Samo kaži ne by Ginger.pdf

Obrada : Klub Brbljivica

Samo kaži ne

Drage naše brbljivice, Stiže nam još jedna priča koju je ispričala Ginger. Priča o ljubavi, i današnjim porocima… Džej i Sara su zaljubljene duše, ali svaka tvrdoglava na svoj način. Da li će uspjeti da savladaju poroke i budu zajedno? Šta reći osim da se bacite na čitanje ove realne priče. Hvala našoj Ginger koja je uspjela sve ovo preljepo napisati. A vi, drage/dragi naši, uživajte u još jednoj preljepoj priči.

Vaš Klub brbljivica!

1

Samo kaži ne

Samo kaži ne Za Eminu, onu koja je uvek bila tu... Za Sašu koji je verovao u mene i kada ja nisam... Za Unu, koja me je razumela....

2

Samo kaži ne Sara - Šta? Trudna si?! Buljila sam u moju majku i glupavi osmeh na njenom licu. Pa, ovo je jebeno super. Trudna je. A ima četrdeset godina. I to sa onim... Onim... Govnjivkom. Šta, kog đavola? Dobro, dobro... Smirena sam, dobro sam, to je uostalom, njen život, a ja sam ionako planirala da joj kažem da se selim. Odlazim iz ove kuće i od njenog dečka, kako god da mu je ime. Dobro sam, da, da, jesam, ubeđivala sam samu sebe. - Kako se, jebo te, to desilo?! Oh, još uvek vičem, pretpostavljam da nisam baš toliko smirena kao što sam mislila da jesam. - Pa, dušo, znaš, kada se dvoje ljudi vole, oni onda imaju seks... - Šta?! O, Bože, ona je sišla s uma! - Samo prestani da pričaš! Molim te da prestaneš da pričaš! - Dobro,- rekla je, ali sam mogla da vidim da nije baš preterano srećna zbog toga. Čekaj samo kad čuje šta imam da joj kažem. - Um... Mama? Ja odlazim...- Oštro sam udahnula, ovo je bilo mnogo teže nego što sam mislila da će biti. - Odlaziš?! Ne možeš da me ostaviš zato što sam trudna! Ma, super, samo sam je još više uznemirila. - Ne, mama, ne odlazim zbog toga. Vreme je da počnem da živim sama, okej? Imam 22 godine i već sam iznajmila kuću.

3

Samo kaži ne Pogledala me je raširenih očiju. - Jesi?- pitala je tiho. I onda je počela da plače. Mislim, stvarno da plače. Uvek mi je neprijatno pored ljudi koji cmizdre. Zato što ja to ne radim. Ne plačem. Nikad. Mama voli da priča tu priču. Kada sam se rodila, samo sam otvorila oči i gledala oko sebe. Ni jedna jedina suza. Čak ni kada me je doktor pljesnuo po guzici. Bez obzira na to koliko su se svi trudili da zaplačem, bila sam toliko tvrdoglava, da su na kraju odustali. Ono što ona ne zna, jeste da jesam u stvari jednom plakala. Kada sam imala 17 godina. I obećala sam sebi da je to bio prvi i poslednji put. Tada i nikad više, rekla sam sebi. Ona je, sa druge strane, potpuno drugačija. Mama plače sve vreme. Dok gleda televizor, dok čita knjigu, čak i kad vidi starije ljude kako se drže za ruke dok šetaju. Iritirajuće, znam. Ali, tako je skrojena. Skoro kao da mi je ukrala sve suze čak i pre nego što sam se rodila. Ali, ja volim da mislim da ako nemam nikava osećanja, ne mogu biti povređena. Uspevalo mi je do sada. Kada je završila sa plakanjem. Počela je da skakuće i igra oko mene. - Tako sam srećna, Sara! Moja bebica je porasla! A ja ću sada imati još jednu bebu... Potpuno sama...- I opet sa plakanjem. Jesu li joj hormoni već proradili? - Mama, nisi sama. Kako god da mu je ime je sa tobom. On ne ide nikuda.- Nisam mogla ni da se pretvaram da sam srećna zbog toga. - Molim te, prestani tako da ga zoveš! - Dobro, Dejv je ovde, tako da nisi sama. I ja ću biti tu da ti pomognem kada se beba rodi. Pogledala me je. - Obećavaš? Kunem se, ume da bude takvo dete ponekad. Uspela sam da ne prevrnem očima na njeno pitanje. 4

Samo kaži ne - Da. Obećavam. Sada moram da idem da spakujem svoje stvari. Važi? - Dobro, dobro,- složila se, a ja sam pobegla u svoju sobu što sam brže mogla. Džanki grad, kako ja volim da ga zovem, je najmanji grad na koji ćete ikada naići. Toliko je mali, da ako samo jednom trepnete dok se vozite ovamo, možete da ga promašite. Svi mi ovde poznajemo jedni druge, naše babe i dede znaju jedni druge, naši roditelji znaju jedni druge i tako dalje. Neki ljudi iz ovog grada nikad ne napuste ovo mesto. I ne krivim ih. Lepo je ovde. Imamo našu osnovnu školu, našu srednju školu, ali nemamo fakultet. Pa, kada ljudi odu da studiraju, gde god, vraćaju se kući što pre mogu. Ja nisam išla na fakultet. Dobila sam posao u lokalnoj biblioteci, odmah posle srednje škole, uštedela nešto novca i iznajmila sebi kuću. Sada ću živeti sama. Konačno. Volim moju mamu. Ali volim i tišinu. Treba mi tišina. Mama je jedna glasna žena, pa je mir nešto što mi je najviše potrebno. Takođe, ovaj grad je pun narkomana, otud i moje ime za njega. Niko se ne krije, svi su veoma otvoreni, kada je reč o tome. Možda zato što su svi lokalci tako ponosni na sebe, i tako ponosni na to što uspevaju da gledaju svoja posla. Sa vremena na vreme, neko od njih umre, oni malo plaču, pa mu organizuju memorijalni turnir u basketu. Kreteni. Rođena sam u septembru 1986. godine. Ne znam ko je moj tata, i baš me nešto ni ne zanima. Više ne, u svakom slučaju. Jedino vanbračno dete u gradu, tako me ovde zovu. Mama je vlasnik jednog malog restorana, čini mi se, oduvek. Moja nana je došla ovamo iz Srbije kada je imala 25 godina. Tamo, bila je udata za jednog ambasadora. Kada im brak nije upeo, pokupila je moju mamu, i polovinu svega što je imao. Njeno ime je Violeta, ali je svi zovu Vi. Nana je najbolja osoba na celom svetu. Pomalo stroga, ali pretpostavljam da je to u redu. Sama se izborila za sve što ima. Preuzela je na sebe da mene, kao i moju mamu, drži pod kontrolom. Ne kažem da me treba držati pod kontrolom, ali ipak. Nana to pripisuje našim balkanskim genima, ma šta to značilo. Uvek govori kako su žene sa Balkana previše svojeglave za svoje dobro. Kada razmislim o tome... Pa, ona bi to trebalo najbolje da zna, zar ne? Mada ne vidim da je išta loše proizašlo iz njene svojeglavosti.

5

Samo kaži ne Nikada mi nije ni palo na pamet da napustim ovu kuću, sve dok mama nije upoznala onog... Mog očuha, kako god da mu je ime. On je voli, znam to. Ali, nije moj otac, ali izgleda da on to zaboravlja. Neki ljudi bi možda rekli da sam hladna kao kamen, ali u tome je stvar, zar ne? Nikad ne pokazuj ono što stvarno osećaš. Kao što sam rekla, biću ovde da joj pomognem kada se beba rodi. Naterala me je da joj obećam to. A ja uvek održim svoja obećanja. Kada sam konačno spakovala torbe, iskrala sam se napolje da nađem neke kutije. Ovde je uvek sve isto, isti ljudi klimaju glavama u znak pozdrava kada me vide, uvek stoje na istom mestu, ponekad mi se čini kao da uvek i gledaju u istom pravcu. Trebalo je samo da neometano stignem do prodavnice i da kupim žvake i cigarete. Znam, znam, to je odvratno. Pokušavala sam da prestanem da pušim, ali jednostavno mi nije uspevalo. Ako ti se to ne sviđa, onda jednostavno okreni glavu na drugu stranu, i ne moraš me gledati. Potrebna mi je moja doza nikotina da preguram dan. Naravno da nisam mogla samo da prođem neopaženo u ovom prokletom gradu. Ova dvojica su uvek tu negde. I ne mogu da se suzdrže a da nešto ne dobace svakoj devojci koja prođe pred njih. Prevrnula sam očima kada sam videla njega. Već je spreman nešto da kaže. Samo ga pogledaj. On je kao naš Džoni Bravo. Samo se nadam da ne ide naokolo govoreći „Čoveče, kako sam lep!“ i sa ogledalom u ruci. Iako, ne mogu da budem sigurna u to, pokušavam da ga izbegnem kad god mogu. - Hej, Crvena! Šta ima? Baš kao što sam i rekla, ne mogu da se suzdrže. On ne može.

6

Samo kaži ne Džej - Čoveče. Tako mi je jebeno dosadno ovde! Hajde da radimo nešto! Ne znam ni zašto vičem na Kevina, kada je očigledno da me uopšte ne sluša. Nikada me ne sluša. Ali, ovoga puta, napokon, obraća pažnju na mene. - Šta hoćeš da radiš? - pita me uz uzdah. - Ne znam, ti imaš pamet, ja imam izgled, čoveče. Sve što znam je da mi je dosadno,nasmejao sam se. Ignorisao je moju šalu. - Džej, moram nešto da ti kažem. - Dobro... - To nije bilo ono čemu sam se nadao da ćemo raditi kada sam rekao da mi je dosadno. Da pričamo. - O čemu?- Uzdahnuo sam. Nije mu to promaklo. Pogledao me je postrance pre nego što je ponovo progovorio. - Odlazim u školu sledeće nedelje. - Ići ćeš ponovo u školu? Sada? Zar nisi malo star za to? Ovoga puta me je pogledao kao da sam ga uvredio. To je bila izneneđujuća stvar za videti, jer se Kevin nije lako vređao. Imamo po 24 godine, zašto bi se, kog đavola vraćao u školu? Imamo i relativno dobre poslove ovde, u fabrici, to je nešto kao porodični posao u gradu. Keš nije nešto naročito dobar, ali imamo dovoljno za ovako malo mesto. I imamo puno slobodnog vremena, što je još bitnije. - Moji baba i deda su nam ostavili nešto novca, i moji roditelji misle da je to najbolji način da se taj novac potroši. Dolaziću kući kad god mogu, u redu?

7

Samo kaži ne Čekaj, da li ovaj čovek, ovaj koji stoji pored mene, pokušava da me uteši? Koga je uopšte i briga što se on vraća u školu? Nismo vezani jedno za drugo pupčanom vrpcom ili nešto slično. Možda će mi dobro doći da budem malo odvojen od njega. Možda mogu da nađem neku devojku, malo se zabavim, možda i da se zaljubim, i ta sranja. - Dobro, čoveče, kako god. - Džej, biće sve u redu,- promumlao je. Pogledao sam ga. Lik jednostavno ne odustaje. Kevin je moj najbolji prijatelj još od osnovne škole. Nikada nismo proveli dan a da se ne vidimo. Biće čudno kada ne bude bio ovde, ali ću preživeti. Nisam beba. Koji je njemu đavo? - Zašto se ponašaš ovako?- pitao sam. - Kako? - Brate, neću umreti bez tebe! - Ne znam, možda sam samo tužan zato što moram da idem,- slegnuo je ramenima. - Kako god, imamo još celu nedelju, pa hajde da radimo nešto! - Dobro. Gde idemo?- Nasmejao sam se. Takvog najboljeg druga volim pored sebe. Poslušnog. - Idemo do prodavnice da kupimo neki sok i pljuge, a onda ćemo videti šta dalje. Kevin je klimnuo glavom u znak slaganja i krenuli smo. Uprkos opštem mišljenju ljudi u ovom gradu, Kevin i ja se ne drogiramo. Jedino što radimo jeste da popijemo po neko pivo, sa vremena na vreme. Dobro se provodimo i bez ikakve pomoći. A i volim da se razlikujem od drugih ljudi. Pa, ako se svi drogiraju, ja baš neću. Ni za milion godina.

8

Samo kaži ne Viđao sam već kako ljudi propadaju, padaju na dno, i nikada ne ustaju. Nije baš život koji bih poželeo. Uopšte. Nisam neki jebeni dobar dečko ili neko slično sranje, ali znam bolje od toga. Moja porodica je prilično normalna. Ili je bar bila, dok mi majka nije umrla, a otac me ostavio. Bili su na putu do njegovih roditelja. Mene su ostavili sa drugom bakom. Pa, kako je ispalo, sa mojom jedinom bakom, do kraja mog života. Mislim da nisam nikada ni sreo ženu koja je dala život mom ocu. U svakom slučaju, vozili su se ka njima, kada ih je udario kamion. Moja mama je poginula na licu mesta, a moj tata se izvukao bez ogrebotine. Imao sam 6 meseci. Jedino siroče u gardu. Tako me ovde zovu. Posle neseće, tata me je samo ostavio ovde i nikada se više nije vratio. Pa sam ostao sa bakom, i sada sam zauvek zaglavljen ovde. Samo se šalim. Ne bih mogao da je ostavim samu. A i odrastao sam ovde, našao posao, i ovaj grad je jednostavno moj dom. Ne želim da odem. Iako je prilično dosadno ovde. Većinu vremena, ne znam šta da radim sa sobom. Možda zato ne mogu da odolim, a da ne dobacim nešto svakoj devojci koja prođe pored mene. Kao, na primer, onoj. Vidiš li je? Upravo prolazi i ponaša se kao da poseduje ovaj grad. Mala bibliotekarka. Nikada ne obraća pažnju na mene i to me izluđuje. Ali, ponekad uspem da je iznerviram dovoljno, da počne da me psuje. To je jednostavno presmešno, zato što se uvek pravi tako fina. Svi i misle da je fina, ali ja znam bolje. Ona je divlja, samo treba da znaš da pritisneš pravo dugme. Veruj mi, a ovo je istina Božija, dobre devojke najbolje znaju kako da budu nevaljale, a ona je jedna od njih. Kada je zovem Crvena ili Riđa, totalno se pogubi. A ova devojka stvarno ima oštar jezik. Hoćeš da vidiš? - Hej, Crvena! Šta ima? Samo pogledaj tu facu, neprocenjivo.

9

Samo kaži ne Sara Da li veruješ da neko može da se zaljubi na prvi pogled? Ja ne verujem. Ali zato verujem da neko može da bude iziritiran na prvi pogled. Isuse. Mrzim ovog tipa. Uporno odbija da me zove mojim pravim imenom. Uvek mora da bude neka aluzija na moju kosu. Kao da ja ne znam koje je boje. To me stvarno nervira. Kosa je jedina stvar na meni koju ne podnosim. Pokušavala sam da je ofarbam, ali nikad nije uspelo. Posle par pranja, opet bude crvena. Ali, jebi ga, ako mu dozvolim da dopre do mene. Ispravila sam ramena i prišla im bliže. - Zdravo, Kevine,- rekla sam. - Zdravo, Sara. Kako si? - Dobro sam, hvala, kako si ti? - I ja sam dobro,- rekao je i iskreno mi se nasmešio. Sviđa mi se Kevin, uvek je fin prema meni. Ali opet, on je uvek fin prema svima. Za razliku od njegovog prijatelja. Pogledala sam u Džeja sa svom mrznjom koju sam bila u stanju da proizvedem. On mi se samo nacerio. To mi je bilo i više nego dovoljno. Svaki put kada ga vidim dobijem neverovatan poriv da mu otkinem glavu. Kako može da bude toliko iritantan? Možda ide na neke časove ili sedi budan noćima i radi na njegovom opakom planu koji se zove„Kako da iznerviraš deset ili više ljudi u toku samo jednog dana“. Prošla sam pored njih što sam pre mogla, vodeći računa da ne budem neprijatna prema Kevinu. Nije on kriv zato što je Džej kreten. Toliko puta ranije sam rekla sebi da mu neću dozvoliti da dopre do mene, ali on svaki put uspe da me iznervira. Nabavila sam sve po šta sam došla i uputila se kući. Imala sam puno posla. Ko bi rekao da imam toliko stvari? Ovo će biti dug dan. Sa jedne strane, tužna sam što idem, ali sa druge,

10

Samo kaži ne vreme je da krenem napred. Neke grozne stvari su mi se desile dok sam živela u ovoj kući. Volela bih da ih zaboravim što je pre moguće. Bila sam debelo dete. Ne mislim slatko, buckasto, simpatično dete koje stariji ljudi vole da gnajve i štipaju za obraze. Mislim debelo. Stvarno debelo. Sa crvenom kosom i pegama, moje detinjstvo je bilo pakao. Mama je želela da budem srećna, a biti debeo i srećan u njenoj knjizi je isto. Nije isto. Ne, gospodine. Deca umeju da budu okrutna, deca jesu okrutna. Uvek postoji ono jedno najokrutnije u svakom gradu. Za mene, to je bila Ajvi. Plava devojčica, sa gomilom podanika, čak tokom osnovne škole. Pa, pretpostavljam da je i Hitler imao podanike u tim godinama. Zvala me je Pegavo čudovište godinama. Kao i njeni mali, odvratni podanici. Jednog dana, imali smo možda oko deset godina, napala me je na igralištu. Gomila dece je bila iza nje i svi su vrištali: - Pegavo čudovište, Pegavo čudovište. - Ajvi se samo smejala, a sva druga deca su bila taaako srećna što će učiniti nju srećnom. Bila sam očajna, a ona je bila oduševljena time. To je mogao biti najgori dan u mom životu, i verovatno bi i bio, da se Emili nije pojavila. Poznavala sam je iz škole, ali nismo se družile. Sa mnom se niko nije družio iz straha od toga šta bi Ajvi rekla. - Hej, Ajvi!- povikala je destogodišnja Emili preko igrališta. Ajvi se okrenula ka njoj sa najslađim osmehom na licu. - Da? - Dođi ovamo na sekund, hoćeš li? - Zašto?- pitala je Ajvi sa istim izrazom na licu koji će ostati tu čak i petnaest godina kasnije. Onaj izraz koji govori: -Vi ste svi samo smešni, obični smrtnici, i trebalo bi da budete

počastvovani pažnjom koju sam odlučila da vam pružim.

11

Samo kaži ne Emili nije odgovorila. Samo je mirno nastavila da stoji na istom mestu i čeka Ajvi da joj priđe. Sa dramatičnim uzdahom, Ajvi je ostavila svoje podanike da završe ono što je započela sa mnom, i polako odšetala do Emili. Sad, zamisli jednu visoku devojčicu sa plavom kosom i kikicama, u roze odeći i sjajem za usne. Zamisli drugu, nisku devojčicu sa crnom kovrdžavom kosom, u iscepanom šorcu i prljavim licem. Emili je izgledala kao da je upravo ispuzala iz rudnika. Čak i iz daljine sam mogla da vidim koliko je Ajvi zgrožena Emilinim izgledom. Poznavala sam taj pogled kao svoj dlan. Isto tako je i u mene gledala. - Stvarno bih volela da je vi svi ostavite na miru,- rekla je Emili, dovoljno glasno da je čuju svi na igralištu. Ajvin osmeh se iste sekunde zaledio. - Oh, stvarno? Ti bi volela to, zar ne? - Da. Aha,- Emili je klimnula. - Ili šta? Sećam se da sam pomislila: - Ovo se neće završiti dobro. Sada je Emili bila ona sa opakim osmehom na licu. Bez reči, podigla je ruku punu blata i nabila je pravo u Ajvino lice. Sa drugom rukom ju je uhvatila za jednu kiku, kako bi se osigurala da Ajvi ne može da se pomeri. Bila sam impresionirana. Podanici su misteriozno nestali. - A sada,- Emili je opet rekla, jasno i glasno, - ja bih stvarno, stvarno, stvarno mnogo volela kada bi je vi svi ostavili na miru. Je li to u redu, što se tebe tiče, Ajvi? Između vrisaka, Ajvi je klimnula glavom. - Super. Hvala ti,- rekla je Emili ljubazno i pustila je. Sve što smo mogle da vidimo je Ajvina pozadina dok je bežala od Emili. - Hvala ti, - rekla sam, prilazeći joj.

12

Samo kaži ne - Ma, ne pominji to,- odgovorila je Emili, brišući blatnjavu ruku o pantalone. - Ja sam Emili,- rekla je, pružajući mi ruku. - Sara,- promucala sam, pokušavajući da budem kul, ali sve što sam stvarno želela je bilo da je izgrlim i izljubim svuda po tom blatnjavom licu. - Drago mi je,- nasmejala se kad je videla da sam prihvatila njenu prljavu ruku. Stajale smo tako, ne znajući šta dalje. Onda je ona progovorila. - Znaš,- rekla je i pogledala me kao da procenjuje da li sam uopšte vredna truda, pa slegnula ramenima, i nastavila. - Jednom davno, živela je jedna devojka sa pegama. Svi su joj se smejali, dok jednog dana, zgodni princ nije došao u njihovo kraljevstvo. Odmah se zaljubio u tu devojku. Kada su ga pitali zašto je izabrao baš nju, pored toliko drugih devojaka, rekao je da je to zato što je drugačija od svih ostalih, zbog njenih pegica. Od tada, svaka devojka u kraljevstvu je crtala pege po licu. Sve dok jednog dana nije počela da pada kiša. Sve lepotice su završile sa prljavim licem, osim devojke koja je imala prave pege. Udala se za princa i živeli su srećno do kraja života. - Hvala ti, Emili,- rekla sam opet, ne pronalazeći bolje reči. Samo se nasmejala. Tek godinama kasnije sam saznala da je izmislila tu priču. Ali, tog dana sam znala da sam pronašla najboljeg prijatelja za ceo život.

13

Samo kaži ne Džej - Zašto ne ostaviš tu jadnu devojku na miru?- Kevin me je pitao, čim nam je Crvena okrenula leđa. - Ne znam,- odgovorio sam iskreno. To je bila istina, ne znam zašto joj to radim. Nije baš da uživam kada me naziva drkadžijom, kretenom, ili kako god. Sviđa mi se kako se uvek iznervira kada god joj se obratim, to je tako neodoljivo. Niko ne reaguje na mene kao ona. I to mi se dopada. Možda je sve vreme bockam, zato što želim da se družim sa njom, a ne znam kako da joj se približim. Sećam se kada sam je video prvi put, ili sam bar mislio da je prvi put. Kevin i ja smo radili ono što radimo svaki dan, kada je izašla iz biblioteke. - Hej, ko je to?- pitao sam Kevina. - Sara,- rekao je. - Pa, baš ti hvala, Kev! Ko je, do đavola Sara? Bez obzira na to koliko puta da mu kažem, on jednostavno ne kapira da nisam u stanju da mu pročitam misli. - O, mislio sam da je poznaješ. Znaš, s obzirom da su tvoja baka i njena najbolje drugarice,- rekao je. - I prestani da vičeš na mene! - Dobro, izvini,- promumlao sam, nesvestan onoga što mi izlazi iz usta. To je Sara? Zar nije ona, kao...debela? Nisam mogao da se setim kada sam je poslednji put video. Možda pre par godina. Pogledao sam je malo pažljivije, aha, to je ona. Niko nema kosu kao ona. I, čoveče, stvarno je jebeno zgodna! Vilica mi je pala. - Da li je bila u školi ili tako nešto?- postavio sam još jedno pitanje. Kevin se sada okrenuo ka meni. 14

Samo kaži ne - Ne,- rekao je. A to je značilo, ne, nije bila u školi, i ne, nemoj to da radiš. Nisam obraćao pažnju na drugo ne. - Pa, kaži mi, moj dobri prijatelju, da li je još uvek sa onim kretenom Dinom?- Mali grad, svako zna tuđa posla. Taj Din je nešto posebno. Vukao ju je naokolo kao kuče. Devetnaestogodišnjak u to vreme, nije me moglo biti manje briga za neku tamo devojku koju sam nekada poznavao. Par puta sam čuo kako njena baka govori mojoj da bi trebalo da ga ostavi. Da li je konačno to uradila? - Ne,- Kevin je ponovio još jednom. Nasmešio sam se. Dobro za nju. - Konačno ga je šutnula? - Ne,- ponovio je, mršteći se. Da li postoji neka druga reč u Kevinovom vokabularu osim ne? Ne, ne, ne... - Kako to misliš, ne? - Pa, Džej, kada kažem ne, onda to obično znači ne,- moj drugar je počeo da gubi strpljenje sa mnom. A to je značilo da ću čuti celu priču, samo da bi mogao da me skine sa vrata. - Ostavio ju je, i smuvao se sa Ajvi. Nije joj čak ni rekao. Sama ih je videla. Šta se posle toga desilo, ne znam. Ali, izgleda mi kao da joj je bolje bez njega. - Kako dođavola znaš sve to? Koliko god da je bilo zabavno čuti sve ovo, nikada nisam gledao na Kevina kao na nekoga ko tračari. - Melisa mi je rekla. A sada me ostavi na miru,- rekao je. Da, Melisa, Kevinova sestra. Ona voli da tračari, Bog je blagoslovio.

15

Samo kaži ne - Okej, samo još jedna stvar, i prestaću da te gnjavim,- dodao sam brzo. - Pitaj, ako moraš...- Kevin je rekao, ali nije zvučao preterano srećno zbog toga. Možda je već znao šta ću ga pitati. U stvari, sigurno je znao, po izrazu na njegovom licu. - Pa, um... Ona je onda slobodna sada? - Da.- Konačno, nova reč! - Ali nemoj ni da se usudiš da pokušaš nešto sa njom. - Ha, ha... Baš smešno, izgleda kao da pokušavaš da mi kažeš šta da radim. - Ozbiljan sam, Džej. Samo... Nemoj. Ostavi je na miru.- Zatresao je glavom, mršteći se na mene. - Zašto dođavola ne? Ako budem hteo, uradiću to! Uradiću njoj nešto ili svašta je bilo ono što sam hteo da kažem. Ako budem hteo, ali neću. Kevin ne mora to da zna. - Kako god,- slegnuo je ramenima. - Ionako mislim da ni neće hteti da ima bilo šta sa tobom. Već je bila sa jednom budalom, a ako je pametna, izbegavaće drugu. I to je bilo to. Nisam imao odgovor na taj komentar. Ali jesam pokušavao da joj se približim. Kao što je Kevin rekao, pametna je. Nije želela još jednu budalu u životu, bar ne još. Ponekad mi stvarno ide na nerve. Kevin i ja se smo se upoznali kada smo imali otprilike oko pet godina. Kao jedino dete, iznenađujuće, nisam odrastao sam. To je bilo tako samo zahvaljujući Kevinu. Osećam se kao da je uvek bio pored mene. Zahvaljujući njemu, znam kako izgleda prava porodica. Ne kažem da baka nije moja prava porodica. Ali, Kevin je imao i mamu i tatu i sestru. Sve što sam ja imao je baka. Uz Kevinovu porodicu, nikada se nisam osećao zapostavljeno. Uvek su me zvali kod

16

Samo kaži ne njih za Božić, Uskrs i svaki rođendan u njihovoj kući. Osećao sam se skoro kao deo njihove porodice. Skoro. A sada, to je očiglednije nego ikad. Kevin odlazi, a dobri stari Džej ostaje ovde. Sam. Nije da nemam druge prijatelje osim njega. Imam. Ali Kevin... On je porodica. Uzdahnuo sam. Znao je da će mi nedostajati, zato je i pokušavao da me uteši.

17

Samo kaži ne Sara Kažu da sam arogantna, kažu da sam uobražena, kažu da mi je glava uvek u oblacima i da ne obraćam pažnju na svet oko sebe, zvali su me Bu Radli posle one glupave stvari koju sam izvela sa Dinom, ali stvar je u tome, što ja stvarno ne volim ljude. Uvek nađu neki način da te sjebu. Nisam bila jedna od onih koja mora da bude sa nekim, samo da ne bih bila sama. Ne biti sa nekim ima svoje razloge. Ne biti sa nekim je izbor. Uvek je bolje ne biti sa nekim, nego biti sa bilo kim. Bar sam bila takva dok nisam srela njega. Dina. Imala sam 17 godina kada je uskočio nepozvan u moj život. Odjednom, sa nijm, počela sam da se osećam kao da pripadam negde. U ovom gradu, u mojoj koži, u mom životu. Sve dok on nije postao moj život i rastrgnuo me na komade. Posle svih ovih godina, još uvek pokušavam da se pokupim. Nepotrebno je reći da ne uspevam, i to strašno. Din je bio moj prvi momak, momak. Bila sam iznenađena što je izabrao mene, s obzirom na to kako sam tada izgledala. Hej, možda jesam bila debela, ali sam ipak imala ogledalo u kući. Znala sam da izgledam grozno. Ali, sada, posle toliko godina, znam i da sam zasluživala bolje, bez obzira na to kako sam izgledala. Din je uvek pokušavao da bude neki kao kul momak u ovom našem gradu. Imao je par prijatelja i svi su oni izgledali mnogo bolje od njega, takođe, bio je srednje dete i njegovi roditelji mu nisu posvećivali dovoljno pažnje. To su neke stvari koje možeš da vidiš odmah. Pa, ne baš da vidiš, koliko moraš da ga slušaš kako kuka o tome sve vreme. Za neke druge stvari, moraš da kopaš malo dublje. (Prijateljski savet- nemoj.) Ljudi govore da žele unutrašnju lepotu. Možda i žele, ali samo ako je ta unutrašnja lepota upakovana u zgodno telo. Din nije bio drugačiji. Zvao me je svojom devojkom, ali sam

18

Samo kaži ne mu zapravo bila zamorče. Sve vreme dok smo bili zajedno, koristio me je samo da vidi koliko daleko može da ide. A da ti kažem, išao je prilično daleko. I zato što sam ja bila jedna glupa krava, dozvoljavala sam mu to. - Znaš, Sara,- pričao bi mi sa dosadom u glasu, - Ne znam zašto malo ne vežbaš. Mislim, nisi toliko ružna, i mogla bi da izgledaš prilično pristojno ako ofarbaš tu tvoju groznu crvenu kosu i izgubiš... Hm, ne znam, oko 10 kilograma? 20? Možeš ti to. Ja ću te čak i ostaviti na miru, na koliko god vremena želiš, i kada smršaš možemo ponovo da budemo zajedno. Onda bih ja pokušavala da ne jedem, ali sam se tešila hranom, i nisam uspevala. Jedina stvar na koju sam mogla da mislim, bila je, ako me ostavi, umreću. Patetično, znam. Posle nekog vremena bi mi rekao: - Volim te, moja mala buco, baš me briga kako izgledaš.- I ja bih onda zahvaljivala Bogu zato što mi je poslao ovog dobrog momka. Ali, većinu vremena je bilo ovako: - Uvek sam sanjao o tome da imam tako zgodnu devojku pored sebe, i da mi svako kaže „Vau, Din, kako dobru ribu imaš! Svaka čast.“ I, Sara, hajde da se ne lažemo, to nikada nećeš biti ti. Konstantno bih klimala glavom na svaku njegovu reč i bila sva patetična i očajna, sve vreme, sa jedne strane, a zahvalna što je ostao sa mnom sa druge. Sve dok nije našao dobru ribu i ostavio me bez ijedne reči. Nije mi čak ništa ni rekao, sama sam ih videla na gradskom trgu, kako se grle, ljube i šta god već rade ljudi koji su zaljubljeni. Srce mi je bilo slomljeno. Dobra riba je bila Ajvi, ako slučajno misliš da stvari nisu mogle ispasti gore. Pretpostavljam da, kada si dobra riba ne govoriš ne nikome i jednostavno odlaziš u krevet sa bilo kim kome se diže na tebe. Umesto da postanem sva slomljena i jadna, ja sam se naljutila. Čoveče, kako sam samo bila ljuta! Vrata moje kuće su bila zatvorena, vrata mog srca su bila zatvorena. Niko me nije čuo ni video tri meseca, osim Emili.

19

Samo kaži ne Ona je došla kod mene tog dana i našla me kako se krijem u ormanu. Najgore je bilo to što sam plakala. Kao neka jebena beba. Kada me je izvukla napolje i uverila se da se neću ubiti, Emili je iskoristila svoj učiteljski glas (čak i u 17 godina je znala ljudima da pokaže grubu ljubav kada im je to bilo potrebno), i rekla: - Okej, ovde neće biti nikakvih sladunjavih momenata iz filmova. Ali, ovo ću ti reći. Kada imaš dobro srce, pomažeš i više nego što treba, veruješ više nego što treba, daješ više nego što treba, voliš više nego što treba, i na kraju uvek izgleda kao da završiš povređena i više nego što treba. Tako da, nemoj. Nemoj više da imaš dobro srce. Podigni glavu visoko i pokaži mu ko si u stvari i koliko jaka možeš da budeš. Osvetićeš mu se tako što ćeš se praviti da te nije briga. Vratiće se on, kada mu dosadi ona drolja, a onda ćeš mu reći ne. Jer te tada više i neće zanimati. - Stvarno misliš da će mi se vratiti?- pitala sam cmizdravo. - Da,- odmah je odgovorila. Nije bilo nikakve sumnje u njenom glasu. - A ti ćeš mu reći

ne! - Hoću? - Hoćeš, obećavam ti. Nepotrebno je reći da nisam poverovala ni u jednu reč koja joj je izašla iz usta. Cela tri meseca, dok je trajao letnji raspust, nisam napustila kuću. Jedini ljudi koje sam pristajala da vidim bile su Emili i mama. I gubila sam na težini, što je bilo jako čudno, jer sam uvek jela na nervnoj bazi. Samo što, ovoga puta, nisam mogla ništa da stavim u usta. Na nekom nivou bilo je kao da sam se nadala da, ako uspem nekako da nestanem, moje srce više neće biti slomljeno, i bol zbog gubitka će nestati. Nije.

20

Samo kaži ne Ipak, jednog jutra, posle mnogo vremena, pogledala sam u ogledalo. I tamo je bila neka devojka i gledala je u mene. Izgledala je kao ja, ali je bila mršava. Trepnula sam. I ona je. Podigla sam ruku. I na moje iznenađenje, i ona je uradila isto. Nasmešila sam se i osetila radost po prvi put nakon toliko meseci. Odjednom, tog dana, osetila sam se spremnom da izađem napolje. I jesam. Nije bilo ptičica koje mi pevaju dobrodošlicu u moj novi život. Niti jednoroga sa dugama koje izleću iz njihovih guzica. Sve je bilo isto, spolja i iznutra. Osim jedne stvari. Din je napustio grad. Niko nije znao gde je, ni da li se vraća. Pa sam se pomirila sa sudbinom. Neće mi se vratiti. Ili sam bar tako mislila, sve do pre par dana. Bila sam na putu na posao. Din više nije okupirao moje misli sve vreme, kao ranije, ali noću, kada sam se osećala usamljeno, našao bi svoj put do mene. Sada sam osećala samo neki tup bol, a ne razarajuću tugu kada mislim na njega. U istom trenutku kada sam se uhvatila za kvaku, neko je pozvonio. Otvorila sam vrata bez razmišljanja. I eto njega. Gospodin Ja Hoću Dobru Ribu, ofucan kao mačak u februaru. Usta su mu se širom otvorila, kao i moja kada me je video. - Sara? Jebo te, super izgedaš! Suptilnost nikad nije bila jedna od njegovih vrlina. - Hm. Hvala,- rekla sam, osećajući potrebu da se smejem, plačem i povratim, sve u isto vreme. Buljio je u mene, kako mi se činilo, satima. - Šta hoćeš?- konačno sam upitala. Slegnuo je ramenima. Čudno kako je moj prvi poriv bio da ga napadnem, kao da nisam provela pet godina želeći da mi se vrati.

21

Samo kaži ne - Samo da te vidim,- promumlao je. Namrštila sam se na njega. Sa Dinom, nikada nije

Samo da te vidim, on nikada ne dolazi, osim ako mu nešto ne treba. Pa sam ga pitala ponovo. - Šta hoćeš? - Um, Sara, znaš... Napravio sam grešku... Um... Možemo li da uđemo unutra?- Vrpoljio se na tremu. - Ne bih rekla, - odgovorila sam. - Kaži šta hoćeš, imam neke stvari da završim.- Nije bilo šanse da mu stavim do znanja da sam čekala na ovaj trenutak sve ovo vreme. I tek tako, on se spustio na jedno koleno i izvadio prsten iz džepa. Htela sam da pobegnem, ali nisam mogla ni da mrdnem. Htela sam da kažem nešto, bilo šta, ali nisam nalazila reči. Možda imam srčani udar, molim te, Bože, daj da imam srčani udar, pomislila sam. Protumačio je moju ćutnju kao odobravanje da nastavi. Din se nakašljao i izrecitovao mi jebeni govor. - Sara, znaš šta osećam prema tebi. Možda nisam bio tako dobar u pokazivanju toga, ali ti znaš. I žeilm da provedem ostatak mog života sa tobom, i žeilm da me voliš onako kako samo ti umeš. Niko me nije voleo kao ti, mala. Sjebao sam stvari, ali ću ih popraviti. Znaš da hoću. - Gde si, jebo te, bio sve ove godine? - Oh, mala, Ajvi me je prevarila, ona je jebena kučka,- rekao je ustajući. - Morao sam da odem odavde i da probistrim glavu. Bio sam na Aljasci, radio sam. Pokušavao sam da te zaboravim, ali nisam mogao. I, šta kažeš? Da li kažeš da? Da vidimo... Da li kažem da? Iživljavao se nada mnom, dok sam još bila naivna devojčica. Onda me je ostavio, samo da bi mogao da bude sa najvećom droljom u gradu, istom onom koju sam mrzela još od svoje desete godine. Posle toga, ona ga je prevarila (pa, karma je kučka, ozbiljno) i on je pobegao na Aljasku, radeći tamo ko zna šta. Nije da je mene briga šta je on tamo radio. I sada se vratio i hoće da me oženi? Ne bih rekla. 22

Samo kaži ne - Nemam više 17 godina, Din. Ne možeš samo da odeš na Aljasku i da se vratiš pet godina kasnije i pitaš me da se udam za tebe. - Znam, ali možemo da budemo vereni dok ne razmisliš o tome, pa posle možemo da se venčamo. Uzmi koliko god vremena ti treba. Ćekaću te.Znaš da je to ono što želiš. - Ne,- rekla sam, iznenađena time koliko sigurno u sebe zvučim. Ali, kada je ta reč, samo ta jedna reč izašla iz mojih usta, znala sam da je istinita. Ne želim ovo, nisam želela njegov glupavi prsten, a sasvim sigurno nisam htela da se udam za njega. - Čekaj... Mislio sam da si pristala...- zbunjeno me je pogledao. - Ne,- ponovila sam, ovoga puta glasnije. Bio je povređen. Ili je možda bio razočaran što nije sve ispalo onako kako je on hteo. Ko zna. Ja? Ja sam definitivno bila razočarana. Sve ovo vreme sam se nadala da će se vratiti. Čekala sam ga da se vrati godinama. I kada se napokon to desilo, nisam ga više želela. Bilo je prekasno. Znači, ovako to izgleda? Kada dobiješ ono što želiš? Kada konačno dobiješ odgovor na ono pitanje šta ako? Ljudi govore da je bolje da znaš i budeš razočaran, nego da ne znaš, a da se uvek pitaš. To je sranje. Misliš da je činjenica što sam dobila moj odgovor bila oslobađajuća? Da je to bio jedan od onih trenutaka u životu kada napokon dobiješ, šta god da je trebalo da dobiješ? Jedna od onih situacija kada pronađeš poslednji deo slagalice i svaka prokleta stvar u tvom životu legne na svoje mesto? Ne, bilo je grozno, bilo je razočaravajuće. Zato što, u tom trenutku, znala sam, ne postoji više ništa što mogu da izgubim. Ili želim. Bila sam slobodna. I bila sam sama. Nisam imala više čemu da se nadam.

23

Samo kaži ne

24

Samo kaži ne Džej

Ne sećam se mnogo mog detinjstva. Možda samo nekih bljesaka koji mi dolaze u svest baš pre nego što se ujutru probudim ili pre nego što zaspim. Sećam se da je baka puno plakala, ali da nisam mogao da razumem zašto. Naravno, sada znam, plakala je zato što je izgubila svoje jedino dete, i možda zato što je zaglavila sa mnom. Sa malim mršavim, plavokosim dečakom, bez igde ikoga na celom svetu. Osim nje. Baka je bila moj jedini roditelj, moja mama, moj tata, moj najbolji prijatelj. Ona se najbolje brinula o meni. Sa njenim mužem, koji je bio mrtav već petnaest godina i sa ćerkom koja je bila mrtva par meseci, ipak me je uzela. Kada me niko drugi nije želeo, ona je bila tu. U našoj kući ne postoji ni jedna naznaka da je moj otac ikada postojao. Do današnjeg dana, nemam pojma kako on izgleda. Nema nikakvih slika, nema nikavih dokaza o njemu. Što se bake tiče, siguran sam da će se do kraja života ponašati kao da ga nikada nije ni upoznala. Ja sam došao na ovaj svet nekim čudom, ako neko pita nju. Ne da bi se neko usudio da je pita. Baka može da bude veoma zastrašujuća žena. Veruj mi, znam to. - Ne želim da pričam o čoveku koji ostavlja svoje jedino dete, ne želim da pričam o čoveku koji nema muda,- rekla bi. A posle toga: - Slušaj me, dečko, slušaj me dobro. Ti nemaš čega da se stidiš. To nije bila tvoja krivica. Već njegova. I uvek će biti njegova. To ide na njegovu dušu. Ti nisi ništa loše uradio.- Klimao bih glavom na njene reči, ali posle nekog vremena bih morao da pitam. - Bako, ali šta ako dođe po mene? - Oh, dušo,- rekla bi, grleći me jako, - neće doći po tebe. Ali, ako bude došao, reći ću mu da ode pravo u pakao, zato što, ja ne dam mog malog dečka nikome. Čuješ li me?

25

Samo kaži ne To mi je bilo dovoljno. Znala je kako da me smiri, zato što, dozvoli da ti objasnim, kada si siroče, to izgleda kao da sva krivica ovoga sveta počiva na tvojim ramenima. Osećaš krivicu zato što si preživeo, osećaš krivicu zato što nemaš pravu porodicu, a onda te je sramota zato što to osećaš. I posle toga počneš da radiš neke stvari koje ne bi normalno radio, pokušavaš da odrasteš što pre. A moje odrastanje je imalo puno veze sa mestom u kome sam odrastao. Ovaj grad je čudno mesto za život. Zamisli rupu koje je okružena šumom. Gde god da pogledaš- zeleno. Nije tako loše, kažeš? Pa, da ti ja kažem nešto. Kada si okružen mestima koje možeš da iskoristiš da nešto sakriješ, teško je odoleti. Ovaj grad je blagoslov za dilere droge. Ovde, možeš da kupiš drogu na trafici. Na jebenoj trafici, kunem se. Dok je većina mojih vršnjaka bila zainteresovana da isproba neke nove stvari, i tu mislim na travu, spid i gomilu drugih stvari, ja sam hteo da budem drugačiji. I iskreno, bio sam i malo uplašen. Kao što sam već rekao, video sam šta to sranje može da napravi od čoveka. Nije baš zabavan način za umiranje. Tako da sam pronašao sebi drugačiju zanimaciju, seks. Što i nije bilo tako teško, jer je većina devojaka smatrala da dobro izgledam, da sam sladak, zgodan ili šta god. Imao sam oko 15 godina kada sam prvi put imao seks. Sa devojkom koja se zove Helen, što je njeno pravo ime, Mrva, što je njen nadimak, i drolja, što je... Pa, njen hobi. Mrva me je jurila oko šest meseci ili tako nešto i meni je to bilo prilično čudno, zato što nisam imao pojma ni o čemu u to vreme. A ni činjenica da je starija od mene tri godine i već ima dete, sa nekim bezveznim likom koji je pobegao od nje čim je čuo da reč trudna izlazi iz njenih usta, mi nije mnogo pomogla. Nisam imao nikakve šanse. U svakom slučaju, kao petnaestogodišnjak, napaljen do bola, dozvolio sam joj da me uhvati. I ona me je naučila da jebem. Mrva je bila moja učiteljica, da se tako izrazim, ali nikada, nikada nisam imao nikakva osećanja za nju. Viđam se sa njom već skoro deset godina, i znam da je zaljubljena u mene, ali ja jednostavno ne mogu. Nije mi čak ni privlačna.

26

Samo kaži ne Totalno je opsednuta društvenim mrežama, a to me je uvek izluđivalo. Ali, ono što mi najviše smeta je zanemarivanje njene ćerke. Dobro, mala ima šta da jede i da obuče, ali nema tu ljubavi. Mrva bi me prošvercovala u svoju sobu i imala seks sa mnom cele noći, dok devojčica plače u drugoj sobi. Tek kada bi ona bila zadovoljna, mala bi došla na red. Dok sam bio mlađi, nisam baš obraćao puno pažnje na to, jedina stvar koja mi je bila važna je koliko dugo mogu da izdržim i koliko će puta ona vrisnuti moje ime u toku noći, znaš već... Ali, sada... Ponekad se uhvatim kako razmišljam o tome koliko mrzim Mrvu, i koliko mi je žao male. Zato je izbegavam. Ali, istina je, da mi baš nešto i ne ide. Zna kako da me namami, zna kako da mi se približi, a ja joj to dozvoljavam. Može se reći da prodajem dušu đavolu samo zarad malo seksa.

27

Samo kaži ne Sara Emili je svratila do mene kako bi mi pomogla da prebacim stvari iz mamine kuće. I htela je da vidi kuću koju sam iznajmila. Udaljena je oko petnaest minuta od stare kuće, pa tako neću biti daleko od mame kada se porodi. Već je opremljena sa nameštajem, tako da treba da prenesem samo moju odeću, posteljnu i sudove. Emili je otišla iz roditeljske kuće istog dana kada je napunila osamnaest godina. Posle toga je otišla na fakultet, i vratila se ovamo čim je diplomirala. Sada, radi u školi, predaje drugom razredu. Živi malo izvan grada, ali ima kola, tako da se viđamo skoro svakodnevno. - Znači, konačno si odlučila da se isleiš iz majčine kuće. Bilo je i vreme, zar ne?- pitala je dok sam otključavala vrata. - Aha, i to baš na vreme,- rekla sam. - Što? Je li ti onaj, kako god da mu je ime, uradio nešto?- Mrzela je mog očuha skoro koliko i ja. Dobro, ne mislim da smo ga stvarno toliko mrzele. On je samo jedna mnogo iritantna osoba, koja pokušava da bude kul, i koja previše govori „Super“. Stvarno želim da mama bude srećna. Ali, on je preveliki davež. Pokušava da bude drugar sa mnom, i takve stvari. - Ma jok... Mama je trudna.- Saopšila sam vest mojoj drugarici. - Šta? Ana je trudna? Kako se dođavola to desilo?- Kiselo sam se nasmešila. - Isto to pitanje sam joj i ja postavila kada sam čula novost. Samo nemoj nju to pitati, dobićeš lekciju o seksu. - Ha, ha, nema šanse.- Emili se smejala. Pokušavala sam da joj je pridružim, ali mi ništa nije bilo smešno. - Oh, Sara, hajde, bar ćeš imati malog brata ili sestru, znaš kako si uvek kukala što si jedinica.- Baš utešan razgovor. 28

Samo kaži ne - Da, htela sam brata ili sestru kada sam imala 12 godina, ne sada. - Ne možeš ništa da promeniš.- Bila je u pravu. Navodno, Emili je uvek u pravu. I nikada ti ne dozvoljava da to zaboraviš. Kada smo ušle unutra, Emili je zviznula. Da, ovo će biti moj novi dom. Kuća je vlasništvo mog šefa, G. Brauna. On je već i previše dobar prema meni. Kada je čuo da neću ići na fakultet, mama ga je pitala da li ima neki posao za mene. Dao mi je posao u biblioteci istog trenutka. Takođe, plaća mi i više nego što bibliotekar u malom gradu treba da zarađuje. I sada mi je iznajmio ovu divnu kuću, za mnogo manje novca nego što zaista vredi. Ne znam kako ću mu se ikada odužiti. Sa desne strane je velika dnevna soba, sa kaučem i dve mekane fotelje. Veliki prozor ukrašava ceo zid, i okrenut je ka ulici. Ako pogledaš sa desne strane, naći ćeš predivnu kuhinju. Stepenice vode na sprat, ka kupatilu i dve spavaće sobe. Ovo je previše za mene, ali nisam u prilici da biram. Na kraju krajeva, bar nisam više kod kuće, a to je samo po sebi blagoslov. Emili mi je pomogla da se raspakujem, pa sam otišla da vidim nanu. - Zdravo, dušo, kako si?- Nana je ustala da me pozdravi, čim sam ušla. - Ćao, molim te, sedi.- Sagla sam se da je poljubim u obraz. - Šta radiš?- pitala sam. - Ništa posebno, samo starim.- Obožavam moju nanu, i dolazim da je posetim najmanje tri puta nedeljno. Obično popijemo kafu, malo popričamo, pomognem joj oko kuće ako joj nešto treba. Uradila bih bilo šta za nju. - Da li ti treba pomoć oko nečega?- Ni sa čim oko kuće, ali treba mi jedna usluga od tebe, ako ti nije teško. 29

Samo kaži ne - Naravno da nije. Šta ti treba? - Pitala sam se da li bi mogla da odeš do Karolin i odneseš joj ovaj čaj. Nešto joj nije dobro, a ja mislim da će joj ovo pomoći.- Dala mi je kesu sa nekim travama. Uzela sam je u ruke. - Okej,- rekla sam, ali je bilo sve samo ne okej. Karolin je nanina najbolja drugarica, ona je jedna veoma fina stara baka, i volim je, ali je takođe i Džejsonova baka. Da, da, baš njegova baka. Zašto sam ja ta koja mora da radi ovo? Zašto on nije došao ovamo da uzme glupi čaj za njegovu baku? Durila sam se celim putem do njihove kuće. Nadam se da on nije tamo. Pozvonila sam, i on mi je otvorio vrata. Naravno da je bio kod kuće. Bio je iznenađen što me vidi. - Um... Ćao, moja nana je poslala ovaj čaj za Karolin.- rekla sam posle duge tišine, dok je on buljio u mene kao da sam duh, i predala mu kesu. Uzeo ju je i taman kada sam se okrenula da odjebem odatle, njegova baka je progovorila iz dnevne sobe. - Džejson? Ko je to? - Viina unuka, donela je neki čaj za tebe. - Pa, dečko, zar nećeš da je pozoveš unutra? Znam da sam te bolje vaspitala. Okrenuo se ka meni. - Hoćeš li da uđeš?- rekao je sa ljigavim osmehom. - Ne,- prebrzo sam rekla. - O, Crvena, hajde uđi.

30

Samo kaži ne - Ne, hvala,- ponovila sam. - Izazivam te. - Dobro.- Gurnula sam ga da bih mogla da uđem unutra. On baš voli da okupira moj lični prostor, i to me užasno nervira. Uvek mi stoji preblizu. Karolin je ležala u dnevnoj sobi na sofi. - Sara, dušo, dođi ovamo da te vidim.- Prišla sam joj, a Džej je bio odmah iza mene. - Dobar dan, Karolin, kako ste? - Staro.- Odgovorila je, baš kao i nana ranije. Pogledala je u Džeja. - Džejsone, hoćeš li da nam napraviš malo kafe? Pogledao je u mene, čekajući da kažem ne. Ali, ja sam klimnula. Izazvao me je, zar ne? - Baš bi mi prijala kafa, Džejsone, hvala.- Još uvek se smešio. - Odlično.- Karolin je pljesnula rukama. - Pomozi mi da ustanem.- Naredila mu je. Istog momenta je izbrisao taj glupi smešak sa lica i prišao da joj pomogne. Nisam mogla da poverujem rođenim očima, bio je tako pažljiv sa njom. Tako nežan, nisam imala pojma da može da bude tako... Pa, normalan. Pogledala sam ga, pažljivije nego ikad ranije. Priznajem, zgodan je, sa tom plavom kosom i smeđim očima i dugim trepavicama. Nikada mi duga kosa na muškarcu nije bila privlačna, ali Džej... On ne bi bio Džej bez njegove duge kose. I visok je, i zgodan. Spustila sam pogled na njegove ruke. Ne znam zašto, ali kada vidim lepe ruke na nekom tipu, totalno odlepim. Sad, ne kažem da sam odlepila na njegove ruke. Nije me briga za njegove ruke, ni kosu, ni oči, iako su divne. Divne? Jebo te, šta nije u redu sa mnom? Ja mrzim ovog tipa. On je odvratan. Pa, jeste. Bar većinu vremena. Sa njegovom bakom je totalno drugačija osoba. Ovo je super, sada samo smišljam izgovore da ga ne mrzim. Moram da odem odavde, što pre.

31

Samo kaži ne

32

Samo kaži ne Kada je Džej završio sa pomaganjem baki, okrenuo se ka meni. Srce je počelo brže da mi udara kada me je pogledao pravo u oči. - Šećer ili mleko? - Ha?- stvarno zvučim retardirano. - Šećer ili mleko?- pitao me je ponovo, pokušavajući da se ne nasmeje. - Oh... Um... Oba,- rekla sam ispod glasa. Tiho se zakikotao. Kreten. - Zašto se smeješ?- pitala sam. Nisam mogla da se suzdržim, iako je Kerolin bila tamo i slušala svaku našu reč. - Ni zbog čega,- rekao je i otišao u kuhinju. - On je dobar dečko.- Karolin je iznenada progovorila. Nisam znala šta da joj odgovorim, zato što, po mom mišljenju to je bila najmanje tačna stvar koju sam čula u životu, pa sam samo klimnula. - Ako mu daš malo vremna, prirašće ti za srce, Sara. - Okej...- rekla sam, iako je to zvučalo više kao pitanje. Karolin se nasmešila. - Dušo, mislim da mu se dopadaš.- Šta, koji kurac? Otkud je sad to došlo? Džejson nam se pridružio, donoseći kafu, pa nisam morala da odgovorim na to. Svaki čas bi pitao Karolin da li joj je nešto treba i da li se oseća dobro. Ovo je odjednom postala dobrodošla pauza za kafu za mene, iako sam pokušavala da blokiram ono što mi je Karolin rekla.

33

Samo kaži ne Nismo režali jedno na drugo, niti govorili jedno drugome ružne stvari, pa sam bila voljna da mu pružim drugu šansu. Možda čak i da ga izvučem iz one kutije u mom umu u koju sam ga strpala, one sa nalepnicom kreten na njoj. Iznenađujuće, dobro sam se provodila sa njima. A onda je došlo vreme da idem. Ispratio me je do vrata. Čak ih je i otvorio za mene. Bila sam impresionirana. I onda je on, naravno, morao da progovori. - Hvala što si svratila, Crvena. - Naravno,- rekla sam sa velikim, glupavim osmehom na licu. - Ooo, Crvena, pogledaj se, sva si se zagrejala za mene... Hoćeš li sada da mi napišeš ljubavno pismo? - Šta? - Ma, hajde, Crvena, znaš da ti se sada sviđam. Hoćeš da ti budem dečko, ha? Hoćeš da me poljubiš i udaš se za mene? Jesam li u pravu? I.... Vratio se. Kreten u svom svom sjaju. Osetila sam kako mi obrazi crvene. - Odjebi, Džej,- rekla sam tiho da me Karolin ne bi čula. Kada je počeo glasno da se smeje, još više sam pocrvenela. - I eto je Crvena koju poznajem i volim! - Odjebi,- ponovila sam, nesposobna da smislim nešto drugo, bilo šta da mu kažem. - Vidimo se, Crvena,- rekao je i zatvorio vrata iza mene. Jebi ga! Jebi ga! Jebi ga!

34

Samo kaži ne Džej Ozbiljno, postaje mi pomalo dosadno sa Mrvom. Viđamo se skoro deset godina, i počinje da mi baš ide na živce. Baš juče me je pitala kada planiram da je oženim. Šta koji kurac? To je bilo najčudnije pitanje koje sam čuo u životu. I sada, moram da smislim kako da je se otarasim. Na šta li sam samo mislio? Zašto moj život uvek mora da bude tako komplikovan? Možda zato što se petljam sa njom već skoro celu deceniju. Možda zato što je trebalo da pobegnem od nje iste sekunde kada sam shvatio koliko je jadna kao majka. Da je oženim? Aha, važi. Inače, pričao bih o ovome sa Kevinom, ali je on otišao u školu i neće biti kod kuće još celu nedelju, dok ne dođe u posetu. (To je glupo, zar ne? Mislim, dolaziš u posetu, kome tačno? Svojim roditeljima? Koji žive u tvojoj kući? To je još uvek tvoja kuća, zar nije? Ili, možda, kada odeš u školu, onda više ne živiš tu? Ja bih rekao da dolazim kući za vikend, ali ko pita mene?) Iako, znam šta bi mi rekao. Istu stvar koju mi govori već godinama. - Samo odšetaj od nje, Džej. Ta ti je zmija.- Verovatno je u pravu, ali šta bi trebalo drugo da radim, sada kada on nije ovde? Nemam apsolutno nikakvu drugu zanimaciju. Ili možda imam? Crvena je upravo otišla iz moje kuće. I bila je u pravu sve vreme, stvarno sam kreten. Zašto ne mogu da se ponašam normalno pored nje? Volim njena bezobrazna usta, ali stvarno sam preterao. Kao da uvek zaboravljam da ona nije jedna od onih devojaka. Može ona da ti odbrusi, to sigurno, ali duboko u sebi, ona je fina devojka. Ljubazna, to je prava reč koja bi je opisala. Mrva bi mi pokidala odeću da sam tako nešto rekao njoj. Baš tamo, na licu mesta. Ali Crvena... Ona je pocrvenela. Ne mogu da se setim kada sam poslednji put video devojku kako crveni. Želeo sam da mi bude prijatelj.

35

Samo kaži ne Tako je slatka sa njenim pegicama, i crvenom kosom. I pametna je, takođe. Ima lep osmeh, ali iz nekog razloga, uvek krije svoje telo. Crvena je bila zgodnija od većine devojaka u ovom gradu, ali je nikada nećeš videti u helankama ili u miniću, ili bilo čemu drugome što može da ti pokaže šta se nalazi ispod njene odeće. A bio sam siguran, da se tamo nalazi nešto lepo. Iz nekog razloga, nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome. Baka je oduševljena njom. Nije da ja tražim njeno odobrenje. Samo bi bilo lepo da joj se konačno dopadne neko od mojih prijatelja. Osim Kevina, naravno. Baka voli Kevina skoro koliko voli i mene. Možda Crvena može da ima dobar uticaj na mene. Mogu da budem pristojan dovoljno dugo dok je ne nateram da me zavoli. Već misli da sam đubre, pa šta mogu da uradim da to pogoršam? Ama baš ništa.

36

Samo kaži ne Sara Otkad sam se preselila, nisam baš puno izlazila, niti se viđala sa Emili, kad sam već kod toga. Pa, kada me je pozvala da izađemo, treći put te nedelje, nije bilo šanse da bi prihvatila moje odbijanje, čak i da sam pokušala da kažem ne. Bila sam prilično zauzeta dovođenjem nove kuće u red, praveći mesta za moje stvari i namešajući sve kako meni odgovara. Počela ja da viče na mene preko telefona. - Hajde, Sara, to je samo jedno veče! Petak je, a i ti nemaš 50 godina! - Ali, imam toliko stvari da završim,- zacvilela sam. - Završićeš ih sutra, ja ću ti pomoći.- Nije bilo svrhe raspravljati se. Kada Emili nešto odluči, to je gotova stvar. - Dobro,- popustila sam i pobrinula se da čuje moje nezadovoljstvo. - Super! Pokupiću te za jedan sat!- Uzdahnula sam i prekinula vezu. Dala mi je taman dovoljno vremena da se istuširam i obučem, a ni malo vremena da je ponovo nazovem i pokušam da se izvučem. Kada je Emili parkirala svoj auto ispred moje kuće, bila sam spremna. Bio mi je dovoljan samo jedan pogled na nju da shvatim da je spremna za lov večeras. Trebalo je da znam. Obično me ostavlja na miru kada mi se ne izlazi, ali je ovoga puta toliko insistirala da sam bila iznenađena kako mi je to promaklo. U svakom slučaju, sada je prekasno. Ako sreća bude na mojoj strani večeras, Emili će se posrećiti i ja ću biti kod kuće za par sati. Oh, divnog li maštanja.

37

Samo kaži ne - Hajde da se pokidamo!- povikala je i spustila ključeve od kola u torbu. O, ne planira da vozi kući večeras, pokidaćemo se, i te kako. U srednjoj školi, Emili i ja smo stalno izlazile. Vremenom, meni je to dosadilo, ali ne i njoj. Možda zato što se ona napija sa namerom. A njena namera je obično da se smuva sa nekim, što obično i uradi. Meni to više nije zanimljivo, ali ona odbija da odustane od mene. Tu je jedan klub, koji se, oh, tako originalno zove Klub, koji obično posećujemo. To je naše mesto, uvek je bilo. Ali, kako smo starije, ljudi koji dolaze tamo su se promenili. Odjednom, svi koji su bili unutra su mlađi od nas. Emili se veoma uznemirila. - Pa, ovo je čisto sranje, čoveče! Gledaj samo ovu decu! Šta, do đavola, sada ja treba da radim?!- Počela je da viče istog trenutka kada smo ušle unutra. - Hajde da uzmemo piće, okej? Možda će stvari postati bolje kasnije.- Pokušala sam da je utešim. Nije mi trebalo mnogo, zato što Emili voli da pije. A kada sam sa njom, ja... Pa postanem ista takva. Probile smo se kroz gužvu do šanka i naručile pića. Pivo za Emili, votka za mene. Čudna stvar u vezi mene- stvarno mrzim ženskasta pića. Ne volim vino, pivo, vermut, ali zato obožavam votku. Emili je uključila svoj rengenski vid. Razočarenje je preletelo preko njenog lica. - Nema frajera ovde, Sara! Čak ni jednog! Jesmo li previše stare za ovo? - Ne. Nismo stare,- rekla sam, posle treće vodke, postala sam malo glasnija. - Oni su samo previše mladi.-

Znam, to što govorim nema nikakvog smisla. Emili to nije smetalo,

štaviše, Emili nije smetalo više ništa. Stvarno se pokidala, pijući kao ludak, sva frustrirana zbog činjenice da nema nikavih frajera u bilizini.

38

Samo kaži ne - Hej, Sara, gledaj! Eno ga Kevin! I Džejson.- Počela je da ciči kao da su joj oni najbolji prijatelji na celom svetu. Čak i sa mojim alkoholisanim stanjem uma, bila sam iznervirana kada sam videla Džejsona. - Hajdemo do njih da ih pozdravimo.- Emili me je povukla za ruku i počela da hoda prema njima. - Ali, ja neću da idem tamo...- pokušala sam da se pobunim, ali me nije čula. Ili se možda pravila da me ne čuje. Odvukla me je do njihovog stola i počela da priča sa Kevinom, potpuno me ignorišući. E, pa, ovo je baš super. Sada moram da stojim ovde kao treći točak. I, ne, ne zanima me to što Džej stoji pored njih, baš kao i ja. Samo smo klimnuli jedno drugome u znak pozdrava. Videla sam da ni on nije baš presrećan što me vidi. Nisam imala ništa pametnije da radim, pa sam nastavila da pijem. Ja sam srećan pijanac, svi su mi najbolji prijatelji kada se dovoljno naroljam. Čini mi se kao da je Džej znao to, zato što mi se približio i počeo da priča sa mnom. - Ćao, Crvena,- pažljivo je rekao. Pogledala sam ga i slegnula ramenima. Mogu da budem fina prema njemu. Trebalo bi da budem fina prema njemu, da mu pokažem kako sam bolja osoba nego on. - Ćao, Džej. Kako si večeras?- Izgledao je iznenađeno. Kladim se da nije očekivao da mu odgovorim. Ili da ne počnem da ga psujem iste sekunde kada progovori. - Dobro sam, dobro sam,- rekao je, još uvek me gledajući kao da sam luda. - Kako si ti? - I ja sam dobro,- rekla sam, ovo je fino, pomislila sam. Onda se on ućutao i samo nastavio da bulji u mene. Čudno. Počela sam da se vrpoljim i gledam naokolo. Zašto, kog đavola, tako bulji u mene? Otvorila sam usta da ga to pitam, kada mi je prišao neki momak.

39

Samo kaži ne - Zdravo, lepotice! Mogu li da ti kupim piće?- Hvala Bogu što se ovaj pojavio. Bez izvinjenja, okrenula sam Džeju leđa i počela da razgovaram sa mojim novim prijateljem. Zvao se Kolin, i bio je prilično fin prema meni. Ostavila sam Džeja i prosto odšetala sa Kolinom za drugi sto. Nas dvoje smo proveli ugodno vreme ćaskajući i smejući se. Bio je u gradu sa prijateljima za vikend. Što smo više pričali, to smo više i pili, i počela sam da se osećam pomalo maglovito. Ali, moj novi prijatelj je imao drugačije planove. Pokušala sam da se izvinim i izađem malo na svež vazduh, ali nije hteo da me pusti da prođem. - Gde ideš, lepotice? - Treba mi malo svežeg vazduha,- rekla sam i pokušala da ga odgurnem da bih mogla da izađem napolje. Nije se ni mrdnuo. Pogledala sam naokolo, pokušavajući da nađem Emili, i videla je kako se ljubi sa Kevinom. Šta, kog đavola? Bila sam toliko zatečena, da nisam ni shvatila da nemam gde da pobegnem. Kolin me je gurnuo uz hladan zid, i naslonio se celom težinom na mene, pokušavajući da me poljubi. - Poljubi me, Sara, i onda možeš da izađeš napolje,- pijano mi je rekao. - Ne,- jadno sam protestvovala. Nije ni čuo šta sam rekla. I tek tako, moj novi prijatelj više nije bio tako fin. U stvari, bio je veliki siledžija. Zbog ovoga ne volim ljude. Još jednom, pokušala sam da ga odgurnem, ali je bio prejak. Kolin me je zgrabio za ramena kako bi se osigurao da ne mogu da mrdnem. I baš kada sam bila sigurna da će ova pijana guzica početi da balavi svuda po meni, nečija pesnica je proletela kroz vazduh i udarila ga pravo u lice. Ista ta ruka je zgrabila moju, i počela da me vuče ka izlazu. Poslednja stvar koju sam videla bio je Kolin koji pada na pod i Emili i Kevin, koji su se još uvek ljubili.

40

Samo kaži ne Nekako, našla sam se napolju i na sigurnom, još uvek sa tom rukom u mojoj. Hoćeš da znaš čija je to bila ruka? Spremi se. Bila je Džejsonova. Počela sam tako jako da se smejem, da sam se srušila na trotoar. Džej Crvena me je samo ostavila i odšetala sa nekim tipom koji se pojavio niotkuda. Hteo sam da odem kući, ali mi se nije sviđala njegova faca, pa sam odlučio da ostanem još malo. Kevinu se posrećilo sa Emili, pa je on bio okej. Posle nekog vremena, znao sam da sam bio u pravu. Taj jebeni kreten je počeo da gura Crvenu uza zid. Njoj se to očigledno nije sviđalo, ali sam video da njega nije bilo briga. Kada je postalo očigledno da nema nameru da je pusti, morao sam da se umešam. Nisam hteo da ga udarim u lice, ali Crvena je izgledala tako uplašeno, i nisam mogao da se zaustavim. Kada je pao dole, a pobrinuo sam se da i ostane dole, zgrabio sam Crvenu za ruku i povukao je napolje. Uopšte nije protestvovala i dozvolila mi je da je vodim. Kada smo izašli napolje, Crvena me je samo pogledala i počela da se smeje. Toliko se smejala, da je na kraju pala. Pružio sam joj ruku, da joj pomognem da ustane, a ona je onda rekla: - Pa, zar nije to Džej? Moj jebeni princ na belom konju! - Jesi li dobro?- pitao sam. - Jebeno sam super. - Dobro- rekao sam. - Ne moraš da budeš tolika kučka sve vreme. - Šta hoćeš od mene, Džejsone?- pitala je. Nisam bio baš siguran na šta misli. Pa sam rekao prvu stvar koja mi je prošla kroz glavu.

41

Samo kaži ne - Jednostavno hvala bi bilo dovoljno.- Prevrnula je očima i ustala sa trotoara. - Hvala ti što si odbranio moju čast. - Nema na čemu,- nasmejao sam se. - Hajde, otpratiću te kući. - Znam gde živim, znaš? Ne treba mi jebeni telohranitelj.- Pa, ova me izluđuje. - Okej, ali ipak ću te ispratiti kući, pijana si, a nisi baš dobra kad si pijana. Ne želim da upadneš u neku tuču na putu.- Podigla je ruke u vazduh i konačno odustala. - Dobro!- povikala je i ponovo počela da se smeje. - Šta je tako smešno? - Nisam loša kad sam pijana, baš naprotiv, uvek sam bila srećan pijanac. Ti nemaš pojma o čemu pričaš. - Samo kažem ono što vidim, Crvena.- Odjednom, sva se uozbiljila. - Ne, ali jesam... Vesela kad pijem, mislim. Samo... To si ti. Reagovala sam tako zbog tebe- priznala je. - Zašto?- Sada sam radoznao. - Ne znam. Mislim da je zbog toga što me nerviraš.- Znao sam da misli na ono što se desilo kada je bila u mojoj kući pre neki dan. - Baš ti hvala.- Napravio sam povređenu facu, i ona se opet nasmejala. - Ne, hvala tebi Džej. Ozbiljno. Hvala ti. - Nema na čemu, Crvena.

42

Samo kaži ne Usporili smo ispred jedne kuće. - Ovde sam ja,- rekla je. - Ovde živiš?- Klimnula je. - Od kad? - Tek sam se doselila, pre par dana. Hoćeš li da uđeš unutra na kafu?- Izgledala je više iznenađena tim pitanjem od mene. - Važi,- rekao sam. - Očajnički ti je potrebana jedna.- Mislio sam da će početi da viče na mene, ali se samo nasmejala i rekla: - Aha, ili možda tri. Mislim da mi se sviđa ova Crvena. Pitam se da li može da bude ovako fina prema meni sve vreme. Znam! Ona će biti fina prema meni, ako ja budem bio fin prema njoj. Pa, pretpostavljam da ću morati da promenim svoje ponašanje kada sam pored nje. Ne znam da li sam u stanju to da uradim, ali, jebi ga, mogu da pokušam. Ušli smo u kuću. - Slušaj, Crvena,- počeo sam, prateći je u kuhinju, - žao mi je zbog onog dana kada si bila kod mene... - Nema potrebe da mi se opravdavaš, Džejsone,- prekinula me je. - Onakvi smo, kakvi smo. - Samo ne želim da misliš da sam... - Kreten?- Da li ona to mene ismeva? - Pa, da,- rekao sam. - Hm, nikada ne bih ni pomislila da bi te bilo briga ako drugi ljudi misle loše o tebi. Okrenula se da me pogleda. Neko vreme me je samo tako gledala, a to je počelo da me tera da se osećam neprijatno. Napokon, rekla je:

43

Samo kaži ne - Šta je to toliko drugačije u vezi mene, pa te je briga šta ja mislim? Slegnuo sam ramenima. Onda, pomislio sam, neka ide do đavola. Samo ću joj reći šta stvarno mislim. - Ti si drugačija. Čoveče, osmeh na njenom licu je bio nešto najlepše što sam ikada video. Sećam se da sam pomislio, voleo bih da se tako stalno smeje. Hteo sam da se tako smeje zbog mene.

44

Samo kaži ne Sara - Najčudinja stvar se desila sinoć,- rekla je Emili, kada se konačno probudila iz njene alkoholom koji je sipala u sebe sinoć indukovane kome. - Stvarno? Šta to? Mislim, osim tebe i Kevina? - Ućuti, - odbrusila je, sedajući pored mene i točeći ogromnu šolju kafe. Pokušala sam da se ne smejem, ali ovo je bio prvi put da vidim Emili tako stidljivu. Crveni se i izbegava da me pogleda u oči. - Dobro,- rekla je.- Smej se koliko hoćeš, Sara, ali onda ti neću reći šta se desilo kada je Džej svratio do Kevinove kuće sinoć. - Bila si kod Kevina kući?- pitala sam, ne obraćajući pažnju na ono što je rekla o Džeju. Pa šta? Popili smo kafu sinoć, bilo je lepo, ali to je sve. Nije kao da smo mi sada prijatelji ili nešto. - Hm...- Emili me je skenirala sa njenim ja znam sve pogledom. - Šta?- brecnula sam se. - Znaš koliko mrzim kada me tako gledaš. - Ništa...- rekla je i dalje me gledajući. Odlučila sam da je ignorišem. - Pa... Kevin?- pitala sam i namestila svojuoh-tako-sam-zainteresovana-facu. Emili se ponovo zacrvenela, i ja sam zaboravila zašto sam se i brecnula na nju ranije. Mogla sam samo da zamislim šta je kreten rekao o meni, ali nisam htela da znam. - Oh, Sara, on je tako divan! Pričali smo i pričali... Bilo je super! - Aha, važi, znači vas dvoje ste samo pričaili?- Ponovo je pocrvenela.

45

Samo kaži ne - Pa, ljubili smo se, kao što znaš. Ali, ovoga puta je drugačije. Mislim da ovo možda može da postane nešto ozbiljno, znaš? Emili? Kevin? Ozbiljno? - Meni je... Meni je... Drago,- promrmljala sam. Ovo je jedna od onih stvari, znaš? Kada svi oko tebe nađu nekoga i onda te pogodi. Biću sama do kraja života. Bila sam srećna zbog nje, jesam, ali mi je izgledalo kao da se ovakve stvari uvek dešavaju drugim ljudima. Nikad nisam mislila da je Emili jedna od tih drugih ljudi. Jedna od onih koji se zaljube preko noći, venčaju se i imaju gomilu dece sa belom ogradom ispred njihove kuće. A, da, i gomilom cveća. - O, Sara, prestani! Postoji neko za svakoga na svetu,i tvoja druga polovina je tamo negde, čeka te,- rekla je. - Šta? Nisam ništa rekla,- pokušala sam da se odbranim, i da ne izgledam previše ljubomorno, ali Emili me poznaje isuviše dobro. - Sada, pusti me da ti ispričam šta se desilo sa Džejsonom sinoć, okej? Kladim se da će ti to ulepšati dan. - Ne zanima me, okej? On je glupan,- rekla sam i ustala. Emili me je uhvatila za ruku. - Nisam baš sigurna da jeste, Sara. - I, šta? Sada nam se on sviđa?- pitala sam, ne bez sarkazma u glasu. - Hej, ja nikada nisam rekla da mi se on ne sviđa. - Znam, ali meni se on ne sviđa. Uopšte. - Ali...-

46

Samo kaži ne - Dobro, Emili,- otresla sam njenu ruku, - reci već jednom. Vidim da me nećeš ostaviti na miru dok ne isteraš svoje. Šta je kreten rekao o meni?- Još uvek sam se sećala onog glupog osmeha na njegovom licu kada sam bila u njegovoj kući. Ono što se desilo sinoć ne može da izbriše sve ono vreme kada me je čačkao. Ne znam zašto sam bila tako isfrustrirana odjednom. Možda zato što sam mislila da je dovoljno pristojan da ne priča o meni iza mojih leđa. Po svemu sudeći, pogrešila sam, kao i obično. - Bićeš iznenađena. Znači, bili smo kod Kevina, znaš, samo smo sedeli,- Emili je rekla i opet pocrvenela. Ovo crvenjenje počinje da mi ide na živce. - I onda je neko počeo da lupa na vrata. Kevin mi je rekao da ga ignorišem, naravno, on je odmah znao da je to Džejson.Klimnula sam, davajući joj dozvolu da nastavi. - Bio je pijan, Sara, i jednostavno nije hteo da ode. Pričao je i pričao, kako se nikada nije nadao da će ovo veče da ispadne tako super.- Konačno, pogledala sam je. Brzo je nastavila. - Kevin ga je pustio unutra. Nije ni primetio da sam ja tu, samo je uleteo unutra i dalje pričajući. Rekao je da je bio u tvojoj kući, i da ste popili kafu i kako si ti super i takve stvari... A onda... Rekao je...-

Emili je prestala da priča na sekund, i ostetila sam nešto duboko u

stomaku. - Šta je rekao?- pitala sam. - Rekao je: Mislim da sam je našao, Kevin. Mislim da sam našao onu pravu. Morala sam da sednem. Niko nikada nije rekao da sam ja ona prava. Niko nikada.

47

Samo kaži ne Džej Maestralno sam se izblamirao. Na šta li sam, kog đavola, mislio? Da odem tako kod Kevina i sve mu ispričam, a da ni ne pogledam da li ima još nekoga tamo? I to ni manje ni više, nego Crvenina najbolja drugarica. Ta glupa Emili! I glupi Kevin. Ali, najviše od svega, glupi ja. Sve je počelo tako dobro. Crvena je konačno pričala sa mnom, i ja sam uspeo da budem normalan, bez mojih uobičajenih sranja. Onda sam umislio da sam zaljubljen u nju. Dobro, jeste bila sva slatka sa onim pijanim izrazom na licu i bila je fina prema meni i ta sranja. Trebalo je samo da odem pravo kući. Da sačekam dok se dovoljno otreznim i budem u mogućnosti da imam normalnu konverzaciju sa ljudima oko sebe. Ne samo da odem kod mog najboljeg prijatelja i da bleblećem Bog zna šta. Zgrabio sam telefon da nazovem Kevina. - Hej, brate, šta se desilo sinoć? Samo si izleteo napolje bez reči. - Da, um, uh... U vezi toga, samo zaboravi da sam išta rekao, okej?- zastenjao sam. - Ali, zašto? Ako je to ono što stvarno misliš, ja kažem, pokušaj. - Ovo nije vreme za podršku, Kevine! Osramotio sam se. Bio sam pijan i govorio sam stvari koje ne mislim.- Ovo je tako frustrirajuće. - Zašto vičeš na mene? Nisam ja onaj koji je stavio reči u tvoja usta. - Pa, znam to, nisam glup, prokletstvo! Trebalo je da mi kažeš da je Emili tamo!- povikao sam još glasnije. - Sedela je tamo, Džej!

48

Samo kaži ne Odjednom, nije mi više bilo do svađe sa njim. U pravu je. Bila je baš tamo, ispred mene. Samo što ja nisam obraćao pažnju na nju. Nisam je video, ali ona je mene čula. To ne može da se poništi. - Dobro,- rekao sam, osećajući se kao izduvani balon. - Sjebao sam. - Mislim da nisi, čoveče. Možda ona oseća isto.- Pokušao je da me uteši. To bi bilo lepo, ali obojica smo znali istinu. Nikada neće to osećati u vezi mene. Ona je izvan moje lige. Ako bih ja i imao neku ligu. Jedine devojke koje mogu da osećaju nešto za mene su blago pshiotične, oštećene, kao što je Mrva. Crvena nikada ne bi trpela moja sranja. Znao sam to. Kevin je znao to. Uzdahnuo sam. - Nikada više nećemo pričati o ovome. Samo zaboravi šta sam rekao sinoć.- rekao sam i prekinuo vezu.

49

Samo kaži ne Pet meseci kasnije Sara Meseci prolaze, a ja ih ni ne primećujem. Ono što jesam primetila, međutim, jeste da sam se navikla na Džejsona. Ovako ili onako, nekako je uvek blizu mene. Samo mi se... prikrao. Iako, nikada ništa nije pomenuo u vezi one noći... Niti bilo ko drugi, kada sam već kod toga. Sa Emili, koja je koristila svaku priliku koju je imala da ode i poseti Kevina, počela sam da se osećam pomalo usamljeno. Očigledno, nisam bila jedina. Džej je počeo da dolazi u biblioteku skoro svakodnevno kada imam pauzu. I samo bi tako seo pored mene i pričao sa mnom, bez obzira na to što sam pokušavala da ga ignorišem. Kunem se da jesam. Volim kada je vreme u Džanki gradu dovoljno lepo da mogu da izađem i ručam ispred biblioteke kada imam pauzu. Mama kaže da to nije ručak ako samo jedem čokoladu, ali mama nije ovde, pa ne može da mi zanoveta zbog jedne te iste stvari po milioniti put. Čokolada je moj prijatelj. Ja volim čokoladu. Posle nekog vremena, videla sam kako mi neko prilazi. Obično, niko ovde ne sedi po danu. Noću je mesto prepuno srednjoškolki i njihovih momaka. Nisam baš ni obraćala pažnju na osobu koja je išla prema meni, sve dok nije seo pored mene i raspakovao svoj ručak. O, za Boga miloga, to je Džej! Opet. Da ne znam bolje, pomislila bih da me prati naokolo samo da bi mogao da me nervira. Sa svakim delićem snage koji sam imala u sebi, pokušala sam da ga ignorišem. I išlo mi je prilično dobro, sve dok nije progovorio. - Pa, ovo je lepo,- rekao je ležerno. Nemoj mu ništa odgovoriti, pomislila sam, ako mu odgovoriš, nikada neće otići. - Šta to?- morala sam da pitam. Jebena radoznalost! Ubiće me jednoga dana, kunem se da hoće.

50

Samo kaži ne - Nas dvoje. I to što ručamo zajedno po ovako predivnom danu.- Pogledala sam ga po prvi put, otkad je spustio guzicu pored mene. Ovaj lik je skroz poludeo. - Um... Ne. Mi ne ručamo zajedno. Ti ručaš, ja ručam, igrom slučaja to radimo na istom mestu u isto vreme, ali mi, i ponavljam ti, mi ne ručamo zajedno. Ovo... Nije sastanak ili šta godplanula sam u sekundi. Toliko o tome da neću pričati sa njim. Pogledao me je sa ironičnim kezom na licu. - Naravno da nije. Da je ovo sastanak, odveo bih te na neko lepo mesto, Crvena. - Ha?- O čemu, kog đavola, on priča? Ovo nije sastanak! - Znaš... Zato što si ti dobra devojka. Nisi za jedno od onih... Uobičajenih mesta. Da smo izašli na sastanak, odveo bih te ne neko mesto koje zaslužuješ.- Da li na njemu postoji neko dugme koje mogu da pritisnem da bi prestao da priča? - Zar ti ne moraš da radiš ili tako nešto?- pitala sam. - Kako lepo od tebe, Crvena, što se brineš za mene.- Prevrnula sam očima, na šta se on samo nasmejao. - Ne, radim noćnu smenu. - Hm...- rekla sam polako, kao da razgovaram sa dvogodišnjim detetom. - Šta kažeš na ovo? Ti pojedi svoj ručak, a ja ću pojesti moj u tišini?- Zašto toliko uživa u tome da me muči? - Okej.- konačno je rekao. A onda opet. - Crvena... O moj Bože! - Brate, u tišini, važi? - Prvo i prvo, ne zovi me brate, Crvena. A drugo, imaš čokoladu svuda po licu.

51

Samo kaži ne Džej Nije lepo hvaliti se o stvarima, znam, ali uspeo sam da nateram Crvenu da joj se svidim. Trebalo mi je nekoliko meseci, istina, ali uspeo sam. Sada smo prijatelji. Konačno razgovara sa mnom. Čak mi i dozvoljava da svraćam do njene kuće. Iako, obično sedimo na tremu, ali to je okej. Ako bih stvarno hteo da uđem unutra, mogao bih. Kevin više nije pominjao ono što sam rekao, i bio sam mu zahvalan na tome. Čini mi se da ni Emili nije rekla Crvenoj ništa. Crvena bi mi rekla da jeste, zar ne? Ovih dana, provodimo puno vremena zajedno. Ona uvek ima neke lepe priče da mi ispriča. Ta devojka zna kako da ti ispriča priču, aha. Moja omiljena je ona o srodnim dušama. Pa... Da ti ispričam...

Jednom davno, na ovom svetu, gde mi živimo danas, postojalo je jedno stvorenje sa četiri noge, četiri ruke i dve glave, ali imalo je samo jednu dušu. Bili su sposobni da obavljaju dva puta više posla i niko nije mogao da im se prikrade. Dakle, bili su nepobedivi. Bogovi koji su ih gledali sa neba, postali su ljubomorni na njihovu snagu i smislili su pokvareni plan da ih razdvoje. I jesu. Bili su to svemogući bogovi, uostalom. Ali, iako su bogovi uradili ono što su naumili, to im nije bilo dovoljno. Iz inata, ili samo zbog toga što su mogli, bogovi su uzeli dve polovine tog neverovatnog bića i poslali ih na različite strane sveta. Od tad, dva dela jedne duše traže jedna drugu po celom svetu. Možda se nikada ne pronađu, život je previše kratak, ali ako uspeju, kada se to dogodi, svet prestane da se vrti na jedan trenutak. U jednoj od knjiga koje sam našao na tavanu, moja mama je zapisala ovo: - Tvoje golo

telo treba da pripada samo onome ko se zaljubi u tvoju golu dušu. Tada sam znao da su te knjige za nju.

52

Samo kaži ne Sara To je postalo nešto kao naša stvar, kada bi nas dvoje imali stvar, a nemamo. Svakog dana bi došao, i seo na tu klupu pored mene. Kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Kao da smo nas dvoje prijatelji. A onda je uradio nešto što ne bih očekivala od njega ni za milion godina. Ponavljam, ni za milion jebenih godina. Kada živiš u malom gradu, nema šanse da možeš da pronađeš svaku knjigu koju želiš, čak i ako radiš u biblioteci. S obzirom da sam pomalo cinik, dobro, dobro, totalni sam cinik, volim ljubavne knjige. Romatnične, i to je sve što hoću da čitam. Samo mi daj ljubavnu priču, sa srećnim krajem i biću zadovoljna. Nisam ni znala da me Džej stvarno sluša kada pričam o knjigama, ali nekako je uspeo da me iznenadi kada se pojavio ispred biblioteke. Zašto on dolazi svaki dan kada imam pauzu? Da me vidi? Da mi pravi društvo? Da me nervira? Ne znam. Sve što znam jeste da se pojavljuje ovde svaki dan i donosi mi kafu. U svakom slučaju, tog dana se pojavio noseći neku kesu u rukama. - Evo, doneo sam ti ovo,- rekao je. - Šta je to? Otvorila sam kesu, i bila je puna knjiga. Starih knjiga. Volim miris starih knjiga, pa sam na trenutak zaboravila da je Džej pored mene. Prva stvar koju sam uradila bila je da zgrabim jednu sa vrha i nabijem nos u nju. Mmmm.... To je divno. Onda sam pogledala u naslove. Sve su bile od Džejn Ostin. Stvarno me sluša. Time sam bila više iznenađena nego knjigama koje sam držala u rukama. Odakle mu ovo? - Vau.- Mislim da je to jedina stvar koju sam bila sposobna da izgovorim tada. Samo,

vau...

53

Samo kaži ne - Da, i mislio sam da će ti se svideti.- Džej se nasmešio. - Pretpostavljam da je to moj način da ti kažem da mi je žao za ono što se desilo u mojoj kući pre par meseci. Bio sam svinja, i to nije bilo lepo od mene. Samo se nadam da nije prekasno. Pa, žao mi je, Crvena. Jesam li ja to dobro čula? On se meni izvinjava? I još jednom- vau. - U redu je,- rekla sam. Oprostila bih mu bilo šta kada je ovako dobar prema meni. - Otkud ti ove knjige, Džej?- pitala sam, menjajući temu. - Bile su mamine, kada je predavala Engleski na univerzitetu, pre nego što je umrla. Da li ti se sviđaju? Možeš da ih zadržiš ako hoćeš. - Obožavam ih!- Ovo je najbolji poklon koji sam ikada dobila. - Hvala ti puno. To je baš bilo slatko od tebe.- rekla sam sa velikim osmehom. - Jeste?- Bilo je iznenađenja u njegovom glasu. - Mislim, znam. I tek tako, trenutak je prošao. Još jednom, zašto provodim svo svoje slobodno vreme sa ovim tipom? O, da. Zato što, ma koliko se trudila da ga ignorišem, on jednostavno neće da ode. I zato što je dobar momak, iako je odvratan većinu vremena. Ili, možda, i ovo je samo možda, zato što ne mogu da zaboravim šta je rekao Emili i Kevinu one noći?

54

Samo kaži ne Džej Još otkad sam joj dao one knjige, Crvena se ponaša jako čudno. Svaki put kada misli da je ne gledam, osećam njen pogled na sebi. Nikada ranije me nije tako gledala. Ne znam šta to znači. A ni ne priča više toliko sa mnom, kao ranije. Moram da znam šta se dešava sa njom, možda joj se više ne sviđam. Zbog toga paničim, a kada paničim, postajem pomalo... Pa, odvratan. - Da li hoćeš da se kresneš sa mnom? Je li to u pitanju? Zato me tako gledaš? Jesam li u pravu? Ha? Kaži mi, Crvena. Sviđam ti se, znam. - Ućuti, jebo te, Džej,- rekla je. Rekla je samo to. Što je bilo čudno, zato što je skoro uvek raspoložena sa se svađa sa mnom. - Da li se ti to crveniš? Crvena, prilično sam siguran da si pocrvenela, baš ovde i baš sada!- nisam odustajao. Šta, kog đavola? Nikada nisam primetio da je stidljiva. Kako i može da bude stidljiva kada provodi toliko vremena sa mnom. A ja pričam o nekim prilično odvratnim stvarima. O, Bože. Kako to nisam video ranije? - Crvena, um... Jesi li devica?- Još više je pocrvenela i pustila kosu da joj padne preko lica da ne bih mogao da je vidim. Ja sam takva svinja. A tek što sam joj se izvinio za one grozne stvari koje sam joj govorio kada je bila u mojoj kući prvi put. Ali, morao sam da znam. Nikada ne prestaje da me iznenađuje. Da je bilo koja druga devojka u pitanju, bio bih oduvan tom informacijom, ali kada je ona u pitanju, nisam ni blizu bio toliko iznenađen. Ali, ona to ne mora da zna. - Daj, jebo te, ućuti, čoveče,- zarežala je, odjednom ljutita. Pa, sada moram da znam. Mora da mi kaže. Mislim, koliko godina ima? - Hajde, reci mi, jesi li, jesi li?- Kada se zakačim za nešto, nema šanse da to ostavim. Kao da imam pet godina. I ovo me tako jebeno zanima, da ona nema nikakve šanse. 55

Samo kaži ne - Nisam, okej? Nisam nevina, ti glupavi kurcu, a sada me ostavi na miru. - Zašto se onda crveniš, ha?- Kao što sam rekao, ne mogu da prestanem. - Ne crvenim se.- Aha, važi, a ja sam jebeni princ Monaka. - Samo mi jebeno reci, okej? Šta je bilo? Da li imaš dečka ili nešto slično? Jesi li lezbejka? Mislim, imaš 23 godine, mora da je bilo nekog seksa, jesam li u pravu? - Nemam dečka i sasvim sigurno nisam gej, kretenu jedan. - Šta je, onda?- Zašto se toliko uznemirila? To je bilo samo glupo pitanje. - Ništa.- Jebo te, kako je tvrdoglava. - Znaš da neću da odustanem, pa možeš da mi kažeš sada ili ću samo da nastavim da ti dosađujem do smrti.- Bilo je vreme da stavim sve karte na sto. Reći će mi šta ju je toliko uznemirilo. - Dobro.- Crvena je konačno rekla. Pokušao sam da se ne nasmejem zato što sam pobedio ovaj put. - Slušam. - Pa, bila sam sa tim dečkom u srednjoj školi, i bili smo zajedno skoro godinu dana, i imali smo seks, kao što svi normali ljudi i imaju kada su u vezi. To je to. - Reči su letele iz njenih usta. - I to je sve? Svačiji prvi je loš, Crvena, to nije tako velika stvar. Nemaš sa kim da ga uporediš. Ali, sa sledećim je bilo bolje, zar ne? - Ne bih znala, Džej.- Još uvek se krila iza svoje kose. Skočio sam na noge. - Šta? Spavala si samo sa jednim tipom?! 56

Samo kaži ne - Zašto se ne razdereš malo glasnije, mislim da te moja nana nije čula?- brecnula se. Spustio sam glas, i ponovo seo pored nje. - Spavala si samo sa jednim tipom? Zašto? - Neću sa tobom da razgovaram o tome,- rekla je. - Zašto, do đavola, ne? Mi smo prijatelji. Prijatelji pričaju o stvarima.- Namrštila se na mene kada sam rekao da smo prijatelji. Okej, možda sam ja jedini koji tako misli. Reći ću ti iskreno, to nije bio prijatan osećaj. - Zar mi ne veruješ, Crvena?- pitao sam je sa svom ležernošću koju sam imao u sebi. Pogledala me je i nije bilo ničega u njenim očima što sam mogao da pročitam. Posle nekog vremena, konačno je progovorila. - Ne, ne baš.- Jebi ga, zar ne može bar jednom da me slaže? - Zašto, jebo te, ne?! - Zato što ti ne verujem, okej? Sada me ostavi na miru.- I tek tako je završila razgovor sa mnom. - Moram da se vratim na posao. Ćao, Džejsone. - Ćao, Crvena- rekao sam, ustajući da je propustim da prođe. Pa, eto je jedna stvar o kojoj neće da priča sa mnom. Možda sam previše insistirao, i, da, znam da sam bio odvratan, ali ja sam muškarac, mi razmišljamo o seksu sve vreme. I volimo da pričamo o tome, takođe. Pretpostavljam da imam dovoljno seksa, čak i u ovako malom gradu. Osim Mrve, tu su uvek neke ženske koje dolaze kući iz škole, za vikend, ili prolećni, zimski ili letnji raspust. Opuste se kada su na svom terenu, pa mi je lako da poentiram. Takođe, većina njih misili da 57

Samo kaži ne sam sladak. Ne znam za to. Mislim da me ni ne slušaju kada im nešto govorim, što dokazuje zašto još uvek imam svoja jaja. Kada se približim devojci, obično je već toliko pijana, i sve što treba da uradim je da sednem pored nje i vremenom će raširiti svoje noge za mene. A kada nema nekih novih devojaka na vidiku, uvek mogu da odem kod Mrve. Ali, Crvena me sluša, i zna koliko gadan mogu da budem, pa znam da mi zbog toga ne veruje, ili želi da ima seks sa mnom. Što mi je čudno, jer sam navikao da obično dobijam ono što želim. Bilo bi lepo znati da bar imam šansu sa njom. Još uvek se sećam šta sam rekao. Do đavola, gde je Kevin kada mi je potreban?!

