Principi Ekonomije - N. Gregori Mankju Trece Izdanje.pdf

pRINCIPI

EKONOMIJE·

VODIC

KROZ

KNJIGU

UVOD 1. Deset principa ekonomije 2. Razmisljati kao ekonomista 3. Meduz;avisnost i

doЬici

od trgovine

Proucavanje ekonomije zasniva se па nekoliko velikih ideja. Ekonomisti svet posmatraju i kao naucnici i kao kreatori politike. Teorija komparativne prednosti pokazuje kako ljudi stieu korist od ekonomske medиzavisnosti.

PONUDA 1TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA 4. Trzi.Sne sile ponude i traznje

5. Elasticnost i njena primena 6. Ponuda., trafuja i politika vlade

Kako ekonomija koordinira meaиsobno zavisne ekonomske sиbjekte? Kroz trZi.S:ne sile ponиde i traznje. Na osnovи instrumenata ponиde i traznje ispitujи se efekti razliCitih vladinih politika .

PONUDA 1TRAZNJA 11: TRZISТE 1BLAGOSTANJE 7. Potrosa.Ci, proizvodaci i efikasnost trZista 8. Prime11a: troskovi oporezivanja 9. Prime11a: medunarodna trgovina

Zasto је ravnoteza ponиde i traznje trZista pozeljna ро drиstvo и celini? Pojmovi potrosacevog i proizvoaacevog viska objasnjavajи efikasnost trZista, troskove oporezivanja i koristi od medиnarodne trgovine

EKONOMIKA JAVNOG SEKTORA 10. Eksternalije 11. Javna dobra i zajednicki resursi 12. Nacrt poreskog sistema

Eksternalije Trzisni ishodi nisи иvek efikasni, а vlade sи ponekad и stanjи da isprave neиspeh trZista. Da Ьi finansirale programe, vlade иblru prihode kroz poreske sisteme koji su kreirani imajuCi и vidи ravnoteZи izmeau efikasnosti i jednakosti.

PONASANJE PREDUZECA 1!NDUSTRIJSKA ORGAN!ZACIJA 13. Troskovi proizvodnje 14. Preduzeca na konkurentnim trzistima 15. Monopol 16. Oligopol 17. MonopolistiCka konkurencija

Teorija predиzeca objasnjava odluke па kojima se zasniva ponиda па triiStima.

konkиrentnim Predиzeca

koja raspolaiu monopolskom moCi и stanjи sи da triiSne ishode иCine neefikasnim.

EKONOM!JA RADA 18. TrZiSta faktora proizvodnje 19. Zarade i diskriminacija 20. Nejednakost dohodaka i siromastvo

Ova poglavlja ispituju karakteristicna svojstva trZista rada па kojima veCina ljudi zaradиje najveCi deo svog dohotka.

ТЕМЕ ZA !ZUCAVANJE 21. Teorija izbora potrosaca 22. Granicna podrucja mikroekonomije

Dodatne teme iz mikroekonomije obиhvatajи odlиCivanje domacinstava, asimetriCпe informacije, politiCkи ekonomijи i blhevioralnu ekonomijи.

А ~---···-"...,_-~-

8

PRINCIPI EKONOMIJE: VODIC KROZ KNJIGU

MAKROEKONOMSКI

PODACI

23. Kako se rneri nacionalni dohodak 24. Merenje troskova Zivota

Na osпovu ukupпe koliciпe proizvodпje i opSteg пivoa сепа prate se kretaпja и ekoпomiji kao celiпi.

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK 25. Proizvodnja i rast 26. Stednja, investicije i finansijski sistern 27. Osnovni finansijski instrurnenti 28. Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti

и

ovim poglavijima govorimo о silama koje па dugi rok odrerluju пa­ ukijucujuti BDP, stedпju, iпvesticije, realпe kamatne stope i пezaposleпost.

jvaiпije realпe varijaЬle,

NOVAC 1CENE NA DUGI ROK 29. Monetarni sistern 30. Rast novca i inflacija

Moпetarni

sistem је od kljucпog zпасаја za utvrrlivaпje dugor:ocпog stope iпflacije i drugih пomiпalпih varijaЬli.

ропа!Јапја пivoa сепа,

MAKROEKONOMIJA OТVORENE PRIVREDE 31. Makroekonornija otvorene privrede: osnovni pojrnovi

32. Makroekonornska teorija otvorene privrede

Ekoпomske interakcije jedne zemije s drugim osпovпi pojmovi zemljama odrerluju se па osпovu njenog trgoviпskog Ыlапsа, пеtо straпih iпvesticija i deviznog kursa. Dugorocпi model otvorene ekonomije objasnjava otvoreпe privrede determiпaпte trgoviпskog Ьilaпsa, realпog devizпog kursa i drugih real-

пih varijaЬli

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE 33. Agregatna trainja i agregatna ponuda 34. Uticaj rnonetarne i fiskalne politike na agregatnu traZnju 35. Кratkorocni odnos izrnedu inflacije i nezaposlenosti

Model agregatne traiпje i agregatne poпude objasnjava kratkoroC:ne ekoпomske fluktuacije, kratkorocпe efekte moпetarne i fiskalпe politike i kratkorocпu vezu izmerlu realпih i пomiпalпih varijaЬli.

ZAKUUCNA RAZMATRANJA 36. Pet debata о rnakroekonornskoj politici

и zavrsпom poglaviju predstavijamo оЬе strane и о makroekoпomskoj politici pet najzпacajnijih rasprava о ekonomskoj politici.

Naslov originala: N. Gregory Mankiw, PRINCIPLES OF ECONOМICS, (Тhird edition) Harcourt College PuЬlishers, London, 2004 Slika na naslovnoj strani "Scena sa pijace", Francuski akvarel iz XIX veka, autor nepoznat

Za izdanje па srpskom jeziku Copyright Ekonornski fakultet Beograd Beograd, Karnenicka 6, tel. 3021-240, faks 3021-065

Redaktori Prof. dr Bozidar Cerovic Prof. dr Miornir Jaksic Dr Aleksandra Prascevic Prof. dr Branko Medojevic

Za izdavaca Prof. dr Marko Backovic, dekan

Odgovorni urednik Prof. dr Marko Backovic

Prevodilac Dr NadeZda Silaski Dizajn i oprerna knjige prerna originalnorn izdanju

GrafiCka priprema CUGURA Print Beograd Partizanske avijacije З, tel/fax 311-92-32, 311-92-42

Stampa www.cugura.co.rs ISBN: 978-86-403-0909-7

© 2008. Sva prava su zadrzana. Ni jedan deo ove puЬlikacije ne rnoze blti reprodukovan niti srnesten u sistern za pretrazivanje Ш transrnitovanje u bilo korn oЬliku, elektronski, rnehanicki, fotokopiranjern, snirnanjern ili na drugi naCin, bez prethodne pisrnene dozvole autora.

PRINCIPI

EKONOMIJE TRECE IZDANJE

N. GREGORI MANKJU HARVARD

UNIVERZIТET

CENTAR ZA IZDAVдё::KU DELATNDST Ei.KONOMSKOIЭ FAKULTETд Џ.6SOGRдOU

О

AUTORU N. Gregori Menkiju је profesor ekonomije na Harvardskom univerzitetu. Studirao је ekonomiju na Prinstonskom univerzitetu i Masacusetskom institutu za tehnologiju. Predavao је makroekonomiju, mikroekonomiju, statistiku i principe ekonomije. Jedno је leto cak Ьiо instruktor jedrenja na Long Bic Ajlendu. Profesor Menkiju је plodan autor i stalni ucesnik u akademskim i ekonomskim raspravama. Radovi su mu objavljivani u strucnim casopisima poput American Economic Review, ]ournal ој Political Есо­ поту i Quarterly ]ournal ој Economics, kao i u onim namenjenim Siroj javnosti, npr. u The New York Тi­ mes, Тhе Financial Times, Тhе Wall Street ]ournal i Fortune. Autor је bestselera Macroeconomics, udZbenika za srednji kurs ekonomije, u izdanju Worth PuЬiis­ hers. Osim sto predaje na univerzitetu, bavi se istrazivanjem i pise, profesor Menkiju је i istrazivac-saradnik u Nacionalnom Ьirou za eko..,_, ~ nomska istrazivanja (National Bureau of Economic о Research) i savetnik u Centralnoj banci u Bostonu i ~ BudZetskom uredu Kongresa, kao i Clan komisije za kreiranje testova kojima se na naprednom nivou testira znanje iz oЬlasti ekonomije. Profesor Menkiju zivi u Velsliju u drzavi Masacusets. Ozenjen је i ima troje dece.

Katarini, Nikolasu i Piteru, jos jednom svom doprinosu sledecoj generaciji

IV

PREDGOVOR·

Z

А

PREDAVACA

Tokom svoje dvadesetogodisnje karijere ucenika i studenta, kurs koji mi је Ьiо najuzbudljiviji bila su dvosemestralna predavanja о principima ekonomije koje sam slusao na prvoj godini studija. Ne preterujem kada ka.Zem da su mi ona promenila zivot. Odrastao sam u porodici u kojoj se о politici cesto raspravljalo za stolom za vreme obeda. Argumenti u prilog i protiv razlicitih resenja za proЬleme drustva izazivali su fucnu raspravu. U skoli, medutim, privlacile su me prirodne nauke. U odnosu na analiticnost, sistematicnost i objektivnost prirodnih nauka, politika mi је delovala nejasno, nesuvislo i subjektivno. Dok su se politicke rasprave otezale u nedogled, prirodne nauke su napredovale. Kurs na prvoj godini о principima ekonomije ukazao mi је na nov nacin razmisljanja. Ekonomija komblnuje dobre strane politike i prirodnih nauka. Ona је, u sustini, drustvena nauka. Predmet njenog istrazivanja је drustvo - kako ljudi biraju da provedu svoj Z:ivot i kako stupaju u medusobne odnose. Ali, ekonomija svom predmetu istra.Zivanja pristupa sa nepristrasnoseu prirodne nauke. Primenjujuci metode prirodnih nauka na politicka pitanja, ekonomija pokusava da resi proЬleme prisutne u svakom drustvu. Ovu knjigu zeleo sam da napiSem u nadi da cu uspeti da prenesem bar deo uzbudenja koje sam zbog ekonomije osecao kao student na prvoj godini studija. Ekonomija је predmet u kojem malo znanja znaCi mnogo (sto se ne moze reCi, recimo, za proucavanje fizike Ш japanskog jezika). Ekonomisti svet posmatraju na jedinstven nacin koji је uglavnom moguce ispredavati za jedan ili dva semestra. Cilj mi је u ovoj knjizi da prenesem taj nacin razmiSljanja na najsiru mogucu publiku i da ubedim citaoce da se njime saznaje mnogo о svetu koji ih okrufuje. Smatram da Ьi svako trebalo da prouCi fundamentalne ideje koje prиZa ekonomija. Jedan od ciljeva opsteg obrazovanja jeste da informise ljude о svetu i time Љ ucini boljim gradanima. Proucavanje ekonomije, bas kao i svake druge discipline, slU.Zi tom cilju. Napisati udZbenik iz ekonomije stoga је velika cast i odgovornost. То је jedan od nacina da ekonomisti doprinesu boljoj vladavini i prosperitetnijoj buducnosti. Као sto је rekao veliki ekonomista Pol Semjuelson, нnije mi vazno ko pise zakone zemlje ili sastavlja varne ugovore, ukoliko za tu zemlju mogu da napisem udZbenik iz ekonomije".

Za koga је pisana ova knjiga? Profesionalni ekonomista koji pise udZbenik u iskusenju је da zauzme ekonomsko stanoviste i insistira na onim temama koje fasciniraju njega i druge ekonomiste. Dao sam sve od sebe da takvo iskusenje izbegnem. Pokusao sam da se stavim u polozaj nekoga ko se prvi put susrece sa ekonomijom. Cilj mi је da insistiram na gradivu koje Ьi studentima trebalo da bude i jeste zanimljivo u ekonomiji. Rezultat toga је Cinjenica da је ova knjiga kraca od mnogih knjiga koje studente upoznaju sa ekonomijom. Као student sam sporo Citao (sto је, nazalost, i danas tako). Gundao sam kada god Ьi profesor odredio studentima da procitaju tom od 1000 strana. Naravno, u toj reakciji nisam Ьiо usamljen. Grcki pesnik Kalimah је to sazeto izrazio: ,,Velika knjiga, velika dosada". Kalimah је to zapazio 250. godine p.n.e., te verovatno nije mislio na udZbenik iz ekonomije. Danas, medutim, njegovo misljenje moze se euti sirom sveta svakog semestra kada studenti prvi put vide Sta treba da uce iz ekonomije. v

k.ao zadatu analizira se u Poglavlju 14, нPreduzeca na konk.urentnim trzistirna", u kojem se izvodi i kriva trzisne tra,Znje. U Poglavђu 15, "Monopol", govori se о ponasanju preduzeca koje је jedini prodavac na svom trzistu. Teme ovog poglavlja su i neefikasnost monopolskog odredivanja cena, moguce reakcije politike i pokusaji monopola da vrse cenovnu diskrirninaciju. Poglavlje 16, "Oligopol", bavi se trzistima sa samo nekoliko prodavaca i, uz pomoc zatvorenikove dileme kao modela, ispituju se strateske interakcije. Ponasanje na trzistu na kojem rnnogo prodavaca nudi slicne, ali diferencirane proizvode, predmet је Poglavlja 17, uMonopolisticka konk.urencijaи. Ovde se raspravlja i о efektirna oglasavanja. Naredna tri poglavlja bave se pitanjima vezanim za trzista rada. U Poglavlju 18, "Trzista faktora proizvodnje", istice se povezanost cena faktora i marginalne produktivnosti. Determinante ravnoteznih nadnica, ukljucujuCi kompenzacione razlike, ljudski kapital i dsikriminaciju, teme su Poglavlje 19, "Zarade i diskrirninacija". U Poglavђu 20, Nejednakost dohodaka i siromastvo", istrafuje se stepen nejednakosti u ameri&om drustvu, altemativna shvatanja о ulozi vlade u promeni raspodele dohotka, kao i razliCite politike Ciji је cilj pomoc najsiromasnijirn pripadnicirna drustva. U sledeca dva poglavlja predstavljeno је opciono gradivo. U Poglavlju 21, "Teorija izbora potrosaca", analizira se individualno odluCivanje na osnovu budZetskih ogranicenja i kriva indiferencije. Teme Poglavlja 22, pod naslovom "Granicna podrucja mikroekonornije", jesu ekonornija asirnetricnih informacija, politicka ekonornija i bihevioralna ekonornija. Мnogi predavaCi mogu da preskoce сео ovaj materijal ili jedan njegov deo. PredavaCi koji се se baviti ovim temama mogu odluCiti da ova poglavlja uvedu ranije nego sto su ро redosledu u knjizi, а ја sam ih napisao da bih predavacirna omoguCio fleksiЬilnost. 11

Makroekonomija Predavanjirna iz makroekonornije generalno pristupam na sledeCi nacin: najpre razmatram ekonorniju u dugom roku (kad su cene fleksibllne), а zatim ekonorniju u kratkom roku (kad su cene stabilne). Мisljenja sam da ovakva organizacija pojednostavljuje ucenje makroekonomije iz nekoliko razloga. Prvo, klasicna pretpostavka о fleksiЬilnosti cena ЬliZa је osnovnim lekcijama о ponudi i traZnji, koje su studenti vec savladali. Drugo, klasicna dihotornija omogucava razlaganje proucavanja dugog roka na vise kracih delova. Trece, posto poslovni ciklus predstavlja kratkotrajno odstupanje od putanje dugorocnog rasta ekonornije, prirodnije је da se kratkotrajna odstupanja proucavaju onda kad је vec usvojeno znanje о ravnotezi u dugom roku. Cetvrto, makroekonomska teorija kratkog roka izaziva vise neslaganja medu ekonornistima od makroekonomske teorije dugog roka. Iz tih razloga, na vecini visih kurseva makroekonomske teorije, sada se primenjuje ovakav pristup - najpre dugi, ра kratki rok. Zeleo sam da i studentima na niZirn godinama omoguCim istu ovu prednost. Da se vratimo detaljnoj organizaciji. Izlaganje о makroekonorniji zapoCinjem pitanjima merenja. Poglavlje 23, "Kako se meri nacionalni dohodak", bavi se znacenjem bruto domaceg proizvoda i relevantnim statistickim podacima iz bilansa nacionalnog dohotka. U Poglavlju 24, "Kako se mere troskovi zivota", govori se о merenju i koriscenju indeksa cena namalo. Naredna cetiri poglavlja bave se ponasanjem realne ekonornije u dugom roku. U Poglavlju 25, "Proizvodnja i rast", proucavamo determinante velikih varijacija zivotnog standarda tokom vremena i u razlicitim zemljama. Vrste finansijskih institucija и nasoj ekonorniji i njihova uloga и alokaciji resursa teme su Poglavlja 26, Stednja, investicije i finansijski sistem". U Poglavljи 27 pod naslovom "Osna•.rni finansijski instrumenti" иpo­ znajemo se sa sadasnjom vrednoscи, иpravljanjem rizikom i иtvrdivanjem cene imovi11

PREDGOVOR

ne. Dugorocne determinante stope nazaposlenosti, ukljucujuCi traganje za radnim mestom, zakone о minimalnoj zaradi, trZisnu moc sindikata i efikasne nadnice, obraduju se u Poglavlju 28,"Nezaposlenost i njena prirodna stopa". Nakon sto smo se upoznali s ponasanjem ekonomije u dugom roku, u knjizi dalje prelazimo na ponasanje novca i cena u dugom roku. U Poglavlju 29 pod naslovom "Monetami sistem", upoznajemo se sa konceptom novca sa stanovista ekonomista i ulogom centralne banke u kontrolisanju koliCine novca. U Poglavlju 30, uRast novca i inflacijaн, izla.Zemo klasicnu teoriju inflacije i raspravljamo о troskovima koje inflacija namece drustvu. U sledeea dva poglavlja predstavljamo makroekonomiju otvorenih privreda, uz postojece dugorocne pretpostavke о fleksiЬilnosti cena i punoj zaposlenosti. U Poglavlju 31, "Makroekonomija otvorene privrede: osnovni pojmovi", objasnjava se odnos izmedu stednje, investicija i trgovinskog bilansa, razlika izmedu nominalnog i realnog deviznog kursa, i teorija pariteta kupovne moci. Юasicni model medunarodnog protoka dobara i kapitala predstavljen је u Poglavlju 32, нMakroekonomska teorija otvorene privrede". Ovaj model rasvetljava mnogobrojna pitanja, ukljucujuCi i vezu izmedu budZetskih i trgovinskih deficita sa makroekonomskim efekatima trgovinskih politika. Posto predavaci pridaju razlicit znacaj ovom materijalu, poglavlja su napisana tako da se mogu koristiti na razne nacine. Neki се izabrati da predaju Poglavlje 31, ali ne i Poglavlje 32. Drugi, pak, mogu da preskoce оЬа poglavlja, ili da odloze analizu makroekonomije otvorenih privreda za kraj kursa. Nakon sto је od Poglavlja 25 do Poglavlja 32 izlozena teorija ekonomije u dugom roku, prelazimo na objasnjenje kratkorocnih fluktuacija oko dugorocnog trenda. Ovakva organizacija pojednostavljuje predavanje kratkorocnih fluktuacija, jer u ovom delu kursa studenti raspola.Zu dobrim osnovama о mnogim kljucnim makroekonomskim konceptima. Poglavlje 33, uAgregatna traznja i agregatna ponuda", zapoCinje nekim cinjenicama о poslovnom ciklusu i upoznaje nas sa modelom agregatne tra.Znje i agregatne ponude. U Poglavlju 34, "Uticaj monetarne i fiskalne politike na agregatnu tra.Znjuн, objasnjava se kako kreatori politike mogu raspoloZivim. sredstvima da pomere krivu agregatne tra.Znje. Zasto kreatori politike koji kontrolisu agregatnu tra.Znju moraju da biraju izmedu inflacije i nezaposlenosti objasnjeno је u Poglavlju 35, "Кratkorocni izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti". Istra.Zujemo zasto takav izbor postoji u kratkom roku, zasto se vremenom pomera i zasto ne postoji u dugom roku. Кnjiga se zavrsava Poglavljem 36 pod naslovom "Pet rasprava о makroekonomskoj politici". Ovo zavrsno poglavlje obraduje pet kontroverznih proЬlema s kojima se suocavaju kreatori politike: odgovarajucim stepenom aktivizma ekonomske politike kao reakcije na poslovni ciklus; izborom izmedu pravila i diskrecije pri vodenju monetarne politike; pozeljnoscu dostizanja nulte inflacije; znacajem uravnotezena driavnog budZeta; i potrebom za poreskom reformom radi podsticanja stednje. u poglavlju se predstavljaju оЬе strane u raspravi о svakom proЬlemu i studenti se podstieu da donose sopstvene sudove.

IX

Х

PREDGOVOR

UCila Svrha ove knjige је da pomogne studeпtima da nauce osпovne lekcije iz ekoпomije i poka.Ze kako se to zпапје moze primeпiti u svetu u kojem zivimo. u tu svrhu sam koristio razпa ucila koja se konzisteпtпo poпavljaju kroz celu kпjigu.

Primeri iz prakse Ekoпomska teorija је korisпa i zaпimljiva samo ukoliko moze da se primeпi па razumevaпje realпih dogadaja i politika. Zato ova knjiga sadrzi Ьrој­ пе primere iz prakse u kojima se primeпjuje tek izlozeпa teorija. Odeljak U vestimaи

Proucavaпjem ekoпomije studeпti sticu пovi pogled па vesti iz celog sveta i bolje ih razumeju. Da Ьih im to sto bolje omoguCio, ukljucio sam isecke iz brojnih пoviпskih Claпaka, od kojih su пeki licпa misljeпja istaknutih ekoпo­ mista. Ti Claпci, zajedпo sa mojim kratkim uvodima, pokazuju kako se moze primeпi­ ti оsпоvпа ekoпomska teorija. VeCiпa odeljaka је u ovom izdanju поvа. 11

Odeljci "lnformacija za vas- rzvп Ovi odeljci predstavljaju dodatni materijal. Neki od пjih bave se istorijom ekoпomske misli. U drugima se objasпjavaju tehпicka pitaпja, dok se пеkа bave dodatnim temama о kojima predavaCi, u skladu za svojim izborom, mogu da raspravljaju Ш da ih preskoce. Kad se u poglavlje uvode пovi pojmovi, опi su masnim slovima. Osim toga, пjihove definicije пalaze se па margiпama. Na ovaj паСiп studeпtima se poma.Ze u uceпju i obпavljanju gradiva.

Definicije kljucnih pojmova

stampaпi

Brzi kvizovi Posle svakog znacajпog odeljka studeпtima је ропudеп "brzi kvizn pomocu kojeg proveravaju da li su razumeli опо sto su пaucili. Ukoliko studeпti nisu u stanju da odmah odgovore па pitanja iz kviza, trebalo Ьi da zastaпu i, pre пеgо sto пastave, ропоvо procitaju gradivo. Rezimei poglavlja Svako poglavlje zavrsava se kratkim rezimeom koji podseca studente na ono пajvazпije sto su пaucili. Kasnije im to omogucava da efikasno obnove gradivo za ispite. Spisak kljucnih pojmova Spisak kljucпih pojmova na kraju svakog poglavlja omogucava studeпtima da testiraju znaпje пovouvedeпih termiпa. Navedene su i strane na kojima su pojmovi objasnjeni da Ьi studeпti mogli da obnove one termiпe koje пisu razumeli. Na kraju svakog poglavlja nalaze se pitaпja za gradiva kojima se proveravaju пajvazпije lekcije iz tog poglavlja. Pomocu ovih pitanja studeпti mogu da provere svoje zпапје i pripreme se za ispite.

Pitanja za obnavljanje gradiva

оЬпаvlјапје

ProЫemi i primene Svako poglavlje sadrzi i razпovrsпe proЬleme i primeпe'u kojima studenti moraju da primene паuсепо gradivo. Neki profesori се ova pitaпja moZda zadati za domaci zadatak. Drugi се ih mozda iskoristiti kao uvod u diskusiju па predavaпjima.

PREDGOVOR

Alternativne verzije knjiga Кnjiga

koju drzite u rukama jedna је od pet postojecih verzija u kojima se studenti upoznaju s ekonomijom. Izdavac Saut-Vestern i ја ponudili smo razliCite verzije knjige jer se predavaci razlikuju ро tome koliko vremena imaju na raspolaganju i ро tome koje се teme izabrati. Sledi kratak opis svake verzije:

• Principi ekonomije: Ova kompletna verzija knjige sadrzi 36 poglavlja. Namenjena је dvosemestralnom uvodnom kursu koji pokriva i mikroekonomiju i makroekonomiju. • Principi mikroekonomije: Ova verzija sadrzi 22 poglavlja i namenjena jednosemestralnom uvodnom kursu mikroekonomije. • Principi makroekonomije: Ova verzija sadrzi 23 poglavlja i namenjena је jednosemestralnom uvodnom kursu makroekonomije. U ovoj verziji izlozena је i celokupna teorija ponude i traznje. • Kratki principi makroekonomije: Ova skracena verzija od 18 poglavlja ima samo jedno poglavlje о osnovama ponude i traznje. Namenjena је onim predavacima koji zele da brze predu na kljucne teme makroekonomije. • Osnovi ekonomije: Ova verzija knjige sadrzi 24 poglavlja. Namenjena је jednosemestralnim kursevima koji obuhvataju osnove mikroekonomije i makroekonomije. Tabela na sledecoj strani precizno prikazuje koja su poglavlja obuhvacena u svakoj verziji knjige. PredavaCi kojima su potrebne detaljnije informacije о alternativnim verzijama mogu da se obrate lokalnom predstavniku izdavaca Saut-Vestern.

lzdanje Vol strit dzornala Jedan od ciljeva predavanja principa ekonomije је i da studenti steknu bolje razumevanje sveta koji ih okruiuje. Zato mnogi predavaci podsticu studente da, dok pohadaju kurs, citaju о ekonomskim proЬlemima u novinama. Тi се predavaCi moZda pozeleti da razmotre koriscenje specijalnog izdanja Vol strit dZornala ovog teksta. Ova verzija је istovetna standardnom izdanju, ali obuhvata i 15-nedeljnu pretplatu i na stampanu i na interaktivnu verziju Vol strit dZornala. Svoju pretplatu studenti mogu da aktiviraju ako jednostavno popune i posalju formular prilozen na zadnjoj korici knjige. PredavaCi sa barem deset studenata koji aktiviraju svoje pretplate automatski се doblti sopstvenu besplatnu pretplatu. Razgovarajte sa predstavnikom izdavaca ili pozovite 1-800-4230563 za detaljnije informacije.

Dodaci lzdavac Saut-Vestern nudi razlicite dodatke predavaCima i studentima koji koriste ovu knjigu. Тај materijal profesorima olaksava predavanje principa ekonomije а studentima ucenje. Dejvid R. Hejks sa Univerziteta Nodern Ajova, dugogodisnji profesor i ekonomista, nadgledao је pisanje dodataka za ovo izdanje. PredavaCi koje u skladu sa svojom politikom odabere izdavac doblce besplatan primerak dodataka. Molimo vas da se obratite svom zastupniku za prodaju da Ьiste saznali kako mozete da dobljete besplatan primerak, ili pozovite Centar za akademske resurse na 1-800-423-0563.

Xl

Xll

PREDGOVOR

RASPOLOZIVE VERZIJE

Pet verzija ove knjige

·-

·§~

Cl..

Priпcipi ekoпomije

[Е

[Е

&

о

§

·- 8

с:

~ ·§- 8

-.. . :,g;

:!!,

:!!,

..\,:'

.f:.

~Ј;

·;::

Cl..

ttJ

[Е

·§-

g

·§ §

Q...lo:'

:;seф Ј! ..~о:' ·-

~g

:g

-s:g gc:

о~ <11

1 Deset priпcipa ekonomije

х

х

х

х

2 Razmisljati kao ekoпomista

х

х

х

х

з

Meduzavisnost i doblci od trgovine 4 Trzisпe sjle poпude i trazпje 5 Elasticпost ј пјепа primena б Ponuda, trazпja i politikavlade 7 Potrosaci, proizvodaci i efikasnost trzjsta 8 Prjmeпe: Troskovi oporezivanja 9 Primeпa: Medunarodпa trgovina 10 Eksterni efekti 11 Јаvпа dobra i zajednicki resursi 12 Nacrt poreskog sistema 13 Troskovi proizvodnje 14 Preduzeca па koпkurentnim trzistjma

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х х

х

х

х

15 Monopol 16 Oligopol

х

х

17 Moпopolistjcka konkurencija 18 Trzista faktora proizvodnje

х

19 Zarade i diskrjmjnacija

х

20 Nejedпakost dohodaka i siromastvo

х

21 Teorija potrosacevog izbora

х

22 Granicna podrucja

х

х

mikroekoпomije

х

23 Kako se meri nacionalпi dohodak

х

х

х

24 Kako se mere troskovi zivota 25 Proizvodnja i rast 26 Stednja, investicije i finansijski sistem

х

х

х

х

х

х

х

х

х

27 Osnovni finansijski instrumentj

х

х

х

28 Nezaposlenost ј njena prjrodna stopa

х

х

х

29 Monetarni sjstem

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

х

зо

31 32 33 34 35 зб

Rast novca i inflacija Makroekonomjja otvorene privrede: osnovni pojmovi Makroekoпomska teorija otvorene privrede Agregatna traznja i agregatna ponuda Uticaj monetarne i fiskalne politike na agregatnu traznju Kratkorocni izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti Pet rasprava о makroekoпomskoj politici

Napomena: Brojevi poglavlja odnose se

па

kompletnu

kпjigu,

Principi ekonomije.

PREDGOVOR

Za predavaca Predavati principe ekonomije moze da bude zahtevan posao. Cesto se desava da predavanja pohada veliki broj studenata i da nema dovoljno asistenata. Dodaci kreirani za predavaca olaksavaju njegov posao i Cine ga zanimljivijim. Prirucnik za predavaca sa resenjima i aktivnostima na casu Prirucnik za predavace namenjen pripremi za predavanja koji је napisala Linda Gent (Univerzitet Istern Ш­ nој) pruza detaljan prikaz svakog poglavlja sa ciljevima ucenja, upozorava na teskoce na koje studenti mogu da naidu, pruza korisne savete za ucenje i predlaze aktivnosti za rad na casu u cilju kooperativnijeg ucenja. Prirucnik sadrzi i resenja svih vezbl na kraju poglavlja, pitanja na brzim kvizovima, pitanja za obnavljanje gradiva i problema i primena iz udZbenika. CD sa materijalom za predavace Na ovom CD-ROM-u nalaze se vazni dodaci namenjeni kao pomoc predavacima: Uputstvo za koriscenje integralnog materijala za predavaca, Uputstvo s resenjima i aktivnostima na casu, Slajdovi za predavanja i prezentacije u Power-Point-u, Folije za prikazivanje na projektoru, i Zbirka testova u Word -u i programu za kompjuterizovano testiranje ExamView. Uputsvo za koriscenje integralnog materijala za predavaca Namenjemo planiranju predavanja, ovo plastiiicirano uputstvo omogucuje brzo pronalazenje celokupnog materijala izdavaca Saut-Vesterna za kurs principa ekonomije i sadrzi predloge za njegovo koriscenje u svim fazama ucenja. ZЬirka testova ZЬirku testova osavremenili su i revidirali Danijel К. Бiderman (Univerzitet Juzne Dakote), Ken Makormik (Univerzitet Severne Ajove), Brajs Kanago (Univerzitet Severne Ajove), Peni Kagler (Drzavni univerzitet Centralnog Misurija) i Endrju Parks (Univerzitet Severne Ajove). ZЬirka sadrzi vise od 200 pitanja za svako poglavlje. Svako pitanje provereno је da se utvrdi tacnost i jasnost odgovora i ulozen је veliki trud da se pitanja osavremene u skladu sa promenama u glavnom delu teksta. Pitanja obuhvataju ona sa visestrukim izborom, izborom izmedu tacnog i pogresnog odgovora, kao i pitanja na koja se zahtevaju kratki odgovori kojima se proverava sposobnost kritickog razmisljanja studenata. Pitanja su podeljena na laka, srednja i teska, i ukazuju na proces kroz koji studenti moraju da produ da Ьi dosli do tacnog odgovora: podsecanje, primenu i integrisanje. Pitanja su organizovana tako da prate tekst da Ьi predavaCima olaksala izbor.

Dodatne zblrke testova Da Ьi pitanja iz zblrke testova stalno vantna, svake godine objavljivace se dodatna zblrka.

Ьila

aktuelna i rele-

ExamView® Softver za kompjuterizovano testiranje ExamView sadrzi sva pitanja iz stampane verzije zblrke testova. Ovaj program predstavlja softver za kreiranje testova koji se lako koristi i kompatibllan је sa Majkrosoftovim Windows-om. PredavaCi mogu da dodaju i1i menjaju pitanja, uputstva i odgovore, mogu da Ьiraju pitanja sa ekrana, Ьiraju ih slucajnim izborom i1i ро broju. Predavaci mogu da kreiraju i administriraju i testiranja on-lajn, Ьilo preko Interneta i1i lokalne ili regionalne mreze.

Xlll

Video-kasete "Deset principa" Talentovani reziser dokumentarnih filmova Ken Viti snimio је seriju video-kaseta kao ilustraciju Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1. Ove kasete predavaCi mogu da prikazuju kao zanimljiv i vizuelno atraktivan uvod u teme koje se obraduju u udzbeniku. Predavanja u PowerPoint-u i slajdovi za prezentacije Dve verzije prezentacija u PowerPoint-u dostupne su samo na veb-sajtu i IRCD-u. Ove sveobuhvatne prezentacije predavanja predavacu stede dragoceno vreme za pripremu nastave. Dodatak obuhvata sve Ьitne teme iz svakog poglavlja knjige. Grafikoni, tabele, liste i pojmovi uvode se postepeno, na slican naCin kao i na taЬli. Као dodatak najvaznijim lekcijama koriste se dodatni primeri i primene. Slajdovi su jasni i u boji. PredavaCi mogu da ih adaptiraju ili dodaju sopstvene slajdove u skladu s predavanjima. Posebni slajdovi za prezentaciju sadrze sve taЬele i grafikone iz glavnog teksta. Slajdovi se mogu "skinuti" sa prateceg veb-sajta: http://mankiw.swlearning.com. Folije za projektovanje Као pomoc predavacima da predavanja osveze slikama, dostupne su folije u punom koloru sa svim znacajnim brojkama i tabelama iz treceg izdanja, koje se mogu prikazivati na projektoru. Predavacima su оЬе verzije, i mikroekonomska i makroekonomska, dostupne na zahtev.

WebTutor WebTutor је interaktivni internet dodatak namenjen studentima, koji se koristi na WebCT-u ili na tabli. Uz pomoc lnterneta, ovaj dodatak predstavlja inovativno ucilo koje aktivno angaiuje studente. Predavac moze da ga tretira kao integralni deo kursa, ili ga studenti kao ucilo mogu koristiti samostalno. Od koristi је studentima jer pruia automatsku i neposrednu podrsku u vezi sa kvizovima i ispitima, interaktivna, multimedijalna objasnjenja pojmova, on-lajn vezbe kojima se obnavlja nauceno gradivo, fles-kartice sa audio-zapisima, kao i bolju interakciju i ucesce kroz on-lajn debatne forume. WebTutor Advantage WebTutor Advantage nije samo interaktivni vodic za ucenje, vec i inovativno ucilo koje aktivno angaiuje studente. Od koristi је studentima jer pruza automatsku i neposrednu podrsku u vezi sa kvizovima i ispitima, interaktivna, multimedijalna objasnjenja pojmova, poput animiranih grafickih prezentacija i vezbl za crtanje grafikona koje koriste on-lajn alate za graficko prikazivanje, postepene video primene, on-lajn vezbanje, fleS-kartice i bolju interakciju i ucesce kroz on-lajn debatne forume. Mocni alati namenjeni predavaCima olaksavaju komunikaciju i saradnju izmedu studenata i fakulteta. Materijal za predavace na pomocnom veb-sajtu Ovaj veb-sajt za koji је neophodna sifra (http:(/mankiw.swlearning.cbm) sadrZi osnovni materijal namenjen predavacima u formatu pogodnom za daunlodovanje: Uputstvo za predavaca u Word-u, Zbirku testova u Word-u i Predavanja i slajdove za prezentacije u PowerPoint-u.

TextChoice TextChoice је onlajn materijal u digitalnom oЬliku Tomson Lerning-a. Predstavlja najbrzi i najlaksi nacin da kreirate sopstveni materijal za ucenje. Sadrzaj mozete da izaberete izmedu stotine bestselera, jedne od nasih baza podataka, kao i da

PREDGOVOR

dodate sopstveni materijal. Kontaktirajte svog zastupnika za prodaju Saut-Vesterna(fomson Lerninga da Ьiste saznali vise informacija. Omiljeni nacini ucenja ekonomije: izdanje namenjeno predavacu Autori Dejvid Anderson sa Center Koledza i Dzim Cejsi iz srednje skole Houmvud Flosmor uz pomoc eksperimenata aktuelizuju obuku iz ekonomije. Ovo је laboratorijski prirucnik za rad u ucionici i za samostalni rad sa eksperimentima i proЬlemima kojima se potkrepljuju kljucni ekonomski pojmovi. Ekonomija: HIТS na Internetu, Menkijuovo izdanje sa InfoTrac-om Ova knjiZica podrzava istrafivaCke napore studenata na Internetu. Obuhvata uvod о Internetu, pretrafivanje, pronalafenje infomacija na rnrezi, elektronsku postu, grupe za elektronske diskusije i vesti, kao i koriscenje materijala sa lnterneta u istrafivacke svrhe. Sadrzi i Internet aktivnosti za svako poglavlje Menkijuovog teksta i spisak najpopularnijih ekonomskih sajtova na rnrezi. Svaka knjiZica pruza studentu Sifru za pristup InfoTrac College Edition-u, u potpunosti pretraZivoj on-lajn univerzitetskoj Ьiblioteci sa kompletnim Clancima i prateCim ilustracijama. Baza podataka Ьiblioteke omogucava pristup stotinama strucnih i popularnih publikacija svim pouzdanim izvorima, ukljucujuCi casopise, enciklopedije i informativne biltene.

Turner Learning/CNN Economic Video sa prirucnikom Profesori mogu da uvedu realan svet u uCionicu ako koriste Turner Learning!CNN Economic Video. Ova video-traka sadrzi najnovije price koje se bave ekonornijorn. Propratni prirucnik sadrzi rezirne i pitanja za diskusiju nakon svakog video-zapisa. Video-traka је objavljena u saradnji sa Turner Learning-om. Obratite se svorn predstavniku za prodaju Saut-Vesterna/Тom­ son Learninga za informacije о porudZЬini.

Za studenta Saut-Vestern nudi i dodatke narnenjene studentirna koji studiraju principe ekonornije. Ovi dodaci potkrepljuju osnovne lekcije iz knjige i pruzaju rnogucnosti za dodatnu praksu i inforrnacije. Prirucnik za ucenje Dejvid R. Hejks (Univerzitet Severne Ajove) priredio је prirucnik za ucenje koji се doprineti uspehu studenata. Svako poglavlje prirucnika za ucenje obuhvata ciljeve ucenja, opis sadrzaja i narnene poglavlja, rezime poglavlja, kljucne pojmove i definicije, pitanja za slozenije kriticko razrnisljanje, kao i korisne savete za bolje razurnevanje teskih pojrnova. Studenti rnogu da poboljsaju razurnevanje gradiva resavanjern proЬlerna iz prakse i kratkirn odgovorirna na pitanja, а zatirn rnogu da se sarnostalno testiraju i zakljuce da li su savladali kljucne pojrnove. Testovi obuhvataju pitanja tipa tacno/pogresno, kao i pitanja sa vise ponudenih odgovora. Odgovori na sva pitanja nalaze se u prirucniku. Menkiju Ekstra veb-sajt Ovaj sajt (l1ttp://rnaпkiwxtra.swleaгniпg.coш) sadrzi onlajn шultirnedijalna pornagala pri ucenju koji pornafu studentu da bolje i lakse shvati ekonorniju, ukljucujuCi:

XV

XVI

PREDGOVOR

• ,,Diagnostic Pretest" omogucava samostalno testiranje znanja gradiva iz svakog poglavlja i prиZa individualizovani plan usmerenog ucenja. • МАР (Mankiw Learning Assistance Program Menkijuov program za pomoc pri ucenju) sadrzi uputstva нkorak-po-korak za ciljeve ucenja u svakom poglavlju koja sistematicno vode studenta ka boljem razumevanju ekonomskih pojmova. • Graficka radionica (The Graphic Workshop) је sveobuhvatno uCilo koje pomaze savladavanju cesto teskog jezika grafikona. Ovaj jedinstveni sistem za ucenje sa uputstvima za grafiCko prikazivanje, interaktivnim grafickim pomagalima i veZЬanjima, uci studente kako da interpretiraju, reprodukuju i objasnjavaju grafikone. • CNN video klipovi i veZЬanja omogucavaju studentu da vidi kako ekonomija funkcionise u realnom svetu i poma2e im pri usvajanju teorijskog materijala njegovom primenom na aktuelne dogadaje. • Video klipovi "Pitajte autora" pruzaju mogucnost studentu da obnovi i pojasni tesko gradivo. • Ekstra kvizovi (Xtra! Quizzing) omogucavaju studentu da kreira i resava slucajno odabrane testove iz svakog poglavlja ро izboru. • Ekonomske primene (e-con apps), ukljucujuCi EconNews Online, EconDebate Online i EconData Online, poma2u studentu da produЬi svoje razumevanje teorijskih pojmova kroz samostalno istrazivanje i analizu podataka, najnovijih desavanja u oЬlasti ekonomije i debata о politikama. 11

Beleske s predavanja u Power Point-u (PowerPoint Lecture Notes) Studentima је na raspolaganju i knjizica sa prezentacijom predavanja u Power-Point-u (u recima i slici) sa prostorom pored svakog slajda namenjenom beleskama tokom predavanja. Ovaj dodatak omogucava studentima da se koncentrisu na aktivnosti na predavanjima tako sto im prиZa saznanje da imaju izvrstan set beleZaka iz koji kasnije mogu da uce. PredavaCi koji pozele da prezentacije u PowerPont-u prilagode svojim potrebama i ucine to isto sa prateCim prilagodenim stampanim Ьeleskama, to mogu da urade preko programa za puЬlikovanje Saut-Vesterna i Tomson Lerninga. Veb sajt Dragoceni podaci za studente mogu da se pronadu na lnternetu na pratecem sajtu Menkijuovog udzbenika: http://mankiw.swlearning.com. Studenti се tu naCi linkove prema Internet sajtovima sa ekonomskim sadrzajem, PowerPoint slajdove za obnavljanje gradiva, kao i jedno poglavlje iz prirucnika za ucenje. Na sajtu http://economics.swlearning.com. Ekonomija uZivo! CD-ROM-ovi Ova interaktivna multimedijalna uCila za ekonomiju predstavljaju vrhunac savremene tehnologije i zabavan naCin studiranja ekonomije. Кroz komЬinaciju animiranih prezentacija, interaktivnih grafickih veZЬanja i simulacija, kljucni principi ekonomije predstavljeni su na Zivopisan, lako shvatljiv i zabavan naCin. Ovaj proizvod dostupan је u dve verzije, makroekonomskoj i mikroekonomomskoj. Saznajte vise na http:/jeconalive.swlearning.com. Omiljeni nacini ucenja ekonomije Autori Dejvid Anderson sa Centar Koledza i DZim Cejsi sa srednje skole Houmvud Flosmor uz pomoc eksperimenata aktuelizuju ucenje ekonomije. Ovo је laboratorijski prirucnik za rad u uCionici i za samostalan rad, koji sadrzi eksperimente i setove problema kojima se pojasnjavaju kljucni ekonomski pojmovi.

PREDGOVOR

11. septembar sa ekonomskog stanovista Na oЬlik, razvoj i duh globalne ekonomije znatno su uticali dogadaji od 11. septembra 2001. godine. Saut-Vestern sada nudi novu zbirku eseja sa razliCitim pogledima na ekonomske efekte tih dogadaja. Svaki esej napisao је jedan od autora udZЬenika ekonornije u izdanju Saut-Vesterna, od kojih su svi veoma cenjeni zbog svojih akademskih i profesionalnih dostignuca. Ova jedinstvena saradnja rezultirala је jednim od najsavremenijih resursa uz Ciju se pomoc moze razjasniti uticaj dogadaja od 11. septembra u kontekstu kurseva ekonornije.

Prevodi i adaptacije Drago mi је sto su verzije ove knjige dostupne (Ш се Ьiti dostupne) na mnogo svetskih jezika. Trenutno su ugovoreni prevodi na kineski (na standarnom i jednostavnom pismu), ceskom, francuskom, gruzijskom, nemackom, grckom, indonezanskom, italijanskom, japanskom, koreanskom, portugalskom, rumunskom, ruskom i spanskom jeziku. Pored toga, dostupne su i adaptacije knjige namenjene kanadskim i australijanskim studentima. Predavaci koji Ьi zeleli da doЬiju vise informacija о ovim knjigama treba da se obrate izdavacu Saut-Vestern Pablising.

lzrazi zahvalnosti Tokom pisanja ove knjige imao sam srecu da saradujem s mnogim talentovanim ljudima. Svoju zahvalnost najpre izraiavam onim profesorima ekonornije koji su procitali i dali primedbe na pojedine delove rukopisa ovog izdanja: Uzo Agulefo, Northlake College

Josiah Baker, University of Central Florida

Charles А. Bennett, Gannon University Јоусе С.

Bremer,

Oakton Community College

Anne Bunton, Cottey College

Raymond L. Cohn, Illinois State University

Ron Cronovich, University of Nevada-Las Vegas

Susan Dadres, Southern Methodist University

Alan Deardorff, University of Michigan

Elizabeth Dickhaus, University of Missouri, St. Louis

Stratford М. Douglas, West Virginia University

Patricia Ј. Euzent, University of Central Florida

Ali Faegh, Houston Community College

Fred Foldvary, Santa Oara University

David Hakes, University of Northern Iowa

Andy Hanssen, Montana State University

Joseph Haslag, University of Мissouri F. Steb Hipple, East Tennessee State University

Brian Т. Kench, University of New Hampshire

Jim Lee, Texas А&М University-Corpus Christi

Fiona

С.

Maclacblan,

Manhattan College

Daniel R. Marburger, Arkansas State University

Pete Mavrokordatos, Tarrant County College-University of Phoenix

Carmen F. Menezes, University of Missouri

1

XV!I

XVIII

PF!EDGOVOR

Тhomas

F. Pogue,

University of Iowa

Gyan Pradhan, Westminster College

Ratha Ramoo, DiaЬlo

Valley College

Marlene М. Reed, Samford University

William Sander, DePaul University

Jonathan Sandy, University of San Diego

Sue Lynn Sasser, University of Central Oklaћoma

William Seyfried, Winilirop University

Stanton Ullerich, Buena Vista University

John Volpe, Trinity Co!Iege WШiam С.

Wood,

James Madison University

Bassam Yousif, California State University-Fu!Ierton

Mnogi profesori dali su svoj doprinos planiranju ovog izdanja revidiranjem drugog izdanja. Zahvaljujem im se na sugestijama i idejama: James Q. Aylsworth, Lakeland Community College

Laurence Ball/ Joћns

Hopkins University

James F. Booker, Alfred University

Gerry Boyle, National University of Ireland Јоусе С.

Bremer,

Oakton Community College

Anne Bunton, Cottey College

Catherine Carey, Westem Kentucky University

Christopher М. Cornell, Fordћam

University

Dean Croushore, Federal Reserve Bank of Pћiladelpћia

Anna Della Vale, ColumЬia

University

Stratford Douglas, West Virginia University

Gerard D'Souza, West Virginia University

David А. Dyer, University of Central Florida

Sally G. Finch, The Westminster Scћools

Eric Fisher,

Indiana State University

Fiona Maclacblan, Manћattan

College

Rodney А. Madsen, Long Веасћ City College

Daniel Marburger, Arkansas State University

Marlene М. Reed, Samford University

Stuart S. Rosenthal, Syracuse University

June Roux, Salem Community College

Juha Seppiilii, University of Шinois

Genevieve Signoret University of Arkansas

Henry Siu, Nortћwestern

University

Dick Stanford, Furman University

John Ј. Stevens, University of Minnesota

Ginger Н. Szabo, DeVry Institute of Tecћnology Berry College

Randall Е. Waldron,

Fu,

National Сћеn-Сћi University (Тai>van)

Sylvestre Gaudin, Oberlin College

Tommy Georgiades, DeVry Institute of Tecћnology

Abhay Ghiara, DeVry Institute of Tecћnology

Douglas Irwin, Dartmoutћ

. University of New Hampsћire

Richard Lotspeich,

Soumaya Tohamy,

The Ohio State University Yee-Тien

Brian Т. Kench,

College

University of South Dakota

Michael Welker, Franciscan University (Оћiо)

James D. Whitney, Occidental College

Bonnie Wilson, The University of Maryland, Baltimore County

Kathryn Wilson, Kent State University

PREDGOVOR

Zahvaljujem se na trudu recenzentima. Njihove primedbe prilikom koriscenja drugog izdanja znacajno su doprinele trecem: UgurAker, Hiram College

Charles А. Bennett, Gannon University

Elizabeth Dickhaus, University of Missouri, St. Louis

Sharon Eicher, Kansas State University

Chris Johnson, Texas А&М University

Mark Karscig, Central Missouri State University

Gary Lynch, Indiana University, Northwest

Sharon Ryan, University of Missouri-Columbla

Tacnost ud.Zbenika od sustinskog је znacaja. Mada sam, naravno, licno odgovoran za sve preostale greske, zahvaljujem se sledeCim profesorima na citanju konacne verzije rukopisa i lektorisanju: ТЉоr

Besedes,

Rutgers University

Ronald Elkins, Central Washington University

Marlene М. Reed, Samford University

Thomas Rhoads, Towson University

SledeCi predavaCi ucestvovali su u anketi sprovedenoj putem Interneta tokom procesa revidiranja, cime su dali svoj doprinos sadrzaju teksta i dodataka: Seemi Ahmad, Dutchess County Community College

Gwendolyn Alexander, Fordham University

Shahina Amin, University of Northern Iowa

Cynthia Bansak, San Diego State University

Gerald Baumgardner, Gettysburg College

Doris Bennett, Jacksonville State University

Ralph Brown, University of South Dakota

David Carr, American University

Byron Chapman, University of Georgia

Raymond L. Cohn, lllinois State University

Richard Н. Courtney, St Mary's College of California

Peter R. Crabb, Northwest Nazarene College

Patrick Crowley, Texas А&М University-Corpus Christi

Maria DaCosta, University of Wisconsin-Eau Oaire

Susan Dadres, Southern Methodist University

Alan Deardorff, University of Michigan

Stacy Dickert-Conlin, Syracuse University

David Eaton, Murray State University

Ronald Elkins, Central Washington University

Zaki Eusufzai, Loyola Marymount University

Patricia Euzent, University of Central Florida

AliFaegh, Houston Community College

Donald Fagan, Daniel Webster College

Daniel Flores-Guri, Skidmore College

Fred Foldvary, Santa Clara University

Robert Francis, Shoreline Community College

MarkFrank, Sam Houston State University

Rachel Friedberg, Brown University

Lisa

GeiЬ-Gunderson,

University of Maryland

Jeffrey Gerlach, The College of William and Mary

Mark Gius, Quinnipiac University

Raj Goel, Illinois State University

Lisa Grobar, California State University-Long Beach

Barnali Gupta, Miami University (Ohio)

XIX

ХХ

PREDGOYOR

David O'Gorman,

Andy Hanssen, Montana State University

Santa Fe Community

Darrell Parker,

F. Steb Hipple, East Tennessee State University

Georgia Southern University

MinQi,

TomHyclak, Lehigh University

Kent State University

Hans Isakson,

William Sander,

University of Northern Iowa Кristin

DePaul University

Kucsma,

Robert Schwab,

Seton НаП University

University of Maryland

Reuben Kyle, Мiddle

William Seyfried,

Tennessee State University

Rose LaMont, Modesto Junior College

San Francisco State University

Peter Thiel,

Jim Lee, Texas А&М University-Corpus Christi

Mary Lesser,

Buena Vista University

Iona Co\lege

Sharrnila Vishwasrao,

Oklahoma City Community College University of Northern Iowa Кhalid MehtaЬdin, Тhе

College of Saint Rose

Kusum Mundra, San Diego State University

Paradise Valley Community College

Stanton Ullerich,

Martin Ludlum, Ken McCormick,

Winthrop University

David Sisk,

Florida Atlantic University

Larry Wilson, Sandhills Community College

Jeff Yanko;v, Furman University

Bassam Yousif, Ca!ifornia State University-Fullerton

Tokom prip:rema za ovo trece izdanje udZbenika i dodataka sprovedene su trZiSne ankete. Zahvaljujem se svojim kolegama na izdvojenom vremenu, na doprinosu svojim komentarima i korisnim informacijama koje su mi dali. Za uspeh prva dva izdanja ovog udZbenika delom su zaslu.Zni i mnogi recenzenti koji su rni pomogli u oЬlikovanju rukopisa. I dalje sam im zahvalan na komentarima: Katbleen S. Adler Ashraf Mifi Douglas Agbetsiafa Seemin Ahmad Rasheed Al-Нmoud Terence Alexander Neil О. Alper Christine Amsler Lisa Anderson КimAndrews

Okechukwu Dennis Anyamele Clyde Arnold Mahmoud Р. Arya Aliakbar Ataiifar Leonardo Auernheimer Paul Azrak Kevin Baird Stephen А. Baker William Barber Dru Barker Daniel Barszcz Юaus Becker Doris Bennett David Black

Peter Boettke Мichael Boyd Chuck Britton Robert Brooker Oscar Brookins DougBrown Mary Bumgarner Robert Ј. Burrus, Jr. Rebecca Campbell Catherine Carey Michael Carter Thomas Cate SuЬir Chakrabarti Kenneth S. Chapman John Chilton Ј оу Clark Howard Cochran Paul Comolli Јоусе Cooper Ron Cronovich Dean Croushore Susan Dadres Doug Dalenberg Patrick Dalendina Justino De La Cruz

Alan Deardorff Mary Е. Deily Stacy Dickert-Conlin Elizabeth Dickhaus AmyDiduch Vern DoЬis Veda Doss MikeDowd Richard Easterlin James Eden JohnEdgren Ronald Elkins Steffany Ellis S. Кirk Elwood AmyFarmer Rick Fenner David Figlio Lehman Fletcher Richard Fowles ThomasFox Joseph W. Franklin Jim Gapinski Gay Garesche Linda Ghent Philip GЉbs

PREDGOVOR

Кirk Gifford Ј. Robert Gillette RoЬert Gitter Mark Paul Gius Darrell Glenn Robert GodЬy Stephan F. Gohmann Patrick Gormely Randy Grant Philip Gregorowicz James Grisham

ЏsaGrobar

Kwabena Gyimah-Brempong R. W. Hafer David R. Hakes ArneHallam Andrew Hanssen Mehdi Haririan Richard Harper Robert Harris James Hartley Јас С. Heckelman RonHeisner James Henderson Ј annett Highfill Daniel Himarios Jane Himarios Norman Hollingsworth Тhomas Husted Bethlngram Darius Irani Dwight Israelsen А. Andrew John Brenda Johnson Stephen D. Јоусе LeoKahane BradKamp Demetri Kantarelis Mark Karscig Alexander Кatkov Diane Keenan Manfred Keil George Kelley Mark Killingsworth Philip Кing Linda Кinney Peter Кlein Charles Кlingensmith Morris Кnарр ToddКnoop Ј ames

Knudson

Faik Koray Patricia Кoss Marie Кratochvil Rajaram Кrishnan RobertКrol

Penny Kugler Mike Kupilik ВоЬ Lawson Dan LeOair Danielle Lewis Stephen Lile Luis Locay Thomas Maloy Neela Manage MikeMarlow Don Matthews Cynthia McCarty Bruce McClung Rob Roy McGregor Eugene McКibben Тhomas Means Michael Meeropol Deborah Merrigan Charles Michalopoulos Jeffrey Miron Marie Т. Mora GeorgeNagy Farzeen Nasri Walter Nicholson Stephen Nord Farrokh Nourzad TonyO'Вrien

John O'Connell Peter К. Olson Z. Edward O'Relley Jack W. Osman Jan Palmer Ransford Palmer Chris Papageorgiou TimPerri Тimothy Petry Harmanna Poen Naga Pulikonda James Ragan Reza Ramazani Arnold Н. Raphaelson William Rawson Francis Е. Raymond Ш Christine Rider Steve Roblnson Christina Romer

S. Scanlon Romer Joshua L. RosenЬloom Leola Ross Rose Rubin DanielRupp Fred Ј. Ruppel LyndaRush SimranSahi Jolyne Sanjak Rolando Santos Sue Lynn Sasser Edward Scahill Torsten Schrnidt Bruce Seaman Stanley Sedo Michael Seelye Linda Shaffer Alden Shiers David Shorow Charles Sicotte Мike Smitka JohnSondey Kwang Soo Cheong G.A. Spiva Dennis Starleaf William К. Steen Е. Frank Stephenson Edward Stuart Charles Stull James L. Swofford Bryan Taylor James Thornton Deborah Thorsen Arthur Tobin Naor Bich Tran Tony Uremovic Sharmila Vishwasrao Joseph Walka Harold Warren JackR. Wegman Stephen Weiler James Wetzel Steven L. Widener Joan Wiggenhorn William Wood Linus Yamane Abdi Zahedani Joachim Zietz

Posebno se zahvaljujem Karen Dajnan, Daglasu Elmendorfu i Dinu Кrausoru, koji su autori mnogih proЬlema i primena sa kraja svakog poglavlja. Моја asistentkinja sa Harvarda Ivon Zinfon је, kao i oblcno, uradila је viSe nego sto је u opisu njenog posla prilikom priprema za ovo izdanje. Zahvaljujem se i Fuadu Faradiju, studentu sa Harvarda, na pomoCi u finalnim fazama ovog proj ekta. Tim urednika koji је radio na ovoj knjizi znatno ju је poboljsao. Dzejn Tafts, urednik za razvoj, spektakularno је obavila svoj posao- kao i uvek. Piter Adams, visi ured-

XXI

1

PREDGOVOR

nik ekonomskih edicija, izvanredno је nadzirao mnoge ljude koji su radili na ovako velikom projektu. Sara DodZer, urednik za razvoj, sastavila је izvanredan tim za pisanje dodataka, usput resavajuci mnogobrojne proЬleme koji su u meduvremenu iskrsli. Den Plofkan, urednik za produkciju, zajedno sa osoЬljem Тisl Hil PaЬlising Servisis i GAC Indianapolis, posedovao је dovoljno strpljenja i posvecenosti da moj rukopis pretvori u ovu knjigu. OffCenter Concept House profesionalno је obavila produkciju stampanih dodataka. Majk Straton, visi dizajner, podario је knjizi ovako preciscen i Ьlagonaklon izgled. Misel Gitlin, urednik izdanja, preradila је moj rukopis, а Aleksandra Nikerson, priredivac indeksa, priredila је pazljiv i sveobuhvatan indeks. DZ:enet Henis, visi marketing menadZ:er, radila је prekovremeno da Ьi sve potencijalne korisnike obavestila da knjiga izlazi iz stampe, cak i nakon sto је rodila njenog buduceg citaoca. Tom Gej, ranije zaposlen u Harkortu, pomogao nam је u prvim fazama planiranja. Dzef Gilbret radio је kao urednik razvoja sve do svoje prerane smrti - nedostajace nam. I ostali clanovi tima iz Saut-Vesterna sve vreme su bili profesionalni, predani i puni entuzijazma: Dzon Snajder, Dzeni Frojteniht, Teron Sanders, Keri Hohstraser, Viki Tru, Pegi Baski, Pam Volas i Sendi Мilevski. Moram da se zahvalim i svom нkucnomn uredniku- Debori Menkiju. Као prvi Citalac skoro svega sto napisem, i ovog puta је pruzila pravu komЬinaciju kritike i ohrabrenja. Na kraju, zahvaljujem se svojoj deci, Ketrin, Nikolasu i Piteru. Njihove neocekivane posete mojoj radnoj soЬi predstavljale su dobrodoslo olaksanje od dugih sati pisanja i prepisivanja. Маdа sada imaju samo deset, osam i cetiri godine, jednog dana се odrasti i proucavati principe ekonomije. Nadam se da ova knjiga Citaocima pruZ:a bar deo obrazovanja i prosvetljenja koje zelim sopstvenoj deci. N. Gregori Mankju oktobar 2002.

PREDGOVOR

Z

А

STUDENTA

"Ekonomija se bavi proиcavanjem covecanstva и svakodnevnom zivotи." То је napisao Alfred Marsal, veliki ekonomista XIX veka, и svojoj knjizi Principi ekonomije. Mada smo о ekonomiji mnogo naиcili od Marsalovog doba, ova definicija ekonomije tacna је danas bas kao i 1890, kad је objavljeno prvo izdanje njegove knjige. Zasto Ы vi, kao stиdent na pocetkи dvadesetprvog veka, trebalo da stиdirate ekonomijи? Postoje tri razloga. Prvi razlog za studiranje ekonomije је to sto се vam ona pomoci da shvatite svet и kojem zivite. Mnoga sи pitanja и ekonom:iji koja се vam pobиditi radoznalost. Zasto је и Njиjorkи tako tesko pronaCi stan? Zasto је cena povratne avionske karte niza иkoliko pиtnik prenoCi sиЬоtи иvесе и odredistu? Zasto је Robln Vilijams tako dobro placen za uloge и filmovima? Zasto је zivotni standard tako nizak и africkim zemljama? Zasto pojedine zemlje imajи vise stope inflacije, dok sи и drиgima cene stabllne? Zasto је nekih godina lako Ш tesko naCi posao? Ovo sи samo neka od pitanja na koje cete odgovor naCi иz pomoc klursa ekonomije. Drugi razlog da se studira ekonomija је to sto се vas ona иciniti pronicljivijim иces­ nikom и privrednom zivotu. u tokи svog zivota vi donosite brojne ekonomske odluke. Dok ste student, odlиcиjete koliko cete godina studirati. Kad se zaposlite, odlиfujete koliki deo dohotka cete potrositi, koliki иstedeti, i kako cete investirati svojи иstedev­ inи. Jednog dana mozda cete rukovoditi malim predиzecem ш velikom korporacijom, i odlиCivacete о ceni svojih proizvoda. Znanje koje bиdete stekli и narednim poglavljima omoguCice vam da na najbolji naCin donesete takve odlиke. Studiranje ekonomije nece vas obogatiti samo ро sebl, ali се vas иpoznati s instrиmentima koji се vam pomoCi и tom роkиsаји. TreCi razlog da studirate ekonomijи је to sto се vam omoguciti da bolje shvatite mogucnosti i ogranicenja ekonomske politike. Као glasac vi doprinosite da se izaberи politike koje rиkovode alokacijom resursa drиstva. Kad odlиcиjete koje cete politike podrzati, moZda cete sebl postavljati razna pitanja о ekonomiji. Кakva opterecenja podrazumevajи alternativni oЬlici oporezivanja? Koji sи efekti slobodne trgovine s drиgim zemljama? Koji је najbolji nacin zastite zivotne sredine? Kako deficit drzavnog bиdZeta иtice na ekonomijи? Ova i slicna pitanja иvek sи tema za razmisljanje kreatora politike и kancelarijama gradonacelnika, palatama guvernera i и Beloj kиci. Dakle, principi ekonomije mogu se primeniti и mnogim zivotnim sitиacijama. Bez obzira na to da li cete nekad и bиdиcnosti citati novine, rиkovoditi preduzecem ili sedeti и Ovalnom kablnetи, Ысе vam drago sto ste stиdirali ekonomijи. N. Gregori Mankjи oktobar 2002.

XXIII

К

R

А

Т А

DEO 1

UVOD

POGLAVLJE 1 POGLAVLJE2 POGLAVLJE3

Deset principa ekonomije 3 Razmisljati kao ekonomista 19 Meduzavisnost i doblci od trgovine

DE02

PONUDA 1TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTА

К

1

SADRZAJ

DEO 8

MAKROEKONOMSКI

POGLAVLJE 23 POGLAVLJE 24

Kako se meri nacionalni dohodak 503 Merenje troskova zivota 523

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK 539

PODACI

501

45

61

POGLAVLJE4 POGLAVLJE5 POGLAVLJE 6

Trzisne sile ponude i traznje 63 Elasticnost i njena primena 89 Ponuda, traznja i politika vlade 113

POGLAVLJE 25 POGLAVLJE 26 POGLAVLJE 27 POGLAVLJE 28

Proizvodnja i rast 541 Stednja1 investicije i finansijski sistem Osnovni finansijski instrumenti 587 Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti 603

DЕОз

PONUDA 1TRAZNJA 11: TRZISTE 1BLAGOSTANJE

DEO 10

NOVAC 1CENE NA DUGI ROK

POGLAVLJE 29 POGLAVLJE 30

Monetarni sistem 631 Rast novca i inflacija 651

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OТVORENE PRIVREDE 679

POGLAVLJE 31

Makroekonomija otvorene privrede: osnovni pojmovi 681 Makroekonomska teorija otvorene privrede 703

POGLAVLJE 7 POGLAVLJE8 POGLAVLJE9

135

PotrosaCi, proizvodaCi i efikasnost trzista 137 Primena: troskovi oporezivanja 159 Primena: medunarodna trgovina 175 EKONOMIКA

JAVNOG SEKTORA

201

POGLAVLJE 10 POGLAVLJE 11 POGLAVLJE 12

Eksternalije 203 Javna dobra i zajednicki resursi 223 Nacrt poreskog sistema 241

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

POGLAVLJE 32

267

POGLAVLJE 13 POGLAVLJE 14 POGLAVLJE 15 POGLAVLJE 16 POGLAVLJE 17

Troskovi proizvodnje 269 Preduzeca na konkurentnim trzistima Monopol 315 Oligopol 349 Monopolisticka konkurencija 377

DEO б

EKONOMIJA RADA

POGLAVLJE 18 POGLAVLJE 19 POGLAVLJE 20

Tr:l.ista faktora proizvodnje 395 Zarade i diskriminacija 415 Nejednakost dohodaka i siromastvo

DE07

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

POGLAVLJE 21 POGLAVLJE 22

Teorija izbora potrosaca 457 Granicna podrucja mikroekonomije

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE 725

POGLAVLJE 33 POGLAVLJE 34

Agregatna traznja i agregatna ponuda Uticaj monetarne i fiskalne politike na agrarnu tra:l.nju 759 Кratkorocni odnos izmedu inflacije i nezaposlenosti 785

POGLAVLJE 35

393

629

DEO 12

291

DEO 13

ZAKUUCNA RAZMATRANJA

POGLAVLJE 36

Pet debata о makroekonomskoj politici

Recnik pojmova

565

727

811 813

831

433

455 483

xxv

SADRZAJ

Predgovor: za predavaca v Predgovor: za studenta xxiii

Pitanja za obnavljanje gradiva i primena 16

16

ProЬlemi

POGLAVLJE 2 RAZMISLJAТI КАО EKONOMISTA

DEO LJVOD

POGLAVLJE DESEТ

Ekonomista kao naucnik 20 Naucni metod: posmatranje, teorija i dalje posmatranje 21 Uloga pretpostavki 21 Ekonomski modeli 22 Nas prvi model: dijagram kruinog toka 23 Nas drugi model: granica proizvodnih mogucnosti Мikroekonomija i makroekonomija 26

'i

1

Ekonomista kao savetnik 28 Pozitivna nasuprot normativne analize Ekonomisti u Vasingtonu 29

1

PRINCIPA EKONOMIJE

3

Kako ljudi deluju medusobno jedni na druge 8 Princip # 5: Trgovina moze svakog dovesti u bolji polozaj Princip # 6: Trzista su oblcno dobar nacin da se organizuju ekonomske aktivnosti 9 iZ\/: Adam Smit i nevidljiva ruka Princip # 7: Vlade su ponekad u stanju da poboljsaju trblne ishode 10 Kako funkcionise privreda kao celina 11 Princip tf 8: Zivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge 11 Princip # 9: Cene rastu kad driava stampa previse novca Princip # 10: Drustvo se na kratak rok suocava s izborom izmedu inflacije i nezaposlenosti 13 i2:V: Kako citati ovu knjigu Zakljucak 15 Rezime 15 Юjucni pojmovi 16

24

28

Zasto se ekonomisti ne slaiu 30 Razlike u naucnom rasudivanju 30 Razlike u naeelima 31 Percepcija nasuprot realnosti 31

Kako ljudi donose odluke 4 Princip #1: Ljudi se suocavaju sa izborom 4 Princip tf 2: Trosak necega jeste ono cega se odricete da Ьiste to dobili 5 Princip # 3: Racionalni ljudi razmisljaju о "granicnim slucajevima" б Princip # 4: Ljudi reaguju na podsticaje 7

XXVI

19

Da pocnemo 32 Rezime 33 Юjucni pojmovi 33 Pitanja za obnavljanje gradiva ProЬlemi i primena 34 8

33

Dodatak Graficko prikazivanje: kratak pregled 36 Grafikoni s jednom promenljivom 36 Grafikoni s dve promenljive: koordinatni sistem 36 I
POGLAVLJE 3 12

MEDUZAVISNOST 1 DOBICI OD TRGOVINE Parabola moderne privrede 46 Proizvodne mogucnosti 46 Specijalizacija i trgovina 48 Princip komparativne prednosti

50

45

SADRZAJ

Apsolutna prednost 51 Oportunitetni trosak i komparativna prednost 51 Komparativna prednost i trgovina 52 IZV: Zavestanje Adama Srnita i Davida Rikarda

Ponuda

1

71

Кriva

ponude: odnos izmedu cene i ponudene kolicine Trzisna ponuda nasuprot individualne ponude 72 Pomeranja krive ponude 72

Primene komparativne prednosti 54 Treba li slavni igrac golfa Tajger Vuds da kosi sopstveni travnjak? 55 Treba li SAD da trguju sa drugim zemljama? 56 U VESТIMA: Ко ima komparativnu prednost и proizvodnji jagnjetine? Zakljucak 57 Rezime 57 Кljucni pojmovi 57 Pitanja za obnavljanje gradiva 57 ProЬlerni i primena 58

XXVII

71

Ponuda i traZпja zajedno 75 Ravnoteza 75 Tri koraka u analizi promena ravnoteze 77 U VESТIMA: Majka priroda pomera krivu ponude Zakljucak: Kako cene alociraju resurse 83 Rezime 84 Кljucni pojmovi 85 Pitanja za obnavljanje gradiva 85 ProЬlerni i primena 86

POGLAVLJE 5 ELASTICNOST 1NJENA PRIMENA

DEO 2 PONUDA 1TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

POGLAVLJE 4 TRZISNE SILE PONUDE 1TRAZNJE TrZista i konkurencija 64 Konkurentna trzista 64 Konkurencija: savrsena i ona druga Traznja

Elasticnost trainje 90 Cenovna elasticnost traznje i njene deterrninante 90 lzracunavanje cenovne elasticnosti traznje 91 Metod aritrneticke sredine: bolji nacin racunanja procentualnih promena i elasticnosti 91 Raznovrsnost krivih traznje 92 Ukupni prihod i cenovna elasticnost traznje 94 Elasticnost i ukupni prihod duz linearne krive trainje g6 PRIMER IZ PRAKSE: Odredivanje cena muzejskih ulaznica U VESTIMA: Na drumu sa elasticnoscu Ostale elasticnosti traZпje 99

61

бз

64

65 trainje: odnos izmedu cene i traiene kolicine 65 Trzisna traznja nasuprot individualne trainje 66 Pomeranja krive trainje 67 PRIMER IZ PRAKSE: Dva nacina da se smanji traiena kolicina cigareta Кriva

8g

Elasticnost ponude 100 Cenovna elasticnost ponude i njene deterrninante Izracunavanje cenovne elasticnosti ponude 101 Raznovrsnost krivih ponude 101

100

Tri prirnene ponude, traznje i elasticnosti 104 Moze li dobra vest za poljoprivredu da predstavlja losu vest za farmere? 104 Zato ОРЕС nije uspeo da odrzi cenu nafte na visokom nivou? 106 Da li zabrana narkotika povecava ili srnanjuje krirninal povezan s drogom? 108 Zakljucak 109 Rezirne 110 Кljucni pojmovi 110 Pitanja za obnavljanje gradiva 110 ProЬlemi i primena 111

XXV!II

1

SADRZAJ

POGLAVLJE б PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIKA VLADE

Каkо

niZa cena povecava potrosacev visak Sta meri potrosacev visak? 141

113

Kontrola cena 114 Каkо maksimiranje cena utice na trZisne ishode 114 PRIMER IZ PRAKSE: Redovi naЪenzinskoj pumpi U VESTIMA: Da li susa mora da izazove nestasicu vode? PRIMER IZ PRAKSE: Kontrola zakupnina na kratki i dugi rok Kako utvrdivanje donje cene utice na trzisne ishode 120 PRIMER IZ PRAKSE: Minimalna nadnica Ocena kontrole cena 123 Porezi 124 Каkо porezi namentnuti kupcima uticu na trzisne ishode 124 Kako porezi nametnuti prodavcima utifu na trzisne ishode 126 PRIMER IZ PRAKSE: Moze li kongres da raspodeli teret poreza na plate? Elasticnost i poresko opterecenje 128 PRIMER IZ PRAKSE: Ко placa porez na luksuz? Zakljucak 131 Rezime 131 Кljucni pojmovi 131 Pitanja za obnavljanje gradiva 131 ProЬlemi i primena 132

140

Proizvodacev visak 142 Trosak i spremnost da se proda 143 Koriscenje krive ponude za merenje proizvodacevog viska 144 Kako visa cena povecava proizvodacev visak 145 Efikasnost trzista 147 Blagonakloni drustveni planer 147 Procenjivanje trZisne ravnoteze 148 U VESTIMA: 11Tapkanje" karata PRIMER IZ PRAKSE: Treba li da postoji trziste ljudskih organa? U VESТIMA: Kako su doseljenici jedva docekali trziste Zakljucak: Trzisna efikanost i trzisni neuspeh 152 Rezime 154 Кljucni pojmovi 155 Pitanja za obnavljanje gradiva 155 ProЬlemi i primena 155

POGLAVLJE 8 PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA Cist gubltak od oporezivanja 160 Kako porez utice na ucesnike na trzistu Cisti gublci i doblci od trgovine 163

159

161

Determinante cistog gubltka 166 PRIMER IZ PRAKSE: Rasprava о cistom gubltku IZV: Henri Dzordz i porez na zemlju Sta se desava sa Cistim gubltkom i poreskim prihodom pri promeni poreza 168 PRIMER IZ PRAKSE: Laferova kriva i ekonomika ponude Zakljucak 172 Rezime 172 Кljucni pojmovi 172 Pitanja za obnavljanje gradiva 172 ProЬlemi i primena 173

DEO З PONUDA 1TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE 135

POGLAVUE 7 POTROSACI, PROIZVODACII EFIKASNOSTTRZISTA

137

Potrosacev visak 138 Spremnost da se plati 138 Koriscenje krive traznje za merenje potrosacevogviska 139

POGLAVUE 9 PRIMENA: MEDUNARODNA TRGOVINA Determinante trgovine 176 Ravnoteza bez trgovine 176 Svetska cena i komparativna prednost

175

177

SADRZAJ

Dobltnici i gubltnici od trgovine 178 Doblci i gublci zemlje izvoznice 179 Doblci i gublci zemlje иvoznice 181 Efekti carine 182 U VESТIMA: Zivot и izolendи Efekti uvozne kvote 18 5 Pouke za trgovinsku politikи 187 IZV: Ostale koristi od medunarodne trgovine Argumenti и korist ogranicenja trgovine 188 Argument о radnim mestima 189 Argument о nacionalnoj bezbednosti 190 Argument о mladoj indиstriji 190 Argument о nelojalnoj konkurenciji 192 U VESТIMA: Trgovinska politika u Indiji Argument о zastiti kao pregovarackom adиtu 193 PRIMER IZ PRAKSE: Trgovinski sporazumi i svetska trgovinska organizacija U VESТIMA: Globalizacija

XXIX

Individиalna

(privatna) resenja za eksternalije 209 Vrste individиalnih resenja 209 Kouzova teorema 210 Zasto individиalna resenja nisи иvek иspesna 211

Javna politika prema eksternalijama 212 Regulacija 212 Piguovi porezi i sиbvencije 213 PRIMER IZ PRAKSE: Zasto је benzin tako zestoko oporezovan? Dozvole za zagadenje kojima se moze trgovati Zamerke ekonomskoj analizi zagadenja 216 U VESТIMA: Deca kao eksternalije Zakljиcak 217 Rezime 218 Кljиcni pojmovi 219 Pitanja za obnavljanje gradiva 220 ProЬlemi i primena 220

214

Zakljиcak

195 196 Кljиcni pojmovi 196 Pitanja za obnavljanje gradiva ProЬlemi i primena 197 Rezime

POGLAVLJE 11 JAVNA DOBRA 1ZAJEDNICКI RESURSI

223

196 Razlicite vrste dobara

224

Javna dobra

225 "besplatne voznje" 226 Neka vaZпa javna dobra 226 PRIMER IZ PRAKSE: Da li sи svetionici javna dobra? Tezak zadatak analize troskova i koristi 229 PRIMER IZ PRAKSE: Koliko vredi Zivot? ProЬlem

DEO 4 EKONOMIKA JAVNOG SEKTORA

POGLAVLJE EKSTERNALIJE

201

10 203

Eksternalije i neefikasnost trzista 205 Ekonomika Ьlagostanja: rekapitulacija 205 Negativne eksternalije 206 Pozitivne eksternalije 207 PRIMER IZ PRAKSE: Prelivanje tehnologije i indиstrijska politika

Zajednicki resursi 230 Tragedija zajednickog poseda 230 Neki vaZni zajednicki resursi 231 U VESТI МА: Singapursko resenje PRIMER IZ PRAKSE: Zasto krave nisи izumrle U VESТIMA: Treba li иlaznica za jeloиston da kosta isto kao i za Diznilend? Zakljиcak: Znacaj svojinskih prava 236 Rezime 236 Кljиcni pojmovi 237 Pitanja za obnavljanje gradiva 237 ProЬlemi i primena 237

POGLAVLJE 12 NACRT PORESKOG SISTEMA Pregled finansija vlade SAD Federalna vlada 242

241 242

ХХХ

SADRZAJ

Vlada drzave i lokalna vlada

246

Porezi i efikasnost 248 Gsti gublci 249

PRIMER IZ PRAKSE: Treba li oporezovati dohodak ili potrosnju? Administrativni troskovi 250 Marginalne poreske stope nasuprot prosecnih poreskih stopa 251 PRIMER IZ PRAKSE: Prirodni eksperiment Islanda Pausalni porezi 253 U VESTIMA: Kako porezi uticu na udate zene Porezi i pravicnost 254 Princip koristi 254 Princip platne sposobnosti 255 PRIMER IZ PRAKSE: Kako se raspodeljuje poreski teret PRIMER IZ PRAKSE: Horizontalna pravicnost i porez na brak Poresko opterecenje i poreska pravicnost 260 PRIMER IZ PRAKSE: Ко placa porez na dohodak preduzeca? U VESTIMA: Argument protiv oporezivanja dohotka od kapitala Zakljucak: Izbor izmedu pravicnosti i efikasnosti 261 Rezime 262 Кljucni pojmovi 262 Pitanja za obnavljanje gradiva 263 ProЬlemi i primena 263

Ukupni prihod, ukupni trosak i profit 270 Troskovi kao oportunitetni troskovi 271 Trosak kapitala kao oportunitetni trosak 271 Ekonomski profit nasuprot racunovodstvenom profitu 272 U VESTIMA: Realni nasuprot fiktivnom profitu Proizvodna funkcija 274 Proizvodna funkcij а 27 4 Od proizvodne funkcije ka krivoj ukupnog troska

276

Razlicite vrste troskova 277 Fiksni i varijabllni troskovi 278 Prosecni i marginalni trosak 279 Troskovne krive i njihovi oЬlici 280 Tipicne troskovne krive 282 Troskovi na kratki i na dugi rok 284 Odnos izmedu kratkorocnog i dugorocnog prosecnog ukupnog troska 284 Ekonomija i dezekonomija oblma 286 IZV: Pouke iz fabrike cioda Zakljucak 287 Rezime 287 Кljucni pojmovi 288 Pitanja za obnavljanje gradiva 288 ProЬlemi i primena 288

POGLAVLJE 14 PREDUZECA NA KONKURENTNIM TRZISТIMA Sta је konkuretno trziste? 292 Znacenje konkurencije 292 Prihod konkurentnog preduzeca

DEO 5 PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA 267

POGLAVLJE 13 TROSKOVI PROIZVODNJE

269

293

Maksimizacija profita i kriva ponude konkurentnog preduzeca 294 Jednostavni primer maksimizacija profita 294 Кriva marginalnih troskova i odluka preduzeca о ponudi 296 Кratkorocna odluka preduzeca da obustavi proizvodnju 298 Prosuto mleko i drugi nepovratni troskovi 299 PRIMER IZ PRAKSE: Gotovo prazni restorani i igralista mini-golfa van sezone Dugorocna odluka preduzeca о ulasku na trziste ili izlasku sa njega 300 Merenje profita na grafikonu konkurentnog preduzeca 302 Кriva

ponude na konkurentnom trzistu 304 rok: trzisna ponuda sa fiksnim brojem preduzeca 304

Кratki

Sta su troskovi?

270

291

-

SADRZAJ

Dugi rok: trZisna ponuda sa ulaskom i izlaskom 304 Zasto konkurentna preduzeca i dalje роs!ији ako ostvarиjи nи!ti profit? 306 Кretanje traZпje na kratki i na dиgi rok 308 U VESTIMA: Ulazak ili preterano investiranje? Zasto је dиgorocna kriva ponиde rastuca 309 Zakljиcak: Sta se krije iza krive ponиde 310 Rezime 311 Кljиcni pojmovi 311 Pitanja za obnavljanje gradiva 311 ProЬ!emi i primena 312

POGLAVLJE 15 MONOPOL

315

Zasto nastajи monopoli 316 Resursi monopola 316 PRIMER IZ PRAKSE: Monopol dijamanata DeBers Monopoli koje stvara drzava 318 Prirodni monopoli 318 Kako monopoli donose odluke о proizvodnji i cenama Monopol nasuprot konkurencije 320 Prihod monopolskog preduzeca 321 Maksimizacija profita 323 IZV: Zasto monopol nema krivи ponude Profit monopola 325 PRIMER IZ PRAKSE: Monopolizovani nasиprot generickih lekova Drustveni trosak monopola 328 Cist gubltak 328 Profit monopola: drиstveni trosak?

320

330

Javna politika prema monopolima 331 Povecanje konkurencije antimonopolskim zakonima Regulacija 332 Javno vlasnistvo 333 Ne иCiniti nista 335 U VESTIMA: Javni prevoz i privatno predиzece

331

Кljиcni pojmovi 344 Pitanja za obnavljanje gradiva ProЬ!emi i primena 345

344

POGLAVLJE 16 OLIGOPOL

349

Izmedu monopola i savrsene konkurencije

350

Trzista sa samo nekoliko prodavaca 351 Primer dиopola 352 Konkиrencija, monopoli i karteli 352 U VESTIMA: Savremeni pirati Ravnoteza oligopola 353 Kako velicina oligopola иtice na trzisni ishod 356 PRIMER IZ PRAKSE: ОРЕС i svetsko trziste nafte U VESTIMA: Rast oligopola Teorija igara i ekonomika saradnje 359 Zatvorenikova dilema 359 Oligopoli kao zatvorenikova dilema 361 Jos neki primeri zatvorenikove dileme 362 Zatvorenikova dilema i Ыagostanje drиstva 364 Zasto ljиdi ponekad saradиjи 365 PRIMER IZ PRAKSE: Turnir и zatvorenikovoj dilemi Javna politika prema oligopolima 367 Ogranicavanje trgovine i antimonopolski zakoni 369 PRIMER IZ PRAKSE: Nezakonit telefonski poziv Polemike oko antimonopolske politike 369 PRIMER IZ PRAKSE: Slиcaj Majkrosofta U VESТIMA: Antimonopolska politika и novoj ekonomiji Zakljиcak 373 Rezime 373 Кljиcni pojmovi 373 Pitanja za obnavljanje gradiva 374 ProЫemi i primena 374

POGLAVLJE 17 MONOPOLISТICKA KONKURENCIJA

Cenovna diskriminacija 336 Parabola о odredivanjи cena 336 Роиkа price 337 Analitika cenovne diskriminacije 339 Primeri cenovne diskriminacije 339 U VESТI МА: Zasto ljиdi рlасаји vise nego psi Zakljиcak: Sveprisиtnost monopola 343 Rezime 343

XXXI

377

Konkurencija sa diferenciranim proizvodima 378 Monopolisticki konkurentno predиzece na kratki rok 378 Ravnoteza na dиgi rok 379 Monopolisticka nasиprot savrsenoj konkurenciji 381 Monopolisticka konkиrencija i Ьlagostanje drиstva 383 IZV: Da li је visak kapaciteta drиstveni proЫem?

XXXII

SADRZAJ

Reklamiranje 385 Debata oko reklamiranja 385 PRIMER IZ PRAKSE: Reklamiranje i cena naocara za vid Reklamiranje kao signal kvaliteta 387 Robne marke 388 Zakljucak 390 Rezime 391 Юjucni pojmovi 391 Pitanja za obnavljanje gradiva 391 ProЬlemi i primena 392

DEO б EKONOMIJA RADA

415

393

395

Tra.Znja za radom 396 Konkurentno preduzece koje maksimizira profit 397 Proizvodna funkcija i marginalni proizvod rada 398 Vrednost marginalnog proizvoda i tramja za radom 399 IZV: TraZпja za inputima i ponuda autputa: dve strane istog novcica Sta izaziva pomeranje krive traznje za radom? 401 Ponuda rada 402 Izbor izmedu rada i dokolice 402 Sta izaziva pomeranje krive ponude rada?

POGLAVLJE 19 ZARADE 1DISKRIMINACJJA

Neki faktori ravnoteznih nadnica 416 Kompenzacione razlike 416 Ljudski kapital 416 PRIMER IZ PRAKSE: Rastuca vrednost kvalifikacija IZV: TraZite pravu ljubav? idite u skolu Sposobnost, trud i okolnosti 418 PRIMER IZ PRAKSE: Koristi od lepote Alternativno shvatanje obrazovanja: signaliziranje 420 U VESТIMA: Da li elitni fakulteti zaista toliko vrede? Fenomen zvezde 421 Nadnice iznad ravnoteznog nivoa: zakoni о minimalnoj nadnici, sindikati i efikasne nadnice 423

POGLAVLJE 18 TRZISTA FAKTORA PROIZVODNJE

PRIMER IZ PRAKSE: Ekonomika crne srnrti Zakljucak 411 Rezime 412 Юjucni pojmovi 412 Pitanja za obnavljanje gradiva 413 ProЬlemi i primena 413

Ekonomika diskriminacije 424 Merenje diskriminacije na trzistu rada 424 Diskriminacija od strane poslodavaca 426 PRIMER IZ PRAKSE: Segregacija u tramvajima i profitni motiv Diskriminacija od strane potrosaca i vlada 428 PRIMER IZ PRAKSE: Diskriminacija u sportu Zakljucak 429 Rezime 430 Юjucni pojmovi 430 Pitanja za obnavljanje gradiva 430 ProЬlemi i primena 431

POGLAVLJE 403

Ravnoteza na trzistu rada 403 Pomeranja ponude rada 404 Pomeranja tramje za radom 405 PRIMER IZ PRAKSE: Produktivnost i nadnice IZV: Monopson Ostali faktori proizvodnje: zemlja i kapital 407 Ravnoteza na trZistima zemlje i kapitala 408 IZV: Sta је dohodak od kapitala? Medusobna povezanost faktora proizvodnje 410

20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1SIROMASТVO

434

Merenje nejednakosti 434 Nejednakost dohodaka u SAD 434 PRIMER IZ PRAKSE: Zenski pokret i raspodela dohotka PRIMER IZ PRAKSE: Nejednakost u svetu Stopa siromastva 437 ProЬlemi kod merenja nejednakosti 438 Ekonomska mobllnost 440 Politicka filozofija preraspodele dohotka Utilitarizam 441

441

SADRZAJ 1

LiЬeralizam LЉertarizam

442 443

Izvodenje krive trainje

Politika smanjivanja siromastva 444 Zakoni о rninimalnoj nadnici 445 Socijalna pomoe 445 U VESTIMA: Treba li vlada da pokиSa da pomogne siromasnim regionima? Negativni porez na dohodak 446 Nenovcani transferi 448 Programi protiv siromastva i podsticaji na rad 448 U VESTIMA: Vauceri za skole Zakljucak 450 Rezime 452 Кljucni pojmovi 452 Pitanja za obnavljanje gradiva 452 ProЬ!emi i primena 453

XXXIII

470

Tri prirnene 472 Da li su sve krive tra2nje opadajuce? 472 Kako nadnice uticu na ponudu rada? 473 PRIMER IZ PRAKSE: Uticaj dohodnog efekta na ponudu rada: istorijski trendovi, doЬitnici na lutriji i Karnegijeva slutnja Kako kamatne stope uticu na stednju domaCinstava? 477 Zakljucak: Da li ljudi zaista ovako razmisljaju? 479 Rezime 480 Кljucni pojmovi 480 Pitanja za obnavljanje gradiva 481 ProЬ!erni i prirnena 481

POGLAVLJE 22 GRANICNA PODRUCJA MIKROEKONOMIJE

483

Asimetricna informisanost 484 Skriveni postupci: principali, agenti i moralni hazard 484 Skrivene karakteristike: negativna selekcija i proЬ!em ".krseva" 485 Signalizovanje radi prenosa privatnih informacija 486 PRIMER IZ PRAKSE: Pokloni kao signali Ispitivanje radi navodenja da se otkriju informacije 487 Asimetricna informisanost i politika 488

DEO 7 ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

455

POGLAVLJE 21 TEORIJA IZBORA POTROSACA

457

BudZetsko ogranicenje: sta potrosac moze

seЬi

da priusti 458

Preferencije: sta potrosac zeli 459 Predstavljanje preferencija krivama indiferencije 460 Cetiri svojstva kriva indiferencije 461 Dva ekstremna primera kriva indiferencije 462 Optimizacija: sta potrosac bira 464 Optimalni izbori potrosaca 465 IZV: Korisnost: alternativni naCin opisivanja preferencija i optimizacije Kako promene dohotka uticu na izbor potrosaca 466 Kako promene cena uticu na izbor potrosaca 468 Dohodni i supstitucioni efekti 469

Politicka ekonomija 489 Kondorseov glasacki paradoks 489 Erouova teorema nemogucnosti 490 Sredisnji glasac је kralj 492 I politicari su ljudi 493 U VESTIMA: Agrarna politika i politicari Bihevioristicka ekonomija 493 Ljudi nisu uvek racionalni 493 Ljudi vode racuna о pravicnosti 496 Ljudi vremenom postaju nedosledni 497 Zakljucak 498 Rezime 499 Кljucni pojmovi 499 Pitanja za oЬnavljanje gradiva 499 ProЬlemi i primena 500

XXXIV

1 SADRZAJ

ProЬlemi

i primena

521

POGLAVLJE 24 MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

DEO 8 MAKROEKONOMSКI

PODACI

501

POGLAVUE 23 КАКО

SE MERI NACIONALNI DOHODAK

Dohodak i izdaci privrede

503

504

ТМеrеnје brиto

domaceg proizvoda 506 "BDP је trzisna vrednost ... " 506 " ... svih ... и 506 " ... finalnih ... и 507 " ... dobara i иslиgа ... н 507 "... proizvedenih ... " 507 " ... и jednoj zemlji ... " 507 " ... и odredenom vremenskom periodи. и IZV: Ostale mere vrednosti dohotka

Komponente BDP 509 Potrosnja 510 Investicije 510 Drzavni izdaci 510 Neto izvoz 510 PRIMER IZ PRAKSE: Komponente domaceg proizvoda SAD

523

Indeks cena na malo 524 Каkо se racuna indeks cena na malo 524 IZV: Iz cega se sastoji korpa ICM? U VESTI МА: Kиpovina zbog IСМ Da li је IСМ precizan? 527 BDP Deflator nasиprot indeksи cena na malo

530

Korigovanje ekonomskih varijaЬli za efekte inflacije Dolarske cifre iz razliCitih perioda 531 PRIMER IZ PRAKSE: G. Indeks ide и Holivud Indekskanje 533 Realne i nominalne kamatne stope 533 Zakljиcak 535 Rezime 535 Кljиcni pojmovi 536 Pitanja za obnavljanje gradiva 536 ProЬlemi i primena 536

531

508

brиto

Realni nasuprot nominalnom BDP-u 512 Nиmericki primer 513 BDP deflator 514 PRIMER IZ PRAKSE: Realni bdp и novijoj istoriji U VESTIMA: BDP postaje sve laksi BDP i ekonomsko Ьlagostanje 516 PRIMER IZ PRAKSE: Medиnarodne razlike и BDP-u i kvalitet zivota PRIMER IZ PRAKSE: Ко роЬеdије na olimpijskim igrama Zakljucak 519 Rezime 520 Кljucni pojmovi 520 Pitanja za obnavljanje gradiva 521

DEO 9 REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

539

POGLAVLJE 25 PROIZVODNJA 1RAST

541

Privredni rast и svetи 542 IZV: Da li ste bogatiji od najbogatijeg Amerikanca? Prodиktivnost:

uloga i determinante 544 Zasto је produktivnost toliko vazna 544 Sta odredиje produktivnost 545 IZV: Proizvodna funkcija PRIMER IZ PRAKSE: Da li prirodni resursi ogranicavajи rast?

SADRZAJ

Privredni rast i politika driave 549 Znacaj stednje i investicija 549 OpadajuCi prinosi i efekat sustizanja 550 Strane investicije 551 Obrazovanje 554 U VESТIMA: Unapredenje ljudskog kapitala Svojinska prava i politi&a stabilnost 554 Slobodna trgovina 555 Istraiivanje i razvoj 556 PRIMER IZ PRAKSE: Usporavanje i ubrzavanje rasta produktivnosti Rast stanovnistva 558 u \IESTIMA: Resenje za Mricke proЬleme Zakljucak: Znacaj dugorocnog rasta 562 Rezime 563 Юjucni pojmovi 563 Pitanja za obnavljanje gradiva 563 ProЬlemi i primena 564

POGLAVUE 26 STEDNJA INVESTICIJE 1FINANSIJSКI SISTEM

565

Finansijske institucije u privredi SAD 566 Finansijska trZiSta 566 IZV: Kako se Citaju tabele akcija u novinama Finansijski posrednici 568 Da rezimiramo 572 U VESTII\IIA: Finansijeu Кini &tednja i mvesticije u racunima nacionalnog dohotka Nekoliko vaZnih identiteta 573 Znacenje stednje i investicija 574 Triiste zajmovnih sredstava 575 Ponuda i tra.Znja za zajmovnim sredstvima 575 Politika 1: Podsticaji za stednju 577 Politika 2: Podsticaji za investicije 579 Politika 3: Deficiti i suficiti drZavпog budieta 580 PRIMER IZ PRAKSE: Istorijat drzavnogduga SAD Zakljucak 583 Rezime 584 Юjucni pojmovi 585 Pitanja za obnavljanje gradiva 585 ProЬlemi i primena 58 5

XXXV

POG LAVLJ Е 27 OSNOVNI

FINANSIJSКIINSTRUMENTI

587

Sadasnja vrednost: merenje vremenske vrednosti novca 588 IZ\/: Magija obracunavanja kamate na kamatu i pravilo 70 Upravljanje rizikom 590 Odbojnost prema riziku 591 Trzista osiguranja 592 Diversifikacija idiosinkratskog rizika 592 Izbor izmedu rizika i prinosa 595 Procena vrednosti imovine 595 Fundamentalna analiza 595 Нipoteza о efikasnim trZistima 596 PRIMER IZ PRAKSE: Slucajni hod i indeksni fondovi Trzisna iracionalnost 598 U VESTIMд: Pouke iz slucaja Enron Zakljucak 6оо Rezime 6оо Юjucni pojmovi 6оо Pitanja za obnavljanje gradiva 601 ProЬlemi i primena 601

POGLAVLJE 28 NEZAPOSLENOST 1PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI боз 572

Identifikacija nezaposlenosti 605 Kako se meri nezaposlenost? 605 PRIMER IZ PRAKSE: Ucesce muskaraca i fena u radnoj snazi ekonomije SAD Da li stopa nezaposlenosti meri ono sto zelimo? 6о8 Koliko dugo su nezaposleni bez posla? 608 Zasto uvek postoji odredeni broj nezaposlenih? 611 Trafenje posla 611 Zasto је neizbezan odredeni stepen frikcione nezaposlenosti 612 Politika drzave i trazenje posla 612 Osiguranje za slucaj nezaposlenosti 613 'JE)ТifVI/\. Nemacka nezaposlenost Zakoni о minimalnoj nadnici

615

Sindikati i kolektivno pregovaranje 617 Ekonomika sindikata 617 Da li su sindikati losi ili dobri ро ekonomiju? 620 ТrеЬа li da se uclanite u sindikat? !Ј

XXXVI

1

SADRZAJ

Teorija efikasnih nadnica 621 Zdravђe radnika 621 Protok radnika 621 Trud radnika 622 Kvalitet radnika 622 PRIMER IZ PRAKSE: Henri Ford i veoma izdasna nadnica od 5 $na dan Zakljucak 6 24 Rezime 625 Юjucni pojmovi 625 Pitanja za obnavljanje gradiva 625 ProЬlemi i primena 626

DE01o NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

POGLAVUE 29 МОNЕТARNI SISTEM

629

631

Znacenje novca 6з 2 Funkcije novca 632 Vrste novca 6зз U VESTtMA: Novac na ostrvu Јар Novac u ekonomiji SAD 635 IZV: l
641

Banke i ponuda novca 640 Jednostavan slucaj bankarstva sa stopostotnim rezervama 640 Кreiranje novca u bankarstvu sa delimicnim rezervama 641 Novcani multiplikator 642 Instrurnenti monetarne kontrole Feda 645 ProЬlerni pri kontroli ponude novca 645 PRIMER IZ PRAKSE: Bankarska panika i ponuda novca Zakljucak 64 6

Rezime

647 pojmovi 647 Pitanja za obnavljanje gradiva ProЬlemi i primena 648 Юjucni

POGLAVLJE 30 RAST NOVCA 1INFLACIJA

647

651

Юasicna

teorija inflacije 652 Nivo cena i vrednost novca 653 Ponuda novca, traznja za novcem i monetarna ravnoteza 653 Efekti monetarne injekcije 654 Кratak osvrt na proces prilagodavanja 655 Юasicna dihotomija i monetarna neutralnost 657 Brzina opticaja i jednacina kvantitativne teorije 658 PRIMER IZ PRAKSE: Novac i cene u vreme cetiri hiperinflacij е Inflacioni porez 660 U VESТIMA: Rusija prЉegla inflacionom porezu Fiserov efekat 662

Troskovi inflacije 664 Pad kupovne moci? Inflaciona greska 665 Troskovi koze za cipele 665 Meni troskovi 666 VarijaЬilnost relativnih cena i pogresna alokacija resursa 667 Poreske distorzije izazvane inflacijom 667 Konfuzija i neugodnosti 669 U VESTIMA: Hiperinflacija u SrЬiji Specijalni trosak neocekivane inflacije: arЬitrarna preraspodela bogatstva 66g PRIMER IZ PRAKSE: Carobnjak iz Oza i rasprava о uvozenju srebra U VESTIMA: Kako da zastitite ustedevinu od inflacije Zakljucak 674 Rezime 675 Юjucni pojmovi 675 Pitanja za obnavljanje gradiva 675 ProЬlemi i primena 676

SADRZAJ 1

XXXV!l

POGLAVLJE 32 MAKROEKONOMSKA TEORIJA OТVORENE PRIVREDE Ponuda i trainja zajmovnih sredstava i stranih valuta 704 TrZiste zajmovnih sredstava 704 Trziste stranihvaluta (devizno trziste) 706 IZV: Paritet kupovne moCi kao specijalan slucaj

DEO 11 MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE 679

POGLAVUE 31 MAKROEKONOMIJA OТVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI 681 Medunarodni tokovi dobara i usluga 682 Tokovi dobara: izvoz, uvoz i neto izvoz 682 PRIMER IZ PRAKSE: Sve veca otvorenost ekonornije SAD Tok novcanih sredstava: neto odliv kapitala 684 U VESTIMA: Kako kinezi pomazu arnerickim kupcima kuca Jednakost neto izvoza i neto odliva kapitala 685 Stednja, investicije, i njihov odnos prema medunarodnim tokovima 687 Da rezirniramo 68g PRIMER IZ PRAKSE: Da li trgovinski deficit SAD predstavlja nacionalni proЬlem? Cene medunarodnih transakcija: realni i nominalni devizni kurs 691 Nominalni devizni kurs 692 Realni devizni kurs 692 IZV: Evro

Ravnoteza u otvorenoj privredi 708 Neto odliv kapitala: veza izmedu dva trzista Istovremena ravnoteza na dva trzista 710

709

Kako politika i dogadaji uticu na otvorenu privredu Deficiti drzavnog budZeta 712 Trgovinska politika 714 Politicka nestaЬilnost i bekstvo kapitala 716 U VESTIMA: Trgovinski deficit SAD Zakljucak 720 Rezime 721 Юjucni pojmovi 721 Pitanja za obnavljanje gradiva 721 ProЬierni i primena 722

710

DEO 12 KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE 725

Prva teorija odredivanja deviznog kursa: paritet kupovne moCi 694

Osnovna logika pariteta kupovne moci 695 Implikacije pariteta kupovne moCi 695 PRIMER IZ PRAKSE: Nominalni devizni kurs za vreme hiperinflacije Manjkavosti pariteta kupovne moCi 6g8 PRIMER IZ PRAKSE: Hamburger kao standard Zakljucak 6gg Rezime 700 Юjucni pojmovi 700 Pitanja za obnavljanje gradiva 700 ProЬlemi i primena 701

POGLAVUE 33 AGREGAТNA TRAZNJA 1AGREGATNA PONUDA

727

Tri kljucne cinjenice о ekonomskim fluktuacijama 728 Onjenica 1: Ekonomske fluktuacije su nepravilne i nepredvidive 728 Cinjenica 2: VeCina makroekonomskih velicina fluktuira istovremeno 728 Cinjenica 3: Kada proizvodnja opada, nezaposlenost raste 731 U VESTIMA: Pokazatelj smeca

703

ХХХVШ

1SADRZAJ

Objasnjenje kratkorocnih ekonomskih fluktuacija 731 Razlike izmedu kratkog i dugog roka 731 Osnovni model ekonomskih fluktuacija 732 Кriva

agregatne tra.Znje 733 Za8to kriva agregatne tra.Znje ima opadajuCi nagiЬ 733 MoguCi razlozi pomeranja krive agregatne traZn.je 735

Кriva

agregatne ponude 737 Zasto је kriva agregatne ponude vertikalna na dugi rok 738 Zasto se dugorocna kriva agregatne ponude moze pomeriti 739 Novi naCin prikazivanja dugorocnog rasta i inflacije 740 Zasto kriva agregatne ponude ima uzlazni nagib na kratak rok 742 Zasto se kriva agregatne ponude u kratkom roku moze pomerati 744

Dva uzroka ekonomskih fluktuacija 745 Efekti pomeranja agregatne traznje 746 PRIMER IZ PRAKSE: Dva velika pomeranja agregatne traZn.je: velika depresija i drugi svetski rat PRIMER IZ PRAKSE: Recesija iz 2001. 751 PRIMER IZ PRAKSE: Nafta i ekonomija IZV: Nafta i ekonomija Zakljucak 755 Rezime 755 Кljucni pojmqv1 156 Pitanja za obnavljanje gradiva 756 ProЬlemi iprimen,a 757

IZV: fiskalna politika mode da utice na agregatnu ponudu Koriscenje fiskalne politike za stabilizovanje ekonomije 775 Argumenti u prilog aktivne stabilizacione politike 775 PRIMER IZ PRAKSE: Kejnzijanci u Beloj kuCi Argumenti protiv aktivne stabllizacione politike 777 Automatski stabilizatori 777 U VESTIMA: Nezavisnost Federalnih rezervi Zakljucak 780 Rezime 781 Кljucni pojmovi 781 Pitanja za obnavljanje gradiva 781 ProЬlemi i primena 782

POGLAVUE 35 KRATKOROCNI ODNOS IZMEDU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI 785 Filipsova kriva 786 Poreklo Filipsove krive 786 Agregatna traznja, agregatna ponuda i Filipsova kriva 787 Pomeranja filipsove krive: uloga ocekivanja 789 Dugorocna Filipsova kriva 789 Ocekivanja i kratkorocna Filipsova kriva 792 Prirodni eksperiment sa hipotezom prirodne stope 794 U VESTIMA: Koristi od niske ocekivane inflacije Pomeranja Filipsove krive: uloga sokova ponude

POGLAVUE 34 UTICAJ MONETARNE 1FISКALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU 759 I
796

Troskovi smanjenja inflacije 8оо Stopa zrtvovanja 8оо Racionalna ocekivanja i mogucnost dezinflacije bez troskova 801 Volkerova dezinflacija 802 Grinspenovo doba 804 PRIMER IZ PRAKSE: ZaSto su inflacija i nezaposlenost Ьile tako niske krajem 1990-tih? U VESTIMA: Argumenti u prilog ciljne inflacije Zakljucak 8о8 / Rezime 8о8 Кljucni pojmovi 809 Pitanja'za obnavljanje gradiva 809 ProЬlemi i primena 809

SADRZAJ 1

XXXIX

Za: Poreske zakone Ьi trebalo reforrnisati da Ь1 se podstakla stednja 825 Protiv: Poreske zakone ne Ьi trebalo reforrnisati da Ьi se podstakla stednja 826 Zakljucak 827 Rezime 827 Pitanja za obnavljanje gradiva 828 ProЬlerni i primena 829

DEO 13 ZAKLJUCNA RAZMATRANJA

POGLAVLJE 36 DEBATA О MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

РЕТ

Recnik pojmova Indeks

811

813

Da li Ьi kreatori monetarne i fiskalne politike trebalo da pokusaju da stabilizuju ekonorniju? 814 Za: Кreatori politike trebalo Ьi da pokusaju da stabilizuju ekonorniju 814 Protiv: Кreatori politike ne Ьi trebalo da pokusaju da stabllizuju ekonorniju 814 Da li monetarnu politiku treba formulisati prema pravilima ili diskrecionim pravima? 816 Za: Monetarnu politiku treba sprovoditi ро pravilima 816 U VESТIMA: Alen Grinspen protiv kompjutera Protiv: Monetarnu politiku ne Ьi trebalo sprovoditi ро pravilima 820 Treba li centralna banka da tezi nultoj inflaciji? 821 Za: Centralna banka Ьi trebalo da tezi nultoj inflaciji Protiv: Centralna banka ne Ьi trebalo da tezi nultoj inflaciji 822 Da li Ьi vlada trebalo da uravnotezi svoj budZet? 822 Za: Vlada Ьi trebalo da uravnotezi svoj budzet 822 Protiv: Vlada ne Ьi trebalo da uravnotezi svoj budZet

821

823

Da li Ьi trebalo reforrnisati poreske zakone radi stimulisanja investicija? 824

837

831

UVOD

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

Rec ekonomija potice od grcke reci koja znaCi нОnај koji upravlja domaCinstvom". Na prvi pogled, njeno poreklo moze izgledati neoЬicno. Ali, u stvari, domaCinstva i ekonomije imaju mnogo toga zajednickog. Jedno domaCinstvo mora da donese mnoge odluke. Mora da odluCi: ko obavlja odredene zadatke i sta zauzvrat doЬija? Ко kuva rucak? Ко pere ves? Ко doblja kolac vise posle rucka? Ко bira sta се se gledati na TV? Ukratko, domaCinstvo mora da alocira svoje oskudne resurse na svoje Clanove, uzimajuCi u obzir sposobnosti, trud i zelje svakog clana. Poput domacinstva, i drustvo mora da donosi mnogobrojne odluke. Drustvo mora da odluCi koji се se poslovi obavljati i ko се ih obavljati. Potrebni su mu ljudi koji се proizvoditi hranu, koji се praviti odecu, koji се kreirati kompjuterski softver. Kad drustvo jednom alocira ljude {kao i zemljiste, zgrade i masine) na razliCite poslove, mora da alocira i autput dobara i usluga koje ti ljudi proizvode. Mora da odluci ko се jesti kavijar, а ko krompir. Mora da odluci ko се voziti ,,ferariп, а ko се se voziti autobusom.

3

retkost ograniёeni

karakter resursa

drustva ekonomija prouёava kako drustvo upravlja svojim retkim resursima.

Upravljanje resursima drustva је va.Zno jer su resursi retki. Retkost znaCi da drustvo ima ogranicene resurse i da nije u stanju da proizvede sva dobra i usluge koja ljudi zele da imaju. Bas kao sto domacinstvo nije u stanju da svakom svom clanu da sve sto on ili ona poZ:eli, tako ni drustvo ne moze svakom pojedincu prиZiti najvisi zivotni standard kome on ш ona tezi. Ekonomija proucava kako drustvo upravlja svojim retkim resursima. U vecini drus.tava, resurse ne alocira jedan centralni planer, vec se alokacija obavlja kroz zdruzene postupke miliona domacinstava i preduzeca. Ekonomisti, stoga, proucavaju kako ljudi donose odluke: koliko rade, sta kupuju, koliko stede i kako investiraju svoju ustedevinu. Ekonomisti proucavaju kako ljudi medusobno uticu jedni na druge. Na primer, oni proucavaju kako mnostvo kupaca i prodavaca nekog dobra zajednicki odreduju cenu ро kojoj se to dobro prodaje i kolicinu koja se prodaje. Ekonomisti analiziraju sile i trendove koji uticu na ekonomiju u celini~ ukljucujuCi rast prosecnog dohotka, udeo stanovnistva koji nije и stanju da nade posao i stopu rasta cena. Proucavanje ekonomije ima mnogo aspekata; ovu oЬlast, medиtim1 ujedinjиje nekoliko centralnih ideja. U nastavkи ovog poglavlja razmatracemo Deset principa ekonomije. Ne brinite ako ih ne budete odmah sve razumeli, Ш ako vam se oni ne ucine иbedljivim. U narednim poglavljima potpunije cemo istraZ:iti ove ideje. Ovih deset principa sи kratkak pregled onoga sto ekonomija jeste. Ovo poglavlje srnatrajte "pretpremijerorn atrakcija koje slede".

КАКО

UUDI DONOSE ODLUKE

Nerna misterije oko toga sta је "ekonomija". Bilo da govorirno о ekonomiji Los Andelesa1 SAD Ш celog sveta1 ekonornija uvek predstavlja grupu ljudi koji tokorn zivota svakodnevno stupajи u rnedusobne odnose. Posto ponasanje ekonomije odslikava ponasanje pojedinaca koji Cine ekonomiju, nase proиcavanje ekonomije zapocecemo sa cetiri principa individualnog odlucivanja.

Princip #1: Ljudi se suocavaju sa izborom Prvu lekciju о odlucivanju rezimira izreka: "Ne postoji besplatan rucak". Da blsrno doblli nesto sto narn se dopada, oblcno rnorarno da se odreknerno neceg drиgog sto narn se, takode, dopada. OdluCivanje zahteva odrneravanje vrednosti jednog cilja и odnosu na drugi. Razrnotrirno slucaj studentkinje koja mora da odlиCi kako da alocira svoj najdragoceniji resurs -vrerne. Moze sve vrerne da иСi ekonornijи; rnoze da uCi psihologiju; Ш, moze da podeli vrerne na te dve oЬlasti. Za svaki sat koji provede исеСi jedan predrnet, mora da se odrekne jednog sata koji је rnogla da provede uceci drugi. Za svaki sat koji provede u иcenju, ona se odrice jednog sata koji је mogla da provede u drernanju, voznji blcikla, gledanju TV-a, Ш na poslu s pola radnog vrernena za dodatnu surnu novca koju се rnoCi da potrosi. Ш, razmotrirno slиcaj roditelja koji odlucuju kako da potrose porodicni dohodak. Mogu da kupe hranu, odecu, Ш da odu na porodicni odrnor. Ili1 rnogu da ustede jedan deo svojih prirnanja za dane kad budu u penziji Ш za fakultetsko obrazovanje svoje dece. Kad odluce da potrose dodatni dolar na neko od ovih dobara, irnaju dolar ril.anje koji rnogu da potrose na neko drиgo dobro.

POGLAVLJE t

Kad se ljиdi grupisи и drиstva, oni se sиосаvаји sa razlicitim vrstama izbora. Кla­ sican izbor је izbor izmedи "pиsaka i bиtera". Sto vise potrosimo na nacionalnи odbranu (pиske) da Ьi odbranili svoje granice od stranih agresora, to manje mozemo da potrosimo na potrosacka dobra (bиter) da Ьismo podigli zivotni standard kod kисе. U savremenom drиstvu va:Zno је odmeravanje vrednosti (izbor} izmedи ciste okoline i visokog nivoa dohotka. Zakoni ро kojima preduzeca morajи da smanje zagadenost povecavaju trosak proizvodnje dobara i иslиga. Zbog visokih troskova, ova preduzeca na kraju zaradujи manji profit, isplacuju niZe plate, naplacuju vise cene, Ш se ovi elementi kombinиju. Dakle, mada nam zakoni о zagadenjи donose korist jer imamo Cistiju zivotnи okolinu i, posledicno, bolje zdravlje, oni imaju trosak и oЬlikи smanjenja prihoda vlasnika predиzeca, radnika i kupaca. Jos jedan izbor s kojim se suocava drustvo је izbor izmedu efikasnosti i pravicnosti. Efikasnost znaci da drustvo doЬija maksimиm od svojih oskиdnih resиrsa. Pravicnost znaCi da se koristi od tih resursa pravedno raspodeljиjи na sve clanove drиstva. Drиgim recima, efikasnost se odnosi na velicinu ekonomskog kolaca, а pravicnost na naCin raspodele tog kolaca. Kad vlade kreirajи svoju politiku, cesto se desava da se ova dva cilja sukoЬljavajи. Razmotrimo politikи koja је иsmerena na postizanje ujednacenije raspodele eko~ nomskih dobroЬiti. Neke od ovih politika, na primer, sistem socijalne pomoci Ш osiguranje u slисаји nezaposlenosti, poma:Zu onim Clanovima drustva kojima је pomoc najpotrebnija. Druge politike, na primer, porez na dohodak pojedinca, zahtevajи od finansijski uspesnih da doprinesи vise od drugih и podrsci vladi. Mada ove politike donose korist u kroz postizanje vece pravicnosti, one imajи i troskove и vidu smanjene efikasnosti. Kad vlada preraspodeli dohodak od bogatih ka siromasnima, ona smanjuje nagradи za vece zalaganje na poslи; kao rezultat toga, ljиdi rade manje i proizvode manje dobara i uslиga. Drugim recima, kad vlada pokиsa da isece ekonomski kolac na иjednacenije komade, kolac postaje manji. Spoznaja da ljиdi morajи da vrse izbor ne govori nam sama ро seЬi koje odluke се oni doneti ili Ьi trebalo da donesи. Student ne Ьi trebalo da napиsti studije psihologije samo zato sto Ьi, ako to uradi, povecao vreme koje mи stoji na raspolaganjи za studiranje ekonomije. Drиstvo ne treba da prestane da stiti zivotnu okolinu samo zato sto regulacija и toj oblisti smanjuje nas materijalni zivotni standard. Siromasne ne treba zanemarivati samo zato sto pomoc koja im se prиza smanjиje njihovu motivacijи za rad. lpak, saznanje da se u zivotи mora vrsiti izbor jeste vazno, jer се ljиdi verovatno donositi dobre odlиke samo иkoliko razиmejи mogucnosti koje im stoje na raspolaganjи.

Princip # 2: Trosak necega jeste ono cega se odricete da blste to doblli Posto ljиdi morajи da biraju, odlиcivanje podrazиmeva da se vrsi poredenje izmedи troskova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U mnogim slиcajevima, medиtim, trosak neke aktivnosti nije tako ocigledan kao sto to na prvi pogled moze da izgleda. Razmotrimo, na primer, odluku da li da se иpisete na fakultet. Korist је и intelektualnom obogacenjи i Zivotu sa boljim mogucnostima za zaposlenje. Ali, sta је trosak? Da Ьiste odgovorili na ovo pitanje, mozete doCi и iskиsenje da saberete sav novac koji trosite na skolarinи, knjige, sоЬи i hranu. Ipak, ovaj ukupni iznos ne predstavlja na pravi nacin ono cega se odricete da Ьiste proveli jednи godinи na fakиltetи.

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

5

efikasnost svojstvo drustva da izvuce maksimum iz svojih retkih resursa pravicnost svojstvo pravedne raspodele ekonomskog prosperiteta medu clanovima drustva

6

DEO 1

UVOD

oportunitetni trosak ono cega treba da se odreknete da blste nesto doblli

Prvi problem koji se javlja и vezi s ovim odgovorom jeste da on иklјисије neke stavke koje, и stvari, ne predstavljajи troskove pohadanja fakиlteta. Cak i da ste prekinи­ li skolovanje, morali Ьiste negde da spavate i da se hranite. Soba i hrana predstavljajи troskove pohadanja fakulteta samo и onoj meri и kojoj sи skиplji na fakиltetи nego negde drиgo. Ustvari, troskovi sobe i hrane na fakultetu mogu da Ьиdи i manji nego kirija i ishrana kоји Ьiste platili da zivite za svoj gros. u tom slисаји, иsteda kоји Ьiste ostvarili na sobl i hrani predstavlja korist od pohadanja fakulteta. Drиgi problem sa ovakvim proracunom troskova jeste da izostavlja najveCi trosak odlaska na fakиltet vase vreme. Kad provedete jednи godinи slиsajиCi predavanja, citajиCi иdZbenike, pisиCi seminarske radove, niste и stanjи da to vreme provedete radeCi neki posao. Za veCinи stиdenata, plata koje se odricи da Ьi pohadali fakиltet predstavlja najveCi pojedinacni trosak njihovog obrazovanja. Oportunitetni trosak neke stvari jeste ono cega se odricete da Ьiste tu stvar dobili. Prilikom donosenja bilo koje odluke, recimo, da li da se ирisи na fakultet, donosioci odlиka treba da Ьиdи sve~ni oportunitetnih troskova koji prate svaki moguCi postи­ pak. U stvari, oni ih oblcno i јеsи svesni. Sportisti stasali za fakиltet, koji mogu da zarade milione ako napиste skolovanje i profesionalno se bave sportom, и potpunosti sи svesni da је njihov oportиnitetni trosak studiranja na fakиltetu veoma visok. Ne iznenadиje njihov zakljиcak da korist od stиdiranja nije vredna troska.

Princip #з: Racionalni ljudi razmisljaju slucajevima'' rиcka, odlиka kоји

marginalne promene (stalna) sitna dodatna prilagodavanja plana delovanja

//granicnim

zivotu retko sи iskljиcivo crno-bele, иklјисији i nijanse sive. Za vreme donesite nije da li ce.te gladovati ш se prejesti, nego da li cete uzeti jos jednи kasikи krompir-pirea. Za vreme ispitnog roka, vasa odlиka nije da li cete potpиno zanemariti ispite ш cete иCiti 24 sata dnevno, nego da li cete provesti jos jedan sat pregledajиCi beleske иmesto da gledate televizijи. Ekonomisti koriste termin granicne (marginalne) promene da Ьi opisali stalna sitna prilagodavanja postojeceg plana delovanja. lmajte na иmи da "margina" znaCi "granica", ра marginalne Ш granicne promene predstavljajи podesavanja и okvirи granica onoga sto cinite. U mnogim sitиacijama, ljиdi donose najbolje odlиke ako razmisljajи о granicnim slиcajevima. Pretpostavimo, na primer, da pitate prijatelja za savet koliko godina da se skolиjete. Ako on Ьиdе poredio naCin zivota osobe sa doktorskom titulom sa naCinom zivota nekog ko је napиstio osnovnи skolи, verovatno cete se pozaliti da vam ovakvo poredenje ne pomaze pri donosenjи odlиke. Vec ste stekli izvesno obrazovanje i verovatno treba da odlиCite da li da provedete jos jednи Ш dve godine и daljem skolovanjи. Da Ьiste doneli ovakvu odlиkи, potrebno је da znate dodatne koristi koje се vam doneti jos jedna godina skolovanje (vеси platu tokom Zivota i radost исеnја) i dodatne troskove koje cete pretrpeti (skolarina i plata koje se odricete dok se skolиje­ te). Poredenjem marginalnih koristi i marginalnih troskova и stanjи ste da procenite da li vredi skolovanjи posvetiti jos jednи godinи Zivota. Као drugi primer razmotrite avio-kompanijи koja оdlисије koliko da naplati kartu pиtnicima koji sи na "cekanjи". Pretpostavimo da let aviona sa 200 sedista иnиtar zemlje avio-kompanijи kosta 100.000 dolara. U ovom slисаји, prosecni trosak svakog sedista iznosi 100.000 dolara/200, sto iznosi 500 dolara. Mogli Ьiste doci и iskиsenje da zakljиCite kako avionska kompanija nikad ne Ьi trebalo da prodaje kartu ispod 500 dolara. Medиtim, avio-kompanija moze da poveca svoj profit ako razmislja о granicnim slиcajevirna. Zamislite da avion treba da poleti sa deset praznih sedista, а da Odluke

и

о

POGLAVLJE 1

PESET PRINCIPA EKONOMIJE

7

se putnik na cekanju nalazi na ulazu, spreman da plati 300 dolara za sediste. Treba н· avio-kompanija da mu proda mesto? Naravno da treba. Ako avion ima prazna sedista, trosak dodavanja jos jednog putnika је zanemarljiv. Mada prosecni trosak prevoza jednog putnika iznosi 500 dolara, marginalni trosak је samo trosak kesice kikirikija i konzerve osvezavajuceg pica koje се konzumirati dodatni putnik. Sve dok na лcekanjuн putnik placa vise nego sto iznosi marginalni trosak, isplati se da mu se karta proda. Као sto pokazuju ovi primeri, pojedinci i preduzeca mogu da donesu bolje odluke ukoliko razmisljaju о granicnim slucajevima. Racionalni donosilac odluke stupa u akciju ako, i samo ako, marginalna korist akcije premasuje marginalni trosak.

Princip # 4: Ljudi reaguju na podsticaje Posto ljudi donose odluke poredenjem troskova i koristi, njihovo ponasanje moze da se promeni kad se promene troskovi i koristi. То jest, ljudi reaguju na podsticaje. Kad se poveca cena jabuka, ljudi odlucuju da jedu vise krusaka, а manje jabuka, jer је trosak kupovine jabuka veCi. UzgajivaCi jabuka, istovremeno, odlucuju da zaposle vise radnika i doblju veci prinos jabuka, jer је korist od prodaje jedne jabuke takode veca. Као sto cemo videti, uticaj cene na ponasanje kupaca i prodavaca na trzistu- u ovom slucaju, na trZistu jabuka- kljucan је za razumevanje funkcionisanja privrede. Кreatori javne politike nikad ne Ьi trebalo da zaborave na podsticaje, jer mnoge politike menjaju troskove Ш koristi s kojima se ljudi suocavaju, а time menjaju i ponasanje. Porez na benzin, na primer, podstice ljude da voze manja kola koja trose manje benzina. Тај porez podstice ljude i da se voze javnim prevozom umesto da koriste sopstvene automoblle kao i da stanuju ЬliZe radnom mestu. Da је porez dovoljno visok, ljudi Ьi poceli da voze automoblle na elektricnu energiju. Kad kreatori politike ne uspevaju da shvate kako njihove politike utieu na podsticaje, cesto dodu do rezultata koje nisu ni nameravali da postignu. Na primer, razmotrimo politiku bezbednosti voznje automobllom. Danas svi automoblli imaju ugradene sigurnosne pojaseve, ali to nije Ьiо slucaj pre 50 godina. Sezdesetih godina dvadesetog veka knjiga Ralfa Nejdera Nebezbedni pri svakoj brzini izazvala је veliku zabrinutost u pogledu bezbednosti voznje. Kongres SAD је reagovao donosenjem zakona prema kojima је sigurnosni pojas morao da postane deo standardne opreme na novim automobilima. Na koji nacin sigurnosni pojas utice na bezbednost u voznji? Direktni uticaj је ocigledan: kad osoba vezuje sigurnosni pojas, raste verovatnoca da се preziveti tesku saobracajnu nesrecu. Ali, to nije kraj price, jer zakon utice i na ponasanje tako sto menja podsticaje. Relevatni faktori su brzina i opreznost s kojom vozaci upravljaju svojim automobllima. Spora i oprezna voznja је skupa, jer trosi vozacevo vreme i energiju. Kada odlucuju u kojoj meri се Ьiti oprezni, racionalni vozaCi vrse poredenje izmedu marginalne koristi koju donosi bezbednija voznja i marginalnog troska. Oni voze sporije i opreznije kad је korist od povecane bezbednosti velika. Ne iznenaduje, na primer, sto ljudi voze sporije i opreznije ро zaledenom, nego ро suvom putu. Razmotrimo kako zakon о koriscenju sigurnosnih pojaseva menja vozacev obracun troskova i koristi. Sigurnosni pojasevi cine da saobracajne nesrece manje kostaju, jer smanjuju verovatnocu da се doCi do povrede ili smrti. Drugim recima, sigurnosni pojasevi svode koristi na sporu i opreznu voZпju. Ljudi reaguju na sigurnosne pojaseve kao sto Ьi reagovali na poboljsanje uslova na putu - brzom i manje opreznom voZпjom. Кrajnji rezultat zakona о vezivanju pojaseva, dakle, jeste veCi broj saobracajnih nesreca. Smanjena bezbednost voznje ima jasan, negativan uticaj na pesake, koji

Kosarkaska zvezda Kobl Brajaпt shvatio је oportипitetпi trosak i podsticaje. Uprkos dobrim осепата и sredпjoj skoli i па testovima skloпosti, оп је odlиCio da se пе иpise па fakиltet i da prede direktпo и profesioпalce, gde је zaradio milioпe dolara kao vrhипski igrac и NBA.

8

DEO 1

UVOD

mogu lakse da dozive nesrecu, а (za razliku od vozaca) nemaju korist od dodatne zastite. Na prvi pogled, ova rasprava о podsticajima i sigurnosnim pojasevima moze da se ucini kao zaludno spekulisanje. Ipak, u svojoj studiji objavljenoj 1975. godine, ekonomista Sem Pelcman pokazao је da su zakoni о bezbednim vozilima imali mnoge od ovih posledica. Prema dokazima koje iznosi Pelcman, ovi zakoni proizvode manje smrtnih slucajeva ро saobracajnoj nesreCi i vise saobracajnih nesreca. Neto rezultat је mala promena broja poginulih vozaca i porast broja poginulih pesaka. Pelzmanova analiza bezbednosti voznje predstavlja primer opsteg principa da ljudi reaguju na podsticaje. Мnogi podsticaji koje proucavaju ekonomisti konkretniji su od zakona о bezbednosti voznje. Nikog ne iznenaduje sto ljudi voze manje automoЬi­ le u Evropi, gde su porezi na benzin visoki, nego u SAD, gde su porezi na benzin niski. Ipak, kako pokazuje primer sa sigurnosnim pojasevima, politika moze da ima posledice koje nisu unapred ocigledne. Kad analiziramo Ьilo koju politiku, moramo da uzmemo u obzir ne samo direktne posledice, vec i one indirektne koje se javljaju usled podsticaja. Ukoliko ona menja podsticaje, uticace na ljude da promene svoje ponasanje.

BrziKviz Navedite i ukratko objasnite cetiri principa individualnog odlucivanja

КАКО

UUDI DELUJU MEDUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Prva cetiri principa razmatrala su kako pojedinci donose odluke. U svakodnevnom zivotu mnoge odluke uticu ne samo na nas same, vec i na druge ljude. Sledeca tri principa pokazuju kako ljudi medusobno deluju jedni na druge.

ТНЕ WдLL

STREET JOVRNAI..

"Za 5 dolara nedeljno moies da gledas bezbol, а da te pri tom ne dave da kosis travu!"

Princip #

s: Trgovina moze svakog dovesti u bolji polozaj

Verovatno ste na vestima culi da su Japanci nasi (SAD) konkurenti u svetskoj ekonomiji. Na neki naCin to jeste istina, jer americka i japanska preduzeca zaista proizvode mnogo istih dobara. Ford i Tojota konkurisu za iste kupce na trziStu automoЬila. Kompak i TosiЬa konkurisu za iste kupce na trZistu personalnih racunara. Ipak, lako је doCi do pogresnog zakljucka kad se razmislja о konkurenciji medu zemljama. Trgovina izmedu SAD i Japana nije poput sportskog takmicenja, u kojem jedna strana doЬija, а druga gu.Ьi. U stvari, tacno је bas suprotno: trgovina izmedu dve zemlje dovodi оЬе zemlje u bolji poloiaj. Da Ьiste videli zasto, razmotrite kako trgovina utice na vasu porodicu. Каd jedan c]an vase porodice traii posao, on ili ona konkurise Clanovima drugih porodica koji traze posao. Porodice postaju medusobni konkurenti kad idu u kupovinu, jer svaka porodica zeli da kupi najbolju robu ро najnizim cenama. U izvesnom smislu, dakle, svaka porodica u privredi konkurise svim ostalim porodicama. Uprkos ovoj konkurenciji, vasa porodica nece Ьiti u boljem polozaju ako se izoluje od drugih porodica. Ukoliko Ьi se to desilo, vasa porodica Ьi morala da proizvodi hranu i odecu za sebe, izgradi sama svoj dom. Jasno је da vasa porodica doЬija mnogo zahvaljujuCi svojoj sposobnosti da trguje sa ostalima. Trgovina omogucava svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavlja, bez obzira da 1i је to rad na farmi,

POGLAVLJE 1

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

9

sivenje Ш izgradnja k.uce. Ako trguju s drugima, ljudi rnogu da kupe raznovrsnija dobra i usluge ро niZoj ceni. Bas kao i porodice, i drzave irnaju korist od sposobnosti da rnedusobno trguju. Trgovina ornogucava drzavarna da se specijalizuju za ono sto nabolje rade i da koriste raznovrsnija dobra i usluge. Japanci, su bas kao i Francuzi, Egipcani i Brazilci, nasi partneri u svetskoj ekonorniji u istoj rneri u kojoj su narn konkurenti.

Princip # 6: Trzista su oblcno dobar nacin da se organizuju ekonomske aktivnosti Pad kornunizrna u Sovjetskorn Savezu i istoenoj Evropi osarndesetih godina dvadese-tog veka verovatno predstavlja najznacajniju prornenu u svetu tokorn poslednjih pe-deset godina. Kornunisticke zernlje funkcionisale su na polaznoj pretpostavci da su centralni planeri u vladi u najboljoj poziciji da upravljaju ekonornskorn aktivnoscu. Ovi planeri odluCivali su koja се se dobra i usluge proizvoditi, koliko се se proizvoditi, ko се proizvoditi i trositi ova dobra i usluge. Teorija na kojoj је pocivalo centralno upravljanje glasila је da је sarno vlada u stanju da organizuje ekonornsku aktivnost na nacin koji се unaprediti ekonornsku dobroЬit za zernlju u celini. Danas је vecina zernalja koje su nekad irnale centralno planske privrede napustila ovaj sistern i pokusava da razvije trzisnu privredu. U trZisnoj privredi, odluke centralnog planera zarnenjene su odlukarna rniliona preduzeca i dornacinstava. Preduzeca odlucuju koga се zaposliti i sta се proizvoditi. Dornacinstva odlucuju za koja preduzeca се da rade i sta се kupiti za svoje dohotke. Ova preduzeca i dornacinstva zajednicki deluju na trZistu, gde cene i licni interes rukovode njihovirn odlukarna. Na prvi pogled, uspeh trZisnih ekonornija deluje zbunjujuce. Konacno, u trZisnoj privredi niko ne tezi ekonornskoj dobroЬiti za drustvo u celini. Slobodna trzista sastoje se od rnnogih kupaca i prodavaca brojnih dobara i usluga i svi su prvenstveno zainteresovani za licnu dobroЬit. Ipak, uprkos decentralizovanorn odlucivanju i donosiocirna odluka koji su okrenuti licnirn interesirna, trzisne ekonornije su se pokazale kao izuzetno uspesne u organizovanju ekonornske aktivnosti koja unapreduje ukupnu ekonornsku dobroЬit. U svojoj knjizi Istraiivanje prirode i uzroka bogatstva naroda objavljenoj 1776. godine, ekonornista Adarn Srnit izneo је najcuvenije zapaZ:anje u oЬlasti ekonornije: dornaCinstva i preduzeca rnedusobno deluju na trzistirna kao da su vodena unevidljivorn rukorn" koja ih dovodi do zeljenih trzisnih ishoda. Jedan od ciljeva ove knjige jeste da objasni kako ova nevidljiva ruka deluje kao carobni stapic. Dok budete studirali ekonorniju, nauciCete da su cene instrurnent pornoeu kojeg nevidljiva ruka usrnerava ekonornsku aktivnost. Cene odslikavaju i vrednost nekog dobra za drustvo, i trosak koji drustvo snosi da Ьi to dobro proizvelo. Posto dornacinstva i preduzeca na osnovu ce-na odlucuju sta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzirnaju u obzir drustvene koristi i troskove svojih postupaka. Као rezultat toga, cene vode pojedinacne donosioce odluka ka ishodirna koji, u rnnogirn slucajevirna, rnaksirniziraju Ьlagostanje drustva u celini. Va2:na posledica urnesnosti nevidljive ruke da upravlja ekonornskorn aktivnoscu jeste da: kad vlada sprecava cene da se prirodno uskladuju sa ponudorn i tra2:njorn, ona orneta sposobnost nevidljive ruke da koordinira rnilionirna dornacinstava i preduzeca koji cine privredu. Ovo objasnjava zasto porezi negativno uticu na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene, а posledicno i odluke dornaCinstava i preduzeca. Ona oЬ­ jasnjava i jos vecu stetu koju nanose politike koje direktno vrse kontrolu nad cenarna,

trzisna privreda privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeca i domacinstava prilikom medusobnog delovanja па trziStu dobara i usluga.

10

DEO 1

UVOD

recimo, kontrola zakupnine. Na kraju, ona objasnjava i pad komunizma. U komunistickim zemljama cene nisu odredivane na trzistu vec su ih diktirali centralni planeri. Njima su nedostajale informacije koje se reflektuju kroz cene kad cene slobodno reaguju na dejstvo trzisnih snaga. Centralni planeri pretpeli su neuspeh jer su pokusavali da vode ekonomiju drzeCi jednu ruku vezanu iza leda- nevidljivu ruku trzista.

Princip # 7: Vlade su ponekad u stanju da poboljsaju trzisne ishode Ako је nevidljiva ruka trzista toliko mocna, zasto nam је potrebna vlada? Jedan odgovor glasi da је nevidljivoj ruci vlada potrebna da је stiti. TrZista funkcionisu samo ako su zakonom zasticena vlasnicka prava. Poljoprivrednik nece uzgajati hranu ukoliko ocekuje da се mu neko prigrablti zetvu, restoran nece sluziti obroke ako nije siguran da се ga gosti platiti pre odlaska. Svi se oslanjamo na policiju i sudove koje obezbeduje vlada kako ы zakonski zastitila nasa prava na ono sto proizvodimo. Postoji, medutim, jos jedan odgovor na pitanje zasto nam је potrebna vlada: mada trzista oblcno predstavljaju dobar naCin da se organizuju ekonomske aktivnosti, od ovog pravila postoje i neki va2:ni izuzeci. Dva su glavna razloga za vladinu intervenci-

POGLAVLJE 1

DESET PR1NC1PA EKONOMIJE

11

ји

u ekonomiji - unapredenje efikasnosti i pravicnosti. Vecina politika ima za cilj da uveca ekonomski kolac Ш da promeni nacin na koji se kolac deli. Mada nevidljiva ruka oblcno vodi trZista ka efikasnoj alokaciji resursa, to nije uvek slucaj. Ekonomisti koriste termin triisni neuspeh za situaciju u kojoj samo trziste ne uspeva da postigne efikasnu alokaciju resursa. Jedan od mogucih uzroka trzisnog neuspeha jesu eksternalije, odnosno uticaj postupaka jedne osobe na dobroblt neke druge osobe. Na primer, klasicni primer eksternog efekta је zagadenje. Jos jedan moguci uzrok trZisnog neuspeha jeste triisna moc, koja se odnosi na sposobnost jedne osobe (Ш male grupe) da vrsi nesrazmeran uticaj na trzisne cene. Na primer, ako је svima u gradu potrebna voda, а postoji samo jedan bunar, vlasnik bunara ne podleze rigoroznoj konkurenciji uz Ciju pomoc nevidljiva ruka Ьi uspevala da zauzda licne interese. u prisustvu ekternalija ш trzisne moCi, dobro kreirana javna politika moze da poveca ekonomsku efikasnost. Nevidljiva ruka ponekad ne uspeva da obezbedi da se ekonomski prosperitet raspodeli pravicno. Trzisna privreda nagraduje ljude u skladu s njihovim sposobnostima da proizvedu ono za sta su drugi ljudi spremni da plate. Najbolji kosarkas na svetu zaraduje vise od svetskog sampiona u sahu jednostavno zato sto su ljudi spremni da plate vise da Ьi gledali kosarku nego sah. Nevidljiva ruka ne obezbeduje da svako ima dovoljno hrane, pristojnu odecu i odgovarajucu zdravstvenu negu. Mnoge javne politike, recimo, porez na dohodak i sistem socijalne zastite, imaju za cilj postizanje pravicnije raspodele ekonomske dobroblti. ReCi da vlada u nekim slucajevima moze da poboljsa trzisne ishode ne znaCi da се ona to uvek i uraditi. Javnu politiku ne kreiraju andeli, vec politicki proces koji је daleko od savrsenog. Ponekad se politike kreiraju samo da Ьi nagradile politicke mocnike. Ponekad ih kreiraju lideri sa dobrim namerama koji ne raspolazu potpunim informacijama. Jedan od ciljeva studija ekonomije jeste da vam pomogne da procenite kada је vladina politika opravdana jer poboljsava efikasnost Ш pravicnost, а kada nije.

BrziKviz

Navedite i ukratko objasnite tri principa koja se ticu uzajamnih ekonomskih dejstava.

КАКО FUNKCIONISE PRIVREDA КАО CELINA Zapoceli smo diskusiju о tome kako pojedinci donose odluke, а zatim smo razmotrili kako ljudi medusobno deluju jedni na druge. Sve ove odluke i medusobno delovanje zajedno cine "ekonomiju" Ш "privredu". Poslednja tri principa ticu se funkcionisanja privrede kao celine.

Princip # 8: Zivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge Razlike u Zivotnom standardu u razlicitim delovima sveta sve su izrazenije. Prosecni Amerikanac је 2000. godine imao dohodak u iznosu od oko 34.100 dolara. Iste godine, prosecni Meksikanac zaradivao је 8.790 dolara, а prosecni Nigerijac 800. Nije iznenadenje da ove velike razlike izmedu prosecnih dohodaka odslikavaju razlike u kvalitetu Zivota. Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju vise televizora, vise

trzisni neuspeh situacija u kojoj trziste prepuSteno samo sebl ne uspeva da izvrsi efikasnu alokaciju resursa eksternalije uticaj postupaka jedne osobe na dobroblt druge trzisna moc sposobnost jednog ekonomskog cinioca (ili male grupe cinilaca) da vrsi znatan uticaj na trzisne cene

12

DEO 1

UVOD

produktivnost kolicina dobara i usluga proizvedena u svakom satu radnog vremena

aиtomoЬila, Ьоlји ishranи, Ьоlји zdravstvenи zastitu i du.Zi zivotni vek nego stanovnici zemalja sa niskim dohotkom. Promene zivotnog standarda tokom vremena takode sи velike. U SAD sи dohoci tokom istorije rasli za oko 2 posto godisnje (иzimajиCi и obzir promene troskova zivota). Ро ovoj stopi, prosecni dohodak иdvostrиcava se svakih 35 godina. Tokom proteklog veka, prosecni dohodak povecao se oko osam риtа. Sta objasnjava ove velike razlike и zivotnom standardи izmedи zemalja i tokom vremena? Odgovor је iznenadиjиce jednostavan. Skoro sve promene zivotnog standarda mogи da se pripisи razlikama и produktivnosti zemalja odnosno, koliCini dobara i иslиga kоји radnik proizvede za sat vremena. U zemljama и kojima sи radnici и stanjи da proizvedи velikи koliCinи dobara i иslиga ро jedinici vremena, veCina ljиdi ima visi zivotni standard; tamo gde sи radnici manje prodиktivni, veCina ljиdi mora da se zadovolji losijim standardom. Slicno tome, stopa rasta prodиktivnosti jedne zamlje odredиje stopи rasta prosecnog dohotka. Fиndamentalni odnos izmedи prodиktivnosti i zivotnog standarda jeste jednostavan, ali sи posledice dalekosezne. Ako zivotni standard prvenstveno zavisi od prodиktivnosti, onda sи ostala objasnjenja od drиgorazrednog znacaja. Na primer, mozemo doCi и iskиsenje da porast zivotnog standarda americkih radnika tokom proteklog veka pripisemo zakonima о sindikatima i minimalnoj nadnici. Ipak, pravi adиt americkih radnika jeste porast njihove prodиktivnosti. Evo primera: pojedini komentatori tvrde da је povecana konkиrencija iz Japana i drиgih zemalja razlog sporog rasta americkog dohotka tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. No, pravo zlo nije Ьila konkиrencija iz inostranstva, vec slab rast prodиktivnosti и SAD. Odnos izmedи prodиktivnosti i zivotnog standarda ima znacajne posledice i za javnи politikи. Kad razmatramo kako neka politika иtice na zivotni standard, kljиcno pitanje glasi kako се ona иticati na nasи sposobnost da proizvedemo dobra i иslиge. Da Ьi povecali zivotni standard, kreatori politike morajи da ро­ vесаји prodиktivnost tako sto се obezbediti da radnici Ьиdи bolje obrazovani, da imajи sredstva koja sи im potrebna za proizvodnjи dobara i иslиga i pristиp najboljoj raspolozivoj tehnologiji.

Princip # g: Cene rastu kad drzava stampa previse novca inflacija porast opsteg nivoa cena u ekonomiji

Janиara

1921. godine и Nemackoj sи dnevne novine kostale 0,30 maraka. Manje od dve godine kasnije, novembra 1922, iste novine sи kostale 70.000.000 maraka. Sve ostale cene и toj privredi porasle sи za slican iznos. Ova epizoda predstavlja jedan od najspektakиlarnijih istorijskih primera inflacije, porasta opsteg nivoa cena и ekonomiji. Mada se и SAD nikad nije desila inflacija slicna onoj и Nemackoj dvadesetih godina dvadesetog veka, povremeno је inflacija ipak predstavljala proЬlem za privredи. Tokom sedamdesetih, recimo, иkиpni nivo cena vise se nego иdvostruCio, а predsednik Ford nazvao је inflacijи "drzavnim neprijateljem br. 1". Za razlikи od tog perioda, inflacija је devedesetih godina Ьila na nivoи od oko 3 posto godisnje; ро ovoj stopi Ьi­ lo Ьi potrebno preko 20 godina da se cene иdvostrиce. Posto visoka inflacija namece razliCite troskove drиstvu, odrzavanje inflacije na niskom nivoи predstavlja cilj kreatora ekonomske politike sirom sveta.

POGLAVLJE 1

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

13

"Moida је i kostalo 68 centi kad ste stali и red, ali sad је 74 centa!"

Sta је uzrok inflacije? U skoro svim slucajevima visoke Ш trajne inflacije, krivac izgleda, isti - porast kolicine novca. Kad vlada emituje velike koliCine novca u zemlji, njegova vrednost opada. Pocetkom dvadesetih godina u Nemackoj, kad su cene u proseku trostruko rasle mesecno, i kolicina novca је trostruko rasla svakog meseca. Ekonomska istorija SAD ukazuje na slican, mada manje dramatican zakljucak: visoka inflacija iz sedamdesetih Ьila је u vezi sa brzim rastom koliCine novca, а niska inflacija iz devedesetih Ьila је u vezi sa sporim rastom kolicine novca. је,

Princip # 10: Drustvo se na kratak rok suocava s izborom izmedu inflacije i nezaposlenosti Kad vlada poveca koliCinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata је inflacija. Drugi rezultat, barem na kratak rok, jeste nizi nivo nezaposlenosti. Кriva koja ilustruje ovaj kratkorocni izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva, ро ekonomisti koji је prvi istraZivao njihov medusobni odnos. Filipsova kriva i dalje predstavlja kontroverzno pitanje medu ekonomistima, mada u danasnje vreme veCina ekonomista prihvata ideju da se drustvo na kratak rok suocava sa izborom izmedu inflacije i nezaposlenosti. То jednostavno znaci da, tokom jednogodisnjeg Ш dvogodisnjeg perioda, mnoge ekonomske politike guraju inflaciju i nezaposlenost u razlicitim smerovima. Кreatori politike suocavaju se s tim izborom bez obzira da li inflacija i nezaposlenost zapoCinju na visokom nivou (kao sto se desilo pocetkom bsamdesetih), na niskom nivou (krajem devedesetih), ili negde izmedu. Izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti samo је privremenog karaktera, ali moze da potraje i nekoliko godina. Filipsova kriva је zato kljucna za razumevanje mnogih kre-

Filipsova kriva kriva koja pokazuje kratkorocni izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti

14

DEO 1

UVOD

tanja u ekonomiji. Konkretno, ona је vazna za razumevanje poslovnog ciklusa - nepravilnih i uglavnom nepredvidljivih fluktuacija ekonomske aktivnosti, izrazenih brojem zaposlenih ili proizvodnjom dobara i usluga. Кreatori politike mogu da iskoriste ovaj izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti primenom razlicitih instrumenata politike. Menjanjem obima troskova vlade, iznosa koji ona oporezuje i kolicine novca koji stampa, kreatori politike mogu da uticu na kombinaciju inflacije i nezaposlenosti koja се se ostvariti u privredi. Posto su ovi instrumenti monetarne i fiskalne politike potencijalno toliko mocni, pitanje kako kreatori politike treba da ih iskoriste da Ьi kontrolisali ekonomiju i da li uopste treba da ih koriste, predmet је stalne rasprave.

poslovni ciklus fluktuacije ekonomske aktivnosti, kao sto SU, nezaposlenost ј proizvodnja

BrziKviz Navedite i ukratko objasnite tri principa koja opisuju kako funkcionise ekonomija kao celina

·.

:EI<~nomija је z~p-~vb.~,·:~IJ. m()ze d·a b~d~··iJe~ka ~а u~ЕюЈе.~ ·

I:

Do~.sampi$ao ovaj J~кst; ciJi mi bio ?aJ~i,cj/Ji)ll ~to,+~.~~v-. 'nijOrrit,l~ksQh,, AJi, to z:avisi lod vas;cstudE!ri~taN~ku~Qpoka- )Је.: ·' i · . .·· ·· • .. •. · · · · zЩ~~аее rezultat; jna ispitim~ ј u naredl1jrr~odin~~a*•d1ja •.. 4.iUCГte ugtџpi.Кad . ·pro~itate k~jigu !samostalno resite Ьiti bolji akoste aktivp 0 angazovani dok'citate ovu knjjgu. Evo · pr()bleme1• llaciite se ~а svojim kolegama i prodiskutuJtё mate" nekoJ!k?s~~etakako seov1,1 knjiga l)ajbolj~ citRezimirajte, ne podvtatit~; Pod~ia,te\r'Jj~ teksta p(~'vise'je' : faziin·~ne. .· ,. ·. ..· ·. ··. · ·· · .·· . pasivna aktivnost da bi .vam angazova.la. um.··umestO Щ9aikad . ·. 5.' Ne.zabor<~,vlie stitarnГsvet}Uz svebrojeve,'grafikone i .. dociete do krajanekog.()deljka, zastari!tezan~f

'

··

·. .

..Ј

POGLAVLJE 1

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

15

TABELA 1

Kako ljudi donose odluke

Deset principa ekonomije

#1: Ljudi moraju da vrse izbor #2: Trosak necega jeste ono cega se odricete da blste to doblli #3:

Racioпalni

ljudi razmisljaju

#4: Ljudi reaguju

па

о graпicпim

slucajevima

podsticaje

Kako ljudi medusobno

#s: Trgovina dovodi svakog u bolji polozaj

deluju jedni na druge

#6: Trzista su oblcno dobar пасiп

orgaпizovanja ekoпomske

ak-

tivпosti

#7: Vlade su

poпekad

u staпju da poboljsaju trzisпe ishode

#8: Zivotпi staпdard zemlje zavisi od пјепе sposobnosti da proizvodi dobra i usluge

Kako funkcionise privreda u celini

#g: Cene rastu kad vlada stampa previse #ю:

поvса

Drustvo se па kratki rok suoeava s izborom izmedu пezaposleпosti '

iпflacije

ZAKLJUCAK Sada ste stekli osecaj о cemu se zaista u ekonomiji radi. U narednim poglavljima detaljnije cemo se baviti ljudima, trzistima i privredama. Potrebno је uloziti izvestan napor da Ьiste sve to shvatili, ali taj zadatak nije pretezak. OЬlast ekonomije zasniva se na nekoliko osnovnih ideja koje mogu da se primene u velikom broju razlicitih situacija. U knjizi cemo se povremeno vracati na Deset principa ekonomije koje smo razmatrali u prvom poglavlju i rezimirali u Tabeli 1. Каd god to budemo cinili, na margini knjige pojavice se jedna slicica, bas kao i u ovom slucaju. Ali, cak i ako nema slicice, trebalo Ьi da ove polazne osnove imate stalno na umu. Cak i najkomplikovanija ekonomska analiza koristi navedenih deset principa.

REZIME • Osnovne pouke о individualnom donosenju odluka su da ljudi moraju da vrse izbor izmedu razliCitih ciljeva, da se trosak Ьilo koje aktivnosti meri na osnovu propustenih prilika, da racionalni ljudi donose odluke na osnovu poredenja izmedu marginalnih troskova i marginalnih koristi, i da ljudi menjaju svoje ponasanje u skladu sa podsticajima koji im se nude. • Osnovne pouke о uzajamnom delovanju ljudi su da trgovina moze da bude od obostrane koristi, da

trzista oЬicno predstavljaju dobar nacin koordiniranja razmene izmedu ljudi i da је vlada potencijalno u stanju da poЬoljsa trzisne ishode ukoliko dode do neuspeha na trzistu Ш ukoliko trziSni ishod nije pravican. • Osnovne pouke о privredi kao celini su da produktivnost predstavlja glavni izvor zivotnog standarda, da је porast kolicine novca glavni uzrok inflacije i da drustvo mora na kratki rok da Ьira izmedu inflacije i nezaposlenosti.

i

16

DEO 1

UVOD

KLJUCNI POJMOVI retkost ekonomija efikasnost pravicnost oportunitetni trosak

marginalne promene trZisna privreda trZisni neuspeh eksternalije trziSna moc

produktivnost inflacija Filipsova kriva poslovni ciklus

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Navedite tri primera znacajnih izbora sa kojima se suocavate u zivotu. 2. Sta је oportunitetni trosak gledanja filma? З. Voda је neophodna za zivot. Da li је marginalni trosak case vode veliki ш mali? 4. Zasto Ьi kreatori politike trebalo da misle na podsticaje? 5. Zasto trgovina izmedu zemalja neЋCi na igru u kojoj neko doblja, а neko gubl?

6. Sta radi "nevidljiva ruka" trzista? 7. Objasnite dva glavna uzroka neuspeha trzista i navedite primer za оЬа. 8. Zasto је vazna produktivnost? 9. Sta је inflacija i sta је njen uzrok? lO.U kakvom medusobnom odnosu stoje inflacija i nezaposlenost na kratki rok?

PROBLEMI 1 PRIMENA 1. Opisite sa kakvim izborima se suocava: stavite na racun u banci koji donosi 5 posto kamate. Koji је oportunitetni trosak trenutnog а. porodica koja odlucuje da li da kupi novi autrosenja 100 dolara? tomobll Ь. Clan americkog Kongresa koji odlucuje koliko · 5. Kompanija na Cijem ste celu investirala је 5 miliсе da se potrosi na nacionalne parkove ona dolara u razvoj novog proizvoda, ali proizvod nije do kraja dovrsen. Na nedavnom с. predsednik kompanije koji odlucuje da li da otvori novu fabriku sastanku, vasi ljudi iz prodajnog odeljenja izvestili su vas da је lansiranje konkurentskog proizd. profesor koji odlucuje koliko da se pripremi voda smanjilo ocekivanu prodaju vaseg novog za predavanje proizvoda na З miliona dolara. Ako Ьi vas kosta2. Pokusavate da donesete odluku da li da idete na lo 1 milion dolara da dovrsite novi proizvod, da odmor. NajveCi deo troskova odmora (avionska karta, hotel, propustene plate) meri se dolarima, li Ьi trebalo da nastavite zapoceto? Koliko Ьi najali su koristi od odmora psiholoske prirode. Kavise trebalo da platite za zavrsetak proizvoda? ko mozete da uporedite koristi i troskove? 6. Tri menadzera kompanije Carobni napitak razЗ. Planirali ste da subotu provedete na poslu koji govaraju о mogucem porastu proizvodnje. Svaki obavljate s pola radnog vremena, ali vas prijatelj ima svoj predlog kako da se donese odluka. poziva da odete na skijanje. Koji је pravi trosak Trebalo Ьi da ispitamo da li Ьi proHARI: odlaska na skijanje? Sad pretpostavite da ste duktivnost nase kompanije broj planirali da provedete taj dan uceci u biЬlioteci. galona napitka ро radniku - opala Koji је trosak odlaska na skijanje u ovom Ш porasla. slucaju? Objasnite. Trebalo Ьi da ispitamo da li Ьi nas RoN: 4. Doblli ste 100 dolara na kosarkaskoj kladionici. prosecni trosak trosak ро radniImate izbor da potrosite novac odmah ili da ga ku орао ili porastao.

POGLAVLJE 1

НБRМЮNА:

Trebalo Ьi da ispitamo da li Ьi dodatni prihod od prodaje dodatne koliCine napitka Ыо veCi Ш manji od dodatnih troskova.

Sta mislite, ko је u pravu? Zasto? 7. Sistem socijalne zastite obezbeduje prihod za ljude preko 65 godina starosti. Ukoliko primalac socijalne pomoCi odluci da se zaposli i zaraduje neki dohodak, iznos koji on ili ona dobljaju ро pravilu se smanjuje. а. Kako davanje socijalne pomoCi utice na motivaciju ljudi da stede dok su zaposleni? Ь. Kako smanjenje prinadleznosti koja nastaja kao posledica povecane zarade utice na motivaciju ljudi da rade nakon sto napune 65 godina starosti? 8. Nedavno donesen zakon kojim se reformise vladin program protiv siromastva ogranicio је primanje socijalne pomoCi na vremenski period od samo dve godine. а. Kako to utice na motivaciju za rad? Ь. Kako Ы ova promena mogla da se predstavi na osnovu izbora izmedu pravicnosti i efikasnosti? 9. Vas cimer kuva bolje od vas, ali vi spremate sobu brze od njega. Kad Ьi vas cimer uvek kuvao, а vi uvek raspremali, da li Ьi vam te obaveze odnele vise Ш manje vremena nego ako Ьiste ih ravnomerno raspodelili? Navedite slican primer kako specijalizacija i trgovina mogu dve zemlje da dovedu u bolji polozaj. 10. Pretpostavimo da SAD uvedu centralnoplansku privredu, а vi ste postali centralni planer. Medu milion odluka koje cete morati da donesete za narednu godinu jesu i koliko muzickih diskova da proizvedete, koji umetnici се snimati CD, i ko treba da doЬije te diskove. а. Da blste inteligentno doneli ovakve odluke, koje informacije о industriji muzickih diskova su vam potrebne? Које informacije о svakom stanovniku SAD su vam potrebne? Ь. Kako Ьi vase odluke u vezi sa CD-ovima uticale na neke druge vase odluke, recimo, koliko CD plejera ili kasetofona da proizvedete? Kako Ьi neke vase druge odluke u vezi sa ekonomijom mogle da promene vas stav prema muzickim diskovima?

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

11. Objasnite da li su sledece vladine aktivnosti motivisane brigom о pravicnosti Ш brigorn о efikasnosti. Tamo gde је u pitanju efikasnost, razmotrite vrstu trzisnog neuspeha. а. regulisanje cene kaЬlovske televizije Ь. davanje kupona za ishranu pojedinim siromasnim ljudima с. zabrana pusenja na javnim mestirna d. podela Standard Oil-a (koji је nekad posedovao 90 posto svih rafinerija nafte) na nekoliko manjih kompanija е. nametanje viSih poreskih stopa na licni dohodak za ljude sa veCim prirnanjima f. donosenje zakona protiv voznje u alkoholisanom stanju 12. Razmotrite sledece tvrdnje sa stanovista pravicnosti i efikasnosti~ а. "Svakom Clanu drustva treba da se garantuje najbolja moguca zdravstvena zastita."' Ь. uOtpustenim radnicima trebalo Ьi omoguciti da primaju pomoc za nezaposlene sve dok ne nadu novi posao. и 13. Kako se vas zivotni standard razlikuje od zivotnog standarda vasih roditelja ili dede i ЬаЬе kad su Ьili vasih godina? Zasto је doslo do tih promena? 14. Pretpostavimo da Amerikanci odluce da stede veCi deo svojih prihoda. Ako Ьi banke pozajmile ovu dodatnu ustedevinu preduzeCima, koja Ьi iskoristila ta sredstva za izgradnju novih fabrika, kako t~ moze da dovede do porasta produktivnosti? Sta mislite, ko izvlaCi korist iz vece produktivnosti? Da li drustvo doЬija besplatni rucak? 15. Zamislite da kreirate politiku i da pokusavate da odlucite da li da smanjite stopu inflacije. Da Ьiste doneli pametnu odluku, sta Ьi trebalo da znate о inflaciji, nezaposlenosti i izboru izmedu njih? 16. Nadite u novinama Ш na veb sajtu tri clanka о ekonomiji i dogadajima koji su poslednjih dana Ьili na vestima. U svakom Clanku indentifikujte jedan (Ш vise) od Deset principa ekonomije koje smo razmatrali u ovom poglavlju, а koji su relevantni za konkretnu pricu, ра objasnite zasto su relevantni. Isto tako, za svaki clanak, pregledajte sadrzaj ove knjige i pokusajte da pronadete poglavlje koje Ьi moglo da razjasni neki dogadaj iz vesti.

17

IЭ

DEO 1

UVOD

http://

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite: http://www.mankiwXtra.swlearning.com.

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

Svaka oЬlast proиcavanja ima sopstveni jezik i sopstveni nacin razmisljanja. Matematicari govore о aksiomama, integralima i vektorskim prostorima. Psiholozi govore о egu, idи i kognitivnoj disonanci. Advokati govore о mestu zlocina, krivici i odиsta­ janjи od tuZЬe. Ni ekonomija nije izиzetak. Ponиda, traznja, elasticnost, komparativna prednost, potrosacki visak, monopolski guЬitak- ovi termini deo sи jezika ekonomiste. U narednim poglavljima srescete mnogo novih termina i neke poznate reci koje ekonomisti и svojoj strиci koriste na poseban naCin. Na prvi pogled, moze vam se иciniti da је ovaj novi jezik nepotrebno zagonetan. Videcete, medиtim, da је njegova vrednost и sposobnosti da na nov i koristan naCin razmisljate о svetu и kojem zivite. Ove knjiga vam pomaZe da naиCite da razmisljate kao ekonomista. Naravno, kao sto preko noCi ne mozete postati matematicar, psiholog ili advokat, Ьiсе vam potrebno vreme da naиCite da razmisljate kao ekonomista. PovezиjиCi teorijи, slиcajeva iz prakse i primere ekonomije и vestima, ova knjiga vam prиZa izuzetnи prilikи da razvijete i и praksi primenite ovu vestinи.

19

20

DEO 1

UVOD

Pre nego sto se иpиstimo и razmatranje sиstine i detalja ekonomije, potrebno је da steknemo иvid и to kako ekonomisti pristupajи svetu. Ovo poglavlje razmatra rnetodologijи ove oЬlasti. Каkо ekonomisti prilaze nekom proЬlemи? Sta znaCi razmisljati kao ekonomista?

EKONOMISTA КАО NAUCNIK Ekonomisti pristupajи predmetu istrazivanja sa naиcnom objektivnoscи. Oni pristuekonomije na isti nacin kao sto fizicar proиcava materijи, ili Ьiolog Zivot: iznose teorije, sakиpljajи podatke, а onda te podatke analizirajи nastojeci da potvrde Ш odbace svoje teorije. Tvrdnja da је ekonomija naиka pocetnicima se moze иCiniti cиdnom. Konacno, ekonomisti ne rade sa epruvetama ili teleskopima. Sиstina nauke, medиtim, jeste naucni metad - nepristrasno iznosenje i testiranje teorija о tome kako svet funkcionise. Ovaj metod istrazivanja primenljiv је na proиcavanje ekonomije jedne drzave и istoj meri kao i na proucavanje zemljine teze Ш evolucije vrsta. Као sto је Albert Ajnstajn · jednom rekao, uCela nauka је samo precisceno svakodnevno razmisljanje." Mada Ajnstajnova opaska vaii za drustvene naиke poput ekonomije kao i za prirodne nauke рориt fizike, vecina ljиdi nije navikla da drustvo posmatra ocima naиcni­ ka. Razmotrimo zato neke od nacina na koje ekonomisti primenjиjи logikи nauke da Ы ispitali funkcionisanje ekonomije. pajи proиcavanjи

"Majkl, ја se bavim drustvenim naukama. Ne mogu da objasnim elektricitet ili slicne pojave, ali ako ikad poieliS da saznas nesto о ljudima, obrati se meni. n

POGLAVUE 2

Naucni metod: posmatranje, teorija i dalje posmatranje Isak Njutn, cuveni naucnik i matematicar iz 17. veka, jednog dana video је jabuku kako pada sa drveta, i to је privuklo njegovu paznju. То је motivisalo Njutna da iznese teoriju gravitacije koja vazi ne samo u slucaju jabuke koja pada na zemlju, vec i u slucaju Ьilo koja dva predmeta u svemiru. Кasnije testiranje Njutnove teorije pokazalo је da ona funkcionise vaZi i u svim drugim situacijama (mada, kako је Ajnstajn kasnije naglasavao, ne bas u svim okolnostima). Posto Njutnova teorija uspesno objasnjava posmatrane pojave, jos uvek se predaje na kursevima fizike na fakultetima sirom sveta. Ovo medusobno delovanje teorije i posmatranja postoji i u ekonomiji. Ekonomista moZda zivi и zemlji u kojoj cene brzo rastu, ра ga to opazanje moze podstaci da izvede teoriju inflacije. Та teorija moze da potvrdi da se visoka inflacija javlja kad vlada stampa previse novca. (Као sto se moZda secate, ovako glasi jedan od deset principa ekonomije iz Poglavlja 1.) Da Ьi dokazao svojи teoriju, ekonomista mora da prikupi i analizira podatke о cenama i novcu iz velikog broja razlicitih zemalja. Ukoliko porast kolicine novca ne stoji ni u kakvoj vezi sa stopom ро kojoj cene rastu, ekonomista poCinje da sumnja и tacnost svoje teorije inflacije. Ukoliko Ьi porast kolicine novca i inflacija Ьili sna:Zno medusobno povezane u okviru medunarodnih podataka, kao sto i jesu, ekonomista Ьi postao sigurniji и svoju teoriju. Mada ekonomisti koriste teorijи i posmatranje poput ostalih naucnika, oni nailaze na preprekи koja njihov zadatak cini narocito izazovnim: u ekonomiji је cesto tesko izvoditi eksperimente. Fizicari koji proиcavaju gravitaciju mogu da ispиstaju mnoge predmete u laboratorijama kako Ьi dobili podatke i testirali svoje teorije. Za razliku od njih, ekonomistima koji proucavajи inflaciju nije dozvoljeno da manipulisи monetarnom politikom drzave samo zato da Ьi doblli korisne podatke. Ekonomisti, poput astronoma i Ьiologa koji proucavaju evolиciju, moraju da se zadovolje sa onoliko podataka koliko im dozvoljavajи stvarni dogadaji. Da Ы nasli zamenu za laboratorijske eksperimente, ekonomisti poklanjaju paznjи realnim eksperimentima. Kad је rat na Srednjem istoku prekinuo dotok sirove nafte, na primer, cene nafte naglo sи skocile u celom svetu. То је umanjilo zivotni standard potrosaca nafte i njenih derivata. Кreatore ekonomske politike to stavlja pred tezak izbor kako da reagujи. Za sve koji se bave ekonomskom naukom, ovakav dogadaj је prilika za proucavanje uticaja jednog kljucnog prirodnog resursa na privrede sirom sveta, а ta prilika traje dugo nakon sto se okonca rast cena izazvan ratom. U knjizi cemo, dakle, razmatrati mnoge epizode iz realnog okruzenja. Те epizode su znacajne jer nam pruzaju uvid u ekonomijи u proslosti, i, sto је jos vaznije, zato sto nam omogucavaju da razumemo i procenimo savremene ekonomske teorije.

Uloga pretpostavki Ako pitate fizicara koliko је vremena potrebno da kliker padne sa vrha desetospratnice, on се pretpostaviti da kliker pada kroz vakuum. Naravno, ova pretpostavka је pogresna. U stvari, zgrada је okrиzena vazduhom, koji trenjem deluje na kliker koji pada, usporavajuCi ga. Ipak, fizicar се pravilno istaCi da је trenje tako malo da је njegov uticaj zanemarljiv. Pretpostavka da kliker pada kroz vakuиm u velikoj meri pojednostavljuje proЬlem, а da pri tom, sиstinski, ne иtice na odgovor.

RAZMISLJAТI КАО

EKONOMISTA

<:: 1

Ut:.U 1

UVOD

Ekonomisti prave pretpostavke iz istog razloga: pretpostavke mogu da pojednostave slozeni svet i olaksaju njegovo razumevanje. Ako, na primer proucavamo efekte medunarodne trgovine, mozemo da pretpostavimo da na svetu postoje samo dve zemlje i da svaka zemlja proizvodi samo dva dobra. Naravno, u realnom svetu postoji mnogo zemalja od kojih svaka proizvodi na hiljade razlicitih vrsta dobara. Ali, uz pomoc pretpostavke о dve zemlje i dva dobra mi smo u stanju da suzimo svoje raz~ misljanje. Kad jednom razumemo kako funkcionise medunarodna trgovina u zamisljenom svetu sa dve zemlje i dva dobra, u boljem smo polofuju za razumevanje medunarodne trgovine u kompleksnijem svetu u kojem zivimo. Vestina naucnog razmisljanja bilo u fizici, Ьiologiji ili ekonomiji sastoji se u odluci о tome koje pretpostavke su na potrebne. Pretpostavimo, na primer, da umesto klikera sa vrha zgrade bacamo odbojkaSku loptu. Nas fizicar Ы shvatio da је pretpostavka da nema trenja mnogo manje precizna u ovom slucaju: trenje deluje jacom silom na odbojkasku loptu nego na kliker, jer је odbojkaska lopta mnogo veca. Pretpostavka da gravitacija funkcionise u vakuumu logicna је za proucavanje pada klikera, ali ne i za proucavanje pada odbojkaske lopte. Ekonomisti koriste razliCite pretpostavke da Ы dali odgovore na pojedina pitanja. Pretpostavimo da zelimo da proucimo sta se desava u ekonomiji kad vlada promeni kolicinu novca и opticajи. Va2an deo analize, kako se ispostavlja, odnosi se na reakcijи cena. Mnoge cene и jednoj privredi retko se menjajи; cene casopisa na kioscima, na primer, menjaju se tek svakih nekoliko godina. Ova cinjenica moze nas navesti na razliCite pretpostavke kada proиcavamo иticaj promene politike и razlicitim vremenskim horizontima. Ako proиcavamo kratkorocne efekte politike, mozemo pretpostaviti da se cene mnogo ne menjajи. Mozemo, cak, da iznesemo ekstremnи i nerealnи pretpostavkи da sve cene ostajи na istom nivoи. Ako, medutim, proиcavamo dиgo­ rocne efekte politike, mozemo pretpostaviti da sи sve cene и potpunosti fleksЉilne. Као sto fizicar koristi razlicite pretpostavke kada proиcava pad klikera Ш odbojkaske lopte, tako i ekonomisti koriste razlicite pretpostavke kada рrоисаvаји kratkorocne i dиgorocne efekte promene koliCine novca.

Ekonomski modeli Nastavnik Ьiologije и srednjoj skoli predaje osnove anatomije koristeCi pri tom plasticne modele ljиdskog tela. Ovakvi modeli sadrze sve va2ne organe srce, jetru, bи­ brege, itd. Modeli omogucavajи nastavnicima da na jednostavan nacin pokazи иcenicima kako se uklapajи i zajedno funkcionisи va2ni delovi tela. Naravno, ovi plasticni modeli nisu prava ljиdska tela i niko ne Ы иCinio greskи da model shvati kao pravog coveka. Тi modeli sи stilizovani i nedostajи im mnogi detalji. Ipak, uprkos pomanjkanjи realisticnosti- и stvari, bas zbog toga- proиcavanje ovih modela је korisno da Ьismo naucili kako fиnkcionise ljиdsko telo. 1 ekonomisti koriste modele da Ы izucili kako fиnkcionise svet; umesto od plastike, ti modeli sadrze dijagrame i jednacine. Рориt plasticnog modela Ьiologa, ekonomskim modelima nedostajи mnogi detalji, sto nam omogucava da vidimo ono sto је zaista vazno. Bas kao sto model koji koristi nastavnik Ьiologije ne sadrzi sve miske i kapilare na telи, tako ni model koji koristi ekonomista ne sadrzi sve karakteristike privrede. Kad bиdemo koristili modele za istrazivanje razlicitih ekonomskih pitanja и ovoj knjizi, videcete da se svi modeli formиliSи uz pomoc pretpostavki. Bas kao sto fizicar zapoCinje analizu pada klikera иz pretpostavkи da ne postoji trenje, tako i ekonomi-

POGLAVLJE 2

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

23

da ne postoje mnogi detalji и ekonomiji koji nisи relevantni za konkretnog pitanja. Svi modeli - и fizici, Ьiologiji Ш ekonomiji - pojednostavljиjи realnost da Ьi је bolje razumeli. sti

pretpostavljajи

proиcavanje

Nas prvi model: dijagram kruznog toka Privredи

cine milioni ljиdi koji se bave mnogim aktivnostima - kирији, prodajи, rade, proizvode, itd. Da Ьismo razиmeli kako privreda fиnkcionise, moramo naCi nacin da pojednostavimo razmisljanje о svim ovim aktivnostima. Drugim reCima, potreban nam је model koji objasnjava, generalno, kako је privreda organizovana i kako иcesnici и privredi иzajamno dеlији. Na Slici 1. predstavljen је model privrede koji nazivamo dijagram kruinog toka. U ovom modelи, privreda је pojednostavljena i obиhvata samo dve vrste donosilaca odluka - domaCinstva i predиzeca. Preduzeca proizvode dobra i иslиge koristeCi inpиte, рориt rada, zemlje i kapitala (zgrade i masine). Ovi inpиti zovu se faktori proizvodnje. DomaCinstva роsеdији faktore proizvodnje i trose sva dobra i иslиge koja proizvode preduzeca. zaposljavajи,

dijagram kruznog toka Model privrede koji pokazuje na trzistima tokove novca izmedu domatinstava i preduzeta.

SLIKA 1

Kruzni tok Ovaj dijagram sematski predstavlja orgaпizaciju prjvrede. Odluke doпose domaбпstva ј preduzeca. Domaбпstva ј preduzeca medusobпo deluju па trzjstjтa dobara i usluga (па kojima su domaбпstva kupcj а preduzeca prodavcj) i па triistjтa faktora projzvodпje (па kojima su preduzeca kupcj а domaбпstva prodavci). Spoljпe strelice pokazuju tok поvса, а uпutrasпje tok jпputa i autputa.

Prihod Prodata dobra i usluge

'тRztsтд FAKfORA

. ' PRbiZVOQNjE Nadnice, renta i profit

.·~ Doma~ihstv9prodaju • Pre~йzeca-· lфpuju ..--,. ,,

Rad,zemlja i kapital

Dohodak

"-,-._-----'.'·

--)llo-

Tok inputa i autputa

---)>- = Tok novca

24

DE:O 1

UVOD

Domacinstva i preduzeca medиsobno dеlији na dve vrste trzista. Na triistima dobara i usluga domaCinstva sи kиpci, а preduzeca sи prodavci. Na triistima faktora proizvodnje, domacinstva sи prodavci, а preduzeca kиpci. Na ovim trzistima, domacinstva оЬеzЬеdији inpиte koje koriste preduzeca za proizvodnjи dobara i иslиga. Dijagram krиZnog toka је jednostavan nacin predstavljanja svili ekonomskih transakcija koje se realizиjи izmedи domacinstava i predиzeca и privredi. Unиtrasnje strelice na dijagramи krиfuog toka predstavljajи tokove inpиta i аиtри­ tа. Na trzistima faktora proizvodnje domaCinstva prodajи preduzeCima ироtrеЬи svog rada, zemlje i kapitala. Predиzeca koriste faktore za proizvodnjи dobara i иslиga, koje zatim prodajи domaCinstvima na trzistima dobara i иslиga. Dakle, faktori proizvodnje se krecи od domacinstava ka preduzecima, а dobra i иslиge se krecи od preduzeca ka domacinstvima. Spoljasnje strelice na dijagramи krиznog toka predstavljajи odgovarajиCi tok novca. DomaCinstva trose novac kako Ьi kиpili dobra i иslиge od predиzeca. Predиzeca koriste jedan deo prihoda od prodaje dobara i иslиga da plate faktore proizvodnje, recimo, da isplate nadnice svojim radnicima. Preostali deo predstavlja profit vlasnika predиzeca, koji sи i sami Clanovi domacinstava. Dakle, izdaci za dobra i иslиge tekи od domacinstava ka preduzeCima, а dohodak и formi plata, rente i profita tece od preduzeca ka domacinstvima. Podimo sada krиZnim tokom, prate6 novcanicи od jednog dolara koja, od jedne do drиge osobe, prolazi svoj риt kroz privredи. Zamislimo da dolar zapocinje svoj риt iz nekog domaCinstva, recimo, iz vaseg novcanika. Ako zelite da kиpite soljicи kafe, vi odnosite dolar na jedno od trzista dobara i иslиga и privredi, recimo, и lokalni kafic Starbaks. Tamo ga trosite na omiljeno pice. Kad dolar dospe и kasи Starbaksa, on postaje prihod za to preduzece. Medиtim, dolar ne ostaje dиgo и Starbaksи, jer ga predиzece koristi da kиpi inpиte na trzistima faktora proizvodnje. Na primer, Starbaks moze da iskoristi taj dolar da plati zakиpninи za prostor и kome poslиje, ili da isplati nadnice svojim radnicima. U оЬа slиcaja, dolar postaje deo prihoda nekog domaCinstva i ponovo је и necijem novcanikи. u tom trenиtkи, prica о kruZnom tokи ekonomije ponovo zapocinje. Dijagram krиZnog toka na Slici 1. predstavlja jedan jednostavan model privrede. On ne sadrzi detalje koji Ьi и nekim drиgim slиcajevima bili znacajni. Kompleksniji i realisticniji model krиZnog toka иkljиcio Ьi, na primer, ulogu vlade i medиnarodne trgovine. Ipak, takvi detalji nisи od kljиcnog znacaja za osnovno razиmevanje organizacije privrede. Zbog svoje jednostavnosti, ovaj dijagram krиZnog toka korisno је imati na иmи kad razmisljamo kako se pojedini delovi privrede иklараји и celinи.

Nas drugi model: granica proizvodnih mogucnosti granica proizvodnih mogucnosti grafikon koji prikazuje komblnacije autputa koje је. privreda u stanju da proizvede pri raspolozivim faktorima proizvodnje i raspolozivom proizvodnom tehnologijom

Vecina ekonomskih modela, za razlikи od dijagrama krиznog toka, formиliSe se иz pomoc matematickih alatki. Ovde cemo razmotriti jedan takav najjednostavniji model, koji se zove granica proizvodnih mogucnosti, i videcemo kako on ilиstruje neke osnovne ekonomske ideje. Mada privrede и stvarnosti proizvode hiljade dobara i иslиga, zamislimo jednи privredи koja proizvodi samo dva dobra- aиtomoЬile i kompjиtere. Indиstrije aиtomo­ Ьila i kompjиtera zajedno koriste sve faktore proizvodnje kojima ta privreda raspolaie. Granica proizvodnih mogucnosti је grafikon koji prikazuje razlicite komЬi­ nacije аиtриtа- и ovom slисаји, aиtomoЬila i kompjиtera koje Ьi privreda mogla da

POGLAVLJE 2.

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

proizvede pri raspolozivim faktorima proizvodnje i raspolozivom proizvodnom tehnologijom koju preduzeca mogu da koriste da Ьi ove faktore pretvorila u autput. Slika 2. predstavlja primer granice proizvodnih mogucnosti. Та privreda, kada Ьi svi resursi Ьili iskorisceni samo u automobllskoj industriji, proizvodila Ьi 1.000 automobila i nijedan kompjuter. Kad Ьi svi resursi bili iskorisceni u proizvodnji kompjutera, proizvodila Ьi 3.000 kompjutera i nijedan automobll. Dve krajnje taCke na granici proizvodnih mogucnosti predstavljaju ove ekstremne mogucnosti. Kada Ьi podelila svoje resurse na dve industrije, privreda Ьi mogla da proizvede 700 automobila i 2.000 kompjutera, sto је na slici prikazano tackom А. Nasuprot tome, rezultat u tacki D nije moguc, jer su resursi oskudni: privreda nema dovoljno faktora proizvodnje koji Ьi obezbedili taj nivo autputa. Drugim recima, privreda moze da proizvodi kolicine dobara odredene u Ьilo kojoj tacki na ili unutar granice proizvodnih mogucnosti, ali ne moze da proizvodi one odredene u taCkama izvan te granice. Za ishod se ka.ze da је efikasan ukoliko privreda doblja maksimum iz svojih oskudnih resursa koji јој stoje na raspolaganju. TaCke na granici proizvodnih mogucnosti (а ne unutar nje) predstavljaju efikasne nivoe proizvodnje. Kad privreda proizvodi u nekoj od tih tacki, recimo u tacki А, ne postoji nacin da se proizvede vise nekog dobra, а da se ne proizvede manje nekog drugog dobra. Tacka В predstavlja neefikasan ishod. Iz nekog razloga, mozda zbogvelike nezaposlenosti, ova privreda proizvodi manje nego sto Ьi mogla sa raspoloZivim sredstvima: ona proizvodi samo 300 automoblla i 1.000 kompjutera. Kad Ьi se eliminisao izvor neefikasnosti, privreda Ьi mogla da se pomeri iz tacke В u tacku А, Cime Ьi povecala proizvodnju i automoblla (na 700) i kompjutera (na 2.000). Jedan od Deset principa ekonomije koje smo razmatrali и Poglavlju 1 glasi da se ljudi suocavaju sa izborom. Granica proizvodnih mogucnosti pokazuje jedan primer izbora sa kojim se drustvo suocava. Каd dodemo do efikasnih tacaka na granici, jedini

SLIKA 2.

Koliclna prolzvedenlh kompjutera

3,000

Granica proizvodnih mogucnosti Granica proizvodnih mogиtnosti prikazиje komblnacije аиtриtа - и ovom s/исаји, aиtomoblla i kompjиtera - koje је privreda и mogиtnosti da proizvede. Privreda moie da proizvede bl/o kоји komblnacijи па granici Ш ипиtаг nje. Tacke koje se nalaze izvan granice nisи dostiine иz date resиrse te privrede.

•о

2,200 ........................................ с 2,000 ....................................... ј.. ··· Granica proizvodnih mogucnosti

prolzvedenih automoЫia

25

26

DEO 1

UVOD

naCin da proizvodimo vise nekog dobra jeste da proizvodimo manje nekog drиgog. Kada se privreda pomeri iz tacke А и tackи С, drиstvo proizvodi vise kompjиtera, аН na racun proizvodnje aиtomobila. Drиgi od Deset principa ekonomije glasi da је trosak necega ono cega se odricete da blste to dobili. On se naziva oportunitetni trosak. Granica proizvodnih mogucnosti pokazиje oportиnitetni trosak jednog dobra izra.Zen jedinicama drиgog dobra. Kad drиstvo realocira jedan deo faktora proizvodnje sa aиtomobllske indиstrije na indи­ strijи kompjиtera, cime se privreda pomera sa taCke А na tackи С, ono se odrice 100 aиtomoblla da Ы dobllo dodatnih 200 kompjиtera. Drиgim reCima, kad se privreda nalazi и tacki А, oportunitetni trosak 200 kompjиtera iznosi 100 aиtomoblla. Obratite paznjи da је granica proizvodnih mogucnosti na Slici 2. ispиpcena. То znaCi da oportunitetni trosak aиtomoblla izrazen и kompjиterima zavisi od koliCine оЬа dobra kоји proizvodi privreda. Kada privreda koristi najveCi deo svojih resursa za proizvodnjи aиtomoblla, granica proizvodnih mogucnosti је prilicno strma. Posto se i radnici i masine koji sи najbolje osposoЬljeni za proizvodnjи kompjиtera koriste za proizvodnjи aиtomoblla, privreda doblja znatno veCi broj kompjиtera za svaki aиto­ mobil kojeg se odrekne. Nasиprot tome, kad privreda koristi najveCi deo svojih resursa za proizvodnjи kompjиtera, granica proizvodnih mogucnosti је prilicno ravna. U ovom slисаји, resursi koji sи pogodni za proizvodnjи kompjиtera vec se nalaze и indиstriji kompjиtera i svaki aиtomobil kojeg se ekonomija odrekne rezиltira samo malim porastom broja kompjиtera. Granica proizvodnih mogucnosti pokazuje izbor izmedи proizvodnje razlicitih dobara и odredeno vreme, ali se taj izbor vremenom menja. Na primer, ako tehnoloski napredak и indиstriji kompjиtera povecava broj kompjиtera koji radnik nedeljno proizvodi, privreda је и stanjи da proizvede vise kompjиtera za svaki dati broj aиtomobl­ la. Као rezultat toga, granica proizvodnih mogucnosti se pomera и desno, kao sto је prikazano na Slici 3. Zbog ovog ekonomskog rasta, drиstvo Ы moglo da pomeri proizvodnjи sa tacke А na tackи Е, dobljajиCi vise i kompjиtera i aиtomoblla. Granica proizvodnih mogucnosti pojednostavljиje kompleksnи privredи da Ы razjasnila neke osnovne ideje. Iskoristili smo је za ilиstracijи nekih pojmova koje smo pomenиli и Poglavljи 1: retkost, efikasnost, izbor, oportиnitetni trosak i ekonomski rast. Kako bиdete proиcavali ekonomijи, ove ideje се se ponovo javljati и razliCitim oЬlicima. Granica proizvodnih mogucnosti prиZa jednostavan nacin da se о njima razmislja.

Mikroekonomija i makroekonomija Mnogi predmeti se рrоисаvаји na razlicitirn nivoima. Razmotrimo, na primer, slиcaj blologije. Molekиlarni blolozi рrоисаvаји hemijska jedinjenja od kojih sи saCinjena ziva Ьiса. Drиgi blolozi рrоисаvаји celije koje sи sastavljene od mnogih hemijskih jedinjenja, а istovremeno predstavljajи sastavne elemente zivih organizama. Biolozi koji se bave evolиcijom рrоисаvаји razne vrste biljaka i zivotinja i njihovo postepeno menjanje tokom vekova. I ekonomija se proиcava na razliCitim nivoima. Mozemo da proиcavamo individи­ alna domacinstva i predиzeca. Ш, mozemo da proиcavamo domaCinstava i predиzeca na trzistи nekih konkretnih dobara i иslиga. Ш, pak, mozemo da proиcavamo fиnkci­ onisanje ekonomije kao celine, sto и stvari predstavlja zbir aktivnosti svih ovih donosilaca odluka na svim ovim trzistima.

POGLAVLJE 2

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

SLIKA

Kollclna prolzvedenlh kompjutera

27

З

Pomeranje granice proizvodnih mogucnosti Ekonomski napredak и proizvodnji kompjиterapomera granicu proizvodnih mogиtnosti и desno, povecavajиti broj automoblla·i kompjиtera koji privreda moie da proizvede.

4,000

3,000

2,100 2,000

о

prolzvedenlh automoЫia

Ekonomiska nauka se tradicionalno deli na dve velike podoЬlasti. Мikroekonomi­ ja proucava kako domacinstva i preduzeca donose odluke i kako medusobno deluju na pojedinim trzistima. Makroekonomija proucava pojave na nivou ekonomije kao celine. Мikroekonomista moze da proucava efekte kontrole visine zakupnine na stanovanje u Njujorku, dejstvo inostrane konkurencije na americku automobllsku industriju, ili uticaj obaveznog osnovnog obrazovanja na primanja radnika. Makroekonomista proucava efekte zajmova savezne vlade, promene koje se vremenom desavaju u stopi zaposlenosti neke privrede, Ш alternativnu politiku kojom se povecava zivotni standard nacije. Mikroekonomija i makroekonomija su blisko povezane. Posto do promena u ukupnoj ekonomiji dolazi usled odluka miliona pojedinaca, nije moguce razumeti makroekonomske promene, а da se ne uzmu u obzir mikroekonomske odluke koje na te promene uticu. Na primer, makroekonomista moze da proucava uticaj smanjenja saveznog poreza na dohodak na ukupnu proizvodnju dobara i usluga. Da Ы analizirao ovu tematiku, makroekonomista mora da uzme u obzir uticaj smanjenja poreza na odluke domacinstava u pogledu toga koliko се trositi za dobra i usluge. Uprkos vezi izmedu mikroekonomije i makroekonomije, ove dve oЬlasti su jasno razdvojene. U ekonomiji, kao i u Ьiologiji, prirodno је zapoceti od najmanjih jedinica i vrsiti dalju nadgradnju. Ipak, to niti је neophodno niti је uvek najbolji naCin da se zapocne proucavanje. Biolozi koji proucavaju evoluciju u izvesnom smislu se nadgraduju na molekularnu Ьiologiju, posto su ziva Ьiса sacinjena od molekula. Molekularna blologija i Ьiologija evolucije ipak su posebne oblasti, jer svaka ima sopstvena pitanja i sopstvene metode. Slicno tome, posto se mikroekonomija i makroekonomija bave razlicitim pitanjima, one imaju drugacije pristupe i cesto se predaju kao zasebni predmeti.

mikroekonomija proucava kako domacinstva i preduzeca donose odluke i kako medusobno deluju na trzistima makroekonomija proucava pojave na nivou privrede kao celine, ukljucujuci inflaciju, nezaposlenost i ekonomski rast

28

DEO 1

UVOD

U kom smislu је ekonomija nauka? " Nacrtajte granicu proizvodnih mogucnosti za drustvo koje proizvodi hranu i odecu. " Pokazite efikasnu tacku, neefikasnu tacku, i neizvodljivu tacku. • Prikazite efekte suse. о Definisite mikroekonomiju i makroekonomiju.

BrziKviz

EKONOMISTA

КАО

SAVETNIK

Cesto se od ekonomista trazi da objasne uzroke ekonomskih desavanja. Zasto је, na primer, nezaposlenost veca kod tinejdZera nego kod starijih radnika? Ponekad se od ekonomista traZi da preporuce politiku kojom Ьi se poboljsali ekonomski rezultati. Sta Ьi, na primer, vlada trebalo da uradi da Ьi poboljsala ekonomski polozaj tinejdZera? Kad ekonomisti pokusavaju da objasne svet, oni su naucnici. Kad pokusavaju da pomognu u njegovom unapredenju, oni su savetnici za ekonomsku politiku.

Pozitivna nasuprot normativne analize Da Ьismo lakse objasnili ove dve uloge koje imaju ekonomisti, najpre cemo istraziti jezik koji oni koriste. Posto naucnici i savetnici imaju razlicite ciljeve, i njihov jezik se razlikuje. Na primer, pretpostavimo da dvoje ljudi raspravljaju о zakonima о minimalnim nadnicama. Evo tvrdnji koje mozete tom prilikom da cujete: POLI: Zakon о minimalnim nadnicama је uzrok nezaposlenosti. Vlada Ьi trebalo da poveca minimalne nadnice.

NoRМA:

pozitivni iskazi tvrdnje koje opisuju svet onakvim kakav jeste normativni iskazi tvrdnje koje propisuju kakav Ы svet trebalo da bude

ZanemarujuCi za trenutak da li se slazete s ovim tvrdnjama, obratite paznju da se Ро­ Н i Norma razlikuju u onome sto pokusavaju da urade. Poli govori kao naucnik: ona iznosi tvrdnju о tome kako svet funkcionise. Norma govori kao savetnik: ona iznosi tvrdnju о naCinu kojim Ьi zelela da promeni svet. Uopsteno govoreCi, iskazi о svetu su dvojake vrste. Prva vrsta, koju iznosi Poli, jesu pozitivni iskazi. Pozitivni iskazi su deskriptivni. Oni iznose tvrdnju о tome kakav svet jeste. Normativni iskazi su preskriptivni. Oni iznose tvrdnju о tome kakav bi svet trebalo da bude. Юjucna razlika pozitivnih i normativnih iskaza је u nasoj proceni njihove validnosti. U principu, pozitivne iskaze na osnovu dokaza mozemo da potvrdimo ili odbacimo. Ekonomista Ьi mogao da izvrsi ocenu Polinog iskaza na osnovu analize podataka о promenama minimalnih nadnica i promenama nezaposlenosti tokom vremena. Nasuprot tome, ocena normativnih iskaza podrazumeva cinjenice, ali i nacela. Normin iskaz ne moze da se oceni samo na osnovu podataka. Odluka о tome sta је dobro, а sta nije, za ekonomiju nije samo pitanje nauke. Ona ukljucuje i nasa gledista о etici, religiji i politickoj filozofiji. Pozitivni i normativni iskazi, narvno, mogu Ьiti povezani. Nasa pozitivna gledista о funkcionisanju sveta uticu na nasa normativna gledista о pozeljnosti odredene politike. Tvrdnja Poli da su minimalne nadnice uzrok nezaposlenosti, ukoliko је tacna, moze da nas navede da odbacimo Normin zakljucak da Ьi vlada trebalo da poveca mi-

POGLAVLJE 2.

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

2.9

nimalne nadnice. Ipak, nasi normativni zakljucci ne mogu da se izvedu iskljucivo iz pozitivne analize; oni ukljucuju i vrednosne sudove. Dokj:>udete proucavali ekonomiju, imajte na umu ovu razliku izmedu pozitivnih i normativnih iskaza. Ekonomija u najvecem broju slucajeva samo pokusava da objasni funkcionisanje ekonomije. Ipak, cesto је cilj ekonomije da poboljsa funkcionisanje ekonomije. Kad cujete ekonomiste_da daju normativne iskaze, znacete da su presli liniju koja odvaja naucnike od savetnika.

Ekonomisti u Vasingtonu Predsednik Hari Truman jednom је izjavio da zeli da nade jednorukog ekonomistu. pitao svoje ekonomiste za savet, uvek Ьi odgovarali, "U neku ruku, ... "U dru.guruku, .... " Truman је Ьiо u pravu sto је shvatio da saveti ekonomista nisu uvek konkretni. Ova tendencija ima korene u jednom od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: Ljudi moraju da vrse izbor. Ekonomisti su svesni da mnoge ekonomske odluke podrazumevaju izbor. Nekom politikom mogla Ьi se povecati efikasnost na racun pravicnosti. Ona Ьi mogla da pomogne narednim, ali i da osteti sadasnje generacije. Ekonomista koji kaze da su sve odluke ekonomske politike lake, jeste ekonomista kojem ne treba verovati. Nije se samo Тruman oslanjao na savete ekonomista. Od 1946. godine, predsedniku SAD poma.Ze troclano Vece ekonomskih savetnika i nekoliko desetina zaposlenih ekonomista. Ovo vece, cije је sediste udaljeno samo nekoliko koraka od Bele kuce, ima jednu jedinu dиZnost- da savetuje predsednika i pise godisnji Ekonomski izvestaj Predsednika. Predsednik doblja informacije od ekonomista i u drugim administrativnim odeljenjima. Ekonomisti u Мinistarstvu finansija poma.Zu u donosenju poreske politike. Ekonomisti u Мinistarstvu za rad analiziraju podatke о radnicima i nezaposlenima koji tra.Ze posao da Ьi pomogli u formulisanju politike trzista rada. Ekonomisti u Ministarstvu pravde poma.Zu da se donesu antimonopolski zakoni drzave. Ekonomisti su prisutni i izvan administrativnih odeljenja vlade. Da Ьi doblo nezavisnu procenu predloga za donosenje politike, Kongres se oslanja na savete Kongresnog budzetskog ureda, u kojem su zaposleni ekonomisti. Centralna banka SAD Каd Ьi

TABELA 1

Veb sajtovi Ovo su veb sajtovi nekoliko vladinih* agencija koje su zaduiene za prikupljanje ekonomskih podataka i donosenje ekonomske politike.

* Rec је

о

Ministarstvo trgovine

http://www.commerce.gov

Zavod za statistiku rada

http://www.Ьis.gov

Budzetska kancelarija Kongresa

http://www.cbo.gov

Upravni odbor Centralne banke SAD (Federal Reserve Board)

http://www.federalreserve.gov

agencijama vlade SAD-a (prim. red.)

нНајdе

da se zamenimo. Ја da utvrdujem politiku, ti је primenjuj, а оп neka је objasnjava." си

1.:>1:.0

Ј

UVOD

(Federal Reserve), institucija koja od.reduje monetarnu politiku d.rzave, zaposljava stotine ekonomista koji analiziraju ekonomska desavanja u SAD i sirom sveta. U Tabeli 1. nalaze se veb sajtovi nekoliko takvih agencija. Uticaj ekonomista na politiku premasuje njihovu ulogu savetnika: njihovo istraZivanje i objavljeni radovi cesto vrse direktan uticaj na politiku. Ekonomista Dzon Mejnard Kejnz је napisao: ldeje ekonomista i politickih filozofa, i kad su u pravu i kad nisu, imaju veci uticaj nego sto se oЬicno smatra. U stvari, svetom malo sta d.rugo vlada. Prakticni ljudi, koji smatraju da ne podleZи intelektualnim uticajima, oЬicno su robovi nekog preminulog ekonomiste. Ludaci na vlasti, koji cuju glasove oko sebe, mogu da zahvale za svoje ludilo nekom akademskom skriЬomanu od pre nekoliko godina. Mada su ove reci napisane 1935, one su i danas tacne. U stvari, "akademski skriЬo­ man" koji danas utice na javnu politiku cesto је Kejnz licno. Navedite ро jedan primer pozitivnog i normativnog iskaza. • Navedite tri dela vlade koji se redovno oslanjaju na savete ekonomista.

Brzi Kviz

ZASTO SE EKONOMISTI NE SLAZU Kad Ьi sve ekonomiste poredali jedan do d.rugoga, ni tada ne Ьi dosli do zakljucka". Ova opaska DzordZa Bernarda Soa mnogo toga govori. Ekonomisti kao grupa cesto su kritikovani zbog davanja kontradiktornih saveta vodeCim politicarima. Predsednik Ronald Regan jednom se nasalio da Ьi kviz u kojem Ьi ucestvovali ekonomisti imao 100 pitanja i 3.000 odgovora. Zasto izgleda da ekonomisti tako cesto daju kontradiktorne savete politicarima? Dva su osnovna razloga:

11

• Ekonomisti mogu da se ne slaZu oko validnosti alternativnih pozitivnih teorija о funkcionisanju sveta. • Ekonomisti mogu da imaju razlicita nacela, а samim tim i razlicita normativna gledista о tome koju politiku treba sprovoditi. Razmotrimo оЬа ova razloga.

Razlike u naucnom rasudivanju Pre nekoliko vekova, astronomi su raspravljali da li Zemlja Ш Sunce predstavЧaju centar suncevog sistema. U novije vreme, meteorolozi raspravljaju da li na Zemlji dolazi do globalnog otopljenja, i ako dolazi, sta је tome uzrok. Nauka predstavlja potragu za razumevanjem sveta koji nas okruZиje. Nije iznenadenje da u toj potrazi naucnici mogu da se ne slaZи о smeru u kojem se nalazi istina. 1 ekonomisti se cesto ne slazu iz istog razloga. Ekonomija је mlada nauka i mnogo toga је tek potrebno saznati. Ekonomisti se ponekad ne slaZu jer imaju razlicite predosecaje О tacnosti alternativnih teorija ili О vrednosti VaZnih parametara.

POGLAVLJE 2

Na primer, ekonomisti se ne sla.Zи и pogledи toga da li Ьi vlada trebalo da иvede porez koji se zasniva na dohotkи domacinstva ili na njegovoj potrosnji (izdaci:ma). Zagovornici zaokreta od poreza na tekиci dohodak ka porezи na potrosnjи smatrajи da се ova promena podstaci domacinstva da vise stede, jer иstedeni dohodak nece Ьiti oporezovan. Veca иstedevina, pak, dovela Ьi do brieg rasta produktivnosti i zivotnog standarda. Zagovornici sistema oporezivanja tekиceg dohotka smatrajи da stednja domaCinstva ne Ьi reagovala и velikoj meri na promenи poreskih zakona. Ove dve grи­ pe ekonomista imajи razliCita gledista о poreskom sistemu jer imajи razlicita pozitivna gledista о reakciji stednje na poreske podsticaje.

Razlike u nacelima Pretpostavimo da i Petar i Pavle uzimajи istu kolicinи vode iz gradskog bunara. Grad oporezиje svoje stanovnike kako Ьi placao odrzavanje bиnara. Petar i:ma prihode и iznosи od 50.000 dolara i placa porez 5.000, odnosno 10 posto prihoda. Pavle i:ma prihode и iznosи od 10.000 dolara i placa porez 2.000, odnosno 20 posto svojih prihoda. Da li је ova politika pravicna? Ukoliko nije, ko placa previse, а ko placa premalo? Da li i:ma znacaja to sto su Pavlovi prihodi niski jer је hendikepiran Ш zato sto је odlucio da gradi karijerи и glиmi? Da li ima znacaja to sto sи Petrovi visoki prihodi rezultat velikog nasledstva Ш njegove spremnosti da radi prekovremeno na dosadnom poslu? Ovo sи teska pitanja oko kojih se ljиdi verovatno ne Ьi slozili. Ako Ьi grad zaposlio dva strucnjaka da рrоисе kako Ьi grad trebalo da oporezuje svoje stanovnike da Ьi finansirao odrzavanje bunara, ne Ьi nas iznenadilo ako Ьi oni dali razliCite savete. Ovaj jednostavan primer pokazuje zasto se ekonomisti ponekad ne sla.Zи oko javne politike. Као sto smo na pocetkи ovog poglavlja naucili iz rasprave о normativnoj i pozitivnoj analizi, politike ne mogu da se procenjuju samo na naиcnim osnovama. Ekonomisti ponekad dаји protivrecne savete jer imajи razliCita nacela. Sama ekonomska naиka nece nam dati odgovor da li previse placa Petar ili Pavle.

Percepcija nasuprot realnosti Zbog razlika и naиcnim sиdovima i razlika и nacelima, izvesna neslaganja medи ekonomistima su neizbezna. Ipak, ne Ьi trebalo preterivati sa stepenom njihovog neslaganja. U mnogim slucajevima ekonomisti imajи jedinstven stav. Tabela 2 sadrzi deset tvrdnji iz oЬlasti ekonomske politike. Anketiranje ekonomista iz oblasti poslovanja, iz vlade i sa univerziteta pokazalo је da se sa ovim tvrdnjama slaze ogromna veCina anketiranih. Vecina ovih tvrdnji ne Ьi izazvala slican konsenzus kod oЬicnih ljиdi. Prva tvrdnja и tabeli tice se kontrole visine zakиpnine. Iz razloga koje cemo kasnije razmotriti, skoro svi ekonomisti smatraju da kontrola zakиpnine negativno utice na dostиpnost i kvalitet stanova i predstavlja veoma skup naCin da se pomogne najsiromasnijim Clanovima drиstva. Uprkos tome, mnoge gradske vlade odlиcиju da ne poslиsajи savet ekonomista i ogranicavajи visinи zakиpnine koje vlasnici stanova mogu da traze od zakиpaca. Drиga tvrdnja и tabeli tice se carinskih stopa i иvoznih kvota- dve politike koje ogranicavajи trgovinи medи drzavama. Iz razloga koje cemo detaljnije razmatrati u narednim poglavljima, skoro svi ekonomisti se protive takvim preprekama slobodnoj

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

31

DEO 1

UVOD

TABELA 2

Tvrdnja (i procenat ekonomista koji se slaiu)

Deset tvrdnji oko kojih se slaze vecina' ekonomista lzvor: Rkhard М. Alston, Ј. R. Kearl, and Michael В. Vaughn, "ls There Consensus among Economists in the 1ggos?'* American Economic Review (Мау 1992): 2о3-2о8.

1.

2.

Ogranicenje visine zakupnina smanjuje kvantitet i kvalitet raspolozivih stanova. (93%) Carinske stope i uvozne kvote najcesce smanjuju op~te ekonomsko Ьlagostanje. <9з%)

з.

4·

s, б.

7· 8. 9. 10.

Promenljivi i plivajuci devizni kuгs omogucavaju povoljne medunarodne monetarne aranzmane. (90%) Fiskalna politika (npr. smanjenje poreza i/ili porast vladinih izdataka) ima znacajno stimulativno dejstvo na ekonomiju ёiji resursi nisu u potpunosti uposleni. Ako је potrebno izvrsiti rebalans saveznog budzeta, to treba ciniti u toku' poslovnog ciklusa, а ne godisnje. Gotovinsko placanja u vecoj meri povecava Ьlagostanje primalaca nego placanje u naturi u ekvivalentnoj vrednosti gotovine. (84%) Veliki budzetski deficit na saveznom nivou ima nepovoljan uticaj na privredu. (8з%) Minimalne nadnice povecavaju nezaposlenost medu mladim i nekvalifikovanim radnicima. (79%) Vlada Ы trebalo da preuredi sistem socijalne zastite u pravcu "negativnog poreza na dohodak. • (79%) Porez na otpadne vode i dozvole za zagadenje kojima se moze trgovati predstavljaju bolji pristup kontroli zagadenosti od uvodenja dozvoljene gornje granice zagadenja. (78%)

trgovini. Ipak, vec dugi niz godina, Kongтes donosi odluk:u da ogтaniCi uvoz pojedinih dobara. Na primer, 2000. godine је Busova administracija nametnula visoke carinske stope na celik kako ы domace proizvodace celika zastitila od inostrane konkurencije. U ovom slucaju, ekonomisti su izneli jedinstven stav, ali su vodeCi politicari odlucili da ga ignorisu. Zasto politika poput kontrole visine zakupnine i trgovinske barijere i dalje opstaje ako su strucnjaci saglasni u protivljenju ovakvim merama? Razlog moze Ьiti to sto ekonomisti jos uvek nisu ubedili javno mnenje da ovakve mere nisu pozeljne. Jedan od ciljeva ove knjige jeste da vam pomogne da shvatite stav ekonomiste о ovim i drugim pitanjima, i da vas, moZda, ubedi u njegovu ispravnost.

BrziKviz Zasto se ekonomski savetnici predsednika ponekad ne slazu oko nekog pitanja potitike?

DAPOCNEMO Prva dva poglavlja ove knjige predstavila su vam ideje i metode ekonomije. Sada smo spremni da krenemo na posao. u sledecem poglavlju pocecemo detaljnije da ucimo principe ekonomskog ponasanja i ekonomske politike. * Da li postoji saglasnost ekonomista tokom devedesetih?

POGLAVUE 2

RAZMISUATI

КАО

EKONOMISTA

Dok budete citali knjigu trazicemo od vas da koristite mnoge svoje intelektualne vestine. Mozda се vam pomoci da imate na umu savet cuvenog ekonomiste Dzona Mejnarda Kejnza: Izgleda da proucavanje ekonomije ne zahteva nikakav specijalan talenat izuzetno visokog nivoa. Zar to nije ... veoma laka materija u poredenju sa slozenijim granama filozofije Ш ciste nauke? Laka materija, u kojoj samo retki briljiraju! Ovaj paradoks objasnjava se, moZda, cinjenicom da vrhunski ekonomista mora posedovati komblnaciju talenata. On mora da bude matematicar, istoricar, drzavnik, filozof do odredenog stepena. Mora da razume simbole а da govori recima. Mora da razmislja о pojedinostima na osnovu opsteg i da istovremeno razmatra apstraktno i konkretno. Mora da proucava sadasnjost u svetlu proslosti zbog ciljeva u buducnosti. Nijedan deo covekove prirode Ш njegovih institucija ne sme Ьiti izvan painje ekonomiste. On mora istovremeno da bude svrsishodan i nepristrasan; uzdrzan i nekorumpiran, poput umetnika, а ipak ponekad toliko na zemlji poput politicara. То је

tezak zadatak. Ali, uz veZЬu, sve cete se vise navikavati da razmisljate kao ekonomista.

REZIME • Ekonomisti pokusavaju da svom predmetu pristupe objektivnoscu naucnika. Poput svih naucnika, oni iznose odgovarajuce pretpostavke i grade pojednostavljene modele kako Ьi razumeli svet koji ih okrиZuje. Dva jednostavna ekonomska modela su dijagram krиZnog toka i granica proizvodnih mogucnosti. • OЬlast ekonomije deli se na dve podoЬlasti: mikroekonomiju i makroekonomiju. Мikroekonomisti proucavaju donosenje odluka domaCinstava i preduzeca i medusobno delovanje domaCinstava i pred-

dijagram kruznog toka granica proizvodnih mogucnosti

mikroekonomija makroekonomija

1. Ро cemu је ekonomija slicna prirodnim naukama? 2. Zasto ekonomisti iznose pretpostavke? З. Da li ekonomski mode1treba tacno da opise realnost?

uzeca na trzistu. Makroekonomisti proucavaju snage i kretanja koje uticu na privredu u celini. • Pozitivan iskaz predstavlja tvrdnju о tome kakav svet jeste. Normativni iskaz predstavlja tvrdnju о tome kakav Ьi svet trebalo da bude. Каd ekonomisti iznose normativne tvrdnje, oni se vise ponasaju kao savetnici, nego kao naucnici. • Ekonomisti koji savetuju politicare cesto daju protivrecne savete, bllo zbog razlika u naucnom rasudivanju, Ш zbog razlika u nacelima. Ponekad su ekonomisti jedinstveni u savetima koje daju, ali politicari mogu da odluce da ih ne poslusaju.

pozitivni iskazi normativni iskazi

4. Nacrtajte i objasnite granicu proizvodnih mogucnosti za ekonomiju koja proizvodi mleko i kekse. Sta se desava sa granicom ako od bolesti pomre polovina ukupnog broja krava u privredi?

.:>.:>

5. Uz pomoc granice proizvodnih mogucnosti opisite ideju efikasnosti". · 11

6. Na koje dve podoЬlasti se deli ekonomija? Objasnite sta proucava svaka podoЬlast.

7. Kakva је razlika izmedu pozitivnog i normativnog iskaza? Navedite primer za оЬа. 8. Sta је Vece ekonomskih savetnika? 9. Zasto ekonomisti·ponekad nude protivrecne savete politicarima?

PROBLEMI 1 PRIMENA 1. Opisite neke neoblcne izraze koji se koriste u nekom drugom predmetu koji uCite. Zasto su korisni ovi specijalni izrazi? 2. Uoblcajena pretpostavka u ekonomiji glasi da se proizvodi razlicitih preduzeca u istoj privrednoj grani ne razlikuju. Za svaku od sledecih grana razmotrite da li је ova pretpostavka logicna. а. celik Ь. knjige с. psenica d. "brza" hrana З. Nacrtajte dijagram kru.Znog toka. Identifikujte delove modela koji odgovaraju toku dobara i usluga i toku novca za svaku od navedenih aktivnosti. а. Sem placa prodavcu 1 dolar za litar mleka. Ь. Seli zaraduje 4,50 dolara na sat radeci u restoranu ,.brze" hrane. с. Serena trosi 7 dolara na odlazak u Ьioskop. d. Stjuart zaraduje 10.000 dolara od svojih 10% vlasnistva nad kompanijom Akme Industrial. 4. Zamislite drustvo koje proizvodi vojna dobra i potrosacka dobra koje cemo nazvati "puske" i 1/buter". а. Nacrtajte granicu proizvodnih mogucnosti za puske i buter. Objasnite zasto се ona verovatno imati ispupcen oblik. Ь. Pokazite tacku koju ta privreda nije u stanju da dostigne. Pokazite tacku koja је izvodljiva, ali neefikasna. с. Zamislite da u tom drustvu postoje dve politicke stranke, Jastrebovi (koja zeli jaku vojsku) i Golubovi (koja zeli manje brojnu vojsku). Pokazite tacku na granici proizvodnih mogucnosti koju bi mogli da izaberu Jastrebovi i tacku koju Ьi mogli da izaberu Golubovi. d. Zamislite da neka agresivna susedna zemlja smanji brojnost svoje vojske. Као rezultat toga, i Jastrebovi i Golubovi smanjuju zeljenu proizvodnju pusaka za istu koliCinu. Која се stranka

5.

6.

7.

8. 9.

doblti vecu 1/rnirovnu dividendu", izrazenu u porastu proizvodnje butera. Objasnite. Prvi princip ekonomije koji smo razmatrali u Poglavlju jedan glasi da ljudi moraju da vrse izbor. Uz pomoc granice proizvodnih mogucnosti ilustrujte izbor koje drustvo vrsi izmedu Ciste zivotne sredine i kolicine industrijskih proizvoda. sta mislite, sta odreduje oЬlik i polozaj granice? PokaZite sta se desava s granicom ako inZinjeri konstruisu auto~ mobil koji skoro uopste ne emituje gasove. Кlasifikujte sledece teme ро tome da li pripadaju oЬlasti mikroekonomije Ш makroekonomije. а. odluka porodice о tome koliki се deo dohodaka stedeti Ь. uticaj vladinih propisa na emisiju gasova iz automoblla с. uticaj vece nacionalne stednje na ekonomski rast d. odluka preduzeca о tome koliko radnika da zaposli е. odnos izmedu stope inflacije i promena u koliCini novca Кlasifikujte sledece iskaze kao pozitivne Ш normativne. Objasnite. а. Drustvo mora na kratki rok da blra izmedu inflacije i nezaposlenosti. Ь. Smanjenje stope rasta novca smanjiCe stopu inflacije. с. Centralna banka SAD (Federal Reserve) treba da smanji stopu rasta novca. d. Drustvo treba da zahteva od primalaca socijalne pomoCi da traze posao. е. Nize poreske stope podsticu na veCi rad i vecu stednju. Razvrstajte iskaze iz Tabele 2 kao pozitivne, normativne Ш dvosmislene. Objasnite. Da ste predsednik, da li Ы vas vise zanimali pozitivni Ш normativni stavovi vasih ekonomskih savetnika? Zasto?

POGLAVLJE 2

10.Ekonomski izvestaj predsednika sadrzi statisticke podatke о privredi, kao i analizи о tekиcim pitanjima ekonomske politike Veca ekonomskih savetnika. Nadite skorasnji primerak ovog godisnjeg izvestaja и Ьiblioteci i procitajte poglavlje о nekom pitanjи koje vas zanima. Rezimirajte taj ekonomski proЬlem i opisite politikи kоји Vece рrероrисије. 11.Ко је sadasnji predsednik Centralne banke SAD (Federal Reserve)? Ко је sadasnji predsednik Veca

http://

RAZMISLJAТI КАО EKONOMISTA

ekonomskih savetnika? Ко је sadasnji sekretar Trezora? 12.Da li Ьiste tokom vremena ocekivali vece slaganje ekonomista oko javne politike? Zasto? Mogu Н njihove medиsobne razlike и potpиnosti da nestanи? Zasto? 13.Pronadite jedan od veb sajtova navedenih и Tabeli 1. Koji se noviji ekonomski trendovi Ш proЬlemi tamo орisији?

Ako zelite vеси pomoc pri исеnји, molimo vas posetite

35

36

DEO 1

UVOD

DODATAK

Graficko prikazivanje: kratak pregled Mnogi pojmovi koje proucavaju ekonomisti mogu da se izraze uz pomoc brojeva - cena banana, koliCina prodatih banana, trosak uzgajanja banana, itd. Cesto su ove ekonomske promenljive u medusobnoj vezi: kad cena banana raste, ljudi kupuju manje banana. Jedan od nacina predstavljanja odnosa medu promenljivima jeste uz pomoc grafikona. Grafikoni imaju dvostruku svrhu. Prvo, prilikom iznosenja ekonomskih teorija, uz pomoc grafikona moguce је vizuelno izraziti ideje koje Ьi Ьile manje jasne ako Ьi se opisivale jednaCinama ili reCima. Drugo, prilikom analiziranja ekonomskih podataka, uz pomoc grafikona је moguce saznatj medusobni odnos promenljivih u svetu. Bilo da radimo teorijski ш sa podacima, grafikoni predstavljaju socivo kroz koje se u mnostvu drveca nazire prepoznatljiva suma. Numericki podaci mogu se graficki prikazati na mnogo naCina, bas kao sto jedna misao moze da se izrazi recima na mnogo naCina. Dobar pisac bira reCi kojima се pojasniti argument, opis uciniti prijatnim, а scenu dramaticnom. Uspesan ekonomista bira vrstu grafikona koja najbolje odgovara konkretnoj svrsi. U ovom dodatku razmotricemo kako ekonomisti koriste grafikone za proucavanje matematickih odnosa medu promenljivama. Razmatricemo i izvesne teskoce koje mogu da је jave pri koriscenju grafickih metoda.

Grafikoni s jednom promenljivom Tri najcesca grafikona prikazana su na Slici А-1. Kruzni grafikon ("pita") na delu slike (а) pokazuje strukturu ukupnog dohotka u SAD na osnovu izvora dohodaka, ukljucujuCi otpremninu zaposlenih, profit kompanija, itd. Pojedinacni delovi kruga predstavljaju udele svakog izvora u odnosu na celinu. Stubasti grafikon na delu slike (Ь) uporeduje dohodak cetiri zemlje. Visina svakog stupca predstavlja prosecni dohodak u svakoj zemlji. Grafikon vremenskih serija na delu slike (с) hronoloski prati porast produktivnosti u americkom poslovnom sektoru. Visina linije pokazuje autput ро satu u svakoj godini. Verovatno ste vec videli slicne grafikone u novinama i casopisima.

Grafikoni s dve promenljive: koordinatni sistem Mada su tri grafikona na Slici А-1 od pomoCi kad treba prikazati kako se neka promenljiva menja tokom vremena iii medu pojedincima, ovakvi grafikoni su u stanju da pruze samo ogranicene informacije. Oni prikazuju podatke samo о jednoj promenljivoj. Ekonomisti se cesto bave odnosima izmedu promenljivih. Zato moraju Ьiti u stanju da prikazu dve promenljive na jednom grafikonu. То im omogucava koordinatni sistem. Pretpostavimo da zelite da ispitate odnos izmedu vremena provedenog u ucenju i prosecne ocene. Za svakog studenta u vasoj grupi zapisacete par brojeva: casove koje nedeljno student provede u ucenju i njegovu prosecnu ocenu. Ove brojeve moguce је staviti u zagrade kao uredeni par i smestiti ih na istu tacku na grafikonu. AlЬert Е., na primer, predstavljen је uredenim parom (25 sati nedeljno, 3,5 prosek), dok је njegov

POGLAVLJE 2

RAZMISLJATI КАО EKONOMISTA

37

SLIKAA-1

Vrste grafikona Krиzпi grafikoп ("pita ") па delи slike (а) pokazиje kako americki пасiопаlпi dohodak potice iz raz/Юtih izvora. Stиbasti grafikoп па delи slike (Ь) ирогеdије prosecпi dohodak и cetiri zemlje. Grafikoп vremeпskih serija па delи slike (с) prikazиje prodиktivпost rada и ametickim predиzeдma и periodи izmedи 1950. i 2000. godiпe.

(а)

(Ь)

Kruznl graflkon Dohodak ро stanovnlku 2000. godine

Profiti Vlasnicki dohodak (8%) Dohodak od kamata (6%) Dohodak od rente (2%)

35,000 30,000 25,000 20,000 15,000 10,000 5,000

SAD

($34,100)

Stubasti grafikon

(с)

lndeks ·: ifproduktivnosti .: ~'i-

..:..

115 .: .. 95 .: .. 75.: .............. .

о

kolega iz grиpe Alfred Е. zvani "bas me briga" predstavljen uredenim parom (5 sati nedeljno, 2,0 prosek). Ove uredene parove mozemo graficki da prikaiemo na dvodimenzionalnoj mrezi. Prvi broj и svakom uredenom раrи, koordinata х, pokazиje nam horizontalni polozaj tacke. Drиgi broj, koordinata у, pokazиje nam vertikalni polozaj tacke. Tacka и kojoj sи i koordinata х i koordinata у na nиli naziva se koordinatni pocetak. Dve koordinate и uredenom раrи govore nam gde se tacka nalazi и odnosи na koordinatni pocetak: х jedinica иdesno od koordinatnog pocetka i у jedinica iznad njega. Slika А-2 predstavlja graficki prikaz prosecne ocene и odnosи na vreme исеnја za Alberta Е, Alfreda Е. i njihove kolege. Ova vrsta grafikona zove se taCkasti grafikon, jer prikazиje rasиte tacke. Ako pogledamo ovaj grafikon, odmah primecиjemo da sи tacke koje sи vise иdesno (роkаzији dиze vreme исеnја) oblcno i vise (роkаzији Ьоl­ ји prosecnи осеnи). Posto se vreme исеnја i prosecna ocena ро pravilи krecи и istom smerи, kaiemo da te dve promenljive stoje и pozitivnoj korelaciji. Nasиprot tome, ako Ьismo graficki prikazivali vreme provedeш01 na zurkama i ocene, verovatno Ьismo saznali da је dиze vreme provedeno na zurkama povezano sa nizim ocenama; posto se ove promenljive ро pravilи krecи и sиprotnim smerovima, ovaj odnos cemo nazvati negativnom korelacijom. U оЬа slиcaja, koordinatni sistem olaksava predstavljanje korelacije izmedи dve promenljive.

Krive u koordinatnom sistemu исе viSe иglavnom dobljajи i vise ocene, ali i ostali faktori иtiси na осе­ Prethodna priprema predstavlja vazan faktor, na primer, bas kao i talenat, иkazana paznja profesora, cak i obllan dorиcak pre ispita. Tackasti grafikon na

Studenti koji

nи stиdenta.

Grafikon vremensklh serija

.

.

.

.

.

...... :. -~- ~-: . ...

~9ЋO'·?·i91ftY:t976'-':t9sђ'''f99"0'2o~b

'

38

DEO 1

"

SLIKA

UVOD

~

~

·~

А-2

Prosecna ocena

Koriscenje koordinatnog sistema Prosecna ocena meri se па vertikalnoj, а vreme ucenja па horizontalnoj osi. A!Ьert Е., Alfred Е. i njihove kolege predstav/jeni su razliбtim tackama. Na osnovu grafikona vidimo da studenti koji vise uce dobijaju vise ocene.

4,0 3,5 3,0

2,5

2,0 1,5 1,0 0,5 о

ueenJa (casovi nedeljno)

Slici А-2 ne pokиsava da izolиje иticaj koji исеnје ima na ocene od иticaja ostalih promenljivih. Medиtiщ ekonomisti cesto vise vole da ispitajи kako jedna promenljiva иtice na drиgu pod иslovom da је sve ostalo nepromenjeno. Da Ьismo videli kako se ovo radi, razmotrimo jedan od najvaznijih grafikona и ekonomiji - krivu tra!inje. Кriva traznje prati иticaj cene nekog dobra na kolicinи tog dobra kоји potrosaci zele da kире. Pre nego sto prikazemo krivu tra.Znje, medиtiщ razmotrimo ТаЬеlи А-1 koja pokazиje na koji nacin broj knjiga koji Ema kирије zavisi od njenog dohotka i cene knjiga. Kad sи knjige jeftine, Ema ih kирије и velikim koliCinama. Kako knjige роskирlјији, ona ih pozajmljиje iz bЉlioteke иmesto da ih kирије, Ш Ьira da odlazi и Ьioskop иmesto da Cita. Slicno tome, ро Ьilo kojoj datoj ceni, Ema kирије vise knjiga kad prima veCi dohodak. То jest, kad njen dohщlak raste, ona trosi deo dodatnog dohotka na knjige, а deo na ostala dobra. Sad imamo tri promenljive - сеnи knjiga, dohodak, i broj kиpljenih knjiga- sto је vise nego sto moiemo da predstavimo dvodimenzionalno. Da Ьismo ove informacije iz Tabele А-1 predstavili graficki, potrebno је da jednи od tri promenljive smatramo konstantnom i da pratimo odnos izmedи ostale dve. Posto kriva traznje predstavlja odnos izmedи cene i trazene koliCine, Emin dohodak smatramo konstantnim i pokazиjemo na koji naCin se broj knjiga koji ona kирије menja s promenom cene knjiga. Pretpostavimo da Emin dohodak iznosi 30.000 dolara godisnje. Ako broj knjiga koji Ema kирије prikazemo na osi х, а сеnи knjiga na osi у, mozemo graficki da predstavimo srednjи kolonи Tabele А-1. Kad se spoje tacke koje predstavljajи stavke iz tabele (5 knjiga, 10 dolara), (9 knjiga, О dolara), itd., one formirajи linijи. Ova linija, prikazana na Slici А-3, zove se Emina kriva trainje za knjigama; ona nam pokazиje koliko knjiga kирије Ema ро Ьilo kojoj datoj ceni. Кriva trainje је ораdајиса, sto иkаzије na to da visa cena smanjиje kolicinи trazenih knjiga. Posto se koliCina trazenih knjiga i cena krecи и sиprotnim smerovima, kazemo da ove dve promenljive stoje и negativnoj korelaciji. (i obrnиto, kad se dve promenljive krecи и istom smerи, kriva koja ih povezиje ima rastиCi nagЉ, ра kazemo da promenljive stoje и pozitivnoj korelaciji.)

RAZMISLJAТI КАО EKONOMISTA

POGLAVLJE 2

TABELA

39

А-1

Dohodak Се па

$30.000

$40.000

8 knjiga 12

10 14 18 22

5 knjiga 9 13 17 21 25

Kriva traznje, D3

Kriva traznje, D,

Kriva traznje, D,

$20.000

$10 9 8 7

2 knjige б

б

5

1б

20 24 28

Knjige koje kupuje Ema Ova tabela prikazuje broj kпjiga koje Ema kupuje pri raz/Юtim dohocima i сепата. Za svaki dati пivo dohotka, moiemo graficki prikazati podatke о сепi i traieпoj koliбпi da Ыsmo doЫ/i Emiпu krivu traiпje za kпjigama, kao sto је prikazaпo па Slikama А-з i А-4.

SLIKA А

Cena knjlga

$11 10 9

8 7

~

r

>

А-З м

~

Kriva traznje Liпija

D1 pokazuje па koji пабп kupovine kпjiga zavise od cene knjiga kad se пјеп dohodak ne menja. Posto cena i traieпa koliдna stoje и negativnoj korelaciji, kriva trainje је opadajuca. Emiпe

6

5 4 з

2 1 о

Pretpostavimo da Emin dohodak poraste na 40.000 dolara godisnje. Ро svakoj datoj ceni, Erna се kupovati vise knjiga nego sto је to Cinila na prethodnom nivou dohotka. Bas kao sto smo rnalocas nacrtali Eminu krivu traznje za knjigama koristeCi stavke iz srednje kolone Tabele А-1, tako i sada crtarno novu krivu traznje koristeCi stavke iz desne kolone iste tabele. Ova nova kriva tra2nje (kriva D 2) prikazana је pored stare (D 1) na Slici А-4; nova kriva је slicna linija nacrtana vise udesno. Zato ka2emo da se Emina kriva traZпje pomera udesno kad njen dohodak raste. Isto tako, ako Ьi Emin do-

~

40

DEO 1·

UVOD

hodak орао na 20.000 dolara godisnje, ona Ьi kupovala manje knjiga ро svakoj datoj ceni, а njena kriva trainje Ы se pomerila ulevo (do krive D 3). U ekonomiji је va.Zno napravili razliku izmedu kretanja dui krive i pomeranja krive. Као sto vidimo na Slici А-3, ako Ema godisnje zaraduje 30.000 dolara а knjige kostaju 8 dolara ро komadu, ona се kupovati 13 knjiga godisnje. Ako cena knjiga opadne na 7 dolara, Ema се povecati kupovinu knjiga na 17 godisnje. Кriva trainje, medutim, ostaje na istom mestu. Ema i dalje kupuje isti broj knjiga ро svakoj ceni, ali kako cena opada ona se krece duz svoje krive trafuje s leva na desno. Nasuprot tome, ako cena knjiga ostane nepromenjena na 8 dolara, а njen dohodak poraste na 40.000 dolara, Ema povecava kupovinu knjiga sa 13 na 16 godisnje. Posto Ema kupuje vise knjiga ро svakoj ceni, njena kriva traznje pomera se ka spolja, kao sto је prikazano na Slici А-4. Postoji jednostavan nacin da se prepozna kada је potrebno pomeriti krivu. Kad se promeni promenljiva koja nije navedena ni na jednoj osi, kriva se pomera. Dohodak nije naveden ni na osi х ni na osi у grafikona, tako da kad se Emin dohodak promeni, njena kriva traznje mora da se pomeri. Svaka promena koja utice na Emine navike u pogledu kupovine pored promene cene knjiga rezultirace pomeranjem njene krive traznje. Ako se, na primer, zatvori gradska ЬiЬlioteka i Ema mora da kupuje sve knjige koje zeli da proCita, potra.Zivace vise knjiga ро svakoj ceni, а njena kriva tra.Znje pomerice se u.desno. Ili, ako opadne cena Ьioskopskih karata i Ema provodi vise vremena gledajuCi filmove а manje citajuci, potrazivace manje knjiga ро svakoj ceni, а njena kriva tra.Znje pomerice se ulevo. Nasuprot tome, kad se promenljiva na jednoj osi grafikona promeni, kriva se ne pomera. Ovu promenu interpretiramo kao pomeranje dиZ krive.

SLJKA --

~

-

~

А-4

-

.

Pomeranje krive traznje krive traiпje za kпjigama zavisi od dohotka koji опа zaraduje. Sto vise zaraduje, to се vise kпjiga kupiti ро bl/o kojoj сепi, а пјепа kriva traiпje Ысе pomereпa vise udesпo. Kriva D, predstavlja Emiпu prvobltпu krivu traiпje kad је пјеп dohodak izпosio зо.ооо dolara godisпje. Ako јој dohodak poraste па 40.ооо dolara godisпje, пјепа kriva traiпje pomera se па D2 • Ako јој dohodak раdпе па 2о.ооо dolara godisпje, пјепа kriva traiпje pomera se па D3 • Poloiaj

Етiпе

Cena knjiga

$11

10 9 8 7

6 5

4 з

2 1 о

POGI-AVLJE 2

RAZMISLJATI КАО EKONOMJSTA

41

NagiЬ Mozemo postaviti pitanje и kojoj meri Emine navike и pogledи kиpovine reagujи na сеnи. Pogledajte krivu traZnje prikazanи na Slici А-5. Ako је ova kriva veoma strma, Ema kupuje skoro isti broj knjiga bez obzira da li sи one skupe Ш jeftine. Ako је ova kriva ravnija, Ema kирије mnogo manje knjiga kad cena raste. Da Ьismo odgovorili na pitanje u kojoj meri jedna promenljiva reaguje na promene drиge promenljive, moiemo da koristimo pojam nagiba. Nagib linije predstavlja odnos vertikalnog rastojanja prema horizontalnom rastojanju kako se pomeramo dиZ te linije. Ova definicija se oblcno zapisиje matematickim simbolima na sledeCi nacin: nagib= Ау Ах

gde grcko slovo (delta) oznacava promenи promenljive. Drиgim reCima, nagib linije jednak је лporastun (promeni у) podeljenim sa odgovarajиcim нkorakom" (promenom х). Nagib се Ьiti mali pozitivni broj za prilicno glatkи иzlaznи linijи, veliki pozitivan broj za strmи uzlaznи linijи, а negativan broj za ораdајиси linijи. Nagib horizontalne linije jednak је nuli, posto se и ovom slисаји promenljiva у nikad ne menja; za vertikalnu linijи se kaze da ima beskonacan nagib, jer promenljiva у moze da ima Ьilo kо­ ји vrednost, а da se pri tom promenljiva х иopste ne menja. Koji је nagib Emine krive traZnje za knjigama? Prvo, posto se linija opada, znamo da се nagib Ьiti negativan. Da Ьismo izracиnali nиmerickи vrednost nagiba, moramo . izabrati dve tacke na Iiniji. Ako Emin dohodak iznosi 30.000 dolara, ona се kиpiti 21 knjigu ро ceni od 6 dolara, ili 13 knjiga ро ceni od 8 dolara. Kad primenimo formиlu -- -

SLIKA-5 --~-

'

. --

Cena knjiga

$11 10 9 8 7

6

5

4 з

2

1 о

Racunanje

nagiЬa

linije

Da blsmo izracunafi nagiЬ krive trainje, moiemo da pog/edamo kako se menjaju koordinate х i у kad se pomerimo iz tacke (21 knjiga, 6 dofara) и tacku (13 knjiga, 8 do/ara). NagiЬ linije predstav/ja odnos izmectu рготепе koordinate у (-2) i promene koordinate х (+8), sto iznosi -114-

DEO 1

UVOD

za nagib, zanima nas promena izmedи ove dve tacke; drиgim recima, zanima nas njihova razlika, koja nam govori da moramo da oduzmemo jedan skиp vrednosti od drugog na sledeCi naCin: na

Ъ=

gl

8х

= prva у - koordinata - druga у - koordinata prva х koordinata - druga х koordinata

6-8 21-13

2 8

4

Slika А-5 graficki prikazиje kako ide ovaj racиn. Pokusajte da izracиnate nagib Emine krive traznje иz pomoc drиge dve tacke. Trebalo Ьi da dobijete potpиno isti rezultat, -1/4. Jedno od svojstava prave linije jeste da ima svuda isti nagib. Ovo ne vazi za ostale vrste kriva, koje su negde manje, а na nekim mestima vise strme. Nagib Emine krive traznje govori nam и kojoj meri njena kиpovina zavisi od promena cene. Mali nagib (broj blizu nule) znaCi da је Emina kriva trarnje relativno glatka; и ovom slucajи, broj knjiga koji Ema kирије и znatnoj meri se prilagodava u odnosи na promenи cene. VeCi nagib (broj dosta veci od nиle) znaCi da је Emina kriva traznje relativno strma; и ovom slисаји, broj knjiga koji Ema kирије samo se и neznatnoj meri prilagodava и odnosи na pro~enu cene.

Uzrok i posledica Ekonomisti koriste grafikone da Ьi izneli neki argument о tome kako ekonomija fиnk­ cionise. Drиgim recima, oni koriste grafikone da Ьi objasnili kako jedan skиp dogadaja uzrokuje drиgi skиp dogadaja. Uz pomoc grafikona рориt krive traZnje, jasni su i uzrok i posledica. Posto menjamo сеnи, а sve ostale promenljive drzimo konstantnim, znamo da promene cene knjiga иzorkujи promene koliCine kоји Ema potrazиje. Setite se, medиtim, da је nasa kriva traznje rezиltat hipotetickog primera. Kad graficki prikazиjemo podatke iz realnog sveta, cesto је teze иstanoviti kako jedna promenljiva иtice na drиgu. Prvi proЬlem nastaje zato sto tesko sve ostale promenljive drzati konstantnи kad merimo kako jedna promenljiva иtice na drиgu. Ukoliko nismo и stanjи da promenljive odrzimo konstantnim, moze nam se desiti da zakljиcimo kako jedna promenljiva na nasem grafikoпи иzrokиje promene drиge promenljive, dok, и stvari, te promene uzrokиje neka treca, izastavijena promenijiva, koja nije prikazana na grafikonи. C:ak i kad tacno identifikиjemo dve promenljive koje treba cta posmatramo, moze da iskrsne drиgi proЬlem- obrnuta uzrocnost. Drиgim reCima, mozemo zakljиCiti da је А uzrok В, а da је, и stvari, В uzrok А Zamke izostavljenih promenljivih i obrnиte иz­ rocnosti zahtevajи oprez pri korisceпju grafikoпa za doпosenje zakljиcaka о uzrocima i posledicama. prorпeпlj Da blsmo иvideli kako izostavljanje jedne promeпljive moze da dovede do varljivog grafikona, razmotrimo jedan primer. Zamislite da vlada, podstaknиta zabrinutoscи javnosti zbog velikog broja иmrlih od raka, nаrисије sveobиhvatnи studijи od predиzeca Statisticke иslиge velikog brata, AD. Veliki Brat istrazиje mnoge predmete iz kиса ljиdi da Ьi videli koji od njih imajи veze sa rizikom od raka. Veliki Brat zakljиcиje da postoji jaka zavisпost izmedи dve promenljive: broja ираlјаса koje posedиje domacinstvo i verovatnoce da се se neko u domaCinstvu razboleti od raka. Na Slici А-6 prikazan је ovaj odnos. Kako Ьi trebalo da interpretiramo ovaj rezиltat? Veliki Brat savetuje brzo reagovanje и vidи donosenja politike. Рrероrисије da vlada destimиliSe posedovanje ираl­ јаса иvodenjem poreza na njihovи prodajи. Takode рrероrисије da vlada zahteva

POGLAVLJE 2

RAZM!SLJAT! КАО EKONOM!STA

43

stavljanje nalepnica sa upozorenjem: uVeliki Brat је ustanovio da је ovaj upaljac opasan ро vase zdravlje." Pri proceni validnosti analize Velikog Brata, jedno pitanje је od kljucnog znacaja: da li је Veliki brat drzao konstatnom svaku relevantnu promenljivu, osim one koje је razmatrao? Ukoliko је odgovor- ne, rezultati su sumnjive vrednosti. Lako objasnjenje Slike А-6 glasi da ljudi koji poseduju vise upaljaca verovatno puse, i da cigarete, а ne upaljaci, uzrokuju rak. Ako Slika А-6 ne drzi konstantnom pojavu pusenja kod ljudi, ona nam ne saopstava pravu posledicu posedovanja upaljaca. Ova prica ilustruje jedan vazan princip: kad vidite grafikon koji sluzi za potkrepljenje nekog argumenta, vamo је zapitati se da li Ьi kretanja izostavljene promenljive mogla da objasne rezultate koje vidimo.

Obrnuta uzrocnost Kad је rec о uzrocnosti, ekonomisti mogu takode da naprave gresku i pogresnom interpretacijom smera uzrocnosti. Da Ьismo videli kako је ovo moguce, pretpostavimo da Asocijacija ameriCkih anarblsta narucuje studiju о kriminalu u Americi i doblja Sliku А-7, koja prikazuje broj teskih zlocina na hiljadu ljudi u vecim gradovima u odnosu na broj policajaca na blljadu ljudi. Anarhisti uocavaju da kriva ima uzlazni nagib i tvrde da posto policija povecava, umesto da smanjuje pojavu nasilja u gradovima, treba ukinuti sprovodenje zakona. Kad Ьismo mogli da izvedemo kontrolisani eksperiment, izbegli Ьismo opasnost od obrnute uzrocnosti. Da Ьismo izveli eksperiment, nasumice Ьismo odredili broj policajaca u razlicitim gradovima, а zatim ispitali korelaciju izmedu policije i kriminala. Slika А-7, medutim, nije zasnovana na takvom eksperimentu. Мi jednostavno zapa.iamo da opasniji gradovi imaju vise policajaca. Objasnjenje za ovo moze da glasi da opasniji gradovi zaposljavaju vise policajaca. Drugim recima, pre се Ьiti da, kriminal moze da uzrokuje policiju. Nego da policija uzrokuje kriminal. Nista sto se nalazi na samom grafikonu ne omogucava nam da ustanovimo smer uzrocnosti. Moze se uciniti da је lako odrediti smer uzrocnosti ako se najpre ispita koja se promenljiva prva pomera. Ako najpre uocimo porast kriminala, а zatim prosirenje policijskih snaga, dolazimo do jednog zakljucka. Ako najpre uocimo prosirenje policijskih snaga, а zatim porast kriminala, dolazimo do drugog zakljuCka. lpak, i kod ovog pristupa javlja se greska: ljudi cesto menjaju ponasanje reagujuci ne na promenu trenutnih uslova, vec na promenu svojih ocekivanja о uslovima u buducnosti. Grad

SLIKA

Rizik od raka

А-6

-

Grafikon sa izostavljenom promenljivom Rastuca linija pokazuje da Clanovi domaCinstava sa viSe upaljaёa imaju vecu verovatnocu da се oboleti od raka. lpak1 ne Ы treba/o da zakljuCimo da v/asnistvp nad ира/јадта uzrokuje rakf jer ovaj grafikon ne uzima и obzir broj popusenih cigareta.

.

44

DEO 1

SLIKA

UVOD

А-7

Teikl

Grafikon koji sugerise obrnutu uzrocnost

zloclnl (na :1..000 ljudl)

Rastuca linija pokazuje da su gradovi sa vecom koncentracijom policije opasniji. Jpak, ovaj grafikon пат ne govori da li је policija uzrok kriminala ili gradovi preplav/jeni kriminalom zapoS/javaju vеб broj policajaca.

о

koji ocekuje sna.Zan talas kriminala u buducnosti, na primer, moze i sada da zaposli vise policajaca. Ovaj proЬlem је cak i lakse uociti u slucaju ЬеЬа i mini-komЬija. Bracni parovi cesto kupuju mini-komЬi u ocekivanju da im se rodi dete. Mini-komЬi dolazi pre ЬеЬе, ali ne Ьismo zeleli da zakljucimo da prodaja mini-komЬija uzrokuje rast populacije! Ne postoji potpun skup pravila koji govori kada је prikladno donositi zakljucke о uzrocnosti na osnovu grafikona. Ipak, ako budete imali na umu da upaljaci ne uzrokuju rak (izostavljena promenljiva) i da mini-komЬiji ne uzrokuju brojnije porodice (obrnuta uzrocnost), to се vas spreCiti da poverujete u mnoge pogresne ekonomske tvrdnje.

MEDUZAVISNOST 1 DOBICI OD TRGOVINE Razmislite о svom tipicnom danu. Ujutru se budite, sipate sok od pomorand.Ze koja se uzgaja na Floridi i kafu koja se uzgaja u Brazilu. Za doruckom gledate vesti koje se emituju iz Njujorka na televizoru proizvedenom u Japanu. OЬlacite odecu napravljenu od pamuka koji se uzgaja u Dzordziji, sasivenu u fabrikama na Tajlandu. Vozite se na predavanja u aиtomobllи Ciji se delovi proizvode u vise od deset zemalja sirom sveta. Zatim otvarate udzbenik iz ekonomije koji је napisao aиtor koji Zivi и Masacusetsu, objavila kompanija sa sedistem и Оhаји, а stampan na papirи napravljenom od drveca koje raste и Oregonи. Svakodnevno zavisite od mnogih ljиdi sirom sveta, od kojih veCinu ne poznajete, а koji vas snabdevajи dobrima i иslиgama koje koristite. Ovakva medиzavisnost moguca је zato sto ljudi trguju jedni s drиgima. Oni ljudi koji vam оЬеzЬеdији dobra i usluge ne cine to zato sto sи velikodиsni ili zato sto se brinи za vase Ьlagostanje. Nijedna vladina agencija ne naredиje im da za vas proizvedu ono sto vi zelite i da vam to daju. Umesto toga, vas i drиge potrosace ljиdi snabdevajи dobrima i иslиgama koje proizvode zato sto dobljajи nesto zaиzvrat.

45

DEO!

UVOD

U narednim poglavljima ispitacemo kako nasa ekonomija koordinira aktivnosti miliona ljиdi razliCitih ukusa i sposobnosti. Za pocetak analize razmatramo razloge ekonomske meduzavisnosti. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da trgovina svakog dovodi и bolji polozaj. Ovaj princip objasnjava zasto ljиdi trgujи sa svojim sиsedima i zasto narodi trgujи s drugim narodima. U ovom poglavljи detaljnije cemo istraZiti taj princip. Sta to tacno ljиdi dobljajи kad trgujи jedni s drugima? Zasto ljиdi Ьirаји da Ьиdи meduzavisni?

PARABOLA MODERNE PRIVREDE Da Ьismo shvatili zasto ljиdi Ьirаји da zavise od drugih и pogledи dobara i иslиga i kako ovaj izbor poboljsava njihov zivot, razmotrimo jednи jednostavnи privredи. Zamislite da postoje na svetu dva dobra - meso i krompir i da postoje dvoje ljиdi uzgajivac stoke i uzgajivac krompira - od kojih svaki reli da jede i meso i krompir. Koristi od trgovine najoCiglednije sи ako stocar moze da proizvodi samo meso, а zemljoradnik samo krompir. Ро jednom scenarijи, stocar i zemljoradnik birajи da nе­ та ји nikakve veze jedan s drugim. Ali, posle nekoliko meseci posto је јео peceno, kи­ vano, przeno i mesa sa rostilja, stocar moze da zakljиCi da samostalnost i nije tako dobra. Zemljoradnik, koji је krompir vec јео na mnogo nacina- kao pire, pecen, przen, kuvan - verovatno Ьi se slozio. Lako se vidi da Ьi im trgovina omogucila vеси raznovrsnost: svako Ьi mogao da jede sniclи sa pecenim krompirom. Mada ovakva scena na veoma jednostavan nacin pokazиje da svako moze da izvuce nekи korist od trgovine, njene prednosti Ьi bile slicne i kad Ьi stocar i zemljoradnik Ьili и mogucnosti da proizvode i drugo dobro, ali uz velike troskove. Pretpostavimo, na primer, da zemljoradnik moze da uzgaja stokи i proizvodi meso, ali da и tome nije naroCito vest. Slicno tome, pretpostavimo da stocar moze da uzgaja krompir, ali da njegova zemlja nije za to Ьа5 pogodna. U ovom slисаји, lako se vidi da i zemljoradnik i stocar mogu da imajи koristi ako se specijalizujи za ono sto najbolje obavljajи, а zatim da medиsobno trgиjи. Doblci od trgovine, medиtim, manje sи oCigledni kad је jedna osoba bolja и proizvodnji svakog dobra. Pretpostavimo, na primer, da је stocar bolji и uzgajanjи stoke i da је bolji и uzgajanjи krompira od zemljoradnika. Da li Ьi и ovom slисаји stocar Ш zemljoradnik trebalo da odaberu da ostanи samostalni? l1i jos иvek ima razloga da trgujи jedan s drиgim? Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, moramo detaljnije da razmotrimo faktore koji иtiси na ovakvu odlukи.

Proizvodne mogucnosti Pretpostavimo da i zemljoradnik i stocar rade ро 8 sati dnevno i da to vreme mogu da posvete uzgajanjи krompira, stoke, ili kombinaciji ovih aktivnosti. Tabela 1 prikazиje kolicinи vremena koja је potrebna svakoj osobl da proizvede 1 иnси. * svakog dobra. Zemljoradnik је и stanjи da proizvede 1 иnси krompira za 15 minиta i jednи иnси mesa za 60 minиta. Stocar, koji је produktivniji и obema aktivnostima, moze da proizvede 1 иnси krompira za 10 minиta, а иnси mesa za 20 minиta. Posled-

* unca

z8,з5

grama (prim. red.)

POGLAVLJE

З

MEf)UZAVISNOST

Ј

DOE!ICI OD TRGOVINE

47

TABELA 1

Мinute

potrebne za proizvodnju 1 unce:

Kolicina mesa koja se proizvede za 8 sati:

Ш krompira

Меsо

Кrompir

Zemljoradnik

бо

minJ1 unca

15 min./1 unca

8 unci

32 unce

Sto~ar

20 min./1 unca

10 minJ1 unca

24 unce

48 unci

Meso

Proizvodne mogucnosti zemljoradnika i stocara

Кrompir

v

. (а)

-

~

~

-

SLIKA 1 - ""'"' "

Granlca prolzvodnlh mogucnosti zemljoradnlka

Меsо

(u uncama)

Granica proizvodnih mogucnosti Prikaz (а) pokazuje komblnacije mesCI i krompira koje moze da proizvede zemljoradnik. Prikaz (Ь) pokazuje komblnacije mesa i krompira koje moze da proizvede stocar. ОЬе granice proizvodnih mogucnosti izvedene su iz ТаЬе/е 1 i pretpostavke da i zemljoradnik i stocar rade ро В sati dnevno.

(Ь)

Granica prolzvodnih mogucnosti stoeara

Meso (u uncam 2

a,J

12 ................................................... .

о

24 Krompir (u uncama)

48

DEO 1

UVOD

nje kolone u Tabeli 1 pokazuju kolicine mesa ili krompira koje mogu da proizvedu farmer i stocar ako rade 8 sati dnevno i proizvode samo odredeno dobro. Prikaz (а) Slike 1 pokazuje koliCine mesa i krompira koje је u stanju da proizvede zemljoradnik. Ako zemljoradnik posveti svih 8 sati svog vremena krompiru, on proizvodi 32 unce krompira (sto se meri na horizontalnoj osi) i nimalo mesa. Ako posveti ukupno vreme mesu, proizvodi 8 unci mesa (sto se meri na vertikalnoj osi) i nimalo krompira. Ako zemljoradnik podeli svoje vreme podjednako na оЬе aktivnosti i provodi ро 4 sata na svakoj, on proizvodi 16 unci krompira i 4 unce mesa. Slika pokazuje ova tri moguca ishoda i sve ostale kombinacije izmedu njih. Ovaj grafikon је zemljoradnikova granica proizvodnih mogucnosti. Као sto smo rekli u Poglavlju 2, granica proizvodnih mogucnosti pokazuje razne komЬinacije autputa koje је jedna privreda u stanju da proizvede. Ona ilustruje jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: ljudi moraju da vrse izbor. Ovde se zemljoradnik suocava sa izborom imedu proizvodnje mesa i proizvodnje krompira. MoZda se secate da је granica proizvodnih mogucnosti u Poglavlju 2 nacrtana ispupceno; u tom slucaju, izbor izmedu ova dva dobra zavisio је od kolicina koje se proizvode. Ovde, medutim, zemljoradnikova tehnologija proizvodnje mesa i krompira (kao sto је prikazano na Tabeli 1) omogucava mu da naizmenicno proizvodi оЬа dobra ро konstantnoj stopi. U ovom slucaju, granica proizvodnih mogucnosti је prava linija. Prikaz (Ь) na Slici 1 prikazuje granicu proizvodnih mogucnosti stocara. Ako stocar posveti svih 8 sati svog vremena krompiru, on proizvodi 48 unci krompira i nimalo mesa. Ako posveti ukupno vreme mesu, proizvodi 24 unce mesa i nimalo krompira. Ako stocar podeli svoje vreme podjednako na оЬе aktivnosti i trosi ро 4 sata na svaku, on proizvodi 24 unce krompira i 12 unci mesa. I ovde granica proizvodnih mogucnosti prikazuje sve moguce ishode. Ako zemljoradnik i stocar odluce da budu samostalni, umesto da medusobno trguju, onda svaki ima potrosnju potpuno jednaku onom sto proizvodi. U ovom slucaju, granica proizvodnih mogucnosti istovremeno је i granica potrosackih mogucnosti. То jest, ako nema trgovine, Slika 1 pokazuje moguce komblnacije mesa i krompira koje zemljoradnik i stocar mogu pojedinacno da konzumiraju. Mada su ove granice proizvodnih mogucnosti korisne jer prikazuju izbor s kojim se suocavaju zemljoradnik i stocar, one nam ne ukazuju sta се oni zaista izabrati da ucine. Da Ьismo utvrdili sta zemljoradnik i stocar Ьiraju, potrebno је da poznajemo njihove ukuse. Pretpostavimo da izaberu kombinacije koje pokazuju tacke А i В na Slici 1: zemljoradnik proizvodi i trosi 16 unci krompira i 4 unce mesa, а stocar proizvodi i trosi 24 unce krompira i 12 unci mesa.

Specijalizacija i trgovina Posto је nekoliko godina јео komЬinaciju odredenu tackom В, stocar doblja ideju i odlazi da porazgovara s zemljoradnikom:

SТOCAR:

Zemljoradnice, prijatelju moj, imam za tebe jedan predlog! Znam kako cemo obojici poboljsati zivot. Mislim da treba potpuno da prestanes da proizvodis meso i da posvetis sve vreme uzgajanju krompira. Prema mojim proracunima, ako budes radio 8 sati dnevno gajeCi krompir, proizvodiCes 32 unce krompira. Ako meni das 15 od te 32 unce, ја cu ti zauzvrat dati 5 unci mesa. Na kraju ces svakog

POGLAVLJE 3

MEf>UZAVISNOST 1 DOBICI OD TRGOVINE

SLIKA 2 (а)

Prolzvodnja 1potroinja zemljoradnika

Meso (u uncama)

Kako trgovina prosiruje skup potrosnih mogucnosti potrosnje Predloiena trgovina izmedи zemljoradnika i stocara nиdi svakom od njih komblnacijи mesa i krompira koja Ы blla neizvodljiva и odsиstvи trgovine. Na prikazи (а), zemljoradnikova potrosnja је па krajи, и tacki А* иmesto и tacki А. Na prikazи (Ь), potrosnja stocara је па krajи, и tacki В* иmesto и tacki в. Trgovina omogиcava obojici da роvесаји potrosnjи i mesa i krompira.

8

5

t··········· .. ···············~~·········•

4

о

(Ь)

Proizvodnja 1 potroinja stocara

Meso (u uncama)

24

18

1 .......................... t.....................

13

L

о

12

24 27

48 Kromplr (u uncama)

ZEMLJORADNIK:

SrocдR:

dana jesti 17 unci krompira i 5 unci mesa, umesto 16 unci krompira i 4 unce mesa koje sada jedes. Ako se slozis s mojim planom, imaces vise i krompira i mesa. [Da Ьi potkrepio svoje reCi, stocar pokazuje zemljoradniku prikaz (а) Slike 2.] (zvuCi skepticno) Тај predlog mi se Cini dobar. Ali mi nije jasno zasto mi ga nudis. Ako је tako dobar za mene, ne moze Ьiti dobar i za tebe. Ali, jeste! Pretpostavi da provedem 6 sati dnevno gajeCi stoku i 2 sata krompir. Tako mogu da proizvedem 18 unci mesa i 12 unci krom-

49

DEO 1

UVOD

TABELA 2

Zemljoradnik

Doblci od trgovine: Rezime

Meso

Bez trgovine Proizvodnja i potrosnja Sa trgovinom Proizvodnja Trgovina Potrosnja Doblci od trgovine Porast potrosnje

4

unce

Кrompir

16 unci

о unci 32 unce doblja 5 unci daje 15 unci 17 unci 5 unci

+1 unca

+1 unca

Stocar Кrompir

Meso

12

unci

24

unce

18 unci 12 unci daje 5 unci doblje 15 unci 13 unci 27 unci

+1 unca

+з

unte

pira. Kad ti dam 5 unci svog rnesa1 а ti rneni 15 unci tvog krornpira 1 irnacu 13 unci rnesa i 27 unci krornpira. Tako cu irnati vecu potrosnju i krornpira i rnesa nego sada. (Pokazuje prikaz (Ь) na Slici

2.) ZEМLJORADNIK:

Ne znarn ... Ovo zvuci previse dobro da Ьi bilo istinito.

SтoC:AR:

Nije tako kornplikovano kao sto se na prvi pogled cini. Vidi - rezirnirao sarn ti svoj predlog u ovoj jednostavnoj tabeli. (Stocar daje zernljoradniku prirnerak Tabele 2.)

ZEМLJORADNIК:

(posto prouCi tabelu) Izgleda da је ovaj proracun tacan/ ali sarn zbunjen. Kako rnoze da narn s ovirn predlogorn obojici bude bolje?

SтoC:AR:

Obojici rnoze da bude bolje jer narn trgovina ornogucava da se specijalizujerno za ono sto najbolje obavljarno. Тi ces provoditi vise vrernena u uzgajanju krornpira а rnanje u uzgajanju stoke. Ја cu provoditi vise vrernena u uzgajanju stoke 1 а rnanje u uzgajanju krornpira. Као rezultat specijalizacije i trgovine, obojica rnozerno da irnarno vecu potrosnju i rnesa i krornpira 1 а da ne radirno vise sati.

BrziKviz Nacrtaj primer granice projzvodnih mogucnosti za Roblnzona Krusoa, . brodolomnjka kojj vreme provodj skupljajuCi kokos ј lovecj riЬu. Da li ova granica ogranicava Roblnzonovu potrosnju kokosa ј riЬe ako zjvi sam? Da li se suocava s jstim ogranicenjima ako trguje s domorocjma na ostrvu?

PRINCIP KOMPARATIVNE PREDNOSTI Stocarevo objasnjenje doЬitaka od trgovine 1 rnada је tacno/ postavlja zagonetku: ako stocar bolji и uzgajanju i stoke i krornpira/ kako zernljoradnik rnoze da se specijali-

је

POGLAVLJE

З

MEt;)UZAVISNOST 1 DOBICI

ОО

TRGOVINE

51

zuje и necemu sto najbolje obavlja? Izgleda da zemljoradnik nista ne obavlja najbolje. Da blsmo resili ovu zagonetku, potrebno је da razmotrimo princip komparativne prednosti. Da Ьismo shvatili ovaj princip, najpre razmotrimo sledece pitanje: u nasem primeru, ko moze da proizvodi krompir uz manje troskove- zemljoradnik ili stocar? Dva su moguca odgovora, i u njima lezi resenje zagonetke i kljuc za razumevanje dobltaka od trgovine.

Apsolutna prednost Jedan od nacina da se odgovori na pitanje о troskovima proizvodnje krompira jeste da se uporede inputi koji su potrebni dvojici proizvodaca. Ekonornisti koriste terrnin apsolutna prednost kad uporeduju produktivnost jedne osobe, preduzeca ili naroda u odnosu na druge. Za proizvodaca kome је potrebna manja koliCina inputa za proizvodnju jednog dobra kaZ:e se da ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog dobra. U nasem primeru, stocar ima apsolutnu prednost i u proizvodnji mesa i u proizvodnji krompira, jer mu је potrebno manje vremena nego zemljoradniku da proizvede jednu jedinicu оЬа dobra. Stocaru је potrebno da ulozi samo 20 minuta za proizvodnju jedne unce mesa, dok је zemljoradniku potrebno 60 rninuta. Slicno tome, stoearu је potrebno samo 10 rninuta da proizvede jednu uncu krompira, dok је zemljoradniku potrebno 15 rninuta. Na osnovu ovih podataka mozemo da zakljuCimo da stocar ima manje troskove proizvodnje krompira, ako trosak merimo na osnovu kolicine inputa.

Oportunitetni trosak i komparativna prednost Postoji jos jedan naCin razmatranja troska proizvodnje krompira. Umesto da uporedujemo potrebne inpute, mozemo da uporedujemo oportunitetne troskove. Setite se iz Poglavlja 1 da је oportunitetni trosak neke stvari ono cega se odricemo da Ьismo doblli tu stvar. U nasem primeru, pretpostavili smo da i zemljoradnik i stocar rade ро 8 sati dnevno. Vreme provedeno u proizvodnji krompira, dakle, smanjuje raspolozivo vreme za proizvodnju mesa. Posto stocar i zemljoradnik rasporeduju vreme na proizvodnju dva dobra, oni se krecu duz svojih granica proizvodnih mogucnosti; odricu se jedinica jednog dobra da Ьi proizveli jedinice drugog dobra. Oportunitetni trosak predstavlja izbor izmedu dva dobra s kojim se suocava svaki proizvodac. Razmotrirno najpre oportunitetni trosak stocara. Prema TaЬeli 1, njemu је potrebno 10 minuta rada da proizvede 1 uncu krompira. Kad stocar provodi tih 10 minuta proizvodeci krompir, on provodi 10 rninuta manje proizvodeCi meso. Posto је stocaru potrebno 20 minuta da proizvede 1 uncu mesa, 10 minuta rada donelo Ьi mu 1/2 unce mesa. Dakle, stocarev oportunitetni trosak proizvodnje 1 unce krompira iznosi 1/2 unce mesa. Sada razmotrimo oportunitetni trosak zemljoradnika. Njemu treba 15 minuta rada da proizvede 1 uncu krompira. Posto mu treba 60 rninuta da proizvede 1 uncu mesa, 15 minuta rada donece mu 1/4 unce mesa. Dakle, zemljoradnikov oportunitetni trosak 1 unce krompira iznosi 1/4 unce mesa. Tabela З prikazuje oportunitetne troskove mesa i krompira dva proizvodaca. Obratite paznju da је oportunitetni trosak mesa inverzan oportunitetni trosak krompira. Posto 1 unca krompira kosta stocara 1/2 unce mesa, 1 unca mesa ga kosta 2 unce

apso!utna prednost poredenje izmedu proizvodaca nekog dobra na osnovu njihove produktivnosti

oportunitetni trosak ono cega morate da se odreknete da Ьiste doblli nesto drugo

DEO 1

UVOD

TABELA ~

З '

-~-

Oportunitetni trosak:

Oportunitetni trosak mesa i krompira

komparativna prednost

poredenje izmedu proizvodaca nekog dobra na osnovu njihovog oportunitetnog troska

1 uncemesa

Zemljoradnik

4 unce krompira

Stocar

2

unce krompira

1 unce krompira

1/4 unce mesa 1/2

unce mesa

krompira. Slicno tome, posto 1 unca krompira kosta zemljoradnika 1/4 unce mesa, 1 unca mesa kosta ga 4 unce krompira. Ekonomisti koriste pojam komparativna prednost kad opisuju oportunitetne troskove dva proizvodaca. Proizvodac koji se odrice manje drugih dobara da Ьi proizveo dobro Х ima niZi oportunitetni trosak proizvodnje dobra Х i ka.Ze se da ima komparativnu prednost u njegovoj proizvodnji. u nasem primeru, zemljoradnik ima nizi opotunitetni trosak proizvodnje krompira od stocara: jedna unca krompira kosta zemljoradnika samo 1/4 unce mesa, dok stocara kosta 1/2 unce mesa. I obrnuto, stocar ima nizi oportunitetni trosak proizvodnje mesa od zemljoradnika: jedna unca mesa kosta stocara 2 unce krompira, dok farmera kosta 4 unce krompira. Dakle, zemljoradnik ima komparativnu prednost u uzgajanju krompira, а stocar ima komparativnu prednost u proizvodnji mesa. Mada је moguce da jedna osoba ima apsolutnu prednost u оЬа dobra (kao sto је ima stocar u nasem primeru), nije moguce da jedna osoba ima komparativnu prednost u оЬа dobra. Posto је oportunitetni trosakjednog dobra inverzan oportunitetnom trosku drugo~ ako је oportunitetni trosak jednog dobra kod neke osobe relativno visok, njen oportunitetni trosak drugog dobra mora blti relativno nizak. Komparativna prednost odslikava relativni oportunitetni trosak. Ako dve osobe nemaju potpuno isti oportunitetni trosak, jedna osoba се imati komparativnu prednost u jednom dobru, а druga osoba се imati komparativnu prednost u drugom dobru.

Komparativna prednost i trgovina Razlike izmedu oportunitetnih troskova i komparativnih prednosti stvaraju dobltke od trgovine. Kad se svaka osoba specijalizuje za proizvodnju onog dobra u kojem on ili ona ima komparativnu prednost, ukupna proizvodnja u ekonomiji raste, а ovaj porast velicine ekonomskog kolaca moze da se iskoristi da svakome bude bolje. Drugim recima, sve dok dve osobe imaju razlicite komparativne prednosti, svaka moze da profitira od trgovine tako sto stice neko dobro ро ceni koja је niza od njegovog ili njenog oportunitetnog troska tog dobra. Razmotrite gornji predlog s tacke gledista zemljoradnika. Zemljoradnik doblja 5 unci mesa u zamenu za 15 unci krompira. Drugim reCima, zemljoradnik kupuje svaku uncu mesa ро ceni З unce krompira. Ova cena mesa је niza od njegovog oportunitetnog troska jedne unce mesa, koji iznosi 4 unce krompira. Dakle, zemljoradnik ostvaruje korist od predloga jer uspeya da kupi meso ро povoljnoj ceni. Sada rasmotrimo predlog s tacke gledista stocara. Stocar kupuje 15 unci krompira ро ceni od 5 unci mesa. То jest, cena krompira iznosi 1/3 unce mesa. Ova cena krom-

POGLAVLJE З

ME-EJUZAV!SNOST 1 DOBIC! OD TRGOVINE

:~-.: '\ ;, ·,

·~'.'},·с

·~;;~{;J~··i~'~rnitove К~Jige tstrazivanЉpriг'!de· ,, :t:]af.o(J.qJz.1776·. ,gбdine, kojapredstaylja·

... · .·. ·;:·

' :I~~~C , . с

:.• u ~~~li<(trQovih;J•koOomske. meduz~vi'

i

·. . .·. , ~s·

.•. ·.·. .

·,PcV~.~njigain:spJгisalaje ЦayidaRiRarda,

perzanskog

nik~ Г;rчiiion~ra, da ~ost~ne ekщiomist~. u.···sv6Joj '.кn . . .·. · . JQtiplp_ofЩckeektщomije i ~porezivanjaiz1~17. go·c:l)n~.~il<ё1rdo]e•izneepr,incip.komp<~rativne·prednoiti . kakav

....,....,..ioioo·""'"";;";;,;;;.".. .···>"'i·: rщrnje p~fla.s.P;Фzщ!t; JIJJ~g.<>ya.odprc:щasl~bod.-

j;j.;....

;;:::!ll?t~~~~; ". D/~-1~fl!l~~ 1 'J·~..:•aru.;~n :ga·.~;t r.·~:• ,~. e.·~Ј.· ' ~·v, :a~· ;Jьe.~•'·( sи.·• ~ .п',· t.·:s e.•·~ k · .: s•иkl· .~ · .~ a·'.~"·:•.[o ·:Јm.l " •~:и :.~ •~,· k. · 'u ;·.:~ v'""~.w ~-~fi~~rii~~~ii~~~~ia i.:ч~.a.vtsila ~<)j~.·t~rij~'Qd vreфen~ Srrlit~ •

~ о ~

a•.•. . .• .

,,,

..••. •. 11,...:.m .

•:. .. •::m." . .•.'.•·."• ..

..••

.

. . •..•.

k .. · ' · ·

n······.t .. ' " '

..: ..

.

u

" .•.

.j:•'c,.[.e•. .•..·.'• .

.•.•..•.•.•.

v

. '.·_;.J.:.•·.·.i·······.· . .. · ff

.···

iR1karda,

•

. ' Г/и /)roliv~dnjц argazџjuf1a naбn;kб/fim й~ј~ prednost"u .•.....· .· .• ·. .. .· • ,ptQђyljei}jee,konomista·trQ.ovi)'i*im orga(li~џjirha ј ()diюsi.J susede ·i.da'za Део 5vQJfff{щ:Яzvoda, odrio'sn.o; а · di')lj~ se ug!a\fr1Pm zasniva na principu komparativne pre.dnosti.

na

~

pira niZa је od njegovog oportunitetnog troska 1 unce krompira, koji iznosi unce mesa. Stocar ostvaruje korist jer uspeva da kupi krompir ро povoljnoj ceni. Do ovakvih koristi dolazi posto se svaka osoba koncentrise na aktivnost koja za nju ili njega ima nizi oportunitetni trosak: zemljoradnik provodi vise vremena u uzgajanju krompira, а stocar provodi vise vremena u proizvodnji mesa. Као rezultat toga, raste i ukupna proizvodnja krompira i ukupna proizvodnja mesa. u nasem primeru, proizvodnja krompira raste sa 40 na 44 unce, а proizvodnja mesa raste sa 16 na 18 unci. Zemljoradnik i stocar podjednako dele korist od ove povecane proizvodnje. Pouka ove price о zemljoradniku i stocaru trebalo Ьi da је sada jasna: trgovina је za svakog и N

drustvи

korisna jer omogucava ljиdima da se specijalizиjи za aktivnosti и kojima iтаји komparativnu prednost.

BrziKviz Roblnzon Kruso moze da sakupi 19 kokosa ili da ulovi 1 riЬu

па dan. Njegov prijatelj Petko moze da sakupi зо kokosa ili da ulovi 2 riЬe na dan. Koji је Roblnsonov oportunitetni trosak ulova jedne riЬe? А Petkov? Ко ima apsolutnu prednost u ulovu riЬe? Ко ima komparativnu prednost u ulovu riЬe?

53

54

DEO 1

UVOD

PRIMENE KOMPARATIVNE PREDNOSTI Princip komparativne prednosti objasnjava meduzavisnost i dobltke od trgovine. Posto је meduzavisnost sveprisutna u savremenom svetu, princip komparativne prednosti ima mnoge primene. Slede dva primera, jedan hipotetican i jedan od veceg prakticnog znacaja.

UoЫcaje/ia,pr~pr~kasloЬo~nc>]trgovinijesи. ca~iщ;ke tari"fe;ocll19sno daiЪJne .п~ uvozd()ba(a

izin(Jstranstv(J. Џ пai.ednoiko{umniekoпomistaQag/as EГ!Iin razmatrapedavпi primer njiho'" ·· ·· · · · · vo!jkoriscerijr;. ·

Tarife na jagnjetinu ;,osisale" americke potrosace Pise: Daglas Ervin Predsednik Кlinton је prosle srede zadao tezak udarac slobodnoj trgovini svojom najavom da се SAD uvesti striktne carine na uvoz jagnjetine iz Australije i Novog Zelanda. Njegova odluka ugrozava americko liderstvo ј izvrgava ruglu tvrdnje administracije da SAD podrzavaju slobodnu ј pravednu trgovinu. Americki proizvodaci jagnjetine vec dugo zavise od vlade. Vise od pedeset godina, sve dok Kongres nije 1995. reformisao oЫast poljoprivredne politike, oni su primali subvencije za vunu. lzgublvsi ovu pomoc, а optereceni visokim troskovima i neefi-

kasnoscu i suoceni sa. domacom konkurencijom piletine, junetine i svinjetine, uzgajivaCi ovaca trazili su nacina da zaustave inostranu konkurenciju protiveci se uvoznim olaksicama. Skoro Citav americkj uvoz jagnjetine potice iz Australij.e i Novog Zelanda, .vodeCih poljoprivrednih proizvodaca sa nenadoknadivom komparativnom prednoscu. Novi Zeland ima manje od cetiri miliona stanovnika а cak. бо miliona ovaca (u poredenju sa. oko sedam miliona ovaca u SAD). Novozelandski farmeri investirali su znatne resurse u rюvu tehnologiju i delotvoran marketing, Cime su se svrstali medu najefikasnije proizvodace u svetu. Novi Zeland је reformama za slobodno trziste pede-

setih godina proslog veka ukinџo domace poljoprivredne subvencije i sada је zemlja sa slobodnom trgovinom, na putu da do 2006. ukine i sve carine na uvoz. Umesto da oponasa ovaj primer, Asocijacija americkih uzgajivaca ovaca је, uz jos neke, podnela peticiju da se u Trgovinski zakon iz 1974. godine unese i oslobadajuca klauzula koja Ьi omogucila za5titu u vidu privremenog "predaha" za privredne grane koje se suocavaju sa konkurencijom iz inostranstva. Prema odredbama oslobadajuce klauzule, industrija koja је podnela peticiju u obavezi је da predoCi plan prilagodavanja koji Ы garantovao da preduzima korake kako Ьi postala konkurentna u buducnosti. Carinska

·-

POGLAVLJE З

ME-EJUZAVJSNOST Ј DOBJCI OD TRGOVINE

Treba li slavni igrac golfa Tajger Vuds da kosi sopstveni travnjak? Tajger Vuds provodi mnogo vremena setajuCi ро travi. Као jedan od najtalentovanijih igraca golfa svih vremena, on је u stanju da udari lopticu i pogodi rupu onako kako oЬicni igraci golfa mogu samo da sanjaju. On је verovatno talentovan i za druge aktivnosti. Recimo, zamislimo da је u stanju da pokosi svoj travnjak brze od bilo koga drugog. Ali, samo zato sto moze brzo da pokosi travnjak, znaCi li i da treba to da radi? Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, moramo upotreЬiti pojmove oportunitetnog troska i komparativne prednosti. Recimo da Vuds moze da pokosi travnjak za 2 sata.

zastita ро pravilu је ogranicena ј osudena na potpuno ukidanje. Komisija SAD za medunarodnu trgovinu odreduje da li uvoz izaziva "ozblljnu Stetu" domacoj industriji i ako zakljuCi da је to slucaj, predlaze pravni lek koji predsednik ima diskreciono pravo da donese, promeni ili ·odbaci. Komisija u februaru nije zakljucila da је domaca industrija pretpela "ozblljnu stetu", vec је, umesto toga, donela zvanicnu odluku da је uvoz predstavljao "znacajan povod za pretnju od ozblljne ~teteи. Komisija nije predlozila smanjenje uvoza, vec је samo uvela carinske tarife od 20% (koje се opadati tokom cetiri godine) na uvoz iznad proslogodisnjeg nivoa. u pocetku se cinilo da administracija razmatra manje restriktivne mere. Australija i Novi Zeland su cak ponudili finansijsku pomoc americkim proizvodaCima, а administracija је odlagala objavljivanje bllo kakve odluke i izgledalo је trazi kompromisno resenje. Ali, ove nade u potpunosti је rasprsila sokantna konacna odluka, prema kojoj је administracjja pristala na zahteve proizvodaca ovaca i njihovih zastupnika u Kongresu. Akcijom u Kongresu rukovodio је senator Maks Baukus, clan Komiteta

za poljoprivredu, Cija se sestra, proizvodac ovaca, i ranjje pojavljivala pred Komisijom zahtevajuCi vise carinske stope. Adniinistracija је odlucila ... (sledece:) Pored poStojeCih carinskih stopa, predsednik је uveo carinu od 9 % na ukupnj uvoz u prvoj godini (koji Ьi trebalo da opadne na 6%, а zatim na з% u drugoj ј trecoj godini), i neverovatnu carinu od 40% na uvoz iznad proslogodisnjeg nivoa (koji се opasti na 32% i 24%) ...

Predsednik Asocijacije americkih uzgajivaca ovaca odusevljeno је objavio da се ovaj potez "uneti stabllnost na trziSte." Kad god proizvodaCi govore о unosenju stabllnosti na trziste, zna se da su na gubltku potrosaci. Mada nije izazvala veliku paznju kod kuce, odluka о jagnjetini pazljivo је pracena u inostranstvu. Та odluka podriva zalaganje administracije za slobodnu trgovinu i njene napore da navede ostale zemlje da otvore svoja tгZiSta. lzvesne uvozne olaksice jesu se ocekivale, ali ne tako ocigledno protekcionisticke kao sto se na kraju pokazalo. Ova ekstremna odluka ogorci!a је farmere u Australiji i Novom Zelandu i tamosnji zvanicnici obecali su da се izvesti SAD pred ko-

misiju za resavanje sporova u okviru STO. Administracija nije mogla izabrati gori trenutak. Odluka је objavljena neposredno nakon sto је Samit о azijsko-pacifickoj ekonomskoj saradnji poliovo potvrdio svoju resenost da smanji trgovinske barijere, i nekoliko meseci pre novembar'skog sastanka Svetske trgovinske organizacije ·u Sijetlu; gde STO treba da zapocne novu rundu pregovora о multilateralnьjtr­ govini. Кljucni americki cilj na samitu jeste smanjenje zastite poljoprivrede u Evropi i drugde u svetu. Suoeen s izborima naredne godine, predsednik Truman se 1947. godine hrabro suprotstavio pritiscima interesnih grupa i stavio veto na zakon kojim se uvode uvozne kvote za vunu, а koji Ы ugrozio prve posleratne pregovore о multilateralnoj trgovini zakazane za naredne mesece te godine. Za razliku od njega, gospodin Кlinton, mada na kraju mandata, podlegao је politickom pritisku. Ukoliko SAD, cija rastuca ekonomija izaziva zavist sirom sveta, ne moze da se odupre protekcionizmu, kako moze to isto da se ocekuje od drugih zemalja? lzvor: The Wall Street Journal, 12 juli 1999, str. Az8.

55

56

DEO 1

UVOD

Za ta ista 2 sata, Vuds Ьi mogao da snimi TV reklamu za Najki i zaradi10.000 dolara. Za razliku od njega, Forest Gamp, momak iz susedstva, moze da pokosi Vudsov travnjak za 4 sata. Za ta ista 4 sata, mogao Ьi da radi u MekDonaldu i zaradi 20 dolara. U ovom primeru, Vudsov oportunitetni trosak kosenja travnjaka iznosi 10.000 dolara, а Forestov oportunitetni trosak iznosi 20 dolara. Vuds ima apsolutnu prednost u kosenju travnjaka, jer to moze da obavi za manje vremena. Forest, pak, ima komparativnu prednost u kosenju travnjaka, jer ima niZi oportunitetni trosak. Koristi od trgovine u ovom primeru su ogromne. Umesto da sam kosi travnjak, Vuds treba da snimi reklamu i unajmi Foresta da mu pokosi travnjak Sve dok Vuds placa Foresta vise od 20 а manje od 10.000 dolara, obojici се Ьiti bolje.

Treba li SAD da trguju sa drugim zemljama?

uvozna dobra dobra proizvedena u inostranstvu koja se prodaju na domacem trzistu izvozna dobra dobra proizvedena u zemlji koja se prodaju u inostranstvu

Bas kao sto pojedinici mogu da profitiraju od specijalizacije i medusobne trgovine, kao sto su to uCinili farmer i stocar, to mogu i narodi u razliCitim zemljama. Mnoga dobra koja Amerikanci koriste proizvedena su u inostranstvu, а mnoga dobra proizvedena u SAD prodaju se u inostranstvu. Dobra koja se proizvode u inostranstvu а prodaju na domacem trZistu, zovu se uvozna dobra. Dobra koja se proizvode kod kuce а prodaju u inostranstvu zovu se izvozna dobra. Da Ьismo videli kako dve zemlje mogu da ostvare korist od trgovine, pretpostavimo da postoje dve zemlje, SAD i Japan, i dva dobra, hrana i automobili. Zamislimo da dve zemlje podjednako dobro proizvode automoblle: i americki radnik i japanski radnik mogu da proizvedu 1 automobll mesecno. Nasuprot tome, posto SAD imaju vise obradive zemlje boljeg kvaliteta, uspesnije su u proizvodnji hrane: americki radnik moze da proizvede 2 tone hrane mesecno, dok japanski radnik moze da proizvede samo 1 tonu hrane mesecno. Prema principu komparativne prednosti, svako dobro treba da proizvodi zemlja koja ima manji oportunitetni trosak proizvodnje tog dobra. Posto oportunitetni trosak jednog automoblla iznosi 2 tone hrane u SAD, а samo 1 tonu hrane u Japanu, Japan ima komparativnu prednost u proizvodnji automoblla. Japan treba da proizvodi vise automoblla nego sto ih zeli za sopstveno koricenje i izvozi jedan deo u SAD. Slicno tome, posto oportunitetni trosak 1 tone hrane iznosi 1 automobll uJapanu, а samo н automoblla u SAD, SAD imaju komparativnu prednost u proizvodnji hrane. SAD treba da proizvode vise hrane nego sto zele da konzumiraju i izvoze jedan deo te hrane u Japan. Кroz specijalizaciju i trgovinu оЬе zemlje mogu da imaju vise hrane i vise automoblla. u stvarnosti, naravno, proЬiemi trgovine izmedu naroda, kao sto cemo videti u poglavlju 9, kompleksniji su nego sto ovaj primer nagovestava. Najvazniji proЬlem је to sto svaka zemlja ima mnogo stanovnika s razliCitim interesima. Medunarodna trgovina moze neke pojedince da dovede u gori polozaj, cak i ako је zemlja u celini u boljem polozaju. Kad SAD izvoze hranu а uvoze automoblle, to ne utice na americkog farmera na isti nacin kao na radnika u americkoj automobllskoj industriji. Ipak, suprotno misljenju koje ponekad iskazuju politicari i politicki analiticari, medunarodna trgovina nije poput rata, u kojem neke zemlje gube, а neke dobljaju. Trgovina omogucava svim zemljama da ostvare veci prosperitet.

BrziKviz Pretpostavimo da se najbrzi daktilograf na svetu skolovao da bude neurohirurg. Treba li on sam da kuca, ili treba da zaposli sekretaricu? Objasnite.

POGLAVLJE

З

MEE>UZAVISNOST 1 DOBICI OD TRGOVINE

ZAKUUCAK Princip komparativne prednosti pokazиje da trgovina svakog dovodi и bolji polozaj. Sada Ьi trebalo potpиnije da razumete koristi od zivota и medиzavisnoj ekonomiji. Ali, posto smo videli zasto је meduzavisnost pozeljna, prirodno је da se zapitate kako је to moguce. Kako slobodna drustva koordinirajи raznolike aktivnosti svih ljиdi koji sи ukljиceni и njihove privrede? Sta garantuje da се dobra i иslиge stici od onih koji Ьi trebalo da ih proizvode do onih koji Ьi trebalo da ih koriste za potrosnjи? U svetu sa samo dvoje ljиdi, recimo, stocarem i zemljoradnikom, odgovor је jednostavan: ovo dvoje ljиdi mogu direktno da pregovarajи i medи sobom alocirajи resurse. U stvarnom svetи sa milijardama ljиdi, taj odgovor је manje oCigledan. Ovo pitanje razmatramo и sledecem poglavljи и kojem cemo videti da slobodna drиstva alocirajи resurse delovanjem trZisnih sila ponиde i traznje.

REZIME • Svaka osoba trosi dobra i иslиge koja proizvode mnogi drиgi ljиdi i и nasoj ekonomiji i sirom sveta. Meduzavisnost i trgovina sи pozeljni jer svakom omogucavajи da doЬije vecu kolicinи i raznovrsnija dobra i иslиge. • Dva sи nacina da se иporede sposobnosti dvoje ljи­ di za proizvodnju jednog dobra. Za osobu koja mo.ze da proizvede to dobro uz manjи kolicinи inputa ka2e se da ima apsolиtnи prednost и proizvodnji tog dobra. Za оsоЬи koja ima niZi oportunitetni trosak proizvodnje tog dobra kaZe se

da ima komparativnи prednost. Koristi od trgovine zasnovane sи na komparativnoj, а ne na apsolиtnoj prednosti. • Trgovina svakog dovodi и bolji polozaj jer omogucava ljиdima da se specijalizиjи za one aktivnosti и kojima imajи komparativnи prednost. • Princip komparativne prednosti primenjuje se ne samo na ljиde, nego i na drzave. Ekonomisti koriste princip komparativne prednosti da Ьi zastupali · slobodnи trgovinи medи drzavama.

KLJUCNI POJMOVI apsolиtna prednost oportunitetni trosak

komparativna prednost иvozna dobra

izvozna dobra

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Objasnite razliku izmedu apsolutne i komparativne prednosti. 2. Navedite primer и kojem jedna osoba ima apsolutnu, а druga komparativnu prednost и necemu. з. Sta је vaznije za trgovinu, apsolutna prednost ш komparativna prednost? Objasnite svoj odgovor uz

pomoc primera koji ste naveli kao odgovor na pitanje pod 2. 4. Da li се nacija vise uvoziti ili izvoziti dobra u kojima ima komparativnu prednost? Objasnite. 5. Zasto se ekonomisti suprotstavljaju ekonomskoj politici koja ogranicava trgovinu medu drzavama?

::>!

56

DEO 1

UVOD

PROBLEMI 1 PRIMENA 1. Razmotrimo slucaj zemljoradnika i stocara iz naseg primera u ovom poglavlju. Objasnite zasto zemljoradnikov oportunitetni trosak proizvodnje 1 unce mesa iznosi 4 unce krompira. Objasnite zasto stocarev oportunitetni trosak proizvodnje 1 unce mesa iznosi 2 unce krompira.

2. Ma:rija moze da proCita 20 strana udzbenika iz ekonomije za 1 sat. Ona moze da procita i 50 strana udzbenika iz sociologije za 1 sat. Dnevno provodi u ucenju 5 sati. а.

Nacrtajte Marijinu granicu proizvodnih mogucnosti za citanje udZbenika iz sociologije i ekonomije. Ь. Koji је Marijin oportunitetni trosak Citanja 100 stranica iz sociologije? 3. Americki i japanski radnici mogu da proizvedu ро 4 automobila dnevno. Americki radnik moze da proizvede 10 tona zitarica godisnje, dok japanski radnik moze da proizvede 5 tona Zita:rica godisnje. Pojednostavђenja radi, pretpostavite da svaka zemlja ima 100 miliona radnika. а.

Za ovu situaciju formirajte tabelu analognu Tabeli 1. Ь. Graficki prikaZite granicu proizvodnih mogucnosti americke i japanske ekonomije. с. Koji је oportunitetni trosak jednog automobila za SAD? А zitarica? Koji је oportunitetni trosak jednog automoblla za Japan? А zita:rica? Predstavite ove podatke u tabeli analognoj Tabeli 3. d. Која zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji automobila? А u proizvodnji Zitarica? е. Која zemlja ima komparativnu prednost u proizvodnji automoblla? А u proizvodnji zitarica? f. Bez trgovine, polovina radnika svake zemlje proizvodi automoblle, а polovina proizvodi zitarice. Које kolicine automobila i zitarica proizvodi svaka zemlja? g. Zapocevsi od pozicije u kojoj ne postoji trgovina, navedite primer u kojem trgovina dovodi svaku zemlju u bolji polozaj. 4. Pet i Кris su "cimeri". Oni provode najveCi deo vremena u ucenju (naravno), ali ostavljaju i neko vreme za omiljene aktivnosti: pravljenje pice i piva od korena trava. Pet је potrebno 4 sata da napravi galon piva i 2 sata da napravi picu. Кrisu treba,б sati za galon piva i 4 sata da napravi picu.

а.

Koji је oportunutetni trosak pravljenja pice svakog od cimera? Ко ima apsolutnu prednost u pravljenju pice? Ко ima komparativnu prednost u pravljenju pice? Ь. Ako Pet i Кris medusobno trguju hranom, ko се menjati picu u zamenu za pivo? с. Cena pice mo:le da se izrazi na osnovu galona piva. Која је najvisa cena ро kojoj pica moze da se razmeni, а da pri tome оЬа cimera budu u boljem polozaju? Која је najniza cena? Objasnite. 5. Pretpostavimo da u Kanadi ima 10 miliona radnika i da svaki radnik moze godisnje da proizvede ili 2 automobila Ш 30 busela psenice. а.

Koji је oportunitetni trosak proizvodnje jednog automobila u Kanadi? Koji је oportunitetni trosak proizvodnje jednog busela psenice u Kanadi? Objasnite odnos izmedu oportunitetnih troskova ova dva dobra. Ь. Nacrtajte granicu proizvodnih mogucnosti Kanade. Ako Kanada izabere da ima potrosnju od 10 miliona automoblla, koliko psenice moze da konzumira bez trgovine? Oznacite ovu tacku na granici proizvodnih mogucnosti. с. Sada pretpostavimo da SAD ponude da kupe 10 miliona automoblla od Kanade u zamenu za 20 busela psenice ро automobllu. Ako Кanada i dalje ima potrosnju od 10 miliona automoblla, koliko psenice је Kanada u stanju da trosi zahvaljujuCi ovom a:ran:lmanu? Oznacite ovu tacku na svom dijagramu. Da li Kanada treba da prihvati ovaj aran:lman? 6. Razmislimo о profesoru koji pise knjigu. Profesor mo:le i da pise poglavlja i da sakuplja potrebne podatke brze od Ьilo koga na fakultetu. Ipak, on placa studenta da mu prikuplja podatke u Ьiblioteci. Da li је ovo logicno? Objasnite. 7. I Engleska i Skotska proizvode krofne i dzempere. Pretpostavimo da engleski radnik moze da proizvede 50 krofni na sat ili 1 dzemper na sat. Pretpostavimo da skotski radnik moZe da proizvede 40 krofni na sat ili 2 dzempera na sat. а. Која

zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji svakog dobra? Која zemlja ima komparativnu prednost? Ь. Ako EngJ,eska i Skotska odluce da trguju, koju robu се Skotska prodati Engleskoj? Objasnite.

POGLAVLJE З

с. Каd Ьi

skotski radnik mogao da proizvede 1 d.Zemper na sat, da li Ьi Skotska i dalje profitirala od trgovine? Da li Ьi Engleska i dalje profitirala od trgovine? Objasnite. 8. Sledeca tabela opisuje proizvodne mogucnosti dva grada u zemlju Bezboliji: Broj parova Crvenih Carapa Broj parova Belih Carapa radniku na sat ро radniku na sat

ро

Boston

з

Cikago

2

а.

з

Bez trgovine, koja је cena belih carapa (izrazena u crvenim carapama) u Bostonu? Која је cena u Cikagu? Ь. Koji grad irna apsolutnu prednost u proizvodnju carapa svake Ьоје? Koji grad ima komparativnu prednost u proizvodnju carapa svake Ьоје? с. Ako gradovi medusobno trguju, carape koje Ьоје се svaki grad izvoziti? d. Koji је raspon cena ро kojima se trgovina moze odvijati?

http://

MEE>UZAVISNOST 1 DOBICI OD TRGOVINE

9. Pretpostavirno da sva dobra mogu da se proizvedu uz manje casova rada u Nemackoj nego u Francuskoj. а. U kom smislu је trosak svih dobara niZi u Nemackoj, nego u Francuskoj? Ь. U kom smislu је trosak nekih dobara niZi u Francuskoj? с. Ako Ьi Francuska i Nemacka medusobno trgovale, da li Ьi оЬе zemlje posledicno Ьile u boljem polozaju? Objasnite u kontekstu vasih odgovora na delove pod (а) i (Ь). lO.Da li su sledece tvrdnje tacne ili pogresne? Objasnite u оЬа slucaja. а.

Ь. с.

"Dve zemlje mogu da profitiraju od trgovine cak i ako jedna zemlja irna apsolutnu prednost u proizvodnji svih dobara." "Pojedini veoma talentovani ljudi imaju komparativnu prednost u svemu sto rade." "Ako је neka trgovina dobra za jednu osobu, ne moze Ьiti dobra za drugu."

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite ~mankiwXtra.swlearning.com.

59

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

Ы:.<. •••

_.

TRZISNE SILE PONUDE 1TRAZNJE

Kada hladan talas pogodi Floridu, cena soka od pomorand.Ze poveca se u samoposlugama Sirom zemlje. Svakog leta kada је u Novoj Engleskoj lepo vreme, cena hotelskih soba na KariЬima naglo pada. Kada na Bliskom istoku izblje rat, cena benzina u SAD raste, а cena polovnog "kadilaka" opada. Sta је zajednicko za sve ove dogadaje? Svi oni pokazuju funkcionisanje ponude i trainje. Ponuda i traznja su dve reCi koje ekonomisti najcesce koriste- i to sa dobrim razlogom. Ponuda i trainja su sile koje omogucavaju funkcionisanje trzisnih ekonomija. One odreduju kolicinu svakog dobra koje se proizvodi i cenu ро kojoj se ono prodaje. Ako zelite da saznate kako се neki dogadaj i1i politika uticati na ekonomiju, prvo treba da razmislite kako се uticati na ponudu i traZпju. U ovom poglavlju upoznacemo se s teorijom ponude i trainje. Razmatracemo kako se ponasaju kupci i prodavci i kako medusobno deluju jedni na druge. Pokazacemo kako ponuda i traznja odreduju cene u trzisnoj privredi i kako cene, povratno, alociraju oskudne resurse ekonomije.

бЗ

64

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

TRZISTA 1KONKURENCIJA

trziste grupa kupaca i prodavaca odredenog dobra ili usluge

Izrazi panuda i traznja odnose se na ponasanje ljudi kada na trzistima medusobno deluju jedni na druge. TrziSte је grupa kupaca i prodavaca odredenog dobra Ш usluge. Kupci kao grupa odreduju trainju za proizvodoщ а prodavci kao grupa odreduju ponudu tog proizvoda. Pre nego sto predemo na diskusiju о ponasanju kupaca i prodavaca, najpre potpunije razmotrimo sta podrazumevamo pod "trzistem" i pod razliCitim vrstama trZista koje uocavamo u ekonomiji.

Konkurentna trzista

konkurentno trziste trziste na kome postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca, tako da svaki ima zanemarljiv uticaj na tГZisnu cenu

Postoje mnogi oblici trzista. Ponekad su trziSta veoma organizovana, recimo, trziSta mnogih poljoprivrednih proizvoda. Na ovim trzistima, kupci i prodavci se sastaju u odredeno vreme i na odredenom mestu, gde aukcionar pomaie da se odrede cene i izvrsi dogovor oko prodaje. Cesce se desava da su trzista manje organizovana. Na primer, razmotrimo trziste sladoleda u nekom gradu. Kupci sladoleda nikada se ne sastaju. Prodavci sladoleda su na razliCitim lokacijama i nude proizvode koji se u izvesnoj meri razlikuju. Ne postoji aukcionar koji izvikuje cenu sladoleda. Svaki prodavac izlozi cenu korneta sladoleda, а svaki kupac odlucuje koliko sladoleda се kupiti u svakoj prodavnici. Mada nije organizovana, grupa kupaca i prodavaca sladoleda cini trziste. Svaki kupac zna da postoji nekoliko prodavaca izmedu kojih moze da bira, а svaki prodavac је svestan da је njegov proizvod slican onome koji nude drugi prodavci. Cenu sladoleda i njegovu kolicinu ne odreduje nijedan kupac Ш prodavac. Umesto toga, cenu i kolicinu odreduju na trzistu svi kupci i prodavci dok medusobno deluju jedni na druge. TrZiste sladoleda, poput vecine trzista u ekonomiji, veoma је konkurentno. Konkurentno trZiste jeste trziste na kojem postoji veliki broj kupaca i veliki broj prodavaca, tako da svaki od njih ima zanemarljiv uticaj na trzisnu cenu. Svaki prodavac sladoleda ima ogranicenu kontrolu nad cenom, jer drugi prodavci nude slicne proizvode. Prodavac nema mnogo razloga da naplacuje manje od vazece cene, а ako naplacuje vise, kupci се obaviti kupovinu na drugom mestu. Slicno tome, nijedan kupac sladoleda ne moze da utice na cenu sladoleda, jer svaki kupac kupuje samo malu kolicinu. U ovom poglavlju ispitacemo kako kupci i prodavci medusobno deluju jedni na druge na konkurentnim trzistima. Videcemo kako sile ponude i trafuje odreduju i prodatu koliCinu dobra i njegovu cenu.

Konkurencija: savrsena i ona druga U ovom poglavlju pretpostavljamo da su trzista savrsena kankurentna. Savrseno konkurentna trzista definisu se na osnovu dve najvainije karakteristike: (1) sva dobra koja se nude na prodaju su ista, i (2) broj kupaca i prodavaca је tako veliki da nijedan kupac Ш prodavac ne moze da utice na trzisnu cenu. Posto kupci i prodavci na savrseno konkurentnim trzistima moraju da prihvate cenu koju odreduje trziste, za njih se kaie da uzimaju cenu kaa datu. Postoje neka trzista za koja u potpunosti vazi pretpostavka о savrsenoj konkurenciji. Na trzistu psenice, na primer, postoje hiljade farmera koji prodaju psenicu, i blljade potrosaca koji koriste psenicu i psenicne proizvode. Posto nijedan kupac ili prodavac ne moze da utice na cenu psenice, svaki uzima cenu kao datu.

PQGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

65

Medиtim, ne prodajи se sva dobra i usluge na savrseno konk.иrentnim trzistima. Na nekim trzistima postoji samo jedan prodavac i taj prodavac odreduje сеnи. Takav prodavac zove se monopolista. Na primer, vasa lokalna kompanija za kaЬlovsku televizijи moze predstavljati monopolistu. Stanovnici vaseg grada verovatno imaju samo jednu kompaniju od koje kupuju ovu иslugu. Neka trZista nalaze se izmedu ovih ekstrema, savrsene konk.иrencije i monopola. Na jednom takvom trZistи, pod nazivom oligopol, postoji nekoliko prodavaca koji ne konkurisи иvek agresivno jedan drиgom. Avionske linije predstavljajи jedan takav primer. Ako na liniji izmedu dva grada prevoz vrse samo dva ш tri prevoznika, oni mogu da izbegnи ostrи konkurenciju, ра sи и stanju da drze cene na visokom nivou. Drиga vrsta trzista је monopolistiCki konkurentna; na njemu ima mnogo prodavaca, ali svaki nиdi pomalo drиgaCiji proizvod. Posto proizvodi nisи и potpunosti isti, svaki prodavac је и izvesnoj meri и stanju da odredi сеnи sopstvenog proizvoda. Primer za takvo trziste је trZiste casopisa. C:asopisi se medusobno ьоrе za citaoce i svako moze da иdе na trziSte sa novim easopisom, ali svaki casopis nиdi drиgacije clank.e i moze da odredi sopstvenu сеnи. Uprkos razlicitim vrstama trzista, najpre cemo prouciti savrsenu konk.urencijи. Savrseno konkurentna trzista najlakse је analizirati. Stavise, posto је odredeni stepen konkurencije prisиtan na vecini trzista, dosta toga sto bиdemo naиcili о ponиdi i tra.:lnji pri savrsenoj konkиrenciji vaZi i za komplikovanija trzista.

BrziKviz Sta је trziste? •

Које su karakteristike konkurentnog trzista?

TRAZNJA Proucavanje trzista zapocecemo ispitivanjem ponasanja kираса. Da blsmo sиzili razmatranje, imacemo na umu jedno odredeno dobro- sladoled.

Kriva traznje: odnos izmedu cene i trazene kolicine Tra.:lena kolicina nekog dobra jeste kolicina tog dobra koju su kupci spremni i и stanju da kupe. Као sto cemo videti, mnogo toga odreduje trazenu koliCinu bllo kog dobra, ali kada analiziramo kako trzista funkcionisи, jedna determinanta ima kljucnu ulogu - cena dobra. Kada Ы cena kugle sladoleda porasla na 20 dolara, kиpovali Ьiste manje sladoleda. MoZda Ьiste umesto sladoleda kиpovali smrznuti jogurt. Kada Ы се­ па kugle sladoleda opala na 0,20 dolara, kиpovali blste vise. Posto se trazena kolicina smanjuje kako cena raste, а povecava kako cena opada, ka.:lemo da trazena koliCina stoji и negativnoj korelaciji sa cenom. Ovaj odnos izmedu cene i tra.:lene kolicine vazi za veCinu dobara u ekonomiji i, u stvari, toliko је sveprisutan da ga ekonomisti zovu zakon trafuje: ako је sve ostalo nepromenjeno, kada cena nekog dobra raste, trazena kolicina se smanjuje, а kada njegova cena pada, trazena koliCina se povecava. Tabela na Slici 1. pokazиje koliko korneta sladoleda Katarina svakog meseca kupи­ je, i to ро razulicitim cenama. Ako је sladoled besplatan, Katarina jede 12 korneta. Ро ceni od 0,50 dolara ро kornetu, Katarina kиpuje 10 korneta. Kako cena dalje raste, ona kupuje sve manje i manje korneta. Kada cena dostigne З dolara, Katarina иopste ne kирије sladoled. Ova tabela predstavlja semu trainje, koja pokazuje odnos izmedu

trazena kolicina koliёina nekog dobra koju su kupci spremni i u stanju da kupe

zakon traznje tvrdnja da se, uz sve ostalo nepromenjeno, trazena kolicina nekog dobra smanjuje kada raste cena tog dobra sema traznje tabela koja pokazuje odnos izmedu cene dobra i trazene kolicine

66

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

SLIKA 1

Katarinina sema traznje i kriva traznje

Sema trainje pokazuje traienu koliбnu za svaku cenu. Kriva trainje, koja graficki prikazuje semu tranje, pokazuje kako se тепја traiena koliбna dobra kada se menja cena. Posto niia cena povecava traienu koliбnu, kriva trainje је opadajuca (nagnuta naniie). Cena korneta sladoleda

Tra.Zena kolicina korneta

$о,оо

12

0,50

10

1,00

8

1,50

б

2,00

4

2,50

2

з. оо

о

Cena korneta sladoleda

· кotrciПa korneta sladoleda

kriva traznje grafikon koji prikazuje odnos izmedu cene dobra i trazene kolicine

cene dobra i trazene kolicine, pod uslovom da ostaje nepromenjeno sve ono sto utice na koliCinu dobra koju potrosaCi zele da kupe. Grafikon na Slici 1. na osnovu podataka iz tabele prikazuje zakon traznje. Ро konvenciji, cena sladoleda prikazana је na vertikalnoj, а trazena koliCina sladoleda na horizontalnoj osi. Opadajuca linija koja prikazuje odnos izmedu cene i trazene koliCine zove se kriva traznje.

Trzisna traznja nasuprot individualne traznje Кriva

traznje na Slici 1. prikazuje traznju jednog pojedinca za nekim proizvodom. Da analizirali kako funkcionise trziste, potrebno је da utvrdimo triisnu trainju, koja predstavlja zblr svih individualnih traznji za odredenim dobrom ili uslugom. Tabela na Slici 2. pokazuje semu traznje za sladoledom za dva pojedinca - Katarinu i Nikolasa. Katarinina sema traznje govori nam koliko sladoleda ona kupuje za svaku cenu, а Nikolasova sema traznje govori nam koliko sladoleda on kupuje. Trzisna traznja za svaku cenu, jeste zblr dve individualne traznje. Grafikon na Slici 2. pokazuje krive traznje koje odgovaraju ovim semama traznje. Obratite paznju da sablramo individualne traznje horizontalno da Ьismo doblli krivu trzisne traznje. То jest, da Ьismo naSli ukupnu trazenu koliCinu pri Ьilo kojoj ceni, saЬiramo individualne koliCine koje se nalaze na horizontalnoj osi individualnih kriva Ьismo

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

SLIKA 2

Trzisna traznja kao zblr individualnih traznji Traieпa koliбпa па triistu је zblr traieпih koliCiпa svih kupaca za svaku сепи. Dakle, kriva triisпe traiпje doblja se ako horizoпta/пo saberemo krive iпdividua/пih traiпji. Ро сепi od 2 dolara, Katariпa potraiuje 4 korneta sladoleda, а Nikolas potraiuje з korneta sladoleda. Traieпa koliCiпa па triistu р о toj сепi izпosi 7 korneta.

Cena kometa sladoleda

Katarina

TrШte

Nikolas

$о,оо

12

7

19

0,50

10

6

16

1,00

5 4

10

2,00

8 6 4

2,50

2

3 2

4

3,00

о

1,50

Katarinlna traznJa Cena korneta sladoleda

+

+

13

7

Nikolasova traznJa

Cena korneta

Trzlsna traznJa

~

Cena korneta

Ё

$3,00

J'Кsladoleda

$ЗДО

1,50

1,50

1,00

1,00

0,50

0,50 о"Т'""2~''3'"·'4'

Kollclna korneta sladoleda

о'

Kollclna korneta sladoleda

traznje. Posto zelimo da analiziramo kako funkcionise trziste, najcesce cemo koristiti krivu trzisne trainje. Кriva trzisne traznje pokazuje kako se ukupna traiena kolicina menja kada se cena dobra menja, dok svi ostali faktori koji uticu na koliCinu koju potrosaCi zele da kupe ostaju nepromenjeni.

Pomeranja krive traznje Кriva

traznje za sladoledom pokazuje koliko sladoleda ljudi kupuju pri Ьilo kojoj datoj ceni, pod uslovom da mnogi drugi faktori koji uticu na odluke potrosaca о kupovini, osim cene, ostaju nepromenjeni. Као rezultat toga, ova kriva traznje ne mora da bude stabllna tokom vremena. Ako se desi nesto sto menja trazenu kolicinu ро svakoj datoj ceni, kriva traznje se pomera. Na primer, pretpostavimo da Udruzenje americkih lekara otkrije da su ljudi koji redovno jedu sladoled zdraviji i da zive duie. Ovo otkrice Ьi povecalo traznju za sladoledom. Pri bllo kojoj datoj ceni, ljudi Ьi tada zeleli da kupe vecu koliCinu sladoleda, а kriva trainje za sladoledom Ьi se pomerila.

2 4 '6''8

"ј(ј

:!.2'14

Kollclna kometa sladoleda

67

.

68

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

DEO 2

Slika З. prikazиje pomeranja traznje. Bilo kakva promena koja povecava trazenи pri svakoj ceni, recimo, nase hipoteticko otkrice Udrиzenja americkih lekara, pomera krivи traznje иdesno i zove se porast trainje. Svaka promena koja smanjиje trazenи koliCinи pri svakoj ceni pomera krivи traznje иlevo i zove se pad kolicinи

trainje. Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu traznje. Evo najvaznijih:

Dohodak Sta Ьi se desilo sa vasom traznjom za sladoledom ako Ьiste jednog leta izguЬili

normalno dobro dobro za koje, uz ostale nepromenjene faktore, porast dohotka dovodi do porasta traznje inferiorno dobro dobro za koje, uz ostale nepromenjene faktore, porast dohotka dovodi do smanjenja traznje supstituti dva dobra kod kojih porast cene jednog dovodi do porasta traznje za drugim

SLIKA '--

_,_

З

posao? Najverovatnije Ьi opala. Nizi dohodak znaCi da Ьiste иkирnо morali manje da trosite, tako da Ьiste morali da trosite manje na neka - а verovatno na veCinи - dobara. Ako traznja za nekim dobrom pada kada se dohodak smanjиje, takvo dobro se zove normalno dobro. Nisи sva dobra normalna dobra. Ako trainja za nekim dobrom raste kada dohodak pada, to dobro se zove se inferiorno dobro. Primer inferiornog dobra је voznja aиto­ bиsom. Kako vam dohodak pada, sve manje је verovatno da cete kиpiti aиtomoЬil ili se voziti taksijem, i verovatnije је da cete se voziti aиtobиsom.

Cene srodnih dobara Pretpostavimo da padne cena smrznиtog jogurta. Zakon traznje govori da cete kиpovati vise smrznиtog jogurta. Istovremeno, verovatno cete kиpovati manje sladoleda. Posto sи i sladoled i jogurt hladne, slatke, kremaste poslastice, one zadovoljavajи slicne zelje. Kada pad cene nekog dobra smanjиje traznjи za drиgim dobrom, ta dva dobra se nazivajи supstituti. Sиpsti­ tиti sи oblcno dva dobra koja sи medusobno zamenljiva, recimo, hot-dog i hamburger, dzemper i dиkserica, odlazak и Ьioskop i iznajmljivanje kasete iz video-klиba.

Sada pretpostavimo da pada cena slatkog preliva. Prema zakonи traznje, kиpovacete vise preliva. lpak, и ovom slисаји, kиpovacete i vise sladoleda, jer se sladoled i slatki

, -

о

Се па

Pomeranja krive traznje

korneta sladoleda

Svaka promena koja povecava koliCinu koju kupci zele da kupe ро datoj ceni pomera krivu trainje udesno. Svaka promena koja smanjuje koliCinu koju kupci iele da kupe ро datoj ceni pomera krivu traznje ulevo. Kriva traznje, 0 1 Kriva traznje, 0 3 о

.· i
POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

preliv cesto koriste zajedno. Kada pad cene jednog dobra povecava tra.Znju za drugim dobrom, ta dva dobra nazivaju se komplementi. Komplementi su cesto dva dobra koja se zajedno koriste, recimo, benzin i automoblli, kompjuteri i softver, ili buter i vocni zele.

Ukusi Najociglednija determinanta vase traznje su vasi ukusi. Ako volite sladoled, vise ga kupujete. Ekonomisti oblcno ne pokusavaju da objasne ukuse ljudi jer se ukusi zasnivaju na istorijskim i psiholoskim uticajima koji se nalaze izvan granica ekonomije. Ekonomisti ispituju, medutim, sta se desava kada se ukusi promene. Ocekivanja Vasa ocekivanja и pogledu buducnosti mogu da uticu na vasu sadasnju traznju za nekim dobrom ili uslugom. Na primer, ako ocekujete da cete sledeceg meseca zaraditi vise, mozda cete radije potrositi jedan deo svoje trenutne ustedevine na sladoled. Ali, ako ocekujete da се cena sladoleda sutra opasti, moZda cete Ьiti manje spremni da kupite kornet sladoleda ро danasnjoj ceni. Вгој kupaca Posto se trzisna traznja izvodi iz individualnih trafuji, ona zavisi od svih onih faktora koji odreduju traznju individualnih kupaca, ukljucujuCi njihov dohodak, ukuse, ocekivanja i cene srodnih dobara. Osim toga, trzisna trafuja zavisi i od broja kupaca. Kada Ьi se Petar, jos jedan potrosac sladoleda, pridruzio Katarini i Nikolasu, trazena koliCina na trzistu Ьila Ьi veca pri svakoj ceni, а kriva traznje Ьi se pomerila udesno.

Rezime Кriva tramje pokazuje sta se desava s trazenom kolicinom nekog dobra kada se njegova cena menja, pod uslovom da su sve ostale promenljive koje uticu na kupce nepromenjene. Kada se jedna od ovih promenljivih izmeni, kriva tra.Znje se pomera. U Tabeli 1. navode se sve promenljive koje uticu na to koliko nekog dobra potrosaci Ьiraju da kupe.

TABELA 1 -

-

'-

.

."

-

Promenljive koje uticu па kupce И ovoj tabeli паvеdепе su promeп/jive koje uticu па ko/iбпu Ьilo kog dobra koju kupci Ьiraju da kupe. Obratite paiпju па posebпu ulogu koju ima сепа dobra: рготепа сепе dobra predstav/ja kretaпje dui krive traiпje, dok izmeпa пеkе druge promeпljive pomera krivu traiпje. Promenljiva

Promena ove promenljive ...

Cena Dohodak Cene srodnih dobara Ukusi Ocekivanja Broj kupaca

Uslovljava kretanje duz krive traznje Pomera krivu traznje Pomera krivu traznje Pomera krivu traznje Pomera krivu traznje Pomera krivu traznje

69

komplementi dva dobra kod kojih porast cene jednog dovodi do smanjenja traznje za drugim

70

DE:02

PONUDA 1 TRAZNJA 1, КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

Primer iz prakse DVA NACINA DA SE SMANJI TRAZENA KOLICINA CIGARETA Кreatori javne politike cesto ule da smanje oЬim pusenja. Postoje dva nacina pomocu kojih politika moze da pokusa da ostvari taj cilj. Jedan od nacina da se smanji pusenje jeste da se pomeri kriva traznje za cigaretama i ostalim duvanskim proizvodima. Oglasi javnih ustanova, obavezna upozorenja о zdravlju na paklicama cigareta i zabrana reklamiranja cigareta na televiziji predstavljaju mere koje imaju za cilj smanjenje trazene kolicine cigareta pri svakoj datoj ceni. Ako su uspesne, ove mere pomeraju krivu traznje za cigaretama ulevo, kao sto је prikazano na prikazu (а) Slike 4. Na drugi naCin, kreatori politike mogu da pokиSaju da povecaju cenu cigareta. Ako vlada oporezuje proizvodace cigareta, na primer, oni veliki deo poreza prenose na potrosace и vidu vecih cena. Veca cena podstice pusace da smanje broj cigareta koji

SLIKA 4

Pomeranja krive traznje nasuprot kretanja duz krive traznje ироzоrепја па paklicama cigareta иЬеdе риsасе da тапје риsе, kriva traiпje za cigaretama pomera se иlevo. Na prikazи (а), kriva traiпje pomera se sa D1 па D2. Ро сепi od 2 dolara za pak/icu, traieпa koliдпa

Ako

opada sa 20 па 10 cigareta dпеvпо, sto је prikazaпo pomeraпjem iz tacke А и tackи В. Nasиprot tome, ako porez poveca сепи cigareta, kriva traiпje se пе pomera. Umesto toga, иосаvато kretaпje ka drиgoj tacki па krivi traiпje. Na prikazи (Ь), kada сепа poraste sa 2 па 4 do/ara, traieпa koliбпa opada sa 20 па 12 cigareta dпеvпо, sto је prikazaпo kretaпjem iz tacke А и tаёkи С. (а)

(Ь)

Pomeranje krive traznje

Cenajedne paklice clgareta

Kretanje duz krlve traznje

Cenajedne paklice clgareta

$4,00 ............................. .

1

2,00

$2,00 ··········

Broj popusenih cigareta na dan

* ili

,.Studija slucaja" (iz prakse); engl. case study; svi ovi termini su kod nas u cestoj upotreЫ (prim. red.}

Broj popusenih cigareta na dan

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

puse. U ovom slucaju, smanjena kolicina cigareta ne predstavlja pomeranje krive trainje. Umesto toga, ona predstavlja kretanje duz iste krive trainje do tacke sa vecom cenom i manjom koliCinom, kao sto је prikazano na prikazu (Ь) Slike 4. Koliku reakciju proizvodi promena cene cigareta na oЬim pusenja? Ekonomisti su pokusali da odgovore na OVO pitanje tako sto su proucavali sta se dogada kada se promeni porez na cigarete. Dosli su do zakljucka da porast cene od 10 posto smanjuje traienu kolicinu za 4 posto. Zakljucili su da su tinejd.Zeri posebno osetljivi na cenu cigareta: porast cene od 10 posto smanjuje za 12 posto pusenje kod tinejdZera. Slicno pitanje glasi kako cena cigareta utice na traznju za zabranjenim drogama, recimo, marihuanom. Protivnici poreza na cigarete cesto isticu da su duvan i marihuana supstituti, tako da visoke cene cigareta podsticu koriscenje marihuane. Nasuprot tome, nmogi strucnjaci za zloupotrebu raznih supstanci smatraju da је duvan "ulaznica za drogu", koja navodi mlade da eksperimentisu sa drugim stetnim supstancama. Vecina studija је u saglasnosti sa ovim gledistem: one su utvrdile da је niZa cena cigareta povezana sa veCim koriscenjem marihuane. Drugim recima, izgleda da su duvan i marihuana pre komplementi nego supstituti. •

BrziKviz Smislite primer tabele traznje za picama, ра graficki prikazite odgovarajucu krivu traznje .• Navedite primer necega ~to ы pomerilo OVU krivu traznje .• Da li Ы promena cene pica pomerila ovu krivu traznje? PONUDA Sada prelazimo na drugu stranu trzista i ispitujemo ponasanje prodavaca. Jos jednom, da Ьismo suzШ nasa razmatranja, razmisljamo о trzistu sladoleda.

Koji је najbolji natin da se prestane?

Kriva ponude: odnos izmedu cene i ponudene kolicine Ponudena kolicina nekog dobra ili usluge jeste koliCina koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju. Postoje mnoge determinante ponudene koliCine, ali cena opet igra posebnu ulogu u nasoj analizi. Kada је cena sladoleda visoka, prodaja sladoleda је profitabllna, раје ponudena koliCina velika. Prodavci sladoleda rade prekovremeno, kupuju puno masina za pravljenje sladoleda i zaposljavaju mnogo radnika. Nasuprot tome, kada је cena sladoleda niska, posao је manje profitabllan, ра prodavci proizvode manje sladoleda. Pri niZoj ceni, neki prodavci mogu cak da se odluce na prestanak rada i njihova ponudena koliCina pada na nulu. Posto ponudena koliCina raste kada cena raste, а pada pri padu cena, kazemo da ponudena kolicina stoji u pozitivnoj korelaciji sa cenom dobra. Ovaj odnos izmedu cene i ponudene kolicine zove se zakon ponude: ako је sve ostalo nepromenjeno, kada cena nekog dobra raste, raste i ponudena koliCina tog dobra, а kada cena pada, pada i ponudena kolicina. Tabela na Slici 5. pokazuje kolicinu koju nudi Ben, prodavac sladoleda, pri razliCitim cenama sladoleda. Ро ceni ispod 1,00 dolara, Ben uopste ne nudi sladoled. Kako cena raste, on nudi sve vecu koliCinu. Ovo је sema ponude, sema koja pokazuje odnos izmedu cene nekog dobra i ponudene kolicine, ako је nepromenjeno sve ostalo sto utice na kolicinu koju prodavci zele da prodaju.

ponudena koliCina koliCina nekog dobra koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju zakon ponude tvrdnja da, uz nepromenjene ostale faktore, ponudena kolicina nekog dobra raste kada raste cena tog dobra

sema ponude tabela koja pokazuje odnos izmedu cene nekog dobra i ponudene koliCine

71

72

DEO 2

FONUDA 1 TRAZNJA 1; КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

SLIKA 5

Benova tabela ponude i kriva ponude Sema ponude prikazuje ponudenu kofiдnu za svaku cenu: Ova kriva ponude, koja graficki prikazuje semu ponude, pokazuje kako se menja ponudena ko/iCina dobra kada se menja njegova cena. Posto visa cena povecava ponudenu ko/iбnu, kriva ponude nagnuta је navise. Cena korneta sladoleda

Ponudena kolicina korneta

$о,оо

о

0,50

о

Cena korneta sladoleda

$3,00

1

1,00 1,50

2

2,00

з

2,50

4

з, оо

5

kriva porшde grafikon koji prikazuje odnos izmedu cene nekog dobra i ponudene koliCine

Trzisna ponuda nasuprot individualne ponude Bas kao sto trzisna trainja predstavlja zbir traznji svih kupaca, tako i trzisna ponuda predstavlja zblr ponuda svih prodavaca. Tabela na Slici 6. prikazuje semu ponude dva proizvodaca sladoleda Bena i Dzerija. Ро Ьilo kojoj ceni, Dzerijeva sema ponude pokazuje nam kolicinu sladoleda koju Ben nudi, а Dzerijeva sema ponude prikazuje kolicinu sladoleda koju nudi Dzeri. Trzisna ponuda predstavlja zbir ove dve individualne ponude. Grafikon na Slici 6. pokazuje krive ponude koje odgovaraju semama ponude. Као i u slucaju krivih traznje, horizontalno sabiramo krive individualnih ponuda da Ьismo dobili krivu trzisne ponude. Da Ьismo dobili ukupnu ponudenu koliCinu pri bilo kojoj ceni, sablramo individualne koliCine koje se nalaze na horizontalnoj osi krivih individualnih ponuda. Кriva trzisne ponude pokazuje kako se ukupna ponudena kolicina menja kada se menja cena dobra.

Pomeranja krive ponude Кriva

ponude sladoleda pokazuje koliko sladoleda proizvodaCi nude na prodaju pri bilo kojoj datoj ceni, ako su nepromenjeni svi ostali faktori osirn cene koji uticu na od-

-

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

SLIKA 6

Tliisna ponuda kao zblr individualnih ponuda Ропиdепа kо/Юпа па

triistu jeste zblr koliбпa koje пиdе svi prodavci za svaku сепи. Dakle, kriva triiSпe doblja se horizoпtalпim sablraпjem kriva iпdividualпe poпude. Ро сепi od 2 dolara, Веп пudi з korneta sladoleda, а Dieri пudi 4 korneta slado/eda. Kolit.iпa koja se пudi па triistu ро ovoj сепi izпosi 7 korneta.

poпude

Веn

Dieri

$о,оо

о

о

0,50

о

о

Cena korneta sladoleda

1,00

TrZiSte 5

о о

о

1,50

2

2

2,00

з

4

7

2,50

4 5

б

10

8

13

з, оо

+

Benova ponuda

4

Dierijeva ponuda

Trzlsna ponuda

~-·,

Се па

kometa sladoleda $3,00

Saen

Cena ,,, korneta 9-sladoleda ~i $3,00

Di:eri

Cena '" korneta ~~ladoleda

$3,00

2,50

2,50

2,00

2,00 1,50 1,00

0,50 от

·2 ·з· 4 s

в 1 в ·g io :rг11 Koliclna korneta sladoleda

0,50 б

6 7 8 '9 fOft12

Kolicina korneta sladoleda

luku proizvodaca koliko da prodaju. Ovaj odnos moze da se menja tokom vremena, sto је predstavljeno pomeranjem krive ponude. Pretpostavimo, na primer, da padne cena secera. Posto је secer input potreban za proizvodnju sladoleda, pad cene secera Cini prodaju sladoleda profitabllnijom. То povecava ponudu sladoleda: pri bilo kojoj datoj ceni, proizvodaCi su sada spremni da proizvedu vecu kolicinu. Dakle, kriva ponude sladoleda pomera se udesno. Slika 7. prikazuje pomeranja ponude. Svaka promena recimo, pad cene secera, koja povecava ponudenu koliCinu pri svakoj ceni, pomera krivu ponude udesno i naziva se porast ponude. Slicno tome, svaka promena koja smanjuje ponudenu koliCinu pri svakoj ceni pomera krivu ponude ulevo i naziva se pad ponude. Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu ponude. Evo nekoliko najvaznijih:

о 1 '2· э·~4-

5· 6 '7'8'

Kolicina korneta sladoleda

73

,

74

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1' КАКО FUNKCIONlSU TRZISTA

SLIKA 7

Cena korneta sladoleda

Pomeranja krive ponude

Kriva ponude, Sз

Svaka promena koja povecava ko!Юnu koju prodavci zele da proizvedu pri datoj ceni pomera krivu ponude udesno. Svaka promena koja smanjuje kofiCinu koju prodavci iele da proizvedu pri datoj ceni pomera krivu ponude ulevo.

korneta sladoleda

Cene inputa Da Ьi proizveli svoju koliCinu sladoleda, prodavci koriste razlicite inpute: slag, secer, aromu, masine za proizvodnju sladoleda, zgтade u kojima se proizvodi sladoled i rad radnika koji mesaju sastojke i rukuju masinama. Kada se poveca cena jednog Ш vise ovih inputa, proizvodnja sladoleda manje је profitabllna, а preduzeca nude manje sladoleda. Ako se cene inputa znatno povecaju, preduzece moze da se zatvori i da vise uopste ne nudi sladoled. Dakle, ponuda nekog dobra stoji u negativnoj korelaciji sa cenom inputa koji se koriste za njegovu proizvodnju. Tehnologija Tehnologija za pretvaranje inputa u sladoled predstavlja jos jednu determinantu ponude. Pronalazak mehanizovanih masina za proizvodnju sladoleda, na primer, smanjio је koliCinu rada potrebnog za njegovu proizvodnju. Smanjenjem troskova preduzeca, napredak tehnologije povecao је ponudu sladoleda. Ocekivanja Kolicina sladoleda koju preduzece danas nudi moze da zavisi od njegovih ocekivanja u pogledu buducnosti. Na primer, ako preduzece ocekuje da се se cena sladoleda u buducnosti povecati, uskladistice deo svoje tekuce proizvodnje i danas ponuditi manju kolicinu trzistu. Broj prodavaca Trzisna ponuda zavisi od svih onih faktora koji uticu na ponudu pojedinacnih prodavaca, kao sto su, cene inputa koji se koriste za proizvodnju nekog dobra, raspoloZiva tehnologija i ocekivanja. Osim toga, ponuda na trzistu zavisi i od broja prodavaca. Kada Ьi se Ben ili Dzeri povukli iz posla sa sladoledom, ponuda na tr:bltu Ьi opala.

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

75

TABELA 2

Promenljive koje uticu na prodavce U ovoj tabeli su паvеdепе promeпljive koje uticu па koliёiпu dobra koju prodavci Ьiraju da prodaju. Obratite paiпju па posebпu ulogu koju ima сепа dobra: рготепа сепе dobra predstavlja kretaпje dui krive poпude, dok izmeпa пеkе druge promeпljive pomera krivu poпude. Promenljiva

Promena ove promenljive..•

Се па

Uslovljava kretanje duz krive ponude Pomera krivu ponude Pomera krivu ponude Pomera krivu ponude Pomera krivu ponude

Cene inputa Tehnologija Ocekivanja Broj prodavaca

Rezime Кriva ponude pokazuje sta se desava s ponudenom kolicinom nekog dobra kada se njegova cena menja, pod uslovom da su sve ostale promenljive koje uticu na prodavce nepromenjene. Kada se jedna od ovih promenljivih izmeni, kriva ponude se pomera. U Tabeli 2. navode se sve promenljive koje uticu na kolicinu nekog dobra koju proizvodaCi biraju da prodaju. Smislite primer tabele ponude pica, ра graficki prikazite odgovarajucu krivu ponude. • Navedite primer necega sto Ы pomerilo ovu krivu ponude. • Da li bl promena cene pica pomerila ovu krivu ponude?

BrziKviz

PONUDA 1TRAZNJA ZAJEDNO Posto smo zasebno analizirali ponudu i traznju, sad cemo ih komЬinovati da Ьismo videli kako one odreduju koliCinu nekog dobra koja se prodaje na trzistu i njegovu cenu.

Ravnoteza Slika 8. prikazuje i krivu trblne trainje i krivu trZisne ponude. Obratite paznju da postoji jedna tacka u kojoj se krive ponude i traznje seku. Та tacka zove se trzisna ravnoteZa.. Cena odredena u ovom preseku zove se ravnoteina cena, а koliCina se zove ravnoteina kolicina. U nasem primeru ravnotezna cena iznqsi 2 dolara ро kornetu, а ravnotezna koliCina iznosi 7 korneta sladoleda. u recniku se rec ravnoteza definise kao situacija u kojoj su razliCite sile izjednacene - а na isti naCin se opisuje i trziSna ravnoteza. Pri ravnoteznoj ceni, kolicina dobra kоји sи kиpci spremni i и stanjи da kире potpиno se podиdara sa koliCinom kоји sи prodavci spremni i и stanjи da prodajи. Ravnotezna cena se ponekad naziva i cena pri kojoj se "Cisti" trziste (engl. Market clearing price) jer је pri ovoj ceni svako na trzistu zadovol-

ravnoteza situacija u kojoj је се па dostigla nivo gde је ponudena kolicina jednaka trazenoj kolicini ravnotezna cena cena koja izjednacava trazenu i ponudenu kolicinu ravnotezna k"''" ,:• ponudena kolicina i trazeпa kolicina pri ravnoteznoj ceni

/Ь

PONUDA 1 TRAZNJA 1' КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

DEO 2

SLIKA 8 '

'

'

Cena kometa sladoleda

Ravnoteza ponude i traznje

Ravnoteia se nalazi и preseku krive ponude i krive trainje. Pri ravnoteinoj ceni, ponudena koliдna jednaka је traienoj koliёini. Ovde је ravnoteina cena 2 dolara: pri ovoj ceni, ponudeno је 7 korneta sladoleda i traii se 7 korneta sladoleda.

Koliclna korneta sladoleda

visak

situacija u kojoj је ponudena koliCina veca od trazene kolicine

manjak

situacija u kojoj је trazena kolicina veca od ponudene kolicine

jan: kupci su kupili sve sto su zeleli da kupe, а prodavci su prodali sve sto su zeleli da prodaju. Postupci kupaca i prodavaca prirodno pomeraju trzista ka ravnotezi ponude i traznje. Da Ьismo videli zasto, razmotrirno sta se desava kada trzisna cena nije jednaka ravnotefuoj ceni. Pretpostavimo, najpre, da је trzisna cena visa od ravnotezne cene, kao na prikazu (а) Slike 9. Ро ceni od 2,50 dolara ро kornetu, ponudena koliCina dobra (10 korneta) veca је od trazene koliCine (4 korneta). Postoji visak dobra: prodavci nisu u stanju da prodaju sve sto zele pri vazecoj ceni. ViSak se naziva situacijom prekomerne ponude. Kada postoji visak na trzistu sladoleda, prodavci sladoleda imaju pune zamrzivace sladoleda koji Ы zeleli da prodaju, а ne mogu. Oni reaguju na visak tako sto smanjuju cene. Pad cena, sa druge strane, povecava trazenu koliCinu i smanjuje ponudenu koliCinu. Cene i dalje padaju sve dok trziste ne dostigne ravnotezu. Pretpostavimo sad da је trzisna cena niza od ravnotezne cene, kao na prikazu (Ь) Slike 9. U ovom slucaju, cena iznosi 1,50 dolara ро kornetu, а trazena kolicina dobra veca је od ponudene koliCine. Postoji manjak dobra: kupci nisu u stanju da kupe sve sto zele ро vazecoj ceni. Manjak se ponekad naziva situacijom prekomerne trainje. Kada se manjak desi na trzistu sladoleda, kupci moraju da cekaju u dugackim redovima da Ы doblli sansu da kupe jedan od malog broja raspolozivih korneta. Kada је previse kupaca koji zele da kupe premalo dobara, prodavci mogu da reaguju na manjak tako sto се povecati cene, а da pri tom ne smanje prodaju. Kako cena raste, trazena kolicina opada, ponudena kolicina se povecava, а trziste se opet pomera ka ravnotezi. Dakle, aktivnosti mnogih kupaca i prodavaca automatski pomeraju trzisnu cenu ka ravnoteznoj ceni. Kada trZiste dostigne ravnotezu, svi kupci i prodavci su zadovoljni i ne postoji pritisak na cenu da raste ili da se smanjuje. Brzina dostizanja ravnoteze razlikuje se od trzista do trzista, u zavisnosti od brzine s kojom se

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

77

SLIKA 9

TI'Zista koja nisu u ravnotezi Na prikazu (а) postoji visak. Posto је triisna cena od 2,50 dolara ve<.'a od ravnoteine, ponudena koliбna (10 korneta) veca је od traiene koliбne (4 korneta). Prodavci pokusavaju da pove<.'aju prodaju smanjenjem cene korneta, а to ротега cenu ka ravnoteinom nivou. Na prikazu (Ь) postoji manjak. Posto је triisna cena od 2,50 dolara manja od ravnoteine, traiena kolitina (10 korneta) veca је od ponudene koliбne (4 korneta). Kada postoji mnogo kupaca koji iele da kupe premalo dobara, prodavci mogu da iskoriste manjak tako sto се povecati сепе. Dakle, и оЬа slucaja, pгilagodavanje cena pomera triiste ka ravnoteii ponude i trainje. (а)

(Ь)

Prekomerna ponuda

Cena korneta sladoleda

Cena korneta sladoleda

2,00

$2,00

Prekomerna traznja Supply

1,50

prilagodavajи cene. Na veCini slobodnih tzista, viskovi i manjkovi sи samo privremeni, jer se cene na krajи pomerajи ka svojim ravnoteznim nivoima. Zaista, ova pojava је toliko sveprisиtna da se zove zakon ponиde i traznje: cena svakog dobra se prilagodava kako Ьi ponиdenи i trazenи koliCinи nekog dobradovela и ravnotezи.

Tri koraka u analizi promena ravnoteze Do sada smo videli kako ponиda i traznja zajedno odredиjи trzisnи ravnotezи, koja, sa drиge strane, odredиje сеnи dobra i kolicinи dobra kоји kиpci kирији а prodavci prodajи. Naravno, ravnotezna cena i koliCina zavise od polozaja krivih ponиde i traznje. Kada neki dogadaj pomeri jednи od ovih kriva, ravnoteza na trzistи se menja. Analiza neke takve promene naziva se komparativna statika, jer podrazиmeva poredenje dve sitиacije koje se ne menjajи prvobltnи i novи ravnotezи.

Kada analiziramo kako neki dogadaji иtice na trZiste to Cinimo и tri faze. Prvo, da li taj dogadaj pomera krivи ponиde, krivu traznje, ili, и nekim slиcajevima, оЬе krive. Drиgo, иtvrdиjemo da Ii se ta kriva pomera иdesno iii иle­ vo. Trece, иz pomoc dijagrama ponиde i traznje иporedиjemo prvobltnи i novи иtvrdиjemo

zakon ponude i traznje tvrdnja da se cena svakog dobra prilagodava kako Ы ponudenu i trazenu koliciпu tog dobra dovela u ravnotezu

'"'

DEO 2

PONUDA f TRAZNJA t: t\.AI'\.U

rUJ"''I"\...._..1\.JI'It<:.:н.~

11"'\.t..Jo;;;.tJ"'\

Veruj mi, Harolde, ne kaze se ILI traznja ... nego ponuda I traznja

ravnotezu, sto nam pokazuje kako to pomeranje utice na ravnoteznu cenu i koIiCinu. U Tabeli З. rezimiraju se ove tri faze. Da blsmo videli kako se primenjuje ovaj recept, razmotrimo razlicite dogadaje koji mogu da uticu na trzicte sladoleda.

Primer: promena traznje Pretpostavimo da jednog leta vladaju velike vruCine. Kako ovaj dogadaj utice na trZiste sladoleda? Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, prolazimo kroz nase tri faze. 1. VruCine uticu na krivu traznje tako sto menjaju ukuse ljudi u pogledu sladoleda. То jest, vremenske prilike menjaju kolicinu sladoleda koju ljudi zele da kupe pri svakoj datoj ceni. Кriva ponude se ne menja, jer vremenske prilike ne uticu direktno na preduzeca koja prodaju sladoled. 2. Posto zbog vruCina ljudi imaju zelju da jedu vise sladoleda, k.riva tra2nje pomera se udesno. Slika 10. prikazuje ovaj porast traznje kao pomeranje krive traznje sa D1 na D2. Ovo pomeranje ukazuje da је trazena koliCina sladoleda veca pri svakoj ceni. З. Као sto је prikazano na Slici 10., porast traznje povecava ravnoteZпu cenu sa 2,00 na 2,50 dolara, а ravnoteznu koliCinu sa 7 na 10 korneta. Drugim reCima, vruCine povecavaju cenu sladoleda i prodatu koliCinu sladoleda.

Pomeranja krivih nasuprot kretanja duz krivih Zapazite da kada zbog vruCina cena sladoleda raste, raste i koliCina sladoleda koju nude preduzeca, iako kri-

З

TABELA ,

___

•

'"=""

-

---""

Trofazni program za analizu promena ravnoteze 1. 2.

з.

Utvrdite da li dogadaj pomera krivu traznje ili krivu ponude (ili, mozda, оЬе). Utvrdite u kom smeru se pomera kriva. Upotreblte dijagram ponude i traznje da Ьiste videli kako to pomeranje menja ravnoteznu cenu i kolicinu.

-

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

SLIKA 10

Cena korneta sladoleda

Kako porast traznje utice na ravnotezu Dogadaj koji povecava pri svakoj datoj сепi pomera krivu traiпje udesпo. Rastu i ravпoteiпa сепа i ravпotezпa koliбпa. U ovom slucaju, zbog izиzetпo toplog leta kupci traze vise sladoleda. Kriva trazпje pomera se sa D1 па 02, sto dovodi do porasta ravпoteiпe сепе sa 2,00 па 2,50 dolara {porasta ravпoteiпe kofitiпe sa 7 па 10 korneta. traieпu koliбпu

va ponude ostaje ista. U ovom slucaju, ekonomisti kazu da је doslo do porasta 11 ponudene koliCine", ali da se ponuda" nije promenila. "Ponuda" se odnosi na polozaj krive ponude, dok se "ponudena koliCina" odnosi na kolicinu koju prodavci zele da prodaju. u nasem primeru, ponuda se ne menja jer vremenske prilike ne menjaju zelju preduzeca da prodaju pri Ьilo kojoj datoj ceni. Umesto toga, vrucine menjaju zelju potrosaca da kupuju pri Ьilo kojoj datoj ceni i time pomeraju krivu trainje. Porast trainje izaziva porast ravnotezne cene. Kada cena raste, raste i ponudena koliCina. Ovaj porast ponudene koliCine predstavljen је kretanjem dU.Z krive ponude. Da rezimiramo. Pomeranje krive ponude zove se "promena ponude", а pomeranje krive traznje" zove se 11 promena traznje". Кretanje duz fiksne krive ponude zove se "promena ponudene koliCine", а kretanje duz fiksne krive traznje zove se 11 promena trazene koliCine". 11

Primer: promeпa poпrJde Pretpostavimo da tokom nekog drugog leta uragan unisti deo roda secerne repe i poveca cenu secera. Kako ovaj dogadaj utice na trziste sladoleda? Jos jednom, da Ьismo odgovorШ na ovo pitanje, prolazimo kroz nase tri faze. 1. Promena cene secera, inputa potrebnog za proizvodnju sladoleda, utice na krivu ponude. Povecanjem troskova proizvodnje, ona smanjuje kolicinu sladoleda koju preduzeca proizvode i prodaju pri svakoj datoj ceni. Кriva traznje se ne menja, jer

79

во

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

DEO 2

veCi troskovi inpиta ne иtiси direktno na kolicinи sladoleda kоји domacihstva zele da kире. 2. Кriva ponиde pomera se иlevo jer se, ро svakoj ceni, smanjиje иkирnа koliCina kо­ ји sи preduzeca spremna i и stanjи da prodajи. Slika 11. prikazиje ovaj pad ponи­ de kao pomeranje krive tra2nje sa sl na s2. 3. Као sto је prikazano na Slici 11, pomeranje krive ponиde povecava ravnoteznи се­ nи sa 2,00 na 2,50 dolara, а smanjиje ravnoteznи koliCinи sa 7 na 4 korneta.

Primer: promena i ponude i traznje Sada pretpostavimo da istog leta dode i do talasa vrиCina i do uragana. Da Ьismo analizirali ovu komЬinacijи dogadaja, opet prolazimo kroz nase tri faze. da se оЬе krive morajи pomeriti. VrиCine иtiси na krivи tra2nje1 jer sladoleda kоји domaCinstva zele da kире ро svakoj datoj ceni. Istovrerneno1 kada se zbog uragana роvесаји cene secera1 menja se kriva ponиde 1 jer se rnenja i kolicina sladoleda kоји predиzeca zele da prodajи ро svakoj datoj ceni. 2. Svaka kriva se pornera и istorn smerи kao i и prethodnoj analizi: kriva tra2nje pomera se иdesno1 а kriva ponиde pornera se иlevo. Na. Slici 12. prikazana sи ova pomeranja. 3. Као sto је prikazano na Slici 12. 1 postoje dva rnoguca ishoda1 и zavisnosti od relativne velicine porneranja traznje i ponиde. U оЬа slиcaja/ ravnotezna cena raste. Na prikazи (а)/ gde se traznja znatno povecava а ponиda samo rnalo opada1 povecava 1.

Utvrdиjemo

menjajи kolicinи

.

SLIKA 11 '

~

~

Се па

Kako pad ponude utice ravnotezu

па

Dogaaaj koji smaпjuje pri svakoj datoj сепi pomera krivu poпude ulevo. Ravnotezna сепа raste, а ravпoteiпa koliCiпa opada. U ovom s/ucaju, zbog porasta сепе secera (iпputa), prodavci пude тапје sladoleda. Kriva poпude pomera se sa 51 па 52, sto dovodi do porasta ravпotezпe сепе s/adoleda sa 2,00 па 2,50 dolara i pada ravпotezпe koliCiпe sa 7 па 4 korneta.

korneta sladoleda

ропиаепи koliCiпu

$2,50

t

/',оо 2; ...sto rezultira .

vecCJm ceiiom

$1C~dbi~#~···.

Traznja

о

4

KolliЯna

7

~ $. .,.i ПЈЭА)ОrЈ"I

·...•. ...

·proдatoh1 kolicinom;

korneta sladoleda

-

МАЈКА

PRIRODA POMERA KRIVU PONUDE

Prema nasoj analizi, prirodna katastrofa koja smanjuje ponudu smanjuje i prodatu kOIIOnu, а povecava cenu. Evo jednog skorasnjeg primera.

