Mašinski materijali - Pr Pre eda dava vanj nje e (AS AS))- 1 a b c ab c
Gra đ đ a atoma
Gr č k i – Ato čki tom mos - nedeljiv
Najmanja česti estica ca mate materi rije je koja koja zadr zadrža žava va kara karakt kter eris istitične osob osobin ine e hemi hemijs jskkog elem elemen enta ta jest jeste e atom, koji oji je sasta astavvljen jen od tri tri vrste rste suba subato toms mski kih h čestica: protona,, • protona neutron utrona ai • ne elektron lektrona a. • e
Proton i neutron zajedno obra obrazu zuju ju jezg jezgro ro atom atoma a (nuk (nukle leus us), ), dok spoljne delove atoma čine elektroni
Atom Atom = Nuk Nukle leus us (protoni i neutroni neutroni)) + Elektroni
Gr č k i – Ato čki tom mos - nedeljiv
Najmanja česti estica ca mate materi rije je koja koja zadr zadrža žava va kara karakt kter eris istitične osob osobin ine e hemi hemijs jskkog elem elemen enta ta jest jeste e atom, koji oji je sasta astavvljen jen od tri tri vrste rste suba subato toms mski kih h čestica: protona,, • protona neutron utrona ai • ne elektron lektrona a. • e
Proton i neutron zajedno obra obrazu zuju ju jezg jezgro ro atom atoma a (nuk (nukle leus us), ), dok spoljne delove atoma čine elektroni
Atom Atom = Nuk Nukle leus us (protoni i neutroni neutroni)) + Elektroni
Delovi atoma Elektron je
otkrio 1897.god. Thomson (Tomson) On je negativno naelektrisan Ima masu masu koja koja je ~1/2000 ~1/2000 deo mase protona. protona.
Proton je
otkrio 1919. Rutherford (Radeford) Predstavlja sastavni deo jezgra atoma Ima pozitivno naelektrisanje Masa je ~2000 puta već veća od mase elektrona
identifikovao 1932. Chadwick (Čadvik): Drugi sastavni deo jezgra Nema naelektrisanje Masa Masa je apro aproks ksima imativ tivno no jed jedna naka ka mas masii protona
Neutron je
Modeli atoma – istorijski razvoj
John Dalton
J. J. Thomson
Ernest Rutherford
Niel Nielss Bohr Bohr
Schrödinger
U pogl pogled edu u grad radje atom atoma a Ni Nils ls Bor je 1913 1913.. godin odine e predl redlož ožio io plan planet etar arnu nu teo teoriju riju kojo kojom m se mogu mogu obja objasn snititii spek spektr tral alne ne lini linije je vodo vodoni nika ka i drug drugih ih elem elemen enat ata a sli sličnih nih vodo vodoni niku ku.. Boro Borova va teor teorijija a objašn objašnjav java a karakt karakteri eristi stične spektre i gradju atom toma malog atomskog broja (atoma sličnih vodoniku). Šred Šredin inge gerr (Sch (Schrö rödi ding nger er)) je 1926 1926.. godin godine, e, Boro Borovv mode modell sfern sferne e orbi orbite te,, po kojo kojojj se elek elektr tron onii kao kao mate materi rija jallne kugl kuglic ice e obr ću oko jezg jezgra ra,, zam zameni enio prost rostor orno nom m lju ljusk sko om - elek elektr tron onsk skiim obla oblako kom m koji koji može ože imati mati više više slo slojeva jeva (ni (nivoa) voa).. To To zna znači da jedna ljuska može imati elektrone rasp raspor ored edje jene ne po razl razliičitim itim sloj slojev evim ima a tj. tj. orbi orbita tala lama ma
Izgled prostornih ljuski po kojima se kre ću elektroni
Elektroni Elektroni su čestice koje kruže oko jezgra atoma slično Zemlji koja se obr će oko sopstvene ose dok istovremeno kruži oko Sunca. Ta rotacija, kao i ona koju čine planete, ostvaruje se neprekidno i u savršenom redu po putanjama koje zovemo orbite. Da načinimo poređenje između veličine elektrona i veličine Zemlje: ako uvećamo atom do veličine Zemlje, elektron bi bio veličine jabuke.
