predavanje 20 drvo

MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II

DRVO I PROIZVODI OD DRVETA ZA GRAðEVINARSTVO

Pod drvetom, kao gra ñevinskim materijalom, podrazumeva se prirodno drvo osloboñeno kore i podkoričastih vlakana. Ubraja se, pored kamena i zemlje, u grupu najstarijih materijala za grañenje. Prvi objekti sagrañeni od drveta bile su kolibe i zemunice . U osnovi ove kuće mogu biti ovalne, okrugle ili pravougaone. Kolibe su drveni objekti sagra ñeni iznad kote terena, a zemunice su poluukopani ili objekti ukopani u zemlju iznad kojih se nalazio ravan ili šatorast krov od oblica, pokriven granjem sa liš ćem ili busenovima trave. Noseća konstrukcija se sastojala od drvenih stubova i kolaca, a zidovi su formirani od pruća isprepletenog izmeñu stubova. Ovako formirana zidna obloga kod nekih koliba je premazivana blatom U krajevima bogatim šumom gra ñene su brvnare. Ove dve vrste primitivnih kuća se i danas sreću u nerazvijenim i siromašnim delovima sveta. Ostaci najstarije kolibe na tlu Evrope otriveni su u Francuskoj, u blizini Nice (arheološko nalazište Terra Amata). Pretpostalja se da je koliba stara cca 400 000 godina, a da su je sagradili neandertalci kao privremeno sklonište za vreme sezonskih seoba u potrazi za hranom. Koliba je duga čka oko 12m, a široka oko 6 m i u njenom središtu se nalazilo kameno kameno ognjište. Na slici je prikazan rekonstruisani izgled kolibe ovalne osnove, šatorastog oblika. Kolibe su gra ñene tako što je po obodu postavljano kamenje, a zatim su sa unutrašnje strane koso zabadane dugačke grane, kao kolci, koje su zatim pokrivane sitnijim granama sa liš ćem.

Rekonstuisani prikaz kolibe satre 400,000 godina

Rekonstuisani prikaz kolibe satre 400,000 godina

PREDAVANJE br. 21 V. Radonjanin & M. Malešev

1


Drvo kao osnovni materijal od koga su pravljene ku će stare nekoliko hiljada godina je istrulilo, a ostala su ognjišta, kamenje kao oslonci i eventualno rupe u koje su bili pobodeni drveni nosa či. Sojenice su kolibe podignute iznad vode na drvenim platformama koje nose stubovi. O takvim grañevinama pisali su gr čki pisci (Herodot, Hipokrat), a mnogobrojni nalazi ostataka takvih grañevina u jezerskim i močvarnim područ jima potvrdili su njihovo postojanje. U područ ju alpskih jezera (južna Nemačka, Švajcarska, severna Italija) sojenice su grañene već u neolitu. Prvi istraživači su tvrdili da su sojenice gra ñene na samoj vodi, ali danas preovladava mišljenje da su se sojenice gradile na obali jezera ili rijeka, a na stubove su podignute zbog poplava. I ova vrsta ku ća se i danas gradi u pojedinim delovima sveta.

Ostaci od zemunica

Izgled sojenice U centralnoj Evropi su se tri hiljade godina pre Nove ere gradile tzv "duga čke" kuće od drveta. Na slici je prikazana arheološka rekonstrukcija takve ku će. Širina ovakvog tipa ku ća se kretala od 5.5 do 7 m, a dužina od 20 do 45m. Ku će su bile grañene u ramovskom sistemu. Osnovni konstrukcijski elementi su bili napravljeni od drvenih oblica.

Dugačka drvena kuća PREDAVANJE br. 21 V. Radonjanin & M. Malešev

2


U pojedinim zemljama Azije (Kina, Japan, Indija...) razvila se tradicija gra ñenja objekata od drveta tzv. pagoda . Pagode su monumentalni objekti u kojima se čuvaju budisti čke rlikvije. U jugoistočnoj Aziji pagode su konusnog oblika, a u isto čnoj Aziji su to toranjske višespratne konstrukcije sa specifi čnom krovnom arhitekturom. Najčešće su grañene od drveta, a mogu biti sagra ñene i od kamena ili opeke sa drvenom krovom konstrukcijom. Na narednim slikama prikazano je nekoliko razli čitih pagoda. Najveća drvena pagoda (Yakusiji Toto) sagrañena je u Japanu 698 godine.

