Android Operativni Sistem

MATURSKI RAD IZ INFORMATIKE

Tema: Android operativni sistem

Predmetni profesor:

Učenik:

Merima Kurtović , prof .

Lejla Dedović , IV b

Sarajevo, 2014. godina

The world’s largest digital library

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.













Sadržaj: 1. UVOD ........................................... ................................................................. ............................................ ............................................ ............................................. .......................4 2. Android operativni sistem ................................... ......................................................... ............................................ ............................................. ....................... 5 2.1. Uvod..................................................................... ........................................................................................................................................... ........................................................................ .. 5

2.2. Šta Android čini tako posebnim? ................................................................................................. 6 2.2.1. Specifikacije Android programskog okruženja: .................................................................... ................................................................... 6 2.3. Arhitektura sistema Android ........................................................................................................ ........................................................................................................ 8 2.3.1. Aplikacije (engl. applications) applications) .............................................................................................. ............................................................................................. 9 2.3.2. Aplikacijski okvir (engl. application framework) framework) ................................................................. ................................................................ 9 2.3.3. Biblioteke (engl. library) ............................................................... ...................................................................................................... ....................................... 9 2.3.4. Android-ovo radno okruženje (engl. Android runtime) ........................................................ runtime) ........................................................ 9 2.3.5. Linux-ova jezgra (engl. Linux Kernel) ................................................................................. 9 Kernel) .................................................................................. 2.4. Razvoj Android aplikacija ......................................................... ......................................................................................................... ................................................ 10

2.5. Šta je zapravo Java? .................................................................... ................................................................................................................... ............................................... 12 2.6. Verzije Android-a ........................................................... ...................................................................................................................... ........................................................... 13 2.6.1. Android 1.0/1.1 - Apple pie/Banana bread ......................................................................... 13 2.6.2. Android 1.5 - Cupcake ........................................................ ........................................................................................................ ................................................ 13 2.6.3. Android 1.6 - Donut ............................................................................................................ ............................................................................................................ 14 2.6.4. Android 2.0/2.1 - Eclair ...................................................................................................... ...................................................................................................... 14 2.6.5. Android 2.2 - Froyo ............................................................................................................ ............................................................................................................ 14 2.6.6. Android 2.3 - Gingerbread .............................................................. .................................................................................................. .................................... 14 2.6.7. Android 3.x - Honeycomb .................................................................................................. .................................................................................................. 15 2.6.8. Android 4.0.x - Ice Cream Sandwich ......................................................... .................................................................................. ......................... 15 2.6.9. Android 4.1.x - Jelly Bean .................................................................................................. .................................................................................................. 15















3. Specifikacije Android KitKat – 4.4.x ........................................... ................................................................. ....................................... ................. 17 3.1. Fragmentacija Fragmentacija .................................................................................................... ............................................................................................................................. ......................... 17 3.2. Prenosivi ureĎaji (eng. Wearables) Wearables) ............................................................................................ 18 3.3 Infra Crveni blester (IR Blaster) i Bluetooth dodaci ................................................................... 18 3.4. UgraĎena podr ška za printanje.............................................................. ................................................................................................... ..................................... 18

3.5. Poboljšana sigurnost ................................................................... .................................................................................................................. ............................................... 18 3.6. Poruke (eng. Message) (eng. Message) ...............................................................................................................18 3.7. Full 3.7. Full Screen Immersive Mode .............................................................. ................................................................................................... ..................................... 19

.............................................. .................................... .............. 19 4. Zašto baš Android a ne Symbian operativni sistem? ........................ .................................................................. ............................................ ........................................... ..................... 20 5. Aplikacija “HANG“ ............................................