Solarni sistem
Modeli atoma
Elektroni su sićušne čestice, veličine skoro dvehiljaditog dela veličine neutrona i protona. Atom ima isti broj elektrona kao i protona, i svaki elektron nosi negativno (-) naelektrisanje koje je jednako pozitivnom (+) naelektrisanju koje nosi svaki proton. Ukupno pozitivno (+) naelektrisanje u jezgru i ukupno negativno (-) naelektrisanje elektrona poništavaju jedno drugo i atom postaje neutralan. Električno naelektrisanje koje oni nose obavezuje elektrone da poštuju određene fizičke zakone. Jedan od tih fizičkih zakona široko je poznat: "Ista električna naelektrisanja međusobno se odbijaju, a suprotna privlače."
Jezgro atoma Do 1932. godine, smatrano je da se jezgro sastoji samo od protona i elektrona. Tada je otkriveno da u jezgru nema elektrona ve ć neutrona koji se nalaze pored protona. Poznati naučnik Čedvik (Chadwick) dokazao je 1932. godine postojanje neutrona u jezgru i bio je nagrađen Nobelovom nagradom za svoje otkriće.)
Proton
Jezgro atoma se sastoji iz približno jednakog broja protona i neutrona. Protoni su pozitivno naelektrisani, a elektroni negativno, tako da je atom u električnom pogledu neutralan. U svakom atomu, protoni i neutroni gusto su zajednički spakovani i čine oko 99.9% ukupne mase atoma, a ostatak mase čine elektroni.
Neutron
Kvarkovi - granica fizičkog postojanja Do pre dvadeset godina smatrano je da su najmanje čestice koje sačinjavaju atome bili protoni i neutroni. Ipak, nedavno je otkriveno da postoje mnogo manje čestice u atomu koje formiraju gore pomenute čestice. Otkriće je dovelo do razvoja nove grane fizike, zvane "fizika čestica" koja istražuje "subčestice" u okviru atoma i njihova kretanja. Istraživanja koja su vršili fizi čari koji se bave fizikom čestica otkrila su da su protoni i neutroni koji sačinjavaju atom u stvari formirani od subčestica zvanih "kvarkovi". Dimenzija kvarkova koji formiraju proton, koji je tako sićušan da prevazilazi mogućnosti ljudske imaginacije: 10 -18 (0,000000000000000001) metara.
Skup od tri kvarka koji sačinjavaju jedan proton
Postoji veliki prostor koji se nalazi izme đu osnovnih čestica. Ako razmišljamo o protonu u jezgru kiseonika kao o kući u centralnoj Francuskoj, onda elektron koji kruži oko njega pravi krug koji prolazi kroz Holandiju, Nemačku i Španiju.
Elementarna čestica
Znak čestice
Masa, g
Proton Neutron Elektron
p+ n0 e-
1.673×10-24 1.675×10-24 9.109×10-28
Relativna masa čestice 1 1 0
Relativno Naelektrisanje naelektrisanje čestice, kuloni (C) čestice +1.602×10-19 +1 0 0 -1.602×10-19 -1
Atomski broj (Z) pokazuje broj protona (pozitivno naelektrisanih čestica) u jezgru atoma i u neutralnom atomu atomski broj je tako đe jednak broju elektrona u njegovom naelektrisanom oblaku. Svaki element ima svoj vlastiti karakteristi čni atomski broj koji odre đuje hemijske osobine elementa i prema tome atomski broj određuje element.
Atomski brojevi elemenata, od vodonika, koji ima atomski broj 1, do hanijuma, koji ima atomski broj 105 daju se u Periodnom sistemu elemenata.
Razne vrste atoma nastaju kombinacijama razli čitih brojeva protona, neutrona i elektrona. Ukupna masa svih čestica predstavlja atomsku masu . Relativna atomska masa je broj koji se dobija upoređivanjem sa masom nekog
drugog atoma, odnosno delom mase atoma koji je uzet za standard. Danas se kao standard koristi 1/12 mase ugljenika C 12. Relativna atomska masa pokazuje koliko je puta masa atoma odre đenog elementa veća od 1/12 mase atoma C 12.
Osnovna jedinica za koli činu materije je mol. Mol je količina materije koja sadrži onoliki broj osnovnih čestica koliko ima atoma ugljenika u 12 g izotopa C12. Taj broj je uvek 6,023 × 1023 i naziva se Avogadrov broj.
Atom vodonika Najprostiji atom, atom vodonika sastoji se iz jednog protona i jednog elektrona te mu je atomski broj 1. Vodonik je najlakša materija koju poznajemo; u tečnom vodoniku potonuće čak i pluta.
