Porodično pravo Brak
Osnovni pojmovi i načela Pojam (PZ § 3) Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene.
Zakonom ureĎena zajednica Zajednica muškarca i žene (nisu priznati brakovi osoba istog pola) Zajednica života
Načela braka: 1. Načelo slobodnog pristanka na brak – brak se može sklopiti samo na osnovu
slobodnog pristanka budućih suprožnika, 2. Načelo ravnopravnosti supružnika – supružnici su ravnopravni, 3. Načelo monogamije – zabranjena je simultana poligamija, ali ne i suksesivna.
TakoĎe, nije zabranjena ni faktička poligamija, 4. Načelo laiciteta – podrazumeva podrazumeva isključvu nadležnost države za zaključenje braka i rešavanje svih spora u vezi sa brakom, 5. Načelo potpunosti i trajnosti .
Sklapanje braka (PZ drugi deo) 1. Različitost polova 2. Saglasna izjava volja 3. Forma 4. Odsustvo bračnih smetnji 5. Odsustvo bračnih zabrana 6. Zaključenje u cilju zajednice života (brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja
zajednice života (PZ § 32.)
1. Različitost polova Proizilazi iz same definicije braka kao zakon om ureĎene zajednice života muškarca i žene (PZ § 3.)
2. Saglasna izjava volje
Karakteristike izjave volje za zaključenje braka jesu:
Izjava mora biti ozbiljna Izjave moraju biti date istovremeno, istovremeno, Izjava mora biti bezuslovna, bezuslovna, Izjave moraju biti podudarne (u afirmativnom smislu), Izjave moraju biti date lično.
Page 1 of 21
3. Forma
Zakonska forma za zaključenje braka jeste ad solemnitatem . Obavezno je da se saglasne izjave volje daju pred pred matičarem matičarem.
Postupak za zaključenje je propisan u PZ deo 10, glava 2, odeljak 2. PZ § 292- 304. “Postupak sklapanja braka” . Propisano je da se postupak sprovodi pred upravnim organom – – matičarom MeĎutim, postupak nije deo obavezne forme i povreda postupka ne povlači ništavost braka.
Nadležnost Stvarna nadležnost – – opštinski organ uprave na čijoj se teritoriji vode, u drugom stepenu
Ministarsvo rada i socijalne politike.
Funkcionalna nadležnsot – – matičar Mesna nadležnost – nadležnost – mesna nadležnost za zaključenje braka nije predviĎena, tako da se brak može zaključiti pred bilo kojim stvarno i funkcionalno nadležnim nadležnim organom.
Postupak – postupak se sastoji iz tri faze: prethodni postupak, postupak venčanja i postupak registracije. Prethodni postupak (PZ § 292-298) – Budući supružnici podnose ZAHTEV za sklapanje braka (ako to učine usmeno, matičar o tome sačinjava zapisnik), uz zahtev podnose i potrebnu dokumentaciju (izvod iz MKR, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. TakoĎe, ako je neko imao prethodni brak i dokaz da
je taj brak prestao, ako to već nije upisano u matičnu knjigu). Matičar može zahtev prihvatiti, nakon čega će sa podnosiocima obaviti razgovor i upoznati ih sa posledicama braka. o
o
U slučaju odbijanja zahteva – matičar može i da odbije zahtev ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviĎeni zakonom. Na ovakvu odluku podnosioci zahteva mogu uložiti žalbu ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu (Ministarstvo rada i socijalne politike) u roku od 15. dana od dana prijema rešenja. Odustajanje – ako se podnosioci zahtva ne pojave u dogovoreno vreme, matičar će konstativati da su odustali od sklapanja braka.
Postupak venčanja (PZ § 299-302) – postupak venčanja vrši se na svečan način, u prostoriji predviĎenoj za tu namenu. Vrši je matičar koji nosi lentu u bojama srpske zastave preko grudi. Izuzetno, venčanje se može vršiti i van predviĎene prostorije, ako postoje razlozi i ak o se time ne vreĎa dostojanstvo čina sklapanja braka. Činu prisustvuju budući supružnici, dva svedoka i matičar . Ceremonija počinje utvrĎi anjem identiteta budućih supružnika i utvrĎivanjem ispunjenosti uslova, nakon čega daju istovremene i istovetne izjav e volje da sklope brak, nakon čega matičar progašava da je brak sklopljen. Zaključenje braka preko punomoćnika (PZ § 301) – moguće je ako postoje opravdani razlozi da umesto jednog supružnika brak zaključi punomoćnik. Punonmoćje mora bitio izdato samo za tu priliku i overeno. U slučajuodbijanja zahteva može se uložiti žalba nadležnom ministarstvu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Svedok može biti svako poslovno sposobno lice. o
o
Postupak registracije (PZ § 303-304.) – Sklopljeni brak matičar upisuje u MKV i MKR za
oba supružnika. Upis potpisuju supružnici, svedoci i matičar (i ako je angažovan i punomoćnik). Dostavljanje izveštaja o sklopljenom braku – čini se ako je mesto roĎenja supružnika različito od mesta sklapanja braka, kao i ako je brak sklopio strani državljanin. o
Page 2 of 21
4. Odsustvo bračnih smetnji Bračnost (PZ § 17,33.) Brak ne može sklopiti lice koje je već u braku. Ovakav brak je ništav. MeĎutim, brak neće biti poništen ako je raniji brak u meĎuvremenu prestao.
Neposobnost za rasuĎivanje (PZ § 18,34,212.) Brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuĎivanje. Ovakav brak je ništav. MeĎutim, ukoliko lice u meĎuvremenu postane sposobno za rasuĎivanje, brak je rušljiv. Srodstvo (PZ § 19-21.)
