog stakla po boji. Zatim se stakleni krš usitnjava i meša sa primarnom sirovinom (u odgovarajućoj razmeri), a zatim topi, pri čemu nastaje staklena masa. Prema podacima iz Zapadne Australi je, primenom staklenog krša podstiče se ušteda energije i do 40 %. Ovo je ekstremno visoka ušteda, nastala izuzetno visokim troškovima u nabavci primarne sirovine. Uobičajena potrošnja energije za proizvodnju jedne tone stakla iz osnovne sirovine iznosi 16 - 17 GJ, pri čemu se korišćenjem staklenog krša obično štedi V
14V
oko 5 % energije, ili 0.8 - 0.85 GJ/toni. Ova energija je ekvivalentna masi od 20 kg mazuta. Podaci američkog instituta za staklenu ambalažu pokazuju da se za svakih 10% lomljenog stakla ubačenog u primarnu sirovinu uštedi 2,5% energije, pri čemu ne treba računati na korišćenje 100% otpadnog krša. Naravno, najveće uštede se postižu ponovnim korišćenjem (punjenjem) staklene ambalaže. Međunarodne studije pokazuju da povratna staklena flaša, kada se upotrebi osam i više puta uštedi energije više nego bilo koja druga posuda, uključujući i reciklirane [11]. Ponovnim korišćenjem obuhvata se staklena ambalaža od 1 I (flaše za vino, mineralnu vodu i druge osvežavajuće napitke), od 0,5 I (pivo), 0,25 I (sokovi). U tom slučaju troši se samo neznatna energija na sakupljanje i pranje celih fla ša i druge ambalaže. Istraživanja obavljena u SAD pokazuju da je korišćenjem povratnih flaša cena gaziranih pića niža za 20 - 30 % u odnosu na pića u flašama za jednokratnu upotrebu. â # #$ #!# ($*!:(,
Uporedo sa povećanjem životnog standarda u većem delu sveta, raste i procenat učešća plastičnog otpada (veštačkih materijala) u čvrstom komunalnom otpadu. Njegovim izdvajanjem i recikliranjem postiže se značajna zaštita životne sredine, zbog značajnog udela hlora u otpadu. Zbog svojih negativnih osobina (nerazgradljivost, visok udeo hlora i sl.) često se naziva "belo zagađenje"!V Prilikom deponovanja u zemlji štu se taloži i ne razgrađuje, tako da vremenom dolazi u tela biljaka. Za priozvodnju 1 t polietilena iz sirovina troši se 114,76 GJ/t&V a iz sekundarne sirovine 14,05 GJ/t.V Preostali otpad, oslobođen veštačkih materijala, može se bezbednije sagorevati. Efikasno recikliranje je veoma otežano činjenicom da se mora vršiti sortiranje (uglavnom ručno) svake komponente vestačkog materijala - plastike. Za razliku od polietilena i polipropilena koji se mogu razdvojiti, to nije slučaj sa mešavinom PVC-a i polistirola. Iz tog razloga, u velikom broju zemalja obavezno je obele žavanje vrste veštačkog materijala na ambalaži, uz obavezno vraćanje dela ambalaže na novo punjenje i ograni čenje korišćenja PVC ambalaže. Mogućnost ponovnog korišćenja ambalaže od veštačkih materijala je 10 do 15 puta. Stepen reciklaže ambalaže na bazi veštačklih materijala, danas u svetu iznosi i do 30% [2]. Otpadni veštački materijali, s obzirom da su nastali preradom nafte, mogu se ko ristiti za dobijanje tečnih goriva (benzini i dizel gorivo). Katalitički postupak se odvija pri atmosferskom pritisku i na temperaturi 350 - 390 0C u potpuno zatvorenim reaktorima. Analize su pokazale da se dobijena goriva ne razlikuju po svojim radnim karakteristikama od standardnih benzina i da sagorevaju bez emisije mirisa i dima. Za razliku od standardnih goriva, oslobođeni su udela sumpora i ol ova. Od 1 tone opranih otpadnih veštačkih materijala može se dobiti 375 kg benzina i 375 kg dizel goriva, pri čemu je čist profit 108 USD. Ovaj postupak je pogodan i za druge otpadne materijale kao što su ulja, maziva, goriva, ulja za ishranu [10]. Veštački materijali i predmeti dobijeni recikliranjem imaju izuzetno dobre mehaničke osobine i koriste se u građevinarstvu (ograde, ploče, cevovodi, nameštaj, zavrtnjevi), poljoprivredi, kao pribor za ribolov, za ambalažu [23]. Otpadna plastika se može prerađivati na više načina, relativno jednostavnim postupcima (Slika 3.), pri čemu su osnovne operacije sakupljanje otpadnih veštačkih materijala, transport u centar za recikliranje, sortiranje, pranje, su šenje, prerada, granulisanje, dobijanje željenog proizvoda i prodaja.