Izotopi Hemijski elementi koji se razlikuju po broju neutrona, a imaju isti broj protona nazivaju se izotopima datog elementa. Mase izotopa su različite, ali su im identične hemijske osobine. Tako npr. stabilan izotop ugljenika C12 ima 6 protona i 6 neutrona, a radioaktivni ugljenik C14 ima 6 protona i 8 neutrona Elementi sa 90 i više protona (npr. uranijum) imaju nestabilne izotope - jezgra im se raspadaju i nastaju atomi drugih elemenata.
Ugljenik C
12
Ugljenik C
14
Elektroni se obr ću samo u elektronskim ljuskama. Postoji sedam elektronskih ljuski. Svaka elektronska ljuska ima određen nivo energije koji varira u skladu sa udaljenošću ljuske od jezgra. Što je elektronska ljuska bliža jezgru, njeni elektroni imaju manje energije, a što je dalja od jezgra, njeni elektroni imaju ve ću energiju. Prva ljuska (orbita) Najniži energetski nivo
-
Druga ljuska (orbita) Viši energetshi nivo
Treća ljuska (orbita) Još viši energetshi nivo
Svaka elektronska ljuska ima "podljuske“ (orbitale), u okviru kojih se elektroni te ljuske neprestano kreću. Elektron mora da primi spoljašnju energiju da bi mogao da putuje izme đu ljuski. Izvor te energije je "foton".
• Svetlost koja dolazi sa Sunca na Zemlju
rasipa se u obliku fotonskih čestica. Te fotonske čestice, rasejane širom Zemlje, pogađaju atome materije. • Fotoni ne mogu da putuju daleko unutar atoma. Oni pogađaju elektrone koji kruže oko jezgra. • Elektroni apsorbuju te fotone koji ih pogađaju. • Kada elektroni prime energiju fotona koje apsorbuju, oni dospevaju na drugu ljusku koja ima viši nivo energije. • Ti elektorni pokušavaju da se vrate u svoje prvobitno stanje. • Pošto se vraćaju do svojih prvobitnih ljuski, emituju fotone određene energije. • Fotoni koje emituju elektroni određuju boju tog predmeta.
-
-
Kvantni brojevi elektrona i atoma Glavni kvantni broj Glavni kvantni br oj n predstavlja pozitivne cele brojeve od 1 do 7 (n = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7) i definiše energetski nivo elektrona (označava se i slovima
M L
K, L, M, N, O, P); Što je veća vrednost n, to je ljuska dalja od jezgra, Udaljeniji elektroni poseduju veću energiju,
K
Orbitalni elektroni: n = glavni kvantni broj 1 n=3 2
Postoji sedam elektronskih ljuski oko jezgra atoma. Broj elektrona u ovih sedam elektronskih ljuski, koji se nikad ne menja, odre đen je matematičkom formulom:
2n2. Maksimalan broj elektrona koji može da bude prisutan u svakoj elektronskoj ljusci oko atoma fiksiran je tom formulom. (Slovo "n" označava broj elektronske ljuske.) Prva ljuska broj e- = 2(1)2 = 2 e-
-
Druga ljuska broj e- = 2(2)2 = 8 e-
Treća ljuska broj e- = 2(3)2 = 18 e-
K ljuska (n=1)
