seminarski rad-mobilni operativni sistemi.docx

Slobomir P Univerzitet Pavlovića put 76, 76300,Bijeljina

Seminarski rad Predmet:Informatika Tema:Operativni sistemi za mobilne telefone

Student:

Mentor:

Danijela Lazić Broj indeksa: 457/17

Bijeljina,2018. godine

Seminarski rad: Operativni sistemi za mobilne telefone

Sadržaj:

Uvod: ............................................................................................................................................................. 1 1.Istorija pametnih telefona ......................................................................................................................... 2 1.1.

Početak .......................................................................................................................................... 3

1.2.

PDA (Personal digital assistant) ................................. ............... ................................... ................................... .................................... ................................ .............. 3

1.3.

Iphone i Android .................................... .................. ................................... .................................. ................................... ................................... ................................... .................. 4

2.RAZVOJ MOBILNOG SOFTVERA.................................................................................................................. 5 2.2. Operativni sistemi mobilnih ure đaja.................................................................................................. 7 3.RAZVOJ OPERATIVNI SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE ............................................................................ 9 3.1.Android ............................................................................................................................................... 9 3.1.1. Android arhitektura .................................................................................................................. 10 3.2. Windows Phone ............................................................................................................................... 11 3.3 Symbian ............................................................................................................................................. 12

4.Zaključak .................................................................................................................................................. 14 5.Litaratura .................................................................................................................................................. 15

Uvod: Komunikacija mobilnim telefonima se mijenja. Mobilni uređaji postaju moćniji, lakši, prilagođeniji većini korisnika, a mrežna infrasturktura od početne tehnologije prenošen ja samo Danijela Lazić

1


glasa transformisala se u mrežu s mogućnošću prenosa stotina megabita u sekundi. Mnoge razvojne kompanije kao i mrežni operateri žele razviti nove multimedijalne aplikacije koje mogu iskoristiti prednosti novih moćnih telefona takozvanih “pametnih mobilnih telefona” , koji sve više objedinjuju funkcije tradicionalnog mobilnog telefona i PC računara u jedan uređaj. Već duže vreme telefoni nisu uređaji kojima se samo vrši verbalna komunikacija. Danas, oni podržavaju tekstualne poruke, email, web surfovanje, audio i video transmisije, i mnogo drugih stvari. S ovim transformacijama i novim funkcionalnostima pojavila se potreba za

sofisticiranijim mobilnim operativnim sistemom. Na samom početku par firmi pokušava da napravi nešto novo. 

1987. godine - Prvi mobilni operativni sistem koji koristi primitivni operativni sistem

zvani “fabrički operativni sistem” 



  

    





  



1993. godine - IBM kompanija doprinosi razvoj mobilnog operativnog sistema (IBM Simon) koja na trziste donosi sofisticiraniji i brzi operativni sistem koji podrzava slanje email poruka i prvi uvedeni touchscreen 1996. godine - Odgovor na njihov proizvod izbacuje Microsoft sa njihovim prvim telefonom koji ima iste funkcije i malo unapredjen i olakš an operativni sistem (Windows CE Handheld) 1996. godine - Palm OS koji ima u sebi Memo Pad, Adresar, To Do List 1999. godine - Nokia izdaje svoj prvi telefon sa nerazvijenim operativnim sistemom 2000. godine - Nokia izdaje prvi operativni sistem (Symbian) za telefone koji se probija na tržištu i postaje zastupljen kod 87,6 % korisnika 2002. godine - Microsoft izdaje prvi smartphone (Windows CE) 2005. godine - Nokia predstavlja Maemo OS na prvom internet tabletu N770 2007. godine - Apple izdaje i zdaje prvi pametni telefon (IPhone) sa operativnim sistemom iOS 2008. godine - OHA izdaje Android OS na prvom Android telefonu HTC Dream 2010. godine - Samsung predstavlja njihov prvi operativni sistem za mobilne telefone (Bada OS) 2010. godine - Microsoft izdaje Windows Phone OS prvi njihov operativni sistem za smartphone 2011. godine - MeeGo operativni sistem koji je nastao ujedinjeno od Nokia, Intel i Linux korporacije 2012. godine - Mozilla izdaje njihov prvi operativni sistem za smartphone Firefox OS 2013. godine - Ubuntu Touch prvi Linux operativni sistem prilagođen z a mobilni telefon 2013. godine - BlackBerry izdaje BlackBerry OS 10 operativni sistem koji dovodi korporaciju do preokreta 2014. godine - Microsoft izdaje novu verziju Windows Phone 8.11