Brak ne mogu zaključiti lica koja su srodnici. Krvno srodstvo (PZ § 19,35,212.) - Brak ne mog sklopiti krvni srodnici u pravo liniji, kao ni
srodnici u pobočnoj liniji 2. i 3. stepena a u 4. stepenu deca roĎene braće i sestara, te deca braće i sestara po majci. Brak sklopljen izmeĎu navedenih lica je ništav, ali može opstati ako postoje opravdani razlozi Adoptivno srodstvo (PZ § 20,35,212.) - Srodstvo zasnovano na usvojenju predstavlja smetnju
za sklapanje braka isto kao i krvno srodstvo. Takav brak je ništav, ali može opstati ako postoje opravdani razlozi. Tazbinsko srodstvo (PZ § 21,35,212) – brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom
stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak. MeĎutim, ako postoje opravdani razlozi, sud može dozvoliti zaključenje braka meĎu ovim licima. Starateljstvo (PZ § 22,36.) B rak rak ne mogu sklopiti statatelj i štićenik. Ovakav brak je ništav. Maloletstvo (PZ § 23,37. ZVPP glava 6.)
brak ne može sklopiti lice koje nije napunilo 18 godina. Izuzetno, sud može iz opravdanih razlog a dozvoliti zaključenje braka i licu koje je napunilo 16 godina, a dostiglo telesnu i duševnu zrelost neopdhodnu za vršenje prava i dužnosti u braku. Ovakav brak je rušljiv. Brak maloletnika ne mora se poništiti ako se dozvola dobije i kasnije. Postupak dobijanja dozvole – – regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku (ZVPP glava 6, § 19-86.). Postupak pokreće isključivo maloletnik ili oba maloletnika zajedno. Sud ispituje njihovu
mentalnu i fizičku zrelost i druge činjenice. Protiv rešenja suda kojim se odbija dozvola, žalbu može da izjavi samo maloletnik. Mane volje (PZ § 24,38,39.)
brak ne može zaključiti lice čija volja nije slobodna. Prinuda – brak je rušljiv ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom. Prinuda postoji kada je drugi sup ružnik ili neko treće lice silom ili pretnjom izazvao opravdani strah kod
supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim ako se vidi iz okolnosti da je ugrožen život i telo jednog ili drugog supružnika ili trećeg l ica. Zabluda – – brak je rušljiv ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Zabluda o fizičkoj ličnosti – ličnosti – kada stupi u brak sa drugom ličnosti u odnosu na koju je mislilo (veoma r etko, moguće kod blizanaca), Zabluda o graĎanskoj ličnosti – ličnosti – kada se zaključi brak sa licem za koje postoje zablude o elementima graĎanskog statusa te ličnosti (ranije bio u braku, ima dete za koje drugi supružnik nije znao...) Zabluda o bitnim osobinama l ičnosti ičnosti – – zabluda mora biti o osobinama čije postojanje bi, da je supružnik znao, uticale na odluku o sklapanju braka. braka.
Page 3 of 21
Dejstva braka (posledice braka) Posledice braka na lični status Posledice braka na lično ime prema PZ § 348. svaka kombinacija je moguća. Bračni drug koji je prilikom zaključenja braka
promenio prezime može u roku od 60 dana posle prestanka braka uzeti prezime koje je ranije nosio.
Posledice braka na državljanstvo zaključenje braka ne utiče na državljanstvo. Ipak brak omogućava olakšani postupak naturalizacije (Zakon o državljanstvu § 17. propisuje da lice koje je najmnje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom republike srbije i kome je dozvoljeno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, može biti primljen u državljanstvo Rep ublike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom). Posledica braka na poslovnu sposobnost
Srpski graĎanski zakonik dovodio je do emancipacije muža uz istovremenu zabranu za ženu da čini dobročine poslove (jer nije svejedno od koga dobija poklone). Posledice braka u pogledu prava i dužnosti supružnika ličnog karaktera karaktera
Obaveza zajedničkog života, Obaveza uzajamnog pomaganja i poštovanja,
Sloboda izbora rada i zanimanja,
Sporazumo odreĎivanje mesta stanovanja, Obaveza vernosti – bila propisana u ZBPO ali sada više nije.
Prestanak braka 1. Smrt, 2. Poništenje, 3. Razvod
Smrt (PZ § 30.)
Smrt jednog ili oba supružnika povlači prestanak braka. Činjenica smrti dokazuje se izvodom iz MKR, smrtovnicom ili pravosnažnim rešenjem vanparničnog suda o utvrĎenju činjenice smrti. Kao momentat prestanka braka uzima se momenat smrti utvrĎen u umrlici ili rešenju vanparničnog suda.
Poništenje braka (PZ § 31-39.) Apsolutna ništavost braka – razlozi za poništenje dati su kao numeru clausus. Navedeni su slučajevi: istovenost polova / nepostojanje saglasne izjave volje / zaključenje braka bez matičara / odsustvo namere zajednice života / bračnost / nesposobnost za rasuĎivanje / srodstvo / maloletstvo ispod 16 godina / starateljestvo. Ponište nje deluje pro futuro, dakle ex nunc (za razliku od obligacionog prava). Aktivno legitimisano lice jeste svako lice koje ima pravni interes.
Relativna ništavost braka – razlozi su: mane volje / maloletsvo iznad 16 godina / nesposobnost za rasuĎivanje koja je nestala tokom braka.
Page 4 of 21
Razvod braka (PZ § 40,41,210,219-246.) Razlozi za razvod braka
u našem pravu usvojen je opšti (brojne činjenice se mogu navesti kao razlog zahteva za prestanak braka), relativni (samo postojanje neke činjenice ne ovlašćuje su d a donese odluku o razvodu već se mora konstatovti i posledica u vidu ozbiljne poremećenosti bračnih odnosa) i neskriljeni (razvod se može zahtevati bez obzria na krivicu za nastanak razloga za prestanak braka) brakorazvodni uzrok. Tako su razlozi za razvod braka i postavljani alternativno unutar PZ kao: 1. Bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni 2. Objekvivno se ne može ostvarivati zajednica života.
Vrste razvoda Sporazumni razvod braka (PZ § 40.) - supružnici se mogu razvesti sačinjavanjem sporazuma o razvo du. Ovaj sporazum mora sadržati: 1. pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava (zajedniko ili samostalno vršenje roditeljskog prava) i 2. pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
Razvod po tužbi (PZ § 41.) - u našem pravu usvojen je opšti, relativni i neskriljeni brakorazvodni uzrok. Po PZ svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako je ispunjen jedan od dva uslova: 3. Bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni 4. Objekvivno se ne može ostvarivati zajednica života. Postupak Sporazumni razvod – SPORAZUMNI PREDLOG za razvod podnosi se nadležnom opštinskom sudu (mesna nadležnost u skladu sa ZPP -om). U slučaju zastupanja od strane punomoćnika,
supružnici moraju imati različite punomoćnike. punomoćnike.