Cetvorodnevni hladni talas zahvatio Kaliforniju: usevi unisteni, raste cena agruma Pise: Tod S. Perdam Strasna ёetvorodnevna hladnoca uniStila је vise od treCine godisnjeg roda agruma u Kaliforniji n.anevsi stetu od preko pola milijarde dolara sa izgledima da se cena pomorandzi u samoposlugama utrostruёi do sledece nedelje. Hladan i suv vazduh sa Aljaskog zaliva doneo је u ponedeljak temperaturu ispod nule u celu "zlatnu drzavu", dok se ziva u termometru u poljoprivredom bogatoj Centralnoj dolini spustila na podeljak izmedu minus 15 i minus 20 stepeni sto је

najhladniji talas od desetodnevne hladnoce 1990. godine. Farmeri su tokom noCi izbezumljeno u~ljuёivali masine za navodnjavanje i ·vestacki vetar kako Ы zaStЩii drvece <:>d hladnoce, ali su zvanicnici objavili da su usevi u dolini skoro. u potpuriosti unisteni, а da је izguЬijena i skoro polovina ukupnog roda poinorandze u zemlji ... U Kaliforniji se gaji oko Во posto · od kojih se prave sokovi uzgaja na konzumnih pomorandzi u SAD i 90 Floridi. posto limunova, а veletrgovci kazu Na nekim kalifornijskim trziStima, da Ы cene pomorandzi u malqpro- veletrgovci kazu da је cena pola kilodaji za nekoliko dana mogle da se grama pomorandzi za jelo u sredu utrostruce. lzvesno је da се i cena porasla na 90 centi sa 35 centi koliko limuna porasti, ali cena soka od po- је iznosila u utorak. morandzi mogla Ы da pretrpi manji uticaj јег se najveci deo pomorandzi lzvor: Njujork Tajms od 25. decembra 1998, str.

se i ravnotezna koliCina. Nasиprot tome, na prikazи (Ь), gde ponиda znatno opada dok se traznja samo malo povecava, ravnotezna koliCina opada. Dakle, ovi dogadaji и svakom slисаји povecavajи сеnи sladoleda, ali njihov иticaj na koliCinи prodatog sladoleda nije odreden (to jest, moze Ьiti i ovakav i onakav).

Rezirne Upravo smo videli tri primera koriScenja krivih ponиde i traznje za analizи promene ravnoteze. Kada god neki dogadaj pomera krivи ponиde, krivu traznje, ili, mozda, оЬе krive, ove instrumente mozete iskoristiti da Ьiste predvideli kako се taj dogadaj promeniti koliCinи koja se prodaje и ravnoteZi i сеnи ро kojoj se dobro prodaje. Tabela 4. prikazиje predvideni ishod za svakи komЬinacijи pomeranja ove dve krive. Da Ьi ste se иverili da razumete kako se koriste instrиmenti ponиde i traznje,

А1.

SLIKA 12

Pomeranje i ponude i traznje Ovde uocavamo istvremeпi porast traiпje i pad poпude. Moguca su dva ishoda. Na prikazu (а), ravпoteiпa сепа raste sa Р1 па Р2, а ravпoteiпa kofiдпa raste sa Q1 па Q2. Na prikazu (Ь), ravпoteiпa сепа opet raste sa Р1 па Р2, afi ravпoteiпa koliбпa opada sa Q1 па Q2. (а)

(Ь)

Cena raste, kollclna raste

Cena raste, kollcina opada

Cena korneta sladoleda

р1

..........

korneta sladoleda

izaberite nekoliko stavki iz ove tabele i proverite da li ste tabela sadrzi bas ta predvidanja.

korneta sladoleda

и stanjи

da objasnite zasto

BrziKviz Analizirajte Sta se desava s trziStem pica ako se poveca cena paradajza. • Analizirajte sta se desava s trzistem pica ako se smanji cena hamburgera.

ZAKLJUCAK: КАКО CENE ALOCIRAJU RESURSE U ovom poglavljи analizirali smo роnиdи i traznjи na jednom trzistи. Mada smo diskиsijи zasnovali na trziStи sladoleda, ono sto ste ovde nаисШ vaZ:i i za vecinи drиgih trzista. Kada god odete и prodavnicи da nesto kиpite, vi doprinosite traznji za tim artiklom. Kada god trazite posao, doprinosite ponиdi иslиga radne snage. Posto ponи­ da i traznja predstavljajи tako sveprisиtne ekonomske fenomene, model ponиde i traznje predstavlja mocan instrиment analize. Ovaj model stalno cemo koristiti и narednim poglavljima. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da sи trzista oblcno dobar naCin organizovanja ekonomske aktivnosti. Mada је jos prerano da procenjиjemo da li sи trzisni ishodi dobri Ш losi, u ovom poglavlju poceli smo da shvatamo kako trzista funkcionisu. U svakom ekonomskom sistemu, oskudni resursi moraju da se alocirajи na konkurentne upotrebe. TrziSne ekonomije u tи svrhи koriste sile ponude i traznje.

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

TASELA 4

--

'

Sta se desava sa cenom i kolicinom kada se pomera ponuda Ш traznja? Као и Brzom kvizu, uverite se da ste и stanju da objasnite svaku stavku и ovoj tabeli uz pomoc dijagrama ponude i trainje. Nema promene ponude

Nema promene traznje

Р

ista

Q ista

Porast traznje Pad traznje

Р

raste

Porast ponude

Padponude

Popada Q raste

Q opada

Р

neodredena

Р

Р

raste raste

Q raste

Q raste

Q neodredena

Popada

Popada Q neodredena

Р neodredena Qopada

Q opada

Ponиda i trafuja zajedno odredиjи cene mnogih razlicitih dobara i иslиga и ekonomiji; cene, sa drиge strane, predstavljajи signale koji иpravljajи alokacijom resиrsa. Razmotrimo, na primer, alokacijи zemljista иz more. Posto је koliCina tog zernljista ogranicena, ne moze svako da uiiva и lиksиzи da zivi uz plazu. Ко doblja ovaj resurs? Odgovor glasi: ko god је spreman i и stanju da plati cenu. Cena zernljista uz more prilagodava se dok trazena koliCina zeщЧJsta ne Ьиdе potpиno jednaka ponиdenoj kolicini. Dakle, и trzisnim ekonomijama, cene predstavljajи mehanizam za raspodelu oskиdnih resursa. Slicno tome, cene odredиjи ko proizvodi koje dobro i koliko se tog dobra proizvodi. Razmotrimo, na primer, rad na farmi. Posto nam је hrana neophodna za Zivot, od kljиcnog је znacaja da neki ljиdi rade na farmama. Sta odredиje ko се Ьiti farmer, а ko

"Dva dolara."

"- i 75 centi,"

83

U"-U'

,_.UNUDA 1 TRAZ:NJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

nece? U slobodnom drustvu, ne postoji vladina agencija za planiranje koja donosi ovu odluku i obezbeduje adekvatnu ponudu hrane. Umesto nje, alokacija radnika na farme zavisi od odluka miliona radnika gde се se zaposliti. Ovaj decentralizovani sistem dobro funkcionise jer te odluke zavise od cena. Cene hrane i nadnice radnika na farmi (cena njihovog rada) prilagodavaju se kako Ьi obezbedile da se dovoljno'ljudi , opredeli da budu farmeri. Ako neko nikad nije video trzisnu privredи na delи, cela ova ideja moze damu se uCini neumesnom. Privrede sи velike grupe ljиdi koji se bave razliCitim, medиsobno zavisnim aktivnostima. Sta sprecava decentralizovano odlиCivanje da se pretvori и haos? Sta koordinira postиpke miliona ljudi s razliCitim sposobnostima i zeljama? Sta garantuje da се se zaista uraditi ono sto treba da se uradi? Odgovor, rесји, glasi: cene. Ako trzisnim ekonomijama upravlja nevidljiva ruka, kao sto је rekao Adam Smit и svojoj cuvenoj knjizi, onda sistem cena predstavlja palicи kojom nevidljiva ruka diriguje ekonomskim orkestrom.

REZI М Е • Ekonomisti koriste model ponиde i traznje za analizи konkurentnih trzista. Na konkurentnom trzistu postoji mnogo kираса i prodavaca i svaki od njih ima mali Ш nikakav uticaj na trzisnu сеnи. • Кriva traZпje pokazиje kako koliCina dobra koja se trazi zavisi od cene. Prema zakonu traZnje, ako cena dobra opada, trazena kolicina raste. Zato је kriva traznje ораdајиса (nagnuta naniZe). • Osim cene, ostale determinante koliCine kоји potrosaci zele da kире иkljucujи dohodak, cene supstituta i komplemenata, ukuse, ocekivanja i broj kираса. Ako se promeni jedan od ovih faktora, kriva traznje se pomera. • Кriva ponude pokazиje kako kolicina dobra koja se nudi zavisi od cene. Prema zakonu ponude, ako cena dobra raste, raste i ponudena koliCina. Zato је kriva ponиde rastuca (nagnuta navise). Osim cene, ostale determinante koliCine kоји proizvodaci zele da prodajи ukljucиjи cene inputa, tehnologiju, ocekivanja i broj prodavaca. Ako se promeni jedan od ovih faktora, kriva ponude se pomera.

• Presek kriva ponude i traZnje odredиje trzisnи ravnotezu. Pri ravnoteznoj ceni, traZena kolicina jednaka је ponudenoj kolicini. • Ponasanje kираса i prodavaca prirodno pomera trzista ka njihovoj ra\rnotezi. Kada је trzisna cena visa od ravnotezne cene, javlja se visak dobra, sto dovodi do pada trzisne cene. Kada је trzisna cena niZa od ravnotezne cene, javlja se manjak dobra, sto dovodi do porasta trZisne cene. • Da Ьismo analizirali kako neki dogadaj utice na trziste, koristimo dijagram ponиde i traznje kako Ьismo ispitali na koji nacin taj dogadaj иtice na ravnoteznи cenu i koliCinu. Ova analiza sadrzi tri faze. Prvo, utvrdиjemo da li dogadaj pomera krivu ponиde ili krivu traZпje (Ш оЬе). Drugo, иtvrduje­ mo smer pomeranja krive. Trece, uporedujemo novu ravnotezu sa prvobltnom ravnoteZ:om. • U trzisnim ekonomijama, cene sи signali koji иpravljajи ekonomskim odlukama i na taj naCin alocirajи oskudne resurse. Za svako dobro u ekonomiji, cena obezbeduje da ponuda i traznja budu и ravnotezi. RavnoteZ:na cena zatim odreduje koliCinu dobra koju kupci zele da kupe i kolicinu koju prodavci Ьirаји da proizvedu.

POGLAVLJE 4

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

KLJUCNI POJMOVI trZiste inferiorno do bro ravnoteza konkurentno trziste supstituti ravnotezna cena traZ.ena koliCina

komplementi ravnotezna kolicina zakon traznje ponudena koliCina visak tabela traznje zakon ponude

manjak kriva traZпje tabela ponude zakon ponude i traZ.nje normalno dobro kriva ponude

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta је konkurentno trziste? Opisite ukratko ostale vrste trzista koja nisu savrseno konkurentna.

6. Sta odreduje kolicinu dobra koju prodavci nude?

2. Sta odreduje koliCinu dobra koju kupci traze?

8. Da li promena tehnologije proizvodaca izaziva kretanje duz krive ponude Ш pomeranje krive ponude? Da li promena cene izaziva kretanje duz krive ponude Ш pomeranje krive ponude? 9. DefiniSite ravnotezu na trzistu. Opisite sile koje pomeraju trziste ka ravnotezi.

З. Sta su tabela traznje i kriva traznje i u kakvoj su vezi? Zasto је kriva traZ.nje nagnuta naniZe?

4. Da li promena ukusa potrosaca izaziva kretanje dU.Z krive traZпje Ш pomeranje krive traznje? Da li promena cene izaziva kretanje duz krive traznje ili pomeranje krive traZ.nje? 5. Popajev dohodak se smanjuje i kao rezultat on kupuje vise spanaca. Da li је spanac inferiorno ili normalno dobro? Sta se dogada s Popajevom krivom traZпje za spanacem?

7. Sta su tabela ponude i kriva ponude i u kakvoj su vezi? Zasto је kriva ponude nagnuta navise?

10.Pivo i pica su komplementi jer se cesto zajedno konzumiraju. Kada cena pice raste, sta se desava sa ponudom, traZ.njom, ponudenom koliCinom, traZ.enom kolicinom i cenom na trzistu pica? ll.Opisite ulogu cena u trzisnim ekonornijama.

PROBLEMI 1 PRIMENA 1. Objasnite svaki od sledecih iskaza uz pomoc dijagrama ponude i traznje. а. Kada hladni talas napadne Floridu, raste cena soka od pomorandze u samoposlugama sirom zemlje. Ь. Kada је u Novoj Engleskoj svakog leta lepo vreme, cene hotelskih soba na Kariblma naglo opadaju. с. Kada na Bliskom istoku izЬije rat, cena benzina raste, dok cena polovnog "kadilaka" pada. 2. пPorast traznje za prenosivim racunarima povecava trazenu kolicinu prenosivih racunara, ali ne i ponudenu koliCinu. " Da li је ovaj iskaz tacan ili pogresan? Objasnite.

З.

Razmotrite trziste mini-komЬija. Na koje deterrninante ponude ili traznje utice svaki navedeni dogadaj? Naglasite da li se ponuda ili traZпja povecavaju ili smanjuju. Zatim pokazite uticaj na cenu i koliCinu mini-komЬija. а.

Ljudi odlucuju da imaju vise dece.

ь. Strajk radnika celicane povecava cene celika. с.

Inzenjeri konstruisu novu automatizovanu masineriju za proizvodnju mini-komblja. d. Raste cena sportskih automoЬila. е. Slom berze pogorsava zdravlje ljudi. 4. Tokom devedesetih godina ХХ veka, tehnoloski napredak smanjio је trosak kompjuterskih cipova.

85

t"V!"\\VUA 1 1

Н:AL..!"'i.JA

1: 1'\.A!'\.U

r"UI'fl\.~IVI'fi.:;')U

1

Г'i.Lt-.:;.1,...

Sta mislite, kako је to uticalo na trziste kompjutera? А kompjuterskog softvera? А pisaCih masina? 5. Uz pomoc dijagrama ponude i trafuje pokazite uticaj sledecih dogadaja na trZiste dukserica. а.

Uragan u Juznoj Karolini unistava rod pamuka. Ь. Opada cena koznih jakni. с. Svi fakulteti zahtevaju da se jutarnje vezbe obavIjaju u propisnoj odeCi. d. Izmisljene su nove masine za pletenje. 6. Pretpostavimo da је 2005. broj novorodencadi privremeno visok. Kako ovaj bejbl-bum utice na cenu usluga cuvanja dece 2010. i 2020. godine? (pomoc: petogodisnjaci se cuvaju, а petnaestogodisnjaci mogu da cuvaju decu.) 7.

Кесар је komplement (kao i prilog) za hot-dog. Ako se cena hot-dogova poveca, sta se dogada sa trzistem kecapa; а paradajza; а soka od paradajza; а soka od pomorandze?

8. Primer iz prakse u ovom poglavlju razmatra uvodenje poreza na cigarete kao naCina da se smanji pusenje. Sad razmislite о trzistima drugih duvanskih proizvoda, recimo, cigara i duvana za ivakanje. а.

Ь.

с.

Da li su ova dobra supstituti ili komplementi cigaretama? Uz pomoc dijagrama ponude i traznje, pokazite sta se desava na trzistu cigara i duvana za zvakanje ako se poveca porez na cigarete? Kada Ьi kreatori politike zeleli da smanje ukupnu potrosnju duvana, koje mere Ы trebalo da primene u komblnaciji sa porezom na cigarete?

9. TrziSte pica ima sledece seme traznje i ponude: Cena

Trazena kolicina

pod ravnotezne cene, sta Ы guralo trziste ka ravnotezi? lO.Posto se zemicke i krem-sir cesto jedu zaj.edno, oni su komplementi. а.

Ь.

Uocavamo da su porasle i ravnotezna cena krem-sira i ravnotezna kolicina zemicki; Sta moze Ьiti razlog ovom obrascu pad cene brasna Ш pad cene mleka? Ilustrujte i objasnite svoj odgovor. Pretpostavimo, umesto toga, da se povecala ravnotezna cena krem-sira, а da је ravnotezna koliCina zemicki opala. Sta moze blti razlog ovom obrascu - porast cene brasna Ш porast cene mleka? Ilustrujte i objasnite svoj odgovor.

11.Sad pretpostavimo da cenu karti za bezbol utakmice na vasem fakultetu odreduju trzisne sile. Tabele traznje i ponude izgledaju ovako: Trazena kolicina

Cena

Ponudena kolicina

$4

10,000

8,000

8

8,000

8,000

12

6,000

8,000

16

4,000

8,000

20

2,000

8,000

а. Nacrtajte krive traznje i ponude. Sta је neoblcno

Ь.

с.

u vezi sa ovom krivom ponude? Zasto Ьi ovo moglo da bude tacno? Koliko iznose ravnotezna cena i koliCina karata? Vas fakultet planira sledece godine da poveca ukupni broj upisanih studenata za 5.000. Dodatni studenti imaju sledecu semu trasnje:

Ponudena kolicina Cena

$4

135

26

5

104

б

81

53 81

7

68

98

8

53

110

9

39

121

Graficki prikazite krive ponude i trainje. Koliko iznose ravnotezna cena i koliCina na ovom trzistu? Kada Ьi stvarna cena na ovom trZistu Ьila iznad ravnotezne cene, sta Ьi pomeralo trZiste ka ravnotezi? Kada Ы stvarna cena na ovom trzistu Ьila is-

Trazena kolicina

$4

4,000

8

3,000

12

2,000

16

1,000

20

о

Sad saberite staru semu trafuje i semu traznje novih studenata da blste izracunali novu semu traznje za сео fakultet. Koliko се iznositi nova ravnotezna cena i koliCina? 12.Jedan clanak u Njujork Tajmsu opisuje uspesnu marketinsku kampanju francuske industrije sam-

POGLAVLJE 4

panjca. U Clanku se naglasava da su "mnogi direktori presrecni zbog astronomskih cena sampanjca. Oni su istovremeno i zabrinuti da се takav nagli skok cena izazvati smanjenje traznje, sto Ьi onda izazvalo veliki pad cena. n Kakvu gresku prave direktori kada analiziraju ovu situaciju? Graficki prikazite svoj odgovor. 13.IstraZivanje trzista rezultiralo је sledeCim podacima о trzistu cokoladica: sema traZnje moze da se predstavi jednacinom QD = 1.600 ЗООР, gde је QD trazena koliCina, а Р cena. Tabela ponude moze da se predstavi jednaCinom QS 1.400 + 700Р, gde је QS ponudena koliCina. Izracunajte ravnoteinu cenu i koHCinu na trzistu cokoladica.

http://

TRZISNE SILE PONUDE 1 TRAZNJE

14.Sta podrazumevamo pod savrseno konkurentnim trzistem? Smatrate li da se primer sa sladoledom iz ovog poglavlja uklapa и taj opis? Postoji li neka druga vrsta trzista koja bolje karakterise trziSte sladoleda?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite Ьttp://шankiYI'Xtra.swleaшing.coш.

87

ELASTICNOST 1NJENA PRIMENA

Zamislite da ste farmer iz Kanzasa koji se bavi иzgajanjem psenice. Celokиpni dohodak zaradиjete prodajom psenice, i zato иlaiete veliki trиd da vasa zemlja Ьиdе sto prodиktivnija. Pratite vremenske иslove i иslove tla, pazite da vasa polja ne napadnи stetocine i bolesti, proиcavate najnovija dostignиca и oblasti poljoprivredne tehnologije. Znate da sto vise psenice иzgajate, to cete vise imati za prodaju nakon zetve, а vas dohodak i zivotni standard Ьiсе visi. Jednog dana, Кanzaski drzavni univerzitet objavljuje vazno otkrice. IstraiivaCi sa Poljoprivrednog fakulteta izиmeli su novi hiЬrid psenice koji povecava oblm proizvodnje ро jutrи zemlje za 20 procenata. Kako Ьi trebalo da reagujete na ovu vest? Da li Ьi trebalo da koristite novi hiЬrid? Da li vas ovo otkrice stavlja и bolji ili gori polozaj nego ranije? U ovom poglavlju videcemo da vas odgovori na ova pitanja mogu iznenaditi. Iznenadenje је posledica primene osnovnih ekonomskih alatki - ponиde i traznje - na trziste psenice. U prethodnom poglavlju upoznali smo se sa ponudom i trainjom. Na svakom konkurentnom trzistu, recimo, na trZistu psenice, uzlazna kriva ponude pokazuje ponasanje prodavaca, а opadajuca kriva traznje pokazиje ponasanje kupaca. Cena dobra

89

90

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

se prilagodava kako Ы ponudenu i tra.Zenu koliCinu dobra dovela u rarnotezu. Da blsmo uz pomoc ove osnovne analize shvatili efekat otkrica agronoma, moramo najpre da objasnimo jos jednu alatku: pojam elastiCnosti. Elasticnost- pokazuje u kФјој meri kupci i prodavci reaguju na promene trzisnih uslova - omogucava nam da ponudu i traznju analiziramo sa vecom preciznoscu. Kada proucavamo kako neki dogadaj Ш politika uticu na trziste, istovremeno razmatramo i smer njihovih uticaja, i velicinu efekata.

ELASTICNOST TRAZNJE

elasticnost mera kojom se meri reagovanje trazene ili ponudene kolicine na jednu od njihovih determinanti

U Poglavlju 4 upoznali smo traznju i naglasili da potrosaCi, oblcno, kupuju vise dobra kada је njegova cena niZa, njihovi prihodi veCi, cene supstituta tog dobra vece, а cene komplemenata tog dobra niZe. Nasa diskusija о traznji bila је kvalitativnog, ali ne i kvantitativnog karaktera. То jest, razmatrali smo smer u kojem se krece trazena kolicina, ali ne i veliCinu promene. Da Ы izmerili koliko potrosaCi reaguju na promene ovih varijaЬli, ekonomisti koriste pojam elasticnosti.

Cenovna elasticnost traznje i njene determinante cenovm; elasticnost traznje mera koja pokazuje koliko trazena koliCina nekog dobra reaguje na promenu cene toga dobra, а izracunava se tako sto se procentualna promena trazene koliCine podeli procentualnom promenom cene.

Prema zakonu tra.Znje, pad cene nekog dobra povecava trazenu koliCinu. Cenovna elasticnost tra.Znje meri koliko trazena koliCina reaguje na promene cene. Za traznju za nekim dobrom ka.Ze se da је elasticna ako tra.Zena koliCina znatno reaguje na promene cene. Za traznju se kaze da је neelasticna ako trazena koliCina samo neznatno reaguje na promene cene. Cenovna elasticnost traznje za nekim dobrom meri spremnost potrosaca da se lise tog dobra kada njegova cena raste. Dakle, elasticnost reflektuje mnoge ekonomske, drustvene i psiholoske sile koje oblikuju ukuse potrosaca. Na osnovu iskustva, medutim, mozemo da navedemo neka opsta pravila odredivanja cenovnu elasticnost traznje.

Raspolozi'JOSt bl!skih su Dobra sa Ьliskim supstitutima oblcno imaju elasticniju traznju, jer је potrosaCima lakse da predu sa jednog dobra na drugo. Na primer, buter i margarin lako su medusobno zamenljivi. МаН porast cene butera, pod pretpostavkom da је cena margarina nepromenjena, dovodi do velikog pada prodate koliCine butera. Nasuprot tome, posto su јаја dobra bez Ьliskog supstituta, traznja za jajima је manje elasticna nego traznja za buterom. Neophodпa nasupro-t luksuznim dobrima Neophodna dobra oblcno imaju neelasticnu traznju, dok luksuzna dobra imaju elasticnu trafuju. Kada cena odlaska kod lekara raste, ljudi nece drasticno promeniti broj odlazaka kod lekara, mada se moze desiti da odlaze nesto rede. Nasuprot tome, kada cena jedrilica raste, trazena koliCina jedrilica znatno opada. Razlog tome је sto veCina ljudi odlazak kod lekara smatra neophodnim, а jedrilice su luksuz. Naravno, da li је neko dobro neophodno ili је luksuz ne zavisi iskljuCivo od njegovih sustinskih karakteristika, vec i od preferencija kupca. Za strastvenog jedrilicara koji ne brine mnogo о svom zdravlju, jedrilice mogu Ьiti neophodno dobro sa neelasticnoш traznjom, а poseta lekaru luksuzпo dobro sa elasticnom traznjom.

POGLAVLJE 5

D ef ј n ј ciј а trz ista Elasticnost traZ:nje na svakom trzistu zavisi od definisanih granica tog trzista. Usko definisana trzista oblcno imaju elasticniju traznju nego siroko definisana trblta, jer је lakse naCi Ьliske supstitute za usko definisana dobra. Na primer, hrana, kao siroka kategorija, ima prilicno neelasticnu traZ:nju jer ne postoje dobri supstututi za hranu. Sladoled, kao U.Za kategorija, ima elasticniju traZ:nju, jer ga је lako zameniti nekom drugom vrstom slatkisa. Sladoled od vanile, kao veoma uska kategorija, ima veoma elasticnu traZ:nju, jer drugi ukusi sladoleda predstavljaju skoro savrsene supstitute za vanilu.

Vremenski horizont Dobra oblcno imaju elasticniju traZ:nju u toku duzegvremenskog horizonta. Kada cena benzina raste, trazena kolicina benzina prvih nekoliko meseci samo neznatno opada. Kako vreme prolazi, medutim, ljudi vise kupuju kola koja trose manje benzina, prelaze na javni prevoz Ш se preseljavju ЬliZe radnom mestu. U roku od nekoliko godina, trazena koliCina benzina znatno opada.

izracunavanje cenovne e\asticnosti traznje Sada kada smo razmotrili cenovnu elasticnost traznje u opstem znacenju, utvrdimo preciznije kako se ona izracunava. Ekonomisti izracunavaju cenovnu elasticnost traZ:nje tako sto procentualnu promenu trazene koliCine dele procentualnom promenom cene. Dakle, .v

v

•

Cenovna е1asttcnost traznJe =

Procentualna promena trazene kolicine Pr ln ocentua а promena cene

Pretpostavimo, na primer, da porast cene korneta sladoleda od 10 posto dovodi do pada koliCine sladoleda koju kupujete za 20 posto. Vasu elasticnost traznje racunamo kao Cenovna elasticnost traznje 20% =2. 10% u ovom primeru, elasticnost iznosi 2, sto pokazuje da је promena trazene kolicine proporcionalno dvostruko veca od promene cene. Posto trazena koliCina nekog dobra stoji u negativnoj korelaciji sa cenom, procentualna promena kolicine uvek се imati predznak koji је suprotan od predznaka procentualne promene cene. U ovom primeru, procentualna promena cene iznosi plus 10 posto (sto pokazuje rast), а procentualna promena trazene koliCine iznosi minus 20 posto (sto pokazuje pad). Iz ovog razloga, cenovne elasticnosti traznje ponekad se izrazavaju negativnim brojevima. U ovoj knjizi sledimo uoblcajenu praksu da se znak minus izostavlja i sve cenovne elasticnosti izrazavamo pozitivnim brojevima. (Matematicari to nazivaju apsolutnom vrednoscu) Uz ovu konvenciju, veca cenovna elasticnost implicira vecu zavisnost trazene koliCine od cene.

Metod aritmeticke sredine: bolji naCin racunanja procentualnih promena i elasticnosti Ako pokusate da izracunate cenovnu elasticnost traznje izmedu dve tacke na krivi traZ:nje, ubrzo cete uociti jedan nezgodan proЬlem: elasticnost od tacke А do tacke В

ELASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

91

92

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

izgleda drugaCije od elasticnosti od tacke dece brojeve: Tacka А: Tacka В:

В

do tacke А. Razrnotrirno, na prirner, sle-

KoliCina = 120 KoliCina = 80.

Cena 4 dolara Cena = 6 dolara

Ako se krecerno od tacke А do tacke В, cena raste za 50 posto, а kolicina opada za 33 posto, sto pokazuje da cenovna elasticnost traznje iznosi 33/50, odnosno 0,66. Nasuprot torne, ako se krecerno od tacke В do tacke А, cena opada za 33 posto~ а kolicina raste za 50 posto, sto pokazuje da cenovna elasticnost traznje iznosi 50/33, odnosno 1,5. Jedan od nacina da se izbegne ovaj proЬlern jeste koriscenje metoda aritmeticke sredine za izracunavanje elasticnosti. Procentualna prornena se standardno racuna tako sto se vrednost podeli prvoЬitnirn nivoorn varijaЬle. Nasuprot torne, rnetodoщ aritrneticke sredine procentualna prornena se racuna tako sto se vrednost prornene podeli aritrnetickorn sredinorn (Ш prosekorn) prvoЬitnog i krajnjeg nivoa vrednosti. Na prirner, 5 dolara је aritrneticka sredina 4 i 6 dolara. Dakle, prerna rnetodu aritrnetiCke sredine, prornena sa 4 na 6 dolara uzirna se kao porast od 40 posto, jer је (6-4)/5 х 100 40. Slicno torne, prornena sa 6 na 4 dolara uzirna se kao pad od 40 posto. Posto rnetod aritrneticke sredine daje isti odgovor bez obzira na srner prornene, cesto se koristi kada se racuna cenovna elasticnost traznje izrnedu dve tacke. u nasern prirneru, aritrneticka sredina izrnedu tacke А i tacke В је: Aritrneticka sredina:

Cena

5 dolara

KoliCina

100.

Prerna rnetodu aritrneticke sredine, kada se krecerno od taCke А do tacke В, cena raste za 40 posto, а kolicina opada za 40 posto. SliCno torne, kada se krecerno od tacke В do tacke А, cena opada za 40 posto, а trazena koliCina raste za 40 posto. U оЬа srnera, cenovna elasticnost traznje jednaka је 1. Metod aritrneticke sredine rnozerno da izrazirno pornocu sledece forrnule za cenovnu elasticnost trafuje izrnedu dve tacke oznacene sa: (Q 1• Р 1 ) (Q 2• Р~: Cenovna elasticnost trafuje

(Љ-

QN [(Љ+Ql)/2]

(Pz- Р1 )/[ Pz + Р1 )/2]

Brojilac pokazuje procentualnu prornenu kolicine koja se izracunava koriscenjern rnetoda aritrneticke sredine, а irnenilac predstavlja procentualnu prornenu cene koja se izracunava rnetodorn aritrneticke sredine. Ako ikad budete rnorali da racunate razliCite elasticnosti, trebalo Ьi da koristite ovu forrnulu. U ovoj knjizi, rnedutirn, retko cerno izvoditi ovakve racunice. Za nase potrebe, rnnogo је vafuije ono sta elasticnost predstavlja- reagovanje trazene koliCine na cenu nego kako se ona racuna.

Raznovrsnost krivih traznje Ekonornisti klasifikuju krive traznje na osnovu njihove elasticnosti. Trainja је elasticna kada је elasticnost veca od 1, tako da se koliCina rnenja proporcionalno vise od cene. Traznja је neelasticna kada је elasticnost rnanja od 1, tako da se koliCina rnenja propr-

SLIKA 1

Cenovna elasticnost traznje Cenovna elasticnost trainje odrecfuje da li је kriva trainje strma ili ravna. Uotite da su sve procentua/ne promene izracunate metodom aritmeticke sredine. (а)

Savrseno neelastlcna trainja: elasticnost Је jednaka о

(Ь)

Neelastlcna traznja: elastlcnostje manja od :1:

Се па

(с) Jedinlcno

elasticna traznja: elasticnost је jednaka :L

Cena

(е) Savr5eno etastiena traznja: elasticnost је jednaka Ьeskonacnostl

(d) Elastlcna traznja: elasticnost је veca od :L Cena

Cena

$5 ........................ .

t

4 •····•·• ··- - -

о

~

1·············· -·-~---

Traznja

'

Ut:..U

Ј!.

PONUDA 1 TRAZNJA 1: KAKU

t-UNKLIUNJ~U

IK"'t::>IA

cionalno manje od cene. Ako elasticnost iznosi tacno 1, tako da se kolicina menja u istom obimu proporcionalno ceni, za tra.Znju se ka.Ze da ima jedinicnu elasticnost. Posto cenovna elasticnost traznje meri koliko trazena koliCina reaguje na promene cene, ona је u Ьliskoj vezi sa nagiЬom krive traznje. Sledece pravilo iz prakse predstavlja koristan vodic: sto је ravn9a kriva tra.Znje koja prolazi kroz datu tacku, to је veca cenovna elasticnost traznje. Sto је kriva traznje koja prolazi kroz datu taCku strmija, to је manja cenovna elasticnost tra.Znje. Slika 1. prikazuje pet slucajeva. U ekstremnom slucaju nulte elasticnosti prikazanom u (а), traznja је savrseno neelasticna, а kriva traznje је vertikalna. U ovom slucaju, bez obzira na cenu, tra.Zena kolicina ostaje ista. Kako elasticnost raste1 kriva traznje postaje sve vise ravna, kao sto је prikazano u (Ь), (с) i (d). U suprotnom, ekstrenom slucaju prikazanom u (е), traznja је savrseno elasticna. То se dogada kada se cenovna elasticnost traznje priЬliZi beskonacnosti i kriva traznje postajehorizontalna, pokazujuCi da veoma male promene cene dovode do ogromnih promena trazene koliCine. Na kraju, ako imate proЬlema s pravljenjem razlike izmedu termina elasЩna i neelasticna, evo jednog trika koji се vam pomoCi da је zapamtite: Neelasticne krive, kao u (а) Slike 1., izgledaju kao vertikalne linije slova N. Elasticne krive, kao u (е), izgledaju kao horizontalne linije slova Е. Ovo nije neki dubokouman savet, ali moze vam pomoCi na sledecem ispitu.

Ukupni prihod i cenovna elasticnost traznje ukupni prihod iznos koji placaju kupci а primaju prodavci dobra, koji se racuna kada se cena dobra pomnozi prodatom koliCinom.

Kad proucavamo promene ponude i traznje na trziStu, promeljiva koju cesto zelimo da prouCimo jeste ukupni prihod, iznos koji placaju kupci, а primaju prodavci nekog dobra. Na svakom trzistu, ukupni prihod iznosi Р х Q: cena dobra puta prodata kolicina tog dobra. Ukupni prihod mozemo graficki prikazati, kao na Slici 2. Visina osencenog dela ispod krive traznje је Р, а njegova sirina је Q. Povrsina osencenog dela Р х Q, jednaka је ukupnom prihodu na ovom trzistu. Na Slici 2., gde је Р 4 dolara, а Q 100, ukupni prihod iznosi 4 dolara х 100, odnosno 400 dolara. Kako se ukupni prihod menja kada se krecemo duz krive trainje? Odgovor zavisi od cenovne elasticnosti traznje. Ako је trainja neelasticna, kao na Slici 3., tada porast cene dovodi do povecanja ukupnog prihoda. Ovde porast cene sa 1 na 3 dolara dovodi do smanjenja traiene kolicine sa 100 na 80, ра ukupni prihod raste sa 100 na 240 dolara. Porast cene povecava proizvod Р х Q, jer је pad kolicine Q proporcionalno manji od porasta cene Р. Suprotni rezultat dobljamo ako је traznja elasticna: porast cene dovodi do smanjenja ukupnog prihoda. Na Slici 4., na primer, kada se cena poveca sa 4 na 5 dolara, trazena koliCina se smanjuje sa 50 na 20, ра se ukupni prihod smanjuje sa 200 na 100 dolara. Posto је traznja elasticna, smanjenje trazene koliCine је tako veliko da vise nego anulira porast cene. То jest, porast cene smanjuje Р х Q, jer је pad Q proporcionalno veci od porasta Р. Mada su primeri predstavljeni na ove dve slike ekstremni, oni ilustruju opste pravilo: Kada је traznja neelasticna (cenovna elasticnost manja od 1), cena i ukupni prihod krecu se u istom smeru.

POGLAVLJE 5

ELASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

95

SLIKA 2 '~

-

-

-

-

Ukupni prihod иkupпi izпos koji plataju kupci, а kao prihod primaju prodavci, jedпak је povrsiпi oseпf.eпog dela ispod krive trainje Р х Q. и ovom sluf.aju, ро сепi od 4 dolara, traieпa kо/Юпа izпosi юо, а ukupпi

prihod 400 dolara. р

Q

SLIKA

З

Kako se menja ukupni prihod kada se menja cena: neelasticna traznja Kod neelastif.ne krive traiпje, porast сепе dovodi do proporcioпalпo maпjeg pada traiene kolif.iпe. f)ak/e, raste ukupni prihod (proizvod сепе i kolitiпe). и ovom sluf.aju, porast cene sa 1 па з dolara izaziva smanjenje trai.ene kolif.iпe sa 100 па Во, а ukupni prihod raste sa 100 па 240 do/ara. Cena

Cena

$3 .................................................. .

{'>rihod 5 $240 $1 ................................................................ Prihod 5 $100 о

Traznja

Traznja

100

Kolicina

о

80

кoticlna

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1:

КАКО ~UNKLIONI'='U

1 K.LI'='IA

• Kad је traznja elasticna (cenovna elasticnost veca od 1), cenai ukupni prihod krecu se u suprotnim smerovima. • Ako је tramja jedinicno elasticna (cenovna elasticnost је tacno 1), ukupni prihod ostaje nepromenjen kada se cena menja.

Elasticnost i ukupni prihod duz linearne krive traznje Mada pojedine krive traznje imaju elasticnost koja је ista duz cele krive, to nije uvek slucaj. Primer krive traznje duz koje se elasticnost menja jeste prava linija, kao sto је prikazano na Slici 5. Linearna kriva traznje ima konstatan nagiЬ. S~ti­ te se da se nagiЬ definiSe kao "porast kroz korak", sto је ovde odnos izmedu promene cene (~~porast") i promene kolicine ("korak"). NagiЬ ove konkretne krive traznje је konstantan jer svaki porast cene od 1 dolara izaziva isti dvojedinicni pad trazene koliCine. Mada је паgiЬ linearne krive tramje konstantan, elasticnost nije. То је zato sto nagiЬ predstavlja odnos promena dve promenjive, dok је elasticnost odnos procentualnih promena dve promenjive. Ovo mozete videti u tabeli na Slici 5., koja predstavlja tebelu traznje koja odgovara linearnoj krivi traznje na grafikonu. Metodom aritmeticke sredine u tabeli је izracunata cenovna elasticnost traznje. U tackama sa niskom cenom i velikom koliCinom, kriva traznje је neelasticna. U tackama sa visokom cenom i malom kolicinom, kriva traznje је elasticna.

SLIKA 4

Kako se menja ukupni prihod kada se menja cena: elasticna traznja Kod elasticпe krive traiпje, porast сепе dovodi do ргорогсiопаlпо veceg pada traieпe koliCiпe.. Dakle smaпjuje se ukupпi prihod (proizvod сепе i koliбпe). U ovom slucaju, porast сепе sa 4 па 5 dоГага izaziva sтапјепје traieпe koliбпe sa 50 па 20, ра se ukupпi prihod smaпjuje sa 200 па 100 dolara. Се па

Се па

Traznja

Traznja

Prihod = $200

о

Prihod = $100

5Ь

Kollcina

о

кbli~ina

20

-

POGLAVLJE 5

ELASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

SLIKA 5 ~

'

=

-~

Elasticnost linearne krive traznje linearne krive trainje је konstantan, ali пјепа elasticnost nije. Na osnovu tabele trainje izracunata је cenovna elasticnost trainje metodom aritmeticke sredine. и tackama sa niskom сепот i velikom kolitinoщ kriva trainje jeneelasticna. и tackama sa visokom cenorri i malom kolitinoщ kriva trainje је elasticna. NagiЬ

1 о

Kolicina

Ukupni prihod (cena Х kolicina)

Cena

Kolicina

$7

о

6

2

12

5

4 6

20

4

$

о

24

з

8

24

2

10

20

12

12

14

о

о

Procentualna promena cene

Procentualna promena koliCine

Elasticnost

Opis.

15

200

13.0

elasticna

18

67

elastiёna

elasticna

22

40

3-7 1.8

29

29

1.0

jedinicno elasticna

40

22

о.6

neelasticna

67

18

0.3

neelasticna

200

15

0.1

neelastiёna

Tabela prikazuje i ukupni dohodak и svakoj tacki na krivi traznje. Тi brojevi pokazuju odnos izmedu ukupnog dohotka i elasticnosti. kada cena iznosi 1 dolar, na primer, traznja је neelasticna, а porast cene na 2 dolara povecava ukupni prihod. kada је cena 5 dolara, traznja је elasticna, а porast cene od б dolara smanjuje ukupni prihod. Sa cenom izmedu З i 4 dolara, traznja је tacno jedinicno elasticna, а ukupni prihod је isti pri оЬе cene.

97

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

Kako pr~duzece koje naplacuje drurry~rinц treЬa da odredi te~u svojih asluga? Naredni da odgдvoi па ovo pitaлje· z;ahteva razцmevanj~ kfive tr'qinje i tijene e(asti~n_Qsti; · ·

Дanakpokazцje

Za kfrh n~plat~iн~mpa ·. . . . zvo.ni>~enaJe taistavazn~? .·

• p§~l~clic!J $rn{ltJЉf1Jepr0daje,Jiirpo~ · ·. tf~s~ci бs~tijjy[ h
v~siџ§t~nl Pats~CikQ~a~aju daџtvr­

.· d,e \u m~giCritftac~t!· Ро p11foi;)Jtмj prqjekcijj, 'ova. grupa,tiJ~ ј~ n:iogla ·da n<~pfцcuje.z dolar!i·Z~ duzjnu puta' od 14·~ilja;;sa u proseku зфооо autqrnQb)fa dnevno !
Primer iz prakse ODREf)IVANJE CENA MUZEJSКIH ULAZNICA

Kad Ьi cena ulaznica Ьila veca, koliko Ьi se smanjila ova guzva?

Vi ste kustos u poznatom muzeju umetnosti. Vas finansijski direktor kaie vam da muzeju ponestaje sredstava i predlaze da razmotrite promenu cene ulaznica da Ьiste povecali ukupni prihod. Sta vi Cinite? Da li povecavate cenu ulaznica Ш је smanjujete? Odgovor zavisi od elasticnosti traznje. Ako је traznja za posetama muzeju neelasticna, tada Ьi porast cene ulaznica povecao ukupni prihod. Ali, ako је trainja elasticna, tada Ьi porast cene doveo do tolikog smanjenja broja posetilaca da Ьi se ukupni prihod smanjio. Da Ьiste izracunali cenovnu elasticnost traznje, potrebno је da se obratite statisticarima. Oni Ьi mogli da na osnovu istorijskih podataka ustanove u kojoj meri se posete muzeju menjaju iz godine u godinu kada se cena ulaznice promeni. Ш Ьi na osnovu podataka о posetama razlicitim muzejima sirom zemlje mogli da ustanove kako cena ulaznice utice na posetu. Ako proucavaju Ьilo koji od ova dva skupa podataka, statisticari Ьi morali da uzmu u obzir i druge faktore koji uticu na posetu vremenske prilike, populaciju, veliCinu muzejske kolekcije, i tako dalje- kako Ьi izolovali uticaj cene. Na kraju Ьi takva analiza podataka rezultirala procenom cenovne

POGLAVLJE 5

npg puta"tna

ELASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

99

svбje'z.~pr~~ascef'IJ~' ·taoza2oopOsttr~k6se'6~t prime·•· pr~il(sl;lriajavџiprevoz, ~ive· blize

:§i~~~:1f~~t:~~ !r.[P~.·o;~ь:.~,:e;l:jm~e· ;·o ·.:~an· ~a}r:afvt.;nt m~.'"·e ~· s·.:t~o\.· · [~ ~ fJ~fi{: : : ~:

. ·'tekkada'jeRornpanij!i,u o~jiщjQ. ·• snizlt;:(drumarinu ·па 1 dolaг, uiiekqli. ko ~е priЬizila deekivanoj gustini sabbrac~ja. . .· ·. .. . . .. r\1ada је Zeleni p!Jt i dalje;na guЬitk!J, u. novoJ tacki na, k,rivi traznje 5ada јЕ! u Ъоlјој pozkiji riego kad;:~ је Pptt~k ЬIЬ otv_cir~n. Pt()s,e~!),i d,tieV:~ i .•.

•.

•

.

.•;•. •. t.•u::.;_· ;t'.;.·•o.•.:• •.

"'

isti odnos oьi~no ne vazi· i~ sva.r
zriatri6 dцie; а tolerancija'na sao~ ЪracaJne guive veca, ьш .su spremni · da plate samo .:zo posto SI(Oje Z!iГade na, sa~ da Ы ustE!deli бo,щin.uta ~\}og itre,Њina. .• .. ·. ·...•.. ·.•. ·....... . S\}e u svemu; rezuЊ~ti. Vinstqn;:~ i Кaifijk poma~u llam ·cfi'l·: ььј~sЈ)!~Ф .. zasto sU p[Vбbltnё1 dr,Umaii ба Ypf(j, .

~:~e~Дj~n::·~~fC;~.~~~(~j~l~A~~i~··• t~IJ~~~~iit:ii~fr:zjJ;~j;PJok~~:;;·· c·~ .· .·kv· '<.·s .·aiJ·.:em· .-•~.o•~.ь: :.·,.:,:cJ~ ~.~-.=oiJ;h•·,. ;·.:~a:.·~:.;·.• ~a-;.;~u·J;u:.~O.·c.~un~l.t;:~

. .• •. (. . .• .•.ua.Pdjrt.•,.•. . . . . .• .••. sa ;,promqtivnqm" ,cerщm~od .~:7s чcestvovЗi9м7oljud(~ir
IQs/uvek

ф·uтari а јо~

vu•·.;· r.•0~d · ·.·ћn· .·0.o tu.·k· n:.·r· a~c.v· ·.s~.·e . ·d· ·t· ·r.~um.·m··~.·

tp~~ а.· ј~

vlasnici snTzlti riQ'n ·n izi .·.·•· . . •.s•. . ·.:. v. . .a•· .n.·ra.· .·,·.·•·.··P .n·.e·.· · u· .·. . . n..•· . ·. . . nivo u patrafi ia.vetirnprihodom:· 5 , . Na kraju .~ra]eva, каdа је cena u Na. кraju su zakljucЩ d
2

dolara da

l:zVor:

str. 131

Ы ustedeli i() 111itiuta.

vasington Post od 24- oktobra ;ggб,

elasticnosti traznje, uz pomoc koje Ьiste mogli da odlucite kako da reagujete na svoje finansijske proЬleme. •

Ostale elasticnosti traznje Osim cenovne elasticnosti tra.Znje, ekonomisti koriste i druge elasticnosti za opisivanje ponasanja kupaca na trzistu.

Dohodna elasticnost traznje Dohodna elasticnost traznje meri kako se menja trazena koliCina kada se menja dohodak potrosaca. Izracunava se tako sto se procentualna promena traznje kolicine podeli procentualnom promenom dohotka. То jest,

U Poglavlju 4 smo videli da veCina dobara pripada grupi normalnih dobara: visi doho-

dak povecava trazenu koliCinu. Posto se trazena koliCina i dohodak krecu u istom smeru, normalna dobra imaju pozitivnu dohodnu elasticnost. Neka dobra, recimo, voznja autobusom, jesu inferiorna dobra: za njih vazi da veCi dohodak smanjuje

dohodna elasticnost traznje mera koja pokazuje koliko trazena kolicina nekog dobra reaguje na promenu dohotka potrosaca, а izracunava se tako sto se procentualna promena trazene kolicine podeli procentualnom promenom dohotka.

traienu kolicinu. Posto se traiena kolicina i dohodak krecu u suprotnim smerovima, inferiorna dobra imaju negativnu dohodnu elasticnost. Cak i kod normalnih dobara znatno varira vrednost dohodne elasticnosti. Neophodna dobra, recimo, hrana i odeca, oЬicno imaju malu dohodnu elasticnost jer potrosaCi, bez obzira na to koliko im је dohodak nizak, izabiru da kupe neka od ovih dobara. Luksuzna dobra, recimo, kavijar i dijamanti, oЬicno imaju veliku dohodnu elasticnost, jer potrosaCi smatraju da mogu potpuno da se odreknu tih dobara ako imaju nizak dohodak. unakrsna elasticnost traznje mera koja pokazuje kako trazena koliCina nekog dobra reaguje na promenu cene nekog drugog dobra, а izracunava se tako sto se procentualna promena trazene koliCine prvog dobra podeli procentualnom promenom cene drugog dobra.

Unakrsna elasticnost traznje meri kako se menja traZ€na koliCina jednog dobra kada se menja cena nekog drugog dobra. Izracunava se tako sto se procentualna promena trazene kolicine dobra 1 podeli procentualnom promenom cene dobra 2. То jest,

Da li је unakrsna elasticnost pozitivan Ш negativan broj zavisi od toga da 1i su dva dobra supstituti Ш komplementi. Као sto smo videli u Poglavlju 4, supstituti su dobra koja ро pravilu mogu da se koriste jedno umesto drugog_ na primer, hamburgeri i virsle. Porast cene virsli navodi ljude da umesto njih na rostilju peku hamburgere. Posto se cena virsli i traiena koliCina hamburgera krecu u istom smeru, unakrsna elasticnost је pozitivna. 1 obratno, komplementi su dobra koja se ро pravilu koriste zajedno, recimo, kompjuteri i softver. U ovom slucaju, unakrsna elasticnost је negativna, sto pokazuje da porast cene kompjutera smanjuje trazenu kolicinu softvera.

BrziKviz Definisite cenovnu elasticnost traznje.

е Objasnite odnos izmedu ukup-

nog prihoda i cenovne elasticnosti traznje.

ELASTICNOST PONUDE Kad smo se u Poglavlu 4 upoznali s ponudom, naglasili smo da proizvodaCi nekog dobra nude na prodaju vise tog dobra kada njegova cena raste, kada cene inputa u proizvodnju tog dobra opadaju, ili kada se poboljsava tehnologija njegove proizvodnje. Da Ьismo sa kvalitativnih presli na kvantitativne tvrdnje о ponudenoj koliCini, opet koristimo pojam elasticnosti.

Cenovna elasticnost ponude i njene determinante cenovna elasticnost ponude mera koja pokazuje koliko ponudena kolicina nekog dobra reaguje па promenu cene tog dobra, а izracunava se tako sto se procentualna promena ponudene koliCine podeli procentualnom promenom cene.

Prema zakonu ponude, vise cene povecavaju ponudenu koliCinu. Cenovna elasticnost ponude meri koliko ponudena koliCina reaguje na promenu cene. Za ponudu nekog dobra kaze se da је elasticna ako ponudena koliCina znato reaguje na promenu cene. Za ponudu se kaze da је neelasticna ako ponudena koliCina samo neznatno reaguje na promene cene. Cenovna elasticnost ponude zavisi od fleksibllnosti prodavaca da promene koliCinu dobra koje proizvode. Na primer, zernljiste uz more ima neelasticnu ponudu jer

POGLAVLJE 5

је

skoro nemoguce obezbediti vise takvog zemljista. Nasuprot tome, industrijski proizvodi, recimo, knjige, automoЬili i televizori, imaju elasticnu ponudu jer preduzeca koja ih proizvode mogu da reaguju na visu cenu tako sto се produ.Ziti radno vreme. Na vecini trzista, kljucna determinanta cenovne elasticnosti ponude jeste vremenski period u kome se ona razmatra. Ponuda је oЬicno elasticnija na dugi, nego na kratki rok. Tokom kratkih vremenskih perioda, preduzeca nisu u stanju da lako promene kapacitet svojih fabrika kako Ьi proizvodili manje Ш vise nekog dobra. Dakle, na kratki rok, ponudena koliCina ne reaguje u znatnoj meri na cenu. Nasuprot tome, tokom duZih vremenskih perioda, preduzeca mogu da sagrade nove fabrike ili zatvore stare. Osim toga, nova preduzeca mogu da udu na trziSte, а stara da se zatvore. Dakle, na dugi rok, ponudena koliCina moze u znatnoj meri da reaguje na promene cene.

lzracunavanje cenovne elasticnosti ponude Sada, posto smo stekli neki uvid u cenovnu elasticnost ponude, budimo precizniji. Ekonomisti izracunavaju cenovnu elasticnost ponude tako sto procentualnu promenu ponudene koliCine podele procentualnom promenom cene. Dakle,

Pretpostavimo, na primer, da porast cene mleka sa 2,85 na 3,15 dolara ро galonu* povecava koliCinu koju mlekari proizvode sa 9.000 na 11.000 galona mesecno. Pomocu metoda aritmeticke sredine izracunavamo procentualnu promenu cene na sledeCi nacin: Procentualna promena cene

(3,15- 2,85) 1 3,00 х 100 = 10 posto

SliCno tome, procentualnu promenu ponudene kolicine izracunavamo kao Procentualna promena ponudene kolicine = (11.000 9.000) 110.000

х 10 =

20 posto

U ovom slucaju, cenovna elasticnost ponude iznosi Cenovna elasticnost ponude

2,0

U ovom primeru, elasticnost 2 odrazava Cinjenicu da se ponudena koliCina, proporcionalno, dvostruko menja u odnosu na cenu.

Raznovrsnost krivih ponude Posto cenovna elasticnost ponude meri zavisnost ponudene koliCine od cene, ona se odrazava i na nagib krive ponude. Na Slici 6. prikazano је pet slucajeva. U ekstremnom slueaju nulte elasticnosti, kao sto је dato u (а), ponuda је savrseno neelasticna, а * galon =4.54 litara (prim. red.)

ELASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

1 1 01

SLIKA 6

Cenovna elasticnost ponude Cenovna e/asticnost ponude odreduje da li је kriva ponude strma ili ravna. Zapazite da su sve procentualne promene izracunate metodom aritmeticke sredine. (а)

Savrseno neelastlcna ponuda: elasticnost је jednaka О

(Ь)

Neelasticna ponuda: elasticnost је manja od 1.

Се па

Се па

Ponuda Ponuda

(:;

r-~-.

о

о 7 __ -,"',-"""-"~""•''"'"-~--""-----"""_ос:_~--7:'---"'----"'----"-'""''"-"'---"';'iecJ~o"'Oc:_,_,""',_,-_._""_,,_"-_.·-"""''"'"-"''"'"""'"":='-""'к"'Б'"'ti~"'-'i"""'li~'

~~iJ'KI~~~tK~~Ћ~E,~~-gR~Ш~Ч\t~:D'irr~ff§й~:~~I~9~i'r;~;§;:~·;.)J;~

~~1Њ;~~~flђJt~~й!!1r~I~~~Пil~IJЂ:g~~t(~"~~~f (с)

._, ,"-,_~"--,--"-,__",~~~=-:-.",_,.""""i""o""o""+""·-_;",i""i"'a""-""--=-""--·""'·=-""к""
Jedinlcno elasticna ponuda: elasticnost је jednaka 1.

Се па

Ponuda

о

'

ioo --- 12Б

консinа

.·_,·;Ii~Г>~li~ziv~Фorбst Р:П:<Јеnе kolicine,za 22'7~ -•- •

(е) Savrseno elasticna ponuda: elasticnost је jednaka beskonacnosti

(d) Elasticna ponuda: elasticnost је veca od 1. Се па

Се па

--- ~d ~id~~:~~: ь~~~~с~о~

Ponuda

.-

koliciџflji'J,b:e!ikor:i<:~Gila.

$5 ·············-·············-···········--········-···

t

4 ........................ .

-

$4~------------~------

\

1 -

oL_,-~~--~1~oo~=====:~2~-o~ь~-~~~--~k~o~ric;.,=:пa

~

- 2: .. izaziva porast

~(н:iene;k~licihe za бv:%

Ponuda

, 3-Pric~ni i:!dctsJ:cq
'--~,---------~-c--e-':n u-c:l-it_i_Ь_f1'o _ko_1_й_k_o_,i c,-·i_h_"м_o_l_ic-in-a

0

З; Pri cehi niiбj od 4 dOiara; ponudeha kolicinajeanakaje,nuli.

__-

__._••

POGL.AVLJE 5

EI..ASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

1 1

kriva ponude је vertikalna. U ovom slucaju, ponudena koliCina је ista bez obzira na cenu. Kako elasticnost raste, kriva ponude postaje sve horizontalnija, sto znaCi da ponudena kolicina u vecoj meri reaguje na cenu. U suprotnom ekstremnom slucaju u (е), ponuda је savrseno elastiCпa. То se desava kada se cenovna elasticnost ponude pribl.i.Zava beskonacnosti i kriva ponude postaje horizontalna, sto znaci da veoma male promene cene izazivaju veoma velike promene ponudene kolicine. Na nekim trzistima, elasticnost ponude nije konstanta, vec varira dиZ krive ponude. Na Slici 7. prikazan је tipican slucaj privredne gтane u kojoj preduzeca imaju farЬike s ogтanicenim kapacitetom proizvodnje. Pri niskim nivoima ponudene koliCine, elasticnost ponude је visoka, sto ukazuje da preduzeca znatno reaguju na promene visine cene. U ovom slucaju, proizvodni kapaciteti preduzeca nisu iskorisceni, recimo, citav dan ili deo dana postrojenja i oprema nisu uposleni. kada dode do malih porasta cene, preduzeCima se isplati da koriste neiskorisceni kapacitet kojim raspolaiu. Kako ponudena koliCina raste, preduzeca se prЉlizavaju punoj iskoriscenosti kapaciteta. kada је kapacitet u potpunosti iskoriscen, dalje povecanje proizvodnje zahteva izgтadnju novih postrojenja. Da Ьi se preduzeca podstakla da snose ovaj dodatni trosak, potrebno је da se cene znatno povecaju, tako da ponuda postaje manje elasticna. Slika 7. prikazuje numericki primer ove pojave. Kada se cena poveca sa З na 4 dolara (porast od 29 posto metodom aritmeticke sredine), ponudena kolicina poraste sa 100 na 200 {porast od 67 posto). Posto se ponudena kolicina vise povecava proporcionalno viSe, и odnosu na cenu, kriva ponude ima elasticnost vecu od 1. Nasuprot tome, kada se cena poveca sa 12 na 15 dolara (porast od 22 posto), ponudena koliCina povecava se sa 500 na 525 (porast od 5 posto). U ovom se slucaju, ponudena kolicina povecava proporcionalno manje od cene, раје elasticnost manja od 1.

SLIKA 7

Kako moze da se menja cenovna elasticnost ponude Posto

sи predиzeca

cesto

ograпiceпa

maksimafпmi proizvodпim efasticпost ропиdе

о

.106' .·266

566 525

К.oiicl~a

kapacitetom, moze da Ьиdе veoma

visoka па пiskom пivои ропиdепе kofiбпe, а vrfo пiska па visokom пivои ропиdепе kofiбпe. И tom sfисаји, porast сепе sa з па 4 dolara povecava ропиdепи kоliбпи sa 100 па 200. Posto је роvесапје ропиdепе kо/Юпе od 67 posto (izracипato metodom aritmeticke srediпe) vece пеgо porast сепе od 29 posto, kriva ропиdе је elasticпa и ovom rаsропи. Nasиprot tome, kada se сепа poveca sa 12 па 15 dolara, ропиdепа koliCiпa povecava se samo sa 500 па 525. Posto је роvесапје ропиdепе kofiбпe od 5 posto тапје пеgо povecanje cene od 22 posto, и ovom rаsропи је kriva ponиde - пeelasticna.

ОЗ

1 V'+

1

DE:O 2

PONUDA 1 TRAZNJA

Ј, КАКО

FUNKCIONISU TRZISTA

Definisite cenovnu elasticnost ponude. • Objasnite zasto c€юovna elasticnost ponude moze da se razlikuje na dugi i na kratki rok.

BrziKviz

TRI PRIMENE PONUDE, TRAZNJE 1ELASTICNOSTI Moze li dobra vest za poljopiivredu predstavljati losu vest za farmere. Zasto ОРЕС nije uspeo da zadrzi cenu nafte na visokom nivou? Da li zabrana droga povecava ili smanjuje kriminal povezan s drogom? Na prvi pogled, moze se uciniti da ova pitanja imaju malo toga zajednickog. Ipak, sva tri pitanja ticu se trzista, а sva trzista su podlozna uticajima sila ponude i trainje. Ovde cemo primeniti svestrane instrumente ponude, trainje i elasticnosti da blsmo dali odgovor na ova naizgled slozena pitanja.

Moze li dobra vest za poljoprivredu da predstavlja losu vest za farmere? Vratimo se sa:da na pitanje postavljeno na pocetku ovog poglavlja: sta se desava sa proizvodacima psenice i na trzistu psenice kada agronomi otkriju novi hiЬrid psenice koji је produktivniji od postojecih sorti? Podsetite se iz Poglavlja 4- na ovo pitanje odgovaramo u tri faze. Prvo, utvrdujemo da Н se pomera kriva traznje ili kriva ponude. Drugo, utvrdujemo u kom smeru se ta kriva pomera. Trece, koristimo dijagram ponude i trafuje da Ыsmo videli kako se menja trzisna ravnoteza. U ovom slucaju, otkrice novog hibrida utice na krivu ponude. Posto hibrid povecava kolicinu psenice koja moze da se proizvede na svakom jutru zemlje, farmeri su sad sprernni da ponude vise psenice pri svakoj datoj ceni. Drugim reCima, kriva ponude se pomera udesno. Кriva trainje ostaje ista, jer uvodenje novog hiЬrida ne utice na zelje potrosaca da kupuju druge kolicine psenice pri svakoj datoj ceni. Slika 8. prikazuje primer jedne takve promene. kada se kriva ponude pomera sa S1 na S 2, koliCina prodate psenice povecava se sa 100 na 110, а cena psenice opada sa З na 2 dolara. Ali, da li ovo otkriCe dovodi farmere u bolji polozaj? Da blsmo odgovorili na ovo pitanje, najpre razmotrimo sta se desava sa ukupnim prihodom koji primaju farmeri. Ukupni prihod farmera iznosi PxQ, cena psenice puta prodata koliCina. Otkrice utice na farmere na dva kontradiktorna nacina. HiЬrid omogucava farmerima da proizvedu vise psenice (Q raste), ali se sada svaki busel psenice prodaje jeftinije (Р opada). Da li се se ukupni prihod povecati Ш smanjiti zavisi od elasticnosti tra:Znje. U praksi је traznja za osnovnim prehrambenim namirnicama kao sto је psenica oblcno neelasticna, jer su takvi artikli relativno jeftini i imaju malo dobrih supstituta. kada је kriva trainje neelasticna, kao na Slici 8., smanjenje cene izaziva pad ukupnog prihoda. То mozete videti na slici: cena psenice znatno opada, dok se kolicina prodate psenice samo nezanatno povecava. Ukupni prihod smanjuje se sa 300 na 220 dolara. Dakle, otkrice novog hiЬrida smanjuje ukupni prihod koji farmeri primaju od prodaje svojih useva. Ako otkrice ovog novog hiЬrida pogorsava polozaj farmera, zasto ga onda prihvataju? Odgovor na ovo pitanje zadire u sustinu funkcionisanja konkurentnih trzista. Posto svaki farmer Cini samo mali deo trzista psenice, on uzima cenu psenice kao datu. Za svaku datu cenu psenice, bolje је koristiti novi hiЬrid da Ы se proizvelo i prodalo vise psenice. Ipak, kada farmeri to uCine, ponuda psenice raste, cena opada i faremeri su u gorem polozaju.

f-"Ut:jLAVL..J.I:::..

.t)

J::.LAhJit..;NU.ЬI

1 NJJ:.:.NA t-"KJMt:.NA

t

SLIKA 8

Cena pienlce

Povecanje ponude na trzistu psenice Kad napredak pofjoprivredпe tehпo/ogije poveca poпudu psteпice па 51 па 52, сепа pseпice pada. Posto је traiпja za pseпicom пeelasticпa, povet.aпje prodate koliбпe sa 100 па 110 proporcionalno је тапје пеgо sтапјепје сепе sa з па 2 dolara. Као rezultat toga, ukupпi prihod farmera pada sa зоо (З dolarax 100) па 220 (2 dolara х 110).

·Mada ovaj primer moze na prvi pogled da izgleda hipoteticno, u stvari nam pomaZe da objasnimo veliku promenu u americkoj ekonomiji tokom proteklog veka. Pre dve stotine godina, veCina Amerikanaca zivela је na farmama. Znanje о poljoprivrednim metodima Ьilo је toliko primitivno da је veCina nas morala da se bavi poljoprivredom da Ьismo proizveli dovoljno hrane. Ipak, kako је vreme prolazilo, napredak poljoprivredne tehnologije povecao је koliCinu hrane koju је svaki farmer mogao da proizvede. Ovaj porast ponude hrane, zajedno sa neelasticnom trarnjom za hranom, izazvao је pad prihoda od poljoprivrede, sto је zauzvrat podstaklo ljude da prestanu da se bave poljoprivredom. Nekoliko brojki ukazuje na znacaj ove istorijske promene. Vec 1950. godine, na farmama u SAD radilo је 10 miliona ljudi, sto је cinilo 17 posto radne snage. Godine 2000, manje od З miliona ljudi radilo је na farmama, odnosno 2 posto radne snage. Ova promena podudarila se sa izuzetno znacajnim napretkom produktivnosti poljoprivrede: uprkos smanjenju broja farmera za 70 posto, farme u SAD su 2000 proizvodile vise nego dvostruko veci autput Zitarica i stoke u odnosu na 1950. Ova analiza trZista poljoprivrednih proizvoda pomaze nam i da objasnimo prividan paradoks javne politike: odredeni programi za poljoprivredu pokusavaju da pomognu farmerima tako sto ih podsticu da ne zaseju zitaricama na ukupnu poljoprivrednu povrsinu kojom raspolazu. Zasto ti programi to cine? Njihova svrha је smanjenje ponude poljoprivrednih proizvoda, а time i povecanje cena. Sa neelasticnom traznjom za svojim proizvodima, farmeri kao grupa primaju veCi ukupni prihod ako na trzistu ponude manju kolicinu zitarica. Nijedan farmer ne Ьi samostalno doneo odluku da ostavi svoju njivu nezasejanu, jer svaki uzima trzisnu cenu kao datu. Ali, ako svi farmeri to ucine zajedno, svako od njih moze da poboljsa svoj polozaj.

1U5

106

Ј

DEO 2

Ima li pitanJa, mladicu? \

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

Ima Cika-Majk.

Sta vi gajite па ovoj va5oj farmi?

Apslolutno niSta, Rufuze! Verovao ti ili ne, vlada mi placa 175.000 dolara godiSпje samo da niSta ne gajim.

\

Nije bas ni meni jasno. Rufuze, a/i znam da је sщ~er! Gde se)os sem и Americi coveku placa 175.000 dolara da gaji 22.000 jutara korova?! \

п

Моја /ера

zemlja li је,

slatka zemlja subvencijell \

Ј)

Kad analiziramo efekte poljoprivredne tehnologije ili politike1 vazno је ne zaboraviti da ono sto је dobro za farmere nije nu.Zno dobro i za drustvo u celini. Poboljsanje poljoprivredne tehnologije moze Ьiti lose ро farmere, koji sve vise postaju nepotrebni, аН је sigurno dobro za potrosace koji manje placaju hranu. Slicno tome, politika Ciji је cilj smanjenje ponude poljoprivrednih proizvoda moze povecati dohotke farmera/ ali to cini na racun potrosaca.

Zato ОРЕС nije uspeo da odrzi cenu nafte na visokom nivou? Mnogi dogadaji koji su izazvali pometnju u privredama sirom sveta desili su se na svetskom trzistu nafte. Sedamdesetih godina proslog veka Clanice Organizacije zemlja izvoznica nafte (ОРЕС) odluCile su da povecaju svetsku cenu nafte kako Ьi uvecali svoje dohotke. Ove zemlje postigle su taj cilj zajednickim smanjenjem koliCine nafte koju su nudile. Od 1973. do 1974. godine1 cena nafte (uskladena sa ukupnom inflacijom) porasla је za vise od 50 posto. Zatim nekoliko godina kasnije, ОРЕС је opet uCinio isto. Cena nafte povecala se za 14 posto 1979. 1 ра za 34 posto 1980, а onda za dodatnih 34 posto 1981. godine. Ipak1 za ОРЕС је Ьilo tesko da odrzi visoku cenu. Od 1982. do 1985. godine, cena nafte postojano је opadala za otprilike 10 posto godisnje. Medu Clanicama ОРЕС-а ubrzo је preovladalo nezadovoljstvo i razdor. Godine 1986 njihova saradnja је potpuno prestala/ а cena nafte zabelezila је nagli pad od 45 posto. Godine 1990, cena nafte (uskladena sa ukupnom inflacijom) ponovo је dosla na pocetni nivo iz 1970. i odrzala se na tom niskom nivou kroz Citavu poslednju deceniju proslog veka. Ova epizoda pokazuje kako ponuda i trainja mogu da se ponasaju razliCito u kratkom i u dugom roku. Na kratki rok, i ponuda i traznja relativno su neelasticne. Ponuda је neelasticna jer kolicina poznatih rezervi nafte i kapacitet njene eksploatacije se ne mogu brzo promeniti. Traznja је neelasticna jer kupovne navike ne reaguju odmah na promene cene. Mnogi vozaCi, vlasnici automoЬila koji trose orgomne koliCine ben-

ELASТ!CNOST 1 NJENA PRIMENA

POGI...AVLJE 5

. SLIKA 9

Smanjenje ponude па svetskom ti'Zistu nafte Kada se ропиdа пafte smaпji, reakcija zavisi od vremeпskog horizoпta. Na kratki rok, ропиdа i traiпja sи relativпo пeelasticпe, kao и (а). Dak/e, kada se kriva ропиdе pomera sa 51 па 52, сепа zпасајпо raste. Nasиprot tome, па dиgi rok, ропиdа i traiпja relativпo sи e/asticпe, kao и (Ь). U ovom s/исаји, pomeraпje krive ропиdе iste vе/iбпе (sa 51 па 52) izaziva тапјi porast сепе: (а) ТrZiste

Cena nafte

(Ь)

nafte na kratkl rok Cena nafte

zina, jednostavno се platiti visu cenu. Dakle, kao sto pokazuje (а) na Slici 9., krive ponude i traznje na kratki rok su strme. kada se ponuda nafte pomera sa sl na s2, povecanje cene sa Р1 na Р2 је veliko. Situacija se na dugi rok veoma razlikuje. Tokom dugih vremenskih perioda, proizvodaci nafte izvan ОРЕС-а reaguju na visoke cene vecim istarzivanjem naftnih polja i izgradnjom novih kapaciteta za eksploataciju nafte. PotrosaCi reaguju povecanjem stednje, tako sto, na primer, stare automoЬile, velike potrosace benzina, zamenjuju novim modelima koji manje trose. Dakle, kao sto је predstavljeno u (Ь) Slika 9., krive ponude i traznje su na dugi rok elasticnije. Na dugi rok, pomeranje krive ponude sa sl na s2 izaziva mnogo manji porast cene. Ova analiza pokazuje zasto su Clanice О РЕС-а uspele da ocuvaju visoku cenu nafte samo na kratki rok. kada su se saglasile da smanje proizvodnju nafte, ove zemlje su pomerile krivu ponude ulevo. Mada је svaka clanica ОРЕС-а prodavala manje nafte, cena se toliko povecala na kratki rok da је prihod ОРЕС-а porastao. Nasuprot tome, na dugi rok, kada su ponuda i traznja elasticnije, isto smanjenje, mereno horizontalnim pomeranjem krive ponude, izazvalo је manji porast cene. Tako se koordinirano smanjenje ponude od strana ОРЕС-а pokazalo manje profitaЬilno na dugi rok. ОРЕС i danas postoji i s vremena na vreme uspeva da smanji ponudu i poveca cene. Ali, cena nafte (uskladena sa ukupnom inflacijom) nikad se nije vratila na najviSi

Trziste nafte na dugl rok

1

'

107

nivo koji је dostigla 1981. Ovom kartelu lakSe na kratki, nego na dugi rok.

је

sada, izgleda, jasno da

Da li zabrana narkotika povecava povezan s drogom?

је

povecati cene

ili smanjuje kriminal

Vec dugo prisutan proЬlem s kojim se suocava nase drustvo jeste koriscenje zakonom zabranjenih droga, recimo, heroina, kokaina, ekstazija i kreka. Koriscenje narkotika ima nekoliko negativnih posledica. Jedna od njih је da zavisnost moze da unisti zivot narkonama i njegove porodice. Druga је to sto narkomani cesto priЬegavaju pljackama i ostalim vrstama teskog kriminala da Ьi dosli do novca potrebnog za dalje upraznjavanje te navike. Da Ьi destimulisala korisenje zakonom zabranjenih droga, americka vlada svake godine odvaja milijarde dolara na smanjenje priliva narkotika u zemlji. Upotreblcemo instrumente ponude i trainje da Ьismo istraZili politiku zabrane narkotika. Pretpostavimo da vlada poveca broj federalnih agenata koji ucestvuju u radu protiv narkotika. Sta se desava na trzistu zakonom zabranjenih droga? Као i oblcno, na ovo pitanje odgovaramo и tri faze. Prvo, иtvrdиjemo da li se pomera kriva trainje Ш kriva ponиde. Drиgo, utvrdujemo smer pomeranja. Trece, utvrdujemo kako to pomeranje иtice na ravnoteznu cenu i kolicinи. Mada је cilj zabrane narkotika njihovo manje koriscenje, njen direktan uticaj оsесаји viSe prodavci droge nego kиpci. kada vlada spreci da jedan deo droge иdе и zemljи i uhapsi pojedine krijumcare, ona poveeava troskove prodaje narkotika, cime smanjиje i kolicinи droge koja se nudi za svaku datu cenu. Као sto је и Slika 10. (а) prikazano, zabrana pomera krive ponude ulevo S1 na S2, а kriva trafuje ostaje nepromenjena. Ravnotezna cena droge povecava se sa Р1 na Р2, а ravnoteina kolicina opada sa Q1 na Q2_Pad ravnotezne kolicine pokazиje da zabrana narkotika smanjuje njihovo koriscenje. Sta se, medиtim, desava sa stepenom kriminala povezanog s drogom? Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, razmotrimo ukupan iznos koji korisnici narkotika placaju za drogu kоји kиpuju. Posto је malo verovatno da се narkomani prestati sa svojim destrиktivnim navikama reagujuCi na visokи сеnи, trainja za drogom је verovatno neelasticna, kao sto је prikazano na slici. Ako је traznja neelasticna, tada porast cene povecava ukиpni prihod na trzistи narkotika. То jest, posto zabrana droge povecava njenи cenu proprcionalno vise nego sto smanjиje njeno koriscenje, ona povecava иkиpni iznos novca koji narkonami za nju рlасаји. Narkomani koji sи vec morali da kradи da Ьi i dalje nastavili sa svojom navikom imali Ьi jos vеси potrebи da brzo dodи do novca. Dakle, zabrana narkotika mogla Ьi da poveca kriminal povezan s drogom. Zbog ovog negativnog иticaja zabrane narkotika, pojedini analiticari zagovarajи alternativne pristupe resavanjи tog proЬlema. Umesto da pokиsavajи da smanje роnи­ dи narkotika, kreatori politike mogli Ьi da роkиsаји da smanje traznjи politikom edиkacije ljиdi narkoticima. Uspesna edukacija na ovom роlји ima posledice izlozene na Slicia 10(а). Кriva traznje pomera se иlevo D1 na D2 • Као rezultat toga, ravnotezna kolicina opada sa Q1 na Q2, а ravnotezna cena se smanjиje sa Р 1 na Р2 _ I иkиpni prihod, koji.se izracиnava kao cena pomnozena koliCinom, opada. Dakle, za razlikи od zabrane narkotika, edиkacija moze da smanji i njeno koriscenje i kriminal. Zagovornici zaЬrane narkotika mogli Ьi da primete da se efekti ove politike razlikujи na dиgi rok i na kratki rok, jer elasticnost trainje moie da zavisi od vremenskog horizonta. Trainja za narkoticima verovatno је neelasticna и kratkim vremenskim periodima, jer vece cene ne иtiси и znatnoj meri na koriscenje droge od strane vec иstanovljenih zavi-

POGLAVLJE 5

ELASTICNOST 1 NJENA PRIMENA

[

SLIKA 1 О

Mere za smanjenje koriscenja zakonom zabranjenih droga Zabrana narkotika sтапјије ропиdи droge sa 51 па 52, kao sto је predstavljeno и (а). Ako је traznja za narkoticima nee/asticna, tada se povecava иkирпi iznos koji р/асаји иzivaoci droge, cak i ako se smanjиje njeno koriscenje. Nasиprot tome, edиkacija и pog/edи narkotjka smanjиje traznju za drogom sa D1 па D2, kao sto је predstavljeno и (Ь). Posto ј се па ј ko/iбna ораdаји, smanjиje se ј iznos koji иzjvaoci droge р/асаји. (а)

(Ь)

Zabrana narkotlka

Се па

Се па

droge

droge

Edukacija

о

narkoticima

~··

о

о

snika. Ali, tra.Znja moze da Ьиdе elasticnija и dиZem vremenskom periodи, jer Ьi vise cene destimulisale eksperimentisanje sa narkoticima medи mladima i, kako vreme prolazi, rezиltirale Ьi manjim brojem zavisnika. U ovom slисаји, zabrana narkotika Ьi povecala kriminal povezan s drogom па kratki rok, а smanjila ga na dиgi rok.

BrziKviz Kako susa koja unistava polovinu ukupnih prinosa moze da bude dobra za farmere? • Ako је takva susa dorba za farmere, zasto oni ne uniste sopstvene useve u odsustvu suse?

Zakljucak Prema jednoj staroj dosetki, cak i papagaj moze da postane ekonomista samo ako naиci da kaze "ponиda i traznja". Ova poslednja dva poglavlja trebalo Ьi da sи vas иverila da и ovoj izjavi ima dosta istine. Instrиmenti ponиde i traznje omogucavajи vam da analizirate mnoge vazne dogadaje i mere koji оЫikији ekonomijи. Sad ste vec na dobrom риtи da postanete ekonomista (ili, и najmanjи rиkи, dobro obrazovan papagaj).

109

110

1

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

REZIME • Cenovna elasticnost tra.Znje pokazиje и kojoj meri tra.Zena kolicina reaguje na promene cene. Tra.Znja је oblcno elasticnija ako sи dostиpni Ьliski sиpsti­ tuti, ako је dobro luksuzno, а ne neophodno, ako је trziste иsko definisano, Ш ako kиpci imajи dosta vremena da reagujи na promenи cene. • Cenovna elasticnost traznje izracиnava se kada se procentиalna promena trazene kolicine podeli procentиalnom promenom cene. Ako је elasticnost manja od 1, tako da se trazena kolicina pomera proporcionalno manje od cene, za tra.Znjи se kaze da је neelasticna. Ako је elasticnost veca od 1, tako da se trazena koliCina pomera proporcionalno vise od cene, za traznjи se kaze da је elasticna. • Ukиpni prihod, tj. иkиpni iznos koji se placa za neko dobro, doblja se kada se cena dobra pomnO.Zi prodatom kolicinom. Za krive neelasticne tra.Znje, иkиpni prihod raste sa rastom cene. Za krive elasticne traznje, ukиpni prihod pada sa rastom cene. • Dohodna elasticnost tra.Znje pokazuje и kojoj meri trazena koliCina reaguje na promene dohotka ро-

trosaca. Unakrsna elasticnost tra.Znje pokazuje и kojoj meri tra.Zena kolicina nekog dobra reaguje na promene cene nekog drиgog dobra. • Cenovna elasticnost ponиde pokazuje и kojoj meri ponиdena koliCina reaguje na promene cene. Ova elasticnost cesto zavisi od vremenskog horizonta koji se razmatra. Na veCini trzista, ponиda је elasticnija na dugi, nego na kratki rok. • Cenovna elasticnost ponude izracunava se kada se procentualna promena ponиdene kolicine podeli procentualnom promenom cene. Ako је elasticnost manja od 1, tako da se ponudena kolicina pomera proporcionalno manje od cene, za ponudu se ka.Ze da је neelasticna. Ako је elasticnost veca od 1, tako da se ponudena kolicina pomera proporcionalno vise od cene, za ponиdu se ka.Ze da је elasticna. • Instrumenti ponude i tra.Znje mogu da se primene na razliCite vrste trzista. U ovom poglavljи smo ih koristili za analizu trzista psenice, trziste nafte i trzista zakonom zabranjenih droga.

KLJUCNI POJMOVI elasticnost dohodna elasticnost cenovna elasticnost cenovna elasticnost

ukupni prihod traznje

tra.Znje ponude traZпje иnakrsna

elasticnost

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Definisite cenovnu elasticnost traznje i dohodnu elasticnost tra.Znje. 2. Navedite i objasnite neke od determinanti cenovne elasticnosti traznje. З. Ako је elasticnost veca od 1, da li је traznja elasticna Ш neelasticna? Ako је elasticnost jednaka О, da li је traznja savrseno elasticna ili savrseno neelasticna? 4. Na dijagramu ponude i traznje pokaZite ravnoteznu cenu, ravnoteznu koliCinu i ukupni prihod koji primaju proizvodaCi. 5. Ako је traZпja elasticna, kako се porast cene promentiti ukupni prihod? Objasnite.

6. Kako nazivamo dobro Cija је dohodna elasticnost manjaod О? 7. Kako se izracunava cenovna elasticnost ponude? Objasniti sta ona meri. 8. Кakva је cenovna elasticnost ponude Pikasovih slika? 9. Da li cenovna elasticnost ponude oblcno veca na kratki Ш na dugi rok. Zasto? 10. Sedamdesetih godina proslog veka, ОРЕС је dramaticno povecao cenu nafte. Sta је tu organizaciju spreCilo da odrZi tu visokи сеnи i tokom osamdesetih?

POGL.AVL.JE

PROBLEMI 1. Za svaki od sledeCih parova dobara ka.Zite za koje dobro Ьiste ocekivali da се imati elasticnijи tra.Znjи i zasto? а. obavezni иdibenici ili detektivski romani Ь. snimci Betovenove muzike Ш snimci klasicne muzike иopste с. nafta za ogrev tokom sledecih sest meseci ili nafta za ogrev tokom sledecih pet godina d. pivo od korena trava ili voda 2. Pretpostavimo da ljиdi koji риtији poslovno i oni koji риtији turisticki imajи sledecu tra.Znjи za avionskim kartama na relaciji Njиjork-Boston:

Cena

Trazena koliёina (koji putuju poslovno)

$150 200

2,100

1,000

2,000

8оо

250

1,goo

б оо

з оо

1,800

400

naodecи. а.

а.

8

40

so

10

32

45

12

14

24 16

30 20

16

8

12

Uz pomoc metoda aritmeticke sredine izracиnaj­ te svojи cenovnи elasticnost traznje kada se cena kompakt diskova poveca sa 8 na 10 dolara ako vas dohodak iznosi (i) 10.000 dolara, i (ii) 12.000 dolara Ь. Izracиnajte svojи dohodnи elasticnost trafuje kada vam se dohodak poveca sa 10.000 na

Kakva је njena dohodna elasticnost tra.Znje? Kakva је njena cenovna elasticnost traznje za odecom? с. Ako se Emilijin ukиs promeni i ona odlиci da potrosi samo jednи cetvrtinи dohotka na оdеси, kako se menja njena kriva tra.Znje? Кakve sи sada njena dohodna i cenovna elasticnost? Njиjork Tajms је и Ьrоји od 17. febrиara 1996. izvestio da se broj ljиdi koji se voze podzemnom ieleznicom smanjio nakon povecanja cene karata: "U odnosи na decembar prethodne godine, broj pиtni­ ka se и decembrи 1995, prvom celom mesecи posle povecanja cene karata za 25 centi na 1,50 dolara, smanjio za 4 miliona, sto predstavlja pad od 4,3 posto." а. Na osnovu ovih podataka izracunajte cenovnи elasticnost traZпje za voznjom podzemnom zeleznicom. Ь. Na osnovu dobljenog rezultata procenite sta se desava sa prihodom gradskog saobracajnog preduzeca kada se poveca cena voznih karata. с. Zasto Ьi vasa procena elasticnosti mogla da Ьи­ dе nepouzdana? Dva vozaca - Tom i Dzeri odlaze na benzinskи риmри. Pre nego sto pogledajи сеnи, obojica ka.ZU sta zele. Tom kaze, "Molim vas, 10 galona benzina." Dzeri ka.Ze, "Molim vas, sipajte mi benzina za 10 dinara." Kakva је cenovna elasticnost tra.Znje svakog vozaca? Ekonomisti sи иocili da izdaci za obroke и restoranи ораdаји za vreme ekonomske recesije vise и odnosи na izdatek za hranи koja se jede kod kисе. Kako se uz pomoc pojma elasticnosti moze objasniti ova pojava? Razmotrimo javnи politikи и pogledи pиsenja. а. Stиdije роkаzији da cenovna elasticnost traZпje za cigaretama iznosi oko 0,4. Ako paklica cigareta trenиtno kosta 2 dolara, а vlada zeli da smanji pиsenje za 20 posto, za koliko Ьi trebalo da poveca сеnи? Ь.

5.

6.

Trazena kolicina Ponudena kolicina Cena (dohodak:1o.ooo dolara)(dohodak: 12.000 dolara) $

1 1 NJt:.NA 1-'HJMt:.NA

12.000 dolara ako cena iznosi (i) 12 dolara, i (ii) 16 dolara. 4. Emilija је odlиcila da trecinи svog dohotka potrosi

а.

З.

t:.L.A~ II(.;NO~

PRIMENE

Ponudena kolicina (koji putuju turisticki)

kada se cena karata poveca sa 200 na 250 dolara, kakva је cenovna elasticnost tra.Znje za (i) one koji риtији poslovno i (ii) one koji риtији turisticki? (Za racиnanje иpotreblte metod aritmeticke sredine.) Ь. Zasto se moze desiti da ljиdi koji риtији turisticki imajи drиgacijи elasticnost od onih koji риtији poslovno? Pretpostavimo da vasa tabela tra.Znje za kompakt diskovima izgleda ovako:

~

7.

8.

~

1 1 1

1 1.::.

1

DEO 2

Ь.

с.

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONI$U TRZISTA

Ako vlada stalno povecava cenu cigareta, da li се ova politika imati veCi efekat na pusenje za godinu dana ili za pet godina? Studije pokazuju i da tinejdzeri imau vecu cenovnu elasticnost od odraslih. Zasto Ьi ovo moglo da bude tacno?

9. Da 1i Ьiste ocekivali da cenovna elasticnost tra.znje bude veca na trzistu svih vrsta sladoleda ili na trzistu sladoleda od vanile? Da li Ьiste ocekivali da cenovna elasticnost ponude bude veca na trzitu svih vrsta sladoleda ili na trzistu sladoleda od vanile? Obavezno objasnite svoje odgovore. lO.Lekovi imaju neelasticnu, а kompjuteri elasticnu traZnju. Pretpostavimo da tehnoloski napredak udvostruci ponudu оЬа proizvoda (to jest, ponudena kolicina ро svakoj ceni је duplo veca nego ranije). а. Sta se desava s ravnoteznom cenom i koliCinom na svakom trzistu? Ь. Koji proizvod dozivljava vecu promenu cene? с. Koji proizvod dozivljava vecu promenu kolicine? d. Sta se desava s ukupnim potrosackim izdacima za svaki proizvod?

ll.Mesta za odmor na obali mora imaju neelasticnu, а automoblli elasticnu ponudu. Pretpostavimo da porast populacije udvostruCi traznju za оЬа proizvoda (to jest, trazena koliCina ро svakoj ceni dvostruko је veca nego ranije). а. Sta se desava s ravnoteznom cenom i koliCinom na svakom trzistu?

Ь.

Koji proizvod dozivljava vecu promenu cene? Koji proizvod dozivljava vecu promenu kolicine? d. Sta se desava s ukupnim potrosackim izdacima za svaki proizvod? с.

12.Poplave koje su pre nekoliko godina izazvale reke Misisipi i Misuri unistile su hiljade jutara psenice. а.

Ь.

Farmeri cije је useve unistila poplava Ьili su u gorem polozaju, ali farmerima Ciji usevi nisu unisteni poplava је donela korist. Zasto? Koji Ьi vam podaci о trzistu psenice Ьili potrebni da procenite da li је farmerima kao grupi poplava naudila ili im је pomogla?

lЗ.Objasnite

zasto Ьi sledeca tvrdnja mogla Ьiti tacna: Susa svetskih razmera povecava ukupni prihod koj i farmeri dobljaju od prodaje psenice, ali susa koja је pogodila samo Kanzas smanjuje ukupni prihod koji dobljaju farmeri iz Kanzasa.

14.Posto povoljni meteoroloski uslovi Cine obradivu zemlju produktivnijom, zemlja u regijama s povoljnim meteoroloskim uslovima skuplja је od one u regijama sa nepovoljnim meteoroloskim uslovima. Tokom vremena, medutim, posto је tehnoloski napredak doveo do vece produktivnosti ukupne obradive zemlje, njena cena (uskladena sa ukupnom inflacijom) је zabeleZila pad. Na osnovu pojma elasticosti objasnite zasto је odnos izmedu produktivnosti i cene obradive zemlje pozitivan kada se posmatra prostorno, а negativan kada se posmatra hronoloski.

Ako zelite dodatnu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite http://mankiwXtra.s1vlearпing.com.

1 PONUDA, TRAZNJA 1POLITIKA VLADE Ekonomisti imaju dvostruku ulogu. Као naucnici, oni iznose i proveravaju teoriju da objasnili svet oko sebe. Као savetnici politicara, oni koriste svoje teorije da Ьi pomogli da se svet promeni nabolje. U dva prethodna poglavlja paznja је bila usmerena na naucnu stranu stvari. Videli smo kako ponuda i traznja odreduju cenu dobra i prodatu kolicinu. Videli smo i kako razliciti dogadaji pomeraju ponudu i traznju i na taj nacin menjaju ravnoteznu cenu i koliCinu. U ovom poglavlju ро prvi put se bavimo politikom. Analiziramo razlicite vrste politike slиZeCi se samo instrumentima ponude i traznje. Као sto cete videti, analiza се doneti neke neocekivane razultate. Politika cesto ima posledice koje njihovi kreatori nisu ni predvidali, niti nameravali da ostvare. Uzmimo primer politike direktne kontrole cena. Zakoni о kontroli visine zakupnine, pored ostalo~ propisuju najvisu zakupninu koju stanodavci mogu da naplate zakupcima. Zakoni о minimalnoj nadnici diktiraju najnizu nadnicu koju preduzeca mogu da isplate radnicima. Kontrola cena oЬicno se uvodi kada politicari smatraju da trZisna cena nekog dobra Ш usluga nije pravicna za kupce Ш prodavce. Ipak, kao sto cete videti, ove politike mogu i same da dovedu do nepravicnosti. Ьi

113

114

Ј

DE02

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRz;t~ IA

Nakon razmatranja kontrole cena, bavicemo se uticajem poreza. Кreatori politike uz pomoc poreza uticu na trzisne ishode, ali i povecavaju javne prihode. Mada је svepristutnost poreza u privredi oCigledna, njihovi efekti nisu. Na primer, kada vlada uvede porez na iznos koji preduzeca placaju svojim radnicima, da li preduzeca Ш radnici snose teret tog poreza? Odgovor nikako nije jednoznacan - sve dok ne primenimo mocne instrumente ponude i tratnje.

KONТROLA

maksimiranje cena zakonsko propisivanje najvise cene ро kojoj se moze prodavati neko dobro utvrdivanje najnize (donje) cene najniza zakonom odredena cena ро kojoj moze da se prodaje neko dobro

CENA

Da Ьismo videli kako kontrola cena utice na trzisne ishode, pogledajmo jos jednom trziste sladoleda. U Poglavlju 4 smo videli, ako se sladoled prodaje na konkurentnom trZistu koje ne regulise vlada, tada se njegova cena prilagodava, da Ьi se ponuda i tratnja dovele u ravnotezu: ро ravnoteznoj ceni, kolicina sladoleda koju kupci zele da kupe potpuno је jednaka kolicini koju prodavci zele da prodaju. Da Ьismo Ьili konkretni, pretpostavimo da ravnotezna cena iznosi 3 dolara ро kornetu. , Mozda nece svi Ьiti zadovoljniji ishodom ovog procesa na slobodnom trzistu. Zamislimo da AmeriCka asocijacija ijuЬitelja sladoleda ulozi zalbu, smatrajuCi da је cena od 3 dolara previsoka za sve one kojizele da kupe jedan kornet dnevno. U meduvremenu, Nacionalna organizacija proizvoaaca sladoleda ulate Zalbu da је cena З dolara - rezultat "uЬitacne konkurencije" - suvise niska i da smanjuje dohotke njenih Clanova. ОЬе ove grupe lobiraju kod vlade da donese zakone kojima se, direktnom kontrolom cena korneta sladoleda, menja trzisni ishod. Naravno, posto kupci svakog dobra zele niZu, а prodavci visu cenu, interesi ove dve grupe su suprotstavljeni. Ako "LjuЬitelji sladoledan budu uspesni u lobiranju, vlada се uvesti zakonski maksimum na cenu ро kojoj sladoled moze da se prodaje. Posto cena ne sme da se poveca iznad tog nivoa, zakonom odredeni maksimum zove se maksimiranje cena *. Nasuprot tome, ako su "Proizvodaci sladoleda" uspesniji, vlada propisuje zakonski minimum za cenu. Posto cena ne sme da se smanji ispod tog nivoa, zakonom odreden minimum se zove utvrdivanje najniZe (donje) cene**. Razmotrimo sada efekte ovih mera.

Kako maksimiranje cena utice na trzisne ishode Kada vlada, podstaknuta prituZЬama "LjuЬitelja sladoledan i njihovim doprinosima izbornoj kamapnji, maksimizira cenu na trzistu sladoleda, moguca su dva ishoda. Slika l(a) pokazuje da vlada uvodi maksimalnu cenu od 4 dolara ро kornetu. U ovom slucaju, posto је cena koja izjednacava ponudu i traznju (З dolara) manja od maksimalne, maksimalna cena nije obavezujuca. TrziSne sile prirodno dovode ekonomiju u ravnotezu, а maksimalna cena nema uticaja na cenu Ш prodatu kolicinu. Slika l(b) pokazuje drugu, zanimljiviju mogucnost. U ovom slucaju, vlada uvodi maksimalnu cenu u iznosu od 2 dolara ро kornetu. Posto је ravnoteZпa cena od 3 dolara veca od maksimalne, maksimum uvodi obavezujuce ogranicenje na trziste. Sile ponude i tratnje oЬicno pomeraju cenu ka ravnoteznoj ceni, ali kada trzisna cena dostigne "plafon", ona vise ne moze da se povecava. Na taj nacin se trzisna cena izjednacava sa maksimiranom cenom. Ро toj ceni, trazena koliCina sladoleda (125 korneta na sli* ili ,.plafonirane cene" (engl .. price celing); prim. red. ** engl. Floor price; prim. red.

POGLAVLJE 6

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIКA VLADE

1

1 15

SLIKA 1 ~

•

"'

..>

"

•

Triiste sa maksimiranjem cena и (а) vlada uvodi maksimalпu сепи od 4 dolara. Posto је maksjтalпa сепа veca od ravпteiпe сепе od з do/ara, maksimalпa сепа пета utjcaja, а trijste је и staпju da dostjgпe ravпoteiu poпude ј traiпje. и toj ravпoteij, ј ропиdепа

i

traieпa koliCiпa jzпose 100

korneta. и (Ь), vlada uvodi maksimalпu сепи od 2 dolara. PoSto је od ravпoteiпe сепе od з dolara, triisпa сепа ostaje па 2 dolara. Ро ovoj сепi, traii se пudj samo 75, ра se javlja maпjak od 50 korneta.

maksimalпa сепа пјzа

125 korneta,

а

(а)

(Ь)

Maksimiranje cena koje nlje obavezujuee

Maksimiranje cena koje је obavezujuce

Cena korneta sladoleda

Cena korneta sladoleda

Ponuda

Ravnotezna

/з Ravnotezna cena

о

о

Ravnotezna kolicina

korneta !>ladoleda

Ponudena kolicina

ci) premasuje ponudenu koliCinu (75 korneta). Javlja se manjak sladoleda, ра neki ljudi koji zele da kupe sladoled ро vazecoj ceni, nisu u stanju da to ucine. Kada zbog maksimiranja cene dode do manjka sladoleda, pojavice se, sam od sebe, neki mehanizam kojim se vrsi racionisanje sladoleda. То mogu Ьiti, na primer, dugi redovi: kupci koji su spremni da porane i cekaju u redu doЬijaju kornet, dok drugi koji na to nisu spremni ne mogu do njega doCi. Ш, prodavci mogu Ьiti pristrasni pri racionisanju sladoleda, расе ga dodeliti samo svojim prijateljima, rodacima ili pripadicima sopstvene rasne Ш etnicke grupe. Obratite paznju da nemaju svi kupci sladoleda koristi od ovakve politike, iako је ona Ьila motivisana zeljom da im se pomogne. Pojedini kupci na kraju placaju niZu cenu, mada zbog toga moraju da cekaju u redu, dok drugi kupci uopste ne doЬijaju sladoled. Ovaj primer trziSta sladoleda pokazuje opsti rezultat: kada vlada uvede obavezujucu

maksimiranu cenu па konkurentno triiste, dolazi do manjka dobra, а prodavdci moraju da racionisu oskudna dobra medu velikim brojem potencijalnih kupaca. Mehanizam racionisanja koji proistice iz uvodenja maksimirane cene retko kada је pozeljan. Dugi redovi su neefikansi, jer trose vreme kupaca. Diskriminacija koja је rezultat pristrasnosti prodavaca nije ni efikasna (posto dobro ne mora nuzno da doЬije kupac koji mu pripisuje najvecu vrednost), а i potencijalno је nepravicna. Nasuprot tome, mehanizam racionisanja na slobodnom, konkurentnom trzijstu је i efikasan i nepristrasan. Kada

Trazena kolicina

korneta sladoleda

~

116

1

PONUDA 1 TRAZNJA lo КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

DEO 2

trZiste sladoleda dostigne ravnotezu, svako ko zeli da plati trzisnu cenu moze da doЬije kornet. Slobodna trzista vrse racionisanje dobara na osnovu njihove cene.

Primer iz prakse REDOVI NA BENZINSKOJ PUMPI Као

sto smo videli u prethodnom poglavlju Organizacija zemaija izvoznica nafte (ОРЕС) је 1973. povecala cenu sirove nafte na svetskim trzistima. Posto sirova nafta predstavlja najvainiji input za proizvodnju benzina, vece cene nafte smanjile su ponudu benzina. Dugi redovi па benzinskim pumpama postali su uoblcajeni, а vozaCi su cesto morali satima da cekaju da Ьi kupili samo nekoliko galona benzina. Sta је razlog dugim redovima na benzinskim pumpama? Vecina ljudi svaljuje krivicu na zemlje ОРЕС-а. Naravno, da ОРЕС nije podigao cenu sirove nafte, ne Ьi doslo do nestasice benzina. Ipak, ekonomisti krive propise americke vlade kojima је ogranicena cena ро kojoj su naftne kompanije mogle da prodaju benzin.

SLIKA 2

Trziste benzina sa maksimiranjem cene (А)

pokazuje trziste benzina

па

kojem

maksimiraпje

cene

пiје

obavezujuce, јег је

ravпoteina сепа Р1,

niia od

maksimiraпe. (В) pokazuje triiste benziпa nakoп sto se роvесапје cene sirove пafte (input za proizvodпju benziпa) pomerifo krivu poпude ufevo sa 51 па 52. Na neregufisanom triistu, сепа Ы porasfa sa Р1 па Р2. Maksimiraпje cena, medutim, sprecava da se to desi. Pri obavezujucoj maksimiraпoj ceni, potrosaб su spremпi da kupe Qo- afi su proizvodaб spremпi da prodaju samo Q 5• Razlikom izmedu traieпe i ponudene koliдne Q 0 - Q 51 meri se maпjak benzina. (а)

(Ь)

Makslmlranje cena benzina koje nije obavezujuee

Cena benzina

Maksimiranje cene benzina koje је obavezujuce

Cena Ьenzina

Maksimirana се па

о

benzina

benzina

POGLAVLJE б

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITlKA VLADE

5lika 2. prikazuje sta se desilo. Као sto se vidi u (а), pre nego sto је ОРЕС povecao cenu sirove nafte, ravnotezna cena benzina Р1 Ьila је niza od maksimirane cene. Propisivanje cene, dakle, nije imalo efekta. Medutim, situacija se promenila kada se cena sirove nafte povecala. Porast cene sirove nafte povecao је troskove proizvodnje benzina, а to је smanjilo ponudu benzina. Као sto је prikazano и (Ь), kriva ponude pomerila se ulevo sa 51 na 5 2 . Na neregulisanim trzistima, ovo pomeranje ponude povecalo Ьi ravnoteznи cenu benzna sa Р1 na Р2 i ne Ьi doslo do nestasice. Umesto toga, maksimirana cena spreCila је cenu da se poveca do ravnoteznog nivoa. Ро maksimiranoj ceni, proizvodaci sи blli spremni da prodaju Q8 , а potrosaci sи bili sprmni da kupe Q0 . Na taj nacin, pomeranje ponиde izazvalo је velikи nestasicи pri regulisanoj ceni. Na krajи su ukinиti zakoni kojima је regulisana cena benzina. Zakonodavci sи ipak shvatili da sи delirnicno odgovorni za rnnoge sate koje sи Amerikanci izgubili cekajuCi u redи da kupe benzin. Danas, kada se cena sirove nafte promeni, cena benzina moze da se uskladi i da dovede ponudu i traznjи u ravnotezи. •

Primer iz prakse KONTROLA ZAKUPNINA NA

KRATКII

DUGI ROK

Jedan uoblcajen primer maksirniranja cena jeste kontrola zakupnina. U rnnogim gradovima, lokalna vlada иvodi maksirniranje iznosa zakupnine kоји stanodavci mogu da zahtevaju od zakupaca. СЩ ove politike jeste da se, pojeftinjenjem stanova, pomogne siromasnima. Ekonornisti cesto kritikuju kontrolи zakиpnina, tvrde6 da ona predstavlja veoma neefikasan nacin da se pomogne siromasnima da роvесаји svoj zivotni standard. Jedan ekonornista nazvao је kontrolu zakиpnina "najboljim nacinom da se unisti grad, ako izuzmemo bombardovanje". Nepovoljni efekti kontrole zakиpnina manje su ocigledni siroj popиlaciji, jer se desavajи tokom dugog niza godina. Na kratki rok, stanodavci imajи fiksni broj stanova za izdavanje i ne mogu ovaj broj brzo da иsklade sa promenjenim uslovima na trzistu. Osim toga, moze da se desi da broj ljudi koji traze smestaj u gradu ne reaguje u velikoj meri na stanarine na kratki rok, jer је ljudima potrebno vreme da prilagode svoje planove u pogledи stanovanja. Dakle, ponuda i traznja za stanovima na kratki rok relativno sи neelasticne. 5lika З(а) prikazuje kratkorocne efekte kontrole zakиpnina na trzistu stanova. Као i kod svakog obavezиjиceg maksimiranja cene, kontrola zakиpnina izaziva manjak. Ipak, posto su ponuda i traznja neelasticne na kratki rok, prvobltni manjak izazvan kontrolom zakиpnina је mali. Prvenstveni efekat na kratki rok jeste smanjenje zakиp­ nina. 5ituacija na dugi rok veoma se razlikиje, jer, kako vreme prolazi, kиpci i prodavci stanova za izdavanje sve vise reaguju na иslove na trziStи. Na strani ponиde, stanodavci reagujи na niske zakиpnine tako sto ne grade nove stanove i ne odrzavajи postojece. Na strani trainje, niske zakиpnine podsticи ljude da traze sopstvne stanove (umesto da zive s roditeljima Ш da dele stan s cimerima) i stimиblи ljude da se sele и gradove. Dakle, i ponuda i traznja elasticnije sи na dиgi rok.

1

117

116

1

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

DEO 2

SLIKA

З

Kontrola zakupnina

па

kratki i dugi rok

(А) predstavlja kratkorocne efekte kontrole zakupnina. Posto su ponuda i trainja za stanovima relativno neefasticne, maksimalna cena odredena zakonom о kontroN zakupnina izaziva samo mali manjak stanova. (В) predstavlja dugorocne efekte kontrole zakupnina: posto su ponuda i trainja za stanovima elasticnije, kontrola zakupnina izaziva veNki manjak.

(а) Koпtrola zakupпlпa па

(poпuda

1trazпja su

(poпuda 1trazпja

Zakupпiпa

-

dugi rok su elastlcпe)

Zakupпiпa -сепа

сепа

lzпajmljivaпja

(Ь) Koпtrola zakupпiпa па

kratki rok

пeelastlcпe)

Ponuda

izпajmljlvaпja

staпa

staпa

Kontrolisana zakupnina

о staпova

staпova

Slika З(Ь) prikazuju triiste stanova na dugi rok. Kada se kontrolom zakupnina snize zakupnine na nivo ispod ravnoteznog, ponudena koliCina stanova znatno opada, а trazena koliCina stanova znatno raste. Rezultat је veliki manjak stanova. U gradovima gde postoji kontrola zakupnina, stanodavci koriste razliCite mehanizme za racionisanje stanova. Pojedini stanodavci prave dugacke liste cekanja. Drugi daju prednost zakupcima koji nemaju decu. Neki drugi, pak, vrse rasnu diskriminaciju. Ponekad se stanovi dodeljuju onima koji su spremni da podmite nastojnika. U sustini, ovakve vrste podmiCivanja dovode ukupnu cenu stana (ukljucujuci mito) na nivo koji је blizu ravnotezne cene. Da Ьismo u potpunosti shvatili efekte kontrole zakupnina, moramo da se prisetimo jednog od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: ljudi reaguju na podsticaje. Na slobodnim trzistima, stanodavci se trude da im zgrade budu Ciste i bezbedne, jer zeljeni stanovi imaju visu cenu. Nasuprot tome, kada kontrola zakupnina dovede do manjkova i lista cekanja, stanodavci gube podsticaj da izlaze u susret zakupcima. Zasto Ьi stanodavac trosio novac na odrzavanje i unapredivaпje nekretnine, kada ljudi cekaju u redu da se usele u takvu kakva jeste? Na kraju, zakupci placaju nise zakupniпe, ali је niZi i kvalitet njihovog stanovanja. Кreatori politike cesto reaguju па efekte kontrole zakupniпa uvodenjem dodatnih propisa. Na primer, postoje zakoni kojima se zabranjuje rasпa diskiminacija pri izda-

POGLAVUE б

DALI

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIKA VLADE

SUSAМORADAIZAZOVE NESTASICUVODE?

. Tokotn Jeta 1999. godine,лa istq(nйj€JЬ()}i$ADpalaLeneџofЩ5ajenomala koliбna kise, stoje •)zazvalo nestasic:e vode, N,aredni.claf)ak pokazuje kakojf; nestaЩca wogla cfa se preclppredi. ,:'.>· -: . _:· >'-

,,·.>·...

. · ::·.

---_ -

=:. ---·.

-..

' . . . -·· .•

EkФnoщij() "kap-~o-~ap''

··.· Pisu~ Ter(L. Andets!:)niK(ejJ; Lendri

Za nesbl.slce vode. kriva је s.usa na 1~. toku,. ~li'to .nije pravedn,o pre~·~ ·. Majci Prirodi. Neposredan uzrok је, svak;;Jko, susa,. а П pravi krivac su propisj kojj ne do:z;voljavaju trzjS'tima i cenama da jzjedanёe ponudu ·. i trazГiju. · Sliёnost izmedu vode ј Ьenzjna uёi nas mnogo ёemu. 1 kri.vac za · energetsku krizti .jz segamdesetih godina io~ veka ·trazen је u siro" ma~rtim rezervama nafte u prjrodi, ali, u stvari, Organizacjja zer;nalja izvoznica nafte, zajedno sa kontrolom cena, blla је pr(lvi uzrok nestasjce .... Josjednom, na nestasice - u ovom slucaju, na nestasicu vode - zakonodavci reaguju kontrolama i propisima, umesto da dozvole trzistu da funkcionise. U gradovima se uvode restrikcije vode; u pojedinim је ёаk u restoranima zabranjeno sluziti vodu, osim na case. Alj, jako su gradovi u pocetku tvrdili da se koriscenje vode smanjuje, sada nekj pocinju da izvestavaju о porastu potrosnje. То је navelo pojedine odrede policije da sastavljau spiskove stanovnika za ko~ jese sumnja da rasjpaju vodu. Postoji bolji odgovor od slanja policajaca. Trzisne sjle u stanju su da

:.,

obezbe~e vodu~.·. . izobiljц •.. cakT

u

:

·-

.

--

---

·-

--·.

·Ј N~zalost;.kqris.njcj vod.~ salstok,j3 •.

~~srii',:;;:gЬ
. ~Hn;jjёlod po6ude ьerizjna.k~Ь. i.kqd . :?~~sto dpstinskih vod~voda sezonsvih resursa, ! ponuЏa vgdE! se щеQја · .• sk! u~klaciuje cenu: . . . u za~isn<:)sti od el}.to ?,Џ;flo- . sa 44··poSto u 198о. n
1

119

120

1

DE02

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

vanju stanova, od stanodavca se zahteva da obezbede minimalno prihvatljive uslove zivota. Ove zakone, medutim, tesko је i skupo sprovesti u delo. Nasuprot tome, kada se ukine kontrola zakupnina i trziste stanova regulisu snage konkurencije, takvi zakoni nece vise Ьiti toliko neophodni. Na slobodnom trzistu, cena stanova se prilagodava kako ы eliminisala manjkove koji dovode do nezeljenog ponasanja stanodavaca .•

Kako utvrdivanje donje cene utice na trzisne ishode Da Ьismo istrazili jednu drugu vrstu drzavne kontrole cena, vratimo se trzistu sladoleda. Zamislite sad da је Nacionalna organizacija proizvodaca sladoleda uspela da nagovori vladu. U tom slucaju, vlada се, moZda, uvesti donju cenu. NajniZe bas kao i makimirane cene, predstavljaju pokusaj vlade da zadrzi cene na Ьilo kom drugom, osim na ravnoteznom nivou. Dok maksimirana cena odreduje zakonski najvisu cenu, donja cena odreduje zakonski najniZu. Kada vlada uvede propisanu donju cenu na trzistu sladoleda, moguca su dva ishoda. Ako vlada uvede donju cenu od 2 dolara ро kornetu kada ravnotefua cena iznosi З dolara, dobljamo ishod koji predstavlja Slika 4(а). U ovom slucaju, posto је ravnotezna cena veca od najniZe, donja cena nije obavezujuca. Trzisne sile prirodno dovode ekonomiju u ravnote.ZU, а najniZa cena nema nikakav efekat.

.

.

SLIKA 4

TI'Ziste ~а utvrdivanjem donje cene и (а), vlada uvodi donju cenu od 2 dolara. Posto је тапја od ravnotezne cene od з dolara, donja cena пета nikakav uticaj. TrziSna сепа se prilagodava da Ьi se ponuda i traznja izjednaCile. и ravneteii, i ponudena i trazena kо/Юпа iznose 1ookorneta. и (Ь), vlada uvodi najniiu cenu od 4 dolara, koja је veca od ravпotezne cene od з dolara. Dakle, triisna cena iznosi 4 dolara. Posto se ро toj ceni nudi 120 korneta, а potraiuje se samo Во, javlja se visak od 40 korneta. (а)

(Ь)

Utvrdivanje najnize cene koje nije obavezujuce

Се па

Се па

korneta sladoleda

korneta sladoleda

Utvrdivanje najnlie cene koje је obavezujuce

Ravnotezna cena

~

з

/ Ravnotezna cena

о

о

Ravnotezna

kolicina

korneta sladoleda

Trazena

Ponudena

kolicina

kolicina

korneta sladoleda

POGLAVLJE 6

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIКA VLADE

1

Slika 4{Ь) pokazuje sta se desava kada vlada uvede donju cenu od 4 dolara ро kornetu. U ovom slucaju, posto је ravnotema cena od З dolara manja od najniZe donja cena uvodi obavezujuce ogranicenje na trZiste. Sile ponude i tra.Znje pomeraju cenu ka ravnoteznoj ceni, ali kada trZisna cena dostigne donju, ona ne moze dalje da opada. Ро ovoj donjoj ceni, ponudena koliCina sladoleda {120 korneta) veca је od tra.Zene kolicine (80 korneta). Neki ljudi koji zele da prodaju sladoled ро trenutnoj ceni, to nisu u stanju. Dakle, obavezujuca donja cena izaziva visak. Bas kao sto maksimirane cene i manjkovi mogu da dovedu do nezeljenih mehanizama racionisanja, to isto se dogada i u slucaju propisane donje cene i viskova. U slucaju najnize cene, pojedini prodavci nisu u stanju da prodaju sve sto zele ро trZisnoj ceni. Prodavci koji su pristrasni pri odredivanju kupaca, moZda zbog rasnih ili porodicnih veza, u boljem su polozaju da prodaju svoja dobra nego oni koji to nisu. Nasuprot tome, na slobodnom trZistu, cena slиZi kao mehanizam racionisanja, а prodavci mogu da prodaju sve sto zele ро ravnoteinoj ceni.

SLIKA 5 <

~

Kako minimalna nadnica utice па trziste rada Prikaz (а) pokazuje triiste rada па kojem se nadnica prilagodava da Ы ponudu i trainju za radom dovefa и ravnoteiu. Prikaz (Ь) pokazuje uticaj obavezujute minimafne nadnice. Posto minimafna nadnica predstavfja propisanu donju cenu, о па izaziva visak: ponudena kofitina rada veca је od traiene kofitine. Rezuftat је nezaposfenost. (а)

(Ь)

Slobodno trziste rada

Trziste rada sa obavezujucom minlmalnom nadnlcom

Nadnica

Nadnica

Ponuda rada

Ponuda

Minimalna nadnica Ravnotezna nadnica

о

Ravnotezna zaposlenost

К:olicina

rada

о

Trazena kolicina

Ponudena kolicina

'кoiliiПa rada

12 1

122 1

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

Primer iz prakse MINIMALNA NADNICA Jedan vazan primer propisane donje cene jeste minimalna nadnica. Zakoni о minimalnoj nadnici diktiraju najniZu cenu rada koju poslodavac sme da isplati. Americki Kongres prvi put је ustanovio minimalnu nadnicu na osnovu Zakona о standardima pravednog rada iz 1938. godine, kako Ы se radnicima obezbedio minimalno ptihvatljiv zivotni standard. Godine 2002. minirnalna nadnica na osnovu saveznog zakona iznosila је 5,15 dolara na sat, а neke drzave uvele su vise minirnalne nadnice. Da blsrno ispitali efekte minirnalne nadnice, potrebno је da razrnotrimo trZiSte rada. Slika 5(а) pokazuje trziste rada koje је, poput svih trZista, podlozno silarna ponude i traZnje. Radnici odreduju ponudu rada, а preduzeca odreduju trafuju. Ako vlada ne intervenise, nadnica se norrnalno prilagodava kako Ы se ponuda i traznja za radorn dovele u ravnotezu. Slika 5(Ь) predstavlja trziste rada sa rninirnalnorn nadnicom. Ako је rninirnalna nadnica iznad ravnoteznog nivoa, kao sto је ovde slucaj, ponudena koliCina rada veca је od traZene koliCine. Rezultat је nezaposlenost. Dakle, rninirnalna nadnica povecava dohodak onih radnika koji irnaju posao, ali srnanjuje dohodak onih radnika koji posao ne rnogu da nadu. Da blste u potpunosti shvatili rninirnalnu nadnicu, irnajte na urnu da u ekonomiji ne postoji sarno jedno trziste rada, vec rnnogo trzista rada sa razlicitirn vrstarna radnika. Uticaj minirnalne nadnice zavisi od kvalifikacija i iskustva radnika. Na radnike s boljirn kvalifikacijama i dиZirn iskustvorn ona ne utice, jer su njihove ravnotezne nadnice daleko iznad minirnurna. Za ove radnike, minimalna nadnica nije obavezujuca. Minirnalna nadnica vrsi najveCi uticaj na trzistu tinejdZerske radne snage. Ravnotefue nadnice tinejdZera su niske, jer tinejdZeri predstavljaju grupu sa najniZirn kvalifikacijarna i najrnanjim iskustvorn od svih pripadnika radne snage. Osirn toga, tinejdZeri su cesto sprernni da prihvate niZu nadnicu u zarnenu za obuku koju sticu na poslu. (Pojedini tinejdZeri sprernni su da rade i kao stazisti, bez ikakve nadokande; rnedutim, posto se staZiranje ne placa, minirnalna nadnica se na njih ne odnosi. Каdа Ы se odnosila, rnoZda ovakvih poslova ne Ы ni bllo). Као rezultat toga, minirnalna nadnica је znatno cesce obavezujuca za tinejdZere, nego za ostale pripadnike radne snage. Mnogi ekonomisti proucavali su kako zakoni о minirnalnoj nadnici utucu na trZiste tinejdzerske radne snage. Ovi istrazivaCi vrse poredenje izrnedu prornena minirnalne nadnice tokorn vrernena i prornena zaposlenosti tinejdzera. Mada se jos uvek raspravlja о stepenu uticaja rninirnalne nadnice na zaposlenost, tipicna studija pokazuje da porast rninirnalne nadnice od 10 posto izaziva pad zaposlenosti tinejdzera od 1 do 3 posto. Pri turnacenju ove procene irnajte na urnu da desetoprocentni porast minirnalne nadnice ne povecava i prosecnu nadnicu tinejdzera za 10 posto. Promena zakona ne utice direktno na one tinejdZere koji su vec placeni daleko iznad rninirnurna, а ni sprovodenje zakona о rninirnalnoj nadnici nije savrseno. Dakle, procenjeni pad zaposlenost od 1 do 3 posto jeste znacajan. Osirn sto rnenja trazenu kolicinu rada, minirnalna nadnica rnenja i ponudenu kolicinu. Posto rninirnalna nadnica povecava nadnicu koju tinejdZeri rnogu da zarade, ona povecava i broj tinejdZera koji se odlucuju da traze posao. Studije su pokazale da visa rninirnalna nadnica utice na to koji се tinejdZeri blti zaposleni. Kada rninirnalna nadnica raste, pojedini tinejdzeri koji se jos uvek skoluju, odlucuju da prekinu dalje obrazovanje i da se zaposle. Тi tinejdZeri koji napustaju dalje skolovanje istiskuju druge tinejdzere koji su ga jos ranije napustili i koji sad postaju nezaposleni.

POGLAVLJE б

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIKA VLADE

Minimalna nadnica predrnet је cestih politickih debata. Zagovornici uvodenja rninirnalne nadnice srnatraju da ovakva politika predstavlja jedan od nacina da se poveca dohodak sirornasnih zaposlenih ljudi. Oni ispravno ukazuju na cinjenicu da radnici koji zaraduju rninirnalnu nadnicu rnogu sebl da priuste sarno prilicno los Zivotni standard. Na prirner, 2002. godine, kada је rninirnalna nadnica iznosila 5,15 dolara na sat, dve odrasle osobe koje rade 40 sati nedeljno, irnale su ukupni godisnji prihod od sarno 21.424 dolara, sto је vise nego dvostruko rnanje od prihoda prosecne porodice. Mnogi zagovornici rninirnalne nadnice priznaju da ona irna izvesne nepovoljne efekte, ukuljucujuCi nezaposlenost, ali srnatraju da su ovi efekti od rnalog znacaja i da, kada se sve ostalo uzrne u obzir, visa rninirnalna nadnica sirornasne dovodi u bolji poloiaj. Protivnici uvodenja rninirnalne nadnice tvrde da to nije najbolji nacin borbe protiv sirornastva. Oni isticu da rninirnalna nadnica izaziva nezaposlenost, podstice tinejd.Zere da napustaju skolovanje i sprecava pojedine nekvaШikovane radnike da na poslu steknu obuku koja irn је potreba. Osirn toga, protivnici rninirnalne nadnice ukazuju da uvodenje rninirnalne nadnice predstavlja rneru koja је usrnerena na pogresnu stranu. Nisu svi radnici na rninirnalnoj nadnici glava dornaCinstva koja pokusava da pornogne svojoj porodici da se spase sirornastva. U stvari, rnanje od treCine radnika koji zaraduju rninirnalnu nadnicu Zivi u porodicarna ciji је dohodak ispod granice sirornastva. Mnogi od njih su tinejd.Zeri iz kuca koje pripadaju srednjoj klasi, а honorarne poslove obavljaju da Ьi povecali d.Zeparac. •

Ocena kontrole cena Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da trzista oblcno predstavljaju dobar nacin organizovanja ekonomske aktivnosti. Ovaj princip objasnjava zasto se ekonornisti oblcno protive plafoniranju i odredivanju donjih cena. Za ekonorniste cene nisu rezultati nekog slucajnog procesa. Cene su, kako tvrde, rezultat rniliona odluka dornacinstava i pojedinaca na kojirna se zasnivaju kriva ponude i tra.:lnje. Cene irnaju kljucnu ulogu i izjednacavaju ponude i tra.:lnje, а tirne i u koordiniranju ekonornske aktivnosti. Kada kreatori politike odreduju cene zakonskirn dekretorn, oni zarnagljuju signale na osnovu kojih se, u norrnalnirn situacijarna, vrsi alokacija resursa nekog drustva. Jos jedan od Deset principa ekonomije glasi da su vlade ponekad u stanju da poboljsaju trzisne ishode. Zaista, kreatori politike se odlucuju na kontrolu cena jer srnatraju da trzisni ishod nije pravican. Kontrola cena cesto irna za cilj da pomogne sirornasnirna. Na prirner, zakonirna о kontroli zakupnina pokusavaju da se stanovi ucine pristupacni svirna, а zakonirna о rninirnalnoj nadnici pokusava se da se ljudi spase od sirornastva. Ipak, kontrola cena cesto nanosi stetu onirna kojirna pokusava da pornogne. Kontrola zakupnina rnobla drzi zakupnine na niskorn nivou, ali i destirnulise stanodavce da odrzavaju stanove i oteiava nala.:lenje krova nad glaovrn. Zakoni о minirnalnorn nadnicarna rnobla povecaju dohodak pojedinih radnika, ali izazivaju i nezaposlenost nekih drugih radnika. Pornoc onirna kojirna је potrebna rnoze se pruziti i na drugi nacin, ne sarno kontrolorn cena. Na prirner, vlada rnoze stanovanje da uCini pristupacnijirn tako sto се placati deo stanarine sirornasnirn porodicarna. Za razliku od kontrole zakupnina, ovakvo subvencionisanje zakupnina ne srnanjuje ponudenu kolicinu stanova, ра stoga, ne izaziva rnanjak stanova. Slicno torne, subvencionisanje nadnica podize zivotni standard sirornasnih zaposlenih, а da pri torn ne destirnuliSe preudzeca da ih za-

• '

.

'

1 123

124

1

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

posljavaju. Jedan primer subvencionisanja nadnica jeste poreski kredit za zaraaeni dohodak, vladin program koji dopunjava dohotke radnika s niskim platama. Mada su ove alternativne politike cesto bolje od kontrole cena, one nisu savrsene. Subvencionisanje zakupnine Ш nadnice vladu kosta, ра su, stoga, neophodni veCi porezi. Као sto cemo videti u narednom poglavlju, oporezivanje ima sopstvene troskove.

BrziKviz Definisite maksimiranje cene i utvrdivanje donje cene i navedite ро jedan primer. Sta izaziva manjak? Sta izaziva visak? Zasto?

POREZI Sve vlade - od savezne vlade u Vasingtonu do lokalnih vlada u malim gradovima- koriste poreze da Ьi sakupile prihod za javne projekte kao sto su putevi, skole i nacionalna odbrana. Posto porezi predstavljaju tako vaian instrument politike i posto mnogostruko uticu na nase zivote, njihovo proucavanje је tema kojoj se vracamo nekoliko puta u ovoj knjizi. U ovom odeljku zapocecemo proucavanje uticaja poreza na ekonomiju. Da Ьismo postavili okvir analize, zamislimo da lokalna vlada odlucuje da odrZi godisnju proslavu u cast sladoleda - s paradom, vatrometom i govorima gradskih zvanicnika. Da Ьi prikupila prihod kojim се platiti ovaj dogadaj, vlada odlucuje da uvede porez u iznosu od 0,50 dolara na svaki prodati kornet sladoleda. Kada је taj plan оЬ.. javljen, nase dve grupe za loЬiranje krecu u akciju. Nacionalna organizacija proizvodaca sladoleda tvrdi da se njeni Clanovi bore da opstanu na konkurentnom trZistu i isticu da kupci sladoleda treba da plate taj porez. Americka asocijacija ljuЬitelja sladoleda tvrdi da potrosaCi sladoleda jedva sastavljaju kraj sa krajem i isticu da prodavci sladoleda treba da plate taj porez. U nadi da се postiCi neki kompromis, gradonacelnik predlaZe da pola poreza plate kupci, а pola prodavci. Da Ьismo analizirali ovakav predlog, potrebno је da postavimo jednostavno, ali osetljivo pitanje: kada vlada uvede porez na neko dobro, ko snosi teret poreza? Ljudi koji kupuju dobra? Ljudi koji ga prodaju? Ш, ako kupci i prodavci zajednicki snose poresko opterecenje, sta odreduje naCin njegove podele? Moze li vlada jednostavno zakonom da propise kako se taj teret deli, kao sto predlaze gradonacelnik, ш tu podelu odreduju fundamentalnije sile u ekonomiji? Za podelu poreskog tereta ekonomisti koriste izraz poresko opterecenje. Као sto cete videti, dosta toga neocekivanog saznacemo о poreskom opterecenju ako primenimo instrumente ponude i traZпje. poresko opterecenje nacin na koji se teret poreza deli medu ucesnicima na trzistu

Kako porezi nametnuti kupcima uticu na trzisne ishode Najpre cemo razmotriti porez kojim se opterecuju kupci nekog dobra. Pretpostavimo, na primer, da nasa lokalna vlada donese zakon ро kojem se od kupaca korneta sladoleda zahteva da vladi posalju 0,5 dolara za svaki kornet koji kupe. Kako ovaj zakon utice na kupce i prodavce sladoleda? Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, mozemo da sledimo tri faze u analizi ponude i traZпje iz Poglavlja 4: (1) utvrdujemo da li zakon utice na krivu traznje Ш na krivu ponude; (2) utvrdujemo u kom smeru se kriva pomera; (3) ispitujemo kako ovo pomeranje utice na ravnotezu. Faza 1. Porez na pocetku, utice na traznju za sladoledom. Na krivu ponude ne utice jer, za svaku datu cenu sladoleda, prodavci imaju istu motivaciju da ponude sladoled

POGLAVLJE б

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIKA VLADE

SLIKA

1 1.25

б

Се па

Cena ·korneta koju sladoleda

Porez nametnut kupcima

placaju

kupc~ $3,30

Kada se porez od o,so dolara uvede kupcima, kriva traiпje pomera se папiiе za o,so dolara sa 01 па 02. Ravпoteiпa koliбпa opada sa 100 па 90 korneta. Сепа koju dobljaju prodavci opada sa з па 2,80 dolara. Сепа koju p/acaju kupci (ukljucujuб porez) raste sa з, оо па з,зо do/ara. Mada је porez пametпut kupcima, poresko

1·<:...................................... ,.._., ......~-...

cena - · 3,оо н;:..::.:.::::.l::z~:.::..:"....................:.-•.;....~~r....... bez 2,80 f/............. .. porezy Cena koju dobljaju prodavci

optereceпje zajedпicki sпose

о

korneta sladoleda

na trziste. Nasuprot tome, kada god kupe sladoled, kupci tad moraju da plate porez vladi (kao i cenu prodavcima). Dakle, porez pomera krivu traZnje za sladoledom.

Faza 2. Smer pomeranja lako је utvrditi. Posto porez nametnut kupcima Cini kupovinu sladoleda manje privlacnom, kupci potrazuju manju kolicinu sladoleda ро Ьilo kojoj ceni. Као rezultat toga, kriva traznje pomera se ulevo (Ш, ekvivalentno, nadole), kao sto је prikazano na Slici 6. U ovom slucaju mozemo precizno odrediti za koliko se kriva pomera. Zbog poreza od 0,50 dolara nametnutog kupcima efektivna cena za kupce sada је za 0,50 dolara veca od trZisne cene (koliko god da је ta cena). Na primer, ako је trzisna cena jednog korneta 2 qolara, efektivna cena za kupce Ьila Ьi 2,50 dolara. Posto kupci posmatraju svoj ukupni trosak koji ukljucuje i porez, oni traze kolicinu sladoleda kao kada Ьi trzisna cena Ьila 0,50 dolara veca nego sto zaista jeste. Drugim recima, da Ьi se kupci naveli da traze Ьilo koju koliCinu, trzisna cena Ьi sad morala da bude za 0,50 dolara niza kako Ьi se kompenzovao efekat poreza. Dakle, porez pomera krivu traznje naniZe sa Dl na D2 tacno za iznos poreza (0,50 dolara). Faza З· Posto smo odredili kako se pomera kriva traZnje, sada mozemo da vidimo efekat poreza ako uporedimo prvobltnu ravnoteZи sa novom. Na slici mozete videti da ravnotezna cena sladoleda opada sa 3 na 2,80 dolara, а da ravnotezna kolicina opada sa 100 na 90 korneta. Posto prodavci prodaju, а kupci kupuju manje u novoj ravnotezi, porez na sladoled smanjuje velicinu trzista sladoleda.

Posledice. Sada se mozemo vratiti pitanju poreskog opterecenja: ko placa porez? Mada kupci salju ukupni porez vladi, poresko opterecenje zajednicki dele i kupci i

kupci i prodavci.

i

126

1

PONUDA 1 TRAZNJA Ј, КАКО FUNKCIONJ$U TRZISTA

DEO 2

prodavci. PoSto trZisna cena opada sa З na 2,80 dolaтa kada se uvede porez, prodavci za svaki kornet sladoleda dobljaju 0,20 dolara manje nego sto su dobljali bez poreza. Dakle, porez dovodi prodavce u gori polozaj. Kupci placaju prodavcima niZu cenu (2,80 dolaтa), ali efektivna cena koja ukljucuje porez raste sa З dolaтa, pre poreza, na З,ЗО dolara sa porezom (2,80 + 0,50 dolara = З,ЗО dolaтa). Dakle, porez i kupce dovodi u gori polotaj. Da rezimiramo. Iz ove analize izvlaCimo dva zakljucka: • Porezi destimulisu trziSnu aktivnost. Kada se oporezuje neko dobro prodata kolicina tog dobra је u novoj ravnotezi manja. • Kupci i prodavci zajednicki snose poresko opterecenje. U novoj ravnotezi, kupci dobro placaju vise, а prodavci dobljaju manje.

Kako porezi nametnuti prodavcima uticu na trzisne ishode Razmotrimo sada porez koji је nametnut prodavcima nekog dobra. Pretpostavimo da lokalna vlada donese zakon ро kojem se od prodavaca korneta sladoleda zahteva da vladi posalju 0,5 dolaтa za svaki kornet koji prodaju. Koji su efekti ovog zakona? Opet prolazimo kroz nase tri faze. Faza 1. U ovom slucaju, porez vrsi neposredni uticaj na prodavce sladoleda. Posto porez nije nametnut kupcima, trazena kolicina sladoleda pri Ьilo kojoj ceni ostaje nepromenjena; dakle, kriva traznje se ne menja. Nasuprot tome, porez nametnut prodavcima cini prodaju sladoleda manje profitabllnom za svaku datu cenu, ра zato pomera krivu ponude. Faza 2. Posto porez nametnut prodavcima povecava trosak proizvodnje i prodaje sladoleda, on smanjuje koliCinu ponudenu za svaku cenu. Кriva ponude pomera se ulevo (ili, navise).

.

-

SLIKA 7 ~

.

Porez nametnut prodavcima Kada se porez od 0,50 dolara uvede prodavcima, kriva poпude pomera яi пavise za 0,50 dolara sa 51 па 52. Ravпoteiпa kolitiпa opada sa 100 па 90 korneta. Сепа koju placaju kupci povecava se sa з,оо па з,зо dolara. Сепа koju dobijaju prodavci (паkоп sto plate porez) opada sa з, оо па 2,8о dolara. Mada је porez пametпut prodavcima, poresko optereceпje zajedпicki sпose i kupci i prodavci.

Cena Cena korneta koju sladoleda placaju

kupc~ $3,3о

Ravnoteza s porezom

.}.. ;;~;~~-(о;5о·$·ј Cena - - 3,00 ·· ....................................._."...... bez 2,80 ...........................

..........

poreza/ Cena koju dobljaju prodavci

о

Kollcina korneta sladoleda

POGLAVLJE б

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIKA VLADE

1 ovde mozemo preciznije odrediti velicinu tog pomeranja. Pri svakoj trzisnoj ceni sladoleda, efektivna cena za prodavce - iznos koji zadrtavaju nakon sto plate porez niZa је za 0,50 dolara. Na primer, ako је trzisna cena kometa sladoleda 2 dolara, efektivna cena koju primaju prodavci Ьila Ы 1,50 dolara. Kolika god da је trzisna cena, prodavci се ponuditi kolicinu sladoleda kao da је cena za 0,50 dolara manja nego sto jeste. Drugim reCima, da Ы se prodavci motivisali da ponude iste kolicine, trzisna cena mora da sada bude za 0,50 dolara veca kako Ы se kompenzovao efekat poreza. Dakle, kao sto је prikazano na Slici 7, kriva ponude pomera se navise sa S1 na S2 tacno za iznos poreza (0,50). Faza з. Posto smo utvrdili kako se pomera kriva ponude, sada mozemo da uporedimo prvoblntu i novu ravnotezu. Slika prikazuje da se ravnotezna cena sladoleda povecava sa 3,00 na 3,30 dolara, а da ravnotezna koliCina opada sa 100 na 90 korneta. Porez opet smanjuje veliCinu trzista sladoleda. 1 opet kupci i prodavci zajednicki snose poresko opterecenje. Posto trZisna cena raste, kupci placaju svaki kornet za 0,30 dolara vise nego sto su placali pre uvodenja poreza. Prodavci dobljaju vecu cenu nego sto su dobljali bez poreza, ali efektivna cena (nakon sto plate porez) opada sa 3,00 na 2,80.

Posledice. Ako uporedimo Slike 6 i 7, doci cemo do neocekivanog zakljucka: porezi nametnuti kupcima i porezi nametnuti prodavcima su ekvivalentni. U оЬа slucaja, porez је umetnut izmedu cene koju placaju kupci i cene koju dobljaju prodavci. Тај umetak izmedu cene kupaca i cene prodavaca је isti, bez obzira na to da li је porez nametnut kupcima ili prodavcima. U оЬа slucaja, on pomera relativni polozaj kriva ponude i trainje. U toj novoj ravnotezi, kupci i prodavci zajednicki snose teret poreza. Jedina razlika izmedu poreza nametnutog kupcima i onog nametnutog prodavcima jeste u tome ko salje novac vladi. Ekvivalentnost ova dva poreza lako је shvatiti ako zamislimo da vlada sakuplja porez na sladoled od 0,50 dolara, na tacni pored kase u svakoj prodavnici sladoleda. Kada vlada nametne porez kupcima, kupac је u obavezi da stavi 0,50 dolara na tacnu svaki put kada kupi kornet. Kada vlada namente porez prodavcima, prodavac је u obavezi da stavi 0,50 dolara na tacnu nakon prodaje svakog korneta. Nije Ьitno da li 0,50 dolara idu direktno iz kupcevog dzepa na tacnu, ili indirektno iz kupcevog dZepa u prodavcevu ruku, а onda na tacnu. Kada trZiste dostigne novu ravnotezu, kupci i prodavci zajednicki snose poresko opterecenje, bez obzira na to kome је porez nametnut.

Primer iz prakse MOZE Ll KONGRES DA RASPODELI TERET POREZA NA PLATE? Ako ste ikad primili platni obracun, verovatno ste primetili da su od iznosa koji ste zaradili oduzeti porezi. Jedan od tih poreza zove se FICA, skracenica za Zakon о saveznom doprinosu za osiguranje*. Savezna vlada koristi prihod od ovog doprinosa da Ы isplatila socijano osiguranje ljudima sa malim primanjima i zdravstveno osiguranje * Federallnsurance Contribution Law; prim. red.

1

127

128

1

DEO Z

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

SLIKA 8

Plata

Porez па plate Porez па p/ate итесе se izmedu plate koju primaju radпici i p/ate koju isp/acuju preduzeca. Poredeпjem p/ata sa porezom i bez пјеgа, mozete videti da radпici i preduzeca zajedпicki sпose teret poreza. Ova podela poreskog tereta izmedu radпika i preduzeca пе zavisi od toga da li vlada па тесе porez radпicima, da /i ga патесе preudzeбma, ш ga de/i podjednako па ove dve grupe.

Ponuda rada Plata koju isplacuju preduzeca .............................................

Plota " " """"

U~k ~d" ..-.~~ {1 "

Plata koju ············································· primaju radn(ci

Traznja za radom

starijima. FICA predstavlja primer poreza па platni Jand, sto је porez na plate koje preduzeca isplacиjи svojim radnicima. Ukиpni iznos FICA za jednog tipicnog radnika iznosio је 2002. godine 15,3 posto zarade. Sta mislite, ko snosi teret ovog poreza na plate predиzeca ili radnici? Kada је Kongres donosio ovaj zakon, pokиsao је da propise podelи tereta poreza. Prema zakonи, pola poreza placaju preduzeca, а pola radnici. То jest, pola poreza isplacиje se iz prihoda preduzeca, а pola se odЬija sa platnog ceka radnika. Iznos koji se na vasem platnom iseckи prikazиje kao odЬitak predstavlja doprinos radnika. Medиtim, nasa analiza poreskog opterecenja pokazuje da zakonodavci ne mogu tako lako da diktirajи raspodelи poreskog tereta. Radi ilиstracije porez na platni fond mozemo da analiziramo jednostavno kao porez na dobro, gde је to dobro rad, а njegova cena је plata. Кlјисnа karakteristika poreza na plate jeste da se on иmесе izmedи plate kоји preduzece isplacиje i plate kоји primajи radnici. Slika 8. prikazuje ishod. Kada se uvede porez na plate, plata kоји primajи radnici opada, а plata kоји isplacиjи predиzeca raste. Na krajи, radnici i predиzeca zajednicki snose poreski teret, bas kao sto se prema zakonu zahteva. Ipak, ova raspodela tereta poreza izmedи radika i preduzeca nije ni и kakvoj vezi s podleom propisanom zakonom: raspodela tereta na Slici 8. nije nuzno jednaka, а do istog ishoda Ьi doslo i kad Ьi se zakonom сео porez nametnиo radnicima, ili kada Ьi se сео porez nametnиo preduzeCima. Ovaj primer pokazuje da se ono sto је najvaznije kod poreskog opterecenja cesto previda и javnoj debati. Zakonodavci mogu da odluce da li се dolaziti iz dZepa prodavca, ali ne mogu zakonom da propisи istinski teret poreza. Pre Ьi se moglo reCi da poresko opterecenje zavisi od delovanja ponиde i trainje. •

POGLAVLJE б

PONUDA, TRAZN..IA 1 POLIТIKA VLADE

t

SLIKA 9

(а)

Elastlcna ponuda, neelastlёna traznja

-

'

Cena

Cena koju !...................................................,,._ placaju kupci

Cena koju prodavci primaju

о

(Ь)

Neelastlcna ponuda, elastlcna traznja

Cena

Cena koju placaju kupci Cena bez poreza .................................................Н·:~ .......-'1..._

o.-

Cena koju .................................................... prodavci primaju

Elasticnost i poresko opterecenje Kada se oporezuje neko dobro, kupci i prodavci tog dobra zajednicki snose teret poreza. Ali, kako se tacno taj porez deli? Samo се u retkim slucajevima porez Ьiti podeljen na jednake delove. Da Ьismo videli kako se teret deli, razmotrimo uticaj oporezivanja na dva trzista na Slici 9. U оЬа slucaja, slika prikazuje pocetnu krivu traznje, procetnu krivu ponude, i porez koji se umece izmedu iznosa koji placaju kupci i iznosa koji primaju prodavci. (Ni na jednom delu slike nisu ucrtane nove krive ра..

Kako se raspodeljuje poresko opterecenje и delu (а) kriva ponude је elasticna, kriva traznje је nee/asticna. и ovom s/ucaju, cena koju primaju prodavci opada samo neznatno, dok cena koju placaju kupci raste znacajno. Zato, kupci podnose najveCi deo poreskog opteгecenja. и delu (Ь) kriva ponude је neelasticna, а kriva trainje је elasticna. и ovom slucaju, cena koju prodavti dobljaju opada znacajno, dok cena koju kupci placaju гaste samo neznatno. Zato, prodavci podnose najveCi deo poreskog tereta.

12bl

...........

1

nude i traZiije. Која se lcriva pomera zavisi od toga da li је porez nametnut kupcima ili prodavcima. Као sto smo videli, to nije relevantno za poresko opterecenje). Dva prikaza slike razlikuju se u relativnoj elasticnosti ponude i traznje. Slika 9(а) predstavlja porez na trzistu sa veoma elasticnom ponudom i realtivno neelasticnom traznjom. То jest, prodavci veoma reaguju na promene cene dobra (раје lcriva ponude realtivno ravna), dok kupci ne reaguju u velikoj meri (р а је lcriva traznje relativno strma). Kada se porez uvodi na trziste sa ovakvim elasticnostima, cena koju dobljaju prodavci ne opada mnogo, ра prodavci podnose samo mali teret. Nasиprot tome, cena kоји рlасаји kиpci znatno se povecava, sto иkаzије da kиpci snose najveCi deo poreskog opterecenja. Slika 9(Ь) predstavlja porez na trzistи sa relativno neelasticnom ponиdom i veoma elasticnom traznjom. U ovom slисаји, prodavci ne reagujи mnogo na promene cene (раје lcriva ponude strmija), dok kиpci reagujи и velikoj meri (раје lcriva traznje ravnija). Slika pokazиje da se, иvodenjem poreza, cena kоји рlасаји kиpci mnogo ne povecava, dok se cena kоји dobljajи prodavci znatno smanjиje. Dakle, prodavci snose najveCi deo tereta poreza. Slika 9 ilиstrиje opste pravilo о raspodeli poreskog tereta: porez se prevaijuje ne onu stranu triista koja је manje elastiena. Zasto је to tako? U sиstini, elasticnost pokazиje и kojoj sи meri kиpci Ш prodvci spemni da napиste trziste kada иslovi postanи nepovoljni. Mala elasticnost traznje znaci da kиpci nemajи dоЬи alternativu и potrosnji odredenog dobra. Mala elasticnost ponиde znaci da prodavci nemajи dobrи altrnaitu u proizvodnji odredenog dobra. Kada se neki proizvod oporezиje, strana trzista sa manje povoljnih alternativa, nije и stanjи da lako napиsti trziste i zato mora da podnese poresko opterecenje. Ovu logikи mozemo primeniti i na porez na plate koji smo razmatrali и prethodnom primerи iz prakse. VeCina ekonomista koji se bave radom verиje da је ponиda radne snage mnogo manje elasticna nego traZnja. То znaci da radnici, а ne preduzeca, podnose najveCi teret poreza na plate. Drиgim reCima, raspodela tereta poreza nije ni otprilike tacno na pola, kako sи zakonodavci nameravali.

Primer iz prakse КО PLACA POREZ NA LUKSUZ?

"Da је ovaj brod imalo skuplji, mi blsmo igrali golf".

Kongres је 1990. godine иsvojio novi porez na lиksиzna dobra kao sto sи jahte, privatni avioni, lcrzno, nakit i skиpi aиtomoblli. Ovaj porez imao је za cilj da se prikиpi prihod od onih koji najlakse mogu da podnesи njegovo placanje. Posto samo bogati mogu sebl da priиste kиpovinи takvih ekstravagantnih dobara, oporezivaje lиksиza cinilo se logicnim nacinom da se ороrеzији bogatasi. Ipak, kada sи sile ponиde i traznje stиpile na scenu, ishod se znatno razlikovao od onoga sto је Kongres nameravao. Ramotrimo, na primer, trziSte jahti. Traznja za jahtama prilicno је elasticna. Jedna milionerka moze lako da ne kиpi jahtu; ona taj novac moze иpotreblti za kиpovinи vece kuce, moze da ode na godisnji odmor u Evropu, Ш da poveca iznos novca koji ostavlja naslednicima. Nasuprot tome, ponиda jahti је relativno neelasticna, barem na kratki rok. Fabrike jahti ne mogu lako da se pretvore и fabrike neceg drиgog, а radnici koji grade jahte nisи voljni da promene karijerи kao odgovor na promenjene иslove na trzistи.

POGLAVLJE 6

PONUDA, TRAZNJA 1 POLIТIKA VLADE

Nasa analiza u ovom slucaju moze jasno da predvidi sta се se desiti. Uz elasticnu tra.Znju i neelasticnu ponudu, teret poreza uglavnom opterecuje prodavce. То jest, porez па jahte uglavnom opterecuje preduzeca i radnike koji grade jahte, jer oni na kraju primaju niZu cenu za svoj proizvod. Radnici, medutim, nisu imucni. Dakle, poreski teret u vecoj meri snosi srednja klasa nego bogati. Pogresne pretpostavke о opterecenju poreza na luksuz brzo su postale oCigledne kada је porez stupio na snagu. Prodavci luksuzne robe jasno su stavili do znanja svojim zastupnicima u Kongresu da se nalaze u teskoj ekonomskoj situaciji, ра је Kongres 1993. godine opozvao veCinu stavki poreza na luksuz. • Na djjagramu ponude ј traznje pokazjte kako porez nametnut kupcjma automoblla u jznosu od 1.ооо dolara ро automobllu utjce na broj prodatih automoblla i njihovu cenu. Na drugom djjagramu, pokazjte kako porez nametnut prodavcima automoblla u iznosu od 1.ооо dolara ро automobllu utice na broj prodatih automoblla ј njihovu cenu. Na оЬа dijagrama pokazite promenu cene koju placaju kupci automoblla i promenu cene koju dobljaju prodavci automoblla.

BrziKviz

ZAKUUCAK Ekonomijom upravljaju dve vrste zakona: zakoni ponude i tra.Znje i zakoni koje donosi vlada. U ovom poglavlju poceli smo da uvidamo medusobno delovanje ovih zakona. Kontrola cena i poreza uoblcajeni su na raznim trzistima u ekonomiji, а о njihovim efektima cesto se vode debate u stampi i medu politicarima. Uz malo znanja ekonomije moguce је shvatiti i izvrsiti procenu ovakve politike. U narednim poglavljima detaljnije cemo analizirati mnoge mere vladine politike. Potpunije cemo ispitati efekte oporezivanja, а razmotricemo i veCi broj politika koje smo ovde razmotrili. Ipak, ono osnovno sto smo naucili u ovom poglavlju nece se promeniti: kada analiziramo vladinu politiku, ponuda i traznja predstavljaju prve i najva.Znije instrumente analize.

REZIME • Maksimirana cena је najvisa zakonom odredena cena nekog dobra ili usluge. Primer maksimirane cene jeste kontrola zakupnina. Ako је maksimirana cena niia od ravotezne cene, trazena koliCina је veca od ponudene kolicine. Zbog rezultirajuceg manjka, prodavci moraju na neki nacin da racionisu dobro i1i uslugu medu kupcima. • Utvrdena donja cena је najniza zakonom odredena cena nekog dobra Ш usluge. Primer donje cene jeste minimalna nadnica. Ako је donja cena visa od ravnotezne cene, ponudena kolicina је veca od trazene koliCine. Zbog rezultirajuceg viska, traznja

kupaca za tim dobrom ili uslugom mora na neki naCin da se racionise medu prodavcima. • Kada vlada uvede porez na neko dobro, ravnotezna koliCina tog dobra opada. То jest, porez na trzistu smanjuje veliCinu tog trzista. • Porez na neko dobro umece se izmedu cene koju placaju kupci i cene koju primaju prodavci. Kada trziste dostigne novu ravnotezu, kupci placaju vise za to dobro, а prodavci za njega primaju manje. Na taj naCin, kupci i prodavci zajednicki snose teret poreza. Poresko opterecenje (to jest, podela poreskog tereta) ne zavisi od toga da li је porez nametnut kupcima Ш prodavcima.

1

1З 1

132

1

DEO 2

PONUDA 1 TRAZNJA 1: КАКО FUNKCIONISU TRZISTA

• Raspodela poreskog opterecenja zavisi od cenovnih elasticnosti ponude i tra.Znje. Teret oblcno snosi ona strana trzista koja је manje elasticna, jer је toj

strani trzista teze da reaguje na porez promenom kupljene ili prodate kolicine.

KLUCNI POJMOVI maksimirana cena

najniZa utvrdena (donja) cena

poresko opterecenje

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Navedite jedan primer maksimirane cene i jedan primer najniZe utvrdene (donje) cene. 2. Sta izaziva manjak nekog dobra - maksimirana cena ili donja cena? Sta izaziva visak? З.

Koji mehanizmi vrse alokaciju resursa kada ceni nekog dobra nije omoguceno da ponudu i traznju dovede u ravnotefu? 4. Objasniti zasto se ekonomisti oblcno protive kontroli cena.

5. Kakva је razlika izmedu poreza koji placaju kupci i . poreza koji placaju prodavci? 6. Kako porez na neko dobro utice na cenu koju placaju kupci, cenu koju dobljaju prodavci, i prodatu kolicinu? 7. Sta odreduje kako се se teret poreza podeliti izmedu kupaca i prodavaca? Zasto?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Ljubltelji klasicne muzike ubeduju Kongres da uvede maksimalnu cenu koncertnih karata od 40 dolara. Da li zbog ove politike koncerte klasicne muzike posecuje vise ili manje ljudi? 2. Vlada је zakljuCila da је cena sira na slobodnom trzistu suvise niska а. Pretpostavimo da vlada uvede obavezujucu donju cenu na trziste sira. Uz pomoc dijagrama ponude i tra.Znje pokaZite efekte ove politike na cenu sira i prodatu kolicinu sira. Postoji li visak Ш manjak sira? Ь. Farmeri se zale da је najniZa utvrdena (donja) cena smanjila njihov ukupni prihod. Је li to moguce? Objasnite. с. Као odgovor na prituibe farmera, vlada pristaje da otkupi сео visak sira ро donjoj ceni. U poredenju sa osnovnom donjom cenom, ko је na dobltku ovom novom politikom? Ко је na gubltku? З. Nedavna studija pokazala је da su tabele tra.Znje i ponude frizblja sledece:

а.

Ь.

с.

Ceпajednog

Tra.Zena

Ponudena

fdzblja

koli&a

koliCiпa

$11

1

10

2

12

9 8

4

9

б

б

7

8

з

б

10

milion

15

miliona

Koliko iznose ravnoteina cena i ravnoteina koliCina frizblja? ProizvodaCi frizblja ubeduju vladu da proizvodnja frizblja utice da naucnici bolje shvate aerodinamiku i da је stoga vazna za nacionalnu bezbednost. Zabrinuti Kongres glasa za uvodenje donje cene koja је za 2 dolar visa od ravnoteine. Koliko iznosi nova trZisna cena? Koliko frizblja se prodaje? Gnevni studenti demonstriraju u Vansingtonu zahtevajuCi smanjenje cene frizblja. Jos zabrinutiji Kongres glasa za opoziv donje cene i uvodi maksimiranu cenu za 1 dolar nifu od prethodne donje cene. Koliko iznosi nova trzisna cena? Koliko frizblja se prodaje?

POGLAVL.JE 6

4. Pretpostavimo da savezna vlada zahteva od onih koji piju pivo da plate porez u iznosu od 2 dolara za svaku kupljenu gajbu *. (U stvari, i savezna i republicka vlada uvode neku vrstu poreza na pivo). а. Nacrtaj dijagram ponude i tra.Znje na trzistu piva bez poreza. Pokazite cenu koju placaju potrosaci, cenu koju primaju proizvodaCi, i prodatu koliCinu piva. Кakva је razlika izmedu cene koju placaju potrosaci i cene koju dobljaju proizvodaCi. Ь. Sada nacrtajte dijagram ponude i traznje na trzistu piva sa porezom. Pokazite cenu koju placaju potrosaci, cenu koju dobljaju proizvodaCi, i prodatu kolicinu piva. Kakva је razlika izmedu cene koju placaju potrosaci i cene koju dobljaju proizvodaci? Da li se prodata kolicina piva smanjila Ш povecala? 5. Senator zeli da poveca poreski prihod i radnike dovede u bolji polozaj. Jedan od njegovih savetnika predla.Ze da se poveca porez na plate koji placaju preduzeea i da se deo dodatnog prihoda iskoristi za smanjenje poreza na plate koji placaju radnici. Da li Ьi se na taj nacin postigao senatorov cilj. 6. Ako vlada uvede porez od 500 dolara na luksuzne automoblle, da li се se cena koju placaju potrosaci povecati za vise od 500 dolara, manje od 500 dolara, Ш za tacno 500 dolara? Objasnite. 7. Kongres i predsednik zakljucuju da SAD treba da smanje zagadenost vazduha manjim koriscenjem benzina. Uvode porez od 0,50 dolara za svaki galon prodatog benzina. а. Da li ovaj porez treba da nametnu proizvodacima Ш potrosaCima? PaZljivo objasnite uz pomoc dijagrama ponude i traznje? Ь. Da је tra.Znja za benzinom elasticnija, da li Ьi ovaj porez Ьiо efikasniji ili Ьi Ьiо manje efikasan u smanjenju koliCine benzina koji se trosi? Objasnite i reCima uz pomoc dijagrama. с. Da li ovaj porez pomaze Ш steti potrosacima benzina? Zasto? 8. Primer iz prakse u ovom poglavlju razmatra savezni zakon о minimalnoj nadnici. а. Pretpostavimo da је minimalna nadnica veca od ravnotezne nadnice na trzistu nekvalifikovane radne snage. Na dijagramu ponude i traznje na trzistu nekvalifkovane radne snage poka.Zite trzisnu nadnicu, broj radnika koji su zaposleni i * Standardni paket od б konzervi piva; (prim. red.)

PONUDA, TRAZNJA 1 POLITIKA VLADE

broj radnika koji nisu zaposleni. Pokazite i ukupni iznos nadnica isplacenih nekvalifikovanim radnicirna. Ь. Sad pretpostavimo da ministar rada predloZi povecanje minimalne nadnice. Kako Ьi ovo povecanje uticalo na zaposlenost? Da li promena zaposlenosti zavisi od elasticnosti tra.Znje, elasticnosti ponude, od оЬе elasticnosti, ili ni od jedne? с. Kako Ьi ovo povecanje minirnalne nadnice uticalo na nezaposlenost? Da li promena nezaposlenosti zavisi od elasticnosti tra.Znje, elasticnosti ponude, od оЬе elasticnosti, i1i ni od jedne? d. Da је traznja za nekvalifikovanim radom neelasticna, da li Ьi predlozeni porast minimalne nadnice povecao Ш smanjio ukupni iznos nadnica isplacenih nekvalifikovanim radnicima? Da li Ьi vas odgovor Ьiо drugaCiji da је traznja za nekvalifikovanim radom elasticna? 9. Razmotrimo sledece mere, od kojih svaka ima za cilj smanjenje teskih zlocina preko smanjenja upotrebe pistolja. Ilustrujte svaku od predlozenih mera na dijagramu ponude i tra.Znje na trzistu piStolja. а. porez nametnut kupcima pistolja Ь. porez nametnut prodavcima pistolja с. uvodenje minimalne cene pistolja d. porez na municiju 10.Americka vlada sprovodi dva programa koji uticu na trziste cigareta. Kampanje u medijima i obavezne nalepnice na cigaretama imaju za cilj da razviju svest о stetnosti pusenja kod ljudi. Istovremeno, Ministarstvo poljoprivrede sprovodi program suЬ­ vencionisanja proizvodaca duvana, Cime cena duvana postaje veca od ravnotezne cene. а. Kako ova dva programa uticu na potrosnju cigareta? Odgovrotite uz pomoc grafikona trzista cigareta. Ь. Kakav је kombinovani efekat ova dva programa na cenu cigareta? с. Porez na cigarete је izuzetno visok. Kakav efekat ima ovaj porez na potrosnju cigareta? 11.Subvencija је suprotna porezu. Sa porezom od 0,50 dolara nametnutom kupcima sladoleda, vlada prikuplja 0,50 dolara za svaki kupljeni kornet; sa subvencijom od 0,50 dolara za kupce sladoleda, vlada placa kupcima 0,50 dolara za svaki kupljeni kornet:

1

133

134

1

DEO 2

а.

PONUDA 1 TRAZNJA 1, КАКО FUNK'CIONISU TRZISTA

Na krivi traznje za kornetima sladoleda, pokazite efekat subvencije od 0,50 dolara za svaki kornet, efektivnu cenu koju placaju potrosaCi, efektivnu cenu koju dobljaju prodavci, i broj prodatih korneta.

http://

Ь.

Da li su potrosaCi na gubltku Ш na dobltku kada u pitanju ova politika? Da li su proizvodaCi na gubltku Ш na doЬitku? А vlada?

је

Ako zelite dodatnu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite http://mankiwXtra.swleaming.com.

,.. -, ;

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

i 1

1

POTROSACI, PROIZVODACI 1EFIKASNOST TRZISTA Potrosaci koji odlaze u prodavnicu da kupe curku za praznik Dan zahvalnosti, mogu se razocarati sto је njihova cena tako visoka. Istovremeno, kad farmeri na trziste iznose curke koje su uzgajili, oni zele da је njihova cena bude cak i visa. Ovo nije neocekivano: kupci uvek zele da plate manje а prodavci uvek zele da im se plati vise. Postoji li, medutim, ' prava cena" curke sa stanovista drustva u celini? U prethodnim poglavljima videli smo kako u trzisnim ekonomijama sile ponude i traZnje odreduju cene dobara i usluga i prodate kolicine. Do sada smol medutim opisali kako trzista alociraju retke resurse, ali nismo detaljnije razmatrali pitanje da li su te trzisne alokacije pozeljne. Drugim reCima/ nasa analiza bila је pre pozitivna (sta jeste)~ nego normativna (sta Ьi trebalo da bude). Znamo da se cena curke prilagodava kako Ьi obezbedila da ponudena koliCina curki bude jednaka trazenoj koliCini. Ali, da li је u ovoj ravnoteZi, koliCina curki koja se proizvodi i konzumira suvise mala, suvise velika Ш је bas kakva treba da bude? U ovom poglavlju pokrecemo pitanje ekononrike Ьlagostanja, koja proucava kako alokacija resursa utice na ekonomsku dobroblt. Zapocecemo istrazivanjem koristi koje kupci i prodavci imaju od ucesca na trzistu. Zatim cemo ispitati kako drustvo moze 1

1

1

1

137

!;:Jts

1

DEO

Э

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZ!STA ! BLAGOSTANJE

ekonomika Ьlagostanja proucava kako alokacija resursa utice na ekonomsku dobroblt

te koristi da maksimalno uveca. Ova analiza dovodi do vCiZnog zakljucka: ravnoteza ponude i trafuje na trzistu maksimizira ukupne koristi koje kupci i prodavci ostvaruju. Verovatno se secate Poglavalja 1 i jednog od Deset principa ekonomije koji glasi da su trzista najcesce dobar nacin organizovanja ekonomske aktivnosti. Proucavanje ekonomike Ьlagostanja potpunije objasanjava ovaj princip: cena koja izjednacava ponudu i traznju za curkama је, u odredenom smislu, najbolja, jer maksimizira Ьlago­ stanje i potrosaca i proizvodaca curki.

POTROSACEV VISAK Proucavanje ekonomike Ьlagostanja zapoCinjemo razmatranjem koristi koju kupci imaju od ucesca na trZistu

Spremnost da se plati

spremnost da se plati maksimalni iznos koji се kupac platiti za dobro

potrosacev visak spremnost kupca da plati umanjena za iznos koji kupac zaista placa

Zamislite da ste vlasnik savrserio ocuvanog snimka prvog alЬuma Elvisa Prislija. Posto niste obozavalac Elvisa Prislija, odlucili ste da ga prodate. Jedan od nacina na koji to mozete da uradite jeste da odrZite aukciju. Na aukciji se pojavljuju cetiri Elvisova obozavaoca: Dzon, Pol, DzordZ i Ringo. Svako od njih Ьi zeleo da poseduje alЬum, ali је spreman da za njega plati samo ogranicen iznos. Tabela 1. prikazuje maksimalnu cenu koju Ьi platio svaki od cetiri moguca kupca. Maksimum svakog kupca naziva se spremnost da se plati i pokazuje koliku vrednost taj kupac pridaje dobru. Svaki kupac Ьi zeleo da kupi alЬum ро ceni koja је manja od njegove spremnosti da plati, а Ьiо Ьi indiferentan prema kupovini albuma ро ceni koja је potpuno jednaka njegovoj spremnosti da plati. Da Ьiste prodali svoj album, zapocinjete aukciju s niskom cenom, recimo, 10 dolara. Posto su sva cetiri kupca spremna da plate mnogo vise, cena brzo raste. Aukcija prestaje kad Dzon ponudi 80 dolara (ili neznatno vise). U tom trenutku, Pol, Dzordz i Ringo odustaju od daljeg nadmetanja, jer nisu spremni da ponude vise od 80 dolara. Obratite paznju da је alЬum otisao onom kupcu koji mu pripisuje najvecu vrednost. Kakvu korist ima Dzon od kupovine alЬuma Elvisa Prislija? U izvesnom smilsu, Dzon је odlicno prosao: spreman је da za alЬum plati 100 dolara, а placa samo 80. Kazemo da Dzon doblja potrosacev visak od 20 dolara. Potrosacevvisak је iznos koji је

TABELA 1

Spremnost da se plati sva cetiri moguca kupca Kupac Dzon Pol Dzordz Ringo

Spremnost da se plati $юо Во

70 so

POGLAVLJE 7

POTROSACI; PROIZVOt>ACi 1 EFIKASNOST TRZISTA

kupac spreman da plati za neko dobro, umanjen za iznos koji kupac za njega zaista placa Potrosacev visak meri korist koju kupci imaju od ucesca na trZ:istu. U ovom primeru Dzon ima korist od 20 dolara sto ucestvuje na aukciji, jer za dobro kojem pripisuje vrednost od 100 dolara placa samo 80 dolara. Pol, DzordZ i Ringo ne dobljaju potrosacevvisak od ucestvovanja na trzistu, posto alЬum nisu ni kupili, niti su platili Ьi­ lo koji iznos. Razmotrimo sada unekoliko drugaciji primer. Pretpostavimo da za prodaju imate dva identicna alЬuma Elvisa Prislija. I ovde Љ nudite na aukciji cetvorici mogucih kupaca. Radi pojednostavljenja, pretpostavljamo da se оЬа albuma prodaju ро istoj ceni i da nijedan kupac nije zainteresovan za kupovinu vise od jednog alЬuma. Dakle, cena raste dok ne preostanu dva kupca. U ovom slucaju, aukcija prestaje kad Dzon i Pol ponude 70 dolara (Ш neznatno vise). Ро ovoj ceni, i Dzon i Pol su zadovoljni sto kupuju alЬum, Dzodz i Ringo nisu spremni da ponude visu cenu. Dzon i Pol primaju potrosacev visak jednak njihovoj spremnosti da plate umanjenoj za cenu. Za Dzona potrosacev visak iznosi 30 dolara, а za Pola 10 dolara. Potrosacev visak Dzona sada је veCi nego ranije, jer doblja isti album, а placa ga manje. Ukupni potrosacev visak na ovom trzistu iznosi 40 dolara.

Koriscenje krive traznje za merenje potrosacevog viska Potrosacev visak и Ьliskoj је vezi s krivom trainje za proizvodom. Da Ьismo videli u kakvoj su vezi, nastavimo s nasim primerom i razmotrimo krivu trainje za ovim retkim alЬumom Elvisa Prislija. Najpre cemo, na osnovu spremnosti cetiri moguca kupca da plate utvrditi tabelu trainje za albumom. Tabela na Slici 1. prikazuje tabelu trainje koja odgovara Tabeli 1. Ako је cena preko 100 dolara, traiena koliCina na trzistu iznosi О, jer nijedan kupac nije spreman da toliko plati. Ako је cena izmedu 80 i 100 dolara, traiena koliCina је 1, jer је samo Dron spreman da plati tako visoku cenu. Ako је cena izmedu 70 i 80 dolara, traiena kolicina је 2, jer su i Dzon i Ringo spremni da plate tu cenu. Ovu analizu mozemo nastaviti i sa drugim cenama. Na taj naCin, tabela traznje izvodi se iz spremnosti cetiri moguca kupca da plate. Grafikon na Slici 1. prikazuje krivu traznje koja odgovara ovoj tabeli traznje. Obratite paznju na odnos izmedu visine krive tramje i spremnosti kupca da plati. Za svaku kolicinu, cena data krivom traznje pokazuje, spremnost marginalnog kupca da plati, tj. onog kupca koji Ьi prvi napustio trziste da је cena imalo visa. Pri kolicini od 4 albuma, na primer, kriva trainje ima visinu od 50 dolara, sto је cena koju је Ringo (marginalni kupac) spreman da plati za alЬum. Pri koliCini od З aЉuma, na primer, kriva traznje ima visinu od 70 dolara, sto је cena koju је Dzorz (koji је sada marginalni kupac) spreman da plati. Posto kriva traznje pokazuje spremnost kupaca da plate, mozemo је iskoristiti da izmerimo potrosacev visak. Slika 2. koristi krivu traznje za racunanje potrosacevog viska u nasem primeru. Na prikazu (а), cena iznosi 80 dolara (ili neznatno vise), а trazena koliCina је 1. Obratite paznju da povrsina iznad cene i ispod krive traznje iznosi 20 dolara. Tacno ovaj iznos је potrosacev visak koji smo ranije izracunali kad је prodat samo 1 album. Slika 2 (Ь) predstavlja potrosacev visak kad је cena 70 dolara (Ш neznatno vise). U ovom slucaju, povrsina iznad cene, а ispod krive traznje jednaka је ukupnoj povrsini dva pravougaonika: potrosacev visak Dzona ро ovoj ceni iznosi 30 dolara, а Pola 10

1

139

140

1

DEO З

PONUDA 1 TRAZNJA 1!: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

SLIKA 1

Tabela traznje i kriva traznje Ovo је tabela traznje kupaca iz Tabeie 1. Grдfikon prikazuje odgovarajucu krivu traznje. Obratite paznju da visina krive traznje pokazuje spremn6stkupaca da plate. · Cena albuma

Cena

Кupci

Vise od юо $

Nijedan

8о do 100$

Dzon

70do 8о $

Dzon •. Pol

50 d070 $

Dzon, Pol, Dzordz

so$ ili manje

Dzon, Pol, · Dzordz, Ringo

Traiena kOiiCina о

$100

80 70

2

50

4

Traznja

albuma

dolara. Та povrsina iznosi ukupno 40 dolara. Jos jednom, taj iznos predstavlja potrosacev visak koji smo ranije izracunali. Zakljucak iz ovog primera va.Zi u slucaju svih kriva traznje: povrsina ispod krive traznje i iznad cene meri potrosacev visak па trzistu. То је zato sto visina krive tra.Znje meri vrednost koju kupci pripisuju dobru, izra.Zenu na osnovu njihove spremnosti da plate to dobro. Razlika izmedu ove spremnosti da se plati i trzisne cene jeste potrosacev visak svakog kupca. Dakle, ukupna povrsina ispod krive traznje i iznad cene predstavlja zbir potrosacevog viska svih kupaca na trzistu nekog dobra ili usluge.

Kako niza cena povecava potrosacev visak Posto kupci uvek zele da plate manje za dobra koja kupuju, niza cena ih dovodi u bolji polozaj. Ali, koliko se povecava Ьlagostanje kupaca ako је cena niza? Da Ьismo precizno odgovorili na to pitanje, mozemo iskoristiti pojam potrosacevog viSka. Slika З. prikazuje tipicnu opajucu krivu traznje. Mada se ova kriva traznje pomalo razlikuje ро oЬliku od stepenaste krive traznje na prethodne dve slike, zakljucci koje smo upravo izveli i dalje vaze: potrosacev visak је povrsina iznad cene а ispod krive tra.Znje. Na prikazu (а), potrosacev visak ро ceni Р 1 jeste povrsina trougla АВС. Sada pretpostavimo da cena opada sa na Р2, kao sto је predstavljeno u З (Ь). Potrosacev visak sada је jednak povrsini trougla ADF. Porast potrosacevog viska koji moze da se pripiSe niZoj ceni је povrsina BCFD.

POGLAVLJE 7

POTROSAC!, PRO!ZVOt>AC! 1 EFIKASNOST TRZISTA

-

SLIKA 2

Merenje potrosacevog viska krivom traznje и (а), cena dobra iznosi Во dolara, visak 40 dolara. (а)

Cena

а potro~acev vi~ak 20

dolara.

и (Ь),

cena dobra је 70 dolara,

=80 $

(Ь)

а

potrosacev

Cena = 70 $

Се па

Cena albuma

albuma

$100 $100 80

80

70

70 50

50

о

о

albuma

Ovaj porast potrosacevog viska cine dva dela. Prvo, oni kupci koji su vec kupili kolicinu dobra Љ ро visoj ceni Р1 su u boljem polozaju jer sada manje placaju. Povecanje potrosacevog viska postojecih kupaca predstavlja smanjenje iznosa koji placaju; ono је jednako povrsini pravougaonika BCED. Drugo, neki novi kupci ulaze na trziste jer su sada spremni da kupe dobro ро niZoj ceni. Као rezultat toga, trazena kolicina na trzistu povecava se sa Q1 na Q2. Potrosacev viSak koji dobljaju pridoslice na trziste jeste povrsina trougla CEF.

Sta meri potrosacev visak? Razradivanjem pojma potrosacevog viska imamo za cilj iznosenje normativnih sudova о pozeljnosti trZisnih ishoda. Posto ste videli sta је potrosacev visak, razmotrimo da li on predstavlja dobru meru ekonomskog Ьlagostanja. Zamislite da ste politicar koji pokusava da kreira dobar ekonomski sistem. Da li Ьi vam Ьiо vazan iznos potrosacevog viska? Potrosacev visak, iznos koji su kupci spremni da plate za neko dobro umanjen za iznos koji za njega zaista placaju, meri korist koju kupci imaju od dobra kako је oni sami doiivljavaju. Dakle, ukoliko politicari zele da postuju preferencije potrosaca, potrosacev visak predstavlja dobru meru ekonom;. skog Ьlagostanja. U nekim okolnostima, kreatori politike mogu da odluce da ne uzmu u obzir potrosacev visak jer ne postuju preferencije koje rukovode ponasanje kupaca. Na primer, zavisnici od droge spemni su da plate visu cenu za heroin. Ipak, ne Ьismo rekli

1 ! 41

albuma

142

1

DEO

З

SLI!<\A

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

З

Kako cena utice na potrosacev visak U (а), cena јеР1, trazeпa kolitiпa Q1, а potrosacev visakje povгSiпa trougla АВС. Kada se и (Ь) сепа smaпji sa Р1 па Р2 trazeпa kо/Юпа raste sa Q1 па Qz, а potrosacev visak sepovecava do povrsiпe trougla ADF. Do porasta potrosacevog viska (povrsiпa BCDF) dolazi delimicпo zato Sto postojeCi potrosaд sada placaju тапје (povrsiпa BCED), а delimicпo zato sto пovi potrosaд ulaze па trziste pri пizoj сепi (povrSiпa CEF). (а)

Potroiiacev vlsak pri cenl

Р:~.

(Ь)

Potrosacev visak pri ceni Р2

da narkornani irnaju veliku korist od toga sto rnogu da kupe heroin ро niskoj ceni (rnada se oni verovatno ne Ы slozili). Sa stanovista drustva, sprernnost da se plati u ovorn slucaju ne predstavlja dobru rneru ekonornskog Ьlagostanja, jer narkornani ne vode racuna о torne sta је za njih najbolje. Medutirn, na veCini trzista, potrosacev visak predstavlja dobar pokazatelj ekonornskog Ьlagostanja. Ekonornisti oblcno pretpostavljaju da su kupci racionalni kad donose odluke i da njihove preferencije treba postovati. U torn slucaju, potrosaci najbolje prosuduju koliku korist irnaju od dobara koja kupuju.

BrziKviz

Nacrtajte krivu traznje za curkama. Na dijagramu pokazite cenu curke i potrosacev visak koji proistice iz te cene. Objasnite reCima sta meri ovaj potrosacev visak.

PROIZVOf>ACEV VISAK Sada prelazirno na drugu stranu trziSta i razrnatrarno korist koju irnaju prodavci od ucesca na trzistu. Као sto cete videti, nasa analiza Ьlagostanja prodavaca sliCna је analizi Ыagostanja kupaca.

POGLAVLJE 7

POTRO$ACI, PROIZVOt>ACI 1 EFIKASNOST TRZISTA

1 143

Trosak i spremnost da se proda Sada zamislite da imate kucu i da morate da је okreCite. Obracate se cetvorici prodavaca molerskih usluga: Mariji, Fridi, Dzordiiji i Baki. Svaki moler spreman је da obavi posao ako је cena odgovarajuca. Odlucujete da uzmete ponude od cetvoro molera i da posao dodelite onom moleru koji се posao obaviti ро najniZoj ceni. Svaki moler spreman је da prihvati posao ukoliko је cena koju се da doblje veca od troska obavljanja posla. Ovde izraz trosak treba interpretirati kao oportunitetni trosak molera: on ukljucuje troskove koje moler ima za materijal. (farbu, cetku, itd.), ali i vrednost koju moleri pripisuju sopstvenom vremenu. Tabela 2. prikazuje trosak svakog molera. Posto trosak molera predstavlja najnizu cenu koju Ьi on prihvatio za svoj rad, on meri njegovu spremnost da proda svoje usluge. Svaki moler Ьi zeleo da svoje usluge proda ро ceni koja је veca od njegovog troska, odblo Ьi da proda svoje usluge ро ceni nizoj od troska, а Ьiо Ьi indiferentan u pogledu prodaje svojih usluga ро ceni koja је jednaka njegovom trosku. Kad uzmete ponude od molera, cena moze u pocetku da bude visoka, ali ubrzo opada jer moleri medusobno konkurisu za posao. Kad Baka da ponudu od 600 dolara (ili neznatno manje), ona је jedini preostali ponudac. Baka се sa zadovoljstvom obaviti posao ро toj ceni, jer njen trosak iznosi samo 500 dolara. Marija, Frida i DzorZija nisu spremne da obave posao za manje od 600 dolara. Imajte na umu da posao doblja onaj moler koji moze da ga obavi ро najnizoj ceni. Kakvu korist ima Baka sto је doblla ovaj posao? Posto је spremna da obavi posao za 500 dolara, а doЬija 600 dolara da Ьi ga obavila, ka.Zemo da ona doЬija proizvoaacev visak u iznosu od 100 dolara. Proizvodacev visak је iznos koji se isplacuje prodavcu umanjen za trosak proizvodnje. Razmotrimo sada unekoliko drugaciji primer. Pretpostavimo da imate dve kuce koje moraju da se okrece. 1 sada posao dodeljujete cetvorici molera na licitaciji. Radi pojednostavljenja, pretpostavimo da nijedan moler nije u stanju da okreCi оЬе kuce i da cete za krecenje svake kuce platiti jednak iznos. Dakle, cena opada sve dok ne preostanu dva molera. U ovom slucaju, nadmetanje prestaje kad Dzordiija i Baka daju ponudu za obavljanje posla ро ceni od 800 dolara (Ш neznatno manje). Ро ovoj ceni, DzordZija i Baka sprernne su da obave posao, а Marija i Frida nisu spremne da ponude niZu cenu. Ро ceni od 800 dolara, Baka doЬija proizvodacev visak od 300 dolara, а DzordZija doblja proizvodacev visak u iznosu od 200 dolara. Ukupni proizvodacev visak na ovom trZistu iznosi 500 dolara.

TABELA 2 '~

Trosak cetiri moguca prodavca Prodavac

Tro§ak

Marija Frida Dzordzija Baka

$goo 8оо б оо

soo

-

-- -

trosak vrednost svega cega prodavac mora da se odrekne da Ьi proizveo neko dobro

proizvodacev visak iznos koji se placa prodavcu za neko dobro umanjen za prodavcev trosak

ј

144

DEO Э

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJI:.

Koriscenje krive ponude za merenje proizvodacevog viska Bas kao sto је potrosacev visak blisko povezan s krivom trainje, tako је i proizvodacev visak и bliskoj vezi s krivom ponиde. Da Ьismo videli kako sи povezani, nastavimo s nasim primerom. Zapocecemo tako sto cemo uz pomoc troskova cetvoro molera иtvrditi tabelи ponиde иslиga krecenja. Tabela ponиde na Slici 4. odgovara troskovima и Tabeli 2. Ako је cena niZa od 500 dolara, nijedna od cetiri molera nije spremna da obavi posao, ра је ponиdena koliCina jednaka nuli. Ako cena iznosi izmedи 500 i 600 dolara, samo је Baka spremna da obavi posao, раје ponиdena kolicina 1. Ako је cena izmedи 600 i 800 dolara, Baka i Dzord.Zija sи spremne da obave posao, раје ponиdena kolicina 2, i tako dalje. Dakle, tabela ponиde izvodi se iz troskova cetiri molera. Grafikon na Slici 4. prikazиje krivu ponиde koja odgovara toj tabeli portиde. Imajte na иmи da је visina krive ponиde и vezi sa troskovima prodavaca. Pri bilo kojoj koliCini, cena koja је data krivom ponиde pokazиje trosak marginalnog prodavca, prodavca koji Ьi prvi napиstio trziste da је cena imalo niZa. Pri koliCini od 4 kисе, na primer, kriva ponиde ima visinи od 900 dolara, sto је trosak koji snosi Marija (marginalni prodavac) kad obavlja иslиge krecenja. Pri koliCini od З kисе, kriva ponиde ima visinи od 800 dolara, sto је trosak koji snosi Frida (koja је sada marginalni prodavac). Posto kriva ponиde pokazuje troskove prodavaca, mozemo је иpotreЬiti za merenje proizvodacevog viska. Na Slici 5. је uz pomoc krive ponиde izracunat proizvodacev visak u nasem primeru. U (а), pretpostavljamo da је cena 600 dolara. U ovom slucajи,

,

SLIKA 4

- ·-

~

Tabela ponude i kriva ponude Ovo је tabe/a ponude pгodavaca iz ТаЬе/е 2. Grafikon prikazuje odgovarajucu krivu ponude. Obratite painju da visina krive ponude ods/ikava troskove prodavaca. Се па

Cena

Prodavci

Ponudena kolicina

goo $ ili viSe

Marija, Frida, Dzordzija, Baka

4

8оо

Frida, Dzordzija, Baka

3

Dzordzija, Baka

2

боо

do goo $ do 8оо $

soo do боо $

Baka

manje od soo $

Nijedan

kreeenja kuee

Ponuda

$900 800 600 500

о

о

Kolicina okrecenih kuca

POGLAVLJE 7

1 145

POTROSACI, PROIZVOf)Acl 1 EFIKASNOST TRZISTA

ponudena kolicina iznosi 1. Imajte na umu da povrsina ispod cene i iznad krive ponude iznosi 100 dolara. Ovaj iznos је tacno proizvodacev visak koji smo ranije izracunali za Baku. Slika 5 (Ь) pokazuje proizvodacev visak pri ceni od 800 dolara. U ovom slucaju, povrsina ispod cene i iznad krive ponude jednaka је ukupnoj povrsini dva pravougaonika. Та povrsina iznosi 500 dolara, sto је proizvodacev visak koji smo ranije izracunali za Dzord.Ziju i Baku kad је trebalo okreciti dve kuce. Zakljucak iz ovog primera vaZi za sve krive ponude: povrsina ispod cene i iznad krive ponude meri proizvoaacev visak ostvaren па trzistu. Ova logika је sasvim jasna: visina krive ponude meri troskove prodavaca, а razlika izmedu cene i troska proizvodnje predstavlja proizvodacev visak svakog prodavca. Dakle, ukupna povrsina jeste zblr proizvodacevog viska svih prodavaca.

Kako visa cena povecava proizvodacev visak Necete se iznenaditi ako cujete da prodavci uvek zele da prime vecu cenu za dobra koja prodaju. Ali, u kojoj meri se Ьlagostanje prodavaca povecava kad se povecava cena? Pojam proizvodacevog viska nudi precizan odgovor na ovo pitanje.

SLIKA 5 -·

-·

Merenje proizvodacevog viska pomocu krive ponude и (а), cena dobra iznosi боо dolara, proizvodacev visak soo dolara. (а)

а

proizvodacev visak

100

dolara.

и (Ь),

cena dobra је

(Ь)

Cena = 600 $

Се па

Се па

krecenja kuee

krecenja kuce

$900

$900

800

Воо

dolara,

а

Cena =800 $

800

600

600

500

500

PtQii~i!d<>~~~ ,

;y~~~kr2bo$) . ",,,----·.·_·,-- ., .· '•

о

__

о

Kolicina okreeenih kuca

Kolicina okrecenih kuca

/О

·-

-

•

146

1

DEO

З

PONUDД 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

Slika 6. prikazuje tipicnu rastucu krivu ponude. Mada se ova kriva ponude razlikuje ро oЬliku u odnosu na stepenaste krive ponude na prethodnoj slici, proizvodacev visak merimo na isti nacin: proizvodacev visak jeste povrsina ispod cene i iznad krive ponude. U (а), cena је Р1 , а proizvodacev visak је povrsina trougla АВС. (В) predstavlja sta se desava kada poraste cena sa Р1 na Р2. Proizvodacev visak sada је jednak povrsini ADF. Ovaj porast proizvodacevog visa cine dva dela. Prvo, oni prodavci koji su vec prodavali kolicinu Ql dobra ро niZoj ceni pl u boljem su polozaju jer sada dobljaju vise za ono sto prodaju. Porast proizvodacevog viska postojecih kupaca jednak је povrsini pravougaonika BCED. Drugo, novi prodavci ulaze na trziste jer su sada spremni da proizvedu dobro ро visoj ceni, sto rezultira porastom ponudene kolicine sa Q 1 na Q 2. Proizvodacev visak ovih pridoslica na trziste jeste povrsina trougla CEF. Као sto ova analiza pokazuje, proizvodacev visak koristimo za merenje Ьlagostan­ ja prodavaca na skoro isti naCin na koji koristimo potrosacev visak za merenje Ьlago­ stanja kupaca. Posto su ove dve mere ekonomskog Ьlagostanja tako slicne, prirodno је da se koriste zajedno. А bas to cemo uciniti u narednom odeljku.

BrziKviz

Nacrtajte krivu ponude curki. Na dijagramu pokazite cenu curki i proizvodacev visak koji proistice iz te cene. Objasnite recima sta se meri ovim proizvodacevim viskom.

"

-

SLIKA 6 --

-

'

Kako cena utice па proizvodacev visak U (а), сепа је Р1, traieпa koliдпa Q1, а proizvodacev visak је povгSiпa trougla АВС. Kad se се па poveta sa Р1 па. Р2, kao и (Ь), ропиdепа kо/Юпа raste sa Q1 па Q2, а proizvodacev visak se povetava do povrsiпe trougla ADF. Do porasta proizvodacevog viska (povгSina BCDF) dolazi delimicno zato sto postojeti proizvodaб sada primaju vise (povrsiпa BCED), а delimicno zato sto novi proizvodaCi ulaze па triiSte pri visoj ceni (povrsiпa CEF). (а)

Proizvodacev visak prl cenl Р:Ј.

Cena Ponuda

(Ь)

Proizvodacev visak pri cenl Р2

POGLAVLJE 7

POTROSACI, PROIZVO!:>ACI 1 EFIKASNOST TRZISTA

EFIKASNOST TRZISTA Potorosacev visak i proizvodacev visak predstavljajи osnovne instrиmente koje ekonomisti koriste za proиcavanje Ьlagostanja kираса i prodavaca na trZistu. Ovi instrи­ menti mogu nam pomoci da odgovorimo na temeljno ekonomsko pitanje: da li је alokacija resursa kоји odredиje slobodno trziste иopste pozeljna?

Blagonakloni drustveni planer Da Ьismo izvrsili procenи trzisnih ishoda, и nasи analizи иvodimo novu, hipoteticnи licnost, kоји smo nazvali Ьlagonakloni drиstveni planer. Вlagonakloni drиstveni planer је diktator koji sve zna, koji drzi svu moc и svojim rukama, i koji ima dobre namere. Planer zeli da maksimizira ekonomsko Ьlagostanje svih pripadnika drиstva. Sta mislite da Ьi ovaj planer trebalo da uradi? Da li Ьi trebalo, jednostavno, da ostavi kир­ се i prodavce и ravnotezi kоји oni sami prirodno dostiZи? Ш on moze da poveca ekonomsko Ьlagostanje tako sto се na neki nacin promeniti trzisni ishod? Da Ьi odgovorio na ovo pitanje, planer mora najpre da odlиci kako се meriti ekonomsko Ьlagostanje drиstva. Jedna moguca mera jeste zblr potrosacevog i proizvodacevog viska, koji nazivamo ukupni visak. Potrosacev visak jeste korist kоји kиpci sticи od исеsса na trzistu, а proizvodacev visak jeste korist kоји sticи prodavci. Stoga је sasvim logicno koristiti ukиpni viSak kao merи ekonomskog Ьlagostanja drustva. Da Ьiste bolje razumeli ovu merи ekonomskog Ьlagostanja, setite se kako merimo potrosacev i proizvodacev visak. Potrosacev visak definisemo kao: Potrosacev visak= Vrednost kоји pripisиjи kиpci

Iznos koji рlасаји kиpci.

Slicno tome, proizvodacev visak definisemo kao: Proizvodacev visak= Iznos koji doЬijaju prodavci

Troskovi prodavaca.

Kad saberemo proizvodacev i potrosacev visak, dobljamo: Ukupni visak= Vrednost koju pripisuju kupci Iznos koji placaju kupci + Iznos koji doЬijaju prodavci Troskovi prodavaca

Iznos koji рlасаји kиpci jednak је iznosи koji dobljajи prodavci, ра se te dve stavke и sredini izraza ponistavajи. Iz toga proistice da ukиpni visak mozemo izraziti kao: Ukиpni

Ukиpni

visak = Vrednost koju pripisuju kupci - Troskovi prodavaca.

visak na trzistи jeste иkирnа vrednost kоји dobrima pripisиjи kиpci, koja se meri njihovom spremnoscи da plate, иmanjena za trosak proizvodnje tih dobara koji snose prodavci. Ako neka alokacija resиrsa maksimizira иkиpni visak, kazemo da ta alokacija ispoljava efikasnost. Ako neka alokacija nije efikasna, tada se ne realizиjи neke koristi

1

147

148

1

DЕОЗ

PONUDA 1 TRAZNJA !1: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

efikasnost svojstvo alokacije resursa da maksimizira ukupni visak koji primaju svi pripadnici drustva

pravicnost pravedna raspodela Ыagostanja medu pripadnicima drustva

koje od trgovine imaju kupci i prodavci. Na primer, alokacija је neefikasna ako prodavci ne proizvode dobro uz najniZi trosak U ovom slucaju, pomeranjem proizvodnje sa proizvodaca sa veCim troskom na proizvodaca sa manjim troskom, smanjice se ukupni trosak prodavaca i povecati ukupni visak Slicno tome, alokacija је neefikasna ako dobro ne konzumiraju kupci koji mu pripisuju najvecu vrednost. U ovom slucaju, pomeranjem potrosnje dobra sa kupca koji mu pripisuju manju vrednost na kupca koji mu pripisuje vecu vrednost povecace se ukupni visak Osim efikasnosti, drustveni planer се moida voditi racuna i о pravicnosti - pravednoj raspodeli Ьlagostanja medu razlicitim kupcima i prodavcima. U sustini, koristi od trgovine na trzistu slicne su kolacu koji se raspodeljuje medu ucesnicima na trzistu. Pitanje efikasnosti svodi se na to da li је kolac onoliko veliki koliko Ьi mogao Ьiti. Pitanje pravicnosti svodi se na to da li se taj kolac pravedno deli. Procenu pravicnosti trzisnog ishoda teze је izvrsiti od procene efikasnosti. Dok efikasnost predstavlja objektivni cilj cija vrednost moze da se procenjuje na iskljuCivo pozitivnim osnovama, pravicnost podrazumeva normativne sudove koji su izvan domena ekonomije i zalaze u oЬlast politicke filozofije. U ovom poglavlju usredsredicemo se na efikasnost kao cilj drustvenog planera. Imajte na umu, medutim, da pravi kreatori politike cesto vode racuna i о pravicnosti. То jest, oni vode racuna i о velicini ekonomskog kolaca, i о tome kako se taj kolac deli i raspodeljuje na pripadnike drustva.

Procenjivanje trzisne ravnoteze Slika 7. prikazuje potrosacev i proizvodacev visak kad trziste dostigne ravnotezu izmedu ponude i trainje. Setite se da је potrosacev visak jednak povrsini iznad cene i ispod krive trainje, а da је proizvodacevvisak jednak povrsini ispod cene i iznad krive ponude. Dakle, ukupna povrsina izmedu kriva ponude i traznje do tacke ravnoteze predstavlja ukupni visak na ovom trZistu. Da li је ova ravnoteZпa alokacija resursa efikasna? Da li maksimizira ukupni visak? Da Ьiste odgovorili na ova pitanja, imajte na umu da kad је trziste u ravnoteZi, cena odreduje koji kupci i prodavci ucestvuju na trZistu. Oni kupci koji dobru pripisuju vecu vrednost nego sto iznosi njegova cena (predstavljeni segmentom АЕ na krivi traznje) odlucuju da kupe dobro; oni kupci koji dobru pripisuju manju vrednost nego sto је njegova cena (predstavljeni segmentom ЕВ) to ne cine. Slicno tome, oni prodavci ciji su troskovi manji od cene (predstavljeni segmentom СЕ na krivi ponude) odlucuju da proizvode i prodaju to dobro; oni prodavci Ciji su troskovi veCi od cene (predstavljeni segmentom ED) to ne Cine. Ova zapaianja dovode do dva zakljucka о trZisnim ishodima: 1. Slobodna trzista alociraju ponudu dobara onim kupcima koji im pripisuju najvecu

vrednost, koja se meri njihovom spremnoscu da plate 2. Slobodna trzista alociraju traznju za dobrima onim prodavcima koji mogu da ih proizvedu uz najmanji trosak Dakle, pri datoj kolicini koja se proizvodi i prodaje u trzisnoj ravnoteZi, drustveni planer ne moze da poveca ekonomsko Ьlagostanje menjanjem alokacije potrosnje medu kupcima ili alokacije proizvodnje medu prodavcima.

POGLAVLJE 7

POTROSACI, PROIZVOfJACI 1 EFIKASNOST TRZISTA

1

-

'

SLIKA 7

-

-

-

Potrosacev i proizvodacev visak и trzisnoj ravnotezi Ukupni visak - zblr potrosacevog i proizvodacevog viska - jeste povr5ina izmedu kriva ponude i traznje do ravnoteine ko/Юne. ~avnotezna се па

Traznja

kolicina

Ali, moze li drustveni planer da poveca ukupno ekonomsko Ьlagostanje povecanjem Ш srnanjenjem kolicine dobra? Odgovor је negativan, kao sto glasi treCi zakljucak о trzisnim ishodima. 3. Slobodna trzista proizvode koliCinu dobara koja maksimizira zblr potrosacevog i proizvodacevog viska.

Da Ьisrno videli zasto је to tako, razmotrimo Sliku 8. Setite se da kriva trainje pokazuje vrednost koju kupci pripisuju dobru, а da kriva ponude pokazuje trosak koji snose prodavci. Pri koliCinarna ispod ravnoteznog nivoa, vrednost koju kupci pripisuju dobru veca је od troska koji snose prodavci. U toj oЬlasti, porastorn koliCine povecava se ukupni visak, i to se nastavlja sve dok kolicina ne dostigne ravnotezni nivo. Dalje od ravnotezne kolicine, medutim, vrednost koju kupci pripisuju dobru manja је od troska koji snose prodavci. Proizvodnja veca od ravnotezne stoga Ьi srnanjila ukupni visak. Ova tri zakljucka о trzisnirn ishodima govore narn da ravnoteza ponude i traznje rnaksirnizira zblr potrosacevog i proizvodacevog viska. Drugim reCirna, ravnotezni ishod obezbeduje efikasnu alokaciju resursa. Posao Ьlagonaklonog drustvenog planera zato је veoma lak: moze da ostavi trziste onakvim kakvirn ga је nasao. Ova politika prihatanja stanja onakvirn kakvo jeste ima francuski naziv laissez-faire (lese-fer), sto, znaci "neka stvari idu svojim tokom". Sada smo u stanju da bolje ocenimo nevidljivu ruku trzista Adarna Srnita, о kojoj srno prvi put govorili u Poglavlju 1. Вlagonakloni drustveni planer nema potrebe da menja trZisni ishod jer је nevidljiva ruka vec dovela kupce i prodavce do one alokaci-

1 49

150

f

DEO З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

је

ekonomskih resшsa koja maksimizira ukupni visak. Ovaj zakljucak objasnjava zasto ekonomisti cesto zagovaraju slobodna trzista kao najbolji naCin organizovanja ekonomske aktivnosti.

Primer iz prakse TREBA Ll DA POSTOJI TRZISTE LJUDSКIH ORGANA? Na naslovnoj strani Boston Glouba od 12. aprila 2001. godine izasao је naslov f{Kako је majCina ljubav spasla dva zivota''. Clanak је govorio о Suzan Stivens, zeni cijem је sinu Ьila potrebna transplatacija bubrega. Kad је lekar uvideo da majcin bubreg nije kompatiЬilan, predlozio је neocekivano resenje: kad Ьi Suzan dala jedan svoj bubreg nepoznatom primaocu, njen sin Ьi se pomerio na prvo mesto liste cekanja za tansplataciju. Majka је prihvatila predlog, i uskoro su оЬа pacijenta imala davaoca na kojeg su cekali. U ingenioznost lekarevog predloga i plemenitost majcinog postupka ne moze Ьiti sumnje. Ali, ova prica otvara mnoga pitanja. Kad је majka mogla da zameni bubreg za bubreg, da li Ы јој bolnica dozvolila da zameni bubreg za skupo, eksperimentalno lecenje raka koje na drugi nacin ne Ы mogla da plati? Da li Ы јој bllo dozvoljeno da svoj bubreg zameni za besplatno skolovanje svog sina na medicinskom fakultetu pri

SLIKA 8 "'""''

<-<

r

~·

Cena

Ponuda

Efikasnost ravnotezne kolicine Pri koliбnama manjim od ravnoteine kо!Юпе, vrednost koju kupci pripisuju dobru veca је od troskova koji snose prodavci. Pri kо!Юпата veбm od ravnteine kofiбne, trosak koji snose prodavci vеб је od vrednosti koju dobru pripisuju kupci. Dakle, triisna ravnoteia maksimizira zblr proizvodacevog i potrosacevog viska.

Traznja

Koliclna kolicina

Vr$d~ostkoM dobru. · . . pripis9JU кЏрсi ј~ veca.l)d ,.· . trosk$ kdga imliju prod!\vci:

vbl:a~ьst' koju dбьru

J'iripis!JjU kiФqi jemanja od tr().sk
ј ···~оје ~o~aiy·Ч·5Q dбl.~r~ ····•. · .·• •. . •.· ... jedno."Prosle go" me јО puta,"rёk(\iqje 1<::1'''-' V<:Lt::. Гlepo~redno nakon StQ је ;:аrаЩо 28о dolara od utakmiц~ п]ujorikih .Niksa, "Vremeпom naulis kako. s tim da izlazis па kraj - dajem pandurima lazno ime, placam kazne kadmqram, ali mislim da to пiје fer". .,Tapkanje" tretiram kao posao na berzi; kupujein ро nizoj, а prodajem ро visoj ceni, Ako su ljudi spremni da mi plate, u ~emu је proЬiem? ProЫem је veliki za javne zvanicnike u Njujorku i Nju Dzersiju, koji sprovode o5tre mere protiv ulicnih tapkarosa poput g, Tomasa i ovlascenih prodavaca karata. Policajci u civilu uvode nova ogranicenja pri prodaji karata ро vecim cenama, а drzavпi tuzioci·ove dve drzave podigli su optuzпicu protiv vise od dese. tak preprodavaca karata, dajuci јој veliki puЫicitet u javпosti. Medutim, ekonomisti tretiraju "tapkanje" na isti naciп kao i g. Tomas. П
Njujor~kqg џп · . qa pqlicija pokusa di:i. . tesi;piьblem side.tako~C> ce.i nju .pr:ogiasiti nezakoпitim, stv(!rate istiп" skeproЫerne/'. DrBorrio!Ьio jejedan odekonomi~ . sta koji su dosli na ideju da se karte za brodvejske predstave koje se odrzavaju isto vece prodaju upola сепе па kiosku ТКЈS na Tajms Skveru, Sto su vlasnici pozoriSta ·ocenili kao opasno radikalan potez u vreme otvaranja kioska 1973· godiпe. Medutim, vlasnici su profitirali, јег su nasli klijeпtelu za karte koje Ы iпасе ostale пeprodate, Sto predstavlja ilustraciju principa slobodnog tгZiSta prema kojem i kupci i prodavci na kraju imaju koristi od situacije u kojoj se сепа prilagodava kako bi odgovorila traznji, Ovaj priпcip ilustruje i primer Muzeja savremeпe umetnosti, ispred kojeg ljudi cekaju dva sata u redu da Ы kupili karte za Matisovu izlozbu. Ali па trotoaru postoji i alterпativa: krijuci se od policije "tapkarosi" karte za izloZЬu

. . .·.

·џil'ii qd :z0 Фso;dol9ra, .•• .· .· .· • "Njje potrebпo da ·visoko ceпite

sv0jevremedabl~e pl~tШ·16.iH 15Фlara ~ake> Ыste izpegli dvosatno сеkап~ .

је u redu za .Matisovu izlozpu," kaze ·Ricard H.Jaler,ekonomistasakomel·· univerziteta. "Neki ljudi misle da. је pravedпije da svi ~ekaju u redџ, ali tako se svi prisiljavaju na potpuno пeproduktivnu aktivnost, а i to .stavlja u bolju poziciju ljude.s пajvise slobodnog vremena~ "Tapkanje" i drugim ljџdima daje 5ansu. Ne vidim opravdaпje da se to proglasi пezakoпitim" ... Legalizovanje "tapkanjaи, med.utim, ne Ы nuzпo Ыlо dobro za sve. Na primer, g. Tomas se plasi da Ы ga dodatna koпkureпcija izbacila iz posla. Ali, nakon 16 godina - росео је sa deset godina ispod stadiona Jeпkija - on smatra da је ionako vreme da пesto promeni. lzvor: Njujork Tajms od 26. decembra 1992,

str. А1.

bolnici? Treba li da јој se omoguCi da proda svoj bиbreg i da s tim novcem zameni svoj stari "sevrolet" novim "leksиsom"? U skladи s vэ.Zecom javnom politikom, ljиdima nije dozvoljeno da prodajи svoje organe. U sиstini, vlada је na trziste ljиdskih organa иvela maksimalnи сеnи О. Rezultat је kao и slисаји svake obavezujиce maksimalne cene, manjak dobra. Na slиcaj Stivens ova zabrana se nije odnosila, jer nikakav novac nije presao iz jedne и drиgu rиkи. Мnogi ekonomisti smatrajи da Ы dozvola slobodnog trZista ljиdskih organa donela mnoge koristi. Ljиdi se radajи s dva bиbrega, ali im је oblcno potreban samo jedan. U medиvremenи se dosta ljиdi razboli od bolesti и kojoj ostajи bez ijednog bиbrega koji fиnkcionise. Uprkos oCiglednim koristima od trgovine, trenиtna sitиacija је sи­ morna: na davaoca bиbrega se и prosekи ceka 3 i ро godine, а svake godine oko 6.000 Amerikanaca umire jer ne moze da pronade bиbreg. Kad Ьi onima kojima је bиbreg potreban bllo gozvoljeno da kире jedan od onih ljиdi koji imajи оЬа, cena Ьi porasla da Ьi dovela и ravnotefu роnиdи i traznjи. Prodavci Ы ЬШ и boljem polozajи s dodatnim novcem и dZepи. Кирсi Ы ЬШ и boljem polozajи s organom koji Ы im spasao zivot. Nestasica bиbrega Ьi nestala. Takvo trziste dovelo Ьi do efikasne alokacije resursa, ali kriticari ovog plana brinи о pravednosti. Na trzistu organa, smatrajи oni, profitirali Ьi bogati, jer Ы se organi onda dodeljivali onima koji sи spremni i и stanjи da ih plate. Ali, moguce је dovesti и pitanje i pravednost postojeceg sistema. Danas vecina nas seta s dodatnim organom koji nam и stvari nije potreban, dok neki nasi sugradani umirи cekajиCi da ga dobljи. Је li to pravedno?

BrziKviz Nacrtajte ponudu ј traznju za curkama. Pokazjte potrosacev ј proizvodacev visak u ravnotezj. Objasnite zaSto vjsak.

Ьi

veca proizvodnja curkj smanjila ukupnj

ZAKUUCAK: TRZISNA EFIKANOST 1TRZISNI NEUSPEH U ovom poglavljи upoznali smo se s osnovnim instrumentima ekonomike Ьlagostan­ ja potrosacevim i proizvodacevim viskom - i iskoristili smo ih za procenи efikasnosti slobodnih trzista. Pokazali smo da sile ponиde i trэ.Znje efikasno alociraju resurse. Mada svakog kupca i prodavca na trzistu interesuje samo njegovo ili njeno sopstveno Ьlagostanje, nevidljiva ruka ih sve zajedno vodi do ravnoteze koja maksimizira иkup­ nи korist kираса i prodavaca. Ovde је potrebno jedno иpozorenje. Kad zakljucиjemo da su trzista efikasna, pravimo nekoliko pretpostavki о fиnkcionisanju trzista. Kad te pretpostavke ne vэ.Ze, moze se desiti da nas zakljucak da је trzisna ravnoteza efikasna vise ne bude ispravan. Pri kraju ovog poglavlja razmotricemo dve najvaznije pretpostavke. Prvo, u svojoj analizi pretpostavili smo da su trZista savrseno konkurentna. U sve-tи је, medutim, konkurencija ponekad daleko od savrsene. Na nekim trzistima, jedan kupac Ш prodavac (ili mala grupa njih) moze Ьiti u stanjи da kontroШe trzisne cene. Ova sposobnost da se utice na cene zove se trziSna то с. Тrzisna moc moze da prouzrokиje neefikasno delovanje trzista posto cenu i koliCinu drzi daleko od ravnoteze ponude i traznje. Drugo, u svojoj analizi pretpostavili smo da је ishod na trzistu vazan samo kupcima i prodavcima na tom trzistu. U svetu, pak odlиke kupaca i prodavaca ponekad иticu na ljude koji uopste nisu ucesnici na tom trzistu. Zagadenje predstavlja klasican

POGLДVLJE

_sv~;>

•. _ . . _-.:

• :)?pg~taviJ() ~~

7

POTROSдCI, PROIZVOEJдCI

1

EFIКASNOST TRZISTд

<. _ .. _·_ ·

9,!! ]~J9~lq ро ~рјој .

Је ,,d9s~ljenicima odu:Щriana~errilja·_-.·­

-~i;prqglatavan~ ~~ t.~jedilicku_;vojiђџ; d6r~la .·veHku ko~fuiiju ·i ii~zado~ voljstvo, zbog cega је veilkl р~о га-

-.Реса ne znaju da nije ~ve i~lo 9d - da,

koji Ьi

im

dонео. vecJ kbri~t ј

rџke doseljerijcima kojj s\.1 unovi siret · .: udobliost, ostao neiSkbrjsбen." stigiiiz Engleske preko Holandije da Ы izbeg!i progon riaverskqj osnovi, Prvih nekoliko zinia posto su stigli u Pljmut Rok 1620. godine i osnovali koloniju Plimut Веј, bllesu izuzetno teske. Vreme Је Ыlо lose, usevi slabl. Pola doseljenika је pomrlo, ili se vratilo u Englesku. Oni koji su ostali gladovali su. Uprkos dubokim religioznim ubedenjima, _ kolonisti su poёeli medusobno da se potkradaju. U prolece 1623, nakon tri vrlo teske zime i velike gladi, guverner Bredford је sa ostalima .,росео da razmislja kako

·zno~

Nakon tri zime gla('jovanja, dos~l­ Mladi ј sposobni _muskarci nisu hteli Ъеz ikakve .nadoknadE! da rade jenici su sma~rali da im је izobilje doia drt.Jge muskarce Т njiћove sщ:lru- · nela cista sreca, mada su, sustini samo reagovali na trzisne signale. ge. . 1 tako је, nakon tri zime glado~ • Cak i prenegpsto se uspoStavilo zvavanja, proleca 1623., kada је doslo nic_no trziste, лevidljiva ruka blla је vreme za setvu, Bredford uveo novu na delu. Dari zahvalnosti је trenutak kad politiku. Svakoj porodici odredio је komad zemlje i omogucio јој da "sa- odajemo zahvё~lnPst nasem sistemu ma seje Sta zeli i da se .sama о sеЫ vladanja, kPji omogucava nevidljivoj ruci da nas vodi i stiti. brine". Za koloniste su rezultati nove politike blli cudesni. Zene su rado odla- lzbor: Blumberg Njuz od 21. novermbra 2001. (internet izdanje zile na njivu noseci decu ·u narucju. http/www.bloomberg.com) Oni koji su ranije tvrdili da su previ~e

u

1

1 :;,;:,

154

]

DЕ:ОЗ

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 13LAGOSTANJE:

primer ishoda koji utice na ljude van odredenog trZista. Zbog takvih sporednih efekata, ili eksternalija, Ьlagostanje na trzistu zavisi i od neceg drugog, а ne samo od vrednosti koju kupci pripisuju dobru i trosku koji snose prodavci. Posto kupci i prodavci ne uzimaju u obzir ove sporedne efekte kad donose odluku koliko се konzumirati i proizvoditi, ravnoteza na trZistu, sa stanovista drustva u celini, mo2:e da bude neefikasna. TrZisna moc i eksternalije predstavljaju primere opste pojave koja se naziva trzisni neuspeh - nesposobnost pojedinih neregulisanih trzista da efikasno alociraju resurse. Kada је trziste neuspesno, javna politika moze potencijalno da nade lek za taj proЬlem i poveca ekonomsku efikasnost. Мikroekonomisti ulazu mnogo truda u proucavanje situacija u kojima је verovatno da dode do trZisnog neuspeha kao i kojom vrstom mera је najbolje korigovati trzisni neuspeh. U daljem proucavanju ekonomije, videcete da se instrumenti ekonomike Ьlagostanja koje smo ovde objasnili mogu lako prilagoditi za potrebe takvog poduhvata. Uprkos tome sto postoji mogucnost trzisnog neuspeha, nevidljiva ruka trzista od izuzetnog је znacaja. Na mnogim trZistima doЬro funkcionisu pretpostavke koje smo izneli u ovom poglavlju, а zakljucak о trzisnoj efikasnosti moze se direktno primeniti. Stavise, uz pomoc nase analize ekonornike Ьlagostanja i trazisne efikasnosti moguce је steCi bolji uvid u efekte razlicitih vladinih mera. U naredna dva poglavlja primenicemo upravno predstavljene instrumente na proucavanje dva vazna pitanja politike - kakav uticaj na blagostanje imaju oporezivanje i medunarodna trgovina.

REZIME • Potrosacev visak jednak је spremnosti kupaca da plate neko dobro, umanjenoj za iznos koji oni zaista placaju i meri korist koju kupci imaju od ucesca na trZistu. Potrosacev visak moze da se izraeuna tako sto se nade povrsina ispod krive trafuje, а iznad cene. • Proizvodacev visak jednak је iznosu koji placaju prodavci, umanjenom za njihove troskove proizvodnje i meri korist koju prodavci imaju od ucesca na trzistu. Proizvodacev visak moze da se izracuna tako sto se nade povrsina ispod cene, а iznad krive ponude.

• Za alokaciju resursa koja maksirnizira zbir potrosacevog i proizvodacevog viska ka2:e se da је efikasna. Кreatori politike cesto se bave i efikasnoscu i pravicnoscu ekonomskih ishoda. • Ravnoteza ponude i tra2:nje maksimizira zblr potrosacevog i proizvodacevog viska. То jest, nevidljiva ruka trzista navodi kupce i prodavce na efikasnu alokaciju resursa. • Trzista ne vrse efikasnu alokaciju resursa ako dode do trZisnog neupeha kao sto su trzisna moc ili eksternalije.

POGLAVLJE 7

POTROSACI, PROIZVODACI 1 EFIKASNOST TRZISTA

KLJUCNI POJMOVI ekonomika Ьlagostanja trosak pravicnost

sprernnost da se plati proizvodacev visak

potrosacev visak efikasnost

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Objasnite и kakvoj sи vezi spremnost plate, potrosacev visak i kriva traznje.

kираса

da

и kakvoj sи vezi troskovi prodavaca, proizvodacev visak i kriva ponиde. Na dijagramи ponиde i traznje pokazite proizvodacev i potrosacev visak и trziSnoj ravnotezi

2. Objasnite З.

4. Sta је efikasnost? Је li ona jedini cilj kreatora ekonomske politike? 5. Kako delиje nevidljiva rиka? 6. Navedite dve vrste trziSnog neиspeha. Objasnite zasto svaki od njih moze da dovede do neefikasnih trzisnih ishoda?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Rani mraz и Кaliforniji иnistava иseve limuna. Sta se desava s potrosacevim viskom na trzistu limи­ na? Sta se desava s potrosacevim viskom na trzistи limunade? llиstrиjte svoje odgovore uz pomoc dijagrama. 2. Preч;>ostavimo da trainja za francиskim hlebom raste. Sta se desava s proizvodacevim viskom na trzistu francиskog hleba? Sta se desava s proizvodacevim viskom na trzistu brasna? Ilиstrиjte svoje odgovore иz pomoc dijagrama. З.

Vreo је dan, а Bert је zedan. Evo kоји vrednost on pripisиje flasi vode Vrednost prve flase Vrednost druge flase Vrednost trece flase Vrednost cetvrte flase

7 dolara 5 з

Ako se cena poveca za 2 dolara, kako se menja traiena koliCina? Kako se menja potrosacev visak Berta? Pokaiite na grafikonu ove promene. 4. Erni је vlasnik pumpe za vodu. Posto је teze ispumpati vecu koliCine vode nego manjи kolicinи vode, trosak proizvodnje flase vode povecava se jer vise vode mora da se ispumpa. Evo koji trosak snosi Erni da Ьi proizveo svakи flasи vode: с.

Trosak prve flase Trosak druge flase Trosak trece flase Trosak cetvrte flase а.

1 Ь.

а.

Ь.

Na osnovи ovih podataka izvedite Bertovи tabelu traznje. Graficki prikazite njegovu krivи traznje za flasiranom vodom. Ako cena jedne flase vode iznosi 4 dolara, koliko се flasa Bert kupiti? Koliko iznosi potrosacev visak koji Bert doblja od svoje kиpovine? Pokazite potrosacev visak Berta na svom grafikonи.

с.

1 dolar З dolara 5 7

Na osnovи ovih podataka izvedite Ernijevu tabelu ponude. Graficki prikazite krivu ponиde flasirane vode. Ako cena jedne flase vode iznosi 4 dolara, koliko flasa Erni proizvodi i prodaje? Koliko iznosi proizvodacev visak koji Erni doblja od njihove prodaje? Na svom grafikonи pokazite proizvodacev visak Ernija. Ako se cena poveca na 6 dolara, kako se menja ponиdena koliCina? Pokazite ove promene na grafikonu.

1 155

156

1

DEO 3

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

5. Razmotrite trZiste na kojem је Bert iz ProЬlema З kupac, а Erni iz ProЬlema 4 prodavac. а. Na osnovu Ernijeve tabele ponude i Bertove tabele tra.Znje pronadite ponudenu kolicinu i tra.Zenu kolicinu pri ceni od 2,4 i 6 dolara. Која od ovih cena dovodi ponudu i tra.Znju u ravnotezu? Ь. Koliko iznose potrosacev visak, proizvodacev visak i ukupni visak u ovoj ravnotezi? с. Da Erni proizvodi а Bert konzumira jednu flasu vode manje, sta Ьi se desilo s ukupnim viskom? 6. Trosak proizvodnje stereo-uredaja орао је u poslednjih nekoliko decenija. Razmotrimo implikacije ove cinjenice. а. Na dijagramu ponude i tra.Znje poka.Zite uticaj opadajucih troskova proizvodnje na cenu i prodatu koliCinu stereo-uredaja. Ь. Na svom dijagramu poka.Zite sta se desava s potrosacevim viskom i proizvodacevim viskom. с. Pretpostavimo da је ponuda stereo-uredaja veoma elasticna. Ко је najvise na doЬitku od opadajucih troskova proizvodnje potrosaci ili proizvodaci stereo-uredaja? 7. Cetiri potrosaca spremna su da plate sledece iznose za sisanje: Dzeri: 7$ Opra: 2$ Montel: 5$ Riki: 8$ Postoje cetiri frizerske radnje sa sledeCim troskovima: Radnja В: 6 dolara Radnja А: З dolara Radnja D: 2 dolara Radnja С: 4 dolara Svaka radnja ima kapacitet da obavi samo jedno sisanje. Da Ьi ishod Ьiо efikasan, koliko sisanja treba obaviti? Која radnja treba da siSa, а koji potrosaci treba da se sisaju? Koliko iznosi najveCi moguCi ukupni visak? 8. Pretpostavimo da tehnoloski napredak smanji trosak proizvodnje kompjutera. а. Na dijagramu ponude i tra.Znje pokazite sta se desava s cenom, kolicinom, potrosacevim viskom i proizvodacevim viskom na trzistu kompjutera. Ь. Kompjuteri i raeunske masine su supstituti. Na dijagramu ponude i tra.Znje poka.Zite sta se desava s cenom, kolicinom, potrosacevim viskom i proizvodacevim viSkom na trzistu racunskih masina. Da li Ьi proizvodaCi racunskih masina trebalo da se raduju ili da tuguju zbog tehnoloskog napretka kompjutera?

с. Da li nam ova analiza poma.Ze cia objasnimo

zasto је proizvodac softvera Bil Gejts jedan od najbogatijih ljudi na svetu? 9. Razmotrite uticaj zdravstvenog osiguranja na kolicinu pruienih zdravstvenih usluga. Pretpostavimo da је trosak tipicnog lekarskog pregleda 100 dolara, а osoba koja ima zdravstveno osiguranje ipak placa samo mali iznos od 20 dolara kad zeli dodatni pregled. Njena osiguravajuca kompanija placa preostalih 80 dolara. (Osiguravajuca kompanija nadoknadice tih 80 dolara kroz vece premije za sve osiguranike, ali ova osoba placa mali udeo.) а. Nacrtajte krivu trainje na trZistu zdravstvene zastite. (Horizontalna osa na dijagramu treЬa da predstavi broj lekarskih pregleda.) PokaZite tra.Zenu kolicinu pregleda ako cena svakog pregleda iznosi 100 dolara. Ь. Na svom dijagramu pokazite tra.Zenu kolicinu pregleda ako korisnici pregled placaju samo 20 dolara. Ako svaki pregled drustvo zaista kosta 100 dolara, i ako su pojedinci zdravstveno osigurani na malocas opisani naCin, da li се Ьrој obavljenih pregleda maksiщizirati ukupni viSak? Objasnite. с. Ekortomisti cesto krive sistem zdravstvenog osiguranja za prekomemo koriscenje zdravstvenih usluga. Na osnovu nase analize odgovorite zasto Ьi koriscenje zdravstvenih usluga moglo da se smatra нprekomernim"? d. Kojom vrstom mera Ьi ovo prekomerno koriScenje moglo da se spreCi? 10.Mnogi delovi Kalifornije doziveli su strasnu susu krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina.XXveka. а. Uz pomoc dijagrama ponude i trainje poka.Zite efekte suse na ravnoteinu cenu i kolicinu vode. Ь. Medutim, mnoge opstine nisu dozvolile da se promeni cena vode. Kakav је uticaj ove politike na trziste vode? Pokazite na dijagramu bilo kakav visak ili manjak, ako ih ima. с. Rubrika иМisljenjan u Vol Strit Dzornalu iz 1991. godine objavila је clanak u kojem se ka.Ze da se od "svih stanovnika Los Andelesa zahteva da smanje koriscenje vode za 10 posto od 1. marta i za dodatnih 5 posto od 1. maja u odnosu na nivo potrosnje iz 1986. godine." Autor је kritikovao ovu meru s tacke gledista i efikasnosti i pravicnosti recima da ta politika ne samo da nagraduju porodice koje su "uludo trosile" vodu

POGLAVLJE 7

jos 1986, vec i ne cini nista kako Ьi podstakla potrosace koji Ьi mogli dxasticnije da smanje potrosnju (.. ili ..) kainjava one potrosace koji nisu u stanju odmah da smanje svoju potrosnju vode". U kor;n smislu је sistem alokacije vode u Los Andelesu neefikasan? U kom smilsu је taj sistem nepravican? d. Pretpostavimo da је, umesto toga, Los Andeles dozvolio rast cene vode do nivoa kada Ьi trazena

http://

POTROSACI, PROIZVOf>ACI 1 EFIКASNOST TRZISTA

koliCina postala jednaka ponudenoj kolicirii. Da li Ьi rezultirajuca alokacija vode bila efikasnija? Ро vasem misljenju, da li Ьi to bilo manje ili vise pravicno u odnosu na proporiconalne redukcije koriscenta vode koje se spominju u novinskom clanku? Sta Ьi moglo da se ucini da trZisno resenje postane pravicnije?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite http:UmankiwXtra.s,vlearning.com.

l

157

1

PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA

Porezi su cesto predmet zucne politicke debate. Gnev americkih kolonija zbog britanskih poreza izazvao је 1777. godine Americku revoluciju. Vise od dva veka kasnije, Ronald Regan је izabran za predsednika zahvaljujuCi izbornoj platformi velikog smanjenaja poreza na licne dohotke, а tokom osam godina njegovog boravka u Beloj kuCi najvisa poreska stopa na dohodak opala је sa 70 na 28 posto. Вil Юinton је 1992. godine izabran delimicno zato sto је njegov prethodnik Dzordz Bus prekrsio svoje izborno obecanje iz 1988: "Shvatite: nema novih poreza". U ovom pogledu barem, Dzordz Bus mladi nije isao ocevim stopama: kao kandidat оЬесао је smanjenje poreza, а kao predsednik potrudio se da ispuni obecanje. Proucavanje poreza zapoceli smo u Poglavlju 6. Tada smo videli kako porez na neko dobro utice na njegovu cenu i prodatu koliCinu i kako sile ponude i traznje uticu da se teret poreza podeli izmedu kupaca i prodavaca. U ovom poglavlju prosiricemo analizu i razmotriti kako porezi uticu na Ьlagostanje-ekonomsku dobroЬit ucesnika na trzistu. Uticaj poreza na Ьlagostanje moze na prvi pogled da se uCini ociglednim. Vlada uvodi poreze da Ьi prikupila prihod, а taj prihod mora da dode iz neCijeg dzepa. Као

159

1

160

DEO З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

sto smo videli u Poglavlju 6, i kupci i prodavci su u gorem polozaju kad se neko dobro oporezuje: porez povecava cenu koju placaju kupci, а smanjuje cenu koju doЬijaju prodavci. Ipak, da Ьismo u potpunosti shvatili kako porezi uticu na ekonomsku dobroЬit, moramo da uporedimo smanjeno Ьlagostanje kupaca i prodavaca sa iznosnom prihoda koji doЬija drzava. Instrumenti potrosacevog i prizvodacevog viska omogucavaju nam da izvrsimo ovo poredenje. Analiza се pokazati da su troskovi poreza koje snose kupci i prodavci veCi od prihoda koji uЬira vlada.

CISJ GUBITAK OD OPOREZIVANJA

•Znas, ni ideja oporezivanja sa zastupanjem ne dopada mi se bas mnogo. "

Najpre cemo se podsetiti jednog vaZ:nog zakljucka iz Poglavlja 6: nije vaZ:no da li је porez na neko dobro nametnut kupcima ili prodavcima tog dobra. Kad је porez nametnut kupcima, kriva traznje pomera se naniZe za taj iznos; kad је nametnut prodavcima, kriva ponude pomera se navise za taj iznos. U оЬа slucaja, kad porez stupi na snagu, cena koju placaju kupci raste, а cena koju doЬijaju prodavci opada. Na kraju, kupci i prodavci zajednicki dele teret poreza, bez obzira kome је nametnut. Na SliciJ. prikazani su ovi efekti. Radi pojednostavljenja, ova slika ne prikazuje pomeranje ni krive taZ:nje ni krive ponude, mada jedna kriva mora da se pomeri. Која se kriva pomera zavisi od toga da li је porez nametnut prodavcima (pomera se kriva ponude) Ш kupcima (pomera se kriva traznje). U ovom poglavlju, mozemo da pojednostavimo grafikon tako sto necemo prikazivati pomeranje. Nas u ovom slucaju najvise zanima cinjenica da porez predstavlja umetak izmedu cene koju placaju kupci i cene koju primaju prodavci. Zbog toga umetka u oЬliku poreza, prodata kolicina pada ispod onog nivoa na kome Ьi Ьila kad ne Ьi Ьilo poreza. Drugim reCima, porez na dobro

SLIKA 1 ~

-~~~~--

Cena

Efekti poreza Porez па dobro predstavlja umetak izemdu cene koju pfacaju kupci i cene koju dobljaju prodavci. Prodata kofiдna dobra opada.

Ponuda Cena koju ..............................

pl::~;

······························il··············

Cena koju dobljaju prodavci

Traznja

о

Kolicina sa porezom

Kollcina bez poreza

POGLAVLJE 8

izaziva smanjenje velicine trzista tog dobra. Ovo Poglavlja 6.

Ьi

1 161

PRIMENk TROSKOVI OPOREZIVANJA

trebalo da vam Ьиdе poznato iz

Kako porez utice na ucesnike na trzistu Upotreblmo sada instrumente ekonomike Ьlagostanja da Ьismo izmerili dobltke i guod oporezivanja nekog dobra. Da Ьismo to иCinili, potrebno је da uzmemo и oЬ-­ zir иticaj poreza na kирсе, prodavce i vladи. Korist kоји kиpci imajи na trzistu meri se potrosacevim viskom - iznosom koji sи kиpci spremni da plate za dobro umanjenim za iznos koji zaista za njega рlасаји. Korist kоји prodavci stieu na trzistu meri se proizvodacevim viskom- iznosom koji prodavci dobljajи za to dobro umanjenim za njihove troSkove. Ovo sи tacno one mere ekonomike Ьlagostanja koje smo koristili и Po&J.avljи 7. Sta је sa trecom zaiteresovanom stranom, vladom? Ako је Т veliCina poreza, а Q prodata kolicina dobra, tada vlada stice ukиpni poreski prihod и iznosи od Т х Q. Ona moze ovaj poreski prihod da iskoristi za pruianje mnogih иslиga, recimo za pиteve, policijи i drZavno obrazovanje, ili da pomogne onima и nevolji. Dakle, da Ьismo analizirali kako porezi иtiси na ekonomsko Ыagostanje, koristimo poreski prihod da Ьi­ smo izmerili korist kоји vlada stice od poreza. Ne zaboravite, medиtim, da ova korist ne ide vladi, vec onima na koje se taj prihod trosi. Slika 2. prikazuje da је poreski prihod vlade predstavljen pravoиgaonikom izmedи krive ponиde i traZпje. Visina tog pravoиgaonika jeste velicina poreza Т, а njegova sirina jeste prodata koliCina dobra Q. Posto se povrsina pravoиgaonika izracиnava kad se njegova visina pomnoZi sirinom, povrsina ovog pravoиgaonika iznosi т х Q, Cime doЬijamo poreski prihod. Ьitke

.

~

SLIKA 2 . --~·

-.-

Poreski prihod Poreski prihod koji ublra vlada jednak је Т х Q, velitina poreza Т pomnoiena prodatom kolitinom Q. Dakle, poreski prihod jednak је povгSini pravougaonika izemau kriva ponude i trainje.

Cena koju pla6aju kupci

Cena koju

dobljaju prodavci

о

sa porezom

bez poreza

~

lбZ

ј

DEQ З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

SLIKA "' "

-

З

_,

~

Kako porez utice

па Ыagostanje

Porez па neko dobro smanjuje potrosacev visak (za povгSinu В+ С) i proizvodacev visak (za povrsinu D + Е). Posto је pad potrosacevog i proizvodacevog viska vеб od poreskog prihoda (povrSina В + D), kaze se da porez izaziva дst gubltak (povrsina (С+Е). Bezporeza

Saporezom

Promena

Potrosa<:ev visak

А+В+С

А

-(В+ С)

Proizvoda<:ev visak

D+E+F

F

-(D

Poreski prihod

Nema ga

B+D

A+B+C+D+E+F

A+B+D+F

Ukupni viSзk PovгSina С+ Е

+Е)

+(В+

D)

-(С+ Е)

pokazuje pad ukupnog viska i predstavlja <:ist gubltak od poreza

Cena

Ponuda

Cena koju placaju = р8 kupci Cena bez poreza

= Р1

Cena koju primaju = Ps prodavci Traznja

о

Q1.

Bez poreza, cena i koliCina se utvrduju u preseku kriva ponude i traznje. Cena је prodata kolicina Q1 . Posto kriva traznje prikazuje spremnost kupaca da plate, potrosacev visak је povrsina izmedu krive traznje i cene, А+ В+ С. Slicno tome, posto kriva ponude prikazuje troskove prodavaca, proizvodacev visak је povrsina izmedu krive ponude i cene, D + Е +F. U tom slucaju, posto nema poreza, poreski prihod jednakje nuli. Ukupni visak - zblr potrosacevog i proizvodacevog viska - jednak је povrsini А + В+ С+ D + Е+ F. Drugim reCima, kao sto smo videli u Poglavlju 7, ukupni visak jeste povrsina izmedu kriva ponude i trainje sve do ravnotezne kolicine. Prva kolona tabele na Slici З. saieto prikazuje ove zakljucke. Р1 , а

"POGLAVUE 8

PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA

1

1 63

Blagostanje sa porezom Razmotrimo sada Ьlagostanje nakon uvodenja poreza. Cena koju placaju kupci raste sa Р1 na Р 8, раје potrosacev visak sada jednak samo povrsini А (povrsina ispod krive traznje i iznad cene koju kupac placa). Cena koju doЬijaju prodavci opada sa Р 1 na Ps, раје sada proizvodacev visak jednak samo povrsini F (povrsina iznad krive ponude i ispod cene koju doblja prodavac). Prodata koliCina opada sa Q 1 na Q2, а vlada ublra poreski prihod jednak povrsini В+ D. Da Ьismo izracunali ukupni visak sa porezom, sabiramo potrosacev visak, proizvodacev visak i poreski prihod. Dakle, zakljucujemo da је ukupni visak povrsina А + В + С + F. Druga kolona tabele daje nam odgovarajuCi rezime. Promene Ьlagostanja Sada smo u stanju da uvidimo efekte poreza poredenjem Ьlagostanja

pre i posle njegovog uvodenja. Treca kolona tabele na Slici З prikazuje ove promene. Porez dovodi do pada potrosacevog viska za povrsinu В + С i do pada proizvodacevogviska za povrsinu D +Е. Poreski prihod raste za povrsinu В+ D. Ne predstavlja iznenadenje sto porez dovodi kupce i prodavce u gori, а vladu u bolji polozaj. Promena ukupnog Ьlagostanja ukljucuje promenu potrosacevog viSka (koja је negativna), promenu proizvodacevog viska (koja је takode negativna) i promenu poreskog prihoda (koja је pozitivna). Kad sva ova tri dela saberemo, vidimo da ukupni visak na trzistu opada za povrsinu С + Е. Dakle, gublci kaje snase kupci i prodavci zbog uvodenja poreza veCi su od prihoda kaji ublra vlada. Pad ukupnog viska do kojeg dolazi kad porez (Ш neka druga mera) izazove poremecaj triisnog ishoda naziva se Cist guЬitak. Povrsina С +Е meri velicinu Cistog gubltka. Da Ьismo shvatili zasto zbog poreza nastaje Cist gubltak, setimo se jednog od Deset principa ekonomije iz Poglavђa 1: ljudi reaguju na podsticaje. U Poglavlju 7 videli smo da trzista oblcno efikasno alociraju retke resurse. То jest, ravnoteza ponude i trainje maksimizira ukupni visak kupaca i prodavaca na trZistu. Medutim, kad porez poveca cenu koju placaju kupci, а smanji cenu koju dobljaju prodavci, on podstice kupce da konzumiraju manje, а prodavce da proizvode manje nego sto Ьi inace proizvodili. Posto kupci i prodavci reaguju na ovaj podsticaj, velicina trZista smanjuje se ispod optimalne. Dakle, posto porezi izazivaju poremecaj podsticaja, oni dovode do toga da trziSte neefikasno alocira resurse.

Cisti gublci i doblci od trgovine Da Ьismo shvatili zasto porezi rezultiraju Cistim gubltkom, razmotrimo jedan primer. Zamislite da Dzo svake nedelje Cisti Dzejninu kucu za 100 dolara. Oportunitetni trosak Dzoovog vremena iznosi 80 dolara, а vrednost koju Dzejn pripisuje cistoj kuCi iznosi 120 dolara. Dakle, i Dzo i Dzejn iz medusobnog dogovora sticu korist u iznosu od ро 20 dolara. Ukupni visak od 40 dolara meri dobltke iz trgovine u ovoj konkretnoj transakciji. Sada pretpostavimo da vlada uvede porez od 50 dolara onima koji prU.Zaju usluge Ciscenja. Sada ne postoji cena koju Ьi Dzejn mogla da plati Dzou, а da pri tom оЬоје budu u boljem poloiaju nakon sto plate porez. Dzejn Ьi Ьila spremna da plati najvise 120 dolara, ali Ьi tada Dzou ostalo samo 70 dolara nakon sto plati porez, sto је manje od 80 dolara koliko iznosi njegov oportunitetni trosak. I obrnuto, da Ьi Dzo primio iznos svog oportunitetnog troska, 80 dolara, Dzejn Ьi trebalo da mu plati 130 dolara, sto је vise od 120 dolara koliko iznosi vrednost koju ona pripisuje Cistoj kuCi. Као rezul-

Cist gubltak pad ukupnog viska koji se javlja kao rezultat trzisnog poremecaja kao sto је porez

1 1:>4

1

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

tat toga, Dzejn i Dzo otkazиjи svoj dogovor. Dzo ostaje bez dohotka, а Dzejn zivi и prljavijoj kиCi. Porez је doveo Dzoa i Dzejn и gori polozaj za иkирnо 40 dolara, jer sи izgubili taj iznos viska. Istovremeno, vlada ne иbira nikakav prihod od Dzoa i Dzejn, posto sи oni оdlисш da otkatи svoj dogovor. C:etrdeset dolara је iznos cistog guЬitka: on predstavlja gubltak za kирсе i prodavce na trzistи koji nije kompenzovan porastom drzavnih prihoda. Iz ovog primera vidimo glavni razlog Cistog gubltka: porezi izazivaju Cist gubi-

tak jer sprecavaju kupce i prodavce da ostvare deo dobitka od trgovine. Povrsina troиgla izmedи kriva ponиde i traznje (povrsina С+ Е na Slici З) meri ove gubltke. Тај gubltak moze lako da se vidi na Slici 4., ako se setimo da kriva traznje prikazиje vrednost kоји potrosaCi pripisиjи dobrи, а da kriva ponиde prikazиje troskove koje snose proizvodaCi. Kad porez иvеса сеnи kоји рlасаји kиpci na nivo Рв, а smanji сеnи kоји primajи prodavci na nivo Ps, marginalni kиpci i prodavci napиstajи trziste, ра prodata koliCina opada sa Q1 na Q2 . Као sto prikazиje slika, vrednost kоји dobrи pripisиjи ovi kиpci ipak је veca od troskova koje snose ovi prodavci. Као и nasem primerи sa Dzo i Dzejn, doblci od trgovine- razlika izmedи vrednosti dobra za kирсе i troskova prodavaca - manji sи od poreza. Dakle, kad se porez иvede, ove trgovine se ne realizujи. Cist gubltak jeste izguЬljeni visak, posto porez destimиliSe obostrano povoljne trgovine. Nacrtajte krivu traznje i ponude keksa. Ako vlada uvede porez па keks, pokazite sta se desava sa prodatom koliCinom, cenom koju placaju kupci i cenom koju dobljaju prodavci. Na svom dijagramu pokazite cist gubltak od poreza. Objasnite znacenje cistog gubltka.

BrziKviz

-

.. SLIKA 4

~~

"".,-

=-~-,..,"

Се па

Cist gubltak

Kad vlada uvede porez па пеkо dobro prodata koliCiпa opada sa Qr па Q2. Као rezultat toga пе ostvaruju se пeki doblci od trgoviпe medu kupcima i prodavcima. Ovi izguЬ/jeпi doblci od trgoviпe stvaraju Cist gubltak.

Рв ····---~~· · ~;~~·······

1

bez

.: '

1

Ponuda

p~r~~~ ........~~~-~-~~·-······· ...,......... .......... ~ : :

Ps ·······························;

.

Vrednost ~ koju dobru-~-­ pripisuju kupci ~ о

: :

! .

Trosak koji snose prodavci

Traznja

Kolicina

POGLAVLJE

В

PRIMENд:

TROSKOVI

OPOREZIVдNJд

. SLIKA 5

1

.

Poremecaji usled poreza i elasticnost и (а) i (Ь) kriva traznje i ve/Юna poreza su iste ali је razliбta cenovna elasticnost ponude. иодtе: sto је e/asticnija kriva ponude, бst gubltak od poreza је vеб. и (с) i (d) krive ponude i velitina poreza su isti ali је cenovna elasticnost trainje razliCita. иoбte:sto је elasticnija kriva trainje, Cist gubltak је veCi. (а)

(Ь)

Neelasticna ponuda

Elasticna ponuda

Cena

о

(с)

Cena

(d) Elastlcna trainja

Neelasticna traznja Се па

Ponuda

о

о

1 б5

'

166

1

DЕОЗ

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZH5TA 1 BLAGOSTANJE

DETERMINANTE CISTOG GUBITKA Sta odredиje da li је Cist gubltak od poreza veliki ili mali? Odgovor glasi, cenovna elasticnost ponиde i traznje, koja meri koliko ponиdena koliCina i tra2ena koliCina rea- . gujи na promene cene. Razmotrimo najpre kako elasticnost ponиde иtice na velicinи cistog gubltka. Na dva gornja prikaza Slike 5., kriva traznje i veliCina poreza sи jednaki. Jedina razlika izemdи ovih slika jeste elasticnost krive ponиde. U (а), kriva ponиde је relativno neelasticna: ponиdena koliCina reaguje samo и neznatnoj meri na promene cene. U (Ь), kriva ponиde је relativno elasticna: ponиdena kolicina и znatnoj meri reaguje na promene cene. Obratite ра2nји da је Cist gubltak, povrsina troиgla izmedи kriva ponиde i traznje, veCi kad је kriva ponиde elasticnija. Slicno tome, dva donja prikaza Slike 5. роkаzији kako elasticnost traznje иtice na veliCinи Cistog gubltka. Ovde sи kriva ponиde i veliCina poreza nepromenjene. U (с) kriva traZпje је relativno neelasticna, а Cist gubltak је mali. U (d) kriva trafuje је elasticnija, а cist gubltak od poreza је veci. Lako је objasniti sta pokazuje ova slika. Porez donosi Cist gubltak jer navodi kир­ се i prodavce da promene svoje ponasanje. Porez иvecava сеnи kоји рlасаји kиpci, ра oni smanjиjи potrosnjи. Istovremeno, taj porez snizava сеnи kоји dobljajи prodavci, ра oni proizvode manje. Zbog ovih promena и ponasanjи, velicina trzista se smanjuje ispod optimalne. Elasticnost ponиde i traznje mere koliko prodavci i kиpci reagujи na promene cene, i stoga, odredиje и kojoj meri porez dovodi do poremecaja trZistnog ishoda. Dakle, sto је veca elasticnost ponude i traznje, to је veci cist guЬitak od

poreza.

Primer iz prakse RASPRAVA О CISTOM GUBITKU Ponиda,

tra2nja, elasticnost, Cist gubltak- od svih tih izraza ekonomske teorije covese zavrti и glavi. Ali, verovali ili ne, ove ideje zalaze и sати srz vaznog politickog pitanja: koliko velika treba da Ьиdе vlada? Ishod rasprave zavisi od tih pojmova jer sto је veCi Cisti gubltak od oporezivanja, to је veCi trosak bllo kakvog vladinog programa. Ako oporezivanje donosi velike Ciste gubltke, tada ti gublci predstavljajи snazan argument и korist manje vlade koja manje radi i manje oporezиje. Ali, иkoli­ ko porezi donose male ciste gubltke, tada vladini prograrni manje kostajи nego sto ы mogli. Dakle, koliki sи Cisti gublci od oporezivanja? То је pitanje oko kojeg medи ekonornistima nema saglasnosti. Da blsmo shvatili prirodи tog neslaganja, razmotrimo najvazniji porez и americkoj ekonomiji - porez na radnи snagu. Porez za socijalno osiguranje, porez za zdravstveno osiguranje, i и velikoj meri, savezni porez na dohodak predstavljajи oporezivanje rada. Vlade mnogih drzava ороrеzији i zaradи radne snage. Porez na radnи snagu predstavlja иmetak izmedи nadnice kоји isplacuje preduzece i nadnice kоји primajи radnici. Ako saberemo sve oЫike oporezivanja rada, marginalna poreska stopa na radnи snagu - porez na poslednji dolar zarade iznosi skoro 50 posto za mnoge radnike. kи

"Evo sta ја mislim о e/asticnosti ponude гadne snage"

POGLAVLJE 8

PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA

Mada је lako utvrditi velicinu poreza na radnu snagu, Cist gubltak od tog poreza nije lako uocljiv. Medu ekonornistima vlada neslaganje da li ovaj porez na radnu snagu od 50 posto ima mali ili veliki cisti gubltak. Do toga neslaganja dolazi jer ekonornisti imaju razlicita rnisljenja о elasticnosti ponude radne snage. Ekonomisti koji zastupaju rnisljenje da porezi na radnu snagu ne prouzrokuju veliki poremecaj smatraju da је ponuda radne snage prilicno neelasticna. Мnogi ljudi, kako oni tvrde, radili Ьi puno radno vreme bez obzira na nadnicu. Ako је to tacno, onda је kriva ponude radne snage skoro vertikalna, а porez na radnu snagu donosi mali cisti gubltak. Ekonomisti koji zastupaju rnisljenje da porezi na radnu snagu izazivaju veliki poremecaj smatraju da је ponuda rada elasticnija. Oni priznaju da pojedine grupe ljudi mogu neelasticno da nude svoj rad, ali tvrde da mnoge druge grupe u vecoj meri reaguju na podsticaje. Evo nekoliko primera: •

Мnogi

radnici su u stanju da povecaju broj radnih sati, na primer, prekovremenim radom. Ako је nadnica veca, oni odlucuju da rade vise. • Pojedine porodice imaju jos jednog clana koji zaraduje- to su cesto udate iene sa decom - koje same odlucuju da li се obavljati neplaceni posao kod kuce ili се za svoj rad Ьiti placene na trzistu. Kad odlucuju da li da se zaposle, ovi clanovi porodice uporeduju koristi od rada u kuCi (ukljucujuCi ustedu na brizi о deci) sa platom koju Ьi mogli da zarade. • Мnogi stariji ljudi mogu da odluce kada се da se penzionisu, а njihova odluka se delirnieno zasniva na visini nadnice. Kada odu u penziju, visina nadnice utice na njihovu odluku da rade honorarno. • Neki ljudi razmatraju bavljenje nezakonitom ekonomskom aktivnoscu, recimo, trgovinom droge, Ш obavljanjem poslova koji se placaju "ispod ruke" da Ьi se izbeglo placanje poreza. Ekonornisti ovo nazivaju sivom ekonomijom. Kad odlucuju da li da rade u sivoj ekonomiji ili na zakonitom radnom mestu, ovi potencijalni kriminalci vrse poredenje izmedu onoga sto mogu da zarade ako krse zakon i nadnice koju mogu da zarade zakonito. U svakom od ovih slucajeva, ponudena kolicina rada reaguje na nadnicu (cenu rada). Dakle, porez na zaradu ovih radnika izaziva poremecaj njihovih odluka. Porezi na radnu snagu podsticu radnike da rade manji broj sati, ostale clanove porodice da ostanu kod kuce, starije da se ranije penzionisu, а beskrupulozne da udu u "sivu ekonorniju". Ova dva gledista о oporezivanju rada i danas su aktuelna. I stvarno, kad god vidite dva politicka kandidata kako se raspravljaju da li Ьi vlada trebalo da prиZa vise usluga ili da smanji poreski teret, imajte na umu da је njihovo neslaganje delimicno posledica razlicitih stavova о elasticnosti ponude radne snage i cistom gubltku od oporezivanj а. • Traznja za pivom је elasticnija od traznje za mlekom. Koji porez Ы imao veCi cisti gubltak, porez na pivo ili porez na mleko? Zasto?

BrziKviz

1 1 67

100

1

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA I BLAGOSTANJE

STA SE DESAVA SA CISTIM GUBITKOM 1 PORESKIM PRIHODOM PRI PROMENI POREZA Porezi retko ostaju na nepromenjenom nivou dugo vremena. Кreatori ekonomske politike и lokalnim, republickim i saveznim vladama neprestano razmatraju povecanje

POGLAVLJE В

PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA

SLIKA

Cist gubltak i poreski prihod pri tri razlicite velicine poreza

Cist gubltak koji se jav/ja us/ed poreza jeste smanjenje ukupnog viska. Poreski prihod је iznos poreza dobra. и (а), mali porez ima mali дst gubltak i donosi mali iznos prihoda. (Ь), nesto veCi porez ima veti дst gubltak i donosi veti iznos prihoda. и (с), veoma veliki porez ima veoma veliki дsti gubltak, ali posto је toliko smanjio veliCinu trzista, taj porez donosi samo mali iznos prihoda.

pomiюzen pгodatom koliдnom

(а)

Се па

(Ь}

Mali porez Се па

Porez srednje vellclne

(с) Се па

Рв

Рв Рв

Ps Ps

о

о

о

jednog poreza ili smanjivanje drиgog. Ovde cemo razmotriti sta se desava sa Cistim guЬitkom od poreza i poreskim prihodom kad se promeni veliCina poreza. Slika 6. prikazuje efekte malo& srednjeg i velikog poreza, иz nepromenjene krive ponиde i tra.Znje na trzistи. Cist guЬitak- smanjenje иkиpnog viska koje nastaje kad porez smanji veliCinи trzista ispod optimalne- jednak је povrsini troиgla izmedи kriva ponиde i traznje. Za mali porez и (а), povrsina troиgla koji pokazиje Cist guЬitak prilicno је mala. Ali, kako se veliCina poreza povecava и (Ь) i (с), Cist gubltak postaje sve veCi. Zaista, Cist guЬitak od poreza povecava se cak i brze od velicine poreza. То је zato sto је Cist guЬitak povrsina troиgla, а povrsina troиgla zavisi od kvadrata njegove veliCine. Ako иdvostrиCimo veliCinи poreza, na primer, osnova i visina troиgla se dvostrиko povecavajи, ра Cist guЬitak raste s faktorom 4. Ako veliCinи poreza trostrиko povecamo, i osnova i visina se trostrиko povecavajи, ра Cist gubltak raste s faktorom 9. Poreski prihod vlade jeste veliCina poreza pomnozena prodatom kolicinom dobra. Као sto prikazиje Slika 6., poreski prihod jednak је povrsini pravoиgaonika izmedи kriva ponиde i traznje. U slисаји malog poreza и (а), poreski prihod је mali. Kako se veliCina poreza povecava и (Ь), poreski prihod raste. Ali kako se veliCina poreza dalje povecava и (с), poreski prihod opada, jer veCi porez drasticno smanjиje veliCinи trzista. U slисаји veoma velikog poreza, nece Ьiti prikиpljen nikakav poreski prihod, jer се ljиdi и potpиnosti da obиstave kиpovinи i prodajи odredenog dobra. Ovi rezultati sиmirani sи и slici 7. U (а) vidiшo da se Cist guЬitak brzo povecava pri povecavanjи poreza. Nasиprot tome, (Ь) pokazиje da poreski prihod najpre raste s rastom poreza; ali, zatim, kako se porez sve vise povecava trziste se toliko smanjиje da poreski prihod pocinje da opada.

Veliki porez

и

б

1

169

170

Ј

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

SLIKA 7

Kako se menjaju cist gubltak i poreski prihod s promenom velicine poreza (А) pokazuje da se Cist gubltak povecava pri povecavanju velitine poraza. (В) prikazuje da poreski prihod najpre raste, а zatim opada. Ovaj odnos ponekad se naziva Laferova kriva

(а) Cist guЫtak

(Ь)

Prlhod (Laferova krlva)

Poreskl prlhod

Clst guЫtak

"·~, !.'f':..·"''7"-'c'!:--'1';7''~'>0 .. ,._~'

о

Vellclna poreza

Primer iz prakse LAFEROVA KRIVA 1 EKONOMIJA PONUDE Jednog dana 1974. godine ekonomista Artur Lafer sedeo је u vasingtnskom restoranu sa istaknutim novinarima i politiCarima. Uzeo је salvetu i nacrtao na njoj sliku da Ьi pokazao kako poreske stope uticu na poreski prihod. Та slika izgledala је skoro isto kao Slika 7(Ь). Lafer је, zatiщ izrazio misljenje da se SAD nalaze na opadajucoj strani te krive. Poreske stope Ьile su tako velike, smatrao је on, da Ьi njihovo smanjenje u stvari povecalo poreski prihod. VeCina ekonomista bila је skepticna u pogledu Laferovog misljenja. Ideja da Ьi smanjenje poreskih stopa moglo da poveca poreski prihod Ьila је tacna u ekonomskoj teoriji, ali postojala је sumnja da li се se to desiti i u praksi. Malo је Ьilo dokaza za Laferov stav da su americke poreske stope u stvai dostigle tako esktreman nivo. Uprskos tome, Laferova kriva (ро kom imenu је postala poznata) zahvatila је mastu Ronalda Regana. Direktor budzeta u prvoj Reganovoj adminstraciji Dejvid Stokman ispricao је sledecu pricu. (Regan) se jednom i sam nasao na Laferovoj krivi. "Zaradio sam veliki novac praveCi fotografije tokom Drugog svetskog rata/ uvek је govorio. U to vreme је dodatni porez na dohodak zbog ratnog stanja dostigao nivo od 90 posto. "Mogli ste da napravite samo cetiri fotografije i vec Ьiste se nasli u najvisem poreskom razredu/ nastavio Ьi. ·"та:kо Ьi svi prestali da radimo nakon sto Ьi snimili cetiri fotografije i vracali smo se u zemlju." Visoke poreske stope dovodile su do manje rada. Niske poreske stope dovodile su do vise rada. Njegovo iskustvo to dokazuje.

POGLAVLJE

В

PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA

Kad se Regan 1980. godine kandidovao za predsednika, deo njegove izborne platforme bilo је i smanjenje poreza. Regan је tvrdio da su porezi tako visoki da destimuliSu naporan rad. Tvrdio је da се ni.Zi porezi pru.Ziti ljudima odgovarajuce podsticaje da rade, cime Ьi se povecao ekonomsko Ьlagostanje, а, mobla, i poreski prihod. Posto је smanjenje poreza trebalo da podstakne ljude da povecaju ponudenu koliCinu rada, stavovi Lafera i Regana postali su poznati pod imenom ekonomika ponude Ono sto se potom dogodilo nije potvrdilo Laferove pretpostavke da се ni.Zi porezi povecati poreski prihod. Kad је, posto је izabran za predsednika, Regan smanjio poreze, rezultat је Ьiо manji poreski prihod, а ne veci. Prihod od poreza na licni dohodak (ро osobl, uskladen sa inflacijom) орао је za 9 posto u periodu izmedu 1980. i 1984, mada se prosecan dohodak (ро osobl, uskladen sa inflacijom) povecao za 4 posto tokom istog perioda. Smanjenje poreza, zajedno sa nespremnoscu kreatora politike da ogranice potrosnju, predstvljalo је pocetak dugog perioda u kojem је vlada trosila vise nego sto је ublrala od poreza. Tokom Reganova dva mandata, а i mnogo godina nakon toga, vlada је imala velike bud.Zetske deficite. Ipak, Laferov argument nije bez dobrih strana. Mada ukupno smanjenje poreskih stopa obleno umanjuje prihod, pojedini poreski obveznici mogu se u nekim periodima naCi na pogresnoj strani Laferove krive. Osamdesetih godina proslog veka poreski prihod ubiran od najbogatijih Amerikanaca, koji su oporezivani ро najvisim stopama, zaista se povecao kad su im porezi smanjeni. Мisljenje da smanjenjem poreza moze da se poveca prihod mobla је ispravno ako se primeni na one obveznike koji su oporezovani ро najvisim poreskim stopama. Osim toga, Laferovo mijsljenje mobla је prihvatljivo i kad se primeni na druge zemlje, u kojima su poreske stope mnogo vise nego u SAD. Na primer, u Svedskoj је pocetkom osamdesetih godina ХХ veka tipicni radnik Ыо oporezovan ро marginalnoj poreskoj stopi od oko 80 posto. Tako visoka poreska stopa dodatno destimulise rad. Rezultati studija pokazuju da Ьi Svedska zaista ubirala veCi poreski prihod da је smanjila svoje poreske stope. Ova misljenja cesto su prisutna u politickim debatama. Kad је Bil Кlinton usao u Belu kucu 1993. godine, povecao је savezne stope na dohodak poreskih obveznika sa visokim primanjima na oko 40 posto. Pojedini ekonomisti kritikovali su ovu politiku, smatrajuCi da takav plan nece doneti onaj prihod koji је procenila Кlintonova administracija. Tvrdili su da administracija nije u potpunosti uzela u obzir naCin na koji porezi uticu na promenu ponasanja. Obratna situacija desila se kad је ВоЬ Dol Ьiо Кlintonov protivkandidat na izborima 1996. i predlagao smanjenje poreza na licne dohotke. Mada је Dol odbacio misljenje da се smanjenje poreza samo sebe isplatiti, ipak је tvrdio da се 28 posto smanjenja poreza Ьiti nadoknadeno jer се ni.Ze poreske stope dovesti do brzeg ekonomskog rasta. Medu ekonomistima se vodila rasprava da 1i је Dolova projekcija od 28 posto razumna, preterano optimisticna, Ш (s cim Ы se slozio Lafer) preterano pesimisticna. Кreatori politike ne slazu se oko ovih pitanja delimicno i zato sto medu njima nema saglasnosti oko vrednosti relevantnih elasticnosti. Sto su ponuda i traznja na nekom trzistu elasticnije, porezi izazivaju veCi poremecaj na trZistu, раје i verovatnije da се smanjenje poreza povecati poreski prihod. Oko opsteg zakljucka, medutim, nе­ та neslaganja: iznos poreskog prihoda koji се vlada izgublti Ш doblti zbog promene poreza ne moze da se izracuna samo na osnovu poreskih stopa. Тај iznos zavisi i od uticaja poreza na ponasanje ljudi. •

BrziKviz Ako vlada dvostruko poveca porez na benzin, mozete li sa sigurnoscu tvrditi da се se prihod od poreza na benzin povecati? Mozete li sa sigurnoscu tvrditi da se povecati cist gubltak od poreza na benzin? Objasnite.

се

1 171

172

1

DEO З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

ZAKLJUCAK Oliver Vendel Holms jednom је rekao da su porezi cena koju placamo za zivot и civilizovanom drustvu. I zaista, nase drustvo ne moze da egzistira bez nekog oЬlika poreza. Svi ocekujemo od vlade da nam obezbedi neke usluge kao sto su, puteve, parkovi, policija i nacionala odbrana. Za te javne usluge neophodan је poreski prihod. U ovom poglavlju mogli smo da vidimo da cena civilizovanog drustva moze da bude veoma visoka. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da trzista oblcno predstavljaju dobar nacin organizovanja ekonomske aktivnosti. Kad vlada nametne poreze kupcima Ш prodavcima nekog dobra, medutim, drustvo gubl neke Ьla­ godati trzisne efikasnosti. Porezi kostaju ucesnike na trzistu ne samo zato sto transformisu resurse tih ucesnika ka vladi, vec i zato sto menjaju podsticaje i izazivaju poremecaj trzisnih ishoda.

REZIME • Porez na neko dobro smanjuje Ьlagostanje kupaca i prodavaca tog dobra, а to smanjenje potrosacevog i proizvodacevog viska oblcno је vece od prihoda koji ublra vlada. Pad ukupnog viska - zblra potrosacevog viska, proizvodacevog viska i poreskog prihoda naziva se cistim gubltkom od poreza. • Porezi izazivaju Cist gubltak, jer zbog njih kupci smanjuju potrosnju, а proizvodaCi manje proizvode i ta promena ponasanja smanjuje veliCinu trzista is-

pod nivoa koji maksimizira ukupni visak. Posto elasticnost ponude i traznje pokazuju u kojoj meri ucesnici na trzistu reaguju na trZisne uslove, velike elasticnosti impliciraju velike ciste gubltke. • Kako se porez povecava, on izaziva sve veCi poremecaj podsticaja, а njegov Cist gubltak postaje sve veCi. Poreski prihod se najpre povecava uz porast poreza. Na kraju, medutim, veCi porez umanjuje poreski prЉod jer smanjuje veliCinu trzista.

KLJUCNI POJMOVI cist gubltak

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta se desava s potrosacevim i proizvodacevim

viSkom kad se oporezuje prodaja nekog dobra? Kakav је odnos izemdu promene potrosacevog i proizvodacevog viska i poreskog prihoda? Objasnite. 2. Nacrtajte dijagram ponude i tra2nje dobra sa porezom na promet. Pokazite cist gubltak. Poka2ite poreski prЉod.

З.

Kako elasticnost ponude i traznje uticu na cist gubltak od poreza? Zasto one imaju takav uticaj? 4. Zasto se strucnjaci ne slazu u pogledu toga da li porezi na rad imaju male Ш velike Ciste gubltke? 5. Sta se desava s Cistim gubltkom i poreskim prЉo­ dom kada se porez poveca?

POGLAVLJE 8

PRIMENA: TROSKOVI OPOREZIVANJA

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Trziste pica karakterise opadajuca kriva traZпje i rastuca kriva ponude. а. Nacrtajte ravnotefu na konkurentnom trZistu. OznaCite cenu, kolicinu potrosacev viSak i proizvodacev viSak. Postoji li cist gubltak? Objasnite. Ь. Pretpostvimo da vlada zahteva od svake picerije da plati 1 dolar poreza na svaku prodatu picu. Пustrujte efekat ovog poreza na trziste pica, pri cemu obavezno oznaCite potrosacev visak, proizvodacev visak, prihod vlade i Cist gubltak. Uporedite svaku povrsinu u odnosu na stanje pre poreza. с. Kad Ьi se ukinuo porez oni koji jedu i oni koji prodaju pice bili Ьi u boljem polozaju, ali vlada Ьi izgubila poreski prihod. Pretpostavimo da potrosaci i proizvodaCi dobrovoljno prebace jedan deo svojih dobltaka vladi. Da li Ьi sve strane (ukljucujuci i vladu) mogle Ьiti u boljem polozaju nego sa prezom? Objasnite uz pomoc oznacenih povrsina na svom grafikonu. 2. Procenite sledece dve tvrdnje. Da li se slaiete? Zasto? а. 11 Ako vlada oporezuje zemlju, bogati zemljoposednici prenece porez na siromasnije zakupce zemlje" Ь. "Ako vlada oporezuje zgrade za stanovanje, bogati vlasnici prenece porez na siromasnije zakupce." З. Procentite sledece dve tvrdnje. Da li se slaiete? Zasto? а. "Porez koji nema cist gubltak ne moze da donese nikakav prihod vladi" Ь. "Porez koji ne donosi prihod vladi ne moze da ima Cist gubltak." 4. Razmotimo trziste gumica za kosu. а. Ako ovo trziste ima veoma elasticnu ponudu i veoma neelasticnu trainju kako се teret poreza da se podeli izmedu potrosaca i proizvodaca? Odgovoriti uz pomoc instumenata potrosacevog i proizvodacevog viska. Ь. Ako ovo trziste ima veoma neelasticnu ponudu i veoma elasticnu tra.inju, kako се teret poreza da se podeli izmedu potrosaca i proizvodaca? Uporedite svoj odgovor sa odgovorom na prikazu (а).

5. Pretpostavimo da vlada uvede porez na naftu za ogrev.

а. Sta је verovatnije, da cist gubltak od ovog pore-

za bude veci prve godine nakon uvodenja Ш pete godine? Objasnite. Ь. Sta је verovatnije, da prihod od ovog poreza bude veCi prve godine nakon uvodenja ili pete godine? Objasnite. 6. Nakon predavanja iz ekonomije, vas prijatelj kaze da ы oporezivanje hrane predstavljalo dobar nacin za ublranje prihoda, jer је tra.inja za hranom prilicno neelasticna. U kom smilsu oporezivanje hrane predstavlja "dobar" naCin ubiranja prihoda? U kom smislu ono ne predstavlja "dobar" nacin ublranja prihoda? 7. Senator Danijel Patrik Mojnihen jednom је podneo predlog zakona kojim se uvodi porez od 10.000 posto na izvesne tipove dum-dum metka. а. Mislite li da Ьi ovaj porez doneo veliki prihod? Zasto? Ь. Cak i ako se od poreza ne Ьi ubirao nikakav prihod, iz kog razloga Ьi ga senator Mojnihen mogao predlo.Ziti? 8. Vlada uvodi porez na kupovinu carapa. а. Пustrujte efekat koji ovaj porez ima na ravnoteznu cenu i kolicinu na trzistu carapa. Pokazite sledece povrsine i pre i posle uvodenja poreza: ukupni iznos koji trose potrosaCi, ukupni prihod proizvodaca i poreski prihod vlade. Ь. Da li cena koju primaju poizvodaci raste Ш opada? Mozete li da uocite da li ukupni iznos koji primaju proizvodaCi raste Ш opada? Objasnite. с. Da li cena koju placaju potrosaCi raste ili opada? Mozete li da uoCite da li ukupni iznos koji trose potrosaCi raste Ш opada? Pailjivo objasnite. (Pomoc: Razmislite о elasticnosti). Ako ukupni iznos koji trose potrosaCi opada, da li raste potrosacev visak? Objasnite. 9. Pretpostvimo da vlada trenutno ublra 100 miliona dolara od poreza u iznosu od 0,01 dolar na proizvod А, i jos 100 miliona dolar od poreza u iznosu od 0,10 dolara na proizvod В. Kad Ьi vlada udvostruCila poresku stopu na proizvod А i ukinula porez na proizvod В, da li ublrala veCi prihod nego danas, manji prihod, ili isti iznos novca? Objasnite. 10.VeCina drzava u SAD oporezuje kupovinu novih automoblla. Pretpostavimo da su u Nju Dzersiju prodavci automoblla obavezni da drzavi plate 100 dolara za svaki prodati automobll, i da se sledece

1 173

174

\

DEO 3

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

godine planira povecanje ovog poreza na 150 dolara ро aиtomobllи. а. Ilиstrиjte efekte ovog povecanja poreza na prodatи kolicinи aиtomoЬila и Nји Dzersijи, na се­ nи kоји рlасаји potrosaci i na сеnи kоји dоЬiјаји proizvodaCi. Ь. Napravite tabelи koja се pokazati nivoe potrosacevog viska, proizvodacevog viska i ukиp­ nog viska i pre i posle povecanja poreza. с. Koliko iznosi promena prihoda vlade? Је li ona pozitivna Ш negativna? d. Koliko iznosi promena cistog guЬitka? Је li ona pozitivna Ш negativna? е. Navedite jedan razlog zasto Ьi traznja za aиto­ moЬilima и Nји Dzersijи mogla Ьiti prilicno elasticna. Da li to povecava Ш smanjиje verovatnocu da се dodatni porez иvecati vladin prihod? Kako Ьi drzave mogle da роkиsаји da smanje elasticnost trainje? ll.Pre nekoliko godina britanska vlada иvela је "glavarinи" prema kojoj је svaka osoba morala da plati paиsalni iznos vladi, nezavisno od svog dohotka Ш bogatstva. Kako ovaj porez иtice na ekonomskи efikasnost? Kako иtice na ekonomskи pravicnost? Da li mislite da је ovaj porez Ьiо popиlaran? 12.U ovom poglavljи analizirali smo efekte oporezivanje nekog dobra na Ьlagostanje. Razmotimo sada obratnи politikи. Pretpostavimo da vlada subvendonise dobra: za svakи prodatu jedinicи dobra, vlada placa kирси 2 dolara. Kako ova sиbvencija иtice na potrosacev visak, proizvodacev visak, poreski prihod i ukиpni visak? Da li sиbvencija izaziva Cist guЬitak? Objasnite.

http://

13.(Za ovaj prilicno tezak proЬiem potrebno vam је malo algebre iz srednje skole). Pretpostavimo da је trziste opisano sledeCim jednacinama ponиde i traznje: Q 5 =2P

QD а. Ь.

300-Р

Resite ро ravnoteznoj ceni i ravnotefuoj kolicini. Pretpostavimo da је porez Т nametnиt kиpcima, ра nova jednacina trafuje glasi QD = 300 - (Р + Т).

Resite ро novoj ravnotezi. Sta se desava s cenom kоји dоЬiјаји prodavci, cenom kоји рlасаји kиpci i prodatom kolicinom? с. Poreski prihod iznosi Т х Q. Uz pomoc odgovora pod (Ь) resite ро poreskom prihodи kao funkciji od Т. Graficki predstavite ovaj odnos za vrednost Т izmedи О i 300. d. Cist guЬitak poreza jeste povrsina troиgla izmedи kriva ponиde i trafuje. Podsetite se da је povrsina troиgla 1/2 х osnova х visina, ра resite ро cistom gиbltkи kao fиnkciji od Т. GrafiCki prikaiite ovaj odnos za vrednost Т izmedu О i 300. (Pomoc: Ako se gleda postrance, osnova troиgla Cistog guЬitka је Т, а njegova visina је razlika izmedи prodate koliCine sa porezom i prodate kolicine bez poreza). е. Vlada sad иvodi porez na ovo dobro od 200 dolara ро jedinici. Је li to dobra politika? Zasto? Mozete li da predlozite Ьоlји politikи?

PRIMENA: MEDUNARODNA TRGOVINA

Ako pogledate etikete na odeCi koju trenutno nosite, verovatno cete videti da su neki komadi vase odece proizvedeni u drugoj zemlji. Pre sto godina tekstilna industrija i industrija odece predstavljale su glavni deo privrede SAD, ali to vise nije slucaj. Suocivsi se sa inostranom konkurencijom koja је kvalitetne proizvode proizvodila uz nize troskove, mnogim americkim preduzeCima bllo је sve teze da ostvare profit u proizvodnji i prodaji tekstila i odevnih predmeta. Zato su otpustani radnici i zatvarane fabrike. U danasnje vreme, veliki deo tekstila i odevnih predmeta koje Amerikanci koriste uvezen је iz inostranstva. Istorijat tekstilne industrije namece ekonomskoj politici vaina pitanja: kako medunarodna trgovina utice na ekonomsko Ьlagostanje? Ко doblja, а ko gubl od slobodne trgovine medu zemljama, i sta је vece- doblci ш gublci? U Poglavlju З zapoceli smo proucavanje medunarodne trgovine na osnovu primene principa komparativne prednosti. Prema ovom principu, medusobnom trgovinom sve zemlje mogu da budu na dobltku, jer trgovina omogucava svakoj zemlji da se specijalizuje za ono u cemu је najbolja. Medutiщ analiza u Poglavlju З nije blla potpuna.

175

176

1

DEO З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

Ona nije objasnila na koji nacin medunarodno trziste postiZe ove dobltke od trgovine, niti kako se ti doblci raspodeljuju na razliCite ekonomske subjekte. Sada se ponovo vracamo proucavanju medunarodne trgovine i ovim pitanjima. U prethodnih nekoliko poglavlja definisali smo mnoge instrumente potrebne za analizu funkcionisanja trzista: ponudu, trafnju, ravnotezu, potrosacev visak, proizvodacev visak, itd. Pomocu ovih alatki saznajemo vise о uticaju medunarodne trgovine na ekonomsko Ьlagostanje.

DETERMINANTE TRGOVINE Razmotrimo trziste celika. Trziste celika је vrlo prikladno za proucavanje dobltaka i gubltaka od medunarodne trgovine: celik se proizvodi u mnogim zemljama sirom sveta, а veliki deo svetske trgovine otpada na celik. Stavise, kreatori politike cesto razmatraju. (i ponekad primenjuju) trgovinske restrikcije bas na trZiste celika, kako Ьi zastitili domace proizvodace od inostrane konkurencije. Ovde cemo razmatrati trZiste celika u zamisljenoj zemlji Izolendu.

Ravnoteza bez trgovine Na pocetku price, trziste eelika u Izolendu izolovano је od ostatka sveta. Drzavnim dekretom nikome u Izolendu nije dozvoljeno da uvozi ili izvozi celik, а kazna za krsenje ovog dekreta toliko је visoka da se niko ne usuduje to ni da pokusa.

SLIKA 1 "

~'"

.

Ravnoteza bez medunarodne trgovine Kada јеdпа privreda пе moze da trgиje па svetskom trzistи, сепа se prilagodava kako Ы domacи ропиdи i tra:Zпjи dovela и ravпoteiи. Ova slika prikazиje potrosacev i proizvodacev viSak и ravпoteii bez теdипагоdпе trgoviпe па trzistи celika и zamisljeпoj zemlji lzoleпdи. Cena eelika

Ravnotezna се па

о

kolicina

celika

POGLAVLJE 9

PR!MENA: ME-E>UNARODNA TRGOVINA

1 177

Posto nema medunarodne trgovine, trziSte celika u Izolendu sastoji se iskljuCivo od domacih kupaca i prodavaca. Као sto је prikazano na Slici 1., domaca cena prilagodava se da Ьi se koliCina koju nude domaci prodavci izjednacila sa kolicinom koju tra2e domaCi kupci. Slika prikazuje potrosacev i proizvodacev visak u ravnotezi bez trgovine. ZЬir potrosacevog i proizvodacevog viska meri ukupne koristi koje kupci i prodavci sticu na trzistu celika. Pretpostavimo sada da је na izborima Izolend neocekivano doЬio novu predsednicu. Izborna kampanja nove predsednice zasnivala se na "promenama", а kandidatkinja је glasaCima obecala nove, smele ideje. Odmah ро izborima predsednica је okupila tim ekonomista radi procene izolendske trgovinske politike. Тim је Ьiо u obavezi da predsednici odgovori na tri pitanja: • Kad Ьi vlada dozvolila Izolendanima da uvoze i izvoze celik, sta Ьi se desilo sa cenom i kolicinom celika koja se prodaje na domacem trzistu celika? • Ко Ьi Ьiо na doЬitku, а ko na guЬitku od slobodne trgovine celikoщ i da li Ьi doЬi­ ci bili veCi od guЬitaka? • Da li Ьi, kao deo nove trgovinske politike, trebalo uvesti carine (porez na celik iz uvoza) Ш uvozne kvote (ograniciti koliCinu celika iz uvoza)? PoSto su obnovili gradivo iz ponude i traznje iz svog omiljenog udZЬenika (ovog, naravno!), izolendski ekonomski tim zapoceo је svoju analizu.

Svetska cena i komparativna prednost Prvo pitanje kojeg su se latili nasi ekonomisti Ьilo је da li се lzolend postati uvoznik Ш izvoznik celika. Drugim reCima, ako se dozvoli slobodna trgovina, da li Ьi Izolendani na kraju kupovali ili prodavali celik na svetskom tr:Zistu? Da Ьi odgovorili na ovo pitanje, ekonomisti porede trenutnu cenu celika u Izolendu sa cenom celika u drugim zemljama. Cenu koja preovladava na svetskom trzistu nazivamo svetskom cenom. Ako Ьi svetska cena celika Ьila visa od domace cene, tada Ьi Izolend, kada se trgovina dozvoli, postao izvoznik celika. Izolendani Ьi rado prihvatili vise cene koje mogu da doЬiju u inostranstvu i poceli Ьi da prodaju svoj celik kupcima u drugim zernljama. 1 obratno, ako је svetska cena celika ni:Za od dornace cene, tada Ьi lzolend postao uvoznik celika. Posto inostrani prodavci nude povoljniju cenu, potrosaCi celika u Izolendu brzo Ьi poceli da kupuju celik od drugih zemalja. U sustini, poredenje svetske cene sa domacom cenom pre trgovine pokazuje da li Izolend ima komparativnu prednost u proizvodnji celika. Domaca cena odrazava oportunitetni trosak celika: ona nam govori koliko Izolendanin treba da se odrekne da Ьi doЬio jednu jedinicu celika. Ako је domaca cena niska, trosak proizvodnje celika u Izolendu је mali, sto pokazuje da Izolend ima komparativnu prednost u proizvodnji celika u odnosu na ostatak sveta. Ako је domaca cena visoka, tada је trosak proizvodnje celika u Izolendu visok, sto pokazuje da druge zemlje imaju komparativnu prednost u proizvodnji celika. Као sto smo videli u Poglavlju З, trgovina izmedu razliCitih naroda krajnjoj liniji se zasniva na komparativnoj prednosti. Trgovina donosi korist jer omogucava svakom narodu da se specijalizuje u onome sto najbolje obavlja. Poredenjem svetske cene i domace cene pre trgovine u stanju smo da odredimo da li је Izolend u proizvodnji celika bolji Ш gori od ostatka sveta.

svetska cena cena nekog dobra koja preovladuje na svetskom trziStu tog dobra

1

zo

1

UEO;:,

Г'UNUUA (

IKALNJA Jl:

tK.,LI.::;,IA 1 t:jLAbU:::">IAI'lJt.:.

BrziKviz Zemlja Autarka ne dozvoljava medunarodnu trgovinu. U Autarki mozete kupiti vuneno odelo za з unce zlata. Dotle u susednim zemljama isto odelo mozete kupiti za 2 unce zlata. Kad Ы Autarka dozvolila slobodnu trgovinu, da li Ы uvozila ili izvozila odela?

DOBITNICII GUBITNICI OD TRGOVINE Da Ы analizirali efekte slobodne trgovine na Ьlagostanje, izolendski ekonomisti polaze od pretpostavke da је Izolend mala ekonomija и poredenjи s ostatkom sveta, tako da njegovi postupci imajи zanemarljiv иticaj na svetska trzista. Pretpostavka о maloj ekonomiji ima konkretne posledice ро analizи trZista celika: ako је Izolend mala ekonomija, tada promena njegove trgovinske politike nece иticati na svetskи сеnи celika. Za Izolendane se kaze da svetskи сеnи celika uzimaju kao datu. Oni mogu da prodajи celik ро toj ceni i da Ьиdи izvoznici, ili da kирији celik ро toj ceni i da Ьиdи иvoznici. Pretpostavka о maloj ekonomiji nije nиzna za analizu dobltaka i gubltaka od medиnarodne trgovine. Ali, izolendski ekonomisti iz iskиstva znajи da ta pretpostavka u velikoj meri pojednostavljuje analizи. Oni znajи i da se osnovne роиkе ne menjajи ni и komplikovanijem slиcaju neke velike privrede.

SLIKA 2.

,

Medunarodna trgovina zemlje izvoznice Kada se dozvoli trgoviпa, domaca сепа raste kako Ы se izjedпaбla sa svetskom сепот. Kriva poпude pokazuje kо/Юпи celika koju proizvode domaCi proizvodaд, а kriva traiпje pokazuje koliбпu koju koпzumiraju domaCi potrosaд. fzvoz iz /zoleпda jedпak је razlici izmedu koliбпe koja se пudi па domacem triistu i koliбпe koja se traii па domacem triistu ро svetskoj сепi. Cena celika

Domaca Cena ponuda posle trgovine 1------~---.-------svetska . cena Cena pre trgovine

0 L,-___"~...,D.,..o.,..m""a;::c:;:a~:;;.· ::;=;:;6~6~rrt:::-:a'c"'";a.,....'7":'.,..,."--:-:i<~o.,..,lic'""vl".na~.. trazena kolicina

ponuбena

kolicina

eelika

POGLAVLJE .9

PRIMENA: MEflUNARODNA TRGOVINA

Doblci i gublci zemlje izvoznice Slika 2. prikazuje izolendsko trziste celika kad је domaca ravnotezna cena pre trgovine manja od svetske cene. Kad se dozvoli trgovina, domaca cena raste kako Ы se izjednaCila sa svetskom cenom. Nijedan proizvodac celika ne Ы prihvatio nizu od svetske cene, niti Ьi ijedan kupac platio visu od svetske cene. Posto је domaca cena izjednacena sa svetskom, domaca ponudena koliCina se razHkuje od domace trazene koliCine. Кriva ponude pokazuje koliCinu celika koju nude izolendski prodavci. Кriva traznje pokazuje koliCinu koju traze izolendski kupci. Posto је domaca ponudena kolicina veca od domace trazene kolicine, Izolend prodaje celik drugim zemljama. Dakle, Izolend postaje izvoznik celika. Mada se domaca ponudena kolicina i domaca trazena koliCina razlikuju, trziste celika је, ipak, u ravnotezi, jer sada postoji jos jedan ucesnik na trziStu: ostatak sveta. Moze se smatrati da horizontalna linija koja oznacava svetsku cenu predstavlja . SLIKA

.

З

·

Kako slobodna trgovina utice па zemlju izvoznicu Kada domaca сепа raste da Ы se izjednaбla sa svetskom сепот, prodavci sи и bofjem pofoiajи (proizvodacev visak se povecava sa С па В+ С+ D), а kиpci sи и gorem pofoiajи (potrosacev visak se sтапјије sa А + В па А). Ukиpпi visak se povecava za izпos jedпak povrsini D, sto pokazиje da se trgoviпom povetava ekonomsko Ыagostaпje zemlje и celini. Pre trgovine

Posle trgovine

Promena

Potrosacev visak

-в

+(В+

Proizvodacev visak Ukupni visak

+D

Povrsina D pokazuje porast ukupnog viska i predstavlja dobltke od trgovine.

Се па

celika

Cena posle trgovine

~-.:.:.-~~;;;;;;,;;;;;~(1!.:..____ Svetska cena

Cena f.......... ,.................... , ... ..

pre trgovine

о

Kolicina celika

D)

1

179

1 ou

1

DEO

З

PONUDA 1 TRA:Z:NJA Љ TR:Z:ISTA 1 BLAGOSTANJE

traznju za celikom u ostatku sveta. Ova kriva trainje savrseno је elasticna, jer Izolend kao mala ekonomija moze ро svetskoj ceni da proda koliko god zeli celika. Razmotrimo sada dobltke i gubltke od otpocinjanja trgovine. Jasno је da nisu svi na dobltku. Trgovina prisiljava domacu cenu da se poveca i dostigne svetsku cenu. DomaCi proizvodaci celika u boljem su polozaju jer sad mogu da prodaju ро visoj ceni, ali domaci potrosaci celika u gorem su polozaju jer moraju da kupuju celik ро visoj ceni. Da Ьismo izmerili ove dobltke i gubltke posmatramo promene potrosacevog i proizvodacevogviska, koji su prikazani na grafikonu i tabeli na Slici З. Pre nego sto se dozvoli trgovina, cena celika se prilagodava da Ьi izjednaCila ponudu i traznju. Potrosacev visak, povrsina izmedu krive trainje i cene pre trgovine, jeste povrsina А + В. Proizvodacev visak, povrsina izmedu krive ponude i cene pre trgovine, jeste povrsina с. Ukupni visak pre trgovine, zbir potrosacevog i proizvodacevog viska, jeste povrsina А + В + С. Posto se dozvoli trgovina, domaca cena raste do visine svetske cene. Potrosacev visak је povrsina А (povrsina izmedu krive trainje i svetske cene). Proizvodacev visak је povrsina В+ С+ D (povrsina izmedu krive ponude i svetske cene). Dakle, ukupni visak је povrsina А+ В+ С+ D. Ovaj proracun Ьlagostanja pokazuje ko doblja, а ko gubl od trgovine, u zemlji izvoznici. Prodavci dobljaju, jer se proizvodacev visak povecava za povrsinu В + D. Kupci gube, jer se potrosacev visak smanjuje za povrsinu В. Posto su doblci prodavaca veCi od gubltaka kupaca za povrsinu D, ukupni visak u lzolendu se povecava. Na osnovu ove analize zemlje izvoznice donosimo dva zaklju&a:

.

SLIKA 4 .

.

.

Medunarodna trgovina u zemlji uvoznici

Kada se jednom trgovina dozvoli, domaca се па се opasti da Ы se izjednaбla sa svetskom сепот. Kriva ponиde pokazиje kо/iдпи proizvedenи и zemlji, а kriva traznje pokazиje ko/iбnи potrosenи и zemlji. Uvoz је jednak razlici izmedи domace traiene koliдne i domace ponиdene koliдne pri svetskoj ceni. Cena cellka

Се па

pre trgovine Cena~----~~------~~--------­

posle trgovine

о

ponudena kolicina

trazena kolicina

celika

POGLAVLJE 9

PRIMENA; ME-E>UNARODNA TRGOVINA

• Kada neka zemlja dozvoli trgovinu i postane izvoznik nekog dobra, domaCi proizvod:aCi tog dobra u boljem su polozaju, а domaCi potrosaCi dobra su u gorem polozaju. • Trgovinom se povecava ekonomsko Ьlagostanje naroda u smislu da su doblci onih koji dobljaju veci od gubltaka onih koji gube.

Doblci i gublci zemlje uvoznice Sada pretpostavimo da је domaca cena pre trgovine veca od svetske cene. I u tom slucaju, kada se dozvoli trgovina, domaca cena mora da se izjednaCi sa svetskom cenom. Као sto pokazuje Slika 4., domaca ponudena kolicina manja је od domace traiene koliCine. Razlika izmedu domace trazene koliCine i domace ponudene ko- . licine kupuje se od drugih zemalja, а Izolend postaje uvoznik celika.

~-

SLIKA 5

.

·~

Kako slobodna trgovina utice

па Ьlagostanje

zemlje uvoznice

Kada domai:a сепа ораdпе da Ы se izjedпaбla sa svetskom сепот kupci su и po/oiaju (potrosacev visak se povei:ava od А па A+B+D), а prodavci su и gorem poloiaju (proizvodacev visak se smaпjuje sa В+С па С). Ukupпi visak se povei:ava za izпos jedпak povгSiпi D, pokazujui:i da trgoviпa povei:ava dobltak Citave zem/je. povoljпijem

Pre trgovine

Potrosacev visak Proizvodacev visak Ukupni visak

Posle trgovine

А

A+B+D

В+С

с

А+В+С

A+B+C+D

Pl'0111ena +(В+ -В

/f!D

Povrsina D pokazuje povecanje ukupnog viska i pokazuje dobltke od trgovine. Cena eelika

Domaca ponuda Cena pre trgovine

Cena posle trgovine

celika

D)

1

181

182

/

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

U ovom slucaju, horizontalna linija koja prikazuje svetsku cenu predstavlja ponudu ostatka sveta. Ova kriva ponude savrseno је elasticna, jer је Izolend mala ekonomija i stoga ро svetskoj ceni moze da kupi celika koliko god zeli. Sada razmotrimo dobltke i guЬitke od trgovine. Ni ovde nisu svi na dobltku. Kada trgovina prisili domacu cenu da opadne, domaci potrosaci su u boljem su polozaju (sada mogu da kupe celik ро ni.Zoj ceni), а domaCi proizvodaCi su u gorem polozaju (sada moraju da prodaju celik ро nizoj ceni). Promene potrosacevogi proizvodacevog viska mere veliCinu tih doЬitaka i gubltaka, kao sto је prikazano na grafikonu i tabeli na Slici 5. Pre trgovine, potrosacev visak је povrsina А, proizvodacev visak је povrsina В + С, а ukupni visak је povrsina А + В + С. Posto se dozvoli trgovina, potrosacev visak је povrsina А+ В+ D, proizvodacev visak је povrsina С, а ukupni visak је povrsina А+ В+ С+ D. Ovaj proracun Ьlagostanja pokazuje ko је na dobltku, а ko na gubltku od trgovine u zemlji uvoznici. Kupci su na dobltku jer se potrosacev visak povecava za povrsinu В + D. Prodavci su na gubltku jer se proizvodacev viSak smanjuje za povrsinu В. Posto su doblci kupaca veCi od gubltaka prodavaca, ukupni visak se povecava za povrsinи D. Na osnovu ove analize zemlje иvoznice donosimo dva zakljucka: • Kada neka zemlja dozvoli trgovinи i postane uvoznik nekog dobra, domaCi potrosaCi tog dobra sи u Ьoljem polozajи, а domaCi proizvodaci dobra su u gorem polozaju. • Trgovinom se povecava ekonomsko Ьlagostanje naroda na naCin da su doblci onih koji dobljaju veCi od gubltaka onih koji gube. Posto smo okoncali nasu analizи trgovine, u stanju smo da bolje razиmemo jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: trgovina svakog dovodi и bolji polozaj. Ako Izolend otvori svoje trZiste celika za medunarodnи trgovinu, ta promena се stvoriti dobltnike i gubltnike, bez obzira da li Izolend иvozi Ш izvozi celik. U оЬа slucaja, medutim, doblci onih koji dobljajи veCi sи od gubltaka onih koji gube, tako da su dobltnici u stanju da kompenziraju gubltnike а da ipak ostanи и boljem polozaju. U tom smislи trgovina moze svakog da dovede и bolji polozaj. Ali, da li се trgovina dovesti svakog u bolji polozaj? Verovatno nece. U praksi se retko desava da gubltnici od medиnarodne trgovine dobljи kompenzacijи. Bez takve kompenzacije, otvaranje za medunarodnи trgovinи predstavlja politikи kojom se povecava velicina ekonomskog kolaca, а da se, mozda, pojedinim иcesnicima u ekonomiji daje manje parce. Sada mozemo da razиmemo zasto је debata oko trgovinske politike tako zucna. Каd god neka politika stvara dobltnike i gubltnike, spremna је pozornica za politickи ЬоrЬи. Narodi ponekad ne иspevaju da osete dobltke od trgovine jednostavno zato sto gubltnici od slobodne trgovine imajи veci politicki uticaj od doЬitnika. Gиbltnici loblrajи и prilog trgovinskih restrikcija, kao sto sи carinske stope ili иvozne kvote. carina porez na dobra proizvedena u inostranstvu koja se prodaju na domacem trzistu

Efekti carine Izolendski ekonomisti razmatrajи sada i efekat carine - poreza na uvozna dobra. Oni иbrzo shvatajи da carina na celik nece imati nikakav efekat, ako Izolend postane izvoznik celika. Ako niko и Izolendu nije zainteresovan za uvoz celika, porez na uvozni celik је nebltan. Carina је vazna samo ako Izolend postane иvoznik celika. UsredsredиjиCi se na ovaj slиcaj, ekonomisti иporedиju Ьlagostanje sa i bez carine.

POGLAVLJE 9

PRIMENA: ME€>UNARODNA TRGOVINA

'

.

SLIKA 6 -

",-

"

-

-·

Efekti carine

Carina smanjuje uvezenu koliбnu i priЬ/iiava triiste ravnoteii koja Ы postoja/a bez trgovine. Ukupni visak opada za iznos jednak pbvrsini D + F. Ova dva troug/a predstav/jaju Cist gubltak od carine. Pre carine

Posle carine

A+B+C+D+E+F

А+В

G

C+G

+С

Vladin prihod

Nema ga

Е

+Е

Ukupni visak

A+B+C+D+E+F+G

A+B+C+E+G

-(D + F)

Potrosacev visak Proizvodacev visak

Promena -(С+

D +Е+ F)

Povrsina D + F pokazuje pad ukupnog viska i predstavlja cist guЬitak od carine.

Cena cellka

Cena sa carinom ' , ..., ...,"'''' Cenabez ~~~ carine

~:"""-----svetska се па

·кoricina

о

celika Uvoz bez carine

Slika 6. prikazuje izolendsko trziste celika. U uslovima slobodne trgovine, domaca cena jednaka је svetskoj ceni. Carina povecava cenu uvezenog celika iznad svetske cene za iznos carine. DomaCi prodavci celika, koji su и konkurenciji sa prodavcima uvezenog celika, sad mogu da prodaju svoj celik ро svetskoj ceni uvecanoj za iznos carine. Dakle, cena celika- i uvezenog i domaceg- raste za iznos carine, раје, stoga, Ьliza ceni koja Ьi preovladala bez trgovine. Promena cene utice na ponasanje domaCih kupaca i prodavaca. Posto carina uvecava cenu celika, ona smanjuje domacu trazenu koliCinu sa QD 1 na QD 2 i povecava

1

183

184

1

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZI$TA 113LAGO!:iiAN.Jt:.

domacu ponudenu kolicinu sa Q51 na Q5 2 • Dakle, carina smanjuje kolicinu uvoza i pribli.Zava domace trziste njegovoj ravnotezi bez trgovine. Razmotrimo sada dobltke i gubltke od carine. Posto carina povecava domacu cenu, domaCi prodavci su u boljem polozaju, а domaCi kupci u gorem. Osim toga, vlada ublra prihod. Da Ьismo izmerili ove dobltke i gubltke, posmatramo promene potrosacevog viska, proizvodacevog viska i prihoda vlade. Ove promene rezimirane su u tabeli na Slici 6. Pre carine, domaca cena jednaka је svetskoj ceni. Potrosacev visak, povrsina izmedu krive traZпje i svetske cene, jeste povrsina А + В + С + D + Е + F. Proizvodacev visak, povrsina izmedu krive ponude i svetske cene, jeste povrsina G. Vladin prihod jednak је nuli. Ukupni visak - zЬir potrosacevog viska, proizvodacevog viska i vladinog prihoda- jeste povrsina А+ В +С + D +Е + F + G.

ZI·VPT Џ IZOLENDU Nasa prica

о inaџstriji celika)debata о trgoviniko)politiciu lzolendJ Бa.rnojejedha parabola.

1/i mozda, nije?

Bus uvodi carinu od cak зо% na uvoz celika PiSe: Dejvid Е. Sanger Predsednik Bus preduzeo је jednuod najsirih akcija na saveznom nivou u poslednje dve decenije da ы zastitio danas glavnu ameriёku industriju, uvodeci carinu do зо posto na vecinu vrsta celika uvezenog u SAD izEvrope, Azije i Juzne Amerike. Carine се potrajati tri godine, kako је rekao, da Ы se ameriёkim proizvodacima celika dalo vremena da konsoliduju svoje poslovanje i prekinu otpuStanje radnika. Postupak g. Busa verovatno се izazvati nagli skok cene ёelika,

·

mozda ёаk i za щ.posto, sto је trosak koji се arnericki potrosaci na kraju snositi kroz vise cerie automoblla, kucnih aparata i stanova. SAD uvoze oko cetvrtinu uk~:~pne koliCine ёelika koju trose ... U roku od nekoliko minuta nakon objave iz ВеЈе kuce, ameriёki saveznici. iz Еvгоре i Japana izjavНi su da се skoro sigurno izneti ovaj sluёaj pred Svetsku trgovinsku organizaciju, Cime se priprema teren za vaznu trgovinsku bltku sa mnogima od onih istih zemalja koje g. Bus zeli da okupi u nervoznoj borbl ·protiv terorizma ... G. Bus је zakleti zagovornik slobodne trgovine i mnogi clanovi nje-

·

·

·

·

govog ekonomskog tima - ukljucujuCi Lorensa Lindzija, predsednika Nacioлalnog ekonomskog saveta, i Glena Haberda, predsednika Veca ekonomskih savetnika upozoravali su na rizike ро Busov kredibllitet u pogledu s/obodne trgovine i ро ekonorniju u sirem smislu. u proslosti је njegov zamenik za trgovinu, Robert в. Zelik, uporedivao povecanje carine sa povecanjem poreza, i mada su zvanicnici Bele kuce izbegavali takvo poredenje, danas priznaju da Ы rezultat blo nametanje vecih troskova potrosacima. lzvor: Njujork Tajms,

б.

mart,

2002.,

str Bz.

POGLAVLJE 9

PRIMENA: ME-f)UNARODNA TRGOVINA

1

185

Kada vlada uvede carinu, domaca cena је veca od svetske cene za iznos carine. Potrosacev visak sada је povrsina А+ В. Proizvodacev visak jeste povrsina С+ G. Vladin prihod, tj. kolicina uvoza nakon carine pomnozena velicinom carine, jeste povrsina Е. Dakle, uk.upni visak sa carinom jeste povrsina А + В + С+ Е + G. Da blsmo utvrdili ukupne efekte carine na Ьlagostanje, sabiramo promenu ро,.. trosacevog viska (koja је negativna), promenu proizvodacevog viska (pozitivna) i promenu vladinog prihoda (pozitivna). Dolazimo do zakljucka da se ukupni viSak na trzistu smanjuje za povrsinu D + F. Ovaj pad ukupnog viska zove se cist guhitak od carine. Carina izaziva cist gubltak jednostavno zato sto је to jedna vrsta poreza. Poput veCine poreza, ona izaziva poremecaj podsticaja i udaljava alokaciju oskudnih resursa od optimuma. U ovom slucaju, mozemo da uoCimo dva efekta. Prvo, carina na celik povecava cenu celika koju mogu da naplate domaCi proizvodaCi na nivo visi od SVetske C€ll€1 StO podStiC€ domaCe pr0izvodace da p0V€CajU pr0izv0dnjU Celika (Sa Q 81 na Q5 z). Drugo, carina povecava cenu koju moraju da plate domaCi kupci celika, sto Љ podstice da smanje potrosnju celika (sa Q 0 1 na Q 0 z). Povrsina D predstavlja Cist gubltak od prevelike proizvodnje celika, а povrsina F predstavlja Cist gubltak od premale potrosnje. Ukupni cisti gubltak od carine jeste zblr ova dva trougla.

Efekti uvozne kvote Izolendsk.i ekonomisti razmatraju i efekte uvozne kvote- ogranicenja uvezene kolicine. Zamislimo da vlada Izolenda podeli ograniceni broj uvoznih dozvola. Svaka dozvola daje njenom vlasniku pravo da u Izolend uveze 1 tonu celika iz inostranstva. Izolendsk.i ekonomisti zele da uporede Ьlagostanje kad је slobodna trgovina dozvoljena sa Ьlagostanjem uz dodatak ove uvozne kvote. Grafikon i tabela na Slici 7. pokazuju kako uvozna kvota utice na trziste celika u Izolendu. Posto uvozna kvota sprecava Izolendane da kupuju koliko god zele celika iz inostranstva, ponuda celika ро svetskoj ceni vise nije savrseno elasticna. Umesto toga, sve dok је cena celika u Izolendu veca od svetske cene, vlasnici dozvola uvoze onoliko koliko im је dozvoljeno, а ukupna ponuda celika u Izolendu jednaka је domacoj ponudi uvecanoj za iznos kvote. То jest, kriva ponude ро ceni vecoj od svetske pomera se udesno tacno za iznos kvote. (Кriva ponude ро ceni nizoj od svetske se ne pomera, jer se u tom slucaju vlasnicima dozvola ne isplati uvoz.) Cena celika u Izolendu prilagodava se da Ы dovela u ravnotezu ponudu (domacu, plus onu iz uvoza) i traznju. Као sto је na slici prikazano, kvota dovodi do porasta cene celika iznad svetske cene. Domaca traZ:ena koliCina opada sa Q0 1 na Q0 2, а domaca ponudena kolicina raste sa Q 51 na Q52 . Nije neocekivano da uvozna kvota smanjuje uvoz celika. Razmotrimo sada dobltke i gubltke od kvote. Posto kvota povecava domacu cenu iznad svetske, domaci prodavci su u boljem polozaju, а domaCi kupci u gorem. Osim toga, vlasnici dozvola u boljem su polozaju, jer ostvaruju profit kupujuCi ро svetskoj, а prodajuCi ро visoj, domacoj ceni. Da blsmo izmerili ove dobltke i gubltke, posmatramo promene potrosacevog viska, proizvodacevog viska i viska vlasnika dozvola. Pre nego sto vlada uvede kvotu, domaca cena jednaka је svetskoj ceni. Potrosacev visak, povrsina izmedu krive traznje i svetske cene, jeste povrsina А + В + С + D + Е' + Е" + F. Proizvodacev visak, povrsina izmedu krive ponude i svetske cene, jeste povrsina G. Visak vlasnika dozvola jednak је nuli, jer ne postoje dozvole. Ukupni visak,

uvozna kvota ogranicenje kolicine dobra koja moze da se proizvede u inostranstvu а proda na domacem tr:Zistu

186

1

DEO Э

PONUDA 1 TRAZN.JA 11: TRZISTA 1 BL.AGOSTAN.JE

- --

SLIKA 7 ... ·-"'·-

,

~

Efekti uvozne kvote Uvozna kvota, kao i carina, smanjuje koliCinu uvoza i priЫiiava triiste ravnoteii koja Ьi postojala kad ne Ьi Ьilo trgovine. Ukupni visak opada za iznos jednak povrsini D + F. Ova dva trougla predstavljaju Cist gubltak od kvote. Osim toga, uvozna kvota prebacuje Е' + Е" па bilo koga ko је vlasnik uvozne dozvole. Poslekvote

Prekvote Potrosacev visak

-(С+ D +Е'+ Е"+

A+B+C+D+E'+E"+F

А+В

G

C+G

+С

nema ga

Р+Ен

+(Е' +Е")

Proi:г.vodacev visak

Visak vlasnika do:;:vola

А+ В+С+

Ukupni visak

Promena

D +Е'+ Е" +F+G

А+ В +С+Е' +Е"

F)

-(D + F)

+G

Povr5ina D + F pokazuje pad ukupnog viska i predstavlja cist gubltak od kvote.

Cena cellka

Domaea

lzolendska cena s kvotom ;.......,...•..·.;....... ;....... ~fF........ ;;;............. ,.....y:..-Cena bez kvote

Svetska t----~.­ cena

Domaca ponuda + Ponuda iz uvoza

~~----- Svetska cena кvotom

о

Koliclna celika Uvoz bez kvote

zblr potrosacevog i proizvodacevog viska i viska vlasnika dozvola, jeste povrsina А+ В + С + D + Е' + Е" + F + G. Kada vlada uvede uvoznu kvotu i izda dozvole, domaca cena veca је od svetske cene. DomaCi potrosaci dobljaju visak jednak povrsini А+ В, а domaCi proizvodaci doЬijaju visak jednak povrsini С + G. Vlasnici dozvola ostvaruju profit na svakoj uvezenoj jedinici koji је jednak razlici izmedu cene celika u Izolendu i svetske cene. Njihov visak jednak је ovoj razlici u ceni pomnozenoj koliCinom uvoza. Dakle, on је

POGLAVLJE 9

PRIMENA: MEDUNARODNA TRGOVINA

jednak povrsini pravougaonika Е'+ Е". Ukupni visak sa kvotom jeste povrsina А+ В +С+ D +Е'+ Е"+ G. Da blsmo videli kako se ukupno Ьlagostanje menja uvodenjem kvota, sablramo promenu potrosacevog viska (koja је negativna), promenu proizvodacevog viska (pozitivna) i promenu viska vlasnika dozvola (pozitivna). Zakljucujemo da se ukupni visak na trzistu smanjuje za povrsinu D + F. Ova povrsina predstavlja Cist gubltak od uvozne kvote. Ova analiza trebalo Ьi da vam је unekoliko poznata. 1 zaista, ako uporedite analizu uvozne kvote na Slici 7. sa analizom carina na Slici 6., videcete da su one u sustini identicne. I carine i kvote uvecavaju domacu cenu dobra, smanjuju Ьlagostanje domaCih potrosaca, povecavaju Ьlagostanje domaCih proizvodaca i izazivaju Cist guЬitak. Postoji samo jedna razlika izmedu ove dve vrste ogranicenja: carine donose prihod vladi (povrsina Е na Slici 6.), dok uvozne kvote stvaraju visak za vlasnike dozvola (povrsina Е'+ Е" na Slici 7). Carine i uvozne kvote mogu imati jos vise slicnosti. Pretpostavimo da vlada pokusa da za sebe prisvoji visak koji ostvaruju vlasnici dozvola, tako sto uvodi pravilo da se dozvole placaju. Dozvola za prodaju 1 tone celika vredi tacno onoliko koliko iznosi razlika izmedu izolendske cene celika i svetske cene, ра vlada moze da odredi da iznos koji se placa za dozvolu bude jednak toj razlici izmedu ove dve cene. Ako vlada to uCini, cena dozvole za uvoz funkcionise bas kao i carina: potrosacev visak, proizvodacev viSak i prihod vlade potpuno su isti kod primene ove dve mere. U praksi, medutim, zemlje koje ogranicavaju trgovinu uz pomoc uvoznih kvota retko to cine prodajom uvoznih dozvola. Na primer, vlada SAD је povremeno zahtevala od Japana da "dobrovoljnon ograniCi prodaju japanskih automoblla u SAD. U ovom slucaju, japanska vlada dodeljuje uvozne dozvole japanskim preduzeCima, а visak ostvaren ро osnovu tih dozvola (povrsina Е' +Е") prisvajaju sama preduzeca. Та vrsta uvoznih kvota, sa stanovista americkog Ьlagostanja, mnogo је gora od ameriCke carine na uvezene automobile. 1 carina i uvozna kvota podizu cene, ogranicavaju trgovinu i izazivaju ciste guЬitke, ali carina bar donosi prihod americkoj vladi umesto japanskim automoЬilskim kompanijama. Mada se na osnovu nase dosadasnje analize Cini da uvozne kvote i carine izazivaju slicne Ciste guЬitke, kvota moze potencijalno da izazove jos veCi Cisti gubltak, u zavisnosti od mehanizma raspodele uvoznih dozvola. Pretpostavimo da је svakome jasno da се, kad Izolend uvede kvotu, dozvole Ьiti dodeljene onima koji trose najvise resursa na loblranje kod izolendske vlade. U ovom slucaju, javlja se implicitna cena dozvole- trosak lobiranja. Prihodi od dozvola, medutim, umesto da odlaze vladi, odlaze na troskove lobiranja. Cisti gublci od ove vrste kvote ukljucuju ne samo gubltke zbog prevelike proizvodnje (povrsina D) i premale potrosnje (povrsina F), vec i onaj deo viska vlasnika dozvola (povrsina Е' + Е") koji se trosi na loblranje.

Pouke za trgovinsku politiku Тim

izolendskih ekonomista sada moze da pise novoj predsednici:

Postovana G-do Predsednice, Postavili ste nam tri pitanja о pokretanju spoljne trgovine. Nakon napornog rada, imamo odgovore.

1

187

too

1

LH:.U

~

Pitanje: Kada Ьi vlada dozvolila lzolendanima da uvoze i izvoze celik, sta Ьi se desilo sa cenom celika i kolicinom celika koja se prodaje na domacem trzistu celika? Odgovor: Ako trgovina dozvoli, izolendska cena celika morala Ьi da se izjednaci sa cenom koja preovladuje u svetu. Ako је svetska cena trenutno visa od izolendske cene, nasa cena Ьi se povecala. Visa cena smanjila Ьi kolicinu celika koju trose Izolendani, а povecala kolicinu celika koju Izolendani proizvode. Izolend Ьi, dakle, postao izvoznik celika. То se desava jer Ьi, u tom slucaju, Izolend imao komparativnu prednost u proizvodnji celika. 1 obratno, ako је svetska cena trenutno niza od izolendske cene, nasa cena Ьi opala. Ni.Za cena povecala Ьi kolicinu celika koju trose Izolendani, а smanjila kolicinи celika koju Izolendani proizvode. Izolend Ьi, dakle, postao uvoznik celika. То se desava jer Ьi, и tom slиcaju, druge zemlje imale komparativnu prednost и proizvodnji celika. Pitanje: Ко Ьi Ьiо na dobltkи, а ko na gubltkи od slobodne trgovine celikoщ i da li Ьi doblci ЬШ veCi od gubltaka? Odgovor: Odgovor zavisi od toga da li se cena smanjиje Ш povecava kada se dozvoli trgovina. Ako se cena povecava, na dobltkи sи proizvodaci celika, а na gubltkи potrosaci celika. Ako se cena smanjиje, na dobltkи sи potrosaCi; а na gubltkи proizvodaci. U оЬа slucaja, doblci od trgovine su veCi od gubltaka. Dakle, slobodna trgovina povecava ukиpno Ьlagostanje Izolendana. Pitanje: Da li Ьi carine Ш иvozne kvote trebalo da postanu deo nove trgovinske politike? Odgovor: Рориt vecine poreza, i carina ima Ciste gubltke: prikиpljeni prihod Ьiо Ьi manji od gubltaka koji snose kиpci i prodavci. U ovom slисаји se javlja Cisti gubltak jer Ьi carina priЬliZila ekonomijи nasoj trenиtnoj ravnotezi bez trgovine. Uvozna kvota fиnkcionise veoma slicno carini i izazvala Ьi slicne ciste gubltke. Najbolja politika sa stanovista ekonomske efikasnosti Ьila Ьi da se dozvoli trgovina bez carina Ш иvoznih kvota. Nadamo se da се Vam ovi odgovori Ьiti od pomoei pri odluCivanjи о novoj politici. Vase verne slиge, izolendski ekonomski tim

BrziKviz

Nacrtajte krivu ponude i traznje vunenih odela u zemlji Autarki. Kad se dozvoli trgovina, cena odela opada sa з na 2 unce zlata. Na osnovu dijagrama odredite promenu potrosacevog viska, promenu proizvodacevog viska i promenu ukupnog viska. Kako Ы carina na uvezena odela promenila ove efekte?

ARGUMENTI U KORIST OGRANICENJA TRGOVINE Pismo ekonomskog tima иЬеdије novu predsednicи Izolenda da razmotri pokretanja trgovine celikom. Ona иосаvа da је domaca cena trenиtno visoka и odnosи na svetskи сеnи. Slobodna trgovina Ьi, dakle, izazvala pad cene celika i ostetila domace proizvodace celika. Pre sprovodenja nove politike, predsednica trazi od izolendskih proizvodaca celika da dаји svoj komentar na savet ekonomista.

POGLAVLJE 9

1

PRIMENA: MEfJUNARODNA TRGOVINA

189

U skladu sa ocekivanjima, celicane se protive slobodnoj trgovini celikom. Smatraju da vlada treba da zastiti domacu industriju celika od inostrane konkurencije. Razmotrimo neke od njihovih argumenata i moguce odgovore ekonomista na njih.

Argument

о

radnim mestima

Protivnici slobodne trgovine smatraju da trgovina sa drugim zemljama ukida domaca radna mesta. u nasem primeru, slobodna trgovina celikom izazvala Ьi pad cene celika, sto Ьi smanjilo koliCinu celika koja se proizvodi u Izolendu, а time i zaposlenost u izolendskoj industriji celika. Neki izolendski radnici u industriji celika izgubili Ьi posao. Ipak, slobodna trgovina stvara i nova radna mesta, istovremeno sa ukidanjem nekih. Kad Izolendani kupuju celik od drugih zemalja, te zemlje doЬijaju sredstva kojima kupuju neka druga dobra iz Izolenda. I:t;:olendski radnici Ьi se izmestili iz industrije celika u one grane u kojima Izolend ima komparativnu prednost. Mada ovaj prelazak moze da bude bolan za pojedine radnike na kratki rok, on omogucava svim Izolendanima da imaju bolji zivotni standard.

,,Dopada vam se protekcionisam kao 'zaposlenom coveku'. potrosacu?"

А

kao

Protivnici trgovine cesto su skepticni oko stava da trgovina stvara nova radna mesta. Oni mogu da ukazu da se sve moze jeftinije proizvesti u inostranstvu. Mogu da tvrde da se u uslovima slobodne trgovine, Izolendani ne Ьi mogli dobro da zaposle ni u jednoj privrednoj grani. Medutim, kao sto smo objasnШ u Poglavlju 3, doblci od trgovine zasnivaju se na komparativnoj, а ne na apsolutnoj prednosti. Cak i ako је jedna zemlja bolja od druge u proizvodnji svega, ipak svaka zemlja doblja od trgovine s drugom. U svakoj zemlji radnici се na kraju naCi posao u onoj privrednoj grani u kojoj ta zemlja ima komparativnu prednost.

Argument о nacionalnoj bezbednosti Kad nekoj industriji preti konkurencija iz drugih zemalja, protivnici slobodne trgovine cesto kazu da је ta industrija od kljucnog znacaja za nacionalnu bezbednost. u nasem primeru, izolendske celicane mogle Ьi da iznesu argument da se celik koristi u proizvodnji topova i tenkova. Slobodna trgovina dovela Ьi do toga da ponuda celika u Izolendu zavisi od drugih zemalja. Kad Ьi kasnije izblo rat, moglo Ьi da se desi da Izolend ne bude u stanju da proizvede dovoljno celika i orиZja za odbranu. Ekonomisti priznaju da zastita kljucnih industrija moze da bude prikladna u slucajevima kad postoji opravdana zabrinutost u pogledu nacionalne bezbednosti. Oni se, ipak, priЬojavaju da Ьi ovaj argument mogli prebrzo da iskoriste proizvodaCi u zelji da profitiraju na racun potrosaca. Recimo, americka industrija rucnih satova dugo је zastupala misljenje da је od presudnog znacaja za nacionalnu bezbednost, jer се njeni iskusni radnici Ьiti neophodni u vreme rata. Naravno, svaka industrija је u iskusenju da preceni svoju ulogu u nacionalnoj bezbednosti kako Ьi stekla zastitu od inostrane konkurencije.

Argument

о

mladoj industriji

Nove industrije ponekad zagovaraju privremena trgovinska ogranicenja koja Ьi im pomogla da stanu na noge. Nakon perioda zastite, glasi dalje ovaj argument, te industrije се sazreti i Ьiti u stanju da konkurisu inostranim konkurentima. Slicno tome, starije industrije ponekad smatraju da im је potrebna privremena zastita koja Ьi im pomogla da se prilagode novim uslovima. Na primer, predsednik Dzeneral Motorsa Rodzer Smit svojevremeno se zalagao za privremenu zastitu koja Ьi "americkirn proizvodaCima automoblla pomogla da doblju na vremenu i ponovo postave domacu industriju na noge." Ekonomisti su cesto skepticni kad је rec о ovakvim tvrdnjama. Glavni razlog је to sto је argument koji se odnosi na mlade industrije tesko primeniti u praksi. Da Ьi uspesno sprovela zastitu, vlada Ьi morala da odluci koje се industrije Ьiti profitabllne i da li се koristi od osnivanja tih industrija Ьiti vece od troskova koji се zbog zastite snositi potrosaCi. Ipak, "izbor pobednika" izuzetno је tezak. Jos vise ga otezava politicki proces, u kojem se zastitom cesto nagraduju one industrije koje su politicki mocne. А kada jednom mocna industrija stekne zastitu od inostrane konkurencije, "privremenu" meru tesko је ukinuti. Osim toga, mnogi ekonomisti se i u principu skepticno odnose prema argumentu о mladoj industriji. Pretpostavimo, na primer, da је izolendska industrija celika mlada i da nije u stanju da profitabllno konkurise inostranim konkurentima. Ipak, ima razloga da se smatra da се ta industrija na dugi rok postati profitabllna. U ovom

POGLAVLJE 9

. karjj!i · ·•· .·· ...· . .

... • .

.

. ·. z~ Perc/jq #~tms, Jre~eg љ1jveeeg

· am~ri~~9g ~roizvьcta~i2 рiЩ:а; 9vak~a.

r
. .

'

'

"

.

·. prosecnih carinc skih stopa · . . 4о posto.Џpr'ke>s · Ьођоm vЬijo(l"l pruzeпa pгilika. Dok t(.)me; пјеnе c.arihske.stop~ ј clёilje su Amerikaпcima pr<;>daje belo meso ро visoj сепi, mozejeftino da isporucuje . medu пajvisima na svetu. 1 пaravno, dok је domaca .iпdu­ пеzеlјепо tamпije meso lпdiji. 1tako, dok se lпdija pripremala da strija pilica razmatrala sumorпu busledece godiпe, u skladu sa dogovo- ducnost sa jeftiпim uvezeпim rom sa americkim trgoviпskim prego- tamпim mesom, пјепi loblsti zavaracima ukiпe ·dtigorocпu zabraпu poceli su protest. Vlada se proslog meseca zurno slozila da poveca caпа uvoz piliea, Perdju је роёео da priprema strategiju prodaje pilecih bata- riпsku stopu na pilece batake sa 35 ka па ovom poteпcijalпo ogromпom па 100 posto ...

slисаји,

PRIMENA: MEDUNARODNA TRGOVINA

lпdijci, od tvrdokornih пa­ do nehruovskih socijalista, smatraju da lпdija mora da zastiti svoje male proizvodaёe, uprkos Stete koju visoke cene mogu naneti potrosacima i robl niskog kvaliteta.

Mnogi

cioпalista

lzvor: Njujork Tajms, 14. jun, zooo., str С1, Сб.

vlasnici predиzeca treba da Ьиdи spremni da otrpe privremene guЬitke kako eventиalni profit. Da Ьi se neka indиstrija razvila nije јој potrebna zastita. Predиzeca и raznim indиstrijama - kao sto је slиcaj, recimo, s mnogim predиzeCima koja danas роslији preko Interneta - trpe privremene gubltke и nadi da се и bи­ dиcnosti postati profitabllna. А mnoga takva predиzeca се и tome иspeti, cak i bez zastite od inostrane konkurencije. Ьi

stekli

1

191

192

1

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISтA 1 BLAGOSTANJE

1!

Argument

о

nelojalnoj konkurenciji

Uoblcajeni argument glasi da је slobodna trgovina pozeljna samo ako za sve zemlje va2e ista pravila. Ako preduzeca u razliCitim zemljama podlezu razliCitim zakonima i propisima, onda nije pravedno ocekivati (kako glasi argument) da preduzeca konkurisu na medunarodnom trzistu. Na primer, pretpostavimo da vlada Susedlenda subvencionise svoju industriju celika tako sto celicanama prиZa velike poreske olaksice. Izolendska industrija celika moze da smatra da treba da se zastiti od ove inostrane konkurencije, jer је konkurencija Susedlenda nelojalna. Da li Ьi, ustvari, Izolend pretrpeo stetu ako Ьi kupovao celik iz druge zemlje ро subvencionisanoj ceni? Izolendski proizvodaCi Ьi svakako bili osteceni, ali izolendski potrosaCi celika bili Ьi na dobltku zahvaljujuCi ovoj niZoj ceni. Stavise, ovo је jos jedan argument u prilog slobodne trgovine: doЬici potrosaca od kupovine ро nizoj ceni bili Ьi veCi od guЬitaka proizvodaca. То sto Susedlend subvencionise svoju industriju celika moze da bude losa politika, ali teret takve politike snose poreski obveznici te drzave. Izolend moze da profitira na tome sto је u mogucnosti da kupi celik ро subvencioniranoj ceni.

POGLAVLJE 9

PRIMENA: MEflUNARODNA TRGOVINA

por.<><;l.kё!ma?.Nisф •kё~ko tvr<;lj Qk~" ·~ащvпо, proti)lni.cirria gl,obali:~;aci~ M~dutim, takvo misljenje је neoram/ kojije s~zn~p·da otp~st~{la de- је ppzлat је ovaj argum~nt i Па nje~a sl.e nedeiJeslџ~pQ.sa.m оnеђе mogu da se povuku uneku ~ГOJ/iJihPti~iljen da se t>a~i pro~ltU" odesЧ~eri(}~nostjtradJCior.н~lлog ru- ruralnu Arkadiju iz maste. One ne cijon1. . .•. . . ... ·•. · ..... ·.•.... · ralrщg iivota n<~dsavreтenim, uфа- mogu da imaju iivozne industrije . . Poenta је u · tori'J.e sto. zemlj~ nirтйiyotom - s~o је tvrdnja koj~ ne · ak0 Im se. ne фzvoli da prodaju robu Tre~eg sveta nisu siromasne ~ato ~о samo sto se protivijasnoj ёiлjenici da pod ,uslovima. koje zapadnjaci smanjihovi radnici slabo zaraduju- up~a; mnogj seljaci hr.le na .radna rriesta u trajuяtrasnim, pr()izvedenll od straлe . vo obratnoje istina. Posto sџ te zem~ gradovima kad god mogu,лegO i da radnika koji primaju veoma niske lje siгomasner сяk iono ;Stp nama · (kako ~ise ёihi)posedujeoeprijatan nadлice. Atojt:! Cinj~nica koju antiizgleda ka~ 195 p0sap Sё! Љ~9m pla~ element k.ul1;urм лadmenosti, ppgo.- gloi:Jalisti 9dPijaju da prihvate. · tpmцveKjeщ"of!(!P?Ijepq?lt~rnac • toyuk~dsejmёju•yidu QQ(.011];;11Jbr<;>j .......• P~kle,.kosu.ovde 195imomci?Aktivai r),JiionJ·M~~~~Щ\aca" ~igrirajџ .ьeiin.'lica ko]9se poja~ljuju щефЈ de~ · tivist.i; antiglobalisЩkog pe>kreta dona,s~verzemlje.da pi s~ zapQ$1ilina . monstraпtima. (~а Ji Ыste ieleli da. .Ыее ,slike koje zele. iz Kvebek Sitija: los~pla~enim pQ$1()~ijt:na.za1zvqz n~d . iillite. upre,clindчstrijsk~m selu?) Na" ЦderJsede iz(jlovani u sve>joj tvrdavi, kojima se ~gratavaju prptivnki.~AF~ slu~ao sam se i tvrdnji da је ruralno.si- · · dok ,ih hiljade policaja~a stite od TAce.Ati poslevi· n~bl;ni pщiojali dя · rom~~vo џТrеб~rч svetu .uglav~om ogqrcenih masa na ulicarna, АН, slike su [1adnl<;emnogollise:.iйiol)ifakto- greska mUitina(:ionainih.korporacija- umeju da :c:avaraju. Mnogi unutar ri koji cine sirornasne zщrilje sjro- sto, jednostavno, nije tacno, ali је ograde od lanaca iskreno setrude dё! masnim. - niska produktivnog,· Josa zgodno da se tako misli ako globalf· pomognu siromasnima u svetu. А ljuinfrastruktura, ор~а drustvena d~z- zaciju zelite da shvatite kao krajnje di izvan te ograde, kakve god da su organizacija - zna.ce da tё)kve zemlje zlo. . im namere, Cine sve da bi siromasne rhogu .da konkurisu na svetskom Najsofisticiraniji odgovor glasio је ucinili jos siromasnijima. tгZistu samo ako svojim radnicima isda taj pokret ne zeli da stopira izvoz placuju nadnice koje щ mnogo nize - samo z.eli Ьоlје radne uslove i vece lzvor; Njujork Tajms od 22. aprila 2001, rubrika "Liёni stav", str. 17. od onih na Zapadu, nadnice.

Argument

о

zastiti kao pregovarackom adutu

Postoji jos jedan argument u korist trgovinskih ogranicenja, а tice se strategije pregovaranja. Mnogi kreatori politike tvrde da podrzavaju slobodnu trgovinu, ali istovremeno smatraju da trgovinske restrikcije mogu Ьiti korisne kada pregovaramo sa trgovinskim partnerima. Oni tvrde da pretnja uvodenjem trgovinskih ogranicenja moze pomoCi pri ukidanju vec uvedenih trgovinskih ogranicenja inostranih vlada. Izolend, na primer, mo.ze da zapreti da се uvesti carinu na celik ukoliko Susedlend ne ukine svoju carinu na psenicu. Ako Susedlend odgovori na ovu pretnju ukidanjem svoje carine, to се moZda rezultirati slobodnijom trgovinom. ProЬlem s ovom pregovarackom strategijom је u tome sto pretnja moZda nece postiCi zeljeni cilj. А ukoliko ne ostvari svoj cilj, pred zemljom је tezak izbor. Ona moze da ostvari svoju pretnju i uvede trgovinsko ogranicenje, i tako smanjiti svoje ekonomsko Ьlagostanje. Ili moze povuCi pretnju, gubeci pri tom ugled u medunarodnim poslovima. Suocena sa ovakvim izborom, zemlja Ьi verovatno pozelela da nikad i nije izgovorila svoje pretnje.

Ј

193

194

1

DEO

З

PONUDA 1 iRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

Primer iz prakse TRGOVINSКI

SPORAZUM/1 SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Zemlji koja zeli da omoguCi slobodnu trgovinu stoje na raspolaganju dva pristupa. Jedan је unilateralni pristup, kad zemlja jednostrano ukida svoja trgovinskavogranicenja. То је pristup koji је izabrala Velika Britanija u XIX veku i, nedavno, Cile i Juzna Koreja. Umesto toga, zemlja moze da izabere multilateralni pristup, kad smanjuje svoja trgovinska ogranicenja, pri cemu i druge zemlje cine to isto. Drugim recima, zemlja moze da pregovara sa svojim trgovinskim partnerima u pokusaju da smanji trgovinska ogranicenja sirom sveta. Jedan primer multilateralnog pristupa jeste Severno-americki sporazum о slobodnoj trgovini (NAFTA), koji је 1993. smanjio trgovinske barijere izmedu SAD, Meksika i Kanade. Drugi primer је Opsti sporazum о carinama i trgovini (GАТТ), koji predstavlja neprekidnu seriju pregovora medu zemljama sveta sa ciljem unapredenja slobodne trgovine. SAD su pomogle u osnivanju GАТТ-а posle Drugog svetskog rata, reagujuCi na visoke carine uvedene tokom Velike depresije tridesetih godina proslog veka. Мnogi ekonomisti smatraju da su visoke carine doprinele ekonomskoj bedi u tom periodu. GАТТ је uspesno smanjio prosecnu carinsku stopu medu zemijama clanicama sa oko 40 posto nakon Drugog svetskog rata na oko 5 posto koliko ona danas iznose. Pravila koja је GАТТ doneo sada sprovodi medunarodna institucija pod nazivom ~vetska trj50vinska organizacija (STO). STO је osnovana 1995. godine sa sedistem u Zenevi u Svajcarskoj. Do januara 2002, clanice ove organizacije postale su 144 zemlje, koje obavljaju 97 posto svetske trgovine. Funkcije STO su da sprovodi trgovinske sporazume, obezbedi forum za trgovinske pregovore i da resava sporove do kojih dolazi izmedu zemalja clanica. Koji su argumenti za, а koji protiv multilateralnog pristupa slobodnoj trgovini? Jedna prednost glasi da multilateralni pristup potencijalno rezultira slobodnijom trgovinom nego unilateralni pristup, jer se njime smanjuju trgovinska ogranicenja ne samo u inostranstvu, vec i kod kuce. Medutim, eventualni neuspeh medunarodnih pregovora moze da rezultira trgovinom sa vise ogranicenja nego sto је slucaj sa unilateralnim pristupom. Osim toga, multilateralni pristup moze da ima i politicku prednost. Na veCini trzista, proizvodaca ima manje i bolje su organizovani od kupaca - Cime sticu veCi politicki uticaj. Na primer, smanjenje izolendske carine na celik, ako se posmatra izolovano, moze Ьiti politicki tesko izvodljivo. ProizvodaCi celika Ьi se usprotivili slobodnoj trgovini, а korisnici celika koji Ьi Ьili na dobltku toliko su brojni da Ьi njihovu podrsku Ьilo tesko organizovati. Ipak, pretpostavimo da Susedlend оЬеса da се smanjiti svoje carine na psenicu istovremeno kad i Izolend smanji svoje carine na celik. U ovom slucaju, izolendski uzgajivaCi psenice, koji su politiCki toliko mocni, podrzali Ьi taj sporazum. Dakle, multilateralni pristup slobodnoj trgovini ponekad moze da doЬije politicku podrsku kada jednostrano smanjenje carina to nije u stanju. •

BrziKviz Tekstilna industrija Autarke zagovara zabranu uvoza vunenih odela. Navedite pet argumenata koje od tih argumenata.

Ы

mogli da iznesu njeni loblsti. Dajte odgovor na svaki

POGLAVLJE 9

PRIMENA: ME€!UNARODNA TRGOVINA

ZAKUUCAK Izmedи ekonomista i javnog mnjenja cesto postoji neslaganje и pogledи slobodne trgovihe. Маја 2000, na primer, и americkom Kongresи vodila se debata о tome da li Кi­ ni treba dozvoliti иspostavljanje "stalnih normalnih trgovinskih odnosa", cime ы se trgovinske barijere izmedu dve zemlje odrzavale na niskom nivou. Javno mnjenje Ьi­ lo је podeljeno ро tom pitanjи. Prema anketi Vol Strit Dzornala, 48 posto bllo је saglasno s tvrdnjom da је "medиnarodna trgovina dobra ро ekonomijи SAD, jer rezultira ekonomskim rastom i radnim mestima za Amerikance". Nasuprot tome, ekonomisti su zdиzno podrzali ovaj predlog. Smatrali su da slobodna trgovina vodi ka efikasnoj alokaciji proizvodnje i boljem zivotnom standardu и оЬе zemlje. Na krajи se Kongres slozio s ekonomistima, а zakon је izglasan и Predstavnickom domи sa 237 glasova "za" i 197 glasova "protiv". Ekonomisti smatrajи politikи SAD stalnim eksperimentom koji potvrduje prednosti slobodne trgovine. Tokom citave svoje istorije, SAD је dozvoljavala neogranicenи trgovinи medu drzavama, а zemlja је и celini profitirala iz specijalizacije kоји trgovina omogucava. U Floridi se gaje pomorandze, и Teksasu se vadi nafta, и Kaliforniji se pravi vino, itd. Amerikanci ne Ы imali visok Zivotni standard kakav danas imajи kad Ьi ljиdi mogli da konzиmirajи samo ona dobra i usluge koji se proizvode u drzavama и kojima zive. 1 svet Ы na slican nacin mogao da profitira od slobodne trgovine medu drzavama. Da Ьismo bolje razumeli kako ekonomisti shvatajи trgovinu, nastavimo i dalje sa nasom parabolom. Pretpostavimo da drzava Izolend ignorise savet ekonomskog tima i оdlисије da ne dozvoli slobodnu trgovinu celikom. Drzava ostaje и ravnotezi bez medиnarodne trgovine. А onda, jednog dana, neki izolendski pronalazac otkriva nov nacin izuzetno jeftine proizvodnje celika. Тај proces prilicno је misteriozan i pronalazac insistira da ostane tajna. C:udno је sto pronalazacu nisu potrebni ni radnici ni gvoroe da ы proizveo celik. Jedini input koji mu је potreban jeste psenica. Pronalazaca proglasavajи genijem. Posto se celik koristi za toliko mnogo proizvoda, ovaj izum smanjuje trosak mnogih dobara i omogucava Izolendanima visi Zivotni standard. Radnici koji sи prethodno proizvodili celik jesu osteceni zatvaranjem svojih fabrika, ali na kraju pronalaze posao и drugim granama. Neki postaju farmeri i gaje psenicи kоји pronalazac pretvara и celik. Drugi ulaze u nove industrije koje se javljajи kao rezultat viseg Zivotnog standarda Izolendana. Svako је svestan da је premestanje ovih radnika neizbezan deo progresa. Nakon nekoliko godina, jedna novinarka odlucuje da istrazi ovaj novi misteriozni proces proizvodnje celika. Tajno ulazi u pronalazacevu fabriku i saznaje da је pronalazac varalica. On nije ni pravio celik, nego је svercovao psenicu и inostranstvo и zamenи za celik iz drugih zemalja. Jedino sto је pronalazac otkrio Ьile sи koristi od medunarodne trgovine. Kad је istina otkrivena, vlada zatvara pronalazacevu fabriku. Cena celika raste, а radnici se vracaju na radna mesta u fabrikama celika. Zivotni standard u Izolendu opada na raniji nivo. Pronalazac odlazi и zatvor i Ьiva javno ismejan. Uostalom, on i nije Ьiо pronalazac. On је samo Ьiо ekonomista.

1

195

196

1

DЕОЗ

PONUDA 1 TRA:/:NJA 11: TR:I:ISTA 1 BLAGOSTANJE

REZIME • Efekti slobodne trgovine mogu se odredlti poredenjem domace cene bez trgovine i svetske cene. Niska domaca cena ukazuje da ta zemlja ima komparativnu prednost u proizvodnji dobra i da се postati izvoznik. Visoka domaca cena ukazuje da ostatak sveta ima komparativnu prednost u proizvodnji dobra i da се zemlja postati uvoznik. • Kad zemlja dozvoli trgovinu i postane izvoznik nekog do bra, proizvodaCi tog dobra su na doЬitku, а potrosaci tog dobra su na guЬitku. Kad zemlja dozvoli trgovinu i postane uvoznik nekog dobra, potrosaci su na dobltku, а proizvodaCi na guЬitku. U оЬа slucaja, doЬici od trgovine veCi su od guЬitaka. • Carina - porez na uvoz - prЉli.Zava trziste ravnotezi koja Ьi postojala bez trgovine, ра, stoga, sman-

juje doЬitke od trgovine. Mada su domaCi proizvodaCi u boljem poloiaju i mada vlada ublra prihod, guЬici potrosaca veci su od ovih doЬitaka. • Uvozna kvota - ogranicenje uvoza - ima efekat slican onom koji ima carina. Kada se kvota uvede, medutim, vlasnici uvoznih dozvola sticu prihod koji Ьi vlada uЬirala od carina. • Postoje razni argumenti u prilog ogranicenju trgovine: zastita radnih mesta, odbrana nacionalne bezbednosti, pomoc mladlm industrijama, sprecavanje nelojalne konkurencije i reagovanje na restrikcije u medunarodnoj trgovini. Mada pojedini od ovih argumenata imaju svojih dobrih strana u nekim slucajevima, ekonomisti smatraju da slobodna trgovina oЬicno predstavlja bolju politiku.

KLJUCNI POJMOVI svetska cena

carina

uvozna kvota

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta nam domaca cena koja preovladuje bez medunarodne trgovine govori о komparativnoj prednosti jedne zemlje? 2. Kada neka zemlja postaje izvoznik dobra? А uvoznik? З. Nacrtajte krivu ponude i traZпje zemlje uvoznice. Kakvi su potrosacev visak i proizvodacev visak pre nego sto se dozvoli trgovina? Kakvi su potrosacev visak i proizvodacev visak kad se dozvoli trgovina? Kakva је promena ukupnog viska?

4. Sta је carina i koji su njeni ekonomski efekti? 5. Sta је uvozna kvota? Uporedite njene ekonomske efekte sa ekonomskim efektima carine. 6. Navedite pet argumenata koji se cesto iznose u prilog trgovinskih restrikcija. Kako ekonomisti odgovaraju na ove argumente? 7. Kakva је razlika izmedu unilateralnog i Ьilateral­ nog pristupa postizanju slobodne trgovine? Navedite primer za svaki pristup.

POGLAVLJE 9

PROBLEMI 1. SAD predstavljaju mali deo svetskog trzista pomorandZi. а. Nacrtajte dijagram koji се prikazati ravnotefu na americkom trziStu pomorandZi bez medunarodne trgovine. Odredite ravnotemu cenu, ravnotemu kolicinu, potrosacev visak i proizvodacev visak. Ь. Pretpostavimo da је svetska cena pomorandZi niZa od americke cene pre trgovine i da је americko trziste pomorandZi sada otvoreno za trgovinu. Odredite novu ravnoteznu cenu, konzumiranu kolicinu, koliCinu koja se proizvodi na domacem trzistu i kolicinu koja se izvozi. Pokazite i promene viska domacih potrosaca i proizvodaca. Da li se domaCi ukupni visak povecao Ш smanjio? 2. Svetska cena vina niza је od cene koja Ьi preovladala u SAD da nema trgovine. а. Pod pretpostavkom da americki uvoz predstavlja mali deo ukupne svetske proizvodnje vina, nacrtajte grafikon koji се prikazati ameriCko trzista vina u uslovima slobodne trgovine. Na odgovarajucoj tabeli predstavite potrosacev visak, proizvodacev visak i ukupni visak. Ь. Sada pretpostavimo da neoblcno pomeranje golfske struje rezultira bladnim letom u Evropi, sto unistava veliki deo roda grobla. Kakav efekat ovaj sok ima na svetsku cenu vina? Uz pomoc grafikona i tabele iz dela pod (а) poka2.ite efekat na potrosacev visak, proizvodacev visak i ukupni visak u SAD. Ко su dobltnici, а ko su guЬitnici? Da li su SAD u celini u boljem Ш u gorem polozaju? 3. Svetska cena pamuka niZa је od cene bez trgovine u zemlji А, а visa od cene bez trgovine u zemlji В. Uz pomoc dijagrama ponude i tra2.nje i tabela Ьlа-

PRIMENA: MEt>UNARODNA TRGOVINA

PRIMENE gostanja poput onih iz ovog poglavlja poka2.ite doЬitke iz trgovine za svaku zemlju. Uporedite rezultate za ove dve zemlje. 4. Pretpostavimo da Kongres uvede carinu na uvoz automoblla da Ьi zastitio automobllsku industriju SAD od inostrane konkurencije. Pod pretpostavkom da SAD uzimaju cenu na svetskom trZistu automoblla kao datu, pokaZite na dijagramu: promenu kolicine uvoza, gubltak americkih potrosaca, dobltak americkih proizvodaca, prihod vlade i Cist gubltak koji је posledica uvodenja carine. Gubltak potrosaca moze da se razlozi na tri dela: ono sto se prenosi na domace proizvodace, sto se prenosi na vladu i Cist gubltak. Uz pomoc dijagrama odredite ova tri dela. 5. Prema clanku iz Njujork Tajmsa od 5. novembra 1993, "mnogi uzgajivaci psenice sa Srednjeg istoka protive se Severno-americkom sporazumu о slobodnoj trgovini NAFГA u istoj meri u kojoj ga mnogi uzgajivaCi kukuruza podrzavaju." Pojednostavljenja radi, pretpostavimo da su SAD mala zemlja na trzistima i kukuruza i psenice i da SAD, da nema sporazuma о slobodnoj trgovini, ne Ьi trgovale ovom robom sa inostranim zemljama. (ОЬе ove pretpostavke su pogresne, ali ne uticu na kvalitativne odgovore na ova pitanja.) а. Na osnovu ovog Clanka, da li mislite da је svetska cena psenice niZa Ш visa od americke cene psenice bez trgovine? Da li mislite da је svetska cena kukuruza niza Ш visa od americke cene kukuruza bez trgovine? Sad analizirajte posledice NAFTA-e ро Ьlagostanje na оЬа trziSta. Ь. Kad razmatramo оЬа trZista zajedno, da li NAFTA dovodi americke farmere kao grupu u bolji ili gori polozaj? Da li dovodi americke potrosace kao grupu u bolji Ш gori polozaj? Da li dovodi SAD u celini u bolji ili gori polozaj?

1 197

198

1

DEO

З

PONUDA 1 TRAZNJA 11: TRZISTA 1 BLAGOSTANJE

6. Zarnislite da proizvodaci vina u drzavi Vasington predaju peticiju vladi te drzave sa zahtevom da oporezuje vino koje se uvozi iz KaШornije. Oni smatraju da Ьi ovaj porez povecao i poreski prihod za vladu i zaposlenost u industriji vina drzave Vasington. Slaiete li se s ovim tvrdnjama? Је li to dobra politika? 7. Senator Ernest Holings jednom је napisao da "potrosaci nemaju koristi od uvoznih dobara s niskom cenom. Ako bacite pogled na kataloge robe koja se narucuje postom, videcete da potrosaCi placaju istu cenu za odecu bez obzira da li је proizvedena u SAD Ш је iz uvoza." Dajte svoj komentar. 8. Napisite kratak esej u kojem zagovarate Ш kritikujete svaku od sledecih mera. а. Vlada ne Ьi trebalo da dozvoli uvoz ako inostrana preduzeca prodaju dobra ро ceni koja је niZa od troskova njihove proizvodnje (pojava pod nazivom "damping"). Ь. Vlada Ьi trebalo privremeno da obustavi uvoz dobara ako је domaca industrija tih dobara nova i bori se za opstanak. с. Vlada ne Ьi trebalo da dozvoli uvoz iz zemalja ciji su propisi о zastit(zivotne sredine manje strogi od nasih. 9. Pretpostavimo da tehnoloski napredak u Japanu dovodi do smanjenja svetske cene televizora. а. Pretpostavimo da su SAD uvoznik televizora i da ne postoje trgovinske restrikcije. Kako tehnoloski napredak utice na Ьlagostanje americkih potrosaca i americkih proizvodaca? Sta se desava s ukupnim viskom u SAD? Ь. Sad pretpostavimo da SAD imaju kvotu na uvoz televizora. Kako tehnoloski napredak u Japanu utice na Ьlagostanje ameriCkih potrosaca, americkih proizvodaca i vlasnika uvoznih dozvola?

10.Kad vlada u Trgolendu odluCi da uvede uvoznu kvotu na inostrane automoblle, daju su tri predloga: (1) prodavati uvozne dozvole na aukciji; (2) dodeljivati dozvole izvlacenjem na lutriji; (З) pustiti ljude da cekaju u redu, а dozvole dodeliti ро principu "ko prvi devojci, njemu devojka". Uporedite efekte ovih mera. Која mera ро vasem rnisljenju izaziva najveCi cisti gubltak? Која mera izaziva najmanji Cisti guЬitak? Zasto? (Pomoc: Ostali nacini ubiranja poreskog prihoda i sarni izazivaju ciste guЬitke.)

ll.U jednom clanku о uzgajivaCima secerne repe iz Vol Strit Diornala od 26. juna 1990. objasnjava se da "vlada stiti cene domaceg secera tako sto ogranicava uvoz jeftinijeg secera. Proizvodacima se garantuje cena koja 'stabШzuje trziste' od 0,22 dolara za pola kilograma, sto је za oko 0,09 dolara vise od trenutne cene na svetskom trZistu." Vlada zadrzava visoke cene uvodenjem uvozne kvote. а. llustrujte efekat ove kvote na ameriCko trziste secera. Oznacite relevantne cene i koliCine u uslovima slobodne trgovine i nakon uvodenja kvote. Ь. Uz pomoc instrumenata za analizu Ьlagostanja analizirajte efekte uvodenja kvote na uvoz secera. с. U ovom Clanku se navodi i da "kriticari programa secerne industrije kazu da је kvota lisila izvozne zarade mnoge drzave koje proizvode secer na Kariblma, u Latinskoj Americi i Dalekom istoku, da је nanela stetu njihovim ekonomijama i narusila politiCku stabllnost, а da је istovremeno povecala zahteve Treceg sveta za americkom inostranom pomoCi." Nasa uoblcajena analiza Ьlagostanja ukljucuje samo dobltke i guЬitke americkih potrosaca i proizvodaca. Ро vasem misljenju, kakvu Ьi ulogu u ekonomskom od-

POGLAVLJE 9

luCivanju u SAD trebalo da imaju doblci i guЬici ljudi u drugim zemljama? d. U Clanku se dalje navodi da је kod kuce, program za industriju secera pomogao ostvarenju spektakularnog rasta industrije kukuruznog sirupa s visokim procentom fruktoze." Zasto је program za secernu industriju imao ovaj efekat? (Pomoc: Da li su secer i kukuruzni sirup supstituti ili komplementi?) 11

12.(0vo pitanje prilicno је tesko.) Razmotrimo malu zemlju koja izvozi celik. Pretpostavimo da vlada koja zagovara trgovinu odluCi da subvencionise izvoz celika placanjem odredenog iznosa za svaku tonu prodatu u inostranstvu. Kako ova subvencija izvoza utice na domacu cenu celika, kolicinu proizvedenog celika, koliCinu potrosenog celika i ko-

http://

PRIMENA: MEflUNARODNA TRGOVINA

liCinu izvezenog celika? Kako utice na potrosacev visak, proizvodacev visak, prihod vlade i ukupni visak? (Pomoc: Analiza subvencije izvoza slicna је analizi carine.) 13. О kojim ste trgovinskim sporovima ili trgovinskim sporazumima и skorije vreme culi nesto na vestima? u ovom slucaju, sta mislite, ko su gubltnici, а ko dobltnici iz slobodne trgovine? Која grupa ima vecu politicku moC? Primedba: Mesta na kojima mozete da potra.zite ove informacije jesu i sledeca: Veb sajt Svetske trgovinske organizacije (http://www.wto.org), Medunarodna trgovinska komisija SAD (l1ttp://www.нsitc.gov) i Administracija medunarodne trgovine Ministarstva za trgovinu (http://www.ita.doc.gov).

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite . http://mankiwXtra.swlearлing.com.

1 199

EKONOMIKA JAVNOG SEKTORA

1 EKSTERNALIJE

Preduzeca koja se bave proizvodnjom i prodajom hartije, kao nusproizvod и proizvodnom procesu dobljaju i hemikaliju pod nazivom dioksin. Naucnici smatraju da dioksin, kad prodre и zivotnu sredinu, povecava rizik od raka, izaziva pojavu urodenih mana i druge zdravstvene proЬieme. Da li proizvodnja i emitovanje dioksina predstavljaju proЬlem za drustvo? U Poglavljima 4-9 ispitivali smo kako trzista alociraju retke resurse delovanjem ponude i traznje i videli smo da је za ravnotezu ponude i traznje tipicna efikasna alokacija resursa. Da se posluzimo cuvenom metaforom Adama Smita, пnevidljiva ruka" trzista navodi kupce i prodavce koji se na trzistu rukovode licnim interesima da maksimiziraju ukupnu korist koju drustvo ima od trzista. Ovaj zakljucak predstavlja osnovu jednog od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: trziSta oblcno predstavljaju dobar naCin organizovanja ekonomske aktivnosti. Treba li da zakljucimo, dakle, da nevidljiva ruka sprecava preduzeca na trZistu hartije da emituju preveliku koliCinu dioksina? Tr:blta obavljaju dosta toga, ali ne obavljaju sve kako treba. U ovom poglavlju zapocecemo s proucavanjem jos jednog od Deset principa ekonomije: vlade su ponekad и stanju da poboljsaju trzisne ishode. Ispitacemo zasto trziSta ponekad ne uspevaju da

.