1.Istorija pametnih telefona

1

Autor: Igor Medenica, izvor: https://www.raf.edu.rs/ci https://www.raf.edu.rs/citaliste/opera taliste/operativni-sistemi/3657-istori tivni-sistemi/3657-istorija-mobilnih-os ja-mobilnih-os

Danijela Lazić

2


Pametni telefon (eng. Smartphone) je un apređeni mobilni telefon, koji kombinuje funkcije

ličnog digitalnog asistenta (PDA) i mobilnog telefona. Današnji modeli takođe služe kao prenosni multimedijalni plejeri i kamere, sa ekranima na dodir visoke rezolucije, internet

pretraživačima kojima se mo gu pristupiti i prikazati standardne web stranice, a ne samo optimizovane za mobilne uređaje, GPS navigacijom, Wi -Fi- jem jem i mobilnim širokopojasnim pristupom. Izraz pametni telefon obično se koristi da opiše telefone sa više naprednih računarskih mogućnosti nego današnji obični telefoni, iako razlika može biti nejasna i ne postoji službena definicija šta čini razliku među njima. Definicije se takođe mijenjaju sa vremenom jer mnogi "obični" telefoni sad imaju mogućnosti koje su pametni mobilni imali u prošlos ti. U najveće proizvođači spadaju HTC, Nokia, N okia, Motorola, Apple, Samsung, LG i HewlettPackard .2

1.1. Početak Prvi koncept pametnog telefona uveden je sredinom 1970., ali ta ideja se nije realizovala do skoro 20 godina kasnije, kada je IBM Simon Personal Communicator (Slika 2.1.1) prvi pokazao svoje lice 1992. godine. Sajmon je imao jednobojni ekran osetljiv na dodir, olovku, i postolje za

punjenje stanice. Njegov kapacitet baterije je bio dovoljan za svega 60 minuta korišćenja. Sajmon se prodaje od 1993. godine kroz BellSouth Cellular za cenu $899 sa ugovorom od dve godine ili $1,099 bez ugovora. Oko 50.000 jedinica je prodano, a nakon sredine krize 90-tih IBM

kompjuterski gigant i BellSouth se ne odlučuju za drugu generaciju Simon, objavljuje BusinessWeek. Uprkos tome što je u stanju da šalje i prima e -mail i faksove, Sajmon nikada tehnički nije nazvan pametnim te lefonom.

Slika broj 1. IBM Simon Personal Communicator

1.2. PDA (Personal digital assistant)

– Android, iOS and Smartphones

2 Wikipedia

Danijela Lazić

3


Kasne 1990. godine, mnogi korisnici mobilnih telefona nosili su sa sobom poseban namenski PDA

uređaj. Lični digitalni pomoćnik (PDA), takođe poznat kao ručni računar, je mobilni uređaj koji funkcioniše kao rokovnik, adresar, podsetnik, digitron itd. PDA uvodi mogućnost rada drugih aplikacija koje se učitavaju sa memorijskih kartica. On funkcioniše na ranim verzijama operativnih sistema, kao što su Palm OS, BlackBerry OS ili Windows CE / Pocket PC. Ovi operativni sistemi su kasnije evoluirali u mobilne operativne sisteme. U martu 1996. godine, Hewlett-Packard objavljuje OmniGo 700LKS, koji je modifikovan 200LKS PDA i podržava ga Nokia 2110-kompatibilni telefon i imao je integrisani softver ugrađen u ROM da ga

podrži. Uređaj je imao 640x200 rezoluciju CGA kompatibilnu 4 -boje sivo-skale LCD ekran i može se koristiti za upućivanje i primanje poziva, tekstualne poruke, e -mailove i faksove. Takođe 100% je bio DOS-kompatibilan. DOS-kompatibilan.3