V
15V
OTPADNA PLASTIKA DROBLJENJE PRANJE SUŠENJE EKSTRUDIRANJE HLAĐENJE PALETIZACIJA c c
c c
m &- % # . & Stare automobilske gume je moguće sabijati uz zagrevanje izme đu dva valjka. Tako omekšanu gumu moguće je dodavati sve žem kaučuku za izradu novih materijala. Trenutno je u svetu veoma zastupljen metod r ecikliranja pri kome nastaju granule različitih dimenzija (0 - 12 mm). Granule se primenjuju pri izradi sportskih terena, kao dodatak asfaltu, kao podsloj za travnate povr šine, itd. Automobilske gume se mogu uspešno koristiti i za sagorevanje u pećima za proizvodnju cementnog klinkera [14]. â # ("+):(,
Građevinski otpad i otpad od ru šenja je zajednički naziv za me šavinu koju čine, u najvećem delu, čvrsti materijali kao što su betonski blokovi i komadi, cigle, kamen, staklo, drvo, sinteti čki materijali, crni i obojeni metali, malter i guma. Da bi se osigurala optimalnija upotreba čvrstih materijala iz gra đevinskog otpada, neophodno je selektivno razdvajanje, pakovanje i obrada materijala. Kabasti otpad se usitnjava drobljenjem. Ručnom separacijom odstranjuju se komadi ći drveta, čelika, nečistoća, korozije. Asfalt se ne raslojava. Za naše uslove posebno su značajni postupci uklanjanja tela uginulih životinja. Osnovne operacije su: prijem, skladi štenje i pripremna obrada, sterili zacija, sušenje, odvajanje masti i izdvajanje produkta. Slo ženost postupka uslovljava razmatranje načina prerade i prečišćavanja otpadnih voda i gasova iz pro cesa, kao i izolovanje svih skladi šta, međuskladišta i uređaja, posebno u letnjim mes ecima. Visoka efikasnost rada ovakvih postrojenja neophodna je i zbog dobijanja životinjske masti i brašnastih materijala koji se mogu koristiti za dalju industrijsku preradu. Svi navedeni postupci pokazuju da je, uz odre đenu pripremu, razvoj i nabavku opreme, moguće i u našoj zemlji uvesti pro cese separacije, korišćenja i reciklaže otpadnih materijala. Osim ovih postupaka postoji veliki broj drugih pro cesa u kojima se mogu koristiti i drugi materijali : drvo, koža, tekstil i dr. Pre uvođenja bilo kog od ovih V
16V
postupaka neophodno je izvr šiti analizu morfološkog sastava otpada, obezbediti odgovarajući način sakupljanja i transporta i izvršiti analizu isplativosti ovih radova. Takođe, za analizu isplativosti neophodno je poznavati nabavne i prodajne cene sekundarnih sirovina [7]. â #,#!&#- &"*$ #)!#+ , #)#&"
Biološki procesi prerade čvrstog komunalnog otpada obuhvataju dobijanje komposta, metana (biogasa), različitih vrsta alkohola i proteina. U biološke procese spadaju kompostiranje, digestiranje, fermenta cija. Kompost je materijal sličan humusu i koristi se u poljoprivredi. Proces može biti aerobni (bez prisustva kiseonika) i anaerobni (uz prisustvo kiseonika). Danas se najčešće koriste aerobni procesi na otvorenom ili u reaktorima. Postupak kompostiranja otpada obuhvata procese sortiranja (izdvajanje metala i drugih reciklabilnih materijala), usitnjavanja, stvaranja komposta i skladi štenje komposta. Povećani udeo gume u otpadu produ žava vreme kompostiranja, što je nepovoljno. Za optimalno odvijanje procesa neophodno je ispuniti sled eće zahteve: o dimenzija materijala za kompostiranje: 25 - 75 mm [14,21], o prosejavanje i mešanje: vreme kompostiranja se smanjuje prosejavanjem, pri čemu se često dodaje komunalni mulj a da bi se one mogućilo sušenje, kompost se meša na svakih 48 - 72 h u zavisnosti od udela vlage (za visoku vlagu i na 24 h), o vazduh za aeraciju: udeo kiseonika u vazduhu ne bi trebalo da prelazi 50%, pogotovu u mehaničkim sistemima, o udeo kiseonika: 1,0 mg/(g·h), pri 30°C i masenom udelu vlage 45%, i 14 mg/(g·h) pri 45°C i masenom udelu vlage 56% [11], o maseni udeo vlage: 50 - 60%, pri čemu za slamu 75 - 85%, drvo 75 - 90%, hartiju 55 - 65%, čvrstog komunalnog otpada i stajsko đubrivo 55 - 65% [7,11,21], o temperatura: prema [14] 49 - 54 °C za prvih nekoliko dana procesa i 54 - 60 °C za dalji tok kompostiranja, a prema [11,21] 35 - 55 0C, o odnos C/N: 25 - 50, o pH vrednost: za sprečavanje gubitka azota 8.5, za bakterije 6 - 7.5, i gljive 5.5 - 8, o kontrola patogenih mikroorganizama: po završenom kompostiranju neophodno je obaviti sterilizaciju na temperaturi 60 - 71 °C tokom 24 h. Investicioni troškovi postrojenja za ubrzano kompostiranje su 1,4 ± 1,6 miliona USD za kapacitet prerade 100 - 400 t/dan, a pogonski troškovi 6,94 ± 7,56 USD/t otpada [14], odnosno 9 - 20 ¼/tVotpada [17]. Prema [27] investicioni troškovi za postrojenje kapaciteta 231 t/dan iznosili su 11,2 miliona ¼, a pogonski troškovi 53 ¼/t! Površina postojenja i prostora za skladištenje šestomesečnog proizvedenog komposta, je 1-1,2 ha, za kapacitet 100 t/dan [14,17]. Za opsluživanje postrojenja neophodna su 4 radnika, pri kapacitetu 30 t/dan, odnosno 17 radnika pri kapacitetu 250 t/dan, tj. približno 1 radnik po 10 t/dan [17]. U slučaju rada postrojenja za prirodno kompostiranje potrebne povr šine i broj zaposlenih su veće. Za ekonomičan rad postrojenja minimaini kapacitet iznosi 20 t/dan za postrojenja za prirodno kompostiranje, odnosno 30 t/dan za postrojenje za ubrzano kompostiranje [17,27]. Postupak dobijanja biogasa je poznat u Kini i Indiji već dugi niz godina, da bi se tek šezdesetih godina ovog veka, sa nastankom energetske krize, po čeo primenjivati u Evropi V
17V
i Americi. Anaerobno vrenje čini osnovu tehnološkog procesa dobijanja biogasa i predstavlja proces truljenja organskih komponenata sad ržanih u biomasi, na određenoj temperaturi i bez prisustva vazduha. Kao osnovna sirovina za dobijanje biogasa koristi se stajnjak stoke sa poljoprivrednih gazdinstava. Osim biogasa, kao proizvod nastaje i đubrivo za poljoprivredu. Tečni stajnjak može biti tečan ili polutečan, s obzirom da se sastoji od životinjskih ekskremenata, ostataka hrane i tečnosti od pranja staja a u zavisnosti od načina gajenja stoke. Produkcija gasa zavisi i od vrste stoke, pri čemu je prosečan prinos biogasa po stočnoj jedinici - usIovnom grlu (m3/danu): za krave muzare 0.85 - 1.55, goveda 0.51-1.02, svinje 0.9 - 3.97, ovce 0.28 - 0.96, konje 0.7 - 1.05 i piliće (brojIere) 1.53 - 2.86. Biogas se može dobiti i iz otpadnih voda fabrika alkohola, skroba, šećera, prerade voća i povrća, kanalizacionih voda (0.24 - 0.78 m3/kg organske suve komponente), stabljika kukuruza (0.51 m3/kg organske suve komponente), deteline i trave (0.45 - 0.56 m3/kg organske suve komponente) i sl. [6,18]. Biogas se sastoji od metana (55 ± 70% zapreminski udeo), CO 2 (27 - 44%), vodonika (približno 1%), sumpor-vodonika (približno 3%) i azota. Donja toplotna moć biogasa iznosi 20 - 25 MJ/m3, a temperatura paljenja je 650 ± 7500C. Relativno visoka toplotna moć čini ga interesantnim izvorom energije, pri čemu se u svim oblastima primene ponaša kao prirodni gas, ali su energetski rezultati koji se postižu uvek nešto niži (koeficijenat korisnog dejstva pri zameni konvencionalnih goriva biogasom iznosi 0.4 - 0.7) [3,6]. Osim za zagrevanje vode u kotlovima (obično na samim stočarskim farmama) i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, korišćenje biogasa za dobijanje električne energije postaje sve prihvatljivije sa stanovišta ekonomije i zaštite životne sredine. U praksi se nalazi veći broj agregata za proizvo dnju električne energije snage 80 - 350kW. Donja granica ekonomskog korišćenja biogasa u proizvodnji električne energije je pri snazi motora od 100 kW. Karakteristike titpičnog postrojenja instaliranog u Švedskoj su [31]: o protok otpada: 30000 t fekalija i 5000 t organskog otpada godišnje iz klanice, o rezervoar otpada: zapremine 800 m3 (100 t/dan), o vreme pasterizacije: 1 h na temperaturi od 70°C, o reaktor: zapremina 2250 m3; temperatura reakcije 38°C, o protok gasa: 3000 - 4000 m3/dan, o proizvedena električna energija: 450 kW, o proizvedena toplota za grejanje: 636 kW (grejanje 350 stanova). Iz gasa nastalog u reaktoru se izdvaja H2S, a zatim se gas suši. Osušeni gas se gasovodom, dugim 2 km vodi u gasni motor za proizvodnju električne energije. Deo gasa se meša sa prirodnim gasom i sagoreva u vrelovodnim kotlovima. Na osnovu ukupno procenjenog broja stoke u Republici Srbiji i mas e stajnjaka koja se proizvodi, godišnja produkcija gasa bi mogla iznositi približno 1.4 milijarde m3 gasa (pri 1.013.10 5 Pa i 0 0 C), što je ekvivalentno masi od 700000 t tečnog goriva (nafte). S obzirom da se ne može prikupiti sa v nastali stajnjak i kako je u na šim uslovima veoma prisutan pa šnjački način uzgoja stoke, realna godišnja produkcija gasa bi mogla iznositi 260 miliona m 3 gasa, čemu je ekivalentno 130000 t tečnih goriva.
