NASLEDNO PRAVO Zakon o nadleđivanju: “Sl.glasnik RS” broj 46/95 i 101/2003 – odluka USRS Članova 239, skraćenica ZON
Opšte odredbe ....................................................................................................................................... 3 Zakonsko nasleđivanje ......................................................................................................................... 4 Pravo predstavljanja (ius representationis)........................................................................................ 4 Pravo priraštaja (ius accrescendi) ....................................................................................................... 4 Zakonski naslednici .............................................................................................................................. 5 Prvi nasledni red (ZON § 9-11.) .......................................................................................................... 5 Drugi nasledni red (ZON § 12-15.) ...................................................................................................... 5 Treći nasledni red ................................................................................................................................ 5 Ĉetvrti nasledni red .............................................................................................................................. 5 Ostali nasledni redovi .......................................................................................................................... 5 Republika Srbija kao zakonski naslednik ............................................................................................ 5 Posebna pravila za neke zakonske naslednike .................................................................................. 6 Braĉni drug .......................................................................................................................................... 6 Ostavioĉevi roditelji .............................................................................................................................. 6 Naslednopravne posledice usvojenja ................................................................................................. 6 Nuţni naslednici .................................................................................................................................... 7 Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo (collatio bonorum) ............................................. 8 Nasleđivanje na osnovu zaveštanja .................................................................................................... 9 Pojam zaveštanja (ZON § 78.) ............................................................................................................ 9 Testamentarna sposobnost (ZON § 79.) ............................................................................................. 9 Svojeruĉno zaveštanje – Olorafsko zaveštanje (ZON § 84.) .............................................................. 9 Pismeno zaveštanje pred svedocima – Alografsko zaveštanje (ZON § 85.) ...................................... 9 Sudsko zaveštanje (ZON § 86-90.) ..................................................................................................... 9 Konzularno zaveštanje (ZON § 91.) .................................................................................................... 9 MeĊunarodno zaveštanje (ZON § 92-108.) ....................................................................................... 10 Brodsko zaveštanje (ZON § 108.) ..................................................................................................... 10 Vojno zaveštanje (ZON § 109.) ......................................................................................................... 10 Usmeno zaveštanje (ZON § 110,111.) .............................................................................................. 10 Zaveštajni svedoci (ZON § 112,113.) ................................................................................................ 11 Sadrţina zaveštanja .......................................................................................................................... 11 Ostavljanje isporuke (ZON §117.) ..................................................................................................... 11 Raspolaganje u dozvoljene svrhe(ZON § 118.) ................................................................................ 11 Uslovi i rokovi (ZON § 119-131.) ....................................................................................................... 12 Tumaĉenje zaveštanja (ZON § 135-140.) ......................................................................................... 12 Isporuka – Legat (ZON § 141-154.) .................................................................................................. 13 Nevaţnost zaveštanja (ZON § 155-171.) ............................................................................................ 14 Ništavost zaveštanja .......................................................................................................................... 14 Rušljivost zaveštanja ......................................................................................................................... 14 Dokazivanje uništenog, izgubljenog ili skrivenog zaveštanja (ZON § 171.) ...................................... 14 Izvršioci zaveštanja (ZON §172-175.)................................................................................................. 