Slika br.2: PDA, izvor slike: http://www.eurogamer.net/forum/thread/324717

1.3. Iphone i Android 2007. godine, Apple Inc. predstavlja iPhone, jedan od prvih pametnih telefona koji koristi multi-touch interfejs. IPhone je bio poznat po svojoj upotrebi velikog ekranom osetljivim na dodir sa korišćenjem prsta kao glavni način interakcije, umesto olovke, tastature il i

tastature tipičnom za smart telefone u to vreme. 2008. godina je videla puštanje prvog telefona koji koristi Android pod nazivom HTC Dream (takođe poznat kao T -Mobile G1). Android je open sors platforma osnovana od strane Endi Rubina i trenutno se nalazi u

vlasništvu kompanije Google. Iako je usvajanje Androida bilo relativno sporo u početku, široka popularnost je dobijena u 2010. godini, a sada dominira na tržištu. 3

The evolution of the smartphone, by Taylor Martin. Available: http://pocketnow.com/2014/07/28/the-evolution-of-thehttp://pocketnow.com/2014/07/28/the-evolution-of-thesmartphone#!prettyPhoto

Danijela Lazić

4


Uvođenjem ova dva pametna telefona dolazi do pada drugih operativnih sistema: 

Microsoft je započeo novi operativni sistem od nule, pod nazivom Windows Phone.

Nokia je napustila svoj operativni sistem Simbian i udružila se sa Microsoftom u pravljenju i korišćenju Windows Phone na svojim pametnim telefonima. Windows Phone tada postaje treći najpopularniji OS. 

Palmov webOS je kupio Hewlett-Packard i kasnije prodat LG Electronics-u za upotrebu na LG pametnim televizorima.



BlackBerri doo. je takođe napravio novu platformu od nule, BlackBerri 10. Ekran osetljiv na dodir je imao domino efekat na izgled, veličinu i stil pametnog telefona. Pre 2007. bilo je uobičajeno za uređaje da imaju fizičku numeričku tastaturu ili fizičku Qwerty tastaturu u ili candybar ili kliznoj formi .

2.RAZVOJ MOBILNOG SOFTVERA Razvoj mobilnog softvera obavlja se na običnom računaru. Pri tom se najčešće koristi

neki klasični razvojni alat obogaćen dodacima koji omogućuju ili olakšavaju programiranje mobilnih uređaja. Najvažniji takvi dodaci su simulatori mobilnih uređaja. Njihovom upotrebom razvoj mobilnog softvera moguć je bez fizičkog mobilnog uređaja. Platforme za razvoj mobilnog softvera prikazane su na slici 3.

Danijela Lazić

5


Slika broj 3 – razvojni razvojni alati za mobilne telefone

Osnovne osobine platformi navedenih na slici 3 su sledeće: 

Symbian OS platforma služi za razvoj na svim uređajima s tim operacijskim sustavom.



Java ME je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i hardvera

mobilnog uređaja, baš kao i u standardnoj Javi, ali ciljni mobilni uređaj mora imati instaliran Java Run-Time Environment. 

Python je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i hardvera

mobilnog uređaja. Postoje izvedbe Pythona za Java Run -Time Environment i za .NET Compact Framework. 

Flash Lite je mobilna verzija standardne Flash platforme. Iako se najčešće koristi za izradu animacija na webu, moguća je upotreba te platforme za izradu poslovnih informatičkih rješenja.



.NET Compact Framework je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog

sistema i hardvera mobilnog uređaja, ali mobilni uređaj mora imati instaliran .NET Compact Framework.

Danijela Lazić

6






Microbrowser je generičko ime za internetske pretraživače na mobilnim uređajima. To je i naziv za skup platformi koje omogućuju stvaranje web stranica prilagođenih mobilnim uređajima. Te su stranice obično izrađene korištenjem WML -a. Ponekad se takve stranice izrađuju u običnom HTML -u, ali broj uređaja sa microbrowserom sposobnim za čitanje tih stranica je još uvijek relativno mali. BREW je platforma za mobilni razvoj američke tvrtke Qualcomm. Obuhvaća i funkcionalnosti koje inače pripadaju operacijskom sustavu. Ozbiljan nedostatak te platforme je nepostojanje pravog simulatora mobilnih uređaja. Osim toga, svi BREW developeri moraju svoje proizvode podneti Qualcommu na relativno skupo digitalno potpisivanje i testiranje.