Yakusiji Toto pagoda, Kjoto,Japan

Unutrašnjost pagoda


3


Kinska pagoda Osim za stambene i sakralne objekate, drvo se koristilo i za gra ñenje mostova. Pre pojave čelika i betona, drvo i kamen su bili osnovni materijali za gra ñenje mostova. Najzanimljiviji je most na Dunavu kod Kladova, koga je na "Gvozdenim vratima" sagradio Apollodoros od Damaska, slavni graditelj rimskog vladara Trajana, 104 godine pre nove ere. Most je, prema istorijskim podacima, srušio slede ći rimski vladar Hadrijan. Podaci o ovom mostu prona ñeni su u reljefu na Trajanovom stubu u Rimu. Most je bio duga čak 1250m, imao je 21 lučni otvor širine 38 do 52 m. Stubovi su grañeni od kamena, a rasponska konstrukcija je formirana od drveta (slika). Rimski imperator Julije Cezar je 55 godine pre Nove ere je sagradio privremeni most dugačak 140m preko reke Rajne za samo 10 dana (slika). Širina mosta je iznosila 5 -6 m i omogućavala je dvosmerni saobra ćaj. Jedan od najstarijih drvenih mostova, koji još uvek postoji, je Kapelni most u Lucernu, Švajcarska. Most je sagra ñen 1333 godine, dugačak je 222m i pokriven je krovom, koji je zaštitio drvo od truljenja.

Drveni pokriveni most u Lucernu, Švajcarska U savremenom grañevinarstvu drvo se kao konstrukcijski materijal koristi za grañenje: individualnih kuća, višespratnih stambenih i poslovnih objekata, krovova stambenih, poslovnih i industrijskih objekata sagra ñenih od drugih vrsta gra ñevinskih materijala. Lamelirano lepljeno drvo i slični "inženjerski" proizvodi od drveta se PREDAVANJE br. 21 V. Radonjanin & M. Malešev

4


koriste za grañenje industrijskih, sportskih, izložbenih i drugih objekata velikih raspona i mostova. Montažne drvene ku će se u današnje vreme mosovno primenjuju za individualnu stambenu gradnju u mnogim zamljama sveta (Amerika, Kanada, Novi Zeland itd.). U Americi je 95% individualnih stambenih površina "prekriveno" montažnim drvenim kućama. U savremenom grañevinarstvu drvo i proizvodi na bazi drveta imaju široku primenu zbog niza svojih dobrih svojstava kao što su: visoke mehani čke karakteristike, mala zapreminska masa, niska toplotna provodljivost, zadovoljavajuća otpornost na dejstvo mraza, laka obrada, postojanost prema mnogim hemijskim agensima, jednostavno spajanje pojedinih elemenata itd. 













Meñutim, drvo ima i niz nedostataka koji zna čajno umanjuju njegovu primenljivost, a to su: nehomogenost grañe, anizotropnost svojstava, higroskopnost, sklonost ka deformisanju usled bubrenja ili rasušivanja, podložnost truljenju, veliki broj prirodnih defekata ( čvorova, pukotina itd), sposobnost gorenja, visoka cena. 















U novije vreme drvo potiskuju plasti čne mase koje su znatno jeftiniji materijal. U zavisnosti od stepena prerade, drvo i materijali na bazi drveta se dele na: običnu drvenu grañu koja se dobiija mehai čkom obradom prirodnog drveta. Ovaj materijal ima sva nabrojana dobra i loša svojstva prirodnog drveta. materijale od drveta koji se dobijaju primenom odreñenih industrijskih postupaka (furniri, šper-ploče, panel-ploče, lamelirana drvena graña i dr.). Ovim postupcima se isti ču neka pozitivna svojstva drveta i popravlja odreñeni broj nedostataka, i sintetičke materijale na bazi drveta koji se dobijaju tzv. dubokom preradom drveta (koja se u opštem slu čaju svodi na dobijanje raznih oblika celuloze) pri čemu se postiže velika ekonomi čnost proizvoda. 