'

'

.

203

.:;v<+

1

DEO 4

EKONOMIKA JAVNOG SEKTORA

Eksternalije nekompenzirani uticaj postupaka neke osobe na dobroblt nekoga sa strane

efikasno alociraju resurse, kako mere vlade mogu potencijalno da unaprede trZisnu alokaciju i koja Ьi vrsta mera Ьila najuspesnija. Neuspesi trzista koje proucavamo u ovom poglavlju spadaju u opstu kategoriju koju nazivamo eksternalije. Eksternalije nastaju kad se neka osoba bavi aktivnoscu koja utice na dobroblt nekoga sa strane, а ta druga osoba niti placa, niti doblja Ьilo kakvu kompenzaciju povodom tog efekta. Ako је efekat na tog posmatraca nepovoljan, on se naziva negativna eksternalija; а ako mu koristi, naziva se pozitivna eksternalija. U prisustvu eksternalija, zainteresovanost drustva za trzisni ishod ne odnosi se samo na dobroblt kupaca i prodavaca koji ucestvuju na tom trzistu; drustvo је zainteresovano i za one sa strane, na koje ishod indirektno deluje. Posto kupci i prodavci ne vode racuna о uticaju svojih postupaka kada odlucuju koliko се potraiivati Ш nuditi, u prisustvu eksternalija trzisna ravnoteia nije efikasna. Та ravnoteza, u stvari, ne uspeva da maksimizira ukupnu korist drustva u celini. Emisija dioksina u zivotnu sredinu, na primer, predstavlja negativnu eksternaliju. ProizvodaCi hartije koji brinu о sopstvenim interesima nece uzeti u obzir pune troskove zagadenja koje stvaraju, ра се, stoga, emitovati previSe gasova sve dok ih vlada u tome ne spreci Ш destimulise. Eksternalije se javljaju u vise oЬlika, bas kao i mere koje vlada preduzima u pokusaju da spreci trzisni neuspeh. Evo nekoliko primera: • Gasovi iz automoblla predstavljaju negativne eksternalije, jer stvaraju smog koji drugi ljudi moraju da udisu. Rezultat ovih eksternalija jeste preveliko zagadenje zivotne sredine od strane vozaca. Savezna vlada pokusava da resi taj proЬlem uvodenjem standarda emisije gasova za automoblle. Ona oporezuje i benzin kako Ьi smanjila voznju automobllom. • Restaurirane istorijske zgrade predstavljaju pozitivnu eksternaliju jer ljudi koji setaju, ili se pored njih voze mogu da U.Zivaju u njihovoj lepoti i osecaju za istoriju. Vlasnici u potpunosti ne osecaju korist od restauracije svojih objekata, ра stoga, oblcno prebrzo odbacuju starije zgrade. Мnoge lokalne vlade pokusavaju da rese taj proЬlem uvodenjem propisa о zastiti istorijskih zgrada i davanjem poreskih olaksica vlasnicima koji ih restauriraju. • Lajanje pasa predstavlja negativnu eksternaliju, jer oni svojom bukom ometaju susede. Vlasnici pasa ne snose pune troskove takve buke ра, stoga, oЬicno ne preduzimaju nista da Ьi sprecili svoje pse da laju. Lokalne vlade resavaju ovaj proЬlem kao "ometanje javnog reda i mira". • Istrazivanje novih tehnologija је primer pozitivne eksternalije, jer se na taj nacin stvara znanje koje mogu da koriste drugi ljudi. Posto pronalazaci nisu u stanju da u potpunosti iskoriste sve prednosti svojih pronalazaka, najcesce angazuju nedovoljno resursa za istrazivanje. Savezna vlada delimicno resava taj proЬlem uvodenjem sistema patentiranja, koji pronalazacima daje ekskluzivno pravo na koriscenje njihovih pronalazaka tokom odredenog vremenskog perioda. U svakom od navedenih slucajeva, neko ko odlucuje ne vodi racuna о eksternim efektima svog ponasanja. Vlada reaguje nastojeCi da utice na ovo ponasanje kako Ьi zastitila interese onih koji se nalaze ро strani.

r-V>.:1LA.VLJt"..

IV

t:.l"'\:::>iJ:..М:I~ALIJt:.,

1

EKSTERNALIJE 1NEEFIKASNOST TRZISTA U ovom odeljku koristicemo alatke iz Poglavlja 7 da Ьi ispitali kako eksternalije uticu na ekonomske dobroЬiti. Та analiza се nam precizno pokazati zasto eksternalije dovode do neefikasne trzisne alokacije resцrsa. U nastavku poglavlja ispitacemo razlicite nacine na koji individualni subjekti i kreatori javne politike mogu da isprave ovu vrstu trzisnog neuspeha.

Ekonomika Ыagostanja: rekapitulacija Zapocecemo podsecanjem na kljucne lekcije iz ekonomike Ьlagostanja iz Poglavlja 7. Da Ьi konkretizovali svoju analizu, razmotricemo jedno posebno trziste- trziste aluminijuma. Slika 1. prikazuje krive ponude i traznje na trzistu aluminijurna. Као sto Ьi trebalo da se secate iz Poglavlja 7, krive ponude i traznje sadrze vaine podatke о troskovima i koristima. Кriva traznje za aluminijumom pokazuje vrednost aluminijurna za potrosace, koja se meri pomocu cena koje su spremni za njega da plate. Pri svakoj datoj koliCini, visina krive trainje pokazuje spremnost marginalnog kupca da plati. Drugim recima, ona pokazuje vrednost koju taj potrosac pripisuje poslednjoj kupljenoj jedinici aluminijuma. Slicno tome, kriva ponude pokazuje troskove proizvodnje aluminijuma. Za svaku datu kolicinu, visina krive ponude pokazuje trosak marginalnog prodavca. Drugim reCima, ona pokazuje trosak koji taj prodavac snosi za poslednju prodatu jedinicu aluminijuma. U odsustvu driavne intervencije, cena se prilagodava da Ьi izjednaCila ponudu i traznju za aluminijumom. Kolicina koja se proizvodi i trosi pri trzisnoj ravnotezi, prikazana na Slici 1. kao QтRZISТE' efikasna је и smislu da maksimizira zЬir proizvodacevog i potrosacevog viska. То jest, trziste alocira resurse na naCin koji maksimizira ukupnu vrednost za potrosace koji kupuju i koriste aluminijum, umanjenu za ukupne troskove proizvodaca koji proizvode i prodaju aluminijum. SLIKA 1

Cena alumlnijuma

Trziste aluminijuma Kriva traznje pokazuje vrednost za kupce, а kriva ponude pokazuje troskove prodavaca. Ravnoteina koliCina, QтRzlsљ maksimizira ukupnu vrednost za kupce umanjenu za ukupne troskove proizvodaca. И odsustvu eksternalija triisna ravnoteza је, dak/e, efikasna. Traznja (individualna vrednost) о

Kolicina aluminijuma

..:::,v:::>

---

1

Negativne eksternalije

"Mogu samo da kaiem sledece: ako vodeб proizvodac znaб i vodeб zagadivaC, ра neka tako i bude." SLIKA 2 1 ..._-

-<><

Pretpostavimo sada da fabrike aluminijuma emituju stetne gasove: za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma, odredena kolicina dima odlazi u atmosferu. Posto ovaj dim donosi rizik ро zdravlje kod onih koji taj vazduh udisu, to је negativna eksternalija. Каkо ta eksternalija utice na efikasnost trzisnog ishoda? Zbog eksternalija, trosak proizvodnje aluminijuma koji snosi drustvo veCi је od troska proizvodnje aluminijuma koji snosi proizvodac. Za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma, drustveni trosak ukljucuje individualne troskove proizvodaca aluminijuma uvecane za troskove onih na koje zagadenost negativno utice. Кriva drustvenog troska nalazi se iznad krive ponude, jer uzima u obzir eksterne troskove koje proizvodaCi aluminijuma namecu drustvu. Razlika izmedu ove dve krive pokazuje trosak emitovanog zagadenja. Који Ьi koliCinu aluminijuma trebalo proizvoditi? Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, razmotrimo jos jednom sta Ьi trebalo da uCini Ьlagonakloni drustveni planer. Тај planer zeli da maksimizira ukupni visak koji donosi trziste - vrednost koju aluminijumu pripisuju potrosaci umanjenu za trosak proizvodnje aluminijuma. Planer, medutim, shvata da trosak proizvodnje aluminijuma ukljucuje i eksterne troskove zagadenja. Planer Ьi izabrao onaj nivo proizvodnje aluminijuma pri kojem kriva trainje sece krivu drustvenog troska. Тај presek odreduje optimalnu kolicinu sa stanovista drustva u celini. Ispod tog nivoa proizvodnje, vrednost koju aluminijumu pripisuju potrosaci (koju meri visina krive trainje) veca је od drustvenog troska proizvodnje aluminijuma (koju meri visina krive drustvenog troska). Planer ne proizvodi vise od tog nivoa, jer је drustveni trosak proizvodnje dodatnog aluminijuma veCi od vrednosti koju mu pripisuju potrosaci.

, "

Cena aluminijuma

Drustveni trosak

Zagadenje i drustveni optimum U prisustvu negativnih eksternalija, recimo, zagadenja, drustveni trosak dobra veCi је od individuafnog (privatnog) troska. Optimafna kofiOna, QоРТiмuм, је stoga manja od ravnoteine kofiдne, QтRzlsТE·

Traznja (individualna vred nost} о

· Kollcina alumlnljuma

POGLAVLJE 1 О

Obratite pa:Znju da је ravnotezna koliCina aluminijuma, QтR:Ы§ТЕ, veca od drustveno optimalne kolicine, Q 0РТIМuм· Razlog ove neefikasnosti jeste to sto trzisna ravnoteza reflektuje samo individualne (privatne) troskove proizvodnje. U trzisnoj ravnotezi, vrednost koju marginalni potrosac pripisuje aluminijumu manja је od drustvenog troska njegove proizvodnje. То jest, pri kolicini QТRZISТE' kriva tra:Znje lezi ispod krive drustvenog troska. Dakle, smanjenjem proizvodnje i potrosnje aluminijuma ispod nivoa trzisne ravnoteze povecava se ukupno ekonomsko Ьlagostanje. Kako drustveni planer moze da postigne optimalni ishod? Mogao Ьi da oporezuje proizvodace aluminijuma za svaku tonu prodatog aluminijuma. Porez Ьi pomerio krivu ponude aluminijuma navise za iznos poreza. Kada Ьi porez precizno pokazivao drustveni trosak dima koji se ispusta u atrnosferu, nova kriva ponude podudarila Ьi se sa krivom drustvenog troska. U novoj trzisnoj ravnoteZi, proizvodaCi aluminijuma Ьi proizvodili drustveno optimalnu kolicinu aluminijuma. · Koriscenje takvog poreza naziva se internalizovanje ekstemalija, jer podstice kupce i prodavce na trzistu da vode racuna о eksternim efektima svojih postupaka. U sustini, kad odlucuju koju kolicinu da ponude, proizvodaCi aluminijum Ьi vodili racuna о troskovima zagadenja, jer Ьi ih porez naterao da plate te eksterne troskove. Ova politika zasniva se na jednom od Deset principa ekonomije: ljudi reaguju na podsticaje. U nastavku ovog poglavlja razmatracemo ostale nacine na koje kreatori politike resavaju proЬlem eksternalija.

Pozitivne eksternalije Mada pojedine aktivnosti izazivaju troskove trecim stranama, neke druge im donose korist. Razmotrimo, na primer, obrazovanje. Obrazovanje donosi pozitivne eksterne efekte jer obrazovanija populacija dovodi do bolje vlade sto svima donosi korist. Obratite pai:nju da korist od obrazovanja u vidu produktivnosti nije nuzno primer eksternalija: korisnik obrazovanja doblja vecu korist u vidu visih nadnica. Ali, ako se korist od obrazovanja u vidu produktivnosti prenese i na druge ljude, onda Ьi se i ovaj efekat racunao kao pozitivna eksternalija. Analiza pozitivnih eksternalija slicna је analizi negativnih eksternalija. Као sto је prikazano na Slici 3., kriva traznje ne prikazuje vrednost koju dobru pripisuje drustvo. Posto је korist tog dobra za drustvo veca od koristi koju mu pripisuju pojedinci, kriva drustvene vrednosti lezi iznad krive tra:Znje. Optimalna koliCina se nalazi u preseku krive drustvene vrednosti i krive ponude (koja predstavlja troskove). Dakle, drustveno optimalna kolicina veca је od kolicine koju odreduje individualno trziste. I u ovom slucaju vlada moze da popravi trzisni neuspeh tako sto се navesti ucesnike na trzistu da internalizuju eksternalije. Prikladni odgovor u slucaju pozitivnih eksternalija potpuno је suprotan slucaju negativnih eksternalija. Da Ьi se trziSna ravnoteia priЬliZila drustvenom optimumu, pozitivna eksternalija zahteva subvencije. U stvari, vlada sprovodi bas takvu politiku: obrazovanje se u velikoj meri subvencionise kroz drzavne skole i stipendije vlade. Da rezimiramo: negativne eksternalije navode trzista da proizvode vecu kolilinu nego sto је drustveno poieijno. Pozitivne eksternalije navode triista da proizvode manju koliCinu nego sto је drustveno pozeijno. Da Ьi resila ovaj рrоЬlещ vlada moze da internalizuje eksternalije oporezivanjem dobara koja imaju negativne i subvencionisanjem dobara koja imaju pozitivne eksternalije.

EKSTERNALIJE

1

207

internalizovanje eksternalija promena podsticaja da Ьi ljudi vodili raёuna о eksternim efektima svojih postupaka

SLIKA

З

Cena " obrazovanja

Obrazovanje i drustveni optimum И prisustvu pozitivnog eksternog efekta, drustvena vrednost dobra veca је od individualne vrednosti. Optimalna ko/Юna, Q 0рт1 мuм, stoga је veca od ravnote:ine

koliбne; OтRzi~TE·

о

obrazovanja

Primer iz prakse PRELIVANJE TEHNOLOGIJE IINDUSTRIJSKA POLITIKA Razmotrimo trziste industrijskih robota. Roboti predstavljaju glavni izazov za tehnologiju koja se brzo menja. Kad god neko preduzece sagтadi robota, postoji sansa da се otkriti novi i bolji dizajn. Ovaj novi dizajn koristice ne samo tom preduzecu, vec i drustvu u celini, jer се postati deo korpusa tehnoloskog znanja tog drustva. Ova vrsta pozitivne eksternalije zove se prelivanje tehnologije. U ovom slucaju vlada moze da internalizuje eksternaliju subvencionisanjem proizvodnje robota. Kada bi vlada davala preduzeCima subvenciju za svaki proizvedeni robot, tada Ьi se kriva ponude pomerila nanize za iznos subvencije, а to pomeranje Ьi povecalo ravnoteznu koliCinu robota. Da Ьismo Ьili sigurni da је trZisna ravnoteza jednaka drustvenom optimumu, subvencija treba da bude jednaka vrednosti tehnoloskog prelivanja. Kolika su ta tehnoloska prelivanja i sta ona znace za javnu politiku? То је vazno pitanje, jer upravo zbog tehnoloskog progтesa zivotni standard tokom vremena raste. Ipak, to је i tesko pitanje oko kojeg se ekonornisti cesto ne slazu. Pojedini ekonornisti smatraju da su tehnoloska prelivanja sveprisutna i da Ьi vlada trebalo da podstice one industrije koje donose najveca prelivanja. Na primer, ovi ekonomisti smatraju da ako proizvodnja kompjuterskih Cipova donosi veca prelivanja od proizvodnje cipsa, onda Ьi vlada uz pomoc poreskih zakona trebalo da podstakne proizvodnju kompjuterskih Cipova u odnosu na proizvodnju cipsa. Drzavna intervencija u ekonomiji koja ima za cilj unapredenje industrija sa naprednom tehnologijom ponekad se zove industrijska politika.

FOG:L..AVLJE 10

Drugi ekonomisti su skepticni u pogledu industrijske politike. Cak i kad su tehnoloska prelivanja uoblcajena, za uspeh neke industrijske politike neophodno је da vlada bude u stanju da izmeri oblm tih prelivanja sa razliCitih trzista. Ovaj proЬlem merenja u najmanju ruku је tezak. Stavise, bez preciznog merenja, moze se desiti da politicki sistem subvencionise one industrije koje imaju najveci politicki uticaj, umesto onih koje imaju najvece pozitivne eksternalije. Pitanje tehnoloskih prelivanja moze se resiti i uz pomoc zastite patenata. Zakon о patentima stiti prava pronalazaca tako sto im daje ekskluzivno pravo da svoje pronalaske koriste tokom izvesnog vremenskog perioda. Kada neko preduzece ostvari znacajan tehnoloski napredak, ono moze da patentira svoju ideju i za sebe stekne najveCi deo ekonomske koristi. Za patent se kaze da internalizuje eksternalije tako sto preduzecu daje pravo vlasnistva nad njegovim izumom. Ako druga preduzeca zele da koriste tu novu tehnologiju, moraju da traze dozvolu od preduzeca koje ju је izumelo i da mu placaju tantijeme. Dakle, patentni sistem pruza preduzeCima veCi podsticaj da se bave istra.zivanjem i ostalim aktivnostima koje vode napretku tehnologije. •

BrziKviz

Navedite primer negativne i pozitivne eksternalije. • Objasnite zasto su trzisni ishodi neefikasni u prisustvu eksternalija.

INDIVIDUALNA {PRIVАTNA) RESENJA ZA EKSTERNALIJE Videli smo zasto eksternalije izazivaju neefikasnu trZisnu alokaciju resursa, ali smo samo ukratko napomenuli kako se ta neefikasnost moze resiti. u praksi, i individualni subjekti i kreatori javne politike razliCito reaguju na eksternalije. Svi naCini resavanja imaju isti cilj, а to је da se alokacija resursa prЉliZi drustvenom optimumu. U ovom odeljku razmotriCemo individualna resenja.

Vrste individualnih resenja Mada eksternalije izazivaju neefikasnost trzista, nije uvek neophodno da drzava resava taj proЬlem. U nekim okolnostima, ljudi mogu i sami da nadu resenja. Ponekad se proЬlem eksternalija resava etickim kodeksima Ш drustvenim sankcijama. Razmotrimo, na primer, zasto veCina ljudi ne Ьаса smece ро ulici. Mada postoje zakoni protiv bacanja smeca, ti zakoni se ne sprovode strogo. VeCina ljudi ne Ьаса smece jer to nije lepo. Zlatno pravilo koje uCi vecina dece glasi, "Ponasaj se prema drugima onako kako Ьi zeleo da se oni ponasaju prema tebl." Ova eticka odredba govori nam da vodimo racuna kako nasi postupci uticu na druge ljude. Ekonomski receno, govori nam da internalizujemo eksternalije. Drugo individualno resenje za eksternalije jesu dobrotvorne ustanove, od kojih su mnoge osnovane zbog eksternalija. Na primer, ЮиЬ Sijera, ciji је cilj zastita zivotne sredine, је neprofitna organizacija koja se izdrzava od donacija pojedinaca. Navedimo jos jedan primer: koledZi i univerziteti dobljaju poklone od svojih Ьivsih studenata, korporacija i fondacija delimicno i zato sto obrazovanje ima pozitivne eksternalije i za drustvo. Individualno (privatno) trziste cesto resava proЬlem eksternalija oslanjanjem na seЬicne interese relevantnih strana. Ponekad se resenje javlja u vidu integracije razlicitih vrsta preduzeca. Na primer, razmotrimo slucaj uzgajivaca jabuka i pcelara koji

EKSTERNALIJE

1

~U9

zive jedan pored drиgog. Svako od ovih preduzeca doprinosi pozitivnim eksternalijama onom drиgom: oprasivanjem cvetova na drvecи, pcele pomazи da и vocnjaku rode јаЬиkе. Istovremeno, pcele koriste nektar iz cveta јаЬиkа da Ьi proizvele med. Uprkos tome, kada uzgajivac јаЬиkа odlиcuje koliko drveca da zasadi, i kada pcelar оdlисије koliko pcela da drzi, oni zanemarиju ove pozitivne eksternalije. Као rezultat toga, uzgajivac јаЬиkа sadi premalo drveca, а pcelar drzi premalo pcela. Ove eksternalije mogle Ы da se internalizиjи kada Ьi pcelar kиpio vocnjak sa jabukama, Ш kada Ьi uzgajivac јаЬиkа kиpio kosnice: оЬе aktivnosti Ьi se tada odvijale и okvirи istog preduzeca, а to jedno preduzece moglo Ьi da izabere optimalan broj drveca i pcela. Internalizovanje eksternalija jedan је od razloga zasto se neka preduzeca bave razliCitim aktivnostima. Jos jedan od naCina na koje individиalno trziste moze da se izbori sa eksternalijama jeste da zainteresovane strane sklope иgovor. U prethodnom primerи, иgovorom izmedи uzgajivaca jabuka i pcelara moze da se resi proЬlem premalog broja drveca i premalog broja pcela. U иgovorи moze precizno da se odredi broj stabala, broj pcela i, moZda, placanje jedne strane drиgoj. Odredivanjem pravog broja drveca i pcela, иgovorom moze da se resi neefikasnost koja Ьi inace proistekla iz ovih eksternalija i da se tako poboljsa polozaj оЬе strane.

Kouzova teorema Kouzova teorema tvrdnja da individualne (privatne) strane mogu samostalno resiti proЫem eksternih efekata, ako su u stanju da bez troskova pregovaraju о alokaciji resursa.

U kojoj meri је individиalno (privatno) trziste uspesno и resavanjи proЬlema eksternalija? Cиveni rezиltat, nazvan Kouzova teorema ро ekonomisti Ronaldи Kouzи, pokazиje da ono moze Ьiti veoma иspesno u nekim okolnostima. Prema Koиzovoj teoremi, ako su privatne strane и stanjи da bez troSkova pregovarajи о alokaciji resursa, onda се individualno trZiste иvek resiti proЬlem eksternalija i efikasno alocirati resurse. Da Ьismo videli kako fиnkcionise Kouzova teorema, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da Dik ima psa ро imenи Spot. Spot laje i uznemirava Dzejn, Dikovu susetkи. Dik stice korist od posedovanja psa, ali taj pas izaziva negativne eksternalije ро Dzejn. Treba li prisiliti Dika da psa posalje и kafilerijи, Ш Ы Dzej trebalo da provodi besane noCi zbog Spotovog lajanja? Najpre razmotrimo ishod koji је drиstveno efikasan. Drиstveni planer Ы razmotrio оЬе alternative i иporedio korist kоји Dik ima od psa sa troskom koji snosi Dzejn zbog lajanja. Ako је korist veca od troska, za Dika је efikasno da zadrzi psa, а za Dzejn da trpi lajanje. Ali, ako је trosak veCi od koristi, onda Ы Dik trebalo da se otarasi psa. Prema Kouzovoj teoremi, individиalno trziste се samostalno dostiCi efikasan ishod. Kako? Dzejn moze, jednostavno, da ponиdi Dikи novac da se otarasi psa. Dik се prihvatiti predlog ako је iznos novca koji ти Dzejn nudi veCi od koristi kоји stice ako zadrzi psa. Pregovaranjem о ceni, Dik i Dzejn mogu иvek da postignu efikasan ishod. Na primer, pretpostavimo da Dik ima 500 dolara koristi od psa, а da Dzejn snosi trosak и iznosu od 800 dolara zbog lajanja. U ovom slисаји, Dzejn moze Diku da ponиdi 600 dolara da se otarasi psa, i Ьik се to rado prihvatiti. ОЬе strane sи и boljem polozajи nego ranije, а postignиt је efikasan rezultat. Naravno, moze da se desi da Diejn ne bude spremna da ponиdi svakи сеnи kоји Ы Dik prihvatio. Na primer, pretpostavimo da Dik ima 1.000 dolara koristi od psa, а da Dzejn snosi trosak и iznosи od 800 dolara zbog lajanja. U tom slисаји, Dik Ы od-

POGLAVLJE 1 О

EKSTERNALIJE

ј

21 1

Ьiо svakи роnиdи ispod 1.000 dolcua, dok Dzejn ne Ьi ponиdila nijedan iznos preko 800 dolara. Dakle, Dik na krajи zadrzava psa. Uz date troskove i korist ovaj ishod је, ipak, efikasan. Dosad smo pretpostavljali da Dik ima zakonito pravo da zadrzi psa koji laje. Drи­ gim recima, pretpostavili smo da Dik moze da zadrZi Spota dok ти Dzejn ne plati dovoljno da Ьi ga navela da se dobrovoljno otarasi psa. S drиge strane, и сети Ьi se razlikovao ishod kada Ьi Dzejn imala zakonito pravo na mir i tisinи? Prema Kouzovoj teoremi, pocetna raspodela prava nije Ьitna za sposobnost trzista da dostigne efikasan ishod. Na primer, pretpostavimo da Dzejn zakonski primora Dika da se otarasi psa. Mada posedovanje ovog prava ide и prilog Dzejn, to verovatno nece promeniti ishod. U ovom slисаји, Dik moze da ponиdi da plati Dzejn da Ьi ти dozvolila da zadrzi psa. Ako је korist kоји Dik ima od psa veca od troska koji zbog lajanja snosi Dzejn, tada Ьi Dik i Dzejn postigli dogovor da Dik zadrzi psa. Mada Dik i Dzejn mogu da postignи efikasan ishod bez obzira kako sи prava inicijalno rasporedena, raspodela prava nije nebltna: ona odredиje raspodelи ekonomskog Ьlagostanja. Ко се kome platiti prema konacnom dogovorи zavisi od toga da li Dik ima pravo na psa koji laje Ш da li Dzejn ima pravo na mir i tisinи. Ali, и оЬа slиcaja, dve strane mogu medиsobno da se dogovore i da rese proЬlem eksternalija. Dik се na krajи zadrzati psa samo ako је korist veca od troskova. Da rezimiramo: Prema Kouzovoj teoremi, pojedinacni (privatni) ekonomski Cinioci mogu meausobno resiti proЬlem eksternalija. Bez obzira па pocetnu raspodelu prava, zainteresovane strane uvek mogu da postignu dogovor prema kojem је svako и boijem poloiaju, а ishod је efikasan.

Zasto individualna resenja nisu uvek uspesna Uprkos privlacnoj logici Koиzove teoreme, individиalni sиbjekti cesto nisи и stanjи da samostalno rese proЬleme koje izazivajи eksternalije. Koиzova teorema vaZi samo kad zainteresovane strane lako posti.Zи i primenjиjи dogovor. U realnom svetи, medиtim, pregovori nisи svaki риt иspesni, cak i kad је rec о sporazumи koji је obostrano koristan. Ponekad zainteresovane strane ne иsреvаји da rese proЬlem eksternalija zbog transakcionih troskova, troskova koje trpe strane и procesи dogovaranja i sprovodenja dogovora и delo. U nasem primerи, zamislite da Dik i Dzejn govore razliCitim jezicima, tako da Ьi morali da angazиjи prevodioca da Ьi postigli dogov01·. Ako је korist od resavanja proЬlema sa lajanjem manja od troska prevodioca, Dik i Dzejn Ьi moZda ostavili proЬlem neresenim. U realnijim sitиacijama, transakcioni troskovi ne predstavljajи troskove prevodioca, vec advokata koji sи neophodni radi sastavljanja i primene sporazиma. Ponekad se pregovori jednostavno prekidajи. Ucestali ratovi ili strajkovi radnika роkаzији da postizanje dogovora moze Ьiti tesko i da neиspeh и postizanjи sporazи­ ma moze dosta da kosta. Ovaj proЬlem је cest jer svaka strana zeli da postigne sto иnosniji sporazиm. Na primer, pretpostavimo da Dik ima korist и iznosи od 500 dolara od psa, а da Dzejn snosi trosak od 800 dolara zbog lajanja. Mada је za Dzejn efikasno da plati Dikи da se otarasi psa, postoje mnoge cene koje Ьi mogle da dovedи do ovog ishoda. Dik moze da traii 750 dolara, а Dzejn moze da ponиdi samo 550 dolara. Dok se oni cenkajи, neefikasni ishod sa psom koji laje i dalje postoji. Postizanje efikasnog dogovora jos је teze kad је broj zainteresovanih strana veliki, jer sи troskovi njihovog koordiniranja znatni. Na primer, razmotrimo fabrikи koja za-

transakcioni tюskovi troskovi koje stranke snose u procesu dogovaranja i sprovodenja dogovora u delo

gadиje vodи oЬliznjeg jezera. Zagadenje izaziva negativne eksternalije ро lokalne ribare. Prema Kouzovoj teoremi, ako је zagadenje neefikasno, tada Ы fabrika i ribari mogli da postignи dogovor prema kojem rЉari рlасаји fabrici da ne zagadиje jezero. Medиtim, ako riЬara ima mnogo, nastojanje da se иspostavi koordinacija medи njima, kako Ы pregovarali sa fabrikom, moze se pokazati gotovo nemogucim. Kada individиalno pregovaranje nije иspesno, vlada moze da odigra va:lnи иlogu. Vlada је institucija koja је formirana radi kolektivne akcije. U ovom primerи, vlada moze da zastupa riЬare, cak i kad је za ribare neprakticno da sami sebe zastupajи. u sledecem odeljkи, ispitacemo kako vlada moze da pokиsa da resi proЬlem eksternalija.

Navedite primer individualnog resenja eksternalija. • Sta је Kouzova teorema? • Zasto individualni ekonomski cinioci ponekad nisu u stanju da rese proЬieme izazvane eksternalijama?

BrziKviz

JAVNA

POLITIКA

PREMA EKSTERNALIJAMA

Kada neke eksternalije dovedи do neefikasne trZisne alokacije resursa, vlada moze da reaguje na jedan od dva nacina. Komandno-kontrolnim merama direktno se иtice na ponasanje. Triisnim merama nиde se podsticaji da bl donosioci odlиka samostalno resili proЬlem.

Regulacija Vlada moze da resi proЬlem eksternalija tako sto се izvesna ponasanja proglasiti obaveznim ili zabranjenim. Na primer, bacanje otrovnih hemikalija и vodene slivove predstavlja kriminal. U ovom slисаји, eksterni troskovi koje snosi drиstvo daleko sи veCi od koristi koje stice zagadivac. Vlada zato иvodi komandno-kontrolnи merи kojom и potpиnosti zabranjиje ovakvo ponasanje. Medиtim, и veCini slиcajeva zagadivanja, sitиacija nije tako jednostavna. Uprkos ciljevima pojedinih pobornika zastite zivotne sredine, bllo ы nemoguce zabraniti svakи aktivnost koja izaziva zagadenje. Na primer, prakticno svi oЬlici transporta- cak i onaj koji koristi konje - proizvode neke nezeljene nиs-proizvode koji izazivajи zagadivanje. Medиtim, bllo Ы besmisleno da vlada zabrani svaki vid transporta. Zato, иmesto da pokиsa da и potpиnosti iskoreni zagadivanje, drиstvo treba da odvaga troskove i koristi kako Ы odlиcilo koje се vrste i koliCine zagadenja dozvoliti. U SAD, Agencija za zastitu iivotne sredine (AZZS) је vladina agencija koja ima zadatak da иna­ predиje i sprovodi regulacijи иsmerenи na zastitu zivotne sredine. Propisi о zastiti zivotne sredine mogu se javiti и vise oЬlika. Ponekad AZZS diktira maksimalni nivo zagadenja koji fabrika sme da emitиje. Ponekad, pak, AZZS zahteva da predиzeca иsvoje odredenи tehnologijи za smanjenje emisije. U svim slиcajevima, da Ы se donela dobra pravila, drzavni regulatori morajи da Ьиdи detaljno obavesteni о konkretnim indиstrijama i о alternativnim tehnologijama koje Ы te indиstrije mogle da иsvoje. Regulatorima је cesto tesko da priЬave podatke ove vrste.

Piguovi porezi i subvencije Umesto da reaguju na pojavu eksternalija regulacijom ponasanja, vlada moze da koristi trzisne mere da Ьi uskladila individualne podsticaje sa drustvenom efikasnoscu. Na primer, kao sto smo ranije videli, vlada moze da internalizuje eksternalije oporezivanjem onih aktivnosti koje imaju negativne eksternalije, а da subvencionira aktivnosti koje imaju pozitive eksternalije. Porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksterдalija zovu se Piguovi porezi, ро ekonomisti Arturu Piguu {1877-1959), koji se prvi zalagao za njihovo uvodenje. Ekonomisti oЬicno radije prihvataju Piguove poreze od regulacije kada se bave proЬlemom zagadivanja, jer takvi porezi mogu da smanje zagadenje uz nizi trosak ро drustvo. Da Ьismo videli zasto, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da dve fabrike fabrika hartije i fabrika celika svake godine bacaju 500 tona otpada u reku. AZZS zeli da smanji koliCinu zagadenja. Agencija razma; tra dve mogucnosti: • Regulacija: AZZS Ьi mogla da naredi obema fabrikama da smanje zagadenje na 300 tona otpada godisnje. • Piguov porez: AZZS Ьi mogla svakoj fabrici da uvede porez od 50.000 dolara za svaku tonu otpada koji Ьаса. Regulacija Ьi diktirala nivo zagadenja, dok Ьi porez vlasnicima fabrike ponudio ekonomski podsticaj da smanje zagadenost. Ро vasem misljenju, koje је resenje bolje? Vecina ekonomista Ьi radije odabrala porez. Najpre Ьi istakli da је porez isto tako efikasan kao i regulacija u smanjenju ukupnog nivoa zagadenosti. AZZS moze da postigne bilo koji ieljeni nivo zagadenja ako odredi porez na odgovarajucem nivou. Sto је veCi porez, to је vece smanjenje zagadenosti. 1 zaista, ako је porez dovoljno visok, fabrike се se potpuno zatvoriti, cime се se zagadenost svesti na nulu. Ekonomisti radije koriste porez zato sto se njime efikasnije smanjuje zagadenost. Regulacija zahteva od svake fabrike da smanji zagadenje za isti oblm, ali jednako smanjenje ne mora nиZno da bude i najjeftiniji nacin da se voda ocisti. MoZda је fabrika hartije u stanju da smanji zagadenje uz niZe troskove nego fabrika celika. Ako је to slucaj, onda се fabrika hartije reagovati na uvodenje poreza tako sto се znatno smanjiti zagadenje da Ьi izbegla porez, dok се fabrika celika reagovati tako sto се manje smanjiti zagadenje i platiti porez. U sustini, Piguov porez odreduje cenu za pravo na zagadenje. Bas ka 1 sto trzista alociraju dobra onim kupcima koji im pripisuju najvecu vrednost, tako i Piguov porez alocira zagadenje onim fabrikama ciji su troskovi njegovog smanjenja najvisi. Koji god nivo zagadenja AZZS odabere, ona uz pomoc poreza moze da ostvari svoj cilj uz najniZi trosak. Ekonomisti, takode, smatraju da su Piguovi porezi bolji i za zivotnu sredinu. U uslovima komandno-kontrolne politike regulacije, fabrike nemaju razloga da dalje smanjuju emisiju kad jednom dostignu ciljnu vrednost od 300 tona otpada. Nasuprot tome, porez podstice fabrike da razvijaju Cistije tehnologije, jer Ьi Cistija tehnologija smanjila iznos poreza koji fabrika mora da plati. Piguovi porezi razlikuju se od veCine drugih poreza. Као sto smo videli u Poglavlju 8, veCina poreza narusava podsticaje i udaljava aiokaciju resursa od drustvenog optimuma. Smanjenje ekonomskog Ьlagostanja to jest, potrosacevog i proizvodacevog viska vece је od iznosa prihoda koje uЬira vlada, sto rezultira cistim guЬitkom. Nasuprot tome, kada su prisutne eksternalije, drustvu је vazno Ьlagostanje posmatraca

Piguov porez porez koji se uvodi radi korekcije negativnih eksternalija

na koje one uticu. Piguovim porezima koriguju se podsticaji zbog prisustva eksternalija, cime se alokacija resursa priЬliiava drustvenom optimumu. Dakle, osim sto Piguovi porezi vladi donose prihod, oni povecavaju i ekonomsku efikasnost.

Primer iz prakse ZASTO ЈЕ BENZIN ТАКО ZESTOKO OPOREZOVAN? U mnogim zemljama benzin је jedno od najvise oporezovanih dobara u privredi. U SAD, na primer, skoro polovina iznosa koji vozaCi placaju za benzin predstavlja porez. U mnogim evropskim zemljama taj porez је jos veci, а cena benzina је tri Ш cetiri puta veca od americke. Zasto se taj porez tako cesto uvodi? Jedan od mogucih odgovora glasi da је porez na benzin Piguov porez kojim se koriguju tri negativne eksternalije koje se javljaju kao posledica voinje:

• Saobracajne guzve: Ako ste se ikad zaglavili u saobracajnoj guZvi/ verovatno ste pozeleli da је na putevima manje automobila. Porez na benzin smanjuje guive jer podstice ljude da koriste javni prevoz, da zajednicki koriste jedan automobll/ i da Zive ЬliZ€ radnom mestu. • Saobracajne nesrece: Kad god neko kupi veliki automobll i1i sportski dZip, on је bezbedniji u saobracaju1 ali svoje susede izlaze riziku. Prema podacima Nacionalnog ureda za bezbednost na auto-putevima, osoba koja vozi tipicni automobll ima pet puta vecu verovatnocu da pogine ako se sudari sa dZipom, nego ako se sudari sa drugim automobllom. Porez na benzin na indirektan nacin prisiljava ljude da plate kada svojim velikim vozШma/ gutacima benzina, izla.Zu druge ljude riziku/ sto ih zauzvrat prisiljava da vode racuna о tom riziku kad odlucuju koje се vozilo da kupe. • Zagadenje: Siroko је rasprostranjeno misljenje da sagorevanje fosilnih goriva, kao sto је benzin, izaziva globalno zagrevanje. Medu strucnjacima ne postoji saglasnost u pogledu stepena opasnosti koje ono donosi, ali nema sumnje da porez na benzin umanjuje taj rizik tako sto smanjuje koriscenje benzina. Dakle, porez na benzin, umesto da izaziva Ciste gubltke kao i vecina poreza, u stvari poboljsava funkcionisanje ekonomije. То znaCi da се saobracajne gиZve Ьiti manje1 da се putevi Ьiti bezbedniji, а Zivotna sredina Cistija .•

Dozvole za zagadenje kojima se moze trgovati

"Da је porez па benzin viSi, isfa blh autobusom. "

Vratimo se primeru s fabrikom hartije i fabrikom celika i pretpostavimo da se, uprkos savetima ekonomista, AZZS prihvata regulaciju i da zahteva od svake fabrike da smanji zagadenje na 300 tona otpada godiSnje. Onda, jednog dana/ posto је regulacija uspostavljena i оЬе fabrike је postuju, ta dva preduzeca odlaze u AZZS sa jednim predlogom. Fabrika celika zeli da poveca emisiju otpada za 100 tona. Fabrika hartije је saglasna da smanji svoju emisiju za istu koliCinu, ako јој fabrika celika plati 5 mili-

POGLAVLJE 10

ona dolara. Da li Ьi AZZS trebalo da dozvoli dvema fabrikama da se dogovaraju na ovakav nacin? Sa stanovista ekonomske efikasnosti, omogucavanje ovakvog sporazuma jeste dobra politika. Sporazum mora vlasnike dve fabrike da dovede u bolji polozaj, jer su dobrovoljno na njega pristale. Stavise, sporazum ne izaziva nikakve eksternalije, jer ukupna kolicina zagadenja ostaje ista. Dakle, drustveno Ьlagostanje se poboljsava tako sto se fabrici hartije omogucava da fabrici celika proda svoje pravo na zagadenje. Ista logika vaZi i za svaki dobrovoljni prenos prava na zagadenje sa jednog preduzeca na drugo. Ako AZZS dozvoli preduzecima da sklapaju ovakve sporazume, ona се, u sustini, stvoriti novi redak resurs: dozvole za zagadenje. Na kraju се se razviti i trZiste na kojem се se trgovati dozvolarna, а tim trZistem upravljace sile ponude i tra.Znje. Nevidljiva ruka obezbedice da to novo trZiste efikasno alocira pravo na zagadenje. Preduzeca koja mogu da smanje zagadenje samo uz visoke troskove Ьiсе spremna najvise da plate za dozvole za zagadenje. Preduzeca koja mogu da smanje zagadenje uz niske troskove zelece da prodaju sve dozvole koje imaju. Prednost ovakvog trZista dozvola za zagadenje jeste to sto pocetna alokacija dozvola za zagadenje izmedu preduzeca nije Ьitna sa stanoviSta ekonomske efikasnosti. Logika na kojoj poCiva taj zakljucak slicna је logici Kouzove teoreme. Ona preduzeca koja mogu najlakse da smanje zagadenje, bila Ьi spremna da prodaju sve dozvole koje doЬiju, а ona preduzeca koja mogu da smanje zagadenje samo uz visoke troskove Ьila Ьi spremna da kupe sve dozvole koje su im potrebne. Sve dok postoji slobodno trziste prava na zagadenje, finalna alokacija Ьiсе efikasna Ьеz obzira na pocetnu raspodelu. Mada se smanjenje zagadenosti uz pomoc dozvola za zagadenje moze uCiniti razlicitim od koriscenja Piguovih poreza, ove dve mere, u stvari, imaju dosta zajednickog. U оЬа slucaja, preduzeea placaju svoje zagadenje. Каd је rec о Piguovim porezima, preduzeca zagadivaCi moraju da plate porez vladi. Kad је rec о dozvolama za zagadenje, preduzeca zagadivaCi moraju da plate kupovinu dozvole. {Cak i preduzeca koja vec poseduju dozvole moraju da plate zagadivanje: oportunitetni trosak zagadenja jeste ono sto Ьi mogla da doЬiju od prodaje svojih dozvola na otvorenom trzistu.) I Piguovi porezi i dozvole za zagadenje internalizuju eksternalije od zagadivanja tako sto ga cine skupim za preduzeca. Slicnost izmedu ove dve mere moze da se uoci na primeru trZista za~adenja. ОЬа dela Slike 4. prikazuju krivu traitnje za pravom na zagadenje. U {а), AZZS koristi Piguov porez da Ьi se odredila cena zagadenja. U ovom slucaju, kriva ponude prava na zagadenje savrseno је elasticna Qer preduzeca mogu da zagaduju koliko god zele, ako plate porez), а poloitaj krive traitnje odreduje koliCinu zagadenja. U {Ь), AZZS odreduje kolicinu zagadenja izdavanjem dozvola za zagadenje. U ovom slucaju, kriva ponude prava na zagadenje savrseno је neelasticna Qer је koliCina zagadenja fiksirana brojem dozvola), а poloitaj krive traitnje odreduje cenu zagadenja. Dakle, za svaku datu krivu traznje za zagadenjem, AZZS moie da dostigne Ьilo koju tacku na krivi traitnje ili odredivanjem cene na osnovu Piguovog poreza, ili odredivanjem koliCine uz pomoc dozvola za zagadenje. U nekim okolnostima, medutim, prodaja dozvola za zagadenje moze Ьiti bolja od uvodenja Piguovog poreza. Pretpostavimo da AZZS zeli da se samo 600 tona otpada Ьаса u reku. Ali, posto AZZS nije poznata kriva tramje za zagadenjem, ona nije sigurna koji Ьi iznos poreza ostvario taj cilj. U tom slucaju, ona moze, jednostavno, na aukciji da proda 600 dozvola za zagadenje. Cena na aukciji pokazace prikladan iznos Piguovog poreza.

EKSTERNALIJE

1

215

"'10

1

DEO 4

SLIKA 4

Podudarnost izmedu Piguovih poreza i dozvola .za zagadenje U(a), AZZS odreduje cenu zagadenja tako sto uvodi Piguov porez, а kriva traznje odreduje koliCinu zagadenja. U (Ь), AZis ogranicava koficinu zagaaenja tako sto ogranicava broj dozvola za zagadenje, а kriva trazrije odreduje cenu zagadenja. Сепа i ko/iдna zagadenja iste su и оЬа slucaja. (а)

Cena zagadenja

(Ь)

Piguov porez · ,~

?1

Cena zagadenja

Dozvole za zagadenje

f'onuda dozvola

za zagadenje

Ideja da vlada na aukciji prodaje pravo na zagadenje moze u pocetku zvucati kao plod maste nekog ekonomiste. А, u stvari, tako se ta ideja i rodila. Medutim, AZZS sve vise koristi taj sistem kao nacin kontrole zagadenja. Dozvole za zagadenje, kao i Piguovi porezi, sada se smatraju, sa stanovista troskova, najisplativijim naCinom ocuvanja zivotne sredine.

Zamerke ekonomskoj analizi zagadenja "Nikome ne smemo dati mogucnost da besplatno zagaduje.н Ovaj komentar Ьivseg senatora Edmunda Maskija odrazava misljenje nekih pobornika zastite zivotne sredine. Cist vazduh i Cista voda, smatraju oni, predstavljaju osnovna ljudska prava koja ne Ьi trebalo spustati na nivo ekonomskog razmatranja. Kako mozete da postavite cenu za Cist vazduh ili Cistu vodu? Zivotna sredina је toliko vazna, tvrde oni, da Ьi trebalo da је zas.titimo koliko god smo u mogucnosti, bez obzira na troskove. Ekonomisti ne pokazuju puno simpatija za ovu vrstu argumentacije. Za ekonomiste, dobra politika zastite Zivotne sredine zapocinje priznavanjem prvog od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: ljudi moraju da vrse izbor. Cist vazduh i Cista voda svakako imaju vrednost. Ali, njihova vrednost mora da se uporedi s njihovim oportunitetnim troskom - to jest, s onim cega moramo da se odreknemo da Ьismo ih doblli. Potpuno eliminisanje zagadenja nije moguce. Pokusaj da se u potpunosti eliminise za-

POGLAVL..JE 10

gadenje unazadilo Ьi tehnologije koje nam omogucavaju visok zivotni standard. Malo spremni da prihvate losu ishranu, neadekvatnu zdravstvenu zastitu ili trosne stanove da Ьi zauzvrat odrZali zivotnu sredinu sto је moguce cistijom. Ekonomisti smatraju da pojedini pobornici zastite zivotne sredine nanose stetu sopstvenim idejama jer ne razmisljaju ekonomski. Cista zivotna sredina nije kao druga roba. Као i sva normalna dobra, i ona ima pozitivnu dohodnu elasticnost: bogate zemlje mogu sebl da priuste cistiju zivotnu sredinu od siromasnijih, ра im је, stoga, i zastita zivotne sredine rigoroznija. Osim toga, poput vecine drugih dobara, cist vazduh i voda pona8aju se u skladu sa zakonom trainje: sto је cena zastite zivotne sredine niZa, to се javnost zahtevati cistiju zivotnu sredinu. Ekonomski pristup koji koristi dozvole za zagadenje i Piguove poreze smanjuje trosak zastite zivotne sredine, ра Ьi, dakle, trebalo da poveca traznju javnosti za cistom zivotnom sredinom. је ljudi koji Ьi Ьili

BrziKviz Fabrika lepka i fabrika celika ispustaju dim koji sadrzi hemikaliju koja је Stetna ako se udise u velikim kolicinama. Navedite tri nacina kojima gradska vlada moze da reaguje na ovu eksternaliju. Koji su argumenti za i protiv svakog od navedenih resenja?

ZAKUUCAK Nevidljiva ruka је mocna, ali nije svemocna. Trzisna ravnoteia maksirnizira zbir pr6zvodacevog i potrosacevog viska. Kad su jedine zainteresovane strane na trZistu kupci i prodavci, ovaj ishod је efikasan sa stanoviSta drustva u celini. Ali, kad postoje eksternalije kao sto је zagadenje, za procenu trziSnog ishoda neophodno је uzeti u oЬ­ zir i Ьlagostanje trecih strana. U tom slucaju, nevidljiva ruka trzista mozda nece uspeti da efikasno alocira resurse. U nekim slucajevima, ljudi mogu da samostalno rese proЬlem eksternalija. Prema Kouzovoj teoremi, zainteresovane strane mogu medusobno da pregovaraju i da se dogovore oko efikasnog ishoda. Ponekad, medutim, efikasni ishod nije moguce postici, mozda zato sto veliki broj zainteresovanih strana otezava pregovaranje. Kada ljudi nisu u stanju da individualno rese proЬlem eksternalija, cesto intervenise vlada. Cak i u tom slucaju, drustvone Ьi trebalo u potpunosti da se odrekne delovanja trzisnih snaga. Umesto toga, vlada moze resiti taj proЬlem tako sto се zahtevati od donosilaca odluka da snose pune troskove svojih postupaka. Piguovi porezi na emisiju gasova i dozvole za zagadenje, na primer, kreirani su tako da internalizuju eksterne efekte zagadenja. Oni sve vise postaju pitanje izbora za one koji su zainteresovani za zastitu zivotne sredine. TrZisne snage, ako se pravilno preusmere, cesto predstavljaju najbolji lek za trzisni neuspeh.

EKSTERNALIJE

1

217

Zll:l

1

DEO 4

EKONUMit\.AJAV!"''V"=" .::)C::."tvn.l"'\

REZIME • Kada transakcija izmedu kupca i prodavca direktno utice na trecu stranu, taj uticaj se naziva eksternalija. Negativne eksternalije, recimo, zagadenje, imaju za posledicu da је drustveno optimalna kolicina na trzistu manja od ravnotezne kolicine. Pozitivne eksternalije, recimo, prelivanje tehnologije, imaju za posledicu da је drustveno optimalna koliCina veca od ravnoteme kolicine. • Oni na koje uticu eksternalije ponekad su u stanju da individualno rese taj proЬlem. Na primer, kad

jedno preduzece izaziva eksternaliju ро drugo preduzece, ta dva preduzeca mogu da internalizuju eksternaliju spajanjem. Ш, pak, zainteresovane strane mogu da rese proЬlem sklapanjem ugovora. Prema Kouzovoj teoremi, ako su ljudi и stanju da pregovaraju bez troskova, uvek mogu da postignu dogovor prema kojem се se resursi efikasno alocirati. u mnogim slucajevima, medutim, ako је broj zainteresovanih strana veliki, dogovor је tesko postiCi, ра Kouzova teorema ne vazi.

POGLAVLJE 10

EKSTERNALIJE

·ratn~zone; ,. ... , . . ·'.. :Puthicibit&~o tn.()gli, da tf~z~.:;~c d.istauzoni,b!щqecE!.Ьa{kaOsfb.s
·

• Kad pojedinacne strane nisu и stanju da na adekvatan naCin rese proЬlem eksternalija kao sto је zagadenje, cesto intervenise vlada. Ponekad vlada sprecava drustveno neefikasnu aktivnost regulacijom ponasanja. U drugim slucajevima, ona intemalizuje eksternalije uz pomoc Piguovih poreza. Jos

jedna mera је izdavanje dozvola. Na primer, vlada Ьi mogla da zastiti zivotnu sredinu izdavanjem ogranicenog broja dozvola za zagadenje. Кrajnji rezultat ove mere uglavnom је isti kao kod oporezivanja zagadivaca Piguovim porezima.

KLJUCNI POJMOVI eksternalije Kouzova teorema

Piguov porez internalizovanje eksternalija

transakcioni troskovi

1

219

220

1

DEO 4

EKONUMit\A ..JAVI..,.U\:J

;::н:;."

1 ....,~/"'\

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Navedite jedan primer pozitivne i jedan primer negativne eksternalije. 2. Uz pomoc dijagrama ponude i trainje objasnite uticaj negativne eksternalije u proizvodnji.

3. Na koji nacin patentni sistem poma.Ze drustvu u resavanju proЬlema eksternaНja? 4. Navedite neke naCine na koji se proЬlemi izazvani eksternalijama mogu resiti bez drzavne intervencije.

5. Zamislite da ste nepusac koji stanuje u istoj sobl sa pusacem. Prema Kouzovoj teoremi, sta odreduje da li vas cimer pusi u toj sobl? Da li је taj ishod efikasan? Kako vi i vas cimer dolazite do tog resenja?

6. Sta su Piguovi porezi? Zasto ih ekonomisti radije koriste u odnosu na regulaciju kao nacin zastite Zivotne sredine od zagadenja?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Dva su naCina da zastitite svoj automobll od krade. Vrsta zastite А otezava kradu automoblla. Vrsta zastite В olaksava policiji da uhvati lopova nakon krade. Која od ove dve vrste zastite izaziva negativne eksternalije za druge vlasnike automoblla? Која izaziva pozitivne eksternalije? Da li smatrate da vasa analiza moze imati neke implikacije na donosenje mera u ovim slucajevima? 2. Da li se slazete sa sledecim tvrdnjama? Zasto? а. "Koristi od Piguovih preza kao nacina za smanjenje zagadenja mogu da se izmere u odnosu na Ciste gubltke koje ti porezi izazivaju." Ь. "Kad odlucuje da li da Piguovim porezom oporezuje potrosace Ш proizvodace, vlada treba da bude oprezna kako Ьi uvela porez onoj strani koja izaziva eksternalije." 3. Razmotrimo trziste protivpozarnih aparata. а. Zasto Ьi protivpozarni aparati mogli da izazovu pozitivne eksternalije? Ь. Nacrtajte grafikon trzista protivpozarnih aparata i oznacite krivu traznje, krivu drustvene vrednosti, krivu ponude i krivu drustvenog troska. с. PokaZite nivo autputa u trzisnoj ravnoteZi i efikasni nivo autputa. Bez dokazivanja objasnite zasto se ove dve kolicine razlikuju. d. Ako eksterna korist iznosi 10 dolara ро jednom protivpozarnom aparatu, opisite mere vlade koje Ьi rezultirale efikasnim ishodom. 4. Prilozi dobrotvornim organizacijama odbljaju se od saveznog poreza na dohodak. Kako ova mera vlade podstice individualna resenja proЬlema eksternalija?

5. Ringo voli glasno da pusta rokenrol. Lucano voli operu, а mrzi rokenrol. Nazalost, njih dvojica su prvi susedi u zgradi sa zidovima tankim kao papir. а. Sta је ovde eksternalija? Ь. Који Ьi komandno-kontrolnu meru mogao da uvede vlasnik zgrade? Da li Ьi ta mera mogla da dovede do neefikasnog ishoda? с. Pretpostavimo da vlasnik zgrade dopusta stanarima da rade sta god zele. Prema Kouzovoj teoremi, kako Ьi Ringo i Lucano mogli samostalno da postignu efikasan ishod? Sta Ьi moglo da ih spreci da postignu efikasan ishod? 6. Prica se da svajcarska vlada subvencionise uzgajanje stoke i da је ta subvencija veca u oЬlastima sa vise turistickih atrakcija. Mozete li da navedete razlog zasto Ьi ovakva politika mogla Ьiti efikasna? 7. Veca potrosnja alkohola izaziva vise saobracajnih nesreca, cime se namecu troskovi ljudima koji ne piju inevoze. а. Ilustrujte trziste alkohola, oznacite krivu traznje, krivu drustvene vrednosti, krivu ponude, krivu drustvenog troska, nivo autputa u trzisnoj ravnoteii i efikasni nivo autputa. Ь. Na svom grafikonu osenCite povrsinu koja odgovara Cistom guЬitku u trzisnoj ravnotezi. (Pomoc: Cist guЫtak se javlja zato sto se konzumiraju neke jedinice alkohola za koje је drustveni trosak veCi od drustvene vrednosti.) Objasnite. 8. Mnogi analiticari smatraju da је nivo zagadenja u nasoj privredi suviSe visok. а. Ako drustvo zeli da smanji ukupno zagadenje u izvesnom oblmu, zasto је efikasno da razlicita preduzeca izvrse smanjenje u razliCitom oЬimu?

POGLAVLJE 1 О

Ь.

Komandno-kontrolni pristиpi cesto se oslanjajи na jednoobrazno smanjenje kod svih preduzeca. Zasto takav pristиp, generalno ne moze da pogoona preduzeca koja Ьi trebalo da izvrse vece ./ di smanjenje? с. Ekonomisti smatrajи da се odgovarajиCi Piguovi porezi ili dozvole za zagadenje kojima se moze trgovati rezultirati efikasnim smanjenjem zagadenja. Kako se ovim pristupima bolje ciljajи ona preduzeca koja Ьi trebalo da izvrse veca smanjenja? 9. Reka Pristin na svojim obalama ima dva preduzeca zagadivaca. Akme Indastrijal i Кriejtiv Kemikals godisnje Ьасаји ро 100 tona otpada и rekи. Trosak smanjenja otpada ро toni za Akme iznosi 10 dolara, а za Кriejtiv 100 dolara. Lokalna vlada zeli da smanji иkирnо zagadenje sa 200 na 50 tona. а. Kada Ьi vlada znala trosak smanjenja svakog preduzeca, koja smanjenja Ьi иvela da Ьi postigla svoj krajnji cilj? Koliko Ьi iznosio trosak svakog preduzeca, а koliko ukиpni trosak оЬа predи­ zeca? Ь. U tipicnijoj situaciji, vlada ne Ьi znala trosak smanjenja zagadenja svakog predиzeca. Kada Ьi vlada odlиCila da postigne krajnji cilj иvodenjem jednoobraznog smanjenja za sva predиzeca, izracиnajte smanjenje koje се izvrsiti svako predи­ zece, trosak svakog preduzeca i иkиpni trosak оЬа preduzeca. с. Uporedite иkиpni trosak smanjenja zagadenja и pitanjima pod (а) i (Ь). Ako vladi nije poznat trosak smanjenja svakog predиzeca, postoji li jos иvek neki nacin da vlada smanji zagadenje na 50 tona uz иkиpni trosak koji ste izracиnali и pitanjи pod (а)? Objasnite. 10. "Novcana kazna је porez za nesto lose sto ste иradi­ li. Porez је kazna za nesto dobro sto ste uradili." Dajte svoj komentar. ll.Slika 4. pokazиje da za svakи datu krivи traznje za pravom na zagadenje, vlada moze da postigne isti ishod Ьilo odredivanjem cene иz pomoc Piguovog poreza, Ьilo odredivanjem koliCine иz pomoc dozvola za zagadenje. Pretpostavimo da se tehnologija za kontrolisanje zagadenja jako иnapredi. а. Uz pomoc grafikona slicnih onima na Slici 4. ilи­ strиjte иticaj tog dogadaja na traznjи za pravima na zagadenje. Ь. Kakav је иticaj na сеnи i oblm zagadenja u иslo­ vima svakog od sistema regulacije? Objasnite?

EKSTERNAL1JE

12. Pretpostavimo da vlada odlиCi da izda dozvole za izvesne vidove zagadenja kojima se moze trgovati. а. Da li na ekonomskи efikasnost ima иticaja to da 1 li vlada dodeljиje dozvole ili ih prodaje na aиkci­ ji? Da li naCin raspodele dozvola иopste ima иti­ caja na ekonomskи efikasnost? Ь. Ako vlada odlиCi da dodeljиje dozvole, da li alokacija dozvola medи predиzeCima ima иticaja na efikasnost? Da li inace ima иticaja? 13.Glavni uzrok globalnog zagrevanja jeste иgljen-di­ oksid koji иlazi и atmosferи и promenljivim kolicinama iz razlicitih drzava, ali se, и tokи godine, jednako distriЬuira ро celoj zemljinoj kиgli. U Clankи iz Boston Glouba od З. јиlа 1990. godine Martin i Ketlin Feldstin kaiи da ispravan pristup globalnom zagrevanjи "nije da se od pojedinacnih zemalja zahteva da odrze emisijи иgljen-dioksida na trenиtnom nivoи", kao sto neki smatrajи. Umesto toga, smatrajи aиtori Clanka, "emisijи иgljen-dioksida treba da smanje one zemlje ciji sи troskovi najmanji, а zemlje koje snose teret treba da kompenzira ostatak sveta." а. Zasto је za postizanje efikasnog ishoda neophodna medиnarodna saradnja? Ь. Da li је moguce kreirati takav sistem kompenzacije pri kome се sve zemlje Ьiti и boljem polozajи pod sistemom jednoobraznog smanjenja emisije? Objasnite. 14.Pojedini ljиdi se protive trzisnim merama za smanjenje zagadenja i tvrde da Ciscenje vazduha i vode za njih ima dolarskи vrednost. Ekonomisti na to odgovarajи da drиstvo i pod komandno-kontrolnim merama implicitno pripisиje dolarskи vrednost Ciscenju zivotne sredine. Objasnite zasto је ovo tacno. 15. (Ovaj proЬlem је prilicno tezak.) U Srecnoj dolini postoje tri predиzeca. Predиzece Pocetni nivo zagadenja Trosak smanjenja zagadenja Preduzece

а.

Poi'etni nivo zagadenja

jedinica

Trosak smanjenja zagadenja za 1 jedinicu

А

70

в

So

25

с

50

10

$20

Vlada zeli da smanji zagadenje na 120 jedinica, ра svakom predиzecи daje 40 dozvola za zagadenje kojima mogu da trgujи. Ко prodaje dozvole i koliko ih prodaje? Ко kирије dozvole i koliko ih kиpuje? Objasnite иkratko zasto

1 221

---

1

su i prodavci i kupci spremni to da ucine. Koliko iznosi ukupni trosak smanjenja zagadenja u ovoj situaciji?

http://

Ь.

Za koliko Ьi se povecali troskovi smanjenja zagadenja kad se dozvolama ne Ьi moglo trgovati?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite http:UmankiwXtra.swlearning.com.

JAVNA DOBRA 1ZAJEDNICKI RESURSI

Rea jedne stare pesme kazи da је "najbolje и zivotи ono sto је ьesplatno". Ako se za zamislimo, otkricemo citav niz dobara na koje se ove reCi mogu odnositi. Neka doЬijamo od prirode reke, planine, plaze, jezera i mora. Od drzave doЬijamo neka drиga dobra, recimo, igralista, parkove i priredbe. U оЬа slиcaja, ljиdi ne morajи da plate kad odlиce da koriste ta dobra. Besplatna dobra sи posebni izazov za ekonomskи analizи. VeCina dobara и ekonomiji alocirajи se na trzistima, gde kиpci рlасаји ono sto dоЬiји, а prodavcima se placa za ono sto оЬеzЬеdији. Za takva dobra, cene predstavljajи signale koji upravljajи odlukama kираса i prodavaca. Medutim, kada sи dobra besplatno dostиpna, trzisne sile koje inace alocirajи resиrse и nasoj ekonomiji- nisи prisиtne. U ovom poglavljи razmatramo proЬleme koji se javljaju u slисаји dobara bez trzisnih cena. Ova analiza daje nam иvid и jos jedan od Deset prindpa ekonomije iz Poglavlja 1: ponekad vlade mogu da poboljsaju trziSne ishode. Kad neko dobro nema cenu, privatna trziSta ne mogu da obezbede proizvodnjи i potrosnjи tog dobra и odgovarajuCim koliCinama. U takvim slиcajevima, vlada svojim merama moze potencijalno da koriguje trzisni neиspeh i poveca ekonomskи dobroЬit. trenиtak

..

. .l

223

EKONOMIKA JAVNOG !SEKTORA

RAZLICITE VRSTE DOBARA

iskljucivost svojstvo dobra ро kojem jedna osoba moze Ьiti sprecena da ga koristi rivalitet svojstvo dobra ро kojem njegovo koriscenje od strane jedne osobe smanjuje koriscenje tog dobra od strane druge osobe privatna dobra dobra kojima su svojstveni i iskljucivost i rivalitet

U l<.ojoj meri su trZista sposobna da obezbede dobra koja ljudi zele? Odgovor na to pitanje zavisi od konkretnog dobra koje razmatramo. Као sto smo videli u Poglavlju 7, sigurno је da се trziste oЬezbediti efikasan broj korneta sladoleda: cena korneta sladoleda se prilagodava kako Ьi se ponuda i trainja uraravnoteZile, а ta ravnoteza maksimizira zblr proizvodacevog i potrosacevog viska. Ipak, kao sto smo videli u Poglavlju 10, ne mozemo Ьiti sigurni da се trziste spreciti proizvodace aluminijuma da zagaduju vazduh koji udisemo: kupci i prodavci na trzistu, ро pravilu, ne vode racuna о eksternalijama koje izazivaju njihove odluke. Dakle, trzista dobro funkcionisu u slucaju dobara poput sladoleda, ali lose funkcionisu kada se kao dobro pojavljuje Cist vazduh. Kada razmisljamo о razlicitim dobrima u ekonomiji, korisno је da ih grupisemo na osnovu dve karakteristike: • Da li је odredenom dobru svojstvena iskljuCivost? Da li se ljudi mogu spreciti da ga koriste? • -- Da li је odredenom dobru svojstven rivalitet? Da li koriscenje dobra od strane jedne osobe smanjuje mogucnost druge osobe da ga koristi? Na Slici 1. prikazana је podela dobara u cetiri kategorije na osnovu ove dve karakteristike.

1. Privatna dobra imaju osoblne i iskljucivosti i rivaliteta. Razmotrimo, na primer

1

kornet sladoleda. Kornetu sladoleda је svojstvena iskljuCivost, jer је moguce nekog spreciti da ga jede jednostavno mu ga necete dati. Kornetu sladoleda је svojstven i rivalitet, jer ako jedna osoba jede kornet sladoleda, druga ne moze da jede taj isti kornet. Vecina dobara u ekonomiji jesu privatna dobra poput sladoleda. Kad smo u Poglavljima 4, 5 i 6 analizirali ponudu i traznju, а u Poglavljima 7, 8 i 9 efikasnost trzista/ implicitno smo pretpostavljali da su dobra i iskljuciva i rivalska.

SLIKA 1

Rivalitet?

Cetiri vrste dobara Dobra mogu da se svrstaju и cetiri kategorije па osnovu dva pitanja: (1) Da li је tom dobru svojstvena iskljuдvost? Odnosno, da li se ljudi mogu spreбti da ga koriste? (2) Da П је tom dobru svojstven rivafitet? Odnosno, da fi koriscenje tog dobra od strane jedne osobe smanjuje njegovo koriscenje od strane druge osobe? Na ovom dijagramu navedeni su primeri dobara iz sve cetiri kategorije.

Da

Da

Privatna dobra

Prirodni monopoli

• Korneti sladoleda • Odeca • Zakrёeni putevi s drumarinom

• Zastita od poza га • KaЬiovska 1V • Nezakrёeni putevi s drumarinom

Zajedniёki

Javna dobra

lskl)uclvost?

Ne

Ne

resursi

• Riba u okeanu • Zivotna sredina • Zakrёeni putevi bez drumarine

• Sirena za tornado • Nacionalna odbrana • Nezakrёeni putevi bez

POGLAVLJE 1 1

JAVNA DOBRA 1 ZAJEDNICKI RESURSI

2. Javnim dobrim nisu svojstveni ni iskljucivost, niti rivalitet. Odnosno, ljudi ne mo-

gu da se sprece da koriste javno dobro, а koriscenje nekog javnog dobra od strane jedne osobe ne smanjuje sposobnost drиge osobe da ga koristi. Na primer, sirena koja иpozorava na dolazak tornada и malom gradu jeste javno dobro. Kada sirena zasvira, nemoguce је nekoga spreciti da је сије. Osim toga, kad neko stekne korist od ovog upozorenja, on ne umanjuje tu istи korist nekom drugom. 3. ZajedniCkim resшsima је svojstven rivalitet, ali ne i iskljиcivost. Na primer, riba и moru ima osoblnи rivaliteta: ako neko иhvati riЬи, manje ih ostaje nekom drиgom za иlov. Ipak, riba nema svojstvo iskljиcivosti jer, imajиCi и vidи ogromnи veliCinи okeana, tesko је sprecrti ribare da love riЬu и njemu. 4. Каdа neko dobro ima svojstvo iskljиCivosti, ali ne i rivaliteta, ono predstavlja primer prirodnog mof!opola. Na primer, razmotrimo protivpozarnи zastitи и malom gradu. Lako је iskljиciti ljиde iz njenog koriscenja: vatrogasna stanica moze jednostavno da pиsti da kиса izgori. Ipak, zastita od pozara nema svojstvo rivaliteta. Vatrogasci provode mnogo vremena cekajиCi da izblje pozar, раје malo verovatno da се zastita dodatne kuce smanjiti zastitи koja stoji na raspolaganjи ostalima. Drugim reCima, kad grad jednom plati vatrogasnи stanicи, dodatni troskovi zastite jos jedne kисе sи mali. U Poglavljи 15 potpиnije cemo definisati prirodne monopole i detaljnije ih proиciti. U ovom poglavlju bavicemo se dobrima koja nemajи svojstvo iskljиcivosti, ра sи, stoga, svima besplatno dostupna: javnim dobrima i zajednickim resиrsirna. Као sto cemo videti, ova tema и Ьliskoj је vezi sa proиcavanjem eksternalija. Eksternalije se javljajи i kod javnih dobara i kod zajednickih resursa, jer za nesto sto ima vrednost nije odredena cena. Ako Ьi jedna osoba trebalo da obezbedi javno dobro, recimo, sirenи za tornado, drиgi ljиdi bili Ьi и boljem polozajи, а ipak im ne Ьi Ьilo moguce naplatiti tu korist. Slicno tome, ako jedna osoba koristi zajednicki resurs, recimo, ribи и morи, drиgi ljиdi sи и gorem polozajи, а ipak ne Ьivаји obesteceni za svoj gubltak. Zbog ovih eksternalija individиalne odlиke о potrosnji i proizvodnji mogu da dovedи do neefikasne alokacije resursa, а drzavna i'Ltervencija moze potencijalno da poveca ekonomske dobroblti.

BrziKviz

DefiniSite javna dobra i zajednicke resurse i navedite ро jedan primer.

JAVNADOBRA Da Ьismo shvatili kako se javna dobra razlikиjи od ostalih dobara i kakve proЬleme za drиstvo, razmotrimo jedan primer: vatromet. Ovo dobro nema iskljиCivost jer је nemoguce Ьilo koga spreciti da gleda vatromet, а nema ni svojstvo rivaliteta, jer иzivanje jedne osobe u vatrometu ne smanjиje иzivanje drиge osobe. predstavljajи

ProЬiem

"Besplatne voznjel/*

Stanovnici Smoltauna и SAD vole da gledajи vatromet za praznik 4. jиli. Svaki od 500 stanovnika ovog grada pripisиje tom dozivljajи vrednost od 10 dolara. Trosak organi* Engl. "free rider", u nasoj literaturi jos i ,.slobodni jahac", ponekad i ,.slepi putnik"}; prim. red.

1 225

javna dobra dobra kojima nisu svojstveni ni iskljucivost niti rivalitet zajednicki resursi dobra koja imaju svojstvo rivaliteta, ali ne i iskljucivosti

AGL.'O

1

Ut:.U 4

,.Besplatna voznja" kada osoba stice korist od nekog dоЬщ ali izbegava da ga plati

zacije vatrometa iznosi 1.000 dolara. Posto је korist и vrednosti od 5.000 dolara veca od troskova и iznosи od 1.000 dolara, za stanovnike Smoltauna је efikasno da organizиjи vatromet za 4. jиli. Da li Ьi individиalno trZ:iste obezbedilo efikasan ishod? Verovatno ne Ьi. Zamislite da Elen, preduzetnica iz Smoltauna, odlиCi da organizиje vatromet. Elen Ьi sigurno imala proЬlema sa prodajom karata za vatromet jer Ьi njihovi potencijalni kиpci brzo shvatili da vatromet mogu da gledajи i bez karte. Posto vatromet nema osoblnи iskljиCivosti, ljиdi sи podstaknиti da se besplatno okoriste. "Besplatnom voznjom" osoba stice korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati. Ovaj trblni neиspeh moze da se shvati ako se ima и vidи da је on posledica eksternalije. Kad Ьi Elen zaista organizovala vatromet, izazvala Ьi eksternи korist za one koji Ьi ga gledali а da za njega nisи platili. Kad оdlисије da li da organizиje vatromet, Elen ne uzima и obzir ove eksterne koristi. Mada је organizovanje vatrometa drиstve­ no pozeljno, ono nije profitabilno za pojedinca. Као rezиltat toga, Elen donosi drиstveno neefikasnи odlиkи da ne organizиje vatromet. Mada individиalno (privatno) trziste ne иspeva da ponиdi vatromet koji potrazиjи stanovnici Smoltaиna, resenje ovog proЬiema је oCigledno: lokalna vlada moze da sponzorise proslavu 4. јиlа. Gradska opstina moze da poveca porez svim stanovnicima za 2 dolara i iskoristi taj prihod da plati Elen da organizиje vatromet. Svi и Smoltaunи sи и boljem polozajи za 8 dolara- 10 dolara vrednost vatrometa иmanjeno za 2 dolara poreza. Elen moze da pomogne Smoltaиnи da postigne efikasan ishod kao drzavni slиZbenik, mada to ne Ьi mogla kao privatni preduzetnik. Prica о Smoltaиnи је pojednostavljena, ali realna. U stvari, mnoge lokalne vlade и SAD zaista рlасаји vatromet za 4. jиli. Stavise, ova prica ukazиje na opsti zakljиcak о javnim dobrima: posto javna dobra nemajи svojstvo iskljиcivosti, proЬiem "besplatne voznjen sprecava individиalno trziste da ih nиdi. Vlada, medиtim, moze potencijalno da resi ovaj proЬlem. Ako zakljиCi da је иkupna korist veca od troskova, moze da obezbedi javno dobro i da ga plati dodatnim poreskim prihodom, ра sи tako svi и boljem polozajи.

Neka vazna javna dobra Mnogo је primera javnih dobara. Ovde cemo razmotriti samo najvaznije.

Nacionalna odbrana Odbranazemlje od strane agresije је klasicni primer javnog dobra. Kad је zemlja odbranjena, nije moguce Ьilo kome zabraniti da uZiva koristi od te odbrane. Stavise, kad neko иziva koristi od nacionalne odbrane, on ne smanjиje korist Ьilo koga drиgog. Dakle, nacionalna odbrana nema ni osoblne iskljиCivosti ni rivaliteta. Nacionalna odbrana је jedno od najskиpljih javnih dobara. Godine 2002. americka savezna vlada potrosila је иkирnо 348 milijardi dolara na nacionalnи odbranи, ili oko 1.200 dolara ро osobl. Ne postoji saglasnost da li је ovaj iznos prenizak ili previsok, ali skoro niko ne sиmnja da је jedan deo drzavne potrosnje neophodno odvojiti za nacionalnи odbranи. C:ak i ekonomisti koji sи zagovornici vlade sa manjim ьrojem clanova saglasni sи da је nacionalna odbrana javno dobro koje vlada treba da obezbedi. ,cuпclamentaina Кreiranje znanja је javno dobro. Ako matematicar dokaze novu teoremu, ta teorema postaje deo ukupnog korpusa znanja kojeg svako

POGLAVLJE 11

нDopada

5ffi

"" ~~

JAVNA DOBRA 1 ZAJEDNLCК1 RESURSI

mi se zamisao ako mozemo da to izvedemo bez novih poreza."

moze besplatno da koristi. Posto је znanje javno dobro, preduzeca koja su u potrazi za profitom oblcno besplatno koriste znanje koje sи drиgi kreirali i, kao rezultat toga, izdvajaju premalo resursa za kreiranje novih znanja. Kada vrsimo procenu odgovarajuce politike u pogledи kreiranja znanja, vazno је da pravimo razliku izmedи opsteg znanja i konkretnog, tehnoloskog znanja. Konkretno, tehnolosko znanje, recimo, pronalazak nove vrste akumulatora, moze da se patentira. Pronalazac na taj nacin stice veliki deo koristi od boljeg akиmulatora, mada svakako ne u potpunosti. Nasиprot tome, matematicar ne moze da patentira teoremu; takvo opste znanje је besplatno i dostupno svima. Drugim reCima, patentni sistem cini iskljucivim konkretno, tehnolosko znanje, dok opste znanje nema svojstvo iskljuCivosti. Vlada pokusava na razne nacine da obezbedi javno dobro и vidu opsteg znanja. Vladine agencije, kao sto su Nacionalni institut zdravija i Nacionalna naucna fondacija, subvencionisu fundamentalna istraZivanja и medicini, matematici, fizici, hemiji, Ьio­ logiji i, cak, ekonomiji. Pojedini ljиdi podrzavaju finansiranje istraZivanja svemira s obrazlozenjem da takva istrazivanja povecavajи иkирnо znanje drиstva. Naravno, i mnoga individиalna dobra, ukljиcujuCi "pancire" i instant-pice Tang, koriste materijale koje su najpre otkrШ naucnici i inzenjeri и pokиsaju da spиste coveka na Mesec. Tesko је odrediti u kojoj meri vlada treba da podrzava ovakve pokusaje, jer nije lako izmeriti koristi koje oni donose. StaviSe, Clanovi Kongresa koji odreduju sredstva za istrazivanja oblcno nisи strиcnjaci za naиku ра, stoga, i nisи u najboljoj poziciji da procenjuju koja се vrsta istrazivanja doneti najvise koristi.

)ф

;а:

~~ ~ ·

~8 5", ~~ ~~ ~\3

Borba protiv siromastva Mnogi vladini programi imaju za cilj da pomognи siromasnima. Sistem socijalne pomoCi (koji se cesto naziva Privremena pomoc porodicama u nevolji) obezbedиje mali prihod pojedinim siromasnim porodicama. SliCno tome, programom Bonova za hranu sиbvencionise se kиpovina hrane za one sa niskim dohocima, а razliciti programi vlade za stiшovanje Cine krov nad glavom pristu-

ј

227

pacnijim. Ovakvi programi protiv siromastva finansirajи se od poreza koje рlасаји finansijski иspesnije porodice. Меdи ekonomistima postoji neslaganje oko иloge kоји treba da ima vlada и borЬi protiv siromastva. Ovde cemo izneti jedan vazan argument: zagovornici programa protiv siromastva smatrajи da је borba protiv siromastva javno dobro. Pretpostavimo da Ьi svi zeleli da zive и drиstvи и kojem nema siromastva. Mada је ova zelja jaka i prisиtna kod mnogih, borba protiv siromastva nije "dobro" koje moze da obezbedi individиalno (privatno) trziste. Nijedan pojedinac nije и stanjи da иkine siromastvo, jer је taj proЬlem sиvise veliki. Stavise, individиalni prilozi и dobrotvorne svrhe nisи и stanjи da rese taj proЬlem. Ljиdi koji ne dаји novac и dobrotvorne svrhe mogu besplatno da "se voze" na velikodиsnosti drиgih. u tom slисаји, oporezivanje bogatih и ciljи povecanja zivotnog standarda siromasnih moze sve da dovede и bolji polozaj. Siromasnima је bolje, jer imajи visi zivotni standard, а onima koji рlасаји porez је bolje jer zive и drиstvи sa manje siromastva.

Primer iz prakse MOZE Ll KONGRES DA RASPODELI TERET POREZA NA PLATE? Pojedina dobra mogu da prelaze iz kategorije javnih и kategorijи privatnih dobara и zavisnosti od okolnosti. Na primer, vatromet је javno dobro ako se organizиje и gradи sa риnо stanovnika. Ipak, ako se organizиje и privatnom zabavnom parkи kao sto је Diznilend, vatromet је vise nalik privatnom dobrи, jer posetioci parka рlасаји za svoje prisиstvo. Jos jedan takav primer jeste svetionik. Ekonomisti vec dиgo navode svetionike kao primer javnog dobra. Svetionici se koriste za oznacavanje odredenih mesta kako Ьi brodovi mogli da izbegnи nesigurne vode. Korist kоји od svetionika stice kapetan broda ne sadrZi ni iskljиcivost ni rivalitet, ра svaki kapetan ima podsticaj da se besplatno "vozi" kada иz pomoc svetionika иpravlja brodom, а ne placa tи иslиgи. Zbog tog proЬlema "besplatne voznje", privatna trzista oЬicno nisи и stanjи da obezbede svetionike koji sи potrebni kapetanima brodova. Као rezиltat toga, и danasnje vreme veCinom svetionika иpravlja drzava. Medиtim, и nekim slиcajevima svetionici mogu Ьiti Ьilizi privatnim dobrima. Na obali Engleske и XIX vekи, pojedini svetionici Ьili sи и privatnom vlasnistvи i njima sи иpravljali pojedinci. Medиtim, иmesto da pokиsa da kapetanи broda naplati оvи иslиgи, vlasnik svetionika ји је naplaCivao vlasnikи oЬliznje lиke. Ako vlasnik lиke nije placao, vlasnik svetionika Ьi iskljиcio svetla, а brodovi Ьi izbegavali tи lиkи. Kad odredиjemo da li је neko dobro javno, potrebno је da иtvrdimo broj korisnika i da li је te korisnike moguce spreciti da to dobro koriste. ProЬlem "besplatne voznje" javlja se kad је broj korisnika veliki i kad nijednog nije moguce spreCiti da koristi to dobro. Ako svetionik koristi kapetanima mnogih brodova, on је javno dobro. Ipak, ako prvenstveno koristi vlasnikи lиke, on је vise nalik privatnom dobrи. • Која је

ovo vrsta dobra?

POGLAVLJE 11

JAVNA DOBRA 1 ZAJEDNICКI RESURSI

1 229

Tezak zadatak analize troskova i koristi* Dosad smo videli da vlada obezbeduje javna dobra, jer privatno trziste nece samostalno proizvesti efikasnu kolicinu. Ipak, zakljucak da vlada treba da intervenise predstavlja samo prvi korak. V1ada zatim treba da odredi koje vrste javnih dobara da obezbedi i u kojim koliCinama. Pretpostavimo da vlada razmatra javni projekat, recimo, izgradnju novog autoputa. Da Ьi procenila da li da ga gradi, vlada mora da uporedi ukupnu korist od autoputa svih onih koji Ьi ga koristili sa troskovima njegove izgradnje i odrzavanja. Da Ьi donela ovu odluku, vlada се, mobla, angazovati tim ekonomista i inienjera koji се izraditi studiju pod nazivom analiza troskova i koristi, Ciji је cilj da izvrsi procenu ukupnih troskova i koristi od projekta za drustvo u celini. Analiza troskova i koristi ima teiak zadatak. Posto се autoput Ьiti svima besplatno dostupan, ne postoji cena na osnovu koje Ьi se izvrsila procena njegove vrednosti. Nije pouzdano ni jednostavno pitati ljude koliku Ьi mu vrednost pripisali: kvantifikovanje koristi tesko је izvesti na osnovu rezultata iz upitnika, а ispitanici nemaju puno podsticaja da kafu istinu. Oni koji Ьi koristili autoput podstaknuti su da navedu preveliku korist koju Ьi stekli izgradnjom autoputa. Oni koji Ьi Ьili osteceni izgradnjom autoputa imaju podsticaj da navedu prevelike troskove koje Ьi zbog toga snosili kako Ьi sprecili njegovu izgradnju. Efikasno obezbediti javna dobra, је dakle, u sustini mnogo teze nego efikasno obezbediti privatna dobra. Privatna dobra se obezbeduju na trzistu. Kupci privatnog dobra otkrivaju vrednost koju pripisuju tom dobru kroz cene koje su spremni da plate. Prodavci otkrivaju troskove koje snose kroz cene koje su spremni da prihvate. Nasuprot tome, kad procenjuju da li vlada treba da obezbedi javno dobro, analiticari troskova i koristi se ne sluze cenama kao signalima. Rezultati njihovog izracunavanja troskova i koristi od javnih projekata su u najboljem slucaju priЬliZni.

Primer iz prakse KOLIKO VREDI ZIVOT? Zamislite da ste izabrani za Clana lokalne gradske skupstine. Glavni opstinski inienjer dolazi vam s predlogom: grad moze da potrosi 10.000 dolara na postavljanje i rukovanje semaforom na glavnoj raskrsnici na kojoj sada postoji samo znak Stop". Korist od semafora jeste povecana bezbednost. Na osnovu podataka о sliCnim raskrsnicama, inienjer procenjuje da Ьi semafor smanjio rizik od saobracajnih nesreca sa smrtnim ishodom sa 1,6 na 1,1 posto. Treba li da potrosite novac na novi semafor? Da Ьiste odgovorili na ovo pitanje, vracate se analizi troskova i koristi. Ali, ubrzo nailazite na prepreku: da Ьi poredenje troskova i koristi imalo smisla, morate ih izraziti u istim jedinicama. Trosak se meri u dolarima, ali, korist- mogucnost da se spase ljudski zivot - nije moguce izraziti direktno u novcu. Da Ьiste doneli odluku, morate u dolarima izmeriti vrednost ljudskog zivota. Najpre Ьiste mogli doei u iskusenje da zakljuCite kako ljudski zivot nета cenu. Na kraju krajeva, verovatno nema te sume novca koju Ьi nekom mogli da platite da se do11

* engl. cost-benefit analiza, izraz koji se koristi i u domacoj literaturi (prim. red.)

analiza troskova i koristi analiza koja uporeduje troskove i koristi od nabavke javnog dobra za drustvo

brovoljno odrekne svog zivota Ш zivota voljene osobe. То znaci da ljиdski zivot ima vrednost izrazenи и novcи. Kad је rec о nasoj analizi troskova i koristi, medиtim, ovaj odgovor dovodi do Ьe­ smislenih rezиltata. Kad Ьi zaista pripisivali Ьeskonacnи vrednost ljиdskom zivotu, trebalo Ьi da postavimo semafor na иgао svake иlice. Slicno tome, trebalo Ьi svi da vozimo velike aиtomoЬile sa najsavremenijom sigurnosnom opremom, иmesto malih kola sa manje sigurnosnih dodataka. Ipak, semafora nema na svakom иglи, а ljиdi ponekad оdlисији da voze aиtomoЬile bez vazdиsnih jastuka protiv bocnih иdara i ABS kocnica. Pri donosenjи i privatnih i javnih odlиka, ponekad smo spremni da rizikиje-­ mo svoj zivot da Ьismo иstedeli nesto novca. Kada jednom prihvatimo idejи da ljиdski Zivot ima implicitnи novcanи vrednost, kako mozemo da odredimo tи vrednost? Jedan pristиp, koji se ponekad koristi и sиd­ skim procesima kada se odredиje odsteta za иЬistvo iz nehata, jeste da se izracuna иkирnа sиma novca kоји Ьi иЬiјеnа osoba zaradila da је ziva. Ekonomisti cesto kritikиjи takav pristup, jer on ima Ьizarne implikacije da Zivot penzionisane Ш hendikepirane osobe nema nikakvu vrednost. Vrednost ljиdskog zivota moze se bolje odrediti ako se иtvrdi rizik koji sи ljиdi spremni da snose dobrovoljno i koliko im za to treba platiti. Rizik od smrti razlikиje se ро profesijama, na primer. Gradevinski radnici и visokogradnji snose veCi rizik od smrti na radnom mestu od zaposlenih и kancelarijama. Poredenjem nadnica и manje i vise rizicnim profesijama, а pri tom imajиCi и vidи obrazovanje, iskиstvo i ostale determinante nadnica, ekonomisti mogu da steknи neki иvid и vrednost kоји ljиdi pripisиjи svom zivotu. Stиdije koje sи koristile takav pristup роkаzији da vrednost ljиdskog zivota iznosi oko 10 miliona dolara. Sada mozemo da se vratimo nasem prvoЬitnom primerи i damo odgovor opstinskom inienjerи. Semafor smanjиje rizik od smrtnog ishoda za 0,5 procentnih poena. Dakle, ocekivana korist od postavljanja semafora iznosi 0,005 Х 10 miliona dolara, odnosno 50.000 dolara. Ovako izracиnata korist daleko је veca od troska koji iznosi 10.000 dolara, ра Ьi trebalo odobriti taj projekat. • beskonacnи

BrziKviz Sta је proЫem "besplatne voznje"? о Zasto proЫem .,besplatne voznje" navodi vladu da obezbeduje javna dobra? da obezbedi javno dobro?

е

Kako

Ьi

vlada trebalo da odlucuje da li

ZAJEDNICKI RESURSI

Tragedija zajednickog poseda parabola koja ilustruje zasto se zajednicki resursi koriste vise nego sto је pozeljno sa stanovista drustva u celini

Zajednicke resurse, kao i javna dobra, ne karakterise iskljиcivost: oni sи besplatno dostиpni svima koji zele da ih koriste. Zajednicki resursi, medиtiщ imajи svojstvo rivaliteta: koriscenje zajednickog resиrsa od strane jedne osobe smanjиje sposobnost drиge osobe da ga koristi. Dakle, zajednicki resursi izazivajи novi proЬlem. Kada se odredeno dobro obezbedi, kreatori politike treba da vode racиna и kojoj meri se ono koristi. Ovaj proЬlem se najbolje shvata na osnovu klasicne parabole pod nazivom Tragedija zajednickog poseda.

POGLAVLJE 1 1

JAVNA POBRA 1 ZAJEPNICКI RESURSI

Tragedija zajednickog poseda Razmotrimo Zivot u jednom srednjevekovnom gradicu. Jedna od najva.Znijih ekonomskih aktivnosti u tom gradu је uzgajanje ovaca. Мnoge porodice iz grada poseduju stada ovaca i izdrzavaju se od prodaje vune od koje se pravi odeca. Na pocetku nase price, ovce provode veCinu vremena pasuCi na zemlji koja okruzuje grad, а zove se Gradski pasnjak. Nijedna porodica nije vlasnik te zemlje. Umesto toga, stanovnici grada kolektivno poseduju zemlju i svim stanovnicima је dozvoljeno da svoje ovce na njoj napasaju. Kolektivna svojina dobro funkcionise jer zemlje ima u izobilju. Sve dotle dok svi mogu koliko god zele da koriste zemlju za napasanje, Gradski pasnjak ne predstavlja dobro sa svoj stvom rivaliteta, а to sto stanovnici besplatno napasuju svoje ovce na njemu ne izaziva nikakve proЬleme. Svi u gradu su zadovoljni. Kako godine prolaze, broj stanovnika u gradu raste, kao i broj ovaca koje se napasaju na Gradskom pasnjaku. Sa sve vecim brojem ovaca i stalnom kolicinom zemlje, zemlja pocinje da gubl sposobnost obnavljanja. Na kraju, pasnjak se u tolikoj meri koristi da zemlja postaje neplodna. Posto na Gradskom pasnjaku vise nema trave, uzgajanje ovaca nije moguce, ра nestaje nekad uspesna industrija vune u gradu. Mnoge porodice gube svoj jedini izvor prihoda. Sta је uzrok ove tragedije? Zasto su pastiri dozvollii da se ovce toliko namnoze i uniste Gradski pasnjak? Zato sto se drustveni i privatni podsticaji razlikuju. Unistavanje zemlje za ispasu moze da se izbegne samo kolektivnom akcijom pastira. Kad Ьi svi pastiri delovali zajednicki, mogli Ьi da smanje broj ovaca na nivo koji Ьi Gradski pasnjak mogao da izdrzi. Ipak, nijedna porodica nema podsticaj da smanji velicinu sopstvenog stada, jer svako stado predstavlja samo mali deo proЬlema. U sustini, Tragedija zajedniCkog poseda nastaje zbog eksternalija. Kada se stado jedne porodice napasa na zajednickoj zemlji, ono smanjuje kvalitet zemlje koja stoji na raspolaganju drugim porodicama. Posto ljudi zanemaruju ovu negativnu eksternaliju kad odlucuju koliko ovaca da poseduju, rezultat је prevelik broj ovaca. Da је neko predvideo ovu tragediju, grad је mogao da resi svoj proЬlem na nekoliko razlicitih naCina. Mogao је da propiSe broj ovaca u stadu svake porodice, da internalizuje eksterni efekat oporezivanjem ovaca, ili da na aukciji proda ograniceni broj dozvola za ispasu ovaca. То jest, srednjevekovni gradic mogao је da resi proЬlem prekomernog napasanja na nacin na koji savremeno drustvo resava proЬlem zagadenja. U slucaju zemlje, medutim, postoji jednostavnije resenje. Grad moze da razdeli zemlju gradskim porodicama. Svaka porodica moze da ogradi svoju parcelu zemlje i da је zatim zastiti od prekomernog napasanja. Na taj naCin, umesto zajednickog resursa, zemlja postaje privatno dobro. Ovaj ishod se u stvari i desio za vreme pokreta za podelu zemlje u Engleskoj u XVII veku. Iz price о Tragediji zajednickog poseda moze se izvuCi opsti zakljucak: kad jedna osoba koristi zajednicki resurs, ona smanjuje koriscenje tog resursa od strane druge osobe. Zbog ove negativne eksternalije, zajednicki resursi se prekomerno koriste. Vlada moze da resi taj proЬlem tako sto се smanjiti koriscenje zajednickog resursa uvodenjem propisa Ш poreza. Ш, vlada ponekad moze zajednicki resurs da pretvori u privatno dobro. Ovaj zakljucak poznat је vec hiljadama godina. Stari grcki filozof Aristotel ukazivao је na ovaj proЬlem zajednickih resursa: "0 onome sto је zajednicko vodi se manja briga, jer svako vodi vise racuna о onome sto је njegovo, nego о onome sto poseduje zajednicki s drugima.н

1 2З 1

.:..::>.:::.

1

DE04

Neki vazni zajednicki resursi Мnogo је

primera zajednickih resursa. U skoro svim slucajevima јаvђа se isti proЬlem kao i u Tragediji zajednickog poseda: pojedinacni (privatni) donosioci odluka prekomerno koriste zajednicki resurs. Da Ьi uЬlaiile proЬiem prekomernog koriscenja, vlade cesto pristupaju regulaciji ponasanja Ш naplacuju koriscenje zajednickog resursa.

Cist vazduh i voda Као sto smo videli u Poglavlju 10, trzista ne stite adekvatno zivotnu sredinu. Zagadenje је negativna eksternalija koja moze da se resi regulacijom Ш uvodenjem Piguovih poreza na aktivnosti koje dovode do zagaderya. Ovaj neuspeh trzista moze da se smatra primerom proЬlema zajednickog resursa. Cist vazduh i Cista voda zajednicki su resursi kao i neogradena zemlja za ispasu, а prekomerno zagadenje isto је sto i prekomerna ispasa. Degradacija zivotne sredine predstavlja savremenu Tragediju zajedniCkog poseda .

... SINGAPURSKO

RESENJE

Putarinepп~dst~v/jajujednostavannaдn dase resi problemsaobracajnlh guzvi, afise, kako sinatraju pojedini ekonomlsti,лe koriste onoliko koliko I:Jitrebalo. U ovojko/umni, · ekonomista Lester Tarou opisuje ka!(.b jeSingapui uspeo da resi proЬ!em {;aobracajnihguivi. Ekonomika odredivanja · putarine Pise: Lester Tarou Zapocnimo jednostavnom i ociglednom istinom. Nijedan grad dosada nije uspeo da proЫeme saobracajnih guzvi i zagadenja resi izgradnjom novih puteva. Pojedini gradovi u svetu izgradili su veliki broj puteva (Los Andeles), а pojedini samo nekoliko (Sangaj tek odnedavno ima mnogo automoblla), ali ро stepenu saobracajnih guzvi i

zagadEmosti oni se mnogo ne razlibracajnih guZVI izagadenja -putarikujц. Vеб broj puteva jednostavno ne. Naplatiti ljuфma koriscenje pute. podstice. vise ljudi da. koriste svoje va na osnovu vrste puta, doba dana i autornoblle, da zive dalje od radnog godine kojima ga koristё i stepena mesta i da tako koriste vise prostora zagaaenja u vreme voznje. Odredite na · putevima~.. U nedavnoj analizi onaj nivo cena koji generise optimalproЫema s~obracajnih guzvi u Lon- · nu koliCinu koriscenja. Singapur se odlucio da to i podonu doslo se do zakljucka da bi london mogao, da srusi Citav central- kusa; nijedan grad do tada se nije ni deo grada da Ы se napravio pro- usudio da koriSti putarine. Mnoge stor za puteve, а da Ы i dalje imao ideje mogu blti dobre u teoriji, ali su imale skrivene, neocekivane nedostrasne guzve na ulicama. Ekonomisti oduvek daju isti teo- statke. Singapur danas ima vise od retski odgovor na proЬiem sao- jedne decenije iskustva. Тај sistem

u

POGLAVLJE 1 1

JAVNA DOBRA 1 ZAJEDNICКI RESURSI

1 2.33

Saobracajne guzve na putevima Putevi mogu da budu Ш javna dobra Ш zajednicki resursi. Ako na putu nema gu.Zve, onda njegovo koriscenje od strane neke osobe ne utice ni na koga. U tom slucaju, koriscenje puta nema svojstvo rivaliteta, а put је javno dobro. Medutim, ako је put zakrcen automobШma, tada njegovo koriscenje izaziva negativnu eksternaliju. Kad se jedna osoba vozi na tom putu, gu.Zva se povecava, а drugi ljudi moraju pa.Zljivije da voze. U tom slucaju, put је zajednicki resurs. Vlada moze da resi proЬlem saobracajnih gu.Zvi, izmedu ostalog, i uvodenjem putarine. Putarina u sustini predstavlja Piguov porez na eksternaliju saobracajnih guZvi. Putarina cesto nije prakticno resenje, recimo, u slucaju lokalnih puteva, jer је trosak njene naplate previse visok. Ponekad saobracajne gu.Zve predstavljaju proЬlem samo u odredeno doba dana. Ako su na mostu saobracajne gu.Zve, na primer, samo u "spicuн, eksternalija је veca u to doba nego u drugo doba dana. Ove eksternalije mogu se efikasno resiti naplatom vecih putarina u vreme "spica". Та putarina Ы predstavljala podsticaj za vozace da promene raspored svojih obaveza i smanjila Ы saobracaj kada su gu.Zve najvece.

';?;~.,,?,-

·.

~,<·'.·~.:;.t\

-:'~f~··c--·

' ' ::.·.-· ,,_. __,: ..

~-У·-~:;-.

. ,;;,

•',;.-".;',:~<~?-;:.·:_~-. ;-:·.

-..-'\

.. . i.;

:,;·_-~

-~:-r';'

-__

.

.- _:._:.....

. ">···:·<

·-:""' --~---:_ :~ ~\-:~-:·:.:-~

..•. >:;.~ -:_,._ :_~_<·'-.-~-: •' . -:.··-·,~: ::;:·;/,..

:.:;·,:.:,'::-;__,;:~~:-·.:

...

:{>_~·:·:_:_.'_:··..:_

-('.,' ~

,_

·-;:,)/ ; ;<..:- ..

--_:->i>-'<. < . -

-,[,',,.··.<:~ч--.~::\:

.--

. ,_,_;.; . '<···

:~:·"_ .. ·-.-

:

·-.

,

··:,v:i~\~i~~~~~t~&ГiXt~~1~~k~~~·~.~· .;~i~;i~;::a~~~f~nskih···pгiiiкa,·.·д~pa·.···

· . ;~}:·.· .· .· .

z~g~~~t11~ i/s~ob[iJcajnЊ gйzvi. P.ri-. hgdi 6c!ta~vog'.sist~ma· koriSte SE!.Za \ ·~fh~nj~t~JE!.drugih pqreza. · . · Da ь1~е do.i.r~zao u gi~tt, vo~ac;l))ora .· · ;Ak6Je to ~ko, zaSto је ohda Londa plati plitarintl koja zavislod рЦtа . don ц lleda~no objavljenom izveStaju koji_korЩi, .dоЬа tl<:irla i· nivo<(z~c oprqblemima zagadenja·i saobracaj.gadehjaJqg daria; Cene se sma'hjuju ·· пih guzvi о(Љасiо· putarine? Plasili su · ј povecavaju kako ы seostVa~ild ор~ se da ы se takav sistem shvati<::i kao timalno koriscenje. · prevelikd m~anje evrste ruke vlade i Osim toga, .u Singapuru se iz- da jcivno mnjenje ne Ы podnelo siracunava fuaksirnalni broj autom<::ibl- · stE!m k
· .. VQ?ac u autoinoЫЩ iiТ!a цgraden · merac koji rnu pok~zцje koliko Је · platф .i koliko novca mu је ostalo ria platrioj'kartki... .· . Akoje neko pobornikravnopravnosti i smatra. da ы privilegije voznje automobllom· trebalo pravi~Г!o rgatin k~ siromashima. lzlior: Boston Gloub O,d 28, .februara 1995,

str, 40.

.

2З4

ј

DE04

EKONOMIКA

JAVNOG SEKTORA

Jos jedna mera koja Ьi resila proЬlem saobracajnih gu.Zvi, о kojoj smo raspravljali u prethodnom poglavlju, jeste oporezivanje benzina. Benzin је dobro komplementarno s voznjom: povecanje cene benzina smanjuje tra:leni obim voznje. Zato porez na benzin smanjuje saobracajne gиZve. Porez na benzin, medutim, ne predstavlja savrseno resenje za gиZve u saobracaju. ProЬlem је u tome sto taj porez utice i na druge odluke osim na oblm voznje u vreme gиZvi. Na primer, on destimulise voznju i na putevima na kojima nema guZvi, mada se na njima ne javlja eksternalija u vidu saobracajne gиZve.

RiЬe, kitovi i druge divlje zivotinje Mnoge zivotinjske vrste su zajednicki resursi. Ribe i kitovi, na primer, imaju komercijalnu vrednost i svako na okeanu moze da ulovi sve sto је na raspolaganju. Svaki pojedinac ima mali podsticaj da odrzava vrste za sledecu godinu. Bas kao sto prekomerno napasanje moze da unisti Gradski pasnjak, tako i prekomerni ulov riЬe i kitova mo:le da unisti komercijalno vrednu morsku populaciju. Okean је i dalje jedan od najslaЬije regulisanih zajedniCkih resursa. Dva su proЬle­ ma koja onemogucavaju lako resenje ovog proЬlema. Prvo, mnoge zemlje imaju pristup okeanima, ра Ьi svako resenje zahtevalo medunarodnu saradnju medu drzavama koje tome pripisuju razlicite vrednosti. Drugo, ogromna veliCina okeana otezava sprovodenje bilo kakvog dogovora u delo. Као rezultat toga, prava na riЬolov cesto su Ьi­ vala uzrok tenzije medu, inace, prijateljskim zemljama. U SAD se razlicitim zakonima stiti riЬa i ostale divlje zivotinje. Na primer, vlada naplacuje dozvole za lov i riЬolov i ogranicava duzinu sezone lova i riЬolova. Ribari su cesto u obavezi da sitnu riЬu vracaju u more, а lovci mogu da uЬiju samo ogranicen broj zivotinja. Svi ovi zakoni smanjuju koriscenje zajednickih resursa i pomazu ocuvanju Zivotinjske populacije.

Primer iz prakse ZASTO KRAVE NISU IZUMRLE

,Носе

li те triiste zastititi?"

Tokom citave istorije pretilo је da mnoge Zivotinjske vrste izumru. Kad su Evropljani prvi put doSli u Severnu Ameriku, vise od 60 miliona Ьizona lutalo је tim kontinentom. Medutim, lov na Ьizone Ьiо је u XIX veku toliko popularan da se do pocetka ХХ veka broj ovih zivotinja smanjio na oko 400, pre nego sto је vlada resila da ih zastiti. Danas u pojedinim africkim zemljama slonovima preti ista opasnost jer ih lovokradice uЬijaju zbog slonovace. Ipak, nisu sve zivotinje s komercijalnom vrednoscu u opasnosti. Кrave, na primer, predstavljaju dragocen izvor hrane, ali niko se ne brine da се krave uskoro izumreti. 1 zaista, velika traznja za govedinom izgleda da garantuje dug zivot ovoj vrsti. Zasto komercijalna vrednost slonovace predstavlja pretnju slonovina, а komercijalna vrednost govedine stiti krave? Zato sto su slonovi zajednicki resurs, а krave privatno dobro. Slonovi lutaju slobodno bez vlasnika. Svaki lovokradica ima jak podsticaj da uЬije sto vise slonova. Posto postoji veliki broj lovokradica, svaki od njih ima samo mali podsticaj da ocuva populaciju slonova. Za razliku od slonova, krave zive na rancevima koji su u privatnom vlasnistvu. Svaki stocar ulaze ogroman trud da ocuva populaciju krava na svom rancu, jer uЬira korist od tog truda.

POGLAVLJE 11

JAVNA DOBRA 1 ZAJEDNICKI RESURSI

Vlade pokusavaju da rese proЬlem slonova na dva nacina. Pojedine zemlje, recimo, Kenija, Tanzanija i Uganda, ubljanje slonova i prodaju slonovace proglasile su nezakonitim. Druge zemlje, pak, poput Bocvane, Malavija, Namiblje i Zimbabvea, proglasile su slonove privatnim dobrima dozvoljavajuci ljudima da ih ubljaju, ali samo na sopstvenim imanjima. Као rezultat toga, populacija slonova pocela је da se uvecava .

.. •·tREBA йUlAZNICA~A.JEI.OUSTQNQAj(QSTAISTO:KAO 1ZA DIZNILEND? .:·f.}~tipeaJ~ipark6и, kaq. jpџtelfk /п9gи џitnli]д.~n~arl[.u, ПF}rna..svqj!фfiO.riva/it~tii~}Pi!Jk; ka'dparkpos;tanepopularan, ··.··.···.··pi!Jti: 9cf istogprobleф~··.fsaq.l ~rp,'ti*i•pasnjafs;Ц;IJЩ~c/nojk:qfчГQni;je,dah ekonpmista· ·• ~agol(ara k:()rЩcenje ~f<.u[JJ/jih •.t!fqZtJi<;f!. f
CU~(j s~ ~asi

Spasite park<)ve i zara~ite .

ln ј

Ьi pOtro§Ш

. Nlje ni sto naciona .·• hod. POsto nekoliko stotiparkovi zapџSteni i preplavljeni ро- 'na dolara da dodu do Jeloustona, setjocima. Svoja prirqdna i istorijska malь ljud(bl o.dustalb od posete . bp~t~ је poznato da su ·nasi nacio- Ьlaga tretiramo kao 'bespla:tna do- Z:ьcig dodatnih 20 dЫiна. ona u stvari nisu. Zanemarti. Dodatni prihьdi omogucili Ы гапalni parkovi prenatrpani, zapusteni Ьга, i bez prebljene pare. Neki predlazu . jemo troskove njihovog odrzavanja i . znьvrsniju rekreaciju. na otvorenom, da se ovi proЬ!emi rese uvodenjerri ne dozvoljavamo dalji ulazakposeti- tako Sto Ы se povecao broj parkova i laca kad је guzva prevelika - Sto је · podstakli privatni preduzetnici da isc rezer\lacija, zatvaranjem pojedinih mozda najneefikasniji nacin alokaci- krce rastinje i vode sopstvene parkooЫasti, ili upucivanjem zahteva Kongresu da poveca finansiranje Uprave je oskudnih resursa. Cena porodicne ve, sto sada, nisu u stanju uz nacionalnih parkova. Ali, za jednog dnevne ulaznice nije isla u korak s prisustvo drzavnog konkurenta koji ekonomistu postoji bolje resenje: veCinom C>stalih oЬiika rekreacije. U svoj proizvod nudi ро ceni daleko celom sistemu nacionalnih parkova, nizoj od troskova. skuplje ulaznke. prosecna cena ulaznice jedva da izVreme је da u pr'aksi pokazemo Kad је 1916. godine osnovana nosi 1 dolar... ono Sto govorimo: ili cemo ceniti VeUprava nacionalnih parkova, cena liki kanjon i Josemite i necemo se Povecanje dnevne ulaznice za ulaznice u Jelouston za cetvoroclanu porodicu koja dolazi autoriюbllom jednu osobu na, recimo, 20 dolara, ili Zciliti sto placamo realnu cenu ulaiznosila је 7,50 dolara; danas је ula- bl smanjilo prevelike guzve i uniSta- znice, ili ih necemo ceniti, ali onda znica samo 10 dolara. Da је cena iz vanje nasih parkova јег Ы se smanjio · ne treba da krsirno ruke zbog zalo1916. uskladivana s inflacijom, iznosi- broj posetilaca, ili Ы znatno ро- snog stanja u kojem se sada nalaze i la Ы 1995. godine 120 dolara па dan.- vecalo prihщle od ulaznica Uprave jos zalosnije sudblne koja ih tek taman onoliko koliko Ы ta porodica za parkove (pod pretpostavkom da ceka. platila da сео dan provede u Dizni- Ы se zakonom omoguCilo sistemu /zvor: Njujork Tajms od зо. septembra parkova da zadrzi ovaj .novac). Veci lendu, ... ili da gleda utakmicu 1995, str. 19. prihodi predstavljaju verovatniji isizmedu profesionalnih ragblsta.

Pise: A/en R. $anderson

.

sto

1 ,;:s::;>

Z36

1

DEO 4

Uz privatnu svojinu i sa profitnim motivom na svojoj strani, africk:i slonovi се mozda, jednog dana, postati isto tako sigurni da nece izumreti kao i krave .•

BrziKviz

Zasto vlade pokusavaju da ogranice koriscenje zajednickih resursa?

ZAKUUCAK: ZNACAJ SVOJINSKIH PRAVА U ovom i prethodnom poglavlju videli smo da postoje neka "dobran koja trZiste ne obezbeduje na adekvatan naCin. TrZista ne garantuju da је vazduh koji udisemo Cist, niti da се se nasa zemlja odbraniti od stranih agresora. Umesto toga, drustva se oslanjaju na vladu kako Ьi ona zastitila zivotnu sredinu i obezbedila nacionalnu odbranu. Mada se proЬlemi koje smo razmatrali u ovim poglavljima javljaju na mnogo razliCitih trzista, svi imaju zajednicku temu. U svim slucajevima, trziste ne uspeva da izvrsi efikasnu alokaciju resursa, jer svojinska prava nisu dobro uspostavljena. То jest, neko dobro koje ima vrednost nema vlasnika sa zakonsk:im ovlascenjem da ga kontroliSe. Na primer, mada niko ne sumnja da "dobron u vidu Cistog vazduha Ш nacionalne odbrane ima vrednost, niko nema pravo da mu odredi cenu i da stice profit od njegovog koriscenja. Fabrika previse zagaduje zivotnu sredinu jer ne mora nikom da plati zbog zagadenja koje ispusta. Trziste ne obezbeduje nacionalnu odbranu jer triko ne sme da naplati onima koji su odbranjeni korist koju su stekli. Kad odsustvo svojinskih prava prouzrokuje trzisni neuspeh, vlada је u stanju da potencijalno resi taj proЬlem. Ponekad, kao kod prodaje dozvola za zagadenje, resenje је da vlada pomogne da se definisu svojinska prava i da tako omoguCi delovanje trzisnih sila. Ponekad, pak, kao kod ogranicenja sezone lova, resenje је da vlada propise ponasanje pojedinaca. Ponekad, opet, kao kod obezbedivanja nacionalne odbrane, resenje је da vlada ponudi dobro koje trZiste nije u stanju da ponudi. U svim slucajevima, ako se dobro isplaniraju i sprovedu, takve mere mogu da obezbede efikasniju alokaciju resursa i tako povecaju ekonomsko Ьlagostanje.

REZIME • Dobra se razlikuju ро tome da li imaju svojstva iskljuCivosti i rivaliteta. Dobro ima svojstvo iskljucivosti ako је moguce nekoga spreciti da ga koristi. Dobro ima svojstvo rivaliteta ako njegovo koriscenje od strane jedne osobe smanjuje mogucnost druge osobe da ga koristi. Trzista najbolje funkcionisu sa privatnim dobrima, koja imaju svojstva i iskljucivosti i rivaliteta. Trzista ne funkcionisu dobro s ostalim vrstama dobara. • Javnim dobrima nisu svojstveni ni rivalitet niti iskljuCivost. Primeri javnih dobara jesu vatromet, nacionalna odbrana i stvaranje fundamentalnog

znanja. Posto se ljudima koriscenje javnog dobra ne naplacuje, oni imaju podsticaj da besplatno "jasu" kada se to dobro privatno nabavlja. Stoga javna dobra nabavljaju vlade, а svoje odluke о kolicini donose na osnovu analize troskova i koristi. • Zajednickim resursima је svojstven rivalitet, ali ne i iskljuCivost. Primeri su zajednick:i pasnjaci, cist vazduh i zaguseni putevi. Posto se ljudima ne naplacuje koriscenje zajednickih resursa, oni ih prekomerno koriste. Vlade stoga pokusavaju da ogranice koriscenje zajednickih resursa.

KLJUCNI POJMOVI iskljucivost rivalitet privatna dobra

analiza troskova i koristi Tragedija zajednickog poseda

javna dobra zajednicki resursi "besplatna voznja"

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Objasnite sta znaci kad se kaze da neko dobro ima svojstvo ,)skljucivosti". Objasnite sta znaci kad se kaze da neko dobro ima svojstvo 11rivaliteta». Da li pica ima svojstvo iskljuCivosti? А rivaliteta? 2. Definisite i navedite primer javnog dobra. Moze li individualno (privatno) trziste samostalno da obezbedi to dobro? Objasnite.

З. Sta је analiza troskova i koristi javnih dobara? Zasto је

ona vazna? Zasto је teska? 4. Definisite i navedite primer zajednickog resursa. Bez drzavne intervencije, da li се ljudi ovo dobro koristiti previse Ш premalo? Zasto?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. U tekstu se kaze da i javna dobra i zajednicki resursi uldjucuju eksternalije. а. Da li su eksternalije povezane sa javnim dobrima uglavnom pozitivne Ш negativne? Odgovorite koristeci primere. Da li је kolicina javnih dobara na slobodnom trzistu generalno veca ш manja od efikasne koliCine? Ь. Da li su eksternalije povezane sa zajednickim resursima uglavnom pozitivne ili negativne? Odgovorite koristeCi primere. Da li је koriscenje zajedniilih resursa na slobodnom trZistu generalno vece ili manje od efikasnog koriscenja? 2. Razmislite о dobrima i uslugama koje obezbeduje vasa lokalna vlada. а. KoristeCi klasifikaciju na Slici 1. objasnite u koju kategoriju spada svako od sledecih dobara: • policijska zastita • CiScenje snega • obrazovanje

• seoski putevi • gradske ulice Ь. Sta mislite, zasto vlada nabavlja dobra koja nisu javna? З. Carli obozava da gleda Teletablse na lokalnoj drzavnoj ТV stanici, ali nikada ne salje novac kada ta stanica organizuje prikupljanje dobrovoljnih p~iloga. а. Kako ekonomisti nazivaju takve kao sto је Carli? Ь. Kako vlada moze da resi proЬlem koji izazivaju ljudi poput Carlija? с. Mozete li da smislite naCin na koji Ьi individualno (privatno) trziste moglo da resi taj proЬlem? Kako postojanje kaЬlovske televizije menja ovu situaciju? 4. u tekstu se kaze da privatna preduzeca nece preduzimati efikasnu koliCinu fundamentalnih naucnih istrazivanja.

а.

Objasnite zasto је to tako. U svom odgovoru svrstajte fundamentalna istrazivanja u jednu od kategorija na Slici 1. Ь. Kakvu vrstu politike sprovode SAD kao odgovor na ovaj proЬlem? с. Cesto se smatra da takva politika povecava tehnolosku sposobnost americkih proizvodaca u odnosu na sposobnost inostranih preduzeca. Da li је ovaj argument saglasan sa vasom klasifikacijom fundamentalnih istrazivanja u pitanju pod (а}? (Pomoc: Moze li iskljuCivost da vazi za pojedine potencijalne korisnike javnog dobra, а za druge da ne vazi?) 5. Zasto ima otpadaka duz veCine autoputeva, ali retko u privatnim dvoristima? б. Sistem podzemne zeleznice u Vasingtonu naplacuje skuplje karte u "spicevimaи nego u druga doba dana. Zasto? 7. Preduzeca gradevinskog materijala u SAD seku mnoga staЬla na zemђi u javnom vlasnistvu i mnoga staЬla na zemђi u privatnom vlasnistvu. Razmotrite mogucu efikasnost sece stabala na оЬе vrste zernlje u odsustvu vladine regulacije. Sta mislite, kako Ьi vlada trebalo da regulise secu stabala na zemlji u javnom vlasnistvu? Da li Ьi slicnu regulaciju trebalo doneti i za secu stabala na zemlji u privatnom vlasnistvu? 8. U Clanku u Ekonomistu od 19. maja 1994. godine kaze se da је "u poslednjih deset godina vecina najbogatijih riЬarskih lovista eksploatisana skoro do tacke potpunog unistenja." U Clanku se dalje analizira ovaj proЬlem i razmatraju moguca individualna i vladina resenja.

а.

Nisu riЬari krivi zbog prekomernog riЬolova. Oni se, kao i uvek, ponasaju racionalno." U kom smislu је "prekomeran riЬolov racionalan za riЬa­ re? Ь. "Zajednica koju povezuju obaveze i uzajamni interes moze samostalno da upravlja zajednickim resursom." Objasnite kako takvo upravljanje moze da funkcionise u principu, i na koje prepreke nailazi u realnom svetu. с. Do 1976. godine najveCi deo svetskih zaliha riЬe Ьiо је otvoren za sve pridoslice, cime је ocuvanje riЬe postalo skoro neizvodljivo. Onda su medunarodnim sporazumom prosireni neki aspekti (nacionalne) jurisdikcije sa 12 na 200 milja od obale." Koristeci pojam svojinskih prava razmotrite kako takav sporazum umanjuje opseg ovog proЬlema. d. U Clanku se istice da mnoge vlade priskacu u pomoc riЬarima u nevolji tako sto podsticu povecani riЬolov. Kako ovakve mere podrzavaju zacarani krug prekomernog riЬolova? е. "RiЬari се Ьiti u stanju da upravljaju riЬarskim lovistima isto tako oprezno kao sto dobri farmeri upravljaju svojom zemljom samo ako smatraju da su im osiguxana dugorocna i ekskluzivna prava na riЬarska lovista." Odbranite ovakav stav. f. Које Ьi se druge mere za smanjenje prekomernog riЬolova mogle uzeti u razmatranje? 9. U trZisnoj privredi, informacije о kvalitetu Ш funkciji dobara i usluga predstavljaju same ро sebl dragoceno dobro. Na koji naCin individualno (privatno) trziste priЬavlja ove informacije? Mozete li da smislite neki naCin u kojem Ьi vlada imala ulogu u priЬav­ ljanju ovih informacija? 11

11

POGLAVLJE 11

10.Smatrate li da је Internet javno dobro? Zasto? 11.Ljudi s visokim dohocima spremni su da plate vise od ljudi s niskirn dohocima da Ьi izbegli rizik od smrti. Na primer, spremni su plate viSe za dodatnu sigurnosnu opremu na automobilima. Smatrate Ii da Ьi analiza troskova i koristi trebalo ovu cinjenicu da

http://

JAVNA DOBRA 1 ZAJEDNICКI RESURSI

uzme и obzir kad vrsi procenu javnih projekata? Razmotrite, na primer, bogati grad i siromasni grad, od kojih svaki razmatra instaliranje semafora. Da li Ьi bogati grad trebalo da pripise vecu dolarsku vrednost ljudskom zivotu kad donosi ovu odluku? Za8to?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.svvlearning.com.

1

239

al.

1 NACRT PORESKOG SISTEMA

Ozloglaseni gangster i mafijaski bos iz dvadesetih godina ХХ veka Al Kapone, zvani "Lice s oziljkom", nikad nije osudeп za mnoge teske zloCine koje је poCiпio. Na kraju је, ipak, otisao u zatvor - zbog utaje poreza. Nije uzeo za ozЬiljno opasku Bena Frenklina da "na ovom svetu nista nije izvesno osim smrti i poreza." Kad је Frenklin to izjavio 1789. godine, prosecni Amerikanac placao је manje od 5 posto svog dohotka na porez, а takva situacija је postojala i u narednih sto godina. Tokom dvadesetog veka, medutim, porezi su postali vazniji u zivotu prosecnog coveka. U danasnje vreme, na sve poreze zajedno - ukljucujuCi poreze na liCni dohodak, poreze na dohodak korporacija, poreze na plate, poreze na promet i poreze na imovinu - odlazi skoro treCina dolюtka prosecnog Amerikanca. U mnogim evropskim zemljama, poreski zalogaj jos је vеб. Porezi su neizbezni jer mi kao gradani od drzave ocekujemo da nam obezbedi razna dobra i usluge. U prethodna dva poglavlja stekli smo izvesnu sliku о jednom od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: vlada је ponekad u stanju da poboljsa trzisne ishode. Kada vlada resi proЬlem nekih eksternalija (na primer, zagadenja vazduha), obezbeduje javno dobro (na primer, nacionalnu odbranu) ili regulise koriscenje zajed-

241

..:.ц..:

1

DEO 4

EKONOMIKA JAVNOG

SEК.TORA

nickog resursa (na primer, riЬe u jezeru u javnom vlasnistvu), u stariju је da poveca ekonomsko Ьlagostanje. Ipak, uz koristi od vlade dolaze i troskovi. Da Ы vlada obavljala ove i mnoge druge svoje funkcije, potrebno је da ubira prihod putem oporezivanja. Proucavanje oporezivanja zapoceli smo u prethodnim poglavljima, u kojima smo videli kako porez na neko dobro utice na ponudu i traznju za tim dobrom. U Poglavlju 6 videli smo da porez smanjuje kolicinu koja se prodaje na trzistu i ispitivali smo kako se teret poreza raspodeljuje na kupce i prodavce u zavisnosti od elasticnosti ponude i trafnje. U Poglavlju 8 bavili smo se uticajem poreza na, ekonomsko Ьlagostanje. Saznali smo da porezi izazivaju ciste guЬitke: smanjenje potrosacevog i proizvodacevog viska koje nastaje usled poreza vece је od prihoda koji ublra vlada. U ovom poglavlju vrsimo nadgradnju ovih zakljucaka i i razmatramo nacrt poreskog sistema. Najpre cemo predstaviti pregled finansija vlade SAD. Kad razmisljamo о poreskom sistemu, korisno је znati nekoliko osnovnih cinjenica о tome kako vlada SAD ubira i trosi novac. Zatim cemo razmotriti fundamentalne principe oporezivanja. Vecina ljudi se slafe da Ы porezi trebalo da drustvu nametnu sto manje troskove i da poreski teret treba pravedno raspodeliti. То jest, poreski sistem treba da bude i efikasan i pravican. Као sto cemo videti, medutim, ove ciljeve lakse је postaviti nego ostvariti.

PREGLED FINANSIJA VLADE SAD Koliki deo nacionalnog dohotka vlada uzima u obliku poreza? Na Slici 1. prikazano је procentualno ucesce prihoda vlade- federalne, saveznih drzava i lokalne, u ukupnom dohotku SAD. Slika pokazuje da vlada vremenom uzima sve veCi deo ukupnog dohotka. Godine 1902. vlada је ubirala 7 posto ukupnog dohotka; godine 2002. ubirala је 31 posto. Drugim recima, kako је rastao dohodak privrede, tako se povecavala i drzavna uprava. U Tabeli 1. prikazan је uporedni pregled poreskog tereta u nekoliko vecih zemalja, koji је izmeren na osnovu procentualnog ucesca poreskih prihoda drzave u ukupnom dohotku zemlje. SAD se nalaze u sredini liste. Poreski teret u SAD manji је u poredenju s mnogim evropskim zemljama, ali је veCi u poredenju s mnogim drugim zemljama sirom sveta. Siromasne zemlje poput Indije i Pakistanft oblcno imaju relativno mali poreski teret. Ova cinjenica odgovara podacima iz Tabele 1. о pokazuje da se poreski teret vremenom povecava: kako neka zemlja postaje bogatija, tako drzava, ро pravilu, uzima veCi deo dohotka u vidu poreza. Ukupna veliCina drzavne uprave govori nam samo deo price. Iza ukupnih cifara u dolarima kriju se hiljade individualnih odluka о porezima i trosenju. Da blsmo potpunije razumeli drzavne finansije, pogledajmo kako је ukupna cifra dekomponovana na nekoliko velikih kategorija.

Federalna vlada Federalna vlada SAD ublra oko dve treCine poreza. Ona ovaj novac ublra na nekoliko naCina, а na jos vise naCina ga trosi.

POGLAVLJE 12

NACRT PORESKOG 51STEMA

SLIKA 1

Procentualno ucesce drzavnih prihoda u BDP Ova slika prikazиje procentиalno исеsсе prihoda federafne, v/ada driava i fokafnih vfada и brиto domacem proizvodи (BDP SAD), kojim se.meri иkиpni dohodak и privredi. Sfika pokazиje da driavna иprava igra velikи и/оgи и americkoj ekonomiji i da se njena иfoga vremenom povecava. lzvor: Historical Statistics of the United States; Economic Report of the President, 2002; i proracuni autora.

Procentualno

ueesce

35

prihoda uBDP

30

25

20

15 Federalna

10

5

TABELA 1 '

Procentualno ucesce poreskih prihoda centralne vlade u BDP fzvor: Worfd Development Report 1998/gg.

Francuska 38,8% Ujedinjeno Kraljevstvo 33,7 Nemacka 29.4 Brazil 19,7 SAD 19,З Kanada 18,5

Rusija Pakistan !ndonezija Meksiko lndija

17.4 15,3 14,7 12,8 10,3

'

,

.

1

243

_....,...,.

1

Ut:.U

Ц

Prihodi Tabela 2. prikazuje prihode federalne vlade 2001. godine. ukupni prihodi u toj godini iznosili su 1.991 milijardu dolara, sto је zbog svoje velicine tesko shvatljiva cifra. Da Ьi ovu astronomsku brojku bolje razumeli, mozemo је podeliti brojem stanovnika SAD, koje је 2001. godine brojilo 285 miliona ljudi. Tako cemo saznati da је prosecni Amerikanac federalnoj vladi platio 6.986 dolara. Najveci izvor prihoda federalne vlade jeste porez na individualne dohotke. Svake godine, kako se priЬHZ;ava 15. april, skoro svaka americka porodica ispunjava poreski formular da Ьi utvrdila koliko poreza na dohodak duguje drzavi. Svaka porodica u obavezi је da prijavi svoj dohodak iz svih izvora: plate koje је zaradila na radnom mestu, kamate na stednju, dividende od korporacija Cije akcije poseduje, profit od malih preduzeca koje vodi, itd. Poreska obaveza porodice (iznos koji duguje) utvrduje se na osnovu njenog ukupnog dohotka. Iznos koji porodica placa kao porez na dohodak nije jednostavno proporcionalan njenom dohotku. Zakon nalaze mnogo komplikovaniju racunicu. Oporezivi dohodak doЬija se kada se ukupni dohodak umanji za iznos koji zavisi od broja izdrzavanih Н­ са (uglavnom dece) i odredenih troskova koje su kreatori politike procenili kao lfodЬitke" (recimo, kamate na hipoteku i dobrotvorne priloge). Zatim se poreska obaveza racuna tako sto se na ukupni oporezivi dohodak primene pravila iz Tabele З. Ova tabela prikazuje marginalnu poresku stopu stopu poreza koja se primenjuje na svaki dodatni dolar dohotka. Posto se marginalna poreska stopa povecava s porastom dohotka, porodice sa vecim dohotkom odvajaju veCi procenat svog dohotka na poreze. Obratite paZпju da se svaka poreska stopa na tabeli primenjuje samo na dohodak u odredenom rasponu, а ne na ukupni dohodak neke osobe. Na primer, osoba ciji dohodak iznosi milion dolara ipak placa samo 15 odsto od prvih 27.050 dolara. (U nastavku ovog poglavlja potpunije cemo razmotriti pojam marginalne poreske stope.) Osim poreza na individualni dohodak, porez na plate isto је tako vazan za federalnu vladu. Porez па plate jeste porez na nadnice koje preduzece isplacuje svojim radnicima. U Tabeli 2 ovaj prihod naziva se porez za socijalno osiguranje, posto је prihod od ovog poreza namenjen placanju socijalnog osiguranja i zdravstvene zastite. Socijalno osiguranje predstavlja program podrske dohotku, koji је prvenstveno zamiSljen kao pomoc starijima u ocuvanju zivotnog standarda. Zdravstvena zastita (Medicare) pred:stavlja zdravstveni program vlade namenjen starijima. Tabela 2 pokazuje da је 2001. godine prosecni Amerikanac izdvajao 2.435 dolara na poreze za socijalno osiguranje.

--

TABELA 2

--

.,

~-

Prihodi federalne vlade: 2001. lzvor: Economic Report of the President, 2002, tabela В-81, str. 416.

Porez

Iznos (u milijardama dolara)

Porezi na individualne dohotke Doprinosi za socijalno osiguranje Porezi na dohodak korporacija Ostalo Ukupno

Iznos osobl

ро

Procenat prihoda

$994 694 151 152

$3,488 2,435 530 533

50% 35 8 8

$1,991

$6,986

100%

TABELA 3 ~,

~

~-

-

Stope federalnog poreza па d.ohodak: 2001 Ova tabe/a prikazuje margiпafпe poreske stope пeudatog-пeoieпjeпog pqreskog obvezпika. Porezi koje poreski obvezпik тога da plati zavise od margiпa/пih poreskih stopa koje se primeпjuju па visiпu пjegpvog dohotka. Na primer, poreski obvezпik s dohotkom (Ј izпosu odso.ooo dolara placa 15 posto па prvih 27.050 dolara, а zatim 27,5 posto па ostatak. Na opotezivi dohodak. ..

poreska stopa iznosL ••

Do 27.050 dolara Od 27.050 do 65.550 dolara Od 65.550 do 136.750 dolara Od 136.750 do 297.350 dolara Preko 297.350 dolara

15,0% 2Й

30,5 35,5 39,1

SledeCi ро veliCini, ali mnogo manji i od poreza na individualni dohodak i od doprinosa za socijalno osiguranje jeste porez na dohodak korporacija. Korporacija је preduzece koje је osnovano kao zasebno pravno lice. Drzava oporezuje svaku korporaciju na osnovu njenog profita razlike izmedu iznosa koji korporacija stice za dobra i usluge koje prodaje i troskova proizvodnje tih dobara i usluga. Obratite paznju, medutim, da se dohodak korporacije, u sustini, dvaput oporezuje. Prvi put, kada se placa porez na dohodak korporacije, kada ta korporacija ostvari profit, i drugi put, kada se placa porez na individualni dohodak, kada korporacija od svog profita isplacuje dividende svojim akcionarima. Poslednja kategorija, oznacena u Tabeli 2 sa "ostalo", Cini 8 odsto prihoda. Та kategorija ukljucuje akcize, odпosno porez na odredena dobra, kao sto su benzin, cigarete i alkoholna pica. Pod ovu kategoriju potpadaju i sitne stavke, kao sto su porez na nekretnine i carinske dazblne.

TABELA 4

Rashodi federalne vlade: 2001. 002, tаЫе В-81, р. 416.

Kategorija

Iznos (u milljardama dolara)

Iznos osobl

Procenat rashoda

ро

Socijalno osiguranje Nacionalna odbrana Osiguranje dohotka Neto kamata Zdravstvena zastita Zdravlje Ostalo

$ 433 309 270 206 217 173 256

$1,519 1,084 947 723 761 607 898

23% 17 14 11 12

Ukupno

$1,864

$6,540

100%

9 14

budzetski suficit visak drzavnih prihoda u odnosu па drzavne rashode budzetski deficit visak drzavnih rashoda u odnosu па drzavne prihode

Rashod i Tabela 4; prikazuje rashode federalne vlade и 2001. godini: Ukиpni rashodi iznosili sи 1.864 milijarde dolara, odnosno 6.540 dolara ро osobl. Ova tabela pokazиje i glavne kategorije rashoda federalne vlade. Najveca kategorija и Tabeli 4 jeste socijalno osiguranje, koje иglavnom cine transferi starijima. (Transfer је iznos koji isplacиje drzava а da za to ne dobija protivvrednost и dobrima Ш иslиgama.) Ova kategorija cinila је 23 odsto rashoda federalne vlade 2001. godine i sve vise doblja na znacajи. Razlog njegovog rasta је и tome sto sи povecanja ocekivane dиZine Zivota i smanjenja stope radanja prouzrokovala da se starija popиlacija brze povecava и odnosи na иkирnи рориlасiји. VeCina analiticara осеkије da се se ovaj trend nastaviti jos mnogo godina, и bиdиcnosti. Drиga ро veliCini kategorija rashoda jeste nacionalna odbrana. Ona ukljиcиje i plate zaposlenih и vojsci i kиpovinи vojne opreme kao sto sи topovi, borbeni avioni i ratni brodovi. Rashodi na nacionalnи odbranи varirajи tokom vremena, zajedno sa medunarodnim tenzijama i promenom politicke klime. Ne iznenadиje sto se rashodi na nacionalnи odbranи znatno povecavajи za vreme ratova. Treca kategorija obиhvata rashode za osiguranje dohotka, koji иklјисији transfere siromasnim porodicama. Jedan takav program, Privremena pomoc иgrozenim porodicama (TANF), cesto se naziva, jednostavno, "socijalna pomoc". Drиgi program је Bonovi za hranu, kojim se siromasnim porodicama dаји bonovi koje one mogu da koriste za kиpovinи hrane. Federalna vlada isplacиje deo ovog novca drzavnim i lokalnim vladama, koje sprovode program na osnovu smernica sa federalnog nivoa. Nesto manja kategorija rashoda od osiguranja dohotka jeste neto kamata. Kad neka osoba pozajmljиje novac od banke, banka od zajmoprimca zahteva da placa kamatu na zajam. Isto vaZi i za vlade kada pozajmljиjи od javnosti. Sto је vlada zadu.Zenija, to је veCi iznos koji mora da potrosi na placanje kamata. Zdravstvena zastita, sledeca kategorija и Tabeli 4., predstavlja plan vlade namenjen starijima. Rashodi и ovoj kategoriji vremenom sи znatno porasli iz dva razloga. Prvo, starija popиlacija povecavala se brze od иkирnе popиlacije. Drиgo, cena zdravstvene nege rasla је brze od cene nekih drиgih dobara i иslиga. Sledeca kategorija јеsи rashodi za zdravlje, iskljиcиjиCi zdravstvenи zastitи. Oni иklјисији Medikejd, federalni program za zdravlje namenjen siromasnima. U ovu kategorijи spadajи i rashodi za medicinska istraiivanja, recimo, kroz Nacionalni institut za zdravlje. Kategorija "ostalo" и Tabeli 4. sastoji se od mnogih, manje skиpih fиnkcija drzave. Na primer, ta kategorija иklјисије federalni sistem sиdstva, program za istrazivanje svemira i program podrske poljoprivredi, kao i plate kongresmena i predsednika. MoZda ste primetili da sи иkиpni prihodi federalne drzave prikazani и Tabeli 2. za 127 milijardi dolara veCi od иkиpnih rashoda prikazanih и Tabeli 4. Тај visak prihoda naziva se bиdZetskim suficitom. Каd prihodi ne mogu da pokrijи rashode, za drzavи se kaze da ima bиdZetski deficit. Drzava finansira bиdZetski deficit javnim pozajmicama. Kad drzava ima bиdZetski sиficit, ona visak prihoda koristi za smanjenje neisplacenih dиgova.

Vlada drzave i lokalna vlada Vlade drzava i lokalne vlade иЬirаји oko 40 posto svih poreza. Pogledajmo kako one иЬirи poreski prihod i kako ga trose.

POGLAVLJE 12

-

TABELA 5

--

-

-

~_"..

~

Prihodi di'Zavnih i lokalnih vlada: 1999. /zvor: Economic Report of the President ~оо~. tabela В-86, rtr. 421.

Porez

Iznos (u milijardama dolara)

Porezi na promet $ Porezi na imovinu Porezi na individualni dohodak Porezi na dohodak korporacija Od federalne vlade Ostalo Ukupno

Iznos poosobl

Procenat prihoda 20%

291 240 189 34 271 409

$1,070 882 695 125 996 1,504

17 13 2 19 29

$ц34

$5,271

100%

Prihodi Tabela 5. prikazuje prihode vlada saveznih drzava i lokalnih vlada u SAD. Ukupni prihodi 1999. godine iznosili su 1.434 milijarde dolara. Na osnovu broja stanovnika- oko 272 miliona 1999. godine- to iznosi 5.271 dolar ро osobi. Tabela prikazuje podelu ovog ukupnog iznosa na razlicite vrste poreza. Dva najva.Znija poreza za vlade saveznih drzava i lokalne vlade jesu porez na promet i porez na imovinu. Porez na promet ublra se kao procenat od ukupnog iznosa koji se potrosi u maloprodaji. Svaki put kad kupac nesto kupi, on vlasniku prodavnice placa dodatni iznos koji vlasnik doznacava drzavi. (U nekim drzavarna od ovog poreza su iskljuceni izvesni artikli koji se smatraju neophodnim za zivot, kao sto su hrana i odeca.) Porezi na imovinu ublraju se kao procenat procenjene vrednosti zemlje i gradevinskih objekata i placaju ga vlasnici te imovine. Ova dva poreza zajedno cine vise od treCine svih prihoda vlade drzava i lokalnih vlada. Vlade saveznih drzava i lokalne vlade ublruju i porez na individualni dohodak i porez na dohodak korporacija. U mnogim slucajevima, porezi drzave i lokalni porezi na dohodak slicni su federalnim porezima na dohodak. Ponekad se, medutim, oni razlikuju. Na primer, neke drzave manje oporezuju dohodak ро osnovu plata nego dohodak koji se zaraduje u vidu kamata i dividendi. Neke drzave uopste ne oporezuju dohodak. Vlade saveznih drzava i lokalne vlade primaju znatna sredstva i od federalne vlade. Do odredenog nivoa, politikom federalne vlade u pogledu podele njenih prihoda sa vladama drzava vrsi se preraspodela sredstava od drzava sa najvisim dohotkom (koje placaju vise poreze) na drzave s manjim dohotkom (koje primaju vecu pomoc). Cesto se ta sredstva vezuju za konkretne programe koje federalna vlada zeli da subvencionise. Na kraju, vlade drzava i Jokalne v!ade sticu znatan deo svojih prihoda iz raznih izvora koji spadaju u kategoriju "ostalo" u Tabeli 5. Тi izvori su, recimo, prihodi od lovackih i rЉolovackih dozvola, putarina za auto-puteve i mostove, karte u javnim autobusima i podzemnim zeleznicama. Rashodi Tabela 6. prikazuje ukupne rashode vlada saveznih drzava i lokalnih vlada 1999. godine i njihovu podelu na najznacajnije kategorije.

NACRT PORESKOG SISTEMA

1 247

TABELA

б

Rashodi vlada drzava i lokalnih vlada: 1999. lzvor: Economic Report of the President.

2002,

tabela

В-86,

str. 421.

Iznos (u щilijardama dolara)

poosoЬi

Obrazovanje Socijalno staranje Putevi Ostalo

$ 483 219 93 607

$1,776 So5 341 2,232

34% 16 7 43

Ukupno

$1,402

$5,154

100%

Кategorija

Iznos

Procenat rashoda

Daleko najveCi pojedinacni izdatak za vlade saveznih drzava i lokalne vlade jeste obrazovanje. Lokalne vlade рlасаји drzavne skole, и kojima se obrazиje veCina иceni­ ka, od obdanista do srednje skole. Vlade saveznih drzava doprinose izdrZavanjи drzavnih иniverziteta. Godine 199. na obrazovanje је odlazila trecina rashoda vlada saveznih drzava i lokalnih vlada. Drиga ро velicini kategorija rashoda jeste socijalno staranje, koje иklјисије transfe-re siromasnima. Та kategorija ukljиcuje neke programe na federalnom nivoи koje sprovode vlade drzava i lokalne vlade. Sledeca kategorija sи pиtevi, koji иklјисији izgradnjи novih i odrZavanje postojecih pиteva. Kategorija "ostaloи и Tabeli 6. obuhvata mnoge dodatne иslиge koje рrиZаји vlade drzava i lokalne vlade, kao sto sи bЉlioteke, policija, uklanjanje smeca, protivpozarna zastita, odrzavanje parkova i Ciscenje snega. Која su dva najvaznija izvora poreskog prihoda federalne vlade? • Која su dva najvaznija izvora poreskog prihoda vlada saveznih drzava i lokalnih vlada?

BrziKviz

POREZII EFIKASNOST Posto smo videli kako vlada SAD na raznim nivoima иblra i trosi novac, razmotrimo kako Ы mogla da se izvrsi procena poreske politike. OCigledno је da је cilj poreskog sistema иblranje prihoda za drzavu. Ali, postoji mnogo naCina da se prikиpi bllo koji iznos novca. Kada kreirajи poreski sistem, kreatori politike imajи dva cilja: efikasnost i pravicnost. Jedan poreski sistem је efikasniji od drиgog ako иblra isti iznos poreskih prihoda иz manje troskove ро poreske obveznike. Sta sи troskovi poreza koje snose poreski obveznici? NajoCigledniji trosak jeste samo placanje poreza. Ovaj transfer novca od poreskog oЬveznika do drzave predstavlja neizbeznи karakteristikи svakog poreskog sistema. Ipak, porezi namecи i dva drиga troska koja dobro kreirana poreska politika pokиsava da izbegne, Ш, bar da svede na najmanjи merи: • C:iste guЬitke koji se javljajи kada porezi remete odlиke koje ljиdi donose • Administrativne troskove koje snose poreski obveznici kada роstији poreske zakone

POGLAVLJE 12

NACRT FORI:.::>t\UC> :01:01

"-МА

1

,.,"

Efikasan poreski sistem је onaj koji izaziva male ciste gubltke i male administrativne troskove.

Cisti gublci Jedan od Deset principa ekonomije glasi da ljudi reaguju na podsticaje, а to podrazumeva i podsticaje koje im pru.Za poreski sistem. Ako vlada oporezuje sladoled, ljudi jedu manje sladoleda, а vise smrznutogjogurta. Ako vlada oporezuje stambeni prostor, ljudi zive u manjim kucama i veci deo svog dohotka trose na nesto drugo. Ako vlada oporezuje zaradu, ljudi rade manje i imaju vise slobodnog vremena. Posto porezi remete podsticaje, oni izazivaju ciste gubltke. Као sto smo prvi put istakli u Poglavlju 8, Cisti gubltak poreza jeste smanjenje ekonomskog Ьlagostanja poreskih obveznika koje nadmasuje prihod koje ublra vlada. Cist gubltak је neefikasnost koju kreira porez, jer ljudi alociraju resurse na osnovu poreskih podsticaja, а ne na osnovu realnih troskova i koristi dobara i usluga koja kupuju i prodaju. Da Ьismo se podsetili kako porezi izazivaju Ciste gubltke, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da Dzo jednoj pici pripisuje vrednost od 8 dolara, а Dzejn od 6 dolara. Ako pica nije oporezovana, njena cena се odraziti trosak njene proizvodnje. Pretpostavimo da cena pice iznosi 5 dolara, ра i Dzo i Dzejn odlucuju da је kupe. ОЬа potrosaca sticu neki vrednosni visak u odnosu na placeni iznos. Dzo stice potrosacev visak od З, а Dzejn od jednog dolara. Ukupni visak iznosi 4 dolara. Sada pretpostavimo da vlada uvede porez od 2 dolara na picu i da se cena pice poveca na 7 dolara. Dzo ipak kupuje picu, ali sada stice potrosacev visak od samo jednog dolara. Dzejn sada odlucuje da ne kupi picu jer је njena cena veca od vrednosti koju јој ona pripisuje. Vlada ublra poreski prihod od 2 dolara od Dzoove pice. Ukupni potrosacev visak smanjio se za З dolara (sa 4 na 1 dolar). Posto је ukupni visak орао za vise nego sto iznosi poreski prihod, ovakav porez izaziva Cisti gubltak. u ovom slucaju, taj cisti gubltak iznosi 1 dolar. Obratite painju da Cisti gubltak ne potice od Dzoa, osobe koja placa porez, vec od Dzejn, osobe koja ga ne placa. Smanjenje Dzoovog viska za 2 dolara u potpunosti anulira iznos prihoda koji ubira vlada. Cisti gubltak nastaje jer је zbog poreza DZ:ejn promenila svoje ponasanje. Kad se zbog poreza cena pice poveca, Dzejn је u gorem polozaju, а ipak se ne anulira prihod vlade. Ovo smanjenje Dzejninog Ьlagostanja predstavlja cist gubltak od poreza.

Primer iz prakse TREBA Ll OPOREZOVATI DOHODAK ILI POTROSNJU? Kad porezi navode ljude da promene svoje ponasanje - kao sto su naveli Dzejn da manje kupuje pice - oni izazivaju Ciste gubltke i alokaciju resursa cine manje efikasnom. Као sto smo vec videli, veliki deo poreskog prihoda vlade potice od poreza na individualni dohodak. U primeru iz prakse u Poglavlju 8 razmotrili smo kako ovaj porez destimuliSe ljude da se na poslu zalazu onoliko koliko Ы se inace zalagali. Jos jedna neefikasnost koju prouzrokuje ovaj porez jeste da destimuliSe ljudi da stede.

"Hteo sam da sredim kucu, ali Ьi mi onda grad povecao poreze!"

:.O:>V

1

DEO 4

Razmotrimo slucaj 25-godiSnje osobe koja razmiSlja da ustedi 100 dolara. Ako svoj novac ulozi na stednju koja donosi kamatu od 8 posto kada se penzionise u 65. godini zivota imala Ьi 2.172 dolara. Medutim, posto vlada svake godine oporezuje cetvrtinu njenog dohotka od kamate, tih 100 dolara povecace se na samo 1.029 dolara, sto је manje od polovine iznosa u slucaju da nema oporezivanja. Dakle, posto se oporezuje prihod od kamate, stednja је mnogo manje privlacna. Pojedini ekonomisti zagovaraju potrebu da se, u va.Zecem poreskom sistemu, izmenom osnove oporezivanja eliminisu negativni podsticaji u pogledu stednje. Umesto da se oporezuje iznos dohotka koji ljudi zaraauju, vlada Ьi mogla da oporezuje iznos koji ljudi trose. Prema ovom predlogu, sav ustedeni dohodak ne Ьi se oporezivao sve dok se ustedevina kasnije ne potrosi. Ovaj alternativni sistem, pod nazivom parez па patrosnju, ne Ьi poremetio odluke koje ljudi donose u pogledu stednje. OVa ideja nаШа је na podrsku pojedinih kreatora politike. Nekoliko clanova Kongresa zagovara zamenu va.Zeceg sistema poreza na dohodak porezom na potrosnju. Osim toga, zahvaljujuci raznim odredbama va.Zeceg poreskog zakona poreski sistem vec pomalo nalikuje porezu na potrosnju. Poreski obveznici vec mogu da ula.Zu ograniceni iznos svoje ustedevine na specijalne racune - recimo, na Individualne penzijske racune, Keogh planove i planove 401(k) - kojima se izbegava oporezivanje sve dok se novac ne podigne sa racuna prilikom odlaska u penziju. Poreska obaveza ljudi koji najveCi deo stednje obavljaju preko tih penzijskih racuna u sustini se zasniva na njihovoj potrosnji, а ne na dohotku. •

Administrativni troskovi Ako 15. aprila zatrazite misljenje о poreskom sistemu, prosecni pojedinac се vam se verovatno pozaliti na neprijatnosti koje izaziva ispunjavanje poreskih formulara. Administrativni troskovi svakog poreskog sistema predstavljaju deo neefikasnosti koju on stvara. Тi troskovi ne podrazumevaju samo vreme koje se pocetkom aprila trosi na ispunjavanje formulara, vec i vreme koje se cele godine trosi na vodenje evidencije neophodne za oporezivanje, kao i sredstva koje vlada mora da utrosi na sprovodenje poreskih zakona. Мnogi poreski obveznici pogotovo oni u visim poreskim razredima unajmljuju advokate i racunovode koji im poma.Zu u vezi sa porezima. Тi eksperti za slozene poreske zakone ispunjavaju poreske formulare umesto svojih klijenata i poma.Zu im da svoje poslove vode na nacin kojim se smanjuje iznos poreskih obaveza. Ovakvo ponasanje predstavlja zakonito izbegavanje poreza, koje se razlikuje od nezakonite utaje poreza. • Кriticari naseg poreskog sistema kazu da ovi savetnici poma.ZU svojim klijentima da izbegnu poreze tako sto zloupotreЬljavaju pojedine detaljne odredbe poreskog zakona, koje se cesto nazivaju "rupama u zakonu". U pojedinim slucajevima, rupe u zakonu rezultat su gresaka Zakonodavca: one se javljaju zbog dvosmislenosti Ш propusta u poreskim zakonima. One cesce nastaju zato sto је Kongres odlucio da obezbedi specijalni tretman odredenim vrstama ponasanja. Na primer, federalni poreski zakon SAD daje povlasceni tretman investitorima u opstinske obveznice, jer је Kongres zeleo da vladama saveznih dr.zava i lokalnim vladama olaksa uzimanje kredita. U izvesnoj meri, ova odredba koristi drzavama i lokalnom nivou; u izvesnoj meri, ona donosi korist poreskim obveznicima sa visokim dohotkom. VeCina rupa u zakonu dobro је poznata onima u Kongresu koji formuliSu poresku politiku, ali ono * U nas se jos koristi i pojam poreske evazije (engl. tax evasion) (Prim. red.).

POGLAVLJE 12

NACRT PORESKOG SISTEMA

1 2.51

sto jednom poreskom obvezniku izgleda kao rupa u zakonu, drugom se Cini kao opravdani poreski odbltak. Sredstva koja se izdvajaju za postovanje poreskih zakona predstavljaju neku vrstu Cistog gubltka. Vlada stice samo iznos placenih poreza. Nasuprot tome, poreski obveznik gubl ne samo taj iznos, vec i vreme i novac koje trosi na dokumentovanje, racunanje i izbegavanje poreza. Adrninistrativni troskovi poreskog sistema mogli Ьi da se smanje pojednostavljenjem poreskih zakona. Medutim, pojednostavljenje је cesto politicki tesko izvesti. VeCina ljudi spremna је da pojednostavi poreski zakon eliminisanjem rupa koje donose korist drugima, ali је malo njih spremno da se odrekne rupa koje sami koriste. Na kraju krajeva, slozenost poreskih zakona nastaje iz politickog procesa, jer razliCiti poreski obveznici sa sopstvenim posebnim interesima loblraju u svoju korist.

Marginalne poreske stope nasuprot prosecnih poreskih stopa Kad razmatraju efikasnost i pravicnost poreza na dohodak, ekonomisti razlikuju dve vrste poreskih stopa: prosecnu i marginalnu. Prosecna poreska stopa predstavlja kolicnik ukupnih poreza i ukupnog dohotka. Marginalna poreska stopa pokazuje dodatne poreze koji se placaju na dodatni dolar dohotka. Pretpostavimo, na primer, da vlada sa 20 posto oporezuje prvih 50.000 dolara dohotka, а sa 50 posto sve dohotke iznad 50.000 dolara. U slucaju takvog poreza, osoba koja zaraduje 60.000 dolara placa porez u iznosu od 15.000 dolara: 20 posto od prvih 50.000 dolara (0,20 х 50.000 dolara = 10.000 dolara) plus 50 posto od sledecih 10.000 dolara (0,50 х 10.000 dolara = 5.000 dolara). Za ovu osobu prosecna poreska stopa iznosi 15.000 dolara /60.000 dolara, odnosno 25 posto. Medutim, marginalna poreska stopa iznosi 50 posto. Kad Ьi ovaj poreski obveznik zaradio jedan dodatni dolar dohotka, taj dolar Ы podlegao poreskoj stopi od 50 posto, ра Ьi se iznos koji Ьi taj poreski obveznik dugovao drzavi povecao za 0,50 dolara. 1 marginalna i prosecna poreska stopa sadrze jednu korisnu informaciju. Ako pokusavamo da izmerimo zrtvu koju podnosi poreski obveznik, prosecna poreska stopa је za to prikladnija, jer pokazuje udeo dohotka koji se odvaja za poreze. Nasuprot tome, ako pokusavamo da izmerimo u kojoj meri poreski sistem vrsi distorziju podsticaja, marginalna poreska stopa је znacajnija. Jedan od Deset principa ekanamije iz Poglavlja 1 glasi da racionalni ljudi razmisljaju na granici. Prirodna posledica tog principa jeste da marginalna poreska stopa pokazuje u kojoj meri poreski sistem destimulise ljude da rade. Ako razmiSljate da li da radite nekoliko dodatnih sati, marginalna poreska stopa odreduje koji deo vase dodatne zarade uzima drzava. Dakle, marginalna poreska stopa odreduje cist gubltak od poreza na dohodak.

Primer iz prakse PRIRODNI EKSPERIMENT ISLANDA Island је 1980-tih promenio svoj poreski sistem omoguCio nam jedan prirodni eksperiment koji је pokazao kako porezi uticu na privredu. Pre reforme, ljudi su placali poreze na osnovu dohotka iz prethadne godine. Nakon izvrsene reforme, ljudi su placali

prosecna poreska stopa kolicnik ukupnih poreza i ukupnog dohotka marginalna poreska stopa dodatni porezi koji se placaju na svaki dodatni dolar dohotka

poreze na osnovu svog tekuceg dohotka. Dakle, porezi za 1987. zasnivali sи se na dozaradenom 1986, ali sи porezi za 1988. Ьili zasnovani na.dohotkи iz te godine. Dohodak zaraden 1987. nije ni oporezovan. Tokom ove jedne godine prelaznog perioda, marginalna stopa poreza na dohodak opala је na nulи. Као sto је navedeno и Clankи objavljenom и casopisи American Economic Review od decembra 2001, stanovnici Islanda iskoristili sи ovaj predah od poreza. Ukиpni casovi rada povecali sи se za oko 3 posto 1987. godine, а zatim se 1988. vratili na svoj иo­ Ьicajeni nivo. Proizvodnja dobara i иslиga 1987. godine (merena realnim BDP) Ьila је za 4 posto veca od proseka prethodne i naredne godine. Ova epizoda potvrdиje tacnost jednog od Deset principa ekonomije: Ijиdi reagujи na podsticaje. Smanjenje marginalne poreske stope na Islandи vaiilo је samo jednи godinи, а ta cinjenica zasigurno је иticala na reakcijи. S jedne strane, neki ljиdi sи, moZda, odloZili godisnji odmor i radili prekovremeno kako Ьi iskoristili privremeni podsticaj. S drи­ ge strane, niko nije zeleo da menja planove za karijerи, i nijedno preduzece nije htelo hotkи

Poreski sistem SAD destiщulise udate zene da rade · Pise: Virdiinija Postrel Neudate zene iz serije ,.Seks i grad" Citaju objave vencanja u Njujork Tajmsu i ismevaju nevestu koja је "donedavno" obavljala posao izvrsnog direktora. Posto је pronasla investicionog bankara za koga се se udati, rugaju se one, ne mora da se pretvara da је interesuje karijera. Ove nezavjsne zene preziru takvo ponasanje. One traze ljubav, alj ne i bonove za hranu. Ali, mozda gospoda investicionog. bankara ne zasluzuje njihov prezjr.

Mozda је ona samo racionalna, "eko- · takve podatke. Bjbbl zapOslen i veCi nomicna zena" koja reaguje па pod- Ъгој . udatih zen.a ·• da. progгesivna sticaje. struktura poreia ria. dohodak vi~okim Brakom је dospela u najvisi pore- marginalnjm stopёl•ma nepljackaia~ skj razred. Pri postojecim federalnim, radu dfugog Ьracn6g partnera .•• porezima savezne drzave ј d6prinosi"Postoji veza jzhiedu · poreiёl ј ma za socijalno osjgurahje, ona sada ucesca ti radnoj shaZi\ kaze Nada Eigubl skoro polovinu svakog dolara sa, ·ekonornist<;i. ~а Kalifor11ijskog ·un jkoji zaradj -vec od prvog. Zaista је verziteta Berkli ј Naёionalnog Ьiroa za potrebno da volite svoj posao da bl- ekonomska istrazivanja. ,,Smatramo ste ga obavljali za upola cene. da је ta veza prilicno izrazena. U stvaPrema podacjma Biroa za popis ri, misljmo daje najizrazenjja u slucaju stanovnistva, danas, kod 51 posto udatjh zena", koje oblcno u porodku bracnih parova sa suprugama koje su unbse drugu zaradU i ceS(e razmatraju u godinama kada mogu da radaju mogucnost da rade kod kuce. · Udate zene se mnogo vise od dещ оЬа bracr\a druga su zaposlena - ро prvj put је taj broj premasio so muskaraca Ш neudatih zena poposto, otkad је Bjro росео da belezi nasaju kao ekonomjsti ponude. Ako

POGLAVLJE 12

NACRT PORESKOG SISTEMA

1 253

da restrukturira svoje radno okrиzenje, kao reagovanje na jedan podsticaj koji се nestati. Trajna promena marginalne poreske stope mogla Ьi imati bilo manji bilo veCi иticaj na podsticaje od privremene promene. • иskoro

Pausalni porezi Pretpostavimo da vlada иvede porez и iznosи od 4.000 dolara koji svi morajи da plate. То jest, svako dиguje isti iznos, bez obzira na zaradи ili aktivnost kоји Ьi pojedinac mogao da preduzme. Takav porez se zove paиsalni porez. Paиsalni porez jasno pokazиje razlikи izmedи prosecne i marginalne poreske stope. U slисаји poreskog obveznika sa dohotkom od 20.000 dolara prosecna stopa paиsalnog poreza od 4.000 dolara iznosi 20 posto; и slисаји poreskog obveznika s dohotkom od 40.000 dolara, prosecna stopa iznosi 10 posto. U slисаји оЬа poreska оЬ-

pausalni porez porez za svakog u odredeпom izпosu

Zakoпom iz 1986. federalпe poreim smaпjite m~rgiпalпe poresk~ sto- пе kol1zervativce. i~iose svi·· prave · ske stope su smапјепе, zbog cega је pe, оrщ~е se zapo~liti. Ako im. poreze ludi .. · роv~Щ~/<)sЩе kod kule. · · · Medutirn, empirijski · dokazi pric posledй:i:ro i prosecпa margiпalпa > ' Disproporciqr:ralлim · kazпja\taп- ... licno sU ocigl~dлl~ Poreske st6pe · stopa/po kojoj su oporezovaпe takve ·. jem .rada uda!ih zena poreski sistem predstavljaju fetтiiпistiёkq pitahje. · sцpruge, sпizeпa па зВ posto. ProceProfesorka Eisa proucavala је uti- ·. паt tih, zaposleпih, udatih zепа пa­ iz~ziva distorziju lic~og izbora koga zепе сiпе. А destimulisiшjem dragь~ caj poreskqg zalogaja na poпasanje. glo]e porastao sa 46 па 55 posto- sto сепоg rada, оп smaпjuje паs ukupпi Na osnovu podataka iz dokumenta је роvесапје od 19 posto - а опе koje zivotпi staпdard. . koji је 1995. objavio Biro za ekonom- sujmale posao povecale su broj radOvo је prica о oporezivaпju koju ska istraiivanja опа је istrazivala ka- пih sati za 13 posto. Da Ьi se uverila da је ovo ро­ песеtе cuti od politicara. Debata о ko su udate zепе reagovale па Zakoп vесапје bllo posledica izmeпjeпih po"Ьгаспој globl" tezi da ovaj proЫem о poreskoj reformi iz 1986. godine. svede па pitaпje formiraпja porodi- Tim zakoпom omogu(eп је prirodпi reza а пе пekih drugih treпdova, ce: kako poreski zakori utice па odlu- eksperimeпt; Najvisa marginalпa sto- profesorka Eisa ga је uporedila s ро­ ku dvoje ljudi da stupe u brak? Ali, pa poreza smапјепа је sa 50 па 28 паsапјеm zепа u 75· perceпtilu, kojibrak u prvom redu пiје ekoпomska posto, ali је to smапјепје imalo samo ma su porezi mпogo mапје sпizeпi. Njihovo ucesce u radпoj sпazi i radпi odluka. пеzпаtап uticaj па poreske obvezпi­ ke s dohotkom sredпjeg nivoa. То је sati takode su se povecali, ali za mпo­ Umesпije pitaпje glasi: kako poreski zakoп utice па odluku udate profesorki Eisa dalo priliku da upore- go mапје- za 7 posto se povecala zadi ропаsапје supruga iz razlicitih posleпost, а za 9 posto radпi casovi. zепе da se zaposli. Postoje ocigledпi politicki razlozi zbog kojih se takvo grupa, pre i posle ove promeпe. Stope su se od 1986. godiпe poPre пеgо sto su izmeпjeпe pore- vecale, јег је Vasiпgtoп zeleo da pitaпje пе postavlja. Demokrate пе zele da prizпaju da oporezivaпjem ske stope, zепе su u 99· percentilu uveca poreski prihod i izgt.iblo је iп­ bogatih kazпjavaju zaposleпe zепе porodicпog dohotka {prvih 1 posto) u teresovaпje da daje podsticaje oпima da пе Ьi podelili femiпistkiпje i redi- proseku placale oko 52 posto poreza koji пude rad .... Kada se zепа uda, па prvi zaradeпi dolar. U pojediпim izgleda da poreski zakoпi i пе zele da striЫ.rcioпiste. А repuЬiikaпci пе zele da prizпaju da се smапјепје drzavama, moglo se dogoditi da su- опа radi. poreza пavesti mпoge udate zепе pruga koja је zaradivala mапје od da se zaposle da пе Ьi podelili ljubl- зо.ооо dolara godisпje plati cak 70 lzvor: Njujork Tajms od 2. novembra 2000, str. С2. telje ekoпomske slobode i drustve- ceпti od prvog zaradeпog dolara.

veznika, marginalna poreska stopa је nula, jer porez ne mora da se plati na dodatni dolar dohotka. Pausalni porez predstavlja najefikasniji moguCi porez. Posto odluke ljudi ne uticu na iznos koji duguju, taj porez ne vrsi distorziju podsticaja, ра, stoga, ne izaziva Ciste guЬitke. Posto је svako u stanju da lako izracuna iznos koji duguje i posto nije potreЬ­ no anga.ZOvati advokate i racunovode, pausalni porez namece minimalne administrativne troskove poreskim obveznicima. Ako su pausalni porezi toliko efikasni, zasto ih retko susrecemo u realnom svetu? Zato sto efikasnost predstavlja samo jedan od ciljeva poreskog sistema. Pausalni porez Ьi i od siromasnih i od bogatih uzimao isti iznos, sto је ishod koji Ьi veCina ljudi smatrala nepravednim. Da Ьismo razumeli postojece poreske sisteme, u sledecem poglavlju razmotricemo i drugi znacajan cilj poreske politike: pravicnost.

BrziKviz

Sta se podrazumeva pod efikasnoscu poreskog sistema? • Sta poreski sistem moze da uCini neefikasnim?

POREZI 1PRAVICNOST Jos otkako su americki kolonisti potopili uvezeni сај и bostonskoj luci protestujuCi protiv visokih britanskih poreza, poreska politika izaziva neke od najzucnijih debata u americkoj politici. Razlog debata retko su pitanja efikasnosti. Naprotiv, one proisticu iz neslaganja oko nacina raspodele poreskog opterecenja. Senator Rasel Long jednom је oponasao javnu debatu ovom pesmicom: Ne oporezuj sebe Ne oporezuj mene Oporezuj tipa koji stoji iza tebe. Naravno, ako se za obezbedenje pojedinih dobara i usluga koje zelimo oslanjamo na vladu, poreze neko mora da placa. U ovom poglavlju razmotricemo pravicnost poreskog sistema. Kako poreski teret treba raspodeliti medu stanovnistvom? Kako procenjujemo da li је neki poreski sistem pravican? Svi se slazu da poreski sistem treba da bude pravican, ali mnogo је neslaganja oko toga sta pravicnost znaci i kako se moze proceniti pravicnost nekog poreskog sistema.

Princip koristi prin<:ip koristi ideja da Ьi ljudi trebalo da placaju porez na osnovu koristi koje sticu od javnih usluga

Jedan od principa oporezivanja, princip koristi, glasi da Ы ljudi trebalo da placaju poreze na osnovu koristi koje sticu od javnih usluga. Ovaj priilcip pokusava da javna dobra ucini slicnim privatnim dobrima. Izgleda da је pravicno da neko ko cesto ide u Ьioskop placa ukupno vise za Ьioskopske karte nego neko ko Ьioskop retko posecuje. Isto tako, neko ko stice veliku korist od javnog dobra treba za njega da placa vise od nekog ko od njega stice malu korist. Porez na benzin, na primer, ponekad se opravdava principom koristi. U pojedinim drzavama, prihod od poreza na benzin koristi se za izgradnju i odrzavanje puteva. Posto su ljudi koji kupuju benzin isti oni koji koriste puteve, porez na benzin moze se smatrati pravicnim nacinom da se plati ova javna usluga.

POGLAVLJE 12

NACRT PORESKOG SISTEMA

1 255

TABELA 7

Tri poreska sistema Regresivni porez

Proporcionalni porez

Dohodak

$

Iznos poreza

Progresivni porez

Procenat dohotka

Iznos poreza

Procenat dohotka

Iznos poreza

Procenat dohotka

25%

$15,000

зо%

$10,000

20%

50,000

$12,500

100,000

25,000

25

25,000

25

25,000

25

200,000

so,ooo

25

40,000

20

бо,ооо

зо

Princip koristi moZe da se iskoristi i kao argument za tvrdnju da bogati gradani treba da placaju veci porez od siromasnijih. Zasto? Jednostavno, zato sto bogati sticu vecu korist od javnih usluga. Razmotrimo, na primer, koristi od zastite policije od krade. Gradani koji imaju sta da stite od krade stieu vecu korist od policije nego oni koji imaju manje toga da stite. Dakle, prema principu koristi, Ьogati Ьi trebalo da izdvajaju vise od siromasnih za finansiranje troskova policijskih snaga. lsti argument moze da se primeni i na mnoge druge javne slu.Zbe, recimo, na protivpoZaгnu zastitu, nacionalnu odbranu i pravosudni sistem. Princip koristi moguce је iskoristiti i kao argument za postojanje programa za borbu protiv siromastva koji se finansiraju od poreza bogatih. Као sto smo istakli u Poglavlju 11, ljudi vise vole da zive u drustvu bez siromastva, sto znaCi da programi za borbu protiv siromastva predstavljaju javno dobro. Ako bogati gradani pridaju vecu dolarsku vrednost ovom javnom dobru nego pripadnici srednje klase, moZda zato sto bogati imaju vise novca za trosenje, tada, prema principu koristi, oni treba da se oporezuju vise, kako Ьi finansirali ove programe.

Princip platezne sposobnosti Drugi naCin procene pravicnosti poreskog sistema zove se princip plateine sposobnosti, prema kojem se porezi placaju na osnovu sposobnosti da se podnese poreski teret. Ovaj princip ponekad se opravdava tvrdnjom da Ьi svi gradani trebalo da se "jednako zrtvuju" za dobroblt dr:lave. Stepen zrtvovanja neke osobe, medutim, ne zavisi samo od poreza koji ona placa, vec i od njenog dohotka i drugih okolnosti. Za porez od 1.000 dolara koji placa siromasna osoba moZda је potrebno podneti vecu zrtvu nego za porez od 10.000 dolara koji placa bogata osoba. Iz principa platezne sposobnosti prirodno proisticu i dva shvatanja pravicnosti: vertikalna pravicnost i horizontalna pravicnost. Prema vertikalnoj pravicnosti, poreski obveznici sa vecom sposobnoscu za placanje poreza treba da izdvajaju veCi iznos. Prema horizontalnoj pravicnosti, poreski obveznici sa slicnim sposobnostima za placanje poreza treba da izdvajaju isti iznos. Mada su ova shvatanja pravicnosti siroko prihvacena, retko је moguce jednoznacno ih iskoristiti za procenu poreskog sistema.

Vertikalna pravicnost Ako se porezi zasnivaju na platnoj sposobnosti, tada Ьi bogatiji poreski obveznici trebalo da placaju vise od onih siromasnijih. Ali, koliko vise

princip platezne sposobnosti ideja da porezi treba da se placaju na osnovu sposobnosti da se podnese poreski teret.

vertikalna pravicnost ideja da poreski obveznici s vecom sposobnoscu za placanje poreza treba da izdvajaju vece iznose horizontalna pravicnost ideja da poreski obveznici slicnih sposobnosti za placanje poreza treba da izdvajaju isti iznos

256

1

DEO 4

EKONOMIKA JAVNOG

SE.К.I UKA

TABELA 8

Teret federalnih poreza lzvor: Bud:Zetska kancelarija Kongresa. Procene se zasnivaju na poreskim zakonima koji vaze od zo.oo. godine. Brojke su izrazene u vrednosti dolara iz 1997.

Kvintil

Prosecni dohodak

Najnizi Drugi Srednji Cetvrti Najvisi Prvih1%

$11,400 28,6оо

45,100 65,6оо

167.500 1:o16,goo

Porezikao procenat dohotka

Procenat ukupnog dohotka

Procenat svih poreza

5,3% 12,8 16,7 20,0 27.4

4,0% g,o 13,9 20,2 53,2

o,g% 5,2 .10,4 18,1 65.4

32,7

15,8

23,1

Ьi

proporcionalni porez porez kod kojeg poreski obveznici i sa visokim i sa niskim dohotkom placaju isti udeo iz dohotka regresivni porez porez kod kojeg poreski obveznici s visokim dohotkom placaju manji udeo iz svog dohotka od onih s niskim dohotkom progresivni porez porez kod kojeg poreski obveznici s visokim dohotkom placaju veci udeo iz svog dohotka nego poreski obveznici s niskim dohotkom

bogati trebalo dq. plate? NajveCi deo rasprave oko poreske politike tice se upravo tog pitanja. Razmotrimo tri poreska sistema u Tabeli 7. U svakom od tri slucaja, poreski obveznici s vecih dohotkom placaju vise. Ipak, sistemi se razlikuju ро brzini sa kojom porezi rastu sa rastom dohotka. Prvi poreski sistem zove se proporcionaJni, jer svi poreski obveznici placaju isti udeo iz svog dohotka. Drugi sistem zove se regresivni, jer poreski obveznici s visokim dohotkom placaju manji udeo iz dohotka, mada placaju veCi iznos. TreCi sistem zove se progresivni, jer poreski obveznici sa veCim dohotkom placaju veCi udeo iz svog dohotka. Koji је od ova tri poreska sistema najpravicniji? Ne postoji jednoznacan odgovor, а ekonomska teorija se i ne trudi da ga pronade. Pravicnost је, poput lepote, u oCima posmatraca. ·

Primer iz prakse КАКО SE RASPODELJUJE PORESKO OPTERECENJE Veliki deo debate na temu poreske politike tice se pitanja da li bogati placaju dovoljno. Ne postoji objektivan naCin da se to proceni. Kad samostalno vrsite procenu, medutim, korisno је znati koliko placaju porodice s razlicitim dohotkom u vazecem poreskom sistemu. U Tabeli 8. prikazani su podaci о raspodeli federalnih poreza medu pojedinim dohodnim razredima. Da Ьi se saCinila ova tabela, porodice su rangirane prema visini svog dohotka i podeljene su u pet grupa iste veliCine, tzv. kvintile. U tabeli su prikazani i podaci za 1 posto najbogatijih Amerikanaca, Ciji godisnji dohodak iznosi najmanje 245.700 dolara. Druga kolona u tabeli prikazuje prosecni dohodak svake grupe. Najsiromasnija petina porodica imala је prosecni dohodak od 11.400 dolara, а proseCni dohodak najbogatije petine iznosio је 167.500 dolara. Najbogatijih 1 posto imalo је prosecni dohodak od nesto preko milion dolara.

POGLAVLJE t 2

Sledeca kolona u tabeli prikazuje procentualno ucesce ukupnih poreza u dohotku. sto vidite, Federalni poreski sistem SAD је progresivan. Najsiromasnija petina porodica odvaja 5,3 posto svojih dohodaka na poreze, а najbogatiji odvajaju 27,4 posto. NajЬogatijih 1 posto izdvaja 32,7 posto dohotka. Cetvrta i peta kolona uporedno prikazuju raspodelu dohotka i raspodelu poreza. Najsiromasniji kvintil zaraduje 4,0 posto ukupnog dohotka, а placa 0,9 posto svih poreza. Najbogatiji kvintil zaraduje 53,2 posto ukupnog dohotka, а placa 65,4 posto svih poreza. Najbogatijih 1 posto (koji, setite se, predstavljaju dvadeseti deo svakog kvintila) zaraduju 15,8 posto ukupnog dohotka, а placaju 23,1 posto svih poreza. Ova tabela о porezima predstavlja dobar pocetak za razumevanje tereta koji predstavlja drzava, ali slika koju ona pruza nije potpuna. Mada ona ukljucuje sve poreze koji se iz domaCinstava slivaju u federalnu vladu, izostavljena su transferna placanja, kao sto su socijalno osiguranje i pomoc, koji od federalne vlade ponovo odlaze u domacinstva. Istrazivanja koja ukljueuju i poreze i transfere pokazuju vecu progresivnost. Najbogatija grupa jos uvek placa jednu cetvrtinu svog dohotka drzavi, cak i kada se oduzmu transferi. Nasuprot tome, siromasne porodice, ро pravilu, primaju vise kroz transfere nego sto placaju kroz poreze. Prosecna stopa ро kojoj se oporezuje najsiromasniji kvintil ne iznosi 5,3 posto koliko је prikazano u tabeli, vec otprilike negativnih 30 posto. Drugim recima, njihov dohodak је za oko 30 posto veCi nego sto Ы Ьiо bez poreza i transfera vlade. Zakljucak је jasan: da Ьi se u potpunosti shvatila progresivnost politike vlade, potrebno је uzeti u obzir i ono sto ljudi placaju i ono sto primaju.• Као

Horizontalna pravicnost Ako se porezi zasnivaju na plateznoj sposobnosti, onda slicni poreski obveznici treba da placaju slican iznos poreza. Ali, sta odreduje da li su dva poreska obveznika slicna? Da Ьi se procenilo da li је neki poreski zakon horizontalno pravican, potrebno је utvrditi koje su razlike relevantne za platnu sposobnost porodice, а koje to nisu. Pretpostavimo da porodice Smit i Dzons imaju dohodak od ро 50.000 dolara. Smitovi nemaju dece, ali g. Smit boluje od bolesti koja za Cije lecenje troskovi iznose 20.000 dolara. Dzonsovi su dobrog zdravlja, ali imaju cetvoro dece. Dvoje dece Dzonsovih studira, ра njihovi racuni za skolarinu iznose 30.000 dolara. Da li Ьi Ьilo pravedno da ove dve porodice placaju isti porez zato sto imaju isti dohodak? Da li Ьi Ьilo pravednije da se Smitovima prU.Zi poreska olaksica koja Ьi im pomogla da pokriju visoke troskove lecenja? Da li Ьi Ьilo pravednije Dzonsovima pruziti poresku olaksicu koja Ьi im pomogla da pokriju troskove skolarine? Na ova pitanja nije lako odgovoriti. U praksi, porez na dohodak SAD ispunjen је specijalnim odredbama koje menjaju porez porodice u zavisnosti od specificnih okolnosti u kojima ona zivi.

Primer iz prakse HORIZONTALNA PRAVICNOST 1POREZ NA BRAK Nacin na koji se tretira brak predstavlja dobar primer za to koliko је u praksi tesko postiCi horizontalnu pravicnost. Razmotrimo slucaj dva para koja su u potpunosti ista, osim sto је jedan par vencan, а drugi nije. Karakteristicno svojstvo zakona о porezu

NACRT PORESKOG StSTEMA

1

257

258 1

иА

DEO 4

EKONOMIКA

obecavate li da cete voleti, postovati i paziti jedno drugo, i da cete vladi SAD p/acati vece poreze kao vencani par, nego sto blste p/acali da ste jednostavno nastavili da iivite zajedno?"

JAVNOG SEKTORA

na dohodak SAD jeste to sto ova dva paia placaju razlicite poreze. Brak utice na poresku obavezu paia zato sto poreski zakon vencani pai tretira kao jednog poreskog oЬ­ veznika. Kada se muskaiac i zena vencaju, oni prestaju da placaju poreze kao pojedinci i poCinju da ih placaju kao porodica. Ukoliko muskarac i zena imaju slicne dohotke, njihova ukupna poreska obaveza se povecava kad stupe u brak. Da Ьismo videli kako funkcionise ovaj "porez na brak", razmotrimo sledeCi primer progresivnog poreza na dohodak. Pretpostavimo da vlada oporezuje sa 25 posto ukupni dohodak iznad 10.000 dolara. Dohodak ispod 10.000 dolara izuzet је od oporezivanja. Pogledajmo kako ovaj sistem tretira dva razlicita paia. Razmotrimo najpre Sema i Seli. Sem је jos uvek nepoznati pesnik i ne Zaiaduje nikakav dohodak, dok је Seli advokat i zaiaduje 100.000 dolaia godisnje. Pre stupanja u brak Sem ne placa porez. Seli placa 25 posto na 90.000 dolaia (100.000 dolaia minus 10.000 dolaia na koje se ne placa porez), sto iznosi 22.500 dolaia. Nakon stupanja u brak, njihov poreski obracun је isti. U ovom slucaju, porez na dohodak niti stimulise niti destimuliSe stupanje u brak. Sad razmotrimo Dzona i Dzoan, dva univerzitetska profesora koji svaki Zaiaduje ро 50.000 dolaia godiSnje. Pre stupanja u brak, svako placa porez od 10.000 dolaia (25 posto od 40.000 dolaia), odnosno, ukupno 20.000 dolaia. Nakon stupanja u brak, oni imaju ukupni dohodak u iznosu od 100.000 dolaia, ра duguju porez od 25 posto na 90.000 dolara, odnosno, 22.500 dolara. Dakle, kad se Dzon i Dzoan vencaju, njihov poreski obracun povecava se za 2.500 dolara. Ovo povecanje zove se porez na brak. ProЬlem koji imaju Dzon i Dzoan mozemo resiti povecanjem iznosa dohotka koji је izuzet od oporezivanja sa 10.000 na 20.000 dolaia za vencane paiove. Ali, ova promena stvorila Ьi drugi proЬlem. U tom slucaju, Sem i Seli placali Ьi porez od samo 20.000 dolara nakon stupanja u brak, sto је za 2.500 dolara manje nego sto su placali pre nego sto su se vencali. Eliminisanjem poreza na brak u slucaju Dzona i Dzoan stvorila Ьi se subvencija za brak u slucaju Sema i Seli. U praksi, poreski zakon SAD predstavlja nelagodan kompromis koji podrazumeva kombinaciju poreza na brak i subvencija za brak. Prema istraiivanju Budzetske kancelaiije Kongresa, 42 posto vencanih parova placaju porez na brak, sto prosecno iznosi 2,0 posto njihovog dohotka, dok 51 posto vencanih paiova placa niZe poreze zahvaljujuCi tome sto su u braku, u proseku 2,3 posto svog dohotka. Da li је (sa stanovista poreza) za dvoje ljudi bolje da zive u braku Ш nevencano zavisi od raspodele zarade izmedu dva partnera. Ukoliko muskarac i zena imaju slicne dohotke (poput Dzona i Dzoan), vencanjem се najverovatnije povecati svoj poreski obracun. АН, suЬ­ vencija za brak verovatna је u slucaju da jedan partner zaraduje vise od drugog, а posebno ako samo jedno od njih ostvaruje zaradu (poput Sema i Seli). Za ovaj proЬlem ne postoji jednostavno resenje. Da Ьismo videli zasto, pokusajmo da projektujemo porez na dohodak sa sledeca cetiri svojstva: • Dva bracna para sa istim ukupnim dohotkom morala Ьi da placaju isti porez. • Kad dvoje ljudi stupi u brak njihov ukupni poreski obracun ne Ьi smeo da se menja. • Osoba Ш porodica bez dohotka ne Ьi smela da placa nikakav porez. • Poreski obveznici sa visokim dohotkom morali Ьi da placaju veCi udeo u njihovom dohotku od obveznika sa niskim dohotkom. Sva ova cetiri svojstva su zahtevna, а uz to ih је nemoguce zadovoljiti u isto vreme. Bilo kakav porez na dohodak koji zadovoljava prva tri mora da narusi cetvrti. Jedini porez na dohodak koji zadovoljava prva tri svojstva jeste proporcionalni porez.

POGLAVLJE 12

NACRT PORESKOG SISTEMA

svoj oblcrio trose оnако kako p('i$tile). Dakle,. ne samo da se ljlldi k#Ь)~vaju zato sto rade, vec se dvo*ukь kaznjavaju sto rade dok su

riJ aspekti ~iSeSJ:rukqg,~p!;>re­ dqbrpsupoiriati, aliлeki drugi Svi zпaju za ;,dVOS1;riJk6 oporezi- mladi~ .. . ..su za Porez na rad destimulise zalaganje. vanje~' dohotka preduzeea: prvi put usluga, i srecno ziveli zivota. kada se zaradi, а zatirri kada se isPorez na kapital nepropotciьnalno de. bv6 је blla bajka. Evo k~ko је u placuje u obliku dividendi. Ali, nije svistirnulise rad mladih ljlldi, vгSeCi distorstva rnOS:ti: . ma. poznato da kapitalni фblci uvek ziju odluka о St:ednji i usporavajuci .Nekada .davno,. jetjari је coVek otisao na posa6 i z:aradio dolar. Ne~kon zavise od oeekivanja u. pogledu bu- ekonomski rast. Dakle, porez na kapiS\:6 је platio poreze saveznoj.dгZavi ј ,du~eg dohotkaiTo znaб da porez na . tal ima sve nedostatke dodatnog porefederalne poreze na dohodak. ostalo kapitalni dobltak iznosi treeinu poreza za na rad, i jos mnogo drugih.... Sve ovo nam govori da Ьi bllo bolje muje so centi. Za tih so centi kupio је na dohodak za koji se zna da se oporezuje dva puta. Oporezivanje i dividenda postoji samo jedan porez na zarapola .akcije. Kad se cena aktije udvodi i kapitalnih dobltaka isto је St:o i du; а da ne postoje bilo kakvi porezi strucila, svoju polovinujeprodao zaje- . kazniti vozace zbog brze voznje, а zaria dohodak preduzeea, dividende, kadan dolar, platio porez na kapitalni tim ih opet kazniti sto im је na radaru pitalne dobltke ili nasledstvo. Sve veei dobltak od 10 posto, а preostalih go broj istrazivanja potkrepljuje ovaj centi ulozio u banku. Na kraju su nje- · Ьila ispisana velikaЬrzina. · Jos је Vaznije tqSto svaki od tih po- predlog .... Najbolje razmisljanje pogova. deca nasledila taј nove1c, platlla .centi poreza na nasledstvo, i preo- reza- zajedno sa potezorri naлasled­ tvrduje zdrav razum: od pet poreza, stalih 40 i:enti ponovo ulozila .u prvo- stvo i, kad smo vec ·kod toga, s bllo Ьarem su cetiri suvisna. kojim porezom na dodatak od kapitaЬitnu kompaniju. Kompanija је i dalje ostvarivala 10- la u suSI:ini predstavlja skriveni porez lzvor: Vol Strit Dtornal od s. marta 2001, str. procentnu stopu prinosa, od koje је na rad. То је zato St:o је Karl Marks bio А22. u pravu: kapital jeste otelotvorenje

so

1

259

260

1

DEO 4

EKONOMIKA JAVNOG SEKTORA

Pojedini ekonomisti zagovarajи иkidanje bracne globe tako sto се osnovni poreski obveznici Ьiti pojedinci, а ne porodice, sto је politika kоји slede mnoge evropske zemlje. Ova alternativa moZda delиje pravicnije jer Ьi jednako tretirala vencane i nevencane parove. lpak, ova promena ne Ьi zadovoljila prvo od gore navedenih svojstava: moglo Ьi da se desi da porodice s istim ukиpnim dohotkom рlасаји razlicite poreze. Na primer, ako Ьi svaki par placao poreze kao da nisи vencani, tada Ьi Sem i Seli placali 22.500, а Dzon i Dzoan 20.000 dolara, mada оЬа para imajи isti иkиpni dohodak. Tesko је reCi da li је ovaj alternativni poreski sistem manje ili vise pravedan od vaZeceg poreza na brak. • ~

Ova radnica р/аса deo poreza па dohodak preduzeca.

Poresko opterecenje i poreska pravicnost Poresko opterecenje - istrazivanje о tome ko snosi teret poreza - od kljиcnog је znacaja za procenи poreske pravicnosti. Као sto smo prvi риt videli и Poglavljи 6, lice koje snosi teret poreza nije иvek ono koje doblja poreski obracиn od vlade. Posto porezi menjajи роnиdи i traznjи, oni menjajи i ravnotezne cene. Shodno tome, oni иtiси i na drиge ljиde, pored onih koji, prema zakonи, zaista i рlасаји porez. Kada se vrsi procena vertikalne i horizontalne pravicnosti Ьilo kog poreza, VaZПO је uzeti и obzir i te indirektne иticaje. Мnoge rasprave о pravicnosti poreza ispиstajи iz vida indirektne efekte poreza i zasnivajи se na onome sto ekonomisti podrиgljivo nazivajи Teorijom lepka za muve poreskog opterecenja. Prema ovoj teoriji, teret poreza se, рориt mиve na lepak, lepi za prvu povrsinи na kоји naide. Ova pretpostavka, medиtim, retko је tacna. Na primer, neko ko nije strиcnjak za ekonomijи mogao Ьi da smatra da је porez na skиpe krznene bиnde vertikalno pravican, jer је veCina kираса bиndi bogata. lpak, ako sи ti kиpci и stanjи da lako zamene bиnde za ostala luksuzna dobra , onda Ьi porez na krzno mogao samo da smanji prodajи krzna. Na krajи се teret poreza na krzno vise pasti na one koji proizvode i prodajи krzno nego na one koji ga kирији. Posto veCina radnika koji proizvode krzno nije bogata, pravicnost poreza na krzno mogla Ьi prilicno da se razlikиje od onoga na sta иkаzије teorija lepka za mиve.

Primer iz prakse КО PLACA POREZ NA DOHODAK PREDUZECA? Porez na dohodak predиzeca dobro ilиstrиje znacaj poreskog opterecenja za poreskи politikи. Korporativni porez је popиlaran medи glasaCima. Na krajи krajeva, korporacije nisи ljиdi. GlasaCi иvek jedva сеkаји da se smanje njihovi porezi i da neka bezlicna korporacija plati racиn. Ali, pre nego sto zakljиCimo da porez na dohodak predиzeca predstavlja dobar nacin иblranja poreskog prihoda drzave, treba da razmotrimo ko snosi teret tog poreza. То је tesko pitanje oko kojeg medи ekonomistima vlada neslaganje, ali је jedno sigurno: ljudi placaju sve poreze. Kad drzava oporezиje korporacijи, ponasanje korporacije sliCnije је ponasanjи poreznika nego poreskog obveznika. Teret poreza na krajи pada na ljиde- vlasnike, kирсе ili radnike korporacije.

...

~

Mnogi ekonomisti smatraju da radnici i kupci snose veliki deo tereta poreza na dohodak preduzeca. Da Ьismo videli zasto, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da vlada SAD odluci da poveca porez na dohodak koji su ostvarili proizvodaci automoblla. Ovaj porez najpre steti vlasnicima fabrika automoblla, koji sticu manji profit. Ali, vremenom се ovi vlasnici da reaguju na taj porez. Posto је proizvodnja automoblla manje profitabllna, oni ulaiu manje u izgradnju novih fabrika automoblla. Umesto toga, oni svoje bogatstvo investiraju na druge naCine- na primer, kupuju vece kuce ili grade fabrike u drugim privrednim granama Ш u drugim zemljama. S manje fabrika automoblla, ponuda automoblla opada, kao i traznja za radnicima koji rade u toj industriji. Dakle, oporezivanje korporacija koje proizvode automoblle izaziva rast cena automoblla i pad nadnica radnika u toj industriji. Porez na dohodak preduzeca pokazuje koliko moze da bude opasna teorija poreskog opterecenja poznata kao teorija lepka za muve. Porez na dohodak preduzeca delimicno је popularan jer ga naizgled placaju bogate korporacije. Medutim, oni koji snose teret tog poreza - kupci i radnici korporacija- cesto nisu bogati. Kad Ьi se znalo ko zaista snosi teret poreza ha dohodak preduzeca, taj porez Ьi moZda Ьiо manje popularan medu glasacima.

BrziKviz Objasnite princip koristi i princip pfatne sposobnosti.

• Sta su vertikafna pravitnost i horizonta/na pravicnost? • Zasto је za utvrdivanje pravicnosti poreskog

sistema vazno proucavanje poreskog opterecenja?

ZAKUUCAK: IZBOR IZMEf>U PRAVICNOSTI 1EFIKASNOSTI Skoro se svi slazu da pravicnost i efikasnost predstavljaju dva najvainija cilja poreskog sistema. Ali, ova dva cilja cesto su suprotstavljena. Мnoge predlozene promene poreskih zakona povecavaju efikasnost, ali smanjuju pravicnost, ili, pak, povecavaju pravicnost na ustrb efikasnosti. Ljudi cesto imaju razlicita miSljenja о poreskoj politici jer pripisuju razliCit znacaj ovim ciljevima. Noviji istorijat poreske politike pokazuje razlicitost stavova politickih lidera u pogledu pravicnosti i efikasnosti. Kad је Ronald Regan 1980. godine izabran za predsednika, marginalna stopa poreza na zaradu najbogatijih Amerikanaca iznosila је 50 posto. Na dohodak od kamata, marginalna poreska stopa iznosila је 70 posto. Regan је smatrao da tako visoke poreske stope u velikoj meri unistavaju ekonomske podsticaje za rad i stednju. Drugim recima, on је tvrdio da te visoke poreske stope kostaju previSe u smislu ekonomske efikasnosti. Poreska reforma Ьila је, prioritet njegove administracije. Regan је 1981, а zatim ponovo 1986. godine potpisao zakon о velikim smanjenjima poreskih stopa. Kad је Regan otiSao s vlasti 1989. godine, najbogatiji Amerikanci placali su marginalnu poresku stopu od samo 28 posto. Юatno politicke debate ljulja se u оЬа pravca. Kad se Bil Юinton 1992. godine kandidovao za predsednika, smatrao је da bogati ne placaju pravican udeo poreza. Drugim reCima, niske poreske stope sukoblle su se s njegovim shvatanjem vertikalne pravicnosti. Predsednik Кlinton је 1993. potpisao zakon kojim su se poreske stope najbogatijih Amerikanaca povecale za oko 40 posto. Kada se Dzordz W. Bus kandidovao za predsednika, ponovio је mnoge od Reganovih omiljenih tema. Ubrzo nakon sto se uselio u Belu kucu 2001, ispunio је obecanje dato u kampanji da се smanjiti ро-

reze koje је Юinton povecao. Kad na snagu stupe sva Busova poreska smanjenja, najvisi porez iznosice 35 posto. Ekonomisti nisu u stanju samostalno da utvrde najbolji nacin kako Ы uravnotezili ciljeve efikasnosti i pravicnosti. То se pitanje tice i politicke filozofije, koliko i ekonomije. Medutim, ekonomisti ipak imaju va:lnu ulogu u politickoj debati na temu poreske politike: oni su u stanju da podrobnije objasne odluke koje drustvo mora da donese i da nam pomognu da izbegnemo politike kojima zrtvujemo efikasnost, а ne dobljamo na pravicnosti.

REZIME Vlada SAD ubira prihod koristeCi razlicite poreze. Najva:lniji porezi za federalnu vladu jesu porezi na individualni dohodak i porezi na plate kojima se finansira socijalno osiguranje. NajvaZniji porezi za vlade drzava i lokalne vlade jesu porezi na promet i porezi na imovinu. Efikasnost poreskog sistema odnosi se na troskove koje on nameee poreskim obveznicima. Postoje dve vrste troskova usled poreza sem transfera sredstava od poreskog obveznika do vlade. Prva vrsta jeste distorzija alokacije resursa koja nastaje kad porezi promene podsticaje i ponasanje. Druga vrsta su administrativni troSkovi postovanja poreskih zakona. Pravicnost poreskog sistema odnosi se na pitanje da li је poreski teret pravedno raspodeljen medu

populacijom. Prema principu koristi, pravedno је da ljudi placaju poreze na osnovu koristi koje sticu od drzave. Prema principu platne sposobnosti, pravedno је da ljudi placaju poreze na osnovu svoje sposobnosti da podnesu finansijski teret. Kada se vrsi procena pravicnosti poreskog sistema, va:lno је imati na umu zakljucak iz diskusije о poreskom opterecenju: raspodela poreskog tereta nije ista kao i raspodela poreskog obracuna. Каdа razmatraju promene poreskih zakona, kreatori politike cesto moraju da blraju izmedu efikasnosti i pravicnosti. Veliki deo debate о poreskoj politici rezultat је razliCite va:lnosti koju ljudi pripisuju ovim ciljevima.

KLJUCNI POJMOVI bud:letski suficit bud:letski deficit prosecna poreska stopa marginalna poreska stopa

pausalni porez princip koristi princip platne sposobnosti vertikalna pravicnost

horizontalna pravicnost proporcionalni porez regresivni porez progresivni porez

POGLAVLJE 12.

NACRT PORESKOG SISTEMA

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Da li se tokom proteklog veka driavna uprava rasla brZe ili sporije od ostatka privrede? 2.

Која

З.

Objasnite kako se profit korporacija dvaput oporezuje.

su dva najva.Znija izvora poreskog prihoda federalne vlade SAD?

4. Zasto је teret poreza koji snose poreski obveznici veCi od prihoda koji ublra vlada?

PROBLEMI 1. Udeo drzavne potrosnje u nacionalnom dohotku vremenom se povecao u SAD. Kojim Ьi promenama u ekonomiji i drustvu SAD mogao da se objasni ovaj trend? Da li ocekujete da се se taj trend nastaviti? 2. Iz nekog publikovanog izvora Ш sa Interneta saznajte da li је federalna vlada SAD prosle godinev zabeleZila budZetski deficit ili budZetski suficit. Sta kreatori politike ocekuju da се se desiti tokom sledecih nekoliko godina? (Pomoc: veb sajt BudZetske kancelarije Kongresa је .) З. Podaci u mnogim tabelama u ovom poglavlju preuzeti su iz Ekonomskog izvestaja Predsednika (Economic Report оЈ the President), koji se objavljuje jednom godisnje. KoristeCi neko novije izdanje iz vase bЉli­ oteke ili sa Interneta odgovorite na sledeca pitanja i brojkama potkrepite svoje odgovore. (Pomoc: veb sajt vladine stamparije је .) а. Slika 1. pokazuje da se vremenom povecao udeo drzavnih prihoda u ukupnom dohotku. Da li se ovo povecanje moze prvenstveno pripisati izmenjenim prihodima federalne vlade Ш prihodima vlada drzava i lokalnih vlada? Ь. Posmatrajuci komblnovani prihod federalne vlade i vlada drzava i lokalnih vlada, objasnite kako se vremenom promenio sastav ukupnih prihoda? Da li su porezi na individualne dohotke manje ili vise va.Zni? А porezi za socijalno osiguranje? Porezi na doblt preduzeca?

5. Zasto pojedini ekonornisti zagovaraju oporezivanje potrosnje umesto oporezivanja dohotka? 6. Navedite dva argumenta zasto Ьi bogati poreski obveznici trebalo da placaju vece poreze od onih siromasnih.

7. sta је koncept horizontalne pravicnosti i zasto ga је tesko primeniti?

PRIMENE с.

PosmatrajuCi komblnovane rashode federalne vlade i vlada drzava i lokalnih vlada, objasnite kako se vremenom promenio relativni udeo transfernih placanja i kupovine dobara i usluga?

4. U ovom poglavlju је istaknuto da se broj starijih ljudi u SAD povecava brze od ukupne populacije. Konkretno, broj radnika sporo se povecava, dok se broj penzionera povecava brzo. Zabrinuti za buducnost programa socijalne zastite, neki clanovi Kongresa predla.Zu "zamrzavanje" ovog programa. а. Kada Ьi se zamrzli rashodi, sta Ьi se desilo s naknadom ро penzioneru? А sa poreskim placanjem ро radniku? (Pretpostavite da su porezi i davanja za socijalno osiguranje jednaki svake godine.) Ь. Kada Ы se zamrzle nadoknade ро penzioneru, sta Ы se desilo sa ukupnim rashodima? А sa poreskim obavezama ро radniku? с. Kada Ьi se zamrzla poreska placanja ро radniku, sta Ьi se desilo sa ukupnim rashodima? А sa nadoknadama ро penzioneru? d. Sta vam vasi odgovori na pitanja pod (а), (Ь) i (с) govore о teskim odlukama koje moraju da donose kreatori politike? 5. Pretpostavimo da ste tipicna osoba za privredu SAD. Placate 4 posto svog dohotka na drzavni porez na dohodak i 15,З posto svoje zarade na federalni porez na plate (komblnovani udeli poslodavca i zaposlenog). Placate i federalne poreze na doho-

1 263

264

1

DE04

EKONOMIKA JAVNOG SEK'Т'ORA

dak koji su prikazani na Tabeli 3. Koliko placate svakog poreza ako zaradujete 20.000 dolara godisnje? Kad uzmete sve poreze u obir, kolik~ iznosi vasa marginalna i prosecna poreska stopa? Sta se desava s vasim poreskim obracunom i s vasom marginalnom i prosecnom poreskom stopom ako vam se dohodak poveca na 40.000 dolara? 6. U pojedinim saveznim drzavama porezom na promet ne oporezuju se neophodna dobra kao sto su odeca i hrana. U ostalim drzavama ona se oporezuju. Navedite dobre strane njihovog neoporezivanja. Razmotrite i efikasnost i pravicnost. 7. Objasnite kako na ponasanje pojedinaca uticu sledeca svojstva federalnog poreskog zakona. а. Prilozi u dobrotvorne svrhe odbljaju se od poreza. Ь. Oporezuje se prodaja piva. с. Kamata koju vlasnik kuce placa na hipoteku odЬija se od poreza. d. Ostvareni kapitalni doblci se oporezuju, ali se ne oporezuju uvecani, pripisani doblci. (Kad neko poseduje akcije kojima је povecana vrednost, taj stice "uvecani pripisani" kapitalni dobltak. Ako proda akcije, stice "ostvareni" dobltak.) 8. Pretpostavimo da vasa drzava poveca porez na promet sa 5 na 6 posto. Sef poreske sluzbe prognozira povecanje prihoda od poreza na promet od 20 posto. Da li је to izvodljivo? Objasnite. 9. Razmotrite dva programa za osiguranje prihoda и SAD: Privremenu pomoc za siromasne porodice (TANF) i Poreski kredit za zarade (ЕПС). а. Kada zena sa decom i veoma niskim prihodima zaradi dodatni dolar, ona prima manju pomoc kroz program TANF. Kakav је ро vasem misljenju efekat ove osoblne programa TANF na ponudu rada zena sa niskim dohotkom? Objasnite. Ь. Program ЕПС pruza vecu pomoc kada radnici sa niskim dohotkom ostvaruju vece prihode (do izvesnog nivoa). Кakav је ро vasem misljenju efekat ovog programa na ponudu rada pojedinaca sa niskim dohotkom? Objasnite.

с. Које

su lose strane ukidanja programa TANF i alociranja stednje na program ЕПС?

10.Zakonom о poreskoj reformi iz 1986. godine ukinuti su poreski odblci za placanje kamate na potrosacke kredite (uglavnom kreditne kartice i krediti za automoblle), ali su zadrzani odblci za kamate na hipoteku i kredite za kucu. Sta se ро vasem misljenju desilo s relativnim iznosima potrosackih kredita i kredita za kuce? ll.Kategorisite svaki od sledecih nacina finansiranja kao primere za princip koristi ili princip platne sposobnosti. а. Posetioci mnogih nacionalnih parkova placaju ulaznicu. Ь. Lokalni porezi na imovinu odlaze na finansiranje osnovnih i srednjih skola. с. Specijalni fond za aerodrome ubira porez od svake prodate avionske karte i taj novac koristi za unapredenje aerodroma i kontrolnog sistema vazdusnog saobracaja. 12.Svaki sistem poreza na dohodak obuhvata dve vrste poreskih stopa prosecne poreske stope i marginalne poreske stope. а. Prosecna poreska stopa definise se kao koliCnik ukupnog placenog poreza i dohotka. U slucaju proporcionalnog poreskog sistema prikazanog u Tabeli 7, koliko iznose prosecne poreske stope za ljude koji zaraduju 50.000 dolara, 100.000 dolara i 200.000 dolara? Koliko iznose odgovarajuce prosecne poreske stope u regresivnom, odnosno, progresivnom poreskom sistemu? Ь. Marginalna poreska stopa definise se kao kolicnik dodatnih poreza koji se placaju na dodatni dohodak i povecanja dohotka. lzracunajte marginalnu poresku stopu u proporcionalnom poreskom sistemu kad se dohodak poveca sa 50.000 na 100.000 dolara. lzracunajte marginalnu poresku stopu kad se dohodak poveca sa 100.000 na 200.000 dolara. lzracunajte odgova-

POGLAVLJE 12

rajuce marginalne poreske stope u regresivnom, odnosno, progresivnom poreskom sistemu. с. Opisite odnos izmedu prosecnih poreskih stopa i marginalnih poreskih stopa u svakom od ova tri sistema. Generalno govoreCi, koja је stopa relevantna za odluku neke osobe da Н da prihvati posao koji se placa neznatno vise od trenutnog posla? Која је stopa relevantna za procenu vertikalne pravicnosti poreskog sistema? lЗ.Kako glasi opravdanje u smislu efikasnosti za oporezivanje potrosnje umesto dohotka? Kad Ы se u SAD uveo porez na potrosnju, da li smatrate da Ы

http://

NACFП

PORESKOG SISTEMA

to poreski sistem SAD ucinilo manje Ш vise progresivnim? Objasnite. 14.Ako prodavac izvede kupca na rucak, deo troskova tog rucka predstavlja poslovne troskove njegove kompanije koji se odbljaju od poreza. Pojedini Clanovi Kongresa smatraju da ovo svojstvo poreskog zakonika koristi relativno imucnim poslovnim ljudima i da ga treba ukinuti. Medutim, njihovi argumenti naisli su na vece protivljenje kod ugostiteljskih preduzeca nego kod samih kompanija. Objasnite.

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

1 2.65

PONASANJE PREDUZECA 1 1N D USTRIJS КА ORGAN IZACIJA

TROSKOVI PROIZVODNJE

Privredu Cine hiljade preduzeca koja proizvode dobra i usluge koje koristite svakodnevno: Dzeneral Motors proizvodi automoblle, Dzeneral Elektrik sijalice, Dzeneral Мils zitarice za dorucak. Neka preduzeca su, poput ovoh, velika; zaposljavaju hiljade radnika i imaju hiljade akcionara koji dele profit preduzeca. Neka druga preduzeca, berberin Ш poslasticarnica, su mala; zaposljavaju nekoliko radnika, а njihov vlasnik је pojedinac Ш porodica. U prethodnim poglavljima, uz pomoc krive ponude rezimirali smo odluke koje preduzece donosi о proizvodnji. Prema zakonu ponude, preduzeca su spremna da proizvedu i prodaju vecu kolicinu nekog dobra kada је cena tog dobra veca, а ovakva reakcija dovodi do rastuce krive ponude. Zakon ponude је sve sto treba da znate о ponasanju preduzeca, kada analizirate mnoge proЬleme. U ovom i narednim poglavljima, detaljnije cemo se baviti ponasanjem preduzeca. То се nam omoguciti da bolje razumemo sta sve utice na krivu ponude na trzistu. Osim toga, upoznacemo se sa ekonomskom disciplinom koju zovemo industrijska м­ ganizacija, а koja proucava zavisnost odluka preduzeca о cenama i kolicinama od trzisnih uslova sa kojim se ta preduzeca suocavaju. u gradu и kome zivite, na primer,

269

270

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INUU.:>t rt.l..,·•;:н ...-. -·~ ....

r'l.···-· ·~·~·.

moze postojati nekoliko picerija, ali samo jedna kompanija za kaЬlovsku televiziju. Kako ova razlika u broju preduzeca utice na cene na tim trzistima i na efikasnost trzisnih ishoda? Upravo tim pitanjem bavi se oЬiast industrijske organizacije. Pre nego sto predemo na ova pitanja, medutim, potrebno је da razmotrimo troskove proizvodnje. Sva preduzeea, od avio-kompanije Delta do vase lokalne bakalnice, snose troskove proizvodnje dobara i usluga koje prodaju. Као sto cemo videti u narednim poglavljima, troskovi preduzeca predstavljaju kljucnu determinantu odluka о proizvodnji i cenama. U ovom poglavlju, definisacemo neke promenljive na osnovu kojih ekonomisti mere troskove preduzeca i razmatracemo njihov medusobni odnos. Jedno upozorenje: ova tema moze se uCiniti suvoparnom i tehnickom. Medutim, ona је kljucna za razumevanje zadivljujucih tema koje slede.

STА SU TROSKOVI? Razmatranje troskova zapoCinjemo u fabrici keksa Gladna Helen. Helen, vlasnica preduzeca, kupuje brasno, seeer, rendanu cokoladu i ostale sastojke keksa. Ona kupuje i miksere i peCi i unajmljuje radnike koji rukuju ovom opremom. Zatim potrosaCima prodaje proizvedeni keks. RazmatrajuCi neke proЬleme sa kojima se Helen suocava u svom preduzecu u stanju smo da naucimo ponesto о troskovima, а to isto vaZi i za sva preduzeC
Ukupni prihod, ukupni trosak i profit

ukupni prihod iznos koji preduzece stice od prodaje svog autputa ukupni trosak trzisna vrednost inputa koje preduzece koristi u proizvodnji profit razlika izmedu ukupnog prihoda i ukupnog troska

Zapocecemo sa ciljem preduzeca. Da Ьismo shvatili koje odluke donosi preduzece, moramo da shvatimo sta ono pokusava da postigne. Postoji mogucnost da је Helen osnovala preduzece iz altruisticke zelje da ljudima obezbedi kekse, ili, moZda, iz ljubavi prema proizvodnji keksa. Verovatnije је da је Helen osnovala preduzece da Ьi zaradila novac. Ekonomisti ро pravilu pretpostavljaju da је cilj preduzeca da maksimizira profit, i ta pretpostavka, prema njihovom iskustvu, dobro funkcionise u vecini slucajeva. Sta је profit preduzeca? Iznos koji preduzece stice od prodaje svog autputa (keksa) zove se ukupni prihod. Iznos koji preduzece placa za kupovinu inputa (brasna, secera, rada radnika, peCi, itd.) zove se ukupni trosak. Helen zadrzava svaki prihod koji nije potreban da Ьi pokrila troskove. Profit је razlika izmedu ukupnog prihoda preduzeca i njegovog ukupnog troska. То jest, profit

ukupni prihod - ukupni trosak.

Cilj Helen jeste da sto је moguce vise uveca profit preduzeca. Da Ьismo videli kako preduzece maksimizira profit, najpre moramo detaljno da razmotrimo kako da merimo ukupni prihod i ukupni trosak preduzeca. Ukupni prihod је lako izracunati: on је jednak proizvodu kolicine autputa koju preduzece proizvodi i cene ро kojoj preduzece prodaje autput. Ako Helen proizvodi 10.000 keksa i prodaje ih ро ceni od 2 dolara ро keksu, njen ukupni prihod iznosi 20.000 dolara. Nasuprot tome, merenje ukupnog troska preduzeca malo је komplikovanije.

POGLAVLJE 1 Э

TROSKOVI PROIZVODNJE

1

271

Troskovi kao oportunitetni troskovi Kada merimo troskove fabrike keksa Gladna Helen Ш troskove Ьilo kog drиgog preduzeca, vazno је da imamo na иmи jedan od Deset pri.ncipa ekonomije iz Poglavlja 1: · trosak necega jeste ono cega se odricete da Ьiste to stekli. Setite se da se oportunitetni trosak neke stvari odnosi na sve ono cega se moramo odreCi da Ьismo stekli tu stvar. Kada ekonomisti govore о trosku proizvodnje preduzeca, oni ukljucиju sve oportunitetne troskove proizvodnje aиtputa koji se sastoji od dobara i usluga tog preduzeca. Oportиnitetni troskovi nekog predиzeca ponekad sи vise, а ponekad manje ocigledni. Kada Helen placa brasno 1.000 dolara, tih 1.000 dolara predstavlja oportunitetni trosak, jer Helen vise nije и stanju da tih 1.000 dolara iskoristi da Ьi kupila nesto drugo. Slicno tome, kada Helen unajmljuje radnike da proizvode keks, nadnice koje im isplacuje deo su troskova njenog preduzeca. Posto zbog tih troskova predи­ zece mora da isplati neki novac, oni se nazivajи eksplicitni troskovi. Nasuprot tome, pojedini oportunitetni troskovi preduzeca, implicitni troskovi, ne zahtevajи izdatak u novcu. Zamislimo da је Helen kvalifikovana za rad na kompjиterima i da Ьi mogla da zaradi 100 dolara na sat radeCi kao programer. Za svaki sat koji Helen provede radeCi u svojoj fabrici keksa, ona se odrice 100 dolara dohotka, а taj propиsteni dohodak, takode, predstavlja deo njenih troskova. Ova razlika izmedu eksplicitnih i implicitnih troskova pokazuje da ekonomisti i racunovode razlicito analiziraju preduzece. Ekonomisti se bave nacinom na koji preduzeca donose odluke о proizvodnji i cenama. Posto se te odlиke zasnivaju i na eksplicitnim i na implicitnim troskovima, ekonomisti uzimajи и obzir оЬе vrste troskova kada racunaju troskove preduzeca. Nasиprot tome, zadatak racunovoda jeste da prate novac koji иlazi i izlazi iz preduzeca. Shodno tome, oni mere eksplicitne troskove, cesto zanemarиjuCi one implicitne. Fabrika keksa Gladna Helen pomaZe nam da razumemo razlikи koja postoji izmedu ekonomista i racunovoda. Kada se Helen odrice mogucnosti da zaradi novac kao kompjиterski programer, njen racunovoda nece to uracиnati u trosak njenog preduzeca za proizvodnjи keksa. Posto nikakav novac ne izlazi iz preduzeca, on se i ne pojavljиje и finansijskim izvestajima racunovode. Ekonomista се, medиtim, uracunati propиsteni dohodak kao trosak, jer се on uticati na odluke koje Helen donosi о svojoj fabrici keksa. Na primer, ako se plata Helen kao kompjиterskog programera poveca sa 100 na 500 dolara na sat, ona Ьi mogla da zakljuci da poslovanje fabrike keksa sиvise kosta i da odluCi da је zatvori i da se za stalno zaposli kao kompjиterski programer.

Trosak kapitala kao oportunitetni trosak Jedan vaZan implicitni trosak skoro svakog preduzeca jeste oportunitetni trosak finansijskog kapitala koji је investiran и preduzece. Pretpostavimo, na primer, da је Helen svojom иstedevinom od 300.000 dolara kиpila fabriku keksa od prethodnog vlasnika. Da је Helen, umesto toga, ostavila novac na rасиnи koji isplacuje kamatnи stopи od 5 posto, zaradila Ьi 15.000 dolara godisnje. Dakle, da Ьi postala vlasnik fabrike keksa, Helen se godisnje odrice 15.000 dolara prihoda od kamate. Тih propиstenih 15.000 dolara predstavljaju jedan od implicitnih oportunitetnih troskova Heleninog preduzeca. Као sto smo vec istakli, ekonomisti i racunovode razliCito tretirajи troskove, а to naroCito vaZi kada је rec о trosku kapitala. Petnaest hiljada dolara prihoda od kaшate kojih se svake godine odrice Helen, ekonoшista tretira kao trosak njenog preduzeca,

• '

''

~

.

eksplicitni troskovi troskovi inputa koji preduzecu namecu neki novcani izdatak implicitni troskovi troskovi inputa koji preduzecu ne namecu novcani izdatak

mada је to implicitni trosak. Helenin racunovoda, medutim, nece prikazati 15.000 dolara kao trosak, jer novac kojim Ьi se isplatio taj trosak ne izlazi iz preduzeca. Da Ьismo dalje istraZili razliku ekonomista i racunovoda, promenimo unekoliko ovaj primer. Pretpostavimo sada da Helen nije imala svih 300.000 dolara kojima је kupila preduzece, nego da је, umesto toga, iskoristila svojih 100.000 dolara ustedevine, а 200.000 dolara pozajmila od banke ро kamatnoj stopi od 5 posto. Helenin racuno- . voda, koji meri samo eksplicitne troskove, sad се 10.000 dolara godisnje kamate na zajam uracunati kao trosak, jer taj novac sad izlazi iz preduzeca. Nasuprot tome, ekonomista smatra da oportunitetni trosak posedovanja preduzeca i dalje iznosi 15.000 dolara. Oportunitetni trosak jednak је zblru kamate na zajam (eksplicitni trosak) i propustene kamate na stedni ulog (implicitni trosak od 5.000 dolara).

Ekonomski profit nasuprot racunovodstvenom profitu ekonomski profit razlika izmedu ukupnog prihoda i ukupnog troska, ukljucujuCi i eksplicitne i implicitne troskove racunovodstveni profit razlika izmedu ukupnog prihoda i ukupnih eksplicitnih troskova

Sad se vratimo cilju preduzeca profitu. Posto ekonomisti i racunovode razliCito mere troskove, oni razlicito mere i profit. Ekonomista meri ekonomski profit preduzeca kao razliku izmedu ukupnog prihoda preduzeca i svih oportunitetnih troskova (eksplicitnih i implicitnih) proizvodnje prodatih dobara i usluga. Racunovoda meri racunovodstveni profit kao razliku izmedu ukupnog prihoda preduzeca i samo eksplicitnih troskova. Na Slici 1. rezimirana је ova razlika. Obratite paznju: posto racunovoda zanemaruje implicitne troskove, racunovodstveni profit је oЬicno veCi od ekonomskog profita.

.

. SLIKA 1

.

.

Ekonomisti nasuprot racunovoda

Kada analiziraju preduzece, ekonomisti uzimaju и obzir sve oportunitetne troskove, dok racunovode mere samo eksplicitne troskove. Dakle, ekonomski profit manji је od racunovodstvenog profita. Kako racunovoda vldi preduzece

Kako ekonomista vidi preduzece

Racunovodstveni profit

Prihod

Prihod Ukupni oportunitetni troskovi

POGLAVLJE

IЗ

TROSKOVI PROIZVODNJE

1 273

Da Ы neko preduzece Ьilo profitabllno sa stanovista ekonomiste, ukupni prihod mora da pokrije sve oportunitetne troskove, i eksplicitne i implicitne.

BrziKviz Farmer MekDonald daje casove muzike za 20 dolara ро casu. Jednog dana, da Ьi na svojoj farmi zasejao seme vredno 100 dolara, on provodi 10 sati. Kolikom se oportunitetnom trosku farmer izlozio? Koliki Ьi trosak uracunao njegov racunovoda? Ako се to seme doneti usev vredan 200 dolara, da li MekDonald ostvaruje racunovodstveni profit? Da li ostvaruje ekonomski profit?

"',;•.>

,.··

. •. .··· . • . •. •..••

~е Њe~aqf~rp~~~~~i~a·r~i~e:

Rojsla. . druge . ..... .... . . . . . .. ..... stici'Jrnka,nije n<~ГOcit() profitabllh~: .·· dnevno.lli; bolje .· .. pretvari!(ese da~usve ameriёkekorkako, ОГ)d~; da se ob6g~tite? Svi.dp- . da се k~piti :zai~џemapotrebe da . рога~ђе Joruфpjr~ne. M~~uiim, sad otkrlveni sk~ndali u velikim firm~ ·se i:г;laze~e riapoiii i pr'eme~t~ .slado- ocigiedћo ј~·da direktbri kciji iele d'a < ·.·.· · · ·. ama ukazuJu Па Гazli~ite st;at~gije · tea й~mo-amo; 1\ezцti:a{je аа tete ро ·. ьuац k~ru.mpiiani 11~{t;~~~~ze·'na •. direktoi'Sk69,.mUV~nj~;,; · .·• • svpj. prilic( biti veJik( igrac U. p~edSto- ... mn990 prep'rek~.Re~zori nisbiblli za~. . .·· .·• 'iЫ.о, ti:. J~.$trategija Enrona, ~otc ·· jetem ~pslu i)1)?ci . da prodat~ akcije · interesov<Щi da .stvara)u prol;)l~rhe · ·. pj~et~ ugovore kojirn kupovinu nove opreme. 1 re da obave svoj posao. Zatim, tu је strategija Dajnediija. u sfanju ste da prodate akcije ро ves.· lzvor: Njujork Tajms od 28. juna 2002, str. Prodaja sladoleda nije profitabllna, ali tacki visokim cenama. А27. vi uveravate investitore da се u bu-

PROIZVODNJA 1TROSKOVI Kada kupuju inpute za proizvodnju dobara i usluga koje planiraju da prodaju, preduzeca se izlazu troskovima. U ovom odeljku razmotricemo vezu izmedu proizvodnog procesa preduzeca i njegovog ukupnog troska. Razmotricemo jos jednom fabriku keksa Gladna Helen. U analizi koja sledi, radi pojednostavljenja cemo napraviti jednu pretpostavku: pretpostavicemo da је velicina Helenine fabrike stalna, а da Helen mote da menja kolicinu proizvedenog keksa samo promenom broja radnika. Ova pretpostavka је realisticna na kratki, ali ne i na dugi rok. То jest, Helen ne moze preko noCi da izgradi vecu fabriku, ali moze u roku od godinu dana Ш duze. Ova analiza, dakle, treba da se smatra opisom odluka о proizvodnji sa kojima se Helen suocava na kratki rok. U nastavku ovog poglavlja detaljnije cemo ispitati odnos izmedu troskova i vremenskog horizonta.

Proizvodna funkcija

proizvodna funkcija odnos izmedu kolicine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i kolicine autputa tog dobra

Tabela 1. prikazuje zavisnost koliCine keksa koju proizvodi Helenina fabrika od broja radnika. Као sto vidite iz prve dve kolone, ako u fabrici nije zaposlen nijedan radnik, Helen ne proizvodi nijedan keks. Kada је zaposlen 1 radnik, ona proizvodi 50 keksa. Kada su zaposlena 2 radnika, proizvodi 90 keksa, i tako dalje. Ove dve kolone su grafiCki prikazane na Slici 2. Broj radnika је na horizontalnoj osi, а broj proizvedenih keksa na vertikalnoj. Тај odnos izmedu kolicine inputa (radnika) i kolicine autputa (keksa) zove se proizvodna funkcija. Jedan od Deset principa ekonomije s kojima smo se upoznali u Poglavlju 1 glasi da ljudi razmisljaju о granicnim slucajevima. Као sto cemo videti u narednim poglavljima, ova ideja је kljucna za razumevanje odluka koje preduzece donosi о broju radnika koje се zaposliti i о kolicini autputa koji се proizvoditi. Radi lakseg razumevanja

TABELA 1

Proizvodna funkcija i ukupni trosak: fabrika keksa Gladna Helen

Broj radnika о

Autput (kolicina ke:ksa koja se proizvodi na sat)

Мarginalni

proizvod rada

о

Ukupni trosak inputa (trosak fabrike + tro!iak radnika)

Trosak fabrike

Trosak radnika

$зо

$ о

$зо

зо

10

40

зо

20

50

зо

зо

бо

зо

40

70

зо

50

Во

50 50 40 2

go зо

з

120 20

4

140 10

5

150

POGLAVLJE 13

TROSKOV1 PROIZVODNJE

1 275

SLIKA 2 ~

Kollcina autputa (komada keksa na sat)

150 140 130 120 110 100 90 80 70

60 50

•

-~

'1

-

• -

~

-

~

Proizvodna funkcija fabrike Proizvodna funkcija

G/adna Не/еп Proizvodna funkcija pokazuje odnos izmedu Ьгоја zaposlenih radnika i proizvedeпe kolitiпe autputa. U ovom slucaju, broj zapos/eпih radпika (па

horizontalnoj osi) preuzetje iz prve kolone и Tabeli 1, а ko/iCiпa proizvedeпog autputa (па vertikalnoj osi) preuzeta је iz druge kolone. Proizvodпa fuпkcija postaje sve ravпija s porastom broja radпika, sto odrazava opadajuб margiпalпi proizvod.

40 30 20 10

ovih odlиka, treca kolona и tabeli pokazuje marginalni proizvod svakog pojedinog radnika. Marginalni proizvod svakog inpиta и procesи proizvodnje jeste povecanje kolicine aиtputa koje se doblja od jedne dodatne jedinice tog inpиta. Kada se broj radnika poveca sa 1 na 2, proizvodnja keksa se povecava sa 50 na 90, ра је marginalni proizvod drugog radnika 40 komada keksa. А Kada se broj radnika poveca sa 2 na З, proizvodnja keksa se povecava sa 90 na 120, ра marginalni proizvod treceg radnika iznosi 30 komada keksa. Uocite da marginalni proizvod opada sa porastom broja radnika. Drиgi radnik ima marginalni proizvod od 40 keksa, treCi radnik ima marginalni proizvod od 30 keksa, а cetvrti radnik ima marginalni proizvod od 20 keksa. Ovo svojstvo naziva se opadajuCi marginalni proizvod. U pocetku, Kada је zaposleno samo nekoliko radnika, oni imajи lak pristиp opremi и Heleninoj kuhinji. Kako se broj radnika povecava, dodatni radnici moraju zajednicki da koriste opremu i da rade zajedno; gufva је sve veca. Dakle, kako se zaposljavajи novi radnici, svaki dodatni radnik sve manje doprinosi proizvodnji keksa. OpadajuCi marginalni proizvod lako se иосаvа i na Slici 2. Nagib proizvodne funkcije ("porast kroz korak") pokazuje nam promenu Heleninog аиtриtа keksa ("porast") za svaki dodatni input rada ("korak"). То jest, nagib proizvodne fиnkcije meri marginalni proizvod radnika. Kako se broj radnika povecava, marginalni proizvod opada, а proizvodna funkcija postaje sve vise ravna.

marginalni proizvod povecanje autputa koje nastaje od jedne dodatne jedinice inputa

opadajuci marginalni proizvod svojstvo ро kojem marginalni proizvod nekog inputa opada sa porastom kolicine inputa

1

276

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIL:д'-'IJA

DEO 5

Od proizvodne funkcije ka krivoj ukupnog troska Poslednje tri kolone Tabele 1. роkаzији Helenin trosak proizvodnje keksa. U ovom primerи, trosak Helenine fabrike iznosi 30 dolara na sat, а trosak jednog radnika iznosi 10 dolara na sat. Ako zaposli 1 radnika, njen иkиpni trosak iznosi 40 dolara. Ako zaposli 2 radnika, njen иkиpni trosak iznosi 50 dolara, i tako dalje. S ovim podacima tabela sada prikazuje u kakvom је odnosu broj radnika koje Helen zaposljava prema koliCini keksa koju proizvodi i njenom ukиpnom troskи proizvodnje. Nas cilj и narednih nekoliko poglavlja jeste da prouCimo odluke preduzeca о proizvudnji i odredivanju cena. U ovu svrhи, najvazniji odnos и Tabeli 1. jeste onaj izmedu proizvedene kolicine (и drиgoj koloni) i иkupnih troskova (u sestoj koloni). Na Slici З. graficki sи prikazane ove dve kolone podataka sa proizvedenom kolicinom na horizontalnoj, а ukиpnim troskom na vertikalnoj osi. Тај grafikon naziva se krivom ukupnog troska. Uporedimo sada krivu ukиpnog troska sa Slike З. sa proizvodnom funkcijom predstavljenom na Slici 2. Ove dve krive predstavljaju dve strane istog novcica. Kako se povecava proizvedena kolicina, kriva ukupnog troska postaje sve vise strma, dok proizvodna funkcija, sa porastom proizvodnje, postaje sve vise ravna. Те promene nagiba javljajи se iz istog razloga. Velika proizvodnja keksa znaci da u Heleninoj kиhinji

, '

.

SLIKA

-

..

З

Ukupni trosak

Kriva ukupnog troska fabrike G/adna Helen

Kriva ukupnog troska pokazuje odnos izmeau proizvedene koliCine autputa i ukupnog troska proizvodnje. Ovde је proizvedena koliCina autputa (па horizontalnoj osi) preuzeta iz druge kolone Tabele 1., а ukupni trosak (па vertikalnoj osi) iz seste kolone. Zbog opadajuceg marginalnog proizvoda, kriva ukupnog troska sa porastom kolit.ine autputa postaje sve vise strma.

$80

70

60

1

Kriva ukupnog

/

troska

Q~/

./

50

40 30

20

10

о

io 20 зо 46 '50во 7о 80 96 1оо11о 12oiзo'i4015o

Kolicin~

autputa (keksa na .~t)

POGLAVLJE

IЗ

TROSKOVI PROJZVODNJE

1 277

ima mnogo radnika. Posto је u kuhinji guma, svaki dodatni radnik sve manje doprinosi proizvodnji, sto ima za posledicu opadajuCi marginalni proizvod. Dakle, proizvodna funkcija је relativno ravna. Ali, sada preokrenimo tu logiku: kada је u kuhinji gиZva, za proizvodnju dodatnog keksa potrebno је mnogo dodatnog rada, раје rad zato veoma skup. Dakle, kada је proizvedena koliCina velika, kriva ukupnog troska је relativno strma.

BrziKviz

Ako farmer Dzons ne obavi setvu, nece imati zetvu. Ako zaseje 1 vrecu semena, doblja з busela psenice. Ako poseje 2 vrece/ doblja 5 busela. Ako zaseje з vrece, doblja б busela. Vreca semena kosta 100 dolara i seme је njegov jedini trosak. Na osnovu ovih podataka graficki prikazite proizvodnu funkciju i krivu ukupnog troska ovog farmera. Objasnite njihov oЫik.

RAZLICITE VRSTE TROSKOVA Nasa analiza fabrike keksa Gladna Helen pokazala је kako ukupni trosak preduzeca odraiava njegovu proizvodnu funkciju. Iz podataka о ukupnom trosku preduzeca u stanju smo da izvedemo nekoliko medusobno povezanili vrsta troskova, koji се se is-

TABELA 2

Kolicina Iimunade (Ьrој caia sat) о

Ukupni Fiksni trosak trosak

Varijabllni trosak

$3,00

$о,оо

$3,00

Prosecni fiksni trosak

Prosecni varijabilni trosak

Prosecni ukupni trosak

Marginalni trosak

Razlicite vrste troskova: stand za prodaju limunade

iedna Те/та $о,3о

3.30

3,00

0,30

$3,00

$0,30

$3,30

2

3,80

3,00

о,8о

1,50

0,40

1,90

3

4.50

3,00

1,50

1,00

0,50

1,50

4

5.40

3,00

2,40

0,]5

о,бо

1,35

5

6,50

3,00

3,50

о,бо

0,]0

1,30

б

],80

3,00

4,80

0,50

0,80

1,30

7

9,30

3,00

6,30

0.43

0,90

1,33

8

11,00

3,00

8,00

о,38

1,00

1,38

9

12,90

3,00

9,90

0,33

1,10

1.43

10

15,00

3,00

12,00

о .з о

1,20

1,50

0,50 0,]0

0,90 1,10 1,30 1,50 1,]0 1,90 2,10

,

278

1

DEO 5

SLIKA 4

,

Ukupnl troiak

Kriva ukupnog troska

Kri\(a, ukupf'log troska iedne Те/те

Ovde је

kо/iдпа proizvedeпog

aџtputa (па horizoпta/пoj

osi) preuzeta iz prve koloпe и Tabeli 2., а. ukupпi trosak (па vertikalпoj osi) iz druge koloпe. Као i па Slici 2., kriva ukupпog troska postaje sve strmija uz porast kolitiпe autputa, zbog opadajuceg margiпalпog proizvoda.

autputa {broj

caia limunade na sat)

postaviti korisnim u analizi odluka о proizvodnji i odredivanju cena u narednim poglavljima. Da Ьismo videli kako se izvode te medusobno povezane vrste troskova, raz.motrimo primer iz Tabele 2. Ova tabela prikazuje podatke о troskovima Helenine susetke: standa za prodaju limunade Zedna Telma. Prva kolona tabele prikazuje broj casa limunade koji Ы Telma mogla da proizvede, u rasponu od О do 10 casa na sat. Druga kolona prikazuje Telmin ukupni trosak proizvodnje limunade. Na Slici 4. graficki је prikazana Telmina kriva ukupnog troska. Kolicina limunade (iz prve kolone) nalazi se na horizontalnoj, а ukupni trosak (iz druge kolone) na vertikalnoj osi. Кriva ukupnog troska Zedne Telme ima oЬlik slican krivoj ukupnog troska Gladna Helen. Konkretno, ona postaje sve strmija uz porast proizvedene koliCine, sto (kao sto smo videli) odrazava opadajuCi marginalni proizvod.

Fiksni i varijabllni troskovi fiksni troskovi troskovi koji se ne menjaju u zavisnosti od koliCine proizvedenog autputa

Telmin ukupni trosak moze se podeliti na dva tipa. Neki troskovi, koji se nazivaju fiksni troskovi, ne menjaju se s proizvedenom koliCinom autputa. Oni nastaju cak i ako preduzece niSta ne proizvodi. Telmini fiksni troskovi ukljucuju eventualnu zakupninu poslovnog prostora, jer је taj trosak isti bez obzira na koliCinu limunade koju proizvodi. Slicno tome, ako Telma mora da ima stalno zaposlenog knjigovodu, njegova

POGLAVLJE 1З

plata predstavlja fiksni trosak. Treca kolona u Tabeli З. prikazuje Telmine fiksne troskove, koji u ovom primeru iznose З,ОО dolara. Neki troskovi preduzeca, koji se nazivaju varijabilni troskovi, menjaju se kada preduzece promeni koliCinu autputa koju proizvodi. Telmini varijabllni troskovi ukljucuju trosak limuna, secera, papirnatih casa i slamki: sto vise limunade Telma proizvodi, to је potrebno da kupi vise ovog materijala. Slicno tome, ako Telma mora da zaposli vise radnika da Ьi proizvela vise limunade, plate tih radnika predstavljaju varijabilne troskove. Cetvrta kolona u tabeli prikazuje Telmine varijabllne troskove. Varijabllni trosak је О ako ne proizvodi nista, О,ЗО dolara ako proizvodi 1 casu limunade, 0,80 dolara ako proizvodi 2 case, i tako dalje. Ukupni trosak preduzeca predstavlja zblr fiksnih i varijabllnih troskova. U Tabeli 2., ukupni trosak, u drugoj koloni, jednak је zblru fiksnih troskova, u trecoj koloni, i varijabllnih troskova, u cetvrtoj koloni.

TROSKOVI PROIZVODNJE

1 279

varijabllni troskovi troskovi koji se menjaju u zavisnosti od kolicine proizvedenog autputa

Prosecni i marginalni trosak Као vlasnik svog preduzeca, Telma mora da odluci koliko da proizvodi. Кljucni deo ove odluke odnosi se na to kako се se menjati njeni troskovi kada se menja nivo proizvodnje. Kada donosi ovu odluku, Telma Ьi mogla svom nadzorniku proizvodnje da postavi sledeca dva pitanja о troskovima proizvodnje limunade:

• Koliko kosta proizvodnja prosecne case limunade? • Koliko kosta povecanje proizvodnje limunade za 1 casu? Mada na prvi pogled moze da se uCini da ova dva pitanja imaju isti odgovor, to nije tacno. Ispostavice se da su оЬа odgovora vazna za razumevanje naCina na koji preduzeca donose odluke о proizvodnji. Da Ьismo saznali trosak prosecne proizvedene jedinice, podelili Ьismo troskove preduzeca koliCinom autputa koju ono proizvodi. Na primer, ako preduzece proizvodi 2 case limunade na sat, njegov ukupni trosak iznosi З,80 dolara, а trosak prosecne case З,80 dolara /2, odnosno 1,90 dolara. Odnos izmedu ukupnog troska i koliCine autputa naziva se prosecni ukupni trosak. Posto ukupni trosak predstavlja zblr fiksnih i varijabllnih troskova, prosecni ukupni trosak moze da se izrazi kao zblr prosecnog fiksnog i prosecnog varijabllnog troska. Proseeni fiksni trosak jeste odnos izmedu fiksnih troskova i koliCine autputa, а prosecni varijabllni trosak jeste odnos izmedu varijabllnih troskova i kolicine autputa. Mada nam prosecni ukupni trosak pokazuje trosak prosecne jedinice, on nam ne pokazuje za koliko се se ukupni trosak promeniti kada preduzece menja svoj nivo proizvodnje. Poslednja kolona iz Tabele 2. pokazuje iznos za koji se ukupni trosak povecava kada preduzece poveca proizvodnju za 1 jedinicu autputa. Ovaj broj naziva se marginalni trosak. Na primer, ako Telma poveca proizvodnju sa 2 na З case, ukupni trosak se povecava sa З,80 na 4,50 dolara, ра marginalni trosak trece case limunade iznosi 4,50 manje З,80 dolara, odnosno 0,70 dolara. Bilo Ьi korisno ove definicije izraziti matematicki: prosecni ukupni trosak = ukupni trosak 1 kolicina АТС TC/Q

prosecni ukupni trosak ukupni trosak podeljen kolicinom autputa prosecni fiksni trosak fiksni troskovi podeljeni koliCinom autputa prosecni varijabllni trosak varijabllni troskovi podeljeni koliCinom autputa marginalni trosak porast ukupnog troska koji nastaje sa dodatnom jedinicom proizvodnje

280

1

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

DEO 5

marginalni trosak = promena ukupnog troska 1 promena koliCine МС=дТС/дQ.

Ovde grcko slovo delta, д, predstavlja promenu varijaЬle. Ove jednacine pokazuju kako se iz ukupnog troska izvode prosecni ukupni trosak i marginalni trosak. Prosecпi ukupпi trosak pokazuje пат trosak tipicпe (prosecпe) jedinice autputa ako se ukupпi trosak ravпoтerno deli па sve proizvedeпe jediпice. Margiпalпi trosak pokazuje пат porast ttkupпog troska koji пastaje zbog proizvodпje dodatne jediпice autputa. Као sto cemo potpunije videti u narednom poglavlju, Telma, nas preduzetnik u proizvodnji limunade, shvatice koliko su pojmovi prosecnog ukupnog troska i marginalnog troska korisni kada se odlucuje о kolicini limunade koja се se proizvoditi.

Troskovne krive i njihovi

oЫici

Bas kao sto su nam и prethodnim poglavljima grafikoni ponude i traznje Ьili od koristi za analizu ponasanja trzista, tako се nam i grafikoni prosecnog i marginalnog troska Ьiti od koristi za analizu ponasanja preduzeca. Na Slici 5. graficki su prikazani Telmini troskovi na osnovu podataka iz Tabele 2. Horizontalna osa meri koliCinu ko-

SLIKA 5 ~---

,.

-

-

Troskovi

Krive prosecnog i marginalnog troska Standa Zedne Те/те Ova slika prikazuje prosecni ukupni trosak (А ТС), prosecni fiksni trosak (AFC), prosecni varijabllni trosak (AVC) i marginalni trosak (МС) Standa za prodaju limunade Zedna Те/та. Sve ove krive dobljene su grafickim prikazom podataka iz ТаЬе/е 2. Ove troskovne krive pokazuju tri karakteristike koje su tipicne za mnoga preduzeca: (1) Marginalni trosak raste sa koliCinom autputa. (2) Kriva prosecnog ukupnog troska је и oЬ!iku slova И. (З) Tacka preseka krive marginalnog troska i krive prosecnog ukupnog troska predstavlja minimalni prosecni ukupni trosak.

$3.50 3.25 3.00 2.75 2.50 2.25 2.00 1.75 1.50 1.25 1.00 0.75 0.50 0.25 о

1

2

з

4

5

6

7

8

9

10

Koliclna autputa (broja casa limunade па sat)

POGLAVLJE 13

TROSKOVI PROIZVODNJE

1

2.81

ju proizvodi preduzece, а vertikalna osa meri marginalni i prosecni trosak. Grafikon prikazuje cetiri lcrive: prosecnog ukupnog troska (АТС), prosecnog fiksnog troska (AFC), prosecnog varijabllnog troska (AVC) i marginalnog troska (МС). Ovde prikazane troskovne lcrive za stand za prodaju limunade Zedna Telma imaju neke karakteristike koje su zajednicke za troskovne krive mnogih preduzeca u privredi. Ispitajmo detaljnije tri karakteristike: oЬlik marginalnog troska, oЬlik prosecnog ukupnog troska i odnos izmedu marginalnog i prosecnog ukupnog troska.

RastuCi marginalni trosak Marginalni trosak iedne Telme raste s proizvedenom kolicinom autputa, sto odrazava svojstvo opadajuceg marginalnog proizvoda. Kada Telma proizvodi malu koliCinu limunade, ona ima malo zaposlenih radnika, i veliki deo njene opreme se ne koristi. Posto је u stanju da lako stavi u upotrebu ove neuposlene resurse, marginalni proizvod dodatnog radnika је veliki, а marginalni trosak dodatne case limunade је mali. Nasuprot tome, kada Telma proizvodi veliku kolicinu limunade, njen stand је pretrpan radnicima, а najveCi deo opreme u potpunosti је uposlen. Telma је u stanju da proizvede vise limunade zaposljavanjem dodatnih radnika, ali ti novi radnici moraju da rade u vecoj gиZvi i mozda moraju da cekaju na svoj red da Ы koristili opremu. Dakle, kada se vec proizvodi velika koliCina limunade, marginalni proizvod dodatnog radnika је mali, а marginalni trosak dodatne case limunade је veliki. Prosecni ukupni trosak u oЫiku slova U Кriva prosecnog ukupnog troska Zedne Telme u obliku је slova U. Da blste shvatili zasto, podsetite se da prosecni ukupni trosak predstavlja zbir prosecnog fiksnog i prosecnog varijabllnog troska. Prosecni fiksni trosak uvek opada sa porastom autputa, jer se fiksni troskovi razdeljuju na veliki broj jedinica. Prosecni varijabllni trosak ро pravilu raste sa porastom autputa zbog opadajuceg marginalnog proizvoda. Prosecni ukupni trosak odrazava oЬlik i prosecnog fiksnog i prosecnog varijabllnog troska. Као sto је prikazano na Slici 5., pri vrlo niskim nivoima autputa, kao sto su 1 ili 2 case na sat, prosecni ukupni trosak је visok jer је fiksni trosak raspodeljen na samo nekoliko jedinica. Prosecni ukupni trosak zatim opada kako se povecava autput, sve dok autput preduzeca ne dostigne 5 casa limunade na sat, kada prosecni ukupni trosak opada na 1,30 dolara ро casi. Kada preduzece proizvodi vise od 6 casa, prosecni ukupni trosak poCinje ponovo da raste, jer se prosecni varijabllni trosak znatno povecava. Najni.Za tacka oblika U nalazi se pri koliCini koja minimizira prosecni ukupni trosak. Ova kolicina ponekad se naziva efikasni oblm preduzeca. Za Zednu Telmu, efikasni oblm је 5 ili 6 casa limunade. Ako proizvodi vise i1i manje od te kolicine, njen prosecni ukupni trosak raste iznad minimuma od 1,30 dolara.

Odnos izmedu marginalnog troska i ргоsеспоg ukupnog troska Ako pogledate Sliku 5 (Ш Tabelu 2. u prethodnom tekstu), videcete nesto sto na prvi pogled moze da deluje iznenadujuce. Каdа god је marginalni trosak manji od prosecnog ukupnog troska, prosecni ukupni trosak opada. Kada god је marginalni trosak veCi od prosecnogukupnog troska, prosecni ukupni trosak raste. Ovo svojstvo troskovnih lcriva Zedne Telme nije slucajna posledica konkretnih brojeva iz ovog primera: to vazi za sva preduzeca. Da blsmo videli zasto, razmotrimo jednu analogiju: prosecni ukupni trosak moze se uporediti s vasom prosecnom ocenom na studijama. Marginalni trosak moie se

efikasni oblm kolicina autputa koja minimizira prosecni ukupni trosak

иporediti

s ocenom kоји cete doЬiti na sledecem ispitu. Ako је ocena kоји cete doЬiti na sledecem ispitu manja od vaseg ukиpnog proseka, prosek се vam se smanjiti. Ako је ocena kоји cete doЬiti na sledecem ispitи veca od vaseg ukиpnog proseka, prosek се vam se povecati. Racиnanje prosecnih i marginalnih troskova isto је kao i racиnan­ je prosecnih i marginalnih ocena. Ovaj odnos izmedи prosecnog ukupnog troska i marginalnog troska ima vaznи posledicи: kriva marginalnog troska sece krivu prosecnog ukupnog troska и njenom minimumu. Zasto? Pri niskim nivoima аиtриtа, marginalni trosak је manji od prosecnog ukиpnog troska, ра prosecni иkиpni trosak opada. Ali, nakon sto sи se dve krive presekle, marginalni trosak raste iznad prosecnog иkиpnog troska. Iz razloga koji smo иpravo оЬ.. jasnili, prosecni иkиpni trosak pri ovom nivoи аиtриtа mora da pocne da se povecava. Dakle, ova tacka preseka predstavlja rninimalni prosecni иkupni trosak. Као sto cete videti и sledecem poglavljи, ova tacka rninimalnog prosecnog иkиpnog troska igra kljиcnи иlоgи и analizi konkurentnih predиzeca.

Tipicne troskovne krive U primerima koje smo do sada proиcili, preduzeca ispoljavajи opadajиci marginalni proizvod ра, stoga, i rastuCi marginalni trosak pri svim nivoima аиtриtа. Ipak, predи­ zeca sи и realnosti malo komplikovanija. U mnogim preduzecima, opadajиCi marginalni proizvod ne poCinje da se ispoljava neposredno nakon zaposljavanja prvog radnika. U zavisnosti od proizvodnog procesa, drиgi Ш treCi radnik moze imati veCi marginalni proizvod nego prvi, jer tim radnika moze da podeli radne zadatke i radi prodиktivnije od jednog radnika. Takva preduzeca najpre Ьi neko vreme ispoljavala rastuCi marginalni proizvod, pre nego sto na scenи stupi opadajиCi marginalni proizvod. Tabela na Slici 6. prikazuje podatke о troskovima jednog takvog preduzeca, radnje za prodaju devreka Veliki ВоЬ. Ti podaci upotreЬljeni sи na grafikonima. Deo (а) pokazuje zavisnost ukиpnog troska (ТС) od proizvedene koliCine, а deo (Ь) pokazиje prosecni иkиpni trosak (АТС), prosecni Бksni trosak (AFC), prosecni varijaЬilni trosak (AVC) i marginalni trosak (МС). Pri autpиtu и rasponи od О do 4 devreka na sat, preduzece ispoljava rastuCi marginalni proizvod, а kriva marginalnog troska opada. Kada se proizvodi vise od 5 devreka na sat, marginalni proizvod preduzeca pocinje da opada, а kriva marginalnog troska da raste. Zbog ove komЬinacije rastuceg ра opadajиceg marginalnog proizvoda, i kriva prosecnog varijabilnog troska ima oЬlik slova U. Uprkos ovim razlikama и odnosu na nase predasnje primere, troskovne krive Velikog ВоЬа ispoljavajи tri zajednicke karakteristike koje је najva2nije zapamtiti: • Marginalni trosak na kraju raste s koliCinom autputa. • Кriva prosecnog ukиpnog troska ima oЬlik slova U. • Кriva marginalnog troska sece krivu prosecnog иkиpnog troska na minimиmи prosecnog иkиpnog troska.

BrziKviz Pretpostavimo da Hondin ukupni trosak proizvodnje 4 automoblla iznosi а da је njen ukupni trosak proizvodnje 5 automoblla 25о.ооо dolara. Koliko iznosi prosecni ukupni trosak proizvodnje 5 automoblla? Koliko iznosi marginalni trosak petog automoblla? • Nacrtajte krivu marginalnog troska i krivu prosecnog ukupnog troska tipicnog preduzeca i objasnite zasto se te krive seku bas u toj tacki.

225.000 dolara,

SLIKA 6 "' "'

--

~

'

Troskovne krive Velikog ВоЬа Mnoga preduzeca, poput radnje za prodaju devreka Veliki ВоЬ, ispofjavaju rastuCi marginalni proizvod pre opadajuceg marginalnog proizvoda i, stoga, imaju troskovne krive и oЫiku koji је prikazan па slici. Deo (а) prikazuje zavisnost ukupnog troska (ТС) od proizveden~ koiiOne. Deo (Ь) prikazuje zavisnost prosecnog ukupnog troska (АТС), prosecnog fiksnog troska (AFC), prosecnog varijaЫinog troska (AVC) i marginalnog troska (МС) od proizvedene koliCine. Ove krive izvedene su grafickiril prikazom podataka iz tabele. Uoбte da marginalni trosak i prosecni varijaЫini trosak izvesno vreme opadaju pre nego sto pocnu da rastu. Kolicina devreka (na sat)

Ukupni trosak

Fiksni trosak

Varijabilni trosak

Prosecni fiksni troSak

Prosecni varijabilni trosak

ukupni

Мarginalni

trosak

trosak

Q

ТС=

FC

vc

AFC = FC/Q

AVC=VC/Q

ATC=TC/Q

MC:DTC/DQ

$ 2,00

$2,00

$ 0,00

з, оо

2,00

1,00

$2,00

$1,00

$з, оо

2

з,8о

2,00

1,80

1,00

0,90

1,90

з

4.40

2,00

2,40

0,67

0,80

1,47

4

4,80

2,00

2,80

0,50

0,70

1,20

5

5,20

2,00

3,20

0,40

о,б4

1,04

б

5,8о

2,00

з,8о

о,зз

о,бз

0,96

7

б,бо

2,00

4,60

0,29

о,бб

о,95

8

7,бо

2,00

5,60

0,25

0,70

о,95

9

8,80

2,00

6,80

0,22

0,76

0,98

10

10,20

2,00

8,20

0,20

0,82

1,02

11

11,80

2,00

9,8о

0,18

о,89

1,07

12

13,60

2,00

11,60

0,17

0,97

1,14

13

15,60

2,00

13,60

0,15

1,05

1,20

14

17,80

2,00

15,80

0,14

1,13

1,27

о

FC+ VC

ProseCni

$1,00 0,80 о,бо

0,40 0,40 о,бо о,8о

1,00 1,20 1,40 1,60 1,80 2,00 2,20

(а)

Kriva

ukupпog

(Ь)

troska

Ukupni trosak

Krive

marglпalnog

i prosecnogtroska

Troskovl те

$18.00

$3.00

16.00 14.00

2.50

12.00

2.00

10.00 1.50

8.00 6.00

1.00

4.00

0.50

2.00 о

2

4

6

8

10

Kolicina autputa (broj devreka

12 па

sat)

14

о

2

4

6

8

10

Kolicina autputa (broj devreka

12 па

14

sat)

283

284

1

DEO 5

SLIKA 7

PONA$ANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZA'-'I.JA

·

Prosecnl

1>

АТС

ukupnf

na kratki rok u maloj fabrici

troiak

Prosecni ukupni trosak na kratki i na dugi. rok

АТС па

kratki rok u fabrici

АТС

na kratki rok u velikoj fabrici

АТС na dugi rok

Ekonomija

::{

~nstantni

~

iii

oЬim,a

[t'

1''"1 о

~·

~~

\

Posto fiksпi troskovi variraju па dugirok, kriva prosecпog ukupпog troska па kratki iok razlikuje se od krive prosecпog ukupпog troska па dugi rok.

~

~

Dezekonomija oblma

·~

а

na dan

TROSKOVI NA KRATKI 1NA DUGI ROK Na pocetku ovog poglavlja naglasili smo da troskovi preduzeca mogu da zavise od vremenskog horizonta koji se ispituje. Istrazimo preciznije zasto је to tako.

Odnos izmedu kratkorocnog i dugorocnog prosecnog ukupnog troska Kod mnogih preduzeca, podela ukupnih troskova na fiksne i varijaЬilne zavisi od vremenskog horizonta. Razmotrimo, na primer, proizvodaca automoblla, recimo, automoЬilsku kompaniju Ford. U toku perioda od samo nekoliko meseci, Ford nije u stanju da prilagodi broj ili veliCinu svojih fabrika za proizvodnju automoblla. Jedini nacin na koji ffiOZe da proizvede dodatne automoblle jeste da zaposli vise radnika U fabrikama koje vec poseduje. Trosak tih fabrika, dakle, predstavlja fiksni trosak na kratki rok. Nasuprot tome, u toku perioda od nekoliko godina, Ford је u stanju da poveca veliCinu svojih fabrika, da sagradi nove ili zatvori stare fabrike. Dakle, trosak Fordovih fabrika predstavlja varijabllni trosak na dugi rok. Posto su mnoge odluke fiksne na kratki, а promenljive na dugi rok, troskovne krive preduzeca na dugi rok razlikuju se od troskovnih kriva na kratki rok. Na Slici 7. prikazan је jedan primer. Та slika prikazuje tri krive prosecnog ukupnog troska na kratki rok za malu, srednju i veliku fabriku. Ona prikazuje i krivu prosecnog ukupnog troska na dugi rok. Kako se preduzece pomera dиZ krive na dugi rok, ono prilagodava veliCinu fabrike oЬimu proizvodnje.

Ovaj grafikon pokazиje и kakvoj sи vezi troskovi na kratki i troskovi na dиgi rok. prosecnog иkиpnog troska na dиgi rok ima oblik mnogo ravnijeg slova U nego kriva prosecnog ukиpnog troska na kratki rok. Osim toga, sve kratkorocne krive leze na Ш iznad dиgorocne krive. Takve karakteristike nastajи zato sto preduzece ima vеси fleksiЬilnost na dиgi rok. u sиstini, na dиgi rok, preduzece moze da bira kоји се krivu k.ratkog roka da upotrebl. Ali, na kratki rok ono mora da koristi krivu kratkog roka kоји је izabralo и proslosti, ma kakva ona bila. Slika predstavlja primer kako promena proizvodnje menja troskove pri razliCitim vremenskim horizontima. Kada Ford pozeli da poveca proizvodnjи sa 1.000 na 1.200 aиtomoblla na dan, na kratki rok nema drиgog izbora osim da zaposli vise radnika koji се raditi и vec postojecoj fabrici srednje veliCine. Zbog opadajиceg marginalnog proizvoda, prosecni ukиpni trosak raste sa 10.000 na 12.000 dolara ро aиtomobilи. Na dиgi rok, medиtim, Ford moze da poveca i veliCinи fabrike i svojи radnи snagu, ра se prosecni ukиpni trosak vraca na nivo od 10.000 dolara. Koliko vremena је potrebno preduzecи da dosegne dиgi rok? Odgovor zavisi od preduzeca. Vodecem proizvodacи, recimo, aиtomobilskoj kompaniji, moze blti potrebno godinи i1i vise dana da izgradi vecu fabrikи. Nasuprot tome, osoba koja vodi stand za prodajи limunade moze za sat vremena Ш manje da kupi veci bokal. Ne postoji, dakle, jedinstven odgovor na pitanje koliko је preduzecu potrebno vremena da prilagodi svoje proizvodne kapacitete. Кriva

Ekonomija i dezekonomija oblma ekonomija oblma svojstvo ро kojem prosecni ukupni tro5ak na dugi rok opada sa porastom koliCine autput dezekonomija oblma svojstvo ро kojem prosecni ukupni trosak na dugi rok raste sa porastom kolicine autputa konstantni prinosi svojstvo ро kojem prosecni ukupni tro5ak ostaje isti sa promenom kolicine autputa

r

TABLE -

=~~

~

•

OЬlik krive prosecnog ukupnog troska na dugi rok ukazuje na vazan podatak о tehnologiji proizvodnje dobra. Kada prosecni ukupni trosak na dugi rok opada sa porastom autputa, kaze se da postoji ekonomija obima. Kada prosecni ukupni trosak na dugi rok raste sa porastom autputa, kэZe se da postoji dezekonomija obima. U ovom primeru, Ford ima ekonomiju oblma pri niskim nivoima autputa, konstantne prinose pri srednjim nivoima autputa, а dezekonorniju oblma pri visokim nivoima autputa. Sta Ы moglo da bude uzrok ekonomije ili dezekonomije oblma? Ekonomija oblma cesto nastaje jer veCi nivoi proizvodnje omogucavaju specijalizaciju radnika, koja svakom radniku omogucava da bolje obavlja dodeljeni radni zadatak. Na primer, savremena proizvodnja na fabrickoj traci zahteva veliki broj radnika. Kada Ьi Ford proizvodio samo malu kolicinu automobila, ne Ьi mogao da iskoristi ovaj pristup i imao Ьi veCi prosecni ukupni trosak. Dezekonomija oblma moze da nastane zbog proЬlema и koordinaciji koji su svojstveni svakoj velikoj organizaciji. Sto vise automoblla Ford proizvodi, to је njegov rukovodeCi tim postoje sve rasplinutiji, а menadZeri sve manje, а menadZeri sve manje efikasni u odrzavanju niskog nivoa troskova. Ova analiza pokazuje zasto krive prosecnog ukupnog troska na dugi rok cesto imaju oЬlik slova U. Pri niskim nivoima proizvodnje, preduzece profitira od povecanog oblma jer moie bolje da iskoristi prednosti specijalizacije. ProЬlerni sa koordinacijoщ na tom nivou, jos uvek nisu tako izrazeni. Nasuprot tome, pri visokim nivoima proizvodnje, koristi od specijalizacije vec su ostvarene, а kako se preduzece povecava, proЬlemi sa koordinacijom postaju sve izraZeniji. Dakle, prosecni ukupni trosak na dugi

~

З ~·~-

МatematiCki

Razliciti tipovi troskova: rezime

Pojam

prikaz

Definicija

Ekspljcitni troskovi

Troskovi kojj od preduzeca zahtevaju neki novcani jzdatak

lmplicjtni troskovj

Troskovi koji od preduzeca ne zahtevaju novcani jzdatak

Fjksnj tro5kovj

Troskovi kojj se ne menjaju u zavisnosti od kolicine proizvedenog autputa

FC

Varjjabllni troskovi

Troskovi kojj se menjaju u zavisnosti od koliCine projzvedenog autputa

vc

Ukupnj trosak

Trzjsna vrednost svih autputa koje preduzece korjsti u proizvodnji

те

Prosecni fjksnj trosak

Odnos fjksnjh troskova kolicine autputa

Proseёnj

Odnos varijabllnih troskova kolicjne autputa

varijabllnj trosak

ј

FC+ vc

AFC= FC/Q ј

AVC=VC/Q

=TCIQ

Prosecni ukupni trosak

Odnos ukupnog troska i koliCine autputa

АТС

Margjnalnj trosak

Porast ukupnog troska koji nastaje sa dodatnom jedinicom projzvodnje

МС=

DTC/DQ

f'OGLAVLJE 13

TROSKOVI f'ROIZVODNJE

rok pada pri niskim nivoima proizvodnje zbog rastuce specijalizacije, а povecava se pri visokim nivoima proizvodnje zbog rastucih proЬlema sa koordinacijom.

BrziKviz

Ako Boing mesecno proizvodi 9 aviona, njegov ukupni trosak na dugi rok iznosi g,o miliona dolara mesecno. Ako mesecno proizvodi 10 aviona, njegov ukupni trosak na dugi rok iznosi 9,5 miliona dolara. Da li је u slucaju Boinga prisutna ekonomija ili dezekonomija oblma?

ZAKLJUCAK Svrha ovog poglavlja blla је da razvije neke instrumente uz ciju pomoc mozemo da proucimo kako preduzeca donose odluke о proizvodnji i cenama. Sada Ы trebalo da razumete sta ekonomisti podrazumevaju pod pojmom troskovi i kako troskovi variraju sa koliCinom autputa koju preduzece proizvodi. Da Ьiste osvezili pamcenje, na Tabeli 3. rezimirane su neke definicije sa kojima smo se susreli. Naravno, troskovne krive preduzeca same ро sebl ne pokazuju nam koje odluke се preduzece doneti. Medutim, kao sto cemo poceti da shvatamo u sledecem poglavlju, one predstavljaju va2nu komponentu tih odluka.

REZIME • Cilj preduzeca jeste da maksimiziraju profit, koji је jednak razlici izmedu ukupnog prihoda i ukupnog troska. • Kada se analizira ponasanje nekog preduzeca, va2no је ukljuciti sve oportunitetne troskove proizvodnje. Pojedini oportunitetni troskovi su eksplicitni, recimo, nadnice koje preduzece isplacuje svojim radnicima. Drugi oportunitetni troskovi su implicitni, recimo, nadnice kojih se vlasnik preduzeca odrice da Ы radio u tom preduzecu, а ne na nekom drugom radnom mestu. • Troskovi preduzeca odra2avaju proizvodni proces tog preduzeca. Proizvodna funkcija tipicnog preduzeca postaje sve vise ravna sa porastom kolicine autputa, ispoljavajuCi svojstvo opadajuceg marginalnog proizvoda. Shodno tome, kriva ukupnog troska preduzeca postaje sve vise strma sa porastom proizvedene koliCine. • Ukupni troskovi preduzeca mogu se podeliti na fiksne i varijabllne. Fiksni troskovi jesu troskovi koji se ne menjaju kada preduzece promeni proizvedenu koliCinu autputa. Varijabllni troskovi jesu

troskovi koji se menjaju kada preduzece promeni proizvedenu kolicinu autputa. • Iz ukupnog troska preduzeca izvode se jos dve vrste troskova. Prosecni ukupni trosak jeste odnos ukupnog troska i kolicine autputa. Marginalni trosak jeste iznos za koji se povecava ukupni trosak ako se autput poveca za 1 jedinicu. • Kada se analizira ponasanje preduzeca, cesto је korisno graficki prikazati prosecni ukupni trosak i marginalni trosak. Kod tipicnog preduzeca, marginalni trosak raste sa kolicinom autputa. Prosecni ukupni trosak najpre opada sa porastom autputa, а zatim raste kako se autput dalje povecava. Кriva prosecnog troska uvek sece krivu prosecnog ukupnog troska u tacki minimalnog prosecnog ukupnog troska. • Troskovi preduzeca cesto zavise od vremenskog horizonta koji se ispituje. Konkretno, mnogi troskovi su fiksni na kratki, а varijabllni na dugi rok. Shodno tome, kada preduzece menja nivoe proizvodnje, prosecni ukupni trosak moze vise da se poveca na kratki nego na dugi rok.

1 267

KLJUCNI POJMOVI ukupni prihod ukupni trosak profit eksplicitni troskovi implicitni troskovi ekonomski profit racunovodstveni profit

proizvodna funkcija marginalni proizvod opadajuci marginalni proizvod fiksni troskovi varijabilni troskovi prosecni ukupni trosak prosecni fiksni trosak

prosecni varijabllni trosak marginalni trosak efikasni obim ekonomija oblma dezekonomija obima konstantni prinosi

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Kakav је odnos izmedu ukupnog prihoda, profita i ukupnog troska preduzeca? 2. Navedite primer oportunitetnog troska koji racunovoda mozda nece smatrati troskom. Zasto Ьi racunovoda zanemario taj trosak? З. Sta је marginalni proizvod i sta znaCi kada se kaze da је on opadajuCi? 4. Nacrtajte proizvodnu funkciju koja prikazuje opadajuCi marginalni proizvod rada. Nacrtajte njoj odgovarajucu krivu ukupnog troska. (U оЬа slucaja oznaCite ose.) Objasnite oЬlik dve krive koje ste nacrtali.

5. Definisite ukupni trosak, prosecni ukupni trosak i marginalni trosak. U kakvom su oni odnosu? 6. Nacrtajte krive marginalnog i prosecnog ukupnog troska tipicnog preduzeca. Objasnite zasto te krive imaju bas takav oblik i zasto se seku bas u toj tacki. 7. Kako i zasto se kriva prosecnog ukupnog troska preduzeca razlikuje na kratki u odnosu na dugi rok? 8. Definisite ekonomiju oblma i objasnite njen uzrok. Definisite dezekonomiju oblma i objasnite njen uzrok.

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Ovo poglavlje razmatra mnoge vrste troskova: oportunitetne troskove, ukupne troskove, fiksne troskove, varijabllne troskove, prosecne ukupne troskove i marginalne troskove. Popunite praznine nazivom one vrste troska koji najbolje dopunjava dole navedene recenice: а. Stvarni trosak preduzimanja neke aktivnosti jeste njegov ----~· Ь. opada kada је marginalni trosak od njega manji, а raste kada је marginalni trosak od njega veCi. с. Trosak koji ne zavisi od proizvedene kolicine naziva se _ _ _ _ _ . d. U industriji sladoleda na kratki rok, _ _ _ _ _ ukljucuje trosak slatke pavlake i secera, ali ne i trosak fabrike. е. Profit је jednak razlici izmedu ukupnog prihoda

f. Trosak proizvodnje dodatne jedinice autputa jeste _ _ _ __ 2. Vasa tetka razmislja о otvaranju gvoZdarske radnje. Procenjuje da Ьi је zakupnina lokacije i kupovina zaliha godisnje kostala 500.000 dolara. Osim toga, godisnje Ьi morala da se odrekne 50.000 dolara koje Ьi zaradivala kao racunovoda. а. Definisite oportunitetni trosak. Ь. Koliko iznosi tetkin godisnji oportunitetni trosak poslovanja gvoZdarske radnje? Kada Ьi tetka smatrala da godisnje moze da proda robu u iznosu od 510.000 dolara, da li Ьi trebalo da otvori radnju? Objasnite? З. Pretpostavimo da vam vas fakultet posebno naplacuje skolarinu, а posebno sobu i hranu. а. Sta је trosak pohadanja fakulteta, а da nije oportunitetni trosak?

POGLAVLJE

Ь. Sta је eksplicitni oportunitetni trosak pohadanja fakulteta? с. Sta је implicitni oportunitetni trosak pohadanja fakulteta?

4. Ribar koji se bavi prodajom svog ulova uocava sledeCi odnos izmedu sati provedenih u riЬolovu i koliCine ulovljene riЬe: Sati

Kolicina ribe (u funtama)

о

о

2 3 4 5

10 18 24 28 30

а.

Koliki је marginalni proizvod svakog sata provedenog u riЬolovu? Ь. Na osnovu ovih podataka graficki prika.Zite proizvodnu funkciju riЬara. Objasnite njen oblik. с. Ribar ima fiksni trosak u iznosu od 10 dolara (za stap). Oportunitetni trosak njegovog vremena iznosi 5 dolara na sat. Graficki prikazite krivu ukupnog troska riЬara. Objasnite njen oblik. 5. Nimbus AD bavi se proizvodnjom metli i prodaje ih od vrata do vrata. Evo kakav је odnos izmedu broja radnika i autputa Nimbusa odredenog dana:

Radnici о

Proseeni Marginalni Ukupni ukupni Autput proizvod trosak trosak

а.

Jedan radnik kosta 100 dolara na dan, а preduzece ima fiksne troskove u iznosu od 200 dolara. Na osnovu ovih podataka popunite kolonu ukupnog troska. с. Popunite kolonu prosecnog ukupnog troska. (Setite se da је АТС = ТС 1 Q.) Кakvu pravilnost uocavate? d. Sada popunite kolonu marginalnog troska. (Setite se da је МС= АТС 1 AQ. Kakvu pravilnost uocavate? е. Uporedite kolonu marginalnog proizvoda sa kolonom marginalnog troska. Objasnite njihov odnos. f. Uporedite kolonu prosecnog ukupnog troska sa kolonom marginalnog troska. Objasnite njihov odnos. 6. Pretpostavimo da ste vi i vas cimer otvorili servis za raznosenje devreka ро univerzitetskom kampusu. Nabrojte neke svoje fiksne troskove i objasnite zasto su fiksni. Nabrojte neke svoje varijabilne troSkove i objasnite zasto su varijabllni. 7. Razmotrite sledece podatke о troskovima jedne picerije: Q (tuce) о

2 з

4 5

trosak

б

о

2

50

3

90

4

120

5

140

б

150

7

155

Popunite kolone mar&inalnih proizvoda. Kakvu pravilnost uocavate? Cime Ьiste mogli da је objasnite?

TROSKOVI PROIZVODNJE

Ь.

Мarginalni

20

!З

а.

Ukupni trosak $3оо

350 390 420 450 490 540

Varijabilni trosak

$

о

50 90 120 150 190 240

Koliko iznosi fiksni trosak picerije? Nacrtajte tabelu u kojoj cete izracunati marginalni trosak za tuce pica na osnovu podataka о ukupnom trosku. Izracunajte i marginalni trosak za tuce pica na osnovu podataka о varijaЬilnom trosku. Kakav је odnos izmedu ova dva skupa brojeva? Objasnite. 8. Razmisljate о otvaranju standa za prodaju limunade. Sam stand kosta 200 dolara. Sastojci za svaku casu limunade kostaju 0,50 dolara. а. Koliko iznosi vas fiksni trosak poslovanja? Koliko iznosi vas varijaЬilni trosak ро casi? Ь. Nacrtajte tabelu koja prikazuje vas ukupni trosak, prosecni ukupni trosak i marginalni trosak za nivoe autputa и rasponu od О do 10 galona. (Pomoc: U galon stane 16 casa limunade.) Nacrtajte tri troskovne krive. Ь.

1

289

290

1

PONA5ANJE PREDUZECA 1 INUU::::.1 ntJ:::н""'"' ......,"..,..""~"•"'-.--.. .... , ... ~.

DEO 5

9. Vasa rodaka Vini vlasnica је molerske radnje Ciji fiksni troskovi iznose 200 dolara i ima sledeci raspored varijabllnih troskova: KoliCina okrecenih kuea mesecno

2

3

4

5

б

7

KoliCina

Varijabllni troskovi$10 $20 $40 $8о $160 $320 $640

Izracunajte prosecni fiksni trosak, prosecni varijaЬilni trosak i prosecni ukupni trosak za svaku kolicinu. Koji је efikasni oblm ove molerske radnje? 10.Bar za tocenje sokova Zdrav Hari ima sledeCi raspored troskova: Kolicina (Ьurad)

Varijabllni tro5ak

Ukupni tro5ak

$

$ 30 40 55 75 100 130 165

о

2 3 4 5 б

а.

Ь.

secnog ukupnog troska? А izmedu krive marginalnog i krive prosecnog varijabllnog troska? Objasnite. 11.Razmotrite sledecu tabelu dugorocnog ukupnog troska tri razlicita preduzeca:

о

10 25 45 70 100 135

Preduzece А$бо Preduzece В 11 PreduzeC:e С 21

2

3

4

5

$70 24 34

$8о

$90

39 49

5б

$100 75 85

$110 96 юб

7 $120 119 129

Da li svako od ovih preduzeca ispoljava ekonorniju obima Ш dezekonomiju oblma?

Izracunajte prosecni varijabllni trosak, prosecni ukupni trosak i marginalni trosak za svaku kolicinu. Graficki prikazite te tri krive. Kakav је odnos izmedu krive marginalnog troska i krive pro-

http://

бб

б

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

PREDUZECA NA KONKURENTNIM TRZISTIMA Kada ы ьenzinska rиmpa и vasem gradи rovecala сеnи ьenzina za 20 rosto, doZivera Ьi veliki pad prodaje benzina. Njeni kиpci kиpovali Ьi benzin na drиgim pиmpama. Nasиprot tome, kada Ьi vodovod и vasem gradи povecao сеnи vode za 20 posto, doziveo Ьi samo mali pad prodaje vode. Ljиdi Ьi mobla rede zalivali travnjake i kиpo­ vali иreиredaje koji stede vodи, ali Ьi im Ьilo tesko da и znacajnoj meri smanje potrosnjи vode i malo је verovatno da Ьi nasli drиgog snabdevaca. Razlika izmedи trZiSta benzina i trzista vode је ocigledna: mnogo је preduzeca koja prodajи benzin na pumpama, а samo jedno preduzece snabdeva ljиde vodom. Kako se i moglo ocekivati, ta razlika izmedи trzisnih strиktura oЬlikиje odredivanje cena i odlиke о proizvodnji и preduzeCima koja роslији na tim trzistima. u ovom poglavljи ispitиjemo ponasanje konkurentnih predиzeca, kao sto је benzinska риmра и vasem gradи. Mobla se secate da је trziste konkиrentno иkoliko је svaki kирас Ш prodavac mali и poredenjи sa veliCinom trzista, раје, stoga, samo и neznatnoj meri и stanjи da иtice na trzisne cene. Nasиprot tome, ako preduzece moze da иtice na trziSnи сеnи dobra koje prodaje, kaze se da ima triisnu тос. U nastavkи

291

2.92

ј

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTR!JSKA ORGANIZAC!JA

knjige ispitacemo ponasanje preduzeca koja poseduju trzisnu moc, kao sto је vodovod u vasem gradu. Nasa analiza konkurentnih preduzeca u ovom poglavlju razjasnice odluke koje se donose na osnovu krive ponude na konkurentnom tr.Zistu. Videcemo, sto nije iznenadиjuce, da је kriva trziSne ponиde и tesnoj vezi sa troskovima proizvodnje predи­ zeca. (1 zaista, ovakav opsti zakljиcak trebalo ы da vam је poznat iz nase analize u Poglavlju 7.) Medutim, medи razlicitim troskovima preduzeca- fiksnim, varijabllnim, prosecnim i marginalnim koji sи troskovi najbltniji za odluke koje preduzece donosi о koliCini kоји се ponuditi pri bllo kojoj datoj ceni? Videcemo da sve ove vrste troskova imaju vazne i medиsobno povezane иloge.

STA ЈЕ KONKURETNO TRZISTE? Cilj nam је и ovom poglavlju da ispitamo kako preduzeca donose odluke о proizvodnji na konkuretnim trzistima. Pre nego sto zapocnemo sa analizom, razmotricemo najpre sta је to konkиrentno trziste.

Znacenje konkurencije konkurentno trziste trziste sa mnogo kupaca i prodavaca koji trguju identicnim proizvodima, tako da svaki kupac i prodavac uzima cenu kao datu

Mada smo se и Poglavlju 4 vec bavili znacenjem konkurencije, obnovimo ukratko dosad naиceno gradivo. Konkurentno tr.iiste, koje se ponekad naziva i savrseno konkurentno triiSte, ima dve karakteristike: • Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tom trzistu. • Dobra koja nиde razliciti prodavci иglavnom su ista. Shodno ovim иslovima, postиpci bilo kog pojedinacnog kирса ili prodavca na trzistu zanemarljiv иticaj na trzisnи сеnи. Svaki kирас i prodavac uzima trzisnи cenu kao datu. Jedan primer ovakvog trziSta jeste trziste mleka. Nijedan pojedinacni kupac mleka nije u stanjи da utice na сеnи mleka, jer svaki kupac kupиje malи kolicinu и odnosи na veliCinи tog trzista. Slicno tome, svaki prodavac mleka ima ogranicenu kontrolu nad cenom, jer i mnogi drиgi prodavci nиde mleko koje је и sиstini identicno. Posto svaki prodavac moze da proda koliko god zeli ро vazecoj ceni, on nema razloga da naplacuje manje, а иkoliko naplacuje vise, kupci се otiCi na drиgo mesto. Кирсi i prodavci na konkurentnim trzistima morajи da prihvate сеnи kоји odredиje trziSte, ра se za njih zato kaze da cenu uzimaju kao datu. Osim dva navedena иslova za postojanje konkurencije, postoji i treCi иslov koji se ponekad smatra karakteristikom savrseno konkиrentnih trzista: imajи

• Preduzeca mogu slobodno da иdи na trziSte ili da sa njega

izadи.

Ako је, na primer, svako и stanjи da osnuje mlekarи, i ako bllo koji postojeCi vlasnik mlekare moze da odlиCi da prestane s poslovanjem, tada ы indиstrija mlecnih proizvoda ispиnjavala ovaj uslov. Treba napomenиti da analiza konkurentnih preduzeca иglavnom ne pociva na pretpostavci о slobodnom ulaskи i izlaskи, jer ovaj иslov nije nиzan da Ьi predиzeca иzimala cenu kao datu. Ali, kao sto cemo videti и nastavku ро-

glavlja, ulazak i izlazak cesto predstavljaju mocne sile koje de na konkurentnim trzistima.

oЬlikuju

dugorocne isho-

Prihod konkurentnog preduzeca Preduzece na konkurentnom trzistu, poput vecine drugih preduzeca u ekonomiji, pokusava da maksimizira profit, koji predstavlja razliku izmedu ukupnog prihoda i ukupnih troskova. Da Ьismo videli zasto ono to cini, razmotrimo jedno konkretno preduzece: mlekaru porodice Smit. Мlekara Smitovih proizvodi kolicinu mleka Q i svaku jedinicu na trzistu prodaje ро ceni Р. Ukupni prihod mlekare iznosi Р Х Q. Na primer, ako se galon mleka prodaje ро ceni od 6 dolara, а preduzece prodaje 1.000 galona, ukupni prihod preduzeca iznosi 6.000 dolara. Posto је mlekara Smitovih mala и poredenju sa svetskim trzistem mleka, ona uzima cenu kao zadatu trzisnim uslovima. То konkretno znaci da cena mleka ne zavisi od kolicine autputa koju mlekara Smitovih proizvodi i prodaje. Ako Smitovi udvostruce koliCinu mleka koju proizvode, cena mleka ostaje ista, а njihov prihod se udvostrucava. То za posledicu ima da је ukupni prihod proporcionalan kolicini autputa. Tabela 1. prikazuje prihod mlekare porodice Smit. Prve dve kolone pokazuju kolicinu autputa koju mlekara proizvodi i cenu ро kojoj prodaje svoj autput. Treca kolona predstavlja ukupni prihod mlekare. Ova tabela је napravljena uz pretpostavku da cena mleka iznosi 6 dolara ро galonu, ра se ukupni prihod doblja ako se, jednostavno, broj galona pomnozi sa 6 dolara.

-

TABELA 1

-

·-

Ukupni, prosecni i marginalni prihod konkurentnog preduzeca

Kolicma (Q)

1 ga!on

Cena

Ukupni prihod

(Р}

(TR =PxQ)

$б

$

Prosecni prihod (AR

=TRIQ)

б

$б

Marginalni prihod (MR

=ATRIAQ) $б

2

6

12

6

з

6

18

6

4

б

24

6

5

б

зо

6

6

6

зб

6

7

6

42

6

8

6

48

6

6 6 6 6 6 6

-

Bas kao sto su nam u prethodnim poglavljima pojmovi prosecnog i marginalnog troska Ьili od koristi kada smo analizirali troskove, oni nam koriste i u analizi prihoda. Da Ьismo videli sta nam pokazuju ti pojmovi, razmotrimo dva pitanja: • Koliki prihod mlekara ostvaruje od prosecnog galona mleka? • Koliki dodatni prihod ostvaruje mlekara ukoliko poveca proizvodnju mleka za 1 galon?

prosecni prihod ukupni prihod podeljen prodatom koliёinom

marginalni prihod promena ukupnog prihoda koja nastaje prodajom dodatne jedinice

Poslednje dve kolone u Tabeli 1. pru.Zaju odgovor na ova pitanja. Cetvrta kolona u tabeli pokazuje prosecni prihod, koji se doЬija kada se ukupni prihod (iz trece kolone) podeli kolicinom autputa (iz prve kolone). Prosecni prihod pokazuje nam koliki prihod preduzece ostvaruje od prosecne prodate jedinice. Mozete videti iz Tabele 1. da prosecni prihod iznosi 6 dolara, sto је cena galona mleka. То ilustruje opste pravilo koje vazi ne samo za konkurentna, vec i za druga preduzeca. Ukupni prihod doЬija se kada se cena pornnozi koliCinom (Р Х Q), а prosecni prihod kada se ukupni prihod (Р Х Q) podeli kolicinom (Q). Dakle, za sva preduzeca, prosecni prihod jedak је ceni dobra. Peta kolona pokazuje marginalni prihod, koji predstavlja promenu ukupnog prihoda koja nastaje od prodaje svake dodatne jedinice autputa. U Tabeli 1., marginalni prihod iznosi 6 dolara, sto је cena galona mleka. Ovaj rezultat ilustruje pravilo koje vaZi samo za konkurentna preduzeca. Ukupni prihod је Р Х Q, а Р је fiksno za konkurentno preduzece. Dakle, kada se Q poveca za 1 jedinicu, ukupni prihod povecava se za Р dolara. Za konkurentna preduzeca, marginalni prihod jednak је ceni dobra.

BrziKviz

Kada konkurentno preduzece udvostruci kolicinu koju prodaje, Sta se desava sa cenom njegovog autputa i njegovim ukupnim prihodom?

MAKSIMIZACIJA PROFITA 1 KRIVA PONUDE KONKURENTNOG PREDUZECA Cilj konkurentnog preduzeca jeste da rnaksimizira profit, koji predstavlja razliku

izmedu ukupnog prihoda i ukupnih troskova. Upravo smo razmatrali prihod preduzeca, а u prethodnom poglavlju razmatrali smo troskove preduzeca. Sada smo spremni da ispitamo kako preduzece maksimizira profit i kako ta odluka dovodi do njegove krive ponude.

Jednostavni primer maksimizacije profita Zapocnimo analizu odluke preduzeca о ponudi primerom iz Tabele 2. Prva kolona te tabele sadrZi broj galona mleka koji proizvodi mlekara porodice Smit. Druga kolona prikazuje ukupni prihod mlekaщ koji iznosi 6 dolara puta broj galona. Treca kolona prikazuje ukupne troskove mlekare. Ukupni troskovi ukljucuju fiksne troskove, koji u ovom primeru iznose З dolara, i varijaЬilne troskove, koji zavise od proizvedene kolicine. Cetvrta kolona prikazuje profit mlekare, koji se doЬija kada se ukupni troskovi oduzmu od ukupnog prihoda. Ako mlekara ne proizvodi nista, ona trpi guЬitak od З dolara. Ako proizvodi 1 galon, ostvaruje profit od 1 dolara. Ako proizvodi 2 galona,

POGLAVLJE 14

PREDUZECA NA KONKURENTNIM TRZISТIMA

TABELA 2

•

Maksimizacija profita: numericki primer Ukupni prihod

Ukupni troskovi

(TR)

(ТС)

$ о

$ з

б

5

2

12

8

4

з

18

12

б

4

24

17

7

5

зо

2З

7

6

з6

зо

6

7

42

з8

4

8

48

47

Kolicina

(Q) о

galona

Profit

(TR

ТС)

MarginaJni prihod

(MR = ATR/AQ)

МarginaJni

troskovi (МС=

ATCJAQ)

Promena profita

(MR-MC)

-$з $б

$2

$4

б

з

з

б

4

2

б

5

6

6

о

б

7

-1

6

8

-2

б

9

·з

ostvaruje profit od 4 dolara, i tako dalje. Da Ьi maksimizirala svoj profit, mlekara Smitovih Ьira koliciпu koja Ciпi profit sto је moguce veCim. u ovom primeru, profit је maksimiziraп kada mlekara proizvodi 4 Ш 5 galoпa rnleka, i tada profit izпosi 7 dolara. Odluka mlekare porodice Smit moze se posmatrati па jos јеdап пасiп: koliCiпu koja maksimizira profit Smitovi mogu da utvrde ako uporede margiпalпi prihod s margiпalпim troskovima svake proizvedeпe jediпice. U petoj i sestoj koloпi u Tabeli 2. izracuпati su margiпalпi prihod i margiпalпi trosak па osпovu promeпa ukupпog prihoda i ukupпog troska, а posledпja koloпa prikazuje promeпu profita za svaki dodatпi proizvedeпi galoп. Prvi galoп mleka koji mlekara proizvodi doпosi margiпalпi prihod od 6 dolara i marginalпi trosak od 2 dolara; dakle, proizvodпjom tog galoпa povecava se profit za 4 dolara (sa -З па 1 dolar). Drugi proizvedeпi galoп doпosi margiпalпi prihod od 6 dolara i margiпalпi trosak od З dolara, ра taj galoп povecava profit za З dolara (sa 1 па 4 dolara). Sve dok је margiпalпi prihod veci od margiпalпog troska, роvесапје proizvedeпe koliCiпe uvecava profit. Kada mlekara Smitovih dostigпe proizvodпju od 5 galoпa rnleka, medutim, situacija se Ьitпо mепја. Sesti galoп Ьi dопео margiпalпi prihod od 6 dolara i margiпalпi trosak od 7 dolara, ра Ьi se пjego­ vom proizvodпjom smaпjio profit za 1 dolar (sa 7 па 6 dolara). Shodпo tome, Smitovi пе Ы proizvodili vise od 5 galoпa. Јеdап od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da racioпalпi ljudi razmisljaju о graпicпim slucajevima. Sada vidimo kako ovaj priпcip moze da primeпi mlekara Smitovih. Ako је margiпalпi prihod veCi od margiпalпih troskova- kao sto jeste ako se proizvodi 1, 2 ili З galoпa- Smitovi treba da povecaju proizvodпju mleka. Ako је

ј

295


1

DEO !:>

SLIKA 1

.

Maksimizacija profita konkurentnog preduzeca

Troskovl

Ova slika prikazuje krivu marginalnog troska (МС), krivu prosecnog ukupnog troska (АТС) i krivu prosecnog varijabllnog troska (А VC). Ona prikazuje i triiSnu cenu (Р), koja је jednaka marginalriom prihodu (MR) i prosecnom prihodu (AR). Pri ko/Юni Q1, marginalni prihod MR1 veCi је od marginalnog troska МС1, tako da povecanje koliбne uvecava profit. Pri koliбni Q2, marginalni trosak МС2 veCi је od marginalrюg prihoda MR2, tako da sada smanjenje proizvodnje uvecava profit. Koliбna koja maksimizira profit QмАХ nalazi se и preseku horizontalne linije koja oznacava cenu i krive marginalnog troska.

1

prlhoci

мс1

·········

marginalni prihod manji od marginalnih troskova- kao sto jeste kada se proizvodi 6, 7 i1i 8 galona Smitovi treba da smanje proizvodnjи. Ako Smitovi razmisljajи о granicnom slисаји i ako postepeno prilagodavajи nivoe proizvodnje, to ih prirodno dovodi do proizvodnje one koliCine koja maksimizira profit.

Kriva marginalnih troskova i odluka preduzeca

о

ponudi

Da Ьismo prosirili ovu analizи maksimizacije profita, razmotrimo troskovne krive na Slici 1. Те troskovne krive imajи tii karakteristike koje se, kako smo videli и prethodnom poglavljи, smatrajи zajednickim za veCinи preduzeca: kriva marginalnog troska (МС) ima иzlazni nagib. Кriva prosecnog иkиpnog troska ima oblik slova U. Najzad, kriva marginalnog troska sece krivu prosecnog иkиpnog troska и tacki minimalnog prosecnog иkиpnog troska. Slika prikazиje i horizontalnи linijи koja predstavlja trzisnи сеnи (Р). Linija koja oznacava сеnи је horizontalna jer predиzece сеnи иzima kao datu: cena аиtриtа predиzeca ista је bez obzira na koliCinи kоји to predиzece odlиCi da proizvodi. Imajte na иmи da је и s!исаји konkurentnog preduzeca cena jednaka i prosecnom prihodи (AR) i marginalnom prihodи (МR). Роmоси Slike 1. mozemo da иtvrdimo оnи kolicinи аиtриtа koja maksimizira profit. Zamislite da predиzece proizvodi na nivoи Љ· Pri ovom nivoи аиtриtа, marginalni prihod veCi је od marginalnog troska. То jest, kada Ьi predиzece povecalo svoj nivo proizvodnje i prodajи za 1 jedinicи, dodatni prihod (MR 1) Ьiо Ьi veCi od dodatnog troska (МС1 ). Profit, koji је jednak razlici izmedи иkиpnog prihoda i иkиpnog troska,

POGLAVUE 14

PREDUZECA NA KONKURENTN1M TRZISTIMA

-'

1 297

'

SLIKA 2 ~

,.

' ~

Cena

Marginalni trosak kao kriva ponude konkurentnog preduzeca Porast сепе sa Р1 па Р2 rezultira porastom koliбne koja maksimizira profit preduzeca sa Q1 па Q2. Posto kriva margiпalnog troska pokazuje koliбnu koju preduzece пudi za svaku datu cenu, to је kriva poпude preduzeca.

о

povecao Ы se. Dakle, ako је marginalni prihod veCi od marginalnog troska, kao sto jeste pri koliCini Ql, povecanjem proizvodnje preduzece moze da poveca profit. Slican argument primenjuje se i kada је autput Q2 • U ovom slucaju, marginalni trosak је veCi od marginalnog prihoda. Kada Ьi preduzece smanjilo proizvodnju za 1 jedinicu, ustedeni troskovi {МС2) bili Ьi veCi od izguЬljenog prihoda (МR~. Dakle, ako је marginalni prihod manji od marginalnog troska, kao sto jeste pri koHCini Q21 smanjenjem proizvodnje preduzece moze da poveca profit. Gde se zavrsavaju ova marginalna prilagodavanja nivoa proizvodnje? Bez obzira da li preduzece poCinje da proizvodi na niskom nivou (kakav је Q 1) ili na visokom nivou (kakav је Q~, ono се na kraju prilagoditi proizvodnju tako da proizvedena kolЉna dosegne Qмлх· Ova analiza pokazuje opste pravilo maksimizacije profita: pri nivou autputa koji maksimizira profit, marginalni prihod i marginalni trosak potpuno su jednaki. Sada vidimo kako konkurentno preduzece odlucuje koju koliCinu dobra da ponudi na trzistu. Posto konkurentno preduzece cenu uzima kao datu, njegov marginalni prihod jednak је trzisnoj ceni. Za svaku datu cenu, koliCina autputa koja maksimizira profit konkurentnog preduzeca nalazi se u preseku cene i krive marginalnog troska. Na Slici 1., ta koliCina autputa је Qмлх. Slika 2. pokazuje kako konkurentno preduzece reaguje na porast cene. Kada је cena Р1 , preduzece proizvodi kolicinu Q1, koliCinu pri kojoj је marginalni trosak jednak ceni. Kada se cena poveca na Р2 , preduzece uvida da је marginalni prihod sada veCi od marginalnog troska na prethodnom nivou autputa, ра povecava proizvodnju. Nova koliCina koja maksimizira profit је Љ, pri kojoj је marginalni trosak jednak novoj, uvecanoj ceni. и sustini, posto kriva marginalnog troska preduzeca odreduje koliCinu dobra

koju је preduzece spremno da ponudi za Ьilo koju cenu, ona predstavya krivu ponude konkurentnog preduzeca.

298

1··-

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJbt\A VKt.::t#-\1"''1""<..._ ..... ,....._

Kratkorocna odluka preduzeca da obustavi proizvodnju Do sada smo analizirali pitanje koliko се konkurentno preduzece proizvoditi. U nekim okolnostima, medutim, preduzece се odluCiti da prestane sa radom i u potpunosti obustavi proizvodnju. Ovde је potrebno da razlikujemo privremeno obustavljanje proizvodnje preduzeca i trajan izlazak preduzeca sa trzista. Obustavljanje proizvodnje se odnosi na kratkorocnu odluku da se, zbog trenutne situacije na trzistu, u odredenom vremenskom periodu nista ne proizvodi. Izlazak se odnosi na dugorocnu odluku da se napusti trziste. Кratkorocna i dugorocna odluka se razlikuju jer vecina preduzeca ne moze da izbegne fiksne troskove na kratki, ali moze na dugi rok. То jest, preduzece koje privremeno obustavlja proizvodnju i dalje mora da placa svoje fiksne troskove, dok preduzece koje izlazi sa trzista ostvaruje ustedu i na fiksnim i na varijabllnim troskovima. Na primer, razmotrimo odluku о proizvodnji koju mora da donese farmer. Trosak zemlje predstavlja jedan od fiksnih troskova farmera. Ako farmer odluCi da ove sezone ne zasadi nijednu kulturu, zemlja lezi neiskoriscena, i on nije u stanju da povrati ovaj trosak. Kada se donosi kratkorocna odluka da li da se obustavi proizvodnja za jednu sezonu, za fiksni trosak zemlje kaze se da је nepovratan. Nasuprot tome, ako farmer odluCi da u potpunosti napusti zemljoradnju, on moze da proda zemlju. Kada se donosi dugorocna odluka о izlasku sa trzista, trosak zemlje nije nepovratan. (UЬr­ zo cemo se vratiti proЬlemu nepovratnih troskova.) Razmotrimo sada na osnovu cega preduzece donosi odluku da privremeno obustavi proizvodnju. Ako preduzece obustavi proizvodnju, ono gubl сео prihod od prodaje svog proizvoda. Istovremeno, ono ostvaruje ustedu na varijabllnim troskovima proizvodnje (ali i dalje mora da plati fiksne troskove). Dakle, preduzece obustavifa proizvodnju ako је prihod koji Ьi ostvarilo od proizvodnje manji od njegovih varijabllnih troskova proizvodnje. Uz pomoc malo matematike ovaj kriterijum za obustavljanje proizvodnje mozemo uciniti jos korisnijim. Ako sa TR oznaCimo ukupni prihod, а sa VC varijabllne troskove, tada odluka preduzeca moze da se zapise na sledeCi naCin: Proizvodnja se obustavlja ako је TR < VC.

Preduzece obustavlja proizvodnju ako је ukupni prihod manji od varijabllnog troska. Ako оЬе strane ove nejednakosti podelimo kolicinom Q, mozemo је zapisati kao Proizvodnja se obustavlja ako је TR /Q < VC /Q.

UoCite da se ovo moze jos pojednostaviti. TR/Q jeste ukupni prihod podeljen koliCinom, to jest prosecni prihod. Као sto smo ranije zakljucili, prosecni prihod svakog preduzeca jeste, jednostavno, cena dobra Р. Slicno tome, VC/Q је prosecni varijabllni trosak AVC. Dakle, kriterijum za obustavu proizvodnje preduzeca glasi Proizvodnja se obustavlja ako је Р< AVC.

Prema tome, preduzece odlucuje da obustavi proizvodnju ako је cena dobra manja od prosecnog varijabllnog troska proizvodnje. Ovaj kriterijum је intuitivan: kada donosi

POGLAVLJE 14

PREDUZECA NA KONKURENTN1M TRZIST1MA

SLIKA

1

299

З

Troskovi

Kriva ponude konkurentnog preduzeea na kratki rok Na kratak rok, kriva ponude konkurentnog preduzeca је njegova kriva marginalnog troska (МС) koja se nalazi iznad prosecnog varijabllnog troska (А VC). Ako cena padne па nivo ispod prosecnog varijabllnog troska, za preduzece је bolje da obustavi proizvodnju.

odluku da proizvodi, preduzece uporeduje cenu koju doblja za prosecnu jedinicu s prosecnim varijabllnim troskom koji mora da pretrpi da Ьi proizvelo tu prosecnu jedinicu. Ako cena ne pokriva prosecni varijabllni trosak, za preduzece је bolje da u potpunosti obustavi proizvodnju. Preduzece moze u buducnosti da nastavi sa proizvodnjom ukoliko se uslovi promene i cena bude veca od prosecnog varijabllnog troska. Sada imamo potpun opis strategije konkurentnog preduzeca za maksimizaciju profita. Ako preduzece uopste proizvodi, ono proizvodi onu kolicinu pri kojoj је marginalni trosak jednak ceni dobra. Medutim, ako је cena pri toj koliCini manja od prosecnog varijabllnog troska, za preduzece је bolje da u potpunosti obustavi proizvodnju. Ovi zakljucci prikazani su na Slici З. Kriva ponude konkurentnog preduzeca па kratki rok jeste deo krive marginalnog troska koji lezi iznad proseCпog varijaЬilnog troska.

Prosuto mleko i drugi nepovratni troskovi Nekad su vam u zivotu verovatno rekli "Nema svrhe plakati za prosutim mlekom" ili Sta se desilo, desilo se". Ove izreke sadrze duboku istinu о racionalnom odluCivanju. Ekonomisti kaZ:u da је neki trosak nepovratni trosak onda kada је vec pretrpljen i kada ne moze da se povrati. U izvesnom smislu, nepovratni trosak је suprotan od oportunitetnog troska: oportunitetni trosak је ono cega morate da se odreknete ako izaberete jednu opciju umesto druge, dok se nepovratni trosak ne moze izbeCi, bez obzira na izbor koji pravite. Posto nije moguce nista uCiniti u pogledu nepovratnih troskova, kada odlucujete о razlicitim aspektima zivota, ukljucujuCi i poslovnu strategiju, mozete ih ignorisati. Nasa analiza odluke preduzeca о obustavljaju proizvodnje predstavlja primer irelevantnosti nepovratnih troskova. Pretpostavljamo da preduzece privremenim obustavljanjem proizvodnje nije u stanju da povrati svoje fiksne troskove. Shodno tome, fiksni troskovi preduzeca su nepovratni па kratki rok, ра Љ preduzece шоzе slobod-

11

nepov;·atni

~xoSak

trosak koji је vec pretrpljen ј koji ne moze da se povrati

no zanemariti kada odlucuje о obimu proizvodnje. Кriva ponude preduzeca na kratki rok predstavlja deo krive marginalnog troska koja lezi iznad prosecnog varijabilnog troska, а veliCina fiksnog troska nije Ьitna za ovu odluku о ponudi. Irelevantnost nepovratnih troskova va.Zna је i kada donosimo licne odluke. Zamislite, na primer, da ste spremni da platite 10 dolara da pogledate najnoviji film u Ьio­ skopu. Kupujete kartu za 7 dolara, ali је izgublte pre ulaska u Ьioskop. Da li Ьi trebalo da kupite novu kartu? Ш Ьi trebalo da odete kuci i da odbljete da platite ukupno 14 . dolara da Ьiste pogledali film? Odgovor glasi da treba da kupite jos jednu kartu. Korist od gledanja filma (10 dolara) jos uvek је veca od oportunitetnog troska (7 dolara za drugu kartu). Sedam dolara koje ste platili za izguЬljenu kartu jeste nepovratni trosak. Као i u slucaju prosutog mleka, nema smisla plakati tim povodom.

Primer iz prakse GOTOVO PRAZNI RESTORANIIIGRALISTA MINI-GOLFA VAN SEZONE

Restoran moze profitabllno da posluje cak i kada је mnogo stolova prazno.

Jeste li ikad usli u restoran u vreme rucka i videli da је skoro prazan? Mobla ste se zapitali zasto taj restoran uopste radi. Moze se uciniti da prihod od to malo gostiju nikako ne moze da pokrije trosak poslovanja restorana. Kada odlucuje da li da otvori restoran u vreme rucka, njegov vlasnik mora da ima na umu razliku izmedu fiksnih i varijabllnih troskova. Mnogi troskovi restorana su fiksni zakupnina prostora, kuhinjska oprema, stolovi, tanjiri, escajg, i tako dalje. Zatvaranje restorana u vreme rucka ne Ьi smanjilo te troskove. Drugim reCima, ovi troskovi su na kratki rok nepovratni. Kada vlasnik odlucuje da li da poslufuje rucak, Ьitni su samo varijaЬilni troskovi- cena dodatne hrane i nadnice koje se isplacuju dodatnom osoЬlju. Vlasnik zatvara restoran u vreme rucka samo ako prihodom od nekolicine gostiju u vreme rucka ne uspeva da pokrije varijaЬilne troskove restorana. Rukovodilac terena za mini-golf и nekom letnjem turistickom mestu mora da donese slicnu odluku. Posto prihod sezonski znatno varira, preduzece mora da odluCi kada da otvori, а kada da zatvori terene. I ovde su irelevantni fiksni troskovi troskovi kupovine zemljista i izgradnje igraliSta. IgraliSte za mini-golf treba da bude otvoreno samo u ono doba godine kada donosi prihod koji је veci od varijabllnih troskova. •

Dugorocna odluka preduzeca sa njega

о

ulasku na trziste ili izlasku

Dugorocna odluka preduzeca da izade sa trzista slicna је odluci о obustavljanju proizvodnje. Ako preduzece izade sa trzista, ono opet guЬi сео prihod od prodaje proizvoda, ali sada ostvaruje ustedu i na fiksnim i na varijaЬilnim troskovima proizvodnje. Dakle, preduzece izlazi sa triista ako је prihod koji Ьi ostvarilo od proizvodnje rnanji od njegovih ukupnih troskova. I ovaj kriterijum mozemo uciniti korisnijim ako ga zapisemo matematicki. Ako sa TR oznacimo ukupni prihod, а sa ТС ukupni trosak, tada kriterijum preduzeca moze da se zapise kao

'

'

SLIKA 4

Troskovl

Kriva ponude konkurentnog preduzeca па dugi rok Na dugi rok, kriva ponude konkurentnog preduzeca jeste kriva njegovog margimilnog troska (МС) koja se nalazi iznad prosecnog ukupnog troska (АТС). Ako сепа padne па nivo ispod prosecnog ukupnog troska, za preduzece је Ьо/је da izade sa triista.

о

Sa trzista se izlazi ako је

ТR < ТС.

Preduzece izlazi sa trzista ako је ukupni prihod manji od ukupnog troska. Ako strane ove nejednaCine podelimo kolicinom Q, mozemo da је zapisemo kao

оЬе

Sa trzista se izlazi ako је TR/Q < TC/Q.

Ovo jos mozemo da pojednostavimo ako uoCimo da је TR/Q prosecan prihod, koji је jednak ceni Р, а da је TC/Q prosecni ukupni trosak АТС. Dakle, kriterijum preduzeca za izlazak sa trzista glasi Sa trzista se izlazi ako је

Р< АТС.

Prema tome, preduzece odlucuje da izade sa trziSta ako је cena dobra manja od prosecnog ukupnog troska proizvodnje. Isto vazi i u slucaju preduzetnika koji razmatra osnivanje preduzeca. Preduzece се uCi na trziste ukoliko је takav postupak profitabilan, odnosno ako је cena dobra veca od prosecnog ukupnog troska proizvodnje. Кriterijum ulaska na trziste glasi Na trziste se ulazi ako је Кriterijum

Р> АТС.

za ulazak potpuno је suprotan kriterijumu za izlazak sa trzista. Sada smo u stanju da definisemo dugorocnu strategiju konkurentnog preduzeca kojom se maksimizira profit. Ako је preduzece na trzistu, ono proizvodi onu koliCinu

'

SLIKA 5

Profit kao povrsina izmedu cene i prosecnog ukupnog troska Povrsina osencenog pravougaonika izmedu сепе i prosecnog ukupnog troska predstavlja profit preduzeca. Visina tog pravougaonika jeste razlika izmedu сепе i prosecnog ukupnog troska (Р- АТС), а njegova sirina jeste koliдna autputa (Q). И (а), cena је veca od prosecnog ukupnog troska, ра preduzece ostvaruje pozitivan profit. И (Ь), сепа је та пја od prosecnog ukupnog troska, ра preduzeca ima gubltke. (а)

(Ь)

Preduzece koje ostvaruje profit

Се па

Preduzece koje ostvaruje gubltke

Cena

р~~~~~~~~----~~ АТС

АТС р

о

о

(kolicina koja maksimizira profit)

(kolicina koja minimizira gubltke)

pri kojoj је marginalni trosak jednak ceni dobra. Medutim, ako је cena pri toj koliCini manja od prosecnog ukupnog troska, preduzece odlucuje da izade sa trzista (ili da na njega ne ude). Ovi zakljucci prikazani su na Slici 4. Kriva ponude konkurentnog preduze6a па dugi rok jeste deo krive njegovog marginalnog troska koji leii iznad prosecnog ukupnog troska.

Merenje profita na grafikonu konkurentnog preduzeca Kada vec analiziramo ulazak i izlazak, korisno је da se osposoblmo da detaljnije analiziramo profit preduzeca. Setite se da је profit jednak razlici izmedu ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troska (ТС): profit = TR

ТС.

Ovu definiciju mozemo ponovo zapisati ako pomnozimo i podelimo desnu stranu sa Q: profit

(TR/Q- TC/Q)

Х

Q.

POGLAVLJE 14

PREDUZECA NA KONKURENTNIM TRZISTIMA

UoCite, medutim, da је TR/Q prosecni prihod, odnosno cena Р, а da је TC/Q prosecni ukupni trosak АТС. Dakle, profit =

(Р

АТС) Х

Q.

Ovakav nacin izracunavanja, profita preduzeca omogucava nam da ga merimo na nasim grafikonima. Deo (а) Slike 5 pokazuje preduzece koje ostvaruje pozitivan profit. Као sto smo vec objasnili, preduzece maksimizira profit ako proizvodi kolicinu pri kojoj је cena jednaka marginalnom trosku. Sada pogledajmo osencen pravougaonik. Visina pravougaonika jeste Р - АТС, odnosno razlika izmedu cene i prosecnog ukupnog troska. Sirina pravougaonika jeste Q, odnosno, proizvedena koliCina. Dakle, povrsina pravougaonika jeste (Р - ATQ Х Q, sto predstavlja profit preduzeca. Slicno tome, deo (Ь) na ovoj slici predstavlja preduzece koje ostvaruje gubltke (negativni profit). U tom slucaju, maksimiziranje profita znaci minimiziranje gubltaka, sto је zadatak koji se i ovde izvrsava, ako se proizvodi koliCina pri kojoj је cena jednaka marginalnom trosku. Sada razmotrimo osenceni pravougaonik. Visina pravougaonika је АТС- Р, а sirina је Q. Povrsina је (АТС - Р) Х Q, sto su zapravo gublci preduzeca. Posto u ovoj situaciji preduzece ne ostvaruje dovoljan prihod kojim Ьi pokrilo svoj prosecni ukupni trosak, preduzece се odluciti da izade sa trzista.

BrziKviz

U kakvom odnosu stoje cena sa kojom se suocava konkurentno preduzece koje maksimizira profit i marginalni trosak tog preduzeca? в Objasnite. Kada konkurentno preduzece koje maksimizira profit odlucuje da obustavi proizvodnju? Kada konkurentno preduzece koje maksimizira profit odlucuje da izade s trzista?

KRIVA PONUDE NA KONKURENTNOM TRZISTU Posto smo ispitali odluku о ponudi pojedinacnog preduzeca, mozemo da se bavimo krivom ponude na nekom trzistu. Postoje dva slucaja koja treba razmotriti. Prvo, istraiujemo trziste sa fiksnim brojem preduzeca. Drugo, istrazujemo trziste na kojem se broj preduzeca moze promeniti izlaskom starih preduzeca sa trzista i ulaskom novih. ОЬа slucaja su znacajna jer svaki odgovara odredenom vremenskom horizontu. Tokom kratkih vremenskih perioda, preduzeCima је cesto tesko da udu na trziste Ш da sa njega izadu, раје prikladna pretpostavka о fiksnom broju preduzeca. Medutim, tokom duzih vremenskih perioda, broj preduzeca moze da se prilagodi promenljivim uslovima na trzistu.

Kratki rok: trzisna ponuda sa fiksnim brojem preduzeca Razmotrimo najpre trziste sa 1.000 identicnih preduzeca. Za Ьilo koju cenu, svako preduzece nudi koliCinu autputa pri kojoj је marginalni trosak jednak toj ceni, kao sto је predstavljeno u delu (а) Slike 6. То znaCi da, sve dok је cena veca od varijabllnog troska, kriva marginalnog troska svakog preduzeca jeste njegova kriva ponude. Ко-

1

ЗОЗ

304

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

SLIKA 6

Trzisna ponuda sa fiksnim brojem preduzeca Kada је broj predиzeca па tri.istи fiksaп, kriva triisпe ропиdе, predstav/jeпa и (Ь), odslikava krive troska pojediпacпih predиzeca, pokazaпe и (а). U ovom slисаји, па trzistи sa 1.ооо predиzeca, koliбna аиtриtа koja se пиdi па tom triistи jeste koliбna koju nиdi svako pojediпacno preduzece pomnozena sa 1.ооо. margiпalпog

(а) Ponud;:~ pojedinacnog preduzeea

(Ь) Trzlsna ponuda

Cena

Се па

мс

$2.00 ..............................................

Ponuda

$2.00

IiCina autputa koja se nudi na trzistu jednaka је zblru koliCina koju nudi svako od 1.000 pojedinacnih preduzeca. Dakle, da Ьismo izveli krivu trzisne ponude, sabiramo koliCine svakog pojedinacnog preduzeca na tom trzistu. Као sto је predstavljeno u delu (Ь) Slike 6, posto su preduzeca identicna, kolicina koja se nudi na trzistu jeste koliCina koju nudi svako pojedinacno preduzece pomnozena sa 1.000.

Dugi rok: trzisna ponuda sa ulaskom i izlaskom Sada razmotrimo sta se desava ako su preduzeca u stanju da ulaze na trziste Ш izlaze sa njega. Pretpostavimo da svako ima pristup istoj tehnologiji za proizvodnju odredenog dobra i pristup istirn trzistima na kojima se kupuju odgovarajuCi inputi za proizvodnju. Zato sva preduzeca i sva potencijalna preduzeca imaju iste troskovne krive. Odluke ove vrste, о ulasku na trZiste Ш izlasku sa njega, zavise od podsticaja koje imaju vlasnici postojeCih preduzeca i preduzetnici koji Ьi mogli da osnuju nova preduzeca. Ako su preduzeca na trzistu vec profitabllna, tada се nova preduzeca imati podsticaj da udu na to trziste. Ovim ulaskom povecace se broj preduzeca i koliCina dobra koja se nudi, а cene i profit се se smanjiti. I obratno, ako preduzeca na trziStu ostvaruju gubltke, tada се pojedina vec postojeca preduzeca izaCi sa tog trzista. Njihovim izlaskom smanjice se broj preduzeca i kolicina dobra koja se nudi, а povecace se

POGLAVLJE 14

1

PREDUZECA NA KONKURENTNIM TRZISTIMA

305

SLIKA 7

Trzisna ponuda sa ulaskom i izlaskom . Preduzeca се иlaziti па trziSte ili sa пјеgа .izlaziti sve dok se profit пе svede па пиlи. Dakle, па dиgi rok, сепа је jedпaka miпimalпom prosecпom иkирпот troskи, kao sto је predstavljeпo и (а). Broj predиzeca se prilagodava kako Ы se zadovolji/a иkирпа ttazпja ро ovoj сепi. Kriva trzisпe ропиdе па dиgi rok jeste horizoпtalпa ро ovoj сепi, kao sto је prikazaпo и (Ь). (а)

(Ь)

Uslov nultog profita preduzeca

Trilsna ponuda

Cena

Cena

АТС

1r

····························...::•························i-------------Ponuda ':

f

~·

ti-

~

~~.

cene i profit. Na kraju ovog procesa ulaska i izlaska, preduzeca koja ostaju па trzistu moraju ostvarivati пulti ekoпomski profit. Setite se da profit preduzeca mozemo izraziti kao: profit

(Р

АТС) Х

Q.

Ova jednacina pokazuje da neko preduzece koje radi ostvaruje nulti profit ako i samo ako је cena dobra jednaka prosecnom ukupnom trosku proizvodnje tog dobra. Ako је cena veca od prosecnog ukupnog troska, profit је pozitivan, sto podstice nova preduzeca da udu na trziste. Ako је cena manja od prosecnog ukupnog troska, profit је negativan, sto podstice pojedina preduzeca da izadu sa trZista. Proces ulaska i izlaska privodi se kraju tek kada se izjedпace сепа i prosecпi ukupпi trosak. Ova analiza ima jednu iznenadujucu posledicu. U ovom poglavlju naglasili smo da konkurentna preduzeca proizvode koliCinu pri kojoj је cena jednaka marginalnom trosku. Pokazali smo da slobodan ulazak i izlazak navode cenu da se izjednaci sa prosecnim marginalnim troskom. Ali, ako је cena jednaka i marginalnom trosku i prosecnom ukupnom trosku, onda i ove dve mere troskova moraju medusobno da se izjednace. Marginalni trosak i prosecni ukupni trosak, medutim, jednaki su samo kada preduzece posluje pri minimalnom prosecnom ukupnom trosku. Setite se iz prethodnog poglavlja da se nivo proizvodnje uz najmanji prosecni ukupni trosak naziva efikasпi oblm. Dakle, dugorocпa ravпoteza па koпkureпtnom trZistu sa slobodпim ulaskom i izlaskom podrazumeva da preduzeca posluju па пjihovom efikasпom obimu proizvodпje.

"Mi smo пeprofitпa orgaпizacija - пiје пат патега da to budemo, ali jesmo!"

ЗОб 1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

Deo (а) Slike 7 pokazuje preduzece u takvoj dugorocnoj ravnotezi. Na ovoj slici, cena Р jednaka је marginalnom trosku МС, ра to preduzece maksimizira profit. Cena је jednaka i prosecnom ukupnom trosku АТС, раје profit jednak nuli. Nova preduzeca nemaju podsticaj da udu na trziste, а postojeca preduzeca nemaju podsticaj da ga napuste. Na osnovu ove analize ponasanja preduzeca moguce је odrediti krivu ponude na odredenom trzistu, na dugi rok. Na trzistu sa slobodnim ulaskom i izlaskom, postoji samo jedna cena koja је konzistentna nultom profitu- minimalni prosecni ukupni trosak. Shodno tome, kriva trzisne ponude na dugi rok mora da bude horizontalna pri ovoj ceni, kao na delu (Ь) Slike 7. Svaka cena iznad ovog nivoa generisace profit, sto се rezultirati ulaskom na tr:blte i porastom ukupne ponudene kolicine. Svaka cena ispod ovog nivoa generisace guЬitke, sto се rezultirati izlaskom sa trziSta i smanjenjem ukupne ponudene koliCine. Na kraju се se broj preduzeca na trzistu prilagoditi tako da cena bude jednaka minimalnom prosecnom ukupnom trosku, i da postoji dovoljan broj preduzeca da Ьi se zadovoljila ukupna trainja ро ovoj ceni.

Zasto konkurentna preduzeca i ako ostvaruju nulti profit i dalje posluju? Na prvi pogled moze izgledati cudno sto konkurentna preduzeca ostvaruju nulti profit na dugi rok. Napokon, ljudi i osnivaju preduzeca da Ьi ostvarili profit. Ako ulazak na kraju svodi profit na nulu, izgleda da postoji malo razloga da se nastavi sa poslovanjem. Da Ьiste potpunije shvatili uslov nultog profita, setite se da је profit jednak razlici izmedu ukupnog prihoda i ukupnih troskova, а da ukupni troskovi obuhvataju sve oportunitetne troskove preduzeca. Konkretno, ukupni troskovi obuhvataju oportunitetni trosak vremena i novca koje vlasnici preduzeca ulazu u poslovanje. U ravnotezi sa nultim profitom, prihod preduzeca vlasnicima mora da nadoknadi vreme i novac koji trose da Ьi nastavili sa poslovanjem. Razmotrimo jedan primer. Da Ьi osnovao farmu, pretpostavimo da farmer mora da uloZi 1 milion dolara koje Ьi inace mogao da ulozi u banku i godisnje doblja 50.000 dolara od kamate. Osim toga, on је morao da napusti drugi posao koji mu је godisnje donosio 30.000 dolara. Oportunitetni trosak koji snosi farmer kada osniva farmu obuhvata i kamatu koju Ьi mogao da doblje i propustene nadnice- ukupno 80.000 dolara. Cak i ako је njegov profit nulti, prihod od farme nadoknaduje mu ove oportunitetne troskove. Imajte na umu da racunovode i ekonomisti razliCito racunaju troskove. Као sto smo objasnili u prethodnom poglavlju, racunovode unose samo eksplicitne, а oЬicno zanemaruju implicitne troskove. То jest, oni mere troskove koji zahtevaju odliv novca iz preduzeca, ali ne ukljucuju oportunitetne troskove proizvodnje koji ne podrazumevaju odliv novca. Као rezultat toga, u ravnotezi sa nultim profitom, ekonomski profit је jednak nuli, ali racunovodstveni profit је pozitivan. Na primer, racunovoda naseg farmera Ьi zakljucio da је farmer ostvario racunovodstveni profit u iznosu od 80.000 dolara, sto је dovoljno da nastavi sa poslovanjem.

SLJKA 8 ...,

Porast trazпje

па

dugi i

па

~

-

-~

-

.

kratki rok

TriiSte krete od dиgorocпe ravпoteie оzпаtепе tatkom А и defи (а). и ovoj ravпoteii svako predиzece Deo (Ь) prikazиje sta se desava па kratki rok kada traiпja poraste sa D1 па 02. Ravпoteia se pomera iz tatke А и tackи В, се па raste sa Р1 па Р2, а kofiбпa koja se prodaje па triistи povetava se sa Q1 па Q2. Posto је sada сепа veta od prosecпog иkирпоg troska, predиzeta ostvarиjи profit sto vremeпom podstice поvа predиzeta па иlazak па triiste. Ovaj иlazak pomera krivи kratkorotпe ропиdе иdеsпо sa 51 па 52, kao sto је prikazaпo и dе/и (с). и поvој dиgorocпoj ravпoteД и tacki с;. сепа se vratifa па Р1, a/i је prodata kolitiпa poras/a па Qз. Profitje opet jedпak пиfi, сепа је ропоvо jedпaka miпimalпom prosecпom иkирпот troskи, ali па trzistи ima vise predиzeta koja mogи da zadovofje роvесапи trazпjи. ostvarиje пиfti profit а се па је jedпaka miпimafпom prosecпom иkирпот troskи.

(а)

Pocetno stanje Trziste

Preduzece Cena

cena

мс

Kratkorocna ponuda, S1 ............................,".......................... P1

1----~If--------

Dugorocna ponuda

Traznja, 0 1

{Ь)

Kratkorocna reakcija Trziste

Preduzece Се па

Cena

P2l-~~~~~~~--~~ I-----3E---i-....;~---

р1

· · · ·· Kolicina (triiste)

о

(с)

Dugorocna reakcija Trziste

Preduzece Се па

Cena

мс

о

Dugorocna · ponuda

АТС

Kollcina (preduzece)

о

Q1

Q2

Qз

Kolicina (trziste) 307

.зu<:>

1

DEO 5

PONASANJE PREPUZECA 1 INL>USI KLJbt\.A UK~AI'oll.l.JЏ..,..I.JA

·7"'"''"''""'"'","""'1" ~ raФolozl:mje tmurrio: Lep је letnji dап, berza cveta, atnericka ekonomija је u .офiспоm stanju, а rukovodiocjpojedinih kompanijakoji ucestvuju na sastankU izveStavaju о neocekivaпo visokom profitu. Najbolje od svega је mozda to Sto su ti srecni rukovodioci samo nekoliko metara udaljeni dd сцvепоg igralista za golf na РеЬI Bicu. Trebalo Ы da su euforicni. Umesto toga, lako se uocava zabrinutost kod rukovodilaca jz korporacije Mobil, Junioп Karbld i ostalih

.·profjttokoЏi ppsl~dn)ih·neiФijko godjna. "Profitёibjlhost koju belezj ta . jndustrija u dobrJm vr.ertн:injma uvek tezultira prevelikim investicijama~c:~ · ·· · · ·. · · .···•· tqse ј ovog p~ta de~ilo,i• kaze'g;Soc ·.·... · •.·.· .. seka?prorьks·u
Kretanje traznje na kratki i na dugi rok Posto preduzeca mogu da udu na trziste i da sa njega izadu na dugi, ali ne i na kratki rok, reakcija trzista na promenu traznje zavisi od vremenskog horizonta. Da Ьismo to

POGLAVLJE 14

PREDUZECA NA KUNKUK"-N Ј NJM

pokazali, praticemo efekte kretanja tra.Znje. Та analiza pokazace nam kako trziste vremenom reaguje i kako ulazak i izlazak dovode trziste u dugorocnu ravnotezu. Pretpostavimo da trZiste mleka pocinje u dugorocnoj ravnotezi. Preduzeca ostvaruju nulti profit, ра је cena jednaka minimalnom prosecnom ukupnom trosku. U delu (а) Slike 8. predstavljena је ova situacija. Dugorocna ravnoteza је u tacki А, prodata kolicina na trzistu је Љ, а cena је Р1 • Sada pretpostavimo da naucnici otkriju da mleko ima cudesne pozitivne efekte ро zdravlje. Shodno tome, kriva traznje za mlekom pomera se udesno, sa D1 na D2, kao na prikazu (Ь). Кratkorocna ravnotcia pomera se iz tacke А u tacku В; koliCina posledicno raste sa Q1 na Q2, а cena raste sa Р1 naP2 . Sva postojeca preduzeca reaguju na visu cenu povecanjem koliCine koju proizvode. PoSto kriva ponude svakog preduzeca odrazava krivu njegovog marginalnog troska, koliko се svako preduzece povecati proizvodnju odreduje kriva marginalnog troska. U novoj kratkorocnoj ravnotezi, cena mleka је veca od prosecnog ukupnog troska, р а preduzeca ostvaruju pozitivan profit. Profit koji se ostvaruje na ovom trzistu vremenom podstice nova preduzeca na ulazak. Neki farmeri mogu na primer, da se sa proizvodnje drugih proizvoda prebace na proizvodnju mleka. Kako broj preduzeca raste, kratkorocna kriva ponude pomera se udesno sa 5 1 na 52, kao u delu (с}, а to pomeranje izaziva pad cene mleka. Na kraju se cena vraca na nivo minimalnog prosecnog ukupnog troska, profit је jednak nuli, а preduzeca prestaju da ulaze na trziste. Dakle, trziste postiZe novu dugorocnu ravnotezu, u tacki С. Cena mleka vratila se na Р11 ali se proizvedena kolicina povecala na Q3 • Svako preduzece opet proizvodi efikasni obim, ali posto se mlekarstvom sada bavi vise preduzeca, povecava se kolicina mleka koja se proizvodi i prodaje.

Zasto је dugorocna kriva ponude rastuca Do sada smo videli da ulazak i izlazak rezultiraju horizontalnom krivom dugorocne trzisne ponude. Sustina nase analize jeste u tome da postoji veliki broj preduzeca koja potencijalno mogu da udu na trZiste i svako od njih se suocava sa istim troskovima. Shodno tome, dugorocna kriva trZisne ponude је horizontalna pri minimalnom prosecnom ukupnom trosku. Kada traznja za dobrom raste, dugorocni rezultat је porast broja preduzeca i ukupne ponudene kolicine, bez bilo kakve promene cene. Postoje, medutim, dva razloga zbog kojih је kriva dugorocne trzisne ponude rastuca. Prvi је to sto pojedini resursi koji se koriste u proizvodnji mogu Ьiti dostupni samo u ogranicenim koliCinama. Na primer, razmotrimo trziste poljoprivrednih proizvoda. Svako moze da odluci da kupi zemlju i osnuje farmu, ali kolicina zemlje је ogranicena. Kako se povecava broj ljudi koji postaju farmeri, cena obradive zemlje raste, sto povecava troskove svih farmera na trZistu. Dakle, porast tra.Znje za poljoprivrednim proizvodima ne moze da izazove povecanje ponudene koliCine а da istovremeno ne izazove i porast troskova farmera, sto, opet, znaci porast cene. Rezultat је rastuca kriva dugorocne trzisne ponude, cak i kada postoji slobodan ulazak na to trziste. Drugi razlog za rastucu krivu ponude jeste to sto preduzeca mogu da imaju razlicite troskove. Na primer, razmotrimo trziste molerskih usluga. Svako moze da ude na trziste molerskih usluga, ali nemaju svi iste troskove. Troskovi se razlikuju delimicno zato sto neki ljudi rade brze od drugih, а delimicno zato sto neki ljudi imaju bolje alternative za koriscenje svogvremena, od drugih. Pri svakoj datoj ceni, verovatnije је da се uCi na trZiste oni sa nizim, nego oni sa visim troskovima. Da Ьi se povecala ponudena koliCina molerskih usluga1 dodatna preduzeca moraju imati

Ј К<.Ј::> Ј

IMA

1 .:>u:.

podsticaj da udu na trZiste. Posto nova preduzeca imaju vece troskove,_ cena mora da se poveca kako Ьi im se ulazak isplatio. Dakle, kriva trZisne ponude molerskih usluga је rastuca, cak i kada postoji slobodan ulazak na tciiste. Uocite da pojedina preduzeca ostvaruju profit cak i na dugi rok ukoliko se troskovi preduzeca razlikuju. U tom slucaju, cena na trzistu odrazava prosecan ukupni trosak marginalnog preduzeca - onog preduzeca koje Ьi izaslo sa trZista da је cena imalo niZa. То preduzece ostvaruje nulti profit, ali preduzeca sa nizim troskovima ostvaruju pozitivan profit. Ulaskom na trziste taj profit se ne eliminise, jer preduzeca koja се tek uCi imaju vece troskove nego preduzeca koja se na tom trzistu vec nalaze. Preduzeca sa veCim troskovima u6 се samo ukoliko se cena poveca, sto Cini njihov ulazak na trziste isplativim. Dakle, iz ova dva razloga, kriva dugorocne ponude na trzistu је, umesto da bude horizontalna, rasuca, sto ukazuje na to da је za povecanje ponudene koliCine neophodna visa cena. Uprkos tome, osnovni zakljucak о ulasku i izlasku ostaje nepromenjen. Posto preduzeca mogu lakSe da uau па trziSte i da sa пјеgа izaau па dugi, пеgо па kratki

rok, kriva dugorocпe poпude ро pravilu је elasticпija od krive kratkoroene poпude. Da ti је cena na tГZistu, na dugi rok, uz slobodan ulaz i izlaz, jednaka marginalnom trosku, prosecnom ukupnom trosku, da li је jednaka sa оЬа ova troska, ili nije jednaka nijednom? Objasnite uz pomoc dijagrama.

BrziKviz

ZAKUUCAK: STA SE KRIJE IZA KRIVE PONUDE Razmatrali smo ponasanje konkurentnih preduzeca koja maksimiziraju profit. MoZda se secate kako glasi jedan od Deset priпcipa ekoпomije iz Poglavlja 1: racionalni ljudi razmisljaju о granicnim situacijama. U ovom poglavlju prirnenili smo tu ideju na konkurentno preduzece. Marginalna analiza nam је pruzila teoriju krive ponude na konkurentnom trzistu, а posledicno, i bolje razumevanje trziSnih ishoda. NaucШ ste da kada kupujete neko dobro od preduzeca па konkurentnom trzistu, mozete Ьiti sigurni da se cena koju placate ne razlikuje mnogo od troska proizvodnje tog dobra. Konkretno, ako su preduzeca konkurentna i ako maksimiziraju profit, cena dobra jednaka је marginalnom trosku proizvodnje tog dobra. Osim toga, ako preduzeca mogu slobodno da ulaze na trziste i sa njega izlaze, cena је jednaka, takode najmanjem mogucem prosecnom ukupnom trosku proizvodnje. Mada se u celom poglavlju pretpostavlja da preduzeca uzimaju cenu kao datu, mnogi instrumenti koje smo razvШ mogu da budu od koristi i za proucavanje preduzeca na manje konkurentnim trzistima. U sledecem poglavlju ispitacemo ponasanje preduzeca koja poseduju trzisnu moc. Kada budemo analizirali ta preduzeca, marginalna analiza opet се nam Ьiti od pomoCi, ali се imati sasvim drugaCije irnplikacije.

POGLAVLJE 14

PREDUZEё:A NA KONKURENTNIM TRZI$TIMA

REZIME • Posto konkиrentno preduzece uzima сеnи kao datu, prihod ти је proporcionalan koliCini аиtриtа kоји proizvodi. Cena dobra jednaka је i prosecnom i marginalnom prihodи predиzeca. • Da Ьi maksimiziralo profit, preduzece Ьira оnи kolicinи аиtриtа pri kojoj је marginalni prihod jednak marginalnom troskи. Posto је marginalni prihod konkurentnog preduzeca jednak trzisnoj ceni, preduzece bira оnи kolicinи za kоји је cena jednaka marginalnom troskи. Dakle, kriva marginalnog troska preduzeca jeste i njegova kriva ponиde.

• Na kratki rok, kada preduzece ne moze da povrati svoje fiksne troskove, odlиciCe da privremeno obи­ stavi proizvodnjи ako је cena dobra manja od prosecnog varijabllnog troska. Na dиgi rok, kada preduzece moze da povrati ni fiksne ni varijabilne

troskove, odlиCice da izade sa trzista ako је cena manja od prosecnog ukиpnog troska. • Na trziStu sa slobodnim иlazom i izlazom, profit se na dиgi rok svodi na nиlи. U takvoj dиgorocnoj ravnotezi, sva preduzeca proizvode efikasni oblm, cena је jednaka minimalnom prosecnom ukиpnom troskи, а broj predиzeca se prilagodava kako Ьi se zadovoljila tra2ena kolicina ро ovoj ceni. • Promene tra2nje imajи razlicite efekte и razliCitim vremenskim horizontima. Na kratki rok, porast tra2nje povecava сеnи i rezиltira profitom, а pad tra2nje smanjиje сеnи i dovodi do gubltka. Ali, ako preduzeca mogu slobodno da иlaze na trziste i da sa njega izlaze, tadase na dиgi rok, broj predиzeca prilagodava kako Ьi se trziste ponovo vratilo и ravnotezи sa nиltim profitom.

KLJUCNI POJMOVI konkиrentno

trziste prosecni prihod

marginalni prihod

nepovratni trosak

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta se podrazumeva pod konkurentnim predи­ zecem? 2. Nacrtajte troskovne krive tipicnog preduzeca. Uz datu сеnи, objasnite kako preduzece Ьira onaj nivo аиtриtа koji maksimizira profit. 3. Pod kojim се иslovima predиzece privremeno obи­ staviti proizvodnju? Objasnite. 4. Pod kojim се иslovima predиzece izaCi sa trzista? Objasnite.

5. Da li se cena predиzeca izjednacava sa marginalnim troskom na kratki rok, na dugi rok, Ш и оЬа slиcaja? Objasnite. 6. Da li se cena preduzeca izjednacava sa minimalnim prosecnim ukupnim troskom na kratki rok, na dи­ gi rok, Ш и оЬа slиcaja? Objasnite. 7. Da li sи krive trzisne ponиde ро pravilи elasticnije na kratki ili na dиgi rok? Objasnite.

1 З 11

PROBLEMI 1 PRIMENE 1.

Које su karakteristike konkurentnog trzista? Ро vasem misljenju, koje se od sledecih napitaka najbolje uklapa u te karakteristike? а. voda iz slavine Ь. flasirana voda с. kola d. pivo

2. Vasoj cimerki se prekovremeni rad u hemijskoj laboratoriji konacno isplatio - otkrila је tajnu formulu koja ljudima omogucava da za 5 minuta nauce ono za sta im је oЬicno potrebno sat vremena. Dosad је prodala 200 doza i suocava se sa sledecom tabelom prosecnog ukupnog troska: Q 199 200 201

odluci u pogledu obustavljanja rada i njegovoj dugorocnoj odluci u pogledu izlaska sa trzista. 6. Razmotrite ukupni trosak i ukupni prihod prikazan na sledecoj tabeli: Kolicina

Ukupnacena $8 Ukupni trosak о а.

Ь.

Prosecni ukupni trosak $199 200 201

Ako јој novi kupac ponudi 300 dolara za jednu dozu, treba 1i da napravi jos jednu? Objasnite. 3. Industrija slatkog korena је konkurentna. Svako preduzece godisnje proizvodi 2 miliona strukova slatkog korena. Za svaki struk prosecni ukupni trosak iznosi 0,20 dolara, а prodaje se za 0,30 dolara. а. Koliko iznosi marginalni trosak jednog struka? Ь. Da li se ova industrija nalazi u dugorocnoj ravnotezi? Zasto? 4. Izlazite u najbolji restoran u gradu i narucujete jastoga za veceru koji kosta 40 dolara. Posto ste pojeli pola jastoga, shvatate da ste se vec prejeli. Osoba sa kojom ste izaSli zeli da zavrsite veceru jer ne mozete da је ponesete kuCi i zato "sto ste је vec platili". Sta bi trebalo da uradite? Odgovorite na osnovu gradiva iz ovog poglavlja. 5. Bobovo preduzece za usluge kosenja travnjaka је konkurentno i maksimizira profit. Kosenje svakog travnjaka ВоЬ naplacuje 27 dolara. Njegov ukupni trosak svakog dana iznosi 280 dolara, od cega su 30 dolara fiksni troskovi. Dnevno pokosi 10 travnjaka. Sta mozete da kazete о Bobovoj kratkorocnoj

о

с.

$9 8

2

3

4

5

б

$10 16

$11

$13

$19

$27

24

32

40

48

Izracunajte profit za svaku koliCinu. Koliko Ьi preduzece trebalo da proizvodi da Ьi maksirniziralo profit? Izracunajte marginalni prihod i marginalni trosak za svaku koliCinu. GrafiCki ih prikazite. (Pomoc: stavite tacke izmedu celih brojeva. Na primer, marginalni trosak izmedu 2 i 3 treba grafiCki da se prikaZ:e na 2 N.) Pri kojoj kolicini se ove krive seku? U kakvom је odnosu ta koliCina sa odgovorom na pitanje pod (а)? Mozete li da prepoznate da li ovo preduzece posluje u konkurentnoj industriji? Ako posluje, mozete li da prepoznate da li је ta industrija u dugorocnoj ravnotezi?

7. Citat iz Vol Strit Diornala (23. juli 1991.): "Posto је dostigla vrhunac 1976. godine, potrosnja govedine ро stanovniku u SAD opala је za 28,6 posto ... broj goveda u SAD орао је na najnizi nivo za poslednjih 30 godina." а. Uz pomoc dijagrama preduzeca i industrije (grane), prikaZite kratkorocni efekat opadajuce traznje za govedinom. Pazljivo oznaCite dijagram i reCima opisite sve promene koje ste u stanju da uocite. Ь. Na novom dijagramu prikazite dugorocni efekat opadajuce traznje za govedinom. Objasnite recima.

8. "Visoke cene tradicionalno izazivaju ekspanziju neke industrije (grane), sto na kraju zaustavlja rast cena i prosperitet proizvodaca. н Objasnite uz pomoc odgovarajucih dijagrama. 9. Pretpostavite da је industrija stampanja knjiga konkurentna i da poCinje u dugorocnoj ravnotezi.

POGLAVLJE 14

а.

Nacrtajte dijagram koji prikazuje tipicno preduzece u ovoj industriji. Ь. Stamparska kompanija Нај Tek izumljuje novi proces kojim se znatno smanjuje trosak stampanja knjiga. Sta se desava s profitom Нај Teka i sa cenom knjiga na kratki rok kada ovaj patent Нај Teka spreci druga preduzeca da koriste novu tehnologiju? с. Sta se desava na dugi rok kada patent prestane da va.Zi i kada ostala preduzeca mogu slobodno da koriste tu tehnologiju? 10.Mnogi mali camci napravljeni su od fiЬerglasa, materijala koji se doЬija od sirove nafte. Pretpostavimo da se cena nafte poveca. а. Uz pomoc dijagrama prikazite sta se desava sa troskovnim krivama pojedinacnog preduzeca za qradnju camaca i sa krivom trzisne ponude. Ь. Sta se desava s profitom proizvodaca camaca na kratki rok? Sta se desava sa brojem proizvodaca camaca na dugi rok? 11.Pretpostavimo da је tekstilna industrija SAD konkшentna i da ne postoji medunarodna trgovina tekstilom. U dugorocnoj ravnotezi cena ро jedinici platna iznosi 30 dolara. а. Opisite ravnotezu uz pomoc grafikona cele industrije i pojedinacnog proizvodaca. Sada pretpostavite da su proizvodaCi tekstila u drugim zemljama spremni da prodaju velike koliCine platna SAD za samo 25 dolara ро jedinici. Ь. Pod pretpostavkom da proizvodaCi tekstila u SAD imaju velike fiksne troskove, kakav је kratkorocni efekat ovog uvoza na kolicinu koju proizvodi pojedinacni proizvodac? Svoj odgovor graficki prikazite. с. Kakav је dugorocni uticaj na broj americkih preduzeca u ovoj industriji? 12.Pretpostavimo da u Njujorku postoji 1,000 standova za prodaju vrucih pereca. Svaki stand ima uoЬicajenu krivu prosecnog ukupnog troska u obliku slova U. Кriva trzisne traznje za perecima ima silazni nagib, а trziste pereca је u dugorocnoj konkurentnoj ravnotezi.

а.

PREDUZECA NA KONKURENTNIM TRZISTIMA

Nacrtajte trenutnu ravnotezu uz pomoc grafikona cele industrije i pojedinacnog standa za prodaju pereca. Ь. Gradske vlasti sada odlucuju da ogranice broj dozvola za drzanje standova za prodaju pereca, cime se broj standova smanjuje na samo 800. Kakav се uticaj ova mera imati na trziste i na pojedinacni stand koji jos uvek posluje? Graficki prika.Zite svoj odgovor. с. Pretpostavimo da gradske vlasti odluce da naplacuju tih 800 dozvola. Kako се to uticati na broj prodatih pereca na pojedinacnom standu, а kako na profit tog standa? Grad zeli da prikupi sto vise prihoda, ali zeli i da tih 800 standova za perece i dalje posluju. Za koliko Ьi grad trebalo da poveca cenu dozvole? PrikaZite odgovor na grafikonu. 13.Pretpostavimo da је industrija rudnika zlata konkuxentna. а. Ilustrujte dugorocnu ravnotezu uz pomoc dijagrama trzista zlata i reprezentativnog rudnika zlata. Ь. Pretpostavimo da porast traznje za nakitom izazove veliki porast tra.Znje za zlatom. Uz pomoc dijagrama iz odgovora na podpitanje (а) poka.Zite sta se desava sa trzistem zlata na kratki rok i sa svakim postojeCim rudnikom zlata. с. Kada Ьi traznja za zlatom ostala velika, sta Ьi se vremenom desilo sa cenom? Konkretno, da li Ьi nova dugorocna ravnotezna cena Ьila veca, manja ili jednaka kratkorocnoj ravnoteznoj ceni u podpitanju {Ь)? Da li је moguce da nova dugorocna ravnotezna cena bude veca od prvobltne dugorocne ravnotefue cene? Objasnite. 14.(0vo pitanje је prilicno tesko.) Njujork Tajms od 1. jula 1994. godine izvestio је о predlogu Кlintonove adrninistracije da se ukine zabrana na izvoz nafte sa severne strane Aljaske. Kako pise u Clanku, adrninistracija је izjavila "da је glavni efekat zabrane Ьiо da se rafinerije u Kaliforniji snabdeju sirovom naftom koja је jeftinija od nafte na svetskom trzistu .... Та zabrana omogucila је subvenciju rafinerijama u Kaliforniji koja nije prenesena na kup-

1 3 13

314

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA UK'-'>AI~ILA'-'~"

се." Analizirajmo ove tvrdnje uz pomoc nase analize ponasanja preduzeca. а. Nacrtajte troskovne krive rafinerije u Kaliforniji i rafinerije u nekom drugom delu sveta. Pretpostavite da rafinerije u Kaliforniji imaju pristup jeftinoj sirovoj nafti sa Aljaske, а da druge rafinerije moraju da kupuju skuplju sirovu naftu sa Srednjeg istoka. Ь. Sve rafinerije proizvode benzin za svetsko trzite benzina, koje ima jedinstvenu cenu. Da li се ta

http://

с.

cena u dugorocnoj ravnotezi zavisiti od troskova proizvodaca u Kaliforniji Ш od troskova drugih proizvodaca? (Pomoc: Kalifornija nije u stanju da samostalno snabde celokupno svetsko trziSte.} Nacrtajte nove grafikone koji prikazuju profite koji ostvaruje kalifornijski proizvodac i neki drugi proizvodac. Da li su u ovom modelu rafinerije u Kaliforniji subvencionirane? Prenosi li se ta suЬvencija na potrosace?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

1 MONOPOL

Ako imate licni racиnar, on verovatno koristi jednи od verzija Vindoиza, operativnog sistema koji prodaje korporacija Majkrosoft. Kada је Majkrosoft pre mnogo godina kreirao Vindouz, trazio је, i doblo, aиtorska prava od vlade. Aиtorsko pravo daje Majkrosoftu eksklиzivno pravo da proizvodi i prodaje operativni sistem Vindouz. Dakle, ako neko zeli da kиpi Vindouz, mora da plati Majkrosoftи oko 50 dolara, sto је cena kоји је to predиzece odlиCilo da naplacиje za svoj proizvod. Za Majkrosoft se kaie da ima monopol na trzistи Vindoиza. Poslovne odlиke Majkrosofta ne mogu se dobro opisati иz pomoc modela ponasanja predиzeca koji smo formиlisali и prethodnom poglavljи. u tom poglavljи smo analizirali konkurentna trzista, na kojima postoje mnoga predиzeca koja nиde и sиstini identicne proizvode, tako da svako predиzece ima mall иticaj na сеnи kоји doblja. Nasиprot tome, monopol рориt Majkrosofta nema bliske konkurente, раје, stoga, и stanjи da иtice na trzisnи сеnи svog proizvoda. Dok konkurentno predиzece uzima cenu kao datu, monopolsko predиzece odreauje cenu. U ovom poglavljи ispitиjemo posledice takve trzisne moCi. Videcemo da trzisna moc menja odnos izmedи troskova predиzeca i cene ро kojoj ono prodaje svoj proiz315

316

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJbi'\.A Ut<.~AI'fiL.М.'-.Ф.I.М.

vod na trzistu. Konkurentno preduzece uzima сеnи svog аиtриtа kao·zadatu od strane trzista, а zatim bira koliCinu kоји се ponuditi tako da села bude jednaka marginalnom troskи. Nasиprot tome, cena koju naplacиje monopol је veca od marginalnog troska. Ovaj rezultat oCigledno vaii и slисаји Majkrosoftovog Vindouza. Marginalni trosak Vindouza - dodatni trosak koji Majkrosoft snosi stampanjem jos jednog primerka ovog programa na kompakt diskи - iznosi samo nekoliko dolara. Trzisna cena Vindouza visestrиko је veca od marginalnog troska. Moida nije neocekivano sto monopoli nарlасији visoke cene za svoje proizvode. Izgleda da klijenti monopola nemajи drиgog izbora nego da plate koliko god im monopol trazi. Ali, ako је to tako, zasto, onda, primerak kompakt diska sa Vindouzom ne kosta 500 dolara? Ш 5.000 dolara? Razlog tome, svakako, jeste to sto Ьi manje ljиdi kи­ povalo taj proizvod kada Ьi Majkrosoft odredio tako visokи сеnи. Ljиdi Ьi kиpovali manje kompjиtera, preiШ Ьi na neki drиgi operativni sistem, Ш Ьi pravili nelegalne kopije. Monopoli nisи и stanjи da ostvare bas svaki nivo аиtриtа koji zele jer visoke cene smanjиjи koliCinи kоји kиpci kирији. Mada sи monopoli и stanjи da kontroliSи cene svojih dobara, njihov profit nije neogranicen. Kako bиdemo ispitivali odluke о proizvodnji i cenama monopola, razmatracemo i implikacije koje monopol ima ро drиstvo и celini. Cilj monopolskih preduzeca identican је ciljи konkиrentnih predиzeca - maksimiziranje profita. Medиtim, taj cilj se kod monopola i konkurentnih preduzeca ostvarиje na razliCit nacin. Као sto smo prvi риt videli и Poglavljи 7, kирсе i prodavce koji vode racиna о sopstvenim iпteresima nesvesno vodi nevidljiva rиka radi ostvarenja opsteg ekonomskog Ьlagostanja. Nasи­ prot tome, posto monopolska preduzeca nisи иgrozena od strane konkиrencije, ishod na nekom trzistu sa monopolom cesto nije и najboljem interesи drиstva. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da је vlada ponekad и stanjи da poboljsa trzisne ishode. Analiza и ovom poglavljи potpиnije се objasniti taj princip. Osim proЬlema koji и drиstvu nastajи zbog monopola, razmotricemo i kako sve kreatori politike mogu na njih da reagujи. Vlada SAD, na primer, strogo nadzire poslovпe odluke Majkrosofta. Godine 1994. vlada је sprecila Majkrosoft da kиpi Intиit, predиzece za proizvodnjи softvera koje prodaje najpopиlarniji program za vodenje liCnih finansija, jer је smatrala da Ьi se иdrиzivanjem Majkrosofta i Intuita prevelika trzisna moc koncentrisala и jednom predиzecи. Slicno tome, Ministarstvo pravosиda SAD se 1998. иsprotivilo kada је Majkrosoft росео svoj program za pretragu Interneta da иgradиje и operativni sistem Vindouz, s obrazlozenjem da Ьi to smanjilo konkи­ rentnost drиgih kompanija, recimo, Netskejpa. Zabrinиtost povodom ovog slиcaja navela је Ministarstvo pravosиda da pokrene sиdski proces protiv Majkrosofta. Kada је proces konacno zavrsen 2002. godine, Majkrosoft је pristao da иnese odredene restrikcije и svojи poslovnи praksи, ali mи је Ьilo dozvoljeno da program za pretragu i dalje ostane deo Vindoиza.