5.1 Šta sve aplikacija sadrži: ............................................................................................................. 22 5.2. Šta mi vidimo na Android operativnom sistemu: ...................................................................... 26 ................................................................ ............................................ ............................................. ........................................ ................. 28 6. Zaključak .......................................... LITERATURA: ........................................... ................................................................. ............................................ ............................................ ................................ .......... 29















1. UVOD Jednostavan i praktičan s mogućnošću kreiranja različitih vrsta dizajna ekrana i aplikacija, baš onako kako nama odgovara i kako mi želimo, je osvojio mnoga srca već pri samom pojavljivanju na „pametnim telefonima“. Mnoga dostignuća kroz razvoj, mnogi novi teti koji su se po prvi put pojavili na mobilnim ureĎajima, mnoge prepreke koje su stajale na putu ka uspjehu, velika konkurencija, a još veća izbirljivost korisnika tih istih telefona, doprinijele su velikoj popularnosti, nama već dobro poznate, zelene figurice sa 2 oka, malim antenama na vrhu i kockastim tijelom sa pravougaonicima za prikaz ruku i nogu. Dobro poznati, iako još uvijek jedan od novijih operativnih sistema, sistema, Android operativni sistem. Svi smo mi, makar samo i jednom, došli u susret sa Android -om, da li to t o bilo na „pametnom telefonu“ ili tabletu, iskustvo je bilo neizbježno. Dijelimo različita mišljenja o tome, kakav je t aj sistem, na kojem principu radi, u kojem programu se kreiraju aplikacije, koje sve verzije postoje Android -a, -a,

koje su prednosti, a koji nedostaci u odnosu na druge operativne sisteme i slična svakodnevna svakodnevna pitanja. U tekstu koji slijedi, nalaze se odgovori na ta pitanja . Potrudit ću se da neki pojam definišem

i objasnim nekim našim svakodnevnim i razumljivim jezikom. TakoĎer, ako i dalje budete u nedoumici da li je baš Android operativni sistem onaj koji Vi trebate imati na svom „pametnom telefonu“, prikazat ću Vam jednu veoma jednostavnu aplikaciju koju možete napraviti kući, dok pijete čaj, gledate neki film, tražite koji mobilni ureĎaj i sa kojim sistemom želite da kupite, onako baš usput. Postoji mogućnost kreiranja svega što nam padne na pamet, uz nek a osnovna poznavanja programskog jezika. Najbolje od svega je to što se aplikacije koje imate na Vašem ureĎaju, svakodnevno nadograĎuju boljim i novijim verzijama, takoĎer kao i softver koji se za jako kratko vrijeme doradi, preradi, uredi, poprave se sve greške na onim aplikacijama koje nisu baš najbolje radile, pruži se mogućnost i za preuzimanje novih, koje ranije nisu bile dostupne na vašoj verziji, promijeni dizajn ekrana i aplikacija, ubrza rad samog ureĎaja i još dosta noviteta koje, ipak Vi sami, kao korisnik morate da otkrijete i da vidite šta se je to novo pojavilo na Vašem voljenom Androidu voljenom Androidu..















2. Android operativni sistem 2.1. Uvod Unazad nekoliko godina, mobilna tehnologija kod ljudi izaziva sve veće interesovanje , olakšavajući im svakodnevno posao, zabavljajući ih, uspostavljajući komunikaciju sa bilo kada, bilo gdje i sa bilo kim. Mobilnost je postala glavna stvar u 21. stoljeću. Pošto s u ljudi stalno u pokretu, vrijeme im je postalo novac. Svaka izgublje na sekunda je počela predstavljati gubljenje posla, biznisa i poslovanja. Dan u vremenu “pametnih“ telefona, traje kraće nego što je trajao unazad par godina .

Slika 1.Grafički 1.Grafički prikaz prodaje prikaz prodaje

što se vidi na grafičkom prikazu prodaje ˝pametnih telefona˝, najprodavaniji su oni sa Android operativnim sistemom. A šta je to zapravo Android?

Kao

Programsko okruženje za mobilne uređaje koje je zasnovano na otvorenom kodu (od kompleta programsk e opreme: operativni sistem, programska međuoprema, i najvažnije aplikacije za mobilne uređaje) i Linux jezgri sa Java programskim interfejsom naziva se Android. Android Android. Android Software Development Kit Ki t (Android SDK) obezbjeđuje sve potrebne alate za razvijenje Android Android aplikacija. To podrazumijeva kompajler, debager i emulator uređaja, kao i njegovu virtualnu mašinu za pokretanje Android aplikacija.