Palm OS platforma služi za razvoj na svim uređajima s tim operativnim sistemom.

2.2. Operativni

4

sistemi mobilnih ure đaja

Većina klasičnih mobilnih telefona ima osnovne operativne sisteme proizvo đača telefona, koji nude samo ograni čene mogućnosti. Savremeni pametni telefoni, po uzoru na ra čunare,

imaju sopstvene operativne sisteme višeg nivoa, koji upravljaju radom uređ aja, pre svega komunikacijom hardverskih komponenti sa softverskim aplikacijama (prema jednoj od definicija, pametni telefoni jesu mobilni ure đaji koji imaju operativni sistem višeg nivoa). Ipak, ovi operativni sistemi su jednostavniji nego operativni sistemi ra čunara, imaju nešto drugač ije

prioritiete i uglavnom upravljaju bežič nim komunikacijama uređaja, razilčitim metodama unosa podataka, upotrebom multimedijalnih sadržaja i instalacijom novih aplikacija. Prvi operativni sistemi višeg nivoa za mobilne uređ aje primenjivali su se uglavnom kod PDA ure đaja, i najzastupljeniji su bili Palm OS i Microsoft-ovi Pocket PC i kasnije Windows Mobile, dok su se

kod mobilnih telefona sa operativnim sistemima višeg nivoa najčešć e koristili Symbian i Windows Mobile. Najpoznatiji operativni sistemi savremenih mobilnih ure đaja su:



Symbian



BlackBerry



iPhone



Windows Mobile



4

Android

Slaven Brumec(2008),magistarski Brumec(2008),magistarski rad na temi Razvoj mobilnihinformacijskih sustava, Varaždin, Sveučilište u Zagrebu –Fakultet organizacije i

informatike Varaždin

Danijela Lazić

7


Osim ovih najvažnijih, u upotrebi su još i Palm web OS, bada (Samsung), Maemo (Nokia) i nekoliko manje poznatih operativnih sistema baziranih na Linux-u. Svi savremeni operativni sistemi imaju grafički korisnički interfejs (GUI) i podržavaju višekorisnič ki rad (multitasking). U sebi sadrže i

najvažnije alate za svakodnevni rad korisnika: sat, kalendar, podsetnik, digitron, aplikacije za bežič nu konekciju, slanje i prijem e-mail- ova, pregled multimedijalnih sadržaja, itd. Tendencija je da se sve češć e koriste otvoreni operativni sistemi, koji dozvoljavaju lakšu nadgradnju i razvoj sopstvenih aplikacija. Takone, većina proizvonača prati rastuću popularnost socijalnih mreža (Facebook, Twitter, itd.) i nudi svojim korisnicima mogućnost efikasnog korišćenja ovih mreža sa mobilnog urenaja. Na svetskom tržištu u 2010 godini najzastupljeniji operativni sistem bio je Windows Mobile OS. Na slici 4 prikazan je udeo pojedinih operativnih sistema pametnih telefona za 2010 godinu.

Slika br.4 : udio pojedninih operativnih sistema pametnih telefona za 2010 godinu

Danijela Lazić

8


3.RAZVOJ OPERATIVNI SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE

3.1.Android

Šta je ANDROID? Ako bi želeli da na ovo pitanje odgovorimu najkraće onda bismo rekli uređaja koji ga pokreću, ipak podrazumeva podrazumeva više od da je to GOOGLE-ov operativni sistem iskup uređaja toga. 2005 godine GOOGLE je kupio kalifornijsku komapniju ANDROID INCORPORATED i tako

