Android Operativni Sistem Seminarski Rad

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ VITEZ FAKULTET INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA: I CIKLUS: I GODINA SMIJER: INFORMACIJSKE TEHNOLOGIJE

ANDROID OPERATIVNI SISTEM

SEMINARSKI RAD

Travnik, Decembar.2016. godine

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ VITEZ FAKULTET INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA: I CIKLUS: I GODINA SMIJER: INFORMACIJSKE TEHNOLOGIJE

ANDROID OPERATIVNI SISTEM SEMINARSKI RAD

IZJAVA: Ja Šukalo Adi

student Sveučilišta/Univerziteta „Vitez“ Vitez, Indeks broj: 0423-

16/DIT odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost izjavljujem da sam ovaj rad izradio

 potpuno samostalno samostalno uz korištenje citirane literature i pomoć profesora odnosno odnosno asistenata.

Potpis studenta: _______________  _______________

STUDENT: Šukalo Adi PREDMET: Organizacija računarskih sistema PROFESOR: Prof.dr. Siniša Minić ASISTENT: Mr.sc. Muhamed Ćosić

SADRŽAJ

1.

2.

UVOD ......................................................... ................................................................. .................................. 1 1.1.

PROBLEM, PREDMET I OBJEKT ISTRAŽIVANJA  ........................................................................ 1

1.2.

SVRHA I CILJ ISTRAŽIVANJA  ......................................................................................................... 1

1.3.

RADNA HIPOTEZA .......................................................... .............................................................. .... 2

1.4.

STRUČNE METODE ........................................................................................................................... 2

1.5.

STRUKTURA RADA ......................................................... .............................................................. .... 2

ISTORIJA ANDROIDA .............................................................. ................................................................. . 2

3. ARHITEKTURA ANDROIDA ........................................................ .............................................................. .... 4 3.1. LINUX KERNEL .......................................................... ................................................................. ............ 5 3.2. HARDVARE ABSTRACTION ABSTRACTION LAYER ................................................................. .................................. 6 3.3. LIBRARIES........................................................ ................................................................. ....................... 6 3.4. ANDROID RUNTIME (ART) ............................................................ ....................................................... 6 3.5. APPLICATION FRAMEWORK ................................................................................................................ 7 3.6. APLIKACIJE ....................................................... ................................................................. ....................... 7 4. VERZIJE ANDROID OPERATIVNOG SISTEMA .......................................................................................... 7 4.1. CUPCAKE ........................................................... ................................................................. ....................... 8 4.2. DONUT ....................................................................................................................................................... 8 4.3. ECLAIR ....................................................................................................................................................... 9 4.4. FROYO ..................................................... ................................................................. .................................. 9 4.5. GINGERBREAD ............................................................ ................................................................. ............ 9 4.6. HONEYCOMB............................................................................................................................................ 9 4.7. ICE CREAM SANDWICH ....................................................................................................................... 10 4.8. JELLY BEAN ...................................................... ................................................................. ..................... 10 4.9. KITKAT .................................................................................................................................................... 11 4.10. LOLLIPOP .............................................................................................................................................. 11 4.11.MARSHMALLOW .................................................................................................................................. 11

5. ANDROID ZAŠTITA ............................................................ ................................................................. .......... 12 5.1. FIZIČKA ZAŠTITA .................................................................................................................................. 12 5.2. APP PREMISSIONS ................................................................................................................................. 13 5.3. SANDBOX ................................................................................................................................................ 13 5.4. ROOTING ................................................................................................................................................. 13 5.5. MALWARE ......................................................... ................................................................. ..................... 14

6. ZAKLJUČAK  ...................................................................................................................................................  ................................................................................................................................................... 15 7. LITERATURA ............................................................ ................................................................. ..................... 16

1. UVOD

1.1.

PROBLEM, PREDMET I OBJEKT ISTRAŽIVANJA

Predmet ovog seminarskog rada je android operativni sistem. To je, ustvari, operativni sistem za mobilne telefone razvijen od strane kompanije Google. Zasnovan na Linux Linux kernel operativnom sistemu, prvenstveno je namjenjen

za

mobilne uređaje kao što su „pametni“ telefoni i tableti, odnosno za uređaje sa touchscreen tehnologijom.