ZASTO NASTAJU MONOPOLI Predиzece је

morюpol

preduzece koje је jedini prodavac proizvoda bez supstituta

monopol ako је jedini prodavac proizvoda i ako taj proizvod nema Ьliske Osnovni иzrok monopola јеsи barijere ulasku: monopol ostaje jedini prodavac na trzistu jer ostala predиzeca ne mogu da udи na trziste i konkиrisи ти. Barijere иlaskи, pak, imajи tri glavna иzroka: sиpstitиte.

Ыiskih

•

Юјисni resиrs је и rиkama

samo jednog predиzeca.

POGLAVLJE 15

MONOPOL

1

• Drzava samo jednom preduzecu daje ekskluzivno pravo da proizvodi neko dobro Ш uslugu. • Troskovi proizvodnje Cine jednog proizvodaea efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvodaca. Razmotrimo, ukratko, sva tri uzroka.

Resursi monopola Monopol najcesce nastaje ako је samo jedno preduzece vlasnik kljucnog resursa. Razmotrimo, na primer, trziste vode u jednom gradicu na Starom Zapadu. Ako nekoliko desetina stanovnika grada poseduje bunare koji funkcionisu, onda konkurentni model koji smo razmatrali u prethodnim poglavljima opisuje ponasanje prodavaca. Shodno tome, cena galona vode mora da se izjednaci sa marginalnim troskom crpenja dodatnog galona. Ali, ako u gradu postoji samo jedan bunar i ako vodu nije moguce nabaviti na neki drugi naCin, onda vlasnik bunara drzi monopol na vodu. Ne predstavlja iznenadenje da monopolista ima vecu trzisnu moc od Ьilo kojeg pojedinacnog preduzeca na konkurentnom trzistu. u slucaju neophodnog dobra kao sto је voda, monopoiista Ьi mogao da odredi i vecu cenu, cak i ako је marginalni trosak mali. Mada ekskluzivno vlasnistvo nad kljucnim resursom predstavlja potencijalni uzrok monopola, u praksi је to retko razlog njegovog nastajanja. Privrede su u stvarnosti velike, а resursi se nalaze u rukama mnogih ljudi. I zaista, posto se mnogim dobrima trguje na medunarodnom nivou, prirodni opseg trzista na kojima se ta dobra prodaju cesto obuhvata сео svet. Malo је, dakle, primera preduzeca koja poseduju resurs za koji ne postoje Ьliski supstituti.

Primer iz prakse MONOPOL DIJAMANATA DEBERS Юasicni

primer monopola koji nastaje usled vlasnistva nad kljucnim resursom jeste kompanija za proizvodnju dijamanata De Bers. De Bers kontroliSe oko 80 posto svetske proizvodnje dijamanata. Mada udeo te kompanije na trzistu nije stoprocentan, dovoljno је veliki da vrsi sustinski uticaj na trziSnu cenu dijamanata. Koliku trzisnu moc ima De Bers? Odgovor delom zavisi od toga da li postoje Ьliski suspstituti za njegov proizvod. Ako se smaragdi, rublni i safiri smatraju dovoljno dobrim supstitutima za dijamante, onda De Bers ima relativno malu trzisnu moc. U tom slucaju, svaki pokusaj De Bersa da poveca cenu dijamanata rezultirao Ьi okretanjem ljudi ka ostalim vrstama dragog kamenja. Ali, ako ljudi smatraju da se to drugo kamenje veoma razlikuje od dijamanata, tada De Bers vrsi sustinski uticaj na cenu svog proizvoda. De Bers izdvaja velika sredstva na reklamiranje. Na prvi pogled, ta odluka moze da se Cini neocekivanom. Ako је monopol jedini prodavac svog proizvoda, zasto mu је potrebno da se reklamira? Jedan od ciljeva De Bersovih reklama jeste da u kod роtrosaca izvrsi diferencijaciju dijamanata u odnosu na ostalo drago kamenje. Kada vam njihov slogan poruCi da su "dijamanti vecni", od vas se ocekuje da pomislite da to ne

jиZnoafricka

~$'

~~ ~~

~~

~~ ~~ §~ :r~

~Jf

Umesto sto nas smatraju monopolom, vise пат se svida kada kaiu da smo "jedini frajeri и gradu".

З 17

318

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSКA ORGANIZACIJA

va.Zi i za smaragde, rubine i safire. (Obratite pa.Znju da se slogan odriosi na sve dijamante, а ne samo one koje proizvodi De Bers - sto је znak monopolskog polozaja De Bersa.) Ako su reklamni oglasi uspesni, potrosaCi се dijamante smatrati jedinstvenim, а ne samo jednom od mnogih vrsta dragog kamenja, расе takva precepcija De Bersu doneti vecu trzisnu moc .•

Monopoli koje stvara drzava U mnogim slucajevima monopoli nastaju zato sto је drzava jednoj osoЬi Ш preduzecu dala ekskluzivno pravo na prodaju nekog dobra Ш usluge. Monopol ponekad nastaje zbog politickog uticaja buduceg monopoliste. Nekada su kraljevi, na primer, svojim prijateljima i saveznicima davali ekskluzivne dozvole za poslovanje. Ponekad, pak, drzava daje monopol, jer se smatra da је to u javnom interesu. Na primer, vlada SAD dala је monopol kompaniji pod nazivom Netvork Solusns, Inc., koja drzi baze podataka svih Internet adresa sa ekstenzijama .com, .net i .org, jer smatra da takvi podaci moraju Ьiti centralizovani i sveobuhvatni. Zakoni о patentima i autorskim pravima predstavljaju dva vazna primera kako drzava stvara monopol koji се slU.Ziti javnom interesu. Каdа neka farmaceutska kompanija otkrije novi lek, ona od drzave moze da zatraZi da ga patentira. Ako drzava proceni da је lek zaista originalan, odobrice patent, sto toj kompaniji daje ekskluzivno pravo da proizvodi i prodaje lek u narednih 20 godina. Slicno tome, kada pisac zavrsi knjigu, moze da zastiti svoja autorska prava. Autorsko pravo predstavlja garanciju drzave da niko ne sme da stampa ili prodaje to delo bez dozvole autora. Autorsko pravo cini pisca monopolistom u prodaji njegovog romana. Efekti zakona о patentima i autorskim pravima lako su uocljivi. Posto ti zakoni daju monopol jednom proizvodacu, oni vode vecim cenama nego sto Ьi one Ьile u uslovima konkurencije. Ali, osim sto omogucavaju monopolskim proizvodaCima da naplacuju vise cene i ostvaruju veCi profit, ti zakoni podsticu i pozeljno ponasanje. Da Ьi se podstaklo dalje istra.Zivanje, kompanijama za proizvodnju lekova dozvoljeno је da budu monopolisti u prodaji lekova koje su otkrili. Piscima је dozvoljeno da budu monopolisti u prodaji knjiga da Ьi se podstakli da napisu jos bolje knjige. Dakle, zakoni kojima se regulisu patenti i autorska prava imaju svoje koristi i troskove. Koristi od zakona о patentima i autorskim pravima jesu veCi podsticaji na kreativnu aktivnost. Те koristi u izvesnom stepenu kompenzuju troskove monopolskog odredivanja cena, koje cemo u potpunosti istraziti u nastavku poglavlja.

Prirodni monopoli prirodni monopol

monopol koji nastaje kada pojedinacno preduzece moze da snabde celo trZiSte nekim dobrom ili uslugom, uz manje troskove nego sto ы to mogla dva ili vise preduzeca

Neka grana је prirodni monopol kada је jedno preduzece u stanju da celo trziste snabde dobrom Ш uslugom, i to uz niZe troskove, nego sto Ьi to mogla da uCine dva Ш vise preduzeca. Prirodni monopol nastaje kada postoji ekonomija obima u znacajnom delu autputa. Slika 1 prikazuje prosecne ukupne troskove preduzeca sa ekonomijom obima. U ovom slucaju, pojedinacno preduzece и stanju је da proizvede svaku kolicinu autputa uz najmanje troskove. То znaCi, da za Ьilo koju datu kolicinu autputa veCi broj preduzeca dovodi do manjeg autputa svakog preduzeca i vecih prosecnih ukupnih troskova. Jedan primer prirodnog monopola jeste distriЬucija vode. Da Ьi se stanovnici nekog grada snabdeli vodom, preduzece mora da izgradi vodovodnu mrezu kroz сео

POGLAVLJE 15

SLIKA 1 ·-

~

<

~-.

~

-.

-.~

-

Ekonomija oblma kao uzrok monopola Kada kriva prosecnog ukupnog troska preduzeca stalno opada, preduzece ima ono sto se naziva prirodni monopol. И tom slucaju, ukoliko је proizvodnja podeljena izmedu vise preduzeca, svako preduzece proizvodi manje, а prosetni ukupni trosak raste. Shodno tome, jedno preduzece и stanju је da proizvede Ьilo koju datu kolitinu uz najmanje troskove. TroSзk

Prosecni ukupni i~ trosak z' о

grad. Ako dva Ш vise preduzeca ucestvuju u prиZanju ove usluge, svako od njih mora da plati fiksne troskove izgradnje vodovodne mreze. Dakle, prosecni ukupni trosak vode najniZi је ako samo jedno preduzece opslиZuje celo trziste. Druge primere prirodnih monopola videli smo prilikom razmatranja javnih dobara i zajednickih resursa u Poglavlju 11. Uzgred smo napomenuli da neka dobra u ekonomiji imaju svojstvo iskljuCivosti, ali ne i rivaliteta. Primer takvog dobra је most koji se tako malo koristi da na njemu nikada nema gufve. Тај most ima svojstvo iskljuCivosti jer је naplatilac mostarine u stanju da nekog spreCi da ga koristi. Most nema svojstvo rivaliteta jer njegovo koriscenje od strane jedne osobe ne umanjuje mogucnost neke druge osobe da ga koristi. Zbog fiksnog troska izgradnje mosta i zanemarljivog marginalnog troska dodatnih korisnika, prosecni ukupni trosak prelaska preko mosta (ukupni trosak podeljen brojem prelazaka) opada sa porastom broja prelazaka. Dakle, most је prirodni monopol. Kada је neko preduzece prirodni monopol, ono је manje zabrinuto da Ьi ulazak novih preduzeca na trziste mogao da umanji njegovu trZisnu moc. Preduzece, ро pravilu, tesko zadrzava monopolski polozaj ako nema vlasnistvo nad kljucnim resursom Ш ako ne иZiva zastitu od strane drzave. Profit monopoliste privlaci nova preduzeca na trziste, а ta preduzeca trziste Cine konkurentnijim. Nasuprot tome, ulazak na trziste na kojem drugo preduzece ima prirodni monopol nije privlacan. Preduzeca koja се uCi na trziste znaju da ne mogu da ostvare iste niske troskove kao i monopolista, jer Ьi nakon ulaska svako preduzece imalo manji deo trZista. U pojedinim slucajevima, na osnovu veliCine trzista odreduje se da li је neka industrija prirodni monopol. Jos jednom razmotrimo most preko reke. Kada је broj stanov-

MONOPOL

1

З 19

nika mali, most moze da bude prirodni monopol. Jedan most moze da zadovolji celokupnu traznju za prelascima preko reke uz najnize troskove. Ipak, sa porastom broja stanovnika na mostu nastaje sve veca guiva, раје za zadovoljenje celokupne traznje potreban jos jedan Ш vise mostova preko iste reke. Dakle, kako se trZiste siri, prirodni monopol moze da preraste u konkurentno trZiste. Која su tri razloga za nastanak monopola na tr2:iStu? Navedite dva primera monopola i objasnite razlog njihovog nastanka.

BrziKviz

КАКО

MONOPOLI DONOSE ODLUKE CENAMA

О

PROIZVODNJII

Posto smo se upoznali sa razlozima nastanka monopola, mozemo da razmotrimo kako monopolsko preduzece donosi odluku о kolicini koju се proizvoditi i о ceni koju се traziti za svoj proizvod. Analiza ponasanja monopola u ovom odeljku predstavlja polaznu tacku za procenu pozeljnosti monopola i politika koje Ьi drzava mogla da sprovodi na monopolskim trzistima.

Monopol nasuprot konkurencije Юjucna

razlika izmedu konkurentnog i monopolskog preduzeca sastoji se u sposobnosti monopola da utice na cenu svog autputa. Konkurentno preduzece је malo u odnosu na trZiste na kojem posluje i zato cenu svog autputa uzima kao zadatu trzisnim uslovima. Nasuprot tome, posto је monopol jedini proizvodac na trzistu, u stanju је da menja cenu svog dobra prilagodavanjem koliCine koju nudi na trzistu. Ova razlika izmedu konkurentnog i monopolskog preduzeca moze da se shvati ako se razmotre krive traznje sa kojima se suocavaju оЬа preduzeca. Kada smo u prethodnom poglavlju analizirali maksimizaciju profita konkurentnih preduzeca, trzisnu cenu smo crtali kao horizontalnu liniju. Posto konkurentno preduzece moze da proda koju god hoce kolicinu ро toj ceni, ono se suocava s horizontalnom krivom traznje, kao u delu (а) Slike 2. U stvari, posto konkurentno preduzece prodaje proizvod sa mnogo savrsenih supstituta (proizvodi svih drugih preduzeca na tom trzistu), kriva traznje sa kojom se suocava svako preduzece savrseno је elasticna. Nasuprot tome, posto је monopol jedini proizvodac na trzistu, njegova kriva traznje је i kriva trzisne traznje. Dakle, kriva tra2nje monopoliste је nagnuta nanize iz uoЬicajenih razloga, kao u delu (Ь) Slike 2. Ako monopolista poveca cenu svog dobra, potrosaci kupuju manje tog dobra. Odnosno, ako monopolista smanji koliCinu autputa koju prodaje, cena njegovog autputa se povecava. Кriva trzisne tra2nje ogranicava sposobnost monopola da profitira od svoje trzisne moCi. Kada Ьi to bilo moguce, monopolista Ьi vise voleo da poveca cenu i prodaje vecu koliCinu ро toj visokoj ceni. Кriva trzisne traZпje onemogucava takav ishod. Konkretno, kriva trzisne traznje opisuje komЬinacije cene i koliCine koje su dostupne monopolskom preduzecu. Prilagodavanjem koliCine koju proizvodi (odnosno, cene koju naplacuje), monopolista је u stanju da izabere Ьilo koju tacku na krivoj traznje, ali ne moze da izabere tacku izvan krive traznje. Који се tacku na krivoj traznje monopolista izabrati? Као i u slucaju konkurentnih preduzeca, pretpostavljamo da је cilj monopoliste da maksimizira profit. Posto profit

!

... .c..S

Ј

-

-

SLIKA 2

-

-

Krive traznje konkurentnih i monopolskih preduzeca Posto konkиrentna predиzeca иzimajи сепи kao datи, ona se, и stvari, sиосаvаји s horizontalnim krivama traznje, kao и (а). Posto је monopolsko predиzece jedini proizvodac па trzistи, оп о se sиocava sa opadajиcom krivom traznje, kao и (Ь). Shodno tome, ako ieli da proda vecu koliCinu autputa, monopol тога da prihvati nizu сепи. (а)

(Ь)

Kriva traznje konkurentnog preduzeca

Cena

Krlva traznje monopoliste

Cena

1---------------

о

Traznja

о

preduzeca predstavlja razliku izmedu ukupnog prihoda i ukupnih troskova, nas novi zadatak u objasnjavanju monopolskog ponasanja jeste da istrazimo prihod monopoliste.

Prihod monopolskog preduzeca Razmotrimo slucaj grada sa samo jednim proizvodacem vode. Tabela 1 prikazuje kako Ьi prihod monopoliste mogao da zavisi od koliCine proizvedene vode. Prve dve kolone prikazuju tabelu traznje tog monopoliste. Ako monopolista proizvodi 1 galon vode, taj galon moze da proda ро ceni od 10 dolara. Ako proizvodi 2 galona, morao Ьi da snizi cenu na 9 dolara da Ьi prodao оЬа galona. А ako proizvodi З galona, morao Ьi da snizi cenu na 8 dolara. I tako dalje. Kada Ьiste ove dve kolone sa brojevima graficki prikazali, doЬili Ьiste tipicnu krivu traznje sa silaznim nagibom. Treca kolona na tabeli prikazuje ukupni prihod monopoliste. On је jednak proizvodu prodate kolicine (iz prve kolone) i cene (iz druge kolone). U cetvrtoj koloni izracunat је prosecni prihod preduzeca, iznos prihoda koji preduzece ostvaruje ро prodatoj jedinici. Prosecni prihod racunamo kada broj koji pokazuje ukupni prihod iz trece kolone podelimo kolicinom autputa iz prve kolone. Као sto smo naglasili u prethodnom poglavlju, prosecni prihod uvek је jednak ceni dobra. То vazi ne samo za konkurentna preduzeca, nego i za monopoliste.

TABELA 1 КoliCina

Ukupni. prosecni i marginalni prihod monopola

vode

Cena

Ukupni prilюd

(Q)

(Р)

(ТR=PxQ)

о

$11

$ о

10

10

$10

2

9

18

9

з

8

24

8

4

7

28

7

5

б

зо

б

б

5

зо

5

7

4

28

4

8

з

24

з

galona

ProseCni prihod

Marginalni prihod

(AR=TRIQ)

(MR=ATRIAQ)

$10 8 б

4 2 о

-2 -4

U poslednjoj koloni u Tabeli 1. izracunat је marginalni prihod preduzeca, iznos prihoda koji preduzece doЬija za svaku dodatnu jedinicu autputa. Marginalni prihod predstavlja promenu ukupnog prihoda kada se autput poveca za 1 jedinicu. Na primer, kada preduzece proizvodi З galona vode, ostvaruje ukupni prihod od 24 dolara. Povecanjem proizvodnje na 4 galona povecava se i ukupni prihod na 28 dolara. Dakle, marginalni prihod jednak је razlici izmedu 28 i 24 dolara, odnosno 4 dolara. Tabela 1. prikazuje podatke koji su vazni za razumevanje monopolskog ponasanja: marginalni prihod monopoliste uvek је manji od сепе dobra koje proizvodi. Na primer, ako preduzece poveca proizvodnju vode sa З na 4 galona, ono се povecati ukupni prihod za samo 4 dolara, mada се moci da proda svaki galon za ро 7 dolara. u slucaju monopola, marginalni prihod је niii od cene zato sto se monopol suocava sa opadajucom krivom traznje. Da Ьi povecalo prodatu koliCinu, monopolsko preduzece mora da snizi cenu svog proizvoda. Dakle, da Ьi prodao cetvrti galon vode, monopolista mora da ostvari manji prihod na svakom od prva tri galona. Marginalni prihod monopola znatno se razlikuje od marginalnog prihoda konkurentnih preduzeca. Kada monopolista poveca koliCinu koju prodaje, to dvojako utice na ukupni prihod (Р Х Q):

• Uticaj autputa: Prodaje se vise autputa, • Uticaj cene: Cena opada, раје Р nize.

раје

Q vec-e.

Posto konkurentno preduzece moze da proda koliko god zeli ро trzisnoj ceni, uticaj cene ne postoji. Каdа poveca proizvodnju za 1 jedinicu, monopolista doblja trzisnu cenu za tu jedinicu i ne doblja nista drugo ni za sve jedinice koje је vec prodavao. То

POGLAVLJE 15

MONOPOL

SLIKA ,.

n

~

1 З2З

З

'

Cena

$11

10

Krive traznje i marginalnog prihoda monopola

9 8 7 6

5 4 з

Traznja (prosecni prihod)

2 1

"

о

21 22

1

2

з

4

8

Kolicina vode

Kriva trainje pokazuje kako koliбna utice па cenu dobra. Kriva marginalnog prihoda pokazuje kako se prihod preduzeca тепја kada se koliCina poveca za jednu jedinicu. Posto cena svih prodatih jedinica тога da opadne ako monopolista poveca proizvodnju, marginalni prihod uvek је manji od се п е.

2З

24

jest, posto konkurentno preduzece uzima cenu kao datu, njegov marginalni prihod jednak је ceni dobra. Za razliku od konkurentnog preduzeca, kada monopolista poveca proizvodnju za 1 jedinicu, mora da smanji cenu koju naplacuje za svaku jedinicu koju prodaje, ра to smanjenje cene smanjuje prihod od svih jedinica koje је vec prodavao. Као rezultat toga, marginalni prihod monopola manji је od cene. Na Slici З. graficki su prikazane kriva trainje i kriva marginalnpg prihoda monopolskog preduzeca. (Posto је cena jednaka prosecnom prihodu preduzeca, kriva trainje је istovremeno i kriva prosecnog prihoda.) Ove dve krive uvek polaze iz iste tacke na vertikalnoj osi, posto је marginalni prihod od prve prodate jedinice jednak ceni dobra. Medutim, posle toga, iz razloga koji smo upravo raspravili, marginalni prihod monopoliste manji је od cene dobra. Dakle, kriva marginalnog prihoda monopola leii ispod njegove krive trainje. Na slici (kao i u Tabeli 1.) vidi se da marginalni prihod moze da postane i negativan. Marginalni prihod је negativan kada је uticaj cene na prihod veCi od uticaja autputa. U tom slucaju, kada preduzece proizvodi dodatnu jedinicu autputa, cena opada u dovoljnoj meri da izazove pad ukupnog prihoda preduzeca, cak i ako preduzece prodaje vise jedinica.

Maksimizacija profita Posto smo razmotrili prihod monopolskog preduzeca, spremni smo da ispitamo kako takvo preduzece maksimizira profit. Setite se iz Poglavlja 1 kako glasi jedan od Deset principa ekonomije: racionalni ljudi razmisljaju о granicnim situacijama. Ovaj zakljucak u istoj meri vazi za monopoliste kao i za konkurentna preduzeca. Ovde cemo logiku marginalne analize primeniti na odluku monopoliste о kolicini koju се da proizvodi.

'

324

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA 01'<<5ANILAC.IJA

Troskovi 1 prlhod

Maksimizacija profita monopola Monopolista maksimizira profit tako sto blra onu koliCinu pri kojoj је margina!ni prihod jednak marginalnom trosku (tacka А). Zatim uz pomoc krive traznje odreduje cenu koja се navesti potrosace da kupe tu koliбnu (tacka В).

Monopolska cena

о

Na Slici 4. graficki sи prikazane kriva traznje, kriva marginalnog prihoda i troskovne krive monopolskog predиzeca. Sve te krive trebalo Ьi da sи vam poznate: krive traznje i marginalnog prihoda nalikиjи na one sa Slike 3., а troskovne krive nalikиjи na one sa kojima smo se sиsretali и poslednja dva poglavlja. Те krive sadrze sve podatke koji sи nат potrebni za odredivaпje nivoa аиtриtа koji се izabrati monopolista koji maksimizira profit. Pretpostavimo, пајрrе, da predиzece proizvodi аиtриt na niskom nivoи, recimo, Q1 . U tom slисаји, margiпalпi trosak manji је od marginalnog prihoda. Каdа Ьi predиzece povecalo proizvodnjи za 1 jedinicи, dodatni prihod Ьiо Ьi veCi od dodatnih troskova, ра Ы se profit povecao. Dakle, kada је graпicni trosak manji od marginalnog prihoda, predиzece moze da poveca profit proizvodnjom vise jedinica. Slicna argumeпtacija vazi i и slисаји visih nivoa аиtриtа, recimo, Q2 • U tom slисаји, marginalni trosak veCi је od marginalпog prihoda. Kada Ьi predиzece smanjilo proizvodnju za 1 jediпicu, иstedeпi troskovi Ьili Ьi veCi od izguЫjenog prihoda. Dakle, ako је marginalпi trosak veCi od margiпalпog prihoda, preduzece moze da poveca profit smanjenjem proizvodnje. Na kraju, preduzece prilagodava svoj oblm proizvodпje sve dok koliCina ne dostigne Qмлх, pri kojoj је marginalni prihod jedпak margiпalnom trosku. Dakle, koliCina autputa koja maksimizira profit monopoliste odredena је presekom krive marginalnog prihoda i krive marginalnog troska. Na Slici 4., taj presek је и tacki А MoZda se secate iz prethodnog poglavlja da i koпkureпtna preduzeca Ьiraju koliCinи autpиta pri kojoj је marginalni prihod jedпak marginalпom trosku. U ovom istom pravilu kojeg se drze pri maksimiziraпjи profita ogleda se sliCпost izmedи konkиrentnih predиzeca i moпopola. Medиtim, izmedи ove dve vrste preduzeca postoji i vazna razlika: marginalni prihod konkиreпtnog predиzeca jednak је ceni, dok је marginalni prihod monopolskog preduzeca maпji od cene. То jest,

POGLдVLJE 15

··zA~тo:MQNOPOL'·NE~AKRJv6 PONUDE•·

• •·~о~. ~· ~ri~etiiJ di•
.pre~,щ~ci. NiSIJI()s-porninjali krivu trzisne ppr:~ude. J>jaщp,rpt~o- .

. .:; Гrie; kadCi srno•anaiizir~li c~lle Ъа konkuгentni~ trbltirna јьs u

4.

.• 'pqglal)lj~ dve лajvaznjje recjџvek~L Ыl~ ponuda i ttaznJa~ .· . . :• s,ta se d.esilo lonude? Mad~'mbnopolska p~~du­ zeФ.dдttьse odlйke о koiЉni koju .се pgnuditi (onako.kako . . " -·. ... ' . . ·. ' .. .. . . . . . ·-:.' -·

'. :-~

' -~.

'

sa

'','

'

'

:

"~

:

'

:

Za konkurentno preduzece: Р = MR = МС. Za monopolsko preduzece: Р> MR = МС.

Jednakost izmedu marginalnog prihoda i marginalnog troska pri koliCini koja maksimizira profit ista је za оЬе vrste preduzeca. Razlkuje se samo odnos cene prema marginalnom prihodu i marginalnom trosku. Kako monopol utvrduje cenu proizvoda koja maksimizira profit? Odgovor na ovo pitanje pruza kriva traznje, jer kriva traznje pokazuje odnos izmedu iznosa koji su kupci spremni da plate i prodate koliCine. Dakle, kada monopolsko preduzece odabere koliCinu autputa pri kojoj је marginalni prihod jednak marginalnom trosku, ono na osnovu krive traznje nalazi cenu koja odgovara toj kolicini. Na Slici 4. cena koja maksimizira profit nalazi se u tacki В. Sada mozemo da vidimo kljucnu razliku izmedu trzista sa konkurentnim preduzeCima i trzista s monopolskim preduzecem: па konkurentnim triistima, се па је jednaka marginalnom trosku. Na monopoliskim triistima, cena је veca od marginalnog troska. Као sto cemo uskoro videti, ovo pravilo kljucno је za razumevanje drustvenog troska monopola.

Profit monopola Koliki profit ostvaruje monopol? Da Ьiste videli koliki је profit monopola, setite se da profit jednak razlici izmedu ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troska (ТС):

је

profit = TR -

ТС.

MONOPOL

1 325

326

1

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

DEO 5

"

"

"

SLIKA 5 -

~--

~

~

-

Troikovll prihod

Profit monopoliste Povrsina pravougaonika BCDE jednaka је profitu monopolskog preduzet.a. Visina pravougaonika (ВС) је razlika izmedu cene i prosecnog ukupnog troska, koja је jednaka profitu ро prodatoj jedinici. Sirina pravougaonika (DC) је Ьгој prodatih jedinica.

Marginalni trosak Monopolska

cena Prosecni ukupni trosak

Proseeni j;:,..•o::.:~~:~i;i"i~~J;j.~~ ukupni trosak

Traznja

о

Ovo mozemo da zapisemo i kao: profit =

(ГR/Q

- TC/Q)

Х

Q.

TR/Q је prosecni prihod, koji је jednak ceni Р, а TC/Q је prosecni ukupni trosak, АТС. Dakle, profit =

(Р

АТС) Х

Q.

Ova jednacina profita (koja је ista kao i jednaCina profita konkurentnili preduzeca) omogucava nam da na nasem grafikonu izmerimo profit monopoliste. Razmotrimo osenceni pravougaonik na Slici 5. Visina pravougaonika (duz ВС) је razlika izmedu cene i prosecnog ukupnog troska, Р АТС, sto је profit od tipicne prodate jedinice. Sirina pravougaonika (duz DC) је prodata koliCina, Qмлх. Dakle, po'rrsina ovog pravougaonika predstavlja ukupni profit monopolskog preduzeca.

Primer iz prakse MONOPOLIZOVANI NASUPROT GENERICКIH LEKOVA Prema nasoj analizi, cene se sasvim razliCito odreduju na monopolskim i konkurentnim trzistima. Prirodno mesto na kojem se moze testirati ova teorija jeste trziste leko-

POGLAVLJE: 1 S

1

MONOPOL

.

.

SLIKA 6 ~

'

-

~

Troskovll prihod

Trziste lekova

Cena tokom

Traznja

о

~:;~:~}f,--,.~мci-~ъP0~~·.'-·:~/.'.--·1 ·,.-~,:.к-~-~k~u~ie~t~·a·

kolicina

,- ,

Kada se preduzecu patentom da monopol nad prodajom nekog /eka, to preduzece naplacuje monopolsku се п и, koja је znatno veca od marginalnog troska proizvodпje leka. Kada istekпe rok trajaпja pateпta па /ek, nova preduzeca ulaze па triiste, Cime опо postaje konkureпtnije. Shodno tome, сепа pada sa пivoa monopo/ske cene па nivo marginalпog troska.

kolicina

va, jer to trziste moze da ima osoblne .i jedne i drиge trzisne strиktиre. Kada neko predиzece otkrije novi lek, zakoni о patentima ти оЬеzЬеdији monopol nad prodajom tog leka. Ali, vremenom patentи predиzeca istice rok i svaka kompanija moze da proizvodi i prodaje taj lek. U tom trenиtkи, trziSte prestaje da Ьиdе monopolisticko i postaje konkurentno. Sta treba da se desi sa cenom leka kada istekne rok patenta? Na Slici 6. prikazano је trziste tipicnog leka. Na toj slici, marginalni trosak proizvodnje leka је konstantan. (То је иglavnom tacno и slисаји mnogih lekova.) Dok patent vazi, monopolsko predиzece maksimizira profit proizvodeCi koliCinи pri kojoj је marginalni prihod jednak marginalnom troskи i naplacиjиci сеnи koja је znatno veca od marginalnog troska. Medиtim, kada rok trajanja patenta istekne, profit od proizvodnje leka trebalo Ы da podstakne nova preduzeca da иdи na trziste. Kako trziste postaje konkurentnije, cena Ьi trebalo da opadne da Ы se izjednaCila sa marginalnim troskom. U praksi је и stvari, isto kao i и nasoj teoriji. Kada istekne rok trajanja patenta za lek, drиge kompanije brzo ulaze na trziste i poCinjи prodajи takozvanih generickih proizvoda koji sи ро hemijskom sastavu isti kao i prethodni proizvod monopoliste koji se prodavao pod zasticenim imenom. I bas kao sto smo и analizi predvideli, cena generickog leka koji se proizvodi na konkurentnom trzistu dosta је niZa od cene kоји је naplaCivao monopolista. Istekom roka trajanja patenta, medиtim, monopolista ne gubl svojи иkирnи trzisnи moc. Pojedini potrosaCi ostajи verni lekи sa zasticenim imenom, moZda iz straha da novi genericki lekovi nisи istog sastava kao i lek koji vec godinama koriste. Shodno tome, nekadasnji monopolista moze i dalje da naplacиje сеnи koja је bar malo visa od cene kоји nарlасији njegovi novi konkиrenti. •

32.7

328

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

BrziKviz Objasnite kako monopolista cenu koju

се

Ьira koliCinu autputa koju се proizvoditi i

naplatiti.

DRUSТVENI TROSAK MONOPOLA Da li monopol predstavlja dobar nacin organizovanja trzista? Videli smo da monopolsko preduzece, za razliku od konkurentnog preduzeca, naplacuje cenu koja је visa od marginalnog troska. Sa stanovista potrosaca, ta visa cena cini monopol nepozeljnim. Medutim, monopolista ostvaruje svoj profit bas zato sto naplacuje tako visoku cenu. Sa stanovista vlasnika preduzeca, ova visoka cena Cini monopol itekako pozeljnim. Moze li da se desi da koristi vlasnika preduzeca budu vece od troskova koje trpe potrosaci, Cime monopol postaje pozeljan sa stanovista drustva u celini? Na ovo pitanje mozemo odgovoriti na osnovu one vrste analize koju smo prvi put primenili u Poglavlju 7. Као i u tom poglavlju, ukupni visak koristimo kao meru ekonomskog Ьlagostanja. Setite se da ukupni visak predstavlja zbir potrosacevog i proizvodacevog viska. Potrosacev visak је spremnost potrosaca da plate dobro umanjena za iznos koji zaista placaju. Proizvodacev visak је iznos koji proizvodaCi dobljaju za dobro umanjen za troskove proizvodnje tog dobra. U ovom slucaju, postoji samo jedan proizvodac monopolista. Vec sada mozete da pogodite rezultat ove analize. U Poglavlju 7 zakljucili smo da је ravnoteza ponude i traznje na konkurentnom trzistu ne samo prirodan, nego i pozeljan ishod. Konkretno, nevidljiva ruka trzista dovodi do alokacije resursa koja maksimizira ukupni visak. Posto monopol dovodi do alokacije resursa koja se razlikuje od one na konkurentnom trzistu, taj ishod, na neki nacin, nece nikako uspeti da maksimizira ukupno ekonomsko Ьlagostanje.

Cist gubltak Razmotricemo najpre sta Ьi uradilo monopolsko preduzece kada Ьi njime rukovodio dobronamerni drustveni planer. Drustveni planer vodi racuna ne samo о profitu, vec i о koristima potrosaca proizvoda tog preduzeca. Planer pokusava da maksimizira ukupni visak, koji је jednak zblru potrosacevog i proizvodacevog viSka (profita). Imajte na umu da је ukupni visak jednak razlici izmedu vrednosti koju dobru pripisuju potrosaCi i troskova proizvodnje dobra koje snosi monopolski proizvodac. Slika 7. analizira izbor koliCine autputa od strane dobronamernog drustvenog planera. Кriva traznje pokazuje vrednost koju potrosaCi pripisuju dobru, а koja se meri na osnovu njihove spremnosti da plate to dobro. Кriva marginalnog troska pokazuje troskove monopoliste. Dakle, drustveno efikasna koliCina nalazi se u tacki preseka krive trainje i krive marginalnog troska. Ispod te koliCine, vrednost koju dobru pripisuju kupci veca је od marginalnog troska obezbedivanje tog dobra, ра Ьi se povecanjem autputa povecao i ukupni visak. Iznad te koliCine, marginalni trosak је veCi od vrednosti koju dobru pripisuju potrosaCi, ра Ьi se smanjenjem koliCine autputa povecao ukupni visak. Kada Ьi drustveni planer rukovodio monopolskim preduzecem ono Ьi postiglo ovaj efikasan ishod ako Ьi naplaCivalo cenu koja se nalazi u tacki preseka krive tra:lnje i krive marginalnog troska. Dakle, poput konkurentnog preduzeca, а za razliku od monopolskog koje maksimizira profit, dobronamerni drustveni planer naplaCivao Ьi се-

:~

POGLAVLJE 15

MONOPOL

""""~

1 329

SLIKA 7 . ~

Се па

Marginalni troskovi

Efikasni oblm autputa

Traznja (vrednost koju dobru Vrednost pripisuju kupci)

za

pr~~~u~ ~~~ci

monopolistu о

r]:"