14 Opoziv zaveštanja (ZON § 176-178.) .................................................................................................. 14 Ugovori u naslednom pravu ............................................................................................................... 15 Ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci (ZON § 179-181.) ................ 15 Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ţivota (ZON § 182-193.) ............................................. 15 Ugovor o doţivotnom izdrţavanju (ZON § 194-205.) ....................................................................... 16 Posebni sluĉajevi ugovoroa o doţivotnom izdrţavanju ..................................................................... 16 Prava zakonskih naslednika primaoca izdrţavanja ........................................................................... 16
Prelazak zaostavštine na naslednike ................................................................................................ 17 Otvaranje nasleĊa (ZON § 206-211.) ................................................................................................ 17 Sticanje zaostavštine (ZON § 212-221.) ........................................................................................... 17 Odgovornost naslednika za dugove ostavioĉeve (ZON § 222-227.) ................................................ 17 Deoba nasledstva (ZON § 228-236.) ................................................................................................ 18 Ostavinski postupak (ZVPP glava VII, § 87-131.) ............................................................................. 18 Predmet postupka: ............................................................................................................................ 18 Postupak sa testamentom ................................................................................................................. 19 Raspravljanje zaostavštine ................................................................................................................ 19 Rešenje o nasleĊivanju ..................................................................................................................... 19 Naslednopravni zahtev posle pravosnaţnosti rešenja o nasleĊivanju .............................................. 20
Opšte odredbe Pojam zaostavštine (ZON § 1.) - nasleĊuje se zaostavština. Zaostavštinu ĉine sva nasleĊivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, izuzev predmeta domaćinsta manje vrednosti (pokućstvo, namešta, posteljina i sliĉno) koji sluţe svakodnevnim potrebama lica koja su sa ostaviocem ţivela u istom domaćinstvu (ove stvari postoju zajedniĉa svojina tih lica), kao ni dobra koja za koja su ostavioĉevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime ţiveli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inaĉe mu pomagali u privreĊivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostavioĉevu imovinu. Osnov nasleđivanja (ZON § 2.) – nasleĊuje sa na osnovu ZAKONA i na osnovu ZAVEŠTANJA. Sposobnost za nasleđivanje (ZON § 3,7.) – da bi neko LICE nasledilo, ono MORA BITI ŢIVO u trenutku smrti ostavioca. Dete zaĉeto moţe biti naslednik ako se rodi ţivo, Pravno lice moţe naslediti osim ako nije šta drugo propisano, Strani drţavljanin moţe naslediti pod uslovom reciprociteta (u suprotnom je nesposoban za nasleĊivanje). Nedostojnost za nasleđivanje (ZON § 4,5,6.) - nedostojnost podrazumeva ex lege nemogućnost sticanja naslednopravnih ovlašćenja. Sud na nedostojnost pazi PO SLUŢBENOJ DUŢNOSTI. MeĊutim, za razliku od nesposobnosti za nasleĊivanje koja je objektivna nemogućnsot, nedostojnost je VEZANA ZA KRIVICU odnosno njegovo nedostojno ponašanje prema ostaviocu. Ona NE SMETA POTOMCIMA NEDOSTOJNOG, i oni nasleĊuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca. OSTAVILAC MOŢE OPROSTITI NEDOSTOJNOST, ali to mora biti uĉinjeno u obligu potrebnom za zaveštanje ZON navodi ĈETRI RAZLOGA nedostojnosti: 1. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao, 2. onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saĉini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spreĉio, 3. onaj ko je u nameri spreĉavanja ostavioĉeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje ili ga je falsifikovao, 4. onaj ko se teţe ogrešio o zakonsku obavezu izdrţavanja ostavioca ili mu je uskratio nuţnu pomoć 5. (Odlukom Ustavnog suda Srbije ukinuta je odredba da je nedostojan za nasleĊivanje i vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao duţnost njene odbrane, a do smrti ostavioĉeve se ne vrati u zemlju).
Zakonsko nasleđivanje Zakonsko nasleĊivanje jeste nasleđivanje na osnovu određenih činjenica predviđenih zakonom u situacijama kada se ne primenjuje nasleđivanje na osnovu zaveštanja. Te ĉinjenice jestu: krvno i graĊansko srodstvo, braĉna veza, liĉni kvaliteti naslednica i ostavioca, trajna zajednica ţivoga sa ostaviocem, svojstva dobara koja ĉine zaostavštinu i imovno stanje naslednika. Zaostavština se prvenstveno rasporeĊuje na osnovu zaveštanja, a NA OSNOVU ZAKONA NASLEĐUJE SE: 1. kada ostavilac nije saĉinio zaveštanje ili je saĉinjeno opozvao ili je saĉinjeno ništavo, 2. kada zaveštajni naslednik neće ili ne moţe da nasledi a ostavilac tom nasledniku nije odredio supstituta, 3. kada je zaveštanje uništeno, izgubljeno, sariveno ili zatureno, a u sudskom postupku nisu utvrĊeni njegovo postojanje, oblik i sadrţina, 4. kada je ostavilac raspolagao zaveštanjem samo delom svoje imovine, 5. kada je u zaveštanju odreĊen samo singularni sukcesor, a zaveštenjem je raspolagano samo delom zaostavtšine.
