Samo Prakticni Deo

OPŠTA HIGIJENA 1. Identifikovati etiološke činioce iz životne sedine sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ #evenci"$ o#st$ktivni% &olesti #l$'a. E(fize( i &on%itis ) Emfizem je prekomerno i trajno uvecanje vazdusnog prostora distalno od terminalnih  bronhiola sa destrukcijom alveolarnih zidova zidova . Hronicni bronchitis je hronicno, preterano lucenje sluzi u disajnim  putevima sa produktivnim kasljem vise od 3 meseca godisnje I najmanje 2 uzastopne uzastopne godine. *aktoi izika+ #$sen"e ) 9! obolelih su pusaci. "usenje povecava smrtnost od emfizema i hronicnog  bronhitisa. #oprinosi delovanju drugih stetnih faktora. $ostecuje treplje, inhibira makrofage, izaziva hipertrofiju i hiperplaziju sluznih zlezda% ! za,ad"enost vazd$%a ) &'2 i cvrsta goriva u industrijskim sredinama, #ofesionalni faktoi ( cesce obolevaju radnici u rudnicima i livnicama ! ($skaci! stai"e oso&e! los socioekono(ski #oloza"! infekci"a! deca #$saca! #asivni #$saci ... Pevenci"a ) prestanak pusenja! promena radnog mesta! vakcinacija protiv gripa i )* profilaksa zimi Ast(a ) +o je hronicna bolest bronhiola sa napadima gusenja i sviranja u grudima uz kasalj i iskasljavanje male kolicine zilavog sekreta. *aktoi izika i #evenci"a . poleni - izbegavati vegetaciju u cvetanju i zatvoren proctor  2. grinje u kucnoj prasini - svakodnevno tresenje posteljine,usisavanje duseka,brisanje prasine 3. zivotinjske dlake - izbegavati kontakt sa zivotinjama . perje - perjanu posteljinu zameniti sintetickom /. hrana I lekovi - identifikovati I izbegavati provocirajuce materije 0. hemikalije - izbegavati izlaganje hemikalijama ili promeniti zanimanje -. Identifikovati etiološke činioce iz životne sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ T/ #l$'a. +uberkuloza je zarazna bolest, izazvana bakterijom sa 1cobacterium tuberculosis - ohov bacil *aktoi izika+ boravak u vlaznim i mracnim prostorijama! kontakt sa obolelim Pevenci"a+ /G vakcina na izlasku iz porodilista $kome za 3 meseca na kontroli mesto vakcinacije nije vece od 3. mm,vakcinise se ponovo% Hi,i"ensko di"etetski ezi( 4 mirovanje u postelji, pravilna ishrana, klimatska nega

0. Identifikovati etiološke činioce iz životne sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ kacino(a #l$'a. arcinom plu5a 6 maligni epitelni tumor plu5a je prvi po u7estalosti kod mu8karaca 9(/4. Ti#ovi+ Epidermoidni $naj7e85i%, 1ikrocelularni $najmaligniji%, )denokarcinom $podtip brondi calveolare%, 1akorocelularni, arcinoid Etiolo,i"a+ doma5in 6 pothranjenost, hroni7ne bolesti, druge plu5ne bolesti $+*, antrakoza silikoza% 6 pol, starost, ishrana, deficit. &redina 6 pu8enje 9(2 puta ve5i rizik, broj cigareta, sta:, uklju7uje i pasivne pu8a7e. )erozaga;enje ', <', &' 2, 7a;, sedimentiranih materija. "rofesionalne 8tetnosti 6 uranijum $rudnici%, azbest, hrom, nikl, arsen, hematit, pesticidi= industrija boja, metalurgija, prerada drveta Pevenci"a 6 prestanak pu8enja, ishrana $unositi antioksidanse%, mere za8tite na radnom mestu, mere za smanjenje aerozaga;enja u saobra5aju, industriji i sl. $vanski di( sadži 4 katran, benzene, arsen, slobodne radikale. >a spre7avanje, smanjivanje ili uklanjanje svakog zaga;enja koje degradira :ivotnu sredinu ?@*)akon o za8titi :ivotne sredine, grani7ne vrednosti i misije stanice4 . regionalne 2. kontinentalne 3. glavne

2. Identifikovati etiološke činioce iz životne sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ kai"esa. kojeg usled dejstva bakterijskih proizvoda proizvoda dolazi do 3$&ni kai"es je masovno, nezarazno oboljenje kod kojeg o8te5enja gle;i i dentina, sa sledstvenim propadanjem i gubitkom zuba= predstavlja medicinski i socioekonomski  problem. Etiolo,i"a 4 hrana 6 prevelike koli7ine prostih 8e5era u ishrani, obi7no u lepljivim formama $med, karamele, filovi, kremovi%= manjak za8titnih materija4 ),  i #, kalcijuma i fluora $u vodi%. 'ralna higijena 6 neredovno ili nikakvo pranje zuba.
odgovaraju5e 7etkice i paste za zube, dentalni konac i sl. I5i na preventivne stomatolo8ke preglede bar dva puta godi8nje= zube le7iti 7im se karijes pojavi.

5. Identifikovati etiološke činioce iz životne sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ st$(e. 6t$(a je oboljenje koje se u ve5ini slu7ajeva manifestuje uve5anjem 8titne :lezde. 1o:e biti endemska i sporadi7na. Etiolo,i"a+ doma5in ( deficit nosa7a i enzima koji stvaraju tiroidne hormone ! stvaranje biolo8ki neaktivnih ili neefikasnih tiroidnih hormona $uro;ena% ! pove5ane potrebe organizma 6 pubertet, trudno5a, t rudno5a, laktacija &redina ( zemlji8te, voda, namirnice, nedostatak joda $endemska, struma%= strumogene materije u hrani4 kupus i sredina povr5a= soja= strumogene materije u vodi 6 velike koncentracije kalcijuma a  Pevenci"a+ op8ta 6 jodiranje kuhinjske soli mgkg
Is%ana 4  proteini biljnog porekla $soja%, riba, maslinovo ulje, morske alge i povr5e bogato celulozom= dnevni unos holesterola treba smanjiti na 2/mg. 1=. Identifikovati etiološke &olesti iz životne sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ cevni% zaazni% &olesti. /evne zaazne &olesti  nastaju kao posledica unosa kontaminirane hrane i vode. Etiolo,i"a+ Hrana 6 zaga;ena u toku uzgoja $proizvodnje%, prerade, skladi8tenja, transporta, prodaje i kori85enja. Foda 6 zaga;ena zbog nehigijenske eksploatacije, me8anja otpadnih voda sa vodama za pi5e, elementarne i druge masovne katastrofe. licono8tvo Pevenci"a+ spre7avanje kontaminacije hrane i takva priprema koja 5e uni8titi i eventualno dospele bakterije, odnosno njihove toksine= 1eso i proizvodi od mesa 6 veterinarska kontrola u toku uzgoja i prerade $zoonoze%= sterilizacija konzervi, higijenski uzgoj stoke, termi7ka obrada hrane, adekvatno 7uvanje. 'soblje koje sprema hranu mora biti zdravo, stru7no osposobljeno i maksimalno 7isto sa odre;enim higijenskim navikama $strog sanitarni nadzor%= "reventivni hemijski i bakteriolo8ki pregledi svih serija gotovih proizvoda. 3aazne &olesti+ a> Ak$tne zaazne &olesti 4 retke $zbog aktivne imunizacije% 6 difterija, poliomijelitis, pertusis, 7este 6 streptokokne, vari7ela, parotitis, memingoencefalitis, hepatitis= obavezne imunizacije i preventivne mere &> olesti kože 4 impetigo, dermatomikoze, skabijes c> Paazitana o&ol"en"a 4 askaris, cuterobijus, frihurus, pediculosis d> Nevna o&ol"en"a i ano(ali"e #si%ičko, azvitka 4 pti mal, grand mal epilepsije, neurastemija $nesanica, razdra:ljivost, agresivnost, nestabilnost...% 11. Identifikovati etiološke &olesti iz životne sedine važne za nastanak! azvo" i #evenci"$ a%itisa

