RADIOLOŠKA FIZIKA ZA STUDENTE MEDICINE
Prof. Goran Nikolić Medicinski fakultet Univerzitet u Crnoj Gori
Uvod X zrak (rendgenski zrak) elektromagnetski talas visoke emergije. X zrak ima sve fizi čke osobine elektromagnetskog zra čenja od kojih su dve sa stanovišta dijagnosti čke radiologije najvažnije.
Slika 1 1. Mogućnost prolaska kroz materiju (ljudsko telo) i delimi čnu ili potpunu absorbciju u njemu što se koristi za dobijanje rendgenske slike dela tela kroz koji je prošao X zrak. X zrak se stvara u rendgenskoj cevi. Podešavanjem parametara potrebnih za njegovo stvaranje može se dobiti X zrak ta čno planiranje energije koja je potrebna za željeni rendgenski pregled. X zrak se filtrira i usmerava prema željenom delu tela čija se slika o čekuje. Zrak prolazi kroz deo tela i stupa u interreakcije na svom putu sa atomima tkiva na koje nailazi. U tim intereakcijama dolazi do delimi čnog ili potpunog slabljenja (absorbcije) X zraka tokom prolaska kroz organizam. 2. Energija zraka na izlasku iz organizma izaziva promene na fluoroscentnim ekranima (rendgenska skopija) ili filmu (rendgenska grafija) na osnovu fizi čke osobine fluorescencije. Fluorescencija je osobina pojedinih jedinjenja da pod uticajem primljene energije emituju svetlost. Kiločina emitovane svetlosti je direktno proporcionalna koli čini primljene energije.
Stvaranje i osobine X zraka Kada brzi elektroni udaraju u metalni objekt (velike atomske težine) nastaju rendgenski ili X zraci. Fizi čki se kineti čka energija elektrona koji kompletno biva zaustavljen (originalno se prema radu Willhema Conrada Rendgena ovo zra čenje i danas u Nema čkoj litereturi naziva “zako čno” zračenje Bremsstrahlung) transformiše u elektromagnetsku energiju. Osnovni zadatak rendgenskog uredjaja je da obezbedi dovoljnu kineti čku energiju elektrona od katode prema anodi za proizvodnju rendgenskih zraka. Energija elektrona zavisi od njegove brzine. Svaki objekat koji se kre će ima kinetičku energiju proporcionalnu svojoj masi i brzini kretanja prema formuli. KE = 1/2 mv2 U formuli je m masa u kilogramima, V je brzina u metrima u sekundi a KE je kineti čka energija u Julima. Brzina pove ćava na kvadrat kineti čku energiju. Zato je kineti čka energija koju postižu elektroni u rendgenskoj cevi (dostižu do polovine brzine svetlosti) ve ća nego kod projektila iz vatrenog oružja jer je brzina elektrona u rendgenskoj cevi mnogo ve ća od
2
brzine projektila u cevi vatrenog oružja. Ubrzani elektron u rendgenskoj cevi se često naziva “projektil” elektron. Sa katode se tokom njenog zagrevanja, termoemisijom, emituje 6 x 10 17 elektrona svake sekunde. Svi oni bivaju pod uticajem elektri čnog polja izme đu anode i katode, usmereni prema anodi koja je pozitivno naelektrisana. Udaljenost izmedju anode i katode je 1 do 3 cm. Predpostavite koja sila ubzanja na toj distanci ubrzava elektrone od brzine nula do polovine brzine svetlosti. Elektroni se strujom zagrevanja (struja u katodnom kolu) termoemisijom “isijavaju” iz katode. Kada se uklju či napon izme đu anode i katode (50-150 KV) elektroni bivaju ubrzani do anode. Kada dospeju do anode elektroni predaju svoju energiju atomima anode koja se pravi od teškog metala velikog atomskog broja (tungstrem). Elektroni dolaze u kontakt (sudare) sa elektronima orbite atoma anode. U toj interreakciji nastaje toplota (99% energije sudara se transformiše u toplotnu energiju) i elekrtomagnetsko zra čenje (X zraci) na koje otpada manje od 1% ukupne energije elektrona dospelih do anode. Samo elektroni koji svoju energiju kompletno predaju nižim putanjama elekrona atoma anode proizvode X zrake. Ostale inerereakcije sa spoljašnjim putanjama proizvode toplotu.