58

Samo kaži ne Sara Mama je ogromna. Jedva hoda, tako je smešno gledati je kako se gega naokolo kao patka. Fizički, izgleda dobro, pshihički, mislim da gubi razum. I to je sve Lilianina krivica. Ako postoji neka osoba na svetu koju mrzim, to je ona. Lilian je mamina najbolja drugarica. Ne mogu da je podnesem. Ona je jedna od onih ljudi koji misle da su uvek u pravu. Velika, debela sveznalica. Svakog dana, ona je u našoj kući. Svakog dana, ima nešto da kaže. Niko u ovom gradu nije dovoljno dobar, osim njene dece. (Nana me je uvek učila da, ako nemam nešto lepo da kažem, ne kažem ništa, zato ću ti reći samo ovo. Njena ćerka Mina je na dobrom putu da postane baš kao i njena majka, a njen sin Taj, je udaljen pet sekundi od toga da postane Norman Bejts.) Lilian misli da su oni savršeni. Mi ostali, obični smrtnici... Pa, mi jednostavno nismo. Nije to naša krivica, doduše, to je samo kako život funkcioniše. Neki od nas su dobili premiju na lutriji gena, neki od nas nisu. Da li sada vidiš zašto je mrzim? Baš juče, dok sam bila tamo, ona je upala. - Ana, o, moj Bože, jesi li dobro? - Jesam, jesam, dobro sam, šta se dešava?- mama je pitala. - Oh, draga, imala sam tako čudan san o tebi sinoć. Neću ti reći detalje, pošto si u tako delikatnom stanju sada, ali, zabrinuta sam za tebe.- Mama je izgubila svu boju sa lica. Lilian uvek ima najčudnije snove, puna je lažnih predviđanja. - Šta je bilo, Lili? Je li u vezi bebe?- Lilian je klimnula. Naravno da je u vezi bebe, pomislila sam, šta bi drugo moglo da bude? Nije baš toliko originalana da smisli nešto novo. Poslednjih 8 meseci, uvek je u vezi bebe. Uzdahnula je. - Oh, Ana, znala sam da je ovo loša ideja, vidi samo koliko sam te uznemirila. Trebalo da držim usta zatvorena.

59

Samo kaži ne Prevrnula sam očima. Lilian me je pogledala. - Ne budi nepristojna, gospođice Sara, ne pristaje ti,- rekla je. - Nisam ništa rekla.- pokušala sam da se odbranim. - Nisi ni morala. Zar ti niko nikada nije rekao da nije lepo prevrtati očima kada stariji ljudi razgovaraju?- Ah, lekcija počinje. - Izvini se Lili,- mama mi je naredila. Hoću, kada se pakao zamrzne. Ali, nisam čak ni morala da se pretvaram da nisam čula šta mi je mama rekla. Lilian je bila raspoložena, i brzo je nastavila. - I stvarno bi trebalo da prestaneš da pušiš, Sara, nije zdravo.- Kao po komandi, izvadila sam još jednu cigaretu iz pakle i sa apetitom je zapalila. - Iskreno, Ana, ne znam kako izdržavaš sa njom. I sada ćeš roditi još jedno i to u tvojim godinama. Nije ni čudo što imam tako loš osećaj u vezi ovoga, ako ispadne kao ovo, neka ti je Bog u pomoći.- Mama nije slušala njeno blebletanje, ali ja počinjem da gubim živce. Ustala sam, pre nego što kažem nešto što ću kasnije zažaliti. - Odlazim,- rekla sam. Ista stvar se dešava celog mog života. Lilian misli da ima svako pravo da kritikuje moje ponašanje, i govori o tome koliko sam necivilizovana i nepristojna. Još jedan razlog zašto je mrzim. Nagla sam se da poljubim mamu za doviđenja, kada je Lilian opet progovorila. - Gde ti je onaj tvoj dečko, mrgude? Kako je on? Kada ćemo ga upoznati?- Mama je bila sva odsutna dok je mazila svoj stomak, a onda me je pogledala. - Imaš dečka? Zašto mi nisi rekla? - Nemam dečka,- usprotivila sam se, želeći da otkinem glavu Lilian.

60

Samo kaži ne - Naravno da imaš,- umešala se, pa okrenula glavu ka mami i prošaputala: - To je Karolinin unuk. Onaj zgodni. Džejson se zove, mislim.- Namignula mi je. - Oh, dušo, baš bih volela da ga upoznam. Treba da ga pozoveš na večeru,- mama je rekla. - On nije moj dečko. Mi smo samo prijatelji,- zavapila sam. - Ne laži svoju mamu sad, mrgude.- Isuse, da li ova žena ikada prestaje?! - On nije moj jebeni momak, dođavola!- povikala sam. - Okej, smiri se.- Mama je podigla ruke. - Reći će nam kada bude spremna, Lili. - Vas dve ste nemoguće i ja jebeno odlazim sada,- rekla sam, vodeći računa da prokleto dobro zalupim vrata za sobom.

61

Samo kaži ne Džej Baka nije dobro. Čujem je noću kako kašlje, ali dok ja ustanem ujutru, ona je već na nogama. Kada je pitam šta nije u redu i kako se oseća, ona mi samo odgovori da je stara. Uobičajeni odgovor. Znam da baka nije mlada više, i sa svim što je preživela, da je i čudo što je još uvek živa i zdrava. Koliko toliko zdrava. Samo zamisli da izgubiš svoje jedino dete i zaglaviš sa njenim sinom. Ličim na oca, iako ne znam kako on izgleda, znam to. Slike moje mame su svuda po kući, a sve što imam na nju su oči. Što znači da, u suštini, baka ima konstantni podsetnik na čoveka koji joj je ubio ćerku. Većinu svog života, plašio sam se da ne ostanem sam. Taj strah me nikada nije napustio. Sada, mislim da će baka umreti, a to znači da ću zaista ostati sam. Sam, na celom svetu. Ne pričam nikome o ovome, čak ni Kevinu. Moja reputacija bi bila uništena ako neko sazna za to. Možda se zato stalno motam oko Crvene. Ona je jaka kao stena. Ne baš kao prava devojka. Znaš li da ona nikada ne plače? Nikada nisam upoznao nekoga kao što je ona. Sada ću da prestanem, pre nego što pomisliš da sam jedna velika pička. Baka je ušla u kuhinju. - Imamo nove komšije. Jesi li video? - Ne, nisam primetio.- Super. Konačno se nešto dogodilo ovde. Sada, možda mene ostave na miru. Ljudi me stalno zapitkuju otkad smo Crvena i ja zajedno. Uporno im govorim da nismo, ali u malom gradu trač leti brzo kao metak. Nije da ja ne želim da budem sa njom, ali ona nema nikakva osećanja prema meni. Ne otkad sam je pitao sve one stvari o nevinosti i tome... Trebalo mi je nedelju dana da je nateram da mi oprosti, pa smo sada dobro.

62

Samo kaži ne - Otići ćeš tamo, Džejsone, da im poželiš dobrodošlicu u susedstvo- baka je pričala već neko vreme, dok sam ja bio izgubljen u svojim mislima. - Okej.- Ustao sam iste sekunde kada mi je dodala korpu punu nekih gluposti. Kada je uspela ovo da napravi? - Previše sam umorna od jutros.- Pomazila me je po obrazu. - Kaži im da sam rekla zdravo, ja moram da legnem, inače će mi glava eksplodirati. - Bako, jesi li dobro? Zašto ne odeš kod doktora? Mislim, ovo se dešava već mesecimapokušavao sam da je ubedim, kao što pokušavam već neko vreme. Ne sviđa mi se ovo, ni malo. - Ne brini se ti za mene, dečko, nego idi i uradi ono što sam ti rekla,- naredila mi je. Namrštio sam se na nju. - Otići ću do Vi da uzmem još malo onog čaja što mi je dala, od toga će mi biti bolje,- rekla je i dala mi korpu. Jebeno mrzim ovo. Osećam se tako smešno noseći ovu glupavu stvar. Na sreću, neko je bio ispred kuće. - Zdravo,- devojka je rekla. Visoka je i mršava i ima džinovsku kosu. - Ja sam Maja. - Ćao. Ja sam Džej. Dobrodošli u susedstvo,- rekao sam i predao joj korpu. - Hvala ti, to je tako lepo. Svi ovde su tako fini,- zacičala je. Bila je previše uzbuđena zbog glupe korpe. - Uđi, uđi! Krenuo sam za njom unutra. Jebo te! Kako super mesto! Mora da imaju neke dobre poslove čim mogu da priušte ovakvo mesto. Maja me je zgrabila za ruku i počela da me vuče u dnevnu sobu. - Oh, Anton će biti oduševljen da te upozna, Džejson! Dušo! Beeej- biii- vikala je kroz kuću.

63

Samo kaži ne Konačno, baš kada sam pomislio da ću ogluveti od svog tog vrištanja, dubok glas je rekao: - U spavaćoj sobi sam, devojko! Maja me je ponovo uhvatila za ruku, sada me vukući kroz hodnik u drugom pravcu. - Naš komšija je svratio da nam poželi dobrodošlicu! Jebo te. Nikad nisam upoznao nekoga ko je u tako dobrom raspoloženju. Otkad sam je video, nije prestala da se smeška, čak ni na sekundu. Anton je izašao iz sobe na kraju hodnika. - Hej, čoveče, ja sam Anton,- rekao je veliki tip sa puno tetovaža i protresao mi ruku. - Hej,- rekao sam i samo stajao tamo, ne znajući šta da kažem. - Maja, donesi nam neko pivo, hoćeš li?- Nasmešio se i spustio ruku na moje rame. Hajde da sednemo. Seo sam na kožni kauč u dnevnoj sobi, gledajući naokolo i diveći se njihovoj kući. - Pa, Džejsone, kaži mi, čime se baviš? Imaš li posao?- pitao me je, stavljajući ruku oko Majinog struka. Ona se još uvek kikotala. - Radim u fabrici, malo izvan grada. - Hm... Reci mi, voliš li svoj posao? Ostao sam tih neko vreme. Radim tamo otkad sam završio srednju školu, i nisam nikada razmišljao o tome. Mislim, to je posao, šta tu ima da se voli? Radiš i onda ti plate. To je neophodno zlo, ako želiš da jedeš i imaš odeću. - Ne baš,- priznao sam. - Čime se bavite vas dvoje?

64

Samo kaži ne Pogledali su se, a onda je Anton rekao. - Bavimo se prodajom. - Da li ti voliš svoj posao?- pitao sam ga. Maja je opet počela da se smeje. - Naravno, može ponekad biti zabavno, kao što vidiš,- odgovorio je, pokazujući na svoju devojku. Nisam baš razumeo o čemu, zapravo, pričamo. Ostao sam sa njima još neko vreme. Anton je hteo sve da znao o ovom gradu. Osećao sam se kao da sam u nekakvom prokletom kvizu. Kada sam napokon stigao kući, baka je već bila kod Vi, a ja sam kasnio na posao. Nisam čak ni otišao da vidim Crvenu danas.

65

Samo kaži ne Sara Džej nije došao da me vidi danas. Osećala sam se čudnovato prazno. Zvala sam Emili, samo da dokažem sebi da me nije briga što on nije ovde. I da se sprečim da ga pozovem. Ona je odmah došla. Možda je osetila nešto u mom glasu. Kada su Emili i Kevin počeli da se viđaju, odmah je postalo očigledno da su ludi jedno za drugim. Emili je bila srećnija nego ikada u životu. Provodila je sve svoje slobodno vreme sa Kevinom. Bila sam srećna zbog nje. Ali nisam baš razumela zašto. Kevin je veliki momak. (Neću da kažem debeo, jer to nije, a i uostalom, ko sam ja da sudim o tome? On je samo... Pa, krupan.) Emili je tako malena, ponekad sam se plašila da bi mogao da je polomi. Pa sam morala da je pitam zašto on. Kada ima toliko drugih momaka. - Pored njega se osećam sigurno. Kada me zagrli, osećam lepitiriće u stomaku. I voli me. Ne mogu da verujem da ovo dolazi od osobe koja obožava Lepoticu i Zver, samo zato što se ona zaljubi u njegovu ličnost, a ne njegov izgled. Sada prestani da budeš tako plitka. - Žao mi je, Em. Samo sam se pitala,- rekla sam, pokušavajući da se opravdam. - U redu je. Svi se to pitaju, ali mene nije briga.- Slegnula je ramenima. - I zaboravila si još jednu stvar. - Koju to?- Sada sam imala Emilinu punu pažnju. - Bela se zaljubila u Zver, ne samo zbog njegove ličnosti, već i zbog toga što...- Emili je počela da se smeje i progovorilia u isto vreme kad i ja. - Zato što joj je poklonio onu ogromnu, zajebanu biblioteku! Iako smo se smejale, bilo mi je krivo što sam ispala tako jadan prijatelj.

66

Samo kaži ne - Em, stvarno mi je žao zbog onoga što sam rekla.- Pogledala me je, još uvek se smešeći. - Hej, nije to ništa zbog čega bi trebalo da se osećaš loše, znam da mnogo ljudi to misli. Ali, ja sam srećna, a to je ono što je važno, zar ne?- Klimnula sam. - Uostalom, on je totalno drugačiji od svih drugih momaka sa kojima sam bila. On je onaj pravi, znam to.- Oči su joj bile svetlucave dok je pričala o njemu. - Kako znaš? - Isto kao što i ti znaš da je Džejson pravi za tebe,- rekla je mirno. Otvorila sam usta, ali ništa nije izašlo iz njih. Posle dubokog uzdaha, bila sam sposobna da ponovo progovorim. - O čemu ti to pričaš? Ne mislim to!- Emili nije htela da se raspravlja sa mnom. Zatresla je glavom. Htela sam nešto da kažem, ali nisam imala ništa. Ništa. Zato je ona moj najbolji prijatelj. Zato što te prijatelji ne lažu, čak i dok pokušavaš da lažeš sam sebe.

67

Samo kaži ne Džej Nakon par dana, opet sam se našao kod Antona. Maja me je spopala ispred moje kuće i opet me odvukla u njihovu dnevnu sobu. Ta devojka stvarno voli da vuče ljude naokolo. Sada znam zašto je Maja tako puna energije sve vreme. I znam kakvim poslom se bave. Prodajom, itekako. - Ko diluje ovde?- Anton me je pitao kada smo seli. - Ne znam, ne bavim se preterano time.- odgovorio sam iskreno. Igrao se sa repom na poleđini njegove glave. - Hm.. Mislio sam da se svi ovde bavite time. - Većina ljudi da, ali je ne,- ponosno sam izjavio. - Jesi li probao nekad?- Podigao je obrve. - Kevin i ja smo probali travu kada smo bili mlađi,- rekao sam. - Ali, nije mi bilo previše interesantno. Bio sam gladan sve vreme. Bilo je, kao, super mi je dok žvaćem, ali kada progutam, osećao sam se kao da sam sve vreme jeo papir. Anton se nasmejao. - Trava je za srednjoškolke i gubitnike. Možda nisi probao pravu stvar- rekao je i izvukao kesicu sa nekim puderom iz džepa. –Koka,- objasnio mi je. - Najbolje sranje koje ćeš imati priliku da probaš u životu. 98% čista. Ovo nije za prodaju. Ovo je samo za nas i naše prijatelje. Mi ne koristimo ono mešano sranje. Samo najbolje. Klimnuo sam. Šta kog đavola treba da kažem na to? Dobro za vas? Svaka čast? - Hoćeš da probaš?- pitao me je. Već su me pitali to ranije. Obično, moj odgovor je ne. U mojoj glavi, zavisnici su uvek prljavi. Mogu da podnesem mnogo stvari, ali da budem prljav nije

68

Samo kaži ne jedna od njih. Ali ako je ovo najčistija stvar koja postoji, zašto da ne probam? Nije kao da ću umreti ako probam jednom. Njih dvoje su strpljivo čekali da odgovorim. Konačno, klimnuo sam glavom. Neka ide život! Kao da su samo čekali na moje odobrenje, Maja je skočila na noge i odskakutala u kuhinju. Vratila se sa velikim srebrnim poslužavnikom u rukama i sustila ga na stakleni sto. Anton se lenjo pomerio i povukao poslužavnik bliže sebi. Priznajem, radoznao sam u vezi ovoga. - Priđi bliže, Džej, ne želim da ti ovo pokazujem više puta nego što moram.- Anton mi se obratio, ne gledajući me. Otkad je Maja iznela taj poslužavnik, to je bilo jedino na čemu su njegove oči počivale. Na poslužavniku je bila gomila koke, tako bele da je izgledalo kao da svetluca, neke kreditne kartice, žilet i ogledalo. Počeo sam da se osećam pomalo uzbuđeno zbog ovoga, ali on nije žurio. Delovalo mi je kao da ima neki ritual. Čak je i Maja bila tiha. Uzeo sam svoje pljuge, samo da bih imao čime da uposlim ruke. - Nemoj sada da pušiš,- rekao je, ne dižući pogled ka meni. Vratio sam ih natrag na sto. - Uvek je dobro da prolaziš kroz koku sa žiletom, da bi bilo baš puderasto,- objasnio mi je. - A i ne želimo da nam se neko veće parče zaglavi u nosu, zar ne?- Maja je radosno klimnula. - Dobro. Sada, ogledalo koristimo zbog glatke površine, da se koka ne bi zalepila. A Maja voli da se ogleda dok šmrka. Veoma je narcisoidna. - Stvarno volim da se ogledam dok to radim,- Maja je priznala. Anton me je konačno pogledao. - Pratiš li me do sad? - Da,- odgovorio sam, sa čudno dubokim glasom. 69

Samo kaži ne - Imaš li neku kintu?- pitao me je. Izgubio sam svu boju sa lica. Nisam mislio da moram da platim za ovo! Pogledao je moju zbunjenu facu. - Opusti se, čoveče, samo nam treba novčanica za šmrkanje. Rekao sam ti, mi smo prijatelji. Prijatelji ne plaćaju. - Oh,- tupavo sam izdahnuo. - Imam možda pet dolara.- Posegnuo sam u džep, ali me je zaustavio. - Ne. Maja, daj mi 50.-

Ustala je iste sekunde. Okrenuo se ka meni. -

Pretpostavljam da sam i ja pomalo narcisoidan. Volim veću valutu. Kada mu je Maja predala vredniju novčanicu od mog jadnog petaka, buljio je u nju čitavu večnost. Možda odugovlači, i čeka da se predomislim i odem. Tako će imati više za njih dvoje. Možda je ovo loša ideja. Baš kada sam hteo da se izvinim, Anton je progovorio. - Eto. Spremni smo,- rekao je, pokazujući mi urolanu novčanicu. - Maja, ti ćeš prva, vidim koliko si nestrpljiva.- Bukvalno mu je otela ogledalo iz ruku. Bez gubljenja vremena, Maja je stavila jedan kraj urolane novčanice u nozdrvu, a drugi kraj je prislonila na ogledalo. Povukla je toliko jako, da sam na sekund pomislio da će i ogledalo završiti u njenom nosu. Jedna linija, druga linija. Bam, bam! Sve te pripreme za ovo. - Tvoj red,- Maja je rekla sa osmehom. Promena na njoj je bila neverovatna. Tek tada sam primetio koliko bledunjavo mi je izgledala ranije. Kako nisam to primetio kada sam došao? Pa, ona je verovatno zavisna. Kako god, to se meni neće desiti. Ovo će biti prvi i poslednji put. Treba sve probati u životu, bar jednom. Uzeo sam ogledalo i novčanicu od nje. - Jedna za jednu, a druga za drugu.- Maja je rekla, dodirujući svoj nos. Klimnuo sam. Okej, to je to. Ovo se dešava sada. Zatvorio sam oči, pre nego što sam spustio glavu. Kao i Maja, ušmrkao sam jednu liniju u jednu, a drugu u drugu nozdrvu.

70

Samo kaži ne

Osećaj je došao odmah. Bilo je kao da je neka nevidljiva ruka posegnula i podigla sav teret sa mojih leđa. Čuo sam još dva šmrka, ali se nisam ni potrudio da pogledam u Antona. Boje oko mene su postale svetlije, vazduh je bio lakši, istina je ono što govore. Stvarno se osećaš kao da hodaš ispod vode. I tiho je ovde dole. Ne znam koliko je vremena prošlo, ali kada sam ponovo otvorio oči, Maja i Anton su došli prokleto blizu toga da se kresnu preda mnom. Osetio sam se tako usamljeno, odjednom. I ne baš dobro, takođe. Pomislio sam da će mi se možda slošiti, pa sam bez reči pobegao iz njihove kuće. Nisu čak ni primetili da odlazim. Kada sam se našao ispred, bilo mi je bolje. Nisam se ispovraćao, samo mi je bilo potrebno malo svežeg vazduha. Nežni prolećni povetarac mi je hladio vrelu kožu. Prijalo mi je. Počeo sam da hodam. Nekako, našao sam se ispred Crvenine kuće. Par dana je nisam video. Popeo sam se uz stepenice i pokucao. - Hej, Crvena,- rekao sam kada je otvorila vrata. Bila je iznenađena što me vidi.

71

Samo kaži ne - Džej,- promumlala je i samo nastavila da me gleda. Posle dubokog uzdaha, progovorila je. - Dugo se nismo videli.- Je li to do mene, ili je ona ljuta što me nije videla nekoliko dana? - Da, izvini, bio sam zauzet. - A sada nisi?- Definitivno je ljuta. Bilo mi je drago. To znači da joj se sviđam. - Izvini. Imamo nove komšije, pomagao sam im da se smeste, pokazivao sam im malo unaokolo.- Slegnuo sam ramenima. Kada nije ništa rekla, tiho sam šapuno. - Nedostajala si mi. - Uđi.- Crvena se pomerila u stranu da me propusti unutra, vodeći računa da ne vidim njen osmeh. Dnevna soba je bila u haosu. Pocrvenela je. - Uh, um... Izvini zbog nereda. Malo sam organizovala svoje knjige. - U redu je. Ne smeta mi.- I nije mi smetalo. Iz nekog razloga, ništa mi nije smetalo. Možda sam još uvek bio drogiran. - Samo tražim mesto za ove knjige što si mi poklonio,- objasnila mi je. Pogledao sam naokolo i video onu knjigu, onu u koju je moja mama zapisala onaj citat. Crvena je stajala na sred sobe kao da ne zna gde da se smesti. Konačno, odlučila je da sedne na kauč. Bila je upaljena samo jedna lampa i cela prostorija je bila u polu mraku. Seo sam pored nje. Nismo progovarali. Približio sam joj se i zagrlio je. Ne znam zašto, samo jesam. Ostala je mirna, otprilike jednu sekundu, a onda me je odgurnula. - Šta to radiš? Uzadhnuo sam. Stalo mi je do ove devojke. Nikada ranije se nisam ovako osećao. - Pusti me samo da te malo držim, Crvena. Samo ovaj jedan put. Molim te.

72

Samo kaži ne Oči su joj bile širom otvorene dok me je gledala. Onda, bez reči, spustila je glavu na moje rame i položila ruku na moj stomak. Gledanje Maje kako jaše Antona nije bilo nešto što bih hteo da ponovim, kao ni onaj osećaj kada mi se slošilo. Ali, ona, dok je držim u naručju, dok tiho diše pored mene, njena kosa između mojih prstiju, miris njene kože svuda oko mene, njena ruka, lagano prebačena preko mog stomaka, je bilo sve što mi je potrebno. Sve što sam želeo. Čak i tada, znao sam, taj jedan trenutak sa njom će postati onaj zmaj koga ću nastaviti da jurim do kraja svog života.

73

Samo kaži ne Sara Prošao je još jedan dan, a Džej nije došao da me vidi. Prošla je već cela nedelja. Pa, ako misli da ću da zvati ili da ću mu pokazati da mi nedostaje, grdno se vara. Nikada ne pokazuj svoja osećanja. Nikada. I nikome. Nisam imala ništa bolje da radim, osim da preorganizujem svoju policu sa knjigama. Još uvek, nisam pronašla mesto za one koje mi je Džej poklonio. Ubrzo, bila sam na podu, okružena svim knjigama koje posedujem. Ova ide ovde, ona ide tamo... Neko vreme sam bila fokusirana na ono što radim, sve dok nisam stigla do onih knjiga koje mi je poklonio Džej. Izvukla sam ih iz kese u kojoj su bile, pomirisala sam svaku od njih još jednom i preletela preko stranice. Većinu sam već pročitala ranije, osim one poslednje, na dnu kese. Nije mi bio poznat autor, pa sam obratila pažnju. Kada sam je otvorila, na prvoj stranici je bilo nešto ispisano lepim, uvijenim rukopisom. Srce je počelo brže da mi kuca kada sam pročitala citat.Tvoje golo telo treba da pripada samo

onome ko se zaljubi u tvoju golu dušu.To je bio moj omiljeni citat. Čarli Čaplin je to napisao svojoj ćerki. Nasmešila sam se za sebe. Džejsonova mama je imala isti ukus kao i ja. Iz nekog razloga, bilo mi je veoma milo zbog toga. Ispod citata napisala je ovo: - Drugoj polovini moje

duše, Džini.- Ovo je bila knjiga njegove majke, rekao je. Zašto bi mi je onda dao? Zar ne želi da ima neku uspomenu na nju? Ali, poznavajući Džeja, vrlo je verovatno da se nije ni potrudio da otvori bilo koju od ovih knjiga. Potpuno sam se izgubila razmišljajući o svemu tome, kada je neko pokucao na vrata. Ko je sad, kog đavola? Kunem se, nema svrhe živeti sam, kada ti je kuća uvek puna ljudi. Možda je mama, ili nana. Njih dve su večito zabrinute da nisam dovoljno jela. Kao da mogu da budem gladna kada imam čokoladu. Ozbiljno, o čemu one razmišljaju, nikada mi neće biti jasno.

74

Samo kaži ne Sa tim na umu, otvorila sam vrata, spremna da pošaljem mamu ili nanu pravo kući. Ali, nije bila ni jedna od njih dve. Bio je Džej. Posle cele nedelje. Ignorisala sam srce koje je poskočilo kada sam ga videla da tamo stoji. Ne pokazuj svoja osećanja. Onda je rekao da sam mu nedostajala. Baš kada sam pomislila da stvari ne mogu postati ni malo čudnije, odjednom, niotkuda, seo je pored mene i zagrlio me. Sve ovo vreme, izbegavala sam da ga dodirnem. On je veoma nepristojna osoba. I radoznala. Za njega ne postoje granice, uopšte. I, nekako, uvek uspeva da se izvuče, ma šta da kaže ili uradi. Ljudi misle da je šarmantan. Bila sam odlučna u tome da ne postanem jedna od tih ljudi. Govorila sam sebi da mi dobro ide. Onda se nije pojavljivao cele nedelji i nedostajao mi je. Pa me je zagrlio, a ja sam uletela u njegove ruke kao da je to jedino mesto na svetu gde pripadam. I morala sam da se nateram da prestanem. Ne mogu ja ovo, pomislila sam. Iskidaće me na komade. Kada sam ga odgurnula od sebe, rekao je nešto što neću zaboraviti dok sam živa. Rekao je: - Pusti me samo da te držim, Crvena. Samo ovaj jedan put. Molim te. Pa sam ga pustila. Čak i tada, znala sam, ima me. Njegova sam za života. Nema povratka za mene. Bilo je začuđujuće poznato u njegovom naručju. Dozvolila sam sebi da ne razmišljam šta će se sledeće desiti, ili šta sve ovo znači. Bio je tamo, bila sam i ja, i u tom trenutku to je bilo jedino što je važno. Slušala sam kako diše i pustila ga da mi dira kosu. - Samo me pusti da te držim.- Nismo uopšte progovarali. Malo je falilo da se potpuno uspavam pored Džeja, kada mi je zazvonio telefon. Mama. Šta se dešava? Jedan ujutru je. - Mama?- javila sam se i bacila pogled na Džeja. Duboko je spavao. Nesvesno sam se nasmešila. Šta se to dešava sa mnom? 75

Samo kaži ne Mama je teško disala, što je iste sekunde izbrisalo kez sa mog lica. - Mama?!- Sad sam već vikala. Čula sam kako dodaje telefon Dejvu. - Sara?- rekao je. Prevrnula sam očima. Ne, ja sam Meri jebena Popins! Vi ste mene zvali, htela sam da vrisnem. - Šta?!- brecnula sam se. - Gde je mama? - Vreme je. Mi smo na putu do bolnice.- Uspešno je ignorisao moj ton, koji je nestao istog momenta kada sam čula šta je rekao. - Oh, oh.- Skočila sam na noge, i umalo povukla Džeja sa sobom. Kako smo se tako upetljali? - Odmah krećem.- prodahtala sam u slušalicu i prekinula vezu. - Šta se dešava?- Džej je zastenjao. - Mama. Beba. Bolnica.- Pa, biće da sam odjednom postala retardirana. - Oh, oh.- Džej je ponovio baš ono što sam i ja rekla. Možda mu treba malo vremena da se povrati kada ga neko naglo probudi i za dlaku obori sa kreveta. - Znam.- Ili smo možda, preko noći, oboje postali dve glupe srednjoškolke koje imaju samo par reči u svom vakabularu. Znam, super, ozbiljno, ućuti. Isuse! Pročitaj bar jednu jebenu knjigu! Možda naučiš po koju novu reč. Protresla sam glavu da se otarasim ovih misli. Moram da idem u bolnicu. Šta se dešava sa mnom? Nikad nisam bila paničar. - Crvena?- Džej me je oprezno pozvao. Pogledala sam ga. - Bolnica?- pitao je. - Da. Dobro. Moram da idem, - rekla sam, sa izvinjenjem u glasu, nisam htela da se naljuti što ga ovako izbacujem. - Videćemo se sutra.

76

Samo kaži ne - O čemu ti pričaš?- usprotivio se. - Idem sa tobom. Izgledaš kao da ćeš se onesvestiti svakog trena. - Ali, ne moraš da...- Bacila sam pogled na telefon da vidim koliko je sati. Trebalo bi da je na poslu sada. Zapravo, pre tri sata je trebalo da bude tamo. - Idem sa tobom.- ponovio je, nešto glasnije ovaj put. - Dobro,- odustala sam. Možda ima slobodan dan ili tako nešto. Istina je da nisam znala kako ću stići do bolnice sama, iako je bila udaljena samo dve ulice od moje kuće. Bio je u pravu, stvarno sam se osećala kao da ću se svakog trena onesvestiti, koliko sam bila uzbuđena. Džej je samo klimnuo, zgrabio me za ruku i sledeće sekunde smo već trčali niz ulicu ka bolnici. Dok smo stigli tamo, sve je već bilo gotovo, mama se već porodila. Devojčica je. Imam mlađu sestru. Sve dok nisam spustila glavu, da uhvatim malo daha, nisam primetila da sam iz kuće izašla u pidžami i sa dve različite čarape na nogama.

77

Samo kaži ne Džej Bilo je tako smešno videti Crvenu kako paniči. Uvek je tako smirena, nisam nikada ni pomislio da ću je videti ovakvu. Probudila me je, ne baš nežno, ako smem da dodam. Nekako, njena noga je pronašla način da se spusti preko moje, dok sam je grlio. Možda sam zaspao ili nešto slično, nisam baš siguran u to šta se dešavalo sa mojom svešću. Sve što znam jeste da sam imao najgoru glavobolju u životu. Onda sam se setio šta sam uradio ranije te večeri, i nisam bio ni malo ponosan na sebe. Da ne pominjem to da mi se jebena glavobolja udvostručila od same pomisli na to. Dozvolio sam im da me navedu da uradim nešto što nisam želeo da uradim. Ovo je razlog zašto Kevin treba da bude pored mene sve vreme. Kada sam sam, postajem pomalo podložan lošem uticaju. Kako god, sada nema povratka. Jedino što znam jeste da me nećeš ponovo videti sa ono dvoje. Crvena bi me ubila da zna šta sam uradio. Ali, ipak, bilo je lepo koračati pod vodom, makar na kratko. Dok sam vodio debatu u svojoj glavi, Crvena je prolazila kroz istu stvar pored mene. Gurnuo sam svoj problem u stranu i odlučio da umesto mozganja o tome šta sam uradio, pomognem njoj. Sam Bog zna kako smo stigli do bolnice. Dok smo se pojavili, sve je već bilo gotovo. Morali smo da sačekamo još neko vreme, pre nego što su nam dozvolili da vidimo bebu. I kažem nama zato što, kada se sestra pojavila, noseći Crveninu sestru, hteo sam da se izvinem i odem. Crvenina baka me je videla dok sam pokušavao da se neopaženo iskradem. - Džej,- pozvala me je. - Gde ti misliš da si pošao? - Ja... Mislio sam da vam treba malo privatnosti.- promrmljao sam. 78

Samo kaži ne - Ideš sa nama. Sara mi je rekla da ne bi bila u stanju da dođe do bolnice da nije bilo tebe da joj pomogneš, dečko. Klimnuo sam glavom i krenuo za njom u Aninu sobu. Kao da sam i imao izbora. Volim Crveninu mamu. Uvek je bila fina prema meni. U stvari, svi su oni uvek fini prema meni. Verovatno zato što me sažaljevaju. Namrštio sam se na to. Crvena je prva ušla unutra. Još uvek je bila bleda, ali se široko smešila. - Mama. Izvini što kasnim,- rekla je grleći Anu. - Dušo, ne kasniš. Beba je žurila da upozna ovaj svet. Upoznaj svoju sestru,- predala joj je bebu. - Devojčica je? Crvena me je pogledala pravo u oči. - Džej, imam sestru. - Znam,- smejao sam se. - Dođi ovamo da je vidiš. Crvena je držala svoju sestru kao profesionalac. Možda je to neka ženska stvar, ko zna. Nisam hteo da ja budem taj koji će je držati, plašio sam se da je ne polomim ili nešto slično tome. Ipak, prišao sam bliže. - Gledaj, Crvena, izgleda baš kao ti. Mini Crvena,- nasmejao sam se kada sam je video. - Da se nisi usudio da je zoveš Crvena,- zapretila mi je. - Kako ćemo joj dati ime?- umešala se Crvenina mama. - Sara, ti treba da joj odabereš neko.

79

Samo kaži ne - Ja?- Crvena je pitala, ali nije gledala ni u koga od nas. Njen pogled je bio fokusiran samo zamotuljak u njenim rukama. Nije prestala da se smeši otkad ju je ugledala. Na kraju je klimnula glavom. - Sofija. Ona koja je mudra. - Pa, mislim da je krajnje vreme da imamo jednu mudru ženu u porodici,- rekla je Vi, gledajući pravo u mene. Promeškoljio sam se. Crvena jeste mudra, nisam shvatao zašto se osećam kao da želi meni nešto time da kaže. Svi su izgledali tako srećno. Srećna porodica. Nešto što ja nikada nisam imao. Osećao sam se kao višak dok sam stajao sa njima. Ovo nije moje mesto. Istina, Crvena je moja prijateljica, ali ja nisam deo njene porodice. To me je pogodilo jače nego što sam mislio. Povukao sam se korak unazad, nisam želeo da prekidam njihov porodični trenutak. - Hožeš li da je držiš?- pitala me je Crvena. - Ja? - Da, ti. Približila mi se. Nisam imao vremena da se pobunim, tutnula mi je bebu u ruke čak i pre nego što sam otvorio usta da kažem ne. Gledao sam u tu malu stvarčicu u roze ćebencetu i osetio sam sreću. Tako je lepa. Savršena. Ne preterujem kada kažem da je ona nešto najlepše što sam ikada video. Kada sam se osigurao da je Crvena okej, iako je umalo izgubila pamet, jer, navodno, ja sam bio taj koji joj je dozvolio da napusti kuću u pidžami i sa dve različite čarape (devojke, zar ne?), otrčao sam do fabrike bez zaustavljanja do kuće. Kasnio sam na posao tačno 4 sata i 22 minuta.

80

Samo kaži ne Jebena noćna smena! Totalno sam zaboravio na prokleti posao! Ovo je treći put da kasnim ovog meseca. Prvo, baki nije bilo dobro, posle toga, Maja me je odvukla u njihovu kuću, a sada ovo. Na sreću, moj šef, Luk, je kul lik. Poznavao je moju mamu. To je verovatno i razlog iz kog mi je dao ovaj posao, samo nedelju dana nakon što sam završio srednju školu. Ali, ipak, ovo nije u redu. I ovo je dobar posao. Mogu da menjam smene skoro kad god to poželim. Znaju da imam probleme sa nesanicom, koja me muči otkad sam imao 15 godina. Stvarno sam kreten ponekad. - Hej, šefe,- rekao sam kada sam povratio dah od trčanja. - Pa, konačno si odlučio da se pojaviš noćas, Džej,- rekao je Luk, ne gledajući me. Razočarenje u njegovom glasu nije moglo biti veće. - Jako mi je žao,- odgovorio sam iskreno. - Crvenina.... Um, Sarina mama se upravo porodila. Toliko je bila odlepila i trebala joj je moja pomoć. Luk me je pogledao. - Zašto bi Sarinoj mami bila potrebna tvoja pomoć? Zar ona nema muža? - Šta? Ne, Sari je trebala moja pomoć. - O, izvini, bila je ovo duga noć, - protrljao je oči. - I bio sam ovde bez jednog čoveka. - Znam. Izvini. Slušaj, ostaću još 4 sata danas. I neće se ponoviti. - Važi.- Luk je klimnuo glavom. Baš kada sam se okrenuo da izađem iz njegove kancelarije, nisam mogao više da podnesem da ga gledam u oči, dodao je: - Džej, ako se ovo ponovi, moraću da te otpustim. Znaš to, je li tako? - Znam.- odgovorio sam. I ne bih ga krivio ako to uradi.

81

Samo kaži ne Sara Jednostavno, očarana sam. Samo jedan pogled na Sofiju je dovoljan da me natera da razvučem lice u osmeh. Interesantna mi je čak i dok spava. Kada je mama izašla iz bolnice, provela sam noć u njihovoj kući. Samo sam sedela pored njenog kreveca i gledala je, moju sestru. Imam sestru. I ona je predivna. Naslonila sam glavu na naslon kolevke. Još otkad je Sofija došla kući, nisam dozoljavala sebi ni da pomislim na ono što se dešavalo one noći kada je rođena. Nisam želela da mislim na Džejsona, nisam želela ni da ga vidim. Šta to, kog đavola on radi? Prvo uradi nešto lepo za mene, posle toga počne da se ponaša kao svinja. Taman kad pomislim da može da bude jedno pristojno ljudsko biće i dozvolim mu da mi se približi, on izvede neku glupost. Zato ga izbegavam ovoga puta. Ne želim da ga pustim preblizu, ne još uvek, da mi ne bi upropastio sećanja na tu noć. Iako, ipak mislim da nije trebalo da mu dozvolim da mi se približi. Vidim kakav je on tip. Kada sedimo zajedno na mom tremu ili ispred biblioteke, svaka devojka koja prolazi ga pogleda bar još jednom. Džej dobro izgleda. A što je još gore, on to vrlo dobro zna. Kao što sam rekla ranije, svi mi znamo tuđe priče u ovoj paklenoj rupi. Saznaš neke stvari, bez obzira da li to želiš ili ne. Stvar je u tome što sam ga videla sa Mrvom. Ona je kao...pa, drolja. Pola momaka sa kojima sam išla u školu je bilo sa njom makar na jednu noć. I bila sam ljuta. Nisam baš sigurna zašto. Veče pre toga je bio u mojoj kući, pitajući me da mu dozvolim da me drži. A onda je bio sa njom. Nisu ništa radili, ali ipak. Sigurna sam da nije zastao samo da je pozdravi. Po načinu na koji ga je gledala i dodirivala dok su razgovarali, znala sam da ima nečega između njih dvoje. Kasnije sam se malo raspitala naokolo, i saznala da se viđaju već neko vreme. Mislim, stvarno! - Kako nisi znala za to?- pitala me je Melisa, kada sam najležernije što sam mogla upitala ko je ta devojka sa kojom Džej razgovara. Melisa je Kevinova sestra i jedna od retkih u

82

Samo kaži ne ovom gradu koja zapravo čita. Jedna od retkih, takođe, sa kojima volim da provedem malo vremena. Slegnula sam ramenima, trudeći se da ne odam kako se stvarno osećam u vezi toga. - Oni se viđaju već godinama, uvek je oko njega, sve vreme. Devojka jednostavno neće da ga ostavi ma miru. - Ne vidim da se on buni,- promrmljala sam, nesposobna da se zaustavim. - Aha, pa, on je muško. Uzeće šta god da mu se nudi.- Melisa ih je pogledala. - Ali, ne razumem. On je tako zgodan, mogao bi da nađe bolju. Eto. Čak i Melisa misli da on dobro izgleda. Kada nisam ništa odgovorila, nastavila je. - Znaš, neko vreme sam mislila da ste vas dvoje zajedno. Pomislila sam da je napokon našao finu devojku koja će mu uterati malo pameti u tu njegovu tikvu. Kada sam ga pitala za tebe, rekao mi je da ste samo prijatelji i da gledam svoja posla, - namrštila se. Jedva sam se suzdržala da se i ja ne namrštim na te njene reči. Čovek bi pomislo da je bilo dovoljno novih saznanja za jedan dan, zar ne? Ali, Džej je otišao sa Mrvom nekuda. I ja sam prosto morala da nazovem Emili čim sam ušla u maminu kuću. Tako mi je bila potrebna. U glavi mi je bio takav haos, ona je jedina koja mi može pomoći da shvatim šta se to dešava. Iskoristila sam Sofiju kao izgovor. Vadeći se na to kako je još uvek nije videla, naterala sam je da dođe brže nego ikada pre. Emili je malo zasuzila kada ju je ugledala. I rekla je istu stvar kao I Džej pre nje. - Izgleda baš kao ti. Lagala bih kada bih rekla da nisam ponosna. Mislim, samo je pogledaj, predivna je. - Pa... Šta ima novo?- Emili je pitala kada je uspela da me odvuče u kuhinju da joj napravim kafu.

83

Samo kaži ne - Kako to misliš?- glupavo sam upitala. O, ne. Sada će znati da se nešto dešava. - Sara,- strogo me je pogledala, spuštajući svoju šolju na sto i sedajući pored mene. Imaš li nešto da mi kažeš? Gledala sam svuda, samo ne u nju. Nismo se dugo videle i ne znam šta da kažem. Možda se samo tripujem, pomislila sam odjednom, ne bi mi bio prvi put. - Ne,- slagala sam. Emili je duboko udahnula. - Slušaj, znam da se ne viđamo tako često u poslednje vreme, ali ja sam još uvek tvoja najbolja drugarica, možeš sve da mi kažeš. Jesi li ljubomorna na bebu? - Šta? Ne! Isuse, nemam 5 godina, pa da budem ljubomorna zato što nije sva pažnja usmerena samo na mene više. - Šta je onda u pitanju? Sada, kada zna da nešto krijem od nje, nemam nikave šanse da se izvučem iz ovoga. - U pitanju je Džej,- priznala sam, još uvek je ne gledajući. - Šta u vezi njega? Slegnula sam ramenima. Stvarno, šta u vezi njega? - Sve je tako čudno. - Šta se, kog đavola dešava sa vama dvoma? Jeste li prijtelji ili nešto više? Iskreno, pomalo mi je teško da vas pratim. Sada je bio red na mene da postavim pitanje. - Emili, da li ti znaš nešto što ja ne znam? - Čisto sumnjam da je tako,- rekla je. - Znaš i ti, samo se pretvaraš da to ne vidiš. 84

Samo kaži ne - Šta?!- povikala sam. - Ne mogu da ti čitam misli, do đavola! Šta, jebo te znaš o tome?! - Prvo ti,- naredila je. - Reci mi šta se dešava, i šta je to što je čudno, a ja ću ti reći šta znam. - Čista ucena,- rekla sam u pola glasa, ali sam joj ipak sve ispričala. - One noći kada se Sofija rodila, bio je u mojoj kući. - Mislila sam da stalno sedite u tvojoj kući. - Da, pa, obično sedimo ispred kuće. Znaš da ne volim kada mi je kuća puna ljudi. Zato sam se i odselila odavde, na prvom mestu. Emili je mahala rukom, požurujući me da nastavim. - Da... I? - Dobro. Pa, on je tako dolazio do biblioteke i sedeo tamo sa mnom svaki dan. Onda se nije pojavio cele nedelje i ja... Ja... Ne želim ni da razmišljam o tome, a kamoli da to izgovorim. - Nedostajao ti je,- Emili je završila moju rečenicu sama. - Da. Mislim to je čudno, zar ne? Nije kao da je on moj prijatelj ili nešto slično. On je samo... Bio tu. Eto, rekla sam, i nastavila da izbegavam da kažem ono što je zaista bilo čudno. - To nije čudno, Sara. Vas dvoje jeste prijatelji. Postali ste prijatelji. - Ali, ja ne želim da imam nove prijatelje.- zacvilela sam. - On je takva svinja, Emili, stvari koje govori, mislim... Odvratno je.

85

Samo kaži ne Emili se nasmejala. - I dalje ne vidim šta je čudno u svemu tome. Hoćeš li mi konačno reći ili ću morati ovde da provedem celu noć? - Dobro, - odustala sam, i što sam brže mogla, ispričala joj ono o knjigama. - I kasnije te noći je došao kod mene i pitao me da ga pustim da me drži.- promumlala sam. - I, jesi li? - Jesam li šta?- Ona će me stvarno naterati da ponovo prolazim kroz sve to. - Jesi li ga pustila da te drži? Ma šta to značilo,- promrmljala je. Ako počne da mi se smeje, kunem se da ću je zveknuti po sred face. - Jesam, ali to je bila greška,- rekla sam brzo. - Zašto greška? Slušaj, Sara, moraćeš pre ili kasnije da otvoriš srce nekome. Prevrnula sam očima. To mi govori već godinama. - Ne, neću morati. Ovako mi je sasvim dobro. On ima devojku, Emili, i nije mi to rekao. - Ima devojku? Ko je ona?- Sada postaje zinteresovana. - Mrva. Emili je prasnula u smeh. - Ona mu nije devojka, on je samo jebe. Kao da je to toliko utešno. - Pa, šta sam onda ja u toj priči? Mazi se sa mnom, a onda ode i jebe nju! - Da li ti to hoćeš da kažeš da bi ti htela da on jebe tebe?- podigla je obrve. - Ne, neću to da kažem, ne budi glupa.

86

Samo kaži ne - Čudno, jer je upravo tako zvučalo. Prekrstila sam ruke i ljutito je pogledala. - Uvek si bila takva budala kada je ljubav u pitanju. Uvek si verovala u sva ta sranja. Ne znam kako možeš tako,- brecnula sam se. - A ja ne znam kako ti ne možeš,- mirno je uzvratila. - Šta je to što ti znaš?- pitala sam, umorna od ove svađe. Zvala sam je da mi pomogne a ne da me ismeva. - Pa, stvari su mi sada mnogo jasnije,- uzela je gutljaj kafe, namerno produžavajući trenutak pre nego što će mi reći. - Samo mi jebeno kaži već jednom! - Znaš, nisi prestara da ti se usta izribaju sapunom, Sara. - Okej, majko, - morala sam da se nasmejem na tu izjavu. - Kevin i ja smo mnogo razgovarali o Džeju, pošto je on njegov najbolji prijatelj i to. A i zove ga petnaest puta na dan,- uzdahnula je. - Pa, stvar je u tome što oboje mislimo da mu se sviđaš, Sara... Ne prevrći očima! Ali, on jednostavno ne zna kako to da ti pokaže. Nije imao mamu. Nije imao nikoga da ga nauči. Zapravo je sve to tužno, kada razmisliš o tome. Mislim da bi trebalo da mu pružiš priliku,- završila je. Sve vreme me je gledala pravo u oči dok je govorila. - Ali, šta ako mi slomi srce na kraju?- pitala sam. - U suprotnom to ni ne bi bila ljubav.

87

Samo kaži ne Džej Zašto me, jebo te, sada izbegava? Šta sam ovoga puta uradio? Nisam uopšte bio odvratan. Tako sam se trudio. Glupi Kevin! Nikad nije ovde kada mi treba. A ne mogu nastaviti da ga zivkam svaki čas. Uvek je Emili pored njega. Dok sam bio na putu do biblioteke da vidim Crvenu, naleteo sam na Mrvu. Nije bilo šanse da je izbegnem, ustremila se na mene kao kobac čim me je ugledala. - Džejsone! Džej!- zavrištala je, vodeći računa da je svi u okviru od 50 kilometara čuju. Morao sam da stanem, pre nego što me izblamira. Još više. - Hej,- rekao sam, želeći da budem bilo gde osim pored nje. Sa mesta na kom sam stajao, mogao sam da vidim ulaz biblioteke. Crvena nije izašla. Možda je uzela slobodan dan da ga provede sa svojom sestrom. Možda bi trebalo da joj dam malo prostora i da ne budem tako dosadan sve vreme. Nisam hteo da je izgubim. Ne sada, kada smo napokon krenuli ka nečemu. Šta je bilo to nešto, nisam znao. Ali, radije bih imao nešto sa Crvenom, nego sve sa bilo kojim drugom. Mrva je pričala i pričala. Nisam uopše ni slušao šta govori. - Gde ti je ćerka?- prekinuo sam je. - O, ona je u školi,- rekla je nezainteresovano. Da, mala sad ide u školu. Čoveče, koliko sam vremena protraćio na ovu? - I? Šta kažeš?- pitala me je. - Važi, važi.- rekao sam. O čemu li ona, kog đavola priča, pomislio sam, ponovo bacajući pogled ka biblioteci. - Hajdemo onda,- namignula mi je kurvanjski, onako kako samo ona ume.

88

Samo kaži ne - Hajdemo, gde?- konačno sam je pogledao. - Baš si blesav. Pa kod mene, naravno. Sad sam ti rekla, sama sam kod kuće, ona je u školi. Smešno, Mrva je uvek svoju ćerku zvala ona, kao da mala nema svoje ime. Bacio sam još jedan pogled ka biblioteci, i krenuo za njom. Nisam imao pametnija posla, a i bilo mi je potrebno da se malo opustim. Crvena nikada neće saznati. Mrva je bila van sebe od sreće. Već neko vreme sam je uspešno izbegavao. Ušli smo u njen stan. Znam ovu predstavu napamet. Prišla mi je bliže. - Poljubi me, bejbi. Tako si mi nedostajao,- prošaputala je. Okrenuo sam glavu. - Boli me grlo, lagao sam. - Hajde da te izvučemo iz te odeće. Nije bilo potrebe da joj kažem dva puta. Pre nego što sam skinuo maijcu, ona je već bila potpuno gola preda mnom. Šta da ti kažem, ženska je profesionalac u onome što radi. Gurnula me je na krevet i pomogla mi da se oslobodim mojih pantalona. Sa njom, sve je uvek isto. Ona radi sve po redu. Kao u jebenom porniću. Prvo se spusti na kolena, pa se posle popne na mene, onda mi okrene leđa, i tako najviše voli. A ja? Ja sam samo mislio na to koliko je ovo pogrešno, i kako uopšte ne želim da budem tu, sa njom. - Oh, Džejsone, dragi, tako si mi nedostajao,- prostenjala je. Morao sam da stanem. - Ne mogu ja ovo,- rekao sam, povlačeći se unatrag od nje. Groteskno izvaljena na krevetu, Mrva je izgledala povređeno.

89

Samo kaži ne - Žao mi je,- rekao sam, iako mi nije bilo žao. Otišao sam, tek tako. Nje pokušavala da me zaustavi. Mislim da je znala da ne bi uspela, čak i da je probala. Izvukao sam telefon iz džepa i nazvao Kevina, čim sa izašao iz njene zgrade. - Sve sam sjebao,- zavrištao sam u slušalicu kada se javio. - Šta si sada napravio?- pitao je. Rekao sam mu za Mrvu. - Jebi ga, Džej, koliko puta treba da ti kažem da je ona zmija? - Znam, izvini,- zarežao sam. - Nisam ja taj kome treba da se izvinjavaš,- uzdahnuo je Kevin sa druge strane. Kunem se, mogao sam da čujem kako mi prevrće očima. - Gde je Sara?- zahtevao je da zna. - Ne znam. Izbegava me. - Šta si joj uradio? Zašto je uvek tako siguran da sam ja taj koji je uradio nešto pogrešno? Obično i jesam, ali, brate, popusti mi bar jednom u životu. - Nisam ništa uradio,- branio sam se. - U stvari, mislio sam da nam dobro ide. Ukratko, ispričao sam mu šta se desilo one noći kada sam bio drogiran, ne pominjući da sam bio drogiran. - Slušaj, ona nije kao devojke na koje si ti navikao. Sa njom moraš da ideš polako. I za ime Boga, Džej, prestani da se viđaš sa onom kurvom! - Dobro, dobro,- klimao sam glavom. Šta je drugo trebalo da mu kažem? On nema pojma koliko Crvena može da bude teška, i tvrdoglava. Mada, nije samo ona u pitanju. Više sam ja problem. Samo ne mislim da me ona može voleti, zato što sam tolko oštećen. 90

Samo kaži ne - Dolazim kući za vikend, pa ćemo tada pričati, važi? - Važi, - rekao sam, ne želeći da više ikada pričam o tome. Kao da će mi pomoći to što će on biti ovde.

91

Samo kaži ne Sara Emili me je obavestila da Kevin dolazi za vikend. Naravno, to nije bilo bez razloga. Navodno, misli da bi nas dvoje trebalo da provedemo malo vremena zajedno. Da se bolje upoznamo. Zašto bih, jebo te, želela da bolje upoznam Kevina? Ne volim ljude. Ako je njoj dobar, ja sam okej sa tim. Ali, pristala sam, svakako. Pristala sam i na mnoge druge stvari na koje uopšte nisam želela da pristanem. - Možemo li da dođemo kod tebe?- pitala je umiljato. - Može,- rekla sam sa dosadom. Već znam kako će ovo ispasti. Ne bi bio prvi put da Emili dovodi svog dečka u moju kuću, a da se posle dohvati sa njim, sve dok meni ne postane toliko neprijatno da ih ostavim same i odem u svoju sobu. - Kuvaćeš za nas?- Zatreptala je ka meni napadno. - Emili,- zastenjala sam. - Zašto... - Molim te, molim te, lepo, najlepše... Jebem ti! - Šta hoćete da jedete?- odustala sam. Kao da sam i imala nekakve šanse protiv nje. - Lazanje,- odmah je rekla. - Vidim da si već sve fino isplanirala,- smejala sam se. - Pomoći ću ti,- ponudila je. - Ne treba mi tvoja pomoć, kao što već vrlo dobro znaš. Ne diraj me dok kuvam. - Doneću dezert,- bila je sva slatka i spremna da pomogne. 92

Samo kaži ne - Dobro,- prevrnula sam očima. - Ali... - Nešto čokoladno. Nije slatkiš ako nema čokoladu,- završila je umesto mene. - Bićemo kod tebe u 8. - Okej,- rekla sam i spustila telefon na kuhinjski pult. Nisam ovako htela da provedem svoju subotu. Imam neke nove knjige koje sam donela iz biblioteke i stvarno sam htela da ih pročitam. Počela sam da pripremam večeru, a i da pijem, iste sekunde kada sam završila razgovor sa Emili. Kao debela devojka, volela sam da kuvam, kao ne više tako debela devojka, volim da pijem. Kada pijem dok kuvam, ne ogladnim, tako da nema straha da ću ponovo postati ogromna kao kit. Kada se dovoljno nacvrckam, samo guram hranu po tanjiru. To se zove predostrožnost, rekla bih. Dok sam sve pripremila i stavila lazanje u rernu, Nina Simon je pevala o tome kako se oseća dobro, a ja sam morala da se složim sa njom. Osećala sam se dobro, na to sam mislila. Između dve pesme, telefon mi je zazvonio. Kevin. Zašto me on zove? - Halo,- povikala sam, naginjući se da ugasim muziku bez ustajanja. Na sreću, nisam lupila guzicom o pod. Mora da mi je ravnoteža bolja kada se uroljam, nego kad sam trezna. Moraću to da zapamtim za ubuduće. - Hej, Sara, kako si? Ah, divni, dragi Kevin, uvek tako fin i uljudan sa svima. Ponekad mi je muka od njega i njegove dobrote. Pa, mogu slobodno da kažem da sam pijana. - Dobro sam,- kikotala sam se. Istina je da sam razvaljena. U toj đus votki nije bilo baš puno đusa. - Šta se dešava? Nadam se da me nisi pozvao da otkažeš dolazak.

93

Samo kaži ne - Ne, naravno da ne. Samo mi treba usluga,- rekao je tiho. - Kaži. - Mogu li da povedem Džejsona?- sada je već šaputao. - Zašto?- pitala sam oprezno. - Je li ovo Emilina ideja? - Ne, samo... Obećao sam da ću provesti neko vreme sa njim, pre nego što mi je Emili rekla da si nas pozvala na večeru. Rođendan mu je, znaš, i bilo bi grozno od mene da ga ostavim da provede ovaj dan sam. - Rođendan mu je? Kako ja nisam to znala? Nikada mi nije rekao, a ja se nikada nisam ni potrudila da pitam. Ja sam tako loš prijatelj. A sa druge strane, ako mu je danas rođendan, zašto ga onda ne provodi sa svojom devojkom? - Da, jeste. A znaš i sama koliko mrzi svoj rođendan. Ali, ipak, to nije dan koji bi bilo ko trebalo da provede sam, bez prijatelja...- Kevin je mleo. Ne, zapravo, ne znam, pomislila sam. Uzdahnula sam, prekidajući monolog koji je tekao sa druge strane. - Možeš da ga dovedeš. Pa šta sad, već sam pijana, pa neće moći da me iznervira. Samo ću ga ignorisati, planirala sam. - Hvala. Vidimo se ubrzo.- Kevin je rekao sa osetnim olakšanjem i prekinuo vezu. Par minuta kasnije, pojavila se Emili, noseći čokoladnu tortu. - Da li je to rođendanska torta, možda?- napala sam je čim je ušla. - Hej, nisam znala da je danas njegov rođendan... 94

Samo kaži ne - Poštedi me. Već sam rekla Kevinu da može da ga dovede. Pogledaj sve ovo što sam spremila.- rekla sam iznervirano pokazujući na sto. - Sada možemo da imamo lepu rođendansku žurku. - Pijana si.- Emili je izjavila, ono što je, po mom mišljenju bilo i više nego očigledno. - Pa šta? Uradila sam sve što si htela, zaslužila sam da se opustim malo. Na kraju krajeva, robovala sam u kuhinji ceo dan.- branila sam se. - Izvini, okej? Nisam imala pojma da Kevin već ima nešto isplanirano sa Džejsonom, a nisam htela ni tebi da otkažem. Odgrizla bih mi glavu da jesam, a i nikada više ne bi pristala na ovako nešto.- smireno mi je objasnila. To je bila istina, ali ipak. - U redu je, ne smeta mi,- spustila sam malo glas. - Ali, i dalje nisam oduševljena Džejevim dolaskom. Osećam se kao da si mi to namerno uradila, a sve što želim jeste da ga izbegnem. - Izbegavaj ga kasnije. Danas budi fina prema njemu. I, molim te, ne budi kučka večeras.- pogledala me je obzirno. - Oh, neću biti kučka,- lagala sam, sipajući još jedno piće u svoju čašu. Emili mi je pomogla da postavim sto. U stvari, ona je postavljala sto, dok sam ja pila i pušila. Bacila sam pogled na moje remek delo. Nadam se da će im se svideti. - Hvala ti što mi pomažeš da postavim sve ovo,- rekla je sarkastično. - Nema problema,- odgovorila sam u istom tonu. - Isuse, prestani da piješ, nećeš biti u stanju ništa da pojedeš! - U tome je i poenta, zar ne?- rekla sam i ustala da uzmem još jednu cigaretu. Emili mi je otela paklicu iz ruke i namrštila se na mene. 95

Samo kaži ne - I prestani toliko da pušiš, umrećeš pre četrdesete! - Dobro. Neću ništa da radim,- nabusito sam rekla. Kada se oglasilo zvono na vratima, ustala sam da otvorim. Nije bilo previše teško da stavim svoj najbolji osmeh na lice. Bila sam toliko pijana, da mi je sve bilo smešno. Kada sam ugledala Džejsona kako me gleda kao izgubljeno kučence, sva moja kučkavost je nestala. - Hej, Crvena,- rekao je. - Hvala što si me pozvala. Pogledala sam u Kevina, koji je odmah pocrveneo. Znači, lagali su i Džeja.

96

Samo kaži ne Džej Rođendan mi je. Kevin mi je rekao da je Crvena napravila večeru za mene. Znao sam da me laže, ali sam krenuo sa njim. Hteo sam da je vidim. Kada je otvorila vrata, nešto nije bilo u redu sa njom. Jedva je stajala na nogama. Pogledao sam je u oči, bila je pijana kao zemlja. - Ćao. Uđite,- rekla je i zgrabila flašu votke iz Kevinovih ruku. Pretpostavljam da mu je Emili dala dobre instrukcije. - Večera je spremna,- obavestila nas je. Onda se okrenula ka meni. - Srećan rođendan, Džejsone,- rekla je, ne gledajući me. - Hvala. Jebeno mrzim moj rođendan! Zato joj nisam ni rekao. Tog dana su svi fini prema tebi, čak i kada te mrze. Ne mislim da me Crvena mrzi, ali ne želim da bude fina prema meni ako to ne želi. Izgledalo je kao da se bori sa tim šta da uradi sledeće. Da joj je glava bila bistra, siguran sam da ne bi uradila ono što je uradila. Crvena me je zagrlila. Trajalo je samo sekundu, udaljila se od mene brže nego što mi se približila, ali sam ipak mogao da je osetim, kao one noći kada me je pustila da je... Pa, znaš već. Kevin i ja smo krenuli za njom u kuhinju, gde nas je čekala Emili. - Srećan rođendan!- Nasmešila mi se i poljubila Kevina. Taj poljubac je trajao mnogo duže nego što bih voleo. Bacio sam pogled na Crvenu. Prevrtala je očima, i preturala po Emilinoj torbi. Po njenom kezu, rekao bih da je pronašla ono što je tražila. Emili nas je požurila da sednemo za sto. Sve ovo je bilo tako čudno. Po načinu na koji su se Emili i Kevin gledali preko stola, bilo je jasno da bi najviše voleli da budu sami. Po načinu

97

Samo kaži ne na koji ih je Crvena gledala, bilo je jasno da bi volela da bude bilo gde nego pored njih. A što se mene tiče, ja sam želeo samo da budem tamo gde je i Crvena. Večera je bila super. Nikad ne bih ni pomislio da Crvena zna tako dobro da kuva. Iskreno, nikada nisam ni razmišljao o tome. Razgovor je bio malo usiljen. Emili je sve vreme nastojala da natera Crvenu da priča sa Kevinom, ali je bilo očigledno da je ona mnogo više zainteresovana za piće i njene cigarete, nego za priču. Ili jelo, kada sam već kod toga. Jedva da je išta stavila u usta. - Zašto ne jedeš?- pitao sam je. Pogledala me je, i privukla stolicu bliže meni. Znači, hoće da razgovara sa mnom, ali neće da razgovara sa Kevinom. Bio sam zadovoljan zbog toga. - Zato što,- prošaputala je, - ako jedem, neću moći da pijem. A ako ne pijem, smučiće mi se od njih dvoje. - Kako to mislliš?- pitao sam, srećan što ponovo priča sa mnom. - Samo čekaj i videćeš,- pogledala je u Emili i Kevina. - I snažno ti preporučujem da i ti počneš sa piješ. Što pre. Poslušao sam njen savet. Uradio bih bilo šta, ako to znači da će nastaviti da razgovara sa mnom. Kada sam klimnuo glavom, skočila je na noge i donela mi piće. Posle jela, Crvena nas je premestila u dnevnu sobu. Ponudio sam se da joj pomognem da raščisti sto, baka me je, na kraju, tako vaspitala, ali je ona samo odmahnula glavom. - Samo ostavi sve tako. Počistiću ujutru. Ubrzo, postalo mi je jasno o čemu je pričala. Emili i Kevin su, čini mi se, zaboravili da nisu sami. Bili su jako zagrejani. Bilo mi je jako neprijatno. Nisam ni sanjao da ću videti Kevina takvog.

98

Samo kaži ne Crvena je pila više nego što sam mislio da je moguće. Sam pogled na ono dvoje na drugoj strani sobe, naterao me je da pokušam da je sustignem. Vrlo brzo, bio sam još pijaniji nego ona, ako je to ikako bilo moguće. - Crvena, moram nešto da ti kažem,- nagnuo sam se ka njoj. - Ne želim da pričam o tome,- odmah me je sasekla. O čemu, pomislio sam. Samo sam brbljao bezveze, trudeći se da radim bilo šta drugo osim da gledam u Emili i Kevina. Onda sam shvatio. Ona misli da želim da pričam o onoj noći. Pa, jesam hteo da pričam o toj noći, ali ne sada. Ne kada nisam u stanju normalno da razmišljam. Bilo je toliko stvari koje sam želeo da joj kažem. Crvena je takođe bila izgubljena u mislima. Glasno je uzdahnula. - Slušaj, Džej. Mi smo prijatelji, je l' da? Klimnuo sam glavom. - Zašto mi onda nisi rekao da imaš devojku? - Nemam devojku.- Bio sam zbunjen. - Aha, važi, nemaš. Ne moraš da mi kažeš ako ne želiš, samo prestani da pokušavaš da napraviš budalu od mene.- ljutito je prosiktala. - Čekaj... O čemu ti to govoriš? Zašto je tako ljuta na mene? - Videla sam te, Džej. Sa Mrvom. Okej? Zato, nemoj više da kenjaš,- prošaputala je, proveravajući da li je Emili sluša.

99

Samo kaži ne - Ona nije moja devojka,- jadno sam protestvovao. Kako to da joj objasnim? Crvena nije takva devojka, ne bi razumela. I tog dana, otišao sam sa Mrvom, samo zato što ona nije htela da priča sa mnom. - Svejedno,- rekla je i ustala. - Treba mi malo vazduha. Možeš da ostaneš ovde i da gledaš ovo dvoje, a možeš i da pozoveš svoju devojku da ti se pridruži u predstavi.- izazivala me je. - Idem sa tobom,- odgovorio sam. - Kako hoćeš,- ravnodušno je rekla i krenula ka vratima. Ali, mislim da je to bio pravi odgovor, zato što je pokušavala da sakrije osmeh dok sam hodao pored nje.

100

Samo kaži ne Sara Džej je krenuo za mnom napolje. Znala sam da će Emili uraditi tako nešto, ali to ne znači da nisam iznervirana time. Čak ni Kevin nije bio tako uljudan i pun poštovanja kao obično. Istina, i oni su dosta popili, verovarno zbog toga što nisu imali šta bolje da rade, jer sam uporno ignorisala svaki Emilin pokušaj da me navede na razgovor sa Kevinom. Ispala sam takva kučka. Možda nije trebalo da toliko pijem noćas. A tek Džej! Šta li mi je, kog đavola bilo da ga pitam za njegovu devojku? To se mene ne tiče. Naravno da je rekao da mu ona nije devojka. Ni ja se ne bih hvalila time da sam na njegovom mestu. O, prestani! Pogledala sam ga, hodao je pored mene, izgledajući veoma bledo. - Jesi li dobro?- pitala sam. - Šta? Da, da, dobro sam. Možda sam malo pijan,- rekao je. - Aha, vidi se,- smejala sam se. - Hvala ti što si izašao sa mnom. Postalo je previše čudno da samo sedim tamo i gledam, znaš već... - Šta se, kog đavola dešava sa njima? U jednom trenutku su normalni, a već u sledećem ne mogu da skinu ruke jedno sa drugog.- izgledao je zbunjeno. - Takva je Emili,- objasnila sam. - Ne može da se suzdrži kada joj se neko sviđa. - Po onome što sam video, mora da joj se Kevin mnogo sviđa,- promumlao je. - Nije bilo baš toliko strašno,- branila sam Emili, iako sam pomislila isto to. - Nemoj da si takva princeza. - Prokletstvo, Crvena! Samo prestani!

101

Samo kaži ne Džej je počeo da viče na mene odjednom. Pogledala sam ga ne verujući. Ali, bila sam spremna na svađu. Kao da sam samo to i čekala čitave večeri. Iako nisam htela da priznam, ni sebi, niti bilo kome drugom, bila sam besna na njega zbog Mrve. I ljubomorna. I pijana. - Šta?! Imaš li nešto da mi kažeš?- uzvratila sam glasno. - Zapravo, imam,- rekao je i zgrabio me za ramena. Pokušala sam da ga odgurnem, ali nije hteo da me pusti. - Slušaj, ona nije moja devojka. Tog dana, krenuo sam da vidim tebe, okej? Nisi bila tamo, pa sam... - Nisam bila tamo,- ponovila sam. - Pa si zato otišao sa njom. - rekla sam ljutito. I zašto sam, zaboga toliko besna zbog toga?! - Pa, da. Ali nije ono što ti misliš. Ona je samo moja... Čekala sam da vidim kako će je nazvati. Ljubavnica? Jebačica? Želela sam da znam šta mu je ona. I šta sam mu ja. - Stara prijateljica,- završio je. - Ne laži me, Džej,- rekla sam, konačno se oslobađajući njegovog stiska. - Ne lažem,- lagao je. - Zašto si toliko uznemirena? - Nisam uznemirena,- frknula sam. - Pijana sam. I iznervirana. - Mislio sam da si srećan pijanac,- podsetio me je na ono što sam mu rekla prošlog puta. - Jesam. U pitanju je samo... - Ja sam u pitanju. Znam,- uzdahnuo je. - Nisi mi čak ni rekao da ti je rođendan!- Nastavila sam da ga napadam. Iz nekog razloga, to mi je bilo veoma važno. 102

Samo kaži ne - Mrzim svoje rođendane, Crvena. Imao sam samo Kevina dok sam odrastao. Nije bilo nikoga da mi napravi tortu ili da mi kupuje poklone. Samo baka i Kevin,- rekao je mirnije nego ranije. - Jesi li zbog toga ljuta na mene? Što ti nisam rekao da mi je rođendan? - Ne,- priznala sam, osećajući kako moj bes popušta. Ovo je mnogo više nego što mi je rekao o sebi za sve ovo vreme. - Zašto onda? Šta sam uradio?- pitao je i prišao mi bliže. Iz straha da će me ponovo zgrabiti, povukla sam se unazad. Ne mogu da razmišljam kada me dodiruje, iako me je dodirnuo samo jednom pre toga, ali nisam htela da rizikujem. Kroz izmaglicu od alkohola, znala sam da, približiti mu se može da me dovede u nevolju. - Je li to zbog onoga što se desilo one noći u tvojoj kući? - Neću da pričam o tome,- brzo sam rekla. - Ti nećeš ni o čemu da pričaš, Crvena.- nasmešio se i koraknuo ka meni. Nisam se ni pomakla. - Pa šta? Niko ti ne traži da ostaneš blizu mene,- brecnula sam se samo da izbrišem taj glupavi kez sa njegovog lica. - Jebi ga, Crvena! Znam to! Ali želim stalno da budem blizu tebe! Nikada se nisam ovako osećao! Ne znam šta da radim! Zato ti i uvek kažem nešto pogrešno! Jebeno me izluđuješ.rekao je u jednom dahu. - Ti mene izluđuješ! Šta hoćeš, Džej? Šta, koji kurac, hoćeš od mene?! Prvo nećeš da me ostaviš na miru, posle se ne pojavljuješ danima, i radiš mi neke... Stvari. A onda saznam da imaš devojku! Sada više nema povratka. Gurnuo me je preko ivice i sve sam izbrbljala. Pocrvenela sam, već žaleći svaku reč koja mi je izašla iz usta.

103

Samo kaži ne - Ona nije moja jebena devojka!- povikao je. - Aha, pa možda bi trebalo to i njoj da kažeš! Zgrabio me je za ruku. - Pričaćemo o ovome sutra. Nemoguća si sada. Odvešću te kući. Ćutala sam, jer je to bilo najbolje za mene, dok još uvek imam bar mrvicu samopoštovanja u sebi, i krenula sam sa njim u pravcu moje ulice. Dok smo hodali napred, niko od nas nije progovarao. Ali, iza nas, neka žurka je bila u punom jeku. Bacila sam pogled unazad, kada je neka devojka pijano povikala: - Džejsone! Pogledao je u nju, i stgenuo vilicu. Mogla sam da čujem kako škrguće zubima dok ju je pratio pogledom. Dotrčala je do nas. Izgleda kao lizalica, pomislila sam. Tako mršava sa ogromnom glavom. Otresla sam njegovu ruku iz moje. Ko je sad pa ova? - Hej, Maja,- pozdravio ju je bez osmeha. - Pravimo žurku,- obavestila nas je, kao da nemamo oči ili uši. - Super. Hajde, Crvena, idemo. Maja se napućila. - Džej, jesi li ti to nešto ljut na nas? Da nismo uradili nešto pogrešno one večeri kada smo se... - Ne,- prekinuo ju je. Kada su se šta? Pogledala je u mene. - A ovo je tvoja devojka? - Ne,- rekla sam, pre nego što je mogao on to da joj kaže. - Mi smo samo prijatelji. - Oh,- izgledala je razočarano. Ili sam ja bila razočarana? - Ja sam Maja. Rukovale smo se. - Sara.

104

Samo kaži ne Džej je bio tih sve vreme. Šta se dešava, zanimalo me je. - Hoćete li da nam se pridružite? Antonu je rođendan. - I Džejsonu je rođendan,- rekla sam bez razmišljanja. Namrštio se na mene, što me je samo nateralo da počnem da se smeškam toj devojci i ponašam se kao da mi je nova najbolja drugarica. Samo u inat njemu. A i htela sam da znam šta se desilo te večeri koju je pomenula. - Oh, oh, to je tako super!- Poskočila je. Pokušavala sam da ne prasnem u smeh. Hajde, znam da će Anton želeti da te vidi, izbegavaš nas već danima. - Okej,- složila sam se i u njegovo ime. - Idem da mu kažem da dolazite. I odlepršala je od nas. Džej i ja smo ostali da stojimo gde nas je i ostavila. Ljutito je uzdahnuo okrećući se ka meni. - Ne ideš tamo, Crvena. - Ko kaže? Pozvala je i mene. Provukao je ruke kroz kosu isfrustrirano me fiksirajući. - Idem,- rekla sam. - Ti ne moraš. - Jebi ga, Crvena. Ostani blizu mene,- odustao je i krenuo za Majom.

105

Samo kaži ne Džej Još jednom sam se posvađao sa Crvenom. Ali, to nije bio najgori deo mog jebenog rođendana. Smučilo mi se od Emili i Kevina, baš kao što je Crvena i rekla da će. Ne zato što sam jebena princeza (još jedna njena izjava), već zato što sam bio ljubomoran. Patetično, znam. Tako sam počeo da pijem, baš kao što mi je Crvena preporučila. Nije trebalo to da uradim. Uvek je loša ideja da piješ kada imaš nešto na umu. Kada razmišljaš o stvarima za koje je bolje da ostanu neizgovorene. U moju odbranu, Crvena zanovetala cele večeri. Svađala se sa mnom zbog Mrve, i toliko me je iznerviralo to što me je ipak videla kako odlazim sa njom, da sam počeo i ja da se svađam sa njom. Dok smo urlali jedno na drugo, malo je falilo da joj kažem šta osećam prema njoj. Malo. Mada, mislim da je shvatila i sama, zato što je samo nalazila razloge da me još više iznervira. I uspela je u tome. Kada sam je konačno ubedio da krene kući, Maja se pojavila i ispričala nam sve o žurci u njihovoj kući za Antonov rođendan. Mislim da je htela da ispriča Crvenoj sve o onoj večeri koju sam proveo a njima. Na sreću, prekinuo sam je na vreme. Ali, nemoj ni na sekund da pomisliš da sam se izvukao. Moja noćna mora je tek počela. Poslednje mesto na kome sam želeo da budem je bila ta kuća. Nije sigurno za mene da budem blizu tih ljudi. Već su me jednom navukli da uradim nešto na šta nisam bio ponosan, i samo je bilo pitanje trenutka kada ću ponovo da pokleknem. Crvena je, sa druge strane, imala totalno drugačije planove. Izričito sam joj rekao da ostane blizu mene, ali isto bi bilo da sam pričao drvetu. Iz inata, pobegla je od mene iste sekunde kada smo ušli unutra. Kuća je bila prepuna ljudi, sa Antonom u centru zbivanja. Kada se Maja vrišteći probila do njega, ustao je i uvukao me u medveđi zagrljaj. Da mi poželi dobrodošlicu ili šta već.

106

Samo kaži ne - Bili smo zabrinuti za tebe, batice,- rekao je, pokazujući mi da sednem. Osvrnuo sam se naokolo i jedino slobodno mesto je bilo baš pored njega. - Da, bio sam zauzet,- lagao sam. - Mislili samo da ne želiš više da se družiš sa nama. To je zamalo slomilo Majino malo srce. Zar ne?- pitao ju je. - Ali, ja sam rekla Antonu da nas Džej voli! Tako se super proveo sa nama one večeri,kikotala se. - Idi nam donesi neko pivo, bejbi,- naredio joj je, pljeskajući je po dupetu dok je prolazila do kuhinje. Shvatio sam da smo ostili sami. Svi ti ljudi koji su sedeli pored nas, nekako su nestali. Ili sam ja bio još uvek pijan. - Džej, hteo sam da popričam sa tobom,- Anton se nagnuo ka meni. - O čemu?- pitao sam pažljivo, još uvek pokušavajući da provalim gde je Crvena nestala. - Svrati kasnije, imam poslovni predlog za tebe. Sada, opusti se, popij pivo, uživaj u žurci. I, molim te, kaži mi šta to tražiš? - Važi,- mumlao sam, bez namere da se pojavim kasnije. Kakav poslovni predlog? - O, tražim moju drugaricu. Izgubio sam je kada smo došli,- rekao sam. - Je li to ona?- Pokazao je na Crvenu, koja je stajala sa nekim tipom. Jebi ga, pomislio sam, hoće li ovo biti još jedna onakva noć, kao u Klubu pre par meseci? - Da, to je ona,- zarežao sam kroz zube. - Zgodna je,- rekao je, odmeravajući je. - Jebeš li je? - Ne, ona mi je drugarica. Moram da je odvedem kući,- rekao sam ustajući.

107

Samo kaži ne - Hej, nemoj da zaboraviš da svratiš kasnije. Kada je otpratiš do kuće, važi?- Pričao je dok sam odlazio. - I požuri i opali to pre nego što te neko pretekne! - Odlazimo,- rekao sam hvatajući Crvenu za ruku. - Dobro. Konačno, bar jednom se nije pobunila. Čim smo izašli napolje, odmah je započela još jednu svađu. - Odakle poznaješ te ljude, Džejsone? - Rekao sam ti, doselili su se pre par nedelja. Proveo sam ih malo naokolo,- rekao sam. - Meni izgleda kao da im dobro ide i bez tvoje pomoći. - Šta to sad treba da znači? - Svi su drogirani, Džejsone.- Mrzim kada me zove Džejson. To radi samo da bi me nervirala. - Kakve to veze ima sa mnom?- pravio sam se da sam nezainteresovan. - Ne seri. Da li se drogiraš?- Zastala je i pogledala me pravo u oči. - Ne,- rekao sam prebrzo. Nije joj to promaklo. - Idi kući, Džejsone,- naredila mi je. - Zašto? Šta sam uradio? Rekao sam ti, ne drogiram se,- pokušao sam da smirim situaciju. - Idi kući,- ponovila je.

108

Samo kaži ne - Ispratiću te do kuće,- tvrdoglavo sam rekao. - Dobro. Možeš da me ispratiš do kuće i posle idi. Ne mogu više da se svađam sa tobom. Ne večeras, u svakom slučaju. Umorna sam i gladna i kući imam čokoladnu tortu o kojoj ne mogu da prestanem da razmišljam. Počeo sam da se smejem. - Ako obećam da ću biti dobar, mogu li da dobijem malo te čokoladne torte? Ipak mi je rođendan danas. - O, znači sad ti je rođendan, kada je u pitanju torta,- smejala se. Konačno se smejala. I tako, ispratio sam je kući. Jeli smo tortu. Crvena je čak i pronašla svećicu i naterala me da pomislim želju. Kevin i Emili su odavno otišli. Bili smo samo Crvena i ja ponovo. Osećao sam se dobro, sve dok nisam krenuo kući, i video Maju i Antona kako me čekaju na ulici.

109

Samo kaži ne Sara Eto gde me je moj glupavi inat doveo. U jebeno narkomansko gnezdo. Nije ni čudo što Džej nije hteo da idem tamo. Ali, zašto je on bio tamo? Maja je rekla da je bio u njihovoj kući i ranije. Ta devojka je samo nestala i to baš kada sam htela da joj postavim neka pitanja o Džeju. Mislim da me laže. Ne bi bio prvi put, ali stvarno mrzim kada mi to radi. Svađali smo se skoro čitave večeri. Ako ćemo iskreno, uvek sam najbezobraznija prema ljudima koje najviše volim. Pogledaj samo kako se ponašam prema Emili. Čekaj malo... Jesam li ja to upravo rekla da ga volim? Ne, ne, briši to. Pobegla sam od njega zbog svih onih stvari koje mi je rekao. Naravno da se neki moron odmah zalepio za mene čim sam ostala sama. Kao da mi na sred čela stoji znak: Budale,

priđite. Na sreću, Džej me je pronašao na vreme. I odvukao me je kući. Hteo je da razgovara o onome što se desilo između nas, ali ja nisam. Naravno da nisam. Ima devojku, ili šta god da mu je ona. Nema tu više šta da se kaže. Ali oni ljudi tamo... Kao da nemamo dovoljno narkomana u ovom gradu, sada su se još i ovo dvoje doselili, i dovukli ih još više sa sobom. Ta ženska Maja, bila je toliko drogirana, da sam se iznenadila kako uopšte može da stoji na nogama. Mršava, sa plavom kosom i glasna. Veoma glasna. Kada sam pogledala naokolo, spazila sam tog Antona o kome je cičala na ulici ranije. Oboje su stariji od mene najmanje petnaest godina, ali se ponašaju kao tinejdžeri. Samo jedam pogled na tog Antona bio dovoljan da poželim odmah da odjebem odatle. Sa tim ogavnim pacovskim repom na pozadini ćelave glave i tetovažama koje su virile ispod majice. Džej je pričao sa njim neko vreme. Nije bio baš srećan zbog toga, ali mi nije ništa rekao, a ja nisam ni pitala. Bila sam umorna, gladna i smlavljena od svog tog svađanja i alkohola. Na kraju, sklopili smo klimavo primirje, bar za taj dan i pojeli malo torte kod mene. Emili i Kevin su počistili sav onaj haos koji je ostao posle večere, hvala im do neba. Kada je Džej

110

Samo kaži ne otišao kući, već je bilo 3 ujutru. Zaspala sam kao da me je neko udairo tiganjem po glavi i spavala sve do jutra ne pomerivši se. Nedelja je dan koji obično provodim sa mamom. Pa, zapravo, sa Sofijom. Smestim je u njena kolica i idemo u šetnju do nanine kuće, da bi mama mogla malo da se odmori. Koliko čujem, Sofija ih teroriše plakanjem. - Sara, da li se Džej drogira?- mama me je pitala čim sam otvorila vrata. Pogledala sam u kuhinju i videla Lilian. Znači, odatle to pitanje dolazi. - Šta?- Bila sam toliko iznenađena njenim pitanjem, da nisam mogla da se pomerim od ulaznih vrata. Džej se drogira? Zar to nije isto pitanje koje sam mu postavila sinoć? Ne znam zašto, ali osetila sam nagon da ga odbranim. - Ne budi smešna, mama, naravno da ne. - To nije ono što sam ja čula,- namrštila se na mene. - Lili kaže... - O, ako Lilian kaže, onda to mora da je istina,- odbrusila sam. - Ne razgovaraj sa mnom tim tonom. Samo ti govorim šta sam čula. Ako se drogira, ne bi trebalo da provodiš toliko vremena sa njim. On nije momak za tebe,- rekla je. - On mi nije dečko, po jebeni milioniti put ti kažem!- povikala sam isfrustrirano. - Ne moraš mi reći ako nećeš, Sara, ali ako radi ono što Lili kaže da radi, ne želim više da ga viđaš. - Ne možeš da mi govoriš sa kim ću da se viđam ili ne. Nemam više 10 godina, mama. I šta ti je to Lilian rekla?- pitala sam gledajući pravo u Lilian. Ona je jedna glupa koza koja samo tračari. A kada nema pravi trač, samo izmišlja razne gluposti.

111

Samo kaži ne - Znaš ono dvoje što su se uselili u staru Džeksonovu kuću?- pitala je. Klimnula sam. To je kuća u kojoj žive Maja i Anton sada. Sačuvaj Bože da joj nešto promakne. - Pa, oni diluju drogu. - Kako ti to znaš? Kupuješ od njih? - Sara, ne budi drska!- mama je povikala. - Izvini, mama,- promumlala sam. Glava mi je još uvek bila u oblacima od svog onog alkohola od sinoć i mrzela sam kad Lilian priča loše o mojim prijateljima. - I, kakve to veze ima sa Džejsonom?- pitala sam Lilian samo da zadovoljim mamu. - Videla sam ga jutros kako izlazi iz njihove kuće,- odmah je odgovorila. - Jutros?- Bila sam iznenađena, rekao mi je da ide pravo kući kada smo se sinoć rastali. Ali, lagao me je i pre. Namrštila sam se. Zašto me stalno laže? - Kada? - Oko 9- Lilian je radosno rekla, dok me je mama gledala sa sumnjom. Jebeni kreten! - Gde je Sofija?- pitala sam. Mrzim kada mama postane ovakva. Zato joj ništa i ne pričam. Šta god da izađe iz mojih usta, nekako nađe put do Lilianinih ušiju. Mrzim to. Zato idem kod nane. A sada mi je bila potrebna, jako. Ako je istina ono što glupava Lilian kaže, šta bi trebalo da uradim? - Gore je sa Dejvom,- rekla je mama, još uvek se mršteći. - Sprema je za izlazak. - Odvešću je kod nane,- rekla sam, izbegavajući da je pogledam. Jedina zajednička stvar koju moj očuh i ja imamo je mržnja prema Lilian. Ni on ne može da je podnese. Mama je samo rekladobro i ostavila me na miru, bar za sada. Ovo nije bilo gotovo, ali nije htela da propusti priliku i iskoristi malo vremena za sebe dok je Sofija sa mnom.

112

Samo kaži ne Znači, vratio se tamo nakon što smo se rastali. Da nije i Mrva bila sa njim? Ili neka druga devojka? Sinoć na žurci je puno devojaka gledalo u njega. I, da, znam da to nije ono o čemu bi sada trebalo da razmišljam, ali ne mogu da se zaustavim. Kada sam ušla u Sofijinu sobu, Dejv ju je već spremio. - Hej, Sara,- pozdravio me je. - Hej,- uzvratila sam, još uvek udubljena u svoje misli. - Nedostajala si nam,- rekao je, iritantnim bebećim glasom. Kada sam pogledala u moju sestru, počela sam da se smešim. Predao mi ju je. - I vi ste meni nedostajali,- odvratila sam istim jebenim iritantnim bebećim glasom. - Slušaj, Sara,- Dejv se uozbiljio. - Poznajem Džeja i mislim da nije istina ono što ona grozna žena priča o njemu. Ali, ako kojim slučajem jeste, ne bi trebalo da mu okreneš leđa. Znam da je očekivao da započnem svađu sa njim ili da mu kažem da gleda svoja jebena posla, ali nisam. Značilo mi je to što je neko, bilo ko na mojoj strani. Pa makar to bio i Dejv. I bilo mi je drago što ne sluša šta ona krava priča, iako mama sluša. Iako je to možda i istina. - Odakle poznaješ Džeja?- pitala sam. Ovo je bila najuljudnija konverzacija sa mojim očuhom koju sam imala celog svog života. - Poznavao sam njegovu mamu, ona je bila jedna od najboljih osoba koje sam ikada imao sreću da upoznam. I jedna od najpametnijih,- tužno se nasmešio. - Bili smo najbolji prijatelji dok smo odrastali, baš kao ti i Džej sada. Ha, nisam imala pojma! - Jesi li poznavao njegovog tatu? Džej mi nikada nije rekao ni reč o njemu.