V
18V
â *!&"*$ #)!#+ , #)#&"
Sve strožije zakonske norme gra đenja održavanja uređenih deponija, te škoće pri proširenju postoje ćih i izboru novih lokacija, name ću korišćenje termičkih procesa u sklopu kompleksnog la nca postupaka uklanjanja čvrstog komunalnog otpada. Eksperimentalna ispitivanja karakteristika čvrstog komunalnog otpada iz na ših gradova, kao i inostrana iskustva, pokazuju da postoji određeni udeo otpada koji se ne može reciklirati a može se ukloniti postupkom termičke prerade sa iskorišćenjem toplote i pre čišćavanjem dimnih gasova. Pri analizama postupaka sagorevanja smeća usvaja se vrednost donje toplotne moći 6000 - 12000 kJ/kg. Industrijski otpad imaju manji maseni udeo vlage (1 - 50%), pri čemu je vrednost donje toplotne moći 5000 - 30000 kJ/kg . Pri tome treba znati da [17]: o otpad koji ¶¶proizvede 70 stanovnika o mogućava grejanje jednom stanovniku, o termička prerada 1 t otpada stvara 1.5 - 2 t pare niskog pritiska (20 bar, 300°C), o termička prerada 1 t otpada stvara 300 - 350 kWh električne energije, o energetska vrednost 1 t otpada odgovara masi 150 -250 kg ekstra lakog goriva. Postupci prerade čvrstog komunalnog otpada sa iskorišćenjem energije u cilju dobijanja tople (procesne) v ode i za proizvodnju električne energije su: 1) Sagorevanje u cilju korišćenja energije sad ržane u dimnim gasovima, 2) Piroliza-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, tečnih i čvrstih produkata, koji sad rže hemijsku energiju (gorivi gas, tečno gorivo, polukoks, koks... ), 3) Gasifikacija-razgradnja otpada na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, tečnih i čvrstih produkata, koji u sebi sadrže hemijsku energiju (gorivi gas, tečno gorivo, polukoks, koks, ... ), pri čemu se u reaktorski prostor, pored otpada, ubacuju vodena para, vazduh ili samo tehnički kiseonik (zavisno ad postupka gasifikacije ). Da bi se otpad mogao iskoristiti kao go rivo, potrebno ga je prethodno pripremiti za proces sagorevanja. S obzirom da otpad sa drži određeni udeo komponenata koje predstavljaju sekundarne sirovine (papir, tekstil, metali, plastične mase i sl.), kao i nesagorive komponente, pre postupka sagorevanja potrebno je obaviti separaciju. Zato o o o o o
savremena postrojenja za uklanjanje otpada sadrže: sistem za pregled i prethodnu separaciju otpada, siste m za usitnjavanje, siste m za magnetnu separaciju, siste m za prosejavanje, sistem za manipulaciju, transport otpada, izdvajanje materijala, pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata.
Posle izdvajanja sekundarnih sirovina, organskih (za postupak kompostiranja) i nesagorljivih komponenata, ostatak predviđen za sagorevanje ima vi šu toplotnu moć, manju masu i zapreminu. Tak o pripremljen otpad se naziva ¶¶gorivo od otpada ¶¶!V Tu mešavinu treba razlikovati od ostatka dobijenog na osnovu efikasnih postupaka separacije na mestu izvora nastajanja o tpada. Preostali otpad iz procesa prima rne separacije nema svojstva povoljna za sagorevanje sa iskorišćenjem koli čine toplote i obično se odlaže na deponiju. V
19V
Neophodne karakteristike pri analizi otpada kao goriva su: homo genost, promena sastava, frakciona analiza, spe cifična površina, koeficijent provođenja toplote, temperatura paljenja i reaktivna sposobnost, mogućnost skladi štenja, nasipna gustina, udeo vlage i pepela, udeo isparljivih komponenata, go rnja i donja toplotna moć, ta čka topljenja pepela, hid rodinamički otpor strujanju sloja i udeo zagađuju ćih komponenata. Izlazne komponente iz procesa termičke prerade zavise od karakteristika otpada na ulazu u proces, re šenja reaktora i pogonskih uslova. c%
c c c%%c
c %c
c% %c
c% %
c %c c% c
c% c
c% %
% cc cc
c % cc
c% c
c c%
c% c
m " % ! & Energija iz otpada se može koristiti na više načina, što je prikazano na slici 4 [23]. â )#$ (#&"
Sagorevanjem otpada raspoloživa hemijska energija, definisana toplotnom moći, prevodi se u fizičku energiju dimnih gasova definisanu temperaturom gasova. Postrojenja za sagorevanje čvrstog komunalnog otpada sa iskorišćenjem toplote su po svojim karakteristikama slična termoelektranama i toplanama. U zemljama EU danas se sagoreva, uz iskorišćenje toplote, aka 33% gradskog otpada, a u Japanu čak 73%, pri čemu se broj postrojenja povećava [24]. Sagorevanjem slame i kukuruzovine, u centralnoj Srbiji, može se zameniti 586500 t mazuta godišnje (93% kukuruzovine i 7% slame). Sada se kukuruzovina i slama koriste kao gorivo koje energetski zamenjuj e 234250 t mazuta ali u kotlovima koji imaju mali stepen korisnosti ( oko 50%). Zato u kotlarnicama na poljoprivrednim gazdinstvima treba sagorevati biomasu umesto tečnih i gasovitih goriva [2,14,15,22]. Ložišta za sagorevanje otpada mogu biti rotacione peći, ložišta sa rešetkama, ložišta sa fluidizovanim slojem i dr., pri čemu se za održavanje temperature iznad 850 0 C&Vpri sagorevanju otpada sa većim masenim udelom vlage (iznad 50%), koristi dodatno tečno ili gasovito gorivo ili tehnički kiseonik. Prednost primene tehni čkog kiseonika dolazi do izra žaja pri vrednostima vi ška vazduha iznad 1.4 [24]. U međunarodnim V