Karakteristično zračenje Projektil elektron jonizuje atom anode izbijanjem elekrtona sa prve putanje K-putanje (putanje elektrona se obeležavaju od jezgra prema periferiji na slede đi način prva putanja je K, zatim L, M, N, O..) Tako nastaje “rupa” u K-putanji koja uvek ima samo dva elketrona. Ovako nastalo privremeno nestabilno stanje koje se rešava tako što elektron sa više putanje “pada” i popunjava prazno mesto. Prelaze ći sa “više” na nižu putanju elektron emituje razliku u energiji koja je ta čno definisana razlikama u energiji elektronskih putanja tog atoma kao elektomagnetski talas definisane enegije u ovom slu čaju X zrak.
Primer: Kada se projektil electron “izbaci” elektron K-putanja atoma tungstena od koga je napravljena anoda taj elektron zamenjuje elektron koji “pada” sa L-putanje. Koja energija se emituje?. Odgovor: Za tungsten, K-elektron ima energiju od 69.5 keV, a L-elektron je na energiji od 12.1 keV. Prema tome karakteristi čno zračenje koje se emituje prilikom prelaska elektrona sa L na K putanju je: 69.5 - 12.1 = 57.4 keV Znači kada se elekrtonima “bombarduje” tungsten i dodje do izbijanja K elektrona može se emitovati samo energija od 57.4 keV i ni jedna druga. Tako da se ta energija smatra karakeristična za tungsten. Svaki “težaka” atom ima svoje karakteristi čno zračene.
3
Diskretni spektar X-zraka Diskretni spektar podrazumeva energetsku razliku izme đu nivoa putanja jednog atoma koji se dobija kada se bombarduje projektil elektronima. Izbacivanje elekrtona je slu čajni proces sudara među njima. Za tungsten postoji mogu ćnost emisije 15 razli čitih energija jer je toliko teoretskih prelaza sa jedne više putanje na nižu mogu će. Sve se one zajedno emituju u spektru. Energije koje nastaju razlikama na višim atomskim putanjama nisu dovoljne za emisuju X zraka nego se emutuju infracrveni talasi koji samo zagrevaju anodu.
“Zakočno zračenje” Bremsstrahlung Proizvodnja toplote i X zraka nije jedina interreakcija projektil elektrona i anode. Tre ći način interreakcije je kada “projektil” elektron kompletno ili delimi čno izgubi energiju. To se dešava kada “projektil” elekrton prolazi vrlo blizu jezgru atoma anode. Tada on trpi snažan uticaj jezgra koji se manifestuje gubitkom njegove kineti čke energije. Ovaj gubitak energije se prezentuje kao elektromagnetno zra čenje i naziva se “zako čno ili Bremsstrahlung x-zra čenje. U intereakciji sa jezgrom projektil elektron može izgubiti kopletnu energiju ili bilo koji njen do i da nastavi put kao elekrton manje kineti čke energije. Ako projektil elektron ima energiju od 70 keV u slu čaju zakočnog zračenja može biti emitovana bilo koja energija od 0 do 70 keV. To je osnovna razlika karekteristi čnog i “zakočnog” zračenja.
Kontinuirani spektar X-zraka Nastaje posle spajanjem svih teoretski mogućih vidova intereakcija prijektil elekrtona i atoma anode. On je kontinuiran od najmanjih do nave ćih energija X- zraka u zavisnosti od energije projektil elektrona. Maksimalna vrednost mu je oko maksimalne energije elektrona koji biva zako čen od jezgra a minimalna mu je najmanja mogu ća u emisisji X zraka.