3

;O?@NANA HIGIJENA 1-. Pinci# foto(eti"sko, odeBivan"a osvetl"enosti #ostoi"e. 3nača" %i,i"ensko, osvetl"en"a školske $čionice. Fr8i se l$ks(eto( koji se sastoji iz foto5elije i miliampermetra i mo:e biti razli7itog opsega merenja4 do  BL= do /BL, a ako je osetljivost ve5a od one koja se mo:e o7itati na skali luksometra, onda se preko foto5elije mogu staviti filteri odre;ene apsorpcione mo5i. a% Ispitivanje osvetljenosti prostorija $kvaliteta svetlosne sredine%= obi7no se vr8i na radnoj povr8ini tako 8to se foto5elija stavlja na sredinu radne povr8ine i o7ita osvetljenost na skali aparata= merenje se vr8i za svaku radnu povr8inu u prostoriji= merenjem na vi8e ravnomerno raspore;enih mesta u prostoriji na visini ,M/ m od pada i izra7unavanjem aritmeti7ke sredine dobijamo prose7nu osvetljenost radne prostorije= veli7ina zahteva za osvetljenost prostorije zavisi od vrste vidnih zadataka koji se u prostoriji obavljaju $veoma mali / BL, srednji / BL i izuzetno veliki ve5i od BL%. valitetna svetlosna sredina $pun spektar, difuzna N  blje8tanja 6 refleLie% 6 da izvor sadr:i sve boje prirodnog spektra= da je osvetljenost difuzna i ravnomerna= da  je isklju7eno blje8tanje izvora i povr8ina.  b% 'dre;ivanje faktora dnevne osvetljenosti + $Feberov koeficijent%. Gaktor dnevne osvetljenosti predstavlja odnos izme;u osvetljenosti u prostoriji i osvetljenosti napolju pod uslovom da se mere u isto vreme u istoj ravni. 1erenje se vr8i istovremeno sa dve luksmetra= jedan se stavi na sredinu radne povr8ine, a drugi napolju u istoj ravni $iza prozora% foto5elija drugog luksmetra, a ne treba da bude izlo:ena direktnom suncu. T $faktor dnevne svetlosti% - A osvetljenost u prostoriji C  osvetljenost napolju L ! - De&eov koefici"ent $rezultat se o7itava u procentima%  
10. OdeBivan"e #iodne osvetl"enosti #ostoi"e 4 ,eo(eti"ski (etod. Geo(eti"ske (etode merenja osvetljenosti se koriste u cilju merenja #iodne osvetljenosti prostorije. "rirodna osvetljenost zavisi od veli7ine prozora, njihovog oblika i polo:aja, od orijentacije prostorije, od  postojanja i blizine zaklona, vrste stakla i zastora i raznih drugih 7inilaca. "odrazumeva merenje4 fotokoeficijenata, upadnog ugla, otvornog ugla $dela neba% *OTO;OE*I/IJENT je odnos zastakljene povr8ine prozora i povr8ine poda prostorije, npr. prozori mO, pod 2mO,  4 2   -  4 /. ? zavisnosti od namene prostorije i vrste posla koji se u njoj obavlja fotokoeficijent treba da je  4 M hodnici i prolazi,  4 0(P kancelarije i stambeni objekti,  4 3(/ u7ionice i ve:baonice,  4 / bolesni7ka soba,  4  ambulante i previjali8ta,  4 2(3 sobe za crtanje, operacione sale. @PANI @GAO je ugao pod kojim svetlost upada u prostoriju, to je ugao 7ije se teme nalazi na sredini radne  povr8ine, gornji krak ide prema gornjoj ivici prozora, a donji vodoravno prema donjoj ivici prozora ?daljavanjem radne povr8ine od prozora upadni ugao se smanjuje.


12. Povšina $čionice "e <8(. Povšina zastakl"eno, dela #ozoa "e 15(. isina #ozoa "e 1!5(. Na"$dal"eni"e $čeničko (esto se nalazi 5!5( od #ozoa. Izač$nati ,eo(eti"eske #okazatel"e osvetl"enosti #ostoi"e+ fotokoefici"ent i $#adni $,ao dnevne svetlosti. a% Gotokoeficijent

 b% ?padni ugao

p prozora 4 poda - /mO 4 9L0m - /mO 4 /mO -  4 3,0 tgR - naspramna strana h  nalegla strana ) -,/m  /,/m - ,2P Iz logoritamskih tablica ili uglomerom

15. Povšina deči"e so&e "e 5-(. Povšina zastakl"eno, dela #ozoa "e 0( isina #ozoa "e 1!5(. @dal"enost adne #ovšine deč"e, stola od don"e ivice "e 5(. Izač$nati ,eo(eti"ske #okazatel"e osvetl"enosti #ostoi"e+fotokoefici"ent i $#adni $,ao dnevne svetlosti. a% Gotokoeficijent

 b% ?padni ugao

p prozora 4 p poda -3mO 4 /L2m -3mO 4 mO - 4 3, 3 tgR - naspramna  nalegla -,/   - , 3P/

18. 3davstveni znača" @ indeksa. Pedložiti (ee #e(a dostavl"eni( ez$ltati(a iz(eeno, @ indeksa. @ indeks je stepen o8te5enja ko:e ?F zra7enjem koje se o7ekuje narednog dana kada je sunce najvi8e na nebu. ?F indeks se utvr;uje obra7unom na bazi podataka dobijenih merenjem koncentracije ozona u vazduhu i temperature vazduha, a uzima se u obzir i doba dana, koji je dan i godina i geografska 8irina. Frednosti ?F indeksa se kre5u od  $kada je no5% do / ili 0 $u tropskim predelima kada je sunce u zenitu, a nebo bez oblaka%. od ve5eg ?F indeksa o8te5enja nastaju za kra5e vreme4   0 minuta (2 minimum 3( malo / minuta /(0 srednje 3 minuta P(9 veliko / minuta    minuta   vrlo veliko  
/

19. Inte#etiati ez$ltate analiza iz(eeni% koncentaci"a za,aB$"$'i% (atei"a $ vazd$%$ ko($nalne sedine. "ravilnik o grani7nim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka.
&'2 7a; &uspendovane 7estice  <'2 ' ?kupne toksi7ne materije  mesec ?kupne toksi7ne materije  godina +e8ki metali "b 1aterije d >n +e8ki metali d suspendovani1n "b Hg

 

3mgmT 3mgmT mgmT /mgmT 3mgmT

/mgmT /mgmT P mgmT 0 mgmT 3mgmT

3mgmOdan

/mgmOdan

mgmOdan

2mgmOdan

mgmOdan 2mgmOdan 2mgmOdan ,  mg mgmT mgmT mgmT

2/mgmOdan / mgmOdan mgmOdan mT

1:. 6ačiniti za#isnik o lokalno" ins#ekci"i o&"ekta #e odlaska na teen  6 Bokalna inspekcija u:e okoline $postojanje pomijara, nu:nika, 8tala%  6 Bokalna inspekcija 8ire okoline $do granica slivnog podru7ja%  6 ?tvr;ivanje gra;evinskog i sanitarno(higijenskog stanja objekta i prate5ih instalacija  6 "rikupljanje podataka o broju ekvivalentnih stanovnika koji tu vodu koriste  6 &a7injavanje epidemiolo8ke makete u pravcu postojanja crevnih zaraznih olesti $ranije i sada%  6 Izrada skice terena $fotografisati i sa7initi nacrt objekta% "otrebno je oformiti kartoteku vodnih objekata i sukcesivno unositi podatke nakon kontrole kvaliteta vode. +ime se dobijaju dragoceni podaci o vodnim objektima, kvalitetu vode iz tog objekta, korisnicima itd. a koji mogu  poslu:iti o proceni vodosnabdevanja u kriznim situacijama.