L ljuska (n = 2) 11 protona 12 neutrona
M ljuska (n = 3)
Atomska struktura natrijuma ,
Atomski broj 11, Prikaz elektrona u K, L, i M ljusci
Atomska struktura azota
2D i 3D izgled elektronskih ljuski
Drugi (sekundarni, orbitalni) kvantni broj Drugi (sekundarni, orbit alni) kvantni br oj l = 0, 1, 2, … n-1, odnosi se na podnivo elektrona (označava se sa s, p, d , f ); ovaj broj prikazuje moment količine kretanja elektrona (2 πr ·mv , zamah), kojih u datom energetskom stanju može biti 2(2l +1),
→
, o v i n i k s t e g r e n E
Glavni kvantni broj, n
Maksimalni broj elektrona u podljusci s=2 p=6 d = 10 f = 14
Glavni i sekundarni kvantni broj
e j i g r e n e e j n a
ć
e v o P
4p
n=4
4s
n=3 n=2 n=1
Glavni
kvantni broj
3s 2s
3d
n=3 n=1
3p 2p
1s
Sekundarni
kvantni broj
n=4 n=2
Elektronska konfiguracija azota Z = 7 → neophodno je 7 elektrona 4s 3s
4p 3p
4d 3d
2p 2s Druga glavna ljuska
Prva glavna ljuska
Dva elektrona u prvoj glavnoj ljusci
Dva elektrona u s podljusci druge glavne ljuske
Tri elektrona u p podljusci druge glavne ljuske
N 1s2 2s22p3
1s Prva glavna ljuska Energija
Druga glavna ljuska
Simbolično se spinovi prikazuju strelicama:
• usmerenim naviše za desnu rotaciju (↑), • usmerenim naniže za levu (↓), i
• u paru (↑↓) kad je u pitanju spinska ravnoteža. Sve se to za 3 i 4- ljusku gvoždja prikazuje u obliku: 3s2
3p6
3d 6
4s2
(↑↓)
(↑↓) (↑↓) (↓↑)
(↑↓) (↑↑↑↑)
(↑↓)
Pisanje izraza za konfiguraciju elektrona
e j i g r e n e e j n a
ć
e v o P
4p
n=4
4s
n=3 n=2 n=1
3s 2s
n=3
3d
3p 2p
1s
1s2 2s22p6 3s23p63d10 4s24p6
n=1
n=2
n=4
Primer - Magnezijum Mg Z=12
Broj elektrona = 12 Ispunjena 1 s orbita Preostao broj elektrona = 10 L ljuska (n=2) K ljuska (n=1)
Podsećanje s orbita 2 elektrona p orbita 6 elektrona d orbita 10 elektrona
Ispunjena 2 s orbita Preostao broj elektrona = 8 12 Protona 12 neutrona
Ispunjena 2 p orbita Preostao broj elektrona = 2
Ispunjena 3 s orbita
Mg 1 s2 2 s2 2 p6 3 s2
Preostao broj elektrona = 0 M ljuska (n=3)
1s22s22 p63s23 p64s23d 104 p65s2 4d 105 p66s24f 145d 106 p67s25f 14 6d 107 p6 Maksimalni broj elektrona u podljusci s=2 p=6 d = 10 f = 14
Način pamćenja
7s 7 p 6s 6 p 6d 5s 5 p 5d 5f 4s 4 p 4d 4f 3s 3 p 3d 2s 2 p 1s
Primer za hlor (Cl) K ljuska (n=1)
L ljuska (n=2)
17 Protona 18 neutrona
M ljuska (n=3)
Magnetni i spinski kvantni broj
• Magnetni kvantni broj m vrednosti od -l do +l , uključujući i nulu, definiše l
nagib ravni oblaka elektrona, npr. za n = 2 i l = 2 dobija se ml = -1, 0, +1,
• Spinski kvantni broj m , vrednosti -1/2 do +1/2 definiše smer obrtanja s
elektrona oko sopstvene ose (- ulevo i + udesno).
Paulijev princip isključivosti (Wolfgang Pauli) glasi da dva elementa ne mogu da imaju ista četiri kvantna broja.