20V
komercijalnim postrojenjima za sagorevanje čvrstog komunalnog otpada i pored stručnog i automatizovanog vo đenja procesa, koeficijent vi ška vazduha kreće se u granicama 1.8 - 2.5. Troškovi primene tehničkog kiseonika mogu biti 4 do 5 puta manji od troškova primene dodatnog tečnog goriva. Primenom tečnog i gasovitog goriva povećava se masa vla žnih dimnih gasova (po jedinici mase sagorelog otpada), što dovodi do smanjenja termičkog stepena korisnosti postrojenja i povećanja investicionih i pogonskih troškova uređaja za prečišćavanje dimnih gasova. Osnovne karakteristike stranih postrojenja za sagorevanje čvrstog komunalnog otpada sa iskorišćenjem toplote su date u tabeli 5 [4,46,47]: a )/ ! % " "0 "( Kapacitet postrojenja (t/dan) 10 - 500 Snaga ložišta (MW) 10 - 200 Površina ložišta (m 2 ) 10 - 100 Zapremina ložišta (m 3 ) 50 - 2900 Temperatura u ložištu ( 0 C) 800 - 1250 Pritisak u kotlu (bar) >11 Temperatura u kotlu ( 0 C) 190 - 550 Proizvodnja pare u kotlu (t/h) 8 ± 150 Snaga turbine kotla (MW) 0.1 - 70 Mogućnosti jednog postrojenja za sagorevanje industrijskog otpada (Hd=12000 kJ/kg) i proizvodnju električne energije, kapaciteta 1000 t/dan, prikazane su u tabeli 6. Na postrojenju je instaliran pa rni kotao. a 0$ ! ! ! ! " # Toplota oslobođena sa gorevanjem (miliona kJ/h) 500 Toplota proizvedene pare (miliona kJ/h) 350 Proizvedena električna energija (kWh/dan) 737160 Potrebe postrojenja za električnom energijom (kWh/dan) - 44232 Gubici električne energije (kWh/dan) - 36864 V V V V V$'() % V *+* *,V Stepen iskorišćen ja (%) 19.7 V Investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje smeća sa iskorišćenjem toplote slični su troškovima postrojenja za sagorevanje mrkih i lignitnih ugljeva (termoenergetski objekti) i prikazani su u referenci [14]. Procenjuje se da ovi troškovi iznose 500000 ¼/MW. Prema [27], investicioni troškovi postrojenja za sagorevanje 86120 t/god iznosili su 28.7 miliona ¼ a pogonski troškovi 80 ¼/toni godišnje [11]. Neophodan broj zaposlenih je 8 za postrojenja kapaciteta 4-10 t/hV a za veće kapacitete 10-13. Personal čine inženjeri i radni ci na upravljanju i održavanju kotlarnice i drugih objekata [17]. U zavisnosti od sastava čvrstog komunalnog otpada i kvaliteta sagorevanja, u dimnim gasovima se nalazi odre đena masa zaga đujućih komponenata, koje se posebnim postupcima moraju izdvojiti iz dimnih gasova, pre ispuštanja u atmosferu.
V
21V
â &# #$ (#&"! &,#-("&# (
Na ili u zemlju deponuje se: sakupljeni otpad koji se n eće iskorišćavati, ostatak posle prerade otpada, i otpad posle potpunog iskorišćenja otpada, tj. materijala koji se ne može više reciklirati. Kontrolisano (ure đeno) deponovanje podrazumeva odlaganje otpadnog materijala na način propisan odgovarajućim pravilnikom [25]. Uređena deponija je sanita rno-tehnički uređeni prostor na kome se vrši kontrolisan prijem otpada, njeg ovo plansko odlaganje, razastiranje, sabijanje i prekrivanje inertnim materijalom, kontrolisano sakupljanje otpadnih (pro cednih) voda i njihovo prečišćavanje pre konačnog ispuštanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvođenje deponijskog gasa. Kontrolisana deponija se planira na rok ne kraći od 20 godina, u skladu sa odgovarajućim prostornim i urbanističkim planom. Na pripremljenoj deponiji otpad se razastire i sabija u slojevima, debljine 30 -50 cm, preko kojih se odla žu novi slojevi iste debljine, tako da visina etaže ne pređe 2.5 m, uključujući i prekrivku. Debljina prekrivke (obično zemlja ili pesak) je 10-30 cm. Razastiranje i sabijanje otpada obavlja se buldo žerima ili specijalnim kompaktorima (vozilima sa raonikom i to čkovima sa šiljcima). Za efikasno sabijanje otpada potrebno je 3-5 prolaza. Za deponiju kapaciteta 60 t/dan, potreban je kompaktor snage motora 58-96 kW (80-130 KS), tj. mase 12-16 t. Za deponiju kapaciteta većeg od 200 t/dan, potrebna snaga kompaktora je 132 -220 KW (180-300 KS), odnosno kompaktor mase 20 t [17]. Potrebna zapremina deponije odre đuje se na osnovu Pravilnika za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija [25]. Zapremina otpada se može odrediti i na druge načine (npr. prema postojećem i budućem broju stanovnika, čiji će se otpad odlagati na predvi đenu deponiju tokom planiranog perioda). Deponija prestaje da se koristi kada je ispunjen predvi đeni kapacitet ili kada počne da ugrožava životnu sredinu, bez mogućnosti sanacije. Zatvorena deponija se rekultivi še. Investicioni troškovi za izgradnju deponije iznose 4-8 ¼/tV deponovaanog otpada. Za deponije kapaciteta 20-100 t/dan, potrebno je 2 -3 radnika a za kapacitet veći od 100 t/dan 3-8 [17]. Tokom vremena, u sabijenom