0

'\

Dobronamerni drustveni planer koji ieli da maksimizira ukupni visak па triistu odabrao Ы oblm autputa koji odgovara tacki preseka krive trainje i krive marginalnog troska. tspod tog nivoa, vrednost koju dobru pripisuje marginalni kupac (sto pokazuje kriva trainje) veca је od marginalnog troska proizvodnje tog dobra. tznad tog nivoa, vrednost koju dobru pripisuje marginalni kupac manja је od marginalnog troska.

~~~m~~~'7'7:"'~t7~~:';'7;}~~~~т:т::-Е7.;. ко1Шi1ё1'

·····

Efikasna kolicina

SLIKA 8

Cena

Neefikasnost monopola Monopolska cena

о

Monopolska Efikasna kolicina kolicina

Posto monopolista naplacuje cenu koja је veca od marginalnog troska, dobro ne kupuju svi kupci koji ти pripisuju vrednost vecu od troska. Dakle, kofiCina koju proizvodi i prodaje monopof nalazi se ispod drustveno efikasnog nivoa. Cist gubltak prikazan је kao povrsina trougla izmedu krive trainje (koja pokazuje vrednost koju dobru pripisuju kupci) i krive marginafnog troska (koja odraiava troskove koje snosi monopolski proizvodac).

330

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 lNDUSTRlJSКA ORGANIZACIJA

nu jednaku marginalnom trosku. Posto Ьi ta cena dala potrosaCima ptecizan signal о troskovima proizvodnje dobra, oni Ьi kupovali efikasnu koliCinu. Efekat monopola na Ьlagostanje mozemo da procenimo ako uporedimo oblm autputa koji Ьira monopolista sa oblmom autputa koji Ьi izabrao drustveni planer. Као sto smo videli, monopolista Ьira da proizvede i proda onu koliCinu autputa koja se nalazi u tacki preseka krive marginalnog prihoda i krive marginalnog troska; drustveni planer Ьi izabrao onu kolicinu koja se nalazi u tacki preseka krive traznje i krive marginalnog troska. Na Slici 8. prikazano је ovo poredenje. Monopolista proizvodi koliCinu autputa koja је manja od drustveno efikasne. Neefikasnost monopola mozemo posrnatrati i preko cene koju naplacuje monopolista. Posto kriva trZisne trainje pokazuje negativan odnos izmedu cene i kolicine dobra, koliCina koja је neefikasno niska ekvivalentna је ceni koja је neefikasno visoka. Kada monopolista naplacuje cenu koja је veca od marginalnog troska, neki potencijalni kupci dobru pripisuju vrednost koja је veca od njegovog marginalnog troska, ali manja od monopolistove cene. Тi potrosaCi na kraju ne kupuju dobro. Posto је vrednost koju ti potrosaci pripisuju dobru veca od troskova njegovog priЬavljanja, ovaj rezultat је neefikasan. Dakle, monopolsko odredivanje cena sprecava odvijanje nekih obostrano korisnih transakcija. Bas kao sto smo i neefikasnost poreza u Poglavlju 8 merili na osnovu trougla Cistog gubltka, na slican nacin mozemo da izmerimo i neefikasnost monopola. Na Slici 8. prikazan је Cist gubltak. Setite se da kriva trainje odraiava vrednost koju dobru pripisuju kupci, а da kriva marginalnog troska odraiava troskove koje snosi monopolski proizvodac. Dakle, povrsina trougla Cistog gubltka izmedu krive trainje i krive marginalnog troska jednaka је izguЬljenom ukupnom visku koji nastaje usled monopolskot5 odredivanja cena. Cist gubltak koji nastaje usled monopola slican је cistom gubltku koji nastaje usled poreza. Doista, monopolista је nesto poput privatnog poreznika. Као sto smo videli u Poglavlju 8, porez na dobro umece jedan klin izmedu spremnosti potrosaca da plate (sto pokazuje kriva tramje) i troskova koje snose proizvodaci (sto pokazuje kriva ponude}. Posto monopol iskazuje svoju trzisnu moc naplaCivanjem cene koja је veca od marginalnog troska, on postavlja slican klin. U оЬа slucaja, taj umetak onemogucava da prodata koliCina dostigne drustveni optimum. Razlika izmedu ova dva slucaja jeste u tome sto drzava stice prihod od poreza, dok privatno preduzece stice monopolski profit.

Profit monopola: drustveni trosak? Deluje privlacno optuziti monopole za "profiterstvon na racun drustva. Monopolsko preduzece zaista ostvaruje veCi profit zahvaljujuCi svojoj trzisnoj moCi. Na osnovu ekonomske analize monopola, medutim, profit preduzeca sarn ро sebl ne predstavlja nUZ.no proЬlem za drustvo. Вlagostanje na monopolskom trzistu, kao i na svim trzistima, podrazumeva Ьlago­ stanje i potrosaca i proizvodaca. Kadgod potrosac placa dodatni dolar proizvodacu zbog monopolske cene, siromasniji је za jedan dolar, а proizvodac је bogatiji za isti iznos. Ovaj transfer sa proizvodaca dobra na vlasnike monopola ne utice na ukupni visak na trzistu zblr potrosacevog i proizvodacevog viska. Drugim recirna, monopolski profit sam ро sebl ne izaziva smanjenje ekonomskog kolaca; on samo podrazumeva da veCi deo kolaca ide proizvodacima, а manji potrosaCima. lzuzev ako potrosaCi iz nekog razloga ne zasluzuju vise od proizvodaca sto је sud koji је izvan podrucja ekonomske efikasnosti - monopolski profit ne predstavlja drustveni proЬiem.

POGLAVLJE 15

MONOPOL

Ј

ЗЗ 1

ProЬlemi

na monopolskirn trzistima nastajи zato sto preduzece proizvodi i yrodakoja је ispod nivoa pri kome se maksirnizira иkиpni visak. Cist guЬitak pokazиje koliko se zbog toga smanjиje ekonomski kolac. Ova neefikasnost povezana је sa visokom cenorn kоји odredиje monopol: kada preduzece podigne се­ nи iznad marginalnog troska, potrosaci kиријu manje jedinica. Ali, irnajte na иmи da profit zaraden od onih jedinica koje se i dalje prodajи ne predstavlja proЬlern. Problern potice iz neefikasno niske kolicine аиtриtа. Ili, drиgacije receno, kada visoka rnonopolska cena ne Ьi odvratila neke potrosace od kиpovine dobra, povecala Ьi proizvodacev visak tacno za onaj iznos za koji је smanjila potrosacev visak, pri cernu Ьi ukиpni visak ostao isti onakav kakav Ьi ostvario dobronamerni drиstveni planer. Postoji, ipak, i jedan rnoguCi izиzetak и vezi sa ovim zakljиckom. Pretpostavimo da monopolsko predиzece rnora da snosi dodatne troskove da Ьi zadrzalo svoj monopolski polozaj. Na prirner, predиzece sa monopolom koji ти је ornogucila drzava rno:Zda mora da unajmi loblste da Ьi иbedilo zakonodavce da i dalje Ьиdе rnonopolista. U torn slисаји, monopol moze da иpotrebl deo svog profita na placanje tih dodatnih troskova. Ako је to slиcaj, drиstveni gubltak od rnonopola иklјисије i ove troskove i Cist guЬitak od cene koja је veca od rnarginalnog troska. je koliCinи

аиtриtа

BrziKviz Kakav је medusobni odnos kolicine autputa monopoliste i koliCine autputa koja maksimizira ukupni visak?

JAVNA POLITIKA PREMA MONOPOLIMA Videli smo da, za razlikи od konkurentnih trzista, monopoli ne иsреvаји da efikasno alocirajи resиrse. Monopoli proizvode manje od drиstveno pozeljne kolicine аиtриtа i, shodno torne, nарlасији cene koje sи vece od marginalnog troska. Кreatori politike и vladi rnogu na proЬlern rnonopola da reagujи na jedan od cetiri nacina: • • • •

Da роkиsаји da rnonopolizovane indиstrije иcine konkurentnijim Da reguliSи ponasanje rnonopola Da neka privatna rnonopolska predиzeca pretvore и javna preduzeca Da ne иCine nista

Povecanje konkurencije antimonopolskim zakonima Каdа Ьi

Koka-Kola i Pepsi zelele da se fuzionisи, njihov dogovor Ьi, pre nego sto stи­ pi na snagu, pomno ispitala savezna vlada. Advokati i ekonornisti и Ministarstvи pravosиda mogli Ьi da zakljиce da Ьi spajanje ova dva proizvodaca bezalkoholnih pica иCinilo americko trziste bezalkoholnih pica znatno manje konkиrentnim, sto Ьi, zaиz­ vrat, smanjilo ekonomsko Ьlagostanje zemlje и celini. Kada Ы se to desilo, Ministarstvo pravosиda Ьi сео slиcaj iznelo pred sиd, i ako Ы se sиdija saglasio, dvema kompanijarna ne Ы Ьilo dozvoljeno da se fuzionisи. Upravo је takav postиpak spreCio softverskog giganta Majkrosoft da 1994. godine kиpi Intuit. Ovakvи rnoc nad privatnom industrijom drzava stice na osnovu antimonopolskih zakona, zblrke propisa Ciji је cilj smanjenje rnonopolske moci. Prvi i najvazniji takav zakon jeste Sermanov antimonopolski zakon, koji је Kongres иsvojio 1890. godine da Ы smanjio trzisnи moc velikih i mocnih "trиstova" za koje se и to vreme smatralo da

"Ako se zaista spojimo s Amalgamcem, imat.emo dovoljno novca da osporimo optuibe da smo tako prekrШi antimonopolske zakone."

dominirajи ekonomijom. Кlejtonov zakon, donet 1914. godine, osnaiio је moc drzave i omoguCio privatne tuZЬe. Као sto је jednom americki Vrhovni sиd istakao, antimonopolski zakoni predstavljajи "sveobиhvatnи poveljи о ekonomskoj slobodi Ciji је cilj ocиvanje slobodne i nespиtane konkurencije kao pravila и trgovini." Antimonopolski zakoni omogucava drzavi da na razliCite naCine иnapredиje konkиrenciju. Oni drzavi dozvoljavaju da sprecava pripajanja, kao to је, ono hipoteticko spajanje Koka-Kole i Pepsija. Oni omogucavaju drzavi i da rascepka kompanije. Na primer, drzava је 1984. godine veliku telekomunikacionи kompaniju АТ&Т podelila na osam manjih kompanija. Konacno, antimonopolski zakoni spreeavaju kompanije da koordiniraju svoje aktivnosti i da tako trzista иCine manje konkurentnim; u Poglavlju 16 razmotricemo neke od naCina koriscenja ovih antimonopolskih zakona. Antimonopolski zakoni imaju i troskove i koristi. Ponekad se kompanije fuzionisu ne da Ы smanjile konkurencijи, vec da bl, kroz efikasniju zajednickи proizvodnju, smanjile svoje troskove. Koristi koje nastajи od pripajanja nazivamo sinergije. Na primer, mnoge americke banke sи se poslednjih godina fuzionisale ра su kroz zajednicko poslovanje blle и stanjи da smanje broj administrativnog osoЬlja. Ako antimonopolski zakoni treba da роvесаји drustveno Ьlagostanje, onda drzava treba da bude sposobna da odredi koja su spajanja pozeljna, а koja nisu. То jest, drzava mora blti u stanju da izmeri i иporedi drustvene koristi od sinergija sa drustvenim troskovima smanjene konkurencije. Кriticari antimonopolskih zakona izraiavaju skepsu da је vlada u stanju da sa dovoljnom preciznosCi izvrsi neophodnu analizи koristi i troskova.

Regulacija Drиgi naCin kojim drzava moze da resi proЬlem monopola је regulisanje ponasanja monopolista. То resenje uoblcajeno је u slucajи prirodnih monopola, kao sto su vodovod i elektrodistriЬucija. Ovim kompanijama nije dozvoljeno da naplacujи Ьilo koju сеnи koju zele. Umesto toga, njihove cene reguliSu vladine agencije. Који Ы сеnи vlada trebalo da odredi u slиcaju prirodnog monopola? Odgovor na to pitanje nije tako lak, kakvim se na prvi pogled Cini. Neko Ы mogao da zakljuci da Ы cena trebalo da bude jednaka marginalnom trosku monopoliste. Ako је cena jednaka marginalnom trosku, potrosaCi се kupovati оnи koliCinu autpиta monopoliste koja maksimizira ukupni visak, а alokacija resursa blce efikasna. Medиtim, u vezi sa odredivanjem cene na osnovи marginalnog troska kao regulacijskog sistema postoje dva prakticna proЬlema. Prvi је prikazan na Slici 9. Prirodni monopoli ро definiciji imajи opadajиCi prosecni ukиpni trosak. Као sto smo naglasili и Poglavlju 13, kada prosecni иkиpni trosak opada, marginalni trosak је manji od prosecnog ukupnog troska. Ako regulatori treba da odrede сеnи koja је jednaka marginalnom troskи, ta cena се blti manja od prosecnog ukиpnog troska predиzeca, р а се preduzece blti na gubltkи. Umesto da naplacиje tako niskи сеnи, monopolsko predи­ zece Ьi jednostavno napиstilo tu indиstrijи. Na ovaj proЬlem regulatori mogu da reagujи na razliCite naCine od kojih nijedan nije savrsen. Prvi naCin је da subvencionsи monopolistи. Sustinski, drzava tako placa gubltke svojstvene odredivanju cene jednake marginalnom trosku. Ipak, da Ы platila sиbvenciju, drzava mora da prikupi novac kroz oporezivanje, koje i samo иkljucuje Ciste gubltke. Umesto toga, regulatori mogu da dozvole monopolisti da naplacиje cenu koja је veca od marginalnog troska. Ako је propisana cena jednaka prosecnom иkиpnom trosku, monopolista ostvaruje tacno nulti ekonomski profit. Medutim, се-

POGLAVLJE 15

.

1

MONOPOL

SLJKA 9

ЗЗЗ

.

Cena

Odredivanje cene па osnovu marginalnog troska za prirodni monopol

Prosecni ukupni trosak Regulisana cena

Prosecni ukupni trosak Marginalni trosak

Traznja

na jednaka prosecnom trosku izaziva ciste gubltke, jer cena monopoliste vise ne odrzava marginalni trosak proizvodnje dobra. u sustini, odredivanje cene na nivou prosecnog troska slicno је oporezivanju dobra koje prodaje monopolista. Drugi proЬlem sa odredivanjem cene jednake marginalnom trosku kao regulacijskom sistemu (i sa odredivanjem cene jednake prosecnom trosku) jeste to sto se na taj nacin monopolisti ne daje podsticaj da smanji troskove. Svako preduzece na konkurentom trzistu pokusava da smanji troskove, jer manji troskovi znace veCi profit. Ali, ako monopolista kome se propisuje ponasanje zna da се regulatori smanjiti cene kadgod troskovi opadnu, on nece imati nikakve koristi od smanjenja troskova. U praksi, regulatori ovaj proЬlem resavaju tako sto dozvoljavaju monopolisti da ipak ima neke koristi od niZih troskova u vidu veceg profita, а sto је praksa koja zahteva izvesno odstupanje od cene jednake marginalnom trosku.

Javno vlasnistvo Treca politika koju drzava moze da koristi da resi proЬlem monopola jeste javno vlasnistvo. Naime, umesto da reguliSe ponasanje prirodnog monopola kojim rukovodi privatno preduzece, drzava moze sama da upravlja monopolom. Ovo resenje uoЬicajeno је u mnogim evropskim zernljama u kojima drzava poseduje i upravlja komunalnim kompanijama kao sto su posta, vodovod i elektrodistriЬucija. U SAD drzava upravlja postanskim uslugama. Isporuka oblcnih pisama oblcno se smatra prirodnim monopolom. Ekonornisti oblcno vise vole privatno u odnosu na javno vlasnistvo nad prirodnim monopolima. Кljucno pitanje glasi kako vlasnistvo nad preduzecem utice na troskove proizvodnje. Privatni vlasnici imaju podsticaj da minimiziraju troskove sve dok ublru deo koristi u vidu veceg profita. Ako menadZeri preduzeca lose rade i nisu u stanju da odrze troskove na niskom nivou, vlasnici preduzeca се ih otpustiti. Nasuprot tome,

Posto prirodni monopol ima opadajuCi prosecni ukupni trosak, marginalni trosak је manji od prosecnog ukupnog troska. Dakle, ako regulatori zahtevaju da prirodni monopol naplacuje cenu jednaku marginalnom trosku, cena се blti manja odprosecnog marginalnog troska, а monopol се blti па gubltku.

-

ako vladine blrokrate koje upravljaju monopolom lose rade, na gubltku su kupci i poreski obveznici, kojima је jedini izlaz u politickom sistemu. Birokrate mogu da postanu interesna grupa i pokusaju da Ьlokiraju reforme kojima se smanjuju troskovi. Jednostavno receno, kao naCin da se obezbedi dobro rukovodenje preduzeCima, glasacka kutija је manje pouzdana od profitnog motiva.

,.

'.>·~..:

. .. .:·

:· ·:

',

.

···· ··JAVNi-~R~VOZJPRIVATNO.PREDUZECE Sistem javnoflprevoza a:џtplirisirn~Jm~.troima цтпоgiт gradovima је rhonopolkojim . upravlja lokalna vlqda.A/I,da:fij~.tonajboljisistem? ·

Covek s komblje111 PiSe: Dion Tirni Vinsent Kamins gleda iz svog koi))Ьija · opreznjm pogledorrt okore!og kfimi~ nalca. Mirno је veeeras u BrukЉ1Џ... suvise mirno. "Cuvaj mi leda !" viёe u mikrofon svog с. В. radija, obracajuCi se svom kolegi prestupniku u komblc ju koji је upravo prosao ulicom Livingston. Gleda levo i desno. ·Ne vidiku nema policije. Nema ni uoblёajenih neoznaёenih kola. Kamins se za trenutak zaustavlja- ёuо је na С. В. radiju da su policajci upravo uhapsili dvojicu kolega vozaca - ali, jednostavno ne moze da se zaustavi. "Cuvaj mi leda!" ponovo viёe u radio, i zaustavlja se uz trotoar. Pet sekundi nakon toga, zlo trijumfuje. Sredoveena iena sa cegeгOm ulazi и kombl... i Kamins se nekainjeпо odvozi! Njegova nova zrtva i ostali putnici smeju se kada ih pitamo zaSto se voze kombljem koji nema dozvolu za rad. Која Ы budala placala 1,5о dolara da stoji u autobusu ili metrou, ka-

da.za1 dolar ovde ima osigurano se- · poslovnih grupa(:ija i пkvenih zvadistэ. Za razliku od vozaca autobusa, nicnika, odobrila је Komisija za pre· voza(i kombija uvek imaju sitno i pri- voz gradskim taksijem i limuzinama, hvatajukrupпe novca~;~ice, а komblji u kao i Ministarstvo za saobracaj. Grasvako doba dana voze cesce. "Treba donacelnik f)ulijani ga је podrzao. mi sat vremena da autobusom dodem Ali, ovog leta је skupstina grada odblla njegovu moiЬu za dozvolu, kao do kiJce," objasnjava Sintija Piters, medicinska sestra rodena u Trinidadu. Sto је odblla i veCinu molbl u posled"Kada radim do kasno, strah meje da nje cetiri godine, zbog cega hiljade jlegalnih vozaca u Bruklinu ј Kvinsu ёekam autobus u mraku, а zatim jos tri Ьloka idem peske do kuce. Kada izbegava policiju. me Vinsent vozi kombljem, stignem Qdbornici skupstine grada tvrc!e za manje od pola sata. Doveze me do da pokusavaju da sprece komblje da izazovu saobracajne nesrece i proispred vrata i ёеkа dok ne udem." Kamins Ы voleo da ne krsi zakon. Ыeme u saobracaju, mada niko ko se Roden u Barbadosu, stalno vozi vozi kombljem ne shvata ozblljno kombl jos otkad је zbog povrede ova uveravanja. Komblji sa akreditomorao da napusti svoj posao meha- vanim ј osiguranim vozacima poput nicara. "Као invalid rada mogao blh Kaminsa ne predstavljaju nimalo da primam pomoc," kaze, "ali је bol- vecu opasnost niti izazivaju vise suје kada radim." lspunio је savezne dara od taksija. Oni predstavljaju uslove da se bavi uslugama opasnost samo za monopol javnog medudrzavnog kombl prevoza i go- prevoza, Cije sindikalne vode usdinama pokusavao da doblje dozvo- pesno spovode kampanju protiv njih. VozaCi komblja opovrgli su dva lu za gradski prevoz putnika. Njegovu moiЬu, uz koju је prilozio savremena urbana mita: da javni previse od goo izjava podгSke vozaёa, voz podrazumeva gubltke i javno

POGLAVLJE 15

MONOPOL

Ne uciniti nista Svaka od gore navedenih politika Ciji је cilj uЬlazavanje proЬlema monopola ima svoje nedostatke. Zato neki ekonomisti smatraju da је cesto najbolje da vlada i ne pokusava da uЬlazi neefikasnost monopolskog odredivanja cene. Evo sta о tome u

preduzece. Preduzetnici poput Kaminsa danas su veoma uspesni u drugim gradovima - Se\JI i Buenos Aires u potpunosti se oslanjaju na privat~ ne, profitabllne autobuske kompanije - а u proslosti su Njujork uCinili svetsklm liderom u oЬiasti javnog prevoza. U ovom gradu su privatne kompanije uvele prve konjske kocije i i.Jiicnu zeleznicu. Prvi metro delimicno је finansiran zajmom od gradskih vlasti, alije to inace Ьila privatna delatnost, koja је osnovana i prilicno profitabllno poslovala sa cenom karata od 5 centi- sto је u danasnje vreme manje od jednog dolara. Vremenom, medutim, njujorski politicari su obustavili poslovanje vecine privatnih kompanija za prevoz odbljanjem da cenu karata usklade sa inflacijom. Kada su ta preduzeca trpela gubltke dvadesetih godina ХХ veka, gradonacelnik Dzon Hajlen ponudio im је da ih nauci efikasnom uprvljanju. Kada Ьi grad rukovodio metroom, оЬесао је, ostvarivao Ьi dobltke, а istovremeno zadrzao cenu karte na 5 centi i oslobodio Njujorcane "ropstva i diktature gramzivih monopolista u prevozu". Medutim, troskovi su porasli cim је vlada fuzionisala privatne sisteme u pravi monopol. Cena karte, koja је kroz sedam decenija privatnog prevoza ostala 5 centi, povecala se z.goo posto kada је drzava preuzela javni prevoz- i danas preduzece za prevoz metroom ostvaruje gubltak od 2 dolara ро kar-

ti. Dotle vozac komblja bez dozvole pruza bolju uslugu ро nizim cenama, а i dalje ostvaruje profit. "Prevoz Ьi ponovo mogao da postane profitabllan kada Ьi preduzёt­ nici doblli sanщ" kaze Denijel в. Klajn, ekonomista sa _Univerziteta Sahta Klara u Kaliforniji i koautor Prava sa ivice trotoara, nove .knjige lnstituta Brukings о javnom saobrac~ju. "Drzava је pokazala da је pruzanje usluga prevoza .ne zaniГJia vise od proizv~dnje korhfleksa. Tr'~­ balo Ьi, medutim, da se koncentrise na uspostavljanje novih pravila kojima bl se podstakla konkurencija." Da Ьi se privatni preduzetnici motivisali na- dugorocna ulaganja u redovnu uslugu transporta na jednoj liniji, istrazivaci sa Brukingsa predlozili su prodaju ekskluzivnih "prava da sa ivice trotoara" pokupe putnike koji cekaju na odredenim stanicama na toj liniji. Na taj naCin Ьi se onemoguCili honorarci da "upadaju" i "kradu" redovne putnike od regularnih prevoznika. Ali, da Ьi se podstakla konkurencija na drugim mestima Ьi trebalo postaviti zajednicke stanice sa kojih Ьi putnike mogao da pokupi Ьi­ lo koji kombl ili autobus sa dozvolom. Elementi ovog sistema vec postoje tamo gde su komblji neformalno uspostavili sopstvene stanice odvojeno od redovnih autobusa, ali gradska skupstina pokusava da se resi tih konkurenata. Osim sto ne odobrava dozvole novim vozacima poput Kaminsa, skupstina је zabranila i svojim

Vinsent Kamins: Preduzetnik van zakona starim vozacima sa dozvolama da voze duz autobuskih linija. Ukoliko te restrikcije ne doblju drugaciji ishod na sudu - tu:Љu u ime vozaca pokrenuo је lnstitut za pravosude, advokatska firma koja u Vasingtonu zastupa javne interese - komblji mogu da ostanu u konkurenciji samo ako krse zakon. Bas u ovom trenutku, uprkos naporima policije i Sindikata zaposlenih u saobracaju, negde u Njujorku serijski pljackasi poput Kaminsa tragaju za jos jednom nevinom zrtvom. Mozda јој upravo sada vracaju kusur od 5 dolara. lzvor: Njujork Tajms Magazin od

sta 1997, str.

22.

10.

avgu-

1 335

ЗЗ6 1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

Forcunovoj enciklopediji ekonomije pise ekonomista Dzordz Stigler, dobltnik Nobelove nagrade u

oЬlasti

industrijske organizacije:

Jedna cuvena ekonomska teorema tvrdi da се privreda sa konkurentnim preduzecima ostvariti najveCi moguCi dohodak, od datog fonda resursa. Nijedna privreda u realnom svetu ne ispunjava u potpunosti uslove ove teoreme i nijedna privreda u realnom svetu nece ispuniti precizne uslove ove teoreme, а sve privrede u stvarnosti nece dostiCi idealnu privredu- razlog se zove "trzisni neuspeh". Ро mom misljenju, medutim, stepen "trzisnog neuspehan u slucaju privrede SAD mnogo је manji od 11 neuspeha politike" koji nastaje usled nesavrsenosti mera ekonomske politike u realnim politickim sistemima. Као sto ovaj citat pokazuje, odredivanje odgovarajuce uloge vlade u ekonomiji zahteva ne samo ekonomsko, vec i politicko rasudivanje.

ОрШtе kako sve kreatori politike mogu da reaguju na neefikasnost izazvanu monopolima. Navedite potencijalni proЫem koji moze da nastane kao posledica svake od tih mera.

BrziKviz

CENOVNA DISKRIMINACIJA

cenovna diskriminacija poslovna praksa prodaje istog dobra razliбtim kupcima ро razlicitim cenama

Dosada smo pretpostavljali da monopolsko preduzece naplacuje istu cenu svim kupcima. Ipak, u mnogim slucajevima, preduzeca pokusavaju da prodaju isto dobro razlicitim kupcima ро razliCitim cenama, mada su troskovi proizvodnje dobra isti za takva dva kupca. Ovakva praksa naziva se cenovna diskriminacija. Pre nego sto se pozabavimo ponasanjem monopoliste koji vrsi cenovnu diskriminaciju, treba da naglasimo da ona nije moguca ako se dobro prodaje na konkurentnom trzistu. Na konkurentnom trzistu, mnoga preduzeca prodaju isto dobro ро trisnoj ceni. Nijedno preduzece nije spremno da naplati niZu cenu nijednom kupcu, jer moze da proda sve sto zeli ро trzisnoj ceni. Cak i kada ы neko preduzece pokusalo da naplati vecu cenu kupcu, taj kupac Ьi kupovao od drugog preduzeca. Da Ьi neko preduzece vrsilo cenovnu diskriminaciju, mora da poseduje odredenu trziSnu moc.

Parabola

о

odredivanju cena

Da Ьismo shvatili zasto monopolista zeli da vrsi cenovnu diskriminaciju, razmotrimo jednostavan primer. Zamislite da ste predsednik izdavacke kompanije Ridelot. Najprodavanija autorka Ridelota upravo је napisala svoj novi roman. Primera radi, zamislimo da autorki placate pausalni iznos od 2 miliona dolara za ekskluzivna prava na izdavanje njene knjige. Pretpostavimo i da је trosak stampanja knjige jednak nuli. Ridelotov profit је, dakle, razlika izmedu prihoda koji ostvaruje od prodaje knjiga i dva miliona dolara koje је isplatio autorki. Uz ove pretpostavke, kako Ьiste vi, kao predsednik Ridelota, odlucili koju cenu knjige da odredite? Vas prvi korak u odredivanju te cene jeste da procenite mogucu traznju za knjigom. Odeljenje za marketing Ridelota obavestava vas da се ta knjiga privuCi dve vrste Citalaca. Dopasce se vatrenim obozavaocima autorke, kojih ima 100.000. Тi obozavaoci Ьiсе spremni da plate i 30 dolara za knjigu. Osim njih, i oko 400.000 manje odusev-

POGL.AVL.JE 15

ljenih citalaca, се se zainteresovati za knjigu koju се Ьiti spremni da plate do 5 dolara. Која cena maksimizira Ridelotov profit? Dve su prirodne cene koje treba razmotriti: 30 dolara је najvisa cena koju Ridelot moze da naplati, а da ipak zadrzi 100.000 vatrenih obozavalaca, а 5 dolara је najniza cena koju mo.ze da naplati, а da ipak zadrzi celo trziste od 500.000 potencijalnih citalaca. Ridelotov proЬlem moze se resiti uz malo jednostavne aritmetike. Ро ceni od 30 dolara, Ridelot prodaje 100.000 primeraka, ostvaruje prihod od 3 miliona, а profit od 1 miliona dolara. Ро ceni od 5 dolara, prodaje 500.000 primeraka, ostvaruje prihod od 2,5 miliona, а profit od 500.000 dolara. Dakle, Ridelot maksimizira profit ako naplati 30 dolara i propusti priliku da proda 400.000 primeraka manje odusevljenim citaocima. Obratite pafuju na Cinjenicu da ovakva Ridelotova odluka izaziva Cist guЬitak. Postoji 400.000 citalaca koji su spremni da plate knjigu 5 dolara, а marginalni trosak nabavke knjige је nula. Dakle, 2 miliona ukupnog viska gubl se kada Ridelot naplacuje visu cenu. Ovaj Cisti gubltak predstavlja uoblcajenu neefikasnost koja nastaje kadgod monopolista naplacuje cenu koja је veea od marginalnog troska. Sada pretpostavimo da odeljenje za marketing Ridelota otkrije nesto vazno: ove dve grupe citalaca su na zasebnim trzistima. Svi vatreni obozavaoci zive u Australiji, а svi ostali citaoci u SAD. Stavise, kupcima iz jedne zemlje tesko је da kupe knjige u drugoj zemlji. Каkо ovo otkrice utice na marketinsku strategiju Ridelota? U ovom slucaju, kompanija moze da ostvari jos veCi profit. Za 100.000 australijskih Citalaca kompanija mo.ze da odredi cenu od 30 dolara ро knjizi. Za 400.000 americkih citalaca, moze da odredi cenu od 5 dolara ро knjizi. u ovom slucaju, prihod iznosi 3 miliona dolara u Australiji i 2 miliona u SAD, sto ukupno iznosi 5 miliona dolara. Profit tada iznosi 3 miliona, sto је znatno vise nego 1 milion koji Ьi kompanija ostvarila kada Ьi za sve kupce odredila istu cenu. Sasvim oeekivano, Ridelot odlucuje da sledi politiku cenovne diskriminacije. Mada је prica о izdavackoj kuCi Ridelot hipoteticka, ona precizno opisuje poslovnu praksu mnogih izdavackih kompanija. Na primer, udzbenici se cesto prodaju ро nizoj ceni u Evropi nego u SAD. Jos је va:lnija razlika u ceni izmedu knjiga u tvrdom i mekom povezu. Kada izdavac ima novi roman, on ga najpre izda u skupom tvrdom povezu, а zatim izdaje jeftinije izdanje u mekom povezu. Razlika u ceni izmedu ova dva izdanja daleko premasuje razliku u troskovima stampanja. Cilj izdavaca је isti kao u nasem primeru. ProdajuCi knjigu u tvrdom povezu vatrenim obozavaocima, а u mekom povezu manje odusevljenim Citaocima, izdavac \rrsi cenovnu diksriminaciju i povecava svoj profit.

Pouka price Као i svaka prica, i ova о izdavackoj kuCi Ridelot је stilizovana. Medutim, kao i iz svake parabole, i iz ove mozemo da izvucemo neke vazne i opste pouke. u konkretnom slucaju, tri su pouke koje mozemo izvuCi о cenovnoj diskriminaciji. Prva i najoCiglednija pouka jeste da cenovna diskriminacija predstavlja racionalnu strategiju monopoliste koji maksimizira profit. Drugim recima, odredivanjem razliCitih cena za razliCite kupce, monopolista moze da poveca svoj profit. U sustini, monopolista koji vrsi cenovnu diskriminaciju svakom kupcu naplacuje cenu koja је Ьliza njegovoj spremnosti da plati, nego sto Ьi to Ьilo moguce sa istom cenom za sve kupce.

MONOPOL.

1 337

u.џ:о

1

DEO S

PONASANJE PREDUZECA 1 1NDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

Druga pouka glasi da cenovna diskrirninacija zahteva sposobnost da se razdvoje kupci na osnovu njihove spremnosti da plate. U nasem primeru, kupci su razdvojeni geografski. Ali, ponekad monopolista koristi druge kriterijume, recimo, godine starosti Ш dohodak, da Ы napravio razliku medu kupcima. Prirodna posledica druge pouke glasi da odredene trZisne sile mogu da sprece preduzeca da vrse cenovnu diskriminaciju. Jedna takva sila jeste arЬitraza, proces kupovine dobra па jednom trZistu ро niskoj ceni i njegove prodaje па drugom trzistu ро visoj ceni da Ы se profitiralo iz razlike u ceni. Pretpostavimo u nasem primeru da knji.Zare u Australiji mogu da kupe knjigu u SAD i preprodaju је Citaocima u Australiji. Ova arbltraza sprecila Ы Ridelot da vrsi cenovnu diskriminaciju, jer nijedan Australijanac ne Ы kupio knjigu ро visoj ceni. Treca pouka nase parabole moZda је najmanje ocekivana: cenovna diskriminacija moze da poveca ekonomsko Ьlagostanje. Setite se da Cist gubltak nastaje kada Ridelot naplacuje jednu cenu u iznosu od 30 dolara, jer 400.000 manje odusevljenih Citalaca ostaje bez knjige, mada јој pripisuju vrednost koja је veca od marginalnog troska proizvodnje knjige. Nasuprot tome, kada Ridelot vrsi cenovnu diskriminaciju, svi Citaoci dobljaju knjigu, а ishod је efikasan. Dakle, cenovnom diskriminacijom moze da se elirninise neefikasnost koja је svojstvena monopolskom odredivanju cena. Uocite da se porast Ьlagostanja usled cenovne diskrirninacije iskazuje kao veCi proizvodacev, ali ne i potrosacev visak. U nasem primeru, potrosaCi nisu u boljem polozaju zato sto su kupili knjigu: cena koju placaju tacno је jednaka vrednosti koju pripisuju knjizi, ра ne dobljaju nikakav potrosacev visak. Celokupno povecanje ukup-

SLIKA 1 О

Blagostanje sa i bez cenovne diskriminacije Deo (а) prikazuje monopolistu koji svim kupcima naplacuje istu cenu. Ukupni visak па triistu jednak је zblru profita (proizvodacevog viska) i potrosacevog viska. Deo (Ь) prikazuje monopolistu koji је и stanju da vrSi savrsenu cenovnu diskriminaciju. Posto је potrosacev visak jednak nufi, ukupni visak sada је jednak profitu preduzeca. Poredenjem ova dva de/a s/ike, moiete da vidite da se savrsenom cenovnom diskriminacijom povecavaju profit i ukupni visak, а smanjuje potrosacev visak. (а)

Monopolista koji naplacuje jedninstvenu cenu

Се па

(Ь}

Monopolista koji vrsi savrsenu cenovnu diskriminaciju

Cena

Monopolska l".···'"'·''"~~'···, .. ;:.·;,a cena

о

Prodata

koliбina

Koliclna

о

Prodata

koliбina

Kolicina

POGLAVLJE 15

MONOPOL

1 339

nog viska usled cenovne diskriminacije stice izdavacka kuca Ridelot u vidu veceg profita.

Analitika cenovne diskriminacije Razmotrimo malo formalnije uticaj cenovne diskriminacije na ekonomsko Ьlagostan­ je. Zapocecemo pretpostavkom da monopolista moze da vrsi savrsenu cenovnu diskriminaciju. Savrsena cenovna diskriminacija predstavlja situaciju u kojoj је monopolisti za svakog kupca poznata njegova tacna spremnost da plati i svakom kupcu moze da naplati razlicitu cenu. U tom slucaju, monopolista svakom kupcu naplacuje tacno onoliko koliko iznosi njegova spremnost da plati, ра monopolista doblja celokupni visak u svakoj transakciji. Na Slici 10. prikazan је proizvodacev i potrosacev visak sa i bez cenovne diskriminacije. Bez cenovne diskriminacije, predиzece naplacиje istи cenu koja је veca od marginalnog troska, kao sto је predstavljeno u (а). Posto neki potencijalni kupci koji dobrи pripisиjи vrednost vecu od marginalnog troska ne kирuји to dobro ро tako visokoj ceni, monopol izaziva Cist gubltak. Ipak, kada predиzece moie da vrsi savrsenи cenovnи diskriminacijи, kao sto је prikazano и (Ь), svaki kирас koji dobru pripisиje vrednost vecu od marginalnog troska kupuje dobro i .placa onoliko koliko iznosi njegova spremnost da plati. Svaka иzajamno korisna trgovina se ostvarиje, nema cistog guЬitka, а celokиpni viSak koji nastaje na trzistu odlazi monopolskom proizvodacu и vidu profita. U stvarnosti, naravno, cenovna diskriminacija nije savrsena. Кирсi ne иlaze и prodavnice sa oznakama koje prikazиju njihovu spremnost da plate. Umesto toga, predиzeca vrse cenovnи diskriminaciju tako sto dele kирсе и nekoliko grиpa: stare и odnosи na rniade, one koji kиpuju radnim danom и odnosи na one koji kирији vikendom, Amerikance u odnosи na Aиstralijance, i tako dalje. Za razliku od kираса u nasoj priCi о izdavackoj kuCi Ridelot, kupci иnиtar svake grиpe razlikиjи se ро svojoj spremnosti da plate proizvod, cime onemogucavaju savrsenи cenovnи diskriminacijи.

Kako ta nesavrsena cenovna diskriminacija utice na Ьlagostanje? Analiza metoda odredivanja cene prilicno је komplikovana, ра se ispostavlja da ne postoji opsti odgovor na to pitanje. U poredenju sa monopolskim ishodom sa jednom cenom, nesavrsena diskriminacija cena moze da poveca, smanji, Ш ostavi nepromenjenim ukиpni visak na trzistи. Jedini sigurni zakljиcak glasi da se diskriminacijom cena povecava profit monopola - u protivnom, to preduzece Ьi odlиcilo da svim kиpcima naplati istи сеnи.

Primeri cenovne diskriminacije Predиzeca u nasoj privredi koriste razliCite poslovne strategije sa ciljem naplate razliCitih cena razlicitim kиpcima. Posto smo shvatili ekonomikи cenovne diskriminacije, razmotrimo nekoliko primera.

Bioskopske karte Mnogi Ьioskopi naplacuju nizи сеnи deci i starijim gradanima nego ostalim gledaocima. Ova cinjenica tesko је objasnjiva na konkиrentnom trzistu. Na konkurentnom trziStи cena је jednaka margiпalnom trosku, а marginalni trosak sedista za dete ili starijeg gradanina isti је kao i marginalni trosak sedista za bilo kog

"Носе

li vam smetati ako cujete koliko sam jeftino platio kartu za ovaj /et?"

Э40

ј

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 !NDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

drugog. Ipak, ta cinjenica је lako objasnjiva kada Ьioskopi imaju odredenu moc lokalnih monopola i kada deca i stariji gradani imaju manju spremnost da plate kartu. U tom slucaju, bloskopi cenovnom diskriminacijom uvecavaju svoj profit. Сепа avioпskir1 karata Sedista u avionima prodaju se ро vise razliCitih cena. VeCina avio-kompanija naplacuje nizu cenu za povratnu kartu izmedu dva grada, ako putnik u subotu prenoCi u gradu u koji је doputovao. То na prvi pogled izgleda cudno. Zasto је avio-kompaniji Ьitno da putnik prenoci u subotu? Razlog је to sto se na ovaj nacin odvajaju poslovna od privatnih putovanja. Putnik је na poslovnom putovanju spreman da plati vise i najverovatnije ne zeli da prenoCi u subotu u drugom gradu. Za razliku od njega, putnik koji putuje iz liCnih razloga spreman је da plati manje i verovatnije се biti spreman da ostane u subotu uvece. Dakle, avio-kompanije mogu us-

ZASTO lJUDi PlACAJU ViSE NEGO Ekonomista На/ Varijan razmatra klasican primer cenovne diskriminacije.

Glavni faktor u odredivanju cene lekova na recept: lokacija, lokacija, lokacija Pise: На/ Varijan Lekovi koji se izdaju na recept postaJj su po1iticko pjtanje. Al Gor је nedavno kritikovao proizvodaca leka Lodin protiv artritisa, јег ga prodaje ро ceni od 108 dolara za jednomesecnu dozu kada је prepjsan za coveka, а з8 dolara kada је prepisan za psa. Nije rec samo о podeli izmedu pasa ј ljudi koja brjne politicare; razJjke u cenama lekova na medunarodnom nivou predstavljaju jos jedan problem. Bela kuca i Senat nedavno su odobrili uvodenje mere koja farmaceutima dozvoljava uvoz leko-

va koji se izdaju na recept iz zemalja u kojima је njihova prodajna cena znatno niza nego u SAD. NaplaCivanje razliCite cene za ljude i zivotinje, ili razlicite cene potrosaCima u razlicitim zemljama jeste ono sto ekonomisti zovu "cenovnom diskriminacijom treceg stepena". То је uoЬicajena praksa kod farmaceutskih kompanija. Mesecna doza antidepresiva Zoloft u Austriji se prodaje za 29;74 dolara, u Luksemburgu za 32,91 dolara, u Meksiku za 40,97 dolara, а u SAD za 64.67 dolara. Ova vrsta odredivanja razlicitih cena delom је motivisana troskovnom strukturom proizvodaca lekova, а delom razlikama u pregovarackoj moCi. lstrazivanje, razvoj, testiranje i

lansjranje novog leka na trziste moze da kosta milione dolara. Kada se jednom pretrpe ovi fiksni troskovi, sama proizvodnja novog leka u stvari veoma malo kosta. Posto је trzjsna cena cesto mnogo veca od marginalnog troska proizvodnje, uvek postojj iskusenje da se snize cene ј generjse veca prodaja i profit. ProЫem је u tome sto smanjenje cene u opstem slucaju izaziva pad prihoda. Prirodna strategjja jeste selektivno smanjenje cena i odredivanje razlicitih cena za razlicita trzista. Lekovi koji se prodaju za ljude р о pravilu kostaju vise nego lekovj koji se prodaju za zivotjnje. Lekovi u bogatim zemljama оЫсnо kostaju vise nego u sjromasnjm. Dnevna doza

POGLAVLJE 15

MONOPOL

pesno da vrse cenovnu diskriminaciju tako sto naplacuju niZu cenu putnicima koji u subotu prenoce u drugom gradu. Kupoпi za popL!Ste Mnoge kompanije nude kupcima kupone za popuste u novinama i casopisima. Kupac samo treba da isece kupon da Ьi doЬio popust od 0,50 dolara za sledecu kupovinu. Zasto kompanije nude te kupone? Zasto jednostavno ne snize cenu proizvoda za 0,50 dolara? · Odgovor glasi da kuponi omogucavaju kompanijama da vrse cenovnu diskrirninaciju. Kompanije znaju da nisu svi potrosaёi spremni da trose vreme na isecanje kupona. Osim toga, spremnost da se seku kuponi u vezi је sa spremnoscu kupca da plati dobro. Bogata i zauzeta menadierka verovatno nece trositi vreme na isecanje kupona za popust iz novina, i verovatno је spremna da plati visu cenu za mnoga dobra. Oso-

leka PLC protiv side u SA[) se prodaje za 18 dolara, а u Ugaпdi za g, · dqk dпevna do:za generickog ekvi~ valeпta u Br.azilu kosta 1,50 dolar. ёаk i kai:la Ы dпеvпа doza kostala 9 dolara, proizvodac Ы ostv.arivao profit od povecane prodaje. Ali, ako Ьi se lek svima prodavao za 9 dolara, profit Ьi Ьiо zmitпo maпji пеgо kada Ьi сепа blla razliCita u razliбtim zemljama. SAD na kraju placaju lekove skuplje јег su mnogo bogatije od ostatka sveta i veliki deo tog bogatstva trose na zdravstvenu zastitu. Osim toga, u vecini zemalja samo drzavпi davalac zdravstveпih usluga pregovara о сепаmа lekova. Americki sistem zdravstveпe zastite mnogo је usitпjeniji, sto smaпjuje pregova" racku moc oпima koji pruzaju zdravstveпu zastitu kada је rec о сепi lekova. Cenovпa diskrimiпacija пiје popularпa medu potrosacima, пaroCito medu oпima koji ih skuplje placaju. Sta kaze ekoпomska пauka, da li је ovakva vrsta odredivaпja razliCitih сепа dobra Ш losa? Da Ьismo odgovorili па to pitaпje, potrebпo је da se

zapitamo kojabl сепа preovladala u slucaju da .moze da se naplacuje samo јеdпа сепа'? Zamislite .da postQje samo dve zemlje, SAD i Uganda, 1da se lek PLC prodaje ро 18 dolara u SAD, а ро 9 dolara u Ugalldi: Kada Ы proizvodac lekova morao u svakoj zemlji da па~ placuje istu сепu, koliko Ы опа izпo­ sila? U tom slucaju cena Ьi verovatno blla blize 18 пеgо 9 dolara. Tacno, prodaja Ы zпаtпо opala u Ugandi, ali Ы taj gubltak prihoda Ьiо veoma mali u poredeпju sa izgubljenim prihodom u SAD zbog odredivanja се­ пе blizu 9 dolara, posto је to zпаtпо vece trziste. U ovom slucaju, uvodeп­ je fiksпe сепе dovelo Ьi staпovпike Ugande u mпogo gori polozaj, а americkim potrosaCima Ы se polozaj jedva popravio. Ali, ishod moze da bude i drugaciji. Zamislite lek protiv malarije koji mпogo.ljudi u Ugaпdi moze da kupi za 2 dolara ро dozi, а malo ljudi u Americi za 10 dolara ро dozi. Ako је trziste u Ugaпdi pet puta vece od americkog, proizvodac lekova bl, pod uslovom da moze da odredi samo jedпu сепu, ostvario

lzvor: Njujork Tajms od zooo, str. Cz.

21.

septembra

Ј

341

342

1

DEO 5

Ьа koja nije zaposlena sprenma је da plati manje i verovatno се iseci kupon. Dakle, naplaCivanjem ni.Ze cene samo onim kupcima koji iseku kupon, preduzeca su u stanju da uspesno izvrse diksriminaciju cena.

Finansijska pomoc Mnogi koledzi i univerziteti pru:Zaju finansijsku pomoc siromasnim studentima. Ovakva politika moze se smatrati nekom vrstom cenovne diskriminacije. Imucni studenti raspola:Zu veCim finansijskim sredstvima, ра је time i njihova sprenmost da plate veca od siromasnih studenata. NaplaCivanjem vece skolarine i selektivnim pruzanjem finansijske pomoCi, fakulteti naplacuju cene koje se zasnivaju na vrednosti koju korisnici pripisuju pohadanju tog fakulteta. Ovakvo ponasanje slicno је ponasanju Ьilo kog monopoliste koji vrsi cenovnu diskriminaciju. Kolicinski popusti U dosad navedenim primerima cenovne diskriminacije, monopolista naplacuje razliCite cene razlicitim kupcima. Ponekad, medutim, monopolista vrsi cenovnu diskriminaciju tako sto naplacuju razlicite cene istom kupcu za razlicit broj jedinica koji kupac kupuje. Na primer, mnoga preduzeca nude nize cene kupcima koji kupuju vece koliCine. Na primer, pekara moze da naplati jednu krofnu 0,50 dolara, а 5 dolara za 12 krofni. Ovo је jedna vrsta cenovne diskriminacije jer kupac placa visu cenu za prvu kupljenu jedinicu nego za dvanaestu. Kolicinskim popustima cesto se uspesno vrsi cenovna diskriminacija, jer sprenmost kupca da plati dodatne jedinice opada sa kupovinom vise jedinica.

BrziKviz Navedite dva primera cenovne diskriminacije. Kako savrsena cenovna diskriminacija utice na potrosacev visak, proizvodacev visak i ukupni visak?

TABELA 2.

Konkurencija

Konkurencija nasuprot monopola: pregled slicnosti i razlika

Monopol

Slicnosti Cilj preduzeca Pravilo maksimizacije Moze li da ostvari ekonomski profit na kratki rok?

Razlike Broj preduzeca Marginalni prihod Cena PProizvodi оЫm autputa koji r:naksimizira Ыagostanje? Ulazak na dugi rok? Moze li da ostvari ekonomski profit na dugi rok? Moguca cenovna diskriminacija?

Da maksimizira profit MR=MC

Da maksimizira profit MR=MC

Da

Da

Mnogo MR р

Jedno MR
мс

Р>МС

р

Da Da

Ne Ne

Ne Ne

Da Da

POGLAVUE 15

MONOPOL

ZAKUUCAK: SVEPRISUTNOST MONOPOLA U ovom poglavlju bavili smo se ponasanjem preduzeca koja imaju kontrolu nad cenama koje naplacuju. Videli smo da se ta preduzeca ponasaju sasvim drugacije od konkurentnih, koje smo proucavali u prethodnom poglavlju. U Tabeli 2. rezimirane su neke kljucne slicnosti i razlike izmedu konkurentnih i monopolskih trzista. Sa stanovista javne politike, kljucni rezultat jeste da monopolisti proizvode manje od drustveno efikasne koliCine i naplacuju cene koje su vece od marginalnog troska. Shodno tome, oni izazivaju Ciste gubltke. U nekim slucajevima, takve neefikasnosti mogu da se uЬlaie cenovnom diskriminacijom koju vrsi monopolista, ali ponekad је neophodno da aktivnu ulogu odigraju kreatori politike. U kojoj meri su prisutni proЬlemi koji nastaju zbog monopola? Postoje dva odgovora na to pitanje. U izvesnom smislu, monopoli su cesta pojava. VeCina preduzeca poseduje izvesnu kontrolu nad cenama koje naplacuju. Ona nisu prisiljena da naplacuju trzisnu cenu za svoja dobra, jer ta dobra nisu u potpunosti ista kao ona koja nude druga preduzeca. Fordov "taurus" nije isti kao Tojotin "kamri". Sladoled Bena i Dzerija nije isti kao Brejerov. Svako OVO dobro ima opadajucu krivu traznje, sto svakom proizvodacu daje izvestan stepen monopolske moCi. Ipak, retka su preduzeca koja poseduju znatnu monopolsku moc. Malo је dobara koja su zaista jedinstvena. Za veCinu postoje supstituti koji su veoma sliCni, ako vec nisu u potpunosti isti. Ben i Dzeri mogu malo da povecaju cenu svog sladoleda, а da pri tom u potpunosti ne izgube na prodaji; ali ako mnogo povecaju cenu, prodaja се znatno opasti. Konacno, pravo pitanje је stepen monopolske moci. Tacno је da mnoga preduzeca poseduju izvesnu monopolsku moc. Tacno је i da је njihova monopolska moc oblcno ogranicena. U tim slucajevima, ne Ьismo mnogo pogresili ako Ьismo pretpostavili da preduzeca posluju na konkurentnim trzistima, mada to nije u potpunosti tacno.

REZHVIE • Monopol је preduzece koje је jedini prodavac na svom trzistu. Monopol nastaje kada jedno preduzece poseduje kljucni resurs, kada drzava daje preduzecu ekskluzivno pravo na proizvodnju dobra, ili kada је jedno preduzece u stanju da snabde celokupno trziste uz troskove koji su nizi nego da је na trzistu mnogo preduzeca. • Posto је monopolista jedini proizvodac na svom trziStu, suocava se sa krivom trainje za proizvodom koja је opadajuca. Kada monopolista poveca proizvodnju za 1 jedinicu, to izaziva pad cene dobra, sto smanjuje iznos prihoda koji se ostvaruje od svih proizvedenih jedinica. Shodno tome, marginalni prihod monopola uvek је manji od cene dobra. • Poput konkurentnih preduzeca, i monopolsko preduzece moze da maksimizira profit ako proizvodi kolicinu pri kojoj је marginalni prihod jednak

marginalnom trosku. Monopolista tada bira onu cenu pri kojoj se trazi ta koliCina proizvoda. Za razliku od konkurentnog preduzeca, cena monopolskog preduzeca veca је od njegovog marginalnog prihoda, ра је i cena veca od marginalnog troska. • OЬim autputa koji maksimizira profit monopoliste manji је od koliCine koja maksimizira zbir potrosacevog i proizvodacevog viska. Naime, kada monopol naplacuje cenu koja је veca od marginalnog troska, pojedini potrosaCi koji dobru pripisuju vrednost vecu od troska njegove proizvodnje, ne kupuju to dobro. Shodno tome, monopol izaziva Ciste gubltke koji su slicni Cistim gublcima koji nastaju usled oporezivanja. • Na neefikasnost monopolskog ponasanja kreatori politike mogu da reaguju na cetiri naCina. Mogu uz pomoc antimonopolskih zakona da takvu granu

1 343

344

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA OН:<.>AN>.<.I-''->J~

ucine konkurentnijom. Mogu da reguliSu cene koje naplacиje monopol. Mogu monopolistu da pretvore и preduzece kojim иpravlja vlada. Ili, ako se smatra da је trzisni neuspeh mali и odnosи na neizbezne nedostatke politike, mogu da ne uCine nista. • Monopolisti cesto uvecavajи profit tako sto naplacuju razliCite cene za isto dobro, а na osnovu spremnosti kupca da plati. Ovom praksom cenov-

ne diskriminacije moze da se poveca ekonomsko Ьlagostanje jer се dobro doblti neki potrosaCi koji ga inace ne Ы doblli. U ekstremnom slucaju savrsene cenovne diskriminacije, Cisti gublci od monopola u potpunosti se eliminisu. Uopstenije govoreCi, nesavrsena cenovna diskriminacija, moze da poveca Ш smanji Ьlagostanje u poredenju sa ishodom sa samo jednom, monopolskom cenom.

KLJUCNI POJMOVI monopol

prirodni monopol

cenovna diskriminacija

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Navedite jedan primer monopola koji је stvorila drzava. Da li stvaranje ovog inonopola nиZno znaCi losu javnu politiku? Objasnite. 2. Definisite prirodni monopol. U kom smislu od veliCine trzista zavisi da li је neka griшa prirodni monopol? 3. Zasto је marginalni prihod monopoliste manji od cene njegovog dobra? Moze li marginalni prihod da bude negativan? Objasnite. 4. Nacrtajte krive traznje, marginalnog prihoda i marginalnog troska monopoliste. PokaZite oblm autputa koji maksimizira profit. Pokazite cenu koja maksimizira profit.

5. Na dijagramu koji ste nacrtali u prethodnom pitanju poka2ite oblm autputa koji maksimizira ukupni visak. PokaZite Ciste gubltke od monopola. Objasnite svoj odgovor. 6. Sta dr2avi daje moc da regulise spajanje preduzeca? Sa stanovista Ьlagostanja drustva, navedite jedan dobar i jedan los razlog zbog kojih Ьi dva preduzeca zelela da se fuzionisu. 7. Opisite dva proЬlema koja nastaju kada regulatori naloze prirodnom monopolu da odredi cenu koja је jednaka marginalnom trosku. 8. Navedite dva primera cenovne diskriminacije. Za svaki primer, objasnite zasto monopolista Ьira da sprovodi ovu poslovnu strategiju.

PROBLEMI 1. Izdavac se suocava sa sledecom tabelom traznje za narednim romanom jednog od popularnih pisaca: Cena

Tra.Zena kolicina

$100

о

90

100,000

8о

200,000

70

зоо,ооо

бо

400,000

so

soo,ooo

40

боо,ооо

зо

700,000

20

8оо,ооо

10

900,000

о

1,000,000

Piscu se placa 2 miliona dolara da napise knjigu, а marginalni trosak izdavanja knjige konstantan је i iznosi 10 dolara ро primerku. а. Uporedite ukupni prihod, ukupni trosak i profit pri svakoj koliCini. Koju Ьi kolicinu izabrao izdavac koji maksimizira profit? Koju Ьi cenu naplatio? Ь. Izracunajte marginalni prihod. (Setite se da је МR ATR/AQ.) Kakav је marginalni prihod u odnosu na cenu? Objasnite. с. Graficki prikaiite krive marginalnog prihoda, marginalnog troska i trainje. Pri kojoj kolicini se seku krive marginalnog prihoda i marginalnog troska? Na sta to ukazuje? d. Na grafikonu osencite Cist gubltak. Objasnite reCima sta to znaci. е. Kada Ьi pisac primio З umesto 2 miliona dolara da napise knjigu, kako Ьi to uticalo na odluku izdavaca u pogledu cene koju treba da naplati? Objasnite. f. Pretpostavimo da izdavac ne maksimizira profit, ali da zeli da maksimizira ekonomsku efikasnost. Koju Ьi cenu knjige odredio? Koliki Ьi profit ostvario pri toj ceni? 2. Pretpostavimo da је prirodni monopolista zakonski obavezan da odredi cenu jednaku prosecnom ukupnom trosku. Na dijagramu oznacite cenu koju naplacuje i cist guЬitak drustva u odnosu na situaciju kada је cena jednaka marginalnom trosku. З. Razmotrimo isporuku poste. Generalno, kakav је oЬlik krive prosecnog ukupnog troska? Kako se taj oblik moze razlikovati u izolovanim seoskim oЬla­ stima u odnosu na gusto naseljena gradska pod-

PRIMENE rucja? Kako Ьi se taj oЬlik mogao vremenom promeniti? Objasnite. 4. Pretpostavimo da kompanija Cista izvorska voda drzi monopol nad prodajom flasirane vode u Kaliforniji. Ako se poveca cena vode iz cesme, kako se menjaju cena,yrofit i koliCina autputa koja maksimizira profit Ciste izvorske vode? Objasnite reCima i uz pomoc grafikona. 5. U jednom gradicu postoji konkurencija izmedu mnogo supermarketa koji imaju konstantan marginalni trosak. а. Na dijagramu trziSta mesovite robe pokazite potrosacev visak, proizvodacev visak i ukupni visak. Ь. Sada pretpostavimo da nezavisni supermarketi obrazuju lanac. Na novom dijagramu pokazite potrosacev visak, proizvodacev visak i ukupni visak. U odnosu na konkurentno trZiste, koliko se prenosi sa potrosaca na proizvodace? Koliki је Cisti gubltak? 6. Dzoni Rokablli upravo је zavrsio snimanje svog poslednjeg kompakt diska. Marketinsko odeljenje njegove muzicke kompanije smatra da је traznja za diskom sledeca:

Cena

Broj diskova

$24

10,000

22

20,000

20

зо,ооо

18

40,000

16

so,ooo

14

бо,ооо

Kompanija moze da proizvede disk bez fiksnih troskova i uz varijabllni trosak u iznosu od 5 dolara ро disku. а. Nadite ukupni prihod za koliCinu od 10.000 diskova, 20.000, i tako dalje. Koliko iznosi marginalni prihod za svako povecanje prodate koliCine za 10.000? Ь. Која Ьi koliCina diskova maksimizirala profit? Која Ьi bila cena? Koliko Ьi iznosio profit? с. Da ste Dzonijev agent, koliki Ьiste honorar za snimanje diska savetovali Dzoniju da traii od muzicke kompanije? Zasto?

346

1

DEO 5

7. Vlada је 1969. godine optuZila mм da monopolizije trziste kompjиtera. Smatrala је (ispravno) da veliki deo svih mejnfrejm kompjиtera koji se prodajи и SAD proizvodi IВМ. IВМ је smatrao (ispravno) da је mnogo manji deo trzista svih vrsta kompjиtera obиhvacen proizvodima IВМ-а. Na osnovu ovih cinjenica, smatrate li da је vlada trebalo da pokrene sиdski postupak protiv mм-а zbog krsenja antimonopolskih zakona? Objasnite. 8. Jedna kompanija razmatra mogucnost izgradnje mosta preko reke. Most Ьi kostao 2 miliona dolara, а njegovo odrzavanje ne Ьi kostalo nista. Sledeca tabela pokazиje kolikи tra:lnjи tokom perioda koriscenja mosta kompanija predvida. Cena ро prelasku

$8

Вrој

prelazaka (u Ьiljadama) о

100

7 6 5

з оо

4

400

з 2

б оо

о

В оо

200

soo 700

а.

Kada Ьi kompanija izgradila most, koliko Ьi iznosila cena prelaska koja maksimizira njen profit? Koji Ьi nivo аиtриtа Ьiо efikasan? Zasto? Ь. Ako је kompanija zainteresovana za maksimiziranje profita, da li Ьi trebalo da izgradi most? Koliko Ьi iznosio njen profit Ш gubltak? с. Kada Ьi dr:lava izgradila most, kоји Ьi сеnи naplaCivala? d. Da li Ьi drzava trebalo da izgradi most? Objasnite. 9. Kompanija za proizvodnjи lekova Placebo ima patent na jedan od svojih pronalazaka. а. Uz pretpostavkи da proizvodnja leka podrazи­ meva rastиCi marginalni trosak, nacrtajte dijagram i prikaZite сеnи i koliCinи koje maksirnizirajи profit Placeba. Prikazite i profit Placeba. Ь. Sada pretpostavite da drzava иvede porez na svakи Ьосiси proizvedenog leka. Na novom dijagramи prikazite Placebovu novи сеnи i kolicinи. Uporedite ih s odgovorom na pitanje pod (а). с. Mada se to ne vidi lako na vasem dijagramи, porez smanjиje Placebov profit. Objasnite zasto to mora da se desi.

d. Umesto poreza na svakи Ьосiси leka, pretpostavimo da drzava РlасеЬи иvede porez od 10.000 dolara bez obzira na proizvedeni broj bocica. Kako taj porez иtice na сеnи, koliCinи i profit Placeba? Objasnite. 10.Leri, Karli i Мо drze jedini Ьife и gradи. Leri zeli da proda sto vise pica bez gubltaka. Karli zeli da Ьife donosi sto veCi prihod. Мо zeli najveCi moguCi profit. Uz pomoc samo jednog dijagrama krive traznje i troskovnih kriva Ьifea, pokazite komblnacije cena i kolicine koje zagovara svaki od tri partnera. Objasnite. 11. АТ&Т је mnogo godina Ьiо regulisani monopol i pruiao је иslиge i lokalnog i medиnarodnog telefonskog saobracaja. а. Objasnite zasto је medиgradski telefonski saobracaj prvobltno Ьiо prirodni monopol. Ь. Tokom poslednje dve decenije, mnoge kompanije sи lansirale komиnikacione satelite, od kojih svaki moze da prenese ograniceni broj poziva. Kako је sve vaznija иloga satelita promenila strиktиrи troskova и medunarodnom telefonskom saobracajи? Posle dиgotrajne pravne borbe sa drzavom, АТ&Т se saglasio da Ьиdе otvoren za konkurencijи ostalih kompanija na trzistu medиnarodnih telefonskih иslиga. Saglasio se i da podeli deo kompanije koji pruia иslиge lokalnog telefonskog saobradaja na nekoliko manjih delova, koji sи i dalje strogo regulisani. с. Zasto konkurencija moze da Ьиdе efikasna и oЬlasti иslиga medиnarodnog telefonskog saobracaja, а regulisani monopoli и oЬlasti иslиga lokalnog telefonskog saobracaja? 12.Kompanija Best kompjuter иpravo је kreirala novi kompjиterski Cip za koji је odmah zatrazila patent. а. Nacrtajte dijagram koji prikazиje potrosacev visak, proizvodacev visak i иkиpni visak na trzistи novog Cipa. Ь. Sta se desava sa ove tri mere viska ako је predи­ zece и stanjи da vrsi savrsenи cenovnи diskrirninacijи? Kako se menja Cisti gubltak? Do kakvog transfera dolazi? 13.0bjasnite zasto се monopolista иvek proizvoditi koliCinи pri kojoj је kriva trainje elasticna. (Pomoc: ako је traznja neelasticna, а preduzece poveca се­ nи, sta se desava s иkиpnim prihodom i иkиpnim troskovima ?)

POGLAVLJE 15

14.Pevacica Britni Spirs drzi monopol nad oskиdnim resursom: nad sobom. Ona је jedina и stanjи da odrzi koncert Britni Spirs. Da li ova cinjenica znaci da bi drzava trebalo da propise сеnи karata za njene koncerte? Zasto? 15.Napster, servis za razmenи fajlova na Internetи, omoguCio је ljиdima da preko Interneta besplatno "skidajи" kopije svojih orniljenih pesama sa tudih kompjиtera. U kom smislи је Napster povecao ekonomskи efikasnost na dиgi rok? Zasto је ро vasem misljenjи sиd na krajи zabranio Napster? Da li smatrate da је ta odlиka Ьila ispravna? 16.Мnogi sisterni cenovne diskriminacije podrazиme­ vajи izvesne troskove. Na primer, kиponi za popиst i kирси i prodavcи oduzimajи izvesno vreme i resиrse. Ovo pitanje tice se implikacija skиpe cenovne diskriminacije. Radi pojednostavljenja, pretpostavimo da sи troskovi proizvodnje naseg monopoliste jednostavno proporcionalni аиtриtи, tako da sи prosecni иkиpni trosak i marginalni trosak konstantni i medиsobno jednaki. а. Nacrtajte troskovne krive, krivu trainje i krivu marginalnog prihoda monopoliste. Pokaiite се­ nи kоји Ьi monopolista naplaCivao kada ne Ьi vrsio cenovnи diskriminacijи. Ь. Na dijagramи oznaCite povrsinи koja је jednaka profitu monopoliste i nazovite је Х. OznaCite povrsinи koja је jednaka potrosacevom viskи i na-

htt.p://

MONOPOL

zovite је У. OznaCite povrsinи koja је jednaka Cistom gиЬitkи i nazovite је Z. с. Sada pretpostavite da је monopolista и stanjи da vrsi savrsenи cenovnи diskriminacijи. Koliki је njegov profit? (Odgovorite na osnovu Х, У i Z.) d. Koliko iznosi promena profita monopoliste иsled cenovne diskrirninacije? Koliko se menja иkиpni visak иsled cenovne diskriminacije? Sta se menja vise? Objasnite. (Odgovorite na osnovuX, YiZ.) е. Sada pretpostavite da diskriminacija podrazи­ meva izvesne troskove. Da Ьismo konstruisali model tog troska, pretpostavimo da monopolista mora da plati fiksni trosak С da Ьi vrsio cenovnи diskrirninacijи. Kako Ьi monopolista odlиCio da li da plati taj fiksni trosak? (Odgovorite na osnovu Х, У i Z.) f. Kako Ьi dobronamerni drиstveni planer, koji vodi racuna о иkиpnom viskи, odlиCio da li monopolista treba da vrsi cenovnи diskriminacijи? (Odgovorite na osnovu Х, У i Z.) g. Uporedite svoje odgovore na pitanja pod (е) i (f). Ро сети se podsticaj monopoliste da vrsi cenovnи diskriminacijи razlikиje od podsticaja drиstvenog planera? Da li је moguce da се monopolista vrsiti cenovnи diskriminacijи cak i ako to nije drиstveno pozeljno?

Ako zelite vеси pomoc pri исеnји, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

1

347

OLIGOPOL

Ako odete u prodavnicu da kupite teniske loptice, verovatno cete se vratiti kuCi s jednom od sledecih marki: Vilson, Pen, Danlop ili Spalding. Те cetiri kompanije proizvode skoro sve teniske loptice koje se prodaju u SAD. Ova preduzeca zajedno odreduju koliCinu teniskih loptica koja се se proizvoditi i, na osnovu krive trzisne traZпje, cenu ро kojoj se teniske loptice prodaju. Kako mozemo da opisemo trziste teniskih loptica? U prethodna dva poglavlja razmatrali smo dve vrste trzisne strukture. Na konkurentnom trziStu, svako preduzece је tako malo u odnosu na trziste da nije u stanju da utice na cenu svog proizvoda i zato cenu uzima kao zadatu trzisnim uslovima. Na monopolskom trzistu, samo jedno preduzece snabdeva celo trziste nekim dobrom i u stanju је da izabere Ьilo koju cenu i koliCinu na krivoj trzisne traznje. Trziste teniskih loptica ne uklapa se ni u konkurentni ni u monopolski model. Konkurencija i monopol predstavljaju dva ekstremna oblika trzisne strukture. Konkurencija nastaje kada na trzistu postoji mnogo preduzeca koja nude u sustini identicne proizvode; monopol nastaje kada postoji samo jedno preduzece na trzistu. Proucavanje industrijske organizacije logicno је zapoceti ovim ekstremnim slucajevima, jer је

349

350

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1

ENUU.Ь

t KI..J.::>f\A VK\:JANtLAL.I..JA

njih najlakse razumeti. lpak, mnoge grane, ukljucujuCi i industriju teniskih loptica, nalaze se negde izmedu ova dva ekstrema. Preduzeca u tim industrijama imaju konkurente, ali se istovremeno ne suocavaju sa takvom konkurencijom da Ы uzimali cenu kao datu. Takvu situaciju ekonomisti nazivaju nesavrsenom konkurencijom. U ovom poglavlju razmatramo tipove nesavrsene konkurencije i ispitujemo jedan odredeni tip, oligopol. Sustina oligopolskog trzista је u tome sto na njemu postoji samo nekoliko prodavaca. Shodno tome, postupci Ьilo kog prodavca na trzistu mogu da imaju veliki uticaj na profit svih ostalih prodavaca. Naime, za razliku od konkurentnih, oligopolska preduzeca medusobno su zavisna. Cilj namje da u ovom poglavlju vidimo kako ta meduzavisnost oЬlikuje ponasanje preduzeca i koje proЬleme namece javnoj politici.

IZMEDU MONOPOLA 1SAVRSENE KONKURENCIJE

oligopol trzisna struktura u kojoj samo nekoliko prodavaca nudi slicne ili identicne proizvode monopolisticka konkurencija trzisna struktura u kojoj mnoga preduzeca prodaju proizvode koji su slicni, ali ne i identicni

U prethodna dva poglavlja analizirali smo trzista sa mnogo konkurentnih preduzeca i trzista sa jednim monopolskim preduzecem. U Poglavlju 14 videli smo da је cena na savrseno konkurentnom trzistu uvek jednaka marginalnom trosku proizvodnje. Videli smo i da na dugi rok ulazak i izlazak svode ekonomski profit na nulu, tako da је cena jednaka i prosecnom ukupnom trosku. U Poglavlju 15 videli smo kako preduzeca koja imaju trzisnu moc mogu da odrze cene iznad marginalnog troska, sto rezultira pozitivnim ekonomskim profitom za preduzece, а cistim gubltkom za drustvo. Situacije savrsene konkurencije i monopola ilustruju neke vazne ideje о funkcionisanju trZista. Vecina trzista u jednoj privredi, medutim, ukljucuje elemente оЬе ove situacije, ра se, stoga, ne definisu u potpunosti ni kao konkurentna ni kao monopolska. Тipicno preduzece u jednoj privredi suocava se sa konkurencijom, ali ta konkurencija nije tako Z:estoka da Ы se za preduzece moglo reCi da uzima cenu kao datu, kao sto to cine preduzeca koja smo analizirali u Poglavlju 14. Tipicno preduzece ima odredeni stepen trzisne moCi, ali ta trzisna moc nije tako velika da Ы se za preduzece moglo resi da је monopolsko, poput onih koje smo analizirali u Poglavlju 15. Drugim reCima, tipicno preduzece u nasoj privredi је nesavrseno konkurentno. Postoje dva tipa nesavrseno konkurentnih trzista. Oligopol је tr:blte sa samo nekoliko prodavaca, od kojih svaki nudi proizvod koji је slican Ш identican drugim proizvodima. Primer takvog trzista jeste trziste teniskih loptica. Drugi primer jeste svetsko trziste sirove nafte: nekoliko zemalja na Srednjem lstoku kontroliSe veliki deo svetskih rezervi nafte. Monopolisticka konkurencija predstavlja trzisnu strukturu u kojoj mnoga preduzeca prodaju slicne, ali ne i identicne proizvode. Primeri su trzista knjiga, filmova, kompakt diskova i kompjuterskih igara. Na monopolisticki konkurentnim trzistima, svako preduzece drzi monopol nad proizvodom koji proizvodi, ali i mnoga druga preduzeca proizvode slicne proizvode koji konkurisu za iste kupce. Na Slici 2. prikazana su sva cetiri tipa trzisne strukture. Prvo pitanje koje postavljamo nekom trzistu jeste koliko na njemu postoji preduzeca. Ako postoji samo jedno preduzece, trziste је monopol. Ako postoji samo nekoliko preduzeca, trziste је oligopol. Ako postoji mnogo preduzeca, postavljamo sledece pitanje: da li preduzeca prodaju identicne ili razliCite proizvode? Ako mnogo preduzeca proizvodi razliCite proizvode, trziste је monopolisticki konkurentno. Ako mnogo preduzeca proizvodi identicne proizvode, trziste је savrseno konkurentno.

POGLAVLJE 16

1

OLIGOPOL

-

'

SLIKA 1 •с

Diferencirani proizvodi

Monopol (Poglavlje 15)

Oligopol (Poglavlje 16)

• Vodaiz vodovoda • КaЬiovska тv

• Teniske loptice • Sirova nafta

~~-

~

Cetiri tipa trzisne strukture

Mnogo

Jedno preduze6e

••

ldenticni proizvodi

Ekonomisti koji se bave proucavanjem industrijske organizacije svrstavaju trzista и cetiri tipa monopo/, oligopol, monopolisticku konkurenciju i savrsenu konkurenciju.

SavгSena

Monopolisticka konkurencija (Poglavlje 17)

konkurencUa (PoglavUe 14)

• Knjige • Filmovi

• PSenica • Mleko

Stvarnost, naravno, nikada nije tako jasno odredena kao teorija. U nekim slucajevima, mobla се vam ЬШ tesko da odluCite koja struktura najbolje opisuje neko trziste. Na primer, ne postoji magicni broj koji odvaja "nekoliko" od "mnogon, kada је rec о broju preduzeca. (Da li oko desetak kompanija koje trenutno prodaju automoblle u SAD Cine to trziste oligopolom ili konkurentnijim od oligopola? Odgovor је podlozan debati.) Slicno tome, ne postoji siguran nacin da se odredi kada su proizvodi diferencirani, а kada su identicni. (Da li su razlicite marke rnleka zaista iste? I ovde је odgovor podlo2an debati.) Kada analiziraju stvarna trziSta, ekonornisti moraju da imaju na umu ono sto su naucili о tipovima trzisne strukture, а zatim da to znanje primene na odgovarajuCi nacin. Posto sada razumemo kako ekonomisti definisu razlicite tipove trzisne strukture, mozemo da nastavimo sa njihovom analizom. U narednom poglavlju analiziracemo monopolisticku konkurenciju. U ovom poglavlju analiziramo oligopol.

BrziKviz Definisite oligopol i monopolisticku konkurenciju i navedite ро jedan primer.

TRZISTA SA SAMO NEKOLIKO PRODAVACA Posto na oligopolskom trzistu postoji samo mala grupa prodavaca, kljucna karakteristika oligopola jeste tenzija izmedu saradnje i sopstvenih interesa. Grupa oligopolista u najboljem је polozaju kada medusobno saraduje i ponasa se kao monopolista - kada proizvodi malu kolicinu autputa i naplacuje cenu koja је veca od marginalnog

~•

351

352

ј

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

tтoska.

Ipak, posto svaki oligopolista brine samo о sopstvenom profitu, postoje jaki podsticaji koji sprecavaju grupu preduzeca da dostigne monopolski ishod.

Primer duopola Da Ьismo shvatili ponasanje oligopola, razmotrimo duopol, oligopol od samo dva clana. Duopol predstavlja najjednostavniji tip oligopola. Oligopoli sa tri ili vise Clanova suocavaju se sa istim proЬlemima kao i oligopoli sa samo dva Clana, ра ne gubimo rnnogo ako pocnemo sa slucajem duopola. Zamislite grad u kojem su samo dva stanovnika Dzek i Dzil- vlasnici bunara koji proizvode pijacu vodu. Svake subote, Dzek i Dzil odlucuju koliko се galona vode ispumpati, doneti u grad i prodati је ро Ьilo kojoj ceni koju се trZiste podneti. Pojednostavljenja radi, pretpostavimo da Dzek i Dzil mogu bez ikakvih troskova da ispumpaju Ьilo koju kolicinu vode. То znaCi da је, marginalni trosak vode jednak nuli. Tabela 1. prikazuje tabelu traznje grada za vodom. Prva kolona pokazuje ukupnu tra2enu kolicinu, а druga kolona cenu. Ako dva vlasnika bunara prodaju ukupno 10 galona vode, voda se prodaje za 110 dolara ро galonu. Ako prodaju ukupno 20 galona, cena opada na 100 dolara ро galonu. 1 tako dalje. Kada Ьiste ove dve kolone sa brojevima prikazali grafiCki, dоЬШ Ьiste standardnu krivu traznje sa silaznim nagibom. Poslednja kolona u Tabeli 1. prikazuje ukupni prihod od prodaje vode. On је jednak proizvodu prodate koliCine i cene. Posto pumpanje vode ne zahteva nikakve tтoskove, ukupni prihod ova dva proizvodaca jednak је njihovom ukupnom profitu. Razmotrimo sada kako organizacija industrije vode u gradu utice na cenu vode i kolicinu vode koja se prodaje.

Konkurencija, monopoli i karteli

udruzivanje medusobni dogovor preduzeca па trzistu о koliCini koju се proizvesti i ceni koju се naplatiti kartel grupa preduzeca koja slozno nastupa

Pre nego sto utvrdimo cenu i koliCinu vode koja Ьi rezultirala iz duopola Dzeka i DZil, razmotrimo ukratko dve trzisne strukture koje vec razumemo: konkurenciju i monopol. Razmotrimo najpre sta Ьi se desilo kada Ьi trziste vode Ьilo savrseno konkurentno. Na konkurentnom trzistu, odluke о proizvodnji svakog preduzeca izjednacavaju cenu sa marginalnim troskom. Na trzistu vode, marginalni trosak jednak је nuli. Dakle, u uslovima konkurencije, ravnotezna cena vode Ьila Ьi nula, а ravnoteZпa kolicina iznosila Ьi 120 galona. Cena vode pokazala Ьi trosak njene proizvodnje, а proizvela Ьi se i potrosila efikasna koliCina vode. Razmotrimo sada kako Ьi se ponasao monopol. Iz Tabele 1. vidi se da se ukupni profit maksimizira pri kolicini od 60 galona, а da cena iznosi 60 dolara ро galonu. Monopolista koji maksimizira profit, dakle, proizvodio Ьi tu kolicinu i naplaCivao tu cenu. Ро standardnoj definiciji monopola, cena Ьi Ьila veca od marginalnog troska. Rezultat Ьi Ьiо neefikasan, jer koliCina proizvedene i potrosene vode ne Ьi dostigla drustveno efikasan nivo od 120 galona. Kakav ishod treba da ocekujemo od nasih duopolista? Jedna mogucnost jeste da se Dzek i Dzil udruze i da se dogovore oko koliCine vode koju се proizvoditi i cene koju се za nju naplaCivati. Takav dogovor izmedu preduzeca о proizvodnji i ceni naziva se udruzivanje, а grupa preduzeca koja slozno nastupa zove se kartel. Каdа se formira kartel, trziste и stvari opsluzuje monopol, ра mozemo da primenimo analizu iz Ро-

POGLAVLJE ! 6

TABELA 1

,

Tabela traznje za vodom Кolicina

(u galonima)

Cena

Ukupni prihod (iuk.Upni profit)

$

о

•$120

10

110

1,100 2,000

о

20

100

30

go

2,700

40

Во

3,200

so

70

3.500

бо

бо

3.боо

70

so

3.500

Во

40

3,200

go

30

2,700

100

20

2,000

110

10

1,190

120

о

о

glavlja 15. То jest, ako se Dzek i DZil udruZe, dogovorice se о monopolskom ishodu jer taj ishod maksimizira ukupni profit koji proizvodaCi mogu da ostvare na trzistu. Nasa dva proizvodaca Ьi proizvodila ukupno 60 galona, koji Ьi se prodavali ро ceni od 60 dolara ро galonu. I u ovom slucaju cena је jednaka marginalnom trosku, а ishod је drustveno neefikasan. Kartel mora da se dogovori ne samo о ukupnom nivou proizvodnje, nego i о kolicini koju proizvodi svaki Clan. U nasem slucaju, Dzek i DZil moraju da se dogovore kako izmedu sebe da podele monopolsku proizvodnju od 60 galona. Svaki Clan kartela zelece veCi udeo na trzistu, jer veCi udeo na trzistu znaCi i veCi profit. Kada Ьi se Dzek i DZil dogovorili da trziste podele na dva jednaka dela, svako Ьi proizvodio 30 galona, cena Ьi iznosila 60 dolara ро galonu, i svako Ьi ostvario profit u iznosu od 1.800 dolara.

Ravnoteza oligopola Mada Ьi oligopolisti voleli da formiraju kartele i ostvaruju monopolski profit, to cesto nije moguce. Као sto cemo videti u nastavku poglavlja, antimonopolski zakoni, kao deo javne politike, zabranjuju eksplicitne dogovore oligopolista. Osim toga, prepirke izmedu clanova kartela oko podele profita na trzistu ponekad onemogucavaju njihov medusobni dogovor. Razmotrimo zato sta Ьi se desilo kada Ьi Dzek i Dzil zasebno odlucili koliko vode da proizvode. U pocetku Ьi se ocekivalo da се Dzek i Dzil samostalno dostiCi monopolski ishod, jer taj ishod maksimizira njihov zajednicki profit. U odsustvu obavezujuceg dogovora, medutim, monopolski ishod malo је verovatan. Da Ьiste videli zasto, zamislite da Dzek ocekuje da се DZil proizvesti samo 30 galona (polovinu monopolske kolicine). Dzek Ьi ovako rezonovao:

OLIGOPOL

1 353

354

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSКA OH<:>ANILAЦJA

-

. .

.

.·здvR.eMENI PiRATI · K~rteli su retki, delimicno zatp~t() sџ z;aЬfa{]jeni prt:rnAantimono'po/skim zakonima .. Као sto cete videti izлarecinog clanka, mect;utim,pr?~uц:c~ k~ja•se Qaveprekookeanskimprevozom ?а (Jeuoblcaje'] ·n~Cin.su i:щz;eta lz ov,iЬ zakona, Jtqrt:zultir~ time da napiacцju vise cene . . . '• . . . пego}to 6i inace m6gJi. .

.·s~.r.~zvoJerritrg§Jir1~_.··ц.,s.дб,. pQj~C,ay" s~лa~zor nad .,

к(Jrnpan.jjы:··-is~ako····~art~f>э· _ _ drugu

· Ьroctarsku konщapijц; izme(1u kojih,

11avo(fno;-ylada l
.·.kar'telima

Pi$e:A'na'vajld M~tJus

·

.rna,

. . . .·

se. uyoze ili i:iyoze morskir!'l putem. Kartel - u stv~ri;Cit:av nii. kartela, ро jedan na s\lakojglavnoj lir:iiji- u poziciji је da uvozhicima .1 izvoznicima odreduje vreme trajanja ugovora о pfevozu .. Џ pozici]i ·su da favorizuju jednu luku ti. 9dnosu na drugu u toj meri da su џ stanju da toliko potrebnu trgovinu potpuno odvuku od ne. kog grada. А, posto је. sektor brodskog prevoza odlukom Kongresa izuzet od antimonopolskih zakona, sve ovo је legalno. .,ovo је jedan od poslednjih zakonitih dogovora о ceni," kaze Robert Lajten, nekadasnji zvanicnik Ministarstva pravosuda zaduzen za

,,I ја bih mogao da proizvodim 30 galona. U tom slucaju, bllo Ы prodato ukupno 60

galona vode ро ceni od 60 dolara ро galonu. Мој profit Ы iznosio 1.800 dolara (30 galona Х 60 dolara ро galonu). Ш bih mogao da proizvedem 40 galona. U tom slucaju, bllo Ы prodato ukupno 70 galona vode ро ceni od 50 dolara ро galonu. Мој profit iznosio Ы 2.000 dolara (40 galona Х 50 dolara ро galonu). Маdа Ьi se ukupni profit na trziStu smanjio, moj profit Ы Ьiо veCi, jer bih imao veCi udeo na trzistu/' Naravno, DZil rezonuje na isti naCin. U tom slucaju, i Dzek i DZil dovukli Ы ро 40 galona u grad. Ukupna prodaja iznosila Ы 80 galona, а cena Ы opala na 40 dolara. Dakle, ako duopolisti zasebno slede svoj licni interes kada odlucuju koliko da proizvode, oni proizvode ukupnu koliCinu koja је veca od monopolske, naplacuju cenu koja је niZa od monopolske, а ostvaruju profit koji је manji od monopolskog. Mada logika licnog interesa povecava autput duopola iznad monopolskog nivoa, ona ne podstice duopoliste da dostignu konkurentnu alokaciju. Razmotrimo sta se

POGLAVLJE !

. sprovodenje antirrioлopolskih zakq- izvoaauvredлosti odsп\iiijardi.dolara na. Avio-koтpailijei ьапl<е to ne ы ·· kqjeje 199~.sprovelo Miпistal"$titopol.т·.· о... 9. 1е ·d·a. га. . d. е.•.· kaz.e.··.'.·'.'.ali.a·k. o·s·t. ·e·. v·.'.a- joprivrecle•. p<Жazalo је .da SЦ kaiteli s~ik kompanije za . prekookeahski · podigli tarife prekookeanskog prevoza prevoz,_nista vas ne rnoze spreciti da za cak 18%; Jedan drugi izveS\:aj, Savese dogqvarateo ceni." znekoi'nisije za trgo~in~ iz 1955· g(j{jiMogli_blste ih nazitati ОРЕ(>от n~. pokazao је da su cene u ugQvoriiтla brodskqg prevoza, таdа nisu u iStoj Ьile 19% nize nakon Sto su Ьrodske тeri niocni јег ne mogu da sprece komp<шije prestale da se pridгZavaju · kartelskih tarifa. . svoje cl(!n,ove da izg rade previ~~ brь­ dova; ра bidoblli vise poslova, poje:,,CiiJpostojanja kar'tela usтeren је dini clanovi kartela ьrьdarskih protiv potro5~ca",. kaze Dzori Jejlor, ·r>re\/oznika smanjuJ~·tarife za prevoz ·profesor saobl'acaja riaDrzavnqгnuni~ Ш'sklapaju specijalne ·dogoyore sa yerzft~fu Vejri }Ј Detroitu. ;,Qni sцi zavaznim. kЙjentiтa. Suoceni su i sa ро­ тisYeni zbqg poveeanja cena." . javom konkurenata, koji na .nekiт Naredni potezi trebalo Ы Site to trzistiтa snizavaju tarife. . ф proтene. Aтericki Senat ia2:rlia. !Jprkos tоте, ta delatnost, .danas tra donosenj~ zakonёl>kojiт t.e . se•Po ~aclase arne~ickekqтpanije sve vise prvi put u poslednjojcjete(1iji, <;>s.laЬiti щ:ю~tајu ·u svetsku trgovinu, igra karteli;tako s~o се se smanjitibjihova •vaznu ulogu privredi SAD. preko- тqc nadziranja svojih Clanova. Zakon тorski izvoz skocio је za 26 % u poza cije se donosenje zalaze. senator slednje dve godine, а za 50 % od Кеј Bejli Hacinson iz Teksasa, iта роpocetka ove decenije. dr.sku pojedinih visoko rangiranih reKada је rec о potrosacima, njihov publikanaca, ukljucujuCi lidera uticaj је tesko izтeriti. Troskovi tran- · vecinske partlje Trenta Lota... Vee оsат decenija kartele stiti Konsporta cine 5 do 10% cene veCine dobara, а povecanja brodskih tarifa gres Zakonoт о brodskom prevozu iz oblcno snose potro5aCi. Ograniceno 1916. godine donetog па zahtev zainistrazivanje izvoza poljoprivrednih pro- teresovanih korisnika usluga brodskqg

.

u

б

OLIGOPOL

1

prevoza, koji susl11atralida се karteiE. _ gar~ntovati pouzdanu uslugu ..Z;;~kqп је u znaeajn()J тeri r~vid(~f.lnsarпo dv;:~" Put. .1961. i 1984-. godine, ali 0Ьа puta Je.ova delatnost ostala imuna na antimonopolske zakone. Poslednja veea revizija zakona iz~ vrsenaje 1991. godine od strane kongreslle koтisije. Koтisija је saslusala vise оdюо svedoka, napisala izveStaj . o_d 25о stranica - i nije ponudila nika· kVe zakljucke т preporuke ... Pra\fi razlqzi dugogodisnje neaktivnosti Kongresa гno~da su apatija i lohiranje razlicitih grupa.LuCki radnici; na . prirner, plase se da bltajni ugovori то­ gli da oтoguce brodskim koтpanija­ та, da, bez znanja sindikatёl. brodske ... ioyar~ preusmere na radnike koji nisџ . CI9ПOV_isindikata. DejvidBuc, ekonoтi­ · sta sa Univerziteta u MiCigenu koji se bavi brodskim prevozoт, sтatra da је тalq verovatno da се glasaci dati svoje тisljenje; karteli ne predstavljaju vrucu teтu za deЬatu. "Tesko da се do toga doci," kaze on. "Potro5aCi ne shvataju koliki је njihov uticaj." lzvor: Vo/ Strit Diornal od 7· oktobra 1997,

str.

А1.

desava kada svaki duopolista proizvodi 40 galona. Cena је 40 dolara, а svaki duopolista ostvaruje profit od 1.600 dolara. U tom slucaju Dzekova, na licnom interesu zasnovana logika, dovodi do drugaCijeg zakljucka: "Trenutno је moj profit 1.600 dolara. Pretpostavimo da povecam proizvodnju na 50 galona. U tom slucaju, prodavalo Ьi se ukupno 90 galona vode, а cena Ьi iznosila 30 dolara ро galonu. Tada Ьi moj profit Ьiо samo 1.500 dolara. Bolje da i dalje proizvodim 40 galona nego da povecam proizvodnju i snizim cenu." Ishod u kojem i Dzek i Dzil proizvode ро 40 galona deluje kao neka vrsta ravnoteze. U stvari, taj ishod zove se Nesova ravnoteza. (Doblla је naziv ро ekonomskom teoreticaru Dzonu Nesu, Ciji је zivot opisan u knjizi i na filmu Blistavi um). Nesova ravnoteia је situacija u kojoj ekonomski akteri koji medusobno deluju jedan na drugog samostalno Ьiraju najbolju strategiju u skladu sa strategijaшa koje su izabrali drugi. U ovom slucaju, pod uslovom da DZil proizvodi 40 galona, najbolja strategija za

355

356

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

Nesova ravnoteza situacija u kojoj ekonomski akteri koji medusobno deluju jedan na drugog samostalno blraju najbolju strategiju u skladu sa strategijama koje su izabrali svi drugi akteri

Dzeka jeste da proizvede 40 galona. Slicno tome, pod uslovom da Dzek proizvodi 40 galona, najbolja strategija za DZil jeste da proizvede 40 galona. Kada dostignи Nesovu ravnote.ZU, ni Dzek ni DZil nemaju podsticaj da donesи drugaCiju odluku. Ovaj primer ilиstrиje tenziju izmedu saradnje i licnog interesa. Oligopolisti Ьi Ьili и boljem polozaju ako Ьi saradivali i postigli monopolski ishod. Medutim, posto slede licni interes, ne postizu monopolski ishod i ne maksimiziraju zajedniCki profit. Svaki oligopolista и iskusenju је da poveca proizvodnju i zahvati veCi deo trzista. Posto svaki pokиsava to da ucini, ukиpna proizvodnja se povecava, а cene padaju. Istovremeno, licni interes ne dovodi trziste do konkurentnog ishoda. Рориt monopolista, i oligopolisti sи svesni da povecanje koliCine koju proizvode smanjuje cenu njihovog proizvoda. Zato oni ne postuju pravilo konkurentnog preduzeca da proizvode u tacki u kojoj је cena jednaka marginalnom troskи. Da rezimiramo: kada predиzeca и oligopolи pojedinaCпo Ьirаји proizvodnjи koja maksi-

mizira profit, proizvode kolicinи аиtриtа koja је veca od nivoa proizvodnje и иslovima monopola, а manja od nivoa proizvodnje и иslovima konkиrencije. Oligopolska cena тапја је od monopolske, а veca od konkиrentne cene (koja је jednaka marginalnom troskи).

Kako velicina oligopola utice na trzisni ishod Zakljucke iz analize duopola mozemo primeniti na raspravu о tome kako се velicina oligopola иticati na trzisni ishod. Pretpostavimo, na primer, da Dzon i Dzoan iznenada otkriju izvor vode na svom imanju i da se pridrU.Ze Dzekи i DZil u oligopolu vode. Trafuja prikazana и Tabeli 1. ostaje nepromenjena, ali sada ima vise proizvodaca koji mogu da zadovolje trafuju. Kako Ьi povecanje broja prodavaca sa dva na cetiri uticalo na сеnи i koliCinи vode и gradи? Kada Ьi prodavci vode mogli da formiraju kartel, jos jednom Ьi pokиsali da maksimizirajи иkиpni profit proizvodeCi monopolskи kolicinи i naplacиjиCi monopolskи сеnи. Bas kao i и slucajи samo dva prodavca, clanovi kartela morali Ьi da se dogovore oko oblma proizvodnje svakog clana i da pronadи neki nacin da se dogovor odrzi. Kako se kartel povecava, medиtim, ovaj ishod postaje manje verovatan. Kako se velicina grиpe povecava, sve је teze dogovoriti se i odrzati dogovor. Ako oligopoli ne formirajи kartel - mobla zato sto је to zabranjeno antimonopolskim zakonima - svaki mora samostalno da odlиci koliko vode da proizvede. Da Ьi­ smo videli kako porast broja prodavaca иtice na ishod, razmotrimo odlиku kоји mora da donese svaki prodavac. U Ьilo kom trenutkи, svaki vlasnik bunara moze da poveca proizvodnjи za 1 galon. Kada donosi ovakvu odlиku, vlasnik bиnara odmerava dva иticaja:

• Uticaj autpиta: Posto је cena veca od marginalnog troska, prodajom jos 1 galona vode

ро

va:lecoj ceni povecava se profit.

• Cenovni uticaj: Povecanjem proizvodnje povecava se ukиpna prodata kolicina, sto се

oboriti cenu vode i smanjiti profit od svakog prodatog galona.

Ako је иticaj aиtputa veci od cenovnog иticaja, vlasnik bunara povecace proizvodnju. Ako је cenovni uticaj veCi od uticaja aиtputa, vlasnik nece povecati proizvodnju. (U stvari, и ovom slиcaju, smanjenje proizvodnje је profitabllnije.) Svaki oligopolista nastavlja da povecava proizvodnjи sve dok se ova dva marginalna иticaja ne izjednace, pretpostavljajиCi da је proizvodnja ostalih preduzeca data.

Sada razmotrimo kako broj preduzeca u grani utice na marginalnu analizu svakog oligopoliste. Sto је veCi broj prodavaca, to svaki prodavac manje brine о sopstvenom uticaju na trzisnu cenu. То jest, kako se oligopol povecava, snaga cenovnih uticaja opada. Kada oligopol postane veoma brojan, cenovni uticaj u potpunosti nestaje i ostaje samo uticaj autputa. U tom ekstremnom slucaju, svako preduzece u oligopolu povecava proizvodnju sve dok cena ne bude veca od marginalnog troska. Sada mozemo da vidimo da је veliki oligopol u sustini grupa konkurentnih preduzeca. Konkurentno preduzece razmatra samo uticaj autputa kada odlucuje о tome koliko се da proizvodi: posto konkurentno preduzece cenu uzima kao datu, ne postoji cenovni uticaj. Dakle, kako se povecava broj prodavaca u oligopolu, oligopolisko trziste sve vise liCi na· konkurentno. Cena se priЬliZava marginalnom trosku, а proizvedena kolicina priЬlizava se drustveno efikasnom nivou. Ova analiza oligopola nudi novi pogled na efekte medunarodne trgovine. Zamislite da su Tojota i Honda jedini proizvodaci automoЬila u Japanu, da su Folksvagen i ВМV jedini proizvodaCi automoЬila u Nemackoj, а Ford i Dzeneral Motors u SAD. Kada Ьi se ovim zemljama zabranila medunarodna trgovina automobilima, u svakoj Ьi postojao automoЬilski oligopol od samo dva clana, а trzisni ishod Ьi verovatno znatno odstupao od konkurentnog ideala. Kada postoji medunarodna trgovina, medutim, trziste automobila је i svetsko trziste, а oligopol u ovom primeru ima sest Clanova. Slobodnom trgovinom povecava se broj proizvodaca izmedu kojih svaki potrosac moze da Ьira, а ta povecana konkurencija drzi cene na nivou koji је Ьlizu marginalnog troska. Dakle, osim teorije komparativne prednosti о kojoj smo govorili u Poglavlju З, i teorija oligopola nam pruia objasnjenje zasto sve zemlje imaju koristi od slobodne trgovine.

Primer iz prakse ОРЕС 1SVETSKO TRZISTE NAFTE Nasa prica о trZistu vode u jednom gradu jeste izmisljena, ali ako vodu zamenimo sirovom naftom, а Dzeka i DZil Iranom i Irakom, prica postaje mnogo ЬliZa stvarnosti. NajveCi deo nafte u svetu proizvodi nekoliko zemalja, uglavnom one na Bliskom Istoku. Те zemlje zajedno cine oligopol. Njihove odluke о tome koliku koliCinu nafte da crpu skoro su iste kao odluke Dzeka i DZil о tome koliku kolicinu vode da crpu. Zemlje koje proizvode najveCi deo nafte u svetu formirale su kartel pod nazivom Organizacija zemalja izvoznica nafte (ОРЕС). Каdа је prvoЬitno formiran 1960. godine, ОРЕС su Cinile sledece zemlje: Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska АrаЫја i Venecuela. Do 1973. OPEC-u se pridrublo jos osam zemalja: Katar, Indonezija, LiЫja, Ujedinjeni arapski emirati, Alzir, Nigerija, Ekvador i Gabon. Ove zemlje kontrolisu oko tri cetvrtine svetskih rezervi nafte. Poput svakog kartela, i ОРЕС pokusava da poveca cenu svog proizvoda kroz koordinirano smanjenje koliCine koja se proizvodi. ОРЕС se trudi da svakoj zemlji clanici odredi nivo proizvodnje. ProЬlem sa kojim se ОРЕС suocava skoro је potpuno isti kao i proЫem Dzeka i Dzila iz nase price. Zemlje ОРЕС-а zelele Ы da odrze cenu nafte na visokom nivou. Medutim, svaka clanica kartela u iskusenju је da poveca svoju proizvodnju kako Ы ostvarila veCi udeo u ukupnom profitu. Cesto se clanice О РЕС-а dogovore da smanje proizvodnju, а onda se ne pridrzavaju dogovora.

,..,...,_

1

Ut::.U

~

1-'0NASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

.

···.·-.

.

.

и ovom Clanku se tvrdi da oli§Qpbli post~/u sve vainij{rt~o ekonomije. moguce izbeti. тa:kvd,triiste moze da ·. • · Velike komp~nije: otkiJd~ . q~eфe(ji,efikas~oStiФja .•omogu~aya izn~nada $Ve>veca P«>1re9~ ;,;~ ·.· ·. •· · s!
•• .\ii~~ ·аа

· Kuda god pogledate, snazn~ sПе

er·i·c· ·ke· · ·.in· · ·d· ·LI·~·t· · · .r ~:·~.·.а.

1q vodeCih preduzeca • ·uvede u ce!uinduStriju staлdarcje ko-

}:trzaloje 1999:godineveb saj-

oglasj~a

pod.·sti.cu. am. tqve sa za zaposlen. · .·. •i·J· ·e· · · .·. •. . ·se·.· · . ··.··. .· је. Danas dominiraju tri. · konsoliduju u oligopole- а p're~re~e ....• ·р'·ГесШ:Zес.э.·. su sve manjeпepreriiьstive. ·. , • '• .· · · · . . Rast sesve vise. isplati, роgофур lako ekonomske snage gurajч ~ve u svetu tehriologђe, medЏa ј teleko~ privredne grane prema oligopolu, munikacija, gde su fiksf1j trosкolfi iz- one sile koje Ьi ovaj trend kontrolisauzetno visokj, а trd~ak usliiZI\Ianja le, sve yjse su slaЬile tokom 1990-tjh, svakog dodatnog кlijenta ГJjzak. Evo Polkija,·. regulatorj ј sudjje koji spronekoliko primera: vode americki antimonopolski zakon sve manje se protive velicini. Prosle • Pre dvadeset godina, industri- nedelje је Savezni apelacioni sud jom kaЫovske televizije domi, odobrio jos jednu rundu merdzera nirala је sarolika grupa hjljada medu medijima odbacivanjem pravila sitnih, porodjcnih. kompanija. ро kojima је kaЫovskim kompanijaDanas се. dogovorom koji se ma zabranjeno da kupuju televizjjske ocekuje tri kompanije steci mreze... Oljgopol, trZiSte na kojem nekolikontrolu nad skoro dve treCine ko prodavaca nudi sljcne proizvode,, tog trzjsta. nije uvek nepozeljan, niti ga је uvek

ji ql(lkSavaЩzivot potrosacima. Ali, oligбpol m()ze da OrtldgUci ve'(iftrdsaёa. i ekon·omskog ш3pretka. Moze da uniSti konkurenciju koja ima kljucnu ulogt.i u sprecavanju preduzeca .da povecavaju cene daleko iznad troskova ј u prisiljavanju kompanija da se proinene ili propadne. Na primer, otkada su deregulisane cene u industriji kaЬiovske televizjje 1996. godine а zatim konsoJjdovana preduzeca sa tog trzista u tri velike kompanije, cene kaЬiovske televizije skoбle su za зб posto, sto је skoro trostruko povecanje u odnosu па stopiJ inflacije. lzvor: Vol Strit Dzornal od 25. februara 2002,

str. А1.

U ocuvanju saradnje i visokih cena ОРЕС је Ьiо najuspesniji u periodu izmedu 1973. i 1985. godine. Cena sirove nafte povecala se sa 2/64 dolara ро barelu koliko је iznosila 1972. na 11,17 dolara 1974. godine/ а zatim na 35,10 dolara 1981. Medutim, pocetkom osamdesetih godina ХХ veka, izmedu zemalja Clanica pocele su nesuglasice oko nivoa proizvodnje, ра ОРЕС nije uspevao da odrzi saradnju. Do 1986. godine cena sirove nafte ponovo је opala na 12 52 dolara ро barelu. 1

POGLAVLJE 16

OLIGOPOL

1 :359

U poslednjih nekoliko godina, clanice О РЕС-а i dalje se redovno sastajи, ali је kartel daleko manje иspesan и postizanjи dogovora i njegovom sprovodenjи и delo. Cena sirove nafte, kada se иskladi s иkupnom inflacijom, ostala је daleko ispod nivoa koji је ОРЕС dostigao 1981. godine. Mada је ovo pomanjkanje saradnje negativno uticalo na profit zemalja proizvodaca nafte, potrosaCima sirom sveta donelo је korist. Kada Ы clanovi o!igopola mogli da se dogovore о ukupnoj kolicini koju proizvoditi, koju Ы kolicinu odabrali? Ako oligopolisti ne deluju zajedno, vec odluke о proizvodnji donose samostalno, da li је ukupna koliCina koju proizvode veca ili manja od vaseg odgovora na prethodno pitanje? Zasto?

BrziKviz се

TEORIJA IGARA 1 EKONOMIKA SARADNJE Као

sto smo videli, oligopoli Ьi zeleli da dostignи monopolski ishod, ali to zahteva koja је ponekad tesko ostvariva. U ovom odeljkи potpunije cemo razmotriti proЬleme sa kojima se ljиdi sиосаvаји и slиcajevima kada је saradnja pozeljna, ali tesko ostvariva. Da Ьismo analizirali ekonomikи saradnje, potrebno је da nesto naucimo о teoriji igara. Teorija igara bavi se proиcavanjem ponasanja ljudi u strateskim sitиacijama. Pod "strateskomн podrazиmevamo situacijи и kojoj svaka osoba, kada donosi odlиku о svojim postupcima, mora da uzme u obzir reakciju drиgih na takav postupak. Posto је broj preduzeca na oligopolskom trZistu mali, svako preduzece mora da postиpa strateski. Svako preduzece zna da mи profit zavisi ne samo od kolicine koju ono proizvodi, vec i od kolicine kоји proizvode druga preduzeca. Kada donosi odlиkи о proizvodnji, svako preduzece и oligopolи treba da иzme и obzir uticaj svoje odluke na odluke о proizvodnji svih ostalih predиzeca. Teorija igara nije nиzna za razиmevanje konkurentnih Ш monopolskih tr::Шta. Na konkurentnom trZistu, svako preduzece је tako malo u odnosи na trZiste da strateske interakcije sa drиgim preduzecima nisи od znacaja. Na monopolskom trzistи nema strateskih interakcija, jer na trzistu postoji samo jedno preduzece. Ali, kao sto cemo videti, teorija igara prilicno је korisna za razumevanje ponasanja oligopola. NaroCito vazna 11 igraн zove se Zatvorenikova dilema. Ova igra pokazиje kako је tesko ostvariti saradnjи. cesto и zivotu, Ijudi ne иsреvаји medиsobno da saradиjи cak i kada Ьi ih ta saradnja dovela и bolji polozaj. Oligopol predstavlja samo jedan takav primer. Prica о zatvorenikovoj dilemi sadrzi opsti zakljиcak koji vaii za svakи grupu koja pokusava da ostvari saradnjи medu svojim Clanovima. medиsobnu saradnjи

Zatvorenikova dilema Zatvorenikova dilema је prica о dva prestupnika koje је uhvatila policija. Nazvacemo ih Boni i Кlajd. Policija raspolaze sa dovoljno dokaza da osиdi Boni i Кlajda za laksi prekrsaj nosenja oruija bez dozvole, tako da Ы оЬоје proveli ро godinu dana u zatvorи. Policija sиmnja i da sи to dvoje prestиpnika zajedno poCinili pljackи banke, ali im nedostajи cvrsti dokazi da ih osиde i za taj teski zloCin. Policija saslиsava Boni i Кlaj­ da u zasebnim prostorijama i oboma nudi sledeCi dogovor: "Trenиtno mozemo da vas zatvorimo na godinи dana. Ako priznate da ste opljackali banku, medиtim, dacemo vam imunitet i vi ste slobodni. Vas partner do-

teorija igara proucava kako se ljudi ponasaju u strateskim situacijama

zatvorenikova dilema specificna "igra" izmedu dva zatvorenika, koja pokazuje zasto је saradnja tesko ostvariva, cak i kada је obostrano korisna

SLIKA 2

Da prizna

Zatvorenikova dilema И ovoj igri izmedu dva prestupnika za koje se sumnja da su poбnili zloбn, kazna koju се svaki zatvorenik doblti zavisi od njegove ili njene liCne odluke da prizna ili ne prizna, ali i od odluke drugog zatvorenika.

Da prlzna

Dane prizna

Ьiсе

Dominantna s·trategija Strategija koja је za igraca u igri najbolja bez obzira na strategije koje blraju drugi igraci

Da ne prizna

20 godina zatvora. Ali, ako оЬоје priznate zlocin, nece nam Ьiti potrebno vase svedocenje i izbeCi cemo troskove sиdenja, ра cete оЬоје doblti srednjи kaznи od 8 godina." Ako Boni i Кlajd, kao bezdиsni pljackasi, vode racиna samo о sopstvenoj kazni, sta Ьiste ocekivali da се da иrade? Da li Ьi priznali ili ne Ьi? Na Slici 2. prikazani sи njihovi izbori. Svaki zatvorenik ima dve strategije: da prizna ili da ne prizna. Kazna koju се doblti svaki zatvorenik zavisi od strategije kоји on Ш ona Ьira, i od strategije koju је izabrao njen Ш njegov partner и zlocinи. Razmotrimo najpre odlиkи Boni. Ona ovako rezonиje: "Ја ne znam sta се uraditi Кlajd. Ako on ne prizna, moja najbolja strategija је da ја priznaщ posto vise volim da sam na slobodi, nego da provedem godinи dana и zatvoru. Ako on prizna, moja najbolja strategija је da i ја priznam, jer си tada и zatvorи provesti 8, а ne 20 godina. Dakle, bez obzira sta Кlajd иCini, za mene је bolje da priznam." Jezikom teorije igara, ova strategija zove se dominantna strategija, ukoliko је to najbolja strategija za igraca bez obzira na strategije koje sи odabrali drиgi igraCi. U tom slисаји, priznanje је dominantna strategija za Boni. Ako prizna, provesce manje vremena и zatvorи, bez obzira da li се Кlajd da prizna ili ne. Razmotrimo sad Кlajdovu odlиkи. On se sиocava s potpиno istim izborima kao i Boni i rezonиje na slican naCin. Bez obzira sta иcini Boni, ako prizna, Кlajd moze da smanji vreme koje се provesti и zatvorи. Drиgim reCima, priznanje је najbolja strategija i za Кlajda. Na krajи i Boni i Кlajd priznajи da sи poCinili zloCin i оЬоје provode 8, godina и zatvorи. Ipak, sa njihovog stanovista, ovo је strasan ishod. Da nijedno od njih nije priznalo, оЬоје Ьi Ьili и boljem роlоZэји i proveli Ьi samo 1 godinи и zatvorи pod optuzbom nezakonitog posedovanja orиzja. Posto је svako sledio liCni interes, dva zatvorenika zajedno postizи ishod koji ih оЬоје stavlja и gori polozaj. Da Ьiste videli kako је tesko ostvariti saradnjи, zamislite da sи, pre nego sto ih је policija иhapsila, Boni i Кlajd sklopili dogovor da ne priznajи. Jasno је da Ьi ih ovakav dogovor оЬоје stavio и bolji polozaj ako Ьi ga se оЬоје drzali, jer Ьi и zatvorи proveli samo godinи dana. Ali, da li Ьi ovo dvoje prestиpnika to zaista i иcinili samo zato sto

POGLAVLJE 1

б

OLIGOPOL

.

1

-

SLIKA 3

Veca proizvodnja

Prolzvodnja u skladu sa dogovorom

Vеёа

prolzvodnja

Proizvodnja uskladusa dogovorom

su se tako dogovorili? Kada se zasebпo saslusavaju, logika licпog iпteresa stupa па scenu i navodi Љ da priznaju. Saradnju izmedu dvoje zatvorenika tesko је ostvariti, posto је saradnja individualno neracionalna.

Oligopoli kao zatvorenikova dilema U kakvoj је vezi zatvorenikova dilema sa trzistima i nesavrsenom konkurencijom? Ispostavlja se da је igra koju oligopolisti igraju u pokusaju da postignu monopolski ishod slicпa igri koju igraju zatvorenici u zatvorenikovoj dilemi. Razmotrimo oligopol od dva Clana, Iranom i Irakom. ОЬе zemlje prodaju sirovu naftu. Nakon dugih pregovora, te zemlje sklapaju dogovor da proizvodnju пafte drze na niskom пivou kako Ьi odrzali visoku svetsku cenu nafte. Nakon dogovora о oblmu proizvodnje, svaka zemlja mora da odluci da li се saradivati i ispuпiti dogovor, ili се ga ignorisati i proizvoditi vise. Slika З. prikazuje kako profit ove dve zemlje zavisi od strategije koju biraju. Pretpostavimo da ste predsedпik Iraka. Verovatno cete rezonovati na sledeCi naCiп: "Mogao Ьih da proizvodim koliko smo se dogovorili, ili Ьih mogao da povecam proizvodnju i prodam vise nafte na svetskim trzistima. Ako se Iraп bude drzao naseg dogovora u pogledu niske proizvodnje, tada се moja zemlja ostvariti profit od 60 milijardi dolara ako proizvodimo vise, odnosno 50 milijardi dolara ako proizvodimo koliko smo se dogovorili. U tom slucaju, Irak је u boljem polozaju ako proizvodi vise. Ako Iran ne ispuni dogovor i proizvodi vise, tada се moja zemlja zaraditi 40 milijardi dolara ako proizvodi vise, odnosno 30 milijardi dolara ako proizvodi koliko smo se dogovorili. Irak је opet u boljem polozaju ako proizvodi vise. Dakle, bez obzira na odluku Irana, za moju zemlju је bolje da prekrsi nas dogovor i proizvodi vise." Veca proizvodпja је za Irak dominantna strategija. Naravno, Iran rezonuje па potpuпo isti пaCin, ра оЬе zemlje proizvode vise od dogovorenog. То za rezultat ima nepovoljan ishod (sa staпovista Irana i Iraka), а svaka zemlja ostvaruje maпji profit.

lgra oligopola И ovoj igri izmedu дanova o/igopo/a, profit koji svaki Clan ostvaruje zavisi od njegove odluke о proizvodnji, ali i od odluke о proizvodnji drugog oligopoliste.

361

362 1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGAN!ZACIJA

Ovaj primer ilиstrиje zasto је oligopolima tesko da ostvare monopo1ski profit. Monopolski ishod је, иkирnо gledano, za oligopol racionalan, ali svaki oligopolista ima podsticaj da vara. Bas kao sto licni interes navodi zatvorenike и zatvorenikovoj dilemi da priznajи, tako licni interes oligopolи otezava postizanje kooperativnog ishoda sa niskom proizvodnjom, visokim cenama i monopolskim profita.

Jos neki primeri zatvorenikove dileme Upravo smo videli kako se uz pomoc zatvorenikove dileme moze razumeti proЬlem sa kojim se sиocavaju oligopoli. Ista logika vaZ:i i u mnogim drugim situacijama. Ovde cemo razmotriti tri primera u kojima licni interes onemogucava saradnjи i dovodi do nepovoljnog ishoda za sve zainteresovane strane.

Trka u naoruzanju Trka u naoruzanju skoro је identicna zatvorenikovoj dilemi. Da Ьismo to dokazali, razmotrimo odluke dve zemlje- SAD i Sovjetskog Saveza da Н da proizvedu novo oruzje i1i da se razoruzaju. Svaka zemlja zeli da ima vise oruzja od one druge jer се јој veCi arsenal omoguciti snafuiji uticaj na svetska zblvanja. Ali, svaka zemlja zeli i da zivi u svetu kojem ne preti opasnost od oruzja one drиge zeщ­ lje. Na Slici 4. prikazana је ova smrtonosna igra. Ako Sovjetski Savez odluCi da se naoruZ:a, za SAD је bolje da odlиCi to isto kako Ьi sprecile gubltak moCi. Ako Sovjetski Savez odlиCi da se razorиZa, za SAD је bolje da se naorиZaju jer се na taj naCin postati mocnije. Za svaku zemljи naoruZ:anje је dominantna strategija. Dakle, svaka zemlja odlиcuje da nastavi trku u naoruzanju, sto rezultira nepovoljnim ishodom u kojem su оЬе zemlje u opasnosti. Tokom doba hladnog rata, SAD i Sovjetski Savez pokusali su da rese ovaj proЬlem kroz pregovore i sporazume о kontroli naorиZanja. ProЬlemi sa kojima sи se sиocava­ le te dve zemlje slicni su proЬlemima na koje nailaze oligopolisti и pokиsaju da ocиva­ ju kartel. Bas kao sto se oligopolisti raspravljaju oko nivoa proizvodnje, tako sи se i

SL.IKA 4

Da se naoruza

lgra trke u naoruzanju И ovoj igri izmedu dve zemlje, bezbednost i moc svake zemlje zavisi od njene odluke da li da se naoruia, ali i od odluke koju donosi druga zemlja.

Da se naoruia Odluka Sovjetskog Saveza (SSSR) Da se razoruza

SSSR u opasnosti i slab

Da se razoruia

POGLAVLJE 16

OLIGOPOL

1 363

SLIKA 5

Da se reklamira

Da se reklamlra

Da se ne reklamlra

lgra reklamiranja И ovoj igri izmedu preduzeca koja prodaju slitne proizvode, profit svakog preduzeca zavisi od njegove odluke о rek/amiranju, ali i od od/uke о reklamiranju drugog preduzeca.

Dase ne reklamira

SAD i Sovjetski Savez raspravljali oko kolicine oruzja koja Ьi Ьila dozvoljena u svakoj zemlji. I bas kao sto је kartelima tesko da se drze dogovora oko nivoa proizvodnje, tako su se SAD i Sovjetski Savez plasili da се ona druga zemlja varati u pogledu zajednickog dogovora. I u slucaju trke u naoruzanju i u slucaju oligopola, nepopustljiva logika licnog interesa dovodi ucesnike do nekooperativnog ishoda koji је losiji ро оЬе strane.

Reklama Dva preduzeca koja se reklamiraju da Ьi privukli iste kupce suocavaju se sa proЬlemom koji је slican zatvorenikovoj dilemi. Na primer, razmotrimo odluke koje moraju da donesu dve kompanije za proizvodnju cigareta, MarlЬoro i Kamel. Ako se nijedna kompanija ne reklamira, medusobno се podeliti trziste. Ako se оЬе reklamiraju, opet се podeliti trziste, ali uz nizi profit, tako sto svaka kompanija mora da snosi troskove reklamiranja. Ipak, ako se jedna kompanija reklamira, а druga ne, ona koja se reklamira privlaCi vise kupaca od druge. Na Slici 5. prikazano је kako profit dve kompanije zavisi od njihovih postupaka. Vidite da је reklamiranje dominantna strategija za оЬе kompanije. Dakle, оЬе kompanije odlucuju da se reklamiraju, mada Ьi za оЬе kompanije bilo bolje da se nijedna ne reklamira. Ova teorija reklamiranja mogla se proveriti 1971. godine, kada је Kongres izglasao zakon о zabrani reklamiranja cigareta na televiziji. Na iznenadenje mnogih posmatraca, proizvodaci cigareta nisu iskoristile svoj znatan politicki uticaj da se suprotstave donosenju tog zakona. Kada је zakon stupio na snagu, reklamiranje cigareta se smanjilo, а profit proizvodaca cigareta se povecao. Ovaj zakon је za proizvodace cigareta ucinio ono sto nisu bili u stanju da uCine sami: razresio је zatvorenikovu dilemu namecuCi kooperativni ishod sa manje reklamiranja i vise profita. Zajednicki resшsi U Poglavlju 11 videli smo da ljudi oblcno prekomerno koriste zajednicke resurse. Ovaj proЬlem moze se smatrati primerom zatvorenikove dileme.

364

1

DEO 5

SLIKA 6 ~

-л

~

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

'

""

Da busl dva lzvora

tgra zajednickih resursa И ovoj igri izmedu preduzeca koja eksp/oatisu naftu iz zajednickog nalazista, profit koji svako preduzece ostvaruje zavisi о broja izvora koje busi, ali i od broja izvora koje busi drugo preduzece.

Da busi ]edan izvor

Dabu5i dva izvora

Da ьusi ]edan izvor

Zamislite da dve naftne kompanije Ekson i Teksako - роsеdији dva sиsedna naftna polja. Ispod polja nalazi se zajednicki basen nafte vredan 12 miliona dolara. Bиsen­ je izvora radi vadenja nafte kosta 1 milion dolara. Ako svaka kompanija eksploatise jedan izvor, svaka се doblti polovinи nafte i ostvariti profit od 5 miliona dolara (6 miliona dolara prihoda иmanjenih za 1 milion dolara troskova}. Posto је nalaziste nafte zajednicki resиrs, kompanije ga nece koristiti efikasno. Pretpostavimo da jedna kompanija moze da bиsi jos jedan izvor. Ako jedna kompanija ima dva od tri izvora, ta kompanija doblja dve treCine nafte, sto јој donosi profit od 6 miliona dolara. Drиga kompanija doblja jednи treCinи nafte иz profit od З miliona dolara. Ipak, ako svaka kompanija bиsi ро jos jedan izvor, dve kompanije се opet podeliti naftи. U ovom slисаји, svaka snosi troskove drиgog izvora, te profit svake kompanije iznosi samo ро 4 miliona dolara. Na Slici 6. prikazana је ova igra. Bиsenje dva izvora predstavlja dominantnи strategijи za оЬе kompanije. I и ovom slисаји licni interes dva igraca dovodi ih do nepovoljnog ishoda.

Zatvorenikova dilema i

Ыagostanje

drustva

Zatvorenikova dilema opisиje mnoge zivotne sitиacije i pokazuje da је saradnjи ponekad tesko ostvariti, cak i kada је za оЬа igraca и igri bolje da saradujи. Ovo pomanjkanje saradnje ocigledno predstavlja proЬlem za sve one koji se nalaze и takvoj sitиaciji. Medиtim, da li pomanjkanje saradnje predstavlja proЬlem i sa stanovista drustva и celini? Odgovor zavisi od odredenih okolnosti. U nekim slиcajevima, nekooperativna ravnoteza је nepovoljna ро drustvo kao i ро igrace. U igri trke и naoruzanjи na Slici 4., i SAD i Sovjetski savez su na krajи и opasnosti. U igri zajednickih resиrsa na Slici 6., dodatni izvori koje Ьиsе Teksako i Ekson predstavljajи rasipanje sredstava. U оЬа slиcaja, za drиstvo је bolje ako dva igraca mogu da postignи kooperativni ishod.

POGLAVLJE 16

OLIGOPOL

1 365

Nasиprot tome, и slисаји kada oligopolisti pokusavajи da ostvare monopolski profit, pomanjkanje saradnje pozeljno је sa stanovista drиstva и celini. Monopolski ishod povoljan је za oligopoliste, ali је nepovoljan za potrosace proizvoda. Као sto smo prvi риt videli и Poglavljи 7, za drиstvo је najbolji konkurentni ishod, jer se njime maksimizira ukиpni visak. Kada oligopolisti ne ostvare saradnjи, kolicina kоји proizvode bliZa је optimalnom nivoи. DrиgaCije receno, nevidljiva rиka navodi trzista na efikasnи alokacijи resursa samo ako sи trzista konkurentna, а trzista sи konkurentna samo ako predиzeca na trzistи medиsobno ne saradиjи. Razmotrimo slican slиcaj kada policija saslиsava dva osиmnjicena lica. Pomanjkanje saradnje medи osиmnjicenima је pozeljno, jer omogucava policiji da otkrije vise kriminalaca. Zatvorenikova dilema jeste dilema za zatvorenike, ali moze da Ьиdе Ьlagodet za sve drиge.

Zasto ljudi ponekad saraduju Zatvorenikova dilema pokazиje da је saradnja teska. Ali, da li је i nemoguca? Na policijskom saslиsanjи ne оdаји svi zatvorenici svoje partnere и zlocinи. Karteli ponekad zaista иsреvаји da se medиsobne dogovore, иprkos tome sto svaki Clan ima podsticaj da se ne pridrzava tog dogovora. Razlog zbog koga igraCi cesto иsреvаји da rese zatvorenikovu dilemи jeste sto oni tu igrи igrajи ne samo jednom, vec vise риtа. Da Ьismo videli zasto је saradnjи lakse ostvariti ako se igra ponavlja, vratimo se nasim dиopolistima, Dzeku i Dzil. Setite se da Ьi Dzek i Dzil ileleli da dostignи monopolski ishod и kojem svako proizvodi 30 galona, ali ih liCni interes dovodi do ravnoteze и kojoj svako proizvodi ро 40 galona. Na Slici 7. prikazana је igra kоји oni igrajи. Proizvodnja 40 galona predstavlja dominantnи strategijи za оЬа igraca и ovoj igri. Zamislite da Dzek i DZil pokиsaju da formiraju kartel. Da Ы maksimizirali иkиpni profit, dogovorice se о kooperativnom ishodu u kojem svako proizvodi 30 galona. Ipak, ako Dzek i Dzil оvи igru odigrajи samo jednom, nijedno od njih dvoje nema

SLIК.A

Da prodaje 40 galona

Da prodaje 30 galona

7

Oligopolska igra Dzeka i Dzil И ovoj igri izmedu Dieka i Diif, profit koji svaki igrac ostvaruje od prodaje vode zavisi od kofiCine koju оп ili ona odluce da prodaju, a/i i od koliCine koju odlucuje da proda drugi igrac.

Da prodaje 40galona

Da prodaje ЗOgalona

Dzil ostvaruje

od 1.500$

366

ј

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA t INUU~ 1 KI..JЬf\.A vn.....,:кJ"''"""'""'-•-· ~

podsticaj da se drzi dogovora. Licni interes i navodi da prekrse dogovor i da proizvode 40 galona. Sada pretpostavimo da Dzek i Dbl znaju da се istu igru igrati svake nedelje. Kada sklapaju pocetni sporazum о niskoj proizvodnji, oni mogu da odrede i sta се se desiti ako jedna strana prekrsi dogovor. Na primer, mogu da se saglase da се, kada jedno od njih dvoje prekrsi dogovor i proizvodi 40 galona, od tada ра nadalje оЬоје proizvoditi 40 galona. Ovu kaznu lako је sprovesti u delo, jer ako jedna strana proizvodi vise, i druga ima pravo da uCini to isto. Pretnja ovom kaznom mozda је bas ono sto је potrebno da Ьi se ostvarila saradnja. Svaka osoba zna da се krsenjem dogovora povecati svoj profit sa 1.800 na 2.000 dolara. Medutim, korist od ovakvog ponasanja trajace samo jednu nedelju. Otada ра nadalje, profit се opasti na 1.600 dolara i ostace na tom nivou. Sve dok igraci vode dovoljno raeuna о buducem profitu, odluCice da se odreknu jednokratnog povecanja profita koje donosi krsenje dogovora. Dakle, u ponovljenoj igri zatvorenikove dileme, moze se s pravom ocekivati da dva igraca postignu kooperativni ishod.

Primer iz prakse TURNIR U ZAТVORENIKOVOJ DILEMI Zamislite da sa osobom koju "saslusavaju" u drugoj prostoriji igrate zatvorenikovu dilemu. Osim toga, zamislite da cete је igrati vise puta, а ne samo jednom. Vas rezultat na kraju igre jeste ukupni broj godina koje cete provesti u zatvoru. Cilj vam је da taj broj bude sto manji. Koju Ьiste strategiju odabrali? Da li Ьiste najpre priznali Ш ne? Kako Ьi postupci druge osobe uticali na vase kasnije odluke о priznanju? Zatvorenikova dilema koja se ponavlja predstavlja prilicno komplikovanu igru. Da Ьi podstakli saradnju, igraci moraju jedan drugog da kaznjavaju zbog odЬijanja saradnje. Ipak, strategija koju smo ranije opisali u slucaju kartela vode sa Dzekom i Dziltrajno odustajanje od dogovora cim ga prekrsi drugi igrac- prilicno је nemilosrdna. u igri koja se vise puta ponavlja, prednost moze imati strategija koja omogucava igraCima da se vrate kooperativnom ishodu nakon perioda odЬijanja saradnje. Da Ьi utvrdio koje strategije najbolje funkcioniSu, politikolog Robert Akselrod је odrzao turnir. Ljudi su uzimali ucesca u igri tako sto su slali kompjuterske programe za visestruko igranje zatvorenikove dileme. Svaki program Ьi zatim odigrao igru protiv svih drugih programa. "Pobednik" је Ьiо onaj program koji је doЬio najmanje godina u zatvoru. Ispostavilo se da је najbolja jednostavna strategija pod nazivom milo za drago. Prema strategiji milo za drago, igrac poCinje sa saradnjom, а zatim ponavlja sve prethodne postupke drugog igraca. Dakle, igrac sa strategijom milo za drago saraduje sve dok drugi igrac ne izda; zatim prvi igrac izdaje sve dok drugi ne pocne opet da saraduje. Drugim recima, ova strategija zapocinje prijateljski, kainjava neprijateljski raspolozene igrace, i oprasta im kada ponovo pocnu da saraduju. Na Akselrodovo iznenadenje, ova jednostavna strategija funkcionisala је bolje od svih komplikovanijih strategija koje su ljudi slali. Strategija milo za drago ima dugacak istorijat. То је, u sustini, ЬiЬlijska strategija "oko za oko, zub za zub". Turnir u zatvorenikovoj dilemi pokazuje da ova strategija moze da bude dobro nepisano pravilo za igranje nekih zivotnih igara .•

FOGLAVLJE t 6

lspricajte pricu о zatvorenikovoj dilemi. Napravite tabelu koja се pokazati izbore zatvorenika i objasnite kakav ishod је verovatan. Cemu nas uci zatvorenikova dilema u vezi sa oligopolima?

BrziKviz

JAVNA POLITIKA PREMA OLIGOPOLIMA Jedan od Deset principa ekonomije u Poglavlju 1 glasi da su vlade ponekad u stanju da poboljsaju trzisne ishode. Primena ovog principa na oligopolska trzista u opstem slucaju је ocigledna. Као sto smo videli, saradnja medu oligopolstima nije pozeljna sa stanovista drustva u celini, jer rezultira premalom proizvodnjom i previsokim cena..: ma. Da Ьi se alokacija resursa prЉliZila drustvenom optimumu, kreatori politike treba da pokusaju da preduzeca u oligopolu navedu na medusobnu konkurenciju, а ne na saradnju. Razmotrimo kako kreatori politike to cine, а zatim ispitajmo kontroverze koje se javljaju u ovoj oЬlasti javne politike.

Ogranicavanje trgovine i antimonopolski zakoni Politika kojom se destimulise saradnja moze se sprovoditi kroz opste zakonodavstvo. Sloboda sklapanja ugovora oЬicno predstavlja kljucni element trzisne ekonomije. Preduzeca i domaCinstva uz pomoc ugovora organizuju obostrano korisnu trgovinu. Tom prilikom se oslanjaju na sudski sistem da Ьi se ugovori izvrsili. lpak, sudije u Engleskoj i SAD vec vekovima ocenjuju da su sporazumi izmedu konkurenata da smanje kolicinu i povecaju cene u suprotnosti sa javnim dobrom. Zato odЬijaju da narede izvrsenje takvih dogovora. Sermanovim antimonopolskim zakonom iz 1890. godine kodifikovana је i osnaiena ovakva politika: Nezakonitim се se smatrati svaki ugovor, udrиZenje u vidu trusta ili u nekom drugom oЬliku, ili zavera, u cilju ogranicenja trgovine ili komercijalnih aktivnosti izmedu nekoliko driava, ili sa inostranim zemljama ... Svako lice koje monopolizuje, Ш pokusava da monopolizuje, ili se udruzuje ili sklapa zaveru sa Ьilo kojim licem Ш viSe lica radi monopolizovanja dela trgovine ili komercijalnih aktivnosti izmedu nekoliko driava, Ш sa inostranim zemljama, smatrace se krivim za prekrsaj i nakon presude Ьiсе kaznjeno novcanom kaznom do pedeset hiljada dolara, ili kaznom zatvora u trajanju od najvise godinu dana, ili obema navedenim kaznama, ро nahodenju suda. Sermanovim zakonom medusobni sporazumi oligopolista prestali su da budu ugovori koji se ne smeju izvrsiti i poceli su da se tretiraju kao zloCinacka zavera. Кlejtonovim zakonom iz 1914. godine dalje su ojacani antimonopolski zakoni. Prema tom zakonu, ako neko lice moze da dokaie da је osteceno nezakonitim sporazumom kojim se ogranicava trgovina, to lice moze da pokrene sudski proces i trostruko povrati stetu koja mu је naCinjena. Svrha ovog neoЬicnog pravila trostrukog obestecenja Ьila је da se podstaknu privatne tuZЬe protiv zaverenickih oligopolista. U danasnje vreme i Ministarstvo pravosuda SAD i privatna lica imaju pravo da pokrenu sudski postupak u skladu sa monopolskim zakonima. Као sto smo naglasili u Poglavlju 15, pomocu takvih zakona se sprecavaju pripajanja koja Ьi rezultirala preve-

OLIGOFOL

1

367

368

ј

DEO 5

PONA5ANJE PREDUZECA 1 INDU6 1 KtJ~KA VI"'\:.IIAI"
likom trzisnom moCi u rukama samo jednog preduzeca. Osim toga, uz pomoc ovih zakona sprecavaju se oligopolisti da zajednicki deluju u cilju slaЬljenja konkurencije na svojim trzistima.

Primer iz prakse NEZAKONIТ TELEFONSКI

POZIV

Preduzeca u oligopolima imaju snaZan podstic~ da se udrиZuju u cilju smanjenja proizvodnje, podizanja cena i povecanja profita. Cuveni ekonomista iz osamnaestog veka Adam Smit Ьiо је svestan ovog potencijalnog trzisnog neuspeha. U Bogatstvu naroda napisao је: "Ljudi istog zanata retko se sastaju, ali se njihov razgovor zavrsava zaverom protiv drustva, ili nekim planom da povecaju cene." Da Ьismo videli jedan savremen primer ovog Smitovog zapaZanja, razmotrimo sledeCi odlomak telefonskog razgovora izmedu rukovodilaca dve avio-kompanije voden pocetkom osamdesetih godina ХХ veka. Razgovor је objavljen u Njujork Tajmsu od 24. februara 1983. godine. Robert Кrendal Ьiо је tadasnji predsednik Ameriken Erlajnsa, а Hauard Patnem predsednik Brenif Ervejza. КRENDAL:

Мislim

da је ufusno glupo ... da, @#$%-te, sedimo ovde i da se svadamo а da, nijedan od nas ne zaraduje ni @#$%-u kintu.

РАТNЕМ:

Imas li za mene neki predlog?

l
Da, imam za tebe jedan predlog. Povecaj @#$%-ne cene karata, za 20 posto, а ја cu cene mojih odmah sutra ujutru.

РАТNЕМ:

Roberte, mi ...

l
Zaradicete vise para,

РАТNЕМ:

Ne smemo da pricamo

КRENDAL:

Ne @#$%-ај , Haurade. Smemo, @#$%-te, da pricamo о cemu god hocemo!

а

i mi cemo. о

cenama!

Patnem је Ьiо u pravu: prema Sermanovom antimonopolskom zakonu rukovodiocima koji su medusobni konkurenti zabranjeno је da se dogovaraju о cenama. Kada је Patnem snimak ovog razgovora dao Ministarstvu pravosuda, Ministarstvo је podiglo optuznicu protiv Кrendala. Dve godine nakon tog dogadaja, Кrendal i Ministarstvo pravosuda postigli su nagodbu ро kojoj је Кrendal pristao na razne restrikcije svojih poslovnih aktivnosti, ukljucujuCi i kontakte sa zvanicnicima drugih avio-kompanija. Ministarstvo pravosuda је izjavilo da се uslovi nagodbe "zastititi konkurenciju u industriji avio-prevoza sprecavanjem Ameriken Erlajnsa i Кrendela u daljim pokusajima monopolizovanja usluga avionskog putnickog prevoza na svim linijama putem razgovora sa konkurentima о cenama usluga avionskog prevoza." •

POGLAVLJE 16

Polemike oko antimonopolske politike. Vrernenom se glavna polernika fokusirala na pitanje koje vrste ponasanja treba da su zabranjene antimonopolskim zakonima. Vecina analiticara sla.Ze se da dogovore oko cena izmedu konkurentnih preduzeca treba zabraniti. Medutim, antimonopolski zakoni koriste se za osudu i onih poslovnih praksi Ciji efekti nisu oCigledni. Razmotricemo tri primera.

Dogovor о preprodajnoj ceni Jedan primer kontroverzne poslovne prakse predstavlja i dogovor о preprodajnoj ceni, koji se naziva i reciprocitetna trgovina. Zarnislite da kompanija Superdjuper Elektroniks prodaje DVD plejere trgovcima na malo za 300 dolara. Ako Superdjuper zahteva od trgovaca na malo da kupcima naplate 350 dolara, ka.Ze se da ima dogovor о preprodajnoj ceni. Svaki trgovac na malo koji Ы naplatio manje od 350 dolara, prekrsio Ы svoj ugovor sa Superdjuperom. Na prvi pogled dogovor о preprodajnoj ceni rnoze delovati antikonkurentno, ра samim tim i stetno ро drustvo. Као i svaki dogovor izmedu clanova kartela, on sprecava cenovnu konkurenciju. lz tog razloga, na sudu se dogovor о preprodajnoj ceni cesto tretira kao krsenje antimonopolskih zakona. Ipak, pojedini ekonornisti iz dva razloga stupaju u odbranu dogovora о preprodajnoj ceni. Prvo, oni negiraju da takav dogovor ima za cilj smanjenje konkurencije. Ako Superdjuper Elektroniks poseduje ikakvu trzisnu moc, moze da је ispolji kroz veleprodajnu cenu, а ne kroz dogovor о preprodajnoj ceni. Osim toga, Superdjuper nema podsticaj da destimulise konkurenciju medu trgovcima na malo. I zaista, posto Ьi kartel trgovaca na malo prodavao manje nego grupa konkurentnih trgovaca na malo, Superdjuper Ьi Ьiо u gorem poloiaju ako njegovi trgovci na malo formiraju kartel. Drugo, ekonomisti smatraju da dogovor о preprodajnoj ceni ima legitimni cilj. Superdjuper mozda zeli da njegovi trgovci na malo obezbede kupcima lepo ureden salon i sposobne prodavce. Ipak, da ne postoji dogovor о ceni u preprodaji, pojedini kupci Ьi iskoristili uslugu koju nudi jedna prodavnica da saznaju posebne karakteristike DVD plejera, а zatim Ьi ga kupili kod trgovca diskontne maloprodaje koji ne nudi ovakvu uslugu. Do odredenog stepena, dobra usluga predstavlja javno dobro medu trgovcima na rnalo koji prodaju Superdjuperove proizvode. Као sto smo rekli u Poglavlju 11, kada jedna osoba nabavlja javno dobro, ostali su u stanju da ga besplatno koriste. U ovom slucaju, trgovci u diskontnoj maloprodaji besplatno Ьi se koristili uslugom koju nude drugi trgovci na malo, sto Ьi rezultiralo slaЬijom uslugom nego sto је pozeljno. Dogovor о preprodajnoj ceni predstavlja jedan od naCina da Superdjuper resi proЬlem slobodnog jahaca. Primer dogovora о preprodajnoj ceni ilustruje jedan vazan princip: poslovne prakse za koje se smatra da smanjuju konkurenciju mogu, и stvari, da imaju legitiman ciij. Тај princip samo otezava primenu antimonopolskih zakona. Ekonomisti, advokati i sudije koji se bave primenom tih zakona moraju da odrede koje vrste ponasanja treba zabraniti jer sprecavaju konkurenciju i smanjuju ekonomsko Ьlagostanje. То cesto nije lak posao. Dampinske cene Preduzeca koja poseduju trzisnu moc ро pravilu је koriste da Ьi podigli cene iznad konkurentnog nivoa. Ali, da li Ьi uopste trebalo da kreatori politike budu zabrinuti ako preduzeca koja imaju trzisnu moc moZda naplacuju suvise niske cene? Ovo је kljucno pitanje druge debate о antimonopolskoj politici.

OLIGOPOL

1 .::>0>7

Zamislite da velika avio-kompanija, nazovimo је Kojot drzi monopol na nekoj liniji. Na trZiste ulazi Trkacica Ekspres i uzima 20 posto trzista, Cime Kojot Eru ostavlja 80 posto. Kojot Er reaguje na konkurenciju i snizava cene karata. Prema nekim antimonopolskim zakonima, ovaj postupak Kojota moze se smatrati antikonkurentnim: svrha sniZenja cena је da se moZda TrkaCica izbaci sa trzista da Ьi Kojot mogao da povrati monopol i opet podigne cene. Takvo ponasanje zove se odredivanje dampinskih cena. Mada је odredivanje dampinskih cena uoЬicajena optuZЬa u antimonopolskim sudskim procesima, pojedini ekonomisti pokazuju skepsu u pogledu ovog argumenta, smatrajuCi da su dampinske cene retka pojava, а da skoro nikad nisu poslovna strategija koja donosi profit. Zasto? Da Ьi se uz pomoc cenovnog rata istisnuo rival, cene treba da se smanje na nivo ispod troskova. Ipak, ako Kojot pocne da prodaje jeftine karte uz guЬitak, treba da bude spreman da u promet stavi vise aviona, jer се jeftine karte privuCi vise putnika. Trkacica, pak, moze da reaguje na Kojotov dampinski potez tako sto се smanjiti broj letova. Shodno tome, Kojot na kraju snosi vise od 80 posto guЬitaka, Cime Trkacicu dovodi u bolju poziciju da prezivi cenovni rat. Bas kao u crtanom filmu sa Kojotom i TrkaCicom, graЬljivac ima \rise stete nego koristiti. Medu ekonomistima se i dalje vodi rasprava о tome da li odredivanje dampinskih cena treba da predstavlja razlog za zabrinutosti kreatora politike. Mnoga pitanja i dalje ostaju neresena. Da li је odredivanje dampinskih cena profitaЬilna poslovna strategija? Ako jeste, u kojim slucajevima? Da li su sudovi u stanju da odrede koja smanjenja cene su konkurentna, ра prema tome dobra za kupce, а koja su dampinska? Nema jednostavnih odgovora.

Vezivanje TreCi primer kontroverzne poslovne prakse jeste vezivanje. Pretpostavimo da filmski studio Mejkmani proizvodi dva filma Spajdermena i Hamleta. Ako Mejkmani nudi Ьioskopima ova dva filma ро jednoj, а ne ро dve zasebne cene, kaze se da taj filmski studio vezuje dva proizvoda. Kada је praksa vezivanja filmova dospela do suda, Ьila је zabranjena odlukom Vrhovnog suda. Sud је ovako rezonovao: zamislite da Spajdermen donosi senzacionalnu zaradu, а da је Hamlet neprofitaЬilan umetnicki film. Tada Ьi studio mogao da iskoristi veliku trainju za Spajdermenom da natera Ьioskope da kupe Hamleta. Izgledalo је da studio moze da iskoristi vezivanje kao mehanizam sirenja svoje trzisne moCi. Mnogi ekonomisti skepticni su u pogledu ovog argumenta. Zamislite da su Ьiosko­ pi spremni da plate 20.000 dolara za Spajderme11a, а nimalo za Hamleta. Tada Ьi Ьiosko­ pi za оЬа filma platili maksimalno 20.000 dolara- sto је cena koju Ьi platШ samo za Spajdermena. Primoravanje Ьioskopa da prihvati bezvredan film kao deo dogovora ne povecava spremnost Ьioskopa da plati. Mejkmani ne moze da poveca svoju trzisnu тас jednostavnim vezivanjem dva filma. Zasto, onda, postoji vezivanje? MoZda zato sto predstavlja oblik cenovne diskriminacije. Pretpostavimo da postoje dva Ьioskopa. Siti Ьioskop spreman је da plati 15.000 dolara za Spajredmena i 5.000 dolara za Hamleta. Kod Kantri Ьioskopa slucaj је obratan: spreman је da plati 5.000 za Spajdermena, а 15.000 za Hamleta. Ako Mejkmani naplacпje zasebne cene za ova dva filma, najbolja strategija za taj studio jeste da naplati ро 15.000 dolara za svaki film, i da svaki Ьioskop izabere za prikazivanje samo jedan film. Ipak, ako Mejkmani nudi dva vezana filma, moze za filmove da naplati od svakog Ьioskopa ро 20.000 dolara. Dakle, ako razliCiti Ьioskopi razliCito vrednuju filmove, vezivanjem se omogucava studiju da poveca profit ako naplacuje komblnovanu cenu koja је bliZa ukupnoj spremnosti kupaca da plate.

POGLAVLJE 16

OLIGOPOL

1

Vezivanje i dalje ostaje kontroverzna poslovna praksa. Argument Vrhovnog suda da vezivanje omogucava preduzecu da prosiri svoju trZisnu moc i na druga dobra nije u potpunosti opravdan, barem ne u svom najjednostavnijem oЬliku. Ipak, ekonomisti su izneli nekoliko slozenijih teorija о tome kako vezivanjem moze da se spreCi konkurencija. Pri ekonomskom znanju kojim raspola.Zemo, nije jasno da li vezivanje ima nepovoljne efekte ро drustvo u celini.

Primer iz prakse SLUCAJ MAJKROSOFTA Najva.Zniji i najkontroverzniji antimonopolski slucaj poslednjih godina blo је sudski proces americke vlade protiv korporacije Majkrosoft koji se vodio 1998. godine. Jedno је sigurno, tom slucaju nije nedostajala dramaticnost. Voden је izmedu jednog od najbogatijih ljudi na svetu (Bila Gejtsa} i jedne od najmocnijih regulatornih agencija na svetu (Мinistarstvo pravosuda SAD). Као svedok vlade pojavio se istaknuti ekonomista (profesor Frenklin Fiser sa МIТ-а). Као svedok Majkrosofta pojavio se podjednako istaknuti ekonomista (profesor sa МIТ-а Ricard Smalensi). Radilo se о buducnosti jedne od najvrednijih kompanija na svetu (Мajkrosoftu) u jednoj od grana koje se razvijaju najvecom brzinom (kompjuterskog softvera). Centralno pitanje u slucaju Majkrosoft ticalo se vezivanja - konkretno, da li Majkrosoftu treba dozvoliti da svoj pretrazivac Interneta integrise u operativni sistem Vindouz. Vlada је tvrdila da Majkrosoft ova dva proizvoda vezuje da Ы svoju trzisnu moc koju poseduje na trzistu operativnih sistema za kompjutere prosirio na trZiste koje sa njima nije u vezi (trziste pretraZivaca lnterneta). Ako Ы se Majkrosoftu dozvolilo da takve proizvode integrise u svoj operativni sistem, kako је smatrala vlada, to Ы onemoguбlo druge softverske kompanije, kao sto је Netskejp, da udu na trZiste i ponude nove proizvode. Majkrosoft је reagovao tako sto је istakao da ugradnja novih karakteristika u stare proizvode predstavlja prirodni deo tehnoloskog progresa. Danas se u automoblle ugraduju stereo i klima uredaji koji su se nekada prodavali posebno, а foto-aparati se prodaju s ugradenim Ьlicevima. Isto va.Zi i za operativne sisteme. Vremenom је Majkrosoft Vindouzu dodao mnoge karakteristike koji su nekada bili zasebni proizvodi. То је kompjutere uCinilo pouzdanijim i laksim za koriscenje, jer potrosaci mogu da budu sigurni da sve komponente zajedno funkcionisu. Integracija tehnologije Interneta, kako је tvrdio Majkrosoft, predstavlja prirodan sledeCi korak. Jedna od tacaka neslaganja ticala se stepena trzisne moCi Majkrosofta. IsticuCi da vise od 80 posto novih personalnih kompjutera koristi Majkrosoftov operativni sistem, vlada је tvrdila da ta kompanija poseduje znatnu monopolsku moc, koju pokusava da prosiri. Majkrosoft је odgovorio da se trziste softvera stalno menja i da se njegov operativni sistem Vidouz stalno suocava sa konkurencijom, kao sto su operativni sistemi Epl Mekintos i Linuks. Iznesena је i tvrdnja da niska cena koju Majkrosoft naplacuje za Vindouz - oko 50 dolara, odnosno samo 3 posto od cene prosecnog kompjutera predstavlja dokaz da је njegova trzisna moc strogo ogranicena. Poput mnogih antimonopolskih sudskih procesa, slucaj Majkrosoft postao је pravno veoma komplikovan. Novembra 1999. godine, nakon dugotrajnog sudskog procesa, sudija Penfild Dzekson doneo је presudu da Majkrosoft poseduje veliku trzisnu

"Ја?

Monopolista? Samo trenutak... "

371

З72. 1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZAC!JA

.· ..·kompanije. u danasnje vrёro~· pruzanjem. usluga pr~k9 lhtt;!rne~a; medul
moc i da ju је protivzakonito zloupotreЬio. Juna 2000. godine, nakon razmatranja moguceg pravnog leka, naredio је da se Majkrosoft podeli na dve kompanije- jednu koja се prodavati operativni sistem, i drugu koja се prodavati aplikativni softver. Godinu dana kasnije, Apelacioni sud је oborio Dzeksonov nalog i predao slucaj drugom sudiji. Septembra 2001. Ministarstvo pravosuda objavilo је da vise ne zahteva podelu kompanije i da zeli brzo okoncanje ovog slucaja.

POGLAVLJE 1 б

OLIGOPOL

Nagodba је konacno postignuta novembra 2002. Majkrosoft је prihvatio neka ogranicenja u svojoj poslovnoj praksi. Vlada se sloZila da pretrazivac moze da ostane deo operativnog sistema Vindouz. •

BrziKviz

Koji se medusobni dogovori preduzeca smatraju nezakonitim? Zasto su monopolski zakoni predmet polemika?

ZAKUUCAK Oligopoli Ьi zeleli da se ponasaju kao monopoli, ali ih licni interes priЬlizava konkurenciji. Dakle, oligopoli mogu da na kraju vise nalikuju monopolima ili konkurentnim trzistima, u zavisnosti od broja preduzeca u oligopolu i od stepena konkurentnosti preduzeca. Prica о zatvorenikovoj dilemi pokazuje zasto oligopoli mogu da ne uspostave saradnju, cak i ako је ona u njihovom sopstvenom najboljem interesu. Кreatori politike reguliSu ponasanje oligopolista antimonopolskim zakonima. Ispravan opseg tih zakona predmet је stalnih polemika. Mada dogovaranje о cenama izmedu preduzeca koja medusobno konkurisu ocigledno smanjuje ekonomsko Ьla­ gostanje i treba da bude zakonom zabranjeno, pojedine poslovne prakse koje izgledaju kao da slabe konkurenciju mogu da budu legitimne i kada imaju lukave namere. Shodno tome, kada postavljaju ogranicenja ponasanju preduzeca, kreatori politike moraju oprezno da koriste ogromnu moc antimonopolskih zakona.

REZIME • Oligopoli maksimiziraju svoj ukupni profit formiranjem kartela i ponasanjem poput monopolista. Ipak, ako oligopolisti pojedinacno donose odluke о oЬimu proizvodnje, to rezultira vecom kolicinom i niZom cenom nego kada је rec о monopolskom ishodu. Sto је broj preduzeca u oligopolu veCi, kolicina i cena su ЬliZe nivou koji Ьi preovladao u uslovima konkurencije. • Zatvorenikova dilema pokazuje da liCni interes moze da spreci ljude da uspostave saradnju, cak i ako је ta saradnja u njihovom zajednickom intere-

su. Logika zatvorenikove dileme primenjljiva је u mnogim situacijama, ukljucujuCi trku u naorиZan­ ju, reklamiranje, proЬleme sa zajednickim resursima i oligopole. • Кreatori politike uz pomoc antimonopolskih zakona sprecavaju ponasanje oligopola ciji је cilj slaЬljenje konkurencije. Primena ovih zakona moze Ьiti podlozna polemikama, posto neki oЬlici ponasanja koji mogu izgledati kao da slabe konkurenciju, u stvari mogu imati legitimne poslovne ciljeve.

KLJUCNI POJMOVI oligopol monopolisticka konkurencija udruzivanje

kartel Nesova ravnoteza teorija igara

zatvorenikova dilema dominantna strategija

)

373

374

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Ako је grupa prodavaca u stanju da formira kartel, koju Ьi cenu i koliCinu pokusali da odrede?

5. Sta је zatvorenikova dilema i u kakvoj vezi sa oligopolom?

2. Uporedite koliCinu i cenu oligopola sa cenom i kolicinom monopola.

6. Navedite dva primera pored oligopola koji pokazuju kako se uz pomoc zatvorenikove dileme moze objasniti odgovarajuce ponasanje.

3. Uporedite kolicinu i cenu oligopola sa cenom i kolicinom na konkurentnom trzistu. 4. Kako broj preduzeca u oligopolu utice na ishod na tom trzistu?

7. Koji su oblici ponasanja zabranjeni antimonopolskim zakonima? в. Sta је dogovor о preprodajnoj ceni i zasto је takva praksa kontroverzna?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Njujork Tajms (30. novembar 1993.) izvestava da је unesposobnost ОРЕС-а da prosle nedelje postigne dogovor о smanjenju proizvodnje izazvala metez na trzistu nafte ... (sto је dovelo) do najniZe cene domace sirove nafte od juna 1990.п а. Zasto su Clanice ОРЕС-а pokusale da postignu dogovor oko smanjenja proizvodnje? Ь. Ро vasem misljenju, zasto ОРЕС nije Ьiо u stanju da postigne dogovor oko smanjenja proizvodnje? Zasto је to rezultiralo нmetezom" na trzistu nafte? с. U novinama se istice i da "ОРЕС smatra da zemlje izvan te organizacije koje se bave proizvodnjom nafte, poput Norveske i Britanije, treba da obave svoj deo posla i smanje proizvodnju.н Sta nam fraza "da obave svoj deo posla" govori о odnosu koji ОРЕС zeli da ima sa Norveskom i Britanijom? 2. Veliki deo svetske ponude dijamanata potice iz Rusije i Juzne Mrike. Pretpostavimo da је marginalni trosak iskopavanja dijamanata konstantan na nivou od 1.000 dolara ро dijamantu i da traznju za dijamantima opisuje sledeca tabela: Сем

Kolicina

$8,ооо

s.ooo

7,000

б,ооо

б,ооо

7,000

5,000

8,000

4,000

g,ooo

з, оо о

10,000

2,000

11,000

1,000

12,000

а.

Ako postoji mnogo snabdevaca dijamanata, koliko Ьi iznosile cena i koliCina? Ь. Ako postoji samo jedan snabdevac dijamanata, koliko Ьi iznosile cena i kolicina? с. Kada Ьi Rusija i Juina Mrika formirale kartel, koliko Ьi iznosile cena i kolicina? Ako Ьi te dve zemlje podelile trZiste na jednake delove, koliko Ьi iznosili proizvodnja i profit Juzne Mrike? Sta Ьi se desilo sa profitom Juine Mrike ako Ьi ta zemlja povecala proizvodnju za 1.000, а Rusija se pridrzavala kartelskog dogovora? d. Na osnovu odgovora na pitanje pod (с) objasnite zasto kartelski sporazumi cesto nisu uspesni.

3. U ovom poglavlju bavimo se kompanijama koje su oligopolisti na trZistu dobara koje prodaju. Mnoge od tih istih ideja vaie i u slucaju kompanija koje su oligopolisti na trZistu inputa koje kupuju. а. Ako prodavci koji su oligopolisti pokusaju da povecaju cenu dobra koje prodaju, sta је cilj kupaca koji su oligopolisti? Ь. Vlasnici bezbol timova koji se takmice u prvoj ligi imaju oligopol na trzistu bezbol igraca. Sta је cilj vlasnika u pogledu plata igraca? Zasto је taj cilj tesko ostvariti? с. Bezbol igraCi stupili su u strajk 1994. godine jer nisu hteli da prihvate ogranicenje u vidu maksimalnih plata koje su hteli da nametnu vlasnici klubova. Ako su vlasnici vec sklopili dogovor oko plata, zasto su osetili potrebu da uvedu takvo ogranicenje?

POGLAVLJE 16

4. Opisite nekoliko aktivnosti u svom zivotu u kojima teorija igara moze da vam bude od koristi. Sta povezuje sve te aktivnosti? 5. Razmotrite trgovinske odnose izmedu SAD i Meksika. Pretpostavimo da lideri ovih dveju zemalja smatraju da su alternativne trgovinske politike rezultirale sledeCim ishodima:

Nlske carfne

Vlsoke

carlne

а. Која је

dominantna strategija za SAD? А za Meksiko? Objasnite. Ь. Definisite Nesovu ravnoteZи. Sta је Nesova ravnoteza u slucaju trgovinske politike? с. Godine 1993. americki Kongres је ratifikovao Severnoamericki sporazum о slobodnoj trgovini (NAFTA), kojim su se SAD i Meksiko dogovorili da istovremeno smanje trgovinske barijere. Da li gore prikazani ocekivani profit opravdava ovakav pristup trgovinskoj politici? d. Na osnovu vaseg razumevanja dobltaka od trgovine (kojima smo se bavili u Poglavljima З i 9), smatrate li da ovakav profit zaista odslikava Ьla­ gostanje zemlje u slucaju cetiri moguca ishoda? 6. Pretpostavite da sa kolegom radite na projektu za koji cete doblti zajednicku ocenu. ОЬоје zelite da dobljete dobru ocenu, ali zelite i da sto manje radite. Sledeca slika prikazuje tabelu odluka i moguce ishode:

Da radite

Da zabuSavate

Da radl

Da zabuiava

Pretpostavimo da је zabavljanje vase normalno stanje, ali da је situacija kada nema zabavljanja

OLIGOPOL

podjednako neprijatna kao i doblti dve ocene manje. а. Nacrtajte tabelu odluka koja kombinuje i ocenu i kolicinu uzivanja iz svakog ishoda u jednom rezultatu. Ь. Ako ni vi ni vas kolega ne znate koliko onaj drugi radir kakav је moguCi ishod? Da li је va:Zno to sto postoji mogucnost da cete opet raditi s istom osobom? Objasnite svoj odgovor.

7. U ovom poglavlju navodi se da је zabrana reklamiranja cigareta na televiziji 1971. godine povecala profit proizvodaca cigareta. Da li Ьi zabrana i dalje mogla da bude dobra javna politika? Objasnite svoj odgovor. 8. Slucaj iz prakse u ovom poglavlju opisuje telefonski razgovor izmedu predsednika Ameriken Erlajnza i Brenif Ervejza. Analizirajmo igru izmedu ove dve kompanije. Pretpostavimo da svaka kompanija moze da naplati ш visoku ili nisku cenu karata. Ako jedna kompanija naplacuje 100 dolara, ostvaruje nizak profit ukoliko i druga naplacuje 100 dolarar а visok profit ukoliko druga kompanija naplacuje 200 dolara. Sa druge straner ako kompanija naplacuje 200 dolara, ostvaruje veoma nizak profit ukoliko druga naplacuje 100 dolara, а srednji profit ukoliko i druga kompanija naplacuje 200 dolara. а. Nacrtajte tabelu odluka za ovu igru. Ь. Sta је Nesova ravnote:Za u ovoj igri? Objasnite. с. Postoji li ishod koji Ьi za оЬе avio-kompanije Ьiо bolji od Nesove ravnoteze? Kako se takav ishod moze postiCi? Ко Ьi tim ishodom Ьiо na gubltku? 9. Farmer Dzons i farmer Smit napasuju stoku na istom pasnjaku. Ako se na pasnjaku napasa 20 kravar svaka krava tokom svog zivota daje mleka u vrednosti od 4.000 dolara. Ako se na pasnjaku napasa vise krava, tada svaka krava moze da pojede manje trave i njena proizvodnja mleka opada. Sa 30 krava na pasnjakur svaka daje mleka u vrednosti od 3.000 dolara; sa 40 krava, svaka daje mleka u vrednosti od 2.000 dolara. Svaka krava kosta 1.000 dolara. а. Pretpostavimo da farmer Dzons i farmer Smit mogu da kupe ili ро 10 Ш ро 20 krava, ali da nijedan ne zna koliko се krava kupiti onaj drugi. Izracunajte rezultat svakog ishoda. Ь. Koji је verovatan ishod u ovoj igri? Koji Ьi ishod Ьiо najbolji? Objasnite.

1

375

З76 1

DEO 5

PONASAN.JE PREDUZECA 1 INDUSTR1.JSKA ORGANIZACI.JA

с.

Nekada је bilo vise zajednickih pasnjaka nego danas. Zasto? (Za vise podataka о ovoj temi ponovo proCitajte Poglavlje 11.) lO.Litl Kona је mala kompanija kafe koja razmatra ulazak na trziste kojim dominira Big Bru. Profit svake kompanije zavisi od ulaska Litl Kone i od toga da li се Вig Bru da odredi visoku Ш nisku cenu.

ulazite." Mislite li da Ьi Litl Kona trebalo da poveruje и оvи pretnju? Zasto? Ро vasem misljenju, sta Ьi trebalo da uradi Litl Kona? ll.Dzef i Stiv igraju tenis. Svaki poen svodi se na to da Stiv tacno pogodi da li се Dzef baciti lopticu Stivu na levo ili desno. Ishodi su sledeCi: Levo

Vlsokacena

Oesno

N1skacena

Levo Ulazl na triiSte

Desno Neu(azi

na triiSte

Kona ne zaraдuje

niSta

Big Bru preti Litl Koni recima: ,,Ako vi udete na trziste, odredicemo nisku cenu, раје bolje da ne

http://

Ima li ijedan igrac dominantnu strategiju? Ako Dzef izabere odredenu strategiju (levo ili desno) i pridrzava је se, sta се uraditi Stiv? Dakle, mozete 1i za Dzefa smisliti bolju strategiju?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite . http:l/mankiwXtra.swlearпing.com.

MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

Utazite u knjiZaru da kupite knjigu koju cete Citati tokom godisnjeg odmora. Na policama pronalazite detektivski roman Dzona Grisama, triler Stivena Кinga, ljubavni roman Danijele Stil, memoare Frenka Mekkorta, i veliki izbor drugih knjiga. Kada izaberete knjigu i kupite је, na kojoj vrsti trzista uzimate ucesce? Sa jedne strane, trziSte knjiga deluje konkurentno. Dok razgledate police u knjiZari, nailazite na mnoge pisce i mnoge izdavace koji vapiju za vasom painjom. Kupac na ovom trzistu moze da Ьira izmedu hiljada konkurentnih proizvoda. I posto svako moze da ude na trziSte knjiga ako napise i objavi knjigu, izdavastvo nije bas profitabllna delatnost. Na jednog dobro placenog romanopisca, dolaze stotine onih koji se tesko probljaju. Sa druge strane, trziste knjiga deluje monopolisticki. Posto је svaka knjiga jedinstvena, izdavaCi imaju izvesnu slobodu u odredivanju cene. Prodavci na ovom trzistu sami odreduju cenu pre nego sto је uzimaju kao datu. I zaista, cena knjiga znatno premasuje marginalni trosak. Cena tipicnog romana u tvrdom povezu iznosi oko 25 dolara, dok trosak stampanja jednog dodatnog primerka iznosi manje od 5 dolara.

377

378

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

monopolisticka konkurencija trzisna struktura u kojoj mnoga preduzeca prodaju slicne, ali ne identicne proizvode

U ovom poglavljи ispitujemo trzista koja imajи neke karakteristike konkurencije i neke karakteristike monopola. Takva trzisna struktura zove se monopolisticka konkurencija. Monopolisticka konkurencija opisиje trziste sa sledeCim osobrnama:

• Mnogo prodavaca: Postoji mnogo preduzeca koja se bore za istu grири kираса. • Diferencijacija proizvoda: Svako predиzece proizvodi proizvod koji se bar malo razlikиje od proizvoda ostalih predиzeca. Dakle, иmesto sto сеnи иzima kao datu, svako predиzece se sиocava sa opadajиcom krivom traZnje. • Slobodan ulazak: Preduzeca bez ogranicenja mogu da иdи na trziste (ili s njega da izadи). Dakle, broj preduzeca na trzistи prilagodava se sve dok profit ne Ьиdе jednak nиli.

Ako se, na trenиtak, zamislimo videcemo da postoji mnogo trzista sa tim karakteristikama: trziste knjiga, kompakt diskova, filmova, kompjиterskih igara, restorana, casova klavira, keksa, namestaja i tako dalje. Monopolisticka konkurencija је, рориt oligopola, trzisna strиktura koja se nalazi izmedи ekstremnih slиcajeva konkurencije i monopola. Ali, oligopol i monopolisticka konkurencija dosta se razlikиjи. Oligopol odstupa od savrseno konkurentnog ideala iz Poglavlja 14, jer na tom trzistи postoji samo nekoliko prodavaca. Mali broj prodavaca Cini ostrи konkurencijи malo verovatnom, а strateske medиsobne иticaje izuzetno vaznim. Nasиprot tome, и иslovima monopolisticke konkurencije postoji mnogo prodavaca, od kojih је svaki mali и odnosи na trziste. Monopolisticki konkurentno trziste odstupa od savrseno konkurentnog ideala, posto svaki prodavac nиdi иnekoliko drи­ gaciji proizvod.

KONKURENCIJA SA DIFERENCIRANIM PROIZVODIMA Da Ьismo shvatili monopolisticki konkurentna trzista, najpre cemo razmotriti odlиke sa kojima se sиocava pojedinacno predиzece. Zatim cemo ispitati sta se desava na dи­ gi rok dok predиzeca иlaze и odredenи granи i iz nje izlaze. Potom cemo иporediti ravnotezи и иslovima monopolisticke konkurencije sa ravnotezom и иslovima savrsene konkurencije kojom smo se bavili и Poglavljи 14. Na krajи cemo razmotriti da li је ishod na monopolisticki konkurentnom trzistи pozeljan sa stanovista drиstva и celini.

Monopolisticki konkurentno preduzece na kratki rok Svako predиzece na monopolisticki konkurentnom trzistи иmnogome liCi na monopol. Posto se njegov proizvod razlikиje od proizvoda koje nиde drиga predиzeca, ono se sиocava sa opadajиcom krivom traznje. (Nasиprot tome, savrseno konkurentno predиzece sиocava se sa horizontalnom krivom traznje ро trzisnoj ceni.) Dakle, monopolisticki konkurentno predиzece ponasa se и skladи sa pravilom monopoliste о maksimiziranjи profita: ono Ьira koliCinи pri kojoj је marginalni prihod jednak marginalnom troskи, а zatim na osnovи krive traznje nalazi сеnи koja је konzistentna sa tom koliCinom. Na Slici 1. prikazane sи troskovne krive, kriva traznje i kriva marginalnog prihoda dva tipicna predиzeca, svakog и razliCitoj monopolisticki konkurentnoj grani privrede. Na оЬа dela slike, koliCina koja maksimizira profit nalazi se и presekи kriva marginalnog prihoda i marginalnog troska. Dva dela ove slike prikazиjи razlicite ishode и

POGLAVLJE 17

MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

Monopolisticki konkurenti na kratki rok Monopolisticki konkurenti, poput monopolista, maksimiziraju profit tako sto proizvode koliдnu pri kojoj је marginalni prihod jednak marginalnom trosku. Preduzece и de/u (а) ostvaruje profit jer је pri toj koliбni се па veca od prosecnog ukupnog troska. Preduzece и delu (Ь) ostvaruje gubltke jer је pri toj koliбni cena тапја od prosecnog ukupnog troska. (Ь) Preduzece ostvaruje gubltke

(а} Preduzece ostvaruje profit

Cena

Cena мс

мс АТС

АТС

Prosecni cukupni trosak Prosecni t·····''·f'·"''""'·' ukupni trosak

о

ко11СiГ1а koJa maksimizira profit

Cena

о

minimizira gubltke

pogledu profita preduzeca. U delu (а), cena је veca od prosecnog ukupnog troska, ра preduzece ostvaruje profit. U delu (Ь), cena је manja od prosecnog ukupnog troska. U ovom slucaju, preduzece nije и stanju da ostvari pozitivan profit, ра mu preostaje samo da minimizira svoje guЬitke. Sve ovo trebalo Ьi da vam је poznato. Monopolisticki konkurentno preduzece Ьira svoju koliCinu i cenu, bas kao i monopol. Na kratki rok, ova dva tipa trzisne strukture su slicna.

Ravnoteza na dugi rok Situacije prikazane na Slici 1. ne traju dugo. Kada preduzeca ostvaruju profit, kao u delu (а), nova preduzeca imaju podsticaj da udu na trziste. Tim ulaskom povecava se broj proizvoda izmedu kojih kupci mogu da Ьiraju, ра se, stoga, smanjuje traznja sa kojom se suocava svako od preduzeca koja su vec na trzistu. Drugim reCima, profit podstice ulazak, а ulazak pomera ulevo krivu traznje s kojom se suocavaju vec postojeca preduzeca na trzistu. Kako traznja postojecih preduzeca na trzistu opada, ta preduzeca ostvaruju sve manji profit. I obratno, kada preduzeca ostvaruju guЬitke, kao u delu (Ь), preduzeca na trzistu imaju podsticaj da sa njega izadu. Sa njihovim izlaskom, kupcima na raspolaganju stoji manje proizvoda izmedu kojih mogu da Ьiraju. Ovaj pad broja preduzeca ро-

Ј

379

380

1

DEOS

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

~

,.ImajuCi u vidu silazni nagiЬ na5e krive traznje i lakocu sa kojom ostala preduzeca mo~u da udu u ovu granu, svoju profitnu poziciju mozemo OJacati samo ako izjednacimo marginalni tro&!k sa marginalnim prihodom. Uzmite jos bombona."

vecava tra.Znju sa kojom se suocavaju ona preduzeca koja na trzistu ostaju. Drugim recima, gublci podsticu izlazak, а izlazak pomera krivu trainje preostalih preduzeca udesno. Kako se povecava traznja za proizvodima preostalih preduzeca, ta preduzeca ostvaruju sve veCi profit (to jest, sve manje gubltke). Ovaj proces ulaska i izlaska nastavlja se sve dok preduzeca na trzistu ne ostvaruju tacno nulti ekonomski profit. Slika 2. prikazuje dugorocnu ravnotezu. Kada trziste jednom postigne ravnotezu, nova preduzeca nemaju podsticaj da na njega ulaze, а postojeca preduzeca nemaju podsticaj da sa njega izlaze. UoCite da kriva traznje na ovoj slici samo dotice krivu prosecnog ukupnog troska. Matematicki govoreCi, kazemo da su ove dve krive tangente jedna drugoj. Ove dve krive moraju blti tangente kada ulazak i izlazak dovedu profit na nulu. Posto profit ро prodatoj jedinici predstavlja razliku izmedu cene (nalazi se na krivoj traznje) i prosecnog ukupnog troska, maksimalni profit је nulti ako se ove dve krive dodiruju, ali se ne seku. Da rezimiramo, dve karakteristike opisuju dugorocnu ravnote.ZU na monopolisticki konkurentnom trzistu: •

Као

i na monopolskom trzistu, cena је veca od marginalnog troska. Do ovog zakljucka dolazimo zato sto maksimiziranje profita zahteva da marginalni prihod bude jednak marginalnom trosku i zato sto opadajuca kriva tra.Znje Cini da marginalni prihod bude manji od cene.

POGLAVLJE 17

MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

--

Се па

мс

~

1
SLIKA 2 . . ~

Monopolisticki konkurent па dugi rok Na

moпopofisticki

kопkигепtпот

trzistu, ako preduzeca ostvaruju profit, поvа preduzeca ulaze па trziste, а kriva trazпje preduzeca koja su vec па trzistu ротега se ulevo. Slicпo tome, ako preduzeca ostvaruju gubltke, stara preduzeca izlaze sa triista, а kriva traiпje preostalih preduzeca ротега se udesпo. Zbog ovih ротегапја traiпje, moпopolisticki konkureпtпo

maksimizira profit

preduzece па kraju se nalazi и ovde prikazaпoj dugorocnoj ravпoteii. U toj dugorocпoj ravпoteii, сепа је jedпaka prosecпom ukupпom

trosku, а preduzece ostvaruje пulti profit.

•

Као i na konkшentnom trzistu, cena је jednaka prosecnom ukupnom trosku. Do ovog zakljucka dolazimo jer slobodan ulazak i izlazak svode ekonomski profit na nulu.

Druga karakteristika pokazuje da se monopolisticka konkurencija razlikuje od monopola. Posto је monopolista jedini prodavac proizvoda bez bliskih supstituta, u stanju је da ostvari pozitivan ekonomski profit, cak i na dugi rok. Nasuprot tome, posto postoji slobodan ulazak na monopolisticki konkurentno trziste, ekonomski profit preduzeca ovog tipa svodi se na nulu.

Monopolisticka nasuprot savrsenoj konkurenciji Na Slici З. uporedena је dugorocna ravnoteza u uslovima monopolisticke konkurencije sa dugorocnom ravnotezom u uslovima savrsene konkurencije. (U Poglavlju 14 bavili smo se ravnotezom u uslovima savrsene konkurencije.) Postoje dve razlike izmedu monopolisticke i savrsene konkurencije koje vredi napomenuti - viSak kapaciteta i mar2a.

Visak kapaciteta Као sto smo upravo videli, ulazak i izlazak dovodi svako preduzece na monopolisticki konkurentnom trziStu do tacke tangencije krive traznje i krive prosecnog ukupnog troska. Deo (а) Slike З. pokazuje da је kolicina autputa u ovoj tacki manja od koliCine autputa koja minimizira prosecni ukupni trosak. Dakle, u

.

382

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

SLIKA

З

,

Monopolisticka nasuprot savrsenoj konkurendji Deo (а) pokazuje dugorocnи iavnoteiи па monopolisticki konkиrentnom triistи, а deo (Ь) dиgorocnu ravnoteiu па savгSeno konkиrentnom trziStи. Uocavaju se dve razlike. (1) Savrseno konkиrentno predиzete . proizvodi pri efikasnom oblmи, dQk је prosecni иkиpni trosak minimiziran. Nasиprot tome, monopolisticki konkurentno preduzete proizvodi manje od efikasnog oblma. (2) Cena је и иslovima savгSene konkиrencije jednaka marginalnom troskи, dok је cena и иslovima monopolisticke konkиrencije veta od marginalnog troska. (а)

Cena

(Ь)

Monopolisticki konkurentno preduzeee

Savrieno konkurentno preduzece

Се па

Р"' МС 1----...;;:~~~~о.'*'::;...=::;;;....

___ Р =MR (kriva traznje)

о

Efikasni

оЫm

uslovirna rnonopolisticke konkurencije, preduzeca proizvode u opadajucern segm.entu svoje krive prosecnog ukupnog troska. Na taj nacin, rnonopolisticka konkurencija se znatno razlikuje od savrsene konkurencije. Као sto је predstavljeno u delu (Ь) Slike 3., slobodan ulazak na konkurentna trzista podstice preduzeca da proizvode uz rninirnalne prosecne ukupne troskove. KoliCina koja rninirnizira prosecni ukupni trosak zove se efikasni oblm preduzeca. Na dugi rok, savrseno konkurentna preduzeca proizvode pri efikasnorn oblrnu, dok rnonopolisticki konkurentna preduzeca proizvode ispod tog nivoa. U uslovirna rnonopolisticke konkurencije, za preduzeca se kaze da irnaju visak kapaciteta. Drugirn recirna, za razliku od savrseno konkurentnog preduzeca, rnonopolisticki konkurentno preduzece rnoglo Ьi da poveca koliCinu koju proizvodi i da srnanji prosecan ukupni trosak proizvodnje.

Marza preko marginalnog troska Druga razlika izrnedu savrsene i rnonopolisticke konkurencije jeste odnos izrnedu cene i rnarginalnog troska. Kod konkurentnog preduzeca, koje је predstavljeno u delu (Ь) Slike 3., cena је jednaka rnarginalnorn trosku. Kod rnonopolisticki konkurentnog preduzeca, koje је predstavljeno и delu (а), cena је veca od rnarginalnog troska, jer to preduzece uvek poseduje izvesnu trzisnu rnoc.

POGLAVUE 17

MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

Kako је ta marza preko marginalnog troska konzistentna sa slobodnim ulaskom i nultim profitom? Uslov nultog profita garantuje samo da је cena jednaka prosecnom ukupnom trosku. Тај uslov ne garantuje da је cena jednaka marginalnom trosku. I zaista, u dugorocnoj ravnotezi, monopolisticki konkurentna preduzeca posluju u opadajucem delu svojih kriva prosecnog ukupnog troSka, ра је marginalni trosak manji od prosecnog ukupnog troska. Dakle, da Ьi cena Ьila jednaka prosecnom ukupnom trosku, ona mora da bude veca od marginalnog troska. U ovom odnosu izmedu cene i marginalnog troska uocava se kljucna razlika izmedu ponasanja savrsenih konkurenata i monopolistickih konkurenata. Zamislite da preduzecu postavite sledece pitanje: ,,Da li Ьiste ieleli da vidite kako vam jos jedan kupac ulazi na vrata spreman da kupi vas proizvod ро vazecoj ceni?" Savrseno konkurentno preduzece Ьi odgovorilo da mu to nije Ьitno. Posto је cena jednaka marginalnom trosku, profit od dodatne prodate jedinice jednak је nuli. Nasuprot tome, monopolisticki konkurentno preduzece uvek zeli da stekne jos jednog kupca. Posto је njegova cena veca od marginalnog troska, dodatna prodata jedinica ро vazecoj ceni znaci i veCi profit. Postoji jedna stara izreka: monopolisticki konkurentna trzista su ona na kojima prodavci kupcima salju bozicne cestitke.

Monopolisticka konkurencija i Ыagostanje drustva Da li је ishod na monopolisticki konkurentnom trzistu poieljan sa stanovista drustva u celini? Jesu li kreatori politike u stanju da taj trzisni ishod poboljsaju? Ne postoje jednostavni odgovori na ova pitanja. Jedan izvor efikasnosti jeste marza cene iznad marginalnog troska. Zbog te marze pojedini potrosaCi koji dobru pripisuju vrednost vecu od marginalnog troska proizvodnje (ali manju od cene) Ьiсе odvraceni od kupovine tog dobra. Dakle, monopolisticki konkurentno trZiste snosi uoЬicajeni cisti guЬitak od monopolskog odredivanja cena. Prvi put smo ovaj tip neefikasnosti sreli kada smo razmatrali monopol u Poglavlju 15. Mada је ovaj ishod oCigledno nepozeljan u poredenju sa najboljim ishodom u kojem је cena jednaka marginalnom trosku, ne postoji lak naCin na koji kreatori politike mogu da rese ovaj proЬlem. Da Ьi nametnuli odredivanje cene jednake marginalnom trosku, kreatori politike morali Ьi da regulisu sva preduzeca koja proizvode diferencirane proizvode. Posto su takvi proizvodi veoma brojni u privredi, Ьilo Ьi jako tesko administrativno sprovesti takvu regulaciju. Sta vise, regulisanje monopolistickih konkurenata izazvalo Ьi iste proЬleme koje izaziva i regulisanje prirodnih monopola. Konkretno, posto monopolisticki konkurenti vec ostvaruju nulti profit, zahtev da snize svoje cene na nivo marginalnog troska doveo Ьi ih u poziciju da ostvaruju guЬitke. Da Ьi ta preduzeca i dalje poslovala, vlada Ьi trebalo da im pomogne da pokriju te guЬitke. Umesto da povecaju porez kako Ьi finansirali te subvencije, kreatori politike mogli Ьi da odluce da tolerisu neefikasnost monopolskog odredivanja cena. Jos jedan naCin na koji monopolisticka konkurencija moze da bude drustveno neefikasna jeste da broj preduzeca na trzistu ne bude "idealan". То jest, da postoji previse ili premalo preduzeca koja ulaze na trZiste. Ovaj proЬlem moze se razmatrati i na osnovu eksternalija koje izaziva ulazak preduzeca na trziste. Kada god neko novo preduzece razmislja о ulasku na trziste sa novim proizvodom, ono razmatra samo profit koji се ostvariti. Ipak, ulazak tog preduzeca na trziste ima i dva eksterna efekta:

1 383

З84

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZAGIJA

• Eksternalija raznovrsnosti proizvoda: Posto potrosaCi иvodenjem novog proizvoda sticи jedan deo potrosacevog viska, ulazak novog predиzeca izaziva pozitivan eksterni efekat ро potrosace. • Eksternalija krade posla: Posto ostala preduzeca zbogulaska novog konkиrenta gube kирсе i profit, ulazak novog preduzeca izaziva negativan eksterni efekat ро postojeca predиzeca. Dakle, na monopolistiCki konkurentnom trzistu postoje i pozitivne i negativne eksternalije koje se javljajи kao posledica иlaska novih predиzeca. U zavisnosti od toga koja је eksternalija јаса, monopolisticki konkurentno trziste moze da ima premalo ili previSe proizvoda. ОЬе ove eksternalije и bliskoj sи vezi sa иslovima za postojanje monopolisticke konkиrencije. Eksternalija raznovrsnosti proizvoda nastaje jer novo predиzece nиdi proizvod koji se razlikиje od proizvoda postojeCih preduzeca. Eksternalija krade posla nastaje jer preduzeca odredиjи сеnи koja је veca od marginalnog troska, ра zato иvek teze prodaji dodatnih jedinica. I obratno, posto savrseno konkиrentna predиzeca proizvode identicna dobra i nарlасији сеnи koja је jednaka marginalnom troskи, nijedna od ovih eksternalija ne postoji и иslovima savrsene konkиrencije. Na krajи, mozemo da zakljиCimo da monopolisticki konkиrentna trzista nemajи sve pozeljne efekte na Ьlagostanje koja imajи savrseno konkurentna trzista. То jest, nevidljiva rиka ne garantиje da се и иslovima monopolisticke konkurencije иkиpni visak Ьiti maksimiziran. Ipak, posto sи ove neefikasnosti komplikovane, tesko izmerljive i tesko popravljive, ne postoji lak nacin da se javnom politikom poboljsa takav trzisni ishod.

POGLAVLJE 17

MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

BrziKviz

Navedite tri kljucne karakteristike monopolisticke konkurencije. Nacrtajte i objasnite dijagram koji pokazuje dugorocnu ravnotezu na monopolisticki konkurentnom trzistu. Ро cemu se ta ravnoteza razlikuje od ravnoteze na savrseno konkurentnom trzistu?

REKLAMIRANJE Skoro је nemoguce provesti tipican dan u nekoj privredi dana[njeg sveta а da ne budete bombardovani reklamnim oglasima. Bilo da Citate novine, gledate televiziju Ш se vozite auto-putem, neko preduzece pokusace da vas ubedi da kupite njihov proizvod. Takvo ponasanje је prirodna karakteristika monopolisticke konkurencije. Kada preduzeca prodaju diferencirane proizvode i naplacuju cene koje su vece od marginalnog troska, ona irnaju podsticaj da se reklamiranjem privuce sto vise ljudi da kupe bas njihov proizvod. Oblm reklamiranja znatno varira u zavisnosti od proizvoda. Preduzeca koja prodaju visoko diferencirana potrosacka dobra, recimo, lekove koji se kupuju bez recepta, parfeme, bezalkoholna pica, zilete za brijanje, zitarice za dorucak i hranu za pse, ро pravilu trose izmedu 10 i 20 posto svojih prihoda na reklamiranje. Preduzeca koja prodaju indиstrijske proizvode, recimo, bиsilice i komиnikacione satelite, ро pravilи trose veoma rnalo na reklamiranje. А preduzeca koja prodajи homogene proizvode, kao sto sи psenica, kikiriki Ш sirova nafta, ne trose nimalo. Kada је rec о privredi u celini, izdaci za reklamiranje obuhvatajи oko 2 posto ukиpnih prihoda preduzeca, odnosno oko 200 milijardi dolara godisnje и SAD. Reklamiranje se javlja и vise oЬlika. Najvise se trosi na reklamne oglase na televiziji i radiju (31 posto иkиpnih izdataka 2001. godine), na reklamni prostor и novinama i casopisima (24 posto), na direktno reklamiranje postom (19 posto), na oglase и poslovnim imenicima (6 posto) i na oglasavanje na Internetu (17 posto). Ostatak (17 posto) odlazi na razne drиge naCine privlacenja kираса, recimo, na ЬilЬorde ili reklamne balone.

Debata oko reklamiranja Da li drиstvo иzalиdno trosi svoje resurse na reklamiranje? Ш reklamiranje irna svojи svrhи? Tesko је proceniti drustvenu vrednost reklamiranja i ona cesto predstavlja uzrok zиcnih rasprava medи ekonomistima. Razmotrimo оЬе strane и debati. Кriticari reklamiranja smatrajи da se preduzeca reklamirakako Ьi manipulisala ukusima ljиdi. Reklamiranje је cesce pitanje psihologije nego informisanosti. Razmotrimo, na primer, tipicnи televizijskи reklamu za nekи markи bezalkoholnog pica. Reklama najverovatnije ne obavestava gledaoca о ceni Ш kvalitetи proizvoda. Umesto toga, moZda prikazиje grири srecnih ljиdi na zиrki na plaii jednog lepog sиncanog dana. Oni u rиkama drze limenke bezalkoholnog pica. Cilj reklame jeste da prenese podsvesnи (mada ne i sиptilnи) роrиkи: "1 vi mozete da imate mnogo prijatelja i bиdete srecni, samo ako pijete nas proizvod." Кriticari reklamiranja smatrajи da takav reklamni oglas stvara ieljи koja moZda ne Ьi ni postojala. Кriticari smatrajи da reklamiranje smanjиje konkиrencijи. Reklamni oglasi oblcno pokиsavajи da иЬеdе potrosace da sи razlike medи proizvodima vece nego sto zaista

Kritika reklamiranja

jи

1 365

386

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

jesu. Povecanjem svesti о diferenciranosti proizvoda i podsticanjem lojalnosti odredenoj marki, reklamiranje cini da ljudi manje brinu о razlikama u ceni sliCnih dobara. Sa manje elasticnom krivom traznje svako preduzece naplacuje vecu marfu preko marginalnog troska.

Odbrana reklamiranja Zagovornici reklamiranja smatraju da preduzeca uz pomoc reklamiranja informiSu kupce. Reklamiranjem se obznanjuje cena dobara koja se nude na prodaju, postojanje novih proizvoda i lokacije malorpodajnih objekata. Те informacije omogucavaju kupcima da donesu bolje odluke о tome sta da kupe i tako povecavaju sposobnost trZista da efikasno alociraju resurse. Zagovornici reklamiranja smatraju i da ono podstice konkurenciju. Posto reklamiranje omogucava kupcima da se potpunije informisu о svim preduzeCima na trZistu, kupci mogu lakse da iskoriste razlike u cenama. Na taj naCin, svako preduzece poseduje manju trzisnu moc. Osim toga, reklamiranje omogucava novim preduzecima da lakSe udu na trziste, posto im nudi naCin pomocu kojeg се privuCi kupce postojeCih preduzeca. Vremenom su kreatori politike prihvatili stav da reklamiranje moze da иCini trzista konkurentnijim. Jedan vaZ:an primer predstavlja regulisanje reklamiranja izvesnih profesija, kao sto su advokati, lekari i farmaceиti. u proslosti su ove grupe иspevale da navedи vlade drzava da zabrane reklamiranje u njihovim delatnostima, s obrazlozenjem da је reklamiranje "neprofesionalno". Poslednjih godina, medutim, sиdovi su zakljиcili da је иnistena konkurencija osnovni efekat tih ogranicenja reklamiranja. Zato su preinacili mnoge zakone koji zabranjиjи reklamiranje od strane pripadnika ovih profesija.

Primer iz prakse REKLAMIRANJE Ј CENA NAOCARA ZA VID Kakav efekat na сеnи dobra ima reklamiranje? Sa jedne strane, zbog reklamiranja kиpci ponekad smatrajи da sи proizvodi medusobno razliCitiji nego sto zaista jesu. U tom slucaju, reklamiranje Ьi cinilo trzista manje konkurentnim, а krive traZ:nje predиzeca manje elasticnim, sto Ьi rezultiralo naplaCivanjem visih cena od strane preduzeca. Sa drиge strane, reklamiranje moze potrosaCima da olakSa nalazenje onih preduzeca koja nude proizvode ро najpovoljnijim cenama. U tom slиcaju, trzista Ьi Ьi­ la konkurentnija, а krive traznje preduzeca elasticnije, sto Ьi dovelo do niZih cena. U Clankи objavljenom u ]ournal ој Law and Economics 1972. godine, ekonomista Li Benam testirao је ova dva shvatanja reklamiranja. Tokom sezdesetih godina Х:Х: veka и SAD, pravila reklamiranja opticara znatno sи se razlikovala ро saveznim drzavama. U pojedinim drzavama reklamiranje naocara za vid i pregleda оСiји Ьilo је dozvoljeno. U mnogim drzavama, medиtim, takvo reklamiranje Ьilo је zabranjeno. Na primer, и zakonи Floride pise sledece: Nezakonito је da bilo koje lice, preduzece i1i korporacija ... reklamira, direktno ili indirektno na bllo koji nacin Ьilo kоји tacnu i1i netacnu сеnи Ш иslove kreditiranja korektivnih soCiva koja se izdaju na recept, okvira za naocare, naocara za vid, ili neke drиge opticarske иsluge .... Ovaj paragraf donet је и interesи javnog zdravlja,

POGLAVLJE 17

bezbednosti i Ьlagostanja, а njegove odredbe tumacice se slobodno vrsavanja njihovog predmeta i svrhe.

и ciljи

MONOPOLISTICКA

iz-

Profesionalni opticari odиsevljeno sи podrzali ovakva ogranicenja reklamiranja. Benam је na osnovu razlika izmedи zakona razlicitih drzava izveo prirodni eksperiment kojim је testirao dva shvatanja reklamiranja. Rezиltati sи ЬШ veoma iznenadиjuCi. U drzavama и kojima је reklamiranje Ьilo zabranjeno, prosecna cena naocara za vid iznosila је З3 dolara. (Ova brojka nije tako mala kako se Cini, jer је to cena iz 1963. godine, kada sи sve cene Ьile mnogo nize nego danas. Da Ьiste cene iz 196З. godine pretvorili и danasnje dolare, pomnoZite ih sa 5.) U drzavama koje nisи ogranicavale reklamiranje, prosecna cena iznosila је 26 dolara. Dakle, reklamiranjem је prosecna cena sniZena za vise od 20 posto. Na trzistи naocara za vid, а verovatno i na mnogim drиgim tr.:bltima, reklamiranjem se podstice konkurencija, sto dovodi do smanjenja cena koje potrosaCi morajи da plate. •

Reklamiranje kao signal kvaliteta Mnogi oЬlici reklamiranja sadrze rnalo ociglednih informacija о reklamiranom proizvodu. Razmotrimo preduzece koje lansira novu vrstu zitarice za dorиcak. U tipicnom reklamnom oglasu mogao Ы da se pojavi neki dobro placeni glumac koji jede Zitarice i uzvikuje kako im је иkus izvanredan. Koliko informacija zaista nиdi ovaj reklamni oglas? Odgovor glasi: vise nego sto mislite. Zagovornici reklamiranja smatrajи da cak i reklamni oglas koji naizgled nudi malo opipljivih informacija moze potrosacima da kate nesto о kvalitetu proizvoda. Spremnost preduzeca da potrosi veliki iznos novca na reklamiranje sama ро sebl predstavlja signal potrosaCima о kvalitetи proizvoda koji se nиdi. Razmotrimo proЬlem s kojim se sиосаvаји dva preduzeca - Post i Kelog. Svaka kompanija upravo је otkrila novi recept za zitarice koje се prodavati za з dolara ро kи­ tiji. Radi pojednostavljenja, pretpostavimo da је marginalni trosak proizvodnje zitarica nиla, ра sи sva З dolara profit predиzeca. Svaka kompanija zna da ako potrosi 10 miliona dolara na reklamiranje, navesce 1 milion potrosaca da рrоЬаји nove zitarice. 1 svaka kompanija zna da се kupci, ako im se Zitarice dopadnи, i dalje nastaviti da ih kирији.

Razmotrimo najpre odluku Posta. Na osnovu rezultata istrativanja trzista, Post zna da sи njegove zitarice tek osrednjeg kvaliteta. Mada се se pиtem reklamiranja prodati jedna kutija svakom od 1 miliona potrosaca, oni се brzo shvatiti da Zitarice nisu naroCitog kvaliteta i prestace da ih kuрији. Post zakljиcиje da mи se ne isplati da иlozi 10 miliona dolara и reklamiranje samo zbog 3 miliona dolara od prodaje. Zato ne zeli da se reklamira. Salje svoje kиvare da i dalje istrazиjи i smisle drиgi recept. Kelog, sa drиge strane, zna da su njihove zitarice odlicne. Svaka osoba koja ih proba kиpovace u narednoj godini jednи kиtijи mesecno. Dakle, 10 miliona dolara ulozenih и reklamiranje donece Зб miliona dolara od prodaje. U ovom slисаји је reklamiranje profitabllno, jer Kelog ima dobar proizvod koji се potrosaCi iznova kиpova­ ti. Dakle, Kelog оdlисије da se reklamira. Posto smo razmotrili ponasanje ova dva predиzeca, razmotrimo ponasanje potrosaca. Poceli smo tvrdnjom da sи potrosaci skloni da isprobaju nove zitarice Сiји su reklamи videli. Ali, da li је ovakvo ponasanje racionalno? Treba li potrosac da proba nove zitarice samo zato sto је prodavac odlиcio da љ reklamira?

KONKURENCIJA

\ 387

З88 1

DE05

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

U stvari, za potrosace moze da Ьиdе potpиno racionalno da рrоЬаји nove proizvo-de koje vide na reklamama. U nasoj priCi, potrosaCi оdlисији da рrоЬаји Kelogove nove zitarice jer se Kelog reklamira. Kelog оdlисије da se reklamira posto zna da sи njihove Zitarice prilicno dobre, dok Post odlиeuje da se ne reklamira jer zna da sи njihove zitarice tek osrednje. Svojom spremnoscи da potrosi novac na reklamiranje Kelog signalizira potrosaCima kvalitet svojih zitarica. Svaki potrosac razmislja, sasvim logicno, 11 Ako је kompanija Kelog spremna da potrosi tako риnо novca na reklamiranje ovih novih zitarica, mora da sи jako dobre. 9 U vezi s ovom teorijom reklamiranja najvise iznenadиje to sto је sadrzaj reklamnog oglasa nebltan. Kelog sipnalizira kvalitet svog proizvoda samom spremnoscи da иlozi novac и reklamiranje. Sta se porucиje и reklamnim oglasima nije toliko Ьitno koliko је Ьitna cinjenica da potrosaci znajи da sи reklame skиpe. Nasиprot tome, jeftino reklamiranje nije и stanjи da potrosacima signalizira kvalitet. U nasem primeru, ako reklamna kampanja kosta manje od З miliona dolara, i Post i Kelog се је iskoristiti da na trziste lansirajи nove zitarice. Posto се se reklamirati i dobre i osrednje zitarice, potrosaCi ne mogu da na osnovu cinjenice da se one reklamirajи izvedи zakljиcak о njihovom kvalitetu. Vremenom Ьi potrosaci naиcili da ignorisи takvo jeftino reklamiranje. Ova teorija moze da nam objasni zasto predиzeca poznatim glиmcima рlасаји ogromne sиme novca da se pojave и reklamnim oglasima za koje se, na prvi pogled, cini da ne sadrze nikakve informacije. Informacije se ne ogledajи и sadrzajи oglasa, vec, jednostavno, и njegovom postojanjи i ceni. .

Robne marke · Reklamiranje је Ьlisko povezano s postojanjem robnih marki. Na mnogim trzistima postoje dve vrste preduzeca. Pojedina preduzeca prodajи proizvode sa siroko prepoznatljivom robnom markom, dok drиga preduzeca prodajи generiCke sиpstitute. Na primer, и mnogim apotekama mozete na polici da nadete Bajerov aspirin pored nekog generiCkog aspirina. U tipicnoj prodavnici mesovite robe mozete naci Pepsi pored nekih manje poznatih kola. Predиzeca koja роsеdији robne marke najcesce trose vise sredstava na reklamiranje i nарlасији vise cene za svoj proizvod. Bas kao sto medи ekonomistima postoji neslaganje и pogledи reklamiranja, tako i ekonomika robnih marki izaziva nesиglasice. Razmotrimo оЬе strane и debati.

Poslednja rec lojalnosti prema robnoj marki

POGLAVLJE 17

1

MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

389

Кriticari robnih marki smatraju da one predstavljaju razlog da potrosaCi primecuju razlike koje u stvari ne postoje. U mnogim slucajevima, generiCki proizvod је skoro nemoguce razlikovati od dobra sa robnom markom. Spremnost potrosaca da plate vise za dobro sa robnom markom, kako tvrde ovi kriticari, predstavlja jedan oЬlik iracionalnosti koju podstice reklamiranje. Ekonomista Edvard Cembrlen, jedan od prvih autora teorije monopolisticke konkurencije, zakljucio је na osnovu ovog argumenta da su robne marke lose ро ekonomiju. Predlagao је da vlada destimulise njihovo koriscenje tako sto се odblti da se zakonom zastite ekskluzivne robne marke kojima kompanije identifikuju svoje proizvode. U skorije vreme, ekonomisti stupaju u odbranu robnih marki kao korisnog nacina da se potrosacima garantuje da su dobra koja kupuju visokog kvaliteta. Ovde se javljaju dva srodna argumenta. Prvo, robne marke potrosaCima pru.Zaju informacije о kvalitetu kada taj kvalitet nije lako proceniti pre kupovine. Drugo, robne marke prиZaju preduzecima podsticaj da odrze visok kvalitet, posto se preduzeca izlazu finansijskom riziku da Ьi sacuvali dobru reputaciju svojih robnih marki. Da Ьismo videli kako ovi argumenti funkcionisu u praksi, razmotrimo cuvenu roЬ­ nu marku: MekDonaldove hamburgere. Zamislite da prolazite automobllom kroz nepoznati grad i da zelite da se zaustavite i tu rucate. Ugledate MekDonald's, а pored njega Iokalni restoran. Sta cete odabrati? Lokalni restoran mobla nudi bolju hranu ро niZim cenama, ali vi to ne mozete da znate. Nasuprot tome, MekDonald's nudi jednaki proizvod u mnogim gradovima. Njegova robna marka za vas је korisna jer vam omogucava da procenite kvalitet onoga sto cete kupiti.

TABELA 1 ~

с

TrZiSna struktura Si!.vrkna konkurencija

MonopolistiCka konkurencija

Мonopol

Zajednicke karakteristike sve tri ttiisne strukture Cilj preduzeca Pravilo maksimiziranja Moze li da ostvari ekonomski profit na kratki rok?

Da maksimizira profit Da maksimizira profit MR=MC MR=MC

Da maksimizira profit MR=MC

Da

Da

Da

Da Р=МС

Ne

Ne

Р>МС

Р> МС

Da

Ne

Ne

Mnogo Da

Mnogo Da

Jedno Ne

Ne

Ne

Da

Zajednicke karakteristike monopola i monopolisticke konkurencije Uzima cenu kao datu? Cena Proizvodi nivo autputa koji maksimizira Ыagostanje?

Zajednicke karakteristike savr5ene konkurencije i monopolisticke konkurencije Broj preduzeca Ulazak na dugi rok? Moze li da ostvari ekonomski profit na dugi rok?

Monopolisticka konkurencija: izmedu savr5ene konkurencije i monopola

-

зэо 1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACJJA

MekDonaldova robna marka garantuje i da се ta kompanija imati podsticaj da odrzi kvalitet. Na primer, kada Ьi se neki potrosaci razboleli zbog pokvarene hrane koja se prodaje и MekDonald's-и, takva vest predstavljala Ы katastrofи za kompanijи. MekDonald's Ы izgublo veliki deo svoje dobre repиtacije kоји је izgradio tokom godina skиpog reklamiranja. То Ы rezultiralo gubltkom prihoda od prodaje i smanjenim profitom ne samo и restoranи и kojem је doslo do trovanja, vec i и mnogim drи­ gim restoranima sirom zemlje. Nasиprot tome, kada Ы se potrosaci razboleli zbog pokvarene hrane и lokalnom restoranи, mozda Ы taj restoran morao privremeno da se zatvori, ali Ы izgublo mnogo manje profita. Dakle, MekDonald's ima jaci podsticaj da se pobrine da hrana и restoranima Ьиdе bezbedna ро zdravlje. Debata о robnim markama na taj naCin se иsredsredиje na pitanje da li sи potrosaci racionalni kada preferirajи robne marke и odnosи na generiCke sиpstitute. Кri­ ticari robnih marki smatrajи da sи one rezultat iracionalne reakcije potrosaca na reklamiranje. Branioci robnih marki smatrajи da potrosaCi sa razlogom skиplje рlасаји proizvode sa robnom markoщ jer mogu da Ьиdи sigurniji и njihov kvalitet.

BrziKviz

Kako reklamiranje moze da ucini trblta manje konkurentnim? Navedite argumente za i protiv robnih marki.

ZAKUUCAK Monopolisticka konkurencija potpuno је и skladи sa svojim imenom: to је hiЬrid monopola i konkurencije. Рориt monopola, svaki monopolisticki konkurent sиocava se sa opadajиcom krivom traznje i, kao rezultat toga, naplacиje сеnи koja је veca od marginalnog troska. Као i na savrseno konkиrentnom trzistи, postoji mnogo preduzeca, а ulazak i izlazak potiskиjи profit svakog monopolistickog konkurenta ka nиli. U Tabeli 1. rezimirani sи ovi zak]jиcci. Posto monopolisticki konkиrentna predиzeca proizvode diferencirane proizvode, svako preduzece se reklamira da Ы privuklo potrosace sopstvenoj robnoj marki. U izvesnoj meri, reklamiranje manipиlise иkиsima potrosaca, podstice iracionalnи lojalnost robnoj marki i gusi konkиrencijи. U vecoj meri, reklamiranje prиza informacije, иspostavlja robne marke pouzdanog kvaliteta i podstice konkurencijи. Teorija monopolisticke konkurencije ро svoj prilici opisиje mnoga trzista и ekonomiji. Zato pomalo razocarava cinjenica da ta teorija ne prиza jednostavne i оЬаvеzи­ јисе savete za javnи politikи. Sa stanovista ekonomskog teoreticara, alokacija resиrsa na monopolisticki konkиrentnim trzistima nije savrsena. Ipak, sa stanovista konkretnog kreatora politike, malo је toga sto se moze uraditi da ы se ona poboljsala.

POGLAVLJE 17

MONOPOL!STICKA KONKURENCIJA

REZIME • Monopolisticki konkurentno trziste karakterisu tri osobine: mnogo preduzeca, diferencirani proizvodi i slobodan ulazak. • Ravnoteza na monopolisticki konkurentnom trzistu razlikuje se od ravnoteze na savrseno konkurentnom trzistu na dva medusobno povezana naCina. Prvo, svako preduzece na monopolisticki konkurentnom trzistu ima visak kapaciteta. То jest, ono posluje na opadajucem delu krive prosecnog иkиpnog troska. Drugo, svako predиzece naplacuje сеnи koja је veca od marginalnog troska. • Monopolisticka konkurencija nema sva pozeljna svojstva savrsene konkurencije. Postoji standardni Cist gubltak od monopola koji је posledica marze

koja se dodaje na сеnи preko marginalnog troska. Osim toga, broj predиzeca {а samim tim i raznovrsnost proizvoda) moze da Ьиdе preveliki ili premali. U praksi је sposobnost kreatora politike da koriguju ove neefikasnosti ogranicena. • Diferencijacija proizvoda svojstvena monopolistickoj konkurenciji navodi na koriscenje reklame i robnih marki. Кriticari reklamiranja i robnih marki smatrajи da preduzeca иz pomoc njih koriste iracionalnost potrosaca i guse konkurenciju. Zagovornici reklamiranja i robnih marki smatrajи da ih predиzeca koriste da informisu potrosace i podstaknu jos zeseu konkurenciju kada је rec о ceni i kvalitetu.proizvoda.

KLJUCNI POJMOVI monopolisticka konkurencija

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Opisite tri karakteristike monopolisticke konkurencije. U kom pogledи је monopolisticka konkи­ rencija slicna monopolи? U kom pogledи nalikиje savrsenoj konkurenciji?

4. Da li monopolisticki konkurent proizvodi previse ili premalo аиtриtа u poredenjи sa najefikasnijim nivoom? Kakvi prakticni razlozi otezavajи kreatorima politike resavanje ovog proЬiema?

2. Nacrtajte dijagram na kojem cete prikazati predи­ zece na monopolisticki konkurentnom trZistu koje ostvaruje profit. Zatim pokaZite sta se desava sa tim preduzecem kada nova preduzeca ulaze и gra-

5. Kako Ьi reklamiranje moglo da smanji ekonomsko Ьlagostanje? Kako Ьi reklamiranje moglo da poveca ekonomsko Ьlagostanje?

nи.

З.

Nacrtajte dijagram dиgorocne ravnoteze na monopolisticki konkurentnom trzistu. U kakvom su odnosи cena i prosecni иkиpni trosak? U kakvom su odnosи cena i marginalni trosak?

6. Kako reklamiranje bez oCiglednog informativnog sadrzaja и stvari pru' а informacije potrosacima? 7. Objasnite dve dobre strane postojanja robnih marki.

1

391

392

1

DEO 5

PONASANJE PREDUZECA 1 INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA

PROBLEMI 1 PRIMENE 1.

Кlasifikиjte sledeca trzista kao savrseno konkи­ rentna, monopolisticka Ш monopolisticki konkи­ rentna, ра objasnite svoje odgovore. а. grafitnih olovaka Ь. flasirane vode с. bakra d. иslиga lokalnog telefonskog saobracaja е. bиtera

f. karmina za иsne Које

karakteristike proizvoda koji se prodaje izazimonopolisticki konkurentnog i monopolistickog predиzeca? З. U poglavljи se istice da Ы monopolisticki konkи­ rentna predиzeca mogla da роvесаји kolicinи kоји proizvode i smanje prosecni иkиpni trosak proizvodnje. Zasto to ne иCine? 4. Sparkl је jedno od mnogih predиzeca na trziStи zиbne paste, koje se nalazi и dиgorocnoj ravnotezi. а. Nacrtajte dijagram koji pokazиje krivu traznje, krivи marginalnog prihoda, krivu prosecnog ukиpnog troska i krivu marginalnog troska ovog preduzeca. Oznacite аиtриt i сеnи koji maksimizirajи profit Sparkla. Ь. Sta је profit Sparkla? Objasnite. с. Na svom dijagramи pokazite potrosacev viSak koji se doblja od kиpovine zиbne paste ovog predиzeca. Pokazite i Cisti gubltak и odnosи na efikasni nivo аиtриtа. d. Kada Ы vlada primorala Sparkl da proizvodi efikasni oblm аиtриtа, .sta Ы se desilo sa tim predиzecem? sta ы se desilo sa njegovim kupcima? 2.

vajи razlikи izmedи

5. Da li na monopolisticki konkиrentnim trZistima ро pravilи postoji optimalni broj proizvoda? Objasnite. 6. U poglavljи se istice da monopolisticki konkurentna preduzeca saljи svojim kиpcima bozicne cestitke. Sta ona time postizи? Objasnite recima роmоси dijagrama.

http://

Ako zelite vеси pomoc pri

7. Kada Ьiste razmisljali о иlaskи na trziSte sladoleda, da li Ьiste se trиdШ da proizvodite sladoled koji је identican sa vec postojeCim markama? Objasnite svojи odlukи uz pomoc gradiva ovog poglavlja. 8. OpiSite tri reklamna oglasa koja ste videli na televiziji. U kom pogledи sи ti oglasi drиstveno korisni, ako sи иopste korisni? U kom pogledи sи drиstve­ no stetni? Da li sи ti reklamni oglasi иticali na verovatnocи da cete kиpiti proizvod? Zasto? 9. Za svaki od sledecih parova predиzeca objasnite za koje је preduzece verovatnije da се se reklamirati: а. farma и porodicnom vlasnistvu Ш restoran и porodicnom vlasnistvи Ь. proizvodac viljиskara ili proizvodac aиtomoblla с. kompanija koja је izиmela veoma poиzdan sat Ш kompanija koja је izиmela manje poиzdan sat Cija proizvodnja isto kosta 10.Pre dvadeset godina, trziste pilica Ьilo је savrseno konkurentno. Onda је Frenk Perdjи росео da iznosi pilice na trziste pod svojim imenom. а. Sta mislite, kako је Perdju kreirao robnи markи svojih pilica? Sta је doblo od toga? ь. Sta drиstvo dоЫја od toga sto ima robnи markи pilica? Sta gubl? 11.Proizvodaci Tilenola, leka protiv bolova, риnо se reklamirajи i imajи veoma lojalne kирсе. Nasиprot tome, proizvodaCi generickog acetaminofena иopste se ne reklamirajи, а njihovi potrosaCi kири­ ји samo ро najnizoj ceni. Pretpostavimo da sи marginalni troskovi Tilenola i generickog acetaminofena isti i konstantni. а. Nacrtajte dijagram koji prikazиje krivu tra2nje za Tileonolom, krivu marginalnog prihoda i krivu marginalnog troska ovog proizvoda. Ь. Isto иCinite i za genericki acetaminofen. Ро сети se razlikиjи ova dva dijagrama? Која kompanija ima vеси marzи? Objasnite. с. Која kompanija ima veCi podsticaj da pa2ljivo kontrolise kvalitet? Zasto?

исеnји,

molimo vas posetite.

http://mankivvXtra.swleaшiцg.com.

EKONOMIJA RADA

TRZISTA FAKTORA PROIZVODNJE

р о zavrsetku skolovanja vas dohodak се u najvecoj meri zavisiti od posla koji budete obavljali. Ako postanete kompjuterski programer, zaradivacete vise od nekoga ko postane radnik na benzinskoj pumpi. То ne iznenaduje, ali nije bas jasno zasto је tako. Nijedan zakon ne nalaze da kompjuterski programer bude placen vise od radnika na benzinskoj pumpi. Nijedan eticki princip ne kaze da programeri zasluzuju vise. Sta, onda, odreduje na kom poslu cete ostvariti vecu zaradu? Naravno, vas dohodak predstavlja mali deo jedne vece ekonomske slike. Ukupni dohodak svih stanovnika SAD iznosio је 2002. godine oko 10.000 milijardi dolara. Ljudi su taj dohodak razlicito zaradili. Radnici su zaradili oko tri cetvrtine dohotka u vidu plata i dodatnih beneficija. Ostatak је otisao na vlasnike zemlje i vlasnike kapitala- ukupne opreme i gradevinskih objekata u privredi u vidu renti, profita i kamata. Sta odreduje iznos koji odlazi radnicima? Sta vlasnicima zemlje? А sta vlasnicima kapitala? Zasto neki radnici ostvaruju vecu, а neki manju zaradu, zasto neki zemljoposednici ostvaruju veCi, а neki manji dohodak od renti, а neki vlasnici kapitala veCi profit od drugih? Konkretno, zasto kompjuterski programeri zaraduju vise od radnika na benzinskoj pumpi?

395

396

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

faktori proizvodnje inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga

Odgovori na ova pitanja, kao sto је uglavnom slucaj u ekonomiji, zavise od ponude i tra.Znje. Ponuda i tra.Znja za radom, zemljom i kapitalom odreduje cene koje se isplacuju radnicima, zemljoposednicima i vlasnicima kapitala. Da Ьismo shvatili zasto pojedini ljudi ostvaruju vece dohotke od drugih, moramo potpunije da razmotrimo trZista usluga koje oni nude. То nam је zadatak u ovom i naredna dva poglavlja. Ovo nam poglavlje prиZa osnovnu teoriju neophodnu za analizu trzista faktora proizvodnje. Као sto se mobla secate iz Poglavlja 2, faktori proizvodnje predstavljaju inpute koji se koriste u proizvodnji dobara i usluga. Rad, zemlja i kapital predstavljaju tri najva.Znija faktora proizvodnje. Kada preduzece za proizvodnju kompjutera proizvede novi softverski program, ono koristi vreme programera (rad), fizicki prostor u kojem se nalaze poslovne prostorije (zemlja) i poslovnu zgradu i kompjutersku oprernu (kapital). Slicno torne, kada benzinska purnpa prodaje benzin, ona koristi vrerne radnika (rad), fizicki prostor (zemlja) i rezervoare i purnpe za benzin (kapital). Mada trzista faktora urnnogorne nalikuju trzistirna dobara koje srno analizirali u prethodnirn poglavljima, medu njima postoji jedna va.Zna razlika: tramja za faktororn proizvodnje је izvedena traznja. То jest, tra.Znja preduzeca za faktorom proizvodnje izvedena је iz odluke tog preduzeca da ponudi dobro na nekorn drugom trzistu. Tramja za kornpjuterskim prograrnerirna neraskidivo је vezana za ponudu kompjuterskog softvera, а tra.Znja za radnicima na benzinskoj pumpi neraskidivo је povezana sa ponudom benzina. U ovom poglavlju analiziracerno traznju za faktorima tako sto cemo razrnotriti kako konkшentno preduzece koje maksimizira profit donosi odluku о koliCini faktora koju се kupiti. Analizu cemo zapoceti ispitivanjern traznje za radorn. Rad predstavlja najva.Zniji faktor proizvodnje, jer radnici sticu najveCi deo ukupnog dohotka koji se ostvaruje u ekonomiji SAD. U nastavku poglavlja videcerno da se ono sto budemo naucili о trzistu rada moze direktno primeniti i na trziSta ostalih faktora proizvodnje. Osnovna teorija trzista faktora koju cerno razviti u ovorn poglavlju predstavlja veliki korak napred u objasnjenju raspodele dohotka na radnike, vlasnike zemlje i vlasnike kapitala u privredi SAD. U Poglavlju 19 ova analiza se prosiruje i detaljnije se ispituje zasto neki radnici zaraduju viSe od drugih. U Poglavlju 20 ispitacerno koliko nejednakosti proistice iz ovog procesa, а zatirn cerno razrnotriti ulogu koju vlada treba da irna i ima u menjanju raspodele dohotka.

TRAZNJA ZA RADOM Trzistirna rada, kao i ostalim trzistirna u ekonorniji, upravljaju sile ponude i traznje. Ovo је prikazano na Slici 1. U delu (а), ponuda i traznja za jabukarna odreduju cenu jabuka. U delu (Ь), ponuda i traznjaza beraCima jabuka odreduju cenu, odnosno, nadnicu beraca jaЬuka. Као sto smo vec istakli, trzista rada razlikuju se od veCine drugih trZista, jer је tramja za radorn izvedena traznja. Vecina usluga rada nisu finalna dobra koja konzumiraju potrosaCi, vec inputi u proizvodnju ostalih dobara. Da Ьismo shvatili tra.Znju za radorn, potrebno је da se koncentriserno na preduzeca koja rad unajmljuju i koriste ga za proizvodnju dobara za prodaju. Ispitivanjern veze izrnedu proizvodnje dobara i traznje za radom, shvaticemo kako se odreduju ravnotezne nadnice.

POGLAVLJE 18

TRZISTA FAKTORA PROIZVODNJE

1 397

SLIKA 1

.

Svestranost ponude i traznje Osnovni instrumenti ponude i trainje primenjuju se i па dobra i па us/uge radne snage. Deo (а) pokazuje kako ponuda i trainja za jabukama odreduju сели jabuka. Deo (Ь) pokazuje kako ponuda i trainja za beraдma jabuka odreduju njihovu nadnicu. (а} Trilite

(Ь} Trzlite

jabuka

Се па

beraca jabuka

Nadnlca beraca jabuka

jabuka

jabuka

Konkurentno preduzece koje maksimizira profit Pogledajmo kako tipicno preduzece, recimo, proizvodac jabuka, odlucuje kolika се mu Ьiti traznja za radom. То preduzece је vlasnik vocnjaka sa jabukama i svake nedelje mora da odluCi koliko beraca jabuka mora da unajmi da Ьi obrali rod. Posto preduzece donese odluku о unajmljivanju, radnici beru onoliko jabuka koliko mogu. Preduzece tada prodaje jabuke, isplacuje radnike, а ono sto preostane uzima kao profit. Pravimo dve pretpostavke о ovom preduzecu. Prvo, pretpostavljamo da је ono konkurentno i na trzistu jabuka (na kojem је preduzece prodavac) i na trzistu beraca jabuka (na kojem је preduzece kupac). Setite se iz Poglavlja 14 da konkurentno preduzece cenu uzima kao datu. Posto postoji mnogo preduzeca koja prodaju jabuke i unajmljuju berace jabuka, pojedinacno preduzece nema rnnogo uticaja na cenu koju doblja za jabuke, niti na nadnicu koju isplacuje beracima jabuka. Preduzece uzima cenu i nadnicu kao zadate trzisnim uslovima. Ono jedino mora da odluci koliko radnika da unajrni i koliko jabuka da prodaje. Drugo, pretpostavljamo da preduzece maksimizira profit. Dakle, preduzecu nije toliko vazno koliko radnika ima niti koliko jabuka proizvodi. Preduzecu је vazan samo profit, koji је jednak razlici izmedu ukupnog prihoda od prodaje jabuka i ukupnog troska njihove proizvodnje. Ponuda jabuka preduzeca i njegova traznja za radnicima izvode se iz primarnog cilja preduzeca - da maksimizira profit.

jabuka

/

1

398

EKONOMIJA RADA

DEO 6

Proizvodna funkcija i marginalni proizvod rada Da Ьi preduzece donelo odluku о broju radnika koje се unajmiti, potrebno је da razmotri kako oblm radne snage utice na proizvedeni autput. Drugim reCima, potrebno је da razmotri kako broj beraca jabuka utice na kolicinu jabuka koju ono moze da obere i proda. U Tabeli 1. dat је jedan numericki primer. U prvoj koloni dat је broj radnika. U drugoj koloni data је koliCina jabuka koju radnici oberu svake nedelje. Ove dve kolone pokazuju sposobnost preduzeca za proizvodnju. Као sto smo istakli u Poglavlju 13, ekonomisti koriste izraz proizvodna funkcija da Ьi opisali odnos izmedu kolicine inputa koji se koriste u proizvodnji i koliCine autputa koja se doЬija iz proizvodnje. Ovde su inputi beraCi jabuka, а jabuke su autputi. Ostale inpute staЬla jabuka, zemljiste, kamioni i traktori preduzeca, i tako dalje - za sada smatramo fiksnim. Proizvodna funkcija ovog preduzeca pokazuje da ako preduzece unajmi jednog radnika, taj се radnik obrati nedeljno 100. busela jabuka. Ako preduzece unajmi 2 radnika, ta dva radnika zajedno се obrati 180 busela nedeljno, i tako dalje. Na Slici 2. grafiCki su prikazani podaci о radu i autputu iz Tabele 1. Broj radnika predstavljen је na horizontalnoj, а kolicina autputa na vertikalnoj osi. Та slika predstavlja proizvodnu funkciju. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da racionalni ljudi razmisljaju о granicnim situacijama. Та ideja predstavlja kljuc za razumevanje kako preduzeca donose odluke о koliCini rada koji се unajmiti. Korak Ьlize ovoj odluci predstavlja treca kolona u Tabeli 1. koja prikazuje marginalni proizvod rada, povecanje kolicine autputa od dodatne jedinice rada. Kada preduzece poveca broj radnika sa 1 na 2, na primer, proizvedena kolicina jabuka povecava se sa 100 na 180 busela. Dakle, marginalni proizvod drugog radnika iznosi 80 busela.

proizvodna funkcija odnos izmedu koliCine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i kolicine autputa tog dobra

marginalni proizvod rada povecanje kolicine autputa od dodatne jedinice rada

TABELA 1 -

<.

"

~

...

'

•

"

Kako konkurentno preduzece odlucuje koliko rada da unajmi

proizvod rada

Vrednost marginalnog proizvoda rada

Nadnica

MPLo:ДQ/AL

VMPL=PxMPL

w

Мarg:inalni

Autput

Rad L (Ьrој

radnika) о

(Ьusela

Q nedeljno)

(Ьu8ela

Marginalni profit дProfit

=VMPL ·W

nedeljno)

о

100

$1,000

$soo

$soo

8о

8оо

soo

з оо

бо

б оо

soo

100

40

400

soo

-100

20

200

soo

-з оо

100 2

180

з

240

4

280

5

з оо

POGLAVЏE 18

TRZ:ISTA FAKTORA PROIZVODNJE

1 399

SLIKA 2

--

-

-

·

Kollclna autjщta

Proizvodna funkcija Proizvodna funkcija predstavlja odnos izmedu inputa и proizvodnju (beraca jabuka) i autputa od proizvodnje (jabuka). Kako se koliдna inputa povecava, proizvodna funkcija postaje sve vise ravna, fto odrazava svojstvo opadajuceg marginalnog proizvoda.

jabuka

UoCite da se marginalni proizvod rada smanjиje sa povecanjem broja radnika. Као sto se moZda secate iz Poglavlja 13, ovakvo svojstvo naziva se opadajuci marginalni proizvod. U pocetkи, kada је иnajrnljena samo nekolicina radnika, oni Ьеrи јаЬиkе sa najboljih stabala u vocnjakи. Kako se broj radnika povecava, dodatni radnici moraju da beru sa stabala sa manje jabuka. Zato је, kako se unajrnljuje sve vise radnika, doprinos proizvodnji svakog dodatnog radnika sve manji. Iz tog razloga, proizvodna funkcija deoana na Slici 2. postaje sa povecanjem broja radnika sve vise ravna.

opadajuci marginalni proizvod svojstvo ро kojem marginalni proizvod nekog inputa opada sa povecanjem kolicine tog inputa.

Vrednost marginalnog proizvoda i traznja za radom Nase preduzece koje maksimizira profit vodi vise racиna о novcи nego о jabиkama. Shodno tome, kada odlucuje koliko radnika da иnajrni, preduzece mora da razmotri koliko се profita doneti svaki radnik. PoSto profit predstavlja razliku izmedи ukиpnog prihoda i иkиpnog troska, profit od dodatnog radnika predstavlja razliku izmedu doprinosa radnika prihodи i njegove nadnice. Da Ьismo saznali koliko radnik doprinosi prihodu, moramo da pretvorimo marginalni proizvod rada (koji se izraiava и bиselima jabuka) и vrednast marginalnog proizvoda (koji se izrazava u dolarima). То cinimo иz pomoc cene jabuka. Da nastavimo sa primerom. Ako se bиsel јаЬиkа prodaje za 10 dolara i ako dodatni radnik proizvodi 80 busela jabuka, onda taj radnik ostvarиje prihod и iznosu od 800 dolara. Vrednost marginalnog proizvoda svakog inpиta izracunava se kada se marginalni proizvod inputa pomnozi sa trzisnom cenom aиtputa. Cetvrta kolona u Tabeli 1. prikazиje vrednost marginalnog proizvoda rada и nasem primerи, pod pretpostavkom da cena јаЬиkа iznosi 10 dolara ро Ьиsеiи. Posto је и slисаји konkиrentnog predиzeca trzisna cena konstantna, vrednost marginalnog proizvoda (kao i sam marginalni proizvod) opada sa porastom broja radnika. Оvи kolonи brojeva ekonomisti ponekad na-

vrednost marginalnog proizvoda marginalni proizvod nekog inputa pomnozen cenom autputa

400

1

EKONOMIJA RADA

DEO 6

zivaju proizvod marginalnog prihoda preduzeca: to је dodatni prihod koji preduzece ostvaruje ako unajmi dodatnu jedinicu nekog faktora proizvodnje. Sada razmotrimo koliko се radnika unajmiti preduzece. Pretpostavimo da trzisna nadnica beraca jabuka iznosi 500 dolara nedeljno. U tom slucaju, kao sto vidite u Tabeli 1., prvi radnik kojeg preduzece unajmi је profitabllan: prvi radnik ostvaruje prihod u iznosu od 1.000 dolara, odnosno, profit u iznosu od 500 dolara. Slicno tome, drugi radnik ostvaruje dodatni prihod u iznosu od 800 dolara, odnosno, profit u iznosu od 300 dolara. TreCi radnik ostvaruje 600 dolara dodatnog prihoda, odnosno, 100 dolara profita. Nakon treceg radnika, medutim, dalje unajmljivanje radnika postaje neprofitabllno. Cetvrti radnik ostvarice samo 400 dolara dodatnog prihoda. Posto nadnica radnika iznosi 500 dolara, unajmljivanje cetvrtog radnika znaCilo Ы da se profit smanjuje za 100 dolara. Dakle, preduzece unajmljuje samo tri radnika. Odluku preduzeca korisno је i graficki prikazati. Slika 3. predstavlja graficki deo vrednosti marginalnog proizvoda. Та kriva ima silazni nagib jer marginalni proizvod rada opada sa porastom broja radnika. Na ovoj slici se nalazi i horizontalna linija koja oznacava trzisnu nadnicu. Da Ы maksimiziralo profit, preduzece unajmljuje radnike sve do taCke preseka ove dve krive. Ispod tog nivoa zaposlenosti, vrednost marginalnog proizvoda rada veca је od nadnice, ра Ы se unajmljivanjem jos jednog radnika profit uvecao. Iznad tog nivoa zaposlenosti, vrednost marginalnog proizvoda rada manja је od nadnice, ра је marginalni radnik neprofitabilan. Dakle, konkurentno preduzece koje maksimizira profit ипајтуије radnike do taCke и kojoj је marginalni proizvod rada jednak nadnici. Posto smo objasnili strategiju unajmljivanja rada kojom se maksimizira profit konkurentnog preduzeca, sada mozemo da izloZimo teoriju traZпje za radom. Setite se da nam kriva trainje za radom preduzeca pokazuje koliCinu rada koju preduzece potraZиje pri svakoj datoj nadnici. Upravo smo videli na Slici 3. da preduzece donosi tu odluku tako sto blra koliCinu rada pri kojoj је vrednost marginalnog proizvoda jedna-

'

SLIKA ."

-

'

~

'

З ~

Vrednost marginalnog proizvoda rada Ova slika pokazuje kako vrednost marginalnog proizvoda (marginalni proizvod pomnoien cenom autputa) zavisi od broja radnika. Kriva је opadajuca zbog opadajuceg marginalnog proizvoda. U slucaju konkurentnog preduzeca koje maksimizira profit ova kriva vrednosti marginalnog proizvoda predstavlja i krivu traznje za radom tog preduzeca.

Vrednost marginalnog proizvoda

TгZisna

nadnica

о

maksimizira profit 1

L__ .

jabuka

POGLAVLJE 18

ka nadnici. Shodno tome, kriva vrednosti marginalnog proizvoda predstavlja krivu traznje za radom konkurentnog preduzeca koje maksimizira profit.

Sta izaziva pomeranje krive traznje za radom? Sada nam је jasna kriva traznje za radom: ona odrazava vrednost marginalnog proizvoda rada. ZnajuCi to, razmotrimo nekoliko stvari koje mogu da izazovu pomeranje krive traznje za radom.

Cena autputa Vrednost marginalnog proizvoda doЬija se kada se marginalni proizvod pomnozi cenom autputa preduzeca. Dakle, kada se cena autputa promeni, menja se i vrednost marginalnog proizvoda i kriva traznje za radom se pomera. Ро-

TRZ:ISTA FAKTORA PROIZVODNJE

1 401

402

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

vecanje cene jabuka, na primer, povecava vrednost marginalnog proizvoda svakog radnika koji bere jabuke, а time se povecava i traznja za radom od strane preduzeca koja prodaju jabuke. 1 obratno, pad cene jabuka umanjuje vrednost marginalnog proizvoda i smanjuje tr3Znju za radom.

Tehnoloska promena U periodu izmedu 1960. i 2000. godine, koliCina autputa koju је tipicni radnik u SAD proizvodio na sat povecala se za 140 posto. Zasto? Najvazniji razlog је tehnoloski progres: naucnici i iпZenjeri stalno srnisljaju nove i bolje nacine obavljanja posla. То ima dalekosezne implikacije ро trziste rada. Tehnoloski napredak povecava vrednost marginalnog proizvoda rada, sto, opet, povecava traznju za radom. Takvim tehnoloskim napretkom objasnjava se stalni rast zaposlenosti uprkos tome sto i nadnice rastu: mada su se nadnice (uskladene sa inflacijom) povecale za 131 posto tokom te cetiri decenije, preduzeca su ipak za 80 posto povecala kolicinu zaposlene radne snage.

Ponuda ostalih faktora Raspoloziva kolicina jednog faktora proizvodnje moie da utice na marginalni proizvod ostalih faktora. Pad ponude merdevina, na primer, moze da smanji marginalni proizvod beraca jabuka, а time i tr3Znju za njima. Tu medusobnu povezanost faktora proizvodnje potpunije cemo razmotriti u nastavku ovog poglavlja.

BrziKviz Definisite marginalni proizvod rada i vrednost marginalnog proizvoda rada. • Opisite kako konkurentno preduzece koje maksimizira profit odlucuje koliko radnika da unajmi.

PONUDARADA Nakon sto smo detaljno analizirali trainju za radom, okrenimo se drugoj strani trzista i razmotrimo ponudu rada. Formalni model ponude rada predstavljen је u Poglavlju 21, u kojem iznosimo teoriju о odluCivanju domaCinstava. Ovde cemo ukratko i neformalno razmotriti odluke koje se zasnivaju na krivoj ponude rada.

lzbor izmedu rada i dokolice

• •

.

..

Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da se ljudi suocavaju sa izborom . Verovatno nijedan izbor nije ocigledniji u zivotu nekog coveka od onoga izmedu rada i dokolice. Sto vise sati provedete radeCi, to manje sati imate na raspolaganju za gledanje televizije, za veceru sa prijateljima, Ш za svoj orniljeni hobl. Ova odluka izmedu rada i dokolice stoji iza krive ponude rada. Jedan drugi od Deset principa ekonomije glasi da је trosak necega ono cega se odricete da Ьiste to dobili. Cega se odricete da Ьiste doblli jedan sat dokolice? Odricete se jednog sata rada, sto znaCi, jednocasovne nadnice. Dakle, ako је vasa nadnica 15 dolara na sat, oportunitetni trosak jednog sata dokolice iznosi 15 dolara. А kada doЬijete povisicu na 20 dolara na sat, oportunitetni trosak dokolice se povecava. Кriva ponude rada pokazuje kako odluke radnika da li da rade ili da se odmaraju zavise od promene tog oportunitetnog troska. Rastuca kriva ponude rada znaCi da ро-

POGLдVUE

18

vecanje nadnica podstice radnike da роvесаји kolicinи ponиdenog rada. Posto је vreme ograniceno, vise sati provedenih и radи znaci da radnici imajи manje vremena za odmor. То jest, na povecanje oportunitetnog troska dokolice radnici reagujи tako sto јој se manje prepиstajи. Vaino је napomenиti da kriva ponиde rada ne mora da ima иzlazni nagib. Zamislite da ste dobili povisicи sa 15 na 20 dolara na sat. Oportunitetni trosak dokolice sada је veCi, ali ste i vi bogatiji nego ranije. Mobla cete zakljиCiti da иz ovo dodatno bogatstvo mozete sebl da priиstite vise sati dokolice. То jest, ako vam је nadnica veca, mobla cete odlиciti da manje sati provedete и radи. Ako је to slиcaj, vasa kriva ponи­ de rada imace obrnиti nagib. U Poglavljи 21 ovu mogucnost razmatramo na osnovи sиprotstavljenih efekata na odlиkи о ponиdi rada (pod nazivom dohodni i sиpstituci­ oni efekti). Za sada cemo zanemariti mogucnost da kriva ponиde rada poprimi obrnи­ ti nagib i pretpostavicemo da је ona rastuca.

Sta izaziva pomeranje krive ponude rada? Кriva ponиde ljajи

za datи pomeranje.

rada pomera se kadgod ljиdi promene kolicinи rada koju zele da obavRazmotrimo sada neke dogadaje koji mogu da izazovи takvo

nadnicи.

Promene ukusa Godine 1950. na razlicitim, placenim radnim mestima Ьilo је zaposleno 30 posto .zena. Тај broj se 2000. godine povecao na 60 procenata. Postoje, svakako, razlicita objasnjenja ovakvog razvoja dogadaja, ali је jedno od njih promena ukusa! odnosno stava prema radи. u jednoj ili dve prethodne generacije, zene sи ро pravilu ostajale kod kисе da odgajajи decu. Danas porodice broje manje Clanova i sve vise majki odlucиje da se zaposli. То је rezultiralo porastom ponиde rada. Promene alternativnih mogucnosti Ponиda rada na bilo kom trZistu rada zavisi od mogucnosti koje stoje na raspolaganjи na drugim trZistima rada. Kada Ьi se nadnica kоји zaradиju beraci krиsaka iznenada povecala, pojedini beraCi jabuka mogli Ьi da odlиce da promene zanimanje. Ponиda rada na trZistu beraca jabuka Ьi opala. lmigracije Кretanje radnika iz jednog regiona и drugi Ш iz jedne zemlje и drиgи predstavlja ocigledan i cesto znacajan иzrok pomeranja ponude rada. Kada irnigranti dolaze u SAD, na primer, ponиda rada и SAD se povecava, а ponиda rada и maticnim zemljama imigranata se smanjиje. U stvari, debata о imigracionoj politici najcesce se svodi na pitanje efekata irnigracije na роnиdи rada, а time i na ravnotezи na trzistu rada. Ко ima veCi oportunitetni trosak dokolicarenja- vratar ili neurohirurg? Objasnite. Da li to objasnjava zasto lekari rade prekovremeno?

BrziKviz

RA VNOTEZA NA TRZISTU RADA Do sada smo иstanovili dve Cinjenice о naCinu odredivanja nadnica na konkurentnim trzistima rada:

TRZ1STд FдКТОRд

PROIZVODNJE

Ј 40Э

404

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

SLIKA 4

Ravno~ia Па triistu rada

Ponuda

Као 1 sve cenez i се па rada . (nadnica)z;Msi.od poлude i trainje. Posto kriva train]e pokazuje vredn.ost tnaiginalnof} proizvoda rada, 1.1 ravnotezi radnici primaju vrednost svog m~rginдll1og doprinosџ

.proizvodnji dobara i usluga. Traznja

za~oslelibst, l. .

• Nadnica se prilagodava kako Ьi se ponuda i traznja za radom uravnotezile. • Nadnica је jednaka vrednosti marginalnog proizvoda rada. Na prvi pogled moze da deluje neocekivano da је nadnica u stanju da istovremeno ispuni оЬа ova uslova. U stvari, tu ne postoji nikakva zagonetka, i ako shvatimo da nema zagonetke, napravili smo vazan korak ka razumevanju nacina odredivanja nadnica. Slika 4. prikazuje trziste rada u ravnotezi. Nadnica i kolicina rada prilagodile su se kako Ьi se ponuda i tramja uravnotezile. Kada se trziSte nalazi u ovoj ravnotezi, svako preduzece kupilo је onoliko rada koliko smatra profitabllnim pri ravnoteznoj nadnici. То jest, svako preduzece sledilo је pravilo maksimiziranja profita: unajmljivalo је radnike dok se vrednost marginalnog proizvoda nije izjednacila sa nadnicom. Dakle, kada su ponuda i traznja za radom u ravnotezi, nadnica mora da bude jednaka vrednosti marginalnog proizvoda rada. То nas dovodi do vaznog zakljucka: svaki dogadaj koji menja ponudu ili trainju za radom mora da promeni ravnoteinu nadnicu i vrednost marginalnog proizvoda za isti iznos, jer ravnoteina nadnica i vrednost marginalnog proizvoda moraju Ьiti jednake. Da Ьismo videli kako to funkcionise, razmotrimo neke dogadaje koji pomeraju ove krive.

Pomeranja ponude rada Pretpostavimo da se zbog imigracije povecao broj radnika koji su spremni da beru jabuke. Као sto Slika 5. prikazuje, ponuda rada pomera se udesno sa 51 na 52 . Pri pocetnoj nadnici W1, koliCina rada koja se nudi veca је od koliCine koja se trazi. Ovaj visak rada potiskuje nadnicu beraca jabuka nanize, а zbog smanjenja nadnice sa W1 na W2 za preduzeca је profitabllno da unajmljuju vise radnika. Kako se broj radnika zapo1

Ј

POGL.AVLJE 18

TRZ1STA F'AKTORA PROIZVODNJE

1 405

SLIKA 5

Nadnica (cena rada)

Pomeranje ponude rada Kada se ропиdа rada povet.a sa 51 па 52, recimo, zbog imigracije пovih radпika, ravпotezпa паdпiса

opada sa W1 па

W2. Pri ovoj пizoj пadпici,

о

slenih u svakom vocnjaku sa jabukama povecava, marginalni proizvod radnika opada, а opada i vrednost marginalnog proizvoda. U novoj ravnotezi, i nadnica i vrednost marginalnog proizvoda rada niZe su nego sto su Ьile pre priliva novih radnika. Jedan dogadaj u Izraelu ilustruje kako pomeranje ponude rada moze da promeni ravnotezu na trZistu rada. Tokom osamdesetih godina :ХХ veka, hiljade Palestinaca svakodnevno se prevozilo iz domova na teritorijama na Zapadnoj obali i pojasu Gaze koje је okupirao lzrael do svojih radnih mesta u lzraelu, prvenstveno u gradevinskoj i poljoprivrednoj industriji. Medutiщ godine 1998, politicki nemiri na tim okupiranim teritorijama podstakli su izraelsku vladu da preduzme mere koje su pored ostalog smanjile i ponudu rada. Uveden је policijski cas, radne dozvole su pomno kontrolisane, а zabrana nocenja Palestinaca н Izraelu jos rigoroznije је sprovodena. Ekonomsko dejstvo tih mera Ьilo је u skladu sa teorijskim predvidanjima: broj Palestinaca koji su radili u Izraelu prepolovio se, dok su se nadnice onih koji su i dalje radili u Izraelu povecale za oko 50 posto. Sa smanjenim brojem palestinskih radnika u Izraelu, vrednost marginalnog proizvoda preostalih radnika Ьila је mnogo veca.

Pomeranja traznje za radom Pretpostavimo da povecana popularnost jabuka izazove porast njihove cene. То povecanje cene ne menja marginalni proizvod rada u slucaju bilo kog broja radnika, ali povecava vrednost marginalnog proizvoda. Uz visu cenu jabuka, unajmljivanje vise beraca sada је profitaЬilno. Као sto pokazuje Slika 6., kada se traznja za radom pomeri sa D1 na D2, ravnotezna nadnica raste sa W1 na W2, а ravnotezna zaposlenost raste sa L1 na L2 . 1 u ovom slucaju se nadnica i vrednost marginalnog proizvoda pomeraju zajedno.

preduzeca ипајт/јији vise radnika, ра zaposleпost raste sa L1 па L2. Promena nadпice odraiava promenu vredпosti margina/nog proizvoda rada. Uz vise radnika, maпji је dodatni autput dodatпog radпika.

EKONOMI.JA RADA

SLIKA 6

·

P()rnera~je tr.atnje za

radotn

··

·

.Ka(Jasetr:a:injaza radom poveca $а D1 па [):z, recimo, zbogpovecarija cene autpџta.preduzeta,

ravnote:ina nadriica se . . . . povetava sa W1 па W2,

а

zaposlenosџaste s~ ~ 1 Г/а

L2. Pcmovo,

promerya odrazava promenu !(.ГedQQS~i margina/ГiQg . . prOi:ivoda tada. РГ/ vЩэ] . c~ni iJutputa, dodathi · · autpi.Jtkojipr0izv6de dodatnj radnik ima ve~u vrednost. nadnic~

Ova analiza pokazиje kako је prosperitet predиzeca и jednoj grani cesto povezan sa prosperitetom radnika и toj grani. Kada se cena јаЬиkа poveca, proizvodaCi jabuka ostvarиjи veci profit, а beraci jabuka zaraduju vise nadnice. Kada se cena jabuka smanji, proizvodaci jabuka ostvarиjи niZi profit, а beraCi jabuka zaradиju niZe nadnice. Ovo је vrlo dobro poznato radnicima u granama u kojima se cene cesto menjaju. Radnici na naftnim poljima, na primer, iz iskustva znaju da је njihova zarada Ьlisko povezana sa svetskom cenom sirove nafte. Iz ovih primera trebalo Ьi da ste dobro razиmeli naCin odredivanja nadnica na konkurentnim trzistima rada. Ponuda rada i traznja za radom zajednicki odredujи ravnoteznu nadnicи, а pomeranja kriva ponude Ш traznje za radom izazivaju promenи ravnotezne nadnice. lstovremeno, maksimiziranje profita od strane preduzeca koja potrazиju rad garantиje da се ravnotezna nadnica uvek Ьiti jednaka vrednosti marginalnog proizvoda rada.

Primer iz prakse PRODUKTIVNOST 1NADNICE Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da nas zivotni standard zavisi od sposobnosti da proizvedemo dobra i uslиge. Sada smo и stanjи da vidiшo kako taj princip funkcionise na trzistи rada. Konkretno, nasa analiza trainje za radom pokazиje da sи nadnice jednake produktivnosti шerenoj vrednoscи шarginalnog proizvoda rada. Jednostavnije receno, visoko produktivni radnici bolje su placeni, а manje produktivni radnici su manje placeni.

POGLAVLJE; 16

TABELA 2.

-

-

Rast produktivnosti i realnih nadnica u SAD Vremenski period

Stopa rasta produktivnosti

Stopa rasta reaJnili nadnica

1959-2000

2.0

2.0

1959-1973 1973-1995 1995-2000

2.9 1.3 2.6

з.о

1.1 2-9

lzvor: Economic Report of the Pгesident 2002, tabela В-49, str. 378. Rast produktivnosti ovde se meri kao godisnja stopa promene autputa na sat u nepoljoprivrednom sektoru poslovanja. Rast realnih nadnica meri se kao kolicnik godisnje promene nadoknade za sat rac:la u nepoljoprivrednom sektoru poslovanja i implicitnog cenovnog deflatora za taj sektor. Ovi podaci о produktivnosti mere prosecnu produktivnostkolicinu autputa podeljenu koliёinom rada - а ne marginalnu produktivnost, mada se smatra da se prosecna i marginalna produktivnost zajedno krecu.

Ovaj zakljucak od kljucnog је znacaja za razumevanje Cinjenice da su radnici u danasnje vreme imucniji od radnika u prethodnim generacijama. Tabela 2. prikazuje podatke о porastu produktivnosti i porastu realnih nadnica (odnosno, nadnica koje su uskladene sa inflacijom). U periodu izmedu 1959. i 2000. godine, produktivnost, merena autputom proizvedenim za jedan sat rada, godisnje је rasla 2,0 posto. Ро istoj stopi rasle su i realne nadnice. Uz godisnju stopu rasta od 2,0 posto, produktivnost i realne nadnice udvostrucuju se svakih 35 godina. Tabela 2. prikazuje i stope rasta u toku tri kraca vremenska perioda. UoCite da је u periodu izmedu 1973. i 1995. godine rast produktivnosti Ыо spor u poredenju sa periodom pre 1973. Ш od 1995. godine. Uzrok usporavanja rasta produktivnosti 1973. godine nije bas najbolje objasnjen, ali veza izmedu produktivnosti i realnih nadnica koja postoji u nasim podacima potpuno је u skladu s predvidanjima standardne teorije. Usporavanje rasta produktivnosti sa 2,9 na 1,3 posto godisnje koincidiralo је s usporavanjem rasta realnih nadnica sa 3,0 na 1,1 posto godisnje. Rast produktivnosti ponovo је zabelezen 1995. godine. Ovu pojavu mnogi posmatraCi pripisuju sirenju kompjuterske i informacione tehnologije. u skladu sa teorijskim predvidanjima, ubrzan је i rast realnih nadnica. U periodu izmedu 1995. i 2000, produktivnost је rasla ро godisnjoj stopi od 2,6 posto, dok su realne nadnice beleZile rast od 2Д posto godisnje. 1 teorija i istorija potvrduju blisku povezanost izmedu produktivnosti i realnih nadnica. •

BrziKviz

Kako imigracija utice na ponudu rada, traznju za radom, marginalni proizvod rada i ravnoteznu nadnicu?

OSTALI FAKTORI PROIZVODNJE: ZEMLJA 1 KAPITAL Videli smo kako preduzeca odlucuju koliko rada da unajme i kako te odluke odreduju nadnice radnika. Kada unajmljuju radnike, preduzeca istovremeno odlucuju i о osta-

TRZISTA F'AKTORA PROIZVODNJE

1

407

408

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

kapital oprema i gradevinski objekti koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga

lim inpиtima и proizvodnjи. Na primer, nase preduzece koje se bavi proizvodnjom ја­ Ьиkа mobla treba da odlиCi о velicini vocnjaka i о Ьrоји merdevina koje се staviti na raspolaganje svojim beraCima јаЬиkа. Faktore proizvodnje preduzeca mozemo svrstati и tri kategorije: rad, zemljи i kapital. Znacenje izraza rad i zemlja је jasno, ali је definicija kapitala malo komplikovanja. Ekonomisti kapitalom nazivajи иkираn fond opreme i gradevinskih objekata koji se koristi и proizvodnji. То jest, kapital privrede podrazиmeva akиmиlacijи dobara koja sи proizvedena и proslosti, а koja se и sadasnjosti koriste za proizvodnjи novih dobara i иsluga. U slисаји naseg proizvodaca јаЬиkа, fond kapitala иklјисије merdevine kojima se beraCi реnји na staЬla, kamione kojima se prevoze јаЬиkе, gradevinske objekte и kojima se јаЬиkе skladiste, ра cak i sama staЬla јаЬиkа.

Ravnoteza na trzistima zemlje i kapitala Sta odredиje koliko vlasnici zemlje i kapitala zaradиjи od svog doprinosa proizvodnom procesи? Pre nego sto odgovorimo na to pitanje, potrebno је da napravimo razlikи izmedи dve cene: kupovne cene i cene zakиpa. Kupovнa cena zemlje i1i kapitala jeste cena kоји neko placa da Ьi stekao neograniceno vlasnistvo nad tim faktorom proizvodnje. Cena zakupa * jeste cena kоји neko placa da Ьi и ogranicenom vremenskom periodи koristio taj faktor. Оvи razlikи је vazno imati na иmи jer, kao sto cemo videti, te cene odredиjи иnekoliko drиgaCije ekonomske sile. * U slucaju zemlje cena zakupa (zakupnina) se naziva renta (prim. red.)

POGLAVLJE 18

1

TRZISTA FAKTORA PROIZVODNJE

409

Posto smo definisali ova dva izraza, sada na trzista zemlje i kapitala mozemo da primenimo teorijи traznje za faktorima kоји smo razvili za trziste rada. Nadnica је, и stvari, cena zakиpa rada. Skoro sve sto smo nаисШ о odredivanjи nadnica vazi i za cene zakиpa zemlje i kapitala. Као sto је predstavljeno na Slici 7., сеnи zakиpa zemlje, predstavljenи и delи (а), i сеnи zakиpa kapitala, predstavljenи и delи (Ь), odredиjи ponиda i tra.Znja. Osim toga, tra.Znja za zemljom i kapitalom odredиje se na isti nacin kao i tra.Znja za radom. Каdа nas proizvodac jabuka оdlисије koliko da zakиpi zemlje i merdevina, rukovodi se istom logikom kao i kada оdlисије koliko da unajmi radnika. I и slисаји zemlje i и slисаји kapitala, preduzece povecava unajmljenи kolicinи sve dok se vrednost marginalnog proizvoda faktora ne izjednaci sa cenom tog faktora. Prema tome, kriva tra.Znje za svakim faktorom odra.Zava marginalnи produktivnost tog faktora. Sada mozemo da objasnimo koliki deo dohotka odlazi na rad, koliki vlasnicima zemlje, а koliki vlasnicima kapitala. Sve dok sи predиzeca koja koriste faktore proiz- · vodnje konkurentna i maksimizirajи profit, cena zakиpa svakog faktora mora da Ьи­ dе jednaka vrednosti marginalnog proizvoda tog faktora. Rad, zemlja i kapital ostvarujи vrednost svog marginalnog doprinosa proizvodnom procesи. Razmotrimo sada kиpovnи сеnи zemlje i kapitala. Cena zakиpa i kиpovna cena oagledno sи povezane: kиpci sи spremni da plate vise za neki deo zemlje ш kapitala ako on donosi znacajan prШv dohotka od zakиpnine. I, kao sto smo иpravo videli, ravnotezni prihod od zakиpa и bilo kojoj tacki и vremenи jednak је vrednosti marginalnog proizvoda tog faktora. Dakle, ravnoterna kиpovna cena dela zemlje Ш kapita-

SLIKA 7 ~

~

.

'

• .,.,·-'

~~

Trzista rada i kapitala Ponиda i traznja odredиjи nadoknadи koja se isplacиje vlasnicima zemlje, kao sto је predstavljeno и delи (а), nadoknadи koja se isp/acиje vlasnicima kapitala, kao sto је predstavljeno и delи (Ь). Traznja za svakim faktoroщ

istovremeno, zavisi od vrednosti marginalnog proizvoda tog faktora. (а)

(Ь)

Trziste zemlje

Се па

Се па

zakupa zemlje

zakupa kapitala

Ponuda

Trziste kapltala

Ponuda

Traznja

Traznja

о

Kollcll1a zemlje

о

Q

Kolicina kapitala

i

-"'

410

,.

DEO

б

EKONOMIJA RADA

la zavisi i od trenutne vrednosti marginalnog proizvoda, i od vrednosti marginalnog proizvoda koja se ocekuje u buducnosti.

Medusobna povezanost faktora proizvodnje Videli smo da је cena koja se placa za Ьilo koji faktor proizvodnje rad zemlju Ш kapital - jednaka vrednosti marginalnog proizvoda tog faktora. Marginalni proizvod svakog faktora, pak zavisi od raspolozive kolicine tog faktora. Zbog opadajuceg marginalnog proizvoda, faktor Cija је ponuda velika ima mali marginalni proizvod, ра stoga i nisku cenu/ а faktor Cija је ponuda ogranicena ima veliki marginalni proizvod i visoku cenu. Shodno tome/ kada ponuda faktora opada, ravnotezna cena faktora raste. Kada se promeni ponuda Ьilo kog faktora, medutim, efekti tog dogadaja ne osecaju se samo na trzistu tog faktora. U veCini situacija, faktori proizvodnje se koriste zajedno, tako da produktivnost svakog faktora zavisi od koliCine ostalih faktora koji su dostupni za koriscenje u proizvodnom procesu. Shodno tome, promena ponude Ьilo kog faktora menja zaradu svih faktora. Pretpostavimo na primer/ da је uragan unistio merdevine koje radnici koriste za branje jabuka u vocnjaku. Sta se desava sa zaradama razliCitih faktora proizvodnje? 1

1

1

POGLAVLJE 18

TRZISTA FAKTORA PROIZVODNJE

1

41 1

~.:

Ono sto prvo pada u oCi jeste da ponuda merdevina opada i da zato raste ravnotezna cena zakиpa merdevina. Oni vlasnici koji su imali srece da izbegnu stetи koja је nacinjena merdevinama sada ostvarиjи veCi prinos kada preduzeCima koja uzgajaju jabuke daju u zakиp svoje merdevine. Medиtim, efekti ovog dogadaja ne osecaju se samo na trzistu merdevina. Posto sada ima manje merdevina sa kojima se radi, radnici koji beru jabuke imaju manji marginalni proizvod. Dakle, smanjenje ponude merdevina smanjuje i traznju za radom beraca jabuka, sto opet, izaziva pad ravnotezne nadnice. Ova prica ukazиje na opsti zakljиcak: dogadaj koji menja ponudu Ьilo kog faktora proizvodnje moze da izmeni zarade svih faktora. Promena и prihodima Ьilo kog faktora moze da se иtvrdi ako se analizira иticaj tog dogadaja na vrednost marginalnog proizvoda odredenog faktora.

Primer iz prakse EVROPSKA PRIVREDA 1 EPIDEMIJA KUGE U Evropi је u XIV veku kuga za samo nekoliko godina zbrisala oko treCinu populacije. Тај dogadaj, poznat kao crna smrt, predstavlja jeziv prirodni eksperiment kojim se moze testirati teorija о trzistu faktora koju smo иpravo izneli. Razmotrimo efekte crne smrti na one koji su imali srece da je--izbegnи. Sta mislite da se desilo sa nadnicama koje sи zaradivali radnici i rentom koju sи doЬijali vlasnici zemlje? Da Ьismo odgovorili na to pitanje, ispitajmo efekte smanjenja populacije na marginalni proizvod rada i marginalni proizvod zemlje. Uz manjи ponudu radnika raste marginalni proizvod rada. (Ovde opadajuCi proizvod deluje obrnиto.) Dakle, ocekivali Ьismo da се se zbog crne smrti nadnice povecati. Posto se zemlja i rad и proizvodnji koriste zajedno, manja ponuda radnika иtice i na trziste zemlje, drugi vazan faktor proizvodnje и srednjevekovnoj Evropi. Uz manje raspolozivih radnika koji оЬrаdији zemlju, dodatna jedinica zemlje donosila је manje dodatnog aиtputa. Drиgim recima, marginalni proizvod zemlje је орао. Dakle, ocekivali Ьismo da се se zbog crne smrti rente smanjiti. U stvari, оЬе prognoze u skladu sи s istorijskim dokazima. Nadnice su se и tom periodu и proseku иdvostrиCile, а rente su zabeleZile pad od 50 posto ili vise. Crna smrt donela је ekonomski prosperitet klasi seljaka, а smanjeni prihod klasi zemljoposednika. • Sta odreduje dohodak vlasnika zemlje i kapitala? Kako Ьi porast kolicine kapitala uticao na dohodak onih koji su vec njegovi vlasnici? Kako Ьi uticao na dohotke radnika?

BrziKviz

ZAKLJUCAK U ovom poglavljи objasnili smo kakvu ulogu и procesu proizvodnje igraju rad, zemlja i kapital. Teorija kоји smo ovde izneli zove se neoklasicna teorija raspodele. Prema neoklasicnoj teoriji, iznos koji se placa za svaki faktor proizvodnje zavisi od ponиde i

Radnici koji su preiiveli kugu imali su srece i и drugom pogledu

412

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

trainje za tim faktorom. Trainja, pak, zavisi od marginalne produktivrюsti konkretnog faktora. U ravnotezi, svaki faktor proizvodnje ostvaruje vrednost svog marginalnog doprinosa proizvodnji dobara i usluga. Neoklasicna teorija raspodele siroko је prihvacena. U pokusaju da objasni kako se dohodak privredee SAD vredan 10.000 milijardi dolara raspodeljuje na razlicite pripadnike ekonomije, veCina ekonomista polazi od neoklasicne teorije. U naredna dva poglavlja detaljnije cemo razmotriti raspodelu dohotka. Као sto cete videti, neoklasicna teorija pruza okvir za ovu raspravu. Cak i u ovom trenutku, u stanju ste da uz pomoc te teorije odgovorite na pitanje kojim smo zapoceli ovo poglavlje: zasto su kompjuterski programeri placeni vise od radnika na benzinskoj pumpi? Zato sto su programeri u stanju da proizvedu dobro vece trzisne vrednosti nego sto је to u stanju radnik na benzinskoj pumpi. Ljudi su spremni skupo da plate dobru kompjutersku igru, ali su spremni da plate sasvim malo za uslugu punjenja rezervoara i pranja prednjeg stakla. Nadnice ovih radnika odrazavaju trzisne cene dobara koja oni proizvode. Kada Ьi se ljudi iznenada zasitili kompjutera i odlucili da vise vremena provode u voznji, cene tih dobara Ьi se promenile, а time i ravnote:Zne nadnice te dve grupe radnika.

REZIME • Dohodak u privredi raspodeljuje se na trzistima faktora proizvodnje. Tri najvainija faktora proizvodnje su rad, zemlja i kapital. • Tra:Znja za faktorima, na primer, za radom, predstavlja izvedenu traznju koju kreiraju preduzeca koja te faktore koriste u proizvodnji dobara i usluga. Konkurentno preduzece koje maksimizira profit unajmljuje svaki faktor do tacke u kojoj је vrednost marginalnog proizvoda faktora jednaka njegovoj ceni. • Ponuda rada proistice iz izbora pojedinaca izmedu rada i dokolice. Кriva ponude rada s uzlaznim nagibom znaCi da ljudi reaguju na porast nadnice tako sto se manje odmaraju, а vise rade.

• Cena koja se placa za svaki faktor prilagodava se kako Ьi se izjednaCile ponuda i traznja za tim faktorom. Posto trainja za faktorom pokazuje vrednost marginalnog proizvoda tog faktora, u ravnotezi svaki faktor stice naknadu u skladu sa svojim marginalnim doprinosom proizvodnji dobara i usluga. • Posto se faktori proizvodnje koriste zajedno, marginalni proizvod Ьilo kog faktora zavisi od raspolozivih kolicina svih faktora. Shodno tome, promena ponude jednog faktora menja ravnote:Znu zaradu svih drugih faktora.

KLJUCNI POJMOVI faktori proizvodnje proizvodna funkcija

marginalni proizvod rada opadajuCi marginalni proizvod

vrednost marginalnog proizvoda kapital

POGLAVLJE 18

TRZISTA FAKTORA PROIZVODNJE

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Objasnite u kakvom је odnosu proizvodna funkcija preduzeca prema njegovom marginalnom proizvodu rada, kakav је odnos izmedu marginalnog proizvoda rada preduzeca i vrednosti njegovog marginalnog proizvoda, i kakav је odnos izmedu vrednosti marginalnog proizvoda preduzeca i njegove traznje za radom. 2. Navedite dva primera dogadaja koji mogu da pomere traZnju za radom.

З.

Navedite dva primera dogadaja koji mogu da pomere ponudu rada. 4. Objasnite kako se nadnica prilagodava da Ы dovela ponudu i traZnju za radom u ravnotefu, а istovremeno Ьila jednaka vrednosti marginalnog proizvoda rada. 5. Kada Ы se stanovnistvo SAD iznenada uvecalo zbog velike imigracije, sta Ы se desilo sa nadnicama? Sta Ы se desilo sa zakupninama koje sticu vlasnici zemlje i kapitala?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Pretpostavimo da predsednik predlozi novi zakon sa ciljem smanjenja troskova zdravstvene zastite: svi Amerikanci moraju da jedu jednu jabuku dnevno. а. Kako Ьi taj zakon о jednoj jabuci dnevno uticao na traZnju i ravnoteZпu cenu jabuka? Ь. Каkо Ы taj zakon uticao na marginalni proizvod i vrednost marginalnog proizvoda beraca jabuka? с. Kako Ьi taj zakon uticao na traznju za beraCima jabuka i na njihovu ravnoteznu nadnicu? 2. Henri Ford jednom је rekao: "Poslodavac ne isplacuje nadnice - on samo rukuje novcem. Nadnice isplacuje proizvod." Objasnite. З. Pokazite efekat svakog od sledecih dogadaja na trziste rada u industriji proizvodnje kompjutera. а. Kongres kupuje personalne kompjutere za sve studente u SAD. Ь. VeCi broj studenata kao glavni predmet Ьira informatiku. с. ProizvodaCi kompjutera grade nove proizvodne pogone. 4. Vas preduzetni ujak otvara prodavnicu sendvica koja zaposljava 7ljudi. Radnici su placeni 6 dolara na sat, а sendvic se prodaje ро ceni od З dolara. Ako vas ujak maksimizira profit, kolika је vrednost marginalnog proizvoda poslednjeg radnika kojeg је unajmio? Koliki је marginalni proizvod tog radnika? 5. Zamislite da neko preduzece unajmi dva tipa radnika - one koji su obuceni za rad na racunaru i one koji nisu. Ako tehnologija napreduje i kompjuteri postanu znacajniji za preduzece, sta se desava sa marginalnim proizvodom ova dva tipa radnika? Sta

se desava sa ravnoteznim nadnicama? Objasnite uz pomoc odgovarajuCih dijagrama. 6. Pretpostavimo da mraz unisti deo roda pomorandZi na Floridi. а. Objasnite sta se desava sa cenom pomorandzi i marginalnim proizvodom beraca pomorandZi kao posledicom mraza. Mozete li da ka:Zete sta se desava sa traznjom za beracima pomorandzi? Zasto ili zasto ne? Ь. Pretpostavimo da se cena pomorandZi udvostruCi, а da marginalni proizvod opadne za ЗО posto. Sta se desava sa ravnoteznom nadnicom beraca pomorandzi? с. Pretpostavimo da se cena pomorandzi poveca za ЗО posto, а da marginalni proizvod opadne za 50 posto. Sta se desava sa ravnoteznom nadnicom beraca pomorandzi? 7. Tokom osamdesetih i devedesetih godina ХХ veka SAD su dozivele znatan priliv kapitala iz drugih zemalja. Na primer, Tojota, ВМV i ostali inostrani proizvodaCi automoЬila sagradili su fabrike automoЬila uSAD. а. Na osnovu dijagrama trzista kapitala SAD pokazite efekat ovog priliva na cenu zakupa kapitala u SAD i na koliCinu kapitala u upotreЬi. Ь. Na osnovu dijagrama trzista rada SAD pokazite efekat ovog priliva kapitala na prosecnu nadnicu koja se isplacuje radnicima u SAD. 8. Pretpostavimo da је rad jedini input koji koristi savrseno konkurentno preduzece koje unajmljuje radnike za 50 dolara dnevno. Proizvodna funkcija tog preduzeca izgleda ovako:

1 413

414

1

DEO

б

EKONOMIJA RADA

Radnidani

Jedinice autputa

о

о

2

13 19 2.5 28 29

7 3

4 5 б

Svaka jedinica autputa prodaje se za 10 dolara. Nacrtajte traznju za radom tog preduzeca. Koliko Ьi radnih dana preduzece trebalo da unajmi? PokaZite tu tacku na svom grafikonu. 9. (Ovo pitanje је prilicno tesko.) Poslednjih g~dina pojedini kreatori politike predlazu da preduzeca budu obavezna da svojim radnicima prиZe odredene dodatne beneficije. Na primer, predsednik Юinton је 1993. godine predlozio da pred~ca ~~du u о~~ vezi da prиZe zdravstveno osiguraщe svopm radntctma. Razmotrimo efekte takve politike na trziste rada. а. Pretpostavimo da su preduzeca ро zakonu oba~e­ zna da svakom radniku isplate 3 dolara dodatшh beneficija za svaki sat koji radnik provede kao zaposleni u tom preduzecu. Kako taj zakon utice na marginalni profit koji preduzece ostvaruje od svakog radnika? Kako taj zakon utice na krivu traznje za radom? Svoj odgovor nacrtajte na grafikonu cija vertikalna osa predstavlja iznos nadnice.

http://

Ь.

Ak.o se ponuda rada ne menja, kako Ьi taj zakon uticao na zaposlenost i nadnice? с. Zasto Ьi se kriva ponude rada mogla pomeriti kao posledica ovog zakona? Da li Ьi to pomeranje ponude rada povecalo Ш smanjilo uticaj zakona na nadnice i zaposlenost? d. Као sto smo rekli u Poglavlju 6, nadnice pojedinih radnika, pogotovo onih nekvalifikovanih i bez iskustva, zakonom о minimalnoj nadnici drze se na nivou iznad ravnoteznog. Каkо Ьi odredba о dodatnim beneficijama uticala na te radnike? 10.(0vo pitanje је prilicno tesko.) U ovom poglavlju pretpostavili smo da rad nude pojedinacni radnici koji se ponasaju konkurentno. Me~utim, ~va ~o~e~­ nim trzistima ponudu rada odreduзe radшckt smdikat. а. Objasnite zasto situacija sa kojom se suocava sindikat rada moze da nalikuje situaciji sa kojom se suocava monopolsko preduzece. Ь. Cilj monopolskog preduzeca jeste maksimiziranje profita. Postoji li analogni cilj sindikata rada: с. Sada prosirite analogiju izmedu monopolsk1h preduzeca i sindikata. Sta mislite, u kom odnosu stoje nadnica koju odreduje sindikat i nadnica na konkurentnom trzistu? Sta mislite, ро cemu se razlikuje zaposlenost u ova dva slucaja? d. Које jos ciljeve mogu da imaju sindikati, а koji ih razlikuju od monopolskih preduzeea?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http_;/jmankiwXtra.svvlearning.com.

1

ZARADE 1DISKRIMINACIJA

U danasnje vreme и SAD lekar prosecno godisnje zaradиje oko 200.000 dolara, policajac oko 50.000 dolara, а farmer oko 20.000 dolara. Ovi primeri ilиstrиjи velike razlike и zaradama koje sи veoma иоЬiсајеnе и nasoj privredi. Те razlike objasnjavajи zasto neki ljиdi Zive и palatama, voze se limuzinama i lеtији na francиskoj rivijeri, dok drиgi zive и malim stanovima, voze se aиtobиsom i lеtији и sopstvenom dvoristи. Zasto se zarade ljиdi tako mnogo razlikиjи? Poglavlje 18, и kojem smo izneli osnove neoklasicne teorije trZista rada, prU.Za odgovor na to pitanje. U njemи smo videli da nadnice odredиjи ponиda rada i traznja za radom. Traznja za radom, pak, odrazava marginalnи prodиktivnost rada. U ravnotezi, svaki radnik је placen onoliko ko1iko iznosi vrednost njegovog marginalnog doprinosa proizvodnji dobara i иslиga и ekonomiji. Ova teorija trzista rada, mada siroko prihvacena medи ekonomistima, predstavlja tek pocetak price. Da Ьismo shvatili velike razlike и zaradama koje иocavamo, moramo da zademo izvan ovog opsteg okvira i da preciznije иtvrdimo sta је to sto odredиje роnиdи i traznjи za razlicitim vrstama rada. То је nas cilj и ovom poglavljи.

415

416

ј

DEO 6

EKONOMIJA RADA

NEKI FAKTORI RAVNOTEZNIH NADNICA Radnici se medиsobno razlikиjи na mnogo nacina. Poslovi, takode, imajи razlicite karakteristike- i и pogledи nadnice koja se doblja za njihovo obavljanje, i и pogledи nenovcanih karakteristika. U ovom odeljkи razmotricemo kako karakteristike radnika i poslova иtiси na роnиdи rada, trafujи za radom i ravnotefue nadnice.

'

'

.

1

v

"S jedne strane, znam da blh vise novca zaradio ako napustim drzavnu sluЊu i predem и privatnike, ali, s druge strane, ne blh mogao da odsecam glave".

kompenzaciona razlika razlika u nadnicama koja se javlja da Ы se ujednacile nenovcane karakteristike razlicitih poslova

Kompenzacione razlike Kada radnik оdlисије da li da se zaposli, nadnica predstavlja samo jednи od mnogih karakteristika posla koje on иzima и obzir. Neki poslovi sи laki, zabavni i bezbedni; drиgi sи teski, dosadni i opasni. Sto se posao procenjиje kao bolji na osnovu tih nenovcanih karakteristika, to је vise ljиdi koji sи spremni da ga obavljajи ро Ьilo kojoj nadnici. Drиgim recima, ponиda rada и &lисаји lakih, zabavnih i bezbednih poslova veca је od ponиde rada и slисаји onih teskih, dosadnih i opasnih. Shodno tome, za "dobre" poslove isplaCivace se ni.Ze ravnotezne nadnice nego za one "lose". Na primer, zamislite da trazite neki posao koji cete preko leta obavljati и turistickom mestu na morи.Imatena raspolaganjи dve vrste posla. Mozete da se zaposlite kao kontrolor иlaznica za рlэZи, Ш kao sakиpljac smeca. Kontrolori ulaznica lagano se setajи plэZom i proveravajи da li sи svi tиristi kиpili иlaznicи za plaZи. SakиpljaCi gmeca se Ьиdе pre zore da Ьi vozili prljave, Ьисnе kamione ро gradи i sakиpljali otpatke. Koji Ьiste posao Vi izabrali? Ukoliko sи nadnice jednake, veCina ljиdi izabrala Ьi posao na plэZi. Da Ьi se ljиdi podstakli da rade kao sakиpljaCi smeca, grad mora da im ponиdi viSe nadnice nego kontrolorima иlaznica za рlэZи. Razlikи и nadnicama koja nastaje иsled nenovcanih karakteristika razliCitih poslova ekonomisti nazivajи kompenzaciona razlika. Kompenzacione razlike sи ceste и ekonomiji. Evo nekoliko primera: Rиdari sи placeni bolje od ostalih radnika sa slicnim stepenom obrazovanja. Njihovim veCim nadnicama kompenzira se prljav i opasan karakter iskopavanja rиde, kao i dиgorocni zdravstveni proЬlemi sa kojima se rиdari sиосаvаји. • Radnici koji и fabrikama rade nocnи smenи placeni sи bolje od slicnih radnika koji rade dnevnи smenи. Vecom nadnicom kompenzira se to sto morajи da rade nоси а spavajи danjи, sto је naCin Zivota koji veCina ljиdi smatra nepozeljnim. • Profesori sи placeni manje od advokata i lekara, koji imajи sliCno obrazovanje. NiZe nadnice profesora predstavljajи kompenzacijи za veliko intelektualno i licno zadovoljstvo koje prиZa njihov posao. (U stvari, predavanje ekonomije tako је zabavno da је сиdо sto sи profesori ekonomije za to иopste placeni!)

•

Ljudski kapital Као

ljudski kapital akumulacija ulaganja u ljude, па primer, obrazovanje ili obuka na radnom mestu

sto smo rekli и prethodnom poglavljи, rec kapital oblcno se odnosi na opremи i gradevinske objekte. Kapital иklјисије farmerov traktor, proizvodacevu fabrikи, nastavnikovu tаЬlи. Sиstina kapitala jeste и tome sto predstavlja faktor proizvodnje koji se i sam proizvodi. Postoji jos jedna vrsta kapitala koja је, mada manje opipljiva od fizickog kapitala, podjednako znacajna za proizvodnjи и datoj privredi. Ljиdski kapital predstavlja akи­ mиlacijи иlaganja и ljиde. Najznacajnija vrsta ljиdskog kapitala jeste obrazovanje.

POGL.AVL.JE 19

Као i svi drиgi oЬlici kapitala, i obrazovanje predstavlja trosenje resursa и odredenoj vremenskoj tacki и ciljи povecanja produktivnosti и bиdиcnosti. Medиtiщ za razlikи od ulaganja u druge oЬlike kapitala, ulaganje и obrazovanje vezano је za konkretnи osobu, i иpravo је ta veza ono sto ga cini ljudskim kapitalom. Nije сиdо sto radnici sa vise ljudskog kapitala u prosekи zaradujи vise od onih sa manje ђиdskog kapitala. Fakиltetski obrazovani ljudi u SAD,_na primer, zaradиju skoro dvostrиko vise od radnika koji obrazovanje zavrsavajи s diplomom srednje skole. Postojanje te velike razlike potvrdeno је и mnogim zemljama sirom sveta. Ona је cak i veca u manje razvijenim zernljama и kojima vlada slaba ponuda obrazovanih radnika. Iz perspektive ponude i traZn.je lako је uvideti zasto obrazovanje podire шidnice. Preduzeca nosioci traznje za radom - spremna sи da plate vise za visoko obrazovane radnike jer takvi radnici imajи vece marginalne proizvode. Radnici- oni koji nude rad spremni sи da snose trosak boljeg obrazovanja samo иkoliko od toga imajи neke koristi. u sustini, razlika u nadnicama izmedи visokoobrazovanih i manje obrazovanih radnika moze se smatrati kompenzacionom razlikom za trosak obrazovanja.

Primer iz prakse RASTUCA VREDNOST KVALIFIKACIJA Bogati su sve bogatiji, а siromasni sve siromasniji." Poput ostalih izreka, ni ova nije tacna, ali se u poslednje vreme pokazuje ispravnom. Мnoga istraZivanja pokazujи da se u poslednje dve decenije produblo jaz и zaradama izmedu radnika sa visokim i onih sa niZirn kvalifikacijama. · Tabela 1. prikazuje podatke о prosecnim zaradama fakиltetski obrazovanih radnika i radnika sa zavrsenom srednjomskolom bez dodatnog obrazovanja. Тi podaci pokazuju porast finansijske koristi od obrazovanja. Godine 1980, muskarac је и prosekи zaradivao 44 posto vise ako је imao diplomи fakulteta и odnosu na onog bez diplome; do 2000, ta cifra se povecala na 89 posto. Sto se tice zena, njihova finansijska korist od pohadanja fakulteta povecala se sa 35 na 70 posto. Danas је podsticaj da se prodиZi skolovanje veCi nego ikad. Zasto se poslednjih godina prodиblo jaz izmedи zarada visoko kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika? Niko ne zna pravi razlog, ali ekonomisti sи izneli dve hipoteze da Ьi objasnili ovakav trend. ОЬе hipoteze иkazujи na to da se traznja za kvalifikovanim radom vremenom povecava и odnosи na traZnjи za nekvalifikovanim. Pomeranje traZn.je izazvalo је odgovarajиce promene nadnica, sto је, opet, dovelo do vece nejednakosti. Prva hipoteza glasi da је medunarodna trgovina izmenila traznjи za kvalifikovanim i nekvalifikovanim radom. Poslednjih godina se trgovina sa drugim zernljama znatno иvecala. Udeo иvoza u ukupnoj proizvodnji SAD povecao se sa 5 posto 1970. na 15 posto 2000. godine, dok је izvoz porastao sa 5 posto 1970. na 11 posto 2000. godine. Posto је nekvalifikovani rad jeftin i ima ga и mnogim stranim zemljama, SAD иvoze dobra koja se proizvode koriscenjem nekvalifikovanog rada, а izvozi dobra koja se proizvode иz pomoc kvalifikovanog rada. Dakle, kada se siri medиnarodna trgovina, domaca traznja za kvalifikovanim radom raste, а domaca traZn.ja za nekvalifikovanim radom opada. 11

иvek

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

1 417

4!8

1

DEO

б

EKONOMJJA RADA

TABELA 1

i

Prosecne godisnje zarade prema stepenu obrazovanja Fakultetski obrazovani oduvek zaraduju viSe od radnika koji nisu studirali, ali se jaz izmedu plata povecao tokom osamdesetih i devedesetih godina ХХ veka. 1980

2000

Muskarci Srednja skola. bez fakulteta $36.430 Fakultetski obrazovani $52.492 Procenat u korist fakultetski obrazovanih 144%

$з6.77о

$69.421 189%

Zene Srednja skola, bez fakulteta $21,969 Fakultetski obrazovani $zg,6бз Procenat u korist fakultetski obrazovanih 135%

$24,970 $42,575 170%

Napomena: Podaci о zaradama uskladeni su s inflacijom i izrazeni u vrednosti dolara iz 2000. godine. Podaci se odnose na stalno zaposlene radnike preko 18 godina starosti. Podaci о fakultetski obrazovanima ne obuhvataju radnike koji su se nakon zavrsenog fakulteta dodatno skolovali. lzvor: Zavod za popis stanovnistva SAD i prora<:uni autora.

Drиga hipoteza glasi da sи tehnoloske promene izmenile relativnи trainjи za kvalifikovanim i nekvalifikovanim radom. Razmotrimo, na primer, иvodenje kompjutera. Kompjиteri pov~cavajи trainjи za kvalifikovanim radnicima koji sи и stanjи da koriste nove masine, а smanjиje traznjи za nekvalifikovanim radnicima Cije sи poslove zamenili kompjиteri. Na primer, kada је rec о vodenjи evidencije о poslovanjи, mnoge kompanije sada se vise oslanjajи na kompjиterske baze podataka, а manje na rиcno vodene kartoteke. Та promena povecava traznjи za kompjиterskim programerima, а smanjиje trainjи za evidenticarima. Dakle, kako preduzeca sve vise koriste kompjи­ tere, traznja za kvalifikovanim radom raste, а opada traznja za onim nekvalifikovanim. Ekonomisti smatrajи da је tesko proceniti validnost ove dve hipoteze. Naravno, moguce је da sи оЬе tacne: povecanje medиnarodne trgovine i tehnoloske promene mozda sи zajednicki иzrok povecane nejednakosti koja se иосаvа poslednjih decenija. •

Sposobnost, trud i okolnosti

,. [,

~

Zasto sи igraCi bezbola и prvoj ligi bolje placeni od onih и nizim rangovima takmicenja? Visa nadnica ovde svakako ne predstavlja kompenzacionи razlikи. Igrati и prvoj ligi nije manje prijatan zadatak nego igrati и nizem rangu; и stvari, obratno је tacno. Najcesce sи igraCi и prvim ligama placeni bolje samo zbog toga sto роsеdији vеси urodenи sposobnost. Urodena sposobnost vazna је za radnike svih profesija. Zbog nasleda i vaspitanja, ljиdi se razlikиjи ро svojim fizickim i mentalnim karakteristikama. Pojedini ljиdi sи

POGLAVLJE 19

jaki, drugi su slaЬi. Neki su pametni, drugi su manje pametni. Poneki su otvoreni, drиgi se osecaju neprijatno и drиstvenim kontaktima. Те, i mnoge drиge licne karakteristike, odredиjи prodиktivnost radnika, ра zato imajи иlogu и odredivanjи nadnica kоји ti radnici zaradиjи. Trиd је и Ьliskoj vezi sa sposobnoscи. Neki ljиdi sи vredni radnici, drиgi sи lenji. Ne treba da iznenadиje to sto sи oni koji vredno rade prodиktivniji i zaradиjи vise nadnice. u izvesnoj meri, predиzeca direktno nagradиjи radnike tako sto ih рlасаји na osnovu njihovog иcinka. Na primer, radnici и prodaji cesto su placeni na procenat od onoga sto prodajи. Ponekad se naporan rad nagradиje manje direktno и vidи vece godisnje plate ili nekog bonиsa. Okolnosti, takode, ima иticaj na odredivanje nadnica. Ako је neko pohadao skolи и kojoj је иСiо kako da popravlja televizore sa vakuиmskim cevima, nakon cega је ta vestina postala zastarela pronalaskom elektronike и cvrstom stanjи, na krajи се zaradivati niskи nadnicи и poredenjи sa nekim ko је prosao kroz obrazovanje jednakog trajanja. Niska nadnica takvog radnika posledica је nesrecnih okolnosti - fenomena koga ekonomisti priznajи, ali se ne trиde da ga objasne. U kojoj meri sи sposobnost, trиd i okolnosti zaslиzni za odredivanje nadnica? То је tesko reCi jer sposobnost, trиd i razne okolnosti nije lako izmeriti. Medиtim, indirektni dokazi иkаzији na njihov veliki znacaj~ Kada ekonomisti rada рrоисаvаји nadnice radnika, oni to Cine na osnovu onih varijaЬli koje је moguce izmeriti - godina skolovanja, godina iskиstva, starosnog doba i karakteristika posla. Mada sve ove izmerene varijaЬle иtiси na nadnicи radnika onako kako to predvida teorija, one sи samo polovicno odgovorne za varijacije и zaradama и nasoj privredi. Posto иzrok tolikih razlika

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

1 419

420

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

·.~

u nadnicama jos uvek nije objasnjen, izostavljene varijaЬle, ukljucujuGi sposobnost, trud i razne okolnosti, sigurno imaju veliki uticaj.

Primer iz prakse LEPOTА SE ISPLATl

Dobar izgled se isplati.

Ljudi se razlikuju na rnnogo nacina. Jedna od razlika tice se spoljasnjeg izgleda. Glumac Bred Pit је, na primer, Јер muskarac. То је delimiCno razlog sto njegovi filmovi privlace brojnu puЬiiku. Naravno, brojna puЬlika znaci i velike prihode za gospodina Pita. ' U kojoj su meri koristi od lepote cesta pojava? Ekonomisti rada Danijel Hamermes i Dzef Bidl pokusali su da odgovore na to pitanje u studiji objavljenoj u broju American Economic Review iz decembra 1994. godine. Hamermes i Bidl proucavali su rezultate anketa sprovedenih u SAD i Kanadi. Od anketara је trazeno da ocene fizicki izgled svakog ispitanika. Hamermes i Bidl su zatim ispitali u kojoj meri su nadnice ispitanika zavisile od standardnih determinanti obrazovanja, iskustva, i tako dalje- а koliko od fiziCkog izgleda. Hamermes i Bidl su zakljucili da se Iepota isplati. Ljudi koji su smatrani nadprosecno privlacnim zaraduju 5 posto vise od ljudi prosecnog izgleda. Ljudi prosecnog izgleda zaraduju 5 do 10 posto vise od onih koji su smatrani ispodprosecno privlacnima. Slicni rezultati dobljeni su i za zene i za muskarce. Sta objasnjava ove razlike u nadnicama? 11Premiju lepote" moguce је objasniti na nekoliko nacina. . Jedno objasnjenje glasi da fizicki izgled sam ро sebl predstavlja neku vrstu urodene sposobnosti koja odreduje produktivnost i nadnice. Neki su rodeni sa karakteristikama filmske zvezde; drugi, pak, nisu. Lep izgled koristan је na svakom poslu na kojem radnici dolaze u kontakt s javnoscu- recimo, posao glumca, prodavca ili konobara. U tom slucaju, radnik koji dobro izgleda vredniji је za preduzece od onoga koji nije lep. Spremnost preduzeca da bolje plati zgodne radnike odrazava preferencije potrosaca tog preduzeca. Drugo objasnjenje glasi da lepota na indirektan naCin ukazuje na ostale vrste sposobnosti. NeCiji fizicki izgled ne zavisi samo od nasleda. On zavisi i od naCina oЬlacenja, frizure, licnog stava i ostalih osoblna na koje је moguce uticati. Mozda је neko ko uspesno projektuje atraktivan imidz u anketi inteligentna osoba koja је uspesna i u obavljanju drugih zadataka. Trece objasnjenje glasi da premija lepote predstavlja vrstu diskriminacije, sto је tema kojoj cemo se kasnije vratiti. •

Alternativno shvatanje obrazovanja: signaliziranje U prethodnom tekstu obrazovanje smo objasnjavali kao elemenat ljudskog kapitala, prema kojem skolovanje povecava nadnice radnika jer ih Cini produktivnijim. Mada је ovakvo shvatanje siroko prihvaceno, pojedini ekonomisti izneli su alternativnu teoriju, ро kojoj preduzeca na osnovu nivoa obrazovanja prave razliku izmedu radnika sa visokim i niskim sposobnostima. Prema tom shvatanju, kada ljudi, na primer, stek-

POGLAVLJE 19

nu diplomu fakulteta oni ne postaju produktivniji, neko signaliziraju svoju visoku sposobnost mogucim poslodavcirna. Posto је Ijudirna sa visokim sposobnostirna lakse da steknu fakultetsku diplornu nego ljudirna rnalih sposobnosti, vise је onih sa visokim sposobnostima koji sticu diplomu fakulteta. Shodno tome, za preduzeca је racionalno da fakultetsku diplornu tretiraju kao signal о sposobnosti. Teorija ,,Obrazovanje kao signal" slicna је teoriji о reklami kao signalu, koju smo izneli u Poglavlju 17. Prema teoriji о reklarni kao signalu, reklarnni oglas ne sadrzi nikakve realne inforrnacije, vec preduzece, svojom sprernnoscu da potrosi novac na reklamiranje, potrosacima salje signal о kvalitetu svog proizvoda. Prema teoriji о obrazovanju kao signalu, skolovanjem se ne povecava produktivnost, nego radnik, svojom sprernnoscu da se dugo skoluje, salje signal poslodavcima о svojoj urodenoj produktivnosti. U оЬа slucaja, akcija se ne preduzima zbog svojih stvarnih koristi, vec zato sto spremnost da se ta akcija preduzme salje skrivenu informaciju onome ko је posmatra. Dakle, sada imarno dva shvatanja obrazovanja: teoriju obrazovanja kao ljudskog kapitala i teoriju obrazovanja kao signala. ОЬа shvatanja mogu da prcie objasnjenje zasto su obrazovaniji radnici oblcno bolje placeni od onih manje obrazovanih. Prema shvatanju obrazovanja kao ljudskog kapitala, obrazovanje cini ljude produktivnijim; prema teoriji obrazovanja kao signala, obrazovanje zavisi od urodene sposobnosti. Medutim, ova dva shvatanja radikalno razlicito predvidaju efekte politike koja za cilj ima povecanje stepena obrazovanja. Prema shvatanju obra:zovanja kao ljudskog kapitala, povecanjem stepena obrazovanja svih radnika povecala Ьi se i produktivnost svih radnika, а time i njihove nadnice. Prema shvatanju obrazovanja kao signala, obrazovanjem se ne povecava produktivnost, ра povecanje obrazovnog nivoa: svih radnika ne Ьi uticalo na njihove plate. Istina se, najverovatnije, nalazi izmedu ove dve krajnosti. Koristi od obrazovanja verovatno predstavljaju komblnaciju efekata na povecanje produktivnosti od obrazovanja kao ljudskog kapitala i efekata na otkrivanje naznaka produktivnosti kroz signaliziranje. I dalje је otvoreno pitanje kolike su relativne velicine ova dva efekta.

Fenomen zvezde Mada veCina glumaca slabo zaraduje i cesto rade kao konobari da Ьi se izdrzavali, RoЬin Vilijarns od svakog svog filma zaradi milione dolara. Isto tako, dok vecina ljudi koji igraju tenis to cine besplatno iz hoblja, Venus Vilijams zaradi na svakorn turniru nekoliko miliona. Robin Vilijams i Venus Vilijams su zvezde u svojim oЬlastima, а na njihovu ogrornnu privlacnost za publiku ukazuju i njihovi astronomski dohoci. Zasto Robin Vilijarns i Venus Vilijams zaraduju tako puno novca? Nije iznenadenje sto unutar jedne profesije postoje razlike u dohocima. Dobri stolari zaraduju vise od prosecnih stolara, а dobri vodoinstalateri vise od osrednjih. Ljudi se razlikuju ро sposobnostima i trudu i te razlike dovode do razlika u dohotku. Ipak, dobri stolari i vodoinstalateri ne zaraduju toliko miliona koji su sasvirn uoblcajeni u slucaju najboljih glumaca i sportista. Sta objasnjava ovu razliku? Da Ьismo shvatili ogromne dohotke Roblna VШjamsa i Venus VШjams, potrebno је da ispitamo naroCite karakteristike trZista na kojima oni prodaju svoje usluge. Zvezde nastaju na trzistirna koja irnaju dve karakteristike: • Svaki kupac na trzistu zeli da nabavi dobro koje је proizveo najbolji proizvodac.

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

1 42 1

422

1

DEO

EKONOM!JA RADA

б

DA Ll; ELifNI FAKULTETI .-ZAISTA TOLIKO VRED.E? . .

.

,·

.-_'

'

-

'

''

_-

·.·Rf
·'t-~--- -- .·

.

. . ·. · A~~~:.~~\fpljn()p~IТI~tna ~.а

·. ·.

.~!.if~i:f~~.l.lltet ~0.~9a)~i~U. '

.

idvanJ.a.~[}J)~ed~yl1ьj~meP:u ек9рь- ·. stupna •.•. • 11а .f.лternetu· na·. adresi

.·.·.. тrsti"1ti'~~~9jё~Jti.sag!a~iiщ$t,da stu~

• m~Sralatoliкodasemuceda . ,denti ·kf:!ji. •po.hadajЏ $~J~l
f~kШteie - one sastr()Zim цslovirna. za - ria)<~a]~ d9bUaju ~olje plaбme ·. · · . · ~ · pqslov~. si;natral
·.. ·.·.9.···.

~·.;u.· · · ·.P.·.·.·.·s· · · ~. .

. .·

· ·.·.Pi..s.e.•.=..·A.t. ~.п.·.·.·.. rи ·.~ ..·.;...,e..r..

· ppjs

n~ 1"/niverzjtet Pensilvanija_i ria Pen ?jplom~ podsticu џсеnје ј rщ~е ~urokzaodluku је 1.maj. ·dentima .prjStup .. citavir'n mrezama Na koji univerzitet dete trebi! da se radnih mesta. upise? · . АЈј, da lije to t<:~cno? Treba, naravno, uzetj u obzirmn
•

.. · http~I(Pё!Pers.nberg,.Qrgl);·· nemш,~r­ nojed?~ela оу()~ pitanje: .· ...•..• .·• La@ је uvidet.i cidakle .pqtice mislj~n)e. da ·. Mi~nj univerzjtefi . ро" хе~<:~v<:~Јц ~9ra'r,lц nosjle1ca ~jihpvih dipiOma. ·.Pieh1a·· podacima·· sara~лih .. ·цniveziteta ј vari njih, koje је priku~ pila Foridacija Melon, prosecni.student koji se 1976. Upisao na izraz.ito selektivan univerzitet poput Је! а, Svortmora Ш Uhjverziteta u Pensilvanijj, 1995. је zaraciivao g2.ooo dolara. Prosecni student sa urnereno selektivnog fakulteta, poput. Pen Stejta,

То

dobro proizvedeno је tehnologijom koja najboljem proizvodacu omogucava da uz niske troskove snabde svakog kupca.

Ako је RoЬin Vilijams najbolji komicar na svetu, onda се svako zeleti da pogleda njegov najnoviji film; gledanje dvostrиko vise filmova sa glumcem koji је dvostruko losiji komicar ne predstavlja dobar supstitut. Stavise, svakom је omoguceno da uziva u komediji RoЬina Vilijamsa. Posto је lako napraviti vise kopija filma, RoЬin Vilijams moze svoje usluge istovremeno da ponudi milionima ljudi. Slicno tome, posto se teniski mecevi prenose preko televizije, milioni obozavalaca mogu da uzivaju и izuzetnim sportskim sposobnostima Venus Vilijams. Sada smo u stanju da shvatimo zasto nema zvezda medu stolarima i vodoinstalaterima. Uz ostale nepromenjene uslove, svako voli da zaposli najboljeg stolara, ali stolar, za razliku od filmskog glumca, svoje usluge moze da ponudi samo ogranicenom broju potrosaca. Mada се najbolji stolar Ьiti и stanjи da zahteva nesto visи nadnicu nego sto је prosecnog stolara, prosecni stolar се i dalje Ьiti u stanjи da zaradi za pristojan zivot.

POGLAVLJE 19

.

ZARADE .1 DISKRIMINACIJA

1

'-:,··.

Denjsona IH JuleJna; zaradjvao Је ·. pqstoJj\feMvef6vatпQca da се upjsa- .. kao>'donJa cetvrtjna porodjca l<_oje tj seiekfjvnije fakul}j:!te. · . siio)a decu salju nastudjje. Ц njihO~ . . Problem s9 ovjm por~d.~njem је u · Da Ьi prevazjsli. ovaj proЬiem, .. • vorf1 ~lutaju, pohadanje selektjvпjjeg ... toine Sto stLideiiti ki).ji poh~dajUse~ .· St~jsj Pejl ј ја. srnO ogranjcili р о-. fakulteta znatno је povecalo prjlektivnj}e unjverijt~te· obj(no ilil~ju ·гedenjeHa studente·kьji SЦ seprjja- m~rija; ..• ·· ve~a pгjinanjaЪez obiira ·gde·studj- ' vjlj 1Ъilipfimljenj n~ fakultete kojj se •• · Мој savet studentil)"la: пе ve.rujtE! raju u prvol)1 redu jiistjh 6.riih razЉ~ mбgu П'led-usobnc>pore·djtj,Nekj stu- da је јеdјпј fakultet kciji vredi ppga 'iz kojiћ su udpste ј prjmljeiii Па dentibjrajiJselektiltnije, drugi manje · hadati bas onaj па kojj vas rie Ы prjselektjvпjje uriiverzjtete. selektiline fakultete. ... mili. мnogo је vaznije da upisete . . U pokus~ju da reseovajproblem, · Nase ist~afjl/arije otkriloje da u fakUitet nego koji cete da upjsete . . ranjje studjje su Vrsjle pofedenje .. slucaju studehabl'kojj su imali upo- . Pl"onadite fakultet (јје akaderтiske izmedu studenata koji su pohadali redive bp~ije, zarada hije zavisila karakteristike odgovёiraju vasjm ins~l'ektivhije ј.ГЈ1щ1је selek\:j~nKfaкul~ •дd'si:Mktivn'c>sti pьhadanog fakul- te~esбvanjima ј koji svoje resurse ро­ . tete sa Ъstliare'n'ii·n slicnirn rezuftatiNa primer, prd~eCћe zarade · svecuje nastavi iz tjh oЬiastj. . ma tia stand~~djzovahjfti testovHna· ј · 519 stud~nata k6ji ~u pri/iiljenj ј Па . $hvatite da се vas uspeh zavisiti od . sljtnim prbsec~jгn·ьc~h·arilJ. м~crti~· 'ш;щгеnо sel~ktivan (prose:car1'ьroJ vase motivacije, amЬiciJa ј taleпta •tlm. ovakVjrri pfisttфoin uiirria' se:u .· pOeria па p'rijemndm.ispitu izmedu . mnogo vise nego od nazjva fakultebbzir mnogo rnanje>infofmatija Od 1.QOO i 1;0gg) i •izrazitq ~elektjva.n. ta r)a diplomj. onih sa kojjma ~aфolabl кomisJ]{za tёlkultei:. ·. (prosecnj ьгьј рьеnа ·.·. nёl'. ' ·.Мој savet elitnim fakultetiina: prijem ~tudenata. Ne pdstoji garanci- · prijemnom ispitu preko 1.2]5) malo shv'atjte· da · studenti sa riajnepovolja da su sve relevantne ra;zlil
22.iюо dblara inanje. . . .

teta:

Nadnice iznad ravnoteznog nivoa: zakoni nadnici, sindikati i efikasne nadnice

о

minimalnoj

VeCina analiza razlika u nadnicama radnika zasniva se na ravnoteznom modelu trzista rada - to jest, na pretpostavci da se nadnice prilagodavaju kako Ьi se ponuda rada i tra2nja za radom izjednaCile. Medutim, ova pretpostavka ne vazi uvek. U slucaju nekih radnika, nadnice se odreduju iznad nivoa koji ponudu i traznju dovodi u ravnotezu. Razmotrimo tri razloga ove pojave. Jedan razlog pojave nadnica visih od ravnoteznog nivoa jesu zakoni о minimalnoj nadnici koje smo prvi put spomenuli u Poglavlju 6. Na veCinu radnika u ekonomiji ovi zakoni ne uticu, jer su njihove ravnotezne nadnice daleko iznad zakonskog minimuma. Medutim, za neke radnike, pogotovu one sa najnizim kvalifikacijama i sa najmanjim iskustvom, zakoni о minimalnoj nadnici povecavaju nadnice iznad nivoa koji Ьi zaradili na neregulisanom trzistu rada. Drugi razlog zbog kojeg nadnice mogu da se povecaju iznad ravnoteznog nivoa jeste stepen trZisne moCi radnickih sindikata. Sindikat је radnicka organizacija koja

sindikat udruzenje radnika koje pregovara sa poslodavcjma nadnicama i uslovima rada

о

423

424

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

strajk obustava rada u preduzecu organizovana od strane sindikata efikasne nadnice nadnice iznad ravnoteznog nivoa koje preduzeca isplacuju da Ьi se poveeala produktivnost radnika

pregovara sa poslodavcima о zaradi i uslovima rada. Sindikati cesto j:юdizu nadnice iznad nivoa koji Ьi preovladao da oni ne postoje, moZda zato sto su u stanju da povuku radnu snagu iz preduzeca pozivanjem na strajk. Istrazivanja pokazuju da radnici koji pripadaju sindikatu zaraduju oko 10 do 20 posto vise od radnika koji nisu clanovi sindikata. TreCi razlog za vise nadnice od ravnoteznih nudi teorija о efikasnim nadnicama. Prema toj teoriji, preduzece moze da је profitabllno da isplacuje viSe nadnice, jer se tako povecava produktivnost njegovih radnika. Konkretno, visoke nadnice mogu da smanje fluktuacije radnika, povecavaju ulozeni napor i podignu kvalitet radnika koji zele da se zaposle u preduzecu. Ukoliko је ova teorija ispravna, onda се neka predи­ zeca odluciti da svoje radnike placaju vise nego sto је иoblcajeno. Nadnice vise od ravnoteznog nivoa, bez obzira da li sи posledica zakona о minimalnoj nadnici, delovanja sindikata Ш efikasnih nadnica, imajи slicne efekte na trziste rada. Odredivanjem nadnica iznad ravnoteznog nivoa povecava se ponиdena ~liCina rada, а smanjиje koliCina rada koja se trazi. Rezultat је visak ponиde rada, ili nezaposlenost. Proucavanje nezaposlenosti i ekonomske politike Ciji је cilj njeno . smanjenje cesto se smatra temom kojom se bavi makroekonomija, раје stoga izvan opsega ovog poglavlja. Medutim, Ьilo Ьi pogresno u potpиnosti ignorisati ova pitanja pri analizi zarada. Mada se vecina razlika и nadnicama moze shvatiti uz pretpostavku о ravnotezi na trzistи rada, nadnice iznad ravnoteznog nivoa и nekim slиcajevima ipak igrajи izvesnu иlogu.

BrziKviz

Definisite kompenzacionu razliku i navedite jedan primer. • Navedite dva razloga zasto obrazovaniji radnici zaraduju vise od onih manje obrazovanih.

EKONOMIKA DISKRIMINACIJE diskriminacija pruzanje razlicitih mogucnosti slicnim pojedincima koji se medusobno razlikuju ро rasi, pripadnosti etnickoj grupi, polu, godinama starosti ili drugim licnim osoblnama.

Jos jedan uzrok razlika u nadnicama jeste diskriminacija. Diskriminacija se javlja kada se na trzistu рrиZаји razliCite mogucnosti slicnim pojedincima koji se medиsobno razlikиju samo ро rasi, pripadnosti etnickoj grиpi, роlи, godinama starosti ili drиgim licnim osoblnama. Diskriminacija odraiava predrasudи pojedinih ljиdi и pogledи izvesnih grиpa и drиstvu. Mada је diskriminacija emocionalno obojena tema koja cesto izaziva zucne rasprave, ekonomisti pokusavajи da је proиcavaju objektivno kako Ьi razdvojili mit od stvarnosti.

Merenje diskriminacije na trzistu rada U kojoj meri diskriminacija na trzistima rada utice na zarade razliCitih grиpa radnika? Ovo pitanje jeste znacajno, ali odgovoriti na njega nije lako. Nema sиmnje da se nadnice razliCitih grиpa radnika znatno razlikujи, kao sto је prikazano и Tabeli 2. Prosecni crnac и SAD placen је 22 posto manje od prosecnog belca, а prosecna crnkinja 11 posto manje od prosecne belkinje. Razlike izmedи polova pokazuju cak i veca odstupanja. Prosecna belkinja placena је 28 posto manje od prosecnog belca, dok је zarada prosecne crnkinje za 17 posto manja od zarade prosecnog crnca. Пzete zdravo za gotovo, ove razlike mogu se smatrati dokazom da poslodavci vrse diskriminacijп crnaca i zena.

POGLAVLJE 19

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

1 425

TABELA 2

Muskarci Zene Procenat za koji su zarade zena nize

Belci

Crnci

Procenat za koji su zarade cmaca niZe

$38,870

$30.403

22%

28,о8о

25,107

11%

28%

17%

Napomena: Podaci о zaгadama su iz 2000. godine i odnose se na stalno zaposlene godina starosti. lzvor: Zavod za popis stanovnistva SAD

гadnike

preko 14

Medutim, postoji jedan potencijalni proЬlem u vezi sa ovakvim zakljuCivanjem. Cak i na trzistu rada gde ne postoji diskriminacija, razliCiti ljudi imaju razlicite nadnice. Ljudi se razlikuju ро kolicini ljudskog kapitala koju poseduju i prema vrstama poslova koje su spremni i u stanju da obavljaju. Razlike u nadnicama koje uocavamo u ekonomiji u izvesnoj meri mogu da se pripisu faktorima ravnoteznih nadnica о kojima smo govorili u prethodnom odeljku. То sto se uocavaju razlike u nadnicama izmedu sirokih grupa - belaca i crnaca, muskaraca i zena - ne dokazuje da poslodavci vrse diskrirninaciju. Razmotrimo, na primer, ulogu ljudskog kapitala. Sto se tice muskaraca, kod belaca postoji za 75 posto veca verovatnoca da се steCi fakultetsku diplomu nego kod crnaca. Dakle, bar jedan deo razlika izmedu plata crnaca i belaca moze da se objasni razliCitim stepenom obrazovanja. Sto se tice belaca, sada је skoro jednako verovatno da muskarci i zene sticu fakultetsku diplomu, ali је za muskarce za 11 posto verovatnije da се steCi diplomu fakulteta ili profesionalno zvanje nakon studiranja, sto ukazuje na to da se bar jedan deo razlika izmedu muskaraca i zena moze pripisati stepenu obrazovanja. Ljudski kapital, osim toga, moze da bude vazniji za objasnjenje razlika u nadnicama nego sto na to ukazuju godine skolovanja. Istorijski gledano, drzavne skole u podrucjima naseljenim pretezno crnim stanovnistvom nizeg su kvaliteta od drzavnih skola u podrucjima sa pretezno belim stanovnistvom, mereno na osnovu troskova skola, veliCine odeljenja i tako dalje. Isto tako, skole su dugi niz godina odvracale devojcice od matematike i prirodnih nauka, mada su ti predmeti imali vecu vrednost na trzistu rada od nekih drugih alternativa. Kada Ьismo mogli da izmerimo kvalitet i kvantitet obrazovanja, razlike u ljudskom kapitalu kod ovih grupa Ьile Ьi jos vece. 1 ljudski kapital koji se stice u vidu radnog iskustva moze da objasni razlike u nadnicama. Konkretno, zene u proseku oЬicno imaju manje radnog iskustva od muskaraca. Jedan od razloga jeste to sto se ucesce zena u radnoj snazi povecalo poslednjih nekoliko decenija. Zbog te istorijske promene, prosecna zaposlena zena danas је mlada od prosecnog zaposlenog muskarca. Osim toga, verovatnije је da се zene napraviti pauzu u karijeri da Ьi odgajile decu. Iz оЬа ova razloga, prosecna zaposlena zena ima manje radnog iskustva od prosecnog zaposlenog muskarca. Jos jedan uzrok razlika u zaradi jesu kompenzacione razlike. Muskarci i zene ne Ьi­ raju uvek istu vrstu posla, а na osnovu toga mogu delimicno da se objasne razlike u

Prosecne godisnje zarade prema rasi i polu

426 1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

zaradama izmedu muskaraca i zena. Na primer, verovatnije је da се zene Ьiti sekretarice, а muskarci vozaCi kamiona. Relativne zarade sekretarica i vozaca kamiona zavise delimicno i od иslova rada na tim radnim mestima. Posto nenovcane aspekte nije lako izmeriti, tesko је proceniti prakticni znacaj kompenzacionih razlika za objasnjenje razlika и nadnicama koje zapaiamo. Konacno, proucavanje razlika izmedu nadnica pojedinih grupa ne prU.Za nikakav jasan zakljucak о иcestalosti diskriminacije na trzistima rada u SAD. VeCina ekonomista smatra da se izvesne иосеnе razlike и nadnicama mogu pripisati diskriminaciji, ali da ne postoji slaganje и pogledи njenog stepena. Jedini zakljиcak oko kojeg medи ekonomistima postoji slaganje jeste negativan: posto razlike izmedи prosecnih nadnica razliCitih grиpa odraiavajи razlike izmedи ljиdskog kapitala i karakteristika posla, one nam same ро seЬi ne govore nista о stepenи diskriminacije na trzistи rada. Naravno, razlike и ljиdskom kapitalu razlicitih grиpa radnika mogu i same da Ьи­ dи odraz diskriminacije. Manje zahtevan nastavni plan koji se tradicionalno nиdi studentkinjama, na primer, moze se smatrati diskriminatornom praksom. Isto tako, Cinjenica da sи skole losijeg kvaliteta tradicionalno dostupne crnim studentima moze da se pripise predrasudama od strane gradskih vlasti i skolskih odbora. Medиtiщ ova vrsta diskriminacije nastaje jos pre nego sto radnik stupi na trziste rada. U tom slисаји, proЬlem је u politici, cak i ako su simptomi ekonomski.

Diskriminacija od strane poslodavaca Predimo sada sa merenja na ekonomske snage koje se nalaze и pozadini diskriminacije na trzistima rada. Ako jedna grupa u drustvu prima manju nadnicu и odnosи na drиgu, cak i uz jednak ljudski kapital i karakteristike posla, ko је odgovoran za ovu razlikи?

Odgovor nije lako dati. Delиje prirodno da se za diskriminatorne razlike и nadnicama okrive poslodavci. Napokon, poslodavci donose odlиke о zaposljavanjи koje odredиju traznjи za radom i nadnice. Ako neke grиpe radnika zaradиjи niZe nadnice nego sto Ьi trebalo, onda izgleda da su za to odgovorni poslodavci. Medutim, mnogi ekonomisti izrazavaju sumnju и ovako lak odgovor. Oni smatrajи da konkurentne trzisne ekonomije рrиzаји prirodni lek za diskriminaciju od strane poslodavaca. Тај lek se zove motiv profita. Zamislite privredu u kojoj sи radnici diferencirani na osnovu Ьоје kose. Plavokosi i crnokosi radnici posedиju iste sposobnosti, iskиstvo i radnи etikи. Medиtim, poslodavci vrse diskriminaciju i ne zele da zaposljavaju plavokose radnike. Dakle, traznja za plavokosim radnicima niZa је nego sto Ьi inace Ьila. Shodno tome, plavokosi radnici zaradujи nize nadnice od crnokosih radnika. Koliko dugo takva razlika и nadnicama moze da se odrzi? U ovoj privredi preduzecи је lako da pobedi svoje konkurente: ono moze da zaposli plavokose radnike. Zaposljavanjem plavokosih radnika predиzece isplacиje niZe nadnice i na taj naCin snosi niZe troskove od predиzeca koje zaposljava crnokose radnike. Vremenom sve vise uplavokosihn predиzeca иlazi na trziste da iskoristi ovu prednost nizih troskova. Postojeca "crnokosan predиzeca imajи vece troskove i zato poCinjи da gube novac, kada se sиосе sa novim konkиrentima. Тi guЬici podsticи crnokosa predиzeca da prekinи sa poslovanjem. Na krajи, иlazak plavokosih predиzeca i izlazak crnokosih izaziva porast trainje za plavokosim radnicima i pad traznje za crnokosim. Тај proces se nastavlja sve dok ne nestanи razlike и nadnicama.

POGLAVLJE 19

Jednostavno receno, vlasnici preduzeca koji vode racuna samo о zaradi u predno~ sti su kada se takmice sa onim preduzecima koja vode racuna i о diskriminaciji. Shodno tome, preduzeca koja ne vrse diskriminaciju imaju tendenciju da zamene ona koja је vrse. Na taj nacin, konkшentna trzista imaju prirodan lek protiv diskriminacije od strane poslodavaca.

Primer iz prakse SEGREGACIJA U TRAMVAJIMA 1MOТIV PROFITA Pocetkom ХХ veka u tramvajima u mnogim jU.Znjackim gradovima vrsena је segregacija prema rasnoj pripadnosti. Beli putnici sedeli su u prednjem delu tramvaja, а crni u zadnjem. Sta mislite da је izazvalo i odrzalo ovu diskriminatornu praksu? 1 kakav su stav prema takvoj praksi irnala preduzeca koja su se bavila tramvajskirn prevozom? Istoricarka ekonomije Dzenifer Robek је u clanku objavljenom 1986. godine u ]aurnal af Ecanamic Нistary razmatrala ova pitanja. Та autorka је otkrila da је segregacija rasa u trarnvajima Ьila rezultat zakona koji su zahtevali takvu segregaciju. Pre usva- · janja tih zakona, rasna diskriminacija u pogledu sedenja u sredstvima prevoza bila је retka pojava. Вilo је mnogo uoblcajenije razdvojanje рџsаса i nepusaca. Osim toga, preduzeca koja su se bavila tramvajskim prevozom cesto su se protivila zakonima koji su nametali rasnu segregaciju. Obezbedivanje posebnih sedista za razliCite rase povecavalo је troskove tih preduzeca i smanjivalo njihov profit. Jedan menadZer zeleznicke kompanije zalio se gradskim vlastima da zbog segregacionih zakona "kompanija mora da prevozi mnogo praznog prostora." Evo kako Dzenifer Robek opisuje situaciju u jednom juznjackorn gradu: Zeleznicka kompanija nije inicirala segregacionu politiku niti је imala zelje da је se pridrzava. Bilo је neophodno drzavno zakonodavstvo, agitovanje javnosti i pretnja da се predsednik zeleznice Ьiti uhapsen da Ьi se podstakla kompanija da u svojim trarnvajima razdvoji dve rase .... Nema indikacija da је rnenad.iment Ьiо motivisan verovanjem u gradanska prava ili rasnom jednakoscu. Dokazi ukazuju na to da su njihovi primarni motivi bili ekonomski; razdvajanje је Ьilo skupo .... Zvanicnici kompanije moZda su voleli ili nisu voleli crnce, ali nisu Ьili spremni da se odreknu profita neophodnog da se takva predrasuda pretoCi u delo. Prica о juznjackim tramvajima ilustruje opsti zakljucak: vlasnici preduzeca oЬicno su vise zainteresovani za ostvarivanje profita nego za diskriminaciju odredene grupe. Kada preduzeca sprovode diskrirninatornu praksu, krajnji uzrok te diskriminacije oblcno se ne nalazi u samim preduzeCima, vec na nekom drugom mestu. U ovom konkretnom slucaju, tramvajske kompanije vrsile su segregaciju belaca i crnaca jer su to od njih zahtevali diskriminatorni zakoni kojima su se one protivile. •

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

1

427

428

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

Diskriminacija od strane potrosaca i vlada Mada motiv profita predstavlja snaznu silu koja deluje na eliminisanje diskriminatornih razlika u nadnicama, njegove korektivne sposobnosti su ogranicene. Ovde razmatramo dva najva.Znija ogranicenja: preferencije potrosaca i mere vladine politike. Da Ьismo videli kako preferencije potrosaca u pogledu diskriminacije mogu da uticu na nadnice, razmotrimo op~t zamisljenu ekonomiju sa plavokosim i crnokosim radnicima. Pretpostavimo da vlasnici restorana vrse diskriminaciju nad plavokosim radnicima kada zaposljavaju konobare. Shodno tome, plavokosi konobari zaraduju niZe nadnice od crnokosih. U ovom slucaju, restoran Ьi mogao da posluje sa plavokosim konobarima i naplacuje niZe cene. Kada Ьi gosti vodili racuna samo о kvalitetu i ceni obroka u restoranu, diskriminatorna preduzeca Ьila Ьi istisnuta sa trzista, а razlike u nadnicama Ьi iscezle. Sa druge strane, moguce је da gosti vise vole da Љ posluzuju crnokosi konobari. Ako је ova preferencija u pogledu diskriminacije jaka, ulaskom restorana sa plavokosim konobarima ne Ьi se eliminisale razlike u nadnicama izmedu crnokosih i plavokosih konobara. Naime, ako potrosaci imaju diskriminatorne preferencije, konkurentno trziste је saglasno sa diskriminatornim razlikama u nadnicama. U ekonomiji u kojoj vlada takva diskriminacija postojale Ьi dve vrste restorana.-Plavokosi restorani zaposljllvaju plavokose konobare, imaju nize troskove i napJacuju niZe cene. Crnokosi restorani zaposljavaju crnokose konobare, imaju vecetro~kove i naplacuju vise cene. Goste kojima nije vazna Ьоја kose konobara privukle Ьi niZe cene u plavokosim restoranima. Netrpeljivi gosti odlazili Ьi u crnokose restorane. Svoje diskriminatorne preferencije placali Ьi kroz vise cene. Diskriminacija na konkurentnim trzistima moze da opstane i ako vlada propise diskriminatornu praksu. Ako Ьi, na primer, vlada donela zakon ро kojem plavokosi radnici mogu u restoranima da peru sudove, ali ne i da rade kao konobari, tada Ьi i dalje postojala razlika u nadnicama na konkurentnom trzistu. Primer tramvaja u kojima se visi segregacija, iz prethodnog primera iz prakse predstavlja slucaj diskriminacije propisane od strane vlade. U skorije vreme, pre nego sto је Juzna Mrika napustila si~tem aparthejda, crncima је Ьilo zabranjeno da obavljaju pojedine poslove. Diskriminatorne vlade donose takve zakone da Ьi potisnule uoЬicajenu silu koja uravnotezuje slobodna i konkurentna trzista. Da rezimiramo: па konkиrentnim trzistima postoji prirodan lek protiv diskriminacije od straпe poslodavaca. Ulazak па trziste predиzeca koja vode rасипа saino о profitu elimiпise diskrimiпatorne razlike и nadnicama. Те razlike и nadnicama opstaju па konkиrentnim trzistima samo kada sи potrosaCi spremni da plate za odrzanje diskriminatorne prakse, ili kada takvu praksu propiSe vlada.

Primer iz prakse DISKRIMINACIJA U SPORTU Као sto smo videli, najcesce nije lako meriti diskriminaciju. Da Ьi utvrdio da li se protiv neke grupe radnika vrsi diskriminacija, istrazivac mora da uzme u obzir razlike u produktivnosti izmedu te grupe i ostalih radnika u privredi. Medutim, u mnogim

FOGLAVLJE 19

preduzeCima tesko је izmeriti doprinos proizvodnji dobaxa i usluga konkretnog radnika. Sportski timovi predstavljaju tip preduzeca u kojem је takve razlike moguce lako uporediti. Profesionalni timovi mogu na mnogo objektivnih nacina da izmere produktivnost. u bezbolu, na primer, mozemo da izmerimo prosek udaxaca igraca, ucestalost trcanja, broj ukradenih baza, i tako dalje. Studije о sportskim ekipama ukazuju da је rasna diskriminacija zaista cesta pojava i da najveeu odgovornost snose potrosaCi. Jedna studija, objavljena 1988. godine u Journal oJLabor Economics, istraZivala је zarade kosaxkasa. Prema rezultatima te studije, crni igraCi zaradivali su 20 posto manje od belih igraca slicnih sposobnosti. Studija је otkrila i veeu posecenost utakmica timova sa visim procentom belih igraca. Jedno objasnjenje ovih cinjenica glasi da је, barem u vreme kada је studija pisana, diskriminacija od strane gledalaca uCinila da crni igraci postanu manje profitabllni za vlasnike timova od belih igraca. U prisustvu takve diskriminacije od strane gledalaca, diskriminatorni jaz u zaradama moze da opstane cak i ako vlasnici timova vode racuna samo oprofitu. Slicna situacija nekada је postojala i kada је rec о igracima bezbola. Jedna studija koja se koristila podacima sa kraja sezdesetih godina хх veka pokazala је da su crni igraci zaradivali manje od belih igraca slicnih sposobnosti. Stavise, manje posetilaca Ьilo је na utakmicama na kojima su glavni igraci Ьili crnci, а ne belci, mada su crni igraci imali bolju statistiku udaxaca od belih. Novije studije zarada u bezbolu, medutim, pokazuju da nema dokaza о diskriminatornim razlikama u zaxadama. Jos jedna studija objavljena 1990. godine u Quarterly ]ournal оЈ Economics, bavila se trzisnim cenama starih slicica bezbol igraca. Rezultati studije ukazuju na slicne .dokaze diskriminacije. Slicice odbrambenih igraca crnaca prodavale su se ро 10 posto nizoj ceni u odnosu na slicice odbrambenih igraca belaca sliCnih sposobnosti. Slicice crnih Ьасаса prodavale su se za 13 posto manje od slicica belih Ьасаса slicnih sposobnosti. Ovi rezultati ukazuju na potrosacku diskriminaciju medu ljublteljima bezbola. ZaSto је tesko utvrditi da li је neka grupa radnika diskriminisana? • Objasnite kako preduzeca koja maksimiziraju profit uklanjaju diskriminatorne razlike u nadnicama? • lz kojih razloga opstaju razlike u nadnicama?

BrziKviz

ZAKUUCAK Na konkurentnim trzistima radnici zaraduju nadnicu koja је jednaka vrednosti njihovog marginalnog doprinosa proizvodnji dobara i usluga. Medutim, postoji mnogo toga sto utice na vrednost marginalnog proizvoda. Preduzeca bolje placaju one radnike koji su talentovaniji, vredniji, iskusniji i obrazovaniji, jer su takvi radnici i produktivniji. Preduzeca placaju losije one radnike koje potrosaCi diskriminisu, jer takvi radnici manje doprinose prihodima preduzeca. Teorija trzista rada koju smo izneli u poslednja dva poglavlja objasnjava zasto neki radnici zaraduju vise nadnice od drugih radnika. Та teorija ne kaze da је rezultirajuca raspodela dohotka na Ьilo koji nacin jednaka, pravedna ili pozeljna. То је tema kojom cemo se baviti u Poglavlju 20.

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

1 429

430

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

REZIME • Radnici zaraduju razlicite nadnice iz mnogo razloga. U izvesnoj meri, razlike u platama predstavljaju kompenzaciju radnicima zbog karakteristika posla kojim se bave. Ako је sve ostalo nepromenjeno, radnici na teskim, neprijatnim poslovima placeni su bolje od radnika koji obavljaju lake, prijatne poslove. • Radnici sa vise ljudskog kapitala placeni su bolje od radnika sa manje ljudskog kapitala. Prinos od akumuliranja ljudskog kapitala је visok i povecao se tokom poslednje dve decenije. • Mada godine skolovanja, iskustvo i karakteristike posla uticu na zarade u skladu sa predvidanjima teorije, mnoge razlike u zaradama nije moguce objasniti na osnovu necega sto ekonomisti mogu da izmere. Variranje zarada koje nije moguce objasniti uglavnom se pripisuje urodenoj sposobnosti, trudu i razlicitim okolnostima. • Pojedini ekonomisti smatraju da obrazovaniji radnici bolje zaraduju ne zato sto obrazovanje povecava produktivnost, vec zato sto radnici s urodenom sposobnoscu koriste obrazovanje da bi poslodavcima poslali signal о svojoj velikoj sposobnosti. Ako је teorija signaliziranja ispravna, onda se povecanjem stepena obrazovanja svih radnika ne Ьi povecao ukupni nivo nadnica.

• Nadnice su ponekad iznad nivoa na kojem se ponuda i tra.Znja nalaze u ravnotezi. Tri razloga postojanja visih nadnica od ravnoteznog nivoa jesu zakoni о minimalnoj nadnici, sindikati i efikasne nadnice. • Pojedine razlike u zaradama pripisuju se diskriminaciji na osnovu rase, pola ili drugih faktora. Medutim, stepen diskriminacije је tesko izmeriti, zato sto је potrebno uzeti u obzir razlike u ljudskom kapitalu i karakteristikama posla. • Konkurentna trzista imaju tendenciju da ogranice uticaj diskriminacije na nadnice. Ako su nadnice jedne grupe radnika niZe od nadnica radnika druge grupe iz razloga koji nisu u vezi sa marginalnom produktivnoscu, tada се nediskriminatorna preduzeca Ьiti profitabllnija od onih koja vrse diskriminaciju. Ponasanje koje vodi racuna о maksimiziranju profita, dakle, moze da smanji diskrirninatorne razlike u nadnicama. Medutim, diksriminacija opstaje na konkurentnim trziStima ako su potrosaCi spremni da plate vise diskriminatornim preduzeCima, ili ako vlada donese zakone kojima se od preduzeca zahteva da vrse diskriminaciju.

KLJUCNI POJMOVI kompenzacione razlike ljudski kapital

sindikat strajk

efikasne nadnice diskriminacija

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Zasto su rudari placeni bolje od ostalih radnika slicnog stepena obrazovanja? 2. U kom smislu obrazovanje predstavlja vrstu kapitala? З. Kako obrazovanje moze da poveca nadnicu radnika, а da pri tom ne poveca produktivnost radnika? 4. Koji su preduslovi za postojanje ekonomskih zvezda? Da li Ьiste ocekivali da sretnete zvezdu medu zubarima? U muzici? Objasnite.

5. Navedite tri razloga zasto nadnica radnika moze da bude iznad nivoa koji izjednacava ponudu i traznju. Које teskoce nastaju kada se utvrduje da li neka grupa radnika ima niZu nadnicu usled diskriminacije? 7. Da li snage ekonomske konkurencije pojacavaju i1i uЬlazavaju rasnu diskriminaciju?

6.

8. Navedite jedan primer kako diskriminacija moze da opstane na konkurentnom trzistu.

POGLAVLJE 19

ZARADE 1 DISKRIMINACIJA

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Studenti preko leta ponekad volontiraju u privatnim preduzeCima Ш u vladi. Mnoga takva radna mesta nis~ uopste Ш su malo placena. а. Sta је oportunitetni trosak obavljanja takvog posla? Ь. Objasnite zasto su studenti sprernni da prihvate takve poslove? с. Ako Ьiste uporedivali kasnije zarade radnika koji su volontirali i radnika koji su preko leta obavljali placene poslove, sta mislite da Ьiste otkrili? 2. Као sto smo objasnili u Poglavlju 6, zakon о minimalnoj nadnici deformise trziste slabo placene radne snage. Da Ы se to deformisanje svelo na minimum, pojedini ekonomisti zastupaju dvostruki sistem minimalne nadnice, sa uoblcajenom minimalnom nadnicom za punoletne radnike i 11ispod minimalnom" nadnicom za radnike. tinejdZere. Navedite dva razloga zasto jedinstvena minimalna nadnica vise deformise trZiste rada tinejdZera nego trziste rada punoletnih radnika. З. Osnovni nalaz ekonomista rada glasi da su radnici koji imaju vise iskustva bolje placeni od radnika sa manje iskustv<: (uz nepromenjeni stepen formalnog obrazovanja). Sta је razlog tome? Neke studije pokazale su i da iskustvo na istom radnom mestu ("stalni posao") ima dodatni pozitivan uticaj na nadnice. Objasnite. 4. Na pojedinim fakultetima i univerzitetima profesori ekonomije primaju vece plate nego profesori iz drugih oЬlasti. а. Zasto је to tako? Ь. Neki drugi fakulteti i univerziteti imaju politiku isplate jednakih plata profesorima iz svih oЬlasti. Na nekim od tih fakulteta, profesori ekonomije manje su optereceni nastavom od profesora iz ostalih oЬlasti. Kakvu ulogu igra razlika u opterecenju nastavom? 5. Sara је zaposlena kod Stiva koga prezire zbog njegovog snobovskog drzanja. Ipak, kada traZi druge poslove, moze jedino da nade posao koji donosi platu za 10.000 dolara niZu od njene trenutne plate. Da li Ы trebalo da prihvati taj posao? Analizirajte Sarinu situaciju sa ekonomske tacke gledista. 6. Zamislite da vam neko ponudi izbor: mozete da provedete cetiri godine studirajuCi na najboljem univerzitetu na svetu, ali ne smete nikom da kazete da tamo studirate. Ш, mozete da steknete zvanicnu di-

plomu najboljeg univerziteta na svetu, ali ne smete da pohadate nastavu. Sta mislite, koja Ы odluka vise povecala vasu Ъuducu zaradu? Sta vam vas odgovor govori о raspravi о signaliziranju i ljudskom kapitalu u vezi sa obrazovanjem? 7. Kada su pre skoro 100 godina ро prvi put izmisljeni uredaji za snimanje zvuka, muzicari su odjednom mogli svoju m~iku da pustaju sirokoj publici uz male troskove. Sta mislite, kako је ovaj dogadaj uticao na prihod prosecnih muzicara? 8. Kada је sezdesetih godina ХХ veka Alen Grinspen (ЬuduCi predsednik Americke centralne banke) imao preduzece za ekonomski konsalting, uglavnom је zaposljavao zene ekonomiste. Jednom је izjavio za Njujork Tajms, "Uvek sam podjednako cenio i muskarce i zene, i shvatio sam, za razliku od drugih, da su zene ekonomisti jeftinija radna snaga od muskaraca." Da li Grinspen svojim ponasanjem maksimizira profit? Da li mu se treba diviti ili ga treba prezirati? Kada Ы vise poslodavaca Ьilo poput Grinspena, sta Ы se desilo sa razlikama u platama izmedu muskaraca i zena? Iz kog razloga druge konsultantske firme tog vremena nisu sledile poslovnu strategiju Grinspena? 9. Primer iz prakse u ovom poglavlju opisuje kako diskriminacija potrosaca u sportu moze da ima znacajan uticaj na zarade igraca. Imajte na umu da је to moguce zato sto ljubltelji sporta znaju osoblne igraca, ukljucujuCi i njihovu rasu. Zasto је ovo saznanje Ьitno za postojanje diskriminacije? Navedite neke konkretne primere grana u kojima postoji Ш ne postoji verovatnoca da се diskriminacija koju vrse potrosaci uticati na nadnice. lO.Pretpostavimo da su sve mlade zene usmerene na karijere sekretarica, medicinskih sestara i uCiteljica; istovremeno, mladi muskarci podsticu se da u obzir uzmu ove tri karijere, ali i mnogo drugih. а. Nacrtajte dijagram koji prikazuje komblnovano trZiste rada sekretarica, medicinskih sestara i uciteljica. Nacrtajte dijagram koji prikazuje komЬinovano trziste rada za sve ostale profesije. Na kom trZistu је nadnica visa? Ко u proseku prima vise nadnice, muskarci ili zene? Ь. Sada pretpostavimo da se drustvo promenilo i da podstice i mladice i devojke da razmotre sirok spektar karijera. Kako Ы ta promena vremenom uticala na nadnice na dva trZista koja ste ilustro-

1

431

432

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

vali u pitanju pod {а)? Kako Ьi ova promena uticala na prosecne nadnice muskaraca i zena? ll.Ekonomista Dzun O'Nil smatra da. пsve dok se uloge u porodici ne izjednace, malo је verovatno da се zene imati isti obrazac trzisnog rada i iste zarade kao muskarci." Sta Dzun O'Nil podrazumeva pod "obrascem" trZisnog rada? Kako ove karakteristike poslova i karijera uticu na zaradu? 12.0vo poglavlje razmatra ekonomiku diskriminacije od strane poslodavaca, potrosaca i vlada. Razmotri-

http://

mo sada diskriminaciju od strane radnika. Pretpostavimo da pojedini crnokosi radnici ne zele da rade sa plavokosim radnicima. Smatrate li da Ы ova diskriminacija od strane radnika mogla da objasni niZe nadnice plavokosih radnika? Kada Ьi postojala takva razlika u nadnicama, sta Ьi ucinio preduzetnik koji maksimizira profit? Kada Ьi takvih preduzetnika bllo mnogo, sta Ы se vremenom desilo?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

1

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO "Jedina razlika izmedи bogatih i ostalih ljиdi", jednom је Meri Kolam rekla Ernestи Hemingvejи, "jeste и tome sto bogati imajи vise novca." MoZda је to i tacno. Ali, ovakva tvrdnja ne prиza odgovore na mnoga pitanja. Jaz izmedи bogatih i siromasnih predstavlja fasciriantnи i znacajnи temи proиcavanja za opиstene bogatase, za siromasne koji se рrоЬiјаји kroz zivot i za amЬicioznи i zabrinиtu srednjи klasи. Iz prethodna dva poglavlja trebalo Ьi da vam је vec jasno zasto ljиdi imajи razlicite dohotke. Necijaozaradazavisiod ponиde i traznje za radom te osobe, koje, pak, zavise od иrodene sposobnosti, ljиdskog kapitala, kompenzacionih razlika, diskrimiriacije, itd. Posto prihodi od rada cine oko tri cetvrtine иkиpnog dohotka и ekonomiji SAD, faktori koji odiedиju nadnice иglavnom sи odgovorni i za odredivanje nacina na koji se иkиpni dohodak privrede raspodeljиje na razliCite pripadnike drиstva. Drиgim reCima, oni odredиjи ko је bogat, а ko siromasan. u ovom poglavljи taimatramo raspodelи dohotka, sto је tema koja izaziva mnoga fиndamentalna pitanja о иlozi ekonomske politike. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da vladeponekad mogu da poboljsajи trzisne ishode. Та mogucnost је narocito vazna kada se razmatra raspodela dohotka. Nevidljiva rиka trzista delиje и ciljи efikasne alokacije resиrsa, ali ona nиzno ne garantиje pravednи raspo-

433

434

/

DEO

б

EKONOMIJA RADA

• .

.

delu resursa. Shodno tome, mnogi ekonomisti - mada ne svi - smatraju da vlada treba da izvrsi preraspodelu dohotka kako Ьi se postigla veca jednakost. Pritom se, medutim, vlada susrece sa jos jednim od Deset principa ekonomije: Ljudi moraju da vrse izbor. Kada vlada donosi mere kojima raspodela dohotka postaje pravicnija, ona unistava podsticaje, menja ponasanje i cini alokaciju resursa manje efikasnom. Nase razmatranje raspodele dohotka sprovescemo u tri faze. Najpre cemo proceniti u kojoj је meri nejednakost prisutna u nasem drustvu. Zatim cemo razmotriti neke od stavova о tome kakvu ulogu treba da u promenama raspodele dohotka ima vlada. Na kraju cemo razmotriti razlicite javne politike koje za cilj imaju da pomognu najsiromasnijim pripadnicima drustva.

MERENJE NEJEDNAKOSTI Proucavanje raspodele dohotka pocinjemo sa cetiri pitanja koja se ticu merenja: • • • •

U kojoj је meri nejednakost prisutna u nasem drustvu? Koliko ljudi zivi u sirornastvu? Kakvi proЬlemi nastaju pri merenju nejednakosti? Koliko cesto ljudi prelaze iz jedne u drugu dohodnu klasu?

Ova pitanja koja se ticu merenja predstavljaju prirodan pocetak diskusije о javnim politikama koje imaju za cilj izmenu raspodele dohotka.

Nejednakost dohodaka u SAD

"Sto se mene tice, nek' rade s minimalnom zaradom Sta god hoce, samo nek' ne diraju maksimalnu zaradu."

Zamislite da ste sve porodice u ekonomiji poredali prema njihovom godisnjem dohotku. Zatim ste ih podelili u pet jednakih grupa: donju petinu, drugu petinu, srednju petinu, cetvrtu petinu i gornju petinu. Tabela 1. prikazuje raspone u dohocima svake od ovih grupa, kao i poseban odsecak za prvih 5 posto sa najvisim dohotkom. Na osnovu ove tabele mozete da saznate gde se vasa porodica nalazi kada је rec о raspodeli dohotka. Kada se ispituju razlike u raspodeli dohotka tokom vremena, ekonomisti smatraju da је podatke о dohotku korisno prikazati kao u Tabeli 2. Та tabela prikazuje udeo svake grupe porodica u ukupnom dohotku. Godine 2000, donja petina svih porodica

TABELA 1

.

.

. Gmpa

Raspodela dohotka u SAD: 2000. lzvor: Zavod za popis stanovnistva SAD

GodiSnji dohodak porodice

Donja petina Druga petina Srednja petina Cetvrta petina Gornja petina

ispod $24,ооо $24,001-$41,000 $41,001-$61,378 $61,379-$91,700 $91,701 i vise

Prvih 5%

$160,250 i vise

.....~~

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

1 435

TABELA 2 ~-

Godina 2000

1990 1980 1970 1960 1950 1935

Donja petina

Druga petina

4.3% 4,6 5,2 5.5 4.8 4.5 4,1

g,8% 10,8 11,5 12,2 12,2 12,0 9,2

Srednja petina

Cetvrta petina

15,5% 16,6 17,5 17,6 17,8 . 17.4 14,1

22,8% 23,8 24,3 23,8 24,0 23.4 20,9

Gomja petina

Prvih 5%

47.4% 44.3 41,5 40,9 41,3 42,7 51,7

20,8% 17.4 15.З

15,6 15,9 17.З

26, 5

primila је 4,3 posto ukupnog dohotka, dok је gornja petina primila 47,4 posto ukupnog dohotka. Drugim reCima, mada gornja i donja petina obuhvataju isti broj porodica, gornja petina ostvarila је gotovo desetostruko veCi dohodak od donje petine porodica. Poslednja kolona u tabeli prikazuje udeo ukupnog dohotka koji su primile najbogatije porodice. Godine 2000, prvih 5 posto porodica primilo је 20,8 posto ukupnog dohotka. Ukupni dohodak najbogatijih 5 posto porodica Ьiо је veCi od ukupnog dohotka najsiromasnijih 40 posto. Tabela 2. prikazuje i raspodelu dohotka u raznim godinama pocevsi od 1935. Na prvi pogled, raspodela dohotka izgleda prilicno stabilnom tokom vremena. Poslednjih nekoliko decenija, donja petina porodica primala је oko 4 do 5 posto dohotka, dok је gornja petina primala oko 40 do 50 posto. Pazljivom analizom tabele otkrivaju se neki trendovi u pogledu stepena jednakosti. U periodu izmedu 1935. i 1970. godine, raspodela је postepeno postala ujednacenija. Udeo donje petine povecao se sa 4,1 na 5,5 posto, а udeo gomje petine орао је sa 51,7 na 40,9 procenata. Poslednjih godina, ovaj trend se preokrenuo. U periodu izmedu 1970. i 2000. godine, udeo donje petine орао је sa 5,5 na 4,3 posto, dok se udeo gornje petine povecao sa 40,9 na 47,4 procenta. U Poglavlju 19 razmatrali smo neka objasnjenja ovog skorasnjeg porasta nejednakosti. Povecanje medunarodne trgovine sa zemljama sa niskim nadnicama i tehnoloske promene smanjili su ponudu nekvalifikovanog, а povecali tra.Znju za kvalifikovanim radom. Shodno tome, nadnice nekvalifikovanih radnika opale su u odnosu na nadnice kvalifikovanih, а ta promena relativnih nadnica povecala је nejednakost porodicnih prihoda.

Primer iz prakse ZENSКI POKRET Ј RASPODELA DOHOTKA Tokom poslednjih nekoliko decenija uloga zena u privredi dramaticno је promenjena. Procenat zaposlenih zena porastao је sa 32 posto pedesetih godina na oko 54 posto devedesetih. Posto su sve rede zene koje su сео zivot domaCice, zarade zena su postale znacajnija determinanta ukupnog dohotka tipicne porodice.

r.

'

Nejednakost dohodaka u SAD Ova tabela prikazuje procenat ukupnog dohotka pre oporezivanja koji primaju porodice usvakoj petini raspode/e dohotka i one porodice koje se na/aze и prvih 5 posto.

'

436

1

DEO

б

EKONOMIJA RADA

Mada је zenski pokret rezultirao vecom jednakoscu izmedu zena i muskaraca u pogledu pristupa obrazovanju i zaposlenju, on је doveo i do manje jednakosti kada је rec о porodicnim dohocima. Razlog tome jeste to sto porast ucesca zena u radnoj snazi nije Ьiо isti u svim dohodnim grupama. Naime, zenski pokret је imao najveCi uticaj na zene iz domaCinstava sa visokim dohotkom. zene iz domacinstava sa niskim dohotkom vec dugo beleze visoke stope ucesca u radnoj snazi, cak i pedesetih godina хх veka, ра se njihovo ponasanje mnogo manje izmenilo. u sustini, zenski pokret izmenio је ponasanje supruga muskaraca sa visokim dohotkom. Pedesetih godina ХХ veka muskarac lekar i1i rukovodilac verovatno Ьi se ozenio zenom koja Ьi ostala kod kuce i odgajala decu. Danas је verovatnije da се supruga muskarca rukovodioca Ш lekara i sama Ьiti lekar Ш rukovodilac. Rezultat је da su bogata domacinstva postala jos bogatija, sto је obrazac koji povecava nejednakost porodicnih dohodaka. Као sto pokazuje ovaj primer, postoje drustvene, kao i ekonomske determinante raspodele dohotka. StaviSe, pojednostavljeno shvatanje da је "dohodna nejednakost losa" moze da zavara. Povecanje mogucnosti koje zenama stoje na raspolaganju sigurno predstavlja dobru promenu za drustvo, cak i ako је jedan od efekata Ьila veca nejednakost porodicnih dohodaka. Kada procenjuju Ьilo koju izmenu u raspodeli dohotka, kreatori politike moraju da sagledaju razloge te izmene pre nego sto zakljuce da li ona predstavlja proЬlem za drustvo. •

Jednakost iena znaдla је manju jednakost porodicnih dohodaka.

Primer iz prakse NEJEDNAKOST U SVETU U kojoj је meri nejednakost prisutna u SAD u poredenju sa drugim zemljama? То pitanje је zanirn_9ivo, ali odgovor na njega је proЬlematican. Za neke zemlje podaci nisu dostupni. Cak i kada jesu, ne prikuplja ih svaka zemlja na isti nacin; na primer, pojedine zemlje prikupljaju podatke о individualnim, а druge о porodicnim dohocima, dok trece prikupljaju podatke о izdacima, а ne о dohotku. Shodno tome, kada god se uoci razlika izmedu dve zemlje, ne mozemo Ьiti sigurni da li ona odraZ:ava realnu razliku izmedu ekonomija ili samo razliku u naCinu prikupljanja podataka. lmajuCi ovo upozorenje na umu, razmotrimo Tabelu 3., koja prikazuje uporedni pregled nejednakosti u 12 zemalja. Zemlje su rangirane od najvece ka najmanjoj jednakosti. Na vrhu liste nalazi se Japan, gde najbogatija desetina populacije ima dohodak koji је samo 4,5 puta veCi od dohotka najsiromasnije desetine. Na dnu liste је Brazil, gde najbogatija desetina ima dohodak 46,7 puta veCi od dohotka najsiromasnije desetine. Mada u svim zemljama vlada znatna nejednakost, stepen nejednakosti u svetu znatno varira. Kada se zemlje rangiraju ро nejednakosti, SAD zauzimaju mesto u sredini liste. U poredenju sa ostalim ekonomski razvijenim zemljama, kao sto su Japan, Nemacka i Kanada, u SAD је prisutna znatna nejednakost. Ali, SAD imaju ujednaceniju raspodelu dohotka od mnogih zemalja u razvoju, kao sto su Meksiko, Juzna Afrika i Brazil. •

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASТVO

TABELA

Zemlja Japan Nemacka Kanada lndija Ujedinjeno Kraljevstvo Кina

SAD Rusija Nigerija Meksiko Juzna Afrika Brazil

NajniZih 10%

NajviSih 10%

Odnos

4,8%

21,7% 23,7 23,8 33t5 27.3 30.4 30.5 38,7 40,8 41,1 45.9 46.7

4.5 7,2 8,5 g,6 10,5 12,7 16,g 22,8 25,5 25.7 41,7 46.7

з .з

2,8 3.5 2,6 2,4 1,8 1,7 1,6 1,6 1,1 1,0

1

437

З

Nejednakost u svetu Ova tabe/a prikazuje procenat dohotka Ш izdataka najnizih i najvisih 10 posto populacije. Odnos ova dva · broja meri jaz izmedu bogatih i siromasnih. lzvor: World Development Report: 2002., str. 234235·

Stopa siromastva Merilo raspodele dohotka koje se uoЬicajeno koristi jeste stopa sirornastva. Stopa siromastva pokazuje procenat populacije Ciji se porodicni dohodak nalazi ispod apsolutnog nivoa koji se naziva granica siromastva. Granicu sirornastva odreduje federalna vlada na nivou koji је oko tri puta veCi od troskova obezbedivanja adekvatne ishrane. Та granica uskladuje se svake godine sa nivoorn cena i zavisi od broja clanova porodice. Da Ьisrno shvatili sta narn pokazuje stopa sirornastva, razrnotrirno podatke iz 2000. godine. Те godine је prosecna porodica ostvarivala dohodak od 50.890 dolara, а granica sirornastva za cetvoroClanu porodicu iznosila је 17. 603 dolara. Stopa siromastva iznosila је 11,3 posto. Drugirn reCirna, 11,3 posto populacije pripadalo је porodicarna sa dohotkorn ispod granice sirornastva za porodicu te velicine. Slika 1 prikazuje stopu sirornastva od 1959. godine, kada је zapocelo vodenje zvanicnih podataka. Mozete videti da је stopa siromastva opala sa 22А posto 1959. godine na niskih llJ posto 1973. Тај pad ne predstavlja iznenadenje jer se prosecni dohodak u ekonorniji (uskladen s inflacijorn) povecao za vise od 50 posto tokorn ovog perioda. Posto granica sirornastva predstavlja pre apsolutan nego relativan standard, vise porodica se pornera iznad granice sirornastva kada ekonornski rast pornera raspodelu ukupnog dohotka navise. Као sto је jednom rekao Dzon F. Kenedi, plirna podiZe sve carnce. Od pocetka sedarndesetih godina, rnedutirn, ekonornska plirna neke camce nije podigla. Uprkos kontinuiranorn rastu prosecnog dohotka, stopa sirornastva nije opala ispod nivoa dostignutog 1973. godine. Ovo pornanjkanje napretka u srnanjenju sirornastva poslednjih decenija u bliskoj је vezi sa sve vecom nejednakoscu prikazanorn u Tabeli 2. Mada је ekonomski rast izazvao porast dohotka tipicne porodice, porast nejednakosti spreCio је najsiromasnije porodice da uzrnu ucesca u torn vecern ekonornskorn prosperitetu. Sirornastvo је ekonornska bolest koja pogada sve grupe stanovnistva, ali ih ne pogada s istorn ucestaloscu. Tabela 4 prikazuje stope sirornastva za nekoliko grupa i otkriva nam tri upadljive Cinjenice:

stopa siromastva procenat populacije ciji se porodicni dohodak nalazi ispod apsolutnog nivoa koji se naziva granica siromaStva

granica siromastva apsolutni nivo dohotka koji odreduje federalna vlada za svaku velicinu porodice, ispod kojeg se smatra da porodica zivi . u siromastvu

4Э8 /

DEO 6

SLIKA 1

EKONOMIJA RADA

.

Stopa siromastva

Stopa siromastva pokazuje procenat popu/acije sa dohocima ispod apso/utnog nivoa koji se naziva granica siromastva.

Procenat populaclje lspod granlce slromastva

25

20 1.5

lzvor: Zavod za popis stanovnistva

SAD

1.0

5 о

• Sirornastvo zavisi od rase. Crnci i Hispanoamerikanci imaju skoro tri puta vecu verovatnocu da се ziveti u siromastvu od belaca. • Siromastvo zavisi od starosnog doba. Deca imaju nadprosecnu verovatnocu da се blti Clanovi siromasnih porodica, а stariji imaju ispodprosecnu verovatnocu da се blti siromasni. • Siromastvo zavisi od strukture porodice. Porodice koje izdrzavaju samohrane majke imaju pet puta vecu verovatnocu da се ziveti u siromastvu od porodice koju zasniva bracni par. Ove tri Cinjenice vec dugi niz godina karakteriSu americko drustvo i pokazuju kod kojih ljudi postoji najveca verovatnoca da се blti siromasni. Navedeni faktori funkcionisu i zajedno: od ukupnog broja crne i hispanske dece u porodicama samohranih rnajki, skoro polovina zivi u siromastvu. ProЫemi

kod merenja nejednakosti

Mada nam podaci о raspodeli dohotka i stopi siromastva pomazu da steknemo uvid u stepen nejednakosti u nasem drustvu, interpretacija tih podataka nije tako laka kakvom se na prvi pogled Cini. Тi podaci zasnivaju se na godisnjim dohocima domaCinstava. Ljude, medutim, ne zanimaju njihovi dohoci, vec sposobnost da odrze dobar zivotni standard. Iz razlicitih razloga podaci о distribuciji dohotka i stopi siromastva pruzaju nekompletnu sliku nejednakosti zivotnog standarda ljudi. Razmotrimo sada .te razloge.

Nenovcani transferi Merenja raspodele dohotka i stope siromastva zasnivaju se na novcanom dohotku porodica. Кroz razliCite vladine programe, medutim, siromasni primaju mnoge nenovcane nadoknade, ukljucujuCi bonove za hranu, vaucere za sta-

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST

TABELA 4

- -

Gmpa Svi BeiCi, bez Hispanaca Crnci Hispanoamerikanci Azijati, Pacificki ostrvljani Deca (ispod 14 godina) Stariji (iznad 64 godine) Porodice s bracnim parovima Porodice s majkoщ bez supruga

DOHODAКA 1 SIROMASТVO

1 439

, -

Stopa siromastva

11,3% 7.5 22,0 21,2 10,7 16,1 10,2 s,б

27,9

Ко је

siroma5an?

Ova tabela pokazuje da stopa siromastva znatno varira и razliбtim grupama unutar populacije. lzvor: Zavod za popis stanovnistva SAD. Podaci iz 2000.

novanje i medicinske usluge. Transferi kao pomoc siromasnima u oЬliku dobara i usluga, а ne novca nazivaju se nenovcani transferi. Standardna merenja stepena nejednakosti ne uzimaju u obzir ovu nenovcanu pomoc. Posto nenovcane transfere uglavnom primaju najsiromasniji pripadnici drustva, njihovo neuzimanje u obzir kao dela dohotka znatno utice na izmerenu stopu siromastva. Prema jednoj studiji Zavoda za popis stanovniStva, kada Ьi se nenovcani transferi uracunali u dohodak ро trzisnoj vrednosti, broj porodica koje zive u siromastvu Ьiо Ьi za oko 10 posto niZi nego sto pokazuju standardni podaci. Vazna uloga koju imaju nenovcani transferi otezava procenu promena siromastva. Vremenom, kako mere ekonomske politike pomazu siromasnima da poboljsaju svoj polozaj, menja se i odnos izmedu visine nadoknada u novcu i nenovcanih nadoknada. Neke od fluktuacija u stopi siromastva zato pre odrazavaju vid drzavne pomoCi, nego pravi stepen ekonomske oskudice.

Ekonomski zivotni ciklus Dohoci predvidljivo variraju tokom zivotnogveka ljudi. Mladi radnik, narocito onaj koji se skoluje, ima nizak dohodak. Dohodak raste kako radnik postize zrelost i stice iskustvo, dostiZe najvisi nivo u starosnom dobu od 50 godina, а zatim naglo opada kada se radnik sa oko 65 godina penzionise. Ovaj uoЬicajeni obrazac variranja dohotka zove se zivotni ciklus. Posto ljudi mogu da stede i uzimaju pozajmice kako Ьi uЬlazili promene dohotka u toku zivotnog ciklusa, njihov zivotni standard u svakoj godini zavisi vise od ukupnog dohotka nego od dohotka u toj konkretnoj godini. Mladi cesto uzimaju pozajmice, mobla zbog skolovanja Ш da Ьi kupili kucu, а zatim te dugove otplacuju kada im se dohodak poveca. Ljudi najvise stede kada dostignu srednovecnost. Posto ljudi mogu da stede u ocekivanju penzionisanja, veliki pad dohotka nakon penzionisanja ne mora da izazove sliCan pad zivotnog standarda. Ovaj normalni obrazac zivotnog ciklusa izaziva nejednakost u raspodeli godisnjeg dohotka, ali ne odrazava stvarnu nejednakost u Zivotnom standardu. Za merenje nejednakosti zivotnog standarda u nasem drustvu, raspodela ukupnog dohotka primljenog tokom zivota relevantnija је od raspodele godisnjih dohodaka. Nazalost, podaci о ukupnim dohocima tokom zivota cesto nisu dostupni. Kada razmatramo podatke о nejednakosti, medutim, vaino је imati na umu zivotni ciklus. Posto neCiji ukupni do-

nenovcani transferi pomoc siromasnima u oЫiku dobara i usluga, а ne novca

zivotni ciklus uoblcajeni obrazac variranja dohotka tokom necijeg zivota

440

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

hodak tokorn zivota иЬlazava padove i иspone zivotnog ciklиsa, иkиpni dohoci se sigurno иjednacenije raspodeljиjи иnиtar popиlacije nego godisnji dohoci.

stalni dohodak neciji uoblcajeni dohodak

Privremeni nasuprot stalnog dohotka Dohoci varirajи tokorn zivota ljиdi ne sarno zbog predvidljivih variranja tokorn zivotnog ciklиsa, vec i zbog slиcajnih i privrernenih иticaja. Jedne godine rnraz иnisti rod pornorandze na Floridi, ра dohodak иzgajivaca pornorandzi na Floridi privrerneno opadne. Istovrerneno, zbog rnraza na Floridi povecava se cena pornorandzi, ра se dohodak иzgajivaca pornorandzi и Kaliforniji privrerneno povecava. Sledece godine rnoze da se desi obratno. Bas kao sto ljиdi rnogu da uzirnajи kredite i dаји novac na pozajrnicu kako Ьi иЬlazili variranje dohotka tokorn zivotnog ciklиsa, isto tako rnogu i da иЬlаzе privrerneno variranje dohotka. Kada иzgajivaCi pornorandzi и Kaliforniji irnajи dobrи godinи, kao и gornjern prirnerи, bilo Ьi krajnje neprirnereno da potrose сео taj dodatni dohodak. Urnesto toga, oni jedan deo stede, znajиCi da је rnalo verovatno da се ih sreca ponovo poslиZiti. Isto tako, uzgajivaCi pornorandZi na Floridi reagujи na privrerneno nizak dohodak tako sto rnanje stede ili uzirnajи kredite. Ako se porodica и dovoljnoj rneri zastiti stednjorn i kreditirna od privrernenih prornena dohotka, onda takve prornene ne иtiси na njen zivotni standard. Sposobnost porodice da kиpi dobra i иslиge иglavnorn zavisi od njenog stalnog dohotka*, odnosno njenog иoЬicajenog, ili prosecnog dohotka. Za rnerenje nejednakosti и visini zivotnog standarda, raspodela stalnog dohotka relevantnija је od raspodele godisnjeg dohotka. Mada је stalni dohodak tesko izrneriti, to је vazan pojarn. Posto stalni dohodak ne obиhvata privrernene prornene dohotka, on se иjednacenije raspodeljиje od tekиceg dohotka.

Ekonomska

moЬilnost

Ponekad se govori о "bogatirna" i "sirornasnirn" kao da te grиpe iz godine и godinи obuhvatajи iste porodice. U stvari, to иopste nije tako. Ekonornska rnoЬilnost, kretanje ljиdi иnиtar dohodnih klasa, иcestala је pojava и ekonorniji SAD. Uzlazno kretanje dиZ dohodne lestvice rnoze da se desi zahvaljиjиCi sreCi ili napornorn radи, а silazna kretanja zahvaljиjиCi nedostatkи srece ili zbog lenjosti. Ova rnoЬilnost delirnicno odrazava privrerneno variranje dohotka, а delirnicno postojanije prornene dohotka. Posto је ekonornska rnoЬilnost tako cesta, rnnogi ljиdi koji se nalaze ispod granice sirornastva tarno sи samo privrerneno. Sirornastvo predstavlja dиgorocni proЬlern za relativno rnali broj porodica. U tokи tipicnog desetogodisnjeg vrernenskog perioda, otprilike svaka cetvrta porodica pada ispod granice sirornastva barern jedne godine. Ipak, rnanje od З posto porodica sirornasne sи tokorn osarn i1i vise godina. Posto se privrerneno sirornasni i trajno sirornasni verovatno sиосаvаји sa razliCitirn proЬlerni­ rna, politika koja irna za cilj da savlada sirornastvo rnora da pravi razlikи izrnedи te dve grиpe. Ekonornska rnoЬilnost rnoze da se izrneri i na osnovи postojanosti ekonornskog иspeha iz generacije и generacijи. Ekonornisti koji sи se bavili proиcavanjern ove terne иstanovili sи postojanje znatne rnobllnosti. Ako otac zaradиje 20 posto vise od prosecnog dohotka svoje generacije, onda је verovatno da се i njegov sin zaradivati 8 posto vise od prosecnog dohotka njegove generacije. Skoro da i ne postoji veza izrnedи dohotka оса i dohotka иnиkа. Irna риnо istine и staroj izreci, ,,Iz kosulje и kosиljи kroz tri generacije." * U domacoj literaturi ovaj red.)

pojam se naziva jos i permanentnim dohotkom (prema engl. permanent, prim.

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 S!ROMASTVO

1 441

Jedan od rezultata ove velike ekonomske moЬilnosti jeste ogroman broj novih milionera u ekonomiji SAD (kao i njihovih naslednika koji su protracili nasledeno bogatstvo). Prema procenama za 1996. godinu, oko 2,7 miliona domaCinstava u SAD posedovalo је neto imovinu (imovina umanjena za dugove) и vrednosti od preko 1 milion dolara. Та domaCinstva Cinila sи najbogatijih 2,8 posto popиlacije. Cetiri od pet tih milionera vlastitim radom је zaradilo svoj novac, recimo osnivanjem i izgradnjom kompanije Ш иspinjanjem na korporativnoj lestvici. Tek је svaki peti milioner шisle­ dio svoje bogatstvo.

BrziKviz Sta meri stopa siromastva? о Opisite tri potencijalna proЫema pri interpretaciji izmerene stope siromastva.

POLITICKA FILOZOFIJA PRERASPODELE DOHOTKA Upravo smo videli kako se raspodeljиje dohodak privrede i razmotrШ smo neke proЬleme sa kojima se suocavamo kada interpretiramo izmerenи nejednakost. Ova rasprava bila је pozitivna u smislu da smo samo opisivali svet kakav on jeste. Sada prelazimo na normativno pitanje sa kojim se suocavajи kreatori politike: sta Ьi vlada trebalo da ucini u vezi sa ekonomskom nejednakoscu? То pitanje nije samo ekonomsko. Ekonomska analiza nije и stanjи da samostalno poka.Ze da li Ьi kreatori politike trebalo da иcine drustvo egalitarnijim. Nasi stavovi ро tom pitanjи u velikoj meri sи pitanje politicke filozofije. Ipak, posto је uloga vlade u preraspodeli dohotka kljucna za rnnoge rasprave oko ekonomske politike, ovde cemo se иdaljiti od ekonomske naиke da Ьismo malo razmotrili politickи filozofijи.

Utilitarizam istaknиtи skolи misljenja и politickoj filozofiji. OsnivaCi иti­ litarizma sи engleski filozofi Dzeremi Bentam (1748-1832) i Dzon Stjиart Mil (18061873). U velikoj meri, cilj иtilitarista jeste da primene logikи individиalnog odlиCivanja na pitanja koja se ticи moralnosti i javne politike. Pocetna tacka иtilitarizma jeste pojam korisnosti - nivo srece Ш zadovoljstva koji neko stice od okolnosti и kojima zivi. Korisnost predstavlja merи dobroЬiti i prema иtilitaristima predstavlja krajnji cilj иkиpnog javnog i privatnog delovanja. Pravi cilj drzave, kako oni tvrde, jeste da maksimizira zbir korisnosti svih pripadnika drиstva. Utilitaristicko shvatanje preraspodele dohotka zasniva se na pretpostavci о opadajucoj marginalnoj korisnosti. Delиje logicno da dodatni dolar dohotka siromasnoj osoЬi obezbedиje vеси dodatnи korisnost nego sto to Cini dodatni dolar dohotka bogatoj osoЬi. Drиgim recima, sa porastom neCijeg dohotka, opada dodatna dobroЬit koja se stice od dodatnog dolara dohotka. Ova verodostojna pretpostavka, zajedno sa иtilita­ ristickim ciljem maksimiziranja иkирnе korisnosti, implicira da Ьi drzava trebalo da postigne pravednijи raspodelи dohotka. Ovaj argument је jednostavan. Zamislite da sи Piter i Pol isti, osim sto Piter zaradиje 80.000, а Pol20.000 dolara. U tom slисаји, ako Piterи oduzmemo jedan dolar i damo ga Роlи, Polova korisnost се se povecati, а Piterova smanjiti. Piterova korisnost smanjиje se manje nego sto raste Polova korisnost. Dakle, ovom preraspodelom dohotka povecava se иkирnа korisnost, sto i jeste cilj иtilitarizma.

Utilitarizam predstavlja

utiiitat·izam

politicka filozofija prema kojoj drzava treba da blra mere politike kojima se maksimizira ukupna korisnost svih pripadnika drustva korisпost

mera srece ili zadovoljstva

442

Ј

DEO б

EKONOMIJA RADA

Na prvi pogled, ovaj utilitaristicki argument moze da implicira da Ьi drzava trebalo i dalje da preraspodeljuje dohodak sve dok svi pripadnici drustva nemaju potpuno jednak dohodak. То Ьi svakako Ьilo u redu kada Ьi ukupni iznos dohotka - u nasem slucaju 100.000 dolara- Ьiо fiksan. Medutim, on to nije. Utilitaristi odbacuju potpuno izjednacenje dohotka jer se rukovode jednim od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: ljudi reaguju na podsticaje. Da Ьi uzela od Pitera i dala Polu, drzava mora da sledi politiku kojom se vrsi preraspodela dohotka, kao sto је federalni porez na dohodak u SAD i sistem socijalne pomoCi. Uz takvu politiku, ljudi sa veCim dohotkom placaju veCi porez, а ljudj sa niskim dohotkom primaju novcanu pomoc. Ipak, kao sto smo videli u Poglavljjma 8 i 12, porezi deformisu podsticaje i izazivaju ciste guЬitke. Ako drzava oduzme dodatni dohodak koji је neko stekao zahvaljujuCi veCim porezima Ш manjoj novcanoj pomoCi, i Piter ј Pol imaju manji podsticaj da vredno rade. Ako rade manje, dohodak drustva opada, а time i ukupna korisnost. Utilitaristjcka vlada mora da napravi ravnotezu izmedu doЬitaka zbog vece jednakostj ј guЬitaka zbog deformisanih podsticaja. Da Ьi maksimizirala ukupnu korisnost, dakle, drzava se suzdrzava od pravljenja potpuno egalitaristickog drustva. Jedna cuvena parabola razjasnjava utilitaristicku logiku. Zamislite da su Piter i Pol .Zedni putnici koji su se izgubili na dva razliCita mesta u pustinji. U Piterovoj oazi jma dosta vode, а u Polovoj malo. Kada Ьi vlada mogla bez troskova da prenese vodu iz jedne oaze u drugu, maksimizirala Ьi ukupnu korisnost od vode tako sto ы izjednaCila njenu koliCinu na оЬа mesta. Ali, pretpostavimo da vlada jma samo jednu probusenu kofu. Каdа pokusa da prenese vodu s jednog mesta na drugo, jedan deo vode guЬi se u prenosenju. U tom slucaju, utilitaristicka vlada moZda Ы ipak pokusala da jedan deo vode prenese od Pitera Polu, u zavisnosti od stepena zedi Pola i od veliCine rupe na kofi. Ali, ako na raspolaganju ima samo probusenu kofu, utilitaristicka vlada nece ni pokusati da postigne potpunu jednakost. LiЬeralizam

politicka filozofija prema kojoj drzava treba da blra mere politike koje nepristrasni posmatrac pod "velom neznanja" smatra pravednim

Drugi naCin razmisljanja о nejednakosti mogao Ьi se nazvati liberalizmom. Ovo gledjste izneo је u svojoj knjizj Teorija pravde filozof Dzon Rols. Та knjiga prvi put је objavljena 1971. godine i ubrzo је postala klasjka u oЫasti politicke filozofije. Rols najpre jznosi premisu da institucije drustva, zakoni i politika treba da budu pravedni. Zatim prelazi na logicno pitanje: kako mi, kao pripadnici drustva, mozemo uopste da se slozimo sta znaCi pravda? Cini se da је glediste svake osobe neizbezno zasnovano na konkretnim okolnostima u vezi sa tom osobom - da li је talentovana ili manje talentovana, vredna ili lenja, obrawvana Ш manje obrazovana, rodena u bogatoj Ш siromasnoj porodici. Da li smo uopste u stanju da objektivno utvrdimo sta је to pravedno drustvo? Da Ьi odgovorio na ovo pitanje, Rols predlaze sledeCi eksperiment. Zamislite da se, pre nego sto se Ьilo ko od nas rodio, svi sastanemo da utvrdimo pravila koja се vladati drustvom. U tom trenutku, njko ne zna kuda се ga zivot odneti. Kako kaze Rols, svi sedimo na "prvoЬitnoj poziciji" pod "velom neznanja". Na toj prvoЬitnoj poziciji, smatra Rols, u stanju smo da izaberemo skup pravila drustva jer moramo uzeti u obzir njihovo dejstvo na svakoga. Kako kaze Rols, "Posto smo svi u sliCnoj poziciji i niko nije u stanju da smisli prjncjpe koji се poboljsatj njegov polozaj, principi pravde rezultat su fer dogovora ili pregovaranja." Кreiranje javne politike i institucija na ta-

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

kav nacin omogucava nam da budemo objektivni u pogledu pravednosti razliCitih politika. Rols, zatim, razmatra kakvu javnu politiku, kreiranu pod velom neznanja, treba sprovoditi. On, konkretno, razmatra koju Ы raspodelu dohotka neko smatrao pravednom ako ne zna da li се se naCi na vrhu, dnu Ш u sredini raspodele. Rols smatra da Ы neko na prvobltnoj poziciji Ьiо naroCito zabrinut oko mogucnosti da се se naCi na dnu raspodele dohotka. Dakle, kada kreiramo javne politike, cilj treba da nam bude povecanje Ьlagostanja najsiromasnijeg pripadnika drustva. То jest, umesto da maksimizira skup korisnosti svih, kao sto Ьi uCinШ utilitaristi, Rols Ы maksimizirao minimalnu korisnost. Rolsovo pravilo zove se maksimin kriterijum. Posto maksimin kriterijum istice u prvi plan najsiromasnijeg pripadnika drustva, njime se opravdavaju mere javne politike ciji је cilj pravednija raspodela dohotka. Prebacivanjem dohotka sa bogatih na siromasne drustvo povecava dobroblt onih najsiromasnijih. Maksimin kriterijum, medutim, ne Ы doveo do potpuno egalitarnog drustva. Kada Ы drzava obecala da се u potpunosti izjednaCiti dohotke, ljudi ne Ы imali podsticaj da vredno rade, ukupni dohodak drustva znatno Ы орао, а najsiromasniji pripadnik Ьiо Ы u gorem polozaju. Dakle, maksimin kriterijum ipak omogucava disparitete dohotka, jer takvi dispariteti mogu da poboljsaju podsticaje i time povecaju sposobnost drustva da pomogne siromasnima. Uprkos tome, posto Rolsova filozofija u prvi plan istice samo najsiromasnije pripadnike drustva, ona se zalaze za veCi stepen preraspodele dohotka nego utilitarizam. Rolsova gledista jesu kontroverzna, ali eksperiment koji predlaze је vrlo privlacan. Тај eksperiment nam omogucava da razmotrimo raspodelu dohotka kao vid sodjalnog osiguranja. Naime, iz perspektive prvobltne pozicije pod velom neznanja, raspodela dohotka slicna је polisi osiguranja. Vlasnici kuca kupuju osiguranja od pozara da Ы se zastitili od rizika da се im kuca izgoreti. Isto tako, kada mi kao drustvo blramo politiku kojom se oporezuju bogati da Ы se dopunili prihodi siromasnih, svi se osiguravamo od mogucnosti da postanemo clan siromasne porodice. Posto ljudi ne vole rizik, trebalo ы da budemo srecni sto smo rodeni u drustvu koje nam omogucava takvo osiguranje. Medutim, mi ne mozemo znati da li се ljudi pod velom neznanja zaista osecati averziju prema riziku i postovati maksimin kriterijum. 1 zaista, posto neka osoba na prvobltnoj poziciji moze da zavrsi Ьilo gde u raspodeli dohotka; prilikom kreiranja javne politike, ta osoba се, moZda, sve moguce ishode tretirati jednako. U tom slucaju, najbolja politika pod velom neznanja blla Ы maksimiziranje prosecne korisnosti pripadnika drustva, а rezultirajuce shvatanje pravde Ьilo Ьi utilitarnije od Rolsovog.

1

443

maksimin kriterijllm tvrdnja da Ы cilj drzave trebalo da bude maksimiziranje dobroblti najsiromasnijeg pripadnika drustva

Li bertariza m Trece shvatanje nejednakosti zove se libertarizam. Dva shvatanja koja smo do sada razmotrili- utilitarizam i liЬeralizam tretiraju ukupni dohodak drustva kao zajedni&i resurs koji drustveni planer moze slobodno da preraspodeli u cilju postizanja nekog drustvenog cilja. Nasuprot tome, liЬertaristi smatraju da drustvo samo ро sebl · ne zaraduje dohodak zaraduju ga samo njegovi pojedinacni clanovi. Prema liЬerta­ ristima, da Ьi ostvarila neku konkretnu raspodelu dohotka, drzava ne treba da uzima od nekih pojedinaca i daje drugima. Na primer, u svojoj cuvenoj knjizi Anarhija, driava i utopija objavljenoj 1974. godine, filozof Robert Nocik napisao је sledece:

libertarizam Politicka filozofija ро kojoj vlada treba da kaznjava prestupe, podstakne dobrovoljne sporazume, ali ne prerasporeduje dohotke

444

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

Mi nismo и poziciji dece kojoj је neko dao parce pite i и poslednjem trenиtkи vrsi korekcije kako Ьi ispravio neoprezno secenje parcica. Ne postoji centralna raspodela, nijedna grиpa Ш osoba nije ovlascena da kontrolise sve resиrse i da zajednicki odredиje kako се Љ rasporediti. Ono sto neko stice, stice od drиgih koji ти to dаји и zamenи za nesto, ili mи poklanjajи. U slobodnom drиstvu, razliCite osobe kontrolisи razlicite resurse, а novi posedi nastajи iz dobrovoljne razmene i postupaka ljиdi. Dok иtilitaristi i IЉerali pokиsavajи da иtvrde koji је stepen nejednakosti pozeljan Nocik opovrgava validnost иpravo tog pitanja. LЉertaristicka alternativa proceni ekonomskih ishoda jeste procena procesa iz kojih ti ishodi nastajи. Kada је raspodela dohotka ostvarena na neposten naCin - recimo, kada neko krade od drиgog- drzava ima pravo i dиZnost da resi taj proЬlem. Ali, sve dok је proces odredivanja raspodele dohotka pravedan, rezultirajиca raspodela је fer, bez obzira koliko је nejednaka. Nocik kritikиje Rolsov liЬeralizam povlacenjem analogije izmedи raspodele dohotka и drиstvu i raspodele ocena na ispitи. Pretpostavimo da se od vas tra2i da procenite pravednost ocena iz nekog ekonomskog predmeta Ciju nastavu pohadate. Da li Ьiste se sakrili pod veo neznanja i izabrali raspodelи ocena а da vam pritom nisи poznati talenat i trиd svakog studenta? Ш Ьiste obezbedili da proces ocenjivanja studenata Ьиdе fer, а da vam pritom ne Ьиdе va2no da li је rezиltirajиca raspodela jednaka Ш nije? Barem и slисаји ocenjivanja, liЬertaristicko isticanje procesa и odnosи na ishode ne sme da se ignorise. LЉertaristi zаklјисији da је jednakost mogucnosti vaznija od jednakosti dohotka. Oni smatrajи da drzava treba svakom da obezbedi pravo na istи mogucnost da иpo­ trebl svoj talenat i postigne иspeh. Kada se иspostave pravila igre, drzava nema razloga da menja rezиltirajиcи raspodelи dohotka. и drиstvu,

Pem zaraduje vise od Polin. Neko predlaze da se Pem oporezuje, cime Ьi se dopunili prihodi Polin. Kako Ьi ovaj predlog ocenili utilitarista, liЬeral i liЬertarista?

BrziKviz

POLITIKA SMANJIVANJA SIROMASTVA Као sto smo иpravo videli, politicki filozofi imajи razliCita gledista о иlozi kоји Ьi drzava trebalo da ima и menjanjи raspodele dohotka. Politicka debata medи velikom popиlacijom glasaca odrazava slicna neslaganja. Uprkos tim stalnim debatama, medи­ tim, veCina ljиdi smatra da Ьi, и najmanjи rиkи, drzava trebalo da pokиsa da pomogne onima kojima је pomoc potrebna. U skladи sa popиlarnom metaforom, dr.iava treba da obezbedi иsigurnosnи mrezин kojom Ьi spreCila preveliki pad Ьilo kog gradanina. Siromastvo predstavlja jedan od najtezih proЬlema sa kojima se sиосаvаји kreatori politike. u siromasnim porodicama, cesce nego kod ostatka populacije, prisиtni sи beskиcnistvo, zavisnost od droge, nasiђe и porodici, zdravstveni proЬlemi, tinejdzerska trиdnoca, nepismenost, nezaposlenost i nizak nivo obrazovanja. Clanovi siromasnih porodica cesce izvrse kriminalno delo i cesce postajи njegove zrtve. Mada је tesko razdvojiti uzroke od posledica siromastva, nema sиmnje da је siromastvo povezano sa mnogim ekonomskim i drиstvenim posastima.

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

1

445

Pretpostavimo da ste kreator politike u vladi i da vam је cilj da smanjite broj ljudi koji zive и siromastvu. Kako Ьiste ostvarili taj cilj? Ovde cemo razmotriti neke od opcija politike koje vam stoje na raspolaganju. Mada svaka od opcija poma.Ze ljudima da izbegnu siromastvo, nijedna nije savrsena i nije se lako odluciti koja је najbolja.

Zakoni

о

minimalnoj nadnici

Zakoni kojima se odreduje minimalna nadnica koju poslodavci mogu da isplate radnicima predstavljaju neprestani povod za raspravu. Zagovornici ovih zakona smatraju da se, bez ikakvih troskova ро drzavu, minimalnom nadnicom pomaze zaposlenim siromasnim Ijudima. Кriticari smatraju da minimalna nadnica nanosi stetu onima kojima zeli da pomogne. Мinimalnu nadnicu Iako је shvatiti uz pomoc instrumenata ponude i traznje, kao sto smo prvi put videli u Poglavlju 6. Radnicima sa niskim nivoom sposobnosti i iskustva visoka minimalna nadnica podiZe nadnicu iznad nivoa koji izjednacava ponudu i traznju. Ona, dakle, povecava trosakrada za preduzeca, а smanjuje koliCinu rada koju ta preduzeca potra.Zuju. То rezultira visokom nezaposlenoscu medu onim grupama radnika na koje minimalna nadnica ima uticaja. Mada oni radnici koji ostaju zaposleni imaju korist od vise nadnice, radnici koji Ьi bili zaposleni uz niZe nadnice u gorem su polozaju. Snaga ovih uticaja najvise zavisi od elasticnosti traznje. Zagovornici visoke minimalne nadnice smatraju da је traznja za nekvalifikovanim radom relativno neelasticna, tako da visoka minimalna nadnica tek neznatno smanjuje zaposlenost. Кriticari visoke minimalne nadnice smatraju da је traznja za radom elasticnija, pogotovo na dugi rok, kada preduzeca celovitije prilagodavaju zaposlenost i proizvodnju. Oni isticu i da su mnogi radnici sa minimalnom nadnicom tinejd:Zeri iz porodica koje pripadaju srednjoj klasi, tako da је visoka minimalna nadnica pogresno usmerena kao politika koja pomaze siromasnima.

Socijalna pomoc Jedan od nacina da se poboljsa zivotni standard siromasnih jeste da drzava dopunjava njihove prihode. Osnovni naCin na koji drzava to Cini jeste kroz sistem socijalne pomoci. Socijalna pomoc је sirok pojamkoji obuhvata razlicite vladine programe. Privremena pomoc za siromasne porodice {TANF) jeste program koji poma.Ze porodicama sa decom bez odraslog Clana koji Ьi mogao da ih izdrzava. U tipicnoj porodici koja је primalac takve pomoCi, otac је odsutan, а majka је kod kuce i odgaja decu. Drugi program socijalne pomoCi је Dodatni socijalni dohodak (SSI), koji pru:Za pomoc siromasnima koji su bolesni Ш hendikepirani. Obratite paznju da siromasno lice ne stice pravo ni na jednu od ove dve vrste pomoCi samim tim sto ima nizak dohodak. То lice mora da ima dodatni razlog za pomoc, recimo, malu decu ili neki hendikep. Uoblcajena kritika koja se upucuje programima socijalne pomoci glasi da oni podsticu ljude da postanu "ugrozeni Recimo, ti programi mogu da podstaknu porodice da se razdvoje, jer mnoge porodice sticu pravo na finansijsku pomoc samo ako је otac odsutan. Programima se podstice i vanbracno radanje dece, jer mnoge siromasne, samohrane majke sticu pravo na pomoc samo ako imaju decu. Posto siromasne, samohrane majke predstavljaju tako znacajan deo proЬlema siromastva i posto se tim programima, kako se Cini, povecava njihov broj, kriticari programa socijalne pomoCi 11

•

р01ТЈО{

vladini programi koji dopunjavaju dohotke siromasnih

446

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

TREBALI VLADAI)APOIOJSADA POMOGNE SIROMASNIМREGIONIMA?

. Mnogi ptogramiprotiv sirowc,~iva usrn,eп;niщ па siroma~пe krajeve zemlje . .Ekon()mista . Edvard Glejzer iznosi argumente,protiv: ovakvoggeogra(skog pristцpa. : . .... _-

---·---.

-_ ... >.-

:

' '

- '

_.- ...

loziJчrdamen~alno.sцeoщ~S,ni. Njic gres~~· Oni preferiraju pqlitil.eko.nOrnslфpra\iilo pc)litike ske оl;э~lёе Пё\:Zaradeni dohodak i ponovn.o usmeravanje p·aznj~ /)fotiv ~irorria~tva urbanim pocl-. Zakon G.1 proЬieme sironia$nih, Ali, mcida s\fi · ruejima: programi t.reba da pomogPolitik&m koja se iasniva na pocenimozabrinutost predsednik~ koji n ц pojedinc;inщ а negradovima. moCi podrucjima, sa druge strane, vodi гас!.! nа о ostr\fima siromastva u Ekor\omis1;i ilec dugo smatraju da pruza se poщpcili neka druga vr$ta . motu izobiljaAmerike, njegrivipr~d- suprogrami koji pomazUpodrucjima . drzavne potpore n<;~ osnovu lokacije;

P<:>mPzite siromasnim .·· ljudima, а. ne sir()masnim<.

da

se

na

u

tvrde da takva politika samo иvecava proЬleme koje Ьi trebalo da resi. Zbog ovih argumenata, sistem socijalne pomoCi doziveo је revizijи 1996. godine, kada је donet zakon kojim је ogranicen vremenski period primanja socijalne pomoCi. U kojoj meri sи ozЬiljni ovi potencijalni proЬlemi sa socijalnom pomoCi? То niko zasigurno ne zna. Zagovornici sistema socijalne pomoCi isticи da је Zivot siromasnih, samohranih majki tezak i da Ьi samo retki izabrali takav zivot ako na to nisи primorani. Stavise, dиgogodisnji trendovi ne podrzavajи stav da је pad broja porodica sa оЬа roditelja simptom sistema socijalne pomoCi, kako ponekad tvrde njegovi kriticari. Od kraja sedamdesetih godina ХХ veka opala sи socijalna davanja (иskladena s inflacijom), а ipak se povecao procenat dece koja Zive samo s jednim roditeljem.

Negativni porez na dohodak Kadgod vlada Ьira sistem иblranja poreza, to иtice na raspodelи dohotka. То је oCigledno и slисаји progresivnog poreza na dohodak ро kojem porodice sa visokim dohotkom рlасаји veCi procenat svog dohotka na poreze od porodica sa niskim dohotkom. Као Sto smo istakli и Poglavljи 12, jednakost medи dohodnim grиpama predstavlja vazan kriterijиm pri kreiranjи poreskog sistema.

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

1 447

· Тeskoje·uvideti logiku Vesiackog nost nekretnina i rente. Ali, korist Primeri takve pofitike jesti projekti .·. izgradhje stanova' ш z?ne .Preduzet- ograni(:enja П1igracijaikoncentrisan- ьd povecane ekonornske aktivnosti . niЉia. Sk()rasnji Кlintonov Program ја siroma.snH1 i:lpodruёj~ sa niskom ь·гzс(се nestati kada visoki troskьvi pomoci ц :lz'gracjn)i stan()ya u seo- · pr()duktivnoscu; Kret.af1je iz podriJcja stan6vanja pojedu korist koju је treski~ podrucjima i.ekoriomskom raz- s nisk~m. produktivnoscu i vi7okom balo. da imaju siromasni .... . vojtl kentakiju,lli nova DOбacija za nezapьslenoscu predstavlja jei:lan od · . Ako је politika zasnovana па po· Razvojnu zonu lstьcnom Sent Lui• razloga niskili stopanezap6slenosti IТIOCi podrucjima tako losa, zasto је su, ilihoi, sustinski pretlstavljaju роН~ u SдD. Osim t6ga, Ьegstvo od geta tako'popularna? Cinik Ы mogao da tike zasnovane na pomoci omogucio је mnogim Afro-Ameri- kaze da stanovnici imucnih predpodrucjlma. ka,ncima da izbegnu drtlstvene grada vise vole da siromasni ostanu Pr6Ьiem sa programima zasnovatroskovezivota. u si.romasnim delovi- u ge1:ima. Prakticnije objasnjenje gla. riim na · pomoci podrucjima jeste u rna grada, а zbog toga је i segregi:кi- si сЊ irnamo regionalne politicare . tom.e sto podsticu. drzanje sifoc ја cr~c;~ca> i belal'(l u SAD .znatno . · k:oji loЫraju za poliЩu zasnbvanu ma,snin. u getima. Subvencioniran~ . ор~ Ја; . . .· . . na pbmoci Гf!Qibnima .... jem pbd~ucja, ane. ljudi koji tarno ·.· Prograrnikojfse.zasr~ivaj~napoMudta alternativatakvojm<шjkac zive, su instrumeni k()Ji cined,a sifo- mci~i podrucjH·napate i od nedostat- voj pblnьCI siro.r:nasnim r.egioliima masnimabude priv.lacnije dai datje ka •.·. tla . . finar1sijska . porn.oc Ьiо bi program koji Ы nudio poreske zive_ u podru(jima sa visokpm sto- disprqporcior~alno odl.azi vlasnicima olak~ke kompanijama ·kqjezaposljapom .siromastva .. l. zaista, najnovija .··n~kre~nina iz.ugr<>zeniћ 'podru~ja - v~Ju · ugrozene; То Ы predstavljalo istrazivanja p6kazuju .da navodno ane kor1snicima kojima jenarrienje- manjeлakazno stedstvo pomoci siroЫagonaklona polltika kojOm se pona.. ~kp vlada ponu& porёske masnima. boljsavaju usfovi stanovanja siro- olaRske preduze~ima koja investiraju u siromasna podrueja, па pтimer, .. lzvor: Vol Strit Diornal od 12. avgusta masпih igra odlucujucu ulogu u ·njihovorn nastanjivanju u siromasne ondase ta preduieca lociraju u tim 1999, str. Ап delove grada. podrucjima, cime .se povecava vred-

u

u

Mnogi ekonomisti zalazu se za dopunjavanje prihoda sirornasnih uz pomoc negativnog poreza na dohodak. Prema takvoj politici, svaka porodica prijavila Ы drzavi svoj dohodak. Porodice sa visokim dohotkom platile Ы porez na osnovu svog dohotka. Porodice sa niskim dohotkorn primile Ы subvenciju. Drugim reCima, "platile" Ы "negativan porez". Na primer, pretpostavimo da drzava obracunava poresku obavezu porodice na osnovu sledece formule: poreska obaveza

(1/3 dohotka) - 10.000 dolara

U ovom slucaju, porodica koja је zaradila 60.000 dolara platila Ьi porez u iznosu od 10.000 dolara, а porodica koja је zaradila 30.000 dolara ne Ьi dugovala nista. Porodica, pak, koja је zaradila 15.000 dolara, "dugovala" Ьi -5.000 dolara. Drugim recirna, dr2ava ы toj porodici poslala cek na 5.000 dolara. Pri negativnom porezu na dohodak, siromasne porodice Ы primale finansijsku pomoc, а da pritom ne Ы morale da dokazuju da su ugrozene. Jedini uslov sticanja prava na primanje pomoCi blo Ы nizak dohodak. U zavisnosti od tacke gledista, ova politika moze da predstavlja prednost ili nedostatak. Sa jedne strane, negativnim ро· rezom na dohodak ne podstice se vanbracno radanje dece i razdvajanje porodica, sto

negativni porez na dohodak Poreski sistem u kome se oporezuju domacinstva sa visokim dohotkom i sredstva transferisu domacinstvima sa niskim dohotkom

448

1

DEO

б

EKONOMIJA RADA

kriticari sistema socijalne pomoCi smatraju da aktuelna politika cini. Sa druge strane, negativnim porezom na dohodak subvencionirali Ьi se oni koji su jednostavno receno lenji, i koji, ро misljenju nekih ljudi, ne zasluzuju drzavnu pomoc. Jedna od odredbl aktuelnog poreza koja funkcionise vrlo slicno negativnom porezu na dohodak jesu Poreske olaksice za porez na dohodak (ЕПС). Ovim olaksicama omogucava se siromasnim zaposlenim porodicama da primaju povracaj poreza na dohodak koji је veCi od poreza koji su platili te godine. Posto te olaksice vaze samo za siromasne koji su zaposleni, one ne odvracaju njihove korisnike od rada, kao sto se tvrdi da cine drugi programi protiv siromastva. Iz istog razloga, medutim, te olaksice ne pomafu smanjenju siromastva koje је rezultat nezaposlenosti, bolesti ili nesposobnosti za rad.

Nenovcani transferi Jos jedan od naCina da se pomogne siromasnima jeste da im se prиZi direktna pomoc u vidu dobara i usluga koji su im potrebni za povecanje zivotnog standarda. Na primer, dobrotvorne ustanove siromasnima obezbeduju hranu, skloniste i igracke za Bozic. Drzava siromasnim porodicama daje bonove za hranu, koji predstavljaju vaucere vlade kojima se u prodavnicama moze kupiti hrana. Drzava mnogim siromasnim ljudima prиZa i zdravstvenu zastitu kroz program pod nazivom Medicaid. Da li је siromasnima bolje davati pomoc u robl i uslugama ili u novcu? Ne postoji jasan odgovor. Zagovornici pomoCi u robl i uslugama smatraju da se na taj naCin siromasnima daje ono sto im је najpotrebnije. Kod najsiromasnijih pripadnika drustva alkohol i zavisnost od droge cesca su pojava u poredenju sa drustvom u celini. Obezbedenjem hrane i sklonista siromasnima, drustvo moze Ьiti sigurnije da ne pomaze takve vrste zavisnosti. То је jedan od razloga vece politicke popularnosti nenovcanih transfera u odnosu na novcane isplate siromasnima. Zagovornici pomoCi u novcu, pak, smatraju da је pomoc u robl i uslugama neefikasna i poniZavajuca. Drzava ne zna koja su dobra i usluge siromasnima najpotrebnije. Mnogi siromasni su oblcni ljudi koje је izneverila sreca. Uprkos svom losem polozaju, oni najbolje znaju kako da povecaju svoj zivotni standard. Umesto da vlada siromasnima daje pomoc u dobrima i uslugama koje oni moZda ne zele, bolje је da im daje novac i omoguCi im da kupe ono sto oni misle da im је najpotrebnije.

Programi protiv siromastva i podsticaji na rad Mnoge politike kojima је cilj pomoc siromasnima mogu da imaju nezeljeni efekat u vidu destimulisanja siromasnih da se sami oslobode siromastva. Da Ьismo videli zasto је to tako, razmotrimo sledeCi primer. Pretpostavimo da је jednoj porodici potreban dohodak u iznosu od 15.000 dolara da Ьi postigla umeren zivotni standard. Pretpostavimo i da, zbog zabrinutosti za siromasne, vlada оЬеса da се svakoj porodici garantovati taj dohodak. Koji god dohodak porodica zaradi, vlada nadoknaduje razliku izmedu tog dohotka i 15.000 dolara. Kakav efekat Ьiste ocekivali da ima takva politika? Efekti ove politike na podsticaje oCigledni su: nijedna osoba koja Ьi radeCi zaradila manje od 15.000 dolara, ne Ьi imala podsticaj da trazi i zadrzi posao. Za svaki dolar koji Ьi ta osoba zaradila, vlada Ьi smanjila dopunu dohotka za jedan dolar. U stvari,

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

vlada oporezиje 100 posto dodatne zarade. Efektivna marginalna stopa poreza od 100 posto sigurno је politika sa velikim cistim gubltkom. · Nepovoljni efekti ove visoke efektivne poreske stope tokom vremena se mogu иsta­ liti. Osoba koja nema podsticaj na rad gubl оЬиkи иz rad kоји јој mobla neko radno mesto nиdi. Osim toga, njena deca gube prilikи da.gledajи roditelja koji је stalno zaposlen, а to moze negativno da иtice na njihovu vlastitu sposobnost da nadи i zadrze posao. Mada је program protiv siromastva koji smo razmotrili hipotetican, nije tako nerealan kakvim se na prvi pogled moze иCiniti. Socijalna pomoc, Medicaid, bonovi za hranи i Olaksice na porez na dohodak predstavljajи programe ciji је cilj pomoc siromasnima i svi sи oni vezani za porodicni dohodak. Kada se porodicni dohodak poveca, porodica guЬi pravo na takvu pomoc. Kada se sakиpe svi ovi programi, desava se da porodice imajи veoma visokи marginalnи stopи poreza. Ponekad је marginalna stopa poreza veca od 100 posto, tako da sи porodice и gorem polozajи ako zaradиjи vise. U роkиsаји da pomogne siromasnima, drzava destimulise te porodice da rade. Kako smatrajи kriticari programa protiv siromastva, ti programi menjajи stav prema radи i stvarajи "kиlturи siromastva". Moze se иCiniti da је ovaj proЬlem lako resiv: kako dohodak siromasnih porodica raste, treba im postepeno smanjivati beneficije. Na primer, ako siromasna porodica gubl 30 posto beneficija na svaki zaradeni dolar, ona se sиocava s marginalnom stopom poreza od 30 posto. Mada taj efektivni p.orez и izvesnoj meri smanjиje trиd koji se ulaze и rad, on ipak ne eliminise и potpunosti podsticaj na rad. ProЬlem sa ovim resenjem jeste и tome sto znatno povecava troskove programa protiv siromastva. Ako Ьi se beneficije postepeno иkidale sa porastom dohotka siromasne porodice, tada Ьi i porodice koje sи samo neznatno iznad nivoa siromastva stekle pravo na znatne beneficije. Sto је иkidanje vise postepeno, to sve vise porodica stice pravo na beneficije - а programi sve vise kostajи. Dakle, kreatori politike morajи da se odlиce izmedи optereCivanja siromasnih visokim efektivnim marginalnim poreskim stopama i opterecenja poreskih obveznika skиpim programima kojima se smanjиje siromastvo. Postoje razni drиgi naCini kojima se иmаnјији negativni podsticaji na rad programa protiv siromastva. Na primer, od svake osobe koja prima beneficije moze se zahtevati da prihvati posao koji јој је obezbedila drzava - to је sistem koji se ponekad naziva rad za socijalnu ротоС. Drиga је mogucnost da se beneficije primajи samo и ogranicenom vremenskom periodи. Тim pиtem poslo se 1996. godine, reformom zakona о socijalnoj pomoCi. U prilog takvom postиpkи, zagovornici ogranicenog perioda primanja pomoCi иkаzији na ораdајиси stopи siromastva krajem devedesetih godina. Кriticari smatrajи da је ogranicavanje perioda primanja pomoCi okrиtan postupak prema najsiromasnijim pripadnicima drиstva i da је ораdајиса stopa siromastva krajem devedesetih godina pre posledica jake ekonomije nego reforme sistema socijalne pomoCi.

BrziKviz Navedite tri tipa politike koja ima za cilj da pomogne siromasnima i argumente za i protiv njih.

1 449

450

1

DEO

б

EKONOMIJA RADA

;'•'

.

_.:·:- ··:

':-

.

····. ''·:

.\jAlJCERi z,4. SKOLE Jedan od ci/jeva џniv~rг.~(rj~g ~Щ~~џv~bl~Jeste srrщnjenje jaza iz11Jed:и bpg,atih i siromasnih. п е podrazupeva i driavne skole. k9Nitlri~n~ira:CJ.riaJa Medutim, ·оЬrаiФ(аојё -.... -,. :'·.. :·· . . . .··• .. ' ::.·-.:.-:_ -: :.· ..:.. .:.::~~_:,_:...,_;:"·- ·.··.-:.::-·"·._;:~_,::~·7_:,;· -~:·:-:··.

-~

..

·.··

·:::.;

'·,

-·,-у·;

·:-::

parohjjskesk6le; pfбЉ.ЬJtj:'blif~hj(i : stЬ>skolarjne u pгjvё!tnojskolj.·Kakita skole nemog~ IJjs~ d~:sepd,iii(~jk~'a··········· presudё! drzavnjm. skolama!. Ргvј amandrтlё!•П ј rijeЊo~d ki~i:J~ulu 9 . . ' VeCina . skola. ..koje . primaju ' • •. . vaucere sU crkvene skole jz razloga drzavпoj crkyi. .. .. ' Dr2:avёl Ohajo l'ludilaj~ v-аЈйге;u .' kojj је jedrюstavan а koji se lako vrednostj do 2.250 dolata rpdjteljjma moze popravjtj. Тај razlog је пjska

vrednost .vацсега. Za2,50~ фlara su· subvenciorijs~neC>d~ si:гarie svojjhcrkava. . . ..··. . . . . ·, ....' Kada Ы se jznos vauёera povecao па 7.ооо dolara -
ZAKLJUCAK

,.fiL ,"__

Ljudi se vec dugo bave raspodelom dohotka u drustvu. Starogrcki filozof Platon је zakljuCio da се dohodak najbogatijeg coveka u idealnom drustvu Ьiti samo cetiri puta veCi od dohotka najsiromasnijeg coveka. Mada је tesko izmeriti nejednakost, jasno је da је и nasem drustvu prisutno mnogo vise nejednakosti nego sto је Platon preporuCivao. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da su vlade ponekad u stanju da poboljsaju trzisne ishode. Malo је slaganja, medutim, oko naCina primene ovog principa na raspodelu dohotka. Filozofi i kreatori politike u danasnje vreme ne slazu

POGLAVLJE 20

pгihyatavauceгevise ы

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

izьщ dььгofu~kcio- zajedn~;

og~anJcenщ ~rzaVnim

srcola k:ojg ne pokazljje k(!ko s. blle crkvene~ Pojaviq Ы se ·cita.vniz · nise;Tim programgmdati.su mШoni- · programjrn~ kojj;,~џdo ~a.da usv.ojer'ii pro{itriih ineprofitnjh sko.ia.JJcenici ,rrщratriih veterana vauceri za visokь vec su iz~zY~Ii r.~:tii~cijџtriista.;, . . koji k~riste v~uceгe za skolovanje · obrazqv~rije- mogli su da se k~riste i Цvoaenjem': trbl~e kdnkureћ~ije manje Ыz~vjsjiJod patohijskih ~kola . u crkyenirћ ј u necrkv~лirn instltucija- na s'irem hivou, va~~eri za skЬ/~mo~ sa niskom skolarinom. ' maJ>r.ogram је trah~,formisao visoko gu' da 'pr~veg,u 'osnovn()' ј srednje Roditelji bi tada stvarno imali iz- obrazovanje i obezbedio liderstvo u · obraiovanje jZ Xl)( u XXI,velt bas . bor, а kvalitet skolovanja - i u .drzav- oblasti obrazovanja koje је odigralo kao sto је lщn~щencija omogucila nim i u pri~atriim siФiama - nagio Ы kljuёni.J ulogu u politiёkiJ11 i ekohom- napredak u svakoj drugoj oblasti sepovecao;jet ы korikurencija u(ini- 'skihJ promenama u posleratn6m ре- ekonomskog ј gradanskbgfi~ot~. lssvoje. ТО se desilo u Milvokiju, gde riodu. Naj\.i~ci Ql)bitt1i~ u ovoj.obratovse tokom posledлje decenije razvio Kada. је· Zak0n_ G; .1. .donet, iz- noj_.. revolu(;iji ~ь,џо\ bi •.. americko pr~gram vauёera. ttenutka kac:la ' razen~Je 'sumhja da fakuiteti ne dпlstveu celi~i. ObF~zovani)a r~dna је program uveden, otyoren9 је 37 ГtJi:igu iako brzo qsnQvati da Ьi pri- snaga obe~aVa' VS~t1 pr9"d(lktiVh'\:!st i . noVih ~kola, бd ·. k9jih skoro dve roili na~alц studeriata: lpa'~, brojstu- . Ъrzi ekбnorilskiTёJSt; Stojejos'vazrii.. denata. Upisanih na fakliltete skbro је, poboljsaГIJ.emohta.z()\/anja smantrecinenisu crkveГie. Pr~tpostavka. da је drzava odgo- . seчd.v~?strucio dve godiГI~ nakoГI za- jio Ь,i se jai. u \ dqћocirqa izmeёtu voma za obr~zovanje sve d~сё 1/r~etkaл:ita. Potшda se p6v~cal.a da manje oJ)rai6v~nih. i :obrazoyanijih . zriaci i da se skЬioval1je mora izvodi- b[iza~la u susret naglo J)e>Vecanoj radГiika Г otkloriila mogucr\ostda ti u drz(\vnim institllcijama- kao Sto traznji. drustvo postane podeljenona one ni bonovi za hranu koje daje vlad.a Trziste се isto tako brzo i sprem- koje imaju i ohe koji nerhaju, drustvo ne moraju da se potrose u drzavnim no reagovati i na J:>OV~canu traznju u kojem obrazovar.a elita zaraduje samoposlugama. za privatnim skolama, koja blse javi- za ~ecitu klasu onih koje је nemoOsim toga, naglasak na izboru la usled veceg broja vau~era za guce zaposliti. skole nije novijeg datuma, cak ni u osnovno i srednje obrazovanje. Pridrzavnim programima. Zakon G. 1. vatni programi vaucera koje Ы fi- lzvor: Njujork Tajms od 2. jula 2002, str. donet krajem Drugog svetskog rata, nansirale fondacije pojedinci А21.

01

se

ne

se oko pozeljnog stepena nejednakosti, ра cak ni oko toga da li javna politika treba da ima za cilj menjanje raspodele dohotka. Javna debata uglavnom odrazava ta neslaganja. Kadgod se povecaju porezi, zakonodavci se raspravljaju oko toga koliki deo tog povecanja treba da snose bogati, koliki srednja klasa, а koliki siromasni. Jedan drugi od Deset principa ekonomije glasi da ljudi moraju da vrse izbor. Тај princip је vazno imati na umu kada se razrnislja о ekonomskoj nejednakosti. Politike kojima se kaznjavaju uspesni, а nagraduju neuspesni smanjuju podsticai na uspeh. Dakle, kreatori politike treba da odluce izmedu jednakosti i efikasnosti. Sto se kolac ujednacenije deli, time postaje sve manji. То је jedini zakljucak u pogledu raspodele dohotka oko kojeg se skoro svi sla.Zu.

• ••

.

.

1 451

452

1

DEO 6

EKONOMIJA RADA

REZIME • Podaci о raspodeli dohotka иkazuju na velike disparitete и americkom drиstvu. Najbogatija petina porodica ostvarиje skoro deset риtа veCi dohodak od najsiromasnije petine. • Posto sи nenovcani transferi, ekonomski zivotni ciklиs, privremeni dohodak i ekonomska mobllnost tako vazni za razиmevanje dohodnih razlika, na osnovu podataka о raspodeli dohotka za samo jednu godinи tesko је izmeriti stepen nejednakosti и drustvu. Каdа se uzmu u obzir i ti drugi faktori, stice se иtisak da se ekonomska dobroblt ravnomernije raspodeljиje nego godisnji dohodak. • Politicki filozofi razlikиjи se и svojim stavovima и pogledи иloge drzave и menjanjи raspodele dohotka. Utilitaristi (na primer, Dzon Stjиart Mil) izabrali Ы raspodelи dohotka koja Ьi maksimizirala zblr korisnosti svih pripadnika drиstva. LiЬerali (na primer, Dzon Rols) odredili Ьi raspodelu dohotka kao е

da smo skriveni pod "velom neznanja" koji nas sprecava da saznamo sta се nam se и zivotu desiti. LiЬertaristi (na primer, Robert Nocik) zahtevali Ьi od vlade da иvede individиalna prava kojima се se obezbediti pravedan proces, pri сети ne treba da је se tice nejednakost rezultirajuce raspodele dohotka. • Razlicite politike imajи za cilj da pomognи siromasnima- zakoni о mininalnoj nadnici, socijalna pomoc, negativni porez na dohodak i nenovcani transferi. Mada sve ove politike pomazи nekim porodicama da se spasи siromastva, one imajи i nezeljene sporedne efekte. Posto se finansijska pomoc smanjиje sa porastom dohotka, siromasni se cesto sиосаvаји s efektivnim marginalnim poreskim stopama koje sи veoma visoke. Те visoke efektivne poreske stope destimulisи porodice da se samostalno izvuku iz siromastva.

KLJUCNI POJMOVI stopa siromastva granica siromastva nenovcani transferi zivotni ciklus

maksimin kriterijum

stalni dohodak utilitarizam korisnost

liЬertarizam

socijalna pomoc negativni porez na dohodak

liЬeralizam

PIT ANJA Z

OBNAVLJANJE

1. Da li najbogatija petina populacije SAD zaraduje dohodak koji је dva, cetiri Ш deset puta veCi od dohotka najsiromasnije petine? 2. U kakvom su odnosи stepen dohodne nejednakosti u SAD i stepen nejednakosti u ostalim zemljama u svetu? З. Za koje је grupe u drustvu najverovatnije da се ziveti u siromastvu? 4. Kada se meri stepen nejednakosti, zasto privremene dohodne razlike i razlike u dohotku tokom zivotnog ciklusa priCinjavaju teskoce?

5. Kako Ьi иtilitarista, liЬeral i liЬertarista odredili tolerantan stepen nejednakosti? 6. Koji su argumenti za i protiv pomoCi siromasnima и robl i uslugama (а ne u novcu)? 7. Objasnite kako programi protiv siromastva mogu da smanje podsticaj na rad kod siromasnih? Kako Ьiste vi povecali taj podsticaj? Које su prednosti politike koju predlaZ:ete?

POGLAVLJE 20

NEJEDNAKOST DOHODAKA 1 SIROMASTVO

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Tabela 2. pokazuje da se dohodna nejednakost и SAD povecala tokom poslednjih 20 godina. Neke faktore koji doprinose tom povecanjи objasnili smo и Poglavljи 19. Koji sи to faktori? 2. Tabela 4. pokazиje da је procenat dece и porodicama sa niskim dohotkom mnogo veCi od procenta starijih и takvim porodicama. Kako је alokacija drzavnog novca na razliCite socijalne programe mogla da doprinese toj pojavi? (Pomoc: Vidite poglavlje 12.) З. Variranje dohotka tokom zivotnog ciklиsa ekonomisti cesto smatrajи jednim oblikom privremenog variranja dohotka tokom zivota ljиdi ili variranjem stalnog dohotka. U tom smislи, и kakvom sи odnosи vas tekиCi i stalni dohodak? Da li smatrate da vas tekиCi dohodak precizno odrazava vas Zivotni standard? 4. U poglavljи se razmatra znacaj ekonomske mobilnosti. а. Које Ы mere vlada mogla da donese kako Ы povecala ekonomskи mobllnost unutar jedne generacije? Ь. Које Ы mere vlada mogla da donese kako Ы povecala ekonomskи mobilnost kroz vise generacija? с. Smatrate li da Ы trebalo da se smanje izdaci za tekиce socijalne programe, а роvесаји za programe koji podsticи ekonomskи mobilnost? Које sи prednosti i nedostaci takve mere? 5. Razmotrimo dve zajednice. U jednoj zajednici, deset porodica ima dohodak od ро 100 dolara, а deset od ро 20 dolara. U drиgoj zajednici, deset porodica ima dohodak od ро 200 dolara, а deset od ро 22 dolara. а. U kojoj је zajednici raspodela dohotka neиjed­ nacenija? u kojoj zajednici се proЬlem siromastva blti vise izrazen? Ь. Који Ы raspodelи dohotka preferirao Rols? Objasnite. с. Који blste raspodelи dohotka vi preferirali? Objasnite. 6. U poglavljи se koristi analogija sa "probиsenom kofom" da Ы se objasnilo jedno od ogranicenja preraspodele dohotka. а. Koji elementi sistema preraspodele dohotka и SAD stvarajи rире и kofi? Bиdite konkretni.

Ь. Ро

vasem misljenjи, ko generalno smatra da kofa koja se koristi za preraspodele dohotka vise propиsta, repиblikanci ili demokrate? Kako to verovanje иtice na njihove stavove о stepenи preraspodele dohotka kоји Ы vlada trebalo da zastupa?

7. Pretpostavimo da и drиstvи od deset ljиdi postoje dve moguce raspodele dohotka. U prvoj raspodeli, devet osoba imale Ы dohodak od ро 30.000, а jedna osoba od 10.000 dolara. U drиgoj raspodeli, svih deset osoba imale Ы dohodak od ро 25.000 dolara. а. Kada Ы и drиstvu vladala prva raspodela, koji Ы argument za preraspodelи dohotka naveli иtili­ taristi? Ь. Који Ы raspodelи dohotka Rols smatrao pravednijom? Objasnite. с. Који Ы raspodelи dohotka Nozik smatrao pravednijom? Objasnite. 8. Stopa siromastva blla Ы znatno niZa kada Ы se na porodicni dohodak dodala trzisna vrednost nenovcanih transfera. Vlada trosi vise novca na Medicaid nego na Ьilo kоји drиgu pomoc и robl i иslиgama, sto ро prosecnoj porodici koja ima pravo na tu pomoc iznosi godiSnje otprilike 5.000 dolara. а. Kada Ы vlada svakoj porodici koja prima ovu pomoc dala cek na taj iznos иmesto sto је иklјисије и program Medicaid, da li mislite da Ы vecina tih porodica toliko potrosila na zdravstveno osiguranje? (Setite se da granica siromastva za cetvoroClanи porodicи iznosi manje od 15.000 dolara.) Zasto? Ь. Kako odgovor koji ste dali na pitanje pod (а) иtice na vas stav и pogledи toga da li ы stopи siromastva trebalo odredivati na osnovu vrednovanja nenovcanih transfera ро cenama koje placa vlada za te robe i иslиge? Objasnite. с. Kako odgovor koji ste dali na pitanje pod (а) иtice na vas stav и pogledи toga da li siromasnima treba prиZati pomoc и novcи Ш~ robl i иslи­ gama? Objasnite. 9. Pretpostavimo da је poreska obaveza jedne porodice jednaka njenom dohotkи pomnozenim jednom polovinom i иmanjenim za 10.000 dolara. U ovakvom sistemи, pojedine porodice placale Ьi porez drzavi, а pojedine Ьi primale novac od drzave kroz "negativni porez na dohodak".

1 453

454

ј

DEO

б

а.

Ь.

с.

EKONOMIJA RADA

Razmotrite porodice ciji neoporezovani dohodak iznosi О dolara, 10.000 dolara, 20.000 dolara, 30.000 dolara i 40.000 dolara. Napravite tabelu na kojoj cete prikazati neoporezovane dohotke, poreze koji se placaju drzavi ili novac koji se doЬija od drzave, i dohodak svake porodice nakon oporezivanj а. . Kakva је marginalna poreska stopa u tom sistemu? (Ako је potrebno da se podsetite definicije marginalne poreske stope, pogledajte Poglavlje 12.) Koji је maksimalni iznos dohotka pri kojem porodica dobija novac od drzave? Pretpostavimo sada da је promenjena poreska sema, tako da је poreska obaveza porodice jednaka njenom dohotku pornnozenim jednom cetvrtinom i umanjenim za 10.000 dolara. Koliko iznosi marginalna poreska stopa u ovom no-

http://

vom sistemu? Koji је maksimalni iinos dohotka pri kojem porodica doblja novac od drzave? d. Која је glavna prednost svake gore navedene poreske seme? 10.Dzon i Dzeremi su utilitaristi. Dzon smatra da је ponuda rada veoma elastina, dok Dzere:rn smatra da је ponuda rada prilicno neelasticna. Sta rnislite, u cemu se razlikuju njihovi stavovi u pogledu preraspodele dohotka? 11.Da li se slazete Ш se ne slazete sa svakom od sledecih izjava? Kakve implikacije ро javnu politiku, recimo, politiku poreza na nasledstvo, imaju vasi stavovi? а. "Svaki roditelj ima pravo da vredno radi i stedi da Ьi podario svojoj deci bolji Zivot." Ь. "Nijedno dete ne sme Ьiti ugrozeno zbog lenjosti Ш lose srece svojih roditelja."

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. bl.tp:/fmankiwXtra.swleaming.com.

ТЕМЕ

v

ZA IZUCAVANJE

TEORIJA IZBORA POTROSACA

U prodavnici nailazite na mnostvo roba koje Ьiste pozeleli da kupite. Naravno, posto su vasa finansijska sredstva ogranicena, ne mozete da kupite sve sto pozelite. Zato vodite racuna о cenama dobara koja se nude i kupujete korpu dobara, koja, imajuCi u vidu novac kojim raspolazete, najbolje odgovara vasim potrebama i zeljama. u ovom poglavlju objasnicemo teoriju kako potrosaCi donose odluke о tome sta се kupiti. U dosadasnjem delu knjige, rezimirali smo odluke potrosaca uz pomoc krive traznje. Као sto smo videli u Poglavljima 4 do 7, kriva traznje za nekim dobrom odrazava spremnost potrosaca da to dobro plate. Kada se poveca cena dobra, potrosaCi su spremni da plate manje jedinica, ра traZ:ena koliCina opada. Sada cemo malo potpunije razmotriti odluke koje se kriju iza krive traznje. Teorija izbora potrosaca koju iznosimo u ovom poglavlju nudi potpunije razumevanja traznje, bas kao sto teorija konkurentnog preduzeca u Poglavlju 14 nudi potpunije razumevanje ponude. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da se ljudi suocavaju sa izborom. Teorija izbora potrosaca bavi se izborom koji ljudi- potrosaca. Kada potrosac kupi vecu koliCinu jednog za druga ostaje manje. Kada vise vremena provodi u dokolici, а manje radi, ima niZi dohodak i moze manje da trosi. Kada veCi deo dohotka trosi u 457

458

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

sadasnjem trenutku, а manji stedi, mora da prihvati nizi nivo potrosnje u buducnosti. Teorija izbora potrosaca ispituje kako potrosaCi koji se suocavaju sa izborom donose odluke i kako reaguju na promene u svojoj okolini. Kada budemo objasnili osnovnu teoriju izbora potrosaca, primenicemo је na tri pitanja о odlukama domaCinstava. Konkretno, pitacemo: • Da li sve krive traznje imaju opadajuci nagib? • Kako nadnice uticu na ponudu rada? • Каkо kamatne stope uticu na stednju domaCinstava? Na prvi pogled, ova pitanja deluju nepovezano. Ali, kao sto cete videti, pomocu teorije izbora potrosaca moCi cemo na sva tri da damo odgovor.

BUDZETSKO OGRANICENJE: STA POTROSAC MOZE SEBI DA PRIUSTI

budzetsko ogranicenje

ogranicenje potrosacke korpe koju potrosac sebl moze da priusti

VeCina ljudi Ьi volela da poveca kvalitet ili kvantitet dobara koja trose - da odlaze na duie godisnje odmore, voze bolje automobile ili odlaze u bolje restorane. Ljudi trose manje nego sto zele jer im potrosnju ogranicava dohodak. Proucavanje teorije izbora potrosaca zapocecemo ispitivanjem veze izmedu dohotka i potrosnje. Radi jednostavnosti, ispitivacemo odluku potrosaca koji kupuje samo dva dobra: Pepsi i picu. Naravno, u realnosti ljudi kupuju hiljade razlicitih vrsta dobara. Ipak, pretpostavkom о samo dva dobra и velikoj meri pojednostavljиjemo proЬlem, а da pri tom ne menjamo osnovni smisao izbora potrosaca. Najpre cemo razmotriti kako potrosacev dohodak ogranicava iznos koji on trosi na Pepsi i pice. Pretpostavimo da potrosac ima dohodak od 1.000 dolara mesecno i da сео svoj dohodak svakog meseca trosi na Pepsi i pice. Cena flase Pepsi iznosi 2 dolara, а cena pice iznosi 10 dolara. Tabela na Slici 1. prikazиje neke od mnogobrojnih komЬinacija kolicina Pepsija i pica koje potrosac moze da kиpi. Prvi red и tabeli pokazuje da ako potrosac сео svoj dohodak potrosi na pice, moze da и toku mesec dana pojede 100 pica, ali ne Ьi mogao da kиpi nijedan Pepsi. Drиgi red pokazиje drиgu mogucи potrosackи korpи: 90 pica i 50 flasa Pepsija. I tako dalje. Svaka potrosacka korpa u tabeli kosta tacno 1.000 dolara. Grafikon na Slici 1. ilиstruje potrosacke korpe koje potrosac moze da izabere. Vertikalna osa meri broj flasa Pepsija, а horizontalna broj pica. Na toj slici oznacene sи tri tacke. U tacki А, potrosac ne kирије nijednи flasи Pepsija, а pojede 100 pica. U tacki В, potrosac ne kиpuje nijednи рiси, а popije 500 flasa Pepsija. U tacki С, potrosac kирије 50 pica i 250 flasa Pepsija. Tacka С, koja se nalazi tacno na sredini linije koja spaja tacke А i В, predstavlja tackи и kojoj potrosac trosi jednak iznos (500 dolara) i na Pepsi i na pice. Naravno, to sи samo tri od mnogo komЬinacija Pepsija i pica koje potrosac moze da izabere. Sve tacke na liniji АБ sи moguce. Та linija, koja se zove bиdZetsko ogranicenje, pokazиje potrosacke korpe koje potrosac seЬi moze da priиsti. U ovom slисаји, ona pokazиje nekи vrstи izbora izmedи Pepsija i pica s kojom se potrosac sиocava. Nagib bиdzetskog ogranicenja meri stopи ро kojoj se potrosac odrice jednog dobra da Ьi stekao drиgo, i obratno. Setite se iz dodatka Poglavljи 2 da se nagib izmedu dve tacke racиna kao promena vertikalnog rastojanja podeljena promenom horizontalnog

POGLAVLJE 2.1

TEORIJA IZBORA POTROSACA

1 459

Budzetsko ogranicenje potrosaca Budietsko ogranicenje pokazuje razliбte korpe dobara koje potrosac sebl moie da priusti sa datim dohotkom. U ovom s/ucaju potrosac kupuje korpe koje sadrie Pepsi i pice. ТаЬе/а i grafikon pokazuju sta potrosac moie sebl da priusti ako njegov dohodak iznosi .1.ооо do/ara, ako је cena Pepsija 2, а cena pice 10 dolara. Flase Pepsi

Broj Pica

Izdaci na Pepsi

о

100

$

50

go

100 150

Izdaci na Pice

Ukupni izdaci

о

$1,000

$1,000

100

goo

1,000

8о

200

8оо

1,000

70

з оо

700

1,000

200

бо

400

б оо

1,000

250

50

500

500

1,000

з оо

40

б оо

400

1,000

350

зо

700

з оо

1,000

400

20

8оо

200

1,000

450

10

goo

100

1,000

soo

о

1,000

о

1,000

Kolicina Pepsija

500

в

250

о

rastojanja ("porast kroz korak"). Od tacke А do tacke В, vertikalno rastojanje iznosi 500 flasa Pepsi, а horizontalno rastojanje iznosi 100 pica. Dakle, nagЉ iznosi 5 flasa ро pici. (U stvari, posto је kriva budzetskog ogranicenja opadajuca, nagiЬ је negativan broj. Ali, za nase potrebe zanernaricerno znak rninus.) Uocite da је nagЉ budzetskog ogranicenja jednak relativnoj ceni dva dobra- ceni jednog dobra u poredenju sa cenorn drugog dobra. Pica kosta 5 puta vise od flase Pepsija, ра oportunitetni trosak jedne pice iznosi 5 flasa Pepsija. NagiЬ budzetskog ogranicenja od 5 odra2:ava vrednost jednog dobra u odnosu na drugo: 1 pica vredi koliko i 5 flasa Pepsija.

BrziKviz

Nacrtajte budzetsko ogranicenje za osobu sa dohotkom u iznosu od dolara ako је сепа Pepsija 2, а сепа pice 10 dolara. Kakav је nagiЬ ovog budzetskog ogranicenja? 1.ооо

PREFERENCIJE: STA POTROSAC ZELI U ovorn poglavlju nas cilj је da utvrdirno kako potrosaCi Ьiraju. Budzetsko ogranicenje је tek jedan deo analize: ono pokazuje kornblnacije dobara koje potrosac seЬi rnoze da priusti od svog dohotka i ро datirn cenarna dobara. Izbori potrosaca, rnedutirn, ne

·кьii~iПа pica

460

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

zavise samo od njegovog bud.Zetskog ogranicenja, vec i od njegovih preferencija u pogledu dva dobra. Dakle, preferencije potrosaca predstavljaju sledeCi korak nase analize.

Predstavljanje preferencija krivama indiferencije

kriva indiferencije

kriva koja pokazuje potrosacke korpe koje potrosacu pruzaju jednak stepen zadovoljstva

Preferencije potrosaca omogucavaju mu da Ьira izmedu korpi sa razlicitim kolicinama Pepsija i pice. Ako potrosacu ponudite dve razlicite korpe, on Ьira onu koja najbolje odgovora njegovom ukusu. Ako оЬе korpe podjednako odgovaraju njegovom ukusu, kazemo da је potrosac indiferentan izmedu te dve korpe. Bas kao sto smo predstavljali graficki bud.Zetsko ogranicenje potrosaca isto to vazi i za preferencije. То Cinimo pomocu krive indiferencije. Кriva indiferencije pokazuje potrosacke korpe sa kojima је odredeni potrosac podjednako zadovoljan. U tom slucaju, krive indiferentcije pokazuju one kombinacije koliCina Pepsija i pice sa kojima је potrosac podjednako zadovoljan. Slika 2. pokazuje dve od mnogih kriva indiferencije potrosaca. Potrosac је indiferentan u odnosu na komЬinacije А, В i С, jer se sve one nalaze na istoj krivi. Nije neocekivano sto se, kada se smanji potrosaceva potrosnja pice, recimo iz tacke А u tacku В, potrosnja Pepsija mora povecati da Ьi on i dalje Ьiо zadovoljan u istoj meri. Ako se potrosnja pice jos smanji, iz tacke В u tacku С popijena kolicina Pepsija opet mora da se poveca.

SLIKA 2

-

~

~

'

'

-

Preferencije potrosaca Prefereпcije

potrosaca su predstav/jeпe krivama

iпdifereпcije

koje pokazuju

razliбte komblпacije Pepsija i pice koje potrosaca бпе podjedпako zadovoljпim. Posto potrosac preferira vece koliбпe jedпog dоЬщ tacke па

visoj krivi iпdifereпcije (ovde је to 12) preferiraпe su и odпosu па tatke па krivi iпdifereпcije (11). Margiпalпa stopa supstitucije (MSS) pokazuje stopu ро kojoj је potrosac spremaп da zameпi Pepsi za picu. пiioj

Kollclna Pepsija

о

POGLAVLJE 21

NagiЬ и svakoj tacki krive indiferencije jednak је stopi ро kojoj је potrosac spreman da jedno dobro zameni drиgim. Та stopa zove se marginalna stopa supstitucije (МSS). U ovom slисаји, marginalna stopa sиpstitucije pokazиje koliCinи Pepsija koja је potrosacи potrebna da Ы nadoknadio smanjenje potrosnje pice za jednи jedinicи. Uocite da, posto krive indiferencije nisи prave linije, marginalna stopa sиpstitucije nije ista и svim tackama na datoj krivi indiferencije. Stopa ро kojoj је potrosac spreman da jedno dobro zameni drugim zavisi od kolicine dobara koje on vec trosi. То jest, stopa ро kojoj је potrosac spreman da se odrekne pice da Ы stekao Pepsi zavisi od toga da li је vise gladan ili је vise zedan, sto opet zavisi od toga koliko vec ima pice i Pepsija. Potrosac је podjednako zadovoljan и svim tackama na datoj krivi indiferencije, ali preferira neke krive indiferencije и odnosи na drиge. Posto preferira vеси potrosnjи od manje, on vise krive indiferencije preferira и odnosи na one nize. Na Slici 2., svaka tacka na krivi r2 preferirana је и odnosи na svakи tackи na krivi rl. Potrosacev skиp kriva indiferencije pokazиje potpиno rangiranje potrosacevih preferencija. То jest, na osnovu kriva indiferencije mozemo da rangiramo bllo koje dve korpe dobara. Na primer, krive indiferencije govore nam da је tacka D preferirana u odnosи na tackи А, jer se tacka D nalazi na visoj krivi indiferencije nego tacka А. (Тај zakljиcak, medиtim, moze blti oCigledan, posto tacka D potrosacи nиdi i vise pice i vise Pepsija.) Кrive indiferencije govore nam i da је tacka D preferirana и odnosu na tackи С, jer se tacka D nalazi na visoj krivi indiferencije. Mada tacka D nudi manje Pepsija od tacke С, ona nиdi i vise nego dovoljno dodatnih pica da Ьi је potrosac preferirao. GledajиCi koja se tacka nalazi na viSoj krivi indiferencije, и stanjи smo da na osnovu skиpa kriva indiferencije rangiramo sve komblnacije razlicitih koliCina Pepsija i pice.

Cetiri svojstva kriva indiferencije Posto krive indiferencije predstavljajи preferencije potrosaca, imajи izvesna svojstva koja odrazavajи te preferencije. Ovde cemo razmotriti cetiri svojstva koja odlikиjи veCinи krivih indiferencije:

• Svojstvo 1: Vise krive indiferencije preferiraju se и odnosu па one nize. PotrosaCi preferirajи vеси koliCinи и odnosи na manjи koliCinи necega. То preferiranje vecih koliCina odrazava se na krivama indiferencije. Као sto pokazиje Slika 2., vise krive indiferencije predstavljajи vece kolicine dobara nego niZe krive indiferencije. Dakle, potrosac preferira da se nalazi na visim krivama indiferencije. • Svojstvo 2: Krive indiferencije su opadajuce. Nagib krive indiferencije odrazava stopи ро kojoj је potrosac spreman da jedno dobro zameni drиgim. U veCini slиcajeva, potrosac zeli оЬа dobra. Stoga, ako se smanji kolicina jednog dobra, kolicina drи­ gog dobra mora da se poveca kako Ы potrosac Ыо и istoj meri zadovoljan. Iz tog razloga, veCina kriva indiferencije sи ораdајисе. • Svojstvo З: Krive indiferencije se ne seku. Da blsmo videli da је to zaista tako, pretpostavimo da se dve krive indiferencije sekи, kao na Slici 3. U tom slисаји, posto se tacka А nalazi na istoj krivi indiferencije kao i tacka В, te dve tacke Ы potrosaca иcinile podjednako zadovoljnim. Osim toga, posto se tacka В nalazi na istoj krivi indiferencije kao i tacka С, i te dve tacke Ы potrosaca иCinile podjednako zadovoljnim. Medиtim, ovi zakljиcci implicirajи da Ьi i tacke А i С potrosaca иCinile podjednako zadovoljnim, mada и tacki С postoji veca kolicina оЬа dobra. То је и

TEORIJA IZBORA POTROSACA

1 461

marginalna stopa supstitucije stopa ро kojoj је potrosac spreman da jedno dobro zameni drugim

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUё:дVANJE

SLIKA 3 " . ~

~

-

-;

Krive indiferencije se ne mogu seci Ovakva sitиaCija п/је mogиca. Prema ovim krivama indiferencije, potrosac Ы Ыо pt>djednakb zadovo/jafi и tackama А, В i С, mada и tatki С ima ·vеси kо/iбпи оЬа dobra nego и tatki А. Kollclna Pepsija

о

suprotnosti sa nasom pretpostavkom da potrosac uvek preferira vecu koliCinu dobra u odnosu na manju. Dakle, krive indiferencije ne mogu da se seku. • Svojstvo 4: Krive indiferencije su udubljene (konveksne su). NagЉ krive indiferencije jeste marginalna stopa supstitucije- stopa ро kojoj је potrosac spreman da se odrekne neke koliCine jednog dobra da Ы stekao neku koliCinu drugog dobra. Marginalna stopa supstitucije (MSS) oblcno zavisi od kolicine svakog dobra koju potrosac trenutno konzurnira. Konkretno, posto su ljudi spremniji da se odreknu dobara kojih imaju u izobllju, а manje spremni da se odreknu dobara koja imaju samo u malim koliCinama, krive indiferencije su konveksne. Razmotrimo Sliku 4. koja to ilustruje. U tacki А, posto potrosac ima puno Pepsija, а samo malo pice, on је veoma gladan, а nije mnogo zedan. Da Ы se potrosac naveo da se odrekne 1 pice, mora mu se dati 6 flasa Pepsija: marginalna stopa supstitucije iznosi 6 flasa za jednu picu. Nasuprot tome, u tacki В, potrosac ima malo Pepsija, а puno pice, раје veoma zedan, а nije mnogo gladan. U toj tacki, Ьiо Ьi spreman da se odrekne 1 pice da Ы doblo 1 flasu Pepsija: marginalna stopa supstitucije iznosi 1 flasa za jednu picu. Dakle, konveksna kriva indiferencije odrazava vecu spremnost potrosaca da se odrekne dobra kojeg vec ima u izobllju. 1;'

!

Dva ekstremna primera kriva indiferencije :·(

!

OЬlik

1.;

i: 1;

1

i

i: '1:

:,·:!

11

krive indiferencije pokazuje nam spremnost potrosaca da jedno dobro zameni drugim. Kada је dobra medusobno lako zameniti, krive indiferencije su manje konveksne; kada је dobra medusobno tesko zameniti, krive indiferencije su veoma konveksne. Da Ьismo videli zasto је to tako, razmotriшo ekstremne slucajeve.

POGLAVLJE 2.1

TEORIJA IZBORA POTROSACA

'

SLIKA 4

Konveksne krive indiferencije Krive indiferencije oblcno sи konveksne. Тај oЫik iтp/icira da тargina/na stopa sиpstitиcije (MSS) zavisi od koliбne dva dobra koje potrosat konzитira. и tatki А potrosac iта та/о pice а тnogo Pepsija, ра ти treba тnogo vise flasa Pepsija da ga navede da se odrekne jedne pice: тarginalna stopa sиpsиtиcije iznosi б flasa Pepsija za јеdпи рiси. и tacki В, potrosac iта тnogo pice а та/о Pepsija, ра ти је potrebno та/о Pepsija da ga navede da se odrekne jedne od pica: тarginalna stopa sиpstitиcije iznosi 2 f/ase Pepsija za jednи рiси. Koliclna Pepsija

14 ....................... .

MRS

6

8

о

plce

Savrseпi supstituti Pretpostavite da vam neko ponиdi korpe sa metalnim novCiCima od jednog i dva dinara. Kako Ьiste rangirali te razliCite korpe? Najverovatnije је da Ьiste vodili racиna samo о ukиpnoj novcanoj vrednosti svake korpe. Ako је to tacno, onda blste vrednost svake korpe procenjivali na osnovu broja dvodinarki i dvostrиkog broja jednodinarki. Drиgim reCima, иvek Ьiste blli spremni da zamenite 1 dvodinarkи za 2 jednodinarke, bez obzira na broj jednodinarki i dvodinarki и korpi. Vasa marginalna stopa sиpstitиcije izmedи jednodinarki i dvodinarki Ьila Ьi jedan fiksiran broj: 2. Vase preferencije и pogledи jednodinarki i dvodinarki mozemo predstaviti иz pomoc kriva indiferencije U delи (а) Slike 5. Posto је marginalna stopa sиpstitucije konstantna, krive indiferencije sи prave linije. U ovom ekstremnom slисаји pravih kriva indiferencije, ka.2emo da sи dva dobra savrseni sиpstituti.

Savrseпi komplemeпti Sada pretpostavite da vam neko ponudi korpe sa cipelama. Neke cipele sи za levu, а neke za desnи nogu. Kako Ьiste rangirali te razliCite korpe? U ovom slucajи, moZda vam је vazan samo broj pari cipela. Drиgim recima, korpи blste procenjivali na osnovu broja pari koje iz nje mozete da sastavite. Korpa sa 5 le-

savrseni supstituti dva dobra Cije su krive indiferencije prave linije

1

463

464

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

SLIKA 5

· -,~

-

./

Savrseni supstituti i savrseni komplementi Kada su dva dobra medusobno lako zamenljiva, kao $to su to jednodinarke i dvodinarke, krive indiferencije su prave linije, kao sto је predstavljeno и delu (а). Kada su dva dobra izrazito komplementarna, kao sto su to leve i desne cipele, krive indiferencije su pravougaone, kao sto је predstavljeno и delu (Ь). (а) Savrsenl

(Ь)

supstltutl

Jednodinarke

Savrienl komplementl

Leve cipele

7 .................... . 5 ........................- 4 1 1 - - - - - - - - - 1 1

о

savrseni komplementi dva dobra sa pravougaonim krivama indiferencije

vih i 7 desnih cipela dace samo 5 pari. Dobljanje jos jedne desne cipele nema vrednost ako nema leve cipele sa kojom ona Cini par. Vase preferencije u pogledu levih i desnih cipela mozemo da predstavimo uz pomoc kriva indiferencije u delu (Ь) Slike 5. U tom slucaju, korpa sa 5levih cipela i 5 desnih cipela jednako је dobra kao i korpa s 5 levih i 7 desnih cipela. Istovremeno, ona је isto toliko dobra kao i korpa sa 7levih i 5 desnih cipela. Кrive indiferencije, dakle, Cine prav ugao. U ovom ekstremnom slucaju pravougaonih kriva indiferencije; kazemo da su dva dobra savrseni komplementi. U realnom svetu, naravno, vecina dobara nisu ni savrseni supstituti (kao iednodinarke i dvodinarke), ni savrseni komplementi (kao desne i leve cipele). Cesce se desava da su krive indiferencije konveksne, ali ne toliko da Ьi Cinile prav ugao.

BrziKviz

Nacrtajte nekoliko kriva indiferencije za Pepsi i pice. Objasnite cetiri svojstva tih kriva indiferencije.

OPTIMIZACIJA: STA POTROSAC BIRA 1'

i:

Cilj ovog poglavlja је da shvatimo kako potrosac Ьira. Raspolazemo sa dva elementa koja su neophodna za ovu analizu: budzetskim ogranicenjem potrosaca i njegovim preferencijama. Sada cemo sastaviti ta dva elementa i razmotriti odluku potrosaca sta da kupi.

POGLAVLJt::. '1

II:.UKIJA IL.t:$UKA t"'U 1 KU:::tAL..A

1

Optimalni izbori potrosaca Razmotrimo jos jednom primer Pepsija i pica. Potrosac bl zeleo da na kraju doblje najbolju komblnaciju Pepsija i pice - to jest, onu komblnaciju koja se nalazi na najvisoj mogucoj krivi indiferencije. Medutim, potrosac na kraju mora da se nade na Ш ispod svog budZetskog ogranicenja, koje pokazuje ukupna sredstva koja mu stoje na raspolaganju. Slika 6. prikazuje budZetsko ogranicenje i tri od mnogo njegovih kriva indiferencije. Najvisa kriva indiferencije koju potrosac mo.ze da dostigne (12 na slici} jeste ona koja tek dodiruje budZetsko ogranicenje. TaCka u kojoj se ova kriva indiferencije i budzetsko ogranicenje dodiruju zove se optimum. Potrosac Ы preferirao tacku А, ali ne moze sebl da priusti tu tacku jer ona leZi iznad njegovog budZetskog ogranicenja. Potrosac moze da priusti tacku В, ali se ta tacka nalazi na niZoj krivi indiferencije, ра mu, stoga, prиZa manje zadovoljstvo. Optimum predstavlja najbolju kombinaciju potrosnje Pepsija i pice koja је dostupna potrosacu. Uocite da је pri optimumu nagib krive indiferencije jednak nagibu budZetskog ogranicenja. KaZemo da је kriva indiferencije tangentna na budZetsko ogranicenje. Nagib krive indiferencije jeste marginalna stopa supstitucije izmedu Pepsija i pice, а nagib Ьudzetskog ogranicenja jeste relativna cena Pepsija i pice. Dakle, potrosac Ьira

onu potrosnju dva dobra pri kojoj је marginalna stopa supstitucije jednaka relativnoj ceni. U Poglavlju 7 videli smo da trzisne cene odraZavaju marginalnu vrednost koju potrosaCi pripisuju dobrima. Ova analiza izbora potrosaca pokazuje isti rezultat, ali na drugi nacin. Kada bira izmedu razliCitih potrosnji, potrosac uzima cenu dva dobra kao datu, а zatim bira optimum pri kojem је njegova marginalna stopa supstitucije jednaka toj relativnoj ceni. Relativna cena је stopa ро kojoj је triiste spremno da zameni jedno dobro za drugo, dok је marginalna stopa supstitucije stopa ро kojojje potrosac spreman da zameni jedno dobro za drugo. Pri potrosacevom optimumu, vrednost koju dobrima pripisuje potrosac (izrazena marginalnom stopom supstitucije) jednaka је vrednosti koju dobrima pripisuje trziste (izraZena relativnom cenom}. Као rezultat

SLIKA 6

Kollcina Pepsija

Potrosacev optimum

lз

о

i
Potrosac Ыга опи tacku па budietskom ograпiceпju koja leii па пajvisoj krivi iпdifereпcije. И toj tacki, koja se zove optimum, margiпalпa stopa supstitucije jedпaka је relativпoj сепi dva dobra. Najvisa kriva iпdifereпcije koju potrosac moie da dostigпe и ovom slucaju jeste /2. Potrosac preferira tacku А, koja leii па krivoj iпdifereпcije !з, ali оп sebl пе moie da priusti tu korpu Pepsija i pice. Nasuprot tome, tacku В moie da priusti, ali posto опа leii па пiioj krivi iпdifereпcije, potrosac је п е preferira.

Ч О :::Ј

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

ove potrosaceve optirnizacije, trzisne cene razliCitih dobara odrazavaju vrednost koju potrosaCi pripisuju tim dobrima.

Kako promene dohotka uticu na izbor potrosaca

i i

,ј '1

L 1'

Posto smo videli kako potrosaCi donose odluke о potrosnji, ispitajmo kako potrosnja reaguje na promene dohotka. Konkretno, pretpostavimo da se dohodak povecava. Sa veCim dohotkom, potrosac moze seЬi da priusti vecu koliCinu оЬа dobra. Povecanje

POGLAVLJE 21

TEORIJA IZBORA POTROSACA

\

467

SLIKA 7

Kolicina Pepsija

·

/Novo budzetsko ogranicenje

Povecanje dohotka Kada se poveca dohodak potrosaca, budietsko ogranicenje pomera se udesno. Ako su оЬа dobra normalna dobra, potrosac па povecanje dohotka reaguje kupovinom vece koliбne оЬа dobra. И ovom slucaju, potrosac kupuje vise pica i vise Pepsija.

о

plce

dohotka, dakle, pomera bиdzetsko ogranicenje na spoljasnjи stranи (иdesno), kao na Slici 7. Posto se relativna cena dva dobra nije promenila, nagib novog bиdZetskog ogranicenja isti је kao i nagib prvobltnog bиdzetskog ogranicenja. То znaci da, povecanje dohotka rezиltira paralelnim pomeranjem bиdZetskog ogranicenja. Ekspanzija bиdzetskog ogranicenja omogucava potrosacи da odabere Ьоlји komblnacijи Pepsija i pica. Drиgim reCima, potrosac sada moze da dostigne visи krivи indiferencije. Uz dato pomeranje bиdzetskog ogranicenja i preferencije potrosaca predstavljene njegovim krivama indiferencije, potrosacev optimиm pomera se iz tacke oznacene kao 1/prvobltni optimиm" и tackи oznacenи kao 1/novi optimиm". Uocite da na Slici 7. potrosac Ьira da konzиmira vise Pepsija i vise pica. Mada logika ovog modela ne zahteva povecanи potrosnjи оЬа dobra kao odgovor na povecani dohodak, ova situacija је najcesca. Као sto se moZda secate iz Poglavlja 4, ako sa rastom dohotka potrosac zeli vise nekog dobra, takvo dobro ekonomisti nazivajи normalnlln dobrom. Кrive indiferencije na Slici 7. nacrtane sи иz pretpostavkи da sи i pica i Pepsi normalna dobra. Slika 8. prikazиje primer и kojem porast dohotka navodi potrosaca da kиpi vise pica, а manje Pepsija. Ako potrosac kирије manje nekog dobra kada ти se dohodak poveca, ekonomisti takvo dobro nazivajи inferiornim dobrom. Na slici 8. pretpostavljamo da је pica normalno, а Pepsi inferiorno dobro. Mada sи veCina dobara normalna dobra, postoje i neka inferiorna dobra. Primer је voznja aиtobиsom. Potrosaci sa visokim dohotkom verovatno се posedovati sopstvene aиtomoblle i manje је verovatno da се se voziti aиtobиsom, nego sto је to slиcaj sa potrosacima Ciji је dohodak nizi. Voznja aиtobиsom, dakle, predstavlja inferiorno dobro.

normalno dobro dobro Cija se trazena kolicina povecava sa porastom dohotka inferiorno dobro dobro cija se trazena koliCina smanjuje sa porastom dohotka

468 1

DEO 7

SLIKA 8

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

'

Koliclna Pepsija

budzetsko ogranicenje

lnferiorno dobro Neko dobro је inferiorno ako ga potrosaC, kada ти se dohodak poveca, kupuje и manjim ko/iбnama. U ovomslucaju, inferiorno dobro је Pepsi: kada se . potrosacev dohodak poveca i budietsko ogranicenje pomeri udesno,.potrosac kupuje vise pica, ali manje Pepsija.

plce

Kako promene cena uticu па izbor potrosaca Upotreblmo sada ovaj model izbora potrosaca da Ьismo razmotrili kako promena cene jednog dobra menja izbor potrosaca. Pretpostavimo da se cena Pepsija smanji sa 2 na 1 dolar ро flasi. Nije iznenadenje sto ni.Za cena povecava potrosacev skup mogucnosti kupovine. Drugim recima, pad cene Ьilo kog dobra pomera budZetsko ogranicenje udesno. Slika 9. prikazuje konkretnije kako pad cene utice na budzetsko ogranicenje. Ako potrosac сео svoj dohodak od 1.000 dolara potrosi na picu, onda је cena Pepsija neЬit­ na. Dakle, tacka А na slici ostaje ista. Ali, ako potrosac сео svoj dohodak od 1.000 dolara potrosi na Pepsi, onda moze da kupi 1.000 umesto 500 flasa. Dakle, krajnja tacka budzetskog ogranicenja pomera se iz tacke В u tacku D. Uocite da u ovom slucaju pomeranje budZetskog ogranicenja na spoljasnju stranu (udesno) menja njegov nagib. (Та situacija razlikuje se od prethodne u kojoj su cene ostale iste, ali se promenio potrosacev dohodak.) Као sto smo rekli, nagib budzetskog ogranicenja odrazava relativnu cenu Pepsija i pice. Posto је cena Pepsija opala sa 2 na 1 dolar, а cena pice ostala ista, 10 dolara, potrosac sada moze da zameni jednu picu za deset, а ne za 5 flasa Pepsija. Shodno tome, novo budzetsko ogranicenje ima strmiji nagib. Kako се takva promena budzetskog ogranicenja izmeniti potrosnju оЬа dobra zavisi od potrosacevih preferencija. U slucaju kriva indiferencije koje su nacrtane na slici, potrosac kupuje vise Pepsija а manje pica.

POGLAVLJE Z 1

TEORIJA IZBORA POTROSACA

1 469

SLIKA 9

:

Koliclna Pepsija

Promena cene

Novo budzetsko ogranicenje

Kada cena Pepsija opadne, budzetsko ogranicenje potrosaca . pomera se udesno i menja se nagiЬ. Potrosac se pomera iz prvobltnog и novi optimum, sto menja njegove kupovine i Pepsija i pica. И ovom slucaju, povetava se popijena koliбna Pepsija, а smanjuje pojedena koliдna pice.

plce

Dohodni i supstitucioni efekti Uticaj promene cene dobra na potrosnju moze da se rasclani na dve vrste efekata: dohodni efekat i supstitucioni efekat. Da Ьismo videli kakvi su to efekti, razmotrimo kako Ьi nas potrosac mogao da reaguje ako sazna da razmislja na sledece nacine:

је

opala cena Pepsija. Moze da

• "Odlicna vest! Posto је Pepsi jeftiniji, moj dohodak ima vecu kupovnu moc. Ја sam, u stvari, bogatiji nego sto sam Ьiо. Posto sam bogatiji, mogu da kupim vise Pepsija i vise pica." (ovo је dohodni efekat.) • "Posto је opala cena Pepsija, dobljam vise flasa za svaku picu koje se odreknem. Posto је pica relativno skupa, treba da kupujem manje pica а vise Pepsija.и (Ovo је supstitucioni efekat.) Која

vam izjava deluje uverljivije? U stvari, оЬе izjave su logicne. Pad cene Pepsija cini potrosaca imucnijim. Ako su i Pepsi i pica normalna dobra, potrosac се zeleti da ovo povecanje svoje kupovne moCi rasporedi na оЬа dobra. Тај dohodni efekat oblcno navodi potrosaca da kupuje vise pice i vise Pepsija. Ipak, istovremeno, potrosnja Pepsija postala је jeftinija u odnosu na potrosnju pica. Тај supstitucioni efekat oblcno navodi potrosaca da izabere vise Pepsija а manje pica. Razmotrimo sada krajnji rezultat ova dva efekta. Potrosac sigurno kupuje vise Pepsija, jer i supstitucioni i dohodni efekat deluju tako da povecavaju kupovinu Pepsija. Medutim, nije jasno da li potrosac kupuje vise pica, jer supstitucioni i dohodni efekat deluju u suprotnim smerovima. Тај zakljucak prikazan је u Tabeli 1.

dohodni efekat promena potrosnje koja nastaje kada promena cene pomera potrosaca na visu ili nizu krivu indiferencije supstitucioni efekat promena potrosnje koja nastaje kada promena cene pomera potrosaca duz date krive indiferencije do tacke sa novom marginalnom stopom supstitucije

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

TABELA 1

Dobro

Supstitucioni i dohodni efekti kada opada cena za Pepsi

Supstitucioni efekat

Dohodni efekat

Ukupni efekat

Pepsi

Potrosac је bogatiji, kupuje vise Pepsija.

ра

Pe'psi је relativno jeftiniji, ра potrosac vise kupuje Pepsi.

Supstitucioni efekat i dohodni efekat deluju u istom smeru, ра potrosac vise kupuje Pepsi.

Pica

Potrosac је bogatiji, kupuje vise pica.

ра

Pica је relativno skuplja, ра potrosac kupuje manje pica.

Supstitucioni i dohodni efekti deluju u suprotnim smerovima, ра ukupni efekat na potrosnju pice nije jasan.

Supstitucioni i dohodni efekat mozemo objasniti uz pomoc krivih indiferencije. Dohodпi

efekat predstavlja promeпu potrosпje koja је rezultat pomeraпja па visu krivu indiferencije. Supstitucioni efekat predstavlja promeпu potrosпje koja пastaje kada se пademo па talki krive iпdifereпcije sa drugacijom margiпalпom stopom supstitucije. Slika 10. prikazuje kako se promena potrosaceve odluke razlaie na dohodni i supstitucioni efekat. Kada opadne cena Pepsija, potrosac se pomera iz prvobltnog optimuma, tacke А, u novi optimum, tacku С. Ovu promenu mozemo posmatrati kroz dve faze. Prvo, potrosac se pomera duz prvobltne krive indiferencije I1 iz tacke А u tacku В. Potrosac је podjednako zadovoljan u ove dve tacke, ali u tacki В, marginalna stopa supstitucije odrazava novu relativnu cenu. (Isprekidana linija koja prolazi kroz tacku В odrazava novu relativnu cenu jer је paralelna sa novim budZetskim ogranicenjem.) Zatim se potrosac pomera do vise krive indiferencije I 2, tako sto se pomera iz tacke В u tacku С. Mada se tacka В i tacka С nalaze na razlicitim krivama indiferencije, one imaju istu marginalnu stopu supstitucije. То jest, nagib krive indiferencije I1 u tacki в jednak је nagibu krive indiferencije r2 u tacki с. Mada potrosac nikada ne Ьira tacku В, ova hipoteticka tacka korisna је da Ьi nam razjasnila dva efekta koja odreduju odluku potrosaca. Uocite da promena iz tacke А u tacku В predstavlja samo promenu marginalne stope supstitucije bez ikakve promene Ьlagostanja potrosaca. Dakle, pomeranje iz tacke А u tacku В pokazuje supstitucioni efekat, а pomeranje iz tacke В u tacku С pokazuje dohodni efekat.

lzvodenje krive traznje Upravo smo videli kako promene cene dobra menjaju budzetsko ogranicenje potrosaca, а time i koliCine dva dobra koje on Ьira da kupi. Кriva traznje za Ьilo kojim dobrom odrazava te odluke о potrosnji. Podsetite se da kriva trainje pokazuje traienu koliCinu Ьilo kog dobra za svaku datu cenu. Кrivu traznje potrosaca mozemo shvatiti kao pregled optimalnih odluka koje nastaju iz njegovog budzetskog ogranicenja i kriva indiferencije. Na primer, Slika 11. razmatra traznju za Pepsi. Deo (а) pokazuje da kada se cena flase smanji sa 2 na 1 dolar, bud' etsko ogranicenje potrosaca pomera se udesno. Zbog dohodnog i supstitucionog efekta, potrosac povecava svoju kupovinu Pepsija sa 250

POGLAVLJE 21

TEORIJA IZ80RA POTROSACA

1 471

'

SLIKA 1 О

Kollcina Pepsija

Dohodni i supstitucioni efekti

Novo budzetsko ogranicenje

Uticaj рготепе сепе moze da se razloii па dohodпi i sиpstitиcioпi efekat. Sиpstitиcioпi efekatkretanje dиi krive iпdiferencije do tacke sa

Novi optimum Dohodni 1' efekat Supstitucioni efekat

dгиgабјот margiпalпom

t

stopom sиpstitиcije - ovde је prikazano kao promena iz tatke А и tatkи В dиi krive iпdiferencije 11. Dohodni efekat- ротеrапје iz tatke В па krivoj iпdifereпcije /1 и tatkи С па krivoj

о

Supstitucioni efekat

iпdifereпcije

pice

12.

Dohodni efekat

SLIKA 11 ''"'

-

_..

н~

lzvodenje krive traznje Deo

(а) pokazиje

da kada

сепа

za Pepsi ораdпе sa 2 па 1 dolar, potrosatev optimиm ротега se iz tatke А Pepsi povecava se sa 250 па 750 f/asa. Kriva traiпje и delи (Ь) odriava taj

и

tatkи В, а koпzumiraпa kolitiпa odпos izmedи сепе

i

traieпe ko/itiпe. (а)

(Ь)

Potrosaeev optlmum

Koliёina

Pepsija

Kriva traznje za Pepsljem

Cena Pepsija

~Novo budzetsko ogranicenje

1 А

750

$2

!. . . . . . . . . . . . . . . . ,.

1

1 ..................

в

Traznja

250

о

ј

Prvobltno budzetsko ogranicenje

---

~~-----:

·- .-: : ·~KOfi~~'in~·­ pice

о

· ... -'". ---к~lici-na·: Pepsija

472

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA !ZUCAVANJE

na 750 flasa. Deo (Ь) pokazuje krivu tra.Znje koja је rezultat odluka ovog potrosaca. Na taj naCin, teorija izbora potrosaca pruza teorijski osnov za potrosacevu krivu traznje sa kojom smo se prvi put susreli u Poglavlju 4. Mada је utesno znati da kriva trafuje prirodno nastaje iz teorije izbora potrosaca, takav razvoj dogadaja ne opravdava razvijanje te teorije. Nema potrebe za rigoroznim, analitickim okvirom samo da Ьi se ustanovilo da ljudi reaguju na promene cena. Teorija izbora potrosaca, medutim, V:rlo је korisna. Као sto cemo videti u sledecem odeljku, uz pomoc te teorije duЬlje cemo prouciti determinante ponasanja domaCinstava.

BrziKviz

Nacrtajte budzetsko ogranicenje i krive indiferencije za Pepsi i picu. Pokazite sta se desava sa budzetskim ogranicenjem i potrosacevim optimumom kada se poveca cena pice. Na dijagramu razlozite tu promenu na dohodni i supstitucioni efekat.

TRI PRIMENE Posto smo izneli osnovnu teoriju izbora potrosaca, iskoristimo је da odgovorimo na tri pitanja о funkcionisanju ekonomije. Та tri pitanja mogu na prvi pogled izgledati medusobno nepovezana. Medutim, posto se svako pitanje tice odluCivanja domacinstava, mozemo da ga povezemo sa modelom ponasanja potrosaca koji smo upravo razvili.

Da li su sve krive traznje opadajuce?

Gifenovo dobro dobro ciji rast cene izaziva porast trazene kolicine

Uoblcajeno је da sa rastom cene nekog dobra ljudi kupuju manju kolicinu tog dobra. U Poglavlju 4, ovo uoblcajeno ponasanje nazvali smo zakon traznje. Тај zakon odraiava se u negativnom nagibu krive tra.Znje. U ekonomskoj teoriji, medutim, ponekad se moze desiti da su krive traznje rastuce. Drugim recima, potrosaci ponekad krse zakon trafuje i kupuju vise nekog dobra kada njegova cena raste. Da Ьismo videli kako se to desava, razmotrimo Sliku 12. U ovom primeru potrosac kupuje dva dobra- krompir i meso. PrvoЬitno, potr~sacevo budzetsko ogranicenje је linija od tacke А do tacke В. Optimum је tacka С. Kada se poveca cena krompira, budZetsko ogranicenje pomera se ulevo i sada је ono linija od tacke А do tacke D. Optimum је sada tacka Е. Uocite da је porast cene krompiia naveo potrosaca da kupuje vecu kolicinu krompira. Zasto potrosac reaguje naizgled naopako? Razlog је to sto је krompir u ovom slucaju izuzetno inferiorno dobro. Kada cena krompira raste, potrosac postaje siromasniji. Zbog dohodnog efekta potrosac zeli da kupuje manje mesa а vise krompira. Istovremeno, posto је krompir postao skuplji u odnosu na meso, zbog supstitucionog efekta potrosac zeli da kupuje vise mesa а manje krompira. U ovom konkretnom slucaju, medutim, dohodni efekat је tako snazan da је jaCi od supstitucionog efekta. Na kraju, potrosac na visoku cenu krompira reaguje tako sto kupuje manje mesa а viSe krompira. Dobro koje krsi zakon tra:Znje ekonomisti nazivaju Gifenovo dobro. (Тај pojam doЬio је naziv ро ekonomisti Robertu Gifenu, koji је prvi uocio takvu mogucnost.) U ovom primeru, krompir је Gifenovo dobro. Gifenova dobra su inferiorna dobra kod

POGLAVLJE 21

TEORIJA IZBORA POTROSACA

.

1

. SLIKA 12

Koliclna krompira

PrvoЬitno

budzetsko ogranicenje

Gifenovo dobro

в

и ovom primeru, kada cena krompira raste, potrosacev optimum pomera se iz tacke С и tacku Е. и tom slucaju, potrosac па visu cenu krompira reaguje tako sto kupuje manje mesa а viSe krompira.

Optimum uz visoku cenu krompira

mesa

kojih је dohodni efekat jaci od supstitucionog efekta. Dakle, krive traznje za takvim dobrima imaju pozitivan nagЉ. Medu ekonomistima vlada neslaganje u pogledu toga da li је ikad otkriveno ijedno Gifenovo dobro. Pojedini istoricari isticu da је krompir Ьiо Gifenovo dobro u vreme velike gladi u Irskoj. Кrompir је tada Ьiо tako rnnogo koriscen u ishrani da је porast njegove cene imao veoma snaian dohodni efekat. Na ovaj pad zivotnog standarda ljudi su reagovali smanjenjem luksuza u vidu mesa, а povecanjem kupovine krompira kao osnovnog prehrambenog proizvoda. Dakle, smatra se da је visa cena krompira, u stvari, povecala traienu koliCinu krompira. Bez obzira na istorijsku tacnost ove tvrdnje, mozemo sa sigurnoscu da kaiemo da su Gifenova dobra veoma retka. Teorija izbora potrosaca dozvoljava da krive traznje budu rastuce. Ipak, to se desava tako retko da је zakon traznje pouzdan kao i Ьilo koji drugi zakon u ekonomiji.

Kako nadnice uticu na ponudu rada? Do sada smo koristili teoriju izbora potrosaca da Ьismo analizirali kako neka osoba odlucuje о alociranju svog dohotka na dva dobra. Istu teoriju mozemo upotreblti i za analizu odluka neke osobe о alociranju svog vremena na rad i dokolicu. Razmotrimo odluku koju mora da donese Seli, nezavisni projektant softvera. Seli је budna 100 sati nedeljno. Jedan deo tog vremena provodi u dokolici - vozi bicikl, gleda televiziju, studira ekonomiju, i tako dalje. Ostatak vremena ona provodi za kompjuterom kreirajuCi softver. Za svaki sat koji provede u kreiranju softvera, ona zaraduje 50 dolara koje trosi na potrosna dobra. Dakle, njena nadnica (50 dolara)

473

.

474 1

ТЕМЕ ZA.IZUCAVANJE

DEO 7

SLIKA 13

Potrosnja

Odluka

о

radu i dokolici

$5,000

Ova s/ika prikazuje Selino budzetsko ogranicenje za odluCivanje ko/iko da radi, пјепе krive indiferencije и pog/edu potrosnje i doko/ice, kao i njen optimum. 2,000

odrazava vrednost koju Seli pripisuje dokolici i potrosnji. Za svaki sat dokolice kojeg se odrekne, ona radi sat vise i zaradi 50 dolara koji odlaze u potrosnju. Slika 13 prikazuje Selino budzetsko ogranicenje. Ako provede 100 sati u dokolici, ona је bez potrosnje. Ako provede svih 100 sati u radu, ona zaradi za nedeljnu potrosnju od 5.000 dolara, ali nema slobodnogvremena. Ako radi uoblcajenu radnu nedelju od 40 sati, ima na raspolaganju 60 sati dokolice i ostvaruje nedeljnu potrosnju od 2.000 dolara. Na Slici 13 su uz pomoc kriva indiferencije predstavljene Seline preferencije u pogledu potrosnje i dokolice. Ovde su potrosnja i dokolica dva нdobra" izmedu kojih Seli vrsi izbor. Posto Seli uvek preferira vise dokolice i vise potrosnje, ona preferira tacke na visim krivama indiferencije u odnosu na one na nizim krivama indiferencije. Pri nadnici od 50 dolara na sat, Seli Ьira onu komblnaciju potrosnje i dokolice koja је na slici oznacena kao "optimum То је ona tacka na budzetskom ogranicenju koja se naJazi na najviSoj mogucoj krivoj indiferencije, а to је kriva 12 . Razmotrimo sada sta se desava kada se Selina nadnica poveca sa 50 na 60 dolara na sat. Na Slici 14. prikazana su dva moguca ishoda. U оЬа slucaja, budzetsko ogranicenje, koje је prikazano na desnom grafikonu, pomera se udesno sa всl na вс2. u tom procesu budzetsko ogranicenje postaje strmije, sto odrazava promenu relativne cene: pri vecoj nadnici, Seli obezbeduje vecu potrosnju za svaki sat dokolice kojeg se odrekne. Seline preferencije, predstavljene uz pomoc njenih kriva indiferencije, odreduju kako се potrosnja i dokolica reagovati na visu nadnicu. Na оЬа dela slike potrosnja se povecava. Ipak, reakcija dokolice na promenu nadnice razlikuje se u ova dva slucaja. U delu (а), Seli na visoku nadnicu reaguje tako sto smanjuje slobodno vreme. U delu (Ь), Seli reaguje tako sto se opredeljuje za vise slobodnog vremena. Odluka Seli u pogledu dokolice i potrosnje odreduje njenu ponudu rada, jer sto vise ima slobodnog vremena, to јој manje vremena preostaje za rad. Na оЬа dela, desni grafikon na Slici 14. prikazuje krivu ponude rada koja је rezultat Seline odluke. U 11

•

POGLAVLJE 21

TEORIJA IZBORA

РОТRОSдСд

SLIKA 14

Porast nadnice Dva prikaza ove slike роkаzији kako neko moie da reagиje па porast nadnice. Grafikoni sa /eve strane potrosacevo prvobltno bиdietsko ogranicenje ВС1, i novo bиdietsko ogranicenje ВС2, kao i optimalne izbore potrosaca и pogledи potrosnje i dokolice. Grafikoni sa desne strane prikazиjи rezиltиjиtи krivи ропиdе rada. PoSto је broj sati provedenih и radи jednak razlici иkиpnih raspolozivih sati i sati provedenih и dokolici, svaka proinena dokolice implicira obrnиtи рготепи ропиdепе koliдne rada. и delи (а), kada se nadnica povecava, potrosnja raste а dokolica opada, sto rezиltira rastиcom krivom ропиdе rada. и delи (Ь), kada se nadnica poveca, rastи i potrosnja i dokoliщ sto rezиltira opadajиcom krivom ponиde rada . prikazиjи

(а)

... kriva ponude rada ја rastuea.

Za osobu sa ovakvim preferencljama •••

Potrosnja

rada

·•· Pб~iici~iii .

о

sati rada

(Ь)

Potrosnja

••• kriva ponude rada је opadajuea.

Za osobu sa ovakvim preferencljama ••• Nadnlca

·.~

о

delu (а), veca nadnica navodi Seli da krace vreme provodi и dokolici а da vise radi, ра kriva ponude rada rastuca. U delu (Ь), visa nadnica navodi Seli da vise vremena

је

1

475

'

476

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

provodi u dokolici а manje da radi, раје kriva ponude rada opadajuca. Na prvi pogled, opadajuca kriva ponude rada moze da deluje zbunjujuce. Zasto Ьi neko na visu nadnicu reagovao manjim radom? Odgovor dobljamo razmatranjem dohodnog i supstitucionog efekta vise nadnice. Razmotrimo najpre supstitucioni efekat. Kada se Selina nadnica poveca, dokolica postaje skupa u odnosu na potrosnju, sto podstice Seli da zameni dokolicu potrosnjom. Drugim reCima, supstitucioni efekat navodi Seli da radi vise reagujuCi na visu nadnicu, sto Cini da kriva ponude rada postane rastuca. Razmotrimo sada dohodni efekat. Kada se Selina nadnica poveca, ona se pomera na visu krivu indiferencije. Sada је bogatija nego ranije. Sve dok su i potrosnja i dokolica normalna dobra, ona се zeleti da iskoristi ovo povecanje Ьlagostanja da Ьi иZivala i u vecoj potrosnji i u dиZoj dokolici. Drugim recima, dohodni efekat је navodi da radi manje, sto Cini da kriva ponude rada postane opadajuca. Na kraju, ekonomska teorija ne daje jasnu prognozu о tome da li povecanje nadnice navodi Seli da radi manje ili vise. Ako је kod Seli supstitucioni efekat jaci od dohodnog, ona radi vise. Ako је dohodni efekat jaCi od supstitucionog, ona radi manje. Кriva ponude rada, dakle, moze da ima i uzlazni i silazni nagib.

Primer iz prakse UTICAJ DOHODNOG EFEKTA NA PONUDU RADA: ISTORIJSКI TRENDOVI, DOBITNICI NA LUTRIJII KARNEGIJEVA SLUTNJA

11

Za nas vise п е postoji radno vreme."

Ideja о opadajucoj krivi ponude rada, nagibom moze na prvi pogled da izgleda samo kao teorijski raritet, ali, u stvari, to nije. Dokazi ukazuju na to da kriva ponude rada, razmatana za dиZe vremenske periode, zaista jeste opadajuca. Pre stotinu godina mnogi ljudi su radili sest dana nedeljno. U danasnje vreme, norma је petodnevna radna nedelja. Istovremeno sa skracenjem duzine radne nedelje, rasla је i nadnica tipicnog radnika (uskladena sa inflacijom). Evo kako ekonomisti objasnjavaju ovaj istorijski obrazac: tehnoloski napredak vremenom povecava produktivnost radnika, а time i tramju za radom. Porast tra2nje za radom povecava ravnotezne nadnice. Sa porastom nadnica, povecava se i nadoknada za rad. Ipak, umesto da na ovaj povecani podsticaj reaguju tako sto се viSe raditi, veCina radnika odlucuje da svoj prosperitet iskoristi u vidu dиZeg slobodnog vremena. Naredni dokazi о snaznom uticaju dohodnog efekta na ponudu rada mogu se naci u sasvim drugaCijoj vrsti podataka: о dobltnicima na lutriji. Dobltnici velikih nagrada na lutriji dozivljavaju veliki porast svog dohotka, ра se, shodno tome, njihovo budzetsko ogranicenje naglo pomera udesno. Medutim, posto se nadnica dobltnika nije promenila, nagib njihovog budzetskog ogranicenja ostaje isti. Zato ne postoji supstitucioni efekat. Ispitivanjem ponasanja dobltnika na lutriji u stanju smo da izolujemo uticaj dohodnog efekta na ponudu rada. Rezultati proucavanja ponasanja dobltnika na lutriji veoma su iznenadujuCi. Od pobednika koji su osvojili vise od 50.000 dolara, skoro 25 posto prestaje da radi u roku od godinu dana, а jos 9 posto smanjuje broj sati koje provede u radu. Od pobednika koji su osvojili vise od milion dolara, skoro 40 posto prestaje da radi. Uticaj dohodnog efekta na ponudu rada и slucaju osvajanja tako velike nagrade је znatan.

Slicni rezultati doЬijeni sи и studiji koja је objavljena и majskom Ьrоји Quarterly ]ournal ој Economics iz 1993. godine. Та studija proиcavala је kako doЬijanje nasledstva иtice na роnиdи rada. Rezиltati stиdije роkаzији da је verovatnoca da се neko ko је nasledio vise od 150.000 dolara prestati da radi cetiri риtа veca od verovatnoce kod osobe koja је nasledila manje od 25.000 dolara. Ovaj nalaz ne Ьi iznenadio indиstri­ jalca iz XIX veka Endrjиa Karnegija. Karnegi је иpozoravao da roditelj koji svom sinи ostavi и nasledstvo ogromno bogatstvo ро pravilи slaЬi talente i energijи svog sina i dovodi ga и iskиsenje da zivot provodi na manje koristan i manje vredan naCin nego sto Ьi to inace Cinio." То jest, Karnegi је smatrao da је иticaj dohodnog efekta na ро­ nиdи rada znatan, i da, iz perspektive roditelja, predstavlja razlog za kajanje. Tokom Zivota i na samrti, Karnegi је veliki deo svog ogromnog bogatstva dao и dobrotvorne svrhe. • 11

Kako kamatne stope uticu na stednju domacinstava? Vazna odlиka kоји mora da donese svaki covek jeste koliko dohotka da potrosi danas, а koliko da иstedi za bиdиcnost. Uz pomoc teorije izbora potrosaca и stanjи smo da analiziramo kako ljиdi donose tи odlиkи i kako iznos koji stede zavisi od kamatnih stopa na njihovu иstedevinи. Razmotrimo odlиkи sa kojom se sиocava Sem, radnik koji иnapred planira svoj Zivot kada se Ьиdе penzionisao. Radi pojednostavljenja, podelicemo Semov zivot na dva perioda. U prvom periodи, Sem је mlad i zaposlen. U drиgom periodи, star је i и penziji. Dok је mlad, Sem zaradиje 100.000 dolara. Svoj dohodak deli na tеkиси potrosnjи i stednjи. Каdа Ьиdе ostario, Sem се trositi ono sto је иstedeo, иklјисијисi i kamate koje ти је donela иstedevina. Pretpostavimo da kamatna stopa iznosi 10 posto. U tom slисаји, za svaki dolar koji Sem иstedi dok је mlad, kada ostari moze da trosi 1ДО dolara. "Potrosnjи и mlado-

'

~

SLIKA 15 ~

Potrosnja u starosti

-

~~

Budzetsko

$11о,ооо

Odluka о potrosnji i stednji Ova sfika prikazuje budietsko ogranicenje osobe koja odfucuje koliko da trosi tokom dva perioda svog iivota, krive indiferencij~ koje predstavfjaju njene preferencije,. i optimum.

о

Potro5nja umladosti

.

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

stiп

1

i "potrosnju u starosti' mozemo posmatrati kao dva dobra izmedu kojih Sem mora da bira. Kamatna stopa odreduje relativnu cenu ta dva dobra. Slika 15. prikazuje Semovo budzetsko ogranicenje. Ako nista ne stedi on trosi 100.000 dolara u mladosti, а nimalo u starosti. Ako сео iznos ustedi, on ne trosi nista u mladosti, а 110.000 dolara u starosti. BudZetsko ogranicenje prikazuje ove i sve druge mogucnosti izmedu ova dva ekstrema. Na Slici 15. pomocu krivih indiferencije predstavljene su Semove preferencije u pogledu potrosnje u dva perioda zivota. Posto Sem preferira vecu potrosnju u оЬа perioda, on preferira taCke na visim krivama indiferencije u odnosu na tacke na niZim krivama indiferencije. Uz date preferencije, Sem bira optimalnu komЬinaciju potrosnje u оЬа perioda zivota, а to је tacka na buzetskom ogranicenju koja se nalazi na najvisoj mogucoj krivi indiferencije. U svom optimumu, Sem trosi 50.000 dolara u mladosti, а 55.000 dolara u starosti. Razmotrimo sada sta se desava kada se kamatna stopa poveca sa 10 posto na 20 posto. Slika 16. prikazuje dva moguca ishoda. U оЬа slucaja/ budZetsko ogranicenje se pomera udesno i postaje strmije. Uz novu, visu kamatnu stopu Sem stice vecu potrosnju u starosti za svaki dolar potrosnje kojeg se odrekne u mladosti. Dva dela slike prikazuju Semove razlicite preferencije i rezultujucu reakciju na visu kamatnu stopu. U оЬа slucaja, raste potrosnja u starosti. Ipak, reakcija potrosnje u mladosti na promenu kamatne stope razlikuje su u ova dva slucaja. U delu (а), na visu 1

.

SLIKA 16

.

.

Porast kamatne stope Na оЬа dela slike, porast kamatne stope pomera budietsko ogranicenje udesno. и delu (a)f potrosnja и mladosti opada, а raste potrosnja и starosti. Rezultat је povecanje stednje и mladosti. и delu (Ь), potrosnja оЬа perioda raste. Rezultat је та пја stednja и mladosti. (а)

Potrosnja u starosti

о

(Ь)

Visa kamatna stopa povecava ustedevinu

ViSa kamatna stopa smanjuje uStedevinu

Potrosnja u starostl

Potrosnja u mladosti

о

Potrosnja u mladosti

и

POGLAVLJE 21

kamatnи stopи Sem reaguje manjom potrosnjom и mladosti. U delи (Ь), Sem reaguje vecom potrosnjom и mladosti. Naravno, Semova иstedevina predstavlja razlikи izmedи njegovog dohotka и mladosti i iznosa koji trosi и mladosti. U delи (а), potrosnja и mladosti opada sa povecanjem kamatne stope, ра i stednja mora da se poveca. U delи (Ь), Sem trosi vise и mladosti, ра stednja mora da se smanji. Slиcaj predstavljen и delи (Ь) moze na prvi pogled da delиje cиdno: Sem reaguje na povecanje prinosa od stednje tako sto stedi manje. Ipak, to ponasanje nije tako cиdno kakvim se cini. Mozemo ga razиmeti ako razmotrimo dohodni i sиpstitucioni efekat vise kamatne stope. Razmotrimo, najpre, sиpstitиcioni efekat. Kada se kamatna stopa poveca, potrosnja и starosti postaje manje skиpa и odnosи na potrosnjи и mladosti. Dakle, sиp­ stitucioni efekat navodi Sema da trosi vise и starosti, а manje и mladosti. Drиgim reCima, sиpstitиcioni efekat navodi Sema da vise stedi. Razmotrimo sada dohodni efekat. Kada se kamatna stopa poveca, Sem se pomera na viSи krivu indiferencije. Sada је bogatiji nego ranije. Sve dok potrosnja и оЬа perioda podrazumeva normalna dobra, on се zeleti da taj porast Ьlagostanja iskoristi za povecanje potrosnje и оЬа perioda. Drиgim recima, dohodni efekat navodi ga da manje stedi. Кrajnji rezultat, naravno, zavisi i od dohodnog i od sиpstitиcionog efekta. Ako је sиpstitucioni efekat vise kamatne stope jaCi od dohodnog efekta, Sem stedi vise. Ako је dohodni efekat jaCi od sиpstitucionog efekta, Sem stedi manje. Dakle, teorija izbora potrosaca иkаzије da porast kamatne stope moze i da podstakne i da destimulise stednjи.

Mada је ovakav dvoznacni rezultat zanimljiv sa stanovista ekonomske teorije, on predstavlja razocarenje za ekonomskи politikи. Ispostavlja se da jedno va.zno pitanje poreske politike delimicno zavisi od toga kako stednja reaguje na kamatne stope. Pojedini ekonomisti zagovarajи smanjenje o:porezivanja kamate i drиgih dohodaka od kapitala, smatrajиci da Ьi takva promena politike povecala kamate koje Ьi stedise mogli da zarade posle oporezivanja, а time i podstakla ljиde da vise stede. Drиgi ekonomisti smatrajи da zbog dohodnog i sиpstitucionog efekta koji se medиsobno ponistavajи ta promena poreza moZda ne Ьi povecala stednjи, а cak Ьi је i smanjila. NaZalost, medи ekonomistima i dalje vlada neslaganje oko toga da li Ьi promene poreske politike иsmerene na povecanje stednje иopste imale zeljeni efekat.

BrziKviz Objasnite kako povecanje nadnica moze potencijalno da smanji broj sati koje neko zeli da radi.

ZAKLJUCAK: DA Ll LJUDI ZAISTA OVAKO RAZMISLJAJU? Teorija izbora potrosaca objasnjava kako ljиdi donose odluke. Као sto smo videli, ona ima sirokи primenи. Роmоси nje moze da se objasni kako neko Ьira izmedи Pepsija i pice, rada i dokolice, potrosnje i stednje, i tako и nedogled. U ovom trenиtkи, medиtim, mozete doCi и iskиsenje da iskaZete sиmnjи и teorijи izbora potrosaca. Napokon, i vi ste potrosac. I vi odlиcиjete sta cete da kиpite kada god иdete и prodavnicи. А znate da to ne odlиcиjete tako sto crtate svoje bиdzetsko

TEORIJA IZBORA POTROSACA

1 479

480

1

DE07

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

ogranicenje i krive indiferencije. Da li ovo saznanje о sopstvenom odlиCivanjи pru.Za dokaz protiv ove teorije? · Odgovor је odrecan. Teorija izbora potrosaca ne pokиsava da bиkvalno predstavi kako ljudi donose odluke. То је model. А kao sto smo prvi риt istakli u Poglavljи 2, modeli i nemajи namerи da budu и potpunosti realisticni. Teorijи izbora potrosaca najbolje је smatrati metaforom odlиCivanja potrosaca. Nijedan potrosac (osim ponekog ekonomiste) ne prolazi kroz proces eksplicitne optimizacije koju predvida teorija. Ipak, potrosaCi su svesni da sи im izbori ograniceni finansijskim sredstvima. Uz ta ogranicenja, oni se trude da postignи najvisi stepen zadovoljstva. Teorija izbora potrosaca pokusava da opise taj implicitni, psiholoski proces na naCin koji omogucava eksplicitna, ekonomska analiza. Dokaz da puding postoji jeste to sto ga jedemo. А dokaz teorije jeste и njenoj primeni. U poslednjem odeljkи ovog poglavlja primenili smo teoriju izbora potrosaca na tri prakticna, ekonomska pitanja. Kada budete stиdirali ekonomiju na visim godinama, videcete da ova teorija pru.Za okvir i za риnо dodatnih analiza.

REZ!MIE BиdZetsko ogranicenje potrosaca pokazuje moguce kombinacije razliCitih dobara koje on moze da kиpi za svoj dohodak i ро postojeCim cenama dobara. Nagib bиdZetskog ogranicenja jednak је relativnoj ceni dobara. • Кrive indiferencije potrosaca predstavljajи njegove preferencije. Кriva indiferencije pokazиje razliCite korpe dobara sa kojima је potrosac podjednako zadovoljan. Tacke na visim krivama indiferencije preferiraju se u odnosu na tacke na niZim krivama indiferencije. Nagib krive indiferencije u Ьilo kojoj tacki predstavlja potrosacevu marginalnu stopu sиpstitиcije - stopи ро kojoj је potrosac spreman da jedno dobro zameni drugim. • Potrosac postiZe optimиm tako sto Ьira tacku na svom budzetskom ogranicenjи koja lezi na najvisoj krivi indiferencije. U toj tacki, nagib krive indiferencije (marginalna stopa supstitucije izmedи dva dobra) jednak је nagibu bиdZetskog ogranicenja (relativnoj ceni dobara.)

•

Kada cena dobra padne, uticaj tog dogadaja na izbor potrosaca moze da se razlozi na dohodni efekat i supstitucioni efekat. Dohodni efekat predstavlja promenи potrosnje koja nastaje zato sto је zbog nize cene potrosac bogatiji. Supstitucioni efekat predstavlja promenu potrosnje koja nastaje zato sto promena cene podstice vеси potrosnjи dobra koje је postalo relativno jeftinije. Dohodni efekat ogleda se u pomeranju sa niZe na visu krivu indiferencije, dok se supstitucioni efekat ogleda u kretanju duz krive indiferencije do tacke sa drиgim nagiЬom.

• Teorija izbora potrosaca moze da se primeni na mnoge situacije. Роmоси nje moze da se objasni zasto krive traznje potencijalno mogu da Ьиdи rastuce, zasto vise nadnice mogu da smanje Ш povecaju ponиdenи koliCinи rada, i zasto vise kamatne stope mogu da smanje ш роvесаји stednju.

ij bиdzetsko ogranicenje kriva indiferencije marginalna stopa supstitиcije savrseni sиpstituti

Ji

•

savrseni komplementi normalno dobro inferiorno dobro dohodni efekat

supstitucioni efekat Gifenovo dobro

PITANJA ZA

B!\jAVLJANJE GRADIV

1. Potrosac ima dohodak и iznosи od 3.000 dolara. Casa vina kosta 3 dolara, а funta sira 6 dolara. Nacrtajte potrosacevo bиdZetsko ogranicenje. Кakav је nagib tog bиdZetskog ogranicenja? 2. Nacrtajte potrosaceve krive indiferencije za vino i sir. Navedite i objasnite cetiri svojstva tih kriva indiferencije.

. 3. Izaberite tackи na krivi indiferencije za vino i sir i poka.Zite marginalnи stopи sиpstitucije. Sta nam pokazиje marginalna stopa sиpstitиcije?

4. Poka.Zite potrosacevo bиdZetsko ogranicenje i krive indiferencije za vino i sir. Poka.Zite optimalni izbor potrosnje. Ako је cena case vina 3 dolara, а cena fиnte sira 6 dolara, koliko iznosi marginalna stopa sиpstitucije pri ovom optimиmи?

PROBLEMi 1. Dzenifer trosi сео svoj dohodak na kafи i kroasane (оЬа dobra sи normalna). Rani mraz и Brazilи izaziva veliki porast cene kafe и SAD. а. PokaZite иticaj mraza na Dzeniferino bиdzetsko ogranicenje. Ь. Pokazite иticaj mraza na Dzeniferinи optimalnu potrosaCkи korpи pod pretpostavkom da је и slucajи kroasana supstitucioni efekat jaCi od dohodnog. с. Poka.Zite иticaj mraza na Dzeniferinu optimalnu potrosackи korpи pod pretpostavkom da је и slucajи kroasana dohodni efekat jaCi od sиpsti­ tиcionog.

2. Uporedite sledeca dva para dobara: • Koka-Kolи i Pepsi • Skije i vezove za skije

u kom slиcaju ocekujete da krive indiferencije Ьи­ dи prilicno prave, а u kom slисаји ocekиjete da krive indiferencije budu veoma konveksne? U kom slucajи се potrosac vise reagovati na promenu relativne сепе dva dobra? 3. Mario konzumira samo sir i krekere. а. Da li Ьi i sir i krekeri mogli za Marija da budu inferiorna dobra? Objasnite. Ь. Pretpostavimo da је sir za Marija normalno dobro, dok sи krekeri inferiorno dobro. Ako cena

5. Osoba koja konzumira vino i sir doblja povisicи, ра јој se dohodak povecava sa 3.000 na 4.000 dolara. Poka.Zite sta se desava ako sи i vino i sir normalna dobra. Zatim poka.Zite sta se desava ako је sir inferiorno dobro. 6. Cena funte sira povecala se sa 6 na 10 dolara, dok је cena case vina i dalje 3 dolara. Pokazite sta se desava sa potrosnjom vina i sira kod potrosaca sa konstantnim dohotkom и iznosи od 3.000 dolara. Razlozite tu promenи na dohodni i sиpstitиcioni efekat.

7. Moze li povecanje cene sira da nekako navede potrosaca da kирије vise sira? Objasnite.

PRIMENE sira opadne, sta se desava s Mariovom potrosnjom krekera? Sta se desava s potrosnjom sira? Objasnite. 4. Dzim kupиje samo mleko i kekse. а. Godine 2003, Dzim zaradиje 100 dolara, litar mleka kosta 2 dolara, а kиtija keksa kosta 4 dolara. Nacrtajte Dzimovo budZetsko ogranicenje. Ь. Sada pretpostavimo da se sve cene povecaju za 10 posto 2004. godine, а i da se Dzimova plata poveca za 10 posto. Uporedite Dzimovu optimalnи komblnacijи mleka i keksa 2004. godine sa njegovom optimalnom komblnacijom 2003. godine.

5. Razmotrite svojи odlukи о tome koliko sati da radite. а. Nacrtajte svoje budzetsko ogranicenje pod pretpostavkom da na dohodak ne placate porez. Na istom dijagramu nacrtajte drugo bиdzetsko ogranicenje pod pretpostavkom da placete porez od 15 posto. Ь. Pokazite kako taj porez moze da rezultira veCim brojem radnih sati, manjim brojem, ili jednakim brojem radnih sati. Objasnite. 6. Sara је bиdna 100 sati nedeljno. Na istom dijagramи pokazite Sarino budZetsko ogranicenje ako zaradиje 6 dolara na sat, 8 dolara na sat i 10 dolara na sat. Sada nacrtajte krive indiferencije tako da Sari-

482

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

na kriva ponиde rada Ьиdе rastuca kada nadnica iznosi izmedи 6 i 8 dolara na sat, i ораdајиса kada nadnica iznosi izmedи 8 i 10 dolara na sat. 7. Nacrtajte krivu indiferencije za nekoga ko оdlисије koliko da radi. Pretpostavimo da se nadnica poveca. Da li је moguce da Ы potrosnja te osobe opala? Је li to verovatno? Objasnite. (Pomoc: Mislite na dohodni i sиpstitucioni efekat.) 8. Pretpostavimo da ste prihvatili posao na kojem zaradиjete 30.000 dolara i da deo dohotka odvajate sa strane i stavljate ga na stedni racиn sa godisnjom kamatnom stopom od 5 posto. Uz pomoc dijagrama bиdzetskog ogranicenja i kriva indiferencije pokazite kako se vasa potrosnja menja и svakoj od sledecih sitиacija. Radi pojednostavljenja, pretpostavite da na dohodak ne placate porez. а. Plata vam se poveca na 40.000 dolara. Ь. Kamatna stopa na stednjи poveca se na 8 posto. Као sto smo и tekstи rekli, zivot pojedinca mozemo podeliti na dva hipoteticka perioda: "mladost" i "starost". Pretpostavimo da pojedinac ostvarиje dohodak samo и mladosti i da deo tog dohotka stedi da ы ga trosio и starosti. Ako kamata na stednjи opadne, mozete li da kaZ:ete sta се se desiti sa potrosnjom и starosti? Objasnite. 10.(0vaj proЬlem је prilicno tezak.) Sistem socijalne pomoCi obezbedиje dohodak pojedinim siromasnim porodicama. Ро pravilи, maksimalni iznos odlazi porodicama koje nemajи prihode; zatim, kako porodice росnи da ostvarиjи dohodak, socijalno davanje se postepeno smanjиje i na krajи prestaje. Razmotrimo moguce efekte takvog programa na роnиdи rada porodice. а. Nacrtajte bиdzetsko ogranicenje porodice pri pretpostavci da ne postoji sistem socijalne pomoCi. Na istom dijagramи, nacrtajte bиdZetsko ogranicenje koje odrazava postojanje sistema socijalne pomoCi. Ь. Dodavanjem kriva indiferencije na dijagram, pokaZ:ite kako Ы sistem socijalne pomoCi mogao da smanji broj sati koje porodica radi. Objasnite, pozivajиCi se i na dohodni i na sиpstitиcioni efekat.

9.

http://

с.

Na dijagramи iz pitanja pod (Ь) pokazite efekat sistema socijalne pomoCi na Ьlagostanje porodice.

11.(0vaj proЬlem је prilicno tezak.) Pretpostavimo da pojedinac ne placa porez na prvih 10.000 dolara koje zaradi, а da placa 15 posto na svaki dohodak koji prelazi iznos od 10.000 dolara. (Ovo је pojednostavljena verzija postojeceg poreza na dohodak и SAD.) Sada pretpostavimo da Kongres razmatra dva naCina za smanjenje poreskog tereta: smanjenje poreske stope, i povecanje iznosa na koji se ne placa porez. а. Kakav Ы efekat imalo smanjenje poreske stope na роnиdи rada pojedinca ako Ы on zaradivao pocetnи platи и iznosи od 30.000 dolara? Objasnite reCima na osnovu dohodnog i sиpstitиcio­ nog efekta. Ne treba vam dijagram. Ь. Kakav Ы efekat povecanje iznosa na koji se ne placa porez imalo na роnиdи rada pojedinca? 1 ovo objasnite reCima na osnovu dohodnog i sиp­ stitucionog efekta. 12.(0vaj proЬlem је prilicno tezak.) Razmotrimo оsо­ Ьи koja odlиcuje koliko da trosi, а koliko da stedi za penzijи. Та osoba ima posebne preferencije: njena ukиpna korisnost zavisi od najnizeg nivoa potrosnje tokom dva perioda zivota. То jest, Korisnost = Minimum (potrosnja и mladosti, potrosnj а и starosti). а. Nacrtajte krive indiferencije ove osobe. (Pomoc: Setite se da krive indiferencije роkаzији komblnacije potrosnje и dva perioda koje donose isti nivo korisnosti.) Ь. Nacrtajte bиdzetsko ogranicenje i optimиm. с. Kada se poveca kamatna stopa, da li ta osoba stedi vise ili manje? Objasnite svoj odgovor uz pomoc dohodnog i sиpstitucionog efekta. 13.Ekonomista DzordZ Stigler jednom је napisao da, prema teoriji potrosaca, "ako potrosaci ne kирији manjи koliCinи nekog dobra kada im se poveca dohodak, onda се sigurno kиpovati manje kada se poveca cena tog dobra." Objasnite ovo.

Ako zelite vеси pomoc pri исеnји, molimo vas posetite. http:UmankiwXtra.swlearning.com.

GRANICNA PODRUCJA MIKROEKONOMIJE Ekonomija se ьavi proиcavanjem izьora koji Ijиdi vrse i posledicama koje ti izьori na njihove medиsobne odnose. Као sto smo videli и prethodnim poglavljima, ta tema ima mnogo aspekata. Ipak, Ьilo Ьi pogresno misliti da svi aspekti sa kojima smo se иpoznali cine gotov dragulj, savrsen i nepromenljiv. Рориt drиgih naиcnika, i ekonomisti sи stalno и potrazi za novim oЬlastima proиcavanja i novim pojavama koje treba objasniti. Ovo poslednje poglavlje о mikroekonomiji nиdi izbor tri teme и granicnom podrиcju ove discipline koje ilиstrиjи kako ekonomisti prosirиjи svoje shvatanje ljиdskog ponasanja i drиstva. Prva tema jeste ekonomija asimetricnih informacija. Cesto se и zivotu dogodi da sи neki ljиdi bolje informisani od drиgih, а ta razlika u informacijama moze da иtice na izbore koje vrse i na njihovo medиsobno delovanje. Razmisljanje о toj asimetriji moze da rasvetli mnoge aspekte sveta, od trzista polovnih aиtomoЬila do оЬiсаја davanja poklona. Drиga tema kojom se bavimo и ovom poglavljи jeste politicka ekonomija. Кroz сеlи knjigu nailazili smo na mnoge primere и kojima trziste dozivljava neиspeh i и kojima vladina politika takvи sitиacijи moze potencijalno da poboljsa. Medиtim, rec "potenimajи

483

484

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

cijalno" је ovde neophodna: da li се se taj potencijal ostvariti zavisi od stepena funkcionisanja nasih politickih institucija. OЬlast politicke ekonomije primenjиje instrи­ mente ekonomije kako Ьi razиmela fиnkcionisanje drzave. Treca tema и ovom poglavljи jeste bihevioristiCka ekonomija. Та oЬlast prenosi neke ideje iz psihologije na proиcavanje ekonomskih pitanja. Ona objasnjava ljиdsko ponasanje sиptilnije i kompleksnije od onoga sto nиdi konvencionalna ekonomska teorija, mada је to shvatanje ponekad i realisticnije. Ovo poglavlje pokriva velikи oЬlast. Upravo zbog toga, ove tri teme ne razmatrajи se detaljno i и potpиnosti, nego ih se samo doticemo. Cilj nam је da иkazemo na nove pravce kojima idи ekonomisti и роkиsаји da prosire znanje о fиnkcionisanjи privrede. Drиgi nam је cilj da kod vas izazovemo zeljи za novim saznanjima iz ekonomije.

ASIMETRICNA INFORMISANOST "Znam nesto sto ti ne znas." Ova izjava cesto је prava nocna mora medи decom, ali sadrzi i dиЬоkи istinи о tome kako ljиdi ponekad komиnicirajи. Mnogo риtа и zivotи, jedna osoba zna vise о necemи od neke drиge osobe. Razlika и pristupи relevantnom znanjи zove se informaciona asimetrija. Primera ima mnogo. Radnik zna vise od svog poslodavca о tome koliki napor иlaze na radnom mestи. Prodavac polovnog aиtomoЬila zna vise od kирса о stanjи tog aи­ tomoЬila. Prvi primer ilиstrиje skrivenu aktivnost, а drиgi skrivenu karakteristiku. U оЬа slиcaja, strana koja ne posedиje izvesno saznanje (poslodavac, kирас aиtomoЬila) zelela Ьi da sazna relevantnи informacijи, ali informisana strana (radnik, prodavac aи­ tomobila) moze da ima podsticaj da је sakrije. Posto је asimetricna informisanost veoma cesta pojava, ekonomisti sи poslednjih decenija иlozili mnogo trиda da рrоисе njene efekte. 1 zaista, Nobelova nagrada и oЬlasti ekonomije za 2001. godinи pripala је trojici ekonomista (Dzordzи Akerlofи, Majklи Spensи i Dzozefи Stiglicи) za njihov pionirski rad и toj oЬlasti. Razmotrimo ponesto od onoga sto sи otkrila ta proиcavanja.

Skriveni postupci: principali, agenti i moralni hazard sklonost ka nepostenom ili па neki drugi nacin nepozeljnom ponasanju osobe nad kojom ne postoji savrseni nadzor

osoba koja izvrsava neki zadatak za drugu osobu, principala

osoba za koju druga osoba, agent, izvrsava neki zadatak

Moralni hazard је proЬlem koji nastaje kada jedna osoba, agent, izvrsava neki zadatak za drиgu оsоЬи, principala. Ako principal nije и stanjи da savrseno nadzire agentovo ponasanje, agent је sklon da иlaze manje napora nego sto principal smatra pozeljnim. lzraz moralni hazard odnosi se na rizik, i1i "hazard", neprikladnog i1i na neki drиgi nacin "nemoralnog" ponasanja agenta. u takvoj sitиaciji, principal na razlicite nacine pokиsava da podstakne agenta da postиpa odgovornije. Odnos pri zaposlenjи predstavlja klasicni primer. Poslodavac је principal, а radnik је agent. ProЬlem moralnog hazarda predstavlja iskиsenje radnika nad kojima ne postoji savrsen nadzor da izbegavajи svoje obaveze. Na taj proЬlem poslodavci mogu da reagujи na razliCite naCine:

Boiji nadzor. Desava se da roditelji koji zaposljavajи dadilje иgrаdији skrivene video kamere и kиCi koje snimajи dadiljino ponasanje kada sи oni odsиtni. Cilj је da se otkrije neodgovorno ponasanje.

POGLAVLJE 22

GRANJCNA PODRUCJA MJKROEKONOMJJE

1 485

• Vise nadnice. Prema teorijama о efikasnim nadnicama (kojima smo se bavili и Poglavlju 19), neki poslodavci mogu da odluce da svojim radnicima isplacuju nadnice koje sи iznad nivoa koji ponudи i trainju na trzistu rada dovode и ravnotezu. Radnik koji zaraduje nadnicu iznad razvnotezne verovatno се manje zabusavati, posto, ako bude иhvacen i otpиsten, moZda nece Ьiti и stanju da nade drugi dobro placen posao. • Odlozena isplata. Predиzece moze da odlozi isplatu jednog dela radnikove naknade, tako da се radnik, ako Ьиdе иhvacen da zabusava i ako Ьиdе otpusten, pretrpeti vеси kaznи. Primer odlozene isplate jeste bonus na krajи godine. Isto tako, predи­ zece moie da odlиCi da svoje radnike isplati kasnije tokom njihovog zivota. Na taj naCin, povecanje nadnice koje radnici dоЬiјаји kako postajи stariji odrazava ne samo koristi od iskиstva vec i reagovanje na moralni hazard. Ovi razliciti mehanizmi za smanjenje proЬlema moralnog hazarda ne morajи da se koriste zasebno. Poslodavci mogu da ih komЬinиjи. Postoji mnogo drиgih primera moralnog hazarda i izvan radnog mesta. Vlasnik kисе koja је osigurana od pozara verovatno се kиpiti sasvim malo protivpozarnih aparata jer on snosi troskove takve kupovine, dok osiguravajиca kompanija od toga ima najvecи korist. Porodica moze da zivi pored reke uz veliki rizik izlivanja reke iz korita zato sto јој se dopada pogled, dok drzava snosi troskove pomoCi poplavljenima. Мnogi propisi imajи za cilj da rese taj proЬlem: osiguravajиca kompanija moze od vlasnika kисе da zahteva kиpovinи protivpozarnih aparata, а drzava moze da zabrani gradnjи kиса na zemljistu za koje postoji veliki rizik da се Ьiti poplavljeno. Medиtim, osiguravajиca kompanija ne raspolaie savrsenim informacijama о stepenи opreznosti vlasnika kиса, а drzava ne raspolaze savrsenim informacijama о rizikи koji porodice preuzimajи kada birajи gde се da Zive. Zato је proЬlem moralnog hazarda veoma cest.

Skrivene karakteristike: negativna selekcija i

proЫem

"krsevaп Negativna selekcija је proЬlem koji se javlja na trZistima na kojima prodavac zna vise о svojstvima dobra koje se prodaje nego kирас. Shodno tome, kирас rizikиje da ти se proda dobro loseg kvaliteta. То jest, "selekcija" dobara koja se prodajи moze da Ьи­ dе "negativna" sa stanovista neinformisanog kирса. Юasicni primer negativne selekcije jeste trZiste polovnih aиtomoЬila. Prodavci polovnih aиtomoЬila znajи mane svojih vozila, dok one kиpcima nisи poznate. Posto се vlasnici najgorih aиtomoЬila pre zeleti da prodajи svoja kola nego vlasnici najboljih kola, kиpci se plase da се na krajи doЬiti neki 11 krs". Zato mnogo ljиdi izbegava kиpo­ vinи kola na trzistu polovnih aиtomoЬila. Тај proЬlem moze da objasni zasto se korisceni aиtomoЬil star samo nekoliko nedelja prodaje za nekoliko hiljada dolara manje od novog aиtomoЬila istog tipa. Кирас koriscenog aиtomoЬila moze da naslиti da prodavac zeli brzo da ga se otarasi, posto prodavac zna nesto о aиtomobllи sto kир­ си nije poznato. Drиgi primer negativne selekcije javlja se na trzistu rada. Prema jos jednoj teoriji о efikasnim nadnicama, radnici se razlikиjи ро svojim sposobnostima, ра svoje sposobnosti mogu da znajи bolje nego predиzeca koja ih zaposljavajи. Kada predиzece smanji nadnicи kоји isplacиje, verovatnije је da се talentovaniji radnici dati otkaz, jer znaju da su sposobniji da nadи drиgi posao. I obratno, predиzece moze da odlиCi da isplacuje nadnicи iznad raznotezne, kako Ьi privuklo bolje radnike.

seiekcija

sklonost da skup neuocenih karakteristika postane nepozeljan sa stanoviSta neinformisane strane

486

1

DEO 7

ТЕМЕ

ZA

IZUCAVAN.J~

Treci primer negativne selekcije javlja se na trzistima osiguranja. Na primer, korisnici zdravstvenog osiguranja znaju vise о sopstvenim zdravstvenim proЬlemima nego sto to znaju osiguravajuce kompanije. Posto је verovatnije da се ljudi sa ozblljnijim skrivenim zdravstvenirn proЬlemima kupovati polisu zdravstvenog osiguranja nego drugi ljudi, cena zdravstvenog osiguranja odrazava troskove osobe koja је nadprosecno bolesna. Shodno torne, ljude prosecnog zdravlja rnoze da odblje visoka cena zdravstvenog osiguranja, ра ga nece kupovati. Kada na trzistirna postoji negativna selekcija, nevidljiva ruka nije nиZno u stanju da uCini ono sto treba. Na trzistu polovnih automoblla, vlasnici dobrih automobila mogu da odluce da ih zadrze umesto da ih prodaju ро niskoj ceni koju su surnnjicavi kupci spremni da plate. Na trZistu rada, nadnice mogu da ostanu iznad nivoa koji dovodi ponudu i traznju u ravnotezu, sto rezultira nezaposlenoscu. Na trzistima osiguranja, kupci sa niskim rizikom mogu da odluce da ostanu neosigurani, posto polise koje im se nude ne odrazavaju njihovu stvarnu situaciju. Zagovornici dr.tavnog zdravstvenog osiguranja ukazuju na proЬlem negativne selekcije kao na razlog zbog koga ne treba imati poverenja da се privatno trziste sarno ponuditi odgovarajuCi oblm zdravstvenog osiguranja.

Signalizovanje radi prenosa privatnih informacija

signalizovanje aktivnost koju preduzim informisana strana da Ьi otkrila privatnu informacije neinformisanoj strani

i:

i

1

! : i.

~l-

Mada asimetricna inforrnisanost ponekad predstavlja rnotiv za javnu politiku, ona motiviSe i izvesna pojedinacna ponasanja koja Ьi inace Ьila tesko objasnjiva. Trzista na razlicite naCine reaguju na asimetricnu informisanost. Jedan od naCina је signalizovanje: ovo se odnosi na aktivnosti koje preduzima informisana strana sa iskljucivim ciljem da verodostojno otkrije privatnu inforrnaciju koju poseduje. Primere signalizovanja susreli srno i u prethodnirn poglavljirna. Као sto srno videli u Poglavlju 17, preduzeca mogu da trose novac na reklamiranje kako Ьi potencijalnirn kupcima signalizovali da su njihovi proizvodi visokog kvaliteta. Као sto smo videli u Poglavlju 20, studenti sticu fakultetske i rnagistarske diplorne da Ьi potencijalnirn poslodavcirna signalizovali da su njihove sposobnosti izuzetno velike. Setite se da se teorija obrazovanja kao signala razlikuje od teorije obrazovanja kao ljudskog kapitala, ро kojoj obrazovanje povecava produktivnost osobe, а ne sluzi samo kao pokazatelj urodenog talenta. Ova dva prirnera signalizovanja (reklamiranje, obrazovanje) rnogu da deluju razliCito, ali ispod povrsine oni su slicni: u оЬа slucaja, inforrnisana strana (preduzece, student) koristi signal da Ьi ubedila neinformisanu stranu (kupca, poslodavca) da informisana strana nudi nesto sto ima visok kvalitet. Kakva treba da bude aktivnost da Ьi signal Ьiо uspesan? OCigledno, ona rnora da podrazurneva troskove. Da је signal besplatan, svi Ьi ga koristili, ра ne Ьi ni prenosio inforrnacije. Iz istog razloga postoji jos jedan preduslov: signal mora da bude manje skup, odnosno, korisniji, za osobu koja irna proizvod boljeg kvaliteta. U protivnom Ьi svi imali isti podsticaj da koriste signal, ра on nista ne Ьi otkrivao. Razrnotrimo ponovo nasa dva primera. U slucaju reklamiranja, preduzece sa dobrim proizvodom stice vecu korist od reklamiranja jer је verovatnije da се kupci koji jednorn isprobaju proizvod zeleti ponovo da ga kupe. Dakle, za preduzece sa dobrirn proizvodom racionalno је da plati troskove signala (reklamiranje), а za kupca је racionalno da signal iskoristi kao inforrnaciju о kvalitetu proizvoda. U slucaju obrazovanja, talentovana osoba lakSe zavrsava skolu od netalentovane. Dakle, za talentovanu osobu је racionalno da plati troskove signala (obrazovanje), а za poslodavca је racionalno da iskoristi signal kao informaciju о talentovanosti te osobe.

POGLAVLJE 22

1

487

5ada сето videti koliko vo/i."

те

GRANICNA PODRUCJA MIKROEKONOMIJE

Svet obilиje primerima signalizovanja. Rek.lamni oglasi и casopisima ponekad koriste izraz иkао sto ste videli na televiziji". Zasto predиzece koje и casopisи prodaje proizvod odlucиje da naglasi tu Cinjenicи? Jedna mogucnost glasi da preduzece pokusava da prenese svojи spremnost da plati skиp signal (televizijski reklamni spot) u nadi da cete vi zak.ljuCiti da је njihov proizvod visokog kvaliteta. lz istog razloga, diplomirani studenti elitnih fakulteta u svojoj Ьiografiji obavezno naglasavajи gde su studirali.

Primer iz prakse POKLONI

КАО

SIGNALI

Мladic

razmislja sta da pok.loni za rodendan svojoj devojci. иZnam", kaze on и sebl, "dacu јој novac. Ona ionako zna bolje od mene sta јој se svida, а za taj novac moze da kupi sta god zeli". Medutim, kada јој је dao novac, ona se иvredila. UЬedena da је on и stvari ne voli, ona raskida vezи. Sta је ekonomska osnova ove price? Davanje poklona је cudan oblcaj. Као sto је rekao mladic iz nase price, ljиdi ро pravilи bolje znajи sopstvene preferencije nego sto ih znaju drиgi, ра Ьi se moglo ocekivati da svako vise voli da doblje novac, а ne neki proizvod Ш иslиgи. Kada Ьi vam poslodavac иmesto plate и novcи davao rоЬи, verovatno Ьiste se иsprotivili takvom sredstvu placanja. Medиtim, kada neko ko vas (nadate se) voli uCini to isto, reagujete potpuno drиgaCije. Pok.lanjanje se moze proturnaciti i kao manifestacija asimetricne informisanosti i signalizovanja. Мladic и nasoj prici posedиje privatnи informaciju koju Ьi njegova devojka zelela da sazna: da li је on stvarno voli? Ako za nји izabere dobar pok.lon, to се Ьiti signal da је voli. Svakako da biranje pok.lona poseduje sve karakteristike da Ьиdе signal. Ono је skupo (oduzima vreme), а koliko је skupo zavisi od privatne informacije (koliko је on voli). Ako је zaista voli, lako се izabrati pok.lon jer о devojci neprestano razmislja. Ako је ne voli, teze ти је da pronade odgovarajuCi poklon. Dak.le, davanje poklona koji devojci odgovara predstavlja naCin da јој prenese privatnu informacijи da је voli. Davanje novca pokazиje da se nije potrиdio ni da tp pokusa. Teorija pok.lanjanja kao signala konzistentna је sa jednim drиgim oprianjem: ljи­ dima је najvise stalo do oblcaja ako nisu sigurni u jacinи emocija. Dakle, davanje novca devojci ili decku oblcno је los potez. Ali, kada stиdenti dobljи novac od roditelja, manje se uvrede. U roditeljskи ljubav se rede sumnja, ра poklon u vidи novca prirnalac verovatno nece protиmaCiti kao signal о nedostatkи ljиbavi. •

11

оп

lspitivanje radi navodenja da se otkriju informacije Kada informisana strana preduzima aktivnosti kojima otkriva svoje privatne informacije, ta pojava naziva se signalizovanje. Kada neinformisana osoba preduzima aktivnosti kojima navodi informisanи stranи da otkrije privatne informacije, ta pojava naziva se ispitivanje (skrining). * * od engl. screening; prim. red.

ispitivanje aktivnost neinformisane strane kojom se informisana strana navodi da otkrije informaciju

488

/

DE07

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

Ispitivanje је ponekad samo zdravorazиmsko rasиdivanje. Osoba koja kирије koriSceni automobil moze da zatrazi da pre kиpovine on Ьиdе pregledan od strane aиto­ mehanicara. Prodavac koji odЬije ovaj zahtev otkriva svojи privatnи informacijи da је aиtomobil "krs". Кирас moze da odlиCi da ponиdi niZи сеnи, Ш da potrazi drиgi aи­ tomoЬil.

Drиgi primeri ispitivanja malo sи delikatniji. Na primer, razmotrimo preduzece koje prodaje polise aиto-osiguranja. Predиzece Ьi zelelo da naplati nizи premijи opreznim vozaCima, а visи premijи neopreznim vozacima. VozaCima је poznato da li voze oprezno Ш neoprezno, ali oni koji voze neoprezno to nece hteti da priznajи. Istorijat vozaca и saobracajи predstavlja informacijи (kоји osiguravajиce kompanije i koriste), ali posto se saobracajne nesrece desavajи и nepravilnim razmacima, ti podaci ne mogu poslиziti kao savrseni pokazatelj saobracajnih prekrsaja и bиdиcnosti. Osiguravajuca kompanija Ьi mogla da razvrsta vozace и dve katergorije tako sto Ьi im ponиdila razliCite polise osiguranja koje Ьi ih podstakle da sami naprave razlike medиsobom. Na primer, mogla Ьi da иvede visokи premiju koja pokriva celokupne troskove svake saobracajne nezgode koja se desi. Ili, mogla Ьi da иvede niske premije, ali sa ucescem od, recimo, 1.000 dolara. (То jest, vozac Ьi morao da plati prvih 1.000 dolara stete, а ostatak Ьi platila osiguravajuf"a kompanija.) Uocite da ucesce predstavlja veCi teret za neoprezne vozace, jer је verovatnije da се izazvati saobracajni иdes. Dakle, sa dovoljno velikim ucescem, politika niskih premija sa иcescem privukla Ьi oprezne vozace, dok Ьi politika visokih premija bez исеsса privukla neoprezne vozace. Sиoceni sa ove dve vrste politike, dve kategorije vozaca Ьi izborom razliCitih polisa osiguranja otkrile svoje privatne informacije.

Asimetricna informisanost i politika Ispitali smo dve vrste asimetricne informisanosti - moralni hazard i negativnu selekcijи. Videli smo i kako pojedinci mogu da reagujи na proЬlem signalizovanja Щ ispitivanja (skrininga). Razmotrimo sada kakve implikacije za odgovarajиCi opseg javne politike moze da ima asimetricna informisanost. Napetost izmedи uspeha i neuspeha trzista predstavlja centralno pitanje u mikroekonomiji. Naucili smo и Poglavljи 17 da је ravnoteza ponude i trafuje efikasna и smislu da maksimizira ukиpni visak koji drиstvo moze da stekne na trzistu. Nevidljiva ruka Adama Smita izgledala је kao vrhovni vladalac. Тај zakljucak zatim је doveden и pitanje proucavanjem eksternalija (Poglavlje 10), javnih dobara (Poglavlje 11), nesavrsene konkurencije (Poglavlja 15 do 17) i siromastva (Poglavlje 20). Ovi primeri trzisnih neиspeha pokazali su da је dr:lava ponekad u stanju da poboljsa trzisne ishode. Proиcavanje asimetricne informisanosti prиZa nam jos jedan razlog da budemo oprezni kada sи trzista и pitanjи. Kada neki ljudi znajи vise od drиgih, moze da se desi da trziste ne иsре da na najbolji naCin iskoristi resиrse. Ljиdi sa koriscenim aиto­ moЬilima visokog kvaliteta mogu imati proЬlema pri njihovoj prodaji jer се se kupci plasiti da се doЬiti "krs". Ljudi sa neznatnim zdravstvenim proЬlemima mogu imati proЬlema pri doЬijanju jeftinog zdravstvenog osiguranja jer ih osiguravajиce kompanije svrstavaju u istu grupu sa onima koji imajи znatne (mada skrivene) proЬleme sa zdravljem. Iako asimetricna informisanost и nekim slиcajevima moze da zahteva intervervencijи drzave, to pitanje komplikиjи tri cinjenice. Prvo, kao sto smo videli, privatno trziste ponekad moze samostalno da resi proЬlem asimetricne informisanosti uz ро-

t-'UC;JLAVLJf:..

~2

~Н.ANit;NA

moc kombinacije signalizovanja i ispitivanja. Drиgo, vlada retko posedиje vise informacija и odnosи na privatna lica. Cak i ako trzisna alokacija resursa nije najbolja, moze da Ьиdе samo malo losija od najbolje. То jest, kada postoji asimetricnost informacija, kreatorima politike је tesko da poprave trzisni, dodиse, nesavrseni ishod. Тrесе, vlada је i sama nesavrsena institиcija- sto је tema kojom cemo se baviti и sledecem odeljkи.

BrziKviz

Osoba koja kupuje polisu zivotnog osiguranja godisnje placa izvesnu sumu novca, а u slucaju njene smrti, porodica doblja znatno veci iznos. Da li ocekujete da се kupci zivotnog osiguranja imati viSe Ш nize stope smrtnosti od prosecne osobe? Kako to moze da predstavlja primer moralnog hazarda? lli negativne selekcije? Kako kompanija koja prodaje zivotno osiguranje moze da resi te proЫeme?

POLITICKA EKONOMIJA Као

sto smo videli, trziSta koja sи prepиstena sama seЬi, ne postiZu иvek pozeljnи aloresursa. Kada procenjиjemo da li је trzisni ishod neefikasan ili nepravican, drzava moze da se иmesa i poboljsa situacijи. Ipak, pre nego sto oberиcke prihvatimo pomoc driave, moramo jedno imati na иmи: i vlada је nesavrsena institucija. OЬlast politiCke ekonomije (koja se ponekad zove i oЬlast javnog izbora) primenjиje ekonomske metode da Ьi proиcila kako vlada fиnkcionise.

kacijи

Kondorseov paradoks glasanja Kada odredиjи drzavnи politikи, najrazvijenija drиstva se oslanjajи na demokratske principe. Kada grad оdlисије na kojoj od dve lokacije da izgradi park, na primer, izbor se vrsi na jednostavan naCin: kako odlиCi vecina. lpak, и slисаји mnogih pitanja politike, broj mogucih ishoda daleko је veCi od dva. Novi park, na primer, moze da se izgradi na velikom Ьrоји mogucih lokacija. u tom slисаји, kao sto је cиveni francиski politicki teoreticar iz ХVШ veka Markiz de Kondorse istakao, demokratija moze da naide na proЬleme и роkиsаји da izabere jedan od ishoda.

.

.

TABELA 1 '

Kondorseov paradoks Ako g/asaб imajи ovakve preferencije и pogledи ishoda А, В i С, onda pri veCinskom glasanjи и parovima А роЬеdије В, В роЬеdије С, а С роЬеdије А. Tip glasaca

Procenat izbornog tela Prvi izbor Drugi izbor Treci izbor

Tipl

Tip 2

Tip3

35

45

20

А

в

с

в

с

А

с

А

в

t-'UUHUt.:JA Mlt\HUI::..I'\UNUMIJE

! 489

490

1

РЕО

7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

Kondorseov paradoks neuspeh veCinskog principa da produkuje tranzitivne preferencije drustvu

Pretpostavimo, na primer, da postoje tri moguca ishoda - oznaCimo ih sa А, В i С i da postoje tri tipa glasaca cije su preferencije prikazane u Tabeli 1. Gradonacelnik naseg grada zeli da spoji i poveze ove pojedinacne preferencije u preferencije drustva u celini. Kako to treba da uradi? Najpre moze da pokusa sa glasanjem ро parovima. Ako zatra:li od glasaca da najpre biraju izmedu В i С, glasaCi tipa 1 i 2 glasace za В, Cime В stice vecinu. Ako zatim zatrazi od glasaca da biraju izmedu А i В, glasaCi tipa 1 i З glasace za А, Cime А stice veCinu. ShvatajuCi da је А pobedilo В i da је В pobedilo С, gradonacelnik Ьi mogao da zakljrtCi da А predstavlja jasan izЬor glasaca. Ali, sacekajte: pretpostavimo da gradonacelnik zatim zatrazi od glasaca da Ьi­ raju izmedu А i С. U tom slucaju, glasaCi tipa 2 i З glasaju za С, cime С stice veCinu. То jest, kada se glasa ро parovima, А pobeduje В, В pobeduje С, а С pobeduje А. Normalno, ocekujemo da preferencije ispolje svojstvo tranzitivnosti: ako se А preferira u odnosu na В, а В u odnosu na С, onda Ьi se ocekivalo da se А preferira u odnosu na С. Kondorseov paradoks је u tome sto se demokratski ishodi ne pridrzavaju uvek tog svojstva. Glasanje ро parovima moze da produkuje tranzitivne preferencije drustva, u zavisnosti od obrasca preferencija pojedinaca, ali, kao sto nas primer u tabeli pokazuje, ne moze se garantovati da се to uvek tako i Ьiti.

Jedna implikacija Kondorseovog paradoksa jeste da redosled glasanja moze da utice na rezultat.J\ko gradonacelnik predlozi da se najpre bira izmedu А i В, а zatim da se Ьira izmedu pobednika tog glasanja i С, grad се na kraju izabrati С. Ali, ako glasaCi najpre biraju izmedu В i С, а zatim izmedu pobednika tog glasanja i А, grad се na kraju izabrati А. А ako glasaCi najpre biraju izmedu А i С, а zatim izmedu pobednika tog glasanja i в, grad се na kraju izabrati в. Iz Kondorseovog paradoksa izvlaCimo dve pouke. Prva, иZа pouka, glasi: kada postoje vise od dve opcije, dnevni red (odnosno, redosled glasanja) moze da ima snazan uticaj na ishod demokratskih izbora. Druga, sira pouka, glasi: vecinsko glasanje samo ро sebl ne pokazuje koji ishod drustvo zaista zeli.

Erouova teorema nemogucnosti Otkada su politicki teoreticari prvi put uocili Kondorseov paradoks, veliki deo energije posvetili su proucavanju postojecih i predlaganju riovih glasackih sistema. Na primer, kao alternativu veCinskom glasanju ро parovima, gradonacelnik naseg grada mogao је od svakog glasaca da zatrazi da rangira moguce ishode. Kod svakog glasaca, mogli Ьismo da pripisemo 1 poen za plasman na poslednje mesto, 2 poena za plasman na drugo mesto odozdo, З poena za plasman na trece mesto odozdo, i tako dalje. Pobeduje onaj ishod koji doblje najveCi broj poena. Uz preferencije date u Tabeli 1, pobednik је В. (Sami izracunajte.) Тај glasacki metod zove se Bordin racun, ро francuskom matematicaru i sociologu koji ga је prvi izumeo. Тај metod se cesto koristi u anketama u kojima se rangiraju sportske ekipe. Postoji li savrsen glasacki sistem? Ekonomista Кenet Erou bavio se tim pitanjem u svojoj knjizi Drustveni izbor i individualne vrednosti objavljenoj 1951. godine. Erou najpre iznosi definiciju savrsenog glasackog sistema. On pretpostavlja da pojedinci u drustvu imaju preferencije u pogledu razliCitih mogucih ishoda: А, В, С, i tako dalje. On zatim pretpostavlja da drustvo zeli glasacki sistem pomocu kojeg се se Ьirati izmedu ishoda koji zadovoljavaju nekoliko svojstava:

POGLAVLJE 22

GRAN1CNA PODRUCJA M!KROEKONOM1JE

1 49 1

• Jednoglasnost: Ako svi preferiraju А u odnosu na В, onda А treba da pobedi В. • Tranzitivnost: Ako А pobedi В, а В pobedi С, onda А treba da pobedi С. • Nezavisnost od nebltnih alternativa: Rangiranje dva ishoda А i В ne treba da zavisi od toga da li је na raspolaganju i treCi ishod,

С.

• Nepostojanje diktatora: Ne postoji osoba koja uvek nametne svoje, bez obzira na preferencije svih drugih. Izgleda da su ovo pozeljna svojstva koja treba da poseduje glasacki sistem. Medutim, Erou је dokazao, matematicki i nepobltno, da nijedan glasacki sistem ne moze da zadovolji sva ova svojstva. Тај zapanjujuCi rezultat zove se Erouova teorema nemogucnosti. Matematika koja је neophodna da Ьi se dokazala Erouova teorema izvan је opsega ove knjige, ali о njenoj tacnosti mozemo zakljuciti na osnovu nekoliko primera. Vec smo videli sta је proЬlem kod metode veCinskog pravila. Kondorseov paradoks pokazuje da vecinsko pravilo ne uspeva da produkuje rangiranje ishoda koji uvek zadovoljavaju uslov tranzitivnosti. Drugi primer nam pokazuje da Bordin racun ne uspeva da zadovolji uslov nezavisnosti od irelevantnih alternativa. Setite se da uz preferencije u Tabeli 1., ishod В pobeduje uz Bordin racun. Ali, pretpostavimo da С iznenada nestane kao alternativa. Ako se Bordovo racunanje primeni samo na ishode А i В, tada А pobeduje. (1 ovde sami izracunajte.) Dakle, eliminisanjem alternative С menja se rangiranje А i В .. Ova promena nastaje jer rezultat Bordog racunanja zavisi od broja poena koje dobljaju А i В, а broj poena zavisi od toga da li na raspolaganju stoji irelevantna alternativa, С. Erouova teorema nemogucnosti predstavlja vazan i uznemirujuci rezultat. Ona ne znaCi da treba da napustimo demokratiju kao oblik vladavine. Ali, znaci da, bez obzira na glasacki sistPm koji drustvo usvoji za agregiranje preferencija svojih Clanova, on се, na neki naCin, imati nedostatke kao mehanizam drustvenog izbora.

Erouova teorema nemogucnosti matematicki rezultat koji pokazuje da, pod odredenim pretpostavljenim uslovima, ne postoji nijedan sistem za agregiranje pojedinacnih preferencija u validan skup drustvenih preferencija

SLIKA 1

Broj ljudl

35

Teorema sredisnjeg glasaca: primer

30

Ovaj dijagram pokazuje kako se budiet koji najvise preferira юо g/asaca rasporeduje па 5 mogucih opcija, rangiranih od nule do 20 milijardi dolara. Ako drustvo donosi od/uku па osnovu veCinskog pravifa, sredisnji glasac (koji и ovom slucaju preferira 10 milijardi dolara) odluёuje о ishodu.

25 20 15 10 5 о

budzeta (u mllljardama)

492

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

Sredisnji glasac је kralj

teorema sredisnjeg glasaca matematicki rezultat koji pokazuje da ukoliko glasaci blraju jednu tacku na nekoj pravoj, а svaki glasac zeli tacku koja је najЫiza onoj koju on preferira, tada се vecinski princip odabrati tacku koju preferira sredisnji glasac.

Uprkos Erouovoj teoremi, veCina drustava svoje lidere i drzavnu politiku bira glasanjem, cesto na osnovu vecinskog pravila. Sledeca faza u proucavanju vladavine jeste da se ispita kako funkcionisu vlade izabrane na osnovu veCinskog principa. Odnosno, ko u demokratskom drustvu odreduje koja се se politika izabrati? U nekim slucajevima, teorija demokratske vladavine pruia neocekivano jednostavan odgovor. Razmotrimo jedan primer. Zamislite drustvo koje odlucuje koliko novca da potrosi na neko javno dobro, recimo, na vojsku ili nacionalne parkove. Svaki glasac ima sopstveni budZet koji Ьi najvise zeleo, i uvek preferira one ishode koji su bliZi vrednosti koju on najvise .Zeli u odnosu na one koji su dalje od nje. Dakle, glasace mozemo da poredamo polazeCi od onih koji preferiraju najmanji budzet do onih koji preferiraju najveCi. Na Slici 1. prikazan је jedan primer. Tu postoji 100 glasaca, а iznos budZeta varira od nule do 20 rnilijadri dolara. Uz date preferencije, koji Ьiste ishod ocekivali da се demokratija proizvesti? Prema cuvenom rezultatu pod nazivom Teorema srediSnjeg glasaca, veCinsko pravilo се proizvesti ishod koji preferira sredisnji glasac. Sredisnji glasac је glasac koji se nalazi u sredini raspodele. U ovom primeru, ako uzmete listu glasaca koji su poredani prema svojim preferiranim bud.Zetima, i ako izbrojite 50 glasaca pocevsi s bllo kog kraja liste, saznacete da sredisnji glasac zeli bud.Zet u iznosu od 10 milijardi dolara. Nasuprot tome, prosecni preferirani ishod (koji se doblja kada se saberu preferirani ishodi i taj broj podeli brojem glasaca) iznosi 9 milijardi dolara, а modusni ishod (onaj koji preferira najveCi broj glasaca) iznosi 15 milijardi dolara. Sredisnji glasac је najmocniji jer njegov preferirani ishod pobeduje sve druge predloge u dvostrukoj trci. u nasem primeru, vise od polovine glasaca zeli 10 milijardi dolara ili vise, а vise od polovine zeli 10 milijardi dolara ili manje. Ako neko predlo.Zi, recimo, 8 umesto 10 milijardi dolara, svako ko preferira 10 milijardi ili vise glasace kao srediSnji glasac. Slicno tome, ako neko predlozi 12 umesto 10 milijardi dolara, svako ko zeli 10 rnilijardi ili manje, .glasace kao sredisnji glasac. U оЬа slucaja, sredisnji glasac na svojoj strani ima vise od polovine glasaca. Sta је sa Kondorseovim glasackim paradoksom? Ispostavlja se da kada glasaCi Ьi­ raju tacku na liniji i kada svaki glasac bira tacku koju najvise zeli, tada ne mo.Ze doCi do Kondorseovog paradoksa. Ishod koji preferira sredisnji glasac pobeduje sve ostale. Jedna od implikacija teoreme sredisnjeg glasaca jeste da ako dve politicke stranke pokusavaju da maksimiziraju svoje sanse na izborima, оЬе се pomeriti svoje pozicije blize sredisnjem glasacu. Pretpostavimo, na primer, da se Demokratska stranka zalaze za budZet u iznosu od 15 milijardi dolara, dok se RepuЬlikanska stranka zalaie za budZet od 10 milijardi dolara. Pozicija Demokrata је popularnija u smislu da 15 milijardi dolara ima vise zagovornika od bllo kog drugog izbora. Uprkos tome, RepuЬli­ kanci dobljaju vise od 50 posto glasova: oni се privuCi 20 glasaca koji zele 10 milijardi dolara, 15 glasaca koji zele 5 milijardi dolara i 25 glasaca koji zele nulti iznos budZeta. Ako Demokrate zele da pobede, svoju platformu се pomeriti ka sredisnjem glasacu. Dakle, ova teorija moze da objasni zasto su politicke stranke u dvopartijskom sistemu medusobno slicne: оЬе se pomeraju ka sredisnjem glasacu. Druga implikacija teoreme sredisnjeg glasaca jeste da se stavovima manjine ne pridaje dovoljno veliki znacaj. Zamislite da 40 posto populacije zeli da se mnogo novca potrosi na nacionalne parkove, а da 60 posto ne zeli da se Ьilo sta trosi. u tom slucaju, preferencija sredisnjeg glasaca је nula, bez obzira na intenzitet stava manjine. Takva је logika demokratije. Umesto da postigne kompromis koji uzima u obzir preferenci-

POGLAVUE 22

је

svih glasaca, vecinsko pravilo vodi dini raspodele.

racиna

GRANICNA PODRUCJA MIKROEKONOMIJE

samo о osobl koja se nalazi tacno

и

sre-

1politicari su ljudi Kada рrоисаvаји ponasanje potrosaca, ekonomisti pretpostavljajи da potrosaCi kири­ korpu dobara i иsluga koja im prиZa najveCi stepen zadovoljstva. Kada proucavajи ponasanje preduzeca, ekonomisti pretpostavljajи da preduzeca proizvode onu kolicinи dobara i иslиga koja im donosi najveCi profit. Sta Ьi trebalo da ekonomisti pretpostave kada proиcavaju ljиde koji se bave politikom? 1 politicari imajи svoj cilj. Bilo Ьi lepo pretpostaviti da politicki lideri иvek teze dobroblti drustva и celini, da zele da postignи optimalnи komblnacijи efikasnosti i jednakosti. MoZda lepo, ali ne i realisticno. Licni interes predstavlja snazan motiv za politicke cinioce, kao sto predstavlja i za potrosace i vlasnike preduzeca. Pojedine politicare motivise zelja da ponovo Ьиdи izabrani i spremni sи da zrtvujи nacionalni interes ako се to ojacati njihovu bazu glasaca. Drиge politicare motivise oblcna poblepa. Ako и to sumnjate, treba da pogledate najsiromasnije drzave na svetu, и kojima korиpcija drzavnih slиZЬenika predstavlja иоЬlсајеnи preprekи ekonomskom razvojи. Ova knjiga nђе pravo mesto za razvijanje teorije politickog ponasanja. Ти temи bolje је prepustiti sociolozima. Medиtim, kada razmisljate о ekonomskoj politici, imajte na иmи da је ne kreira dobronamerni kralj, vec stvarni ljиdi sa sopstvenim, oblcnim ljиdskim zeljama. Ponekad ih motivise zelja da unaprede nacionalni interes, а ponekad licne politicke i finansijske amblcije. Ne treba da nas iznenadi kada ekonomska politika ne nalikuje idealima koji se navode и иdZbenicima ekonomije. ји

Skup~tina za drzavne ~kole glasa о skolskom budzetu i odnosu izmedu broja ucenika i broja nastavnika. Rezultati ankete pokazuju da 35 posto glasaca zeli da taj odnos bude g:1, 25 posto zeli odnos 10:1, а 40 posto zeli odnos 12:1. Koji blste ishod ocekivali?

BrziKviz

BIHEVIORISTICKA EKONOMIJA Ekonomija је nauka koja se bavi proиcavanjem ljиdskog ponasanja, ali ona nije jedina oЬlast za koju to moze da se kaze. I drustvena nauka psihologija bavi se izborima koje ljudi vrse tokom svog zivota. OЬlasti ekonomije i psihologije oblcno funkcionisи samostalno, delimicno zato sto se bave razliCitim nizom pitanja. Medиtim, nedavno se pojavila oЬlast pod nazivom Ьihevioristicka ekonomija u kojoj ekonomisti koriste osnovna shvatanja psihologije. Razmotrimo neka od tih shvatanja.

Ljudi nisu uvek racionalni Ekonomska teorija nastanjena је naroCitom vrstom organizma, koga ponekad nazivamo homo economicus. Pripadnici te vrste иvek sи racionalni. Као menadzeri preduzeca, oni maksimiziraju profit. Као potrosaCi, oni maksimizirajи korisnost (ili, ekvivalentno tome, blraju tackи na najvisoj krivi indiferencije). Uz ogranicenja sa ko-

1 493

494

1

DEO 7

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

jima se suocavaju, oni racionalno mere sve troskove i koristi i uvek biraju najbolji moguCi pravac delovanja. Stvarni ljudi su, medutim, homo sapiensi. Mada oni umnogome nalikuju racionalnim, proracunatim ljudima koji su pretpostavka ekonomske teorije, to su daleko kompleksnija Ьiса. Umeju da budu zaboravni, nagli, zbunjeni, emotivni i kratkovidi. Тi nedostaci ljudskog rezonovanja predstavljaju najvaznije teme proucavanja psihologa1 koje su do skora kod ekonomista Ьile zanemarene. Herbert Sajmon, jedan od prvih sociologa koji se bavio granicnim podrucjem ekonomije i psihologije, predlagao је da se ljudi ne posmatraju kao racionalna Ьiса koja maksimiziraju, vec kao Ьiса kojase zadovoijavaju. Umesto da uvek Ьiraju najbolji pravac delov,anja, ljudi donose odluke koje su samo dovoljno dobre. Drugi ekonomisti isto tako smatraju da su ljudska Ьiса samo /fpriЬliZno racionalna" ili da ispoljavaju "ogranicenu racionalnost". U proucavanjima covekovog odlucivanja Cini se pokusaj da se otkriju sistematske greske koje ljudi Cine. Evo nekoliko nalaza:

POGLAVLJE 22

GRANICNA PODRUCJA MIKROEKONOMIJE

• Ljudi su previse samouvereni. Zarnislite da su vam postavljena neka numericka pitanja, recimo, koliko africkih zemalja su Clanice Ujedinjenih nacija, koliko је visoka najvisa planina u Severnoj Americi, i tako dalje. Medutim, od vas se ne trazi da date jednu procenu, vec da navedete interval poverenja od 90 posto takav raspon vrednosti za koji ste 90 posto sigurni da se tacan broj nalazi u tom rasponu. Kada psiholozi vrse ovakav eksperiment, oni utvrduju da veCina ljudi navodi suvise male raspone: tacan broj se nalazi u njihovom rasponu, ali mnogo manje nego u 90 posto slucajeva. То jest, ljudi su previse samouvereni kada su u pitanju njihove sposobnosti. • Ljudi pridaju preveliki znacaj malom broju Zivopisnih zapazanja. Zamislite da razrnisljate о kupovini automoblla marke Х. Da Ьiste se obavestili о pouzdanosti takvog automoblla, citate casopis PotrosaCki izvestaj, koji је anketirao 1.000 vlasnika automoblla Х. Zatim sretnete prijateljicu koja ima automobll Х i ona vam kaze da је taj auto pravi "krsн. Kako cete tretirati ovo prijateljiCino zapazanje? Ako razrnisljate racionalno, shvaticete da ona samo povecava broj ispitanika u uzorku sa

1 495

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

1.000 na 1.001, sto ne menja mnogo na stvari. Medutim, posto је prica vase prijateljice tako zivopisna, mozete doCi u iskusenje da јој pri odluCivanju pridate veCi znacaj nego sto zaslиZuje. • Ljudi nerado menjaju miSifenje. Ljudi oblcno tumace dokaze na nacin koji potkrepljuje njihova postojeca uverenja. U jednoj studiji је od subjekata traieno da procitaju i daju ocenu izvestaja о istraZivanju uticaja smrtne kazne na smanjenje kriminala. Nakon sto su proCitali izvestaj, oni koji su prvobltno zagovarali smrtnu kaznu rekli su da su jos uvereniji u ispravnost svog stava, а i oni koji su se prvobltno protivili smrtnoj kazni rekli su da su jos uvereniji u ispravnost svog stava. lste dokaze dve grupe su interpretirale na suprotne naCine. Razmislite о odlukama koje ste i sami u zivotu doneli. Da li i vi pokazujete neke od ovih osoblna? Pitanje koje izaziva zucne rasprave glasi da li su odstupanja od racionalnosti vazna za razumevanje ekonomskih pojava. Zanimljivi primeri mogu se naCi kod proucavanja programa 401(k), stednih racuna za penziju sa poreskim olaksicama koje pojedina preduzeca nude svojim radnicima. U nekim preduzecima, radnici mogu da ucestvuju u tom programu ako popune jednostavni formular. U drugim preduzeCima, radnici se automatski upisuju i mogu da se ispisu ako popune jednostavan formular. Ispostavlja se da rnnogo vise radnika ucestvuje u drugom slucaju, nego u prvom. Da su radnici savrseno racionalni ljudi koji maksimiziraju, izabrali Ьi optimalni iznos stednje za penziju, bez obzira na fiksnu sumu koju im nudi poslodavac. U stvari, izgleda da ponasanje radnika pokazuje znatni stepen inercije. Njihovo ponasanje lakse је shvatiti kada se udaljimo od modela racionalnog coveka. Mozete se zapitati zasto se ekonomija zasniva na pretpostavci о racionalnosti kada psihologija i zdrav razum izraiavaju surnnju u nju? Jedan od odgovora moze da glasi da је ta pretpostavka priЬliZno, ako ne bas u potpunosti, tacna. Na primer, kada smo proucavali razlike izmedu konkurentnih i monopolistickih preduzeca, pretpostavka da preduzeca racionalno maksimiziraju profit proizvela је rnnoge vazne i validne zakljucke. Setite se iz Poglavlja 2 da ekonomski modeli nisu zamisljeni kao replika stvarnosti, vec treba da pokafu sustinu konkretnog proЬlema i pomognu u njegovom razumevanju. Jos jedan razlog zbog koga ekonomisti tako cesto pretpostavljaju racionalnost moze da bude i to sto ni oni sami nisu racionalna Ьiса koja maksimiziraju. Као i vecina ljudi, oni su previse samouvereni i nerado menjaju svoje misljenje. Njihov izbor izmedu alternativnih teorija ljudskog ponasanja moze da pokazuje preveliku inerciju. Osim toga, ekonomisti mogu da budu zadovoljni teorijom koja nije savrsena, ali је dovoljno dobra. Model racionalnog coveka mozda је samo teorija koju bira naucnik u drustvenim naukama kao Ьiсе kome је dosta "da se zadovolji".

Ljudi vode racuna о pravicnosti Jos jedan uvid u ljudsko ponasanje moze se ilustrovati uz pomoc eksperimenta koje se zove igra ultimatuma. Та igra funkcionise na sledeCi nacin: dvojici dobrovoljaca (koji se inace ne poznaju) kaze se da се odigrati igru u kojoj Ьi mogli da osvoje ukupno 100 dolara. Pre nego sto zapocnu igru, objasne im se pravila. Igra pocinje bacanjem novCica, uz pomoc kojeg se dobrovoljcima dodeljuje uloga igraca А i igraca В. Zadatak igraca А jeste da predlozi da se nagrada od 100 dolara podeli izmedu njega i drugog igraca. Nakon sto igrac А iznese svoj predlog, igrac В odlucuje da li da ga prihvati

POGLAVLJE 22

GRANICNA PODRUCJA MIKROEKONOMIJE.

Ш odЬije.

Ako ga prihvati, оЬа igraca doЬijaju novac u skladu sa predlogom. Ako igrac predlog, nijedan igrac ne doЬija nista. U оЬа slucaja, igra se u tom trenutku zavrsava. Pre nego sto nastavimo, zastanite i razmislite sta Ьiste vi uradili u ovoj situaciji. Da ste igrac А, kako Ьiste predlozili da se podeli 100 dolara? Da ste igrac В, koju Ьiste podelu prihvatili? Konvencionalna ekonomska teorija u ovoj situaciji pretpostavlja da su ljudi racionalna Ьiса koja maksimiziraju bogatstvo. Та pretpostavka dovodi do jednostavne prognoze: igrac А treba da predlozi da on doЬije 99 dolara а igrac В 1 dolar, а igrac В treba da prihvati predlog. Napokon, kada se predlog iznese, igrac В је bogatiji ako ga prihvati, sve dok bar nesto doЬija. Osim toga, posto igrac А zna da је prihvatanje predloga u interesu igraca В, igrac А nema razloga da mu ponudi vise od 1 dolara. Jezikom teorije igara (kojom smo se bavili u Poglavlju 16), podela 99-1 predstavlja Nesovu ravnoteZи. Ipak, kada eksperimentalni ekonomisti traie od stvarnih ljudi da odigraju igru ultimatuma, rezultati se veoma razlikuju u odnosu na ovu prognozu. Ljudi u ulozi igraca В oЬicno odЬijaju predloge u kojima im se daje samo 1 dolar Ш neki slican mali iznos. Posto to znaju, ljudi u ulozi igraca А oЬicno predlaZи da se igracu В da mnogo vise od 1 dolara. Neki ljudi ponudice ravnopravnu podelu, 50-50, ali se cesce desava da igrac А predlozi igracu В iznos od priЬliZno 30 Ш 40 dolara, pri cemu veCi deo cuva za sebe. U tom slucaju, igrac В oЬicno prihvata predlog. Sta se ovde desava? Logicno objasnjenje glasi da se ljudi delimicno rukovode urodeirim osecajem za pravicnost. Podela 99-1 cini se tako nepravicnom da је mnogi ljudi odЬijaju, cak i na sopstvenu stetu. Nasuprot tome, podela 70-30 jos uvek је nepravicna, ali ne toliko da Ьi navela ljude da zanemare uoЬicajeni licni interes. u nasem proucavanju ponasanja domacinstava i preduzeca, pravda nije igrala nikakvu ulogu. Ali, rezultati igre ultimatuma pokazuju da Ьi mobla trebalo. Na primer, u Poglavljima 18 i 19 govorШ smo о tome kako nadnice odreduju ponuda rada i trainja za radom. Pojedini ekonomisti smatraju da Ы percipiranu pravicnost iznosa koji pre..duzece isplacuje svojim radnicima takode trebalo uzeti u obzir. Dakle, kada preduzece ima posebno profitaЬilnu godinu, radnici (poput igraca В) mogu ocekivati da се im Ьiti isplacen pravican deo nagrade, cak i ako strandardna ravnoteZa to ne zaЬteva. Preduzece (poput igraca А) moze da odluCi da radnicima isplati vise od ravnotezne nadnice iz straЬa da Ы radnici u protivnom mobla pokusali da kazne preduzece tako sto се ulagati manje napora, strajkovati ili se, cak, ponasati vandalski. В odЬije

Ljudi vremenom postaju nedosledni Zamislite neku dosadnu dиZnost, recimo, pranje vesa, ciscenje snega ispred ulaza, ili ispunjavanje formulara za prijavu poreza. Razmotrite sada sledeca pitanja: 1. Da li

Ьiste

vise voleli

(А)

da provedete 50 minuta u obavljanju te duznosti odmah,

Ш (В) da provedete 60 rillnuta u obavljanju te dиZnosti sutradan?

2. Da li Ьiste vise voleli da (А) provedete 50 minuta u obavljanju te duznosti za 90 dana, Ш (В) provedete 60 minuta u obavljanju te duznosti za 91 dan? Kada im se postave ova pitanja, veCina ljudi Ьira odgovor В na pitanje 1, а odgovor А na pitanje 2. Ako gledaju u buducnost (kao u pitanju 2), oni minimiziraju koliCinu

1

497

498

1

DE07

ТЕМЕ ZA IZUCAVANJE

vremena koju provode obavljajuCi dosadni zadatak. Ali, kada se suocesa mogucnoscu da du.Znost obave odmah (kao u pitanju 1), biraju da је odloze. Na neki nacin, ovo ponasanje nije neocekivano. Svako ponekad odla2e svoje obaveze. Medutim, sa stanovista ekonomske teorije, takvo ponasanje је zbunjujuce. Pretpostavimo da је neko na pitanje 2 dao odgovor da zeli da provede 50 minuta u obavljanju du.Znosti za 90 dana. А onda, kada dode devedeseti dan, dozvolimo mu da se predomisli. U stvari, tada se suocava sa pitanjem 1, ра bira da zadatak obavi sutradan. Ali, zasto sam protok vremena utice na izbore koje on vrsi? Mnogo puta u zivotu ljudi za sebe prave planove, а zatim ih ne sprovode u delo. Pusac оЬеса sebl da се prestati da pusi, ali nakon nekoliko sati od poslednje cigarete, on poseze za drugom i krsi obecanje. Osoba koja pokusava da smrsa оЬеса da се prestati da jede dezert za rucak, ali kada konobar u restoranu donese meni za dezerte, obecanje је zaboravljeno. U оЬа slucaja, zelja za momentalnim zadovoljstvom navodi donosioca odluke da napusti svoje predasnje planove. Pojedini ekonomisti smatraju da odluka izmedu potrosnje i stednje predstavlja va2an primer u kojem ljudi vremenom ispoljavaju nedoslednost. Za mnoge ljude trosenje predstavlja neku vrstu momentalnog zadovoljstva. Stednja, bas kao i odricanje od cigareta Ш slatkisa, zahteva zrtvu u sadasnjosti radi nagrade koja se doblja u buducnosti. 1 bas kao sto Ьi mnogo pusaca zelelo da prestane da pusi, а mnogo debelih zelelo da smrsa, tako Ьi i nmogo potrosaca zelelo vise da stedi. Prema jednoj anketi, 76 posto Amerikanaca izjavilo је da ne stedi dovoljno za penziju. Implikacija ove nedoslednosti tokom vremena jeste da Ьi ljudi trebalo na neki nacin da se obavezu da се se u buducnosti drzati svojih planova. Pusac koji pokusava da prestane da pusi mogao Ьi da baci cigarete, а osoba na dijeti da stavi katanac na friZider. Sta moze da uCini osoba koja premalo stedi? Treba da nade neki naCin da sacuva novac pre nego sto ga potrosi. Pojedini stedni racuni za penziju upravo to Cine, recimo, planovi 401(k). Radnik Ьi mogao da se slozi da mu se oduzima deo plate pre nego sto је primi. Тај novac se stavlja na racun za koji је kaznjivo da se koristi pre penzionisanja. Mozda је to razlog tako velike popularnosti stednih racuna za penziju: oni stite ljude od sopstvenih zelja za momentalnim zadovoljstvom.

BrziKviz Navedite tri nacina na koja se ljudsko odlucivanje razlikuje od odlucivanja racionalnog pojedinca iz konvencionalne ekonomske teorije.

ZAKLJUCAK

_.

.ti .

U ovom poglavlju ispitivali smo granicna podrucja mikroekonomije. MoZda ste primetili da smo ideje samo skicirali, а ne u potpunosti razvili. То nije slucajno. Jedan od razloga jesto to sto cete te teme detaljnije proucavati na visim godinama. Drugi razlog је sto ove teme predstavljaju predmet aktivnog istrazivanja i sto, dakle, jos uvek nisu detaljno obradene. Da Ьiste videli kako se te teme uklapaju и siru sliku, setite se Deset principa ekanamije iz Poglavlja 1. Jedan od principa glasi da trzista oblcno predstavljaju dobar naCin organizovanja ekonomske aktivnosti. Drugi princip glasi da vlade ponekad mogu da poboljsaju trZisne ishode. Dok budete proucavali ekonomiju, moCi cete bolje da uocite istinitost tih principa, ali i zaЬlude koje su njihov sastavni deo. Proucavanje asimetricne informisanosti trebalo Ьi da vas ucini opreznijim kada је rec о trzisnim ishodima. Proucavanje politicke ekonomije trebalo Ьi da vas ucini opreznijim kada је rec о

vladinim resenjima. А proucavanje bihevioristicke ekonomije trebalo Ьi da vas ucini opreznijim kada је rec о Ьilo kojoj instituciji koja se oslanja na ljudsko odluCivanje ukljucujuCi i trZiste i vladu. Ako postoji nesto sto ujedinjuje ove tri teme, to је cinjenica da је zivot prava zbrka. Informacije su nesavrsene, vlada је nesavrsena, а i ljudi su nesavrseni. Naravno, to ste znali jos pre nego sto ste poceli da studirate ekonomiju, ali te nesavrsenosti ekonomisti moraju da razumeju sto preciznije ako zele da objasne, ра cak i da unaprede, svet koji ih okrиZuje.

REZIME • U mnogim ekonomskim transakcijama informacije su asimetricne. Kada postoje skrivene aktivnosti, principale brine mogucnost da agenti pate od proЬlema moralnog hazarda. Kada postoje skrivene karakteristike, kupci se brinu zbog moguce negativne selekcije kod prodavaca. Privatna trzista ponekad resavaju proЬlem asimetricne informisanosti uz pomoc signalizovanja i ispitivanja (skrininga). • Mada vladina politika moze ponekad da poboljsa trzisne ishode, vlade su i same nesavrsene insitucije. Kondorseov paradoks pokazuje da vecinsko pravilo ne uspeva da proizvede tranzitivne

preferencije drustva, а Erouova teorema nemogucnosti pokazuje da nijedan glasaCki sistem nije savrsen. u mnogim situacijama demokratske instutucije се postiCi ishod koji zeli sredisnji glasac, bez obzira na preferencije ostatka izbornog tela. Osim toga, pojedince koji odreduju vladinu politiku moze da motivise licni, а ne drzavni interes. • Proucavanje psihologije i ekonomije otkriva da је ljudsko odluCivanje slozenije nego sto se pretpostavlja и konvencionalnoj ekonomskoj teoriji. Ljudi nisu uvek racionalni, oni vode racuna о pravienosti ekonomskih ishoda (cak i na sopstvenu stetu), i mogu vremenom da budu nedosledni.

KLJUCNI POJMOVI moralni hazard agent principal

negativna selekcija signalizovanje ispitivanje

Erouova teorema nemogucnosti Kondorseov paradoks teorema sredisnjeg glasaca

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta је moralni hazard? Navedite bar tri nacina na koja Ьi poslodavac mogao da uЬlaZi ovaj proЬlem. 2. Sta је negativna selekcija? Navedite primer trzista na kojem negativna selkekcija moze da predstavlja proЬlem.

3. Definisite signalizovanje i ispitivanje i navedite ро jedan primer.

4.

Које је

neoblcno svojstvo glasanja uocio Kondorse?

5. Objasnite zasto veCinsko pravilo postuje preferencije sredisnjeg, а ne prosecnog glasaca. 6. OpiSite igru ultimatuma. Kakav Ьi ishod ove igre prognozirala konvencionalna ekonomska teorija? Da li eksperimenti potvrduju tu prognozu? Objasnite.

~·· ..

500

1

РЕО 7

ТЕМЕ

ZA IZUCAVANJE

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Svaka od sledecili situacija podrazиmeva moralni hazard. U svakom pojedinacnom slисаји kaZite ko је principal, а ko agent, i objasnite zasto postoji asimetricna informisanost. Каkо navedeni postupak иЬiazava proЬiem moralnog hazarda? а. Stanodavci zahtevajи da im zakиpci dаји depozit pre иseljenja и stan. Ь. Preduzeca рlасаји rиkovodioce na najvisim mestima i tako sto im рrиZаји mogucnost da kире akcije predиzeca ро datoj ceni и bиdиcnosti. с. Kompanije za aиto-osiguranje nиde popиst klijentima koji и kolima imajи иgraden sistem protiv krade. 2. Pretpostavimo da osiguravajиca kompanija Dиg zivot i dobro zdravlje naplacиje godisnje 5.000 dolara za porodicnи polisи osiguranja. Predsednik kompanije predla2e da kompanija poveca godisnjи premijи na 6.000 dolarakako Ы povecala profit. Kada Ы predиzece prilivatilo njegov predlog, kakav Ы ekonomski proЬiem mogao da nastane? Da li Ы klijenti predиzeca и prosekи postali manje ili vise zdravi? Da li Ы se profit kompanije nиZno povecao? З. Primer iz prakse и ovom poglavljи opisиje kako momak poklanjanjem odgovarajиceg poklona moze devojci da da signal da је voli. Da li smatrate i da izjava Nolim te" moze da poslиZi kao signal? Zasto? 4. Pojedini aktivisti и borbl protiv side smatrajи da osiguravajuce kompanije ne Ы smele da pitajи klijente da li sи inficirani virusom HN koji је uzrok side. Da li bl takvo pravilo pomoglo Ш nastetilo HN pozitivnim osobama? Da li Ы to povecalo Ш иЬiazilo proЬiem negativne selekcije na trzistu zdravstvenog osiguranja? Da li bl to, ро vasem misljenjи, povecalo Ш smanjilo broj ljudi koji ne-

http://

mаји zdravstveno osiguranje? Ро vasem misljenjи, da li Ы to bila dobra politika? 5. Vlada razmatra dva naCina pomoCi siromasnima: da im da novac, Ш da irn da besplatne obroke и narodnim kuhinjama. Navedite jedan argument za davanje novca. Navedite jedan argument koji se zasniva na asimetricnoj informisanosti u prilog tome da Ы obroci u narodnoj kuhinji bili bolji od pomoCi unovcu. 6. Ken ulazi u poslasticarnicи. KoNOBAR: Danas irnamo sladoled od vanile i cokolade. Uzecu vanilu. КЕN: KONOBAR: Umalo da zaboravim. Imamo i jagodu. u tom slисаји, uzecu cokoladи. КЕN: Које

standardno svojstvo odluCivanja krsi Ken? (Pomoc: ponovo proCitajte odeljak о Erouovoj teoremi nemogucnosti.) 7. Zasto Ы politicka stranka u dvopartijskom sistemu mogla da odlиci da se ne priklanja sredisnjem glasacu? (Pomoc: Razmislite о neizlasku na izbore i о prilozima politickim strankama.) 8. Dva standa za prodaju sladoleda odlucujи gde da selociraju na plaZi koja је dиgacka jednu milju. Svaka osoba koja sedi na pla2i kupиje tacno jedan sladoled dnevno na standи koji јој је najЬiizi. Svaki prodavac .sladolecta zeli maksimalni broj kupaca. Gde Ы na plaZi dva standa sladoleda trebalo da se lociraju? . 9. Posle velikog zemljotresa u Kaliforniji mnogi ljиdi zovu svojи osiguravajucи kompaniju da se prijave za osiguranje od zemljotresa. Da li ova reakcija moZda pokazuje neko odstupanje od racionalnosti? Objasnite.

Ako zelite vecu pomoc pri ucenjи, molimo vas posetite. http:(/mankiwXti·a.swlearJJ.ing,_com.

MAKROEKONOMSKI PODACI

;.ј

КАКО

SE MERI NACIONALNI DOHODAK

Kada zavrsнe skolovanje i pocnete da trazite stalni posao, tekuCi ekonomski uslovi ponajvise oЬlikovati vase iskustvo. u jednom periodu preduzeca u Citavoj privredi povecavaju proizvodnju dobara i usluga, zaposlenost raste, а posao lako nalazite. U drugom periodu, medutim, preduzeca smanjuju proizvodnju, zaposlenost opada, а za nalazenje posla potrebno је mnogo vremena. Naravno, svaki fakultetski obrazovan covek radije Ьi usao na trziste rada u godini ekonomske ekspanzije nego u godini ekonomske recesije. Posto stanje ukupne privrede duboko utice na sve nas, о promenama ekonomske situacije izvestavaju svi mediji. 1 zaista, kada citate novine nailazite uvek na nove statisticke podatke о ekonomiji. Ti statisticki podaci, moZda, pokazuju ukupni dohodak svih u jednoj privredi (BDP), stopu ро kojoj cene rastu (inflacija), procenat radne snage koji nema posao (nezaposlenost), ukupnu potrosnju u prodavnicama (vrednost maloprodaje), Ш trgovinski debalans izmedu SAD i ostalih zemalja sveta (trgovinski deficit). Svi ovi statisticki podaci su makroekonomski. Oni nam ne govore о odredenom domaCinstvu ш preduzecu, vec о ukupnoj ekonomiji. се

503

504

1

DEO 8

MAKROEKONOMSKI PODACI

Као

mikroekonomija bavi se prouёavanjem odluCivanja pojedinaёnih domaCinstava i preduzeca i njihovog medusobnog delovanja na trzistima makroekonomija bavi se prouёavanjem pojava na nivou cele ekonomije, ukljuёujuci inflaciju, nezaposlenost i ekonomski rast

sto se moZda secate iz Poglavlja 2, ekonomija se deli na dve grane: mikroekoi makroekonomijи. Мikroekonomija se bavi proиcavanjem odlиCivanja pojedinacnih domacinstava i predиzeca i njihovog medиsobnog delovanja na trzistima. Mak:roekonomija se bavi proиcavanjem ekonomije и celini. Cilj makroekonomije jeste da objasni ekonomske promene koje istovremeno uticu na mnoga domacinstva, preduzeca i trzista. Mak:roekonomisti se bave raznovrsnim pitanjima: zasto је u nekim zemljama prosecni dohodak visok, а u nekiц1a nizak? Zasto cene и pojedinim periodima brzo rastu, а drugima su stabllne? Zasto se proizvodnja i zaposlenost u nekim godinama povecavaju, а u drugima smanjuju? sta vlada moze, ako uopste nesto moze da uCini, da Ьi promovisala brzi rast dohodaka, nisku inflaciju i stabllnu zaposlenost? Та pitanja su mak:roekonomska ро karakteru jer se ticu funkcionisanja cele ekonomije. Posto privreda kao celina predstavlja skup mnogih domacinstava i mnogih preduzeca koji na trzistima stupajи u medиsobna dejstva, postoji Ьliska veza izmedu mikroekonomije i makroekonomije. Osnovni instrumenti ponude i traznje, na primer, od centralnog sи znacaja za makroekonomsku analizu, kao sto su kljиcni i za mikroekonomsku analizu. Ipak, proucavanje privrede u njenoj celovitosti prU.Za neke nove i zanimlj ive izazove. U ovom i sledecem poglavlju razmatracemo podatke na osnovu kojih ekonomisti i kreatori politike prate иcinak celokupne ekonomije. Тi podaci ukazuju na makroekonomske promene koje makroekonomisti pokusavaju da objasne. U ovom poglavlju razmatracemo bruto domaCi proizvod, Ш, jednostavnije, BDP, kojim se meri ukupni dohodak zemlje. BDP је najvaZniji statisticki podatak u ekonomiji, jer se SПlatra da predstavlja najbolji pokazatelj ekonomskog Ьlagostanja drиstva. nomijи

DOHODAK 1IZDACI PRIVREDE Kada treba da se proceni kako neka osoba stoji finansijski, najpre pogledamo njene prihode. Osoba koja ima visoke prihode moze sebl u zivotu lako da priиsti i neophodna i luksuzna dobra. Ne predstavlja iznenadenje sto ljudi sa visim prihodima imaju bolji zivotni standard- bolji stan, bolju zdravstvenu zastitи, lиksuznije automoblle, duZi godisnji odmor, i tako dalje. Ista logika moze se primeniti i na ukupnu privredu jedne zemlje. Kada procenjujemo da li је jedna privreda u dobrom ili losem stanju, logicno је da pogledamo ukupni prihod koji zaradиju svi ljudi u toj privredi. То је zadatak bruto doПlaceg proizvoda (ВDР).

BDP meri dve stvari odjednom: ukupne dohotke svih u odredenoj privredi i ukиp­ ne izdatke privrede koje ona ima и proizvodnji dobara i usluga. Razlog zbog koga BDP ima takvu sposobnost da meri i иkираn dohodak i иkирnе izdatke lezi и tome sto su te dve stvari- iste. U privredi u celini dohoci moraju Ьiti jednaki izdacima. Zasto је to tako? Dohoci jedne privrede jednaki sи njenim izdacinia zato sto и svakoj transakciji postoje dve strane: kирас i prodavac. Svaki dolar izdatka nekog kupca predstavlja dolar dohotka za nekog prodavca. Pretpostavimo, na primer, da Karen placa 100 dolara Dagu za kosenje njenog travnjaka. U ovom slucajи, Dag је prodavac usluge, а Karen је kupac. Dag zaradиje 100 dolara, а Karen trosi 100 dolara. Dakle, ova transakcija jednako doprinosi dohotkи privrede kao i njenim izdacima. Bez obzira da li pokazuje ukиpne dohotke Ш ukupne izdatke, BDP se povecava za 100 dolara.

POGLAVLJE 23

КАКО

SE MERI NACIONALNI DOHODAK

1 505

SLIKA 1

Prihod (=BDP}

Prodata dobra i usluge

lzdaci (=BDP}

Kupljena dobra i usluge

Dijagram kruznog toka Domatiпstva kupuju dobra i usluge od preduzeca, а preduzeca koriste prihod od prodaje za isplatu zarada radпicima, za plat.aпje reпte, i za isplatu profita vlasпicima preduzet.a. BDP је jedпak ukupпom izпosu koji trose domat.iпstva па triiStu dobara ius/uga. Оп је jedпak

i

ukupпim

пadпicama, reпtama

Rad, zemlja i kapital

Nadnice, renta i profit (=BDP}

__.,... Tok inputa i autputa ~ Toknovca

Jednakost dohotka i izdataka mozemo da prikazemo i u oЬliku dijagrama krиZnog toka koji је prikazan na Slici 1. (MoZda se secate dijagrama krиZnog toka iz Poglavlja 2.) Na ovom dijagramu prikazane su sve transakcije izmedu domacinstava i preduzeca u jednostavnoj ekonomiji. U toj privredi, domaCinstva kupuju dobra i usluge od preduzeca; ti izdaci teku kroz trzista dobara i usluga. Preduzeca taj novac od prodaje koriste za isplatu zarada radnicima, placanje rente i profit vlasnika preduzeca; ti dohoci teku kroz trZista faktora proizvodnje. U toj privredi, novac tece od domacinstava ka preduzeCima, а zatim se ponovo sliva u domacinstva. BDP ove privrede mozemo izracunati na jedan od dva nacina: sabiranjem ukupnih izdataka domaCinstava, Ш sabiranjem ukupnih dohodaka (nadnica, renti i profita) koje isplacuju preduzeca. Posto svi izdaci u privredi na kraju postaju neCiji dohodak, BDP је isti bez obzira na naCin racunanja. Naravno, privreda је u stvarnosti komplikovanija od one prikazane na Slici 1. Konkretno, domaCinstva ne trose sve svoje dohotke. Jedan deo odlazi drzavi u vidu poreza, а jedan deo domacinstva stede za budџcnost. Osim toga, domaCinstva ne kupuju sva dobra i usluge koje se proizvode u ekonomiji. Neka dobra i usluge kupuje drzava, а druga kupuju preduzeca koja planiraju da ih upotrebe u buducoj proizvodnji svog autputa. Ipak, bez obzira na to ko kupuje dobro Ш uslugu - domaCinstvo, drzava Ш

profitu koje isp/at.uju preduzet.a па triistu faktora proizvodпje.

i

506

1

DEO 6

MAKROEKONOMSКI

PODACI

preduzece - svaka transakcija ima svog kupca i prodavca. Dakle, za privredu u celini mora da vazi da su dohoci i izdaci uvek jednaki. Које se dve stvari mere na osnovu bruto domaceg proizvoda? Kako BDP moze da meri dve stvari istovremeno?

BrziKviz

MERENJE BRUTO DOMACEG PROIZVODA Posto smo razmotrili znacenje bruto domaceg proizvoda u opstem srnislu, objasnimo preciznije kako se doblja taj statisticki podatak. Definicija BDP-a glasi: bruto domaci proizvod (BDP) tгZisna

vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredenom vremenskom periodu.

• Bruto domaci proizvod {ВОР) је trzisna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredenom vremenskom periodu. Ova definicja deluje prilicno jednostavno. Medutim, javljaju se mnoga delikatna pitanja pri izracunavanju BDP-a jedne ekonomije. Razmotrimo zato pa.Zljivo svaki deo definicije.

"BDP је trzisna vrednost ... " Verovatno vam је poznata izreka IINe mesaj ЬаЬе i zabe." Ipak, BDP upravo to Cini. BDP sablra mnogo razlicitih vrsta proizvoda u jedinstvenu meru vrednosti ukupne ekonomske aktivnosti. То se Cini pomocu trzisnih cena. Posto trZisne cene sameravaju broj ljudi spremnih da plate razliCita dobra, one predstavljaju i odraz vrednosti tih dobara. Ako је cena jabuka dvostruko veca od cene pomorandzi, onda jedna jabuka dvostruko vise doprinosi BDP u odnosu na jednu pomorandzu. ,,. •• SVI"h ... 11 BDP pokusava da bude sveobuhvatan. On ukljucuje sve proizvode koji su proizvedeni u ekonomiji i prodati na legalnim trzistima. BDP pokazuje trzisnu vrednost ne samo jabuka i pomorandZi, vec i krusaka, grejpfruta, knjiga, filmova, sisanja, zdravstvenih usluga, itd. BDP ukljucuje i trzisnu vrednost usluga stanovanja u stambenom prostoru koji је raspoloziv u ekonorniji. U slucaju stambenog prostora za izdavanje, tu vrednost lako је izracunati zakupnina је jednaka i izdacima zakupca i dohotku stanodavca. Ipak, mnogi ljudi poseduju sopstveni stambeni prostor u kojem zive, ра, stoga, ne placaju zakupninu. Vrednost takvog stambenog prostora u kojima stanuju vlasnici vlada ukljueuje u BDP na osnovu procenjene vrednosti zakupnine. То jest, BDP se zasniva na pretpostavci da vlasnik, u stvari, placa zakupninu samom seЬi, ра se ta zakupnina ukljucuje i u njegove izdatke i u njegov dohodak. Postoje, medutim, neki proizvodi koji nisu ukljuceni u BDP jer је njihovu vrednost tesko izracunati. Iz BDP је iskljuceria veCina proizvoda koji se proizvode i potrose kod kuce i koji nikada ne izadu na trziste. Povrce koje kupujete u piljarinici deo је BDP-a, ali povrce koje gajite u sopstvenoj basti nije. Ovakva izuzeca iz BDP-a ponekad dovode do paradoksalnih rezultata. Na primer, kada Karen placa Dagu da јој pokosi travnjak, ta transakcija predstavlja deo BDP-a.

POGLAVLJE ZЗ

КАКО SE MERI NACIONALNI DOHODAK

Kada Ьi se Karen udala za Daga, situacija Ьi se promenila. Mada Ьi Dag i dalje kosio Karenin travnjak, vrednost kosenja tada Ьi Ьila izostavljena iz BDP-a jer se Dagove usluge vise ne Ьi prodavale na trzistu. Dakle, kada se Karen uda za Daga, BDP opada.

"... f .та 1n1'h ... " Kada kompanija Internesenel Pejper proizvede hartiju, а tu hartiju zatim Holmark upotreЬi za proizvodnju cestitki, hartija u tom slucaju predstavlja meauproizvod, а cestitka se zove finalno dobro. U BDP је ukljucena vrednost finalnih dobara. То је zato sto је vrednost meduproizvoda vec ukljucena u cene finalnih dobara. Ako Ьismo trziSnu vrednost hartije sabrali sa trzisnom vrednostscu cestitke, onda Ьi to Ьilo duplo racunanje. То jest, tako Ьi se hartija (pogresno) uracunala dva puta. Va:lan izuzetak od ovog principa nastaje kada se meduproizvod napravi i kada se, umesto da se koristi, doda na zalihe proizvoda preduzeca koje се se se kasnije koristiti Ш prodati. U tom slucaju, meduproizvod se smatra "finalnim" u tom trenutku, а njegova vrednost kao ulaganje u zalihe dodaje se na BDP. Kada se zalihe meduproizvoda kasnije koriste ili prodaju, onda је ulaganje preduzeca u zalihe negativno, ра se u skladu sa tim i BDP u kasnijem periodu smanjuje.

" ... dobara i usluga ... " U BDP su ukljucena i materijalna dobra (hrana, odeca, automobШ) i nematerijalna dobra, odnosno usluge (sisanje, hernijsko ciScenje odece, posete lekaru). Kada kupite kompakt disk svoje omiljene grupe, vi kupujete dobro, а kupovna cena predstavlja deo BDP-a. Kada kupite kartu za koncert iste grupe, vi kupujete uslugu, а cena karte takode predstavlja deo BDP-a.

11 . . .

. den1'h ... pro1zve

11

U BDP su ukljucena dobra i usluge koji se proizvode u tekucem periodu. U njega nisu ukljucene transakcije koje obuhvataju dobra proizvedena u proslosti. Kada Dzeneral Motors proizvede i proda novi automoЬil, vrednost tog automobila ukljucuje se u BDP. Kada jedna osoba proda polovni automoЬil nekoj drugoj osobl, vrednost polovnog automobila ne ukljucuje se u BDP.

tt···

u jednoj zemlji ...

11

BDP predstavlja vrednost proizvodnje unutar granica jedne zemlje. Kada kanadski drzavljanin privremeno radi u SAD, njegova proizvodnja predstavlja deo americkog BDP-a. Kada је americki drzavljanin vlasnik fabrike na Haitiju, proizvodnja te fabrike ne predstavlja deo americkog BDP-a. (Ona је deo BDP-a Haitija.) Dakle, proizvodi se ukljucuju u BDP jedne zemlje ukoliko su proizvedeni u toj zemlji, bez obzira na nacionalnost proizvodaca.

1 507

508

!

DE08

MAKROEKONOMSКI

PODACI

tf'··

u odredenom vremenskom periodu.,,

BDP predstavlja vrednost proizvodnje koja se odvija u odredenom intervalu vremena. interval oblcno је jedna godina ili kvartal (tri meseca). BDP predstavlja tok dohodaka i izdataka u privredi tokom tog intervala. Kada vlada iznosi podatke о BDP za neki kvartal, ona ga oblcno izrazava ро "godisnjoj stopi". То znaci da cifra koja oznacava BDP za taj kvartal predstavlja iznos do-

Тај

POGLAVLJE 23

КАКО SE MERI NACIONALNI DOHODAK

hodaka i izdataka u tom kvartalu pomnozen sa 4. Vlada koristi ovu konvenciju da Ьi olaksala poredenje izmedu kvartalnih i godisnjih cifara BDP-a. Osim toga, kada vlada iznosi podatke о BDP za neki kvartal, ona ih iznosi posto su oni modifikovani statistickim postupkom koji se zove sezonska korekcija. Podaci koji nisu korigovani jasno pokazuju da је proizvodnja dobara i usluga u privredi veca u nekim periodima godine u odnosu na neke druge periode. (Као sto mozete da pretpostavite, sezona kupovine za Bozic predstavlja vrhunac.) Kada posmatraju stanje u privredi, ekonomisti i kreatori politike cesto zele da detaljnije prouce te redovne sezonske promene. Zato statisticari iz vlade koriguju kvartalne podatke da Ьi jasno izdvojili sezonski ciklus. Podaci о BDP koji se pojavljuju u vestima uvek su sezonski korigovani. Ponovimo sada definiciju BDP-a: • Bruto domaCi proizvod (BDP) је trzisna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredenom vremenskom periodu. Trebalo Ьi da bude jasno da BDP predstavlja jedno fino merilo vrednosti ekonomske aktivnosti. Na naprednijim kursevima makroekonomije nauCicete nesto vise о proЬle­ mima koji se javljaju kod izracunavanja BDP-a. Ali, i sada mozete da vidite da је svaki deo ove definicije bremenit znacenjem.

BrziKviz

Sta vise doprinosi BDP- proizvodnja jednog kilograma hamburgera ili proizvodnja jednog kilograma kavijara? Zasto?

KOMPONENTE BDP U ekonomiji se potrosnja javlja u mnogim oЬlicima. U Ьilo kom trenutku, porodica Smit mozda ruca u Burger Кingu; Dzeneral Motors mozda gradi novu fabriku automoЬila; Mornarica mobla izraduje novu podmornicu; Britis Ervejz mobla kupuje avion od Boinga. U BDP su ukljuceni svi ovi razliciti oЬlici izdataka na dobra i usluge koji se proizvode u zemlji. Da Ьi shvatili kako ekonomija koristi svoje oskudne resurse, ekonomisti se cesto bave proucavanjem sastava BDP-a kod razliCitih vrsta izdataka. Pri tom oni BDP (koji cemo oznaCiti sa У) dele na cetiri komponente: potrosnju (С), investicije ([), drzavne izdatke (G) i neto izvoz (NX): Y=C+I+G+NX.

Ova jednacina је identitet- jednaCina koja mora da bude tacna na osnovu nacina definisanja njenih promenljivih. U ovom slucaju, posto svaki dolar izdataka koje BDP obuhvata predstavlja deo jedne od cetiri komponente BDP, zblr te cetiri komponente mora Ьiti jednak BDP. Razmotrimo pazljivije svaku od te cetiri komponente.

1 509

510 1

DEO 8

MAKROEKONOMSKI POPACI

Potrosnja potrosnja izdaci domacinstava na dobra i usluge, s izuzetkom kupovine novog stambenog prostora

Potrosnja predstavlja izdatke domacinstava na dobra i иslиge. ,,Dobra" obиhvatajи izdatke domacinstava na trajna dobra, recimo, aиtomoblle i kиcne aparate, i izdatke:na potrosna dobra, recimo, hranи i оdеси. "Uslиge" obuhvatajи nematerijalne stavke kao sto sи, frizerske иslиge ш zdravstvena zastita. lzdaci domacinstava na obrazovanje takode sи obиhvaceni potrosnjom иslиga (mada Ьi neko mogao da kaZe da Ьi te izdatke Ьilo bolje иkljиciti и sledecи komponentu.)

lnvesticije investicije izdaci па proiivodnu opremu, zalihe i gradevinske objekte, ukljucujuci kupovinu novog stambenog prostora za domacinstva

Investicije obиhvatajи kиpovinи dobara koja се se koristiti и bиdиcnosti za daljи proizvodnjи dobara i иslиga. То је zblr svih kиpovina proizvodne opreme, zaliha i gradevinskih objekata. Investicije и gradevinske objekte obиhvatajи i rashode na novi stambeni prostor. Ро konvenciji, kиpovina nove kисе predstavlja jedan vid izadataka domacinstava koji spada и investicije, а ne и potrosnjи. Као sto smo napomenuli и prethodnom delи poglavlja, treba paziti kako се se tretirati akиmuliranje zaliha. Каdа IВМ proizvede kompjиter, ра ga doda na zalihe иme­ sto da ga proda, smatra se da је IВМ "kиpio" taj kompjиter za sopstvene potrebe. То jest, strиcnjaci koji rасиnаји nacionalni dohodak tretirajи taj kompjиter kao deo IВM­ ovih izdataka na investicije. (Ako IВМ kasnije proda taj kompjиter sa zaliha, ulaganje IВМ-а и zalihe Ьiсе negativno, sto се Ьiti protivteza pozitivnim izdacima kирса.) Zalihe se tretirajи na ovaj naCin zato sto је jedan od ciljeva BDP da izmeri vrednost proizvodnje и privredi, а dobra koja sи pridodata zalihama predstavljajи deo proizvodnje и tom periodи.

Drzavni izdaci driavni izdaci izdaci za dobra i usluge lokalnih vlada, vlada drzava i federalne vlade

i:

neto izvoz razlika izmedu vrednosti kupovine domacih dobara od strane drzavljana drugih zemalja (izvoz) i vrednosti kupovine inostranih dobara od strane domacih drzavljana (uvoz). Kada domace preduzece prodaje nesto kupcu iz druge zemlje, kao sto Boing prodaje Britis Ervejzu, povecava se neto izvoz.

Drzavni izdaci obиhvatajи izdatke na dobra i иslиge lokalnih vlada, vlada drzava i federalne vlade. Njima sи obиhvacene plate drzavnih slиzbenika i izdaci za javne radove. Odnedavno se и rасиnи nacionalnog dohotka ova stavka unosi pod novirn-i duZirn nazivom "drzavni izdaci na potrosnjи i brиto investicije'', ali cemo и ovoj knjizi koristiti tradicionalni i kraCi naziv udrzavni izdaciu. Znacenje "drzavnih izdataka" zahteva objasnjenje. Kada drzava isplacиje platu generalи, ta plata predstavlja deo drzavnih izdataka. Ali, sta se desava kada driava isplaeuje socijalnи pomoc nekom starijem gradaninи? Takav izdatak vlade zove se transfer, jer se ne vrsi razmena za neko dobro Ш иslиgи koji se trenиtno proizvode. Тransferi иtiси na dohodak domaCinstava, ali ne predstavljajи odraz proizvodnje и privredi. (Sa makroekonomskog stanovista, transferi sи slicni negativnim porezima.) Posto se шi osnovu BDP mere dohoci od i izdaci и proizvodnji dobara i иslиga, transferi se ne rасиnаји kao deo drzavnih nabavki.

Neto izvoz Neto izvoz jednak је razlici izmedи vrednosti kиpovine dobara proizvedenih kod kисе od strane driavljana drиgih zemalja (izvoz) i vrednosti kиpovine inostranih dobara od strane domacih driavljana (иvoz).

TABELA 1 ,_

Bruto domaci proizvod, Potrosnja, С lnvesticije, 1 Drzavni izdaci, G Neto izvoz, NX

У

Ukupno (umlrd. dolara)·

Poglavi (u dolarima)

Procenatod ukupnog broja

$10,082

$з5,375

100%

6,987 1,586 1,858 -349

24,516 5,565 6,519 -1,225

69 16. 18 -з

-

-

BDP i njegove komponente Ova tabefa prikazuje ukupni BDP ekonomije SAD za 2001: godiпu i raz/aie BDP па cetiri njegove kompoпente. Kada Citate ovu tabelu, imajte па umu identitet У= С+ 1 + G + NX. lzvor: Ministarstvo trgovine SAD

Izraz "neto" u "neto izvozu" odnosi se na Cinjenicu da se uvoz oduzima od izvoza. se cini zato sto је uvoz dobara i usluga obuhvacen drugim komponentama BDP-a. Na primer, pretpostavimo da neko domaCinstvo kupi automobil u vrednosti od 30.000 dolara od Volvoa, svedskog proizvodaca automoЬila. Tom transakcijom povecava se potrosnja za 30.000 dolara, jer kupovina automobila predstavlja deo izdataka za potrosnju. Njome se smanjuje i neto izvoz za 30.000 dolara, jer је automoЬil uvezen. Drugim reCima, neto izvoz obuhvata dobra i usluge proizvedene u inostranstvu (sa predznakom minus) jer su ta dobra i usluge obuhvacene potrosnjom, investicijama i drzavnim nabavkama (sa predznakom plus). Dakle, kada domaCinstvo, preduzece Ш vlada u zemlji kupi dobro ili uslugu u inostranstvu, tom kupovinom se smanjuje neto izvoz - ali, posto se njome istovremeno povecava potrosnja, investicije Ш drzavni izdaci, ona ne utice na BDP. То

Primer iz prakse KOMPONENTE BRUTO DOMACEG PROIZVODA SAD Tabela 1. prikazuje strukturu americkog BDP-a za 2001. godinu. Те godine је BDP u SAD iznosio oko 10.000 mld. dolara. Ako taj broj podelimo sa 285 miliona, sto је ukupni broj stanovnika u SAD 2001. godine, doЬijamo BDP ро glavi stanovnika (naziva se BDP per capita). Vidimo da su 2001. godine dohoci i izdaci prosecnog Amerikanca iznosili 35.375 dolara. Potrosnja је cinila skoro dve trecine BDP-a, odnosno 24.516 dolara ро glavi stanovnika. Investicije su iznosile 5.565 ро glavi stanovnika. Drzavni izdaci iznosile su 6.519 dolara ро glavi, а neto izvoz -1.225 dolara ро glavi stanovnika. Ovaj broj је negativan jer su Amerikanci manje zaradili od prodaje strancima nego sto su potrosili na dobra iz inostranstva. Ovi podaci doЬijeni su iz Zavoda za ekonomsku analizu pri Ministarstvu trgovine SAD koje priprema racune nacionalnog dohotka. Novije podatke о BDP mozete naCi na njihovom sajtu ~WV\rw..bea.doc~gQY. •

"""

512

1

DEO 6

MAKROEKONOMSКI

PODACI

BrziKviz Navedite cetiri komponente izdataka. Која је najveca?

REALNI NASUPROT NOMINALNOM BDP-U Као

sto smo videli, BDP meri ukupne izdatke na dobra i usluge na svim trzistima u privredi. Ako se ukupni izdaci povecaju u odnosu na prethodnu godinu, jedno od sledeceg mora Ьiti tacno: (1) privreda proizvodi veci autput dobara i usluga, ili (2) dobra i usluge se prodaju ро visim cenama. Kada proucavaju promene koje se tokom vremena desavaju u ekonorniji, ekonomisti zele da razdvoje ta dva efekta. Konkretno, oni zele da mere ukupnu koliCinu dobara i usluga koja se proizvodi u ekonorniji, na koju nece uticati promene cena tih dobara i usluga. U tu svrhu ekonornisti koriste jednu meru koja se zove realni BDP. Realni BDP odgovara na hipoteticko pitanje: koliko Ьi iznosila vrednost dobara i usluga proizvedenih ove godine ako Ьismo ta dobra i usluge vrednovali ро cenama koje su vaiile u nekoj odredenoj godini u proslosti? Vrednovanjem tekuce proizvodnje ро cenama koje su fiksirane na nivou iz proslosti, realni BDP pokazuje promene koje se vremenom dogadaju u ukupnoj proizvodnji dobara i usluga u privredi. Da Ьismo preciznije uvideli kako se forrnira realni BDP, razmotrimo jedan primer.

TABELA 2

'

Cene i koliCine

Realni i nominalni BDP Ova tabe/a pokazuje kako se racunaju realni BDP, nominalni BDP i BDP deflator и slueaju jedne hipoteticke ekonomije и kojoj se proizvode samo viгS/e i hamburgeri.

Кolicina

CenaviriШ

viriШ

2001 2002

$1 2

2ООЗ

з

100 150 200

Godina

Godina 2001 2002 2ооз

Godina 2001 2002 2ооз

Godina 2001 2002 2ооз

Kolicina hambшgera

Cena hamburgera $2

50 100 150

з

4

Racunanje nominalnog BDP

=

(1 $ ро virsli Х 100 virsli) + (2.$ ро hamburgeru Х 50 hamburgera) 200 $ (2 $ ро virsli Х 150 virsli) + (з $ ро hamburgeru Х 100 hamburgera) = боо $ (з $ ро virsli Х 200 virsli) + (4 $ ро hamburgeru Х 150 hamburgera) 1.200 $

=

Racunanje realnog BDP (Ьazna godina 2001.) (1 $ ро virsli Х 100 virs!i) + (2 $ ро hamburgeru Х 50 hamburgera) = 200 $ (1 $ ро virs!i Х 150 viгS!i) + (2 $ ро hamburgeru Х 100 hamburgera) = З5О $ (1 $ ро virs!i Х 200 virsli) + (2 $ ро hamburgeru Х 150 hamburgera) = 500 $

Racunanje BDP deflatora (200 $/200 $) х 100 = 100 (боо$/з5о$) Х 100 = 171 (1.2оо$/5оо$) Х 100 = 240

POGLAVLJE 23

КАКО SE MERI NACIONALNI DOHODAK

(

51 З

Numericki primer Tabela 2. prik.azиje neke podatke koji se odnose na ekonomijи и kojoj se proizvode samo dva dobra - virsle i hamburgeri. U tabeli sи prikazane proizvedene koliCine ta dva dobra i njihove cene и 2001., 2002. i 2003. godini. Da Ьismo izracиnali ukиpne izdatke и toj ekonomiji, pomnozicemo koliCine virsli i hamburgera njihovim cenama. Godine 2001, prodato је 100 virSli ро ceni od 1 dolara ро komadи, ра sи иkиpni izdaci na virSle iznosili 100 dolara. Iste godine, prodato је 50 hamburgera ро ceni od 2 dolara ро komadи, ра sи i izdaci na hamburgere iznosili 100 dolara. Ukиpni izdaci и ekonomiji - zbir izdataka na virSle i izdataka na hamburgere - iznose 200 dolara. Тај iznos, vrednost proizvodnje dobara i иslиga ро tekиCim cenama, zove se nominalni BDP. Tabela prikazиje kako је izracиnat nominalni BDP za te tri godine. Ukиpni izdaci povecavajи se sa 200 dolara 2001. na 600 dolara 2002. godine, а zatim na 2.100 dolara 2003. Тај porast moze delimicno da se pripise povecanjи koliCina virSli i hamburgera, а delimicno povecanjи njihovih cena. Da Ьismo izmerili proizvedenи koliCinи na kоји ne иtiси promene cena koristimo realni BDP, koji pokazиje vrednost proizvodnje dobara i иslиga ро konstantnim cenama. Realni BDP racиnamo tako sto najpre izaberemo jednи godinи koja се slиZiti kao Ьаzпа godiпa. Zatim na osnovu cena iz bazne godine racиnamo vrednost dobara i иslи­ ga и svim godinama. Drиgim recima, cene и baznoj godini рrиzаји osnovu za poredenje kolicina и razlicitim godinama. Pretpostavimo da smo za nas primer izabrali 2001. godinи kao baznи. Na osnovu cena virSli i hamburgera koje sи vaZile 2001. godine racиnamo vrednost dobara i иslи­ ga proizvedenih 2001., 2002. i 2003. godine. U Tabeli 2. prikazana је ta racиnica. Da Ьismo izracиnali realni BDP za 2001. godinи, koristimo cene virSli i hamburgera iz 2001. (bazne godine) i kolicine virSli i hamburgera proizvedenih 2001. godine. (Dakle, za baznи godinи, realni BDP иvek је jednak nominalnom ВDР-и.) Da Ьismo izracиna­ li realni BDP za 2002. godinи, koristimo cene virsli i hambиrgera koje sи vaZile 2001. (bazne godine) i kolicine virsli i hamburgera proizvedenih 2002. godine. Slicno tome, realni BDP za 2003. godinи racиnamo na osnovи cena koje sи vazile 2001. (bazne godine) i koliCina proizvedenih 2003. godine. Kada vidimo da se realni BDP povecao sa 200 dolara 2001. na 350 dolara 2002., а zatim na 500 dolara 2003. godine, znamo da је taj porast posledica povecanja proizvedenih koliCina, jer sи cene fiksirane na nivoи bazne godine. Da rezimiramo: kada rасипато пomiпalпi BDP, koristimo tekиce сепе i па оsпоvи пjih pripisиjemo vredпost proizvodпji dobara i иslиga и privredi. Kada rасипато realпi BDP, koristimo koпstaпtne сепе iz Ьаzпе godiпe i па оsпоvи пjih pripisиjemo vredпost proizvodпji dobara i иslиga и toj privredi. Posto na realni BDP ne иtiси promene cena, promene realnog BDP-a odraZavajи samo promene proizvedenih kolicina. Dakle, realni BDP је mera proizvodnje dobara i иslиga и privredi. Kada racиnamo BDP, cilj nam је da izmerimo koliko sи иspesni rezиltati иkирnе privrede. Posto na osnovu realnog BDP-a merimo proizvodnjи dobara i иslиga и ekonomiji, on izrazava sposobnost ekonomije da zadovolji potrebe i zelje ljиdi. Dakle, realni BDP predstavlja Ьоlји merи ekonomskog Ьlagostanja nego nominalni BDP. Kada ekonomisti govore о ВDР-и neke privrede, oni oblcno misle na realni, а ne na nominalni BDP. А kada govore о rastи privrede, oni izrazavajи taj rast kao procentиalnи promenи realnog BDP-a и jednom periodи и odnosи na drugi period.

nominalni BDP vrednost proizvodnje dobara i usluga ро tekucim cenama

realni BDP vrednost proizvodnje dobara i usluga ро konstantnim cenama

514

1

DEO 6

MAKROEKONOMSКI

FODACI

BDP Deflator Као

BDP deflator mera nivoa cena koj а se racuna kada se kolicinik nominalnog BDP-a i realnog BDP-a pomnoZi sa 100

sto smo upravo videli, nominalni BDP izra.Zava zajedno i cene dobara i usluga i kolicine dobara i usluga koji se proizvode u ekonomiji. Nasuprot tome, kada se cene drze na konstantnom nivou iz bazne godine, realni BDP izra.Zava samo proizvedene kolicine. Na osnovu ova dva statisticka podatka motemo izracunati i treCi, BDP deflator, koji odra.Zava cene dobara i usluga, ali ne i proizvedene koliCine. BDP Deflator =

Nominalni BDP Realni BDP х 100.

Posto nominalni BDP i realni BDP moraju u baznoj godini da budu isti, BDP deflator za baznu godinu uvek iznosi 100. BDP Deflator za naredne godine izra.Zava promenu nominalnog BDP-a u odnosu na baznu godinu koja ne moze da se pripise promeni realnogBDP. BDP Deflator meri tekuCi nivo cena u odnosu na nivo cena u baznoj godini. Da Ьi­ smo videli zasto је to tako, razmotrimo dva jednostavna primera. Zamislite, najpre, da se koliCine proizvedene u privredi vremenom povecavaju, ali da cene ostaju na istom nivou. U tom slucaju, i nominalni i realni BDP istovremeno rastu, раје BDP deflator konstantan. Sada, pak, pretpostavimo da se cene vremenom povecavaju, ali da proizvedene kolicine ostaju na istom nivou. U ovom drugom slucaju, nominalniЋDP raste, ali realni BDP ostaje nepromenjen, ра i deflator BDP raste. Uocite da u оЬа slucaja deflator BDP izra.Zava ono sto se desava sa cenama, а ne ono sto se desava sa koliCinama. Vratimo se sada numerickom primeru iz Tabele 2. BDP Deflator izraeunat је pri dnu tabele. Za 2001. godinu nominalni BDP iznosi 200 dolara i realni BDP iznosi 200 dolara, раје BDP deflator 100. Za 2002. godinu, nominalni BDP iznosi 600 dolara, а realni BDP 350 dolara, ра BDP deflator iznosi 171. Posto se BDP deflator 2002. povecao sa 100 na 171, mozemo reci da se nivo cena povecao za 71 posto.

SLIKA 2

Mlrd. dolara

Realni BDP u SAD Sfika prikazuje tromesecne podatke za rea/ni BDP SAD posfe 1970. Recesije-periodi opadajuceg realnog BDP-a oznaceni su tamnim vertikalnim stubovima lzvor ????.S. Department of Commerce.

$10,000

POGLAVLJE 23

КАКО

SE MERI NACIONALNI DOHODAK

;;;~~~;:q~t~{~t~~~~~~~~1~~~~~~i~~~~:~t:.~~~~;.~ь~m":~:~~:~:~~p, . <): Щdit~,~ri~sp~П9\.~·:~~j~ ·' '~~;;;~'n~
.~~'~mJ::rf@l . •.• '~o:_v ~:o·' u~-.· ;P.~iu'_:~. u _ja}l~~<·.·~u~.~-;_fP._ fo".·дћ_.·i ·f_ ~.- · .1_ ~<>~~j~,p~zi/JIJQ OфnёriO.~?K~~e,

_._.•_. ;n ;m_'.J• • •. .•.•. _ ·.;·:_•a_t_._.:_:_;·'. . ••_.,.. . <' . ... : . N . . :····. :U •guyerner.·дme.ricke.ce.ntr,alneьa.nke ··... •. .• ··кaa•.•rпaЊrainiislite,Ћe џ~ьа:аа AЩr.Grinspen zeli da Stavi d_() cudi;stb•ek~ћ~mJj~-~b~taje:sve'faksa>· ~rlrispen . pгk'~~k~liko ···ci:9c!i~a,··· · znarija d9 ekonomija SAD postCJje· s\/e y~ci·_udid arr\erl~kog B,DIЧ'I'sa- .. ,,;sustinski model industrijske гrюб u sve l<1k$a .. '· stoji se od ffiiari kb!ei П~rnaJu t~ikн.i 1:\):vreme predstavijao је niz ogrpmBukval.no. •·· • i!d~C!k~~kih usl.~g<~i.psфqter~f),ije:· ··nih.• dirnoin·okruz~hiћfabrika ёelika Каdа govori о .,opadajucem tren- el~ktrohske informatij~ 111-:: . ... ла obalama jezera Мicigen. Autp!Jt se s_astojao od stvari, velikih fidu'' · u ovom slucaju, g; Grihspen terneta. hoce da kaze da dolarska vrednost Medutim, g. Grinsp~n шr~е od zickih ·stvari." dobara i usluga koji se proizvode u oCiglednog da napravi dubokoumrш Primer ekonomske moCi SAD u mocnoj americkoj ekor)omiji ima · misao~ .Sallie ,,ma!i deo" ekonom- danasnje vreme predstavlja korporamnogo manju tezinu nego sto је ·skog rasta dve zemlje poslednjih ne- cija Majkrosoft, sa svojim skoro bezimala, ёаk i nakon sto se uskladi s in- k_oliko . deceriija "predstavlja rast tezinskim autputom. "Pre pedeset flacijom. tonaze fiziёkih materijala - nafte, godina bllo је bukvalno nezamislivo Moderna desetospratna poslovna uglja, rude, drveta, sirovih hemikali- da се koncepti i ideje u tolikoj meri zgrada, kaze оп, laksa је od deseto- ја," primecuje on. "Ostatak ёine no- zameniti fizicke resurse i ljudske spratnice koja је podignuta krajem ve ideje о drugaёijim upotrebama misice u proizvodnji dobara i usluXIX veka. ZahvaljujuCi sintetickim tih fiziёkih materijala kako Ы bolje ga," rekao је Grinspen. Naravno, nesto је u SAD i otezalo vlaknima, odeca је laksa. А elektron- zadovoljavali ljudske potrebe." ska revolucija proizvela је televizore Neverovatan i sve manji BDP u odnosu na ranije: ljudi. U Nacionalkoji su tako lagani da se mogu nositi pruza objasnjenje zasto su ameriёki nom institutu zdravlja kazu da је oko ruёnog zgloba. radnici u stanju da proizvedu vise za 22,3% Amerikanaca gojazno, u odPrema konv~ncionalnim merili- svaki sat rada nego ikad ranije .... Ta- nosu na 12,8% poёetkom sezdesetih ma, (realni} bruto domaci proizvod - kav BDP pruza objasnjenje i za godina proslog veka. Ali, g. Grinspen vrednost svih dobara i usluga proiz- ogromni oblm medunarodne trgovi- ne govori о tome. vedenih u zemlji - pet puta је veci ne u danasnje vreme. "Smanjenje nego рге 50 godina. lpak, "fiziёka autputa," rekao је nedavno g. Grin- lzvor: Vol Strit Dzornal od 20. maja 1999, str. В1. •.

-_._·_nsj .•.

•.

• •

._· ·:·. ·

·

vam

poste,

sa

•.

,

1 515

516

1

DEO 8

MAKROEKONOMSКI

PODACI

BDP Deflator predstavlja merilo kоји ekonomisti koriste za pracenje prosecnog nivoa cena и privredi. U sledecem poglavljи ispitacemo jos jedno merilo - indeks cena na malo ра cemo tamo objasniti i razlike izmedи ova dva merila.

Primer iz prakse REALNI BDP U NOVIJOJ ISTORIJI Posto sada znamo kako se definise i racuna BDP, pogledajmo sta nam ta ekonomska promenljiva govori о novijoj istoriji SAD. Na Slici 2. prikazani sи kvartalni podaci о realnom ВDР-и ekonomije SAD od 1970. godine. Ono sto је najoCiglednije iz ovih podataka jeste da realni BDP vremenom raste. Realni BDP ekonomije SAD Ьiо је 2001. dvostrиko veCi od nivoa iz 1970. godine. Drи­ gaCije receno, аиtриt dobara i иslиga koji је proizveden и SAD povecavao se u prosekи za oko З posto godisnje pocevsi od 1970. godine. Тај stalni rast realnog BDPa omogucava tipicnom Amerikancи da иZiva veCi ekonomski prosperitet и odnosu na svoje roditelje i roditelje svojih roditelja. Iz podataka о ВDР-и vidi se i da taj rast nije postojan. Uzlazni trend realnog BDPa povremeno se prekida periodima pada, koji se nazivajи recesije. Na Slici 2. periodi recesije oznaceni sи osencenim иspravnim stublcima. (Ne postoji striktno pravilo u pogledи trenиtka и kome zvanicna komisija koja vodi podatke о poslovnim ciklиsima objavljиje da је nastala recesija, ali nepisano pravilo govori da ona nastaje kada BDP opada и dva kvartala zaredom.) Recesije nisи и vezi samo sa niZim dohocima, nego i sa drиgim oblicirna ekonomskog pada: sve vecom nezaposlenoscи, opadajиCim profitom, cesCim bankrotstvom, i tako dalje. Najvainiji cilj makroekonomije jeste da objasni dиgorocni rast i kratkorocne flиk­ tuacije realnog BDP-a. Као sto cemo videti и narednim poglavljima, za te dve namene sи nam potrebni drиgaCiji modeli. Posto kratkorocne flиktиacije predstavljajи odstupanja od dиgorocnog trenda, najpre cemo ispitati ponasanje kljиcnih makroekonomskih promenljivih na dиgi rok, иk1јисијији6 i BDP. Zatim cemo и narednim poglavljima proSiriti tu analizи da Ьismo objasnili kratkorocne flиktиacije. • Definisite realni i nominalni BDP. Sta је bolje merilo ekonomskog Ыago­ stanja? Zasto?

BrziKviz

BDP 1EKONOMSKO BLAGOSTANJE Ranije и ovom poglavljи BDP smo nazvali najboljim merilom ekoriomskog Ьlagostan­ ja drиstva. Posto nam је sada poznato sta је BDP, mozemo da procenimo takvu tvrdnjи.

Као sto smo videli, BDP meri иkиpni dohodak privrede, kao i иkирnе izdatke za dobra i иslиge. Dakle, BDP ро glavi stanovnika pokazиje nam dohotke i izdatke prosecne osobe и privredi. Posto Ьi veCina ljиdi zelela da ostvarиje vece dohotke i da uZiva и vecim izdacima, BDP ро glavi stanovnika izgleda kao prirodna mera ekonomskog Ьlagostanja prosecnog pojedinca.

POGLAVLJE

2З

КАКО

SE MERI NACIONALNI DOHODAK

1 517

Ipak, pojedini ljudi dovode u pitanje validnost BDP kao merila Ьlagostanja. Kada se senator Robert Kenedi 1968. godine kandidovao za predsednika, izneo је podsticajnu kritiku takvih ekonomskih merila: (Вruto domaci proizvod) ne uzima u obzir zdravlje nase dece, kvalitet njihovog obrazovanja, ili radost njihove igre. On ne ukljueuje lepotu nase poezije, niti snagu nasih Ьrakova, inteligenciju nasih javnih debata, niti integritet nasih drZa.vnih sluibenika. On ne meri ni nasu hrabrost, ni nasu mudrost, niti nasu odanost svojoj zemlji. On meri sve, kratko receno, osim onoga zbog cega vredi ziveti, i govori nam sve о Americi osim onog zbog cega smo ponosni sto smo Amerikanci.

Ima rnnogo istine u ovim recima Roberta Kenedija. Zasto nam је onda toliko stalo do BDP-a? Zato sto nam veliki BDP u stvari pomaze da imamo dobar zivot. BDP ne meri zdravlje nase dece, ali zemlje sa visokim BDP-om mogu svojoj deci da prU.Ze bolju zdravstvenu zastitu. BDP ne meri kvalitet njihovog obrazovanja, ali zemlje sa visokim BDP-om mogu svojoj deci da prU.Ze bolji obrazovni sistem. BDP ne meri lepotu nase poezije, ali zemlje sa visokim BDP mogu vise svojih stanovnika da nauce da citaju i da U.Zivaju u poeziji. BDP ne uzima u obzir nasu inteligenciju, integritet, hrabrost, mudrost i odanost zemlji, ali sve te pohvalne atribute lakse је negovati kada ljudi manje brinu da li се moCi sebl da priuste materijalna dobra neophodna za zivot. Ukratko, BDP ne meri direktno sve ono zbog cega vredi ziveti, ali meri nasu sposobnost da steknemo ono sto је neophodno za dostojan zivot. BDP, medutim, ne predstavlja savrseno merilo Ьlagostanja. Neke stvari koje doprinose dobrom zivotu izostavljene su iz BDP-a. Jedna od njih је dokolica. Pretpostavimo, na primer, da svi u jednoj privredi odjednom pocnu da rade sve dane u nedelji umesto da vikendom U.Zivaju u dokolici. Proizvodilo Ы se vise dobara i usluga, а BDP Ы se povecao. Ipak, uprkos tom porastu BDP-a, ne Ы trebalo da zakljucimo da Ы svima bilo bolje. Gubltak koji Ы usledio nakon smanjenja slobodnog vremena ponistio Ы do bltke od proizvodnje i potrosnje vece kolicine dobara i usluga. Posto BDP na osnovu trzisnih cena vrednuje dobra i usluge, njime nije obuhvacena vrednost skoro svih aktivnosti koje se odvijaju izvan trzista. Konkretno, BDP izostavlja vrednost dobara i usluga koji se proizvode kod kuce. Kada kuvar pripremi ukusni obrok i proda ga u restoranu, vrednost tog obroka predstavlja deo BDP-a. Medutim, kada kuvar taj isti obrok pripremi svojoj supruzi, vrednost koju је dodao sirovim sastojcima izostavljena је iz BDP-a. Slicno tome, cuvanje dece u obdanistima predstavlja deo BDP, ali ne i kada decu kod kuce cuvaju roditelji. Dobrovoljni rad takode doprinosi Ьlagostanju drustva, ali BDP ne izraiava taj doprinos. Jos nesto sto ne obuhvata BDP jeste kvalitet zivotne sredine. Zamislite da vlada eliminise sve propise о zastiti Zivotne sredine. Preduzeca Ы tada mogla da proizvode dobra i usluge, а da pritom ne vode racuna о zagadenju koje stvaraju, ра Ы BDP mogao da se poveca. Ipak, Ьlagostanje Ы najverovatnije opalo. Pogorsanje kvaliteta vazduha i vode ponistilo Ы dobltke od vece proizvodnje. BDP ne govori nista ni о raspodeli dohotka. Drustvo u kojem 100 ljudi ima godisnji dohodak od 50.000 dolara ima BDP u iznosu od 5 miliona dolara, i, sto nije neocekivano, BDP ро glavi stanovnika u iznosu od 50.000 dolara. Isto vaii i za drustvo u kojem 10 ljudi ostvaruje dohodak od 500.000,dolara, а 90 jedva prezivljava. Malo је ljudi koji Ы ove dve situacije nazvali ekvivalentnim. BDP ро glavi stanovnika pokazuje nam sta se desava prosecnom coveku, ali se iza proseka kriju velika raznolikost licnih iskustava.

BDP izraiava proizvodnju fabrike, ali ne i stetu koju ona nanosi iivotnoj sredini.

518

1

MAKROEKONOMSКI PODAC:I

DE06

TABELA

З

'в[)р,; oёekivani zivotni vek i

· pi~menost ф!(а tab~la

prikazuje BDP ро gli3vi stanovnika i dva merila kva.liteta iivota и 12 velikih zema/ja. lzvor:· Нитап Development Report 2001,

Ujedinjene nacije.

ReaJni BDP ро glavi

OCekivani

stanovnika (1999)

Zivotnivek

Zemlja

SAD

$з1.872

пgodina

Јара п

24.898 23-742 8.297 7-473 7-037 3.617 2.857 2.248 1.834

81 78 72 66 67 70 66 63

Nemacka Meksiko Rusija Brazil Кina

lndonezija lndija Pakistan Banglades Nigerija

ц83

853

Pismenost odrasle populacije

6о

59 52

99% 99 99 91 99 85 83 86 56 45 41 63

Na kraju, mozemo da zakljucimo da BDP u najvecem broju slucajeva predstavlja dobro merilo ekonomskog Ьlagostanja- ali, ne uvek. Vazno је imati na umu sta је njime obuhvaceno, а sta nije.

Primer iz prakse MEDUNARODNE RAZLIKE U BDP-U 1 KVALITET ZIVOTA Jedan od nacina da se izmeri korisnost БОР-а kao merila ekonomskog Ьlagostanja jeste da se ispitaju medunarodni podaci. Postoje ogromne razlike u nivou БОР-а ро glavi stanovnika izmedu bogatih i siromasnih zemalja. Ako visok BDP dovodi do boljeg zivotnog standarda, onda Ьi BDP trebalo posmatrati u snaznoj korelaciji sa merilima kvaliteta zivota. А to, u stvari, i Cinimo. Tabela З. prikazuje 12 najnaseljenijih zemalja sveta poredanih ро visini BDP-a ро glavi stanovnika. Tabela prikazuje i ocekivani zivotni vek (ocekivano trajanje zivota pri rodenju) i pismenost (procenat odrasle populacije koji zna da cita). Ovi podaci prikazuju jedan осШ obrazac. U bogatim zemljama, na primer u SAD-u, Japanu i Nemackoj, ljudi mogu da ocekuju da се doziveti preko sedamdeset godina, а skoro celokupno stanovnistvo ume da cita. U siromasnim zemljama, recimo, Nigeriji, Bangladesu i Pakistanu, ljudi ро pravilu zive samo do pedesete Ш sezdesete godine zivota, а samo oko polovine stanovnista је pismeno. Mada su podaci о ostalim aspektima kvaliteta zivota nepotpuni, oni pricaju slicnu pricu. Zemlje sa niskim BDP-om ро glavi stanovnika oblcno imaju vise dece sa manjom tezinom pri rodenju, imaju vece stope mortaliteta odojcadi, vece stope mortaliteta majki na porodaju, vece stope neuhranjenosti kod dece i redi pristup pitkoj vodi. U zemljama sa niskim BDP-om ро glavi stanovnika, manje dece skolskog uzrasta pohada skolu, а oni koji је pohadaju moraju da uce sa manje nastavnika ро uceniku. u tim zemljama oЬicno је i manji broj televizora, telefona, asfaltiranih puteva i domaCin-

POGLAVLJE 23

КАКО SE MERI NACIONALNI DOHODAK

stava sa elektricnom strиjom. Medиnarodni podaci nesиmnjivo роkаzији da је BDP neke zemlje Ьlisko povezan sa zivotnim standardom njenih gradana .•

Primer iz prakse КО

POBEDUJE NA OLIMPIJSКIM IGRAMA

Svake cetiri godine zemlje iz celog sveta takmice se na Olimpijskim igrama. Kada se igre zavrse, komentatori kao merilo иspeha koriste broj medalja koje neka zemlja odnosi kиCi. То merilo se razlikиje od BDP-a koji ekonomisti koriste kao merilo иspeha. Ispostavlja se, medиtim, da sи ta dva merila prilicno slicna. Ekonomisti Endrjи Bernard i Megan Виs istrazivali sи determinante иspeha na Olimpijadama. NajoCiglednije objasnjenje jeste stanovnistvo: ako је sve ostalo konstantno, zemlje sa veCim brojem ljиdi imace vise vrhиnskih sportista. Ali, to nije cela prica. Кina, Indija i Banglades zajedno cine vise od 40 posto svetske popиlacije, ali ро pravilи osvajajи samo 6 posto od иkиpnog broja medalja. То је zato sto sи ove zemlje siromasne. Uprkos velikom Ьrоји stanovnika, racиna se da one imajи samo 5 posto svetskog BDP-a. Njihovo siromastvo sprecava mnoge nadarene sportiste da ostvare svoj potencijal. Bernard i Виs smatrajи da иkиpni BDP predstavlja najbolje merilo sposobnosti neke zemlje da prodиkиje sportiste svetske klase. Visok иkиpni BDP znaci vise medalja, bez obzira da li је njegova ukиpna vrednost rezиltat visokog BDP ро glavi stanovnika Ш velikog broja ljиdi. Drиgim reCima, ako dve zemlje imajи isti ukиpni BDP, moze se ocekivati da се osvojiti isti broj medalja, cak i ako jedna zemlja (Indija) ima mnogo ljиdi а nizak BDP ро glavi, а drиga zemlja (Holandija) ima manje ljиdi, а visok BDP ро glavi stanovnika. Jos dva faktora osim BDP-a иtiси na broj osvojenih medalja. Zemlja domacin oblcno osvaja dodatne medalje, sto ukazиje na prednost domaceg terena. Osim toga, blvse komиnisticke zemlje istocne Evrope (Sovjetski Savez, Rиmunija, Istocna Nemacka, itd.) osvojile sи vise medalja nego drиge zemlje sa slicnim BDP-om. Те centralnoplanske ekonomije odvajale sи vise sredstava za pripreme sportista za Olimpijade nego ekonomije sa slobodnim trzistem, и kojima ljиdi imajи vеси kontrolи nad sopstvenim zivotom .• Brzi kviz: Zasto

Ьi

kreatori politike trebalo da vode ral:una

о

BDP-u?

ZAKLJUCAK U ovom poglavljи razmatrali smo kako ekonomisti mere ukиpni dohodak jedne zemlje. Naravno, merenje је samo polazna tacka. Glavni cilj makroekonomije jeste da otkrije dиgorocne i kratkorocne determinante brиto domaceg proizvoda jednog zemlje. Zasto је, recimo, BDP veCi и SAD i Ј араnи nego и Indiji i Nigeriji? Sta mogu da иrade vlade najsiromasnijih zemalja da Ы иbrzale rast BDP-a? Zasto se BDP и SAD nekih godina povecava, а nekih smanjиje? Sta mogu da иCine kreatori politike и SAD da Ьi

1 519

. 520

1

DEOS

MAKROEKONOMSКI

PODACI

smanjili intenzitet tih fluktuacija BDP-a? То su pitanja kojima cemo se uskoro pozabaviti. Za sada је vazno imati u vidu da i merenje BDP-a ima veliki znacaj. Ро nacinu kako zivimo mozemo da steknemo utisak u kakvom nam је stanju ekonomija. Ali, ekonomistima koji proucavaju promene u ekonomiji i kreatorima koji formuliSu ekonomsku politiku potrebno је vise od ovog nejasnog utiska - njima su potrebni konkretni podaci da Ьi na njima zasnovali svoje procene. Kvantifikovanje ponasanja jedne privrede pomoeu statistickih podataka kao sto је BDP, predstavlja, dakle, prvi korak u razvoju makroekonomske nauke.

REZIME • Posto u svakoj transakciji postoje kupac i prodavac, ukupni izdaci u privredi moraju Ьiti jednaki ukupnim dohocima u toj privredi. • Bruto domaCi proizvod (BDP) meri ukupne izdatke neke privrede za novoproizvedena dobra i usluge i ukupne dohotke koji se ostvaruju od proizvodnje tih dobara i usluga. Tacnije, BDP је trzisna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredenom vremenskom periodu. • BDP se sastoji od cetiri komponente izdataka; potrosnje, investicija, drzavnih izdataka i neto izvoza. Potrosnja obuhvata izdatke domacinstava na dobra i usluge, s izuzetkom kupovine novog stambenog prostora. Investicije obuhvataju izdatke na novu opremu i gradevinske objekte, ukljucujuci i kupovinu novog stambenog prostora od strane domacinstava. Drzavni izdaci obuhvataju izdatke na dobra i usluge lokalnih vlada, vlada drzava i savezne vlade.

Neto izvoz jednak је razlici izmedu vrednosti dobara i usluga proizvedenih u zemlji а prodatih u inostranstvu (izvoz) i vrednosti do bara i usluga proizvedenih u inostranstvu а prodatih u zemlji (uvoz). • Nominalni BDP na osnovu tekucih cena meri vrednost proizvodnje dobara i usluga u ekonomiji. Realni BDP meri vrednost proizvodnje dobara i usluga u ekonomiji na osnovu konstantnih cena iz bazne godine. BDP deflator - koji predstavlja kolicinik nominalnog i realnog BDP-a meri nivo cena u ekonomiji. • BDP predstavlja dobro merilo ekonomskog Ьla­ gostnja jer ljudi preferiraju veCi u odnosu na manji dohodak. Medutim on nije savrseno merilo Ьlago­ stanja. Na primer, BDP ne obuhvata vrednost dokolice niti vrednost Ciste zivotne sredine. 1

KLJUCNI POJMOVI mikroekonomij а makroekonomija bruto domaCi proizvod potrosnja

(ВDР)

investicije drzavni izdaci neto izvoz nominalni BDP

realni BDP BDP deflator

POGLAVLJE 23

КАКО

SE MERI NACIONALNI DOHODAK

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Objasnite zasto dohoci jedne privrede moraju Ьiti jednaki njenim izdacima. 2. Sta vise doprinosi BDP-u - proizvodnja ekonomicnog automoblla ili proizvodnja luksuznog automobila? Zasto? 3. Farmer prodaje pekaru psenicu za 2 dolara. Pekar od psenice pravi hleb koji prodaje ро 3 dolara. Koliko iznosi ukupni doprinos tih transakcija BDP? 4. Pre mnogo godina Pegi је dala 500 dolara da Ы kompletirala svoju kolekciju ploca. Danas је prodala svoje albume na ulicnom standu za 100 dolara. Kako ta prodaja utice na tekuci BDP? 5. Navedite cetiri komponente BDP-a. Navedite ро jedan primer za svaku komponentu.

6. Zasto ekonomisti koriste realni а ne nominalni BDP kao merilo ekonomskog Ьlagostanja? 7. Godine 2001, jedna privreda proizvodi 100 vekni hleba koje se prodaju ро 2 dolara. Godine 2002, ta privreda proizvodi 200 vekni hleba koje se prodaju ро 3 dolara. Izracunajte nominalni BDP, realni BDP i BDP deflator za оЬе godine. (Као baznu godinu uzmite 2001.) Za koji se procenat svaki od ova tri statisticka podatka povecava jedne godine u odnosu na sledecu? 8. Zasto је za zemlju pozeljno da ima visok BDP? Navedete primer necega sto Ьi povecalo BDP, а ipak Ьilo nepo2eljno.

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Na koje Ы komponente GDP-~ (ako Ьi uopste) uticala svaka od sledecih transakcija? Objasnite. а. Porodica kupuje novi frizider. Ь. Tetka Dzejn kupuje novu kucu. с. Ford prodaje "tanderberdн sa svojih zaliha. d. Vi kupujete picu. е. Kalifornija ponovo asfaltira autoput 101. f. Vasi roditelji kupuju flasu francuskog vina. g. Honda prosiruje svoju fabriku u Merisvilu u drzavi Ohajo. 2. Komponenta BDP "drzavni izdaci" ne obuhvata izdatke na transfere kao sto је socijalna pomoc. Na osnovu definicije BDP-a objasnite zasto su iskljuceni transferi. 3. sta mislite, zasto su kupovine novog stambenog prostora od strane domaCinstava obuhvacene komponentom BDP-a "investicije", а ne komponentom "potrosnjaн? Mozete li da navedete razlog zasto Ьi kupovine novih automoblla od strane domaCinstava trebalo ukljuciti i u investicije umesto u potrosnju? Na koja је druga potrosacka dobra moguce primeniti ovu logiku? 4. Као sto је navedeno u poglavlju, BDP ne obuhvata vrednost polovnih dobara koja se preprodaju. Zasto Ьi BDP postao manje informativno merilo ekonomskog Ьlagostanja ako Ьi obuhvatao takve transakcij е?

5. Dole se nalaze neki podaci iz zemlje meda i mleka. Cena Godina mleka 2001

$1

2002 2003

2

Кolicina

mleka (ulitrima)

Cena meda

Kolicina meda (u kilogramima)

100

$2

so

200

2

100

200

4

100

а.

Izracunajte nominalni BDP, realni BDP i BDP deflator za svaku godinu, koristeCi 2001. kao baznu godinu. Ь. Izracunajte procentualnu promenu nominalnog BDP-a, realnog BDP-a i BDP deflatora u 2002. i 2003. godini u odnosu na prethodnu godinu. Za svaku godinu navedite koja se varijaЬla ne menja. Objasnite reCima logiku svog odgovora. с. Da li se ekonomsko Ьlagostanje povecalo vise 2002. Ш 2003. godine? Objasnite. 6. Razmotrite sledece podatke о bruto domacem proizvodu SAD: Godina 2000

1999 а.

Nominalni BDP (u milijardama) 9,873 9,269

BDP deflator (bazna godina 1996.) 118 113

Koliko је iznosila stopa rasta nominalnog BDP-a izmedu 1999. i 2000. godine? (Napomena: stopa

1

Ь2

1

rasta је procentualna promena u jednom periodu u odnosu na drugi.) Ь. Koliko је iznosila stopa rasta BDP deflatora izmedu 1999. i 2000. godine? с. Koliko је iznosio BDP 1999. godine meren cenama iz 1996.? d. Koliko је iznosio BDP 2000. godine meren cenama iz 1996.? е. Koliko је iznosila stopa rasta realnog BDP-a izmedu 1999. i 2000. godine? f. Da li је stopa rasta norninalnog BDP-a Ьila veca Ш manja od stope rasta realnog BDP-a? Objasnite. 7.

Каdа

cene rastu, dohodak ljudi od prodaje dobara se povecava. Rast realnog BDP-a ne belezi taj doЬi­ tak. Zasto onda ekonornisti preferiraju realni BDP kao merilo ekonomskog Ьlagostanja? 8. Korigovane prognoze BDP-a u SAD vlada oЬicno objavljuje krajem svakog meseca. Pronadite novinski Clanak u kojem је objavljena najnovija prognoza, Ш је procitajte na veb sajtu Zavoda za ekonomsku analizu Razmotrite najnovije promene realnog i norninalnog BDP-a i komponente BDP-a. 9. Jednog dana frizerski salon Brica Beri zaradi 400 dolara od sisanja. Tokom tog dana, vrednost amortizacije opreme iznosi 50 dolara. Od preostalih 350 dolara, Beri salje vladi 30 dolara u vidu poreza na promet, odnosi kuCi 220 dolara u vidu plate, а zadrzava 100 dolara da Ьi u buducnosti kupio novu, dodatnu opremu. Od 220 dolara koje је odneo kuCi, Beri placa 70 dolara poreza na dohodak. Na

http://

osnovu ovih podataka izracunajte Berijev doprinos · sledecim merilima dohotka: а. bruto domacem proizvodu Ь. neto nacionalnom proizvodu с. nacionalnom dohotku d. licnom dohotku е. raspolozivom licnom dohotku 10.Dobra i usluge koji se ne prodaju na trzistu, recimo, hrana koja se proizvodi i pojede kod kuce, ро pravilu nisu obuhvaceni BDP. Mozete li da kazete kako Ьi to moglo da dovede do situacije da cifre u drugoj koloni Tabele З navedu na pogresan zakljucak kada је rec о poredenju ekonomskog Ьlago­ stanja SAD i lndije? Objasnite. ll.Sve do pocetka devedesetih godina proslog veka, vlada SAD koristila је BNP, а ne BDP kao merilo ekonomskog Ьlagostanja. Које Ьi merilo vlada trebalo da preferira ako јој је stalo da pokaie ukupni prihod Amerikanaca? Које Ьi merilo trebalo da preferira ako јој је stalo da pokaie ukupni stepen ekonomske aktivnosti u SAD? 12.Ucesce zena u radnoj snazi SAD dramaticno se povecalo od 1970. godine. а. Sta rnislite, kako је taj porast uticao na BDP? Ь. Sada zamislite takvo merilo Ьlagostanja kojim је obuhvacemo vreme koje se provede u radu u kuCi i dokolici. Kakva Ы Ьila promena tog merila u odnosu na promenu BDP? с. Mozete li da navedete i druge aspekte Ьlagostan­ ja koji su povezani sa porastom ucesca zena u radnoj snazi? Da li Ы Ьilo prakticno konstruisati merilo Ьlagostanja koje Ьi obuhvatalo i takve aspekte?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite.

-

MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

U vreme kada је americka privreda 1931. godine prolazila kroz Veliku ekonomsku krizu, slavni igrac bezbola ВејЬ Rut zaradio је 80.000 dolara. Та plata је za to vreme Ьila izvanredna, cak i medu zvezdama bezbola. Prema jednoj priCi, neki novinar је pitao Ruta da li smatra da је u redu to sto zaraduje vise od predsednika Herberta Huvera, Cija је plata iziюsila samo 75.000 dolara. Rut је odgovorio: "Ја sam imao bolju godinu." U danasnje vreme plata prosecnog bezbol igraca veca је za oko 30 puta u odnosu na Rutovu platu iz 1931. godine, а najbolji igraci mogu da zarade i 200 puta vise. U pocetku vas ova Cinjenica moze navesti da pomislite da је bezbol postao mnogo unosniji tokom poslednjih sedam decenija. Medutim, kao sto је svima poznato, i cene dobara i usluga su se povecale. Godine 1931. za 10 centi mogli ste da kupite sladoled, а za 25 kartu za lokalni Ьioskop. Posto su cene и Rutovo doba bile toliko nize nego danas, nije jasno da li је on imao bolji Ш gori zivotni standard od danasnjih igraca. U prethodnom poglavlju videli smo kako ekonomisti na osnovu bruto domaceg proizvoda (BDP) mere koliCinu dobara i usluga koje proizvodi ekonomija. U ovom poglavlju ispitujemo kako ekonomisti mere ukupne troskove zivota. Da Ьismo Rutovu 523

524

1

DEO 8

MAKROEKONOMSКI

PODACI

platu od 80.000 dolara иporedili sa danasnjim platama, potrebno је da na neki nacin pretvorimo dolarske cifre u logicna merila kupovne moCi. Upravo to cini statisticki podatak pod nazivom indeks cena па malo. Nakon sto vidimo kako se formira indeks cena na malo, razmotriCemo kako na osnovu njega mozemo da upotedimo dolarske cifre iz razlicitih vremenskih perioda. Indeks cena na malo koristi se za pracenje promena troskova zivota tokom vremena. Kada se indeks cena na malo poveca, tipicna porodica mora da trosi vise dolara da Ьi odrzala isti Zivotni standard. Da Ьi opisali situacijи и kojoj se povecava opsti nivo cena u ekonomiji, ekonomisti koriste izraz inflacija. Stopa inflacije predstavlja procentualnu promenu nivoa cena и odnosи na prethodni period. Као sto cemo videti и narednim poglavljima, inflacija predstavlja pomno praceni aspekt makroekonomskog иcinka.i kljucnu promenljivu kojom se rukovodi makroekonomska politika. U ovom poglavlju pruiamo osnov za tu analizu i pokazujemo kako ekonomisti mere stopu inflacije na osnovu indeksa cena na malo.

INDEKS CENA NA MALO indeks cena na malo mera ukupnog kostanja dobara i usluga koje kupuje tipicni potrosac

Indeks cena na malo (ICM) predstavђa merilo ukupnih troskova dobara i иsluga koje tipicni potrosac. Svakog meseca Zavod za statistikи rada pri Мinistarstvu za rad, izracиnava i objavljиje indeks cena na malo. U ovom odeljkи razmotricemo kako se racиna indeks cena na malo i koji proЬlemi nastaju pri njegovom merenjи. Razmotricemo i odnos izni.edи tog indeksa i BDP deflatora, koji predstavlja jos jedno merilo opsteg nivoa cena, а kojim smo se bavili и prethodnom poglavlju.

kирије

Kako se racuna indeks cena na malo Da Ьi izracunao indeks cena na malo i stopu inflacije Zavod za statistikи rada koristi podatke о cenama hiljada dobara i uslиga. Da Ьismo videli kako se tacno dobljajи ti statisticki podaci, razmotrimo jednostavnи ekonomiju и kojoj potrosaCi kирији samo dva dobra- virsle i hamburgere. Tabela 1. prikazuje pet koraka kroz koje prolazi Zavod za statistikи rada. 1. Odrediti korpu. Prvi korak и racunanjи indeksa cena na malo jeste da se odredi koje sи cene najvaznije za tipicnog potrosaca. Ako tipicni potrosac kирије vise virsli nego hamburgera, onda је cena virsli vainija od cene hamburgera, ра јој, stoga, treba pridati veCi znacaj pri merenjи troskova zivota. Zavod za statistikи rada odredиje taj znacaj tako sto anketira potrosace i odredиje korpu dobara i иslиga koje kирије tipicni potrosac. U primerи iz tabele, tipicni potrosac kирије korpи koja se sastoji od 4 virsle i 2 hambиrgera. 2. Saznati cene. Drugi korak и racunanjи indeksa cena na malo sastoji se и pronalazenju cene svakog dobra i uslиge и korpi za svaki vremenski period. Tabela prikazиje cene virsli i hamburgera za tri razliCite godine. З. Izracunati troskove korpe. TreCi korak sastoji se и koriscenjи podataka о cenama da Ьi se izracunala cena korpe dobara i иsluga и razliCitim periodima. Tabela prikazи­ je to izracиnavanje za svakи od tri godine. UoCite da se и tom rасиnи menjajи samo cene. Тime sto korpи dobara ne menjamo (4 virsle i 2 hamburgera), mi izolujemo efekte promene cena od efekata Ьilo kakve promene koliCine, koje se mogu istovremeno dogoditi.

POGLAVLJE 24

MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

1 525

TABELA 1

Korak 1: Anketirati potrosaee da Ъi se odredila korpa dobara 4 virsle,

Кorak

2

lzracunavanje indeksa cena na malo i stope inflacije: primer

hamburgera

2: Saznati cenu svakog dobra u svakoj godini

Godina

Cena virSii

2001 2002 2003

$1

Cena hamburgera $2

2

з

з

4

Ova tabela prikazuje kako se racunaju indeks cena па та/о i stopa inflacije и hipotetickoj ekonomiji и kojoj potrosaб kupuju samo virs/e i hamburgere.

Korak 3: Izraeunati cenu korpe u svakoj godini 2001 2002 2003

(1 $ ро vi.rsli Х 4 virsle) + (2 $ ро hamburgeru Х 2 hamburgera) = 8 $ (2 $ ро virsli Х 4 virsle) т~$ ро hamburgeru Х2 hamburgera) = 14$ (З $ ро virsli Х 4 viгSie) + (4.$ ро hamburgeru Х 2 hamburgera) = zo $

Кorak 4: IzaЬrati jednu godinu kao

2001 2002 2003

baznu (2001.) i izraeunati indeks cena na :ri:talo za svaku godinu (8 $/8 $) х 100 = 100 (14 $/8 $)х 100 = 175 (20 $/8 $) х 100 = 250

Korak 5. Na osnovu indeksa cena ua malo izraeunati stopu inflacije u pretЬodnoj godini 2002 2003

(175 • 100)/100 х 100 = 75% (250 - 175}1175 х 100 = 43%

4. Izabrati baznu godinu i izracunati indeks. Cetvrti korak sastoji se и odredivanjи jedne godine kao bazne godine, и odnosи na kоји se mere sve ostale godine. Indeks se racиna tako sto se cena korpe dobara i иslиga и svakoj godini podeli cenom korpe dobara i иslиga и baznoj godini, а zatim taj kolicnik pomnozi sa 100. DoЬijeni broj predstavlja indeks cena na malo. U primerи и tabeli, godina 2001. је bazna godina. Те godine, cena korpe virSli i hamburgera iznosila је 8 dolara. Dakle, cena korpe и svim godinama podeli se sa 8 dolara, ра pomnozi sa 100. Indeks cena na malo 2001. godine iznosio је 100. (Тај indeks иvek iznosi 100 и baznoj godini.) Godine 2002. indeks cena na malo Ьiо је 175. То znaCi da cena korpe iz 2002. godine iznosi 175 posto njene cene и baznoj godini. Drиgim reCima, korpa dobarakoja kosta 100 dolara 2003. godine, kosta 175 dolara 2002. godine. Slicno tome, indeks cena na malo iznosi 250 и 2003. godini, sto oznacava da nivo cena 2003. iznosi 250 posto nivoa cena и baznoj godini. 5. Izracunati stopu inflacije. Peti i poslednji korak sastoji se и izracиnavanjи stope inflacije na osnovu indeksa cena na malo. Stopa inflacije predstavlja procentиalnи

stopa inflacije procentualna promena indeksa cena u odnosu na prethodn1 period

SZб

ј

DEO 6

MAKROEKONOMSКI

PODACI

promenи

indeksa cena iz prethodnog perioda. uzastopne godine racuna se na sledeCi nacin:

Stopa inflacije ·и godini 2

То

jest, stopa inflacije izmedи dve

ICM и godini 2- ICM u godini 1 ICM u godini 1

х 100 ·

u nasem primerи, stopa inflacije iznosi 75 posto 2002., а 43% 2003. godine. Mada nas primer predstavlja pojednostavljenи slikи realnog sveta jer podrazumeva samo dva dobra, on nam pokazиje kako Zavod za statistikи rada (ZSR) izracunava indeks cena na malo i stopи inflacije. Zavod svakog meseca prikиplja i obradиje podatke о cenama hiljada dobara i иslиga i, kroz pet navedenih koraka, odredиje koliko brzo rastи troskovi zivota tipicnog potrosaca. Kada Zavod svakog meseca objavljиje

Тipicna

korpa dobara i usluga

Ova slika prikazuje izdatke tipiёnog potrosaёa za kategorije dobara i usluga. Zavod za statistiku rada svaki procenat naziva "relativnim znaёajem" kategorije. razljёite

Obrazovanje i komunikacije

Rekreacija

Odevni predmeti

i usluge

POGLAYLJE 2.4

indeks cena na malo, to oblcno mozete cuti na vecernjim vestima ш procitati u sutrasnjim novinama. Osim indeksa cena na malo za ukupnu privredu, Zavod za statistiku rada izracunava jos nekoliko indeksa cena. Recimo, ta institucija objavljuje indeks za odredene oЬlasti unutar zemlje (na primer, za Boston, Njujork i Los Andeles) i za neke uske kategorije dobara i usluga (na primer, za hranu, odecu i elektricnu energiju). Zavod raeuna i indeks cena proizvodaca, koji pokazuje cenu korpe dobara i usluga koju kupuju preduzeca, а ne potrosaCi. Posto preduzeca svoje troskove na kraju prenose na potrosace u vidu vecih cena u maloprodaji, cesto se smatra da su promene indeksa cena proizvodaca korisne za predvidanje promena indeksa cena na malo.

Prohlemi pri merenju troskova zivota lndeks cena na malo ima za cilj da izmeri promene u troskovima zivota. Drugim recirna, indeks cena na malo pokusava da proceni za koliko је potrebno da se povecaju dohoci da Ьi se odriao zivotni standard na istom nivou. Indeks cena na malo, medutim, ne predstavlja savrsen pokazatelj troskova zivota. Pri njegovom odredivanju javljaju se tri proЬlema koja nije lako resiti. Prvi proЬlem zove se pristrasnost supstitucije. Kada se cene jedne godine menjaju u odnosu na prethodnu, ne menjaju se sve proporcionalno: pojedine cene povecavaju se vise od drugih. Na te razlicite promene cena potrosaCi reaguju tako sto kupuju manje onih dobara Cije su se cene znatno povecale, а vise dobara cije su se cene manje povecale, Ш su, moZda, cak i opale. То jest, potrosaci prelaze na dobra koja su postala relativno manje skupa. Ako se indeks cena racuna uz pretpostavku о fiksnoj korpi dobara, onda se tako zanemaruje mogucnost supstitucije dobara od strane potrosaca, ра se na taj nacin precenjuje povecanje troskova Zivota jedne godine u odnosu na drugu. Razmotrimo jednostavan primer. Zamislite da su u baznoj godini jabuke jeftinije od krusaka, ра potrosaCi kupuju vise jabuka nego krusaka. Kada Zavod za statistiku rada sastavlja korpu dobara, u nju ukljucuje vise jabuka nego krusaka. Pretpostavimo da su sledece godine kruske jeftinije od jabuka. Potrosaci се, naravno, reagovati na promene cena tako sto се kupovati vise krusaka, а manje jabuka. Medutim, Zavod za statistiku rada izracunava indeks cena na malo na osnovu fiksne korpe, sto, u sustini, znaCi da se pretpostavlja da се potrosaCi i dalje kupovati istu kolicinu jabuka koje su sada skuplje. Iz tog razloga, indeks се beleziti znatno veCi porast troskova zivota nego sto се to potrosaCi zaista osetiti. Drugi proЬlem s indeksom cena na malo tice se pojave novih proizvoda. Kada se pojavi neko novo dobro, potrosaCi imaju veCi izbor. Ve6 izbor, pak, znaCi da је svaki dolar vredniji, ра је potrosaCima potrebno manje dolara da Ьi odrzali Ьilo koji dati zivotni standard. lpak, posto se indeks cena na malo zasniva se na fiksnoj korpi dobara i usluga, on ne odraiava ovu promenu kupovne moCi dolara. Razmotrimo opet jedan primer. Kada su se pojavili video-rekorderi, potrosaCi su mogli svoje omiljene filmove da gledaju kod kuce. U poredenju s odlaskom u Ьioskop, udobnost је Ьila veca, а troskovi manji. Savrseni indeks troskova zivota izrazio Ьi pojavu video-rekordera kao pad troskova zivota. Medutim, indeks cena na malo nije орао kao posledica pojave video-rekordera. Na kraju је Zavod za statistiku rada ipak ukljucio video-rekorder u korpu dobara, раје nakon toga indeks izraiavao promene njegove cene. Medutim, smanjenje troskova zivota koje se javlja kao posledica prvoЬitne pojave video-rekordera nije se ni pokazalo u ovom indeksu.

MERENJE TROSKOVA ZIYOTA

1 527

indeks cena proizvodaca mera kostanja korpe dobara i usluga koja kupuju preduzeea

528

1

DEO

Е!

MAKROEKONOMSKI PODACI

,·<кup~jiпaJй~asenerТJдgu u\lek ·
1

TreCi proЬiem s indeksom cena na malo tice se neizmerene promene kvaliteta. Ako se kvalitet nekog dobra pogorsa u odnosu na prethodnu godinu, vrednost dolara opada, cak i ako cena tog dobra ostane na istom nivou. Slicno tome, ako se kvalitet poveca u odnosu na prethodnu godinu, vrednost dolara raste. Zavod za statistiku rada trudi se da vodi racuna о promenama kvaliteta. Kada se promeni kvalitet nekog dobra u korpi- na primer, kada model automoЬila doЬije vise konjskih snaga Ш trosi manje benzina u odnosu na prethodnu godinu - ZSR uskladuje cenu dobra da Ьi se uzela u obzir promena kvaliteta. U sustini, Zavod pokusava da izracuna cenu korpe dobara

POGLAVLJE 24

· ·.

··. · ··

· · .·

····""··-~~·,··..·. pr6tri~ne se.u.ov~ k~~e'

mo

on~ koja је .• . . ·. .· •.. daJГJia otprilike istd iskustyo, NeisKusnija fri" · zerka rn~~da rнiplcџSцje manje.Tog hladnog zirnskog jЦtra, i\.1eri. Er\Le. ter mora da zameni jedan kaputjer odevni predmeti retko kada vise na

MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

·

. Vordje .... ·. PФ111enile porcije. VI;Щ1ikJe .nisu. Oha 5е, medutiri), seti~ . ·. ...... .. sunka,p()$k.Џpela; i PQQOVO gaje pitala zacenџsenclvicq sa ~un- . k'qm, ,salatom i paradajz6m, lznenadasesetio da је smanjiq broj parcadi · sцnke sa tri. na dva. Ato Је potpuno ·. drugaciji sendvic. . . .

... ·.· .• ~v~kih pet gq()in~. та: ·· .•.•...... ! u kate~o~i]i ~.noll'i ." ...i,..........."ili"; ako se prodё)je vise doiJ od~(!Suna strane automobi'slutbeliici .~13voda mogu da ispitaju vi$e "Fordova", а rтianje "Тоj 0ta. То se,. med'utim, ne de~ava .dovoljno cesto; kazu kriЩari. Meri En .Leter, urbana pripaclnica Generacije. lzvor: Vo/Strit Dzorna/.pd 16. januara Х, stalno nlOГa da trazi cene staro~ 1997, str. д,. modnih haltera za carape, а da pri

konstantnog kvaliteta. Uprkos njihovim naporima, promene kvaliteta i dalje predstavljaju proЬlem, jer је kvalitet tesko merljiv. Medu ekonomistima jos vladaju nesuglasice u pogledu tezine ovih proЬlema и vezi sa merenjem i naCinom njihovog resavanja. Zakljucci nekoliko studija napisanih tokom devedesetih godina ukazuju da indeks cena na malo precenjuje stopu inflacije za oko 1 procentni poen godisnje. Као odgovor na tu kritiku, Zavod za statistiku rada usvojio је nekoliko tehnickih promena kojima se poboljsava izrada IСМ, ра mnogi ekonomisti smatraju da је sada nepreciznost upola manja nego ranije. То pitanje је od znacaja posto se mnogi vladini programi uskladuju sa promenama opsteg nivoa cena,

1 529

530

1

DEO В

MAKROEKONOMSКI

PODACI

upravo na osnovu indeksa cena na malo. Primaoci socijalne pomoCi, na primer, dobljaju povecanje godisnjih prinadleinosti prema indeksu cena na malo. Pojedini ekonomisti predla.Zu modifikovanje tih programa kako Ьi bili korigovani zbog proЬlema u vezi sa merenjem, recimo, tako sto Ьi se smanjio oЬim automatskog rasta prinadleznosti.

BNP Deflator nasuprot indeksu cena na malo

ТНII

WAI.L

IТЯiit

JOUIINAL

\AUDio- V 1DEO Ј

"Moida vam se Cini da је cena рата/о visoka, a/i ne zaboravite da је izraiena и danasnjim dolarima."

U prethodnom poglavlju bavili smo se jos jednim merilom opsteg nivoa cena u ekonomiji- BDP deflatorom. BDP deflator predstavlja odnos izmedu nominalnog i realnog BDP. Posto nominalni BDP predstavlja vrednost tekuceg autputa ро vazecim cenama, а realni BDP vrednost tekuceg autputa ро cenama iz bazne godine, BDP deflator izrazava tekuCi nivo cena u odnosu na nivo cena iz bazne godine. Da Ьi mogli da izmere brzinu rasta cena, ekonomisti i kreatori politike prate i BDP deflator i indeks cena na malo. OЬicno nam ova dva statisticka podatka govore isto. Ipak, postoje dve znacajne razlike zbog kojih oni ponekad mogu da se ne podudaraju. Prva razlika jeste u tome sto deflator BDP izra.Zava cene svih dobara i usluga proizvedenih и zemifi, dok indeks cena na malo izra.Zava cene svih dobara i usluga kиpifenih od strane potrosaca. Na primer, pretpostavimo da se povecala cena aviona kojeg је proizveo Boing i prodao ga vojnom vazduhoplovstvu. Mada taj avion predstavlja deo BDP-a, on nije deo korpe dobara i usluga koje kupuje tipicni potrosac. Dakle, porast cene se iskazuje u BDP deflatoru, ali ne i u indeksu cena na malo. Navedimo jos jedan primer. Pretpostavimo da Volvo poveca cenu svojih automoblla. Posto se "Volvo" proizvodi u Svedskoj, ti automoblli ne predstavljaju deo americkog BDP-a. Ali, americki potrosaCi kupuju "Volvo", раје taj automobll deo korpe dobara tipicnog potrosaca. Zato se porast cene uvoznog potrosnog dobra, kao sto је ,,Volvo", iskazuje u indeksu cena na malo, ali ne i u BDP deflatoru. Ova prva razlika izmedu indeksa cena na malo i BDP deflatora naroCito је va.Zna kada se menja cena nafte. Mada se u SAD proizvodi izvesna kolitina nafte, najveci deo se uvozi sa Srednjeg istoka. Shodno tome, nafta i naftni proizvodi, kao sto su benzin i loz-ulje, Cine mnogo veCi deo potrosnje gradana nego bruto domaceg proizvoda. Kada se cena nafte poveca, indeks cena na malo poveca se mnogo vise nego BDP deflator. Druga i suptilnija razlika izmedu BDP deflatora i indeksa cena na malo tice se znacaja koji se pridaje razlicitim cenama u procesu pronalazenja jedinstvene cifre koja va.Zi za opsti nivo cena. Indeks cena na malo vrsi poredenje izmedu cene fiksne korpe dobara i usluga i cene korpe u baznoj godini. Zavod za statistiku rada samo povremeno menja korpu dobara. Nasuprot tome, BDP deflator vrsi poredenje izmedu cene dobara i usluga proizvedenih и sadasnjosti sa cenom istih dobara и baznoj godini. Dakle, grupa dobara i usluga koja se koristi za racunanje BDP deflatora vremenom se automatski menja. Та razlika nije znacajna jer se sve cene menjaju proporcionalno. Ali, ako se cene razliCitih dobara i usluga ne menjaju za isti iznos, onda naCin na koji ponderisemo razlicite cene ima znacaja za opstu stopu inflacije. Slika 2. prikazuje stopu inflacije izmerenu na osnovu BDP deflatora i na osnovu indeksa с~Х:~ na malo za svaku godinu od 1965. Mozete videti da se ta dva pokazatelja ponekad razilaze. Kada izmedu njih postoji neslaganje, njegov uzrok је moguce saznati i objasniti zahvaljujuCi dvema razlikama koje medu njima postoje, а о kojima smo vec govorili. Slika, medutim, pokazuje da razlika izmedu ova dva pokazatelja

POGLAVLJE 24

MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

1 53 1

~

SL!KA 2

Godlsnjl procenat

15

Dva merila inflacije

10

Ova slika pokazuje stopu iпflacije - proceпtualпu promeпu пivoa cena - izmerenu па osпovu BDP deflatora i iпdeksa сепа па та/о, а па osпovu godisпjih podataka od 1965. godine. Uoдte da se ta dva merila iпflacije uglavпom krecu zajedno.

5

lzvor: Ministarstvo rada SAD, Ministarstvo trgovine SAD.

predstavlja pre izuzetak пеgо pravilo. Кrajern sedarndesetih godiпa proslog veka, i BDP deflator i iпdeks сепа па rnalo pokazivali su visoku stopu inflacije. Кrajern osarndesetih i devedesetih godiпa, оЬа pokazatelja belezila su пisku stopu inflacije.

BrziKviz Objasnite ukratko sta indeks cena na malo pokusava da izmeri i kako se formira.

KORIGOVANJE EKONOMSKIH VARIJABLI ZA POSLEDICE INFLACIJE Svrha rnerenja opsteg пivoa сепа u ekoпorniji jeste da ornoguCi poredeпje izrnedu dolarskih cifara iz razliCitih vrerneпskih perioda. Posto zпarno kako se racunaju iпdeksi сепа, pogledajrno kako jedan takav iпdeks rnozerno da upotreblrno za poredenje dolarske cifre iz proslosti i dolarske cifre u sadasnjosti.

Dolarske cifre iz razlicitih perioda Prvo cerno se vratiti па pitaпje plate ВејЬа Ruta. Da li је пjegova plata 1931. godiпe u od 80.000 dolara Ьila rnaпja Ш veca od plata daпasпjih igraca? Da Ьisrno odgovorili па to pitaпje, potrebno је da znarno пivo cena iz 1931. godiпe i danasnji nivo сепа. Porast plata u bezbolu jednirn delorn sarno kornpeпzira igraCirna visi пivo danasпjih сепа. Da Ьisrno Rutovu platu uporedili sa platarna daпasпjih

izпosu

'

532

1

DEO 8

MAKROEKONOMSIO PODACI

igraca, rnorarno da је korigujerno za inflaciju kako Ьi dolare iz 1931. pretvorili u danasnje dolare. Drzavna statistika pokazuje da је indeks cena na rnalo 1931. godine iznosio 15,2, а 2001. godine 177. Dakle, opsti nivo cena povecao se za faktor 11,6 (sto је jednako 177/15,2}. Zatirn te brojeve koristirno da Ьisrno izracunali Rutovu platu u dolarirna iz 2001. godine. Evo kako to racunarno: Plata u dolarirna iz 2001.

Plata u dolarirna iz 1931.

Х

cena u 2001. ------Nivo cena u 1931.

5 $80,000 3 177 15.2 5$931,579.

Saznajerno da је plata ВејЬа Ruta iz 1931. godine ekvivalentna danasnjoj plati sarno rnalo rnanjoj od rnilion dolara. То nije los dohodak, ali је vise nego upola rnanji u odnosu na danasnju platu prosecnog igraca bezbola, а i daleko је rnanji od iznosa koji se isplacuje najpopularnijirn zvezdarna bezbola. Na prirner, Ьасас San Francisko Dzajentsa Beri Bonds potpisao је 2001. godine petogodisnji ugovor ро kojern rnu је godisnja plata oko 18 rniliona dolara. Ispitajrno i platu predsednika Huvera iz 1931. godine u iznosu od 75.000 dolara. Da Ьisrno tu cifru preveli u dolare iz 2001. godine, pornnozicerno је kolicnikorn nivoa cena iz te dve godine. Saznajerno da је Huverova plata ekvivalentna 75.000 dolara Х (177/15,2}, odnosno, plati od 873.355 dolara u dolarirna iz 2001. godine. То је daleko iznad plate predsednika Busa, cija plata iznosi 400.000 dolara. Izgleda, ipak, da је predsednik Huver irnao dobru godinu.

Primer iz prakse GDIN. INDEKS IDE U HOLIVUD ~

m

0: о

1 о

"/skreno, draga, bas те briga za posledice inflacije. "

Koji је najpopularniji filrn svih vrernena? Odgovor се vas rnozda iznenaditi. Popиlamost filrnova rneri se na osnovu prihoda sa Ьioskopskih Ьlagajni. Prerna torn rnerilu, Titanik је filrn broj jedan svih vrernena, odrnah ispred Ratova zvezda, Е. Т,: Vanzemaljca, Ratova zvezda: Fantonova pretnja i Spajdermena. Medиtirn, ovakav redosled zanernaruje oCiglednu, ali vamu Cinjenicu: cene sи se vrernenorn povecavale, иkljucu­ juCi i cene Ьioskopskih karata. Kada prihode sa Ьlagajni korigujerno za efekte inflacije, doЬijarno sasvirn drugacije rezиltate. Tabela 2. prikazиje deset najpopulamijih filrnova svih vrernena poredanih ро prihodirna sa Ьlagajni иskladenih sa inflacijorn. Filrn na prvorn mestи је Prohujalo s vihorom, koji је и distribucijи pиsten 1939. godine i nalazi se daleko ispred Тitanika. Tridesetih godina proslog veka, pre nego sto sи u kucarna postojali televizori, oko 90 rniliona Arnerikanaca islo је svake nedelje u Ьioskop, и poredenju sa oko 25 rniliona, koliko ih ide danas. Medutirn, filrnovi iz tog doba retko se ројаvlјији na listarna populamosti jer su cene karata u to vrerne iznosile sarno cetvrt dolara. Skarlet i Ret prolaze rnnogo bolje kada uzrnerno u obzir efekte inflacije. •

POGLAVLJE 24

MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

Ј

SЭЭ

TABELA 2

Godina produkcije

Film

Prohujalo s vihorom Ratovi zvezda З· Моје pesme, moji snovi 4· Е.Т.: Vanzemaljac 5· Titanik б. Deset bozjih zapovesti 7. Ajkula 8. Doktor Zivago 9. Knjiga о dzungli 10. Snezana i sedam patuljaka 1.

2.

1939 1977 1965 1982 1997 1956 1975 1965 1967 1937

Ukupni prihod (u mil. dolara)

$1,002 866 695 687 640 639 625 591 519 518

Najpopularniji filmovi svih vremena, uskladeni s inflacijom lzvor: The Movie Тimes, veb sajt (http:Uwww .the-movie-times.com).

·'

lndeksiranje Као

sto smo upravo videli, indeksi cena se koriste da Ы se korigovali efekti inflacije pri poredenju dolarskih iznosa u razlicitim vremenskim periodima. Ovaj tip korekcije javlja se cesto u privredi. Kada se neki dolarski iznos zakonom ili ugovorom automatski koriguje za inflaciju, kaze se da је taj iznos indeksiran inflacijom. Na primer, mnogi dugorocni ugovori izmedu preduzeca i sindikata ukljucuju delimicno ili potpuno indeksiranje zarada prema indeksu cena na malo. Takva odredba zove se korekcija za troskove iivota. Та korekcija automatski povecava zaradu kada se poveca indeks cena na malo. Indeksiranje predstavlja karakteristiku i mnogih zakona. Socijalna pomoc se, na primer, svake godine koriguje da Ы se starijim ljudima kompenzirao porast cena. Razredi saveznog poreza na dohodak- nivoi dohotka pri kojima se menja porez- takode su indeksirani inflacijom. Medutim, poreski sistem u mnogim slucajevima nije indeksiran inflacijom, cak i kada Ы trebalo da bude. Та pitanja potpunije cemo razmotriti kada budemo govorШ о troskovima inflacije u narednim poglavljima.

Realne i nominalne kamatne stope Korigovanje ekonomskih varijabli za efekte inflacije naroCito је vazno, а ponekad i komplikovano, kada је rec о kamatnim stopama. Kada svoju ustedevinu polozite na racun u banci, doblcete kamatu na stedni ulog. I obratno, kada od banke uzimate kredit da blste platili skolarinu, platicete kamatu na studentski zajam. Kamata predstavlja isplatu novca u buducnosti za transfer novca u proslosti. Shodno tome, kamatne stope uvek podrazumevaju poredenje iznosa novca u razlicitim vremenskim periodima. Da blsmo u potpunosti shvatili sta su kamatne stope, potrebno је da znamo kako se vrsi korekcija za efekte inflacije. Razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da stedisa Seli ulozi 1.000 dolara na racun u bari.ci uz kamatnu stopu od 10 posto. Posle godinu dana, Seli је akumulirala 100 dolara u kamatama. Seli tada podize svojih 1.100 dolara. Da li је Seli sada bogatija nego sto је blla kada је pre godinu dana uloZila novac na racun? Odgovor zavisi od toga sta podrazumevamo pod "bogatija". Seli zaista ima 100 dolara vise nego ranije. Drugim reCima, broj dolara povecao se za 10 posto. Ali, ako su

indeksiranje zakonom ili ugovorom odredena automatska korekcija dolarskog iznosa za efekte inflacije

534

1

MAKROEKONOMSК!

DEO 8

SLIKA

PODACI

З

Kamatne stope

(godlsnJI

Realne i nominalne kamatne stope Ova slika prikazuje потiпаlпе i reafпe kamatпe stope па osпovu godisпjih podataka iz 1965. godiпe. Nomiпalпa kamatпa stopa predstavlja stopu па tromesecпe drzavпe hartije. Realпa kamatпa stopa predstavlja razliku izmedu потiпа/пе kamatпe stope i stope iпflacije mereпe па

procenat)

15

10

5

osпovu iпdeksa сепа па та/о. Uoбte da se потiпа!пе i reafпe kamatпe stope пе krecu uvek zajedпo.

nominalna kamatna stopa kamatna stopa koja se uoblcajeno objavljuje, bez korekcije za efekte inflacije realna kamatna stopa kamatna stopa korigovana za efekte inflacije

se i cene istovremeno povecale, za svaki dolar sada moze da se kupi manje nego pre godinu dana. Dakle, Selina kupovna moc nije se povecala za 10 posto. Ako је inflacija iznosila 4 posto, onda se koliCina dobara koju moze da kupi povecala sarno za 6 posto. А ako је inflacija iznosila 15 posto, tada se cena dobara povecala proporcionalno vise nego broj dolara na njenom racunu. U torn slucaju, Selina kupovna rnoc је и stvari opala za 5 posto. Karnatna stopa koju isplacuje banka zove se nominalna kamatna stopa, а karnatna stopa korigovana za inflaciju zove se realna kamatna stopa. Odnos izrnedu nominalne kamatne stope, realne karnatne stope i stope inflacije mozemo da zapisemo na sledeCi naCin: Realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa

stopa inflacije

Realna karnatna stopa predstavlja razliku izmedu nominalne kamatne stope i stope inflacije. Norninalna karnatna stopa pokazuje narn kojom brzinorn raste broj dolara na vasem bankovnom racunu tokorn vrernena. Realna karnatna stopa pokazuje narn kojorn brzinorn raste kupovna moc vaseg bankovnog racuna tokom vremena. Slika 3. prikazuje realne i nominalne kamatne stope od 1965. godine. Nominalna karnatna stopa predstavlja kamatnu stopu na tromesecne drzavne hartije. Realna kamatna stopa izracunava se tako sto se inflacija- procentualna promena indeksa cena na rnalo - oduzme od nominalne kamatne stope. Vidite da se realne i nominalne karnatne stope ne podudaraju uvek. Na primer, krajern sedamdesetih godina, nominalne kamatne stope blle su visoke. Ali, posto је inflacija blla veorna visoka, realne karnatne stope su blle niske. 1 zaista, и nekirn godinarna realne kamatne stope blle su negativne, jer је inflacija smanjivala vrednost stednih uloga brze nego sto su је nominalne karnatne stope povecavale. Nasuprot to-

POGLAVLJE 24

MERENJE TROSKOVA ZIVOTA

те, devedesetih godina su nominalne kamatne stope bile niske. Medutim, posto је i inflacija bila niska, realne kamatne stope bile su relativno visoke. U narednim poglavljima, kada budemo proucavali uzroke i posledice promena kamatnih stopa, Ьiсе vazno da imamo na umu razliku izmedu realnih i norninalnih kamatnih stopa.

Henri Ford је 1914. godine placao svoje radnike s dolara na dan. Ako је indeks cena na malo godine 1914 iznosio 10, а godine 2001 Ьiо 177, kolika је vrednost plate koju је isplacivao Ford u dolarima iz 2001. godine?

BrziKviz

ZAKUUCAK 11 Pet centi ne vredi vise ni deset", rekao је jednom igrac bezbola Jogi Bera. I zaista, tokom poslednjih nekoliko decenija, realne vrednosti novCica od 5 centi i 10 centi i novcanice od 1 dolara nisu bile stabilne. Stalni porast opsteg nivoa cena postao је pravilo. Takva inflacija vremenom smanjuje kupovnu moc svake novcane jedinice. Каdа se uporeduju dolarski iznosi iz razlicitih vremenskih perioda, vazno је imati na umu da danasnji dolar nije isti kao dolar od pre 20 godina, а verovatno, ni kao onaj kroz 20 godina. U ovom poglavlju razmatrali smo kako ekonomisti mere opsti nivo cena u ekonorniji i kako na osnovu indeksa cena koriguju ekonomske varijaЬle za efekte inflacije. Ova analiza predstavlja samo polaznu osnovu. Jos nismo istrazili uzroke i posledice inflacije niti odnos izmedu inflacije i drugih ekonomskih varijaЬli. Da Ьismo to ucinili, potrebno је da odemo dalje od proЬlema merenja. То је nas sledeCi zadatak. Posto smo u prethodna dva poglavlja objasnili kako ekonomisti mere makroekonomske veliCine i cene, sada smo spremni da razvijemo modele koji objasnjavaju njihova dugorocna i kratkorocna kretanja.

REZIME • Indeks cena na malo pokazuje cenu korpe dobara i usluga u odnosu na cenu iste korpe u baznoj godini. Тај indeks se koristi za merenje opsteg nivoa cena u ekonorniji. Procentualna promena indeksa cena na malo predstavlja merilo stope inflacije. • Indeks cena na malo ne predstavlja savrseno merilo troskova zivota iz tri razloga. Prvo, on ne uzima u obzir sposobnost potrosaca da predu na dobra koja vremenom pojeftinjuju. Drugo, on ne uzima u obzir porast kupovne moCi dolara koji је posledica pojave novih proizvoda. Trece, indeks deformisu neizmerene promene kvaliteta dobara i usluga. Zbog tih proЬlema sa merenjem, ICM cesto precenjuje stvarnu inflaciju. • Mada i BDP deflator predstavlja merilo opsteg nivo cena u ekonomiji, on se razlikuje od indeksa cena

na malo jer obuhvata proizvedena, а ne konzurnirana dobra i usluge. Shodno tome, uvozna dobra uticu na indeks cena na malo, ali ne i na BDP deflator. Osim toga, dok se indeks cena na malo meri na osnovu fiksne korpe dobara, BDP deflator, tokom vremena, automatski menja grupu dobara i usluga Cim se promeni sastav BDP-a. • Dolarski iznosi iz razliCitih vremenskih perioda ne predstavljaju ispravno poredenje kupovne moCi. Da Ьi se dolarski iznos iz proslosti uporedio sa danasnjim, potrebno је da ga korigujemo za inflaciju na osnovu indeksa cena. • Razni zakoni i privatni ugovori koriste cenovne indekse da Ы izvrsili korekciju za efekte inflacije. Poreski zakoni, medutim, samo su delimicno indeksirani inflacijom.

1 535

536

1

DEO 8

MAKROEKONOMSКI

PODACl

• Korekcija za inflaciju naroCito је vazna u slucaju podataka о kamatnim stopama. Nominalna kamatna stopa је kamatna stopa koja se oblcno objavljuje. То је stopa ро kojoj se broj dolara na stednom racunu vremenom povecava. Za razliku od nomi-

nalne, realna kamatna stopa uzima u obzir promene vrednosti dolara tokom vremena. Realna kamatna stopa jednaka је razlici izmedu nominalne kamatne stope i stope inflacije.

KLJUCNI POJMOVI indeks cena na malo stopa inflacije

indeks cena proizvodaca indeksiranje

nominalna kamatna stopa realna kamatna stopa

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta mislite da ima veCi uticaj na indeks cena na malo: porast cene pilica od 10 posto, ili porast cene kavijara od 10 posto? Zasto? 2. Opisite tri proЬlema zbog kojih indeks cena na malo predstavlja nesavrseno merilo troskova Zivota. З. Da li porast cene mornaricke podmornice vise utice na indeks cena na malo ili na BDP deflator? Zasto?

PROBLEMI 1. Pretpostavimo da ljudi koriste u potrosnji samo tri dobra, kao sto је prikazano na ovoj tabeli: Teniske loptice

Teniski reketi

Cena zооз. Koticina zооз.

$2 100

$40 10

$1 200

Cena 2004. KoliCina 2004.

$z 100

$б о

$2 200

а.

10

Energetski napitak

Koliko iznosi procentualna promena cene svakog od ova tri dobra? Koliko iznosi procentualna promena opsteg nivoa cena? Ь. Da li teniski reketi brze poskupljuju u odnosu na energetski napitak? Da li se Ьlagostanje nekih ljudi menja u odnosu na Ьlagostanje drugih ljudi? Objasnite. 2. Pretpostavimo da stanovnici Vegopije сео svoj dohodak trose na karfiol, brokoli i sargarepu. Godine

4. Tokom dugog vremenskog perioda, cena cokoladnog stapica porasla је sa 0,10 na 0,60 dolara. Tokom istog perioda, indeks cena na malo povecao se sa 150 na 300. Koliko iznosi promena cene cokoladnog stapica korigovana za inflaciju? 5. Objasnite znacenje nominalne kamatne stope i realne kamatne stope. U kakvom su one odnosu?

PRIMENE 2003. oni kupuju 100 glavica karfiola za 200 dolara, 50 veza brokolija za 75 dolara i 500 sargarepa za 50 dolara. Godine 2004. oni kupuju 75 glavica karfiola za 225 dolara, 80 veza brokolija za 120 dolara i 500 sargarepa za 100 dolara. Ako је bazna godina 2003, koliko iznosi IСМ u оЬе godine? Koliko iznosi stopa inflacije u 2004.? З. Posetite veb sajt Zavoda za statistiku rada (http://wYv>..v.Ьls.gov) i pronadite podatke о indeksu cena na malo. Za koliko se indeks koji ukljucuje sve stavke povecao u protekloj godini dana? U kojim su kategorijama potrosnje cene najvise porasle? А najmanje? Da li је u nekim kategorijama zabelezen pad cena? Mozete li da objasnite te Cinjenice? 4. Pocevsi od 1994. godine propisi о zivotnoj sredini nalazu da benzin mora da sadrzi novi aditiv kojim se smanjuje zagadenost vazduha. Тај propis povecao је cenu benzina. Zavod za statistiku rada

(ZSR) zakljucio је da је taj porast cene predstavljao poboljsanje kvaliteta. а. Kada se uzme u obzir taj zakljucak, da li se zbog porasta cene benzina povecao ICM? Ь. Којi је argument u prilog zakljucka ZSR? Koji је argument u prilog drugaCijeg zakljucka? 5. Које Ьi proЬleme pri konstruisanju ICM mogla da ilustruje svaka od sledecih situacija? Objasnite. а. izum Sonijevog vokmena Ь. uvodenje vazdusnih jastuka u automoblle с. porast kupovine licnih racunara kao reakcija na pad njihove cene d. vise zrna suvog grozda u zitaricama za dorucak е. vece koriscenje ekonomicnih automoЬila nakon porasta cene benzina 6. Njujork Tajms је 1970. kostao 0,15 dolara, а 2000. godine 0,75 dolara. Prosecna zarada u privredi 1970. iznosila је 3,36 dolara na sat, а 1999. godine 14,26 dolara. а. Koliko је iznosio procentualni porast cene novina? Ь. Кoliko је iznosio procentualni porast nadnica? с. Koliko је minuta u svakoj godini potrebno da radnik radi da Ьi kupio novine? d. Da li se kupovna moc radnika u pogledu novina povecala ili smanjila? 7. U poglavlju se objasnjava da se socijalna pomoc svake godine povecava proporcionalno porastu ICM, mada pojedini ekonomisti smatraju da ICM pokazuje vecu inflaciju od realne. а. Ako stariji ljudi konzumiraju istu trzisnu korpu kao i ostali ljudi, da li socijalna pomoc omogucava ljudima svake godine bolji zivotni standard? Objasnite.

http://

u stvari, stariji ljudi cesce koriste zdravstvene usluge od mladih ljudi, ра se zdravstveni troskovi povecavaju vise od opste inflacije. Kako Ьiste utvrdili da li stariji ljudi iz godine u godinu zive sve bolje? 8. Ро сети se korpa dobara i usluga koju vi kupujete razlikuje od korpe koju kupuje tipicno americko domacinstvo? Da li smatrate da se suocavate s visom ili ni' om stopom inflacije nego sto to. pokazuje ICM? Zasto? 9. Razredi poreza na dohodak nisu bili indeksirani sve do 1985. godine. Kada su se zbog inflacije nominalni dohoci tokom sedamdesetih godina povecali, sta mislite da se desilo sa realnim poreskim prihodom? (Pomoc: Ova pojava Ьila је poznata kao prelazak u visi poreski razred.") 10.Kada odlucuju koji deo dohotka da stede za penziju, da li Ьi radnici trebalo da uzimaju u obzir realnu Ш nominalnu kamatnu stopu na stedne uloge? Objasnite. ll.Pretpostavimo da se zajmodavac i zajmoprirnac dogovore oko nominalne kamatne stope koja treba da se plati za zajam. Zatim se ispostavi da је inflacija veca nego sto su оЬоје ocekivali. а. Da li је realna kamata na taj kredit visa Ш niZa od ocekivane? Ь. Da li је zajmodavac na dobltku Ш na gubltku zbog ove neocekivano visoke inflacije? Da li је zajmoprimac na dobltku Ш gubltku? с. Inflacija је sedamdesetih godina proslogveka Ьi­ la znatno visa nego sto је veCina ljudi ocekivala pocetkom te decenije. Kako је to uticalo na vlasnike kuca koji su sezdesetih godina uzeli hipoteku s fiksnom kamatnom stopom? Kako је to uticalo na banke koje su odobrile kredite? ь.

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXj:щ.swl~arning.com.

11

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

PROIZVODNJA 1RAST

Kada putujete ро svetu uocavate ogromne razlike u zivotnom standardu. Prosecna osoba u bogatim zemljama kao sto su SAD, Japan Ш Nemacka, ima deset puta veCi dohodak od prosecne osobe u siromasnim zemljama kao sto su Indija, Indonezija ili Nigerija. Те velike razlike u dohotku manifestuju se velikim razlikama u kvalitetu Zivota. Bogatije zemlje imaju vise automoblla, vise telefona, vise televizora, bolju ishranu, bezbednije stanovanje, bolju zdravstvenu zastitu i duzi ocekivani zivotni vek. Cak i unutar jedne zemlje, vremenom dolazi do velikih promena Zivotnog standarda. Tokom poslednjeg veka u SAD, prosecni dohodak izrazen na osnovu realnog BDP ро glavi stanovnika povecavao se svake godine za skoro 2 posto. Mada se porast od 2 posto cini malim, ta stopa rasta implicira da se prosecni dohodak udvostrucuje svakih 35 godina. ZahvaljujuCi tom rastu, prosecni dohodak је danas za oko osam puta veCi od prosecnog dohotka od pre sto godina. Shodno tome, tipicni Amerikanac uziva mnogo veCi ekonomski prosperitet od svojih roditelja i daljih predaka. Stope rasta znatno variraju od zemlje do zemlje. U pojedinim zemljama istocne Azije, recimo u Singapuru, Juznoj Koreji i Tajvanu, prosecni dohodak rastao је poslednjih nekoliko decenija za oko 7 posto godisnje. Ро toj stopi se prosecni dohodak udvo-

541

542

!

'

·!

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

strucava.svakih 10 godiila. Takve zenilje su za samo jednu generaciju prevalile put od najsiromasnijih do najbogatijih na svetu. Za razliku od njih, u pojedinim africkim zemljama poput Cada, Etiopije i Nigerije, prosecni dohodak stagnira vec dиZi niz godina. · . ·st& је objasnjenje za takve razlike? Kako bogate zemlje mogu blti sigurne da се i dalje zadrzati visok zivotni standard? Које politike treba da slede siromasne zemlje da Ы ubrzale rast i pridruZile se razvijenom svetu? То su neka od najvainijih pitanja u makroekonomiji. Као stoje ekonomista Robert Lukas rekao, 11Takva pitanja imaju dalekose2ne posledice ро Ьl<Щostanje ljudi: kada jednom о njima pocnete da razmisljate, tesko је misliti о bilo cemu drugom." U prethodna dva poglavlja govorili smo о tome kako ekonomisti mere makroekonomske velicine i cene. U ovom poglavlju zapocecemo proucavanje snaga koje odreduju te varijaЬle. Као sto smo videli, bruto domaCi proizvod (BDP) jedne privrede predstavlja pokazatelj i ukupnih dohodaka koje ona ostvaruje, i ukupnih izdataka za proizvodnju dobara i usluga u toj privredi. Nivo realnog BDP-a predstavlja dobro merilo ekonomskog prosperiteta, а rast realnog BDP-a dobar је pokazatelj ekonomskog napretka. Ovde cemo se usredsrediti na dugorocne determinante nivoa i rasta realnog BDP-a. Kasnije cemo kroz ovu knjigu proucavati kratkorocne fluktuacije realnogВDP­ a unutar njegovog dugorocnog trenda. Odavde nastavljamo u tri faze. U prvoj fazi ispitacemo podatke о realnom BDP-u ро glavi stanovnika u zemljama sirom sveta. Na osnovu tih podataka steCi cemo uvid u razlike u nivou i rastu zivotnog standarda u svetu. U drugoj fazi, utvrdicemo ulogu produktivnosti koliCine dobara i usluga koju radnik proizvede za svaki sat rada. Vidimo da zivotni standard u nekoj zemlji odreduje produktivnost njenih radnika, ра cemo razmotriti faktore koji odreduju produktivnost. U trecoj fazi, razmotricemo vezu izmedu produktivnosti i ekonomske politike neke zemlje.

PRIVREDNI RAST U SVETU Proucavanje dugorocnog rasta zapocecemo iskustvima nekih privreda u svetu. U Tabeli 1. prikazani su podaci о realnom BDP-u ро glavi stanovnika u 13 zemalja. Podaci za svaku zemlju obuhvataju oko 100 godina istorije. Prva i druga kolona tabele pokazuju zemlje i vremenske periode. (Vremenski period se ро zemljama unekoliko razlikuje zbog razlika u dostupnosti podataka.) Treca i cetvrta kolona pokazuju procene realnog BDP-a ро glavi stanovnika od pre 100 godina i za 2000. Podaci о realnom BDP-u ро glavi stanovnika pokazuju da se Zivotni standard znatno razlikuje od zemlje do zemlje. Dohodak ро osobl u SAD, na primer, 9 puta је veCi od onog u Кini, а oko 14 puta veCi od dohotka u lndiji. Najsiromasnije zemlje imaju prosecni nivo dohotka koji vec mnogo decenija nije zabelezen u razvijenom svetu. Realni dohodak tipicnog gradanina Кine 2000. godine iznosio је koliko i realni dohodak prosecnog stanovnika Engleske 1870. godine. Тipicni stanovnik Pakistana је 2000. godine raspolagao s polovinom realnog dohotka tipicnog Amerikanca od pre pola veka. Poslednja kolona u tabeli prikazuje stopu rasta svake zemlje. Stopa rasta pokazuje brzinu rasta realnog BDP-a u tipicnoj godini. U SAD, na primer, realni BDP ро osobl iznosio је 3.347 dolara 1870., а 34.260 dolara 2000. godine. Stopa rasta iznosila је 1,81 posto godisnje. То znaCi da Ы realni BDP ро osobl koji је na pocetku perioda iznosio 3.347 dolara, na kraju iznosio 34.260 dolara, ako је rastao za 1,81 posto svake od 130 godina. Naravno, realni BDP nije se zaista povecavao za tacno 1,81 posto svake godi' 1

w

POGLAVLJE 2.5

PROIZVODNJA 1 RAST

1 543

TABELA 1

Zemlja

Period

Realni ВРР ро osoЬi na pocetku perioda

Јара п

189о-2ООО

Brazil Meksiko Kanada Nemacka Argentina

1900-2000 1900-2000 1870-2000 1870-2000 1900-2000 1900-2000

$1,256 б5о 96,8 1,984 1,825 598 1,915

SAD

187о-2000

3~347

lndija 1900-2000 lndonezija 1900-2000 Ujedinjeno Kraljevstvo 1870-2000 Pakistan 1900-2000 Banglades 1900-2000

564 743 4,107 616 520

Кina

Realni BDP ро osoЬi na kraju perioda $26,460 7,320 8,810 27.330 25,010 3.940 12,090 34,260 2,390 2,840 23,550 1,960 1~650

Stoparasta (godisnja) 2;81% 2,45 2,23 2,04 2,03 1,90 1,86 1,81 1.45 1,35 1,35 1,16 1,16

•Realhi BDP izrazen је u vrednosti dolara iz 2000. godine.

ne: pojedinih godina rastao је vise, а pojedinih manje. Stopa rasta od 1,81 posto godiSnje ne uzima u obzir kratkorocne fluktuacije dugorocnog trenda i predstavlja prosecnu stopu rasta BDP-a ро osoЬi u dugogodisnjem periodu. Zemlje u Tabeli 1. poredane su ро stopi rasta od najbrze ka najsporijoj. Na vrhu liste nalazi se Japan, sa godisnjom stopom rasta od 2,81 posto. Pre sto godina Japan nije Ьiо bogata zemlja. Prosecni dohodak Japana Ьiо је samo malo veCi od dohotka u Meksiku, а daleko iza dohotka u Argentini. Drugim recima, dohodak ]арапа је 1890. godine Ьiо manji od dohotka Indije 2000. Ali, zahvaljujuCi svom spektakularnom rastu, Japan sada predstavlja ekonomsku supersilu sa prosecnim dohotkom koji је tek neznatno manji od dohotka SAD. Na dnu liste zemalja nalaze se Banglades i Pakistan, koje su tokom proslog veka zabelezile rast od samo 1Д6 posto godisnje. Shodno tome, tipicni stanovnik tih zemalja i dalje zivi u krajnjoj bedi. Zbog razliCitih stopa rasta, redosled zemalja prema visini dohotka znatno se razlikuje u razlicitim vremenskim periodirna. Као sto smo videli, Japan је zemlja koja se podigla u odnosu na ostale. Jedina zemlja koja је doZivela smanjenje dohotka jeste Ujedinjeno Кraljevstvo. Godine 1870. Ujedinjeno Кraljevstvo bilo је najbogatija zemlja na svetu, s prosecnim dohotkom koji је Ьiо za oko 20 posto veci od onog u SAD i dvostruko veCi od Kanade. Danas se prosecni dohodak u Ujedinjenom Кraljevstvu nalazi ispod nivoa prosecnog dohotka u dve njegove Ьivse kolonije. Ovi podaci pokazuju da najbogatije zemlje sveta nemaju garanciju da се ostati najbogatije, а da najsiromasnije zemlje sveta nisu osudene da vecno ostanu siromasne. Sta objasnjava te promene tokom vremena? Zasto neke zemlje brzo napreduju, а druge zaostaju? То su upravo pitanja koja cemo razmotriti u narednom odeljku. Koliko priЬiizno iznosi stopa rasta realnog BDP-a ро glavi stanovnika u SAD? Navedite zemlju koja belezi brzi rast i zemlju koja belezi sporiji rast.

BrziKviz

Razlike u BDP sirom · sveta lzvor: Robert Ј. Barro i xaVier Sala-J: Martin, Economic Growth (New York: Mcgraw-Hill, 1995), tabele 10.2 i 10.2; World

Development Report 2002, tabela 1; i proracuni autora.

::044

ј

DEQ 9

REALNA EKQNOMIJA NA DUGI ROK

PRODUKTIVNOST: ULOGA 1DETERMINANTE Sa jedne strane, veoma је lako objasniti ogromne razlike и zivotnom standardи sirom sveta. Као sto cemo videti, objasnjenje se moze svesti na samo jednи rec - produktivnost. Ali, sa drиge strane, medиnarodne razlike иnose veliku zаЬиnи. Da Ьismo objasnili zasto su dohoci u nekim zemljama tako mnogo veCi od dohodaka и drugim zemljama, moramo da sagledamo faktore koji odreduju produktivnost jedne zemlje.

1' 1

i

i 1

1! 1:

!; i:

Zasto је produktivnost toliko vazna Proucavanje produktivnosti i ekonomskog rasta zapocecemo konstruisanjem jednostavnog modela koji se donekle zasniva na cuvenom romanu Danijela Defoa RoЬinzon Kruso. Као sto se mozda secate, Roblnzon Кrиsо је mornar koji se posle brodoloma nasao na pиstom ostrvu. Posto Roblnzon Zivi sam, on za sebe lovi rЉu, sam uzgaja povrce i sam pravi odecu. Кrиsoove aktivnosti njegovu proizvodnjи i potrosnju rЉе, povrca i odece- moZemo smatrati jednostavnom ekonomijom. Ispitivanjem Кrusoo-

POGLAVLJE 25

ve ekonornije u stanju smo da nauCimo nesto sto se moze primeniti i na slozenije i realisticnije ekonornije. Sta odreduje Robinzonov zivotni standard? Odgovor је ocigledan. Ako је Кruso dobar u riЬolovu, uzgajanju povrca i pravljenju odece, on zivi dobro. Ako је u tome los, on zivi kao siromah. Posto Кruso moze da koristi za potrosnju samo ono sto proizvede, njegov zivotni standard zavisi od njegove proizvodne sposobnosti. Izraz produktivnost odnosi se na kolicinu dobara i usluga koju је radnik u stanju da proizvede za svaki sat rada. U slucaju Кrusoove ekonomije, lako је videti da produktivnost predstavlja kljucnu determinantu rasta zivotnog standarda. Sto vise rље RoЬinzon ulovi na sat, to је vise ima za rucak. Ako Кruso pronade bolje mesto za pecanje riЬe, njegova produktivnost raste. Тај porast produktivnosti cini RoЬinzona bogatijim: moze da jede jos vise riЬe, Ш moze da provede manje vremena u rЉolovu а da vise vremena posveti onome sto mu predstavlja uzivanje. Юjucna uloga produktivnosti u odredivanju zivotnog standarda prisutna је ne samo u slucaju brodolomnika, vec i u slucaju zemalja. Setite se da bruto domaCi proizvod (BDP) ekonomije istovremeno meri dve stvari odjednom: ukupne dohotke svih stanovnika u toj ekonomiji, i ukupne izdatke za autput dobara i usluga. BDP је u stanju da izmeri оЬе ove stvari, jer one, za ekonorniju u celini, moraju da budu jednake. Jednostavno receno, dohodak jedne privrede jeste autput te privrede. Poput Кrusoa, i zemlja moze da ima bolji zivotni standard samo ako proizvodi veliku kolicinu dobara i usluga. Amerikanci zive bolje od Nigerijaca jer su americki radnici produktivniji od nigerij skih. Japanci beleze brZi rast zivotnog standarda od Argentinaca, jer se produktivnost japanskih radnika brze povecavala. 1 zaista, jedan od Deset prindpa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da zivotni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge. Dakle, da Ьismo shvatili velike razlike u zivotnom standardu koje uocavamo medu zemljama tokom vremena, moramo se usredsrediti na proizvodnju dobara i usluga. Medutim, uvidanje veze izmedu zivotnog standarda i produktivnosti samo је prvi korak, koji vodi ka sledecem pitanju: zasto su neke privrede bolje u proizvodnji dobara i usluga u odnosu na neke druge?

PROIZVODNJA 1 RAST

1 545

produktivnost kolicina dobara i usluga koju radnik proizvede za svaki sat rada

Sta odreduje produktivnost Mada је produktivnost izuzetno vaZ:na za odredivanje zivotnog standarda RoЬinzona Кrusoa, mnogo faktora odreduje njegovu produktivnost. Кruso се Ьiti bolji u lovljenju riЬe ako, na primer, ima vise stapova za pecanje, ako је upoznat sa najboljim tehnikama riЬolova, ako na ostrvu ima ribe u izoЬilju i ako izmisli bolji mamac. Svaka ova determinanta Кrusoove produktivnosti - koje mozemo da nazovemo fizickim kapitalom, ljudskim kapitalom, prirodnim resursima i tehnoloskim znanjem deluje i u slozenijim i realisticnijim ekonornijarna. Razmotrimo pojedinacno sve te faktore. Гizicki kapital Radnici su produktivniji ako imaju oruda za rad. Oprema i gradevinski objekti koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga zovu se fizicki kapital, ili, jednostavno, kapital. Na primer, kada stolari prave namestaj, oni koriste testere, strugove i busilice. Vise oruda za rad omogucava brze i preciznije obavljanje posla. То znaCi da, radnik koji ima samo osnovni rucni alat moze nedeljno da napravi manje namestaja od radnika sa savremenijom i specijalizovanijom stolarskom opremom.

fizicki kapital oprema i gradevinski objekti koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga

546

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Као sto se moZda secate iz Poglavlja 2, inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga - rad, kapital, itd. - zovu se faktori proizvodnje. Va.Zno svojstvo kapitala jeste da predstavlja proizvedeni faktor proizvodnje. То jest, kapital predstavlja input u proizvodni proces koji је nekada predstavljao autput proizvodnog procesa. Stolar koristi strug da napravi nogu od stola. Ranije је i sam strug predstavljao autput preduzeca koje se bavi proizvodnjom strugova. Proizvodac strugova је, opet, koristio drugu opremu za proizvodnju svog proizvoda. Dakle, kapital је faktor proizvodnje koji se koristi za proizvodnju svih vrsta dobara i usluga, ukljucujuci i novi kapital.

ljudski kapital znanje ј vestine koje radnici sticu kroz obrazovanje, obuku ј iskustvo

~

L,~

Ljudski kapital Druga determinanta produktivnosti jeste ljudski kapital. Ljudski kapital је ekonomski izraz za znanje i vestine koje radnici sticu kroz obrazovanje, obuku i iskustvo. Ljudski kapital obuhvata vestine akumulirane u predskolskom obrazovanju, osnovnoj skoli, srednjoj skoli, fakultetu i kroz obuku na poslu za odrasle koji predstavljaju radnu snagu. Mada su obrazovanje, obuka i iskustvo manje opipljivi od strugova, buldozera i zgrada, ljudski kapital, kao i fizicki kapital, povecava sposobnost drZa.ve da proizvodi dobra i usluge. Poput fizickog kapitala, i ljudski kapital predstavlja proizvedeni faktor proizvodnje. Proizvodnja ljudskog kapitala zahteva inpute u vidu nastavnika, Ьi­ blioteka i vremena studenta. 1 zaista, studenti mogu da se smatraju "radnicima" koji imaju vaZa.n zadatak da proizvedu ljudski kapital koji се se koristiti u buducoj proizvodnji.

prirodni resursi inputi u proizvodnju koje obezbectuje priroda, kao sto su, zemlja, reke i mineralna nalazista

Prirodni resursi Treca determinanta produktivnosti jesu prirodni resursi. Prirodni resursi su inputi u proizvodnju koje obezbeduje priroda, recimo, zemlja, reke i mineralna nalazista. Postoje dva oЬlika prirodnih resursa: obnovljivi i neobnovljivi. Suma predstavlja primer obnovljivog resursa. Kada se posece jedno drvo, na njegovom mestu moze da se posadi mladica koja се se poseci u buducnosti. Nafta predstavlja primer neobnovljivog resursa. Posto naftu priroda proizvodi tokom hiljada godina, postoje samo ogranicene zalihe. Kada se istrose zalihe nafte, nije moguce stvoriti nove izvore. Razlike и prirodnim resursima prouzrokиju neke od razlika u zivotnom standardu sirom sveta. Istorijski uspeh SAD delimicno је posledica velikih zaliha zemlje pogodne za poljoprivredи. Neke zemlje Srednjeg istoka u danasnje vreme, recimo, Kuvajt i Saudijska Arablja, bogate su jednostavno zato sto leze na nekim od najveCih nalazista nafte u svetu. Mada prirodni resursi mogu da budu znacajni, oni nisu neophodni da Ьi ekonomija Ьila visoko produktivna u proizvodnji dobara i usluga. Japan, na primer, predstavlja jednu od najbogatijih zemalja na svetu uprkos maloj kolicini prirodnih resursa. Uspeh Japana omogucen је zahvaljujuCi medunarodnoj trgovini. Japan uvozi mnoge prirodnih resursa koji su mu potrebni, recimo, naftu, а izvozi industrijske proizvode u privrede bogate prirodnim resursima.

tehnolosko znanje razumevanje najboljih nacina proizvodnje dobara i usluga u nekom drustvu

Tehnolosko znanje Cetvrta determinanta prodиktivnosti jeste tehnolosko znanje- razumevanje najboljih naCina proizvodnje dobara i usluga. Pre sto godina veCina Amerikanaca bavila se poljoprivredom, jer је tehnologija poljoprivrede zahtevala veliki input и vidи rada da Ьi se nahranilo celokиpno stanovnistvo. Danas, zahvaljujuCi napretkи poljoprivredne tehnologije, mali иdео stanovnistva u stanju је da proizvede

POGLAVLJE 25

dovoljno hrane za celu zemlju. Ova tehnoloska promena omogucila је da rad postane raspoloZiv za proizvodnju drugih dobara i usluga. Tehnolosko znanje javlja se u vise vidova. Pojedine tehnologije poznate su svima kada jedna osoba pocne da ih koristi, svima postaju poznate. Na primer, kada је nekada Henri Ford uspesno uveo proizvodnju na fabrickim trakama, ostali proizvodaci automobila odrnah su poceli da ga slede. Neke druge tehnologije predstavljaju iskljucivo vlasnistvo poznate su samo kompaniji koja ih је otkrila. Samo Koka-Kola, na primer, zna tajni recept za proizvodnju svog cuvenog bezalkoholnog pica. Neke druge tehnologije, pak, iskljucivo su vlasnistvo samo za kratko vreme. Kada neka farmaceutska kompanija otkrije novi lek, sistem patentiranja daje toj kompaniji privremeno pravo da bude iskljuCivi proizvodac. Kada istekne rok trajanja patenta, medutim, i drugim kompanijama је dozvoljeno da proizvode taj lek. Svi ovi vidovi tehnoloskog znanja znacajni su za proizvodnju dobara i usluga u ekonorniji. Vaino је napraviti razliku izmedu tehnoloskog znanja i ljudskog kapitala. Mada su oni u Ьliskoj vezi, postoji i znacajna razlika. Tehnolosko znanje odnosi se na razumevanje drustva о funkcionisanju sveta. Ljudski kapital se odnosi na prenos tih saznanja na radnu snagu. Da se posluzimo prikladnom metaforom: znanje predstavlja kvalitet udZbenika iz kojih se uCi u drustvu, а ljudski kapital koliCinu vremena koju

PROIZVODNJA 1 RAST

1 547

548

1

РЕО

9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

populacija provede u njihovom citanju. Produktivnost radnika zavisi i od kvaliteta raspolozivih udZbenika i od koliCine vremena koje se provede u njihovom citanju.

Primer iz prakse DA Ll PRIRODNI RESURSI OGRANICAVAJU RAST? Broj stanovnika u svetu danas је rnnogo veCi nego pre jednog veka, а zivotni standard velikog broja ljudi danas је rnnogo visi. Jedna beskonacna debata vodi se oko toga da 1i se taj rast broja stanovnika i zivotnog standarda moze nastaviti i u buducnosti. Mnogi komentatori smatraju da prirodni resursi predstavljaju ogranicenje za rast svetskih privreda. Na prvi pogled izgleda da је ovaj argument tesko ignorisati. Ako svetu stoje na raspolaganju samo fiksne zalihe neobnovljivih prirodnih resursa, kako broj stanovnika, proizvodnja i zivotni standard mogu vremenom i dalje da rastu? Zar zalihe nafte i minerala na kraju nece poceti da nestaju? Kada dode do takvih nestasica, zar one nece zaustaviti ekonomski rast i, cak, izazvati pad zivotnog standarda? Uprkos oCiglednoj privlacnosti takvih argumenata, vecina ekonomista manje је zabrinuta u vezi sa tim ogranicenjima nego sto Ьi se moglo pretpostaviti. Oni smatraju da tehnoloski napredak cesto omogucava da se takva ogranicenja izbegnu. Ako uporedimo danasnju ekonomiju sa nekadasnjom, vidimo da se koriscenje prirodnih resursa poboljsalo na razlicite naCine. Savremeni automoblli trose manje benzina. Novoizgradene kuce imaju Ьођu izolaciju i potrebno је manje energije za njihovo zagrevanje i hladenje. Uz efikasnija naftna postrojenja gubl se manje nafte u procesu njene eksploatacije. Recikliranje omogucava ponovnu upotrebu neobnovljivih resursa. Razvoj alternativnih vidova goriva, kao sto је upotreba etanola umesto benzina, omogucava nam da neobnovljive zamenimo obnovljivim resursima. Pre pedeset godina, pojedini zagovornici ocuvanja prirodnih bogatstava Ьili su zabrinuti zbog prekomerne upotrebe kalaja i bakra. U to vreme, to su Ьili najvise korisceni materijali: kalaj је koriscen za proizvodnju ambalaze za hranu, а bakar za proizvodnju telefonskih zica. Pojedini ljudi zagovarali su uvodenje obaveznog recikliranja i racionisanja kalaja i bakra da Ьi njihove zalihe Ьile dostupne i buducim generacijama. Danas је, medutim, plastika zamenila kalaj kao materijal za proizvodnju raznih vrsta ambalaze za hranu, а telefonski razgovori cesto se odvijaju kroz kaЬlove od optickog vlakna koji se prave od peska. Tehnoloski napredak uCinio је da nekada kljucni prirodni resurs postane manje neophodan. Ali, da li је sav taj trud dovoljan da omoguCi postojani ekonomski rast? Na ovo pitanje mozemo odgovoriti ako razmotrimo cene prirodnih resursa. U trZisnoj ekonomiji, oskudnost se izrazava u trzisnim cenama. Ako prirodnih resursa ponestaje u svetu, tada Ьi njihova cena vremenom rasla. Ali, skoro da vazi upravo suprotno. Cene najveceg broja prirodnih resursa (korigovane za opstu inflaciju) stabllne su ili padaju. Cini se da nasa sposobnost ocuvanja tih resursa brze raste nego sto se smanjuju njihove zalihe. Trzisne cene ne pruzaju razlog za verovanje da prirodni resursi predstavljaju ogranicenje za privredni rast. •

BrziKviz

Navedite i opisite cetiri determinante produktivnosti jedne zemlje.

POGLAVLJE 25

PRIVREDNI RAST 1 POLITIКA DRZAVE Do sada smo utvrdili da zivotni standard drustva zavisi od njegove sposobnosti da proizvede dobra i usluge i da produktivnost drustva zavisi od fizickog kapitala, ljudskog kapitala, prirodnih resursa i tehnoloskog znanja. Sada predimo na pitanje na koje moraju da odgovore kreatori politike sirom sveta: sta drzavna politika moze da ucini da Ьi povecala produktivnost i zivotni standard?

Znacaj stednje i investicija Posto kapital predstavlja proizvedeni faktor proizvodnje, drustvo је u stanju da menja kolicinu kapitala kojom raspolaie. Ako ekonomija danas proizvodi veliku kolicinu novih kapitalnih dobara, onda се sutra imati veci fond kapitala i Ьiсе sposobna da proizvede vise svih vrsta dobara i usluga. Dakle, jedan od naCina da se poveca produktivnost jeste da se investira vise tekuCih resursa u proizvodnju kapitala. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da se ljudi suocavaju sa izborom izmedu razlicitih stvari. Тај princip narocito је vazan za razmatranje akumulacije kapitala. Resursi su oskudni i ako se vise resursa posveti proizvodnji kapitala, ostaje manje resursa za proizvodnju dobara i usluga za tekucu potrosnju. То jest, da Ьi drustvo investiralo vise u kapital, neophodno је da trosi manje, а stedi vise svog tekuceg dohotka. Rast koji se javlja kao posledica akumulacije kapitala ne predstavlja besplatan rucak: potrebno је da drustvo zrtvuje potrosnju dobara i usluga u sadasnjosti kako Ьi moglo da ima vecu potrosnju u buducnosti. U sledecem poglavlju ispitacemo detaljnije kako finansijska trZista u ekonomiji koordiniraju stednju i investicije. Ispitacemo i uticaj vladine politike na stepen stednje i investicija. U ovom је trenutku vaino zapamtiti da drzava moie da podstakne rast tako sto се podsticati stednju i investicije i tako, na dugi rok, podiCi zivotni standard u ekonomiju. Da Ьismo videli znacaj koji investicije imaju za privredni rast, razmotrimo Sliku 1, koja prikazuje podatke iz 15 zemalja. Deo (а) pokazuje stopu rasta svake zemlje u periodu od 31 godine. Zemlje su poredane ро visine stope rasta. Deo (Ь) pokazuje procenat BDP-a koji svaka zemlja odvaja za investicije. Korelacija izmedu rasta i investicija је veoma izrazena, mada nije savrsena. Zemlje koje odvajaju veci udeo BDP-a za investicije, recimo, Singapur i Japan, imaju visoke stope rasta. Zemlje koje odvajaju manji udeo BDP-a za investicije, recimo, Ruanda i Banglades, imaju niske stope rasta. Studije koje su proucile sveobuhvatniji spisak zemalja potvrduju ovu snaznu korelaciju izmedu investicija i rasta. Medutim, postoji jedan proЬlem kod tumacenja ovih podataka. Као sto smo rekli u dodatku Poglavlja 2, korelacija izmedu dve promenljive ne pokazuje koja је promenljiva uzrok, а koja posledica. Moguce је da su visoke investicije uzrok visokog rasta, ali је moguce i da su visoke stope rasta uzrok visokih investicija. (Ш su, moZda, i visok rast i visoke investicije posledica neke trece promenljive koja је izostavljena iz analize.) Sami podaci ne mogu da nam pokazu smer uzrocnosti. Uprkos tome, posto akumulacija kapitala tako oCigledno i direktno utice na produktivnost, prema tumacenju ovih podataka od strane mnogih ekonomista, visoke investicije dovode do brzeg ekonomskog rasta.

PROIZVODNJA 1 RAST

1

549

550 1

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

DEO 9

SLIKA 1

,

Rast i investicije Deo (а) pokazuje stopu rasta BDP-a ро stanovniku и 15 zemalja tokom perioda izmedu 1960-1991. Deo (Ь) pokazuje procenat BDP-a koji је svaka zemlja izdvojila za investicije tokom istog perioda. Slika pokazuje da su investicije i rast pozitivno kore/isane. lzvor: R. Summers i А. Heston, The Penn Worfd tabele. (а)

(Ь)

Stopa rasta 1960-1991.

lnvesticije 1960 -1991.

Juzna Koreja ~~;±:;:==.;.t;:~,J, Singapur Г""~с:..:г~~Г"""'-'Ч Japan

Juzna Koreja Singapur Japan

lzrael~!j

lzrael Kanada ~~9~~~ Brazil

Kanada

Brazil Zapadna Nemacka

Zapadna Nemacka

Meksiko Ujedinjeno Kraljevstvo II!Jitill~

Meksiko

~~~~~

~Ujedi1njerю Kraljevstvo ~

Nigerija

Nigerija

t;;;;;;I:;",...".,"J.,

SAD

SAD

~~~Ј1

lndija

lndija Banglades Cile г,-,-"-"+-,..."-,~

Banglades Cile Ruanda

~~w;:;;;~~~;ffl:!~~~~~~~;;;:l~'

Ruanda

~~~~~~~~~~~~~~';Њ

Stopa rasta (procenat)

lnvesticlje (procenat BDP)

Opadajuci prinosi i efekat sustizanja

opadajuci prinosi svojstvo ро kojem korist od dodatne jedinice inputa opada sa porastom kolicine inputa

Pretpostavimo da vlada neke zemlje, uverena podacima sa Slike 1, sledi politiku kojom se povecava stopa nacionalne stednje - procenat BDP-a koji se odvaja na stednju, а ne na potrosnju. Sta se desava? Kada stanovnici vise stede, manje је resursa potrebno za proizvodnju potrosnih dobara, а vise resursa је na raspolaganju za proizvodnju kapitalnih dobara. Shodno tome, povecava se kapital, sto dovodi do porasta produktivnosti i brzeg rasta BDP-a. Ali, koliko traje ta visoka stopa rasta? Pod pretpostavkom da stopa stednje ostane na novom, visokom nivou, da li stopa rasta BDP-a ostaje visoka do beskonacnosti ili samo tokom odredenog vremenskog perioda? Prema tradicionalnom shvatanju proizvodnog procesa, kapital је podlozan opadajudm prinosima: sa porastom kapitala, opada dodatni autput koji se doblja iz dodatne jedinice kapitala. Drugim recima, kada radnici vec raspola.zu velikom koliCinom kapitala koja se koristi za proizvodnju dobara i usluga, njihova produktivnost se sa dodatnom jedinicom kapitala samo neznatno povecava. Zbog opadajucih prinosa, porast stope stednje dovodi do veceg rasta samo za izvesno vreme. Kako vise stope stednje omogucavaju vecu akumulaciju kapitala, korist od dodatnog kapitala vremenom postaje sve manja, sto usporava rast. Na dugi rok, visa stopa stednje dovodi do veee produktivnosti i dohotka, ali ne i do brzeg rasta tih promenijivih. Medutim, da Ьi se to dostiglo u dugom roku, potrebno је dosta vremena. Prema podacima о ekonomskom rastu

POGLAVLJE 2.5

velikom Ьrоји zemalja, povecanje stope stednje moze da dovede do znatno veceg rasta и periodи od nekoliko decenija. OpadajиCi prinosi od kapitala imajи jos jednи vaZnи implikacijи. Pod иslovom da је sve ostalo nepromenjeno, za zemljи је lakse da se brzo razvija ukoliko to zapocinje kao relativno siromasna. Тај иticaj pocetnih иslova na bиduCi rast ponekad se zove efekat sustizanja. U siromasnim zemljama, radnicima nedostaje cak i najosnovniji alat, раје, shodno tome, njihova produktivnost niska. Mala иlaganja kapitala znatno Ьi povecala njihovu prodиktivnost. Nasuprot tome, radnici и bogatim zemljama imajи na raspolaganju velike kolicine kapitala sa kojim rade, sto delimicno objasnjava njihovu visoku prodиktivnost. Ipak, pri vec visokoj koliCini kapitala ро radniku, dodatno ulaganje kapitala ima relativno mali uticaj na prodиktivnost. Stиdije medunarodnih podataka о privrednom rastu potvrdиjи ovaj efekat sustizanja: pod иslovom da sи ostale varij аЬlе, recimo, procenat BDP-a koji se izdvaja za ulaganje, nepromenjene, siromasne zemlje imaju tendencijи brzeg rasta od bogatih. Efektom sиstizanja mogu se objasniti neki zbиnjujuCi rezиltati sa Slike 1. U tokи 31-godisnjeg perioda, SAD i JиZna Koreja izdvajale su slican deo BDP-a na investieije. Ipak, SAD su zabeleZile samo prosecan rast od oko 2 posto, dok је Koreja dozivela spektakularan rast od preko 6 posto. Objasnjenje glasi: efekat sиstizanja. Godine 1960, BDP ро stanovnikи и JиZnoj Koreji Ьiо је vise od deset риtа manji od BDP-a u SAD, delimicno zato sto su prethodna иlaganja blla mala. Sa malim pocetnim fondom kapitala, koristi od akumulacije kapitala Ьile su mnogo vece и Koreji, sto је Ыо uzrok njene vise stope rasta и narednom periodи. Ovaj efekat sustizanja manifestuje se i u ostalim aspektima zivota. Kada skola na krajи godine dodeljиje nagradи иcenikи ciji se иspeh najviSe popravio, to је oblcno иcenik koji је skolи zapoceo sa relativno losim uspehom. Ucenicima koji na pocetku godine ne исе, lakse је da se poprave nego onim ucenicima koji uvek vredno rade. Uocite da је dobro Ьiti иcenik ciji se иspeh najvise popravio, ali је jos bolje Ьiti najbolji ucenik. Isto tako, ekonomski rast tokom poslednjih nekoliko decenija Ьiо је mnogo brZi u JиZnoj Koreji nego и SAD, ali је BDP ро stanovnikи и SAD jos иvek veci.