1<. 6ačiniti za#isnik o $zokovan"$ vode za #i'e na %e(i"sk$ i &akteiološk$ analiz$. 3nača" #avilno, #ik$#l"an"a $zoaka vode za #i'e. >apisnik4 . Bokalitet uzorkovanja $adresa, mesto i ta7ka uzorkovanja% 2. #atum i vreme uzorkovanja 3. ?slovi na terenu . ahtevani analiti7ki parametri $uz pisanu zabele8ku o primenjenoj tehnici konzerviranja% koji 5e se u laboratoriji izvr8iti P. )dekvatna obele:ja $ukoliko se uzimaju i kontroli8u uzorci% M. "odaci o temperaturi vazduha i vode 9. "odaci o nekim fizi7ko(hemijskim parametrima koji su izvr8eni na terenu .
0

@zokovan"e &vakih P, , 3 dana ili sezonski prospektivno, vi8egodi8nje. Izvoi (o,$ &iti+  6 trenutni $odre;eno vreme i mesto%,  6 kompozitni $sme8a trenutnih uzoraka iz iste ta7ke u razli7ito vreme%,  6 duplikati $uzorci za pore;enje% i  6 pojedina7ni $za proveru analiza%. 1aterijal posuda za uzorkovanje ne sme da reaguje sa uzorkom. Baboratorijske posude moraju biti 7iste 8to se  posti:e slede5im protokolom4 ispiranje toplom sapunicom, ispiranje toplom vodom iz 7esme= ispiranje (/! H<'3, zatim sa (/! Hl, ispiranje sa dejonizovanom vodom, ispiranje sa izopropanolom koji je stepen 7isto5e za odre;ivanje pesticida= ispiranje destilovanom vodom= kompletno su8enje vazduhom= skladi8tenje i transport. >a trenutne uzoke koriste se posude 6 0(MQ h ili u autoklavu 2Q/K= tokom postupka rada ne sme kontaminirati preko posude. od jako kontaminirane posude $opreme% koristi se sme8a za ispiranje pre regularnog 7i85enja4 aceton ili aceton( heksan(aceton. >a neke parametre potrebno je izvr8iti konzerviranje u posudi na terenu, a konzervans mora biti sve:e  pripremljen, odgovaraju5eg stepena 7isto5e i pode8enog pH $obi7no t Q%. onzervans 6 H<' 3 do pH U 2 za odre;ivanje tvrdo5e rastvorenih i suspendovanih metala r, rastvorena i ukupna :iva. H2&' do pH U 2 za amonija7ni azot i azot po jeidalu, nitrati  nitriti, ulja i masti, organski ugljenik, fenoli deterd:enti.
-=. Odediti %loni &o" vode

P

Hloni &o" vode je ona koli7ina hlora koju voda utro8i za reakciju sa organskim i neorganskim materijama sadr:anim u vodi. ednak je razlici izme;u dodate koli7ine hlora vodi i rezidinala hlora $,/mgl%. +o je ona koli7ina aktivnog hlora izra:ena u mg potrebna za dezinfekciju l odre;ene vode. Fastvoi i ea,ensi 4 rastvor hlornog preparata $mg l2 u ml H2'%= indikator '(toluidin $u Mml destilovane vode, prethodno zagrejane do klu7anja i ohla;ene, dodati 3/ ml koncentrovane Hl - specijalne te:ine ,9 i g '(toluidina. ratko vreme to prokuvati, ohladiti i dopuniti do  ml destilovanom H 2'. Post$#ak analize 4 u pet boca sipa se po l vode= u prvu sipamo ml $mg% aktivnog hlora, u drugu 2ml, u tre5u 3ml,... ?zorke vode izme8amo i ostavimo da stoje 3 minuta, a zatim iz svake boce uzmemo po  ml uzorka i  prenesemo u Erlenmajere od / ml i u svaki sipamo ml '(toluidina i stavimo da odstoji  minuta= vrednost rezidualnog hlora o7itamo na Hellige komparatoru u kiveti od 3mm. za mgl Izač$navan"e ez$ltata rezidualni hlor l2 X o7itana vrednost Hlorni broj l2 - dodati hlor iz hlornog preparata 6 rezidualni hlor   
M

"otrebno je izvr8iti asanaciju i njegove okoline, dezinfekciju objekta i dezinfekciju vode. #ezinfekcija vode je samo privremena. >a trajnu dezinfekciju vode u bunaru ostavlja se hipohlorinator. Post$#ak  6 Hloisan"e . odrediti koli7inu vode u bunaru F - rO    h $mT% 2. sipati 2/(3g hlornog kre7a al2 $'l% 3! na mT 3. ostaviti da hlor deluje 3h, a zatim iscrpsti svu vodu . izvr8iti oporavku i 7i85enje zidova bunara, ukloniti mulj i staviti sloj 7istog 8ljunka oko 3cm visine, a zidovi bunara se prema:u razmu5enim hlornim kre7om Hi#e%loisan"e /. kada voda ponovo nado;e izvr8i se hiperhlorisanje sa 3g hlornog kre7a po mT vode 0. voda stoji 2h, pa se ponovo sva iscrpi ;onačno %loisan"e P. ada se bunar ponovo napuni vodom izvr8iti kona7no hlorisanje= dodavanjem 2(3mg aktivnog hlora na l vode Eksploatacija novih bu8enih bunara $/ puta ve5a od hlornog broja% 6 prvo se mora odrediti hlorni broj vode. Hlorisanje sa pet puta ve5om koli7inom l od hlornog broja vode, stoji minimum h, iscrpeti svu vodu. Hlorisanje kad ponovo nado;e voda hlorisati je prema hlornom broju. "roverava se koli7ina rezidualnog hlora ukoliko se utvrdi ve5a koncentracija od ,/mgl potrebno je izvr8iti dehlorisanje
-8. ;oliko "e #ote&no %lono, keča za #ost$#ak asanaci"e i konačne dezinfekci"e ko#ano, &$naa nakon #o#lave! ako ($ "e #ečnik -!5(! a visina vodeno, st$&a 15( (V = r²  h). Pvo %loisan"e 3g 3! hlornog kre7a na mT H 2' 3g L P3,0mT - 22Mg X 22,Mkg hlornog kre7a Hi#e%loisan"e 3g 3! hlornog kre7a na mO H 2' 3g L P3,0mT - 22Mg X 2,2M kg hlornog kre7a 2(3 mg l2 na l H 2', mT - B, 3mg 4 l - Ymg4 tj. 22,Mg l 2 ZZZ $pa:njaZZZ ovo ;onačno %loisan"e  je aktivni hlor, a ne hlorni kre7% g kre7a 4 3g l 2 - Yg kre7a 4 22,M g l 2 Hloni keč Y - P30 g hlornog kre7a X ,P30 kg hlornog kre7a UKUPNO = 25,034 kg HLORNOG KREČA -9. ;oliko "e #ote&no %loa(ina za "ednokatn$ dezinfekci"$ ezevoaa seosko, vodovoda! či"e di(enzi"e 5  -!5  -!5(! a $tvBeno "e da "e %loni &o" vode 1!- F - / L 2,/ L 2,/m - 3,2/ mTH 2' tj. 32/l rezidualni l - ,2(,/ mgl "otrebni hlor - ,/ ,2-,P mgl H 2' l 4 ,P mg l 2 - 32/l 4 Ll 2 Y - /32/m l2 rastvor tj. /3.2/g l2 Hloramin - 2/! rastvor l 2 g hloramina 4 2/g aktivnog l 2 - Lg hloramina 4 /3.2/ g aktivnog l 2 Y -  L /3.2/  2/ - 22,/g hloramina

-:. Pote&no "e izvšiti "ednokatn$ dezinfekci"$ ezevoaa ka#taže! či"e s$ di(enzi"e 0  0  0(. Izač$nati #ote&n$ količin$ ka#oita.