Osim mobilnih uređaja, android može biti operativni

sistem za laptop računare, pametne satove, televizore. Nakon što se pojavio na tržistu, android je za vrlo kratko vrijeme je postigao izuzetan uspjeh. Jedan od razloga uspjeha ovog operativnog sistema je izdavanje novih verzija,

njegovo konstantno poboljšavanje kroz

koje omogućuju nove funkcije i brži pristup internetu. Drugi

razlog možemo naći u jakoj saradnji tvoraca androida sa proizvođačima mobilnih uređaja u svrhu kreiranja što boljeg operativnog sist ema. Također, bitna razlika između androida i ostalih operativnih sistema za mobilne uređaje je njegova open source filozofija.

Ona omogućava niz modifikacija samog sistema u cilju

 prilagođavanja  prilagođavanja potrebama, kako od strane korisnika tako i od strane proizvođača mobilnih uređaja.

1.2.

SVRHA I CILJ ISTRAŽIVANJA

Svrha ovog rada je pokušati približiti uticaj i zastupljenost android operativnog sistema na svjetskom tržistu. Također ćemo proći kroz istorijat, razvoj i strukturu, odnosno arihitekturu adroid operativnog sistema, sa naglaskom na značaj zaštite koju  pruža on pruža, uzimajući u obzir sve veću zastupljenost mobilnih uređaja u svakodnevnom svakodnevnom životu ži votu čovjeka.

1

1.3. RADNA HIPOTEZA

Android operativni sistem kao globalni konkurent na tržistu operativnih sistema za mobilne uređaje . Od Cupcake-a do trenutno najnovije verzije  –   Marshmallow-a, do najzastupljenijeg i najkonkurentnijeg sistema, zahvaljujući jedinstvenosti svoje  prirode –  open  open source filozifije.

1.4.

STRUČNE METODE

Stručne metode korištene u izradi rada su: m etoda analize i sinteze, metoda deskripcije, metoda generalizacije, specijalizacije i komparativna metoda.

1.5. STRUKTURA RADA

Prvi dio seminarskog rada tretira opšte činjenice i istorijat androida, dok je u drugom dijelu akcenat na njegovom razvoju

koje se ogleda u hronološki prikazanim

verzijama sistema.

 Izvor: http://www.slideshare.net/shoukaththep http://www.slideshare.net/shoukaththeprince/android-os rince/android-os-15097029 -15097029

2

2. ISTORIJA ANDROIDA Android Inc. je osnovan osnovan 2003. godine godine u Kaliforniji od strane Andy Rubina, Rich Minera,Nick Searsa i Chris White-a.

U početku, cilj kompanije je bio osmisliti

napedni operativni sistem za digitalne kamere. Međutim, kada su uvidjeli da tržiste digitalnih kamera nije dovoljno veliko, okrenuli su se ka stvaranju operativnog

sistema za „pametne telefone“ koji će biti konkurencija već  postojećim Symbian i Microsoft Windows Mobile. U julu 2005. Android Inc. je kupljen od strane Google-a koji je uvidio potencijal koji ova kompanija ima. Iako do tada nije mnogo znalo o Androidu, mnogi su pretpostavljali da ovaj potez Google-a predstavlja njihov

 pokušaj ulaska na tržiste mobilnih telefona. Android počinje da se pominje u javnosti od novembra 2007. godine kada Open Handset Alliance, grupa nekoliko velikih

 proizvođača,  proizvođača, objavljuje početak razvoja otvorenih standarda za mobilne uređaje –  tada je predstavljen Android beta. Krajem 2008, 2008, godine

grupi pristupa još četrnaest

kompanija među kojima su i neki proizvođači telefona, ali i proizvođač procesora ARM. Razvojem rukovodi Google. Prva komercijalna verzija 1.0 predstavljena je septembra 2008. godine,

a led je probio HTC Dream. Verzija 1.1 došla je nekoliko

meseci kasnije, ali početak masovne upotrebe Android -a vezuje se za verziju 1.5 (Cupcake).