Model atoma natrijuma
1s
Tablica za određ ivanje oblika orbitala
2p 3s
2s
n
1
l
0
0
1
0 1 2
s p d f
s
s
p
s
k = l +1
1
1
2
1 2 3
n/k *
1
2
1
3 1.5 1
2(2l +1)
2
2
6
2
* n/k
2
3
p d
6 10
=1 odgovara kružnoj putanji, a n/k>1 eliptič noj putanji
Stabilne elektronske konfiguratcije
Z 2 10 18 36 54 86
Elemenat He Ne Ar Kr Xe Rn
Konfiguracija 1s2 1s22s22p6 1s22s22p63s23p6 1s22s22p63s23p63d104s24p6 1s22s22 p63s23 p63d 104s24 p64d 105s25 p6 1s22s22 p63s23 p63d 104s24 p64d 104f 145s25 p66s25d 106 p6
Opšti izraz konfiguracije elektrona
Fr (Z = 87) 1s2 2s22 p6 3s23 p6 4s23d 104 p65s24d 105 p66s24f 145d 106 p67s He Ne Ar Kr Xe Rn
Elektronske konfiguracije glavnih tehni čkih metala (Fe, Al, Cu, Mg)
Element
Atomski broj
Elektronska konfiguracija
Magnezijum (Mg)
12
1s2 , 2s2 p6 , 3s2
Aluminijum (Al)
13
1s2 , 2s2 p6 , 3s2 , p1
Gvoždje (Fe)
26
1s2 , 2s2 p6 , 3s2 p6 d 6 , 4s2
Bakar (Cu)
29
1s2 , 2s2 p6 , 3s2 p6 d 10 , 4s1
Elektronska struktura prvih 20 elemenata Ime
Atomski broj
Elektronska struktura
Vodonik
1
1s1
Helijum
2
1s2
Litijum
3
1s22s1
Berilijum
4
1s22s2
Bor
5
1s22s22p1
Ugljenik
6
1s22s22p2
Azot
7
1s22s22p3
Kiseonik
8
1s22s22p4
Fluor
9
1s22s22p5
Neon
10
1s22s22p6
Natrijum
11
1s22s22p63s1
Magnezijum
12
1s22s22p63s2
Aluminijum
13
1s22s22p63s23p1
Silicijum
14
1s22s22p63s23p2
Fosfor
15
1s22s22p63s23p3
Sumpor
16
1s22s22p63s23p4
Hlor
17
1s22s22p63s23p5
Argon
18
1s22s22p63s23p6
Kalijum
19
1s22s22p63s23p64s1
Kalcijum
20
1s22s22p63s23p64s2
Inertni gas elektronska konfiguracija je stabilna
Element
Vodonik Helijum Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor
Atomski broj
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Elektronska konfiguracija
1 s1 1 s2 1 s22 s1 1 s22 s2 1 s22 s22 p1 1 s22 s22 p2 1 s22 s22 p3 1 s22 s22 p4 1 s22 s22 p5 1 s22 s22 p6 1 s22 s22 p63 s1 1 s22 s22 p63 s2 1 s22 s22 p63 s23 p1 1 s22 s22 p63 s23 p2 1 s22 s22 p63 s23 p3
Valenca Electrons
1 2 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5
Lewis-ove tačke
H He Li Be B C N O F Ne Na Mg Al Si P
Valentni elektroni i elektroni u unutrašnjim ljuskama Valentna ljuska je spoljašnja ljuska atoma po kojoj se kreću elektroni
Mg - primer 2
2
6
1 s 2 s 2 p
[Ne] 3 s2 Elektroni u unutrašnjim ljuskama nemaju značajnog uticaja na hemijske osobine
3 s2
Elektroni u valentnoj ljusci određuju hemijske osobine
Postoji 109 hemijskih elemenata koji su do sada otkriveni. Ceo svemir, naša Zemlja i sve živo i neživo u našem svetu formirano je raspoređivanjem tih 109 elemenata u različitim kombinacijama. Do sada smo videli da su svi elementi izgrađeni od atoma koji su slični jedni drugima i koji su sačinjeni od istih čestica. Prema tome, ako su svi atomi koji sačinjavaju elemente izgrađeni od istih čestica, šta onda čini da se elementi razlikuju jedni od drugih i šta je uzrok formiranja beskrajno različitih supstanci? Broj protona u jezgru atoma suštinski odvaja elemente jedne od drugih. Postoji jedan proton u atomu vodonika, najlakšem elementu, dva protona u atomu helijuma, drugom najlakšem elementu, 79 protona u atomu zlata, 8 protona u atomu kiseonika i 26 protona u atomu gvožđa. Ono što čini razliku između zlata i gvožđa, i gvožđa i kiseonika je jednostavno različit broj protona u njihovim atomima. Vazduh koji dišemo, naše telo, biljke i životinje, planete u svemiru, živo i neživo, gorko i slatko, čvrsto i tečno, sve... sve ovo je izgrađeno od protona, neutrona i elektrona.
Periodni sistem elemenata Ruski hemičar Dmitrij Mendeljejev predložio je 1869. godine da se svi do tada poznati hemijski elementi srede prema rastućim atomskim težinama i periodičnosti njihovih osobina. Docnije se pokazalo da je za postizanje potpune periodičnosti osobina trebalo poredjati elemente prema rastu ćem atomskom broju odnosno ukupnom broju elektrona.
Zakon periodičnosti Slična fizička i hemijska svojstva periodično se ponavljaju pri čemu se elementi mogu poređati po rastućim atomskim brojevima.