Delovi rendgenskog aparata Stvaranje X zraka, njegova kontrola, usmeravanje prema pacijentu, kontrola rasipnog zra čenja koje se doga đa posle prolaska zraka kroz telo i njegove intereakcije sa atomima tkiva, usmeravanje prema medijumu za detekciju ove interreakcije (rendgenski film, fluorescentni ekran), su potrebne funkcije rendgenskog aparata. Postoje rendgenski aparati za razli čite namene, za preglede skeleta i pluća, pokretni rendgeni za snimanja pored kreveta nepokretnog bolesnika, rendgeni za angiografije i intreventnu radiologiju, rendgeni za preglede digestivnog trakta. Svi oni imaju iste osnovne delove a to su (slika 2):
Slika 2 Šema rensgenskog aparata
4
1.Komandni sto
Komadni sto služi za kontrolu prodornosti proizvedenog X zraka kroz organizam. Prodornost X zraka kao elektromagnetskog talasa zavisi od njegove energije. X zrak ve će energije ima veću prodornost kroz organizam a manje energije manju. Energija X zraka se reguliše naponom struje u rendgenskoj cevi izme đu anode i katode zbog koga dolazi do ubrzanja elektrona. Ve ći napon u rendgeskoj cevi preko 100 KV kilovolti (10.000 Volti) znači i stvaranje X zraka ve će energije za preglede andomena ili lumbosakralne ki čme. Manji napon u rendgenskoj cevi izmedju anode i katode 20 KV je predevi đen za preglede stopala i šaka kada je potreban X zrak manje energije-prodornosti. Napon izme đu anode i katode rendgenske cevi se reguliše na komandnom stolu. Time se dobija dijagnosti čki X zrak potrebne energije. Ovo je osnova funkcija komandnog stola, dobijanje x zraka potrebne energije. Osim nje postoje i druge funkcije komandnog stola. To su kontrola blendi, pomeranja pacijent stola, snimanje (ekspozicija) se izvodi pomoću tastera na komandnom stolu. Komadni sto služi za kompletnu kontrolu rendgenskog aparata i akvizicije rendgenske slike. 2.Visokonaponski transformator
Visokonaponski transformator snabdeva rendgensku cev strujom visokog napona. Sastoji se, kao svaki transformator od primarnog kalema koji je uklju čen na gradsku mrežu snabdevanja elektri čnom strujom koja je 220 V napona. Sekundarni kalem je povezan sa anodom i katodom rendgenske cevi. Kada se kroz primarni kalem propusti naizmeni čna struja elekrtomagnetskom indukcijom se stvara struja u sekundarnom kalemu čiji je napon u odnosu na napon u primarnom kalemu proporcionalan odnosu broja namotaja provodnika primarnog i sekundarnog kalema. Iz sekundarnog kalema se dobija željeni napon od 15-150 KV koji se reguliše sa komandnog stola. U sekundarnom kalemu se indukuje naizmeni čna struja. To zna či da ona menja pravac kretanja mnogu puta u sekundi što čini rendgensku cev neupotrebljivom jer bi isto toliko puta elektroni promenili pravac kretanja. Zato postoje ispravljači u transormatoru koji čine da je katoda konstatno negativno naelektrisana a anoda pozitivno. 3.Rendgenska cev
Izvor X zraka za dijagnosti čku upotrebu je rendgenska cev. Osnovni delovi rendgenske cevi su: (Slika 3)
Katoda rendgenske cevi Katoda rendgenske cevi je spirala koja se sastoji se od namotaja volframa. Volfram je odabran zbog svoje osobine termoemisije elektrona. Kada se katoda zagreje ona emituje snop elektrona koji biva privu čen od pozitivno naelekrtisane anode.
Anoda rendgenske cevi Predstavlja disk od tugstena (teškog metala sa velikim atomskim brojem) koji rotira. Rotacijom se omogu ćana da elektroni udaraju na razli čita mesta i time rasporedjuju svoju energiju na jednu putanju a ne na jednu ta čku što produžava vek trajanja anode. Snop
5
elektrona, koji se emituju sa katode ubrzava pod uticajem razlike u naponu izme đu anode i katode tako da elektroni velikom brzinom poga đaju anodu. Tranformacijom kineti čke energije “projektil” elekrtona koji "bombarduju" anodu, emituje se sa anode X zrak. Mesto sa koga se emituje X zrak naziva se focus rendgenske cevi
Slika 3 Rendgenska cev 4. Pacijent sto.
Služi za udoban smeštaj pacijenta, motorna pomeranja sa rotacijama i uspravljanjem da bi se stvorili potrebni uslovi za dobijanje dobrih rezulatata rendgenskog pregleda. 5. Uredjaji za formiranje rendgenske slike
Njihova namena je registrovanje interreakcija zraka i atoma tkiva i prenošenje te interreakcije na potrebni medijum za prikazivanje rendgenske slike. Postoje dva osnovna zahteva koji se postavljaju kada se formira rendgenska slika. Za organe u pokretu (srce) treba imati dinamičnu, pokretnu sliku koja se kao film odvija pred nama (rendgen skopiju). Za pregled drugih, stati čnih organa (kosti) ili procesa dinami čna-pokretna rendgenska slika nije potrebna nego stati čna rendgenska slika (rendgen grafija). Rendgen grafija I rendgen skopija se dobijaju kada se upotrebljavaju razli čiti načini detekcije absorbovanog snopa X zraka.