 Zastupljenost operativnih operativnih sistema na mobilnim mobilnim telefonima  Izvor:https://www.netmarketsha  Izvor:https://www.netmarketshare.com/opera re.com/operating-system-marke ting-system-markett share.aspx?qprid=8&qpcus  share.aspx?qprid=8&qpcustomd=1 tomd=1

3

Android je najzastupljeniji operativni sistem u svijetu mobilnih uređaja. Nakon njega na red dolazi IOS operativni sistem u vlasništvu Apple Inc. -a. IOS se pojavio na tržištu nešto ranije, tačnije u julu 2007. godine. Oba operativna sistema koriste slične interfejse i imaju puno toga zajedničkog. Postoje razlike, a najvidljivija je ta što IOS-ov  početni zaslon sadrži samo redove ikona aplikacija, dok Android omogućava korištenje widget -a u kojima se prikazuju automatski ažurirani podatci, kao što je prognoza vremena, e -mail itd. U vrhu zaslona oba operativna sistema imaju traku1

koja pruža informacije o vremenu, WiFi status, prijem signala i stanje

 baterije. Na Android-ovoj  poruka,

traci se također prikazuje broj primljenih e -mailova,

kao i podsjetnici. Još jedna bitna razlika je što je Andriod dostupan na

širokom spektru uređaja, dok je IOS zastupljen isključivo na Apple uređajima. Kako smo već ranije pomenuli, Andriod je baziran na open source platformi i svako može  preuzeti njegov izvorni kod besplatno. To znači da svako može napraviti i distribuirati aplikacije za Android bez bilo kakve naknade. Korisnici Androida mogu

 preuzimati aplikacije i izvan službenog Google Play-a, dok to nije slučaj kod IOS -a. Korisnici IOS-a svoje aplikacije preuzimaju isključivo u App

Store -u. Kada je riječ o

rivalstvu između korisnika IOS -a i Androida, Business Insider portal2 tvrdi kako  postoje samo „iPhone ljudi“ i „Android ljudi“. Android uređaji se kreću u različitom rasponu cijena, od 150 eura, ili čak i niže, dok Apple nema najniži tržišni segment. 80% Apple ponude u smartphone industriji pripada tzv. premijum klasi, odnosno

najskupljim uređajima.

3. ARHITEKTURA ANDROIDA Arhitektura Android operativnog sistema se može podijeliti u 

Aplikacijski sloj (Application layer)



Aplikacijski okvir (Application Framework)



Biblioteke (Libraries)



Linux kernel

četiri sloja:

1

 Eng. Status bar prim.prev  Izvor: http://www.businessinsider.com/chart-of-the-day-comparison-of-iphone-and-android-users2014-8 2

4

 Arhitektura androida androida  Izvor:http://image.slidesharecd  Izvor:http://image.slidesharecdn.com/androidpp n.com/androidppt-120102051246-phpapp02 t-120102051246-phpapp02/95/ppt/95/pptcompanion-to-android-9-728.jpg?cb=1343955419

3.1. LINUX KERNEL

 Niži sloj android operativnog sistema je Linux Kernel. On u suštini nema interakciju sa korisnicima i developerima. N jegova uloga je da pruži nivo a pstrakcije

između hardvera uređaja i gornjih slojeva androida. Zasnovan na Linux verziji 2.6, kernel omogućava drajvere za hardver kao sto su ekran, Wi -Fi, zvuk, GPS.

5

3.2. HARDVARE ABSTRACTION LAYER

Hardverske apstrakcije su skupovi rutina u softveru koji simuliraju neke

specifične detalje dajući programima direktan pristup hardverskim resursima, kao što su: grafika, zvuk, GPS, radio...

3.3. LIBRARIES

Biblioteke koje su pisane u C/C++ programskom jeziku: 

Surface Manager

 –   biblioteka koja nadgleda iscrtavanje grafičkog

okruženja. 

Open GL/ES  –  biblioteka  biblioteka za hardversko ubrzavanje 3D prikaza.



SGL – 2D  – 2D biblioteka zadužena za većinu aplikacija.



Media Framework  –  biblioteka  biblioteka

zasnovana na OpenCORE koja podržava

snimanje i reprodukciju poznatih audio/video formata. 

Free Type –  biblioteka  biblioteka za prikaz fontova.