Atomski broj = broj protona
Atomski broj Simbol elementa Atomska masa
Atomska masa = masa protona + masa neutrona
Periodni sistem zasnovan na elektronskoj konfiguraciji Alkalni metali
Alkalni zemljani metali
Plemeniti gasovi Nemetali
K e d o i r e p u v o z e s e t s r V
L
Slična svojstva u vertikalnim kolonama koje se nazivaju grupe
M N O P Q
Prelazni metali
Halogeni elementi
Metali Lantanidi Aktinidi
Moderan periodni sistem elemenata
Periodni sistem elemenata se sastoji od horizontalnih redova (perioda) i vertikalnih redova (grupa). Periode se označavaju slovima K, L, M, N, O, P, Q ili brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, a kolone rimskim brojevima od I - VIII + (nulta) grupa (0). Kolone I - VII dodatno su podeljene na podgrupe označene slovima A i B. Sa porastom atomskog broja dolazi do skokovite promene osobina po kojima se elementi medjusobno razlikuju. Elementi koji se nalaze u istoj koloni imaju sličnu gradju spoljašnjeg elektronskog sloja te stoga i sli čne osobine.
Periodični trend atomskih radijusa
Svaki atom se može smatrati u prvoj aproksimaciji kao sfera sa odre đenim radijusom. Radijus atomske sfere nije konstantan, ve ć zavisi u izvesnom stepenu od njegove okoline. Na osnovu prethodne slike o čigledne su težnje (uz male izuzetke) u atomskoj veličini. Veličina atoma je zna čajna pri proučavanju difuzije atoma u metalnim legurama.
Metali, nemetali i metaloidi
Metali: Elementi koji su obično na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju. Najveći broj elemenata su metali. Nemetali: Elementi gornjeg desnog ugla periodnog sistema. Njihova hemijska i fizička svojstva su različita od metala. Metaloidi: Elementi leže na dijagonalnoj liniji između metala i nemetala. Njihova hemijska i fizi čka svojstva su izme đu metala i nemetala.
s, p, d i f blokovi u Periodnom sistemu elemenata
Plemeniti gasovi Hemijska svojstva atoma elemenata zavise u osnovi od reaktivnosti najudaljenijih elektrona. Najstabilniji ili najmanje reaktivni od svih elemenata su plemeniti gasovi ili tzv. inertni gasovi (He, Ne, Ar, Kr, Xe i Rn). Svi oni, osim He, u zadnjoj ljusci imaju s 2p6 elektronsku konfiguraciju, koja ima veliku hemijsku stabilnost što se odražava neaktivnoš ću plemenitih gasova da hemijski reaguju sa drugim elementima.
Elektropozitivni i elektronegativni elementi Elektropozitivni elementi su po svojoj prirodi metalni i odaju elektrone u hemijskim reakcijama stvaraju ći pozitivne jone, ili katjone. Najviše
elektropozitivni elementi su u grupi 1A i 2A Periodnog sistema elemenata. Elektronegativni elementi su po svojoj prirodi nemetalni i primaju elektrone u hemijskim reakcijama stvaraju ći negativne jone, ili anjone. Najviše elektronegativni elementi su u grupi 6A i 7A Periodnog sistema elemenata. Neki elementi mogu se ponašati na elektronegativni ili elektropozitivni na čin (C, Si, Ge, P itd.).
Elektronegativnost Elektronegativnost se definiše kao stepen kojim atom privla či elektron ka sebi. Uporedna težnja atoma da pokaže elektropozitivno ili elektronegativno ponašanje može se kvantitativno izraziti ozna čavanjem svakog elementa elektronegativnim brojem. Kreće se u granicama od 0.7 do 4.0, Veće vrednosti: tendencija ka preuzimanju elektrona. H 2.1
He -
Li 1.0
Be 1.5
F 4.0
Ne -
Na 0.9
Mg 1.2
Cl 3.0
Ar -
K 0.8
Ca 1.0
Br 2.8
Kr -
Rb 0.8
Sr 1.0
I 2.5
Xe -
Cs 0.7
Ba 0.9
At 2.2
Rn -
Fr 0.7
Ra 0.9
Ti 1.5
Cr 1.6
Manja elektronegativnost
Fe 1.8
Ni 1.8
Zn 1.8
As 2.0
Veća elektronegativnost
Neki trendovi ponašanja elemenata u zavisnosti od položaja u Periodnom sistemu elemenata
Metali: Elementi koji su obično na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju. Najveći broj elemenata su metali.