2.2. Šta Android čini tako posebnim?

Android je nastao 2003. godine u kalifornijskom gradu Palo Alto od strane četvorice samostalnih programera: Andy Rubin, Rich Miner, Nick Sears i Chris White. Kompanija Google Google je kupila taj projekat u augustu 2005. Prvi prikaz Android-a i njegove razvojne Googleokoline za pisanje aplikacija, za javnost je počeo u novembru 2007. godine od strane Googlea koji je osnovao grupaciju Open Handset Alliance (OHA). Open Handset Alliance je Alliance je firma s ciljem razvoja otvorenih standarda za mobilne ureĎaj e, promocija noviteta i prilagodba ureĎaja korisniku s poboljšanim prikazom i pristupačnom cijenom. Prvi članovi grupacije OHA su OHA su bili Google, Intel, Nvidia, HTC, Sony, LG, Motorola, Samsung, T-Mobile , a kasnije i mnogi drugi. Motorola, Alcatel i su im se pridružili i Dell, Vodafone, Motorola,

Danas se na tržištu može naći mnoštvo mobilnih telefona sa različitim operativnim sistemima, uključujući BlackBerry, Symbian, Linux Mobile, Windows Mobile, iPhone, Java Mobile Edition i Edition i druge.

2.2.1. Specifikacije Android programskog

okruženja:1

daje potpunu slobodu programeru u razvoju novih i već postojećih • otvorenost – daje već postojećih aplikacija, razvoj platforme zasnovane na Linux na Linux sistemu, sistemu, a proizvoĎaču ureĎaja slobodno korištenje i prilagoĎavanje platforme prilagoĎavanje platforme bez plaćanja plaćanja autorskih prava; prava;

• sve aplikacije su ravnopravne – ne – ne postoji razlika izmeĎu osnovnih jezgrenih aplikacija ureĎaja i dodatnih aplikacija. Svim aplikacijama omogućen je ravnopravni pristup resursima pokretnog ur eĎaja eĎaja. Dijelovi jedne aplikacije se mogu koristiti na drugim, iako to prvobitno nije predviĎeno. Daje mogućnost potpunog prilagoĎavanja pril agoĎavanja ureĎaja specifičnim potrebama individualnog korisnika i mogućnost nadograĎivanja sistema sa poboljšanim verzijama. To oslobaĎa novi krug kreativnosti i istraživanja u mobilnom prostoru ; -a ili • mnoštvo ugraĎenih usluga – lokacijske – lokacijske usluge zasnovane su na korištenju GPS -a korištenjem mobilnih podataka da se otkrije lokacija ureĎaja. UreĎaj sprema sve podatke o kretanju, što omogućava lakše korištenje ureĎaja u zavisnosti gdje se nalazite. Pretraživač i mape takoĎer koriste GPS da se poboljša funkcionalnost, a i skrati vrijeme pretrage. Postoji mogućnost i povezivanja sa kompjuterom za sinhronizaciju po dataka.

















Programi su izolovani jedni od • automatsko upravljanje životnim ciklusom aplikacije – Programi drugih u više nivoa sigurnosti, koji obezbjeĎuje nivo stabilnosti sistema. TakoĎer omogućava nadzor pokretanja i izvršavanja izvršavanja aplikacija aplikacija na sistemskoj razini o ptimiziranim korištenjem memorije i snage ureĎaja. Krajnji korisnik više neće morati da brine o tome koje su aplikacije aktivne i koje bi morao da zatvori tako da bi druge mogle da rade. Android je optimiziran za male snage, za ureĎaj e sa malo memorije da koriste osnovni način, što je ujedno i prvi put da je neka platforma pokušala to da napravi;