9

F - 3 L 3 L 3 - 2PmT mT - l, F - 2P.l H2' l2 - mg l H2', mg 4 l - Lmg 4 2P.l L% 2P.mg X 2Pg aktivan hlor kaporit 0(P! l2 g kaporita 4 Pg l 2 - kg kaporita 4 2Pg l 2 Y -  L 2P P - 3M,/P kaporita

-<. ;oliko "e #ote&no %lono, ,asa za "ednokatn$ dezifenkci"$ #livačko, &azena! či"e s$ di(enzi"e 5=  -5  0(. F - / L 2/ L 3 - 3P/mT H 2' X 3P/l l2 - mg  l H 2' mg l2 4 l H2' - Lmg 4 3.P/.l H 2' Y - 3.P/.mgtj. 3.P/g hlrnog gasa

0=. Pote&no "e izvšiti "ednokatn$ dezinfekci"$ ezevoaa seosko, vodovoda či"e s$ di(enzi"e 5  0  0(. Izač$nati #ote&n$ količin$ nati"$(%i#o%loita ako "e %loni &o" vode =!:. F - / L 3 L 3 - /l H 2' Hlorni broj vode ,M mgl. )ko :elimo reziduali hlor ,3 mgl treba nam ,3  ,M - ,mgl aktivnog hlora po litri vode )ktivan hlorB ,mgl 4 l H2' - Y mgl 4 /l H 2' Y - 9./ L , - 9/mg X 9,/g aktivnog hlora  
?EI/IN6;A N@TFITINA TEFAPIJA



01. Odediti stan"e is%an"enosti oso&e na osnov$ sa(ostalno izvšeni% anto#o(eti"ski% (een"a. +F 1eri se ujutro= osoba stoji na ravnoj podlozi, bosa, u donjem ve8u u standardnom polo:aju $ispravljena, opru:enih ruku niz telo, spojenih peta, a razmaknutih prstiju, dok je glava u frankfurtskoj horizontali 6 tragus i donja ivica orbite u pravcu paralelnom sa podlogom%. Ispitiva7 stoji iza le;a osobe koja se meri, levom rukom dr:i vertikalni, a desnom horizontalni krak antropometra, koji spu8ta dok ne dodirne teme $verteL%. +1 1eri se ujutro, u donjem ve8u, bez obu5e, pre jela, a posle obavljanja fiziolo8kih potreba. Ispitanik staje na sredinu zako7ene vage '*I1I 'bim grudi 6 u ravni koja prolazi u visini izme;u 3. i . rebra 'bim struka 6 na sredini izme;u rebarnog luka i grebea klju7ne kosti na srednjoj aksilarnoj liniji, ispitiva7 sedi, meri se u ekspirijumu 'bim kukova 6 na naj8irem delu bokova u nivou trohantera [ merenja se vr8e metalnom ili plasti7nom trakom 'bim nadlaktice 6 meri se cm iznad ta7ke koja ozna7ava polovinu nadlaktice. od dece, preko 2&# 6 gojaznost '\
=

+1 ( kg ) +F ( m 2 )

Po Haison$

U0 060,9 P(M, M,/(2,9 2/(29,9 3(39,9 V

ozbiljna pothranjenost srednja pothranjenost umerena pothranjenost normalno prekomerna te:ina gojaznost patolo8ka gojaznost

Fo%eov indeks @I =

+1 ( kg ) +F ( cm )

�.

Pi,netov indeks "I = +F ( cm )

-

+1 ( kg ) + srednji obim grudi ( cm )

Pi,net 4 evik indeks "FI =

+1 + obim grudi � +F

IT?



♂( kg)

=

+F ( cm )

-

♀( kg)

=

+F ( cm )

-

 /

$,s // - 0/

+F -

0/ - P

+F -/

P/ - M/

+F -

IT? 4 oenc ♂I+1

( +F(

=

-

cm )

(

♀ I+1 = +F( cm)



-

)



-

)

+F( cm)

-

-

/

 +F( cm)

-

/

2,/

e ?ol ♂I+1

( +F(

=

cm )

-



)

-

+F( cm)

-

/ -



) - 2  napu8ta seZ

♀I+1

@+1

=

=

( +F(

cm)

-



)

-

st varna +1( kg ) I+1( kg )

+F( cm)

-

/ -

2,/

) - 2 

�!

UM M(M9 9( (9 2(3 3/(9 V/ oli7ina masti  6 ko:ni nabori 6 Dojazni

2/! ] 3! ^ 

&adr:aj masti u telu st var na+1 �! @+1 I+1

n 9 !

=

-

6 idealini

pothranjeni mr8avi normalno umereno gojazni gojazni vrlo gojazni ekstremno gojazni

/! ] 22!^

# 6 specifi7na te:ina tela

#istribucija masnog tkiva #1

'& =

'

tj.

_H@   =

_ H

] ,9/cm ^ ,M/cm  pove5ani rizik 

2

>dravstveni rizik podrazumeva ve5i rizik razvoja kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, hiperlipoproteinemija, tipa 2 8e5erne bolesti, maligniteta. '*I1 &+@?) ] 9cm ^ Mcm

preko toga povi8en rizik  

] 2cm preko toga izuzetno povi8en rizik za ^ MMcm razvoj metaboli7kih komplikacija I kardiovaskularnih bolesti

0-. Izač$nati ?I! FT? I DHF indeks na osnov$ sa(ostalno izvšeni% anto#o(eti"ski% (een"a. Izmeriti +F, +1, obim struka, obim kukova *1I

=

+1 ( kg ) +F ( m

2

n M,/(2,9kgm2

)

Borenzova formula4 za ]4 I+1 - +F $cm% 6  6  za ^4 I+1 - +F $cm% 6  6

_H@  =

+F ( cm ) - /  +F ( cm )

-

/

2,/

obimstruka obimkukova

9cm ] n U ,9/ Mcm ^ n U ,M/

00. Iz(eiti de&l"in$ kožni% na&oa ;N>! inte#etiati ez$ltate I odediti #aktičan znača" ;N 'drasli4 iznad m. biceps brachii iznad m. triceps brachii iznad donjeg ugla lopatice iznad kriste ilijake anterior superior gojaznost

2/! ] 3! ^ 

idealno

/! ] 22! ^

>na7aj i sadr:aj masnog tkiva u organizmu i njegova distribucija

02. Odediti disti&$ci"$ (asno, tkiva na osnov$ sa(ostalno izvšeni% anto#o(eti"ski% (een"a. Poceniti zdavstveni tizik na osnov$ do&i"eni% ez$ltata. 'bim struka 'bim kukova _H@ 

'& =

' 

'*I1 &+@?)

povi8en rizik ] 9cm ^ Mcm

_H@ 6 za tip gojaznosti ginoidni, periferni androidni, centralni  pove5an rizik ] ,9/ ^ ,M/

izuzetno povi8en rizik  ] 2cm ^ MMcm ^ ,M ]  ,

3

05. Odediti DHF indeks! inte#etiati do&i"ene vednosti i #okazati n"e,ov e#ide(iološki i klinički znača". _H@ 

obimstruka =

obim kukova

'*I1 &+@?)

povi8en rizik ] 9cm ^ Mcm

_H@ 6 za tip gojaznosti ginoidni, periferni androidni, centralni  pove5an rizik  ] ,9/ ^ ,M/

izuzetno povi8en rizik  ] 2cm ^ MMcm ^ ,M ]  ,

08. Iz(eiti telesn$ visin$! telesn$ (as$ i o&i( st$ka! $tvditi stan"e is%an"enosti. Poceniti zdavstveni izik na osnov$ do&i"eni% ez$ltata. T! T?! O6 +1 ( kg ) *1I +F ( m 2 ) =

@+1 =

_H@ =

&+1 I+1

�!