PROIZVODNJA 1 RAST

1 551

и

Strane investicije Do sada smo govorili о tome kako mere politike ciji је cilj povecanje stope stednje zemlje mogu da роvесаји investicije, а time i dиgorocni ekonomski rast. lpak, stednja domaceg stanovnistva ne predstavlja jedini nacin da zemlja investira и novi kapital. Drugi nacin predstavljaju investicije stranaca. Strane investicije imaju nekoliko oblika. Kompanija Ford moze da izgradi fabriku automobila и Meksiku. Investiranje kapitala ciji је vlasnik i kojim poslиje strano lice zove se strana direktna investicija. Ili, Amerikanac moze da kиpi akcije neke meksicke korporacije (to jest, da kupi иdео и vlasnistvu te korporacije); meksicka korporacija moze da иpotrebl prihod od prodaje tih akcija na izgradnjи nove fabrike. Investicija koja se finansira novcem iz inostranstva, ali kojom poslиju domaCi drzavljani, zove se strana portfolio investicija. U оЬа slucaja, Amerikanci obezbedujи sredstva koja sи neophodna za povecanje kapitala u Meksiku. То jest, stednja и Americi koristi se za finansiranje investicija и Meksiku. Stranci investiraju u neku zemljи jer ocekujи da се ostvariti prinos na svojи investicijи. Fordova fabrika aиtomoblla povecava zalihe kapitala и Meksiku, ра time i meksickи prodиktivnost i meksicki BDP. Ipak, Ford vraca deo ovog dodatnog dohotka и

efekat sustizanja svojstvo ро kojem zemlje koje su na pocetku siromasne brze rastu od zemalja koje su bogate

552

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

SAD u vidu profita. Isto tako, kada americki investitor kupuje meksicke akcije1 on ima pravo na deo profita koji ostvari meksicka korporacija. Strane investicije, dakle, nemaju isti uticaj na sve pokazatelje ekonomskog prosperiteta. Setite se da bruto domaCi proizvod (BDP) predstavlja dohodak koji ostvaruju drzavljani jedne zemlje i kod kuce i u inostranstvu. Kada Ford otvori svoju fabriku u Meksiku, jedan deo prihoda te fabrike odlazi ljudima koji ne zive u Meksiku. Shodno tome, strana ulaganja u Meksiko manje povecavaju dohodak Meksikanaca (koji se meri bruto nacionalnim proizvodom) nego sto povecavaju proizvodnju u Meksiku (koja se meri posredstvom BDP-a). Uprkos tome, strane investicije predstavljaju nacin da zemlja napreduje. Mada se neke koristi od tog investiranja vracaju stranim vlasnicima, njime se ipak povecava fond kapitala te privrede, sto dovodi do vece produktivnosti i vecih nadnica. Osim toga, strane investicije omogucavaju siromasnim zemljama da se upoznaju sa najsavre-

Medutim, uspe~ne da shvate da osriovni цzrok decijeg rada predstavlja siromaStvo, · а ne pohlepni strani i domaci poslodavci. Da Ьi se pobedile posledke si-

· ve.

mor;:~ju

zaposlene de~e, mozda zato sto.im Је jasno da proi:Jiem llije u seblcnosti, vecu siromaStvu.

POGLAVLJE 25

PROIZVODNJA 1 RAST

menijom tehnologijom koja se razvija i koristi и bogatijim zemljama. Zato ekonomisti koji rade kao savetnici vlada и manje naprednim ekonomijama zagovarajи politikи kojom se podsticи strana ulaganja. То cesto podrazиmeva otklanjanje ogranicenja koje sи vlade иvele za inostrano vlasnistvo nad domaCim kapitalom. Svetska banka је organizacija koja pokиsava da podstakne priliv kapitala и siromasne zemlje. Та medиnarodna organizacija doblja sredstva od najrazvijenijih zemalja и svetи, kao sto sи SAD, i ta sredstva koristi za davanje kredita manje razvijenim zemljama, koje ih koriste za иlaganje и nove pиteve, kanalizacione sisteme, skole i druge oblike kapitala. Zajedno sa svojom sestrinskom organizacijom, Medunarodnim monetarnim fondom, Svetska banka је osnovana posle Drиgog svetskog rata. Тај rat је pokazao da ekonomska beda cesto izaziva politicka previranja, medunarodne tenzije i vojne sukobe. Zato је svim zemljama и interesu da se ekonomski prosperitet

:~....".;"/ ,~/'

. '·.'

" .

'•

· if':$1r,A~~{!Je poro9jee.'tl rharij~ tC:iZ~.· .· v~~}U(.:Фrё~zovanjasvojih . elita. Rretё!c · vijeнim ?\;!mljamva'<щa deca redpvno . jp()delomjedn.Ogdela ~ogiinos~~~- . ..~.

·' '

r.omasnlm~

·

smanjlla

bi'

,

se ·

···'f'!~jedna~ost. ј stlrr)џlisao p~zi;ekp~ ··.

;р<)у,~~~У~ ~~o~om~~q <.· ~pfr)sKi i~~t ..Qs.llo~~QPbr~~piJ,ahJe ·

'jerЧ~~ca·zena koj~· ie. ·. v~c~g tm)ja 'фinovnika rfino,go Ј~ ·

·~~~~· ~K9'9v~l~·'i.s~tr1X . stlcu пi~ko .

. ·jep/5h9daJ~,;v~cjnar9!:1it~!1a·raФ>.ьj . tt~ia woj dopril)os pQЬoljs~hju dugoc . rocrie r:rerspektive svoje dece, Cili ne~ rado snose ceiokupni teret. То predlazem vec neko vreme i vlada.Meksika је zapocela takav jedan program pod nazivom Progresa, koji obuhvata vise od 2 miliona veoma siroma~nih poгodica u (jjapasu i drugim seoskim podrucjima. Majke Cija deca redovno pohadaju nastavu, uspevaju da budu dobrj dacj i odlaze redovno na lekarske preglede, svakqg meseca doЫjaju finansijska sredstva od . centralne vlade. Та sredstva u proseku iznose oko 2s dolara ро porodici. VeCina porodi~a u Meksiku zaraduje samo · oko.110 dolcira rriesecno. Tako veliko procentualno pbvecanje prihdda trebalo Ы da jma prjmetni.uticaj'na njihovo ponasanje.

un.apre~~пJe privred~

uspesnrje .•. <.Щrazovaпj~;. ~Г:og,ram. •Progresa.po~ nog .ra~voja neQ9 Jzdasnesџbvencije · IФ~aV~;da p9bedi ovu t~ndenilji.J fa~ . bogatijjm stџdentima k()ji poћaqaju . vf.:!rizc>v'anja obrazov()nj;э sjnova tako iнiivetzitete. ;, . .·· : stop6фdicama koje he isPisuiz Krjticщi zapo~.lj&vanja
sko-..

1 553

554

1

DEO 9

FtEALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

unapredi u celom svetu. Svetska banka i Medunarodni monetarni fond nastoje da ostvare taj zajednicki cilj.

Obrazovanje Obrazovanje- ulaganje u ljudski kapital- barem је isto tako vaino za dugorocni ekonomski uspeh zemlje kao i ulaganje u fizicki kapital. U SAD svaka godina skolovanja vremenom povecava nadnicu u proseku za oko 10 posto. U manje razvijenim zemljama gde је ljudski kapital narocito oskudan, jaz izmedu zarada obrazovanih i neobrazovanih radnika jos је veci. Dakle, jedan od riaCina da se drzavnom politikom poveca zivotni standard jeste da se obezbede dobre skole i podstakne stanovnistvo da ih koristi. Investicije u ljudski, kao i investicije u fizicki kapital, imaju svoj oportunitetni trosak. Kada se ucenici skoluju, oni se odricu zarada koje Ьi mogli da ostvare. U manje razvijenim zemljama, deca cesto prekidaju skolovanje u ranom uzrastu, uprkos tome sto је korist od dodatnog skolovanja veoma velika, jednostavno zato sto је neophodno da rade da Ьi pomogli izdrtavanje porodice. Pojedini ekonomisti smatraju da је ljudski kapital narocito znacajan za privredni rast jer izaziva pozitivne eksternalije. Eksternalija predstavlja uticaj postupaka jedne osobe na dobroblt posmatraca. Obrazovana osoba, na primer, moze da doblja nove ideje о najboljem naCinu proizvodnje dobara i usluga. Ako te ideje postanu deo sveukupnog korpusa znanja drustva, ра svako moze da ih koristi, onda one predstavljaju eksternu korist od obrazovanja. u tom slucaju, prinos koje drustvo ima od skolovanja cak је i veCi od prinosa koji od skolovanja ima pojedinac. Tim argumentom opravdalo Ьi se veliko subvencionisanje ulaganja u ljudski kapital koje vidimo u vidu drzavnog obrazovanja. ProЬlem sa kojim se suocavaju mnoge siromasne zemlje jeste odliv mozgova - emigracija velikog broja visoko obrazovanih radnika u bogate zemlje u kojima ti radnici mogu da imaju bolji zivotni standard. Ako ljudski kapital zaista ima pozitivne eksternalije, tada zbog odliva mozgova, ljudi koji ostaju u zemlji postaju jos siromasniji nego sto Ьi inace ЬШ. Тај proЬlem stavlja kreatore politike pred dilemu. Sa jedne strane, SAD i druge bogate zemlje imaju najbolje sisteme visokog obrazovanja i cini se prirodnim da siromasne zemlje svoje najbolje ucenike salju u inostranstvo na dalje skolovanje. Sa druge strane, ti studenti koji neko vreme provedu u inostranstvu mogu da odluce da se ne vrate, ра се takav odliv mozgova jos vise smanjiti ljudski kapital siromasne zemlje.

Svojinska prava i politicka stabllnost

1

1

i

:r Ј

:i Ј

i :!

Zastita svojinskih prava i poboljsanje ekonomske stabilnosti predstavljaju jos jedan naCin na koji kreatori politike mogu da ubrzaju privredni rast. Као sto smo naglasili kada smo govorili о ekonomskoj nezavisnosti u Poglavlju 3, proizvodnja u trzisnim ekonomijama proistice iz medusobnog delovanja miliona pojedinaca i preduzeca. Kada, na primer, kupujete automoЬil, vi kupujete autput trgovca automobilima, proizvodaca automoЬila, fabrike celika, rudnika gvoZda, itd. Та podela proizvodnje na mnoga preduzeca omogucava faktorima proizvodnje u ekonomiji da se koriste sto је moguce efikasnije. Da Ьi se postigao takav ishod, potrebno је da ekonomija koordinira transakcije izmedu tih preduzeca, ali i one izmedu preduzeca i potrosaca. Trzisne

POGLAVLJE 25

ekonomije takvu koordinaciju postifu putem trzisnili cena. То jest, trzisne cene predstavljaju instrument uz pomoc kojeg nevidljiva ruka trzista dovodi ponudu i trafuju u ravnotezu. Jedan vazan preduslov za dobro funkcionisanje cenovnog sistema jeste postovanje svojinskih prava u celoj ekonomiji. Svojinska prava odnose se na mogucnost ljudi da raspolazu resursima koje poseduju. Kompanija za iskopavanje rude nece ulagati trud u kopanje rude gvobla ako ocekuje da се ona Ьiti ukradena. Konipanija iskopava rudu samo ako је sigurna da се imati korist od njene prodaje. Zbog toga, sudovi imaju znacajnu ulogu u trziSnoj privredi: oni stite svojinska prava. Кroz sistem kaznenih zakona, sudovi destimuliSu direktnu kradu. Osim toga, kroz gradanski pravosudni sistem, sudovi obezbeduju da se kupci i prodavci pridrzavaju sklopljenog ugovora. Mada oni od nas koji zive u razvijenim zemljama svojinska prava prihvataju zdravo za gotovo, ljudi koji zive u manje razvijenim zemljama shvataju da nepostojanje svojinskih prava moze da predstavlja ozblljan proЬlem. U mnogim zemljama, pravosudni sistem ne funkcionise kako treba. Ugovori se tesko izvrsavaju, а prevare cesto ostaju neka:Znjene. U ekstremnijim slucajevima, vlada ne samo da ne uspeva da nametne postovanje svojinskih prava, nego ih ni sama ne postuje. Da Ьi poslovala u nekim zemljama, od preduzeca se ocekuje da podmite drzavne slu:Zbenike. Takva korupcija otezava moc koordinacije trzista. Njome se destimuliSe i domaca stednja i strane investicije. Pretnju svojinskim pravima predstavlja i politicka nestabilnost. Kada su revolucije i drzavni udari cesta pojava, javlja se sumnja u postovanje svojinskih prava u buducnosti. Ako revolucionarna vlada konfiskuje kapital nekih preduzeca, sto је Ьiо cest slucaj nakon komunistickih revolucija, domace stanovniStvo ima manje podsticaja da stedi, investira ш otvara nova preduzeca. lstovremeno, stranci imaju manje podsticaja da investiraju u tu zemlju. Cak i sama pretnja da се izblti revolucija moze da deluje u pravcu smanjenja zivotnog standarda zemlje. Dakle, ekonomski prosperitet delimicno zavisi i od politickog prosperiteta. Zemlja sa efikasnim sudskim sistemom, postenim drzavnim sluZЬenicima i stabllnim ustavom imace visi zivotni standard od zemlje sa losim sudskim sistemom, korumpiranim zvanicnicima i cestim revolucijama i drzavnim udarima.

Slobodna trgovina Neke od najsiromasnijih zemalja na svetu pokusale su da postignu brzi privredi rast politikom okretanja seЬi. Takva politika ima za cilj podizanje produktivnosti i zivotnog standarda u zemlji uz izbegavanje interakcije s ostatkom sveta. Takav pristup nalazi svoje zagovornike u pojedinim domaCim preduzeCima, koja tvrde da im је za rast i konkurentnost potrebna zastita od inostrane konkurencije. Ovaj argument mladih industrija, zajedno s opstim nepoverenjem prema strancima, ponekad је navodio kreatore politike da u manje razvijenim zemljama uvedu carine i druga trgovinska ogranicenja. Vecina ekonomista danas smatra da је za siromasne zemlje bolje da slede politiku otvorenosti- integracije u svetsku privredu. Kada smo ranije proucavali medunarodnu trgovinu, pokazali smo kako se njome moze unaprediti ekonomsko Ьlagostanje gradana zemlje. U izvesnom smislu, trgovina predstavlja vrstu tehnologije. Kada neka zemlja izvozi Zito, а uvozi celik, ona ima iste koristi kao i da је izumela tehnologiju kojom se zito pretvara u celik. Zemlja koja ukine trgovinska ogranicenja dozivece,

PF
1 555

556

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

dakle, istu vrstu ekonomskog rasta koji Ы Ыо zabelezen nakon veceg tehnoloskog napretka. Negativan efekat okrenиtosti prema sebl postaje jasan ako se иzme и obzir mala velicina mnogih slaЬije razvijenih ekonomija. Ukиpni BDP Argentine, na primer, skoro је jednak ВDР-и Filadelfije. Zamislite sta Ы se desilo kada Ьi gradska skиpstina Filadelfije zabranila stanovnicima tog grada da trgujи sa ljиdima koji zive izvan njegovih granica. Kada ne Ьi mogla da iskoristi prednosti trgovine, Filadelfija Ы sama morala da proizvede sva dobra koja konzumira. Morala Ы da proizvede i sva svoja kapitalna dobra, иmesto da иvozi najsavremenijи opremи iz drиgih gradova. Zivotni standard Ьi и Filadelfiji odmah орао i taj Ы se proЬlem verovatno vremenom samo pogorsavao. Upravo to se desilo kada је Argentina sledila politikи okretanja ka seЬi najveCim delom dvadesetog veka. Nasиprot tome, zemlje koje sи sledile politikи otvaranja ka drи­ gima, recimo, Jиfna Koreja, Singapur i Tajvan, postigle sи visoke stope ekonomskog rasta. О stepenи trgovine jedne zemlje sa drиgim narodima ne оdlисије samo drzavna politika, vec i geografija. Zemljama sa dobrim prirodnim morskim lukama lakse је da ostvare trgovinи nego zemljama koje nemajи taj resurs. Nije slиcajno sto sи mnogi najvafniji gradovi и svetu, рориt Njиjorka, San Franciska i Hong Konga, locirani na okeanima. Isto tako, posto zemlje koje nemajи izlaz na more teze ostvarиjи trgovinи, one oblcno imajи niZe nivoe dohotka od zemalja kojima је olaksan pristup na svetske recne i morske pиteve.

lstrazivanje i razvoj

i 1

.i

!

Osnovni razlog sto је zivotni standard danas viSi nego pre sto godina jeste to sto је napredovalo tehnolosko znanje. Telefon, tranzistor, kompjиter i motor s unиtrasnjim sagorevanjem samo sи neke od hiljada inovacija koje sи иnapredile sposobnost proizvodnje dobara i иslиga. Mada је tehnoloski napredak иglavnom rezиltat privatnog istrazivanja и predи­ zeCima i pojedinacnih izиmitelja, postoji i javni interes da se ti napori stimиliSи. Znanje је, и najvecoj meri, javno dobro: kada jedna osoba otkrije nekи idejи, ta ideja postaje deo korpusa znanja drustva i drиgi ljиdi mogu slobodno da је koriste. Bas kao sto drzava иcestvuje и nabavci javnog dobra, kao sto је nacionalna odbrana, tako иcestvuje i и podsticanjи istrazivanja i razvoja novih tehnologija. Vlada SAD vec dиgo иcestvuje и stvaranjи i sirenjи tehnoloskog znanja. Pre sto godina, vlada је sponzorisala istrazivanje о metodama obrade zemlje i savetovala је farmere kako na najbolji nacin da iskoriste svojи zemljи. U novije vreme, vlada SAD preko Avijacije i NASA-e podstice istrafivanje vazdиsnog prostora; zbog toga sи SAD vodeCi proizvodac raketa i aviona. Vlada i dalje podstice napredak znanja kroz istrazivacke donacije koje dodeljиjи Nacionalna fondacija za nаиkи i Nacionalni instituti zdravlja, kao i poreskim olaksicama za predиzeca koja se bave istrafivanjem i razvojem. Jos jedan nacin na koji drZ:avna politika podstice istrazivanje jeste kroz patentni sistem. Kada neko lice ili preduzece izmisli novi proizvod, recimo, novi lek, pronalazac moze da podnese mоlЬи za patent. Ako se taj proizvod proceni kao zaista originalan, drzava dodeljиje patent, koji pronalazacи daje ekskluzivno pravo da ga proizvodi odredeni broj godina. u sиstini, patent daje pronalazacи vlasnicko pravo nad izиmom, Cime se njegova nova ideja pretvara iz javnog и privatno dobro. Omogucavanjem pro-

POGLAYLJE 25

1 557

PROI:Z:VODNJA 1 RAST

nalazacima da profitiraju od svojih izuma - makar i samo privremeno - patentni sistem jos vise podstice pojedince i preduzeca da se bave istrazivanjem.

Primer iz prakse USPORAVANJE 1UBRZAVANJE RASTA PRODUKTIVNOSTI Stopa rasta produktivnosti nikako nije postojana ni pouzdana. Izrazena kroz autput koji se za jedan sat proizvede u preduzecima SAD produktivnost је rasla ро prosecnoj stopi od 3Д posto godisnje od 1959. do 1973. godine. Produktivnost se zatim usporila/ раје u periodu izmedu 1973. i 1995. godine rasla za samo 1 5 posto godisnje. Produktivnost је ponovo ubrzana 1995. godine1 sa prosecnim godisnjim rastom od 2/6 posto u narednih sest godina. Efekti ovih promena u produktivnosti lako su uocljivi. Produktivnost se odraiava na realnim zaradama i porodicnim prihodima. Kada је rast produktivnosti blo usporen/ tipicni radnik primao је manje povisice uskladene sa inflacijom а mnogi ljudi iskusili su opsti osecaj ekonomske zabrinutosti. Kada se akumulira tokom dugog niza godina, cak i mala promena rasta produktivnosti ima veliki efekat. Da 1973. godine nije doslo do usporavanja rasta dohodak prosecnog Amerikanca danas Ьi Ьiо za 50 1

1

1

1

. SLIKA 2 ~ ~

'

-

~

-

Stopa rasta

(godisnji

Rast realnog BDP-a ро glavi stanovnika

procenat)

Ova slika prikazuje prosetnu stopu rasta realnog BDP ро glavi stanovnika и naprednijim privredama, ukljucujuб najvainije zemlje Evrope, Kanadu, SAD, Japan i Australiju. Obratite painju da se stopa rasta znatno poveca/a posle 1950, а zatim ора/а posle 1970. godine. lzvor: Robert Ј. Barro and Xavier Sala-i, Martin, Economic Growth (New York: McGraw-HШ. 1995), str. б. Podaci za 1990. i 2000. preuzeti su iz World Deve/opment

Report,

1890

1910

1930

1950

1970

1990

2000

2002.

1

~с-,-

556

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

posto veCi. Isto tako, ubrzanje rasta produktivnosti 1995. godine vec је povecalo realne dohotke za oko 7 posto. Uzroke ovih promena u rastu produktivnosti vec је teze utvrditi. Jedno је sigurno: te promene ne mogu se pripisati faktorima proizvodnje, koje је najlakse izmeriti. Ekonomisti su u stanju da direktno izmere kolicinu fizickog kapitala koja radnicima stoji na raspolaganju. U stanju su i da izmere ljudski kapital u vidu godina skolovanja. Cini se da usporavanje i ubrzavanje rasta produktivnosti nisu prvenstveno rezultat promena u rastu ovih inputa. Tehnologija је jedan od nekoliko preostalih krivaca. То jest, nakon sto odbace ostala objasnjenja, mnogi ekonomisti usporenje i ubrzanje ekonon'lskog rasta pripisuju promenama u kreiraju novih ideja о naCinu proizvodnje dobara i usluga. Ovo objasnjenje је tesko odbaciti ili prihvatiti, jer је tesko izmeriti koliCinu "ideja". Ipak, ta hipoteza је uverljiva. Ubrzanje rasta produktivnosti zabelezeno 1995. godine podudarilo se sa brzim razvojem informacione tehnologije i Interneta. Sta се se u buducnosti desiti sa tehnoloskim progresom i privrednim rastom? Istorija nam prиZa malo razloga da se pouzdamo u Ьilo kakvo predvidanje. Mnogi prognozeri nisu predvideli ni usporenje ni ubrzanje rasta produktivnosti pre nego sto је do njih doslo. Medutim, istorija moze da nam prиZi osecaj sta је to normalna stopa tehnoloskog napretka. Slika 2. prikazuje prosecni rast realnog BDP-a ро glavi stanovnika u razvijenom svetu pocevsi od 1870. godine. Usporavanje rasta produktivnosti је oCigledno: oko 1970. godine, stopa rasta usporena је sa 3,7 na 2,2 posto. (Ubrzanje rasta produktivnosti nije zabelezeno u ovim podacima jer је suvise kratko i prvenstveno је fenomen u SAD.) Ova slika ukazuje na jedan vazan zakljucak: u poredenju sa najveCim delom istorije, anomaliju predstavlja brz rast tokom pedesetih i sezdesetih godina ХХ veka. MoZda su decenije nakon Drugog svetskog rata bile period neoЬicno ubrzanog tehnoloskog napretka, а rast se usporio 1973. jednostavno zato sto se tehnoloski napredak vracao na normalniju stopu. •

Rast stanovnistva Ekonomisti i ostali naucnici u drustvenim naukama vec dugo vode raspravu о tome kako rast stanovnistva utice na drustvo. Najdirektniji uticaj је na veliCinu radne snage: velika populacija znaCi vise radnika za proizvodnju dobara i usluga. Istovremeno, to znaci i vise ljudi koji ta dobra i usluge koriste u potrosnji. Osim ovih oCiglednih uticaja, rast stanovnistva u interakciji је i sa ostalim faktorima proizvodnje na naCine koji su manje ocigledni i podlozniji raspravi.

Rastezanje prirodnih resursa Tomas Robert Maltus (1766-1834), engleski ministar i rani ekonomski mislilac, cuven је ро svojoj knjizi pod nazivom Esej о principima stanovnistva i njegovom uticaju па buduCi napredak drustva. U toj knjizi Maltus pruza ono

Tomas Robert Maltus

sto Ьi moglo da bude najsumornija prognoza u istoriji. Maltus tvrdi da се sve vece stanovnistvo kontinuirano smanjivati sposobnost drustva da obezbedi sve sto mu је potrebno za zivot. Shodno tome, covecanstvo је osudeno da zauvek zivi u siromastvu. Maltusova logika је jednostavna. On najpre istice da је 11hrana neophodna za egzistenciju coveka/l i da је "strast izmedu polova neophodna i ostace priЬlizno na sadasnjem nivou." On zakljucuje da је "moc stanovnistva beskonacno veca od moCi zemlje da proizvede coveku neophodna sredstva za zivot." Prema Maltusovom misljenju, jedina prepreka rastu populacije predstavljaju "beda i poroci". Pokusaji do-

POGLAVLJE 25

PROIZVODNJA 1 RAST

brotvornih иstanova ili vlada da иЬlаzе siromastvo sи, ро njegovom misljenjи, kontraproduktivni, jer samo omogucavajи siromasnima da imajи jos dece, Cime jos vise ор­ tеrесији produktivne sposobnosti drиstva. Srecom, Maltusova sиmorna prognoza nije se ostvarila. Mada se svetsko stanovnistvo skoro sestostruko иvecalo za poslednja dva veka, zivotni standard sirom sveta и prosekи је mnogo visi. Као rezиltat ekonomskog rasta, hronicna glad i pothranjenost sada sи manje cesta pojava nego и Maltusovo doba. Do gladi dolazi s vremena na vreme, ali је ona cesce rezиltat nejednake raspodele dohotka ili politicke nestabllnosti, а rede neadekvatne proizvodnje hrane. U сети је Maltus pogresio? Као sto smo naveli и slисаји iz prakse и ranijem delи poglavlja, rast inventivnosti covecanstva ponistio је efekte vece populacije. Pesticidi, vestacka dиbriva, mehanizovana poljoprivredna oprema, nove sorte zitarica i ostali tehnoloski izиmi о kojima Maltus nije ni sanjao omogucili sи svakom farmerи da nahrani sve veci broj ljиdi. Cak i uz veCi broj иsta koje treba nahraniti, potrebno је manje farmera, posto је svaki farmer toliko prodиktivan.

Rasplinjavanje fonda kapitala Dok је Maltиs Ьiо zabrinиt zbog иticaja rasta stanovnistva na koriscenje prirodnih resursa, pojedini savremeni teoreticari privrednog rasta isticи njegov иticaj na akumulacijи kapitala. Prema takvim teorijama, veliki rast stanovnistva smanjиje BDP ро radnikи, jer se zbog иbrzanog porasta broja radnika fond kapitala sve vise tanji. Drиgim recima, kada је rast populacije иbrzan, svaki radnik је opremljen manjim kapitalom. Manja koliCina kapitala ро radnikи dovodi do niZe produktivnosti i niZeg BDP ро radnikи. ,, Ovaj proЬlem је najoCigledniji и slисаји ljиdskog kapitala. Zemlje sa visokim rastom populacije imajи veliki broj dece skolskog иzrasta. То predstavlja ogroman teret za obrazovni sistem. Ne predstavlja iznenadenje, dakle, sto је broj obrazovanih ljиdi oЬicno manji и zemljama sa visokim rastom popиlacije. Razlike и rastu populacije sirom sveta sи velike. U razvijenim zemljama, kao sto su SAD i zapadna Evropa,stanovnistvo је poslednjih decenija raslo samo za oko 1 posto godisnje i осеkије se da се и bиducnosti taj rast Ьiti jos sporiji. Nasиprot tome, и mnogim siromasnim africkim zemljama, rast populacije iznosi oko 3 posto godisnje. Ро toj stopi, stanovnistvo se udvostrиcava svake 23 godine. Тај иbrzani rast broja stanovnika otezava opremljenost radnika orudima za rad i vestinama koje sи im potrebne da Ьi dostigli visoke nivoe produktivnosti. Mada иbrzani rast populacije ne predstavlja glavni razlog siromastva и manje razvijenim zemljama, pojedini analiticari smatrajи da Ы smanjenje stope rasta populacije pomoglo tim zemljama da роvесаји svoj zivotni standard. U nekim zemljama, taj cilj se postize direktno, donosenjem zakona kojima se propisиje broj dece и porodici. U Кini је, na primer, dozvoljeno da porodice imaju samo jedno dete; bracni parovi koji prekrse to pravilo podlezи veoma visokim novcanim kaznama. U zemljama gde vlada veca sloboda, cilj smanjenja rasta popиlacije postiZe se posrednije - povecanjem svesti о nacinima za kontrolu radanja. Jos jedan nacin na koji neka zemlja moze da иtice na rast broja stanovnika jeste da primeni jedan od Deset principa ekonomije: ljudi reagujи na podsticaje. Radanje deteta, kao i svaka odlиka, ima svoj oportunitetni trosak. Kada se oportunitetni trosak poveca, ljиdi се izabrati da imaju manje brojne porodice. Konkretno, zene koje imajи mogucnost da steknи dobro obrazovanje i pozeljno radno mesto oЬicno zele da imajи manje dece od onih koje imaju manje prilika izvan kисе. Dakle, politika kojom se pro-

.

.

ј

1

559

560

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

movise jednak tretman zena predstavlja nacin da se u manje razvijenim zemljama smanji stopa rasta populacije i da se, moZda, poveca njihov Zivotni standard.

Stimulisanje tehnoloskog napretka Mada ubrzani rast populacije moze da umanji ekonomski prosperitet smanjenjem kolicrne kapitala kojim raspolaze svaki radnik, on ima i svoje dobre strane. Pojedini ekonomisti sugerisu da је porast svet-

rтю.. . odg'ovornosti , ·. . . . . ali.srf1rt i da!je ko~ ~asporirast,kada Ьi Afrika Ьila struk~. si .... ·.. · •· ·.• . ~to Је ponbvo tJr~lno 'nефоiбЬ~а i:l.a dstvarl iste ..·. razmisiio, svestenik preporџcUj~ da •.. · $1:0~ rasta kao i osta!i deiбvi sveta, IH Q~;{cetfri faktori uglcivnom .Od" . se kolnatorskim driava.vecџ:satisu za ,,~ustizanje''·razvoja}, rna. -blv5im kolonijalnim vladarima - i · • pocetnog nivo'a dohotka zem- .Afrlka se razvija!a sporije .. То se med.unarodnim finansijskim instituc:ija!је, s tim. $to su . sirorna~nE! • uglavrlom desilo zbog mobgb vecih ma d~ im daju uptkva u pogledu razc . zem!je sklone Ьrz~m r~stu 6d . tr'g&iinskih prepreka; preve!ikih povoja.l zai$, od naval~ duznicke krize u bogatijih; . . . . .·· . . . reskih stopa; niskiti stopa .stedrije; ј Africi osaГТ!deset.ih godina ХХ veka, ta • оЫmа ukupne trzisne orijen- nepovo!jnih strukturalnih uslova, uputst\la postala su neka vrsta prinudne tacije, ukiJucujuci otvoren()~t ukljucujuci i neoЫcno visok stepen

~..

POGLAVLJE 2:5

PROIZVODNJA 1 RAST

skog stanovnistva Ьiо pokretacka snaga tehnoloskog napretka i ekonomskog prosperiteta. Тај mehanizam је jednostavan: ako postoji vise ljudi, onda ima i vise naucnika, pronalazaca i in.Zenjera koji doprinose tehnoloskom progresu od kojeg svi imaju koristi. Ekonomista Majkl Кremer donekle је podrzao ovu hipotezu u svom Clanku pod nazivom "Rast populacije i tehnoloska promena: od milionite godine р. n. е. do 1990.н, koji је 1993. objavljen u casopisu Quarterly ]ournal ој Economics. Кremer najpre istice

• nepr.j~tupacrt?~j morskjb рц~еv~(о~ ·. 5~

.

. najveciПl qel()m ..· oriJentiri ekoriorrijJe, kao ·ga, najveci dep

Afrike.~pao

je·_u

· sveta'; Ч91a~noffl . .gnanstvo Afrike

· ·•·... · ·· · ·.• ·. ···.•. ·· •· ·· ~·-· .

.·

SveJ~ьyotriogtЩesamo'cikaffkб

~~~a~~~~;n:~:~~~Фetnuto екопо~-; ··~::i~~:~~~~fп:e 1•ukidanjem. poreza ,. ;V~~i~?~!"~e~~~~ij~~~L~P~....

·Adam Smit је 1755. godine napi~ na: izitoz ppljoprivredpjћ prpJzvo(:/a: Jrceba prёkinuti sa.sцb~ricionis~njem sao ёuvenu receniщ d.a ,,mal 0 ~ta Poreske ste>pe zaJ)recJuze~a trebalo _@rnpanija i marketln$kih odbora u treba dabl sejednadrzava prei:Jacjla blsmanjiti. ... . javnom vlasnjStvu. Ne moze da s.: fiiz najnizeg varvarstva u najvisi st.e~ Adam S.mit је govorio о "prjiJya- .nansira subvencionisanJe ·stambenog . pen obllja, osim mira,niskih poreza ј tljivom" sprovo.denju pr.:щde,-a ne .о prosfora za zap~lene u urbanim podprihvatljiyog sprovoctenja pravde." savrsenoj pravdi. LiЬeraliz<~<:ija trzjsta rцёjima. А nагЫiЉ је Vqzno da se kaPian razvoja ne mora da bude du- pred$.tavlja kljucno resenje za vlada- rnate na strane dugove ne jsplacuju iz gaёak ј slozen. Razmotrimo pojedj- vinu zakona. Slobodna trgovina, bцdzeta. Razlog је to ~о је vecini Ьаn· nacno Smjtove predцslove. konvertibllnost valute i automatsko krotiranih afriёkjh d.ГZava potreban Mjr, naravno, nije lako garanto- osnivanje preduzeca znatn.o smanju- novi poёetak zasnovari ha znatnoni vati, ali uslovi za mir na tom k.ontj- · је opseg korupcije kod drzpvnih smanjenjц dџga, koje treba $provesti u nentu bolji su nego sto na tQ danas sluzbenika i omogucava vladj da se sprezi sa dalekoseznjm reformama u ukazuju s.umorni naslovi u stampj. usredsredi na ona najvaznij<\ javna samoj zemljj. Nekol_jkosukoba sjrokih razmerako" d.obra- unutrasnjj javni red, sudski ji su harali .kontinentom zavrseni su sistem, osnovno zdravstveno Qsigu- · lzvor: Tlie Economist od 29. juna 1996, str. 19-21. httg:l/www.economist.com. jJj su pri kraju .... Stalne katastrofe, ranje ј obrazovanje i monetarnu stapoput onjh u LiЬerjji, Ruandj i Soma- bllnost....

1 561

562 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

da su se tokom najveceg dela istorije svetske stope rasta povecavale istovremeno sa svetskom populacijom. Na primer, svetski rast Ьiо је ubrzaniji kada је broj stanovnika u svetu iznosio 1 milijardu (sto se desilo oko 1800. godine), nego kada је broj stanovnika Ьiо samo 100 miliona (oko 500. godine p.n.e.). Ova cinjenica u saglasnosti је sa hipotezom da postojanje vise ljudi dovodi do veceg tehnoloskog napretka. Drugi Кremerov dokaz potice iz poredenja razliCitih regiona sveta. Otapanje polarnih kapa krajem ledenog doba oko 10.000. godine р. n. е. poplavilo је prevlake na Zemlji i razdvojilo svet na nekoliko zasebnih regiona koji nisu mogli medusobno da komuniciraju hiljadama godina. Ako је tehnoloski napredak brzi kada postoji vise ljudi koji se bave otkricima, onda Ьi trebalo da su veci regioni iskusili brzi ekonomski rast. Upravo se to dogodilo, kako smatra Кremer. Najuspesniji region sveta 1500. godine (kada је Kolumbo ponovo uspostavio tehnoloski kontakt) obuhvatao је civilizacije "Starog sveta" velikog evroazijsko-africkog regiona. Sledece ро tehnoloskom razvoju bile su civilizacije Acteka i Маја u dve Amerike. Posle njih, to su bila sakupljacko-lovacka drustva u Australiji, а zatim prirnitivni narod Tasmanije, koji cak nije imao ni vatru, а ni vecinu kamenog oruda i oruda izradenog od kostiju. Najmanji izolovani region bilo је Flinderso ostrvo, sieusno ostrvo izmedu Tasmanije i Australije. Sa najmanjim brojem stanovnika, Flindersko ostrvo imalo је najmanje mogucnosti za tehnoloski napredak i cinilo se da nazaduje. Oko 3000. godine р. n. е., ljudsko drustvo na Flinderskom ostrvu u potpunosti је izumrlo. Veliki broj stanovnika, zakljucuje Кremer, predstavlja preduslov tehnoloskog napretka.

BrziKviz

Opjsite tri nacina na koje kreatori politike u vladi mogu da pokusaju da povecaju rast zivotnog standarda u drustvu. Da li te politike poseduju neke nedostatke?

ZAKUUCAK: ZNACAJ DUGOROCNOG RASTA U ovom poglavlju govorili smo о tome sta odreduje zivotni standard jedne zemlje i kako kreatori politike mogu da pokusaju da podignu zivotni standard kroz politiku kojom se poboljsava privredni rast. NajveCi deo ovog poglavlja rezimiran је u jednom od Deset principa ekonomije: zivotni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge. Кreatori politike koji zele da podstaknu rast Zivotnog standarda moraju imati za cilj povecanje produktivne sposobnosti svoje zemlje, tako sto се podsticati ubrzanu akumulaciju faktora proizvodnje i obezbediti da ti faktori budu sto efikasnije angazovani. Ekonornisti imaju razlicito rnisljenje о ulozi drzave u poboljsanju privrednog rasta. U najmanju ruku, drzava moze da pru:Zi podrsku nevidljivoj ruci tako sto се uspostaviti vlasniCka prava i politicku staЬilnost. Pitanje koje је podloznije raspravi glasi da li Ьi vlada trebalo da izabere i subvencionise pojedine grane koje Ьi mogle da budu naroCito vazne za tehnoloski napredak. Ova pitanja su nesurnnjivo neka od najvaZпijih u ekonorniji. Kakav се svet naslediti sledeca generacija zavisi od toga u kojoj su meri kreatori politike u jednoj generaciji naucili i shvatili znacaj osnovnih lekcђa о privrednomrastu.

POGLAVLJE 25

PROIZVODNJA

Ј

RAST

REZIME • Ekonomski prosperitet izrazen na osnovu BDP-a ро glavi stanovnika znatno se razlikuje sirom sveta. Prosecni dohodak najbogatijih zemalja sveta vise је nego deset puta veCi od dohotka najsiromasnijih zeroalja sveta. Posto se i stope rasta BDP-a znatno razlikuju, relativne pozicije zemalja mogu se vremenom draroaticno promeniti. • Zivotni standard u jednoj privredi zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge. Produktivnost, pak, zavisi od kolicine fizickog kapitala, ljudskog kapitala, prirodnih resursa i tehnoloskog znanja koji radnicima stoje na raspolaganju. • Drzava svojom politikom moze da pokusa da utice na stopu privrednog rasta na mnogo naCina: podsticanjem stednje i investicija, stirnulisanjem stranih investicija, unapredenjem obrazo-:anja,

uspostavljanjem vlasnickih prava i politicke staЬil­ nosti, omogucavanjem slobodne trgovine, stimulisanjem istra.Zivanja i razvoja novih tehnologija i kontrolom rasta stanovnistva. • Akumulacija kapitala podlozna је opadajucirn prinosirna: sto vise kapitala ima neka ekonomija, to doblja manje dodatnog autputa iz dodatne jedinice kapitala. Zbog opadajucih prinosa, veca stednja izaziva veCi porast u nekom vremenskom periodu, ali se taj porast na kraju usporava kako se ekonomija priЬliZava visem nivou kapitala, produktivnosti i dohotka. Zbog opadajucih prinosa, i prinos na kapital izuzetno је visok u siroroasniro zemljaroa. Ako је sve ostalo nepromenjeno, te zemlje mogu da se razvijaju brze zahvaljujuci efektu sustizanja.

KLJUCNI POJMOVI Produktivnost Prirodni resursi

Fizicki kapital Tehnolosko znanje

Ljudski kapital Efekat sustizanja

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta se meri nivoom BDP-a neke zemlje? Sta se meri stopom rasta BDP? Da li Ьiste radije ziveli u zemlji sa visokim BDP-om i niZom stopom rasta, ili u zemlji sa niskim BDP-om i visokom stopom rasta? 2. Navedite i opisite cetiri determinante produktivno. sti. 3. Na koji nacin fakultetska diploma predstavlja jedan vid kapitala? 4. Objasnite kako veca stednja dovodi do viseg Zivotnog standarda. Sta Ы moglo kreatore politike da odvrati od pokusaja da povecaju stopu stednje?

5. Da 1i veca stopa stednje privremeno ili konstantno dovodi do veceg rasta? 6. Zasto Ьi uklanjanje neke trgovinske restrikcije, recimo, carine, dovelo do brzeg ekonomskog razvoja? 7. Kako stopa rasta stanovnistva utice na nivo BDP-a ро glavi stanovnika? 8. Opisite dva nacina na koja vlada SAD pokusava da podstakne napredak tehnoloskog znanja.

1

563

564

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA

Nд

DUGI ROK

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Vecina zemalja, ukljucujuci i SAD, uvozi znatnu kolicinu dobara i usluga iz drugih zemalja. Ipak, u ovom poglavlju se istice da neka zemlja moze da uZiva u vecem zivotnom standardu samo ako је u stanju da samostalno proizvede veliku kolicinu dobara i usluga. Mozete li da pomirite ove dve cinjenice? 2. Navedite kapitalne inpute neophodne za proizvodnju sledeceg: а. automoblla Ь. srednjoskolskog obrazovanja с. putovanja avionom d. voca i povrca З. Americki dohodak ро osobl danas је otprilike osam puta veCi nego pre sto godina. I mnoge druge zemlje zabelezile su znacajan rast tokom tog perioda. Na koji se naCin konkretno, vas zivotni standard razlikuje od zivotnog standarda vasih predaka? 4. U poglavlju se govori о tome kako је zaposlenost u poljoprivrednom sektoru opala u odnosu na autput. Mozete li da se setite jos jednog sektora u privredi u kojem se u skorije vreme dogodilo to isto? Da li smatrate da promena zaposlenosti u tom sektorи predstavlja uspeh Ш neuspeh sa stanovista drиstva и celini? 5. Pretpostavimo da drиstvo odluCi da smanji potrosnjи а poveca investicije. а. Kako Ьi ta promena иticala na ekonomski rast? Ь. Које Ьi grиpe и drustvu profitirale od ove promene? Kojim grиpama Ьi to moglo da nasteti? 6. Drиstva Ьiraju koji се deo svojih resursa иsmeriti na potrosnjи, а koji na investiranje. Neke od tih odlиka ukljucиjи i licnu potrosnju; drиge se ticu drzavne potrosnje. а. Opisite neke oЬlike licnih izdataka koji predstavljaju potrosnjи, i neke oЬlike koji predstavljajи investicije.

http://

Ь.

Opisite neke oblike drzavnih izdataka koji predpotrosnju, i neke oЬlike koji predstavljaju investicije. 7. Sta је oportunitetni trosak investiranja u kapital? Smatrate 1i da jedna zemlja moze da "prekomerno investiraи u kapital? Sta је oportunitetni trosak investiranja и ljudski kapital? Smatrate li da jedшi zemlja moze da 1/prekomerno investirau и ljиdski kapital? Objasnite. 8. Pretpostavimo da aиtomobilska kompanija koja је и celosti u vlasnistvu nemackih gradana otvori novu fabriku u JиZnoj Karolini. а. Koju Ьi vrstи inostrane investicije to predstavljalo? Ь. Kako Ьi ova investicija иticala na americki BDP? Da li Ьi taj иticaj na americki BNP Ьiо veCi Ш manji? 9. Osamdesetih godina ХХ veka japanski investitori izvrsili sи znacajno direktno i portfolio investiranje u SAD. U to vreme, mnogi Amerikanci nisи bili zadovoljni takvim investiranjem. a.U kom smislu је za SAD bilo bolje da prihvate japanske investicije umesto da ih ne prihvate? Ь. U kom smislи Ьi Ьilo jos bolje da sи Amerikanci izvrsili ovo investiranje? 10. U zemljama jU.Zne Azije 1992. godine samo 56 devojaka na svakih 100 mladica Ьilo је иpisano u srednjи skolи. Opisite nekoliko nacina na koje Ьi bolje sanse za obrazovanje devojaka mogle da dovedи do brzeg ekonomskog rasta и ovim zemljama. 11. Podaci iz vise zemalja pokazиju pozitivnи korelaciju izmedи politicke stabllnosti i privrednog rasta. а. Кroz koji Ьi mehanizam politicka stabllnost mogla da dovede do snainog privrednog rasta? ь. Кroz koji Ьi mehanizam snazan privredni rast mogao da dovede do politicke stabllnosti? stavljajи

Ako zelite vеси pomoc pri ucenjи, molimo vas posetite. http://mankiw Xtra.swlearning.com.

STEDNJA, INVESTICIJE 1FINANSIJSKI SISTEM Zamislite da ste иpravo diplomirali na fakиltetu (naravno, na Ekonomskom) i da ste odlиcili da zapocnete sopstveni posao - firmи za ekonomske prognoze. Pre nego sto zaradite bilo sta od prodaje svojih prognoza, potrebno је da иlozite znatna sredstva и osnivanje firme. Morate da kиpite kompjиtere иz pomoc kojih cete praviti prognoze, radne stolove, stolice i ormane za arhivu, kojima cete opremiti svojи novu kancelarijи. Svaka od ovih stavki predstavlja jednи vrstи kapitala kоји се vasa firma koristiti za proizvodnjи i prodajи svojih иslиga. Kako cete nabaviti sredstva za investiranje и ta kapitalna dobra? MoZda ste и stanjи da ih platite od svoje 'иstedevine iz proslosti. Verovatnije је, medиtim, da, рориt veCine predиzetnika, ne posedиjete dovoljno sopstvenog novca da finansirate osnivanje svog predиzeca. Shodno tome, novac koji vam је potreban morate da nabavite iz drиgih izvora. Postoje razni nacini da finansirate te kapitalne investicije. Mozete da pozajmite novac, moZda od banke ili prijatelja ili rodaka. U tom slисаји, obecali blste ne samo da cete kasnije vratiti novac, nego i da cete platiti kamatи za koriscenje novca. Umesto toga, mogli blste nekog da иbedite da vam nabavi novac koji vam је potreban za firm-

565

566

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA

finansijski sistem grupa institucija koje pomazu uskladivanje stednje jedne osobe s investicijom neke druge osobe

Nд

DUGI ROK

u u zamenu za vlasniCki udeo u vasem buducem profitu, koliko god on iznosio. U оЬа slucaja, vase investicije u kompjutere i kancelarijsku opremu finansira necija tuda ustedevina. Finansijski sistem Cine one institucije u privredi koje pomafu uskladivanje stednje jedne osobe sa investicijom neke druge osobe. Као sto smo rekli u prethodnim poglavђima, stednja i investicije predstavljaju kljucne elemente dugorocnog privrednog rasta: kada zemlja stedi veliki deo svog BDP-a, vise је resursa na raspolaganju za investiranje u kapital, а veCi kapital povecava produktivnost zemlje i njen zivotni standard. U prethodnom poglavlju, medutim, nismo objasnili kako ekonomija koordinira stednju i investicije. u svakom trenutku, neki ljudi zele da ustede deo svojih prihoda za buducnost, а drugi zele da pozajme novac kako Ы finansirali tilaganje u nova i u razvoj vec postojecih preduzeca. Sta povezuje ove dve grupe ljudi? Sta obezbeduje da ponuda sredstava onih koji zele da stede bude u ravnotezi sa traZnjom za sredstvima onih koji zele da i.zvrse ulaganje? U ovom poglavlju istrэZujemo kako funkcionise finansijski sistem. Prvo, govoricemo о veoma razlicitim institucijama koje Cine finansijski sistem u nasoj ekonomiji. Drugo, bavicemo se odnosom izmedи finansijskog sistema i nekih makroekonomskih varijabli - najvise stednjom i investicijama. Trece, razvicemo model ponиde i trafuje sredstava na finansijskim trzistima. U tom modelи, kamatna stopa predstavljace сеnи koja se prilagodava kako Ы dovela и ravnotezи роnиdи i trэZnjи. Тај model pokazuje kako razliCite mere vladine politike иtieu na kamatnи stopи, а time i na alokacijи oskиdnih resursa drustva.

FINANSIJSKE INSTITUCIJE U PRIVREDI SAD U najopstijem smislи, finansijski sistem omogucava kretanje oskиdnih resursa ekonomije od stedisa (ljudi koji trose manje ne$0 sto zaradиjи) do onih koji pozajmljиjи (ljи­ di koji trose viSe nego sto zaradиjи). StediSe stede iz razliCitih razloga - da Ы za nekoliko godina skolovali dete na fakultetи ili da Ы se za nekoliko decenija иdobno penzionisali. Isto tako, oni koji pozajmljиjи to cine iz razliCitih razloga- da bl kиpili kиси u kojoj се ziveti ili da Ы osnovali preduzece od kojeg се Ziveti. Stedise nиde svoj novac finansijskom sistemи и ocekivanjи da се ga kasnije sa kamatom doblti natrag. Oni koji pozamljиjи novac od finansijskog sistema znajи da се kasnije morati da ga vrate sa kamatom. Finansijski sistem cine razlicite finansijske institucije koje pomazи koordinisanje stedisa i zajmotrazilaca. Као иvod и analizu ekonomskih snaga koje pokrecи finansijski sistem, razmotrimo najvaznije od tih institиcija. Finansijske institucije mogu da se grиpisи и dve kategorije- finansijska trzista i finansijske posrednike. Razmotricemo zasebrю оЬе ove kategorije.

Finansijska trzista finansijska trzista finansijske institucije preko kojih stedise mogu direktno da nude sredstva onima koji traze zajam

Finansijska trZista sи institиcije preko kojih osoba koja zeli da stedi moze direktno da nudi sredstva osobl koja zeli da pozajmi novac. Dva najvaznija finansijska trzista u nasoj ekonomiji jesu trziste obveznica i trziste akcija.

POGLAVL.JE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1

Trziste obveznica Kada gigantski proizvodac kompjuterskih cipova Intel zeli da izvrsi pozajmicu kako Ьi finansirao izgradnju nove fabrike, sredstva mo.ze da pozajmi direktno od sire javnosti. Ona to cini prodajom obveznica. Obveznica је potvrda о zadU.Zenosti u kojoj su navedene obaveze zajmoprimca prema vlasniku obveznice. Jednostavno receno, obveznica predstavlja potvrdu о dugu. Na njoj је naznaceno vreme vracanja duga, koje se naziva datum dospeca, i kamatna stopa koja се se isplaCivati periodicno do dospeca duga. Kupac obveznice daje svoj novac Intelu u zamenu za ovo obecanje u pogledu kamate i konacne isplate pozajmljenog iznosa (koji se naziva glavnica). Kupac moze da ostane vlasnik obveznice do njenog dospeca Ш је pre datuma dospeca moze prodati nekom drugom. Postoji bukvalno na milione razlicitih obveznica u ekonomiji SAD. Kada velike korporacije, federalna vlada Ш vlade drzava i lokalne vlade moraju da izvrse pozajmicu da Ьi finansirale kupovinu nove fabrike, novog mlaznog aviona Ш nove skole, one to oblcno cine tako sto izdaju oЬveznice. Ako pogledate Vol Strit Dzornal Ш poslovnu rubriku vasih lokalnih novina, naCi cete listing cena i kamatnih stopa nekih najvaznijih emisija obveznica. Mada se te obveznice medusobno umnogome razlikuju, tri su njihove karakteristike najva:Znije. Prva karakteristika је rok obveznice- vremenski period nakon kojeg oЬveznica dospeva. Neke obveznice imaju kratak rok, recimo, od nekoliko meseci, dok druge imaju rokove i do 30 godina. (Britanska vlada је, cak, izdala obveznicu koja nikada ne dospeva, koja se zove vecna obveznica. Та obveznica zauvek donosi kamatu, ali glavnica se nikada ne vraca.) Kamatna stopa na obveznicu delimicno zavisi od njenog roka. Dugorocne obveznice rizicnije su od kratkorocnih, jer vlasnici dugorocnih obveznica moraju dU.Ze da cekaju na isplatu glavnice. Ako је vlasniku dugorocne obveznice potreban novac pre datuma dospeca koji је jos daleko, on nema drugog izbora do da proda obveznicu nekom drugom, mozda i ро umanjenoj ceni. Da Ьi se kompenzovao taj rizik, dugorocne obveznice oЬicno donose vise kamatne stope od kratkorocnih. Druga va:Zna karakteristika oЬveznice jeste njen kreditni rizik verovatnoca da zajmoprimac nece uspeti da isplati deo kamate Ш glavnicu. Takav neuspeh zove se neizvrsenje obaveze. Zajmoprimci mogu (а ponekad to i cine) da ne izvrse svoje obaveze u pogledu duga tako sto се proglasiti bankrotstvo. Kada kupci obveznica primete da је verovatnoca neizvrsenja obaveze visoka, oni zahtevaju visu kamatnu stopu kako Ьi kompenzovali taj rizik. Posto se smatra da је vlada SAD sigurna u pogledu kreditnog rizika, drzavne oЬveznice oЬicno donose niske kamatne stope. Nasuprot tome, finansijski nepouzdane korporacije priЬavljaju novac izdavanjem obveznica niskog ranga (dZank obveznica), koje donose veoma visoke kamatne stope. Kupci obveznica mogu da procene kreditni rizik tako sto се konsultovati razne privatne agencije, recimo, Standard & Poor's, koje se bave rangiranjem kreditnog rizika razliCitih obveznica. Treca va:Zna karakteristika obveznice jeste njen poreski tretman- naCin na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice. Kamata naveCinu obveznica predstavlja prihod koji se oporezuje, tako da vlasnik obveznice mora da plati deo kamate u vidu poreza na dohodak. Nasuprot tome, kada vlade drzava i lokalne vlade izdaju obveznice, pod nazivom obveznice lokalnih organa, vlasnici tih obveznica ne moraju da plate federalni porez na dohodak koji su zaradШ ро osnovu kamata. ZahvaljujuCi ovoj poreskoj olaksici, obveznice koje izdaju vlade drzava i lokalne vlade donose niZu kamatnu stopu od obveznica koje izdaju korporacije Ш federalna vlada. Trziste akcija Intel moze da dode do sredstava za izgradnju nove fabrike poluprovodnika tako sto се prodati akcije svoje kompanije. Akcija predstavlja odredeno vla-

FINANSIJSКI

SISTEM

1 567

obveznica potvrda о zaduzenosti

akcija potvrda delimicnog vlasnistva nad preduzecem

SбЭ 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

snistvo u preduzecu, а time i pravo na profit koji to preduzece ostvari. Na primer, ako Intel proda akcije u vrednosti od milion dolara, tada svaka akcija predstavlja milioniti deo vlasnistva nad preduzecem. Prodaja akcija radi prikupljanja dodatnog novca zove se finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija, dok se prodaja obveznica zove finansiranje dugom. Mada korporacije koriste ifinansiranje akcionarskim kapitalom ifinansiranje dugom, radi prikupljanja novca za nove investicije, obveznice i akcije se medusobno veoma razlikuju. Vlasnik akcija Intela је delimicni vlasnik Intelai vlasnik Intelove obveznice је poverilac te korporacije. Ako је Intel veoma profitabllan, vlasnik akcije stice korist od tog profita, dok vlasnici obveznica dobljaju samo kamatu na svoje obveznice. Ako Intel zapadne u finansijske teskoce, vlasnicima obveznica se isplacuju ono sto im se duguje pre nego sto vlasnici akcija doblju Ьilo kakav novac. U poredenju s obvezriicama, akcije pruzaju svom vlasniku i veCi rizik i potencijalno veCi prinos. Nakon sto korporacija izvrsi emisiju akcija sirokoj javnosti, tim akcijama akcionari trguju na organizovanim berzama. Sama korporacija u transakcijama u kojima njene akcije menjaju vlasnika ne doblja nikakav novac. NajvaZnije berze u ekonomiji SAD jesu Njujorska berza, Americka berza i NASDAQ (National Association of Securities Dealers Automated Quotation system - Sistem automatske kotacije nacionalne asocijacije dilera hartija od vrednosti}. VeCina zemalja u svetu ima sopstvene berze na kojima se trguje akcijama lokalnih kompanija. Cene ро kojima se trguje akcijama na berzama odreduju se na osnovu ponude i traZпje za akcijama tih kompanija. Posto akcije predstavljaju vlasnistvo nad korporacijom, traZnja za akcijama (а time i njihova cena) pokazuje kako ljudi dozivljavaju buducu profitabllnost neke kompanije. Kada su ljudi optimisti u pogledu buducnosti kompanije, oni povecavaju svoju traznju za njenim akcijama, cime se povecava i njihova cena. Obratno, kada ljudi ocekuju da се kompanija ostvariti mali profit ili cak gubltak, cena akcije pada. Postoje razni berzanski indeksi uz pomoc kojih se prati opsti nivo cena akcija. Berzanski indeks racuna se kao prosek cena neke grupe akcija. Najcuveniji berzanski indeks jeste Dau Dzons Internesenel EvridZ (Dow Jones International Average), koji se racuna jos od 1896. godine. On se danas zasniva na cenama akcija 30 vodecih americkih kompanija, kao sto su Dzeneral Motors, Dzeneral Elektrik, Majkrosoft, KokaKola, АТ&Т i IВМ. Jos jedan poznati berzanski indeks jeste indeks Standard & Poor's 500, koji se zasniva na cenama 500 vodecih kompanija. Posto cene akcija pokazuju ocekivanu profitabllnost, ovi berzanski indeksi pomno se prate kao moguCi pokazatelji ekonomskih uslova u buducnosti.

Finansijski posrednici finansijski posrednici finansijske institucije preko kojih stedise mogu indirektno da nude sredstva onima koji traze zajam

Finansijski posrednici su finansijske institucije preko kojih stedise mogu indirektno da ponude sredstva zajmotraZiocima. lzraz posrednik ukazuje na ulogu ovih institucija u povezivanju stedisa i onih koji pozajmljuju. Ovde cemo razmotriti dva najvaZпija finansijska posrednika banke i investicione fondove. Banke Ako vlasnik male piljarnice zeli da finansira prosirenje svog poslovanja, on verovatno zauzima strategiju koja se dosta razlikuje od Intelove. Za razliku od Intela, sitnom piljaru bilo Ы tesko da prikupi sredstva na trzistu obveznica i akcija. VeCina kupaca akcija i obveznica preferira da ih kupuje od vecih, poznatijih kompanija. Sitni

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1

FINANSIJSКI SISTEM

1

569

570 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

piljar се, dakle, prosirenje svog poslovanja najverovatnije finansirati zajmom iz lokalne banke. ' Banke su finansijski posrednici koje ljudi najbolje poznaju. Osnovni posao banaka jeste da prihvataju depozite od ljudi koji zele da stede i da te depozite koriste za odobravanje kredita ljudima koji iele da doblju zajam. Banke isplacuju ulagaCima kamatu na njihove depozite, а zajmoprimcima naplacuju nesto visu kamatu na odobrene kredite. Razlika izmedu tih kamatnih stopa pokriva troskove banaka, а vlasnici banaka od nje sticu izvestan profit. Osim sto su finansijski posrednici, banke imaju i drugu vafuu ulogu u ekonomiji: one olaksavaju kupovinu dobara i usluga tako sto omogucavaju ljudima da pisu cekove koji se isplacuju sa njihovih depozita. Drugim recima, banke pomazu da se stvori specijalno dobro koje ljudi koriste kao sredstvo razmene. Sredstvo razmene је takav predmet koji ljudi mogu lako da koriste u transakcijama. Шоgа banke u obezbedivanju sredstva razmene razlikuje је od mnogih drugih finansijskih institucija. Akcije i obveznice, poput bankarskih depozita, predstavljaju moguceg cuvara vrednosti bogatstva koje su ljudi akumulirali stedeCi u proslosti, ali pristup tom bogatstvu nije tako lak, jeftin i momentalan kao pisanje ceka. Za sada cemo ignorisati ovu drugu ulogu banaka, ali cemo јој se kasnije vratiti kada budemo govorili о monetarnom sistemu u narednim poglavljima ove knjige.

investicioni fond institucija koja prodaje deonice siroj javnosti ј korjsti taj novac da kupi portfolio akcija ј obveznica

lnvesticioni fondovi Finansijski posrednik koji sve vise doblja na znacaju u ekonomiji SAD jeste investicioni fond. Investicioni fond је institucija koja prodaje deonice sirokoj javnosti i koristi taj novac da kupi jedan odabrani skup, odnosno, portjolio *, raznih vrsta akcija, obveznica, Ш i akcija i obveznica. Akcionar investicionog fonda snosi sav rizik i prinos koji donosi portfolio. Ako vrednost portfolija raste, akcionar od toga ima korist; ako vrednost portfolija opada, akcionar trpi gubltak. Osnovna prednost investicionog fonda jeste to sto omogucava ljudima koji poseduju malu sumu novca da diversifikuju ulaganja. Kupci akcija i obveznica su razboriti, ра se pridrzavaju izreke: ne stavljaj sva svoja јаја u jednu korpu. Posto је vrednost pojedinacne akcije ili obveznice vezana za buducnost jedne kompanije, imati u vla, snistvu samo jednu vrstu akcija ili obveznica veoma је rizicno. Nasuprot tome, ljudi koji poseduju diversifikovan portfolio akcija i obveznica snose manji rizik jer imaju samo mali udeo u vlasnistvu nad svakom kompanijom. Investicioni fondovi olaksavaju tu diversifikaciju. Za samo nekoliko stotina dolara, osoba moie da kupi akcije investicionog fonda i indirektno postane delimicni vlasnik Ш poverilac stotina vodecih kompanija. Kompanija koja rukovodi investicionim fondom ovakvu uslugu naplacuje

Mi nemamo novac

* odnosno portfelj (prim. red.)

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1 FINANSIJSKI SISTEM

' 1fv~/: NJujork Tajms od 28. d~~embra

2bod;str. t\1.

akcionarima, oЬicno u vidu godisnje provizije izmedu 0,5 i 2,0 posto od vrednosti aktive. Druga prednost koju poseduju investicioni fondovi jeste u tome sto oЬicnim ljudima omogucavaju pristup vestinama profesionalnog upravljanja novcem. Menadzeri vecine investicionih fondova pomno prate razvoj i buduce izglede kompanija Cije akcije kupuju. Тi menadzeri kupuju akcije onih kompanija koje ро njihovom misljenju imaju profitaЬilnu buducnost, а prodaju akcije onih kompanija sa manje obecavajuCim izgledima. Smatra se da Ьi to profesionalno upravljanje trebalo da poveca prinos koji ulagaCi investicionog fonda ostvaruju od svoje stednje. Finansijski ekonomisti, medutim, cesto su skepticni u pogledu ovog drugog argumenta. Kada hiljade menadzera koji upravljaju novcem pomno prati izglede svake kompanije, cena akcija neke kompanije oЬicno predstavlja dobar pokazatelj njene stvarne vrednosti. Shodno tome, tesko је pobediti trZisten kupovinom dobrih, а prodajom losih akcija. U stvari, investicioni fondovi pod nazivom indeksni fondovi, koji 11

1 571

572

1

DE09

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

kирији sve akcije и datom berzanskom indeksи, и prosekи роslији nesto bolje od investicionih fondova koji koriste prednosti aktivnog menadZmenta profesionalnih menadzera koji иpravljajи novcem. Objasnjenje za bolje poslovanje indeksnih fondova glasi da oni imajи niZe troskove jer veoma retko obavljajи prodajи i kиpovinи i ne morajи da isplacиjи plate profesionalnim menadZerima.

Rezime U ekonomiji SAD postoje raznovrsne finansijske institиcije. Osim trzista obveznica, berze, banaka i investicionih fondova, postoje i penzioni fondovi, kreditne zadrиge, osiguravajиce kompanije, ра cak i lokalni zelenasi. Ove institиcije se medиsobno иmnogome razlikиjи. Medиtim, kada analiziramo makroekonomskи иlogu finansijskog sistema, vainije је imati na иmи medиsobne slicnosti tih institucija, nego razlike medи njima. Sve te finansijske institиcije imajи isti cilj - da иsmere sredstva stedisa и ruke zajmotraiilaca.

BrziKviz Sta је akcija? Sta је obveznica? Ро cemu se one razlikuju? Ро cemu su slicne?

STEDNJA 1 INVESTICIJE U RACUNIMA NACIONALNOG DОНОТКА Dogadaji koji se desavajи иnиtar finansijskog sistema od kljиcnog sи znacaja za razdesavanja и celokиpnoj ekonomiji. Као sto smo иpravo videli, institиcije koje cine taj sistem - trziste obveznica, berza, banke i investicioni fondovi imajи zadatak da koordinirajи stednjи i investicije и ekonomiji. А kao sto smo videli и prethodnom poglavljи, stednja i investicije predstavljajи vazne determinante dиgo­ rocnog rasta BDP-a i zivotnog standarda. Shodno tome, makroekonomisti morajи da shvate kako fиnkcioniSи finansijska trzista i kako razni dogadaji i politike na njih иticu. Na pocetkи analize finansij skih trzista, и ovom odeljkи bavicemo se klj ucnim makroekonomskim varijaЬlama kojima se meri aktivnost na tim trziStima. Naglasak necemo staviti na ponasanje, vec na racиnovodstvo. Racunovodstvo se odnosi na nacin definisanja raznih brojeva i njihovog sabiranja. Licni racиnovoda pomaie pojedincu da sabere svoje dohotke i izdatke. Racиnovoda nacionalnog dohotka cini to isto za ekonomiju и celini. Racиni nacionalnog dohotka ukljucиjи, pre svega, BDP i mnoge drиge slicne statisticke podatke. Pravila racunovodstva nacionalnog dohotka obuhvatajи nekoliko vaznih identiteta. Podsetimo se da identitet predstavlja jednaCinu koja uvek mora da bude tacna zbog nacina na koji su definisane varijaЬle koje ona sadrzi. Identitete је vaino imati na umи, jer oni objasnjavaju medusobni odnos izmedu razlicitih varijabli. Ovde cemo razmotriti nekoliko racunovodstvenih identiteta koje rasvetljavaju makroekonomsku ulogu finansijskih trzista. иmevanje

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1 FINANSIJSKI SISTEM

1

573

Nekoliko vaznih identiteta Podsetimo se da bruto domaCi proizvod (ВDР) predstavlja i ukupne dohotke u ekonomiji i ukupne izdatke na autput dobara i usluga u ekonomiji. BDP (oznacen sa У) deli se na cetiri komponente rashoda: potrosnju (С), investicije (1), drzavni izdaci (G), i neto izvoz (NX). Zapisujemo: Y=C+I+G+NX.

Ova jednaCina predstavlja identitet jer svaki dolar izdataka koji se pojavljuje na levoj strani javlja se i u jednoj od cetiri komponente na desnoj strani. ZЬog naCina na koji se definise i meri svaka ova varijaЬla, ta jednaCina uvek mora da bude tacna. U ovom poglavlju pojednostavicemo nasu analizu pretpostavkom da је ekonomija koju ispitujemo zatvorena. Zatvorena privreda је ekonomija koja ne stupa u odnose sa drugim ekonomijama. Konkretnije, zatvorena privreda ne bavi se medunarodnom trgovinom dobrima i uslugama, niti daje ili uzima pozajmice od drugih zemalja. Naravno, ekonomije u stvarnosti jesu otvorene privrede - to jest, one saraduju sa ostalim ekonomijama u svetu. Uprkos tome, pretpostavka о zatvorenoj privredi predstavlja korisno pojednostavljenje uz Ciju pomoc cemo nauciti neke lekcije koje vaze za sve ekonomije. Osim toga, ova pretpostavka savrseno је primenljiva i na svetsku privredu (posto meduplanetarna trgovina jos uvek nije uoЬicajena). Posto se zatvorena privreda ne bavi medunarodnom trgovinom, uvoz i izvoz jednaki su nuli. Stoga је i neto izvoz (NX) jednak nuli. U tom slucaju, moiemo da zapisemo Y=C+I+G.

Prema ovoj jednacini, BDP predstavlja zbir potrosnje, investicija i drzavnih nabavki. Svaka jedinica prodatog autputa u zatvorenoj ekonomiji se koristi u potrosnji, investira ili је kupuje drzava. Da Ьismo videli sta nam ovaj identitet moze reCi о finansijskim trzistima, oduzecemo С i G od оЬе strane jednaCine. DoЬijamo У-С

G=I

Leva strana ove jednacine (У- С - G) predstavlja ukupan dohodak u ekonomiji koji preostaje posto se plate potrosnja i drzavni izdaci; taj iznos se zove nacionalna stednja, Ш samo stednja, i oznacava se sa S. Ako У- С G zamenimo sa S, poslednju jednacinu mozemo zapisati kao S=I

Prema ovoj jednacini, stednja је jednaka investicijama. Da Ьismo shvatili znacenje nacionalne stednje, korisno је jos malo izmanipulisati tu definiciju. OznaCimo sa Т razliku izmedu iznosa koji drzava uЬira od domaCinstava u porezima i iznosa koji vraca domaCinstvima u vidu jednostranih placanja (reci-

nacionalna stednja {stednja) ukupni dohodak u ekonomiji koji preostaje poSto se plate potrosnja i drzavni izdaci

574

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

rno, socijalnog osiguranja i socijalne pornoCi). Tada nacionalnu stednju rnozerno da zapiserno na jedan od sledeca dva naCina: S=Y-C

G

ш

S =(У-

licna stednja dohodak koji preostaje domacinstvima nakon sto plate poreze i potrosnju javna stednja poreski prihod koji preostaje drzavi kada plati za svoje izdatke budzetski suficit visak poreskog prihoda u odnosu na drzavne rashode budzetski deficit manjak poreskog prihoda u odnosu na drzavne rashode

Т

С) + (Г-

G).

Ove jednaCine su iste, jer se dva Т u drugoj jednaCini rnedusobno ponistavaju, ali svaka otkriva drugaCiji naCin razrnisljanja о nacionalnoj stednji. Konkretno, druga jednacina razdvaja nacionalnu stednju na dva dela: licnu stednju (У - т q i javnu stednju (Т- G). Razrnotrirno оЬа ta dela. Licna stednja predstavlja iznos dohotka koji preostaje dornacinstvirna nakon sto plate porez i svoju potrosnju. Konkretnije, posto dornaCinstva sticu dohodak У, placaju porez Т, а na potrosnju trose С licna stednja iznosi У- Т­ с. Javna stednja predstavlja iznos poreskog prЉoda koji preostaje drzavi nakon sto plati za svoje izdatke. Drzava stice poreski prЉod Т, а trosi G na dobra i usluge. Ako је Tvece od G, drzava irna budZetski suficit, jer doblja vise novca nego sto ga trosi. Тај visak Т- G predstavlja javnu stednju. Ako drzava trosi vise nego sto doblja u vidu poreskog prЉoda, G је vece od Т. U torn slucaju, drzava irna budZetski deficit, а javna stednja Т G negativan је broj. Razrnotrirno sada odnos izrnedu оvЉ racunovodstvenЉ identiteta i finansijskЉ trzista. Jednacina S = I otkriva jednu vaznu Cinjenicu: za ekonomiju и celini, stednja mora da bude jednaka investicijama. lpak, ta Cinjenica postavlja neka vafna pitanja: koji se rnehanizarn krije iza ovog identiteta? Sta koordinira one ljude koji odlucuju koliko da stede i one ljude koji odlucuju koliko da investiraju? Odgovor glasi: finansijski sistern. TrziSte obveznica, berza, banke, investicioni fondovi i ostale finansijske institucije i posrednici stoje izrnedu dve strane jednaCine S I. Oni preuzirnaju stednju zernlje i usrneravaju је ka njenirn investicijarna.

Znacenje stednje i investicija Izrazi stednja i investicije ponekad su u stanju da izazovu zabunu. VeCina ljudi Љ koristi neoprezno i ponekad Љ rnedusobno zarnenjuje. Nasuprot torne, rnakroekonornisti koji sastavljaju racune nacionalnog dohotka pazljivo koriste te izraze i izrnedu nјЉ prave jasnu razliku. Razrnotrirno jedan prirner. Pretpostavirno da Leri zaraduje viSe nego sto trosi i da nepotroseni dohodak ulaze u banku, ili ga koristi za kupovinu obveznice Ш akcija nekog preduzeca. Posto је Lerijev dohodak veCi od njegove potrosnje, on doprinosi nacionalnoj stednji. Leri rnoze da srnatra da "investira" svoj novac, ali Ы njegov postupak rnakroekonornisti pre nazvali stednjorn nego investiranjern. Jezikorn rnakroekonornije, investicije predstavljaju kupovinu novog kapitala, kao sto su oprerna i gradevinski objekti. Kada Мо uzirna pozajrnicu od banke da Ы seЬi sagradio novu kucu, on doprinosi investicijarna svoje zernlje. Slicno torne, kada Korporacija Kerli proda jedan deo svojЉ akcija i taj novac upotrebl za izgradnju nove fabrike, i ona doprinosi nacionalnirn investicijarnaranju.

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1

FINANSIJSКI

SISTEM

1

575

Mada racunovodstveni identitet S = I pokazuje da su stednja i investicije jednaki u ekonomiji kao celini, to ne mora da bude tacno i za svako pojedinacno domacinstvo Ш preduzece. Lerijeva stednja moze da bude veca od njegovih investicija, ра visak moze da ulozi u banku. Moova stednja moze da bude manja od njegovih investicija, ра manjak sredstava moze da pozajmi od banke. Ove individualne razlike izmedu stednje i investicija banke i ostale finansijske institucije cine izvodljivim tako sto omogucavaju da stednja jedne osobe finansira investicije druge osobe.

BrziKviz

Definisite liCnu stednju, javnu stednju, nacionalnu stednju i investicije. u

kakvoj su oni vezi?

TRZISTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA Posto smo definisali neke vazne finansijske institucije u nasoj ekonomiji i makroekonomsku ulogu tih institucija, spremni smo da konstruisemo model finansijskih trzista. Svrha konstrukcije tog modela jeste da objasnimo kako finansijska trzista koordiniraju stednju i investicije u privredi. Тај model predstavlja i instrument pomocu kojeg cemo analizirati razliCite vladine politike koje uticu na stednju i investicije. Radi pojednostavljenja, pretpostavicemo da nasa ekonomija ima samo jedno finansijsko trziste, pod nazivom trZiste zajmovnih sredstava. Sve stedise odlaze na to trZiste da uloze svoju stednju, i svi zajmotrazioci odlaze na to trziste da doЬiju svoje zajmove. Dakle, izraz zajmovna sredstva odnosi se na celokupni dohodak koji su ljudi odlucili da stede i daju na zajam, umesto da ga trose na sopstvenu potrosnju. Na trZistu zajmovnih sredstava, postoji jedna kamatna stopa, koja predstavlja i prinos od stednje i trosak pozajmljivanja. Naravno, pretpostavka о jednom finansijskom trzistu nije bukvalno tacna. Као sto smo videli1 u ekonomiji postoji vise vrsta finansijskih institucija. Medutim, kao sto smo rekli u Poglavlju 2, vestina konstruisanja ekonomskog modela sastoji se u pojednostavljenju sveta u cilju njegovog objasnjenja. Za nase svrhe ignorisacemo razliCitost finansijskih institucija i pretpostavljacemo da u ekonomiji postoji samo jedno finansijsko trZiste.

Ponuda i traznja za zajmovnim sredstvima Poput drugih trzista u ekonomiji, i trzistem zajmovnih sredstava u privredi vladaju ponuda i traznja. Dakle, da Ьismo shvatili kako funkcionise trziSte zajmovnih sredstava, najpre cemo proucШ izvore ponude i trafuje na tom trzistu. Ponuda zajmovnih sredstava potice od onih ljudi koji poseduju visak dohotka koji zele da ustede i daju kao pozajmicu. Та pozajmica moze da se ostvari direktno, recimo1 kada domaCinstvo kupuje obveznicu od preduzeca, i1i indirektno, recimo, kada domaCinstvo ulaze novac u banku, koja, sa druge strane, koristi ta sredstva za davanje kredita. U оЬа slucaja, stednja predstavifa izvor ponude zajmovnih sredstava. Trainja za zajmovnim sredstvima potice od domaCinstava i preduzeca koja zele da doЬiju pozajmicu radi investiranja. Та trainja ukljucuje porodice koje prihvataju hipoteku da Ьi kupile kucu. Ona ukljucuje i preduzeca koja uzimaju pozajmice radi kupovine nove opreme ili izgradnje fabrika. U оЬа slucaja1 investicije predstavifaju izvor

traznje za zajmovnim sredstvima.

trziste zajmovnih sredstava trziste na kojem oni koji zele da stede nude sredstva, а oni koji zele da pozajmljuju radi investiranja traze sredstva

576 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

SLIKA 1

Tr!iste zajmovnih sredstava Kamatna stopa и ekonomiji prilagodava se da Ы ропиdи i trainjи za zajmovnim sredstvima dovela и ravnoteiи. Ропиdа zajmovnih sredstava potice od nacionalne stednje, иk/јисијиб i liCnи i javnи stednjи. Trainja za zajmovnim sredstvima potice od predиzeca i domaбnstava koji iele da dobljи zajam radi investiranja. Ovde ravnotezna kamata iznosi 5 posto, а ponиdena i trazena kolitina zajmovnih sredstava iznose ро 1.200 milijardi dolara.

Kamatna stopa

(u mllijardama dolara)

Kamatna stopa је cena zajma. Ona predstavlja iznos koji zajmoprimci placaju za zajam i iznos koji zajmodavci sticu od svoje stednje. Posto visoka kamatna stopa poskupljuje pozajmljivanje, tra.Zena koliCina zajmovnih sredstava opada sa porastom kamatne stope. Isto tako, posto visoka kamatna stopa cini stednju privlacnijom, ponudena kolicina zajmovnih sredstava raste sa porastom kamatne stope. Drugim reCima, kriva traznje za zajrnovnim sredstvima ima silazni nagib, а kriva ponude zajmovnih sredstava ima uzlazni nagib. Slika 1. prikazuje kamatnu stopu koja ponudu i traznju za zajmovnim sredstvirna dovodi u ravnoteZ:u. U prikazanoj ravnotezi, kamatna stopa iznosi 5 posto, а tra.Zena koliCina zajmovnih sredstava i ponudena koliCina zajmovnih sredstava iznose ро 1.200 rnilijardi dolara. Prilagodavanje kamatne stope ravnoteznom nivou nastaje iz uoЬicajenih razloga. Kada Ьi kamatna stopa Ьila niza od ravnoteznog nivoa, ponudena koliCina zajrnovnih sredstava Ьila Ьi manja od tra.Zene kolicine zajmovnih sredstava. RezultirajuCi manjak zajmovnih sredstava podstakao Ьi zajmodavce da zahtevaju visu kamatnu stopu. Visa kamatna stopa stimulisala Ьi stednju (Cime Ьi se povecala ponudena koliCina zajmovnih sredstava), а destimulisala pozajmiljivanje radi investiranja (Cime Ьi se smanjila trazena koliCina zajrnovnih sredstava). Obratno, kada Ьi kamatna stopa Ьila visa od ravnoteznog nivoa, ponudena koliCina zajmovnih sredstava Ьila Ьi veca od trazene kolicine zajmovnih sredstava. Posto Ьi se zajmodavci borili oko retkih zajmoprimaca, kam<:~tne stope Ьi opale. Na taj nacin, kamatna stopa priЬlizava se ravnoteznorn nivou pri kojem se ponuda i traznja za zajmovnim sredstvima nalaze tacno u ravnotezi. Podsetimo se da ekonomisti prave razliku izmedu realne i nominalne kamatne stope. Nominalna kamatna stopa jeste kamatna stopa kako se oblcno objavljuje novcani prinos od stednje i troskovi pozajmljivanja. Realna kamatna stopa jeste nominalna kamatna stopa korigovana za inflaciju; ona је jednaka razlici izmedu nominalne kamatne stope i stope inflacije. Posto inflacija vrernenom podriva vrednost

POGLAVLJE :1.6

STEDNJA, INVESTICIJE 1

FINANSIJSКI

novca, realna kamatna stopa preciznije odrazava realni prinos od stednje i troskove pozajmljivanja, Stoga ponuda i traznja za zajmovnim sredstvima zavise od realne (а ne od nominalne) kamatne stope, а ravnotezu na Slici 1 trebalo Ьi tumaciti kao determinantu realne kamatne stope u ekonomiji. U nastavku ovog poglavlja, kada naidete na izraz kamatna stopa, treba da se setite da govorimo о realnoj kamatnoj stopi. Ovaj model ponude i traznje za zajmovnim sredstvima pokazuje da finansijska trZista funkcionisu slicno ostalim trzistima u ekonomiji. Na trzistu mleka, na primer, cena mleka se prilagodava kako Ьi ponudena koliCina mleka Ьila jednaka traienoj koIiCini mleka. Na taj nacin, nevidljiva ruka koordinira ponasanje proizvodaca mleka i ponasanje onih koji to mleko piju. Kada shvatimo da stednja predstavlja ponudu zajmovnih sredstava i da investicije predstavljaju trainju za njima, mozemo da vidimo kako nevidljiva ruka koordinira stednju i investicije. Kada se kamatna stopa prilagodava da Ьi izjednaCila ponudu i traznju na trzistu zajmovnih sredstava, ona koordinira ponasanje ljudi koji zele da stede (ponudaca zajmovnih sredstava) i ponasanje ljudi koji zele da investiraju (trazilaca zajmovnih sredstava). Ovu analizu trzista zajmovnih sredstava sada mozemo da upotreЬimo za ispitivanje razliCitih vladinih mera i politika koje uticu na stednju i investiranje u ekonomiji. Posto ovaj model u stvari predstavlja ponudu i trainju na konkretnom trzistu, analiziracemo svaku politiku uz pomoc tri koraka koja smo naveli u Poglavlju 4. Prvo, odredujemo da li ta politika pomera krivu ponude Ш krivu trainje. Drugo, odredujemo pravac tog pomeranja. Trece, uz pomoc dijagrama ponude i traznje uocavamo kako se menja ravnoteza.

Politika br. 1: Podsticaji za stednju Americke porodice stede manji deo svojih dohodaka nego porodice u mnogim drugim zemljama, kao sto su Japan i Nemacka. Mada razlozi takvih medunarodnih razlika nisu jasni, mnogi kreatori politike u SAD smatraju da nizak nivo stednje u SAD predstavlja ozЬiljan proЬlem. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da zivotni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge. А kao sto smo videli u prethodnom poglavlju, stednja predstavlja vainu dugorocnu determinantu produktivnosti jedne zemlje. Kada Ьi SAD Ьila u stanju da na neki nacin poveca stopu stednje na nivo koji preovladuje u drugim zemljama, stopa rasta BDP-a Ьi se povecala, ра Ьi, vremenom, americki gradani uzivali visi zivotni standard. Jedan drugi od Deset principa ekonomije glasi da ljudi reaguju na podsticaje. Мnogi ekonomisti koriste taj princip kada tvrde da niska stopa stednje u SAD moze bar delimicno da se pripise poreskim zakonima koji destimulisu stednju. Federalna vlada SAD, kao i mnoge vlade drzava, uЬira prihod oporezovanjem dohodaka, ukljucujuCi i dohodak od kamata i dividendi. Da Ьismo videli efekte te politike, razmotrimo slucaj dvadesetpetogodisnjaka koji stedi 1.000 dolara i kupuje obveznicu sa rokom dospeca od 30 godina koja donosi kamatu od 9 posto. Ako ne postoje porezi, tih 1.000 dolara narasta do iznosa od 13.268 dolara kada ta osoba navrsi 55 godina zivota. Ipak, ako se ta kamata oporezuje ро stopi od, recimo, 33 posto, tada kamatna stopa nakon placenog poreza iznosi svega 6 posto. U ovom slucaju, onih 1.000 dolara nakon 30 godina narasta do samo 5.743 dolara. Porez na dohodak od kamata znatno smanjuje buduCi prinos od sadasnje stednje i, shodno tome, smanjuje podsticaj za stednju kod ljudi.

А.',

~

·~--.~-

SISTEM

1 577

57В

1

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

DEO 9

SLIKA 2

Kamatna stopa

Povecanje ponude zajmovnih sredstava Promeпa

poreskih

zakoпa и

сi/ји stimиlacije Amerikaпaca

da vise stede pomerila Ьi ропиdи zajmovпih sredstava иdеsпо, sa 51 па 52. 5hodпo tome, ravnotezпa kamatпa stopa Ы ора/а, а ta пiza kamatпa stopa Ьi stimиlisala iпvestiraпje. Ravпotei:пa

kamatпa

stopa и ovom s!исаји opada sa 5 па 4 posto, а

ravпoteiпa kо/Юпа zajmovпih

(u mllljardama dolara)

sredstava koja se stede ј iпvestirajи raste sa 1.200 па 1.Боо mifijardi do/ara.

Као odgovor na ovaj proЬlem, mnogi ekonomisti i zakonodavci predlagali su reformu poreskih zakona u cilju stimulisanja vece stednje. Godine 1955, na primer, kada је kongresmen Bil Arcer iz Teksasa postao predsednik mocnog Komiteta za kontrolu drzavnih finansija, predlozio је da se sadasnji porez na dohodak zameni porezom na potrosnju. Prema porezu na potrosnju, dohodak koji se stedi ne Ьi Ьiо oporezovan sve dok se ustedevina kasnije ne potrosi; u sustini, porez na potrosnju slican је porezu na promet koji mnoge drzave sada koriste za ublranje prihoda. Prema umerenijem predlogu, treba prosiriti mogucnost otvaranja specijalnih racuna, recimo, penzijskih racuna, koji omogucavaju ljudima da jedan deo svoje ustedevine zastite od oporezivanja. Razmotrimo efekat takvog podsticaja za stednju na trziste zajmnovnih sredstava, sto је prikazano na Slici 2. Prvo, na koju krivu utice ta politika? Posto Ы promena poreza izmenila podsticaje kod domaCinstava da stede pri bllo kojoj datoj kamatnoj stopi, ona Ьi uticala na ponudenu koliCinu zajmovnih sredstava pri svakoj kamatnoj stopi. Dakle, pomerila Ьi se ponuda zajmovnih sredstava. Traznja za zajmovnim sredstvima ostala Ьi nepromenjena, jer promena poreza ne Ьi direktno uticala na iznos koji zajmotrazioci zele da pozajme pri bllo kojoj datoj kamatnoj stopi. Drugo, u kom smeru Ы se pomerila kriva ponude? Posto Ы stednja bila manje oporezovana nego pri vazecem zakonu, domaCinstva Ьi povecala svoju stednju tako sto ы trosila manji deo svog dohotka. Doma6nstva Ы tu dodatnu ustedevinu iskoristila za povecanje svojih depozita u bankama Ш za kupovinu vise obveznica. Ponuda zajmovnih sredstava Ы se povecala, а kriva ponude pomerila Ы se udesno, sa S1 na S2, kao sto је prikazano na Slici 2. Na kraju mozemo da uporedimo staru i novu ravnotezu. Na nasoj slici, povecana ponuda zajmovnih sredstava smanjuje kamatnu stopu sa 5 na 4 posto. Niza kamatna stopa povecava trazenu koliCinu zajmovnih sredstava sa 1.200 na 1.600 milijardi dola-

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1 FINANS1JSКI SISTEM

1

579

SLIKA 3

Kamatna stopa

Povecanje traznje za zajmovnim sredstvima Kada Ы prelazak па poreske o/aksice za iпvesticije podstakao preduzeca па vece iпvestiraпje, traiпja za zajmovпim sredstvima Ы se poveca/a. Shodпo tome, ravпoteiпa kamatпa stopa Ы porasla, а visa kamatпa stopa podstakla ы stedпju. и пasem s/ucaju, kada se kriva traiпje pomeri sa D1 па D2, ravпoteiпa kamatпa stopa raste sa 5 па б posto, а ravпoteiпa kо/Юпа zajmovпih

sredstava koja se stedi ј iпvestira povecava se sa 1.200 па 1.400 milijardi dolara.

ra. То jest, pomeranje krive ponиde pomera trZisnи ravnotezи du:Z krive traznje. Uz nize troskove pozajmljivanja, domaCinstva i preduzeca su motivisana da vise pozajmljиju kako Ьi finansirali vece investicije. Dakle, kada Ьi se reformom poreskih zakona

podstakla veca stednja, rezultat Ьi Ьile nize kamatne stope i vece investicije. Mada је ova analiza efekata povecane stednje siroko prihvacena od strane ekonomista, manje је slaganja oko toga kakve Ьi vrste promena trebalo izvrsiti kod poreza. Mnogi ekonomisti zastиpajи poreskи reformu koja Ьi imala za cilj povecanje stednje u ciljи stimиlisanja investicija i rasta. Drиgi, pak, sumnjaju da Ьi ove promene poreza imale mnogo uticaja na nacionalnu stednju. Ti skeptici izra:Zavaju sumnju i и pravicnost predlozenih reformi. Oni smatraju da Ьi и mnogim slиcajevima promene poreza koristile prvenstveno bogatima, kojima sи poreske olaksice najmanje potrebne.

Politika br. 2: Podsticaji za investicije Pretpostavimo da Kongres izglasa poresku reformи koja ima za cilj ,da investiranje иcini atraktivnijim. U sustini, to Kongres i cini kada иvodi poreske olaksice na investicije, sto povremeno i radi. Poreske olaksice na investicije odobravaju se svakom predиzecи koje gradi novи fabriku Ш kиpuje novi deo opreme. Razmotrimo efekat takve poreske reforme na trZiste zajmovnih sredstava, sto је prikazano na Slici З. Prvo, da li Ьi taj zakon иticao na ponudu ili traznju? Posto Ьi se poreske olaksice odobravale predиzecima koja pozamljиju i investirajи u novi kapital, one Ьi izmenile investicije pri svakoj datoj kamatnoj stopi, а time Ьi promenile i traznju za zajmovnim sredstvima. Nasиprot tome, posto poreske olaksice ne Ьi иticale na iznos koji do-

580 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

maCinstva stede ро svakoj datoj kamatnoj stopi, one ne Ьi uticale na ponudu zajmov-

nih sredstava. Drugo, u kom Ьi se smeru pomerila kriva tra.Znje? Posto Ьi preduzeca imala podsticaj da povecaju investicije pri svakoj kamatnoj stopi, tra.Zena kolicina zajmovnih sredstava bila Ьi veca pri svakoj datoj kamatnoj stopi. Dakle, kriva tra.Znje za zajmovnim sredstvima pomerila Ьi se udesno, kao sto pokazuje pomeranje sa D 1 na D2 na nasoj slici. Trece, razmotrimo kako Ьi se promenila ravnoteza. Na Slici З, povecana traznja za zajmovnim sredstvima povecava kamatnu stopu sa 5 na 6 posto, а veca kamatna stopa, pak, povecava ponudenu koliCinu zajmovnih sredstava s 1.200 na 1.400 rnilijardi dolara, jer domaCinstva reaguju povecanjem iznosa koji stede. Та promena u ponasanju domaCinstava ovde је predstavljena kretanjem duz krive ponude. Dakle, kada Ы se reformom poreskih zakona podstaklo vece investiranje, rezultat Ьi Ьile vise kamatne stope i

veca stednja.

Politika br.

з:

Deficiti i suficiti drzavnog budzeta

Stalna tema politiCkih rasprava jeste stanje drzavnog budZeta. Podsetimo se da budzetski deficit predstavlja prevelike drzavne rashode u odnosu na poreski prihod. Vlade finansiraju budzetske deficite tako sto pozajmljuju na trzistu obveznica, а akumulacija zadиZenja vlade u proslosti naziva se drzavni dug. Budietski suficit, visak poreskog prihoda u odnosu na driavne rashode, moze da se iskoristi za otplatu jednog dela drzav-

SLIKA 4 <

'

-

Efekat deficita drzavnog budzeta Kada driava trosi vise nego sto stice poreskim prihodima, rezultirajuCi budzetski deficit smanjuje пасiопа/пи stedпju. Poпuda zajmovпih sredstava se smanjuje, а ravпotezпa kamatпa stopa raste. Dakle, kada driava uzima zajmove kako Ы fiпaпsirala svoj budzetski deficit, опа istiskuje domaCiпstva i preduzeca koja Ы iпасе uzimala pozajmice da Ы fiпaпsirali iпvesticije. U ovom slucaju, kada se poпuda pomeri sa 51 па 52, ravпoteiпa kamatпa stopa povecava se sa 5 па б posto, а ravпoteiпa koliCina zajmovпih sredstava koja se stedi i iпvestira opada sa 1.200 па Воо milijardi do/ara.

Kamatna stopa

о

~jmovna sredst11a milljardama dolara)

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1

nog duga. Ako је drzavna potrosnja jednaka poreskom prihodu, kaZe se da drzava ima uravnoteien budiet. Zamislite da drzava startuje s uravnotezenim budZetom i da zatim, usled smanjenja poreza i1i povecanih rashoda, pocne da zapada и budzetski deficit. Efekte budzetskog deficita mozemo da analiziramo kroz tri koraka na trzistu zajmovnih sredstava, sto је prikazano na Slici 4. Prvo, koja se kriva pomera kada drzava pocne da zapada u budZetski deficit? Podsetl.mo se da se nacionalna stednja - izvor ponude zajmovnih sredstava - sastoji iz licne i javne stednje. Promena ravnoteze drzavnog budzeta predstavlja promenu javne stednje, а time i ponude zajmovnih sredstava. Posto budZetski deficit ne utice na iznos koji domaCinstva i preduzeca zele da pozajme radi finansiranja investicija pri svakoj datoj kamatnoj stopi, on ne menja traznju za zajmovnim sredstvima. Drugo, u kom smeru se pomera kriva ponude? Kada drzava zapadne u budzetski deficit, javna stednja је negativna, а to smanjuje nacionalnu stednju. Drugim reCima, kada vlada uzima zajmove kako Ьi finansirala svoj budzetski deficit, ona smanjuje ponudu zajmovnih sredstava koja stoje na raspolaganju domaCinstvima i preduzeCima radi finansiranja investicija. Dakle, budZetski deficit pomera krivu ponude za zajmovnim sredstvima ulevo, sa 5 1 na 5 2, kao sto је prikazano na Slici 4. Trece, mozemo da uporedimo stare i nove ravnoteze. Na nasoj slici, kada budzetski deficit smanji ponudu zajmovnih sredstava, kamatna stopa raste sa 5 na 6 posto. Та visa kamatna stopa zatim menja ponasanje domaCinstava i preduzeca koja su ucesnici na trzistu zajmova. Konkretno, mnogi trazioci zajmovnih sredstava destimulisani su visom kamatnom stopom. Manje porodica kupuje krov nad glavom, а manje preduzeca odlucuje da gradi nove fabrike. Тај pad investicija koji је rezultat pozajmljivanja od strane vlade zove se istiskivanje i na slici је predstavljeno kao pomeranje dиZ krive traZпje, sa kolicine od 1.200 milijardi dolara zajmovnih sredstava na kolicinu od 800 milijardi dolara. То jest, kada vlada uzima pozajmice da Ьi finansirala svoj budzetski deficit, ona istiskuje privatne zajmotrazioce koji pokusavaju da finansiraju investicije. Dakle, prva i osnovna lekcija о budzetskim deficitima direktno sledi iz njihovih efekata na ponudu i traznju za zajmovnim sredstvima: kada vlada smanji nacionalnu stednju padom и budietski deficit, kamatna stopa raste, а investicije se smanjuju. Posto је investiranje vazno za dugorocni ekonomski rast, deficiti drzavnog budzeta smanjuju stopu rasta ekonomije. Suficiti drzavnog budzeta funkcionisu suprotho od budZetskih deficita. Kada vlada stice vise poreskog prihoda nego sto trosi, ona stedi tu razliku tako sto isplacuje jedan deo neizmirenog drzavnog duga. Ovaj budzetski suficit, odnosno javna stednja, doprinosi nacionalnoj stednji. Dakle, budietski suficit povecava ponudu zajmovnih sredstava, smanjuje kamatnu stopu i stimulise investicije. Vece investicije, pak, znace vecu akumulaciju kapitala i brzi ekonomski rast.

Primer iz prakse DA Ll PRIRODNI RESURSI OGRANICAVAJU RAST? Kolika је zaduzenost americke vlade? Odgovor на ovo pitaнje znatno se razlikuje u zavisnosti od perioda. Slika 5. prikazuje dug federalne vlade SAD izrazen kao procenat

FINANSIJSКI

SISTEM

1

581

istiskivanje pad investicija koji је rezultat drzavnih pozajmica

582

1

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

DEO 9

SLIKA 5

Drzavni dug SAD Dug federa/ne v/ade SAD, izraien ovde kao procenat BDP-a, znatno је varirao tokom istorije. Najvisi nivo dostigao је nakon velikih izdataka zbog Drugog svetskog rata, ali је zatim орао tokom pedesetih i sezdesetih godina. Ponovo је росео da raste pocetkom osamdesetih kada smanjenje poreza za vreme mandata Ronalda Regana nije bllo praceno odgovarajuбm smanjenjem driavnih rashoda. Zatim se stabllizovao i cak neznatno орао krajem devedesetih godina. Procenat BDP·a

120 Drugi svetski rat

100

80

60

Revolucija Gradanski rat

40

20

о

.

1790

lzvor: Ministarstvo finansija SAD; Ministarstvo trgovine SAD; i Т. S. Berry, "Production and Population since 1789", Bostwick Paper No. 6, Richmond, 1988.

americkog BDP-a. Ona pokazuje da se drzavni dug kretao od nule 1836. godine do 107 posto BDP-a 1945. godine. Poslednjih godina, drzavni dug је iznosio oko 35 posto BDP-a. Ponasanje odnosa izmedu duga i BDP-a predstavlja jedan od pokazatelja onoga sto se desava u drzavnim finansijama. Posto BDP predstavlja gruЬi pokazatelj poreske osnove drzave, opadajuci odnos duga i BDP-a ukazuje na to da zaduzenost drzave opada u odnosu na njenu sposobnost da poveca poreski prihod. То nagovestava da se drzava, u izvesnom smislu, izrazava od sopstvenih sredstava. Nasuprot tome, rastuCi odnos duga i BDP-a znaCi da se zaduzenost drzave povecava u odnosu na njenu sposobnost da poveca poreski prihod. Тај odnos se cesto tumaCi na naCin koji pokazuje da fiskalna politika - driavni rashodi i porezi - ne moze vecno da se odrzi na tekucem nivou. Osnovni uzrok fluktuiranja drzavnog duga tokom istorije jeste rat. Kada izЬije rat, drzavni rashodi za nacionalntl odbranu znatno se povecavaju kako Ьi se platili vojni-

POGLAVLJE 26

STEDNJA, INVESTICIJE 1 FINANSIJSКI SISTEM

ci i vojna oprema. 1 porezi ро pravilu rastu, ali mnogo manjenego sto se povecavaju rashodi. Rezultat је bud.Zetski deficit i povecanje drzavnog duga. Kada se rat okonca, driavni rashodi se smanjиju, а odnos duga i BDP-a takode poCinje da opada. Postoje dva razloga zbog kojih se smatra da finansiranje rata uz pomoc duga predstavlja prikladnи politikи. Prvo, dиg omogucava vladi da poreske stope tokom vremena zadrZi na stabilnom nivou. Bez finansiranja dugom, poreske stope Ьi za vreme rata morale znatno da se роvесаји, а to Ьi izazvalo prilican pad ekonomske efikasnosti. Drugo, finansiranje ratova uz pomoc duga prenosi delimicno troskove rata na budиce generacije, koje се morati da otplacиju taj drzavni dиg. Smatra se da to predstavlja pravednи raspodelu tereta, jer buduce generacije imaju izvesnи korist od toga sto se jedna generacija bori и ratu da Ьi odbranila zemlju od stranih agresora. Jedan veliki porast drzavnog dиga koji ne mo.ze da se objasni ratom jeste porast koji је zabelezen pocetkom osamdesetih godina ХХ veka. Kada је predsednik Ronald Regan dosao na vlast 1981. godine, obavezao se da се smanjiti rashode vlade i sniziti poreze. Medutim, shvatio је da је politicki teze smanjiti drzavne rashode nego poreze. Rezultat је Ьiо pocetak perioda velikih bиd.Zetskih deficita koji su se nastavili ne samo tokom Reganovog mandata, vec i kroz dugi niz narednih godina. Shodno tome, drzavni dug povecao se sa 26 posto BDP-a 1980. na 50 posto BDP-a 1993. godine. Као sto smo ranije rekli, deficiti drzavnog budzeta smanjuju nacionalnu stednju, investicije i dиgorocni ekonomski rast, а иpravo је to razlog sto su mnogi ekonomisti izratavali zabrinиtost и vezi sa porastom drzavnog duga tokom osamdesetih godina. Кreatori politike iz оЬе politicke stranke prihvatili sи ovaj osnovni argument i smatrali su da trajni budzetski deficiti predstavljaju vatan proЬlem drtavne politike. Kada је u Ovalnu kancelariju 1993. usao Bil Юinton, smanjenje deficita Ьiо је njegov prvi i najvazniji cilj. Isto tako, kada su repuЬlikanci 1995. dobili veCinu u Kongresu, smanjenje deficita Ьiо је najvazniji cilj zakonodavstva. ZahvaljujuCi ovim naporima znatno је smanjen iznos bиZetskog deficita i na kraju је pretvoren u suficit. Као rezultat toga, krajem devedesetih godina odnos duga i BDP-a ponovo је Ьiо u opadanju. Odnos duga i BDP-a stabilizovao se tokom prvih godina predsednickog mandata Dzord.Za V. Виsа, kada se bud.Zetski suficit pretvorio u mali bud.Zetski deficit. Tri su razloga ove promene. Prvo, predsednik Bus је 2001. godine potpisao zakon о smanjenju poreza koji је оЬесао tokom svoje izborne kampanje. Drugo, rat protiv terorizma koji је usledio nakon 11. septembra izazvao је porast drzavnih rashoda. Trece, ekonomija је 2001. dozivela recesiju (pad ekonomske aktivnosti), situaciju koja automatski smanjиje poreske prihode i povecava drzavne rashode. Uprkos tome, Bud.Zetska komisija Kongresa је predvidela da се od 2002. godine, uz zakone koji su u to vreme doneti, odnos duga i BDP-a opasti tokom naredne decenije i 2012. godine dostiCi 15 posto. • Ьi vise Amerikanaca prihvatiJo nacin zivota "od danas do sutra", to uticalo na stednju, investicije i kamatnu stopu?

BrziKviz Kada kako

Ьi

ZAKLJUCAK "Ne budi ni duznik ni poverilac", savetuje Polonije svog sina u Sekspirovom Hamletu. Kada Ьi svi slusali taj savet, ovo poglavlje Ьilo Ьi suvisno. Malo је ekonomista koji Ьi se slozili s Polonijem. U nasoj ekonomiji, ljudi cesto uzimaju i daju pozajmice, i oЬicno s dobrim razlogom. MoZda cete i vi jednog dana uze-

1 583

584

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

.

.

'

.

ti zajam da blste osnovali sopstveno preduzece Ш kupili kucu. А moblace vam ljudi dati kredit u nadi da се im kamata koju budete platili omoguCiti da im dani penzije budu srecniji. Finansijski sistem ima zadatak da koordinira sve te aktivnosti uzimanja i davanja pozajmica. Finansijska trzista umnogome su slicna ostalim trzistima u privredi. Cenom zajmovnih sredstava - kamatnom stopom - vladaju sile ponude i traznje, bas kao i ostalim cenama u ekonomiji. I pomeranja ponude i trainje na finansijskim trziStima mozemo da analiziramo na isti nacin kao i na ostalim trzistima. Jedan od Deset principa ekonomije koje smo prvi put spomenuli u Poglavlju 1 glasi da trzista oblcno predstavljaju dobar naCin organizovanja ekonomske aktivnosti. Тај princip primenljiv је i na finansijska trzista. Kada finansijska trzista dovedu u ravnotezu ponudu i tramju za zajmovnim sredstvima, ona pomazu da se oskudni resursi ekonomije alociraju na naCin koji се obezbediti njihovo najefikasnije koriscenje. U jednom pogledu, medutim, finansijska trzista su specificna. Za razliku od ostalih trzista, finansijska trziSta imaju vaznu ulogu da povezu sadasnjost i buduenost. Oni koji nude zajmovna sredstva - stedise - to Cine jer zele da jedan deo svog dohotka pretvore u buducu kupovnu moc. Oni koji potrazuju zajmovna sredstva zajmotraiioci - to cine jer zele da investiraju danas kako ы u buducnosti imali dodatni kapital za proizvodnju dobara i usluga. Dakle, finansijska trzista koja dobro funkcionisu vazna su ne samo za danasnje vec i za buduce generacije koje се naslediti mnoge koristi koje iz toga budu proistekle.

REZIME • Finansijski sistem SAD cini mnogo razlicitih vrsta finansijskih institucija, kao sto su trziSte obveznica, trziste akcija, banke i investicioni fondovi. Zadatak svih tih institucija jeste da usmere sredstva domaCinstava koja zele da u5tede deo svog dohotka u ruke domaCinstava i preduzeca koja zele da uzmu zajam. • Identiteti racunovodstva nacionalnog dohotka otkrivaju neke va:lne medusobne odnose ekonomskih varijaЬli. Konkretno, u slucaju zatvorene privrede, nacionalna stednja mora da bude jednaka investicijama. Finansijske institucije predstavljaju mehanizam kroz koji ekonomija povezuje stednju jedne osobe s investicijama druge. • Kamatnu stopu odreduju ponuda i traznja za zajmovnim sredstvima. Ponuda zajmovnih sredstava

potice od domaCinstava koja zele da ustede jedan deo svog dohotka i daju ga na zajam. Traznja za zajmovnim sredstvima potice od domaCinstava i preduzeca koja zele da uzmu zajam radi investiranja. Da Ьismo analizirali kako neka politika Ш dogadaj utice na kamatnu stopu, potrebno је da razmotrimo njihov uticaj na ponudu i traznju za zajmovnim sredstvima. • Nacionalna stednja jednaka је zbiru licne stednje i javne stednje. Deficit drzavnog budZeta predstavlja negativnu javnu stednju, ра, stoga, smanjuje nacionalnu stednju i ponudu zajmovnih sredstava raspolozivih za finansiranje investicija. Kada deficit drzavnog budzeta istiskuje investicije, on smanjuje rast produktivnosti i BDP-a.

POGLAVLJE: 26

STE:DNJA, INVE:STICIJE: 1 F'INANSIJSКI SISTE:M

KLJUCNI POJMOVI finansijski sistem finansijska trzista obveznica akcija finansijski posrednici

investicioni fond nacionalna stednja (stednja) licna stednja javna stednja budzetski suficit

budZetski deficit trziste zajmovnih sredstava istiskivanje

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Kakva је uloga finansijskog sistema? Navedite i opisite dva trZista koja predstavljaju deo finansijskog sistema u nasoj privredi. Navedite i opisite dva finansijska posrednika. 2. Zasto је ljudima koji su vlasnici akcija i oЬveznica

vaino da diversifikuju svoju imovinu? Која vrsta finansijske institucije olaksava diversifikaciju?

4. Sta su investicije? U kakvoj је one vezi sa nacionalnom stednjom? 5. Opisite promenu poreskih zakona kojom Ы mogla da se poveca licna stednja. Kako bl primena te politike uticala na trziste zajmovnih sredstava? 6. Sta је deficit drzavnog budZeta? Kako on utice na kamatne stope, investicije i ekonomski rast?

з. 5ta је nacionalna stednja? 5ta је Iicna stednja? 5ta је javna stednja? u kom su medusobnom odnosu ove tri varijaЬle?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Kod svakog od sledecih parova navedite za koju Ьi­ ste oЬveznicu ocekivali da се doneti viSu kamatnu stopu? Objasnite. а. obveznica vlade SAD ili oЬveznica neke vlade jugoistocne Evrope Ь. oЬveznica koja isplacuje glavnicu 2005. Ш obveznica koja isplacuje glavnicu 2025. godine с. obveznica Koka-Kole ili obveznica kompanije za proizvodnju softvera koju vodite u vasoj garazi d. obveznica koju izdaje federalna vlada Ш obveznica koju izdaje drzava Njujork 2. U stampi Ш na Internetu pogledajte listing akcija dve kompanije о kojima nesto znate (moZda kao njihov kupac). Kakav је odnos cene i prihoda ро akciji za svaku kompaniju? Sta mislite, zasto se ti odnosi razlikuju? Kada Ьiste kupovali akcije jedne od te dve kornpanije, koju blste izabrali? Zasto? З. Teodor Ruzvelt jednom је izjavio, "Ne postoji razlika u moralu izmedu kockanja na kartama, lutriji ili konjickim trkama, i kockanja na berzi.н Која se drustvena svrha ispunjava postojanjem berze?

4. Padovi cena akcija ponekad se smatraju glasnicima buducih padova realnog BDP-a. Zasto Ьi, ро vasem misljenju, to moglo da bude tacno? 5. Kada ruska vlada 1998. nije izvrsila otplatu svog duga strancima, povecale su se kamatne stope na oЬveznice izdate od strane mnogih drugih zemalja и razvoju. 5ta mislite, zasto se to desilo? 6. Mnogi radnici poseduju veliki broj akc~a koje emituju preduzeca u kojima su zaposleni. Sta mislite, zasto kornpanije stimulisu ovakvo ponasanje? Zasto Ьi neka osoba rnogla da ne zeli da poseduje akcije u kompaniji u kojoj radi? 7. Objasnite razliku izmedu stednje i investicija onako kako ih definise makroekonomista. Која od sledecih situacija predstavlja investicije? А stednju? Objasnite. а. Vasa porodica prihvata hipoteku i kupuje novu kucu. Ь. Svoj platni cek na 200 dolara koristite za kupovinu akcija kompanije АТ&Т.

1 585

! .

586 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

. .

с.

Vasa cimerka zaraduje 100 dolara i ulaie ih na svoj racun u banci. d. Uzimate pozajrnicu od 1.000 dolara od banke da Ьiste kupili automobil i koristili ga u svojoj firrni za raznosenje pica. 8. Pretpostavimo da BDP iznosi 8000 mlrd. dolara, porezi su 1500 mil. dolara, licna stednja 500 rnil. dolara, а javna stednja 200 rnil. dolara. Pod pretpostavkom da је ova privreda zatvorena, izracunajte potrosnju, drzavni izdaci, nacionalnu stednju i investicije. 9. Pretpostavimo da Intel razmatra izgradnju nove fabrike za proizvodnju Cipova. а. Pod pretpostavkom da Intel mora da pozajmi novac na trzistu obveznica, zasto Ьi porast kamatnih stopa uticao na Intelovu odluku о tome da li се da gradi fabriku? Ь. Ako Intel ima dovoljno sopstvenih sredstava da finansira novu fabriku bez pozajrnljivanja, da li Ьi porast kamatnih stopa i dalje uticao na Intelovu odluku о gradnji fabrike? Objasnite. 10.Pretpostavimo da vlada sledece godine uzima pozajrnicu koja је za 20 milijardi dolara veca u odnosu na ovu godinu. а. Analizirajte ovu politiku uz pomoc dijagrama ponude i tra.inje. Da li kamatna stopa opada ili raste? Ь. Sta se desava s investicijama? Sa licnom stednjom? Sa javnom stednjom? Sa nacionalnom stednjom? Uporedite oblm promena u vezi sa tih 20 milijardi dolara dodatnog zajma vlade. с. Kako elasticnost ponude zajmovnih sredstava utice na stepen tih promena?

http://

L

d. Kako elasticnost traznje za zajmovnim sredstvima utice na stepen tih promena? е. Pretpostavimo da domaCinstva smatraju da veCi zajmovi vlade u sadasnjosti podrazumevaju vece poreze kojima се se u buducnosti otplaCivati taj drzavni dug. Kako taj stav domaCinstava utice na licnu stednju i ponudu zajmovnih sredstava? Da li on povecava Ш smanjuje efekte о kojima ste diskutovali u pitanjima pod (а) i (Ь)? 11.Tokom poslednjih deset godina, nova kompjuterska tehnologija omogucila је preduzeCima da znatno smanje iznos zaliha koji drze za svaki dolar vrednosti prodaje. Ilustrujte efekat ove promene na trziste zajmovnih sredstava. (Pomoc: izdaci za zalihe su vrsta investicije.) Kakav је ро vasem rnisljen~ ju Ьiо efekat na investiranje u fabrike i opremu? 12.Neki ekonornisti izra.iavaju zabrinutost da се starije stanovnistvo u industrijskim zernljama poceti da iscrpljuje svoju stednju bas kada pocnu da rastu investicioni apetiti privreda u razvoju" (Economist od 6. maja 1995.). Ilustrujte efekat te pojave na svetsko trziste zajmovnih sredstava. 13.U ovom poglavlju objasnjeno је da se investicije mogu povecati i smanjenjem poreza na licnu stednju i smanjenjem deficita drzavnog budZeta. а. Zasto је оЬе ove politike tesko primeniti istovremeno? ь. Sta ы trebalo da znate о licnoj stednji da Ьiste procenili koja Ьi od ove dve politike bila uspesnija u povecanju investicija?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra,swlealЋing.com.

OSNOVNI FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Jednom cete u zivotu morati da imate posla sa finansijskim sistemom privrede. Ulozicete svoju ustedevinu na racun u banci ili cete prihvatiti hipoteku da Ьiste kupili kucu. Nakon sto se zaposlite, odlucicete da li novac sa penzionog racuna da investirate u obveznice, akcije Ш druge finansijske instrumente. MoZda cete pokusati da sastavite sopstveni portfolio akcija, а onda cete morati da odluCite da li da se opredelite za renomirane kompanije, tipa Dzeneral Elektrik ili za nove, tipa Sisko Sistems. 1 kadgod budete gledali vecernje vesti, cucete izvestaje о kretanjima na trzistu akcija, zajedno sa cesto bezuspesnim pokusajima objasnjenja zasto se to trziste ponasa bas na takav nacin. Ako se za trenutak zamislite nad mnogim finansijskim odlukama koje cete donositi tokom zivota, u skoro svakoj od njih uociCete dva medusobno povezana elementa - vreme i rizik. Као sto smo videli u prethodnom poglavlju, finansijski sistem vrsi koordinaciju izmedu stednje i investicija u ekonomiji. Na taj nacin on ima veze sa odlukama koje svakodnevno donosimo i koje се uticati na nase zivote u buducnosti. Ali, buducnost nije poznata. Kada neka osoba odlucuje da alocira deo stednje, Ш kada ne-

587

588

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

finansije oЫast koja proucava kako ljudi donose odluke о alokaciji resursa tokom vremena i kako se ponasaju kada је rec о riziku

ko preduzece odlucuje da investira, ta odluka se zasniva na nagadanju о mogucem buducem rezultatu - ali, stvarni rezultat moze da se pokaze sasvim drugacijim. U ovom poglavlju uvodimo neke od instrumenata koji pomafu da razumemo odluke ljudi kada ucestvuju na finansijskim trzistima. U oЬlasti finansija ti instrumenti se razmatraju do detalja, ра se mozete odluCiti za kurseve koji se bave tom temom. Medutim, posto је finansijski sistem tako vazan za funkcionisanje ekonomije, rnnoga osnovna pitanja iz oЬlasti finansija od kljucnog su znacaja za raztimevanje kako privreda "radi". Finansijski instrumenti mogu vam pomoCi i da razmislite о odlukama koje cete doneti u sopstvenom zivotu. U ovom poglavlju razmotricemo tri teme. Prvo, razmotricemo kako se uporeduju iznosi novca u razlicitim trenucima u vremenu. Drugo, razmotricemo kako upravljati rizikom. Trece, prosiricemo svoju analizu vremena i rizika da blsmo ispitali sta је to sto odreduje vrednost neke imovine, recimo, udela u kapitalu.

SADASNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA

sadasnja vrednost sadasnji iznos novca koji Ы Ыо potreban da se ро tekucim kamatnim stopama doblje dati buduCi iznos novca buduca vrednost onaj iznos novca u buducnosti koga се neki iznos novca u sadasnjosti ostvariti pri tekucim kamatnim stopama obracunavanje kamate na kamatu akumulacija iznosa novca, recimo, na bankovnom racunu, gde ostvarena kamata ostaje na racunu da Ьi donosila dodatnu kamatu u buducnosti

Zamislite da vam neko ponudi 100 dolara danas Ш 100 dolara za deset godina. Sta Ьi­ ste izabrali? То је lako pitanje. Bolje је da danas dobljete 100 dolara, jer taj novac uvek mozete da ulozite u banku, da ga i dalje imate za deset godina i da usput zaradite kamatu na tih 100 dolara. Pouka glasi: novac koji dobljete danas vredniji је od istog iznosa novca u buducnosti. Sada razmotrimo jedno teze pitanje: zamislite da vam neko ponudi 100 dolara danas Ш 200 dolara za deset godina. Sta Ьiste izabrali? Da blste odgovorili na ovo pitanje, potrebno је da na neki naCin uporedite iznose novca u razlicitim vremenskim periodima. Ekonomisti to cine uz pomoc koncepta pod nazivom sadasnja vrednost. Sadasnja vrednost odredene sume novca u buducnosti jeste sadasnji iznos koji Ьi Ыо potreban da se ро tekuCim kamatnim stopama doblje ta buduca suma. Da blsmo naucili kako da koristimo pojam sadasnje vrednosti/ razmotrimo sledeca dva primera:

Pitanje: Ako danas polozite 100 dolara na racun u banci, koliko се oni vredeti za N godina? Odnosno, koliko се iznositi buduca vrednost tih 100 dolara? Odgovor: Oznacimo sa r kamatnu stopu izrazenu u decirnalnom oЬliku (tako da kamatna stopa od 5 posto znaCi r = 0,05). Pretpostavimo da se kamata isplacuje godisnje i da ta isplacena kamata ostaje na bankovnom racunu da Ьi donela jos vecu kamatuto је proces koji se zove obracunavanje kamate na kamatu. Tako се onih 100 dolara postati (1 + r)

х

100 dolara

(1 + r}

х

(1 + r)

х

100 dolara

(1 + r)

х

(1 + r)

х

(1 + r)

(1 + r)N х 100 dolara

posle godinu dana,.

х

100 dolara

posle dve godine, posle tri godine, posle N godina.

Na primer, ako ulazemo uz kamatriu stopu od 5 posto na deset godina, tada duca vrednost tih 100 dolara Ьiti (1,05)1° х 100 dolara, sto iznosi 163 dolara.

се

bu-

POGLAVLJE 27

OSNOVN!

Pitanje: Sada pretpostavimo da се vam 200 dolara blti isplaceno za N godina. Koliko iznosi sadasnja vrednost te buduce isplate? Odnosno, koliko novca је potrebno da sada uloZite u banku da Ьi za N godina doЬili 200 dolara? Odgovor: Da Ьismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno је samo da preokrenemo prethodni odgovor. U prvom pitanju izracunali smo buducu vrednost na osnovu sadasnje vrednosti mnozenjem faktorom (1 + r)N. Da Ьismo izracunali sadasnju vredndst na osnovu buduce vrednosti, delimo faktorom (1 + r)N. Dakle, sadasnja vrednost sume od 200 dolara za N godina iznosi 200 dolara Ј (1 + r)N. Ako se taj iznos danas ulozi u banku, posle N godina postace (1 + r)N х (200 dolaraJ(1 + r)N), sto је 200 dolara. Na primer, ako је kamatna stopa 5 posto, sadasnja vrednost 200 dolara za deset godina iznosice 200 dolara Ј (1,05) 10, sto је 123 dolara. Ovo ilustruje opstu formulu: ako је r kamatna stopa, tada sadasnja vrednost iznosa Х koji treba da se dobije za N godina iznosi Х/ (1 + r)N. Vratimo se sada na ranije postavljeno pitanje: da li Ьi trebalo da izaberete 100 dolara danas ili 200 dolara za 10 godina? Iz naseg proracuna sadasnje vrednosti ро kojem је kamatna stopa 5 posto, trebalo Ьi da izaberete 200 dolara za deset godina.

F!NANSIJSК!

INSTRUMENTI

1

589

590

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

BuduCih 200 dolara ima sadasnju vrednost od 123 dolara, sto је vise od 100 dolara. U boljem ste polozaju ako cekate na buducu sumu. Obratite pa2:nju da odgovor na nase pitanje zavisi od kamatne stope. Kada Ьi kamatna stopa bila 8 posto, tada Ьi za deset godina 200 dolara imalo sadasnju vrednost od 200 dolara ј (1,08}10, sto је samo 93 dolara. U tom slucaju, trebalo Ьi da uzmete 100 dolara danas. Zasto је kamatna stopa vazna za vas izbor? Odgovor glasi da sto је visa kamatna stopa, to vise zaradujete ulaganjem novca u banku, а time dobljanje iznosa od 100 dolara danas postaje sve atraktivnije. Pojam sadasnje vrednosti od pomoci је u mnogim primenama, ukljucujuCi i odluke koje kompanije moraju da donesu kada vrse procenu investicionih projekata. Na primer, zamislite da Dzeneral Motors razmislja о izgradnji nove fabrike. Pretpostavimo da се ta fabrika danas kostati 100 miliona dolara i da се za deset godina doneti kompaniji 200 miliona dolara. Treba li Dzeneral Motors da ude u taj projekat? Mozete videti da је ta odluka potpuno ista kao i odluka koju smo prostudirali. Da Ьi donela odluku, kompanija се uporediti sadasnju vrednost prinosa u iznosu od 200 miliona dolara sa troskovima u iznosu od 100 miliona dolara. Odluka kompanije, dakle, zavisice od kamatne stope. Ako kamatna stopa iznosi 5 posto, tada sadasnja vrednost 200 miliona dolara koja се se vratiti od fabrike iznosi 123 miliona dolara, а kompanija се izabrati da plati trosak od 100 miliona dolara. Nasuprot tome, ako је kamatna stopa 8 posto, tada sadasnja vrednost koja се se vratiti iznosi samo 93 miliona i kompanija се odluciti da se odrekne projekta. Dakle, pojam sadasnje vrednosti poma.ze nam da objasnimo zasto investiranje- а time i trazena kolicina zajmovnih sredstava- opada sa porastom kamatne stope. Evo jos jedne primene sadasnje vrednosti: pretpostavimo da osvojite milion dolara na lutriji i da vam је ponudeno da birate da doЬijate 20.000 dolara godisnje u toku sledecih 50 godina (sto је ukupno 1.000.000 dolara), Ш da vam se odmah isplati 400.000 dolara. Sta Ьiste izabrali? Da Ьiste izvrsili pravi izbor, potrebno је da izracunate sadasnju vrednost tog niza isplata. Nakon sto obavite 50 protacuna slicnih onima gore Gedan proracun za svaku isplatu) i kada saberete rezultate, saznacete da sadasnja vrednost te nagrade od milion dolara ро kamatnoj stopi od 7 posto iznosi samo 276.000 dolara. Bolje vam је da prihvatite da vam se odmah isplati 400.000 dolara. Milion dolara moze da deluje kao vise novca, ali budu6 prilivi gotovine, kada se diskontuju na sadasnju vrednost, vrede daleko manje.

BrziKviz Kamatna stopa iznosi 7 posto. treba da se doblju za

10

Која је sadasnja vrednost 150 dolara koji

godina?

UPRAVLJANJE RIZIKOM Zivot је pun kockanja. Kada idete na skijanje, rizikujete da cete pri padu slomiti nogu. Kada se vozite automoЬilom na posao, rizikujete da cete doziveti saobracajnu nesrecu. Kada ulozite deo svoje ustedevine na trziSte akcija, rizikujete pad cena. Racionalna reakcija na taj rizik ne mora nuzno da bude izbegavanje rizika ро svaku cenu, vec njegovo uzimanje u obzir pri donosenju odluka. Razmotrimo kako је to moguce uCiniti.

1 1

f

ј

POGLAVLJE 27

OSNOVNI

FINANSIJSК!

INSTRUMENTI

SLIKA 1

Funkcija . kori$nosti Ova funkcija.korisnostipokazuje kako korisnost, subjektivna тега. zadovoljstva, zavisi od bogatstva. Sa porastombogatstva, tџnkcija /фrisnosti postaje sve . visehorizontalna, .ispoljavajuйsvojstvo.opadajute mщginalne kO.risnosti. Zbog opadajiJce marginalriekorisnosti; gubltakUJoo dolara vise srпanjuje korisnost hegosto је dobljaлje 1.00() dolara povecava.

Odbojnost prema riziku VeCina ljudi је odbojna- ima averziju- prema riziku. То znaCi viSe od toga da ljudi ne vole da im se desi nesto lose. То znaCi da oni vise ne vole da im se desi nesto lose nego sto vole da im se desi nesto sto se moze uporediti, а sto је dobro. Na primer, pretpostavimo da vam prijatelj ponudi sledecu mogucnost. On се baciti novcic. Ako ispadne glava, platice vam 1.000 dolara. Ali, ako ispadne pismo, vi cete morati njemu da platite 1.000 dolara. Da li blste prihvatili ovu pogodbu? Ne blste, ako ste odbojni prema riziku. Za osobu koja је odbojna prema riziku, bol zbog gubltka 1.000 dolara Ьiо Ы veCi od srece zbog dobltka 1.000 dolara. Ekonomisti su razvili modele odbojnosti (averzije) prema riziku na osnovu pojma korisnosti, koja predstavlja neciju subjektivnu meru dobroblti Ш zadovoljstva. Svaki nivo bogatstva prиZa izvestan stepen korisnosti, kao sto pokazuje funkcija korisnosti na Slici 1. Medutim, ta funkcija ispoljava svojstvo opadajuce marginalne korisnosti: sto је neko bogatiji, time stice ma:nju korisnost od dodatnog dolara. Dakle, na slici funkcija korisnosti postaje sve vise horizontalna sa porastom bogatstva. Zbog opadajuce marginalne korisnosti, izguЬljena korisnost zbog gubltka opklade na 1.000 dolara veca је od stecene korisnosti od dobljanja opklade na taj iznos. Shodno tome, ljudi su odbojni prema riziku.

odbojan prema riziku koji pokazuje da ne voli neizvesnost

1 591

592

1

DEO 9

REAI...NA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Odbojnost prema riziku pruza polaznu tacku za objasnjenje razliCitih stvari koje uocavamo u ekonomiji. Razmotrimo tri: osiguranje, diversifikaciju i odnos izmedu rizika i prinosa.

Trzista osiguranja Jedan od naCina da se prevazide rizik jeste kupovina osiguranja. Opsta karakteristika ugovora о osiguranju jeste da osoba koja se suocava sa rizikom placa izvesnu sumu novca osiguravajucoj kompaniji, koja је zauzvrat saglasna da prihvati сео rizik Ш jedan njegov deo. Postoje mnoge vrste osiguranja. Automobllsko osiguranje pokriva rizik od saobracajne nesrece, osiguranje od pozara pokriva rizik da се vam kuca izgoreti, zdravstveno osiguranje pokriva rizik da се vam mobla Ьiti potrebno skupo lecenje, а zivotno osiguranje pokriva rizik da cete umreti i svoju porodicu ostaviti bez vaseg dohotka. Postoji i osiguranje od rizika predugog zivota: za odgovarajucu sumu koju platite danas, osiguravajuca kompanija isplaCivace vam dozivotnu rentu- stalni godisnji prihod sve dok ne umrete. U izvesnom smislu, svaki ugovor о osiguranju predstavlja kocku. Moguce је da nikada necete doziveti saobracajnu nesrecu, da vasa kuca nece izgoreti i da vam nece Ьi­ ti potrebno skupo lecenje. U veCini godina, placacete premiju osiguravajucoj kompaniji i zauzvrat nedobljate nista osim dusevnog mira. U stvari, osiguravajuca kompanija i racuna na cinjenicu da veeina ljudi nece podnositi zahteve ро osnovu svoje polise; u protivnoщ ne Ьi bila u stanju da isplati velika potraZivanja onoj nekolicini koji nisu imali srece, а da i dalje posluje. Sa stanovista ekononlije u celini, uloga osiguranja nije da eliminise rizike svojstvene zivotu, vec da ih efikasnije rasporedi. Razmotr:lmo, na primer, osiguranje od pozara. Posedovanje osiguranja od pozara ne smanjuje rizik da cete izgublti kucu u pozaru. Ali, ako se taj nesrecni dogadaj vec dogodi, osiguravajuca kompanija се vas obestetiti. Umesto da taj rizik snosite sami, on se raspodeljuje na hiljade akcionara osiguravajuce kompanije. Posto su ljudi odbojni prema riziku, lakse је da 10.000 ljudi snosi 1/10.000 rizika, nego da jedna osoba sama snosi celokupan rizik. Na trzistima osiguranja javljaju se dve vrste proЬlema koji umanjuju njihovu sposobnost podele rizika. Prvi proЬlem је negativna selekcija: verovatnije је da се osiguranje trazfti osoba koja је izlozena visokom nego niskom riziku. Drttgi proЬlem је moralni hazard: nakon kupovine polise osiguranja, ljudi su manje podstaknuti da paze na rizicno ponasanje. Osiguravajuce kompanije su svesne tih proЬlema i cena osiguranja odr3Zava stvarne rizike sa kojima се se osiguravajuca kompanija suociti posto је osiguranje kupljeno. Visoka cena osiguranja predstavlja razlog zbog koga pojedini ljudi, pogotovo oni koji znaju da nisu izlozeni visokom riziku, odlucuju da ne kupe osiguranje, nego da, umesto toga, sami snose neizvesnost koju zivot sobom nosi.

Diversifikacija idiosinkratskog rizika Velika i nekad izuzetno cenjena kompanija Enron 2002. godine је bankrotirala usred optuzЬi za prevaru i nepravilnosti u vodenju raeunovodstva. Izvrsni direktori kompanije pozvani su na saslusanje pred Kongres da objasne svoje postupke i suocili su se sa mogucnoscu krivicnog gonjenja. Najtuzniji deo price, medutim, ticao se hiljada sluZЬenika na nizim polozajima. Ne samo da su izgubili posao, vec su mnogi od njih

POGLAVLJE 27

-

SLIKA 2

OSNOVNI

FINANSIJSКI

INSTRUMENTI

1

593

-

Diversifikacija smanjuje rizik Ova slika pokazиje kako rizik portfolija, и ovom slиtajи izraien statistikom koja se zove standardria devijacija, zavisi od Ьгоја akcija иportfolijи. Pretpostavlja se da се investitor uloiiti jednak procenat svog portfolija и svakipaket akcija. Povecanjem Ьгоја akcija sтапјије se stepen rizika и portfolijи akcija, ali se оп ne eliminise. Rizik (standardna devljacija prlnosa portfollja) (Veci rizik)

49 ................................................................................ .

ldiosinkratski rizik

(Manji rizik) о

u portfollju l~or:

Prilagodeno iz Meir Statman, ,.How Many Stocks Make а Diversified Portfolio7", Journal of Financia/ and Quantitative Analy.;is 22 (September 1987): 353·364.

ostali i bez svoje иstedevine. Ti slu.Zbenici drzali sи oko dve treCine svojih penzionih sredstava и akcijama Enrona, koje sи sada postale bezvredne. Ak.o postoji jedan praktican savet koji finansije mogu da ponиde ljиdima odbojnim prema rizikи, to је sledeCi: "Ne stavljajte sva svoja јаја и jednи korpи." MoZda ste to i ranije cиli, ali sи finansije ovu tradicionalnи mиdrost pretvorile и nаиkи. Ona је poznata pod imenom diversifikacija. Trziste osiguranja predstavlja jedan primer diversifikacije. Zamislite grad sa 10.000 vlasnika kиса, od kojih se svaki sиocava sa rizikom pozara и kиCi. Ako neko osnиje osiguravajиcи kompanijи i svaka osoba и gradи postane i akcionar i vlasnik polise te kompanije, kroz diversifikacijи svi smanjиjи rizik. Svaka osoba sada se sиocava sa 1/10.000 rizika 10.000 mogucih pozara, иmesto da snosi celokиpan rizik jednog pozara и sopstvenoj kиCi. Osim и slисаји da сео grad istovremeno zahvati pozar, svaka osoba sada se sиocava sa mnogo manjim brigama. Kada ljиdi od svoje иstedevine kирији finansijskи imovinи, oni sи i и tom slисаји и stanjи da diversifikacijom smanje rizik. Osoba koja kирије akcije neke kompanije kladi se na Ьиdиси profitaЬilnost te kompanije. Та opklada је cesto prilicno rizicna, jer је tesko predvideti sиdЬinи kompanije и bиdиcnosti. Majkrosoft se od pocetnicke kompanije dvojice иstogljenih tinejdzera za samo nekoliko godina razvio и jednи od

diversifi kacija smanjenje rizika koje se postize zamenom pojedinacnog rizika velikim brojem manjih nepovezanih rizika

594

1

DE;O 9

RE;ALNA E;KONOMIJA NA DUGI ROK

idiosinkratski rizik rizik koji pogada samo jednog ekonomskog aktera

agregatni rizik rizik koji istovremeno pogada sve ekonomske aktere

najvrednijih kompanija na svetu; Enron је za samo nekoliko meseci od jedne od najcenjenijih kompanija na svetu postao skoro bezvredan. Srecom, akcionar ne mora da veze sopstvenu sudblnu za samo jednu kompaniju. Rizik moze da se smanji ako se napravi veliki broj malih opklada, umesto malog broja velikih. Slika 2 pokazuje kako rizik portfolija akcija zavisi od broja akcija u tom portfoliju. Rizik se ovde meri statistikom pod nazivom standardna devijadja, о kojoj ste moZda ucili na casovima matematike ili statistike. Standardna devijacija pokazuje promenljivost neke varijaЬie - odnosno, koliko se moze ocekivati da ta varijaЬia fluktuira. Sto је veca standardna devijacija prinosa portfolija, i rizik је veCi. Slika pokazuje da rizik portfolija akcija znatno opada sa povecanjem broja akcija. U slucaju portfolija sa samo jednom akcijom, standardna devijacija iznosi 49 posto. Pomeranjem sa 1 na 10 akcija, rizik se smanjuje za oko polovinu. Pomeranjem sa 10 na 20 akcija rizik se smanjuje za jos 13 posto. Sa daljim porastom broja akcija, rizik nastavlja da opada, mada su smanjenja rizika posle 20 ili 30 akcija mala. Obratite paZпju da povecanjem broja akcija u portfoliju nije moguce eliminisati ukupni rizik. Diversifikacijom је moguce eliminisati idiosinkratski rizik- neizvesnost koja se tice odredenih kompanija. Ali, diversifikacijom se ne moze eliminisati agregatni rizik- neizvesnost koja se tice celokupne ekonomije, а koja utice na sve kompanije. Na primer, kada ekonomija zapadne u recesiju, veCina kompanija dozivljava pad prodaje, smanjenje profita i mali prinos od akcija. Diversifikacjom se smanjuje rizik posedovanja akcija, ali se on ne eliminise.

SLIKA ~

т

-

З ·-

lzbor izmedu rizika i prinosa Kada ljudi povecaju procenat svoje ustedevine koji su investirali и akcije, oni povecavaju i prosecni prinos koji mogu da ocekuju da се ostvariti, ali povecavaju i rizik sa kojim se suocavaju. Prinos (procenat na godisnjem

nivou) 8.3

3.1

о

POGLAVLJE 27

OSNOVNJ

lzbor izmedu rizika i prinosa Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da se ljudi suocavaju sa izborom. Izbor koji је najznacajniji za razumevanje finansijskih odluka jeste izbor izmedu rizika i prinosa. Као sto smo videli, postoje rizici koji su svojstveni vlasnistvu nad akcijama, cak i u diversifikovanom portfoliju. Medutim, ljudi odbojni prema riziku spremni su da prihvate ovu neizvesnost jer su za to obesteceni. Istorijski gledano, akcije donose mnogo vece stope prinosa nego neka druga finansijska imovina, kao sto su obveznice ш stedni racuni u banci. Tokom poslednja dva veka, akcije su donosile prosecni realni prinos od 8,3 posto godisnje, dok su kratkorocne drzavne obveznice ostvarivale realni prinos od samo 3,1 posto na godisnjem nivou. Kada odlucuju kako da alociraju svoju ustedevinu, ljudi moraju da odluce koliki su rizik spremni da snose da Ьi ostvarili veci prinos. Slika 3. prikazuje izbor izmedu rizika i prinosa u slucaju osobe koja Ьira izmedu rizicnih akcija, sa prosecnim prinosom od 8,3 posto i standardnom devijacijom od 20 posto, sa jedne strane, i sigurne alternative sa prinosom od 3,1 posto i nultom standardnom devijacijom, sa druge strane. Та sigurna alternativa moze da bude ili stedni racun u banci Ш drzavna obveznica. Svaka tacka na ovoj slici predstavlja odredenu alokaciju portfolija na rizicne akcije i sigurno ulaganje. Slika pokazuje da sto se vise ulozi u akcije, to su i rizik i prinos veci. Saznanje о izboru izmedu rizika i prinosa ne govori nam, samo ро sebl, sta Ьi neka osoba trebalo da ucini. Izbor odredene komblnacije rizika i prinosa zavisi od odbojnosti koju neka osoba oseca prema riziku, sto odrzava njene sopstvene preferencije. Medutim, vazno је da akcionari shvate da veCi prosecni prinos koji dobljaju dolazi ро cenu veceg rizika.

BrziKviz

Opisite tri nacina na koje osoba odbojna prema riziku moze da smanji rizik sa kojim se suocava.

PROCENA VREDNOSTIIMOVINE Posto smo postigli da, u osnovi, razumemo dva elementa pomocu kojih se gradi oЬlast finansija- vreme i rizik- primenimo sada to znanje. Ovaj odeljak razmatra jedno prosto pitanje: sta odreduje cenu akcija? Као i kod veCine cena, odgovor glasi: ponuda i traznja. Ali, to nije kraj price. Da Ьismo razumeli cene akcija, potrebno је da razmislimo duЬlje о tome sta odreduje neCiju spremnost da plati akcije.

Fundamentalna analiza Zamislimo da ste odlucili da 60 posto svoje stednje ulozite u akcije, i da ste, radi diversifikacije, odlucili da kupite 20 razliCitih paketa akcija. Ako otvorite novine, naCi cete na hiljade akcija na listingu. Kako da odaberete 20 za svoj portfolio? Kada kupujete akcije, kupujete udeo u vlasiristvu nad preduzecem. Kada odlucujete koja preduzeca zelite da posedujete, prirodno је da razmotrite dve stvari: vrednost preduzeca i cenu ро kojoj se prodaju akcije. Ako је cena manja od vrednosti, kaze se da su akcije potcenjene. Ako је cena veca od vrednosti, kaze se da su akcije precenjene. Ako su cena i vrednost jednake, kaze se da su akcije ispravno vrednovane. Kada Ьirate

FINANSIJSКI JNSТFШMENTJ

1 595

596

/

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

fundamentalna analiza proucavanje racunovodstvenih izveStaja i buduce perspektive kompanije radi utvrdivanja njene vrednosti

20 paketa akcija za svoj portfolio, trebalo Ьi da preferirate potcenjene akcije. U slucaju takvih akcija prolazite dobro, jer placate manje nego sto vredi preduzece. То је lakSe reCi nego uCiniti. Saznati cenu је lako: samo treba da је potraiite u novinama. Odrediti vrednost preduzeca predstavlja teZi deo. Izraz fundamentalna analiza odnosi se na detaljnu analizu kompanije u cilju utvrdivanja njene vrednosti. Мnoge firme na Vol Stritu angaiuju berzanske analiticare da urade takvu fundamentalnu analizu i posavetuju ih koje akcije da kupe. Vrednost neke akcije za akcionara је ono sto on doblja od njenog posedovanja, а sto ukljucuje sadasnju vrednost niza isplata dividendi i konacnu prodajnu cenu. Podsetite se da dividende predstavljaju gotovinske isplate koje kompanija vrsi svojim akcionarirna. Sposobnost kompanije da isplacuje dividende, kao i vrednost akcija kada akcionar prodaje svoj udeo u vlasnistvu, zavisi od sposobnosti kompanije da ostvari profit. Njena profitabilnost, zauzvrat, zavisi od velikog broja faktora- od trainje za njenirn proizvodom, stepena konkurencije s kojim se suocava, koliCine kapitala kojom raspolaze, od toga da li su njeni radnici organizovani u sindikate, od lojalnosti njenih kupaca, od regulacije i poreza sa kojima se suocava, itd. Zadatak fundamentalne analize jeste da uzme sve ove faktore u obzir da Ьi se odredilo koliko vredi udeo u vlasnistvu nad kompanijom. Ako zelite da se prilikom izbora svog portfolija oslonite na fundamentalnu analizu, to mozete uCiniti na tri nacina. Jedan nacin је da celokupno istrazivanje obavite samostalno, Citanjem godisnjih izvestaja kompanija i slicno. Drugi nacin је da se pouzdate u savet analiticara sa Vol Strita. TreCi nacin је da kupite investicioni fond, koji ima menadZera Ciji је posao da sprovede fundamentalnu analizu i odlucuje umesto vas.

Hipoteza

hipoteza о efikasnim trzistima teorija ро kojoj cene imovine odrazavaju sve javno dostupne informacije о vrednosti neke imovine

informaciono efikasan koji odrazava sve dostupne informacije па racionalan nacin

о

efikasnim trzistima

Postoji jos jedan nacin da izaberete 20 paketa akcija za svoj portfolio: odaberite ih nasumice, na prirner, tako sto cete strelice pikada baciti na novinsku rubriku о berzi koju cete staviti na svoju oglasnu taЬlu. То moZda zvuci suludo, ali postoji razlog sto se smatra da vas to nece zavesti na potpuno pogresan put. Тај razlog zove se hipoteza о efikasnim trzistirna. Da Ьismo shvatili ovu teoriju, potrebno је da na samom pocetkи znamo da svakи kompaniju koja se nalazi na listingu neke znacajne berze pomno prate mnogi menadzeri koji upravljaju novcem, recimo, pojedinci koji vode investicione fondove. Ti menadZeri svakog dana prate vesti i vrse fundamentalnи analizи и pokusajи da utvrde vrednost akcija. Njihov posao је da kupe akcije kada је njihova cena niza od vrednosti, а da ih prodaju kada im је cena visa od vrednosti. Drugi deo hipoteze о efikasnim trzistima odnosi se na cinjenicu da trzisnu cenu odreduje ravnoteza ponиde i traznje. То znaCi da је ро trzisnoj ceni broj akcija koji se nudi na prodaju potpuno jednak broju akcija koji ljudi zele da kupe. Drиgim reCima, pri odredenoj trZisnoj ceni, broj ljudi koji smatraju da је neka akcija precenjena u ravnotezi је jednak sa brojem ljudi koji smatraju da је ona potcenjena. SиdeCi ро tipicnoj osobl na trzistu, sve akcije su stalno ispravno vrednovane. Prema ovoj teoriji, trziste akcija је informaciono efikasno: ono odrazava sve dostupne informacije о vrednosti neke irnovine. Cene akcija menjaju se sa promenom informacija. Ako dobra vest о budиCim izgledima kompanije postane javno dostupna, i vrednost i cena akcija rastu. Ako se pogorsa perspektiva kompanije, i vrednost i се­ па akcija padaju. Ali, trzisna cena и svakom trenutku predstavlja najbolju predpostavkи о vrednosti kompanije, zasnovanu na dostupnim informacijama.

~'>

--·

POGLAVLJE 27

OSNOVNI

Jedna od implikacija hipoteze о efikasnim trzistima glasi da cene akcija treba da slede slucajni hod. То znaCi da је promene cena akcija nemoguce predvideti na osnovu dostupnih informacija. Ako Ы neko na osnovu javno dostupnih informacija mogao da predvidi da се se cena neke akcije sиtradan povecati za 10 posto, onda trziste akcija ne Ы moglo da tu informacijи danas obиhvati. Prema ovoj teoriji, jedino sto moze da иtice na kretanje cena akcija jeste vest koja menja percepcijи trzista о vrednosti kompanije. Ali, ta vest mora da Ьиdе nepredvidljiva- и protivnoщ ne Ы Ьila vest. Iz istog razloga, promene cena akcija morajи da Ьиdи nepredvidljive. Ukoliko је hipoteza о efikasnim trzistima ispravna, onda nema риnо smisla provoditi sate i sate и proиcavanjи poslovne rиbrike и novinama da Ы se donela odluka kojih 20 paketa akcija dodati svom portfolijи. Ako cene odraZ:avajи sve dostиpne informacije, nijednи akcijи nije bolje kиpiti od neke drиge. Za vas је nabolje da kиpi­ te diversifikovan portfolio.

Primer iz prakse SLUCAJNI HOD 1INDEKSNI FONDOVI Нipoteza о

efikasnim trZistima predstavlja jednи teorijи о tome kako fиnkcionisи finansijska trZista. Та teorija verovatno nije do kraja ispravna: kao sto cemo videti и sledecem odeljkи, postoji razlog za sиmnjи da sи akcionari иvek racionalni i da sи cene akcija и svakom trenиtkи informaciono efikasne. Uprkos tome, hipoteza о efikasnim trzistima prиZa bolji opis sveta nego sto mozda mislite. Postoji dosta dokaza da cene akcija predstavljajи, ako ne и potpиnosti, onda svakako velikim delom slиcajni hod. Na primer, mozete doCi и iskиsenje da kиријеtе akcije cija је cena nedavno porasla, а da izbegavate akcije Cija је cena nedavno pala (ili, moZda, bas obratno). Medиtim, statisticka istrazivanja роkаzији da pracenjem takvih kretanja (ili cinjenjem necega sto је njima sиprotno) nije moguce pobediti trZiste. Korelacija izmedи kretanja akcija jedne godine и odnosи na njihovo kretanje naredne godine skoro da је tacno jednaka nиli. Neki od najиverljivijih dokaza hipoteze о efikasnim trzistima proisticи iz poslovanja indeksnih fondova. Indeksni fond је investicioni fond koji kирије sve akcije na datom berzanskom indeksи. Poslovanje tih fondova moze da se иporedi sa poslovanjem investicionih fondova sa aktivnim иpravljanjem, gde profesionalni menadZeri portfolija Ыrаји akcije na osnovи sveobиhvatnog istrazivanja i navodne strиcnosti. U sиsti­ ni, indeksni fond kирије sve akcije, dok Ы aktivni fondovi trebalo da kирији samo najbolje akcije. U praksi, aktivni menadZeri oblcno ne иsреvаји da nadmase indeksne fondove, i, и stvari, mnogi od tih menadZera gore роslији. Na primer, и desetogodisnjem periodи koji se zavrsava febrиara meseca 2002. godine, 82 posto investicionih fondova nije иspelo da nadmasi jedan indeksni fond koji је posedovao pakete akcija svih 500 predиzeca sa indeksa Standford & Poor's 500. VeCina aktivnih menadzera portfolija ostvarиje niZi prinos zato sto cesce trguje, Cime snosi vece troskove trgovanja, i zato sto naplacиje vеси сеnи kao naknadи za svojи navodnи strиcnost. Sta је sa onih 18 posto menadzera koji sи иspeli da pobede trziste? MoZda sи natprosecno pametni, ili sи moZda imali vise srece. Ako 5.000 ljиdi baci novcic deset ри­ tа, и prosekи се petoro od njih cak deset риtа baciti "glavи"; tih petoro moglo ы da

FINANSIJSКI INSTRЏMENТI

1

597

slucajni hod putanja neke varijaЫe Cije је promene nemoguce predvideti

598 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Poџкelz.sl.Jc~JAiNRoN Kada sџ mnogi investitoripst(']Цф~ez. svPИ. tfvoJп~.чspectfJvJne•·иd~k~l~fr!?l E,nrona,. dovedepaie и pltanje racionalnqst investito;ra .~а af\cij~lфg trziS.Щ~ ·· · · . ·.. · . . _· ___ - _._,

i

·,

---.-

----_:··"-

·-

_., -:->-- ,'-'-''·,-. -·- ·-

-

_--

-

: :·- _--- .. -.,

.

'

Pohasanje ipv~stitor.a Ьаса ... · .· Dzona.$.Jtiv~; pqput 111inistarke za rad . је •:ilч#rulџ ~Vi primerj siniltra ano-

111*' l. Сао, kazu da bi predstavljaia

Nak,o~ slomkEщonil; Kongr~s ras~ k~en]eslьbode i;Щora. .· •· ..•..•..·. ·

·· Pravlja о. tome da .li da ograniй i~~ · poslenirnC1 . .Бrој . . aktija ··. n'Jihp)/jh preduz~~a koje mogЏ'da investiraju > u svoje penzione planove 41o(k). Zagovornici takvih ogranicenja, poput senatora Вarbare Bokser ј

·. ~kol"lчr1Jisti;.·я(). pravilu, srriatre1ju da]~ giri'iфpr.bblji, alj ~~k i'ьni'pri~ znaju 'da u stVarnom ziyotu postoji mnogo izuzetзka. Ako nekom ko pokusava da. prestane da pu~i роnџ: dite cjgaretu, lecenbm alkoholicaru

· · · · .~.•,Ј~л, z.a jed~u grupu, .... }irtiti<~ ~Rol'lomist:e, ti pri'ffie" 1 ·r;~~\J· ~d ~,ljU~~f)~·~nacaja: . . . !~dn'9 'Је:Оа. sir,i •izbor· ~ije ··ј . . . . . ljtЩekoji imaju proЫ~ma sa · sa'mokontroloin .... U nekim investici~ ()ni.!Т)sit~acij~ma, siri izbor moze.da . Ъu~е deffnitivno opasan~ Dva profe-

tvrdi da poseduje izuzetno urnece bacanja novcica, ali tesko da Ьi ponovili takav uspeh. Slicno torne, istraiivanja pokazuju da rnenadzeri investicionih fondova s istorijatorn izuzetnog uspeha na berzi oЬicno nisu u stanju da ga u narednirn periodirna odrze na istorn nivou. Prerna blpotezi о efikasnirn trzistirna nije rnoguce pobediti trziste. Veliki broj istrazivanja finansijskih trzista potvrduje da је pobediti trziste u najrnanju ruku izuzetno tesko. Cak i ako hipoteza о efikasnirn trzistirna ne pruza potpuno tacan opis sveta, ona sadrzi rnnogo istine. •

Trzisna iracionalnost Prerna hipotezi о efikasnirn trZistirna, ljudi koji kupuju i prodaju akcije racionalno obraduju inforrnacije koje irnaju о vrednosti akcija. Ali, da li је trziste akcija zaista toliko racionalno? Ш cene akcija ponekad odstupaju od razurnnih ocekivanja о njihovoj stvarnoj vrednosti? Duga tradicija govori u prilog torne da su fluktuacije cena akcija delirnicno psiholoske prirode. Ekonornista Dzon Mejnard Kejns је tridesetih godina proslog veka izneo stav da trzista irnovine pokrece "anirnalni duh" investitora - iracionalni naleti optirnizrna i pesirnizrna. Devedesetih godina ХХ veka, kada su cene na berzi dostigle

POGLAVLJE 27

..

~()~~

..

Br~d~Baфe;

fib!insija

-_ ~·- .Pn· -~_r

1

··.:.·:;

sm~nJЧj~ ~~J(/p~·~џ:skat~ca·za sl<~f!), ;JnQZ~mo da•. ~aze~o:Ci regulёkiji 'ti7

-o,~ia·.s_...~_-·u·__·._.•UIm________ J_-_iдn_.la_.d·k .·.~_s·_.9k·_ _·. ·n_б__.t·~- -~- сео RfOi!entni :~()~П~; _- Ptern~ .l~rq~iv~nJu

__·f_.t/au _· _.,_<_v_._·a_.·_v.k_._a ~- -~--- ~- _.· ~

••.__._:•.d_o_.•O.d_".'·mi_n_·._ _;_a-_...

__-. .. _. ._-.

iTetens .

OSNOVNI FINANSIJSКI INSTRUMENTI

'0,4,

' ._·

'"

'p~i~olqg~.

nan~ijskih trzlstЭ, i peQziJa,7 ;.. N~lazj ЏШeviori~tic~ih 'ekoiJщrii~t.a:~ugeri~џ

.. -._ље, ~rbl
.- k~J~su ~eikб·t~go~ala ddbil~ su ~ri-·· .• desopstve[1ih zasluga/'Je~nostiiY~O ··.· 'konven~iqnalnih,pfщziщtH1 'plarlQV~

__

-·_:_~_:b

_.r_iв·~- .·- -·~- _;st,.'_-.:·~- ·~- ·~_ь ._m_:.__d.-·_a.~-·'-.~_·.- ;.i_~.-· -·_J.·_si.t_h·a ·_1._п._a._ v.e_k:.~-•·t_. -J._·'~-·-·i_J•~. _u-_·-· - ·.• ~~ё~ni->; ';;,uii<~iti ·~u sini •- da ~v~je ... ~~ ~etiliisanim. Ь'eп_eJi~iJ()rn~J~o.i ~0,

rtщ•~rmiJ'~~гgov•J•J•QQSI•· ''·' ~ ···1i~~f~~rt~~m ·:~~~~~Щ~iЛ~~:· •· _._;_k_;_;o_.I·_._: ___·__-_.•_;_· _ _.•1P_

•.

.

· · · ·.:· . . ~~~fi~~~i~~fu~f~*j~~ri ····• r~::o;~r~~~~~·~ii&~:i~t~~a~~;~[!f~t~~~~~~~. •· ···~ \~~,;:~~~.Ј~~~~~~~~л··· .r:Qapa Ju: onj ЈФјi

. ,,. .; ':'

· · ·.':/· <

.··

.

· а gut?itk · ·

··

с~(> , АН, а!{о pojedinci

ne prave pravilne ·, i~bRre kada ~u prepusten i sam i Slj!~i, ...

·

neo-

:~.

.. . _ ...

mopouzdahjem i. ,~ .. ~:,<_~( i'·' ·: < !<"~' ~c:ena ~kc•ja, . . · •

1 ~ontroloЩ losim Qq!Цciyёlnj~_f1}

~;:

· ·

i~)~~1~;ei~:t~~~~~f!~10~~~=~~:-

·· · ·

. veHkim '

.

"

~aщ~pQ'u~d~nje,rn,

····"· ·:·' ,.

.

i-~ . .,

'" ',

sti•oviJnV:estitori ima

~~'.:~·:?:::::-"!:~·~·_:-~·-<·-~':·>-

i]~ p'O;!'tfql,_iJ~;

·er~

··.;:.-:.:~---,-"'""···· .. :, .-~-:·-

;·

ri:IJ>~9~ ;ы_

m~Ji'mћ99~:trtirriШ~~h~. · ·.·

i'pre-. . lzvor:Njujork ta}rr; 6d 1~, f~bruara ~002, ~а 'sk c:i. . .. . . . ,

•.-· ··.~ ~·:'. -·

nove visine, predsednik Federalnih rezervi Alen Grinspen zapitao se da li taj rast odrazava "iracionalno odusevljenje". Cene akcija zaista su nakon tog perioda opale, ali i dalje ostaje diskutabilno da li је odusevljenje devedesetih bilo iracionalno imajuCi u vidu u to doba dostupne informacije. Mogucnost takvih spekulativnЉ poduhvata javlja se delimicno i zbog toga sto vrednost neke akcije za akcionara zavisi ne samo od niza isplata dividendi, vec i od konacne prodajne cene. Tako Ьi neko mogao Ьiti spreman da plati viSe nego sto akcije danas vrede ako ocekuje da се neko drugi sutra za njih dati jos vise novca. Kada procenjujete vrednost akcija, potrebno је da uzmete u obzir ne samo vrednost kompanije, vec i misljenje drugih ljudi о njenoj vrednosti u buducnosti. Medu ekonornistima postoji visok stepen neslaganja oko toga da li su odstupanja od racionalnog utvrdivanja cena znacajna ili retka. Oni koji veruju u trZisnu iracionalnost isticu (ispravno) da se trZiste akcija cesto krece na naCin koji је tesko objasniti na osnovu vesti koje Ьi mogle da menjaju racionalnu procenu. Oni koji zagovaraju hipotezu о efikasnim trzistima isticu (ispravno) da је nemoguce znati tacnu, racionalnu procenu vrednosti kompanije, tako da ne treba prebrzo donositi zakljucak da је bllo koja konkretna procena iracionalna. Osim toga, kada Ы trzista blla iracionalna, racionalna osoba Ьi mogla da iskoristi tu Cinjenicu; ipak, kao sto pokazuje prethodni primer iz prakse, pobediti trziste skoro је nemoguce.

·

599

600 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

BrziKviz

Casopis Forcun objavljuje listu "najcenjenijih" kompanija. Prema hipotezi efikasnim trzistima, ako svoj porfolio ograniёite na ove kompanije, da li Ьiste ostvarili bolji prinos od prosecnog? Objasnite.

о

ZAKLJUCAK U ovom poglavlju razvili smo neke od osnovnih instrumenata koje Ьi ljudi trebalo da koriste (sto cesto i Cine) kada donose odluke koje se ticu finansija. Pojam sadasnje vrednosti podseca nas da је dolar u buducnosti manje vredan od danasnjeg dolara, i pruza nam nacin da uporedimo iznose novca u razlicitim vremenskim momentima. Teorija upravljanja rizikom podseca nas da је buducnost neizvesna i da ljudi odbojni prema riziku preduzimaju mere kako Ьi se zastitili od te neizvesnosti. Proucavanje procene vrednosti imovine govori nam da cena akcija Ьilo koje kompanije treba da odraiava njenu ocekivanu profitabllnost u buducnosti. Mada је najveCi broj finansijskih instrumenata dobro utemeljen, jos uvek postoji neslaganje oko validnosti hipoteze о efikasnim trffitima i о tome da li cene akcija u praksi predstavljaju racionalne procene prave vrednosti neke kompanije. Bilo da su racionalna Ш ne, velika kretanja cena akcija koja uocavamo imaju vazne makroekonomske implikacije. Fluktuacije na berzi cesto se javljaju zajedno s fluktuacijama u Siroj ekonorniji. Vraticemo se trzistu akcija kada u nastavku knjige budemo proucavali ekonomske fluktuacije.

REZIME • Posto stednja donosi kamatu, iznos novca danas vredniji је od istog iznosa novca u buducnosti. Iznosi iz razliCitih vremena mogu da se uporeduju na osnovu pojma sadasnje vrednosti. Sadasnja vrednost bilo koje sume novca jeste iznos koji Ьi Ьiо danas potreban da, ро tekucim kamatnim stopama, proizvede tu buducu sumu. • Zbog opadajuce marginalne korisnosti, vecina ljudi oseca odbojnost prema riziku. Ljudi koji su odbojni prema riziku mogu da ga smanje koriscenjem osiguranja, diversifikacijom Ш izborom portfolija sa manjim rizikom i nizim prinosom.

• Vrednost neke imovine, recimo, akcija, jednaka је sadasnjoj vrednosti novcanih tokova koje се primati vlasnik akcija, ukljucujuCi niz dividendi i konacnu prodajnu cenu. Prema hipotezi о efikasnim trzistima, finansijska trzista racionalno obraduju dostupne informacije, раје cena akcija uvek jednaka najboljoj proceni vrednosti kompanije о kojoj је rec. Pojedini ekonornisti ipak dovode u pitanje tezu о efikasnim trzistima i smatraju da iracionalni psiholoski faktori takode uticu na cenu neke imovine.

KLJUCNI POJMOVI Finansije Sadasnja vrednost Buduca vrednost Obracunavanje kamate na kamatu Odbojan prema riziku

Diversifikacija Idiosinkratski rizik Agregatni rizik Fundamentalna analiza Hipoteza о efikasnim trZistima

Informaciono efikasan Slucajni hod

POGLAVLJE 27

OSNOVN!

F!NANS!JSК!

INSTRUMENTI

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Kamatna stopa iznosi 7 posto. Uz pomoc pojma sadasnje vrednosti uporedite 200 dolara koje cete doЬiti za 10 godina sa ЗОО dolara koje cete doЬiti za 20 godina. 2. Kakvu korist ljudi imaju od trzista osiguranja? Која dva proЬlema sprecavaju osiguravajucu kompaniju da savrseno funkcionise? з. Sta је diversifikacija? Da li akcionar vrsi vecu diversifikaciju ako prede sa 1 na 10 akcija, ili sa 100 na 120 akcija?

4. Sta је rizicnije, akcije Ш drzavne obveznice? Sta donosi veCi prosecni prinos? 5. Na koje faktore treba da misli analiticar koji se bavi procenom vrednosti kada utvrduje vrednost nekog paketa akcija? 6. OpiSite hipotezu о efikasnim trZistima i predoCite dokaze koji podrzavaju ovu teoriju. 7. Objasnite stanoviste onih ekonomista koji su skepticni u pogledu hipoteze о efikasnim trzistima.

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Pre oko 400 godina, americki domoroci prodali su ostrvo Menhetn za 24 dolara. Da su taj novac ulozili uz kamatnu stopi od 7 posto godisnje, koliko novca Ьi danas imali? 2. Jedna kompanija ima investicioni projekat koji Ьi danas kostao 10 miliona dolara i koji Ьi za 4 godine doneo 15 miliona dolara. а. Da li Ьi kompanija trebalo da preduzme taj projekat ako kamatna stopa iznosi 11 posto? 10 posto? 9 posto? 8 posto? Ь. Mozete li da izracunate tacnu kamatnu stopu koja razdvaja profitaЬilnost i neprofitaЬilnost? З. Za svaku od sledecih vrsta osiguranja navedite jedan primer ponasanja koje moze da se nazove moralnim hazardom i jedan primer ponasanja koje moze da se nazove negativnom selekcijom. а. zdravstveno osiguranje Ь. automoЬilsko osiguranje 4. Zamislite da od svoje ustedevine nameravate da kupite portfolio od deset akcija. Da li Ьi te akcije trebalo da budu od kompanija iz iste grane? Da li Ьi akcije trebalo da budu od kompanija iz iste zemlje? Objasnite. 5. Za koju Ьiste vrstu akcija ocekivali da се doneti veCi prosecni prinos: akcije и grani koja је veoma osetljiva na ekonomske uslove (recimo, automoЬilska), Ш akcije u grani koja је relativno neosetljiva na ekonomske uslove (recimo, vodovodno preduzece). Zasto? 6. Kompanija se suocava sa dve vrste rizika. Idiosinkratski rizik је to sto Ьi konkurent mogao da ude na trziste i da preuzme jedan deo kupaca. Agregatni ri-

zik је to sto Ьi ekonomija mogla da zapadne u recesiju, Cime Ьi se smanjila prodaja. Za koji је od ova dva rizika verovatnije da се dovesti do toga da akcionari kompanije zahtevaju veCi prinos? Zasto? 7. Imate dve cimerke koje investiraju na trzistu akcija. а. Jedna cimerka kaze da kupuje akcije samo onih kompanija za Ciji profit svi smatraju da се se znatno povecati. Sta mislite, kakav је odnos izmedu cene i prihoda ро akcij i takvih kompanija u poredenju s odnosom cene i prihoda ро akciji drugih kompanija? Sta moze da predstavlja nedostatak kupovine akcija tih kompanija? Ь. Druga cimerka ka.ze da kupuje samo akcije kompanija koje su jeftine, sto procenjuje na osnovu niskog odnosa izmedu cene i prihoda ро akciji. Sta mislite, kakvi su izgledi tih kompanija u pogledu prinosa u poredenju s izgledima drugih kompanija? Sta moze da predstavlja nedostatak kupovine akcija tih kompanija? 8. Kada direktori kompanije kupuju i prodaju akcije na osnovu poverljivih informacija do kojih dolaze zbog prirode svog radnog mesta oni su ukljuceni u

insajdersku trgovinu). а.

Ь.

с.

Navedite primer poverljive informacije koja Ьi mogla da bude od koristi pri kupovini i prodaji akcija. Oni koji trguju akcijama na osnovu poverljivih informacija oЬicno ostvaruju veoma visoke stope prinosa. Da li ta Cinjenica predstavlja narusavanje hipoteze о efikasnim trzistima? Trgovanje akcijama na osnovu poverljivih informacija је nezakonito. 5ta mislite zasto?

1 601

602

ј

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

9. Pronadite informacije о nekom indeksnom fondu {recimo, о indeksu Vanguard 500, ciji је simbol VFINX). Kakvo је Ьilo poslovanje tog fonda и poredenju sa drugim investicionim fondovima tokom

h,ttp://

~...

poslednjih pet ili deset godina? (Pomoc: Podatke о investicionim fondovima potrazite na sajtu http://www.morningstar.com.). Sta mozete da nauCite iz tog poredenja?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://rn.ankiwXtra.swlearning.com.

__ ,

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI GuЬitak radnog mesta је najmucniji ekonomski dogadaj u neCijem zivotu. VeCina ljudi oslanja se na dohotke od rada da Ьi ocuvala svoj zivotni standard, а mnogi ljudi od svog posla ne sticu samo dohodak, vec i osecaj licnog ispunjenja. Gubltak radnog mesta podrazumeva nizi zivotni standard u sadasnjosti, uznemirenost u pogledu buducnosti i umanjeno samopostovanje. Ne cudi, stoga, sto politicari u svojim izbornim kampanjama cesto govore о tome kako се politika koju predlazu pomoCi stvaranju novih radnih mesta. U prethodnim poglavljima objasnili smo neke sile koje odreduju nivo i rast zivotnog standarda jedne zemlje. Zemlja koja stedi i investira visok udeo svog dohotka, na primer, belezi brzi rast kapitala i BDP-a od slicne zemlje koja manje stedi i investira. Jos oCiglednija determinanta zivotnog standarda neke zemlje jeste visina nezaposlenosti koja је u njoj uoblcajena. Ljudi koji Ьi zeleli da rade, ali ne mogu da nadu posao, ne doprinose proizvodnji dobara i usluga u toj ekonomiji. Mada је izvestan stepen nezaposlenosti neizbezan u slozenoj ekonomiji sa hiljadama preduzeca i milionima radnika, stepen nezaposlenosti znatno se razlikuje tokom vremena i и razlicitim zemljama. Kada zemlja obezbeduje svojim radnicima da budu sto је moguce vise za-

бОЗ

604

ј

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

posleni, on:a postize visi nivo BDP-a nego kada Ы dozvolila da rnnogi radnici ostaju besposleni. Ovim poglavђem zapocinjemo proucavanje nezaposlenosti. Korisno је da proЬlem nezaposlenosti podelimo u dve kategorije - dugorocni proЬlem i kratkorocni proЬlem. Prirodna stopa nezaposlenosti u jednoj privredi predstavlja stepen nezaposlenosti koji је уа nju uoblcajen. Ciklicna nezaposlenost predstavlja godiSnje fluktuacije nezaposlenosti oko njene prirodne stope i u bliskoj је vezi sa kratkorocnima usponima i padovima ekonomske aktivnosti. CikliCna nezaposlenost ima sopstveno objasnjenje, koje cemo odloziti do trenutka kada budemo proucavali determinante prirodne stope nezaposlenosti ekonomije. Као sto cemo videti, odrednica prirodna ne implicira da је ta stopa nezaposlenosti pozeljna. Ona ne implicira ni da је ta stopa konstantna tokom vremena, niti da na nju ne utice ekonomska politika. То samo znaci da ova nezaposlenost ne nestaje sama od sebe, cak ni na dugi rok. Ovo poglavlje zapoCinjemo ispitivanjem nekih relevantnih faktora koji odreduju nezaposlenost. Konkretno, razmatramo tri pitanja: kako vlada meri stopu nezaposlenosti u privredi? Koji proЬlemi nastaju pri tumacenju podataka о nezaposlenosti? Koliko dugo su nezaposleni ро pravilu bez posla? Zatim prelazimo na razloge zbog kojih u ekonomijama uvek postoji izvestan nivo nezaposlenosti i na nacine kojima kreatori politike mogu da pomognu nezaposlenima. Razmatracemo cetiri objasnjenja prirodne stope nezaposlenosti u privredi: traganje za poslom, zakone о minimalnim zaradama, sindikate i efikasne nadnice. Као sto cemo videti, dugorocna nezaposlenost ne nastaje usled jednog proЬlema koji ima jedno resenje. Naprotiv, ona odraiava citav niz medusobno povezanih proЬlema. Shodno tome, ne postoji lak nacin da kreatori politike smanje prirodnu stopu nezaposlenosti ekonomije, а istovremeno da uЬlaze teskoce sa kojima se nezaposleni suocavaju.

IDENTIFIKACIJA NEZAPOSLENOSTI Poglavlje cemo zapoceti preciznijim ispitivanjem znacenja izraza nezaposlenost. Razmotricemo kako vlada meri nezaposlenost, koji proЬlemi nastaju pri tumacenju podataka о nezaposlenosti, koliko traje tipicno razdoЬlje nezaposlenosti, i zasto се uvek postojati odreden broj nezaposlenih ljudi.

Kako se meri nezaposlenost? Merenje nezaposlenosti је zadatak Zavoda za statistiku rada (ZSR), koji predstavlja deo Ministarstva za rad. ZSR svakog meseca objavljuje podatke о nezaposlenosti i ostalim aspektima trziSta rada, kao sto su vrste radnih mesta, duZina prosecne radne nedelje i trajanje nezaposlenosti. Тi podaci proisticu iz redovnog anketiranja oko 60.000 domaCinstava, koje se naziva Tekuca anketa stanovnistva. Na osnovu odgovora na pitanja iz ankete, ZSR svako odraslo lice (starosti od 16 i vise godina) iz svakog anketiranog domaCinstva svrstava u jednu od sledece tri kategorije: • Zaposleni • Nezaposleni • Ne pripada radnoj snazi

POGLAVLJE 28

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

Lice se smatra zaposlenim ukoliko је provelo jedan deo prethodne nedelje radeci na placenom radnom mestu. Lice se smatra nezaposlenim иkoliko је privremeno otpиsteno ili је и potrazi za poslom. Lice koje se ne uklapa ni и jednи od prethodne dve kategorije, recimo, redovni student, domacica ili penzioner, ne pripadaju radnoj snazi. Slika 1. prikazuje ovu podelи za 2001. godinu. Kada svrstava sve anketirane pojedince u neku kategorijи, ZSR racuna razlicite statisticke pokazatelje kako Ы rezimirao stanje na trzistu rada. ZSR definise radnu snagu kao zbir zaposlenih i nezaposlenih: radna snaga = broj zaposlenih + broj nezaposlenih.

broj nezaposlenih radna snaga

= ----''----'------ х

radna odraslo stanovnistvo

radna snaga ukupni broj radnika koji ukljucuje i zaposlene i nezaposlene

100.

ZSR racuna stope nezaposlenosti za celokupno odraslo stanovnistvo i za иZе definisane grиpe - cmce, belce, mиskarce, zene, itd. Istи anketu ZSR koristi i za иtvrdivanje podataka о иcescu u radnoj snazi. Stopa ucesca u radnoj sМzi predstavlja procenat ukupnog odraslog stanovnistva и SAD koje pripada radnoj snazi: stopa иееsса и radnoj snazi =

х

stopa ucesca u radnoj snazi procenat odraslog stanovnistva koje pripada radnoj snazi

100.

SLIKA 1

Podela stanovniStva 2001. godine

Radna snaga (141,8 miliona) Odraslo stanovnlitvo (21.1,9 millona)

605

stopa nezaposlenosti procenat radne snage koji је nezaposlen

ZSR definise stopи nezaposlenosti kao procenat radne snage koji је nezaposlen: stopa nezaposlenosti

1

Zavod za statistiku rada deli odraslo stanovnistvo па tri kategorije: zaposlene, nezaposlene i one koji ne pripadaju radnoj snazi. lzvor: Zavod za statistiku rada

606

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Ovaj statistick.i podatak izra.Zava udeo stanovnistva koje је odabralo da ucestvuje na trZistu rada. Stopa ucesca u radnoj snazi, poput stope nezaposlenosti, racuna se i za ukupno odraslo stanovnistvo i za uie grupe. Da Ьismo videli kako se racunaju ovi podaci, razmotrimo brojke za 2001. godinu. Те godine је 135,1 milion ljudi Ьilo zaposleno, а nezaposlenih је Ьilo 6,7 miliona. Radna snaga је iznosila radna snaga = 135,1 + 6,7 = 141,8 miliona. Stopa nezaposlenosti је iznosila stopa nezaposlenosti

(6,7 /141,8)

х

100 = 4,7 posto.

Posto је odraslo stanovnistvo brojalo 211,9 miliona, stopa ucesca u radnoj snazi iznosilaje stopa исеsса и radnoj snazi

prirodna stopa nezaposlenosti normalna stopa nezaposlenosti oko koje fluktuira stopa nezaposlenosti ciklicna nezaposlenost odstupanje nezaposlenosti od njene prirodne stope

TABELA 1 ~

-

~

.

.,

=

(141,8/211,9)

х

100 = 66,9 posto.

Dakle, 2001. godine dve trecine odraslog stanovniStva SAD ucestvovalo је na trzistu rada, а 4,7 posto tih ucesnika na trzistu rada Ьilo је bez posla. Tabela 1. prikazuje statisticke podatke о nezaposlenosti i ucescu radne snage za razlicite grиpe unutar popиlacije SAD. Najиpadljivija su tri poredenja. Prvo, zene beleze niZe stope ucesca и radnoj snazi od muskaraca, ali kada jednom postanu deo radne snage, one beleze slicne stope nezaposlenosti. Drugo, crnci beleze slicne stope ucesca и radnoj snazi kao i belci, а rnnogo vise stope nezaposlenosti. Trece, tinejdZeri imaju niZe stope ucesca u radnoj snazi i rnnogo vece stope nezaposlenosti и odnosu na ukupnu populaciju. Uopstenije govoreci, ovi podaci pokazuju da se iskustva na trzistu rada kod razliCitih grupa unutar privrede znatno razlikuju. Podaci ZSR о trziStu rada omogucavaju ekonomistima i kreatorima politike da prate promene u ekonomiji tokom vremena. Slika 2 prikazuje stopu nezaposlenosti u SAD od 1960. godine. Та slika pokazuje da u ekonomiji uvek postoji odredeni nivo nezaposlenosti i da se taj nivo iz godine u godinu menja. Normalna stopa nezaposlenosti oko koje stopa nezaposlenosti fluktuira zove se prirodna stopa nezaposlenosti, а odstupanje nezaposlenosti od njene prirodne stope zove se ciklicna nezaposlenost.

~'

Demografska grupa

lskustva na trzistu rada razlicitih demografskih grupa Ova tabela pokazuje stopu nezaposlenosti ј stopu ucesca и radnoj snazi raz/Юtih grupa unutar populacije 2001. godine. lzvor: Zavod za statistiku rada

Stopa nezaposlenosti

Odrasli {starosti od zo i vise godina) Belci Belkinje Crnci Crnkinje Tinejdzeri {starosti od 16-19 godina) Belci Belkinje Crnci Crnkinje

3,7% 3,6 8,0 ],0

13,8 11.4 30,5 2],5

Stopa u~esca u radnoj snazi

]6,8%

50,2 ]2,1 65.4 54,1 52,8 з8,о

37.4

POGLAVUE 28

NEZAPOSLENOST 1 tJKIKVUNA ::iiVt-'A.

t"'l.t:..t-At"U.':;;)L.t:.1'~~U.\:>It

Stopa nezaposlenosti od 1960. godine Ovaj grafikon,

па

osnovu podataka

о

stopi, nezapos/enosti pokazuje udeo radne snage bez pos/a.

Procenat radnesnage

10

Stopa nezaposlenosti

8

6

4

2

lzvor: MinistarstvO rada SAD

Na slici је prirodna stopa prikazana kao horizontalna linija na 5,5 posto, sto predstavlja grиЬи procenи prirodne stope и ekonomiji SAD tokom ovog perioda. U nastavkи knjige razmatracemo kratkorocne ekonomske flиktиacije, иklјисијиСi i godisnje flиk­ tиacije nezaposlenosti oko njene prirodne stope. U nastavkи ovog poglavlja, medи­ tim, zanemaricemo kratkorocne flиktиacije i ispitivacemo zasto и trzisnim privredama иvek postoji odredeni stepen nezaposlenosti.

Primer iz prakse UCESCE MUSKARACA 1ZENA U RADNOJ SNAZI EKONOMIJE SAD Uloga zena и americkom drиstvu dramaticno se promenila tokom prethodnog veka. Komentatori drиStvenih prilika иkаzији na mnoge иzroke te promene. Ona se delimicno moze pripisati novim tehnologijama, рориt masine za pranje i sиsenje rиЬlја, frizidera, zamrzivaca i masine za pranje sиdova, koje sи smanjile kolicinи vremena potrebnи za izvrsavanje иoЬicajenih poslova и domaCinstvи. Delimicno se ta prome-

608

ј

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA OUGI ROK

na moze pripisati i poboljsanoj kontroli radanja, koja је smanjila broj dece koja se radajи и tipicnoj porodici. I naravno, ta promena иloge zena delimicno је posledica izmenjenih politickih i drиstvenih stavova. Ovi dogadaji zajedno sи imali snaian иticaj na drиstvo иopste, а posebno na ekonomijи. Nigde taj иticaj nije oCigledniji kao и podacima о исеsси и radnoj snazi. Slika З. prikazиje stope исеsса mиskaraca i zena и radnoj snazi и SAD od 1950. godine. Neposredno posle Drиgog svetskog rata, mиskarci i zene imali sи veoma razlicite иloge и drиstvи. Samo 33 posto zena је radilo ili tragalo za poslom, и odnosи na 87 posto mиskaraca. Tokom poslednjih nekoliko decenija, razlika и stopama исеsса zena i mиskaraca postepeno se smanjila kako је sve veCi broj zena pristиpao radnoj snazi, а izvestan broj mиskaraca је napиstao. Podaci za 2001. godinи роkаzији da је 60 posto zena pripadalo radnoj snazi, и odnosи na 74 posto mиskaraca. Mereno na osnovu njihovog исеsса и radnoj snazi, mиskarci i zene sada imajи izjednacenije иloge и ekonomiji. Porast исеsса zena и radnoj snazi lako је razumljiv, ali pad исеsса mиskaraca delи­ je zЬиnјијисе. Nekoliko је razloga tog pada. Prvo, mladi mиskarci sada duie ostajи и skoli и odnosи na svoje roditelje i roditelje svojih roditelja. Drиgo, stariji mиskarci sada ranije odlaze и penzijи i zive duie. Trece, sa veCim brojem zaposlenih zena, vise oceva ostaje kod kисе da Ьi odgajalo dеси. Redovni studenti, penzioneri i ocevi koji ostajи kod kисе ne иЬrајаји se и radnи snagu. •

Da li stopa nezaposlenosti meri ono sto zelimo? Izmeriti oЬim nezaposlenosti и jednoj privredi moze da delиje jednostavno. То, medи­ tim, nije tacno. Mada је lako napraviti razlikи izmedи lica koje је stalno zaposleno i li-

SL!KA ~

w

"'

З ~-

~

Stope ucesca muskaraca i zena u radnoj snazi od 1950. godine Ova slika prikazuje procenat odraslih muskaraca i iena koji pripadaju radnoj snazi. Ona pokazuje da su tokom posfednjih nekoliko decenija iene usfe и radnu snagu, dok su је muskarci napustifi. lzvor: Ministarstvo za rad SAD

Stopa ucesca u radnoj snazi (u procentima)

100

80

60

40

20

~------.-м~u~s~k;ar~c~i----------------------

POGLAVLJE 28

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOST!

koje nije иopste zaposleno, mnogo је teze razlikovati lice koje је nezaposleno od Н­ koje ne pripada radnoj snazi. Ulasci и radnи snagu i izlasci iz nje и stvari sи veoma cesta pojava. Vise od trecine nezaposlenih predstavljajи osobe koje sи tek nedavno pristupile radnoj snazi. Меdи te pridoslice spadajи mladi radnici koji traze svoj prvi posao, рориt onih koji sи nedavno stekli fakultetskи diplomи. U njih spada i veCi broj starijih radnika koji sи prethodno napиstili radnи snagu, ali sи se sada vratili i traze posao. Osim toga, svaka nezaposlenost se ne zavrsava pronalaskom posla. Skoro polovina svih razdoblja nezaposlenosti okoncava se kada nezaposleno lice napиsti radnи snagu. Posto ljиdi tako cesto иlaze и radnи snagu i iz nje izlaze, statisticke podatke о nezaposlenosti tesko је protumaciti. Sa jedne strane, neki od onih koji izjavljиjи da sи nezaposleni mozda se i ne trиde dovoljno da nadи posao. Mozda sebe nazivajи nezaposlenima jer zele da se kvalifikиjи za vladin program koji finansijski pomaze nezaposlenima Ш zato sto и stvari rade i placeni sи "na crno". Mozda је realisticnije smatrati da ovi pojedinci ne pripadajи radnoj snazi i da sи, и nekim slиcajevima, zaposleni. Ti sи pojedinci moZda pokиsavali da pronadи posao, a1i sи odиstali nakon neиspesne potrage. Takvi pojedinci, koji se nazivajи obeshrabreni radnici, nisи prikazani и statistickim podacima о nezaposlenosti, mada zaista predstavljajи radnike bez posla. Zbog ovih i drиgih proЬlema, pored zvanicne stope nezaposlenosti, ZSR racuna i nekoliko drиgih pokazatelja nedovoljne iskoriscenosti radne snage. Ti alternativni pokazatelji prikazani sи и Tabeli 2. Konacno, zvanicnи stopи nezaposlenosti najbolje је smatrati korisnim mada nesavrsenim pokazateljem nezaposlenosti.

1 609

са са

Koliko dugo su nezaposleni bez posla? Kada se procenjиje ozbiljnost proЬlema nezaposlenosti, potrebno је razmotriti jedno pitanje: da li је nezaposlenost ро pravilи kratkorocno ili dиgorocno stanje. Ako је nezaposlenost kratkorocna, moglo Ьi se zakljиCiti da ne predstavlja veliki proЬlem. MoZda је radnicima potrebno nekoliko nedelja izmedи dva zaposlenja da pronadи radno mesto koje najbolje odgovara njihovom иkиsи i иmeCima. Ali, ako је nezaposlenost dиgorocna, moglo Ьi se zakljиCiti da predstavlja ozbiljan proЬlem. Radnici koji sи nekoliko meseci nezaposleni verovatno се cesce zapadati и ekonomske i psihicke teskoce. Napomena: Radnici - granicni slucajevi obuhvataju lica koja trenиtno niti rade niti traze posao, ali pokazujи znake da zele posao i da mogu da rade, kao i da sи и skorijoj proslosti traZila posao. Obeshrabreni radnici, podskиp granicnih slиcajeva, naveli sи da trenиtno ne traze posao iz razloga koji је и vezi s trZistem rada. Zaposleni sa nepunim radnim vremenom i/ili па odreaeno vreme iz ekonomskih razloga sи oni koji zele i mogu da rade риnо radno vreme ijili za stalno, ali sи morali da se zadovolje sa nepиnim radnim vremenom i/ili radom na odredeno vreme. Posto trajanje nezaposlenosti moze da иtice na nas stav о ozbiljnosti tog proЬlema, ekonomisti роsvесији dosta energije и proиcavanjи podataka о trajanjи perioda nezaposlenosti. U svom radи dosli sи do vaznog rezultata koji је tesko иocljiv i naizgled kontradiktoran: veiina perioda nezaposlenosti su kratЦ а nezaposlenost је, posmatrana и bilo kom datom vremenu, uglavnom dugorocna. Da Ьismo иvideli ispravnost ove tvrdnje, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da vec godinи dana svake nedelje odlazite и vladin Ьiro za nezaposlene da Ьiste anketirali nezaposlene. Svake nedelje иtvrdиjete da postoje cetiri nezaposlena radnika. Се-

obeshrabreni radniti pojedinci koji Ьi zeleli da rade, ali su prestali da traze posao

610

1

DE:O 9

RE:ALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

TABELA 2

Pokazatelj i opis

Alternativni pokazatelji nedovoljne iskoriscenosti radne snage Tabela pokazuje razliCite mere nezaposlenih и privredi SAD-a. Podaci se odnose па avgust 2002.

U-1

Lica nezaposlena 15 ili vise nedelja, procentualno ucesce u civilnoj radnoj snazi (ukljucuje samo one koji su veoma dugo nezaposleni)

U-2

Lica koja su ostal~ bez ppsla i lic'a k~ja su zavrsila privremene poslove, procentualno ucesce u civilnoj radnoj snazi (bez onih koji su dali otkaz)

U-з

Ukupni broj nezaposlenih, procentualno uёesce u civilnoj radnoj snazi (zvaniёna stopa nezaposlenosti)

lzvor: Ministarstvo rada !iAD

U-4 Ukupni broj nezaposlenih, plus obeshrabreni radnici, procentualno ucesce u civilnoj radnoj snazi U-5

Ukupni broj nezaposlenih, plus svi radnici - granicni sluёajevi, procentualno uce5ce u civilnojradnojsnazi zajedno sa svim radnicima

Stopa

1,8%

з. о

5.9 6,6

~granicnim slucajevirтia

U-6 .1 , • 1

Ukupni broj nezaposlenih, pius svi radn.iei, granicni slucajevi, plus svi zaposleni sa nepunim radnim vremenom i/ili na odredeno vreme iz ekonomskih razloga, procentualno ucesce u civilnoj radnoj snazi zajedno sa svim radnicima-granicnim slucajevima

9.5

Napomena: Radnici- granieni s/ucajevi obuhvataju lica koja trenutho niti rade niti traze posao, ali pokazuju znake da zele posao i da mogu da rad.e, {сао i da su u skorijoj proslosti trazila posao. Obeshrabreni radnici, podskup granicnih slucajeva, naveli su da trenutno пе traze posao iz razloga koji је u vezi s trziStem rada. Zaposleni sa nepunim radпim vremenom ilili па ·odredeno vreme iz ekonomskih razloga su oni koji zele i mogu da rade puno radno vreme i/ili za stalno, ali su morali da se zadovolje sa nepunim radnim vremenom ilili radom па od.redeno vreme.

le godine sи trojica od njih isti pojedinci, dok se cetvrta osoba menja svake nedelje. Na osnovu ovog iskиstva, da li Ьiste rekli da је nezaposlenost ро pravilи kratkorocna Ш dugorocna? Jednostavno racunanje pomaze nam da odgovorimo na to pitanje. U ovom primeru, upoznajete иkupno 55 nezaposlenih ljudi; 52 ih је nezaposleno 1 nedeljи, а З ih је nezaposleno Citavih godinu dana. То znaCi da se 52/55, odnosno 95 posto, perioda nezaposlenosti okoncava za 1 nedelju. Dakle, veCina perioda nezaposlenosti је kratka. Ipak, razmotrimo ukиpni nivo nezaposlenosti. Тrоје koji sи nezaposleni godinи dana (52 nedelje) cini ukupno 156 nedelja nezaposlenosti. Zajedno sa 52ljudi koji su nezaposleni 1 nedelju, to Cini 208 nedelja nezaposlenosti. U ovom primerи, 156/208, odnosno 75 posto, nezaposlenosti moze se pripisati onim pojedincima koji su nezaposleni citavih godinи dana. Dakle, nezaposlenost је и svakom posmatranom momentu dugorocna. Ovaj vazan zakljucak implicira da ekonomisti i kreatori politike moraju da bиdu oprezni pri tumacenjи podataka о nezaposlenosti i pri kreiranjи politika kojima se pomaze nezaposlenima. VeCina ljиdi koja postane nezaposlena иskoro се naCi posao. Ipak, proЫem nezaposlenosti и privredi uglavnom se moze pripisati relativno malom Ьrоји radnika koji sи dugo vremena nezaposleni.

POGLAVLJE 28

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

1 61 1

Zasto uvek postoji odredeni broj nezaposlenih? Razmotrili smo kako vlada meri oblm nezaposlenosti, proЬleme koji nastaju pri tumacenju statistickih podataka о nezaposlenosti i nalaze ekonomije rada о trajanju nezaposlenosti. Sada Ьi vec trebalo da ste stekli solidnu predstavu о nezaposlenosti. u nasem razmatranju, medutim, nismo objasnili zasto se u privredi javlja nezaposlenost. Na vecini trzista cene se prilagodavaju kako Ьi trazenu i ponudenu kolicinu dovele u ravnote.ZU. Na idealnom trzistu rada, zarade Ьi se prilagodile tako da izjednace kolicinu ponudenog sa kolicinom trarenog rada. То prilagodavanje zarada omogucilo Ьi da svi radnici budu u potpunosti zaposleni. Naravno, stvarnost se razlikuje od ove idealne situacije. Uvek su neki radnici bez posla, cak i ako privreda u celini dobro funkcionise. Drugim recima, stopa nezaposlenosti nikad ne opada na nulu; umesto toga, ona fluktuira oko prirodne stope nezaposlenosti. Da Ьismo shvatili tu prirodnu stopu, u narednim odeljcima ovog poglavlja ispitacemo razloge odstupanja stvarnih trZista rada od ideala pune zaposlenosti. Pre nego sto iznesemo zakljucke, saznacemo da postoje cetiri naCina da se objasni dugorocna nezaposlenost. Prvo objasnjenje glasi da је radnicima potrebno vreme da nadu posao koji irn najvise odgovara. Nezaposlenost koja proistice iz procesa pronala2enja odgovarajuceg posla za odgovarajuceg radnika ponekad se zove frikciona nezaposlenost, i ona se cesto smatra objasnjenjem relativno kratkih perioda nezaposlenosti. Sledeca tri objasnjenja nezaposlenosti ukazuju na to da broj raspolozivih radnih mesta na pojedinim trzistima rada moze da bude nedovoljan da Ьi se obezbedio posao svima koji ga zele. То se desava kada је ponudena kolicina rada veca od tra2ene kolicine rada. Nezaposlenost ove vrste zove se strukturna nezaposlenost i cesto se smatra objasnjenjem dugih razdoЬlja nezaposlenosti. Као sto cemo videti, ova vrsta nezaposlenosti nastaje kada se zarade, iz nekog razloga, odrede iznad nivoakoji ponudu i tra2nju dovodi u ravnotezu. Razmotricemo tri moguca razloga da zarade budu iznad ravnoteznog nivoa: zakone о minimalnoj zaradi, sindikate i efikasne nadnice.

frikciona nezaposlenost nezaposlenost koja nastaje zato sto је radnicima potrebno vreme da nadu posao koji najvise odgovara njihovom ukusu i umeCima strukturna nezaposlenost nezaposlenost koja nastaje zato sto је broj raspolozivih radnih mesta na pojedinim trziStima rada nedovoljan da obezbedi posao svima koji ga zele

BrziKviz Kako se meri stopa nezaposlenosti? Kako Ьi stopa nezaposlenosti mogla da prikaze vecu nezaposlenost nego sto ona zaista jeste? Kako manju nezaposlenost nego sto ona zaista jeste?

Ы

mogla da prikaze

TRAZENJE POSLA Jedan od razloga zbog koga u privredi uvek postoji odredeni stepen nezaposlenosti jeste trazenje posla. Trazenje posla је proces u kome se radnici povezuju sa odgovarajuCim poslovima. Kada Ьi svi radnici i svi poslovi Ьili isti, tako da svi radnici podjednako odgovaraju svim poslovima, trazenje posla ne Ьi predstavljalo proЬlem. Otpusteni radnici brzo Ьi nalazili nove poslove koji Ьi im odgovarali. Medutim, radnici se razlikuju ро svojim ukusima i umeCima, poslovi se razlikuju ро svojim karakteristikama, а informacije о kandidatima i upraznjenim radnim mestima sporo se sire medu mnogobrojnim preduzeCima i domaCinstvima u ekonomiji.

tt-azenje posla

proces u kome radnici pronalaze poslove koji odgovaraju njihovim ukusima i umecima

612

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Zasto је neizbezan odredeni stepen frikcione nezaposlenosti Frikciona nezaposlenost cesto је rezultat promena traZпje za radom u razliCitim preduzeCima. Kada potrosaci zakljuce da preferiraju kompjutere Kompak u odnosu na Delove, Compaq povecava zaposlenost, а Del otpusta radnike. Bivsi Delovi radnici sada moraju da traze novi posao, а Kompak mora da odluCi koje се nove radnike zaposliti na razna novootvorena radna mesta. Rezultat ove promene jeste period nezaposlenosti. Slicno tome, posto razliCiti regioni unutar zemlje proizvode razliCita dobra, zaposlenost moze da se poveca u jednom regionu, а u drugom da opadne. Razmotrimo, na primer, sta se desava kada se smanji svetska cena nafte. ProizvodaCi nafte u Teksasu reaguju na nizu cenu smanjenjem proizvodnje i zaposlenosti. Istovremeno, niza cena benzina stimuliSe prodaju automoЬila, ра proizvodaCi automoЬila u MiCigenu povecavaju proizvodnju i zaposlenost. Promene u sastavu traznje u granama Ш regionima zovu se sektorska pomeranja. Posto је radnicima potrebno vreme da pronadu posao u novim sektorirna, sektorska pomeranja privremeno prouzrokuju nezaposlenost. Frikciona nezaposlenost је neizbeZпa jednostavno zato Sto se privreda stalno menja. Pre jednog veka, cetiri industrije sa najvecom zaposlenoscu u SAD Ьile su industrija pamucnih proizvoda, vunenih proizvoda, muske odece i drvne grade. Danas su cetiri najvece industrije automobilska, avionska, industrija komunikacija i industrija elektronskih komponenti. Kada је doslo do takve promene, radna mesta su se u pojedinim preduzeCima otvarala, а u drugim gasila. Кrajnji rezultat ovog procesa bila је veca produktivnost i visi zivotni standard. Medutim, zuporedo sa tim, radnici u opadajuCim industrijama su guЬili posao i trazili novi. Podaci pokaZиju da se svake godine ugasi najmanje 10 posto radnih mesta u industriji SAD. Osim toga, vise od З posto radnika u proseku mesecno napusta svoje radno mesto, ponekad zato sto shvate da ti poslovi ne odgovaraju njihovom ukusu i umecirna. Veliki broj tih radnika, pogotovo onih mladih, pronalazi bolje placene poslove. Ovo komesanje radne snage uoЬicajeno је u dinamicnoj trzisnoj privredi koja dobro funkcionise, ali rezultat је odredeni oЬim frikcione nezaposlenosti.

Politika drzave i trazenje posla Cak i ako је neizbezan izvestan oЬim frikcione nezaposlenosti, nije lako precizno utvrditi koliki је to oЬim. Sto se informacije о novim radnirn mestima i raspolozivirn radnicirna brze Sire, to је ekonomija u stanju da brze spoji radnike i preduzeca. Internet, na primer, moze da olaksa trazenje posla i da smanji frikcionu nezaposlenost. Osim toga, ovde vaznu ulogu moze da ima politika drzave. Ako је politikom moguce smanjiti vreme koje је nezaposlenim radnicima potrebno da nadu novi posao, onda је njome moguce smanjiti i prirodnu stopu nezaposlenosti u ekonomiji. Vladinim programima Cini se pokusaj da se na razliCite naCine olaksa trazenje posla. Jedan od naCina su drzavne agencije za zaposljavanje, koje daju informacije о upraznjenim radnirn mestima. Drugi naCin је putem programa obuke, ciji је cilj da olaksaju prelazak radnika iz opadajucih u rastuce industrije i da pomognu grupama u nepovoljnom polozaju da se spasu siromastva. Zagovornici tih programa smatraju da se njima omogucava efikasnije funkcionisanje ekonomije tako sto se radna snaga drzi potpunije uposlenoщ i da oni smanjuju nejednakosti svojstvene trzisnoj ekonomiji koja se stalno menja.

POGLAVLJE 26

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

1 613

Кriticari tih programa izraiavaju sumnju da vlada treba da ucestvuje u procesu trazenja posla. Oni smatraju da је bolje da se privatnom trzistu dozvoli da povezuje radnike i radna mesta. U stvari, trazenje posla u privredi uglavnom se desava bez intervencije vlade. Novinski oglasi, sajtovi na Internetu na kojima se nude radna mesta, agencije za zaposljavanje onih sa fakultetskom diplomom, agencije za lov na talente i usmeno obavestavanje pomazu sirenju informacija о novim radnim mestima i kandidatima za njih. Slicno tome, obrazovanje radnika uglavnom se odvija privatno, bilo u skolama, bllo kroz obuku na radnom mestu. Ti kriticari smatraju da vlada ne predstavlja dobro а najverovatnije predstavlja lose resenje kada је rec о prenosenju pravih informacija do pravih radnika i о odlucivanju koja је vrsta obuke radnika najpotrebnija. Oni tvrde da је najbolje da te odluke samostalno donose radnici i poslodavci.

Osiguranje za slucaj nezaposlenosti Jedan vladin program kojim se, nenamerno, povecava stepen frikcione nezaposlenosti jeste osiguranje za slucaj nezaposlenosti. Ovaj program zamisljen је tako da pruZi radnicima delimicnu zastitu od gubltka posla. Za ovaj program ne mogu da se kvalifikuju nezaposleni koji su dali otkaz, Ш su sa razlogom blli otpusteni ili su tek usli u radnu snagu. Pomoc se isplacuje samo nezaposlenima koji su otpusteni jer prethodnim poslodavcima njihovo umece vise nije bllo potrebno. Mada se uslovi ovog programa razlikuju u razliCitim vremenskim periodima i u razlicitim drzavama, tipicni americki radnik koji је pokriven osiguranjem za slucaj nezaposlenosti 26 nedelja prima 50 posto plate koju је ranije zaradivao. Mada osiguranje za slucaj nezaposlenosti smanjuje teskoce koje prate nezaposlenost, ono istovremeno povecava njen obim. Objasnjenje se zasniva na jednom od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1: ljudi reaguju na podsticaje. Posto pomoc za nezaposlene prestaje da se isplacuje kada radnik prihvati novi posao, nezaposleni ulazu mапје truda u trazenje posla i cesce odbljaju пeatraktivпe poпude za posao. Osim toga, posto osiguranje za slucaj nezaposleпosti Ciпi nezaposlenost manje neprijatпom, radпici rede zahtevaju garaпciju za sigurпost radпog mesta kada pregovaraju sa poslodavcima о uslovima zaposljavaпja. Мпоgе studije iz oЬlasti ekonomije rada bavile su se podsticajnim efektima osiguraпja za slucaj пezaposlenosti. Jedna studija istrazivala је eksperiment sproveden u drzavi Ilinoj 1985. godine. Каdа su пezaposleni radnici dolazili da preuzmu поvас koji im se isplaCivao u vidu osiguranja za slucaj nezaposleпosti, drzava је пekima od njih, slucajпo odabranim, ponudila dodatnih 500 dolara ako proпadu novi posao u roku od 11 nedelja. Zatim је izvrseno poredeпje izmedu te grupe i koпtrolпe grupe kojoj takva stimulacija nije ponudeпa. Prosecпo trajanje пezaposleпosti u slucaju grupe kojoj је ропudеп bonus bilo је za 7 posto krace od prosecnog perioda kontrolne grupe. Ovaj eksperiment pokazuje da паСiп па koji је kreiran sistem osiguraпja za slucaj пezaposleпosti utice па trud koji пezaposleni ulazu u trazenje posla. Nekoliko drugih studija istraZivalo је trud koji tokom vremena grupa radnika ulaze u trazenje posla. Umesto da traje zauvek, pomoc u slucaju nezaposlenosti oblcno istice nakoп sest meseci ili godinu dапа. Те studije proпasle su da kada nezaposleni vise пemaju pravo na takvu pomoc, verovatпoca da се pronaCi novi posao izrazito raste. Dakle, primaпjem pomoCi u slucaju пezaposlenosti zaista se smaпjuje trud koji пezaposleni ulazu u trazeпje posla.

osiguranje za slucaj nezaposlenosti vladin program koji delimicno stiti dohodak radnika kada postanu nezaposleni

614

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

. NEMAC~A.NJ:ZAPQSЦ;NPST .

ia

и mпogim evrop$klm zemijl:ld,app$toJi/o~Гgиraпje s!&caj neiaposi~nostiko}ej~ mJ1otJ~ izdasnijenego. оп о kofese. firч~~;r~dnJcima~SA/Э, ipoj~dini· ~kqn.oгtti~ti srriatrajџxia_ .·ti · · programi objasnfavafu visoкe· si:oдe.rieiap,qsleDosti Evr;opi. Naredrii blanak gofюri о nedavnoj debati о osiguran]l..f ia_ slucaj ne;zalJ,Q~feпds.ti и N~rцaq/f.oJ. . · . .. .

u

'\';;·:

~ ~•/•·.

r

:..

<·:, ~. ,•'' ''···.'-~>'•'"

,е> -'Оr·-~-~."\7л·~·'

.{:-:"-;:;_::

'.":,:и_·

··P~tџQ(i*~·.fi~щ~iku···

. _.,; .": :·r .:: ,...

Ј~··;-:.: ~-

:.,f;:'-

-.

~:::;-

/" . . . . .

•<:;_;_:'>;·.·i~:

pre_osta'{lj~ t~ret·· ··

PiSe: eliz.~b~{No}fer, . -0.:-: ..:;:·,

G."IJ4qJu i~cin~~ei ·.·· .·· li redџ Щроmос u·lqkalf:IO.n:(,

.

nezaposi,Me" о fiedostatku р q' gluposti .nemackih p~l'i~i~~ra; ()Ь~iо- · ·.· . f\jema~ki sist~m ~oCiJalne po~oci brazno vispkim porezima. · · _· фЬго seЪrine о nezaposlenlma, da- -Ono_r1a sta se dan
li ·j~; ..ё_f<)rml.~~~j(sis~eфa ~oEiJaJ8e jeqcm()d nacin~ d~· .s.e .poЬeai'nezap()sl.en9st,;. . . .· • · .- . •. · . sJzbijanjeћe~~posJel)6sti, ~toje ovde uvek vгuca -te!ina; ponCivo Је prosle nedelje posta10 prectm~tJavn~ · rasprave, nakon sto је MinisЩstvci rada Nemacke objavilo projke koje

p'щnoci

Mada osiguranje za slucaj nezaposlenosti smanjuje trud koji se иla.Ze u trazenje novog posla i na taj nacin povecava nezaposlenost, ne Ьi trebalo nиzno da zakljucimo da је takva politika losa. Тај program zaista postiZe svoj osnovni cilj, а to је smanjenje neizvesnosti и pogledu dohotka sa kojom se sиocavaju radnici. Osim toga, kada radnici odbljajи neatraktivne poslove, oni imajи mogucnost da traze radno mesto koje bolje odgovara njihovom ukиsи i sposobnostima. Pojedini ekonomisti smatraju da osiguranje za slиcaj nezaposlenosti povecava sposobnost privrede da za svakog radnika pronade najprikladniji posao. Proиcavanje osiguranja za slиcaj nezaposlenosti pokazиje da stopa nezaposlenosti predstavlja nesavrsen pokazatelj иkupnog nivoa ekonomskog Ьlagostanja и jednoj zemlji. VeCina ekonomista se slaze da Ьi se eliminisanjem osiguranja za slucaj nezaposlenosti smanjio nivo nezaposlenosti u privredi. Ipak, medи ekonomistima ne vlada saglasnost о tome da li Ьi se tom promenom politike povecalo i1i smanjilo ekonomsko Ьlagostanje.

'-

~

POGLAYLJE 28

.·. -•.

-

/

'_.

-

<

..... -

-.

.- •.. ·.•.•. ·

.

.• ···--

;•

·---. -

i '··

.

" •'

. .

'

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

><-· ';: ::.;:_- ;~. ~:'

.

.'_.-,-.: " :"·:· _-.

. j$~Jfk~1~t~~).ociJal~ -~бф·?сi

< ·

.

u ·. · .·. ·. ·.·. · ·.· · ·

··

.· ·_•._-.·~ P·.'oe;t· ·k ·..•~.-,_auэ_•~.•._ zu_1aJ_~.us'7.t,.·•_o•._~p.a_on·_;t';_~•.oe•._~;oz"'_s .r:_d· - ·-~_:.·_o.u•t•_~. p.~_;e·.•_..o•~s•_ •.olre;:_ a'St.•.~t.p· •n:.~ o·-.~:m·.e c· - · · ЪV:6ј ieffilj(~r~~s,tayiJaJ~?щh ~d-raz~ #:i~~ц:~lo~~;;~~~~~~:~~~~s~:~:~~~ ... logэ stь'si:ltro~i
•. • .

._•r:,_ .•

·~~l~~~~~~~i~wi~Jt~~·· :r~~~~~~~~~~~·······~~~=4:=·~~.~1:

.

mac~Q.J poslednJi put ~~ь~iez~Qita" •. kvi .~nivoi . ·· nezapqsleh~sti: • 1933. •··· gpt!iџe,)<~cla~цli~~ap?sl~ni6Jii l.l'tt:!· , .ko tes'kьrn polozaju .С! а su pr·osilino~ :

·· ~ ~i~~~~tпubl~~ijr~r~~v~i~~~~Ш~~ . -~'-<, :':-:\{~.;·;··:.:,:

.- .'-.-.--;///~

·,..;.\··

: ';':;<·+~·~(~:~_:

kppotr~!::~e.Jvefe, pJatei.prt~fiti~ .. nal9og ~p!'Jrta;.!:Jn~qavno .vodenЬ.m •. \l,i~e:d.d p,olqyi~e-;izrн)$~ s~ ;.Piatnog cjosta uobiiajen<$m, ra~gov6ru kpji racuna. radn(ka pdlaziлa.ppreie.P6.-·. se r-nog~o ~yfi ujegnomЬerlinslфm г_ ez_i ko_Ј~ pl_a_ ca_Ju_. zapo_$leЪ_._ i_·_• i.Pos_l._o~. kaficu;j:d~a/z~na s~ 'liv~Пia da ~vp'" ·jьinsoi,~rtтte-•·pl_a~-~•-.oalriФГ. _и

l{aliJi.

.,. "<

;;ni~rio ;~6мь

.. .

·. ·e .·_~z· -· ea'.·_~P:•.t·__.·-.o.· _·s;_.l·.t_·._·_a•n.•_•_. Pe:,.•_·~._-~~<·.~ ; _•..·•'._1•oP_!_.,J_•·.~s_·. _. ,rh:_

J· ;z,_;a_.a·. •_·. ·.:·J_:_·_._·_.e·_.n;

>{р_6#~~

ovcega · · 'od ···p()p\.ltpne u sдо;.iка~е H~Jri~J G~j- .·. zaposljavanja~poлedavno ~u radnici sJ~r,vo9eca Jicr1()St ~~~dajuce partlje ... na odredeno, lfr.eme .prak~icno .bi Ji C:DU•; · ; · · · riov(ario.~aznjaval'li, jet Ыч si\Jcaju ;~lpak,,postaj~-~veoiigi'~(lnijgd~lje Qtpџstanj~ priф;эli~~nju_pomьc za Ј 9~1је pruzaлje pQiiiocl dovelь Ne~ n~~~pokl~ne. _·•· · · . ' • .· ·mitcku •· u •ne~i;> .sto ·•·Нб i'113 ·' za(ararii · lsto takq, izpa~ria. pфtnoc ,zaлeia. kr'ug. ·· posJene znaci dane postqji,podsticaj da se prihvata tad n
...

0 ..

Јј~ј9 d!J.~()r?sn,9,ne~aposlene.:·.·.·.... ·

' ;}ЬjudJ ~y:S{~kli.'ii~viku d~ s.~·q5tah•

•···]аЈџс'ћа .М,~Jku dЩv~, ·~- ka~e:.[),iter. · : HU:f1t, predseanik Кi:)nfeaera(:lje uniЈе· posl(){javaca.Nema~ke. ,;МаЈо nas

· .jeiazfuazila evrsto isprepleteni:~soci-

jalnamreza, koja. pojedincu ne pruza

·dovQij13nфodstk~j da poboljsa situa~ ;(iju u kojoj яi nalazi." IZ\Ior: I;loston Gloub

str. F1.

BrziKviz Kako Ы porast svetske cene nafte uticao na nivo frikcione nezaposlenosti? Da li је ta nezaposlenost nepozeljna? Kojim Ьi se merama drzave moglo uticati na nivo nezaposlenosti koja se javlja kao posledica promene cene nafte?

ZAKONI

О

MINIMALNOJ NADNICI

Posto srno videli kako frikciona nezaposlenost proistice iz procesa spajanja radnika i radnih rnesta, istrazirno sada kako se javlja strиkturna nezaposlenost kada је broj radnih rnesta nedovoljan и odnosи na broj radnika. Da Ьisrno .shvatili strиkturnи nezaposlenost, najpre cerno se podsetiti kako nezaposlenost proistice iz zakona о rninirnalnoj nadnici. Mada rninirnalne nadnice ne predstavljajи glavni razlog nezaposlenosti и nasoj privredi, one irnajи vazan иticaj na odredene grиpe koje beleze naroCito visoke stope nezaposlenosti. Osirn toga, analiza

od

12 •.oktobra 1997;

1 615

616

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

SLIKA 4

Nadnica

Nezaposlenost kao posledica nadnice iznad ravnoteznog nivoa Na ovom triistu rada, nadnica pri kojoj su ponuda i trainja и ravnoteii jeste nadnica WE. Pri ovoj ravnoteinoj nadnici, i kо/Юпа ponudenog rada i kofiдna trazenog rada iznose LE. Nasuprot tome, ako је nadnica primorana da ostane iznad ravnoteinog nivoa, mozda zbog zakona о minimalnoj nadnici, ko/Юna ponudenog rada povecava se do LSF а kо/Юпа traienog rada opada па L0 . RezultirajuCi visak rada, L5 - Ltк predstavlja nezaposlenost.

Visak rada nezaposlenost

Minimalna t-------~~-------':lf---­ nadnica

о

rada

minimalnih nadnica predstavlja prirodan pocetak jer, kao sto cemo videti, ona moze da posluzi za razumevanje nekih drugih razloga strukturne nezaposlenosti. Slika 4. rezimira osnovnu ekonomsku analizu minimalne nadnice. Kada zakon о minimalnim nadnicama primora nadnicu da ostane iznad nivoa koji ponudu i traznju dovodi u ravnotezu, on povecava koliCinu ponudenog rada, а smanjuje kolicinu trazenog rada u odnosu na ravnotezni nivo. Dolazi do viska rada. PoSto postoji vise radnika koji su spremni da rade nego sto postoji radnih mesta, pojedini radnici su nezaposleni. Posto smo zakone о minimalnoj nadnici detaljno razmotrili u Poglavlju б, ovde ih necemo dalje razmatrati. Medutim, vazno је naglasiti zasto zakoni о minimalnoj nadnici ne predstavljaju glavni razlog pojave nezaposlenosti: veCina ·radnika u privredi ima nadnice koje su daleko iznad zakonskog minimuma. Zakoni о minimalnoj nadnici najcesce vaze za najmanje kvalifikovane radnike i pripadnike radne snage sa najmanjim iskustvom recimo, tinejdzere. Zakoni о minimalnoj nadnici objasnjavaju postojanje nezaposlenosti samo kod ovih radnika. Mada Slika 4. prikazuje efekte zakona о minimalnoj nadnici, ona ilustruje i opstiji zakljucak: ako se nadnica iz Ьilo kog razloga drzi па nivou iznad ravnoteinog, rezultat је nezaposlenost. Zakoni о minimalnoj nadnici predstavljaju samo jedan razlog zasto nadnice mogu da budu "previsoke". U preostala dva odeljka ovog poglavlja, razmatramo jos dva razloga zbog kojih nadnice mogu da se drze na nivou iznad ravnoteznog- sindikate i efikasne nadnice. Osnovna ekonomika nezaposlenosti u ovim slucajevima ista је kao ona prikazana na Slici 4., ali ta objasnjenja nezaposlenosti mogu da se primene na jos mnogo radnika u ekonomiji. U ovom trenutku, medutim, trebalo Ьi da se zaustavimo i uoCimo da se strт1kturna nezaposlenost koja nastaje zbog nadnica iznad ravnoteznog nivoa u jednom vaznom 1

POGLAVLJE 2.8

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSТI

1

617

smislu razlikuje od frikcione nezaposlenosti koja se javlja usled procesa trazenja posla. Potreba da se traZi posao nije posledica neuspeha nadnica da izjednace ponudu i tra:lnju za radom. Kada tra:lenje posla predstavlja objasnjenje nezaposlenosti, radnici traze posao koji najvise odgovara njihovom ukusu i umecu. Nasuprot tome, kada је nadnica iznad ravnoteznog nivoa, kolicina ponudenog rada veca је od kolicine tra:lenog rada, ра su radnici nezaposleni zato sto cekaju da se otvore nova radna mesta. Nacrtajte krivu ponude i krivu traznje na trzistu rada па kojem је nadnica fiksirana iznad ravnoteznog nivoa. Pokazite koliCinu ponudenog rada, trazenu kolicinu i nivo nezaposlenosti.

BrziKviz

SINDIKATII KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Sinclikat је udru:lenje radnika koje pregovara sa poslodavcima о nadnicama i uslovima rada. Mada danas samo 16 posto americkih radnika pripada sindikatima, sindikati su u proslosti imali mnogo vecu ulogu na americkom trzistu rada. Cetrdesetih i pedesetih godina ХХ veka, kada su sindikati bili najjaCi, oko treCine americke radne snage bilo је organizovano u sindikate. Osim toga, sindikati i dalje imaju znacajnu ulogu u rnnogim evropskim zernljama. U Svedskoj i Danskoj, na primer, vise od tri cetvrtine radnika pripada sindikatima,

sindikat udruzenje radnika koje pregovara sa poslodavcima о nadnicama i uslovima rada

Ekonomika sindikata Sindikat је jedna vrsta kartela. Poput svakog drugog kartela, sindikat је grupa prodavaca koji deluju zajedno u nadi da се zajednicki koristiti svoju trZisnu moc. VeCina radnika u ekonomiji SAD pojedinacno razgovara о nadnicama, beneficijama i uslovima rada sa svojim poslodavcima. Za razliku od njih, radnici u sindikatima to cine kao grupa. Proces u kojem sindikati i preduzeca dolaze do zajednickog dogovora о uslovima zaposljavanja zove se kolektivno pregovaranje. Kada pregovara sa preduzecem, sindikat zahteva vise nadnice, vece beneficije i bolje uslove rada nego sto Ьi preduzece ponudilo da sindikat ne postoji. Ako sindikat i preduzece ne postignu dogovor, sindikat moze da organizuje povlacenje radne snage iz preduzeca koje se zove strajk. Posto strajk smanjuje proizvodnju, prodaju i profit, preduzece kome preti strajk verovatno се se sloZiti da isplacuje vise nadnice nego sto Ьi inace isplaCivalo. Ekonomisti koji se bave proucavanjem uticaja sindikata ро pravilu zakljucuju da radnici koji su Clanovi sindikata zaraduju oko 10 do 20 posto vise od sliCnih radnika koji nisu sindikalno organizovani. Kada sindikat poveca nadnicu iznad ravnoteznog nivoa, on povecava i ponudenu koliCinu rada, а smanjuje koliCinu trazenog rada, sto rezultira nezaposlenoscu. Oni radnici koji ostaju zaposleni u boljem su polozaju, ali oni koji su prethodno bili zaposleni, а sada su pri visoj nadnici nezaposleni, u gorem su polozaju. Cesto se smatra da sindikati izazivaju sukob izmedu razlicitih grupa radnika - izmedu insajdera, koji profitiraju od visih sindikalnih nadnica, i autsajdera, koji ne doЬijaju sindikalno organizovane poslove. Na svoj status autsajderi mogu da reaguju na jedan od dva nacina. Neki od njih ostaju nezaposleni i cekaju priliku da postanu insajderi i zaraduju visu sindikalnu

kolektivno pregovaranje proces u kome sindikati i preduzeca dolaze do zajednickog dogovora о uslovima zaposljavanja strajk organizovano povlacenje radne snage iz preduzeca od strane sindikata

618

1

ОЕО 9

REALNA EKONOMIJA NA OUGI ROK

"Gospodo, ne postoje prepreke postizanju konacnog dogovora, osim sto rukovodstvo ieli maksimiziranje profita, а sindikati iele vise para. "

nadnicu. Drugi prihvataju posao u preduzeCima koja nisu sindikalno organizovana. Dakle, kada sindikati povecaju nadnice u jednom delu privrede, ponuda rada u ostalim delovima ekonomije se povecava. Тај porast ponude rada zauzvrat smanjuje nadnice u industrijama koje nisu sindikalno organizovane. Drugim reCima, radnici u sindikatima ublraju plodove kolektivnog pregovaranja, dok radnici koji nisu sindikalno organizovani snose deo troskova. Uloga sindikata u ekonomiji delimicno zavisi od zakona koji propisuju sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje. Eksplicitni dogovori medu ClanoYima kartela ро pravilu su nezakoniti. Каdа Ьi se preduzeca koja prodaju isti proizvod dogovorila da odrede visoku cenu tom proizvodu, takav dogovor smatrao Ьi se нzaverom koja ogranicava trgovinu.'1 Vlada Ьi tu:lila ta preduzeca gradanskom i krivicnom sudu zbog krsenja antimonopolskih zakona. Za razliku od njih, sindikati su izuzeti iz tih zakona. Кreatori politike koji su pisali antimonopolske zakone smatrali su da је radnicima potrebna veca trzisna moc kada pregovaraju sa poslodavcima. I zaista zakoni su formulisani tako da stimuliSu udruzivanje radnika. Konkretno, Vagnerov zakon iz 1935. godine sprecava poslodavce da intervenisu kada se radnici sindikalno organizuju i zahteva da pregovaraju sa sindikatima bez skrivenih namera. Nacionalni odbor za radne odnose (NORO) је vladina agencija koja stiti pravo radnika da se sindikalno organizuju. Zakonodavstvo koje utice na trzisnu moc sindikata predstavlja neprestanu temu politickih rasprava. Drzavni kreatori zakona ponekad raspravljaju о zakonima о pravu 1

.

.

.

mcia_lqtasaJ;e··~~aлtpri;lti~:;il}d,ikata(Ja ra:zmptrlџ~.~. .

-

.. -

··.

;--

·

·

'

ne!'slerћ~.pr~du~e(ЏJ a~tf~e;;Џ' ' katfl:ticJseJ)ci(jпaлC! /{oji опi SфађјU­ 'k~ta (URS} фQiiti9~~ ~ffii. ~adдik~ трrа~е pr,ofit. smc(njiti~ menad~er[,jer i~ PG>": . ·~щprip~qasin<:Jikatu _",1\.riJerickoj <)SO:' ·. ~da sectokoinsiedecih'• пekoJik~g?di- itojati rri~пj~pr()flta kojjsedeliџvidu_. . t1Jacijiuniverzitetskihprof~s6ra. Па odlыce da li zele da ih pr'etlstavlja · pl Ьiste zeJelj si!idikat." . prOUCЭV!')O .·је. .razli ke_ .. U .Пadhfcama · li vlse voJjte kolektiVhu akciju ili pojediQsjm toga, kako su zakljuбli eko- izmedu slicпjh sjпdjkalпo orgaпi2;ova­ nacn:u illicijativuП)a li imate pover'err- nomistj veoma razlicj1:Љ glediSta, rad- пih ј пeorgaпizovaпihradnjkaц pericr ја u sindikaliie vode? Da li zelite da rii(:i koji ~u clanovi sjndikata placeni su du izmedu1974- i 1996. godiпe, kadaje пеkо drugi govori uva5e ime prilikom za oko 20 pOsto vise оо radnika kojiлe siпdlkalпo claпstvo opalo sa 22 па 15 pregovora sa poslodavcem? Smatrate pripadaju siпdikatu, а пjihove dodatne .posto ameriёkjh radпjka. li da cete bjti otpuSteпi ako potpi5ete beпeficije ро pravilu su dva do cetiri U svakoj obrazovпoj ј starosnoj kapristupпicu sindikatu - ilj, da се vasa puta veee. Fiпaпsjjska predпostjo5 је tegoriji koju је proucavao, profesor Djr kompanija premestjti vase radпo me- veta u slucaju radпika sa malo formal- proпasao је da su u tom periodu siпdisto u пeku drugu zemlju ukoliko se ог- поg obrazovaпja i obuke, kao i u kati poveeali predпost u pogledu visiпe gaпizuje siпdikat? slucaju ·zепа, cmaca i radпjka hispaп- паdпiса u odпosu па radпike koji пisu U jedпom pogledu, medutim, odlu- skog porekla. Ьili siпdikalпo orgaпizovaпi. Prema пјеkа је jedпostavпa- а to пiје odluka koPored toga, 85 posto siпdikalпog govoj proceпi, siпdikalпo orgaпjzovaпi ju је veCiпa radпika doпosila tokom ClaпstVa ima zdravstveпo osiguranje, u radпici sa пezavгSeпom sredпjom skcr poslednjih deceпija radпjckog pokreta poredeпjusaя pasto siпdjkalпo пеоr- lom zaradivali su prosle godiпe 22 pasto u ekoпomskoj divljiпi. gaпjzovaпih radпika, kaze Beri Blustovise od istih takvih radпika koji пisu blli Sa staпovista пovcaпika, radnicima uп, profesor ekoпomike rada koja ёlaпovi sindikata. Razlika u пadпicama је apsolutпo bolje ako se uёlапе u siп- zastupa jпterese radпika sa Uпjverzjte- је opadala sa porastom stepeпa obradikat. Ekoпomisti iz celog politickog ta- Masaёusets. zovaпja, da Ьј kod fakultetski obrazospektra slazu se sa tjm. PretvaraпjeneOvakav zakljueak пе jzaziva protjv- vaпih dastigla 10 posto. siпdikalпog radnog mesta u siпdikalпo lјепје ёаk п ј kod prof. Lija Troja sa Uпј"Razumha је odluka uCiaпiti se u пajverovatпije се imati veci uticaj па verziteta Rutgers, koji је u siпdikat," kaze prof. Dir, "pod uslovom zivotпe finaпsije пеgо svi saveti koje се akademskim krugovima i medu siпdi- da пе izgublte posao па dugi rok." zaposleпi ikad proёitati о jпvestiraпju kalпim vodama dobro pozпat ро svom lzvor: Njujork Tajms od 31. avgusta 1997, u peпzione plaпove, kupoviпi kuce ili о пegativпom stavu prema organizova- Money and Business Section, str. 1.

·. Na dan_ isplate. nad riica; .·... ·. . sindikatzbija svQje redove ·

~aS:to ;zarade. .

...

.•

iie

620 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

па rad, koji radnicima u sindikalno organizovanom preduzecи dаји pravo da odlиce da li се pristupiti sindikatu. U odsиstvu takvih zakona, sindikati mogu, tokom kolektivnog pregovaranja, insistirati da preduzeca pri zaposljavanju radnika zahtevajи njihovo иclanjenje u sindikat. Poslednjih godina, zakonodavci u Vasingtonи raspravljali sи о predlozenom zakonи kojim Ьi se spreCila preduzeca da zaposljavajи stalne zamene za radnike koji su и strajkи. Тim zakonom Ьi strajkovi postali skиplji za preduzeca, Cime Ьi se povecala trZisna moc sindikata. Ova i njoj slicne politicke odluke pomoCi се da se odredi bиdиcnost sindikalnog pokreta.

Da li su sindikati losi ili dobri ро ekonomiju? Ekonomisti nisи saglasni oko toga da li sи sindikati dobri Ш losi ро ekonomijи и celini. Razmotrimo оЬе strane и toj raspravi. I
BrziKviz Kako sindikat u automobllskoj industriji utice na nadnice i zaposlenost u Dzeneral Motorsu i Fordu? Kako utice na nadnice i zaposlenost u ostalim industrijama?

-~-·

POGLAVLJE 28

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

1

621

TEORIJA EFIKASNIH NADNICA Cetvrti razlog zbog kojeg и ekonomijama иvek postoji izvestan stepennezaposlenosti - pored tra.Zenja posla, zakona о minimalnoj nadnici i sindikata nalazimo и teoriji efikasnЊ nadnica. Prema ovoj teoriji, preduzeca роslији efikasnije ako sи nadnice iznad.ravnoteznog nivoa. Stoga za predиzeca moze Ьiti profitabllnije da nadnice drze na visokom nivoи, cak i ako postoji visak radne snage. Na neki naCin, nezaposlenost koja nastaje kao posledica efikasnih nadnica slicna је nezaposlenosti kоји izazivajи zakoni о minimalnoj nadnici i sindikati. U sva tri slиcaja, nezaposlenost је rezиltat nadnica iznad nivoa koji ponиdenи i trazenи kolicinи rada dovodi и ravnotefu. Ipak, postoji i vaZпa razlika. Zakoni о minimalnoj nadnici i sindikati sprecavajи preduzeca da snize nadnice ako postoji visak radnika. Prema teoriji efikasnih nadnica, takvo ogranicenje preduzeCima и mnogim slиcajevi­ ma nije neophodno, jer preduzeca mogu Ьiti и boljem polozajи ako drze nadnice na nivoи iznad ravnoteZпog. Zasto Ьi preduzeca zelela da осиvаји visoke nadnice? Та odlиka moze и pocetkи da izgleda cиdno, jer nadnice cine veliki deo troskova predиzeca. Normalno Ьi Ьilo ocekivati da preduzeca koja maksimizirajи profit zele da imaju sto rnanje troskove а time i nadnice. Novi иvid koji nam prU.Za teorija efikasnih nadnica glasi da isplata visokih nadnica moze da bude profitabllna, jer takve nadnice mogu da роvесаји efikasnost radnika preduzeca. Postoji nekoliko tipova teorije efikasnih nadnica. Svaki tip na drugaciji nacin objasnjava razloge zbog kojih Ьi preduzeca mogla da budи zainteresovana da placaju visoke nadnice. Razmotrimo sada cetiri tipa ove teorije.

Zdravlje radnika Prvi i najjednostavniji tip teorije efikasnih nadnica istice vezи izmedu nadnica i zdravlja radnika. Bolje placeni radnici imajи hranljiviju ishranu, а radnici koji јеdи bolje, zdraviji su i prodиktivniji. Za preduzece moze da Ьиdе profitabllnije da isplacиje vise nadnice i ima zdrave, produktivne radnike, nego da isplacиje nize nadnice i da ima manje zdrave i manje produktivne radnike. Ovaj tip teorije efikasnih nadnica nije relevantan za preduzeca и bogatim zemljama, recimo, u SAD. U tim zernljama sи ravnotezne nadnice za veCinи radnika poprilicno vise od nivoa koji је potreban za adekvatnи ishranи. Preduzeca nisи zabrinиta da Ьi isplatom ravnoteznih nadnica иgrozila zdravlje svojih radnika. Ovaj tip teorije efikasnih nadnica relevantniji је za predиzeca и manje razvijenim zernljama и kojima neadekvatna ishrana predstavlja cesCi proЬlem. Nezaposlenost је visoka и gradovima mnogih siromasnih africkih zemalja, na primer. U tim zernljaз:D.a, preduzeca se plase da Ьi smanjenje nadnica, и stvari, negativno иticalo na zdravlje i prodиktivnost njihovih radnika. Drиgim recima, zabrinиtost и vezi sa ishranom moze da objasni zbog cega preduzeca ne smanjиjи nadnice иprkos viskи radne snage.

Protok radnika Drиgi tip teorije efikasnih nadnica istice vezи izmedи nadnica i protoka radnika. Radnici dаји otkaz iz mnogih razloga - da Ьi se zaposlili и drиgim preduzeCima, preselili и druge delove zernlje, napиstili radnи snagu, itd. Ucestalost napиstanja posla zavisi

efikasne nadnice nadnice iznad ravnoteznog nivoa koje preduzeca isplacuju da Ы povecala produktivnost radnika

622 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA OUGI ROK

od citavog niza podsticaja koji im se pruza, ukljucujuCi beneficije u slucaju otkaza i beneficije u slucaju ostanka na radnom mestu. Sto preduzece vise placa svoje radnike, time oni rede odlucuju da ga napuste. Dakle, preduzece moze da smanji protok radnika isplaCivanjem visoke nadnice. Zasto је preduzeCima vazan protok radnika? Zato sto је preduzecima skupo da zaposljavaju i obucavaju nove radnike. Osim toga, cak i kada se obuce, novozaposleni radnici nisu toliko produktivni kao oni vec iskusni. Preduzeca sa vecim obrtom radnika, dakle, oblcno imaju vece troskove proizvodnje. Za preduzeca moze da bude profitabllno da isplacuju nadnice iznad ravnoteznog nivoa kako Ьi smanjila protok radnika.

Trud radnika TreCi tip teorije efikasnih nadnica istice vezu izmedu nadnica i truda radnika. Na mnogim radnim mestima, radnici su u stanju da prikriju koliko rade. lz tog razloga preduzeca nadziru trud koji ulazu radnici, а radnici koji budu uhvaceni da izbegavaju svoje obaveze Ьivaju otpusteni. Medutim, ne Ьivaju svi "zabusanti" odmah uhvaceni, jer је nadzor radnika skup i nesavrsen. Preduzece moze da reaguje na ovaj proЬlem isplatom nadnica iznad ravnoteznog nivoa. Vece nadnice pojacavaju zelju radnika da sacuvaju radno mesto i time im prиZaju podsticaj da ulatu maksimalni trud. Ovaj tip teorije efikasnih nadnica slican је staroj marksistickoj ideji о "rezervnoj arrniji nezaposlenih". Marks је smatrao da poslodavcima nezaposlenost odgovara, jer pretnja nezaposlenoscu pomate da se disciplinuju radnici koji su vec zaposleni. U varijanti teorije efikasnih nadnica koja istice vezu izmedu nadnica i truda radnika, nezaposlenost ima slicnu ulogu. Kada Ьi nadnica Ьila na nivou koji izjednacava ponudu i traZлju, radnici Ьi imali manje razloga da vredno rade jer Ьi, ako budu otpusteni, mogli brzo da nadu novi posao uz istu nadnicu. Dakle, preduzeca podiZu nadnice iznad ravnoteznog nivoa, izazivajuCi nezaposlenost i podsticuCi radnike da ne izbegavaju svoje duznosti.

Kvalitet radnika Cetvrti i poslednji tip teorije efikasnih nadnica istice vezu izmedu nadnica i kvaliteta radnika. Каdа preduzece zaposljava nove radnike, ono nije u stanju da savrseno izme-

Та mo:Zete da с esce pratite

popravite ako izveStaj о ucinku. Oni obozavaju povratnu informaciju.

..-"'!

~

POGLAVLJE 26

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

..

.

.

.- .{,

ri kvalitet kandidata. Isplatom vece nadnice, preduzece privlaCi Ьоlји

grupи radnika da konkurise za radna mesta. Da Ьismo videli kako to funkcionise, razmotrimo jednostavan primer. Kompanija Izvor_ vode posedиje jedan bиnar i potreban јој је jedan radnik koji се crpsti vodи iz tog bunara. Dva radnika, Bil i Ted, zainteresovani sи za to radno mesto. Вil, sposoban radnik, spreman је da radi za 10 dolara na sat. Ispod te nadnice, on Ьi radije osnovao sopstveno preduzece za kosenje travnjaka. Ted, potpиna neznalica, spreman је da radi za Ьilo kоји nadnicи preko 2 dolara. Ispod te nadnice, radije Ьi sedeo na pla.Zi. Ekonomisti ka.Zи da Bilova rezervisana nadnica- najni.Za nadnica kоји Ьi prihvatio- iznosi 10 dolara, dok Tedova rezervisana nadnica iznosi 2 dolara. Који Ьi nadnicи predиzece trebalo da odredi? Ako је zainteresovano da minimizira troskove radne snage, predиzece Ьi odredilo nadnicи od 2 dolara na sat. Pri ovoj nadnici, ponиdena koliCina rada Qedan) izjednacila Ьi se s traienom koliCinom. Ted Ьi prihvatio posao, а Bil za njega ne Ьi ni konkurisao. Ipak, pretpostavimo da kompanija Izvor vode zna da је samo jedan od dva kandidata sposoban, ali da ne zna da li је to Bil Ш Ted. Ako predиzece zaposli nesposobnog radnika, on Ьi mogao da osteti bи­ nar i nanese predиzecи ogromne gubltke. U ovom slисаји, preduzece ima Ьоlји strategijи nego da placa ravnoteznи nadnicи od 2 dolara i zaposli Teda. Ono moze da ponиdi 10 dolara na sat, Cime navodi i Bila i Teda da konkиrisи za radno mesto. Slиcajnim izborom izmedи te dvojice kandidata i odbljanjem onog drиgog, preduzece ima jednake sanse da се zaposliti sposobnog radnika. Nasиprot tome, ako preduzece ponиdi bilo kоји nadnicи ispod 10 dolara, sigurno се zaposliti nesposobnog radnika. Ova prica ilиstrиje opstu pojavu. Kada se preduzece sиoci sa viskom radnika, smanjenje nadnice kоји nиdi moze se иciniti isplativim. Ali, smanjenjem nadnice, preduzece izaziva nepovoljnи promenи strukture radnika. U ovom slисаји, pri nadnici od 10 dolara, Izvor vode ima dva radnika koja konkиrisи za jedno radno mesto. Ali, ako Izvor vode na ovaj visak radne snage reaguje smanjenjem nadnice, sposobni radnik (koji ima bolje alternativne mogucnosti) nece konkиrisati. Dakle, za preduzece је profitabilno da isplati nadnicи iznad nivoa koji dovodi и ravnoteZи роnиdи i traznjи.

Primer iz prakse HENRI FORD 1VEOMA IZDASNA NADNICA OD 5 DOLARA NA DAN Henri Ford Ьiо је indиstrij ski vizionar. Као osnivac kompanije Ford Motor, prvi је savremene tehnike proizvodnje. Umesto da pravi aиtomoblle sa malim timovima kvalifikovanih zanatlija, Ford ih је pravio na fabrickim trakama na kojima sи nekvalifikovani radnici Ьili obиceni da izvrsavajи stalno jedne te iste, jednostavne zadatke. Аиtриt ovog procesa na fabrickoj traci Ьiо је model Т Ford, jedan od najcиve­ nijih prvih aиtomobila. Ford је 1914. godine иvео jos jednи inovacijи: radni dan koji se placao 5 dolara. MoZda to danas ne izgleda puno, ali је и to vreme 5 dolara Ьilo dvapиt viSe od prosecne nadnice. Тај iznos Ьiо је i daleko veCi od nadnice koja izjednacava роnиdи i tra.Znjи. Kada је objavljeno da се dnevna nadnica iznositi 5 dolara, ispred Fordovih fabrika stvorili sи se dиgacki redovi onih koji sи trazili posao. Broj radnika koji sи blli spremni da rade ро toj nadnici daleko је premasivao broj radnika koji је Fordи Ьiо potreban.

иvео

1 623

624 1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Fordova politika visokih nadnka imala је mnoge efekte koje predvida teorija efikasnih nadnica. Protok radnika је орао, smanjeno је odsustvovanje s posla, а produktivnost se povecala. Radnici su bili toliko efikasniji da su se Fordovi troskovi proizvodnje smanjili uprkos veCim nadnicama. Dakle, isplaCivanje nadnice iznad ravnotemog nivoa za preduzece је bilo profitabilno. Sam Henri Ford nazvao је nadnicu od 5 dolara na dan 11 jednim od najboljih poteza za smanjenje troskova koje smo ikad uveli." 1 zapisi istoricara о ovoj epizodi potvrduju teoriju efikasnih nadnica. Jedan istoricar prvobltne kompanije Ford Motor napisao је: uFord i njegovi partneri slobodno su izjavili u nekoliko prilika da se politika visokih nadnica ispostavila kao dobar poslovni potez. Time su hteli da kazu da је njome poboljsana disciplina radnika, povecana njihova lojalnost prema instituciji i podignuta liCna efikasnost.и Sta је Henrija Forda navelo da uvede ovu efikasnu nadnicu? Zasto druga preduzeca nisu jos pre njega iskoristila ovu naizgled profitabllnu poslovnu strategiju? Prema misljenju pojedinih analiticara, Fordova odluka bila је u bliskoj vezi sa njegovim koriscenjem fabricke trake. Radnici organizovani na fabrickoj traci u velikoj meri su meduzavisni. Ako је jedan radnik odsutan Ш radi sporije, ostali radnici manje su u stanju da obave svoje sopstvene zadatke. Dakle, malog protoka radnika, visokog kvaliteta radnika i njihovog velikog ulozenog truda. Shodno tome, isplaCivanje efikasnih nadnica moZda је bila bolja strategija za kompaniju Ford Motor nego za druga preduzeca tog vremena.• Navedite cetiri objasnjenja zasto Ы za preduzeca moglo da bude profitabllno da isplacuje nadnice iznad nivoa koji dovodi u ravnotezu ponudenu i trazenu kolicinu rada.

BrziKviz

ZAKUUCAK U ovom poglavlju razmatrali smo kako se meri nezaposlenost i razloge zbog kojih u ekonomijama uvek postoji odredeni stepen nezaposlenosti. Videli smo kako traZenje posla, zakoni о minimalnoj nadnici, sindikati i efikasne nadnice mogu da pomognu u objasnjenju zasto neki radnici nemaju posao. Која su od ova cetiri objasnjenja prirodne stope nezaposlenosti najvaznija za ekonomiju SAD i ostale ekonomije u svetu? NaZalost, to nije lako reCi. Ekonomisti se razlikuju ро tome koje od ovih objasnjenja nezaposlenosti smatraju najvaZnijim. Analizom u ovom poglavlju dosli smo do vamog zakljucka: mada се u ekonomiji uvek postojati izvestan nivo nezaposlenosti, njena prirodna stopa nije nepromenljiva. Mnogi dogadaji i politike mogu da promene stepen nezaposlenosti koji u ekonomiji ро pravilu postoji. U vreme kada informaciona revolucija menja proces trazenja posla, kada Kongres uskladuje minimalnu zaradu, kada radnici formiraju.ili napustaju sindikate, i kada preduzeca menjaju misljenje о efikasnim nadnicama, prirodna stopa nezaposlenosti evoluira. Nezaposlenost nije jednostavan proЬlem sa jednostavnim resenjem. Medutim, nacin koji izaberemo da organizujemo nase drustvo moze da ima snaZan uticaj na stepen ozbiljnosti tog proЬlema.

POGLAVLJE 28

NEZAPOSLENOST 1 PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI

REZIME • Stopa nezaposlenosti је procenat onih koji Ьi zeleli da rade, а nemajи posao. Zavod za statistikи rada svakog meseca racиna ovaj statistiCki podatak na osnovu anketiranja nekoliko hiljada domacinstava. • Stopa nezaposlenosti predstavlja nesavrseno merilo nezaposlenosti. Moze da se desi da pojedini ljиdi koji sebe zovu nezaposlenima иopste ne zele da rade, а neki sи ljиdi koji Ьi zeleli da rade napиstili radnи snagu nakon neиspelog trazenja posla. • U ekonomiji SAD, veCina ljиdi koji postajи nezaposleni nalazi posao и kratkom vremenskom periodи. Uprkos tome, nezaposlenost и svakom trenиtkи moze da se pripise onom malom Ьrоји ljиdi koji sи nezaposleni duii vremenski period. • Jedan od razloga nezaposlenosti jeste vreme koje је radnicima potrebno da Ьi pronasli posao koji najvise odgovara njihovom иkиsи i иmеси. Osiguranje za slиcaj nezaposlenosti је vladina politika koja, mada stiti dohodak radnika, povecava stepen frikcione nezaposlenosti.

Drиgi razlog stalnog postojanja izvesnog nivoa nezaposlenosti и nasoj ekonomiji јеsи zakoni о minimalnoj nadnici. Povecanjem nadnica nekvaillikovanih i neiskиsnih radnika iznad ravnoteznog nivoa, zakoni о minimalnoj nadnici povecavajи ponиdenи, а smanjиju trazenи kolicinu rada. Visak rada koji se javlja kao rezultat toga predstavlj а nezaposlenost. • TreCi razlog nezaposlenosti jeste trzisna moc sindikata. Kada sindikati podignи nadnice и sindikalno organizovanim indиstrijama iznad ravnoteznog nivoa, oni stvarajи visak radne snage. • Cetvrti razlog nezaposlenosti nalazimo и teoriji efikasnih nadnica. Prema ovoj teoriji, za preduzeca је profitabllno da isplacujи nadnice iznad ravnoteZпog nivoa. Visoke nadnice mogu da poboljsajи zdravlje radnika, smanje protok radnika, роvесаји trиd koji oni ulazи i podignи kvalitet radnika.

•

KLJUCNI POJMOVI Radna snaga Stopa nezaposlenosti Stopa исеsса и radnoj snazi Prirodna stopa nezaposlenosti Ciklicna nezaposlenost

Obeshrabreni radnici Frikciona nezaposlenost Strиkturna nezaposlenost Trazenje posla Osiguranje za slиcaj nezaposlenosti

Sindikat Kolektivno pregovaranje Strajk Efikasne nadnice

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. U koje tri kategorije Zavod za statistikи rada svrstava celokиpno stanovnistvo? Kako ZSR racuna radnи snagu, stopи nezaposlenosti i stopи исеsса и radnoj snazi? 2. Da li је nezaposlenost ро pravilи kratkorocna Ш dиgorocna? Objasnite. З. Zasto је neizbezna frikciona nezaposlenost? Kako Ьi vlada mogla da smanji stepen frikcione nezaposlenosti? 4. Da li zakoni о minimalnoj nadnici predstavljajи bolje objasnjenje za strukturnи nezaposlenost

medи

tinejdzerima Ш medи onima sa zavrsenim faZasto? 5. Kako sindikati иtiси na prirodnи stopи nezaposlenosti? 6. Kojim tvrdnjama zagovornici sindikata potkrepljи­ jи stav da sи sindikati dobri za ekonomijи? 7. Objasnite cetiri nacina na koja Ы preduzece moglo da poveca profit podizanjem nadnica koje iskиltetom?

placиje.

1 625

626

1

DEO 9

REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Zavod za statistiku rada objavio је da је decembra 1998. godine, od ukupnog broja odraslih Amerikanaca, 1З8.547.000 Ьilo zaposleno, 6.021.000 ih је Ьi­ lo nezaposleno, а 67.72З.ООО nije pripadalo radnoj snazi. Koliko је ljudi cinilo radnu snagu? Kolika је Ьila stopa ucesca u radnoj snazi? Koliko је iznosila stopa nezaposlenosti? 2. Posetite veb sajt Zavoda za statistiku rada (http:(/www.Ьls.gov). Koliko sada iznosi nacionalna stopa nezaposlenosti? Pronadite stopu nezaposlenosti za demografsku grupu koja najbolje odgovara vasem opisu (na primer, ро godinama starosti, polu Ш rasi). Da li је ona niZa Ш visa od nacionalnog proseka? Zasto је to tako? З. Као sto је prikazano na Slici З., ukupna stopa ucesca muskaraca u radnoj snazi opala је u periodu izmedu 1970. i 1990. godine. Medutim, ovaj ukupni pad ukazuje na razlicitu situaciju kod razlicitih starosnih grupa, kao sto је prikazano u sledecoj tabeli: Muskaxci izmedu 16-24 Svi godine mu!ikaxci starosti

Muskaxci izmedu 25 i 54 godina staxosti

Mu5kaxci sa 55 godina stariji

1970

Во%

69%

96%

sб%

1990

76

72

93

40

Која је grupa zabeleZila najveCi pad? ImajuCi u vidu ove podatke, koji је faktor mogao da ima vafuu ulogu u smanjenju ucesca u radnoj snazi ukupne muske populacije tokom ovog perioda. 4. Stopa ucesca zena u radnoj snazi naglo se povecala u periodu izmedu 1970. i 1990. godine, kao sto је prikazano na Slici З. Medutim, kao i u slucaju muskaraca, postoje razliCita pravila za razliCite sta. rosne grupe, sto је prikazano na sledecoj tabeli:

Sve zene

Zene izmedu 25-54 godine staxosti

Zene izmedu 25 i34 godine starosti

Zene izmedu 35i44 godine starosti

Zene izmedu 45 i54 godine staxosti

1970

43%

so%

45%

51%

54%

1990

58

74

74

77

71

Zasto је, ро vasem misljenju, kod mladih zena zabelezen veCi porast stope ucesca u radnoj snazi nego u slucaju starijih zena? 5. U periodu izmedu 1997. i 1998. godine, ukupna nezaposlenost u SAD povecala se za 2,1 milion radnika, ali је broj nezaposlenih radnika орао za samo 0,5 miliona. Kako је moguce da ove brojke budu u medusobnoj saglasnosti? Zasto Ьi se moglo ocekivati da се smanjenje broja ljudi koji se racunaju kao nezaposleni Ьiti manje od povecanja broja ljudi koji su zaposleni? 6. Da li је za sledece radnike verovatnije da се Ьiti kratkorocno ili dugorocno nezaposleni? Objasnite. а. gradevinski radnik koji је otpusten zbog nepovoljnih meteoroloskih prilika Ь. industrijska radnica koja gubl posao u fabrici u izolovanom podrucju с. radnik u industriji koCija koji је otpusten zbog konkurencije zeleznice d. radnik u restoranu brze hrane koji gubl posao kada se preko puta ulice otvori novi restoran е. odlican varilac sa malo formalnog obrazovanja koji gubl posao kada kompanija instalira masine za automatsko zavarivanje 7. Na dijagramu trzista rada pokazite efekat povecanja minimalne nadnice na nadnicu koja se isplacuje radnicima, ponudeni broj radnika, trazeni broj radnika i stepen nezaposlenosti. 8. Ро vasem misljenju, ko ima vecu trzisnu moc kada је u pitanju zaposljavanje: preduzeca u malim Ш preduzeca u velikim gradovima? Da li smatrate da preduzeca generalno imaju vecu ш manju trzisnu moc pri zaposljavanju u danasnje vreme u odnosu na period od pre 50 godina? Ро vasem misljenju, kako је ova promena tokom vremena uticala na ulogu sindikata u ekonomiji? Objasnite . 9. Razmotrite ekonomiju sa dva trzista rada od kojih nijedno nije sindikalno organizovano. Sada pretpostavite da se na jednom trZistu organizovao sindikat. а. Pokazite efekat sindikata na trzistu na kojem је formiran. U kom smislu је kolicina zaposlenog rada na ovom trzistu neefikasna? Ь. Pokazite efekat sindikata na sindikalno neorganizovano trziste. Sta se desava sa ravnoteznom nadnicom na tom trzistu?

POGLAVLJE 28

lO.Mo.ze se pokazati da се trainja za radom u jednoj grani postati elasticnija kada trainja za proizvodom te grane postane elasticnija. Razmotrimo implikacije ove cinjenice za americku automobllsku industriju i za Ujedinjeni sindikat radnika u automobllskoj industriji (USRAI). а. Sta se desilo s elasticnoscu trainje za americkim automobllima kada su Japanci razvili jaku automobilsku industriju? Sta se desilo s elasticnoscu trainje za americkim radnicima zaposlenim u automobllskoj industriji? Objasnite. Ь. Као sto је objasnjeno u ovom poglavlju, sindikat se generalno suocava s odlukom koja se tice visine povecanja nadnica, jer је veCi porast bolji za radnike koji ostaju zaposleni, ali on rezultira i veCim smanjenjem zaposlenosti. Kako је porast uvoza japanskih automoblla uticao na stav USRAI u pogledu nadnica i zaposlenosti? с. Da Н smatrate da је razvoj japanske automobllske industrije povecao ili smanjio razliku izmedu konkurentne nadnice i nadnice koju је izabrao USRAI? Objasnite. ll.Pojedini radnici u privredi primaju fiksnu platu, а pojedini su placeni na osnovu provizije. Која Ьi vrsta naknade zahtevala veci nadzor nad radnicima? U kom slucaju preduzeca imaju podsticaj da placaju vise od ravnoteznog nivoa (kao u varijanti teorije efikasnih nadnica koja istice vezu izmedu nadnica i ulo.zenog truda radnika)? Sta mislite, koji faktori odreduju tip naknade koji Ьiraju preduzeca?

http://

NEZAPOSLENOST

Ј PR!RODNA STOPA NEZAPOSLENOST!

12.(0vaj proЬlem prilicno је tezak.) Pretpostavimo da је Kongres doneo zakon prema kojem poslodavci moraju radnicima da obezbede neku dodatnu beneficiju (recimo, besplatno lecenje), kojom se trosak jednog zaposlenog povecava za 4 dolara na sat. :· а. Kakav efekat ovakva obaveza poslodavca ima na traznju za radom? (Odgovare na ovo i na sledeca pitanja izrazite i kvantitativno uvek kada је to moguce.) Ь. Ako zaposlenom ovakva beneficija vredi isto onoliko koliko iznosi njen trosak, kakav efekat ovakva obaveza poslodavca ima na ponudu rada? с. Ako nadnica moze slobodno da izjednacava ponudu i trainju, kako taj zakon utice na nadnicu i nivo zaposlenosti? Da li su poslodavci u boljem Ш gorem polozaju? Da li su zaposleni u boljem Ш gorem polozaju? d. Ako zakon о Ininimalnoj nadnici sprecava nadnicu da ponudu i traznju dovede u ravnoteiu, kako obaveza poslodavca utice na nadnicu, nivo zaposlenosti i nivo nezaposlenosti? Da li su poslodavci u boljem Ш gorem polozaju? Da li su zaposleni u boljem Ш gorem polozaju? е. Sada pretpostavimo da radnici ne pripisuju nikakvu vrednost uvedenoj beneficiji. Kako ova alternativna pretpostavka utice na vase odgovore na pitanja pod (Ь), (с) i (d)?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXti·a.swlearning.com.

1 627

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

.. ~

MONETARNI SISTEM

Kada udete u restoran da jedete, dobljate nesto sto је vredno - pun stomak. Da Ьiste platili ovu uslugu, moZda cete vlasniku restorana pruZiti nekoliko pohabanih komada zelenkastog papira ukrasenog cudnim simbolima, zgradama vlade i portretima cuvenih mrtvih Amerikanaca. Ili cete mu moZda pruziti samo jedno parce papira sa nazivom banke i vasim potpisom. Bez obzira da li placate u gotovini ili cekom, vlasnik restorana rado ulaze trud kako Ьi zadovoljio vase gastronomske zelje u zamenu za te komade papira koji su, sami ро sebl, bezvredni. Za svakog ko је ziveo u savremenoj ekonomiji, ovaj drustveni oblcaj nije nimalo cudan. Mada papirni novac nema unutrasnju vrednost, vlasnik restorana zna da се ga u buducnosti neka treca osoba prihvatiti u zamenu za nesto sto za vlasnika restorana predstavlja vrednost. А ta treca osoba zna da се neka cetvrta osoba prihvatiti novac, znajuci da се i peta osoba prihvatiti taj novac ... i tako dalje. Za vlasnika restorana i za druge ljude u nasem drustvu, vasa gotovina ili cek predstavljaju pravo na dobra i usluge u buducnosti. Drustveni oblcaj koriscenja novca za transakcije od izuzetne је koristi u velikom, slozenom drustvu. Zamislite na trenutak da u ekonomiji ne postoji nijedno dobro ko-

631

632

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI R.OK

је је

siroko prihvaceno kao zamena za dobra i usluge. Da Ы doblli ono sto im је potrebno, ljudi Ы morali da se oslone na trampu- zamenu jednog doЬta Ш usluge za drugo. Na primer, da Ьiste doblli obrok u restoranu, morali Ьiste vlasniku restorana da ponudite nesto sto је od neposredne vrednosti. Mogli Ьiste da ponudite da mu operete jedan deo sudova Ш automobll, Ш da mu odate tajni recept vase porodice za rolat od mesa. Ekonomija koja se oslanja na trampu imace proЬlema da efikasno alocira svoje oskudne resurse. U takvoj ekonomiji, ka.Ze se da је za trgovinu neophodna dvostruka podudarnost zeija- malo verovatni slucaj da svako od dvoje ljudi ima dobro Ш uslugu koje zeli onaj drugi. Postojanje novca olaksava trgovinu. Vlasniku restorana nije va.Zno da li ste vi u stanju da proizvedete dobro Ш uslugu koji su za njega vredni. On se zadovoljava prihvatanjem vaseg novca, jer zna da се drugi ljudi to isto uCiniti i za njega. Takva konvencija omogucava indirektnu trgovinu. Vlasnik restorana prihvata vas novac i koristi ga da plati svoju kuvaricu; kuvarica svoj platni cek koristi da dete posalje u obdaniSte; obdaniste koristi taj novac da plati uCiteljicu; uciteljica zaposljava vas da јој pokosite travnjak. Protokom novca od jedne do druge osobe u ekonomiji olaksava se proizvodnja i trgovina, Cime se svakoj osobl omogucava da se specijalizuje za ono sto najЬolje obavlja, cime se povecava ukupni zivotni standard. U ovom poglavlju zapocecemo razmatranje uloge novca u ekonomiji. Govoricemo о tome sta је novac, о njegovim razlicitim oЬlicima, о tome kako bankarski sistem poma.Ze da se novac stvori, i о tome kako vlada kontrolise kolicinu novca u opticaju. Posto је novac tako vazan u ekonomiji, u nastavku ove knjige potrudicemo se da nauCimo kako promene kolicine novca uticu na razlicite ekonomske varijaЬie, ukljucujuCi inflaciju, kamatne stope, proizvodnju i zaposlenost. u skladu sa nasim dugorocnim interesovanjem u prethodna tri poglavlja, u narednom poglavlju ispitivacemo dugorocne efekte promena koliCine novca. Кratkorocni efekti monetarnih promena predstavljaju slozeniju temu, kojom cemo se baviti u kasnijim delovima knjige. U ovom poglavlju prиZamo osnovu za celokupnu dalju analizu.

ZNACENJE NOVCA

novac skup one imovine u nekoj ekonomiji koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi

Sta је novac? Ovo pitanje moze da deluje cudno. Kada procitate da milioner Bil Gejts ima mnogo novca, Znate sta to znaci: on је toliko bogat da moze da kupi skoro sve sto zeli. u ovom smislu, izraz novac koristi se da oznaci bogatstvo. Ekonomisti, medutim, ovu rec koriste u konkretnijem smislu: novac је skup one imovine u nekoj ekonomiji koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi. Gotovina u va8em novcaniku је novac, jer је koristite za kupovinu obroka u restoranu Ш kosulje u radnji koja prodaje odecu. Nasuprot tome, da ste slucajno vecinski vlasnik korporacije Majkrosoft, kao sto је to Bil Gejts, ЬШ Ьiste bogati, ali se ova imovina ne smatra oЬiikom novca. Тim bogatstvom ne Ьiste mogli da kupite obrok Ш kosulju, а da prethodno ne dobljete gotovinu. Prema definiciji koju Ы dao ekonomista, novac podrazumeva samo mali broj oЬlika bogatstva koje prodavci redovno prihvataju u zamenu za dobra i usluge.

Funkcije novca Novac u ekonomiji ima tri funkcije: on је sredstvo razmene, obracunska jedinica i Cиvar vrednosti. Ove tri funkcije razlikuju novac od ostalih vrsta imovine u ekonomiji, kao

1 1

POGLAVLJE :2.9

sto su akcije, obveznice, nekretnine, umetnicka dela, ра, cak, i slicice bezbol igraca. Razmotrimo pojedinacno svaku od ovih funkcija. Sredstvo razmene jeste predmet koji kupci daju prodavcima kada kupuju dobra i uslиge. Kada и prodavnici odece kиpujete kosиlju, prodavnica vama daje kosulju, а vi prodavnici dajete svoj novac. Тај prenos novca od kирса do prodavca omogucava odvijanje transakcije. Kada udete u prodavnicu, vi znate da се prodavnica prihvatiti vas novac za artikle koje prodaje, jer novac predstavlja siroko prihvaceno sredstvo razmene. Obracunska jedinica jeste merilo na osnovu kojeg ljudi odreduju cene i beleze dugove. Каdа idete u kupovinи, mozda cete primetiti da kosulja kosta 20, а hamburger 2 dolara. Mada Ьi Ьilo tacno reci da cena kosulje iznosi 10 hamburgera, а da је cena hamburgera 1/10 kosulje, cene se nikada ne navode na ovakav nacin. Isto tako, ako uzmete kredit od banke, iznos vasih buducih otplata kredita Ьiсе izrazen u dolarima, а ne u koliCini dobara i иsluga. Kada zelimo da izrazimo i zabelezimo ekonomsku vrednost, kao obracunskи jedinicи koristimo novac. Cuvar vrednosti је predmet pomocu kojeg ljudi mogu da prenesu kupovnи moc iz sadasnjosti и budиcnost. Kada prodavac danas prihvati novac и zamenu za dobro Ш uslиgu, taj prodavac moze da zadrZi novac i postane kирас nekog drиgog dobra ili usluge и neko drиgo vreme. Naravno, novac nije jedini cиvar vrednosti u ekonomiji, posto se kиpovna moc iz sadasnjosti и bиdиcnost moze preneti i posedovanjem drи­ gih vrsta imovine. Izraz bogatstvo koristi se za sve cuvare vrednosti, иkljucиjиCi i novac i nemonetarne oЬlike imovine. Ekonomisti koriste izraz likvidnost da Ьi opisali lakocи sa kojom se neka vrsta imovine moze pretvoriti и sredstvo razmene и ekonomiji. Posto novac predstavlja sredstvo razmene u ekonomiji, on је najlikvidnija raspoloziva imovina. Ostale vrste imovine znatno se razlikujи ро svojoj likvidnosti. Vecina akcija i obveznica moze se lako prodati uz niske troskove, ра predstavljaju relativno likvidnu imovinu. Nasuprot tome, prodaja kисе, Rembrantove slike Ш slicice bezbol igraca Dzoa Dimada iz 1948. zahtevaju vise vremena i trиda, ра su ovakvi oЬlici imovine manje likvidni. Kada odlucиju u kom се obliku cuvati svoje bogatstvo, Ijиdi morajи da odmere likvidnost svake moguce imovine u odnosи na korisnost te imovine kao cиvara vrednosti. Novac predstavlja najlikvidnijи imovinи, ali је daleko od savrsenog cuvara vrednosti. Kada cene rastu, vrednost novca opada. Drugim recima, kada dobra i иslи­ ge poskиpe, za svaki dolar u novcaniku mozete da kиpite manje. Ispostavice se da је ova veza izmedu nivoa cena i vrednosti novca vazna za razumevanje иticaja novca na ekonomiju.

MONETARNI SISTEM

1 633

sredstvo razmene predmet koji kupci daju prodavcima kada zele da kupe dobra i usluge

obracunska jedinica merilo na osnovu kojeg ljudi odreduju cene i beleze dugove

cuvar vrednosti predmet koji ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovne moci iz sadasnjosti u buducnost

likvidnost lakoca s kojom se neka vrsta imovine moze pretvoriti u sredstvo razmene u ekonomiji

Vrste novca Kada se novac javlja и oЬlikи robe koja ima unutrasnjи vrednost, zove se robni novac. Izraz unutrasnja vrednost znaci da Ьi nesto imalo vrednost cak i ako se ne Ьi koristilo kao novac. Jedan primer robnog novca jeste zlato. Zlato ima unиtrasnjи vrednost jer se koristi u industriji i proizvodnji nakita. Mada zlato danas vise ne koristimo kao novac, ono је и istoriji predstavljalo uoЬicajeni oЬlik novca jer se relativno lako prenosi i meri i zato sto se lako dokazuje njegova necistoca. Kada se u ekonomiji kao novac koristi zlato (Ш papirni novac koji se na zahtev pretvara и zlato), kaie se da ta ekonomija fиnkcionise na osnovu zlatnog standarda. Drugi primer robnog novca јеsи cigarete. U logorima ratnih zatvorenika tokom Drugog svetskog rata, zatvorenici sи medusobno trgovali dobrima i uslиgama kori-

robni novac novac u obliku robe koja ima unutrasnju vrednost

634

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

dekretni (fiat) novac bez uпutrasпje vredпosti koji se kao поvас koristi па osпovu drzavпog dekreta поvас

steCi cigarete kao cuvara vrednosti, obracunsku jedinicu i sredstvo razniene. Slicno tome, u doba raspada Sovjetskog Saveza krajem osamdesetih godina ХХ veka, cigarete su pocele da zamenjuju ruЬlju kao preferiranu valutu u Moskvi. U оЬа slucaja, cak su i nepusaCi sa zadovoljstvom prihvatali cigarete u razmeni, znajuci da njima mogu da kupe ostala dobra i usluge. Novac koji nema unutrasnju vrednost zove se dekretni (fiat) novac. Fiat* oznacava naredbu ili dekret ра se fiat (dekretni) novac uvodi drzavnim dekretom. Na primer, uporedite papirne dolare u svom novcaniku (koje stampa vlada SAD) sa papirnim dolarima iz igre Monopol (koje stampa kompanija za izradu igara Braca Parker). Zasto prvim dolarima mozete da platite racun u restoranu, а drugim ne mozete? Odgovor glasi: zato sto је vlada SAD proglasila svoje dolare vazeCim novcem. Na svakom dolaru u vasem novcaniku pise: "Ova novcanica predstavlja zvanicno sredstvo рlаС;щја svih dugova, javnih i licnih." Mada vlada ima glavnu ulogu u uspostavljanju i regulisanju sistema dekretnog novca (recimo, tako sto krivicno goni falsifikatore), neophodni su i neki drugi faktori koji odreduju uspeh takvog monetarnog sistema. Prihvatanje dekretnog novca u veli-

NOVAC

1\ЈА

OSTRVU

ЈАР

Uloga drustveпih oblcaja и moпetarriom sistemu пajoдgledпija је и straпim kulturama ciji se oblcaji veoma razlikuju od пasih. И naredпom Claпku opisuje se поvас па ostrvu Јар. Dok budete Citali Claпak, zapitajte se da li se па tom ostrvu koristi пеkа vrsta robпog поvса, dekretпog поvса, Ш пesto izmedu.

Fiksna sredstva, ili zasto је na Japu tesko odloziti placanje duga Pise: Art Рајп УАР,

MIKRONEZIJA - Na OVOm OStrvcetu па Juzпom Pacifiku zivot је lak, а valuta evrsta. Na svim drugim mestima na svetu, skripi poljuljani svetski moпetarпi sistem; plivajuCi devizпi kursevi izazivaju haos па valutпim trzistima, а devalvacije su postale opSte mesto. Ali, па Japu је valuta cvrsta kao ka-

mеп.

U stvari, опа i jeste kameп.

Krecпjak, da budemo precizпi.

Skoro z.ooo godiпa, ljudi па Japu koriste velike tockove od kameпa za placanje velikih kupovina, recimo, zemlje, kanua ili dozvola za brak. Јар је teritorija pod starateljstvom SAD; а dolar se koristi u prehrambeпim prodavпicama i па beпzinskim pumpama. Medutim, па ostrvu se i dalje koristi kameni поvас, bas kao sto ј dalje postoji drevпi kastiпski sistem i tradicioпalпa odeca u vidu

* od lat. fiat = neka bude (prim. red.)

tkaniпe

oko bokova i sukпje od tra-

ve. Kupoviпa

imoviпe

kameпjem

"mпogo је laksa пеgо, kupoviпa

americkim dolarima", kaze Dzoп Codad, koji је пеdаvпо kupio gгadeviп­ sko zemljiste kameпim tockom precпika 70 cm. "Mi пе zпamo vredпost americkog dolara." ... Kameпi tock6vi пisu dobri za sitпis, ра staпovпici Јара za sitпe traп­ sakcije koriste druge oЫike valute, recimo, pivo. Pivo se пudi kao пapla­ ta za sve vrste sitпih poslova,

POGLAVLJE 29

MONETARNI SISTEM

1 635

koj meri zavisi ne samo od dekreta vlade, vec i od ocekivanja i drustvene konvencije. Osamdesetih godina ХХ veka, sovjetska vlada nije napustila ruЬlju kao zvanicnu valutu. Ipak, Moskovljani su vise voleli da primaju cigarete (ili, cak, americke dolare) u zamenu za dobra i usluge, jer su tako bili sigurniji da се ove alternativne vrste novca Ьiti u buducnosti prihvacene od strane drugih ljudi.

Novac u ekonomiji SAD Као sto cemo videti, koliCina novca koja је u opticaju u privredi, pod nazivom novcana masa, ima snazan uticaj na mnoge ekonomske varijaЬle. Ali, pre nego sto razmotrimo

zasto је to tako, potrebno је da se najpre zapitamo: sta је koliCina novca? Konkretno, :t;retpostavimo da ste doЬili zadatak da izmerite koliko novca ima u ekonomiji SAD. Sta Ьiste sve ukljucili u taj proracun? Najociglednija vrsta imovine koju treba ukljuCiti jeste gotov novac - papirne novcanice i metalni novac u rukama najSire javnosti. Gotov novac је svakako najpri-

gotov novac papirne novcanice ј metalni novac ц rцkama najsire javnosti

, Pqstoji neko.l.iko definitivn ih ..... 2.• oqo ·.gqdjhq ,.·.. IФ~pi.risщi·.IТ\esetqp;, ·· ·.•;.PЩikovaqjestene:чvelike~krugqve. • prcednosti koriscenj~ masivnog ka- · . Oste~loje.vecpoZ:hёlto ..•..· .· тепја kao novca. Као prvo, oni sц Stanovnkilap.a naslanjaju kame· otpomi na trgovinu na crnom trzistц ... ле to~ko.ve . na svoje .·. kчсе Щ . ih ipredst.avljajц.nesavtadivџ preprekц re~aj~ IJ Seoskirn ,,pCI.nkafila''. za lopOve. Qsim toga; nemaщalud.. Vecina kameriJ<;~je pre(nika iim~du . niH deЂata 6 torne' kако stabllizovati JJSQ centirпetara, e~II(Qeki do$tt~u ~()ri~tirni~ ~istem na Japu. s~ samo · sirinu iodtri ipo metra.Svaki u sre~ . 6Ji60 kaФ~~ih. tockova koПko inje •diniimF! ~црц, ра $е rn~ze navцci na pi",('!ostalo'лa 6strvu; ponцda novca · staбlgobore~og drveta betelovog ortaje nepromenjena. ... u m~dцlirem.enuse moze desiti oraha i tako nositi: PotreЬho је 20 mцskarщ:a da ы se podigaoponeki da kameni nov
·. ·. 75

'

ostivu

""...,.~....,

,

ое:о

10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

depoziti ро videnju depoziti na bankovnim racunima kojima deponenti mogu da pristupe ро zahtevu ispisivanjem ceka.

hvacenije sredstvo razmene u nasoj ekonomiji. Nema sumnje da gotov novac predstavlja deo novcane mase. Ipak, gotov novac nije jedina vrsta imovine koju mozete da koristite za kupovinu dobara i usluga. Mnoge prodavnice primaju i cekove gradana. Bogatstvo koje stoji na vasem cekovnom racunu skoro је isto tako pogodno za kupovinu kao i bogatstvo koje drZite u novcaniku. Da Ьiste izmerili novcanu masu, moZda cete zeleti da ukljuCite i depozite ро videnju - uloge na bankovnim racunima kojima deponenti mogu da pristupe ро zahtevu jednostavnim ispisivanjem ceka. Kada stanje na cekovnim racunima pocnete da tretirate kao deo novcane mase, to vas navodi da uzmete u obzir i razne druge racune koje ljudi imaju u bankama i ostalim finansijskirn institucijama. Deponenti banaka oЬicno ne mogu da pisu cekove na osnovu stanja na svojim stednim racunima, ali mogu lako da prenesu sredstva sa stednih na cekovne racune. Osim toga, deponenti u investicionim fondovima na trzistu novca cesto mogu da pisu cekove na osnovu svojih racuna. Dakle, ove druge vrste racuna mogu s razlogom da se tretiraju kao deo novcane mase SAD. u slozenoj ekonomiji kakva је nasa, nije lako povuCi liniju izmedu imovine koja moze da se nazove "novcem" i imovine koja to ne moze. Metalni novac u vasem dZepu definitivno је deo novcane mase, а Empajr Stejt Bilding to definitivno nije, ali postoje rnnoge vrste imovine izmedu ova dva ekstrema kod kojih је taj izbor manje jasan. Dakle, u ekonomiji SAD na raspolaganju su razliCita merila novcane mase. Slika 1. prikazuje dva najvaznija merila, oznacena sa Ml i М2. Svako od ovih merila koristi neznatno drugaCiji kriterij za razlikovanje monetarne od nemonetarne imovine.

·кREDITNE~RTI~~,.PtATNE:kA~TIC~-.-•I_•N~~~C.·. Smatr~tf~re~it~~_-·kartice•••cle!o~-.~~o~~ahe··~~se•~-·~k~'~o~iji_·····,.·

.. moze da M!Uje prirodno.Napokon, ljutii i kori~tekreditnek~f- •·_·. · tke za mnogqbrojne kupovine. Zar Rreditne kart_ke, dakJe, -.· ·.•... nisusredstvorazmerie? _ ·.. ·. . .• < ' ·· ' < •. ·.•···~л~сlа !;e·~:FI;!(Щfil~'k .· M~da na ptvi• ,:юgl~d ovaj argun)ent q\oz·e :q~ -d.eiЧje ·· ·•· .. · ubediJivo, l banka ·. ·j( 1 PFosrп·".;:г,.; morati da platite banci (mozda i sa kamatorтi): Kada dode l]udiodlucujцda drze k9i;i sebe,

ј ,ј

.·

POGLAVLJE 29

MONETARNI SISTEM

1 637

Mill]arde dolara М2

Dve mere za novcanu masu u ekonomiji SAD

$5,455

Dve najvainije mere za novcanu masu su М1 i М2. Ova slika prikazuje oblm оЬе ove mere и 2001. godini. lzvor: Federalne rezerve М1

$1,179

• Depoziti ро viбenju • Putnicki cekovi • Ostali depoziti na osnovu kojih se izdajц ceko.lli (5$9 mЩjэrdi $)

• Sve stospada u

М1

(1.179 milijardi dolara)

Za nase potrebe u ovoj knjizi nije potrebno da nasiroko objasnjavamo razlike izmedu raznih mera za novac. Ono sto је vazno jeste da novcana masa u ekonorniji SAD podrazumeva ne samo gotov novac vec i uloge u bankama i drugim finansijskim institucijama kojima se moze lako pristupiti i koji se mogu koristiti za kupovinu dobara i usluga. 1

Primer iz prakse GDE SE NALAZI SAV ТАЈ GOTOV NOVAC? Ono sto zbunjuje u vezi sa novcanom mason americke privrede tice se kolicine gotovog novca. Godine 2001. stanje gotovog novca iznosilo је oko 580 milijardi dolara. Da Ьismo pravilno procenili tu brojku, mozemo је podeliti sa 212 miliona/ koliko iznosi broj odraslih stanovnika (od 16 i preko 16 godina starosti) u SAD. Ovakav proracun implicira da prosecni odrastao stanovnik poseduje oko 2.734 dolara gotovog novca. Za veCinu ljudi predstavlja iznenadenje sto u nasoj ekonorniji postoji toliko gotovog novca, jer u svojim novcanicirna oni nose rnnogo rnanje. Ко drzi svu tu gotovinu? То niko tacno ne zna, ali postoje dva verodostojna objasnjenja. Prvo objasnjenje glasi da se najveCi deo gotovog novca nalazi u inostranstvu. U stranirn zemljama bez staЬilnog rnonetarnog sistema ljudi cesto preferiraju americke dolare u odnosu na dornaca sredstva. U stvari, neretko se moze videti da se dolar u inostranstvu koristi kao sredstvo razmene, obracunska jedinica i cuvar vrednosti. Drugo objasnjenje glasi da veliki deo gotovine drze dileri drogom, oni koji izbegavaju placanje poreza, i ostali krirninalci. Za veCinu ljudi u ekonorniji SAD gotov novac 1

638

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

ne predstavlja narocito dobar nacin cuvanja bogatstva. Ne samo da se gotov novac moze ukrasti ш izguЬiti, vec on ne donosi ni kamatu, kao sto је to slucaj sa bankovnim depozitima. Zato vecina ljudi pri seЬi drzi samo male koliCine gotovine. Za razliku od njih, kriminalci mogu da izbegavaju ulaganje svog bogatstva u banke, jer bankovni depoziti pruzaju policiji papirni trag pomocu kojeg mogu da otkriju njihove nezakonite aktivnosti. Za kriminalce gotovina moze da predstavlja najbolji naCin cuvanj а vrednosti. •

BrziKviz

Navedite i opisite tri funkcije novca.

SISTEM FEDERALNIH REZERVI

Federalne rezerve (Fed) centralna banka SAD centralna banka institucija Ciji је zadatak da nadgleda bankarski sistem i regulise koliCinu novca u privredi

Kadgod se ekonomija oslanja na sistem dekretnog novca, kao sto је to slucaj sa ekonomijom SAD, neko telo mora Ьiti odgovorno za regulisanje tog sistema. U SAD takvo telo su Federalne rezerve/ koje se cesto naziva jednostavno Fed. Ako pogledate vrh dolarske novcanice, videcete da se zove пNovcanica Federalnih rezerviп. Federalne rezerve su primer centralne banke- institucije ciji је zadatak da nadgleda bankarski sistem i reguШe koliCinu novca u ekonomiji. U ostale vaZпije centralne banke u svetu spadaju Banka Engleske, Banka Japana i Evropska centralna banka.

Organizacija Federalnih rezervi Federalne rezerve osnovane su 1914. godine nakon sto је serija propadanja banaka 1907. ubedila Kongres da је SAD potrebna centralna banka koja се garantovati zdrav bankarski sistem te drzave. Danas Federalnim rezervama upravlja Odbor guvernera od sedam clanova koje imenuje predsednik, а potvrduje Senat. Mandat guvernera traje 14 godina. Bas kao sto se i sudije saveznog suda Ьiraju dozivotno kako Ьi Ьili izolovani od politike, tako i guverneri Federalnih rezervi imaju dugacak mandat cime sticu nezavisnost od kratkorocnih politickih pritisaka kada formuliSu monetarnu politiku. Od sedam Clanova Odbora guvernera najvэZniji је predsednik. Predsednik rukovodi zaposlenima Feda, predsedava sastancima odbora i redovno svedoci о politici Feda pred kongresnim odborima. Predsednik drzave imenuje predsednika Feda na period od 4 godine. U trenutku kada је ova knjiga ulazila u stampu, predsednik Federalnih rezervi Ьiо је Alen Grinspen, koga је 1987. prvoЬitno imenovao predsednik Regan, а zatim ponovo imenovali predsednici Bus i Кlinton. Sistem Federalnih rezervi Cini Odbor Federalnih rezervi u Vasingtonu i 12 regionalnih banaka Federalnih rezervi u najveCim gradovima SAD. Predsednike regionalnih banaka Ьiraju upravni odbori banaka, Ciji Clanovi ро pravilu poticu iz bankarske i poslovne zajednice doticnog regiona. Fed ima dva medusobno povezana zadatka. Prvi zadatak jeste regulisanje banaka i osiguranje zdravog bankarskog sistema. Ovaj zadatak је u velikoj meri poveren regionalnim bankama Federalnih rezervi. Konkretno, Fed nadzire stanje u svakoj banci i olaksava bankarske transakcije putem kliringa. Fed funkcionise i kao banka banaka. То jest, pozajmljuje im novac kada same banke zele da uzmu zajam. Kada se u finansijski ugrozenim bankama javi manjak gotovog novca, Fed funkcionise kao poslednje utoCiste zajmotraiiocu - daje pozajmice onima koji nisu u stanju da ih nadu na nekom drugom mestu - da Ьi ocuvao staЬilnost ukupnog bankarskog sistema.

POGLAVLJE 29

i.o::

'

Drиgi i vainiji zadatak Feda jeste da kontroliSe koliCinи raspolozivog novca и ekonomiji, odnosno роnиdи novca. Odluke koje о ponиdi novca donose kreatori politike cine monetarnи politiku. U Federalnim rezervama, monetarnи politikи odredиje Komisija Federalnih rezervi za otvoreno trziste (FOMC). FOMC se sastaje otprilike svakih sest nedelja и Vasingtonи da diskиtuje о stanjи и privredi i razmotri promene monetarne politike.

Komisija Federalnih rezervi za otvoreno trziste

~..

Komisijи Federalnih rezervi za otvoreno trziste Cini sedam Clanova Odbora guvernera i pet od 12 predsednika regionalnih banaka. Svih 12 regionalnih predsednika prisи­ stvujи svakom sastankи FOMC-a, ali је samo petorici dozvoljeno da glasajи. Petorica sa pravom glasa vremenom se menjajи иnиtar 12 regionalnih predsednika. Medиtim, predsednik Feda Njиjorka иvek ima pravo glasa, jer Njиjork tradicionalno predstavlja finansijski centar privrede SAD i zato sto se Fedova celokиpna kиpovina i prodaja drzavnih obveznica odvija za pиltom Federalnih rezervi и Njиjorkи. Na osnovu odlиka FOMC-a, Fed ima moc da povecava ili smanjиje kolicinи dolara и ekonomiji. Jednostavno metaforicki receno, mozete zamisliti da Fed stampa dolarske novcanice i ispиsta ih sirom zemlje iz helikoptera. lsto tako, mozete da zamislite da Fed uz pomoc ogromnog иsisivaca isisava dolarske novcanice iz novcanika ljиdi. Mada sи и praksi metode Feda za promenи ponиde novca slozenije i sиptilnije, metafora sa helikopterom i иsisivacem korisna је da se za pocetak shvati znacenje monetarne politike. U nastavkи poglavlja razmatracemo kako Fed zaista menja роnиdи novca, ali za sada vredi napomenиti da osnovni instrиment koji ти stoji na raspolaganjи јеsи operacije па otvorenom triistu- kиpovina i prodaja drzavnih obveznica SAD. (Setite se da drzavna obveznica SAD predstavlja potvrdи о zadиZenosti savezne vlade.) Ako FOMC odlиCi da poveca роnиdи novca, Fed kreira dolare i koristi ih za kиpovinи drzavnih obveznica od siroke javnosti na trzistu obveznica SAD. Nakon kиpovine, ti dolari sи и rиkama siroke javnosti. Dakle, kиpovinom obveznica od strane Feda na otvorenom trzistu, povecava se ponиda novca. 1 obratno, ako FOMC odlиCi da smanji роnиdи novca, Fed prodaje drzavne obveznice iz svog portfolija Sirokoj javnosti na trzistи obveznica SAD. Nakon prodaje, dolari koje је Fed doblo za obveznice nisи vise и rиka­ ma siroke javnosti. Dakle, prodajom obveznica od strane Feda na otvorenom trzistu, smanjиje se ponиda novca. Fed predstavlja vaznи institиcijи jer promene и ponиdi novca mogu da imajи snazan иticaj na ekonomijи. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da cene rastи kada vlada stampa sиvise novca. Drиgi od Deset principa ekonomije glasi da se drиstvo sиocava и kratkom rokи sa izborom izmedи inflacije i nezaposlenosti. Мос FOMC-a poCiva na ovim principima. lz razloga kojima cemo se detaljnije baviti и narednim poglavljima, odlиke FOMC-a koje se ticи politike imajи snaian иticaj na stopи inflacije и ekonomiji na dиgi rok i na zaposlenost i proizvodnjи и ekonomiji na kratki rok. 1 zaista, predsednik Federalnih rezervi smatra se drиgom ро redи najmocnijom osobom и SAD.

BrziKviz Koji su glavni zadaci Federalnih rezervi? Sta Fed poveca ponudu novca?

oЬicno cini kada zeli da

MONETARNI SISTEM

1 639

ponuda novca koliCina raspolozivog novca u privredi monetarna politika odredivanje ponude novca od strane kreatora politike u centralnoj banci

11

Сио sam dosta о novcu, sad

blh

та/о

-,;.

da ga probam.

11

640 1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

BANKE 1PONUDA NOVCA Do sada smo uveli pojam "novca" i razmotrili smo kako Federalne rezerve kontrolisu ponudu novca kupovinom i prodajom drzavnih obveznica na otvorenom trzistu. Mada је ovo objasnjenje ponude novca ispravno, ono nije potpuno. Konkretno, u ovakvom objasnjenju izostavljena је kljucna uloga banaka u monetarnom sistemu. Podsetite se da kolicina novca koju posedujete ukljucuje ne samo gotov novac (novcanice u vasem novcaniku i metalni novac u dzepu)/ vec i depozite ро videnju (stanje na vasem cekovnom racunu). Posto se depoziti ро videnju drze u bankama/ ponasanje banaka moze da utice na kolicinu depozita ро videnju u privredi, а time i na ponudu novca. U ovom odeljku istrafujemo kako banke uticu na ponudu novca i kako komplikuju zadatak Fed-a da kontroliSe ponudu novca.

Jednostavan slucaj bankarstva sa stopostotnim rezervama

rezerve

depoziti koje su banke primile, ali ih nisu dale za pozajmke

Da Ьismo videli kako banke uticu na ponudu novca, najpre је korisno zamisliti svet u kojem uopste ne postoje banke. U tom jednostavnom svetu, gotovina је jedini oblik novca. Da Ьismo ЬШ konkretni, pretpostavimo da ukupna koHCina gotovog novca iznosi 100 dolara. Ponuda novca, dakle, iznosi 100 dolara. Sada pretpostavimo da neko otvori banku, pod prikladnim nazivom Prva nacionalna banka. Prva nacionalna banka је jedina depozitarna institucija- to jest, ona prima depozite, ali ne daje pozajmice. Svrha postojanja te banke jeste da deponentima pruZi sigurno mesto gde се drzati svoj novac. Kada god neko u1ozi novac, banka taj novac drZi u svom trezoru sve dok deponent ne dode da ga podigne ili napise cek ро stanju na svom racunu. Depoziti koje su banke primile, ali ih nisu dale za pozajmice, zovu se rezerve. U ovoj zamisljenoj ekonomiji, svi depoziti drze se kao rezerve, ра se takav sistem naziva bankarstvo sa stoprocentnim rezervama. Finansijski polozaj Prve nacionalne banke mozemo izraziti uz pomoc T-Ьilansa, pojednostavljenog racunovodstvenog izvestaja koji pokazuje promene aktive i pasive banke. Evo kako izgleda T-Ьilans Prve nacionalne banke ako је svih 100 dolara u ekonomiji ulozeno u tu banku: PRVA NAQONAINA ВАNКА Aktiva Rezerve

$юо.оо

Pasiva Depoziti

$100.00

Sa leve strane T-bllansa nalazi se aktiva banke u iznosu od 100 dolara (rezerve koje drzi u trezoru). Sa desne strane T-Ьilansa nalazi se pasiva banke u iznosu od 100 dolara (iznos koji banka duguje svojim deponentima). UoCite da su aktiva i pasiva Prve nacionalne banke u potpunosti jednake. Sada razmotrimo ponudu novca u ovoj zamisljenoj ekonomiji. Pre otvaranja Prve nacionalne banke, ponuda novca iznosi 100 dolara gotovine koju ljudi poseduju. Posto se banka otvorila i ljudi ulozili svoj gotov novac, ponuda novca iznosi 100 dolara u depozitima ро videnju. (Vise nema gotovog novca, jer se sav nalazi u banCinom trezoru.) Svaki depozit u banci smanjuje gotov novac i povecava depozite ро videnju tacno za isti iznos, sto ponudu novca cini nepromenjenom. Dakle, ako sve depozite drie и

rezervi, banke ne uticu па ponudu novca.

POGLAVLJE 29

MONETARNI SISTEM

1

641

Kreiranje novca u bankarstvu sa delimicnim rezervama Bankari u Prvoj nacionalnoj banci mogu vremenom iznova da razmotre svoju politiku bankarstva sa stoprocentnim rezervama. Cini se da nije nuzno ostaviti sav taj novac da beskorisno lezi u trezorima. Zasto jedan deo ne Ьi dali za pozajrnice? Porodice koje kupuju kuce, preduzeca koja grade nove fabrike i studenti koji placaju skolarinu rado Ьi platili kamatu da pozajme nesto novca na izvesno vreme. Naravno, Prva nacionalna banka mora da zadrzi izvesne rezerve da Ьi gotovina Ьila na raspolaganju ukoliko deponenti pozele da podignu svoj novac. Ali, ako је tok novih depozita otprilike jednak toku podizanja novca, Prva nacionalna banka treba da zadrzi samo deo svojih depozita kao rezerve. Na taj nacin, Prva nacionalna banka uvodi sistem pod nazivom bankarstvo sa delimicnim rezervama. Deo ukupnih depozita koji banka drzi u rezervama zove se udeo rezervi. Тај udeo zajednicki odreduju drzavni propisi i politika banke. Као sto cemo videti u nastavku poglavlja, Fed propisuje rninimum rezervi koje banke moraju da drze, koje se zovu obavezne rezerve. Osim toga, banke mogu da drze rezerve koje su vece od zakonskog minimuma, pod nazivom visak rezervi, koje im predstavljaju vecu garanciju da nece ostati bez gotovog novca. Za nase svrhe u ovom poglavlju, smatracemo da је udeo rezervi zadat i ispitacemo sta bankarstvo sa delirnicnim rezervama znaCi za ponudu novca. Pretpostavimo da udeo rezervi и Prvoj nacionalnoj banci iznosi 10 posto. То znaci da banka drzi 10 posto svojih depozita u rezervi, а da ostatak daje na pozajrnicu. Sada ponovo pogledajmo T-bilans banke: PRVA NACIONALNA ВАNКА

Pasiva

Aktiva

Rezerve Pozajmice

$1о.оо

Depoziti

$100.00

go.oo

Prva nacionalna banka jos uvek ima 100 dolara pasive, jer davanje pozajrnica nije promenilo obaveze banke prema njenim deponentima. Ali, sada banka raspolaZe sa dve vrste aktive: ima 10 dolara rezervi u trezoru i pozajmice u vrednosti od 90 dolara. (Тi zajmovi predstavljaju obaveze za ljude koji su ih uzeli, ali za banku koja је dala zajmove one predstavljaju aktivu, jer се zajmoprimci kasnije otplatiti taj novac banci.) Ukupno gledano, aktiva Prve nacionalne banke jednaka је njenoj pasivi. Razmotrimo jos jednom ponudu novca u ekonomiji. Pre nego sto Prva nacionalna banka pocne da daje pozajmice, ponuda novca iznosi 100 dolara u vidu depozita u banci. Medutim, kada Prva nacionalna banka pocne da daje pozajrnice, ponuda novca se povecava. Deponenti jos uvek poseduju depozite ро videnju u iznosu od 100 dolara, ali sada zajmoprimci drze 90 dolara gotovog novca. Ponuda novca (koja је jednaka zblru gotovog novca i depozita ро videnju) sada iznosi 190 dolara. Dakle, kada drze samo deo depozita и rezervi, banke kreiraju novac. Na prvi pogled, ovo kreiranje novca kao rezultat bankarstva sa delimicnim rezervama moze da deluje previse dobro da Ьi Ьilo istinito, jer se cini kao da је banka ni iz cega stvorila novac. Da Ьi vam ovakvo kreiranje novca delovalo manje cudesno, imajte u vidu da kada Prva nacionalna banka daje na zajam jedan deo svojih rezervi i stvara novac, ona ne stvara nikakvo bogatstvo. Pozajrnice od Prve nacionalne banke pru.Zaju zajmoprimcima izvesnu gotovinu, а time i sposobnost da kupe dobra i usluge. Medutim, zajmoprimci se i zaduzuju, ра ih pozajmice ne Cine nimalo bogatijim.

bankarstvo sa delimicnim rezervama bankarski sistem u kome banke dr:Ze samo deo depozita kao rezerve udeo rezervi deo depozita koje banke drze kao rezerve

642

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI I
Drиgim

reCima, kada banka kreira imovinи и vidи novca, ona stvara i odgovarajиcи svojim zajmoprimcima. Na krajи ovog procesa kreiranja novca, privreda је likvidnija и tom smislи sto postoji veca koliCina sredstva razmene, ali ekonomija nije nista bogatija nego ranije. obavezи

Novcani multiplikator Кreiranje novca odvija se i izvan Prve nacionalne banke. Pretpostavimo da zajmoprimac Prve nacionalne banke иpotrebl 90 dolara da Ьi kиpio nesto od nekog ko zatim иlozi tu gotovinи и Drиgи nacionalnи bankи. Evo kako izgleda T-Ьilans Drиge nacionalne banke:

DRUGA NACIONALNA ВАNКА

Pasiva

Aktiva Rezerve Pozajmice

$ g.oo

$go.oo

Depoziti

81.00

Ро

osnovi depozita, ova banka ima obaveze и iznosи od 90 dolara. Ako i и Drиgoj nacionalnoj banci иdео rezervi iznosi 10 posto, ona drZi imovinи и iznosи od 9 dolara и rezervi, а daje pozajmice и iznosи od 81 dolara. Na taj naCin, Drиga nacionalna banka stvara dodatnih 81 dolar novca. Ako se taj 81 dolar na krajи иlozi и Тrеси nacionalnи bankи, ciji иdео rezervi takode iznosi 10 posto, ta banka drzi 8,10 dolara и rezervi, а 72,90 dolara daje na pozajmice. Evo kako izgleda T-Ьilans Trece nacionalne banke: ТRЕСА NACIONALNA ВАNКА

Aktiva Rezerve Pozajmice

Pasiva

$ 8.10

Depoziti

$81.00

72.90

Тај

proces se nastavlja. Svaki риt kada se novac deponиje, stvara se jos novca. Koliko se novca na krajи stvori и ekonomiji? Saberimo: Prvobltni depozit = $ Pozajmice Prve nacionalne banke $ Pozajmice Druge nacionalne banke = $ Pozajrnice Trece nacionalne banke $

Ukupna ponuda novca

novcani multiplikator iznos novca koji bankarski sistem stvara od svakog dolara rezervi

а

banka izvrsi pozajmicи,

100.00 90.00 [= .9 х $100.00] 81.00 [= .9 х $90.00] 72.90 [= .9 х $81.00]

= $1,000.00

lako se ovaj proces stvaranja novca moze beskonacno nastaviti, ispostavlja se da se njime ne kreira beskonacna koliCina novca. Ako ste vredni р а saberete beskonacne nizove brojeva и gore prikazanom prirnerи, videcete da 100 dolara rezervi stvara 1.000 dolara novca. KoliCina novca kоји bankarski sistem stvara od svakog dolara rezervi zove se novcani mиltiplikator. U ovoj zamisljenoj ekonomiji, и kojoj 100 dolara rezervi stvara 1.000 dolara novca, novcani mиltiplikator iznosi 10.

1 1

ј

POGLAVLJE 29

MONETARNI SISTEM

1 643

Sta odredиje veliCinи novcanog mиltiplikatora? Ispostavlja se da је odgovor jednostavan: novcani multiplikator је reciprocna vrednost udela rezervi. Ako је R иdео rezervi svih banaka и ekonomiji, onda svaki dolar rezervi stvara 1/R dolara novca. U nasem primeri, R = 1/10, ра novcani multiplikator iznosi 10. Ova reciproena formиla novcanog multiplikatora ima smisla. Ako banka drzi 1.000 dolara и depozitima, onda иdео rezervi и visini od 1/10 (10 posto) znaci da banka mora da drzi 100 dolara u rezervama. Novcani multiplikator samo obrnuto izraiava ovu ideju: ako bankarski sistem и celini drzi ukupno 100 dolara и rezervama, moze da ima samo 1.000 dolara и depozitima. Drиgim recima, ako R predstavlja odnos izmedu rezervi i depozita и svakoj banci (to jest, иdео rezervi), tada odnos izmedu depozita i rezervi u bankarskom sistemи (to jest, novcani mиltiplikator) mora da Ьиdе 1/R. Ova formula pokazиje kako iznos novca koji kreirajи banke zavisi od иdela rezervi. Kada Ьi udeo rezervi iznosio samo 1/20 (5 posto), tada Ьi bankarski sistem imao 20 puta vise и depozitima nego и rezervama, sto Ьi znacilo da novcani multiplikator iznosi 20. Slicno tome, kada Ьi udeo rezervi iznosio 1/5 (20 posto), depoziti Ьi Ьili 5 puta veCi od rezervi, novcani multiplikator Ьi Ьiо 5, а svaki dolar rezervi stvorio Ьi 5 dolara novca. Dakle, sto је veti udeo rezervi, to је manji udeo depozita koje banka daje па zajam, а time је manji i novcani multiplikator. U specijalnom slиcaju bankarstva sa stoprocentnim rezervama, иdео rezervi iznosi 1, novcani mиltiplikator је 1, а banke ne daju pozajmice niti kreiraju novac.

lnstrumenti monetarne kontrole Feda Као sto smo vec rekli, zadatak Feda jeste kontrola ponude novca и ekonomiji. Posto nam је jasno kako funkcionise bankarstvo sa delimicnim rezervama, lakse nam је da shvatimo kako Fed obavlja taj zadatak. Posto и sistemu bankarstva sa delimicnim rezervama banke kreiraju novac, kontrola ponиde novca od strane Feda је indirektna. Kada Fed odlиci da promeni ponиdu novca, potrebno је da razmotri kako се njegovi postupci delovati na bankarski sistem. Fed ima na raspolaganju tri monetarna instrumenta: operacije na otvorenom trzistи, obavezne rezerve i eskontnи stopи. Razmotrimo kako Fed koristi svaki od tih instrиmenata.

Operacije na otvorenorп Као sto smo ranije naglasili, kada kирије Ш prodaje drzavne obveznice, Fed vodi operacije na otvorenom trziStu. Da Ьi povecao ponudu novca, Fed instruira svoje trgovce и Federalnim rezervama Njujorka da kuри­ ји obveznice od siroke javnosti na trzistu obveznica SAD. Dolari kojima Fed placa obveznice povecavajи broj dolara u opticajи. Jedan deo tih dolara drzi se и gotovom novcи, а jedan se иlaze и banke. Svaki novi dolar koji se drzi и gotovom novcи povecava ponudu novca tacno za 1 dolar. Svaki novi dolar koje se иlozi u bankи povecava роnиdи novca za jos veCi iznos jer povecava rezerve, а time i iznos novca koji moze da kreira bankarski sistem. Da Ьi smanjio ponudu novca, Fed deluje иpravo- obratno: prodaje drzavne obveznice sirokoj javnosti na trzistи obveznica SAD. Siroka javnost placa obveznice gotovinom i bankarskim depozitima kojima raspolaie, Cime direktno smanjuje iznos novca и opticajи. Osim toga, kada ljиdi podizи novac iz banaka, bankama ostaje manja kolicina rezervi. Banke zaиzvrat smanjиjи iznos zajmova, а proces stvaranja novca sad је obrnиt.

kupovina i prodaja drzavnih obveznica SAD od strane Feda

644 1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

Operacije na otvorenom trzistu lako se obavljaju. U stvari, kupovina i prodaja drzavnih obveznica od strane Feda na trzistu obveznica SAD slicne su transakcijama koje moze da izvrsi Ьilo koji pojedinac sa sopstvenim portfolijom. (Naravno, kada pojedinac kupuje Ш prodaje obveznicu, novac menja vlasnika, ali iznos novca u opticaju ostaje isti.) Osim toga, Fed је u stanju da preko operacija na otvorenom trzistu svakog dana menja ponudu novca za mali Ш veliki iznos, bez vecih promena zakona ili bankarskih propisa. Dakle, operacije na otvorenom trzistu predstavljaju instrument monetarne politike koji Fed najcesce koristi. obavezne rezerve propisi о minimalnom iznosu rezervi koje banke moraju da drze u odnosu па svoje depozite

Obavezne rezerve Na ponudu novca Fed utice i preko obaveznih rezervi, propisa minimalnoj koliCini rezervi koje banke moraju da drze u odnosu na depozite. Obavezne rezerve uticu na kolicinu novca koju banke mogu da stvore od svakog dolara rezervi. Povecanje obaveznih rezervi znaCi da banke moraju da drze vecu koliCinu rezervi, а time su u stanju da za zajmove daju manje od svakog ulozenog dolara; shodno tome, povecava se udeo rezervi, а smanjuju novcani multiplikator i ponuda novca. Obratno, smanjenjem obaveznih rezervi smanjuje se udeo rezervi, а povecavaju novcani multiplikator i ponuda novca. Fed veoma retko koristi promene obaveznih rezervi, jer Ьi ceste promene unele pometnju u poslovanje banaka. Kada Fed poveca obavezne rezerve na primer, pojedine banke ostaju bez dovoljno rezervi, cak i ako su im depoziti ostali nepromenjeni. Shodno tome, one moraju da smanje kreditiranje, sve dok ne podignu nivo rezervi na novi, obavezni nivo.

eskontna stopa kamatna stopa na kredite koje Fed daje bankama

Eskontna stopa TreCi instrument koji Fedu stoji na raspolaganju jeste eskontna stopa, kamatna stopa na kredite koje Fed daje bankama. Banka uzima pozajmicu od Federalnih rezervi kada su јој rezerve suvise male u odnosu na obavezni nivo. Do toga moze da dode jer је banka dala previse kredita Ш zato sto је u skorije vreme povucen veliki iznos depozita. Kada Fed da ovakvu pozajmicu banci, bankarski sistem raspolaze sa vise rezervi nego sto Ьi u protivnom imao, а te dodatne rezerve omogucavaju bankarskom sistemu da kreira vise novca. Fed moze da menja ponudu novca izmenom eskontne stope. Visa eskontna stopa destimuliSe banke da uzimaju kredite od Feda. Dakle, povecanjem eskontne stope smanjuje se koliCina rezervi u bankarskom sistemu, Cime se, zauzvrat, smanjuje ponuda novca. I obrnuto, niza eskontna stopa podstice banke da se zadиZuju kod Feda, cime se povecava kolicina rezervi i ponuda novca. Fed koristi eskontno kreditiranje ne samo da Ьi kontrolisao ponudu novca, vec i radi pomoCi finansijskim institucijama u nevolji. Na primer, godine 1984. krиZile su glasine da Nacionalna Kontinental banka Ilinoja ima veliki broj nenaplativih dugova, koje su navele mnoge deponente da povuku svoje depozite. Da Ьi pomogle naporima za spasenje te banke, Federalne rezerve postupile su kao poslednje utoCiste zajmotrazioca i pozajmile su Nacionalnoj Kontinental banci viSe od 5 milijardi dolara. Slicno tome, kada је berza dozivela slom 19. oktobra 1987. godine, mnoge brokerske kuce sa Vol Strita privremeno su ostale bez dovoljno sredstava kojima Ьi finansirale veliki oblm trgovine akcijama. Narednog jutra, pre otvaranja berze, predsedavajuCi Federalnih rezervi, Alen Grinspen, objavio је da је нFed spreman da posluzi kao izvor likvidnosti kako Ьi podrzao ekonomski i finansijski sistem.н Mnogi ekonomisti smatraju da је u velikoj meri zahvaljujuCi G;rinspenovoj reakciji slom berze imao tako ma:lo negativnih posledica.

о

POGLAVLJE 29

MONETARNI SISTEM

1 645

ProЫemi pri kontroli ponude novca Tri instrиmenta Federalnih rezervi- operacije na otvorenom trzistu, obavezne rezerve i eskontna stopa - imajи snazan иticaj na роnиdи novca. Uprkos tome, kontrola ponиde novca od strane Feda nije precizna. Fed mora da se izbori sa dva proЬlema, od kojih svaki nastaje jer se najveCi deo ponиde novca stvara и nasem sistemи bankar- _ stva sa delimicnim rezervama. Prvi proЬlem jeste и tome sto Fed ne kontroliSe kolicinи novca kоји domaCinstva оdlисији da drze kao depozite и bankama. Sto vise novca domacinstva drze и banci, to banke imajи vise rezervi, а time је i bankarski sistem и stanjи da kreira vise novca. Da Ьismo videli zasto to predstavlja proЬlem, pretpostavimo da jednog dana ljиdi росnи da gube poverenje и bankarski sistem i da zato оdlисији da povukи depozite i drze vise gotovog novca. Kada se to dogodi, bankarski sistem gubl rezerve i kreira manje novca. Ponиda novca opada, cak i bez Ьilo kakvog mesanja Feda. Drиgi proЬlem monetarne kontrole jeste и tome sto Fed ne kontroliSe iznos koji banke оdlисији da dаји za pozajmice. Kada se novac deponиje и bankи, on stvara jos vise novca samo ako ga banka da и zajam. Posto banke mogu da odlиce da иmesto toga drze visak rezervi, Federalne rezerve ne mogu da Ьиdи sigurne koliko се novca kreirati bankarski sistem. Na primer, pretpostavimo da jednog dana bankari postanи oprezniji и pogledи ekonomskih иslova i da odlиce da dаји manje zajmova i drze vise rezervi. U tom slисаји, bankarski sistem kreira manje novca nego inace. Zbog odluke bankara, ponиda novca se smanjиje. Dakle, и sistemи bankarstva sa delimicnim rezervama, kolicina novca и ekonomiji delom zavisi od ponasanja deponenata i bankara. Posto Fed nije и stanjи da kontroliSe ili и potpиnosti predvidi to ponasanje, ne moze ni da kontroliSe роnиdи novca. lpak, ako је Fed na oprezи, ovi proЬlemi ne morajи da Ьиdи ozblljni. Fed od banaka svake nedelje sakиplja podatke о depozitima i rezervama, ра se brzo obavestava о promenama ponasanja deponenata ili banaka. Zato је и stanjи da reaguje na te promene i роnиdи novca drzi na Ьilo kom nivoи koji је odabrao.

Primer iz prakse BANKARSKA PANIKA 1 PONUDA NOVCA Mada bankarskи panikи и zivotи verovatno niste doziveli, mozda ste videli kako је prikazana и filmovina Meri Popins Ш Zivot је divan. Bankarska panika nastaje kada deponenti posиmnjajи da Ьi banka mogla da bankrotira, ра ih zato hvata panika i odlaze da povukи svoje depozite. Bankarske panike predstavljajи proЬlem za banke koje fиnkcionisи и bankarskom sistemи sa delimicnim rezervama. Posto banka drzi samo deo svojih depozita и rezervi, nije и stanjи da иdovolji zahtevima za povlacenjem depozita svih deponenata. C:ak i ako је banka zaista solveпtna (sto znaCi da јој је imovina veca od obaveza), nece imati dovoljno gotovine da omoguCi svim deponentima trenиtan pristиp celokиpnom njihovom novcи. Kada dode do panike, banka је prinиdena da se zatvori dok ne naplati neke svoje dиgove, ili dok se ne pojavi neki zajmodavac kao poslednje иtoCiste (recimo, Fed) i snabde је gotovim novcem koji јој је potreban da zad,ovolji deponente:

Ne bas tako divna bankarska · panika

646

1

DEO 10

NOVAC ! CENE NA DUGI ROK

Bankarska panika komplikиje kontrolи ponиde novca. Znacajan primer ovog prozabelezen је tokom Velike depresije pocetkom tridesetih godina ХХ veka. Nakon talasa bankarske panike i zatvaranja banaka, domaCinstva i banke postali sи oprezniji. Domacinstva sи povukla svoje depozite iz banaka, preferirajиCi da svoj novac drze и oЬlikи gotovog novca. Та odlиka izokrenиla је proces kreiranja novca, jer sи bankari reagovali na ораdајисе rezerve smanjenjem bankarskih zajmova. Istovremeno, bankari sи povecali svoje иdele rezervi da Ы imali dovoljno gotovog novca kako Ы zadovoljili zahteve deponenata и nekoj Ьиdисој bankarskoj panici. Zbog veceg иdela rezervi smanjen је novcani multiplikator, cime је smanjena i ponиda novca. U periodи izmedи 1929. i 1933. godine, ponиda novca smanjila se za 28 posto, mada Fed nije preduzeo nikakvu namernи kontrakcijи. Mnogi ekonomisti isticи da ovakav ogroman pad ponиde novca moze da predstavlja objasnjenje visoke nezaposlenosti i niskih cena и tom periodи. (U narednim poglavljima istraiicemo mehanizme na osnovu kojih promene ponиde novca иtiси na nezaposlenost i cene.) U danasnje vreme, bankarska panika ne predstavlja veliki proЬlem za bankarski sistem ili Fed. Federalna vlada sada garantuje za sigurnost depozita kod veCine banaka, prvenstveno pиtem Savezne korporacije za osiguranje depozita (FDIC). Deponente ne hvata bankarska panika, jer sи sigurni da се im FDIC isplatiti depozite, cak i ako njihova banka bankrotira. Politika osiguranja depozita od strane drzave ima svojи сеnи: bankari za Cije se depozite garantиje nemajи mnogo podsticaja da izbegavajи velike rizike pri davanjи kredita. Medиtim, jedna od koristi osiguranja depozita jeste stabllniji bankarski sistem. Shodno tome, vecina ljиdi bankarskи panikи vida samo и filmovima. • Ьlema

Opisite kako banke kreiraju novac. Kada Ы Fed zeleo da upotrebl sva tri instrumenta politike da smanji ponudu novca, sta Ы ucinio?

BrziKviz

ZAKLJUCAK re nekoliko godina na listi najtraienijih knjiga nasla se i ona pod naslovom Tajne hrama: kako Federalne rezerve upravl:jaju zeml:jom. Mada је naslov nesиmnjivo preteran, on ipak иkazuje na vainи иlоgи monetarnog sistema и nasem svakodnevnom zivotи. Kada god nesto kиријеmо ш prodajemo, oslanjamo se na cиdesno korisnи drиstvenи konvencijи koja se zove "novac". Posto znamo sta је novac i sta odredиje njegovu ро­ nиdи, и stanjи smo da razmotrimo kako promene kolicine novca иtiси na ekonomijи. Tom temom pocecemo da se bavimo и sledecem poglavljи.

1

1 1 ј

!! i

j '

"" ........:.~-

POGLAVLJE 29

MONETARNI SISTEM

REZIME • lzraz novac odnosi se na onu imovinu koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga. • Novac ima tri funkcije. Као sredstvo razmene, on predstavlja predmet koji se koristi za obavljanje transakcija. Као obracunska jedinica, novac predstavlja naCin da se beleze cene i druge ekonomske vrednosti. Као cuvar vrednosti, omogucava prenos kupovne moCi iz sadasnjosti u buducnost. • Robni novac, kao sto је zlato, jeste novac koji ima unutrasnju vrednost: Ьiо Ьi vredan cak i kada se ne Ьi koristio kao novac. Dekretni (jiat) novac, kao sto su papime dolarske novcanice, jeste novac bez unutrasnje vrednosti: Ьiо Ьi bezvredan kada se ne Ьi koristio kao novac. • U ekonomiji SAD novac se javlja u vidu gotovog novca i raznih vrsta bankarskih depozita, recimo, cekovцih racuna. • Zadatak Federalnih rezervi, centralne banke SAD, jeste da reguШe monetarni sistem SAD. Predsedni-

ka Feda imenuje predsednik drzave, а potvrduje ga Kongres svake cetiri godine. Predsednik је vodeCi clan Savezne komisije za otvoreno trZiste, koja se sastaje priЬliZno svakih sest nedelja kako Ьi razmotrila promene monetarne politike. • Fed kontroliSe ponudu novca prvenstveno kroz operacije na otvorenom trZistu: kupovinom drzavnih obveznica povecava se ponuda novca, а prodajom drzavnih obveznica smanjuje se ponиda novca. Fed moze da poveca ponudu novca ako smanji obavezne rezerve Ш snizi eskontne stope, а роnиdи novca moze da smanji ako poveca obavezne rezerve Ш podigne eskontnu stopu. • Kada banke jedan deo svojih depozita koriste za kreditiranje, one povecavaju kolicinu novca u ekonomiji. Zbog ovakve uloge banaka u odredivanju ponude novca, kontrola ponude novca od strane Feda nije savrsena.

KLJUCNI POJMOVI novac sredstvo razmene obracunska jedinica cuvar vrednosti likvidnost robni novac dekretni (jiat) novac

gotovnovac depoziti ро videnju Federalne rezerve (Fed) centralna banka ponиda novca monetarna politika rezerve

bankarstvo sa delimicnim rezervama udeo rezervi novcani mиltiplikator operacije na otvorenom trzistu obavezne rezerve eskontna stopa

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta razlikиje novac od ostalih vrsta imovine и ekonomiji? 2. Sta је robni novac? Sta је dekretni (fiat) novac? Ко­ ји vrstu novca mi koristimo? з. sta su depoziti ро videnju i zasto љ је potrebno ukljuciti и novcanu masи? 4. Ко је zaduzen za donosenje monetarne politike и SAD? Kako se Ьira ta grupa? 5. Sta Cini Fed ako zeli da poveca ponudи novca uz pomoc operacija па otvorenom trzistu?

6. Zasto banke ne drze stoprocentпe rezerve? U kakvom su medusobnom odnosи koliCina rezervi koju banke drze i koliCina novca kоји kreira bankarski sistem? 7. Sta је eskoпtna stopa? Sta se desava sa ponudom поvса kada Fed poveca eskontnи stopu? 8. Sta sи obavezne rezerve? Sta se desava sa ponudom поvса kada Fed poveca iznos obaveznih rezervi? 9. Zasto Fed пiје и stanju da vrsi savrsenu koпtrolu poпude поvса?

1 647

648

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

PROBLEMi 1 PRIMENE 1. Sta od navedenog predstavlja novac u ekonomiji SAD? Sta ne predstavlja? Objasnite svoj odgovor razmatranjem svake od tri funkcije novca. а. americki cent Ь. meksicki pezos с. Pikasovo platno d. plasticna kreditna kartica 2. Svakog meseca casopis Jenki objavljuje rubriku uRobna razmena" u kojoj se nudi trampa dobara i usluga. Evo jednog primera: "Menjao bih vencanicu sasivenu ро meri i do 6 haljina za deveruse za 2 povratne avionske karte i tri nocenja u unutrasnjosti Engleske." Zasto Ьi bilo tesko voditi nasu ekonomiju uz pomoc rubrike Robna razmena" umesto uz pomoc novca? Na osnovu odgovora na to pitanje objasnite zasto ufenkiju uopste postoji rubrika "Robna razmena 3. Које karakteristike cine neku imovinu korisnom kao sredstvo razmene? А kao cuvara vrednosti? 4. Razmotrite kako Ьi sledece situacije uticale na monetarni sistem privrede. а. Pretpostavimo da ljudi na ostrvu Јар otkriju lak nacin za izradu tockova od krecnjaka. Kako Ьi taj dogadaj uticao na korisnost kamenih tockova kao novca? Objasnite. Ь. Pretpostavimo da se u SAD otkrije lak naCin za falsifikovanje novcanica od 100 dolara. Kako Ьi taj dogadaj uticao na monetarni sistem SAD? Objasnite. 11

11

•

5. Posetite veb sajt Banke Federalnih rezervi Sent Luisa. ,~~~,~~~~~~~~~ а. Pronadite bazu podataka FRED. Nacrtajte grafikon ukupne koliCine gotovog novca u ekonomiji SAD. Sta se desilo sa vlasnistvom nad gotovim novcem krajem 1999. godine? Mozete li da objasnite ovu pojavu? Ь. Pronadite mapu regiona (distrikta) Federalnih rezervi. Ako zivite u SAD, saznajte u kom distriktu zivite. Gde se nalazi banka Federalnih rezervi u vasem distriktu? (Dodatni poeni: Која drzava ima dve banke Federalnih rezervi?) 6. Vas ujak vraca zajam od 100 dolara koji је uzeo od Desete nacionalne banke ispisivanjem ceka na 100 dolara sa svog cekovnog racuna u istoj banci. Na osnovu T-bilansa pokazite efekte te transakcije na

vaseg ujaka i na Desetu nacionalnu banku. Da li se promenilo Ьogatstvo vaseg ujaka? Objasnite. 7. ProЬlematicna Drzavna banka (PDB) drZi 250 miliona dolara u depozitima i odrzava udeo rezervi od 10 posto. а. Prikaiite T-bilans ove banke. Ь. Sada pretpostavimo da najveci deponent ove banke podigne 10 miliona gotovog novca sa svog racuna. Ako PDB odluCi da povrati svoj udeo rezervi smanjenjem koliCine prevelikih zajmova, pokazite njihov novi T-Ьilans. с. Objasnite kakav се efekat imati postupak PDB na druge banke. d. Zasto Ьi ovoj banci moglo Ьiti tesko da preduzme ono Sto је opisano u pitanju pod (Ь)? Razmotrite drugi naCin na koji Ьi PDB mogla da povrati svoj prvoЬitni udeo rezervi. 8. Uzimate svojih 100 dolara koje ste drzali u иslama­ rici" i polazete ih na svoj bankovni racun. Ako tih 100 dolara ostane u bankarskom sistemu u vidu rezervi i ako banka drzi rezerve koje iznose 10 posto depozita, za koliko se povecava ukupni iznos depozita u bankarskom sistemu? Za koliko se povecava ponuda novca? 9. Federalne rezerve kupuju drzavne obveznice u vrednosti od 10 miliona dolara na otvorenom trziStu. Ako је udeo obaveznih rezervi 10 posto, koliko iznosi najveCi moguCi porast ponude novca koji Ьi mogao da rezultira? Objasnite. Koliko iznosi najrnanji moguCi porast? Objasnite. 10.Pretpostavimo da T-Ьilans Prve nacionalna banke izgleda ovako: Aktiva

Rezerve Pozajmice а.

Ь.

$юо,ооо

Pasiva

Depoziti

$soo,ooo

400,ооо

Ako Fed zahteva od banaka da drze 5 posto depozita u rezervama, koliki visak rezervi sada drzi Prva nacionalna banka? Pretpostavimo da sve druge banke drze samo obavezni iznos rezervi. Ako Prva nacionalna banka odluCi da smanji svoje rezerve na obaveznu koliCinu, za koliko Ьi se povecala ponuda novca u privredi?

1

ј

Ј

.....

~~

POGLAVLJE 29

ll.Pretpostavimo da obavezne rezerve za depozite na tekиcim (cekovnim) raCunima iznose 10 posto i da banke ne drze visak rezervi. а. Ako Fed proda 1 milion dolara drzavnih obveznica, kakav efekat to ima na rezerve i роnиdи novca и ekonomiji? Ь. Sada pretpostavimo da Fed smanji obavezne rezerve na 5 posto, ali da banke odlиce da drze dodatnih 5 posto depozita kao visak rezervi. Zasto Ьi banke to иCinile? Koliko iznosi иkирnа promena novcanog mиltiplikatora i ponиde novca kao rezиltat tih postupaka? 12.Pretpostavimo da bankarski sistem raspola:le иkиpnim rezervama и iznosи od 100 milijardi dolara. Pretpostavimo i da obavezne rezerve iznose 10 posto depozita na tekиcim racunima, i da banke ne drze visak rezervi, а da domaCinstva ne raspolafи gotovim novcem. а. Koliko iznosi novcani multiplikator? Kolika је ponиda novca?

http://

1

l,

Ь.

MONETARNI SISTEM

Ako Fed sada poveca obavezne rezerve na 20 posto depozita, za koliko se menjajи rezerve i ponиdanovca?

13.(0vo pitanje је prilicno tesko.) U ekonomiji Elmendina postoji 2.000 novcanica od 1 dolara. а. Ako ljиdi drze sav novac и gotovini, kolika је koliCina novca? Ь. Ako ljиdi drze sav novac и vidи depozita ро videnjи, а banke 100 posto rezervi, kolika је kolicina novca? с. Ako ljиdi drze jednake kolicine gotovine i depozita ро videnjи, а banke 100 posto rezervi, kolika је kolicina novca? d. Ako ljиdi drze sav novac и vidи depozita ро videnjи, а banke imajи иdео rezervi od 10 posto, kolika је koliCina novca? е. Ako ljиdi drze jednake kolicine gotovine i depozita ро videnjи, а banke imajи иdео rezervi od 10 posto, kolika jekolicina novca?

Ako zelite vеси pomoc pri исеnји, molimo vas posetite.

1

649

RAST NOVCA IINFLACIJA

М ada vam је za kиpovinи korneta sladoleda potreban jedan Ш dva dolara, zivot је pre 60 godina Ьiо znatno drиgaCiji. U jednoj prodavnici slatkiSa и Trentonи и drzavi Nји Dzersi (kоји је tridesetih godina ХХ veka slиcajno drzala baka aиtora ove knjige), korneti sladoleda prodavali sи se и dve veliCine. Kornet sa malom kиglom sladoleda kostao је tri centa. Gladni kupci mogli sи da kире velikи kиglи za 5 centi. Verovatno niste iznenadeni porastom cene sladoleda. U nasoj ekonomiji, veCina cena oblcno vremenom raste. Тај porast opsteg nivoa cena zove se inflacija. U ranijim poglavljima knjige ispitivali smo kako ekonomisti mere stopи inflacije kao procentи­ alnи promenu indeksa cena na malo, deflatora BDP, Ш nekog drиgog indeksa opsteg nivoa cena. Тi cenovni indeksi pokazuju da sи se tokom poslednjih 60 godina cene u proseku povecavale za 5 posto godisnje. Akumulirana tokom toliko godina, godisnja stopa inflacije od 5 posto rezиltira porastom nivoa cena za 18 риtа. Inflacija mozda deluje prirodno i neizbezno nekome ko је odrastao и SAD tokom druge polovine dvadesetog veka, ali ona, и stvari, uopste nije neizbezna. U devetnaestom veku postojali sи dugi periodi tokom kojih su cene opadale to је pojava koja se zove deflacija. Prosecni nivo cena u ekonomiji SAD Ьiо је za 23 posto nizi 1896. u od-

651

652

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

•• .

'

.

nosи na 1880. godinи, а ta deflacija predstavljala је va.Znи temи predsedniCkih izbora 1896. godine. Farmeri, koji sи nagomilali ogromne dиgove, prolazili sи kroz tezak period kada је pad cene иseva smanjio njihov dohodak, а time i sposobnost otplate dи­ gova. Zalagali sи se za mere vladine politike kojima Ьi se deflacija preokrenula. Mada и skorijoj istoriji inflacija predstavlja redovnи pojavu, stopa ро kojoj cene rastu znatno је varirala. Tokom devedesetih godina ХХ veka, cene sи rasle ро prosecnoj stopi od oko 2 posto godisnje. Za razlikи od tog perioda, sedamdesetih sи se cene povecavale za 7 posto godisnje, sto је znacilo da sи se tokom te decenije иdvostrиcile. Tako visoke stope inflacije и javnosti se cesto smatrajи ozblljnim ekonomskim proЬlemom. U stvari, kada se predsednik Dzimi Karter ponovo kandidovao na izborima 1980. godine, njegov protivkandidat Ronald Regan ukaZ:ivao је na inflaciju kao na jedan od neиspeha Karteiove ekonomske politike. Podaci iz nekoliko drzava pokazujи jos siri spektar iskиstava s inflacijom. U Nemackoj је posle Prvog svetskog rata, zabelezen spektakиlaran primer inflacije. Za manje od dve godine, cena dnevnih novina povecala se sa 0,3 marke, koliko је iznosila janиara 1921., na 70.000.000 maraka. Ostale cene sи porasle za slican iznos. Takva izuzetno visoka stopa inflacije zove se hiperinflacija. Nemacka hiperinflacija imala је tako negativan efekat na ekonomijи te drzave da se cesto smatra da је, pored ostalog, doprinela иsроnи nacizma, а posledicno tome i izbljanjи Drиgog svetskog rata. ImajиCi jos иvek na иmи оvи epizodи iz istorije, kreatori politike sи и Nemackoj tokom poslednjih 50 godina zauzeli izuzetno negativan stav prema inflaciji, раје ova zemlja imala niZи stopи inflacije od SAD. Sta odredиje da li се u ekonomiji postojati inflacija, i ako postoji, koliko ona iznosi? U ovom poglavljи dajemo odgovor na to pitanje izlaganjem kvantitativne teorije novca. U Poglavljи 1, ova teorija sa.Zeta је и jednom od Deset principa ekonomije: cene rastu kada vlada stampa previse novca. Ovaj nalaz ima dиgи i znacajnи tradiciju medu ekonomistima. Kvantitativna teorija bila је predmet rasprave cuvenog filozofa iz XVIП veka Dejvida Hjuma, а и skorije vreme zastupao ju је istaknuti ekonomista Milton Fridman. Na osnovu ove teorije inflacije moguce је objasniti i umerene inflacije, poput onih koje sи zabelezene kod nas u SAD, i hiperinflacije, kao sto su one zabelezene u meduratnoj Nemackoj, а и skorije vreme i u pojedinim zemljama Latinske Amerike. Posto budemo izlozili teoriju inflacije, preCi cemo na srodno pitanje: zasto inflacija predstavlja proЬlem? Na prvi pogled, odgovor na to pitanje cini se oCiglednim: inflacija predstav]ja proЬlem jer је ljиdi ne vole. Sedamdesetih godina ХХ veka, kada је u SAD zabele2ena relativno visoka stopa inflacije, prema anketama javnog mnjenja inflacija је svrstana medu najvafuije proЬleme sa kojima se zemlja suocava. Predsednik Ford ponovo је ukazao na takav stav 1974. godine, kada је inflaciju nazvao "drzavnim neprijateljem broj jedan." Ford је na reverи nosio bedz s natpisom ьWIN" (pobeda)- skracenicu za whip inflation now (suzbljmo inflacijи odmah). Ali, koliki sи, zaista, troskovi koje inflacija namece drиstvu? Odgovor се vas, mobla, iznenaditi. Uociti razlicite troskove inflacije nije tako lako kao sto se na prvi pogled cini. Shodno tome, mada svi ekonomisti оsиdији pojavu inflacije, pojedini smatrajи da troskovi иmerene inflacije nisи ni ироlа tako veliki koliko javno mnjenje smatra.

KLASICNA TEORIJA INFLACIJE Proиcavanje inflacije zapoCinjemo izlaganjem kvantitativne teorije novca. Та teorija cesto se naziva "klasicnom", jer sи је izlozili neki od najranijih ekonomskih misШaca.

POGLAVLJE 30

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1 653

Vecina ekonomista u danasnje vreme pomocu te teorije objasnjava dugorocne determinante nivoa cena i stope inflacije.

Nivo cena i vrednost novca Pretpostavimo da tokom izvesnog vremenskog perioda posmatramo kako cena korneta sladoleda raste sa 5 centi na 1 dolar. Kakav zakljucak treba da izvedemo iz cinjenice da su ljudi spremni da se odreknu toliko vise novca u zamenu za kornet? Moguce је da su ljudi poceli da vise uzivaju u sladoledu (moZda zato sto је neki hemicar izumeo novi cudesni ukus). То је, medutim, malo verovatno. Verovatnije је da је uzivanje ljudi u sladoledu ostalo uglavnom nepromenjeno i da је, vremenom, novac kojim se kupuje sladoled postao manje vredan. l zaista, ono prvo sto se nauCi о inflaciji jeste da se ona vise tice vrednosti novca nego vrednosti dobara. Тај zakljucak pomaze nam da zacrtamo put ka teoriji inflacije. Kada indeks cena na malo i ostali pokazatelji nivoa cena rastu, komentatori cesto dolaze u iskusenje da posmatraju mnoge pojedinacne cene koje cine te cenovne indekse: ,,lndeks cena na malo se proslog meseca povecao za 3 posto. Na vrhu liste nalazi se cena kafe sa povecanjem od 20 posto i cena loz-ulja sa porastom od 30 posto." Mada ovakav pristup zaista prиZa neke zanimljive podatke о tome sta se desava u ekonomiji, on propusta kljucni stav: inflacija је prisutna u celoj privredi i prvenstveno se tice vrednosti koju ima sredstvo razmene te ekonomije. Opsti nivo cena u privredi moze da se posmatra na dva nacina. Do sada smo nivo cena smatrali cenom neke korpe dobara i usluga. Kada nivo cena raste, ljudi moraju skuplje da placaju dobra i usluge koje kupuju. Drugi nacin posmatranja nivoa cena jeste da on predstavlja pokazatelj vrednosti novca. Porast nivoa cena znaci niZu vrednost novca, jer za svaki dolar u novcaniku sada mozete da kupite manju koliCinu dobara i usluga. Moze Ьiti od pomoCi ako ove dve ideje izrazimo matematicki. Pretpostavimo da је Р nivo cena, izrazen na osnovu, recimo, indeksa cena na malo, Ш deflatora BDP. Tada Р pokazuje broj dolara koji је potreban da Ьi se kupila korpa dobara i usluga. Sad ovu ideju izrazimo na obratan naCin: koliCina dobara i usluga koja moze da se kupi za 1 dolar iznosi 1/Р. Drugim recima, ako је Р cena dobara i usluga izrafena u novcu, 1/Р је vrednost novca izrafena u dobrima i uslugama. Dakle, kada opsti nivo cena raste, vrednost novca pada.

Ponuda novca, traznja za novcem i monetarna ravnoteza Sta odreduje vrednost novca? Odgovor na ovo, kao i na mnoga druga ekonomska pitanja, glasi: ponuda i traznja. Bas kao sto ponuda i traznja za bananama odreduju cenu banana, tako i ponuda i traznja za novcem odreduju vrednost novca. Dakle, nas sledeCi korak u izlaganju kvantitativne teorije novca jeste da razmotrimo determinante ponude novca i trafnje za novcem. Razmotrimo najpre ponudu novca. U prethodnom poglavlju objasnili smo kako Federalne rezerve, zajedno sa bankarskim sistemom, odreduju ponudu novca. Kada Fed proda obveznice u operacijama na otvorenom trzistu, u toj razmeni doblja dolare i smanjuje ponudu novca. Kada Fed kupuje drzavne obveznice, isplacuje dolare i povecava ponudu novca. Osim toga, ako se bilo koja koliCina tih dolara deponuje u banke koje ih drze u rezervi, novcani multiplikator stupa na scenu i te operacije na

Sta сета, dakle? Da bude iste veliбne k'o prosle godine, ili da bude ista cena k'o prosle godine?

654

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

otvorenom trzistu mogu da imajи jos veCi иticaj na роnиdи novca. Za nase potrebe и ovom poglavljи, zanemaricemo komplikacije koje izaziva bankarski sistem, а kolicinи ponиdenog novca smatracemo, jednostavno, varijaЬlom kоји kontroliSe Fed. Sada razmotrimo traZnjи za novcem. U osnovi, traznja za novcem pokazиje koliko bogatstva ljиdi zele da drze и likvidnom oЬlikи. Mnogi faktori иtiси na trazenи koliCinи novca. KoliCina gotovog novca kоји ljиdi drze и novcanicima, na primer, zavisi od toga koliko se oslanjajи na kreditne kartice i da li se lako nalaze bankomati. 1, kao sto cemo istaCi и Poglavljи 34, trazena koliCina novca zavisi od kamatne stope kоји Ьi neko mogao da zaradi ako Ьi novac iskoristio za kиpovinи obveznice koja donosi kamatu иmesto da ga ostavi и novcanikи ili na tekиcem rасиnи sa niskom kamatom. Mada mnoge varijaЬle иtiси na traznjи za novcem, jedna se istice svojim znacajem: prosecni nivo cena и privredi. Ljиdi drze novac jer njime mogu da kире dobra i иslи­ ge sa svog spiska za kиpovinи. Koliko novca се drzati za ovu svrhи zavisi od cena tih dobara i иslиga. Sto sи cene vise, to је za tipicnи transakcijи potrebno vise novca, а time i vise novca ljиdi Ьirаји da drze и novcanicima i na tekиCim racиnima. То jest, visi nivo cena (niZa vrednost novca) povecava traZenи koliCinи novca. Sta garantuje da се kolicina novca kоји Fed nиdi Ьiti и ravnotezi sa koliCinom novca kоји ljиdi traze? Ispostavlja se da odgovor zavisi od vremenskog horizonta koji razmatramo. U narednim poglavljima knjige istrazicemo odgovor na kratki rok i videcemo da kamatne stope tu imajи glavnи иlogu. Na dиgi rok, medиtim, odgovor је drиgaCiji i mnogo jednostavniji. Na dugi rok, opsti nivo cena se prilagodava dok ne dostigne nivo и kome је trainja za novcem jednaka njegovoj ponudi. Ako је nivo cena veCi od ravnoteznog, ljиdi се zeleti da drze vise novca nego sto ga је Fed kreirao, tako da nivo cena mora da padne kako Ьi se izjednacile ponиda i traZnja. Ako је nivo cena niZi od ravnoteznog, ljиdi се zeleti da drze manje novca nego sto је Fed kreirao, а nivo cena mora da se poveca da Ьi se ponиda i traznja dovele и ravnotezи. Na ravnoteznom nivoи cena, koliCina novca kоји ljиdi zele da drze tacno је jednaka koliCini novca kоји nиdi Fed. Na Slici 1. prikazane sи ove ideje. Horizontalna osa ovog grafikona pokazиje koliCinи novca. Leva vertikalna osa prikazиje vrednost novca 1/Р, а desna vertikalna osa prikazиje nivo cena Р. Obratite paznjи da је desna osa koja prikazuje nivo cena obrnиta: niski nivo cena prikazan је Ьlize vrhи ove ose, а visok nivo cena prikazan је pri njenom dnи. Ova obrnиta osa pokazиje da kada је vrednost novca velika (kao sto је slиcaj pri vrhи leve ose), nivo cena је nizak (kao sto је slиcaj pri vrhи desne ose). Dve krive na ovoj slici sи kriva ponиde i kriva traznje za novcem. Кriva ponиde је vertikalna, jer је Fed odredio raspolozivu kolicinи novca. Кriva traznje za novcem је ораdајиса, sto иkаzије na to da kada је vrednost novca mala (а nivo cena visok), ljи­ di traze vеси koliCinи da Ьi kиpili dobra i иslиge. U ravnotezi, koja је na slici prikazana и tacki А, trazena kolicina novca jednaka је ponиdenoj koliCini novca. Та ravnoteza ponиde novca i traznje za novcem odredиje vrednost novca i nivo cena.

Efekti monetarne injekcije Razmotrimo sada efekte promene monetarne politike. Da Ьismo to иCinili, zamislimo da је ekonomija и ravnotezi i da Fed, iznenada, dvostrиko poveca роnиdи novca tako sto stampa dolarske novcanice i razbaca ih iz helikoptera ро celoj zemlji. (Ш Ьi, sto је manje dramaticno i realisticnije, Fed mogao da иЬасi novac и privredи kиpovi­ nom drzavnih obveznica od javnosti pиtem operacija na otvorenom trzistи.) Sta se desava posle takve monetarne injekcije? Kakva је nova ravnoteza и odnosи na starи?

POGLAVLJE

ЗО

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1 655

SLIKA 1

Kako ponuda i traznja za novcem odreduju ravnotezni nivo cena Horizoпtalпa

osa pokazuje koliбпu поvса. Leva vertikalпa osa pokazuje vredпost поvса, а desпa vertikafпa osa pokazuje пivo сепа. Krivapoпude поvса је vertikalпa, jer је ропиdепа kofiдпa поvса fiksiraпa od straпe Feda. za пovcem је opadajuca, jer ljudi zele da drze vecu koliбпu kada jedпim dolarom mogu da kupe тапје. И ravпoteZi и talki А, vredпost поvса (па levoj osi) i пivo сепа (па desпoj osi) prilagodifi su se kako Ьi se izjedпalile ропиdепа i trazeпa koliдпa поvса.

Kriva

trazпje

поvса

Vrednost novca,1jP

~Nivo

Ponuda novca

_fcena, Р (Nizak)

Traznja za novcem

{Mala)

0

• - • кьli~ili~~fik~iЫiia:

(VIsok)

·" - -·

od strane Feda

novca

Slika 2. prikazuje sta se desava u tom slucaju. Monetarna injekcija pomera krivu ponude udesno sa MS 1 na MS 2, а ravnoteza se pomera iz tacke А u tacku В. Shodno tome, vrednost novca (prikazana na levoj osi) smanjuje se sa 1/2 na 1/4, а ravnotezni nivo cena (prikazan na desnoj osi) povecava se sa 2 na 4. Drugim reCima, kada se porastom ponude novca poveca koliCina dolara, rezultat је povecanje nivoa cena koje svaki dolar Cini manje vrednim. Ovo objasnjenje odredivanja nivoa cena i razloga zasto se on moze vremenom promeniti, zove se kvantitativna teorija novca. Prema kvantitativnoj teoriji, raspoloziva koliCina novca u ekonomiji odreduje vrednost novca, а rast koliCine novca predstavlja osnovni uzrok inflacije. Као sto је ekonomista Мilton Fridman jednom rekao, "inflacija је uvek i svuda monetarna pojava."

Kratak osvrt na proces prilagodavanja Do sada smo uporedivali staru ravnotezu sa novom ravnotezom nakon injekcije novca. Каkо ekonomija iz stare ulazi u novu ravnotezu? Potpun odgovor na to pitanje zahteva razumevanje kratkorocnih fluktuacija u ekonomiji, kojima cemo se baviti u

k'i<шtitativna

поvса

teorija ро kojoj raspoloziva koliCina novca odreduje nivo cena i ро kojoj stopa rasta raspolozive kolicine novca odreduje stopu inflacije

656

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

SLIKA 2

Povecanje ponude novca Kada Fed poveca poпudu поvса, kriva poпude поvса pomera se 5а MS1 паМS2. Vredпostnovca (па levoj osi) i пivo сепа (па desпoj osi) prilagodavaju se da Ы poпudu i trainju ропоvо doveli и ravпoteiu. Ravпoteia se pomera iz tacke А и tacku В. Dakle, kada porast ponude novca poveca koliбпu dolara, podiie se nivo сепа, Cime svaki dolar postaje тапје vredaп. Vrednost novca, :1/ Р

(Mala)

(VIsok) о

novca

narednim poglavljima ove knjige. Ali, cak i sada od koristi је ukratko razmotriti proces prilagodavanja koji nastaje nakon promene ponude novca. Trenutni efekat monetarne injekcije jeste da ona kreira preveliku ponudu novca. Pre injekcije ekonomija је Ьila u ravnotezi (tacka А na Slici 2). Pri postojecem nivou cenaf ljudi su imali onoliko novca koliko su zeleli. Ali, kada helikopteri ispuste svez novac i kada ga ljudi pokupe sa ulicaf oni sada imaju viSe dolara u novcaniku nego sto zele. Pri postojecem nivou cena ponudena koliCina novca sada prevazilazi trazenu koliCinu. Ljudi pokusavaju da se oslobode tog viSka novca na razlicite naCine. ViSkom novca koji poseduju mogu da kupe dobra i usluge. Ili1 mogu da ga pozajme drugim ljudima tako sto се kupiti obveznice Ш ga uloziti na stedni racun u banci. Те pozajmice omogucavaju drugim ljudima da kupe dobra i usluge. U оЬа slucaja injekcija novca povecava traznju za dobrima i uslugama. Sposobnost ekonomije da obezbedi dobra i usluge medutim, nije se promenila. Као sto smo videli u poglavlju о proizvodnji i rastu, autput dobara i usluga u ekonomiji odreduju raspolozivi rad fizicki kapital ljudski kapital prirodni resursi i tehnolosko znanje. Injekcijom novca nista se od navedenog nije promenilo. Dakle1 veca trainja za dobrima i uslugama izaziva rast njihovih cena. Porast nivoa cena zauzvrat povecava trazenu koliCinu novca jer ljudi koriste vise dolara za svaku transakciju. Na kraju ekonomija dostiie novu ravnotezu (tacka В na Slici 2.) u kojoj Је trazena koliCina novca ponovo jednaka ponudenoj koliCini novca. Na taj naCin1 opsti 1

1

1

1

1

1

1

1

1

POGLAVLJE

ЭО

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1 657

nivo cena dobara i usluga prilagodava se kako Ьi ponudu novca doveo u ravnotefu sa traznjorn za novcern. ' Кlasicna

dihotomija i monetarna neutralnost

Videli srno kako prornene ponude novca dovode do prornena proseenog nivoa cena dobara i usluga. Kako te rnonetarne prornene uticu na druge va.Zne rnakroekonornske varijaЬle, recirno, proizvodnju, zaposlenost, realne nadnice i realne karnatne stope? То pitanje vec dugo intrigira ekonorniste. Jos је veliki filozof Dejvid Нјшn о torne pisao u osarnnaestorn veku. Odgovor koji danas dajerno urnnogorne dugujerno Hjшnovoj analizi. Hjurn i njegovi savrernenici predlozili su podelu svih ekonornskih varijaЬli u dve grupe. Prvu grupu cine norninalne varijaЬle - one koje se rnere novcanirn jedinicarna. Drugu grupu cine realne varijaЬle- one koje se rnere fizickirn jedinicarna. Na prirner, dohodak uzgajivaca kukuruza predstavlja norninalnu varijaЬlu jer se on rneri dolarirna, dok је kolicina kukuruza koju oni proizvode realna varijaЬla, jer se rneri buselirna. Slicno torne, norninalni BDP је norninalna varijaЬla, jer se rneri dolarskorn vrednoscu autputa dobara i usluga u ekonorniji; realni BDP је realna varijaЬla jer se rneri ukupnorn proizvedenorn kolicinorn dobara i usluga i na njega ne uticu trenutne cene tih dobara i usluga. Ova podela varijabli na dve grupe sada se zove klasiena dihotornija. (Dihotomija је podela u dve grupe, а klasicna se odnosi na rane ekonornske rnislioce.) Prirnena klasicne dihotornije pornalo је nezgodna kada је rec о cenarna. Cene se u ekonorniji oblcno navode u novcu, ра stoga predstavljaju norninalne varijaЬle. Na prirner, kada kazerno da је cena kukuruza 2 dolara ро buselu Ш da је cena psenice 1 dolar ро buselu, оЬе cene su norninalne varijaЬle. Ali, sta је sa relativnom cenorn cenorn jednog artikla u poredenju sa drugirn? U nasern prirneru, rnogli Ьisrno da kaierno da cena jednog busela kukuruza iznosi dva busela psenice. Obratite paznju da ta relativna cena vise nije izrai.ena u novcu. Kada uporedujerno cene bilo koja dva dobra, ponistava se znak za dolar, а broj koji se doblje izraZen је u fizickirn jedinicarna. Zakljucak glasi da su dolarske cene norninalne varijaЬle, а da su relativne cene realne varijaЬle. Ovaj zakljucak irna nekoliko va.Znih prirnena. Na prirner, realna nadnica (dolarska nadnica uskladena sa inflacijorn) predstavlja realnu varijaЬiu jer rneri stopu ро kojoj se u ekonorniji razrnenjuju dobra i usluge za svaku jedinicu rada. Slicno torne, realna karnatna stopa (norninalna karnatna stopa uskladena s inflacijorn) predstavlja realnu varijaЬlu jer rneri stopu ро kojoj se u ekonorniji razrnenjuju dobra i usluge proizvedeni danas za dobra i usluge koji се se proizvesti u buducnosti. Zasto је, uopste, potrebno deliti varijaЬle na ove dve grupe? Hjurn је sugerisao da је klasicna dihotornija korisna u analizi ekonornije jer na realne i norninalne varijaЬle uticu razliCite sile. Konkretno, srnatrao је on, na norninalne varijaЬle snazno uticu desavanja u rnonetarnorn sisternu ekonornije, dok је rnonetarni sistern u velikoj rneri irelevantan za razurnevanje deterrninanti znacajnih realnih varijabli. Obratite paZпju da је Hjurnova ideja jasno iskazana u nasirn ranijirn diskusijarna о realnoj ekonorniji na dugi rok. U prethodnirn poglavljirna, istrazivali srno kako se odreduju realni BDP, stednja, investicije, realne karnatne stope i nezaposlenost, а da nijednorn nisrno spornenuli postojanje novca. Као sto је objasnjeno u toj analizi, proizvodnja dobara i usluga u ekonorniji zavisi od produktivnosti i stepena razvijenosti faktora proizvodnje, realna karnatna stopa se prilagodava da Ьi ponudu i traznju za radorn dovela u ravnotezu, а nezaposlenost se javlja kada se realna nadnica iz nekog

nominalne varijaЬie koje se mere monetarnim jedinicama

varijaЫe

realne

varijaЫe

varijaЬie

koje se mere fizickim jedinicama klasicna dihotomija teorijsko razdvajanje nominalnih i realnih varijaЬii

658

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

monetarna neutralnost tvrdnja da promene ponude novca ne uticu narealne varijaЫe

razloga nalazi na nivoи iznad ravnoteznog. Тi vazni zakljucci ni na koji nacin nisи povezani sa ponudenom koliCinom novca. Promene ponиde novca, prema Нјиmи, иtiси na nominalne, ali ne i na realne VarijaЬle. Kada centralna banka dvostrиko poveca роnиdи novca, nivo cena se dvostruko povecava, povecava se i dolarska nadnica, а i sve ostale dolarske vrednosti. Realne varijaЬle, recimo, proizvodnja, zaposlenost, realne nadnice i realne kamatne stope, ostajи nepromenjene. Та irelevantnost monetarnih promena za realne varijaЬie zove se monetarna neutralnost. Jedna analogija objasnjava znacenje monetarne neиtralnosti. Setite se da novac kao obracunska jedinica predstavlja merilo uz pomoc kojeg izrafuvamo ekonomske transakcije. Kada centralna banka dvostruko poveca роnиdи novca, sve cene se udvostrиcujи, а vrednost obracиnske jedinice smanjuje se za polovinи. Slicna promena nastala Ьi kada Ьi vlada smanjila du2inи jarda sa 36 na 18 inca: kao rezultat ove nove jedinice mere, sve izmerene razdaljine (nominalne varijaЬle) dvostruko Ьi se povecale, ali stvarne razdaljine (realne varijaЫe) ostale Ьi iste. Dolar, kao i jard, predstavlja samo jedinicи mere, ра promena njegove vrednosti ne Ьi trebalo da ima bilo kakav znacajan efekat. Da li zakljиcak о monetarnoj neиtralnosti predstavlja r.ealistican opis sveta и kome zivimo? Odgovor glasi: ne и potpunosti. Promena dиzine jarda sa 36 na 18 inca ne Ьi imala иticaja na dиgi rok, ali Ьi na kratki rok zasigurno izazvala pometnjи i razne greske. Slicno tome, vecina savremenih ekonomista smatra da tokom kratkih vremenskih perioda - od jedne do dve godine - nema razloga da se misli da monetarne promene nemaju vaian иticaj na realne varijaЬle. I sam је Hjum sиmnjao da monetarna neutralnost vazi na kratki rok. (Proиcavanjи nepostajanja neutralnosti na kratki rok vratiCemo se kasnije, а ta tema се objasniti razloge zbog kojih Fed povremeno menja ponиdu novca.) VeCina savremenih ekonomista prihvata Нјиmоv zakljиcak kao opis ekonomije na dиgi rok. Tokom jedne decenije, na primer, monetarne promene imaju vaian иticaj na nominalne varijaЬle (recimo, na nivo cena), ali tek zanemarljiv uticaj na realne varijaЬle (recimo, na realni BDP). Kada proиcavamo dugorocne promene и ekonomiji, neи­ tralnost novca prиZa dobar opis funkcionisanja sveta.

Brzina opticaja i jednacina

brzina opticaja novca stopa ро kojoj novac ide iz ruke u ruku

kvantitativпe

teorije

Kvantitativnи teorijи novca mozemo sagledati iz jos jedne perspektive ako razmotrimo sledece pitanje: koliko se риtа godisnje tipicna dolarska novcanica koristi za placanje novoproizvedenog dobra i иslиge? Odgovor na to pitanje prиZa varijaЬla pod nazivom brzina opticaja novca. U fizici, izraz Ьrzina odnosi se na brzinи kojom se krece neki predmet. U ekonomiji, brzina novca odnosi se na brzinи kojom se tipicna dolarska novcanica krece unиtar ekonomije od jednog novcanika do drиgog. Da Ьismo izracunali brzinu opticaja novca, podelicemo nominalnи vrednost аиtри­ tа (nominalni BDP) kolicinom novca. Ako је Р nivo cena (deflator BDP), У koliCina autputa (realni BDP), а М kolicina novca, tada је brzina opticaja

V=

(Р х У) ;м.

Da Ьismo videli zasto је to Iogicno, zamislimo jednostavnи ekonomijи и kojoj se proizvode samo pice. Pretpostavimo da se и ekonomiji proizvodi 100 pica godiSnje, da је cena jedne pice 10 dolara i da је kolicina novca и ekonomiji 50 dolara. U tom slисаји, brzina opticaja novca iznosi

POGLAVLJE 30

V

(10 dolara х 100) / 50 dolara

=

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1

659

20.

U ovoj ekonomiji, Ijиdi na pice trose иkирnо 1.000 dolara godisnje. Da Ы se ostvarila ta potrosnja od 1.000 dolara иz postojanje samo 50 dolara novca, svaka dolarska novcanica mora da prede iz ruke и rиkи и prosekи 20 риtа godisnje. Uz neznatne algebarske izmene, ova jednaCina moze da se ponovo napise kao М

xV

Р хУ.

Prema ovoj jednacini, proizvod koliCine novca (М) i brzine opticaja novca (V) jednak cene аиtриtа (Р) i koliCine аиtриtа (У). Ona se zove jednacina kvantitativne teorije, jer pokazиje odnos izmedи koliCine novca (М) i nominalne vrednosti аиtриtа (Р х У). Ova jednaCina pokazиje da porast kolicine novca и ekonomiji mora · da se odrazi na jednи od tri preostale varijaЬle: nivo cena mora da se poveca, koliCina аиtриtа mora da se poveca, а brzina opticaja novca mora da se smanji. U mnogim slиcajevima se ispostavlja da је brzina opticaja novca relativno stabilna. Na primer, Slika З. prikazиje nominalni BDP, koliCinи novca (izrazenи kao М2) i brzinи opticaja novca и ekonomiji SAD od 1960. godine. Mada brzina opticaja novca nije и potpиnosti konstantna, ona se nije dramaticno promenila. Nasuprot tome, ponиda novca i nominalni BDP u tom periodи povecali su se vise nego desetostruko. Dakle, za izvesne potrebe, pretpostavka о konstantnoj brzini opticaja novca moze da predstavlja dobru aproksimaciju. Sada raspolazemo svim elementima koji su neophodni za objasnjenje ravnoteznog nivoa cena i stope inflacije. Тi elementi su: је proizvodи

1. Brzina opticaja novca tokom vremena relativno је stabllna. 2. Posto је brzina opticaja stabllna, kada centralna banka promeni kolicinu novca (М), ona izaziva proporcionalne promene nominalne vrednosti autputa (Р х У). З. Aиtput dobara i иsluga и ekonomiji (У) prvenstveno је odreden ponиdom faktora proizvodnje (rad, fizicki kapital, ljиdski kapital i prirodni resursi) i raspolozivom proizvodnom tehnologijom. Konkretno, posto је novac neutralan, on ne utice na autput. 4. Posto је autput odreden ponиdom faktora proizvodnje i tehnologijom, kada centralna banka promeni ponudu novca (М) i izazove proporcionalne promene nominalne vrednosti aиtputa (Р х У), te promene se odrzavaju na nivo cena (Р). 5. Dakle, kada centralna banka brzo povecava ponudu novca, rezultat је visoka stopa inflacije. Ovih pet koraka predstavljaju sиstinи kvantitativne teorije novca.

Primer iz prakse GDE SE NALAZI SAV ТАЈ GOTOV NOVAC? Mada su zemljotresi и stanjи da izazovu haos u drustvu, njihova dobra strana је to sto pruzajи seizmolozima mnoge korisne podatke. Ti podaci mogu da razjasne alternativne teorije, а time omoguce drustvu da predvidi i isplanira takve dogadaje и buducno-

jednacina kvantitativne teorije jednacina М х V =Р х У, koja pokazuje odnos izmedu koliCine novca, brzjne opticaja novca ј dolarske vrednosti autputa dobara ј usluga u ekonomijj

660

/

DEO 10

SLIKA

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

З

lndeksi {:1.960. = :1.00)

Nominalni BDP, kolicina novca i brzina opticaja novca . Ova slika pokazuje nominalnu vrednost autputa izrazenu nominalnim BDP-om, koliдnu novca izraienu pomocu М2 i brzinu opticaja novca izraienu njihovim kolicnikom. Poredenja radi, sve tri serije definisane su tako da 1960. godine iznose 100. Obratite paznju da su se nominalni BDPi ko/Юna novca dramaticno povecali tokom ovog perioda, dok је brzina opticaja novca blla relativno stabllna.

2.000

1,500

1,000

500

!zvor: Ministarstvo trgovine SAD; Upravni odbor Federalnih rezervi

sti. Na slican nacin hiperinflacije pru.Zajи monetarnim ekonomistima prirodni eksperiment koji mogu da iskoriste za proиcavanje иticaja novca na ekonomijи. Hiperinflacije sи zanimljive delimicno i zbog toga sto sи promene ponиde novca i nivoa cena tako velike. I zaista, hiperinflacija se uopsteno definise kao inflacija koja premasиje cifrи od 50 posto mesecno. То znaCi da se nivo cena povecava vise od 100 риtа tokom jedne godine. Podaci о hiperinflaciji pokazujи jasnи vezи izmedи kolicine novca i nivoa cena. Slika 6 predstavlja graficki prikaz podataka iz cetiri klasicna slиcaja hiperinflacije koje sи zabelezene dvadesetih godina ХХ veka и Aиstriji, Madarskoj, Nemackoj i Poljskoj. Svaki grafikon pokazиje kolicinи novca и ekonomiji i indeks nivoa cena. Nagib linije novca pokazиje stopи ро kojoj је rasla kolicina novca, а nagiЬ Iinije cena pokazиje stopи inflacije. Sto sи te linije strmije, to sи stope rasta novca и ekonomiji vece. Obratite paznjи da sи na svakom grafikonи kolicina novca i nivo cena skoro paraIelni. U svakom primerи, rast koliCine novca и pocetkи је иmeren, а takva је i inflacija. Ali, vremenom, koliCina novca и ekonomiji poCinje sve brze da se povecava. Otprilike и isto vreme, poCinje da se povecava i inflacija. Zatim se koliCina novca stabilizиje, а sa njom se stabilizиje i nivo cena. Ove epizode odlicno ilиstrиjи jedan od Deset principa ekonomije: cene rastи kada vlada stampa previse novca. •

lnflacioni porez Ako је inflacijи tako lako objasniti, zasto onda zemlje dozivljavajи hiperinflacije? Odnosno, zasto centralne banke tih zemalja оdlисији da stampajи toliko novca da се njegova vrednost vremenom sigurno naglo opasti?

fi

POGLAVLJE

ЗО

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1

661

1 1

~

-

SLIKA 4 ~--

'""'"'

""~

, "" "'

Novac i cene u vreme cetiri hiperinflacije Ova slika prikazuje koliбnu novca i nivo cena и vreme cetiri hiperinffacije. (Obratite painju da sl.i ove varijaьte grafiCki prikazane па fogaritamskoj skafi. То znaCi da jednaka vertikalna rastojanja па grafikonu predstavljaju jednake procentualne promene varijaЫe.) U svakom od cetiri sfucaja, kretanje kofiOne novca i nivoa cena priьtiino је isto. Snaina veza izmedu ove dve varijaЫe и skladu је sa kvantitativnom teorijom novca, ро kojoj rast ponude novca predstavlja osnovni uzrok inffacije. (а)

(Ь)

Austrija

lndeks (jan. :1921. = 100)

lndeks

=100)

(Jan. :192:1.

100,000

100,000

10,000

10,000

1,000

1,000 100

(с)

lndeks (Jan. 1921. = 100)

1921

1922

1923

1924

1925

(d) Poljska

Nemacka lndeks

(jan. 192:1.

100,000,000,000,000 1,000,000,000,000 10,000,000,000 100,000,000 1,000,000 10,000 100

=100)

10,000,000 1,000,000 100,000 10,000 1,000 100

lzvor: Prilagodeno iz Thomas 1983), str. 41-93.

Madarska

Ј.

•. ,.•.·-=-

1921

1922

1923

1925

Sargent, .,The End of Four Big lnflations", u Robert Hall, ed., lnflation (Chicago: University of Chicago Press,

Odgovor glasi da vlade tih zemalja koriste stvaranje novca kao naCin da plate svoju potrosnju. Kada vlada zeli da sagradi puteve, isplati plate policiji Ш pomoc siromasnima Ш starijima, ona najpre mora da prikupi neophodna sredstva. U normalnim slucajevima, vlada to cini uvodenjem poreza, recimo, poreza na dohodak ili poreza na promet, ili pozajmljivanjem od siroke javnosti kupovinom drzavnih obveznica. Medutim, vlada moze da plati svoju potrosnju i jednostavnim stampanjem novca koji јој је potreban. Kada vlada prikuplja prihode stampanjem novca, kaze se da uvodi inflacioni porez. Medutim, inflacioni porez nije u potpunosti isti kao drugi porezi, jer niko od vlade ne doЬija racun za ovaj porez. Inflacioni porez је suptilnije vrste. Kada vlada

inflacioni porez prihod koji vlada ublra kreiraпjem novca

.

662

1

DEO

!О

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

stampa novac, povecava se nivo cena, а dolari u vasem novcaniku vrede manje. Dakle, inflacioni porez jeste porez koji placaju svi koji drze novac. Znacaj inflacionog poreza varira od zemlje do zemlje i tokom vremena. Poslednjih godina, inflacioni porez u SAD predstavljao је beznacajan izvor prihoda: Cinio је svega 3 posto drzavnog prihoda. Tokom osme decenije osamnaestog veka, medutirn, Kontinentalni Kongres novoosnovanih SAD u velikoj se meri oslanjao na inflacioni porez kao naCin da se plate vojni izdaci. Posto је nova vlada imala ogranicenu sposoЬ­ nost ublranja sredstava putem redovnih poreza ш pozajmljivanja, stampanje dolara predstavljao је najbolji nacin da se isplate americki vojnici. U skladu sa predvidanjima kvantitativne teorije, rezultat је blla visoka stopa inflacije: cene izra.Zene u kontinentalnom dolaru povecale su se za vise od sto puta u roku od nekoliko godina. Skoro sve hiperinflacije slede isti obrazac kao i inflacija zabelezena za vreme Americke revolucije. Vlada ima visoke rashoda, neodgovarajuce poreske prihode i ogranicenu sposobnost pozajmljivanja. Као rezultat toga, ona priЬegava presi za stampanje kako Ьi platila svoju potrosnju. Ogromna povecanja koliCine novca izazivaju ogromnu inflaciju. Inflacija nestaje kada vlada uvede fiskalne reforme recimo, smanjenje drzavne potrosnje- kojima se eliminise potreba za inflacionim porezom.

Fiserov efekat Prema principu monetarne neutralnosti, porast stope rasta novca povecava stopu inflacije, ali ne utice ni na jednu realnu varijaЬlu. Znacajna implikacija ovog principa tice se uticaja novca na kamatne stope. Za makroekonomiste su kamatne stope vazna varijaЬla, jer efektom koje imaju na stednju i investicije one povezuju ekonomiju sadasnjosti sa ekonomijom buducnosti. Da Ьismo shvatili odnos izmedu novca, inflacije i kamatnih stopa, podsetimo se razlike izmedu nominalne1 realne kamatne stope. Nominalna kamatna stopa је kamatna stopa za koju cujete u svojoj banci. Ako, na primer, imate stedni racun, nominalna kamatna stopa vam govori kojom brzinom се se dolari na vasem racunu povecati tokom vremena. Realna kamatna stopa koriguje nominalnu kamatnu stopu za efekte inflacije kako Ьi vam pokazala brzinu kojom се se vremenom povecati kupovna moc vaseg stednog racuna. Realna kamatna stope predstavlja razliku izmedu nominalne kamatne stope i stope inflacije: realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa - stopa inflacije.

Na primer, ako banka odredi nominalnu kamatnu stopu od 7 posto godisnje, а stopa inflacije iznosi З posto na godisnjem nivou, onda realna vrednost depozita raste za 4 posto godisnje. Ovu jednaCinu mozemo da napisemo na drugi nacin da Ьismo pokazali da nominalna kamatna stopa predstavlja zblr realne kamatne stope i stope inflacije: nominalna kamatna stopa

realna kamatna stopa + stopa inflacije.

Ovaj naCin tretiranja nominalne kamatne stope је koristan, jer svaki od dva izraza na desnoj strani jednaCine odreduju razliCite ekonomske sile. Као sto smo ranije istakli,

POGLAVLJE

ЗО

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

f 663

Kadgьd vlade ostanu b~z gotovogr:юvca, и iskusenju su da taj proЫem rese stampanjem npvih koЦCin;:JnJ>yca, l(reiJфri politike и FЩsiji 1998. godine nisџ odoleli ovom iskusenju, ра se sщpaiilflcџ:ije riovecala·n~'.vФ::ьcl 1()б ,Josto gосЈЛпЈе. ·. ·. .___·_:-'·_· .;______ ::,..:: ::/'<'·-::'<·.. ·-·:; __ :·- .. ·.·-·

-·:·',;:_-_.~-

~·dvi;·Iid~ri R~sije planirajџ da · i$plate dugove staфpaЋjem

ribvca Pi~e: Majk/Vajns

fvЉskvA '- ·Ndva ruska' korriunisticki OrijeГitisana vlaф(danasje'liagove-

. stila da plahira d~: ·pь#miri svoje sta·re dugbve i 'por'nogne starim · pri]atkljilna stamparijem sv~zih rubalja, sto је odluкa kojaje izazvala brzui snazhll reakcijustarih kapitaliStickih saveznika Predsednika Borisa Jeljcina. Zamenik predsednika centralne banke danas је izjavio da ta banka namerava da pomogne mnogim fi-

·.

·-·-.,·-·

..

>:.:.

- -''

_.'

:- ·.

.

hansijskim institucijsmau zem!ji koje jama." .. Emisije" su eufemi~am za S!Jipred b~nkrbfstvom tako sto (е ot• stampanj~ 1'101/Са. kupitj njilic:>ve portfolije drzavnih оЬN~koliko sati kasnije u Vasingto·vezhita i &ugih' drzavnih r)apira, ' пu; zamenik ministra. finaГisija lovredne Ще miliiardi rubalja. Kada је reris Н; Samers rekao је potkomitetu < prosld9 tn~seca iibHa fiskalrщ kriza, T[ezo.ra da је Rusija na putu·da ро" Vladaje privremeno zamrzla hartije vrati. cetvorocifrene stope inflacije od vrednosti 'u izno~u 4o1rnilijardi ,f<Ьје su izbezumljivale potrosace, а dolara, poSto.jojje nedostajao iiovac v!adu g. Je!jcina skoro skinule sa vla· da isplati investitore koji s'tl Љ imali u · sti 1993. godine. posedtl. · Novi lideri Rusije ne mogu opoziKada ga је servis vesti Rojtersa . vati "osnovne ekonomske zakone", upitao kako се skoro bankrotirana rekaoje on. vlada pronaci novac kojirri се isp!atiti banke, zamenik Andrej Kozlov је od- lzvor: Njujork Tajms od 18. septembra govorio: "Emisijama, naravno, emisi- 1998, str. Аз.

od

ponuda i traznja za zajmovnim sredstvima odreduju realnu kamatnu stopu. А, prema kvantitativnoj teoriji novca, rast ponude novca odreduje stopu inflacije. Razmotrimo sada kako rast ponude novca utice na kamatne stope. Na dugi rok, tokom kojeg је novac neutralan, promena rasta поvса пе Ьi trebalo da utice па realnu kamatпu stopu. Napokoп, realпa kamatпa stopa је realпa varijaЬla. Da realna kamatпa stopa пе Ьi pretrpela uticaj, поmiпаlпа kamatпa stopa mora u potpuпosti da se uskladi sa promeпama stope iпflacije. Dakle, kada Fed poveca stopu rasta novca, to rezultira i vecom stopom inflacije i vecom nominalnom kamatnom stopom. То uskladivanje nomiпalпe kamatne stope prema stopi inflacije пaziva se Fiserov efekat, ро ekoпomi­ sti Irviпgu Fiseru (1867-1947), koji је prvi proucavao ovu pojavu. Imajte na umu da smo u svojoj aпalizi Fiserovog efekta zadrZali dugorocпu perspektivu. Fiserov efekat пе vazi па kratki rok s obzirom da inflacija u tom slucaju nije predvideпa. Nomiпalпa kamatпa stopa predstavlja рlасапје za zajam, ра se ро pravilu odreduje kada se zajam uzima. Ako zajmodavca i zajmoprimca inflacija izпe-

Fiserov efekat potpuno, jedan za jedan, uskladivanje nominalne kamatne stope sa stopom inflacije

664

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

nadi, nominalna kamatna stopa koju su utvrdili nece uspeti da odrazi porast cena. Precizno receno, prema FiSerovom efektu, nominalna kamatna stopa se uskladuje s ocekivanom inflacijom. Ocekivana inflacija krece se sa postojecom inflacijom na dugi rok, ali ne nuzno i na kratki rok. Fiserov efekat је od kljucnog znacaja za razumevanje promena nominalnih kamatnih stopa koje se vremenom desavaju. Slika 5. prikazuje nominalnu kamatnu stopu i stopu inflacije u ekonomiji SAD od 1960. godine. OCigledna је Ьliska veza izmedu ove dve varijaЬle. Nominalna kamatna stopa povecavala se od pocetka sezdesetih do sedamdesetih godina ХХ veka, jer se u tom periodu povecavala i inflacija. Isto tako, nominalna kamatna stopa se smanjila od pocetka osamdesetih do devedesetih godina, jer је Fed uspeo da inflaciju stavi pod kontrolu.

BrziKviz Vlada neke zemlje povecava stopu rasta ponude novca sa 5 na 50 posto godisnje. Sta se desava sa cenama? Sta se desava sa nominalnim kamatnim stopama? ZaSto Ы vlada to uCinila?

TROSKOVI INFLACIJE Кrajem sedamdesetih godina ХХ veka, kada је stopa inflacije u SAD dostigla godisnji nivo od oko 10 posto, inflacija је Ьila glavna tema rasprava u vezi sa ekonomskom politikom. I mada је inflacija tokom devedesetih Ьila niska, i dalje је pomno pracena makroekonomska varijabla. U jednoj nedavno objavljenoj studiji iznet је podatak da је inflacija ekonomski termin koji је najcesce spominjan u americkoj stampi (daleko ispred nezaposlenosti na drugom i produktivnosti na trecem mestu). Inflacija se pomno prati i о njoj se svuda raspravlja, jer se smatra ozbiljnim ekonomskim proЬlemom. Ali, da li је to tacno? I ako jeste, sta је tome razlog?

-

-

--

SLIKA 5 ~

Procenat (godisnJe)

Nominalna kamatna stopa i stopa inflacije

Ova slika prikazuje, па osпovu podataka pocevsi od

godisпjih

1960. godiпe, потiпаlпи kamatпu

stopu па tromesecпe driavпe hartije i stopu iпflacije izraieпu па osпovu iпdeksa сепа па та/о.

Bliska veza izmedu ove dve dokaz је postojanja Fiserovog efekta: kada stopa iпffacije raste, raste i потiпаlпа kamatпa stopa. varijaЫe

': 1''

lzvor: Ministarstvo finansija SAD; Ministarstvo rada SAD

POGLAVLJE

ЗО

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1 665

Pad kupovne moci? lnflaciona greska Ako tipicnu osobu zapitate zasto је inflacija losa, reCi се vam da је odgovor oCigledan: inflacija је liSava kupovne moci tesko zaradenih dolara. Kada cene rastu, svakim dolarom dohotka mogш5e је kupiti manje dobara i usluga. Dakle, moze se uciniti da inflacija direktno smanjuje zivotni standard. Medutim, duЬljim razmisljanjem otkriva se greska и ovom odgovoru. Kada cene rastu, kupci dobara i usluga placaju vise ono sto kupuju. Istovremeno, medutim, prodavci dobara i usluga dobljaju vise za ono sto prodaju. Posto vecina ljudi svoj dohodak ostvaruje prodajom svojih usluga kao sto је rad, inflacija dohodaka javlja se istovremeno sa inflacijom cena. Dakle, inflacija sama ро seЬi ne smanjuje realnu kupovnu тос

ijudi. Ljudi veruju u inflacionи greskи jer ne иocavaju princip monetarne neиtralnosti. Radnik koji prima godisnju povisicu od 10 posto sklon је da tu povisicu smatra nagradom za svoj talenat i trиd. Kada stopa inflacije od 6 posto smanji realnu vrednost te povisice na svega 4 posto, radnik moze da se oseti иskracenim za ono sto ти ро pravu sleduje. U stvari, kao sto smo rekli и poglavljи о proizvodnji i rastи, realne dohotke odredиjи realne varijaЬle, kao sto sи fizicki kapital, ljиdski kapital, prirodni resursi i raspolozivost proizvodne tehnologije. Nominalne dohotke odredиjи ti isti faktori i opsti nivo cena. Kada Ы Fed smanjio stopи inflacije sa 6 na О posto, godisnja povisica naseg radnika opala Ы sa 10 na 4 posto. MoZda Ы se nas radnik osetio manje opljackanim inflacijom, ali njegov realni dohodak ne Ы brze rastao. Ako nominalni dohoci idu и korak sa rastucim cenama, zasto, onda, inflacija predstavlja proЬlem? Ispostavlja se da na to pitanje ne postoji jedinstven odgovor. Umesto toga, ekonomisti navode nekoliko troskova inflacije. Svaki taj trosak pokazиje da postojan rast ponиde novca na neki nacin ipak иtice na realne varijaЬle.

Troskovi koze za cipele Као sto smo vec rekli, inflacija је slicna porezи nametnиtom vlasnicima. novca. Sam porez ne predstavlja trosak za drиstvo: on samo predstavlja transfer resursa od domacinstava ka dr2avi. Ipak, veCina poreza prиZa ljиdima podsticaj da promene svoje ponasanje kako Ы izbegli placanje poreza, а to deformisanje podsticaja izaziva Ciste gubltke ро drustvo и celini. Рориt drugih poreza, inflacioni porez izaziva ciste gubltke, jer ljиdi trose oskudne resurse и pokusaju da ga izbegnи. Kako neko moze da izbegne placanje inflacionog poreza? Posto inflacija snizava realnu vrednost novca и vasem novcaniku, placanje inflacionog poreza mozete da izbegnete drzanjem manje koliCine novca. Jedan od nacina da to иcinite jeste da cesce odlazite и banku. Na primer, umesto da svake cetiri nedelje podizete ро 200 dolara, mozete da podizete 50 dolara nedeljno. CesCim odlascima и banku и stanju ste da drzite vise bogatstva na stednom rасиnи koji donosi kamatи, а manje и novcaniku, gde inflacija snizava njegovu vrednost. Trosak smanjenja kolicine novca kоји drzite kod sebe zove se trosak koze za cipele koji izaziva inflacija, jer se cesCim odlascima и banku vase cipele brze hаЬаји. Naravno, ovaj termin ne treba shvatiti bukvalno: stvarni trosak smanjenja kolicine novca kоји kod sebe drzite nije amortizacija vasih cipela, vec vreme i udobnost koje morate da zrtvujete da Ы kod sebe imali manje novca nego Sto blste imali da nета inflacije.

troskovi koze za cipele resursi koji se trose kada inflacija podstice ljude da smanje kolicinu novca koju drze kod sebe

666

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

Troskovi koze za cipele izazvani inflacijom mogu se Ciniti trivijalnim. Oni to i jesu u ekonomiji SAD koja poslednjih godina beleZi samo umerenu inflaciju. Medutim, taj trosak visestruko se uvecava u zemljama koje beleze hiperinflacije. Evo kako је jedan stanovnik Bolivije doziveo hiperinflaciju (objavljeno u izdanju Vol Strit Diornala od 13. avgusta 1985. godine na strani 1): Kada Edgar Miranda primi svoju mesecnu uciteljsku platu od 25 miliona pezosa, ne sme da guЬi ni trenutka. Svakog casa pezosu opada vrednost. 1 tako, dok njegova zena juri na pijac da se snabde mesecnom zalihom pirinca i testenine, on s ostatkom pezosa ide da ih zameni za dolare na crnom trzistu. G. Miranda primenjuje Prvo pravilo prezivljavanja usred najneobuzdanije inflacije u danasnjem svetu. Bolivija predstavlja primer iz prakse koji pokazuje kako galopirajuca inflacija podriva drustvo. Cene tako brzo rastu da brojke postaju skoro nepojmljive. Tokom jednog sestomesecnog perioda, na primer, cene su rasle ро godisnjoj stopi od 38.000 posto. Prema zvanicnom proracunu, medutiщ proslogodisnja inflacija dostigla је 2.000 posto, а ocekuje se da се ovogodisnja dostiCi 8.000 posto - mada neke druge procene navode visestruko vece cifre. U svakom slucaju, stopa inflacije u Вoliviji Cini da 370 posto u Izraelu i 1.100 posto u Axgentini izgledaju veoma nisko - sto su dva druga slucaja zestoke inflacije. Lakse је shvatiti sta se dogada sa platom tridesetosmogodisnjeg g. Mirande ako је ne promeni brzo u dolare. Na dan kada је doblo 25 miliona pezosa, dolar је vredeo 500.000 pezosa. DoЬio је, dakle, 50 dolara. Samo nekoliko dana kasnije, uz kurs od 900.000 pezosa, doЬio Ьi 27 dolara. Као sto pokazuje ova prica, troskovi koze za cipele inflacije mogu da budu veoma znacajni. Pri visokoj stopi inflacije, g. Мiranda ne sme da dozvoli taj luksuz da drzi lokalni novac kao cuvara vrednosti. Umesto toga је prinuden da brzo konvertuje svoje pezose и dobra Ш americke dolare, koji predstavljaju Ьoljeg cuvara vrednosti. Vreme i trud koje g. Miranda trosi na smanjenje koliCine novca koju drZi kod sebe predstavljaju rasipanje resursa. Каdа Ьi monetarne vlasti sledile politiku niske inflacije, g. Мi­ randa Ьi rado drzao pezose, ра Ьi svoje vreme i trud mogao produktivno da upotrebl. U stvari, ubrzo posto је napisan ovaj Clanak, stopa inflacije u Boliviji znatno је smanjena restriktivnijom monetarnom politikom.

Meni troskovi

meni troskovi troskovi promene cena

VeCina preduzeca ne menja svakodnevno cene svojih proizvoda. Umesto toga, preduzeca cesto objavljuju cene i ostavljaju љ nepromenjenim nedeljama, mesecima, ра cak i godinama. Prema jednom istrazivanju, tipicno americko preduzece menja cene otprilike jednom godisnje. Preduzeca retko menjaju cene zbog troskova koje taj proces izaziva. Troskovi uskladivanja cena zovu se meni toskovi, sto је izraz koji potice od troskova koje ima restoran kada stampa novi jelovnik. Meni troskovi ukljucuju trosak odluke о novim cenama, trosak stampanja novih cenovnika i kataloga, trosak slanja tih novih cenovnika i kataloga zastupnicima i kupcima, trosak oglasavanja novih cena, ра cak i trosak koji podrazumeva izlazenje na kraj sa nezadovoljstvom kupaca zbog novih cena. Inflacija povecava meni troskove koje preduzece mora da snosi. U danasnjoj ekonomiji SAD, sa niskom stopom inflacije, godisnje uskladivanje cena za mnoga predu-

POGLAVLJE ЗО

zeca predstavlja prik.ladnu poslovnu strategiju. Ali, kada zbog visoke inflacije troskovi preduzeca ubrzano rastu, godisnje uskladivanje cena nije prakticno. Kada vlada hiperinflacija, na primer, preduzeca moraju svakodnevno da menjaju svoje cene, Ш cak i cesce, kako Ьi odrzala korak sa svim ostalim cenama u privredi.

Varijabllnost relativnih cena i pogresna alokacija resursa Pretpostavimo da restoran Dobra kuhinja svakog januara stampa novi jelovnik sa novim cenama, а da zatim do kraja godine te cene ne menja. Ukoliko nema inflacije, relativne cene Dobre kuhinje - cene jela u poredenju s ostalim cenama u ekoпomiji bile Ьi tokom cele godiпe konstantne. Nauprot tome, ako stopa inflacije iznosi 12 posto godisnje, relativпe cene Dobre kuhinje automatski се opasti za 1 posto svakog meseca. Relativne cene tog restorana {to jest, пjegove cene u poredeпju s ostalim cenama u ekonomiji) Ьiсе visoke prvih meseci u godini, neposredno nakon stampaпja пovog jelovnika, dok се ostalih meseci Ьiti niske. I sto је stopa inflacije veca, to је veCi i ovaj automatski varijabШtet. Dakle, posto se cene tek ponekad menjaju, inflacija izaziva vece variranje relativnih сепа пеgо sto Ьi to iпасе Ьiо slucaj. Zasto је to va2no? Zato sto se alokacija oskudnih resursa u trzisnim ekonomijama vrsi na osnovu relativnih cena. PotrosaCi odlucuju sta се kupiti tako sto porede kvalitet i cene razliCitih dobara i usluga. Na osnovu tih odluka, oni odreduju kako se oskudni faktori proizvodnje alociraju па industrije i preduzeca. Kada inflacija deformise relativne cene, deformisu se i odluke potrosaca, а triista su manje sposobпa da alociraju resurse tako da па пajbolji пacin budu iskorisceпi.

Poreske distorzije izazvane inflacijom Skoro svi porezi deformisu podsticaje, izazivaju promeпu ponasanja ljudi i rezultiraju manje efikasnom alokacijom resursa ekoпomije. Мnogi porezi, medutim, postaju jos proЬlematicniji u prisustvu inflacije. Do toga dolazi jer zakonodavci cesto ne uzimaju u obzir inflaciju kada piSu poreske zakoпe. Ekonomisti koji se bave proucavanjem poreskih sistema zakljucuju da inflacija oЬicno povecava poresko opterecenje na dohodak ostvaren od stednje. Jedan primer kako iпflacija destimuliSe stednju jeste poreski tretman kapitalnih doЬitaka - profita koji је stecen prodajom imovine ро ceni vecoj od one ро kojoj је kupljena. Pretpostavimo da ste 1980. od jednog dela svoje ustedevine kupili akcije Majkrosoft Korporacije u vredпosti od 10 dolara i da ste ih 2000. prodali za 50 dolara. Prema poreskom zakoпu, stekli ste kapitalni doЬitak od 40 dolara, koju morate da ukljucite u svoj dohodak kada budete racuпali koliki porez na dohodak treba da platite. Ali, pretpostavimo da se od 1980. do 2000. godine opsti nivo сепа dvostruko povecao. U tom slucaju, deset dolara koje ste investirali 1980. ekvivalentno је (ро kupovпoj moCi) izпosu od samo 20 dolara iz 2000 godine. Kada svoje akcije prodate za 50 dolara, ostvarujete realпi doЬitak (porast kupovne moCi) od samo 30 dolara. Poreski zakoni, medutim, пе uzimaju u obzir inflaciju i razrezuju vam porez па doblt od 40 dolara. Dakle, iпflacija preuvelicava kapitalne dobltke i пehotice povecava poresko optereceпje па ovu vrstu dohotka. Drugi primer jeste poreski tretman dohotka od kamata. Porez na dohodak tretira nominalnu kamatu ostvarenu od stednje kao dohodak, mada deo nominalпe kamatпe stope samo predstavlja kompenzaciju za inflaciju. Da Ьismo videli efekte ovakve ро-

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1

667

1

668

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

litike, razmotrimo numericki primer iz Tabele 1. U toj tabeli dat је uporedni prikaz dve ekonomije u kojima se dohodak od kamata oporezuje ро stopi od 25 posto. U ekonomiji А, inflacija је jednaka nuli, а nomina1ne i realne kamatne stope iznose ро 4 posto. U ovom slucaju, porezom na dohodak od kamata u iznosu od 25 posto smanjuje se realna kamatna stopa sa 4 na 3 posto. U ekonomiji В, realna kamatna stopa је isto 4 posto, ali stopa inflacije је 8 posto. Као rezultat Fiserovog efekta, nominalna kamatna stopa iznosi 12 posto. Posto porez na dohodak svih 12 posto kamate tretira kao dohodak, vlada uzima 25 posto, Cime nominalna kamatna stopa nakon oporezivanja iznosi samo 9 posto, а realna kamatna stopa је nakon oporezivanja samo 1 posto. u ovom slucaju, porez na dohodak od kamata u iznosu od 25 posto smanjuje realnu kamatnu stopu sa 4 na 1 posto. Posto realna kamatna stopa nakon oporezivanja pruia podsticaj da se stedi, stednja је mnogo manje atraktivna u ekonomiji sa inflacijom (ekonomija В), nego u ekonomiji sa stabllnim cenama (ekonomija А). Porezi na nominalne kapita1ne dobltke i na dohodak od nominalne kamate predstavljaju dva primera medusobnog odnosa poreskih zakona i inflacije. Postoji jos mnogo drugih primera. Zbog poreskih promena koje izaziva inflacija, veca inflacija oblcno destimulise ljude da stede. Podsetimo se da se stednjom u ekonomiji obezbeduju resursi za investicije, koje su, opet, kljueni faktor dugorocnog ekonomskog rasta. Dakle, kada inflacija poveca poresko opterecenje na stednju, ona smanjuje dugorocnu stopu rasta privrede. Medu ekonomistima, medutim, ne postoji slaganje · oko velicine tog efekta. Osim eliminisanjem inflacije, ovaj se proЬlem moze resiti i indeksiranjem poreskog sistema. То jest, poreski zakoni mogu da se preprave tako da uzmu u obzir efekte inflacije. U slucaju kapitalnih dobltaka, na primer, poreski zakoni mogli Ьi da usklade kupovnu cenu pomocu cenovnog indeksa i razrezu porez samo na realni doЬitak. U slucaju dohotka od kamate, vlada Ьi mogla da oporezuje samo dohodak od realne kamate iskljucenjem onog dela dohotka od kamate koji predstavlja kompenzaciju za inflaciju. Do izvesnog stepena, poreski zakoni vec su krenuli u pravcu indeksiranja. Na primer, nivoi dohotka na kojim se menjaju stope poreza na dohodak svake godine se automatski uskladuju na osnovu promena indeksa cena na malo. Ipak,

TABELA 1 ~

""

-

'

Kako inflacija povecava poresko opterecenje na stednju и prisustvu пulte iпflacije, porez па dohodak od kamata и izпosu od 25 posto smaпjuje realпu kamatпu stopu sa 4 па з posto. и prisustvu iпflacije od В posto, isti porez smaпjuje realпu kamatпu

stopu sa 4

па 1

posto.

EkonomijaA (cenovna stabilnost)

Realna kamatna stopa

4%

Stopa inflacije

о

Nominalna kamatna stopa (realna kamatna stopa + stopa inflacije)

4

Smanjena kamata zbog poreza od 25 posto (0,25 х nominalna kamatna stopa)

Ekonomija В (inflacija)

12

з

Nominalna kamatna stopa posle oporezivanja (0,75 х nominalna kamatna stopa)

з

Realna kamatna stopa posle oporezivanja (nominalna kamatna stopa posle oporezivanjastopa inflacije)

з

9

POGLAVLJE 30

mnogi aspekti poreskih zakona - recimo, poreski tretman kapitalnih doЬitaka i dohotka od kamata- jos nisи indeksirani. U nekom idealnom svetи, poreski zakoni Ьili Ьi tako napisani da inflacija ne Ьi menjala niCijи stvarnи obavezи placanja poreza. u svetu и kome zivimo, medиtim, poreski zakoni sи daleko od savrsenih. Potpunije indeksiranje verovatno Ьi Ьilo pozeljno, ali Ьi samo jos vise iskomplikovalo poreski sistem koji ljиdi vec smatrajи previse slozenim.

Konfuzija i neugodnosti Zamislite da sprovedemo anketu i postavimo ljиdima sledece pitanje: ,,Ove godine је. dan jard iznosi 36 inca. sta mislite, koliko се iznositi sledece godine?" Pod pretpostavkom da se ljиdi иopste mogu nagovoriti da nas shvate ozblljno, rekli Ьi nam da Ьi jard trebalo da ostane iste dиZine - 36 inca. Sve ostalo Ьi samo bespotrebno iskomplikovalo zivot. U kakvoj је vezi ovaj nalaz sa inflacijom? Podsetimo se da novac, kao sredstvo raz, mene и ekonomiji, jeste ono sto koristimo kada navodimo cene i belezimo dиgove. Drиgim recirna, novac је merilo kojirn merimo ekonomske transakcije. Zadatak Federalnih rezervi иnekoliko је slican Zavodи za standarde- da obezbedi pouzdanost jedinice mere koja је и sirokoj иpotreЬi. Kada Fed poveca роnиdи novca i stvori inflacijи, on иmаnјије realnи vrednost obracunske jedinice. Tesko је proceniti troskove konfиzije i neиgodnosti koje izaziva inflacija. Ranije smo objasnili kako poreski sistem nepravilno meri realne dohotke и prisиstvu inflacije. Slicno tome, racиnovode nepravilno mere prihode preduzeca kada cene rastu tokom vremena. Posto zbog inflacije dolari imajи razlicite realne vrednosti u razlicito vreme, racиnanje profita preduzeca - razlike izmedи njegovih prihoda i troskova komplikovanije је и privredi sa inflacijom. Zato inflacija, и izvesnoj meri, cini investitore manje sposobnim da izdvoje иspesna od neиspesnih predиzeca, sto, opet, ometa finansijska trzista da stednjи privrede alocirajи na alternativne vrste investicija.

Specijalni trosak neocekivane inflacije: preraspodela bogatstva

arЬitrarna

Troskovi inflacije о kojima smo do sada diskиtovali nastajи cak i kada је inflacija postojana i predvidljiva. Kada se javi iznenada, inflacija, medиtim, ima i dodatni trosak. Neocekivana inflacija preraspodeljиje bogatstvo medи popиlacijom na nacin koji nikako nije povezan sa zaslиgama ili potrebama. Те preraspodele nastajи jer sи mnogi zajmovi и privredi izrazeni и obracиnskoj jedinici- novcи. Razmotrimo jedan prirner. Pretpostavimo da student Sem иzima kredit od 20.000 dolara iz Bigbanke ро kamatnoj stopi od 7 posto da Ьi pohadao fakultet. Za deset godina, taj kredit stiZe na naplatи. Posto је njegov dиg zbog kamate od 7 posto za deset godina narastao, Sem се Bigbanci dиgovati 40.000 dolara. Realna vrednost tog dиga zavisiCe od inflacije и toj deceniji. Ako Sem ima srece, ekonomija се imati hiperinflacijи. U tom slисаји, nadnice i cene povecace se toliko da се Sem moCi da plati dиg od 40.000 dolara sitnisem iz dzepa. Nasиprot tome, ako ekonomija Ьиdе prolazila kroz period visoke deflacije, nadnice i cene се opasti, а Semи се dиg od 40.000 dolara predstavljati veCi teret nego sto је ocekivao.

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

1

669

670

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI FIOK

Ovaj primer pokazuje da neocekivane promene cena vrse preraspodelu bogatstva medu duinicima. i poveriocima. Hiperinflacija cini Sema bogatijim na racun Bigbanke, jer smanjuje realnu vrednost duga; Sem је u stanju da isplati dug manje vrednim dolarima nego sto је ocekivao. Deflacija Cini Bigbanku bogatijom na Semov racun, jer povecava realnu vrednost duga; u tom slucaju, Sem mora da otplati dugvrednijim dolarima nego sto је ocekivao. Da је inflacija predvidljiva, Sem i Bigbanka mogli Ьi da је uzmu u obzir kada odreduju nominalnu kamatnu stopu. (Setite se Fiserovog efekta). Ali, ako је inflaciju tesko predvideti, ona Sema i Bigbanku izlaze riziku koju Ьi radije izbegli. Тај trosak neocekivane inflacije vazno је razmotriti zajedno sa jos jednom Cinjenicom: inflacija је naroCito nestalna i neizvesna kada је prosecna stopa inflacije visoka. То se najjednostavnije vidi na iskustvu razlicitih zemalja. Zemlje sa niskom prosecnom inflacijom, kao sto је Ьila Nemacka krajem dvadesetog veka, oblcno imaju i stabilnu inflaciju. Zemlje sa visokom prosecnom inflacijom, kao sto su mnoge zemlje Latinske Amerike, oblcno imaju i nestaЬilnu inflaciju. Nisu poznati primeri ekonomija sa visokom, stabllnom inflacijom. Ovaj odnos izmedu nivoa i nestabilnosti inflacije ukazuje na jos jedan trosak inflacije. Ako zemlja sledi monetarnu politiku visoke inflacije, morace da snosi ne samo troskove visoke ocekivane inflacije, vec i troskove arЬitrarne preraspodele bogatstva koja је povezana sa neocekivanom inflacijom.

POGLAVLJE 30

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

· daxl'11cl.l, ;tfiJ~~Jll§fi i ·i,yr~ u)'qeб:;' a·1{hliH6na 6 Б~ЋСi kојбћi upravlja · ·P()tregп isuJoj z~ ·poщocbratiSrlii~

1 671