113

Samo kaži ne - Da, on je bio baraba, ali Džej je Džinino dete. Puštao sam njega i onog njegovog drugara da se igraju u mom dvorištu kada su bili mlađi. Toliko me je podsećao na nju,- rekao je. - Hej,- promucala sam. - Žao mi je što si izgubio drugaricu. - Hvala ti,- pogledao me je pravo u oči. - Za Džini, najgora stvar koja joj se desila bila je to što je srela svog muža. Uništio ju je i pre nego što je poginula. Ako je Džej u nekoj usranoj situaciji, budi tu za njega. Kada je Džini odlučila da ostane sa njegovim ocem, svi su joj okrenuli leđa. Nije imala izbora. Ali ako ostaneš pored Džeja, on će možda imati neke šanse. To je bilo previše za mene da čujem odjednom, pa sam se nespretno izvinila i odvela Sofiju kod nane. Ako neko stvarno zna šta se desilo sa Džejevim roditeljima, onda je to ona. I znala sam da će mi nana sve ispričati. Htela sam da znam zašto su svi toliko zabrinuti za Džeja odjednom. I htela sam da znam da li se drogira ili ne, iako u stvari nisam baš stvarno htela da znam.

114

Samo kaži ne Džej Samo bih voleo da se prošla noć nije nikada ni desila. Sa svim onim što sam rekao Crvenoj, našao bih način da se nosim. Možda čak i da sve to preokrenem u moju korist kada je ubedim da mi Mrva nije devojka i sve to. Sve što sam želeo bilo je da se strovalim u krevet. Ali Maja i Anton su stajali baš ispred moje kuće. Nije bilo šanse da ih izbegnem. A rekao sam da ću svratiti do njih kasnije. Lagao sam, a oni su to znali. - Džej, čoveče, žurka je gotova, čekamo te ovde već satima,- Anton je preterivao dok mi je prilazio da se rukujemo. - Da te nije ona devojka uvalila u neku nevolju? - Ne, samo...- Nisam znao šta da kažem, pa sam oćutao. Šta njega briga šta se dešava sa Crvenom. To jedva da i sam znam. - Ma, samo te zezam, ne moraš nam ništa reći. Hajde, idemo kod nas. - U stvari, baš sam krenuo u krevet,- rekao sam. Bio sam toliko umoran da mi je bilo teško i da razmišljam. - O, hajde! Rekao si da ćeš svratiti kasnije! I pogodi! Sada je kasnije! Maja mi je rekla da je i tebi rođendan, pa hajde da te počastim pivom. Pa, dobro, ne baš da te počastim, koliko da ti samo dam jedno koje je ostalo posle žurke,- smejao se svojoj maloj šali, koja nikom drugom nije bila smešna. Pomislio sam, pa šta sad? Ionako ne mogu da spavam. Jedno pivo me sigurno neće ubiti. A i nisam mislio da će se opet drogirati, ipak je bilo 3 ujutru. Čak i oni moraju da spavaju. Tako da sam krenuo sa njima. Ovoga puta, Maja nam je donela pivo ne čekajući Antonovu naredbu i ostavila nas same. To je bilo pomalo čudno, obično mu stalno visi oko vrata.

115

Samo kaži ne Kada smo seli, Anton je podigao noge na sto. Nije bilo ni traga da je tu bilo ikakve žurke samo par sati ranije. Mora da sam ostao sa Crvenom mnogo duže nego što sam mislio. - Pa, imam nešto da te pitam,- rekao je. - Okej... - Jesi li se dobro proveo one večeri sa nama kada smo se zajedno uradili?- pitao je, gledajući me pravo u oči. - Bilo je... Um... Fino. - Bilo je više nego fino. Da li ti se svidelo?- pitao je. Iskreno, mnogo mi se svidelo. Ali, znao sam da nisam u stanju sebi da priuštim takvu naviku, a nisam hteo da koristim neko sranje. Klimnuo sam i tako mu odgovorio na pitanje. - I mislio sam da jeste,- nasmešio se. - Izvinjavam se zbog Maje. Postaje stvarno napaljena kada se uradi. - Da, to je bilo čudno,- priznao sam. - Navići ćeš se na to. Vremenom,- prevrnuo je očima. - Sada, da popričamo o poslu. Bio sam malo razočaran. Mislio sam da će mi ponuditi malo one koke koju mi je dao prošli put. - Šta imaš na umu?- pitao sam, trudeći se da ne odam o čemu sam razmišljao. Pročistio je grlo. - Ljudi ovde... Potreban im je neko kome veruju. Neko ko je odavde. Lokalan. Neće da kupuju od bilo koga. Mislim da je to pametno. Ali, nije baš dobro za mene i moj posao. Tu ti nastupaš.

116

Samo kaži ne - Ja?- glupavo sam upitao, iako sam pažljivo slušao svaku njegovu reč. - Da, batice. Ti. Ti si odavde. I... Iako si bio na mojoj žurci samo par minuta, bio si primećen. Mnoge devojke koje su noćas bile ovde izjavile su da ne bi morale dva puta da razmisle pre nego što uskoče u krevet sa tobom. To je situacija koja je dobra za nas obojicu, ali malo više za tebe. Imaćeš mnogo više novca i riba nego što si sanjao,- rekao je ozbiljno. - Moraću da razmislim o tome,- rekao sam. Bilo je primamljivo, ali već imam posao. Ali, u meni nije bilo ni malo straha. Ovde, u našem gradu, dileri rade rame uz rame sa policijom. Svi to znaju. Uvek sam želeo da imam puno keša i devojaka. Kao što i svi drugi to žele. Ali, droga... Bio sam zadubljen u mozganje o svemu tome, kada je Anton ustao i doneo onaj srebrni poslužavnik iz kuhinje. Sve je već bilo spremno, kao da je znao da ću doći. Kao da je sve to čekalo samo na mene. - Hajde da te malo opustimo. Izgledaš kao da si pod stresom,- rekao je. - Jesam pod stresom,- složio sam se odmah, ne skidajući pogled sa poslužavnika. - Je li u pitanju ona devojka koja je bila ovde sa tobom? Mnogo ljubomore je izazvala za kratko vreme. Jesi li je opalio? - Nisam,- rekao sam. Bilo mi je neprijatno da pričam sa Antonom o Crvenoj. Znao sam da joj se to ne bi svidelo. - Nije to tako sa nama. Ona mi je... Drugarica, mi smo samo prijatelji. - Hej, ima još puno ribe u moru. Samo čekaj i videćeš. I razmisli o mojoj ponudi. Ne deluješ mi kao tip koji bi radio u toj usranoj fabrici do kraja života. Ovaj posao je avantura,rekao je, gurajući poslužavnik ka meni. Kao u snu, uzeo sam urolanu novčanicu iz njegove ruke i spustio glavu ka ogledalu u mojoj ruci. Baš kao i prošlog puta, zatvorio sam oči pre nego što sam šmrknuo. Anton je uradio isto što i ja, a onda je ustao.

117

Samo kaži ne - Možeš slobodno da ostaneš ovde i da se opustiš. Ja odoh u krevet. Samo zatvori vrata kada budeš izlazio. - Okej,- rekao sam, po milioniti put te večeri, ali sam ovoga puta to i mislio. Sve je okej... Sve je bilo tako jebeno okej. Mora da sam zaspao, jer, kada sam otvorio oči sledeći put, napolju je već bio dan. Sve što znam jeste da sam grlio neki jastuk i sanjao (ili možda halucinirao?) o Crvenoj. Tiho sam se iskrao napolje, pre nego što se oni probude. Baka je bila previše bolesna da ustane iz kreveta tog jutra, pretpostavljam. Bilo je već 9 kada sam ušao u kuću, a ona je još uvek spavala. Nisam hteo da je budim, pa sam samo legao u krevet ne trudeći se ni da se skinem i zaspao istog trena kada mi je glava dodirnula jastuk. Kada sam se konačno probudio, već je bilo vreme da krenem na posao. Možda sam već u tom trenutku počeo da razmišljam o Antonovoj ponudi.

118

Samo kaži ne Sara - Pitala sam se kada ćeš početi da se raspituješ o tome. Ispričaću ti, ali ne smeš da kažeš Džejsonu ništa o tome, važi? Karolin ne želi da on sazna. Uvek je bila previše zaštitnički nastrojena kada su u pitanju njena deca,- rekla je nana, pokazujući mi da sednem pored nje. Zauzela sam svoje mesto za njenim stolom. - Kao što već znaš,- započela je, - Džejson je siroče. Tako ga zovu ovde. Bar u vezi ove jedne stvari, mislim da su u pravu, ovi užasni, užasni ljudi koji žive u ovom gradu. Znaš, Sara, dete nije stvarno siroče sve dok ne izgubi majku. To je najtužnija stvar koja može da se desi detetu. Jedina gora stvar od toga je kada majka izgubi dete. Karolin je bila slomljena kada je Džini umrla. Trebalo mi je tri godine da je nateram samo da se ponovo nasmeši. U početku, mislila sam da će nauditi sebi, bilo je strašno gledati to,- nana je malo zasuzila. - Nemoj da plačeš,- rekla sam. - Ne moraš da mi ispričaš ako ne želiš. - Ne,- obrisala je suze maramicom i pročistila grlo. - Mislim da bi trebalo ovo da znaš, da bi mogla bolje da razumeš Džejsona. Znam koliko ti on znači. - Mi smo samo prijatelji,- rekla sam po navici ono što govorim i drugim ljudima. - Baš iz tog razloga ti ovo i govorim. Zato što mu je potreban prijatelj. Ako je stvarno u nevolji, kao što ljudi pričaju da jeste, bićeš mu potrebna. - Znači, mama je pričala i sa tobom,- uzdahnula sam. - Zapravo, jeste,- nana se nasmejala. - Ali, evo razlike između mene i moje ćerke- ja ne mislim da bi trebalo da prestaneš da ga viđaš. Baš naprotiv, mislim da bi trebalo da provodiš sa njim što više vremena možeš. - Zašto tako misliš?- bila sam iznenađena.

119

Samo kaži ne - Zato što, Sara, Karolin neće živeti zauvek, a stvari koje pokušavamo da sakrijemo na kraju uvek nađu način da isplivaju. Čak i naše najdublje tajne. Čak i kada ih krijemo da bi zaštitili one koje najviše volimo... Hajde samo da kažemo da ćeš mu biti potrebna. - Jesi li poznavala njegovog oca?- pitala sam. Nekako mi je sve ovo bilo sumnjivo. Duboko u sebi sam predosećala da sve o čemu nana priča ima veze sa tim čovekom. - Draga... Živim ovde već skoro 40 godina, naravno da sam ga poznavala. Hajde da se vratimo na našu priču, pre nego što se Sofija probudi i počne da zahteva našu pažnju. - Pa, reci mi već jednom!- Počela sam da se osećam pomalo zabrinuto. Šta se to toliko strašno desilo, pa ne žele da Džej sazna? Nana se samo nasmejala i nastavila sa pričom, sa vremena na vreme bacajući pogled na Sofiju. - Džini je bila jako fina devojka, a i pametna. I kao što se uvek dešava finim i pametnim devojkama, srela je jednog ne baš tako finog, i ne preterano pametnog momka. Rej je bio lep dečko, to ću ti priznati. Džejson izgleda baš kao on. Kada se pojavio ovde, svaka devojka je bila zaljubljena u njega. Ali, on je hteo jedino Džini. Pratio ju je naokolo i gnjavio je mesecima. Isprva ga je ignorisala, ali, na kraju... Pa, zaljubila se u njega... Pocrvenela sam, obarajući glavu. Zar sve to ne zvuči pomalo poznato? - Sve je bilo lepo i slatko u početku. Moraš da zapamtiš to da Karolin nije bila baš najblaži roditelj na svetu. Džini je bila jedinica, pa je Karolin želela da kontroliše svaki njen korak. Kada je Džini konačno dovela Reja u kuću da ih upozna, Karolin se malo.... Pa, pogubila. Bio je neobrazovan, jednostavan momak. Ali, veoma harizmatičan. Oh, taj ti se mogao uvući pod kožu, tek tako,- nana je pucnula prstima. - Tako je postavila Džini ultimatum. Možeš da budeš sa njim, ali tek kada diplomiraš. Karolin se bila uplašila da će na kraju njih dvoje ostati siromašni. Ili je samo pokušavala da ih razdvoji, ko to zna. Džini i Rej su zajedno otišli odavde i počeli da žive zajedno. Dok je ona studirala, on je radio Bog zna šta. Sve što znam jeste da su

120

Samo kaži ne uvek bili dobro obučeni i zdravi. Nije izgledalo kao da joj bilo šta fali. Sad, moraš da znaš, da čak i najbolji od nas, nekad omanu kao roditelji. Znala sam to. Moju mamu je napumpao neki lik za njenu maturu i nikada više ga nije videla posle toga. Ali, isto tako sam znala da joj nana nikada nije okrenula leđa. Čak joj je i pomogla da otvori svoj restoran i da me odgaja. Drugi nisu imali toliko sreće. Pogledaj samo Mrvu, njoj niko ne pomaže. Njeni roditelji su je izbacili iz kuće čim je ostala trudna. Ne kažem da mi je nije žao, ali.... Trebalo je da povede malo računa, a ne da nastavi da se... Pa sad, znaš već šta. Nana je nastavila, a ja sam gurnula svoje misli u stranu. - Kada je Džini došla kući za jedan vikend, par godina kasnije, rekla je Karolin da Rej i ona planiraju da se venčaju čim diplomira. Karolin je umalo izgubila pamet kada je to čula. Mislila je da će Džini on dosaditi vremenom i da će naći nekog finog momka i udati za njega, osnovati porodicu. Ali, Džini je bila zaljubljena više nego ikad. Pa ju je Karolin izbacila iz kuće. Rekla joj je da izabere, ili ona ili Rej. Džini nije ni trepunula pre nego što je izabrala njega. Otišla je i Karolin je nije ni videla ni čula cele dve godine. Za to vreme, Rej ih je izdržavao i Džini je diplomirala. Ne znam kada su se venčali. Sve što znam je da, kada se Džini konačno vratila kući, Džejson već imao dva meseca. Kada se pojavila na Kerolininom pragu, imala je samo jednu torbu punu knjiga u jednoj ruci, a Džejsona u drugoj. To mora da su one knjige koje je dao meni. Bože, kada bi samo znao. - Molila je Karolin da joj dozvoli da se vrati kući. Ali, nije htela da joj kaže šta se dogodilo. Do danas, niko od nas ne zna... - Pričaj mi još,- zatražila sam. - Pa, kada se Džini konačno vratila kući, Karolin je ponovo počela da bude ona stara. Niko se nije usuđivao da pita šta se desilo i gde je otac Džininog deteta. Znaš kako Karolin može da bude zastrašujuća, pa niko nije postavljao nikakva pitanja. Većini ljudi je samo bilo drago što ponovo vide Džini i bili su srećni što je dobro. Ubrzo, sve je izgledalo kao da se vraća 121

Samo kaži ne u normalu. Karolin se vratila njena ćerka, imala je zdravog sina, pronašla je posao na univerzitetu u susednom gradu, i njihovi životi su upali u nekakvu rutinu. - Sada će se desiti nešto loše,- zacičala sam, sa rukama preko usta. - Sara,- nana me je uhvatila za ruku. - Već znaš šta se desilo posle toga. - Da, Džini je poginula, a on se izvukao bez ogrebotine,- ponovila sam ono što mi je Džej rekao. - Ne baš. - Šta se desilo?- pitala sam, želeći da konačno saznam. - Rekla sam ti da je Džini pobegla od Reja. Pronašao ju je. Što i nije bilo toliko teško, jer nije imala gde drugde da ode. Ne sa bebom, u svakom slučaju. Kada se pojavio na Karolininom pragu, zapretila mu je da će ga ubiti ako se ne pokupi odatle. Ali, nije vredelo. Nije hteo da ode. Tada je Džini pokušala da pobegne. Karolin nije htela ni da čuje, a još manje da joj dozvoli da povede Džejsona sa sobom. Džini je bila van sebe od straha, pa je sama sela u auto, bez razmišljanja. Rej je krenuo za njom, i jurio je neko vreme. Zvanična priča je da je izgubila kontolu nad autom i sletela sa puta. Ali, istina je... Da ju je on izgurao. - Šta?!- O, Bože... - Slušaj me, Sara. Sada znaš celu priču, osim onoga što je jadna Džini ponela u grob sa sobom. Rej će se ponovo vratiti da traži Džejsona. Držao se podalje samo zahvaljujući njegovom strahu od Karolin i onoga što je mogla da ispriča. Ali, sada je već stara, a i bolesna. Džejsonu ćeš biti potrebna, moraš da budeš tu za njega. - Hoću, obećavam,- rekla sam. I stvarno sam to i mislila. Jadni, jadni Džej. Posle svega što mi je nana rekla, osećala sam se pomalo ošamućeno. To je tako tužno... 122

Samo kaži ne Videla sam Džeja kada sam se vraćala kod mame. I baš tu, na sred ulice, prišla sam mu i zagrlila ga. I zaboravila na sve ono u vezi drogiranja.

123

Samo kaži ne Džej Ovoga puta, drogirati se, nije bilo ni nalik prošlom putu. Možda zbog svog onog alkohola, ne znam. Sve što znam jeste da, ovoga puta, bio sam mirniji nego ikada ranije. Prijalo mi je. Hteo sam da to uradim ponovo. I ponovo. Sve do sledećeg dana. Bio sam toliko nervozan da je bilo nemoguće razgovarati sa mnom. Sve mi je išlo na živce. Sve i svako. Bio sam toliko dosadan i bezobrazan prema svima, da me je Luk na kraju zamolio da odem kući. Što sam i uradio, sa zadovoljstvom. Baš kada sam bio na putu kući, video sam Crvenu sa Sofijom. Izgledala je kao da je neko umro. - Šta se desilo?- pitao sam je čim mi se dovoljno približila. Crvena me je samo gledala, kao da me vidi prvi put u životu i... Zagrlila me. Baš tu, na sred jebene ulice. Taman kada sam hteo da je pitam šta se, kog đavola, dešava, Sofija se probudila i uključila svoju sirenu koju ljudi ovih dana zovu plakanje, pa je Crvena morala da je odvede kući. Samo mi je dobacila da svratim kasnije do nje i ostavila me da zabezeknuto buljim za njom. Bio sam toliko zapanjen, i umesto da odem pravo kući, otišao sam ponovo kod Antona. Ona se igra sa mnom, zar ne? Anton je bio srećan što me vidi. - Hej, nisam čuo kada si otišao. Jesi li dobro? - Aha, dobro sam,- lagao sam. - Nisam hteo da vas budim. Gde je Maja? - Otišla je do prodavnice. - Šta ima?- pitao sam. 124

Samo kaži ne - Ništa posebno, samo gledam neke stare slike,- mahnuo je rukom ka stolu koji je bio pun nekih slika. - Mogu li da ih vidim? Bilo mi je potrebno nešto da mi odvuče pažnju od onoga što se upravo desilo. Šta se dešava sa Crvenom? Sviđam joj se ili joj se ne sviđam? Devojke su mi uvek otvoreno pokazivale da li ih zanimam ili ne. A ona... Čas je topla, čas je hladna. Izluđuje me! - Naravno,- rekao je. Seli smo. - Prosto obožavam stare slike, nose toliko priča i sećanja u sebi, zar ne? Nije me moglo biti više briga za glupe stare slike, ali sam klimnuo svakako. - Ovo sam ja, pre mnogo vremena,- pružio mi je jednu sliku sa gomile. Kada sam pogledao pažljivije, video sam njega i još četiri momka, i svi su bili u uniformama. - Bio si u vojci? - Ne, batice. Bio sam u ratu,- odmahnuo je glavom. - Šta? Zašto? Nije mi delovao kao neko ko bi otišao u rat. U vojsku možda, ali rat... - Pa, bio sam mlad. Mlađi nego ti sada, u svakom slučaju. Hteo sam da uradim nešto, da nekako doprinesem. Pa sam, davne ‘92. spakovao stvari i zapalio za Bosnu. Stvari koje sam video tamo... - Isuse... Koliko godina si imao? - Devetnaest. Otišao sam čim sam završio srednju školu,- rekao je i dalje gledajući u sliku u njegovim rukama.

125

Samo kaži ne - Ali, zašto?- To je bilo jedino pitanje koje sam imao. Zašto bi iko poželeo da ode u rat? I to, ni manje ni više u Bosnu? - Vidiš, Džej, moj otac je bio... Jeste drkadžija. Uvek je očekivao nemoguće i od mene i od moje sestre. Da se pobunimo, sve što smo radili, radili smo njemu za inat. Moja sestra ima dvoje dece i navučena je kao zmaj. Ja sam, sa druge strane, uradio nešto da se osiguram da me više nikada neće pogledati, zato što ju je izbacio iz kuće kada je ostala u drugom stanju. Zato sam otišao u rat. Kada sam se vratio, majka mi je već bila mrtva i za mene više nije bilo mesta pod njegovim krovom. Odrekao se nas oboje, i mene i moje sestre,- Anton mi je objasnio. - Žao mi je, čoveče.- I stvarno mi je bilo žao. Mislim, samo pogledaj mene, kako kukam zbog gluposti koje mi se dešavaju, kada su drugi ljudi prošli kroz mnog gore stvari i preživeli. Gde ti je sestra sada? - Nakon što joj je socijalna služba oduzela decu, pobegla je. Napokon sam uspeo da je pronađem. Doselila se ovamo baš pre par dana. - Ovde? Živeće ovde sa tobom i Majom? - Jebo te, ne. Ona je narkomanka, već sam ti rekao. Našao sam joj stan, par ulica odavde. To je sve što sam voljan da uradim,- rekao je. To je bilo čudno. - Ali, ona ti je sestra... - Ne, ona je džanki na prvom mestu, a tek posle moja sestra. Ne mogu da joj dozvolim da se mota ovuda toliko, ne sa svim tim sranjem koje držim u kući. Nisam ništa rekao. - O, hajde, Džej! Ne gledaj me tako,- rekao je. - Kako?

126

Samo kaži ne - Kao da sam licemer. Zato što ne poznaješ Tinu. - Živiš sa Majom,- rekao sam bez razmišljanja. - Istina,- nasmejao se. - Ali Maju držim pod kontrolom. Ona koristi samo kada joj dozvolim da koristi. Ima poštovanja. I ne dozvoljavam joj da se bode. Tina je... Pa, Tina. Upoznaćeš je, pa ćeš videti i sam. - Znači, tvoja sestra se bode? Nisam bio tako siguran da želim da je upoznam. Mislim, u redu je da se uradiš ponekad, kao, rekreativno. Ali da budeš pravi džanki... - Na žalost, da. Čak i mislim da je krenula za mnom ovamo, samo da bi imala nekoga da bude pored nje kada se predozira. Znaš, da bude blizu porodice. Ostao sam tih. Zar nije to pomalo bezosećajno? - Šta je bilo, Džej? Čemu to tužno lice? Samo ti govorim ono što treba da znaš, jer ćeš biti u ovom poslu. - Još uvek razmišjam o tome. Anton je slegnuo ramenima. - Imaš koliko god želiš vremena za razmišljanje, niko te ne požuruje. A sada mi reci, šta te stvarno muči. Šta me stvarno muči? Pa da vidimo, ona mu je sestra, a on ne čini ništa da joj pomogne. Ali, to nije stvarno ono što me muči. Istina je da bih prihvatio njegovu ponudu, i imao bih puno keša i svega što je rekao, ali Crvena... I da, znam da je se ono što ja radim ne tiče. Ona mi je samo prijateljica, ništa više, ali ne bih voleo da se razočara u mene. Pre nego što Anton pomisli da sam pička, rekao sam mu da sam iznenađen njegovom odlukom u vezi njegove sestre. Ustao je sa svoje fotelje i seo pored mene na kauč.

127

Samo kaži ne - Slušaj, reći ću ti nešto što niko ne zna. Osim Maje i mene. Maja ne može da ima decu, i mrzi Tinu zato što je dozvolila da joj oduzmu njenu. Mrzi to što se nije borila za njih. To je i razlog iz kog joj dozvoljavam da se tako često uradi. Maja ima jedino mene, i ja razmišljam ovako... Moja sestra će ionako umreti, pa zašto da onda ne ostanem sa Majom? Ona je ta koja će se duže zadržati na ovom svetu. - Ali, zašto bar ne pokušaš da joj pomogneš da se skine?- pitao sam. Ovo je tako užasna stvar za znati. Voleo bih da mi nije ispričao ništa od svega ovoga. - Zato što ona ne želi moju pomoć, batice, jedino što želi je da bude drogirana sve vreme. Pomirio sam se sa tim odavno, a trebalo bi i ti da uradiš isto. Sada, šta te stvarno muči? Pogledao sam ga. Nema šanse da je u stanju tako da me pročita, zar ne? Anton je počeo da se smeje. - Radim sa ljudima već dosta godina, Džej, znam kada im je nešto na umu. Sada, kaži. - U pitanju je Crvena,- priznao sam. - Ona devojka koja ti je samo drugarica? - Da, ona,- prevrnuo sam očima, isto onako kako Crvena to radi. - U čemu je problem? - Misli da se drogiram, a ja ne znam kako da je ubedim da to nije istina. Mislim, ne bih želeo da ona misli da sam neki džanki, znaš? Sada, kada sam to rekao naglas, shvatam koliko glupo zvuči. - Dovedi je ovde sutra, ja ću joj sve objasniti. Važi? - Važi,- rekao sam, sa primetnim olakšanjem u glasu. - Hvala ti.

128

Samo kaži ne Ovoj razgovor sa Antonom mi je prijao. Baš dok sam bio na putu do Crvene, setio sam se da se uopšte nisam ni čuo sa Kevinom, još od one katastrofalne večere za moj rođendan.

129

Samo kaži ne Sara - Pa, ta večera kod tebe pre neko veče nije baš prošla onako kako smo planirali,- rekla je Emili izlazeći iz njenih kola i prilazeći klupi na kojoj sam sedela ispred biblioteke. - Izvini zbog toga,- odgovorila sam, iako sam mislila da nemam zbog čega da se izvinjavam. - Izvini, Sara, stvarno mi je žao. Nije trebalo da te teram da radiš nešto što, očigledno nisi htela da uradiš. Frknula sam. Nije se čak ni potrudila da sakrije svoju pasivno agresivnu stranu. - Ali, ti i Kevin ste se dobro proveli? Lazanja je bila dobra? - Da, Sara, niko nije otišao od tebe gladan, ne brini,- smejala se, ignorišući moj frktaj. Pa, niko osim tebe. - Znaš da ne jedem kada pijem. I jela sam onu tortu koju si donela,- branila sam se. Hvala na tome, usput. - Nema na čemu. Je li i Džej dobio malo torte za njegov rođendan?- pitala je, trudeći se da ne gleda u mene i sakrije osmeh. - Da, dobio je jebenu tortu za svoj jebeni rođendan,- obavestila sam je. Onda me je lagao i mislim da se drogira zato što ima sve one nove džanki drugare. - Šta je bilo? Da li ti je nešto uradio? - Ne budi jebeno smešna, Emili, naravno da mi nije ništa uradio,- rekla sam smireno. - Isuse, Sara, prestani da psuješ toliko, već sam ti rekla, odvratno je,- prevrnula je očima. Ignorisala sam je.

130

Samo kaži ne - I, šta je Kevin rekao u vezi mojih socijalnih veština koje ne postoje?- promenila sam temu. Kada ne želim da pričam o Džeju, onda jebeno ne želim da pričam o Džeju. Zaboga, čini mi se kao da pola vremena koje provodim na ovom svetu trošim na to trudeći se da ne razmišljam o njemu. - Uh, pa, znaš, nema mišljenje o tebi, još uvek,- promumlala je. - Sereš,- rekla sam. - Sad mi kaži istinu. - Rekao je... Um... Pa, ne poznaje te tako dobro kao ja, pa je rekao da si... - Da sam, šta?- pitala sam. Znala sam da se Kevinu nije svidelo moje ponašanje te večeri. Jebi ga, ni meni se nije svidelo moje ponašanje te večeri. Ali, htela sam da znam šta je rekao. Sada, kada sam trezna, a ne pijana kao zemlja. - Rekao je da si bezosećajna kučka. Izvini, Sara, pokušala sam da mu objasnim. Smejala sam se. - Zvali su me i gore. A i u pravu je, Emili,- slegnula sam ramenima. - Ima nešto što treba da znaš,- Emili je progovorila nakon duge tišine. - Šta je bilo?- Izbegavala je da me pogleda. - Do đavola, Emili, jebeno mi reci! Da li je u pitanju Sofija? Nana? Džej? Kako sam izgovarala imena, tako je ona odmahivala glavom. - Din i Ajvi su ponovo zajedno. I... Zaprosio ju je i ona je pristala. Venčanje je sledeće nedelje.Spustila sam glavu i prasnula u smeh. Koga briga? Emili je skočila sa klupe i zagrlila me. - O, Sara, nemoj da plačeš... Ti plačeš, zar ne?- Pogledala me je. - Šta je smešno?namrštila se.

131

Samo kaži ne - Ti,- rekla sam. - Samo se pogledaj, brineš kako ću regovati na veliku vest! - Priznajem, brinula sam kako ćeš primiti vesti, ali ovo je nešto što nisam očekivala. - Zar bi trebalo da plačem? Ili da se ponovo zatvorim u orman?- odbrusila sam. - Rekla sam mu ne kada me je pitao, pretpostavljam da je stvarno želeo da se oženi, pa je pitao Ajvi. Stvoreni su jedno za drugo. On je đubre a ona je drolja. Imaće divnu porodicu. - Okej, okej. Žao mi je što sam bilo šta pominjala. Šta se dešava sa tobom u poslednje vreme? Emili je ustala i počela da se šetka naokolo. - Ništa se ne dešava sa mnom, samo me ne zanima šta Din radi,- rekla sam. - I gde si, jebo te, krenula? One knjige koje si naručila su stigle još prošle nedelje. - O, svratiću neki drugi put da ih pokupim, idem da se spakujem. Idem da vidim Kevina. - Opet?- pitala sam. Zašto se jednostavno ne useli kod njega ili tako nešto? Više vremena provodi tamo nego ovde. - Izgubićeš posao,- rekla sam. - Imam još par slobodnih dana,- nasmejala se i pocrvenela. Još uvek se bavimo tim iritantnim crvenjenjem? - I letnji raspust počinje uskoro, tako da će Kevin biti kod kuće sve vreme. Oh, radosti. - Zašto onda ideš sada? Biće ovde za nedelju dana. - Uh...- Pogledala je u stranu izbegavajući moj pogled. - Obećala sam da ću mu pomoći da se spakuje. - Zar nisi ti savršena mala domaćica? Nemoj da zaboraviš da mu spakuješ ručak,bezobrazno sam se nacerila.

132

Samo kaži ne - Ućuti, Sara. Vidimo se sledeće nedelje,- poljubila me je za rastanak i sela u auto. - Važi, vidimo se,- odgovorila sam i sama ustajući. Imam te nove knjige da otpakujem. To će mi ubiti dosta vremena. I daće mi dosta vremena da razmišljam, a to nikako nisam htela da radim. Dakle, ovo je ono što stvarno mislim o Dinu i Ajvi. Osim uobičajenog. Znaš već, nikad ne pokazuj svoja prava osećanja. Prvo, osetila sam olakšanje što su svi do kojih mi je stalo dobro. Emili je mogla biti malo brža u donošenju tih vesti. Ali, kada je olakšanje izbledelo, osetila sam bes. Šta, koji moj, Bog na nebu misli da radi? Ajvi me je mučila tokom celog mog detinjstva. A Din me je mučio kada je trebalo da budem najviše voljena. Dobro, dozvolila sam im da mi to rade, ali daj! Znam da život nije fer i sve to. Poznati su mi svi klišei. I nije me briga za njih, uopšte. Nisam bila ljubomorna što će se venčati niti bilo šta slično. Ali, bilo mi je krivo što će biti srećni, kada... Ja nisam. To mi se nije činilo fer. Da sam rekla Emili kako se osećam u vezi toga, ona bi pokušala da mi uvali neko sranje o tome kako mi svi imamo svog anđela čuvara. Pa, da ti kažem nešto. Ako stvarno imam anđela čuvara, onda je on pijan sve vreme. Nakon moje smene, Džej je došao da me pokupi, iako sam mu lepo rekla da svrati do mene kasnije. Samo sam htela da imam malo vremena za sebe, da razmislim o toj glupavoj veridbi. Možda čak i da se malo napijem, baš kao i moj jebeni anđeo čuvar. Ali, Džej je imao druge planove. Planove koji nisu baš ispali tako dobro.

133

Samo kaži ne Džej Pitao sam Crvenu da li hoće da ide sa mnom kod Antona. Rekla je ne, istog trena. - Hajde, Crvena, molim te. Pričao sam sa Antonom o tebi i on stvarno želi da te upozna,lagao sam. - Zašto bi on hteo mene da upozna? Šta si mu rekao o meni? Dobra, stara Crvena. Znao sam da će pasti na to. Zašto joj je toliko važno da zna svaku stvar koju neko kaže o njoj? Mene nikada nije bilo briga za to. - Samo da si mi dobra drugarica i to. - I to,- ponovila je. - Slušaj, Džej, nisam raspoložena, okej? Samo hoću da idem kući. - Molim te,- napravio sam facu koju obično koristim kada mi treba nešto. Obično mi upali. Ne kada je Crvena u pitanju, doduše. - Zar ne misliš da imamo dovoljno narkomana u ovom gradu? Sada još treba i da budemo prijatelji sa njima,- napala me je. - U tome je stvar. Oni nisu narkomani. Zato su te i zvali da dođeš kod njih. Da ih upoznaš, možda da postanete prijatelji,- muvao sam je. - Nisu mi potrebni novi prijatelji, Džej. Ne znam da li si primetio, ali nešto mi se baš i ne sviđaju drugi ljudi. - Sviđam ti se ja. - To je otvoreno za raspravu,- nasmejala se. - Dobro. Ali, ne ostajem dugo.

134

Samo kaži ne Anton nas je dočekao kao da smo iz kraljevske porodice. Kada sam upitao za Maju nejasno mi je rekao da je otišla da poseti svoje roditelje. Bilo mi je stvarno drago zbog toga. Nisam hteo da Crvena pomisli da sam lažov, iako sam je lagao. - Ćao,- rekao sam kada smo ušli. - Ovo je Crvena. Pogledala me je i prevrnula očima. - Ne, ja sam Sara. - Ćao,- Anton je odmah zgrabio njenu ruku i protresao je. - Ja sam Anton. Nismo imali prilike da se upoznamo na mojoj žurci. - Hm. Sara,- ponovila je, gledajući ga pravo u oči. Ne znam šta se dešava sa njom. Obično nije takva... Pa, kučka bi bila reč koju tražim. Znao sam da joj se ne sviđa, ali daj! Po svemu sudeći, Antonu nije smetalo njeno ponašanje. Široko joj se nasmešio. - Sedite, molim vas. Crvena je čekala da vidi gde ću se ja smestiti, a onda spustila svoju pozadinu tik do mene. Kunem se, na trenutak sam pomislio da će mi sesti u krilo. - Pa, Sara, kako si danas?- Anton je ležerno pitao, kao da ovo nije prvi put da razgovaraju i kao da je Crvena najljubaznija osoba koju je ikada upoznao. Osetio sam kako se Crvena malo opušta pored mene. Šta li je kog đavola pomislila da će se desiti ovde? Da sam je doveo ovamo da bi mogli da je žrtvujemo satani? Pa, ovo je novi trenutak u ovoj priči. Crvena je uplašena. - Dobro sam,- tiho je rekla. - Možda malo umorna. - Radiš u biblioteci, je li tako?- pitao je. Klimnula je glavom. - Imate li neke dobre knjige, s obzirom na to da je ovo mali grad?

135

Samo kaži ne Anton je pogodio pravo u centar. Ako hoćeš da Crvena priča sa tobom, samo pomeni knjige. Setio sam se šta je meni rekao kada smo razgovarali. Rekao je da zna ljude. Svaka čast, Antone, za ovo. Svaka ti čast. Crvena je počela naširoko da priča o knjigama koje su upravo dobili, Anton joj je postavljao sva prava pitanja i činilo mi se kao da je Crvena impresionirana njegovim poznavanjem literature. Nikada to neće priznati, ali bilo mi je drago da je vidim da razgovara i da se ne duri sve vreme. Anton je bio veoma ljubazan prema njoj. - Da li ti je Džej pričao o meni?- pitao ju je. Naravno da nisam. - Postoji li nešto što bi trebalo da znam?- pitanje je postavila Antonu, ali je gledala pravo u mene. Skrenuo sam pogled. Sranje! Znao sam da će je nešto iživcirati, ali nisam mislio da će Anton to uraditi namerno. - Vidim da si pametna devojka, pa ću ti reći neke stvari o sebi. Dok neke druge, siguran sam, već znaš. - Diluješ,- Crvena je odmah izjavila. Ne kao pitanje, već kao činjenicu. Nije čak ni trepnula. A pogledaj mene, mislio sam da ga se plaši. - Istina. Da, dilujem. Ali ima tu još ponešto što bi trebalo da znaš. Na svu sreću, Crvena mu nije rekla da je lažov. Nije čak ni prevrtala očima. Samo je bila nezaintersovana za ono što on ima da kaže. Nije poverovala ni u jednu reč koja je izašla iz njegovih usta. Sa neke strane, bio sam ponosan na nju. Nije glupava. Ali, Anton je nastavio da se trudi. Pokušao je da joj proda istu priču kao i meni, onu o njegovoj porodici. Crvena ga je saslušala, čak je i rekla da joj je žao. Ali, to je bilo sve.

136

Samo kaži ne Ovo je moglo proći bolje, ali bar je Crvena bila pristojna. A ja sam pomislio da će se sva smekšati kada bude čula tu tužnu priču. Na kraju je Anton odustao. Mada, ne na vreme. - Pokušavaš da me ubediš da samo prodaješ, a da ne koristiš?- Crvena je pitala. - On se ne drogira,- Anton je klimnuo glavom ka meni. - A ni mi. Možda se ponekad uradimo vikendom, ali to je sve. Ali, da, prodajem i to upravo iz razloga koje sam ti malopre naveo. Takav je život. - Izvinjavam se, jesi li ti njegov advokat?- Pokazala je na mene. - Zato što se ne sećam da sam te bilo šta pitala o Džeju. Jesam li zbog ovoga ovde? Crvena je sada bila okrenuta ka meni, streljajući me pogledom i totalno ignorišući Antona. - Da bi tvoj novi drug mogao da me ubedi da si ti dobar dečko? Ovo je sranje, i ja odlazim,- odjednom je skočila na noge. - Hvala ti što si me pozvao, Antone, bilo je pravo zadovoljstvo. Sada bi trebalo da krenem kući,- pogledala me je, govoreći mi pogledom da treba da krenem sa njom. - Džej, trebalo bi da popričamo o nečemu,- Anton je progovorio, na pomerajući se iz svoje fotelje i upošte ne reagujući na Crvenine reči. - Važi, samo ću da ispratim Crvenu i odmah se vraćam.-

Klimnuo je, očigledno

zadovoljan mojim odgovorom. - Ti ostaješ?- pitala me je kada smo stigli do vrata i kada se osigurala da ne može da nas čuje. - Vidi, Crvena, žao mi je što sam te dovukao ovamo. Samo ću da vidim šta hoće i idem i ja pravo kući,- prošaputao sam. Povukla se korak unazad od mene. - Nema potrebe da mi se pravdaš, Džejsone. Samo ne očekuj od mene da se sprijateljim sa tim.- Nazvala ga jeto kao da je stvar, a ne osoba. 137

Samo kaži ne - Ne očekujem, naravno da ne. Hvala ti što si ipak pokušala,- rekao sam. - Ne znam ni zašto si me uopšte zvao da dođem ovamo, znaš kako grozna mogu da budem kada mi se neko ne sviđa,- oborila je glavu. Video sam da se sada oseća loše. - Hej, ja sam kriv. Obećavam da te više neću terati nikoga da upoznaješ. Nema više novih ljudi,- nasmešio sam se. Crvena je samo slegnula ramenima. Da sam gledao malo pažljivije, video bih da sam počeo da je gubim, baš tu i baš tada. Ali sam joj ipak otvorio vrata i pustio je da izađe. Znao sam da je trebalo da krenem sa njom, ali nešto u meni je bilo nestrpljivo da se uradi još jednom. Šta se to, kog đavola dešava sa mnom?

138

Samo kaži ne Sara Jebeni kreten! I pod tim mislim, šta je to, kog đavola, mislio dovodeći me tamo? Anton je hteo da me upozna. Pa, eto, upoznao me je, i te kako. Pravu mene. Istina je da sam se čak i suzdržavala. I da, znam da me ljudi ne vole zato što sam takav namćor stalno. Ali, ljudi me nisu voleli ni kada nisam bila takva kučka. Pa, bar sada mogu da kažem šta god hoću. Na kraju će me mrzeti svakako. Ovaj Anton, doduše. Malo je falilo da me prevari. Pričajući sa mnom o stvarima koje volim, uradio je svoj domaći. Poveravajući mi svoju tužnu, tužnu priču. Ono što ne razumem je, zašto me je Džej tamo odveo? Kakve veze ima da li mi se Anton sviđa ili ne? Ili je cela ova predstava bila zarad toga da me neko drugi ubedi da se on ne drogira? Možda sam reagovala preburno. Ali, stvar je u tome što sam, duboko u sebi, imala osećaj da Džej treba da bude podalje od tog tipa. Ali sa druge strane, ko sam, jebo te, ja? Majka Tereza? Može sam o sebi da vodi računa, zar nije tako? Imam ja već dovoljno sranja na pameti da bih se bavila njegovim. Bila sam iznervirana i pre nego što su me oni iznervirali. Sve što sam htela je da provedem mirno veče sa dobrom knjigom u rukama. Možda i sa jednim pićem, ili dva. Smešno je kako ti život baca stvari u krilo, stvari kojima ne želiš da se baviš. Ono, uopšte. Možda bi trebalo da se malo udaljim od Džeja. Da ga pustim da radi šta god misli da je dobro za njega. Mislim, ja mu nisam devojka, ni sestra, ni... Pa, nisam mu ništa. Bolje je da ga ne viđam neko vreme. Samo dok ne zaboravim. Naravno, ima tužnu priču, ali ako mu nisam potrebna, zašto to da forsiram? Na kraju ću ja biti ta sa slomljenim srcem. Bolje je da pobegnem od njega pre nego što se to desi.

139

Samo kaži ne Džej Kada sam se vratio u dnevnu sobu, Anton se smeškao. - Vidim zašto ti se toliko sviđa, batice. Ona je stvarno nešto posebno. - Izvini, nisam znao da će tako reagovati,- rekao sam, sedajući ponovo na kauč gde je do malopre sedela i Crvena. - Sve je u redu, čoveče. Ali, prava je kučka,- prevrnuo je očima, imitirajući Crvenu. - Hajde da ne pričamo o tome,- rekao sam brzo. - O čemu si hteo da razgovaramo? - Ni o čemu, zapravo. Tina je zvala. Dolazi ovamo. Znaš, dok Maja nije tu. Mislio sam da možda hoćeš da je upoznaš? - Naravno,- slegnuo sam ramenima. Ono što želim da radim jeste da pošmrčem malo one koke. Ali, kako to da ga pitam? Možda da mu ponudim neki keš, pa da mi proda malo? Ako kupujem drogu, da li to onda znači da sam džanki? Anton je vrteo svoj rep. Pacovski rep, kako ga Crvena zove. - Dosadno mi je,- uzdahnuo je. - Hoćeš da se uradiš sa mnom? Ostani smiren, ostani smiren. Samo budi kul. - Važi. Nećemo da čekamo tvoju sestru? - Ona se ne radi kokom. Već sam ti rekao da je navučena na dop. Bolje da požurimo pre nego što dođe. Moram malo da se opustim, pre nego što dođe vreme da se bavim njenom tužnom guzicom. Ustao je i uzeo taj srebrni poslužavnik i obavio sve što treba. Čudno je kako svaki put kada treba da čekam da sve pripremi, vreme sve sporije i sporije teče. Dok je sve bilo konačno spremno, smorio sam se do koske.

140

Samo kaži ne - Hajde, Džej, požuri. Upravo mi je poslala poruku. Uzeo sam poslužavnik od njega bez reči. I pobrinuo sam se da opet zatvorim oči pre nego što vidim u ogledalu šta sam postao. Ili šta postajem. Veliki talas sreće je prešao preko mene. Ponovo sam bio u stanju da dišem. Znači, ovo je ono što mi je bilo potrebno? Dobro je da znam, dobro je da znam. Samo bih želeo da taj osećaj nikada ne nestane. - Hej, batice, jesi li dobro?- čuo sam Antona. - I više nego dobro. Široko mi se nasmešio. - Dobro za tebe, dobro za tebe. Iz nekog razloga je uvek bio jako zadovoljan sa mnom, kada god se uradim sa njim. Pa, hteo sam nešto da te pitam... - Šta to?- pitao sam, sa glavom još uvek u oblacima. - Zašto trpiš onu malu kučku iz biblioteke?- Namrštio se. - Mislim ako je već ne jebeš, zašto? - Ona mi je prijateljica.- Trebalo mi je malo vremena da odgovorim. Pričamo o Crvenoj, je li tako? - Da, ali zašto?- Anton je izgledao zbunjeno. - U redu, pametna je i načitana i dobro izgleda, ali ta njena usta, čoveče... - Ona mi je prijateljica,- ponovio sam. Ali, jesam razmislio o tome. Ozbiljno, da li joj je bilo stvarno toliko teško da se bar pretvara da je ljubazna? Tako je nadrndana. Čak i sa Emili. I nas dvoje se svađamo sve vreme. Stalo mi je do Crvene, čak i želim nešto više, ali me ona zaustavi svaki put kada pokušam da joj se približim. Možda je vreme da odustanem? Možda je 141

Samo kaži ne suđeno da budemo samo prijatelji. Sada, u ovom trenutku, okej sam sa tim. Umoran sam od svađanja. Želim samo da budem opušten, baš kao što sam sada. - Pa, jesi li?- Anton je prekunuo moj unutrašnji monolog. - Jesam li šta? Nisam te čuo. - Jesi li je kresnuo? Svaki put kada te to pitam, nećeš da mi odgovoriš. - Ne,- rekao sam. - Mi smo samo... - Prijatelji. Dobro.- Nije skidao pogled sa mene. - Džej, nije na meni da ti govorim šta da radiš, ali treba ti neka riba. Možda čak i par njih. Zar ozbiljno planiraš da čekaš na nju? Da li je vredna toga? Da slušaš njeno zvocanje bez prestanka. Meni izgleda kao da tu ima previše posla oko samo jedne pičke. Kada sam hteo da kažem da nije sve baš tako, nastavio je, ne dozvoljavajući mi da progovorim. - Da li bar imaš neku sa kojom možeš malo da se opustiš? - Imam Mrvu,- rekao sam, ne pominjući ono što se desilo sa njom poslednjeg puta kada smo se videli. - Ko je ona? Ispričao sam mu veći deo njene priče. - Koga je briga za njeno dete, čoveče? Ona o tome treba da razmišlja, ne ti. Samo iskuliraj malo sa bibliotekarkom, zabavi se sa tom tvojom Mrvom. Leto dolazi, pa ćemo te vratiti na pravi put. Znaš šta su one devojke na mojoj žurci rekle za tebe. Iskoristi to. Jebeš bibliotekarku! Klimnuo sam. Crvena stvarno preteruje. Možda stvarno treba da uzmem malo vremena za sebe. Baš kada sam otvorio usta da se složim sa Antonom, neko je pokucao na vrata. 142

Samo kaži ne - To je Tina. I šou počinje.- Ustao je da joj otvori. Prva stvar koju sam primetio kod Tine jeste da pravi puno buke. Čak više nego Maja. Samo da ne bude jedna od onih devojaka koje nikada ne zatvaraju jebena usta, molim te, Bože, preklinjem te, pomislio sam. Onda sam je ugledao, i odmah promenio mišljenje. Bila je prelepa. Ono, jedna od najlepših devojaka koje sam video u životu. Tamna, duga kosa koja joj pada sve do struka, krupne zelene oči i usta... Bože, ima onakva usta. Ona koja kao da su stvornena samo za... Pa, znaš na šta mislim. Nemoj me osuđivati. Ja sam samo muško. Izgledala je kao mala mačkica. Mačkica koja te prosto preklinje da je jebeš. Onda je progovorila. I ja sam opet promenio mišljenje. - Hej, ko je lepotančić? Mislila sam da ćemo biti sami, sad kada tvoja kučkasta devojka nije tu. A vidi ovo, vodiš obdanište ovde,- rekla je u jednom dahu i pomalo trzajući ramenom. Šta koji moj? Uspela je da uvredi mene, Maju i Antona u samo jednoj rečenici. Čak bi joj i Crvena aplaudirala na ovome. - Ponašaj se, Tina. Imamo gosta, kao što možeš da vidiš. Umukni i sedi dole. Poslušala ga je, ali je i dalje nastavila da bulji u mene. - Ovo je Džej,- rekao je Anton. - A ovo je moja šarmantna sestra Tina. - Hej,- pozdravio sam je, želeći da neko progovori što pre. - Imaš li malo dopa kod sebe?- pitala me je, ponovo trzajući ramenom. - Nemam. Izvini,- rekao sam, gledajući u Antona i tražeći njegovu pomoć. - Jesi li jela nešto danas?- pitao ju je. - Imaš li neki dop za mene? I kažem za mene, zato što znam da imaš dop ovde, jedino pitanje je hoćeš li mi dati malo, bez tvog uobičajenog mučenja.

143

Samo kaži ne - Jesi li jela nešto danas? I neću te pitati ponovo,- Anton je ponovio svoje pitanje. - Ne, tata, nisam ništa jela danas. Sada, imaš li malo dopa za mene?- Nagnula se bliže njemu. - Idi u kuhinju i uzmi nešto da jedeš,- rekao je. Baš kada je Tina ovorila usta da se pobuni, Anton je uzdahnuo i nastavio. - Onda ćeš dobiti svoj dop. Tina je ustala, trzajući se još gore nego pre pet minuta. - Kako to da si uvek takav drkadžija?- pitala ga je. - Kako ti uspevaš da se očešljaš i tako sakriješ svoje rogove?- uzvratio joj je. Onda su oboje počeli da se smeju. Bože, kako čudna porodica. Kada je Tina bila nahranjena, Anton je otišao da spavaće sobe i doneo joj mali paketić dopa. - Da li ti je špric čist?- zahtevao je da zna. - Da,- rekla je, ne skidajući pogled sa paketića u njegovoj ruci. - Pokaži mi.- Tina je uzdahnula. - Pokaži mi ili nećeš dobiti ovo,- mahao je kesom isred njenog lica. Izvukla je neku torbicu iz džepa. Otvorio ju je i počeo da vadi stvari iz nje, ređajući ih na sto. Kašičica, špric, maramice sa alkoholom i neke loptice od vate. Proverio je svaku stvar veoma pažljivo. - Jesam li prošla tvoj test?- pitala ga je. - Ovoga puta,- predao joj je dop. - Uradićeš to ovde. Hoću da mi budeš na oku u slučaju da se predoziraš.

144

Samo kaži ne - Dobro. Video sam da ga više ni ne sluša, ne sada, kada je konačno dobila ono što je htela. Anton je ustao i doneo joj čašu vode. Tina je samo klimnula glavom u znak zahvalnosti. Ako misliš da pripremanje koke za šmrkanje iziskuje mnogo posla, trebalo bi da vidiš ovo. Pre nego što je počela sve da priprema, okrenula se ka meni. - Da li se ti peckaš, lepi? - Ne,- rekao sam. - Super. Više za mene,- nasmešila mi se i vratila se svom poslu. Kao nekim čudom, ono trzanje je nestalo. Kao da je sam pogled na taj heroin, naveo njeno telo da prestane sa žudnjom. Tina je čak i pevušila dok je sve pripremala. - Oh, there ain't no rest for the wicked,

Money don't grow on trees. I got bills to pay, I got mouths to feed, And ain't nothing in this world for free, No I can't slow down, I can't hold back, Though you know I wish I could, No there ain't no rest for the wicked,

145

Samo kaži ne Until we close our eyes for good...1 Nasmejao sam se glasno zbog izbora njene pesme. Nije ni primetila i samo je nastavila da pevuši. - Ne moraš ovo da gledaš,- Anton mi je rekao. - Ostaću. U slučaju da ti zatreba moja pomoć ili nešto tako. Istina je, u stvari, bila da sam stvarno hteo to da vidim. Samo da vidim. - Ja se slažem sa tim,- slegnuo je ramenima. - Lepo je kada čovek ima izbor, ja moram da ostanem ovde i pobrinem se da ne crkne. - Isuse, Anton, umukni već jednom,- Tina je rekla, pa se okrenula ka meni. - Okej, lepi, hajde da počnemo,- udahnula je i teatralno zabacila kosu. - Ovo je dop. Heroin. Moja ljubav. Moj prijatelj,- pokazala je na paketić. - Nije moron, Tina. Samo radi ono što normalno radiš i prestani da sereš više. - Samo se zezam sa njim. Bože. Izvini, lepi, okej? Stvarno mi je jako, jako žao. - Okej je,- rekao sam, iako mi se sve ovo sve manje sviđalo. Ipak, nisam mogao da skrenem pogled. - Eto vidiš. On kaže da je sve okej,- nacerila se. - Prvo, moramo da se pobrinemo da je sve čisto. To što smo narkomani ne znači da moramo biti zaraženi nekim sranjem. Biti navučen ne znači da nemaš ni malo mozga u svojoj glavici. Je li tako? - Tako je,- složio sam se odmah kao da me je hipnotisala. Široko mi se nasmešila, zadovoljna mojim odgovorom.

1

https://www.youtube.com/watch?v=5t99bpilCKw

146

Samo kaži ne - Znaš kako ljudi pričaju da je heroin loš? Nije čekala na moj odgovor. - To je sranje,- nastavila je. - Heroin je super stvar. Od njega postaješ pametniji i osećaj je jebeno dobar! Čak je bolje i od seksa. Veruj mi, bar toliko znam,- prošaputala je. Nije valjda ozbiljna? - Jedina stvar koju treba da upamtiš jeste ta da ne deliš iglu ni sa kim, i to je sve. Kada to naučiš, sve će biti u redu. Šta je ovo? Kako koristiti heroin za glupane? Očistila je kašičicu sa alkoholnom maramicom, stavila herion u nju, uzela špric i napunila ga vodom. Onda je sipala vodu u kašičicu. Pogledala me je i ponovo se nasmešila. - Sada kuvamo. Tako se bolje rastvara,- obavestila me je i izvukla upaljač iz džepa, pa ga postavila ispod kašilice. Polako je uzela komad vate i napravila od toga malu lopticu, vodeći računa da je odgovarajuće veličine, pretpostavljam. Onda je i to spustila u kašičicu. Posle svega toga, uzela je špric i zabola iglu pravo u tu lopticu od vate. - Za šta to služi?- pitao sam. - Oh, pogledaj se samo, lepi, kako postaješ sav radoznao. To je da se osiguramo da ništa prljavo ne završi u našim venama. Moramo da budemo veoma pažljivi kada nas veliki brat posmatra,- pokazala je na Antona sa špricem. Napunila je špric ne čekajući da on odgovori na njenu provokaciju. Kada je sve to bilo gotovo, Tina je ustala i skinula svoj kaiš. - Možeš li?- pitala je brata. Anton je ustao bez reči, približio joj se, povukao njen rukav i stavio kaiš oko njene ruke. 147

Samo kaži ne - Ovo radimo da bi mi vene iskočile,- rekla mi je. - Već neko vreme ovo radim, malo su se potrošile, rekla bih. Teško ih je naći bez malo pomoći. U tom trenutku, svaka normalna osoba bi ustala i odjebala odatle. Moja baka kaže da svi mi imamo đavola u sebi. Moj me je preuzeo te noći. - Sada smo spremni,- Tina je rekla, gledajući u svoje vene, koje sam mogao da vidim čak i sa mesta na kome sam sedeo. Ali, hteo sam da se približim i da vidim još bolje. - Možeš da priđeš bliže ako hoćeš,- pročitala mi je misli. Odmah sam skočio i seo pored nje, ne čekajući da me pita dva puta. - Sada postavljamo vrh igle tačno na venu,- pogledala me je na sekund, pa vratila pogled na špric. - I malo povučemo samo da budemo sigurni je li igla na pravom mestu. Krv je ušla u špric, bojeći herion u crvenksatu boju. Najiskrenije, ne znam zašto sam bio toliko uzbuđen gledajući sve ovo, ali jesam. Delovalo mi je skoro kao neka umetnost. Videti sve ovo. Biti deo svega ovoga. Osećao sam se kao da sam deo porodice. Kao da pripadam. Tina me je još jednom pogledala, podarila mi svoj najširi osmeh i ubrizgala dop. Promena je nastupila odmah. Lice joj se opustilo, glava joj je pala na naslon kauča, čuo sam samo blag uzdah pre nego što je zatvorila oči. Samo sam buljio u nju, pitajući se. Kakav je osećaj? Da li je srećnija sada? - Daj joj malo vremena. Neće ovo dugo trajati,- Anton je progovorio. Skoro da sam i zaboravio da je on tu. - Kako to misliš, neće dugo trajati? - Samo treba da se opusti dok prvi nalet ne popusti. Brzo će ponovo biti na nogama, iritantna kao i uvek. 148

Samo kaži ne Posle samo par minuta, Tina se pomakla i polako otvorila oči. - Pa, lepi, ovo je bilo zabavno. Volim da obrazujem mlade ljude. Koliko ti imaš godina, uopšte?- pitala je i uštinula me za obraz. - 25,- rekao sam, osećajući se pomalo napadnuto. - Koliko ti imaš godina?- pitao sam je. - Dovoljno,- rekla je sa osmehom. - Mogu li da se igram malo sa njim?- pitala je Antona. Samo je slegnuo ramenima, kao da joj govori da ga ni najmanje nije briga šta će ona raditi sa mnom. Ili ja sa njom. Uhvatila me je za ruku i odvela me u sobu na kraju hodnika. Možeš da pogodiš šta se desilo sledeće. Neću lagati, znala je šta radi i bilo je super!

149

Samo kaži ne Tri meseca kasnije...

Sara Još jedno leto je iza mene. Nije se puno toga dešavalo. Da vidimo, Kevin je napustio školu i vratio se ovamo. Sada živi sa Emili, ljubav cveta i sve to. Sa svetlije strane, Emili mi je sada bilže, pa mogu da je viđam svaki dan. Kevin, sa druge strane, one koja i nije baš toliko svetla kao ova prva, i dalje misli da sam bezosećajna kučka, a ja ne radim ništa da ga ubedim u suprotno. Din i Ajvi su se stvarno venčali i (hvala Bogu) odselili odavde. Ne znam gde, a i ne zanima me. Nakon što me je Džej odvukao kod Antona, nisam imala ni najmanju želju da razmišljam o njima. Videla sam da će se Džej uvaliti u nevolju ako nastavi da se druži sa njim. Tako da je reakcija na Dina i njegovu gospođu morala malo da sačeka. Planirala sam da čekam sve dok ne zaboravim da se to uopšte i desilo. Lilian me je ostavila na miru ovog leta. Sada, ima novu žrtvu. Visi mami iznad glave i propoveda joj o njenim roditeljskim veštinama. Najveći Lilianin stah je, kako mi je rečeno, to da će moja mlađa sestra ispasti kao ja. Ne prestaje da priča o tome. Ni ne znam koga od svih nas manje zanimaju njena sranja. Moja nova odluka je da me više apsolutno ništa ne zanima. Ili da se bar pretvaram da me ništa ne zanima. Ide mi prilično dobro, za sada. Što se tiče Džeja... Hajde samo da kažem da moj plan da ga izbegavam neko vreme nije baš najbolje ispao. U mojoj kući je skoro svake večeri. Samo se pojavi, a ja ga samo puštam. Tužna, tužna stvar je ta da je drogiran sve vreme. Kako se sve to tako brzo desilo? Prošlo je samo tri meseca. Smršao je, i iz nekog razloga, zubi mu ne izgledaju baš najbolje. Još uvek je predivan, kao što je i bio, ali ovo ne sluti na dobro i ni malo mi se ne sviđa. Duboko u sebi, on je još uvek 150

Samo kaži ne onaj Džej koga poznajem, ali ponekad je tako teško dopreti do njega. Ne postavljam pitanja. Posle onog fijaska sa Antonom, odustala sam. Njih dvojica su sada kao najbolji drugovi. Džej jedva da više i viđa Kevina. Mislim da se nisu ni videli otkako se Kevin vratio kući. Zar to nije pomalo čudno? Džej je okrenuo leđa svom najboljem prijatelju, ali uvek nađe vremena da svrati do mene svakog dana. Moja mlađa sestra sada ima šest meseci, i provodim sve svoje slobodno vreme sa njom. Nikako ne prestaje da plače. Mama ima tamne krugove ispod očiju, koji joj dopiru skoro do brade. Plus, morala je da se vrati na posao. Ponudila sam se da čuvam Sofiju svakog jutra, pošto ne moram da budem u biblioteci sve do 2. Mama je bila oduševljena. A i Dejv je. Još više volim Sofiju zato što mu ne da da spava. Ali, ono što je najčudnije od svega je da Sofija vrišti u svačijim rukama, osim Džejevim. Dovoljno je samo da ga vidi ili da mu čuje glas i istog trenutka prestaje sa plakanjem. On stane pored nje, ili je uzme u ruke, pa joj priča i priča. I kunem se da ga ona sluša. To je izgovor koji koristim, u svakom slučaju. Kada me ljudi pitaju zašto se još uvek družim sa njim. I naravno, ne veruju mi da nismo zajedno. Da nikada nismo ni bili. Vole tako ponekad i da me pitaju kako je on, kao iz zabrinutosti. Džej je dobro, kada se sve uzme u obzir. Još uvek ima svoj posao, to je jedna od stvari koja drži većinu lajavih jezika zauzdano u ovom gradu. Njegova baka i nije baš dobro. Demencija ju je potpuno preuzela. Ništa ne pomaže, ponekad pomislim da je i bolje tako, bar ne mora da gleda u šta se Džej pretvara. Nana se brine o njoj. Svakodnevno je u njenoj kući, a kada je baš loše, ostane i da prenoći. Ne znam koliku raziku to može da napravi, zato što Karolin većinu vremena ne zna šta se dešava oko nje. Kada sam pre neki dan išla da vidim nanu, Karolin me je spopala i toliko me prestravila da sam se umalo upiškila u gaće. Sedela je ispred kuće, umotana u ćebe. Nana se brine o tome da svakoga dana dobije malo svežeg vazduha. Kada sam je malo pažljivije pogledala, videla sam da je i ona smršala, 151

Samo kaži ne baš kao i Džej. To me je potreslo mnogo više nego što sam voljna da priznam. Bila je tu celog mog života, nisam mogla a da ne pomislim na to šta će se desiti sa Džejsonom kada nje više ne bude bilo? - Džini, Džini...- Ponavljala je. Trebalo mi je malo vremena da provalim da se obraća meni. Bože dragi, ona misli da sam ja njena ćerka, pomislila sam. Prišla sam joj bliže. - Džini, tako si lepa. Panično sam pogledala u nanu. - Samo je pusti da ti priča,- rekla je. - Možda će je to malo utešiti. Poslušala sam je i sela pored Karolin. Uhvatila me je za ruku. - Ostavi ga, Džini. Molim te, samo ga ostavi. Nije dobar za tebe. Znaš i sama čime se bavi. Molim te, vrati se kući i živi sa mnom. Uzmi svoje dete i dođi kući. Naći ću način da te zaštitim od njega, kunem se. Samo sam se ukočila. - Čime se bavi?- pitala sam, nadajući se da ću konačno saznati šta se to desilo sa Džini. Karolin me je pogledala praznim očima. Već je bila odlutala. Nana me je oterala odatle, zahtevajući da joj više ne postavljam nikakva pitanja. Nisam rekla Džeju da se to desilo. Nikada mu neću ni reći. Ne mogu. I sama pokušavam da zaboravim na to. Anton je pokušao da razgovara sa mnom još jednom. Volela bih da se to nije desilo. Mislila sam da ga ne mogu više mrzeti, ali nisam bila u pravu. Tokom moje pauze za ručak, došao je ispred biblioteke i seo pored mene. Nismo razgovarali od one večeri u njegovoj kući. Nisam ni imala želju da pričam sa njim, niti da ga vidim sve do kraja mog života. - Šta ima?- pitao me je kao da smo najbolji drugovi. 152

Samo kaži ne Pogledala sam ga, ne odgovarajući. Na žalost, to ga nije sprečilo da nastavi da me davi. - Ne moraš da pričaš sa mnom,- kikotao se. - Ali, kazaću ti isto što sam rekao i Džeju. Moraš malo da se opustiš. On je poslušao moj savet, i sada, lepo se zabavlja sa mojom sestrom, da znaš. Ako budeš imala poteškoća da pronađeš nekoga da te... Hm, malo opusti, javi mi. Poslaću Maju kod njenih roditelja i onda nas dvoje možemo malo da se podružimo. Čak i bolje nego što to rade Džej i moja seka. Šta kažeš, Crvena? Srce mi je potonulo u stomak. Džej je sa njegovom sestrom? Nije mi to rekao. Kad malo bolje razmislim, ko zna šta mi sve nije rekao. - Ne, hvala,- rekla sam. Iskreno, ovo je bila najgora stvar koju mi je iko ikada rekao. Nisam mogla da smislim šta bih mu odgovorila, ne tada, u svakom slučaju. Džej je sa njegovom jebenom sestrom?! - Hajde, Crvena. Nećeš se pokajati, obećavam. - Ne zovi me Crvena! - Isuse, devojko, ne budi glupa. Moj batica Džej nikada neće biti sa tobom. Ima mnogo bolje ribe sada. Probudi se,- smejao se. Pogledala sam ga. Onda sam poslušala Karolinin savet. Samo sam otišla od njega. Kada sam se vratila u biblioteku, udarila sam pesnicom u zid toliko jako da su mi suze pošle. Ali, niko ne mora da zna za to. Uradila bih to opet, samo da bih mogla ponovo da vidim taj izraz na Antonovom licu kada je shvatio da neću da se svađam sa njim. Jebeno je vredelo. To je sve što se dešavalo ovog leta. Jedino što mi sada preostaje jeste da pokušam da idem napred. Ako se usput ne sapletem i zveknem dole toliko jako da nikada više ne uspem da se podignem.

153

Samo kaži ne Džej Ovog leta, bio sam jako zauzet. Prva stvar koju sam uradio bila je ta što sam poslušao Antonov savet i opustio se. I opuštam se kao nikada u životu, hvala na pitanju. Naravno, viđam se sa Mrvom. Kada se uradim, ona je pravi izbor za napraviti. Viđam se i sa Tinom. Ona je još bolji izbor od Mrve. Bilo je nekih nasumičnih devojaka, ali ni jedna od njih nije vredna pomena. Pokušao sam, ali nisam uspeo da se držim podalje od Crvene. Nešto me je vuklo ka njoj. Još uvek me vuče. Ono što je čudno u svemu tome je kada obavim to što radim sa Mrvom ili Tinom, ili bilo kojom drugom, uvek na kraju završim na Crveninom pragu. Samo da popijemo kafu. Pijem mnogo kafe u poslednje vreme. Ili da gledamo neki film. Bilo šta, samo da joj budem blizu. Ipak, Crvena se drži na distanci. Još više nego ranije. Nakon one noći kod Antona, prestala je da zvoca u vezi svake gluposti. Kad malo bolje razmislim, poslednjih par meseci jedini odgovor koji ima je sleganje ramenima. Ni ranije mi nije dozvoljavala da je dodirnem, ali sada, imam osećaj kao da bi najradije pobegla od mene svaki put kada samo pomislim da joj priđem malo bliže. Nije da želim da imam nešto sa njom. Kao što je Anton rekao, previše je to cimanja oko samo jedne pičke. Kevin i Emili sada žive zajedno. Napustio je školu. To je uradio zbog nje, mogu da se kladim. Nisam ga video otkad se vratio kući. Par puta smo razgovarali telefonom, ali se ne saćam baš najbolje kako je to prošlo. Mislim da je bolje tako, neću da mu smetam dok se priprema za porodični život sa Emili. Oženiće je, zapamti šta sam rekao. I u toj porodici neće biti mesta za mene. Još od one večeri kada sam upoznao Tinu, provodim mnogo vremena sa njom. Ne provodim baš toliko vremena sa njom, koliko se samo drogiram i jebem sa njom. Sviđa mi se to što ne zahteva ništa od mene, osim seksa. To je ispalo baš dobro. 154

Samo kaži ne Mrva... Pa, da vidimo... Nakon što sam onda pobegao od nje, bila je ljuta. Jednog dana, Tina je otišla da vidi svoju decu, koja su kod staratelja, a meni je bilo mnogo dosadno, pa sam otišao do Mrvinog stana. Rekao sam joj da sam tog dana bio bolestan i da mi je žao, pa mi je oprostila. Nekako, uvek uspem da se izvučem, bez obzira na to šta uradim. Posle nekog vremena, koka mi je dosadila. Dobro, dobro, to nije istina. Stvar je u tome što baki uopšte nije dobro. Retko kad ima dovoljno snage da ustane iz kreveta. Vi kaže da je u pitanju demencija. I to nije ono što je najgore. Odbija da ide kod lekara. I svaki put kada me vidi, jako se uznemiri. Vi mi je objasnila da baka misli da sam ja moj otac. Pa, to objašnjava dosta toga. Svaki put kada me vidi, kaže:- Upropastio si joj život. Kako misliš da se nosim sa tim? Jedini način koji imam je da ne budem tamo i ne gledam to. Ne spavam kod kuće. Većinu noći provodim kod Tine ili Mrve. I tako sam stigao do heroina. Jedne noći, baka je bila ekstra loše. Insistriao sam da pozovem hitnu pomoć, ali je ona rekla ne. Svađali smo se, pa mi je rekla da joj se sklonim sa očiju i ostavim njenu ćerku na miru. To sam i uradio. Otišao sam kod Antona, zato što mi je bilo potrebno da se umrtvim odmah. Nije bio kod kuće. Pa sam otišao kod Tine. Ponudila mi je dop i ja sam pristao. Uzeo bih bilo šta, samo da ne moram da mislim na to ono što se dešava. Baka umire. Ne bodem se, za tvoju informaciju, tako da možeš slobodno da iskuliraš malo sa osudom. Imam sve pod kontrolom. Znam šta radim. Sve ovo je samo privremeno, dok ne pronađem način da se nosim sa svime što se dešava.

155

Samo kaži ne Sara Ponekad se stvarno zapitam kako ljudi mogu da me trpe. Uvek sam nadrndana i mrzim ceo svet. Kevin je bio u pravu, jesam bezosećajna kučka. Ali, nisam uvek bila takva. Kao dete, bila sam... Ljupka. Dopadljiva. Onda mi se desio život. Ne, onda mi se desio Din. Znam da bi prošlost trebalo da ostane u prošlosti, ali to je jače od mene. Oproštaj nije nešto što nosim u srcu. Emili bi mi na ovo rekla da se sve dešava sa razlogom, ali ponekad jedini razog za sve što mi se dešava je taj što sam ja glupa i to što stalno pravim pogrešne izbore. Sada već svi znamo istinu. Džej je narkoman. Kevin ne želi o tome da priča, bar ne sa Emili. A ja ne nudim svoju pomoć. Sve ovo vreme, pokušavala sam da slažem sebe. Ako ne pričam o tome, onda će sve to nestati. Nije. Postalo je još gore. Svaki put kada se pojavi na mojim vratima, dešava se ista stvar. Uđe unutra, kaže - Hej, Crvena,- odvuče se do kauča, usput me obaveštavajući da je samo umoran i počinje da kljuca. I ta stvar sa tim kljucanjem počinje stvarno da mi ide na nerve. Kada to ne radi, onda se trza. Šta mu je? Zar ne može to nekako da kontroliše? Ne shvatam zašto se uopšte i bilo ko od njih drogira, ako će stalno biti u nekom polu snu. Mislila sam da je poenta u tome da te droga učini srećnijim ili tako nešto, a ne da budeš polu mrtav na kauču drugih ljudi. Možda bi trebalo da pozovem Emili i popričam sa njom. Ili ne baš toliko da pričam, koliko da je samo pozovem da izađemo. Mislim da mi samo treba jedno veče da se opustim. Ili da samo uzmem stranicu iz njene knjige i olešim se od alkohola. - Oh, Sara, mislila sam da nikad nećeš pitati!- Emili je vrišatala u moje uvo. - Samo mi treba malo vremena da se obučem i odmah dolazim da te pokupim. O, nismo izašle, čini mi se, godinama! Eto, sve je dogovoreno. Idemo u provod.

156

Samo kaži ne Emili je došla do mene brzinom svetlosti. Možda je mislila da ću se predomisliti. Nema predomišljanja večeras. Već sam obučena i prilično pijana. - Šta ti se desilo sa rukom?- pitala je, gledajući u moju ruku koja je bila uvijena u zavoj. Onda je pogledala u mene i nisam morala da odgovorim na njeno pitanje. - Sara... Izgledaš...- Zazviždala je. Okej, možda sam malo preterala. Na sebi sam imala dugačku crnu suknju i bluzu koja je jedva mogla da se nazove bluzom, s obzirom na dubinu dekoltea i duboke martinke. Kosa mi je bila puštena i ukovrdžana. Dopirala mi je skoro do struka. Imala sam toliko šminke na licu da me ni rođena mama ne bi prepoznala. Izgledala sam kao Mortiša Adams sa crvenom kosom. To sam ja, iznervirana. Mnogo. - Izgledam... Kako? - Neverovatno. Opako,- rekla je, ne skidajući pogled sa mene. - Šta se dešava? - Okrećem novi list u životu. Mlada sam, slobodna, pametna i to ću i da iskoristim.Pružila sam joj čašu sa pićem. Uzela ju je bez reči. - Popij to, pa da krenemo,- naredila sam. Emili me je poslušala i dalje ništa ne govoreći. - Šta god imaš da mi kažeš, može da sačeka do sutra,- prevrnula sam očima. - Okej, samo mi reci... Da li je u pitanju Džej? Klimnula sam. - O, Sara, šta je sada uradio?- Prišla mi je bliže, pokšavajući da me zagrli. Pomerila sam se korak unazad od nje. - Znaš,- rekla sam, pijano uplićući jezikom. - Možda je onaj drkavac Anton bio u pravu. Možda bi stvarno trebalo da se opustim.

157

Samo kaži ne - Šta je ta glupava guzica rekla? Konačno. Neko u ovom jebenom gradu ko mrzi Antona onoliko koliko i ja. Zato toliko volim Emili. Ona je moj najbolji prijatelj na celom svetu. Stvarno, stvarno je volim. Aha. Kao dupe pijana sam ja. - Ništa,- rekla sam. - Hajdemo. Odšetale smo u noć. - Kako to planiraš da se opustiš?- pitala me je Emili kada smo ušle u Klub, baš kao što smo to uradile pre toliko meseci. Samo što, ovoga puta, ja sam bila ta koja je bila spremna za lov. Emili je već pronašla svoju sreću. Kao i svi drugi. Samo pogledaj Džeja, on je srećniji nego što je ikada bio. Čitav svet je srećan. Osim mene. Nisam moron pa da mislim da ću ovde pronaći jebenog princa iz bajke. Ali, ono što mogu da uradim jeste da se opustim i malo zabavim. Uz pomoć moje stare, dobre prijateljice votke. Emili nam je pronašla sto i pogledala sam naokolo. Naravno da nema nikavih frajera. Pa, dobro, to nije baš istina. Nisam čak ni tražila neke frajere, tražila sam Džeja, ali on nije bio tu. Tako sam nastavila da pijem. Posle nekog vremena, svi su mi izgledali dobro. Cele večeri, Emili je bila začuđujuće tiha. Zato što sam ovo radila i ranije. Kada sam povređena (i ne kažem da sam sada povređena, samo sam... razočarana.), imam naviku da radim stvari koje nisu dobre za mene. Kao na primer, da odbijam da pričam sa svojom najboljom drugaricom o onome što me muči i sve držim u sebi dok ne eksplodiram ili se napijem ili se sakrijem u orman. Kao predostrožnost, da ne bih eksplodirala ovoga puta, napijam se. Stvarno se, odvartno napijam. I što se ovoga tiče, uzimam stranicu iz Emiline knjige. Čini mi se kao da uzimam i okrećem mnogo stranica danas. U svakom slučaju, gledam se sa nekim tipom. Ni ne sviđa mi se, samo ima iste oči kao Džej. Dobro, ne baš iste, Džejeve oči ponekad izgledaju kao

158

Samo kaži ne da su plave, i one trepavice koje uokviruju njegove divne, divne oči... Samo me pogledaj sada, sva sam se raskokodakala a treba da se fokusiram na onog tipa. Kako se beše zove? Nije ni važno, zove me da izađem sa njim ispred. Pravim minimalni napor dok govorim Emili da mi treba malo svežeg vazduha. - Gde ideš?- pita me namršteno. Neodobravanje izbija iz svake pore na njenom licu. Mada, ne mogu baš da vidim da li stvarno ima pore. Jedva da mogu i nju da vidim. Imam malo poteškoća da se fokusiram. - Odmah se vraćam,- rekla sam. Otvorila je usta da se pobuni, ali sam pobegla ka izlazu pre nego što je bilo šta uspela da kaže. Nije me zanimalo šta će reći, pa sam krenula sa... Kako god da se zove. Hladan vazduh čini čuda za moju vrelu kožu. Nemam vremena da malo iskuliram, zato što se moj novi prijatelj odmah bacio na mene. I, u tom trenutku, mene više nije briga. Dozvoljavam mu. Osećaj je čudan, pogrešan, silim se da radim nešto što ne želim. On me ljubi, a ja ne osećam ništa. Otvaram oči i odjednom osećam. Osećam kako mi se srce slama. Džej je sa druge strane ulice i radi isto što i ja, sa onom Antonovom sestrom. Pobegla sam tako brzo da mislim da sam ostavila oblačak prašine iza sebe. Kada sam pronašla Emili, prostenjala sam joj na uvo: - Molim te, idemo kući. Na svu sreću, nije protestvovala. Ne znam šta se desilo sa onim momkom koji je bio sa mnom, a ako ćemo iskreno, uopšte me ni ne zanima. - Zašto se devojke uvek bacaju na njega?- počela sam da vičem čim smo izašle. - Šta je bilo?

159

Samo kaži ne Emili se uopšte nije uznemirila. Kako može da bude tako smirena?! Dok ja pored nje gubim razum! Zašto sam morala da vidim to? Mislim, znala sam da je sa njom, ali znati i videti su dve veoma različite stvari. Veruj mi. Tek kada to vidiš sopstvenim očima, onda postane stvarno. Jebeno, jebeno stvarno! Nije me čak ni primetio. Ni Emili. Niti nešto, bilo šta što bi ga nateralo da prestane to da radi. Emili me je zgrabila za ruku i počela da me vuče kući. Kada je konačno izvukla iz mene šta se desilo, uzdahnula je. - Hoćeš li sada, konačno da priznaš?- šapnula je, iako nije niko mogao da nas čuje. - Šta da priznam? - Znaš... - Izbegavala je da me pogleda, što je obično značilo da će reći nešto glupo. Da ga voliš. Pravila sam se da je nisam čula. Ali obe smo znale da jesam. Emili nije insistirala ovoga puta. Znala je istinu, videla mi je to u očima. Isto tako, znala je da nikada nisam to nikome rekla. Niti planiram. Evo u čemu je stvar. Možda to sada ne izgleda tako, ali stvarno sam volela Dina. Toliko sam ga volela, da nisam mislila da je moguće voleti nekoga toliko a ne umreti. Ali mu to nikada nisam rekla. Naglas. Koja je poenta u tome reći nekome Volim te? To su samo prazne reči. Ljubav treba da se pokaže. Din mi je stalno govorio da me voli, a pogledaj kako se to završilo. Moj tata je rekao mojoj mami da je voli, a onda je nestao i nikada više ga nije videla. Ako priznam da volim Džeja, onda će sve ovo postati stvarno. Neću moći više da se pretvaram da se ništa ne dešava. I slomiće mi srce. Još više nego što već jeste.

160

Samo kaži ne Džej Baki je stvarno loše. Što je njoj gore, i meni je. Nedeljama nisam bio pri sebi. I nisam kod kuće, uopšte. Kaži da sam pička, ali jednostavno ne mogu to da gledam. A i Vi kaže da je uznemiravam kada sam tu. Kao da je moja krivica što ličim na oca. Možda bi bilo dobro da nazovem Kevina i kažem mu šta se dešava. Ali, nisam u stanju da podnesem njegov izraz lica. Gledao bi me isto onako kako me gleda Crvena. Kao da sam neki izgubljen slučaj. Bar Crvena ćuti o tome. Kevin bi mi se popeo na glavu sa njegovim pitanjima. Ne mogu. Jednostavno ne mogu. Crvena nije bila kod kuće noćas. Na sreću, naleto sam na Tinu. To je ono što volim u ovom gradu, uvek možeš da nađeš nekoga ko je voljan da ti pravi društvo. Otišli smo u njen stan, da bi mogla da se pecne, kako to ona kaže. Opušta me dok gledam kako kuva heroin. Možda zato što pre nego što počne da priprema za sebe, uvek mi da malo da šmrknem. Posle toga, uvek se osećam jebeno dobro. Ili bar malo bolje. U poslednje vreme, Tina ima dosta poteškoća da locira venu. Nije nikada ranije tražila moju pomoć. Sve do sada. Priznajem, pomalo sam se uplašio. Šta ako uradim to, a ona se predozira? Šta ako nešto pogrešim? Kada je videla izraz na mom licu, samo se nasmejala. - Lepi, ništa se neće desiti. Već si me video kako to radim, kao, milon puta ranije. Samo mi jebeno učini uslugu,- rekla je, dodajući mi špric. Uz pomoć njenih instrukcija, uspeo sam da uradim sve kako treba. Bila mi je zahvalna. Veoma zahvalna, ako znaš na šta mislim. Šta je to sa seksom i drogiranjem? Čak se i ja napalim kada sam urađen. Kao da su te dve stvari povezane nekako. Lepo je, ne kažem da nije, ali svaki put kada sam sa Tinom ili Mrvom ili bilo kojom drugom devojkom, imam osećaj da nešto nedostaje. Nisam nikada uspeo ponovo da osetim ono što sam osetio kada sam se prvi

161

Samo kaži ne put uradio. Jesam li ja u pitanju? Ili je Crvena ono što mi treba? Bila je tu tad, taj prvi put. Dozvolila mi je da je držim i nikada se nisam tako dobro osećao kao te noći. Ali, znam, to se više nikada neće ponoviti. Sve što želi je da budemo prijatelji. Trudim se da to ispoštujem. Iako sam ja bio taj koji je poslušao Antonov savet i odustao od nje. Nema svrhe pokušavati da vratim ono što je bilo. Sada je sve izgubljeno. I nemam nikoga osim sebe da krivim za to. Ionako me nikada nije ni želela. A i zašto bi? Tina je htela da izađe da prošetamo. Stajali smo ispred njene zgrade neko vreme i samo posmatrali ljude koji prolaze. - Pogledaj ono dvoje tamo, lepi. Baš su se dobro zagrejali.- Tina je pokazala na neki par koji se ljubio sa druge strane ulice. Nasmešio sam se. Baš je lepo videti kada se dvoje ljudi vole, zar ne? Nisam imao vremena da bilo šta prokomentarišem, jer se Tina bacila na mene i počela da me ljubi. Ruka joj je bila duboko u mojim pantalonama, kada sam otvorio oči. Radim to ponekad. Kada mi je dosadno. Volim da gledam naokolo i obavljam drugi posao u isto vreme. Možda vidim nešto interesantno. Možda i ne. Možda vidim nešto što nisam želeo nikada da vidim. Ta devojka preko puta je bila Crvena. I neki majmun je bio svuda oko nje. Šta to, jebo te, ona radi?! I šta to, kog đavola ima na sebi? I zašto mu dozvoljava da je tako dira? Zatvorio sam oči, nadajući se da će nekim čudom nestati kada ih ponovo otvorim. Odgurnuo sam Tinu od sebe, počela je da se žali, ali je nisam slušao. Hteo sam da odem tamo i razbijem onog majmuna. Ali, Crvena ga je već ostavila tamo. Stajao je sam, kao neki jadnik, sa tužnom facom, kao da mi je neko upravo ubio psa. To me nije zaustavilo, doduše. Udario sam ga tako jako po sred lica, da sam mu možda čak i slomio neki zub. - Šta se dešava, čoveče?!- Čuo sam ga kako viče za mnom dok sam odlazio. Pre nego što sam shvatio šta se dešava, već sam bio ispred Antonovih vrata. Maja je otvorila i pustila me unutra. Bila je razvaljena. To bi i meni dobro došlo.

162

Samo kaži ne - Da li ti je tvoja drugarica bibliotekarka rekla da sam pričao sa njom?- Anton me je odmah pitao. Šta je sa tim, uopšte? Anton skoro nikada ne kaže zdravo kada se pojavim u njegovoj kući, već odmah počne da priča, kao da sam bio tamo sve vreme. - Crvena je pričala sa tobom?- Bio sam iznenađen. - Šta je rekla? - Ništa. Nisam rekao da je ona pričala sa mnom, jesam li? Ignorisala me je. Pokušavao sam da joj objasnim neke stvari, ali ta jebena kučka je samo odšetala od mene.- Anton je bio besan. Morao sam da se nasmešim. Takva je Crvena, ja sam je jurio mesecima. Čekaj. Namrštio sam se na njega. - Da joj objasniš, šta, tačno?- pitao sam smrknuto. Još uvek sam mogao da vidim kako se ljubi sa onim... Onim... Uh! Kretnom! Trebalo je jače da ga udarim! - Znaš... Da se malo opusti. Da prestane da šeta naokolo sa onim štapom zabijenim u guzicu. Pokušao sam da joj budem prijatelj,- rekao je. - Odjebala me je. Mala kučka. Duboko sam udahnuo. Znači to je u pitanju. Nikada ne bih ni pomislio da bi Crvena poslušala Antonov savet. Mrzi ga čak i više nego što on mrzi nju. - Zašto bi joj rekao tako nešto?- zarežao sam. Anton se smejao. - Jao, pogledaj njega, kako je zaštitnički nastrojen prema svojoj maloj kučki,- rekao je liku koji je sedo do njega. Ko je sad pa ovaj? Nisam ga ni primetio kada sam ušao. - Ona nije moja kučka,- rekao sam i dalje gledajući u tog lika. - Svejedno. Hej! Ovo je Mark. On je moj stari prijatelj.- Rukovao sam se sa njim. Nije prestao da zvera u mene otkako sam ušao. - Da li te ja poznajem?- konačno me je upitao promuklim glasom.

163

Samo kaži ne - Ne bih rekao,- odgovorio sam, još uvek iznerviran. Zašto bi Anton pričao sa Crvenom? I zašto je ona dozvolila onom tipu da balavi po njoj? Kad god sam ja želeo da je dodirnem, bio sam srećan ako vrišteći ne pobegne od mene. - Siguran sam da te poznajem,- onaj lik je još mleo. - Slušaj,- brecnuo sam se. - Nikada te u životu nisam video, okej? - Sada znam!- Pljesnuo je rukama. - Znam tvog ćaleta! Rej, je li tako? Ukočio sam se. Šta? Poznaje mog tatu? Ja ne poznajem mog tatu. - Izgledaš isto kao on!- Skočio je na noge. - Čoveče, Rej je super! - Iskuliraj, Mark, udariće te srčka,- Anton je promumlao, očigledno nezadovoljan svojim prijateljem. Mark je ponovo seo. Još uvek sam pokušavao da uhvatim dah. - Poznaješ mog oca?- pitao sam, ignorišući Antona. Veliki je dečko, može da podnese ako nije pet jebenih minuta u centru pažnje. - Da, čoveče. Video sam ga baš pre nego što sam krenuo ovamo. - Video si ga, gde? Ne znam čak ni gde moj otac živi. Koliko je tek to sjebano? - Mark je iz susednog grada, baš preko brda,- umešao se Anton, pokazujući rukom negde iznad glave. - Mislim da tvoj tata tamo živi, zar ne? - Anton, dušo, molim te, budi malo nežniji prema Džeju. Ne izgleda baš najbolje,- sada se Maja umešala. Jesam se osećao malo ošamućeno. - Sedi, Džej. Doneću ti malo vode,ustala je. - Hvala,- mehanički sam rekao, spuštajući se na kauč. 164

Samo kaži ne - Šta je sa tobom?- Anton se namrštio. Nikada se nisam ni potrudio da mu ispričam priču o mojim roditeljima. U čemu bi bila poenta, zar ne? Nemam roditelje. Ili sam bar tako mislio. Sve ovo vreme, verovao sam u to da je moj tata mrtav, jer bi u suprotnom došao da me potraži. To je bilo logično objašnjenje. I očigledno, jebeno pogrešno. - Ništa,- promucao sam. - Samo sam mislio da je mrtav. - Ma, daj! Nema šanse! Rej nije mrtav,- Mark se smejao. - Mogu da te povezem do njegove kuće. Hajde da se uradimo i krenemo na put, šta kažeš na to? - Važi,- odmah sam pristao. Konačno, imam priliku da upoznam svog oca. I da ga pitam kakav to čovek ostavlja svoje jedino dete. Možda da mu izbijem neki zub. Ili da ga ubijem. Ili bilo šta drugo što mi padne na pamet. Bio sam tako besan, pomislio sam da ću pući. Anton je bacio kesicu dopa u moje krilo. - Evo, trebaće ti ovo dok si na putu. Uradili smo se. Stvarno smo se žestoko uradili i taj lik Mark i ja smo krenuli. Stigli smo tamo prilično brzo. Ili mi se bar tako činilo. Naravno, zaustavljali smo se svaki čas da šmrkamo, da je sunce već bilo izašlo kada je Mark zaustavio kola ispred jedne kuće.