'& ' 

n

M,/ 6 2,9

n

9 6 !

] ,9/  9

^ ,M/  M

09. Pe#o$čiti način is%ane za odaslo, zdavo,! fiziološki $%an"eno, ($škaca da &i odžao i $na#edio do&o zdavl"e i #ikazati #lan is%ane koz "ednodnevni "elovnik. &tandardni mu8karac 6 2/godina, +1 - Pkg, +F - PMcm, umerena klima umerena fizi7ka aktivnost Mh, sedi h dnevno Ep - 2Pkal I Ep - 2Pkal "r - (/! - 2Pkal 4 ,kalg - 0/,M/g ?H - /(P! - P//kal 4 ,kalg - 2M,g "&  //! M/kal 4 ,kalg - 302,g 1i#&  ! 2Pkal 4 ,kalg - 0/,M/g 1 -  3! 2/! - 0P/kal 4 9,3kalg P2,0g >1  ! ! "<1 3(P! /! 1<1 ostatak !

II PIFA?IA I6HFANE npr. E$kal% :itarice  povr5e vo5e mleko i proizvodi meso, riba, jaja, zamene vidljive masti i 8e5er 

3(/! /(2/! (/!  !  !  /!

/! 2/! /! /! /! /! !



POEA PO OFO/I?A doru7ak 3/! u:ina I ! ru7ak /! u:ina II ! ve7era 2! JEONI;  *1I =

+1 +F

=

2

P 2

=

P

, PM 3,P +F - / I+1 = +F �  

=

=

22,

PM -  -

PM - / 

=

PM -

2M 

=

PM - P = P

*1 - /,3 ` P` ")B - /,3  P  ,PM - 93,kal "r - (/! - 93,kal 4 ,kalg - P,g ?H - /(P! - 2/P,kal 4 ,kalg - 30,0g 1 -  3! - M3,/kal 4 9,3kalg /,9Mg

0:. Pedstaviti način is%ane za odžavan"e i $na#eBen"e do&o, zdavl"a odasle zdave fiziološki $%an"ene žene. 6tandadna žena E# K -1==k/al I #ote&e "r (/! ?H - uk /(P! 1i#&  ! "& //! #F 2P(gdan 1 - uk 2! $/ 4 3% >1  ! "<1 3(P! 1<1 3(P! II Pia(ida is%ane :itarice  povr5e vo5e mleko i proizvodi meso, riba, jaja, zamene vidljive masti i 8e5er 

3(/! /(2/! (/!  !  !  /!

/! 2/! /! /! /! /!

III iz&o na(inica #o ,$#a(a> 0<. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$ za ($škaca stao, 0< ,odina! T K 1:-!= c( i T? K 1=0.= k, ko"i i(a (al$ fizičk$ aktivnost. 1. @tvditi stan"e is%an"enosti I+1 = +F -  @+1 =

*1I

&+1 I+1

� =

+1 =

+F

+F - /  3,  P

3,  =

,M2

2

M2 -  -

M2 -/ 

=

M2 - M = Pkg

� = ,39 � = 39! 29!

3,  =

=

3,3

=

3,

#D4 'besitas

/

-. Izač$nati E# Ep - *1 ` ")B *1 - ,0 ` I+1  MP9 - M/M, MP9 - P3P,kal ")B - ,// Ep - P3P, ` ,// 2093kal 2Pkal +h4 >bog gojaznosti je potrebna redukciona dijeta. 2P 4 ! - L 4 29! L

2P �29 =



=

PM3kal �Mkal

Ep - 2P 6 M - 9kal

0. Izač$nati #ote&e $ %anl"ivi( (atei"a(a "r /! Ep 2M/kal 4 , Pg ?H 0/! Ep 23/kal 4 , 3g "& 0! kal ! 1i#& /! 9/kal dijetna vlakna g 1 2! Ep 3Mkal >1 /! 93kal "<1 /! 9/kal 1<1 ! 9kal Holesterol  3mg 2mg
3(/! /(2/!  !

- !  /!

! Ep 2/! Ep 2! Ep /! Ep ! Ep ! Ep

E P0 kal P/ kal 3M kal 9/ kal 9 kal 

5. Iz&o na(inica #o ,$#a(a i E>  1, treba smanjiti unos holesterola  2mg, pove5ati unos dijetnih vlakana, smanjiti unos kuhinjske soli i pove5ati fizi7ku aktivnost. 2=. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$ za oso&$ žensko, #ola či"i "e ?I K -
 prekomerna te:ina lake profesionalne aktivnosti, van posla neaktivna.

21. ?$škaac sta 2-. ,odine i(a slede'e vednosti OGTT testa+ 8!9 ((olCl7 1=!5 ((olCl7 10!= ((olCl. ?I "e 01!5 k,C( -. Odediti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. OGTT h 0,Pmmoll h ,/mmoll 2h 3,mmoll ?I - 3,/kgm2 ,. Obesi!s g"!#$s %  i&'le"!&i' gl$k's!e (l!e&&i #)* od pacijenta postoji intolerancija glukoze i prvi stadijum gojaznosti.
 

 

treba pove5ati unos vitamina ),  i * kompleksa namirnice  6 prednost imaju zeleno povr5e, obrano mleko i proizvodi, posno meso, biljne masti, vo5e sa malim koli7inama 8e5era $  !%, kuvana jaja  6  o,aničiti hleb, testo, slatko, povr5a bogata skrobom, slatke kompote, d:emove, kandirano i su8eno vo5e. obezbediti /(0 manjih obroka i ravnomerno ih rasporediti dijetna vlakna 3(0gdan

2-. Lena sa vednosti(a ?I K 01!= k,C( - i(a slede'e vednosti OGIT testa+ 9!-(olCl7 12!2((olCl7 1-!=((olCl. Odediti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. I stadijum gojaznosti ?I - 3, kgm2 h ,mmoll OGTT h P,2mmoll ,. Obesi!s g"!#$s %  i&'le"!&i' gl$k's!e &provodi se redukciona dijeta. "r 262! ?H 0! 1 2! #F 3(0gdan  3mgdan H  
2h 2,mmoll

intolerancija glukoze

20. @k$#ni se$(ski %olesteol vednosti :!= ((olCl7 H)%ol =!9- ((olCl i se$(ski ti,liceidi 2!5: ((olCl $tvBeni s$ kod oso&e (iško, #ola staosti 25 ,odina či"i "e ?I K 0-!= k,C( -! a o&i( st$ka 1=8!=c(. Odediti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. / godina *1I - 32, kgm2 obim struka 0,cm

gojaznost I stadijum izuzetno povi8en rizik za razvoj metaboli7kih komplikacija i razvoj kardiovaskularnih bolesti hiperholesterolemija smanjen za8titni holesterol hipertrigliceridemija

M,/(2,9  2cm

ukupni holesterol M, mmoll  /,2 mmoll /,2(0,/  0,0  ,3 mmoll ,9(,3  ,9 H#B(hol ,P2 mmoll trigliceridi ,/M mmoll ,P mmoll ,P(2,3  2,3  Dg Obesi!s g"!#$s %   HLP %%b  
P