SSL (Secure Socket Layer)

 –   biblioteka za sigurnosnu komunikaciju

 putem interneta. 

SQLite

 –   biblioteka za upravljanje bazama podataka dostupna svim

aplikacijama. 

WebKit – alat  – alat za predstavljanje web stranica u web



Libc

pretraživačima.

 –  sistemska C biblioteka prilagođena za ugrađene dijelove

zasnovane na linux operativnom sistemu

3.4. ANDROID RUNTIME (ART) (ART)

Android Runtime je je aplikacija koja služi   za pokretanje aplikacija. ART je zamijenio Dalvik na Androidu 4.4 (KitKat).

Glavna razlika je to što ART koristi

AOT (Ahed  –  of  of  –  Time)  Time) umjesto JIT (Just  –  in  in  –  Time).  Time). Prednost AOT-a je u brzini

 procesuiranja  procesuiranja aplikacija i manjeg opterećenja memorije. memorije. 6

3.5. APPLICATION FRAMEWORK

 Nakon biblioteka, dolazi sloj pod nazivom Aplikacijski okvir koji se sastoji od

mehanizama koji pomažu pisanje aplikacija. AO dozvoljava upotrebu svih API -ja koji su korišteni za bazne aplikacije. Tako je omogućeno upravljanje programskim  pozivima, prozorima, resoursima, korištenje

 paketima, aktivnostima aplikacije,

 podataka od od više različitih aplikacija. aplikacija.

3.6. APLIKACIJE

Aplikacije predstavljaju najviši sloj u skupu slojeva koji čine android operatvni sistem. Putem aplikacija korisnik ustvari i vrši interakciju sa androidom. Postoje aplikacije koje su ugrađene u android , a neke od njih su: e-mail aplikacija, kalendar, intenet pretraživač, mape, kontakti i druge. Sve aplikacije su napisane u Java  programerskom jeziku.

4. VERZIJE ANDROID OPERATIVNOG SISTEMA Od 2008. godine pa do danas Android je imao brojne nadogradnje koje su

 poboljšavale rad operatvnog sistema, dodajući nove karakteristike i uklanjajući greške prethodnih verzija. Svaka veća promjena podrazumijevala je i novu verziju sistema. Verzije su dobijale ime  po

slatkišima. U slijedećoj slici ćemo prikazati sve

dosadašnje dosadašnje verzije .

7

 zvor:  Izvor: http://www.greenbot.com http://www.greenbot.com

4.1. CUPCAKE

Ova verzija je objavljena u aprilu 2009. godine i donjela je nekoliko novih funkcija i izmjene

korisničkog interfejsa. Podržava virtuelnu tastaturu nezavisnih

 programera. Omogućava snimanje video zapisa i njihovu reprodukciju u MPEG -4 I 3GP formatu. Također, opcija automatskog uparivanja uređaja putem Bluetooth servisa, dok su internet pretraživači dobili opciju copy/paste.

4.2. DONUT

Objavljena u septembru 2009. godine. Opcija pretraživanja tekstom i glasom sada je proširena i na bookmarks, kontakte i internet. Olakšana  je i pretraga aplikacija na Google Play Store-u. Aplikacija za fotoaparat je s ada

pristupačnija i

dosta brža.

8

4.3. ECLAIR

Eclair je objavljen u oktobru 2009. godine. Proširena  je mogćnost sinhronizacije, te je dodan i Bluetooth 2.1. Također, mogućnost brisanja starih poruka i više opcija za kameru. Brži odziv tastature, ugrađen  je  pametni riječnik, podrška za HTML5, osvježen korisnički interfejs, podržane veće rezolucije ekrana, kao i nova opcija animiranih pozadina ekrana.

4.4. FROYO

Objavljen u maju 2010. godine, ova verzija android operativnog sistema donosi optimizaciju brzine,

memorije i ukupnih performansi. To je, između ostalog,

 postignuto zahvaljujući JIT kompajleru. U pretraživač je integrisan Chrome -ov V8 JavaScript engine. Omogućene su push notifikacije zahvaljujući Androido vom servisu C2DM (Cloud to Device Messagigng ) što je u praksi značilo da obavještenja

dolaze odmah. Jedna od bitnijih funkcija je rad mobilnog uređaja kao USB modem a, kada je povezan sa računarom, kao i mogućnost kreiranja Wi -Fi hotspot-a. Također, dodatna opcija je onemogu ćavanje razmjene podataka putem mobilne mreže. Od ove verzije android operativnog sistema, aplikacije se mogu instalirati na SD karticu.