Pravo predstavljanja (ius representationis) Predstavlja posebno pravno pravilo koje omogućava potomcima ostaviočevog srodnika koji u konkretnom slučaju ne moţe ili neće da bude naslednik, da stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik. Ovaj institut primenjuje se samo kod zakonskog nasleĊivanja. Primenjuje se i u korist zaĉetka (uslov je da zaĉetak postoji i da kasnije dete bude roĊeno ţivo).
Pravo priraštaja (ius accrescendi) Naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom sluĉaju iz nekog razloga nije moguća primena prava predstavljanja tako da nasledni deo jednog srodnika postoje “slobodan” i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda. Ovo pravo NE PRIMENJUJE SE KOD NUŢNOG DELA.
Zakonski naslednici Na osnovu zakona nasleĊuju: potomci, usvojenici, potomci potomaka, braĉni drug, roditelji, usvojenici roditelja, braća, sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci i ostali preci. NasleĊuje se PO NASLEDNIM REDOVIMA s tim da naslednici bliţeg iskljuĉuju naslednike daljeg reda. Poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija.
Prvi nasledni red (ZON § 9-11.)
Ostavioĉevi potomci Ostaviĉev braĉni drug – Ako ostavilac nema decu, ostavioĉev braĉni drug ne nasleĊuje u prvom naslednom redu (dakle, nema dece, nema prvog naslednog reda).
Delovi nasledstva – u prvom naslednom redu svi nasleĊuju NA JEDNAKE DELOVE.
Drugi nasledni red (ZON § 12-15.)
Ostaviĉevi roditelji i njihovo potomstvo Ostavioĉev braĉni drug
Delovi nasledstva – braĉni drug nasleĊuje jednu polovinu, a drugu polovonu nadleĊuju roditelji. U sluĉaju da postoji samo braĉni drug, on nasleĊuje celokupnu zaostavštinu.
Treći nasledni red Ostavioĉeve dede i babe po jednu polovinu na strani svake loze.
Četvrti nasledni red Ostavioĉevi pradede i prababe po jednu polovinu na strani svake loze.
Ostali nasledni redovi Ostavioĉev dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleĊuju njegovi pradedovi i prababe.
Republika Srbija kao zakonski naslednik Republika Srbija nasleĊuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Republika Srbija se ne moţe odreći nasleĊa. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje drţavna imovina.
Posebna pravila za neke zakonske naslednike Bračni drug Gubitak prava na nasleđivanje: 1. ako je ostavilac bio podneo tuţbu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tuţba bila osnovana, 2. ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostavioĉeve smrti, a iz razloga koji su braĉnom drugu bili poznati u trenutku zakljuĉenja braka, 3. ako je njegova zajednica ţivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem. Povećanje naslednog dela u prvom naslednom redu – prilikom odluĉivanja o povećanju naslednog dela, sud će posebno ceniti duţinu trajanja zajednice ţivota, imovno stanje i sposobnost za privreĊivanje braĉnog druga i ostalih naslednika i vrednosti zaostavštine i doneti odluku o povećanju u sluĉaju postojanja razloga: 1. ako nema nuţnih sredstava za ţivot moţe zahtevati doţivotno plodouţivanje na celini ili delu zaostavštine koju su dobili ostalni naslednici. 2. ako je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podeliom zapao u oskudicu, moţe zahtevati svojinu na celokupnoj zaostavštini. Smanjenje naslednog dela u prvom naslednom redu 1. ako postoji ostavioĉevo dete kome preţiveli supruţnik nije roditelj, 2. ako je posebna imovina supruţika veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, 3. ako je pod svim uzetim okolnostima to praviĉno Smanjenje naslednog dela u drugom naslednom redu do jedne četvrtine – sud moţe na zahtev ostalih naslednika iz drugog zakonskog reda smanjiti nasledni deo supruţnika do 1/4 ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. ostavioĉeva nasleĊena dobra ĉine više od polovine njegove posebne imovine, 2. zajednica ţivota izmeĊu ostaioca i supruţnika nije trajala duţe vremena.