gasu započinje proces anaerobnog razlaganja organskih komponenata, što dovodi do formiranja deponijskog gasa. Deponijski gas se odsisava sa deponija kako u cilju zaštite životne sredine, tako i za komer cijalnu upotrebu. U Nemačkoj je u eksploata ciji 43 postrojenja za proizvodnju električne energije i 30 postrojenja za grejanje na deponijski gas. Glavni sastojak deponijskog gasa je metan (45 -75%, zapreminskog udela) i ugljen-dioksid (do 40%), uz mali procenat kiseonika i azota. Sastav gasa značajno varira u zavisnosti od starosti otpada i stepena mikrobiološke aktivnosti u njemu, dok manje zavisi od morfološkog sastava. Deponijski gas nastaje tokom više faza razgradnje otpada ali su naj značajnije faza intenzivnog stvaranja metana uz odgovarajuće smanjenje ugljen -dioksida i faza nakon uspostavljanja približno stalnog odnosa mešavine CH 4 -CO2&V koja nastavlja d a se stvara u narednom periodu.
V
22V
a 12 ! , 3 "#"&# #$ #)#&" #5$#" (#&" 9$ 126 1!)8 8" 6 SAD 62 2,0 Kanada 93 1,7 Australija 98 1,9 Druge države OECD 71 0,8 Japan 28 0,9 Austrija 57 0,6 Nemačka 69 0,9 Grčka 100 0,7 Istočna Evropa 85 0,6 Zemlje u razvoju 80 0,5 Da bi se gas mogao eksploatisati sa deponija neophodno je: o obezbediti dobru zaptivenost deponija (postavljanje nepropusnih pregrada na dnu i sa strana deponije), o postavljanje sistema za degazaciju pre izgradnje deponije ili na već izgrađenoj deponiji (gasni bunari i gasne sonde), o postavljanje cevovoda za odvod kondenzata, o instaliranje strujnih ma šina (ventilatora, kompresora i pumpi), o instaliranje merno-regulacione opreme, o instaliranje rezervoara za sakupljanje gasa (u rezervoarima zapremine 150 m 3 i pri unutrašnjem pritisku od 10 bar, može se skladištiti oko 1400 m3 gasa [11]), o instaliranje gasnih motora, kotlova, gorionika, baklji i gasnih rampi. Postrojenje instalirano na deponiji u blizini Be ča proizvodi 63 miliona kWh električne energije godišnje, čime se zamenjuje 1500-2500 )(Vprirodnog gasa [31].
V
23V
c c c/ c % % Granične vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju, izgradnji i eksploataciji uređaja i postrojenja za uklanjanje i korišćenje komunalnog i drugog otpada. Emisija zagađujućih komponenata zavisi od tehnologije procesa, eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehničkog stanja uređaja u okviru postrojenja. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije čvrstih, tečnih gasovitih zagađujućih komponenata. Čvrste cestice se javljaju iz skoro svih postupaka uklanjanja i prerade otpada (sakupljanje, deponovanje, sortiranje, sagorevanje) i zavise od sastava otpada, ali sa stanovista uklanjanja i prerade čvrstog komunalnog otpada poseban značaj ima emisija čvrstih čestica sa sadržajem teških metala [14]. Gasovite zagađujuće komponente mogu se klasifikovati kao neorganske i organske. Pri sagorevanju biogasa emituju se komponente koje negativno utiču na životnu sredinu. Prosečne vrednosti emisije "gasova staklene ba šte" iznose (u kg/TJVunete toplote): za CO 1706, NOx 88, dok je procenjena sve tska emisija metana 40000 Gt/godišnje [8]. Faktor emisije ugljenika pri sagorevanju biogasa (na osnovu koga se mogu računati faktori za CH4, CO, N2O i NOx) iznosi 30.6 t C/TJVunete toplote, pri čemu se smatra da je 50% ugljenika pre šlo u metan a 50% u CO 2. Emisija CO2 se ne računa, s obzirom da je procenjeno da će nastali CO2 biti potrošen u sledećoj sezoni rasta biljne populacij e. Dimni gasovi nastali pri postupcima termičke prerade otpada sadrže određeni udeo zagađujućih komponenata, obično veći od zakonima propisanih. Pri sagorevanju otpada je u odnosu na ugljeve značajno veća emisija hlora i hlorovodonika, ugljen -monoksida i teških metala, što je uslovljeno morfološkim i elementarnim sastavom i složenošću vođenja procesa sagorevanja otpada. Pri razmatranju emisije iz postrojenja za sagorevanje otpada mora se voditi računa o emisiji iz malih (kućnih) postrojenja, koja nisu opremljena uređajima za prečišćavanje dimnih gasova i o emisiji iz industrijskih postrojenja [4,9,16]. Prilikom sagorevanja otpada (komunalnih, opasnih i sl.) posebno je značajna emisija polihlorisanih aromati čnih ugljovodonika (PAH, PCD, PCDD, PCDF i sl.) [10]. Da bi se sprečilo prekomemo zagađenje životne sredine pri postupcima prerade otpada, pri čemu je posebna pažnja usmerena na termičke postupke, u velikom broju razvijenih zemalja sveta formirana je zakonska regulativa o dozvoljenim vrednostima emisije zagađujućih komponenata. Podaci o GVE (granične vrednosti emisije) razlikuju se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od godine kada su doneti i od vrste postrojenja i procesa na koje se odnose [5]. Posebna pažnja je usmerena na postrojenja za sagorevanje bolni čkog, patološkog i nepatološkog otpada a u pogledu emisije mikroorganizama i sterilnosti čvrstih i tečnih produkata prečišćavanja dimnih gasova.