Prema podacima FAO u 1999. godini svetska potrošnja drveta iznosila je 3275 x106m3. Procenjuje se da se 55% od ove zapremine potrošilo kao gorivo. Ukupna koli čina rezane grañe i panela u svetu iznosila je u istoj godini 592x10 6m3, što čini PREDAVANJE br. 21 V. Radonjanin & M. Malešev

5


cca.18%, a najveći deo preostale koli čina posečenog drveta se potrošio za proizvodnju pulpe i papira. Struktura drveta

Drvo u prirodi se sastoji iz podzemnog dela - korena i nadzemnog dela - stabla, koje se sastoji iz debla i krošnje. U gra ñevinarstvu se koristi deblo drveta od koga se dobija 60 - 90% svih proizvoda od drveta. Strukturu drveta predstavlja njegova unutrašnja graña. Drvo ima vlaknastu nehomogenu strukturu. Razlikuju se makrostruktura i mikrostruktura drveta. Makrostruktura. Struktura drveta koja se može registrovati golim okom ili pod malim

uvećanjima naziva se makrostruktura. Proučavanjem makrostrukture može se odrediti vrsta drveta i dobiti osnovni podaci o osobinama drveta. Makrostruktura debla može da se razmatra u tri karakteristi čna preseka : poprečnom (1), radijalnom (2) i tangencijalnom (3). 





Za proučavanje makrostrukture debla drveta najpogodniji je popre čni presek. Osnovni elementi makrostrukture drveta su: kora, drvna masa srž i sržni zraci. 







Kora drveta predstavlja njegov zaštitni omotač, koji štiti drvo od ekstremnih temperaturnih promena i mehani čkog oštećenja. Sastoji se od spoljašnje kore, unutrašnje kore - like i kambijuma koji svake godine, u fazi kada je aktivan (proleće i leto), stvara novi prsten (god). Najznačajniji element poprečnog preseka drveta je drvna masa koja se sastoji od prstenova - godova koji najčešće predstavljaju godišnje priraštaje drvne mase. U tropskim predelima, gde su razlike izme ñu godišnjih doba slabo izražene, može se obrazovati nekoliko godova u toku jedne godine, a sami godovi su slabo vidljivi. Na poprečnom preseku godovi imaju izgled prstenova razli čitih širina. Svaki god se sastoji iz unutrašnjeg i spoljašnjeg dela. Unutrašnji deo goda je rano (proletno) drvo, koje ima grubu strukturu, rastresitiju grañu i svetliju boju. Periferni deo goda je kasno (letnje) drvo koje ima finiju strukturu, gušću grañu i tamniju boju. Godovi bliži periferiji su mlañi i odlikuju se manjom kompaktnoš ću i svetlijom bojom. Spoljašnji deo drveta u kom je proces rašćenja drveta još u toku i u kom se obavljaju fiziološke funkcije naziva se beljikovina. Deo drveta oko srži je zbijeniji, tamniji i naziva se srčevina. Sastoji se iz mrtvih ćelija koje imaju mehani čku funkciju. Srž je centralni deo poprečnog preseka stabla. To je najstariji deo drveta. Odlikuje

se tamnijom bojom i manjom tvrdoćom u odnosu na drvnu masu. PREDAVANJE br. 21 V. Radonjanin & M. Malešev

6


Sržni zraci (4) formiraju radijalne veze izmeñu unutrašnjeg i spoljašnjeg dela

poprečnog preseka drveta. Imaju mehaničku i fiziološku ulogu. Izraženiji su kod tvrdog drveta. Mikrostruktura. Osnovni element mikrostrukture drveta je živa ćelija koja je

najčešće vlaknastog oblika. Osnovnu masu drveta čine ćelije u obliku vlakanaca i cevčica.Vlakanca po pravilu imaju mehani čku funkciju, dok cev čice imaju fiziološku funkciju. Postoje i takvi mikrostrukturni elementi koji istovremeno obavljaju obe funkcije. To su traheide, koje se uglavnom sre ću kod četinara. Ćelije su uvek orjentisane u pravcu osovine stabla. (slika)

Hemijski sastav drveta

Deo drveta koji se najčešće koristi u grañevinarsvu uglavnom se sastoji od celuloze visokomolekularnog ugljovodonika (C 6H10O5)n, a zatim od lignina, smole, ulja, vode skroba i drugih supstanci. Zastupljenost nabrojanih supstanci je slede ća: celuloza i lignin do 80% hemijski vezana voda cca 17% smole, ulja, skrob, tanin cca 3% . 