Postupak po tužbi TUŽBA za razvod se podnosi nadležnom opštinskom sudu (mesna nadležnost u skladu sa ZPP om). Sud sudi u veću od jednog sudije i dvoje sudije porotnika, a u drugom stepenu veće od tri sudije. Aktivno legitimisana lica su supružnici i organ starateljstva. Naslednici mogu nataviti već započeti postupak. POSREDOVANJE se redovno sprovodi u slučaju pokretanja tužbe, osim u slučajevima: 1) jedan
od supružnika ne pristane na posredovanje, 2) jedan od supružnika nesposoban za rasuĎivanje, 3) boravište jednog od supružnika nepoznato i 4) ako jedan ili obar supružnika žive u inostranstvu. Postupak sprovodi sud na ročištu pred sudijom pojedincem. Ovaj je dužan da preporuči psiho -socijalno savetovanje od strane specijalizovane ustanove. Supružnici ne moraju pristati na savetovanje. Mirenje – svrha mirenja jeste da se raz reši konfklikt bez razvoda braka. U slučaju
pomirenja smatraće se da je tužba za razvod braka povučena. Mirenje nije uspelo ako uredno pozvani supružnici ne doĎu na poziv (s tim da sud može odlučiti da se mirenje i u ovom slučaju nastavi, ako proceni da ima izgleda da do pomirenja doĎe). Mirenje mora biti sprovedeno u roku od 2 meseca od dana dostavljanja tzužbe sudu. Ako ustranova
kojoj je mirenje povereno ne obavesti sud o rezultatima 3 meseca od dana dostavljanja tužbe, sud zakazuje ročište u doku od 15 dana od dana isteka roka za odgovor. Nagodba – sprovodi se u slučaju da mirenje nije uspelo. Svrha jeste da se odnosi razreše
bez konflikta nakon razrešenja braka. Ovde je cilj sporazum o vršenju roditeljskog prva i deobi zajedničke imovine. Za razliku od mirenja, nagodbi prisustvuju i punomoćnici. Nagodba se mora sprovesti roku od 2 meseca od dana dostavljanja tužbe sudu. Ako ustranova kojoj je nagodba poverena ne obavesti sud o rezultatima 3 meseca od dana dostavljanja tužbe, sud zakazuje ročište u doku o d 15 dana od dana isteka roka za odgovor.
Page 5 of 21
Odluke Presuda – presudom sud je dužan da odluči o vršenju roditeljskog prava.
Presuda zbog propuštanja, priznanjaj ili odricanja ne može se izreći. Stranke ne mogu zaključiti sudsko poravnanje poravnanje Pravni lekovi
Žalba – Žalba – nadležan je viši sud. Odluku donosi veće od tri sudije. Na presudu na osnovu sporazumnog predloga stranaka razlozi za žalbu mogu biti samo bitna povreda odredaba parničnog postupka ili prinuda ili zabluda prilikom zaključenja sporazuma o razvodu. N a presudu na osnovu tužbe, razlozi su svi razlozi predviĎeni ZPP -om. Vanredni pravni lekovi – – dozvoljeni su svi vanredni pravni lekovi, s tim da se presuda ne može pobijati u delu u kome je doneta odluka o razvodu (zbog mogućnosti zakonske bigamije, da lice koje je razvedeno i stup u novi brak, usvajanjem vanrednog pravanog
leka ne doĎe u situaciju da bude legalno u dva braka). Pravila postupka
Načelo isključenja javnosti (PZ § 206.) - u postupku u vezi sa porodičnim odnosima javnost je isključena. Podaci iz sudskih sposa spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku.
Istražno načelo - PZ § 205.) - u postupku u vezi sa porodičnim odnosima sud može utvrĎivati činjenice i kada one nisu meĎu strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela.
Načelo ograničenog disponiranja stranaka – u bračnom sporu nije dozvljena presuda zbog propuštanja ili na osnovu priznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje.
Vanbračna zajednica Vanbračna zajednica (PZ § 4.) Vanbračna zajednica jeste trajnija zajednica života muškarca i žene, koja nema bračnih smetnji. Bitni elementi
Zajednica života – podrazumeva sveukupnu relaciju u sferi emotivnihm seksualnih, prokreativnih, prokreativnih, kulturnih, ekonomskih i drugih potreba muškarca i žene. Trajnost – vremenski period nije presuda, već je bitna namera trajnosti od strane vanbračnih partnera. Nepostojanje zakonom predviĎenih bračnih smetnji.
Pravni status vanbračne zajednice Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima odreĎenim u zakonu. PZ u konkretnom slučaju poistovećujen prava i dužnosti bračnih i vanbračnih partnera kod opšte podobnosti za usvojenje (PZ § 101.) ili kod ustanove nasilja u porodici (PZ § 197.).
Page 6 of 21
Odnosi roditelja i dece Materinstvo i očiinstvo Materinstvo
Majka deteta jeste žena koja ga je rodila. Majčinstvo se utvrĎuje upisom u matičnu knjigu roĎenih. Taj upis obezbeĎuje se prijavom od strane porodilišta, ili pravosnažnom pravosnažnom sudskom preusdom. preusdom. Osporavanje materinstva – Materinstvo može biti osporeno od strane žene koja tvrdi da je
majka deteta ili muškarca koji se po zakonu smatra ocem deteta. Nije dopušteno osporavanje matarinstva utvrĎeno sudskom presudom, posle usvojenja detata niti posle smrti deteta.