165

Samo kaži ne Sara Emili je ostala cele noći sa mnom. To je bilo dobro, jer bih se u suprotnom, ubila alkoholom. Odvukla me je u moju sobu i naterala me da legnem. Zašto radim ovo sebi? Samo me pogledaj! Ponašam se kao da ponovo imam 17 godina. To je bilo nešto što smo Emili i ja radile tada. Kada ne znaš kako da se nosiš sa svojim problemima- pij. Oni će i dalje biti tu sutradan, ali bar možeš da podariš sebi jedno slobodno veče. Naterala me je da joj sve ispričam, što i nije bilo tako teško, jer nisam prestala da brbljalm i kukam svemu još otkad sam pobegla od onog tipa. - Zašto sam morala to da vidm?- cvilela sam. - Zašto? - Ne znam, možda je tako i bolje,- Emili je mirno rekla. - Kako, jebo te, to može da bude bolje?- brecnula sam se. - Zašto uvek vidiš loše u svemu? - Zato što, Emili, ako postoji loše, onda će se desiti meni!- Spustila sam glavu na jastuk, želeći da soba prestane da se okreće. - Pa, zar nisi ti radosna kao jebeni tračak sunca? Počela sam da se smejem. Ne čujem Emili da psuje tako često. - Šta je sada smešno?- namrštila se. - Ništa,- uzdahnula sam i spustila se nazad na jastuk. - Umirem. - Ne budi melodramatična, samo si pijana. Preživećeš. Pa, šta se dešava sa Džejem?pitala je, gledajući me pravo u oči. 166

Samo kaži ne - Drogira se. Sa Tinom je,- zastenjala sam. - Ne želim da pričam o tome. - Moraćeš. Pogledaj samo šta radiš sebi,- rekla je svojim učiteljskim glasom. - Šta se desilo sa onim dečkom sa kojim si izašla napolje? - Ne znam, ne zanima me,- promrmljala sam. - Pobegla sam od njega, kada sam videla...ono. - Ljubomorna si.- To je bila izjava, a ne pitanje, ali sam ipak klimnula. - Zašto onda vas dvoje niste zajedno? Zašto? Zato što se drogira, zato što je sa Tinom, a njih dvoje, kako sam videla, ne mogu da drže ruke podalje jedno od drugog, zato što je rekao da sam ona prava, a posle se pravio kao da se to nikada nije ni desilo, zato što, ako pokušam, sjebaću sve, zato što sam neurotična, nevoljiva i oštećena na toliko mnogo načina da je to skoro nemoguće. - Zato što me on ne želi,- rekla sam umesto svega onoga što sam nabrojala u glavi. - To nije istina i ti to dobro znaš,- Emili se pobunila. - O, da?! Zašto se onda ljubaka sa Tinom?! Zašto još uvek ne pokušava da mi se približi?! Samo dođe ovamo i bude sav izdrogiran i ignoriše me,- povikala sam pokušavajući da je uvučem u svađu. - A ko je kriv za to što se on više ne trudi? Pa, sada me samo muči. –Ja,- priznala sam. - Sve sam zajebala. - Možda bi mogla da mu se izviniš?- predložila je, podižući obrve. - Pre bih umrla,- odgovorila sam tvrdoglavo. - Dobro onda, ali pre nego što umreš, mogle bi malo da odspavamo.- Emili je ustala. 167

Samo kaži ne - Gde ideš?- pitala sam. - Da legnem. Umorna sam. - O, možeš li, um... Da ostaneš sa mnom i ovde prespavaš? - Zašto? Treba ti neko da se ne osećaš usamljeno?- smejala se. - Ne, treba neko da bude pored mene u slučaju da umrem noćas,- namrštila sam se. - Budi pažljiva, Sara, ako ovako nastaviš, neko će pomsiliti da imaš srce.- Emili se uvukla u krevet do mene. - Šta ti se desilo sa rukom?- pitala je opet kada sam ugasila lampu pored kreveta. - Ništa,- lagala sam. - Nema svrhe da udaraš rukom u zid, Sara. To neće naterati stvari da nestanuprošaputala je u mrak. Pre nego što sam uspela da smislim neki pametan odgovor, već je bila zaspala. Kada sam se probudila, Emili je već bila otišla, pa sam krenula da vidim Sofiju. Poštedeću te groznih detalja koji su vezani za moj mamurluk. Nije bilo ni malo zabavno. Na putu do mamine kuće, zazvonio mi je telefon, toliko glasno, da sam na trenutak pomislila kako će mi glava pući kao tikva. Zvala me je nana. - Sara, šta radiš?- pitala me je veoma, veoma glasno. - Krenula sam da vidim Sofiju,- prostenjala sam. Nana nije čak ni primetila. Šta se dešava? Ona uvek primeti kada nešto nije u redu sa mnom. - Šta se dešava? Je li sve u redu?prošaputala sam. - Je li Karolin?

168

Samo kaži ne - Ne, ne, Karolin je dobro. Pa, koliko je to moguće,- rekla je. - Šta je, onda? Nana beži od telefona kao da su ukleti. Mislim da me je tokom celog mog života pozvala dva puta. Računajući i ovaj put. - U pitanju je Džejson. Prestala sam da hodam. Pestala sam da dišem. Samo sa čekala. Da se nije predozirao? Nije ni čudo, kada je ona Tina zalepljena za njega stalno! Do đavola! Znala sam da će se ovo desiti! I šta bi trebalo sada da radim? Trebalo je da mu kažem kako se osećam. Trebalo je da mu kažem šta osećam prema njemu. Trebalo je da pokušam da mu pomognem. Sada je prekasno, mrtav je i ja više nikada neću voleti nekog drugog... Okej, okej, malo preterujem. - Nije došao kući sinoć. Mislila sam da možda znaš gde je. Njegov šef je zvao jutros kada se nije pojavio na poslu,- nana je pričala i pričala. - Stani,- povikala sam. - Da li je... Progutala sam pokušavajući da dođem do daha. - Da li znaš... Da li je živ? - Sara, zašto bi me pitala tako nešto?- Nana je odjednom postala sva stroga. - Da li je on u nekakvoj nevolji? - Uh... Ne... Samo sam... Ja sam... Uplašena,- konačno sam priznala. - Pozovi svoju majku i reci joj da ćeš doći malo kasnije. Kada to obaviš dođi pravo ovamo da ni ispričaš šta se, kog đavola, dešava sa tim dečkom. Jesi li me razumela? - Jesam,- rekla sam, bez razloga jer mi je već prekinula vezu.

169

Samo kaži ne Kako to misli, da joj kažem šta se dešava? Već smo pričale o tome ranije. Ponaša se kao da je totalno skrenula. Otrčala sam do njene kuće, zaboravljajući da usput pozovem mamu da se javim, kao što mi je nana naredila. - Ovde sam!- povikala sam kada sam ušla. - Gde je Džejson, Sara?- pitala me je odmah. Počela sam pomalo da se plašim. - Ne znam,- odgovorila sam iskreno. Šta je njoj? - Jesi li mu rekla ono što sam ti ispričala o njegovim roditeljima? Da li je otišao da pronađe Reja?- nana me je pitala, fiksirajući me preko naočara. - Nisam mu rekla ni reč, baš kao što si mi i rekla. Šta se dešava? Sada već počinjem da se nerviram. Zašto viče na mene? Šta sam, jebo te, ja uradila? - Sara, obećala si mi da ćeš se brinuti o njemu, a pogledaj sada šta se dešava. Hvala Bogu što Karoiln nije pri sebi, u suprotnom, plašim se i da pomislim na to šta bi moglo da se dogodi. - Nano, molim te, kaži mi šta se dešava, plašiš me,- zgrabila sam je za ruku preko stola. - Rej je zvao,- uzdhanula je. - Šta je rekao?- pitala sam tiho. - Ništa, samo je tražio Karolin. Kada sam mu rekla da nije tu, nisam htela da mu kažem da je bolesna, prekinuo mi je vezu. Uvek je bio nepristojan, taj momak. Onda je Luk pozvao i tražio Džejsona.- Obgrlila se rukama, izgledajući zabrinuto.

170

Samo kaži ne - Jesi li probala da nazoveš Džeja?- pitala sam i počela da kopam po torbi, tražeći telefon. - Telefon mu je isključen. Šta se dešava sa njim? Jedva da je ovde...- Nana je zatresla glavom, kao da ne veruje da bi neko uradio tako nešto. - Ne znam,- rekla sam. Iako sam znala. Drogira se, eto to se dešava. Ali ne mogu to da kažem nani. Ne sada, kada je Karolin u tako lošem stanju. Ne sada, kada je već tako duboko u tome da mislim da nikada neće uspeti da pronađe svoj put natrag. - Šta je bilo, Sara?- opet me je pitala i znala sam da je to poslednji put. - Drogira se,- promrmljala sam. - Dragi Bože, pomozi nam.- Nana je zadrhtala. - Mislila sam da samo provodi puno vremena sa ono dvoje, onim Antonom i njegovom devojkom. Mislila sam da je sa njima u tom njihovom poslu. - Mama ti nije to rekla?- Mene je odmah pitala da li se drogira, bila sam iznenađena. Pričale smo o ovome pre par meseci, kada mi je tražila da obećam da ću se brinuti za njega. - Ne, nekako je to zaboravila da mi pomene,- namrštila se. - Ali, rekla si mi da... - Znam šta sam ti rekla, Sara. Mislila sam da je nešto drugo u pitanju,- prekinula me je. Znači, mislila je da prodaje, a ne da koristi? - Koliko je loše? - Prilično loše. On više nije Džej, ne mogu više da ga prepoznam,- rekla sam brzo. Tako se plašim da će završiti mrtav.

171

Samo kaži ne - Ne, ne, ne pričaj tako, biće sve u redu. Izvući će se on iz toga. Možeš da mu pomogneš,- pokušala je da me uteši. - On ne želi moju pomoć. - Jesi li pričala sa njim o tome? Nisam odgovorila. Samo jednom. Trebalo je više da insistiram. A sada, ako mu se nešto desi, ja ću biti kriva. Niko drugi. Znala sam istinu od samog početka, i izabrala sam da gledam na drugu stranu. - Onda znaš šta treba da uradiš,- nana je rekla, kao da mi je pročitala misli. Da, znam šta treba da uradim. Ali, kako će se to završiti?

172

Samo kaži ne Džej - Evo, ovo je njegova kuća. Moram da idem. Drago mi je što smo se upoznali,- Mark je rekao u jednom dahu i umalo me izbacio iz auta. Stao sam pored trotoara. Šta sad? Možda treba samo da se okrenem i vratim kući. Pre nego što sam se odlučio šta da uradim, neki čovek je izašao napolje. Noge su mi postale drvene. Izgleda baš kao ja. Ili ja izgledam baš kao on? - Mogu li da ti pomognem?- pitao je gledajući me. - Um... Samo sam... Um... Ja... Prolazio,- mucao sam. - Džejson? Jesi li to ti?- pitao je, ne mrdajući se. - Aha,- klimnuo sam. - Ja sam. Moj tata se široko nasmešio i pretrčao onih par koraka do mene. Povukao sam se korak unazad. Ruke su mu pale na bokove. - Karolin ti je rekla,- rekao je, kao da je to odgovor na sva moja jebena pitanja. Onda sam se izgubio. - Ne! Niko mi jebeno nije rekao ništa! Šta je to trebalo da mi kaže? Rekla mi je samo da si me ostavio i to je sve što znam! - Smiri se. Hajde da uđemo unutra i popričamo o tome. Mogu da ti objasnim,- spustio je glas do šapata. - Ne,- tvrdoglavo sam zatresao glavom, osećajući se kao da ponovo imam 5 godina. Kaži mi sada. Zašto si me ostavio? - Džej, komplikovano je. Kažem ti, hajde da uđemo unutra.

173

Samo kaži ne - Dobro,- napućio sam se i krenuo za njim unutra. Kada smo ušli, samo što nisam doživeo infarkt. Mamine slike su bile svuda naokolo. Moje, takođe. - Moram do kupatila,- rekao sam, stežući onu kesu dopa u džepu. Pokazao mi je gde je kupatilo, i bacio sam se na posao odmah. Toliko sam pošmrkao, trebalo mi je par trenutaka da shvatim gde se nalazim Kada sam izašao, već mi je napravio kafu. - Šta, nema jebenih kolačića?- pitao sam. - Ne budi takav, Džej,- moj tata je rekao, tako očigledno pokušavajući da me umiri. To me je još više razbesnelo. - Zašto si me ostavio?- opet sam pitao. U tom trenutku, više me nije ni zanimalo zašto je otišao, ali baka je bolesna i ja ću završiti sam. Ako moram da budem nesrećan do kraja života, onda mora i on. Ionako je sve ovo njegova krivica. - Vidi, vratio sam se po Džini, ali Karolin mi nije dozvoljavala ni da joj priđem. Skočio sam na noge. - Ostavio si i moju majku?! - Mislio sam da znaš celu priču. Reći ću ti sve, ako samo sedneš i.... Tada sam ga udario. Pravo u nos. Jedino što sam video dok sam izlazio jeste da je pao, i krv koja je tekla preko celog njegovog lica. Šta se, jebo te dešava ovde?! Mora da sam se onesvestio nekako, jer sledeća stvar koje se sećam je lice mog oca sa natečenim očima i još uvek krvavim nosem koje stoj iznad mene. 174

Samo kaži ne - Hej, druže, jesi li dobro? Ne, nisam jebeno dobro. I sasvim sigurno nisam tvoj jebeni drugar. - Dobro sam,- pokušao sam da ustanem, ali jebena glava mi je bila preteška. - Šta se desilo? - Naljutio si se na mene,- rekao je, pružajući mi čašu sa vodom. Baš ti hvala, već znam da sam se naljutio. Još uvek sam ljut. - Na čemu si, Džej? Pogledao sam ga. Zar ćemo stvarno ovo da radimo? Da se pretvaramo da se poslednjih 25 godina nije dogodilo? Sada će da mi izigrava roditelja? Prekasno. - Ni na čemu,- rekao sam, još uvek pokušavajući da ustanem. - Moram da idem. - Ne,- Rej se pobunio. - Ostaješ ovde. Ima dosta toga o čemu moramo da popričamo. - Đavola ostajem. Ostavio si me. I, kako vidim i moju majku. To je sve što treba da znam. Pogrešio sam što sam uopšte i dolazio ovamo.- Konačno sam uspeo da se uspravim. Čoveče, moja glava. - Ne,- ponovio je. - Kao prvo, nemoj više nikada da podigneš ruku na mene. Još uvek sam ti otac i siguran sam da te je Karolin bolje vaspitala. Drugo, moraš nešto da pojedeš. I treće, daj mi to što imaš kod sebe. Neću tolerisati nikakvu drogu u mojoj kući. - Ovo je urnebesno,- rekao sam sarkastično. - Nešto se ne sećam da si mi bilo otac još od... Pa, oduvek. Totalno sam ignorisao ono što je rekao u vezi droge. Ne dam mu moju zalihu. Neka sam nađe svoju.

175

Samo kaži ne - Ne mogu te kriviti što kažeš to,- uzdahnuo je. - Ali bih voleo da saslušaš ono što imam da ti kažem. Da čuješ moju stranu priče. Ako ćemo iskreno, stvarno sam hteo da znam šta se desilo sa njim i mojom mamom. Hteo sam da znam kako sam završio kao siroče, živeći sa bakom, a on je bio ovde, ni sat vremena udaljen od mene. - Dobro,- rekao sam. - Prvo mi daj ono što imaš kod sebe.- Rej je pružio ruku ka meni. - Ne,- odmah sam odgovorio. Rej je samo zatresao glavom, ali je odustao. - Prodavao sam dop,- priznao je. Znači zato tarži moju zalihu. Da se priseti starih dana. Pogledao sam ga sa gađenjem. - Bio sam mlad, iako, znam, to nije izgovor. Hteo sam da zaradim puno novca, a da se ne potrudim da ga zaradim. Džini je bila protiv toga. Mene nije bilo briga. Trebalo je... Kuća nam je bila nalik autobuskoj stanici. Puna ljudi, noću i danju. Kupovali su, drogirali se... Pa je otišla. Spakovala je svoje knjige, uzela tebe i ostavila me. Nisam ponosan na to, ali drogirao sam se tada. I imao sam slično ponašanje kao ti kada sam urađen. Bio sam sav agresivan. Prevrnuo sam očima, već počinjući da se osećam smoreno. Uvek sam bio agresivan, čak i kao klinac. Nije prolazila ni cela nedelja, a da se ne potučem. Pljeskao sam ljude otkad znam za sebe. To je moj način da se nosim sa stvarima. Ja ne pričam, već udaram. To nema nikave veze sa drogom. - Hoće li ovo da bude neka lekcija ili ćeš mi konačno reći šta se desilo sa mojom mamom?- zarežao sam. - Voleo sam Džini, Džejson. Stvarno jesam. Voleo sam je od prvog trena kada sam je video.

176

Samo kaži ne - To je laž,- rekao sam. - Mislim da sam dovoljno čuo. Žao ti je, voleo si je, ostavio si me i onda nikada nisi došao da me potražiš... Bla, bla, bla. Ustao sam i krenuo ka vratima. - Džejson. Molim te, nije to bila moja greška. Karolin mi nije dozvoljavala da dođem da te vidim,- Rej je mrmljao, pokušavajući da me spreči da odem. - Nemoj da kriviš baku za tvoje jebene greške! Ona se brinula o meni!- povikao sam. - U redu, u pravu si. Samo sam želeo da znaš da nisam hteo da gurnem Džinina kola sa puta, bio sam drogiran i izgubljen... Nije završio. Još jednom sam skočio na njega. Ovoga puta, stavio sam ruke oko njegovog vrata i gurnuo ga uza zid. Stvarno sam hteo da ga zadavim. Onda sam se naterao da prestanem. Zašto bih? Treba da živi sa tim. Treba da se udavi u svojoj krivici. Jedina stvar zbog koje sam bio besan je ta što mi baka nije ništa od ovoga rekla. Sada je kasno, u svakom slučaju.. Ona je već otišla, iako je još uvek živa. A ja konačno znam istinu. Istina će te osloboditi, malo sutra. - Da se nisi usudio da me pozoveš ili da se pojaviš u mojoj kući! Nisam tvoj sin, niti si ti moj otac!- urlao sam, dok je Rej pokušavao da dođe do daha. Moji prsti su ostavili lepe modrice oko njegovog vrata. - Ti si ubica i ništa više. Ne želim više nikada da te vidim! Samo je klimnuo glavom. Više ništa nije ni ostalo da se kaže. Kako divan način da upoznaš svog oca, zar ne? I da posle nekoliko sekundi saznaš da ti je ubio majku. Ovo je jebeno super. Svaka osoba u mom životu me je lagala. Kada sa se našao na ulici, shvatio sam da nemam jebenog pojma gde da idem. Nisam imao para kod sebe. Telefon mi je bio mrtav. Jedino što sam imao je onaj dop koji mi je Anton dao. 177

Samo kaži ne Pa sam se uradio, sakrivši se iza neke zatvorene prodavnice, podalje od ulice i krenuo da stopiram. Mada sam više hodao nego stopirao. Nije bilo žive duše na vidiku. Dop mi je dao malo snage, ali ne dovoljno. Posle nekog vremena, izgubio sam kontrolu nad nogama i na moju sreću pao tačno u neku baru. A znaš kako mrzim da budem prljav. Malo je falilo da potpuno poludim, kada je neki tip naišao i povezao me. Ne sećam se njegovog imena ni odakle je bio, ali dovezao me je do kuće. Onda sam shvatio još jednu stvar. Crvenoj je rođendan. A već je bilo pola noći. Ali, ona je bila tu za mene sve ovo vreme, a meni je ona stvarno, stvarno bila potrebna sada. Sve ovo što sam saznao danas, mislim, Bože, baci još nešto na mene! Jedva sam se dovukao do njenih vrata. Ono što je čudno je, iste sekunde kada sam zakoračio na njen trem, počeo sam da se osećam bolje. Mada, možda i malo slomljenog srca.

178

Samo kaži ne Sara Danas mi je rođendan. Mrzim svoje rođendane iz toliko razloga. Kada sam bila mala, sve dok nisam upoznala Emili, svaki rođendan sam provodila sama. Svake godine, mama bi mi napravila veliku tortu, nadajući se da će se neko pojaviti. Ali, Ajvi se postarala da se niko ne pojavi. Nikada. Kada sam napunila osam godina, prestala sam da pozivam decu. Činilo mi se kao da su mi zahvalni zbog toga. Niko više nije morao da skreće pogled kada nailazim ili da me lažu u lice zašto ne mogu da dođu ovoga puta. Kada si debeo, odrasteš brže nego druga deca. Naučiš da budeš zahvalan kada se neko zapravo i pojavi. Ili bi bar trebalo. Ove godine, osećam se kao da mi je 7 ponovo. Niko se nije pojavio. Dobro, to nije istina. Naravno, Emili je došla, ali ona nije bila onaj koga sam želela da vidim. Džej se još uvek nije pojavio. Niko ne zna gde je. Čak ni Melisa. A to je čudno. Melisa obično zna sve o svakome. Počinjem pomalo da gubim razum. Kada sam već kod toga, nana je morala da unajmi sestru da se brine o Karolin. Nema više lucidnih trenutaka, potpuno se izgubila. Pitam se da li Džej uopšte zna šta se dešava sa njegovom bakom. Dan je bio dug. Mama je zahtevala da provedem dan sa njima u njenoj kući. Nisam mogla da dočekam da se smrači, kako bih mogla da odem kući. Nisam pila, ne posle poslednjeg puta. Emili i ja smo se lepo provodile zajedno, sve dok je Kevin nije pozvao, pa je ona morala da otrči kući. Šta je sa tim? Moj je jebeni rođendan! Eto mene opet, kukam i žalim se na svaku sitnicu, bez ikakvog razloga. Baš sam krenula u krevet, kada sam čula kako neko lupa na vrata. Otrčala sam dole, misleći na mamu i Sofiju, uspevajući da proizvedem najgori mogući scenario u glavi za samo nekoliko sekundi. Kada sam konačno otvorila vrata, nisam bila u stanju ništa da kažem. Džej je naslonio glavu na vrata, pokušavajući da se ne sruši. 179

Samo kaži ne - Hej, Crvena. Srećan rođendan,- rekao je, sav prljav i blatnjav. - Šta ti se desilo?- ,šokirano sam ga pitala. - Gde si, do đavola, bio? Premirala sam od brige! - Ne bi mi verovala, čak i ako bih ti rekao.- Ljuljao se na nogama. - Mogu li, molim te, da uđem? Pomerila sam se u stranu da ga propustim unutra. - Nedostajala si mi, Crvena,- rekao je i na moje iznenađenje, počeo da plače. - Šta se desilo?- ponovo sam pitala. - Zašto plačeš? - Ne plačem,- lagao je. Prišao mi je bliže i zagrlio me. Pa sam zagrlila i ja njega.

180

Samo kaži ne Džej Crvena me je pustila da je zagrlim. I samo njen dodir me je utešio. Posle svega što sam prošao sa Rejem, jedina osoba koju sam želeo da vidim je bila Crvena. Uvek je bila Crvena. - Tako sam prljav, tako sam grozan, Crvena,- mumlao sam, iz nekog razloga, bio sam tužan zbog toga. Plakao sam kao devojčica. - Dobro, dobro, očistićemo te. Samo se smiri,- rekla je. Znao sam da je šokirana. Crvena se ne snalazi baš najbolje pored ljudi koji cmizdre. Ova devojka nije baš kao sve druge devojke. - Mogu li da se istuširam ovde?- pitao sam. - Naravno. - Hoćeš li da kreneš sa mnom? Noge me nisu slušale. Nisam znao da li ću biti u stanju da se popnem uz stepenice. Crvena me je uhvatila za ruku i bez reči me zagrlila sa jedne strane, dozvoljavajući mi da se oslanjam na nju. Pomogla mi je sve do kupatila. Onda je samo stala, ne znajući šta dalje da radi. Hteo sam da joj pomognem i pokušao sam sam da skinem majicu. Nisam mogao. Uradila je to umesto mene. Ruke su joj bile hladne kada mi je dodirnula kožu. Nikada nisam osetio nešto tako divno. Jebene noge nisu htele da poslušaju ni jedno naređenje koje sam im davao. Crvena je sve odradila umesto mene. Skinula mi je svu odeću, pridržavajući me da ne padnem. Ostavila mi je bokserice, doduše, mislim da je shvatila da sam već dovoljno ponižen i ovako. Kada je postalo očigledno da ne mogu sam da uđem pod tuš, ušla je sa mnom. Potpuno obučena. - Tako sam prljav, Crvena. Tako sam jebeno prljav,- ponavljao sam i ponavljao, kao da mi je to najveći problem u životu. 181

Samo kaži ne - Sve je okej, Džej. Sve će biti u redu. Tako prazne reči. Oboje smo znali da ništa neće biti u redu, ali bilo mi je potrebno da to čujem. Znala je to. Znala je da će me to utešiti. Oprala me je kao da sam beba, onako, sva natopljena, dok se odeća lepila za nju. I pomogla mi je da izađem i osušim se. Do đavola, toliko sam dopa pošmrkao, takva količina bi ubila bi konja. Crvena me nije ništa pitala. Znala je i sama. Mislim da je znala od samog početka. Tuširanje me je malo povratilo. Osećao sam se bolje. Noge su mi ponovo proradile. Kao. Pretpostavljam da je dop napuštao moj organizam, zato što sam bio spreman za svađu. A Crvena je bila jedina blizu mene. - Gde si bio, Džej?- konačno me je pitala, kada sam seo. - Išao sam da vidim mog tatu,- rekao sam. Koja bi bila poenta da je lažem? - Jesi? Nije delovala iznenađeno. - Već si to znala, Crvena,- rekao sam. U ovom gradu ne možeš ništa da sakriješ. - Da li ti je Anton rekao gde sam otišao? Da li je opet pričao sa tobom? Namrštila se, ali nije ništa rekla. Odjednom sam se razbesneo. Pa, dobro, ne odjednom, samo sam se setio šta sam je video da radi. To je bilo dovoljno. - Znam da si pričala sa nijm! I...- pogledao sam je u oči. - Znam šta ti je rekao! - On je kreten, Džej. I zašto vičeš na mene? Odjednom ti je bolje?- pitala je sarkastično.

182

Samo kaži ne - Jebeno mi je dobro! Mada znam da tebe i nije briga kako mi je! Gde ti je dečko, Crvena? Je li ovde? Sada je iznenađena. - Kakav dečko? O čemu pričaš? Pomerila se od mene. To me je još više iznerviralo. Pustila je tamo nekog lika da balavi svuda po njoj, a ne može da podnese čak ni da sedi blizu mene. - O, sada se, znači, pravimo kao da ništa ne znamo! Video sam te, kako se navlačiš sa njim! Je l’ ti je bilo lepo?! Je l’ ti je to prijalo?! - Zašto se trzaš, Džej? Da li treba da pozovem tvoju devojku Tinu da ti donese nešto što će ti odmah popraviti raspoloženje?- uzvratila je, sa gađenjem izgovarajući reč devojka. - Tina nije moja devojka i pitao sam te nešto! Gde ti je dečko?! Kako mu je nos, Crvena? Nadam se da ga ne boli previše!- povikao sam. - Spavaš sa njom,- ignorisala je sve što sam rekao o onom liku koga sam zveknuo. - Ti se krešeš sa onim tipom,- rekao sam samo da je iznerviram. Znam da se ne kreše sa njim. Bio je sam kada sam ga dohvatio. Samo sam hteo da čujem to iz njenih usta. Jeste se iznervirala. - Oh,- ustala je i počela da se šetka po sobi. - Znači, ti možeš da radiš šta god jebeno hoćeš, a ja moram uvek da ti budem na raspolaganju, kad god se nešto loše desi. Ili kad god neka od tvojih kurvi nije dostupna da za tebe raširi noge! Šta hoćeš od mene?! I ja sam ustao. - Jebi ga, Crvena! Hoću tebe! Ustuknuo sam. Pa, to nije trebalo da mi izađe iz usta. - Zašto? Da bi mogao da imaš po jednu za svaki dan u nedelji,- prošaputala je.

183

Samo kaži ne - Ne, do đavola, ne. Pokušao sam da je uhvatim za ruku, ali mi nije dozvolila da je dodirnem. Opet! - Jebo te, Crvena, jesam li ti toliko odvratan? Pustila si onog morona da balavi svuda po tebi, a meni ne daš ni ruku da ti pipnem! - Ti si pustio Tinu da balavi svuda po tebi! I ja sam tebe videla, da znaš! Pa ne pravim scenu zbog toga!- povikala je. - To je bilo slučajno,- rekao sam, pokušavajući da se smirim. I ona je mene videla? Sa Tininom rukom u mojim pantalonama? Bili smo toliko razvaljeni da sam joj dozvolio da mi drka na sred ulice. - Izvini, ali ne razumem. Nije kao da ti je slučajno upao u nju, pa iz nje, pa ponovo u nju!Prevrnula je očima. - Znaš šta, Džej? Umorna sam. Ako si završio sa napadanjem, volela bih da odem sada u krevet. Neki od nas još uvek imaju posao.- Zastala je na vratima. - Možeš sam da se ispratiš. Crvena je završila sa svađanjem. Čuo sam kako je zalupila vratima od svoje sobe. Možda bi trebalo da krenem za njom i pokušam da se izvinim. Onda sam se setio. Posao. Moram da odem do fabrike. Kada sam pokucao na njegova vrata, već sam znao da će me Luk otpustiti, baš kao što mi je i rekao prošli put kada sam zakasnio. To me uopšte nije zanimalo. Anton mi je već ponudio bolji posao. Ova fabrika mi ionako već ide na živce.

184

Samo kaži ne Sara Kakav usran način da se završi ionako usran dan. Rekao je da hoće mene, ali nije krenuo za mnom kada sam otišla u sobu da pokušam da se smirim malo posle svega što smo rekli jedno drugome. Niti je bio tu kada sam izašla. Znam, znam, rekao mi je i šta više hoću? Pa, hoću da to stvarno i misli, a ne samo da mi kaže. Hoću da mi to pokaže, a najviše od svega, hoću da šutne sve druge i jednostavno bude sa mnom. Samo sa mnom. A mi svi znamo da se to neće desiti. Zašto bih mu onda dozolila da me povredi? Ionako se samo igra sa mnom, baš kao što je to radio i Din. Kao što nana uvek kaže, nevolja nikada ne ide sama, tako je, sutradan, kada sam otišla da vidim Sofiju, Lilian bila tamo. Pokušala je da svu svoju energiju utroši u pljuvanje maminih roditeljskih veština, ali to nije ispalo onako kako se nadala. Zato se vratila ponovo na mene, i Džeja. - Šta ja to čujem, mrgude, tvoj dečko je dobio otkaz? Bilo je samo pitanje trenutka, ako mene pitaš,- počela je istog momenta kada sam ušla. - Aha, pa... Ne pitam te,- odmah sam odgovorila. - I on nije moj dečko, kao što sam već milion puta rekla. - Nekulturna, kao i uvek. Znam da nije tvoj dečko. Videla sam ga sa njegovom pravom devojkom pre neki dan. Baš izgledaju zaljubljeno,- Lilian se smejala. - Samo kažem... - Mama, gde je moja sestra?- pitala sam, ignorišući čvor u koji mi se stomak zavezao. Znači, i Lilian ih je videla. To je baš lepo. Džej je baš sve lepo isplanirao. Da se viđa sa Tinom, Mrvom, još uvek sam se sećala onog dana kada sam ga videla i sa njom, a kada mu one dosade, može uvek da se vrati meni. Može da se vrati i da se igra sa mnom, kao i uvek.

185

Samo kaži ne - Sara, da li me ti uopšte slušaš?- pitala me je mama. - Ha? Izvini, samo sam... Zaustavila sam se kada sam videla izraz na Lilianinom licu. Stvarno je uživala u ovome. - Gde je Sofija? - Ona je u njenoj sobi, kao što sam ti i rekla. Šta se dešava sa tobom, Sara? Jesi li dobro?- Mama je izgledala zabrinuto. - Dobro sam,- rekla sam, gledajući u onu kučku Lilian i njen odvratni osmeh. - Zaljubljena je u onog narkomana, Ana, baš kao što sam ti i rekla ranije. Samo je pogledaj, samo je pitanje trenutka kada će se ponovo zatvoriti u orman. Baš kada sam otvorila usta da počnem da je psujem, mama je progovorila. - Umukni, Lili, mislim da je bilo dosta. - Samo sam rekla... Mama je podigla ruku. - Znam šta si rekla i kažem ti da je sada dosta. Prestani da mi maltretiraš dete, preterala si ovog puta. Prvo Sara, pa Sofija, sada opet Sara. Ti si odrasla žena, Lili, prestani da se kačiš sa decom. Iskreno, pomalo je tužno gledati te kako se brukaš. Nisam mogla da poverujem sopstvenim ušima, a ni očima kada je Lilian ustala i bez reči izašla iz kuće. Mama me je zagrlila. - Je li to istina?- pitala je. - Zaljubljena si u njega? - Ne,- rekla sam. - Mi smo samo prijatelji. - Sara... U redu je ako jesi,- nežno je rekla.

186

Samo kaži ne - Nisam,- tvrdoglavo sam ponovila. - Izvešću Sofiju malo, vratićemo se na vreme za njeno kupanje. - Dobro,- mama je odustala. Poljubila sam je u obraz pre nego što sam otišla po Sofiju i izašla na zadnja vrata. To je bio moj način da joj se zahvalim što me je odbranila od one veštice. Prvi put u mom životu. Možda su stvari počele da se menjaju ovde. Ne tako davno, Lilian je imala pravo da kaže šta god jebeno hoće o meni, a mama bi uvek ostala tiha na to. Nekako mislim da je Dejv odgovoran za ovo. Pozvala sam Emili čim sam se našla napolju. - Moram da pričam sa tobom,- rekla sam. - O čemu? Šta se desilo? Jesi li dobro?- Emili je odmah počela da paniči. - Dobro sam. Samo hoću da pričam sa tobom,- prevrnula sam očima. - Dođi kod mene. Kevin nije ovde,- brzo je dodala. Kevinu se i dalje ne sviđam. A mene i dalje nije briga. - Okej. Dolazim odmah. Možda je Emili bila u pravu pre neki dan. Moram da pričam sa njom kada se nešto desi. U suprotnom, na dobrom sam putu da postanem alkoholičar. Ovo prijateljstvo sa Džejem je loše za moju jetru. - Šta je sada uradio?- pitala me je kada je otvorila vrata. Gurala sam Sofijina kolica unutra, nemilosdrno je treskajući. - Dođi ovamo, bebice.-

Emili ju je uzela i ostavila me da se izborim sa glupavim

kolicima. - Dobro izgledaš sa bebom u rukama,- rekla sam, gledajući ih. 187

Samo kaži ne - Stvarno?- Široko se nasmešila. - Ne menjaj temu. Šta je ovoga puta uradio? Uzdahnula sam. - Reci, Sara,- naredila mi je. Još jednom sam uzdahnula i rekla joj. Rekla sam joj sve. - Pa, jesi li malo virnula?- pitala je kada sam završila. - Šta? - Znaš... Jesi li pogledala njegovu.. Um... Opremu?- zakokotala se. - Misliš, da li sam mu gledala u đoku? Ne, Emili, nisam,- brecnula sam se. - Zašto bi me uopšte i pitala tako nešto? - Samo sam čula neke priče,- pocrvenela je. - Kakve to priče? I zašto, zaboga, crveniš?- smejala sam se. - Samo da je, kao, veliki u tom delu. - Nisam baš nešto primetila,- frknula sam. - Ko ti je to rekao? - Kevin. I Melisa. I čula sam još neke devojke kako pričaju,- brzo je dodala. - Spavao je i sa Melisom? Ovo je jebeno super. Zaskočio je svaku devojku u ovom gradu. - Aha, odavno. Rekla je da je on... - Ne zanima me šta je rekla o njegovoj kiti, Emili! Da li imaš nešto da kažeš o ovome što sam ti upravo rekla ili ćemo da provedemo ceo dan pričajući o njegovom ogromnom đoki?

188

Samo kaži ne - Prestani da govoriš đoka i kita!- naredila mi je. - Šta hoćeš da ti kažem? Rekao ti je ono što si želela da čuješ, a ti si ga izbacila napolje. Šta u stvari ti hoćeš? - Znaš ti šta ja hoću,- promumlala sam. - Onda bi možda to trebalo njemu da kažeš. Ne meni. On ti ne može pročitati misli, Sara. A ako je istina ono što pričaju o njegovoj stvarčici, nećeš zažaliti,- rekla je još uvek se kikoćući. - Možda bi i trebalo,- rekla sam. Po izrazu njenog lica znala sam da zna da mu neću ništa reći. Lakši deo bi bio da mu kažem šta osećam. Teži deo bi bio pronaći način kako da se nosim sa tim ako mi kaže ne. Ne mogu da se bavim time. Bolje je ovako. Ne radi ništa. Ne pokazuj svoja prava osećanja.

189

Samo kaži ne Džej Verovatno se pitaš zašto sam uradio to Crvenoj. Vikao na nju i sve ostalo, kada je bila tako dobra prema meni. Ti i ja, druže, i ti i ja se to pitamo, toliko ti mogu reći. Nije uradila ništa loše, svestan sam toga. Čak mi je i pomogla i sve. Ali, počeo sam da se osećam posramljeno zbog svega što se desilo otkad sam došao u njenu kuću. Mislim, ja sam muškarac, ne jebena beba da tako plačem i pustim je da me kupa. Šta je bilo sve to?! Istina je ono što je rekla. U vezi onog trzanja. Kada je to počelo da se dešava? Koliko ja znam, to se dešava samo onima koji su navučeni na dop. A ja nisam. Nikada neću biti jedan od onih džankija. Samo se malo zezam sa ovim, i mogu da prestanem kad god hoću. Stvar je u tome, što neću da prestanem sada. Ne sa svim ovim sranjem koje mi se upravo desilo, sa Rejem i Crvenom, i bakom i gubljenjem posla. Luk me nije čak ni pogledao kada sam ušao u njegovu kancelariju. Samo je rekao:Pakuj svoje stvari, Džejsone i idi da uzmeš svoju poslednju platu. Završili smo ovde. A ja sam rekao:- Dobro, što se mene tiče. I to je bilo to. Posle svih ovih godina crnčenja tamo, stara, dobra fabrika i ja smo završili. Zauvek. Vi je dovela neku medicinsku sestru u moju kuću da se brine o baki. Rekla je, pošto nikada nisam kod kuće, neko mora da se brine za nju. Nisam ništa rekao na to. U pravu je. U svakom slučaju, ta sestra će odraditi bolji posao nego što bih ja ikada mogao. Baka više ni ne zna ko sam, uopšte me ne prepoznaje. Oči su joj bile skroz prazne kada sam ušao u njenu sobu da je pozdravim. Ne znam ni kako treba da se osećam u vezi toga. Još uvek sam ljut što mi nije rekla sve ono u vezi mog oca. Jedina stvar koje se bojim jeste da neću biti u stanju da joj oprostim za to pre nego što umre.

190

Samo kaži ne Što se tiče posla, možda bih se i svađao sa Lukom da nemam rezervu. Možda bih mu naveo sve razloge zašto se nisam pojavio. Luk bi to razumeo. Dao bi mi još jednu šansu. Ali istina je da me baš tad i baš tamo, nije bilo briga. Želeo sam da odem odatle. Anton se osigurao da se osećam dobrodošlo kada god odlučim da počnem da prodajem. Skoro kao da je znao šta će se desiti. Bio je veoma zadovoljan kada sam mu rekao da sam spreman da počnem. - Super, batice. I to baš na vreme. Imaćemo puno posla. Svrati kasnije da porazgovaramo, moraš da upoznaš neke ljude sa kojima ćeš raditi,- rekao je kada sam ga pozvao. Antonova kuća je uvek puna ljudi. Možda je ovako izgledala i kuća mojih roditelja kada je Rej dilovao. Kada sam ušao unutra, jedan pandur je veće sedeo u dnevnoj sobi. Nisam bio iznenađen. Kao što sam rekao ranije, oni rade rame uz rame sa dilerima u ovom gradu. Tako imaju šansu da zarade više, a jedini posao koji treba da obave je da povremeno pogledaju na drugu stranu. Dobar dil, ako mene pitaš. - Uđi. Ovo je Gavran i on je naš tip. Gavran? Ozbiljno?! - Ovo je Džej. On je moj novi tip.- Anton me je predstavio. - Ovaj će ti doneti dosta keša,- prokomentarisao je Gavran, rukujući se sa mnom. - Da, zar ne? Devojke će ga voleti,- Anton se smejao. - Sedi sa Gavranom, on će ti sve objasniti. - Okej,- rekao sam i seo pored pandura. - Pa, Džej, ovo je nešto kao porodični posao za tebe, je l’ da?- Gavran me je pitao. - Šta?- Bio sam zbunjen. Onda sam se setio, čak i pre nego što mi je odgovorio.

191

Samo kaži ne - Radio sam sa tvojim ćaletom ranije. Kako je stari Rej ovih dana? - Ne znam. Kaži mi šta treba da znam, imam nešto da završim,- požurivao sam ga. Nisam hteo da pričam o Reju. - Dobro. Pa, evo šta treba da znaš. Kada nam se sprema problem, ja vam javljam. Kada ti imaš problem, javljaš meni i ja se pobrinem za to. U suštini, ja ti dajem odobrenje kada je sve u redu. Moj posao je da se pobrinem da sve bude u redu i da pogledam na drugu stranu. Većina mojih kolega ima isti dogovor sa drugim dilerima. Jedini kojeg treba da se pripaziš je Gil. On je stari policajac. I veoma je čist. Ako te on uhvati, niko ti ne može pomoći. Da li me razumeš?Trtljao je. - Da, okej. Šta još?- Nisam bio impresioniran. - Ništa više. Ti radi svoj posao, ja ću raditi svoj i obojica bivamo plaćeni na kraju meseca,- Gavran je završio sa smeškom. - Dobro, onda je sve dogovoreno,- Anton je pljesnuo rukama. - Hajde da potvrdimo dogovor,- izvadio je dop. I tako smo se našmrkali sa policajcem. Siguran sam da su se i čudnije stvari dešavale. Kada sam izašao, nije mi se išlo kući. Hteo sam da odem kod Crvene i vidim šta radi, ali sam se prisetio šta se desilo prošle noći, pa sam odustao. Kada mi je zazvonio telefon, obradovao sam se. Onda sam video ko me zove. Mrva. Pa, šta sad, pomislio sam. - Hej, bejbi, šta radiš?- zacvilela mi je u uvo. Bože, kako mrzim kada tako cvili! - Hej, Helen,- rekao sam. - Zaboravio si na mene. Hoćeš li da dođeš da me posetiš? Sama sam, i takooo usamljena.

192

Samo kaži ne - Naravno, dolazim brzo,- rekao sam i prekinuo vezu. Tina je ljuta na mene zato što sam je odgurnuo one večeri, valjda. Nisam baš siguran, ne odgovara mi na pozive uopšte. Zato i imam Mrvu. Da uskoči kada je potrebno. Mrva je izvela svoju uobičajenu predstavu. Mogao bih ovo da odradim i u snu. Ali, bilo je nekako i lepo, sve dok nije progovorila. - Posle više od deset godina, zar ne misliš da je vreme, Džejsone?- pitala me je kada smo završili. - Vreme za šta?- pravio sam se glup. Možda će prestati ako joj dam do znanja da ne želim da pričam o tome. Jebi ga, ne želim čak ni da razmišljam o tome. - Dovoljno dugo sam čekala dok ti prožviš život slobodnog momka. Imao si dovoljno vremena da se krešeš naokolo. Sada je došao red na mene. Ti treba da ostaneš sa mnom zauvek. Volim te,- rekla je, gledajući me pravo u oči. Zar nije jezivo kada te neko gleda u oči bez treptanja? - Ja volim Crvenu,- izletelo mi je. Evo ga, pomislio sam, sada će početi da plače ili šta već. - Znam to, Džejsone,- rekla je ogorčeno. - Svi to znaju. - Kako to misliš?- Bio sam zabezeknut. Ustala je počela da se oblači. - Pa, kao prvo, uvek mrmljaš njeno ime dok me jebeš. Uvek si pored nje. Ponašaš se kao da samo ona postoji na ovom svetu. Kao da je savršena. Mrmljam Crvenino ime? - Ali, ona te ne želi, Džejsone, zar ne vidiš to? Ti si džanki. 193

Samo kaži ne - Nisam jebeni džanki!- povikao sam, ustajući i sam. - I nisam zaljubljen u Crvenu! Mi smo samo prijatelji! To što sam sada rekao je bila greška! - Šta god da ti pomaže da spavaš noću, dragi. Sada, ili ćeš joj ti reći da smo zajedno ili ću ja,- rekla je, spuštajući ruke na kukove. - Dosta mi je toga da ti budem na drugom mestu. - Nećeš da pričaš sa Crvenom! Jesi li me čula? Ja ću ovo rešiti,- rekao sam. Rešiti šta, tačno? Vreme je da kažem zbogom Mrvi. To je jedina stvar koju planiram da rešavam. Svi znaju da sam zaljubljen u Crvenu? Kako da ne. To je samo dop pričao iz mene. I sasvim sigurno ne izgovaram njeno ime kada sam sa drugim devojkama! Ili možda to radim?

194

Samo kaži ne Sara Pravi razlog koji me sprečava da pričam sa Džejsonom nije činjenica da je on narkoman. Pa dobro, nije jedini razlog. Odrasli smo u Džanki gradu, i naučili smo jednu stvar. Sve dok ne počneš da se bodeš, bićeš dobro. Ovde je svako bar jednom probao nešto nelegalno. Čak i Emili i ja. Dok smo bile u srednjoj školi, pušile smo travu skoro svaki dan. To se završilo kada mi je jednog dana pritisak toliko pao da sam se skljokala na sred ulice. Posle smo se vratile na alkohol. Sigurna sam da bi Džej mogao da prestane ako hoće. Jedini problem je što ne znam da li on to želi. Iz svega što sam do sad videla, nisam baš tako sigurna u to. Ne, razlog zašto neću da mu priznam šta osećam jeste činjenica da je on varalica. Kurvar, ako ti je tako lakše. Od svih onih ljubavnih romana koje čitam, mozak mi je pomalo ispran. Hoću pravu ljubav, hoću sve i ne želim da pristanem na manje od toga. On mi to ne može dati. Neće me staviti na prvo mesto. Ponekad ga pogledam i nisam ni sigurna da bi mogao, čak i ako bi hteo. Din me je prevario i to me je povredilo mnogo više nego što sam voljna da priznam. Pa, pomislila sam, ako samo ignorišem ovo što osećam u vezi Džeja, proći će me. Ako to ne uradim, i prepustim se, povrediće me mnogo više nego što me već povređuje. Nedelju dana kasnije, posle onog nesrećnog tuširanja i plakanja i svih onih izgovorenih, sa njegove i neizgovorenih stvari sa moje strane, sedela sam u svojoj kući, gledajući svoja posla, kada mi je neko pokucao na vrata. Znala sam da nije Džej, iako mi je srce malo poskočilo. Izgleda da sam mu povredila osećanja kada sam mu rekla da ode. Nisam ga videla od tad. Bu- hu, rasplakaću se. Sada ozbiljno, nije bilo lako navići se na to da ga nema, da je otišao. Otišao iz mog života, u stvari. On je sasvim dobro, u slučaju da se pitaš, a iz nekog razloga, svi se pitaju i misle da je veoma zabavno da pitaju baš mene. Samo kažem ne znam i tako sprečim sva ostala pitanja. A sve što želim da uradim, jeste da vrištim:- On je džanki! Nije ga briga za mene,

195

Samo kaži ne zašto bi mene bilo briga za njega? Zašto ne pitate kako sam ja? Jesam li ja dobro?! Zašto se svi brinete samo za njega? Samo me ostavite na miru! Naravno, ne vrištim tako na ljude, ali to ne znači da ne bih volela. U svakom slučaju, neko mi je kucao na vrata. Stvarno mrzim kada ljudi dolaze nenajavljeni. Zar je toliko teško da me nazoveš pre nego što se pojaviš? Možda imam neka posla, a kada ti baneš, moram sve da ostavim i zabavljam te. Isuse. Ali osoba koja je bila na vratima nije mogla da me pozove i da je htela. Zato što se ne poznajemo. Očigledno, to nije nikakav problem za neke ljude. Kada sam otvorila vrata, tamo je stajala... Mrva. Šta, kog đavola, ona radi ovde?! - Zdravo, Sara,- rekla je čim me je ugledala. - Zdravo, um, ovaj...- Nisam znala njeno pravo ime. - Helen,- pomogla mi je. - Helen, - rekla sam i zabuljila se u nju, čekajući da progovori. Konačno, nakon što me je odmerila od glave do pete, počela je da priča. - Došla sam ovde da te zamolim da prestaneš da se viđaš sa mojim dečkom. - Izvini, šta? Bila sam sigurna da je nisam dobro čula. Da li je ona to rekla njen dečko? To znači da joj je on dečko. Baš kao što sam i mislila. Zašto sam onda iznenađena? I kakve to veze ima sa mnom? Ne viđam se ni sa kim još od srednje škole. - Znaš, sa Džejsonom. Hoću da prestaneš da se viđaš sa Džejsonom. Još uvek nisam ništa rekla. Šta bih, pa mogla da kažem na sve ovo? 196

Samo kaži ne - Žao mi je što te uznemiravam, ali stvarno mislim da je najbolje da nas dve popričamo. Znaš, kao žena sa ženom. Pa, ženska je očigledno pripremila govor. A ja sam očigledno izgubila sposobnost da pričam. - Kao što već znaš, Džejson i ja smo zajedno preko deset godina, i mislimo da je došlo vreme da se venčamo. Ali, ne želim da se udam za njega, ne, dok me vara sa tobom. Zato, molim te da se povučeš i pustiš nas da živimo svoj život. Štaaaaaaaaa? Pričala je i pričala. - Slušaj, um... Helen... On te ne vara sa mnom,- konačno sam progovorila. - Da, vara me. Rekao mi je. - Pa,- rekla sam smireno. - To nije istina. Nikad nisam ni dotakla Džeja. Okej, lagala sam, jesam ga dotakla onda kada je došao u moju kuću i molio me da mu dozvolim da... Znaš već. I prošle nedelje kada sam mu pomogla da se istušira. I tako sam jebeno glupa što sam to uradila. Dok je on sve ovo vreme bio sa drugom. - Hoćeš da kažeš da ja lažem?- brecnula se na mene. Da li se ovo stvarno dešava? Mislim, stvarno?! Okej, ona je luda. Ljudi su pričali o njenom ludilu u ovom gradu, ali sam bila sigurna da preteruju. Sada sam sigurna da su je podcenjivali. - Ne, nisam rekla da lažeš. Slušaj, već sam ti objasnila, nikada ga nisam dotakla. Mi smo samo prijatelji. Ili smo bili. Ne viđamo se više toliko često,- objasnila sam što sam mirnije mogla. A to nije bilo baš lako, jer sam želela da vrištim. - Ne verujem ti. Bio je kod mene i nakon što smo imali seks, rekao mi je da te voli. Onda smo se posvađali i rekla sam mu da ti kaže za nas, zato što sam se nadala da ćeš tako prestati da ga viđaš,- izbrbljala je u jednom dahu i počela je da plače. 197

Samo kaži ne - Hej, prestani da plačeš, molim te,- rekla sam panično. - Samo idi kući, okej? Sigurna sam da ćete vas dvoje naći način da sve ovo rešite. Nikad ne pokazuj svoja prava osećanja ljudima u ovom gradu. Nikad. Pokidaće te na komade ako to uradiš. Klimnula je glavom i otišla. Možda je očekivala da se svađam sa njom. Da se čupamo za kosu kao u filmovima i borimo se za Džejevu ljubav. Ko zna. Najgore od svega je to što sam joj poverovala. Nikada mi nije rekao za nju, ali nije ni morao. Sama sam ih videla. Mogla sam lako da poverujem da se samo igrao sa mnom sve ovo vreme, mogla sam lako da poverujem da će je oženiti. I zaboraviti na mene. U mojoj glavi, njih dvoje su već hodali ka zalasku sunca, kao Talični Tom i njegov pas Buvara. Ne znam ko je od njih dvoje bio Tom, a ko dobra, stara Buvara. Nisam znala šta drugo da uradim, pa sam pozvala Džeja. Ovo je njegov haos i on treba da bude taj koji će ga počistiti.

198

Samo kaži ne Džej Anton je bio u pravu. Ovo mi stvarno dobro ide. Dilovanje mora da mi je u krvi. Vidiš šta sam uradio tu? Ha, ha. Kako divnu stvar sam odlučio da povučem na svog oca. Sve mi je došlo tako prirodno, kao da se time bavim celog života. A i ne mogu da poverujem u to ko se sve drogira u ovom gradu. Ovakav je dogovor. Anton mi da kesu sa 30 grama dopa. Sve je već spakovano i male paketiće. Tako ih zovu. Dao je moj broj telefona mnogim ljudima i prokleta stvar nije prestala da zvoni ceo jebeni dan. Tina je još uvek bila ljuta na mene, baš kao i Mrva. Mada je Mrva bila tiha skoro cele nedelje. A to je moglo da znači samo jedno: planira nešto. Ali, pošto je Tina Antonova sestra, morao sam da slušam njegovo predavanje ranije nego što sam želeo. To je bilo čudno na toliko nivoa. - Pa, Džej, ti i moja sestra se viđate već neko vreme,- rekao je, dok smo šetali po komšiluku, gde je trebalo da se nađemo sa nekim novim mušterijama. - Pa...- počeo sam, ali nisam znao kako da nastavim. Znao je da se krešemo već neko vreme, ali ne bih baš to nazivao nekim viđanjem ili šta god. Uostalom, većinu vremena sa njom sam provodio u mraku, teško da sam uspeo da je baš vidim kako treba. - Isuse, Džej, samo idi uz mene sada! Znam da ste vas dvoje samo kres drugari ili kako god da to zovete, ali ona je moja mlađa sestra, pomalo je grozno pričati o njoj tako! - Okej. Da,- rekao sam da mu udovoljim. Kako bih ja reagovao da neko kreše moju sestru narkomanku? Na svu sreću, kao jedinac nikada to neću morati da saznam. Anton ima pune ruke posla kada je Tina u pitanju.

199

Samo kaži ne - Hvala ti,- rekao je sa olakšanjem. - Čuo sam da je ljuta na tebe. To nije dobro za mene, batice. Kada je Tina ljuta, može da napravi mnogo loših stvari koje bi me dovele u nevolju. Da li je ikako moguće da izgladite stvari? Trebalo je da pretpostavim da je to zamka, ali sam klimnuo glavom. Nije bilo dobro za mene da kažem ne Antonu, pogotovu ne sad. Možda bi se i on naljutio na mene, i tako bih izgubio posao. A bio mi je potreban novac. Čovek mora da živi od nečega. Isto tako, ovaj posao sa drogom mi je dao dobar izgovor da ne budem puno kod kuće i samim tim ne gledam šta se dešava sa bakom. Poslednji izgovor koji imam za tebe je da nisam želeo da se još neko naljuti na mene. Nešto sam slab sa prijateljima ovih dana, ako ti je to kojim slučajem, promaklo. Nedostaje mi Kevin. On bi znao šta treba da uradim. Ali, sada je kasno da ga pozovem, već sam sjebao svoje prijateljstvo sa njim, baš kao što sam i sjebao sve ostalo u svom životu. Anton je duboko udahnuo. - Molim te, popričaj sa njom. Ne zavaravam se da ćete vas dvoje živeti srećno do kraja života, ali možete bar da ostanete prijatelji. Sa poslom kojim se bavim, moram da se osiguram da mi sestra neće umreti sama ako se nešto meni desi. Samo mi učini uslugu, važi? - Važi,- pristao sam. - Ali, reći ću joj da ne mogu više da se viđam sa njom tako. To je previše za mene, kao što si mi i rekao kada si mi ponudio ovaj posao, oko mene se mota mnogo riba. Samo prošle nedelje, imao sam... Ućutao sam. Nije njegova stvar šta ja radim u svoje slobodno vreme. Ali, devojke su mi zaista nudile mnogo više seksa nego ranije. Slatke devojke. Zgodne devojke. Već sam završio u krevetu sa dve. I odmah zažalio. - Ne mogu sada da budem u vezi,- završio sam. - Razumem te, brate. Samo mi kaži da to nije zbog one bibliotekarke. - Zbog Crvene? Ne, nije zbog nje,- lagao sam. Naravno da je bilo zbog nje. Samo zbog nje. Mislio sam ono što sam joj rekao. Želim nju. Samo nju. Ali, ona neće da me sluša.

200

Samo kaži ne Baš kao što sam i obećao, otišao sam da se izvinim Tini. Nije je moglo manje zanimati šta imam da kažem. - Dobro, u redu je,- rekla je. - Ali, bilo nam je zabavno, zar ne, lepi? Naravno da možemo da ostanemo prijatelji. Uđi, hajde da se uradimo zajedno. Baš kada je skuvala svoj poslednji paketić, Crvena me je pozvala. Bila je besna. Mrva je bila kod nje, ispričala joj je mnoge stvari. Šta li je, jebo te mislila? I naravno, to se sve vratilo i ujelo me za guzicu, zato što je Crvena izjavila da nema nameru da se meša nekome u vezu. A sigurno ne u vezu koja traje više od deset godina! Možda je stvarno vreme da pošaljem Mrvu u pakao, gde joj je i mesto, u svakom slučaju. Što više razmišljam o tome, sve sam više siguran u to da je onaj lik Holden Kofild bio u pravu. (Da, da, Crvena me je naterala da pročitam Lovca u žitu) Trebalo bi da se, kao i on pretvaram da sam jedan od onih gluvo nemih ljudi i pokupim svoje stvari i odem da živim u nekakvoj kolibi. Tako nikada više ne bih uspeo da dovedem sebe u ovakvu situaciju. Glupa Mrva! Rekla joj je da ćemo se venčati! Sve joj je rekla! Moram da pričam sa Crvenom. I ovoga puta, salušaće šta imam da joj kažem, htela ona to ili ne.

201

Samo kaži ne Sara Kada sam završila, ne baš tako prijatan razgovor sa Džejem, izašla sam da se prošetam. Što je bila loša ideja, zato što je napolju lilo kao iz kabla. Kiša je toliko padala da sam bila morka do kože iste sekunde kada sam zakoračila na ulicu. Kad te krene, onda te stvarno krene. Na putu do kuće, kada sam konačno odustala od šetnje, neko me je pozvao. Ha! Neko... - Crvena!- Džej je povikao iza mene. Ignorisala sam ga. Ali, približio mi se brže nego što sam mislila. Do đavola, kako je tako brz?! - Zdravo, Džejsone,- rekla sam. - Crvena, moramo da pričamo. Pogledala sam ga, pa brzo skrenula pogled. - Nemam šta da ti kažem. Moram da idem kući. - Moramo da pričamo,- ponovio je, ni ne slušajući me. Samo jedan pogled mi je bio dovoljan da odmah provalim da je drogiran. Oči mu postanu staklaste kada šmrka ili šta god već radi. Bože, samo ga pogledaj! Tako je mršav. A njegovi zubi... Mučno je gledati ga. Pokušao je da me zgrabi za ruku, ali ga je izraz na mom licu zaustavio. - Dobro. Crvena, neću pokušavati da te dodirnem. Obećavam,- rekao je namršteno. Povukao se korak unazad od mene. - Ali, stvarno moram da razgovaram sa tobom. - Ne,- tvrdoglavo sam rekla, ali se nisam pomerila. - Jebi ga, Crvena! Samo me pusti da ti objasnim. - Zašto?- povisila sam glas.

202

Samo kaži ne - Zato što,- rekao je polako, kao da sam retardirana. - Mrva nije imala prava da dolazi kod tebe. Nas dvoje nismo zajedno, mi samo... - Slušaj, Džej, koliko puta moram da ti ponovim? Nema potrebe da mi se pravdaš. Zašto uopšte misliš da mene zanima šta ti radiš?- Prekinula sam ga pre nego što mi kaže šta mu je ona. - Zato što mi je stalo do tebe. Nisam ništa rekla. Prva stvar koja mi je prošla kroz glavu kada je to izgovorilo, dok smo kisnuli, bila je lažov. - Jesi li čula šta sam ti rekao? Prišao mi je bliže. - Čula sam,- prošaputala sam. - I? Duboko sam udahnula, pokušavajući da se smirim pre nego što se potpuno izgubim. Nije mi uspelo. - I, šta?!- povikala sam. - Da li moram sada da kažem da osećam isto prema tebi?! Bože sačuvaj da se ti nekome ne sviđaš! Pa, meni se ne sviđaš! Samo se pogledaj! Toliko si drogiran da jedva stojiš na nogama! Ne mogu više ovo da podnesem, Džej!- Urlala sam kao sumanuta i krenula ka mojoj kući. Samo sam htela da ostanem sama, što pre. - Gde ideš?- pitao me je, izgledajući zbunjeno. To me je samo još više razbesnelo. - Što dalje od tebe! Šta više hoćeš od mene?!- Skoro da sam vrištala, nesposobna da se iskontrolišem. Toliko o mom nepokazivanju osećanja. - Šta ti hoćeš, Crvena? Molim te, kaži mi, šta je to što ti hoćeš? Jer šta god ja uradim nije dobro! 203

Samo kaži ne Sada on viče na mene. - Jebi ga! Ne znam šta hoću,- priznala sam. - Samo znam da to nije ovo! Nisam se prijavila za ovo, Džej, u slučaju da nisi primetio to! Nisam dužna da te trpim! Već smo bili ispred moje kuće. - Ulazi unutra, treseš se,- naredio mi je, uzimajući mi ključ iz ruke. Povredila sam ga, mogla sam to da vidim. Možda nije trebalo sve to da mu kažem. Pa sam ušla sa njim unutra.

204

Samo kaži ne Džej Povrediti nekoga istinom je bolje nego ga usrećiti sa lažima. Ili su mi bar tako rekli. - Znam, Džej,- rekla je Crvena čim smo ušli u njenu kuću. - Znaš šta?- pitao sam, iako sam tačno znao na šta misli. - Drogiraš se. - Ne drogiram se. - Ne laži me, Džej,- prošaputala je. Glas joj je bio tako tih, a opet, tako glasan u mojoj glavi. - Ne lažem, - rekao sam. Zar to nije ono što sam govorio sebi sve vreme? Ako to ponovim dovoljno puta, možda postane istina. - Samo nemoj. Molim te. - Ne lažem,- ponovio sam. Nikada je ranije nisam video ovakvu. Pogledala me je. Stvarno me je pogledala. Osećao sam se kao da stojim go pred njom, ali ne na dobar način. Osećao sam kao da može da mi vidi tačno u dušu. A tamo je bio taj jadni, patetični momak koji je dozvolio da droga preuzme njegov život. Izgubiću je, to je bila prva misao koja nije bila vezana za drogu koju sam imao mesecima. Ovoga puta, odustaće od mene. Trebalo bi. Svaka normalna osoba bi to uradila. - Mrzim te, Džej,- odjednom je rekla. Prišao sam joj bliže. - Ne, ne mrziš me. - Da, stvarno te mrzim.

205

Samo kaži ne - Crvena, molim te,- počeo sam. Onda me je ošamarila. Nije me toliko zabolelo koliko sam bio iznenađen. A onda me je udarila još jednom. Pa još jednom. Zgrabio sam je za zglobove, pokušavajući da je smirim. Otimala se kao luda i samo ponavljala - Mrzim te, jebeno te mrzim... Skoro da je uspela da se oslobodi mog stiska, ali sam je gurnuo uza zid da je sprečim da se pomera. Bili smo tako blizu jedno drugome. Grudi su joj je podizale i spuštale dok se borila za dah. Oboje smo bili znojavi i potpuno mokri od kiše. Nije je bilo briga. Nije ni mene. Njen miris mi se uvukao duboko u nos, koža joj je bila tako vrela, da sam mogao to da osetim kroz njenu odeću. Jednom rukom sam joj držao ruke iznad glave, a drugom sam je uhvatio za obraz. Naslonila je glavu na moj dlan, ali nije skrenula pogled od mojih očiju. Želeo sam da je poljubim. Želeo sam je baš tu, baš tada. Tu devojku, koja kaplje svuda po kući i govori mi da me mrzi. Baš kada sam nagnuo glavu prema njoj, ponovo je prošaputala. - Ne dodiruj me. - Crvena, molim te... Sada sam ja taj koji moli. Nikada u životu nisam preklinjao devojku da mi dozvoli da je poljubim. A evo me, sada, molim nju. - Molim te,- ponovio sam. Ako mi samo dozvoli da je poljubim, mislio sam, znaće. Ako samo... - Nemoj me jebeno dodirivati!- Odgurnula me je. - Samo idi, Džej. - Ne idem ja nigde,- pobunio sam se. - Dobro,- pogledala me je. - Onda ću ja otići. - Ovo je tvoja kuća, Crvena,- rekao sam kada se uhvatila za kvaku, spremna da izleti napolje. 206

Samo kaži ne - Baš me briga,- rekla je i otvorila vrata. Pogledala me je, poslednji put i izašla ponovo na kišu. Mogao sam da je zaustavim. Mogao sam da je nateram da ostane. Mogao sam. Trebalo je. Nisam. Pustio sam je da ode.

207

Samo kaži ne Sara To je Džej, pomislila sam kada sam se ponovo našla na kiši, bez ikakve ideje gde da odem. To je Džej. Kada sam bila mlađa, čula sam nanu kako se kao neka blesava tinejdžerka kikoće sa Karolin u kuhinji. Pričale su o nekom momku u kog je nana kao devojka bila zaljubljena. Rekla je da je tečno govorio rukama i perfektno se služio smeškom. Tada mi ništa nije bilo jasno, ali sada razumem. Savršena rečenica koja opisuje Džeja. Kada me je uhvatio za ruke i spustio dlan na moj obraz bila sam spremna da mu dam sve što traži od mene. Jednim dodirom je mogao da me natera da se spustim na kolena i molim ga da me voli. Isuse. Šta sam to postala? Pre nego što sam potpuno izgubila i ovo malo pameti što mi je ostalo, pobegla sam. Kao neka kukavica. Što, u stvari i jesam. Kukavica sam, priznajem, ali sam i tvrdoglava. Pre mnogo vremena, kada se prvi put pojavio ispred biblioteke i počeo da priča sa mnom, obećala sam sebi da mu neću dozvoliti da me uhvati. Da neću postati jedna od njegovih... Šta god da su mu. A kao što sam već rekla, ja uvek održavam svoja obećanja. Ali, postoji jedno obećanje za koje mislim da nemam snage da održim. Ono koje sam dala nani. Rekla sam joj da ću ostati pored njega, bez obzira na to šta se desi, ali istina je, da ne mogu to da uradim. Možda je to zbog njegovog problema sa drogom, a možda i zbog mog straha da će mi slomiti srce. Stvarno moram da sredim svoje prioritete. - Sara, šta radiš ovde?- Čula sam Emili iza sebe. Nisam ni shvatila da stojim ispred njene zgrade. - Samo sam... Krenula u šetnju. - Bože, Sara, u haosu si,- Emili me je uhvatila za ruku. - Šta se desilo?

208

Samo kaži ne - Mrva je svratila do moje kuće da mi kaže da bi trebalo da prestanem da se viđam sa njenim dečkom,- slegnula sam ramenima. - A onda me je njen dečko,- kiselo sam rekla, uhvatio kako pokušavam da se iskuliram i iznervirao me. - Taj jebeni džanki! Sa njim nešto ozbiljno nije u redu,- zatresla je glavom. - Zar ne misliš da je vreme da kreneš kući i malo se ugreješ? - Ne mogu da idem kući,- rekla sam, izbegavajući da je pogledam. - Zašto ne? - Zato što je Džej tamo. Rekla sam mu da ide, ali on nije hteo, pa sam ja otišla. - Sara, ti si... - Jebeni moron,- prekinula sam je. - Aha, znam. - Hoćeš li da uđeš unutra da se malo ugreješ? Daću ti nešto suvo da obučeš. - Gde je Kevin?- pitala sam. - Kod kuće je. Vas dvoje morate da prestanete da se ponašate kao deca i počnete da razgovarate,- izjavila je. - Znam, Em, ali ne danas, važi? Nemoj me terati da to sada radim. Molim te,- preklinjala sam je, umorna od svega. - Važi,- složila se, na moje iznenađenje. - Hajde, otpratiću te do kuće. Ako je Džej još uvek tamo, oteraću ga. Čuće on mene, taj glupavi, glupavi džanki. Dok smo išle ka mojoj kući, vukla sam noge, spremna da pobegnem ako se Džej pojavi. Ali, Emili nije imala priliku da viče na njega, jer je već bio otišao. Vrata moje kuće su bila zaključana, a ključ je bio na svom mestu. To me je, iz nekog razloga, mnogo rastužilo.

209

Samo kaži ne - Ulazi unutra, napraviću ti kafu da se ugreješ,- naredila mi je. - Mogu li umesto toga da dobijem malo votke? - Nema votke za tebe, gospođice. Sada, idi se presvuci i odmah se vrati ovamo da mi ispričaš šta se desilo ovog puta. Poslušala sam je, usput se dureći, jer nije htela da mi da votku. Kada sam se vratila, osećala sam se malo bolje, ali ne dobro. - Jesi li dobro?- Emili mi je pružila šolju sa kafom. - Prestani da me pitaš da li sam dobro. Umorna sam od laganja. - Znači, nisi dobro. - Ni blizu,- uzdahnula sam i počela da pričam. Sve sam joj rekla. Kako me je nana naterala da joj obećam, šta znam o njegovim roditeljima, šta mi govori u poslednje vreme... Znaš, da me želi i to. Emili me je saslušala bez reči. Kada sam završila, izgledala je zabrinuto. - I, šta ćeš sada da radiš? - Ne znam,- rekla sam. - Uglavnom, samo želim da pobegnem od njega, što obično i uradim. Ali, Emili, jednog dana će me uhvatiti. - Pa šta i ako te uhvati?- rekla je sa osmehom. - Šta? On je... - Da, da, znam. Narkoman, lažov i... Kako si ga ti divno nazvala kurvar,- podigla je ruku da bi me sprečila da progovorim. - Ali, ti njega želiš. Još od prvog puta kada je seo pored tebe ispred biblioteke, Sara, želiš ga, i zato, prestani da lažeš sebe i prestani da lažeš mene i priznaj to već jednom.

210

Samo kaži ne Napućila sam usta, odlučna da ništa ne kažem. - Tako sam i mislila,- Emili je likovala. - Zato, kada dođe da ti se izvini, a doći će, oprosti mu. Onda mu reci da prestane da se drogira ako stvarno želi da bude sa tobom. - Ne mogu to da uradim,- tvrdoglavo sam rekla. - Hoćeš da kažeš da ti je lakše da od svega odustaneš, samo zato što ovo neće biti lako? Pa, pogodi. Nije bilo lako nikome od nas. I odbijam da verujem u to. - Zar nisi usamljena, Sara?- pitala me je posle nekog vremena. - Jesam, usamljena sam. Stalno sam usamljena. - Onda uradi nešto u vezi toga. Pusti ga da ti se približi. Možda vas dvoje uspete da sredite stvari, a ako ne... - A ako ne? Šta onda?- pitala sam. - Bar ćeš znati da si pokušala. Nisam ništa rekla. Ali, nisam ni prevrtala očima na njene reči. Možda je u pravu. Ne bi me ubilo da pokušam. Samo ću mu reći. Džej, sviđaš mi se. Hoću da budem sa tobom. Za boga miloga, želim i ja tebe. A onda ćemo znati.

211

Samo kaži ne Džej Kada je Crvena izjurila napolje, prvo sam otišao da razjasnim stvari sa Mrvom. A to je značilo da je pošaljem do đavola. Pre nego što sam postao svestan toga šta se dešava, već sam bio ispred njenih vrata. Otvorila mi je sa osmehom. - Hej, bejbi, nisam te očekivala danas. Uđi. - Nemoj ti meni bejbi, Helen,- odmah sam počeo. - Rekao sam ti da ne ideš kod Crvene. - A ja sam tebi rekla da joj kažeš za nas. Nije čak ni znala da smo zajedno,- odmah mi je odgovorila. - Jebo te! Mi nismo zajedno!- zarežao sam na nju isfustrirano. - Kako zoveš onda ovo između nas? Ha?!- Povikala je. To je bilo čudno. Mrva nikada ranije nije povisila glas na mene. - Nema ničega između nas! Samo se jebemo! Ništa više! Kada sam to izgovorio, na trenutak me je samo zaprepašćeno gledala, ne pomerajući se. Onda je polako sela i počela da plače. - Ali, ja te volim. - Ja ne volim tebe. Nikad i nisam. Žao mi je,- rekao sam. Nije mi bilo žao. Upropastila mi je prijateljstvo sa Crvenom. Ali, nisam mogao da podnesem njene suze. - Ovo radiš zbog nje, zar ne? Nisam joj odgovorio. U čemu bi bila poenta i da jesam? Nemam razloga da se objašnjavam Mrvi.

212

Samo kaži ne Ustala je i stala tačno ispred mene. - Onda idi kod nje, Džejsone. Idi,- prošaputala je. Ali, nemoj meni da se vraćaš kada shvatiš da te ona ne želi. Samo zapamti: Ako sada izađeš odavde, nikada se više ne vraćaj. - Takav je plan, Helen,- kiselo sam se nasmešio i izašao. Pre nego što sam krenuo kući, zastao sam da se malo ušmrkam, ne bih li se smirio. Mrva i njeno ludilo me uopšte nije doticalo, ali sam zažalio što sam pustio Crvenu da ode. Možda bi trebalo da pokušam još jednom? Možda će mi oprostiti. Baš kada sam se našao ispred njenih vrata, Emili je izašla. Iskreno mi se nasmešila. Pa, za sve postoji prvi put, pomislio sam. - Sara te čeka, Džej,- rekla je. - I ovog puta, gledaj da ne zezneš ništa, važi? - Važi,- obećao sam i ušao unutra. Crvena je sedela na kauču, izgledujući potpuno izgubljeno. - Hej, Džej,- rekla je. - Žao mi je što sam onako izletela. - Meni je žao, Crvena,- rekao sam i seo pored nje. Nije se pomerila. Nije se pomerila od mene. Dozvolila mi je da sednem blizu nje. Nakon duge tišine, opet sam progovorio. - Slušaj, Crvena, možemo li ponovo da budemo prijatelji? Kao što smo bili ranije,- pitao sam. Htela je nešto da kaže, ali joj nisam dozvolio da progovori. - Obećavam da više nikada neću pokušati da te dodirnem, ništa neću pokušavati, samo me ne izbacuj iz svog života, molim te. - A ja sam sve ovo vreme mislila da samo hoćeš da me jebeš,- promumlala je. - Ne, Crvena, neću to.

213

Samo kaži ne U stvari hoću, ali ne da je jebem, već da je volim, ali nisam mogao to da joj kažem. Opet bi pobegla od mene. - Samo želim da budemo prijatelji ponovo. - Da li imaš još neku devojku za koju bi trebalo da znam?- tiho me je pitala. - Pitam samo zato što... - Ne, nema više nikakvih devojaka. Niko više neće dolaziti kod tebe da te uznemirava, kunem se. Izgledala je kao da ju je preplavilo olakšanje. Glupa Mrva! - Imaš li ti nekog momka za kog bi ja trebalo da znam? - Ne budi glup,- namrštila se. - A šta je sa drogom, Džej? To pitanje je izbrisalo osmeh sa mog lica. - Pokušaću malo da iskuliram sa tim. Mada, možda će mi trebati malo vremena,- zvučao sam dovoljno iskreno, pa je klimnula glavom. - Molim te, probaj. Ako ne možeš sam, ja ću ti pomoći. Samo mi kaži... Zašto to uopšte i radiš? Malo me je iznerviralo to pitanje. - Ne znam, Crvena. Samo mi pomaže da zaboravim sve ovo što se dešava. - Dobro,- odustala je. - Mogu li da ostanem ovde noćas?- pitao sam kada je ustala. Shvatio sam da nemam gde drugde da odem, osim kući. - Samo noćas,- dodao sam brzo. - Džej, trebalo bi da provedš malo vremena sa svojom bakom,- uzdahnula je. - Ali, možeš da prespavaš ovde noćas. Ovo je bio dug dan.

214

Samo kaži ne I tako sam proveo noć u njenoj kući prvi put. Nisam mnogo spavao, doduše. Grizlo me je to što sam je lagao da ću pokušati da prestanem, a završio tako što sam cele noći šmrkao na njenom kauču, buljeći u televizor, dok je ona spavala na spratu.

215

Samo kaži ne Sara Džej se jeste vratio, baš kao što je Emili i rekla. Pričali smo i sada smo opet prijatelji. Zakleo mi se da neće više nikada pokušati da me dotakne. To je ono što sam dobila zato što mu na vreme nisam rekla kako se osećam. Odustao je od mene. Sada, mogu da ga imam samo kao prijatelja. Sada, kada sam konačno priznala sebi da želim više. Sa druge strane, bar mi je obećao da će pokušati malo da smanji svoje nove navike. Poverovala sam mu. Možda zato što mi je izgledao dovoljno iskreno dok mi je to govorio, a možda i zbog toga što sam jako želela da mu verujem. Ta noć je bila prva koju je Džej proveo u mojoj kući. Mogu samo da kažem da je bila to jedna jebeno duga noć. Nisam uopšte spavala. Sve o čemu sam mogla da razmišljam je kako želim da bude u mom krevetu sa mnom, da stavi svoje ruke oko mene, da me dodiruje, i grli. Naravno, bila sam prevelika kukavica da mu sve to kažem. Čak i da jesam, on to ne bi uradio. Sada znam, nikada me nije stvarno želeo. Nije ni čudo, kada sam oštećena na toliko nivoa. Sledećih par meseci je sve bilo kao i ranije. Džej bi došao ispred biblioteke kada imam pauzu i sedeo sa mnom. Čak je i počeo da mi donosi neke poklončiće svaki put kada se pojavi. Kao da sam ja htela poklone. Nisam ga pitala odakle mu novac za to. Znala sam da je počeo da diluje za Antona istog trenutka kada je dobio otkaz u fabrici. Stvari su uznapredovale od loših ka još gorem. Sa Džejem u mojoj kući svakog dana, mogla sam da vidim koliko je stvarno zavistan. Navučen, kako bi ti oni profesionalno rekli. Ali, to sam sebi priznala tek za Novu godinu. Emili i Kevin su pravili žurku. Kevin je končno progutao svoj ponos i pozvao Džeja da dođe. Emili čak ni ne zna šta se dogodilo sa njima i zašto više ne razgovaraju. Džej se, naravno, nije pojavio, iako je obećao da hoće. Kevinu se srce slomilo. A ja mu nisam ni malo pomogla. Naprotiv.

216

Samo kaži ne Kada je postalo očigledno da Džej neće doći, napala sam Kevina. Hej, bar sam sačekala da svi odu kući. - Nije ni čudo što Džej nije došao na tvoju žurku,- rekla sam. - Nisi ga zvao mesecima, a sada očekuješ od njega da ostavi sve i dođe ovamo. - Umukni, Sara,- Emili me je upozorila. - Zašto bih to uradila?- Okrenula sam se ka Emili, koja je sevala očima ka meni. - Jesi li znao da mu baka nije dobro?- pitala sam Kevina, ignorišući Emili. Pocrveneo je. - Upravo o tome i govorim,- pokazala sam na njega. - Jednostavno ga više nije briga. Nije mu stalo. A kad Karolin umre, Džej će doći kod mene, a ne kod tebe. - Ne vidim kako to može biti loše za tebe, Sara,- Kevin mi se konačno usprotivio. - Svi već znamo da si zaljubljena u njega. - Aha,- nasmejala sam se. - Ne, nisam zaljubljena u njega, idiote jedan, ja sam njegov prijatelj, za razliku od tebe. - Sad je dosta!- povikala je Emili, udarajući pesnicama o sto. Gledala sam kako čaše padaju na pod od siline njenog udarca i razbijaju se. Niko se nije ni pomakao. - Vas dvoje, prestanite sa ovim odmah! Prevrnula sam očima, pokušavajući da uzmem još jedno piće, ali mi je Emili uzela flašu iz ruke. - Stvarno to mislim, Sara. Razgovarajte kao odrasli ljudi ili se jebite, oboje! - Žao mi je, Kevine,- nevoljno sam promumlala. - I meni,- rekao je i zvučao je mnogo iskrenije nego ja. To me je nateralo da počnem da se osećam loše. Nije mi ništa uradio, ama baš ništa, a ja sam uvek takva kučka prema njemu.

217

Samo kaži ne - Znaš, Sara,- progovorio je pre nego što sam uspela da mu opet kažem da mi je žao, i da to i stvarno mislim ovoga puta. - Pokušao sam da ga pozovem i pričam sa njim. Stalno me ignoriše. Izgleda mi kao da si ti jedina sa kojom uopšte hoće da priča. Tada sam shvatila zašto me Kevin ne voli. Misli da sam mu ukrala najboljeg prijatelja. I Emili je bila u pravu, ovo je tako detinjasto. - I ti njemu nedostaješ,- rekla sam nežno. - Možda bi trebalo da popričaš sa njim? Pozoveš ga da se vidite ili tako nešto? - Ne. Sam će doći kod mene, kada za to bude bio spreman,- odmahnuo je glavom. - Ali, hvala ti, u svakom slučaju. Emili je izgledala zadovoljno. Ovo je prvi put da sam normalno razgovarala sa Kevinom, bez mog uobičajenog prevrtanja očima na sve što izgovori. Zato mu i nisam rekla da je Džej u nevolji. Ni koliko daleko je sve to otišlo. Tako daleko, da sam se plašila da ću jednog dana doći kući i naći ga mrtvog na mom kauču.

218

Samo kaži ne Džej Zvanično je. Ja sam lažov. U moju odbranu, stvarno sam pokušao da prestanem. Jesam, kunem se. Onda se ovo desilo. Antonova kuća je bila puna, kao i obično. Svratio sam do njega samo da dopunim svoju zalihu za prodaju. - Džej,- Maja je zaskičala kada me je videla da ulazim. - Anton ima veliko iznenađenje za tebe! Mrzim iznenađenja, ali sam uspeo da se na silu nakezim. Jesam li ikada video Maju normalnu? Ne, mislim da nisam. - Hej, batice, uđi, sedi, uzmi pivo,- Anton je bio raspoložen. Kada malo razmislim o tome, u poslednje vreme je uvek bio dobro raspoložen kada me vidi. Kako i ne bi? Zarađujem mu jebeno mnogo keša. Seo sam, i odmah je počeo da melje. - Ti si moj prodavac broj jedan, Džej,- rekao je sa ponosnim smeškom. - Pa ću ti zato dati jedan poklon. Božićni bonus, ako ti se tako više sviđa. Vodimo te kod zubara da popraviš zube. Većina tvojih mušterija su devojke i vidim da im se mnogo sviđaš. Ali, moramo malo da povisimo cenu a ni jedna od njih ti neće reći ne. Misle da si zgodan. Ja se slažem sa njima. Zato, moraš da budeš joj zgodniji da bi privukao više devojaka i prodao više dopa. Konačno je ućutao. Iskreno, zubi mi jesu otišli do đavola prilično brzo. Znao sam da je to zbog svog tog dopa koji koristim. Nisu bili lepi ni ranije, ali sada imam katastrofu u ustima. I boli me. Jebeno me boli. - Šta kažeš na to?- Maja je pitala kada nisam ništa odgovorio na Antonov monolog. - Važi,- složio sam se. - Hvala. 219

Samo kaži ne I, tako su me odveli kod zubara. Lekovi koje mi je davao za bolove mi uopšte nisu pomagali. Već sam imao toleranciju koja je išla preko krova. A i nikada nisam voleo lekove. Smatram da ih uzimaju samo matorci. Gnušam se pilula. Ne znam zašto, ali je tako. I tako sam se vratio na dop. Umrtvljenost mi je dobro došla dok mi je doktor kopao po ustima. Posle par nedelja, imao sam sjajne nove zube a Anton je imao mnogo više keša. Sa novim zubima i novim osmehom, dobijao sam mnogo više ponuda za seks na jedno veče, takođe. Možda stvarno dobro izgledam. Baka je još uvek sa nama, hvala Bogu. Nema više lucidnih momenata, ali provodim više vremena sa njom nego ranije. Konačno su mi iznikla muda, pa sam počeo i da spavam kod kuće. Medicinska sestra koja se brine o njoj radi to veoma dobro, pa joj dajem više keša nego što je tražila. To je moj način da joj se zahvalim. Tina i ja smo ostali prijatelji. Više nismo kres drugari, sada smo dop drugari. Mrva je našla nekog jadnika sa kojim se sada voda i maltretira ga, i konačno me je ostavila na miru. Izgleda da me nije baš toliko volela kao što je mislila. I Crvena mi je ponovo prijateljica. Samo prijateljica. Održao sam svoje obećanje. Pa bar jedno koje sam joj dao. Nisam više nikada ni pokušao da je dodirnem. Ali to nije ni malo lako. Svaka devojka sa kojom sam spavao od tad, imala je crvenu kosu. Vidiš li šta mi je uradila? Ponašam se kao psihopata. Sa svim ovim novcem koji zarađujem, u mogućnosti sam da kupim Crvenoj neke knjige koje je htela, slatkiše i takva sranja skoro svaki dan. Možda tako pokušavam da je nateram da me voli ili samo da me ne ostavi. Tu je još jedna stvar koju sam uspeo da zajebem. Za Novu godinu me je Kevin pozvao da im se pridružim. Rekao sam da ću doći, ali sam se toliko uradio sa Tinom pre toga, da je bilo već 2 ujutru kada sam se konačno dovoljno pribrao da mogu normalno da hodam. I govorim. I razmišljam. Posle toga, završio sam kod Crvene, kao i uvek. Iz nekog razloga, ona uošte ne spava mnogo, baš kao ni ja. I samo tako, bez nekog posebnog dogovora, noći su postale naše vreme. 220

Samo kaži ne - Srećna Nova godina, Crvena,- rekao sam kada me je pustila unutra. - I tebi, Džej,- pogledala me je. Iznenada me je brzo zagrlila, pa me pustila pre nego što sam bio u stanju da reagujem. - Pa, čekali smo te večeras,- rekla je, skidajući jaknu. Zabuljio sam se u nju. Nosila je neku dugu, tamnu haljinu koja mi je omogućila da dobro vidim šta se krije ispod nje. Kosa joj ja padala po ramenima, a mene su prsti počeli da svrbe. Samo sam hteo da je dodirnem. Da je zagrlim. Da pregazim i to jedno jadno obećanje koje sam nekako uspevao da održim. Kevin je uvek govorio da sam momak samo za jednu devojku. Gledajući u Crvenu, prvi put sam pomislio da je možda u pravu. - Da li te mene uopšte slušaš, Džej? - Šta? Izvini, izgubio sam se malo. Šta si rekla?- pitao sam je, skrećući pogled. U poslednje vreme mi je pomalo teško da gledam Crvenu u oči. - Rekla sam, čekali smo da se pojaviš. Kevin je bio prilično razočaran kada nisi došao. - Aha, bio sam zauzet nečim. Odužilo se,- mumlao sam. - Tako sam i mislila,- Crvena se namrštila. - Kevin je stvarno želeo da te vidi, Džej. - Znam, Crvena. Pozvaću ga da se izvinim,- zgrabio sam telefom sa stola. - Sada je 3 ujutru. Normalni ljudi su u krevetu u ovo doba. - Aha, pa, zvaću ga onda sutra. - Hoćeš li?- pitala je. - Hoću. Imaš li kafe?- pitao sam, pokušavajući da promenim temu.

221

Samo kaži ne - Da, imaš kafu u kuhinji. Možeš da odeš i sam se poslužiš, ja moram malo da sednem,rekla je sedaući na kauč i trljajući noge. - Noge me ubijaju,- mumlala je za sebe. Počeo sam da se smejem. - Zašto si onda nosila te cipele? Mislio sam da voliš samo tvoje čizme. - I volim samo moje čizme, ali je Emili insistirala da se upristojim. Ona je jebena kučka! Uživa u tome da me muči,- zastenjala je. - Hoćeš li i ti malo kafe? - Da, molim,- povikala je kao da nisam udaljen samo dva metra od nje. - Crvena, jesi li ti to pila noćas? - Bože, Džej,- rekla je, nameštajući se udobnije na kauču, pa bacila pogled na mene. Kako očekuješ od mene da provedem celo veče sa Emili i Kevinom i njihovim dosadnim prijateljima a da ne pijem? - Pretpostavljam da si u pravu,- rekao sam i dodao joj šolju, osećajući se još gore nego ranije što se nisam pojavio. - Naravno da si u pravu kada kažeš da sam ja u pravu!- povikala je, pa se zasmejala. Nije trebalo toliko da pijem. - Biće ti bolje ujutru. Pij svoju kafu,- rekao sam i seo pored nje. Ovo je moj omiljeni deo dana. Kada sedim sa Crvenom u tišini. Lepo je pričati sa njom, ali biti tih sa njom je nešto što sam znao da radi samo sa mnom. Možda se to ne vidi na prvi pogled, ali mogu ti reći da Crvena nije baš tiha devojka. Mora da sam se opet izgubio razmišljaući o njoj, jer kada sam sledeći put otvorio oči, Crvena je bila u dubokom snu pored mene. Pomislio sam da bi možda trebalo da je odnesem u krevet. Oh, hajde! Nemoj mi sad praviti takve face i misliti da sam sav divan i romantičan. Nisam 222

Samo kaži ne baš toliko plemenit ili neko slično sranje. Samo sam hteo da vidim njenu spavaću sobu. Nikada me nije pustila da uđem tamo. Ja sam muškarac, stoga, ja sam svinja. Polako sam provukao ruke ispod nje i podigao je. Odmah je spustila glavu na moje rame. Da nisam znao bolje, pomislio bih da se mazi sa mnom. Ha! I tu smo bili. Konačno. U njenoj spavaćoj sobi. Izgledalo je kao da je bomba eksplodirala. I, iznenađujuće, taj haos me je približio Crvenoj. Taj haos je bio... Jednostavno Crvena. Kada sam je spustio na krevet, otvorila je oči. - Džej? - Šta je bilo? Treba li ti nešto?- prošaputao sam. - Možeš li... Da ostaneš sa mnom?- pitala je, gurajući lice u jastuk. Znao sam da je pijana i da će ujutru biti besna na mene, ali sam se ipak uvukao u krevet pored nje i zaglio je. Mirisala je na lavandu. Crvena nikada nije bila jedna od onih koji govore velike stvari, ali te noći mi je rekla sve što sam želeo da čujem. Želela me je tamo, i nijedan čovek na svetu nije bio srećniji od mene tad. Tada sam shvatio jednu jednostavnu istinu. Njen sam. Ona me poseduje. I ma koliko čudno to zvučalo, bio sam okej sa tim.

223

Samo kaži ne Sara Posle toliko vremena, dobila sam ono što sam htela. Spustila sam zid koji sam izgradila oko sebe i pitala Džeja da provede noć sa mnom. Spavali smo zajedno u mom krevetu, grleći se cele noći i sva ta sranja koja nateraju devojke kao što sam ja da se ponadaju. Da se nadaju nečemu što se nikad neće desiti. Naravno, on je otišao pre nego što sam se probudila. Ne krivim ga. Da je ostao, verovatno bih uspela da ponovo sve userem. Ovako, imala sam tu noć, koja je neokaljana ostala zaključana u mojoj glavi. Posle toga, oboje smo se pravili da se to nikada nije ni dogodilo. Oh, bilo je tu stidljivih pogleda, slučajnih dodira i značajnih tišina. Ali, ništa više od toga. No, nada je i dalje ostala. Jedina gora stvar od nade je lažna nada. Svaki dan nakon Nove godine je bio noćna mora. Džej nije bio pri sebi nedeljama. Nije mi preostalo ništa drugo, sem da pozovem Emili. Morala sam nekome da kažem. Morala sam da joj pokažem kako sve to izgleda, kako on izgleda i da smislim šta da uradim i kako da mu pomognem. Na žalost, Kevin se javio na Emilin telefon, kada sam konačno smogla snage da okrenem njen broj. Pa, dobro, pomislila sam. Možda je tako i bolje. Uostalom, on je Džejev najbolji prijatelj, on ga poznaje, on će znati šta treba da uradimo. Ali iznad svega, nisam bila u stanju sama da se nosim sa tim, ne više. Džej je nestajao meni ispred nosa. - Kevin, Sara je. Možeš li da svratiš do moje kuće? Moram nešto da ti kažem,- rekla sam naoko smireno. - Zašto?- Kevin je zvučao sumnjičavo. Ko bi ga krivio zbog toga? Nas dvoje smo imali samo jedan pristojan razgovor otkad su Emili i on zajedno.