započeo razvoj svog operativnog sistema i nakon mnogo izmena i verzija na kraju 2008 godine pojavio se na tržištu uz G1 uređaj koju je proizveo HTC za potrebe operatera T -Mobile. Cilj GOOGLE bio je da napravi elastičan open source operativni siste m, jednostavan za programiranje za koji će programeri mogći da u JAVA programskom jeziku pišu aplikacije koje koriste tkz. MANAGED CODE. Za lakši razvoj, svaka aplikacija, bez izuzetka, može da pristupi svim resursima telefona kako su one sve potpuno istih prioriteta – dok su JAVA biblioteke

razvije od strane GOOGLE još dodatno olakšali razvoj aplikacija za ovaj operativni sistem. Operativni sistem ANDORID zasnovan je na monolitnom LINUX kernelu, veći deo koda je APACHE, open source ili je licensiran kao besplatan –što predstavlja zanimljiv i veliki uspeh programera. Ipak javnost je pogrešno protumačila vezu GOOGLE i ANDROID-a. ANDROID nije razvijen od

strane GOOGLE, već od strane kompanija grupisane u grupu pod imenom OPEN HANDSET ALLIANCE , ali se ne zna k o je šta radio tačno u prosesu izrade ANDOID operativnog sistema. OPEN HANDSET ALLIANCE trenutno ima više od 50 kompanija članica od kojih je 11 proizvođača

mobilnih telefona (HTC, LG, MOTOROLA, SAMSUNG, ASUS, GARMIN, HUAWEI, SONY ERICSSON, TOSHIBA, ACER, ... ), 13 proizvođača poluprovodnika (INTEL, MARVEL, nVIDIA, BROADCOM, SiRF,

ARM, ATHEROS, ..), 10 operatera mobilne telefonije (T-MOBILE, VODAFONE, ...), 12 kompanija za razvoj softvera (GOOGLE, eBAY, ...) i 7 drugih kompanija – lista se menja mesec u mesec,

neki odustani, drugi se priključe razvoju ovog operativnog sistema i njih ima sve više i više. Možemo da zaključimo da to nisu neke beznačajne globalne kompanije što ukazuje da je ANDROID teoretski, rezultat rezultat ogromnog znanja znanja i puno rada, a konkurencija (tačinje: NOKIA kao

valsnik operativnog sistema SYMBIAN) baš iz ovog razloga vrši veliki broj napada na ANDROID – po njihovom mišljenju operativni sistem razvijen od strane ovoliko kompanija nemože biti stabilan i jedinstven. Ali praksa demantuje finsku NOKIU. N OKIU.

Danijela Lazić

9


SYMBIAN-ov tržišnu udeo je veoma opao, dok ANDOID -ov ne raste brzo, ali zato raste

konstantno i zauzima pozamašan deo tržišta operativnih sistema za mobilne telefone, te pokazuje takve tendencije da postane jajzastupljeniji operativni sistem za mobline telefone

današnjice. 5

3.1.1. Android arhitektura

Android je operativni program namenjen mobilnim telefonima, koji se sastoji od

operativnog sistema, međuslojeva i ostalih ključnih programa. Jezgro Androida čini Linux Kernel, verzija 2.6., što omogućava sistemu povećanu sigurnost kao temelj stabilnosti sistema. Odlikuje se sistemom za upravljanje memorijom i procesima kao i mrežnim uslugama. Kernel takođe ima i ma ulogu međusloja između hardvera i ostatka softverskog dela. Za Android možemo reći da j e zasnovan na Linuxu ali Android, nije Linux. Od Linuxa se razlikuje po tome što: - ne podržava windowing system - ne podržava glibc biblioteke - ne ukljucuje cijeli skup standardnih Linux komunikacionih komunikacionih usluga.

standardni Linux2.6.24 Kernel i više - podržava samo standardni - koristi Kernel Enhancements, za Android podršku Android je u početku razvijan samostalno od strane GOOGLE -a, da bi se posle pridružio u OHA (Open Handset Alliance). Jedan deo ANDROID operativnog sistema je razvijan privatno od strane različitih programera i naziva se Cupcake. Cupake je naziv za update sistema koji nije

zvanično potvrđen od GOOGLE -a. Android je sastavljen od nekoliko bitnih i zavisnih delova kao što su: • Linux kernel operativni sistem – omogućava komunikaciju n a nivou hardvera, upravlja memorijom, kontroliše procese, vrši optimizaciju aplikativnog softvera za mobilne uredaje. • Hardverski referentni dizajn – opisuje niz sposobnosti kako bi bila obezbeđena softverska podrška potrebna za mobilne uređaje. • Open Source biblioteke – koriste se za razvoj aplikacija, uključujući SQLite, WebKit, OpenGL, i Media Manager. 5

http://mobilarena.hu/teszt/android_fejlodestortenet http://mobilarena.hu/teszt/android_fejlodestortenete/android_tortenelem.htm e/android_tortenelem.htmll