V
24V
Tehnički progres zahteva tehnologije prerade otpada koje, pored zadovoljenja proizvodno tehničkih i ekonomskih parametara, zadovoljavaju i parametre zaštite životne sredine. Time se rasterećuju postojeće i buduće deponije, manje se koriste fosilna goriva za proizvodnju električne energije i smanjuje zaga đenje nastalo eksploatacijom i pre radom primarnih sirovina. Potencijali i mogućnosti ponovnog korišćenja otpadnih materijala u Srbiji su velike. Analize pokazuju da se samo u Beogradu svake godine preko 130000 t sekundarnih sirovina deponuje. Sa stanovišta recikliranja posebno su interesantni metalni otpad, stakleni krš, stari papir. Za na šu zemlju, izrazito okrenutu poljoprivredi i turizmu ( ili je to bar nekad bila) posebno značajni su postupci korišćenja organskog otpada i dobijanja komposta ili biogasa. Iskustva inostranih gradova i dosadašnja ispitivanja pokazuju da postoji odre đeni udeo otpada koji se ne može reciklirati ali se veoma pogodno može ukloniti postupkom sagorevanja sa iskorišćenjem toplote ( energetska reciklaža). Za ovakve postupke mogli bi se iskoristiti postojeći termoenergetski objekti, prvenstveno cementare, termoelektrane, toplane i energane, uz neohodne rekonstrukcije i ugradnje ure đaja za prečišćavanje dimnih gasova. Veliki broj do sada izgrađenih postrojenja u svetu i planiranje novih, ukazuju da je ovaj način uklanjanja otpadaka, nakon izdvajanja kvalitetnih materijala, prihvatljiv sa ekonomskog stanovišta i stanovišta zaštite životne sredine, te bi se mogao uzeti u razmatranje i u našim gradovima. Potreba za efiksanijim razvojem Srbije i uklju čivanje u svetske privredne, stručne, naučne i ekološke tokove zahteva efikasnije korišćenje i upravljenje otpadom. U tom cilju neophodno je uklju čivanje velikog broja uspešnih kompanija, u novi ciklus proizvodnje. Time će se zaposliti novi radnici, dobiće se velika masa sekundarnih sirovina, privreda će dobiti novi zamajac a životna sredina će biti znatno manje ugrožena.
V
25V
cc [1]
[2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15]
[16] [17] [18] [19]
V
Antić, M., Kuburović, M., Petrov, A.: Razvoj industrijskog postrojenja za termičku preradu kablovskih otpadaka nazivnog kapaciteta 1000 kg/h - Izrada idejnog projekta poluindustrijskog postrojenja, Mašinski fakultet, Beograd, 1985. Barbič, F. (Ed.): Recikliranje otpadnog materijala i sekundarnih u funkciji zaštite životne sredine, ITNMS, Beograd, 1995. Brkić, M., Somer, D.: Analiza rada postrojenja za proizvodnju biogasa iz t ečnog stajnjaka, Zbornik radova Međunarodnog simpozijuma Energija i energetske tehnologije, str. 424-432, Novi Sad, 1995. Calvert, S., Englund, H.M.: Handbook of Air Pollution Technology, John Wiley & Sons, New York, 1984. Deve, D.: Aktivkokstechnik zur Reiningung von Rauchgasen aus Mull - und Sondermiillverbrennunsanlagen, BWK, Bd. 46, Nr. 10, str. V25 -V37, VDI Verlag Gmbh, Düsseldorf, 1994. Đulbić, M.: Biogas, Tehnička knjiga, Beograd, 1986. Feasibility Studija Programa uvođenja postrojenja za izdvajanje sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada u Beogradu, CES MECON, Beograd, 1996. International Panel on Climate Change: Greenhouse Gas Inventory, Reporting Instructions, IPCE Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, Vol. I, II, ILI, UNEP & W MO, Bracknell, 1995. Javad, M.H.: Technische und wirtsehaftliche Aspekte fort sehrittlicher Emissionsminderungs- massnahmen bei der Abfallverbrennung, BWK, Bd. 43, Nr. 12, str. 557-562, VDI Verlag Gmbh, Düsseldorf, 1991. Jovović, A: Uticaj vlage i morfološkog sastava na karakteristike postupaka prerade čvrstog komunalnog otpada, magistarski rad, Mašinski fakultet, Beograd, 1996. Jovović, A, Kuburović, M.: Studija: Mogućnosti iskorišćenja čvrstog komunalnog otpada-idejni projekat fab