VRSTE DRVETA

U grañevinarstvu se koriste razne vrste drveta, koji po genetskom poreklu pripadaju ili grupi četinarskog ili listopadnog drveća. Lišćari Hrast - drvo koje se odlikuje velikom čvrstoćom i tvrdoćom. Može da naraste do

visine od 50 m i da ima stablo pre čnika 100 cm. Boja hrastovine je beložu ćkasta, vremenom postaje tamnija i prelazi u tamno crvenkastu ili mrku. U poprečnom preseku jasno se razlikuju sr čevina i tanak pojas beljikovine, a sržni zraci su jako izraženi. Hrastovina je, kao materijal vrlo otporna, trajna, postojana u vodi i relativno lako se obrañuje. Upotrebljava se za izradu železni čkih pragova, šipova, drvenih greda, podova, stolarije, nameštaja itd. Bukva - se odlikuje velikom tvrdo ćom, tako da se elementi od bukovine često koriste

kao podmetači (podloge) za različite konstrukcijske elemente. Visina stabla iznosi i do 40 m a debljina do 50 cm. Postojana je u vodi ali vrlo brzo propada pri naizmeničnom kvašenju i sušenju. Sirova bukva je beli časte boje, a sušenjem prelazi u bledoružičastu ili bledomrku boju. Bukovina se upotrebljava za izradu parketa, stolarije, nameštaja itd. Jasen - je belo, tvrdo i teško drvo nepostojano u vlažnoj sredini. Stablo može da

dostigne visinu od 35m. Upotrebljava se za izradu podova ( parketa), greda, daski i drugih elemenata. PREDAVANJE br. 21 V. Radonjanin & M. Malešev

7


Bagrem - drvo zadovoljavaju će trajnosti i tvrdoće. Dostiže visinu od 20m, a u

poprečnom preseku je žućkaste ili crvenkaste boje sa jasno izraženim godovima. Najčešće se upotrebljava za izradu parketa. Topola - je meko drvo bele boje koje se u gra ñevinarstvu koristi za izradu gredica,

dasaka i sli čnih elemenata. Četinari

Bor - sirovo drvo je belo žućkaste ili crvenkaste boje, a sušenjem prelazi u mrko

crvenkastu. Srce bora ima znatno tamniju boju od ostalog dela popre čnog preseka. Visina stabla može da iznosi i 40m, a samo stablo je uglavnom pravo. Zbog toga je ovo drvo veoma cenjeno, jer se od njega mogu dobiti elementi velikih dužina. Drvo bora sadrži veliku koli činu smole, koja mu povećava trajnost. Borovina se upotrebljava kao tesano i rezano drvo. Koristi se i za izradu konstrukcija od drveta i za stolariju, naziva se čamova graña. Jela - je drvo žućkasto-bele boje u popre čnom preseku, koje može da dostigne

visinu i do 40m, a debljinu i do 40cm. Zbog znatno manjeg sadržaja smole, ima manju trajnost u odnosu na borovinu. Koristi se samo na onim mestima gde ne će biti izložena dugotrajnom delovanju vlage. Jelovina se upotrebljava sa izradu stolarije, oble, tesane i rezane gra ñe (koja se koristi za izradu skela i oplata). Smreka (omorika) - je smolasto drvo koje može da dostigne visinu i do 50m. Nije

otporna na vlagu. Upotrebljava se za izradu meñuspratnih konstrukcija, krovnih vezača, skela, stolarije itd. Sli čna je jeli. Ariš - dostiže visinu i do 40m. Popre čni presek je beložu ćkaste boje, sa tamnijim

središtem, godovi se jasno raspoznaju. Odlikuje se izrazitom trajnoš ću i zbog toga se koristi za izradu drvenih mostova, telefonskih stubova, nosa ča meñuspratnih konstrukcija, stolarije itd. Po komercijalnoj podeli drvo se razvrstava na tvrdo drvo i meko drvo samo na osnovu botani čke klasifikacije. U grupu tvrdog drveta ubrajaju se lišćari koji rastu u krajevima sa umerenom klimom i drveće iz tropskih krajeva. U grupu mekog drveta ubrajaju se četinari. Na područ ju drvenih konstrukcija važi drugačija klasifikacija. Kao materijal za izradu drvenih konstrukcija koriste se: četinari (jela, smrča, beli i crni bor) tvrdi lišćari (hrast, jasen, bagrem, bukva, brest i grab). i meki lišćari (lipa, topola, breza, jasika itd.). 





OSNOVNE OSOBINE DRVETA


8


Fizičke osobine Boja i tekstura predstavljaju karakeristi čne osobenosti za pojedine vrste drveta.

Vrste drveta koje poseduju lepu boju i teksturu visoko se cene i koriste se kao skupocen materijal. Boja i tekstura zavise od sadržaja vode u drvetu. Vlažnost. Voda koja se nalazi u drvetu može se svrstati u tri grupe: slobodna voda , koja se kreće kroz sudove drvne mase i može je biti u drvetu 





onoloko koliko ima šupljina, atheziona voda koja se nalazi u vlaknima drveta i zidovima sudova i koja predstavlja fizički vezanu vodu i hemijski vezana voda koja ulazi u sastav ćelija koje obrazuju drvo.