Danijela Lazić

10


Run Time - koristi se za izvršavanje dominantnih ANDROID aplikacija, uključujući DVL (Dalvik

Virtual Mashine) kao i za osnovne biblioteke za pružanje specifične Android funkcionalnosti. Run Time je osmišljen kako bi se ostvarila mala učinkovitost u radu memorije pri upotrebi mobilnih uredaja.

• Dalvik virtual machine - vrši optimizaciju softvera za mobilne uredaje. • Application framework - vrši prezentac iju usluga aplikativnom sloju, omogućava ponovnu upotrebu i zamenu komponenti uključujući Window Manager, Content Providers, Location Manager, telefoniranje i peer-to-peer servise.6

3.2. Windows Phone

WindowsPhone operativnisistemjeproiz operativnisistemjeproizvodkompanije vodkompanijeMajkrosoft Majkrosoft (engl. Microsoft), a naslednik je, mada ne i unazad komatibilan, Windows Mobile operativnog sistema koji je bio namenjen poslovnim korisnicima. WindowsPhone WindowsPhone jenamenjen višepotrošačkom tržištu I zamišljen je da dosta liči nanovije verzije klasičnog Windows operativnog sistema za desktop i prenosnalne računare, a zatvorenog je koda.

WindowsPhone pokreće daleko manji broj uređ aja nego Epl-ov ili Google-ov operativnisistem,ali operativnisistem,ali ipak taj brojnije zanemarljiv.Nakraju2013.godine bilo je oko 50miliona korisnika ovog operativnog sistema u cijelom svijetu.

Premijerno predstavljanje je doživ jeo u oktobru 2010. verzijom WindowsPhone WindowsPhone 7, dok je najnovija verzija WindowsPhone 8.1 predstavljena 2. aprila 2014. godine u San Fran cisku. Takođe izmeđ u ove dvije verzije predstavljene su i WindowsPhone 7.5, WindowsPhone 7.8 i WindowsPhone 8 verzije.

Prvi uređaji koji su posjedovali ovaj operativni sistem bili su Samsung Omnija 7 (engl. Samsung Omnia 7), LG Optimus 7, LG Kvantum (engl. LG Quantum), HTC Trofi (engl. HTC 7 Trophy), HTC Mocart (engl. HTC 7 Mozart) i HTC HD7.

U sledećim verzijama Majkrosoft ostvaruje uspješnu saradnju i sa finskom Nokijom (engl. Nokia), što možda i nije bilo najuspješniji poslovni potez od straneNokije koja nije htjela da pređe naAndroid, a kasnije i sa ostalim većim proizvođačima mobilnih telefona. Nokijini telefoni iz serije Lumnija (engl. Lumnia) danas uzimaju oko 80% svih WindowsPhone uređaja. Uređajima koji žele da koriste najnoviju verziju ovog operativnog sistema potrebno je od 512MB – 1GB ram memorije, Daj rekt Iks (engl. Direct X) grafička podrška, 4GB prostora na disku i ekran os jetljiv na dodir, kao i dodatne hardverske komponente koje podržavaju I predhodno pomenuti operativni sistemi.

6

Miroslav Čajjić, Bogdan Brkić :Modeli sigurnosnog rješenja za mobilne uređaje zasnovanih na Android operativnom sistemu, 17.

Telekomunikacioni Telekomunikacioni forum TELEFOR 2009, Srbija, Beograd novembar 24 – 26. 2009

Danijela Lazić

11


Aplikacije za WindowsPhone se mogu skinuti sa zvanične onlajn prodavnice WindowsPhone WindowsPhone Stor na kome se nalazi preko 200.000 aplikacija.