Ostaviočevi roditelji Povećanje naslednog dela roditelja – mogu zahtevati povećanje u sluĉajevima: 1. kada su pozvani na nasleĊe sa otavioĉevim supruţnikom, a nemaju nuţnih sredstava za ţivot, mogu u roku od godinu dana od smrti ostavioĉeve zahtevati doţivotno uţivanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio supruţnik 2. kada zajednica ţivota ostavioĉevih roditelja trajno prestane, roditelj koji nema sredstava za ţivot, a zajednica ţivota nije prestala njegovom krivicom, moţe zahtevati doţivotno uţivanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi roditelj, 3. ako jedan ostavioĉev roditelj ne moţe ilineće da nasledi, roditelj koji nema dovoljno sredstava za ţivot moţe zahtevati doţivotno uţivanje na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja, 4. kada je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostavioĉevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.
Naslednopravne posledice usvojenja U Srbiji, posledice usvojenja ureĊene su razliĉito, u zavisnosti od toga da li je reĉ o potpunom usvojenju ili nepotpunom usvojenju. Potpuno usvojenje ima za posledicu istovetan odnos kao što je odnos između roditelja i deteta jer se njime stvaraju odnosi između usvojenika i svih njegovih potomaka i usvojioca i svih njegovih srodnika. Nepotpuno usvojenje (novi PZ ne predviĊa mogućnost nepotpunog usvojenja, ali je ono bilo moguće starim ZBPO). Usvojenik iz nepotpunog usvojenja zasniva odnos samo sa usvojiocem, ne i njegovim srodnicima, pa usled toga nasleĊuje samo usvojioa a ne i njegove srodnike, i to pod uslovom da nasledna prava usvojenika nisu ograniĉena ili iskljuĉena. U suprotnom smeru, usvojilac ne nasleĊuje usvojenika osim ukoliko usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda a usvojilac nema dovoljno sredstava za ţivot, usvojilac moţe u roku od jedne godine zahtevadi doţivotno uţivanje na delu zaostavštine, ako pri usvojenju nisu bila iskljuĉena usvojenikova nasledna prava.
Nuţni naslednici Pojam – nuţno nasleĊivanje predstavlja ograniĉenje slobode testiranja u evropsko kontinentalnim pravima. Ogleda se u pravu odreĊenih zakonskih naslednika da zahtevaju unapred odreĊeni deo zaostavštine, ĉak i protivno volji ostavioca izraţenoj kro njegova dobroĉina raspolaganja. Krug nuţnik naslednika (ZON § 39.) – Nuţni naslednik moţe biti samo ono lice koje je po zakonskom redu pozvano na nasleĊe. 1. red – potomci, usvojenici i njihovi potomci, braĉni drug, 2. red – roditelji, usvojilac (ako je iz nepotupnog usvojenja, samo ako nema nuţnih sredstava za ţivot), braća i sestre (samo ako nemaju dovoljno sredstava za ţivot), 3. red – dede i babe (samo ako nemaju dovoljno sredstava za ţivot), ostali preci (samo ako nemaju dovoljno sredstava za ţivot). Nuţni deo (ZON § 40.) – nuţni deo u potomaka, usvojienika i braĉnog druga je jedna polovina, a u ostalim naslednim redovima je jedna trećina dela koji bi im pripao po zakonskom delu nasleĊivanja. Namirenje nuţnik naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove (ZON § 41.) - nuţni naslednik namiruje se posle ostavioĉevih poverilaca a pre isporukoprimca. Ne odgovara za dugove ostavioca do visine nuţnog dela.. Povreda nuţnog dela (ZON § 42.) - nuţni deo povreĊen je ako je vrednost ostavioĉevih zaveštajnih raspolaganja i poklona uĉinjenih nuţnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleĊe, manja od vrednsoti naslednikovog dela. Priroda prava na nuţni deo (ZON § 43.) - nuţnom nasledniku pripada novĉana protivvrednost nuţnog dela (obligacionopravni zahtev). Izuzetno, na zahtev nuţnog naslednika sud moţe odluĉiti da ovom prpadne odreĊeni deo stvari i prva koji ĉine zaostavštinu (stvarnoparvnih zahtev). Ovakva dispozicija moguća je samo pod uslovom da ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nuţnog dela. Duţnici nuţnog naslednika (ZON § 44-46.) – nuţnom nasledniku novĉanu protivvrednost duguju svi zaveštaji naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine, s tim da ako postoji pogodovani isporukoprimac, on je duţnik nuţnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nuţni deo. U sluĉaju da je to nedovoljno, nuţni naslednik moţezahtevadidopunu novĉane protivvrednsti shodno pravilima za vraćanje poklona. Nuţni deo sa teretom i pravo izbora (ZON § 47.) - ako ostavilac neĉim optereti nuţni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nuţni deo bez tereta. MeĊutim, ako ostavilac nuţnom nasledniku zavešta više od nuţnog dela, njegov je izbor da li će prihvatiti uvećani deo uz ispunjenje tereta ili samo nuţni deo bez tereta. Izračunavanje nuţnog dela Prvo je neophodno utvrdti vrednost zaostavštine – u zaostavštinu ulazi: 1. celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti a kojom nije zaveštajno rasplagao, 2. Imovina kojom je zaveštajno raspolagao, 3. Potraţivanja (i ona prema naslednicima), osim oĉigledno nenaplativih, 4. Vrednost poklona (pod poklonom se smatra svako odricanje prava, pa i odricanje od nasleĊa, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za ţivota dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva , kao i svako drugo besplatno raspolaganje) utvrĊena u trenutku utvrĊivanja vrednosti zaostavštine prema stanju u vreme kada je poklonjena. o uĉinjenih zakonskim nalednicima (ukljuĉujući i one za koje je ostavilac naredio da se ne uĉaĉunavaju u nasledni deo), o koje je ostvilac u poslednjoj godini ţivota uĉinio onima koji nisu zakonski naslednici. 5. Odbija se vrerdnost ostavioĉevih dugova kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobiĉajenih troškova sahrane.
Namirenje nuţnog dela U cilju namirenja nuţnog dela SMANJUJU SE ZAVEŠTAJNA RASPOLAGANJA a ako je potrebno SMANJUJU SE I POKLONI (lica kojima je smanjeno nasledstvo mogu traţiti i srazmerno smanjenje tereta nasledstva). Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom u odnosu na to kada su primljeni. Pravo zahteva za nuţnim delom zastareva u zavisnosti od prirode nuţnog dela. Ako je nuţni deo povreĊen zaveštanjm, isplata novĉane vrerdnosti moţe se traţiti tri godine od dana proglašenja zaveštanja, dok se vraćanje poklona moţe zahtevati u roku od tri godine od ostavioĉeve smrti. Razbaštinjenje nuţnih naslednika Iskljuĉenje nuţnih naslednika – moguće je da zaveštalac iskljuĉi iz nasleĊa nuţnog naslednika ako se ovaj povrerdom neke zakonske ili moralne obaveze TEŢE OGREŠIO O NJEGA (uvredljivo ili grubo ponašanje, umišljano uĉinio kriviĉno delo prema zaveštaocu...). Kao POSLEDICA ISKLJUĈENJA iskljuĉeni gubi nasleĊe u meri u kojoj je iskljuĉen, a prava ostalih koji mogu naslediti odreĊuju se kao da je iskljuĉeni umro pre ostavioca. Da bi proizvelo dejstvo ISKLJUĈENJE MORA BITI: 1. iskljuĉenje mora biti uĉinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, 2. iskljuĉenje mora biti izraţeno na nesumnjiv naĉin, 3. uzrok iskljuĉenja mora postojati u vreme ostavioĉeve smrti, 4. dokazivanje osnovanosti iskljuĉenja tereti onoga ko se na iskljuĉenje poziva. Lišenje nuţnih naslednica – ako je potomak koji ima prvo na nuţni deo prezaduţen ili je raspinik, zaveštalac ga moţe u celini ili delimiĉno lišiti nuţnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje mora bit uĉinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, a punovaţno je samo ako u trenutku smrti ostavioĉeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta, odnosno ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuga od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za rasuĊiavnje.
Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo (collatio bonorum) Zakonskom nasledniku uraĉunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji naĉin dobio od stavioca (ali ne i plodovi i druge koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari). Izuzetno, poklon se neće uraĉunati ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uraĉunati ili se iz okolnosti moţe zakljuĉiti da je to bila namera ostavioĉeva (ali se tim izuzetkom ne dila u pravila o nuţnom delu). Pokloni i isporuke uraĉunavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vredosti, pa se posle toga ostatak deli meĊu naslednicima. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uraĉunvanje nije duţan vratiti išta od primljenog. Pri uraĉunavanju poklona ceni se vrednost poklona u trenutku uraĉunavanja u stanju u vreme kada je poklonjena. Pravo zahteva za uraĉunavanje imaju sanaslednici.
Nasleđivanje na osnovu zaveštanja Pojam zaveštanja (ZON § 78.) Zaveštanje je jednostrana, liĉna i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono rasporeĊuje svoju imovinu za sluĉaj smrti, u zakonom odreĊenom obliku. Pravni posao mortis causa dobroĉin pravni posao jednostrani pravni posao strogo liĉni pravni posao (nema zastupanja) formalan pravni posao jednostrano opoziv pravni posao
Testamentarna sposobnost (ZON § 79.) Zaveštanje moţe saĉiniti lice koje je navršilo petnaest godina ţivota i sposobno je za rasuĊivanje. Naknadni gubitak testamentarne sposobnosti ne utiĉe na njegovu punovaţnost (izuzetno, u sluĉaju bitni promena prilika koje su bile odluĉne ĉinjenice za odluku zaveštaoca, sud moţe na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja.
Svojeručno zaveštanje – Olorafsko zaveštanje (ZON § 84.) Redovan i privatni oblik zaveštanja. Svojom rukom napisano i potpisano zaveštanje.
Pismeno zaveštanje pred svedocima – Alografsko zaveštanje (ZON § 85.) Redovan i privatni oblik zaveštanja. Zaveštalac koji zna da ĉita i piše moţe zaveštanje saĉiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već saĉinjeno pismeno proĉitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeruĉno potpisati. Svedoci se potpisuju na samom zaveštanju, a poţeljno je naznaĉiti njihovo svojstvo svedoka.
Sudsko zaveštanje (ZON § 86-90.) Redovan i javni oblig zaveštanja. Sudsko zaveštanje saĉinjava se po pravilima koja vaţe za sastavljanje isprava. Moţe ga saĉiniti sudija po kazivanju zaveštaoca, pošto prethodno utvrdi njegov identitet (tri naĉina: liĉno poznanstvo, uvid u isprave i potvrda od strane dva svedoka). Dakle, zaveštanje sa sastavlja bilo u sudu bilo van njega. Sudija ex officio pazi na sadrţinu testamenta. Zakljuĉenje zavisi i od okolnosti: da li zaveštalac zna da ĉita, da li vidi, da li moţe da potpiše i da li zna jezik suda. Ako nema nikakvih smetnji – zapisnik o saĉinjenom zaevštanju sudija predaje zaveštaocu. Ovaj ga ĉita i potpisuuje. Zatim, sudija na samom testamentu potvrĊuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu proĉitao i potpisao. Ukoliko je zaveštalac neposmen – testament se sastavlja u prisustvu dva testamentarna svedoka. Ukoliko je zaveštalac slep ili gluvonem ili ne zna jezik suda – potrerbno je prisustvo zakletog sudskog tumaĉa, a testamentarni svedoci moraju biti lica koja se mogu sporazumeti sa zaveštaocem.