Rendgen skopija Analiza rendgenske slike u realnom vremenu omogu ćena je upotrebom fluorescentnih ekrana i TV kamera koji tu sliku prikazuju na monitorima. Posmatranje pokretnih organa u realnom vremenu – rendgenska skopija je bila mogu ća još pre jednog veka 1895 posle otkrića rendgenskih zraka. Fizi čki uslov za to je osobina fluorescencije X zraka.
6
Fluorescencija je osobina emitovanja svetlosti podloga od soli fosfora izložene dejstvu elekrtomagnetskih talasa. Tokom prolaska kroz deo tela svaki X zrak gubi deo svoje energije. Na izlasku iz tela ako pogodi fluorescentni ekran ostavlja na njemu sliku. Zbir svih promena energije na ekranu daju rendgensku sliku. Emitovana svetlost flourescentnog ekrana je mala. Ona se može videti na ekranu samo ako se ekran posmatra u mraku posle “adaptacije” oka posmatra ča u mraku 15 minuta. Šezdesetih godina prošlog veka slika fluorescentnih ekrana je elektronski umanjena i pojačna nekoliko hiljada puta tako da je bila na izlazu iz ovog procesa (Poja čivač Elekrtonskog Sjaja PES) prepoznatljiva za upotrebu TV kamere. Preko TV kamere se prebacije u dnevnoj svetlosti na bilo koji monior gde se može pratiti (slika 4). Krajem prošlog veka upotrebljava se u svrhu formirana rendgenske slike nova tehnika takozvanih “flat pannela). X foton pada na ravnu plo ču u kojoj se nalaze kristali. Svaki kristal je povezan nezavisno od ostalih sa ra čunarom. Zavisno od energije X fotona koji pogodi kristal proizvede se slaba struja. 1. ULAZNI X FOTON 2. FOTOELEKRTIČNI EKRAN 3. SNOP ELEKRTONA 4. ELEKRTIČNO POLJE 5. EKRAN
Slika 4 Pojačivač elektronskog sjaja PES Prepoznavanjem razlika u ja čini struje svakog od kristala u ra čunaru se posle formira primarna digitalna slika na osnovu absorbcije emitovanog X zraka u tkivu kroz koji je propušten
Rendgen grafija Rendgenska grafija predstavlja detekciju absorbcije X zraka u organizmu na filmu. Još je Wilhem Konrad Rendgen u svom prvom radu u kome je opisao postojanje nepoznatih X zraka uočio njihovu fotografsku sposobnost izazivanja pronena na fotoemulziji i prložio sliku šake svoje žene. Rendgeska grafija se primenjuje za prikazivanje promena organa i procesa koji nisu dinami čni na rendgenskom filmu. Folije Efikasnost rendgenskih zraka u eksponiranju fotografske emulzije filma je mala pa se ona povećava (i do 100 puta) ulaganjem filma izme đu dve fluorescentne folije u kaseti. Uloga folija je da bude aktivirana X zrakom principom fluorescencije i mnogo ja čom svetlosnom energijom osvetli film nego što bi se to dobilo direktmo dejstvom X zraka na film. Time se dobija na efikasnosti jer potrebna višestruko manja energija X zraka da izazove neophodni fotografski efekat na filmu preko folije nego direktno. Ekpozicija šake bez upotrebe folija je oko 30 minuta. Kvalitetnija slika se danas dobijas preko folija uz ekspoziciju koja traje deo
7
sekunde. Osnovna funkcija folija je smanjenje potrebne ukupne energije rendgeskog zraka što smanjuje ukupnu dozu primljenog zra čenja. Kasete Folije su smeštene u kaseti za rendgeski film. Film kao foto osetljiv stalno van uticaja svetlosti. Zato se za snimanja priprema u “kaseti” za rendgenski film. Kaseta je tanka “kutija” od rendgenski transparentnog materijala čija jedna strana se kompletno otvara i u nju ulaže rendgenski film. Sa jedne u druge strane filama umetnute su folije u obliku listova koje poja čavaju svetlosni efekat rendgenskih zraka. Kasete su razli čitih veličina od malih za preglese prstiju do velikih za preglede plu ća i srca. Prema veli čini kasete bira se i veličina rendgenskog filma Rendgenski film Rendgenski film se ne razlikuje mnogo od obi čnog fotografskog filma. Njegova osteljivost na svetlost je ista. Jedina razlika je što ima dva sloja fotografske emulzije. Sa obe strane filma se nalazi emulzija i time se duplira svetlosni efekat folije na film. Filmovi se iporučuju različitih veličina za razli čite preglede. Svaki rendgenski film mora biti pravilno označen. To podrazumeva 1. 2. 3. 4.