4.5. GINGERBREAD

Objavljen u decembru 2010. godine, Gingerbread donosi poboljšan korisnički interfejs, podršk u za velike ekrane i visoke rezolucije (1280x768). Ugrađena je  podrška za NFC (Near Field Communication). Poboljšana je kontrola potrošnje  baterije, proširena podrška za senzore senzore (žiroskop, barometar).

4.6. HONEYCOMB

Objavljena u februaru 2011. godine, ova verzija je prvensveno bila namjenjena za

tablet uređaje. Potpuno novi korisnički interfejs, ugrađena sistemska traka preko koje 9

se dolazi do notifikacija i statusa,

a tu su i soft tasteri za navigaciju. Podržan je

multitasking. Redizajnirana tastatura sada je  prilagođena

većim ekranima.  Mnoge

stvari izgledaju jednostavnije i bolje organizovane. Uz honeycomb dolazi i podrška za višejezgrene procesore. Dodatna mogućnost povezivanja ulazno –  izlaznih uređaja (miš, tastatura, džojstik).

4.7. ICE CREAM SANDWICH

Ice cream sandwich objavljen je u oktobru 2011. godine, a namjenjen je mobilnim telefonima i tabletima. Sa verzijom 4.0.1 dolazi do napretka u brzini i

ukupnim performansama, a razlog za to je kodiranje od „nule“. Tasteri više nisu fizički, već virtualni u okviru korisničkog interfejs a. Kreiranje i organizacija foldera unutar telefona su mnogo bolje organizovani. Još jedan novitet ove verzije je mogućnost screenshot -a. Također, otključavanje uređaja je moguće putem  prepoznavanja lica korisnika. Predstavljena je i dodatna opcija za kon trolu potrošnje

mobilnog interneta, odnosno obaveštavanje korisnika kada se približi limitu. Sistem  je sada u mogućnosti da ugasi aplikacije koje generišu internet protok u pozadini. Funkcionalnost unkcionalnost kamere je

ubrzana i omogućeno je snimanje u 1080p.

4.8. JELLY BEAN

Objavljen u septembru 2012. godine, donosi generalno bolje performanse i

fluidnost u radu. To je postignuto zahvaljujući Project Butter-u, čiji je cilj bio da grafičko procesuiranje radi brže i bez smetnji. Nova opcija koja dolazi sa verzijom Jelly Bean je Google Now. Sada je moguće glasom naviti alarm, odrediti destinaciju na navigaciji, pretraživati internet. Također, poboljšanje u kameri, opcija sfernog slikanja, kao i poboljšanje u korisničkom interfejsu i uštedi potrošnje baterije.

10

4.9. KITKAT

Objavljen u oktobru 2013. godine sa sobom donosi vizuelna poboljšanja, mnogo  bolju grafiku, kao i bolju povezanost odnosno upotrebljivost servisa Google

intelligent assistant i Google Now. Još jedna novina je automatsko određivanje  prioritetnih kontakata

na osnovu učestalosti korištenja istih. Prezentovana je nova

 platforma koja podržava senzore za step detector (detektuje korake) i step counter (brojač koraka). Uz pomoć aplikacija korisnici su sada u mogućnosti da prate broj koraka bilo kada trče, hodaju ili planinare. Poboljšana je i bluetooth mogućnost konektovanja. Tako su sada korisnici u mogućnosti povezati svoj mobilni aparat sa automobilima koji posjeduju bluetooth.

4.10. LOLLIPOP

Objavljen u novembru 2014. godine omogućava podršku za 64 -bitne uređaje. Unaprijeđenja kontrola Wi -Fi i bluetooth, dodante opcije na zvučnim profilima,  poboljšana protekcija protekcija uređaja.