22. ;od žene staosti 2: ,odina i ?I K -:!5 k,C( - $tvBene s$ slede'e vednosti li#idno, stat$sa+ $k$#ni se$(ski %olesteol 8!: ((olCl7 H)%ol 1!= ((olCl7 se$(ski ti,liceidi 5!0- ((olCl. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. \ena, M godina *1I - 2M,/ kgm2 prekomerna te:ina ?kupni holesterol 0,Mmmoll hiperholesterolemija  /,2 mmoll H#B(holesterol , mmoll sni:en za8titni holesterol  ,P3 mmoll &erumski trigliceridi /,32 mmoll hiperholesterolemija  ,P mmoll , HLP %%b  
25. ;od ($škaca sa o&i(o( st$ka1=:!= c( $tvBeni s$ slede'i la&oatoi"ski nalazi+ ,like(i"a našte :!0: ((olCl7 $k$#ni se$(ski %olesteol
izutetno povi8en rizik za razvoj metaboli7kih komplikacija i razvoj kardiovaskularnih bolesti 2cm hiperholesterolemija  /,2 mmoll sni:en za8titni holesterol  ,3 mmoll  ,P mmoll hipertrigliceridemija hipergliemija  P,M mmoll

?kupni holesterol 9,32mmoll H#B(holesterol , mmoll +rigliceridi 0,3M mmoll Dlikemija na8te M,3M mmoll ,. Obesi!s  HLP %%b   %%!  
28. Lena staosti 2= ,odina sa ?I K 02!= k,C( - i O6 K 11=!= c( i(a vednost kvno, #itiska 1:=C11= ((H,. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. \ena  godina *1I - 3, kgm2 I stadijum gojaznosti do 3/ kgm 2 '& - , cm MMM androidni tip gojaznosti, postoji izuzetan rizik za razvoj metaboli7kih komplikacija i kardiovaskularnih bolesti +) M mmHg arterijska hipertenzija stadijum III  3M/ mmHg  
M

29. ?$škaac staosti 29 ,odina sa ?I K 00!= k,C( - i O6 K 11=!= c( i(a PA 1!9 i di"a,nostifikovan$ atei"aln$ %i#etenzi"$. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. 1u8karac P godina *1I - 33, kgm2 I stadijum gojaznosti '& - , cm 92 androidni tip gojaznosti, izuzetno visok rizik metaboli7ke i kardiovaskularne komplikacije. ")B - ,P umereno te8ka profesionalna aktivnost arterijska hipertenzija ,. Obesi!s g"!#$s %, H-.e"e&si' !"e"i!lis  
2:. Lena staa 22 ,odine i(a ?I K 01!= k,C( - i(a di"a,nosz$ 6tat$s #ost M$adanctecto(ia( ,land$lae (a((ae 1. de. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$ i (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. \ena  godine *1I - 3, kgm2 ,. Obesi!s g"!#$s %  / .'s 1$!#"!&e')i!) gl!&#$l!e )!))!e  #e (/ .'s '. C! gl!&#$l!e )!))!e*  
2<. Oso&a žensko, #ola staa 0- ,odine sa ?I 19!5 k,C( - i(a H& K 1==,Cl a ,vožBe $ se$($ 8!= ((olCl. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$ i (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. \ena 32 godine *1I P,/ kgm2 umerena pothranjenost P(M, Hb - gl $3(/gl% Ge& - 0, mmoll $M,9(3,/moll% ,. A&!e)i! i.'si#e"!e)i!  !l&$"ii'   i vo'a vita(in /> . )ko se ovaj tip anemije ne mo:e brzo izle7iti odgovaraju5om ishranom preporu7uje se odgovaraju5a suplementacija Ge. "r 2! )4F-24 ?H //! 1 2/! Ge 2(/mgkg +1 $*2 g mese7no% 9

folna kiselina vitamin 

/mg 3 2mgdan $prag%

5=. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$ (eta&oličko, sindo(a za oso&$ ($ško, #ola stao, 25 ,odina sa ?I K 05!= k,C( - i O6 K 115!= c( i vednosti PA 1!9. 1u8karac / godina *1I - 3/, kgm2 '& - /, cm ")B ,P. 1etaboli7ki sindrom Y - HB" tip ,   godina, gojaznost, intolerancija na glukozu ili #1 tip 2, hiperinsulinemija, hipertenzija. ,. Obesi!s g"!#$s %%   HLP 4 ( 6G s-&#"')! 7   i!bees )elli$s 2  H-.e"e&si' !"e"i!lis  
51. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$ (ali,ni% &olesti na ene,etsko( nivo$ od -===k/al. "r ?H 1 H

2! 0/! /!  3mgdan

5-. Oso&a žensko, #ola staa 19 ,odina i(a ?I 18!5 k,C( -. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. \ena P godina *1I 0,/ kgm2 srednja pothranjenost ,. !l&$"ii' (.!8&9! : )'g$;! A&'"ei! &e$"'s!* ?vek prvo uzeti anamnezu, obaviti klini7ki pregled, odrediti +F, +1, '&, ', uraditi laboratorijsku analizu $&, &E, C?, Ge,  , "r...%, pa tek onda pre5i na hiperenergetsku dijetu. Ep se odre;uje na osnovu I+1  ! Ep koji fali od postoje5e do I+1 $bar do donje granice I+1%. "r 2! )4F-24 ?H //! "& /! 1i#& ! 1 2/!

50. Pi(eno( zdavstvene #ia(ide is%ane i #o,a(a fizičke aktivnosti #edložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$ ,o"aznosti. /! vidljive masti, 8e5er, ulja, slatki8i ! mleko i mle7ni proizvodi  ! meso, riba, jaja /(2/! povr5e  (/! vo5e 3(/(/! :itarice, proizvodi, krompir  +F, kompjuter, sedenje  3 s(an"iti golf, kuglanje, ve:be pokretljivosti rad u dvori8tu, ve:be snage, joga, sklekovi aerobik, bicikl, fudbal, ko8arka  plivanje, tenis, ples

2(3 puta nedeljno 3(/ puta nedeljno

2

 pe8a7enje, hodanje stepenicama, rad u ba8ti svakodnevno ? ishrani dati prednost biljnoj hrani, koristiti obrano mleko i njegove proizvode, posna mesa i ribu bar 2 puta nedeljno i izbegavati proizvode sa vrha piramide. ? odabiru fizi7kih aktivnosti dati prednost aktivnostima ispod vrha piramide, a smanjiti sedenje pred televizorom i kompjuterom.

52. Pi(eno( zdavstvene #ia(ide is%ane i #o,a(a fizičke aktivnosti #edložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$ #oe(e'a"a toleanci"e ,l$koze. 55. *iziološki $%an"en i fizički $(eeno aktivan ($škaacsta 05 ,odina! T K 1:1!= c( i T? K :=.= k, želi da odži svo"$ T?. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$.

*1I =

M ,M2

"r ?H 1

(/! $/% //(P! $0/%  3!

Ep K *1 ")B $E+F%

$2% \itarice "ovr5e Fo5e 1leko 1eso &latko1asno

3(/ (2/ (/   / $%

58. Lena staa 05 ,odina! velike svakodnevne fizičke aktivnosti i(a ?I  - -0!= k,C(- i želi da odži svo" ?I. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ #evenci"$. 59. Oto#ed "e #oslao #aci"enta stao, 2= ,odina sa ?I K 00!= k,C( - da s(an"i T? z&o, o&ostane ,onatoze. Pedložiti (edicinsk$ n$titivn$ tea#i"$. @edukciona dijeta Gizi7ka aktivnost 6 bazen i ve:be

2

I6HFANA 5:. Pedložiti #lan dnevne is%ane za dec$ staosti 8 ,odina. E# K 1:== k/al  /! P 3!  /! @H

k/al 2P kal / kal 99 kal

, 0/,Mg /M,g 2,/g

 predlog

Pia(ida is%ane

dobijeno

odstupanje $6 !%  ! 2! /! ! ! /!