224

Samo kaži ne - U vezi Džeja je,- rekla sam tiho, pazeći da me Džej ne čuje. - Dolazim odmah,- rekao je na moje iznenađenje. - Vidi ga kako spava... Kao beba,- Kevin je rekao sa velikim osmehom kada je došao. Sve što sam bila u stanju da uradim bilo je da se namrštim i odmahnem glavom. Ovo je bila loša ideja! Nije trebalo da ga zovem ovamo. Ne treba ništa da mu kažem! Bolje je da ne zna. Jebi ga, i sama bih volela da ne znam! - Ne,- rekla sam, osećajući kako mi se stomak vezuje u čvor. - Ne, on ne spava. - Kako to misliš? Bože, zar je stvarno toliko glup?! I zašto sam ja ta koja mora da mu kaže loše vesti? - Kevin...-

Pogledala sam Džeja još jednom, pre nego što sam svu svoju pažnju

posvetila njegovom najboljem prijatelju. Mora da zna, pomislila sam, u sebi se izvinjavajući i Džeju i Kevinu. A i sebi. Jedan dubok uzdah, i bila sam spremna. - Džej se drogira,- rekla sam. - Misliš, Džej diluje drogu,- ispravio me je. - Da, znam za to. - Ne, on se drogira,- rekla sam jasno i glasno. Kevinu se glava trznula kao da neko iznad njega povlači konce. - Ne... Ne...- počeo je, pa se okrenuo i uperio prst u mene. - Lažeš! Dokaži! Čekaj... Šta? - Molim? - Rekao sam, dokaži, ti... Ti... Bezosećajna kučko! Okej, on sada viče na mene. I to me nervira. - Dobro,- rekla sam i prišla bliže Džeju. Kljucao je na kauču (Još jedna narkomanski izraz. Tako zovu ono kada nisu u stanju da glavu drže uspravno. Ali se trude. Bez uspeha, 225

Samo kaži ne naravno. Glava im se pomera gore, dole, dok pokušavaju da održe privid normalnosti. Otudkljucanje.), i znala sam da nije čuo ni reč od našeg ne baš tihog razgovora. Šutnula sam ga u nogu. Što iz besa, što iz toga da dokažem svoju poentu. Samo sam malo pomerio i nešto mi promumlao, pa se vratio svom kljucanju. - Vidiš?- pitala sam Kevina. - To ništa ne dokazuje. Samo je umoran,- pogledao me je pravo u oči, kao da me izaziva. - Jebi se, Kevine! Ovo nije moja krivica! Zašto se ljutiš na mene?! Samo ga pogledaj,brecnula sam se. - Otkud ti ideja da se drogira? Jesi li ti doktor? - Ne, kretenu, nisam jebeni doktor, ali čitam! Znaš, knjige, one bez ikakvih slika u njima? I provodim vreme sa njim, za razliku od tebe! Ja mu nisam okrenula leđa iste sekunde kada sam pronašla devojku! - Oh, onda dobro... Jer, ako u tvojim knjigama piše da ako neko spava na kauču, onda je sigurno drogiran,- odmah mi je uzvratio. - Je l’ ti to mene zajebavaš?!- povikala sam i spustila se pored Džeja. Nije ni primetio da sam pored njega, niti da sam stavila ruku u njegov džep. Kevin je bio tih, a onda mi je postavio jedno pitanje. Bilo me je sramota zbog toga, bila sam posramljena što je to video. - Sara, šta mu je to na prstima?- Pokazivao je na par ranica na Džejevoj ruci. - Uh, ja... Ovaj... Sečem ga.- Zašto bi radila nešto tako užasno?- Kevin je bio zapanjen.

226

Samo kaži ne - Moram da budem sigurna da se nije razboleo, okej? Pa mu uzimam malo krvi, samo kap, kada je u ovakvom stanju i nosim na analizu. On čak ni ne primećuje. - Razboleo? Kako to misliš? - Sida, hepatitis, znaš već. Možda je navukao nešto, kako bih ja to mogla da znam? Samo Bog zna kuda ide i šta radi kada je drogiran. Ne mogu da budem sa njim sve vreme,pravdala sam se. Kada mi nije ništa odgovorio, skupila sam hrabrost da ga pogledam. Nije me krivio, bio je impresioniran. Laknulo mi je. - Hoćemo li?- pitala sam sa poslednjim atomima normalonosti koje sam pronašla u sebi. Kevin je prišao bliže kako bi video šta mu pokazujem. Njegov pogled je pratio moju ruku u kojoj sam držala kesu sa braonkastim puderom. Ništa nije bilo spakovano u toj kesi. To je bilo za Džejevu ličnu upotrebu. Toliko smo znali. Toga smo bili svesni. Kevin se povukao korak unazad i srušio se u fotelju iza njega. Kada sam ga pogledala u lice, videla sam da plače. Odmah mi je bilo žao što sam vikala na njega. - Bar se ne bode, nisam pronašla nikave igle ni špriceve kod njega,- rekla sam, kao da je to bilo važno. Kao da nije mogao da uloži napor da bar to sakrije od nas. Kevin mi nije ništa odgovorio. - Kevine... Žao mi je,- počela sam, ali me je prekinuo, podigavši ruku u vazduh. Samo me je gledao, bez reči. Posle nekog vremena, samo je pitao: - Sara, šta ćemo da radimo? - Ne znam,- rekla sam. - Ne znam... - Možda bi trebalo da pozovemo Emili,- promucao je kada je šok sa njegovog lica malo izbledeo. - Zašto? 227

Samo kaži ne Šta bi, kog đavola mogla Emili da uradi? Da ga nagovori da prestane? Sa njenim učiteljskim glasom? Aha, važi, to će se desiti za otprilike milion godina. Sada vidim koliko je glupo bilo što sam htela prvo nju da pozovem. Eto jedne stvari koja je Kevinu i meni zajednička. Oboje zovemo Emili kada imamo neki problem. Ha. - Mislio sam... Možda... Možda bi mogli da uradimo jednu od onih, uh, intervencija? Kevin je bio nervozan dok mi je to govorio, kao da se plašio da ću mu se nasmejati u lice. Ali, to uopšte nije bila loša ideja. Nisam imala ni jednu bolju, pa zašto da ne? Bar ćemo probati da uradimo nešto. A to je bolje nego da ne radimo ništa. I bio je u pravu. Za to nam je stvarno bila potrebna Emili. Džej bi nas oboje pokopao u sekundi. Nisamo imali nikakve šanse sami protiv njega. Oboje smo ga voleli previše. Bacila sam pogled na kauč. Džej je još uvek kljucao, nesvestan šta se dešava. Biće iznenađen, toliko sam znala. Ali šta će se desiti kasnije, nemam pojma. Kevin je malo povratio boju i mogućnost da normalno govori pa samo pozvali Emili. Bila je kod mene za petnaest minuta. A onda se pakao otvorio. I povukao nas sve u svoje dubine.

228

Samo kaži ne Džej Osetio sam kako me neko lupka po ramenu. Prvo polako, a posle sve jače i jače. Na kraju je lupkanje preraslo u drmusanje. Nekako sam uspeo da otvorim oči, i odmah poželeo da nisam. Tri para očiju su gledala u mene. Kevin, Emili i Crvena, i niko od njih nije bio srećan što me vidi. Osećanje je bilo obostrano. Ko zna šta sam sada uradio pogrešno. U poslednje vreme, Crvena je uvek ljuta na mene. Mislio sam da je zbog toga što sam spavao sa njom, pa se iskrao pre nego što se probudila. Ili sam nešto opet zaboravio, ili sam uradio nešto što joj se ne sviđa ili joj se jednostavno ja više ne sviđam. A možda zna da sam je lagao kada sam rekao da ću pokušati da prestanem da se drogiram. Istina je da se drogiram više nego ikad. Šta god da je u pitanju ovog puta, meni je svejedno. Meni je dobro, meni je fino, meni je super. Super mi je stalno. - Zdravo, Džej,- Emili je rekla pažljivo. - Zdravo,- uzvratio sam joj. Nagon da pobegnem od njih je bio nepodnošljiv, ali sam bio zarobljen, nije bilo šanse da se izvučem, ne, dok su tako očigledno imali nešto na umu. Uspravio sam se. Emili je još uvek buljila u mene, ne trepćući. Crvena je krila svoje oči od mene, baš kao i Kevin. Niko nije progovarao, pa sam pročistio grlo. - Šta je ovo?- zahtevao sam da znam. Bes se podizao iz mog stomaka, preteći da prokopa svoj put kroz umrtvljenost u mojoj glavi. - Intervencija,- Emili je odmah rekla. Ah, sada shvatam. Jebena intervencija! Pa, to ćemo još da vidimo. - Je l’ da?- bezobrazno sam se nacerio. Emili me je i dalje gledala pravo u oči, ne reagujući na moje cerenje i besan ton.

229

Samo kaži ne - Da,- rekla je svojim učiteljskim glasom. Bože, koliko me samo nervira! - Ovo je tvoja ideja,- okrenuo sam se ka Crvenoj. - Nije važno čija je ideja, Džej,- Emili je odgovorila, iako je nisam ništa pitao. - Ono što je važno jeste da ti je potrebna pomoć. Crvena je još uvek izbegavala moj pogled. - Ne treba mi tvoja pomoć,- odbrusio sam. Ko, jebo te, ona zamišlja da je?! - Da, treba ti. - Ne, ne treba mi. Crvena... Idem ja sada,- ustao sam. - Kada pošalješ ovu kučku kući, pozovi me. Još uvek me nije pogledala. Ovo stvarno počinje da mi ide na živce. Krenuo sam ka vratima, ali mi je Kevin preprečio put. Nisam ga video mesecima. - Izvini, druže,- rekao je, ali bez namere da se pomeri. - Dobro!- povikao sam i ponovo seo. Pa, pretpostavljam da ću morati da presedim ovo sranje. Intervenciju. Dobro je što imam još malo dopa u džepu. Ili sam bar imao. Uhvatio sam se za džep, ali tamo nije bilo ničega. Super. Ovo je super, sada još i kradu od mene. - Tražiš nešto, Džej?- pitala me je Emili. - Ne,- rekao sam. - Prestani da lažeš! Trgnuo sam se. Crvena je izgleda povratila sposobnost da govori. - Crvena... Slušaj, samo sam... 230

Samo kaži ne - Ne,- prekinula me je. - Ne. Samo prestani. Želimo da ti pomognemo i saslušaćeš nas, bar jednom.- Da nisam znao bolje, pomislo bih da će se rasplakati. Ali to ne može biti istina, Crvena ne plače. Ono, kao, nikad. - Dobro,- odustao sam. Saslušaću šta imaju da mi kažu, a onda, odlazim pravo kod Antona da uzmem još malo... Ovo ne bi trebalo da traje tako dugo. - Još uvek se drogiraš. To nije bilo pitanje, ali sam osetio potrebu da se odbranim. - Ne, ne drogiram se. Crvena je prevrnula očima. - Dobro,- rekao sam. - Uzmem malo sa vremena na vreme. - Džej,- Emili je ponovo progovorila. - Ti si narkoman. - Da li i vi tako mislite?- pitao sam Crvenu i Kevina. Niko mi nije odgovorio. - Znači, vi svi mislite da sam jebeni džanki! Super, ovo je stvarno super! - Sedi dole, Džej,- Kevin je mumlao. - Ne,- rekao sam. - Neću da sednem dole, pičko jedna! Drži te za jaja, čoveče,- pokazao sam na Emili. Nije bilo razloga da tako odlepim, ali ukrali su mi moj dop a trebalo mi je nešto da razbistrim glavu. Hteo sam moj dop jebeno odmah! - Vrati mi moj dop,- rekao sam Emili. - Koji dop?- Izgledala je zbunjeno, ali ne padam ja na to sranje. Ona ga je uzela, znao sam to. - Vrati mi moj dop,- ponovio sam.

231

Samo kaži ne - Nije kod mene,- rekla je. - Dobro! Hoćete da pričate sa mnom? Da mi pomognete?- pitao sam. Svi su klimali glavama kao one glupave lutke sa ogromnim tintarama koje ljudi vole da drže u kolima. - Onda mi vratite moj dop i pričaću sa vama cele noći ako to hoćete. Do tad, neću reći ni jednu jebenu reč! Crvena je zavukla ruku u džep i izvukla moj dop. Kada mi je predala paketić, Emili je bila šokirana. - Idem do kupatila,- izjavio sam. Šanse su na mojoj strani. Već su počeli da mi popuštaju. - Ne,- Crvena se usprotivila. - Ako hoćeš da se drogiraš, uradi to ovde. Pred nama. Postavlja mi uslove. Nemam ništa protiv. Jebe mi se. Samo mi treba da se uradim. Pristaću na svaki njen uslov. - Dobro,- slegnuo sam ramenima. Dok sam obavljao ono što treba da obavim, prostorija je bila u tišini. Mislim da nisu čak ni disali. Kada sam ušmrkao ono što sam imao, moji prijatelji su kolektivno izdahnuli i nastavili da me gledaju kao da mi je upravo izrasla još jedna glava. Ili pet. Sada, kada sam se smirio, a ono odvratno trzanje prestalo, više me ništa ne zanima. Mogu da kažu šta god žele. Ali neću samo sedeti tu i dozvoljavati im da mi govore da sam džanki. Ne, bez uzvraćanja na njihove prozivke. - Pa,- polako sam rekao. - Ko će da počne? Pogledali su se i Kevin je prvi progovorio. Hrabro. Aplaudiram mu u mojoj glavi. Dobija ovacije.

232

Samo kaži ne - Vidi, Džej... Um...- Pogledao je u Emili kao da traži njeno odobrenje. Klimnula mu je. Isuse. - Da?- ljubazno sam rekao. - Sada, kada ti je tvoja draga dala zeleno svetlo, hajde, dragi moj prijatelju, reci šta ti je na umu. - Potrebna ti je pomoć,- počeo je, ali sam ga zaustavio. - To smo već čuli, Kevin. Zar nisi obraćao pažnju na času? Nešto novo što bi hteo da dodaš? - Povređuješ se... - Sa mnom je sve u redu, ali hvala na brizi. - Povređuješ nas... - Ne vidim kako moji postupci mogu bilo kako uticati na tebe. - Molim te, prestani, dok ne bude prekasno... - Aha, aha... - Povređuješ nju... Glas mu je prepukao, ali ne pre nego što je pokazao na Crvenu. Osetio sam kako nešto pokušava da ispliva preko moje umrtvljenosti kada sam je pogledao, ali sam ugušio taj osećaj. Sada nije jebeno vreme da postanem sentimentalan. - Džejsone,- Emili je preuzela scenu. - Uništavaš svoj život. Nemoj to da radiš, ima toliko stvari koje te mogu usrećiti. Ovo nije rešenje. Bilo mi je dosta ovoga. - Emili, da li ti ikada prestaješ da pričaš? Jebo te, zaveži već jednom! Nisam ti ja Kevin, pa da skačem na svaku tvoju reč! Misliš da si tako pametna, a u 233

Samo kaži ne stvari si glupava i plitka i nemaš pojma o čemu govoriš. I ne sviđaš mi se. Nikada i nisi. Ti si samo neka nebitna riba koja jebe mog druga i zato te tolerišem. Mi nismo prijatelji, niti ćemo ikada biti, i zato odjebi od mene! - Hej, ne pričaj tako sa njom!- Kevin je povikao. - Skini mi se sa kurca, Kevine. Samo idi i budi njena mala kučka kao i uvek. Nisam te video mesecima, a sada mi tu glumiš da si zabrinut za mene. Molim te... Ne padam na ta tvoja sranja. Idi i živi svoj savršeni život sa svojom savršenom devojkom i ostavi me na miru. To ih je oboje ućutkalo. Onda je Crvena progovorila. A ja bih voleo da nije. - Džej... Nemoj da ideš, molim te. Možemo da porazgovaramo o ovome, i sve da rešimo. Biće ti bolje ako... - Crvena, sve je u redu sa mnom. Ali, sledeći put kada budeš htela da pričaš sa mnom, pičaj sa mnom, nemoj da šalješ ovo dvoje da rade tvoj prljav posao. - Nisam... To nije bila moja namera... Samo sam... Džej...- Crvena je mucala i zgrabila me za ruku. - Molim te... - Jebo te!- Otresao sa njenu ruku sa svoje i pogledao je pravo u oči. - Šta hoćeš od mene?! - Samo hoću da ti pomognem. Stalo mi je do tebe. - E, pa,- rekao sam polako. - Meni nije stalo do tebe, Crvena. Ne budi glupa. Samo sam se igrao sa tobom. Nikada te neću voleti. Ruka joj je pala na kuk u isto vreme kada su joj se usta otvorila. Bilo je nečega u njenim očima što nikada ranije nisam video. Bila je povređena. Jako. Ali, mene nije bilo briga. Ne tada. - Izlazi,- prošaputala je. 234

Samo kaži ne - Sa zadovoljstvom. I tako sam otišao.

235

Samo kaži ne Sara Ulazna vrata su se zalupila iza Džeja. Puf, i nema ga više. Slomi nam srca i samo odšeta. Možda nije trebalo da čekam ovoliko da pokušam da mu pomognem. Možda je trebalo da držim svoja velika usta zatvorena. Kevin i Emili nisu skidali pogled sa mene otkad mi je rekao...ono što je rekao. - Ja... Ja... Ja sam samo,- mucala sam, pokušavajući nešto da izgovorim. Bilo šta, ali nisam nalazila reči. - Jesi li dobro?- Kevin mi je prišao. Divni, slatki Kevin. Zašto sam izbegavala da se sprijateljim sa njim sve ovo vreme? On je dobra osoba. I stvari koje je njemu rekao, i stvari koje je rekao Emili. Bila sam šokirana. Ne, ne, to je već uznapredovalo van šoka, sada sam zapanjena. Ko je ta osoba? Jer, ja ne znam. Možda nikad nisam ni znala. - Sara... To je droga pričala a ne on.- Kao i uvek, Emili pokušava da me uteši. Ali, znam šta sam čula. Oni znaju šta su čuli. Rekao je to dovoljno glasno. - U redu je, okej sam. Jesam li pokušavala njih da ubedim ili sebe? Emili je samo klimnula. Mogla je da priča, ne bi mi smetalo. Ionako sam prazna. Ne osećam ništa. - Mogu li nešto da ti donesem?- pitao me je Kevin, kada sam sela u istu fotelju gde je do malopre sedeo Džej. Pre nego što je... Pre nego što mi je ono rekao. Ali, kako je znao? Kako je znao šta osećam prema njemu? Nikada mu nisam pokazala, tako sam se jako trudila da nikada ne sazna. Jesam li mu dozvolila da mi se previše približi? Jesam li mu dozvolila da me upozna? Samo jedna osoba na svetu me poznaje, pravu mene, a to je Emili. Ili sam bar tako mislila.

236

Samo kaži ne - Kevine. Idi u kuhinju, i donesi nam onu flašu votke, molim te,- Emili mu je odgovorila na pitanje umesto mene. Odmah ju je poslušao, srećan što ima nešto da radi. Bila sam mu zahvalna. Glava je počela da me boli. Zgrabila sam čašu koju je stavio ispred mene i popila sve na iskap. Ne čekajući da zatražim još, Kevin mi je dopunio. Pa još jednom. I još jednom. Odjednom, u toj nepodnošljivoj tišini koja je zavladala kada je Džej izleteo, počela sam histerično da se smejem. Oboje su poskočili. - Žao mi je,- rekla sam.- Samo gubim razum, ne obraćajte pažnju na mene. Smejem se da ne bih vrištala. Smejem se da ne bih plakala. Zato što, znaš, ja ne plačem. - U redu je. Samo izbaci sve iz sebe,- Emili je nežno rekla. Nakon još par votki, bila sam pijana. I ljuta. Do đavola, bila sam tako jebeno ljuta! - Znaš... Ta stvar koja je sedela ovde, baš na ovoj fotelji,- udarala sam pesnicom po naslonu. - Ta jebena stvar, ne ljudsko biće, ta stvar je bila osoba nekad. Osoba koju sam volela i do koje mi je bilo stalo. Volela sam ga, a sada ga više nema. Izgubljen je i više ne možemo da ga vratimo. Droga ga je preuzela, droga ga poseduje, jebena droga ga ima! Izgubljen je i mislim da se nikada više neće vratiti. - Sara, nemoj... Vratićemo ga. - Ne želim ga više,- rekla sam tvrdoglavo. - Ne posle ovoga. Završila sam sa njim. Emili je pokušala da me zagrli, ali joj nisam dozvolila. Bila sam umorna od ovoga. Sve ovo je moja krivica. Približio mi se, samo da bi mogao da me povredi. Nemam koga da krivim, osim sebe. Dozvolila sam mu to. Bila sam glupa. A sada sam... Gotova sa tim.

237

Samo kaži ne - Hej,- rekla sam. - Žao mi je, ali bih volela da budem malo sama sada. To je ono što ja radim. Povučem se i čekam da prođe. Emili zna to. Poslušali su me, hvala Bogu. Toliko sam bila pijana i ljuta i morala sam da ostanem sama. - Šta ćeš da radiš?- pitao me je Kevin, pokušavajući da ne izgleda uplašeno. Nasmejala sam se. - Oh, ništa, samo ću otići u krevet. Ne brini, biću dobro, obećavam.- Pogledala sam u Emili. - Neću se zatvoriti u orman. Izgledala je kao da ju je preplavilo olakšanje. Pretpostavljam da sam joj pročitala misli. Prošli put joj je trebalo tri meseca da me izvuče iz ormana. Ali, prošli put sam imala 17 godina, podsetila sam se, nisam više klinka, ovo nije ništa strašno, samo je povredio moj ego... I tako dalje. Samo sam želela da odu i već jednom me ostave na miru. Posle mnogo obećanja (Da, da, biću okej, da, da, nazvaću te, bla, bla, bla...), Emili i Kevin su konačno otišli. Uzdahnula sam, uzela svoju flašu votke i vratila se u dnevnu sobu. Osvrnula sam se oko sebe, pa ponovo otišla do ulaznih vrata i zaključala ih. Onda sam samo skilzula niz zid i sela na hladan pod sa mojim pićem. Gutljaj za gutljajem, cigareta za cigaretom, i bol je počeo da bledi. Rekao jeNikada te neću voleti. Ali znam da je mislio Nikada neću voleti i ja tebe. Nije bilo u pitanju samo to što je rekao, već kako je rekao. Znao je da će me to najviše povrediti. I tek tako, sve one misli i osećanja za koje sam mislila da sam se otarasila godinama ranije, vratili su se. Niko me neće voleti. Još uvek sam ona devojčica koja je dozvoljavala Dinu da se igra sa njom. Iako nisam bila fizički u ormanu, nikada iz njega nisam ni izašla. Ne stvarno. Ne znam koliko dugo sam sedela na podu kao klošar u mojoj rođenoj kući, kada je neko pokucao na vrata. Znala sam da je on i pre nego što je progovorio.

238

Samo kaži ne - Crvena- , rekao je. - Molim te, otvori vrata. Pokušala sam da ga ignorišem, ali je počeo da kuca, a svaki put kada su njegovi zglobovi udarili u vrata, mozak mi se pomerao. Bum, bum, bum... Možda sva ona votka koju sam popila i nije bila tako dobra ideja. Svaki put kada bih zatvorila oči da se zaštitim od njegovog lupanja, videla sam ono zastrašujuće trzanje. Kako je ovo otišlo toliko daleko? Kako to nisam videla? Hoće li umreti? - Odlazi, Džej!- povikala sam, ne mrdajući se. - Molim te, Crvena, pusti me da ti objasnim. Krajičkom oka mogla sam da vidim kako naslanja glavu na staklo na vratima. Okrenula sam glavu na drugu stranu. - Ne. Sada, već šapućem, ali me je čuo. - Zašto ne? Slušaj, šta god da sam rekao, žao mi je, okej? On misli da ću poverovati u to? Da ne zna šta mi je rekao? Ne samo meni. Već i Kevinu i Emili. Nije ni važno sada. Znam šta sam čula. Sada više nema povratka. - Zato,- opet sam prošaputala. - To nije odgovor, Crvena. Molim te... - Nisam ja jedina kojoj bi trebalo da se izvinjavaš. Patetični pokušaj da ga oteram. Naravno da će doći prvo kod mene. Nema gde drugde da ode. Ja sam jedina koja ga trpi poslednjih par meseci. Zato što sam glupa. Ne više, pomislila sam, ne ovoga puta. Jebeno sam završila.

239

Samo kaži ne Kada mi nije ništa odgovorio, pokušala sam ponovo. - Samo idi, ne želim te ovde.- Bilo je neke snage u mom glasu koju nisam osećala. - Ne. Otvori vrata. Možemo da popričamo. - Ne,- rekla sam. Prekasno je, pomislila sam. Već si mi slomio srce. - Jebi ga, Crvena! Nemoj biti takva! - Odlazi!- vrisnula sam. - Ne. Ostaću ovde cele noći ako treba. Ostaću ovde sve dok ne izađeš. - Onda ostani, - rekla sam i ustala sa poda. Nisam gledala u vrata dok sam gasila svetlo i odlazila u kuhinju. Nisam se iznenadila što mi je to rekao. Od samog početka sam znala da se samo igra sa mnom. Ali, nikada, ni za milion godina, ne bih ni pomislila da će mi ikada reći da sam glupa. Naslonila sam se na sto u kuhinji i odjednom, nisam više mogla da budem tu. Morala sam da izađem napolje, te sekunde. Ali, kako ću, do đavola da izađem? Džej sedi ispred i znam da me neće tek tako ostaviti na miru i samo otići kući. Ali... Mogu da izađem kroz prozor! Sada, da sam bila trezna, tako nešto mi nikada ne bi na palo na pamet, ali bila sam pijana kao zemlja i trebalo mi je svežeg vazduha. Iako sam znala da me ne može čuti sa druge strane kuće, bila sam tiha kao provalnik. Samo zato što neću da pričam sa jebenim džankijem koji je nekada bio moj prijatelj, iskradam se kroz prozor. U šta mi se to život pretvorio? Na sreću, uspela sam da se provučem kroz prozor bez polomljenih kostiju. Dok sam prolazila kroz dvorište iza kuće, mogla sam još uvek da čujem Džeja kako udara u vrata i zove me. Samo iz inata i ničega drugog, uspela sam da prođem ne osvrćući se.

240

Samo kaži ne Neće se on više igrati sa mnom, mislila sam. Neću mu dozvoliti. Jača sam od toga. Mogu da radim šta god želim sa mojim životom, zašto bih izabrala da se brinem o jednom narkomanu kada imam toliko drugih mogućnosti? Nikada me neće voleti, ma šta da uradim. Zato, neću ništa ni da radim. Posle nekog vremena, umorila sam se od hodanja. U blizini je bilo jedno igralište za decu, pa sam odlučila da se tu malo odmorim. Nisam više bila toliko ljuta, rasprava koju sam vodila u glavi mi je pomogla da se malo smirim. Umesto toga, sada sam bila samo razočarana. I prazna. Sedeti u mraku možda i nije najpametnija stvar za uraditi. I sasvim sigurno, nisam bila sama u parkiću. Tu je bio neki tip koji se šetkao naokolo kao neki ludak. Šta, kog đavola radi napolju u ovo doba? Skoro je ponoć. Oh, čekaj, i ja sam tu. Ali, ja nisam neka ludača, imam razlog zašto sam tu. Prišao mi je. - Um... Izvini, jesi li dobro?- pitao me je dubokim glasom. - Dobro sam,- odgovorila sam brzo, izbegavajući da pogledam osobu koja se smuca po igralištu u pola noći. Šta je, jebo te, ovo? Zar ne mogu da imam ni jedan jebeni minut za sebe? Kada sam bila sigurna da me ne gleda, odmerila sam ga. Bio je visok i zgodan, sa kosom boje peska i očima tako plavim, da sam njihovu boju mogla da vidim čak i u mraku.

241

Samo kaži ne

- Mogu li da ti se pridružim?- pitao je. Osvrnula sam se oko sebe, gledajući u prazno igralište. Mora da je bilo najmanje deset slobodnih klupa tu. Ipak, klimnula sam glavom. - Jesi li sigurna da si dobro?- ponovo me je upitao kada je seo pored mene. - Aha,- uzdahnula sam. - Zašto pitaš? - Ne izgledaš baš najbolje. Ovo me je podsetilo na onaj put kada je jedan drugi lik seo pored mene dok sam sedela na klupi i odjednom sam se razbesnela. - Je l’ da? A kako bi ti to mogao da znaš? Nikada me ranije nisi video. Možda ovako stalno izgledam! - Izvini, samo sam se brinuo... - Pa, nema potrebe da se brineš. Ja sam ta koja treba da bude zabrinuta zato što se šunjaš po mraku i ne poznajem te. Mogao bi da budeš neki ubica sa sekirom! 242

Samo kaži ne Nisam bila toliko zabrinuta, koliko sam još uvek bila pijana. Ali, ovo je bilo lepo, imati nekoga na koga ću se izvrištati. - Ne šunjam se po mraku,- rekao je i zazviždao. Veliki pas je istrčao iz grmlja i legao mu pred noge. - Samo šetam svog psa. Posramila sam se, drugi put te večeri. Jedini ludak koji se šunja naokolo po mraku sam ja. - Izvini,- brzo sam rekla. - Imam lošu noć. - Znači, bio sam u pravu? Stvarno ne izgledaš baš najbolje. - Pretpostavljam da ne,- priznala sam. - Šta se desilo? Gledao me je kao da stvarno želi da zna. - Ne poznajem te,- rekla sam. Pružio mi je ruku. - Ja sam Čarli- rekao je dok smo se rukovali. - Sara. - Drago mi je, Sara. Sada me poznaješ. Zašto mi ne ispričaš šta nije u redu? - Ne poznajem te toliko dobro,- pokušala sam da se nasmešim. - Pa, znaš kako kažu, lakše je pričati sa strancem. Još jednom sam ga pogledala. U tom trenutku mi je delovao kao neko ko može da razume, kao neko ko iskreno želi da mi pomogne. Pa sam mu sve ispričala. Dobro, ne baš sve. Rekla sam mu da je Džej moj prijatelj i da je počeo da se drogira, ali da mi je kada sam 243

Samo kaži ne pokušala da mu pomognem, rekao neke stvari. Nisam rekla koje stvari, još uvek me je previše bolelo da bih pričala o tome. Čarli je samo sedeo pored mene i slušao me. Zapravo, bilo je lepo imati nekoga sa kim sam mogla da se ispričam. Nekoga, ko neće kljucati dok sedi pored mene i nazivati me glupačom kada pokušavam da mu pomognem. - I sada, ne osećam ništa, osim želje da mu se osvetim. Iskoristio je moje priajteljstvo. Poigrao se sa mnom i nikada mu to neću oprostiti,- završila sam. - Najbolja osveta je kada nastaviš dalje i preboliš. Nemoj nikome dati to zadovoljstvo da te vidi kako patiš. - Ko je to rekao?- pitala sam. - Nemam pojma,- slegnuo je ramenima. - Pročitao sam na Fejsbuku. Toliko sam se smejala da je stomak počeo da me boli. Možda, samo možda je nana bila u pravu kada je rekla da kada Bog zatvori vrata, uvek negde otvori prozor.

244

Samo kaži ne Džej Moglo bi se reći da imam više sreće nego pameti. Crvena nije htela da priča sa mnom, i nekako je i razumem, ali to nije moja krivica. Saterali su me u ćošak, a bilo mi je potrebno da razbistrim glavu, i ukrala mi je moj jebeni dop! Okej, okej... Nema veze ko je kriv. Ali, Kevin mi je, sa druge strane, oprostio. On me poznaje i zna da nisam tamo neki džanki. Možda sam mu rekao neke stvari koje nije trebalo da kažem, ali, sada bar provodi više vremena sa mnom. Sada je sve skoro kao i što je bilo ranije. Često smo na našem starom mestu, kao i tog dana, i samo kuliramo. I meni je dobro. Te noći, kada Crvena nije htela da mi otvori vrata, posle puno lupanja i vikanja, otišao sam kući. Prespavaj, jutro je pametnije od večeri, kako je baka uvek govorila. I jesam. Čim sam se tog jutra probudio, otišao sam kod Kevina. I on je bio mnogo ljut, ali je pričao sa mnom. Između ostalog, naterao me je da mu obećam da ću malo iskulirati sa drogom. Rekao sam mu ono što je želeo da čuje i sada smo opet najbolji prijatelji. Crvena me je izbegavala danima posle onoga. Nisam baš siguran šta ju je toliko naljutilo, ali sam se nadao da će mi oprostiti. Kevin jeste. Zašto ne bi ona? Možda joj samo treba malo vremena. U svakom slučaju, bio sam zauzet razmišljanjem o tome kako ću je naterati da mi oprosti šta god da sam joj rekao, kada se pojavila. I nije bila sama. - Šta, jebo te?! Kevin je ispratio moj pogled i video isto što i ja. Njegova reakcija nije bila ni nalik mojoj. Što je brže mogao, skrenuo je pogled. On zna za ovo.

245

Samo kaži ne - Kevine,- rekao sam. - Ko je, jebo te, ovaj? Bilo je čudno, osetio sam kao da sam upravo izgubio deo sebe. - Um... To je sin gospodina Brauna. - Da? I? Šta Crvena radi sa njim? - Pa, njegov otac je odlučio da ode u penziju i on je došao ovamo da preuzme biblioteku. - To nije ono što sam te pitao,- rekao sam. - Ne znam. On me laže. - Da li je ona... Mislim, jesu li oni... Nije bilo šanse da se nateram da to izgovorim. - Ne znam,- ponovio je. - Znaš,- insistirao sam. - Ne znam, kunem se. Emili neće ništa da mi kaže. Zna da ću ti reći. Kaže da ne bi trebalo da ti dozvoljavamo da uništavaš Sarin život više. Auć, to je zabolelo. - Ali, rekao sam joj da mi je žao. - Da, ali si joj isto tako rekao da je nikad... - Jebeno znam šta sam joj rekao!- Morao sam da ga prekinem, čak i ako je to značilo da moram da prestanem da se foliram da ne znam šta sam joj rekao. Samo da su mi vratili moj dop na vreme, to se nikada ne bi ni desilo. - Džej, ponizio si je pred nama.

246

Samo kaži ne - Ali, nisam to hteo. I nisam to ni mislio. Ne mislim to što sam rekao. Ti znaš da mi se sviđa Crvena, ti znaš šta osećam prema njoj. To što sam se pravdao Kevinu mi nije donelo ništa dobro. - Ona ne zna, Džej! Ona misli da si se samo igrao sa njom sve ovo vreme! I sada, sa tim tvojim drogiranjem, mislim... Ni ja ne bih želeo da te vidim da sam na njenom mestu. - Rekla je to? - Rekla šta?- pitao je. Kevinu je lice bilo purpurno, nikada ga nisam video toliko ljutog. - Da ne želi više da me vidi. Slegnuo je ramenima. - Šta bi trebalo da uradim? Da popravim ovo? Stalo mi je do nje, Kevine, znaš da jeste. - Znam,- rekao je nežno. - Ali možda bi bilo bolje da je samo ostaviš na miru. Čoveče, ne znam više ni šta da mislim o svemu tome. Ti si tako loš za nju, a sa druge strane, ona je tako dobra za tebe. Još jednom sam bacio pogled na Crvenu i onog tipa. Smejala se, izgledala je dobro. Možda je Kevin u pravu. Možda joj je bolje bez mene. Šta joj ja mogu dati? Ni jednu jedinu stvar koju zaslužuje. Možda bi trebalo da budem veći čovek i odustanem od nje, možda bi trebalo da joj pružim priliku da bude srećna. Ali, to ne znači da mi nije dozvoljeno da mrzim tog... Ko god da je on. Osećao sam se kao da ju je ukrao od mene, iako je nikada nisam ni imao. Osećao sam se kao da imam sva prava na ovom svetu da ga mrzim. I jesam. Mrzeo sam ga. Nije važno što mu čak ni ime nisam znao.

247

Samo kaži ne Ne znajući šta drugo da radim, vratio sam se svojim starim navikama. Samo što sam, ovoga puta, tonuo brže nego ikada pre. Ovoga puta, Crvena nije bila tu da mi pomogne da se ne udavim.

248

Samo kaži ne Mesec dana kasnije...

Sara Ovoga puta, završila sam sa Džejem. Zauvek. Nema više. Kraj priče. K. R. A. J. Čak i da nisam sama odlučila da je naše prijateljstvo gotovo, on je uradio to za mene. Doneo je odluku za nas oboje. Nismo razgovarali još od one noći u mojoj kući, kada smo Emili, Kevin i ja jadno pokušali da izvedemo još jadniju intervenciju. To je bilo pre skoro mesec dana. Trudila sam se da što manje razmišljam o njemu i zatrpam se poslom. Gospodin Braun, moj šef, me je čekao da stignem u biblioteku, dan nakon što nam je Džej ono uradio. Nakon što je meni ono rekao. To je bilo neobično, jer je on uvek odlazio kući čim sat na zidu otkuca 2. Pogledala sam ga pažljivije, pokušavajući da provalim šta se dešava. - Hej, Sara. Čekao sam te,- moj šef je rekao čim sam ušla. - Dobar dan,- rekla sam, pokušavajući da ne izgledam prestrašeno. - Možeš li da dođeš ovamo na trenutak, molim te? Imam nešto da ti kažem,- nasmešio se. Sranje. Hoću li izgubiti posao? Jebeš njegov osmeh, nešto se dešava ovde i to mi se uopšte ne sviđa. - Naravno,- promrmljala sam i prišla.

249

Samo kaži ne - Kao što vidiš, Sara, nisam više toliko mlad,- počeo je, davajući mi znak da sednem. Radije bih stajala, ali osećala sam kako me noge neće održati uspravno ako pokušam, pa sam se srušila u stolicu pored njega i klimnula. - Tako da sam odlučio da se penzionišem sledećeg meseca. Moj sin će preuzeti posao,obavestio me je. - Da li ja...- zapištala sam, pa pročistila grlo. - Da li ja još uvek imam posao? - Naravno da imaš!- Povikao je iznenađeno. - Zašto ne bi? - Samo sam pomislila... Nema veze,- nasmejala sam se osećajući olakšanje. - Govorim ti ovo sada zato što moj sin treba da dođe danas, baš sada, zapravo,- bacio je pogled na sat. - Ništa se neće promeniti, samo sam želeo da budeš obaveštena o svemu. Bože, draga, ti održavaš ovo mesto sve ove godine! Ja sam bio previše star za ovo i kada smo tek počeli- smejao se. - Oh, niste Vi toliko stari,- rekla sam, još uvek se smešeći, kada su se vrata otvorila. Vilica mi je pala. To je bio Čarli. Kako je, do đavola saznao gde radim? Da li on to mene uhodi? A delovao mi je tako fino one večeri. - I evo i njega!- Gospodin Braun je pljesnuo rukama. - Sara, ovo je moj sin Čarli, Čarli, ovo je... - Već smo se upoznali,- Čarli prekinuo je svog oca. - Jeste?- pitao je gospodin Braun u isto vreme kada sam ja rekla: - Zoveš se Čarli Braun? - Da,- odgovorio nam je oboma.

250

Samo kaži ne - Izvini,- promucala sam, posramljena do kostiju. Ovo nije bilo vreme da izgledam glupo, iako jesam glupa. - Tata, sada možeš da ideš kući, mama te čeka,- klimnuo je svom ocu, a onda se okrenuo ka meni. - Sara će mi pokazati kako stvari ovde funkcionišu. Važi? - Važi,- rekla sam, verovatno izgledajući još gluplje nego što sam se osećala. - Opusti se,- prošaputao mi je. - I sam bih verovatno tako reagovao. Da to nije ime koje moram da nosim, znaš. - Stvarno mi je žao,- ponovila sam kada nas je gospodin Braun ostavio. - U redu je,- nasmešio mi se. - Mnogi ljudi su voleli taj strip. Moj otac je , na žalost jedan od njih. Valjda sam imao sreće što nije voleo Garfilda, ha? - Ha, ha.- Usiljeno sam se nasmešila. Kako bi trebalo da se sada ponašam? On je ili će biti moj šef, a ja sam mu rekla sve što sam mogla o sebi. Ovo je super, kao da mi život već nije dovoljno sjeban! Jedini razlog iz kog sam uopšte i pričala sa njim na igralištu bio je taj što sam mislila da ga više nikada neću videti. A pogledaj sad ovo! - Šta nije u redu, Sara? Jesam li uradio nešto pogrešno?- Čarli me je pitao. - Ne,- zatresla sam glavom. Ja sam uradila nešto pogrešno. Zar me nije mama učila da ne pričam sa nepoznatim ljudima? Kada mi je to govorila, kladim se da nije ni sama znala da će se ovo vratiti da me ovako maestralno ujede za guzicu. - Slušaj, u vezi one noći kada smo se sreli. U redu je. Ne moramo to da pominjemo. Voljan sam da na sve zaboravim, ako će ti tako biti lakše. Ne želim da stvari među nama budu čudne, pošto moramo da radimo zajedno,- predložio je. - Samo je... Sramota me je.

251

Samo kaži ne - Zašto?- izgledao je zbunjeno. - Video si me u mom najgorem izdanju, a sada moraš da radiš sa mnom. Sigurno misliš da sam neka ludača,- rekla sam. - Svi mi imamo loše dane, nema ništa loše u tome da daš sebi malo oduška. Ne možeš stalno da budeš zen, zar ne? Pa, sasvim sigurno mogu da pokušam. Nikad ne pokazuj svoja prava osećanja. Nasmešila sam se i ustala. - Hajde samo da zaboravimo koliko sam bila luda te večeri, i krenemo ispočetka, važi? Evo šta treba da znaš o biblioteci... U sledećih par dana, Čarli i ja smo postali prijatelji i veoma dobri saradnici. Sve je bilo dobro, dok me nije pozvao da izađemo. Na sastanak! - Sara, pitao sam se, da li bi htela da popiješ kafu sa mnom večeras?- pitao me je odjednom. - Naravno, ali možemo i ovde da napravimo kafu. Ne moraš da čekaš do večeras,odgovorila sam, dok sam vukla neke knjige koje je trebalo vratiti na svoje mesto. Čarli se nakašljao. Prišao mi je bliže i uzeo knjige iz mojih ruku. - Hvala,- prodahtala sam. - Mislio sam, da li bi htela da izađeš sa mnom večeras?- Pokušao je ponovo, ali me je ovoga puta gledao pravo u oči. - Misliš, na sastanak?- pitala sam glupavo.

252

Samo kaži ne - Da, na sastanak,- nasmešio se, verovatno zato što sam izgledala zbunjeno. Jebi ga, i jesam bila zbunjena. - Um... Pa, važi,- rekla sam ne znajući kako da mu kažem ne. - Super. Pokupiću te u 9, ako ti to odgovara,- nasmešio se sa vidnim olakšanjem. U 9?! Bacila sam pogled na telefon da vidim koliko ima sati. Već je bilo 7:30, smena mi se završava tek u 8, a moram i da počistim, i da odem kući da se istuširam, da odlučim šta ću da obučem, da zovem Emili... - Možeš sada da kreneš kući da se spremiš, ako želiš. Ja ću završiti sve što treba ovde,ponudio mi je. - Hvala. Da, to bi bilo super,- rekla sam mu zahvalno. Pre nego što je stigao bilo šta da kaže ili da se predomisli, već sam bila na vratima. - Vidimo se u 9!- povikala sam i izašla. Pozvala sam Emili iste sekunde. - Imam sastanak,- rekla sam, čim se javila. - Džej te je pozvao na sastanak?! On stvarno nije normalan!- zavrištala je. - Ne,- prevrnula sam očima. - Čarli me je pozvao. - Čarli? Onaj zgodni tip sa kojim radiš?! - Hah, da. Možeš li da dođeš kod mene? Kao, odmah,- prekinula sam navalu pitanja koje se spremala da izbaci u mom pravcu. - Odmah krećem. Ostavi vrata otvorena,- naredila mi je i prekinula vezu. 253

Samo kaži ne Čim sam ušla u kuću, otrčala sam u kupatilo da se istuširam. Šta ja to radim, pomislila sam. Ja nisam devojka koja ide na sastanke. Niko ne želi da me vodi na sastanak. Niko ne želi da se zabavlja sa mnom, ili kako to već zovu ovih dana. Ali, nešto je drugačije kod Čarlija. Možda činjenica da je stariji od mene deset godina i to što me uvek tretira sa poštovanjem. Čak i kada me je video u najgorem izdanju, bio je tu za mene. A nije me čak ni poznavao. On je dobar momak. Trebalo bi da mu pružim šansu. Trebalo bi da pokušam, mislila sam. Kada sam izašla iz kupatila, Emili je već bila tu sa odećom koju mi je izabrala naslaganom na moj krevet. Kada sam obukla ono što mi je odabrala, izgledala sam kao tek udata domaćica iz predgađa, u nekom glupavom svetlo plavom džemperu i crnim pantalonama. Jedina pobeda koju sam uspela da odnesem tog dana bile su moje starke, koje mi je jedva dozvolila da obujem. - Neću ti postavljati nikakva pitanja sada, ali bolje bi ti bilo da me nazoveš čim se vratiš. Oh, Sara, imaš sastanak,- cičala je. Namrštila sam se na nju. - Baš ti hvala što si tako dobar prijatelj i što misliš da je toliko vredno pažnje to što je neko bilo dovoljno lud da me pozove da izađemo. - Nisam tako mislila, i ti to znaš. Samo mislim da je dobro što si odlučila da nastaviš, nakon, znaš... - Džeja. Možeš to da izgovoriš, Emili, nebo mi se neće sručiti na glavu ako izgovoriš njegovo ime,- rekla sam. - Džej je imao svoju priliku i izabrao je dop a ne mene. Nema tu više šta da se kaže. - Dobro, dobro. Dosta! Ne želim da budeš sva nadrnadana na tvom prvom sastanku. Idi, lepo se provedi i nemoj da zaboraviš da me pozoveš! Izgurala me je napolje, kada je Čarli pozvonio. 254

Samo kaži ne Izgledao je očaravajuće. Baš kao što i normalan momak koji je došao da pokupi devojku i treba da izgleda. I super je mirisao, takođe. Rekla sam mu to. Pa, dobro, nisam mu rekla da super miriše, nisam htela da pomisli da sam još luđa nego što zapravo jesam. Uzvratio mi je komplimet, smeškajući se. Odveo me je u tihi kafić na kraju grada, i svidelo mi se što obožava kafu kao i ja. Bilo je tako lako pričati sa njim. Posle toga smo otišli u šetnju i završili naš izlazak ispred moje kuće. Ni ne sećam se o čemu smo sve razgovarali. Sve što znam je da mi je veče proletelo pored njega. Nije bilo onih neprijatnih tišina između nas. Pričali smo sve vreme. - Divno sam se proveo sa tobom, Sara,- rekao je i dodirnuo me za obraz. - I ja sa tobom,- odgovorila sam sva stidljiva, bez razloga. Sam pogled na njegove plave oči je mogao da me natera da mi se zavrti u glavi. - Moram nešto da ti kažem,- rekao je i povukao ruku. - Okej. - Ozbiljan sam. Mislim, u vezi tebe, sviđaš mi se, mnogo. Pametna si i prelepa. Mislim da se dobro slažemo. Ali, ne želim da igram nikakve igrice. Već mi je skoro 35 i mislim da mi je vreme da se uozbiljim. Nemoj me pogrešno shvatiti, ne želim da te teram da radiš nešto što ne želiš. Samo sam hteo da stavim sve karte na sto,- rekao je u jednom dahu. Pa, on je baš razmišljao o svemu ovome, pomislila sam. - Okej,- promrmljala sam, želeći da me već jednom poljubi. - Okej, šta?- pitao je. - Želiš da pokušamo? - Da,- samo što nisam zastenjala. - Šta je sa onim momkom? Onaj o kome si mi pričala one večeri kada smo se upoznali?

255

Samo kaži ne - Samo smo prijatelji,- rekla sam. - Ili smo bili. Ne znam. Zašto mi sada priča o Džeju, nervirala sam se. - Dobro, onda,- rekao je i poljubio me. Bio je to nežan, spor i veoma... Kako da se izrazim? Dosadan poljubac. Kada me je poljubio, nisam ništa osetila. I bez obzira na to, nastavila sam da ga ljubim. Sklonio mi je kosu sa lica, poljubio me još jednom i otišao. Pozvala sam Emili, čim sam ušla u kuću, baš kao što sam i obećala. - I? Kako je bilo?- Bila je sva uzbuđena. - Super,- rekla sam i sve joj ispričala. Emili je stenjala i uzdisala sve vreme. - Sara, zvuči super. Moram da ga upoznam. Napravićemo večeru za vas dvoje, okej? Ne moramo to odmah da uradimo, kada god ti želiš! - Dobro. Važi,- složila sam se, želeći da završim taj razgovor već jednom. - Odlično! Vidimo se onda sutra! Volim te. - Aha, i ja tebe,- rekla sam i prekinula vezu. To je bilo pre mesec dana. Čarli je sada moj momak. Vodi me na večere, donosi mi kafu dok sam sama u smeni u bilblioteci, preporučuje mi koje knjige da čitam, i brine se o meni. Vidim da mu je jako stalo do mene i toga da me usreći. A ja? Iskreno, ne znam. Sve je ovo lepo, ali se osećam kao da živim tuđ život. Ovo bi trebalo da bude dobro za mene, zar ne? I jeste. Dobro je, on je dobar.

256

Samo kaži ne Tu postoji samo jedan problem. On njie Džej. A ja želim Džeja, a ne Čarlija. Ali, nikome nisam to rekla. Svi misle da je sve divno između Čarlija i mene. Čak sam uspela i nanu da zavaram. Ili sam samo jako dobar lažov postala. Svi mi imamo neki krst koji nosimo. Možda je to što volim Džeja moj.

257

Samo kaži ne Džej To što sam video Crvenu sa onim tipom mi nije donelo ništa dobro. A evo šta sam uradio da stvari pogoršam još više. Pored uobičajenog, kao što je da se toliko izdrogiram sa Tinom da sam jedva u stanju da stojim, znaš već... Pozvao sam Mrvu. Da, znam, ja sam kreten, i rekao sam joj da mi se više nikada ne obrati, ali morao sam da se opustim. U stvari, morao sam da jebem, a ona je bila prva koja mi je pala na pamet. Pa, dobro, ne baš prva, ali pošto Crvena može da ima jebenog momka, a da mi ne kaže, onda i ja mogu da se krešem sa Mrvom. - Imam dečka, Džejsone,- odgovorila mi je na poruku kada sam je pitao šta ima. - Dobro za tebe,- odgovorio sam. - Šta hoćeš?- odmah je uzvratila. - Tebe,- napisao sam. - Biću u mom stanu za petnaest minuta,- je bio njen odgovor. Mrva je otvorila vrata i bila je na meni nakon samo par sekundi. To mi je prijalo. Bez priče, samo seks. Trebalo mi je mnogo vremena, doduše, razmišljao sam o Crvenoj i onom tipu, a i bio sam urađen. Mrva je bila premorena kada sam konačno bio gotov. - Znala sam da ćeš mi se vratiti,- rekla je. - Šta? Sada, kada je seks bio gotov, osećao sam se još praznije nego pre. Ovo je bila jebena greška.

258

Samo kaži ne - Sačekaj samo da pozovem mog dečka... Oh, ne, čekaj. Mog bivšeg dečka i kažem mu da smo završili,- kikotala se dok je ustajala iz kreveta. - Ne. Nemoj da ga zoveš.- Ustao sam i obukao pantalone. - Zašto da ne? Moram da mu kažem da nismo više zajedno. Nisam ja neka drolja koja sedi na dve stolice. Pa, sad, to je diskutabilno. - Slušaj, Helen... Ovo... Je bio samo seks. Možemo da se jebemo i ništa više. Nemoj raskidati sa svojim dečkom, zato što ja neću doći na njegovo mesto. Ni sada, niti ikada,- rekao sam, čekajući da eksplodira. Začuđujuće, nije. - Tako sam i mislila,- ponovo je sela. - Dobro. Meni to odgovara. On je ionako loš u krevetu, ali vidim da mu se sviđam, pa ću ga zadržati još neko vreme. - Ovo ti odgovara?- Bio sam iznenađen. - Da. Znam da te ne mogu imati onako kako želim. Znam da voliš nju. Ali, ona sada ima dečka i ne vidim vas da se više družite kao ranije.- Napravila je kiselu facu kada je spomenula Crvenu. - Drago mi je što ti ovo odgovara,- rekao sam, trudeći se da ne razmišljam o onome što je rekla o Crvenoj. - Zovi me kada budeš imala vremena za seks. - Hoću,- rekla je dok sam odlazio. Kevin, sa druge strane, nije imao nikakve dobre vesti za mene. - Šta radiš večeras?- pitao sam ga. - Mislio sam da bi mogli malo da izađemo, popijemo par piva, kao nekad? - Izvini, čoveče. Emili pravi večeru.

259

Samo kaži ne - I ja bih mogao da jedem,- nacerio sam se. Emili nije bila toliko otvorena za moje izvinjenje kao što je bio Kevin. Rekla mi je da mogu da idem do đavola i da tamo i ostanem dok se ne saberem. - Brate, ne želiš da budeš tamo, veruj mi. - Zašto? Emili planira da me otruje? - Ne,- pogledao me je sa vidinim sažaljenjem na licu. - Sara i Čarli dolaze na večeru. - Ko je, jebo te, Čarli?!- pitao sam. - Njen momak. - A, znači, sada joj je momak,- zarežao sam na Kevina. - Poslednji put kada sam te pitao, rekao si da ne znaš ništa o tome! Znao sam da je Crvena sada sa njim, ali bilo je mnogo gore kada sam čuo kako Kevin to izgovara. Njen momak! Jebi ga! - Emili mi je tek rekla,- branio se. - Znaš šta?! Jebi se, Kevine!- povikao sam. - A možeš i Crvenoj isto to da kažeš! Ostavio sam ga na sred ulice i otišao kod Antona. Kao i uvek, njegova kuća je bila prepuna ljudi, ali to mi nije smetalo. Što više ljudi imam oko sebe, to ću se manje baviti razmišljanjem. Tina je bila srećna što me vidi. Ona stvar gde smo nas dvoje dop drugari je na kraju dobro ispala za nas oboje. Anton je, takođe izgledao zadovoljno što me vidi. Ovo je moj život, pomislio sam. Po svemu sudeći, ja sam na ovom svetu samo da bih mogao da usrećim druge ljude. Bilo da je to zbog toga što imam na prodaju stvari koje će ih

260

Samo kaži ne usrećiti kasnije, bilo zbog toga što znaju da ću ih saslušati kada kukaju o svojim sjebanim životima, ili šta već. Kada sam počeo da prodajem, nisam mislio da će deo mog posla biti i slušanje njihovih izgovora zašto moraju da se izdrogiraju. Kao da mene to zanima. Dovoljno vremena sam provodio smišljajući sopstvene izgovore. Jedna stvar je, međutim drugačija nego što je ranije bila, otkad Crvena ne želi da priča sa mnom. Počeo sam da se brinem o baki. Ja sam taj koji je hrani i čita joj. To je najčudija stvar. Samo kada joj čitam, mirna je. Kupanje i presvlačenje sam ostavio onoj sestri koju je Vi unajmila. I Vi je zadovoljnija sa mnom. Jedina osoba koja nije zadovoljna sa mnom je Crvena. A ja želim da bude. Mnogo mi nedostaje. Kada bih samo mogao da vratim vreme i ne kažem joj one stvari. Ali, ona je sada nastavila dalje, i ja bih bio najveći kreten da joj to upropastim. Zato se foliram. Foliram se da mi je dobro, foliram se da me nije briga. Iako mi nije dobro, iako me jeste briga. Foliraj se dok ne uspeš.

261

Samo kaži ne Sara - Moja drugarica Emili nas je pozvala na večeru kod nje,- rekla sam Čarliju kada sam ušla u biblioteku. Uspevala sam ovo da izbegnem punih mesec dana, ali mi je ponestalo izgovora, pa sam bila prinuđena da popustim Emili. Nema potrebe da napominjem da nisam ni malo bila oduševljena time. Čarli me je pogledao sa velikim osmehom na licu. - Znači, vreme je da počnem da upoznajem tvoje prijatelje? Već sam počeo da mislim da se to nikada neće desiti. - Ne budi smešan,- na silu sam se nasmejala na njegovu opasku, zato što je pogodio. Da je bilo do mene, on nikada ne bi upoznao Emili. Niti bilo koga drugog iz mog okruženja, kada sam već kod toga. - Ali, um... Da, želim da upoznaš moje prijatelje. Emili je moj jedini prijatelj, ali želim da je upoznaš. Zagrlio me je i poljubio. Pokušala sam da produžim taj poljubac što sam duže mogla. Ništa se nije promenilo od prvog puta kada me je poljubio. Još uvek mi je bilo dosadno, još uvek nisam osećala ništa. Ali, iz nekog razloga, bila sam odlučna u tome da nastavim sa ovom vezom. Čarli je već šarmirao mamu i nanu. Obe su bile srećne što konačno imam nekoga u životu. A činjenica da je delovao tako ozbiljno i odraslo, naterala ih je da ga vole još više. Čak je i Lilian držala svoja velika usta zatvorena. I njoj se svideo, iako to nikada ne bi priznala. Svima se sviđao, osim meni. Što je još tužnije, uspela sam da ubedim sve da sam srećna sa njim. Ali, noću, kada se sve smiri i kada me prekrije tišina, ustajala bih iz kreveta i zatvarala se u orman. Džej mi je mnogo nedostajao. Posle posla, otišla sam kući i čekala da Čarli dođe po mene. Pojavio se tačno na vreme. Čarli nikada nije kasnio. Kupio je cveće za Emili i neko fensi piće za Kevina. Izgleda da nisam 262

Samo kaži ne bila dovoljno jasna kada sam mu rekla da je ovo samo jebena obična večera sa mojim prijateljima. Uvek mora da bude tako... Odrastao i prokleto savršen. Emili je umalo skrenula s uma kada joj je predao taj glupavi buket. Kevin je bio rezervisan, ali impresioniran, mogla sam da vidim. Smučilo mi se od njih dvoje. Ponašali su se kao da Džej nikada nije ni postojao i spremno su prihvatili Čarlija, na ono, što je po mom mišljenju bilo Džejevo mesto. Pored mene. Sa mnom. - Treba mi nešto za piće,- rekla sam čim smo ušli. Otišla sam u kuhinju, ostavljajući Emili da se oduševljava Čarlijem na miru. Kevin je krenuo za mnom. - Kako je Džej?- prošaputala sam, proveravajući da Čarli ne može da me čuje. - Isto,- rekao je. - Možda čak i gore nego ranije, posle onoga što se desilo danas. - Šta se desilo danas? Je li njegova baka? Niko mi ništa nije rekao. - Ne, ja sam pogrešio. Rekao sam mu za ovu večeru,- skrenuo je pogled. - Zašto bi mu bilo gore nego ranije zbog toga? Već nam je rekao šta oseća prema nama, u stvari, šta ne oseća,- namrštila sam se. - Ne, Sara, on to nije mislio. Nedostaješ mu i on te vo... - Dosta, Kevine,- brecnula sam se. - Ne želim više ništa da čujem.- Dosta mi je toga da mi drugi ljudi govore kako me Džej voli. Prvo Mrva, a sada Kevin. Svi su mi to pričali, osim Džeja. On je rekao nešto sasvim suprotno od toga. Ostavila sam ga u kuhinji, žaleći što sam ga uopšte bilo šta i pitala. Da bih prestala da razmišljam o Džeju, počela sam da pijem. To je bila veoma loša ideja. Ne samo da nisam

263

Samo kaži ne uspela da skrenem misli sa Džeja, već sam, do vremena kada je Emili iznela dezert, bila letvosana. Emili i Čarli su postali najbolji drugari te večeri. Bilo je kao da Kevin i ja uopšte i nismo tamo. Meni je to baš odgovaralo. Mogla sam da pijem na miru. I pušim. I pijem. - Dođi ovamo, Sara, treba mi tvoja pomoć,- Emili je rekla, pokazujući mi da joj se pridružim u kuhinji. Ustala sam i krenula za njom. - Šta se dešava?- zahtevala je da zna. - Ništa,- rekla sam. - Sara... - Dobro!- Zapalila sam još jednu cigaretu. - Dosadan je. - Zašto? Meni izgleda baš fino. - Aha, pa uzmi ga onda. Meni je dosadan. Sve je tako savršeno u vezi njega i sa njim, ne mogu to da podnesem,- zakukala sam. - Prekini. Da li je seks dobar? Slegnula sam ramenima. - Nije bilo nikakvog seksa. - Možda bi trebalo to da uradiš sa njim, Sara. To će popraviti stvari između vas dvoje. Mada, ja ne vidim ništa što nije u redu između vas. Totalno je zaljubljen u tebe. Zato, prestani da se žališ i začini malo svoju vezu. - Misliš da će to pomoći?- pitala sam.

264

Samo kaži ne - Naravno, seks sve popravlja. To je zvučalo kao nešto što bi Džej rekao. Kiselo sam se nasmejala. - Dobro,- rekla sam sa uzdahom. Ne može biti gore nego što već jeste, zar ne? Kada je došlo vreme da krenemo kući, nisam mogla da stojim na nogama. Čarli je to podneo veoma dobro. - Evo, čekaj da ti pomognem,- rekao je i sagao se da mi pomogne da obujem patike. Bilo mi je muka od njega! Samo sam htela da odem kući i zavučem se u svoj orman. Ali, prvo sam morala da obavim neke stvari koje sam imala na listi. Kao da, imam seks sa njim i to. Uradiću bilo šta što će me sprečiti da razmišljam o Džeju. Čak i to da se dam momku koga ne mogu da podnesem.

265

Samo kaži ne Džej Kada se uradiš, dobiješ neopisivu želju da šetaš. Voleo bih da to nije tako. Dok sam šetao sa Tinom, naleteli smo na Crvenu i njenog momka. Crvena je bila toliko pijana, što meni uopšte nije smetalo, naprotiv, čak mislim da je to jedini razlog iz kog me je i uopšte i pogledala. - Ćao, Crvena,- tiho sam rekao. Nisam znao da li će mi odgovoriti na pozdrav. - Ćao, Džej,- odgovorila je i stala. Buljio sam u onog tipa pored nje, želeći da mu otkinem glavu. Kada je primetila moj pogled, Crvena je uzdahula. - Ovo je Čarli. Čarli, ovo je Džej. Rukovao sam se sa njim. Nisam to želeo da uradim, ali ipak jesam. - Ovo je Tina,- predstavio sam je bez razloga. Tina je bila u oblacima. Crvena joj je samo klimnula, a taj jebeni Čarli je izgledao zgroženo. Stavio je ruku oko Crveninog struka i povukao je bliže sebi. Hteo sam da ga zveknem po sred nosa. - Drago mi je što sam vas upoznao, oboje,- rekao je, još uvek zgađen. - Hajde, Sara, da te odvedemo kući. Dok sam ih gledao kako odlaze, nešto u meni se okrenulo. Osetio sam ogroman gubitak. Ne zato što Crvena nikada neće biti moja. Ne čak ni zbog toga što sam sjebao naše prijateljstvo. Sam sam kriv za to. Znao sam to. Bilo je zbog toga što ona više nije bila moja Crvena. Crvena koju ja poznajem je... Tračak sunca, bilo da li mi se smeje ili je ljuta ne mene. Ova Crvena je bila bleda uspomena na moju Crvenu. Izgledala je kao da je neko ugasio svetlo u njoj. Uzeo joj je njen sjaj i mrzeo sam ga još više zbog toga. Nije bila srećna. - Znači, to je ta koja ima tvoje srce, ha, lepi?- pitala me je Tina.

266

Samo kaži ne - Šta?- Pogledao sam je. - Ona je ta? - Da,- uzdahnuo sam. - Ona je ta. - Prelepa je,- primetila je, gledajući u Crvenu. - Prelepa, ali tako tužna. - Zar je toliko očigledno?- hteo sam da znam. - Zar je šta očigledno? - Znaš... To... Da...- promucao sam. - To da mi se ona sviđa, da ona ima moje... - Tvoje srce. Da. Pa, u stvari, ne. Ne na prvi pogled, u svakom slučaju. Ali, kada si urađen, mnogo pričaš o njoj. A kada to radiš, lepi... Nikada te nisam videla da se tako smešiš. - Ha. Onda je šteta što sam sve zajebao sa njom. - Jesi li siguran u to?- Kako to misliš?- Pogledao sam je sumnjičavo. Ne treba da mi se sada igra sa glavom. Sada, kada sam video Crvenu sa njenim jebenim dečkom. Možda bih ovo bolje podneo da je srećna sa njim. A nije. Znam da nije. Mogu to da vidim. Samo bih želeo da to mogu da popravim za nju. Sve bih dao da bude srećna. - Možda sam drogirana sve vreme, lepi, ali znam šta vidim kada to vidim. Taj izraz na tvom licu koji si imao kada si je ugledao? I njen je bio isti takav. Stalo joj je do tebe. Pa, ako je voliš, idi i uzmi je. Idi i budi sa tvojom devojkom. - Ne mogu,- rekao sam. - Zašto ne?- namrštila se.

267

Samo kaži ne - Zato što je sada zauzeta. I ja nisam dobar za nju. I ne želim da pričam o tome. - Dobro, izvini. Samo sam mislila... Mi smo prijatelji, a prijatelji pričaju o stvarima. Ja želim da ti budeš srećan, znaš, ti to zalužuješ. Ti si dobra osoba,- rekla je. - Aha, hvala. Pa, moram sada da idem- rekao sam i krenuo kući. Prva stvar koju sam uradio kada sam se dovukao kući, bila je da odem u bakinu sobu. Mislio sam da će me ona smiriti, kao što je uvek radila kada sam bio klinac. Ali, baka više nije bila baka. Izgubio sam je, baš kao što sam izgubio i Crvenu. Jebeno sam izgubio sve. Jedino što mi je ostalo bio je dop. Mora da sam zaspao, naslonjen na bakin krevet. Sve što znam je, da sam, kada sam se probudio, bio sav znojav, srce mi je tako jako lupalo, da sam se uplašio da će mi izleteti iz grudi. U tom trenu, imao sam samo jednu misao, jasnu kao dan: Nešto loše će se desiti.

268

Samo kaži ne Sara Džej je izgledao užasno. Htela sam još malo da pričam sa njim, ali Čarli me je odvukao kući. Kreten. Zaustavili smo se ispred moje kuće, ali mu je ruka još uvek bila oko mog struka. Pomerila sam se malo od njega. Nije mi prijao njegov dodir, ne, nakon što sam videla Džeja posle svog tog vremena. - Ovo je čudno,- rekla sam. - Zašto? - Pripremam se da te pozovem da uđeš, ali je ovo, tehnički, tvoja kuća, pa nisam baš sigurna kako to da uradim,- objasnila sam, iako je to bila poslednja stvar koju sam htela da uradim. - Sara, ovo je tvoja kuća, ne moja. Ti si ta koja živi ovde. Ali bih voleo da uđem. Ako nemaš ništa protiv,- nasmešio se. - Važi,- rekla sam i izvukla ključ iz džepa. Imala sam poteškoće da otključam vrata. Prokletstvo! Čarli je uzeo ključ iz moje ruke i otključao vrata. Kakav jebeni džentlmen, ha? - Hvala,- promumlala sam, kada mi je pridržao vrata da uđem. - Dobro se brineš o kući. Nisam bio ovde još otkad su mi baba i deda bili živi,- osvrnuo se naokolo, razgledajući. - Ovo je bila njihova kuća, znaš? Ništa nisam rekla. Nisam htela da pričam o prokletoj kući. Prišla sam mu i poljubila ga.

269

Samo kaži ne Odmah mi je uzvratio poljubac. Pomislila sam da malo začinim stvari, baš kao što mi je Emili rekla i uhvatila sam ga za... Pa, znaš već. Bio je tvrd, ali, Bože moj tako mali. Isuse, to je baš moja sreća, ha? Konačno odlučim da se sa nekim malo poseksam, i ovo je ono što dobijem. Bog mora da me stvarno mrzi. Pa, to je to, pomislila sam. Kada sam već stigla ovako daleko, mogu onda i da nastavim do kraja. Šta je najgore što može da se desi? Nije kao da sam nešto preterano iskusna u svemu ovome. Možda će on znati šta da radi. - Sara, jesi li sigurna da želiš ovo?- dahtao je. - Da,- lagala sam. Samo mi pomozi da osetim nešto, proklet bio, pomislila sam. Nešto, bilo šta što će mi skrenuti misli sa onoga što stvarno želim. Nešto što će me naterati da prestanem da mislim na Džeja i to koliko bih volela da je on ovde, a ne ti. - Možda bi trebalo da odemo u tvoju spavaću sobu,- predložio je. - Ne, ne mogu više da čekam. Želim te sada,- lagala sam besramno. Još uvek sam mogla da osetim Džejev miris na mom jastuku, ili sam bar mislila da mogu. U svakom slučaju, spavala sam sa Džejem tamo, i nije bilo šanse da ću dozvoliti Čarilju, niti bilo kome drugom da mi to oduzme. To je bilo moje. Samo moje. Za njega tamo nije bilo mesta. Klimnuo je, kao da mu je u stvari svejedno i počeo da se skida. Sa jedne strane, to je bilo tako smešno, a sa druge je bilo tako tužno, ali najviše od svega, bilo je jebeno pogrešno. Moja podsvest je vrištala:Nemoj ovo da radiš! Nemoj ovo da radiš! Ignorisala sam je. Moja odeća je takođe pala na pod. Bilo je kao da sam u nekoj predstavi, u kojoj niko od glumaca ne zna šta kog đavola radi. Dodirnuo mi je obraz, i položio me na leđa na kauč. Dala sam mu kondom koji mi je Emili tutnula u ruku pre nego što smo krenuli kući. 270

Samo kaži ne - Stavi noge na moja ramena, Sara,- rekao je kada je stavio kondom. Uradila sam ono što mi je rekao. O, Bože dragi, kako boli! Nisam bila spremna, a on je gurnuo svoju malu stvarčicu u mene. A kada kažem malu stvarno to i mislim. Kako nešto tako malo može toliko da boli? - Sara, ti si devica?- pitao me je iznenađeno. - Ne,- prostenjala sam od bola, koji je on protumačio kao uživanje. - Tako si uska, to mi se sviđa,- mumlao je. Bože, pomislila sam, samo neka se ovo završi već jednom. Samo neka se završi. Na sreću, posle par minuta je sve bilo gotovo. Čarli se pomerio od mene i ponovo sam bila u stanju da dišem. Duboko sam uzdhanula, pokušavajući da napunim pluća sa što više vazduha. Zatvorila sam oči, želeći da nestanem. - Umirem od gladi,- progovorio je pored mene. - Imaš li nešto za jelo? - Imam neku čokoladu u kuhinji,- rekla sam i ustala, posramljeno skupljajući svoju odeću sa poda. Ovo je bila najveća greška u mom životu! - Da li ti jedeš nešto osim čokolade? - Ponekad,- rekla sam. Bila sam umorna. Od svega. - Ne mogu ovo da jedem,- negodovao je. - Izvini,- mumlala sam, trudeći se da ne prevrnem očima. - Ne brini se, mala. U redu je. Ješću kada dođem kući,- nasmešio mi se. 271

Samo kaži ne - Oh. Ne ostaješ?- pitala sam, srećna što odlazi. Hvala Bogu što nemam u kući ništa drugo osim čokolade. Hvala Bogu i svemu što je sveto! - Ne budi razočarana. Da sam znao da će se ovo desiti, ne bih pravio nikakve planove. Ali, obećao sam majci da ću joj pomoći sa nekim stvarima ujutru. Sada, kada sam ponovo kod kuće, uvek ima neki posao za mene, tako da moram da idem. A i ne mogu da ostavim psa samog cele noći. Poljubio me je u kosu. - Okej,- rekla sam. Volela bih da samo prestane da me jebeno dira već jednom! - Laku noć, Sara,- još jednom me je poljubio i otišao. Isuse, to je bilo grozno! Znam da nemam baš puno iskustva, ali znam šta mi prija. Ovo mi nije ni malo prijalo. A i bila sam sa Dinom preko godinu dana. Nisam baš toliko u mraku što se tiče seksa. Sa Dinom je bilo dobro. On je vodio računa o tome kako se ja osećam i da li je i meni dobro. Nisam imala sa kim da ga uporedim, ali u to vreme, dopadalo mi se šta mi je radio. Čarli, sa druge strane, misli samo na sebe. I kada je bio gotov, samo je ustao i obukao se. A onda je tražio nešto da jede. Pa, to je tako tipično! Odjednom, osetila sam se prljavo. Otišla sam u kupatilo i istrljala svaki deo tela, pokušavajući da sa sebe sperem odvratan osećaj sramote koji me je preplavio. Pokušavajući da sperem njega sa sebe. Neki ljudi jednostavno nisu jedno za drugo. To znaš odmah. Posle našeg prvog poljupca, znala sam, znala sam da ovo... Čarli i ja, nikada neće uspeti. A, ipak, bila sam tvrdoglava u tome da nastavim sa tim. Sutradan, čim sam ustala, odmah sam otišla kod nane. Nisam želela da budem kod kuće u slučaju da Čarli odluči da navrati.

272

Samo kaži ne Džej Ispada da sam bio u pravu. Nešto loše se desilo. Probudio sam se i krenuo dole, prolazeći pored bakine sobe. Bio sam iznenađen što se još uvek nije probudila. Čak i sa demencijom, uvek je ustajala pre mene. Nije bilo nikoga u kuhinji, sestra je kasnila. To je bilo čudno. Obično uvek dolazi na vreme. Nema veze, pomislio sam, mogu i sam da napravim baki doručak jednom. Ona je to radila za mene sve ove godine. Kada je nisam čuo ni pola sata kasnije, zabrinuo sam se. - Bako!- povikao sam. - Jesi li budna?! Ništa. Nasmejao sam se za sebe, misleći kako bi se uvek ljutila kada bih povisio glas u kući. -Nisi na pijaci, dečko. A i ja nisam gluva,- rekla bi mi. Izvinio bih se, i opet uradio isto. Ali, ne ovoga puta. Ovoga puta, ne čujem je. Ovoga puta, moje srce je sišlo u pete. Primetio sam da je slabija nego inače, ali sam pomislio da je to zbog toga što više uopšte ni ne zna gde se nalazi. Sestra mi je objasnila da ljudi sa demencijom mogu živeti godinama, čak i ako nisu svesni sveta oko sebe. Baka je jaka, rekla mi je, ne moram da brinem toliko. Pa, izgleda da nije bila u pravu. Popeo sam se uz stepenice, drhteći kao da sam starac koji ima sto godina, plašeći se kao da sam dečak koji ima dve i traži svoju mamu. Zato što, a to znam sada, baka je bila moja mama, moj tata, i moja baka i moj najbolji prijatelj. Bila je sve što sam imao na celom svetu. Oboje sam, istovremeno. I mali dečak i starac. I uplašen sam od onoga što ću naći iza tih vrata. Lagano sam kucnuo, ali u mrtvoj tišini koja se spustila na kuću, zazvučalo je kao da lupam čekićem po vratima. Ne primećuješ koliko tišina boli sve dok se na nađeš u sred nje. I tada sam znao.

273

Samo kaži ne - Bako?- pokušao sam ponovo, ali nije bilo odgovora. Osećao sam kao da stežem kvaku već pet sati. Kada sam se konačno naterao da otvorim vrata, sve je počelo da se odigrava jako brzo. Prelećem onih nekoliko koraka do njenog kreveta, i spuštam ruku do bakinog nosa. Ne, ne diše. Ona ne diše. Okrećem se što sam brže mogao i zatvaram vrata iza sebe. Trčim dole do telefona. I zovem bakinu najbolju drugaricu. Ona će znati šta da radi, zato što ja nemam pojma. Prazan sam. Tako sam jebeno prazan. Sa druge strane, telefon zvoni neverovatno dugo. Baš kada sam hteo da prekinem, neko se javio. - Halo,- čuo sam glas sa druge strane. Ostao sam tih. Ovo nije Vi, a onda shvatim, ali ne pre nego što sam je čuo kako kaže: - O, zaboga! Ko još to radi?! Kada sam joj čuo glas, umalo sam se nasmešio, a onda sam shvatio zašto, u stvari zovem. - Hej, Crvena,- rekao sam, a sopstveni glas mi je zazvučao strano. Pokušao sam da pročistim grlo i probam ponovo, ali je ona progovorila. - Džej? Jesi li to to? - Aha.- To je bilo sve što sam uspeo da izustim, zato što sam osećao i olakšanje zbog toga što je ona ta koja se javila, i užas, zato što je ovo onaj trenutak u kome sve ovo postaje stvarno. Trenutak kada moram da izgovorim te reči naglas. - Jesi li dobro?- pitala me je i čuo sam nešto što bi moglo da bude panika u njenom glasu. - Dobro sam,- konačno sam uspeo da kažem. - Baka... Ona je... A Crvena, ona je odmah shvatila šta sam hteo da kežem. - Oh, oh! Džej... Odmah ću reći nani. Ostani tu, dolazim odmah! 274

Samo kaži ne - Okej,- odgovorio sam mahinalno. Kao da sam u stanju da se pomerim, pomislio sam, kao da bih i imao gde da odem, čak i da mogu. Crvena je stigla možda za par minuta, možda za par sati, ne znam ni sam. Ali, znam da sam joj bio zahvalan što je tu, i bio sam zahvalan što me nije terala da pričam sa njom ili joj odgovaram na bilo kakva pitanja. Kada sam otvorio vrata, nakon što je tiho pokucala, Crvena me je brzo zagrlila i zgrabila za ruku da bi me odvukla u dnevnu sobu. Pratio sam je kao izgubljeno kuče. Samo je sela pored mene i ostala tako. Bilo je dobro imati je blizu. Osećao sam se sigurno pored nje. Povremeno bi me uhvatila za ruku i lagano stegnula, ali nije ništa govorila. Ni traga od onog njenog poganog jezika nije bilo. Iako sam znao da treba da joj se zahvalim, da je pitam kada njena nana dolazi i šta kog đavola ja sada treba da radim, nisam mogao. Sve o čemu sam mogao da razmišljam bilo je to koliko bih voleo da ne osećam ništa. Samo kada bih mogao da se umrtvim nekako, mislio sam. Samo da što više vremena prođe pre nego što dozvolim sebi da napokon shvatim. Koliko sam samo sebičan. Mislio sam na to kako da se išunjam napolje i odem kod Tine i uradim se sa njom, samo da sprečim sve ono što će me, znao sam, kada prvi šok prođe, lupiti svom silinom u jaja. Konačno, Vi je uletela unutra. Samo je bacila pogled na nas dvoje i odmah otrčala u bakinu sobu. - Otišla je,- rekla je kada se vratila. - Džej, jesi li ti dobro? - Da,- lagao sam. Nisam jebeno dobro! Moja baka je mrtva!

275

Samo kaži ne - Nije mu dobro,- Crvena se umešala. - Treba li ti pomoć, nano? - Vas dvoje ne morate ništa da radite,- Vi ju je zagrlila. - Ja ću se pobrinuti za sve. Ti samo ostani sa Džejsonom. - Važi,- Crvena je klimnula i ponovo sela pored mene. - Džej...- počela je, ali sam je odmah prekinuo. - Moram da idem. - Gde?- Izgledala je zbunjeno. - Samo.... Napolje. Treba mi vazduha,- rekao sam ne gledajući je. Crvena je uzdahnula. - O, dobro. Biću kasnije u biblioteci ako hoćeš da pričaš, ili... Znaš...- rekla je. Znala je gde idem. - Hvala ti. Svratiću kasnije da te vidim. Trčao sam do Tininog stana. Kada je otvorila vrata, nikada mi nije bilo draže što je vidim. - Hvala Bogu da si kod kuće,- rekao sam. - Moram da se uradim, odmah. Stavio sam ruku u džep samo da bih video da tamo nema ničega. Toliko sam žurio da pobegnem odatle, da sam zaboravio svoj dop kod kuće. - Jebi ga! Jebi ga! Jebi ga!- psovao sam. - Šta je bilo? Šta se dešava?- Tina me je zgrabila za ruku. - Zaboravio sam sve kod kuće! - Pa, vrati se da uzmeš,- predložila mi je.

276

Samo kaži ne - Ne mogu. Baka je umrla. Kuća je do sada sigurno već puna ljudi. - O, žao mi je, lepi,- pokušala je da me zagrli, ali joj nisam dozvolio. - Imaš li ti nešto?- pitao sam. - Upravo sam skuvala sve što sam imala. Žao mi je. Došao si baš kada sam htela da se... Jebi ga! - Ali, možemo da podelimo moje ako hoćeš. Pogledao sam je. Da se ubodem? Um mi je bio prazan. Baka je mrtva. Moram da se uradim. Ne mogu da se vratim kući. - Hoće li me to brzo pući?- prošaputao sam. - Brže nego što misliš. - Hajde onda da to uradimo,- rekao sam. Otišli smo u njenu spavaću sobu, i seo sam na krevet. Sve je već bilo spremno, heroin je već bio u špricu, sijao je, kao da je samo mene čekao. Duboko sam udahnuo i povukao rukav.

277

Samo kaži ne

- Ti to uradi,- rekao sam, ne gledajući je. - Jesi li siguran? - Da, ja se tresem. To je bila istina. Nisam prestao da se tresem još otkad sam pronašao baku. Zatvorio sam oči, pa ih ponovo otvorio. - Je l’ sve čisto?- pitao sam. - Da, sve je čisto. Ovo je nova igla. Upravo sam je stavila,- prevnula je očima. - Dobro. Hajde onda, uradi to. - Oh, volela bih da imam tvoje vene,- uzdahnula je. - Samo ih pogledaj, prelepe su.

278

Samo kaži ne - Tina... Hteo sam da joj kažem da samo stavi jebenu iglu u moju venu već jednom, ali pre nego što sam otvorio usta, uradila je to. Gledao sam kao polako izvlači malo moje krvi da se osigura da je na pravom mestu, pa kako još sporije ubrizgava heroin u mene. Osećaj me je odmah zapljusnuo. Bol je izbledeo i mir se spustio na mene. U daljini, čuo sam je kako šapuće - Ništa kao prva vožnja, uživaj.- dok sam zatvarao oči i puštao da me tišina prekrije. Sve što sam bio pre, ostavio sam ispred vrata njenog stana kada sam ušao. Sve što sam sada, poneo sam sa sobom u njenu spavaću sobu. To sam bio samo ja. Ogoljen. Sada sam video. Sada sam znao. Ja sam narkoman.

Sara Karolin je umrla. Nana mi je rekla da je samo zaspala i nije se probudila. Rekla je da je to najbolji način da se ode. Ne znam šta da mislim o tome. Sve što znam je da stvarno mrzim ljude u ovom gradu. Čim su čuli šta se desilo, a čuli su prokleto odmah, kuća se napunila ljudima. Svi su me zapitkivali gde je Džej. Mrzela sam to što moram da lažem i govorim da ne znam, kada sam tačno znala gde je otišao. I šta radi. Pozvao je nanu, a ja sam bila ta koja se javila. Sve sam ostavila i otišla pravo kod njega. Pomislila sam, biću mu potrebna, nema razloga da još uvek budem ljuta na njega zbog svega onoga što mi je rekao. To nije više važno. Kako se ispostavilo, pogrešila sam. Nije ga moglo biti manje briga kada me je video.

279

Samo kaži ne - Da se nisi usudila da ne budeš tu za Džejsona, Sara,- nana mi je rekla kada sam krenula na posao. - Šta?- bunila sam se. - Nije ga čak ni bilo briga što sam ovde. Ostavio te je da se sama pobrineš za sva ova sranja! - Pripazi na jezik, Sara. - Izvini. Ali, u pravu sam i ti to znaš. Nana zna šta se dešava sa Džejem i odbija da poveruje u to. Iako nije rođena u ovom gradu, ponaša se kao da je jedna od njih. I ona je, takođe, ponosna na to što je u stanju da gleda svoja posla. Odlučila se da gleda na drugu stranu kada je u pitanju Džejev problem. To me je iznerviralo. - Sara, samo uradi ono što sam ti rekla. Sada je sam i biće mu potrebni prijatelji. Znam zašto ti ovo govorim,- rekla mi je strogo, dok su joj svetle oči tamnele od brige. Klimnula sam i krenula na posao. Sa svim ovim, sada još moram i da se bavim Čarlijem. Pozvala sam Emili. - Pa, seks je bio odvratan, baš ti hvala,- rekla sam čim se javila. - Zašto?- pitala me je sa dosadom u glasu. - Nije važno. Vidim da ti dosađujem. - Bože, Sara, mora da je stvarno bilo grozno, čim se svađaš sa mnom bez ikakvog razloga. - Pa, jeste, bilo je. A i Džejeva baka je umrla,- rekla sam. - O, žao mi je. Kako je on? Jeste li vas dvoje pričali?

280

Samo kaži ne - Da, zvao je nanu i ja sam se javila. Otišla sam odmah kod njega, a on nas je samo ostavio tamo i...- Glas mi je prepukao. Nakašljala sam se da to zamaskiram i nastavila kao da se ništa nije desilo. - Inače, šta ti radiš? - Ha, ha, Sara, dobar pokušaj. Svratiću do tebe večeras da čujem sve o tom lošem seksu,- rekla je. - I Džeju. - Dobro, ali bolje ponesi neku votku sa sobom,- odgovorila sam i ušla u biblioteku. - Šta nije u redu?- Čarli je pitao čim me je video. - Nanina najbolja drugarica je umrla,- rekla sam, adekvatno izbegavajući da napomenem da je ona i Džejeva baka. - Oh, dušo, jesi li dobro? Prišao mi je bliže da me zagrli i ovaj put sam mu i dozvolila. Glava mi je pala na njegovo rame dok sam pokušavala da shvatim šta će se sada desiti sa Džejem. Sada je potpuno sam, bez ikoga na svetu. Možda mi je zato nana rekla da budem tu za njega. Onda sam shvatila, ako će se već ubiti, onda mogu da budem tu, uz njega. Ovo vreme koje smo proveli odvojeni, nije mi donelo ništa dobro. - Biću dobro,- rekla sam. - Ona je bila Džejeva baka,- obavestila sam ga. - O, shvatam. Znači, vas dvoje ste sada ponovo prijatelji?- pitao me je, mršteći se. - Da,- uspravila sam se i pogledala ga u oči. Da li je on to ljubomoran? - Ponovo smo prijatelji. Ne mogu da mu okrenem leđa. Ne sada. - Ali, šta je sa svim onim groznim stvarima koje ti je rekao? - To je prošlost. To je prijateljstvo, Čarli, oprostiš svom prijatelju sve, bez obzira šta ti je rekao ili uradio. 281

Samo kaži ne - Previše si dobra, Sara,- uzdahnuo je. - Ali, ako je to ono što misliš da bi trebalo da uradiš, ja te neću sprečavati. - Nisam ni tražila tvoju dozvolu,- namrštila sam se. - Znam da nisi. Samo ti kažem. Isuse, šta je sa tobom danas? Možda bi trebalo da uzmeš slobodan dan. Mogu danas sve da završim sam ovde, ionako nema nikoga,- rekao je. - Možda bi i trebalo,- rekla sam malo smirenije. To je dobra ideja. - Sara,- pozvao me je kada sam stigla do vrata. Okrenula sam se ka njemu. - Divno sam se proveo sa tobom sinoć. Žao mi je što nisam mogao da ostanem. I žao mi je zbog tvog prijatelja i njegove bake. - Hvala ti,- rekla sam, sa jednom nogom već napolju. Jedva sam čekala da pobegnem od njega. I odem... Kod Džeja, koji je stajao tačno ispred mene kada sam izašla iz biblioteke. - Džej? Šta to radiš? - Crvena. Jebi ga, došao sam da te vidim, ali ti i tvoj dečko ste izgledali zauzeto, pa nisam hteo da vam smetam,- rekao je. - Jesi li dobro?- pitala sam ignorišući njegovu opasku o Čarliju, kao i njegov ton. - Znaš,- slegnuo je ramenima. - Kuća je puna ljudi, ne ide mi se tamo. Izgleda mi kao da Vi ima sve pod kontrolom. - Da. Pa, hajdemo kod mene, tamo ti niko neće smetati,- rekla sam brzo. - Stvarno?- Izgledao je iznenađeno. - Ponovo smo prijatelji? - Džej, nikada nismo ni prestali da budemo prijatelji,- objasnila sam. - Samo sam bila ljuta na tebe.

282

Samo kaži ne - A sada više nisi? - Možda i jesam. Ali, ne želim da danas budeš sam. - Hvala ti, Crvena. Ne znam kako se osećam. Mislim, znao sam da će umreti, ali ipak me je zabolelo,- rekao je gledajući u zemlju. - Žao mi je, Džej. Stvarno. - Kada sam blizu tebe, stvari mi postaju podnošljivije, Crvena,- rekao je, terajući me da pocrvenim. Ništa što Čarli kaže ili uradi ne može da me natera da se ovako osećam. Kada sam pored Džeja, osećam sa kao da sam cela. Ušli smo unutra kada sam otključala vrata. Džej je odmah otišao i seo na svoje mesto, u istu fotelju gde je sedeo kada mi je rekao ono. - Napraviću nam kafu,- rekla sam, samo da bih imala šta da radim. Ne sećam se da sam ranije bila ovako nervozna pored njega. - Dođi ovamo, Crvena. Sedi pored mene. Nedostajala si mi. Poslušala sam ga, potpuno zaboravljajući na kafu. Kada sam sela, Džej me je zagrlio. - Džej,- počela sam. - Hoćeš li biti dobro? Zašto si otišao danas? - Samo mi je trebalo da budem malo sam. - Stvari neće samo nestati zato što ti to želiš. Moraš da se suočiš sa ovim,- rekla sam. - Crvena, molim te, nemoj. Ne mogu. Baka je bila sve što sam imao. Provukao je ruku kroz kosu. - Hajde da pričamo o nečemu drugom. Jesi li ti dobro? Kako stoje stvari sa tvojim dečkom?

283

Samo kaži ne Namrštila sam se. - To se tebe ne tiče,- rekla sam, ali se nisam pomerila jer je njegova ruka još uvek bila na mom ramenu. To mi je prijalo. Želela sam da me dodiruje. - I eto je moja Crvena! Kaži mi, je li dobar prema tebi? - Dobar je. - Da li ga voliš? - Džej... - Kaži mi. - Ne,- priznala sam. - Zašto? Zato što volim tebe, pomislila sam. - Ako ga ne voliš, onda bi trebalo da ga ostaviš. - Da li ti voliš Tinu? Ili Mrvu?- pitala sam, ustajući isfrustrirano. - Ne, ali to je drugačije,- smireno je rekao. - Kako to? - Ja sam muško. Ne moram da ih volim da bi ih jebao. - Jebo te, Džej, možeš li da budeš još malo odvrartniji?Ne zanima me tvoj seksualni život! - Naravno da te zanima,- nasmejao se.

284

Samo kaži ne - Ne, ne zanima me! I ne bi trebalo da se keziš tako sada! Baka ti je umrla!- povikala sam. Bilo je kao da sam ga tresnula po sred lica. Oči su mu se raširile, i polako je klimnuo glavom. - U pravu si. Ja sam jebeni idiot, Crvena. Toliko sam se trudio da ne razmišljam o tome, i izgleda da sam uspeo,- prošaputao je. Sela sam ponovo pored njega. - Mrtva je, Crvena. Šta ću sada da radim? Potpuno sam sam. Nisam znala šta da kažem, pa sam ga zaglila. - Nisi sam,- prošaputala sam. - Ja sam ovde.