4.11.MARSHMALLOW

Posljednja objavljena verzija androida izašla je u oktobru 2015. Korisniku omogućena bolja kontrola nad apikacijama, odnosno sada korisnik može odrediti koje podatke aplikacija smije koristiti za svoj rad. Omogućeno otključavanje telefona  putem otiska prsta za one uređaje koji to podržavaju. Generalno izgled korisničkog k orisničkog interfejsa poboljšan, uz male izmjene u izgledu  lock i home screen-a.

U ovom dijelu treba još napomenuti da je android daleko najprilagodljiviji operativni sistem za mobilne uređaje. Proizvođači mobilnih uređaja kao i provajderi mobilnih usluga imaju mogućnost prilagođavanja op erativniog sistema u zavisnosti od njihovih potreba i potreba njihovih korisnika, a sve u svrhu ostvarenja prednosti

na tržištu u odnosu na konkurente. To se najčešće postiže dodavanjem novih 11

funkcija, aplikacija ili servisa,

kao i promjenom vizuelnog identiteta korisničkog

ok ruženja. ruženja.

5. ANDROID ZAŠTITA

Danas je moguće skoro sve stvari koje smo nekada radili isključivo na kompjuteru raditi i na platformama koje posjeduju android operativni sistem. Ovo u

 prevodu znači da je sve više osjetljivih korisničkih podataka na mobilnim uređajima. Potreba za kvalitetnom zaštitom je veća nego ikad prije, kako za individualne korisnike tako i za preduzeća. Android je tako koncipiran da u svojim slojevima sadrži zaštitu za aplikacije. Neki od ključnih aspekata sigurnosti androida su fizički  pristup mobilnom uređaju, ograničenje aplikacija u smislu korištenja podataka odnosno izvršavanja naredbi odnosno zadataka, aplikacijski „sandbox“, rutovanje, malver.

5.1. FIZIČKA ZAŠTITA Android ima

nekoliko opcija koje mogu pomoći u zaštiti od   hakera. Jedna od

njih je zaključavanje ekrana. Standardni mod zaključavanja podrazumjeva „slide screen“, odnosno dovoljno je prstom preći preko ekrana da bi se telefon otključao. Svaki individualni korisnik ima mogućnost postavljanja svog, samo njemu pozn atog „paterna“ za otključavanje, otključavanje, što doprinosi boljoj zaštiti mobilnog uređaja. Drugi način zaštite je podešavanje pin -a ili password-a. Smatra se sigurnijim načinom zaštite  pristupa mobilnom uređaju. Još jedan način zastite je takozvani „face recognition“ gdje softver putem prednje kamere na uređaju prepoznaje lice korisnika koji je  predhodno postavio postavio svoju sliku i tako otključava telefon.

12

5.2. APP PREMISSIONS

App premmis ion,

odnosno u slobodnom prevodu ograničavanje aplikacija u

smislu izvršavanja zadataka, odnosno korištenja podataka. Svaka aplikacija koju korisnik instalira na uređaj dobija odobrenje da viši određene radnje, odnosno zadatke. Ovo se postiže prilikom instaliranja aplikacije. To u suštini znači da aplikacije imaju ograničene sposobnosti. Pored toga što ograničava aplikacije, android takođe kontroliše način na koji će aplikacija pristupiti hardveru uređaja. Android ne dozvoljava direktan pristup hardveru od strane aplikacija. Svi pristupi

hardveru se odvijajau preko različitih slojeva androida. To znači da aplikacije koje nisu „sigurne“ ne mogu zaobići zaštitu i direknto pristupiti hardveru, kao na prijmer mikrofonu, video kameri i drugim.

5.3. SANDBOX

Application

sandbox je ustvari još jedan vid zaštite koji je ugrađ en u android

operativni sistem. Njegov zadatak je da ne dozvoljava aplikaciji da koristi resurse

druge aplikacije. Android ovo postiže tako što svakoj apkikaciji dodjeljuje  jedinstveni identifikacijski broj (UID) i pokreće tu aplikaciju kao odvojeni proces  na osnovu tog broja. Samo aplikacije koje imaju isti identifikacijski broj mogu

međusobno razmjenjivati resourse. Prema Google -ovim riječima, kao i svaki drugi sigurnosni alat, i sandbox može biti hakovan, ali to bi onda porazumijevalo kompromitiranje Linux kernel-a.