~~~~{~fJ~~~~i~~~~~~·····~m.• ~:. d:o·.' ;d·: .A'ta1·0.~ j.:Ьa.~Iz e·.1 :t.z '.~a~'P.·~ ·r. :·;at.· '.P ~k:.'o~J·1 · :·.~ste~.·.!\vtr f ~1~{~;~~~,;~·~:;;;,:~:~:;;; . 0

0

ru. ·. • .> •·..•··.· ·• ·.·•··.· .•····· •·•· ·...... •····.·.. ··.·•·...·..

.· •·• · •

·.;n.';.ao••. .• '.•. •.

9

•. . .• ~ .• .•

.• •.

.

•. .i •• ."manjU 1

prom~Jiu ky~l~~~!~ papir~ •

~ :~r~ue.~c: .·~·:.z•~n•.•~.· ~·0~ ~з•.yo.~aгfz.'u~з.'Jfe1f· · n·~·ta:.·~ Jil~ :·~~~~ !~ 0?~~·~-v~~~)SO:n~ve ·•:J~·
.-

t~;

i~a Ьeogr'ap-

skOg hip6drQ~~. proi~vbdi dinare. 24 s\)ti'I · dnf!vno, .. en~rgicno · ро.·

'in.flacic

da Фzi•korak ~ .•.•pCid~tн:l'!

Primer iz prakse CAROBNJAK IZ OZA 1RASPRAVA О UVOZENJU SREBRA Verovatno ste kao dete gledali film Carobnjak iz Oza, koji је snimljen prema decjoj knjizi napisanoj 1900. godine. Film i knjiga govore о devojcici Doroti, koja se izgublla u nepoznatoj zemlji daleko od kuce. Medutim, verovatno niste znali da ta prica u stvari predstavlja alegoriju na monetarnu politiku SAD krajem devetnaestog veka. U periodu izmedu 1880. i 1896. godine, nivo cena u ekonomiji SAD орао је za 23 posto. Posto је taj dogadaj Ьiо neocekivan, doveo је do velike preraspodele bogatstva. VeCina farmera u zapadnom delu zemlje zapala је u dugove. Njihovi poverioci bili su bankari sa Severa. Pad nivoa cena izazvao је porast realne vrednosti dugova farmera, sto је na njihov racun obogatilo bankare. Prema populistickim politicarima tog vremena, resenja proЫema farmera bilo је uvodenje kovanog novca od srebra. U to vreme, u SAD је vazio zlatni standard. Kolicina zlata odredivala је ponudu novca, а time i nivo cena. Zagovornici uvodenja srebra zeleli su da i ono, pored zlata, bude korisceno kao novac. Usvajanjem tog predloga povecala Ьi se ponuda novca, podigao nivo cena i smanjio realni teret dugova farmera. Zucna rasprava о srebru postala је kljucna u politici devedesetih godina XIX veka. Zajednicki izborni slogan populista glasio је "Sve је pod hipotekom. Sve, osim nasih glasova." Jedan od istaknutih zagovornika uvodenja srebrnog novca Ьiо је Vilijam

672

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK

Dzenings Brajen, predsednicki kandidat demokrata na izborima 1896. godine. On је ostao upamcen i ро svom govoru na izbornom kongresu Demokratske stranke u kојещ је rekao: "Ovu krunu od trnja necete utisnuti na celo radnika. Necete razapeti covecanstvo na krst od zlata". Od tada su politicari retko tako poeticno govorili о alternativniщ pristupima monetarnoj politici. Uprkos tome, Brajen је izgublo na izborima od republikanskog kandidata Vilijama Mekinlija, а SAD su zadrzale zlatni standard. Pisac knjige Carobnjak iz Oza, L. Frenk Baum, Ьiо је novinar sa Srednjeg zapada. Kada је zapoceo pisanje price za decu, glavni likovi predstavljali su ucesnike u znacajnoj politiCkoj Ьici tog vremena. Mada savremeni komentatori te price razliCito tu:n:t.ace glavne likove, nema sumnje da prica predstavlja raspravu о monetarnoj politici. Evo kako је tumaci istoricar ekonomije Hju Rokof u avgustovskom broju ]ournal ој Political Есопоту iz 1990. godine:

..

.

Borci protiv nadugirok_ Pisш

Dzon Ј. Kempbef i Robert Ј. Siler Sekretar Ministarstya finansija Robert Rubln objavio је u cetvrtak da vlada planiril emisiju obveznita in. deksiranih inflacije>m - to Jest, obveznica cije se isplate kamate i glavnice uskladuju s inflacijom, sto garantuje njihoyu realnu kupovnu moc u buducnosti. Ovo је istorijski trenutak. Ekonomisti se vec dugi niz frustrirajucih godina zalazu za takve obveznice.

Uvodenje indeksiranih obveznica рг~ vi put је zahtevao 1822. godine ekonomista · D~ozef Lou. Sedamdesetih godina XIX veka ia njih se zalagao brltanski ekoriomista Vilijam Stenli Dzevons. Pocetkom ьvog veka, legendarni lrving Fiser napravio је ka~ rijeru zalazuci_se za njih. Poslednjih decerlija, ·ekonorтii~i svih politickih Ьоја, podrzavaju takve obveznice -·od Miltoha Fridmana do ЫemsaToЬina, Alena Вlajftdera i дlе·. na Grinspena. fpak, poStojavnostлije previse bufno zahtevala takve investicije, vlada nikada nije emitovaia indeksirane obveznice.

Posto sџ poStale dostupne, nadajmo se da .se ovo pbmanjkanje intere~ sovanja nece i dalje ·naStavi1i .Uspeh indeksiranih obiteznica zal(isi od tCiga da li ih javnost shvata- i kupuje; Dosada su.zЬog inflacije driavn.e obvezl)i.ce predstavljale rizicnu investiciju. Da је 1966, gЬdine, kada је stopa inflacijl:}iznosila ··samo з ·.· po5to, neko kщэiЬ . driavnu obveznicu sa rokom d6speca od зо godina uz kamatu od 5 poS.to~ oc~kiVi19 Ы qa се do sadanjegqva illvesticija vredeti 18о posto pn}obitne vrednosti. Medutim, nakon niza godina inflacije vise od ocekivane, investki-

POGLAVLJE 30

Ј

RAST NOVCA

1 673

INFLACIJA

DOROТI:

Tradicionalne americke vrednosti Prohlblcionisticka stranka, poznata i pod nazivom Trezvenjaci SТRASILO: Farmeri LIMENI DRVOSECA: Industrijski radnici PLASLJM LAV: Vilijam Dzenings Brajan . ZVAКACI: Stanovnici Istoka ZLA VESТICA ISTOКA: Grover Кlivland ZLA VESТICA ZAPADA: Vilijam Mekinli CAROBNJAК: Markus Alonzo Hana, predsednik RepuЬlikanske stranke OZ: Skracenica za uncu zlata РUТ OD ZUТIН CIGLI: Zlatni standard ТОТО:

.. -

.

-

..

.

za OzЬiljnu brjgu. То је dovoljan raz- , mnogim drugfrr\ :Zemlja'ПJa; 9kljtJcU" log da se kreiгanje obvezniёa indek- juci дџstraliju/Nь\li Zel~nd i. Posto је inflacija p~slednjihgodjc sirariф ј nflacijom, koje. .daju Svedsku. U Britaniji, koja irnёl nёljl(e(e na umerena, .danas velikj broj ljudj g(lratкiju sjgurnog prihoфэ tokorn • ttziste obveznica:indeksir.anih jnflacine Ьrфе kf'lko се ona uti~ti na ·njj- dugih vr!;!menskih perioda, smatra · јоmла ~vetu, obv~zhite donoseprihovц stednju. Takv() spqkojstvџje . dobtod.Qslim razvojem dogadaj~. hgd koji је za з do 4 posto veci ос;! . (>p(lsno: ta~ .i f1jska. st()pa i.l)flacjje .. Nij~dn(l drugajnvestkija n~ n~di stqpe jnflacije. u sigurni dugo~ moze ozblljno da smanjj stednju. to- tu vrstu sigurnosti. Кe>nvencionalne rpcni prihod ove vrsteЏel)alo Ы ·ir)kom dugjh vremenskih perioda. . drzaline obveznice.donose fiksne is- · d~ksirane obvezпjce da uбni vaznim . Z.amisljte da, se dar~as penzjo- pl~te u dolarskin1 iz~osi/1)~; f'llj.Jnv~c c;lelщn st~dnje zap~n~iJЏ. . ..•... _.......· l)_i~ete sa penzijщn ~oju ste ulozili u stitori ·.. treba da vрф:!. raeuna о Oce~ujemo da се finansjjsk:e instj~ driavhe hartije koje. donose fjksnih kupovnoj moti, а ne о koli(inj dolara tucije jskorj§titiove nove obveinice ih~ 1о.ооо dolara. svake godine, bez obkoje primaju. Fondovi na trzistu nov- deksirane inflacijorn ј da се pп.izjti zira na jnflaciju. Ako ne postoji infla~ са vrse. dolarske isplate koje se ро- jnovativne vrste projzvoda. NC!jpre се Cija, Z(l 20 godina се ta penzija imati vecavaju sa inflacijom do izvesnog se verovatno pojaviti fondovi indeksi· istu kupovnu moc kao i danas. Ali, nivoa, posto kratkorocne kamatne ranih obveznica, ali Ы trebalo da poako stopa jnflacije iznosi samo з po- stopepЬicno teze da rastu sa jnflaci- stanu dostupni i indeksjrani anuitetj, sto godjsnj!;!, za 20 godina vasa се jom. Ali, i mnogj drugj faktori uticu ра cak ј indeksjrane hipoteke - mec penzija vredeti samo 5·540 dolara u na. kamatne stope, ра realnj doho- secne jsplate blce uskladene s inflacidanasnjim dolarima. Petoprocentna dak od ulaganja u fondove na tГZistu jom. ·(Napomena autoгa: Otkad је inflacija tokom 20 godina smanjjce novca nije sjguran. napisan ovaj clanak, pojavjlj su se neki Trziste akcjja u proseku donosi vi- indeksirani proizvodi, ali jos uvek njsu vasu kupovnu moc na 3·770 dolara, а desetoprocentna na zalosnih 1.390 soku stopu pгjnosa, ali ona moze ne u sirokoj upotrebl.) dolara. Кој ј је od ovih scenarija vero- samo da se poveca, vec i da se smanMada Кlintonova administracjja vatan? То njko ne zna. lnflacija u ji. lnvestjtorj treba da imaju na umu mozda danas nece imati mnogo zakrajnjoj liniji zavisi od ljudj koji su pad ј porast vrednosti akcjja na berzi sluga za to, odluka da se izdaju ·obindeksirane inflacijom izabranj i postavljeni kao cuvari nase sedamdesetjh, odnosno osamdesetih veznice i devedesetih godjna. predstavlja dostignuce koje се jstoponude novca. U vreme kada Amerjkanci zive Drzavne obveznice jndeksirane ricari decenijama isticatj kao narocit duze i planiraju penziju nekoliko de- inflacijom jzdaju se u Britanijj vec 15 dogadaj. cenija unapred, podmukli efekti in- godina, u Kanadj 5 godina, kao i lzvor: Njujork Tajms od 18. maja 1996, str. 19. flacije treba da predstavljaju razlog ·ја vredf ~amo 85 posto. prvobltne vredrюstj.

.

.

Sft.D,

674

1

DEO 10

NOVAC 1 CENE NA DUGI ROK .

Na kraju Baumove price, Doroti nalazi put do kuce, ali ne samo iduCi putem od Zиtih cigli. Nakon dugog putovanja prepunog opasnosti, ona saznaje da carobnjak ne moze da pomogne njoj i njenim prijateljima. Doroti na kraju otkriva magicnu moc svojih srebrnih cipelica. (Каdа је knjiga 1939. godine ekranizovana, Dorotine cipelice nisu Ьi­ le srebrne, vec crvene. FilmadZije iz Holivuda vise је zanimalo da se pohvale novom tehnologijom Tehnikolora nego da ispricaju pricu о monetarnoj politici devetnaestog veka.) Mada su populisti izgubili debatu о uvodenju srebra, na kraju su ipak ostvarili zeljenu monetarnu ekspanziju i inflaciju. Godine 1898. tragaci za zlatom pronasli su ga pokraj reke Кlondajk u kanadskom Jukonu. Sve vece zalihe zlata pristizale su i iz rudnika u JиZnoj Africi. Као rezultat toga, ponuda novca i nivo cena poceli su da rastu u SAD i u drugim zemljama u kojima је vazio zlatni standard. U roku od 15 godina, cene su se u SAD vratile na nivo iz osamdesetih godina XIX veka, а farmeri su Ьili u stanju da izadu na kraj sa dugovima. • Rana debata о monetarnoj politici

BrziKviz

Nabrojte i opisite sest troskova od inflacije

ZAKLJUCAK U ovom poglavlju govorili smo о uzrocima i troskovima inflacije. Osnovni uzrok inflacije је, jednostavno, povecanje kolicine novca. Kada centralna banka kreira novac u velikim koliCinama, vrednost novca brzo opada. Da Ьi zadrzala stabilnost cena, centralna banka mora da zadrzi striktnu kontrolu nad ponudom novca. Troskovi inflacije su manje oCigledni. U njih spadaju troskovi ko.Ze za cipele, troskovi jelovnika, povecana varijabilnost relativnih cena, nenamerne promene poreskih obaveza, konfuzija i neugodnosti, i arЬitrarna preraspodela bogatstva. Da li su ovi troskovi u celini veliki Ш mali? Svi se ekonomisti sla.zu da postaju veliki za vreme hiperinflacije. Ali, njihova velicina u vreme umerene inflacije - kada se cene povecavaju za manje od 10 posto godisnje - podloznija је raspravi. Mada smo u ovom poglavlju dosta toga va.znog naucili о inflaciji, diskusija nije potpuna. Kada centralna banka smanji stopu rasta novca, cene se, prema kvantitativnoj teoriji, sporije povecavaju. Ipak, kako ekonomija prelazi na tu ni.ZU stopu inflacije, promena monetarne politike imace nepovoljne efekte na proizvodnju i zaposlenost. То jest, cak i kada је monetarna politika neutralna na dugi rok, ona ima sna.zan uticaj na realne varijaЬle na kratki rok. Da Ы bolje shvatili uzroke i troskove inflacije, u narednim poglavljima knjige ispitacemo razloge nepostojanja monetarne neutralnosti na kratki rok.

POGLAVLJE 30

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

l.

REZIME • Opsti nivo cena u ekonomiji prilagodava se kako Ьi doveb ponudu novca i traznju za novcem u ravnotefu. Kada poveca ponudu novca, centralna banka izaziva rast nivoa cena. Postojan rast koliCine novca izaziva trajnu inflaciju. • Prema principu monetarne neutralnosti, promene koliCine novca uticu na nominalne, ali ne i na realne varijaЬle. VeCina ekonomista smatra da monetarna neutralnost predstavlja priЬlizan opis ponasanja ekonomije na dugi rok. • Deo svojih rashoda vlada moze da finansira stampanjem novca. Kada se zemlje u velikoj meri oslanjaju na ovaj "inflacioni porez", dolazi do inflacije. • Jedna od primena principa monetarne neutralnosti jeste Fiserov efekat. Prema Fiserovom efektu, kada raste stopa inflacije, nominalna kamatna stopa raste za isti iznos, tako da realna kamatna stopa ostaje nepromenjena.

• Veliki broj ljudi misli da ih inflacija cini siromasnijim, jer povecava trosak onoga sto kupuju. Medutim, ovakvo misljenje је pogresno, jer inflacija povecava i nominalne dohotke. • Ekonomisti su identifikovali sest troskova inflacije: troskove koze za cipele koji se odnose na smanjeno drzanje novca, troskove jelovnika koji se odnose na cesce uskladivanje cena, povecanu varijaЬilnost relativnih cena, nenamerne promene poreskih obaveza zbog neindeksiranog poreskog sistema, konfuziju i neugodnosti koje su posledica promene obracunske jedinice, i arЬitrarnu preraspodelu bogatstva izmedu dиZnika i poverilaca. Mnogi od ovih troskova su veliki za vreme hiperinflacije, ali је njihova veliCina u slucaju umerene inflacije manje jasna.

KLJUCNI POJMOVI kvantitativna teorija novca nominalne varijaЬle realne varijaЬle klasicna dihotomija

monetarna neutralnost brzina opticaja novca jednaCina kvantitativne teorije inflacioni porez

Fiserov efekat troskovi koze za cipele meni troskovi

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Objasnite kako porast nivoa cena utice na realnu vrednost novca. 2. Prema kvantitativnoj teoriji novca, koji је efekat porasta kolicine novca? З.

Objasnite razliku izmedu nominalnih i realnih varii navedite ро dva primera. Prema principu monetarne neutralnosti, na koje varijaЬle uticu promene koliCine novca?

jaЬli

4. U kom smislu је inflacija slicna porezu? Kako shvatanje inflacije kao vrste poreza pomaze da se objasni hiperinflacija?

5. Prema Fiserovom efektu, kako porast stope inflacije utice na realnu kamatnu stopu i nominalnu kamatnu stopu? 6. Sta su troskovi inflacije? Које od ovih troskova smatrate najvaznijim za ekonomiju SAD? 7. Ako је inflacija manja od ocekivane, kome to koristi- duznicima ili poveriocima? Objasnite.

1 675

676

1

DEO 10

NOVДC

I CENE

Nд

DUGJ ROK

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Pretpostavimo da ovogodisnja ponuda novca iznosi · 500 milijardi dolara, da је nominalni BDP 10.000 rnld. dolara, а da је realni BDP 5.000 rnld. dolara. а. Koji је nivo cena? Која је brzina opticaja novca? Ь. Pretpostavimo da је brzina opticaja novca konstantna i da autpиt dobara i иsluga u ekonomiji raste za 5 posto godisnje. Sta се se desiti sa nominalnim BDP-om i nivoom cena iduce godine ako Fed odrzi ponudu novca konstantnom? с. Који ponudи novca Ы Fed trebalo da odredi idиce godine ako zeli da ocuva nivo cena stabilnim? · d. Који ponudu novca Ы Fed trebalo da odredi iduce godine ako zeli inflaciju od 10 posto? 2. Pretpostavimo da se zbog izmene bankarskih propisa poveca dostupnost kreditnih kartica, tako da је ljиdima potrebno manje gotovog novca. а. Kako taj dogadaj иtice na traZпju za novcem? Ь. Ako Fed ne reaguje na ovaj dogadaj, sta се se desiti sa nivoom cena? с. Ako Fed zeli da ocuva nivo cena stabllnim, sta treba da иcini? З. Cesto se kaze da Federalne rezerve zele da ostvare nultи inflaciju. Ako pretpostavimo da је brzina opticaja konstantna, da li taj cilj koji podrazиmeva nиltu inflaciju zahteva da stopa rasta novca bude jednaka nuli? Ako zahteva, objasnite zasto? Ako ne zahteva, objasnite сети treba da bude jednaka stopa rasta novca. 4. Ekonomista Dzon Mejnard Kejns је napisao: нPrica se da је Lenjin izjavio kako је najbolji naCin da se unisti kapitalizam raskalasan odnos prema gotovom novcu. Kontinuiranim procesom inflacije, vlade sи и stanju da konfiskиju, tajno i neprimetno, znacajan deo bogatstva svojih gradana." Iznesite opravdanje za Lenjinovu tvrdnju. 5. Pretpostavimo da se u nekoj zemlji naglo poveca stopa inflacije. Sta se desava s inflacionim porezom koji snose vlasnici novca? Zasto bogatstvo koje se nalazi na stednim racunima ne podleze promeni inflacionog poreza? Mozete li da kazete kako jos vlasnici stednih racuna mogu da bиdu osteceni porastom stope inflacije? 6. Hiperinflacije su izuzetno retke u zemljama cije su centralne banke nezavisne od ostatka vlasti. Sta је tome razlog?

7. Razmotrimo efekte inflacije u ekonomiji kоји cini samo dvoje ljиdi: ВоЬ1 иzgajivac pasиlja1 i Rita, uzgajivacica pirinca. ВоЬ i Rita иvek konzиmirajи jednake kolicine pirinca i pasulja. Godine 2000 cena pasulja iznosila је 1 dolar, а cena pirinca З dolara. а. Pretpostavimo da је 2001. cena pasиlja iznosila 2 dolara, а cena pirinca 6 dolara. Kolika је bila inflacija? Da li је ВоЬ Ыо u boljem polozajи, gorem polozajи, Ш na njega nisи ni иticale promene cena? А Rita? Ь. Sada pretpostavimo da је 2001. cena pasulja blla 2 dolara, а cena pirinca 4 dolara. Kolika је blla inflacija? Da li је ВоЬ Ыо и boljem polozaju, gorem polozajи, Ш na njega nisи ni иticale promene cena? А Rita? с. Na kraju, pretpostavimo da је 2001. cena pasиlja bila 2 dolara, а cena pirinca 1,5 dolar. Kolika је bila inflacija? Da li је ВоЬ Ыо и boljem polozajи1 gorem polozajи, Ш na njega nisи ni uticale promene cena? А Rita? d. Sta је ВоЬи i Riti vaZпije- opsta stopa inflacije Ш relativna cena pirinca i pasulja? 8. Ako poreska stopa iznosi 40 posto, izracunajte realnu kamatnu stopu pre oporezivanja i realnu kamatnu stopu posle oporezivanja u svakom od sledecih slucajeva. а. Nominalna kamatna stopa је 10 posto, а stopa inflacije је 5 posto. Ь. Nominalna kamatna stopa је 6 posto, а stopa inflacije је 2 posto. с. Nominalna kamatna stopa је 4 posto, а stopa inflacije је 1 posto. 9. sta cini vase troskove koze za cipele odlaska и ьan­ ku? Kako Ьiste te troskove mogli da izrazite u dolarima? Ро cemu se troskovi za cipele dekana vaseg fakulteta razlikuju od vasih takvih troskova? 10.Podsetite se da novac vrsi tri funkcije u ekonomiji. Које su to funkcije? Kako inflacija utice na sposobnost novca da vrsi svaku od te tri funkcije? 11.Pretpostavimo da se ocekuje da inflacija bude З posto, ali da se cene povecaju za 5 posto. Opisite kako ы ova neocekivano visoka stopa inflacije pomogla ш ostetila: 1

а. vladи Ь.

vlasnika kuce pod hipotekom sa fiksnom stopom

POGLAVLJE

с.

radnika sindikata u drugoj godini ugovora о radu d. fakultet koji је deo svoje zadиZЬine ulozio u drzavne oЬveznice 12.0bjasnite jednu stetu koju nanosi neocekivana inflacija а koju ne nanosi ocekivana inflacija. Zatim objasnite jednu stetu koju nanose i ocekivana i neocekivana inflacija. 13.0bjasnite da li su sledece tvrdnje tacne, pogresne ili neizvesne.

http://

ЗО

а. нlnflacija

Ь.

с.

RAST NOVCA 1 INFLACIJA

steti zajmoprimcima, а koristi zajmodavcima, jer zajmoprimci moraju da plate visu kamatnu stopu." "Ako se cene promene tako da opsti nivo cena ostane nepromenjen, onda to nikome niti steti niti koristi." ,,Inflacija ne smanjuje kupovnu moc veCine radnika."

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju/ molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com. ·

1

677

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

1

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI Kada bиdete odlиcivali da kиpite aиtomobll, moZda cete иporediti najnovije modele koje nиde Ford i Tojota. Kada bиdete isli na sledeCi godisnji odmor, moZda cete razmatrati da li da ga provedete na nekoj plazi na Floridi Ш и Meksikи. Kada bиdete poeeli da stedite za penzijи, moZda cete Ьirati izmedи investicionog fonda koji kири­ је akcije americkih kompanija Ш onog koji kирије akcije inostranih kompanija. U svim ovim slиcajevima, vi иcestvujete ne samo и ekonomiji SAD, vec i и ekonomijama celog sveta. Prednosti otvorenosti prema medиnarodnoj trgovini sи oCigledne: trgovina omogucava ljиdima da proizvode ono sto proizvode najbolje i da и potrosnji koriste svu raznolikost dobara i иslиga koje se proizvode sirom sveta. 1 zaista, jedan od Deset principa ekonomije istaknиtih и Poglavljи 1 glasi da sи zahvaljиjиCi trgovini svi и boljem polozajи. Као sto smo videli и Poglavljи З, medиnarodnom trgovinom moze da se poveca zivotni standard и svim zemljama, tako sto је svakoj zemlji omoguceno da se specijalizиje za proizvodnjи onih dobara i иslиga и kojima ima komparativnи prednost.

681

682

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRJVREDE

zatvorena privreda privreda koja ne saraduje sa drugim ekonomijama u svetu otvorena privreda privreda koja slobodno uspostavlja odnose sa drugim ekonomijama sirom sveta

Do sada smo u svojoj analizi makroekonomije u velikoj meri zanemarili medusobne odnose ekonomija sirom sveta. Za veCinu pitanja u makroekonomiji, medunarodni proЬlemi su od perifernog znacaja. Na primer, kada smo u Poglavlju 28 govorili 0 prirodnoj stopi nezaposlenosti, а u Poglavlju 30 о uzrocima inflacije, mogli smo slobodno da zanemarimo efekte medunarodne trgovine. I zaista, da Ьi pojednostavili svoju analizu, makroekonomisti cesto iznose pretpostavku о zatvorenoj privredi ekonomiji koja ne saraduje sa drugim ekonomijama. Neka nova makroekonomska pitanja nastaju u otvorenoj privredi- ekonomiji koja slobodno uspostavlja odnose sa drugim ekonomijama sirom sveta. Ovo i sledece poglavlje, dakle, predstavlja uvod u makroekonomiju otvorene privrede. Ovo poglavlje zapoCinjemo kljucnim makroekonomskim varijaЬlama koje opisuju interakcije otvorene privrede na svetskim trzistima. MoZda ste primetili da se te varijaЬle - izvoz, uvoz, trgovinski Ьilans i devizni kursevi spominju u novinama ш vecernjim vestima na televiziji. Nas prvi zadatak jeste da shvatimo sta znace ti podaci. U sledecem poglavlju razvicemo model kojim cemo objasniti kako se odreduju te varijaЬle i kako na njih uticu razliCite vladine politike.

ME6UNARODNITOKOVIDOBARAIUSLUGA.

izvoz dobra i usluge koje se proizvode u zemlji, а prodaju u jnostranstvu uvoz dobra ј usluge koje se projzvode u inostranstvu, а prodaju u zemlji neto izvoz razljka jzmedu vrednostj jzvoza jedne zemlje i vrednostj njenog uvoza; zove se ј trgovjnski Ьilans trgovinski bllans razlika izmedu vrednosti izvoza jedne zemlje ј vrednostj njenog uvoza; zove se ј neto jzvoz trgovinski suficit visak izvoza u odnosu na uvoz trgovinski deficit visak uvoza u odnosu na jzvoz uravnotezeni trgovinski Ьilans situacija u kojoj је jzvoz jednak uvozu

Otvorena privreda na dva nacina uspostavlja odnose sa drugim ekonomijama: ona kupuje i prodaje dobra i uslиge na svetskim trzistima proizvoda, i kupиje i prodaje razne vrste imovine, kao sto sи akcije i obveznice na svetskim finansijskim trziStima. Ovde razmatramo te dve aktivnosti i njihov bliski medиsobni odnos.

Tokovi dobara: izvoz, uvoz i neto izvoz Као sto smo prvi риt istakli и Poglavljи З, izvoz obuhvata dobra i иslиge koje se proizvode и zemlji, а prodajи и inostranstvu, а иvoz obиhvata dobra i иslиge koje se proizvode и inostranstvu, а prodajи и zemlji. Kada Boing, americki proizvodac aviona, proizvede avion i proda ga Er Fransи, ta prodaja predstavlja izvoz za SAD а иvoz za Francиskи. Kada Volvo, svedski proizvodac automobila, proizvede aиtomoЬil i proda ~а nekom americkom drzavljaninи, ta prodaja predstavlja иvoz za SAD, а izvoz za Svedskи.

Neto izvoz neke zemlje jeste razlika izmedи vrednosti izvoza i vrednosti uvoza. Boingova prodaja povecava, а prodaja Volvoa smanjиje americki neto izvoz. Posto nam pokazиje da li је, sve и svemи, neka zemlja prodavac Ш kирас na svetskim trzistima . dobara i иslиga, neto izvoz se zove i trgovinski Ьilans. Ako је neto izvoz pozitivan, onda је izvoz veCi od uvoza, sto pokazuje da zemlja prodaje vise dobara i иsluga и inostranstvи nego sto ih kирије od drиgih zemalja. U tom slиcaju, kaze se da ta zemlja ima trgovinski suficit. Ako је neto izvoz negativan, izvoz је manji od uvoza, !Но pokazuje da zemlja prodaje manje dobara i иslиga u inostranstvu nego sto ih kupuje od drиgih zemalja. U tom slисаји, kaze se da ta zemlja ima trgovinski deficit. Ako је neto izvoz jednak nиli, izvoz i иvoz te zemlje sи jednaki, ра se kaze da ta zemlja ima ·uravnotezeni trgovinski bilans. U narednom poglavljи razvijamo teorijи koja objasnjava trgovinski Ьilans zemlje, ali је i и ovoj ranoj fazi lako иociti mnoge faktore koji mogu da иtiси na izvoz, иvoz i neto izvoz zemlje. U te faktore spada i sledece:

POGLAVLJE

З

1

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

1

683

• Ukusi potrosaca u pogledu domaCih i inostranih dobara • Cene dobara kod kuce i u inostranstvu • Devizni kurs ро kojem ljudi mogu da koriste domacu valutu radi kupovine strane valute • Dohodak potrosaca kod kuce i u inostranstvu • Trosak transportovanja dobara iz jedne zemlje u drugu • Politika vlade u pogledu medunarodne trgovine Као

sto se ove varijaЬle vremenom menj aju, tako se menja i oblm medunarodne trgo-

vine. "Aii, mi ne govorimo samo о kupovini ko/a govorjmo о nasem trgovinskom deficitu s Јарапот."

Primer iz prakse SVE VECA OТVORENOST EKONOMIJE SAD Najdramaticnija promena u ekonomiji SAD tokom poslednjih pet decenija moZda је rastuca vaznost medunarodne trgovine i finansija. Та promena prikazana је na Slici 1., koja pokazuje procentualni udeo ukupne vrednosti dobara i usluga izvezenih u druge zemlje i uvezenih iz drugih zemalja u bruto domacem proizvodu. Pedesetih godina ХХ veka izvoz dobara i usluga u proseku је iznosio 5 procenata BDP-a. Danas је izvoz vise nego dvostruko veCi od tog nivoa. Uvoz dobara i usluga povecao se za slican iznos. Do takvog porasta medunarodne trgovine delimicno је doslo zahvaljujuCi napretku saobracaja. Pedesetih godina ХХ veka, prosecnim trgovackim brodom prevozeno је manje od 10.000 tona tereta; u danasnje vreme, mnogi brodovi prenose vise od 100.000 tona. Мlazni avioni za udaljene destinacije i Siroko-trupni avioni, uvedeni u Ьila

-

SLIKA 1 -

-

~

Procenat

BDP

15

10

5

lnternacionalizacija privrede

SAD Podacj pokazuju izvoz ј uvoz prjvrede SAD-a kao procenat bruto domaceg proizvoda SAD-a od 1950. Znacajan rast tokom vremena pokazuje rastuCi znacaj trgovine ј fjпansija. lzvor: text???

..

,

684

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

promet 1958, odnosno 1967. godine, omogucili su jeftiniji vazdusni transport. ZahvaljujuCi takvim dostignuCima, dobrima koja su nekada morala da se proizvode u ze:rnlji sada moze da se trguje sirom sveta. Seceno cvece, na primer, sada se proizvodi u Izraelu i salje avionom u SAD gde se vrsi njegova prodaja. Sveze voce i povrce koje uspeva samo leti sada moze da se konzumira i zimi, jer moze da se preveze u SAD iz drugih zemalja jufue hemisfere. Na porast medunarodne trgovine uticao је i napredak u oЬlasti telekomunikacija, koji је omoguCio preduzeCima da lakse dopru do kupaca u inostranstvu. Na primer, prvi transatlantski telefonski kaЬI postavljen је tek 1956. godine, а vec od 1966. tehnologija је omogucila simultano odvijanje 138 razgovora izmedu Severne Amerike i Evrope. Danas komunikacioni sateliti omogucavaju istovremeno odvijanje vise od milion razgovora. Tehnoloski napredak pospesio је medunarodnu trgovinu i promenom vrsta dobara koja se proizvode u privredama. Kada su kabaste sirovine (recimo, celik) i kvarljiva roba (na primer, hrana) cinili veliki deo svetskog autputa, prevoz robe Ьiо је cesto skup i ponekad neizvodljiv. Nasuprot tome, dobra koja se proizvode savremenom tehnologijom cesto su male tezine i lako se transportuju. Elektronski proizvodi, na primer, imaju veoma malu tezinu na svaki dolar vrednosti, sto ih Cini lakim za proizvodnju u jednoj zemlji, а prodaju u drugoj. Jos ekstremniji primer predstavlja filmska industrija. Kada studio u Holivudu snimi film, moze da posalje njegove kopije sirom sveta uz skoro nulte troskove. I zaista, filmovi predstavljaju glavni izvozni , proizvod SAD. Trgovinska politika vlade takode predstavlja faktor povecanja oblma medunarodne trgovine. Као sto smo ranije rekli, ekonomisti vec dugo smatraju da је slobodna trgovina izmedu zemalja oЬostrano korisna. Vremenom su kreatori politike sirom sveta prihvatili te zakljucke. Medunarodnim sporazumima, kao sto su Severnoamericki sporazum о slobodnoj trgovini (NAFTA) i Opsti sporazum о carinama i trgovini (GАТТ) postepeno su smanjene carine, uvozne kvote i druge trgovinske barijere. Obrazac sve veceg oblma trgovine predstavljen na Slici 1. predstavlja pojavu koju zastupaju i stimulisu mnogi ekonomisti i kreatori politike. •

Tok novcanih sredstava: neto odliv kapitala

neto odliv kapitala razlika izmeou kupovine inostrane imovine od strane domaCih stanovnika i kupovine domace imovine od strane inostranih drzavljana

Do sada smo govorili о tome kako stanovnici otvorene privrede ucestvuju na svetskim trziStima dobara i usluga. Pored toga, stanovnici otvorene privrede ucestvuju i na svetskim finansijskim trzistima. Stanovnik koji poseduje 20.000 dolara moze da ih iskoristi za kupovinu automoblla od Tojote, ali Ьi mogao da ih iskoristi i za kupovinu akcija korporacije Tojota. Prva transakcija predstavljala Ьi jedan tok dobara, dok Ьi druga predstavljala tok kapitala. Izraz neto odliv kapitala odnosi se na razliku izmedu kupovine inostrane imovine od strane domacih stanovnika i kupovine domace imovine od strane inostranih driavljana. (Ponekad se naziva i neto stranim investicijama). Kada stanovnik SAD kupi akcije Telmeksa, meksicke telefonske kompanije, tom kupovinom se povecava americki neto odliv kapitala. Kada stanovnik Japana kupi obveznicu izdatu od strane americke vlade, tom kupovinom se smanjuje neto odliv kapitala SAD. Podsetite se da se tokovi kapitala u inostranstvo javljaju u dva oЬlika. Ako MekDonalds otvori restoran brze hrane u Rusiji, to је primer direktne strane investicije. Ш, ako Amerikanac kupi akcije neke ruske korporacije, to је primer inostrane portfolio investicije. U prvom slucaju, americki vlasnik aktivno upravlja investicijom, dok u drugom

1

1.

POGLAVLJE 31

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

slиcaju

americki vlasnik ima pasivnђи иlogu. U оЬа slиcaja, americki drzavljani kи­ koja је locirana и drиgoj zemlji, ра оЬе kиpovine povecavajи neto odliv kapitala SAD. U sledecem poglavljи razvicemo teorijи kojom cemo objasniti neto odliv kapitala. Ovde cemo ukratko razmotriti neke najvaZnije varijaЫe koje иtiси na neto odliv kapitala: рији imovinи

• • • •

Realne kamatne stope koje se рlасаји na inostranи imovinи Realne kamatne stope koje se рlасаји na domacи imovinи Percepirani ekonomski i politicki rizik vlasnistva nad imovinom и inostranstvu Mere vladine politike koje иtiси na inostrano vlasnistvo nad domacom imovinom

Na primer, razmotrimo slиcaj americkih investitora koji se оdlисији da 1i da kupe meksicke drzavne obveznice Ш americke drzavne obveznice. (Podsetimo se da је obveznica, и stvari, dokaz о dиgи emitenta.) Da Ьi doneli tu odlиkи, americki investitori uporedиjи realne kamatne stope koje se nиde za te dve obveznice. Sto је veca kamatna stopa obveznice, tim је ona atraktivnija. Kada vrse ovo poredenje, medиtim, americki investitori morajи da uzmи и obzir i rizik da jedna od ovih vlada nece izvrSiti svoje obaveze и pogledи duga (tj. nece isplatiti kamatu Ш glavnicи и rokи njihovog dospeca), kao i mnoga druga ogranicenja za inostrano investiranje и Meksiko koja је nametnиla meksicka vlada, Ш се ih moZda nametnиti и bиdиcnosti.

Jednakost neto izvoza i neto odliva kapitala Videli smo da otvorena privreda stupa и medиsobne odnose sa ostatkom sveta na dva naCina- na svetskim trZistima dobara i иslиga i na svetskim finansijskim trzistima. Netв:::(zvoz i neto odliv kapitala predstavljajи merilo neke vrste neravnoteze na tim trzistil'lla. Neto izvoz izrazava neravnotezи izmedи izvoza i иvoza neke zemlje. Neto odliv kapitala izrafava neravnote.Zи izmedи iznosa inostrane imovine kиpljene od strane domacih drzavljana i iznosa domace imovine kиpljene od strane drzavljana drиgih zemalja. Vafna, ali sиptilna racunovodstvena cinjenica, glasi da ove dve neravnoteze, kada је rec о ekonomiji и celini, morajи medиsobno da se potirи. То jest, neto odliv kapitala (NCO) иvek је jednak neto izvozи (NX): NCO=NX.

Ova jednaCina vafi posto svaka transakcija koja иtice na jednи njenи stranи mora da иtice i na drиgu njenи stranи tacno za isti iznos. Та jednacina predstavlja identitet jednacinи koja mora da vazi zbog nacina definisanja i merenja njenih varijaЫi. Da blsmo videli zasto је ovaj racиnovodstveni identitet tacan, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da Boing, americki proizvodac aviona, prodaje nekoliko aviona japanskoj avio-kompaniji. U toj prodaji, americka kompanija daje avione japanskoj kompaniji, а japanska kompanija daje jene americkoj kompaniji. UoCite da se ovde istovremeno dogadajи dve stvari. SAD sи prodale strancи jedan deo svog аиtриtа (avione), а ta prodaja povecava americki neto izvoz. Pored toga, SAD sи stekle nekи inostranи imovinи (jene), а to sticanje povecava americki neto odliv kapitala.

1 685

686

1

DEO 11'

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

Mada Boing verovatno nece zadrzati jene koje је stekao u ovoj prodaji1 svaka naredna transakcija ocuvace jednakost neto izvoza sa neto odlivom kapitala. Na primer, Boing moze da zameni jene u dolare kod americkog investicionog fonda kome su jeni potrebni za kupovinu akcija korporacije Soni, japanskog proizvodaca elektronskih proizvoda. U ovom slucaju1 Boingov neto izvoz aviona jednak је neto odlivu kapitala investicionog fonda u Soni. Dakle1 NX i NCO povecavaju se za isti iznos. Umesto toga1 Boing moze da razmeni dolare za jene sa nekom drugom americkom kompanijom koja zeli da kupi kompjutere od TosiЬe/ japanskog proizvodaca kompjutera. U ovom slucaju/ americki uvoz (kompjutera) ponistio Ьi americki izvoz (aviona). Prodaja Boinga i TosiЬe ne utice ni na americki izvoz ni na americki neto odliv kapitala. То jest NX i NCO isti su kao sto su Ьili i pre tih transakcija. Jednakost neto izvoza i neto odliva kapitala sledi iz cinjenice da svaka medunarodna transakcija predstavlja razmenu. Kada zemlja prodavac prenese dobro ili uslugu u zemlju koja је kupac 1 zemlja kupac odrice se neke imovine da Ьi platila to dobro Ш 1

КАКО КINEZI POMAZU AMERICKIM КUPCIMA KUCA Ovaj tlanak opisuje tok kapitala iz

Od svih mesta, bas Кina da salje kapital SAD Pise: Krejg Smit SдNGAJ, КINA- Gigantska zemlja u razvoju, okruzena ekonomskom mocvarom, predstavlja malo verovatan izvor kapitala za industrijalizovane svetske sile. Ali, Кina, sa velikim trgovinskim suficitima i ogromnim deviznim rezervama, kupuje hartije od vrednosti vlade SAD, narocito drzavne hartije i obveznice izdate od stra~ ne Savezne nacionalne hipotekarne asocijacije ј Savezne korporacije za hipotekarne zajmove. То је za Ameriku dobro. Takve investicije povecavaju likvidnost ame-

Кine и

SAD.

rickog trzista stambenog prostora i pomazu da se americke kamatne stope zadrze na istom nivou. AКina се u narednim godinama verovatno ј dalje kupovati veliki deo americkog duga. Zahvaljujuci visokoj domacoj stednji, stalnom prilivu stranih investicija ј cvrstoj kontro!i domace poКina је prep!avljena trosnje, kapitalom. Suficit kapitala је prosle godine ... dosegao cifru procenjenu na 67 milijardi dolara. Vjse od polovine tog iznosa Kina sklanja u rezerve koje ulaze u inostranstvo. Najveci deo preostalih sredstava kineske kompanije kanalisu direktno u inostranstvo putem

bankarskih transfera - pritom zaobllazeCi restrikcije koje u pogledu kapitala postoje u Kini. Dakle, dok је finansijska kriza ostatak istocne Azije pretvorila u rupu koja usisava kapital, Кina је postala fOntana iz koje kapital siklja. Ovo nije prvi put da neka zemlja u razvoju salje u inostranstvo sredstva koja Ы mogla produktivno da se upotrebe kod kuce. Cesto је takav novac bezao od nestabllnosti, kao sto se desilo u Latinskoj Americi i Rusiji osamdesetih, odnosno devedesetih godina ХХ veka, ili u Africi tokom оЬе te decenije. OЬicno, medutim, zemlje u razvoju svoj kapital investiraju u sop-

POGLAVLJE 31

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

uslugu. Vrednost te irnovine jednaka је vrednosti prodatog dobra ili usluge. Kada sve saЬererno, neto vrednost dobara i usluga koje prodaje neka zernlja (NX) rnora da bude jednaka neto vrednosti stecene irnovine (NCO). Medunarodni tok dobara i usluga i rnedunarodni tok kapitala predstavljaju dve strane iste rnedalje.

Stednja, investicije, i njihov odnos prema medunarodnim tokovima Као

sto srno videli u prethodnirn poglavljirna, stednja i investicije zernlje od kljucnog su znacaja za njen dugorocni ekonornski razvoj. Razrnotrirno, stoga, rnedusobni odnos tih varijabli i rnedunarodnih tokova robe i kapitala, izrazen na osnovu neto izvoza i neto odliva kapitala. То cerno najlakse uciniti uz pornoc rnalo jednostavne rnaternatike.

.

.

.

e.konorniJe. Pojedini а da ne trqsi ul.udosvojлovac iljda nekretnina pre nego sto је istocnokin~s~i.:zvanfcniti smatrajц da Ы i Кi­ ne izazove pщastinflacije. u·slucajц . <;~zijska kriza izazval.a njihov relativ" na to trebalo da cini. Jedan blvsi Tajlanda, ucescetih lnvesti<;ija iznpsi- nJ '·pad. Suficit kapitala cak је sluzblщik kineske. centralne Ьanke ·loje 4о, а. Koreje 37 posto, рге nego omogucio Кini da pbrnogne svojim smatra"skandaloznim" to sto zemlja Stoje prevelika potrosnja podrila nji- . susedima kada su zapali u nevolju: Peking se obavezao da се sa 1 milisiroma$nih. seljak~ finansira investi- hove ekonomije, .. ranje jedne. indцstrijalizovane · sHe "Oni vec Гnvestiraju onoliko koli- jardom dolara роmоб Medunarodkao sto su SAD. ko mogu dstranstvo. Procentualni udeo njenog inve- tal siri se svuda. Та zemlja је veliki rikancima. Poplava novca odrzava listiranjl'! u osnovna sredstva u bruto kupac naftnih polja, na primer, sa 8 kvidnost trzista i smanjuje kamatne domacem proizvodu iznosio је neuo- milijardi dolara vec namenjenih za stope koje placaju kupci stambenog blcajeno visokih 34 posto 1996. godi- · koncesije u Sudanu, Venecueli, lra- prostora u SAD. ne, Sto је poslednja godina za koju ku i Kazahstanu. Kapital iz unusu podaci dostupni. Neizvesno је da trasnjosti zemlje vec se slio u Hong lzvor: Vo/ Strit Diornal od зо. marta 1998, li Ы Kina mogla da poveca taj udeo, Kong, gde је izazvao porast cena The Outlook, str. 1. !!tvene,

rastцce

u

1 687

688

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

Као sto se mozda secate, izraz neto izvoz najpre је spomenut kada smo govorili 0 komponentama bruto domaceg proizvoda. Bruto domaCi proizvod (У) jedne privrede sastoji se iz cetiri komponente: potrosnje (Q, investicija (1), drzavnih izdataka (G) i neto izvoza (NX). То zapisujemo na sledeCi naCin:

Y=C+I+G+NX

Ukupni izdaci na autput dobara i usluga u ekonomiji predstavljaju zblr izdataka na potrosnju, investicije, drzavne izdatke i neto izvoz. Posto svaki dolar izdataka cini deo jedne od te cetiri komponente, ova jednaCina predstavlja racunovodstveni identitet: mora Ьiti tacna zbog nacina definisanja i merenja varijabli. Podsetite se da nacionalna stednja zemlje predstavlja dohodak zemlje koji preostaje posto se isplate tekuca potrosnja i drzavne izdaci. Nacionalna stednja (S) iznosi у­ С - G. Ako gornju jednaCinu preuredimo da Ьi odrazila ovu cinjenicu, dobljamo У-С

G=I+NX S I+NX

Posto је neto izvoz (NX) jednak neto odlivu kapitala (NCO), jednacinu mozemo da zapisemo i kao S=I+NCO Stednja = Domace investicije + Neto odliv p.pitala.

Ova jednaCina pokazuje da nacionalna stednja mora da bude jednaka zblru domacih investicija i neto odliva kapitala. Drugim recirna, kada americki gradani ustede jedan dolar svog dohotka za buducnost, taj dolar moze da se upotrebl za finansiranje akumulacije domaceg kapitala, ili za finansiranje kupovine kapitala u inostranstvu. Ova jednaCina trebalo Ьi da vam је unekoliko poznata. U prethodnom tekstu knjige, kada smo analizirali ulogu finansijskog sistema, razmatrali smo ovaj identitet za specijalni slucaj zatvorene privrede. U zatvorenoj privredi, neto odliv kapitala је nulti (NCO =0), раје stednja jednaka investicijama (S 1). Nasuprot tome, otvorena privreda moze na dva nacina da upotrebl svoju stednju: za domaCi kapital ш za neto odliv kapitala. Као i ranije, mozemo da smatramo da finansijski sistem stoji izmedu ove dve strane jednaCine. Na primer, pretpostavimo da porodica Smit odluCi da ustedi jedan deo svog dohotka za penziju. Та odlUka predstavlja doprinos nacionalnoj stednji, levoj strani jednaCine. Ako svoju stednju Smitovi deponuju u investicioni fond, taj investicioni fond moze jedan deo depozita da iskoristi za kupovinu akcija Dzeneral Motorsa, koji stecenim novcem finansira izgradnju svoje fabrike u Ohaju. Pored toga, investicioni fond moze da iskoristi deo depozita Smitovih za kupovinu akcija Tojote, koja steceni novac koristi za izgradnju svoje fabrike u Osaki. Те transakcije iskazuju se na desnoj strani jednacine. Sa stanovista racunovodstva SAD, izdaci Dzeneral Motorsa na izgradnju nove fabrike predstavljaju domacu investiciju, а kupovina Tojotinih akcija od strane americkog drzavljanina predstavlja neto odliv kapitala. Dakle, celokupna stednja·u ekonomiji SAD iskazuje se kao investicija u americku ekonomiju, ili kao americki neto odliv kapitala.

POGL.AVL.JE 31

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

1i'govinski defidt

UravnoteZen trgovinski Ьiians

Trgovinski sufidt

lzvoz < uvoza Neto izvoz < о Y
lzvoz = uvoz Neto izvoz о Y=C+I+G Stednja =lnvesticije Neto odliv kapitala =о

lzvoz > uvoza Neto izvoz > о Y>C+I+G Stednja > lnvesticija Neto odliv kapitala > о

=

Da rezimiramo U Tabeli 1. rezimirane sи mnoge ideje koje smo do sada predstavili и ovom poglavljи. Ona prikazиje tri mogucnosti otvorene privrede: zemljи sa trgovinskim deficitom, zemlju sa uravnotezenim trgovinskim Ьilansom, i zemljи sa trgovinskim sиficitom. Razmotrimo najpre zemljи sa trgovinskim sиficitom. Ро definiciji, trgovinski suficit znaCi da је vrednost izvoza veca od vrednosti иvoza. Posto је neto izvoz razlika izmedи izvoza i uvoza, neto izvoz (NX) је veci od nule. Shodno tome, dohodak (У= С + l + G + NX) mora da bude veCi od domace potrosnje (С+ l + G). Ali, ako је Yvece od С+ I + G, tada У- С G mora da bude vece od l. То jest, stednja (S =У- С- G) mora da Ьиdе veca od investicija. Posto takva zemlja vise stedi nego sto investira, mora da salje jedan deo stednje u inostranstvo. То jest, neto odliv kapitala mora da bude veCi od nиle. Obratna logika va2i и slисаји zemlje sa trgovinskim deficitom (kakva је Ьila ekonomija SAD devedesetih godina ХХ veka). Ро definiciji, trgovinski deficit znaci da је vrednost izvoza manja od vrednosti uvoza. Posto neto izvoz predstavlja razlikи izmedи izvoza i uvoza, neto izvoz (NX) је negativan. Dakle, dohodak (У С + l + G + NX) mora da bude manji od domace potrosnje (С+ l + G). Ali, ako је У manje od С+ I + G, tada У- С G mora da Ьиdе manje od l. То jest, stednja mora da Ьиdе manja od investicija. Neto odliv kapitala mora da bude negativan. Zemlja sa uravnotezenim trgovinskim Ьilansom predstavlja srednji slиcaj. Izvoz је jednak иvоzи, раје neto izvoz jednak nиli. Dohodak је jednak domacoj potrosnji, а stednja је jednaka investicijama. Neto odliv kapitala jednak је nиli.

Primer iz prakse DA Ll TRGOVINSКI DEFICIT SAD PREDSTAVLJA NACIONALNI PROBLEM? MoZda ste cиli da se и pisanim medijima SAD nazivajи "najveCim dU.Znikom na svetu". Та zemlja zasluZila је da se tako naziva zahvaljиjиCi pozamasnim pozajmicama na svetskim finansijskim trzistima tokom poslednje dve decenije, kojima finansira veliki trgovinski deficit. Zasto sи SAD to иcinile, i da li taj dogadaj prиza Amerikancima razlog za zabrinиtost? Da Ьismo odgovorili na ova pitanja, pogledajmo sta nam makroekonomsku racиnovodstveni identiteti govore о ekonomiji SAD. U delи (а) Slike 2. prikazano је

TABELA 1 ~

-~

---~

Medunarodni tokovi robe i kapitala: rezime Ova tabela prikazuje tri moguca ishoda и slucaju otvorene privrede.

1 689

-

690

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

SLIKA 2

(а) Naclonalna stednja

Nacionalna stednja, domace investicije i neto odliv kapitala Deo

(а)

1domace lnvesticiJe (procentualno uceiee u BDP)

Procenat BDP

pokazuje procentualno nacionalne stednje ј domaCih investicija и ВDР-и. Deo

18

(Ь) pokazиje procentиalno исеsсе neto od/iva kapitala и ВDР-и. Sa slike moiete da Vidite

16

da је nacionalna stednja Ы/а niia od 198о. nego sto је Ы/а pre 1980. Тај pad nacionalne stednje se vise odrazio па smanjenje neto odliva kapita/a nego kroz smanjenje domaбh investicija.

14

исеsсе

Nacionalna stednja

12

lzvor: Ministarstvo trgovine SAD

(Ь)

Neto odliv kapltala (procentualno ucesce u BDP)

Procenat BDP

4 з

2

Neto odliv kapitala

1

21 22 23 24~~~~--~~~~~~~~~-L--~~~~~~~~·.

1960

1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

procentualno ucesce nacionalne stednje i domaCih investicija u BDP-u od 1960. godine. Deo (Ь) prikazuje procentualno ucesce neto odliva kapitala (tj. trgovinski Ьilans) u BDP-u. UoCite da је neto odliv kapitala, kao sto zahtevaju identitet, uvek jednak razlici izmedu nacionalne stednje i domaCih investicija. Slika prikazuje dramaticnu promenu do koje је doslo pocetkom osamdesetih godina. Pre 1980, nacionalna stednja i domace investicije blle su skoro izjednacene, а neto odliv kapitala Ыо је mali. Medutim, nakon 1980, nacionalna stednja opala је na nivo ispod investicija, а neto odliv kapitala postao је veliki negativni broj. То jest,

1 •

POGLAVLJE 31

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

stranci sи kиpovali vise imovine и SAD, nego sto sи ih Amerikanci kиpovali и inostranstvu. SAD sи zapadale и dиg. Istorija pokazuje da se tok kapitala ponekad menja zahvaljиjиCi promenama stednje, а ponekad zato sto sи se promenile investicije. u periodи izmedи 1980. i 1987, priliv kapitala и SAD орао је sa 0,5 na 0,3 posto BDP-a. Od te promene od 2,5 procentnih poena, na pad stednje otpada 2,1 procentni poen. Тај pad nacionalne stednje delimicno se moZe pripisati smanjenjи javne stednje - tj. povecanjи deficita drzavnog bиdZeta. Drugacija prica predstavlja objasnjenje dogadaja naredne decenije. U periodи izmedи 1991. i 2000. godine, priliv kapitala и SAD povecao se sa 0,3 na 3,7 posto BDPa. Nijedan od 3,3 procentna poena ove promene ne moze se pripisati раdи stednje; и stvari, stednja se vremenom povecavala kako је drzavni budZet iz deficita prelazio и sиficit. Ali, procentualno исеsсе investicija и BDP povecalo se sa 13,4 na 17,9, jer је ekonomija dozivela procvat informacione tehnologije i mnoga preduzeca sи zelela da investirajи и visokи tehnologijи. (Тај procvat zaиstavljen је 2001. godine, kada sи zbog recesije opale i investicije i stednja; na taj kratkorocni dogadaj vraticemo se u narednom poglavljи.) Da li ovi trgovinski deficiti predstavljajи proЬlem za ekonomiju SAD? Da Ьismo odgovorili na to pitanje, vazno је da imamo na иmи stednjи i investicije te zemlje. Razmotrimo, najpre, trgovinski deficit koji је nastao kao posledica pada stednje, sto se desilo tokom osamdesetih. Manja stednja znaci da zemlja odvaja manji deo dohotka za potrebe u bиdиcnosti. Kada opadne nacionalna stednja, medиtim, nema razloga za zabrinиtost u vezi sa rezultirajиcim trgovinskim deficitima. Kada Ьi nacionalna stednja opala bez izazivanja trgovinskog deficita, investicije Ьi u SAD morale da se smanje. То smanjenje investicija Ьi, opet, negativno иticalo na porast kapitala, produktivnosti rada i realnih nadnica. Drиgim recima, posto se stednja и SAD vec smanjila, bolje је da stranci investirajи и ameri&и ekonomiju, nego da и nји niko ne investira. Sada razmotrimo trgovinski deficit koji је nastao kao posledica procvata investiranja, recimo, trgovinski deficit iz devedesetih. U ovom slисаји, ekonomija se zadU.Zиje и inostranstvu da Ьi finansirala kиpovinи novih kapitalnih dobara. Ako taj dodatni kapital ima dobar povracaj и vidи vece proizvodnje dobara i иslиga, onda Ьi ekonomija morala da Ьиdе u stanjи da izade na kraj s akumиliranim dиgovima. Sa drиge strane, ako investicioni projekti ne иsреји da donesи ocekivani prinos, dиgovi се blti manje pozeljni, ali se to ne moze unapred predvideti. Ne postoji jednostavan i tacan odgovor na pitanje koje је postavljeno u naslovu ovog primera iz prakse. Bas kao sto pojedinac moze da zapadne и dug svesno Ш rasipnicki, to isto se moze desiti i drzavi. Trgovinski deficit sam ро sebl ne predstavlja proЬlem, ali ponekad moze da Ьиdе simptom proЬlema .•

BrziKviz Definisite neto izvoz i neto odliv kapitala. Objasnite njihov medusobni odnos.

CENE MEf>UNARODNIH TRANSAKCIJA: REALNII NOMINALNI DEVIZNI KURS Do sada smo govorili о merilima za tokove dobara i иslиga i tokove kapitala preko granica neke zemlje. Pored tih kvantitativnih varijabli, makroekonomisti рrоисаvаји i varijaЫe koje izraiavajи cene ро kojima se odvijaju te medиnarodne transakcije. Bas kao sto cene na Ьilo kom trzistи imaju vaznи ulogu koordiniranja kираса i prodavaca na tom

ј

691

692.

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

trZistu, tako i medunarodne cene poma.Zu koordiniranjи odluka potrosaca i proizvodaca kada је rec о njihovom medиsobnim odnosima na svetskim trziStima. Ovde cemo govoriti о dve najvэZnije medunarodne cene - nominalnom i realnom deviznom kursи.

Nominalni devizni kurs

nominalni devizni kurs stopa ро kojoj pojedinac valutu jedne zemlje moze zamenjti za valutu druge zemlje

apresijacija povecanje vrednosti neke valute iskazano iznosom strane valute koji za nju moze da se kupi depresijacija smanjenje vrednosti neke valute iskazano iznosom strane valute koji za nju moze da se kupi

Nominalni devizni kurs predstavlja stopи ро kojoj pojedinac moze valиtu jedne zemlje zameniti za valиtи drиge zemlje. Na primer, ako odete и bankи, mozda cete videti istaknиti devizni kurs od 80 jena za 1 dolar. Ako banci date jedan americki dolar, doЬicete 80 japanskih jena; а ako banci date 80 japanskih jena, doblcete jedan americki dolar. (U stvarnosti, banka се istaCi иnekoliko razliCite cene za kиpovinи i prodajи jena. Та razlika banci obezbedиje izvestan profit od prиzanja takve иslиge. Za nase potrebe и ovoj knjizi, ove razlike cemo zanemariti.) Devizni kurs иvek moze da se izrazi na dva nacina. Ako devizni kurs iznosi 80 jena za jedan dolar, on iznosi i 1/80 ( = 0,0125) dolara za jedan jen. U ovoj knjizi, nominalni devizni kиrs иvek cemo izrazavati и jedinicama strane valиte и odnosи na americki dolar, recimo, 80 jena za jedan dolar. Ako se devizni kurs promeni tako da za dolar moze da se kиpi veca koliCina strane valиte (deviza), takva promena zove se apresijacija dolara. Ako se devizni kurs promeni tako da za dolar moze da se kиpi manja kolicina strane valиte (deviza), takva promena zove se depresijacija dolara. Na primer, kada se devizni kurs poveca sa 80 na 90 jena za dolar, kaze da је dolar apresirao. Istovremeno, posto se za japanski jen sada moze kиpiti manje americke valиte, kaze se da је jen depresirao. Kada se devizni kиrs smanji sa 80 na 70 jena, kaze se da је dolar depresirao, а jen apresirao. MoZda ste nekad cиli kako mediji izvestavajи da је dolar "jak" Ш нslab". Тi opisi oblcno se odnose na skorasnje promene nominalnog deviznog kиrsa. Kada valиta apresira, kaze se da је ojacala, jer se sada za nји moze kиpiti vise deviza. Slicno tome, kada valиta depresira, kaze se da је oslaЬila. Za svakи zemljи postoje mnogi nominalni devizni kursevi. Za americki dolar mogu da se kире japanski jeni, britanske fиnte, meksicki pezosi, itd. Kada рrоисаvаји promene deviznog kursa, ekonomisti cesto koriste indekse koji rасиnаји prosek tih mnogih deviznih kиrseva. Bas kao sto indeks cena na malo pretvara mnoge cene и ekonomiji и jedinstven pokazatelj nivoa cena, tako i indeks deviznog kursa pretvara mnoge devizne kurseve и jedinstven pokazatelj medиnarodne vrednosti valиte. Dakle, kada govore о apresiranjи ш depresiranjи dolara, ekonomisti cesto priЬegavajи indeksи deviznog kursa koji иzima и obzir mnoge pojedinacne devizne kurseve.

Realni devizni kurs

reatni devizni kurs stopa ро kojoj neka osoba moze da zameni dobra ј usluge jedne zemlje za dobra ј usluge druge zemlje

Realni devizni kurs је stopa ро kojoj neka osoba moze da zameni dobra i иslиge jedne zemlje za dobra i иslиge drиge zemlje. Na primer, pretpostavimo da odete i kиpo­ vinи i da saznate da је kilogram svajcarskog sira dvapиt skиplji od kilograma americkog sira. U tom slисаји Ьismo rekli da realni devizni kurs iznosi 1/2 kilograma svajcarskog sira za kilogram americkog sira. UoCite da realni devizni kurs, isto kao i nominalni, izrэZavamo и jedinicama stranog proizvoda и odnosи na jedinicи domaceg proizvoda. Ali, и ovom slисаји, taj proizvod је neko dobro, а ne valиta. Realni i nominalni devizni kиrsevi blisko sи povezani. Da Ьismo videli kako, razmotrimo jedan primer. Pretpostavimo da se bиsel americkog pirinca prodaje za 100

POGLAVLJE

З1

MAKROEKONOMIJA

OТVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

dolara, а da se busel japanskog pirinca prodaje za 16.000 jena. Koji је realni devizni kurs izmedu americkog i japaлskog pirinca? Da blsmo odgovorili na to pitanje, najpre moramo pomocu norninalnog deviznog kursa da pretvorimo cene u zajednicku valutu. Ako nominalni devizni kurs iznosi 80 jena za dolar, tada је cena americkog pirinca od 100 dolara ро buselu ekvivalentna 8.000 jena ро buselu. Americki pirinac upola је jeftiniji od japanskog. Realni devizni kurs iznosi 1/2 busela japanskog pirinca za busel americkog pirinca. Ovaj proracun realnog deviznog kursa mozemo da rezirniramo sledecom formulom:

realni devizni kurs

=

nominalni devizni kurs х domaca cena inostrana cena

KoristeCi brojke iz naseg primera, formula poprima sledeCi izgled:

realni devizni kurs

dolara za busel 16.000 jena za busel japanskog pirinca 8.000 jena za busel americkog pirinca) 16.000 jena za busel japanskog pirinca 1/2 busela japanskog pirinca za busel americkog pirinca.

Dakle, realni devizni kurs zavisi od norninalnog deviznog kursa i od cena dobara u dve zemlje izrazenih u lokalnim valutama. Zasto је vaZaп realni devizni kurs? Као sto moZda pogadate, realni devizni kurs predstavlja kljucnu determinantu nivoa uvoza i izvoza jedne zemђe. Kada kompanija Ankl Ben, AD odlucuje da li da kupi americki ili japanski pirinac koji се prepakovati u svoje kutije, postavice pitanje koji је pirinac jeftiniji. Realni devizni kurs daje odgovor na to pitanje. Navedimo jos jedan primer. Zarnislite da odlucujete da li da odete na odmor u Majarni na Floridi ili u Kankun u Meksiku. Od slиZbenika u putnickoj agenciji traZicete cenu hotelske sobe u Majarniju (izrazenu u dolarima), cenu hotelske sobe u Kankunu (izraZenu u pezosima) i devizni kurs pezosa u odnosu na dolar. Ako poredenjem troskova odlucujete gde cete na odmor, svoju odluku zasnivate na realnom deviznom kursu. Kada proucavaju ekonomiju u celini, makroekonornisti se fokusiraju na ukupne cene, а ne samo na cene pojedinih artikala. То jest, da Ы izracunali realni devizni kurs, oni koriste cenovne indekse, kao sto је indeks cena na malo, koji iskazuje cenu korpe dobara i usluga. Na osnovu cenovnog indeksa korpe u SAD (Р), indeksa cena inostrane korpe (Р*) i nominalnog deviznog kursa americkog dolara u odnosu na strane valute (е), opsti realni devizni kurs izmedu SAD i ostalih zemalja mozemo da izracunamo na sledeCi naCin: realni devizni kurs

i i

l

=(е х Р)/Р*.

Ovaj realni devizni kurs izrazava cenu korpe dobara i usluga u zemlji u odnosu na korpu dobara i usluga u inostranstvu. Као sto cemo detaljnije istraziti u narednom poglavlju, realni devizni kurs jedne zemlje predstavlja kljucnu determinantu njenog neto izvoza dobara i usluga. Depresijacija (pad) realnog deviznog kursa SAD znaCi da је americka roba pojeftinila u odnosu na inostranu robu. Та promena stimuliSe potrosace i kod kuce i u inostranstvu da kupuju

1 693

694

1

DEO!!

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PR!VREDE

vecu koliCinu americke robe, а manju kolicinu robe iz drugih zemalja. Shodno tome, americki izvoz raste, americki uvoz opada, а оЬе te promene povecavaju americki neto izvoz. Obratno, apresijacija (porast) americkog realnog deviznog kursa znaCi da је americka roba poskupela u poredenju s inostranom robom, ра americki neto izvoz opada.

BrziKviz

Definisite nominalni devizni kurs i realni devizni kurs i objasnite njihov medusobni odnos. Ako se nominalni devizni kurs poveca sa 100 na 120 jena za dolar, da li је dolar apresirao ili depresirao?

PRVA TEORIJA ODREf>IVANJA DEVIZNOG KURSA: PARITET KUPOVNE MOCI 1.

li

11 1'

ы

Devizni kurs znatno varira tokom vremena. Godine 1970, za americki dolar moglo se kupiti 3,65 nemackih maraka ili 627 italijanskih lira. Godine 1998, kada su se i Ne-

POGLAVLJE

З

1

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

1 695

macka i Italija spremale da usvoje evro kao zajednicku valutu, jedan americki dolar vredeo је 1,76 nemackih maraka Ш 1.737 italijanskih lira. Drugim reCima, vrednost dolara se tokom ovog perioda vise nego dvostruko smanjila u odnosu na nemacku marku, dok se u poredenju sa lirom vise nego dvostruko povecala. Sta objasnjava ove velike i razlicite promene? Ekonomisti su razvili brojne modele da Ьi objasnili kako se odreduje devizni kurs, i u svakoj teoriji istice se znacaj samo nekih od mnogih delujucih sila. Ovde cemo razviti najjednostavniju teoriju deviznog kursa, pod nazivom paritet kupovne mod. Prema toj teoriji, za jedinicu bilo koje date valute trebalo Ьi da bude moguce da se kupi ista kolicina dobara u svim zemljama. Мnogi ekonomisti smatraju da paritet kupovne moCi opisuje sile koje odreduju devizni kurs na dugi rok. Sada cemo razmotriti logiku na kojoj se zasniva ova teorija deviznog kursa na dugi rok, kao i njene implikacije i ogranicenja.

Osnovna logika pariteta kupovne moci Teorija pariteta kupovne moci zasniva se na principu pod nazivom zakon jedne cene. Prema tom zakonu, jedno dobro mora da se prodaje ро istoj ceni na svim lokacijama. U protivnom, mogucnosti za ostvarenje profita Ьile Ьi neiskoriscene. Na primer, pretpostavimo da se kafa u zrnu prodaje ро nizoj ceni u Sijetlu nego u Bostonu. Neko Ьi mogao da kupi kafu u Sijetlu, recimo, za 4 dolara ро kilogramu, а zatim da је proda u Bostonu ро ceni od 5 dolara ро kilogramu, Cime Ьi na razlici u ceni ostvario profit od 1 dolara ро kilogramu. Proces koriscenja razlika u cenama na razliCitim trzistima zove se arbltraia. U nasem primeru, kada se iskoristi ova mogucnost arbltraze, povecavaju se traznja za kafom u Sijetlu i ponuda kafe u Bostonu. Cena kafe povecala Ьi se u Sijetlu (kao posledica vece traZnje), а smanjila u Bostonu (kao posledica vece ponude.} Тај proces Ьi se nastavio sve dok se, na kraju, cene ne Ьi izjednaCile na оЬа trzista. Razmotrimo sada kako se zakon jedne cene primenjuje na medunarodnom trzistu. Kada Ьi se za jedan dolar (Ш Ьilo koju drugu valutu) moglo kupiti vise kafe u SAD nego u Japanu, medunarodni trgovci mogli Ьi da ostvare profit kupovinom kafe u SAD i njenom prodajom u Japanu. Тај izvoz kafe iz SAD u Japan izazvao Ьi porast americke cene kafe, а smanjio japansku cenu. Obratno, kada Ьi se za jedan dolar moglo kupiti vise kafe u Japanu nego u SAD, trgovci Ьi mogli da kupe kafu u Japanu i prodaju је u SAD. Тај uvoz kafe u SAD iz Japana izazvao Ьi pad cene kafe u SAD i porast cene u Japanu. Na kraju krajeva, zakon jedne cene nam i kaie da za jedan dolar mora da se kupi ista kolicina kafe u svim zemljama. Ova logika dovodi nas do teorije о paritetu kupovne moCi. Prema ovoj teoriji, valuta mora da ima istu kupovnu moc u svim zemljama. То jest, jedan americki dolar morao Ьi da kupi istu koliCinu dobara u SAD i u Japanu, а japanski jen morao Ьi da kupi istu koliCinu dobara u Japanu i SAD. I sam naziv teorije to potvrduje. Paritet znaci jednakost, а kupovna тас se odnosi na vrednost novca. Paritet kupovne moCi znaci da jedinica svih valuta mora da ima istu realnu vrednost u svakoj zemlji.

lmplikacije pariteta kupovne moCi Sta nam teorija о paritetu kupovne moCi govori о deviznim kursevima? Govori nam da nominalni devizni kurs izmedu valuta dve zemlje zavisi od nivoa cena u tim zemljama. Ako se za dolar moze kupiti ista koliCina dobara u SAD (gde su cene izraiene u dolarima) kao i u Japanu (gde su cene izrazene u jenima), tada broj jena koji se do-

paritet kupovne moci teorija deviznih kurseva ро kojoj Ьi za jedinicu date valute treЬalo da bude moguce da se kupi ista kolicina dobara u svim zemljama

696

1

DEO 1!

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

Ьiја za jedan dolar mora da reflektuje cene dobara u SAD i Japanu. Na primer, ako kilogram kafe u Japanu kosta 500 jena, а и SAD 5 dolara, tada nominalni devizni kurs mora da iznosi 100 jena za jedan dolar (500 jena / 5 dolara =100 jena za dolar). U protivnom, kиpovna moc dolara ne Ьi Ьila ista u te dve zemlje. Da Ьismo videli potpunije kako to funkcionise, od koristi nam је malo щatematike. Pretpostavimo da је Р cena korpe dobara и SAD (izrazena u dolarima), Р* cena korpe dobara и Јараnи (izraiena и jenima), а е nominalni devizni kurs. Razmotrimo sada koliCinи dobara koja se za jedan dolar moze kиpiti kod kисе i и inostranstvu. Kod kuee је nivo cena Р, ра kupovna moc jednog dolara kod kuce iznosi 1/Р. U inostranstvu dolar moze da se zameni za е jedinica strane valute, koja zato ima kиpovnи moc е/Р*. Da Ьi kиpovna moc dolara bila ista i kod kисе i inostranstvu, mora da vaii da је

1/Р =е/Р*.

Ako је preuredimo, ova jednaCina postaje 1=

еР/Р*.

UoCite da је leva strana ove jednaCine konstantna, а da desna strana predstavlja realni devizni kurs. Dakle, ako је kupovna тос dolara uvek ista и inostranstvu i kod kuce, tada devizni kurs - relativna cena domacih i stranih dobara - ne moie da se promeni. Da Ьismo videli implikacije ove analize ро nominalni devizni kиrs, poslednjи jednaCinи mozemo da preuredimo i resimo ро nominalnom deviznom kursu: е= Р*јР.

То jest, nominalni devizni kurs jednak је kolicnikи nivoa cena и inostranstvu (izrazenog и jedinicima strane valute) i domaceg nivoa cena (izrazenog и jedinicama domace valute). Prema teoriji pariteta kupovne moii, nominalni devizni kurs izmeau dve zemije mora da reflektuje razliCite nivoe cena и tim zemijama. Кlјисnа implikacija ove teorije glasi da se nominalni devizni kиrsevi menjajи kada se promene nivoi cena. Као sto smo videli и prethodnom poglavlju, nivo cena и svakoj zemlji иskladuje se da Ьi ponиdenu kolicinи novca doveo u ravnotezu s trazenom kolicinom novca. Posto nominalni devizni kurs zavisi od nivoa cena, on zavisi i od ponude i traznje novca и svakoj zemlji. Каdа centralna banka Ьilo koje zemlje poveca роnиdи novca i izazove porast nivoa cena, ona izaziva i depresijacijи valute te zemlje и odnosи na druge valиte и svetи. Drиgim reCima, kada centralna banka stampa velike koliCine novca, taj novac guЬi vrednost i Ч pogledu dobara i usluga koje za njega mogu da se kupe, i и pogledu iznosa druge valute koji za njega moie da se kupi. Sada smo и stanju da odgovorimo na pitanje koje smo postavili na pocetkи ovog odeljka: zasto је americki dolar izguЬio na vrednosti и poredenjи s nemackom markom, а doЬio na vrednosti и poredenjи sa italijanskom lirom? Odgovor glasi da је Nemacka vodila manje inflatornи monetarnи politiku od SAD, а da је Italija vodila inflatornijи monetarnи politikи. U periodи izmedи 1970. do 1998. godine, inflacija је и SAD iznosila 5,3 posto godisnje. Nasиprot tome, inflacija је и Nemackoj Ьila 3,5 posto, а и Italiji 9,6 posto. Kako sи se americke cene povecale u odnosи na nema&e,

POGLAVLJE 31

1 697

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

vrednost dolara је opala u odnosu na marku. Slicno tome, kako su americke cene opale u odnosu na italijanske, vrednost dolara se u odnosu na liru povecala. Nemacka i ltalija sada imaju zajednicku valutu - evro. То znaCi da te dve zemlje imaju jedinstvenu monetarnu politiku i da се njihove stope inflacije Ыti veoma slicne. Ali, ono cemu nas о marki i liri uci istorija va.Zice i za evro. Da li се za americki dolar za 20 godina moCi da se kupi vise Ш manje evra nego danas zavisi od toga da li Centralna evropska banka proizvodi visu ili n:iZu inflaciju u Evropi u odnosu na inflaciju koju proizvode Federalne rezerve u SAD.

Primer iz prakse NOMINALNI DEVIZNI KURS ZA VREME HIPERINFLACIJE Makroekonomisti su retko u stanju da izvode kontrolisane eksperimente. Najcesce moraju da pablrce ono sto mogu iz prirodnih eksperimenata koje im pru.Za istorija. Jedan od prirodnih eksperimenata jeste hiperinflacija- visoka inflacija koja nastaje kada vlada priЬegne stampanju novca da Ы finansirala visoku drzavnu potrosnju. Posto su hiperinflacije tako ekstremne, one jasno ilustruju neke osnovne ekonomske principe.

.

'" ··""""~

lndeksi (Jan. 1923..=100)

....

"

SLIKA

З

~

~

,...

Novac, cene i nominalni devizni kurs za vreme nemacke hiperinflacije

1,000,000,000,000,000

Ova slika prikazuje ponudu novca, nivo cena i devizni kurs (izrazen SAD centima za jednu marku) и periodи nemacke hiperinffacije od janиara 1921. do decembra 1924. godine. Zapazite kako se ove tri varijaЫe slicno krecи. Kada је koliCina novca росе/а brzo da raste, pratio ји је nivo cena раје marka depresirala и odnosu па dolar. Kada је nemacka centralna banka stabШzovala ропиdи novca, stabllizovali sи se i nivo cena i devizni kurs.

10,000,000,000

100,000

1

.00001

1922

1923

1924

1925

lzvor: prilagoseno iz Thomas J.Sergent "The end of Four Big lnflations" u: Robert Hall, izd, lnflation (Cikago: University of Chicago Press, 1983), str. 41-93

698 1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA

OТVORENE

PRIVREDE

' Razmotrimo nemacku hiperinflaciju pocetkom dvadesetih godina :ХХ veka. Slika 3 prikazuje tadasnju ponudu novca, nivo cena i nominalni devizni kurs u Nemackoj (izrazen u americkim centima u odnosu na nemacku marku). Uocite da se kretanje tih · serija odvija skoro istovetno. Kada ponuda novca pocne ubrzano da raste, povecava se i nivo cena ра nemacka marka depresira. Kada se ponuda novca stabllizuje, smiruju se i nivo cena i devizni kurs. Тај obrazac prikazan na ovoj slici javlja se tokom svake hiperinflacije. On otklanja svaku sumnju u nepostojanje fundamentalne veze izmedu novca, cena i nominalnog deviznog kursa. Kvantitativna teorija novca о kojoj smo govorili u prethodnom poglavlju objasnjava uticaj ponude novca na nivo cena. Teorija о paritetu kupovne moei о kojoj govorimo ovde objasnjava uticaj nivoa cena na nominalni devizni kurs. •

Manjkavosti pariteta kupovne moci Paritet kupovne moCi predstavlja jednostavan model odredivanja deviznog kursa. Na osnovu ove teorije moguce је razumeti mnoge ekonomske pojave. Konkretno, ona је u stanju da objasni mnoge dugorocne trendove, recimo, depresijaciju americkog dolara u odnosu na nemacku marku i njegovu apresijaciju u odnosu na italijansku liru, о cemu smo ranije govorili. u stanju је da objasni i znacajne promene deviznog kursa koje nastaju u periodu hiperinflacije. Medutim, teorija о paritetu kupovne moCi nije u potpunosti precizna. То jest, kretanje deviznih kurseva nije uvek takvo da obezbeduje da dolar ima sve vreme istu realnu vrednost u svim zemljama. Dva su razloga zasto teorija о paritetu kupovne moCi ne vati uvek u praksi. Prvi razlog је to sto је mnogim dobrima tesko trgovati. Zamislite, na primer, da је sisanje skuplje u Parizu nego u Njujorku. Medunarodni putnici mozda се izbegavati da se sisaju u Parizu i moZda се se pojedini frizeri preseliti iz Njujorka u Pariz. Ali, takva arbltraza Ы verovatno blla suvise ogranicena da Ьi se njome eliminisale razlike u cenama. Dakle, odstupanje od pariteta kupovne moCi moglo Ы i dalje da postoji, а za dolar (Ш evro) i dalje Ьi se kupovalo manje frizerskih usluga u Parizu nego u Njujorku. Drugi razlog sto paritet kupovne moCi ne VaZi uvek jeste to sto cak i dobra kojima је moguce trgovati ne predstavljaju uvek savrsene supstitute kada se proizvode u razlicitim zemljama. Na primer, neki vise vole preferiraju nemacke automoblle, а drugi americke. Osim toga, ukusi potrosaci mogu se vremenom promeniti. Ako nemacki automoЬili iznenada postanu popularniji, porast traznje izazvace porast cene nemackih automoЬila u poredenju sa americkim. Ali, uprkos toj razlici u cenama na dva trzista, moZda nece doCi do mogucnosti arЬitraze jer potrosaCi ne smatraju ove dve vrste automoЬila ekvivalentnim. Dakle, zato sto neka dobra nisu zamenljiva i zato sto neka zamenljiva dobra nisu savrseni supstituti sa dobrima iz inostranstva, paritet kupovne moCi ne predstavlja savrsenu teoriju odredivanja deviznog kursa. Iz tih razloga se realni devizni kursevi vremenom menjaju. Uprkos tome, teorija о paritetu kupovne moCi predstavlja koristan prvi korak u razumevanju deviznih kurseva. Osnovna logika је vrlo ubedljiva: kada realni devizni kurs odstupi od nivoa predvidenog paritetom kupovne moCi, ljudi imaju veCi podsticaj da prenose dobra izvan nacionalnih granica. Cak i ako sile pariteta kupovne moCi ne odreduju u potpunosti realni devizni kurs, one predstavljaju razlog da se ocekuje da се promene realnog deviznog kursa najcesce Ьiti neznatne Ш privre-

POGLAVLJE

З

1

MAKROEKONOM1JA

OТVORENE

PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

1 699

mene. Shodno tome, velika i postojanja kretanja nominalnih deviznih kurseva ро pravilu odraiavaju promene nivoa cena kod kuce i u inostranstvu.

Primer iz prakse HAMBURGER

КАО

STANDARD

Kada na osnovu teorije о paritetu kupovne moCi objasnjavajи devizni kurs, ekonomistima su potrebni podaci о korpi dobara i uslиga и razlicitim zemljama. Jednu analizu ovakve vrste sproveo је Ekonomist, medunarodni informativni casopis. Тај casopis povremeno prikuplja podatke о korpi dobara koja sadrZi "dve pljeskavice od Ciste junetine, specijalni sos, zelenи salatu, sir, kisele krastavce, lиk i zemicku sa susamom." То је "blg mek" i prodaje se и Mekdonadsovim restoranima sirom sveta. Каdа dobljemo cene blg meka и dve zemlje izraiene и lokalnim valиtama, mozemo da izracunamo devizni kurs koji predvida teorija о paritetu kupovne moCi. Predvideni devizni kurs jeste onaj koji izjednacava cenu blg meka и te dve zemlje. Na primer, ako је cena blg meka u SAD 2 dolara, а u Japanu 200 jena, paritet kиpovne moCi predvideo Ьi devizni kurs od 100 jena za jedan dolar. Koliko је paritet kupovne moCi uspesan kada se primeni na cene blg meka? Evo nekoliko primera iz Clanka objavljenog и Ekonomistu 25. aprila 2002. godine, kada је cena Ьig meka и SAD iznosila 2,49 dolara. Zemlja

Cena Ьig meka

Juzna Koreja Japan Svedska Meksiko Evro-zona Britanija

3,100 vona z6zjena 26 kruna 21.90 pezosa 2.67 evra 1.99 funti

Predvideni devizni kurs 1,245 vona/$ 105 jena/$ 10.4 kruna/$ 8.8о pezosa/$ 1.07 evra/$ о.8о funti/$

Stvarni dev:izni kurs 1.304 vona/$ 130 jena/$ 10.3 kruna/$ g.28 pezosa/$ 1.12 evra/$ o.6g funti/$

Source: Copyright © April 25, 2002 The Economist Newspaper Ltd. All rights reserved. Reprinted with permission. Further reproduction prohiЫted. http:/fW\'11\'V.economist.~QШ.

Mozete videti da predvideni i stvami devizni kursevi nisи u potpunosti isti. Napokon, medиnarodnи arbltrazи Ьig mekova nije lako sprovesti. Uprkos tome, dva devizna kursa oblcno su priЬlizna. Paritet kupovne moCi ne predstavlja preciznu teoriju deviznih kurseva, ali cesto prиza priЬliznu predstavu о njima .• U poslednjih 20 godina Spanija ima visoku inflaciju, а Japan nisku. Sta mislite da se desilo s brojem spanskih pezeta koje se mogu kupiti za jedan japanski jen?

BrziKviz

ZAKUUCAK Svrha ovog poglavlja blla је da razvijemo neke osnovne koncepte koje makroekonomisti koriste и proucavanju otvorenih privreda. Sada Ы trebalo da znate zasto neto iz-

U SAD је cena blg meka 2,49 dolara; и Јара п и је 262 је па.

700

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

voz zemlje mora da Ьиdе jedпak пјепоm пеtо odlivu kapitala, i zasto пасiопаlпа stedпja mora da Ьиdе jedпaka zbirи domacih investicija i пеtо odliva kapitala. Trebalo Ьi i da razиmete zпасепје пomiпalnih i realпih devizпih kurseva, kao i implikacije i maпjkavosti pariteta kироvпе moCi kao teorije о паСiпи odredivaпja deviznih kurseva. Makroekoпomske varijaЬle koje smo ovde definisali рrиZаји роlаzпи tackи za aпa­ lizи iпterakcija otvoreпe privrede s ostatkom sveta. U sledecem poglavljи razvicemo model koji moze da objasni sta odredиje te varijaЬle. Tada cemo Ьiti и stanjи da diskи­ tиjemo о tome kako razliCiti dogadaji i politike иtiси па trgoviпski Ьilaпs zemlje i па stopи ро kojoj zemlje vrse razmeпи па svetskim trzistima.

REZIME • Neto izvoz је razlika izmedи vredпosti domacih dobara i иslиga koja se prodajи и iпostraпstvu i vredпosti iпostraпih dobara i иslиga koja se prodajи па domaCim trzistima. Neto odliv kapitala је razlika izmedи iпostraпe irnoviпe kоји steknи straпe domaCi staпovnici i domace imoviпe kоји steknи staпovnici drиgih zemalja. Posto svaka medunarodпa traпsakcija predstavlja razmeпи пеkе vrste imoviпe za dobro ili иslиgu, пеtо odliv kapitala privrede иvek је jedпak пјепоm пеtо izvozи.

• stedпja јеdпе privrede moze da se ироtrеы za fiпaпsiraпje iпvesticija kod kисе i1i za kиpovinи imoviпe и inostraпstvu. Dakle, пасiопаlпа stedпja jedпaka је zblrи domacih iпvesticija i пеtо odliva kapitala. •

Nomiпalni devizпi valиta

dve zemlje,

kurs predstavlja relativпи сепи realni devizпi kиrs predstavlja

relativпи сепи

dobara i иslиga и dve zemlje. Kada se пorniпalni devizni kurs promeni tako da је za svaki dolar moguce kиpiti vise straпe valиte, ka.ze se da је dolar apresirao i1i ојасао. Kada se пomiпalni devizni kurs promeпi tako da је za svaki dolar moguce kиpiti mапје straпe valиte, kaze se da је dolar depresirao i1i oslaЬio. • Prema teoriji о paritetи kироvпе moCi, za dolar (ili za jediпicи Ьilo koje drиge valиte) trebalo Ьi da је moguce kиpiti istи koliCiпи dobara и svirn zemljama. Та teorija implicira da пomiпalni devizпi kurs izmedи valиta dve zemlje mora da odrazi nivoe се­ па и tim zemljama. Shodno tome, zemlje sa relativпo visokom inflacijom treba da imajи valиte koje depresirajи, а zemlje sa relativпo niskom inflacijom treba da imajи valиte koje apresirajи.

а

KLJUCNI POJMOVI zatvoreпa

trgoviпski Ьilaпs

пominalпi devizпi kиrs

otvoreпa

trgoviпski sиficit

apresij acij а depresijacija realпi devizni kиrs paritet kироvпе moCi

privreda privreda

izvoz

trgoviпski

иvoz

uravпotezeпi trgoviпski Ьilans

пеtо

пеtо

izvoz

deficit

odliv kapitala

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1.

Defiпisite пеtо и

2.

kakvom

izvoz i пеtо odliv kapitala. Objasпite i zasto.

sи опi medиsobпom оdпоsи

Objasпite odпos izmedи stedпje, iпvesticija

kиpiti

100 jena, koliko kursevi?

izпose пomiпalпi

i

пеtо

4. Opisite ekoпomskи logikи па kojoj se zasпiva teorija о paritetи kироvпе moCi.

Ako japaпski aиtomobll kosta 500.000 јепа, slicaп americki aиtomobll kosta 10.000 dolara, а za dolar

5. Kada Ьi Fed росео da stampa velike koliciпe americkih dolara, sta Ьi se desilo sa brojem japaпskih је­ па koji se mogu kиpiti za јеdап dolar?

i

odliva kapitala. З.

se moze

realпi devizпi

1

"~

POGLAVLJE

З

1

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE: OSNOVNI POJMOVI

PROBLEMI 1 PRIMENE 1.

Каkо Ьi sledece transakcije uticale na americki izvoz, uvoz i neto izvoz? а. Americki profesor umetnosti provodi leto u razgledanju evropskih muzeja Ь. Studenti u Parizu nagrnu da gledaju najnoviji film Arnolda Svarcenegera с. Vas ujak kupuje novi volvo d. Studentska knjizara na oksfordskom Univerzitetu prodaje levis 501 farmerke е. Kanadski drzavljanin obavlja kupovinu u prodavnici u severnom Vermontu da Ьi izbegao kanadski porez na promet.

2. Medunarodna trgovina svakim od sledecih proizvoda vremenom se povecala. Navedite moguce razloge: а. psenicom Ь. bankarskim uslugama с. kompjuterskim softverom d. automobllima З.

Navedite razliku izmedu direktnih stranih investicija i stranih portfolio investicija. Za koga је verovatnije da се izvrsiti direktnu stranu investiciju korporacija ili pojedinacnu investitor? Za koga је verovatnije da се izvrsiti stranu portfolio investiciju? 4. Kako Ьi sledece transakcije uticale na americki neto odliv kapitala? Navedite i da li te transakcije predstavljaju direktno investiranje ili portfolio investiranje. а. Americka kompanija za proizvodnju mobllnih telefona otvara predstavnistvo u Ceskoj Republici. Ь. Londonska robna kuca Harods prodaje akcije penzionom fondu Dzeneral Elektrika. с. Honda prosiruje svoju fabriku u Merisvilu u drzavi Ohajo. d. Investicioni fond Fideliti prodaje svoje akcije Folksvagena francuskom investitoru. 5. Ako је nacionalna stednja konstantna, da li se porastom neto odliva kapitala povecava Ш smanjuje akumulacija domaceg kapitala neke zemlje, Ш taj porast na nju nema uticaja? 6. Poslovna rubrika veCine znacajnijih novina sadrzi tabelu koja prikazuje devizni kurs u SAD. Pronadite takvu tabelu i na osnovu nje odgovorite na sledeca pitanja. а. Da li је u tabeli prikazan nominalni Ш realni devizni kurs? Objasnite.

Ь.

с.

Koliko iznosi devizni kurs izmedu SAD i Kanade i izmedu SAD i Japana? Izracunajte devizni kurs izmedu Kanade i Japana. Ako је naredne godine americka inflacija veca od japanske, da li Ьiste ocekivali da americki dolar apresira Ш depresira u odnosu na japanski jen?

7. Da li Ьi sledece grupacije Ьile zadovoljne Ш nezadovoljne apresijacijom americkog dolara? Objasnite. а. Penzioni fond u Nemackoj koji је vlasnik drzavnih obveznica SAD Ь. Grane preradivacke industrije SAD с. Australijski turisti koji planiraju putovanje u SAD d. Americko preduzece koje pokusava da kupi nekretnine u inostranstvu 8. Sta se desava s americkim deviznim kursem u svakoj od sledecih situacija? Objasnite. а. AmeriCki nominalni devizni kurs је nepromenjen, а cene rastu brze u SAD nego u inostranstvu. Ь. Americki nominalni devizni kurs је nepromenjen, а cene rastu brze u inostranstvu nego u SAD. с. AmeriCki nominalni devizni kurs opada, а cene ostaju nepromenjene u SAD i u inostranstvu. d. Americki nominalni devizni kurs opada, а cene rastu brze u inostranstvu nego u SAD. 9. Navedite tri dobra za koja се verovatno vaziti zakon jedne cene, i tri dobra za koja nece. Navedite argumente za svoj izbor. 10.Limenka soda-vode u SAD kosta 0,75 dolara, а u Meksiku 12 pezosa. Koliko Ьi iznosio devizni kurs pezosa u odnosu na dolar ako vafi paritet kupovne moCi? Kada Ьi monetarna ekspanzija izazvala dvostruki porast svih cena u Meksiku, tako da soda-voda poskupi na 24 pezosa, sta Ьi se desilo sa deviznim kursom pezosa u odnosu na dolar? ll.Pretpostavimo da se americki pirinac prodaje ро ceni od 100 dolara ро buselu, japanski ро ceni od 16.000 jena ро buselu, а da nominalni devizni kurs iznosi 80 jena za dolar. а. Objasnite kako Ьiste mogli da ostvarite profit iz ove situacije? Koliko Ьi iznosio vas profit ро buselu pirinca? Ako Ьi i drugi ljudi iskoristili tu priliku, sta Ьi se desilo sa cenom pirinca u Japanu i cenom pirinca u SAD? Ь. Pretpostavimo da је pirinac jedino dobro na celom svetu. Sta Ьi se desilo sa realnim deviznim kursom izmedu SAD i Japana?

1 701

702

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

12.U primeru iz prakse u ovom poglavlju, na osnovu

а.

cene Ьig meka analiziran је paritet kupovne moCi u nekoliko zemalja. Evo podataka za jos nekoliko zemalja:

Cena Zemlja

Ьigmeka

lndonezija

16,ооо

Madarska

459 forinti

rupija

Predvideni devizni kurs

Stvarni devizni kurs

__ rupija/$

9.430 rupija/$

__ forinti/$

272 fori nti/$ 34.о kruna/$

Ceska Republika

56.28 kruna

__ kruna/$

lzrael

12 sekela

Kanada

3-33 kan. dol.

- - sekela/$ 4-79 sekela/$ __ kan. dol./$ 1.57 k. dol./$

http://

Ь.

Izracunajte za svaku zemlju predvideni devizni kurs lokalne valute u odnosu na americki dolar. (Setite se da је cena Ьig meka u SAD 2,49 dolara.) Koliko је teorija о paritetu kupovne moci u stanju da objasni devizni kurs? Prema paritetu kupovne moCi, koliko iznosi predvideni devizni kurs izraelskog sekela u odnosu na kanadski dolar? Koliko iznosi stvarni devizni kurs?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http:UmankiwXtra.swlearning.com.

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE Тokom poslednje dve decenije, SAD su konstantno uvozile vise dobara i usluga nego sto su izvozile. То jest, neto izvoz SAD Ьiо је negativan. Mada medu ekonomistima ne postoji saglasnost oko toga da li takvi trgovinski deficiti predstavljaju proЬlem za americku ekonomiju, poslovna zajednica ove zemlje ima о tome jasno misljenje. Mnogi poslovni lideri tvrde da trgovinski deficiti odrazavaju nepravicnu konkurenciju; kako oni tvrde, inostranim preduzeCima dozvoljeno је da svoje proizvode prodaju na americkim trzistima, а strane vlade sprecavaju americka preduzeca da svoje proizvode prodaju и inostranstvu. Zamislite da ste vi predsednik i da zelite da okoncate ove trgovinske deficite. Sta Ьi trebalo da uCinite? Da li Ьi trebalo da pokusate da ograniCite uvoz, moZda uvodenjem kvote na uvoz automobila iz Japana? Ш Ьi trebalo da pokusate da na neki drugi naCin uticete na trgovinski deficit zemlje? Da Ьismo shvatili koji faktori odreduju trgovinski bilans neke zemlje i kako na njega mogu da uticu mere vladine politike, potrebna nam је makroekonomska teorija otvorene privrede. U prethodnom poglavlju upoznali smo se ра nekim kljucnim makroekonomskim varijaЬlama koje opisuju odnos jedne ekonomije sa ostalim ekono-

703

704

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

mijama- tu spadaju neto izvoz, neto odliv kapitala i realni i nominalni devizni kurs. U ovom poglavlju razvicemo model koji identifikuje sile koje odreduju te varijaЬie i pokazuje njihov medusobni odnos. Da blsmo razvili takav makroekonomski model otvorene privrede, dopunjujemo prethodnu analizu na dva vaina naCina. Prvo, u modelu se BDP ekonomije uzima kao zadat. Pretpostavljamo da autput dobara i usluga u ekonomiji, izrazen realnim BDPom, odreduju ponuda faktora proizvodnje i raspoloZiva proizvodna telmologija koja te inpute pretvara u autput. Drugo, model uzima nivo cena u ekonomiji kao zadat. Pretpostavljamo da se nivo cena uskladuje kako Ы ponudu i traznju za novcem doveo u ravnotezu. Drugim recima, kao polaznu tacku u ovom poglavlju uzimamo lekcije о odredivanju autputa i nivoa cena u ekonomiji, koje smo naucili u Poglavljima 25 i 30. Cilj modela u ovom poglavlju jeste da se identifikuju sile koje odreduju trgovinski Ьilans i devizni kшs u privredi. U izvesnom smislu, model је jednostavan: on primenjuje instrumente ponude i traznje na otvorenu privredu. Ipak, model је i komplikovaniji od drugih koje smo do sada sreli, jer podrazumeva istovremeno posmatranje dva povezana trzista- trzista zajmovnih sredstava i devizna trzista. Nakon sto razvijemo model otvorene privrede, upotreblcemo ga da istraiimo kako razliciti dogadaji i politike uticu na trgovinski deficit i devizni kurs ekonomije. Tada cemo blti u stanju da odredimo mere vladine politike kojima је najlakSe pronaCi protivlek za trgovinske deficite sa kojima se ekonomija SAD suocava vec dve decenije.

PONUDA 1TRAZNJA ZAJMOVNIH SREDSTAVA 1 STRANIH VALUTA Da blsmo shvatili koje sile funkcionisu u otvorenoj privredi, painju cemo usmeriti na ponudu i trainju sa dva trzista. Prvo је trziste zajmovnih sredstava, koje koordinira stednju ekonomije, njene investicije i tok zajmovnih sredstava u inostranstvo (pod nazivom neto odliv kapitala). Drugo је devizno trziste, koje koordinira ljude koji domaeu valutu zele da zamene za valute drugih zemalja. U ovom poglavlju razmatramo ponudu i tra2nju na svakom od ova dva trzista. U sledecem odeljku sastavicemo ova dva trZista da Ьismo objasnili ukupnu ravnotezu u slucaju otvorene privrede.

Trziste zajmovnih sredstava Kada smo u Poglavlju 26 analizirali ulogu finansijskog sistema, izneli smo pojednostavljenu pretpostavku da finansij ski sistem cini samo jedno trziste, pod nazivom trziste zajmovnih sredstava. Sve stedise odlaze na to trziste da deponuju svoju ustedevinu, а svi zajmotraZioci odlaze na to trziste da Ы dobili zajmove. Na tom trzistu postoji jedna kamatna stopa, koja istovremeno predstavlja prihod od stednje i trosak pozajmljivanja. Da blsmo shvatili trziste zajmovnih sredstava u otvorenoj privredi, najbolje је da zapocnemo identitetom koji smo razmotrili u prethodnom poglavlju:

s Stednja

I

Dornace investicije

+

NCO

+

Neto odliv kapitala.

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSКA

TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

1 705

Каd

god gradani zemlje ustede jedan dolar svog dohotka, taj dolar moze da se upotreza finansiranje kupovine domaceg kapitala Ш za finansiranje kupovine neke imovine u inostranstvu. Те dve strane identiteta predstavljaju dve strane trzista zajmovnih sredstava. Ponuda zajmovnih sredstava potice od nacionalne stednje (S). Traznja za zajmovnim sredstvima potice od domacih investicija (Ј) i neto odliva kapitala (NCO). Obratite paznju da se kupovinom irnovine u vidu kapitala povecava traznja za zajmovnim sredstvirna, bez obzira da li se ta imovina nalazi u zemlji ili u inostranstvu. Posto neto odliv kapitala moze da bude ili pozitivan ili negativan, on moze Ш da poveca ili da smanji traznju za zajmovnim sredstvima koja nastaje na osnovu domacih investicija. Kako smo ranije naucili iz diskusije о trzistu zajmovnih sredstava, ponudena i trazena kolicina zajmovnih sredstava zavise od realne kamatne stope. Visa kamatna stopa stimuliSe ljude da stede, Cime se povecava ponudena koliCina zajmovnih sredstava. Visa kamatna stopa Cini skupljim pozajmljivanje u cilju finansiranja kapitalnih projekata; dakle, ona destimulise investiranje i smanjuje trazenu kolicinu zajmovnih sredstava. Pored toga sto utice na nacionalnu stednju i domace investicije, realna kamatna stopa neke zemlje utice i na njen neto odliv kapitala. Da Ьismo videli zasto, razmotrimo dva investiciona fonda- jedan u SAD, а drugi u Nemackoj- koji odlucuju da li da kupe drzavnu obveznicu SAD Ш Nemacke. Ovu odluku се investicioni fondovi delimicno doneti i poredenjem realnih kamatnih stopa u SAD i Nemackoj. Kad se realna kamatna stopa u SAD poveca, americka obveznica postaje atraktivnija za оЬа investiciona fonda. Dakle, porast realne kamatne stope u SAD destimulise Amerikance da kupuju inostranu imovinu, а podstice strance da kupuju irnovinu SAD. Iz оЬа razloga, visoka realna kamatna stopa u SAD smanjuje neto odliv kapitala te drzave. TrZiste zajmovnih sredstava predstavШ smo na Slici 1. na poznatom grafikonu ponude i traznje. Као i u nasoj ranijoj analizi finansijskog sistema, kriva ponude је rastuca, jer visa kamatna stopa povecava ponudenu kolicinu zajmovnih sredstava, dok Ьi

.. . SLIKA 1

.

Realna kamatna stopa

Trziste zajmovnih sredstava

Ponuda zajmovnih sredstava (od nacionalne stednje)

Kamatnи stopи и

otvorenoj, kao zatvorenoj privredi, odredиjи ponиda i trainja za zajmovnim sredstvima. Nacionafna stednja predstavfja izvor ропиdе zajmovnih sredstava. Domace investicije i neto odliv kapitala predstavfjajи izvore trainje za zajmovnim sredstvima. Pri ravnoteznoj kamatnoj stopi, iznos koji fjиdi zele da stede jednak је iznosи koji fjиdi zele da pozajme radi kиpovine domaceg kapitala i inostrane imovine. i

Ravnotezna realna kamatna stopa Traznja za zajmovnim sredstvima (za domace investicij i neto odliv kapitala)

:~~~

~~,-,;-с=-:-=-,..,-=="..,.",=,-,~".",.,.~""""'".."..~~.;"'~·.~"'·····""·•''""''"'•~·'="···"f"<·""·"'·""·'··""y·"'"···=·.·.-:.c::-, .. ·•

kolicina

Kolicina zajmovnlh sredstava

-- -

и

706

1

DEO 11

MAKROEKONOM!JA

OТVORENE

PRIVREDE

је kriva tra.Znje ораdајиса, jer visa kamatna stopa smanjиje traienи kolicinи zajmovnih sredstava. Za razlikи od situacije и prethodnoj diskиsiji, medиtim, trziste na strani tra.Znje sada predstavlja ponasanje i domacih investicija i neto odliva kapitala. То jest, и otvorenoj privredi, trainja za zajmovnim sredstvima potice ne samo od onih koji zajmovnim sredstvima zele da kире domaca kapitalna dobra, vec i od onih koji zele da zajmovnim sredstvima kире inostranи imovinи. Kamatna stopa se prilagodava da Ьi dovela и ravnotezи роnиdи i trainjи za zajmovnim sredstvima. Kada Ьi kamatna stopa bila ispod ravnoteznog nivoa, ponиdena kolicina zajmovnih sredstava Ьila Ьi manja od traiene kolicine. Zbog rezиltirajиceg manjka zajmovnih sredstava, kamatna stopa Ьi se povecala. Obratno, kada Ьi kamatna stopa Ьila iznad ravnoteznog nivoa, ponиdena koliCina zajmovnih sredstava bila Ы veca od traiene kolicine. Zbog viska zajmovnih sredstava, kamatna stopa Ьi se smanjila. Pri ravnotewoj kamatnoj stopi, ponиda zajmovnih sredstava jednaka је traznji za njima. То jest, pri ravnoteznoj kamatnoj stopi, iznos koji ljudi zele da Stede jednak је zeljenim

kolicinama domacih investicija i neto odliva kapitala.

Trziste stranih valuta (devizno trziste) Drиgo trZiste и nasem modelи otvorene ekonomije jeste trziSte stranih valиta devizno trziste. Ucesnici na ovom trZistи vrse zamenи americkih dolara za strane valиte. Da Ьismo shvatili devizno trziSte, zapocecemo drиgim identitetom iz prethodnog poglavlja:

NCO

Neto odliv kapitala

NX

Neto izvoz.

Prema ovom identitetu, neravnoteza izmedи kиpovine i prodaje kapitalne imovine и inostranstvu (NCO) jednaka је neravnotezi izvoza i иvoza dobara i иslиga (NX). Na primer, kad ekonomija SAD beleZi trgovinski suficit (NX > 0), stranci kирији vise americkih dobara i иslиga nego sto Amerikanci kирији inostranih dobara i иslиga. Sta Amerikanci rade sa stranim valиtama koje dobljajи od ove neto prodaje dobara i иslиga и inostranstvu? Oni morajи da kирији inostranи imovinu, ра se americki kapital odliva и inostranstvo (NCO > 0). Obratno, ako SAD beleze trgovinski deficit (NX < 0), Amerikanci trose vise na inostrana dobra i uslиge nego sto zaradиjи od prodaje и inostranstvu. Jedan deo ove potrosnje mora da se finansira prodajom americke imovine inostranstvu, ра se javlja priliv inostranog kapitala и SAD (NCO < 0). Prema nasem modelи otvorene privrede, dve strane ovog identiteta predstavljajи dve strane deviznog trZista. Neto odliv kapitala predstavlja kolicinu dolara koja se nи­ di radi kиpovine inostrane imovine. Na primer, kad americki investicioni fond zeli da kupi driavnи obveznicu Japana, potrebno је da dolare zameni и jene, ра nиdi dolare na deviznom trzistu. Neto izvoz predstavlja kolicinи dolara koja se traii radi kиpovi­ ne americkog neto izvoza dobara i иslиga. Na primer, kad japanska avio-kompanija zeli da kиpi Boingov avion, potrebno је da zameni svoje jene и dolare, ра zato trazi dolare na deviznom trzistu. Која cena dovodi u ravnotezи роnиdи i traznju na deviznom trzistu? Odgovor glasi: realni devizni kurs. Као sto smo videli и prethodnom poglavljи, realni devizni kurs predstavlja relativnи сеnи domacih i inostranih dobara, ра, stoga, predstavlja kljиcnu determinantu neto izvoza. Kad ameriCki realni devizni kurs apresira, americka dobra poskиpljuju и odnosu na inostrana dobra, cime postajи manje atraktivna za potrosace

POGLAYLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIYREDE

i kod kuce i u inostranstvu. Shodno tome, izvoz iz SAD opada, а povecava se uvoz u SAD. Iz оЬа razloga, neto izvoz se smanjuje. Dakle, apresiranjem realnog deviznog kursa smanjuje se koliCina dolara koja se tra.Zi na deviznom trZistu. Slika 2. prikazuje ponudu i tra.Znju na deviznom trzistu. Кriva tra.Znje је opadajuca iz razloga koji smo upravo izneli: visi realni devizni kurs poskupljuje americka dobra i smanjuje koliCinu dolara koja se traZi za kupovinu tih dobara. Кriva ponude је vertikalna, jer kolicina dolara koja se nudi kao neto odliv kapitala ne zavisi od realnog deviznog kursa. (Као sto smo ranije istakli, neto odliv kapitala zavisi od realne karnatne stope. Pri razmatranju deviznog trzista, realnu kamatnu stopu i neto odliv kapitala uzimamo kao zadate.) Realni devizni kurs se prilagodava da Ьi doveo u ravnotezu ponudu i trafuju za dolarima, bas kao sto se i cena svakog dobra prilagodava da Ьi izjednacila ponudu i traznju za tim dobrom. Kada Ьi devizni kurs Ьiо ispod ravnotefuog nivoa, ponudena koliCina dolara bila Ьi manja od tra.Zene kolicine. Zbog rezultirajuceg manjka dolara, vrednost dolara Ьi se povecala. Obratno, kada Ьi realni devizni kurs Ьiо iznad ravnoteznog nivoa, ponudena kolicina dolara Ьila Ьi veca od trazene kolicine. Zbog viSka dolara smanjila Ьi se vrednost dolara. Pri ravnoteznom realnom deviznom kursu, traznja za dolarima od strane gradana drugih zemalja koja proistice iz neto izvoza dobara i usluga

SLIKA 2

Devizno trziste Realni devizni kurs odreden је ponudom i trainjom za devizama. Ponuda dolara koji se zamenjuju za devize potice od neto odliva kapitala. Posto neto odliv kapitala ne zavisi od realnog deviznog kursa, kriva ponude је vertikalna. Traznja za dolarima potice od neto izvoza. Posto niii devizni kurs stimuliSe neto izvoz (дте se povecava i koliбna dolara koja se trazi za p/acanje tog neto izvoza), kriva traznje је opadajuca. Pri ravnoteznom deviznom kursu, broj dolara koje ljudi nude za kupovinu strane valute jednaka је broju dolara koji ljudi traie da Ы kupili neto izvoz. Realni devizni kurs Ponuda dolara (od neto odliva kapitala)

Ravnotei.ni ......................................... .. realni devizni kurs TraZпja

za dolarima (za neto izvoz)

·.· ·"· - · -·; ·.·:·к~;:~~~i~а ·doiti~iгk-~i~- !;~ ~= koliёina

menja za stranu valutu

1 707

708

1

DEO t 1

MAKROEKONOM!JA OTVORENE PRIVREDE

SAD potpuno је jednaka ponudi dolara od strane Amerikanaca koja nastaje od neto odliva kapitala SAD. U ovom trenиtkи је va.Zno napomenиti da је podela transakcija и ovom modelи na lfponиdи" i "tra.Znjи" pomalo vestacka. u nasem modelи, neto izvoz predstavlja izvor tra.Znje za dolarima, а neto odliv kapitala predstavlja izvor ponиde. Dakle, kad americki drzavljanin иveze aиtomobll iz Japana, tu transakcijи nas model tretira kao smanjenje trazene kolicine dolara Ger se smanjиje neto izvoz), а ne kao porast ponиdene koliCine dolara. Slicno tome, kad japanski drzavljanin kирије drzavnи obveznicи SAD, ta se transakcija и nasem modelи tretira kao smanjenje ponиdene koliCine dolara Ger neto odliv kapitala opada), а ne kao porast trazene koliCine dolara. Ovakav naCin izrazavanja moze se и pocetkи Ciniti neprirodnim, ali се se ispostaviti da је koristan и analizi efekata razlicitih politika. Navedite izvore ponude i traznje na trzi~tu zajmovnih sredstava i na deviznom trzistu.

BrziKviz

RAVNOTEZA U OTVORENOJ PRIVREDI Do sada smo razmatrali роnиdи i tra.Znju na dva trzista - trzistu zajmovnih sredstava i deviznom trziStu. Razmotrimo sada njihov medиsobni odnos.

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

Neto odliv kapitala: veza izmedu dva trzista Zapocecemo rekapitulacijom onoga sto smo do sada naucili u ovom poglavlju. Razmatrali smo kako ekonomija koordinira cetiri va.Zne makroekonomske varijaЬle: nacionalnu stednju (S), domace investicije (I), neto odliv kapitala (NCO) i neto izvoz (NX). Imajte na umu sledece identitete: 5 =I+NCO

NCO=NX.

Na trzistu zajmovnih sredstava, ponuda potice od nacionalne stednje, trafuja od domaCih investicija i neto odliva kapitala, а realna kamatna stopa dovodi u ravnotezu ponudu i traznju. Na trzistu stranih valuta, ponuda potiCe od neto odliva kapitala, trafuja od neto izvoza, а realni devizni kurs dovodi u ravnotezu ponudu i tra.Znju. Neto odliv kapitala predstavlja varijaЬlu koja povezuje ta dva trzista. Na trzistu zajmovnih sredstava, neto odliv kapitala predstavlja deo traznje. Osoba koja zeli da kupi imovinu u inostranstvu ovu kupovinu mora da finansira tako sto се novac nabaviti na trzistu zajmovnih sredstava. Na deviznom trzistu, neto odliv kapitala је deo ponude. Osoba koja zeli da kupi imovinu u drugoj zemlji mora da ponudi dolare koje се zameniti za valutu te zemlje. Кljucna determinanta neto odliva kapitala, kao sto smo vec rekli, jeste realna kamatna stopa. Kada је kamatna stopa u SAD visoka, posedovanje americke imovine је atraktivno, а americki neto odliv kapitala је nizak. Slika З. prikazuje ovaj negativni odnos izmedu kamatne stope i neto odliva kapitala. Ova kriva neto odliva kapitala predstavlja vezu izmedu trzista zajmovnih sredstava i deviznog trzista.

lstovremena ravnoteza na dva trzista Sada smo u stanju da sastavimo sve delove naseg modela, kao na Slici 4. Та slika pokazuje kako trziste zajmovnih sredstava i devizno trziSte zajednicki odreduju znacajne makroekonomske varijaЬle u otvorenoj privredi. Deo (а) na slici prikazuje trziSte zajmovnih sredstava (preuzeto sa Slike 1.). Као i ranije, nacionalna stednja predstavlja izvor ponude zajmovnih sredstava. Domace investicije i neto odliv kapitala predstavljaju izvor traznje za zajmovnim sredstvima. Ravnotezna realna kamatna stopa (r1) dovodi u ravnote.ZU ponudenu i trazenu kolicinu zajmovnih sredstava. Deo (Ь) na slici prikazuje neto odliv kapitala (preuzet sa Slike 3.). On pokazuje kako kamatna stopa u delu (а) odreduje neto odliv kapitala. Visa kamatna stopa kod kuce Cini atraktivnijom domacu imovinu, а to zauzvrat smanjuje neto odliv kapitala. Dakle, kriva neto odliva kapitala u delu (Ь) је opadajuca. Deo (с) na slici prikazuje devizno trziste (preuzeto sa Slike 2). Posto inostrana imovina mora da se kupi stranom valutom, kolicina neto odliva kapitala u delu (Ь) odreduje ponudu dolara koji se menjaju u devize. Realni devizni kurs ne utice na neto odliv kapitala, раје kriva ponude vertikalna. Trafuja za dolarima potice od neto izvo-

1 709

710

1

DEO 11

SLIKA

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

З

Realna kamatna stopa

Kako neto odliv kapitala zavisi od kamatne stope Posto visa domaca realna kamatna stopa Cini domacu imovinu atraktivnijom, ona smanjuje neto odfiv kapitala. UoCite poloiaj nule па horizontalnoj osi: neto odliv kapitala moie da bude pozitivan Ш negativan.

је

negativan

је

pozitivan

kapitala

za. Posto depresijacija realnog deviznog kursa povecava neto izvoz, kriva traZпje za devizama је opadajuca. Ravnotezni devizni kurs (Е1) dovodi u ravnotezu ponudenu i trazenu koliCinu dolara na deviznom trzistu. Dva trzista prikazana na Slici 4. odreduju dve relativne cene realnu kamatnu stopu i realni devizni kurs. Realna kamatna stopa odredena u delu (а) predstavlja cenu dobara i usluga u sadasnjosti u odnosu na dobra i usluge u buducnosti. Realni devizni kurs odreden u delu (с) predstavlja cenu domaCih dobara i usluga u odnosu na inostrana dobra i usluge. Те dve relativne cene istovremeno se prilagodavaju da Ьi ponudu i trainju na ta dva trzista dovele u ravnotezu. Pri tom, one odreduju nacionalnu stednju, domace investicije, neto odliv kapitala i neto izvoz. Uskoro cemo na osnovu ovog modela videti kako se sve te varijaЬle menjaju kad odredena politika ili dogadaj izazovu pomeranje jedne od kriva.

BrziKviz U modelu otvorene privrede koji smo upravo razvili dva trzista odrectuju dve relativne cene.

Која

su to trzista?

Које

su to dve relativne cene?

КАКО POLITIKA 1 DOGADAJI UTICU NA OTVORENU PRIVREDU Posto smo razvili model koji objasnjava kako se odreduju kljucne makroekonomske u otvorenoj privredi, sada smo u stanju da na osnovu tog modela analiziramo kako promene politike i ostali dogadaji uticu na ravnotezu u toj ekonomiji. U nastavku izlaganja imajte na umu da nas model predstavlja ponudu i traznju samo na dva trzista- trzistu zajmovnih sredstava i deviznom trzistu. Kada koristimo taj model za analizu Ьilo kog dogadaja, mozemo da primenimo tri koraka koja smo predstavili

varijaЬle

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

SLIKA 4 .

Realna ravnoteza u otvorenoj privredi и de/u (а), ponuda i ttainja za zajmovnim sredstvima odreduju realnu kamatnu stopu. и delu (Ь), kamatna stopa odreduje neto odfiv kapitala, koji obezbeduje ponudu dolara па deviznom triistu. и delu (с), ponuda i trainja za dolarima па deviznom triistu odreduju realni devizni kurs. (а) Trzlste

Realna kamatna stopa

(Ь)

zajmovnlh sredstava

Ponuda

Neto odliv kapitala

Realna kamatna stopa

zajmovnlh sredstava

Realnl deviznl kurs

Ponuda

Traznja Kolicina dolara (с)

Devizno trzlite

1

711

:

712

1

DEO t t

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

u Poglavlju 4. Najpre utvrdujemo da li dogadaj utice na krivu traznje ili krivu ponude. Zatim odredujemo smer pomeranja kriva. Na kraju, uz pomoc dijagrama ponude i traznje ispitujemo kako ta pomeranja uticu na ravnotezu u ekonomiji.

Deficiti drzavnog budzeta Kada smo ranije u knjizi prvi put govorili о ponudi i traznji za zajmovnim sredstvima, istrazivali smo efekte deficita drzavnog budZeta, koji nastaju kada su drzavni rashodi veCi od drzavnih prihoda. Posto deficit drzavnog budzeta predstavlja negativnu javnu stednju, on smanjuje nacionalnu stednju (zbir javne i liCne stednje). Dakle, deficit drzavnog budzeta smanjuje ponudu zajmovnih sredstava, povecava kamatnu stopu i istiskuje investicije. Razmotrimo sada efekte budZetskog deficita u otvorenoj privredi. Prvo, koja se kriva u modelu pomera? Као i u slucaju zatvorene privrede, budZetski deficit vrsi pocetni uticaj na nacionalnu stednju, а time i na krivu ponude zajmovnih sredstava. Drugo, u kom smeru se pomera ta kriva ponude? 1 opet kao u slucaju zatvorene privrede, budzetski deficit predstavlja negativnu javnu stednju, ра smanjuje nacionalnu stednju i pomera krivu ponude zajmovnih sredstava ulevo. То је prikazano kao pomeranje sa 51 na 52 u delu (а) Slike 5. Nas treCi i poslednji korak jeste da uporedimo staru i novu ravnotezu. Deo (а) prikazuje uticaj budzetskog deficita SAD na americko trziste zajmovnih sredstava. Uz manje sredstava koja su na raspolaganju onima koji traze zajam na finansijskim trzistima SAD, kamatna stopa raste sa r 1 na r 2 da Ьi izjednacila ponudu i traznju. Suoceni sa visokom kamatnom stopom, zajmotrazioci na trzistu zajmovnih sredstava odlucuju da manje pozajmljuju. Та promena predstavljena је na slici kretanjem iz tacke А u tacku В duz krive traznje za zajmovnim sredstvima. Tacnije receno, domacinstva i preduzeca smanjuju kupovinu kapitalnih dobara. Као i u slucaju zatvorene privrede, budZetski deficiti istiskuju domace investicije. U otvorenoj privredi, medutim, smanjena ponuda zajmovnih sredstava ima i dodatne efekte. Deo (Ь) pokazuje da porast kamatne stope sa r 1 na r 2 smanjuje neto odliv kapitala. [Ovaj pad neto odliva kapitala isto tako је i deo smanjenja trazene koliCine zajmovnih sredstava pri kretanju iz tacke А u tacku В u delu (а)]. Posto ustedevina koja se drzi kod kuce sada donosi vece stope prinosa, investiranje u inostranstvo manje је atraktivno, а domace stanovnistvo kupuje manje inostrane imovine. Vece kamatne stope privlace i strane investitore, koji zele da ostvare veCi prinos od americke imovine. Dakle, kada se zbog budzetskog deficita povecaju kamatne stope, ponasanje i kod kuce i u inostranstvu izaziva pad neto odliva kapitala SAD. Deo (с) pokazuje kako budzetski deficiti uticu na devizno trziste. Posto је smanjen neto odliv kapitala, ljudima је potrebno manje deviza kojima Ьi kupovali inostranu imovinu, sto izaziva pomeranje krive ponude za dolarima ulevo sa 51 na 52 . Smanjena ponuda dolara izaziva apresijaciju realnog deviznog kursa sa Е 1 na Е2 . То jest, dolar postaje vredniji u poredenju sa stranom valutom. Та apresijacija zauzvrat izaziva poskupljenje americkih dobara u odnosu na ona iz inostranstva. Posto ljudi i kod kuce i u inostranstvu smanjuju kupovinu skupljih americkih dobara, izvoz iz SAD opada, а uvoz u SAD raste. Iz оЬа razloga, neto izvoz SAD opada. Dakle, и otvorenoj privredi, deficiti drzavnog budieta povecavaju rea/ne kamatne stope, istiskuju domace investicije, izazivaju apresiranje valute i deficit trgovinskog bilansa. Jedan upecatljiv primer ovakvog zakljucka desio se u SAD osamdesetih godina ХХ veka. Ubrzo nakon sto је Ronald Regan izabran za predsednika 1980. godine, drama-

1

-~

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OТVORENE PRIVREDE

SLIKA 5

Efekti deficita drzavnog bud~eta Kad driava zapadne и budietski deficit~ ona smanjuje poпudu zajmovnih sredstava sa 51 па 52, kao и delu (а). Kainatпa stopa raste sa r1 па r2 da Ы izjedпaбla ропиdи i traiпju za zajmovnim sredstvima. U delи (Ь), visa kamatna stopa sтапјије пеtо od/iv kapitala. 5тапјеп пеtо odliv kapitala zauzvrat sпiiava poпudu dolara па devizпom triistu sa 51 па 52, kao delu (с). Тај pad poпude dolara izaziva apresijaciju realпog devizпog kursa sa Е1 па Е2. Apresijacija realnog devizпog kursa izaziva deficit trgoviпskog bl/aпsa.

u

(а)

(Ь)

TtiiSte zajmovnih sredstava

Neto odllv kapltala

Realna kamatna stopa

zajmovnih sredstava

Realnl devlzni

kurs

dolara (с)

Devizno trziSte

1

71 З

714

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

ticno se promenila fiskalna politika americke federalne vlade. Predsednik i Kongтes znacajno su smanjili poreze, a1i ne i drzavnu potrosnju za bar priЬliZan procena t, sto је rezultiralo velikim budZetskim deficitom. Nas model otvorene privrede predvida da takva politika vodi u trgovinski deficit, i zaista ga је i izazvala, kao sto smo videli u primeru iz prakse u prethodnom poglavlju. BudZetski i trgovinski deficit bili su u toj meri povezani i u teoriji i u praksi da su zaslиZili nadimak deficiti Ьlizanci. Ove Ьlizan­ ce, medutim, ne Ьi trebalo smatrati identicniщ jer osim fiskalne politike postoji jos mnogo faktora koji mogu da uticu na trgovinski deficit.

Trgovinska politika trgovinska politika vladina politika koja direktno utice na kolicinu dobara i usluga koje zemlja uvozi ili izvozi.

Trgovinska politika је vladina politika koja direktno utice na koliCinu dobara i usluga koje zemlja uvozi ili izvozi. Trgovinska politika se javlja u raznim oЬlicima. Jedna od uoblcajenih trgovinskih politika jeste carina, porez na uvozna dobra. Druga је uvozna kvota, ogтanicenje dozvoljene koliCine nekog dobra koje se proizvodi u inostranstvu, а prodaje na domacem trzistu. Trgovinske politike su uoblcajene u celom svetu, mada su ponekad prikrivene. Na primer, vlada SAD ponekad zahteva od japanskih proizvodaca automoblla da smanje broj vozila koji prodaju u SAD. Те takozvane "dobrovoljne restrikcije izvozan, u stvari/ nisu dobrovoljne i/ u sustini, predstavljaju uvoznu kvotu. Razmotrimo makroekonomsko dejstvo trgovinske politike. Pretpostavimo da automobllska industrija SAD, zabrinuta zbog konkurencije japanskih proizvodaca automoblla, ubedi vladu SAD da uvede kvotu na broj automobila koji moze da se uveze iz Japana. Као argument svog zahteva, IoЬisti autoindustrije navode da Ьi trgovinska restrikcija smanjila veliCinu americkog trgovinskog deficita. Da li su oni u pravu? Nas model prиZa odgovor na to pitanje1 sto је prikazano na Slici 6. Prvi korak u analizi trgovinske politike jeste da odredimo koja se kriva pomera. Na samom pocetku, uvozne restrikcije deluju, sasvim ocekivano, na uvoz. Posto је neto izvoz jednak razlici izmedu izvoza i uvoza, ta politika utice i na neto izvoz. А posto neto izvoz predstavlja izvor traznje za dolarima na deviznom trZistu ta politika utice i na krivu traznje na ovom trzistu. Drugi korak jeste da odredimo u kom smeru se pomera kriva traznje. Posto se kvotom ogтanicava broj japanskih automobila koji se prodaju u SAD njome se smanjuje i uvoz pri Ьilo kom datom realnom deviznom kursu. Zato se neto izvoz, koji је jednak razlici izmedu izvoza i uvoza, povecava pri svakom datom realnom deviznom kursu. Posto su strancima potrebni dolari da Ьi kupili americki neto izvoz, na deviznom trzistu postoji povecana traznja za dolarima. Ovaj porast trainje za dolarima prikazan је u delu (с) Slike 6. kao pomeranje sa D1 na D2 . TreCi korak jeste da uporedimo staru i novu ravnotezu. Као sto vidimo u delu (с), porast traznje za dolarima izaziva apresiranje realnog deviznog kursa sa na Posto se na trzistu zajmovnih sredstava u delu (а) nista nije desilo, nema promene realne kamatne stope. Posto se kamatna stopa nije promenila, ne menja se ni neto odliv kapitala, sto је prikazano u delu (Ь). А posto se ne menja neto odliv kapitala, ne menja se ni neto izvoz/ mada је uvozna kvota izazvala smanjenje uvoza. Objasnjenje kako neto izvoz ostaje isti bez obzira na pad uvoza pruza promena realnog deviznog kursa: kada dolar apresira na deviznom trzistu, domaca dobra poskupljuju u odnosu na ona iz inostranstva. Та apresijacija podstice uvoz а destimuliSe izvoz - а оЬе te promene ponistavaju direktno povecanje neto izvoza koje је nastalo 1

1

1

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

r

SLIKA 6

1 Efekti uvozne kvote Kada vlada SAD-a иvede kvotи za иvoz japaпskih aиtomoblla, пista se nece dogoditi па triistи zajmovnih sredstava (deo а), niti sa neto odlivom kapitala (deo Ь). Jedini efekat је и роvесапји neto izvoza (izvoz minиs иvoz) za svaki dati realni kиrs. Као rezиltat, traiпja za dolarima па triistи stranih va/иta, raste, kao sto је pokazaпo pomeranjem sa D1 па D2 Ј (и delи с). То povecanje trainje za dolarima izaziva apresijacijи vrednosti dolara sa Е1 па Е2. Ova apresijacija dolara teii da smanji пеtо izvoz, а time anиlira dorektan efekat иvozne kvote па trgovinski bllans. (а) Trzlste

Realna kamatna stopa

(Ь)

zajmovnih sredstava

Ponuda

Neto odliv kapitala

Realna kamatna

е

zajmovnih sredstava

odllv kapitala

Realna kamatna stopa

dolara (с)

Devizno tniite

1

715

7!6

ј

DEO 11

MAKROEKONOMIJA

OТVORENE

PR1VREDE

kao posledica uvodenja uvozne kvote. Na kraju, uvoznorn kvotorn se srnanjuje i uvoz i izvoz, ali neto izvoz (razlika izrnedu izvoza i uvoza) ostaje neprornenjen. Tako srno dosli do iznenadujuce irnplikacije: mere trgovinske politike nemaju uticaj па trgovinski Ьilans. То jest, politika koja irna direktan uticaj na izvoz Ш uvoz ne rnenja neto izvoz. Тај zakljucak deluje rnanje iznenadujuce ukoliko se setirno racunovodstvenog identiteta: NX=NCO

S-I.

Neto izvoz jednak је neto odlivu kapitala, koji је jednak razlici izrnedu nacionalne stednje i dornacih investicija. Merarna trgovinske politike ne rnenja se trgovinski Ьi­ lans jer one ne rnenjaju nacionalnu stednju niti dornace investicije. Za date nivoe nacionalne stednje i dornacih investicija, realni devizni kurs se prilagodava da Ьi odrzao isti trgovinski bilans, bez obzira na rnere trgovinske politike koje prirnenjuje vlada. Mada se trgovinskorn politikorn ne rnenja ukupni trgovinski Ьilans zernlje, ona utice na pojedina preduzeca, industrije i zernlje. Каdа vlada SAD uvede uvoznu kvotu na japanske autornoЬile, Dzeneral Motors se suocava sa rnanjorn konkurencijorn iz inostranstva, расе prodavati vise autornoЬila. Istovrerneno, posto је dolar apresirao, arnericki proizvodac aviona Boing irnace jacu konkurenciju u Erbasu, evropskorn proizvodacu aviona. Arnericki izvoz aviona се opasti, а povecace se uvoz aviona u SAD. U torn slucaju, uvozna kvota na japanske autornobile povecace neto izvoz autornoЬi­ la, а srnanjiti neto izvoz aviona. Osirn toga, povecace se neto izvoz iz SAD u Japan, а srnanjiti neto izvoz iz SAD u Evropu. Ukupni trgovinski Ьilans ekonornije SAD, rnedutirn, ostace neprornenjen. Dakle, efekti rnera trgovinske politike vise su rnikroekonornski nego rnakroekonornski. Mada zagovornici rnera trgovinske politike ponekad tvrde (pogresno) da је njirna rnoguce prorneniti trgovinski Ьilans zernlje, njih cesto vise rnotivise briga za konkretna preduzeca Ш industrije. Ne Ьi trebalo da vas iznenadi, na prirner, ako cujete nekog direktora iz Dzeneral Motorsa kako se zalaze za uvodenje uvozne kvote na japanske autornoblle. Ekonornisti se skoro uvek protive takvirn rnerarna trgovinske politike. Slobodna trgovina ornogucava ekonornijarna da se specijalizuju za ono u cernu su najbolje, cirne stanovnike svih zernalja dovode u bolji polozaj. Trgovinske restrikcije negativno uticu na koristi od trgovine, cirne se srnanjuje ukupno ekonornsko Ьlagostanje.

Politicka nestabllnost i bekstvo kapitala

bekstvo kapitala veliko i iznenadno smanjenje traznje za imovinom lociranom u nekoj zemlji

Politicka nestabllnost u Meksiku, zajedno sa atentatorn na istaknutog politickog lidera, unela је 1994. godine nervozu na svetska finansijska trzista. Ljudi su Meksiko poceli da tretiraju kao rnnogo rnanje stabllnu zernlju nego ranije. Odlucili su da pojedinu svoju irnovinu povuku iz Meksika i sredstva prenesu u SAD i druga "bezbedna sklonista". Takvo veliko i iznenadno povlacenje sredstava iz neke zernlje zove se bekstvo kapitala. Da Ьisrno uvideli irnplikacije bekstva kapitala ро rneksicku ekonorniju, ponovo cerno proci kroz tri koraka u nasoj analizi prornene ravnoteze, ali cerno ovog риtа svoj rnodel otvorene privrede prirneniti sa aspekta Meksika, а ne SAD. Razrnotrirno najpre na kоји krivu u nasern rnodelи utice bekstvo kapitala. Kad uoce politicke proЬlerne u Meksikи, investitori sirorn sveta odlucиjи da prodaju јеdсш deo svoje irnovine и Meksikи i taj prihod иpotrebe da kupe irnovinu и SAD. Tirn se ci-

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

"'"''''"'"њ-" ~~og ~~to prlliva •·

mova i investicija ·.

in\lcestitijё.i u. >.•дDJ~t~!~ote~stvredno-

veccЗnom

liv straQih ir.lve~itit:iia. : . . •.. ·.·. . sti dolariCOd 1992, godlrie; dOiafje. guЫjeni .· bude.pronalazenje efikasnih politika . porastao za skoro 14 posto u odn6su . ы hjihov p<:>lozaj post~o . kojima се se, u cilju smanjenj~ neza- na jedan.siri indekS Ostalihvalцta i us- san, za Amerikance је visnosti od sredstava iz inostranstva, klacten sa nacionalnim razlikama u in- mah .povecaju svoju stednju. То се flacijC Jak dolat uбnio је .inostr<:~ni · znaCiti preokret dugorocnog. p<:~da povecati nacionalria Stednja · proizvodi postanu relativno jeftini za stednje domaCinstava u SAD. UnauЫа:Щi takva opasna pozicija. Mada su se SAD zaduzivale u ino- americke kupce i da izvoz SAD posta- predenje mera kojima se podstice stranstvu poslednje dve dщ:enije, rie skup zainostr
slede~eg predsedn .

da

1 717

718

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA

OТVORENE

PRIVREDE

nom povecava neto odliv kapitala Meksika, sto иtice na оЬа trzista и nasem modelи. OCigledan је иticaj na krivu neto odliva kapitala, sto sa druge strane иtice na роnиdи pezosa na deviznom trziStu. Osim toga, posto trailnja za zajmovnim sredstvima potice i od domaCih investicija i od neto odliva kapitala, bekstvo kapitala иtice na krivu trailnje na trzistu zajmovnih sredstava. Razmotrimo sada и kom smeru se te krive pomerajи. Kada se poveca neto odliv kapitala, javlja se veca trailnja za zajmovnim sredstvima kako Ьi se finansirala kиpovina imovine и vidи kapitala и inostranstvu. Dakle, kao sto је prikazano и delи (а) Slike 7., kriva traznje za zajmovnirn sredstvima pomera se иdesno sa D1 na D2• Osim toga, posto је neto odliv kapitala ve6 и odnosи na Ьilo kоји kamatnи stopи, i kriva neto odliva kapitala se pomera иdesno sa NC01 na NC02, kao sto је prikazano и delи (Ь). Da blsmo videli kako bekstvo kapitala иtice na ekonomijи, иporedicemo starи sa novom ravnotezom. Deo (а) Slike 7. pokazuje da povecana trainja za zajmovnim sredstvima izaziva porast kamatne stope и Meksikи sa r 1 na r 2 • Deo (Ь) pokazuje da se povecava meksicki neto odliv kapitala. (Маdа porast kamatne stope meksickи imovinи cini atraktivnijom, to samo delirnicno ponistava dejstvo bekstva kapitala na neto odliv kapitala.) Deo (с) pokazuje da se zbog porasta neto odliva kapitala povecava ponи­ da pezosa na deviznom trzistи sa 51 na 5 2 • Naime, posto ljиdi pokиsavajи da se otarase meksicke imovine, dolazi do velike ponиde pezosa koje treba konvertovati и dolare. Тај porast ponиde izaziva depresijacijи pezosa sa Е1 na Dakle, bekstvo kapi-

tala iz Meksika povecava meksiCke kamatne stope i smanjuje vrednost meksiCkog pezosa па deviznom trZistu. Upravo је tako nesto иосеnо 1994. godine. U periodи izmedи novembra 1994. i marta 1995. godine, kamatna stopa na kratkorocne meksiCke drzavne obveznice povecala se sa 14 na 70 posto, а pezosu је vrednost opala sa 29 na 15 centi. Те promene cena, koje nastajи kao posledica bekstva kapitala, иticu na neke kljиcne makroekonomske varijaЬle. Depresijacija valиte pojeftinjиje izvoz, а poskи­ pljиje иvoz, sto trgovinski bilans priЬliZava suficitu. Istovremeno, porast kamatne stope smanjиje domace investicije, sto иsporava akumиlacijи kapitala i privredni rast. Mada bekstvo kapitala ima najveCi иticaj na zemljи iz koje kapital bezi, on иtice i na drиge zemlje. Kada se kapital povlaCi iz Meksika и SAD, na primer, to ima sиpro­ tan efekat na ameriCkи ekonomijи и odnosu na meksickи. Konkretno, porast meksiCkog neto odliva kapitala podиdara se sa padom americkog neto izvoza kapitala. Kad opada vrednost pezosa i kad se povecavajи meksicke kamatne stope, raste vrednost dolara, а smanjujи se americke kamatne stope. Medиtim, veliCina tog иticaja na americkи ekonomijи је mala, jer је ekonomija SAD veoma velika и odnosи na meksickи.

Dogadaji koje smo opisali и Meksikи mogu da se dese и bllo kojoj privredi na svetu, i s vremena na vreme se zaista i desavajи. Godine 1997. svet је saznao da је bankarski sistem nekoliko azijskih ekonomija, иklјисијиСi tajlandskи, juinokorejskи i indonezanskи, bankrotirao ili је Ьlizu toga i ta vest је izazvala begstvo kapitala iz ovih zemalja. Rиska vlada 1998. nije bila и stanju da isplati svoje dиgove, cime је navela strane investitore da иzmи preostali novac i pobegnи. Slican (ali komplikovaniji) skиp dogadaja desio se и Argentini 2002. godine. Rezultat svakog od ovih slucajeva bekstvoa kapitala Ьiо је manje-vise onakav kakav predvida nas model: povecanje kamatnih stopa i slaЬljenje valиte. Da li Ьi do bekstvoa kapitala ikad moglo da dode и SAD? Mada se americka ekonomija vec dиgo smatra bezbednom za investiranje, politicki dogadaji и SAD ponekad sи izazivali bekstvo manjih iznosa kapitala. Na primer, и broju Njujork Tajmsa od 22. septembra 1995. godine objavljeno је da је prethodnog dana ,,clan ZastupniCkog doma Njut Gingric zapretio da SAD ро prvi риt и istoriji nece platiti svoje dиgove ka-

POGLAVUE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA

OТVORENE:

1

PRIVRE:DE

SLIKA 7 -

-

Efekti Ьekstva kapitala Ako ljиdi zakljиce da Meksiko predstavlja nesigиrno mesto za njihovи stednjи, povuCi се svoj kapital па bezbednije mesto, kao sto sи 5AD, sto rezиltira porastom meksickog пеtо odliva kapitala. Posledica је da se, traiпja za zajmovnim sredstvima и Meksikи poveca se sa D1 па D2, kao sto је prikazano и delи (а). Тime se povecava meksicka realпa kamatna stopa sa п па r2. Posto је neto odliv kapitala veCi pri bllo kojoj kamatnoj stopi, i kriva neto odliva kapita/a se pomera иdesno sa NC01 па NC02, kao sto је prikazaпo и delи (Ь). lstovremeno se па deviznom triistи povecava ропиdа pezosa sa 51 па 52, sto је prikazano и delи (с). Тај porastpoпиde izaziva depresijacijи pezosa sa Е1 па Е2, бте pezos postaje manje vredaп и poredenjи s ostalim valиtama. (а)

Realna kamatna stopa

{Ь)

Trzlste zajmovnlh sredstava u Mekslku

Mekslckl neto odllv kapitala

Realna kamatna stopa

Realnl devlzni kurs

pezosa (с}

Devizno tr.ZISte

719

720 1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA

OТVORENE

PRIVREDE

ko Ы prinиdili Юintonovu administracijи da izbalansira bиdiet na nacin na koji to zele RepиЬlikanciн (str. А1). Mada ljиdi nisи poverovali и takvu pretnjи, efekat ovakve izjave unekoliko је Ыо slican sitиaciji и Meksikи 1994. Tokom samo jednog dana, kamatna stopa na dr.Zavne obveznice SAD sa rokom dospeca od 30 godina povecala se sa 6,46 na 6,55 posto, а devizni kurs орао је sa 102,7 na 99,0 jena za dolar. Dakle, cak је i stabllna ekonomija SAD potencijalno podlo' na efektima bekstvoa kapitala.

BrziKviz

Pretpostavimo da Amerikanci odluce da trose manji deo svojih dohodaka. Kako bl to uticalo na stednju, investicije, kamatne stope, realni devizni kurs i trgovinski bllans?

ZAKUUCAK Medиnarodna

ekonomija kao tema sve vise doblja na znacajи. Americki gradani sve dobra proizvedena и inostranstvu, а proizvode dobra koja se prodajи и drиgim zemljama. Кroz investicione fondove i drиge finansijske institиcije oni dаји i uzimajи pozajmice na svetskim finansijskim trzistima. Shodno tome, potpuna analiza americke ekonomije zahteva i razumevanje njenih odnosa sa ostalim ekonomijama и svetи. U ovom poglavljи izneli smo osnovni model za razmisljanje о makroekonomici otvorenih privreda. Mada је proиcavanje medиnarodne ekonomije dragoceno, ne Ы ти trebalo pripisivati preveliki znacaj. Analiticari i kreatori politike cesto spremno okrivljиjи strance za proЬleme s kojima se sиocava ekonomija SAD. Nasиprot tome, ekonomisti uzrok takvih proЬlema cesce vide kod kисе. Na primer, politicari cesto govore о inostranoj konkиrenciji kao о pretnji americkom zivotnom standardи. Ekonomisti se, pak, zale na nizak nivo nacionalne stednje. Nizak nivo stednje иsporava rast kapitala, prodиk­ tivnosti i Zivotnog standarda, bez obzira da li је privreda otvorena Ш zatvorena. Stranci predstavljajи pogodnи metи politicara, jer se bacanjem krivice na njih izbegava odgovornost, а da se pri tom ne vreda nijedna domaca izborna jedinica. Zato, иvе kada сијеtе da se laiCki diskиtиje о medиnarodnoj trgovini i finansijama, vaZno је da pokиsate da razdvojite mit od realnosti. Instrиmenti koje ste savladali и prethodna dva poglavlja pomoCi се vam и tom роkиsаји.

vise

kирији

POGLAVLJE 32

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

REZI М Е • Dva trzista su kljucna u analizi makroekonomije otvorenih privreda - trziste zajrnovnih sredstava i devizno trziste. Na trzistu zajrnovnih sredstava, kamatna stopa se prilagodava da Ьi dovela u ravnotefu ponudu zajrnovnih sredstava (od nacionalne stednje) i tramju za zajmovnirn sredstvirna (od domacih investicija i neto odliva kapitala). Na deviznorn trzistu, realni devizni kurs se prilagodava da Ьi doveo u ravnotezu ponudu dolara (za neto odliv kapitala) i tramju za dolarirna (za neto izvoz). Posto је neto odliv kapitala deo traznje za zajrnovnirn sredstvirna а omogucava ponudu dolara koji se menjaju za stranu valutu, on је varijaЬla koja povezuje ta dva trzista. • Politikorn kojorn se srnanjuje nacionalna stednja, recirno, deficitorn driavnog budZeta, srnanjuje se ponuda zajrnovnih sredstava i povecava kamatna stopa. Visa kamatna stopa srnanjuje neto odliv ka-

pitala, sto smanjuje ponudu dolara na deviznom trzistu. Dolar apresira, а neto izvoz se smanjuje. • Mada se restriktivne rnere trgovinske politike, recirno, carine ili uvozne kvote, ponekad zagovaraju kao nacin da se prorneni trgovinski Ьilans, one nernaju nиZno takav efekat. Trgovinska restrikcija povecava neto izvoz uz dati devizni kurs, Cirne se povecava i tramja za dolarirna na deviznorn trzistu. Као rezultat toga, dolaru raste vrednost, Cirne dornaca dobra poskupljuju u odnosu na ona iz inostranstva. Та apresijacija potire pocetni efekat trgovinske restrikcije na neto izvoz. • Prornena stava investitora prerna posedovanju irnovine neke zernlje rnoze da irna znacajne posledice ро ekonorniju te zemlje. Konkretno, politicka nestabilnost rnoze da izazove bekstvo kapitala, sto oblcno utice na rast kamatnih stopa i izaziva depresiranje valute.

KLJUCNI POJMOVI trgovinska politika

bekstvo kapitala

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Opisite ponudu i tramju na trzistu zajrnovnih sredstava i na deviznorn trzistu. Kako su ta dva trzista povezana? 2. Zasto se budzetski deficiti i trgovinski deficiti ponekad nazivaju deficitirna Ьlizancirna? З. Pretpostavirno da sindikat tekstilnih radnika podstice Ijude da kupuju sarno tekstil proizveden u

SAD. Kako Ьi ovakva politika uticala na trgovinski Ьilans i realni devizni kurs? Kakvo је njeno dejstvo na tekstilnu industriju? Kakvo је njeno dejstvo na autornobllsku industriju? 4. Sta је bekstvo kapitala? Kada se u nekoj zernlji dogodi bekstvo kapitala, kakav to irna uticaj na njenu kamatnu stopu i devizni kurs?

1 721

722

1

DEO 11

MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Japan ро pravilu belezi znacajan trgovinski suficit. Da li rnislite da је za to najvise zaslиZna velika tra.Znja za japanskirn dobrirna u inostranstvu, niska tra.Znja za japanskirn dobrirna u inostranstvu, visoka stopa stednje u Japanu u poredenju sa japanskirn investicijarna, Ш strukturne barijere protiv uvoza u Japan? Objasnite svoj odgovor. 2. U clanku objavljenorn u Njujork Tajmsu 14. aprila 1995. godine, koji govori о padu vrednosti dolara, pise da је "Predsednik jasno stavio do znanja da su SAD i dalje cvrsto na putu srnanjenja deficita, cirne Ьi dolar postao atraktivniji za investitore." Da li Ьi se srnanjenjern deficita zaista povecala vrednost dolara? Objasnite. З. Pretpostavirno da Kongres izglasa poreski kredit za investitore, kojirn se subvencioniraju dornace investicije. Kako ta politika utice na nacionalnu stednju, dornace investicije, neto odliv kapitala, karnatnu stopu, devizni kurs i trgovinski Ьilans? 4. U poglavlju se istice da је porast trgovinskog deficita SAD tokorn 1980-ih zabelezen uglavnorn zahvaljujuCi porastu budzetskog deficita SAD. Sa druge strane, u popularnoj starnpi ponekad se tvrdi da је povecani trgovinski deficit rezultat pada kvaliteta arnerickih proizvoda u odnosu na inostrane. а. Pretpostavirno da је kvalitet arnerickih proizvoda zaista орао tokorn 1980-ih. Kako је to uticalo na neto izvoz pri Ьilo kom datom deviznom kursu? Ь. Na trodelnorn dijagrarnu prikazite efekat tog porneranja neto izvoza na realni devizni kurs i trgovinski bilans SAD. с. Da 1i је tvrdnja iz popularne starnpe saglasna sa rnodelorn u ovorn poglavlju? Da li pad kvaliteta arnerickih proizvoda irna ikakav uticaj na nas Zivotni standard? (Pornoc: kada svoje proizvode prodajerno strancirna, sta doЬijarno zauzvrat?) 5. U raspravi о trgovinskoj politici objavljenoj u Тhе New RepuЬlic jedan ekonornista је napisao: "Jedna od dobrih strana uklanjanja trgovinskih restrikcija u SAD [jeste] korist koju od toga irnaju arnericke industrije koje proizvode dobra za izvoz. Izvozne industrije Ьi tako lakse prodavale svoju robu u inostranstvu - cak i ako ostale zernlje ne Ьi sledile nas primer i srnanjile trgovinske barijere." Objasnite reCirna zasto Ьi izvozne grane SAD irnale korist od srnanjenja restrikcija na uvoz u SAD.

6. Pretpostavirno da Francuzi iznenada razviju sna.Znu sklonost ka kalifornijskirn vinirna. Odgovorite na sledeca pitanja reCirna i uz pornoc dijagrarna. а. Sta se desava sa traZn.jorn za dolarirna na deviznorn trzistu? Ь. Sta se desava sa vrednoscu dolara na deviznorn trzistu? с. Sta se desava sa koliCinorn neto izvoza? 7. Jedna senatorka odrice se svoje prethodne podrske protekcionizrnu: "Arnericki trgovinski deficit rnora da se srnanji, а uvozne kvote sarno nerviraju nase trgovinske partnere. Ako urnesto toga subvencionirarno arnericki izvoz, povecanjein svoje konkurentnosti rnozerno da srnanjirno taj deficit." Na trodelnorn dijagrarnu prika.Zite efekat izvozne suЬ­ vencije na neto izvoz i realni devizni kurs. Da li se sla.Zete sa senatorkorn? 8. Pretpostavirno da se u celoj Evropi povecaju realne karnatne stope. Objasnite kako се taj dogadaj uticati na arnericki neto odliv kapitala. Zatirn na osnovu forrnule iz ovog poglavlja i uz koriscenje dijagrarna objasnite njegov uticaj na arnericki neto izvoz. Sta се se desiti sa arnerickorn realnorn karnatnorn stoporn i sa realnirn deviznirn kursorn? 9. Pretpostavirno da Arnerikanci odluce da povecaju stednju. а. Ako је elasticnost arnerickog neto odliva kapitala u odnosu na realnu karnatnu stopu veorna visoka, da li се to povecanje licne stednje irnati slab ili jak uticaj na dornace investicije SAD? Ь. Ako је elasticnost arnerickog izvoza u odnosu na realnu karnatnu stopu veorna niska, da li се to povecanje licne stednje irnati slab ili jak uticaj na realni devizni kurs u SAD? 10. Tokorn poslednje decenije, jedan deo japanske stednje iskoriscen је za finansiranje arnerickih investicija. То jest, Japanci su kupovali arnericku irnovinu u vidu kapitala. а. Kada Ьi Japanci odlucili da vise ne zele da kupuju arnericku irnovinu, sta Ьi se dogodilo na trzistu zajrnovnih sredstava SAD? Konkretno, sta Ьi se desilo sa arnerickirn karnatnirn stoparna, arnerickorn stednjorn i arnerickirn investicijarna?

POGLAVLJE 32

Ь. Sta Ьi se desilo na deviznom trzistu? Konkretno, sta Ьi se desilo sa vrednoscu dolara i sa trgovinskim Ьilansom SAD?

1 1

ll.Godine 1998. ruska vlada nije uspela da otplati svoje dugove, sto је investitore sirom sveta navelo da povecaju svoje preferencije prema drzavnim obveznicama S~D, koje se smatraju veoma sigurnom investicijom. Sta mislite, kakav је efekat ovaj 11bekstvo ka sigurnosti" imao ро ekonomiju SAD? Obavezno objasnite njegovo dejstvo na nacionalnu sednju, domace investicije, neto odliv kapitala, kamatnu stopu, devizni kurs i trgovinski bilans. 12.Pretpostavimo da ameriCki investicioni fondovi iznenada odluce da vise investiraju u Kanadu.

MAKROEKONOMSKA TEORIJA OTVORENE PRIVREDE

а. Sta se desava sa kanadskim neto odlivom kapitala, kanadskom stednjom i kanadskim do-

macim investicijama? Kakav је dugorocni efekat na kanadski kapital? с. Kako се ova promena kapitala uticati na kanadsko trZiste rada? Da li ovakvo americko investiranje dovodi kanadske radnike u bolji Ш gori polozaj? d. Da li mislite da се to americke radnike dovesti u bolji Ш gori polozaj? Mozete li da navedete ijedan razlog zasto Ы taj uticaj na americke gradane mogao generalno Ьiti drugaciji od uticaja na americke radnike? Ь.

!

http://

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

1 723

.; ~;

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

AGREGATNA TRAZNJA 1AGREGATNA PONUDA Ekonomska aktivnost iz godine u godinu fluktuira. U veCini godina, proizvodnja dobara i usluga se povecava. Zbog porasta radne snage i kapitala i napretka tehnoloskog znanja, ekonomija је u stanju da vremenom proizvede sve vise. Тај porast svima omogucava bolji Zivotni standard. Ako se meri na osnovu BDP-a, tokom poslednjih 50 godina proizvodnja u SAD u proseku se godisnje povecavala za oko З posto. U pojedinim godinama, medutim, ne dolazi do ovakvog uoЬicajenog rasta. Preduzeca nisu u stanju da prodaju sva dobra i usluge koje mogu da ponude, ра sri:шnjuju proizvodnju. Radnici se otpustaju, nezaposlenost raste, а fabrike prestaju da proizvode. Kada ekonomija proizvodi manje dobara i usluga, opadaju realni BDP i ostali pokazatelji dohotka. Takav period opadajucih dohodaka i rastuce nezaposlenosti zove se recesija, ako је relativno Ьlag, odnosno depresija, ako је izrazitiji. Sta izaziva kratkorocne fluktuacije ekonomske aktivnosti? Sta moze da ucini ekonomska politika, ako nesto uopste i moze da uCini, da Ьi spreCila periode opadajucih dohodaka i rastuce nezaposlenosti? Kada dode do recesije ili depresije, kako kreatori politike mogu da smanje njihovo trajanje i ostrinu? То su pitanja koja cemo sada razmotriti.

recesija period opadajuCih realnih dohodaka i rastuce nezaposlenosti depresija jaka recesija

727

728

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE F'LUKTUACIJE

VarijaЫe

koje proucavamo uglavпom su опе sa kojima smo se vec susreli u pretpoglavljima. U пjih spadaju BDP, пezaposleпost, kamatпe stope i nivo cena. Pozпati su vam i instrumenti politike poput drzavnih rashoda, poreza i ponude novca. Ono sto se razlikuje u odnosu na prethodnu analizu jeste vremenski horizont. Do sada smo se bavili ponasanjem ekoпomije па dugi rok. Sada cemo se konceпtrisati na kratkorocпe fluktuacije ekonomije oko пјепоg dugorocпog treпda. Mada medu ekoпomistima i dalje vlada neslaganje oko пaCina analize kratkorocnih fluktuacija, vecina koristi model agregatne traznje i agregatne ponude. Najvainiji zadatak koji nam predstoji jeste da nauCimo kako da koristimo ovaj model za analizu kratkorocпih efekata razliCitih dogadaja i politika. U ovom poglavlju uvodimo dva kljucna elemeпta tog modela krivu agregatne trainje i krivu agregatпe poпude. Ali, pre nego sto predemo na model, pogledajmo Cinjenice. hodпim

TRI KLJUCNE CINJENICE О EKONOMSKIM FLUКТUACIJAMA Кratkorocпe fluktuacije ekonomske aktivпosti desavaju se u svim zemljama i u svako doba tokom cele istorije. Као polazпa tacka za razumevanje tih godiSnjih fluktuacija posluzice nam diskusija о nekim njihovim najzпacajnijim karakteristikama.

Cinjenica 1: Ekonomske fluktuacije su nepravilne i nepredvidive Fluktuacije u ekonomiji cesto se пazivaju poslovnim ciklusom. Као sto i sam termiп ukazuje, ekoпornske fluktuacije odgovaraju promenama uslova poslovanja. Kada BDP brzo raste, poslovanje је dobro. Tokom takvih perioda ekonomske ekspanzije, preduzeca imaju veliki broj kupaca, а profit im se povecava. Sa druge strane, kada BDP tokom recesija opada, preduzeca nailaze na proЫeme. Tokom takvih perioda ekonomske kontrakcije, veCina preduzeca belezi pad prodaje i sve niZi profit. Izraz poslovni ciklus, medutim, moze da пavede па pogresaп zakljucak, jer пaizgled sugerise da ekoпomske fluktuacije slede pravilaп, predvidiv obrazac. U stvari, ekoпomske fluktuacije nisu nimalo pravilne i skoro ih је пemoguce predvideti sa velikom preciznoscu. Deo (а) Slike 1. pokazuje realni BDP ekoпomije SAD od 1965. godine. Osencene oЫasti predstavljaju periode recesije. Као sto slika pokazuje, recesije se ne javljaju u pravilnim razmacima. Poпekad se recesije javljaju vremenski Ьlizu, poput recesija iz 1980. i 1982. Ponekad ekoпomija dugi niz godiпa пе beleZi recesiju. NajduZi period u istoriji bez recesije Ьila је ekoпomska ekspaпzija и periodu izmedu 1991. i 2001. godine.

Cinjenica 2: Vecina makroekonomskih velicina fluktuira istovremeno Realпi

BDP је varijaЫa koja se najcesce koristi za pracenje kratkorocпih promena u jer predstavlja пajsveobuhvatпiji pokazatelj ekoпomske aktivпosti. Realni BDP pokazuje vredпost svih fiпalпih dobara i usluga proizvedeпih tokom odredeпog ekoпomiji,

SLIKA 1 (а)

Mllijarde dolara lz 1965. godlne

$10,000 9,000 8,000 7,000

~

~~~1 r~

~~} ~-~~

i1~ ~"<'·Ј

6,000 5,000 4,000

ifi:

~

~~ ~

~

~m

Realni BDP

11

~

~

1

'

Osvrt па kratkorocne ekonomske fluktuacije

r:-''

~ ~~~~ v!~'._:; ~

8Ј, q~~J

f~~

1;;1

~~

1

Ova slika

-~~

14,~ ~сј

iJ

!/d

t~~

~ f)

~~~ ~ч

za

reafпjBDP и

и delи (Ь), ј

nezaposlenost и

delи (с), па osnovи kvartafпjh

podataka od 1965. godjпe. Recesjje sи oznacene оsепсепјт oblastjтa. Obratjte раiпји da геаfпј BDP ј jпvestjcjoпa potrosnja opadajи.tokom recesija, dok se nezaposlenost povecava.

·-ј•"./

~ f,~

Ql ~\

3,000

SAD,

dе/ии (а), jпvestjcjonиpotrosnjи

1··

~'Ј

pokazиje,

еkопотјји

'

lzvor: Ministarstvo trgovine SAD; Ministarstvo za rad SAD. (Ь)

lnvesticiona potrosnja

.

Milijarde dolara lz 1965. godine

1 .

$1,800 1,600

'"'""JI'.:'!

1,400 1,200

·;{ '!

1,000

(

800 600 400 ,__"......,""_ 1975

1985 (с)

Procenat radne snage

12 10

8 6

4

2

Stopa nezaposlenosti

роtю,ојо

1l~

rf::-tl

Љ'Ј Јеј ~··'

;.;-

~

:-.;.-

1:·"

730

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

"Otpusten si. Prenesi da/je."

vremenskog perioda. On pokazuje i ukupni dohodak (uskladen s inflacijom) svih Cinilaca u ekonomiji. Ispostavlja se, medutim, da za pracenje kratkorocnih fluktuacija nije va.Zno koji se pokazatelj ekonomske aktivnosti posmatra. VeCina makrokonomskih varijaЬli koje mere neku vrstu dohotka, potrosnje ili proizvodnje, fluktuiraju istovremeno. Kada realni BDP opadne u periodu recesije, opadaju i licni dohoci, korporacijski profit, potrosnja gradana, investiciona potrosnja, industrijska proizvodnja, maloprodaja, prodaja kuca, prodaja automoblla, itd. Posto recesije predstavljaju siroko rasprostranjen ekonomski fenomen, one se pojavljaju u rnnogim izvorima makroekonomskih podataka. Mada rnnoge makroekonomske varijaЬle fluktuiraju istovremeno, one fluktuiraju za razlicite iznose. Na primer, deo (Ь) Slike 1. pokazuje da investiciona potrosnja znatno varira tokom poslovnog ciklusa. Mada investicije u proseku cine jednu sedminu BDP-a, njihov pad cini dve trecine pada BDP-a tokom recesija. Drugim reCima, kada

POKAZATELJ SMECA ~ada ekonomija zapadne urecesiju, mnoge ekonomske varijaЬie opadaju istovremeno. Evo jednog netipicnog primera iz perioda recesije 2001.

Ekonomija је u kontejneru nema mnogo smeia Pise: Dion Кilman ljudi ne preteruju kada kazu da se ekonomija nalazi u kanti za smece. Kako kazu skupljaCi otpadaka i strucnjaci, sve manje bogatstvo mnogih preduzeca i porodica u oЫasti Cikaga, odrazava se kroz manje kolicine smeca koje oni bacaju. Smece kao ekonomski pokazatelj nije bas naucno zasnovano. Medutim, najnoviji statisticki podaci nepogresivo ukazuju па opadajuci trend. Ukupna kolicina otpadaka bacena u Cikagu opala је za 6 posto od 1999.

do 2000. godine. U 23 severozapadna predgrada, godisnji porast smeca iz domatinstava od 2-10 posto zamenjen је, tokom pada cena na berzi, godisnjim padom od Ыizu 1 posto .... "То mozda ne zvuCi puno, ali u ovom blznisu, to jeste puno", kaze С. Bruk Bil, izvrsni direktor Agencije za cvrste otpatke okruga Nodern Kuk. "Pad i porast direktno su povezani s uslovima u ekonomiji ... " · Kolicina smeca koje bacaju stanovnici znacajno se povecava kada је stanje u ekonomiji dobro, uglavnom zahvaljujuCi kupovini namestaja ili artikala kao sto su

televizori ili kompjuteri, cija је ambalaza veoma kabasta. Kejti Sisko, jedan od direktora Projekta za sniece Univerziteta u Arizoni, ekspert koji istrazuje sta nam smece kazuje о kulturi, kaze da se druga strana medalje pokazuje u teskim vremenima. Mozemo ocekivati da се smece od znacajnijih kupovina - velike kartonske kutije, gomile stiropora i celofana Ciniti manji deo ukupne kolicine otpadaka. lzvor: Chicago TriЬune od 2001.,

str. 1.

10.

novembra

POGLAVLJE:

ЗЗ

AGRE:GATNA TRAZNJA 1 AGRE:GATNA PONUDA

se pogorsajи ekonomski иslovi, veliki deo pada moze da se pripiSe smanjenjи izdataka na nove fabrike, stambeni prostor i zalihe.

Cinjenica з: Kada proizvodnja opada, nezaposlenost raste Promene oЬima proizvodnje dobara i иslиga privrede и snaznoj sи vezi sa promenama иposlenosti radne snage и ekonomiji. Drиgim reCima, kada realni BDP opada, raste stopa nezaposlenosti. Ova cinjenica ne treba da iznenadиje: kada izaberи da proizvode manjи kolicinи dobara i иslиga, predиzeca otpиstajи radnike, Cime povecavajи broj nezaposlenih. Deo (с) Slike 1. pokazuje stopи nezaposlenosti и ekonomiji SAD, od 1965. godine. I ovde sи periodi recesije prikazani osencenim oЬlastima. Та slika jasno pokazиje dejstvo recesije na nezaposlenost. U svakoj recesiji stopa nezaposlenosti se znatno povecava. Каdа se recesija privede krajи i kada realni BDP pocne da se povecava, stopa nezaposlenosti postepeno raste. Stopa nezaposlenosti se nikada ne priЬliZava nиli; ona, иmesto toga, fluktuira oko svoje prirodne stope od oko 5 Ш 6 posto.

BrziKviz Navedite ј objasnite tri kljucne cinjenice о ekonomskim fluktuacijama.

OBJASNJENJE KRATKOROCNIH EKONOMSKIH FLUКТUACIJA Lako је opisati obrasce fluktuiranja ekonomija tokom vremena. Teze је objasniti uzroke tih fluktuacija. I zaista, u poredenjи sa temama kojima smo se bavili u prethodnim poglavljima, teorija ekonomskih fluktuacija jos иvek је kontroverzna. U ovom i u naredna dva poglavlja razvicemo model koji koristi vecina ekonomista da Ьi objasnila kratkorocne fluktuacije ekonomske aktivnosti.

Razlike izmedu kratkog i dugog roka U prethodnim poglavljima razvili smo teorije kojima se objasnjavajи determinante najvainijih makroekonomskih varijaЬli na dugi rok. U Poglavlju 25 objasnili smo nivo i rast produktivnosti i realnog BDP-a. U Poglavljima 26 i 27 objasnili smo kako funkcionise finansijski sistem i kako se realna kamatna stopa prilagodava da Ьi stednju i investicije dovela u ravnotezu. U Poglavlju 28 objasnili smo zasto u ekonomiji иvek postoji izvestan stepen nezaposlenosti. U Poglavljima 29 i 30 objasnili smo monetarni sistem i kako promene ponude novca uticи na nivo cena, stopи inflacije i nominalnu kamatnи stopи. U Poglavljima 31 i 32 prosirili smo ovu analizи na otvorene privrede da Ьi objasnili trgovinski Ьilans i devizni kurs. Prethodna analiza Ьila је zasnovana na dve medusobno povezane ideje - klasicnoj dihotomoji i monetarnoj neиtralnosti. Podsetite se da klasicna dihotomija predstavlja podelu varijaЬli na realne (one koje роkаzији kolicine Ш relativne cene) i nominalne (one koje se iskazиjи и novcи). Prema klasicnoj makroekonomskoj teoriji, promene ponиde novca иtiси na nominalne, ali ne i na realne varijaЬle. Zahvaljиjиci ovoj monetarnoj neиtralnosti, и Poglavljima od 25 do 28 mogli smo da objasnimo determinan-

1 73 1

732

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUAC1JE

te realnih varijaЬli (realni BDP, realnu kamatnu stopu i nezaposlenost), а da pritom ne uvodimo nominalne varijaЬie (ponudu novca i nivo cena). Da li ove pretpostavke klasicne makroekonomske teorije VaZe u svetu u kome zivimo? Odgovor na to pitanje od kljucnog је znacaja za razumevanje funkcionisanja ekonomije: veCiпa ekoпomista smatra da klasiena teorija pruia opis sveta па dugi, ali пе i па kratki rok. Tokom perioda od nekoliko godina, promene ponude novca uticu na cene i druge nominalne varijaЬle, ali ne utieu na realni BDP, nezaposlenost, ili na neke druge realne varijaЬle. Za proucavanje godisnjih promena u ekonomiji, medutim, pretpostavka о monetarnoj neutralnosti vise nije odgovarajuca. VeCina ekonomista smatra da su na kratki rok realne i nominalne varijaЬie medusobno izuzetno povezane. Konkretno, promene ponude novca mogu privremeno da prekinu dugorocni trend autputa. Da Ьismo razumeli ekonomiju na kratki rok, dakle, potreban nam је novi model. Da Ьismo konstruisali taj novi model, koristicemo mnoge instrumente koje smo razvili u prethodnim poglavljima, ali cemo morati da napustimo klasicnu dihotomoju i neutralnost novca.

Osnovni model ekonomskih fluktuacija

model agregatne traznje i agregatne ponude model na osnovu kojeg veCina ekonomista objasnjava kratkorocne fluktuacije ekonomske aktivnosti oko njenog dugorocnog trenda

Nas model kratkorocnih ekonomskih fluktuacija istraiuje ponasanje dve varijaЬie. Prva varijaЬla jeste autput dobara i usluga u ekonomiji izraien na osnovu BDP-a. Druga varijaЬla jeste opsti nivo cena, izraien na osnovu IСМ ili deflatora BDP-a. UoCite da је autput realna, dok је nivo cena nominalna varijaЬla. Dakle, istrazivanjem medusoЬ­ nog odnosa ove dve varijaЬle, odbacujemo podelu klasicne dihotomije. Fluktuacije ekonomije kao celine analiziramo uz pomoc modela agregatne trai.nje i agregatne ponude, koji је prikazan na Slici 2. Na vertikalnoj osi nalazi se opsti nivo

SLIKA 2 ~

~

"'

~

Nivo cena

Agregatna traznja i agregatna ponuda Ekonombli koriste model agregatne traznje i agregatne ponude za analizu ekonomskih fluktuacija. Na vertikafnoj osi nalazi se opsti nivo cena. Na horizontafnoj osi predstavfjena је ukupna koliдna dobara i usfuga и ekonomiji. Autput i nivo cena prilagodavaju se do tacke и kojoj se seku krive agregatne trainje i agregatne ponude.

Agregatna ponuda

Ravnotezni nivocena

Agregatna traznja

о

кoiiaina' autputa

POGLAVLJE 33

cena

и

ekonomiji. Na horizontalnoj osi predstavljena

је ukиpna

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUOA

1 733

kolicina dobara i

иslиga. Кriva agregatne trainje pokazиje kolicinи dobara i иslиga kоји domaCinstva,

preduzeca i vlada zele da kире pri svakom nivoи cena. Кriva agregatne ponude pokazиje kolicinи dobara i иslиga kоји preduzeca proizvode i prodajи pri bilo kom nivoи cena. Prema ovom modelи, nivo cena i kolicina аиtриtа prilagodavajи se da Ьi agregatnи trainjи i agregatnи роnиdи doveli и ravnotezи. Mozemo doCi и iskиsenje da model agregatne trainje i agregatne ponиde shvatimo samo kao Sirи verzijи modela trzisne trainje i trzisne ponиde, koga smo predstavili и Poglavljи 4. Medиtim, ovaj model se prilicno razlikиje. Kada razmatramo traznjи i ро­ nиdи na nekom konkretnom trzistu trzistи sladoleda, na primer - ponasanje kира­ са i prodavaca zavisi od sposobnosti resursa da se krecи s jednog trziSta na drиgo. Kada se cena sladoleda poveca, traiena koliCina opada jer се svoj dohodak kиpci iskoristiti za kиpovinи ostalih proizvoda, иmesto sladoleda. Slicno tome, viSa cena sladoleda povecava ponиdenи kolicinи, jer predиzeca koja proizvode taj sladoled mogu da роvесаји proizvodnjи zaposljavanjem radnika koji sи do tada Ьili zaposleni и drи­ gim delovima privrede. Ova mikroekonomska sиpstitucija sa jednog trzista na drиgo nije moguca kada analiziramo ekonomijи и celini. Napokon, kolicina kоји nas model pokиsava da objasni- realni BDP- pokazиje иkиpnu koliCinи proizvedenи na svim trzistima и ekonomiji. Da Ьismo shvatili zasto је kriva agregatne trainje ораdајиса, а kriva agregatne ponиde је rastuca, potrebna nат је makroekonomska teorija. Nas sledeci zadatak jeste da razvijemo takvu teorijи.

BrziKviz

Kako se ponasanje ekonomjje na kratki rok razlikuje od njenog ponasanja na dugj rok? Nacrtajte model agregatne traznje i agregatne ponude. Које se varijaЫe nalaze na dvema osama?

KRIVA AGREGATNE TRAZNJE Кriva

agregatne traznje pokazиje nam trazenu kolicinи svih dobara i иslиga и ekonomiji pri Ьilo kom datom nivoи cena. Као sto је prikazano na Slici 3., kriva agregatne trainje ima opadajиCi nagib. Pod иslovom da је sve ostalo nepromenjeno, to znaci da pad opsteg nivoa cena и ekonomiji (sa, recimo, Р1 na Р2) oblcno povecava trazenu koliCinи dobara i иslиga (sa У1 na У2 ).

Zasto је kriva agregatne traznje opadajuca Zasto pad nivoa cena povecava traienи koliCinи dobara i иslиga? Da Ьismo odgovorili na to pitanje, korisno је da se podsetimo da BDP (koji oznacavamo sa У) predstavlja zbir potrosnje (С), investicija (I), drzavnih izdataka (G) i neto izvoza (NX): Y=C+I+G+NX.

Svaka od ove cetiri komponente doprinosi agregatnoj traznji za dobrima i иslиgama. Za sada cemo pretpostaviti da sи izdaci drzave odredeni politikom. Ostale tri komponente izdataka potrosnja, investicije i neto izvoz - zavise od ekonomskih иslova, а naroCito, od nivoa cena. Da Ьismo shvatili ораdајиси krivи agregatne trainje, dakle,

kriva agregatne traznje krjva koja pokazuje koliбnu dobara ј usluga koju domacinstva, preduzecai vlada zele da kupe pri svakom njvou cena kriva agregatne ponude kriva koja pokazuje kolicinu dobara i usluga koju preduzeca projzvode ј prodaju prj Ьilo kom nivou cena

734

1

DEO 12

-

-

SLlKA

.

KRATKOROCNE EKONOMSKE FL.UKTUA<.:IJto

З

-

-~

Nlvo

Kriva agregatne traznje

cena

Padom пivoa сепа sa Р1 па Р2 povecava se trazeпa kо/Юпа · dobara i usluga sa У1 па У2. Tri su raz/oga ovog пegativпog odпosa. Kako opada пivo сепа, realпo bogatstvo se povecava, kamatпe stope opadaju, а devizпi kurs depresira. Тi efekti povecavaju rashode za potrosпju, iпvesticije

izvoz.

i

пеtо

Agregatna traznja

Povecaпi

rashodi za te kompoпeпte autputa zпасе i vecu trazeпu kolitiпu dobara i usluga.

о~~~~~~~~~:=~~~~~~~~~~~~·~к~о~~~~~~~~а;~ autputa

potrebno је da ispitamo kako nivo cena иtice na tra.Zenи kolicinи dobara i usluga, potrebnih za potrosnju, investicije i neto izvoz.

Nivo cena i potrosnja: efekat bogatstva

Razmotrimo novac koji drZite u novcaniku i na svom bankovnom racunи. Nominalna vrednost tog novca је fiksna, ali njegova realna vrednost nije. Kada cene opadaju, ti dolari postaju vredniji jer se njima moze kupiti veca koliCina dobara i иslиga. Dakle, pad nivaa cena cini patrasace bagatijim, sta ih zauzvrat padstice da vise trase. Parast licne patrasnje znaCi i vecu traienu kaliCinu dabara i usluga.

Nivo cena i investicije: efekat kamatnih stopa Као sto smo videli u Poglavlju 30, nivo cena predstavlja jednu od determinanti trazene kolicine novca. Sto је niZi nivo cena, to manje novca domaCinstva morajи da drze radi kиpovine dobara i иslиga koje zele. Kada nivo cena opadne, zbog toga, domaCinstva pokusavajи da smanje koliCinu novca koju posedиju tako sto jedan njegov deo daju na zajam. Na primer, domaCinstvo moze da iskoristi visak novca za kupovinu obveznica koje donose kamatu. ш, visak novca moze da иlozi na stedni racun koji donosi kamatи, а banka се ta sredstva иpotreЬiti za dalje davanje kredita. U оЬа slиcaja, kada se domaCinstva trиde da deo svog novca pretvore и imovinu koja donosi kamatи, ona time smanjuju kamatne stope. NiZe kamatne stope, zauzvrat, podsticu preduzeca da иzimaju kredite koje zele da investiraju и nova postrojenja i opremu, i domaCinstva koja zele da investirajи u novi stambeni prostor. Dakle, niii niva cena smanjuje kamatnu stapu, padstice vece izdatke ze investiciona dabra, а time povecava i traienu koliCinu dabara i usluga.

POGLAVLJE 33

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

Nivo cena i neto izvoz: efekat deviznog kursa Као sto smo upravo videli, niZi nivo cena u SAD snizava americku kamatnu stopu. Reagujuci na takav razvoj dogadaja, pojedini americki investitori tragace za veCim prinosima, investiranjem u inostranstvu. Na primer, kada opadne kamatna stopa na drzavne obveznice SAD, neki investicioni fond се moZda prodati obveznice SAD da Ьi kupio drzavne obveznice Nemacke. Kada investicioni fond pokusa da dolare pretvori u evra da Ьi kupio nemacke obveznice, on povecava ponudu dolara na deviznom trzistu. Povecana ponuda dolara izaziva njegovu depresijaciju u odnosu na druge valute. Posto se za svaki dolar sada moze kupiti manje jedinica strane valute, inostrana dobra poskupljuju u odnosu na domaca. Та promena realnog deviznog kursa (relativne cene domacih i inostranih dobara) povecava americki izvoz dobara i usluga, а smanjuje americki uvoz dobara i usluga. I neto izvoz, koji је jednak razlici izmedu izvoza i uvoza, povecava se. Dakle, kada pad nivoa cena и SAD izazove pad ameriCkih kamatnih stopa, realni devizni kurs depresira, а ta depresijacija stimuliSe americki neto izvoz, cime se povecava trazena koliCina dobara i usluga. Rezime Dakle, postoje tri razliCita, ali medusobno povezana, razloga za povecanje trazene kolicine dobara i usluga koje se javlja kao posledica pada nivoa cena: (1) Potrosaci su bogatiji, sto stimuliSe traZпju za potrosackim dobrima. (2) Kamatne stope opadaju, sto stimuliSe traZпju za investicionim dobrima. (3) Devizni kurs depresira, sto stimulise traznju za neto izvozom. Iz sva tri razloga, kriva agregatne traznje је nagnuta nadole. Vazno је imati na umu da је kriva agregatne traznje (kao i krive traznje) nacrtana uzimajuCi da su "svi drugi faktori isti". Posebno, nasa tri objasnjenja opadajuce krive agregatne traznje pretpostavljaju da је ponuda novca fiksna. То znaci da smo razmatrali kako promena visine cena utice na traZпju za dobrima i uslugama, uzimajuCi da је kolicina novca u ekonomiji konstantna. Као sto cemo videti, promena koliCine novca pomera krivu agregatne traznje. Za sada samo imajte na umu da је kriva agregatne traznje nacrtana za datu kolicinu novca.

Moguci razlozi pomeranja krive agregatne traznje Opadajuca kriva agregatne tra2nje pokazuje da pad nivoa cena povecava ukupnu trazenu kolicinu dobara i usluga. Mnogi drugi faktori, medutim, uticu na trazenu kolicinu dobara i usluga pri datom nivou cena. Каdа se promeni jedan od tih faktora, kriva agregatne traznje se pomera. Razmotrimo neke primere dogadaja koji pomeraju agregatnu traznju. Mozemo ih kategorisati na osnovu toga na koju komponentu rashoda najvise uticu.

Pomeranja koja nastaju usled potrosnje Pretpostavimo da Amerikanci iznenada pocnu da vode vise racuna о stednji za penziju, i da, shodno tome, smanje svoju trenutnu potrosnju. Posto је tra2ena kolicina dobara i usluga pri bilo kojoj ceni sada manja, kriva agregatne traznje pomera se ulevo. Obratno, zamislite da procvat berze ucini ljude bogatijima i da zato vode manje racuna о stednji. Rezultirajuce povecanje izdataka za potrosnju znaci vecu trazenu kolicinu dobara i usluga pri Ьilo kojem nivou cena, ра se kriva agregatne traznje pomera udesno. Dakle, svaki dogadaj koji menja iznos koji ljudi zele da potrose pri datom nivou се­ па pomera krivu agregatne traznje. Jedna od varijabli politike koja ima ovakav efekat

1 735

jeste nivo oporezivanja. Smanjenjem poreza vlada podstice ljude da vise trose, ра se kriva agregatne traznje pomera udesno. Каdа vlada poveca poreze, ljudi smanjuju potrosnju, а kriva agregatne trafnje pomera se ulveo.

Pomeranja koja nastaju usled investicija Svaki dogadaj koji menja iznos koji preduzeca zele da investiraju za dati nivo cena, takode pomera krivu agregatne traznje. Na primer, zamislimo da industrija kompjutera izbaci na trZiste brzi tip kompjutera, ра mnoga preduzeca odlucuju da investiraju u nove kompjuterske sisteme. Posto је trazena koliCina dobara i usluga za Ьilo koji nivo cena visa, kriva agregatne traznje pomera se udesno. Obratno, ako su preduzeca pesimisticna u pogledu buducih ekonomskih uslova, mogu da smanje investicije, cime се se kriva agregatne traznje pomeriti ulevo. 1 poreska politika moze putem investicija da utice na agregatnu traznju. Као sto smo videli u Poglavlju 26, poreski kredit na investicije (poreska olaksica na investicioni fond preduzeca) povecava koliCinu investicionih dobara koju preduzeca potrafuju pri bllo kojoj kamatnoj stopi. Zato takva olaksica pomera krivu agregatne trafnje udesno. Ukidanje poreskog kredita na investicije smanjuje investiranje i pomera krivu agregatne traznje ulevo. Jos jedna varijaЬia politike koja moze da utice na investiranje i agregatnu trafnju jeste ponuda novca. Као sto cemo detaljnije razmotriti u narednom poglavlju, porast ponude novca smanjuje kamatnu stopu na kratak rok. То cini uzimanje kredita manje skupim, sto podstice investiciona ulaganja i tako pomera krivu agregatne traznje udesno. Obratno, smanjenje ponude novca povecava kamatnu sopu, destimulise investiciona ulaganja i pomera krivu agregatne trafnje ulevo. Мnogi ekonomisti smatraju da su tokom cele istorije SAD promene monetarne politike Ьile znacajan uzrok pomeranja agregatne trafnje. Pomeranja koja nastaju usled drzavnil1 izdataka Najneposredniji nacin na koji kreatori politike mogu da pomere krivu agregatne tramje jeste putem drzavnih nabavki. Na primer, pretpostavimo da Kongres donese odluku da smanji nabavku novih oruzanih sistema. Posto је trazena kolicina dobara i usluga za bilo koji nivo cena niza, kriva agregatne trafnje pomera se ulevo. Obratno, ako vlade drzava pocnu da grade vise autoputeva, rezultat је veca trazena koliCina dobara i usluga za bllo koji nivo cena, ра se kriva agregatne trafnje pomera udesno. Pomeranja koja пastaj:J usied neto izvoza Svaki dogadaj koji menja neto izvoz za dati nivo cena pomera i agregatnu trafnju. Na primer, kada Evropa zapadne u recesiju, njeni stanovnici kupuju manje dobara iz SAD. То smanjuje americki neto izvoz i krivu agregatne traznje americke ekonomije pomera ulevo. Kada se Evropa oporavi od recesije, njeni stanovnici opet pocinju da kupuju americka dobra, Cime se kriva agregatne traznje pomera udesno. Neto izvoz ponekad se menja zbog kretanja deviznog kursa. Pretpostavimo, na primer, da medunarodni spekulanti povecaju vrednost americkog dolara na deviznom trzistu. То apresiranje dolara poskupelo Ы americka dobra u odnosu na ona iz inostranstva, sto Ы smanjilo neto izvoz i krivu agregatne traznje pomerilo ulevo. Obratno, depresiranje dolara stimulise neto izvoz i krivu agregatne trafnje pomera udesno.

POGLAVUE

ЗЗ

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

1 737

Rezime U sledecem poglavlju detaljnije cemo analizirati krivu agregatne tra.Znje. Tada cemo detaljnije ispitati kako instrumenti monetarne i fiskalne politike mogu da pomere agregatnu traZn.ju i da li Ьi kreatori politike trebalo da ih koriste u tu svrhu. U ovom trenutku, medutim, trebalo Ьi da imate predstavu о razlozima opadajuce krive agregatne traznje i о vrsti dogadaja i politika koji pomeraju tu krivu. U Tabeli 1. rezimirano је ono sto smo do sada naucili.

BrziKviz Objasnite tri razloga zbog kojih је kriva agregatne traznje opadajuca. Navedite primer dogadaja koji Ы pomerio krivu agregatne traznje. • U kom smeru Ы taj dogadaj pomerio krivu?

KRIVAAGREGATNE PONUDE Кriva agregatne ponude pokazuje nam ukupnu kolicinu dobara i usluga koju preduzeca proizvode i prodaju pri datom nivou cena. Za razliku od krive agregatne traznje, koja је uvek opadajuca, kriva agregatne ponude pokazuje odnos koji u najvecoj meri zavisi od vremenskog horizonta koji se razmatra. Na dugi rok, kriva agregatne ponude је

TABELA 1 -

Zasto је kriva agregatne traznje opadajuca? 1. Efekat bogatstva: Nizi nivo cena povecava realno bogatstvo, cime se povecavaju izdaci za potrosnju. :z. Efekat kamatnih stopa: Nizi nivo cena smanjuje kamatnu stopu, Cime se podstice investiciono ulaganje. З· Efekat deviznog kursa: Nizi nivo cena izaziva depresiranje deviznog kursa, <:ime se podsticu izdaci za neto-izvoz. Koji su razlozi pomeranja krive agregatne traznje? 1. Ротегапја

koja nastaju usled potrosnje: Dogadaj zbog kojeg potrosaCi trose vise pri datom nivou cena (smanjenje poreza, porast cena na berzi) pomera krivu agгegatne traznje udesno. Dogadaj zbog kojeg potrosaci trose manje pri datom nivou cena (poveeanje poreza, pad cena па .ьerzi) pomera krivu agregatne traznje ulevo. 2. Pomeranja koja nastaju usled investicija: Dogadaj zbog kojeg preduzeca investiraju vise pri datom nivou cena (optimizam u pogledu buducnosti, pad kamatnih stopa kao rezultat povecanja ponude novca) pomera krivu agregatne traznje udesno. Dogadaj zbog kojeg preduzeca investiraju manje pri datom nivou cena (pesimizam u pogledu buducnosti, povecanje kamatnih stopa kao rezultat smanjenja ponude novca) pomera krivu agregatne traznje ulevo.

з.

Pomeranja koja nastaju usled dtiavnih izdataka: Povecanje drzavnih izdataka dobara i usluga (povecanje izdataka za odbranu ili izgradnju auto-puteva) pomera krivu agregatne traznje udesno. Smanjenje drzavnih izdataka dobara i usluga (smanjenje izdataka za odbranu ili za izgradnju auto-puteva) pomera krivu agregatne traznje ulevo. 4· Pomeranja koja nastaju usled neto-izvoza: Dogadaj koji povecava izdatke za neto izvoz pri datom nivou cena (ekonomski rast u inostranstvu, depresijacija deviznog kursa) pomera krivu agregatne traznje udesno. Dogadaj koji smanjuje izdatke za neto-izvoz (recesija u inostranstvu, apresijacija deviznog kursa) pomera krivu agregatne traznje ulevo.

~

=~

. -

~

Kriva agregatne traznje: rezime

I.:JI::>

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKt:: 1'-LUK 1 UA(.;IJI:..

vertikalna, dak па kratki rok, kriva agregatne panude ima uzlazni nagib. Da Ьismo -razumeli kratkorocne ekonomske fluktuacije i odstupanje ponasanja ekonomije u kratkom roku, od njenog ponasanja u dugom roku, potrebno је da ispitamo krivu agregatne ponude i na kratki i na dugi rok.

Zasto је kriva agregatne ponude vertikalna na dugi rok Sta odreduje ponudenu kolicinu dobara i usluga na dugi rok? Implicitno smo odgovorili na to pitanje jos ranije u knjizi kada smo analizirali proces ekonomskog rasta. Na dиgi rok, praizvadnja dabara i иsluga и ekanamiji (njen realni BDP) zavisi ad panиde rada, kapitala i priradnih resиrsa, kao i ad raspalazive tehnalagije koja se karisti za transformisanje avih faktara proizvadnje и dabra i uslиge. Posto nivo cena ne utice na ove dugorocne determinante realnog BDP-a, kriva agregatne ponude na dugi rok је vertikalna, kao na Slici 4. Drugim reCima, na dugi rok, rad, kapital, prirodni resursi i tehnologija jedne privrede odreduju ukupnu ponudenu kolicinu dobara i usluga, а fa ponudena kolicina је jednaka, bez obzira na trenutni nivo cena. Vertikalna kriva agregatne ponude na dugi rok predstavlja, u sustini, samo primenu klasicne dihotomije i monetarne neutralnosti. Као sto smo vec istakli, klasicna makroekonomska teorija zasniva se na pretpostavci da realne varijaЬle ne zavise od nominalnih varijaЬli. Dugorocna kriva agregatne ponude konzistentna је s tom idejom, jer implicira da kolicina autputa (realna varijaЬla) ne zavisi od nivoa cena (nominalna varijaЬla}. Као sto smo ranije naglasili, veCina ekonomista smatra da ovaj princip dobro funkcionise kada se ekonomija proucava tokom visegodisnjeg perioda, ali ne i kada se proucavaju godisnje promene. Dakle, kriva agregatne ponude је vertikalna samo na dugi rok.

SLIKA 4 ~

~

~-

~

Nlvo се па

Dugorocna kriva agregatne ponude Na

dиgi

rok,

Dugorocna agregatna ponuda

ропиdепа

koliдna аиtриtа

zavisi od kofiCine rada, kapitafa i prirodnih resиrsa и jednoj privredi, kao i od tehnologije kojom se ovi inpиti pretvarajи

............................................

.............................................

и аиtриt. Ponиdena koliдna

ne zavisi od opsteg nivoa cena. Shodno tome, dиgorocna kriva agregatne ponиde је vertikafna pri prirodnoj stopi аиtриtа.

О

Prirodni nivo

Koliclna

autputa

autputa

POGLAVLJE 33

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

MoZda cete se zapitati kako to da kriva ponude konkretnih dobara i usluga moze da bude rastuca ako је dugorocna kriva agregatne ponude vertikalna. Razlog је to sto ponuda konkretnih dobara i usluga zavisi od relativnih cena - cena tih dobara i usluga u odnosu na ostale cene u ekonomiji. Na primer, kada se poveca cena sladoleda, ukoliko su sve ostale cene u ekonomiji konstantne, ponudaCi sladoleda mogu da povecaju svoju proizvodnju tako sto се uzeti radnu snagu, mleko, cokoladu i ostale inpute iz proizvodnje ostalih dobara, recimo, smrznutog jogurta. Nasuprot tome, ukupna proizvodnja dobara i usluga u ekonomiji ogranicena је njenom radnom snagom, kapitalom, prirodnim resursima i tehnologijom. Dakle, kada se sve cene u ekonomiji istovremeno povecaju, ukupna ponudena kolicina dobara i usluga se ne menja.

Zasto se dugorocna kriva agregatne ponude moze pomeriti Polozaj dugorocne krive agregatne ponude pokazuje koliCinu dobara i usluga koju predvida klasicna makroekonomska teorija. Тај nivo proizvodnje ponekad se naziva potencijalni autput Ш autput pune zaposlenosti. Da Ьismo Ьili precizniji, nazvacemo ga prirodnim nivoom autputa, jer on pokazuje sta ekonomija proizvodi kada postoji prirodna, Ш normalna, stopa nezaposlenosti. Prirodni nivo autputa jeste onaj nivo proizvodnje kojem ekonomija teZi na dugi rok. Svaka promena u privredi koja menja prirodni nivo autputa pomera dugorocnи krivu agregatne ponude. Posto autpиt u klasicnom modelи zavisi od rada, kapitala, prirodnih resursa i tehnoloskog znanja, pomeranja dugorocne krive agregatne ponude mozemo da kategorisemo prema razlozima njihovog nastajanja.

Pomeranja koja nastaju usled radne snage Zamislite da ekonomija dozivi porast imigracija iz inostranstva. Zbog porasta broja radnika, ponиdena koliCina dobara i иsluga Ьi se povecala. Shodno tome, dиgorocna kriva agregatne ponude pomerila Ьi se udesno. Obratno, ukoliko veliki broj radnika napusti ekonomiju radi odlaska u ino. stranstvo, dugorocna kriva agregatne ponиde pomerila Ьi se ulevo. Polozaj dugorocne krive agregatne ponude zavisi i od prirodne stope nezaposlenosti, ра svaka promena te stope izaziva pomeranje dиgorocne krive agregatne ponиde. Na primer, kada Ьi Kongres znatno povisio minimalnu zaradи, prirodna stopa nezaposlenosti Ьi se povecala, а ekonomija Ьi proizvodila manjи koliCinи dobara i иslиga. Shodno tome, dugorocna kriva agregatne ponude pomerila Ьi se ulevo. Obratno, ukoliko Ьi se reformom sistema za osiguranje и slисаји nezaposlenosti podstakli nezaposleni radnici da uloze vise truda u traienje posla, prirodna stopa nezaposlenosti Ьi opala, а dиgorocna kriva agregatne ponиde pomerila Ьi se иdesno. Pomeranja koja nastaju usled kapi·tala Porastom fonda kapitala и ekonomiji povecava se produktivnost, а time i ponudena kolicinu dobara i иsluga. Shodno tome, dugorocna kriva agregatne ponиde pomerila Ьi se иdesno. Obratno, padom raspolozivog kapitala u ekonomiji smanjuje se produktivnost i ponиdena kolicinu dobara i иsluga, Cime se dugorocna kriva agregatne ponude pomera иlevo. UoCite da ista logika vaii bez obzira da li govorimo о fizickom Ш ljиdskom kapitalu. Porast Ьilo broja masina Ьilo broja fakиltetski obrazovanih radnika povecace sposobnost ekonomije da proizvodi dobra i иsluge. Dakle, u оЬа slucaja, dиgorocna kriva agregatne ponude pomerila Ьi se udesno.

1 739

740

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

Pomeranja koja nastaju usled prirodnih resursa Proizvodnja u ekonomiji zavisi od njenih prirodnih resursa, u koje spadaju zemlja, minerali i meteoroloske prilike. Otkrice novih naslaga minerala pomera dugorocnu krivu agregatne ponude udesno. Promena meteoroloskih uslova koja ne pogoduje zemljoradnji pomera dugorocnu krivu agregatne ponude ulevo. U mnogim zemljama, vazni prirodni resursi uvoze se iz inostranstva. Promena u raspolozivosti tih resursa takode moze da pomeri dugorocnu krivu agregatne ponude. Као sto cemo kasnije videti, zblvanja koja se desavaju na svetskom trZistu nafte istorijski gledano predstavljali su vatan uzrok pomeranja agregatne ponude. Pomeranja koja nastaju usled tehnoloskog znanja Mobla najvazniji razlog sto ekonomija danas proizvodi vise nego sto је proizvodila u prethodnoj generaciji jeste to sto је napredovalo nase tehnolosko znanje. Otkrice kompjutera, na primer, omogucilo nam је da proizvodimo vise dobara i usluga za svaki dati oblm radne snage, kapitala i prirodnih resursa. Shodno tome, ono је pomerilo dugorocnu krivu agregatne ponude udesno. Iako nisu doslovno tehnoloski, i mnogi drugi dogadaji mogu se shvatiti kao tehnoloske promene. Као sto је objasnjeno u Poglavlju 9, otvaranje medunarodne trgovine ima efekte koji nalikuju izumu novih proizvodnih procesa, ра pomera dugorocnu krivu agregatne ponude udesno. Obratno, kada Ьi vlada donela nove ptopise kojima Ьi se preduzeca sprecila da koriste pojedine proizvodne metode, mobla zato sto su previse opasni ро radnike, to Ьi rezultiralo pomeranjem dugorocne krive agregatne ponudeulevo.

Rezime Dugorocna kriva agregatne ponude odratava klasicni model ekonomije koji smo razvili u prethodnim poglavljima. Svaka politika Ш dogadaj zbog kojih se realni BDP povecao u prethodnim poglavljima sada moze da se smatra razlogom povecanja ponudene koliCine dobara i usluga i pomeranja dugorocne krive agregatne ponude udesno. Svaka politika Ш dogadaj zbog kojih se realni BDP smanjio u prethodnim poglavljima sada moze da se smatra razlogom smanjenja ponudene kolicine dobara i usluga i pomeranja dugorocne krive agregatne ponude ulevo.

Novi nacin prikazivanja dugorocnog rasta i inflacije Posto smo se upoznali s krivom agregatne tra:lnje ekonomije i sa dugorocnom krivom agregatne ponude, sada imamo novi naCin za opisivanje dugorocnih trendova u ekonomiji. Na Slici 5. prikazane su promene koje se iz decenije u deceniju desavaju u ekonomiji. Uocite da se pomeraju оЬе krive. Mada postoje mnoge snage koje upravljaju ekonomijom na dugi rok i u principu mogu da izazovu takva pomeranja, dve najva:lnije snage u praksi su, tehnologija i monetarna politika. Tehnoloski napredak povecava sposobnost ekonomije da proizvede dobra i usluge, а to izaziva neprestano pomeranje dugorocne krive agregatne ponude udesno. Istovremeno, posto Fed vremenom povecava ponudu novca, kriva agregatne tra:lnje takode se pomera udesno. Као sto је prikazano na slici, rezultat је trendovski rast autputa (sto је prikazano kao povecanje У) i stalna inflacija (sto је prikazano kao povecanje Р). Ovo је samo drugi naCin da se prikaze klasicna analiza rasta i inflacije koju smo izvrsШ u Poglavljima 25 i 30.

1

POGLAVLJE 33

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

1

741

.

-

11'

·~··

·.'

Svrha konstruisanja modela agregatne tra.Znje i agregatne ponude, medutiщ nije da preobucemo svoje dugorocne zakljucke u novo ruho. Njegova svrha, kao sto cemo uskoro videti, jeste da se pru.Zi okvir za analizu kratkog roka. Dok razvijamo kratkorocni model, zadrzavamo jednostavnost analize tako sto ne prikazujemo stalni rast i inflaciju koji se nalaze na Slici 5. Ali, uvek imajte na umu da dugorocni trendovi prиZaju osnovu za kratkorocne fluktuacije. Кratkorocne fluktuacije autputa i nivoa cena treba smatrati odstupanjima od stalnih dugorocnih trendova.

. SLIKA 5

Dugorocni rast i inflacija u modelu agregatne traznje i agregatne ponude

Kako se sposobпost ekoпomije da proizvede dobra i usluge vremeпom povecava, prveпstveпo zbog kriva agregatпe poпude pomera se udesпo. Jstovremeпo, kako Fed povecava poпudu поvса, i kriva agregatпe traiпje pomera se udesпo. Na ovoj slici, autput se povecava sa У,980 па У, 99 ." а zatim па Y,ooor а пivo сепа raste sa Р, 980 па Р, 99 ." а zatim па Р, 000 • Dak/e, mode/ agregatпe traiпje i agregatпe poпude pruia пovi паСiп opisivaпja klasicпe aпalize rasta i iпflacije. tehпoloskog пapretka, dugorocпa

Dugorocna agregatna ponuda,

LRAS 1980 LRAS 1990 LRAS2000 Nivo cena

... .. ......

_.....

...... Agregatna traznja, AD2000

о

Koliclna

742

1

KRATKOROCNE EKONOMSKE FL.UKTUACIJE

DEO 12

Zasto kriva agregatne ponude ima uzlazni nagiЬ na kratak rok Sada dolazimo do kljucne razlike izmedu ekonomije na kratak i dugi rok: ponasanje agregatne ponude. Као sto smo vec rekli, agregatna ponuda na dugi rok је vertikalna. Za razliku od nje, na kratak rok, kriva agregatne ponude је rastuca, kao sto је prikazano na Slici 6. То jest, tokom perioda od jedne ili dve godine, porast opsteg nivoa cena u ekonomiji oblcno izaziva porast ponudene kolicine dobara i usluga, а pad nivoa cena oblcno smanjuje ponudenu kolicinu dobara i usluga. Sta izaziva taj pozitivni odnos izmedu nivoa cena i autputa? Makroekonomisti su izlozili tri teorije rastuce krive agregatne ponude na kratki rok. U svakoj teoriji, odredene manjkavosti trzista izazivaju ponasanje na strani ponude u ekonomiji koje se razlikuje na kratki u odnosu na dugi rok. Mada se svaka od sledecih teorija razlikuje u detaljima, sve ih povezuje zajednicka nit: ponudena koliCina autputa odstupa od svog dugorocnog, odnosno, пprirodnogп, nivoa kada nivo cena odstupa od ocekivanog. Kada se nivo cena poveca iznad ocekivanog, autput se povecava iznad svoje prirodnog nivoa, а kada nivo cena opadne ispod ocekivanog, autput se smanjuje ispod svog prirodnog nivoa.

Teorija rigidnih nadnica Prvo i najjednostavnije objasnjenje rastuce krive agregatne ponude и kratkom roku jeste teorija rigidnih nadnica. Prema ovoj teoriji, kriva agregatne ponude u kratkom roku је rastuca jer se nominalne nadnice sporo prilagodavaju, odnosno, rigidne" su, u kratkom roku. Do izvesnog stepena, sporo prilagodavanje nominalnih nadnica moze se pripisati dugorocnim ugovorima izmedu radnika i preduzeca kojima su odredene fiksne nadnice, ponekad cak i na period od tri godine. Osim toga, to sporo prilagodavanje moze da se pripise drustvenim norma11

SLJКA

6

Nivo се па

Kriva agregatne ponude u kratkom roku

Agregatna ponuda u kratkom roku

U kratkom roku, sa padom пivoa сепа sa Р1 па Р2 smaпjuje se ропшfепа kо/iдпа autputa sa У1 па У2. Uzrok tog pozitivпog odпosa mogu da budu rigidпe паdпiсе, rigidпe сепе, ili pogresпe percepcije. Vremeпom dolazi do prilagodavaпja nadпica, сепа i percepcija, раје taj pozitivпi odпos samo privremeп.

о

кoll~i~a autputa

.,

~,

POGLAVLJE 33

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

ma i shvatanjima pravicnosti koji uticu na odredivanje nadnica i koji se sporo menjaju. Da Ьismo videli sta rigidne nominalne nadnice znace za agregatnu ponudu, zamislimo da se preduzece unapred saglasi da се svojim radnicima isplatiti nominalnu nadnicu koja se zasniva na ocekivanom nivou cena. Ako nivo cena Р opadne ispod nivoa koji se ocekivao, а nominalna nadnica ostane na nivou W, tada se realna nadnica WjP povecava iznad nivoa koji је preduzece planiralo da isplati. Posto nadnice predstavljaju veliki deo troskova proizvodnje preduzeca, visa realna nadnica znaCi da su se povecali realni troskovi preduzeca. Na te povecane troskove preduzece reaguje zaposljavanjem manje radnika i proizvodnjom manje koliCine dobara i usluga. Drugim recima, poSto se nadnice ne usklaauju odmah sa nivoom сепа, niii nivo cena Cini zaposlJavanje i proizvodnju manje profitaЬilnim, ра preduzeca smanjuju koliCinu dobara i usluga koju nude.

Teorija rigidnih cena Pojedini ekonomisti zastupaju drugi pristup krivi agregatne ponude u kratkom roku, koji se naziva teorija rigidnih cena. Као sto smo upravo rekli, prema teoriji rigidnih nadnica, nominalne nadnice se vremenski sporo uskladuju. Prema teoriji rigidnih cena, cene pojedinih dobara i usluga takode se sporo uskladuju reagujuCi na promenjene ekonomske uslove. То sporo prilagodavanje cena desava se delimicno zbog troskova uskladivanja cena, koji se zovu meni troskovi. U te troskove spada trosak stampanja i distribucije kataloga i vreme koje је potrebno da se promene nalepnice sa cenama. Као rezultat tih troskova, cene, bas kao i nadnice, mogu da budu rigidne na kratki rok. Da Ьismo videli kakve implikacije rigidne cene imaju na agregatnu ponudu, pretpostavimo da svako preduzece u ekonomiji unapred objavljuje svoje cene na osnovu ekonomskih uslova koje ocekuje da се preovladivati. u tom slucaju, nakon objave се­ па, ekonomija dozivljava neocekivano smanjenje ponude novca, koje се (kao sto smo naucili) smanjiti opsti nivo cena na dugi rok. Mada pojedina preduzeca svoje cene smanjuju odmah reagujuCi na promenjene ekonomske uslove, druga preduzeca moZda nece zeleti da trpe dodatne troskove jelovnika, ра stoga, privremeno kasniti sa smanjenjem cena. Posto preduzeca sa zakasnelom reakcijom imaju cene koje su previsoke, opada im prodaja. Pad prodaje, pak, izaziva smanjenje proizvodnje i zaposljavanja kod takvih preduzeca. Drugim recima, posto se sve cene ne usklaauju odmah sa promenjenim uslovima, neocekivani pad cena neka preduzeca dovodi и polozaj da im cene budu vise nego sto zele, а te viSe cene smanjuju prodaju i navode preduzeca da smanje koliCinu dobara i usluga koju proizvode.

Teorija pogresnih percepcija TreCi pristup agregatnoj ponudi u kratkom roku jeste teorija pogresnih percepcija. Prema ovoj teoriji, promene opsteg nivoa cena mogu privremeno da navedu ponudace na pogresan zakljucak u pogledu desavanja na individualnim trzistima na kojima prodaju svoj proizvod. Као rezultat tih kratkorocnih pogresnih percepcija, ponudaCi reaguju na promene nivoa cena, а ta reakcija dovodi do krive agregatne ponude koja је rastuca. Da Ьismo videli kako to funkcionise, pretpostavimo da opsti nivo cena opadne ispod ocekivanog nivoa. Kada vide da cene njihovih proizvoda opadaju, ponudaCi mogu pogresno da zakljuce da su opale njihove relativne cene. Na primer, uzgajivaCi psenice mogu da uoce pad cene psenice pre nego sto uoce pad cena mnogih drugih artikala koje kupuju kao potrosaCi. Iz uocenog mogu da zakljuce da је nagrada za proizvodnju psenice privremeno mala, ра mogu na to da reaguju smanjenjem koliCine

1

74З

744

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

psenice koju nude. Slicno tome, radnici mogu da uoce pad svojih nominalnih nadnica pre nego sto uoce da su opale cene dobara koja kupuju. Mogu da zakljuce da је nagrada za rad privremeno niska i da na to reaguju smanjenjem kolicine rada koju nude. U оЬа slucaja, nizi nivo cena izaziva pogresne percepcije о relativnim cenama, а te pogresne

percepcije navode ponudace da bara i usluga.

па

nizi nivo cena reaguju smanjenjem ponudene koliCine do-

Rezime Postoje tri alternativna objasnjenja rastuce krive agregatne ponude u kratkom roku: (1} rigidne nadnice, (2) rigidne cene, i (З) pogresne percepcije. Medu ekonomistima ne postoji slaganje oko toga koja је teorija najbolja, i veoma је moguce da svaka u sebl sadrzi elemente istine. Za nase svrhe u ovoj knjizi, slicnosti izmedu teorija vaznije su od njihovih medusobnih razlika. Prema sve tri teorije, autput odstupa od svog prirodnog nivoa kada nivo cena odstupi od ocekivanog. То matematicki mozemo da izrazimo na sledeCi naCin: Kolicina ponudenog autputa

~cekivan)·

Prirodni nivo

nivo

mvo

autputa

cena

cena

Stvarni

gde је а broj koji odreduje koliko autput reaguje na neocekivane promene nivoa cena. UoCite da svaka od tri teorije krive agregatne ponude u kratkom roku naglasava proЬiem koji се verovatno Ьiti samo privremen. Bez obzira da Н se rastuca kriva agregatne ponude moze pripisati rigidnim nadnicama, rigidnim cenama Ш pogresnim percepcijama, ti uslovi nece vecno trajati. Na kraju се se, kada ljudi usklade svoja ocekivanja, uskladiti i nominalne nadnice, cene се bolje reagovati na promene, а pogresne percepcije Ьiсе korigovane. Drugim reCima, ocekivani i stvarni nivoi cena jednaki su u dugom roku, а kriva agregatne ponude nije rastuca, vec је vertikalna.

Zasto se kriva agregatne ponude u kratkom roku moze pomerati Кriva

agregatne ponude u kratkom roku pokazuje nam koliCinu dobara i usluga koja se nudi na kratki rok za svaki dati nivo cena. Ovu krivu moiemo smatrati slicnom krivoj agregatne ponude u dugom roku, koja је rastuca kao posledica prisustva rigidnih nadnica, rigidnih cena i pogresnih percepcija. Dakle, kada razmisljamo о razlozima pomeranja krive agregatne ponude u kratkom roku, potrebno је da razmotrimo sve one varijaЬie koje pomeraju krivu agregatne ponude u dugom roku, kao i novu varijaЬiu - ocekivani nivo cena - koja utice na rigidne nadnice, rigidne cene i pogresne percepcije. Zapocnimo sa onim sto nam је vec poznato о krivoj agregatne ponude u dugom roku. Као sto smo vec rekli, pomeranja dugorocne krive agregatne ponude oЬicno nastaju zbog promena radne snage, kapitala, prirodnih resursa Ш tehnoloskog znanja. Те iste varijaЬle pomeraju i krivu agregatne ponude u kratkom roku. Na primer, kada se zbog porasta kapitala u ekonomiji poveca produktivnost, krive ponude i u kratkom i u dugom roku pomeraju se udesno. Kada se zbog porasta minimalne zarade poveca prirodna stopa nezaposlenosti, krive ponude i u kratkom i u dugom roku pomeraju se ulevo.

POGLAVLJE 33

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

Vazna nova varijaЬla koja utice na polozaj kratkorocne krive agregatne ponude jesu ocekivanja koja ljudi imaju u pogledu nivoa cena. Као sto smo vec rekli, ponudena kolicina dobara i usluga zavisi, na kratki rok, od rigidnih nadnica, rigidnih cena i pogresnih percepcija. Medutim, nadnice, cene i percepcije odredene su na osnovu ocekivanja u pogledu nivoa cena, tako da kada se ocekivanja promene, dolazi do pomeranja krive agregatne ponude u kratkom roku. Da Ьismo ovu ideju uCinili konkretnijom, razmotrimo jednu specificnu teoriju agregatne ponude - teoriju rigidnih nadnica. Prema toj teoriji, kada radnici i preduzeca ocekuju da се nivo cena Ьiti visok, verovatno се se dogovoriti о visokim nominalnim nadnicama. Visoke nadnice povecavaju troskove preduzeca i, za dati stvarni nivo cena, smanjuju koliCinu dobara i usluga koju nude preduzeca. Dakle, kada se poveca ocekivani nivo cena, nadnice su vise, troskovi se povecavaju, а preduzeca nude manju koliCinu dobara i usluga za dati stvarni nivo cena. Stoga se kriva agregatne ponude u kratkom roku pomera ulevo. Obratno, kada se smanji ocekivani nivo cena, nadnice su niZe, troskovi se smanjuju, preduzeca povecavaju proizvodnju za svaki dati nivo cena, а kriva agregatne ponude u kratkom roku pomera se udesno. Slicna logika vazi u svakoj teoriji agregatne ponude. Opsti zakljucak glasi: porast ocekivanog nivoa cena smanjиje ропиаепи koliCinи dobara i иslиga i pomera krivи agregatne ponиde и kratkom rokи иlevo. Pad ocekivanog nivoa cena povecava ропиаепи koliCinи dobara i иslиga i pomera krivи agregatne ponиde и kratkom rokи иdesno. Као sto cemo videti u narednom odeljku, ovaj uticaj ocekivanja na polozaj krive agregatne ponude u kratkom roku ima kljucnu ulogu u uskladivanju ponasanja ekonomije u kratkom i u dugom roku. U kratkom roku, ocekivanja su fiksna, а ekonomija se nalazi u preseku krive agregatne traznje i krive agregatne ponude u kratkom roku. U dugom roku, ocekivanja se uskladuju, а kriva agregatne ponude u kratkom roku se pomera. То pomeranje garantuje da се se ekonomija na kraju naCi u preseku krive agregatne traznje i krive agregatne ponude u dugom roku. Do sada Ьi trebalo da ste vec shvatili zasto је kratkorocna kriva agregatne ponude rastuca i koji dogadaji i politike mogu da izazovu njeno pomeranje. U Tabeli 2. rezimirana је nasa diskusija.

BrziKviz Objasnite zasto је kriva agregatne ponude u dugom roku vertikalna. Objasnite tri teorije koje objasnjavaju zasto је kratkorocna kriva agregatne ponude rastuca.

DVA UZROKA EKONOMSKIH FLUKTUACIJA Posto smo se upoznali sa modelom agregatne traznje i agregatne ponude, raspolazemo osnovnim instrumentima za analizu fluktuacija ekonomske aktivnosti. Konkretno, ono sto smo naucili о agregatnoj traznju i agregatnoj ponudi mozemo iskoristiti da ispitamo dva osnovna uzroka kratkorocnih fluktuacija. Radi pojednostavljenja, pretpostavicemo da ekonomija startuje u dugorocnoj ravnotezi, kao sto је prikazano na Slici 7. Ravnotezni autput i nivo cena odreduje presek krive agregatne traznje i dugorocne krive agregatne ponude, sto је na slici prikazano kao tacka А. U toj tacki, autput se nalazi na svom prirodnom nivou. 1 kriva agregatne ponude u kratkom roku prolazi kroz tu tacku, sto ukazuje na to da su se nadnice, cene i percepcije u potpunosti prilagodile ovoj dugorocnoj ravnotezi. То jest, kada se ekonomija nalazi u svojoj dugorocnoj ravnotezi, nadnice, cene i percepcije morale su

1

745

746

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

TABELA 2 ~

~

;;

"-

'

Zasto kriva agregatne ponude u kratkom roku rastuca?

Kriva agregatne ponude u kratkom roku: rezime

1.

Teorija rigidnih cena: Neoёekivano nizak nivo cena povetava realnu nadnicu, Sto nav<:>di preduzeca da zaposljavaju manji broj radnika i pr<:>izvode manju k<:>liёinu d<:>bara i usluga.

2.

Teorija rigidnih cena: Zbog neocekivano niskog nivoa cena, pojedina preduzeca i dalje imaju cene koje su na visem nivou od zeljenog, а to umanjuje njihovu prodaju i navodi ih da smanjuju proizvodnju.

3· Teorija pogresnih percepcija: Zbog neoi:ekivano niskog nivoa cena, pojedini ponudai:i smatraju da su opale njihove relativne cene, sto izaziva pad proizvodnje. Zasto se kratkorocna kriva agregatne ponude moze pomerati? 1.

Pomeranja koja nastaju usled radne snage: Porast kolicine raspolozive radne snage {mozda zbog smanjenja prirodne stope nezaposlenosti) pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku udesno. Smanjenje ko/icine raspolozive radne snage {mozda zbog porasta prirodne stope nezaposlenosti) pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku ulevo.

2.

Pomeranja koja nastaju usled kapitala: Povecanje fizickog ili ljudskog kapitala pomera krivu agregatne ponude u. kratkom roku udesno. Smanjenje fizickog ili ljudskog kapitala pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku ulevo.

3· Pomeranja koja nastaju usled prirodnih resursa: Porast raspolozivih prirodnih resursa pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku udesno. Smanjenje raspolozivih prirodnih resursa pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku ulevo. · 4· Pomeranja koja nastaju usled tehnologije: Napredak tehnoloskog znanja pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku udesno. Smanjenje tehnoloskog znanja pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku ulevo. 5· Pomeranja koja nastaju usled oi:ekivanog nivoa cena: Pad oi:ekivanog nivoa cena pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku udesno. Porast oi:ekivanog nivoa cena pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku ulevo.

da se prilagode, раје presek agregatne traznje i agregatne ponude u kratkom roku isti kao i presek agregatne trainje i agregatne ponude u dugom roku.

Efekti pomeranja agregatne traznje Pretpostavimo da iz nekog razloga talas pesimizma odjednom preplavi ekonomiju. Uzrok moze da bude neki skandal u Beloj kuCi, pad cena na berzi Ш izbljanje rata u inostranstvu. Zbog tog dogadaja, mnogi ljudi gube poverenje u buducnost i menjaju svoje planove. DomaCinstva smanjuju potrosnju i odlazu vece kupovine, а preduzeca odlazu kupovinu nove opreme. Kakvo је dejstvo takvog talasa pesimizma na ekonomiju? Takav dogadaj smanjuje agregatnu traznju za dobrima i uslugama. То jest, za Ьilo koji dati nivo cena, domaCinstva i preduzeca sada zele da kupuju manju koliCinu dobara i usluga. Као sto је prikazano na Slici 8, kriva agregatne traznje pomera se ulevo sa AD1 na AD 2 . Na toj slici mozemo da ispitamo efekte pada agregatne traznje. Na kratak rok, ekonomija se pomera duz prvobltne krive agregatne ponude u kratkom roku AS 1, iduCi od tacke А ka taCki В. Kako se ekonomija pomera iz tacke А u tacku В, autput opada sa У1 na Yz, а nivo cena opada sa Р 1 na Р 2 . OpadajuCi nivo autputa ukazuje na to da se ekonomija nalazi u recesiji. Mada to nije prikazano na nasoj slici, preduzeca na sman-

POGLAVLJE

ЗЗ

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

1

SLIKA 7 .

Nlvo cena

Dugorocna ravnoteza

Agregatna ponuda u dugom roku

Dиgorocna ravnoteza ekonomije nalazi se и tacki preseka krive agregatne traznje i krive agregatne

ponиde и dиgom rokи

Ravnotezna cena

(tacka А). Kada ekonomija dostigne оvи dиgorocnи ravnotezи, nadnice, cene i percepcije sи se prilagodi/e, tako da i kriva agregatne ропиdе и kratkom rokи prolazi kroz tи tackи. о

autputa

autputa

jenu prodaju i proizvodnju reaguju smanjenjem zaposljavanja. Dakle, pesimizam koji је izazvao pomeranje agregatne tra.Znje, donekle је prizvao ono zbog cega se i javio: pesimizam u pogledu buducnosti izaziva opadanje dohodaka i povecanje nezaposlenosti. Sta ы kreatori politike trebalo da ucine kada se suoce sa takvom recesijom? Jedna mogucnost jeste da preduzmu nesto cime Ьi se povecala agregatna traznja. Као sto smo ranije naglasili, porast drzavnih izdataka Ш porast ponude novca povecao Ьi tra.Zenu koliCinu dobara i usluga pri Ьilo kom nivou cena, ра Ьi se, stoga, i kriva agregatne traznje pomerila udesno. Ako su kreatori politike u stanju da deluju dovoljno brzo i precizno, mogu da poniste pocetno pomeranje agregatne traznje, vrate krivu agregatne traznje na AD1, а ekonomiju u tacku А. (U sledecem poglavlju detaljnije cemo ispitati kako monetarna i fiskalna politika uticu na agregatnu tra.Znju, kao i pojedine prakticne teskoce pri koriscenju tih instrumenata politike.) Cak i bez delovanja kreatora politike, recesija се vremenom sama sebl prona6 lek. Zbog smanjenja agregatne traznje, nivo cena opada. Na kraju се ocekivanja da se usklade sa tom novom realnoscu, ра се i ocekivani nivo cena opasti. Posto pad ocekivanog nivoa cena menja nadnice, cene i percepcije, on pomera krivu agregatne ponude u kratkom roku udesno sa AS 1 naAS 2, sto је prikazano na Slici 8. То uskladivanje ocekivanja omogucava ekonomiji da se vremenom prЉlizi tacki С, u kojoj nova kriva agregatne tra.Znje (AD 2) sece krivu agregatne ponude u dugom roku. U novoj dugorocnoj ravnotezi, tacki С, autput se vraca na svoj prirodni nivo. Cak i ako је talas pesimizma smanjio agregatnu traznju, nivo cena је орао dovoljno (na Р3 ) da Ьi ponistio pomeranje krive agregatne traznje. Dakle, na dugi rok, pomeranje agregatne traznje u potpunosti је izrazen kroz nivo cena, ali ne i nivo autputa. Drugim reCima, dugorocni efekat pomeranja agregatne tra.Znje predstavlja nominalnu promenu (nivo cena је nizi), ali ne i realnu promenu (autput је isti).

747

,

'

• __,..._

1

Ut:.U 1;,:::

-

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUAC!JE

.

SLIKA 8

Smanjenje agregatne traznje Pad agregatпe trazпje, koji moze da Ьиdе pos/edica ta/asa pesimizma и ekoпomiji, predstav/jeп је pomeraпjem krive agregatпe trazпje иlevo sa AD1 па AD2. Ekoпomija se pomera iz tacke А и tackи В. Аиtриt opada sa У1 па У2, а пivo cena opada sa Р1 па Р2. Vremenom, kada se паdпiсе, сепе i percepcije prilagode, kriva agregatпe ропиdе и kratkom rokи pomera se иdеsпо iz AS1 и AS2, а ekoпomija dostize tackи С, и kojoj поvа kriva agregatпe trazпje sece krivи

Agregatna ponuda u dugom roku

Рз

agregatпe ропиdе и dиgom rokи.

Nivo сепа opada па Рз, а аиtриt se vraca па svojи prirodпи stopи, У1.

Da rezimiramo: ovo izlaganje ne pouke:

о

pomeranjima agregatne traznje sadrzi dve znacaj-

• Na kratak rok, pomeranja agregatne traznje izazivaju fluktuacije autputa dobara i usluga и ekonomiji. • Na dugi rok, pomeranja agregatne traznje uticu na opsti nivo cena, ali ne uticu na autput.

Primer iz prakse DVA VELIKA POMERANJA AGREGATNE TRAZNJE: VELIKA DEPRESIJA 1DRUGI SVETSКI RAT Na pocetku ovog poglavlja ustanovili smo tri kljucne cinjenice о ekonomskim fluktuacijama na osnovu podataka koji datiraju od 1965. godine. Razmotrimo sada pazljivije ekonomsku istoriju SAD. Na Slici 9. prikazani su podaci od 1900. о procentиalnoj promeni realnog BDP-a и prethodnim trogodisnjim periodima. Tokom prosecnog trogodisnjeg perioda, realni BDP raste za oko 10 posto- malo vise od З posto godisnje. Poslovni ciklиs, medиtim, izaziva fluktиacije oko tog proseka. Dve epizode upadaju и oCi kao naroCito znacajne - veliki pad realnog BDP-a pocetkom tridesetih i veliko ро-

POGLAVLJE

ЭЗ

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

vecanje realnog BDP-a pocetkom cetrdesetih godina. ОЬа ova dogadaja pripisuju se pomeranjima agregatne traznje. Ekonomski krah pocetkom tridesetih zove se Velika depresija, i to је daleko najveCi ekonomski pad u istoriji SAD. Realni BDP орао је za 27 posto u periodu izmedu 1929. i 1933, а nezaposlenost se povecala sa 3 na 25 posto. Istovremeno, nivo cena је tokom te cetiri godine орао za 22 posto. Mnoge druge zemlje zabeleZile su slican pad autputa i cena u tom periodu. Istoricari ekonornije i dalje raspravljaju о uzrocima Velike depresije, ali se veCina objasnjenja fokusira na veliki pad agregatne traznje. Sta је izazvalo smanjenje agregatne tra.Znje? Evo oko cega vlada neslaganje. Veliki broj ekonomista prvenstveno svaljuju krivicu na pad ponude novca. U periodu izmedu 1929. i 1933. godine, ponuda novca se smanjila za 28 posto. Као sto se moZda secate iz nase diskusije о monetarnom sistemu, taj pad ponude novca Ьiо је posledica proЬlema u bankarskom sistemu. Posto su domaCinstva povlacrla svoj novac iz finansijski nestabllnih banaka, а bankari postajali oprezniji i pocinjali da drze vece rezerve, proces stvaranja novca u sistemu bankarstva sa delirnicnim rezervama pretvorio se u svoju suprotnost. Fed u meduvremenu nije uspeo da ekspanzivnim operacijama na otvorenom trzistu uЬlazi ovo smanjenje novcanog multiplikatora. Shodno tome, ponuda novca је opala. Mnogi ekonornisti smatraju da је Fed kriv za takvu zestinu Velike depresije.

Rast americkog realnog BDP-a od 1900. Tokom ekonomske istorije SAD, dve flиktиacije isticи se kao izиzetno ve/ike. Tokom ranih tridesetih godina ХХ veka, ekonomija је prolazila kroz Velikи depresijи, kada је proizvodnja dobara i иslиga doiivela nag/i pad. Tokom ranih cetrdesetih, SAD sи иsle и Drиgi svetski rat а и ekonomiji је zabe/eien brz porast proizvodnje. ОЬа ova dogadaja oblcno se objasnjavajи velikim pomeranjima agregatne trainje. Procentualna promena realnog BDP-a u odnosu na prethodne tri godine

80 70 60 50 40 30 20 10 о

Velika depresija

Ekonomski procvat tokom Drugog svetskog rata

1---IF--""--\1--

210 220 230~~~~~,..,.,....,

1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 lzvor: Ministarstvo trgovine SAD

1

749

Ostali ekonomisti iznose drиgacije razloge pada agregatne trainje. Na primer, cene akcija opale sи tokom ovog perioda za oko 90 posto, Cime је smanjeno bogatstvo domaCinstava, а time i licna potrosnja. Osim toga, proЬlemi и bankarskom sistemи mozda su sprecili pojedina preduzeca da nadu sredstva koja su im Ьila potrebna za investicione projekte, а to је smanjilo investicionu potrosnju. Naravno, sve ove snage mozda sи zajednicki izazvale smanjenje agregatne traznje tokom Velike depresije. Drugu znacajnu epizodи na Slici 9 - ekonomski procvat pocetkom cetrdesetih godina - lakse је objasniti. OCigledni uzrok tog dogadaja Ьiо је Drugi svetski rat. Kada su SAD usle и rat и inostranstvu, federalna vlada morala је da odvoji vise sredstava za vojne potrebe. Drzavna nabavka dobara i uslиga povecala se vise nego petostrиko od 1939. do 1944. godine. Та ogromna ekspanzija agregatne traznje skoro је иdvostrиcila proizvodnjи dobara i uslиga и americkoj ekonomiji i izazvala povecanje nivoa cena od 20 posto (mada је drzavna kontrola nad cenama ograniCila njihov rast). Nezaposlenost је opala sa 17 posto, koliko је iznosila 1939, na oko 1 posto 1944.- sto је najnizi nivo и istoriji SAD. •

Primer iz prakse RECESIJA IZ

2001.

Nakon najdU.Ze ekonomske ekspanzije и istoriji, SAD sи 2001. godine zapale и recesiStopa nezaposlenosti povecala se sa 3,9 procenata и oktobrи 2000. godine na 4,9 procenata avgusta 2001., а zatim na 6,0 procenata aprila 2002. Ova recesija moze se pripisati trima sokovima koje је dozivela agregatna traznja. Prvi sok Ьiо је kraj rasta cena akcija Internet kompanija na berzi. Tokom devedesetih godina, mnogi investitori na berzi osecali sи optimizam и pogledи informacione tehnologije, ра sи nadиvali cene akcija, posebno akcije kompanija s visokom tehnologijom. S naknadnom раmеси moze se reCi da је njihov optimizam Ьiо preteran. Na krajи је optimizam iscileo, а cene akcija opale sи za oko 25 posto od avgusta 2000. do avgusta 2001. godine. Pad cena na berzi иmanjio је bogatstvo kojim sи raspolagala domaCinstva, sto је, opet, snizilo licnи potrosnju. Osim toga, kada su nove tehnologije pocele da se cine manje profitabllnim nego и pocetkи, investiciona potrosnja је opala. Кriva agregatne traznje pomerila se ulevo. Drиgi sok koji је dozivela ekonomija ЬШ sи teroristicki napadi na Njиjork i Vasington 11. septembra 2001. godine. U nedelji nakon napada, cene akcija na berzi opale sи za jos 12 posto, sto је najveCi nedeljni pad od Velike depresije iz tridesetih godina ХХ veka. Osim toga, napadi sи povecali neizvesnost и pogledи bиdиcnosti. Neizvesnost је и stanju da smanji potrosnjи, jer domaCinstva i firme odlazи svoje planove, и iscekivanju razresenja neizvesnosti. Dakle, i teroristicki napadi sи pomerili agregatnи traznjи jos vise ulevo. TreCi sok Ьila је serija racиnovodstvenih skandala и kompanijama. Tokom 2001. i 2002. godine, doslo se do saznanja da је nekoliko velikih korporacija, иklјисијиСi Enron i VorldKom, obmanиlo javnost и pogledu svoje profitabllnosti. Kada је istina izasla na videlo, naglo је opala vrednost akcija tih kompanija. Cak su i postene kompanije zabeleZile pad sopstvenih akcija, posto su investitori na berzi izrazavali jи.

POGLAVLJE

manje poverenje

и

sve

racиnovodstvene

podatke.

Тај

ЗЗ

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

pad cena na berzi jos

је

vise

иmanjio agregatnи traznjи.

Кreatori politike brzo sи reagovali na ove dogadaje. Ро hitnom zahtevu Predsednika, Kongres је izglasao zakon о smanjenjи poreza za 2001. godinи, иklјисијисi i poreski lcredit koji је odmah stupio na snagu. Jedan od ciljeva smanjenja poreza bilo је stimиlisanje licne potrosnje. Nakon teroristickih napada, Kongres је ојасао drzavne rashode sredstvima kojima је trebalo da se obnovi Njиjork i pomogne oslaЬljena avio indиstrija. ОЬе ove fiskalne mere imale sи za cilj da pomere krivu agregatne traznje иdesno, cime Ьi se иЬlaZila tri soka zbog kojih је ekonomija zabelezila pad agregatne tra.Znje. I Fed је pomogao povecanjи agregatne traznje svojom ekspanzivnom monetarnom politikom. Rast novca је иbrzan, а kamatne stope sи opale. Kamatna stopa na drzavne obveznice sa rokom dospeca od tri meseca pala је sa 6,4 posto koliko је iznosila novembra 2000. na 1,7 posto decembra 2001. godine. NiZe kamatne stope stimulisale sи potrosnjи jer sи se smanjili troskovi koriscenja kredita. Kada је ova knjiga иlazila и stampи 2002. godine, izgledalo је da је recesija privedena krajи. Nezaposlenost је delimicno opala, а proizvodnja dobara i иslиga и ekonomiji opet је pocela da se povecava. Medиtim, recesija iz 2001. godine slиZi kao opomena da postoje mnogi dogadaji koji sи и stanjи da иtiси na agregatnи traznjи, а time i na pravac kojim se krece ekonomija. •

Efekti pomeranja agregatne ponude Zamislimo opet ekonomijи и dиgorocnoj ravnotezi. Sada pretpostavimo da preduzeca iznenada zabeleze porast troskova proizvodnje. Na primer, lose meteoroloske prilike и poljoprivrednim regionima иnistile sи deo иseva i povecale troskove proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Ш, rat na Bliskom istokи prekinиo је isporиke sirove nafte i tako povecao troskove proizvodnje naftnih derivata. Kakvo је makroekonomsko dejstvo takvog porasta proizvodnih troskova? Za svaki dati nivo cena, preduzeca sada zele da ponиde manjи koliCinи dobara i иslиga. Dakle, kao sto је prikazano na Slici 10, kriva agregatne ponиde и lcratkom rokи pomera se ulevo sa AS1 na AS2 . (U zavisnosti od dogadaja, i kriva agregatne ponиde и dиgom rokи moze da se pomeri. Radi pojednostavljenja, medиtim, pretpostavicemo da se ona ne pomera.) Na ovoj slici moguce је иoCiti efekte pomeranja agregatne ponиde иlevo. Na kratki rok, ekonomija se pomera dиZ postojece krive agregatne traznje, iz tacke А и tackи В. Аиtриt ekonomije opada sa У1 na У2, а nivo cena se povecava sa Р 1 na Р2 • Posto ekonomija belezi i stagnaciju (pad аиtриtа) i inflaciju (porast cena), takav dogadaj ponekad se naziva stagflacija. Sta Ьi kreatori politike trebalo da иCine kada se sиосе sa stagflacijom? Nema lakih izbora. Jedna od mogucnosti jeste da ne predиzimajи nista. U tom slисаји, proizvedena koliCina dobara i иslиga ostaje smanjena na nivoи Y2 za neko vreme. Na krajи се, medиtim, recesija sama sebl naCi leka kada se nadnice, cene i percepcije bиdu prilagodile veCim troskovima proizvodnje. Period niskog autputa i visoke nezaposlenosti, na primer, vrsi pritisak da se smanje nadnice radnika. Nizim nadnicama, pak, povecava se ponudena koliCina autputa. Vremenom se kriva agregatne ponиde и kratkom roku ponovo pomera ka AS 1, nivo cena opada, а kolicina аиtриtа priЬlizava se svojoj prirodnoj stopi. Na dugi rok, ekonomija se vraca u tacku А, и kojoj kriva agregatne trainje sece krivu agregatne ponude и dugom rokи.

stagflacija period u kome se smanjuje autput, а cene rastu

1 751

752

1

DEO 12

KRATKOROGNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

SLIKA 10

Nepovoljno pomeranje agregatne ponude Kada se zbog

пekog

dogadaja

роvесаји

troskovi predиzeca, kriva

agregatпe

ропиdе и kratkom rokи pomera se иlevo sa AS1 па AS2. Ekoпomija se pomera iz tacke А и tackи В. Rezиltat је stagflacija: аиtриt opada sa У1 па У2, а пivo сепа

se povecava sa

Р1 па Р2.

Nlvo ceria •

Agregatпa

ponuda u dugom roku

о

Druga mogucnost na raspolaganju kreatorima monetarne i fiskalne politike jeste da pokusaju da uЬlaze neke efekte pomeranja krive agregatne ponude u kratkom roku tako sto се pomeriti krivu agregatne traZ:nje. Та mogucnost prikazana је na Slici 11. U tom slucaju, promene politike pomeraju krivu agregatne traznje udesno sa AD1 na AD 2 - tacno za onoliko koliko је potrebno da se spreci uticaj pomeranja agregatne ponude na autput. Ekonomija prelazi direktno iz tacke А u tacku С. Autput ostaje na svom prirodnom nivou, а nivo cena se povecava sa Р1 na Р3 . U ovom slucaju, kaze se da su kreatori politike uЬiaiili pomeranje agregatne ponude, jer dozvoljavaju da porast troskova permanentno utice na nivo cena. Da rezimiramo: ovo izlaganje о pomeranjima agregatne ponude sadrzi dve vaZ:ne pouke: • Pomeranja agregatne ponude mogu da izazovu stagflaciju komЬinaciju recesije (opadajuceg autputa) i inflacije (rastucih cena). • Кreatori politike koji mogu da uticu na agregatnu traznju nisu u stanju da istovremeno uЬlaze ta оЬа nepovoljna efekta.

POGLAVLJE

ЭЭ

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

1 753

SLIKA 11

Nlvo

UЬiazavanje

cena

nepovoljnog pomeranja agregatne ponude

Dugorocna agregatna ponuda

Suoceпi sa пероvо/јпiт ротегапјет agregatпe poпude .sa

autputa

autputa

AS1 па AS2, kreatori politike koji mogu da uticu па agregatпu traiпju mogu pokusati da pomere krivu agregatпe traiпje sa AD1 па AD2. Ekoпomija Ы se pomerila iz tacke А и tacku с Та politika spreбla Ы da pomeraпje poпude smaпji autput па kratki rok, a/i Ы se пivo сепа регтапепtпо

povecao sa

Primer iz prakse NAFTA 1EKONOMIJA Neke od najvecih fluktиacija ekonomije SAD od 1970. godine vode poreklo sa naftnih polja na Bliskom istokи. Sirova nafta predstavlja kljиcni inpиt za proizvodnjи mnogih dobara i иslиga, а veliki deo иkирnе kolicine nafte и svetu potice iz Saиdijske Arablje i drиgih zemalja Bliskog istoka. Kada se zbog nekog dogadaja (oblcno politiCkog karaktera) smanji ponиda sirove nafte koja potice iz ovog regiona, cena nafte poveca se и celom svetи. Americka predиzeca koja proizvode benzin, aиtomobllske gume i mnoge drиge proizvode, beleze porast troskova. Rezиltat toga jeste pomeranje krive agregatne ponиde иlevo, sto, zauzvrat, izaziva stagflacijи. Prva epizoda ove vrste odigrala se sredinom sedamdesetih godina ХХ veka. Zemlje sa velikim rezervama nafte иdrиZile sи se kao Clanice ОРЕС-а, Organizacije zemalja izvoznica nafte. ОРЕС је blo kartel grиpa prodavaca koja pokиsava da иgusi konkи­ rencijи i smanji proizvodnjи и ciljи povecanja cena. I zaista, cene nafte znatno sи se povecale. U periodи izmedи 1973. i 1975. godine, cena nafte skoro se dvostrиko povecala. Zemlje иvoznice nafte iz celog sveta beleZile sи istovremeno i inflacijи i recesijи. Stopa inflacije и SAD, izrazena na osnovu indeksa cena na malo, ро prvi риt је и periodи od nekoliko decenija premasila 10 posto. Nezaposlenost se povecala sa 4,0 procenata koliko је iznosila 1973. na 8,5 procenata 1975. godine.

Р1 па Рз.

4-"-т

1

ЏС.V

IL

Skoro isto s~ desilo i nekoliko godina kasnije. Кrajem sedamdesetih godina, zemlje ОРЕС-а ponovo su ogranicile ponudu nafte da Ьi povecale cene. Od 1978. do 1981. godine, cena nafte vi.Se se nego dvostruko povecala. Jos jednom је rezultat Ьiо stagflacija. Inflacija, koja је nakon prve epizode s OPEC-om neznatno opala, ponovo se povecala na preko 10 posto na godisnjem nivou. Medutim, posto Fed nije zeleo da uЬlazava tako veliki porast inflacije, ubrzo је usledila recesija. Nezaposlenost se povecala sa oko 6 procenata 1978. na oko 10 procenata nekoliko godina kasnije. Svetsko trziste nafte moze da predstavlja uzrok i povoljnih pomeranja agregatne ponude. Godine 1986. doslo је do razmirica medu aanicama О РЕС-а. Zemlje clanice prekrsile su dogovor о ogranicenju proizvodnje nafte. Na svetskom trzistu sirove nafte cene su se prepolovile. Тај pad cene nafte smanjio је troskove americkih preduzeca, sto је pomerilo krivu agregatne ponude udesno. Као rezultat toga, u americkoj ekonomiji zabelezena је pojava suprotna stagflaciji: autput se ubrzano povecao, nezaposlenost је opala, а stopa inflacije dostigla је najnizi nivo u dugom nizu godina.

. · ·,936. ekpfloniista Ь:zоп ME~Jr:t<~r:a.,·.; K~J~S,j)bja~io Је krijigu po.d 11asЊvom

;~ra~R&f~~~k:~~:~2s~~~f~kt~a~~~oJ···

. . Ј •h ·.~

Ptгif:'i:

·.•k•. , ·"'"'·r, liky,d~P;reiiju. К~jnsov~osnovria poruka giasilaJe . · .

"

Ј

POGLAVLJE 33

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

1 755

Svetsko trziste nafte poslednjih godina ne predstavlja tako vazan uzrok ekonomskih fluktuacija. Delimicno је razlog tome cinjenica da ОРЕС vise nije tako иspesan kao kartel: realna cena nafte vise se nikada nije priЬliZila nivoima sa pocetka osamdesetih godina Х:Х veka. Osim toga, napori koji se ulaiи и stednj и sirovina, kao i izmenjena tehnologija, smanjili sи zavisnost ekonomije od nafte. Kolicina nafte koja је potrebna da se proizvede jedinica realnog BDP-a opala је za oko 40 posto и odnosи na period sokova koje је sedamdesetih izazvao ОРЕС. Uprkos tome, Ьilo Ьi prerano zakljиcili da za SAD cene nafte vise ne treba da predstavljajи razlog za zabrinиtost. Politicki proЬlemi na Bliskom istokи (Ш, bolja saradnja medи clanicama О РЕС-а} иvek sи и stanjи da роvесаји cene nafte. Ako Ьi porast cena nafte Ьiо dovoljno visok, makroekonomski rezиltat Ьi najverovatnije nalikovao stagflaciji iz sedamdesetih. • Brzi kviz: Pretpostavimo da se zbog izbora popularnog predsednickog kandidata iznenada poveca poverenje ljudi u buducnost. Uz pomoc modela agregatne traznje i agregatne ponude analizirajte efekte tog dogadaja na ekonomiju.

ZAKUUCAK Ovo poglavlje postiglo је dva cilja. Prvo, razmotrili smo dve vazne cinjenice о kratko-rocnim fluktuacijama ekonomske aktivnosti. Drиgo, upoznali smo se sa osnovnim modelom koji objasnjava te flиktuacije, а koji se zove model agregatne traznje i agregatne ponиde. Proиcavanje tog modela nastavicemo i и narednom poglavljи kako Ьi potpиnije razиmeli uzroke fluktиacija ekonomije i moguce reakcije kreatora politike na njih.

Promene и proizvodnji nafte па Srednjem istokи predstavljajи jedan od иzroka ekonomskih flиktиacija и SAD.

REZIME • U svim drиstvima javljajи se flиktuacije oko dugorocnih trendova. Те fluktиacije sи neredovne i и velikoj meri nepredvidive. Kada dode do recesije, smanjиjи se realni BDP i ostali pokazatelji dohotka, potrosnje i proizvodnje, а povecava se nezaposlenost. • Кratkorocne ekonomske flиktиacije ekonomisti analizirajи иz pomoc modela agregatne traznje i agregatne ponиde. Prema tom modelи, аиtриt dobara i uslиga i opsti nivo cena prilagodavajи se da Ьi agregatnu traznjи i agregatnu роnиdи doveli u ravnotezи.

•

Кriva

agregatne tramje је ораdајиса iz tri razloga. Prvo, niZi nivo cena povecava realnи vrednost novca koji роsеdији domacinstva, sto stimulise licnи potrosnju. Drиgo, nizi nivo cena smanjиje koliCinи novca kоји potrazиjи domacinstva; kada domaCinstva pokиsaju da novac pretvore и imovinи koja

donosi kamatи,

smanjиjи

se kamatne stope, а to Trece, nizi nivo cena smanjuje kamatne stope, dolar depresira na deviznom trzistu, а to stimиliSe neto izvoz. • Svaki dogadaj ili politika zbog kojih se povecavajи potrosnja, investicije, drzavne nabavke ili neto izvoz pri datom nivoи cena, povecavajи i agregatnи traznjи. Svaki dogadaj ili politika zbog kojih se smanjиjи potrosnja, investicije, drzavne nabavke ili neto izvoz pri datom nivoи cena, smanjиjи i agrestimиliSe investicionи potrosnjи.

gatnи tramjи.

kriva agregatne ponиde је vertikalna. Na dugi rok, ponиdena kolicina dobara i иslиga zavisi od radne snage, kapitala, prirodnih resursa i tehnologije kojima ekonomija raspolaze, ali ne zavisi od opsteg nivoa cena. • Iznete sи tri teorije kojima se objasnjava rastиca kriva agтegatne ponиde и kratkom rokи. Prema te-

•

Dиgorocna

1 ••нЈ

Ј

Ut:.U l
ККА! KUН.Ut;Nt:.