285

Samo kaži ne Džej Razmišljam o onome što mi se mota po glavi i ništa se ne uklapa. Baka je mrtva. Gubim se u detaljima ničega i svačega. Ne mogu da se trgnem iz toga. I ja... Morao sam da se uradim. Morao sam, da ne bih pukao. Moj prvi put sa iglom je bio veoma uspešan. Sve oko mene je izbledelo, baš kao što je i trebalo. Sve osim Crvene. Rekla mi je da svratim kasnije, pa sam to i uradio. Taj drkadžija je bio svuda po njoj i opet sam osetio želju da ga zveknem. Na sreću, videla me je, pre nego što sam se predao tom nagonu. Stvarno bih voleo da ga zveknem. Stvarno. Crvena me je odvela kod nje i rekla mi je da smo ponovo prijatelji. To me je usrećilo. Samo to što sam bio pored nje me je činilo srećnim. Bio sam sav sentimentalan, a i patetičan. Bake više nema. A ja sam probao iglu. Ne znam ni koje je od ta dva gore. Ali, Crvena mi je rekla da nisam sam, da je ona tu. I morao sam da je poljubim. Bilo mi je potrebno da nešto osetim. Ona mi je bila potrebna. Bila je iznenađena i odmah me je odgurnula od sebe. Ovoga puta, nisam imamo nikavu nameru da odustanem. Zgrabio sam je za glavu i nagao se ka njoj. - Džej,- rekla je. - Imam dečka. - Upravo si mi rekla da ga ne voliš. - Da, ali... - Ućuti, Crvena,- rekao sam, ne puštajući je. Prvi put, Crvena me je poslušala i uradila ono što joj je rečeno. Ponovo sam je poljubio, i ovoga puta, uzvratila mi je. Bože, to je bilo tako dobro! Znao sam da će ljubiti je biti dobro, iako nisam bio siguran da će mi ikada dozvoliti da je poljubim. Sećaš se kada sam ti rekao da se samo pravi fina? Pa, ispalo je da sam bio u pravu. 286

Samo kaži ne Crvena je divlja. Kako je naš polljubac postajao dublji, prebacila je nogu preko mene i sela mi u krilo. Jebo te, ova devojka je tako.... Ruke su mi bile svuda po njoj, i njena koža je bila tako divna pod mojim prstima, tako je dobro mirisala, pomislo sam da ću svršiti ovako, dok se samo ljubimo, kao jebeni klinac. A onda mi je zazvonio telefon. Okrenula se da pogleda ko me zove, a ja sam bio toliko glup da ostavim prokleti telefon na stolu. Bila je Mrva. Crvena me je pogledala i polako ustala. Predala mi je telefon i otišla na sprat bez ijedne reči. Jebi ga! Glupa Mrva! Isuse! Ugasio sam telefon i krenuo za njom. Našao sam je u njenoj spavaćoj sobi, kako sedi na podu, pored ormana. Cela prostorija je bila u mraku, od teških zavesa koje su bile na prozorima. - Crvena?- pozvao sam je. - Odlazi,- prošaputala je. - Ne.- Kleknuo sam pored nje i uzeo pramen njene kose u ruku. - Ne diraj me, Džej,- rekla je, ali se nije pomerala. - Izvini, nisam znao da će me pozvati. - Idi kod svoje devojke, Džej. Neću te zadržavati više,- frknula je. - Ne želim da idem,- rekao sam, gledajući je pravo u oči. Sva je bila crvena od mog poljupca, oči su joj sijale kao nikada ranije. Bila je prelepa. - Ne žeilm da odeš,- priznala je.

287

Samo kaži ne To mi je bilo dovoljno. Pružio sam joj ruku kako bih joj pomogao da ustane. Prihvatila je, ne gledajući me. - Pogledaj me,Crvena. - Nisam varalica, Džej, ne mogu ovo da uradim,- šaputala je, gledajući me i još uvek me držeći za ruku. Toliko se tresla, da sam se plašio da je pustim. - On ne mora da zna,- tiho sam rekao. Kao da je samo to čekala da čuje. Crvena me je poljubila, i stavila ruke ispod moje majice. Nisam mogao više da čekam. Kada sam se oslobodio svoje odeće, spustila je pogled. - Opa,- rekla je. - Aha, znam,- nacerio sam se. - Da ti ego nije malo veliki? - Kao što vidiš, veoma je veliki. Samo je zatresla glavom. Mislim da je to bio prvi put da nije imala drzak odgovor na nešto. Prišao sam joj i polako počeo da je skidam. Kada je ostala gola, odmerio sam je. - Jebo te, Crvena, prelepa si,- mumlao sam, dok sam je spušao na krevet. Onda sam se našao u problemu. Nisam hteo samo da je jebem, hteo sam da je volim. Hteo sam da budem nežan, ali nisam znao kako. Zato sam prvo stavio jedan prst u nju, da se uverim da li je spremna za mene. Kada sam osetio koliko je mokra i vrela, izgubio sam svu kontrolu. Morao sam da budem u njoj. Istog trena. Sve što sam bio u stanju da uradim, bilo je da uzmem kondom koji mi dala i stavim ga.

288

Samo kaži ne Kada sam konačno skliznuo u nju, povukla me je bliže, terajući me da budem grublji, bez reči. Njeno telo je odgovaralo na svaki moj jebeni dodir, unutrašnjost mi je gorela. Nikada se nisam ovako osećao. Crvena me je obgrlila nogama i počela da drhti. Totalno sam se izgubio u njoj, i sve što sam mogao da čujem bilo je kako šapuće moje ime dok nas je vrhunac tresao u isto vreme. Crvena me je naterala da se osećam bolje, Crvena me je naterala da nešto osećam. Imao sam samo jedan problem. Kako se ispostavilo, sada imam još jednog zmaja kog treba da jurim.

289

Samo kaži ne Sara Znaš kako možeš da imaš samo jedan poljubac u životu, onaj koji ispadne toliko dobar, da na kraju završiš tako što sve ostale poljupce upoređuješ sa njim? Obično, to je prvi poljubac koji doživiš. Moj prvi poljubac je bio grozan, a drugi nije bio ništa bolji. Posle toga, stvari postaju sve gore. Vremenom, odustala sam od tog famoznog savršenog poljupca i pomirila se sa sudbinom. To se nikada meni neće desiti. A onda me je Džej poljubio. Znala sam da je to što radimo pogrešno, ali osećaj je bio tako jebeno dobar. U život ti nekad uđe neka osoba za koju znaš da bi bila velika greška ako sa njom ne napraviš veliku grešku. Rekla sam mu da nisam varalica, ali u sebi sam vrištala, molila ga da me ponovo dodirne. I jeste. A ja sam se totalno izgubila. U knjigama i filmovima, nikada ti ne dozvole da vidiš šta se desi nakon seksa. Što se njih tiče, ono što je važno jeste da su glavni likovi zaskočili jedno drugo i to je to. Možda i vidiš nešto, ali to je toliko nerealno da želim da vrištim. Ili da se smejem. Ili da povraćam. Ili šta god. Ovo je ono što se stvarno desilo između Džejsona i mene nakon što smo spavali zajedno. Prvo, oboje smo počeli da se smejemo kao ludaci, a onda sam se nekako naterala da prestanem, i pomislila, koliki jebeni moroni smo nas dvoje. Njegova baka je umrla, a jedino što smo se mi potrudili da uradimo, bilo je da zaskočimo jedno drugo. Idemo pravo u pakao. I to zajedno. Ekspresno. Posle toga, sinulo mi je, nikada više nećemo moći da budemo prijatelji. Mislim, bili smo goli jedno pred drugim. Goli! Na kraju je sve počelo da bude samo neprijatno. Toliko neprijatno da sam poželela da spalim svoju kuću, lažiram sopstvenu smrt, preselim se na Grenland, i pronađem svoju sreću u

290

Samo kaži ne nekoj kolibi u sred ničega gde me niko ne poznaje. Ili da odem u Nedođiju. Shvataš šta hoću da kažem, želela sam da budem bilo gde, samo ne tamo. Ustala sam, pokušavajući da obmotam čaršav oko sebe i tako ga sprečim da me ponovo vidi golu. Jebi ga, samo sam stajala tamo i gledala u njegov veliki... Pa, znaš. Stvarno je veliki, baš kao što mi je Emili rekla. I on je gledao mene, odmerio me je od glave do pete i rekao mi da sam prelepa. Zašto, o, zašto sam dozvolila da se ovo desi? Imam dečka. I znam da je njemu stalo do mene, kakve veze ima ako je loš u krevetu? Stvarno je loš, doduše. Džej je stvarno... Dobar. Mnogo dobar. To je bilo taaako dobro. - Crvena? Jesi li dobro?- pitao me je sa osmehom. Totalno sam se izgubila razmišljajući o onome što smo uradili. - Aha, dobro sam,- klimnula sam. - Jesi li sigurna? Izgledaš kao da ćeš se onesvestiti. - Do đavola, Džej, šta smo to uradili?- zacičala sam, ponovo sedajući na krevet. - Kresnulli smo se. I bilo je super,- nacerio se, pokušavajući da me natera da ponovo legnem pored njega. - Šta je sa tobom?!- povikala sam i opet ustala. - Jesi li drogiran? Trebalo bi da žališ, a ja imam jebenog momka! Ovo je loše, ovo je tako jebeno loše! - Crvena, prestani da šiziš, dobićeš srčani udar,- rekao je smireno i ustao iz kreveta. Pogledala sam ga, tako je samouveren, uopšte ga nije briga što mogu da vidim svaki deo njegovg tela. Još jednom, izglubila sam se razmišljajući o tome kako je bilo dobro kada je bio u meni, kako je šaputao moje ime...

291

Samo kaži ne - Da, možda nije najbolje vreme da ovo radimo, ali uradili smo to što smo uradili, i sada nema povratka. I znam da mi je baka umrla, nema potrebe da mi to ponavljaš svakih pet sekundi. Pronaći ću način da se izborim sa tim. - Šta?- rekla sam, još uvek buljeći u njegov... Bio je veliki čak i ovako. Zašto ne mogu da prestanem da gledam u njega?! - Rekao sam da ću naći način... - Čula sam te!- odbrusila sam mu, bacajući bokserice na njega. - Oblači se. Idem da se istuširam. - Jesi li sigurna da si me čula? Zato što sam prilično siguran da si buljila u moj... Zalupila sam vrata od kupatila pre nego što je uspeo da završi rečenicu. Stala sam pod tuš i pustila da voda pada na mene. Duboko udahni, Sara, naredila sam sebi. Ovo se desilo samo sada, svako može da napravi jednu grešku. Ako niko ne zna za ovo, onda je to isto kao da se nikada nije ni deslio. - Žao mi je zbog onoga što sam ti rekao. Nisam tako mislio,- čula sam ga kako govori iza mene. - Džej, tuširam se, molim te, izađi. - Jesi li čula šta sam ti rekao? Žao mi je zbog onoga što sam ti rekao. Onog dana kada ste me vas troje saterali u ćošak ovde... Znaš da to nije istina. I žao mi je zbog onog što sam ti rekao ranije. Jebi ga, Crvena, žao mi je zbog svega,- ignorisao me je. - Tuširam se,- ponovila sam, izbegavajući da odgovorim na njegovo izvinjenje. - Vidim to. Mogu li da ti se pridružim?- pitao je.

292

Samo kaži ne - Ne, izlazi napolje. Gledala sam u zid, da ne bih morala da pogledam u njega. Kada sam ipak gvirnula, videla sam da je još uvek go i opet tvrd. Podigao je obrve i polako ušao pod tuš, ne obraćajući pažnju na ono što sam mu rekla. - Džej,- zastenjala sam, kada je prislonio telo na moje. Mogla sam da osetim vrelinu koja je izbijala iz njega. - Crvena,- uzvratio je, terajući me da se okrenem i pogledam ga. - Nemaš kondom,- rekla sam prvo što mi je palo na pamet. - Ne treba mi, Crvena. Čist sam i ti to dobro znaš. Zato si mi i uzimala krv, zar ne? Sledila sam se. - Kako znaš za to? - Kevin mi je rekao. Hvala ti što brineš za mene, Crvena. Pa, jesi li na piluli ili ćeš me lagati i u vezi toga?- pitao je i spustio ruke na moja ramena, pa niže, i još niže, što me je nateralo da zaboravim šta sam želela da mu kažem. - Na piluli sam,- priznala sam. - Dobro je. A koristiš zaštitu kada se krešeš sa onim kretenom?- pitao je, zavlačeći ruku između mojih nogu. - Da,- izdahnula sam. - Kaži mi, Crvena, je li dobar?- prostenjao je i zavukao jedan prst u mene. Bože, njegove ruke... - Ne.

293

Samo kaži ne - Nema pojma, zar ne?- cerio se, očigledno zadovoljan mojim odgovorima na njegova bezobrazna pitanja. - Nema. Isuse, tera me da mu kažem šta god želi, koristeći samo jednu ruku. - Mogu li ja to da popravim za tebe? Ovog puta, samo sam klimnula glavom. - Okreni se, Crvena, hoću da uđem u tebe od pozadi. Tako ćeš me bolje osetiti. - Džej,- pokušala sam još jednom da se pobunim, ali me sopstveno telo nije slušalo. Okrenula sam mu leđa baš kao što mi je i rekao. Spustio je ruku na mene i lagano me pritisnuo da bih se sagla. Naslonila sam se na zid obema rukama, dok je ulazio u mene. - Crvena, šta mi to radiš? Mogao bih ovako ceo dan,- mumlao je i zgrabio me za kosu, povukao i našla sam se kako se naslanjam na njegove grudi. - Je li ovako dobro?- zastenjao mi je u uvo. - Da. - Reci, Crvena,- naredio mi je, ulazeći dublje u mene. - Dobro je,- rekla sam. Spusto je jednu ruku na moj kuk da bi me čvršće držao, a drugu je stavio između mojih nogu. Kada su njegovi prsti počeli da kruže, pomislila sam da ću umreti. - Poljubi me, Crvena. Poljubi me jebeno odmah. Poljubili smo se i eksplodirala sam. Nikada ranije nisam doživela tako nešto. 294

Samo kaži ne - Mogu li da svršim u tebe?- pitao je. - Da,- rekla sam iako nisam imala pojma šta me pita. Odgovor na svako njegovo pitanje je bio da. Džej je ubrzao dok se negov vrhunac približavao. Čak i sa svom tom vodom koja je padala po nama, mogla sam da osetim koliko je vreo u meni. Samo je naslonio glavu na mene i ostao da stoji tako neko vreme. Osećala sam kako mu se disanje smiruje. - Hajde da nas očistimo sada,- rekao je i uzeo šampon, pa počeo da me nežno kupa. Baš kao što sam i ja njega pre toliko vremena. - Crvena?- pozvao me je, kada nisam ništa rekla. - Hmm? - Jesi li dobro?- Povukao me je da ga pogledam. - Dobro sam. Džej... To je bilo... - Znam. Znam,- rekao je sa istim izrazom na licu za koji sam sigurna da je bio i na mom. Ni jedno od nas nije moglo da veruje. Ponovo me je poljubio, ovaj put mnogo nežnije nego pre. - Šta mi to radimo?- pitala sam. - Suočavamo se sa stvarima. - Ovako?- pitala sam. - To je jedini način koji znam,- slegnuo je ramenima. Pogledala sam ga sa osmehom. Osmehom koji se zaledio na mom licu. Imao je modricu na veni, i znala sam. Znala sam iste sekunde.

295

Samo kaži ne - Šta ti je to na ruci, Džej?!- povikala sam i isključila vodu. Uzela sam svoj peškir i dalje gledajući u tu prokletu modricu. - Jebi ga,- oči su mu se raširile. - Udario sam se jutros. Frknula sam. - Aha. Bacila sam peškir na njega, sa željom da vrištim. - Čekaj, Crvena. - Ne,- rekla sam. - I to stvarno mislim ovaj put, Džej. Šta ti je? Imaš li želju da se ubiješ? Suočavaš se sa stvarima! Ja sam idiot!- vikala sam izlazeći iz kupatila. Baš dok sam bila na putu do svoje spavaće sobe, neko je pozvonio na vrata. - Sara!- Čula sam Emili kako viče. - Jebi ga,- rekla sam i pogledala u Džeja. Još uvek je stajao bez trunke odeće na sebi sa osmehom na licu. - Šta ćemo sada da radimo, Crvena? Ha?

296

Samo kaži ne Džej Igla je loša. Heroin, povezan sa tom prokletom iglom je još gori. Sve o čemu sam bio u stanju da razmišljam bilo je jebanje. Bio sam tako napaljen, kao da nikada ranije nisam imao seks. Crvena mi ni malo nije olakšala stvari. Jeste bilo kao da stvarno nikada nisam imao seks ranije, kada malo bolje razmislim o tome. Sa Mrvom, uvek sam se osećao kao da odrađujem neki posao, dok sam odrađivao nju. A sa Crvenom, bilo je drugačije. Sve je došlo tako prirodno. Baš kao i što treba da bude. Shvatio sam, da sam tek sada, kada sam konačno dobio Crvenu, dobio i još nešto uz nju. Konačno sam naučio kako izgleda imati seks sa nekim ko te voli. Ili sa nekim koga ti voliš. Krenuo sam za njom u kupatilo sa namerom da se izvinim, ali kada sam je video onako mokru, nisam mogao da odolim. Nije mi izgledalo kao da joj je to smetalo. Naprotiv. Ni jedna od devojaka sa kojima sam bio ranije, nije me mogla naterati da se ovako osećam. A mnoge su se trudile. O, kako su se samo trudile. Onda se, naravno, naljutila na mene. Naravno da sam bio svestan svega što se dogodilo, ali to je bila jedina stvar koju sam mogao da uradim i za koju sam bio siguran da će mi pomoći da se osećam bolje. Znao sam da ću morati da se suočim sa tim, ali nisam hteo, nisam mogao baš sada to da uradim. Trebalo mi je vremena. Sve je bilo dobro, dok nije videla modricu na mojoj veni od uboda. Glupa Tina! Pomislio sam da će me Crvena ubiti. Na sreću, neko je pozvonio na vrata. - Sara!- čuli smo Emili kako vrišti onim svojim iritanatnim glasom. - Šta ćemo sada da radimo, Crvena? Ha? Morao sam da se nasmejem, samo izraz na njenom licu je bio neprocenjiv. - Umukni, Džej,- prosiktala je. - Idi, i obuci nešto, molim te. Ja ću se pobrinuti za Emili. I za ime Boga, ne silazi dole. 297

Samo kaži ne Strčala je niz stepenice. Otišao sam u njenu sobu da pronađem svoju odeću. Stvarno sam hteo da je poslušam i ostanem tamo, ali nisam mogao da budem sam. Ako budem bio sam, počeću da razmišljam o baki i sve druge stvari koje sam izbegavao će me pljesnuti u lice. Kada sam se obukao, našao sam ih u kuhinji. Emili je zinula kada me je ugledala. - Džej? Svi te traže. Kevin te je zvao deset puta!- Ustala je. - Žao mi je zbog tvoje bake,rekla je i zagrlila me. - Hvala,- odgovorio sam, gledajući u Crvenu preko Emilinog ramena. Prebledela je. - Šta vas dvoje radite ovde?- pitala je Emili. Pa, jesmo izgledali kao da smo nešto skrivili, to ti priznajem. - Ništa,- Crvena je brzo rekla. - Džej, čekaju te u tvojoj kući. - Ko me čeka? - nezainteresovano sam pitao. - Onaj Anton i njegova devojka i njegova sestra,- Emili mi je odgovorila. - Sačekaću Crvenu da se obuče. Onda možemo da idemo svi zajedno,- rekao sam. Crvena je još uvek bila umotana u peškir. Klimnula je glavom. - Odmah se vraćam. Emili je gledala kako odlazi, a onda se okrenula ka meni. - Zašto si mokar? Šta si uradio? - Ništa,- lagao sam.

298

Samo kaži ne - Džejson, reci mi odmah šta si joj uradio. Izgleda kao da je upravo... Imala neverovatan seks sa mnom, pomislio sam. Zaista jeste. - O, Bože!- Emili me je pogledala kao da me vidi prvi put u životu. - Šta?- pitao sam. - Kresnuli ste se. Ćutao sam. Nisam jedan od onih koji se hvale. - Do đavola, Džej! Zašto bi uradio tako nešto? Samo što je našla finog momka i ti si to morao da joj upropastiš!- Zatresla je glavom. - Hej, gledaj svoja posla,- zarežao sam. - Neverovatno!- povikala je i znao sam da se sprema da mi otkine glavu, kada se Crvena pojavila. - Spremna sam, hajdemo,- zgrabila je ključeve i krenula ka vratima. - Džej, ti idi. Sara i ja ćemo ostati malo ovde,- Emili se pobunila. - Kevin te čeka, pa bi bilo bolje da požuriš. Ovog puta, nisam se raspravljao sa njom. Samo sam pomislio, jadna Crvena. Kada sam stigao kući, tamo je bilo još više ljudi nego kada sam otišao. Vi me je odmah postavila pored vrata i naredila mi je da pozdravljam one koji tek dolaze i slušam kako im je žao zbog mog gubitka. Kevin mi je pravio društvo, pa i nije bilo tako loše. Anton nije bio tu, i bilo mi je drago zbog toga. - Jesi li dobro?- pitao me je Kevin posle nekog vremena.

299

Samo kaži ne - Kunem se, ako me još neko bude pitao jesam li dobro, počeću da udaram ljude oko sebe! Nisam dobro, dobro? - Dobro,- rekao je. - Gde si bio? Anton te je tražio. - Bio sam sa Crvenom. Jebeš njega, videću ga kasnije. Ne želim ih u svojoj kući. Ne sada, u svakom slučaju. Čudno, sav sam se unervozio odjednom. Dok je Crvena bila pored mene bio sam dobro. - Znači, sada je sve okej između tebe i Sare?- pitao je, mudro menjajući temu. - Da, oprostila mi je,- morao sam da se nasmešim. - Hajde, idemo u moju sobu, ne mogu više ovo da radim. Vi ima sve pod kontrolom. Kevin je krenuo za mnom do moje sobe. - Izgledaš drugačije,- izjavio je kada smo seli, pažljivo me gledajući. - Kako to? - Ne znam. Jesi li drogiran? - Ne, nisam drogiran!- odbrusio sam mu. Ne više, u svakom slučaju. Kada sam već kod toga, imam nešto dopa u džepu, možda bih mogao da se išunjam i šmrknem malo, mislio sam. - Šta je onda u pitanju? Izgledaš... Pa, Džej, izgledaš srećno, ali znam da to ne može biti istina. - Slušaj,- ustao sam. - Moram da pišam. Kada se vratim, kazaću ti zašto izgledam srećno iako ne bi trebalo da izgledam srećno. Kada sam se vratio, Vi nam je već bila donela nešto da jedemo. Sve dok nisam video hranu, nisam shvatao koliko sam bio gladan. 300

Samo kaži ne - Jebo te, ovo je dobro,- žvakao sam. - Pa? Zašto si srećan?- Kevin je pitao. Baš kao Mali princ, pomislio sam. Ni on nikada nije zaboravljao svoje pitanje. - Ne smeš da kažeš Emili. Klimnuo je. - Pa... Spavao sam sa Crvenom. Dva puta. Kevin se zagrcnuo. - Ti si... Šta?! - Aha, pa... Samo se nekako desilo,- rekao sam. Ovo je čudno. Nismo pričali o ovakvim stvarima još od naše petnaeste. - Nekako? Samo se desilo?! Ona ima dečka, Džej! A tvoja baka je umrla! Trebalo je da budeš ovde a ne sa Sarom! - Ne morališi mi sada, Kevine. Bio sam jebeno izgubljen zbog bake a ona mi je pomogla. Okej? To je sve. - Važi. Aha. Pomogla ti je. I, šta ćete sada vas dvoje da radite? Hoće li ostaviti Čarlija da bi bila sa tobom? Dok se još uvek drogiraš? Da li ti stvarno misliš da smo svi mi toliko glupi?! - Ne, ne mislim da si glup,- rekao sam. - Izvini, okej? Morao sam da se uradim da bih bio u stanju da prođem kroz ovo. Teško je, baka je bila sve što imam. - Dobro,- uzdahnuo je. - Znači, onda ćeš prestati? Sa drogiranjem,- dodao je brzo, kako ne bi bilo nikakve zabune. - Da, posle sahrane prestajem. Kevin ništa nije rekao. Obojica smo znali da lažem. 301

Samo kaži ne Sara - Mislila sam da dolaziš tek večeras,- rekla sam Emili kada je Džej otišao. Ali ne pre nego što sam zamišljeno buljila u njegova leđa dok je izlazio i mislila o... Pa dobro. Svi znamo na šta sam mislila. - Otišla sam do biblioteke da vidim kako si. Zvučala si očajno preko telefona. Čarli mi je rekao da te je poslao kući, zato što nisi izgledala baš najbolje. Jadan on, bio je tako zabrinut, a gledaj na šta sam naišla ovde. Na tebe i Džeja dok se krešete. - Rekao ti je?!- zacvilela sam uspaničeno. - Ne, ali mislim da ti upravo jesi, - namrštila se. - Šta?- Osetila sam nagon da se odbranim. - Vas dvoje ste imali sve ovo vreme da to uradite, a ipak, odlučila si da spavaš sa njim sada, kada imaš dečka. Posle svih onih godina kukanja kako te je Din prevario! - Nije bilo tako,- rekla sam tiho. - To je sranje, Sara, i ti to znaš. Šta se, kog đavola dešava sa tobom? - Ne znam,- rekla sam, spuštajući se na stolicu. - Bilo je kao da nisam ni imala izbora. Kada me je dotakao, samo sam... Emili se nasmešila, na moje iznenađenje. Sada bi trebalo ja nju da pitam šta se, kog đavola dešava. - Aha, razumem te. Tako je bilo i sa mnom i Kevinom. Kada me je prvi put dodirnuo, jednostavno sam znala.

302

Samo kaži ne Duboko je udahnula, pa se ponovo namrštila na mene. - Ali tada sam bila slobodna, a i on je. - Znam,- rekla sam sa najtužnijim izrazom na licu koji sam uspela da prozvedem. - Ali, izgledao je tako tužno, negova baka samo što je umrla, i nisam znala šta drugo da uradim. - Znači, kresnula si se sa nijm iz sažaljenja? Zar stvarno očekuješ da poverujem u to? - Dobro, nije bilo iz sažaljenja,- odustala sam. - Htela sam to da uradim i ti to dobro znaš. Ali, ovo se desilo samo sada, i neće se više ponoviti. Jesi li zadovoljna sa tim odgovorom? - Nisam, zato što je to laž. Ovo što ste vas dvoje sada započeli još nije gotovo. - Kako to misliš? - Mislim da, sada, kada si konačno to uradila, nema apsolutno nikakve šanse da će te ostaviti na miru. Videćeš. - Ne,- pobunila sam se. - Ovo se desilo samo jednom. Imam momka. - Jeste li koristili zaštitu?- pitala me je. - Prvi put da,- rekla sam bez razmišljanja. Emili je skočila na noge. - Prvi put?! Koliko puta se to u stvari desilo, Sara?! Mislila sam da se to desilo samo jednom! - Jebo te! Na piluli sam, do đavola! Okej,- klimnula sam. - To se desilo samo dva puta. - Znala sam da će se ovo desiti! - U, blago tebi, jer ja nisam imala pojma! Vikale smo jedna na drugu, onda je Emili uzdahnula. 303

Samo kaži ne - Do đavola, Sara. Najčudnije od svega je to što te razumem, znam koliko ti je stalo od njega. - Znači, prestaćeš da vičeš na mene?- pitala sam. - Da, prestaću da vičem na tebe. Sada, kaži mi, kako je bilo?- moja najbolja drugarica me je pitala. Znala sam da će njena radoznalost isplivati na površinu, kad- tad. Nacerila sam se. - Bilo je... Super. Vrelo. Neverovatno. Mnogo bolje nego sa Čarlijem. - Znači, Čarli je toliko loš? - Još je i gori, sada, kada znam koliko dobro može da bude- prostenjala sam. - Hoćeš li da raskineš sa njim? - Ne mogu. - Zašto ne? Mislila sam da ćeš želeti da budeš sa Džejem sada.-

Emili je bila

iznenađena. - Ne, ne možemo da budemo zajedno, on još uvek ima problem, Emili. Neću da upropastim svoj život, samo zato što je seks bio dobar. A Čarli nije uradio ništa loše. Ne mogu tek tako da ga ostavim. Radimo zajedno i stvari bi bile čudne,- objasnila sam. Nisam pomenula onu modricu na Džejevoj ruci. - Radije bi bila varalica?- nije odustajala. Ustala sam. - Ja nisam varalica! Hajdemo, čekaju nas. Nana će me prebiti ako se ne pojavim. Emili nije više ništa rekla. Znala sam da mi samo daje malo vremena da o svemu razmislim. Bila je sigurna u to da ću uraditi pravu stvar na kraju. Ja nisam.

304

Samo kaži ne Kada smo došle do Džejeve kuće, nana nas je obe zaposlila, i nisam ni videla Džeja. Naredila mi je da ne idem nigde, zato što neko mora da joj pomogne da sve počisti kasnije. Prebrzo sam se složila. Emili me je pogledala i samo prevrnula očima.

305

Samo kaži ne Džej Emili i Crvena su se konačno pojavile, ali ih je Vi odmah zaposlila. Svi su me ostavili na miru na par trenutaka i iskoristio sam tu priliku da se još više uradim. Nisam imao svoj špric, pa sam bio primoran da šmrkam. Voleo bih da sam mogao ponovo da se ubodem, bio sam siguran da bi mi to pomoglo da se osećam bolje. Sa svim tim ljudima u kući, stvarno sam osećao bakino neprisustvo. Možda sam dozvolio sebi da po prvi put razmišljam o tome. Preko 24 sata nisam imao ni jedan priseban trenutak. Kevin je ostao u kući i nikako nisam mogao da ugrabim priliku i odem kod Antona po špric. Morao sam da radim sa onim što imam. A šta sam imao? Pa, Crvenu, naravno. Poslao sam joj poruku da dođe u moju sobu, gde sam se sakrio kada Kevin nije gledao. Trebalo joj je malo vremena, ali je uspela da se pojavi. - Izvini, došla sam čim sam mogla. Jesi li dobro? Nisam te videla otkako sam došla ovamo,- prošaputala je, kada je ušla unutra, gledajući niz hodnik, pre nego što je zatvorila vrata. Sviđalo mi se ovo šunjanje naokolo sa njom. - Šta to radiš, Crvena? Brineš se da te neko ne uhvati? Odmah je pocrvenela. - Ne, samo sam... - Gledala da li te je neko video dok si ulazila u moju sobu,- završio sam umesto nje. - Jebi se, Džej,- zarežala je na mene, ne pomerajući se od vrata. - Mislio sam da smo to već obavili danas, Crvena. I to dva puta. Ali, ako želiš, možemo da ponovimo.

306

Samo kaži ne Oči su joj se raširile kada sam to rekao. Ustao sam sa svog kreveta i prišao joj. Udarila je u vrata dok se pomerala od mene, ne skrećući pogled. - Džej, imam posla, nana je dole, kao i gomila drugih ljudi. Mislila sam da ti nešto treba... - I treba mi nešto, zato sam te i zvao,- rekao sam, pritiskajući telo uz njeno. - Šta ti treba?- tiho je upitala. - Ti. Kada sam to izgovorio, brz trzaj joj je prošao kroz telo. - Ne. To je bilo ono što joj je izlazilo iz usta, ali njene oči su vrištaleda. - Trebaš mi, Crvena,- prošaputao sam, prelazeći jezikom po njenom vratu. Spustila je ruke na moje grudi, pokušavajući da me odgurne. Zgrabio sam je za zglobove i podigao joj ruke iznad glave. Nije imala kuda da pobegne, i siguran sam da nije ni htela. Poljubio sam je i odmah mi je uzvratila. - Džej,- zastenjala je, pritiskajući me kukovima. - Ne želiš me, Crvena?- pitao sam, oslobađajući jednu ruku, a još uvek držeći njene sa drugom. Polako sam klizio niz njeno telo. - Da,- rekla je. - Šta, da?- zahtevao sam da znam, pomerajući ruku između njenih nogu. - Želim te. - Sada? Dok su svi oni ljudi ovde? Čak i tvoja nana? 307

Samo kaži ne - Da, proklet bio. Nasmejao sam se. - Stvarno me želiš?- pitao sam ponovo. - Džej...- molila je, a meni se to svidelo. - Stvarno? - Da, da, stvarno. Prestani da me mučiš, molim te. - Šta onda želiš da ti radim? Pogledala me je, tako blizu toga da se naljuti. - Želim da me...-

Pocrvenela je,

nesposobna da završi misao. - Ostani tako,- rekao sam i oslobodio joj ruke. - Ne mrdaj se. - Šta ćeš da uradiš?- pitala je kada sam počeo da joj otkopčavam pantalone. - Hoću da te probam,- odgovorio sam i povukao joj pantalone i gaćice dole. - Šta?!- zacičala je. Brzo sam ustao i stavio joj ruku preko usta. - Šššš, budi tiha, ne želimo da nas neko prekine, zar ne? Brzo je klimnula glavom, pa sam je pustio. Opet sam morao da stavim prst u nju samo da vidim koliko je mokra. To me je izluđivalo, kako je njeno telo reagovalo na moj dodir. - Jebo te, Crvena,- zastenjao sam. Baš kada sam hteo da uradim ono što sam naumio, čuli smo Kevina i Emili u hodniku. - Mora da su ovde, svuda smo već pogledali,- Kevin je rekao i pokucao. - Džej, jesi li tu?

308

Samo kaži ne Jebi ga! Crvena me je odgurnula i obukla se toliko brzo da nisam mogao da poverujem svojim očima. - Da, ovde sam,- rekao sam sa uzdahom. Pre nego što sam im otvorio vrata, okernuo sam se ka Crvenoj. - Ovo još nije gotovo,rekao sam. - Šta vas dvoje radite ovde? Sara, tvoj dečko te traži, rekao je da se ne javljaš na telefon. A ti,- Emili se okrenula ka meni. - Ti bi trebalo da siđeš dole. Tvoji prijatelji su ovde. - Sranje,- Crvena je rekla. - Zaboravila sam telefon kod kuće.- Izletela je napolje iste sekunde. Namrštio sam se na Emili. - Šta?- pitala je. - Ovo je jebeno fantastično,- mumlao sam za sebe i izašao iz sobe, ostavljajući ih tamo. Anton, Maja i Tina su me čekali, baš kao što je Emili rekla. Maja nije ni gledala u Tinu, a Tina se pravila da Maja ne postoji. Da nisam bio toliko besan, nasmejao bih se. Maja se bacila na mene, čim me je ugledala. - Tako mi je žao, Džej. Gledao sam preko njenog ramena u Crvenu. Taj kreten je bio u mojoj kući i grlio je moju Crvenu, meni ispred nosa. Crvena me je pogledala, pa brzo skrenula pogled. - Imaš li nešto kod sebe?- pitao sam Tinu, oslobađajući se Majinog zagrljaja. - Hoćeš opet da probaš sa iglom?- pitala je. Ponovo sam pogledao u Crvenu. - Jebo te, da. Ne mogu da podnesem sve ove ljude ovde. 309

Samo kaži ne - Čekaj malo,- Anton se umešao. - Počeo si da se bodeš? Kako ja za to nisam znao?Pogledao je u Tinu. - Sranje, baka mu je umrla, i došao je kod mene, ali je zaboravio svoj dop. Dala sam mu moj fiks. Izgledao je očajno,- Tina me je branila. - Ne osuđujem ga, ti glupa kravo,- odbrusio joj je. - Samo pitam. - Žao mi je,- promucala je. Bilo mi je muka od njih. - Imaš li nešto ili ne? - Maja. Idi do kuće i donesi onaj nov set što imamo. On neće deliti špric ni sa kim,- Anton je naredio. - A ti,- okrenuo se ka Tini, - ako čujem još jednom da si delila svoj dop sa nekim, ubiću te. - To se samo sad desilo sa njim. A i igla je bila potpuno nova. Nisam je ni jednom iskoristila. - Boli me kurac, razumeš? Rekao sam da nema deljenja. Da li me razumeš? - Da,- Tina je mumlala. - Isto važi i za tebe, Džej. Ne želim da se nijedno od vas dvoje razboli,- rekao mi je. Klimnuo sam. Zašto svi oni imaju tako veliku želju da brinu o meni? Maja se brzo vratila. Pažljivo mi je dodala moju novu opremu, pazeći da niko ne vidi. Zahvalio sam im i otišao u kupatilo. Baviti se sam ovim sranjem je bilo mnogo lakše nego što sam mislio. Sama priprema je bila začuđujuće utešna. Odmah sam pronašao venu i uradio isto što i Tina ranije. Stavio sam

310

Samo kaži ne skuvan heroin u špric. Povukao malo krvi da se osiguram da sam na pravom mestu. Duboko sam udahnuo i ubrizgao. Osećaj je bio jebeno dobar. Sve sam brzo spakovao i izašao. Crvena je i dalje stajala na istom mestu sa njenim kretenskim momkom. Mogao sam da vidim koliko je smara, sa tom prokletom rukom oko njenog struka. Namerno sam se očešao o nju kada sam prolazio i nacerio joj se. Bila je toliko iznenađena, da je ispustila poslužavnik koji je imala u rukama i prosula sve što je bilo na njemu po sebi. - Moram da se očistim,- rekla mu je i krenula u kupatilo. Pošao sam za njom. Kada sam zatvorio vrata, poskočila je. - Džej, prepao si me,- rekla je tiho. - To si namerno uradio. - Priznajem,- , nacerio sam se. - Šta je sa tobom danas? Da li ti uopšte shvataš šta se dešava? - Opet sa tim,- prevrnuo sam očima, ne gledajući je. Pogled mi je pao na bakine čarape, koje su stajale na korpi za veš. To me je u trenutku otreznilo. I počeo sam da plačem.

311

Samo kaži ne Sara Ovo je sve tako sjebano. Džej nije hteo da me ostavi na miru čitav dan. Lagala bih kada bih rekla da nisam uživala u tome, ali ipak... Ponašao se kao da uopšte ne shvata šta se desilo. Sam Bog zna koliko je bio drogiran. Kada sam se brecnula na njega, zato što sam znala da neću imati snage da mu ponovo kažem ne, rasplakao se. - Moja baka je mrtva,- rekao je. - Gde je ona? Mislim, gde je njeno telo? - Odneli su je u pogrebni zavod da je pripreme za sutra, za sahranu,- rekla sam polako, ali ipak vodeći računa da ostanem udaljena od njega. - Je li tvoja nana sve to ugovorila? Klimnula sam glavom. - Ja sam u takvom jebenom haosu, Crvena. To je bio moj jebeni posao. Ona se brinula o meni, sada je trebalo da se ja pobrinem za nju. Spustio se na pod kupatila, i sagnuo glavu. - Ne mogu ništa da uradim kako treba,prošaputao je. - To nije istina. Samo si... - Samo sam, šta, Crvena?-

Podigao je glavu. - Pogledaj me. Cmizdrim kao neka

devojčica. - Svi plaču, Džej. - Ali ti ne. Ti ne plačeš,- obrisao je lice, sav očajan. 312

Samo kaži ne - To je drugačije. Ja sam... Mrtva iznutra. Nešto što je izgledalo kao osmeh preletelo je njegovim licem. - Ne, nisi. Ne laži me sada, Crvena. - Dobro,- rekla sam i ponudila mu ruku da ustane. - Hajdemo. Kazaću im da se ne osećaš dobro, pa ti niko neće smetati. Možeš da ostaneš u svojoj sobi i malo se odmoriš. Ustao je bez moje pomoći. - Hoćeš li ostati sa mnom? - Ne mogu, Čarli je dole. Rekla sam mu da ću se očistiti i vratiti. Džej se namrštio. - On je prestar za tebe. - Pričaćemo o tome neki drugi put, Džej. Otvorila sam vrata. - Kažem ti, prestar je za tebe i ne bi trebalo da budeš sa njim. Nisi srećna,- insistirao je. - Džej... Gurnuo i zatvorio vrata, ne ostavljajući mi prostora da se pomaknem. - Crvena, ponavljam ti, trebalo bi da ga ostaviš. I budeš sa mnom,- prošaputao je, pa uzdahnuo. - Ali pričaćemo o tome kasnije, kada svi ovi kreteni odu svojim jebenim kućama. Već pada mrak, nadam se da će odjebati odavde uskoro. Otišla sam bez reči. Džej je produžio ka svojoj sobi, a ja sam se vratila Čarliju. - Nisi se očistila, Sara,- rekao je i namršteno me pogledao. - Uh... Kupatilo je bilo zauzeto,- spustila sam pogled na svoju umazanu majicu. Moraću da naučim bolje da lažem. 313

Samo kaži ne - Gde je Džejson?- pitao je, gledajući po sobi. - Mislio sam da bi trebalo da bude ovde, a ne da ostavi tebe i tvoju nanu da rešavate sve za njega. - Nije mu dobro. - Nije ni tebi. Izgledaš potrešeno, a ovde si, zar ne?- pitao je tiho. - Njegova baka je umrla, Čarli. Sada nema više nikoga. Ni sama ne znam kako bih reagovala da moja nana...- Nisam ni bila u stanju da završim rečenicu. Čarli me je, međutim, totalno ignorisao. - Ne sviđa mi se Džejson, Sara. I ne sviđa mi se ni to što ti je stalno blizu. - Ne vidim razlog zašto bi on morao tebi da se sviđa,- prosiktala sam. - On je moj prijatelj, a ne tvoj. A prijatelji ostaju blizu, pogotovu kada se nešto ovako desi. Uzdahnuo je. - Žao mi je, mala, u pravu si. Samo sam bio zabrinut za tebe danas. Hoćeš li da idemo u šetnju kasnije?- pitao me je smirenijim glasom. - Ne mogu. Obećala sam nani da ću ostati ovde večeras. - Sa njim?- pogledao me je pravo u oči. Sledila sam se. - Ne, nego sa nanom. Da joj pomognem da sve počisti. Ako završim ranije, pozvaću te, pa možemo da idemo u tu šetnju, ako hoćeš,- objasnila sam, trudeći se da ne izgubim stpljenje. Ili da me ne provali da lažem. Čarli je pogledao u svoj telefon. - Važi. Idem sada. Imaš štošta da radiš, a ja ne poznajem nikoga ovde. - Dobro,- rekla sam, sa olakšanjem. - Hvala ti što si došao, u svakom slučaju. - Uradio bih bilo šta za tebe, Sara, nadam se da znaš to,- rekao je, ljubeći me u obraz.

314

Samo kaži ne - Znam,- klimnula sam. Kada sam ga ispratila, nana me je uhvatila. - Šta si to uradila sa majicom?- zahtevala je da zna. - Prosula sam sve sa onog poslužavnika na sebe,- odgovorila sam iskreno. - Pa, idi i pronađi Džejsona i pozajmi neku njegovu majicu. Ne želim da mi se takva šetkaš. - Dobro. - I odmah se vrati ovamo, Sara, ljudi odlaze i treba mi tvoja pomoć oko čišćenja,naredila mi je. Klimnula sam i brzo otišla. Naletela sam na Emili i Kevina na putu do Džejeve sobe. - Sara, mi odlazimo. Išli smo da se javimo Džejsonu, ali nije hteo da nam otvori vrata,Emili se žalila. - On se malo... Pogubio ranije,- rekla sam. - Pa, sigurna sam da će tebe pustiti da uđeš,- durila se. - Mi moramo da idemo. Vidimo se sutra. - Okej,- rekla sam, napola slušajući šta mi govori. - Ćao. Hoću li ikada stići tamo gde sam pošla? Koliko ljudi može biti u jednoj kući, pomislila sam. Polako sam pokucala na Džejeva vrata. - Odlazi,- čula sam ga. 315

Samo kaži ne - Ja sam,- promumlala sam, pitajući se hoće li mi otvoriti vrata. Čim mi je to prošlo kroz glavu, Džejevo lice se pojavilo preda mnom. - Pa, uđi onda, Crvena. Bože,- rekao je i uskočio natrag u krevet. - Kevina nisi pustio da uđe. - Ti nisi Kevin,- rekao je. Izgledao mi je malo bolje. Možda je malo odspavao. Meni je uvek bolje kada malo odspavam. - Ha. Stvarno nisam. Hej, mogu li da pozajmim neku tvoju majicu?- pitala sam, gledajući naokolo. Shvatila sam da je to prvi put da sam u njegovoj spavaćoj sobi. Ne računajući onaj put kada me je pritisnuo uz vrata. Nisam baš mogla tada da razgledam, zar ne? To je tipična muška soba, sa velikim krevetom, ormanom i malim stolom u uglu. Ali, bila je to čista soba, bez onih muških mirisa u njoj. Ova soba je bila mala, udobna i uredna. Moja soba je uvek u haosu, i bilo me je sramota što je on to video. - Naravno, uzmi neku iz ormana,- rekao je i ponovo ustao. Pomerila sam se do ormana pre nego što stigne do mene. Naslonio se na sto. - Pa, ima li još ljudi dole? - Odlaze,- rekla sam kada sam pronašla majicu za sebe. Htela sam da zaronim licem u nju i osetim njegov miris, ali Džej me je posmatrao. - Je li i tvoj dečko još uvek tu? - Ne. Samo što je otišao,- odgovorila sam, tražeći gde da se sakrijem i presvučem. - Bilo je i jebeno vreme da ode,- prevrnuo je očima. - Šta to radiš? Hoćeš li da obučeš tu majicu ili ne?

316

Samo kaži ne - Možeš li.. Um.. Da se okreneš?- pitala sam. - Da se šta?- nasmejao se. - Hajde, Crvena, već sam video mnogo više. - Samo umukni i okreni se, Džej. Polako je došetao do mene i zgrabio me za potiljak. - Stidiš se, Crvena? Stidiš se zato što smo se kresnuli? Mogu odmah da ti pomognem u vezi toga,- rekao je, spuštajući usne na moje. - Ili mogu da ti pomognem da se svučeš, ako je u tome problem,- prostenjao mi je u usta. - Stvarno bi trebalo da se vratim dole,- mucala sam. - Pusti me. - Hoću. Pustiću te,- rekao je, ali se nije ni pomakao. - Samo hoću da mi obećaš da ćeš se vratiti ovamo i ostati ovde sa mnom noćas. - Ne mogu. - Da, možeš. I hoćeš. Samo kaži nani da ne želiš da me ostaviš samog. Ona će razumeti. - Zašto?- prošaputala sam. - Zato što ne mogu da budem sam. Trebaš mi. Molim te, Crvena, samo noćas. - Dobro,- pristala sam i pustio me je. Trebam mu? Šta, kog đavola sada to treba da znači?! Pobegla sam od njega što sam brže mogla. Na kraju, presvukla sam se u hodniku, pokušavajući da dođem sebi od njegovog dodira. Kada sam konačno sišla dole, nana je skoro sve sama sredila.

317

Samo kaži ne - Ostaješ li ovde?- pitala me je. - Da,- rekla sam, izbegavajući da je pogledam. - Dobro. Niko ne bi trebalo da bude sam kada izgubi nekoga. Ti si dobar prijatelj Džejsonu, Sara. Ponosna sam na tebe,- zagrlila me je. - Trebalo bi da krenem kući. Ti zaključaj vrata i pogasi sva svetla. Pobrini se da ujutru ustaneš ranije da bi stigla da svratiš do kuće i spremiš se za sahranu, važi? Reći ću Ani gde si, da se ne brine. Sofija ima temperaturu, pa ona neće doći sutra,- nana je pričala. To me je malo potreslo. Nisam imala pojma gde je mama, nisam čak ni pomislila na nju. A ni na Sofiju. - Otići ću do mame sutra pre sahrane. Imaću vremena,- obećala sam. - Dobro. Laku noć. Pazi na njega. - Laku noć,- rekla sam i ispratila je do vrata. Uradila sam sve što mi je rekla i vratila se u Džejevu sobu. Sedeo je na krevetu i čekao me je. - Došla si. - Rekla sam ti da hoću,- rekla sam, izuvajući patike. - Spava ti se?- pitao je. - Ne. Kao da bih mogla sada da spavam, pomislia sam. - Dođi, sedi pored mene, Crvena. - Ovo je bio jebeno dug dan,- rekao je kada sam sela.

318

Samo kaži ne - Aha. - Ipak, drago mi je što si ovde,- zagrlio me je. Zaboravila sam na Čarlija i onu šetnju koju sam mu obećala. I znaš šta? Nije me bilo briga. Bila sam baš tamo gde je i trebalo da budem.

319

Samo kaži ne Džej Još jednom, uspeo sam da se totalno raspadnem pred Crvenom. Eto na šta se svelo moje glumatanje opakog frajera. Isuse, kako sam patetičan. Ali, ostala je sa mnom. Tako da ja pobeđujem. Bila je čista ucena kako sam je naterao da ostane, ali ja pobeđujem. Ostala je sa mnom, a ne sa jebenim Čarlijem. Istina je da sam se plašio kako ću preživeti noć. Prvu noć, od mnogih koje dolaze, koje ću morati da provedem sam u kući. Istina je da mi je bila potrebna. - Hoćeš li da legneš?- pitao sam je, kada je naslonila glavu na moje rame. Spavalo joj se, video sam. - Nemam pidžamu. - Ne treba ti pidžama. Samo skini pantalone i uvuci se u krevet,- predložio sam. Pogledala me je. - Imaš li ti neku pidžamu koju mogu da pozajmim? - Ne, ja spavam u boksericama. - Sada nisi u boksericama,- pokazala je na moju trenerku. - Mogu da budem, ako je to ono što želiš. - Da li ti misliš na bilo šta drugo osim seksa?- Namrštila se. - Da. Mislim o mnogim drugim stvarima,- rekao sam. - Ali, kada si ti pored mene... - Mi smo prijatelji, Džej. A ono što se desilo danas... Ne možemo to više da radimo,- tiho je rekla. - Zašto ne? Nije ti se svidelo? 320

Samo kaži ne - Nije u tome stvar,- ustala je. - Dobro, nemoj odmah da šiziš. Umorna si i spava ti se. Dođi u krevet pa možemo da pričamo.- Pomerio sam se i povukao prekrivač da bi mogla da se uvuče pored mene. Jedva sam čekao da mi bude blizu. - Ugasi tu lampu i neću te gledati, važi? - Važi,- rekla je sa vidnim olakšanjem. Soba je bila u mraku kada je ugasila svetlo. Čuo sam je kako se pomera i svlači, ali sam održao obećanje, nisam ni pogledao u nju. Kada je ušla u krevet, ostao sam gde sam i bio. - Možeš sada da legneš, Džej. Upuzao sam pored nje, osećajući njen miris svuda oko sebe. - Hvala ti što si ostala sa mnom, Crvena,- prošaputao sam. - Nema na čemu. Kako se osećaš sada? - Zbunjen sam. Celog dana sam se nadao da je sve ovo nekakav san. Ali, sada, kada više nikoga nema ovde, teško je,- priznao sam. - Biće bolje. Ili sam bar tako čula,- zgrabila me je za ruku. - Dolaziš na sahranu sutra?- pitao sam. - Naravno. Vrpoljio sam se, pokušavajući da se udobnije namestim. - Pa...- počeo sam. - Žao mi je zbog onoga danas. Mislim, nije mi žao što smo to uradili, ali mi je žao ako sam te naterao da se osećaš neprijatno zbog toga.

321

Samo kaži ne - U redu je,- promumlala je. - Znači, ne žališ zbog toga?- hteo sam da znam. Crvena je uzdahnula. Mislio sam da mi neće odgovoriti. - Čudno je, Džej. Mislim, sada više ne možemo da budemo prijatelji. - Ali mi jesmo prijatelji. To si sama rekla. Kako to misliš da ne možemo više da budemo prijatelji? - Nisam na to mislila. - To je ono što si rekla,- nisam odustajao. - Slušaj,- uspravila se i naslonila leđima na zid iza sebe. - Videli smo jedno drugo gole, a ti uporno...- Osetio sam kako joj se ruka pomera kroz vazduh dok je gestikulirala. - Radiš tu stvar... - Koju stvar?- Morao sam da se nasmejem. - Tu stvar, kada pokušavaš da me... Jebeš,- prošaputala je. - Ne sviđa ti se kada te dodirujem, Crvena? Ponovo je uzdahnula. - Džej, danas je trebalo da razmišljaš o drugim stvarima. To je ono što čini sve ovo tako čudnim. Bilo je kao da pokušavaš da uradiš bilo šta drugo, osim da se suočiš sa onim što se desilo. A ja sam ti dozvolila. Trebalo je da insistiram na tome da razgovaraš sa mnom, a završili smo... - U krevetu,- završio sam umesto nje. - I van kreveta. - Da,- prekinula me je brzo. - To je bilo pogrešno. - Hm,- rekao sam. - U pravu si. Ali, to je moj način suočavanja sa stvarima. 322

Samo kaži ne - Mislila sam da se drogiraš da bi mogao da se suočiš sa stvarima,- ,odmah je uzvratila. - Radim i to,- nevoljno sam priznao. - Znači, hoćeš oba? Zar to nije pomalo pohlepno? - Ne, Crvena. Ne radim to zato što želim. Drogiram se, mislim. Samo... - Samo šta?- pitala je. - Moram, ili mi bude loše. Čudno, toliko puta pre toga sam čuo Tinu kako koristi taj izgovor. Nikada joj nisam verovao. Mislio sam da to radi, samo da bi opravdala sebe u očima drugih ljudi. Ali kada sam to izgovorio, znao sam da je istina. Više se nisam drogirao da bi mi bilo lepo ili da bih zaboravio na sva sranja oko sebe. Drogirao sam se zato što sam morao. - Zato si počeo da se bodeš? Uspravio sam se. - Kako znaš za to? - Videla sam ubod i modricu na tvojoj ruci, Džej. Nisam glupa. - To se desilo samo jednom,- lagao sam. - Možeš li da prestaneš?- pitala je tiše nego ikad. - Ako si ti pored mene, mislim da mogu,- rekao sam joj. Kada je ona tu, ne treba mi dop, niti bilo šta drugo. - Ali, ja imam momka. - Ostavi ga,- rekao sam, povlačeći je bliže. - Budi sa mnom, Crvena.

323

Samo kaži ne - Ne mogu. - Zašto, jebo te, ne?! Mislio sam da ti se sviđam!- povikao sam. - Stišaj se malo, Džej. Komplikovano je. Radimo zajedno, a ti... Ti imaš problem,- rekla je, pomerajući se od mene. Nikad nisam ni pomislo da bi bilo moguće da pobegneš od nekoga ko je u istom krevetu kao i ti, ali Crvena je u tome uspela. Bila je dalje od mene nego ikada ranije. - Prestaću ako ga ostaviš. - Ostaviću ga ako prestaneš,- neumoljivo je odgovorila. - Ali, ja hoću da budeš sa mnom,- cvileo sam kao razmaženo derište. - Onda uradi nešto povodom toga,- rekla je i ponovo legla, okrećući mi leđa. - I spavaj. Sutra će ponovo biti dug dan. - Dobro,- odustao sam. - Ali, mogu li da te zagrlim?- pitao sam. - Samo da te zagrlim, neću ništa drugo da pokušavam, kunem se. - U redu,- uzdahnula je i približila mi se. Bili smo u mraku, ali mogu da se zakunem da se nasmešila. - Volim te, Crvena,- prošaputao sam u njenu kosu. Baka mi je jednom rekla da se šapat ponekad najglasnije čuje. Uhvatio sam se za te dve reči koje nikada ranije nisam izgovorio i držao se za njih, nadajući se da će mi pomoći da se ne udavim. Već je bila zaspala. Ipak, pitam se šta bi mi odgovorila da je san nije savladao.

324

Samo kaži ne Sara Sahrana nam je svima teško pala. Zapravo, svima nama koji smo tog dana bili pri sebi. Džej je bio toliko drogiran, da čisto sumnjam da je znao gde se nalazi. Sve vreme, bio je okružen svojim prijateljima, i nije obraćao pažnju na sve one ljude koji su došli da se oproste sa Karolin. Probudila sam se pre njega i jedva uspela da se izvučem iz kreveta. Toliko smo bili upetljani da sam pomislila kako će mi trebati sati da nas konačno otpetljam. Svratila sam do mame pre nego što sam otišla kući. Bila je iscrpljena, Sofija je vrištala sve vreme, i sramota me je da priznam, ali pobegla sam odande. Mama nije čak ni primetila. Posle brzog tuširanja, krenula sam po nanu, kako bi zajedno otišle na groblje. Na putu do nje, Čarli me je pozvao. - Hoćeš li da idem sa tobom na sahranu?- ponudio je. - Ne. Biću dobro,- rekla sam prebrzo i to mu nije promaklo. Sranje! - Gde si bila sinoć, Sara? - Bila sam... Ja sam... Pomagala nani da sve počisti,- mucala sam. - Nisi spavala kod kuće,- rekao je. To nije bilo pitanje. - Jesi li ostala sa njim cele noći? Ako ga slažem, znaće. Ako kažem istinu, ostaviće me. To mi nije ni malo zasmetalo. Da, bila sam sa Džejem. - Rekla si da ćeš me pozvati i nisi. Da li bi trebalo da se zabrinem? Jeste li vas dvoje više od prijatelja?- pitao je mirno.

325

Samo kaži ne A eto, ja sam pomislila kako će vikati na mene, i pogledaj šta sam dobila. Sve osim momka koji se bori za svoju devojku. Da li je bio toliko siguran u sebe ili samo glup, nisam znala. - Ne, mi smo samo prijatelji. - Dobro. Dobro,- rekao je sa olakšanjem. - Dolaziš li u biblioteku danas? - Da. Dolazim odmah posle sahrane,- rekla sam i zastala ispred nanine kuće. - Jedva čekam da te vidim, mala. Nedostajala si mi sinoć. Možda bi mogli da provedmo malo vremena zajedno? - Važi,- skoro da sam zevnula. - Kod nane sam, vidimo se za sat vremena. - Važi,- prekinuo je vezu. Nana je izašla i mogla sam da vidim da je cele noći plakala. - Jesi li dobro?- Zagrlila sam je. - Jesam. Ne brini. Kako je Džejson?- pitala je. - Ne znam, bio je dobro sinoć, ali sam otišla pre nego što se probudio. - Sigurna sam da će biti dobro,- rekla je. - Najgori deo je prošao. Hajdemo. Kako se ispostavilo, najgori deo je tek dolazio. Kao što sam već rekla, bio je stvarno drogiran. Stvarno. I svi su to primetili. Ubrzo, niko se više nije ponašao kao da je na sahrani, svi su počeli da ogovaraju. Džeja nije bilo briga. Mislim da nije čak ni primećivao šta se dešava oko njega. Nije primećivao ni mene, niti bilo koga drugog.

326

Samo kaži ne Pre nego što su spustili kovčeg u zemlju, morala sam da odem. Nisam mogla više da budem tamo i da gledam u njega i one kretene koje naziva svojim prijateljima. Rekla sam nani da moram na posao i otišla. Ili, bolje da kažem pobegla sam odande. Čarli je već bio tamo, sav savršen i mirišljav. Samo sam htela da zavrištim kada sam ga videla. Verovatno bih to i uradila da sam mislila na njega. Istina je da sam bila pored njega, pričala sam sa njim, pravila planove i sve što ide uz to, ali sam mislila na Džeja. Uvek sam mislila na Džeja. Kakva grozna osoba to radi? Obećao mi je svakave stvari sinoć, a sada je opet drogiran. Glupa sam, to je jedino objašnjenje koje imam. Ali, bar nisam toliko glupa. Nisam pristala na to da budem sa njim, iako je to tražio od mene. Iako sam to želela. - Izvini, šta si rekao?- rekla sam, kada sam shvatila da mi Čarli već neko vreme nešto govori. - Pitao sam te da li mogu da svratim do tebe večeras,- smešio se. - Naravno. Možemo da pogledamo neki film ili nešto. - Ili nešto,- rekao je značajno. Klimnula sam. Znala sam da želi da ponovimo onu katastrofu koju on naziva seks. Nisam bila preterano srećna zbog toga, nisam bila uopšte srećna zbog toga, ali sam morala da uradim nešto, bilo šta što bi mi pomoglo da oteram Džeja iz svojih misli. A i savest me je toliko grizla što sam prevarila Čarlija da sam jedva bila u stanju da dišem od krivice. Možda sam se čak i pomalo nadala da je loš seks sa Čarlijem bila stvar koja se desila samo jednom. Kao da sam ja imala stvari u životu koje se dešavaju samo jednom. Dan je brzo prošao. Bila sam ćutljiva, ali me je Čarli ostavljao na miru. Verovatno je mislio da sam potrešena zbog sahrane. Bio je tako...uviđajan. Bilo mi je tako...muka od njega. Zajedno smo krenuli kući. 327

Samo kaži ne Bacio se na mene iste sekunde kada smo ušli unutra. - Bože, tako te želim, Sara,- rekao je, skidajući mi majicu. - Hajdemo u tvoju sobu. - Važi,- rekla sam. Nisam htela to da uradim, ali nisam ni imala izbora. Prošli put sam uspela da se izvučem od odlaska tamo, ali ovaj put... A onda sam se setila. Soba mi je bila u haosu, posle Džeja. Posle onoga šta sam tamo uradila sa njim. - Sačekaj me ovde,- nasmešila sam se. - Odmah se vraćam,- rekla sam i otrčala gore. Gledala sam naokolo tražeći tragove svoje izdaje. Nije bilo ničega što sam mogla da vidim, ali sam za svaki slučaj namestila krevet, ugasila svetlo i navukla zavese kako bih bila sigurna da će čitava soba biti u mraku. Kada sam se vratila, Čarli je bio potpuno go na sred dnevne sobe. Malo je falilo da počnem da se smejem kada sam ga ugledala. Šta je to sa momcima i njihovom potrebom da se šetaju goli? - Skini se, Sara,- rekao je. - Idemo u moju sobu,- uhvatila sam ga za ruku, želeći da sam slepa. Ili gluva. Ili oba. Kada mi Džej tako nešto kaže, to zvuči tako... Vrelo i odmah poželim da mu ispunim svaku želju. A ovo? Ovo je moglo samo da me natera da se zavučem u moj orman i tamo ostanem do kraja života. Sve se desilo brzo posle toga. Pre nego što sam shvatila šta se dešava, već bio na meni i gurao je svoju malu stvarčicu u mene. Kao i prvi put, nije trajalo dugo. Kada je završio, Čarli se otkotrljao u stranu. - Pretpostavljam da nemaš ništa za jelo, osim čokolade,- progovorio je lenjo. - U pravu si,- rekla sam i ustala, oblačeći se brzinom svetlosti.

328

Samo kaži ne - Kako uopšte uspevaš da preživiš?- pitao je. - Uz pomoć ovoga,- pokazala sam mu moje pljuge. - I uz pomoć čokolade. - Stvarno bih voleo da prestaneš da pušiš, Sara. Ustao je. - Oh, pogledaj ti to. Sva moja odeća je ostala dole,- smejao se. - Hajdemo onda dole da se obučeš,- rekla sam, pokušavajući da se nasmešim. - Izbacuješ me? - Naravno da ne. Samo sam umorna,- branila sam se, a u sebi sam jedva čekala da ode. - Naravno da jesi, mala. Samo se šalim sa tobom,- zagrlio me je. Naježila sam se od njegovog dodira, ali ne na dobar način. Samo sam želela da me više nikada ne dodirne ako je to ikako moguće. Kada se konačno obukao, već sam bila smorena do suza. - Ostaviću te da se odmoriš sada,- rekao je i navukao jaknu. - Ne ostaješ?- pitala sam, ovoga puta se upinjući da se ne nasmejem od olakašanja. - Umorna si. A ja sam gladan. Jednog dana ćeš morati da me nahraniš, ženo. - Haha, hoću,- smejala sam se, osećajući kako mi mučnina pritiska želudac. Nagao se ka meni da me poljubi. - Zbogom, draga,- tetaralno mi se naklonio. - Ćao, Čarli,- rekla sam, toliko iscrpljena da nisam mogla ni da isfoliram osmeh. Otišla sam u kupatilo čim sam zatvorila vrata za njim. Posle dugog tuširanja, stropoštala sam se u krevet.

329

Samo kaži ne Spavala sam sve do jutra, ne pomeriviši se sa mesta.

330

Samo kaži ne Džej Kada sam se probudio, Crvena je već bila otišla. Sve što je ostalo posle nje, bio blag miris lavande na mom jastuku. Prvo što sam uradio, nakon tuširanja i nečega što baka sigurno ne bi odobrila kao doručak bilo je da se ponovo uradim. Samo mi je trebalo malo pomoći da preguram dan i sahranu. Naučio sam kako da ne ostavljam modrice kada se bodem, i to me je učinilo zaprepašćujuće srećnim. Maja, Anton i Tina su bili pored mene sve vreme. Oni su dobri prijatelji. Mislim da sam video Crvenu sa njenom nanom, ali nisam siguran. Mora da sam previše uzeo ovog puta. Sve čega se sećam je da je bilo jebeno mnogo ljudi na sahrani. Izgledalo je kao da je čitav grad došao da se pozdravi sa bakom. Mrva me je nazvala nakon sahrane. Hvala Bogu, nije se pojavila. Stvarno mislim da bi me Crvena ubila da jeste. Javio sam se ne baš preterano srećan zbog njenog poziva. - Džejsone,- prenemagala se. - Tako mi je žao zbog tvoje bake. - Hvala,- rekao sam, udaljavajući se od Tine, Antona i Maje. - Hoćeš li da dođem kod tebe?- pitala je. - Ne, hvala. - Mogu da ti pomognem da ti bude bolje,- cvilela je. - Možeš li da mi vratiš moju baku?- brecnuo sam se.

331

Samo kaži ne - Pa, ne... - Onda ne možeš da mi pomogneš, Helen. Isuse, moja baka je mrtva, a ti mi se nudiš kao neka kurva,- rekao sam i prekinuo joj vezu. I, da, znam, i sam sam radio isto sa Crvenom. Ali Crvena je Crvena, a Mrva je Mrva. Kada sam se malo smirio, povukao sam Tinu u stranu. - Pa, Tina, hteo sam nešto da te pitam,- rekao sam. Usporila je i pustila da nas Maja i Anton preteknu. - Jesi li i ti sva napaljena kada se uradiš? - Kao da ti to ne znaš,- nacerila se. - Ne, pa, da, znam, ali, mislim, stvarno napaljena. Znaš, kao da ne možeš ni o čemu drugom da razmišljaš? - Jesi li sada napaljen? Hoćeš li da ti pomognem u vezi toga?- prošaputala je. Šta im se dešava danas? Kao da su sve poludele. - Samo sam te pitao, zato što...- stišao sam glas. - Juče, dok sam bio sa Crvenom, nisam mogao da prestanem... I samo sam želeo još. Tina se zakikotala. - Nisi napaljen zato što si počeo da se bodeš, već zato što si dozvolio da ti osećanja prema njoj izađu na površinu dok si urađen. Zbog toga ne možeš da se suzdržiš. Sve granice nestaju. - Hm, to ima smisla,- rekao sam. - I koliko vremena treba da prođe dok se na navučem na iglu? - Lepi, već si se navukao, pogledaj se samo. Potrebno je samo par puta da to uradiš, ne više. Ali, ništa se ne brini, mi ćemo voditi računa o tebi,- zagrlila me je.

332

Samo kaži ne Nisam imao vremena da razmislim o tome. Dok smo odlazili sa groblja, neko je povikao moje ime. Okrenuo sam se i video stariju verziju mene. Tu je bio, Rej, čovek koji bi trebalo da mi bude otac. - Žao mi je zbog Karolin,- rekao je, približavajući mi se. Nisam mu odgovorio. Samo sam ga udario u nos. Kada je pao na zemlju, seo sam na njega i nastavio da ga udaram. To mi je tako jebeno prijalo. Rejevo lice je bilo krvavo, i mislim da se možda i onesvestio kada me je Anton povukao sa njega. - Iskuliraj, brate,- rekao je. - Dovoljno je, ubićeš ga. Nisam se bunio i pustio sam ih da me odvuku odande. Reja smo samo ostavili da leži na zemlji i sam dođe sebi. Ili umre. Nije me bilo briga. Nisu hteli da me puste da odem kući sam, a ja ih nisam želeo u svojoj kući. Tina i ja smo završili u njenom stanu, dok je Maja odskakutala kući sa Antonom. Kada sam se probudio, posle većeg dela noći koji sam proveo drogirajući se, morao sam da odem da vidim Crvenu. Bila mi je potrebna, mnogo.

333

Samo kaži ne Sara Džej se pojavio na mojim vratima, kako mi se činilo, čim je svanulo. Nisam bila iznenađena što ga vidim. To je postala prilično regularna stvar, to da se on se pojavi na mojim vratima svaki put kada nešto nije u redu. Ovoga puta mi nije izgledao drogirano. Samo umorno. Ali, moguće je da grešim, ne bi bio prvi put. I sama sam bila umorna, iako sam spavala cele noći. Čarli je izgleda imao taj dar da me umori sa seksom koji traje par sekundi. I, da, znam da ne bi trebalo da razmišljam o tome, ali ne mogu da se oduprem. Frustrirana sam. I ne mogu da prestanem da ga upoređujem sa Džejem. Hvala Bogu što je subota. - Hej, Crvena,- rekao je sa osmehom. - Doneo sam ti kafu. - Hvala,- mumlala sam i pomerila se u stranu da bi on mogao da uđe. - I... Doneo sam ti onu čokoladu što voliš,- značajno je izjavio. - Šta si uradio?- pitala sam sumnjičavo. - Ništa, samo sam došao da te vidim,- rekao je, izbegavajući da me pogleda. - Džej... - Okej! Jebo te! Možemo li bar da sednemo? - Dobro. Idemo u kuhinju. I ako samo pokušaš da kažeš nešto o tome kako bi trebalo da odemo u moju sobu umesto toga ili neko slično sranje, ubiću te,- zapretila sam mu. - Bože, Crvena, ti stvarno nisi jutarnji tip,- kikotao se, prateći me u kuhinju. Seli smo za sto i Džej je samo buljio u mene. - Šta si uradio?- ponovo sam pitala. 334

Samo kaži ne - Moj tata je došao na sahranu. - Stvarno? Nisam ga videla,- rekla sam bez razmišljanja. - Aha, pa, mora da se pojavio nakon što si ti otišla,- prebacio mi je. - Morala sam da idem na posao, Džej,- branila sam se. - I nisi bio sam tamo. Izgledalo mi je kao da ti uopšte i nisam potrebna, dok si bio okružen tvojim prijateljima,- rekla sam, zvučeći ljubomornije nego što sam htela. - Uvek si mi potrebna, Crvena,- zgrabio me je za ruku preko stola. Brzo sam se povukla. Ako mu dozvolim da me dodirne, samo ću preskočiti sto i skočiti na njega. - Izvini, neću te dirati,- mrmljao je nezadovoljno. - Tvoj tata? - Šta?- Bledo me je pogledao. - Šta se desilo sa tvojim tatom, Džej? Možda je stvarno drogiran. Kako bih mogla da znam? Sav je čudan u poslednje vreme. - Da. Pa, nekako mi se prišunjao, pretpostavljam. Izgubio sam živce kada sam ga video, Crvena. Udario sam ga i sada se osećam loše zbog toga. - Zašto?- pitala sam. - Zaslužuje da ga neko zvekne po sred face. - Opa, Crvena, da to nisam čuo rođenim ušima, nikada ne bih poverovao da si tako nešto izgovorila,- nasmejao se. - Izvini, možda nije trebalo to da kažem,- brzo sam rekla. Nisam htela da on zna da ja znam šta se desilo sa njegovim roditeljima. Bila sam sigurna da bi se drogirao dok se ne ubije ako to sazna.

335

Samo kaži ne - Ne, u pravu si. Zašto bih uopšte i želeo da imam nešto sa njim sada? Gde je bio kada mi je stvarno bio potreban? - Imao si svoju baku,- rekla sam. - Da. Jesam. Ali, molim te, hajde da pričamo o nečemu drugom. Samo sam hteo da čuješ od mene šta se desilo sa Rejem. - Okej. Klimnuo je. - Pa, šta planiraš danas da radiš? Hoćeš li da ideš da vidiš Sofiju? Nisam je baš dugo video. - Oh,- nasmejala sam se, srećna što se setio da pita za moju sestru. Čarli to nikada ne radi. - Bolesna je, pa ostajem kod kuće danas. - A tvoj momak? Nećeš se videti sa njim danas? Namrštila sam se. - Ne bih rekla,- odmahnula sam glavom. Još uvek sam bila ljuta zbog lošeg seksa i svega ostalog, pa sam planirala da ga izbegavam. - Šta je bilo, Crvena? - Ništa. - Crvena,- rekao je, gledajući me pravo u oči. - Šta ti je uradio? Da li te je povredio? - Ne, jebo te,- rekla sam i osetila kako mi se obrazi crvene. - O, vidim,- Džej se nacerio. - U vezi seksa je. - Kako si znao?- pitala sam iznenađeno. - Pocrvenela si, eto kako. Hajde, kaži mi, u čemu je problem? 336

Samo kaži ne - Ne mogu da pričam sa tobom o tome,- bunila sam se. - A sa kim ćeš da pričaš o tome? Ja sam ti najbolji izbor koji imaš. Pogledala sam ga. Bio je u pravu. Da pričam sa Emili, ona bi mi rekla da to nije važno i da se fokusiram na ono što jeste. - Dobro,- uzdahanula sam. - Seks je očajan, ali ti to već znaš. Naterao si me da ti to priznam, sećaš se? - Sećam se. Sranje, tako me loži kada mi se tako nasmeje. - I šta još?- pitao je i dalje se cereći. - To je sve,- rekla sam, osećajući se glupo. - Tako sam plitka, zar ne? On je dobar prema meni, i stalo mu je do mene, a sve o čemu ja razmišljam je seks. - Isuse, Crvena, seks je važna stvar. - Da, možda tebi,- promrmljala sam. - Aha, ja sam najgori ovde. Šta je to toliko grozno u vezi seksa sa njim? - Ne mogu... On ne može... Um... Boli me,- mucala sam. - Veliki je?- Džej se namrštio kao da ne može nikako da poveruje u to. - Ne,- rekla sam. Ne kao ti, mislila sam. - Zašto te onda boli? - On ne može da me... - Naloži?

337

Samo kaži ne - Da,- izdahnula sam, ne gledajući ga. - O, on je jedan od tih... - Kojih?- pitala sam. - Misli samo na sebe, je l’ da?- zadovoljno me je pitao. Htela sam da ga tresnem. - Da,- konačno sam rekla. - Žao mi je, Crvena, ali trebalo bi da ga ostaviš. Ne treba ti to,- rekao je ozbiljno. - Hm,- rekla sam. - Šta? - Nisi mi rekao da mi ti možeš pomoći u vezi toga ili tako nešto. - Rekla si mi da ti to ne kažem. Zapretila si mi da ćeš me ubiti ako to uradim. Da li hoćeš da ti kažem tako nešto?- odmah je ponudio. - Ne.- Da. - Crvena... - Umukni. Bože, muškarci su takve svinje!- povikala sam. - Aha, muka mi je od nas,- Džej se smejao.

338

Samo kaži ne Džej

Izgleda da nisam napaljen samo kada sam drogiran. Pre bih rekao da to ima nekakve veze sa tim što je Crvena pored mene. Dugo mi je trebalo da to provalim, znam, znam. Kada razmislim malo o tome, pomalo je i smešno. Kao kada se uradim, kada se ubodem ili kad šmrkam, isto tako se uradim i kada je Crvena pored mene, sa tom razlikom što ne koristim ništa. I ona je postala moja droga. Ali, tužna istina je da je Tina bila u pravu. Jesam navučen. Baš kada sam pomislio da mogu da preživim jedan dan bez heroina u mojim venama, to užasno trzanje je počelo. Morao sam da se iskradem u kupatilo dok sam bio kod Crvene i sredim se. Bio sam brz i mislim da nije ništa primetila. Nadam se da nije ništa primetila. To što je stalno lažem me je grizlo. Kada sam se vratio, delovala mi je lepše nego ikada ranije. Pričali smo o njenom glupom dečku i njenom užasnom seksu sa njenim glupim dečkom. Znao sam da joj se seks sa mnom svideo. Video sam to. I bilo mi je neverovatno drago zbog toga. Naredila mi je da je ne diram čim sam ušao u njenu kuću. A hteo sam. O, kako sam samo hteo da je diram. Crvena je bila sva stidljiva dok je pričala o tome, i tako slatka u njenoj pidžami. Nisam video razlog zašto bi je bilo sramota da priča o tome. Štaviše, iskoristio sam priliku da joj se još više približim. Imao sam nešto što joj je bilo potrebno i želeo sam to da joj dam. Kada već nisam u stanju da joj pružim sve što zaslužuje. A zaslužuje mnogo. - Ne želim više o tome da pričam, Džej,- rekla je i ustala. - Hoćeš li nešto da doručkuješ? Nisam bio gladan, dop me je skroz sjebao, ali sam ipak rekao da. Video sam kako me gleda kada odbijem hranu.

339

Samo kaži ne - Verovatno bi trebalo da se prvo obučem,- rekla je. - Možeš da ostaneš u pidžami, Crvena. Subota je, opusti se malo, - predložio sam joj. Malo je razmislila o tome, pa klimnula. - U pravu si, samo smo mi ovde. Pa, šta bi mogli da jedemo? - Neke pahuljice?- pitao sam. - Ne, napraviću nam palačinke. Sa čokoladnim prelivom. - Okej,- rekao sam sa osmehom. Crvena i njena čokolada. - Mogu li nekako da ti pomognem? Pocrvenela je i znao sam šta joj prolazi kroz glavu. - Ne, ne, ti samo sedi i uživaj. Jebo te, to je zazvučalo tako... Dvosmisleno. Uspeo sam da oćutim. - Možeš da kažeš, Džej. - Šta da kažem?- pravio sam se naivan. - Samo kaži.- Stavila je ruke na kukove i samo me je gledala. I čekala. Izabrao sam da ne kažem ništa. Umesto toga, ustao sam i približio joj se. Uhvatio sam je oko struka. - Skini pidžamu, Crvena,- prošaputao sam kada sam je povukao bliže sebi. - Ne. - To nije bilo pitanje. Crvena. Ne je odgovor na pitanje. Rekao sam ti da skineš pidžamu. Uradi to ili ću ja.

340

Samo kaži ne Pogledala me je u oči. - Onda uradi,- rekla je. Nije bilo potrebno da mi to dva puta kaže. Iste sekunde kada je to izgovorla, podigao sam je na kuhinjski pult i stao između njenih nogu. Uhvatila me je za glavu i spustila usne na moje. Kada me je poljubila, izgubio sam se. To je bio prvi put da je Crvena preuzela incijativu, i to mi se jebeno sviđalo. - Mislio sam da ne želiš da te diram,- rekao sam, kružeći jezikom po njenom vratu. - Predomislila sam se,- zastenjala je. Obično, to bi bilo dovoljno za mene. Obično bi. Ali, ovoga puta, sa njom, hteo sam više. I bilo mi je potrebno da ona to čuje. - Čekaj,- rekao sam i pomerio se od nje, pre nego što ja postanem taj koji se predomislio. - Šta?- Crvena je pitala, sva crvena od mojih dodira. - Imaš momka. Namrštila se. - Znam to. - Rekla si mi da nisi varalica. - I nisam,- rekla je, pružajući ruku ka meni. Povukao sam se još jedan korak unazad. - Ovo je varanje. - Ne. Nije,- usprotivila se. Znao sam da sa svakom jebenom reči koja mi izlazi iz usta upropašćavam svoju šansu sa njom, ali morao sam to da izgovorim. I ona je morala to da čuje. - Jeste, Crvena. Sama si to rekla. - Do đavola, Džej, šta ti hoćeš?- brecnula se, silazeći sa pulta i nameštajući kosu.

341

Samo kaži ne - Već sam ti rekao šta hoću. Hoću tebe. - Onda dođi i uzmi me. - Ne tako,- namrštio sam se. Uzdahnula je. - Nego kako? - Hoću da ga ostaviš,- rekao sam jasno i glasno. - I da budeš sa mnom. - A ja hoću da ti prestaneš da se drogiraš!- odmah je uzvratila, još glasnije. - Kada ga ostaviš,- rekao sam, nezadovoljan time kuda je ovaj razgovor krenuo. - Džej, ne znam šta da ti kažem. Hoćeš da sve ostavim zbog tebe, a ti nećeš ništa da uradiš za mene. - Jebi ga, Crvena! Ne želim da ga ostaviš samo zbog mene!- povikao sam. - Nisi jebeno srećna sa njim! - A sa tobom ću biti srećna?! - Možeš da pokušaš,- stišao sam se do šapata. - Ne mogu. Ne dok se još uvek drogiraš. Žao mi je. - Nije ti žao,- prosiktao sam. - Džej,- zatresla je glavom. - Samo idi, molim te. Samo idi kući. Ne mogu više ovo da radim. - Dobro. Otići ću. Ali, ne odlazim zauvek, Crvena, samo da znaš. Zovi me kada se malo iskuliraš. I razmisli o ovome što sam ti rekao,- ispljunuo sam u jednom dahu i približio joj se. Pustila me je da je zagrlim, na moje iznenađenje. 342

Samo kaži ne - Samo hoću da budeš srećna,- rekao sam u njenu kosu. - I ja, Džej,- prošaputala je i čvrsto me stegla. - Ali, možda jednostavno ne znam kako.-

343

Samo kaži ne Sara Dobro, dobro, provocirala sam ga. Pa šta? Želela sam da me dodirne, želela sam da osetim njegovu kožu uz moju, želela sam da me poljubi, želela sam sve. Ali, on me je odbio. I bio je u pravu. Ja sam varalica. Sram me bilo. Provela sam ceo vikend kod kuće. Čarli je došao, ali kada je video da nisam raspoložena, ostavio me je na miru. Proveli smo mirno veče, gledali film i to se završilo tako što sam zaspala na fotelji. Pravi sam parti manijak, zar ne? Džej mi je rekao da ga pozovem kada se iskuliram i moj inat je proradio. Nije bilo nikakve šanse da ga pozovem, ne nakon što mi je rekao ne. Istina je da sam bila posramljena. Način na koji sam mu se nudila, kao neka drolja. Ali, Džej, njega nije bilo briga. Pretvarala sam se kao da se ništa nije desilo, i nastavili smo da se viđamo. Čak i više nego ranije. Ono što jesam uradila, doduše, bilo je da otrčim nazad kod Čarlija kao neka mala kučka. On mi nikada ne bi rekao ne. Istina, ima svoje mane, ali znam da me voli. Ja nisam volela njega, niti je bilo šanse da ću ga ikada zavoleti. Ma koliko se trudila. Nije bio srećan zbog mog prijateljstva sa Džejem, ali nisam marila. Neko vreme mi je zanovetao zbog toga, ali je vremenom odustao. Džej me posle onog dana u mojoj kuhinji nije više dotakao. - Ne želim više da viđaš Džejsona,- Čarli je rekao par nedelja kasnije, čim sam ušla u biblioteku. - Šta?- pitala sam. Bila sam sigurna da ga nisam dobro čula. - Rekao sam da ne želim više da viđaš Džejsona. - A zašto? 344

Samo kaži ne Nisam mogla da poverujem da mi nešto zabranjuje, pa sam pomislila da sigurno ima neko dobro objašnjenje. - Pa, Sara... Video sam njega i onog Antona kako se smucaju oko škole. Znaš li šta su radili tamo? - Ne, ali sam sigurna da ćeš me prosvetliti,- rekla sam ispod glasa. Okrenuo se ka meni sa nečim što je trebalo da izgleda kao oštar pogled, ali nisam obraćala pažnju. Samo reci već jednom, htela sam da zavrištim, ali sam uspela da to zadržim u sebi. Čarli je mrzeo Džejsona još od prvog dana, i zbog toga nemam nikog drugog da krivim osim sebe. Mučio me je još malo, pa konačno progovorio. - Prodaju drogu deci, Sara,- rekao je zlobno. A onda još jednom, valjda radi boljeg efekta. - Deci. - To nije istina,- pogledala sam ga. - Nisi znala da diluje? Šta si mislila, odakle mu onda novac? Nisam primetio da ima neki pristojan posao,- propovedao je. - Ne diluje deci,- rekla sam, ne odgovarajući na njegovo glupo pitanje. Naravno da sam znala šta radi, nisam moron. - Znam šta sam video, Sara,- bio je uporan. - A ja znam Džeja. - Znaš li? Da li ga stvarno znaš?- pitao je, prilazeći mi bliže. - Da.

345

Samo kaži ne - Mislim da ga ne znaš. Možda je to bio slučaj ranije, dok nije počeo da se drogira, ali, Sara, kada je neko zavisnik, on postaje potpuno drugačija osoba. - A otkad si ti takav stručnjak?- odbrusila sam mu. - Moj najbolji prijatelj je umro zbog heriona, Sara,- rekao je tiho. - Šta? Izvini, nisam znala. Kada se to desilo?- pitala sam, delom zato što me je zanimalo, ali više zbog toga da bih prekinula raspravu o Džeju. - Dok sam još živeo ovde,- rekao je brzo. - Poznajem ovaj grad i ljude u njemu. Oni nemaju pametnija posla. Denis, tako se zvao, uvalio se u nevolju. Lagao sam sebe isto kao što ti to radiš. Bože, izgledao je tako tužno. Prišla sam mu i zagrlila ga. - Žao mi je,- rekla sam. Isuse, šta ću da radim ako Džej umre? - Zbog toga to ovo govorim, mala. Ne želim da prolaziš kroz isto sranje kao i ja. - Koliko je imao godina? - Devetnaest. Tog leta kada se predozirao, otišao sam na fakultet. Nikad nisam ni pomislio na to da ću se jednog dana vratiti ovamo, a sasvim sigurno to nisam planirao. Kada je umro, to mi je slomilo srce. - Oh, Čarli,- jače sam ga zagrlila. - Ne želim više da se viđaš sa Džejsonom,- ponovio je. - Ne mogu to da uradim,- rekla sam. - Žao mi je zbog tvog prijatelja i svega, ali ne mogu. - Zašto, jebo te, ne možeš?! Jesi li čula išta od onoga što sam ti rekao?!-

Bio je

iznerviran.

346

Samo kaži ne - Čula sam te, ali Džej nema nikoga drugog,- branila sam se. - Ti si prokleta budala, Sara,- rekao je, odustajući. Nisam ništa rekla. Ali kako se ispostavilo, bio je u pravu. Ja sam prokleta budala.

347

Samo kaži ne Džej Postajao sam malo slab sa kešom, sa troškovima sahrane i svim drugim sranjima koja su se dešavala, pa sam morao malo da se aktiviram sa prodajom. Održao sam svoje obećanje i nisam otišao od Crvene, iako sam je odbio. Nemoj me shvatiti pogrešno, želeo sam da imam seks sa njom, ali ne tako. Šunjanje naokolo je bilo zabavno, ali sam hteo da budem jedini za nju. Neko bi rekao da je bilo krajnje vreme da to provalim. A ja kažem, bolje ikad nego nikad. Tužna stvar je to što nije ostavila svoj jebenog momka, a ja sam nastavio da se radim. Toliko sam smršao da je Crvena pokušavala da me nahrani svaki put kada pređem njen prag. Anton je hteo da upoznam neke nove mušterije, pa smo otišli do dvorišta moje osnovne škole. Taj kreten Čarli nas je video. I tako sam uspeo da se posvađam sa Crvenom. Opet. Baš kada smo završili posao, poslala mi je poruku. - Moram da razgovaram sa tobom, Džej. Svrati do mene večeras. - Važi,- odgovorio sam, i već sam znao koja će tema tog razgovora biti. - Je li to istina?- pitala me je kada sam ušao. - Je li šta istina?- uzvratio sam pitanjem, dok sam se spuštao na stolicu. Crvena je ostala gde je, pa sam ustao i prišao joj bliže. Stajali smo u dnevnoj sobi, gledajući se. Bila je spremna za svađu. - Ne pravi se blesav, Džej. Je li istina? Da prodaješ drogu deci?- Tresla se od besa. - Čarli ti je to rekao,- prevrnuo sam očima.

348

Samo kaži ne - Probudi se, Džej! Živimo u malom gradu. Svako je mogao da te vidi kako se smucaš oko škole! - Da, ali Čarli je taj koji me je video,- insistirao sam. - Da li ili ne prodaješ deci? - Ne,- uzdahnuo sam. - Do đavola, Crvena, naravno da ne. - Ne laži me!- povikala je. - Šta se, kog đavola dešava sa tobom? Mislila sam da ćeš prestati da se drogiraš! O, vratili smo se ponovo na to. - Ti si rekla da ćeš da ga ostaviti!- povikao sam na nju. - Jebi ga! Ovo nije u vezi mene! Uhvatio sam je za ramena i gurnuo je uza zid. Uvek nekako završimo ovde, pomislio sam, dok je sevala očima ka meni. - U vezi tebe je, Crvena,- rekao sam. - Uvek je bilo u vezi tebe. To je nije ni malo smirilo. Baš naprotiv, spremala se da mi otkine glavu. Emili me je spasila od svađe koja je mogla da postane veoma ružna. Uletela je unutra, smejući se i plačući istovremeno. Crvena je posvetila svu svoju pažnju njenoj drugarici i odgurnula me od sebe. - Šta je bilo? Jesi li dobro? - O, Bože, Sara... O... Moj... Bože,- Emili je mucala, štucajući.

349

Samo kaži ne - Šta?! Šta se, jebo te, desilo?!- Crvena je povikala van sebe. Nasmešio sam se. Već sam znao šta se desilo. - Crvena, smiri se. Pusti je da priča,- umešao sam se. - Nemoj mi govoriti šta da radim, Džej,- ošinula me je pogledom i okrenula se ka Emili. Je li nešto loše? - Ne,- Emili je prošaputala. - Onda je, znači, nešto dobro? Emili je klimnula. - Pa, jebo te, Em, samo reci već jednom! - Kevin me je zaprosio!- povikala je, i pokazala nam prsten. Jedan dug trenutak su samo stajale i gledale se. A onda su počele da skaču po dnevnoj sobi, vrište, govore u isto vreme, kikoću se i Bog zna šta još. Ko bi rekao da samo dve devojke mogu da naprave toliku buku? - O, Bože, o, Bože,- Crvena je ponavljala. - Tako sam srećna, tako sam srećna. - Džej, ti si znao za ovo?- pitala me je, kada se, valjda, umorila od vrištanja. - Aha,- rekao sam. Kevin me je poveo da mu pomognem da izabere prsten. Naterao me je da mu obećam da nikome neću reći. - I nisi mi rekao?! - Nisam mogao,- slegnuo sam ramenima, misleći kako će se sada i zbog toga naljutiti na mene.

350

Samo kaži ne - O, nema veze, Džej,- smejala se. - Verili su se! Oni će se venčati!- vikala je i zagrlila me. Pa se ukočila. Neprijatan trenutak između nas je prekinula Emili. - Pa, moram sada da idem,- rekla je, nesvesna onoga što se dešava. - Samo sam došla da ti javim. - Tako sam srećna zbog tebe,- Crvena je rekla, pomerajući se od mene. - Čestitam,- rekao sam. - Hvala,- Emili nam se nasmešila i otišla. - Pa,- počeo sam, ne znajući šta sada da radim. - Venčaće se. - Da. Neverovatno,- Crvena se spustila na kauč. Seo sam u fotelju preko puta nje. - Džej? - Da?- rekao sam, ne želeći da čujem šta će mi reći. Već sam znao. Zamoliće me da odem ili će mi reći da sam lažov. - Verujem ti. - Molim?- Bio sam iznenađen. - Verujem ti,- ponovila je. - Znam da ne prodaješ deci. - On te truje, Crvena i tera te sa sumnjaš u sebe. I u mene,- ,ekao sam, nesposoban da se suzdržim. - Znam,- uzdahnula je. - Džej, ostani sa mnom noćas,- promumlala je. Otvorio sam usta da nešto kažem, ali mi nije dozvolila. - Neću te terati da... Radiš ništa sa mnom. Samo ostani. Kao prijatelj. Molim te.