• rušenje granica "klasičnih" aplikacija – mogućnost – mogućnost razvoja novih i inovativnih aplikacija temeljenih na meĎusobnoj kolaboraciji tehnologija; • brz i jednostavan razvoj aplikacija – omogućen – omogućen je bogatom bazom korisnih programskih biblioteka i alata za izradu aplikacija; 2D vektorska grafika i animacije • visokokvalitetni grafički prikaz i zvuk – podržana – podržana 2D inspirisane Flash Player -om -om koje prelaze u 3D OpenGL gr afiku afiku što omogućava nove vrste igara i poslovnih aplikacija. UgraĎeni kodeci svih često korištenih audio ( MP3, AAC/AAC+/eAAC+, WMA, AMR-NB/WB, FLAC, Vorbis (OGG), WAV, 3GA, 3GA, AWB, AWB, MXMF MXMF,, OGA, OGA, OTA OTA,, RTX, RTX, RTTT RTTTL, L, XMF XMF,, MID, MID, IMY, IMY, M4A, M4A, MID MIDI, I, OGG, OGG, WMA WMA)) i video formata ( H.263, H.264, MPEG4, VC-1, Sorenson Spark, MP43, WMV7/8, VP8, AVI, AVI, ASF, ASF, FLV, FLV, MKV, MKV, MP4, MP4, 3GP, 3GP, We WebM bM,, M4V, M4V, 3G2, 3G2, TS ), ), kao i snimanje i reprodukciju u Full HD (1080p) rezoluciji. svi programi su napisani u Javi što • kompatibilnost s većinom sadašnjih i budućih hardvera – svi na ARM, x86 i i ostale arhitekture, te podrška raznih omogućava prenošenje omogućava prenošenje Android-ovih aplikacija na ARM, ulaznih i izlaznih ureĎaja.















2.3. Arhitektura sistema Android

Arhitektura sistema Android bazirana je na Linux na Linux 2.6 i 3.x jezgri 3.x jezgri koja se koristi kao sloj apstrakcije hardvera. Razlog za korištenje jezgre operacijskog s istema Linux istema Linux je je dokazana pogonska podrška, mogućnost mogućnost kontrole memorije i procesa, sigurnosni model, mrežni s istem, konstantni razvoj i nadogradnja sistema.

Sistem grafičkog rikaza

Virtualna mašina Dalvik (DVM)















2.3.1. Aplikacije (engl. appli appli cations) Android operativni sistem dolazi sa skupom osnovnih aplikacija, koje se dijele na standardne sistemske aplikacije, aplikacije neovisnih proizvoĎača i aplikacije neovisnih

razvojnih inžinjera. Tu spadaju kamera, galerija, Glazba, telefon, SMS program, kalendar, karte, pretraživač, kontakti i druge aplikacije. Sve ove aplikacije su pisane korištenjem Java programskog jezika.

2.3.2. Aplikacijski okvir (engl. (engl. appli appli cati cati on framework)

Skup zajedničkih softverskih rutina koji pruža strukturni temelj za razvoj aplikacija označava aplikacijski okvir. Aplikacijski okvir olakšava proces programiranja. Pri programiranju aplikacije kod Android-a se mogu koristiti funkcije osnovnih aplikacija Android- a. Možemo za primjer uzeti ako programiramo aplikaciju koja koristi usluge SMSa ili telefoniranja, nije potrebno posebno za te funkcije pisati . Slika 3. Prikaz osnovnih aplikacija

kod, već se koriste postojeće aplikacije Imenik i Telefon.

(engl. l ibrar y) 2.3.3. Biblioteke (engl.

Android operativni sistem uključuje skup osnovnih C/C++ biblioteke koje koriste razne komponente sistema. Sistemska C biblioteka, medijske biblioteke, SQLite i druge predstavljaju neke od osnovnih biblioteka. (engl. Androi d r unti me) me) 2.3.4. Android-ovo radno okruženje (engl.

Osnovne biblioteke omogućavaju veću funkcionalnost osnovnih biblioteka programskog jezika Java što spada u Android Android -ovo radno okruženje. Svaka aplikacija se odvija u svom vlastitom procesu, s vlastitom instancom Dalvik Virtual















2.4. Razvoj Android aplikacija

Razvoj Android aplikacija se vrši u The Android Software Development Kit (Android SDK). Za razvoj aplikacija na Android na Android sistemu, prvo je potrebno je imati Android imati Android SDK instaliran na kompjuteru.