Ime i prezime pacijenta Ustanovu gde je uradjen pregled Datum pregleda Obeleženu orijentaciju rendgenske slike (levo L i desno R)
Interakcija X-zraka i materije Kada X-zrak biva emitovan iz rendgenske cevi on se usmerava kroz deo tela. Pri energijama X zraka koje se kortiste u radiološkoj dijagnostici mogu će su tri vrste interakcija energije rendgenskiog zraka i tkiva: 1. Elastično rasipanje 2. Fotoelektrični efekat 3. Neelastično rasipanje (Komptonov efekat). Elasti čn o rasipanje
Elastično rasipanje je interrakcija pri kojoj X foton menja pravac bez gubitka energije. Ovaj tip rasipanja se dešava pri svim energijama fotona u dijagnostici. Ovaj efekat je bez značaja za radiografiju ali je odgovoran za jonizaciju sredine i sa stanovišta zaštite od zračenja je značajan. Elastičnim rasipanjem nastaje interakcija samo nekoliko procenata ukupnog snopa sa tkivom.
8
i efekat Fotoelekrti čn
Fotoelektrični efekat je potpuna absorbcija X zraka. Obzirom da je X zrak kao elekrtomagnetski talas nematerijalni nosilac energije on se se naziva i X foton. X foton u sudaru izbacije jedan elektron se neke od putanja i kompletno mu predaje svoju energiju. Na mesto izbačenog elekrtona iz orbite atoma tkiva sa neke od nižih energetskih putanja njegovo mesto zauzima drugi elektron uz emisuju fotona karakteristi čne energije (razlika energetskih nivoa) (slika 5).
Slika 5 Fotoelektrični efekat Compton Effect
Komptonov efekat nepotpuna absorbcija X fotona. X foton u sudaru izbacije jedan elektron se neke od putanja gubi deo svoje energije, menja pravac kao foton manje energije. Na mesto izbačenog elektrona iz orbite sa neke od nižih energetskih putanja njegovo mesto zauzima drugi elektron uz emisuju fotona karakteristi čne energije (razlika energetskih nivoa) (Slika 6). Fotoelektrični i Komptonov efekat su dva najleš ća efekta intereakcije zraka i organizma tokom izlaganja organizam rendgeskom zra čenju koji umaju ulogu u absorbciji i stvaranju rendgenske slike.
9
Slika 6 Komptonov efekat
Proizvodnja elektonskog para
Proizvodnja elektronskog para nije usko vezana za efekte X zraka jer je za to potrebna velika energija zraka od najmanje 1.02 MeV koju nema X zrak. Stvaranje elektronskog para je fizička osnova PET-a (pozitronske emisione tomografije) koja se danas sve više koristi kao specifična dijagnostička metoda. Kada foton energije preko 1.02 MeV do đe u dodir sa jezgom on gubi energiju nestaje i biva zamenjen elektron-pozitron parom. Positron i elekrton imaju istu masu samo suprtotna naelekrtisanja (elektron negativno a positron pozitivno) oba nastavljaju put u materiji. Ako positron naidje na elektrone okoline on se spaja sa njim u procesu koji se naziva anihilacija i emituje se foton energije 0.511 MeV koja se može precizno detektovati. Na taj na čin se svaki positron može posebnim uredjajem registrovati a time dobiti PET slika organa koji se ispituje.
Brane snopu X zraka Postoje dve grupe brana kojim se reguliše X zrak. Obe služe da bi se bi se snop X zraka usmerio prema snimanom objektu smanjio njegov volumen a time smanjilo rasipanje i ozračivanje sa i dobila kvalitetnija rendgenska slika. Primarne brane
Se nalaze odmah na izvoru X zraka izmedju rendgenske cevi i pacineta. Njihova uloga je kolimacija i usmeravanje X zraka na najmanju potrebnu meru za skopiju ili grafiju. Maksimalno sužen snop X zraka dovodi do manjeg rasipanja tokm polaska kroz organizam i manjeg negativnog efekta zra čenja (slika 7).