Živo i posečeno drvo ima veliki sadržaj vlage. Prilikom sušenja iz sveže pose čnog drveta isparava slobodna voda i to prvo voda iz delova koji su bliži površini, a kasnije i iz unutrašnjosti drvne mase. Daljim sušenjem dolazi do isparavanja athezione vode. Hemijski vezanu vodu nije mogu će odstraniti iz drveta postupcima sušenja. Vlažnost drveta u slu čaju kada su sva vlakna i zidovi sudova zasi ćeni vodom, ali nema slobodne vode unutar sudova (atheziona voda), naziva se kriti čn a ta č ka zasi će nosti vlakna . Tačka zasi ćenosti vlakana zavisi od struture i hemijskog sastava drveta i kreće se od 20 do 35%. Najčešće se usvaja da je 30%. Svaki potpuno suvi komad drveta apsorbova će vlagu iz okolne atmosfere dotle dok ne bude uspostavljena ravnoteža sa okolinom. Ovaj fenomen se naziva sorpcija i javlja se kod čvrstih materijala sa kompleksnom kapilarnom strukturom. U okviru sorpcije razlikuju se dva podru č ja vlažnosti drveta: higroskopno i kapilarno. 



U područ ju higroskopne vlažnosti, vlažnost drveta je manja od tačke zasi ćenosti vlakana. Drvna masa tada sadrži samo athezionu vlagu, a vlažnost zavisi samo od relativne vlažnosti i temperature okoline. Vlaga koja se nalazi u drvetu posle dugotrajnog stajanja na vazduhu naziva se ravnotežna vlaga. U kapilarnom područ ju vlažnost drveta je veća od tačke zasi ćenja vlakana. Drvna masa tada pored athezione sadrži i izvesnu koli činu slobodne vode. Prema JUS-u razlikuju se sledeći stepeni vlažnosti drveta: napojeno drvo (drvo zasi ćeno vodom) kod koga je vlažnost daleko iznad tačke zasi ćenosti vlakana ( šupljine u drvetu su u potpunosti ispunjene vodom) sirovo drvo kod koga je vlažnost ve ća od tačke zasi ćenosti vlakana; polusuvo drvo , koje ne sadrži slobodnu vodu (vlažnost cca 30%); prosušeno drvo - vlažnost do 22% (transportno suvo 18 - 22% i vazdušno suvo 12 - 18%); 








9




isušeno drvo , vlažnosti 6 - 22% i



suvo drvo vlažnosti oko 0%.

Ukupna vlažnost drveta može da bude vrlo velika. Na primer kod pose čenog drveta može da varira od 40 - 120%, a kod drveta držanog u vodi može da dostigne vrednost i 200%. Skupljanje i bubrenje .Zbog higroskopnosti, drvo je podložno promenama dimenzija

zbog promene vlažnosti. Skupljnje drveta predstavlja smanjenje linearnih dimenzija i zapremine drveta usled gubitka vode, a bubrenje predstavlja pove ćanje istih usled upijanja vode (vlage). Promenu vlažnosti drveta od 0% do ta čke zasićenja vlakana prati pove ćanje dimenzija i zapremine po približno linearnom zakonu. U slu čaju vlažnosti iznad tačke zasićenja, dimenzije i zapremina drveta prakti čno se ne menjaju. Identi čno ponašanje, samo suprotnog karaktera zapaža se prilikom sušenja drveta. Navedene pojave bubrenje i skupljanje razli čito se manifestuju u pojedinim karakteristi čnim pravcima "l", "r" i "t" (slika). Najmanja promena dimenzija se javlja u podužnom pravcu ("l"-1) 0.1 - 0.4%, znatno veća u radijalnom pravcu ("r"-2) 2 - 5%, dok je najveća u tangencijalnom pravcu ("t"-3) i iznosi 4 - 8%. Ove promene dimenzija izazivaju i promenu zapremine koja je prikazana linijom 4. Bubrenje i skupljanje izazivaju unutrašnje napone u drvnoj masi koji mogu da dovedu do različitih deformacija i defekata materijala. Drvo sa većom gustinom se više skuplja i bubri nego drvo koje ima manju gustinu. Stepen deformisanja zavisi od toga iz kog dela popre čnog preseka je isečen konkretan proizvod (slika). Daska ise čena iz središnjeg dela stabla (a) zahvaljuju ći simetričnosti najmanje se deformiše; Znatno veće deformacije imaće elementi isečeni sa krajeva stabla (b, c i d). Više se deformišu daske ve će širine. Da bi se sprečilo krivljenje, vitoperenje, pojava pukotina i drugih štetnih pojava, drvo tokom eksploatacije treba da sadrži samo uravnoteženu vlagu, tj. da se koristi u sredinama gde se vlaga tokom vremena ne će bitnije menjati. Specifična i zapreminska masa . Specifična masa drvne supstance je prakti čno

konstantna i ne zavisi od vrste drveta. Iznosi oko 1560 kg/m3.