351

Samo kaži ne Ustao sam i seo pored nje. Spustila je glavu na moje rame. - Crvena, još uvek te želim,- objasnio sam joj. Nije se ni pomerila, pa sam nastavio. Žao mi je ako sam ti povredio osećanja kada sam te odbio, ali nisam mogao tako da te iskoristim. - Ne bi me iskoristio. Ja sam želela to da uradim,- rekla je. - Znam, želela si to da uradiš u tom trenutku. Ali, posle toga bi se samo kajala zato što si ga prevarila. Crvena se uspravila. - To ne bi bila prevara, Džej. Kako to ne razumeš? - Razumem šta?- zbunio sam se. - Nije važno,- brzo je rekla. - Hoćeš li da ostaneš? - Naravno da hoću. - Hvala ti. Možemo li sada da idemo na spavanje ili hoćeš nešto da jedeš? Nasmejao sam se. - Ne, nisam gladan. Možemo u krevet,- odgovorio sam, želeći je više nego ikad ranije. Šta ne bi bilo varanje? Da li to znači ono što mislim da znači?

352

Samo kaži ne Sara Pitala sam ga da ostane, ne baš iz totalno sebičnih razloga. Htela sam da budem sigurna u to da se neće drogirati, bar te noći. Ako je Džej bio mršav ranije, sada je izgledao kao prokleti kostur. Kostur, da, ali zgodan kostur. Kako može da bude tako prelep? Narkomani ne treba da izgledaju lepo. Ili je on samo meni izgledao lepo, zato što ga... Pa, znaš već. Pokušavala sam da ga nahranim, ali bi retko kad pristao da nešto pojede. Nakon što nam je Emili rekla dobre vesti, u stvari, nakon što je meni rekla dobre vesti, otišli smo u moju sobu. - Pa, Crvena,- Džej je počeo, kada sam se vratila iz kupatila. - Hoćeš li da mi kažeš? - Šta da ti kažem?- pitala sam, ulazeći u krevet. On je još uvek stajao tamo gde sam ga i ostavila kada sam izašla iz sobe. Namrštila sam se. Šta je sa njim? - Hoćeš li da legneš? - Hm, da,- pogledao me je pa se okrenuo i ugasio svetlo. Mnogo je lakše pričati sa nekim u mraku. I razmišljati, kada sam već kod toga, zar ne? Legao je pored mene, ne prekidajući tišinu koja se spustila na nas. Čarli nikada nije proveo noć sa mnom. Znala sam da je to čudno, ali to mi se sviđalo. Ono što mi se sviđalo još više od toga, bilo je to da je uvek on bio taj koji je smišljao izgovore da ne ostane. Uglavnom su se ti njegovi prigovori odnosili na to kako nemam nikavu hranu u kući. Ili bi rekao da mora da se pobrine za svog psa. Nisam radila ništa da ga zadržim makar na jednu noć. To mi je odgovaralo. Džej, sa druge strane, volela sam kada je Džej pored mene. Nije mi bilo bitno da li je u pitanju dan ili noć. Samo da je pored mene. - Još uvek čekam, Crvena,- rekao je i približio mi se. Molim te, Bože, samo neka me dodirne, pomislila sam.

353

Samo kaži ne - Na šta?- zaskičala sam, osećajući njegovu vrelinu pored sebe. - Da mi kažeš šta je to što ja ne razumem,- prošaputao je. - Oh,- rekla sam razočarano, kada se pomerio dalje od mene. - To. - Da, to. Reci mi. - Ništa,- rekla sam, i okrenula se ka njemu. Kako da mu to kažem? To je totalno ludilo. Bilo me je sramota što mi se tako nešto uopšte i mota po glavi. Svaki put kada sam sa Čarlijem, osećam se kao da varam Džeja. A ipak, odbijam da raskinem sa njim. Kada sam sa Džejem, Čarli mi nije ni na kraj pameti. Džej mi je dodirnuo obraz i počeo da me mazi. Upinjala sam se da ne zadrhtim od njegovog dodira. Te ruke... - Meni možeš sve da kažeš, Crvena,- rekao je. - Ne i ovo. - Sada želim da znam još više. Hoću li morati da te mučim da bi mi rekla?- smejao se. - Ne,- rekla sam mrtva ozbiljna. Da, molim te, uradi to, bilo je ono što sam pomislila. Pročitao mi je misli. Kao da je to bilo toliko teško. - Oh, Crvena, ali mislim da ću ipak morati,- promumlao je, zgrabio me i naterao me da sednem na njega. Odmah sam osetila koliko je tvrd. Zadrhtala sam celim telom. Do đavola! Uspravio se i povukao me za kosu, kako bi mogao da dopre do mog vrata. - Kaži mi,- zarežao je, golicajući me svojim dahom. - Oh,- jedva sam izustila. To je bilo jedino što sam uspela da kažem.

354

Samo kaži ne - Ne, nisam te to pitao,- prostenjao je. - Ali, sviđa mi se kako to zvuči. Hajde da vidimo da li mogu da te nateram da ponoviš to. Ruka mu se spustila između mojih nogu. - Oh,- ponovila sam, psujući ga u sebi. - Znači, nećeš da mi kažeš?- ponovo je pitao. - Ne. - Ti si veoma tvrdoglava devojka, Crvena,- žalio se, pokušavajući da me izvuče iz pidžame. Podigla sam se da mu pomognem. - Eto, tako je bolje,- rekao je kada je moj donji deo pao na pod. - Sada, šta bi mogli da radimo?- mumlao je zabavljeno. Čim je to rekao, povukla sam ga za maijcu i skinula je. - To je dobro, Crvena. Šta još? I nisam mogla više da ga slušam. Bilo mi je dosta priče. Poljubila sam ga. Nije se bunio, čak, mislim da mu se to dopalo. Ovoga puta, naš poljubac je bio nežniji nego drugi, mekši i mnogo bolji. Džej je legao na mene i nastavio da me ljubi. Nisam ni primetila da je skinuo bokserice, sve dok ga nisam osetila u sebi. Bože, to je bilo tako dobro! Tako dobro, da su noge odmah počele da mi se tresu. - Ne, Crvena,- prostenjao mi je u usta i usporio. - Ne još. Poljubio me je još jednom i povukao da sednem na njega. Pa, to je bilo nešto novo. I osećaj je bio... Neverovatan. Uspravio se, kako bi mogao da nastavi da me ljubi. - Sada, Crvena,- prošaputao je, kada sam ubrzala. - Svrši sa mnom. 355

Samo kaži ne To mi je bilo dovoljno, kao po komandi, eksplodirala sam, tresući se čitavim telom. - Isuse, Crvena, šta mi to radiš?- pitao je, kada sam legla pored njega, pokušavajući da ponovo prodišem. - Ne, Džej, šta ti to radiš meni?- odgovorila sam. Mislila sam, reci mi, jer ja ne znam. Šta mi to, kog đavola, radiš, Džej?! - Hoćeš li sada ponovo da odlepiš?- progovorio je, kada mu se disanje unormalilo. - Zašto?- pitala sam. - Znaš... Zato što si ga opet prevarila,- prošaputao je, kao da se plaši da me podseti na to. - Ne,- morala sam da se nasmešim. - Neću da odlepim. - I, hoćeš li mi sada reći? - Šta?- pitala sam. - Ono što sam te pitao, pre nego što smo se... - Kresnuli, - završila sam umesto njega. - Imaš bezobrazna usta, jesam li ti to ikada rekao?- smejao se. - Nisi, ali to stalno pomišljaš. - Istina,- uzdahnuo je. - Pa, šta je ono beše trebalo da mi kažeš? - Ne sećam se,- lagala sam. - Znaš šta? Ni ja se ne sećam.

356

Samo kaži ne - Onda je moj posao ovde završen,- smejala sam se, pokušavajući da ustanem. Džej me je uhvatio za ruku i povukao ponovo pored njega. Bio je na meni pre nego što sam shvatila šta se dešava. - Ni blizu,- rekao je. U meni nije bilo ni mrve kajanja. Znala sam zašto je to tako. Dobila sam ono što sam želela. Samo što to nije bio moj momak.

357

Samo kaži ne Džej Crvena je u takvom jebenom haosu. Baš kao i ja. Kao da smo stvoreni jedno za drugo. Kad bi samo ostavila onog kretena Čarlija. I bila sa mnom. Kad bi samo bila moja, konačno. Znao sam zašto me je pitala da ostanem sa njom. Devojke su jednostavno takve. Bila je ljubomorna zato što se Emili verila. Ne zato što nije bila srećna zbog nje, već zato što misli da se njoj to nikada neće desiti. Kunem se Bogom, ja bih je sutra oženio da ona to želi. Stvarno bih. Ono što ne znam je zašto je rekla da ne bi bilo varanje kada je želela da ima seks sa mnom. Pokušao sam da je nateram da mi kaže, ali smo završili radeći upravo to. A onda opet. I opet. Već je bilo jutro kada sam konačno uspeo da je pustim da malo odspava. Nisam mogao da je se zasitim. Znao sam da je ono što radim pogrešno, i da se kosi sa onim što sam rekao. Znaš, da je želim samo za sebe, i to... Ali, nisam mogao da odolim. I ona je to znala. Tako da je na kraju dobila ono što je htela. Tešim se time da sam i sam dobio ono što sam hteo. Bar delimično. Problem je bio u tome što sam želeo više. - Ja ću da platim tvoju večeru povodom veridbe,- rekao sam Kevinu, kada sam naleteo na njega, vraćajući se kući od Crvene. - Šta?- pitao me je zbunjeno. - Rekao sam... - Čuo sam te. Džej. Zašto bi to uradio?- pitao je, pažljivo me gledajući. Kladim se da je pokušavao da provali jesam li urađen ili ne. Nisam bio, samo da znaš. - Zašto da ne? Ti si mi najbolji prijatelj, i želim da budeš srećan. Isto tako, možete da budete u mojoj kući. Tamo je previše tiho, sada, kada bake više nema,- objasnio sam.

358

Samo kaži ne - Stvarno?- Kevin je bio oduševljen mojom ponudom. - Da, stvarno,- nasmejao sam se njegovom oduševljenju. - Hvala ti. Um... Džej?- Zaustavio se u pola koraka. - Šta je bilo? - Hoćeš li da mi budeš kum?- pitao je, sav stidljiv. Počeo sam glasno da se smejem. - Naravno da hoću! Čemu takva faca? - Pa, znaš... Emili će pitati Saru da joj bude kuma, a ja ne znam kako stoje stvari između vas dvoje, pa sam samo...Uh... Znaš, hteo sam da proverim... Ipak si ti moj najbolji drug... A ona je njena najbolja drugarica... Pa, eto...- Kevin se sav zapetljao. - Hej, Crvena i ja smo super. Obećavam ti. Nište neće uništiti tvoj veliki dan. - Kako to misliš, vas dvoje ste super?- pitao je, gledajući me sumnjičavo. Jebi ga! - Ništa, dobro smo, to je sve,- brzo sam rekao. - Do đavola, Džej, još uvek spavaš sa njom!- povikao je. - Smanji ton, brate,- upozorio sam ga, gledajući oko sebe. - I kako znaš za to? - Ha. Ne znam,- nacerio se. - Samo sam sumnjao u to. - Zašto? Piše mi na licu?- Smejao sam se. - Ne,- Kevin se uozbiljio. - Ne viđaš se sa drugim devojkama. Kada smo zajedno, samo o njoj pričaš. Da ne znam bolje, posmislio bih da je voliš. - Možda je i volim,- rekao sam.

359

Samo kaži ne - Onda bi to trebalo njoj da kažeš ili da prestaneš da spavaš sa njom,- strogo je rekao. O, kao da ne zna bolje. Uvek misli da mi može govoriti šta da radim. - Ona ima momka,- bunio sam se. - Kada raskine sa njim, onda ću joj reći. - Isuse, Džej! Voliš je još od kada si prvi put pričao sa njom! Istina, to je bila istina. Ali, nisam hteo da pričam o tome. Ni sa Kevinom, a još manje sa Crvenom. Uspeo sam da se dovedem u neprijatnu situaciju. Posle one noći kod nje, nastavili smo to da radimo svaki dan. Nedelju dana je prošlo, a jedino na šta sam bio u stanju da mislim bilo je to kada će me ona pozvati i kako da se ušunjam kod nje, a da me niko ne vidi. Znaš, kada nisam razmišljao o tome kako i gde da se uradim. - I, šta je sa tom večerom?- pitao sam, menjajući temu. Trebalo je već da budem kod Antona , i bio mi je potreban moj fiks. - Hoće li Emili biti okej sa tim? - Sve dok tvoji novi prijatelji ne budu tamo, hoće. - Neće biti tamo. Moram da idem. Vidimo se,- rekao sam. - Ne možeš više da bežiš od istine, Džej!- Kevin je povikao za mnom. Okej, pa, da, volim Crvenu. Bože... Naravno da je volim. Ko bi mogao nju da ne voli? Ona je... Sve što sam ikada želeo. Ali ne mogu to da joj kažem. Do đavola, volim je još od one noći kada me je pozvala da popijemo kafu u njenoj kući. U početku, mislio sam da je sve to zbog toga što mi ne dozvoljava da je jebem. Ali, sada svi znamo to nije bio slučaj, zar ne? Sve ovo vreme, govorim joj da je želim, ali ona mi nikada ne uzvraća, osim ako je ne nateram. Šta ako joj kažem da je volim, a ispostavi se da ona samo želi seks sa mnom? Ne mogu da je izgubim kao prijatelja, jednostavno ne mogu. Zato zadržavam svoja osećanja za

360

Samo kaži ne sebe, a njoj dajem ono za šta sam siguran da želi od mene. I zato što, duboko u sebi, ja sam jedna velika pička.

361

Samo kaži ne Sara Već nedelju dana uspevam da sedim na dve stolice. Već nedelju dana varam svog dečka svaki jebeni dan. Džej i ja imamo prećutni dogovor. Onaj koji nam pomaže da se ne ugušimo u krivici. Ako to ne pominjemo, isto je kao da se nikada nije ni desilo. A nastavilo je da se dešava. I ni jedno od nas nije preduzimalo ništa da to zaustavi. Ko zna šta bi od svega toga ispalo, da Džej nije napravio ono što je napravio. Kada mi je telefon pozvonio u nedelju ujutru, u 6 sati, nisam imala nikakav osećaj. Baš nikakav. - Crvena? Crvena! Možeš li da me čuješ?- Džej je urlao u moje uvo, kao da sam gluva. - Da, do đavola, mogu da te čujem, prestani da urlaš! - Izvini, Crvena, ovo je prvi put da koristim jedan od ovih telefona,- rekao je nešto tiše. O čemu on to priča? Kakvi telefoni? Šta se dešava? Uspravila sam se u krevetu, sa telefonom prislonjenim na uvo. Nisam čula više ništa sa druge strane. - Džej? Jesi li tu? Šta se dešava? Zašto si me zvao?- ispaljivala sam pitanja kao sumanuta. Nešto nije u redu, pomislila sam. - Uh... Da, ovde sam,- šapnuo je. Čula sam ga kako diše sa druge strane, ali ništa nije govorio. - Džej, šta se dešava?! - Ovaj... Treba mi tvoja pomoć. - Okej,- rekla sam pažljivo. Nije mu promakao moj ton. - Nemoj se ljutiti na mene, molim te.

362

Samo kaži ne - Bože, samo kaži već jednom? Gde si?- Kunem se, da je bio pored mene, zveknula bih ga po sred face! - Uhapšen sam, Crvena. Žao mi je. - Ti si, šta?! Ovo je jedna stvar sa kojom nismo morali da se bavimo. Do sada. Jebi ga! - Crvena,- pažljivo je rekao. - Ovde sam. Šta treba da uradim?- pitala sam i ustala. - Um... Treba da dođeš po mene. I da me... Uh, izvučeš napolje. Ako imaš keš. - Nemam nikakav novac!- povikala sam ljutito. - Možeš li da pozajmiš od Emili? Vratiću joj čim izađem odavde,- predložio je. - Pitaću je, ali ništa ne obećavam. Do đavola, Džej, mislila sam da znaš šta radiš,- nisam mogla a da mu ne kažem. - Nisam ja kriv, Crvena,- uzdahnuo je. - Samo požuri, molim te. Previše sam lep za zatvor. - Možda bi jednostavno trebalo da te ostavim tu,- rekla sam ozbiljno. - Ali šta bi onda ti radila bez mene?- pitao je. To me je toliko iznerviralo, pa sam mu prekinula vezu. - O, Sara, baš sam htela da te pozovem,- Emili je rekla kada se javila. - Zašto bi me zvala ovako rano?- pitala sam.

363

Samo kaži ne - Da te pitam... Čekaj, zašto ti mene zoveš ovako rano? - Treba mi tvoja pomoć,- rekla sam, nadajući se da nije već čula šta se desilo. - U vezi čega? - Treba mi novac na zajam i vožnja do policijske stanice,- promrmljala sam. - Šta se desilo?- pitala me je svojim učiteljskim glasom. Zacoktala je kada sam joj ispričala. - Nemam dovoljno novca da ga izvučemo, Sara, ali mogu da te odvezem do stanice. - Okej. Hvala. Moraću onda da pozovem Čarlija. Sranje, napraviće mi pakao od života posle ovoga, pomislila sam. Ali sam ga ipak nazvala. - Ne,- Čarli je odmah rekao. - Što je mnogo, mnogo je, Sara. - Dobro,- rekla sam. Nisam bila raspoložena za svađu. Već sam znala da će mi reći ne. Ne znam ni zašto sam se trudila. Uzdahnuo je. - Sada ćeš da zoveš nanu, zar ne? - Da,- priznala sam. - A ako te i ona odbije, zvaćeš svaku osobu koju poznaješ. Nisam ništa rekla, ali, da, to je bio moj plan. - Isuse,- rekao je. - Dolazim kod tebe da ti donesem jebeni novac. Neću da dozvolim da ideš okolo i moliš ljude da ti pozajme zbog njega!- besno je povikao.

364

Samo kaži ne - Hvala ti, puno ti hvala. Džej će ti sve vratiti čim dođe kući,- rekla sam sa olakšanjem. - Poštedi me, Sara,- odbrusio mi je. - Ne radim ovo zbog njega, već zbog tebe. Ali ovo će biti prvi i poslednji put. - Dobro,- rekla sam i prekinula vezu. Bio je kod mene nakon deset minuta. - Evo,- rekao je. Dao mi je novac ne gledajući me. - Moraćeš da pronađeš nekoga da te odveze tamo. Neko mora da bude u biblioteci, a ja nemam nameru da izigravam šofera tvom prijatelju narkomanu. - Nedelja je, Čarli, biblioteka je zatvorena,- rekla sam. - Mogao si samo da kažeš da ne želiš da me odvezeš. - Ne želim da te odvezem,- odmah je uzvratio. Bila sam iznenađena hladnoćom u njegovom glasu, iako je to bilo nešto što je trebalo da očekujem. - Žao mi je, okej?- rekla sam i prišla mu bliže. - On je moj... - Prijatelj. Aha. To si već napomenula. Milon puta do sada. Ali, Sara, je li stvarno vredan toga? Zaustavljaš svoj život zbog njega. I provodiš više vremena sa njim nego sa mnom. - Jesi li ti to ljubomoran?- pitala sam, pokušavajući da se našalim. Povukao se korak unazad od mene. - Ne, nisam ljubomoran. Verujem u tvoj zdrav razum. Ali, gubim strpljenje, Sara. Ako ne možeš da se posvetiš ovoj vezi, onda... Nije završio, ali sam znala šta je hteo da kaže. Tu je bila, moja prilika. Moja prilika, koja je bila uništena kada se Emili parkirala ispred moje kuće. - Hajde, Sara, požuri! Nemamo ceo dan!

365

Samo kaži ne Mi? Okrenula sam se i videla da Kevin sedi pored Emili. - I ti ideš sa nama?- pitala sam ga, zaboravljajući na Čarlija. - Da. Ne želim da vas dve idete tamo same. Uostalom, neko mora da kaže Džeju da je ovoga puta preterao, a sasvim je sigurno da ti to nećeš da uradiš. Pogledala sam u Čarlija, koji je sa odobravanjem klimao na svaku Kevinovu reč. Šta je ovo? Sada sam ja u nevolji, zato što je Džej u nevolji. - Dobro,- rekla sam, sedajući na zadnje sedište. - Žao mi je,- još jednom sam rekla Čarliju. - Vidimo se večeras,- rekao je. - Imamo sastanak, sećaš se?- Namrštio se kada sam ga bledo pogledala, nemajući predstavu o čemu priča. - Da. Naravno,- nasmešila sam se i Emili je, hvala Bogu, krenula. - Znači, zaboravljaš na dogovore sa svojim momkom,- Kevin je rekao i okrenuo se da me pogleda. Nisam ništa rekla. - Ti i Džej ste preterali sa ovim,- nastavio je. - To je dovoljno,- Emili ga je upozorila. - Ne,- rekla sam. - Pusti ga da kaže šta ima. Kako to misliš? - Svaki put kada nešto sjebe ti si tu da ga spasiš. - To je ono što prijatelji rade. Možda bi i ti trebalo da uzmeš stranicu iz moje knjige,zlobno sam odgovorila.

366

Samo kaži ne - Ne, Sara, ti bi trebalo da uzmeš stranicu iz moje knjige,- usprotivio se. - O, je l’ da?! A koja knjiga bi to mogla da bude?! Ona koja govori o tome kako da digneš ruke od svog najboljeg prijatelja?- povikala sam. - Slušaj,- Kevin se udobnije namestio i pogledao me. - Sam je namestio svoj krevet. - Ali, ja sam ona koja spava u tom krevetu. - To je tvoja greška,- nije odustajao. - Dosta!- povikala je Emili. - Ne, Emili, neko mora da joj kaže. Ti si previše zaljubljena u ideju da će njih dvoje na kraju završiti zajedno i ne vidiš šta joj on radi! - A šta mi on to radi?- pitala sam, ignorišući Emili. - Uništava ti život. Izgubićeš svog momka, izgubićeš svoj posao, izgubićeš sve zbog njega, a on neće presati da se drogira,- rekao je, nežnije nego ranije. - Ne mogu tek tako da mu okrenem leđa,- prošaputala sam . - Ne mogu to da uradim. - Zašto ne možeš? - Zato što... Šta ako umre ako to uradim? - Onda će umreti, i to neće biti tvoja krivica, već njegov izbor,- rekao je. - Razmisli o tome, Sara, dobro razmisli. Zapitaj se da li je vredan toga. Šta, kog đavola Kevin zna o svemu tome? Jedva da i provodi vreme sa Džejem. Na meni je da ga održim u životu, nikada sebi ne bih oprostila ako bi mu se nešto desilo, a da nisam tu. Jebeš moju vezu. Jebeš moj posao.

367

Samo kaži ne Izvukli smo Džeja, a on nam se nije čak ni zahvalio. Na putu kući, sedeo je pored mene i trzao se sve vreme. Džej Anton je rekao da to treba da uradim samo jednom. Sve što je trebalo da obavim bilo je da odnesem dop drugom dileru za prodaju. I da se pobrinem da me ne uhvate. Uhvatili su me. Onaj kreten Gavran je imao slobodan dan i morao sam da provedem celu jebenu noć u stanici. Anton se nije javljao na telefon, pa sam morao da pozovem Crvenu. Svi su došli da me pokupe. Svi su bili ljuti na mene. A meni je bio potreban moj fiks. To je bila najgora vožnja koju sam imao u životu. - Treba mi moj fiks, treba mi moj fiks, treba mi moj fiks...- To je bilo sve o čemu sam bio u stanju da razmišljam. Čak ni to što je Crvena bila pored mene mi nije pomoglo. Kada je Emili zaustavila kola, izleteo sam napolje, promumlao im - Hvala,- i otrčao kući da se uradim i istuširam. Ona jebena stanica je bila užasno prljava. Pre nego što sam sve pripremio, Anton mi je javio da je Gavran sve sredio i da ne moram da se brinem. Kao da sam se uopšte i brinuo. To mi nije ni palo na pamet, sve dok mi nije pomenuo Gavrana. Bar je uradio jednu jebenu stvar za koju ga plaća, pomislio sam i vratio se svom poslu. Baš dok sam lebdeo na mom herionskom oblačku, Kevin me je pozvao. - Džej,- rekao je. - Ovo danas, to je bila poslednja kap. Ne mogu više to da radim. Ili se sredi ili smo ti i ja završili. - Postavljaš mi ultimatum?- pitao sam.

368

Samo kaži ne - Da. Ovo je ultimatum. Žao mi je, ali ne mogu više da gledam kako to radiš sebi. To je previše za mene,- rekao je. Recitovao je, zapravo. Mislim da je sve naučio napamet pre nego što me je pozvao. Verovatno mu je Emili napisala govor. Isuse! Zašto me jebeno ne ostave na miru?! - A šta je sa mnom?- pitao sam. - Da li si se ikada zapitao kako je meni? - Droga će te ubiti, Džej. - Ne može da me ubije, već sam mrtav,- dramio sam. - Ne, nisi. A ja ne želim da budem tu kada stvarno završiš mrtav,- rekao je i prekinuo mi vezu. Jebeš ovo, pomislio sam. To nije njegova stvar! On ne zna kako je to kada ti je potrebna tišina, kada je herion jedina stvar koja može da me smiri, kada mi je život sjeban onako kako jeste. Ovu grešku više neću ponoviti. Bio sam veoma pažljiv. A što je još važnije, ja sam uredan džanki. I najvažnije, mogu da prestanem kada god želim. I jebeš Kevina, takođe. Crvena mi nikada neće okrenuti leđa. Možda me ne voli onako kako ja volim nju, ali je ona moj pravi prijatelj. Ona će uvek biti tu, ma šta da uradim. Kada sam sve počistio i kada sam se, znaš... Popravio, otišao sam kod nje. Bila je sva doterana. - Opa, Crvena, super izgledaš,- rekao sam i ušao unutra. - Hvala,- pogledala je u telefon. - Ideš negde? - Zapravo, da. Imam sastanak sa Čarlijem.

369

Samo kaži ne Približio sam joj se. - Zašto ga ne pozoveš i otkažeš to? I ostaneš sa mnom. Mogli bi da se... Družimo. Samo ti i ja,- rekao sam. - Ne, Džej.- Krenula je u kuhinju. - Ono što ćemo ti i ja da uradimo, jeste da sednemo ovde dok ti nešto pojedeš. Napravila sam ti ovo. Dodala mi je tanjir sa sendvičima. - Radije bih pojeo tebe. - Prestani,- brecnula se. - Sedi, jedi. - Prokletstvo, Crvena, baš si stroga,- smejao sam se i seo. - Pozajmila sam novac od Čarlija danas,- rekla je, sva posramljena. Izvukao sam keš i dao joj. Koga je još briga za novac? - Hvala što ste me izvukli,- rekao sam, izbegavajući tanjir koji je stajao ispred mene. - Nema na čemu.- Pogledala me je. - Jedi, Džej, molim te. Uzeo sam jedan zalogaj. Izgledala je zadovoljno time, pa sam uzeo još jedan. - Šta si odlučila? Hoćeš li da otkažeš Čarliju? - Ne mogu. Ne možemo više ovo da radimo,- šapnula je. - O, evo ga opet Ja nisam varalicagovor! Ostavi ga i više nećeš biti varalica.- Prevrnuo sam očima. - Prestani da se drogiraš i hoću. - Još jedan ultimatum,- uzdahnuo sam.

370

Samo kaži ne Slegnula je ramenima. - Ne ostavljaj me, Crvena,- zamolio sam je, odjednom uplašen da će uraditi isto što i Kevin. - Neću da te ostavim,- odmah je rekla. - Znači, još uvek smo prijatelji? - Da. - Samo bez kresanja?- pitao sam. - Bez kresanja, dok ne prestaneš da se drogiraš,- pocrvenela je. Volim kada se tako zacrveni. Čarli sigurno ne može da utera crvenilo u njeno obraze. Čarli sigurno ne može da je natera da se sva trese kada je dodirne. Ne kao ja. Ali, Čarli joj može dati ono što ja ne mogu. Normalan život. Osećao sam se kao da me je neko polio kofom hladne vode po glavi. - Pokušaću,- rekao sam. I stvarno sam to mislio, bar tada. Ali, onda sam sve sjebao, još gore nego ikada ranije.

371

Samo kaži ne Sara Par nedelja kasnije, nakon što mi je Džej obećao da će pokušati da prestane, a ja sam mu poverovala, zato što sam budala, bila sam na putu kući iz biblioteke. Znala sam da je tamo, kod mene, i da me čeka. Samo se družimo i gledamo filmove. Onda on ode kući, a ja odem da se vidim sa Čarlijem ili ostanem sama. Više nismo radili ono što ne treba. Znao je da sam ljuta na njega zbog svega što se desilo, pa me je ostavljao na miru. Ipak, ostajao je pored mene i odbijao da ode. A ja nisam ni pokušavala da ga oteram. Imali smo tu nedelju, koju smo oboje ljubomorno čuvali uz sebe. Sve dok se i sećanja na nju nisu rasprsnula kao balon od sapunice. Nazvala sam mamu na putu do kuće. Telefon je zvonio i zvonio i kada se konačno javila, već sam bila ispred vrata. - Halo,- čula sam kako neko govori sa druge strane. Namrštila sam se. To nije bila mama. - Ćao, Dejv,- prevrnula sam očima. - Gde je mama? - Stavlja Sofiju u krevet,- rekao je, pa nastavio da priča. - Pa, kada planiraš da dođeš da nas vidiš? Možda ove nedelje? Nedostaješ Sofiji. I ona je nedostajala meni. Želela sam da više vremena provedem sa njom. - Aha, doći ću sutra, pre posla, ako je to u redu. - Naravno da je u redu. Ovo je još uvek tvoja kuća i uvek si...

372

Samo kaži ne Prestala sam da ga slušam. Nešto nije bilo u redu. Ne znam zašto, ali počela sam da se znojim. Hladna jeza mi je prolazila niz kičmu. Dejv je još uvek mleo, ali nisam čula ni reč. Naslonila sam se na vrata i nisam čula ništa. Šta se dešava? Počela sam da silujem torbu, tražeći ključ. Kada sam konačno uspela da otključam vrata, uplašila sam se još više. Cela kuća je bila u mraku. - Džej?- pozvala sam ga, a glas mi se samo odbio o zidove. Kada sam upalila svetlo u dnevnoj sobi, ruka mi se zamrzla u vazduhu. Tu je bio, na fotelji, bez majice, i sa praznim pogledom u očima. To je bila prva stvar koju sam ugledala. Njegove oči. Mrtve oči. Odjednom, počeo je da se trese kao da ima neki napad. Nekako sam uspela da odmrznem noge i odem do njega. - Džej!- ponovo sam ga pozvala, a on je počeo još gore da se trese. Čula sam kako me Dejv hiterično doziva, telefon mi je još uvek bio u ruci. - Dejv? Dejv! Prestani da vičeš! Džej ima nekakav napad,- rekla sam. - Dobro,- rekao je smireno. Dobro?! Šta tu može da bude jebeno dobro?! - Dejv,- zavapila sam. - Sara, slušaj me. Da li me slušaš? Klimnula sam glavom, a onda se setila da ne može da me vidi. - Da, slušam te,- rekla sam. - Okreni ga na stranu, da se ne zadavi. - Šta vidiš?- pitao me je kada sam uradila ono što mi je rekao.

373

Samo kaži ne - Samo se trese, ne znam, šta bi, kog đavola, trebalo da vidim?- Reči su mi zapinjale u grlu. - Sara, da li vidiš iglu? Pogledala sam oko sebe. I tu je bila, igla, baš kao što je i rekao. Stajala je na stolu sa još nekim stvarima, koje nisam htela ni da pogledam. - Da, vidim iglu. - Okej. Dobro. Idi u kuhinju i uzmi malo soli i vode, pa ih pomešaj u čaši. Da li me čuješ? - Da, da,- ustala sam. - Nemoj da zaboraviš iglu da poneseš! Požuri! Da li diše? - Dejv, ruke su mi pune,- zacičala sam. - Stavi me na zvučnik, prokletstvo! Da. Zvučnik, kako se ja nisam toga setila? - Da li diše?- pitao je ponovo. Približila sam se Džeju. Ponovo, klimnula sam glavom, pa rekla - Da. - Dobro. Sada idi i uradi ono što sam ti rekao. Otrčala sam do kuhinje, uzela čašu vode, stavila so unutra, pa stala. Šta sada? - Sara? Uzmi špric i napuni ga sa tim iz čaše. Poslušala sam bez reči. - Sada idi do njega, nađi venu i ubrizgaj mu to u ruku. 374

Samo kaži ne - Šta?! Ne mogu to da uradim! - Samo uradi ono što sam ti rekao!- povikao je. - Veruj mi, Sara, umreće ako to ne uradiš. To je bilo dovoljno da me pogura. Uradila sam ono što mi je rekao, ali se ne sećam ničega. Sve je bilo tako maglovito. Sećam se samo mojih ruku, udaljenih i bledih, kao da uopšte nisu ni bile deo mog tela. Toliko sam se tresla, da ne znam ni kako sam uspela da pogodim pravo mesto. Posle par minuta tišine, čula sam Dejvov glas. - Sara? Jesi li još uvek tu? - Tu sam. - Da li se još uvek trese? Pogledala sam u Džeja. Boja je počela da se vraća u njegovo lice, i pokušavao je da otvori oči. - Ne, mislim da se budi. - Dobro, tvoja mama dolazi, moram da idem. Nazvaću te čim budem mogao. Nemoj joj reći za ovo, važi? - Važi,- složila sam se i prekinula vezu. Još uvek sam sedela na podu, pored njegovih nogu, kada je odlučio da progovori. - Hej, Crvena. Nisam čuo kada si ušla. Šta ima? Pogledala sam ga, nesposobna da progovorim. Šta ima? Glupavi jebeni džanki! - Jesi li dobro?- pitala sam ga.

375

Samo kaži ne - Aha, dobro sam. Što pitaš? Kako si ti? Još uvek nije kapirao šta je uradio. Pa, bilo je vreme da se pobrinem da ukapira. - Dobro,- rekla sam i ustala. - Ako si dobro, onda odjebi iz moje kuće, Džej. - Zašto? Čak je uspeo da zazvuči iznenađeno. Samo sam pogledala u sto. Ispratio je moj pogled i konačno shvatio. Ustao je, ne baš potpuno siguran na nogama, ali više me nije bilo briga. Bio je živ, to je sve što sam htela da znam u tom trenutku. Nisam mogla više da ga gledam, ni sekund. - Vidim,- rekao je. - Ali, Crvena, zar nije ovo, kao, naša stvar? - Šta to?- prošaputala sam, pokušavajući da se ne rasplačem. - Ja sjebem nešto, ti vičeš na mene, pa mi onda oprostiš. - Izlazi iz moje jebene kuće, Džejsone!- povikala sam, ne verujući šta mi je upravo rekao. - Dobro. Idem. Žao mi je, Crvena. Nije trebalo to da vidiš. Dok je izlazio iz moje kuće, i po svemu sudeći iz mog života, rekla sam: - Nemoj mi se više nikada obratiti. Bila sam toliko ljuta, da nisam želela više nikada da ga vidim. Samo je klimnuo glavom. Ono što me je najviše povredilo, bilo je to šta ga jednostavno nije bilo briga. Otišao je bez reči i objašnjenja. Zaključala sam vrata za njim. Nisam osećala ništa, apsolutno ništa. Otišla sam na sprat da se istuširam, samo da bih imala šta da radim. To mi nije ni malo pomoglo. Kada sam se vratila u dnevnu sobu, čula sam kako neko kuca na vrata. Da se nije vratio? Neću mu otvoriti, mislila sam. Telefon mi je zazvonio, terajući me da poskočim. Dejv. 376

Samo kaži ne - Sara? Otvori vrata. Ispred sam,- rekao je. Osetila sam olakšanje. Kao dete, pomislila sam - Pa, ovo je dobro. Neko odrastao je ovde, sve će biti u redu. On će sve ovo popraviti za mene. Otvorila sam vrata i Dejv me je zagrlio. Istog momenta kada je stavio ruke oko mene, raspala sam se. Baš tu, na pragu moje kuće, plakala sam kao nikada ranije i nisam bila u stanju da se zaustavim. Dejv je samo prstima prolazio kroz moju kosu i ponavljao - U redu je, sve će biti u redu,iako smo oboje znali da ništa nije u redu, to mi je pomoglo da se osećam malo bolje. Odveo me je u dnevnu sobu i seo pored mene. Strpljivo je sačekao da prestanem da plačem, pa progovorio. - Je l’ mu je dobro?- pitao je. Klimnula sam, šmrcajući. Toliko nereda pravi plakanje, nisam to znala. - Gde je? - Izbacila sam ga. Dejv se namrštio. - Zašto? - Zato što je bio mrtav! Kako to misliš zašto?! - Dobro, ali si uspela da ga povratiš. - Pa šta? - Sara... - Moj očuh je duboko udahnuo. - On je tvoj prijatelj. Ne okrećeš leđa svojim prijateljima. - On nije moj jebeni prijatelj! On je prokleti narkoman!

377

Samo kaži ne - I dalje je tvoj prijatelj, bez obzira na to,- nije odustajao. - Na čijoj si ti strani? - Na tvojoj,- jednostavno je rekao. - Ne, nisi na mojoj jebenoj strani!- naljutila sam se. - U stvari, jesam. Stalo ti je do njega, Saro, svi to znamo. I samo zamisli kakav bi ti bio život bez njega. Potrebna si mu, sada, više nego ikada i moraš da budeš tu i pokušaš da mu pomogneš. Nije bilo poente raspravljati se sa njim, pa sam samo rekla - Dobro,- i time stavila tačku na taj razgovor. Nisam mu rekla da smo već pokušali da mu pomognemo i kako nam se to vratilo i obilo nam se o glavu. Nisam mu rekla koliko je u stvari loše Džeju. Nisam to rekla nikome. Nisu oni bili sa njim svakog dana i gledali to. Činilo mi se kao da nisu ni svesni toga koliko duboko je zaglibio. Najlakše je bilo reći da ga ne ostavim, da sam mu potrebna. Ali niko nije znao koliko je sve to daleko otišlo. Dejv je izgledao zadovoljno mojim odgovorom. Ustao je. - Idem sada, videćemo te sutra, zar ne? - Da, doći ću da vidim Sofiju. Otišla sam odmah u krevet. Ali, iako sam bila iscrpljena nisam mogla da zaspim. Svaki put kada bih zažmurila, videla bih onaj Džejev prazan pogled. One mrtve oči. Dejv je bio u pravu, stalo mi je do Džeja, ali je pogrešio u vezi jedne druge stvari. Nisam više želela da bude u mom životu. Ne dok je ovakav. Buljila sam u plafon cele noći. Kada je svanulo, samo jedna stvar mi je bila jasna. Džej je slomio moje jebeno srce. 378

Samo kaži ne Bila sam tužna. Bila sam razočarana. Bila sam besna. Ali, iznad svega, bila sam uplašena. Ovo je otišlo predaleko. Sledećeg puta, neće biti nikoga pored njega. Sledećeg puta, a bila sam sigurna da će se taj sledeći put desiti, biće kasno. Umreće. I niko ne može da ga spasi. On to ne želi. Ustala sam iz kreveta. Moj orman me je dočekao kao stari prijatelj.

379

Samo kaži ne Džej Znaš li koja je najtužnija reč na svetu? Zamalo. Zamalo sam bio dovoljno dobar za Crvenu. Zamalo je bila zaljubljena u mene. Zamalo smo uspeli. Zamalo nisam sve sjebao. Prošla su tri dana otkad sam je video. Nije htela da priča sa mnom, niti da otvori vrata. Čak je i prestala da izlazi iz biblioteke kada ima pauzu. Pokušao sam da razgovaram sa njom, ali nije htela da me vidi. Čak i u ovako malom gradu, uspevala je da me izbegne. Možda je ozbiljno mislila kada mi je rekla da ne želi više nikada da me vidi. Najčudnije od svega je bilo to što sam je razumeo. Znao sam zašto. Ali, nisam mogao da joj dozvolim da to uradi. Previše mi je nedostajala. - Idem sada kod nje. Ovo nije način na koji stvari treba da se završe između nas dvoje. Da, sve sam sjebao, ali mi smo prijatelji, čoveče!- Odlepio sam odjednom. Bili smo kod Antona i svi smo bili prilično zagrejani. Na stolu je bilo svega. Samo što sam uzeo svoj fiks, i bio sam pun energije. - Da, batice! Idi kod nje i reci toj kučki šta ti je na umu,- Anton me je podržavao. - Da,- klimnuo sam. - Idem. Ali, ona nije kučka, čoveče, ona je moja prijateljica. - Kako god, Džej, ne zanima me,- završio je naš razgovor, odmahujući rukom. Nisam obraćao pažnju na njega i njegov ton. Ostavio sam ih u njihovom svetu. Imao sam posla. Ne znam ni kako sam stigao da Crvenine kuće. Kada sam stao ispred vrata, duboko sam udahnuo pre nego što sam pozvonio. Nisam znao ni koliko je sati. Posle nekog vremena, otvorila je vrata. Očigledno sam je porobudio.

380

Samo kaži ne - Džej? Šta radiš ovde? Jesi li dobro?- pitala je. Onda me je samo jednom pogledala i sve joj je bilo jasno. - Vidim da se još uvek drogiraš,- rekla je ravnodušno. Nisam mogao da joj dozvolim da mi zalupi vrata ispred nosa. - Aha, pa... Moram da pričam sa tobom,- rekao sam. Nije bilo svrhe lagati je, odmah me je pročitala. - Zar to ne može da sačeka do jutra? 3 sata je,- zevala je. - Ne. Ne može. Mogu li da uđem? - Ne,- brzo je rekla. A onda sa uzdahom, - Možemo da pričamo ovde. Seli smo na trem. Kao nekada, pomislo sam. - Šta je bilo?- pitala me je . Ustao sam. - Slušaj, znam da sam sve zajebao, ali, molim te, nemoj me izbacivati iz svog života. Nedostaješ mi. - Prošlo je samo tri dana. I ti se još uvek drogiraš. Nisi čak ni pokušao da prestaneš. To nije bilo pitanje. - Pokušaću, okej? Prestaću. - Kada prestaneš, onda možemo da pričamo,- rekla je i ustala. Bio sam tih dok nije stigla do vrata. Onda sam samo počeo da urlam na nju kao neki manijak. - Znaš šta? Jebi se, ti, gospođice Savršena, sa svojim savršenim životom i svojim savršenim prijateljima i tvojim savršenim dečkom i tvojim savršenim knjigama! Samo se jebi! 381

Samo kaži ne Bila si mi potrebna, a okrenula si mi leđa! Da si ga samo ostavila, kao što sam ti rekao, ništa od svega ovoga se ne bi desilo! Preletela je preko stepenica i unela mi se u lice. Nikada je nisam video tako ljutitu. - Ne, Džej! Ti se jebi! Samo što nisi umro! Morala sam da ti ubrzgam jebeni džanki koktel ili šta god da je ono bilo da te povratim! I lagao si me sve ovo vreme! Znala sam da nešto nije u redu i nisi mi rekao! Imao si svoju šansu i izabrao si heroin umesto mene! Tako da, jebi se, ti, ti, ti... Drkadžijo! Okrenula se na peti i umraširala nazad u kuću. Ne odlazim odavde, pomsilo sam. Jebi se, Crvena, moraćeš nekad da izađeš iz kuće. Seo sam ponovo na stepenice. Bilo je čudno sedeti tamo bez nje. Pa šta ako se drogiram?! To je moj jebeni život! Zašto je nju toliko briga? I mogu da prestanem kada god hoću. Nisam baš toliko zavistan. Sve što hoću jeste da se osećam slobodno i umrtvljeno. To je dobar osećaj, ta umrtvljenost, ništa me onda ne dotiče. Tada mi je lako da zaboravim da mi je majka mrtva i da je moj otac takvo razočarenje, i da je baka umrla, i da će Crvena napustiti ovaj grad jednog dana i osnovati svoju porodicu, imati decu i potpuno zaboraviti na mene. Samo nisam hteo da se osećam tako usamljeno sve vreme. Ne znam koliko dugo sam sedeo tamo, sažaljevajući sebe i bio sav patetičan, kada je Crvena izašla napolje i pozvala me. - Džej? Pogledao sam je. Još uvek je bila u pidžami, ali sam bio siguran da uopšte nije spavala. Da nisam znao bolje, pomislio bih da je plakala.

382

Samo kaži ne - Žao mi je, Crvena, nije trebalo da ti kažem sve one odvratne stvari,- pokušao sam da se izvinim. - U redu je, i sama sam rekla neke grozote. Hajde, uđi, napraviću nam kafu. Krenuo sam za njom pre nego što se predomisli. - Zašto radiš ovo?- morao sam da je pitam. - Zato što si mi prijatelj. Što je tužno, jer se ponašaš kao da imaš osam godina i jebeno me izluđuješ, ali ti si moj prijatelj i stalo mi je do tebe,- rekla je. Onda se zaustavila, zagrlila me i prošaputala mi na uvo: - I zato što si i ti meni nedostajao.

383

Samo kaži ne Sara To je bila istina. Stvarno mi je nedostajao. Mnogo. Prošlo je samo tri dana, ali ipak. Provodila sam mnogo više vremena u ormanu nego bilo gde drugde. Plakala sam, Bože, koliko sam samo plakala. Ali, niko nije znao za to. Lagala sam svaku osobu koju poznajem. Dobro

sam je postala laž koju sam izgovarala svakodnevno. Čak ni Emili nije znala šta se desilo. Ušli smo unutra. Džej je počeo da se osvrće oko sebe, kao da nikada ranije nije bio tu. Kao da nije proveo toliko vremena u mojoj kući. Pogledala sam ga kada je zatvorio oči i duboko udahnuo. Šta kog đavola sad izvodi? Možda je to neka narkomanska stvar, da njuškaš vazduh oko sebe. - Džej? - Da?- Otvorio je oči i pogledao me. - Šta to radiš? - Sve je isto,- rekao je. - Čak i miriše isto. Počela sam da se smejem. - Hoćeš da kažeš da moja kuća smrdi? - Ne, Crvena, rekao sam da miriše isto. - Ne razumem,- rekla sam. Stvarno nisam razumela. - Miriše na tebe,- objasnio mi je. - Miriše na dom. Bože. Nisam znala šta da kažem na to. Ranije nije bio tako otvoren prema meni. Ni tako miran. Izgleda da sam mu stvarno nedostajala. Ušli smo u kuhinju. Bilo je čudno što je ponovo tu. Čudno, ali dobro. Mislila sam da smo završili zauvek.

384

Samo kaži ne Još otkad smo pokušali da izvedemo onu intervenciju, čitala sam sve što sam mogla da pronađem o zavisnosti. Sa tom novom opsesijom, postala sam prilično dobro obaveštena o toj temi. A isto tako, imala sam i dosta vremena da razmislim o onome što mi je Dejv rekao. Na kraju krajeva, provela sam skoro tri cela dana u ormanu. - Džej,- progovorila sam čim smo seli. - Molim? Namrštila sam se. Bio je ljubazniji prema meni. I to mi je smetalo. Ponašao se kao da smo dva stranca. Ovo nije bio Džej koga ja poznajem i volim. Moj Džej je svinja sa velikim srcem i bezobraznim ustima. Naterala sam se da prestanem da razmišljam o tome. Imala sam puno stvari da mu kažem. - Moramo da pričamo,- rekla sam. Oči su mu se raširile. - Crvena, molim te, biću dobar, samo me nemoj ponovo izbaciti! Uradiću šta god želiš, samo me pusti da ti ponovo budem prijatelj,- brbljao je bez daha. Uzdahnula sam. Svaki put kada mi kaže Biću dobar, Crvena, obećavam, čujem ga i želim da mu verujem, ali sve što vidim je ona scena iz Zelene milje, ona u kojoj Divljeg Bila vuku u samicu uvijenog u ludačku košulju, dok on urla - Biću dobar, biću dobar...- ali nikada ne bude. - Prestaćeš da se drogiraš?- pitala sam. Ostao je tih. To me nije iznenadilo, iako bi možda trebalo. Pa, sam počela ponovo. - Znam da nećeš prestati, Džej. Nisam idiot. Olakšanje na njegovom licu je bilo poražavajuće, ali sam uspela da ignorišem bol koji me je preskao zbog toga. - Ali, imam neke uslove i treba mi da mi obećaš nešto. - Bilo šta,- odmah je rekao.

385

Samo kaži ne - Sumnjam da ćeš mi obećati bilo šta,- frknula sam. - U svakom slučaju, hoću da znaš da sam svesna tvoje zavisnosti. Ali, isto tako, svesna sam toga da je ovo tvoj život i da možeš da njim da radiš šta god hoćeš. Pa, ako odlučiš da prestaneš da se drogiraš, tu sam za tebe. Ako odlučiš da ne prestaneš, opet sam tu. Samo ne želim da to radiš u mojoj kući. Ako već moraš da se izdrogiraš, uradi to negde drugde. Takođe, ne želim da me više ikada dodirneš, i to stvarno mislim, tako da možeš da prestaneš da mi se ceriš. I hoću da jedeš, Džej. Raspadaš se. To su moji uslovi,- završila sam. Klimao je glavom sve vreme dok sam pričala i prestao je da mi se kezi. - Dobro, Crvena, mogu to da uradim. A šta je to što treba da ti obećam? - Samo mi obećaj da nećeš jebeno umreti. Posle toga, bio je malo bolje. Ali, nisam slepa, znala sam da se i dalje drogira, iako je počeo da vodi više računa o sebi, kao i o tome da ga ne uhvatim. Čarli je poludeo kada je saznao da smo nas dvoje ponovo prijatelji. - Ovo je jebeno super,- rekao je kada je Džej došao do bilbiloteke jednog dana. - Opet? Stvarno, Sara? Mislio sam da si završila sa njim! - Slušaj, Čarli, ne znam šta je to sa tobom i Džejem, ali ne želim da biram između vas dvojice,- rekla sam. Ne bi ti se svidelo koga bih izabrala, pomislila sam, ali oćutala. - Moje prijateljstvo sa njim nema nikakve veze sa našom vezom, okej? - Okej,- uzdahnuo je. - Ali, ja ne želim da imam nikave veze sa njim, samo da znaš. Ako te opet bude povredio, izvadiću mu pluća, kunem se Bogom. - Hej,- približila sam mu se. - Neće me povrediti, obećavam ti. Čarli me je samo pogledao. –Videćemo,- promumlao je.

386

Samo kaži ne Sa druge strane, nešto lepo se desilo. Emili me je pitala da joj budem kuma. Naravno, pristala sam. Ali, imali smo problem. Džej je obećao Kevinu njegovu kuću za žurku povodom veridbe, ali Kevin ne želi da priča sa njim. Ponudila sam im moju kuću umesto toga, ali je Emili odbila. - Njih dvojica će se pomiriti, i uopšte me ne zanima kako. U pitanju je moja veridba i želim da sve bude savršeno. Kevin nikada neće oprostiti sebi ako Džej ne bude tamo,- rekla je. Znala sam šta treba da uradim. Kada sam pozvala Kevina da dođe kod mene, bio je iznenađen, ali se ipak pojavio. - Moraš da oprostiš Džeju,- rekla sam čim je ušao. - Nema apsolutno nikave šanse,- nadurio se. - Slušaj, znam da prevršio svaku meru, ali on ti je najbolji prijatelj... - Sara, ne,- prekinuo me je. - Ne, dok ne prestane. - On neće prestati i mislim da to oboje znamo. Ako umre, samo ćemo kriviti sebe što nismo bili tu za njega,- rekla sam. - A i ti želiš da tvoj kum bude tamo, jesam li u pravu? - Kako možeš tako smireno o tome da razgovaraš?- Kevin me je začuđeno pogledao. - O čemu?- pitala sam. - O njegovom umiranju. Sara, ovo nije šala. Ako ne prestane, stvarno će umreti,- rekao je. - Zar ti misliš da ja to ne znam?! Isuse, samo zato što ne pričam o tome, ne znači da nisam uplašena. - Šta ćemo da radimo?- pitao me je, kao i jednom pre toga. 387

Samo kaži ne - Bićemo tu za njega, to je sve što možemo da uradimo,- rekla sam. Ovoga puta sam imala odgovor na to pitanje. - Dobro. U pravu si. Pozvaću ga. Kada je Kevin otišao, zavukla sam se u orman i tamo provela čitav dan. Njegove reči su mi iznova odzvanjale u glavi. - Ako ne prestane, stvarno će umreti.

388

Samo kaži ne Džej Kevin me je pozvao i rekao mi da treba da se sredim i oženim Crvenu iste sekunde. - Otkud sada to?- pitao sam, srećan što me je pozvao. - Samo kažem. Ona me je naterala da te pozovem, znaš. Nisam planirao da progovorim sa tobom do kraja mog života,- rekao je. - Ili do kraja mog,- uzdahnuo sam. Znam, ovo sranje postaje ozbiljno. Moram malo da se iskuliram. I hoću. Odmah posle te večere. Obećavam. Samo još par dana i to je to. - Pa... U vezi one večere. Da li tvoja ponuda još uvek važi?- pitao me je. - Naravno,- rekao sam. - Ja ću sve platiti. Vas dvoje samo uživajte. - Hvala ti. To nam puno znači. - Nema problema. Hej, a ko sve dolazi na tu večeru? - Oh,- Kevin je rekao napola me slušajući. - Samo Sara i ti. I njen momak. Bez porodice. Napravićemo malu žurku za nas, a kasnije veliku za njih,- smejao se. Namrštio sam se. - Taj kreten dolazi?! - Hej, pa on je njen momak, ne možemo da ga ne pozovemo, Džej. I prestani da prevrćeš očima,- rekao je. - Kako znaš da prevrćem očima preko telefona?- pitao sam. - Zato što te poznajem,- rekao je i prekinuo vezu. Pa, večera je bila... Isuse. To je bila najveća katastrofa kojoj sam prisustvovao u životu.

389

Samo kaži ne Sve je počelo dobro. Emili i Kevin su se pojavili tačno na vreme, doterani od glave do pete. Onda su došli Crvena i onaj kreten. Ona je bila prelepa, nisam mogao da odvojim pogled od nje. A on je bio... Pa, nisam ni gledao u njega. Pravio sam se da ne postoji. Obećao sam sebi da neću više ništa pokušavati sa Crvenom. Nisam bio dobar za nju. To je bila teška odluka, ali prava. Crvena treba da bude srećna, a to ne može da ostvari sa mnom, ne dok sam... Ovakav. Bio sam urađen, pa sam morao da pobegnem u kuhinju kada se Crvena pojavila. Emili je krenula za mnom. - Šta to radiš? Drogiraš se?- odmah me je pitala. - Ne,- namrštio sam se. - Samo moram malo da iskuliram. - Oh. Zato što je Čarli ovde. - Da,- priznao sam. - Zašto ne uradiš nešto povodom toga?- prošaputala je, gledajući da li neko dolazi. - Kao na primer, šta? Pokušao sam, neće ga ostaviti. I ja nisam dobar za nju,- slegnuo sam ramenima, praveći se da me to ne pogađa. - Ali, ti je voliš,- nežno je rekla. - Da, Emili, hvala ti, svestan sam toga. - Znači, odustaješ od nje zato što si plemenit?- nepoverljivo me je pitala. - Ona ne zaslužuje ovo,- prosiktao sam. - Ona zaslužuje sve, a ja joj to ne mogu dati! Pokušao sam i sve upropastio. To nije plemenitost, to je jebena istina! - Onda prestani da se drogiraš. Samo stani. Samo kaži ne, Džej. 390

Samo kaži ne - Nisam dobar za nju,- ponovio sam tvrdoglavo. - Ali, ti je voliš,- Emili je zasuzila. - Zato što je volim... Zato nisam dobar za nju,- rekao sam i vratio se u dnevnu sobu. Pretpostavljam da je ljubav ona stvar koja nastavi da te jebe još dugo nakon što je seks gotov. Znam to sada. Samo bih voleo da ne znam.

391

Samo kaži ne Sara - Slušaj,- rekla sam isfrustrirano. - Pozvali su nas na večeru i već sam im rekla da dolaziš. Molim te, nemoj praviti problem od ovoga. Ne moramo oko svega da se svađamo. - Samo kažem, Sara,- Čarli je počeo da se šetka po mojoj sobi. - Samo bih voleo da si mi to rekla ranije. Ne mogu tamo da odem praznih ruku. - Isuse, nisu te zvali zato što ćeš im kupiti nešto, samo žele da proslave svoju veridbu sa nama!- povikala sam nervozno. Upravo smo završili sa još jednom dvominutnom seansom koju Čarli zove seks. Možda sam namerno zaboravila da pomenem večeru. Možda nisam htela da krene sa mnom. Možda sam bila umorna od toga da se skidam ni zbog čega. Možda mi se jednostavno smučio. - Dobro. Ići ćemo. Samo moram da svratim do kuće i da se presvučem. Vidimo se za sat vremena,- rekao je, pre nego što je otišao. Čarli... Što je više vremena prolazilo, sve više me je hvatala mučnina od samog pogleda na njega. Sve je bilo u novcu, što se njega tiče. Sve je bilo u prezentaciji. Uvek je bilo važno, ne, ne, bilo je najvažnije kako te drugi ljudi vide u njegovom svetu. Želela sam da pobegnem od njega i nikada se ne osvrnem. Želela sam da vrištim dok to radim. Želela sam da odem kod Džeja i tamo zauvek ostanem. Ali, nisam ništa preduzimala. Emili mi je naredila da se doteram. Nisam htela to da radim, ali sam morala. Uostalom, to je bila njena žurka. Ali, mogla sam da pijem. Dala mi je dozvolu. I bilo mi je potrebno da se napijem, jer bih u suprotnom poludela. Čarli je stalno bio besan u poslednje vreme, nisam to više mogla da podnesem. Ali, svaki put kada bi se približili raskidu, promenio bi ponašanje i ostavio me bez razloga da ga šutnem. Pretpostavljam da bih mogla jednostavno da mu kažem istinu. Ali, ne mogu. Nisam u stanju to ni sama sebi da priznam.

392

Samo kaži ne Kada smo stigli tamo, Džej je odmah pobegao od nas. Emili je otišla za njim i vratila se skoro uplakana. - Šta ti je uradio? Jesi li ga uhvatila kako se drogira?- pitala sam i povukla je u stranu. - Ništa mi nije uradio, zašto pitaš? - Izgledaš kao da je neko upravo umro. Jesi li ga uhvatila kako se drogira?- ponovila sam pitanje koje se pravila da nije čula. - Ne, nisam. On je dobro. Šta je sa tobom?- Pažljivije me je pogledala. - Samo mi treba piće,- rekla sam. - Smem li da uzmem piće? - Koliko god želiš,- još jednom mi je dala svoj blagoslov. Vratila sam se u dnevnu sobu i pridružila se Kevinu, Čarliju i Džeju. Kevin je već bio pomalo pripit, pa sam odlučila da će Džej biti moja žrtva za to veče. Stvarno mrzim da pijem sama. Čarli? O, on je takav čistunac, nisam čak ni htela da se zamaram sa njim. - Pa, hoćemo li ovo da proslavimo kako treba?- pitala sam Džeja kada sam sela pored njega. Trebalo mi je malo vremena da provalim da sam sela u sredinu. Bila sam u sendviču između Čarlija i Džeja. Nije bilo baš prijatno, toliko ću ti priznati. - Naravno, Crvena,- rekao je sa osmehom. Možda sam samo umislila da je pobegao od mene kada sam došla. U svakom slučaju, počeli smo da pijemo. Mnogo. Dok nam je Emili donela dezert, već smo bili razvaljeni. A ja sam totalno ignorisala Čarlija. Pričao je neko vreme sa Kevinom, ali mu je on očigledno dosadio. Emili je, jadna, pokušavala da ga okupira, ali on njie budala. Video je, kao i svi ostali, da imam oči samo za Džeja.

393

Samo kaži ne - Prestani da je zoveš Crvena, njeno ime je Sara,- obrecnuo se na Džeja dok mi je nešto govorio. Džej jedva da ga je i pogledao. - Zvaću je kako god želim. I njoj ne smeta. Je li tako, Crvena? - Um... Ja...- mucala sam. Emili mi je priskočila u pomoć. - Sara, treba mi tvoja pomoć. Dođi ovamo, molim te. Odmah sam ustala. Odvukla me je u kuhinju i počela da viče na mene. - Isuse, previše si pijana! - Pustila si me da pijem,- branila sam se. - Da, ali nisam mislila da ćeš se totalno oduzeti od pića! Čarli samo što ne otkine Džeju glavu! - Zašto?- pitala sam, uzimajući još jednu čašu. - Zato što ste vas dvoje otprilike dve sekunde udaljeni od toga da zaskočite jedno drugo! - Ne,- kikotala sam se. - Nismo. - Da, jeste,- Emili se namrštila. - Bolje pošalji Čarlija kući ili nešto slično, jer ja ne želim da prisustvujem nikakvoj svađi. Ne danas, Sara, molim te. - Dobro,- uzdahnula sam. Stvar je bila u tome, što sam tako pijana, shvatila šta nije u redu. Svaki put kada bi me Čarli dodirnuo, uznemirila bih se. Njegov dodir je jednostavno bio pogrešan. Možda je vreme da raskinem sa njim. Ne mogu više da lažem, pomislila sam, najednom hrabra od alkohola. Vratila sam se, i baš kada sam htela ponovo da sednem, Čarli je ustao. 394

Samo kaži ne - Treba mi malo vazduha,- izjavio je. - Sara, hoćeš li da mi se pridružiš? - Važi,- rekla sam, nastojeći da izbegnem svađu pred svima. - Ali, ti se vraćaš, Crvena, zar ne?- pitao je Džej. - Niko ne priča sa tobom, Džej,- Čarli je odgovorio umesto mene i uhvatio me za ruku. - Odjebi, liku uz jebenog stripa,- Džej je mumlao sebi u bradu. Vukao me je kroz hodnik, dok nismo došli do vrata. Otvorio ih je i izgurao me napolje. - Šta se dešava?- zahtevao je da zna. - Na šta misliš?- pitala sam, umorna od njegovih sranja. - Sa tobom i onim džankijem, Sara. Mislio sam da ste vas dvoje samo prijatelji! - I jesmo,- mirno sam odgovorila. - Ne bih rekao, nešto se tu dešava. A ti... Ti si tako pijana. To je odvratno,- zatresao je glavom. - Moja najbolja drugarica se verila, imam prava da se malo opustim,- durila sam se. - Osećam se neprijatno zbog tebe. Stidim se. Ne sviđa mi se kakva si kada si pored njega. To nisi ti,- držao mi je predavanje. - Možda jesam baš takva,- rekla sam, želeći da nestane. I onda, odjednom, bilo mi ga je dosta. - Ovo više ne ide,- rekla sam. - Šta to?

395

Samo kaži ne - Ti i ja. Mislim da ne bi trebalo da budemo zajedno više. - Ne misliš to,- rekao je, mirnije nego pre pet sekundi. Kada ga je bilo sramota, znaš već. - U stvari, mislim,- konačno sam rekla istinu. - Sve ovo vreme, Čarli, mislila sam da nisam dovoljno dobra za tebe. I pokušavala sam, silila sam se da ostanem sa tobom zbog toga. Toliko sam se trudila da budem dovoljno dobra, samo da bih tebe usrećila. A sve što sam uspela da postignem jeste da učinim sebe očajnom,- rekla sam. - Ali, jesi. Ti jesi dovoljno dobra za mene. Izvini... Žao mi je... - Znam da jesam,- prekinula sam njega i njegovo kukanje. - Ali, vidiš, stvar je u tome što ti nisi dovoljno dobar za mene,- rekla sam i okrenula mu leđa. - O, a on jeste?!- povikao je. - Ko? - Tvoj džanki! Da li ti misliš da sam ja glup?! Zaljubljena si u njega! Verovatno se i jebeš sa nijm iza mojih leđa,- zgrabio me je za ruku i povukao me ka sebi. Otresla sam ga. - Pa šta i ako to radim?- rekla sam iz inata. Zaprepašćeno me je pogledao. A onda me je ošamario.

396

Samo kaži ne Džej Taj moron je odvukao Crvenu napolje. Odvukao ju je od mene. Nas troje smo ostali u kući i u tišini posmatrali njihovu svađu kroz prozor. Crvena je izgledala umorno od njega. A tako smo se lepo provodili. Mislio sam da će ga smo oterati i vratiti se kod nas. Mislim da je to i pokušala da uradi. Ali, on ju je zgrabio za ruku i naterao je da se okrene ka njemu. Rekao je nešto i ona je odgovorila. Čarli je prebledo. - Svaka čast, Crvena,- pomislio sam. A onda ju je ošamario. I meni se sve zacrnelo. Kasnije, rekli su mi da sam se izgubio gore nego ikad. Ovo je ono čega se sećam. Sve je bilo kao u usporenom filmu. Video sam kako njegov dlan sleće na Crvenin obraz. Istrčao sam napolje i bacio se na njega. Taj glupavi kreten je bio u bakinim ružama pre nego što je shvatio šta se dešava. Udarao sam ga i udarao, dok je Kevin bio na mojim leđima, pokušavajući da me zaustavi. Emili je vrištala i molila me da prestanem. A Crvena je bila tiha. Da nije bila tako tiha, prilično sam siguran da bih ga ubio. Nedostatak njenog glasa u toj galami me je naterao da prestanem i pogledam je. - Dosta je,- prošaputala je. Pustio sam ga iste sekunde. Ustao je i pokušao da priđe Crvenoj. Pre nego što sam stigao da reagujem, Emili je stala između njih, štiteći Crvenu njenim telom. - Ne. Da se nisi ususio da joj se približiš, Čarli. Sram te bilo. - Žao mi je, Sara, izvini,- rekao je, ne obazirući se na Emili. - Odlazi odavde,- Crvena je ponovo prošaputala, izgledajući šokirano. 397

Samo kaži ne - Čuo si je,- umešao sam se. - Odjebi odavde. Pogledao me je, pa uzdahnuo. - Pazi na nju, Džejsone. Ona te voli, najmanje što možeš da uradiš jeste da joj uzvratiš. Žao mi je,- ponovio je i odvukao se, sav krvav. Emili je pomogla Crvenoj da se vrati unutra. - Jesi li dobro?- pitala ju je. - Dobro sam,- slegnula je ramenima. - Pretpostavljam da sam to i zaslužila. Samo sam... zaprepašćena. Nisam mislila da će me udariti. - Ne pričaj tako, nisi to zaslužila,- Emili je odmahnula glavom, grleći Crvenu. - Samo sam htela da ode. Mislim, on je tako jebeno dosadan,- zakikotala se. Svi smo samo buljili u nju, i nadali se da je stvarno dobro. - Ne mogu da se vratim kući. To je njegova kuća i ne želim da se vraćam tamo,- rekla je ne gledajući u nas. - Možeš da pođeš kući sa nama,- Kevin je predložio. - Mi ćemo uzeti tvoje stvari ujutru iz kuće. Samo se opusti noćas. - Ne,- rekao sam. - Ona ostaje ovde. Crvena me je pogledala. - Trebalo bi da odeš da se opereš, Džej. Ruka ti krvari. Stvarno, krvario sam, verovatno od njegovih zuba. Nadam se samo da sam uspeo neki i da mu polomim. - Idem da se očistm, a vas dvoje, dajte joj nešto da popije,- naredio sam. - I ne daj joj da ode,- šapnuo sam Emili. Klimnula je glavom.

398

Samo kaži ne Oprao sam se što sam brže mogao. Kada sam se vratio, Crvena je već imala modricu na obrazu. Jebi ga! Stvarno ju je jako udario. Prišao sam joj bliže. - Kako si sada?- pitao sam. - Dobro sam, Džej. Već sam ti to rekla. Nisam od stakla, znaš, ne lomim se tako lako,nasmešila se. - Pijana si, Sara,- Emili je rekla. - Trebalo bi da odeš u krevet. - Da,- složio sam se. - Možeš da spavaš u bakinoj sobi. Crvena nas nije ni slušala, samo je odsutno klimala glavom na svaku našu reč. - Trebalo bi da odem,- rekla je, čim su Kevin i Emili otišli. - Ostaješ ovde,- rekao sam tonom koji ne trpi raspravu. - Ne vraćaš se u tu kuću. - Ne mogu to da uradim, Džej. - Ostaješ ovde,- ponovio sam. - Sada, idi da se istuširaš, a ja ću se pobrinuti za sve što treba. Pobrinuću se za tebe, Crvena, obećavam. Ona me je videla kada mi je bilo najbolje, videla me je kada mi je bilo najgore. Zna svakakva sranja o meni, i ma šta da uradim, uvek me pušta da se vratim kod nje. Još uvek nisam uspeo da provalim da li je ona budala ili jebeno čudo. Sve što sam znao je da sam joj potreban. Po prvi put, ja sam njoj potreban, a ne obrnuto. I uradiću sve što treba da joj pomognem.

399

Samo kaži ne Sara Bila sam toliko šokirana da nisam mogla ni da razmišljam kako treba. Nagon da se smejem pojavio se u najgorem mogućem trenutku. Sve što sam bila u stanju da uradim, bilo je da se nekontrolisano kikoćem. Naravno, to se desilo tek nakon što se sve završilo. Pre toga, nisam mogla da poverujem da sam uopšte i dozvolila da se tako nešto dogodi. Udario me je. Udarac, sam po sebi me nije toliko zaboleo, ali, čoveče, moj ego je bio zdrobljen. Bilo je kao da sam neka glupava droca koja dozvoljava da bude išamarana na sred ulice. Na sreću, nikoga nije bilo u blizini da posvedoči mom poniženju ali to ne znači da je bilo išta manje ponižavajuće. Džej je prilično dobro sredio Čarlija. Lagala bih kada bih rekla da mi se to nije svidelo. Ali, Kevin nije mogao da ga zaustavi, pa sam morala da progovorim. Mislim da je to bio prvi put da me je Džej poslušao kada sam mu rekla da prestane. Odveli su me unutra i dali mi piće. Mora da sam stvarno izgledala grozno, čim se Emili nije bunila i dozvolila mi da unesem još alkohola u sebe. Iako sam bila pijana, počela sam da osećam bol tamo gde sam primila udarac. Čarli možda ne izgleda tako, ali ima prilično jaku desnu ruku. Kreten! Džej je poslao Emili i Kevina kući, čim sam rekla da ne mogu da se vratim u onu kuću. Zahtevao je da ostanem sa njim. Što sam i uradila. Trebalo je da ostanem u Karolininoj sobi. Iako sam želela da budem u Džejevoj. Sa njim. Znaš na šta mislim. Bila sam povređena, ljuta, pijana i sve se to nekako sklopilo u to da sam postala i napaljena. Možda je to imalo neke veze sa onom flašom votke koju sam ponela sa sobom u kupatilo kada sam otišla da se tuširam. A posle sam joj pronašla i mesto pored mene i u ormanu.

400

Samo kaži ne Kada bih samo mogla da prestanem da plačem, mislila sam. Ovo cmizdrenje stvarno počinje da mi ide na živce. Kao da, sada, kada sam končno dozvolila sebi da se rasplačem, više nisam u stanju da se zuastavim. Džej me je umalo uhvatio. Pre bih umrla nego da mu dozvolim da me vidi u suzama. Morala sam nešto da uradim povodom toga. Pa sam odlučila da odem u njegovu sobu i kresnem se sa njim.

401

Samo kaži ne Džej Emili mi je naredila da ostavim Crvenu na miru. - Toliko toga sada ima na umu, Džej, samo je pusti večeras. - Dobro,- rekao sam, želeći da odu već jednom. I održao sam obećanje. Delimično. Ušao sam u bakinu sobu. Nije bilo tako teško to uraditi, zato što sam sada znao da je Crvena tamo. Učinila je ponovni ulazak u tu sobu mnogo lakšim nego što sam mislio. - Crvena? Crvena?- pozvao sam je. Nije bila tamo. Osvrnuo sam se oko sebe. - Gde si, jebo te, nestala? - Ovde sam,- rekla je. Okrenuo sam se i tu je bila, u bakinom ormanu. - Jesi li dobro? Kleknuo sam ispred nje. - Crvena, ti plačeš?- pitao sam. Ubiću onog drkadžiju. Kunem se da će u ga ubiti! - Ne plačem. Možeš li, molim te, da odeš? Moram malo da budem sama,- zamolila me je. - Naravno,- rekao sam i ustao. - Ostaviću te, onda,- klimnuo sam glavom i otišao u svoju sobu. Želeo sam da budem tamo sa njom ili da ona bude u mojoj sobi sa mnom. Buljio sam kroz prozor, razmišljajući o tome. Posle nekog vremena, samo sam uzdahnuo i otišao u krevet.

402

Samo kaži ne Crvena je u sobi do moje, mislio sam. Nije bilo šanse da se uspavam, ne dok mi je ona tako blizu. Bilo je čudno, nisam navikao da je viđam ranjivu, nisam znao kako da reagujem na to. Mora da je bilo 2 sata posle ponoći, kada je lagano pokucala na moja vrata. - Džej?- tiho me je pozvala. - Jesi li još budan? - Jesam,- rekao sam, i ustao iz kreveta. - Da li ti treba nešto? Da li ti je hladno? - Um... Ne.- Još uvek je stajala na vratima, ne baš u sobi, ali ne baš ni u hodniku. - Pitala sam se... Da li bi možda mogli da... Uh... Došao sam do nje i zgrabio je za ramena. Hteo sam da je prodrmam, ali sam se zadovoljio samo sa pitanjem: - Kaži, ženo, šta nije u redu?! Uzdahnula je. - Možemo li sada da se suočavamo sa stvarima?- pitala je. - Naravno, uđi, pričaćemo cele noći ako hoćeš,- rekao sam sa olakšanjem. - Hoćeš li da ga prebijem još jednom? Nasmejala se. - Ne, Džej. Neću da ga prebiješ još jednom. Ali, hvala ti što ipak jesi. - Nema na čemu. Hteo sam to da uradim još otkad sam te prvi put video sa njim,priznao sam. - Da, znam to... Ovaj.. U vezi onog suočavanja sa stvarima... - Šta je sa tobom? Jesi li sigurna da si dobro?- To što nije mogla da sklopi ni jednu celu rečenicu bez zamuckivanja me je prestrašilo.

403

Samo kaži ne Samo me je pogledala. A onda je skinula majicu, pa moju tenerku koja je trebalo da izigrava njenu pidžamu te noći. Pogledala me je još jednom i na kraju skinula i gaćice. Usta su mi se širom otvorila. - Mislila sam da se suočimo sa stvarima na tvoj način,- prošaputala je i prišla mi bliže. - Hoćeš da.. Mislim, ti hoćeš da mi... Vodimo ljubav?- zbunjeno sam pitao. - Sada? Noćaš? Nakon onoga što se upravo desilo? - Bože, Džej, da ne znam bolje, pomislila bih da si stidljiv. I ne, ne želim da vodiš ljubav sa mnom,- ozbiljno je rekla. - Ne želiš? Zašto si onda, kog đavola, gola?! - Ne,- rekla je. - Hoću da me jebeš. - Šta?- zacvileo sam. - Jesi li sigurna? - Imala sam izbor i izabrala sam tebe,- rekla je skidajući mi majicu preko glave. - Jesi?- pitao sam, svake sekunde sve više zbunjen njenim ponašanjem. - Džej, daj ućuti već jednom. - Okej,- promumlao sam dok me je ljubila. Kao što je moja baka uvek govorila, nije tako teško naterati žabu da skoči u vodu.

404

Samo kaži ne Sara Džej se prilično brzo snašao. Ali, uspela sam da ga šokiram kada sam skinula odeću. Sam izraz njegovog lica kada je video šta sam uradila... Vredelo je. - Da li me želiš, Crvena?- pitao je, gurajući me uza zid. - Da,- umalo sam prostenjala. Do đavola. Trebalo je da ja vodim ovaj šou, a ne on. Ali, kada me je dodirnuo, izgubila sam bitku. Izgubila sam pamet, lako kao što sam izgubila i odeću. - Da, šta?- smejao se. - Želim te. - Stvarno?- pitao je. Nemoguće da je ozbiljan, pomislila sam. - Stvarno,- namrštila sam se. Prišao mi je bliže, klizeći rukama niz moju golu kožu. Bože, Samo uradi to već jednom. Nasmešio se, očigledno zadovoljan mojim odgovorom. Ali, ne potpuno. - Kaži, Crvena,- prošaputao mi je na uvo. - Kaži molim te. - Molim te,- rekla sam i pre nego što sam shvatila šta govorim. Bukvalno me je naterao da ga molim. A meni... Meni se to svidelo. Svi znamo šta se desilo posle toga. Mislila sam da će ovoga puta biti drugačije, sada, kada ne varam nikoga. I bila sam u pravu. Bilo je bolje nego ikad, i nije bilo nikakve šanse da ću tek sada prestati to da radim. Zato sam pokušala još jednom da pobegnem od njega, dok ne bude prekasno. - Pa, Crvena,- Džej je zadovoljno progovorio. - Ovo suočavanje sa stvarima sa tobom... Sviđa mi se.

405

Samo kaži ne Ustala sam i počela da se oblačim. - Hej, šta to radiš?- pobunio se. - Pokušavam nešto da ti kažem. - Izvini, Džej,- mumlala sam, pokušavajući da se ne raspadnem pred njim. Ovo je loše. Ja sam loša. Sram me bilo. Zar nemam ni malo samopoštovanja? Samo bih volela da izabere mene umesto heroina. Samo bih volela da konačno mogu da budem sa njim. Ali to se neće desiti. Ne, dok mu dozvoljavam da radi sa mnom šta želi. Istina, ovoga puta sam ja bila ta koja je sve započela, ali, ipak. Trebalo je da znam bolje. - Zbog čega se izvinjavaš?- zbunio se. - Ovo je bila greška. Pijana sam i povređena i iskoristila sam te. Nije trebalo to da uradim. Izvini,- ponovila sam. Skočio je na noge i uhvatio me za ruke. - Nemoj to da radiš, Crvena,- prošaputao je. - Šta?- pitala sam, ne gledajući ga. - Uvek ovo radiš. Svaki put kada imamo seks, ti odlepiš i počneš da smišljaš izgovore. Neću ti dozvoliti da to uradiš, ne ovaj put,- uhvatio me je za bradu i naterao me da ga pogledam u oči. - Samo hoću da idem u krevet, Džej,- lagala sam, pokušavajući da se maknem od njega. Nije me puštao. - Ovde imaš sasvim dobar krevet, pa možeš tu da spavaš. I prestani toliko da razmišljaš o svemu,- naslonio je čelo na moje i polako rukama prelazio po mojoj kosi. - Ne radim to. - E, baš radiš. Poznajem te, Crvena. Samo sedi, evo, i ja ću da se obučem. Kaži mi šta nije u redu,- rekao je sav ozbiljan. 406

Samo kaži ne - Ovo,- rekla sam. - Ovo? O čemu pričaš?! Ti htela da se kresnemo ovaj put. - Ja uvek hoću da... Hm... Sa tobom, Džej,- priznala sam i pocrvenela. Do đavola, pomislila sam, nisam više pijana. Sve ovo bi bilo mnogo lakše da jesam. - Stvarno?- pitao je iznenađeno. - Jesi li ti stvarno toliko glup?!- povikala sam nervozno. - Hej, Crvena, nemoj se svađati sa mnom sada. Samo mi kaži šta se, jebo te, dešava sa tobom danas! Prvo te pronađem u ormanu, onda dođeš u moju sobu i zahtevaš od mene da te jebem i na kraju odlepiš! Ne znam više šta da radim! Ništa ne razumem! Zakikotala sam se. - Nisam zahtevala od tebe da me... - Jesi. Jesi, zahtevala si,- prekinuo me je. - Kaži mi, Crvena,- stegao mi je ruku. - Molim te, kaži mi šta se dešava. Uzdahnula sam. - Šta hoćeš da znaš? - Okej. Okej. Evo ga. Hoćeš li mu se vratiti? - Jebo te! Naravno da neću! Ošamario me je, Džej! Kako možeš i da pomisliš da bih uradila tako nešto?!- povikala sam. - Morao sam da te pitam,- rekao je. Provukao je ruku kroz kosu i ustao. - Jesmo li mi... Mislim, da li je ovo... - Šta?- pitala sam, gledajući kako se šetka po sobi. Glava je počela da me boli od njegovog vrtenja u krug. Znala sam šta će me pitati. I znala sam da mu se neće svideti moj odgovor.

407

Samo kaži ne - U stvari, imam dva pitanja,- brzo je rekao. - Dobro... - Hoćeš li da ostaneš ovde? Sa mnom? - Misliš noćas?- pitala sam. Ponekad mi tako dobro ide kada se pravim luda. - Ne, Crvena. Hoćeš li da ostaneš ovde... Za stalno? - Da li ti to mene pitaš da se uselim ovde?- zacvilela sam šokirano. - Da, to je ono što te pitam,- rekao je mršteći se. - Koje je drugo pitanje?- pitala sam, izbegavajući da mu odgovorim. - Hoćeš li sada da budeš sa mnom? Sada kada je gotovo sa Čarlijem?- promrmljao je. - Ne mogu,- prošaputala sam, proklinjući svoju lošu sreću i moj komplikovani život i sve ostalo što mi je u tom trenutku palo na pamet. Ne postoji ništa drugo što bih više želela, nego da budem sa njim, ali ne dok je heroin na prvom mestu u njegovom životu. Mislila sam da će početi da viče na mene, da će me možda čak i zamoliti da odem iz njegove kuće, ali Džej je samo klimnuo glavom. - To je zato što sam navučen?- pitao je. Klimnula sam glavom. - A ako se sredim, ako budem bio čist, hoćeš li onda hteti? - Onda možemo da pričamo o tome,- rekla sam. - Ali, doselićeš se ovamo, jel’ da? I daćeš otkaz u biblioteci,- nije odustajao. Nisam znala šta da kažem na to. Istina, planirala sam da dam otkaz, nije bilo šanse da nastavim tamo da radim sa Čarlijem, ne nakon onoga što se desilo. Ali, da se uselim kod 408

Samo kaži ne Džeja? Nisam htela da se vraćam kući kod mame, to sam znala. A nisam ni imala gde drugde da odem. To je laž. Nisam htela nigde da odem. Sve što sam želela bilo je da ostanem sa njim. Pa sam klimnula. - Klimaš glavom, Crvena. Na šta? Selidbu ili otkaz? - Na oboje, pretpostavljam. Ali, možemo li o tome da pričamo sutra, molim te?- pitala sam. - Naravno. Ovo me je tako usrećilo, Crvena,- rekao je, smešeći se. - Sve ću ispraviti za tebe, videćeš. Obećavam ti. Niko te više nikada neće povrediti. To je bilo jako lepo čuti. Šteta što nije bio u pravu. Jednom sam negde pročitala da te uvek najviše povredi onaj koga voliš. Veća istina nikad nije napisana.

409

Samo kaži ne Džej Znam da ne bi trebalo da budem srećan dok se Crvena raspada, ali jesam. Rekla je da će ostati sa mnom. Proveli smo noć zajedno bez ikoga ko bi nam smetao. Nije bilo nikakvih momaka, nije bilo Emili koja lupa na vrata, nije bilo šunjanja, nije bilo njene griže savesti, samo nas dvoje, baš kao što i treba da bude. Mogao bih da se naviknem na to. Na nju, pored mene, u mom krevetu. Na buđenje pored nje i njeno mumlanje dok odbija da se probudi. Na njenu toplu kožu koja miriše na lavandu uz moju. Na sve što dolazi uz nju. Nikad nisam proveo lepšu noć u životu. Onda me je pozvao Anton. Morao sam da odem kod njega i da vidim šta kog đavola hoće od mene. Pokušao sam da se išunjam iz kreveta, ali me je Crvena čula. - Gde ideš?- pitala je. - Moram da... Imam neka posla,- upetljao sam se, izbegavajući da je pogledam. - Oh. Ideš kod Antona,- tiho je rekla i uspravila se. - Ne moraš da me lažeš, Džej. - Šta ćeš ti da radiš?- uzvartio sam pitanjem da ne bih morao da odgovaram na njena. - Moram da idem do biblioteke i dam otkaz,- namrštila se. - I da organizujem selidbu mojih stvari iz kuće. Posle toga moram da odem kod mame i kažem još šta se desilo sinoć, pre nego što čuje od nekog drugog. - Bićeš baš zauzeta danas,- nasmešio sam se. - Aha, pretpostavljam da hoću,- kiselo je uzvratila. - Ako me sačekaš, pomoći ću ti sa stvarima,- predložio sam.

410

Samo kaži ne - Važi.- Pogledala me je. - Džej? - Da li ti treba još nešto? Hoćeš li da ti donesem nešto iz kuće sada?- pitao sam. - Neću se dugo zadržati. - Ne, ne. Ne treba mi ništa. Samo sam htela nešto da te zamolim. - Šta? Crvena se uspravila i pogledala me pravo u oči. - Možeš li, molim te da izađeš unazad iz sobe? - Zašto?- pitao sam zbunjeno. Glasno je uzdahnula. - Slušaj, znam da ćeš pomisliti da sam luda, ali, molim te, samo mi to učini. Prišao sam joj bliže i pomazio je po obrazu. Modrica je sada već bila ogromna, ali sam pokušao da to ignorišem. - Kaži mi, Crvena, zašto? - Zato što, ako se predoziraš danas, ako je ovo poslednji put da te vidim, ne želim da tvoja leđa budu ono što ću pamtiti do kraja života. Toliko sam se zaprepastio time, da nisam bio u stanju ništa da odgovorim na to. Samo sam uradio ono što me je zamolila. Kada sam sišao dole, morao sam da naslonim glavu na ulazna vrata da bih se malo smirio. I tek tako, odlučio sam da prestanem. Samo za nju. Anton nije bio preterano srećan zbog toga. - Razumem te, Džej, veruj mi. Ali, ne mogu da te pustim da tek tako odeš,- rekao je, snishodljivo me gledajući iz njegove fotelje. - Siguran sam da to razumeš.

411

Samo kaži ne Ne, zapravo, nisam razumeo. - Zašto ne?- pitao sam. - Zato što,- počeo je da govori i ustaje istovremeno. Nije nastavio sve dok mi se nije dovoljno približio. - Duguješ mi. - Dugujem ti? O čemu ti to pričaš? Nikada mi nije pozajmio nikakav keš, tako da nije bilo aposolutno nikave šanse da mu išta dugujem. - Znaš li koliko puta si se uradio sa nama ovde?- pitao je. Nisam odgovorio. To mu nije smetalo. - Vidiš, ja znam,- rekao je. Znao sam kuda ovo vodi. - Pa, mali moj prijatelju, to sranje nije bilo besplatno. Pa, ako stvarno hoćeš da prestaneš, možeš da mi platiš ono što mi duguješ ili da radiš dok ne otplatiš dug. To je tvoj izbor. - Koliko?- pitao sam. Nisam hteo ponovo da ulazim u to sranje. Morao sam da prestanem da se radim. A biti blizu dopa dok pokušavam da prestanem nije bila pametna ideja. - 1400 kinti za dop i 8000 za tvoje zube. Ja sam ih platio,- ležerno je odgovorio, pokazujući na moja usta. - Šta? Ja nemam toliko keša i ti to dobro znaš! Ovo je loše. Ovo je jebeno loše. Anton je slegnuo ramenima i izvukao kesu iz njegovog radnog stola. Pružio mi je. Nisam se ni pomakao. - Imaš li keš, Džej? - Ne,- priznao sam.

412

Samo kaži ne - Onda uzmi kesu. Čim prodaš sve, slobodan si da odeš kod tvoje male kučke iz biblioteke. Zaboraviću na onih 1400 za dop, ali tvoji zubi su bili velika investicija. Uzeo sam kesu. Kao da sam ikada i imao izbora. - Dobar dečko,- rekao je sa najodvratinijim osmehom na licu. - Pazi šta radš, Džej,upozorio me je dok sam izlazio. - Ako pokušaš da me zajebeš, posetiću bliotekarku. Siguran sam da bi joj bilo jako drago da me vidi. Ili neke od mojih prijatelja. A znam neke koji bi baš voleli da se malo poigraju sa njom. Crvena će me ubiti. Obećao sam joj da prestajem sa ovim. Obećao sam sebi! Ali, nisam imao izbora, moram da mu vratim dug. Znao sam da me neće ostaviti na miru dok to ne uradim. Nisam se brinuo oko toga šta bi mogao meni da uradi, a znao sam da bi mogao mnogo toga. Jasno mi je stavio do znanja da će Crvena biti ta koja će ispaštati zbog mojih grešaka. A sama pomisao na to da bi njoj moglo da se nešto desi me je izluđivala. Nisam imao izbora. Morao sam da uradim ono što mi je rekao.

413

Samo kaži ne Sara Nisam mu poverovala. Želela sam, ali nisam. Da ne bih previše razmišljala o tome, ustala sam čim je Džej otišao. Imala sam puno posla da obavim. Misliću o tome kasnije, rekla sam sebi. Prvo sam otišla do biblioteke da dam otkaz. Neću više imati posao. I to isti onaj posao koji sam volela svim svojim srcem. Kako je moguće da samo jedan čovek može da bude uvučen u toliko stvari u mom životu? O, Bože, koga ja to zavaravam? Znala sam kako će se ovo završiti od samog početka. Nisam baš toliki moron. Sve sam znala. Pa, minus, šamaranje, ako ćemo iskreno. Čarli je već bio tamo kada sam ušla. Skočio je na noge kada me je ugledao. - Gde si, do đavola, bila?! - Molim? Da li se ti to meni obraćaš?- pitala sam, spremna za svađu. Odšetala sam pravo do mog stola, zaobilazeći ga u širokom luku. Počela sam da pakujem svoje stvari iste sekunde. - Da, tebi se obraćam,- smireno je rekao. - Pa, vidiš, ja ću se praviti da te ne čujem, zato što nisam ni najmanje zainteresovana za to šta imaš da kažeš. - Prestani da se ponašaš kao dete, Sara,- rekao je. - Ili šta? Ponovo ćeš da me udariš?- zarežala sam. - Isuse. Jebi ga. Žao mi je. Već sam ti rekao da mi je žao. Samo me saslušaj. Nisam ništa rekla, samo sam nastavila da pakujem svoje stvari. Duboko sam disala, trudeći se da se ne rasplačem, stvarno sam volela ovaj posao. 414

Samo kaži ne - Neću te otpustiti, Sara, iz poštovanja zbog svih stvari koje si uradila za ovo mesto i toga koliko si pomagala mom ocu da ga vodi, dok ja nisam bio ovde. Ali, trebalo bi da znaš da ću izbaciti kuću na prodaju. Planirao sam to da uradim već neko vreme, zato što sam želeo da dođeš i živiš sa mnom...- Pričao je mojim leđima. Pokušala sam da ga ignorišem, ali je bes samo rastao u meni. Lepo je on sve to isplanirao. - Bio sam zbunjen sinoć. Ti nisi onakva kakva sam mislio da jesi. Tako sam... Razočaran. Ne mogu da verujem da bi radije bila sa nekim takvim, nego sa mnom. Voleo sam te,- nastavio je. - A ipak si me udario,- konačno sam ga pogledala. - Žao mi je zbog toga. Samo se nadam da ćeš mi oprostiti, iako to ne zaslužujem. Ne bih želeo da me mrziš. Prekasno, pomislila sam. - Nikada ti to neću oprostiti! Nisi imao prava da podigneš ruku na mene, Čarli. I sve ovo vreme kenjaš o tome koliko sam ja razočarenje.! A pogledaj sebe. Udaraš devojke,- povikala sam. - Pa, žao mi je... To je bilo u afetktu. - U afektu?! Odustala sam od pakovanja i prišla mu bliže. - Jebi se, Čarli! Jebite se i ti i tvoja kuća i ovaj posao! Dajem otkaz! - A šta ćeš da radiš? Nećeš imati novca,- povikao je. - Nije sve u novcu, kretenu jedan! Ali, kada me već pitaš, ti ćeš mi dati novac! Moj ček za ovaj mesec i moju platu za narednih godinu dana.