Besplatnu aplikaciju Android aplikaciju Android SDK možete preuzeti na slijedećem linku: http://developer.android.com/sdk/index.html?hl=sk

Android SDK obuhvata najvažnije alate koji pomažu da se kreira , testira i spremi aplikacija OS. Većinu ovih alata je moguće koristiti na velikom koja će biti kompaktibilne za Android OS. broju različitih operativnih sistema, odnosno na svim operativnim sistemima koji imaju Java aplikacijama. Osnovni način da se razvije Android aplikacije aplikacije zasniva mogućnost rada s Java aplikacijama. se na Java na Java programskom programskom jeziku. Pored razvojnih alata, Android SDK sadrži program koju omogućava testiranje Android aplikacija u toku razvoja iste. Program koji sadrži i pokreće aplikacije na ureĎajima (engl. Dalvik Debug Monitor Server – DDMS) i Android virtualnu mašinu koja omogućava pokretanje i prikaz aplikacija.

Virtualna mašina je sadržana u programu Eclipse. Eclipse je programsko razvojno okruženje pisano u Javi koje se može iskoristiti za razvoj Android aplikacija. Okruženje se može Pored Jave moguće je pisanje programa u raznim programskim koristiti na većini platforma. Pored Jave Ada, C, C++, C++, COBOL, COBOL, Perl, Perl, PHP, PHP, Python, Python, R, R, Ruby Ruby (uključujući Ruby on jezicima kao što su Ada, C, Rails okolinu), Scala, Clojure Scala, Clojure i Scheme. Scheme. XML resursa. Prednost programa je u tome što je integrisana navigacija izmeĎu Jave i XML TakoĎer, postoji mogućnost rada na integrisanim šablonima koji su bazirani na čarobnjaku za programa i komponenti. kreiranje klasičnih Android programa

Glavna prednost Androida u odnosu na konkurentske operativne sisteme je otvorenost koja uz kvalitetan Android kvalitetan Android SDK i Javu i Javu programski jezik omogućuje omogućuje vrlo brzo učenje i jednostavan















• server – pozadinski pozadinski proces koji koji se pokreće na kompjuteru na kojem razvijamo aplikaciju ADB-a koji se izvršava u i upravlja komunikacijom izmeĎu korisnika i pozadinskog procesa ADBčarobnjaku, • pozadinsk i proces ADB-a na čarobnjaku. Android aplikacije omogućuju komunikaciju korisnika pomoću stvarne tipkovnice, virtualne tipkovnice ili direktnom klikom ikonama na ekranu.

















2.5. Šta je zapravo Java? Java je Java je objektno-orijentisani programski jezik, nezavisan od operativnog sistema, zasnovan na C++-u, C++-u, ali sa pojednostavljenom sintaksom, radni sistem je dosta stabilniji i lakše je upravljanje kontrolom memorije. Nastao je 1995. godine u kompaniji Sun Microsystem. Slika 5. Logo Java programa Pet osnovnih razloga koji su prethodili za razvoj Java razvoj Java programa programa su: korištenje objektno-orijentisane metodologije lako izvr šavanje programa na mnogim operativnim sistemima mogućnost podrške za računarske mreže (eng. built-in)    

mogućnost rada na programima sa geografski udaljenih servera veoma sigurno

jednostavnost upotrebe i posudba korisnih korisnih stvari od prijasnjih objektno orijentisanik programa kao što što je C++.



Osnovni koncept u Java u Java programskom programskom jeziku je klasa (eng. Class), što znači da je kompletan izvorni kod napisan unutar klase. Svaka klasa je deklarisana unutar datoteke sa istim imenom i sa istim sufiksom .java. Pravilo je nametnuto kompajlerom, jer on zahtijeva da su sva imena klasa i datoteka ista. Stručnjaci koji su projektovali Java projektovali Java programski programski jezik su se odlučili za korištenje kombinacije pravljenja i izvršavanja. Programi pisani u Java u Java programskom programskom jeziku se prevode u mašinski jezik, ali u mašinski jezik kompjutera koje zapravo ne postoji. Taj virtualni kompjuter naziva se Java virtualna mašina (eng. Java Virtual Machine), a Machine), a jezik kojim se on koristi naziva se Java bajt-kod (eng. Java (eng. Java bytecode).