:itarice  povr5e vo5e mleko i proizvodi meso, riba, jaja vidljive masti, 8e5er

E# P2 kal 30 kal 2P kal M kal M kal 9 kal

Pedložene na(inice 4 za sve grupe namirnica žitaice

2=

9-= k/al

,Cdan

 beli hleb

2!

2 gdan

ovsene pahuljice

!

/ gdan

kukuruzni hleb

!

 gdan

+abela svih namirnica  
g

kal

"r

B

?H



! Ep odstupanje 6 !

@češ'e $ o&oci(a obrok doru7ak u:ina I ru7ak u:ina II ve7eta

! Ep ! /! 3! /! 2!

kal

Jelovnik  6 pun naziv jela, recept za spremanje $sastojci% 22

5<. Pedložiti #etodnevni #lan školsko, do#$nsko, o&oka.  "r, ),  a, Ge, vitamina ), * 2, folne kiseline,  vitamina.  
8=. Pedložiti #lan is%ane za dec$ staosti 9 do 1= ,odina ko"i(a se $ školi o&ez&eB$"e do$čak! $žina i $čak. Ep iz tablica $P(P/! od Ep u 3 obroka% " /! ?H //! 1 3! Pia(ida is%ane :itarice  povr5e vo5e mleko i proizvodi meso, riba, jaja vidljive masti, 8e5er

O&oci+ # ! ?I /! @ 3! Na(inice

 ! 2! /! ! ! /!

Jelovnik  

81. Pedložiti #lan dnevne is%ane za #oodic$ ko"$ čine  otac! 2: ,odina! TK1:=!= c(! T?K99 k,! $(eeno fizički aktivan  (a"ka! 20 ,odine! TK188!= c(! T?K8= k,! $(eeno fizički aktivna  sin! 1: ,odina! TK1:2!= c(! T?K92 k,! veo(a fizički aktivan  'eka! 15 ,odina! TK18:!= c(! T?K55 k,! veo(a fizički aktivna % utvrditi stanje ishranjenosti svakog 7lana I+1, @+1, *1I 2% izra7unati Ep za svakog 7lana $po I+1 ako od nje odstupa%, pa sve sabrati u Ep za celu porodicu i na osnovu toga odrediti pod /, 0, P i M. 3% izra7unati potrebe u hranljivim materijama "r, B, ?H % izra7unati potrebe u za8titnim materijama /% piramida ishrane 0% lista namirnica i sastav P% podela po obrocima M% jelovnik  8-. Pedložiti #lan dnevne is%ane za #oodic$ ko"$ čine 23

  

otac! 20 ,odine! TK1:0!= c(! T?K1== k,! (ala fizička aktivnost (a"ka! 0: ,odina! TK185!= c(! T?K91 k,! (ala fizička aktivnost 'eka! 19 ,odina! TK19=!= c(! T?K9= k,! $(eena fizička aktivnost

% odrediti I+1, @+1 i *1I za sve 7lanove 2% odrediti Ep za sve 7lanove i  za celu porodicu 3% izra7unati potrebe u "r, ?H, 1 % piramida ishrane $namirnice po Ep za celu porodicu% /% izbor namirnica po grupama 0% raspored obroka P% jelovnik  [ )ko se i bez odre;ivanja I+1, @+1 i *1I vidi da su 7lanovi ove porodice svi gojazni, nikada se ne radi  porodi7na redukovana dijeta, ve5 je ona strogo individualna za svakog 7lana. "r /! ?H //!  1#& 1 2! 44 >1  /!

80. Pedložiti #etodnevni #lan o&oka za ve(e adno, ve(ena $ cil"$ #ostizan"a odžavan"a do&o, zdavl"a odasle #o#$laci"e. "rvo odrediti Ep, zatim odrediti namirnice po piramidi ishrane. I smena doru7ak 2(2/! Ep min h pre po7etka rada u:ina I $dopunski radni7ki obrok% /(2! Ep 3(h od po7etka rada.

82. 6ed(odnevno( #os#ektivno( anketo( is%ane žene stae 0< ,odina sa $(eeno( fizičko( aktivnoš'$! do&i"eni s$ slede'i ez$ltati+ #nevni energetski unos 2M/ kal po:eljno 22 kal  J 3! #nevni unos "r ukupno 39,2 g ` ,  /P kal X 20! J 0! (/! #nevni unos ukupnih masti 9,9 g ` 9,3  M// kal X 39! J 9! do 3! >1 0,9 g ` 9,3 - /P0 kal X 20! J 0! do ! "<1 2/ g ` 9,3 - 232,/ kal X ,0! 3(P! 1<1 / g ` 9,3 - 0,/ kal X 2,! #nevni unos ?H 3P,/0 g ` , - 2/ kal X 0,PP! //(0/! 1& i #& / g ` , - 0/ kal X 2M! do ! ?nos vitamina  M mg X 0 mg ?nos vitamina ) 2 @E X M @E ;akve zdavstvene #osledice nosi ovakav način is%ane >a :ene dobre grupe 2/(/ godina Ep iznose pribli:no 22 kal.  
2

85. 6ed(odnevno( #os#ektivno( anketo( is%ane ,aBevinsko, adnika stao, 29 ,odina! T 1:= c(! T? 9= k,! do&i"eni s$ slede'i ez$ltati+ #nevni energetski unos iznosi 2M kal 29 kal  n #nevni unos ukupnih proteina je 2, g ` ,  2 kal ,/! (/! #nevni unos ukupnih masti je P/,2P g ` 9,3  P kal X 2,! do 3! >1 /,/ g ` 9,3 -  kal X ,M! do ! "<1 2,M g ` 9,3 - 90 kal X 0,M! 3(P! 1<1 39, g ` 9,3 - 30 kal X 2,//! do 3! #nevni unos ?H iznosi  g ` , - M2, kal X 02,PP! //(P/! 1& i #& 0M,29 g ` , - 2M kal X 9,0/! do ! ?nos vitamina  je / mg X n 0( mg ?nos vitamina )  @E X n  @E Oceniti ovakav način is%ane. *1I =

PM ,M

2

=

PM 3, 2

=

2,P kg m 2

normalno uhranjen

'vo je primer balansirane ishrane gde su svi navedeni nutrijenti u odgovaraju5im koli7inama i odnosima. Fitamin  se unosi u ve5im koli7inama, ali nema zdravstvenih posledica.

2/

NA?IFNI/E 88. eka$ o#šte #akse se "avilo : st$denata ko"i se %ane $ st$dentsko" (enzi. etii sata nakon do$čka "avile s$ se sto(ačne te,o&e #a'ene ($ko( i #ova'an"e(. o&i"eni s$ slede'i #odaci+  do$čak+ sendvič sa t$n"evino(! (a"onezo( i (ladi( l$ko(! šol"a "o,$ta  t$n"evina "e na&avl"ena od #oznato, do&avl"ača i ok ta"an"a "e od,ovaa"$'i  (a"onez s$ k$vaice $ st$dentsko" (enzi na#avile od sveži% "a"a ko"a s$ na&avl"ena od #oznato, do&avl"ača i $l"a ko"e( ni"e istekao ok ta"an"a   "o,$t "e ind$sti"ski! sa od,ovaa"$'i( oko( ta"an"a  k$vaice i(a"$ $edne sanitane kn"ižice ;o"i "e #ost$#ak od,ovaa"$'e, lekaa! a ko"i nadležno, sanitano, ins#ektoa #g. Dastroenteritis acuta intoLicatio alimentaris suspecta $stafilokok% 'rdiniraju5i lekar4  anamneza, pregled, uzeti uzorak povra5enih masa i stolice   po8tedna dijeta $za akutne gastroenterolo8ke bolesti%, eventualno I.F. infuzija &anitarni inspektor4  uzeti uzorke inkriminisane hrane $majonez%  uzeti briseve sa ruku kuvarica, grla i nosa  uzeti briseve sa radnih povr8ina

89. etn"e do&a! lekai(a o#šte #akse se "avl"a dvadeset #et oso&a ko"e se žale na ($k$! #ova'an"e i di"ae"$. E#ide(iološko( anketo( do&i"en "e #odatak o konz$(aci"i sladoleda iz iste #oslastičanice. ;o"i "e #ost$#ak odinia"$'e, lekaa! a ko"i nadležno, sanitano, ins#ektoa ,. G!s"'e&e"iis !$! 'ii&
8<. 6anitani ins#ekto zatiče $ #o(et$ $zoak čokolade sa deklaaci"o( #oizvoda na stano( "ezik$. Navesti dal"e koake sanitano, ins#ektoa. &va 7okolada se povla7i iz prometa, podle:e sanitarnoj kontroli i ako po svojim osobinama zadovoljava standarde propisane "ravilnikom, dobija deklaraciju i ponovo se vra5a u promet.