Očinstvo Otac det eta eta nije u zakonu jasno odreĎen kao što je odreĎena majka. Propusti pri definisanja oca u zakonu – Zakon predviĎa samo mogućnost da neko bude
utvrĎen kao otac bez odreĎivanja šta se odlukom utvrĎuje. Tako, zakon uvodi prezumpciju očinstva muža majke deteta u slučaju deteta roĎenog u braku ili 300 dana nakon prestanka braka ako je prestao smrću muža i ako majka nije zaključila novi brak u meĎuvremenu. Van braka, svako ko je voljan da prizna da je otac deteta može to učiniti, uz saglasnost majke ili deteta. I da nema moderne medicine, koja može utvrdti dovoljnu sličnost u genetičkom materijalu, ne bi se znalo šta se dokazuje niti šta se priznaje. Propust je učinjen čak i kod odreĎivanja oca u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć gde nije navedeno da se ocem smatra davalac sperme koji bi u slučaju anonimnosti bio iskljčen, što slučaj kod davaoca jajne ćelije, već se i dalje koriste iste prezumpcije koje postoje i kod prirodnog začeća. Dakle, materinstvo je odreĎeno potpuno jasno i prirodno, dok je očinstvo više vi še neka administrativna funkcija bazirana na izjavama volje.
Priznanje očinstva – Očinstvo može priznati lice koje je napunilo 16 godina (dakle delimično poslovno sposobno), može biti dato samo ako je dete živo u trenutku davanja izjave (izuzetno i pre roĎenja). Sa priznanjem se mora saglasniti majka koja je poslovno sposobna. Dete pod roditeljskim staranjem
Prava deteta Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji . Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima pre svih drugih. Dete ima pravo da održava lične odnose i sa roditeljem sa kojim živi i sa roditeljem sa kojim ne živi. Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima. Dete ima pravo na slobodno izražavanje mišljenja što uključuje pravo da blagovremeno
dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje tog mišljenja.
O svim navedenim pitanjima, dete koje je navršilo 15 godina i sposobno je za rasuĎivanje, može
samostalno donositi odluke. TakoĎe, sva navedena prava mogu biti ukinuta ili ograničena (samo) odlukom suda.
Dužnosti deteta Dete je dužno da pomaže roditeljima u skladu sa svojim godinama i zrelošću. Dete koje stiče zaradu ili prihode dužno je da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja, odnosno izdržavanja roditelja i maloletnog brata ili sestre, pod uslovioma odreĎenim ovim zakonom.
Page 7 of 21
Roditeljsko pravo
Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti ro ditelja i postoji samo u meri u kojoj je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interes deteta. Ono obuhvata pravo i dužnost staranja o detetu (čuvanje, podizanje, vaspitvanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom dete ta, kao i pravo na dobijanje informacija o detetu od svih zdravstvenih i obrazovnih ustanova).
Čuvanje i podizanje deteta – lično se staraju o životu i zdravlju deteta, uključujući zabranu ponižavanja deteta i neljudskom kažnjavanju i vreĎanju dostojanstv a deteta kao i zbranu izloženosti takvim postupcima od strane trećih lica. Vaspitavanje deteta – pravo i dužnost razvijanja odnosa i usmeravanja ka usvajanju i
poštovanju vrerdnosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identita svoje porodice i društva.
Obrazovanje deteta – dužnost osnovnog školovanja deteta a za više školovanje u skladu sa
mogućnostima. Zastupanje deteta – pravo i dužnost zastupanja deteta u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta kao i pravo preduzimanja
pravnih poslova upravljanja i raspolaganja prihodom koje je steklo dete mlaĎe od 15 godina.
Vršenje roditeljskog prava Roditeljsko pravo roditelji mogu vršiti zajednički i samostalno. Vršenje može biti ureĎeno samim činom zajedničkog života, ili u slučaju nepostojanja zajednice života, sporazumom izmeĎu roditelja.
Zajedničko vršenje roditeljskog prava – vrši se samim voĎenjem zajedničkog života. U slučaju avo i na osnovu sporazuma. nepostojanja zajednice života, zajednički mogu vršiti roditeljsko pr avo Sporazum mora biti odobren od strane suda i mora biti u najboljem interesu deteta. Sporazum
mora urediti i šta se smatra prebivalištem deteta.
Samostalno vršenje roditeljskog prava – u faktičkom slučaju to je situacija kada je j edan roditelj nepoznat, umro ili potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. TakoĎe, samostano vrši roditeljsko pravo i roditelj koji živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava. Sporazumom, roditelji se mogu sporazumeti da će samo jedan vršiti roditeljsko roditeljsko pravo. Ovaj sporazum mora obuhvatiti obuhvatiti rešenja o sporazumu sporazumu o poveravanju deteta jednom roditelju, visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. U ovom slučaju roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo da odlučuje o bitnim pitanjima za život deteta, što uključuje obrazovanje, veće medicinske zahtave nad detetom, promenu prebivališta deteta i raspolaganje imovinom veće vrednosti.
Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava Nadzor vrši organ starateljstva i on moće biti preventivni i korektivni. Preventivni nadzor – obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omogućava
roditeljima da vrše roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonom.
Korektivni nadzor – obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u
vršenju roditeljskog prava. U ovom slučaju donosi odluke kojima 1. upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditel jskog jskog prava, 2. upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili utanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima, 3. zahteva od roditeklhja da polaže račun oupravljanju imovine deteta.
Page 8 of 21
Lišenje roditeljskog prava Potpuno lišenje roditeljskog prava Roditelj koji zloupotrebljava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava. Pod zloupotrerbom se podrazumeva: 1. fizičko, seksualno ii emocionalno emocionalno zlostavljanje deteta, 2. izrabljivanje deteta silenjem na preterani rad ili rad koji ugrožava zdravlje ili obrazovanje deteta odnosno rad koji je zabranjen zakonom, 3. podstianje deteta na vršenje krivičnih dela, 4. navikavanje deteta odavanju rĎavim sklonostima, 5. na drugi način zloupotrerbljava zloupotrerbljava dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.
Pod grubim zanemarivanjem dužnosti iz roditeljskog prava podrazumeva se: 1. napuštanje deteta 2. propuštanje propuštanje staranja o detetu sa kojim živi, 3. izbegavanje izdržavanja deteta ili održvanja ličnih odnosa sa detetom sa kojim ne živi, odnosno sprečavanje sprečavanje održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, 4. sa namerom i neoprvdano izbegavanje stvaranja uslova za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za snmeštaj korisnika, 5. na drugi način grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Sadržina sudske odluke lišava roditelja svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete. može biti odreĎena jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici. upisuje se u matične knjige.