2.6. Verzije Android-a

Slika 7 . Postojeće verzije Android -a -a

2.6.1. Android 1.0/1.1 - Apple pie/Banana bread















2.6.3. Android 1.6 - Donut U septembru 2009. godine na tržište je plasirana Donut plasirana Donut – 1.6 1.6 verzija bazirana na 2.6.29 Linux 2.6.29 Linux kernelu, a promjene koje su uslijedile su lakša pretraga na Android na Android Marketu, Text to speech – mogućnost – mogućnost izgovaranja napisanog teksta, mogućnost CDMA/EVDO, 802.1x i VPN, odabira više fotografija unutar galerije, poboljšana podrška za CDMA/EVDO, te podrška za WVGA (eng. Wide Video Graphics Array). TakoĎer Google je omogućio besplatnu turn-by-turn navigaciju. turn-by-turn navigaciju.

2.6.4. Android 2.0/2.1 - Eclair Pomak iz verzije 1 u verziju 2 desio se 26. oktobra 2009. godine kada je izdata Android Eclair – 2.0 verzija. Zasnovan je na istom Linux istom Linux kernelu kao i prijašnja verzija, a li su – 2.0 poboljšanja vidljiva u novim mogućnostima sinhronizacije kontakata preko višestrukih korisničkih računa. Za k orištenje orištenje e-mail usluga dodata je mogućnost prikaza poruka iz različitih foldera u jedan. TakoĎer, uvedena je mogućnost selektovanja ili automatskog brisanja SMS i SMS i MMS poruka, poruka, ukoliko pojstoji limit za veličinu foldera, kao i napredna pretraga spremljenih poruka. U web pr etraživač etraživaču počela je integracija podrške za HTML5 za HTML5 oznake, te mogućnost uvećanja sadržaja dvostrukim dodirom ekrana. Izvršena je i dodatna poboljšanja hardvera. U decembru je na tržište došla Android 2.0.1 verzija , a već 12. januara 2010. godine izlazi Android 2.1 2.1 verzija, gdje se osim nadogradnje API nadogradnje API -ja -ja ne spominju neke bitnije razlike u odnosu na 2.0 verziju.

2.6.5. Android 2.2 - Froyo U maju 2010. godine izašla je Android Froyo – 2.2 verzija sa poboljšanim karakteristikama u vidu brzine sistema i korištenja memorije ureĎaja. Froyo Froyo - 2.2 se temelji na Linux Linux kernelu 2.6.32. Froyo po prvi puta omogućava USB















2.6.7. Android 3.x - Honeycomb

2011. godine, Android ulazi na tržište tablet tehnologije. Predstavljena je verzija prilagoĎena samo tabletima te iz tog razloga izvorni kod nije bio dostupan, kako vlasnici pametnih telefona nebi ugraĎvali ovu 3.0 se pojavio prvi put na ureĎaju Motorola verziju na svoje ureĎaje. Android Honeycomb – 3.0 Xoom, koji Xoom, koji je izašao samo dva dana nakon službenog puštanja verzije. Za potrebe ove verzije prilagoĎena je tastatura, na dno ekrana je spuštena traka sa obavijestima , uveden je dvonačinski pogled na kontakte, te su podržani višejezgreni procesori. U toku godine izdate su još dvije verzije. Android 3.1 nudio je mogućnost promjene veličina ikona na ekranu, podršku za povezivanje vanjskih ureĎaja poput tastature, miša, igraćih palica i slično. WiFi prijemnika je poboljšan. 15. jula 2011. godine izašla je najnovija Android TakoĎer, rad WiFi prijemnika 3.2 verzija koja je dodatno poboljšala rad hardverskih komponenti, te olakšala pristup SD kartici kod sinhronizacije podataka. sadržaju na SD kartici Sredinom