3.3 Symbian Prava revolucija u svetu mobilne telefonije desila se sa pojavom Symbian OS-a, prvog pravog i ujedno najpopularnijeg operativnog sistema za mobilne

telefone, koji sadrži mnoštvo opcija i omogućava instaliranje dodatnih aplikacija.

1998 godine, formirano je partnerstvo između svetski poznatih proizvođača mobilnih telefona i pocket PCa, Ericsson, Nokia, Motorola i Psion Software, nazvano " Symbian Ltd.", u

cilju ispitivanja približnosti PDA računara i mobilnih telefona. I ako su do tada razvijani operativni sitemi pod nazivom EPOC 1-3 (1997), odmah zatim i EPOC verzija 4 (EPOC Release 4 ER4), i verzija ER5, prema osnovanom partnerstvu verzija 6 je svetlost dana ugledala pod nazivom "Symbian OS v6.0". Daljim razvojem, preko verzije 6.1 , 7.0, 8.0 (2004), 9.0 , sve do

verzije 9.1 koja je nastala početkom 2005. godine, tako da danas Symbian OS platforma besprekorno radi na mnogim mobilnim telefonima novije generacije. Međutim, velike kompanije koje su udružile svoje snage podelili su se i nastale su

“podverzije” ovog OS-a. Najveći broj ovih telefona iza šao je iz Nokije (tzv. Nokia Series 60 platforma, na koju se uglavnom i misli kada se ka že ‘Symbian’), a nekoliko modela izbacili su i Samsung i Sony Ericsson (UIQ platforma, ni pribli žno popularna kao Series 60). Nokia je jedno vreme razvijala i Series 80 platformu, a na Azijskom tržištu postoji i NTT DoCoMo FOMA platforma, ali one nisu posebno značajn e. Nokia je toliko unapredila i popularizovala Symbian OS da većina njenih telefona proizvedenih zadnjih godina dolaze sa Symbianom, a to su ujedno i najmoćniji i najpopularniji telefoni na tržištu ( bili / jesu – kome kome kako ). Jedini konkurent ovom operativnom sistemu bio je Windows Mobile (danas nam je tu Android, Samsung BADA,

Windows Phone 7, iPhone, …), ali koji nije toliko popularan van SAD -a, a tome doprinosi i skroman izbor dodatnih aplikacija. Poslednja verzija Symbian operativnog sistema je 9.

Dakle, prva prava verzija Symbiana (Series 60 platforma) je verzija 6 i ubrzo nakon toga 6.1, gde spadaju npr. Nokia 7650, 3650 (koji su najavili revoluciju u svetu mobilnih telefona), kao i prvi Symbian telefon – Nokia 9210 Communicator.

Danijela Lazić

12


Zatim se 2003. pojavio Symbian OS 7.0 i veliki broj telefona ga je prihvatio i usledila je podela na platforme: - UIQ (Sony Ericsson Eri csson P800, P900, P910, Motorola A925, A1000), - Series 80 (Nokia 9300, 9500), Series 60 (Nokia 6600, 7310, 6670) - FOMA telefona u Japanu. J apanu.

2004. se pojavljuju Symbian OS 8 i 8.1. Doneli su par noviteta u softveru u odnosu na v7

(najuočljiviji je bolji dizajn), ali su sve aplikacije ostale kompatibilne, a za ove dve platforme postoji veliki broj aplikacija. Usledila su i velika unapređenja u hardveru – ekrani sa 262000 boja, procesori na 220 Mhz, slobodna RAM memorija od 10 MB do čak 33 MB (kod N70), … Ova platforma je i dalje veoma aktuelna, no popularnost polako opada s obzirom da je se…