Delimično lišenje roditeljskog prava (PZ § 82.) Roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava. Sudska odluka može lišti roditelja jednog ili više prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti izdržavanja deteta. Odluka o lišenju upisuje se u matične knjige.
Vraćanje roditeljskog prava (PZ § 83.) Roditelju se može vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimično delimično lišen roditeljskog prava. prava. Prestanak i produženje roditeljskog prava (PZ § 84.) 1. kada dete navrši 18. godinu života (izuzetno, ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho -
fizičkom razovju nesposobno da se samo o sebi stara i štiti svoja prava ili svojim postupcima ugrožava svoje interese, roditeljsko pravo može se produžiti do prestanka tih okolnosti), 2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva (stupi u brak), 3. kada dete bude usvojeno (izuzev kada ga usvoji njegov supružnik), 4. kada roditelj bude potpuno lišen roditeljskog prava, 5. smrću roditelja ili deteta.
Page 9 of 21
Postupak u sporovima za lišavanje odnosno vršenje roditeljskog prava (PZ § 261-273.) sud, Stvarna nadležnost – osnovni sud,
Mesna nadležnost – opšta mesna nadležnost ili sud prebivališta deteta (ako tužbu podnosi dete). Inicijalni akt – tužba, Aktivno legitimisana lica – dete, roditelj, organ starateljstva, starateljstva, javni tužilac. interesom deteta. Ako proceni da prava deteta nisu Dužnost suda – sud se mora voditi najboljim interesom dobro zastupana, dužan je detetu postavi privrermenog zastupnika. Ako je u postupku za ličenje roditeljskog prava jedna stranka dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje, postara se da dete dobije obaveštenja koja su mu potrebna, da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posveti paćnju u skladu sa godinama i zrelošću i da mišljenje deteta utvrdi na način i na mesu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelošću. Hitnost postupka (PZ § 269.) - Post upak za lišenje roditeljskog prava naročitp je hitan. Prvo
ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana ada je tužba primljena u sudu, a drugostepeni organ je džan da donese odluku u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. Obaveznost pribavljanja stručnog mišljenja (PZ § 270.) - pre nego što donese odluku o zaštiti
prava deteta ili o vršenu odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži stručno mišljenje prgana starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.
Odluka (PZ § 271.) – ako su se roditelji sporazumeli, taj se sporazum unosi u izreku presude, ako sud proceni da je to u najboljem intetresu deteta. Ako nema sporazuma ili on po oceni suda nije u najboljem najboljem interesu deteta, odluku donosi sud.
Unos odluke u matčine knjige – odluka se unosi u matične knjige.
Page 10 of 21
Usvojenje Zasnivanje usvojenja (PZ § 88-103.)
Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. Dete se može usvojiti samo ako je to u njegovom najboljem intetresu.
Usvojiti se može maloletno dete 1. koje nema žive roditelje 2. čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište, 3. čiji roditelji su potpuno lišeni poslovne sposobnosti, 4. čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem usvojenjem 5. koje se saglasilo sa usvojenjem, ako je starije od 10 godina
Ne može se usvojiti 1. maloletno dete mlaĎe od tri meseca 2. 3. 4. 5.
maloletnik kome je priznata potpuna poslovna sposobnost krvi srodnik u pravoj liniji
roĎeni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci. Štićenik od strane svog staratelja.
Usvojilac 1. Mora biti starosti izmeĎu 18-45 godina (izuzetno, moguće je da se ovaj uslov ublaži odlukom ministra), 2. mora biti lice za koje je utvrĎeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti 3. 4. 5. 6. 7.
da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem najboljem interesu deteta. Ne sme biti lice lišeno roditeljskog prava prava ne sme biti lice lišeno poslovne sposobnosti sposobnosti ne sme biti lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na osvojenika ne sme biti lice osuĎeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv raka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela, mora biti u bračnoj ili vanbračnoj zajednici (izuzetno, na osnovu odobrenja ministra, kada za to postoje naročiti razlozi, usvojiti može i lice koje živi samo.
Priprema za usvojenje – usvojiti može samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja, odnosno usvojioca deteta.
Strani državljani – usvojenje je dozvoljeno stranim državljanima pod uslovom da se ne mogu naći usvojitelji meĎu domaćim državljanima (pretpostavka je da se ne mogu naći ako je prošlo više od jedne godine od dana unošenja poataka u jedinstveni lični registar usvojenja, a u zuzetno i pre jedne godine, ako je to u najboljem interesu deteta) i da se ministar za pordičnu zaštitu saglasio sa tim usvojenjem. usvojenjem.
Dejstva usvojenja (PZ §104-105.)
Usvojenjem se izmeĎu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njegovih srodnika, zas nivaju jednaka prava i dužnosti kao izmeĎu deteta i roditelja, odnosno drugih srodnika. Prestaju prava i dužnosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i dužnosti srodnika prema njemu, a prestaje i roditeljsko pravo osim ako dete ne usvaja supružnik supružnik ili vanbračni partner roditelja roditelja deteta. Prestanak usvojenja (PZ § 106-109.)
Usvojenje prestaje poništenjem ako je ništavo ili rušljivo.
Ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovaćnost predviĎeni zakonom, Rušljivo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje bilo dato pod prinudom ili u zabludi. Posledice – nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlučuje organ starateljstva. Page 11 of 21
Hraniteljstvo Zasnivanje hraniteljstva (PZ § 110-118.) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. Lica su hranitelj i dete. I dete i
hranitelj moraju ispunjvatati odreĎene usllove da bi hraniteljstvo bilo zasnovano. Bliži uslovi propisani su podzakonskim aktima. Hraniteljstvo se može zasnovati samo ako je to u najboljem intetresu deteta i može se zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta, osim ako je dete bez roditeljskog staranja. Ukoliko je dete starije od 10 giodina i sposobno za rasuĎivanje, i ono mora dati saglasnost za zasnivanje hraniteljstva. Dete mora biti maloletno (izuzetno i nakon toga ali samo ako dete ima smetenj u psihofizičkom
razvoju i ako je nesposobno da se stara samo o sebi i o zaštiti svojih prava. Dete mora biti bez roditeljskog staranja (izuzetno i ako je pod roditeljskih staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju ili je dete sa poremećajem u ponašanju) ponašanju) Pod detetom bez roditeljskog staranja smatra se
o o o o o
dete koje nema žive roditelje, dete čiju su roditelji nepoznati nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposopbnost, sposopbnost, dete čiji su roditelji ličeni prava na čuvanje i podizanje opdnosno vaspitavanje deteta i
dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način. Kada su hranjenici braća i sestre po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim starateljem. o
Hranitelj
Može biti samo lice za koje je utvrĎeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem najboljem interesu, Ne sme biti lišen roditeljskog prava, prava, Ne sme biti lišen poslovne sposobnosti, Ne sme biti oboleo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika i upe dela protiv braka i porodice, protiv polne Ne sme biti osuĎivan za krivično delo iz gr upe slobode i protiv života i tela, Mora biti pripremljen za hraniteljstvo po posebnom programu propisanom od strane
ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.