2.6.8. Android 4.0.x - Ice Cream Sandwich nova Android Ice Cream Sandwich – 4.0 4.0 verzija izašla nova Android koja bi bila univerzalna na svim ureĎajima. Radi se o kombinaciji izmeĎu Krajem 2011. godine je

posljednje verzije za pametne telefone i verzije za tablete. Predstavljena Predsta vljena je kao najambicijoznija verzija Android-a do sada. Jedini nedostatak ove verzije je bila head-trackinga, te je pokazana fragmentacija. UgraĎene su nove funkcijonalnosti poput head-trackinga, jednostavna aplikacija koja je ima mogućnost da prepozna izraza lica.

2.6.9. Android 4.1.x - Jelly Bean Android Jelly Bean

4.1 predstavljen je 09. jula na Google-ovoj Google-ovoj















2.7. Rasprostranjenost Android operativnog sistema po verzijama Dolazak novih Android operativnih sistema je vodio ka izumiranju drugih, starijih verzija. Postojanje velikog interesovanja za novim operativnim sistemom, dovodi KitKat na vodeće mjesto kada je u pitanju brzina rasprostranjenosti nečega novog. Lidersku poziciju, što se je Sandwich-a koji se moglo i da pretpostavi, drži ubjedljivo Jelly Bean ispred Ice Cream Sandwich-a trenutno nalazi na drugom mjestu. Izlaskom Samsung S5 ureĎaja, doprinijeti će velikom porastu rasprostranjenosti KitKat rasprostranjenosti KitKat operativnog operativnog sistema.

Verzija 4.4

Kodno ime

Puštena na tržište

Rasprostranjenost

KitKat

31. oktobar 2013.

5.5%

24. juli 2013.

8.9%

13. novembar 2012.

18.1%

9. juli 2012.

34.4%

4.3.x

Jelly Bean

4.2.x 4.1.x 4.0.3 – 4.0.4 4.0.4

Ice Cream Sandwich

16. decembar 2011.

14.3%

3.2

Honeycomb

15. juli 2011.

0.1%

2.3.3 – 2.3.7 2.3.7

Gingerbread

9. februar 2011.

17.8%

2.2

Froyo

20. maj 2010.

1.1%

Tabela 1. Prikaz rasprostranjenosti Android operativnih sistema, rađen 01.04.2014. 0 1.04.2014. godine

















3. Specifikacije Android KitKat – 4.4.x 4.4.x Kao posljednja verzija Android operativnog sistema za 2013. godinu. pojavila se KitKat 4.4 verzija zasnovana na 3.4.0. Linux kernel verziji. Puštena je na tržište 31. Oktobra 2013. dodine. Ta verzija nije bila moguća na većini „pametnih telefon“, već samo na Nexus 5 GoogleGoogle-ovom ureĎaju. Nova nadogradnja koja je uslijedila, nedugo nakon predstavljanja samog KitKat samog KitKat -a, -a, verzija Android 4.4.1, bila je najviše usmjerena ka problemima koje je Nexus je Nexus 5 imao sa kamerom. Postojao je takoĎer i problem sa WhatsApp aplikacijom koja je radila na ART na ART (eng. Android (eng. Android RunTime) virtualnoj mašini koja je pri procesu instalacije bajtkod pretvarala u mašinski kod, čime se aplikacija pretvarala u nativnu (nativne aplikacije nije bilo mogu će prebaciti na drugu platform bez da se cijeli programski kod ne napiše ispočetka). Android 4.4.2 verzija se čak nije uspijela da instalira na pojedinim Nexus 5 ureĎajima, iako je sama