… 2005 godine pojavio Symbian OS 9.1 a 2006. godine i 9.2. Razlika između os8 i os9 je ogromna, nijedna aplikacija nije kompatibilna, uveden je novi format za instalacije – sisx, koji traži da svaka instalirana aplikacija bude sertifikovana od strane Nokije, što velikim proizvođačima i nije neki problem, ali “mali” developeri imaju velikih problema da puste u promet svoj freeware apli kacije. Nova platforma je mnogo moćnija od prethodne, a i telefoni koji dolaze uz nju su hardverski jači – procesor na 330 – 369 Mhz, slobodna RAM memorija ide od oko 20 pa i preko 40 MB, veliki ekrani sa 16 miliona boja, WiFi, veći memorijski prostor, … U os 9.x uvedena je “zaštita” koja onemogućava “brčkanje” po sistemskim folderima i

nemogućnost mnogih ručnih izmena u sistemu. Ona služi da se spreče virusi (u ovome je uspela) i piraterija.7

7

http://www.mobilize.rs/2007/09/07/k http://www.mobilize.rs/2007/09/07/kratak-razvoj-symbian ratak-razvoj-symbiana a

Danijela Lazić

13


4.Zaključak Kao što se može videti razvoj operativnih sistema za mobilne telefone ulazi u svoju zlatnu eru i njihovo vreme tek nailazi što su prepoznali veliki a i manji proizvođači softvera –operativnih sistema. Svaki proizvođač ima svoju viziju o tome kako treba da izgleda jedan moderan, moćan, stabilan ope rativni sistem na mobilnim telefonima sa mnoštvo aplikacija i servisa i takvim korisničkim interfejsom koji će sve ovo približiti i prosečnom korisniku. Svaki operativni sistem namenjen mobilnim telefonima ima svoje prednosti i mane, mada je to subjektivno. Poslovnim ljudima potrebne su poslovne aplikacije dok mladi ipak preferiraju operativni

sistem koji nudi veliku podršku za multimedijom. m ultimedijom. Kako vreme teče i samim napedkom hardvera i operativni sistemi će morati napredovati kako bi podržali nove mogućnosti koje donose ova tehnička dostignuća.

Koji je operativni sistem najbolji, koji je bolji od drugog ili šta je bolje koristiti? Teško pitanje dok je odgovor uvek subjektivan. Na trižištu ima nekoliko operativnih sistema. Neki su tek ušli u fazu razvoja, razvoj pojedinih je u jeku dok postoje i operativni sistemi čija se era polako završava posle dužeg razvojnog perioda. Kako god bilo, potreba za novim operativnim sistemima nikad neće prestati, era pametnih telefona tek nailazi i siguran sam da ćemo videti još mnogih zanimljivih rešenja u ovom segmentu softverskog razvoja.

Danijela Lazić

14


5.Litaratura

1. Autor: Igor Medenica, izvor: https://www.raf.edu.rs/citaliste/operativni-sistemi/3657https://www.raf.edu.rs/citaliste/operativni-sistemi/3657istorija-mobilnih-os 2. Wikipedia – Android, iOS and Smartphones The evolution of the smartphone, by Taylor Martin. Available: http://pocketnow.com/2014/07/28/the-evolution-of-the-smar http://pocketnow.com/2014/07/28/the-evolution-of-the-smartphone#!prettyPho tphone#!prettyPhoto to 3. The evolution of the smartphone, by Taylor Martin. Available: http://pocketnow.com/2014/07/28/the-evolution-of-the-smar http://pocketnow.com/2014/07/28/the-evolution-of-the-smartphone#!prettyPho tphone#!prettyPhoto to 4. Slaven Brumec(2008),magistarski rad na temi Razvoj mobilnihinformacijskih sustava,

Varaždin, Sveučilište u Zagrebu –Fakultet organizacije i informatike i nformatike Varaždin 5. http://mobilarena.hu/teszt/android_fejlodes http://mobilarena.hu/teszt/android_fejlodestortenete/android_tortene tortenete/android_tortenelem.html lem.html 6. Miroslav Čajjić, Bogdan Brkić :Modeli sigurnosnog rješenja za mobilne uređaje zasnovanih na Android operativnom sistemu, 17. Telekomunikacioni Tel ekomunikacioni forum TELEFOR 2009, Srbija, Beograd novembar 24 – 26. 2009 7. http://www.mobilize.rs/2007/09/07/kratak-razvoj-symbiana

Danijela Lazić

15

seminarski rad-mobilni operativni sistemi.docx

Recommend Documents