Dejstva hraniteljstva (PZ § 119,120.) Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže, vaspitava, obrazuje dete i da ga priprema za
samostalan život i rad. Hranitelj ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom.
Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dužnost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolažu imovinom deteta, da izdržavaju dete, da sa detetom održavaju lične odnose i da odlučuju o pitanjima koja bitno utiču na život deteta zajednički i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu lišeni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na nedogovarajući nedogovarajući način.
Page 12 of 21
Prestanak hraniteljstva (PZ § 121-123.)
Načini prestanka: Kada dete navrši 18. godinu života,
kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva, kada dete bude usvojeno, kada umru dete ili hranitelj – u ovom sljučaju prednost prilikom zasnivanja novog
hraniteljstva hraniteljstva ima lice koje je živelo u istoj porodičnoj porodičnoj zajednici. raskidom hraniteljstva – odlukom organa starateljstva bilo po predlogu roditelja ili staratelja hranjenika bilo kada utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da ono
više nije u najboljem interesu deteta. Posledice prestanka Ukoliko je dete sa roditeljskim staranjem, staranjem, o njemu nastavljaju da se brinu roditelji, a ako dete nije pod roditeljskim staranjem, brigu preuzima organ starateljstva. starateljstva.
Page 13 of 21
Starateljstvo Stavljanje pod starateljstvo (PZ § 124,125.) Ko se stavlja pod starateljstvo – dete bez roditeljskog staranja ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti. Odluka – odluku donosi organ starateljstva u mestu prebivališta štićenika odnosno mestu
ponalaženja štićenika. Odluka sadrži plan staranja, odluku o statatelju i odluku o smeštaju štićenika (organ starateljstva će najpre pokušati da štićenika smesti u srodničku porodicu i popisaće imiovinu štićenika ako ona postoji). Staratelj (PZ § 126-134.)
Za staratelja se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja a pristalo je da bude staratelj. To će najpre biti supružni k, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije. Ako je štićenik navršio 10 godina i sposoban je za rasuĎivanje, ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja. Ne može biti staratelj: lice koje je lišeno poslovne sposobnosti, lice koje je lišeno roditeljskog prava, lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika, lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staratelja.
Privremeni staratelj
Organ starateljstva može postaviti privremenog staratelja štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu, ako proceni da je to neophodno radi privremene
zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica. Odlukom o postavljenju odreĎuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on može preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretrnog slučaja. Po navedenim uslovima, organ starateljstva je dužan da po stavi privremenog staratelja: licu čije je porabište nepoznato, nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika, punomoćnika,
nepoznatom nepoznatom sopstveniku imovine,
licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj),
stranom državljaninu državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog, drugom licu kada je to predviĎeno zakonom
Razrešenje staratelja Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja svoju dužnost ili da zloupotrebljava zloupotrebljava odnosno grubo zanemaruje dužnosti staratelja ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja ili na zahtev samog
staratelja. Rok za razrešenje je 60 dana na zahtev staratelja a 30 zbog drugih razloga. Prilikom razrešenja mora postaviti i novog staratelja, uz prethodnu procenu imovine štićenika.
Page 14 of 21
Dejstva starateljstva (PZ § 135-144.)
Dužnosti staratelja Da se stara o štićeniku: 1. staranje o ličnosti – čuvanje, podzianje, vaspitavanje i obrazovanje. Otklanjanje razloga lišavanja poslovne sposobnosti sposobnosti i priprema za samostalan život. Posećivanje štićenika. 2. zastupanje – štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranje,. Prethodna saglasnost organa starateljstva potrebna je za odluku o školovanju štićenika, medicinskom zahvatu, davanju saglasnosti za p reduzimanje pravnih poslova štiženika starijeg od 14 godina i preduzimanje pravnih poslova kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je strakao štićenik mlaĎi od 15. godina. 3. pribavljanje sredstava za izdržavanje – iz štićenikovih prihoda, sredstava dobijenih od lica koje je po zakonu dužno da izdržava štićenika, štićenikove imovine, sredstava socijalne zaštite i drugih izvora. 4. upravljanje imovinom 5. raspolaganje imovinom Odgovornost staratelja – staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (opšti
princip odgovornosti po osnovu krivice prihvaćen u ZOO). Krivica postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnom. Solidarno je odgovoran i orga n starateljstva.
Izveštavanje Izveštavanje organa starateljstva starateljstva Redovni izveštaj - dužan da podnosi izveštaje i polaže račune početkom svake kalendarske godine za prethodnu (podnosi se do kraja februara za prethodnu godinu), Vanredni izveštaj – kada organ starateljstv a zatraži (u roku od 15 dana od zahteva) starateljstva. Završni izveštaj – po prestanku starateljstva.
Sadržina izveštaja – izveštaja – ora sadržati sve podatke o ličnosti, uslovima, zdravlju, vaspitanju i o svemu rugom neophodnom za ličnost štiženika. Način podnošenja propisuje nadležni ministar.
Prava staratelja
Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova i pravo na nagradu. Ovi iznosi isplaćuju se iz štićenikovih prikoda ako se time ne ugrožava njegovo izdržavanje. Uslove za naknadu propisuje nadležni ministar. Prestanak starateljsva starateljsva (PZ § 145.)