rike za preradu, Mašinski fakultet, 503/707/9 7 Kuburović, M.: Primena procesa pirolize na razlaganje gradskih otpadaka, magistarski rad, Mašinski fakultet, Beograd, 1980. Kuburović, M.: Mogućnosti korišćenja energije i materija iz čvrstih otpadaka, doktorski rad, Mašinski fakultet, Beograd, 1989. Kuburović, M., Petrov, A: Zaštita životne sredine, SMElTS i Mašinski fakultet, Beograd, 1994. Kuburović, M., Petrov, A, Jovović, A: Ušteda toplotne energije korišćenjem energije sadržane u industrijskim i komunalnim otpacima i biomasi, tematsko predavanje po pozivu, Zbornik radova Naučno-stručnog skupa Racionalno korišćenje toplotne energije, str. 1-24, Mašinski fakultet Kraljevo, Kopaonik, 1995. Kuburović, M., Jovović, A: Termički i biološki postupci prerade čvrstog komunalnog otpada, uvodno predavanje, Zbornik radova Simpozijuma Tretman gradskog otpada, str. 155-178, UIE, Beograd, 1996. Ministere De L'environmement Et D Cadre De Vie: Cashier Techniques de la Direction de la Prevention des Pollutions, Elimination des Dechets des menages, Angers, 1979. Mitrović, D.: Potencijalna proizvodnja biogasa iz stajnjaka u Srbiji, Zbornik radova Međunarodnog simpozijuma Energija i energetske tehno logije, str. 345-354, Novi Sad, 1995. Pavlović, M.: Reciklaža-energetska opcija budu ćnosti, Zbornik radova Međunarodnog simpozijuma Energija i energetske tehnologije, str. 228-235, Novi Sad, 1995. 26V
[20] Perry, R.H., Green, D.: Perry's Chemical Engineers' Handbook, McGraw-Hill Book Company, New York, 1988. [21] Petrov, A, Jovović, A, Kuburović, M.: Iskustva sagorevanja čvrstih otpadaka u ložištima TE-TO, Zbornik radova 9. savetovanja toplana Jugoslavije, knjiga 1, str. 95-103, Novi Sad, 1995. [22] Petrov, A: Uticajni faktori na proces termičke prerade biomase, doktorski rad, Mašinski fakultet, Beograd, 1996. [23] Plastic Waste, Resource Recovery and Recy cling in Japan, Plastic Waste Management Institute, Tokyo, 1985. [24] Plastic Waste, Disposal and Recycling, Past Present and Future in Japan, Plastic Waste Management Institute, Tokyo, 199 1. [25] Pravilnik o kriterijumima za odre đivanje lokacije i ure đenje deponija otpadnih materija, Sl. Gl. RS, br. 54/92. [26] Rogalski, W.: Latest Developments in Austrian Waste Management with Special Consideration of the Situation in the Federal Capital, TIMES, Issue No 3, str. 410, ISWA, Kopenhagen, 1995. [27] Seheffold, K.: Getrennte Sammlung und Kompos tierung, EF-Verlag, Berlin, 1985. [28] Thome-Kozmiensky, K.J.: Milllverbrennung und Umwelt, EF-Verlag, Berlin, 1985. [29] Thome-Kozmiensky, K.J.: Recycling International, EF-Verlag, Berlin, 1984. [30] Thome-Kozmiensky, K.J.: Verbrennung von Abfallen, EF-Verlag, Berlin, 1985. [31] Utilization of special gases as energy sou rces, prospektni materijal firme JENBASEHER Energie, Austria, 1995. [32] Zakon o postupanju sa otpadnim materijama, Sl. Gl. RS, br. 25/96, Beograd.
V
27V
c; 1. UVOD 2. KARAKTERISTIKE ČVRSTOG KOMUNALNOG OTPADA 3. UPRAVLJANJE ČVRSTIM KOMUNALNIM OTPADOM 3.1 Osnove recikliranja 3.2 Rukovanje, odlaganje i tretman otpada na mestu izvora 3.3 Sakupljanje čvrstog komunalnog otpada 3.4 Transport sakupljenog čvrstog komunalnog otpada 3.5 Sortiranje otpada 3.6 Ponovno korišćenje reciklabilnih materijala 3.6.1 Ponovno korišćenje metala 3.6.2 Ponovno korišćenje otpadnog papira 3.6.3 Ponovno korišćenje stakla 3.6.4 Ponovno korišćenje veštačkih materijala 3.6.5 Korišćenje drugih materijala 3.6.6 Biološki procesi prerade čvrstog komunalnog otpada 3.6.7 Termička prerada čvrstog komunalnog otpada 3.6.8 Sagorevanje otpada 3.6.9 Deponovanje otpada i eksploatacija deponija 4. EMISIJE IZ PROCESA I POSTROJENJA ZA UKLANJANJE I KORIŠĆENJE ČVRSTOG KOMUNALNOG OTPADA 5. ZAKLJUČAK 6. LITERATURA
V
28V
1 2 6 6 8 9 10 11 13 13 14 14 15 16 17 19 20 22 24 25 26