5.4. ROOTING

Rooting ili rutovanje mobilnog uređaja omogućuje korisniku administratorski  pristup telefonu. Root je korijenski korisnik linux operativnog sistema, s istema, odnosno onaj koji ima maksimalne privilegije i za kojeg ne postoje nikakava

ograničenja. Korisnik

na spostvenom telefonu nema root privilegije, a to proizilazi iz logike koja stoji iza operativnih sistema baziranih na linux-u.

Manja je mogućnost napraviti štetu na

hardveru ili softveru kada uređaj nije rootovan. S druge strane, ro otovanje 13

omogućava prilagođavanje uređaja potrebama korisnika. Root -ovani telefon omogućuje korisniku apsolutni pristup svim aplikacijama. Međutim, uređaj koji je rootovan poništava sve slojeve i mehanizme zaštite koji su prije opisani. Razlog ovoga leži u tome što aplikacija koja ima root pristup ima mogućnost modifikacije  bilo koji drugi dio androida uključujići operativni sistiem, linux kernel, odnosno bilo koju drugu aplikaciju. Iz ovoga se može zaključiti da rootovanje mobilnog uređaja može biti veoma opasno sa kobnim posljedicama po uređaj, odnosno njegovu zaštitu.

5.5. MALWARE

Činjenica je da android ima problem sa malware -om. Malware ustvari  predstavlja svaki softver koji je napravljen da bi ometao ili oštetio bilo koji kompjterski uređaj. Konkretno, da bi aplikacija bila „zloćudna“ na android operativnim sistemu, ne mora imati pristup dubljim slojevima operativnog sistema.

Prilikom instalacije aplikacije aplikacije korisnik u neznanju dozvoljava dozvoljava određenoj određenoj aplikaciji aplikaciji radnje koje se mogu ispostaviti štetne kako po korisnika , tako i po uređaj. Također  bitno je napomenuti da neke aplikacije  prilikom

instalacije vrše root-ovanje uređaja

 bez znanja korisnika i zaobilazi sve slojeve zaštite koje android posjeduje. Također,  postoji malware koji „voli“ root -ovane telefone. Tako, naprijmjer, postoje aplikacije koje u sebi sardže malware koji nije aktivan, međutim ako se telefon root -a, nastaju mnogi problemi u smislu zaštite uređaja kao i negovih ukupnih performansi.

Iz svega ovoga može se zaključiti da, iako stalnim poboljšavanjem sigurnosti i zaštite androida, nije moguće napraviti sistem koji ć e biti apsolutno siguran, jer kako se razvijaju načini i vrste zaštite, tako se uporedo razvijaju i načini ugrožavanja sigurnosti mobilnih uređaja , a samim tim i korsničkih podataka ,  pa u konačnici i samih korisnika.

14

6. ZAKLJUČAK 

Android operativni sistem postaje najbolji operativni sistem za mobil ne na svjetskom

uređaje

tržištu, sa preko 1.4 biliona korisnika 3. Konstantim i učestalim

razvojem, unaprijeđivanjem, cilj androida je da se što više prilagodi potrebama krajnjeg korisnika.

U današnjem svijetu, gdje je život postao nezamisliv bez

mobilnog uređaja,  jasno je kolika je uloga kvalitetnog operativnog sistema. Svakim danom se aktivira preko 1.500.000 novih korisnika androida iz čega se može zaključiti da android ima blistavu budućnost. Pružajući nadogradnju svakih pola godine, svaki put sa boljim performansama, prateći konstantan razvoj hardvera, androind je nesumljivo vodeća platforma za mobilne uređaje na svijetu.

3

  http://www.theverge.com/2015/9/29/9409071/google-android-stats-users-downloads-sales

15

7. LITERATURA

1. https://en.wikipedia.org/wiki/Android_(operating_system) 2. https://www.android.com/ 3. http://www.ijera.com/An Overview of Android Operating System and Its Security Features.pdf 4. http://www.engineersgarage.com/articles/what-is-android-introduction 5. https://cio.gov/wpcontent/uploads/2013/05/Mobile-Security-ReferenceArchitecture.pdf 6. http://www.greenbot.com 7. https://www.netmarketshare.com/

16