10
OTVORENA BLENDA
ZATVORENA BLENDA
VEĆE ZRAČENJE
MANJE ZRAČENJE
VEĆA «DISTORZIJA»
MANJA «DISTORZIJA»
SLIKE
SLIKE
Slika 7 Primarne blende Sekundarne brane
Vrlo pouzdana i naj češće primenjivana mera za isklju čivanje rasipnih zraka. One se nalaze između pacijenta i filma sa zadatkom da “pokupi” sve rasute zrake koji bi izazvali ozra čenje sredine i negativne efekte na rendgenskom filmu. Rešetka se sastoji od tankih traka olova, međusobno blisko postavljenih u pod uglom kao piramida sa vrhom piramide u fokusu rendgenske cevi. Ove trake apsorbuju sve zrake koji nemaju paralelan ili skoro paralelan smer prostiranja u odnosu na emitovani centralni zrak. Da rešetka ne bi ostavila trakaste senke na filmu ona se tokom snimanja (ekspozicije) transverzalno kre će (slika 8). Ovako opisna rešetka delimi čno absorbuje X zrak do 10% ali pove ćava kvalitet grafije.
Slika 8. Sekundarna blenda Bukijeva rešetka Geometrija rendgenske slike Osnovni princip formiranja slike je konusna projekcija. Izvoz zraka je ta čka (fokus rendgenske cevi) i zrak se širi u obliku piramide do objekta. Zbog ovakvog oblika uvek dolazi do distorzije i uve ćanja rendgenske slike u odnosu na primarni objekat (slika 9) što treba imati na umu prilikom intrepretacije senki. Oblik njihove senke zbog sumarne i konusne porojekcije može biti sasvim razli čit od njihovor realnog oblika. Projekcija cevastog organa ako je zrak paralelan sa njim može biti prstensta senka što će zavarati prilikom interpretacije.
11
Figure 9 “Konusna” projekcija objekata
Rendgenska dijagnostika Tri faktora utiču na stvaranje svake medicinske slike (medical imaging). 1.Izvor energije koji izaziva stvaranje slike (X zrak, ultrazvu čni talas, energija dipola vodonika, radioaktivni emitter, anihilacija pozitrona) 2. Interakcija izvora i tkiva organizma. Tkiva prema svojim morfološkim fizi čkim ili metaboločkim osobinama stupaju u iterreakciju sa emitovanom energijom iz izvora. Ta interreakcija dovodi do promene emitovane energije koja napušta organizam 3. Različitim medijumima (rendgenskii ekran, rendgenski film, struja u kristalima sonde ultrazvuka, namotaji "antene" MR skenera, Gama kamere) promenjena emitovana energija u organizmu se detektuje i tako dobija medicinaska slika. Rendgenska slika nastaje na slede ći način. Fokus rendgenskie cevi se ponaša kao ta čkasti izvor X zraka. Delovi tela koji se ispituju rendgenskiim zracima su sastavljeni od atoma različite atomske težine (razli čitog koeficijenta absorbcije X zraka). Rendgenskia slika predstavlja dvodimenzionalnu projekciju objekta, pretežno prikazana kao senka (zbog atenuacije-absorbcije X zraka u tkivima), prate ći geometrijska pravila centralne projekcije. X zraci daju rendgensku sliku koja nastaje atenuacijom zraka tokom penetracije i znatno se razlikuje od opti čke, koja nastaje refleksijom svetlosti. Formirani snop kolimiranih i filtriranih rendgenskih zraka koji napušta cev ima približno istu energiju na celom preseku snopa. Energija rendgenskih zraka opada proporcionalno sa kvadratom rastojanja od fokusa. Zraci linearno propagiraju ćih rendgenskih fotona razli čito se atenuiraju rasipanjem i apsorbcijom duž puta kroz objekt, zavisno od debljine, gustine i detalja strukture kroz koju su prošli. X zrak, koji je modelisan duž svog puta kroz objekt, sadrži informacije u obliku razli čitih intenziteta na preseku zra čnog snopa. Ovaj zrak koji dolazi iz objekta se naziva ponekad prostorni prikaz i može se retgistrovati na filmu ili fluorescentnom ekranu.
12