Kada maloletni štićenik navrši 18. godinu života, kada maloletni štićenik stekne punu poslovnu sposobnost, kada maloletni štićenik bude usvojen, kada bude doneta pravosnažna odluka o vraćanjua roditeljskog prava ili vraćanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika, 5. kada bude doneta pravosnažna sudska odlluka o vraćanju pos lovne sposobnosti punoletnom punoletnom štiženiku, 6. kada štićenik umre (smrću ili razrešenjem razrešenjem staratelja ne prestaje starateljstvo), starateljstvo), 7. kada roditelj koji se nije starao o detetu ili koji se starao o detetu na nedogovarajući način, počne da se stara o detetu na odgovarajući način. 1. 2. 3. 4.
Prestankom starateljstva starateljstva prestaju prava i dužnosti staratelja.
Page 15 of 21
Lišenje poslovne sposobnosti (PZ § 146-150.) Potupno lišenje poslovne sposobnosti – punoletno lice koje usled bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuĎivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa. Poslovna sposobnost ovog lica jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaĎeg maloletnika. Delimično lišenje poslovne sposobnosti – punoletno lice koje usled bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju ugrožava sopstvena prava i intetrese i intetrese drugih lica, može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost ovog lica jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Sudska odluka o delimičnom lišenju sadrži podatke o tome koje pravne poslove lice lišeno poslovne sposobnosti ne može preduimati. Vraćanje poslovne sposobnosti – poslovna sposobnost može biti vraćena licu koje je prethodno lišeno iste kada prestanu razlozi koji su doveli do lišenja poslovne sposobnosti. Postupak za lišenje i vraćanje poslovne sposobnosti PredviĎen zakonom o vanparničnom postupku (ZVPP § 31 -44.)
Postupak je hitan. Inicijalni akt – predlog. Mora sadržati činjenice činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze. Aktivno legitimisana lica – sud, organ starateljstva, bračni drug, dete, roditelj kao i baba,
deda, brat sestra ako sa tim licem žive u porodičnoj zajednici, kao i samo lice ako može da razume značaj i pravne posledice svoga predloga. Postupak – sud poziva na ročište lice koje se lišava ili kome se vraća poslovna sposobnost i saslušava ga na ročištu. Lice mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti toga lica za rasuĎivanje (u tom cilju može biti i smešteno u odgovarajuću zdravstvenu instituciju najduže tri meseca). Odluka – sud donosi rešenje koje sadrži i obim liš enja poslovne sposobnosti kao i spisak poslova koje lišeni može samostalno vršiti. Lišenje se donosi za period od 6 -12 meseci. Upisivanje u sudski registar – upisuje se u MKR, a ako lice ima nepokretrnu imovinu,
upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. nepokretnostima.
Page 16 of 21
Izdržavanje (PZ § 151-167.) Izdržavanje supružnika (PZ § 151.) Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima (osim supružnika koji je nesavesno zaključio ništav brak kao i supružnik kod koga bi prihvatanje zahteva predstavlalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika).
Izdržavanje vanbračnog partnera (PZ § 152.) Vanbračni parner ima jednako pravo na izdržavanje kao i bračni, pod istim uslovima.
Izdržavanje majke deteta (PZ § 153) Majkad eteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroĎaja i godinu dana posle poroĎaja. Nema pravo na izdržavanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za oca.
Izdržavanje deteta roditelja i drugih srodnika (PZ § 154-159.) Izdržavanje maloletnog deteta – maloletno dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja a u slučaju da roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, i od drugih krvnih srodnika u pravoj uskodnoj liniji (babe i dede). Izdržavanje punoletnog deteta – punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno
sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Dete na redovnom školovanju ima pravo na izdržavanje do 26. godine života, srazmerno mogućnostima mogućnostima roditelja. Izdržavanje roditelja – roditelj koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje a nije spo soban za rad ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj liniji, pa i od maloletnog deteta koje stiče zaradu, srazmerno njihovim mogućnostima i ako to ne bi bilo očigledna nepravda. Izdržavanje brata odnosno sestre – maloletni ima pravo od punoletnog, ako roditelji nisu u mogućnosti. Izdržavanje adoptivnih srodnika – jednako kao i krvnih. Izdržavanje tazbinskih srodnika – skoro jednako kao i kod krvnih.
Page 17 of 21
OdreĎivanje i prestanak izdržavanja Izdržavanje se odreĎuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika za izdržavanje, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi. Potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanje, imovine, prihoda, te drugih
okolnosti od značaja za odreĎivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika zavie od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreb, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za odreĎivanje izdržavanja. Minimalna suma predstavlja sumu koju kao n aknadu za hranjenike odnosno lica na porodičnom smeštaju periodučno utvrĎuje ministarstvo nadležno nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Izdržavanje se daje u novcu, ali može i na drugi način ako se tako sporazumeju povevrilac i dužnik. Iznos moće biti fiksni ili u procenu od redovnih primanja (15%-50%). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo za dete kakav užia roditelj. Visina se može menjati u zavisnosti od okolnosti. Izdržavanje traje odreĎeno ili neodreĎeno vreme (meĎu bračnim drugovima do 5 godina). Izdržavanje prestaje 1. istekom vremena trajanja izdržavanja 2. smrću poverioca ili dužnika izdržavanja 3. kada poverilac stekne dovoljno sredtava za izdržavanje (osim ako poverilac nije maloletno dete), 4. kada dužnik izgubi mogućnost za davanje ili davanje za njegapostane očigledno
nepravično, nepravično, osim ako poverilac nije malo dete. 5. Zaključenjem novog braka ili stvaranjem vanbračne zajednice (kada su u pitanju supružnici).
Postupak u sporu za izdržavanje (PZ § 277-282.) Nadležnost suda – stvarno nadležan je osnovni sud, u vezi sa mesnom nadležnošću ZPP § 43. propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem području ima prebivalište tužilac, ako je tužilac lice koje traži izdržavanje. U ostalim slučajevima, samo opšta mesna nadležnost. Aktivno legitimisana lica – poverilac izdržavanja izdržavanja i organ starateljstva za dete. Karakteristike postupka – postupak je hitan (osam dana prvo ročište, petnaest dana odluka po anaka. žalbi). Ograničena dispozicija str anaka. Evidencija – presuda se dostavlja organu starateljstva mesnom za poverioca izdržavanja.