20

9=. @ dostavl"eno( $zok$ (leka $tvBeno "e #is$stvo 6ta#%lococc$s a$e$s. Poceniti izik #o zdavl"e #o"edini% #o#$lacioni% ,$#a. 1leko je bakteriolo8ki neispravno i ne sme se koristiti u ishrani ni posle prerade $termostabilan toksin%. &t. aureus lu7i termostabilan egzotoksin koji izaziva alimentarne intoksikacije pra5ene mukom i povra5anjem. "osebno su ugro:ene slede5e kategorije4 novoro;en7ad, odoj7ad, mala deca, trudnice i stari.

91. @ dostavl"eno( $zok$ (leka %e(i"ski( #e,ledo( $tvBen "e s(an"eni #ocenat s$ve (atei"e! a #ove'ano #is$stvo vode. Oceniti $zoak i zdavstvene #osledice #o zdavl"e dece. 1leko4 suvi ostatak bez masti M,M(9! voda PM,9! ? pitanju je falsifikat mleka koji je nastao dodavanjem vode. 'vakvo mleko ima manji sadr:aj hranljivih i za8titnih materija i dugoro7no nepovoljno deluje na zdravlje dece, posebno odoj7adi.  parametri4   boja plavi7asta $normalno :u5kasta%  viskoznost  ,/ $normalno ,/(,2% $zavisi od kazeina i masti%  gustina  ,2/ kgl $normalno ,29(,3 kgl%  mle7ne masti  3,2! $normalno 3,2! min%  suvi ostatak bez masti  M,M! $normalno M,M(9!%  ta7ka mr:njenja bli:e Q $normalno ,//Q%  refraktometrijski broj  3M $normalno 3M(%

9-. 3&o, s$(n"e na ti%ineloz$ dati #edlo, $zokovan"a (esa adi #aazitološko, #e,leda. trihinetoskopski pregled - par7e dijafragme svinje  proba digestije $mleveno meso%

90. @ $zok$ Q$lične %aneR $tvBeno "e #is$stvo fekalni% &aktei"a. ;akve s$ zdavstvene #osledice #o konz$(ente ati #edlo, sanitani% (ea. Gekalne bakterije ne smeju biti prisutne u hrani, jer kod konzumenata takve hrane mogu izazvati ozbiljne crevne infekcije iili intoksikacije. +akva hrana se konfiskuje, uzmu se brisevi sa ruku, iz grla i nosa svih zaposlenih, sa radnih povr8ina, sudova i pribora, uzme se stolica na pregled i odre;uju mere zatvaranja objekta do ispunjavanja sanitarnih uslova. &anitarne mere4  sva lica koja rade u objektu, a nemaju polo:en higijenski minimum, se udaljavaju sa radnog mesta  sva lica koja boluju ili su klicono8e zaraznih bolesti respiratornog, gastrointestinalnog, urogenitalnog sistema ili ko:e se privremeno udaljavaju sa radnog mesta do izle7enja  sve prostorije i predmeti $pogotovo toaleti i radne povr8ine se dobro operu i dezinfikuju, uzmu se kontrolni brisevi  ako su delovi objekta o8te5eni, izvr8i se njihova sanacija  radnik oboleo ili klicono8a od zaraznih bolesti mora imati minimum tri uzastopna negativna brisa $ili uzorka stolice% pre nego 8to mu bude dozvoljeno da se vrati na radno mesto [[[
2P

92. @ seosko( #od$č"$ o"vodine iz&ila "e e#ide(i"a sa si(#to(atolo,i"o(+ sla&ost! (alaksalost! (iši'ni &olovi i #ovišena telesna te(#eat$a. ;o"e &iste na(inice $zokovali i ko"e la&oatoi"ske analize inki(inisane na(inice &i #edložili  Dg  6"ii&ell's$s

 
[dimljeno i su8eno [ro8tilj [kobasice, pljeskavice, 5evapi

Baboratorija4  & ( J E, J enzimi mi8i5a  serolo8ki testovi i IG, lateL, EBI&)   biopsija mi8i5a $nejasni slu7ajevi%  trihineloskopski pregled mesa   proba digestije

(ljudi (ljudi (ljudi (meso (meso

95. @ dostavl"eno( $zok$ sladoleda $tvBeno "e #is$stvo fekalni% &aktei"a. Poceniti izik #o zdavl"e i #edložiti sanitane (ee. &ladoled je lako kvarljiva namirnica koja se proizvodi od mleka, jaja, 8e5era i razli7itih dodataka vo5a, slatki8a, aroma%. ? prodaji se mo:e na5i kao industrijski i zanatski proizvod. )ko se u ind$sti"sko( sladoledu na;u fekalne bakterije, njihov uzrok je ili LL 7uvanje $nedovoljno niske temperature% ili gre8ka u tehnolo8kom procesu. &ladoled kao zanatski proizvod 7esto je uzrok alimentarnih infekcija ili infekcija usled nepo8tovanja pravila da sastojci moraju biti higijenski ispravni, objekat, sredina i posu;e 7isto, osoblje zdravo i da redovno odr:ava li7nu higijenu $posebno pranje ruku posle svakog prljavog i pre svakog 7istog posla%, zatim usled neadekvatnog 7uvanja i izdavanja $prodaje% robe.@izik po zdravlje je veliki, posebno za decu, trudnice $dojilje% i stare. 6anitane (ee+  6 zatvoriti objekat dok se ne dostignu prpisani sanitarni uslovi=  6 uzeti uzorke hrane, briseve sa predmeta i povr8ina= briseve ili uzorke urina i stolice svih zaposlenih=  6 oprati i dezinfikovati ceo objekat, izle7iti obolele i klicono8e pre nego 8to se vrate na  posao=  6 sanirati objekat "re ponovnog otvaranja, objekat i osoblje moraju ponovo pro5i sanitarnu kontrolu.

98. @ dostavl"eno( $zok$ %le&a $tvBena "e nedovol"no #ečena sedina %le&a. ;akve s$ #osledice takvo, nalaza #o kvalitet %le&a +akav hleb ne zadovoljava kriterijume odre;ene pravilnikom, te se zaplenjuje i uni8tava.

99. @ dostavl"eno( $zok$ &ašna ti# 2== $tvBeno "e #is$stvo alfatoksina. Pocenite izik za zdavl"e izloženo, stanovništva. )lfatoksin je produkt gljivica iz roda  As.e"gill$s Infekcija :ita i bra8na nastaje zbog nepravilnog skladi8tenja.  
2M

  

zatvaranje objekta uzimanje uzoraka $iz svake serije% ako se doka:e prisustvo alfatoksina, cela serija $ili serije% se povla7e sa tr:i8ta i uni8tavaju.

29