415

Samo kaži ne - Je l’ da? A zašto bih uradio tako nešto? Da bi ti mogla da kupuješ drogu tvom dečku? Ili je zbog toga što misliš da možeš samo da se pojaviš ovde kada god hoćeš i mahneš tim tvojim crvenim repićem a ja ću uraditi sve što hoćeš?! - Ne, nego zato što, ako to ne uradiš, ja ću tužiti tvoju glupavu guzicu. Znaš, zato što si me udario,- pokazala sam na modricu koja mi je bila na obrazu. - A sigurna sam da se to tvom tatici ne bi ni malo dopalo! Čarli je prebledeo. - I, šta će se desiti?- pitala sam, zadovoljna sobom. - Da li hoćeš da te tužim ili smo se dogovorili? - Dogovorili smo se,- prošaputao je, još bleđi nego pre par sekundi. - Dobro,- nacerila sam se. - Možeš mi poslati moj novac na moju novu adresu. Znaš, u onu kuću u kojoj si mi pokazao koliko si zapravo govno. - Žao mi je,- pokušao je ponovo. - Baš me briga,- rekla sam i otišla. Posle mog, ne baš tako smirenog, a još manje prijatnog razgovora sa Čarlijem, otišla sam do mamine kuće. Da nisam bila tako iznervirana, možda bih i primetila da je čekala da se pojavim. - O, došla si,- rekla je kada sam ušla. - Gde ti je telefon?- pitala me je, ne čekajući na moj odgovor. Videla sam da Lilian sedi u kuhinji. Do đavola! Htela sam samo da se okrenem i pobegnem odatle, ali nisam mogla, mama treba od mene da čuje šta se desilo. - Hvala na tako toploj dobrodošlici, mama,- namrštila sam se. 416

Samo kaži ne - Sara, sedi,- naredila mi je, ni ne pogledavši me. Poslušala sam, ignorišući Lilian i njen glupavi kez na licu kada je videla modricu na mom obrazu. Šminka mi nije ni malo pomogla. Sa mojom bledom kožom, ne znam ni zašto sam uopšte i pokušavala da je prekrijem. - Šta se dešava?- pitala sam, pomalo povređena njenim odsečnim tonom. Evo me ovde, sva van sebe zbog onoga što se desilo, a ona neće čak ni da me pogleda. - Znam, Sara. - Znaš šta? - Šta se desilo sinoć,- mama je me pogledala i odmah se namrštila kada su joj se oči zaustavile na modrici. - Ko ti je rekao?- pitala sam, streljajući Lilian očima. Matora krava! - Čarli je bio ovde jutros. Tražio je tebe. - Bio je ovde?! Kreten glupi! Šta je radio u maminoj kući? I šta li joj je, jebo te, rekao?! - Da, a gde si ti bila? - Bila sam kod Džeja,- rekla sam. - Zašto? - Šta zašto?- tupavo sam ponovila. - Sara, ne pravi se naivna sa mnom!- mama je povisila glas. - Zašto si bila kod Džeja a ne sa Čarlijem? - Zato što me je udario,- rekla sam, ne verujući šta mi je upravo rekla. 417

Samo kaži ne - Iz onoga što sam ja čula, to si i zaslužila. - Molim?!- Skočila sam na noge. - Hoćeš da kažeš da ti misliš da je u redu to što me je on udairio? Ne mogu jebeno da verujem! - Prestani da vičeš na mene u mojoj kući! - Dobro, onda ću otići, iz tvoje kuće, mama,- umorno sam odvratila. - Ne ideš ti nikuda. Spakovaćeš svoje stvari i vratićeš se ovamo. I prestaćeš da se viđaš sa Džejsonom, jesi li me rezumela? - Ne,- rekla sam. - Šta si rekla?! Buljila sam u nju otvorenih usta. Nikada nisam videla mamu ovakvu. Ovo će ti možda zazvučati jadno i detinjasto, ali u tom trenutku sam pomislila da me više ne voli. Lilian i njeno glupavo klimanje glavom na svaku maminu reč mi nije ni malo pomoglo da se otresem takvih misli. - Rekla sam ne,- ponovila sam, više iz inata nego bilo čega drugog. - Onda više nisi dobrodošla ovde,- udahnula je. - Mama? - Znam sve o Džejsonu, Lili mi je sve ispričala. I razočarana sam što to nisam čula od tebe. Znam čime se bavi i ti provodiš previše vremena sa njim. Tako smo shvatile da si i ti počela da se drogiraš. On te je naterao. A ja ne mogu time da se bavim sada, imam malo dete u kući i jednostavno nisam u stanju... Mislila sam da sam te bolje vaspitala, Sara,- razočarano je odmahnula glavom.

418

Samo kaži ne - Vidim,- rekla sam smirenije nego što sam se osećala. - Sa mnom si pogrešila i sada odustaješ od mene. Zato što ti je Lilian tako rekla. - Samo se vrati kući, Sara. Kada se situacija malo smiri, videćemo kako dalje,- terala je po svom. - Ne. Ne, mama. Neću se vratiti kući. Nikad,- rekla sam opet pokušavajući da se ne rasplačem. - Onda idi,- odgovorila je, kao da je ni najmanje nisu dotakle moje reči. Izašla sam, ne osvrćući se. Lilian je sve lepo smislila. Mogla sam da vidim da mi se to sprema i nisam bila iznenađena stvarima za koje me je optužila. Ali jesam bila izenađena time što mi je tako lako dozvolila da odem. I povređena što mi nije pružila prilku da objasnim ili me bar pitala je li sve to istina. Za manje od 24 sata moj ceo život se raspao u milion delova. A jesam li ja učinila nešto da to popravim? Nisam. Otišla sam natrag u Džejevu kuću i tamo se odvratno i patetično napila.

419

Samo kaži ne Džej Emili se pojavila na mom pragu baš kada sam se vratio od Antona. Nisam imao pojma gde je Crvena, ali sam želeo da Emili ode. Ono, istog momenta. Trzanje se vratilo mnogo brže nego što sam mislio. Razmišljao sam o tome da samo jednom šmrknem, hej, hej, samo da šmrknem, nisam planirao da koristim iglu. A to je, kao, malo bolje, zar ne? Mali koraci i ta sranja. Kazati da ću da prestanem je bilo mnogo lakše nego da to zapravo i uradim. Celo telo me je bolelo, imao sam osećaj kao da mi vene vrište za iglom. Ali, Emili je imala drugačije planove. - Gde je Sara?- zahtevala je da zna. - Ne znam, Emili, samo što sam ušao,- rekao sam nervozno. Nije obraćala pažnju na mene. - Pa, idi i pronađi je, važi? - A šta ćeš ti da radiš? Da ostaneš ovde?- pitao sam, priznajem, malo bezobrazno. - Pa, da...- Pocrvenela je. - Mislila sam da možemo malo da se družimo večeras. I htela sam da vam kažem nešto o Kevinovom i mom venčanju. - Kakvom venčanju? Bože, moram da se uradim! Ne mogu sada da se bavim ovim, mislio sam. - Mom venčanju,- pogledala me je. - Jesi li dobro? - Da, da, dobro sam. Samo moram do kupatila. Sedi, pozovi Kevina, ja ću naći Crvenu, pa možemo da pričamo,- rekao sam joj, odlazeći u kupatilo.

420

Samo kaži ne Na mom putu do kupatila, video sam da su vrata bakine sobe zatvorena. Znači, Crvena je kod kuće. Bio sam iznenađen što nije izašla kada joj je drugarica došla. Ne možeš a da ne čuješ Emili, ona je najglasnija devojka koju sam upoznao u životu. Pokucao sam. - Crvena? Nisam čuo ništa, ali se posle par trenutaka nešto pomerilo, a odmah zatim je odjeknulo jedno glasno bup. - Sranje,- čuo sam je kako govori. Otvorio sam vrata da vidim šta kog đavola radi tamo. - Džej,- prošaputala je, jedva se održavajući na nogama. - Nemoj da kažeš Emili da sam ovde. - Jesi li ti to pijana?- pitao sam, iako je bilo očigledno da jeste. Nije bila toliko pijana, koliko je bila kompletno uništena od alkohola. - Zatvori vrata,- prošištala je. - Požuri. - Šta se dešava?- i sam sa počeo da šapućem. - Rekla si mi da samo ideš do biblioteke i do tvoje mame. Kada si uspela ovoliko da se napiješ? Slegnula je remenima. - Nisam ništa jela ceo dan. A onda sam popila celu flašu votke. - Jebo te. A još uvek stojiš. - Pa, ako ćemo iskreno, imam malo problema sa tim,- objasnila mi je dok je klizila niz zid pravo na pod. - Zovem Emili. - Ne,- povukla me je za nogavicu. - Molim te, nemoj. Samo joj kaži da nisam tu ili nešto. Uhvatio sam je za bradu i naterao je da me pogleda u oči. - Šta se desilo? 421

Samo kaži ne - Mama me je izbacila,- ispljunula je pijano. - Mislim da me više ne voli, Džej,- sada je već šaputala. Isuse, to je sjebano. Samo kada bih mogao da se uradim i razbistrim malo glavu. Odmah se vraćam,- rekao sam i uhvatio se za kvaku. - Nemoj da ideš,- zamolila me je. - Samo idem da pošaljem Emili kući, odmah se vraćam. - Dobro,- pijano je rekla. - Ali vrati se brzo, molim te. Požurio sam dole, samo da bih tamo našao i Kevina. - Da li joj je dobro?- pitala me je Emili. - Čuli smo je da nešto priča. - Da, dobro je. Samo je malo umorna. Rekla mi je da ti kažem da će te pozvati sutra,lagao sam. - Ti to nas izbacuješ, Džej?- Kevin se umešao. - Ne, čoveče. Naravno da ne. Ali, Crvena se ne oseća dobro, mislim da bi trebalo da je ostavimo na miru danas. Možemo sutra da se vidimo i pričamo o vašem venčanju. - Rekla si mu?- pitao je Emili. - Ne,- namrštila se. - Nisam imala priliku. Dop u mom džepu je bio težak kao kamen. Trebalo mi je malo, samo malčice i sve će biti u redu. Molim te, Bože, samo neka odu. Preklinjem te. Prestaću iste sekunde čim dobijem moju poslednju vožnju. - Hajdemo, Emili, vidiš da zaljubljene ptičice danas ne žele da imaju društvo,- Kevin je rekao. - Možda im treba malo vremena nasamo. 422

Samo kaži ne - Ali, nisam videla Saru danas. Kako joj je nakon onoga sinoć?- Emili je bila tako jebeno uporna. - Dobro joj je. Možeš da odeš do njene sobe, ali neće te pustiti da uđeš, probao sam i nije htela da mi otvori,- rekao sam, već umoran od nje. - Dobro. Idemo. Upiši nas u tvoj rokovnik za sutra onda, molim te. Sara treba da uzme svoje stvari iz one kuće i moramo da joj pomognemo,- Emili je konačno odustala. Još jednom, otrčao sam gore, zaustavljaući se u hodniku. Da li da odem kod Crvene ili u kupatilo da se uradim? Crvena ili kupatilo? Kupatilo ili Crvena? Kupatilo. Samo će mi trebati minut da to obavim, pa ću moći da se posvetim Crvenoj. Baš kada sam sve pripremio i sagao glavu da povučem, Crvena je pokucala na vrata. - Džej, nemoj,- tiho je rekla, ali sam je ipak čuo. Čuo sam bol u njenom glasu. Mogao sam da vidim čak i suze u njenim očima, iako nikada nije plakala preda mnom. - Brzo ću,- rekao sam, osećajući kako mi se stomak vezuje u čvor. - Znam šta radiš. Znam. Nemoj. Možemo da pijemo umesto toga. Zajedno. Ti i ja. Molim te. - Dobro. Dobro, Crvena, neću,- rekao sam i spustio pogled na moj dop. Sve ovo vreme, mislio sam da je jedini način da živim ako se polako ubijam. Ali sada, kada je Crvena ovde, ne mogu a da ne primetim da ubijam i nju. Sa mojom zavisnošću, vučem je na dno, a to nije mesto za nju. Ali, ipak sam pošmrkao sve što sam pripremio i izašao iz kupatila da je ponovo gledam u oči i lažem.

423

Samo kaži ne Sara Poslušao me je i izašao napolje. Nisam mogla da provalim da li je drogiran ili ne. Bila sam previše pijana, možda zbog toga. Ili sam se samo navikla na to da stalno bude drogiran, pa više nisam ni mogla da vidim razliku. Džej mi je pružio ruku i odveo me dole, u kuhinju. - I, hoćemo li da pijemo sada?- pitala sam. - Ne. Mislim da si ti dovoljno popila. Napraviću ti nešto za jelo, a posle ćemo se zaključati ovde do kraja dana. - Nećeš da se drogiraš, zar ne?- postavila sam mu još jedno pitanje. - Neću, Crvena. - Obećaj mi,- zahtevala sam. Bila sam svesna toga koliko jadno zvučim dok sam ga molila da mi to obeća, ali nije me bilo briga. Strah je preuzeo kontrolu nada mnom i nije me više zanimalo kako to izgleda. Nije me interesovalo hoću li u njegovim očima biti jadna ili izgledati kao paćenica, jedino što sam želela je da on bude živ. To mi je bilo najvažnije. To je bilo važnije čak i od mene same. - Obećavam,- rekao je i zagrlio me. Stvar je u tome što sam znala da laže, čak i tada, ali sam toliko jako želela da poverujem u to, da sam uspela da ubedim samu sebe da mi govori istinu. Njegov pokušaj da me natera da nešto pojedem, završio se mojim gurkanjem hrane po tanjiru i sanjarenjem za stolom. Ovako Emili i Kevin provode njihove dane, mislila sam, naravno, bez roditelja koji ih mrze, i nezaposlenosti ili problema koji dolaze sa tim kada je jedno od njih dvoje zavisnik. Oni definitivno ne provode svoje dane ovako. - Hajde da te smestimo u krevet,- Džej je rekao kada je shvatio da neću ništa pojesti. 424

Samo kaži ne - Sada? Tek je 4 sata popodne,- bunila sam se. - Moraš malo da odspavaš, a ja imam nešto da završim, Crvena,- nasmešio se. - Još uvek prodaješ, zar ne? - Pokušao sam da se izvučem iz toga, ali... Bilo je, ha... Nekih komplikacija,- promucao je. - Ne dozvoljava ti da odeš tek tako. - Ne,- uzdahnuo je. - Neću te lagati. Ali, obećavam ti da neću više uzimati. - Ako je to istina, onda sam srećna zbog tebe,- rekla sam. - Crvena,- uhvatio me je za ruku preko stola. - Ovo radim zbog tebe. Znaš to, zar ne? Povukla sam ruku. - Nemoj to da mi govoriš ako stvarno ne misliš tako, Džej. - Mnogo si zaguljena, Crvena,- umorno se nasmejao. - Hajde, idemo u krevet. - Zajedno? - Da, zajedno. Ti si sada moja,- namignuo mi je. Nadurila sam se. - Ne, nisam. - Aha, jesi. I znaš šta još? Nikada te neću pustiti da odeš,- šalio se. Valjda. Stvarno je ostao sa mnom, bar dok nisam zaspala. Ili je bolje da kažem, dok se nisam onesvestila.

425

Samo kaži ne Mora da sam spavala satima, jer kada sam se naterala da konačno otvorim oči, napolju je već bio mrak. Srce mi je tako jako lupalo da sam mislila da ću umreti. Toliko sam bila uplašena. Evo u čemu je bila stvar. Još kao mala, uvek sam imala neki ludački ponos u sebi. Nisam se plašila ničega. Ni jedne jedine stvari na svetu. Za mene, bilo je ponižavajuće da se ponašam kao devojčica, iako to jesam. Zemljotres? Okej, ništa strašno. Požar? Sve će biti u redu. Šta god da je bilo u pitanju, uvek sam uspevala da ostanem smirena. Hladna kao špricer, kako nana kaže. A sada? Sada sam uplašena sve vreme. Plašim se samo jedne stvari, premirem od straha da će mi telefon zazvoniti ili da će neko pokucati na vrata i da će sa druge strane biti neko ko mi govori da je Džej mrtav. Bila sam manje više trezna, i morala sam da odem da vidim nanu. Ona će mi reći šta da radim. Nisam bila sigurna da li uopšte i treba da ostanem sa Džejem. Rekao je da sam njegova, ali ja nisam mogla da kažem da je on moj. Dop ga je posedovao i dok je tako, za mene tu nije bilo mesta. Iako sam želela da ostanem. Iako nisam bila sigurna da ću poslušati nanu i njene savete. - Čekala sam te, Sara,- nana je rekla kada sam ušla. - Hoćeš li i ti da me izbaciš kao i mama?- pitala sam. - Ne budi smešna. Napraviću nam kafu i onda možeš da mi ispričaš šta se desilo sa Čarlijem. Ne verujem ni u šta što ona odvratna žena govori. Znači, Lilian je pokušala da priča i sa nanom. Ne moram čak ni da pitam kako je to prošlo. - Bila je i ovde?

426

Samo kaži ne - Dovukla je tvoju budalastu majku do moje kuće. Naravno, čim je počela da izigrava njenog advokata, oterala sam ih. Obe. Niko ne zna šta se desilo osim Sare, tako sam im rekla, i ona će mi sve ispričati, a ne ti. - Hvala ti, nano,- rekla sam sa olakšanjem. - Zašto mi se zahvaljuješ? - Zato što si na mojoj strani. - Roditelj uvek treba da bude na strani njegovog deteta, Sara, zapamti to. Tvoja majka je izgleda zaboravila da sam je to naučila,- nana je uzdahnula. - Ne slušaj je. Ako ga stvarno voliš, onda treba da ostaneš pored njega. Ona će jednostavno morati to da prihvati. - Nikad nisam rekla da ga volim,- pobunila sam se. - Nisi ni morala,- nasmešila se. - Ali, ako ga ne voliš, onda uvek možeš da dođeš i živiš sa mnom. Sve će biti u redu, šta god da odlučiš. - Stvarno tako misliš?- pitala sam. - Da, stvarno tako mislim. Dozvoli mi da ti ispričam jednu priču. Udobnije sam se namestila i rukom podstaknula nanu da počne sa pričom. Klimnula je glavom i počela. - Tamo, odakle ja dolazim, većina brakova je bila ugovorena. Bila su to drugačija vremena i nismo znali bolje. Vaspitavani smo da se pokoravamo svakoj želji koju su naši roditelji imali. I, ponekad, iako imaju najbolje namere, želje roditelja nisu ono što je najbolje za njihovo dete,- pogledala me je preko naočara da se uveri da li je slušam. - Imala sam jednu prijateljicu. Bila je lepa, pametna i imala je najveće srce na svetu. I ona se zvala Sara. 427

Samo kaži ne - Jesi li mi dala ime po njoj?- pitala sam. Nana je insistirala da ona bude ta koja će mi dati ime kada sam se rodila. - Da. Nas dve smo se družile odmalena. Kao ti i Emili,- nasmešila se. - U svakom slučaju, ona je volela jednog dečka i on je voleo nju. Bože, koliko su se samo voleli. Da nisam to videla svojim očima, nikada ne bih poverovala u toliku ljubav. Ali, njen otac je imao druge planove za nju. Momak koga je ona volela je bio siromašan, a njena porodica je bila imućna. Pa joj je pronašao odgovarajućeg muža. Nije se žalila, znala je da mora da ispoštuje očevu želju. Nemoj me shvatiti pogrešno, njih dvoje su imali dobar brak, živela je kao kraljica, podarila mu je decu, uradila je sve što se od nje očekivalo. Ali, nikada nije zaboravila svoju prvu ljubav. Godinama kasnije, kada joj je muž umro, a deca porasla, potražila ga je. On se nikada nije ženio, rekao joj je da ju je čekao sve te godine i da je duboko u sebi znao da će se vratiti jednog dana da ga potraži. Sara je napustila svoju kuću, sve ostavila svojoj deci i otišla da živi sa njim. Nakon 40 godina, nakon dvoje dece, najzad je bila srećna. Kasnije mi je rekla da je mogla umreti, a da nikad ne sazna šta je prava ljubav,- nana je završila svoju priču i još jednom me pogledala. - Prava ljubav pronađe svoj put, Sara, nemoj to da zaboraviš. - Zašto misliš da ćemo Džej i ja naći način da budemo..uh.. Zajedno? Srećni?- pitala sam. - Zato što se volite. I zato što sam ja stara budala koja i dalje veruje u ljubav iako nikada nisam pronašla svoju. Ti si jedina koja može da ga natera da prestane. A ako ne uspeš u tome, znam da si dovoljno pametna da vidiš kada bude bilo vreme da odustaneš od njega. Jesam li stvarno tako pametna? Ili sam već shvatila da njemu nema pomoći, i samo odbijam da se pomirim sa tim?

428

Samo kaži ne Džej Pozvao sam svakog džankija u gradu koji mi duguje za dop. Ispostavilo se da ih ima mnogo više nego što sam mislio. Pomogli su mi da spakujem Crvenine stvari i da ih prenesem u moju kuću. Čarli se nije ni potrudio da se pojavi. Ključ je bio na svom mestu kada sam došao. Mislim da je bolje što je tako ispalo. Da sam ga video, ne znam da li bi preživeo. Iako me je nered nervirao, osetio sam olakšanje kada su njene stvari konačno bile u mom hodniku. To je značilo da ona ne ide nikuda. To je značilo da ostaje sa mnom. Sve sam to uradio dok je bila kod nane. Rekla mi je da je bolje da ode i sada završi sa tim, u slučaju da Vi ima isto mišljenje kao i njena mama. Mene su svi ostavili, pa sam je razumeo, znao sam kako joj je. Ali, i bio sam pored nje. Pa sam možda bio i pomalo ljubomoran, jer sam se nadao da ću joj ja biti dovoljan. Iskreno, nisam bio baš toliko dobro. Iako sam se trudio da ne koristim više iglu, šmrkao sam kao manijak. Ako ovako nastavim, nikada neću otplatiti svoj dug Antonu. Ali, imao sam dovoljno keša za sebe, i za Crvenu, naravno. Bar sam imao dovoljno mozga da nešto uštedim kada je posao dobro išao. Za crne dane, kako je baka govorila. Vidiš? Ponekad i ja uradim nešto kako treba. Kada već ne mogu da joj pružim ono što stvarno želi, a znam da samo želi da prestanem, pomislio sam da bar mogu da uradim sve što je u mojoj moći da se ovde oseća kao kod kuće. Sa mnom. Sa svim stvarima koje sam morao da obavim, totalno sam zaboravio da Emili i Kevin dolaze. Nisam bio baš presrećan zbog toga, ali su me naterali da im obećam. - Jesu li stigli?- Crvena je pitala kada se vratila. - Ko? Sranje! Zaboravio sam!

429

Samo kaži ne - Obećao si im, Džej,- počela je, a onde se okrenula oko sebe. - Jesu li ovo moje stvari? - Aha, oragnizovao sam nešto danas i pronašao neke ljude da mi pomognu sa tim. Sećaš li se onog njenog prvog osmeha? Onog, kada sam joj rekao da je drugačija od drugih? Trebalo je da vidiš ovaj. Crvena me je zagrlila i prošaputala - Hvala,- Pre nego što sam mogao da se zaustavim, poljubio sam je. Voleo bih da sam to uradio i tada. Možda bi sve ispalo drugačije. Možda mi se celo telo ne bi trzalo kao sada. Možda bi ova priča bila drugačija. - Trzaš se,- odgurnula me je. - Da, nije mi dobro. Moram da se uradim,- rekao sam ne razmišljajući. - Nisam znala da može da bude tako loše, Džej. Znojiš se i ne izgledaš baš dobro. - Rekao sam ti da mi nije dobro!- povikao sam. - Izvini, Crvena,- brzo sam rekao. Do đavola, zašto vičem na nju? I zašto samo razmišljam o dopu? - Možda bi trebalo da odeš u krevet,- predložila mi je, sa povređenim izrazom na licu. - Ne mogu. Emili i Kevin dolaze,- hteo sam da zaurlam na nju. Šta mi je ona uradila? Ništa. Ama baš ništa, ali sam samo hteo da se svađam. - Moram da se uradim,- ponovio sam. - Tvoja baka bi želela da živiš, Džej. - Moja baka ne želi jebeno ništa, Crvena! Ona je mrtva! - A ti ćeš da joj se pridružiš ako ovako nastaviš! - Pa šta?!

430

Samo kaži ne Crvena se povukla korak unazad od mene. Evo nas opet. Svađamo se u hodniku. Ja insistiram na tome da se uradim, a ona pokušava da me zaustavi. Ali, oboje znamo ko će pobediti. - Obećao si mi,- prošaputala je, ne gledajući me. Nisam ništa rekao. Znam da sam obećao! Znam! Ali, ovo je jače od mene. Jednostavno moram. Moram! Ne bi me razumela čak i da pokušam da joj objasnim. Niko to ne može da jebeno razume! Niko od njih se jebeno ni ne trudi! - Onda uradi to. Umri,- rekla je i još se udaljila od mene. To me je iznerviralo. Pre nego što sam mogao da se zaustavim, zgrabio sam je za ramena i gurnuo uza zid. - Ti bi to volela, zar ne?! Onda bi imala razlog da me ne trpiš više! Bože, molim te, zaustavi me. Pobeći će od mene. Znao sam šta joj radim, mogao sam da vidim koliko je povređujem, ali nisam mogao da prestanem. - Ni sada nemam razloga da te trpim. Ovde sam zato što to želim,- tiho je rekla. - Onda me pusti da se uradim. Samo još sada. Sutra prestajem,- pustio sam je. - Idi, radi šta god hoćeš. Ti znaš šta je najbolje za tebe,- rekla je, dok joj je donja usna drhtala. Molio sam se u sebi da se ne rasplače. Ali, obrnuta psihologija nikada nije palila kod mene. Voleo bih da je znala to. Pustio sam je i otišao u moju sobu. Crvena je ostala u hodniku izgledajući slomljeno. Znao sam šta je pomislila. Izabrao sam heroin umesto nje. Volim je, stvarno je volim, i ne želim da je povredim, ali ona mi nije dovoljna. Sve ovo nije dovoljno. Jednostavno nije. Treba mi heroin. Treba mi igla. Treba mi da budem urađen sve vreme. Ponekad pomislim da to želim mnogo više nego nju. I to me ubija.

431

Samo kaži ne Sara Ovako izgleda kada je neko glup kao ja. Obrati pažnju, zato što ću postati još gluplja. Ako misliš da to nije moguće, dozvoli mi da te rauzverim. Neke stvari je trebalo da uradim kada me je Džej gurnuo uza zid i počeo da urla na mene. Možda da zgrabim jednu od mojih torbi i samo odjebem odatle. Da ga ostavim sa njegovom drogom i odem kod nane, i pokušam da rešim neki od problema koji su mi se samo gomilali iznad glave. Šta da radim sa svojim životom? Trebalo bi da pronađem novi posao. Trebalo bi da se pomirim sa mamom. Da shvatim gde ću da živim. Trebalo bi samo da pobegnem. Ali, nisam. Ostala sam. Kao neka glupača. Što u stvari i jesam. Čekala sam da se uradi. Čekala sam da naši prijatelji dođu i čekala sam odgovarajući trenutak da počnem pretvaram kao de se ništa nije desilo. Emili i Kevin su se pojavili čim je Džej besno otišao u njegovu sobu. Izgledali su tako srećno. Tako mi je bilo muka od njih. - Hej, jesi li dobro?- Emili je pitala dok me je grlila. - Zašto me to pitaš?- odmah sam počela da se branim. - Zato što sam zabrinuta za tebe,- iznenađeno me je pogledala. - I nisam te videla ni čula od one večeri. - Prošlo je samo dva dana od tad,- rekla sam i krenula u kuhinju. - Gde je Džej?- Kevin se umešao. - U njegovoj sobi,- odgovorila sam, pokušavajući da izbegnem Emilina pitanja dok ne provalim šta da joj kažem.

432

Samo kaži ne - Čekaću ga u dnevnoj sobi,- obavestio nas je. Kada sam pogledala u Emili, videla sam da mu očima govori da nas ostavi same. - Šta se dešava sa tobom? - Ništa. Žao mi je, samo sam umorna,- lagala sam. - Šta se desilo sa tvojom mamom?- pitala me je. Do đavola, nisam joj ništa ni o tome ispričala. Ali, to je bila moja prilika, kazaću joj šta se desilo sa mamom, pa neću morati da pominjem ništa od onoga što se desilo sa Džejem. - Rekla mi je da nisam više dobrodošla u njenoj kući. - Šta je uradila?!- Emili je bila zapanjena. - Aha, zato što joj je Lilian rekla neke stvari o Džeju. A i Čarli je otišao kod nje, pre nego što sam ja imala priliku. I... Pazi sad ovo. Mama misli da sam zaslužila onaj šamar. - Bože, Sara,- Emili me je zagrlila. - Tako mi je žao. Šta ćeš sada da radiš? - Iskreno, ne znam,- priznala sam. - Mislim, sa jedne strane, tu je moja porodica koja ne želi da ima ništa sa mnom, nemam posao, nemam gde da živim, nemam ništa, a sa druge strane imam Džeja koji se još uvek drogira i ne želi me. Tako da, zapravo, nemam ništa,- sve sam izbrbljala. - Džej se još uvek drogira?! Jebi ga, to je trebalo da zadržim za sebe. - Mislim da da,- mumlala sam. - Sav je čudan i neraspoložen. O, Em, šta ću da radim sa svojim sjebanim životom? - Pričaj sa njim,- odmah je odgovorila. - Zar ne misliš da sam to već uradila? 433

Samo kaži ne - Ne. Bar ne stvarno. Moraš da mu daš do znanja šta će se desiti ako ne prestane. - A šta će se desiti?- pitala sam, mašući rukom kako bi požurila, zato što sam čula Džeja u dnevnoj sobi. - Ostavićeš ga,- prošaputala je. - Mislim da ga neće biti briga ako to uradim. - O, itekako hoće, Sara. On te voli. Samo treba ovo da odigraš kako treba,- savetovala me je, kao da je ovo neka igra a ne moj život. - Hajdemo. Kevin i ja imamo nešto da vam kažemo. Otišle smo u dnevnu sobu i nisam bila u stanju ni da pogledam Džeja. Bio je sav srećan i raspoložen, dok je tako opušteno sedeo i pričao sa Kevinom i osetila sam se izdano. On je izgledao tako srećno, a ja... Nisam. Emili je preuzela stvari u svoje ruke. - Sara, sedi pa da vam konačno kažemo šta se dešava. Sva pažnja je bila usmerena na nju. Pogledala sam u Kevina, i videla da se smeši. Dobro je, nije ništa loše u pitanju, ne bih mogla da podnesem još neku lošu vest. - Pa,- široko se nasmešila. - Odlučili smo da se venčamo za dve nedelje. - Šta?!- povikla sam. - Da!- Emili je klimnula. - To je bolje nego da pravimo neko veliko venčanje. Bićemo samo mi, i naši najbliži. Ali, Sara, ti još uvek moraš da se doteraš,- zapretila mi je. - Hoću,- smejala sam se. - Srećna sam zbog tebe,- šapnula sam joj dok sam je grlila. - I ti ćeš biti srećna jednog dana,- rekla mi je. Nisam se slagala sa njom. 434

Samo kaži ne Proveli smo još neko vreme zajedno, ali ni ne znam šta smo radili. Sve što znam je da sam jedva čekala da odu da bih mogla da kažem Džeju da odlazim. Kako sam stigla od Ne

znam šta da radim sa svojim sjebanim životom do Odlazim? Nemam pojma. Ali morala sam. Da odem, mislim. Ili da ostanem? Jebi ga! - Moramo da pričamo,- rekla sam čim su Emili i Kevin otišli. - Važi, Crvena. Šta se dešava? Gledala sam kako mi se smeška i poželela da vrišteći pobegnem odatle. Umesto toga, ponovo sam sela, dobro pazeći da mu ne budem blizu. - Ovo ne ide,- počela sam. Pogledao me je zbunjeno. - Šta to? - Ovo,- tvrdoglavo sam ponovila. - Ti i ja. To što živimo zajedno. Ne mogu više ovo da radim. - Crvena, nemoj to da mi radiš,- ustao je i seo pored mene. - Izaberi, Džej. Heroin ili ja. Ovo ti nudim samo sada,- rekla sam, gledajući ga pravo u oči. Ni sama ne znam otkud mi snaga da to izgovorim. - Ne mogu, Crvena. Ti to ne razumeš. - Savršeno razumem. Ti si džanki. Jedino pitanje ovde je hoćeš li me izgubiti zbog toga ili ćeš da uradiš pravu stvar. - Ucenjuješ me,- nadurio se. - Da. - Ne možeš to da uradiš. 435

Samo kaži ne - Upravo sam to uradila,- nisam odustajla. - Ja ne mogu to da uradim,- tiho je rekao. Još jednom sam ga pogledala. I u tom trenutku sam znala. Nikada neće izabrati mene. Kao da hodam ispod vode, ustala sam i otišla do vrata. Nekad nema sledećeg puta, ni druge šanse. Nema pauza. Nekada je sada ili nikada. Nekada jednostavno moraš da znaš kako će biti. I moraš to da znaš odmah. - Onda odlazim,- rekla sam.

436

Samo kaži ne Džej Ranije me nije grizla savest kada se uradim, ali kada sam otišao u svoju sobu nakon što sam ostavio Crvenu, mogao sam samo da umrem od sramote. Osećao sam se odvratno zbog onoga što sam uradio i što sam vikao na nju bez razloga. Baš kada sam hteo da joj se izvinim, Emili i Kevin su se pojavili. To dvoje uvek izaberu jebeni najgori mogući trenutak! Kevin me je samo pogledao i odmah je znao. - Mislio sam da ćeš sada da prestaneš, kada imaš nju, - rekao je. - O čemu pričaš? - Opet si drogiran i svima nam je više muka od toga, Džej. Dobio si Saru i opet nisi srećan. - Srećan sam. Ona je ovde, naravno da sam srećan,- namrštio sam se. - Srećan si zato što si drogiran. To nema nikave veze sa tim što je ona ovde,- nije popuštao. - Šta sad pa to treba da znači?- odbrusio sam, vodeći računa da me Emili i Crvena ne čuju. - Ostaviće te, čoveče. I niko je ne bi krivio ako to uradi. Jebi ga, to i treba da uradi. Otišao si predaleko sa ovim,- nemilosrdno me je bombardovao rečima. - Kevine,- prostenjao sam. - samo nemoj to da mi govoriš. - Slamaš joj srce, Džej. Nikada nisam ni pomislio da možeš da budeš tako surov. Sara je prva devojka koja zna sve o tebi, a i dalje te voli. Voli tebe, a ne tvoj kurac, kao sve one pre nje! To nije nešto čemu okrećeš leđa,- i dalje je pričao.

437

Samo kaži ne - Šta bi tebalo da uradim onda? Ne mogu tek tako da prestanem, loše mi je. - Budi muško, Džej, ili nastavi da se drogiraš i umri. Više me i nije briga. Zaprepašćeno sam ga pogledao. Nije reagovao, samo se okrenuo i otišao iz moje sobe. Kevin nikada nije bio ovako bezobrazan prema meni. Ali, bio je u pravu. Svi su bili u pravu. Stvarno sam preterao. I nisam želeo da umrem. Konačno su nam rekli šta planiraju. Nešto u vezi venčanja. Iskreno, nije me zanimalo. Hteo sam da odu, da bih mogao da razgovaram sa Crvenom. I ona je htela da razgovara sa mnom. Ono što mi je rekla me je prepalo kao ništa u životu. - Onda odlazim,- rekla je. Kevin je u pravu. Trebalo bi da joj kažem da ide. Da pobegne od mene što dalje može. Ali, ako je izgubim, to će me uništiti. Shvatio sam to, kada mi je postalo jasno da se ona ne šali. Heroin nije važan, ona je važna. Ona je sve. - Ne,- rekao sam. - Ne ostavljaš me. Rekla si da ćeš ostati sa mnom. - A ti si rekao da ćeš prestati da se drogiraš. Lagao si me,- odmah mi je uzvratila. - Kad bi mi dala samo još malo vremena...- počeo sam. - Imao si dovoljno vremena, Džej!- prekinula me je. - Moja rođena majka ne želi više da me vidi zato što sam izabrala tebe! A ti nećeš da izabereš mene. Kaži mi, šta onda ja uopšte radim ovde?!- Vikala je na mene, tresući se. Bila je tako blizu toga da se rasplače. Nisam želeo da to vidim. Nisam. - Samo mi daj priliku da popravim ovo,- rekao sam, pokušavajući da joj priđem bliže.

438

Samo kaži ne - Ti ne možeš ni sebe da popraviš,- rekla je, ne dozvoljavajući mi da je dodirnem. Dugo smo ćutali. Njena ruka je još uvek stezala kvaku. Uzdahnuo sam. - Dobro,- rekao sam. - Dobro šta? - Završio sam sa drogiranjem. - Ne verujem ti. Kada bi samo pustila tu jebenu kvaku, pomislio sam. - Kreni sa mnom,- rekao sam i uhvatio je za ruku. Poveo sam je gore na sprat do moje sobe. Pomerila se od vrata i ponovo sam mogao da dišem. - Gde idemo?- zahtevala je da zna, dok je pokušavala da se oslobodi mog stiska. Jače sam je stegao. Ušli smo u moju sobu i otvorio sam fioku i izvukao sav moj dop. Moj dop, a ne onaj koji treba da prodam. Onda sam je ponovo uhvatio za ruku i odveo u kupatilo. - Prvo mi obećaj da nećeš otići,- zahtevao sam. Nije ništa rekla. Teško je disala i gledala me pravo u oči. - Dobro, dobro. Ne moraš ništa da kažeš. Ne zaslužujem tvoje poverenje. Evo,- rekao sam i sve što sam imao prosuo u šolju. - Završio sam. - Stvarno?- prošaputala je. - Stvarno. Crvena, još uvek se sećam onoga kada smo prvi put pričali. Sećam se kako si mi se smešila tada. Hoću to ponovo da vidim. Hoću da budeš srećna. Ali, sa mnom. Uradiću 439

Samo kaži ne sve za tebe. Žao mi je što sam vikao. Žao mi je zbog svega, samo nemoj da me ostaviš, molim te. Ne tako davno, sve devojke u ovom gradu su govorile da sam kurvar. I bile su u pravu. A pogledaj me sada, molim devojku da ostane sa mnom. Sada, želim samo nju. Oduvek sam je želeo. - Hajde da vidimo kako ćeš se osećati kada heroin počne da napušta tvoje telo,- rekla je, ali sam video olakšanje na njenom licu. - Dobro. Ali ne odlaziš? Morao sam da čujem kako to izgovara. - Ne, ne odlazim,- rekla je. - Za sada. Trebalo bi da budem srećan, zar ne? Dobio sam devojku, ostaću živ. Ali, zašto onda imam osećaj da će se sve ovo još više pogoršati?

440

Samo kaži ne Sara Jesam li mu poverovala ovoga puta? Naravno da nisam. Ali, pokušao je. Stvarno jeste. Iako smo oboje znali da će nastati pravi pakao kada počne detoksikacija. Prvo me je zamolio da ga ostavim samog neko vreme kada je ono trzanje ponovo počelo. Samo što se ovoga puta uz trzanje, pojavilo još mnogo toga. Džej je bio nervozniji nego ikada, stalno se znojio, pa govorio kako mu je hladno. Nije mogao da napravi ni dva koraka po kući, a da se ne zgrči, držeći se za stomak, uporno mi ponavljajući kako je to to, ovoga puta je gotovo, jer umire. Isprva nisam htela da odem, jer sam mislila da želi samo da me otera kako bi mogao ponovo da uzme nešto. - Ništa neću da uradim, Crvena. Kunem se. Možeš da zaključaš vrata, ako mi ne veruješ. Samo mi treba malo vremena. Nigde ne bih ni mogao da stignem ovakav. A i...skerenuo je pogled. - Ne želim da me gledaš ovakvog. Izgledam kao govno. - Ali, pozvaćeš me ako ti nešto treba?- pitala sam, ne baš sigurna u to šta da uradim. Htela sam da mu pomognem, ali nisam znala kako. Isto tako, a ovo priznajem sa velikom sramotom, samo sam htela da pobegnem od njega. Nisam mogla da podnesem njegovu promenu za tako kratko vreme. Na kraju sam otišla, baš kao što me je i zamolio. Emili me je pozvala kod nje. Bila je prilično zabrinuta za mene. I sama bih bila zabrinuta za sebe, da nisam bila toliko zabrinuta za Džeja. - Kako stoje stvari?- pitala me je. - Je li Džej dobar prema tebi ili treba da počnem da ti spremam sobu ovde? - Bože, Emili, kaži mi ono što stvarno misliš,- na silu sam se nasmejala. - Dobro mu je, bar mislim. - Videla sam tvoju mamu,- obavestila me je i to je odmah izbrisalo osmeh sa mog lica.

441

Samo kaži ne - Šta ti je rekla? - Iskreno, zapitala sam se ko je u stvari ona dok smo razgovarale. Izgledalo mi je kao da je totalno poludela,- namrštila se. - Mama nije poludela,- rekla sam. - Ona samo kanališe Lilian. - Čula sam da svima priča kako se ti i Džej zajedno drogirate,- promrmljala je. - Bože, ta žena je ispuzala pravo iz pakla. - Ne brini, Sara, nije tako loše. - U ovom gradu? Naravno da nije. Prestaće da pričaju o ovome za... Otprilike 15 godina,- odmahnula sam glavom. - Hajde da ne pričamo o toj kučki, molim te. Šta ti je žena koja me je rodila rekla? - U pravu si. Pa, rekla mi je da te obavestim da više nisi dobrodošla kod nje. I da ti nije više dozvoljeno da viđaš Sofiju. Ukočila sam se kada sam to čula. I odmah se rasplakala. - Ne plači, Sara. Predomisliće se ona,- pokušala je da me uteši. - Ne, Emili, to se neće desiti. Šta nije u redu sa njom? Ponaša se kao da nemam nikakva prava da živim svoj život. - Pa, možda nije toliko otvorena koliko bi ti volela da jeste. - Nikada joj neću ovo oprostiti,- rekla sam i ustala. - Nikad više neću ni da je pogledam. - Nikad ne reci nikad, Sara.

442

Samo kaži ne - Nikad, Emili,- dramila sam. - Zapamti šta sam ti rekla! Ne želim više da je vidim! Lilian joj je bukvalno isprala mozak! Ja sam njeno dete, a ona mi je okrenula leđa, samo zato što je nisam poslušala jednom u životu,- povikala sam. - Ne, ona je pomislila da ćeš je poslušati zato što ti želi dobro. Vas dve se samo ne slažete oko toga šta je najbolje za tebe. - Džejson nije ono što je najbolje za mene, Emili! Nisam glupa pa da verujem u to! On umire, a ja ne mogu ništa da uradim da mu pomognem. On umire i vodi i mene sa sobom! Emili je skočila na noge i zgrabila me za ramena. - On ne umire, a ne umireš ni ti! Ne želim više nikada da čujem da to govoriš! Stvarno tako mislim. Zapamti, nisi sama. Ja sam ovde i tvoja nana će uvek biti uz tebe, ma šta da odlučiš. A ako misliš da Džej nije dobar za tebe, spakuj svoje stvari i odseli se. Idi živi sa nanom. Ili dođi da živiš sa nama. - Ne mogu,- tiho sam rekla, ne gledajući je. - Zašto? - Zato što sam mu obećala da ću ostati sa njim. Emili se kiselo nasmejala. - To je moja Sara. Uvek ispunjavaj svoja obećanja, je l’ da? Verujem u ljubav, Sara. Možda bi i ti trebalo da pokušaš isto. Ljubav može da te izleči. Nisam ništa rekla, ali sam pomislila da je to možda istina. Ljubav može da ti izleči, ali isto tako može i da te ubije. Džej je još bio u svojoj sobi kada sam se vratila. Nisam htela da mu smetam, pa sam se ponovo zatvorila u orman. Šta ja radim ovde? Zašto ovo radim? Mi nismo jedno za drugo. Ovo nikada neće uspeti, mislila sam. Sada, mama mi ne dozvoljava ni da viđam moju sestru. I šalje mi poruke preko Emili. Kao da joj nisam ništa. 443

Samo kaži ne Možda je sve ovo jedna velika greška. Trebalo bi da spakujem svoje stvari i vratim se kući. Ne mogu ja ovo. Previše sam slaba. Može sam da se izbori sa svojim sranjima. Na kraju, niko ga nije terao da počne da se drogira, zašto sam ja ta koja mora da bude tu za njega? Zašto uvek dolazi kod mene kada se sve iskomplikuje? I zašto mu ja to uvek dozvoljavam? Zato što ga volim. Zato što sam rekla jebeš moj posao, jebeš moju vezu. Samo nikada nisam pomislila da će na kraju biti i jebeš moj čitav život. A i svi govore da ostanem uz njega, ali oni ne znaju. Ne znaju koliko je strašno biti ovde, pored njega, dok je takav. Svi pamte Džeja kakav je nekad bio, i niko od njih ne želi da vidi ovo u šta se pretvorio. Oni mi govore da ostanem, i ja ostajem, zato što je upravo to ono što želim. - Crvena,- Džej je pokucao na vrata. - Jesi li tu? Skočila sam na noge i obrisala suze. - Ovde sam,- zacvilela sam, pa pročisila grlo. Ovde sam,- ponovila sam. - Mogu li da uđem? - Uđi,- slegnula sam ramenima, iako nije mogao da me vidi. Kada je otvorio vrata, osetila sam se kao da me je neko udario pesnicom u stomak. Nikada ga nisam videla takvog. Istog momenta kada sam ga pogledala, zaboravila sam na sve drugo. Kosa mu je bila u haosu, oči su mu bile širom otvorene i izgledale su mi ogromno uz njegovo bledo lice. A koliko se tek tresao. Bože... Celo telo mu je nekontrolisano drhtalo kao da stoji go na snegu. - Nije mi dobro, Crvena. Mogu li malo da sedim sa tobom? - Šta te boli? Mogu li nekako da ti pomognem?Postavljala sam mu glupa pitanja, znam. Jedino što je moglo da mu pomogne bilo je ono čega je pokušavao da se otarasi.

444

Samo kaži ne - Sve me boli, Crvena,- mumlao je. Sela sam pored njega na krevet. I mene sve boli, pomislila sam.

445

Samo kaži ne Džej Nisam hteo da me Crvena vidi takvog. Kako bi iko, ko bar ima pola mozga u svojoj glavi, pomislio da je drogiranje dobra ideja? Istina, lepo ti je dok to radiš, ali posle... Čoveče. Najgori osećaj ikada. Stvarno sam mislio da ću umreti. Znao sam da neću, ali to što sam samo razmišljao o tome je stvari činilo još gorima nego što jesu. Niko mi nije rekao da će biti toliko teško. Kada malo bolje razmislim o tome, niko mi nikada nije ni pričao o ovome. Niko od njih nije ni želeo da prestane. Stajao sam u kupaltilu i gledao se u ogledalo. Nisam bio siguran ko je taj lik koji mi je uzvraćao pogled, Ovako, znači, izgleda kada si zavisnik. Ne sviđa mi se to. A sve o čemu sam bio u stanju da razmišljam bio je heroin. Dok sam se vukao nazad u svoju sobu, i to bukvalno mislim, vukao sam se, stvari su postale još gore. Samo što je Crvena otišla da se vidi sa Emili, neko je bio na vratima. Dugo mi je trebalo da stignem do hodnika. Noge su mi bile kao od gume, u glavi mi je bio haos, izgledao sam kao govno... Sve što sam osećao desetostruko se povećalo kada sam otvorio vrata. Trebalo je samo da ostanem u krevetu. Mrva je stajala preda mnom sa nečim što bi trebalo da predstavlja tužan izraz na njenom tupavom licu. Dok sam je tako gledao, nisam mogao a da se ne zapitam šta sam uopšte i radio sa njom. Kako sam ikada mogao da je dodirnem? - Šta hoćeš?- odmah sam je pitao. Nije mi trebalo to sranje tada. Crvena je mogla u svakom trenutku da se vrati kući i nisam hteo da vidi Mrvu. - Mogu li da uđem? - Ne,- rekao sam i prevrnuo očima što je samo učinilo da me glava još više zaboli. - Šta hoćeš i šta, jebo te, radiš ovde?- ponovo sam je pitao. Hej, ovo možda i nije tako loše, pomislio sam. Sada imam vreću za udaranje. Možda mi ona pomogne da izbacim ovaj bes koji osećam da ključa u meni.

446

Samo kaži ne Mrva je pogledala u hodnik iza mene. - Znači, ona sada živi sa tobom?- pitala je, zureći u Crvenine patike. - Ne da te se to imalo tiče, ali da. Crvena živi sa mnom. Mrva se namrštila na moje reči. - Hoćeš li da progovoriš ili planiraš samo da stojiš tu i buljiš u mene?!- povikao sam. - Doveo si je u svoju kuću? Mene nikada nisi pozvao čak ni da prenoćim ovde,- bunila se. - Aha, pa da. Mogla bi da se zapitaš zašto je to tako,- odbrusio sam joj. Zato što nisi ništa više do obična kurva, pomislio sam. - Moram nešto da ti kažem, Džejsone,- ignorisala je moju opasku. - Pa kaži mi. - Trudna sam,- rekla je jasno i glasno. - Ha,- nasmejao sam se. - Pa, čestitam. - Tvoje je. Zgrabio sam je za ruku i uvukao u kuću. U slučaju da se pitaš, hteo sam da je zgrabim za vrat i zadavim je istog trena. Nasmešila se. Sam pogled na taj jadni, patetični osmeh na njenom jadnom, patetičnom licu, bio je dovoljan da shvatim da laže, možda nisam bio pri sebi uvek u poslednje vreme, ali uvek sam vodio računa o tome da se zaštitim kada jebem neku od njih. Osim Crvene. Sa njom nikada nisam vodio računa ni o čemu.

447

Samo kaži ne Mrva se i dalje kezila. Odgurnuo sam je od sebe toliko jako da je udarila u vrata. Trebalo me je mnogo samokontrole da je ne udarim. Nikada nisam udario devojku, ali ovaj put, ne znam kako sam uspeo da se zaustavim. - Slušaj me, ti jebena, manipulativna kučko,- uneo sam joj se u lice. - Siđi mi sa kurca već jednom. Nisam raspoložen za tvoja sranja. I zašto lažeš? U čemu je poenta? Šta si mislila da ću uraditi?- prosikato sam na nju. - Žao mi je,- zbunila se. Pretpostavljam da nisam reagovao onako kako je planirala. Otići ću. - Aha, to je verovatno dobra ideja. I Helen...- rekao sam. Okrenula se da me pogleda. Da nisi više nikada došla u moju kuću da me uznemiravaš. Jesi li me razumela? - Da. Žao mi je,- prošaputala je i otišla. Isuse Bože! Kao da su se sva sranja na ovom svetu sručila na moju glavu odjednom! Treba mi moj dop! Moram da se uradim! Želeo sam da se Crvena što pre vrati kući. Šetkao sam se po dnevnoj sobi. Kada sam se umorio od toga, a ako ćemo iskreno, umorio sam se nakon 2 minuta, vratio sam se u svoju sobu. Moram nekako da se pobrinem za to da Crvena ne sazna da je Mrva bila ovde, mislio sam. Ostavila bi me iste sekunde. To je u suštini bilo sve o čemu sam bio u stanju da razmišljam. Crvena i dop. Dop i Crvena. Ovo pokušavanje da se očistim mi nije uspevalo baš najbolje. Znao sam da se neki skidaju tako što zamene dop tabletama. Kažu, tako im je lakše. Nikada nisam voleo tablete. Nisam hteo ni sada da počnem da ih koristim. Uglavnom zbog toga što sam znao da mi to ne bi bilo dovoljno. Bio sam sav znojav, ali nisam imao dovoljno snage u sebi da se istuširam. Bio sam gladan, ali nisam mogao ništa da jedem, zato što mi je stalno bilo muka. Bilo mi je hladno, ali mi 448

Samo kaži ne je bilo vruće. Neko je trebalo da me upozori na ovo! Sve sam ih mrzeo. Ali, većinu vremena sam provodio mrzeći sebe. Crvena se vratila i odvukao sam se u njenu sobu. Bila je nekako čudno tiha, pa sam znao da se nešto loše desilo. Ovde, uvek se nešto jebeno loše dešava. Kada je sela pored mene, osetio sam se malo bolje. - Šta nije u redu, Crvena? Jesi li okej?- pitao sam. - Ništa. Fino sam,- lagala me je. Fino... To uopšte nije reč koju bi ona iskoristila. Tako... Bezlična reč. Naročito za nju. Njeno fino je značilo: slomljeno, samo, beznadežno, na ivici suza, slomljenog srca, usamljeno, prazno... Njeno fino značilo je isto što i mojefino. Zagrlio sam je. - Ovde sam, Crvena. Ne u mom najboljem izdanju, ali sam ovde. Pogledala me je, trudeći se da ne zaplače. Možda bi trebalo da pusti neku suzu, prošlo mi je kroz glavu. Možda bi joj od toga bilo lakše. Ne mora da glumi da je jaka sve jebeno vreme. Ne znam... Sve što sam znao je da nisam želeo nikada da je pustim. Nisam želeo da budem bez nje. Ali, uništavao sam joj život, mogao sam to da vidim. - Džej, izgledaš mnogo bolesno,- rekla je, pažljivo me gledajući. - Znam. Užasno se osećam. - Je l’ te boli? - Samo kada pričam. I hodam. I dišem. Znaš već,- pokušao sam da se našalim. Njoj ništa nije bilo smešno. - Trebalo bi da odeš u krevet,- naredila mi je. - I... Možda bi mogao da se prvo istuširaš?

449

Samo kaži ne - Znam, odvratan sam,- zatresao sam glavom. - Ali, ne mogu dovoljno dugo da se održim na nogama da bih se okupao,- žalio sam se. - Pomoći ću ti,- ponudila se, sva ozbiljna. - To kažeš samo zato što hoćeš da me vidiš golog. Pocrvenela je. - Ne, to nije istina. - Jeste, jeste. - Hoćeš li da se okupaš ili planiraš da usmrdiš celu kuću?- pitala je i ustala. - Da, okupaću se,- odustao sam. - Hoćeš li da mi pomogneš? - Dobro,- uzdahnula je, kao da nije ona ta koja je to predložila. - Kaži mi jednu stvar, Crvena. Na skali od 1 do 10 koliko si u stvari ti sjebana kada ti se ja sviđam?- pitao sam na putu do kupatila. - 11,- rekla je, ni ne pogledavši me.

450

Samo kaži ne Sara Čarli je uradio ono što je obećao. Zapravo, uradio je ono što sam ga ucenila da uradi. Poslao mi je ček sa mojom godišnjom platom i izdašno mi dodao još toliko na iznos. Ako je mislio da kupi moj oproštaj time, grdno se prevario. Ali, nisam imala nameru da mu vratim taj novac. Nisam nikome rekla za to. Sakrila sam ček u svoju torbu i još uvek sam imala prilično novca od svoje ušteđevine na računu. Skoro kao da sam nešto predosećala. Džej se brinuo za to da mi ništa ne nedostaje. Mnogo se potrudio da se osećam kao kod kuće, ali nisam zboravila da je to njegova kuća, a ne moja. Bez obzira na to što je govorio da je ta kuća bila samo kuća otkad je njegova baka umrla, četiri zida i krov, a da je ponovo postala dom tek kada sam ja došla. Ljudi su samo dolazili i odlazili. Neprestano kucanje me je izluđivalo. Znala sam da dolaze da kupuju. Pretvarala sam se da ništa ne primećujem, ali sam znala. I to mi se nije ni malo sviđalo. Bilo je skoro kao da je onaj kreten Anton to radio namerno. Ali, to je bila Džejeva bitka, a ne moja. Sam je sebe uvalio u to sranje. Znala sam da bismo mogli zajedno da otplatimo onaj njegov dug prokletom dileru i da imamo normalan život, ali to se nikada neće desiti. Nešto nije bilo u redu. Istina je da sam znala šta je u pitanju, ali sam bila previše uplašena da razmišljam o tome. Možda zato što je mama okretala glavu na drugu stranu kada me vidi na ulici. Možda zato što se Dejv nije javljao na telefon kada sam ga zvala, jer je znao da ću tražiti da vidim moju sestru. Možda zato što sam želela da samo mogu da pobegnem odatle. Ni ranije nismo mogli da držimo ruke podalje jedno od drugoga, a to se sve udvostručilo kada sam se preselila kod njega. Od tolike želje za njim, moguće je da sam neke stvari zaboravila da uradim. I zato sam sada... Ne, ne mogu to ni da izgovorim. Jednostavno ne mogu. 451

Samo kaži ne Otišla bih, ali nemam gde. Ostavila bih ga, ali ne mogu. Emili me je cele nedelje žestoko maltretirala sa njenim venčanjem. Ali dovoljno mi se posrećilo pa neću morati da nosim neku groznu haljinu. Ali sam morala da je slušam kako iznova ponavlja jedno te isto. Što je bilo dobro, zato što sam manje vremena provodila u kući sa Džejem. Jedina stvar koja mi je smetala, bilo je Emilino insistiranje da pričamo o njemu. I stvarima i svemu. I znala sam da će saznati. - Šta se dešava sa tobom?- pitala me je strogo, kada je videla da uopšte ne obraćam pažnju na ono što mi govori. - Ništa. Zašto pitaš? - Izgledaš tako... Nesrećno. Znam da ti se mama ponaša kao kučka i sve to, ali Džej i ti ste zajedno. Zar nije to ono što si želela sve ovo vreme? - Jebi ga, Emili, ne možeš samo tako pojednostaviti stvari. Ima toliko toga što se dešava,- namrštila sam se. - Kao, na primer, šta? Ne vidim da ti išta fali. Šta se dešava sa vama dvoma? Mora da se nešto dešava, inače ne bi bila sva kao pokisla sada. Je li dobar prema tebi? Bolje bi mu bilo da jeste, inače će sa mnom imati posla! Jesi li srećna tamo? Ne izgledaš mi srećno.- Kada se Emili uzbudi počne da priča jako brzo. Bile su mi potrebne godine da naučim da dešifrujem o čemu govori kada je u ovakvom raspoloženju. Sve što je izgovorila je zvučalo odprilike ovako: Kaonaprimerštanevidimdatiištafalištasedešavasavamadvoma... - Dobro,- uzdahnula sam. - Ti samo nastavi da mi postavljaš pitanja i da sama odgovaraš na njih i posle se žali kako ti ništa ne govorim. - Ako mi ovog trena ne kažeš šta se dešava, otići ću pravo kod Džeja, pa neka mi on objasni,- zapretila mi je.

452

Samo kaži ne - Ne zanima me, radi šta god hoćeš,- rekla sam i na moje iznenađenje, a i njeno, rasplakala se. Stvarno, šta se dešava sa mnom? Stalno cimizdrim. Prvo sam mislila da sam oslobodila nešto u sebi i da su te suze bile samo one koje sam zadržavala u sebi godinama. Ali, sada... - Zašto plačeš? Neću ići kod Džeja, samo sam se šalila,- Emili me je zapanjeno gledala. - Ne znam, Emi. Stalno plačem. Možda je sve ovo sa Džejem bila jedna velika greška,cvilela sam. - Hm,- pogledala me je. - Šta?- pitala sam. - Um... Mislim da si trudna,- promumlala je. - Nisam trudna... To nije moguće,- bunila sam se. Lagala sam, to je ono što sam radila, ako ćemo iskreno. Zaboravila sam da popijem jebenu pilulu! Zaboravila sam i vidi šta se sada desilo! - Pa, ja mislim da je itekako moguće. - O, a šta ti znaš? Nije kao da provodiš sve vreme sa mnom i sa njim! - Ni ne moram da provodim sve vreme sa vama, Sara. Ali, imam oči. Više ne pušiš, samo zapališ cigaretu i ostaviš je da gori. Ne piješ i plačeš sve vreme. Stalno si iscrpljena. Mislila si da neću primetiti. Znam da znaš da si trudna, samo odbijaš da to izgovoriš. Bila je u pravu. Znala sam. Isto kao što sam znala da će me provaliti. - Planiraš li da mu kažeš?- htela je da zna. - Ne još,- rekla sam.

453

Samo kaži ne - Jesi li uradila test za trudnoću? - Jesam,- priznala sam. - Do đavola, Sara! A nisi mi rekla,- ljutila se. - Nisam mogla,- rekla sam. - Nisam mogla to ni sebi da priznam. Ne mogu da pričam o tome. Ne znam šta da radim,- izbrbljala sam. - Šta je sa tobom? Zašto toliko dramiš? Sve će biti u redu, Džeju je sada mnogo bolje. A i ja sam tu da ti pomognem, znaš to. Možemo zajedno da mu kažemo, ako želiš. - Ne,- odmah sam rekla. - On mora prvo da se sredi. Reći ću mu posle venčanja. I da nisi ni pomislila da kažeš Kevinu,- zahtevala sam. - Dobro, ali, zašto mu ne kažeš sada? Sigurna sam da bi ga to nateralo da se sredi. Duboko sam uzdahnula. - Zato što ne želim da to uradi zbog mene. On to mora da želi. Sam. - To je čisto ludilo,- izajvila je, ali me je ostavila na miru. Valjda se nadala da će sve ispasti kako treba. Ha! Sada, kada je istina napokon obelodanjena, malo mi je bilo lakše. Bar je još nekome bila poznata činjenica da sam uspela da nadogradim svoj život od pristojne devojke do one koju je napumpao džanki. Završile smo sa svim planovima za venčanje, i iako sam bila zahvalana na tome što Emili nije više insistirala da kažem Džeju, bilo mi je drago kada sam otišla. Kuća je bila prazna kada sam se vratila, mokra do gole kože od kiše koja je neumorno padala celog dana. Nije mi to smetalo, naprotiv, osećaj je bio dobar. Vreme napolju je tačno oslikavalo kako sam se osećala iznutra. 454

Samo kaži ne Otišla sam u Džejevu sobu i uvukla se u krevet pored njega. Kao da to nije ono što me je i dovelo u ovu nevolju na prvom mestu. - Jesi li dobro danas?- pitala sam. - Bolje nego juče, i gore nego što ću biti sutra,- rekao je i zagrlio me. - Gde si bila? - Kod Emili. Kakav ti je bio dan? - Prazan bez tebe. Nasmejala sam se. - Otkad si ti romantičan? - Ne sviđa ti se? - Iskreno, i ne baš. Nisam ti ja toliko... - Ženskasta,- završio je umesto mene. - Aha, znam to. - Žao mi je,- rekla sam. - Nemoj da ti bude žao. Meni se sviđaš baš takva kakva jesi. Nisam ništa odgovorila na to. Ali sam pomislila kako mi nikada nije rekao da me voli. Džej je dugo ćutao. Poskočila sam od njegovog glasa kada je ponovo progovorio. - Gledaj, Crvena, pada kiša. Volim kada je ovakvo vreme. Kiša sve očisti. Kada bih i ja mogao da se očistim tako lako,- uzdahnuo je. - Moram nešto da ti kažem. - Dobro,- rekla sam. - Znaš da nisam nikada bio dobar sa rečima. Ali, hoću da znaš da mi je drago što si ovde. Baka mi je uvek govorila da postoje devojke koje imaš, a u stvari nemaš. One koju su uvek tu za tebe, ali nisu. One koje te guraju od sebe, ali se brinu za tebe. One koje te nateraju 455

Samo kaži ne da se osećaš živim, čak i kada si mrtav. To su one koje od kojih nikada ne treba da odeš. Uvek sam mislio da samo lupeta. Da je romantična kao i sve druge žene. Ali sada vidim da je bila u pravu. Za mene, to si ti. Ostala sam tiha, trudeći se da ne primeti moje suze. Njegova gola duša je dotakla moju. I u tom trenutku je zemlja prestala da se okreće na sekundu. Ovo je gde ja pripadam. Ovo je moje mesto. I ja ne idem nikuda.

456

Samo kaži ne Džej Nedelju dana kasnije, i dalje mi nije bilo dobro. To je sve bilo u mojoj glavi, znam, zato što sam mogao da jedem, da spavam, da hodam, da pričam i sve. Osećao sam se bolje, ali nešto nije bilo u redu sa mnom. Razmišljao sam o dopu sve jebeno vreme. Možda je to imalo nekakve veze sa Crvenom. Retko je bila kod kuće. Ali, nisam se žalio zbog toga, bila je potrebna Emili. Na kraju krajeva, on se udaje samo jednom, a ja ću biti džanki do kraja mog života. To što je Anton slao Tinu kod mene svakodnevno mi nije ni malo pomagalo. Uvek je bila urađena, a ja sam bio ljubomoran. Ovoga puta, doduše, on se pojavio. Da mi kaže da sam slobodan, ako je to ono što stvarno želim. - Šta?- pitao sam iznenađeno. - Vidim da si odlučan u tome da prestaneš. Ne duguješ mi više ništa. Nisam bez srca, čoveče. Možda možeš da imaš srećan život sa tvojom devojkom. Ko zna? Ne želim da ja budem taj koji ti je upropastio šansu da imaš normalan život. Uvek si mi bio drag, batice. - Šta se dešava?- bio sam sumnjičav. Anton nikada nije bio mekog srca. Nisam bio lud da poverujem u to da je odjednom postao dobar. - Tina,- uzdahnuo je. - Nije dobro, brate. Zato sam ja danas ovde, a ne ona. - Kako to misliš, nije dobro? - Mislim da pokušava da umre. Ovoga puta stvarno. Socijalna služba joj je zabranila da viđa decu. Došla je drogirana da ih vidi poslednji put. Imala je napad u parku pred decom i sve. Ceo jebeni džanki paket,- vrteo je glavom.

457

Samo kaži ne - Mogu li ja nešto da uradim?- pitao sam, iako nisam želeo. Bolje mi je i nisam mu više ništa dužan, zašto bi se onda brinuo za Tinu? Ali, ona je uvek bila dobra prema meni, iako to nije bilo dobro za mene. - Možda bi mogao da odeš da je vidiš? Samo jednom. Uvek si joj se sviđao, možda možeš malo da popričaš sa njom ili tako nešto,- odmah je rekao. Kao da je samo čekao da mu ponudim moju pomoć. - Dobro,- pristao sam, ne preterano srećan zbog toga. - Ali Crvena ne sme da sazna za ovo, važi? - Važi,- složio se i otišao. Sačekao sam da Crvena ode kod Emili pa krenuo da vidim prokletu Tinu. Bila je u haosu i nisam znao šta da radim. Pa sam počeo da se žalim koliko mi je teško da se očistim i da tražim njen savet. Dočekala je moju kuknjavu širom raširenih ruku. - Aha, znam na šta misliš, lepi. Već sam kroz to prošla. - Jesi? Nikada nisam ni pomislio da je ona pokušala da prestane. Tako nešto mi nije ni palo na pamet. - Naravno da jesam. Zar si mislio da si ti jedini koji je pokušao da se očisti?podsmehnula mi se, kao da me izaziva. Nisam bio raspoložen za svađu. Stalno sam se osvrtao oko sebe i gledao gde je sakrila njen dop. Nisam ništa video. Prokleta narkomanka je verovatno znala da ću se pojaviti! - Pa, ne. Ali, nisam nikada pomislio da bi ti to uradila,- priznao sam. - Pa, jesam,- nasmejala se. - Samo nikada nisam uspela da kažem zbogom.

458

Samo kaži ne - Da kažeš zbogom? O čemu ti to pričaš?- Sa svakom reči koja joj je izlazila iz usta sve manje stvari mi je bilo jasno. Ništa nisam razumeo. - Razlog iz kog imaš toliko problema da prestaneš, lepi, je taj što se nisi uradio onaj jedan, poslednji put. Moraš da kažeš zbogom pre nego što prestaneš. Kada znaš da ti je to poslednji put, onda je lakše,- strpljivo mi je objasnila, kao da sam retardiran. Jesam li ja u pitanju ili to stvarno ima smisla? Odjednom, osetio sam se prosvetljeno. To je ono što treba da uradim. Poslednji put i onda će mi život biti kao ranije. Tina je mudra ponekad, nemoj nikada da sumnjaš u to. - Samo pripazi da tvoje zbogom ne bude dobrodošao nazad, kao što je bilo mnogima pre tebe, lepi,- posavetovala me je za kraj. Nasmejao sam se. Aha, kao da bi to moglo da mi se desi. Rekao sam samo još ovaj put i to sam i mislio. Posle mog razgovora sa Tinom, imao sam plan. To je ono što ću da uradim. Još jedan put. Posle toga, završio sam sa drogom do kraja života. Pitaću Luka da mi vrati moj stari posao. Moliću ga, ako treba. I na kraju, pitaću Crvenu da se uda za mene. Imam i prsten. Našao sam ga u bakinoj sobi. Mislim da ga je ostavila tu za mene. Ona je znala da ću na kraju završiti sa Crvenom, iako nikada ništa nije rekla. Kevin je jedini koji zna za to. I u potpunosti me podržava. Čak mislim da je bio blizu i da zaplače kada sam mu rekao šta planiram. Mada, nije, jedina plačipička ovde sam ja. Vreme je da se uozbiljim. A i volim Crvenu. Nisam joj to nikada rekao, ali hoću. Kada se sredim. Kada ponovo postanem stari Džej. Onaj koga je upoznala i onaj u koga se, nadam se, zaljubila.

459

Samo kaži ne Jer, ona me voli, zar ne? Nadam se da je tako. I stvarno se nadam da će pristati. Ne znam šta bih radio ako me odbije. Nekada moraš da prođeš kroz tamu, da bi stigao do svetla. Herion je bio moja tama, ali Crvena... Ona je moje svetlo.

460

Samo kaži ne Sara Ispostavilo se da je Džej prodavao dop Mininom dečku, za kog se ispostavilo da, na kraju, nije tako savršen kako bi se očekivalo od Mininog dečka da bude, i da je to razlog što je Lililan totalno odlepila. Kada je saznala da Mina već zna za to i da nema nameru da prestane da se viđa sa njim, okrenula se mami i naravno osula paljbu po meni. Zato je mamina glava puna gluposti i zato mi više nije dozvoljeno da budem sa mojom sestrom. Moj život, zar ne? Iako je to trebalo više da mi smeta, nije. Sve o čemu sam mogla da razmišljam bilo je to kako će Džej reagovati kada mu konačno budem rekla. Šta ako me i on ostavi? Šta ću onda da radim? U svakom slučaju, danas se Emili udaje. Srećna sam zbog nje. I zbog Kevina. Srećna sam zbog oboje. Samo nisam srećna uopšteno. Ne znam da li ću ikada i biti. Ne znam ništa osim toga da sam uplašena, sama i tužna. Osećam se kao da čekam nešto što se nikada neće desiti. Džej je bio spreman mnogo pre mene. Ponekad bih volela da sam muško. Kucao je na vrata, moleći me da požurim. Ignorisala sam ga. Na stranu to što sam provela celo jutro u kupatilu povraćajući. Nije ništa primetio. Ni moje jutarnje izlete u kupatilu, ni moje ponašanje, koje je, u najmanju ruku, bilo čudno. Zar nije sve ovo čudno? Svi smo odrasli sada. Osećam se kao da je tek juče Emili imala blatnjavo lice i isepane pantalone. A pogledaj nas sada. Ona se udaje, a ja... Ja sam trudna. Uzdhanula sam i izašla iz kupatila. Vilica mi je pala kada sam videla Džeja. Bio je tako... Pa, zgodan. U lepim pantalonam i finoj košulji, sa kosom začešljanom u nizak rep. Mogla sam da vidim njegovo lice, celo njegovo lice, bez kose koja leti naokolo kao uvek. Malo se ugojio, ali najvažnije od svega, izgledao je zdravije. Bilo mi je drago zbog toga. Možda, pomislila sam, možda sve bude u redu. Možda.

461

Samo kaži ne - Pa, kada ćeš mu reći za bebu?- pitala je Emili kada sam ušla u njenu sobu. To je Emili. Danas je njen dan, a brine se za mene. Ignorisala sam njeno pitanje. Bila je prelepa. Iako je bila u toj divnoj venčanici, jedino što sam mogla da vidim bila je ona blatnjava devojčica koja je prebila Ajvi na igralištu pre toliko godina. Kada sam joj to rekla, prasnula je u smeh. - Aha, znam. Jedva da i sama mogu da poverujem da se ovo dešava. - Tako sam srećna zbog tebe,- cmizdrila sam. - O, Bože! Više si mi se sviđala kada si bila bezosećajna kučka, Sara,- kikotala se i zagrlila me. - Kada ćeš mu reći?- ponovo me je pitala, ne dozvoljavajući mi da je zamajam sa plakanjem. - Posle venčanja,- rekla sam, odustajući. - Ne lažeš me? - Ne, posle venčanja, obećavam. Videla sam da mi nije poverovala, ali je ipak klimnula glavom. - Hajde, moram da se udam sada,- rekla je. - I nadam se da si ti sledeća,- dodala je i brzo otišla od mene pre nego što joj odgovorim. Venčanje je bilo kao i sva druga venčanja. Kevin i Emili su izgledali tako srećno, a to je bilo ono što me je najviše zanimalo. Ali, sa mojom mučninom, nisam mogla da ostanem onoliko koliko su oni hteli. A i toliko sam plakala da sam se uplašila da ću ih sve poplaviti ako ostanem. Uz to, bilo mi je jako teško da plačem i da krijem da plačem. Kevin me je ispratio do vrata. Pre nego što sam izašla, uhvatio me je za ruku i pogledao me pravo u oči.

462

Samo kaži ne - Jednog dana ćeš naći nekoga ko će spojiti sve tvoje polomljene delove, Sara. Zapravo, mislim da si ga već našla. Samo čekaj i na kraju će Džej postati onaj muškarac koji želiš da bude. Možda čak i pre nego što misliš,- nasmešio se. - Da li ti znaš nešto što ja ne znam?- pitala sam. - Samo znam da te voli. A i ti to znaš,- zagonetno mi se smešio. - Mislim da si previše sentimentalan za mene sada,- šalila sam se. - Uživala sam u vašem venčanju. Pozdravi Emili,- rekla sam i otišla. Nisam imala vremena ni da razmislim o tome što mi je rekao, samo što sam se našla na ulici čula sam Džejev glas iza sebe. - Crvena, jebeno sam se smorio. Bilo je lepo i sve to, ali mi je dosadno,- žalio se. Možemo li da idemo kući? - I krenula sam kući,- rekla sam. - I meni je bilo dosadno. Bože, tako sam jadna, kao starica sa gomilom mačaka. Jadna sam i nisam pijana i nisam mogla da izdržim do kraja venčanje moje najbolje drugarice. Možda je problem u tome što nisam pijana, pomislila sam kada smo ušli u kuću. Sva sam bila melanholična i posle nekog vremena, neizbežno sam počela da se sažaljevam. Još gore je bilo to što me je mučio razgovor koji je trebalo da obavim sa Džejem. Seli smo na kauč i ni jedno od nas dvoje nije progovaralo. - Hej, Crvena,- rekao je. - Nisi pijana. Ukočila sam se. Sada je prilika da mu kažem! Sada! - Ne, nije mi se pilo. Ni ti nisi pijan,pogledala sam ga.

463

Samo kaži ne - Izgleda da dobro utičeš na mene,- zagrlio me je. - Aha, možda ti neko i poveruje,- smejala sam se. - Ali, ne ti,- završio je. - I kako se osećaš?- pitao je. - Dobro sam,- lagala sam. - Ne, kako se osećaš u vezi venčanja? - O, to... Srećna sam zbog njih,- namrštila sam se. - Ali? Kad sam već tu, mogla bih i da mu priznam. - Ali sam i pomalo ljubomorna. - Aha, znam. I ja. - Stvarno?- iznenadila sam se. - Da. Mislim, srećan sam, ali me je sve ovo nateralo da se zapitam hoću li ja naći nekoga ko će me voleti onako kako Emili voli Kevina. Nisam mogla više da se složim. - To je upravo ono o čemu sam ja razmišljala! - Vidiš, Crvena? Nisam baš toliko glup kao što ti misliš. - Ne mislim da si glup, Džej,- usprotivila sam se. - Samo...- počela sam, ali me nije pustio da završim. Uhvatio je pramen moje kose i zakačio mi ga iza uva. Tako je mnogo vremena prošlo otkad me je dotakao. Možda zato što sam stalno bežala od njega otkad sam saznala za bebu. - Pusti me da te volim,Crvena, - šapnuo je.

464

Samo kaži ne Nešto u meni je poskočilo kada sam čula njegove reči, ali morala sam da ga pitam. Zašto bi me voleo? Znala sam da me želi, to mi je stalno govorio, ali da me voli? Nikada nisam čula kako izgovara te reči. A htela sam da ih čujem. Bilo mi je potrebno da to čujem. - Samo zato,- rekao je. Znala sam da ga nerviram, ali me nije bilo briga. Niko mi nikada nije rekao da me voli, niko nikada nije rekao da bi mogao da me voli. Buljili smo jedno u drugo. Usta su mi se osušila dok sam pokušavala da smislim šta da kažem. - Ućuti, Crvena,- rekao je, držeći ruku i dalje na mom obrazu. - Moram nešto da ti kažem,- prošaputala sam. - I ja tebi moram nešto da kažem,- rekao je. - Ja prvi,- dodao je, pre nego što sam imala priliku da se pobunim. - Dobro,- odustala sam. - Reci mi. Dugo me je gledao bez reči. Duboko je udahnuo i povukao me na noge. Pogledao me je u oči. Osetila sam se kao da ću se rasplakati. - Želim te, Crvena, samo tebe. Tvoj osmeh. Tvoje usne. Tvoje telo. Tvoju kosu. Tvoj glas. Tvoj smeh. Tvoje ruke. Način na koji hodaš, način na koji izgovaraš moje ime. Samo želim tebe. Volim te, Crvena. Volim te od prvog trena od kad sam te ugledao,- rekao je, brišući mi suze sa lica. - A ipak si čekao sve ovo vreme da mi to kažeš,- rekla sam, sigurna da može da čuje kako mi srce jako udara na njegove reči. - Ti si čekala sve ovo vreme da zaplačeš.-

465

Samo kaži ne Džej Pa, moj najbolji prijatelj se oženio. Rekao sam ti da će se to desiti, sećaš se? Sada, i ja želim to da uradim. Vidim koliko se Kevin i Emili vole, i po prvi put u životu, mogu da vidim sebe sa jednom osobom do kraja života. Sa Crvenom, naravno. Uvek je bila Crvena. Rekao sam joj. Konačno sam joj rekao da je volim. Izgledala je prelepo na venčanju, u toj haljini i starkama koje je obula ispod nje. Kladim se da Emili nije imala pojma da je obula starke na dan njenog venčanja. Iako je Crvena htela nešto da mi kaže, nisam joj dozvolio. Morao sam da joj kažem sve ono što sam planirao. Plakala je. Prvi put sam je video kako plače. To mi je bilo dovoljno. Nije morala da mi uzvrati istim rečima, njene suze su mi to rekle umesto nje. Voljen sam. I srećan. Pa, skoro. Čim sam joj rekao, setio sam se onog dopa koji sam uzeo od Tine pre venčanja. Moj poslednji put. Moje zbogom. To mora da se uradi. Hteo sam da uđem čist u svoj novi život sa Crvenom. Hteo sam da je pitam da se uda za mene, prsten mi je isto bio u džepu, odmah pored dopa. Pre nego što je otvorila usta da mi kaže to što je htela, prekinuo sam tišinu između nas. - Odmah se vraćam. Nemoj nigde da ideš,- rekao sam. - Gde bih mogla da odem?- smejala se. - Samo ostani tu, Crvena. Hoću nešto da te pitam. - Pitaj me sada.

466

Samo kaži ne - Bože, poslušaj me bar jednom u životu,- smejao sam se. - Odmah se vraćam. Poljubio sam je i otišao u svoju sobu. Okej, hajde da završimo sa ovim. Ovo je nešto što mora da se uradi. Samo kaži zbogom, Džej, samo uradi to, još ovaj, poslednji put. Nema više dopa, nema više dilovanja, nema više džankija, nema više ovakvog života. Još ovaj put i završio si. Ruke su mi se tresle dok sam kuvao. Ali moje vene, one su bile spremne. Moje telo je čekalo na ovo. Morao sam to da uradim. Nisam čuo da su se vrata otvorila dok nije bilo prekasno. Znao sam da je Crvena ta koja stoji ispred mene, ali, bio sam previše uplašen da je pogledam. Kada sam konačno podigao pogled, nije bilo ničega u njenim očima. Gledala me je, ali me nije videla. Nije videla pravog mene, u svakom slučaju. Sve što sam obuhvatio pogledom moglo je da stane u jednu jedinu reč. Praznina. Crvenine oči su bile prazne. Zavukao sam iglu u venu. Kada si već na brodu koji tone, bar se osiguraj da se dobro provedeš dok se ne udaviš.

467

Samo kaži ne Sara Ne postoji ništa gore nego upoznati pravu osobu u pogrešno vreme. Ili biti u nečijem životu u pogrešno vreme. Sve u vezi Džeja i mene je bilo pogrešno. Sada to vidim. Sela sam pored njega da vidim šta će da uradi. Znaš li šta je uradio? Ama baš ništa. Nije ni primetio da sam tu, previše je bio zauzet drogiranjem. Gledala sam kako locira venu i ubrizgava heroin u sebe. Smireno sam čekala dok nije završio. Onda sam prošaputala - Zašto? Samo to jedno pitanje, koje sam mu postavila jednom ranije. Zašto? Smešno je to što, iako sam znala da je među nama gotovo, stvano sam želela da znam. - Moram, Crvena,- mumlao je, već van sebe. - Okej,- rekla sam. Nije imao odgovor za mene tada, nema ga ni sada. Ustala sam i krenula prema vratima. - Volim te, Crvena,- šapnuo je. - I ja volim tebe,- odgovorila sam, po prvi put. A sigurna sam, i poslednji. I onda sam otišla. Sve što sam uspela da uradim dok sam bežala od Džeja, bilo je da zgrabim svoju torbu u kojoj je bila moja ušteđevina. Telefon mi je zazvonio istog trenutka kada sam se našla na ulici. - Otišla si pre torte,- Emili se požalila. Promumlala sam nešto, nesposobna da govorim od suza. - Šta se desilo? Jesi li dobro?- pitala je sa panikom u glasu.

468

Samo kaži ne - Ne. Nisam dobro. Odlazim. - Gde ideš? Hoćeš da dođeš kod nas? - Ne, Emili. Odlazim. Iz ovog grada. Sada,- rekla sam. - Ostani gde jesi, dolazim po tebe, popričaćemo. - Ne, danas je tvoj dan, trebalo bi da budeš sa Kevinom,- usprotivila sam se. - Ostani gde jesi, dolazim po tebe,- ponovila je i prekinula vezu. Sela sam na trotoar i spustila glavu između nogu, samo da bih mogla na miru da plačem. I plačem. U daljini sam čula Emilin auto kako mi se približava. Ustala sam kako bih bila sigurna da će me videti. Osetila sam grč koji mi je protresao celo telo. A onda me je prekrio mrak.

469

Samo kaži ne Džej Crvena je sedela pored mene sve vreme. Kada sam završio, ustala je. Kada sam joj rekao da je volim, uzvratila mi je. Prvi put mi je rekla da me voli. Taj prvi put je bio i poslednji. Znao sam to. Tada sam znao da sam je izgubio zauvek. Tiho je zatvorila vrata, a ja sam je pustio da ode. Otišla je, a ja nisam ništa uradio. Niko me nije naučio kako da volim nekoga a da ga ne povredim. Ako voliš nekoga, pusti ga da ode, tako kažu. Crvenoj će biti bolje bez mene, ako je pustim da ode. Nikada neću sebi to oprostiti, ali to je upravo ono što sam uradio. Pustio sam je da ode od mene. Samo zato što se volimo, ne mora da znači da treba da ostanemo zajedno.

470

Samo kaži ne Sara Probudila sam se u bolnici. Sve čega se sećam je bol. - Šta se desilo?- , pitala sam Emili koja je sedela pored mog kreveta, bleda i iscrpljena. - Sara, žao mi je... - Šta se desilo?- prekinula sam je. - Izgubila si bebu,- šapnula je. - Gde je on?- postavila sam još jedno pitanje da ne bih morala da mislim na ono što mi je rekla. Emili je ćutala. - Gde je? Ako si mu rekla, Emili, kunem ti se da... - Nisam mu rekla,- branila se. - Ne zna da si ovde. Klimnula sam glavom. Emili je htela još nešto da kaže, ali ju je doktor prekinuo, ušavši u sobu. Nešto je rekao, ali ga nisam čula. Ili razumela. Pričao je i pričao. Videla sam kako mu se usne pomeraju, videla sam profesionalni tužni izraz njegovog lica. - Zašto?- pitala sam. - Umor, stres,- odmahnuo je glavom. - Najverovatnije. Može da bude toliko toga. Nekad samo nije suđeno.

471

Samo kaži ne Nije suđeno. Nisam ga htela, zato se ovo i desilo, pomislila sam. To jadno dete je znalo da ga ne želim. Znalo je da mu ne bih bila dobra majka, znalo je kakav bi mu bio otac. Ja sam kriva. Ja sam kriva. Ja sam kriva. - Dobro,- rekla sam. - Mogu li sada da idem? - Hteli bismo da te zadržimo noćas ovde, za svaki slučaj. - Hoću da idem odavde,- tvrdoglavo sam rekla. - Možeš da se odjaviš na svoju odgovornost, ako je to ono što želiš. - Da, to je ono što želim.- Gledala sam ga pravo u oči. - Spremiću sve što treba da potpišeš, Sara. Ali, znaj da ovo nije ono što ti preporučujem da uradiš,- rekao je. Boli me dupe šta mi ti preporučuješ, pomislila sam. Trebalo je da spasiš moju bebu. - Idemo,- obratila sam se Emili kada su se vrata zatvorila. - Šta? - Idemo odavde,- ponovila sam. - Ili kreni sa mnom ili ostani ovde i pokrivaj me. - Sara... - Ja idem,- ustala sam. Obukla sam se brže nego ikada. Emili je znala da je izgubila bitku. Krenula je sa mnom. Ušle smo u njena kola. - Vozi me na autobusku stanicu,- zamolila sam je. - Sara, molim te... Razmisli o ovome.

472

Samo kaži ne - Ne. Uzdahnula je i pokrenula auto. Neko vreme smo se vozile u tišini, a onda je Emili zaustavila auto i progovorila. - Svi mi pravimo greške u životu, Sara, ali to ne znači da moramo da plaćamo za njih do kraja života. Ponekad dobri ljudi naprave loš izbor, ali to ne znači da su oni loši. To znači da su ljudi. - Prestani sa citiranjem mudrih misli i izreka, molim te,- odbrusila sam joj. - Možda bi trebalo da se vratiš i popričaš sa njim,- nije odustajala. - Ne. - Sara... - Ne, Emili! Odvezi me na stanicu ili ću tamo otići peške! - Znaš da ćeš se kajati ako ovo uradiš. - Već se jebeno kajem. A sad vozi. Više nije ništa rekla. Stigle smo i izašla sam iz auta. Osvrnula sam se oko sebe. Ovo je poslednji put da sam ovde, u Džanki gradu. Znala sam da se više nikada neću vratiti. - Hoću li te videti ponovo?- prošaputala je. - Naravno, pozvaću te čim se smestim. - Gde ideš? Ćutala sam.

473

Samo kaži ne - Nećeš me pozvati,- odmahnula je glavom. Znala je. Završila sam. Ne mogu. Ovde je kraj za mene. Odlazim i ostavljam ih sve za sobom. Nju, Kevina, moju nanu, mamu, Sofiju, Dejva, Džeja. I moju mrtvu bebu. Onu kojoj nije bilo suđeno. Čak i kada su suze konačno prestale da teku, znala sam da u stvari nikada neću prestati da plačem. Kada život baca kamenje na tebe, ti si jedini koji može da odluči šta dalje. Ili ćeš da sagradiš zid oko sebe ili ćeš da se zakopaš. Ja sam odlučila da sagradim put, onaj koji će me odvesti odavde.

474

Samo kaži ne Džej Kažu da je ljudima suđeno da budu srećni. Ako je stvarno tako, reci mi onda, zašto dolazimo plačući na ovaj svet? Emili je došla. Znao sam zašto. Da mi kaže da je Crvena otišla. - Džej... - Nemoj, Emili,- prekinuo sam je. Znao sam da sam pogrešio. Znao sam to. Ne treba da mi ona to govori. Sela je pored mene i ćutala. - Žao mi je,- konačno je progovorila. - I meni. Hoće li se vratiti? - Ne,- rekla je, izbegavajući da me pogleda. - Ni ja se ne bih vratio da sam na njenom mestu,- priznao sam. - Mora da me mrzi nakon svega što sam joj uradio. Dugo me je gledala pre nego što je odgovorila. - Pokušala je, Džej. Ali, mislim da sada mrzi samo sebe.- Zato što je otišla?- pitao sam sa nadom u glasu. - Ne. Zato što se nadala da ćeš izabrati nju. Zato što je mislila da je pogrešan izbor može odvesti na pravo mesto. Evo, dala mi je ovo za tebe,- pružila mi je parče papira. Uzeo sam ga od nje i nisam ga otvorio dok nije otišla.

475

Samo kaži ne Unutra je bilo zapisano samo par rečenica.

Sigurno se pitaš zašto sam to uradila. Moj odgovor na to je zato što te volim i ne želim da se to promeni. Nisi mogao da se odlučiš, pa sam ja to uradila umesto tebe. Shvatio sam. Ne kreći za mnom. Ne traži me. Ako se na vreme nisi borio za ono što želiš, ne vredi ti da plačeš sada, kada si to izgubio. Znao sam da će joj biti bolje bez mene, znao sam to od samog početka, a ipak sam se začudio kada mi je srce prepuklo. Toliko toga sam želeo da joj kažem. Da volim i ja nju. Da se to nikada neće promeniti. Da ne želim da ode. Da ću sve popraviti. Ali, nisam. Ostao sam tamo gde me je ostavila i tupo buljio u papir u mojoj ruci. Osvrnuo sam se oko sebe. Ponovo sam napunio špric dopom. Venu sam lako pronašao, kao po navici. Možda je ovo poslednji put da radim ovako nešto, pomislio sam. To mi nije smetalo. Crvena je otišla. Ostavila me je. Sada više nemam razloga da živim. Možda sam sve vreme i znao da ću ovako završiti. Možda sam to i priželjkivao. Trebalo je da joj kažem sve na vreme. Trebalo je da se borim za nju. Mnogo toga je trebalo da uradim. Ipak, nisam. Na kraju, ne ostane nam ništa osim onoga što nismo rekli da nas progoni do kraja života. - No, I can’t slow down, I can’t hold back, Though, you know, I wish I could. No, there ain’t rest for the wicked, Until we close our eyes for good...– 476

Samo kaži ne

KRAJ

477