Zapreminska masa bitno zavisi od vrste drveta, a u opštem slu čaju varira i u okviru jedne vrste drveta. Vrednost zapreminske mase zavisi od strukture i poroznosti drveta. U najvećem broju slučajeva zapreminska masa apsolutno suvog drveta je manja od 1000kg/m3. Sa povećanjem vlažnosti zapreminska masa raste, pa se zbog omogućenja poreñenja, definiše u odnosu na standardnu vlažnost koja iznosi 15 %. U narednoj tabeli prikazane su prose čne vrednosti zapreminskih masa pojedinih vrsta drveta u funkciji vlažnosti H. 3)

Tabela: Vrednosti zapreminskih masa (kg/m u funkciji vlažnosti drveta H

Vrsta drveta

H= cca 30%

H = 15 - 20%


H ≤ 15% 10


Bor Jela Smreka Hrast Bukva

700 1100 730 1010 1070

520 450 470 690 720

490 410 430 650 690

Toplotna provodljivost . Drvo kao materijal ima vlaknastu i poroznu strukturu za

koju je karakterisična mala toplotna provodljivost. Meñutim, s obzirom na anizotropnost, njegova toplotna provodljivost zavisi od pravca delovanja toplotnog fluksa: toplotna provodljivost u pravcu vlakana je oko dva puta ve ća od provodljivosti upravno na vlakna ( λl = 0.35 W/mK, a λu = 0.17 W/mK). Koeficijent toplotne provodljivosti drveta zavisi od njegove vlažnosti. Utvr ñeno je da se za 1% pove ćanja vlage λ poveća za 1.25%. Termički koeficijent linearnog širenja drveta takoñe zavisi od pravca vlakana i

iznosi (za temp. područ je -500C do +500C): -6 αt =( 3 - 6)10 paralelno vlaknima -5 αt =( 2 - 4)10 u radijalnom pravcu -5 αt =( 3 - 8)10 u tangencijalnom pravcu 





Drvo u podužnom pravcu ima male termi čke dilatacije, dva puta manje od dilatacija čelika i betona. Provodljivost zvuka - kod drveta je oko 4 puta veća u pracu upravnom na vlakna, a

u pravcu paralelno vlaknima 10 do16 puta ve ća od provodljivosti vazduha. Elektroprovodljivost drveta zavisi pre svega od njegove vlažnosti i zato drvo koje

se koristi kao elekto izolator mora biti potpuno suvo. Specifi čni električni otpor drveta iznosi 75⋅107Ωcm, a kod sirivog drveta je desetak puta manji. Vatrootpornost. Drvo je za razliku od kamena, keramike, betona i čelika zapaljiv

materijal, koji se lako pali i gori (200-2500C). Bitna karakteristika drveta pri požaru je da ne menja zna čajno svoje mehani čke karakteristike, što je u odnosu na beton i čelik kvalitativna razlika. Uprkos svojoj zapaljivosti drvo, posebno ono ve ćih dimenzija poprečnog preseka, se bolje ponaša u požaru od aliminijuma i čelika zbog mnogo manjeg koeficijenta toplotne provodljivosti, manjeg koeficijenta linearnog širenja i stvaranja ugljeni čnog sloja. Pri sagorevanju na površini drveta se stvara nagoreli ugljenični sloj koji sprečava brzo prodiranje toplih zapaljivih gasova u unutrašnjost preseka i time ga štiti. Brzina stvaranja ugljeni čnog sloja je 0,6 - 0,8 mm/min što znači da se po obimu (sa svake strane preseka) drvo smanji prose čno 3,5 - 5 cm za sat vremena. Problem zapaljivosti i gorenja konstrukcija od monolitnog drveta obično leži u manjim presecima, osim ukoliko se ne radi o izuzetno masivnim konstrukcijama.


11

predavanje 20 drvo

Recommend Documents