Page 18 of 21
Imovinski odnosi
Imovinski odnosi supružnika (PZ § 168-190.) Posebna imovina supružnika Posebna imovina je imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka kao i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleĎem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Uvećanje posebne imovine u toku trajanja braka daje pravo drugom bračn om drugu na udeo u toj imovini, srazmerno svom doprinosu.
Zajednička imovina supružnika Zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli u toku trajanja zajednice života u braku. Ovde spadaju i dobici od igara na sreću (osim ako supružnik ne dokaže da je uložio posebnu imovinu) kao i prava intelektualne svojine. Ovom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički. Deoba zajedničke imovine Deobom se smatra utvrĎivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkom imovini. Deoba se može izvršiti u svako vreme, osim u nevreme. Pretpostavka je da su udeli supružnika jednaki. Deoba može biti sporazumna ili sudska. Pravo da zahtevaju deobu imaju supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverilac supružnika iz čije se posebne imovine nisu mog la namiriti potraživanja. potraživanja. Odgovornost za obaveze
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon stupanja u brak, supružnik koji ih je preuzeo odgovara svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Za zajedničke obaveze preduzete radi podmirenja potreba zajedničkog živata, supružnici odgovaraju solidarno svojom zajedničkom i posebnom posebnom imovinom.
Ugovori Ugovori supružnika Bračni ugovor (PZ § 188.) Dozvoljen u zakonu. Mora biti zaključen u pisanoj formi i overen od strane sudije koji je dužan da supružnicima pročita ugovor upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretrnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.
Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom (PZ § 189.) Dozvoljen u zakonu. Nije propisana obavezna forma. Može se odnositi na upravljanje i raspolaganje. Poretpostavka je da se odnosi samo na redovno upravljanje i raspolaganje, ali može se drugačije ugovoriti. U slučaju ovog ugovora, kada je reč o nepokretnostima, on se upisuje u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu (PZ § 190.)
U slučaju prestanka braka, uobičajeni pokloni koje supružnici učine jedno drugom ne vraćaju se. MeĎutim, vraćau se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika. Pravo na povraćaj nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahtava predstavlalo očiglednu nepravdu. Pokloni se vražaju prema tanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.
Page 19 of 21
Imovinski odnosi vanbračnih partnera (PZ § 191.) Na imovinu vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na supružnike. Imovinski odnosi deteta i roditelja (PZ § 192-194.) Upravljanje i raspolaganje – Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom i da tom
imovinom raspolaže, a roditelji (imaju pravo i dužnost) da upravljaju imovinom deteta koju nije steklo radom i da tom imovinom raspolžu. Izuzetno kada je reč o imovini velike vrerdnosti neophodna neophodna je saglasnost organa starateljstva (oprethodna (oprethodna ili naknadna). Glavnicu imovine deteta
roditelji mogu upotrebiti za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes deteta, a prihode roditelji mogu upotrebiti i za spstveno izdržavanje odnosno za izdržavanje drugog zajedničkog maloletnog deteta. Pravo stanovanja (habitatio) – pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. Nemaju pravo
stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja.
Imovinski odnosi članova porodične zajednice (PZ § 195-196.)
Članovima porodične zajednice smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici koji žive zajedno sa supružnicima ili vanbračnim partnerima. Imovina stečena radom za vreme trajanja ove zajednice je zajedni čka imovina i na nju se primenjuju pravila o odnisima supružnika osim pravila o pretpostavci zajednčkog vlasništva na nepokretnosti ako je upisan samo jedan od zajedničara i odredbe o pretpostavci jednakih delova unutar zajedničke imovine.
Page 20 of 21
Zaštita od nasilja u porodici (PZ § 197-200.) Pojam nasilja u porodici – Nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan člna porodice
ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a naročito: 1. nanošenje ili pokušaj nanošenja teles ne povrede, 2. izzivanje straha pretnjom ugistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, 3. prisiljavanje na seksualni odnos, 4. navoĎenje na seksulalni odnos ili seksuali odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem, 5. ograničavanje slobode retanja ili komuniciranja sa trećim licima, 6. vreĎanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
Pojam člana porodice – sadašnji i bivši supružnici, vanbračni partneri i članovi porodičnog domaćinstv, deca, roditelji i ostrali krvni srodnici te lica u adoptivnom i tazbinskom srodstvu i lica koja vezuje hraniteljstvo, kao i lica koja su meĎusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude roĎeno, iako nikda nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Mere zaštite – protiv člana porodice koji vršpi nasilje sud može odredibi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, koji se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odno sa sa drugim članom porodice. Ove mere su: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretnosti, 2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretrnosti, 3. zabrana približavanja članu porodice na odreĎenoj udaljenosti, 4. zabrana pristupa oko mesta stanovanja ili rada člana porodice, 5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mere traju najviše godinu dana, a mogu se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je bila odreĎena, a može prestati i pre isteka trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je bila odreĎena. Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom odnosno prekršajem, uračunava se u vreme trajanja mere.
Postupak u sporovima za zaštitu od nasilja u porodici (PZ § 283-289.) Nadležnost – osnovni sud, opšta mesna nadležnost i sud prebivališta žrtve. Aktivno legitimisana lica – član porodice – žrtva, zakonski zastupnik, javni tužilac i
organ starateljstva.
Tužbu za prestanak mere zaštite može podneti član porodice protiv koga je mera odreĎena. Karakteristike postupka – postupak je hitan a podrazumeva da se prvo ročište održava 8 dana od dana prijema tužbe u sudu a drugostepeni organ dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba. Ograničena je dispozicija o
stranaka.
Žalba – ne odlaže izvršenje presude. Evidencija – sud je dužan da presudu odmah dostavi mesnom organu starateljstva žrtve i nasilnika.
Sudski postupci u porodičnim porodičnim sporovima: Postupak za razvod braka
Postupak u sporu o materinstvu i očinstvu Postupak u sporu za zaštitu prava deteta i sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava Postupak u sporu za poništenje usvojenja Postupak u sporu za izdržavanje Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici
Page 21 of 21