I::'.KUNUM.":ii"\E FLUK TUACIJE

oriji rigidnih nadnica, neocekivani pad nivo cena privrerneno podize realne nadnice, sto navodi preduzeca da srnanje zaposljavanje i proizvodnju. Prerna teoriji rigidnih cena, neocekivani pad nivoa cena cini da neka preduzeca irnaju cene koje su privrerneno previsoke, sto sniZava njihovu prodaju i izaziva srnanjenje proizvodnje. Prerna teoriji pogresnih percepcija, neocekivani pad nivoa cena navodi ponudace da pogresno pornisle da su opale njihove relativne cene, zbog cega oni srnanjuju proizvodnju. Sve tri teorije irnpliciraju da autput odstupa od svog prirodnog nivoa kada cene ods~paju od nivoa koji ljudi ocekuju. • Dogadaji koji rnenjaju sposobnost ekonornije da proizvodi autput, kao sto su prornene radne snage, kapitala, prirodnih resursa Ш tehnologije, porneraju krivu agregatne ponude u kratkorn roku (а rnogu da pornere i krivu agregatne ponude u dugorn ro-

ku). Osirn toga, polozaj kratkorocne krive agregatne ponude zavisi od ocekivanog nivoa cena. • Jedan od rnogucih uzroka ekonornskih fluktuacija jeste porneranje agregatne traznje. Kada se kriva agregatne traznje porneri ulevo, na prirner, autput i cene na kratki rok opadaju. Vrernenorn, kada prornena ocekivanog nivoa cena izazove prilagodavanje nadnica, cena i percepcija, kratkorocna kriva agregatne ponude pornera se udesno, а ekonornija se vraca na svoju prirodnu stopu autputa ро novorn, nizern nivou cena. • Drugi rnoguCi uzrok ekonornskih fluktuacija jeste porneranje agregatne ponude. Kada se kriva agregatne ponude porneri ulevo, kratkorocni efekat jeste opadanje autputa i povecanje cena kornЬinacija koja se zove stagflacija. Vrernenorn, kada se nadnice, cene i percepcije prilagode, nivo cena vraca se na svoj prvoЬitni nivo, а autput se ponovo povecava.

KLJUCNI POJMOVI recesija depresija

rnodel agregatne trafnje i agregatne ponude kriva agregatne traznje

kriva agregatne ponude stagflacija

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Navedite dve rnakroekonornske varijaЫe koje opadaju kada ekonornija zapadne u recesiju. Navedite jednu rnakroekonornsku varijaЫu koja se tokorn recesije povecava. 2. Nacrtajte dijagrarn sa agregatnorn traznjorn, agregatnorn ponudorn u kratkorn roku i agregatnorn ponudorn u dugorn roku. Pazite da pravilno oznaCite ose. З.

Navedite i objasnite tri razloga zbog kojih је kriva agregatne tramje opadajuca.

4. Objasnite zasto је dugorocna kriva agregatne ponude vertikalna.

5. Navedite i objasnite tri teorije koje objasnjavaju razloge za rastucu krivu agregatne ponude u kratkornroku. 6. Koji su rnoguCi uzroci porneranja krive agregatne traznje ulevo? Na osnovu rnodela agregatne traznje i agregatne ponude otkrijte efekte takvog porneranja. 7. Koji su rnoguCi uzroci porneranja krive agregatne ponude ulevo? Na osnovu rnodela agregatne tramje i agregatne ponude otkrijte efekte takvog porneranja.

POGLAVLJE ЗЗ

AGREGATNA TRAZNJA 1 AGREGATNA PONUDA

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Zasto investicije tokom poslovnog ciklиsa vise varirajи nego licna potrosnja? Која је kategorija licne potrosnje najpodloznija promenama: trajna dobra (recimo, kиpovina namestaja i aиtomoЬila), potrosna dobra (recimo, hrana i odeca) Ш иslиge (recimo, odlasci frizerи i lekarи)? Zasto? 2. Pretpostavimo da se ekonomija na dиgi rok nalazi и ravnotezi. а. Uz pomoc dijagrama prikazite takvo stanje ekonomije. Obavezno prikazite agregatnu trainjи, kratkorocnи agregatnи роnиdи i dиgorocnи agregatnu роnиdи. Ь. Sada pretpostavimo da slom berze izazove pad agregatne trainje. Na osnovu svog dijagrama pokaZite sta se desava s aиtpиtom i nivoom cena na kratki rok. Sta se desava sa stopom nezaposlenosti? с. Na osnovu teorije rigidnih nadnica objasnite sta се se desiti sa autpиtom i nivoom cena na dugi rok (pod pretpostavkom da se politika ne menja). Kakvu ulogu и ovom prilagodavanjи ima ocekivani nivo cena? Analizи obavezno prikazite na grafikonи. 3. Objasnite da li се svaki od sledecih dogadaja povecati ili smanjiti agregatnи роnиdи na dиgi rok, Ш na nји nece imati иticaja. а. SAD beleze talas imigracije. Ь. Kongres povecava minimalnи zaradи na 10 dolara na sat. с. Intel pronalazi novi i jaci kompjиterski Cip. d. Snazni uragan ostecuje fabrike dиZ istocne obale. 4. Na Slici 8 uporedite stopи nezaposlenosti u tackama Б i С sa stopom nezaposlenosti u tacki А Ako dиgorocnu krivu agregatne ponиde objasnjavate teorijom rigidnih nadnica, kakva је realna nadnica и tackama Б i С u odnosи na realnи nadnicи и tacki А?

5. Objasnite zasto sи pogresne sledece tvrdnje. а. "Кriva agregatne traznje је opadajuca jer predstavlja horizontalni zbir kriva traznje za pojedinacnim dobrima." Ь. "Dиgorocna kriva agregatne ponиde је vertikalna jer ekonomske snage ne иtiси na agregatnи роnиdи na dиgi rok."

с.

"Kada Ьi preduzeca svakodnevno иskladivala svoje cene, tada Ьi kratkorocna kriva agregatne ponиde bila horizontalna. n d. "Kada god ekonomija zapadne и recesiju, njena dиgorocna kriva agregatne ponиde pomera se ulevo." 6. Za svaku od tri teorije rastuce kratkorocne krive agregatne ponиde paZljivo objasnite sledece. а. kako se ekonomija oporavlja od recesije i vraca u svojи dugorocnu ravnotezи bez intervencije drzave ь. sta odredиje brzinи tog oporavka

7. Pretpostavimo da Fed poveca роnиdи novca, ali da, posto javnost ocekuje taj postupak, istovre:neno poveca i ocekivanja u pogledи nivoa cena. Sta се se desiti sa autputom i nivoom cena na kratki rok? Uporedite ovaj rezиltat sa ishodom u slисаји da Fed poveca роnиdи novca, а da pritom javnost ne promeni svoja ocekivanja u pogledu nivoa cena. 8. Pretpostavimo da se ekonomija trenutno nalazi и recesiji. Ako kreatori politike nista ne predиzmи, sta се se и ekonomiji vremenom dogadati? Objasnite reCima i иz pomoc dijagrama agregatne traznje i agregatne ponude. 9. Pretpostavimo da radnici i predиzeca iznenada smatrajи da се inflacija sledece godine Ьiti prilicno visoka. Pretpostavimo i da ekonomija startuje и dи­ gorocnoj ravnoteZi, а da se kriva agregatne ponиde ne pomera. а. Sta se desava sa nominalnim nadnicama? Sta se desava sa realnim nadnicama? Ь. Na dijagramи agregatne traznje i agregatne ponиde prikazite efekte promene ocekivanja na nivoe cena i autpиta i na kratki i na dиgi rok. с. Da li sи ocekivanja u pogledи visoke inflacije Ьi­ la ispravna? Objasnite. lO.Objasnite da li svaki od sledeCih dogadaja pomera kratkorocnи krivu agregatne ponude, krivu agregatne traznje, Ш ne pomera nijednи krivи. Na dijagramи prikaiite efekte koje svaki dogadaj koji pomera neku od kriva ima na ekonomijи. а. DomaCinstva odlиcujи da stede veCi deo svog dohotka. Ь. UzgajaliSta pomorandzi na Floridi prolaze kroz dиgacak period sa temperaturama ispod nиle. с. Zbog porasta mogucnosti zaposlenja и inostranstvи, veliki broj ljиdi napиsta zemljи. v

1 757

ll.Objasnite kratkorocne i dugorocne efekte svakog od sledeCih dogadaja na autput i nivo cena, pod pretpostavkom da kreatori politike niSta ne preduzimaju. а. Berza naglo opada, smanjujuCi bogatstvo potrosaca. Ь. Federalna vlada povecava izdatke za nacionalnu odbranu. с. Tehnoloski napredak povecava produktivnost. d. Zbog recesije u inostranstvu stranci kupuju manje americkih dobara. 12.Pretpostavimo da preduzeca postanu veoma optimisticna u pogledu buducih uslova poslovanja i da mnogo investiraju u novu opremu. а. Na dijagramu agregatne traznje i agregatne ponude prikaiite kratkorocni efekat tog optimizma na ekonomiju. Oznacite nove nivoe cena i realni autput. Objasnite reCima zasto se menja ponuaena agregatna koliCina autputa .. Ь. Sada na dijagramu iz prikaza (а) pokazite novu dugorocnu ravnoteiu u ekonomiji. (Za sada pretpostavite da se ne menja dugorocna kriva agregatne ponude.) Objasnite recima zasto se trazena agregatna kolicina autputa menja izmedu kratkog i dugog roka. с. Kako Ьi veliko investiranje uticalo na dugorocnu krivu agregatne ponude? Objasnite.

http://'

13.Posto se americka ekonomija 1939. godine nije u potpunosti oporavila od Velike depresije, Predsednik Ruzvelt је objavio da се se Dan zahvalnosti proslaviti nedelju dana ranije nego oЬicno, kako Ьi se prodиZio period kupovine pred Bozic. Objasnite ovu odluku koristeCi model agregatne traZnje i agregatne ponude. 14.Nacionalni Ьiro za ekonomska istrazivanja predstavlja neprofitnu grupaciju za ekonomska istraiivanja koja odreduje zvanicne datume pocetka i kraja recesija u SAD. Posetite njihov sajt, http://www.nber.org, i nadite podatke о odredivanju datuma poslovnih ciklusa. UoCite da NBER cesto koristi izraz нkontrakcijan za recesiju i ekspanzija" za l?eriod rasta izmedu recesija. а. Sta је za americku ekonomiju predstavljalo najnoviju prekretnicu? Da li је ekonomija SAD sada u kontrakciji Ш ekspanziji? Ь. Kada је zavrsena najnovija recesija? Koliko је trajala? Prema istorijskim standardima, da li је ta recesija trajala dugo ili kratko? с. Kada је zavrsena najnovija ekspanzija? Koliko је trajala? Prema istorijskim standardima, da li је ta ekspanzija trajala dugo ili kratko?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http:(/mankiwXtra.swlearning.com.

11

UTICAJ MONETARNE 1FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU Zarnislite da ste Clan Federalne komisije za otvorena trzista koja odreduje monetarnu politiku. Uocavate da su se predsednik i Kongres saglasili da se smanje drzavni izdaci. Каkо Ьi Fed trebalo da reaguje na ovu promenu fiskalne politike? Da li Ьi trebalo da poveca ponudu novca, smanji ponudu novca, ili ne Ьi trebalo da је menja? Da Ьiste odgovorili na to pitanje, potrebno је da razmotrite uticaj monetarne i fiskalne politike na ekonomiju. U prethodnom poglavlju, videli smo kako se ekonomske fluktuacije objasnjavaju uz pomoc modela agregatne traznje i agregatne ponude. Kada se kriva agregatne traznje i1i kriva agregatne ponude pomeri, rezultat su fluktuacije ukupnog autputa dobara i usluga и ekonomiji, kao i opsteg nivoa cena. Као sto smo istakli и prethodnom poglavlju, i monetarna i fiskalna politika mogu da uticu na agregatnu traznju. Dakle, promena jedne od ovih politika moze da izazove kratkorocne fluktuacije autputa i cena. Кreatori politike :Zelece da predvide taj uticaj i da, mobla, reaguju prilagodavanjem druge politike. U ovom poglavlju detaljno cemo ispitati kako vladini instrumenti monetarne i fiskalne politike uticu na polozaj krive agregatne traznje. Vec smo govorili о dugorocnim efektima tih politika. U Poglavljima 25 i 26, videli smo kako fiskalna politika

759

760

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

иtice na stednjи, investicije i ekonomski rast na dиgi rok. U Poglavljima 29 i 30, videli smo kako Fed kontrolise роnиdи novca i kako ponиda novca иtice na nivo cena na dиgi rok. Sada cemo videti kako ti instrиmenti politike mogu da pomere krivu agregatne traznje i kako, pri tome, иtiси i na kratkorocne ekonomske flиktuacije. Као sto smo vec naиcili, osim monetarne i fiskalne politike, na agregatnи traznjи иtiси mnogi faktori. Konkretno, pozeljni izdaci domaCinstava i predиzeca odredиjи иkирnи traznjи za dobrima i иslиgama. Kada se promeni zeljeni nivo rashoda, pomera se agregatna traZ:nja. Ako kreatori politike ne reagujи, takva pomeranja agregatne traZ:nje izazivajи kratkorocne flиktuacije аиtриtа i zaposlenosti. Shodno tome, kreatori monetarne i fiskalne politike ponekad se koriste raspolozivim polиgama politike kako Ьi pokиsali da иЬlаzе ta pomeranja agregatne traZ:nje i tako stabilizovali ekonomijи. Ovde cemo govoriti о teoriji na kojoj se zasnivajи te mere i о pojedinim teskocama koje nastajи pri koriscenjи ove teorije и praksi.

КАКО MONETARNA POLITIKA UTICE NA AGREGATNU TRAZNJU Кriva agregatne traznje pokazuje иkирnи trazenи kolicinи dobara i иslиga и ekonomiji pri bilo kom nivoи cena. Као sto se moZda secate iz prethodnog poglavlja, kriva agregatne traznje је ораdајиса iz tri razloga:

• Efekat bogatstva: Nizi nivo cena povecava realnи vrednost novca kojim raspolazи domaCinstva, а vece realno bogatstvo stimиlise licnи potrosnjи. • Efekat kamatnih stopa: NiZi nivo cena smanjиje kamatnи stopи jer ljиdi pokиsavajи da dаји na pozajmicи visak novca koji posedиju, а niZa kamatna stopa podstice investiciona ulaganja. • Efekat deviznog kursa: Kada se zbog niZeg nivoa cena smanji kamatna stopa, investitori jedan deo svojih sredstava iznose и inostranstvo i izazivajи depresiranje domace valute и odnosи na strane valиte. Тim depresiranjem pojeftinjujи domaca и odnosи na inostrana dobra, cime se, dakle, stimulisи potrosnja za neto izvoz.

teorija preferencije likvidпosti Kejnsova teorija ро kojoj se kamatna stopa prilagodava da Ы se uravnotezile poпuda novca i traznja za novcem

Ova tri efekta ne Ьi trebalo smatrati alternativnim teorijama. Naprotiv, oni nastajи simultano kako Ьi povecali trazenu koliCinи dobara i иslиga и situaciji kada nivo cena opadne, odnosno da Ьi је smanjili kada se nivo cena poveca. Mada ova tri efekta fиnkcionisи zajedno kao objasnjenje ораdајисе krive agregatne traZ:nje, oni nisи od podjednakog znacaja. Posto gotov novac predstavlja mali deo bogatstva domaCinstava, efekat na bogatstvo najmanje је znacajan od sva tri. Osirn toga, posto izvoz i иvoz predstavljaju samo mali deo americkog BDP-a, efekat na devizni kurs nije tako veliki и slисаји ekonomije SAD. (Гај efekat mnogo је vazniji za manje zemlje, posto one ро pravilи izvoze i uvoze veCi иdео svog BDP-a). U slucaju ekonomije SAD, najvainiji razlog za opadajucu krivu agregatne trainje jeste efekat па kamatne stope. Da Ьismo razиmeli kako politika иtice na agregatnи traznjи detaljnije cemo ispitati efekat na kamatne stope. Ovde cemo razviti teoriju odredivanja kamatne stope, koja se zove teorija preferencije lik.vidnosti. Nakon sto razvijemo tu teorijи, na osnovu nje cemo shvatiti ораdајиси krivu agregatne traznje i kako monetarna politika pomera tи krivu. Sagledavanjem krive agregatne traznje iz drиgog иgla, teorija preferencije likvidnosti prosirиje nase razumevanje kratkorocnih ekonomskih flиktиacija.

POGLAVLJE 34

UTICAJ MONETARNE 1 FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

Teorija preferencije likvidnosti U svojoj klasicnoj knjizi Opsta teorija zaposlenosti, kamata i novca, Dzon Majnard Kejns izneo је teoriju preferencije likvidnosti kako Ы objasnio faktore koji odreduju kamatnu stopu u ekonorniji. Та teorija u sustini predstavlja samo primenu ponude i trafuje. Prema Kejnsu, kamatna stopa se prilagodava da Ы izjednacila ponudu i trainju za novcem. Mozda se secate da ekonomisti prave razliku izmedu dve kamatne stope: nominalna kamatna stopa је ona koja se oblcno objavljuje1 а realna kamatna stopa је ona koja је uskladena za efekte inflacije. Који kamatnu stopu sada pokusavamo da objasnimo? Odgovor glasi: оЬе. U analizi koja sledi, ocekivanu stopu inflacije smatracemo konstantnom. (Ova pretpostavka ima smisla kada је rec о proucavanju ekonomije u kratkom roku, sto sada i cinimo.) Dakle, kada se nominalna kamatna stopa povecava ili smanjuje, povecava se ili smanjuje i realna kamatna stopa koju ljudi ocekuju da се ostvariti. U nastavku ovog poglavlja, kada budemo govorili о promenama kamatne stope, potrebno је da zamislite da se realne i norninalne kamatne stope pomeraju u istomsmeru. Razvijmo sada teoriju preferencije likvidnosti razmatranjem ponude i traznje za novcem i njihove zavisnosti od kamatne stope.

Ponuda novca Prvi element teorije preferencije likvidnosti jeste ponuda novca. Као

sto smo prvi put rekli u Poglavlju 29, ponudu novca u ekonomiji SAD kontroliSu Federalne rezerve. Fed menja ponudu novca prvenstveno promenama koliCine rezervi u bankarskom sistemu, kroz kupovinu i prodaju drzavnih obveznica u operacijama na otvorenom trzistu. Kada Fed kupuje drzavne obveznice, dolari kojima Љ placa ро pravilu se ulazu u banke, а ti dolari pridodaju se rezervama banaka. Kada Fed prodaje drzavne obveznice1 dolari koje za njih prima povlace se iz bankarskog sistema, а rezerve banaka se smanjuju. Те promene bankarskih rezervi zauzvrat izazivaju promene sposobnosti banaka da daju kredite i da stvaraju novac. Osim kroz operacije na otvorenom trzistu Fed moze da promeni ponudu novca i menjanjem obaveznih rezervi (kolicine rezervi koje banke moraju da роsеdији u odnosи na depozite) Ш eskontne stope (kamatne stope ро kojoj banke mogu da pozajmljuju rezerve od Feda). Ovi detalji monetarne kontrole vazni sи za implementacijи Fedove politike, ali и ovom poglavljи nisи od kljиcnog znacaja. Ovde nam је cilj da ispitamo kako promene ponиde novca иticu na agregatnu traznjи za dobrima i иslиgama. Za tu svrhи 1 mozemo da zanemarimo detalje implementacije Fedove politike i da jednostavno pretpostavimo da Fed kontroliSe роnиdи novca direktno. Drиgim recima ponиdena kolicina novca и ekonomiji је fiksna na bllo kom nivoи koji Fed odluCi da odredi. Posto је ponudena kolicina novca odredena politikom Feda ona ne zavisi od ostalih ekonomskih varijabli. Konkretno ne zavisi od kamatne stope. Kada Fed jednom donese odluke о vrsti politike koju се da sprovodi, ponudena koliCina novca је ista, bez obzira na trenutnu kamatnи stopu. Fiksnи ponudи novca predstavljamo vertikalnom krivom ponude, kao na Slici 1. 1

1

1

Traznja za novcem Drиgi element teorije preferencije likvidnosti jeste traznja za novcem. Као polazna tacka za razиmevanje traznje za novcem poslU.Zice nam ono cega se moZda secate: likvidnost svake aktive podrazиmeva lakocu njene konvertiЬil­ nosti и sredstvo razmene и ekonomiji. Novac predstavlja sredstvo razmene и ekonomiji, ра је ро definiciji najlikvidnija raspoloziva aktiva. Likvidnost novca objasnjava

1 761

SLIKA 1

:

Ravnoteza na trzistu novca Prema teotiji prefereпcije likvidпosti, kamatпa stopa se prilagodava da Ы dovela и ravпoteiи ропиdепи i traieпи kо/iбпи поvса. Ako је kamatпa stopa izпad ravпoteiпog пivoa (kao sto је pri Г1), koliбпa поvса kоји ljиdi ie/e da роsеdији (Md1) marija је od koliбпe kоји је kreirao Fed, а taj visak поvса vrsi pritisak и pravcи sтапјепја kamatпe stope. Obratпo, ako је kamatпa stopa ispod ravпoteiпog пivoa (kao sto је pri r2), koliбпa поvса kоји ljиdi iele da роsеdији (Md2) veca је od koliбпe kоји је kreirao Fed, а taj maпjak поvса vrsi pritisak и pravcи роvесапја kamatпe stope. Dak/e, sпage ропиdе i traiпje па triistи поvса vrse pritisak па kamatпи stopи и pravcu ravпoteiпe kamatпe stope, pri kojoj sи ljиdi zadovoljпi kada роsеdији опи kоliдпи поvса kоји је Fed kreirao.

Kamatna stopa Ponuda novca

Ravnotezna kamatna stopa

······························]·····························

r2

······························~······························

о

··························

кori6i'n~ k~j~ је odredio Fed

Traznja za :: novcem :-

к~iicina novca

traznju za njim: ljudi Ьiraju da drze novac umesto drugih vrsta imovine koje nude vece stope prinosa jer se novac moze koristiti za kupovinu dobara i usluga. Mada mnogi faktori uticu na trazenu koliCinu novca, teorija preferencije likvidnosti najvise istice jediш faktor, а to је kamatna stopa. Razlog је to sto kamatna stopa predstavlja oportunitetni trosak posedovanja novca. То jest, kada svoje bogatstvo drzite u vidu gotovog novca u novcaniku, а ne u oЬliku obveznice koja donosi kamatu, vi guЬite kamatu koju ste mogli da zaradite. Porastom kamatne stope povecava se trosak drzanja novca, а kao posledica, smanjuje se trazena koliCina novca. Padom kamatne stope smanjuje se trosak drzanja novca, а povecava se trazena kolicina. Dakle, kao sto је prikazano na Slici 1, kriva traznje za novcem је opadajuca.

Ravnoteza na trzistu novca Prema teoriji preferencije likvidnosti, kamatna stopa se prilagodava da Ьi ponudu i traznju za novcem uravnoteZila. Postoji jedna kamat·

POGLAVLJE 34

UПСАЈ MONETARNE 1 FISKALNE POLIПKE

NA AGREGATNU TRAZNJU

1 763

na stopa, pod nazivom ravnotezna kamatna stopa, pri kojoj је trazena kolicina novca u potpunosti jednaka ponudenoj koliCini novca. Ako se kamatna stopa nalazi na Ьilo kom drugom nivou, ljudi се pokusati da prilagode svoje portfolije imovine i da, shodno tome, pomere kamatnu stopu ka ravnotezi. Pretpostavimo, na primer, da se kamatna stopa nalazi na nivou iznad ravnoteznog, kao sto је r 1 na Slici 1. U ovom slucaju, kolicina novca koju ljudi zele da poseduju, Md 1, manja је od kolicine novca koju је ponudio Fed. Oni ljudi koji drze visak novca

1;

U6б~e~~;J~:1r.·~··.;~k··. · .·~.' 0· .?.:m~ r·J?e·.r.;~ .nd m.c>s· .· ·гl.·.~o•.·.dk.ua:haliz.e

· ·. ·•··· · . ·· .· · ··· .. . . a·.·n· .·.v . ·o.. u .·. iu·.re.0• d·. · koja .se .koristi А.Дф'џt Odfeduj'Ц pOПUda ki;фitё!l~ j·..~a~rie $r'щg~"{ГpSfJO~ Ј)"·"' v 9 · loziva·prqizvoana'tehnologija kojima se kapital i radna sna- ..... ;' ·... · ..·. , liбt~}~prciJekamatnih!!topa korlste ~Е! u.raz!iCite

;З·;_.· .· .~.·Nbt·p.·r.~o·:a;~~-:;.1;~.,~~~~~:.:~ ~:;; ~ r j r o d ~ i · ; ~ ~ : ~ = ~ ' " Ј ; f . I ; . ~ · : . : . · . ~ r · K . : · . : r n . f j ~ . : . : . ~ .{f . ~.~.•..1..•·.~.·•1.;.i•. •·..; •·m •· ~i. '.: f.t fa. ;.~ ·. ~ ~.~.:.{~·P•...lг. .~.m· ~·' :.~ ·.f ~y .] ·.:.:• •Тoг·z.n·, ,·onJ.,~cu,·n~adzn· :.~·l;a:e·.n~·ist .o·p~•.vaГ:·". · o"rzv."p·.e~rmj"•nie."~ .·a".·n ~r.g"·r · n·o~.•·, m:v~o·."em"a ·e.·c;·~ "'.i .J,.d:"~ •"e·~' nv·• .·•oP.•"'v f!.· ,·.tae "pr·,". v~oanJ!U:~.tp•·i~r~o' J.•

·.:..

.

.• .•

. . .•

. •.:. . •.

.a··"n•. .·.o .e•:p· n· · i"·o."ba."r·n·.n·

.•

.•·.z.vur··.zaaz' i: v•." .o.•.

.•.

.•. . :.-. ..

. .• ._';." ·,i~#;i~IJam6 . 9кr~tкbr9ci1im detiн:ri)inan~ama karrйitniћ. stopa, •. najboljejeim~tiha um'Ц teor.ijup(efёrehtije likvidnosti; Та te"". orija naglas~\la zria'cajrnonetarne politikё. "

1 ' - ' .......

1

pokиsace da ga se oslobode kиpovinom obveznica koje donose kamatu ili njegovim ulaganjem na bankovne racиne koji takode donose kamatu. Posto en:ritenti obveznica i banke preferirajи isplatu niiih kamatnih stopa, na ovaj visak novca oni reaguju snizavanjem svojih kamatnih stopa. Posto se kamatna stopa smanjila,ljиdi su spremniji da drze novac sve dok, pri ravnoteznoj kamatnoj stopi, ne postanu zadovoljni bas onom kolicinom novca koju је ponиdio Fed. Obratno, pri kamatnim stopama ispod ravnoteznog nivoa, kao sto је r 2 na Slici 1, kolicina novca kоји ljиdi zele da drze, Md 2, veca је od koliCine novca kоји је ponи­ dio Fed. Shodno tome, ljudi pokusavajи da povecaju iznos novca smanjenjem posedovanja obveznica i ostale imovine koja donosi kamatи. Kada ljиdi smanje kolicinu obveznica u svom posedи, njihovi en:ritenti moraju da ponude vise kamatne stope da Ы privukli kирсе. Dakle, kamatna stopa se povecava i priЬliZava ravnoteznom nivou.

Opadajuca kriva agregatne traznje Posto smo videli kako teorija preferencije likvidnosti objasnjava ravnotefuи kamatnu stopи и ekonon:riji, sada cemo razmotriti njene implikacije na agregatnu traznju za dobrima i иslиgama. Као pocetnи vezbu, hajde za zapocnemo koriScenjem ove teorije da blsmo ponovo ispitali temu koju vec razumemo - efekat na kamatne stope i ораdајиси krive agregatne traznje. Konkretno, pretpostavimo da se poveca opsti nivo cena u ekonomiji. Sta se desava sa kamatnom stopom koja роnиdи i trafnju za novcem dovodi u ravnotezu i kako ta promena иtice na trazenи koliCinи dobara i иslиga?

Као sto smo rekli u Poglavlju 30, nivo cena predstavlja jednu od determinanti trazene koliCine novca. Kada sи cene vise, svaki риt kada se proda neko dobro ili иslиga razmeni se vise novca. Shodno tome, ljudi се odabrati da drze vecu koliCinu novca. То jest, visi nivo cena povecava trazenu koliCinи novca za svaku datи kamatnи stopu. Dakle, porast nivoa cena sa Р 1 na Р 2 pomera krivи traznje za novcem иdesno sa MD 1 na MD 2, kao sto је predstavljenono na prikazu (а) Slike 2. Uocite kako pomeranje traznje za novcem utice na ravnotezu na trzistи novca. Kada је ponuda novca fiksna, kamatna stopa mora da se poveca da Ы izjednacila ponи­ du i traznju za novcem. Visi nivo cena povecao је kolicinu novca koju ljиdi zele da drze i pomerio је krivu trafnje za novcem иdesno. Medиtim, ponиdena kolicina novca је nepromenjena, ра kamatna stopa mora da se poveca sa r1 na r2 da Ы destimulisala dodatnu traznju. Ovaj porast kamatne stope ima posledice ne samo ро trziste novca, vec i ро trazenи koliCinи dobara i usluga, kao sto је predstavljeno na prikazu (Ь). Pri visoj kamatnoj stopi, cena koriscenja kredita i povracaj od stednje su veCi. Manje domaCinstava bira da иzima kredit za kиpovinи nove kисе, а oni koji ga ipak uzimaju, kupиju manje kuce, ра trafuja za investiranjem и stambeni prostor opada. Manje preduzeca blra da иzetim kreditima grade nove fabrike i kupujи novu opremu, ра se smanjиje i poslovno investiranje. Dakle, kada se nivo cena poveca sa Р 1 na Р2 , Cime se traznja za novcem povecava sa MD 1 na МD 2, а kamatna stopa raste sa sa r1 na r2, trazena kolicina dobara i иslиga smanjиje se sa У1 na У2 . Dakle, ova analiza efekta na kamatne stope moze da se rezimira kroz tri koraka: (1) Visi nivo cena povecava traznju za novcem. (2) Veca traznja za novcem izaziva povecanje kamatne stope. (З) Visa kamatna stopa smanjuje trazenu kolicinu

POGLAVLJE 34

UTICAJ MONETARNE 1 FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

1 765

SLIKA 2

Trziste novca i nagib krive agregatne traznje Porastom пivoa сепа sa Р1 па Р2 kriva trazпje za поvсет pomera se udesпo, kao па prikazu (а). Тај porast traiпje za поvсет prouzrokuje porast kamatпe stope sa r1 паr2. Posto kamatпa stopa predstavlja сепи korisceпja kredita, пјепiт porastom smaпjuje se traieпa koliёiпa dobara i usluga sa У1 па У2. Ovaj пegativaп odпos izmedu пivoa сепа i traieпe koliбпe predstavljeп је opadajucom krivom agregatпe traiпje, kao па prikazu (Ь). (а)

(Ь)

Tlflite novca

Kamatna stopa

Nivo

Ponuda

cena

novca

dobara i usluga. Naravno, vaZi i obratno: nizi nivo cena smanjuje traznju za novcem, sto rezultira nizom kamatnom stopom, а to, opet, povecava trazenu kolicinu dobara i usluga. Кrajnji rezultat ove analize jeste negativan odnos izmedu nivoa cena i trazene koliCine dobara i usluga, sto ilustruje opadajuca kriva agregatne traznje.

Promene ponude novca Do sada smo uz pomoc teorije preferencije likvidnosti potpunije objasnШ kako se ukupna trazena koliCina dobara i usluga u ekonomiji menja sa promenom nivoa cena. То jest, istraZivali smo kretanja dut opadajuce krive agregatne trainje. Ova teorija, medutim, objasnjava i neke druge dogadaje koji menjaju trazenu kolicinu dobara i usluga. Kadgod se trazena koliCina dobara i usluga menja za dati nivo cena, kriva agregatne traZпje se pomera. Jedna vazna varijaЬla koja pomera krl.vu agregatne trainje jeste monetarna politika. Da Ьismo videli kako monetarna politika utice na ekonomiju na kratki rok1 pretpostavimo da Fed poveca ponudu novca kupovinom drzavnih obveznica kroz operacije na otvorenom trzistu. (Zasto Ьi Fed mogao da ucini tako nesto postace jasnije kada budemo shvatili efekte kakvog postupka.) Razmotrimo kako ova monetarna

Krlva agregatne trainje

766 1

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

DEO 12

SLIKA

-

З

_,

Monetarna injekcija Na prikazu (а), porastom poпude поvса sa MS1 па MS2 smaпjuje se ravпotezпa kamatпa stopa sa r1 па r2. Posto kamatпa stopa predstav/ja сепи korisceпja kredita, пјепiт padom se povecava trazeпa kolitiпa dobara i us/uga datom пivou сепа sa У1 па У2. Dakle, па prikazu (Ь), kriva agregatпe trazпje pomera se udesпo sa AD1 па AD2. (а)

Kamatna stopa

(Ь)

Trzlste novca

pri

Krlva agregatne traznje

Nivo

Ponuda

MS 2

се па

о

novca

injekcija utice na ravnoteznu kamatnu stopu za dati nivo cena. То се nam pokazati kako ta injekcija utice na polozaj krive agregatne traznje. Као sto је predstavljeno na prikazu (а) Slike З, porastom ponude novca pomera se kriva ponude novca udesno sa MS1 na MS2 • Posto se kriva traZnje za novcem nije promenila, kamatna stopa opada sa r1 na r2 kako Ьi se izjednacile ponuda i traZnja za novcem. То jest, kamatna stopa mora da opadne da Ьi navela ljude da drze dodatni novac koji је Fed stvorio. I u ovom slucaju kamatna stopa utice na trazenu koliCinu dobara i usluga, kao sto је predstavljeno na prikazu (Ь) Slike З. Niza kamatna stopa smanjuje cenu koriscenja kredita i prinos od stednje. DomaCinstva cesce kupuju vece kuce, Cime se podstice ulaganje u izgradnju stambenog prostora. Preduzeca trose vise na nove fabrike i novu opremu, Cime se podstice poslovno ulaganje. Shodno tome, trazena kolicina dobara i usluga pri datom nivou cena, , povecava se sa У1 na У2 . Naravno, nivo cena nije ni u kom smislu naroCit: monetarna injekcija povecava trazenu koliCinu dobara i usluga pri svakom nivou cena. Dakle, citava kriva agregatne traznje pomera se udesno. Da rezimiramo: kada Fed poveca poпudu поvса, оп smaпjuje kamatnu stopu i povecava trazenu koliCinu dobara i usluga za bllo koji dati nivo cena, pomerajuCi krivu agregatne traznje udesпo. Obratno, kada Fed smanji ponudu novca, оп povecava kamatпu stopu i smanjuje trazenu koliCinu dobara i usluga za bllo koji dati пivo cena, pomerajuCi krivu agregatne traznje ulevo.

1

POGLAVLJE 34

UTICAJ MONETARNE 1 FISKALNE

POLIТIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

1 767

Uloga ciljnih kamatnih stopa u politici Feda Kako Federalne rezerve uticu na ekonomiju? Nase sadasnje i predasnje razmatranje u knjizi tretiralo је ponudu novca kao instrument politike Feda. Kada Fed kupuje drZa.vne obveznice kroz operacije na otvorenom trzistu, on povecava ponudu novca i povecava agтegatnu traznju. Kada Fed prodaje drzavne obveznice kroz operacije na otvorenom trzistu, on smanjuje ponudu novca i smanjuje agтegatnu tra:lnju. U diskusijama о politici Feda cesto se kao instrument njegove politike razmatra kamatna stopa, а ne ponuda novca. 1 zaista, poslednjih godina је Fed sprovodio politiku odredivanja ciljne vrednosti stope federalnih fondova kamatne stope koju banke medusobno naplacuju na kratkorocne kredite. Та ciljna vrednost odreduje se svakih sest nedelja na sastancima Federalne komisije za otvoreno trziste (FOMC). FOMC odreduje ciljnu vrednost stope federalnih fondova (а ne ponude novca, kao sto је povremeno cinila u proslosti), delimicno zato sto је ponudu novca tesko izmeriti sa dovoljnom preciznoscu. Odluka Feda da odreduje ciljnu kamatnu stopu ne menja fundamentalno nasu analizu monetarne politike. Teorija preferencije likvidnosti ilustruje jedan vazan princip: monetarna politika moze da se definise na osnovu ponude novca Ш na osnovu kamatne stope. Kada FOMC odredi ciljnu vrednost za stopu federalnih fondova od, recimo, 6 posto, Fedovim trgovcima obveznica se porucuje: "Izvrsite sve one operacije na otvorenom trziste koje su neophodne da Ьi ravnotezna kamatna stopa iznosila 6 posto." Drugim recima, kada Fed odredi ciljnu kamatnu stopu, obavezuje se da се prilagoditi ponudu novca tako da ravnoteza na trZistu novca dostigne tu ciljnu vrednost. Shodno tome, promene monetarne politike mogu da se posmatraju na osnovu promene vrednosti kamatne stope ili na osnovu promene ponude novca. Kada u novinama procitate da је нFed snizio stopu federalnih fondova sa 6 na 5 postoн, trebalo Ьi da razumete da se to desava samo zato sto Fedovi trgovci obveznicama cine ono sto је potrebno da Ьi se to desilo. Da Ьi snizili stopu federalnih fondova, Fedovi trgovci obveznicama kupuju drzavne obveznice, а tom kupovinom povecava se ponuda novca i smanjuje ravnotezna kamatna stopa (bas kao na Slici 3.) Slicno tome, kada FOMC poveca ciljnu vrednost stope federalnih fondova, trgovci obveziucama prodaju drzavne obveznice, а tom prodajom smanjuje se ponuda novca i povecava ravnotezna kamatna stopa. Pouke koje izvlaCimo iz svega ovoga prilicno su jednostavne: promene monetarne politike koje imaju za cilj povecanje agregatne tra:lnje mogu da se definisu na osnovu povecanja ponude novca ili na osnovu snizenja kamatne stope. Promene monetarne politike koje imaju za cilj smanjenje agregatne traznje mogu da se opisu na osnovu smanjenja ponude novca ili na osnovu povecanja kamatne stope.

"Rej

Вгаип па

bas gitari,

Elviп Dioпs па bubпjevima, Аlеп Griпspeп па kamatпim

stopama."

Primer iz prakse ZASTO FED PRATI BERZU (1 OBRATNO) "lracionalno divljanje." Tako је predsednik Federalnih rezervi Alen Grinspen jednom opisao procvat berze krajem devedesetih godina ХХ veka. Bio је u pravu da је berza podivljala: prosecne cene akcija povecale su se za skoro cetiri puta tokom te decenije. А moZda је berza Ьila cak i iracionalna: godine 2001. i 2002, berza је povukla neke od tih velikih doЬitaka, jer su cene akcija dozivele izraziti pad.

i

768

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

Bez obzira kako tretiramo porast cena na berzi, on namece jedno va.Zno pitanje: kako Ьi Fed trebalo da reaguje na fluktuacije na berzi? Fed nema razloga da brine о cenama akcija samim ро sebl, ali mu је zadatak da nadgleda i reaguje na dogadaje u ukupnoj ekonomiji, а berza akcija predstavlja delic tog mozaika. Kada cene na berzi rastu, domacinstva se bogate, а to povecano bogatstvo stimulise licnu potrosnju. Osim toga, kada cene akcija rastu, preduzeCima postaje atraktivnije da prodaju nove pakete akcija, cime se stimuliSe investiciona potrosnja. Iz оЬа razloga, porast cena na berzi povecava agregatnu tra.Znju za dobrima i uslugama. Као sto cemo detaljnije razmotriti u nastavku ovog poglavlja, jedan od ciljeva Feda jeste stabilizacija agregatne traznje, posto veca stabllnost agregatne traznje podrazumeva vecu stabilnost autputa i nivoa cena. Da Ьi to ucinio, na porast cena akcija Fed moze da reaguje tako sto се ponudu novca drzati na niZem, а kamatne stope na visem nivou nego sto Ьi u protivnom ucinio. Efekat kontrakcije visih kamatnih stopa ponistio Ьi ekspanzivni efekat visih cena akcija. U stvari, ova analiza predstavlja opis ponasanja Feda: realne kamatne stope drzane su, prema istorijskim standardima, na visokom nivou tokom "iracionalnog divljanja" cena akcija krajem 1990-ih. Obratno se desava kada cene akcija na berzi padaju. Izdaci za potrosnju i investicije opadaju, sto izaziva pad agregatne traznje i gura ekonomiju ka recesiji. Da Ьi stabllizovao agregatnu tra.Znju, Fed mora da poveca ponudu novca i snizi kamatne stope. I zaista,on to ро pravilu i cini. Na primer, 19. oktobra 1987. godine, cene na berzi opale su za 22,6 posto- sto predstavlja najveCi pad u istoriji u samo jednom danu. Na slom Ъerze Fed је reagovao povecanjem ponude novca i smanjenjem kamatnih stopa. Stopa federalnih fondova opala је sa 7,7 posto, koliko је iznosila pocetkom oktobra, na 6,6 posto koliko је iznosila krajem tog meseca. Delirnicno i zbog brze reakcije Feda, ekonomija је izbegla recesiju. Slicno tome, kao sto smo videli iz primera iz prakse u prethodnom poglavlju, Fed је smanjio kamatne stope i tokom padova berze 2001. i 2002. godine, mada ovoga puta monetarna politika nije Ьila dovoljno brza da Ы otklonila recesiju. Dok Fed pomno prati desavanja na berzi, i njeni ucesnici pomno prate postupke Feda. Posto је Fed u stanju da utice na kamatne stope i ekonomsku aktivnost, u stanju је da promeni i vrednost akcija. Na primer, kada Fed poveca kamatne stope smanjenjem ponude novca, on cini vlasnistvo nad akcijama manje atraktivnim iz dva razloga. Prvo, veca kamatna stopa znaci da obveznice, koje predstavljaju alternativu akcijama, donose veCi prihod. Drugo, svojom evrstom monetarnom politikom Fed rizikuje da ekonomija zapadne u recesiju, sto smanjuje profit. Shodno tome, kada Fed poveca kamatne stope, cene akcija oblcno opadnu. •

BrziKviz Na osnovu teorije preferencije likvidnosti objasnite kako pad ponude novca utice na ravnoteznu kamatnu stopu. Kako ta promena monetarne politike utice na krivu agregatne traznje?

КАКО FISKALNA POLITIKA UTICE NA AGREGATNU TRAZNJU Na ponasanje ekonomije vlada moze da utice ne samo pomocu monetarne vec i pomocu fiskalne politike. Fiskalnom politikom nazivaju se izbori vlade koji se ticu opsteg nivoa drzavnih nabavki ili poreza. Ranije smo u knjizi ispitali uticaj fiskalne

POGLAVLJE 34

UТICAJ MONETARNE 1 FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

1 769

politike na stednju, investicije i rast u dugom roku. U kratkom roku, medutim, fiskalna politika najvise utice na agregatnu traznju za dobrima i uslugama.

Promene drzavnih nabavki Kada kreatori politike promene ponudu novca ili nivo poreza, oni pomeraju krivu agregatne trafnje jer uticu na odluke preduzeca ili domacinstava о visini izdataka. Nasuprot tome, kada vlada promeni sopstvene nabavke dobara i usluga, ona direktno pomera krivu agregatne traznje. Pretpostavimo, na primer, da Ministarstvo odbrane SAD izvrsi porudzblnu novih borbenih aviona u vrednosti od 20 milijardi dolara od Boinga, velikog avio-proizvodaca. Ovom porudZbinom povecava se traznja za autputom koji proizvodi Boing, sto tu kompaniju navodi da zaposli vise radnika i poveca proizvodnju. Posto Boing predstavlja deo privrede, povecanje traznje za Boingovim avionima znaCi i povecanje ukupne traiene koliCine dobara i usluga pri svakom nivou cena. Shodno tome, kriva agregatne trafnje pomera se udesno. Za koliko ova vladina porudzblna od 20 milijardi dolara pomera krivu agregatne traznje? Na prvi pogled moglo Ьi da se uCini da se kriva agregatne traznje pomera za tacno 20 milijardi dolara. Ispostavlja se, medutim, da to nije tacno. Postoje dva makroekonomska efekta zbog kojih se velicina pomeranja agregatne ponude razlikuje od velicine promene drzavnih nabavki. Prvi efekat- multiplikativni efekat- sugerise da Ьi pomeranje agregatne trafnje moglo da bude vece od 20 milijardi dolara. Drugi efekat - efekat istiskivanja sugerise da Ьi pomeranje agregatne tramje moglo da bude тап­ је od 20 milijardi dolara. Sada cemo posebno razmotriti оЬа ova efekta.

Multiplikativni efekat Kada vlada od Boinga kupi dobra u vrednosti od 20 milijardi dolara, ta kupovina ima i svoje posledice. Momentalni efekat vece traznje od strane vlade jeste povecanje za-

poslenosti i profita za Boing. U tom slucaju, kada radnici ostvare vece zarade, а vlasnici preduzeca visi profit, oni na to povecanje reaguju tako sto povecaju sopstvene izdatke za potrosna dobra. Shodno tome, vladina nabavka od Boinga povecava traznju za proizvodima mnogih drugih preduzeca u ekonomiji. Posto је svaki dolar koji vlada potrosi u stanju da poveca agregatnu traznju za dobrima i uslugama za vise od jednog dolara, kaZe se da nabavke od strane vlade imaju multiplikativni efekat na agregatnu tramju. Тај multiplikativni efekat nastavlja se cak i nakon ove prve runde. Каdа se poveca licna potrosnja, preduzeca koja proizvode potrosna dobra zaposljavaju vise ljudi i ostvaruju visi profit. Vece zarade i profit dalje stimuliSu licnu potrosnju, i tako dalje. Dakle, dolazi do pozitivne povratne sprege, jer veca traznja dovodi do veceg dohotka, sto, opet, dovodi do jos vece traznje. Kada se saberu svi ti efekti, ukupni uticaj na traZenu koliCinu dobara i usluga moze da bude mnogo veCi nego sto је inicijalni impuls vecih nabavki od strane vlade. Slika 4 pokazuje multiplikativni efekat. Povecanje nabavki od strane vlade za 20 milijardi dolara и pocetku pomera krivu agregatne traznje udesno sa AD 1 na AD2 za tacno 20 milijardi dolara. Ali, kada potrosaCi reaguju povecanjem izdataka, kriva agregatne traznje pomera se jos dalje, na AD3 •

multiplikativni efekat dodatna pomeranja agregatne traznje koja rezultiraju kada se ekspanzivnom fiskalnom politikom poveca dohodak, а time i licna potrosnja

770

1

DEO 12

.. SLIKA 4

-

KRATKOROCNE EKONOMSKE Fi..UKTUACIJE

, .

Nlvo cena

Multiplikativni efekat Povecanje vladinih nabavki za 20 milijardi dolara moie da pomeri krivu agregatne trainje udesno za vise od 20 milijardi dolara. Тај multiplikativni efekat nastaje јег povecanje agregatnog dohotka stimuliSe dodatne izdatke od strane potrosaca.

Ovaj multiplikativni efekat koji proistice iz reakcije liCne potrosnje moze da se ро­ reakcijom investicija na visi nivo traznje. Na primer, Boing moze da reaguje na povecanu traznju za avionima tako sto се odluCiti da kupi vise opreme ili da izgradi jos jedno postrojenje. U tom slucaju, povecana traznja od strane vlade izaziva povecanu traii:nju za investicionim dobrima. Та pozitivna povratna sprega izmedu traznje i investicija ponekad se zove investicioni akcelerator. ј аса

Formula za multiplikator izdataka Malo algebre iz srednje skole omogucava nam da izvedemo formulu za veliCinu multiplikativnog efekta koji nastaje usled liCne potrosnje. Vazan broj u ovoj formuli jeste granicna sklonost potrosnji (МРС) - udeo dodatnog dohotka koje domaCinstvo trosi umesto da stedi. Na primer, pretpostavimo da granicna sklonost potrosnji iznosi f. То znaci da za svaki dodatni dolar koji zaradi, domaCinstvo trosi 0,75 dolara (3/4 dolara), а da stedi 0,25 dolara. Sa МРС od f, kada radnici i vlasnici Boinga zarade 20 milijardi dolara od ugovora sa vladom, oni povecavaju svoju potrosnju za r х 20 milijardi dolara, odnosno, 15 mШjardi dolara. Da Ьismo izmerili dejstvo promene drzavnih nabavki na agregatnu traznju, efekte cemo pratiti korak ро korak. Proces zapoCinje kada vlada potroSi 20 milijardi dolara, sto implicira da nacionalni dohodak (zarade i profit) takode raste za ovaj iznos. Тај porast dohotka zauzvrat povecava licnu potrosnju za МРС х 20 mШjardi dolara, sto zauzvrat povecava dohodak radnika i vlasnika preduzeca koja proizvode potrosacka dobra. Ovaj drugi porast dohotka ponovo povecava liCnu potrosnju, ovoga puta za МРС х (МРС х 20 rnilijardi dolara). Ovi efekti povratne sprege i dalje se nastavljaju.

POGLAVLJE

Э4

UTICAJ MONETARNE 1 F'ISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

Da Ьismo utvтdili ukupno dejstvo na traznju za dobrima i uslugama, sablramo sve te efekte: Promena drzavnih nabavki Prva promena u visini potrosnje Druga promena u visini potrosnje Treca promena visini potrosnje

$20 Ьillion $20 Ьillion МРС 2 х $20 Ьillion МРС 3 х $20 Ьillion МРС х

• • •

•

Ukupna promena traznje =

(1

+МРС+ МРС2

+ МРС3 + ... )х 20 milijardi dolara.

Ovde, 11 ••• " predstavlja beskonacni broj slicnih izraza. Dakle, multiplikator mozemo da izrazimo na sledeCi nacin: Multiplikator

1 + МРС + МРС2 + МРС3 + ...

Ovaj multiplikator pokazuje nam traznju za dobrima i uslugama koju generise svaki dolar drzavnih nabavki. Da Ьismo pojednostavili ovu jednacinu, setimo se sa casova matematike da ovaj izraz predstavlja beskonacnu geometrijsku progresiju. Za vrednost х izmedu -1 i +1, 1 +х+ х2 + х 3 + ...

=

1/(1

х).

U nasem slucaju, х= МРС. Dakle, Multiplikator = 1/(1- МРС).

Na primer, ako је МРС 3/4, multiplikator је 1/(1- f), sto iznosi 4. U ovom slucaju, vladini izdaci u iznosu od 20 milijardi dolara generisu traznju za dobrima i uslugama u vrednosti od 80 milijardi dolara. Ova formula za multiplikator ukazuje na jedan vazan zakljucak: veliCina multiplikatora zavisi od granicne sklonosti potrosnji. Dok МРС f rezultira multiplikatorom 4, МРС н rezultira multiplikatorom od samo 2. Da Ьismo videli zasto је to tako, podsetimo se da multiplikator nastaje jer visi dohodak izaziva vece izdatke za potrosnju. Sto је МРС veci, to је ovaj indukovani efekat na potrosnju veCi, ра је i multiplikator veCi.

Ostale primene multiplikativnog efekta Zbog multiplikativnog efekta, jedan dolar drzavnih izdataka moze da generise 'тise od jednog dolara agregatne traznje. Logika multilikativnog efekta, medutim, nije ogranicena na promene drzavnih nabavki. Naprotiv, ona vazi i za svaki slucaj koji menja izdatke za Ьilo koju komponentu BDP-a- potrosnju, investicije, drzavne izdatke Ш neto izvoz. Na primer, pretpostavimo da је zbog recesije u inostranstvu smanjena traznja za americkim neto izvozom za 10 milijardi dolara. Ovaj pad izdataka za americka dobra

1 771

i usluge smanjuje nacionalni dohodak SAD, sto umanjuje izdatke koje americki potrosaci izdvajaju za potrosnju. Ako granicna sklonost potrosnji iznosi r, а multiplikator је 4, tada pad neto izvoza u vrednosti od 10 milijardi dolara podrazumeva smanjenje agregatne traZ:nje u iznosu od 40 milijardi dolara. Navedimo jos jedan primer: pretpostavimo da је zbog porasta cena na berzi doslo do povecanja bogatstva kojim raspola.Zu domacinstva, sto stimulise njihovu potrosnju dobara i usluga za 20 milijardi dolara. Та dodatna licna potrosnja povecava nacionalni dohodak, sto zauzvrat generise jos vecu licnu potrosnju. Ako granicna sklonost potrosnji iznosi r, а multiplikator је 4, tada pocetni impuls od 20 milijardi dolara licne potrosnje postaje povecanje agregatne tra.Znje od 80 milijardi dolara. Multiplikator predstavlja vazan koncept u makroekonomiji jer pokazuje kako ekonomija moze da umnozi dejstvo promene izdataka. Mala inicijalna promena potrosnje, investicija, drzavnih nabavki Ш neto izvoza, moze da izazove veliki efekat na agregatnu tra.Znju, а time i na proizvodnju dobara i usluga u ekonomiji.

Efekat istiskivanja

efekat istiskivanja

smanjenje agregatne traznje koje nastaje kada se zbog ekspanzivne fiskalne politike povecaju kamatne stope i time smanji investiciona potrosnja

Izgleda da multiplikativni efekat sugerise da kada vlada kupi avione od Boinga u vrednosti od 20 milijardi dolara, povecanje agregatne tra.Znje koje se javlja kao rezultat, nuzno је vece od 20 milijardi dolara. Ipak, jedan drugi efekat deluje u suprotnom smeru. Mada povecanje drzavnih nabavki stimuliSe agregatnu traznju za dobrima i uslugama, ono izaziva i porast kamatne stope, а visa kamatna stopa smanjuje investiciono ulaganje i obuzdava agregatnu traznju. Smanjenje agregatne traznje koje nastaje kada se zbog fiskalne ekspanzije poveca kamatna stopa zove se efekat istiskivanja. Da Ьismo videli zasto dolazi do istiskivanja, razmotrimo sta se desava na trziStu novca kada vlada kupi avione Boinga. Као sto smo rekli, ovaj porast tra.Znje povecava dohotke radnika i vlasnika tog preduzeca (а, zbog multiplikativnog efekta, i ostalih preduzeca). Kada se dohoci povecaju, domaCinstva planiraju da kupe vise dobara i usluga i, shodno tome, blraju da drze veCi deo svog bogatstva u likvidnom obliku. То jest, porast dohotka izazvan fiskalnom ekspanzijom povecava traznju za novcem. Efekat porasta traznje za novcem predstavljen је na prikazu (а) Slike 5. Posto Fed nije promenio ponudu novca, vertikalna kriva ponude ostaje ista. Kada visi nivo dohotka pomeri krivu traznje za novcem udesno sa MD 1 na MD 2, kamatna stopa mora da se poveca sa r 1 na r 2 kako Ы se ocuvala ravnoteza izmedu ponude i traznje. Povecanje kamatne stope zauzvrat smanjuje trazenu koliCinu dobara i usluga. Konkretno, posto је koriscenje kredita skuplje, opada traznja za poslovnim investiranjem i investiranjem u stambeni prostor. То jest, mada porast drzavnih nabavki povecava traznju za dobrima i uslugama, on moze i da istisne investicije. Ovaj efekat istiskivanja delimicno ponistava efekat drzavnih nabavki na agregatnu traznju, kao sto је predstavljeno na prikazu (Ь) Slike 5. Pocetni uticaj porasta drzavnih nabavki odra.Zava se kao pomeranje krive agregatne traznje sa AD1 na AD 2, ali kada dode do istiskivanja, kriva agregatne traznje ponovo se vraca na AD3 • Da rezimiramo: kada drzava poveca svoje nabavke za 20 milijardi dolara, agregatna trainja za dobrima i uslugama povecava se za vise ili za тапје od 20 milijardi dolara, и zavisnosti od toga da li је veCi multiplikativni efekat ili efekat istiskivanja.

POGLAVLJE 34

UTICAJ MONETARNE 1 FISKALNE POLIПKE NA AGREGATNU TRAZNJU

-

1 773

SLIKA 5 ~

~

-

Efekat istiskivanja Prikaz (а) predstavlja triiste поvса. Kada vlada poveca svoje пabavke dobara i us/uga, rezu/tirajuce роvесапје dohotkapovecava traiпju za пovcem sa MD1 па MD2, а to izaziva porast ravпoteiпe kamatпe stope sa sa п па r2. Prikaz (Ь) predstavlja efekte па agregatпu traiпju. Pocetпi efekat роvесапја driavпih пabavki pomera krivu agregatпe traiпje AD1 па AD2. lpak, posto kamatпa stopa predstavlja сепи korisceпja kredita, пјепо роvесапје ima teпdeпciju da smaпji traieпu kо/Юпи dobara i us/uga, pogotovo kо/Юпи iпvesticioпih dobara. Ovo istiskivaпje iпvesticija delimicпo poпistava dejstvo fiska/пe ekspaпzije па agregatпu traiпju. Na kraju, kriva agregatпe traiпje pomera se samo па АDз. (а) ТrZiiite Кamatna

stopa

(Ь) Pomeranje agregatne traznje

liovca

Ponuda novca

bythe Fed

novca

Promene poreza Jos jedan vazan instrument fiskalne politike, pored nivoa drzavnih izdataka, jeste nivo oporezivanja. Kada vlada smanji poreze na licni dohodak, na primer, ona povecava iznos koji domaCinstva odnose kuCi. DomaCinstva се stedeti deo tog dodatnog dohotka, ali се jedan njegov deo trositi i na potrosna dobra. Posto povecava licnu potrosnju, smanjenje poreza pomera krivu agregatne trainje udesno. Slicno tome, povecanje poreza smanjuje licnu potrosnju i pomera krivu agregatne traznje ulevo. Na velicinu pomeranja agregatne traznje koje је posledica promene poreza uticu i multiplikativni efekat i efekat istiskivanja. Kada vlada smanji poreze i podstakne licnu potrosnju, povecavaju se zarade i profit, sto jos vise stimulise licnu potrosnju. То је multiplikativni efekat. Istovremeno, visi dohodak izaziva povecanje trainje za novcem, sto ima tendenciju da poveca kamatne stope. Vece kamatne stope Cine koriscenje kredita skupljim, ·zbog cega se smanjuje investiciona potrosnja. То је efekat istiskivanja. U zavisnosti od veliCine multiplikativnog efekta i efekta istiskivanja, pomeranje agregatne trainje moze da bude vece ш manje od promene poreza koja ga је izazvala.

774 1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FL..UKTUACIJE

Osim multiplikativnog efekta i efekta istiskivanja, postoji jos jedna vazna determinanta veliCine pomeranja agregatne trainje koje је rezultat promene poreza: percepcija domacinstava u pogledu toga da li је promena poreza stalna Ш privremena. Na primer, pretpostavimo da vlada objavi smanjenje poreza od 1.000 dolara ро domaCinstvu. Kada odlucuju koliki се deo od tih 1.000 dolara da potrose, domacinstva moraju da se zapitaju koliko dugo се trajati ovaj njihov dodatni dohodak. Ako domaCinstva ocekuju da се smanjenje poreza Ьiti stalno, smatrace ga znatnim doprinosom svojim finansijskim sredstvima, ра се, stoga, povecati potrosnju za veliki iznos. u tom slucaju, smanjenje poreza imace veliki uticaj na agregatnu traznju. Nasuprot tome, ukoliko domaCinstva ocekuju da се promena poreza Ьiti privremena, smatrace da samo neznatno doprinosi njihovim finansijskim sredstvima, расе, stoga, povecati svoju potrosnju samo za mali iznos. U tom slucaju, smanjenje poreza imace samo mali uticaj na agregatnu traznju. Privremeno smanjenja poreza objavljeno 1992. godine predstavljalo је ekstremni primer. Те godine se Predsednik Dzordz W. Bus suoCio sa dugotrajnim prisustvom recesije i sa predstojecom kampanjom za rezЉor. Na takve okolnosti on је reagovao tako sto је objavio smanjenje iznosa poreza na dohodak koji је federalna vlada odbljala od plata radnika. Ali, posto se zakonom utvrdene stope poreza na dohodak nisu promenile, svaki dolar smanjenog odbltka za 1992. godinu znaCio је dodatni dolar poreza koje је trebalo platiti 15. aprila 1993. godine, kada је trebalo prijaviti porez za 1992. Dakle, ovo "smanjenje poreza" u stvari је predstavljalo samo kratkorocдi kredit koji

"-

.. ·

--

\:',···

..

_

''

razmatrahju,f1s~~;lne p61Itik~··istakll

·.Do sad13'smo. u. syom .. kako . prpmene drzavn ih na tJavki Ј. р.rо111~.пе. ~p?re~;;~ щic,u n~·. < trazehu koliCinu dobarai usluga; Ve.ciН~ ё~onornista~matra ~а <Ф;~?I:ie~rщ 1~·Фrz~·va .. ,,..,~ ~+,., . ·kratkorQcni mёikro~kq~om~ki efekti fiskal'бe.fiolitil<.~. d~lu]u рг,··...................... ~ .. . venstveno··. prekoagregatne· trafпje;•!p~k/fisk~l/1~· politi~;3 · •.......t ..,,.,.. ''"'';;.""''ј"' iJtr6cjЏk.tiv 116.St moze •potencijalno da utice i na ponud'~riu kolicihu dqbar
. . ·... · .........

- ·...

,

Naprimer;гazmotrimq efekte poreskiћpromeлa па agre" .. gatnu pqnudu.Jedan od Dёsetprirн:ipaekon?mije'iz Pqglavlja • · v.:.rГ.\JMr>r>i

1 glasi da ljudi reagu]u na podsticaje. Кad
p 1r~dйzE!дi

POGLAVLJE 34

UТICAJ

MONETARNE 1 FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

је

davala vlada. Ne predstavlja iznenadenje sto је uticaj takve politike na licnu potrosnju i agregatnu trainju Ьiо relativno mali.

BrziKviz

Pretpostavimo da vlada smanji izdatke za izgradnju auto-puteva za 10 milijardi dolara. U kom smeru se pomera kriva agregatne traznje? Objasnite zasto Ы to pomeranje moglo da bude vece od 10 milijardi dolara. Objasnite zasto Ьi to pomeranje moglo da bude manje od 10 milijardi dolara.

KORISCENJE FISKALNE POLITIKE ZA STABILIZOVANJE EKONOMIJE Videli smo kako monetarna i fiskalna politika mogu da uticu na agregatnu trainju za dobrima i uslugama u ekonomiji. Ovi teoretski uvidi namecu neka vaina pitanja politike: da li Ьi kreatori politike trebalo da koriste ove instrumente za kontrolu agregatne trafuju i stabilizovanje ekonomije? Ako Ьi trebalo, kada? Ako ne Ьi trebalo, zasto?

Argumenti u prilog aktivne staЬilizacione politike Vratimo se pitanju kojim smo zapoceli ovo poglavlje. Kada vlada i predsednik smanje drzavne izdatke, kako Ьi trebalo da reaguju Federalne rezerve? Као sto smo videli, drzavni izdaci predstavljaju jednu od determinanti polozaja krive agregatne trainje. Kada vlada smanji izdatke, agregatna traznja се opasti, zbog cega се se smanjiti proizvodnja i zaposlenost na kratki rok. Ako Federalne rezerve zele da sprece ovaj negativni uticaj fiskalne politike, mogu da reaguju povecanjem agregatne trainje tako sto се povecati ponudu novca. Monetarna ekspanzija smanjila Ьi kamatne stope, podstakla investicionu potrosnju i povecala agregatnu trainju. Ako monetarna politika reaguje na odgovarajuCi naCin, komblnovane promene monetarne i fiskalne politike mogle Ьi da obezbede da nema uticaja na agregatnu traznju za dobrima i uslugama. Ova analiza predstavlja bas onu vrstu analize koju sprovode Clanovi Federalne komisije za otvoreno trziste. Oni znaju da monetarna politika predstavlja znacajnu determinantu agregatne traznje. Oni znaju i da postoje druge determinante u koje spada i fiskalna politika koju odreduju predsednik i Kongres. Shodno tome, Komisija za otvoreno trziste Federalnih rezervi pomno prati rasprave na temu fiskalne politike. Ovakva reakcija monetarne politike na promenu fiskalne politike predstavlja primer jedne opstije pojave: koriscenja instrumenata politike u cilju stabllizovanja agregatne traznje, а shodno tome, i proizvodnje i zaposlenosti. Ekonomska stabilizacija predstavlja eksplicitni cilj politike SAD od izglasavanja Zakona о zaposlenosti iz 1946. godine. Prema tom zakonu, нtrajna politika i zadatak federalne vlade jeste promovisanje pune zaposlenosti i proizvodnje. и u sustini, vlada је odabrala da bude odgovorna za kratkorocni makroekonomski uspeh. Zakon о zaposlenosti ima dve implikacije. Prva, umerenija, implikacija glasi da Ьi vlada trebalo da izbegava da bude uzrok ekonomskih fluktuacija. Zato vecina ekonomista ne preporucuje velike i iznenadne promene monetarne i fiskalne politike, jer takve promene oblcno izazivaju fluktuiranje agregatne traznje. Osim toga, kada dode do velikih promena, vazno је da kreatori fiskalne i monetarne politike budu svesni postupaka drugih i da na njih reaguju.

1

775

776

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

Druga, amblcioz:tlija, implikacija Zakona о zaposlenosti glasi da Ьi vlada trebalo da reaguje na promene privatne ekonomije kako Ьi stabllizovala agregatnu traznju. Тај zakon је donesen ubrzo posto је objavljena Kejnsova Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca, koja predstavlja jednu od najuticajnijih knjiga ikada napisanih о ekonomiji. U toj knjizi Kejns је istakao kljucnu ulogu agregatne trafuje u objasnjenju kratkorocnih ekonomskih fluktuacija. Kejns је tvrdio da vlada treba aktivno da podstice agregatnu tra2nju kada izgleda da је agregatna tra2nja nedovoljna da odrzi proizvodnju na nivou pune zaposlenosti. Kejns (i njegovi brojni sledbenici) smatrali su da agregatna trafuja fluktuira zbog uglavnom iracionalnih talasa pesimizma i optimizma. Za ove proizvoljne promene ponasanja on је upotreblo termin "zivotinj ski duh". Kada vlada pesimizam, domacinstva smanjuju izdatke za potrosna dobra, а preduzeca smanjuju investicionu potrosnju. Rezultat је smanjena agregatna traznja, niza proizvodnja i veca nezaposlenost. Obratno, kada vlada optimizam, domaCinstva i preduzeca povecavaju potrosnju. Rezultat је veca agregatna trafuja veca proizvodnja i inflacioni pritisak. Obratite paznju da ove promene ponasanja, u izvesnoj meri, i same prizivaju takve efekte. U principu1 vlada moze da prilagodi svoju monetarnu i fiskalnu politiku reagujuCi na ove talase optimizma i pesimizma, i na taj nacin, da stabllizuje ekonomiju. Na primer, kada su ljudi previse optimisticni, Fed moze da poveca ponudu novca da Ьi smanjio kamatne stope i povecao agregatnu tra2nju. Kada su previse pesimisticni1 moze da smanji ponudu novca da Ьi povecao kamatne stope i smanjio agregatnu traznju. Бivsi predsednik Feda Viljem MekCesni Martin veoma је jednostavno opisao ovakav stav prema monetarnoj politici: "Zadatak Federalnih rezervi jeste da skloni posudu sa puncom kada se zabava zahukta." 1

Primer iz prakse KEJNZIJANCI U BELOJ KUCI Kada је jedan novinar 1961. upitao Predsednika Dzona F. Kenedija zasto zagovara smanjenje poreza, on је odgovorio, "Da Ьi stimulisao ekonomiju. Zar se ne secate osnova ekonomije?" Kenedijeva politika, u stvari, se zasnivala na analizi fiskalne politike koju smo izneli u ovom poglavlju. Njegov cilj Ьiо је da uvede smanjenje poreza, cime Ьi se povecala licna potrosnja, agregatna traznja i proizvodnja i zaposlenost u ekonomiji. Pri izboru ovakve politike, Kenedi se oslonio na svoj tim ekonomskih savetnika. Deo tog tima cinili su i takvi istaknuti ekonomisti kao sto su Dzejms ToЬin i Robert Solou, koji su kasnije osvojili Nobelovu nagradu za svoj doprinos ekonomskoj nauci. Као studenti cetrdesetih godina ХХ veka, ovi ekonomisti su pazljivo proucavali Opstu teoriju Dzona Majnarda Kejnsa, koja је bila objavljena samo nekoliko godina ranije. Kada su predlo.ZШ smanjenje poreza, Kenedijevi savetnici su samo sproveli Kejnsove ideje u delo. Mada promene poreza mogu da imaju sna2an uticaj na agregatnu trafuju, one irnaju i druge efekte. Konkretno, promenom podsticaja koje ljudi irnaju, porezi mogu da promene agregatnu ponudu dobara i usluga. Deo Kenedijevog predloga odnosio se na poreske kredite za investicije, kojima se pruzaju poreske olaksice preduzeCima koja investiraju u novi kapital. Vece investiranje ne Ьi samo momentalno stimulisalo agre-

1

POGLAVLJE 34

UTICAJ MONETARNE 1 FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

gatnи trazпjи, vec Ьi vremeпom povecalo i proizvodпi kapacitet ekoпornije. Dakle, kratkorocni cilj роvесапја proizvodnje kroz vеси agregatпи trа2пји иdrиzеп је sa dи­ gorocnim ciljem роvесапја proizvodпje kroz vеси agregatпи ропиdи. 1 zaista, kada је smапјепје poreza koje је predlozio Keпedi kопаспо stиpilo па sпagu 1964. godiпe, pomoglo је da se иbrza otpocinjanje velikog ekoпomskog rasta. Od smапјепја poreza iz 1964, kreatori politike sи povremeпo predlagali korisceп­ je fiskalпe politike kao instrиmeпta za koпtrolи agregatne tra2пje. Као sto smo ranije rekli, prvi Predsedпik Виs pokиsao је da smaпjeпjem poreza иbrza oporavak od recesije. Slicпo tome, kada је drugi Predsednik Виs иsао и Ovalni kablпet 2001. godiпe, јеdап od пjegovih prvih predloga Ьiо је zпatпije i stalпije smапјепје poreza, иklјисијиСi i momeпtalne poreske olaksice. Smапјепје poreza imalo је, izmedи ostalog, za cilj i da pomogne americkoj ekoпomiji da se brze oporavi od recesije koja је иpravo otpocela. •

Argumenti protiv aktivne stabllizacione politike Pojediпi ekoпomisti smatrajи

da Ьi vlada trebalo da izbegava aktivпo korisceпje moi fiskalne politike и роkиsаји da stabllizиje ekoпomijи. Опi tvrde da ti instrи­ meпti politike treba da Ьиdи korisceni za ostvarivanje dиgorocnih ciljeva, kao sto sи иbrzan ekoпomski rast i niska inflacija, i da ekoпorniji treba prepиstiti da se samostalпo izbori sa kratkorocnim flиktuacijama. Mada Ьi ti ekoпornisti moZda prizпali da sи moпetarпa i fiskalпa politika и stапји da staЬilizиjи ekoпornijи и teoriji, oni sиmпја­ ји da је to moguce izvesti и praksi. Najvazпiji argumeпt protiv aktivne moпetarne i fiskalпe politike glasi da te mere politike иtiси па ekoпomijи sa velikim vremeпskim kasпjeпjem. Као sto smo videli, moпetarпa politika fиnkcionise tako sto mепја kamatпe stope, sto, zauzvrat, иtice па investicioпи potrosпjи. Ali, mnoga predиzeca pripremajи investicioпe planove daleko ипарrеd. Stoga vecina ekoпornista smatra da је potrebпo barem sest meseci da Ьi promeпe moпetarпe politike imale иticaj па аиtриt i zaposleпost. Osim toga, kada se jedпom taj иticaj realizиje, оп moze da traje пekoliko godina. Кriticari stabllizacioпe politike smatrajи da zbog ovog vremeпskog kаsпјепја Fed пе Ьi trebalo da pokиsava da vrsi fiпa podesavaпja ekoпomije. Опi tvrde da Fed cesto prekasпo reaguje па izmenjeпe ekoпomske иslove i da, shodпo tome, Ьiva иzrok, а пе lek za ekoпomske fluktиacije. Тi kriticari zagovarajи pasivnи moпetarnи politikи, kao sto је spor i postojaп rast ропиdе поvса. 1 fiskalпa politika delиje uz vremeпsko kаsпјепје, ali, za razlikи, od moпetarпe politike, to kаsпјепје se moze иglavпom pripisati politickom procesи. U SAD veCiпa promeпa drzavпih пabavki i poreza mora da prode kroz koпgresпe komisije i и Zastиpпickom domи i и Sепаtи, morajи da ih odobre оЬа zakoпodavпa tela, а zatim i da ih potpise predsedпik. Do оkопсапја ovog procesa mogu da prodи meseci, а и pojediпim slиcajevima, i godiпe. Do treпиtka kada se izglasa i primeпi izmeпjeпa fiskalпa politika, i stanje ekoпomije moze da se promeпi. Ova vremeпska kаsпјепја kod moпetarne i fiskalпe politike predstavljajи proЬlem delirnicпo zbog prilicпe пeprecizпosti ekoпomskih prognoza. Kada Ьi prognozeri mogli precizпo da predvide staпje ekoпomije za godiпи dапа ипарrеd, tada Ьi kreatori moпetarпe i fiskalпe politike mogli da gledajи и Ьиdиспоst kada doпose odlиke о politici. U tom slисаји, kreatori politike mogli Ьi da stabilizиjи ekoпomijи, иprkos vremeпskim kasпjeпjima sa kojima se sиосаvаји. U praksi, medиtim, velike recesije i пetarпe

1 777

depresije dolaze bez velikog prethodnog upozorenja. Jedino sto su kreatori politike u stanju da ucine jeste da reaguju na ekonomske dogadaje kako se oni javljaju.

Automatski stabilizatori automatski stabllizatori promene fiskalne politike koje stimulisu agregatnu traznju kada ekonomija zapadne u recesiju, а da pri tome kreatori politjke ne moraju da preduzjmaju Ьilo kakve namerne mere

Svi ekonomisti i zagovornici i kriticari stabllizacione politike - smatraju da kasnjenja u primeni Cine politiku manje korisnom kao instrument kratkorocne stabllizacije. Ekonomija Ьi, dakle, bila stabllnija kada Ьi kreatori politike mogli da pronadu nacin da izbegnu neka od tih kasnjenja. U stvari, oni su u tome i uspeli. Automatski stabl~ lizatori predstavljaju promene fiskalne politike koje stimuliSu agregatnu traznju kada ekonomija zapadne u recesiju, а da pri tom kreatori politike ne moraju da preduzimaju bilo kakve namerne mere. NajvaZniji automatski stabllizator је poreski sistem. Kada ekonomija zapadne u recesiju, iznos koji vlada prikuplja od poreza automatski opada, jer su svi porezi Ьlisko

NEZAVISNOST FEDERALNIH REZERVI .. ·Pitanje da li monetarna i fiskalha· politika ·treba da se koriste .z~ stablПzovanje ekon6mije и Ыlskoj је vezi sa pitanjem ko odredиje monetarrш i fiskalnи politiku. Monetarnupolitika и SAD odreduje centralna banka koja fиnkcionise nezavisno od veCinepoдtickih priti~ka. Као sto se razmatra и ovoj kolиmn{. pojedini ClanoviКongrea zele da smanje Fedovti nezavisnost.

Ne gazite Fed Pisu: Martin i Ketlin Fefdstin Mi kao i mnogi drugi ekonomistj dajemo veoma visoke ocene Federёllnim rezervama za naCin na koji је poslednjih godina upravljao monetarnom politikom. Zvanicnici Feda vrlo su uspe5no izvrsili svoj zadatak smanjenja stope inflacije i to su uCinili bez prekida ekonomske ekspanzije koja је zapoёela jos 1991. godine. Uprkos izvrsnim rezultatjma, u Kongresu postoje uticajne liёnosti koje planjraju da donesu zakone kojjm Ьi se oslablla sposobnost Federal-

njh rezervj da ј dalje donose pravjlne odluke u pogledu monetarne politike. Тј zakoni omogucilj Ы Kongresu ј predsednjku veci uticaj na pofjtiku Federalnih rezervj, ёime Ы monetarna politika zavisila od politickih pritisaka. Ako Ьi se to desilo, rizik vece inflacije i povecanog ciklicnog kolebanja postao ы mnogo veci; Da Ы ostvario dobre ekonomske rezultate u poslednjih pet godina, Fed је morao nekoliko puta da poveca kamatne stope 1994. ј da, u skorije vreme, izbegava pofjticke zahteve za vise novca kojim Ы se ubrzao tempo ekonomske aktivnosti. Gledajuci u

buducnost, moze se desiti da se ekonomija uspori u naredhoj godini. Ukoliko se to desi, ·mozete ocekivati da cujete kako ёlanovi Kongresa i mozda Bele kuce vrse pritisak na Federalne rezerve da snize kamatne stope kako Ы se odrzao ekonomski zamah. Ali, kladimo se da се, ёаk i ako se ekonomija usporj, inflacjoni pritisci rasti ј prjmorace Fed da poveca kamatne stope vec pocetkom nove godjne. Ako Fed zaista poveea kamatne stope da Ы sprecio rast inflacije, poveёani politicki pritiscj na Fed mogu da steknu podгSku javnosti. U javnбstj

POGLAVL.JE 34

UTICAJ MONETARNE 1 FISKALNE

POLIТIKE

NA AGREGATNU TRAZNJU

vezani za ekonomsku aktivnost. Porez na Iicni dohodak zavisi od dohodaka domacinstava, porez na plate zavisi od zarada radnika, а porez na dohodak preduzeca zavisi od profita preduzeca. Posto i dohoci i zarade i profit opadaju tokom recesije, opada i poreski prihod vlade. Ovo automatsko smanjenje poreza stimulise agregatnu traznju, а time i velicinu ekonomskih fluktuacija. Drzavni izdaci takode deluju kao automatski stabilizator. Konkretno, kada ekonomija zapadne u recesiju i kada dode do otpustanja radnika, vise ljudi konkurise za osiguranje u slucaju nezaposlenosti, socijalnu pomoc i ostale oЬlike podrske prihodima. Ovo automatsko poveeanje drzavnih izdataka stimuliSe agregatnu traznju bas u vreme kada је agregatna trainja nedovoljna da odrzi punu zaposlenost. 1 zaista, kada је prvi put uveden sistem osiguranja za nezaposlene tridesetih godina ХХ veka, ekonomisti koji su zagovarali takvu politiku to su Cinili delimicno zbog njene moCi da funkcionise kao automatski stabllizator.

..:::<.~··.:-;-/.:::. /.-.·-·:;·_:;:т_·;~~:~--->

· '6tpdfp(~ffi~•vi~in1k~hi~t" · •·<~ifa'Љ~alnl ..

•

.··.

-.$·~. ·i._·; ·. ·za.• к ····•···••·.·.J~"~~~lt~

• .•..••••..·a.··.··.·.·..•'_.

o#b9r'regl&n~tп~ ~~n~e -г~~.r:Qeщi naЫJ.пaciriкOпtr61i5e !Т) оп~

.·••m...•.·.··;•?····.·.·.J··.· · •.·.·.eP·.·.· ..•.·.·.•. •

r

'Sfopa

'

гпа .

·.······~~f~~~;~Jt~~~~~;·

:

.~i~'tq~i. pgr\~iкџ•.RГ~glqzjp ·. J~d~ai.*ЏQ~ losa id~j~;\I(~J~)~ ~i!sfupniк

(,J;i~r1ri.~dp~~~~s; . . юj~tni q_~rnьkrata• u • ~~ћk.~r'skфJ k9mi$iji . Zastupni~kog

··:t~·,!t~~~~z;roz:дr~~~Z:Щo~ci

· p6r,'uJaYn()sti.t\!1~16~"t\Dщt!]e.delim.. F.ed<~·.·. _ын postavljahi pd 'straпe ··. icnf>ito ~O'qC)br~ e~onomska pglitiкa ,~koo6rn.iStii ~kspbl·H za;'b61~.~ tl'lolle~ predsedniкa i potvrdivaпi od Seпata. nijli U\l~кpoplllarna nakrcrtk.i rok; р~·је tame elbzira na nji~ оЬа pristupa. пеi~Ьеzпо Ы macila •~~~~&~-~ed.bud~zi!~iterlod kratkd- .·. . hovO potek/0,. опi пisiJ postavlj~ni' ро vece politi~ovaпje politiкe Federalпih tci91iH pЬiiticklh pritisaкa .... · . . politickoj llпiji, . .niti .su prijatelji iz- · rezervi. u eкoпomiji ·која росiпје da ·. ·.. Fed-Je..~ezavisпaagencija k6jaje ёЉпшih politicara.Njihov zadat~kje se pregrejava, isкusenje Ы bllo · odgbvO:rnapredK()ngr~som, ali koja оdгZапје zdr~ye moпeti)rпe politiкe, odupreti se povecaпju кamatпih пi od коgа .. пе prima паrеаепја. uкljuёujuci i dobre rilaкroekoпomsкe $topa i riziкu od ubrzaпja iпflacije. Na Mohetarnu politiku i kratкortXпe ка- rezultate i кoпtrolis~nje baпkarsкog dugi гок, to Ы zпacilo кoleЫjive ка. matпe . stope; <>9reduje .Fed~ralпa sisteina. matrie . stope i mапј u stabllпost кomisija za otvoreп.o trfiSte (FOMC), NaJпoviju pretпju Fedovoj пezavisc celokupпe екопоmiје. којu ёlпi] guverпera Fedazajedпo sa пosti predstavljalo bl odficanje prava lrопiёпо, taкav potez ka smaпjeпju 1ipredsedniкa regioпalпih Ьапака predsedпicima Federalпih rezervi da пezavisпosti Federalпih rezervi upravo Federalпih rezervi. Regioпalпi glasaju о moпetэrпojpgliti(;i. Ova lo5a је suprotaп zblvaпjima u o$talim zemlpredsedпici glasaju пaizmeпicп(), ali ideja, којц је eksplieitпo predlozio jama. lskustvo iz celog svetd potvrduje svi .ucestvuju u vecaпju. seпator Pol SarbCiп, mocпi demoкrata da пezavisпost ceпtralпih Ьапаkа као Кlјцс пezavisпosti Fedovih postuu. Вапкагsкој кomisiji Seпata, zпacila Sto su паsе Federalлe rezerve predpaкa lezi u пaci~u па kqji se vгSi Ы рrепоsепје сеlокuрпе vla$ti па 7 stavlja кljucпu determiлaпtu zdrave po~avljaпje па fiJПкcije uпutar sisguvernera. PoSto rпaпdat bar jedпog monetarпe politike. Za SAD Ьi predteina. Маdа .7 gu\.terпera i=ederalпih guverГiera oкohcava svaкe dve go- stavljalo ozblljпu gre5ku da кrепе u rezervi po$tavlja predsedпik, а пjihovo diпe, predsedпiк којi u Beloj кuCi suprotпom smeru. imeпovaпje potvrduje Seпat, svaкog provede osam godiпa Ыо Ы u staпju lzvor: Boston G/oub od 12. novembra 1996, od 12 predsedпiкa Federalпih rezervi da postavi veciпu claпova Odbora gu- str. 04.

1

779

Aиtomatski stabilizatori и ekonomiji SAD nisи dovoljno jaki da и potpunosti sprece recesije. Uprkos tome, bez tih aиtomatskih stabilizatora, fluktuacije аиtриtа i zaposlenosti bile Ы verovatno izrazenije nego sto јеsи. Iz tog razloga, mnogi ekonomisti se protive иstavnom amandmanи koji Ы od federalne vlade zahtevao da иvek ima uravnoteZeni bиdzet, kao sto sи predlagali pojedini politicari. Kada ekonomija zapadne и recesijи, porezi ораdаји, povecavajи se drzavni rashodi, а drzavni bиdZet pribШ:ava se deficitu. Kada Ы vlada blla sиocena sa striktnim pravilom иravnotezenog bиdZeta, bila ы prinиdena da traZ:i nacine da poveca poreze ш da smanji rashode и recesiji. Drиgim recima, striktno pravilo uravnotezenog bиdZeta eliminisalo Ы aиtomat­ ske stabilizatore koji sи imanentni nasem trenиtnom sistemи oporezivanja i drZ:avnih rashoda.

BrziKviz Pretpostavimo da negativni "zivotinjski duh" prep!avi ekonomiju i da ljudi postanu pesimisticni u pogledu buducnosti. Sta se desava sa agregatnom traznjom7 Ako Fed zeli da stabllizuje agregatnu traznju, kako Ьi trebalo da promeni ponudu novca? Ako to uCini, sta se desava sa kamatnom stopom? Zasto Ьi Fed mogao da odluci da ne reaguje na takav nacin?

ZAKUUCAK Pre nego sto izvrse bllo kakve promene politike, njeni kreatori morajи da razmotre sve efekte svojih odluka. U prethodnim izlaganjima ispitali smo klasicne modele ekonomije, koji орisији dиgorocne efekte monetarne i fiskalne politike. Videli smo kako fiskalna politika иtice na stednjи, investicije, dиgorocni rast, i kako monetarna politika utice na nivo cena i stopи inflacije. U ovom poglavljи ispitali smo kratkorocne efekte monetarne i fiskalne politike. Videli smo kako ovi instrиmenti politike mogu da promene agregatnи traZ:njи-za dobrima i иslиgama, а time izmene i proizvodnju i zaposlenost и ekonomiji na kratki rok. Kada Kongres smanjиje drzavnи potrosnjи da Ьi иravnotezio budzet, potrebno је da razmotri i dиgorocne efekte na stednju i rast, i kratkorocne efekte na agregatnи traznjи i zaposlenost. Kada Fed smanjuje stopи rasta ponиde novca, mora da иzme и obzir dиgorocni efekat na inflacijи, ali i kratkorocni efekat na proizvodnjи. U narednom poglavljи potpиnije cemo razmotriti prelazni period izmedи kratkog i dиgog roka, i videcemo da kreatori politike cesto morajи da se оdlисији izmedи dиgorocnih i kratkorocnih ciljeva.

l

POGLAVLJE 34

UTICAJ MONETARNE 1

FISКALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

REZIME • RazvijajuCi teoriju kratkorocnih ekonomskih fluktuacija, Kejns је izlozio teoriju preferencije likvidnosti da Ьi objasnio determinante kamatne stope. Prema toj teoriji, kamatna stopa se prilagodava da Ьi dovela u ravnotezu ponudu i traznju za novcem. • Porastom nivoa cena povecava se traznja za novcem i kamatna stopa koja trziste novca dovodi u ravnotezu. Posto kamatna stopa predstavlja cenu koriscenja kredita, visa kamatna stopa smanjuje investiranje, а time i trazenu koliCinu dobara i usluga. Opadajuca kriva agregatne traznje izrazava ovaj negativni odnos izmedu nivoa cena i trazene koIicine. • Кreatori politike mogu da uticu na agregatnu traznju kroz monetarnu politiku. Porast ponude novca smanjuje ravnoteznu kamatnu stopu pri svakom datom nivou cena. Posto niza kamatna stopa stimulise investicionu potrosnju, kriva agregatne traznje pomera se udesno. Obratno, padom ponude novca povecava se ravnotezna kamatna stopa pri svakom datom nivou cena, а kriva agregatne traZ:nje pomera se ulevo. • Кreatori politike mogu da uticu na agregatnu traZ:nju i kroz fiskalnu politiku. Povecanje drzavnih

nabavki ili smanjenje poreza pomera krivu agregatne traznje udesno. Smanjenje drzavnih nabavki Ш porast poreza pomera krivu agregatne traZ:nje ulevo. • Kada vlada promeni potrosnju Ш poreze, rezultirajuce pomeranje agregatne traZпje moze da bude vece Ш manje od te fiskalne promene. Multiplikativni efekat pojacava efekte fiskalne politike na agregatnu traZ:nju. Efekat istiskivanja uЬlazava efekte fiskalne politike na agregatnu traznju. • Posto monetarna i fiskalna politika mogu da uticu na agregatnu traznju, vlada ponekad koristi te instrumente u pokusaju da stabШzuje ekonomiju. Medu ekonomistima ne postoji slaganje oko uloge vlade u tom pokusaju. Kako smatraju zagovornici aktivne staЬilizacione politike, promene stavova domacinstava i preduzeca pomeraju agregatnu traznju; ako vlada ne reaguje, rezultat се Ьiti nepozeljne i nepotrebne fluktuacije autputa i zaposlenosti. Kako smatraju kriticari aktivne stabilizacione politike, monetarna i fiskalna politika deluju sa tako dugim vremenskim kasnjenjima da pokusaji stabllizovanja ekonomije cesto deluju destabШzirajuce.

KLJUCNI POJMOVI teorija preferencije likvidnosti multiplikativni efekat

efekat istiskivanja automatski staЬilizatori

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta је teorija preferencije likvidnosti? Kako nam ona pomaze da objasnimo opadajuCi krivu agregatne traznje?

2. Uz pomoc teorije preferencije likvidnosti objasnite kako pad ponude novca utice na krivu agregatne traznje.

1 781

782

1

DEO 12.

З.

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

V1ada trosi З rnilijarde dolara na kupovinu policijskih automoblla. Objasnite zasto Ьi agregatna tra.Znja mogla da se poveca za vise od З rnilijarde dolara. Objasnite zasto Ьi agregatna traznja mogla da se poveca za manje od З milijarde dolara.

4. Pretpostavimo da ankete poverenja potrosaca ukazuju na to da talas pesimizma preplavljuje zemlju. Ako kreatori politike nista ne ucine, sta се se dogo-

diti sa agregatnom traZ:njom? Sta ы trebalo da ucini Fed ukoliko zeli da stabllizuje agregatnu traznju? Ako Fed ne uCini nista, sta Ьi Kongres mogao da uCini da stabllizuje agregatnu traznju? 5. Navedite primer vladine politike koja funkcionise kao automatski stabllizator. Objasnite zasto ta politika ima ovaj efekat.

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Objasnite kako Ьi svaki od sledeCih dogadaja uticao na ponudu novca, traznju za novcem i kamatnu stopu. Ilustrujte odgovore dijagrarnima. а. Fedovi trgovci obveznicama kupuju obveznice kroz operacije na otvorenom trzistu. Ь. Porast dostupnosti kreditnih kartica smanjuje gotovinu koju ljudi drze kod sebe. с. Federalne rezerve smanjuju iznos obaveznih rezervi banaka. d. DomaCinstva odlucuju da drze vise gotovine za praznicnu kupovinu. е. Talas optimizma povecava poslovno investiranje i podiZe agregatnu traZ:nju. f. Povecanje cena nafte pomera ulevo krivu agregatne traznje u kratkom roku. 2. Pretpostavimo da banke instaliraju bankomate u svakom Ьloku i da, time sto su omoguCile lak pristup gotovini, smanje iznos novca koji ljudi zele da drze kod sebe. а. Pretpostavimo da Fed ne menja ponudu novca. Prema teoriji preferencije likvidnosti, sta se desava s kamatnim stopama? Sta se desava s agregatnom traZ:njom? Ь. Ukoliko Fed zeli da stabllizuje agregatnu traznju, kako Ьi trebalo da reaguje? З. Razmotrimo dve politike smanjenje poreza koje се trajati samo jednu godinu, i smanjenje poreza za koje se ocekuje da се Ьiti stalno. Која politika vise stimuliSe licnu potrosnju? Која се politika imati veCi uticaj na agregatnu traznju? Objasnite.

4. Ekonornija se nalazi u recesiji sa visokom stopom nezaposlenosti i niskim autputom. а. Na osnovu grafikona agregatne traznje i agregatne ponude ilustrujte trenutnu situaciju. U grafikon obavezno unesite krivu agregatne traZ:nje, kratkorocnu krivu agregatne ponude i dugorocnu krivu agregatne ponude. Ь. Navedite operaciju na otvorenom trzistu koja Ьi ponovo vratila ekonorniju na njenu prirodnu stopu. с. Na osnovu grafikona trzista novca ilustrujte efekat ove operacije na otvorenom trzistu. Pokazite rezultirajucu promenu kamatne stope. d. Na osnovu grafikona slicnom onom iz prikaza (а) pokazite efekat operacije na otvorenom trZistu na autput i nivo cena. Objasnite reCima zasto ta politika ima efekat koji ste prikazati na grafikonu. 5. Pocetkom osamdesetih godina ХХ veka, novim zakonodavstvom omoguceno је bankama da isplacuju kamatu na tekuce racune, sto ranije nisu mogle. а. Ako novac definisemo tako da on ukljucuje i tekuce racune, kakav је efekat taj zakon imao na traZ:nju za novcem? Objasnite. Ь. Da su Federalne rezerve odrzale konstantnu ponudu novca pre ove :eromene, sta Ьi se desilo sa kamatnom stopom? Sta Ьi se desilo sa agregatnom traznjom i agregatnim autputom? с. Da su Federalne rezerve odrzale konstantnu trZisnu kamatnu stopu (kamatnu stopu na nemonetarnu imovinu) pre ove promene, kakve Ьi promene ponude novca Ьile neophodne? Sta Ьi se

POGLAVLJE Э4

desilo sa agregatnom tra.Znjom i agregatnim autputom? 6. U ovom poglavlju objasnili smo kako ekspanzivna monetarna politika smanjuje kamatnu stopu i time stimuliSe tra.Znju za investicionim dobrima. Objasnite kako takva politika stimulise i tra.Znju za neto izvozom. 7. Pretpostavimo da ekonomisti uocavaju da porast dr.Zavnih rashoda od 10 milijardi dolara povecava ukupnu tra.Znju za dobrima i uslugama za 30 milijardi dolara. а. Ako ovi ekonomisti zanemaruju mogucnost istiskivanja, na koliko се proceniti granicnu sklonost potrosnji (МРС)? Ь. Sada pretpostavimo da ekonomisti uzimaju u obzir istiskivanje. Da li Ьi njihova nova procena МРС bila veca Ш manja od prvoЬitne? 8. Pretpostavimo da vlada smanji poreze za 20 milijardi dolara, da ne postoji efekat istiskivanja, а da granicna sklonost potrosnji iznosi r. а. Kakav је pocetni efekat smanjenja poreza na agregatnu traznju? Ь. Kakvi dodatni efekti slede nakon ovog pocetnog efekta? Кakav је ukupni efekat smanjenja poreza na agregatnu traZпju? с. Kakav је ukupni efekat ovog smanjenja poreza od 20 milijardi dolara u odnosu na ukupni efekat povecanja drzavnih nabavki za 20 milijardi dolara? Zasto? 9. Pretpostavimo da se povecaju drzavni rashodi. Da li Ьi efekat na agregatnu traznju Ьiо veCi ukoliko Federalne rezerve ne Ьi nista preduzele, Ш ukoliko Ьi Fed zeleo da odrzi fiksnu kamatnu stopu? Objasnite. lO.U kojoj od sledecih okolnosti postoji veca verovatnoca da се ekspanzivna fiskalna politika izazvati kratkorocno povecanje investicija? Objasnite. а. kada је investicioni akcelerator veliki, ili kada је mali? Ь. kada је kamatna osetljivost investicija velika, Ш kada је mala?

http://

UTICAJ MONETARNE 1 FISКALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAZNJU

ll.Pretpostavimo da se ekonomija nalazi u recesiji. Objasnite kako Ьi svaka od sledecih politika uticala na potrosnju i investicije. U svakom pojedinacnom slucaju uka.Zite na direktne efekte, na efekte koji proisticu iz promena ukupnog autputa, efekte koji proisticu iz promena kamatne stope, i ukupni efekat. Ako postoje suprotstavljeni efekti zbog kojih nije moguce dati jednoznacan odgovor, to i ka.Zite. а. povecanje drzavnih izdataka Ь. smanjenje poreza с. povecanje ponude novca 12.Iz razliCitih razloga, fiskalna politika automatski se menja kada autput i nezaposlenost fluktuiraju. а. Objasnite zasto se menja poreski prihod kada ekonomija zapadne u recesiju. Ь. Objasnite zasto se menjaju drzavni rashodi kada ekonomija zapadne u recesiju. с. Ako vlada treba da funkcionise uz striktno pravilo о uravnotezenom budZetu, sta Ьi trebalo da cini tokom recesije? Da li Ьi to recesiju ojacalo ili oslaЬilo?

13.Nedavno su pojedini Clanovi Kongresa predlozili zakon ро kome Ьi cenovna staЬilnost postala jedini cilj monetarne politike. Pretpostavimo da је takav zakon izglasan. а. Kako Ьi Fed reagovao na dogadaj koji Ьi smanjio agregatnu traznju? Ь. Kako Ьi Fed reagovao na dogadaj koji је prouzrokovao nepovoljno pomeranje agregatne ponude na kratki rok? U svakom ovom slucaju, da li postoji neka druga monetama politika koja Ьi dovela do vece stabilnosti autputa? 14.Posetite veb sajt Federalnih rezervi, da Ьiste saznali vise о monetarnoj politici. Pronadite neki izveStaj, govor ili svedocente predsednika ili guvernera Feda skorijeg datuma. Sta nam oni govore о stanju ekonomije i о skorasnjim odlukama u pogledu monetarne politike? Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite.

For more study tools, please visith_tt_p://mankiwXtra.swlearning.com.

1 783

1

Ј

KRATKOROCNI ODNOS IZMEDU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI Dva

pomno pracena pokazatelja ekonomske uspesnosti su inflacija i nezaposlenost. Kada Zavod za statistiku rada svakog meseca objavljuje podatke о tim varijaЬlama, kreatori politike jedva cekaju da cuju vesti. Pojedini komentatori sablraju stopu inflacije i stopu nezaposlenosti da Ы dobili indeks bede, kojim Ы trebalo da se meri stanje ekonomije. U kakvoj su medusobnoj vezi ova dva pokazatelja ekonomskog uspeha? Ranije smo razmotrili dugorocne determinante nezaposlenosti i dugorocne determinante inflacije. Videli smo da prirodna stopa nezaposlenosti zavisi od razliCitih svojstava trzista rada, kao sto su zakoni о minimalnoj zaradi, trzisna moc sindikata, uloga efikasnih nadnica i uspesnost potrage za poslom. Nasuprot tome, stopa inflacije prvenstveno zavisi od rasta ponude novca, koju kontroliSe centralna banka zemlje. U dugom roku, dakle, inflacija i nezaposlenost predstavljaju proЬleme koji su slabo povezani. U kratkom roku vazi upravo suprotno. Jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1 glasi da drustvo na kratak rok mora da blra izmedu inflacije i nezaposlenosti. Ako kreatori monetarne i fiskalne politike povecaju agregatnu traznju i pomere eko-

785

FOO

1

DEO 12.

KRATKOROCNE EKONOM$KE FLUKTUACIJE

nomijи navise du.Z kratkorocne k.rive agregatne ponиde, и stanjи sи da za izvesno vreme smanje nezaposlenost, ali samo ро сеnи vise inflacije. Ukoliko kreatori politike smanje agregatnи traznjи i pomere ekonomijи naniZe du.Z kratkorocne krive agregatne ponиde, и stanjи sи da snize inflacijи, ali samo ро сеnи vece nezaposlenosti. U ovom poglavljи detaljnije cemo ispitati ovu vezи. Veza izmedи inflacije i nezaposlenosti је tema koja и poslednjih pola veka, zaokиplja pafujи nekih od najznacajnijih ekonomista. Ova se veza najbolje moze razumeti kroz razmatranje razvoja misli о ovoj temi. Као sto cemo videti, razvoj misli о inflaciji i nezaposlenosti od pedesetih godina ХХ veka neraskidivo је povezana sa ekonomskom istorijom SAD. Ova dva razvoja иkаzији zasto је izbor izmedи inflacije i nezaposlenosti moguc и kratkom rokи, ali ne i и dиgom rokи, i kakva se pitanja namecи kreatorima ekonomske politike.

FILIPSOVA KRIVA "Filipsova kriva predstavlja verovatno najznacajniji makroekonomski odnos." Ovo sи reCi ekonomiste Dzordza Akerlofa na predavanjи povodom dobljanja Nobelove nagrade 2001. godine. Filipsova kriva је kratkorocna veza izmedи inflacije i nezaposlenosti. Svoje izlaganje zapocecemo otk.ricem Filipsove krive i njenim dolaskom и Amerikи.

Poreklo Filipsove krive

Filipsova kriva kriva koja pokazuje kratkorocnu vezu izmedu inflacije i nezaposlenosti

Godine 1958. ekonomista А W. Filips objavio је clanak и britanskom casopisи Economica koji се ga иCiniti slavnim. Naslov njegovog clanka је Ьiо "Veza izmedи nezaposlenosti i stope promene novcanih nadnica и Ujedinjenom Кraljevstvи, 1861-1957." U tom Clankи Filips је pokazao negativnи korelacijи izmedи stope nezaposlenosti i stope inflacije. Odnosno, Filips је pokazao da se и godinama и kojima је prisиtna niska nezaposlenost oЬicno javlja visoka inflacija, а и godinama visoke nezaposlenosti oblcno se javlja niska inflacija. (Filips је ispitivao inflacijи nominalnih nadnica а ne cena, ali za nase potrebe ta razlika nije od znacaja. Та dva pokazatelja inflacije oblcno se krecи istovremeno.} Filips је zakljиCio da sи dve va.:lne makroekonomske varijaЬle inflacija i nezaposlenost - povezane na nacin koji ekonomisti nisи ranije иocili. Mada је Filipsovo otkrice bllo zasnovano na podacima za Ujedinjeno Кraljevstvo, istrazivaCi sи brzo prosirili njegove rezultate i na drиge zemlje. Dve godine nakon objavljivanja Filipsovog clanka, ekonomisti Pol Semjиelson i Robert Soloи objavili sи Clanak и casopisи American Economic Review pod naslovom "Analitika antiinflacione politike" и kojem sи pokazali sliCnи negativnи korelacijи izmedи inflacije i nezaposlenosti na podacima za SAD. Oni sи smatrali da ova korelacija nastaje jer је niska nezaposlenost vezana za visokи agregatnи traznjи, koja, zaиzvrat, vrsi pritisak na rast nadnica i cena и celoj ekonomiji. Negativnи povezanost izmedи inflacije i nezaposlenosti Semjиelson i Soloи sи nazvali Filipsova kriva. Slika 1. prikazuje primer Filipsove krive рориt one kоји sи иtvrdili Semjиelson i Soloи. Као sto i sam naslov Clanka pokazuje, Semjиelsona i Soloиa interesovala је Filipsova kriva, jer sи smatrali da иkаzије na va.:lne zakljиcke za kreatore politike. Konkretno, oni sи isticali da Filipsova kriva nиdi kreatorima politike skиp mogucih ekonomskih ishoda. Promenama monetarne i fiskalne politike koje za cilj imajи иti­ canje na agregatnи tra.:lnjи, kreatori politike mogli Ьi da birajи Ьilo kоји tackи na toj krivoj. Tacka А nиdi visokи nezaposlenost i niskи inflacijи. Tacka В nиdi niskи nezaposlenost i visokи inflacijи. Кreatori politike moZda preferirajи i niskи nezaposlenost

i

1

POGLAVLJE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZMEf:JU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI

-

SLIKA 1

-

~

- -

Filipsova kriva Filipsova kriva pokazuje negativnu vezu izmedu stope inflacije i stope nezaposlenosti. и tacki А, inflacije је niska, а nezaposlenost visoka. и tacki В, inflacija је visoka, а nezaposlenost niska. Stopa lnflaciJe (godlsnJi procenat)

2

(procenat)

i nisku inflaciju, ali istorijski podaci koje sazima Filipsova kriva ukazuju na to da takva komblnacija nije moguca. Prema Semjuelsonu i Solouu, kreatori politike moraju da se odluce izmedu inflacije i nezaposlenosti, а Filipsova kriva pokazuje taj njihov medusobni odnos.

Agregatna traznja, agregatna ponuda i Filipsova kriva Model agregatne tra2nje i agregatne ponude pruza jednostavno objasnjenje za skup mogucih ishoda koje pokazuje Filipsova kriva. Filipsova kriva jednostavno pokazuje one komЬinacije inflacije i nezaposlenosti koje nastaju u kratkom roku kada kretanja krive agregatne trainje pomeraju ekonomiju dui kratkorocne krive agregatne ponude. Као sto smo videli u Poglavlju 33, porast agregatne traznje za dobrima i uslugama dovodi, u kratkom roku, do veceg autputa dobara i usluga i do viseg nivoa cena. VeCi autput znaCi vecu zaposlenost, а time i niZu stopu nezaposlenosti. Osim toga, bez obzira na nivo cena u prethodnoj godini, sto је visi nivo cena u tekucoj godini, to је veca i stopa inflacije. Dakle, u kratkom roku pomeranja agregatne traznje guraju inflaciju i nezaposlenost u suprotnim smerovima а to је veza koju izrazava Filipsova kriva. Da blsmo potpunije videli kako to funkcionise, razmotrimo jedan primer. Da blsmo pojednostavili brojke, zamislimo da nivo cena (izrazen, recimo, na osnovu indeksa cena na malo) iznosi 100 u 2000. godini. Slika 2. prikazuje dva moguca ishoda u 2001. godini. Deo (а) pokazuje dva ishoda na osnovu modela agregatne traznje i agregatne ponude. Deo (Ь) pokazuje ista dva ishoda na osnovu Filipsove krive.

1 787

1._.....,

1

KKAII'\UHUt;NI::.

Ut:.U 1L.

EК.ONOMSKE

FLUKTUACIJE

U delи

(а)

mozemo da vidimo implikacije ро аиtриt i nivo сепа и 2001. godiпi. Ako za dobrima i иslиgama relativпo пiska, ekoпomija dozivljava ishod А. Ekoпomijaproizvodi аиtриt od 7.500, а nivo сепа izпosi 102. Nasиprot tome, ako је agтegatпa trazпja relativno visoka, ekoпomija dozivljava ishod В. Аиtриt је 8.000, а пivo сепа 106. Dakle, visa agтegatпa trazпja pomera ekoпomiju ka ravпotezi sa veCim aиtpиtom i visim nivoom сепа. U delи (Ь) mozemo da vidimo sta ova dva moguca ishoda zпасе za пezaposleпost i inflacijи. Posto је predиzeCima potrebпo vise radnika kada proizvode vеси koliCiпи dobara i иslиga, пezaposleпost је пiza и ishodи В пеgо и ishodи А. U ovom primerи, kada se аиtриt poveca sa 7.500 па 8.000, пezaposleпost opada sa 7 па 4 posto. Osim toga, posto је nivo сепа visi и ishodи В пеgо и ishodи А, stopa inflacije (рrосепtиаlпа promeпa пivoa сепа и odnosи па prethodпи godiпи) takode је visa. Koпkretпo, posto је 2000. godiпe пivo сепа izпosio 100, и ishodи А stopa inflacije је 2, а и ishodи В б posto. Dakle, dva moguca ishoda и stапји smo da иporedimo ili па osпovu аиtриtа ili па osпovu пivoa сепа (koristeCi model agтegatпe trazпje i agтegatпe ропиdе), ili па оsпоvи nezaposleпosti i inflacije (koristeCi Filipsovu krivu). Као sto smo videli и prethodпom poglavljи, moпetarпa i fiskalпa politika mogu da pomere krivu agтegatпe trazпje. Stoga, moпetarna i fiskalпa politika mogu da pomere ekoпomijи dиz Filipsove krive. Rast ропиdе поvса, rast drzavпih rashoda, i1i smап­ јепје poreza povecavajи аgтеgаtпи trazпjи i pomerajи ekoпomijи do tacke па Filipsovoj krivoj sa пizom пezaposleпoscи i visom inflacijom. Smапјепја ропиdе поvје agтegatпa tra2пja

~

~~~-т~

SLIKA 2 --

~---~-~·~-

Veza izmedu Filipsove krive i modela agregatne traznje i agregatne ponude Ova sfjka pretpostav/ja da njvo cena и 2000. godjпj jzпosj 100 ј prjkazиje mogиce jshode za 2001. gоdјпи. Deo (а) pokazиje model agregatne trainje ј agregatne ропиdе. Ako је agregatna trainja пjska, ekonoтjja se nalazj и tackj А; аиtриt је пjzak (J.soo), ј пјvо cena је пjzak (102). Ako је agregatna trainja vjsoka, ekonoтjja se nalazj и tackj В; аиtриt је vjsok (В.ооо), ј пјvо cena је vjsok (106). Deo (Ь) pokazиje jтplikacjje ро Fjfjpsovи krivи. Tacka А, koja se doblja kada је agregatna trainja niska, odredиje vjsokи nezapos/enost (7 posto), а niskи inf/acijи (2 posto). Tacka В, koja se doblja kada је agregatna trainja vjsoka, odredиje niskи nezaposlenost (4 posto), а visokи jпflacijи (б posto). (а)

(Ь)

Model agregatne traznje i agregatne ponude

Nivo

Stopa inflacije (godisnji procenat)

Kratkorocna kriva agregatne ponude

се па

Filipsova kriva

6

106 102 Visoka

2 ·····························~···················· Filipsova kriva

traznja

о

7~560 (nezaposlenostje 7%)

8,о6о

·кori~ina

(nezaposlenostje 4%)

autputa

о

4 (autputje 8.000)

· Nezap
POGLAVLJE 35

KRATKOROCN! ODNOS !ZMEfJU 1NF'LAC1JE 1 NEZAPOSLENOSTI

са ili drzavnih rashoda, Ш povecanje poreza, smanjuju agregatnu trainju i pomeraju ekonomiju do tacke na Filipsovoj krivoj sa nizom inflacijom i vecom nezaposlenoscu. U tom smislu, Filipsova kriva pruia kreatorima politike skup komЬinacija inflacije i nezaposlenosti.

BrziKviz

Nacrtajte Filipsovu krivu. Uz pomoc modela agregatne traznje i agregatne ponude pokazite kako politika moze da pomeri ekonomiju iz tacke na toj krivoj sa visokom inflacijom u tacku sa niskom inflacijom.

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE: ULOGA OCEKIVANJA Izgleda da Filipsova kriva kreatorima politike pruza skup mogucih ishoda u pogledu inflacije i nezaposlenosti. Ali, znaci li to da taj skup ishoda ostaje staЬilan tokom vremena? Da li је Filipsova kriva odnos u koji se kreatori politike mogu pouzdati? Ekonomisti su poceli da se bave ovim pitanjem krajem 1960-tih, ubrzo nakon sto su Semjuelson i Solou uveli Filipsovu krivu u raspravu о makroekonomskoj politici.

Dugorocna Filipsova kriva Godine 1968. ekonomista Milton Fridman objavio је clanak u casopisu American Economic Review, koji se zasnivao na njegovom izlaganju kao predsednika Americkog ekonomskog udruzenja, neposredno pre objavljivanja Clanka. Тај Clanak, pod naslovom "Uloga monetarne politike", sadrzao је odeljke о tome "Sta monetarna politika moze da uCini" i "Sta monetarna politika ne moze da uCini". Fridman је smatrao da ono sto monetarna politika sigurno ne moze da ucini, osim samo u kratkom roku, jeste da izabere komЬinaciju inflacije i nezapolenosti na Filipsovoj krivoj. Otprilike u isto vreme, i drugi ekonomista, Edmund Felps, objavio је Clanak u kojem porice postojanje dugorocne veze izmedu inflacije i nezaposlenosti. Svoje zakljucke su Fridman i Felps zasnovali na klasicnim principima makroekonomije, о kojima smo govorili u Poglavljima 25 do 32. Setite se da prema klasicnoj teoriji rast ponude novca predstavlja glavnu determinantu inflacije. Ali, isto tako, prema klasicnoj teoriji, monetarni .rast nema realne efekte on samo proporcionalno menja sve cene i nominalne dohotke. Konkretno, monetarni rast ne utice na one faktore koji odreduju stopu nezaposlenosti ekonomije, recimo na trziSnu moc sindikata, ulogu efikasnih nadnica, ili proces trazenja posla. Fridman i Felps zakljucuju da nema razloga da se misli da се stopa inflacije, па dugi rok, Ьiti povezana sa stopom nezaposlenosti. Evo kako Fridman izlaze svoj stav о tome sta Ьi Fed mogao da ostvari u dugom roku: Monetarne vlasti kontroliSu nominalne koliCine - direktno, kolicinu sopstvenih obaveza (novac plus bankarske rezerve). U principu, mogu da iskoriste tu kontrolu da odrede neku nominalnu koliCinu - devizni kurs, nivo cena, nominalni nivo nacionalnog dohotka, koliCinu novca prema jednoj ili drugoj definiciji - ili da odrede promenu neke nominalne koliCine- stopu inflacije ili deflacije, stopu rasta Ш pada nominalnog nacionalnog dohotka, stopu rasta kolicine novca. Monetarne vlasti ne mogu da koriste kontrolu nominalnih kolicina da Ьi odredile realne kolicine realnu kamatnu stopu, stopu nezaposlenosti, nivo realnog nacionalnog dohotka,

1 789

790

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

.

.

realnu koliCinu novca, stopu rasta realnog nacionalnog dohotka Ш stopu rasta realne kolicine novca. Ovi stavovi imaju va.Zne implikacije ро Filipsovu krivu. Konkretno, oni impliciraju da·s'e kreatori monetarne politike suocavaju sa Filipsovom krivom koja је vertikalna, ka9 na Slici 3. Ako Fed sporo povecava ponudu novca, stopa inflacije је niska, а ekonomija se nalazi u tacki А. Ako Fed brzo povecava ponudu novca, stopa inflacije је visoka, а ekonomija se nalazi u tacki В. U оЬа slucaja, stopa nezaposlenosti tezi ka svom uoЬicajenom nivou, koji se wve prirodna stopa nezaposlenosti. Vertikalna Filipsova kriva na dugi rok ilustruje zakljucak da nezaposlenost na dugi rok ne zavisi od ra· sta novcane mase i inflacije. Vertikalna dugorocna Filipsova kriva u sustini predstavlja izraz klasicne ideje о monetarnoj neutralnosti. Као sto se moZda secate, tu smo ideju u Poglavlju 33 izrazili vertikalnom dugorocnom krivom agregatne ponude. Zaista, kao sto prikazuje Slika 4., vertikalna dugorocna FШpsova kriva i vertikalna dugorocna kriva agregatne ponude predstavljaju dve strane iste medalje. U delu (а) te slike, porast ponude novca pomera krivu agregatne tra.Znje udesno sa AD1 na AD 2 • Као rezultat tog pomeranja, dugorocna ravnoteza pomera se iz tacke А u tacku В. Nivo cena povecava se sa Р1 na Р2 , ali posto је kriva agregatne ponude vertikalna, autput ostaje nepromenjen. U delu (Ь), brzi rast ponude novca povecava stopu inflacije tako sto pomera ekonomiju iz tacke А u tacku В. АН, posto је Filipsova kriva vertikalna, stopa nezaposlenosti ista је u ove dve tacke. Dakle, i vertikalna dugorocna kriva agregatne ponude i vertikalna dugorocna Filipsova kriva impliciraju da monetarna politika utice na nominalne varijaЬle (nivo cena i stopu inflacije), ali da ne utice na realne varijaЬle (autput i nezaposlenost). Bez obzira na monetarnu politiku koju sprovodi Fed, autput i nezaposlenost su na dugi rok na svojim prirodnim nivoima. Sta је to tako нprirodno" u vezi sa stopom nezaposlenosti? Fridman i Felps su ovaj pridev koristili za opis stope nezaposlenosti kojoj tezi ekonomija na dugi rok. Ipak, prirodna stopa nezaposlenosti nije nuzno drustveno pozeljna stopa nezaposlenosti,

~

SLIKA 3 •

>

Stopa Dugorocna . Filipsova kriva

inflacije

Dugorocna Filipsova kriva Prema Fridmaпu i Felpsu, па dugi гоk se пе moie blrati izmedu iпflacije i пezapos/eпosti. Rast poпude поvса odreduje stopu iпflacije. Bez obzira па stopu iпflacije, stopa пezaposleпosti teii ka svojoj prirodпoj stopi. Shodпo tome, dugorocпa Filipsova kriva је vertikalпa.

.........................

i

tв )ј !(

~

1

Niska inflacija

о

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .!

тд

~

Prirodna stopa nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti

POGLAVUE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZME!:JU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI

.-

1 791

SLIKA 4 -~

Veza izmedu Filipsove krive i modela agregatne traznje i agregatne ponude Deo (а) pokazuje model agregatпe traiпje i agregatпe poпude sa vertikalпom krivom agregatпe poпude. Kada se ekspaпzivпom moпetarnom politikom kriva agregatпe traiпje pomeri udesпo sa AD1 па AD2, ravпoteia se pomera iz tacke А и tacku В. Nivo сепа se povecava sa Р1 па Р2, dok autput ostaje перrотепјеп. Deo (Ь) pokazuje dugorocпu Filipsovu krivu, koja је vertikalпa па пivou prirodпe stope пezaposleпosti. Ekspaпzivпa moпetarna politika pomera ekoпomiju sa пiie iпflacije (tacka А) па visu iпflaciju (tacka В), а da se pri tome пе тепја stopa пezapos/eпosti. (а)

Nlvo cena

(Ь)

Model agregatne ponude 1agregatne traznje Dugorocna agregatna ponuda

Stopa lnflacije

Flllpsova kriva

Dugorocna Filipsova kriva

о

autputa

niti је prirodna stopa nezaposlenosti tokom vremena konstantna. Na primer, pretpostavimo da novoformirani sindikat iskoristi svoju trZisnu moc da poveca realne nadnice pojedinih radnika iznad ravnoteznog nivoa. Rezultat је prekomerna ponuda radnika, а time i veca prirodna stopa nezaposlenosti. Ova nezaposlenost је "prirodna" ne zato sto је dobra, vec zato sto se nalazi van zone uticaja monetarne politike. Brzi rast ponude novca ne Ьi smanjio trzisnu moc sindikata Ш nivo nezaposlenosti; samo Ьi izazvao jos vecu inflaciju. Mada monetarna politika ne moze da utice na prirodnu stopu nezaposlenosti, druge politike su to u stanju da ucine. Da Ьi smanjili prirodnu stopu nezaposlenosti, kreatori politike treba da tragaju za politikeama koje unapreduju funkcionisanje trzista rada. Ranije smo u knjizi razmatrali kako razlicite politike na trzistu rada, recimo, zakoni о minimalnoj nadnici, zakoni о kolektivnom pregovaranju, osiguranje u slucaju nezaposlenosti i programi za obuku, uticu na prirodnu stopu nezaposlenosti. Promena politike kojom Ьi se smanjila prirodna stopa nezaposlenosti pomerila Ьi dugorocnu Filipsovu krivu ulevo. Osim toga, posto niza nezaposlenost podrazumeva vise radnika koji proizvode dobra i usluge, ponudena koliCina dobara i usluga Ьila Ьi veca pri svakom datom nivou cena, а dugorocna kriva agregatne ponude pomerila Ьi se udesno. Ekonomija Ьi tako mogla da zabelezi nizu nezaposlenost i veCi autput pri svakoj datoj stopi rasta novca i inflacije.

nezaposlenosti

-

,

792

1

DEO !2

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

Ocekivanja i kratkorocna Filipsova kriva Na prvi pogled, Fridmanovo i Felpsovo poricanje mogucnosti izbora izmedu inflacije i nezaposlenosti u dugom roku moze da deluje neubedljivo. Njihov argument zasnivao se na teoriji. Nasuprot tome, negativna korelacija izmedu inflacije i nezaposlenosti, koju su dokumentovali Filips, Semjuelson i Solou, zasnivala se na podacima. Zasto Ьi iko poverovao da se kreatori politike suocavaju sa vertikalnom Filipsovom krivom kada realni svet naizgled nudi onu sa opadajuCim nagibom? Zar otkrica Filipsa, Semjuelsona i Felps ne Ьi trebalo da nas navedu da odbacimo klasicni zakljucak о monetarnoj neutralnosti? Fridman i Felps bili su upoznati sa ovim pitanjima i ponudili su nacin da se klasicna makroekonomska teorija pomiri sa otkricem opadajuce Filipsove krive u podacima za Ujedinjeno Кraljevstvo i SAD. Oni su tvrdili da negativni odnos izmedu inflacije i nezaposlenosti vaZi u kratkom roku, ali da ga kreatori politike ne mogu iskoristiti u dugom roku. Drugim recima, kreatori politike mogu da sprovode ekspanzivnu monetarnu politiku da Ьi za izvesno vreme smanjili nezaposlenost, ali се na kraju nezaposlenost da se vrati na svoju prirodnu stopu, а ekspanzivnija monetarna politika samo izaziva visu inflaciju. Fridman i Felps razmisljali su na isti nacin na koji smo mi to ucinili u Poglavlju 33 kada smo objasnjavali razliku izmedu kratkorocne i dugorocne krive agregatne ponude (u stvari, izlaganje u tom poglavlju u velikoj meri se oslanja na zaostavstinu Fridmana i Felpsa.) Као sto se moZda secate, kratkorocna kriva agregatne ponude је rastuca, sto ukazuje na to da se sa porastom nivoa cena povecava kolicina dobara i usluga koju nude preduzeca. Nasuprot tome, dugorocna kriva agregatne ponude је vertikalna, sto ukazuje na to 'da porast cena ne utice na ponudenu kolicinu u dugom roku. U Poglavlju 33 predstavili smo tri teorije koje objasnjavaju zasto је kratkorocna kriva agregatne ponude rastuca: rigidne nadnice, rigidne cene i pogresne percepcije о relativnim cenama. Posto se nadnice, cene i percepcije vremenom prilagodavaju izmenjenim ekonomskim uslovima, pozitivni odnos izmedu nivoa cena i ponudene kolicine vazi na kratki, ali ne i na dugi rok. Fridman i Felps primenili su istu logiku na Filipsovu krivu. Posto је kriva agregatne ponude rastuca u kratkom roku, veza izmedu inflacije i nezaposlenosti primenljiva је samo u kratkom roku. А posto је dugorocna kriva agregatne ponude vertikalna, i dugorocna Filipsova kriva је vertikalna. U pokusaju da objasne kratkorocni i dugorocni odnos izmedu inflacije i nezaposlenosti, Fridman i Felps su u analizu uveli novu varijaЬlu: ocekivanu inflaciju. Ocekivana inflacija pokazuje za koliko ljudi ocekuju da се se promeniti opsti nivo cena. Као sto smo istakli u Poglavlju 33, ocekivani nivo cena utice na nadnice i cene koje ljudi odreduju, kao i na percepcije о relativnim cenama. Shodno tome, ocekivana inflacija predstavlja jedan od faktora koji odreduje polozaj kratkorocne krive agregatne ponude. U kratkom roku, Fed је u stanju da ocekivanu inflaciju (а time i kratkorocnu krivu agregatne ponude) tretira kao vec zadatu. Kada se promeni ponuda novca, pomera se kriva agregatne traZ;nje, а ekonomija se krece dиZ zadate kratkorocne krive agregatne ponude. U kratkom roku, dakle, monetarne promene dovode do neocekivanih fluktuacija autputa, cena, nezaposlenosti i inflacije. Na ovaj naCin su Fridman i Felps objasnili Filipsovu krivu koju su dokumentovali Filips, Semjuelson i Solou. lpak, Fedova sposobnost da povecanjem ponude novca kreira neocekivanu inflaciju postoji samo u kratkom roku. U dugom roku, ljudi ocekuju svaku stopu inflacije koju Fed odlucuje da realizuje. Posto се se nadnice, cene i percepcije na kraju prilagoditi stopi inflacije, dugorocna kriva agregatne ponude је vertikalna. U tom slucaju, promene agregatne traznje, recimo, one koje su posledica promena ponude novca, ne

POGLAVLJE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZME-EJU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSТI

1

793

иtiси na аиtриt dobaxa i иslиga и ekonomiji. Zato sи Fridman i Felps zakljиcili da se nezaposlenost и dиgom rokи vraca na svojи prirodnи stopи. Fridmanova i Felpsova analiza moze da se rezimira и sledecoj jednacini (koja, и sиstini, predstavlja drиgaciji oЬlik jednacine agregatne ponиde kоји smo predstavili и Poglavljи 33):

Stopa nezaposlenosti

Prirodna stopa nezaposlenosti

(stvaxna - а ~nflacija

_ Ocekivan~ inflacija Ј

Ova jednacina pokazиje medusobnu izmedu stope nezaposlenosti, prirodne stope nezaposlenosti, stvarne inflacije i ocekivane inflacije. u kratkom rokи, ocekivana inflacija је zadata. Shodno tome, visa stvaxna inflacija и vezi је sa nizom nezaposlenoscи. (Mera u kojoj nezaposlenost reaguje na neocekivanи inflacijи odredena је veliCinom а, brojem koji, opet, zavisi od nagiЬa kratkorocne krive agregatne ponude.) U dugom roku, medиtim, ljиdi poCinjи da ocekиju svaku inflaciju kоји Fed izaziva. Dakle, stvarna inflacija jednaka је ocekivanoj inflaciji, а nezaposlenost је na nivoи svoje prirodne stope. Ova jednaCina implicira da и kratkom roku ne postoji stabllna Filipsova kriva. Svaka Filipsova kriva и kratkom rokи odra.Zava nekи konkretnu ocekivanи stopu inflacije. (Preciznije, ako grafiCki predstavite jednacinu, videcete da Filipsova kriva и kratkom rokи sece Filipsovu krivu u dugom roku·и tacki ocekivane stope inflacije.) Kadgod se ocekivana inflacije promeni, Filipsova kriva u kratkom rokи se pomera. Prema Fridmanи i Felpsu, opasno је Filipsove krive tretirati kao skup izbora koji kreatorima politike stoje na raspolaganju. Da blsmo videli zasto, zamislimo ekonomiju na nivou njene prirodne stope nezaposlenosti sa niskom inflacijom i niskom ocekivanom inflacijom (prikazano na Slici 5. kao tacka А.) Sada pretpostavimo da kreatori politike pokusavaju da iskoriste vezu izmedu inflacije i nezaposlenosti tako sto се, pи­ tem monetaxne Ш fiskalne politike, povecati agregatnu traznju. U kratkom roku, kada је ocekivana inflacija data, ekonomija se pomera iz tacke А u tackи В. Nezaposlenost opada ispod svoje prirodne stope, а inflacija se povecava iznad ocekivane. Vremenom kada se ljиdi priviknu na ovu visи stopu inflacije, povecavajи i svoja inflatorna ocekivanja. Kada se ocekivana inflacija poveca, predиzeca i radnici pocinju da uzimaju и obzir visи inflaciju prilikom odredivanja nadnica i cena. Кratko­ rocna Filipsova kriva tada se pomera udesno, kao sto је prikazano na slici. Ekonomija dospeva и tacku С, sa visom inflacijom nego u tacki А ali pri istom nivou nezaposlenosti. Dakle, Fridman i Felps sи zakljиcili da se kreatori politike zaista sиосаvаји sa izborom izmedи inflacije i nezaposlenosti, ali samo privremeno. Ako oni iskoriste taj izbor, na gubltkи sи.

Prirodni eksperiment sa hipotezom prirodne stope Fridman i Felps su 1968. izneli jedno smelo predvidanje: ako kreatori politike pokusaju da iskoriste Filipsovu krivu izborom vise inflacije, u cilju smanjenja nezaposlenosti, samo се privremeno иspeti da smanje nezaposlenost. Ovaj stav da se nezaposlenost na kraju vraca na svoju prirodnu stopu, bez obzira na stopи inflacije zove se blpoteza prirodne stope. Nekoliko godina nakon sto sи Fridman i Felps izneli ovu hipotezu, kreatori monetarne i fiskalne politike i nehotice sи stvorili prirodni eksperiment, da Ы је testirali. Njihova laboratorija blla је ekonomija SAD.

hipoteza prirodne stope tvrdnja da se nezaposlenost vraca na svoju normalnu, ili prirodnu, stopu, bez obzira na stopu inflacije

794

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

SLIKA 5

Kako ocekivana inflacija pomera kratkorocnu Filipsovu krivu Sto је visa ocekivaлa stopa inflacije, to је visi kratkorotni odnos izmedи inflacije i nezaposlenosti. и tacki А, i ocekivana i stvarna inflacije sи niske, а nezaposlenostje па nivoи svoje prirodne stope. Ako Fed sprovodi ekspanzivnи топеtагпи politikи, ekonomija se и kratkom rokи pomera iz tacke А и tackи В. и tacki в ocekivana inflacija jos иvek је niska, ali је stvarna inflacija visoka. Nezaposlenost је niza od svoje prirodne stope. и dиgom rokи, ocekivana inflacija se povecava, а ekonomija se pomera и tackи С. и tacki С, i ocekivana i stvarna inflacija sи visoke, а nezaposlenost se vraca па svojи prirodnи stopи.

Stopa inflacije

i

Dugorocna

~Filipsova kriva

о

nezaposlenosti

nezaposlenosti

Medиtim, pre nego Sto vidimo ishod tog testa, pogledajmo podatke kojima sи raspolagali Fridman i Felps kada sи 1968. dali svojи prognozи. Slika 6. pokazuje stope nezaposlenosti i inflacije и periodи od 1961. do 1968. godine. Na osnovu ovih podataka doЬijena је Filipsova kriva. Posto se inflacija tokom ovih osarn godina povecala, nezaposlenost је opala. Ekonomski podaci iz ovog doba naizgled potvrdиjи mogucnost izbora izmedи inflacije i nezaposlenosti. OCigledan иspeh Filipsove krive и 1960-tim иCinio је da Fridmanova i Felpsova prognoza postane jos znacajnija. Felps је godine 1958. иkazao na negativan odnos izmedи inflacije i nezaposlenosti. Godine 1960, Semjиelson i Soloи pokazali sи da taj odnos postoji и podacirna za SAD. Podaci iz jos jedne decenije potvrdili sи taj odnos. Nekim ekonomistirna tog vremena izgledalo је smesno tvrditi da се Filipsova kriva propasti kada kreatori politike Ьиdи pokиsali da је iskoriste. АН, dogodilo se иpravo to. Pocevsi od kraja cetvrdesetih, vlada је sledila politike kojima se povecava agregatna traZпja za dobrirna i иslиgarna. Do ove ekspanzije doslo је delirnicno i zahvaljиjиCi fiskalnoj politici: drzavni izdaci povecali sи se sa razbukta-

POGLAVLJE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZME€>U INFLAC!JE 1 NEZAPOSLENOSTI

-

Filipsova kriva u

SLIKA 6 ~

.

'

1g6o~im

Ova s/ika koristi godisnje podatke о stopi nezapos/enosti i stopi inflacije periodu izmectu 1961. i 1968. godine (па osnovu deflatora BDP-a) da Ы pokazafa negativni odnos izmectu inflacije i nezaposlenosti.

и

Stopa lnflacije {godlsnji procenat)

10

8

6

4

2

о

nezaposlenosti {procenat) lzvor: Ministarstvo rada SAD, Ministarstvo trgovine SAD.

vanjem vijetnamskog rata. Delimicno, ekspanzija је dosla kao posledica monetarne politike: posto је Fed pokusavao da suzЬije rast kamatnih stopa usred ekspanzivne fiskalne politike, ponuda novca (izraiena na osnovu М2) povecavala se za oko 13 posto godisnje u periodu izmedu 1970. i 1972, u poredenju sa 7 posto godisnjeg rasta pocetkom 1960-tih. Shodno tome, inflacija је ostala visoka (oko 5 do 6 posto godisnje, krajem 1960-tih i pocetkom 1970-tih, u poredenju sa 1 do 2 posto godisnje pocetkom 1960-tih). Ali, kao sto su predvideli Fridman i Felps, nezaposlenost nije ostala na niskom nivou. Slika 7. prikazuje istorijat kretanja inflacije i nezaposlenosti od 1961. do 1973. godine. Pokazuje se da је jednostavna negativna veza izmedu ove dve varijaЬle pocela da se narusava oko 1970. Konkretno, posto је inflacija ostala visoka pocetkom 1970-tih, ocekivanja ljudi u pogledu inflacije izjednaCila su se sa realnoscu, а stopa nezaposlenosti vratila se na nivoe izmedu 5 do 6 posto, koliko је iznosila pocetkom 1960-tih. Obratite paznju da istorijat prikazan na Slici 7. veoma nalikuje teoriji о pomeranju kratkorocne Filipsove krive prikazane na Slici 5. Do 1973. kreatori politike su vec saznali da su Friedmen i Felps bili u pravu: na dugi rok ne postoji uzajamna zavisnost izmedu inflacije i nezaposlenosti.

1

795

f~Q

1

DEO 12

KRATKOROC:NE t::KUNUMbKI::. 1-'.I....Ut\.LUA<...;IJI::.

SLIKA 7

Stopa·lnflaclje (godlinjl pr~nat)

Slom Filipsove krive

. 10

Ova slika prikazuje godisnje podatke о stopi nezaposlenosti i stopi inf/acije (izrazenoj па osnovu deflatora BDP-a) za periьd od 1961. do 1973. godine UoCite da se odГZivost Fi/ipsove krive okoncava pocetkom 1970tih.

8

1973

6

4

1969 1968

lzvor: Ministarstvo rada SAD; Ministarstvo trgovine SAD.

2 1961

о

nezaposlenostl (procenat)

BrziKviz

Nacrtajte kratkorocnu Filipsovu krivu i dugorocnu Filipsovu krivu. Objasnite zasto se one razlikuju.

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE: ULOGA SOKOVA PONUDE

Sok ponude dogadaj koji direktno nienja troskove i cene preduzeca, pomerajuci krivu agregatne ponude ekonomije, а time i Filipsovu krivu

Fridman i Felps su 1968. sugerisali da promene ocekivane inflacije pomeraju kratkorocnu Filipsovu krivu, а iskustvo sa pocetka 1970-tih ubedilo је veCinu ekonomista da su oni blli и pravu. U roku od nekoliko godina, medutim, ekonomisti се usmeriti paznju na jedan drugi uzrok pomeranja kratkorocne Filipsove krive: sokove agregatne ponude. Ovoga puta, na pomeranje nisu ukazala dvojica americkih profesora ekonomije, vec grupa arapskih seika. Organizacija zemalja izvoznica nafte (ОРЕС) је 1974. godine pocela da ispoljava trzisnu moc kao kartel na svetskom trzistu nafte kako Ы povecala profit svojih Clanica. Zemlje ОРЕС-а, kao sto su Saudijska Arablja, Kuvajt i Irak, ogranicile su koliCinu sirove nafte koju su eksploatisali i prodavali na svetskim trzistima. U roku od nekoliko godina, ovo smanjenje ponude izazvalo је skoro dvostruki porast cene nafte. Veliko povecanje svetske cene nafte predstavlja primer soka ponude. Sok ponude је dogadaj koji direktno utice na troskove proizvodnje preduzeca, а time i na njihove cene; on pomera krivu agregatne ponude ekonomije, а shodno tome, i Filipsovu krivu. Na primer, kada se zbog porasta cene nafte povecaju troskovi proizvodnje benzina, loz-ulja, guma i mnogih drugih proizvoda, smanjuje se ponudena koliCina dobara

POGLAVLJE ЗS

faziJЊ:kojo]se niskaiQfla~ij~vis~лe>

sm~tr~:p6vO:Ijnim,.pr61~znim tfino" rii~fi~m; v~(privred~ post~Je integr'al!"li di!o n}е~<щ geбeriiahja, 1ако. d.6vo)л-Jo.9tьj-Дirektбra; dobavljaё~, \ ·p~Љ·~~~caf}д~hik:a srтйЩа qa с~ ora ..· traJ~ti, ponasac~ se tai
KRATKOROCNI ODNOS IZME"f>U INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSТI

.. ... gi:Щi.ni1>" . ·in~% ро prvi·put o~ka~ ·. · Poke~IE!baiaje ~re skoro dve deceni- stayda Ј~ дr-periK~ i:tщпа n~ ЈаЈ р го~ . . to pitanJe. Drugo, Dlern. P~eostali ·. trt~govj z~~11je .ne . . inflatorna·oeeklvanjl! SC!- mofaju dabudu:!o~i;"Treriutak kada ; da su 'slocekivanja u :pogled~.bu­ duce inflac/je na_vela radnlke'cta''zah- l_zvor: Vol StritDzornal od 18. avgusta t~vaju porast hadnka kako bi.s~ . 1997, str. А1. kompenzirala ocekivana inf1~cija, а .

da

1

797

798

1

DEO 12.

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

i иslиga za svaki zadati nivo cena. Као sto је predstavђeno и delи (а) Slike 8., ovo smanjenje ponиde prikazano је pomeranjem krive agregatne ponиde ulevo sa AS1 na AS 2• Nivo cena povecava se sa Р1 na Р2, а аиtриt opada sa У1 na У2 • Ova komЬinacija porasta cena i pada аиtриtа ponekad se naziva stagflacija. Ovo pomeranje agregatne ponиde и vezi је sa slicnim pomeranjem kratkorocne Filipsove krive, koje је predstavljeno и delи (Ь). Posto је preduzecima potrebno manje radnika da proizvedи manji аиtриt, zaposlenost opada, а nezaposlenost raste. Posto је nivo cena visi, stopa inflacije- procentualna promena nivoa cena и odnosи na prethodnи godinи takode је visa. Dakle, pomeranje agregatne ponиde izaziva vеси nezaposlenost i visи inflacijи. Кratkorocna veza izmedи inflacije i nezaposlenosti pomera se иdesno sa РС1 na РС2 . Sиoceni sa nepovoljnim pomeranjem agregatne ponиde, kreatori politike morajи da donesи tezak odlиkи о izborи izmedи borbe protiv inflacije i borbe protiv nezaposlenosti. Ako smanje agregatnи traznjи da Ьi se izborili sa inflacijoщ jos се vise povecati nezaposlenost. Ako роvесаји agregatnи trainjи da Ьi se izborili sa nezaposlenoscи, jos се vise povecati inflacijи. Drиgim recima, kreatori politike sиосаvаји se sa manje povoljnim odnosom izmedи inflacije i nezaposlenosti и odnosи na onaj pre pomeranja agregatne ponиde. Моrаји da se sиосе sa visom stopom inflacije za datи stopи nezaposlenosti, vecom stopom nezaposlenosti za datu stopи inflacijи, Ш sa nekom komblnacijom vece nezaposlenosti i vise inflacije. Vazno pitanje glasi: da li је ovo nepovoljno pomeranje Filipsove krive privremeno ili stalno. Odgovor zavisi od toga kako ljиdi prilagodavajи svoja ocekivanja и pogledи

-

SLIKA 8 ""'~

-

Negativni sok agregatne ponude Deo (а) pгedstavlja model agгegatпe tгаzпје i agгegatпe ponиde. Kada se kгiva agгegatпe ponиde pomeгi иlevo sa AS1 па ASz, гavпoteia se ротега iz tacke А и tackи В. Аиtриt opada sa У1 па Yz, а nivo сепа se povecava.sa Р1 па Pz. Deo (Ь) predstavlja kгаtkогоспи иzајатпи zavisпost iпffacije i nezaposleпosti. Nepovoljпo ротегапје agгegatпe ропиdе ротега еkопотiји iz tacke sa пiiom пezaposlenoscи i niiom inflacijom (tacka А) и tackи sa vecom nezaposlenoscи i visom iпflacijom (tacka В). Кгаtkогоспа Filipsova kгiva ротега se иdesno sa РС1 па PCz. Кгеаtогi politike sada se sиосаvаји s пepovoljnijim odnosom izmedи inflacije i nezaposlenosti. (а)

Nivo cena

о

Model agregatne trazn]e 1agregatne ponude

Agregatna ponude,AS1

(Ь)

Fllipsova kriva

Stopa inflacije

о

. · St~pa nezaposlenosti

POGLAVLJE 35

1 799

KRATKOROCNI ODNOS JZMEDU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI

inflacije. Ako ljudi smatraju da је porast inflacije zbog soka ponude samo privremeni poremecaj, ocekivana inflacija neee se promeniti, а Filipsova kriva uskoro се se Yratiti u svoj prethodni poloZa.j. Ali, ako ljudi smatraju da се takaY sok dovesti do perioda sa visom inflacijom, onda се se ocekiYana inflacija poYecati, а Filipsova kriva ostace u svom novom, manje pozeljnom, polozaju. Tokom sedamdesetih godina ХХ veka, ocekivana inflacija u SAD zaista se znatno povecala. Ovaj porast ocekivane inflacije moze se delimicno pripisati odluci Feda da uЬlaZi sok ponude veCim rastom novcane mase. (Као sto smo videli u Poglavlju 33, kaZe se da kreatori politike uЬlazavaju negativni sok ponude kada na njega reaguju povecanjem agregatne traznje.) ZЬog oYakve politike, recesija koja se javila kao posledica soka ponude Ьila је manja nego sto Ьi u protivnom bila, ali se ekonomija SAD dugi niz godina suocavala sa nepoYoljnim odnosom izmedu inflacije i nezaposlenosti. ProЬlem se iskomplikovao 1979. godine kada је ОРЕС росео da ispoljaYa svoju trzisnu moe, sto је vise nego dvostruko povecalo cenu nafte. Slika 9. prikazuje inflaciju i nezaposlenost u ekonomiji SAD u tom periodu. Godine 1980, nakon dva soka ponude od strane О РЕС-а, americka ekonomija imala је stopu inflacije od preko 9 posto, а stopu nezaposlenosti od oko 7 posto. 0Уа kombinacija inflacije i nezaposlenosti nije Ьila ni Ьlizu odnosa koji se sezdesetih Cinio moguCim. (Sezdesetih је Filipsova kriva nagovestavala da се stopa nezaposlenosti od 7 posto dovesti do stope inflacije od samo 1 posto. Inflacija od preko 9 posto Ьila је nezamisliva.) Indeks bede је osamdesetih dostigao syoju skoro najYecu vrednost u istoriji, раје javnost Ьila duboko nezadoYoljna ucinkom ekonomije. NajYeCim delom zbog oyog nezadovoljstva, Predsednik Dzimi Karter izgublo је na izborima noYembra 1980. i na njegovo mesto dosao је Ronald Regan. Nesto је moralo da se uCini, а uskoro се i Ьiti uCinjeno.

Setas li se dobrih starih vremena kada је ekonomiji bl/o potrebno samo та/о finog podesavanja 7

. SLIKA 9 --

--

-

-

-

-

->

Stopa inflaclje (godisnjl procenat)

Sokovi ponude iz 1970-tih

10

Ova s/ika prikazuje godisnje podatke iz perioda izmedu 1972. i 1981. о stopi nezaposlenosti i stopi inflacije (izrazenoj па osnovu deflatora BDP-a). И periodima od 1973. do 1975· i od 1978. do 1981, povetanje svetske cene nafte izazvalo је vetu nezaposlenost i visu inflaciju.

8

6

4

1972

lzvor: Ministarstvo rada SAD; Ministarstvo trgovine SAD.

2

о

12345678910

Stopa nezaposlenostl (procenat)

800

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

BrziKviz

Navedite primer pozitivnog soka agregatne ponude. Na osnovu modela agregatne traznje i agregatne ponude objasnite efekte takvog soka. Kako оп utice na Filipsovu krivu?

TROSKOVI SMANJENJA INFLACIJE Oktobra 1979, dok је ОРЕС ро drugi put u istoj deceniji izazivao negativne sokove ponude u privredama sirom sveta, predsednik Feda Pol Volker odluCio је da је doslo vreme da se nesto uCini. Volkera је za predsednika Feda postavio Dzimi Karter samo dva meseca ranije, i on је prihvatio to radno mesto znajuCi da је inflacija dostigla neprihvatljiv nivo. Као cuvar monetarnog sistema zemlje, on је osecao da nema drugog izbora nego da sprovede politiku dezinflacije- smanjenja stope inflacije. Volker је Ьiо uveren da Fed moze da smanji inflaciju zahvaljujuCi svojoj sposobnosti da kontroliSe koliCinu novca. Ali, koliko се iznositi kratkorocni troskovi dezinflacije? Odgovor na ovo pitanje Ьiо је mnogo manje siguran.

Stopa zrtvovanja

stopa zrtvov.:mja broj procentnih poena za koji se smanjuje godisnji autput u procesu smanjenja inflacije za 1 procentni poen

Da Ы smanjio stopu inflacije, Fed је morao da sprovede restriktivnu monetarnu politiku. Slika 10 prikazuje neke od efekata takve odluke. Kada Fed uspori stopu ро kojoj raste ponuda novca, on smanjuje agregatnu traznju. Pad agregatne traznje, pak, smanjuje koliCinu dobara i usluga koju proizvode preduzeca, а taj pad proizvodnje izaziva pad zaposlenosti. Ekonomija polazi iz tacke А (na slici) i pomera se dиZ kratkorocne Filipsove krive u tacku В, koja ima nizu inflaciju i vecu nezaposlenost. Vremenom ljudi pocinju da shvataju da cene sporije rastu, ра se ocekivana inflacija smanjuje, а kratkorocna FШpsova kriva pomera se naniZe. Ekonomija se pomera iz tacke В u tacku С. Inflacije је niZa, а nezaposlenost је ponovo na nivou svoje prirodne stope. Dakle, ako zemlja zeli da snizi inflaciju, mora da izdrZi period ~soke nezaposlenosti i niskog autputa. Na Slici 10. taj trosak је predstavljen pomeranjem ekonomije u tacku В na njenom putu od tacke А do tacke С. VeliCina tih troskova zavisi od nagiba Filipsove krive i od brzine prilagodavanja inflacionih ocekivanja novoj monetarnoj politici. U mnogim studijama ispitivani su podaci о inflaciji i nezaposlenosti da Ы se procenili troskovi smanjenja inflacije. Rezultati tih studija cesto se rezimiraju u statistiCkom podatku pod nazivom stopa zrtvovanja. Stopa irtvovanja је broj procentnih poena za koji se smanjuje godisnji autput u procesu smanjenja inflacije za 1 procentni poen. Тi­ picna procena racija zrtvovanja jeste 5. То jest, za svaki procentni poen za koji је inflacija smanjena, u prelaznom periodu mora se zrtvovati 5 posto godisnjeg autputa. Takve procene sigurno је izvrsio i Pol Volker, zabrinut zbog zadatka da smanji inflaciju. lnflacija је rasla za skoro 10 posto godisnje. Da Ы se dostigao umereni nivo od, recimo, 4 posto godisnje, inflaciju је trebalo smanjiti za 6 procentnih poena. Ako svaki procentni poen izaziva trosak od 5 posto godisnjeg autputa ekonomije, onda Ьi smanjenje inflacije za 6 procentnih poena znacilo da је potrebno Zrtvovati 30 posto godisnjeg autputa. Prema studijama Filipsove krive i troskova dezinflacije, ova irtva moze da se plati na razliCite nacine. Trenutno smanjenje inflacije snizilo Ы autput za 30 posto u samo

POGLAVLJE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZMEE>U INFLAC!JE 1 NEZAPOSLENOSTI

1 801

SLIKA 10

Stopa lnflaclje

Dezinflaciona monetarna politika u kratkom i dugom roku

Dugorocna Filipsova

Kratkorocna Filipsova kriva sa ocekivanom visokom inflacUom

о

stopa nezaposlenosti

Kada FED primeni kontrakcionи da Ы smanjio stopи inflacije, ekonomija se pomera dиi kratkorocne Filipsove krive iz tacke А и tackи В. Tokom vremena, ocekivana inf/acija opada, а kratkorocna Filipsova kriva se pomera naniie. Kad ekonomija dospe и tackи С, nezaposlenost је ponovo па svojoj prirodnoj stopi. monetarnи politikи

jednoj godini, ali је taj ishod sigurno pretezak cak i za tako iskusnog borca protiv inflacije kao sto је Pol Volker. Bilo Ьi bolje, srnatrali su rnnogi, da se troskovi podele u nekoliko godina. Kada Ьi se smanjenje inflacije sprovodilo tokom 5 godina, na prirner, onda Ьi autput trebalo u proseku da se srnanjuje samo za 6 posto u odnosu na trend koji va2i za taj period, Cime Ьi ukupna 2rtva iznosila 30 posto. Jos postepenijirn pristuporn inflacija Ьi se srnanjivala tokorn cele decenije, ра Ьi autput trebalo da bude sarno 3 posto ispod trenda. Medutim, koji god put se izabrao, izgledalo је da nece Ьiti lako srnanjiti inflaciju.

Racionalna ocekivanja i mogucnost dezinflacije bez troskova Dok је Pol Volker razrniSljao о troskovirna srnanjenja inflacije, grupa profesora ekonornije otpocela је intelektualnu revoluciju koja се dovesti u pitanje konvencionalno razrniSljanje о stopi zrtvovanja. Ovu grupu Cinili su istaknuti ekonornisti, kao sto su Robert Lukas, Tornas Sardzent i Robert Baro. Njihova revolucija se zasnivala na novom pristupu ekonornskoj teoriji i politici pod nazivorn racionalna ocekivanja. Prema teoriji racionalnih ocekivanja, kada predvidaju buducnost, ljudi optirnalno koriste sve. inforrnacije kojirna raspola2u, ukljucujuCi i inforrnacije о ekonornskoj politici vlade. Ovaj novi pristup irnao је snazne irnplikacije ро rnnoge oЬlasti rnakroekonornije, ali najvafuija је prirnena na vezu izmedu inflacije i nezaposlenosti. Као sto su Fridrnan i Felps prvi istakli, ocekivana inflacija predstavlja vaznu varijaЬlu koja objasnjava zasto veza izrnedu inflacije i nezaposlenosti postoji na kratki, ali ne i na dugi rok. Brzina kojorn nestaje kratkorocna rneduzavisnost zavisi od brzine prilagodavanja ocekivanja. Zagovornici racionalnih ocekivanja, inspirisani Fridrnanovorn i Felpsovorn

racionalna ocekivanja teorija prema kojoj, kada predvidaju buducnost, ljudi optimalno koriste sve informacije kojima raspolazu, ukljucujuci i informacije о ekonomskoj politici vlade.

802

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUAC!JE

analizom, smatali su da kada dode do promene ekonomskih politika, ljudi u skladu sa tim prilagodavaju i svoja ocekivanja. Studije inflacije i nezaposlenosti koje su pokusale da procene stopu zrtvovanja propustile su da uzmu u obzir direktni efekat rezima politike na ocekivanja. Shodno tome, prema teoreticarima racionalnih ocekivanja, procene stope zrtvovanja nisu predstavljale pouzdane pokazatelje za politiku. Godine 1981, u clanku "Кrај cetiri velike inflacije", Tomas Sardzent је ovako opisao to novo glediste: Alternativni stav "racionalnih ocekivanja" porice da postoji Ьilo kakav inherentni zamah u trenutnom procesu inflacije. Prema tom gledistu, preduzeca i radnici sada pocinju da ocekuju visoke stope inflacije u buducnosti i u svetlu tih ocekivanja sklapaju proinflatorne ugovore. Medutim, smatra se da ljudi u buducnosti ocekuju visoke stope inflacije upravo zato sto vladina tekuca i moguca monetarna i fiskalna politika u buducnosti garantuju ispravnost takvih ocekivanja .... Implikacija tog stava је da inflacija moze da se zaustavi mnogo brze nego sto ukazuju zagovornici stava о "zamahu" i da su njihove procene о duzini i troskovima zaustavljanja inflacije u vidu izguЬljenog autputa pogresne .... То ne znaci da Ьi Ьilo lako iskoreniti inflaciju. Naprotiv, za to је potrebno vise od nekoliko privremenih restriktivnih fiskalnih i monetarnih akcija. Za to је neophodno promeniti rezirn politike .... Cena takvog poteza u smislu izguЬljenog autputa i vremena potrebnog da se osete njegovi efekti delimicno Ьi zavisila od odlucnosti i resenosti vlade da se tome posveti. Prema misljenju Sardzenta, stopa :Zrtvovanja mogla Ьi da bude mnogo manja nego sto ukazuju prethodne procene. I zaista, u najekstremnijem slucaju, ta stopa Ьi mogla da bude nula. Ako Ьi vlada odlucno sprovodila politiku niske inflacije, ljudi Ьi Ьili dovoljno racionalni da odmah smanje svoja inflatorna ocekivanja. Кratkorocna Filipsova kriva pomerila Ьi se nani:Ze, а ekonomija Ьi brzo postigla nisku inflaciju bez troskova koje izaziva privremeno visoka nezaposlenost i niski autput.

Volkerova dezinflacija Као sto smo videli, kada se Pol Volker suocio sa mogucnoscu smanjenja inflacije sa njene najvise vrednosti od oko 10 posto, ekonomisti su ponudli dve suprotstavljene prognoze. Jedna grupa ekonornista dala је procene visine stope zrtvovanja i zakljuCila da се smanjenje inflacije izazvati visoke troskove u smislu izguЬljenog autputa i visoke nezaposlenosti. Druga grupa, izlozila је teoriju racionalnih ocekivanja i zakljucila da Ьi smanjenje inflacije rnoglo da bude mnogo jeftinije, а mobla, i potpuno besplatno. Ко је Ьiо u pravu? · Slika 11. prikazuje inflaciju i nezaposlenost od 1979. do 1987. godine. Као sto mozete da vidite, Volker је zaista uspeo da snizi inflaciju. Inflacija је opala sa skoro 10 posto 1981. i 1982. na oko 4 posto 1983. i 1984. godine. Zasluge za ovo smanjenje inflacije u potpunosti se pripisuju monetarnoj politici. Fiskalna politika је u ovom periodu delovala u suprotnom smeru: porast budzetskog deficita za vreme Reganove administracije povecao је agregatnu traznju, sto oЬicno utice da se inflacija poveca. Smanjenje inflacije od 1981. do 1984. pripisuje se cvrstoj antiinflacionoj politici predsednika Feda Pola Volkera. Slika pokazuje da је Volkerova dezinflacija zaista ostvarena ро cenu visoke nezaposlenosti. Godine 1982. i 1983, stopa nezaposlenosti iznosila је oko 10 posto- Ьila је skoro dvostruko veca nego kada је Pol Volker imenovan za predsednika Feda. Istovre-

POGLAVUE

ЗS

KRATKOROCNI ODNOS IZME-eU INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI

1 803

SLIKA 11

Stopa inflacije (godlsnjl procenat)

Volkerova dezinflacija

8

6

1982

2

Ova slika prikazuje godisпje podatke о stopi пezaposleпosti i stopi iпflacije (izrazeпe па osпovu deflatora BDP-a) za period od 1979. do 1987. godiпe. Sтапјепје iпflacije tokom ovog perioda zabe/ezeпo је ро сепи veoma visoke пezaposleпosti 1982. i 1983. Obratite pazпju da tacke оzпасепе sa А, В i С па ovoj slici priЬiizпo odgovaraju tackama па Slici 10. lzvor: Ministarstvo rada SAD; Ministarstvo trgovine SAD.

о

nezaposlenosti (procenat)

meno1 proizvodnja dobara i usluga izra.Zena na osnovu realnog BDP-a Ьila је daleko ispod nivoa trenda. (Vidi Sliku 1 u Poglavlju 33). Volkerova dezinflacija izazvala је najduЬlju recesiju u SAD od Velike depresije iz 1930-tih. Da li ovo iskustvo opovrgava mogucnost besplatne dezinflacije koju isticu teoreticari racionalnih ocekivanja? Pojedini ekonomisti smatraju da је odgovor na to pitanje jedno zvucno "da'1 • Zaista1 obrazac dezinflacije prikazan na Slici 11. veoma је slican obrascu prognoziranom na Slici 10. Da Ьi ostvarila prelazak sa visoke inflacije (tacka А na оЬе slike) na nisku inflaciju (tacka С) 1 ekonomija је morala da prode kroz mucan period visoke nezaposlenosti (tacka В). Ipak/ zakljucke teoreticara racionalnih ocekivanja ne Ьi trebalo tako brzo odbaciti iz dva razloga. Prvo mada је Volkerova dezinflacija izazvala trosak trenutno visoke nezaposlenosti, taj trosak nije Ьiо toliko veliki koliko su predvidali mnogi ekonomisti. VeCina procena stope zrtvovanja zasnovanih na Volkerovoj dezinflaciji nize su od procena koje su doЬijene na osnovu prethodnih podataka. MoZda је Volkerov cvrst stav u pogledu inflacije zaista imao neki direktan uticaj na ocekivanja/ kao sto su tvrdШ teoreticari racionalnih ocekivanja. Drugo/ i vaznije1 mada је Volker objavio da се monetarnu politiku usmeriti na snizenje inflacije/ najveCi deo javnosti nije mu poverovao. Posto је vrlo malo ljudi mislilo da се Volker tako brzo sniziti inflaciju1 ocekivana inflacija nije opala1 а kratkorocna Filipsova kriva nije se tako brzo pomerila nanize kao sto је mogla. Pojedini dokazi ove hipoteze poticu od prognoza firmi za komercijalna ekonomska predvidanja: prema njihovim prognozama inflacija је tokom osamdesetih trebalo da opada sporije nego sto је to Ьiо slucaj sa stvarnom inflacijom. Dakle 1 Volkerova dezinflacija nuzno ne poblja stav racionalnih ocekivanja ро kojem kredibllna dezinflacija moze da 1

804

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE F'LUKTUACIJE

Ьиdе besplatna. Ona, pak, pokazиje da kreatori politike ne mogu da racunajи na to da се im ljиdi odmah poverovati kada оЬјаvlјији politikи dezinflacije.

Grinspenovo doba Od inflacije kоји је izazvao ОРЕС sedamdesetih godina :ХХ veka i Volkerove dezinflacije osamdesetih, ekonomija SAD belezi relativno Ьlage flиktuacije inflacije i nezaposlenosti. Slika 12 prikazиje inflacijи i nezaposlenost bd 1984. do 2002. godine. Ovaj period naziva se Grinspenovo doba, ро Alenи Grinspenи koji је 1987. nasledio Pola Volkera na mestи predsednika Federalnih rezervi. Ovaj period zapoceo је sa pozitivnim sokom ponиde. Godine 1986. clanice ОРЕС­ а pocele sи rasprave о oblmи proizvodnje i prek.rsile sи dиgorocni sporazum о ogranicenjи ponиde. Cene nafte sи se skoro dvostruko snizile. Као sto је na slici prikazano, pozitivni sok ponиde doveo је do pada inflacije i nezaposlenosti. Od tada је Fed veoma pailjivo izbegavao ponavljanje gresaka и politici nacinjenih tokom 1960-tih, kada је prekomerna agregatna trainja dovela nezaposlenost na nivo ispod prirodne stope i povecala inflacijи. Kada је nezaposlenost opala, а inflacija se povecala 1989. i 1990. godine, Fed је povecao kamatne stope i smanjio agregatnи trainjи, sto је dovelo do manje recesije 1991. i 1992. Nezaposlenost se tada povecala iznad vecine procena njene prirodne stope, а inflacija је ponovo opala. U prodиZetkи devedesetih zabelezen је period ekonomskog prosperiteta. Inflacija је postepeno opadala i do kraja decenije pribliZila se nuli. I nezaposlenost је opala, sto је mnoge posmatrace navelo da pomisle da se smanjila prirodna stopa nezaposlenosti. Za ovakvo dobro stanje и ekonomiji delimicno sи zaslиzni Alen Grinspen i njegove kolege и Federalnim rezervama, jer је niskи inflacijи moguce obezbediti samo

SLIKA 12

Stopa inflacije (godisnjl procenat)

Grinspenovo doba Ova slika prikazuje godisnje podatke о stopi nezaposlenosti i stopi inflacije (izrazene па osnovu deflatora BDP-a) za period izmedu 1984. i 2002. godine. Tokom najveceg dela togperioda, predsednik Federalnih rezervi Ыо је Alen Grinspen. Fluktuacije inflacije i nezaposlenosti bl/e su re/ativno

1990

1989 ~~991 1984 198~. 'li985 20011987~· \ 2000~995 1992 :1\19-z.- 1994 1986 1999'# .... 1993 1998 1996 2002

та/е. lzvor: Ministarstvo rada SAD; Ministarstvo trgovine SAD. о

nezaposlenostl (procenat)

POGLAVLJE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZMEi>U INFLACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI

1

805

promisljenom monetarnom politikom. Ali, kao sto cemo videti i и narednom primerи iz prakse, i sreca и vidи pozitivnih sokova ponиde takode predstavlja deo price. Privreda је, medиtim, zapala и proЬleme 2001. ·godine, kao sto је opisano и primerи iz prakse и Poglavljи 33. Okoncanje berzanskog procvata Internet kompanija, teroristicki napadi od 11. septembra i racunovodstveni skandali и firmama izazvali sи smanjenje agregatne traznje. Nezaposlenost se povecala, а ekonomija zabeleZila prvu recesijи и ovoj deceniji.

Primer iz prakse ZASTO SU INFLACIJA 1 NEZAPOSLENOST BILE ТАКО NISKE KRAJEM 1990-TIH? Каkо se dvadeseti vek Ьlizio krajи, ekonomija SAD belezila је neke od najniZih stopa nezaposlenosti i inflacije и dиgogodisnjem periodи. Godine 1999, na primer, nezaposlenost је opala na 4,2 posto, dok је godisnja inflacija iznosila svega 1,3 posto. Na osnovu te dve vatne makroekonomske varijaЬle, SAD sи belezile period neиoblcaje­ nog prosperiteta. Pojedini posmatraci smatrali sи da ovo iskиstvo Ьаса sиmnjи na teorijи Filipsove krive. I zaista, kombinacija niske inflacije i niske nezaposlenosti moze naizgled da sи­ gerise da vise ne postoji medиsobna veza ove dve varijaЬle. Ipak, vecina ekonomista manje radikalno gleda na te dogadaje. Као sto smo rekli и ovom poglavljи, kratkorocna veza izmedи inflacije i nezaposlenosti vremenom se pomera. Devedesetih se ovaj odnos pomerio иlevo, zbog cega је ekonomija istovremeno mogla da zabeleZi period niske nezaposlenosti i niske inflacije. Sta је Ыо uzrok tog povoljnog pomeranja kratkorocne Filipsove krive? Deo odgovora leZi и snizenjи ocekivane inflacije. Sa Polom Volkerom i Alenom Grinspenom kao predsednicima, Fed је sledio politikи иsmerenи na sniZenje inflacije i njeno odrzavanje na niskom nivoи. Posto se ta politika pokazala иspesnom, vremenom је Fed stekao krediЬilitet и javnosti da се nastaviti da se bori protiv inflacije na bilo koji nacin koji se pokaze neophodnim. Тај povecani kredibilitet snizio је inflatorna ocekivanja, sto је kratkorocnи Filipsovu krivu pomerilo иlevo. Osim ovog pomeranja zbog smanjenja ocekivane inflacije, mnogi ekonomisti smatrajи da је ekonomija SAD и ovom periodи zabeleZila neke pozitivne sokove ponиde. (Setite se da pozitivan sok ponиde pomera kratkorocnu krivu agregatne ponиde иde­ sno, cime se povecava autpиt i smanjuju cene. Zato taj sok smanjuje i nezaposlenost i inflacijи, i pomera kratkorocnu Filipsovu krivu иlevo.) Navescemo tri dogadaja koji sи moZda zaslиZni za povoljno pomeranje agregatne ponude:

• Opadanje cena robe: Кrajem devedesetih, cene mnogih osnovnih proizvoda, ukljueujиCi naftи, opale sи na svetskim trzistima. Ovaj pad cena robe је, sa druge starne, delimicno odgovoran za dиboku recesijи и Јараnи i drиgim azijskim privredama, jer је smanjio traznjи za ovim proizvodima. Posto ove robe predstavljaju vatan inpиt u proizvodnjи, pad njihovih cena smanjio је troskove proizvodaca i delovao је kao pozitivan sok ponude na privredи SAD.

Predsednik Feda Alen Grinspen: Postupak koji је tesko ponoviti?

806

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE F'LUKTUACIJE

• Promene па trzistu rada: Pojedini ekonomisti smatrajи da је starenje brojne ЬејЬi­ Ьиm generacije, rodene posle Drиgog svetskog rata, izazvalo fиndamentalne promene na trzistu rada. Posto stariji radnici ро pravilи zau.zimajи staЬilnija radna mesta od onih mladih, porast prosecne starosti radne snage moze da smanji prirodnи stopи nezaposlenosti privrede. • Tehnoloski napredak: Neki ekonomisti smatraju da је privreda SAD usla и period brieg tehnoloskog progresa. Znacajna otkrica и oЬlasti informacione tehnologije, recimo, Interneta, uticala su na mnoge delove privrede. Тај tehnoloski napredak povecava prodиktivnost, ра stoga predstavlja jednи vrstu pozitivog soka ponude. Ekonomisti vode debate о tome koje је od ovih objasnjenja pomeranja Filipsove krive najverovatnije. Ipak, potpuna prica verovatno sadrZi elemente svakog od njih.

.. 5ta се s~ desiti --".,..,-.... ·-·. Grinspetl? Mi$kin i Adam S. PDuz~h

Za dvana.!!!st i ро godina Grinspeno-. vog predsedavanja Federalnitn . rezervama. monetarna poljtika SЈЩ bilёl је iiuzetћo uspesna. Ali, m<:~daje predsednikКiiлtoh}Щ~~oлovoime­

novao 73~godi~njeg Grins~ena ~а jos jedan maлdat koji okol'lcava. f004, predsednik Feda nec.e ve~no.biti ћа tom mestџ. Da Ы. osigurao d;;~ monetarna politika i dalje o~t~~e na iмu koji је Grinspen odredio, Fed bi tге~ balo sada da razmislja о svom ptistuc pu monetarnoj polititi. Fedu је

·. )~~.ЧSP,§~ne Q,drediyёlnj~ ciljn1:1. in.flacije pqtre~no је da se tentralna bal)~a: i i;!aqrani zvanicrHci. javлQ . o.f?ay~~p nёl eksplici~n.oлumericki .iz!'ёl~~n.iriiv~.:iiiJn.e lnflacije (()bicrю. qkqi .2о/о), koji .се se ~~~v;эriti tokorn odret;Ieпog vre!nenskog bC>rizof)ta :iuje се unapred (оЫсnЬ dve godihe).lsto је tako odrediti nisku inflaciju - Sto је uzrok vazno da .centralha banka pfistane.

POGLAVL.JE З5

KRATKOROCNI ODNOS IZMEt)U INF'LACIJE 1 NEZAPOSLENOSTI

Imajte na umu da nijedna od ovih hipoteza ne porice fundamentalni zakljucak u vezi sa Filipsovom krivom da kreatori politike koji kontroliSu agregatnu trafuju na kratki rok uvek moraju da blraju izmedu inflacije i nezaposlenosti. lpak, devedesete nas opominju da se ova kratkorocna veza vremenom menja, ponekad, na nacin koga је tesko predvideti. •

BrziKviz Sta је stopa zrtvovanja? Kako Ы

kredЉilnost

Fedove odlucnosti da smanji

inflaciju mogla da utice na stopu zrtvovanja?

nim u................. . . . ·. politike. · popl'!')'lljati . •· је vrerhe l~pci; fed Ьi treбal'ь. odrnah javno da obznani tuci0hal•'7"'<~"''""'"" pristupa,. Fe<:J ...·.· рбvе~ао< . . ·Trece, . veta . transpar'entnost svoje iiamere о dбnosenjujiliriijeg. лo.cu·d.a се bucluC:a mon.~tarna poll- ·sфanjiiaЪi finansijsklJ •·i ёkhnorllsku .6кvi га z~ politiku;. а ne da (eka da se 'tika• •. s~~ vi~~·•nal.fkovati •. оnьј ·.. iz ... ·neizve'sh.()S't. 'v'eti broj intoћnacijao~. .suoc\'sate~kirn~olitickiфodlukaЊa. osamdesetih i devEidesetih, а manje stra~~ F~da.ci ·njegovim planqvit;~~· i · Eksplicitna pO$~ecenost cHjhoj •inf!CIоНој iz фdesetih i ~~darridesetih go~ · ocekivanjirria smanJio Ы konstahtne,·· cijip'ove.~ala. Ы·sans~~a ce.teodluke ·dih~ xxveka; .. ·' ·'astet[l~,poku~e~jeuc~snikana finan" Ьiti ispravne i'dace sti;ci'p~dгSkujav·.·. ·. Drugф, tf:ansp:kre'r1tnost priitupa··· · ~iJskim trfi~tiMai··da pogod~• sledeci . nosti•; bei obzira•da'JijeAien• Grin- · ciljhe inЩtlje f)oфtakla Ы politic~re · ·'pdstЏpak · Ћ!dа: · Ciljna inflacija spen predsednik Fed~ ili nije. i javriost da pazriJu Uslt)ёre ri'a oho • olaksala Ы' i . preduzecifr)a i ро• lzvџ'r: Vol Strit Dzqrnal od s. januara sto је monetarna politika u stanju da trosaCirna da pl<шiraju. 2000, str. А22. ucini (nairne, da odrzi dugorocnu се-

1 807

вов 1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUAC!JE

ZAKLJUCAK U ovom poglavlju istra.Zili smo kako је vremenom evoluiralo razmiSljanje ekonomista о inflaciji i nezaposlenosti. Razmotrili smo ideje mnogih najboljih ekonomista dvadesetog veka: od Filipsove krive Filipsa, Samjuelsona i Soloua, preko hipoteze prirodne stope Fridmana i Felpsa, do teorije racionalnih ocekivanja Lukasa, Sardzenta i Baroa. Cetvorica iz ove grupe vec su doЬitnici Nobelove nagrade u oЬlasti ekonomije, а ver~ vatno се ovu nagradu doЬiti jos neko iy ove grupe u narednim godinama. Маdа је izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti izazvao veliko intelektualno previranje tokom poslednjih 40 godina, razvijeni su odredeni principi u pogledu kojih danas postoji konsenzus. Evo kako је Milton Fridman 1968. godine opisao vezu izmedu inflacije i nezaposlenosti: Uvek postoji privremena mogucnost izbora izmedu inflacije i nezaposlenosti, ali ona nije stalna. Privremena mogucnost potice od inflacije per se, ali od nepredvidene inflacije, sto generalno znaci, od rastuce stope inflacije. Siroko rasprostranjeno verovanje da postoji stalna mogucnost izbora predstavlja sofisticiranu verziju konfuzije koja vlada izmedu izraza нvisokaн i нrastuca , а koju svi prepoznajemo u jednostavnijim oblicima. Rastuca stopa inflacije moze da smanji nezaposlenost, а visoka stopa to ne moze. Ali, reCi cete, koliko је dugo to "privremenoн? ... U najboljem slucaju, mogu da iznesem sopstveno misljenje, zasnovano na ispitivanju istorijskih cinjenica, da pocetni efekti vise i nepredvidene stope inflacije traju oko dve do pet godina. 0

Danas, nakon vise od 30 godina, ova izjava jos uvek predstavlja sustinu stava vecine ekonomista.

REZIME • Filipsova kriva pokazuje negativni odnos izmedu inflacije i nezaposlenosti. Povecanjem agregatne traznje, kreatori politike mogu da izaberu tacku na Filipsovoj krivoj sa visom inflacijom i manjom nezaposlenoscu. Smanjenjem agregatne tra.Znje, kreatori politike mogu da izaberu tacku na Filipsovoj krivoj sa nizom inflacijom i vecom nezaposlenoscu. • Izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti izrazen Filipsovom krivom vazi samo u kratkom roku. U dugom roku, ocekivana inflacija se prilagodava promenama stvarne inflacije, а kratkorocna Filipsova kriva se pomera. Shodno tome, dugorocna Filipsova kriva vertikalna је pri prirodnoj stopi nezaposlenosti. • Кratkorocna Filipsova kriva pomera se i zbog sokova agregatne ponude. Negativni sok ponude, kao

sto је Ьiо porast svetskih cena nafte tokom 1970-ih, pruia kreatorima politike manje povoljan izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti. То jest, nakon negativnog soka ponude, kreatori politike moraju da prihvate visu stopu inflacije za bilo koju datu stopu nezaposlenosti, Ш visu stopu nezaposlenosti za Ьilo koju datu stopu inflacije. • Kada Fed smanji rast ponude novca da Ьi smanjio inflaciju, оп pomera ekonomiju duz kratkorocne Filipsove krive, sto rezultira privremeno visokom nezaposlenoscu. Troskovi dezinflacije zavise od brzine smanjenja inflatornih ocekivanja. Pojedini ekonomisti smatraju da krediЬilna posvecenost niskoj inlfaciji moze da smanji troskove dezinflacije izazivanjem brzog prilagodavanja ocekivanja.

POG.LAVLJE 35

KRATKOROCNI ODNOS IZME-E>U INFLACIJE 1

NEZAPOSLENOSТI

KLJUCNI POJMOVI Filipsova kriva blpoteza prirodne stope

sok ponиde stopa Zl'tvovanja

racionalna ocekivanja

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Nacrtajte kratkorocni izbor izmedи inflacije i nezaposlenosti. Kako Ьi Fed mogao da pomeri ekonomijи iz jedne tacke na toj krivoj и drиgи? 2. Nacrtajte dиgorocni izbor izmedи inflacije i nezaposlenosti. Objasnite vezи izmedи kratkorocnog i dиgorocnog izbora. З. Sta је to prirodno и vezi sa prirodnom stopom nezaposlenosti? Zasto Ьi prirodna stopa nezaposlenosti mogla da se razlikиje и razliCitim zemljama?

4. Pretpostavimo da sиsa иnisti иseve i da izazove porast cene hrane. Kakav to ima efekat na kratkorocni izbor izmedи inflacije i nezaposlenosti? 5. Fed оdlисије da snizi inflacijи. Na osnovu Filipsove krive pokaiite kratkorocne i dиgorocne efekte ove politike. Kako Ьi se mogli smanjiti troskovi и kratkomrokи?

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. Pretpostavimo da prirodna stopa nezaposlenosti iznosi 6 posto. Na jednom grafikonи nacrtajte dve Filipsove krive na osnovu kojih se mogu opisati cetiri dole navedene situacije. Oznacite tackи koja pokazиje polozaj ekonomije и svakom od cetiri slиcaja. а. Stvarna inflacija iznosi 5, а ocekivana З posto. Ь. Stvarna inflacija iznosi З, а ocekivana 5 posto. с. Stvarna inflacija iznosi 5, а i ocekivana је 5 posto. d. Stvarna inflacija iznosi З, а i ocekivana је З posto. 2. Prikaiite efekte sledecih dogadaja i na kratkorocnи i na dиgorocnи Filipsovoj krivoj. Navedite ekonomske razloge za svoje odgovore. а. porast prirodne stope nezaposlenosti Ь. pad cene иvozne nafte с. porast drzavnih izdataka d. pad ocekivane inflacije З. Pretpostavimo da pad licne potrosnje izazove recesijи.

а.

Prikazite promene и ekonomiji koristeCi i dijagl:am agregatne ponиde i agregatne traznje i dijagram Filipsove krive. Sta se desava sa inflacijom i nezaposlenoscи и kratkom rokи?

Ь.

Sada pretpostavimo da se vremenom ocekivana inflacija menja и istom smerи kao i stvarna inflacija. Sta se desava s polozajem kratkorocne Filipsove krive? Nakon sto se recesija okonca, da li se ekonomija sиocava sa boljim ili gorim skи­ pom komblnacija inflacije i nezaposlenosti? 4. Pretpostavimo da se ekonomija nalazi и dиgo­ rocnoj ravnotezi. а. Nacrtajte dиgorocnи i kratkorocnи Filipsovu krivu ekonomije. Ь. Pretpostavimo da talas pesimizma smanji agregatnи traznjи. Prikaiite efekat ovog soka na svom dijagramи iz pitanja pod (а). Ako Fed sprovede ekspanzivnи monetarnи politikи, moze li da vrati ekonomijи na prvobltnи stopи inflacije i prvobltnи stopи nezaposlenosti? с. Sada pretpostavimo da se ekonomija vratila и dиgorocnи ravnotezи i da se cena иvozne nafte poveca. Prikazite efekat ovog soka na novom dijagramи рориt onoga iz pitanja pod (а). Ako Fed sprovede ekspanzivnи monetarnи politikи, moze li da vrati ekonomijи na prvobltnи stopи inflacije i prvobltnи stopи nezaposlenosti? Ako Fed sprovede kontraktivnи monetarnи politikи, moze li da vrati ekonomijи na prvobltnи stopи

1 809

810

1

DEO 12

KRATKOROCNE EKONOMSKE FLUKTUACIJE

inflacije i prvobltnu stopu nezaposlenosti? Objasnite zasto se ova situacija razlikuje od one u pitanju pod (Ь)? 5. Sada pretpostavimo da Federalne rezerve smatraju da prirodna stopa nezaposlenosti iznosi 6 posto, а da је stvarna prirodna stopa 5,5 posto. Ako Ы Fed svoju politiku zasnovao na ovom uverenju, sta Ы se desilo sa ekonomijom? 6. Cena nafte naglo је opala 1986, i ponovo 1998. godine. а. Prikazite uticaj takve promene i na dijagramu agregatne ponude i agr~gatne traZ,nje i na dijagramu Filipsove krive. Sta se desava sa inflacijom i nezaposlenoscu u kratkom roku? Ь. Da li efekti ovog dogadaja znace da ne postoji kratkorocni izbor izmedu inflacije i nezaposlenosti? Zasto? 7. Pretpostavimo da Federalne rezerve objave da се slediti kontraktivnu monetarnu politiku и ciljи smanjenja stope inflacije. Da li Ы sledeCi иslovi uCinili recesijи koja sledi ostrijom ili ЬlaZ,om? Objasnite. а. Ugovori о nadnicama imajи kratak vek trajanja. Ь. Postoji malo poverenje u odlиcnost Feda da smanji inflaciju. с. Ocekivanja u pogledu inflacije brzo se prilagodavajи stvarnoj inflaciji. 8. Pojedini ekonomisti smatrajи da је kratkorocna Filipsova kriva relativno strma i da se brzo pomera

http://

reagujuCi na promene и ekonomiji. Da li Ы podrska ovih ekonomista restriktivnoj politici u ciljи smanjenja inflacije bila veca ili manja od podrske ekonomista koji zastиpajи suprotno glediste? 9. Zamislite ekonomiju и kojoj se nadnice иtvrduju trogodisnjim ugovorima. U takvoj ekonomiji Fed objavljuje dezinflacionu promenи monetarne politike koja odmah stupa na snagu. Svi u ekonomiji verujи и ovu objavu Feda. Da li Ы ta dezinflacija blla besplatna? Zasto? Sta Ы Fed mogao da uCini da smanji troskove dezinflacije? 10. ImajиCi и vidи nepopularnost inflacije, zasto izabrani lideri иvek ne podrzavaju napore и ciljи njenog smanjenja? Ekonomisti smatraju da zemlje mogu da smanje troskove dezinflacije tako sto се svojim centralnim bankama dozvoliti da bez mesanja politicara donose odluke о monetarnoj politici. Zasto? 11.Pretpostavimo da kreatori politike Federalnih rezervi prihvate teorijи kratkorocne Filipsove krive i hipotezu prirodne stope i da zele da nezaposlenost zadrze Ьlizu njene prirodne stope. NaZ,alost, posto se prirodna stopa nezaposlenosti vremenom moze promeniti, oni nisи sigurni и pogledu vrednosti prirodne stope. Ро vasem misljenju, koje makroekonomske varijaЬle oni treba da posmatrajи pri sprovodenju monetarne politike?

ZAKLJUCNA RAZMATRANJA

РЕТ

DEBATA О MAKROEKONOMSKOJ POLITICI Тesko је otvoriti novine а ne naidete na misljenje nekog politicara ili шednika kojim se zagovara promena ekonomske politike. Predsednik Ьi trebalo da poveca poreze da smanjio bиdZetski deficit, i1i Ьi trebalo da prestane da brine о bиdzetskom deficitu. Federalne rezerve trebalo Ьi da snize kamatne stope da Ьi stimulisale oslaЬljenu privredи, i1i Ьi trebalo da izbegavaju takve poteze da ne Ьi rizikovale porast inflacije. Kongres Ьi trebalo da reformise poreski sistem da Ьi ubrzao ekonomski rast, Ш Ьi trebalo da ga reformise kako Ьi se postigla pravednija raspodela dohotka. Takva ekonomska pitanja stalna su tema politickih debata и SAD i drиgim zemljama sirom sveta. U prethodnim poglavljima objasnili smo instrumente koje koriste ekonornisti za analizu ponasanja ekonomije и celini i delovanja razlicitih politika na ekonornijи. U ovom poslednjem poglavljи predstavicemo оЬе strane u pet najznacajnjih debata о makroekonomskoj politici. Znanje koje ste stekli tokom ovog kшsa obezbeduje vam podlogu na osnovи koje mozete da razmatrate ova vazna, jos nerazresena pitanja. Ona се vam pomoCi da izaberete stranи и tim debatama Ш, barem, da иvidite zasto ји је tako tesko izabrati. Ьi

813

.,, ..

1

DEO 13

ZAKL..JUCNA RAZMJSL..JANJA

DA Ll Bl KREATORI MONETARNE 1 FISКALNE POLITIKE TREBALO DA POKUSAJU DA STABILIZUJU EKONOMIJU? U prethodna tri poglavlja videli srno kako prornene agregatne tra.Znje i agregatne ponиde rnogu da izazovи kratkorocne fluktuacije proizvodnje i nezaposlenosti. Videli srno i kako rnonetarna i fiskalna politika rnogu da pornere agregatnи роnиdи, а tirne i иtiси na te fluktuacije. Ali, cak i ako kreatori politike mogu da иtiси na kratkorocne fluktuacije, da li to znaci da Ы na njih trebalo da иtiси? Nasa prva debata razrnatra da li Ы kreatori rnonetarne i fiskalne politike, uz pornoc instrurnenata koji irn stoje na raspolaganjи, trebalo da pokиsaju da иЬlа.Zе иspone i padove poslovnog ciklиsa.

Za: Kreatori politike trebalo ekonomiju

Ы

da pokusaju da stabilizuju

Prepustene sarne sebl, ekonornije oblcno fluktuirajи. Na prirner, kada dornacinstva i ona rnanje trose, а tirne srnanjиjи agregatrш tra.Znjи za dobrirna i иslugarna. Pad agregatne tra.Znje, pak, srnanjиje proizvodnjи dobara i иslиga. Preduzeca otpиstajи radnike, а stopa nezaposlenosti raste. Realni BDP i ostali pokazatelji dohotka ораdаји. ZЬog rastuce nezaposlenost i opadajиceg dohotka potvrduje se pesirnizarn koji је i Ыо uzrok ekonornskog pada. Takva recesija nije dobra ро drustvo ona predstavlja риkо rasipanje resursa. Radnici koji postanи nezaposleni zbog neodgovarajиce agregatne trafuje radije Ы bili zaposleni. Vlasnici preduzeca cije fabrike ne rade tokorn recesije radije Ы proizvodili vredna dobra i иslиge i prodavali ih uz ostvarivanje profita. Nerna razloga da drustvo pati prolazeci kroz иspone i padove poslovnog ciklиsa. Razvoj rnakroekonornske teorije pokazao је kreatorirna politike kako da srnanje ostrinи ekonornskih fluktuacija. нidиCi protiv vetra" ekonornske prornene, rnonetarna i fiskalna politika rnogu da stabilizujи agregatnи tra.Znjи, а tirne i proizvodnjи i zaposlenost. Kada је agregatna trafuja neadekvatna da Ы obezbedila риnи zaposlenost, kreatori politike Ьi trebalo da роvесаји drzavne izdatke, srnanje poreze i ро­ vесаји роnиdи novca. Kada је agregatna tra.Znja prevelika, Cirne se rizikиje povecanje inflacije, kreatori politike trebalo Ы da srnanje drzavne izdatke, povecaju poreze i srnanje ponиdu novca. Takvirn potezirna najbolje se iskoriscava rnakroekonornska teorija, sto nas dovodi do stabllnije ekonornije, а to svirna ide u prilog. predиzeca postanи pesirnisticna,

Protiv: Kreatori politike ne bllizuju ekonomiju

Ы

trebalo da pokusaju da sta-

Mada se rnonetarnorn i fiskalnorn politikorn rnoze stabllizovati ekonornija и teoriji, koriscenje takvih politika и praksi nailazi na rnnogobrojne prepreke. Prvi proЬlern jeto sto rnonetarna i fiskalna politika ne иtiси na ekonornijи trenиt­ no, vec sa dugackirn vrernenskirn kasnjenjern. Monetarna politika иtice na agregatnи trafujи preko prornene karnatnih stopa, sto, zaиzvrat, иtice na potrosnjи, pogotovo na licnи potrosnjи i poslovno investiranje. Ali, rnnoga dornacinstva i predиzeca иnapred odredиju svoj plan izdataka. Shodno torne, potrebno је da prode izvesno vrerne da Ьi prornene и visini karnatnih stopa izrnenile agregatnи traznjи za dobrirna i иslиgarna.

FOGLAVLJE

Мnoge

З6

FET DEBATA

studije ukazuju da promene monetame politike prvih sest meseci imaju slab uticaj na agregatnu tra.Znju. Fiskalna politika deluje sa vтemenskim kasnjenjem zbog dugih politickih procesa koji upravljaju promenama u izdacima i porezima. Da Ьi se izmenila fiskalna politika, potrebno је da zakon prode kroz komisije Kongresa, da ga usvoje i Zastupnicki dom i Senat, i da ga potpise predsednik. Za predlaganje, usvajanje i primenu neke znacajne promene fiskalne politike ponekad su potrebne godine. · Zbog ovih vтemenskih kasnjenja, potrebno је da kreatori politike koji zele da stabilizuju ekonomiju unapred razmotre buduce ekonomske uslove koji се Ьiti prisutni kada njihove mere pocnu da deluju. NaZзlost, ekonomsko predvidanje је izuzetno neprecizno, delimicno zbog nedovoljne razvijenosti makroekonomije kao nauke, а delimicno jer su sokovi koje izazivaju ekonomske fluktuacije u sustini nepredvidivi. Dakle, kada menjaju monetarnu ili fiskalnu politiku, njeni kreatori moraju da se oslone na sttucno nagadanje о buduCim ekonomskim uslovima. C:esto se desava da kreatori politike koji pokusavaju da stabilizuju ekonomiju cine upravo suprotno. Ekonomski uslovi mogu lako da se promene u periodu izmedu pocetka sprovodenja neke politike i njenog delovanja. ZЬog toga kreatori politike i nehotice mogu da рој аса ји umesto da иЬlаZе velicinu ekonomskih fluktuacija. Pojedini ekonomisti tvrde da se kao uzrok najvecih .ekonomskih fluktuacija и istoriji, ukljиcи­ juCi i Veliku depresiju iz tridesetih godina ХХ veka, mogu navesti destaЬilizirajuCi potezi kreatora politike. Jedno od prvih pravila koje lekari nаисе glasi "ne cini stetu". Ljudsko telo poseduje prirodnu moc obnavljanja. Kada se suoci sa bolesnim pacijentom i neizvesnom dijagnozom, lekar cesto ne treba nista da cini, vec samo da pusti pacijentovo telo da se samo izbori sa bolescu. Intervenisanjem и slucajи kada ne postoji pouzdano saznanje samo se rizikuje pogorsanje stanja. Isto se moze reCi i za lecenje "bolesne" ekonomije. Mozda је pozeljno da kreatori politike eliminisи sve ekonomske fluktuacije, ali to nije realan cilj kada se imaju u vidи ogranicenost makroekonomskog znanja i inherenta nepredvidivost dogadaja u

О

MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

1 815

816

1

DEO 13

ZAKLJUCNA RAZ1'vШ3LJANJA

ekonomske politike trebalo ы da se uzdrze od cestog interveliisanja u monetarne i fiskalne politike, i trebalo Ы da budu zadovoljni ukoliko ne nanesu stetu. svetu.

Кreatori

oЬlasti

BrziKviz

Objasnite zasto monetarna i fiskalna politika deluju sa vremenskim kasnjenjem. Zasto su ta vremenska kasnjenja vazna kada se vrsi izbor izmedu aktivne i pasivne politike?

DA Ll MONETARNU POLITIKU TREBA FORMULISATI PREMA PRAVILIMA ILI DISKRECIONIM PRAVIMA? Као

sto smo prvi put razmotrili u Poglavlju 29, monetarnu politiku u SAD odreduje Federalna komisija za otvorena trzista. Та komisija sastaje se otprilike svakih sest nedelja kako Ы procenila stanje u kojem se nalazi ekonomija. Na osnovu te procene i prognoza buducih ekonomskih uslova, ona odreduje da li се povecati, sniziti ili ostaviti nepromenjenim nivo kratkorocnih kamatnih stopa. Fed zatim prilagodava ponudu novca da Ы ostvario ciljnu kamatnu stopu do sledeceg sastanka, kada se ona iznova procenjuje. Federalna komisija za otvorena trzista funkcionise sa skoro potpunom diskrecijom u pogledu sprovodenja monetarne politike. Zakoni ро kojima је Fed osnovan daju toj instituciji samo povrsno definisane preporuke о ciljevima kojima treba da tezi. Тi zakoni ne govore Fedu kako da ostvari ciljeve koje је izabrao. Kada se izaberu clanovi Federalne komisije za otvorena trzista, oni imaju obavezu samo da nuCine pravu stvar". Pojedini ekonomisti kritikuju ovakav institucionalni okvir. Stoga nasa druga debata о ekonomskoj politici razmatra da li Ы Federalnim rezervama trebalo smanjiti diskreciona prava i naterati ih da se pridrzavaju pravila о naCinu sprovodenja monetarne politike.

Za: Monetarnu politiku treba sprovoditi

ро

pravilima

U vezi sa diskrecijom u sprovodenju monetarne politike postoje dva proЬlema. Prvi је to sto se njome ne ogranicava nestrucnost i zloupotreba moCi. Kada vlada salje policiju da uspostavi javni red, ona јој daje striktna uputstva о nacinu izvrsenja zadatka. Posto policija ima veliku moc, bilo Ы opasno kada Ьi јој Ьilo dozoljeno da tu moc primenjuje kako ona zeli. Ipak, kada guvernerima vlada daje punomoc da uspostave red u ekonomiji, ona im ne daje uputstva. Кreatorima monetarne politike data su neogranicena diskreciona prava. Navedimo jedan primer zloupotrebe moCi. Guverneri ponekad dolaze u iskusenje da uz pomoc monetarne politike uticu na ishod izbora. Pretpostavimo da se glasanje za predsednika koji је na vlasti zasniva na ekonomskim uslovima koji postoje u vreme njegovog reizbora. Guverner koji podrzava predsednika na vlasti moze doCi u iskusenje da sprovodi ekspanzivnu politiku, znajuci da се se rezultirajuca inflacija iskazati tek nakon izbora. Dakle, u stepenu u kojem se guverneri udruZuju sa politicarima, diskreciona politika moze da izazove ekonomske fluktuacije koje se podudaraju sa kalendarom izbora. Takve fluktuacije ekonomisti nazivaju politickim poslovnim ci-

klusom.

POGLAVUE 36

vezi sa 1'\n<>r.::>tl\/nl Feda postoji ·~ ona glasj da ta zna dovoljno о . u sta6Ju ·da . .~kq~qmije · .bez

gr~saka. .• ·. · ... ·. · .. · . ·. ·..•. · Dog~daje kqji te verqvafna р го· rneniti ekonorпjju - ratoyi, oStre. :zime, t~nnoloskj hapred~k. ј· t!!ko dalje - ne moze da predvidi .ni najpotpuniji si
РЕТ

da tajna tame qa se levak ne . .· be:z obzira koJjko daieka od ,centrc;~ krug~ p~lla iop. tka. ZaSto? PO!l)etanje levka raai korigovanje P.rort'lasaja ~civi:icavэlo ј~ ·gresku u'slede~elll рьkч$ајџ: \fёrovatnoea da се "ko:Гek~ij
DEBATA

О

MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

pravila koja upravDr'Ciar•amьm svima Ы se omoguCilo racionalno predvjde . promene, Cime ы se eliminisale transe~kcij~ л~:~.~erzj iasnovane na spekulatijama 6 iznen.adnlm promeliamё) i=eфvih stopa; Akq Ы pravil<1 trebalo · promeniti zbog ra.djk
1

817

818

1

DEO 13

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

Drugi, komplikovaniji, proЬlem u vezi sa disk.recionom monetarnom politikom је sto ona moze da izazove inflaciju koja је visa od pozeljne. Posto znaju da u dugom roku ne mogu da biraju izmed:u inflacije i nezaposlenosti, guverneri cesto objavljuju da је njihov cilj nulta inflacija. Ipak, oni retko postiZu cenovnu stabilnost. Zasto? MoZda zato sto k.reatori politike, nakon sto javnost formira svoja ocekivanja u pogledu inflacije, moraju u kratkom roku da biraju izmed:u inflacije i nezaposlenosti. Oni dolaze u iskusenje da prekrse obecanje о cenovnoj stabilnosti kako Ьi postigli niZu nezaposlenost. Ovo nepodudaranje izmed:u objavljenog programa (onoga sto kreatori politike kazu da се uCiniti) i postupaka (onoga sto nakon toga i uCine) zove se vremenska nekonzistentnost politike. Posto su kreatori politike tako cesto nekonzistentni, ljudi iskazuju ·'- nepoverenje kada bankari centralne banke objavljuju svoje namere da се smanjiti stopu inflacije. Shodno tome, ljudi uvek ocekuju viSu inflaciju od one za koju k.reatori montarne politike tvrde da се ostvariti. Veca ocekivanja u pogledu inflacije, pak, pomeraju kratkorocnu Filipsovu krivu navise, CineCi kratkrocni izor izmed:u inflacije i nezaposlenosti manje povoljnim nego sto Ьi inace Ьiо. Ovi proЬlemi u vezi sa diskrecionom politikom mogu se, izmed:u ostalog, izbeCi ako se centralna banka obaveze da се se pridrzavati objavljene politike. Na primer, pretpostavimo da је Kongres doneo zakon koji obavezuje Fed da povecava ponudu novca za tacno З posto godisnje. (Zasto З posto? Posto se realni BDP u proseku povecava za З posto godisnje i posto ponuda novca raste uporedo sa realnim BDP-om, troprocentni porast ponude novca otprilike predstavlja stopu koja је neophodna da se obezbedi dugorocna cenovna staЬilnost.) Takvim zakonom eliminisala Ьi se nestrucnost i zloupotreba moCi od strane Feda i onemogucila Ьi se pojava politickog poslovnog ciklusa. Osim toga, politika vise ne Ьi mogla da bude vremenski nekonzistentna. Ljudi Ьi sada poverovali u objavu Feda о niskoj inflaciji, jer је Fed zakonski obavezan da sledi monetarnu politiku niske inflacije. Sa niskom ocekivanom inflacijoщ ekonomija Ьi se suocila sa povoljnijim kratkorocnim izborom izmed:u inflacije i nezaposlenosti. Moguce је uspostaviti i druga pravila u pogledu monetarne politike. Neko aktivnije pravilo moZda Ьi omogucilo izvesnu povratnu spregu izmed:u stanja ekonomije i promena u monetarnoj politici. Na primer, prema nekom aktivnijem pravilu od Feda Ьi se moglo zahtevati da povecava ponudu novca za 1 procentni poen za svaki procentni poen rasta nezaposlenosti iznad njene prirodne stope. Bez obzira na konkretnu formu tog pravila, visestruko Ьi Ьilo korisno da ga se Fed pridrzava, jer Ьi se tako ograniCila nestrucnost, zloupotreba moCi i vremenska nekonzistentnost pri sprovod:enju monetarne politike.

Protiv: Monetarnu politiku ne pravilima

Ьi

trebalo sprovoditi

ро

Uprkos mogucih teskoca koje izaziva diskreciona monetarna politika, postoji i jedna njena dobra strana: fleksiЬilnost. Fed mora da se suoci sa razliCitim okolnostima, od kojih nisu sve predvid:ene. Tridesete godine ХХ veka beleze rekordan broj bankrotstava banaka. Cene nafte su 1970-ih godina zabelezile fantastican porast sirom sveta. Oktobra 1987. cene na berzi opale su za 22 posto u samo jednom danu. Fed mora da odluCi kako се reagovati na ove sokove koji pogad:aju ekonomiju. Кreator pravila politike nije u stanju da uzme u obzir sve nepredvid:ene okolnosti i da unapred odredi kako се na njih ispravno da reaguje. Bolje је za sprovod:enje monetarne politike izabrati dobre ljude, а zatim im dati slobodu da rade najbolje sto znaju.

POGLAVLJE 36

РЕТ

DEBATA

Osim toga, navodni proЬlemi u vezi sa diskrecionim pravima u znatnoj su meri hipoteticki. Prakticni znacaj politickog poslovnog ciklusa, na primer, u velikoj meri је nejasan. U pojedinim slucajevima, izgleda da se desava upravo suprotno. Na primer, Predsednik Dzimi Karter је 1979. imenovao Pola Volkera za prvog coveka Federalnih rezervi. Uprkos tome, oktobra iste godine Pol Volker је presao na kontraktivnu monetarnu politiku kako Ьi se izborio sa visokom stopom inflacije koju је nasledio od svog prethodnika. Predvidiv rezultat Volkerove odluke bila је recesija, а predvidiv rezultat te recesije Ьiо је pad Karterove popularnosti. Umesto da koristi monetarnu politiku da Ьi pomogao predsedniku koji ga је postavio, Volker је povlacio poteze za koje је smatrao da su u nacionalnom interesu, mada su oni doprineli da Karter na izborima 1980. bude porazen od Ronalda Regana. Nejasan је i prakticni znacaj vremenske nekonzistentnosti. Mada је vecina ljudi skepticna kada је rec о objavama iz centralne banke, njeni guverneri vremenom mogu da steknu kredЉilitet tako sto се svoje reCi potkrepiti postupcima. Devedestih godina је Fed postigao i odrzao nisku stopu inflacije, uprkos stalno prisutnom iskusenju da iskoristi kratkorocnu vezu izmedu inflacije i nezaposlenosti. Ovo iskustvo pokazuje da za nisku inflaciju nije neophodno da se Fed pridrzava pravila politike. Svaki pokusaj da se diskreciono pravo zameni pravilom nailazi na teskocu koja se tice njegovog preciznog utvrdivanja. Uprkos mnogim istra2:ivanjima troskova i koristi alternativnih pravila, medu ekonomistima jos uvek ne postoji saglasnost u pogledu dobrog pravila. Dok se ta saglasnost ne postigne, drustvu samo preostaje da guvernerima daju diskreciono pravo da monetarnu politiku sprovode na nacin koji smatraju najboljim. Navedite jedan primer pravila monetarne politike. Zasto Ы to pravilo moglo da bude bolje od diskrecione politike? ZaSto Ы moglo da bude gore?

BrziKviz

TREBA Ll CENTRALNA ВАNКА DA TEZI NULTOJ INFLACIJI? Jedan od Deset principa ekonomije koji smo razmotrili u Poglavlju 1, а potpunije objasnili u Poglavlju 30, glasi da cene rastu kada vlada stampa previse novca. Jos jedan od Deset principa ekonomije koji smo razmotrili u Poglavlju 1, а potpunije objasnili u Poglavlju 35, glasi da drustvo na kratki rok mora da bira izmedu inflacije i nezaposlenosti. Ova dva principa zajedno postavljaju pitanje kreatorima politike: koliku inflaciju Ьi centralna banka trebalo da bude spremna da tolerise? Nasa treca debata bavi se pitanjem da li nulta stopa inflacije predstavlja ispravan cilj.

Za: Centralna banka

Ьi

trebalo da tezi nultoj inflaciji

Inflacija drustvu ne donosi nikakvu korist, ali namece nekoliko realnih troskova. Као sto smo izlozili u Poglavlju 30, ekonomisti su identifikovali sest troskova inflacije: • • • • •

Troskove koze za cipele zbog smanjenog drzanja gotovine Meni troskove zbog cesceg uskladivanja cena Povecanu varijabllnost relativnih cena Nenamerne promene poreskih obaveza zbog neindeksacije poreskog zakona Konfuzija i neugodnost koje su posledica izmenjene obracunske jedinice

О

MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

1 819

820

1

DEO

IЭ

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

•

ArЬitrarna

raspodela bogatstva zbog dиgova izrazenih и dolarima

Pojedini ekonomisti smatrajи da sи ovi troskovi mali, barem и slисаји иmerenih stopa inflacije, recimo, onih od 3 posto zabelezenih и SAD tokom 1990-ih. Medиtim, drиgi ekonomisti tvrde da ti troskovi mogu da Ьиdи osetni, cak i и slисаји иmerene inflacije. Osim toga, nema sиmnje da javnost ne voli inflacijи. Kada se inflacija zahukta, и anketama javnog mnenja inflacija se navodi kao jedan od vodecih proЬlema и zemlji. Naravno, koristi od nиlte inflacije morajи da se izmere и odnosи na troskove njenog postizanja. Za smanjenje inflacije oЬicno је potreban period visoke nezaposlenosti i niskog аиtриtа, kao sto је prikazano kratkorocnom Filipsovom krivom. Ali, ova dezinflaciona recesija samo је privremena. Jednom kada ljиdi shvate da kreatori poli:tike teze nиltoj inflaciji, inflatorna ocekivanja се opasti, а kratkorocni izbor izmedи inflacije i nezaposlenosti postace povoljniji. Posto se ocekivanja prilagodavajи, ne postoji veza izmedи inflacije i nezaposlenosti na dиgi rok. Smanjenje inflacije, dakle, predstavlja politikи sa privremenim troskovima i trajnim koristima. То jest, kada se okonca dezinflaciona recesija, koristi od nиlte inflacije osecace se i и bиdиcnosti. Ako sи kreatori politike dalekovidi, trebalo Ьi da Ьиdи spremni da prihvate privremene troskove radi trajnih koristi. Upravo је takav racun izlozio Pol Volker pocetkom 1980-ih, kada је sproveo cvrscи monetarnи politikи i smanjio inflacijи sa oko 10 posto, koliko је iznosila 1980, na oko 4 posto 1983. godine. Mada је nezaposlenost 1982. dostigla svoj najvisi nivo od Velike depresije, ekonomija se na krajи oporavila od recesije, ostavivsi и naslede niskи inflacijи. Danas se Volker smatra idolom medи guvernerima. Osim toga, troskovi smanjenja inflacije ne morajи da Ьиdи tako veliki kako tvrde pojedini ekonomisti. Ako Fed objavi krediЬilnи posvecenost nиltoj inflaciji, on moze direktno da иtice na inflatorna ocekivanja. Takva promena ocekivanja moze da popravi kratkorocni izbor izmedи inflacije i nezaposlenosti, sto omogucava ekonomiji da postigne niskи inflacijи uz niZe troskove. U ovoj strategiji kljиcan је kredЉilitet: ljиdi morajи da роvеrији da Fed zaista namerava da sprovede politikи kоји је objavio. Kongres Ьi и ovom smislи mogao da pomogne donosenjem zakona koji се иciniti da cenovna staЬilnost postane osnovni cilj Feda. Takav zakon pojeftinio Ьi ostvarenje nиlte inflacije, а da se pri tome ne иmanji nijedna od koristi koje. iz toga rezultirajи. Jedna od dobrih strana teznje ka nиltoj inflaciji је to sto nula za kreatore politike ·predstavlja prirodnijи referentnи tackи od Ьilo koje drиge cifre. Pretpostavimo, na primer, da Fed objavi da се inflacijи odrzati na 3 posto sto је stopa zabelezena 1990tih. Da li Ьi se Fed zaista pridrzavao ciljne vrednosti od 3 posto? Ukoliko Ьi dogadaji nehotice podigli inflacijи na 4 ш 5 posto, zasto oni ne ы jednostavno povecali ciljnи vrednost? Na krajи krajeva, и vezi sa brojem 3 nema niceg specijalnog. Nasиprot tome, nиla predstavlja jedinи cifrи za stopи inflacije pri kojoj Fed moze da tvrdi da је postigao cenovnи staЬilnost i и potpиnosti eliminisao troskove inflacije.

Protiv: Centralna banka ne

Ы

trebalo da tezi nultoj inflaciji

Mada је cenovna staЬilnost moZda pozeljna, koristi od nиlte inflacije и poredenjи sa иmerenom inflacijom sи mali, dok sи troskovi postizanja nиlte inflacije visoki. Procene stope zrtvovanja ukazиjи da se za smanjenje inflacije za 1 procentni poen potrebno odreCi oko 5 posto jednogodisnjeg аиtриtа. Smanjenje inflacije sa, recimo, 4 posto na nulи, zahteva guЬitak godisnjeg aиtputa od 20 posto. Mada ljиdi mozda ne vole in-

POGLAVLJE

Зб

РЕТ

DEBATA

flaciju od 4 posto, nije jasno da 1i Ьi bili (Ш da li Ьi trebalo da budu) spremni da plate 20 posto godisnjeg dohotka da Ьi је se oslobodili. Drustveni troskovi dezinflacije jos su veci nego sto ukazuje cifra od 20 posto, jer izguЬljeni dohodak nije jednako rasporeden unutar inflacije. Kada ekonomija zapadne u recesiju, ne opadaju svi dohoci proporcionalno. Umesto toga, pad agregatnog dohotka koncentrisan је na one radnike koji gube posao. Radnici koji su najpodlozniji gubltku posla jesu oni s najniZim kvalifikacijama i iskustvom. Zato najveCi deo troskova smanjenja inflacije snose oni koji su najmanje u stanju da ih podnesu. Mada ekonomisti mogu da navedu nekoliko troskova inflacije, medu njima ne postoji saglasnost da 1i su ti troskovi znatni. Troskovi koze za cipele, meni troskovi i ostali koje su ekonomisti identifikovali ne izgledaju veliki, barem u slucaju umerenih stopa inflacije. Tacno је da javnost ne voli inflaciju, ali javnost moze da bude pogresno navedena da poveruje u zaЬludu о inflaciji - stav da inflacija podriva zivotni standard. Ekonomisti shvataju da zivotni standard zavisi od produktivnosti, а ne od monetarne politike. Posto inflacija nominalnih dohodaka podrazumeva i inflaciju cena, smanjenje inflacije ne Ьi izazvalo brzi porast realnih dohodaka. Osim toga, kreatori politike mogu da smanje mnoge troskove inflacije а da pritom uopste ne smanje inflaciju. Mogu da eliminisu proЬleme u vezi sa neindeksiranim poreskim sistemom tako sto се ponovo napisati poreske zakone koji се uzeti u obzir efekte inflacije. lzdavanjem indeksiranih drzavnih obveznica mogu da smanje i arbltrarnu preraspodelu bogatstva izmedu kreditora i duinika koju izaziva neocekivana inflacija, kao sto је to ucinila Кlintonova administracija 1997. godine. Takav potez stic ti vlasnike drzavnog duga od inflacije. Osim toga, davanjem primera, podsticu se privatni zajmoprimci i zajmodavci da sklapaju duznicke ugovore koji su indeksirani inflacijom. Smanjenje inflacije moze da bude pozeljno ukoliko ga је moguce izvesti bez troskova, sto pojedini ekonomisti smatraju izvodljivim. Ipak, cini se da је ovakav trik tesko izvesti u praksi. Kada ekonomije smanje svoju stopu inflacije, one skoro uvek prolaze kroz period visoke nezaposlenosti i niskog dohotka. Rizicno је smatrati da centralna banka moie tako brzo da stekne kredibllnost da Ьi bezbolno izvrsila dezinflaciju. Zaista, dezinflaciona recesija moze potencijalno da ostavi trajne oziljke na ekonomiji. Preduzeca u svim industrijama tokom recesija znatno smanjuju ulaganja u nova ~ostrojenja i opremu, cime investicije postaju najpromenljivija komponenta BDP-a. Cak i kada se recesija okonca, manji stok kapitala smanjuje produktivnost, dohotke i zivotni standard ispod nivoa koji Ьi u protivnom bili postignuti. Osim toga, kada radnici tokom recesije ostanu bez posla, oni gube dragocene vredne vestine, sto trajno smanjuje njihovu vrednost kao radnika. Pojedini ekonomisti smatraju da visoka nezaposlenost zabelezena u mnogim evropskim ekonomijama tokom prethodne decenije predstavlja posledicu dezinflacija iz 1980-tih. Zasto Ьi kreatori politike izlagali ekonomiju skupoj, nepravicnoj dezinflacionoj recesiji da Ьi postigli nultu inflaciju, koja се moZda doneti samo umerenu korist? Ekonomista Alen Вlajnder, nekadasnji potpredsednik Federalnih rezervi, u svojoj knjizi Cvrste glave, meka srca istice da kreatori politike ne Ьi trebalo da naprave ovakav izbor: Troskovi koji prate niske i umerene stope inflacije zabelezene u SAD i drugim industrijskim zemljama izgledaju prilicno neznatno - vise kao preblada od koje је obolelo drustvo, nego kao rak. .. BuduCi da smo racionalni pojedinci, mi se ne prepustamo dobrovoljnoj lobotomiji da Ьismo izlecili kijavicu. Ipak, kao kolektiv, rutinski prepisujemo ekonomski ekvivalent lobotomije (visoku nezaposlenost) kao lek protiv inflacione kijavice.

О

MAKROEKONOMSKOJ POLITIC!

1 82!

82.2.

Ј

DEO 1 з

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

Blajnder zakljиcuje da је bolje naиCiti ziveti sa иmerenom inflacijom.

BrziKviz Objasnite troskove i koristi od smanjenja inflacije na nulu. Koji od njih su privremeni,

а

koji su trajni?

DA Ll Bl VLADA TREBALO DA URAVNOTEZI SVOJ BUDZET? Stalna makroekonomska debata vodi se na temu drzavnih finansija. Kada god vlada trosi vise od onoga sto ubire kao poreski prihod, ona budzetski deficit pokriva emitovanjem drzavnog duga. Godine 2002, na primer, ocekivalo se da се federalna vlada SAD imati budzetski deficit od 157 milijardi dolara. Kada smo proиcavali finansijska trZista u Poglavljи 26, videli smo kako budzetski deficiti иticu na stednju, investicije i kamatne stope. Ali, и kojoj meri bиdZetski deficiti predstavljajи ozblljan proЬlem? Nasa cetvrta debata vodi se na temи da li Ы jedan od najvainijih prioriteta kreatora fiskalne politike trebalo da Ьиdе uravnoteienje drzavnog bиdZeta.

Za: Vlada

Ьi

trebalo da uravnotezi svoj budzet

Federalna vlada SAD danas је zadu.iena mnogo vise nego pre dve decenije. Godine 1980, federalni dug iznosio је 710 milijardi dolara; godine 2002, dиg је iznosio 3.500 milijardi dolara. Ako danasnji dug podelimo ukupnim brojem stanovnika, saznacemo da svili stanovnik dиguje oko 13.000 dolara. Najdirektnija posledica drzavnog duga је prebacivanje tereta na buduce generacije poreskih obveznika. Kada ti dugovi i nagomilane kamatne stope dospejи na naplatи, ЬиdиСi poreski obveznici suociCe se sa teskim izborom. Da Ы sakupili sredstva kojima се isplatiti dug i nagomilane kamate, oni mogu da рlасаји viSe poreze, vlada moze da smanji svoje izdatke, ili је moguce uCiniti оЬе stvari. Ili mogu da odloze sudnji dan i vladи uvale и jos veCi dиg tako sto се se ponovo zadиziti kako Ы isplatili stari dиg i kamatи. U sиstini, kada vlada zapadne и bиdzetski deficit i emitиje drzavni dиg, ona sadasnjim poreskim obveznicima omogucava da jedan deo drzavnih izdataka prenesи na budиce poreske obveznike. Nasledivanje tako velikog duga neizbezno izaziva smanjenje zivotnog standarda bиdиcih generacija. Osim ove direktne posledice, budzetski deficit ima i razliCite makroekonomske efekte. Posto bиdZetski deficiti predstavljajи negativnu javnи stednjи, oni smanjиjи nacionalnи stednjи (zЬir licne i javne stednje). Smanjena nacionalna stednja izaziva porast kamatnih stopa i pad investicija. Smanjene investicije vremenom dovode do pada nivoa kapitala. Nizi nivo kapitala sniZava produktivnost radne snage, realne nadnice i proizvodnjи dobara i иslиga и ekonomiji. Dakle, kada drzava poveca svoj dиg, Ьиdисе generacije se radajи и ekonomiji s nizim dohocima i veCim porezima. Uprkos tome, postoje situacije u kojima је zapadanje и bиdzetski deficit opravdano. U istoriji је najcesCi uzrok povecanog drzavnog dиga Ьiо rat. Kada se zbog vojnog sиkoba privremeno роvесаји dr2:avni izdaci, logicno је da se ti dodatni rashodi finansirajи zaduzivanjem. U protivnom, porezi za vreme rata morali Ы vrtoglavo da se ро-

POGLAVLJE 36

РЕТ DEBATA О MAKROEKONOMSKOJ POLIТICI

1

823

vecaju. Takve visoke poreske stope u velikoj Ьi meri izazvale distorziju podsticaja onih koji se oporezuju, sto Ьi izazvalo velike ciste gubltke. Osim toga, takve visoke stope Ьile Ьi nepravedne prema: danasnjim generacijama poreskih obveznika, koje vec moraju da podnesu zrtvu borbom u ratu. Slicno tome, logicno је dozvoliti budZetski deficit tokom privremenog pada ekonomske aktivnosti. Kada ekonomija zapadne u recesiju, poreski prihod automatski se smanjuje, posto su porez na dohodak i porez na zarade odredeni izmerenim dohotkom. Kada Ьi vlada pokusala da uravnoteZi budzet tokom recesije, morala Ьi da poveca poreze Ш smanji izdatke u vreme visoke nezaposlenosti. Takva politika oblcno Ьi izazvala pad agregatne trainje bas u vreme kada ona treba da se stimuliSe, cime Ьi se povecao stepen ekonomskih fluktuacija. Ipak, ne mogu svi budZetski deficiti da se opravdaju ratom ili recesijom. Udeo drzavnog duga u americkom BDP povecao se sa 26 posto, koliko је iznosio 1980. godine, na 50 posto 1995. Tokom ovog perioda, SAD su izbegle veliki vojni sukob i ozblljniji ekonomski pad. Uprkos tome, vlada је uporno odrzavala budzetski deficit, najvise zato sto је predsedniku i Kongresu bilo lakSe da povecaju drzavne rashode nego da povecaju poreze. BudZetski deficit iz 2002. godine mogao Ы moZda da se objasni jos uvek prisutnim efektima recesije iz 2001. i ratom protiv terorizma. Medutim, veoma је vaino da ovaj deficit ne bude signal povratka neodrZive fiskalne politike iz prethodnog perioda. U poredenju sa alternativom stalnog budZetskog deficita, uravnotezeni budZet podrazumeva vecu nacionalnu stednju, investicije i ekonomski rast. То znaCi da се buduci fakultetski obrazovani ljudi zateci prosperitetniju ekonomiju. "Мој

udeo и driavnom dugu iznosi 13.100 dolara."

Protiv: Vlada ne Ы trebalo da uravnotezi svoj budzet ProЬlem drzavnog duga cesto је prenaglasen. Mada drzavni dug zaista predstavlja poresko opterecenje mladim generacijama, ono nije veliko u poredenju s dohotkom koji tokom zivota zaradi prosecna osoba. Dug federalne vlade SAD iznosi oko 13.000 dolara ро stanovniku. Covek koji radi 40 godina za 25.000 dolara godisnje, u toku Zivota zaradice 1 milion dolara. Udeo tog coveka u driavnom dugu predstavlja manje od 2 posto njegovih ukupnih sredstava u zivotu. Osim toga, efekte budzetskog deficita pogresno је posmatrati izolovano. Budzetski deficit samo је delic velike slike о naCinima prikupljanja i trosenja novca od strane vlade. Kada donose takve odluke о fiskalnoj politici, kreatori politike na mnogo naCina uticu na razliCite generacije poreskih obveznika. Budzetski deficit Ш suficit treba da se posmatraju zajedno sa ovim drugim segmentima politike. Na primer, pretpostavimo da vlada smanji budzetski deficit tako sto се smanjiti javne investicije, recimo, obrazovanje. Da li ta politika dovodi u bolji polozaj mlade generacije? Driavni dug Ысе manji kada oni postanu deo radne snage, sto podrazumeva manje poresko opterecenje. Ipak, ako su manje obrazovani nego sto Ьi mogli da budu, njihova produktivnost i dohoci blce niZi. Мnoge procene prinosa od skolovanja (povecanje plate radnika koje proistice iz dodatne godine skolovanja) pokazuju da је taj prinos prilicno veliki. Smanjenje budzetskog deficita na ustrb veCih rashoda za skolovanje moglo Ьi, kada se sve uzme u obzir, buduce generacije da dovede u gori polozaj. Jednostrano protivljenje budzetskom deficitu opasno је i zato sto odvlaCi painju od drugih politika kojima se vrsi preraspodela dohotka medu generacijama. Na primer,

824

1

DEO 13

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

1960-ih i 1970-ih је federalna vlada SAD povecala socijalnu pomoc za stare. Ove povecane rashode vlada је finansirala povecanjem poreza na zarade radno aktivnog stanovnistva. Ovom politikom izvrsena је preraspodela dohotka sa mladih na starije generacije, mada ona nije uticala na drzavni dug. Dakle, budZetski deficit predstavlja samo mali deo vaznijeg pitanja - kako vladina politika utice na Ьlagostanje razlicitih generacija. U izvesnoj meri је nepovoljne efekte drzavnog duga moguce uЬlaZiti zahvaljujuCi dalekovidim roditeljima. Pretpostavimo da su roditelji zabrinuti u vezi sa uticajem drzavnog duga na svoju decu. Roditelji mogu da uЬlaze taj uticaj na jednostavan nacin: ako stede i ostave deci vece nasledstvo. Nasledstvom Ьi se povecala sposobnost dece da snose teret buduCih poreza. Pojedini ekonomisti tvrde da se ljudi zaista ponasaju na ovakav naCin. Kada Ьi to Ьilo tacno, veca licna stednja roditelja uЬla.zila Ьi smanjenje javne stednje koje је posledica budZetskih deficita, ра oni ne Ьi uticali na ekonomiju. Vecina ekonomista sumnja da su roditelji toliko dalekovidi, ali se neki ljudi verovatno ponasaju na ovakav nacin, а mogao Ьi i Ьilo ko. Deficiti prиZaju ljudima priliku da trose na racun svoje dece, ali to od njih ne zahtevaju. Kada Ьi drzavni dug zaista predstavljao tako veliki proЬlem buduCim generacijama, neki roditelji Ьi pomogli da se on resi. Кriticari budzetskog deficita ponekad tvrde da drzavni dug ne moze vecno da se povecava, ali u stvari moze. Bas kao sto banka koja procenjuje zahtev za kredit uporeduje dugove klijenta sa njegovim prihodima, tako Ьi i mi trebalo teret drzavnog duga da procenjujemo u odnosu na iznos nacionalnog dohotka. Porast broja stanovnika i tehnoloski napredak vremenom izazivaju rast ukupnog dohotka ekonomije SAD. Shodno tome, povecava se i sposobnost drzave da placa kamatu na drzavni dug. Sve dok se drzavni dug povecava sporije od nacionalnog dohotka, ne postoji nista sto Ьi sprecilo stalni porast dr2:avnog duga. Uz pomoc nekih brojeva u stanju smo da sagledamo tu situaciju. Realni dohodak ekonomije SAD u proseku se povecava za З posto godisnje. Ako godisnja stopa inflacije iznosi 2 posto, tada se nominalni dohodak povecava ро godisnjoj stopi od 5 posto. Drzavni dug, dakle, moze da se poveca za 5 posto godisnje bez povecanja odnosa duga i dohotka. Godine2002. dug federalne vlade iznosio је 3,5 Ьiliona dolara; 5 posto te cifre iznosi 175 milijardi dolara. Sve dok је federa1ni budzetski deficit manji od 175 milijardi dolara, takva politika је odrziva. Nikad nece doCi sudnji dan koji се izazvati okoncanje budzetskog deficita Ш slom ekonomije.

BrziKviz Objasnite kako smanjenje deficita drzavnog budzeta dovodi buduce generacije u bolji polozaj. Која Ьi fiskalna politika mogla da poboljsa zivot buduCih neracija vise od politike smanjenja drzavnog budzetskog deficita?

ge-

DA Ll Bl TREBALO REFORMISATI PORESKE ZAKONE RADI STIMULISANJA INVESTICIJA? Zivotni standard neke zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge. Tako је glasio jedan od Deset principa ekonomije iz Poglavlja 1. Као sto smo videli u Poglavlju 25, proizvodnu sposobnost zemlje, pak, u velikoj meri odreduje nivo stednje i investicija u buducnost. Nasa peta debata razmatra da li Ьi kreatori politike trebalo da reformisu poreske zakone da Ьi stimulisali vecu stednju i investicije.

POGLAVLJE 36

Za: Poreske zakone kla stednja

Ы

trebalo reformisati da .

Ы

РЕТ

DEE!ATA

se podsta-

Stopa stednje zemlje predstavlja kljucnu determinantu njenog dugorocnog ekonomskog prosperiteta. Kada је stopa stednje visoka, vise је resursa raspoloZivo za investiranje u nova postrojenja i opremu. VeCi broj postrojenja i vise opreme, pak, povecava produktivnost, nadnice i dohotke. Zato ne predstavlja iznenadenje sto medunarodni podaci pokazuju snaznu korelaciju izmedu stopa nacionalne stednje i pokazatelja ekonomskog Ьlagostanja. Jedan drugi od Deset principa ekonomije izlozenih u Poglavlju 1 ukazuje da ljudi reaguju na podsticaje. Na osnovu ovog principa ljudi Ьi trebalo da donose odluke о tome koliko се stedeti. Ako zakoni zemlje cine investiranje atraktivnim, ljudi се stedeti veci deo svojih dohodaka, а ta veca stednja rezultirace prosperitetnijom buducnoseu. Natalost, poreski sistem SAD destimuliSe stednju jer је prihod od stednje visoko oporezovan. Na primer, razmotrimo 25-godisnju radnicu koja stedi 1.000 dolara svog dohotka da Ьi udobnije zivela u pen2:iji kada napuni 70 godina. Ukoliko ona kupi obveznicu koja donosi kamatnu stopu od 10 posto, tih 1.000 dolara се nakon 45 godina narasti na 72.900 dolara ukoliko ne postoje porezi na kamatu. Ali, pretpostavimo da granicna poreska stopa na prihod od kamate iznosi 40 posto, sto је tipicno za mnoge radnike, kada se saberu svi federalni i drzavni porezi na dohodak. U tom slucaju, njena kamatna stopa nakon oporezivanja iznosi samo 6 posto, а 1.000 dolara koje stedi narasce nakon 45 godina na samo 13.800 dolara. То jest, akumulirana poreska stopa na prihod od kamate u ovom dugom vremenskom periodu smanjice korist od stednje 1.000 dolara sa 72.900 na 13.800 dolara Ш za oko 80 posto. Dalje, poreski sistem destimuliSe stednju i zato sto se neki oЬlici kapitalnog dohotka dvaput oporezuju. Pretpostavimo da neka osoba deo svoje ustedevine iskoristi za kupovinu akcija neke korporacije. Kada ta korporacija ostvari profit od svojih kapitalnih investicija, ona najpre placa porez na taj profit u obliku poreza na zaradu preduzeca. Ukoliko ostatak profita korporacija isplati akcionaru u vidu dividendi, akcionar ро drugi put placa porez na taj dohodak u vidu poreza na individualni dohodak. Ovakvo dvostuko oporezivanje znatno umanjuje prihod akcionara, а time i njegov podsticaj da stedi. Osim toga, poreski zakoni destimulisu stednju i ako osoba zeli da svoje nagomilano bogatstvo ostavi deci (Ш nekom drugom) u nasledstvo umesto da ga potrosi tokom svog Zivota. Roditelji deo novca mogu da zavestaju svojoj deci bez oporezivanja, ali ako nasledstvo postane veliko, stopa poreza na nasledstvo moze da iznosi i do 55 posto. Zabrinutost za nacionalnu stednju u velikoj је meri motivisana zeljom da se obezbedi ekonomski prosperitet buducih generacija. Zato је neoblcno sto poreski zakoni destimuliSu najdirektniji naCin na koji jedna generacija moze da pomogne onoj narednoj. Osim poreskog sistema, i mnoge druge mere ekonomske politike i kao i institucije u nasem drustvu smanjuju podsticaje domacinstava da stede. Neke vrste socijalnih davanja, recimo, socijalna pomoc ili Medikejd, zavise od prihoda; to jest, davanja se smanjuju za one koji su u proslosti Ьili dovoljno razboriti da ustede deo svog dohotka. Koledzi i univerziteti dodeljuju finansijsku pomoc zahvaljujuci bogatstvu svojih studenata i njihovih roditelja. Takva politika slicna је porezu na bogatstvo, i kao takva destimulise stednju studenata i roditelja. Postoje razliciti nacini na koje poreski sistem moZ:e da podstakne na stednju, Ш bar da smanji destimulanse s kojima se sada suocavaju domaCinstva. Vec sada poreski zakoni daju povlasceni tretman nekim oЬlicima stednje za penziju. Kada poreski obve-

О

MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

1 825

..............

1

Dt::O 13

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

znik ulare svoj dohodak na Individualni racun za penzionisanje (IRA), na prini.er, taj dohodak i kamata koju on donosi ne oporezuju se dok se sredstva ne povuku sa racuna nakon penzionisanja. Poreski sistem daje slicne povlastice za penzione racune koji imaju drugacije nazive, recimo, 401(k), 40З(Ь), Keogh, i planovi podele profita. Medutim, postoje ogranicenja za koriscenje ovih planova, а za one kojima su dostupni, ogranicen је iznos koji se na takvim racunima moze drzati. Osim toga, zbog kazni za podizanje sredstava pre odlaska u penziju, ovi penzioni planovi pruzaju malo podsticaja za druge vrste stednje, kao sto је stednja za kupovinu kuce Ш skolovanje. Povecanje sposobnosti domacinstava da koriste takve stedne racune s povlascenim poreskim tretmanom znaCilo Ьi mali korak ka podsticanju vece stednje. Sveobuhvatniji pristup podrazumevao Ьi ponovno razmatranje Citave osnove na kojoj drzava ublra poreski prihod. Glavni deo poreskog sistema SAD је porez na dohodak. Zaradeni dolar oporezuje se il';tO bez obzira da li se potrosi ш stedi. Alternativa koju zagovaraju brojni ekonomisti jeste porez na potrosnju. Porez na potrosnju podrazumeva da domacinstvo placa poreze samo na osnovu onoga sto trosi. Dohodak koji se stedi izuzimase od oporezivanja sve dok se ustedevina ne podigne 8 racuna i potrosi na potrosacka dobra. u sustini, porezom na potrosnju se celokupna ustedevina automatski ulaze na stedni racun s povlascenim poreskim tretmanom, slican IRAi. Prelazak sa oporezivanja dohotka na oporezivanje potrosnje u velikoj meri Ьi povecao podsticaj na stednju.

Protiv: Poreske zakone ne Ы trebalo reformisati da Ьi se podstak/a stednja . Povecanje stednje moze da bude pozeljno, ali to nije jedini cilj poreske politike. Кrea­ tori politike moraju da budu sigurni i da pravedno rasporeduju poreski teret. ProЬlem sa predlozima da se povecaju podsticaji na stednju jeste u tome sto se njima povecava poresko opterecenje onih koji su najmanje u stanju da ga podnesu. NepoЬitna је Cinjenica da domaCinstva s visokim prihodima stede veCi udeo dohotka od domaCinstava sa niskim dohotkom. Shodno tome, svaka promena poreza koja u povlasceni polozaj stavlja ljude koji zele da stede, to Cini i sa ljudima sa visokim dohotkom. Mere politike kao sto su penzioni racuni sa povlascenim poreskim tretmanom mogu da deluju privlacno, ali oni rezultiraju drustvom u kome vlada veca nejednakost. Smanjenjem poreskog tereta bogatih koji su u stanju da koriste ove racune, vlada је primorana da poveca poresko opterecenje siromasnih. Osim toga, more da se desi da mere poreske politike koje imaju za cilj podsticanje stednje ne budu efikasne u njegovom postizanju. Prema rezultatima mnogobrojnih istrazivanja, stednja је relativno neelasticna- to jest, oblm stednje ne zavisi mnogo od stope prinosa na stednju. Ako је to zaista tacno, onda се poreske odredbe kojima se smanjenjem poreza na kapitalni prihod povecava efektivni prinos bogate uciniti jos bogatijim, а da ih pri tome ne podstaknu da stede vise nego sto Ьi u protivnom ucinili. Ekonomska politika ne predvida najjasnije da li Ьi visa stopa prinosa povecala stednju. Ishod zavisi od relativne snage dva suprotstavljena efekta, supstitucionog efekta i dohodnog efekta. Sa jedne strane, visa stopa prinosa povecala Ьi korist od stednje: svaki ustedeni dolar danas donosi vecu stednju u buducnosti. Тај supstitucioni efekat oЬicno povecava stednju: Sa druge strane, visa stopa prinosa smanjuje potrebu za stednjom: domaCinstvo mora manje da stedi da Ьi postiglo Ьilo koji ciljni nivo potrosnje u buducnosti. Ovaj ·dohodni efekat oblcno smanjuje stednju. Ako se supstitu-

FOGLAVLJE

Зб

FET DEBATA

О

MAKROEKONOMSKOJ FOLITICI

cioni i dohodni efekat priЬlizno poniStavaju, kao sto sugerisu neke studije, onda se stednja nece promeniti kada se zbog niZeg oporezivanja kapitalnog dohotka poveca stopa prinosa. Osim prиZanja poreskih olaksica bogatima, postoje i drugi nacini da se poveca nacionalna stednja. Nacionalna stednja predstavlja zbir licne i javne stednje. Umesto da pokusavaju da promenom poreskih zakona podstaknu vecu licnu stednju, kreatori politike mogu jednostavno da povecaju javnu stednju time sto се smanjiti budZetski deficit, mozda putem veceg oporezivanja bogatih. Тime se na direktan nacin povecavaju nacionalna stednja i ekonomski prosperitet buducih generacija. 1 zaista, kada se i javna stednja uzme u obzir, poreske odredbe kojima se podstice stednja mogu i da se osvete. Poreske promene kojima se smanjuje oporezivanje kapitalnog dohotka umanjuju drzavni prihod, sto dovodi do budZetskog deficita. Da Ы se povecala nacionalna stednja, takva promena poreskih propisa mora da stimulise licnu stednju za vise nego sto iznosi smanjenje javne stednje. Ukoliko se to ne desi, takozvani podsticaji na stednju mogu potencijalno da pogorsaju stvari.

BrziKviz

Navedite tri primera kako drustvo moze da destimulise stednju. Koji su nedostaci eliminisanja destimulansa?

ZAKLJUCAK U ovom poglavlju razmotrili smo pet debata na temu makroekonomske politike. Svaku smo zapoceli kontroverznom tvrdnjom, а zatim smo naveli argumente za i protiv. Ako vam је tesko da se odlucite za jednu od strana u ovim debatama, moZda cete se utesiti cinjenicom da u tome niste usamljeni. Proucavanje ekonornije ne olaksava bas uvek izbor izmedu altemativnih politika. U stvari, objasnjenjem neizbeznih izbora koje moraju da izvrse kreatori politike, ono moze i da oteza donosenje odluke. Teski izbori, medutim, i ne Ы smeli da izgledaju laki. Kada cujete da politicari Ш komentatori predlafu nesto sto zvuci previse dobro da ы bllo istinito, to verovatno i jeste tako. Ako vam se Cini kao da vam nude besplatan rucak, trebalo Ы da potrэZite skrivenu nalepnicu sa cenom. Malo је politika, ako Љ uopste i irna, koje donose korist bez troskova. PomaZuCi vam da se snadete u magli retorike tako svojstvene politickom diskursu, ekonomska nauka Ы trebalo da vam omoguCi da postanete bolji ucesnik u nasim nacionalnim debatama.

REZIME • Zagovornici aktivne monetarne i fiskalne politike smatraju da је ekonomija ро svojoj prirodi nestabllna i da је kroz politiku moguce upravljati agregatnom traznjom kako Ы se ta njena prirodna nestabllnost uЬlazila. Кriticari aktivne monetame i fiskalne politike istieu da politika utice na ekonomiju s vremenskim kasnjenjem i da је nasa sposobnost predvidanja buducih ekonomskih uslova

slaba. Shodno tome, pokusaji da se stabilizuje ekonomija mogu na kraju da deluju destabllizirajuce. • Zagovomici pravila monetarne politike smatraju da diskreciona politika moze da pati od nekompetentnosti, zloupotrebe moCi i vremenske nekonzistentnosti. Кriticari pravila monetarne politike smatraju da diskreciona politika fleksibllnije reaguje na izmenjene ekonomske okolnosti.

1

827

828 1

DEO

tЗ

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

• Zagovornici nulte ciljne inflacije isticu da inflacija ima mnoge troskove а malo koristi, ukoliko ih иopste ima. Osim toga, troskovi eliminisanja inflacije - smanjeni dohodak i zaposlenost - sa:mo su privremeni. Cak i taj trosak moguce је smanjiti иkoliko centralna banka objavi plan za smanjenje inflacije koji ima krediЬilitet, cime se direktno smanjuju inflatorna ocekivanja. Кriticari nulte ciljne inflacije tvrde da umerena inflacija namece samo male troskove drиstvu, dok је recesija koja је neophodna za smanjenje inflacije prilicno skиpa. • Zagovornici иravnotezenog drzavnog bиdZeta smatrajи da bиdZetski deficiti svaljuju neopravdani teret na budиce generacije, jer se povecavajи njihovi porezi а sniZavaju dohoci. Кriticari uravnotezenog drZavnog budZeta smatrajи da deficit predstavlja samo mali deo fiskalne politike. Uporna zabrinutost za budZetski deficit moze da prikrije mnoge

nacine na koje politika, ukljиcиjuCi razlicite programe izdataka, иtice na razliCite generacije. • Zagovornici poreskih podsticaja na stednju isticu da nase drиstvo na razne nacine destimulise stednju, recimo, velikim oporezivanjem kapitalnog dohotka i smanjerijem povlastica za one koji su nagomilali bogatstvo. Oni zagovaraju reformisanje poreskih zakona и cilju podsticanja stednje, moZda prelaskom sa oporezivanja dohotka na oporezivanje potrosnje. Кriticari poreskih podsticaja na stednju smatraju da Ы mnoge predlozene promene u ciljи stimulisanja stednje donele korist bogatima, kojima poreske olaksice nisи ni potrebne. Oni smatrajи i da Ьi takve promene mogle da imaju samo mali uticaj na licnи stednju. Povecanje javne sted:.. nje putem smanjenja deficita drzavnog budZeta omogucilo Ьi da se nacionalna stednja poveca na direktniji i pravicniji nacin.

PITANJA ZA OBNAVLJANJE GRADIVA 1. Sta је uzrok kasnjenja и efektima monetarne i fiskalne politike na agregatnu traznju? Које sи implikacije tog kasnjenja ро debatи о aktivnoj, odnosno pasivnoj politici? 2. Sta Ьi moglo da motivise guvernera centralne banke da izazove politicki poslovni ciklus? Kakve su implikacije politickog poslovnog ciklusa ро debatu о pravilima politike? З. Objasnite kako Ьi kredibllitet mogla da иtice na troskove smanjenja inflacije? 4. Zasto se pojedini ekonomisti protive nultoj ciljnoj inflaciji? 5. Objasnite dva nacina na koja deficit drzavnog budZeta moze da nanese stetu bиducem radnikи.

6. U kojim dvema situacijama ekonomisti budZetski deficit smatrajи opravdanim? 7. Navedite primer kako Ы vlada mogla da nasteti mladim generacijama, cak i ako smanji drZavni dug koji one nasledujи? 8. Neki ekonomisti kaZи da vlada moze vecno da odrzava budZetski deficit. Kako је to moguce? 9. Pojedini vidovi kapitalnog dohotka ороrеzији se dva puta. Objasnite. 10.Navedite jos jedan primer, osim poreske politike, kako drиstvo destimulise stednjи. ll.Kakve Ы nepovoljne efekte mogli da izazovu poreski podsticaji и cilju povecanja stednje?

POGLAVLJE 36

РЕТ DEBATA О MAKROEKONOMSKOJ POLIТICI

PROBLEMI 1 PRIMENE 1. U ovom poglavlju sugerise se da ekonomija, poput

ljudskog tela, ima "urodenu moc obnavljanja". а. Na dijagramu agregatne traznje i agregatne ponude prikaiite kratkorocni efekat pada agregatne traznje. Sta se desava sa ukupnim autputom, dohotkom i zaposlenoscu? ь. Ako vlada ne koristi stabilizacionu politiku, sta se vremenom desava sa ekonomijom? Prikaiite to na svom dijagramu. Da li se ovo prilagodavanje generalno desava u roku od nekoliko meseci ili godina? с. Da 1i smatrate da "urodena moc obnavljanja" ekonomije znaci da ы kreatori politike trebalo da budu pasivni u pogledu poslovnog ciklusa? 2. Кreatori politike koji zele da stabilizuju ekonomiju moraju da odluce za koliko da promene ponudu novca, drzavne rashode Ш poreze. Zasto је kreatorima politike tesko da izaberu odgovarajuCi stepen ucinka svojih poteza? З. Pretpostavimo da ljudi iznenada pozele da poseduju vise gotovog novca. .. а. Kakav Ы Ыо efekat ove promene na ekonOlnlJU ako Ы Federalne rezerve postovale pravilo povecanja ponude novca za З posto godisnje? PrikaZite svoj odgovor na dijagramu trzista novca i na dijagramu agregatne ponude i agregatne trainje. Ь. Kakav Ы Ыо efekat ove promene na ekonomiju ako Ы Federalne rezerve postovale pravilo povecanja ponude novca za З posto godisnje plus 1 procentni poen za svaki procentni poen rasta nezaposlenosti iznad njenog uoblcajenog nivoa. с. Које od navedenih pravila bolje stabilizuje ekonomiju? Da li Ы bllo bolje ako Ы se Fedu dozvolilo da reaguje na predvidenu nezaposlenost umesto na trenutnu nezaposlenost? Objasnite. 4. Pojedini ekonomisti predlaiu da Fed koristi sledece pravilo kada bira ciljnu vrednost kamatne stope federalnih fondova (r):

r = 2% + 11: + 1/2

(у- у*)/ у*+

1/2

(11:

n*),

gde р predstavlja prosecnu stopu inflacije u protekloj godini, у najnoviju vrednost realnog BDP, у* procenu prirodne stope autputa, а р* ciljnu inflaci· ju Feda. а. Objasnite logiku na kojoj se moie zasnivati ?v~ pravilo za odredivanje kamatnih stopa. Da llblste podrzali predlog da Fed koristi ovo pravilo? Ь. Pojedini ekonomisti zagovaraju koriscenje takvog pravila monetarne politike, ali smatraju da Ы р i у trebalo da budu prognoze buducih vrednosti inflacije i autputa. Које su dobre strane koriscenja prognoza umesto stvarnih vrednosti? Које su njegove slabe strane? 5. ProЬlem vremenske nekonzistentnosti vazi u slucaju i fiskalne i monetarne politike. Pretpostavimo da vlada objavi smanjenje poreza na dohodak od kapitalnih investicija, kao sto su nove fabrike. а. Ako ы investitori smatrali da се porezi na kapitalni dohodak ostati niski, kako Ы postupak vlade uticao na nivo investicija? Ь. Nakon sto investitori reaguju na objavljeno smanjenje poreza, da li vlada ima podsticaj da povuce objavljenu politiku? Objasnite. . с. ImajuCi u vidu odgovor na pitanje pod (Ь), da 11 Ы investitori poverovali u objavu vlade? Sta vlada moze da uCini da Ы povecala kredibllnost oЬ­ javljenih promena politike? d. Objasnite zasto је ova situacija slicna proЬlemu vremenske konzistentnosti s kojim se suocavaju kreatori monetarne politike. 6. U Poglavlju 2 objasnili smo razliku izmedu pozitivne i normativne analize. U debati na temu da li Ьi centralna banka trebalo da tezi nultoj inflaciji, koja polja neslaganja ukljucuju pozitivne, а koja normativne sudove? 7. Zasto је korist od smanjenja inflacije trajna, а troskovi privremeni? Zasto su troskovi povecanja

1 829

эзо

1

DEO 13

ZAKLJUCNA RAZMISLJANJA

inflacije trajni, а korist privremena? Odgovorite na osnovu dijagrama Filipsove krive. 8. Pretpostavimo da federalna vlada smanji poreze а poveca izdatke, sto се budZetski deficit povecati na 12 procenata BDP-a. Ako se nominalni BDP povecava za 7 posto godisnje, da li је moguce vecno odrzavati takve budZetske deficite? Objasnite. Ako se budZetski deficiti ove velicine odrzavaju 20 godina, sta се se desiti sa vasim porezima i porezima vase dece u buducnosti? Da li ste u stanju da danas nesto uCinite Cime Ьiste uЬla2ili ovaj buduCi efekat? 9. Objasnite kako svaka od sledecih politika preraspodeljuje dohotke izmedu generacija. Da li se preraspodela vrsi od mladih ka starima, Ш od starih kamladima? а. povecanje budZetskog deficita Ь. izdasnije subvencionisanje kredita za obrazovanje с. vece investiranje u autoputeve i mostove d. indeksiranje inflacijom socijalnih davanja 10.Ankete pokazuju da se vecina ljudi protivi budZetskim deficitima, ali su ti isti ljudi izabrali predstav-

http://

nike koji su 1980-ih i 1990-ih izglasali budZete sa znacajnim deficitima. Zasto Ьi protivljenje budZetskim deficitma moglo da bude јасе u principu nego sto је to u praksi? ll.U ovom poglavlju rekli smo da budzetski deficiti smanjuju dohodak buducih generacija, ali da mogu da povecaju autput i dohodak tokom recesije. оь~ jasnite kako оЬе ove tvrdnje mogu da budu tacne. 12.Izmedu cega drustvo mora da bira kada odluci da vise stedi? 13.Pretpostavimo da vlada smanji poresku stopu na dohodak od stednje. а. Ко Ьi imao najdirektniju korist od ovog smanjenja poreza? Ь. Sta Ьivse vremenom desilo s ukupnim kapit~­ lom? Sta Ьi se desilo s kapitalom kojim raspolaze svaki radnik? Sta Ьi se desilo s produktivnoscu? Sta Ьi se desilo s nadnicama? с. lmajuCi u vidu vas odgovor na pitanje рьd (Ь), ko Ьi mogao da ima korist od ovog smanjenja poreza na dugi rok?

Ako zelite vecu pomoc pri ucenju, molimo vas posetite. http://mankiwXtra.swlearning.com.

RECNIK agent osoba koja izvrsava neki zadatak za drиgu osoЬu, principala agregatni rizik rizik koji istovremeno pogada sve ekonomske aktere akcija potvrda delimicnog vlasnistva nad predиzecem

analiza troSkova i koristi analiza koj а uporeduje troskove i koristi od nabavke javnog dobra za drustvo apresijacija povecanje vrednosti neke valute iskazano iznosom strane valute koji za nju moze da se kиpi apsolutna prednost poredenje izmedu proizvodaca nekog dobra na osnovu njihove prodиktivnosti automatski stabilizatori promene fiskalne politike koje stimulisu agregatnu trainju kad ekonomija zapadne u recesiju, а da pri tom kreatori politike ne morajи da preduzimaju bilo kakve namerne mere bankarstvo sa delimicnim rezervama bankarski sistem u kome banke drze samo deo depozita kao rezerve BDP deflator mera nivoa cena koja se racuna kada se kolicinik norninalnog BDP-a i realnog BDP-a pomnozi sa 100 bekstvo kapitala veliko i iznenadno smanjenje tratnje za imovinom lociranom u nekoj zemlji bruto domaci proizvod (BDP) trzisna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih и jednoj zemlji и odredenom vremenskom periodи. brzina opticaja novca stopa ро kojoj novac ide iz ruke и rukи

POJMOVA

carina porez na dobra proizvedena и inostranstvu koja se prodajи na domacem trzistu cenovna diskriminacija poslovna praksa prodaje istog dobra razliCitim kиpcima ро razlicitim cenama cenovna elasticnost ponиde mera koja pokazиje koliko ponudena koliCina nekog dobra reaguje na promenu cene tog dobra, а izracunava se tako sto se procentualna promena ponudene kolicine podeli procentualnom promenom cene cenovna elasticnost trainje mera koja pokazuje koliko trazena kolicina nekog dobra reaguje na promenu cene toga dobra, а izracunava se tako sto se procentualna promena traiene kolicine podeli procentualnom promenom cene centralna banka institucija ciji је zadatak da nadgleda bankarski sistem i regulise kolicinu novca u privredi ciklicna nezaposlenost odstupanje nezaposlenosti od njene prirodne stope cist gubltak pad иkиpnog viska koji se javlja kao rezultat trZisnog poremecaja kao sto је porez cuvar vrednosti predmet koji ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovne moCi iz sadasnjosti и bиducnost dekretni ifiat) novac novac bez unutrasnje vrednosti koji se kao novac koristi na osnovu drzavnog dekreta depoziti ро videnju depoziti na bankovnim racunima kojima deponenti mogu da pristupe ро zahtevu ispisivanjemceka. depresija jaka recesija

buduca vrednost onaj iznos novca u bиdиcnosti koga се neki iznos novca и sadasnjosti ostvariti pri tekиcim kamatnim stopama

depresijacija smanjenje vrednosti neke valute iskazano iznosom strane valute koji za nju moze da se kupi

bud.Zetski deficit manjak poreskog prihoda и odnosи na drzavne rashode

destirnulisani radnici pojedinci koji zeleli da rade, ali su prestali da traze posao

bud.Zetski suficit visak drzavnih prihoda na drzavne rashode

и odnosи

bud.Zetsko ogranicenje ogranicenje potrosacke korpe kоји potrosac sebl moze da priusti

Ьi

diskriminacija prиZanje razlicitih mogucnosti slicnim pojedincima koji se medusobno razlikujи ро rasi, pripadnosti etnickoj grиpi, роlи, godinama starosti ili drugim licnim osobinama diversifikacija smanjenje rizika koje se postiZe zamenom pojedina:cnog rizika velikim brojem manjih nepovezanih rizika dohodna elasticnost trainje mera koja pokaiиje koliko trazena koliCina nekog dobra reaguje na promenи dohotka potrosaca, а izracunava se tako sto se procentualna promena traiene kolicine podeli procentualnom promenom dohotka. dohodni efekat promena potrosnje koja nastaje kada promena cene pomera potrosaca na visи ili niZu krivu indiferencije dominantna strategija strategija koja је najbolja za igraca u igri bez obzira na strategije koje biraju ostali igraCi drzavni izdaci izdaci za dobra i usluge lokalnih vlada, vlada drzava i federalne vlade efekat istiskivanja smanjenje agregarne tratnje koje nastaje kad se zbog ekspanzivne fiskalne politike роvесаји kamatne stope i time smanji investiciona potrosnja efekat sustizanja svojstvo ро kojem zemlje koje su na pocetkи siromasne brze rastu od zemalja koje su bogate efikasne nadnice nadnice iznad ravnoteznog nivoa koje preduzeca isplaeujи da Ьi se povecala produktivnost radnika efikasni oblm koliCina autpиta koja minimizira prosecni ukupni trosak efikasnost svojstvo drustva da izvuce maksimum iz svojih retkih resursa ekonornija proucava kako drиstvo upravlja svojim retkim resursima

disekonornija oblma svojstvo ро kojem prosecni ukupni trosak na dиgi rok raste sa porastom kolicine аиtриtа

ekonomija obima svojstvo ро kojem prosecni ukupni trosak dugorocno opada sa porastom koliCine autputa

dijagram krиZnog toka model privrede koji pokazuje na trzistima tokove novca izmedи domaCinstava i predиzeca.

ekonornika Ьlagostanja proucava kako alokacija resursa utice na ekonomsku dobroЬit

831

832

1

RECN!K POJMOVA

ekonomski profit razlika izmedи ukupnog prihoda i иkиpnog troska, иklјисијиСi i eksplicitne i implicitne troskove eksplicitni troskovi troskovi inpиta koji preduzecи namecи neki novcani izdatak ekstemaJije nekompenzirani иticaj postupaka neke osobe na dobroblt nekoga sa strane eksternaJije иticaj postupaka jedne osobe na dobroblt drиge elasticnost mera kojom se meri reagovanje traiene ili ponиdene kolicine na jednu od njihovih determinanti Erouova teorema nemogucnosti matematicki rezultat koji pokazuje da, pod odredenim pretpostavljenim иslovima, ne postoji nijedan sistem za agregiranje pojedinacnih preferencija и validan skиp drustvenih preferencija eskontna stopa kamatna stopa na kredite koje Fed* daje bankama faktori proizvodnje inpиti koji se koriste za proizvodnjи dobara i иslиga Federalne rezerve (Fed) centralna banka SAD fiksni troskovi troskovi koji se ne menjaju и zavisnosti od koliCine proizvedenog aиt­ puta Filipsova kriva kriva koja pokazиje kratkorocni izbor izmedu inЉicije i nezaposlenosti · finansije oЫast koja proucava kako ljиdi donose odluke о alokaciji resursa tokom vremena i kako se ponasaju kada је rec о riziku finansijska trZista finansijske institucije preko kojih stedise mogu direktno da nude sredstva onima koji traie zajam

Fiserov efekat potpuno, jedan za jedan, иskladivanje nominalne kamatne stope sa stopom inflacije

indeks cena proizvodaca mera kostanja korpe dobara i иslиga koja kирији preduzeca

fizilli kapital oprema i gradevinski objekti koji se koriste za proizvodnjи dobara i uslиga

indeksiranje zakonom ili иgovorom odredena aиtomatska korekcija dolarskog iznosa za efekte inflacije

frikciona nezaposlenost щizaposlenost koja nastaje zato sto је radnicima potrebno vreme da nadи posao koji najvise odgovara njihovom иkusи i umeCima

inferiorno dobro dobro za koje,·uz ostale nepromenjene faktore, porast dohotka dovodi do smanjenja trainje

fundamentalna anaJiza proиcavanje racиnovodstvenih izvestaja i buduce perspektive kompanije radi иtvrdivanja njene vrednosti Gifenovo dobro dobro ciji rast cene izaziva porast trazene koliCine

inflacija porast opsteg nivoa cena и ekonomiji inflacioni porez prihod koji vlada ublra · kreiranjem novca informaciono efikasan koji odraiava sve dostupne informacije na racionalan nacin

gotov novac papirne novcanice i metalni novac и rukama najsire javnosti

internalizovanje eksternalija promena podsticaja da ы ljиdi vodili racuna о ekstemim efektima svojih postupaka

granica proizvodnih moguenosti grafikon koji prikazuje komblnacije аиtриtа koje је privreda и stanjи da proizvede pri raspoloZivim faktorima proizvodnje i raspolozivom proizvodnom tehnologijom

investicije izdaci na proizvodnu opremи, zalihe i gradevinske objekte, ukljиeujuCi kиpovinи novog stambenog prostora za domaCinstva

granica siromastva apsolиtni nivo dohotka koji odredиje federalna vlada za svakи velicinи porodice, ispod kojeg se smatra da porodica zivi и siromastvu hipoteza о efikasnim trzistima teorija ро kojoj cene imovine odraiavajи sve javno dostиpne informacije о vrednosti neke imovine hipoteza prirodne stope tvrdnja da se nezaposlenost vraca na svojи normalnи, Ш prirodnи, stopи, bez obzira na stopи inflacije horizontalna pravicnost ideja da poreski obveznici slicnih sposobnosti za placanje poreza treba da izdvajajи isti iznos

investicioni fond institucija koja prodaje deonice siroj javnosti i koristi taj novac da kиpi portfolio akcija i obveznica iskljucivost svojstvo dobra ро kojem se jedna osoba moie blti sprecena da ga koristi ispitivanje aktivnost neinformlsane strane kojom se informisana strana navodi da otkrije informacijи istiskivanje pad investicija koji је rezиltat drzavnih pozajmica izvoz dobra i uslиge koje se proizvode и zemlji, а prodajи и inostranstvu izvozna dobra dobra proizvedena и zemlji koja se prodajи и inostranstvu

finansijski posrednici finansijske institucije preko kojih stedise mogu indirektno da nude sredstva onima koji trazt; zajam

idiosinkratski rizik rizik koji pogada samo jednog ekonomskog aktera

javna dobra dobra kojima nisи svojstveni ni iskljиcivost niti rivalitet

implicitni troskovi troskovi inpиta koji preduzecи ne namecи novcani izdatak

javna stednja poreski prihod koji preostaje driavi kada plati za svoje izdatke

finansijski sistem grupa institucija koje pomaZи иskladivanje stednje jedne osobe s investicijom neke druge

indeks cena na malo mera иkиpnog kostanja dobara i иslиga koje kирије tipicni potrosac

М х

* centralna banka

jednaCina kvantitativne teorije jednacina V =Р х У, koja pokazuje odnos izmedu kolicine novca, brzine opticaja novca i dolarske vrednosti аиtриtа dobara i иslиga u ekonomiji

RECNIK POJMOVA

kapital oprema i gradevinski objekti koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga kartel grиpa preduzeca koja slomo nastupa klasicna dihotomija teorijsko razdvajanje nominalnih i realnih varijabli kolektivno pregovaxanje proces u kome sindikati i preduzeca dolaze do zajednickog dogovora о uslovima zaposljavanja komparativna prednost poredenje izmedи proizvodaca nekog dobra na osnovu njihovog oportunitetnog troska

liberalizam politicka filozofija prema kojoj drzava treba da blra mere politike koje nepristrasni posrnatrac pod "velom neznanja" srnatra pravednim licna stednja dohodak koji preostaje domacinstvima nakon sto plate poreze i potrosnju likvidnost lakoca s kojom se neka vrsta imovine moze pretvoriti и sredstvo razmene u ekonomiji ljudski kapital akumulacija ulaganja u ljude, na primer, obrazovanje ili obuka na radnom mestu

kompenzaciona razlika razlika и nadnicama koja se javlja da Ьi se ujednacile nenovcane karakteristike razlicitih poslova

makroekonomija proucava pojave na nivou privrede kao celine, ukljucujuCi inflaciju, nezaposlenost i ekonomski rast

komplementi dva dobra kod kojih porast cene jednog dovodi do smanjenja traznje zadrugim

maksimin kriterijum tvrdnja da Ы cilj drzave trebalo da bude maksimiziranje dobroblti najsiromasnijeg pripadnika drustva

Kondorseov paradoks neuspeh veCinskog principa da produkиje tranzitivne preferencije drustvu konkurentno trZiste trZiste sa mnogo kи­ раса i prodavaca koji trguju identicnim proizvodima, tako da svaki kupac i prodavac uzima сеnи kao datu konstantni prinosi svojstvo ро kojem prosecni ukupni trosak ostaje isti sa promenom kolicine autputa korisnost mera srece ili zadovoljstva Kouzova teorema tvrdnja da individualne (privatne) strane mogu samostalno resiti proЬlem eksternih efekata, ako su и stanjи da bez troskova pregovaraju о alokaciji resиrsa kriva indiferencije kriva koja pokazuje potrosacke korpe koje potrosaeu prиZaju jednak stepen zadovoljstva

maksimiranje cena zakonsko propisivanje najvise cene ро kojoj se moZ:e prodavat neko dobro manjak situacija u kojoj је traiena koliCina veca od ponudene kolicine marginalna poreska stopa dodatni porezi koji se placaju na svaki dodatni dolar dohotka marginalna stopa supstitucije stopa ро kojoj је potrosac spreman da jedno dobro zameni drugim marginalne promene (stalna) sitna dodatna prilagodavanja plana delovanja marginalni prihod promena ukupnog prihoda koja nastaje prodajom dodatne jedinice marginalni proizvod povecanje autpиta koje nastaje od jedne dodatne jedinice inputa

kriva ponude grafikon koji prikazuje odnos izmedu cene nekog dobra i ponudene kolicine

marginalni proizvod rada poveeanje kolicine autputa od dodatne jedinice rada

kriva trainje grafikon koji prikazиje odnos izmedu cene dobra i trazene koliCine

marginalni trosak porast ukupnog troska koji nastaje sa dodatnom jedinicom proizvodnje

kvantitativna teorija novca teorija ро kojoj raspoloziva koliCina novca odreduje nivo cena i ро kojoj stopa rasta raspolozive kolicine novca odreduje stopu inflacije

mikroekonomija bavi se proucavanjem odluCivanja pojedinacnih domaCinstava i predиzeca i njihovog medusobnog delovanja na trzistima

meni troskovi troskovi promene cena

1 833

monetarna neutralnost tvrdnja da promene ponude novca ne uticu na realne varijaЬle

monetarna politika odredivanje ponude novca od strane kreatora politike и centralnoj banci monopol preduzece ·koje је jedini prodavac proiZvoda bez Ьliskih supstituta monopolistiCka konkurencija trZisna struktura u kojoj mnoga predиzeca pro~ daju sliene, ali ne identicne proizvode moralni hazard sklonost ka nepostenom ili na neki drugi nacin nepozeljnom ponasanju osobe nad kojom ne postoji savrseni nadzor multiplikativni efekat dodatna pomeranja agregatne traZпje koja rezultiraju kad se ekspanzivnom fiskalnom politikom poveca dohodak, а time i licnapotrosnja nacionalna stednja (stednja) ukupni dohodak u ekonorniji koji preostaje posto se plate potrosnja i drzavni izdaci negativna selekcija sklonost da skup neuocenih karakteristika postane nepozeljan sa stanovista neinformisane strane nenovcani transferi pomoc siromasnima u oЬliku dobara i usluga, а ne novca nepovratni trosak trosak koji је vec pretrpljen i koji ne moze da se povrati neto izvoz razlika izmedu vrednosti izvoza jedne zemlje i vrednosti njenog uvoza; zove se i trgovinski Ьilans neto odliv kapitala razlika izmedu kиpovine inostrane imovine od strane domacih stanovnika i kиpovine domace imovine od strane inostranih drzavljana nominalna karnatna stopa kamatna stopa koja se uoblcajeno objavljuje, bez korekcije za efekte inflacije nominalne varijaЬle varijaЬle koje se mere monetarnim jedinicama nominalni BDP vrednost proizvodnje dobara i usluga ро tekuCim cenarna nominalni devizni kurs stopa ро koJoj pojedinac valиtu jedne zemlje moze zameniti za valutu drиge zemlje

834

1

RECNIK POJMOVA

normalno dobro dobro za koje, uz ostale nepromenjene faktore, porast dohotka dovodi do porasta tra.Znje normativni iskazi tvrdnje koje propisuju kakav Ьi svet trebalo da bude novac skup one imovine u nekoj ekonomiji koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi

trebalo da Ьиdе moguce da se kиpi ista kolicina dobara и svim zemljama pausalni porez porez za svakog и odredenomiznosu Piguov porez porez koji se uvodi radi korekcije negativnih eksternalija ponuda novca koliCina raspolozivog novca и privredi

novcani multiplikator iznos novca koji bankarski sistem stvara od svakog dolara rezervi

ponudena kolicina kolicina nekog dobra koju su prodavci spremni i u stanju da

obavezne rezerve propisi о minimalnom iznosu rezervi koje banke moraju da drze u odnosu na svoje depozite

poresko opterecenje naCin na koji se teret poreza deli medu ucesnicima na trzistu

obeshrabreni radnici pojedinci koji Ьi zeleli da rade, ali su prestali da traze posao obracunavanje kamate na karnatu akumulacija iznosa novca, recimo, na bankovnom racunu, gde ostvarena kamata ostaje na racunu da Ы donosila dodatnu kamatu u buducnosti obracunska jedinica merilo na osnovu kojeg ljudi odredujи cene i beleze dugove obveznica potvrda

о

zadu:Zenosti

oligopol trziSna struktura u kojoj samo nekoliko prodavaca nиdi sliCne Ш identicne proizvode opadajuc1 marginalni proizvod svojstvo ро kojem marginalni proizvod nekog inputa opada sa povecanjem koliCine tog inpиta

opadajuc1 prinosi svojstvo ро kojem korist od dodatne jedinice inpиta opada sa porastom koliCine inpиta operacije na otvorenom trzistu kиpovina i prodaja drzavnih obveznica SAD od strane Feda oportunitetni trosak ono cega morate da se odreknete da Ьiste dobili nesto drugo

prodajи

poslovni ciklus fluktuacije ekonomske aktivnosti, kao sto su, nezaposlenost i proizvodnja potrosacev visak spremnost kupca da plati umanjena za iznos koji kupac zaista placa potrosnja izdaci domacinstava na dobra i usluge, s izuzetkom kupovine novog stambenog prostora pozitivni iskazi tvrdnje koje opisuju svet onakvim kakav jeste pravicnost svojstvo pravedne raspodele ekonomskog prosperiteta medи clanovima drustva princip koristi ideja da Ы ljиdi trebalo da placaju porez na osnovu koristi koje sticи od javnih usluga princip platezne sposobnosti ideja da porezi treba da se placaju na osnovu sposobnosti da se podnese poreski teret. principal osoba za koju drиga osoba, agent, izvrsava neki zadatak prirodna stopa nezaposlenosti normalna stopa nezaposlenosti oko koje fluktиira stopa nezaposlenosti

osiguranje za slucaj nezaposlenosti vladin program koji delimicno stiti dohodak radnika kada postanu nezaposleni

prirodni monopol monopol koji nastaje kada pojedinacno preduzece moze da snabde celo trziste nekim dobrom ili иslи­ gom, иz manje troskove nego sto Ьi to mogla dva ili vise preduzeca

otvorena privreda ekonomija koja slobodno uspostavlja odnose sa drugim ekonomijama sirom sveta

prirodni resursi inputi и proizvodnjи koje obezbeduje priroda, kao sto sи, zemlja, reke i mineralna nalazista

paritet kupovne moci teorija deviznih kиrseva ро kojoj Ьi za jedinicи date valиte

privatna dobra dobra kojima i iskljucivost i rivalitet.

sи

svojstveni

produktivnost kolicina dobara i usluga proizvedena u svakoin satu radnog vremena profit razlika izmedu иkиpnog prihoda i иkиpnog troska progresivni porez porez kod kojeg poreski obveznici s visokim dohotkpm рlасаји veCi udeo iz svog dohotka nego poreski obveznici s niskim dohotkom proizvodacev visak iznos koji se pla~a prodavcu za neko dobro umanjen za prodavcev trosak proizvodna funkcija odnos izmedи kolicine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i kolicine autputa tog dobra proporcionalni porez porez kod kojeg poreski obveznici i sa visokim i sa niskim dohotkom placaju isti udeo iz d.ohotka prosecna poreska stopa kolicnikukupnih poreza i ukupnog dohotka prosecni fiksni trosak fiksni troskovi podeljeni kolicinom autputa prosecni prihod ukupni prihod podeljen prodatom koliCinom prosecni ukupni trosak ukupni trosak podeljen kolicinom autputa prosecni varijabilni trosak varijaЬilni troskovi podeljeni koliCinom autputa racionalna ocekivanja teorija prema kojoj, kada predvidaju buducnost, ljudi optimalno koriste sve informacije kojima raspola:Zu, ukljиcujиci i informacije о ekonomskoj politici vlade racunovodstveni profit razlika izmedи иkиpnog prihoda i иkupnih eksplicitnih troskova radna snaga ukиpni broj radnika koji ukljиcuje i zaposlene i nezaposlene ravnoteza situacija u kojoj је cena dostigla nivo gde је ponudena kolicin~ jednaka trazenoj koliCini ravnoteina cena cena koja izjednacava tra:Zenи i ponudenu koliCinи ravnotezna kolicina ponudena koliCina i trazena koliCina pri ravnoteinoj ceni ravnotezna trgovina situacija u kojoj је izvoz jednak иvоzи

RECNIK POJMOVA

realna kamatna stopa kamatna stopa korigovana za efekte inflacije

1

835

tabela ponude tabela koja pokazuje odnos izmedu cene nekog dobra i ponиdene kolicine

rea1ne varijaЬlevarijaЬle koje se mere fizickim jedinicama

sok ponude dogadaj koji direktno menja troskove i cene preduzeca, pomerajuCi krivu agregatne ponude ekonomije, а time i Filipsovu krivu

realni BDP vrednost proizvodnje dobara i usluga ро konstantnim cenama

spremnost da se plati maksimalni iznos koji се kupac platiti za dobro

tabela tra.Znje tabela koja pokazuje odnos izmedu сеш~ dobra i trazene kolicine

realni devizni kurs stopa ро kojoj neka osoba moze da zameni dobra i usluge jedne zemlje za dobra i usluge druge zemlje

sredstvo razmene predmet koji kupci daju prodavcima kada fele da kupe dobra i usluge

tarifa porez na dobra koja se proizvode u inostranstvu а prodaju na domacem trZistu

stagflacija period u kome se smanjuje autput, а cene rastu

tehnolosko znanje r~mevanje najboljih naCina proizvodnje dobara i usluga u nek9m drustvu ·

recesija period opadajucih realnih dohodaka i rastuce nezaposlenosti

stalni dohodak neCiji uoblcajeni dohodak

regresivni porez porez kod kojeg poreski obveznici s visokim dohotkom placaju manji udeo iz svog dohotka od onih s niskim dohotkom

stopa inflacije procentualna promena indeksa cena u odnosu na prethodni period

retkost ograniceni karakter resursa drustva rezerve depoziti koje su banke prirnile, ali ih nisu dale za pozajmice

stopa siromastva proceпat populacije Ciji se porodicni dohodak nalazi ispod apsolutnog nivoa koji se пaziva granica siromastva

rivalitet svojstvo dobra ро kojem njegovo koriscenje od strane jedne osobe sman- , juje koriscenje tog dobra od strane druge

stopa ucesca u radnoj snazi procenat odraslog staпovnistva koje pripada radnoj snazi

оsоЬе

robni novac novac u obliku rоЬе koja ima unutrasnju vrednost sadasnja vrednost sadasnji iznos novca koji Ы Ыо potreban da se ро tekuCim kamatnim stopama doblje dati buduCi iznos novca

stopa nezaposlenostiprocenat radne snage koji је nezaposlen

stopa irtvovanja broj proceпtпih poena za koji se smaпjuje godisnji autput u procesu smanjeпja inflacije za 1 procentni роеп strukturna nezaposlenost nezaposleпost koja nastaje zato sto је broj raspoloZivih radnih mesta na pojedinim trzistima

savrseni supstituti dva dobra cije su krive indiferencije prave linije

supstitucioni efekat promena potrosпje koja nastaje kada promeпa cene pomera potrosaca dиZ date krive indiferencije do tacke sa пovom marginalпom stopom supstitucije

signalizovanje aktivnost koju preduzima informisana straпa da Ы otkrila privatпu informacije пeinformisanoj strani

supstituti dva dobra kod kojih porast cene jedпog dovodi do porasta trazпje za drugim

sindikat udrиZenje radnika koje pregovara sa poslodavcima о nadnicama i uslovima rada

svetska cena сепа nekog dobra koja preovladuje па svetskom trzistu tog dobra

savrseni komplementi dva dobra sa pravougaonim krivama indiferencije

"slobodni jahac" osoba koja stice korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati

sema ponude tabela koja pokazuje odnos izmedu cene nekog dobra i ponudeпe koliCine

slucajni hod putaпja пеkе varijaЬle Cije је promene пemoguce predvideti

sema tra.Znje tabela koja pokazuje odnos izmedи cene dobra i trazeпe koliCiпe

socijalna pomoc vladini programi koji dopuпjavaju dohotke siromasnih

strajk orgaпizovaпo povlaceпje radпe snage iz preduzeca od straпe sindikata

teorema srediSnjeg glasaca matematicki rezultat koji pokazuje da ukoliko glasaci biraju jednu tacku na nekoj pravoj, а svaki glasac feli tacku koja је najЬliia onoj koju on preferira, tada се vecinski princip odabrati taCku k9ји preferira sredisnji glasac. teorija igara proucava kako se ljudi ponasaju u strateskim situacijama tragedija zajedniCkog poseda parabola koja iltistruje zasto se zajednicki resursi koriste vise nego sto је pofeljno sa stanovista drиstva u celini transakcioni troskovi troskovi koje stranke sпose и procesu dogovaranja i sprovodenja dogovora u delo transferi u naturi traпsferi siromasnima koji se daju u obliku dobara i иslиga umesto u oЬliku novca tra.Zena kolicina koliCina пekog dobra koju sи kиpci spremni i и stanju da kире tra.Zenje posla proces u kome radnici pronalaze poslove koji odgovarajи njihovim ukиsima i umecima trgovinska politika vladiпa politika koja dirktпo иtice па koliCiпи dobara koju zemlja uvozi ili izvozi trgovinski bilans razlika izmedu vrednosti izvoza јеdпе zemlje i vredпosti njenog uvoza; zove se i neto izvoz trgovinski deficit visak uvoza u na izvoz

odпosu

trgovinski suficit visak izvoza и na uvoz

odnosи

trosak vrednost svega cega prodavac mora da se odrekne da Ьi proizveo neko dobro

8З6

1

RECNIK POJMOVA

troskovi koze za cipele resursi koji se trose kada iлflacija podstice ljude da smanje kolicinu novca koju drze kod sebe trzisna moc sposobnost jednog ekonomskog Cinioca (ili male grupe cinilaca) da vrsi znatan uticaj na trZisne cene triisna privreda privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeca i domacinstava kada medusobno deluju na trzistu dobara i usluga. trzisni neuspeh situacija u kojoj trziste prepusteno samo sebl ne uspeva da izvrsi efikasnu alokaciju resursa triiste grupa kupaca i prodavaca odredenog dobra ili usluge triiste zajmovnih sredstava trZiste na kojem oni koji zele da stede nude sredstva, а oni koji zele da pozajmljuju radi investiranja traze sredstva udeo rezervi deo depozita koje banke drze kao rezerve udruiivanje medusobni dogovor preduzeca na trzistu о kolicini koju се proizvesti i ceni koju се naplatiti ukupni prihod (na trii.Stu) iznos koji placaju kupci а primaju prodavci dobra, koji se racuna kada se cena dobra pomnoZi prodatom koliCinom. ukupni prihod (preduzeca) iznos koji preduzece stice od prodaje svog autputa ukupni trosak trZisna vrednost inputa koje preduzece koristi u proizvodnji

unakrsna elastienost trainje mera koja pokazuje kako trazena koliCina nekog dobra reaguje na promenu cene nekog drugog dobra, а izracunava se tako sto se procentualna promena trazene kolicine prvog dobra podeli procentualnom promenom cene drugog dobra

vrednost marginalnog proizvocta' marginalni proizvod nekog inputa pomnozen cenom autputa zajednicki resursi dobra koja iщaju svojstvo rivaliteta, ali ne i iskljuCivosti

uravnotezeni trgovinski bilans situacija u kojoj је izvoz jednak uvozu

zakon ponude i trainje tvrdnja da se cena svakog dobra prilagodava kako bl· ponudenu i traienu kolicinu tog dobra dovela u ravnotezu

utilitarizam politicka filozofija prema kojoj drzava treba da Ьira mere politike kojima se maksimizira ukupna korisnost svih pripadnika drustva

zakon ponude i trainje tvrdnja da se сеца svakog dobra prilagodava kako Ьi ponudenu i trazenu kolicinu tog dobra dovela u ravnotezu

utvrd:ivanje najniie (donje) cene najniZa zakonom odredena cena ро kojoj moze da se prodaje neko dobro

zakon ponude tvrdnja da, uz nepromenjene ostale faktore, ponudeшi koliCina nekog dobra raste kada raste cena tog dobra

uvoz dobra i usluge koje se proizvode u inostranstvu, а prodaju u zemlji uvozna dobra dobra proizvedena u inostranstvu koja se prodaju na domacem trzistu uvozna kvota ogranicenje koliCine dobra koja moze da se proizvede u inostranstvu а proda na domacem trZistu varijabilni troSkovi troskovi koji variraju s proizvedenom kolicinom autputa vertikalna pravicnost ideja da poreski obveznici s vecom sposobnoscu za placanje poreza treba da izdvajaju vece iznose visak situacija u kojoj је ponudena koliCina veca od traiene kolicine

zakon trainje tvrdnja da se, uz sve ostalo nepromenjeno, traiena kolicina nekog dobra smanjuje kada raste cena tog dobra zatvorena privreda ekonornija koja ne saraduje sa drugim ekorюrnijama u svetu zatvorenikova dilema specificna "igran izmedu dva zatvorenika, koja pokazuje zasto је saradnja tesko ostvariva, cak i kada је obostrano korisna Zivotni ciklus uoЬicajeni obrazac variranja dohotka tokom neCijeg Zivota

N D Napomena: brojevi strank , napisani masnim slovima oznacavaju strav'..:e na kojЦna su definisani kljucni pojmovi.

А

"Analitika avti-inflacione politike" (Semjuelson i Solou), 786-787 Moler/lvfaersk Lajn, 354 Afrika. Vidi i konkre/rle zemlje ekonomski rast u, 560-Sbl odliv kapitala iz, 686 A~cija za zastitu Zivotne srecline (ЕРА), 212-213, 215-216 Agenti,484 Agre~~a traZ:nja, 759-781 Vidi ~ ~iya agregatne traZnJe; Model agregatne traznJe 1 agregatne ponude stabilizaciona politika i, 775-780 uticaji fiskalne politike na, 768-775 иticaJi monetarne politike na, 760-768 А19,;е tni rizik, 5 94 АЈ-Вi~ 510, 568 A}kula (film), 533 Ajnstajn, Albert, 20, 21, 589 Akerlof, DZordZ, 484 Alokacija resursa, ро cenama, 83-84 varijabllnost relativnih cena, 667-668 Alston, Ricard М., 32 Altemativne moguenosti, kriva ponude rada i, 403 Americka berza, 568 Americko udruZenje ovearske industrije, 54, 55 Ameriken Erlajnz, 368 Analiza troSkova i koristi, 229 Ana:rhija, drtava i utopija (Nozik), 444 Anderson, Teri L., 119 Antimonopolskl zakoni, 331-332 kontroverze u vezi, 369-371 o~nicenje trgovine i, 367-368 Aparthejd, 428 Apresijacija (valиte), 692 Apsolutna prednost, 51 Apsolutna vrednost, 92 лrыtrш, 695 Arcer, Bil, 577 Argentina, BDP, 543 bekstvo kapitala iz, 718 medunarodnacrgovina,555 produktivnost u, 545 samodovoljnost, 561 Argument о :rnladoj industriji u korist trgovinskih restrikcija, 190 Argumenti о nacionalnoj bezbednosti u korist trgovinskih restrikcija, 189-190 Argument nelojalne koitkurencije и korist trgovinskih restrikcjja, 190 Argumenti о radnim mestima и korist trgovinskih resЬ:ikcija, 188-189 ~ent о zastiti kao pregovarackom adиtu u konst trg__ovinskih restrikcija 191-194 Asimetricna inforrnisanost, 483, 484-488 javna politika i, 488 negativna selekcija i, 485-486, 592 moralni hazard i, 484-488, 592 skrining radi podsticanja otkrivanja informaciJa, 487-488 si~anje radi prenosa informacija, 486487 АТ&Т, 332, 568 Aиstralija, иvoz jagnjadi iz, 54-55 А. Р.

Aиstrija

cene droge и, 340, inflacija и, 661 Aиtomatizovane kotacije Nacionalno_g_udruZenja trgovaca hartijama Od vrednosti (NASDAQ), 550 Aиtomatski stabllizatori, 778-781, 779 Aиtomobllska industrija, trgovinska ogranicenja i, 190

Е

К

S

troskovi u/282, 284 Autput. Vidi i Bruto domaa proizvod (ВDР); RealniBDP pad, rastuca nezaposlenost uz, 731 Avю-kompanija Delta, 270 Avionska mdustrija cenovna disk:riminacija u, 339 pomoc vlade, 751

в

Вас,

Dejvid, 355 Bajerov aspirin, 388 Banclades, В'ЬР, 518, 543 deciji rad и, 192-193 ekonшnski rast и, 549-550 ocekivani zivotni vek U, 517, 518 pismenost u, 518 Ulaganje u, 550 Bankaistvo s delirnic.nim rezervama, 640-641, 641 Bankarstvo sa stoprocentnim rezervama, 640 Banke, 568-570, 639-646 bankarstvo s delirnicnim rezervama, 640-641 bankarstvo sa stoprocentnim obavezniin rezervama, 640 . centralna, 638 Vidi i Evropska centralna banka (ЕСВ); Sistem federalirih rezervi (Fed) instrumenti mpnetarne kontrole Feda i, 643644 kreiranje novca od strane, 640-641 merc!Zeri, 333 navala na, 645-646 novi'ani multiplikator i, 641-643 Barber, Bred, 59S:.599 Baro, RoЬert, 543, 802 Barskl, Robert, 837 Bas, Megan, 518-519 Baum, Kerolajn, 153 Baum, L. Frerik, 672-673 Bazicno istraZivanje, kao javno dobro, 227-228 BDP. Vidi Bruto domaCi proizvod (ВDР) Beker, Geri, 552-553 Bekstvo kapitala, 718, 718-720 Benam, Li, 386 Bentam, DZe:rerni, 441 Benzin

oporezivanje, 214, 254 plafoniranje cena na trffitu benzina, 116-117 Beri, Dejvid, 494-495 Bemanli:i, Ben S., 806-807 Bemard, Endrju, 518-519 Betzanske kotacije и Stampi, 569 Berzanski indeks Dаи Dwns, 570 Besplatna voznja, 226 Bets, Voren L., 797 Bica koja se zadovoljavaju, 493 BidJ, Dzef, 420 Bihevioristicka ekonornija, 484, 493- 497 nekonzistentnost tokom vrernena i, 497 odstupanja od racionalnosti i, 493- 497 praveanost i, 496 Bil, С. Bruk, 730 Blagostanje, ekonornija. Vidi Ekonornija Ьlago­ stanja .. Blajnder, Alen, 672, 820 BNP (Ьruto nacionalni proizvod), 508 Bocvana, slonovi u, 234 Boing. 682 Boka:s, Maks, 55 Bokser, Barbara, 598 Bolivija, inflacija u, 665-666 Bomol, Vilijam Ј., 151 Borclino brojanj\!, 490-491 Brajan, Vilijam D:1:enings, 672-673 Brajant, Koubl, 7 Braidf erlajnz, 368 Brazil, BDP, 518, 543 cene droge u, 341 dei'ja radria snaga u, 552 dohodna nejedriakost u, 436, 437

ekonomski rast, 550 ocekivani Zivotni vek и, 518 plsmenost и, 518 poresko opterecenje u, 243 Ulag<1!1je u, 550 Bredford, Vilijam, 153 Bruto domaC! proizvod (ВDР), 504-519, 506, 574 deflator BDP i, 513-514 ekonomsko Ьlagostanje i, 516-519 ekonomski rast 1. Vidi Ekonomski rast komponente, 509-511 medunarodne razlike u pocledи, 506-509 medиnaюdno poredenje, 5'17-518 merenje, 512-513 nomirialni, realni. Vidi Realni BDP SAD,511 Bruto nacionalni proizvod (ВNР), 508 Brzina opticaja novca, 659, 659-662 Bиbrezi (qudski), trZiste, 152 Виdиса vrednost, 588 Bиc!Zet, uravnote:1:eni. Vidi Uravnote:1:eni bиd.Zet. Buc!Zetska kance1arija Kon~sa, 29 Bиd.Zetski deficiti, 246, 574, 579-581 u otvorenim privredama, 712-714 Bиc!Zetski sufiCiti, 246, 574, 579-581 Buc!Zetsko ogranicenje, 458-459, 459 ВиS, Dzorc!ZН. v., 159,638,775,777 Bus, DZordZ v., 159, 166, 532 carine za vreme mandata, 31, 184 dr:1:avni dug za vreme mandata, 583 poreska smanjenja za vreme mandata, 261

с

Carine, 182, 182-185 adrninistracije DZordZa V. ВиSа, 31, 184 na иvoz jagnjadi, 54-55 Cena(e) alokacija resursa prema, 83-84 autputa, kriva traznje za radom i, 341-342 inpиta, pomeranje l
!38

1

INDEKS

ukupni prihod i, 94-98 :enovni utic<9 na oligopol, 356 na uk:Upni prihod mono_P.?la, 322 :entralneЪarike, 6.38 Vidi 1Evropska centralna ~ banka (ЕСВ); SlStem federalriill rezervi (Fed) _en~o planirane ekonornije. Vidi i konkretrn:

zeml]e.

propast, 9 :igarete cene, kolicina pusenja i, 70-71 kao robni novac, 633--634 reklamiranje, 362-363 :iklicna nezaposlenost, 604, 607 Deca kao eksternali]e,552 ' :rna kuga, 411

с

merenje, 424-426 od strane kuP.aca1 427-428 od strane poslodavaca, 426-427 rasna, 426427, 428-429 Diversifikacija, 592, 592-594 Dividende~ 410, 595 Divljina, kao zajednicki resurs 234 Doblci od trgovme, Cisti gublci i, 163-164 zema:Jja izvoznica, 178-180 zemalja uvoznica, 180-182 , DoЬici, I
Dr:Zavni dug. 579 SAD, 581..S83 Dug. dr2avni. Vidi DrZavni dug Du 'rok · Ctne stope u, 763 kratki nasuprot dugom, 731-732 Кri~ agre!?fitne ponude u dugom roku, nag~b, 738-/39 pomeranja, 739-740 pomeranJa tramje U 306, 307 troSkovi u, 282, 284-285 trblna JIOnuda sa ulaskom na i izlaskom sa 304-=305 t Duopol,352 Dvostruka podudarnost zelja, 632

trZ!Sta, 24 vezana cene, tramja i, 68--69 Dodatni socijalni dohodak (DSD), 445-446

Dulijani, Rudolf, 336

1

1

;ad, Zivotni standard u, 542 ':!frobnj* iz Oza (Вaum), 673-675 ,.ао, ПеЈn L., 598 :;embrlen, Edvard, 388 ::Пе

ekonomski rast, 550 medunarodna trgovina, 192 , u1agat1je и, 550 Cist vazdUh i voda, kao zajedniCki resurs, 233 Osti guЬici, 160-171, 163, 242, 248-250 determinante; 164-167 doЬici od trgovine i, 163-164 poreski efeкti na ueesnike na trZistu i, 161-163 poreski prihod i, 169-173 , u mon~lu, 328-330 Codad, Dzon, 634

D

Dager, Silija, 191 DaJnedZi, 273 Dan zahvalnosti, 153 Danlop, 349 Dansl
1

s~stituti,68,90,463,464

1

DZ

D:l;ekson~ Penfild~ 371 DZeneral Elektrik, 269, 568, 587 D:Z;eneral Мils, 269 DZeneral Motors, 269, 568 D:l;evons, Vilijam Stenli, 672 DZonston, Dejvid Кеј, 619 Df.ordZ~ Henn1 168

f)

1

D~ovaranjecena,368 Dofюdak od kamata, poreski

Е

tretman, 668--669

Dohodak. Vidi i Plate jednakost sa rashoclima, 504 ka italni, 410 нбri, 508 merenje, 508. Vidi i Bruto domaci proizvod (ВDР); Realni BDP nacionalni, q08 pomeranja krive trainje i, 68 potrosacev izbor i, 3651 466-467 Stalni, 440 Dohodna eia.sticnost trainje, 99 Dohodna neJednakost, 434-441. Vidi i Siromastvo ekonomska mobilnost i, 440-441 proЬlerni merenja, 438-440 stopa sirorna8tva i, 437-438, 439 u SAD, 434-437 u svetu, 436-437 Zenвki pokret i, 435-436 Dohodni efekat, 469, 826-827 potrQSacev izbor i, 468-470 Doktor Ziva~o (film), 533 Dokolica, izoor izmedu rada i, 402-403 Dorniшintna strategija, 359, 359-340 DomaCinstva, odluke s kojima se suoeavaju, 3 Stednja, kamatne stope i, 477-479 u clijagramu kruZnog toka, 23-24 DosluЋ1 352

Dostizanje ciljne inflacije, 806-807 nulta inflacija kao cilj i, 819-822 Doul, ВоЪ, 171 Do~Ie za zagadenje, kojima se trguje, 215-216 Doz1votne rente, 592 Drugi svetski rat, pomeranje krive· agregatne .. tramje i, 750 Druiftveni izbor i individиillne vrednosti (Erou) 490 DrиStveni troskovi eksternalija, 206 ~onopolski profit kao, 332-333 Drustvo , monopolisticka konkurencija i, 383-384 ocliukё koje mora da donese, 3 zatvorenikova dilema i, 364 Dr2ava Pensilvanija, 423 Dr:Zavna potrosnja drZavпe i lokalne vlade, 247-248 federalne vlade, 245-246 Dr2avne nabavke 510 agregatna tramja i, 771 pomeranja krive agregatne tra.Znje zЬog. 736 uBDP 510 1

1

ЕСВ

(Evropska centralna banka), 6941 696--697 Efekat bogatstva, 734, 760 Efekat deviznog kursa, 735, 760 Efekat istiskivanja, 772, 772-773 Efekat kamatnili stopa, 734-735,760 Efekatsustizanja1 551 Efikasna skala~ 281, 381 Efikasne nadnice, 423, 620, 620--623 teorije efikasnih nadnica1 proЬ!ern moralnog Ћazardai,484-485

Efikasnost, 5, 147-154, 148 granica proizvodnih moguenosti i1 25

nuorrnativn~S96

izbor izmedu efikasnosti i pravicnosti 260-261 neuspeh trZista i, 154 '·. porezi i, 248-253 trZiSna ravnote.Za i, 148-150 ukupni visak i, 147-148 Efikasnost trZiSta. Vidi Efikasnost Elsa,Nada,252,253 ЕIТС (Poreske olakSice na 7..aradeni dohodak) ' 123, 446, 450, 449 Ekonornija obima, 285 monopol i, 318, 319 Ekonom9.a,4 Ekonoпuja blagostanja, 138 Ekonornija ponude, 169-171 EkonoпuJe,

centralno-planske, 9, 519 Vidi Otvorene ekonornije sive, 167 trZisne, 9 zatvorene, 572-573, 682 Ekonornisti kao nauCnici, 20·28 kao savetnici u vezi s politikom, 28-20 neslaganje medu, 30-32 EkonomSka meduzavisnost, 454-57 Vidi i Medunarodna trgovina; Тrgovina Ekonomska mobilnost, 440-441 Ekonomska politika, ekonornisti kao savetnici u vezi s poiitikom i, 28-30 Eko~gmsl<:a saradnja azijsko-pacifiCkih zemalja, otvorene~

Ekonomske fluktuacije, 728 -733, 746-755. Vidi i . Ekonomske krize; Velika kriza; Recesije 1stovremeno fluktuiranje makroekonomskih velicina i, 728, 730 kratkorocne, 731-733 nepravJ!.an i nepredvidljiv karakter, 728, 729 osnovru modei; 732-733 poшeranja agregatne ponude kao uzrok 751755 '

INDEKS

pomeranja agregatne traZnje kao uzrok, 746751 rastuea nezaposlenost sa opadajucim autputom i, 731 realni BDP SAD i, 514-515 и SAD, 728, 729 Ekonomske krize, 7Zl Vidi i Ekonomske fluktuacije; Velika kriza Ekonomski ciklиs, 439-440 Ekonomski izvestaj Predsednika, 29 Ekonomski modeli, 22-26 Vidi i konkretne modele Ekonomski profit, 272 Ekonomski rast, 541-544 imovinska prava i politicka sta bilnost i, 554555 istraZivanje i razvoj i, 556 ljиdski kapital i, 552-553 medunarOdno poredenje, 549-550 obrazovanje i, 553-554 opadajиci prihodi i efekat sиstizanja i, 550-551 strane investiciie i, 551-552 sloЬodna trgovma i, 555-556 stednja i investicije i/ 549, 550 porast broja stanOvnika i, 558-561 prirodni resursi kao ogranicavajuci faktor, 548 иsporavanje i иbrzavanje prodtiktivnosti i, 556558 и Africi, 560-561 u rnodelи agз:egatne tra.Znje i agregatne ponиde, 741-742 znacaj, 562 Ekonomsko Ъlagostanje BDP i, 515-519 efekti oporezivanja na, 161-163 ekstema!ije i 205-209 rnonopol1, 327-331 . potrosacev visak kao pokazatelj, 141-142 Elciplicitni troskovi, 271, 286 Eksternalije, 11, 154, 203-219, 204 deca kao, 218-219 individиalna resenja, 209-212 internalizovanje, 207 javne politike и pogledи, 212-217 ne~tivne, 204, 206-207 Vidi i Zagadenje neefikasnost trZista i, 204-209 pozitivne, 204, 207, 554 и vezi s vomjom, 214 и vezi s ulasli:orn na trZiste, и rnonopolisti&oj konkurenciji, 383 Elasticna ponиda, 100 ElasticnatraZnja,90,93 Elasticnost, 89-110, 90 ponude, 100-104, 165-166 poresko opterecenje i, 128-130 primene, 104-109 tra.Znje, Vidi Elasticnost tra.Znje Elasticnost ponиde, 100-104 cisti guЪ1ci i, 165-166 Elasticnost tra.Znje, 90-100 cenovna, 90, 90-99 Cisti guЬici i, 166 doho
1

F

Faktori proizvodnje, 231396 Vidi i Kapital; Rad

cene, porner~e krive ponude u vezi sa, 74 trZiSta. Vidi Trzista faktora; Odrednice pod Rad Veza izmedи, 410-411 Farrnaceutska industrija cenovna diskrirninacija и1 340-341 rno~tllski nasuprot generi&ih lekova и, 326Fannarstvo, trZiste J?.Senice i, 104-106 Federalna korporac1ja za osiguranje depozita (FDIC), 646 Federalna vlada, 244-246 bиdZet. Vidi Uravnote.Zeni budZet; Odrednice podBиdZet

ekonomisti u, 29-30 potrosnja, 245-246 ~odi, 244-245 veb sajtovi agencija, 29 velicina, rюrezi i, 166-167 Feldstin, ISOVa kriva и dugorn roku, ocekivanja i, 789792 Filmska indиstrija cenovna diski:irninacija и, 339 cenovni indeksi i, 532, 533 Finalna dobra, 507 Finansije, 588 Finans~ska pomoc, 340 Finans:jska trZista, 566, 566-568 Finansljski posrednici, 568, 568-569 Vidi i Barika(e) Finansyski sistern, 566 FinansJianje duga, 570 Finansiran1e kapitala kroz prodaju akcija, 568 FiSer, Frenklin, 370-371 FiSer, Irving, 664, 672 FiSerov efekat, 663-665, 664 Fiskalna politika agregatna ponuda i, 776 agregatna trэinja i, 769-775 efekat istiskivanja i, 772-773 stabilizacija uz pornoe. Vidi Stabilizaciona olitil
G

Gajsler, H<:Jner, 615 GАТТ (Opsti sporazu:m о carinama i trgovini}, 1941684 Gejts, Bil, 370, 371, 544, 632 Gifen, Robert, 472 Gifenova dobra, 472, 472-473

1

839

G!ngric, Njut, 720 Glejzer, Edvard L., 446-447 GloЪal Кrosing, 599 Globalizacija, svetske trgovine, 192-193 Gor,A1,340 Govedina, tra.Znja za, 234-236 Gradsko saobracajno preduzece, 335 Grafikoni, 36-44 krive i, 37-41 merenje profita na osnovu, 301-302 nа;Џ.Ь 1, 41-42 s сГvе promenljive, 36-37, 38 s jedriorn prornenljivoщ 36, 37 uzrok i posledica i, 42-44 Grafikoni vremenskih serija, 36, 37 Granica proizvodnih rnogucnosti, 24-26, 25, 27, 36-38 Grinspen,Alan,515,598,638,644,672,767,805 Grinspenovo doba, 804-807 Grisam, Dwn, 377 GSS (marginalna stopa sиpstitucije), 461 Gиblci , cisti. Vuli Cisti gublci zernalja izvozmca, 178-180 zemalja иvoznica, 180-182

н

Нabard,

Glen, 184 HaCison, Кеј Bejli, 355 Нajlen, Dwn, 337 Нalnermes, Danijel, 420 Harkin, Тощ 192 Herningvej, Emest, 433 Heston, Alen, 568 Нiperinflacija

norninalrii devizni kurs za vreme, 697-698 novac i cene za vrerne, 660-662 и Aиstriji, 651-662 и Boliviji, 666-667 и Madirskoj, 661-662 и NernaCkoJ, 12, 13, 650, 661-662, 697 иPoljskoj, 661-662 и Sr!Jiji, 670-671 za vrerne Ameri&e revolиcije, 662 Нipoteza о efikasnirn trblitirna, 596, 596-597 Нipoteza о prirodnoj stopi, 793, 794-796 Нjum, DejVld, 650, 657, о58 Нladni rat, 362 Hodocasnici, 153 Holandija, BDP и, 519 Hong Kong, kinesko ula~je u, 687 Horizontafua pravienost, 255, 256-258 Hoиms~ Oliver Vendel, 171 Hиver, HerЬert, 532

1

IСМ.

Vidi Indeks cena na malo (IС:М) ldentiteti, 5091 572-574, 685 Idiosinkratski rizik, 594 diversifikacija, 592-594 lrnigracija, kriva ponиde rada i, 403 Implicitni troskovi, 271, 286 Indeks Ьеdе, 785 Indeks cena na malo {!СМ), 524, 524-531 deflator BDP nasuprot, 530-531 proЬlemi pri rnerenju troskova Zivota i, 527-530 racunanje, 524-525 Indeks cena na veliko, 527 Indeksi cena. Vidi i Indeks cena na rnalo {!СМ) indeksiranje i, 532-533 karnatne stope i, 533-534 korigovanje za efekte inflacije i, 531-532 na veliko, 527 Indeksirane obveznice, 672-674, 821 Indeksiranje, 532, 532-533 socilanih primanja, 533, 823-824 Indeksni fondovi, 580 Indi"a ~DP, 516, 519, 543 decji rad и, 552 dohodna nejednakost и, 437

840

1

INDEKS

ekonornski rast550 ocekivani Zivotni vek u, 518 pismenost u, 518 poreski teret иz 242, 243 samodovoђnost, 561 trgovinska politika u, 191 ufagat!je u, "550 Zivotni standard u, 541 Individualna ponuda, 72-73 Individualna trainja, 67 trZiSna trainja nasuprot, 66-67 Individualni penzijski raCuni (IPR), 250, 577, 826 Indonezija, · BDP, 518, 543 bekstvo k~ita1a iz, 720 oCekiVani Z!VOtni vek U, 518 pismenost u, 518 ~teretu,243 samodovoђnost, 561

Zivotni standard u, 541 Industrije. Vidi i konkretne industrije izlazak iz, trZiSna ponuda i, 304-305 uJazak u. Vidi ШaZak u industriju Industqska or~cija, 269-270 Industrijska politika, 208-209 Inferiorna dOЬra, 68, 100, 467 Inflacija investinmje i, 734-735 neto izvoz i, 735 potrosnja i 734 vrednostnovca~651

Inflacija. 12, 12-13, 649-675. Vidi i Нiperinflacija brzma
lPR (Individualni penzijski racuni), 250, 577, 826 Irak izvoz nafte, 798 kinesko investinmje u, 687 Iskljucrvost, dobara, 224 Island, poreski sistem u, 251 Ispitivanje (skrining), 487 kao podsticaj na otkrivanje informacija, 487488 IstraZivanje, bazicno, kao javno dobro, 227-228 lstraZivanJe prirode i uzroka Ьogatstva naroda (Srnit), 9, 10, 53, 285, 368 Istiskivanje, 581 Istoi'na Azija. Vidi i konkretne zemije Zivotni standard u, 541-542 Istoena Evropa. Vidi i konkretne zemlje olimpijski poЬednici u, 519 pad komunizma u, 9 Istoena Nema&a, BDP u, 519 Itali'a 4flacija u, 692 monetarna politika, 692 vaJuta, 690, 692 lzbor izmedu "pиSaka i Ьutera", 5 Izbor. Vidi Izoor potrosaca; Optirnizacija Izbori, 4-5 granica proizvodnih moguenosti i, 26, 48 IZffiedu inflacije i nezaposlenosti. Vidi Filipsova kriva izmedu nezaposlenosti i inflacije. Vidi Filipsova kriva izmedu pravii'nosti i efikasnosti, 260-261 izmedu Iizika i prinosa, 594-595 izmedu rada i tfokolice, 402-403 litiCke odluke i, 29 d,nadnicei,420 . azak iz undustrije, trZiSna ponuda i, 304-305 Izrael ekonornski rast, 550 pomeranje ponude rada u, 405 Ulag
d~bi~~:W~izvoznica i, 178-180

neto. Viiii Neto izvoz

Ј

Japan BDP, 518, 543 dohodna nejednakost u, 436, 437 ekonomski rast, 549, 550 medunarodna trgovina, 546 ocekivani Zivotni vek u, 517, 518 pismenost иz 518 produktivnost u, 545 stednja u, 577 ulaganje u, 550 Zivotni standard u, 541 Javna dobra, 225, 225-230, 556 analiza troskova i koristi i, 229-230 baziena istraZivanja kao, 227-228 nacionalna odbrana kao, 226-227 proЬlem besplatne v&Ще i, 226 programi protiv siromastva kao, 228 svetionici kao, 228-229 vrednost ljudskog Zivota i, 229-230 Javna polil:ika. Vidi 1 Antimonopolski zakoni; Fiskali!a politika; Zakonodavstvo; Monetarna politika; Regulacija javna stednja, 59, 573, 573-574 asimetricna informisanost i, 492 komanduj-i-kontrolisi, 212 potraga za poslom i, 612-613 u odriosu na eksternalije, 212-217 zasnovana na trZistu, 212 Javni izЬor. Vidi PolitiCka ekonomija }avni prevoz, 334-335 Javno vlasniStvo, nad monopolima, 333 Jednacina kvantitativne teorije, 659 Jejl, 423

Jelen, DI.enet, 797 Jeqcin, Вoris, 663 Juzna Afrika aparthejd u, 428 tfohodria nejednakost u, 437 JиZna Коrеја

bekstvo kapitala iz, 720 ekonomski rast, 550, 551

nledunarodnatr~a,192,555 ~е u, 550, 1587

Zivotni standard u, 541-542

к

Кalfi,

Dwn, 99

Кalifomija

nestasica vode u,. 119 rod limuna u, 81

Кamata,410

I
BDP, 518, 543 dohodna nejednakost u, 437 ocekivani Zi.votni vek u, 518 odliv kapita1a iz Кine u SAD, 686-687 pismenost u, 518 нStalni normalni trgovinski odnosi", status za, 194 IGtovi, kao zajednicki resшs, 234 Юајn, DanijefB., 335 Юasii'na dihotomija, 657, 657-659 Юasicna teorija inflacije, 652-665 Юejtonov zak"on iz 1914., 331, 365 Кlijenti, diskriminacija na triStu rada prema, 427428 Кlinton,Bil,55, 159,171,638,806 chiavni dug za vreme mandata, 583 oЪveznice mdeksirane inflacijom i, 673, 821 povecanje poreza za vreme mandata, 261 program protiv siromastva za vreme mandata, М6,447

INDEKS

Кlub Sijera, 209 Кnjiga о diungli (film), 533 Kolam, Meri, 433 Kolektivn.o pregovaranje, 617 Кolicinska, ravn.ote2a, 75, 76 KoliClludcipopusti,343 Kolonija Pliпiut Беј, 153 Komandne i konirolne mere, 212 Кomisiia za stednju i olakSice, 577 Kompa.1e,8 Junjon КarЬid, 309 koka-kola, 331, 547, 570 Komp~a Morsko-kopnena slиZba, 354 Kompani1a motora Fora, 8, 282, 284, 623 KompanjJa Pepsi, 331, 387 Komp~a Primek Intemesenel 797 Kompamja Tapever, 797 Кomparativn.a prednost, 50-56, 52 apsolutna prednost i, 51 oportunitetni troSak i, 51-52 primene, 54-56 svetska cena i, 177 trgovina i, 52-53 Komparativn.a statika, 78 Кom~ciona razlika, 416, 425 Komplementi, 69 savrserri,463-464,464 Кomunizaщ pad u Sovjetskom Savezu i Istoenoj Evropi,9 Kondorse, Мarki de (Мari-Zan Кarita), 489 Kondorseov paradoks, 489, 489-490, 492 Konkшencija, 54-54 argument о nelojalnoj ko!lkurenciji u korist trgo"ф1skih restrikcija i, 190 monopol nasuprot, 320, 321 nesavrsena, 350 Vidi i MonopolistiCka konkurencija; Oligopol oligoyol i, 352-353 savrsena, 64 Konkurentna preduzeca, 316 dugoroena odluka о u1asku ili izlasku sa t:rii.Sta, 300-301 grafiCko merenje profita, 301, 302 kratkoroena odluka о zatvaranju, 297-299 maksimiziranje profita, 294-295 nepovratni troSКovi i, 299 odluka о ponudi, 296-297 rihodi, Z93-294 h-aznja za radnom snagom kod, 397 Кonkurentna t!Zista, 64; 64-65, 291-310, 292 Vidi i Oni koji uzimaju cenu kao datu kriva ponude na dugi rok sa rastuCim nagibom na, 306, 308-309nuiti profit i, 305-306 pomeranja tramje na kratki i dugi rok, 306, 307 preduzeca na. Vidi Кonkurentna preduzeea trblna ponuda sa ulaskom i izlaskom sa, 304305 Konstantni prinosi od obima, 285 Kontinentafui Kongres, 662 Kontrola zakuprrina, 123 na kratki ј dugi rok, 117-118 v

Кoordinata х, З/

Koordinata }/, 37 Koordlnatni poeetak, я;rafikona, 37 Koordlnatrri sistem, Зli Kore!
KosarkaSi, plate kosarkasa, 428 Kouz, Ronald, 210 Kouzova teorema, 210, 210-211, 217 Kozlov, Andrej, 663 "Кrај cetiri velike inf\acije" (Sard.Zent), 802 Кraridal, RoЬert, 370

Кratkirok

dugiroknasuprot, 731-732 ekonomske fliiktuacije u, 731-733 kamatne stope u, 763 moзwlistiCki konkurentna preduzeca u, 378od\uka preduzeea о zatvaranju i, 297-299 pomeranja tra.Znje u, 306, 307 troskovi u, 282, 284-285 trZisna tra.Znja s fisknim brojem preduzeea u, 303-304 Кreatori cena. Vidi Monopol Кreditne kartice, 636 Кreditrri rizik, 567 Кremer, Мaikl, 559-561 Кretan"a dt& krivih, 40 ~al, u vezi s drogom, zabrana trgovine drogom i, 108-109 Кriva agregatne Eonude, 733 Vidi i Model agregame traznje i agre~tne ponude ekonomske f\uktuaciJe usled pomeranja, 751755 nagib, 738-739 pomeranja, 739-740, 744-746, 751-755 Кriva agregatne ponude u kratkom roku, nagiЂ, 738-739 pomeranja, 744-746 КriVa agreg
1

841

nagib, 41-42 pomeranja, 4f 41, 79-80 КriVe indiferen~:4e, 460,460-464 ekstremni primeri, 462-464 svojstva, 561-462, 463 I
izvoz nafte, 754, 798 naftni resursi, 546 Kuponi, popusti, 339-340 Кuporri za popust, 339-340 KvaJ:itet, reklamiranje kao signaL 386-387 Kvantitativn.a teorija novca, 650, 653, 653-654 Kvintile, 255 Kvote, uvozne, 185, 185-187

L

Lajten, Robert, 354-355 Latinska Amerika. Vidi i konkrelж zemije inflac~a u, 671 odliv kapitala iz, 686 Lefer, Artui', 170 -171 LeferoVa kriva, 170-171 Lendri, Кlеј Ј., 119 LendsЬerg, Stiven Е., 259· Lepota, nadrrice i, 420 UБeralizarn, 442, 442-443 Ubertanizam, 443,443-444 UCrri dohodak, 508 raspoloZivi, 508 Ukvidnost, 633 teorija preferencije likvidnosti i, 760, 760-764 Undzi, Lorens, 184 · Liniia siromastva, 437 Linfski taksi, 336-337 Lojlma trgovina, 370-371 Lojalnost, 496 Lokalna vlada, 246-248 pri!юdi, 246-247 rashodi, 247-248 Long, Rasel, 253 Lot, Ћent, 355 Lou, D:Wzef, 672 Lukas, RoЬert, 542, 802 Luksemburg, cene droge u, 342 Luksuzna dobra, cenovn.a elastienost traZnje i, 9091 Lusent, 599

u

Ljudski Zivot, vrednost, 229-230 Ljudski kapital, 416, 416-418, 546

м

М1, М2,

636,637 636,637 Madarska, inflacija u, 661-662 11akroekonornija,27,504 Maksirnin kriterijum 443 Мaksimirane cene, 114, 114-119 evaluacija, 123 kontrola zakuprrina kao, 117-118 neoЬavezujuce,114

obavezujuce, 114-115 profita konkurentnilipreduzeea,294c295 monopolistickih preduzeca, 323-325 tra.Znja za radom ko!lkurentnih preduzeca i, 397 Malavi, slonovi u, 236 Maltus, Tomas Robert, 558 Mar2a, preko marginalnog troSka, monopolisticki konkurentnih preduzeea, 382 Мarginalna korisnost, 466 Мaksimiziranje

842

1

INDEKS

opadaju~a,441,466

lv!arginalna stopa supstitucije (GSS), 461 Marginalne poreske stope, 166, 244, 251 prosefue poreske stope nasuprot, 250-251 ММgina!neprornene, 6, 6--7 Marg:inalni~ui, 139 od,293,294 Marginalni rn'?nopt? а, 321 Мarginalni proizvod rada, 398, 398-401 graniCni trosak u vezi sa, 401 opadajuCi, 399 proizvodna funkcija i, 398-399 vrednost, tra.Znja za radorn i, 399-401 Marginalni proizvod, 275, 274-275 opadajuci, 275,399 vrednost, 399, 399-401 Marginalni trosak, 6--7, 277, 279, 286 granicni proizvod rada u vezi sa, 401 rnaria IJreko, rnonopolisticki konkurentnih preauzeca, 382 proseeni ukupni trosak u vezi sa, 281 rastuci, 280-281 Маrеј, Alen, 370 Markв, Кarl, 259, 623-624 Mar\Ьoro, 362-363 Мartin, Vilijarn MekCesni, 776 Мaski, Edniund, 216 Medunarodna poredenja, BDP i k.valiteta Zivota, 517-518 ekohornskog rasta, 542-544, 549-550 investicija, 550 Medunarodna trgovina, 175-195 deterrninante, 176--177 doblci i gublci zernaJja izvoznica i, 178-180 doblci оа. 180-182. Vidi Doblci od trgovine globalizacija i, 192-193 Japana,546 kornparativna prednost i. Vidi Komparativna .rrednost konsti od, 189 ravnoteZE! Ьеz, 176-177 restrikcije, Vidi Trgovinske restrikcije s\obodna, 192-194 sloЬodna trgovina i, 555-556 trgovinska politika i, 187-188 SAD,56 svetska cena i, 177 Medunarodna trgovinska kornisija SAD, 55 Medunarodni rnonetarni fond (М:МF), 553 kineski doprinos, 687 Medunarodni tokovi, 682-691 dobara, 682-685 jednakost neto izvoza i odliva neto kapitala i, 685-686 stednja i investicije u vezi sa, 687-688 Mekdonalds, 388 cene Ьi/; meka i paritet kupovne rnoCi i, 699 Mekinli, Vilijaщ 674 Mekort, Frerik, 377 Meksiko, BDP, 518, 543 bekstvo kapitala iz, 718-720 cene droge u, 340 deeji rad u, 552 ekonomski rast и, 550 dohodna nejednakost и, 437 rnedunarodna trgovina, 193 obrazovanie u, 553 ocekivani zivotni vek и, 518 pismenost u, 518 poreski teret и, 243 itlaganje и, 550 zivotni standard и, 11 Meni troskovi inflacije 666 MerdZeri, antirnonopolski zakoni i331-332 Merser MenadZment Konsalting, 308 Me~uz, Ana Vajld, 354-355 Metod aritmetiCke sredine, za rai'unanje cenovne elasticnosti trafuje, 92, 94 Мikroekonomija, 27, 504 Мil, DZ:On Stjuart, 441

Мinirnalna nadnica, 121-132 Мinistarstvo finansija SAD, 29 Мinistarstvo pravde SAD, 29, 333, 369, 367, slиcaj protiv Majkrosofta, 318 Мinistarstvo za rad SAD, 29 Мiranda, Edgar, 664-665 МiSkin, Freaerik 806--807 :м:м:F (.Мedunarodni monetarnifond), 553

370

s.,

kineski doprinos, 687 Model a~gatne traZnje i agregatne ponude, 728756,732 dиgorocni rast i inflacija u, 741-742 ekonornske fluktuacije i. Vidi Ekonornske fluktuacije kriva agregatne tra.Znje i, 733-737 kriva agregatne ponиde i, 738-745 Моје pesme, moji snovi (filrn), 533 Monetarna neutralnost, 658 Monetarna politika, 639 argшnenti protiv sprovodenja ро pravilirna 818-81!1 paritet kupovne moci i, 696 stabilizaciJa uz pomoc. Vidi Stabilizaciona olitiКa

tokgm recesije, 751 Monetarna ravnoteZa, inflacija i, 651-653 Monetarne injekcije, 653-655 proces prilagodavanja nakon, 654-655 Monopol (igra), 634 Monopol,65, 315-343,316,318,389 antirnonopolski zakoni i, 331..332 ceneu, 316 cenovna diskriminacija i, Vidi Cenovna diskrirninacija cist gubltak i, 328-330 ekonornija obima i, 318, 319 javno vlasnistvo nad, 333 koji kreira vlada, 318 ko'nkurencija nasuprot, 320, 321 nadmoc, 342 nernesanje и, 333-335 nepostojanje krive f>Onude za, 325 maksimiziranje profita u, 323-325 prihod, 321..323 prirodni, 318, 318-320 profit, З 25-3 27, 330-331 proliferacija, 372 razlozi za postojanje, 316-320 regulacija, 332-333 MonopolistiCka konkurencija, 65,350,377-384, 378,389 Ьlagostanje drustva i, 383..384 Savrsena konkurencija naSUJ)fOt, 381-382 ravnote2a na dиgi rok i, 379=381 u kratkorn roku, 378-379 visak kapaciteta, 381, 384 Monopson, 408 Moraliri hw..ard, 484, 484-485,592 Multiplikativni efekat, 769 agregatna tra.Zr9a i, 769-772 formula za velicinu, 770-771 prirnene,772

N

Nacionalna banka Kontinentalllionoj, 648 Nacionalna fondacija za naukи, 227, 556 Nacionalna odbrana, federalni izdaci na, 246, kao javno dobro, 226--227 Nacionalna stednja, 573 Nacionalni dohodak, 508 Nacionalni institut za zdravlje, 227, 556 Nacionalni odЬor za radne odnose (NORS), 618 Nacionalni park Je!ouston, 235 Nacionalni park Ve!iki kanjon, 235 Nacionalno udrliZenje P,roizvodaca, 797 Nadoknada na irne troskova zivota (COLA), 533 Nadnice. Vidi i Plate Cmdi krakиga i~_411Vid. D' kr" . .. •.• s !minaCIJa. r z IS munaciJa na trZistu rada,

efikasnost, 423, 620, 620-623 fenornen superstarova i, 421-422 iznad ravnote.Zne, 422-424 kornpenzacioni diferencijali i, 416 ljudski kapital i, 416-418 ininirnalna, 121-123,423,445,615-616 ponuda rada i, 473-477 produktivnost i, 406-407 ravnote.Zna, deterrninante, 416-424 rezervaciona, 622 rigidne, 743 signalizovanje i, 420-421 sposobnost, trиd i sreca i, 418-420 sиЬvencionisanje, 123 и kompaniji Motor, 624 NAFТA (Severnoarnericki sporazum о sloЬodnoj trgovini), 193, 684 • Na Ъ, krivih, 41-42 N~jarna, Tosio, 635 NanuЪija, slonovi u, 236 NASA,556 NASDA
Foro

INDEKS

frikciona, 611, 612 izbor izmedu nezaposlenosti i inflacije. Vidi Filipsova kriva krajem 1990-ih, 805-807 merenje, 604-609 potr~ za poslom i, 611-614 rastuca, uz pad autputa, 731 razlozi, 611 stof'a. Vidi Stopa nezaposlenosti strйkturalna, 611 trajanje, 609-612 u Nema&oj, 614-615 zakoni о nunimalnoj zaradi i, 615-616 Nigerija BDP,518 dohodna nejednakost и, 437 ekonornski rast, 550 ocekivani Zivotni vek u, 517, 518 produktivnost и, 545 Ulaganje и, 550 Zivotni standard u, 11, 541, 542 Nikolic, Tihomir, 670-671 Nivo cena. Vidi i Disinflacija; Нiperinflacija, Odredivanje cena d · 'ko, 369-370 o~onopoliste и vezi sa, 320-327 Njujorska Ьerza, 568 Njиton, Isak, 21 NNP (neto nacionalni proizvod), 508 Nojfer, Elizabet, 614-615 Noininalna kamatna stopa, 534, 533-534 Fiserov efekat i, 66З-6о5 Nominaine promenljive, 657 Nominaini BDP, 513, 512-513 Nominalni devizni kurs, 692, 691-692 za vreme hiperinflacije, 697-698 Normalna dobra, 68,99-100, 467 Normativne tvrdnie, 28, 2&-29 NORS (NacionaJni odЬor za radne odnose), 618 Nortel, 599 Novac, 631-646, 634 Vidi i Vaiuta; Sistem federainih rezervi (Fed); Monetarna politika; Ponuda novca dekretni, 634, 634-635 funkcije, 632-633 kreiranje и bankarstvu s delimiCnim rezervama, 640-641 kvantitativna teorija, 655, 653-654 robrri,633,633h634 na ostrvu Ја}Ј, 634-635 u ekonomф SAD, 635-637 Novac ostrva Јар, 634-635 Novcarri multiplikator, 641-643, 642 No\i Zeland, иvoz ja~jadi iz, 54-55 "Novo bogatstvo naroda" (Samers), 372 Nozik, RoЪert, 444 Nulta inflacija, kao cilj Feda, 819--822

о

0Ьaveznerezerve,641,643,643-644

Obeshrabrerri radrric~ 609 Obim dezekonomija, 285 konstantni prinosi od, 285 efikasan, 281, 381 ekonomija,285,318,319 Obracunska jedirrica, 633 Obracunavanje karnate na kamatu, 588, 588-590 Obrazovanje. Vidi i Ljиdski kapital ekonornski rast i, 553-554 izdaci za obrazovanje na drZavnom i lokalnom nivoи, 247 na elitnim fakultetima, 422-423 shvatanje sa stanovista ljиdskog kapitala, 416418 signalizovanje i, 420-421 vaиceri za sкolarinи i, 450-451 vrednost, 419 Obrnиta uzrocnost, 42-44 Olaksice u zorri opunomocenja, 447 OЬvezrrica(e), 567

indeksirane inflacijom (indeksne), 672-674, 821 rriskog ranga, 567 Obvezrrice indeksirane inflacijom, 672-674, 821 OЬvezrrice rriskos. ranga, 567 Oeekivana inflaaja, 793, 797 Ocekivanja pomeranja krive ponиde i, 74-75 pomeranJa krive traZ.nje i, 69 racionalria, 802 uzroenost i, 44 Odbojnost prema riziku, 590, 590-591 OdЬor guvemera, Centralne banke, 638 Odin, Terans, 59&-599 Odliv kapitala, neto, 684-685, 685 jednaКost s neto izvozom., 685-686 kao veza izmedи triiSta, 709, 710 Odluke, 3--8 gJ;eske pri donosenjи, 493-494 JZbori i, 4-5 marginaine promene i, 6-7 oportunitetni trosak i, 5-6 podsticaji i, 7--8 "Oilnos izmedи nezaposlenosti i stopa promene novcarrih nadrrica и Ojedinjenom Кialjevstvu, 1861-1957" (Filips), 786 OdrZanje preprodajne cene, 36&-369 Olaksice na oporezivanje zaradenog dohotka (Errc), 12з, 446, 448, 449 Oligopol, 65,649-373,350 dиopolski primer, 352 javn~~tika и pogledи. Vidi Antimonopolski konkurencija i monopol i, 352-353 ОРЕС i. Vidi Or_ganizacija zemalja izvozrrica nafte (ОРЕ<.:) ravnotcia, 353-356 teorij(l igara i. Vidi Teorija igara; Zatvorenikova dilema , velicina,triiSrйishodi,356-357

zatvorenikova dilema i. Vidi Zatvorenikova dilema Olimpijske igt:e, pobedrrici na, 518-519 Olimpijski pobedrrici и, 519 Orri KOJi сеnи uzimaju kao zadatu. 292 Vidi i Pakistan, BDP, 518, 543 ocekivani Zivotni vek u, 517, 518 pismenost и, 518 poreski teret u242, 243 ОРЕС. Vidi Organizacija zemaija izvozrrica nafte (ОРЕС) Ораdајиса mar~ korisnost, 441, 466 OpadajиCi mar~alni proizvod, 275, 399 QPadaJиCi prihodi, 550, 550-551

operacije na otvorenom trZiStu, 641, 643 Operativni sistem Epl Mak, 371 Operativni sistem Lmuks, 371 Operativni sistem Mek, 371 Operativni sistem Vindouz, 317, 318, 371-372 Oportunitetni trosak, 5-6, 6-51, 270-271 dokolice, 402-403 grarrica proizvodrrih mogtJ;C'nosti i, 26 komparativna prednost 1, 51-52 Qpservacija, 21 Opiita teorlja о zaposlenosti, kamatama i novcu (Кejnz), 754, 761, 776, 777 Opsti sporazum о carinama i trgovirri (GA11), 193,684 ()ptimizac9a,464-472 dohodrri efekat i, 468-470 potrosace\i optimalni izbori i, 465-466 JZVodenje kri:iie trainje, 470-472 promene dohotka i, 466-467, 468 promene cena i, 467-468, 469 efekat sиl'stitucije ~ 468-470 korisnost i, 466
1

843

povecanja cena nafte i, 116-117, 753-755, 797798,799 svetsko triiSte nafte i, 357 Osiguranje dohotka, federalni izdaci na, 246 Osigurar_чe, 591-592 socijalno. Vidi Socijalno osiguranje; Socijaina zaStita; Socijalrii prograrni и s!исаји nezaJ'?slenosti, 613, 613-615 Osiguranje и slиcaju nezaposlenosti, 613, 613-615 Osкиdnost, 4 Ostin, D:l.ejn, 419 Otvorene privrede. 673, 681-700, 682, 703-722 Vidi i Devizrri kurs(e\i); Medunarodrri toko\i; Paritet kupovne moci deficiti d.rzavnog bиc!Zeta i, 712-714 ravnoteZa и, 709-712 politi&a nestabilnost i bekstvo kapitala i, 718720 Sjedinjenih DrZava, 683-684, 689-691 trgovinska politika i, 714-716, 718 trgo\inski deficit i, 717 р

Paiestinski radrrici, pomeranje ponиde rada i, 405 Paritet kиpovne moCi, 694, 694-699, 708 implikacije, 695-698 logika, 695 ograrricenja, 698-699 Paritet, 695 Parker Braders, 634 Patnem, Haиard, 368 PaU.Salni f'Orezi, 253, 251-252 Pelcman, Sem, 7--8 Pen (skr. od Pensilvarrija), 349 Penziorri planovi, 826 IPRkao,250,581,826 Keog planovi kao, 250 plariovi 401(k) kao, 250, 600-601, 826 Percepcija, stvarnost nasиprot, 31-32 Perdju, 191 Perdum, Tod S., 81 Perlstin, Stiven, 98-99 Pigu, Artur, 213 Piguo\i роrЩ 213, 213-214, 215-216 Pit, Bred, 420 Piters, Sintija, 334 Planovi 401(k), 250, 59&-599, 826 Planovi podele profita, 826 Planovi Кеоg, 250, 826 Plate, profesюnainih sportista, 426 Platon, 449-450 Podsticaji, 7--8 na investiranje, 578-579 na stednjи, 577-578 progranu protiv siroma5tva i, 448-449 Podsticaji na rad, programi protiv siromastva i, 448-449 . Pokloni, kao signali, 491 PolitiCka ekonomija, 483-484, 489-493 Eroиova teorema nemoguenosti i, 490-491 Kondorseov glasacki paradoks i, 489-490 politiCko ponasanje i, 492-493 teorema srednjeg glasaca i, 491-492 Politi&a stabilnoslfnestabilnost bekstvo kapitala i, 71&-720 imo\inska prava i, 554-555 PolitiCki poslovni ciklиs, 816 Politicko ponasanje, 452-453 Politika lese-fer, 149 PoJitike okretanja sebl, 555 Politike otvorenosti, 555 Politike zasnovane na trzistu, 212 Poljoprivreda, trZiste zita i, 104-106 Po!Jska, inflacija u, 661-662 Pomeranja kriVih, 40 Ponuda, 71-75 Vidi i RavnoteZэ. agregatna. Vidi Model agregatne tra.Znje i agregatne ponиde drugtl1 fiiktora, kriva traZ.nje za radom i, 402 elasticna, 100 elasticnost, 100..104, 165-166

844

1

INDE:KS

individua!na, 73 kriva marginalno~ troska i odluka pi:eduzeea о ponudi i, 296-297 neefastiCna, 100 novca. Vidi Monetama politika; Ponuda novca ~е,74 · prekomerna, 76 primene, 104-109 promena, 81-82 rada, 402-403 savr8eno elastiena, 103 вavrSeno neelastiCna, 103 smanjenje, 74 zajmovnlli sredstava, 575-577, 704-706 zakon, 71 tr.Шte, 72-73 Vidi i Konkurentna trZШta Ponuda novca, 639 inflacija i, 12-13, 651-653 instrumenti Feda za kontrolu, 643-644 navale na Ьanke i, 645-646 proЬlemi pri kontrolisanju, 644-646 · promene, agregatna trai.nja i, 765-766 · teorija IJ!eferencije likvid:riosti i, 761-762

Ponudarad~402-403

izbor izmed:u rada i dokolice i, 402-403 nadnice i, 473-477 pomeranja, 403, 404-405

Ponudaicrazni~zakon,77

Ponudena kolicina, 71 cena и vez:i sa, 71-72 Popust(i), kolicinski, 341 Poreska obaveza, 244 . Poreska pravienost, poreski teret i, 258, 260 Poreske olakSice na mvesticije, 579-579 Poreske stope graniene, 166,244,250,250-251 proseene, 250, 250-251 Poreski teret med:onarodno rюred:enje, 242, 243 princip koristi, 254 pi:· ci • plateZne sposobnosti, 254-258 ras ela, 255-256 Pore · tretman, 567 Poresko !>{Jtereeenje, 124 elasticnost i, 128-130 poreska pravienost i, 258-260 Porez(i), 124-131, 159-172, 241 administrativni teret, 250 ~gatna craznja i, 773-775 c1sti gublci i. Vidi Osti guЬici distorzije izazvane inflacijom, 668-669 efikasnost i, 248-253 indeks~jei,533

inflatorni, 662, 663 teret. Vidi Poreski teret na akciznu robu, 245 na benzin, 214, 254 na imovinu, 246, 247 na kupce, uticaj na trZisne ishode, 124-126 na lul
smanjenja za vreme mandata Kenedija, 776777 smanjenja za vreme mandata Reg-ana, 261 socijalnO osif!;Uranje, 166, 244, 245 Porez na brak, 257-258 Porez na korporativni prihod, 244-245, 247 opterecenje, 260 Porez na luksUz, 130 Porez na zemljiSte, 168 Porezi na akciznu robu, 245 Porezi na dohodak. Vidi odredrтice pod Porez Porezi na imovinи, 246, 247 Porezi na individualne dohotke, 24Z Vidi i odrednice pod Porez brak, 257-258 . na dohodak od karital~ 259 trZiste rada udatih rena i, 252-253 Porezi na potroSпju, 249-250 Porezi na promet, 246-247 Porezi na zaradи, 244, 245 teret, 127-128 Portfolija, 570 Poslednje utoeiste zajmotraZiocu, 638 Poslovru ciklus, 14 Vidi i Ekonomske krize; Ekonomske fluktuacije; Velika kriza; Recesije liti&i, 816 Ро~ VirdZinija, 252-253 Postanska slиZba SAD, 335 Potrasz: za poslom, 611,611-614 neJZЬci.riost frikcione nezaposlenosti i, 612 javna politika i, 612-613 osi~anje и slueaju nezaposlenosti i, 613-614 Potrosacev JZbor, 457-480 bиdZetsko ograiJicenje i, 458-459 krive craznje i, 472-473 kamatne stope ј stednja i, 477-479 nadnice i ponиda rada i, 473-477 opфlizactja i. Vidi Optii:nizacija preferenciJe i, 460-464 Ukusi i, 69, 403 PotrosaeevviSak, 138-143,139 efikasnost i, 147-148 kao pokazatelj ekonoi:nskog Ьlagostanja, 141142 139-140, 141 merenje na osnovu krive traZnje, 139-140, 141 povecanje, uz pomoc niZih cena, 140-141, 142 spremnost da se plati i, 138-139 u ravnoteZi, 148-149 Potrosnja, 509 nivo cena i, 734 pomeranja krivih agregatne tramje usled, 734 иВDР,509

Pouzen, Мат S., 806-807 Pozitivna korelacija, 37 Pozitivne eksterlliilije, 204, 207, 554 Pozitivne tvrdnje, 28, 28-29 Pozitivni odnosi, 39 PPUP (Privremena ротОС za иgrorene porodice), 228, 246, 445 Prava па ploenik (Кlajn), 336 Pravicnost, 5, 148 horizontalna,25~25~258

izbor izmed:и pravienosti i efikasnosti, 260-261 vertikalna, 25il, 255-256 Pravilo 70, 589 Preduzeca konkurentna. Vidi Konkurentna preduzeea monopol. Vidi Monopol monopolistiCki konkurentna. Vidi MonopolistiCka konkurencija na dijagramи kruZno~ toka, 23-24 tramja za radom и. Vidi Trdnja za radom Preferencije, 460-464 Vidi i Ukus1 Prelivanje tehnologije, 208-209 Prepreke ulasku, monopol i, 316-317 Preraspodela bo~tstva, proizvoђna, kao trosak Radna snaga, 605 Preraspodela dohotka, 441-444 liЬei:alizam i, 442-443 libertanizam i, 443-444 иtilitarizam i, 441-442

Pretpostavke, 21-22 PrihOd drZavne i lokalne vlade, 246-247 federalne vlade, 244-245 marginalni, 293, 293, 321 konКurentnih preduzeca, 293-294 monopola, 32Т-323 porez na, Cist guЬitak i, 167-171 pravo nasиprot fiktivnog merenja, 273 fJ!Osecni,293,295,321 Ukupni. V!di Ukupni prihod Princip koristi, 254 Princip plateme sposobnosti, 254, 254-258 Princi ati, 484 Prind~ politi&e ekonomije i oporezivanja (Rikardo), 53 Prinosi(i) izЬor izmedu rizika i, 594-595 od obima, konstantni, 285 opadajиci, 550, 550-551 Prirodna stopa nezaposlenosti, 606, 609 Prirodni monopol, 318, 318-320 Prirodni resurs1, 546 kao ogranicavajud faktor rasta, 548 pomeranja krive agregatne ponude иsled, 740 raspodela prema rastu populacije, 548 Pristrasnost selekcije, 423 Privatna doЬra, 224, 224-225 Privremena pomoe za иgroZene porodice (PPUP), 228,246,445 ProЬlemi koordinacije, dezekonomija obima i, 291 Procena vrednosti imovine, 595-599 hipoteza о efikasnim trZШtima i, 595-596 fuildamentalna analiza, 594-595 iracionalnost trZiSta i, 596-598 ProdaVci, broj, pomeranje krive ponude usled, 75 oporezivanje, uticaj na trZiSne ishode, 126-128 Produktivnost, 12, 542, 544-548, 545 nadnice i, 406-407 proizvodna fonkcija i, 547 иsporavanje i иbrzavanje, 556-557 utvrdivanje, 545-547 znacaj, 544-545 Zivotni standard i, 12 Profit, 270 ekonomski, 272 graficko merenje, 301-302 monopolski, 325-327, 329-331 nulti, konkurentna preduzeea sa, 305-306 pravo nasиprot fiktivnog merenja, 273 raconovodstveni, 272 ulazak na trZiste i, 308 Program bonova za hranu, 246, 448, 449 Program Medikejd, 448, 449 Program pomoei и izgradnji stanova i ekonomskom razvojи и seoskim podrucjima, 447 Program Progresa, 553 Prograrni protiv siromastva, 445-450 porezi kojima se finansiraju, 254 zasnovaru na mestu, 446-447 Progres i siroma.5tvo (DZйrdZ), 168 PrOiџ'esivni eorezi, 255 ProFiujalo s Vihorom (film), 532, 533 ProizVod ~og prihoda, 400 Proizvodna flinkcija, 274, 274-275, 398, 399, 547 kriva ukupnog !roSka i, 275-277

Profizvakto~j~'·a· · а1;· PrOIZV · odni fakton; · · оdredт-· on, vl 1 кap1t се

podRad

odluke monopoliste и vez:i sa, 320-327 troskovi i, 273-277 Proizvodaeev visak, 143-147,144 efikasnost i, 147-148 merenje na osnovu kriveponude, 144-146 po,
INDEKS

nominalne, 657 realne, 657 Proseene poreske stope, 250 grap.iene poreske stope nasuprot, 250-251 PrOseCni fikSni tro$ak, 277, 279, 288 ProseCni prilюd, 293,294 monopt?la, 321 ProseCni ukupni trosak, 277, 279, 288 IIIдiginalni troSak u vezi sa, 281 na kiatki i dugi rok, odnos izmedu, 282, 284 ProseCni varijablJ.ni tro$ak, 277, 279, 288 · Preduzeea za prekookeanski prevoz, 354-355 Preveliko samopouzdanje, pn odluCivanju, 493 ~orcionalni porezi, 255 PuSenje, smanjenje, 74-75 Putarine, 98-99, 232-233

R

Racio Zrtvovanja, 800, 800-801 Racionisanje, plafoniranje cena za, 114-118 Rafunovodstveni profit, 272 Rafunovodstvo, 572 Rad

deqi, 192-193, 552-553 rnarginalni proizvod. Vidi Marginalni proizvod rada porneranja krive agregatne ponude usled, 736740 porezi na, 166-167 Raa, izbor izmedu dokolice i, 402-403 Rad za soc~alnu pomoc, 449 RadniCki sindikati. Vidi Sindikat(i) Rashodi. Vidi i Potrosnja; DrZavna p9rtu, 428-429 Ras=ladohotka, Vidi Dohodna nejednakost; cla dohotka; Siromastvo ёlа, neoklasicna teorija, 412 Ras RaspoloZivi licni dohodak, 508 Rast populacije, 558-561 "Rast fX?pulacije i tehnoloSk~promena: od rnilionite gOdfne p.n.e. do 1990." (Kermer), 559-561 RavnoteZ.a, 75,75-83 Ьеz medunarodne trgovine, 176-177 efikasnost i, 148-150 monetarna, inflacija i, 651-653 na trZistu novca, teorija preferenciie ' likvidnosti, 763-764 na trZi.Stu rada, 403-407 Nesova, 354-355,355,496 prornene, analiza, 77-82 simultana, na vezanim trZi.Stima, 710-712 za oligopo~ 353-356 Ravnoteza u dugom roku, u monopolistiCkoj konkurencijz, 379-381 RavnoteZa na trZi.Stu rada, 403-408 Ravnore2nacena,75,76-77 Ravnoteina kolicina, 75, 76 Razznena,sredstvo,570,633 Reaina kamatna stopa, 533,533-534 FiSerov efekat i, 663-665 Realne promenljive, 657 Realni BDP, 511-513, 512 SAD, 514-516, 749 . Realni devizni kursevi, 692, 692-693 Recesije, 514-515, 727 Vidi i Ekonomske fluktua~e

.

iz 2001., 750-751 nakon tezoristiCkЉ napada od 11. IX 2001. 583, 751 ' smanjenje koliCine smeca tokom, 730 Regan, Ronald, 30,159,170-171,638, 650 800 819 ' ' drZavni dцg za vreme mandata 582 . por<;sЮ:. smanjenja za vreme mandata, 261 Regreszvm porezz, 255

Regulacija, eksteznalija, 212-213 monopola, 332-333 . Regulativa, antimonopolska. Vzdi Antimonopolski zakoni Zakon о fuodarstvu iz 1916., 355 Zakon о cistom vazduhu, 119 ·zakoni о minimainim nadnicama, 423, 445, 615-616 zakoni о pravu na ra
Rubin, Robert, 672 Rumunija, BDP, 519 Rusija. Vidi i Sovjetski Savez BDP,518 dohodna nejednakost u, 437 inflacija u, 663 oeekivani Zivotni vek u, 518 odliv kapitala iz, 686, 720 pismenost u, 518 poreski tezet u, 243 Rut, ВејЬ, 523-524, 531 Ruzvclt, Teodor, 168

s

SAD BDP, 511, 514-516, 518, 543, 749 bekstvo kapitala iz, 718 cene droge u, 342-343 deflacija u, 649-650 dohodita nejednakost u, 434-437, 437 drZavni dug, 581-583 ekonomskё fluktuacije u, 728, 729 ekonomski rast, 550, 551 finansijske institucije u, 566, 572 Нladni rat i, 362

1 845

inflacija u, 662 medunarodna trgovina, 56, 193 monetarna politika u, 696 novac u, 635-637 oeekivaniZivotni vek, 517,518 odliv kapitala iz Кine u, 684-685 otvorena privreda, 683-684, 689-792 otvorenost privrede, 683-684 pismenost u, 518 poreski tezet u, 242, 243, 255-256 produktivnost u, 545, 556-558 stopa ueesca radne snage u, 608-609 StOOпia u, 577 trgov{nski defidt, 689-691, 717 uГaganje u, 550 Zivotni standard u, 11, 541 Sada8nja vrednost, 588,588-590 Sajmon, Hezbert, 493 Saks, DZefri, 560-561 Sala-I-Martin, Кsavijez, 543 Sandezson, Alen R., 235 Sanger, Dejvid Е., 184 SaoБracajne gиZve · kao zajedriiCki resurs, 233-234 putarine kao resenje za, 232-233 zb?& vofuje, 214 SaradriJa razlozi za, 365-366 zatvorenikova dilema i, 359-364, 366 SardZent, Tomas Ј., 661, 802 Saudijska AraЬija izvoz nafte, 754, 797-798 naftni resursi, 546 Savezni komitet za otvorena trZi.Sta (FOMC), 640641, 767, 775, 779 Savezni zakon о doprinosirna za osiguranje (FICA), . porezi, 127 . Savclena cenovna diskriminadja, 338 Savrsena konkurencija, 64, 389 monopolistiCka kOnkurencija nasuprot, 381-382 Savrsenilcomplementi, 464 krive indiferencije i, 463-464 Savrseni supstituti, 463 krive indiferendje i, 463,464 Savrseno elasticna ponuda, 103 Savrseno elasticna tra.Znja, 93 Savrseno konkurentna trZi.Sta. Vidi Konkurentna trZista Savrseno neehlstiena ponuda, 103 Savrseno neelastiena !:ra.Znja, 93 Sektorska pomezanja, 612 Seznjuelson, Pol, 786-787, 793, 794 SeveznoameriCki sporazum о slobodnoj trgovini (NAFТA), 193, 684 Sezonsko prilagodavanje, 508 Si~alizovanje, 486 obrazovante~420-421

radi18'fnosenja poverljivih informacija, 486Simezs, Robezt, 550 Sindikat(i), 423, 617Ј 617-620 ekonoinika, 617-о20 razlozi za i protiv Clanstva u, 619 uticaj na eкonorniju, 618, 620 Sindikat radnika u transportu, 337 Sinezgije, 33 2 Singapur elconomski rast, 549, 550 medunarodna trgovina, 555 putarine u, 232-2З3 itlagat!je u, 550 Zivotni standard u, 541-542 Siromastvo, 444-449 Ьlagostanje i, 445-446 negativni porez na dohodak i, 447-448 nenovcaru transferi i, 448 podsticaji na rad i, 448-449 Zakoni о minimalnoj nadnici i, 445 Sisko Sistems, 587 Sisko, Kejti, 730

Izdavanje ove knjige delom је finansirano od strane Ureda za odnose sa javnoscu Ambasade SAD u Beogradu (Federal Assistance Award.) Ured za odnase sa javnascu Ambasade SAD niti Vlada SAD ne podrzavaju niti preuzimaju adgavornost za sadrzaj knjige.

CIP - Каталоrизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

330.1(075.8) МАНКЈУ, Николас Грегори

Principi ekonomije 1 N. Gregori Mankju; [prevodilac NadeZda Silaski]. - 4. izd. Beograd : Centar za izdavacku delatnost Ekonomskog fakulteta, 2008 (Beograd : Cugura Print). - XXXIX, 847 str. : ilustr.; 25 Х 22 ст

Prevod dela: Principles ofEcomonics 1N. Gregory Mankiw. - Autorova slika. О autoru: str. IV. - Recnik pojmova: str. 831-836.- Napomene uz tekst.Registar. ISBN 978-86-403-0909-7 а) Економија

COBISS.SR-ID 149214988

EKONOMSКI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU WWW.EKOF.BG.AC. YU

1634200 801038