3.2. Prenosivi uređaji (eng. Wearables) Kako su „ pametni satovi sa tovi i Google naočale postali sve popularniji, očigledno je da će biti još Google se je okrenuo i ovim ureĎajima što se tiče podrške. Dakle, KitKat sada takvih ureĎaja. Google se

podržava još tri tipa senzora: geomagnetski senzor rotacije, detekcija koraka i brojač koraka. Tim novitetima, stručnjaci se nadaju da će to olakšati budućim „ pametnim satovima“ da budu još upotrebljiviji i efikasniji efikasniji po pitanju baterije. 3.3 Infra Crveni blester (IR Blaster) i Bluetooth dodaci HTC One, One, Samsung Galaxy S4 i LG G2 su predstavili nešto staro u novom izdanju, IC Blester iliti, iliti , IR Blaster. Funkcionalnost je odlična, ali pošto ne postoji s tandardizovan API tandardizovan API za za IR Blaster , prevoĎenje u third-party third-party aplikacije (programi pisani za rad na različitim operativnim sistemima) je bila veoma teška. KitKat bi trebao da ovo prevaziĎe sa novim API -em koji će omogućiti budućim programerima aplikacija da se direktno povežu na IR Blaster . TakoĎer i Bluetooth dobija Bluetooth dobija dvij e nove mogućnosti : Bluetooth HID preko HID preko GATT-a i Bluetooth Message Access Profile. Ovo bi trebalo da pruži Androidu još bolju komunikaciju















3.7. F ul l Scree creen I mmer mmer sive M ode Android KitKat je je dobio veliki preobražaj po pitanju korisničkog iskustva. iskustva. Pojedinima se ovo

možda neće činiti kao neka značajna promjena, ali sada notifikacijska traka i softverski dugmići lebde iznad aplikacija, providni su po potrebi, a u stanju mirovanja oznake apli kacija koje se nalaze u gornjem dijelu notifikacijske trake su bijele boje, što označava konačno aplikacijama smanjenje uticaja plave boje kroz kompletan sistem. Ovo će dati svim Android aplikacijama mnogo više prostora na ekranu, tako da će sada i ostale aplikacije moći da koriste cijeli ekran, YouTube aplikaciji. što je do sada bilo samo moguće u YouTube aplikaciji.

4. Zašto baš Android a ne Symbian operativni operativni sistem? Symbian Symbian platforma je zasnovan na Symbian OS i Nokia S60 operativnim sistemima. Najnovija verzija Symbian platforme prikazana je po prvi put na Nokia N8 ureĎaju. Za korisnike do tad a S60 operativnog sistema, bio je značajan napredak napredak u svakom pogledu, bolji

dizajn ekrana i ikona, povećana mogućnost preuzimanja novih aplikacija koje do tada nisu















5. Aplikacija “HANG“































5.1 Šta sve aplikacija sadrži: package com.sn.hang;

java.util.Random; import java.util.Random; import import import import import

android.app.Activity; android.app.Activity; android.content.res.Resourc android.content.res.Resources; es; android.graphics.Color; android.graphics.Color; android.media.MediaPlayer; android.media.MediaPlayer; android.os.Bundle; android.os.Bundle;















return true; } return super.onOptionsItemSelected(item);

} @Override protected void onCreate(Bundle savedInstanceState) savedInstanceState) { super.onCreate(savedInstanceState); setContentView(R.layout.activity_game); getActionBar().setDisplayHomeAsUpEnabled(true);















} itrAdapter_tipke=new adapter_tipke( this); tipke.setAdapter(itrAdapter_tipke); currPart=0; numChars=currWord.length(); numCorr=0; for(int p = 0; p < numParts; p++) { bodyParts[p].setVisibility(View.INVISIBLE);

}















bodyParts[currPart].setVisibility(View.VISIBLE); bodyParts[currPart].setVisibility(V iew.VISIBLE); currPart++; } else{

//Izgubio disableBtns(); // negativan dijalog AlertDialog.Builder AlertDialog.Builde r loseBuild = new AlertDialog.Builder( AlertDialog.Builder( this); loseBuild.setTitle("OOPS" loseBuild.setTitle( "OOPS"); );















siste mu: 5.2. Šta mi vidimo na Android operativnom sistemu Početak same aplikacije































6. Zaključak





























KOMENTAR





























Android Operativni Sistem

Recommend Documents