Konzularno zaveštanje (ZON § 91.) Redovan javni oblik zaveštanja. Zaveštanje uĉinjeno u inostranstvu od strane konzularnog ili diplomatskog predstavnika Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja vaţe za sudsko zaveštanje.
MeĎunarodno zaveštanje (ZON § 92-108.) Redovan i javni oblik zaveštanja koji postoji u našem pravu. Srbija je prihvatila Konvenciju o jednoobraznom zakonu o obliku meĊunarodnog testamenta i u svoje pravo unela jednu formu testamenta koja bi predstavljala uniformno pravilo za sve drţave ĉlanice konvencije. Sluţbena lica koja postupaju pri saĉinjavanju ovog testamenta jesu lica ovlašćena za sastavljanje sudskog, brodskog, vojnog i konzularnog testamenta. Forma – mora biti saĉinjen u pisanoj formi, ali ga zaveštalac ne mora svojeruĉno potpisati (za razliku od sudskog koji se diktira). Moţe biti saĉinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili drugim sredstvom. Mora imati DATUM i on se stavlja na kraju zaveštanja. Postupak – zaveštalac u prisustvu ovlašćenog lica i dva svedopka izavljuje da je saĉinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznate sa nejgovom sadrţinom, bez obaveze da ta lica upoznaje sa njegovom sadrţinom. U njihovom prisustvu on potpisuje zaveštanje, a u sluĉaju da nije u stanju, saopštava ovlašćenom licu koji to beleţi. Zaveštalac moţe traţiti da neko drugi u njegovo ime potpiše zaveštanje. Svedoci i ovlašćeno lice stavljaju svoje potpise na zaveštanje. Potvrda – ovlašćeno lice priloţiće meĊunarodnom zaveštanju potvrdu na obrascu propisanom odgovarajućom meĊunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka od kojih jedan ĉuva ovlašćeno lice, a drugi se predaje zaveštaocu. Potvrda se uzima kao dokaz formalne pravosnaţnosti pismena kao meĊunarodnog zaveštanja, sve dok se ne dokaće suprotno. Potvrda nije uslov punovaţnosti zaveštanja. Opoziv međunarodnog zaveštanja – opoziv meĊunarodnog zaveštanja vrši se na isti naĉin kao i ostali oblici.
Brodsko zaveštanje (ZON § 108.) Vanredni javni oblik zaveštanja koje na našem brodu zapovednik proda saĉinjava po kazivanju zaveštaoca po pravilima koja vaţe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako saĉinjeno zaveštanje prestaje da vaţi po isteku 30 dana od dana povratka zaevštaoca u Republiku Srbiju.
Vojno zaveštanje (ZON § 109.) Vanredni javni oblik zaveštanja koji za vreme mobiliziacije ili rata, po kazivanju zaveštaoca koji jena vojnoj duţnosti, saĉinjava komandir ĉete ili drugi starešina njegovog ili višeg ranga ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina ovojenog odreda, a po pravilima koja vaţe za saĉinjavanje sudskog zaveštanja. Tako saĉinjeno zaveštanje prestaje da vaţi po isteku 60 dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije demobilisan, po isteku 30 dana od dana demobilisanja.
Usmeno zaveštanje (ZON § 110,111.) Izuzetna forma testamenta koja se saĉinjava onda kada zaveštalac zbog izuzetnih prilika ne moţe saĉiniti pisano zaveštanje. Nije od znaĉaja da li su izuzetne okolnosti objektivne (u vidu elementarne nepogode) ili subjektivne (u vidu kakve liĉne neprilike). Punovaţnost – zaveštlac svoju volju izjavljuje pred tri svedoka istovremeno.Prestaje da vaţi 30 dana od dana kada prestanu izuzetne okolnosti koje su uĉinile da zaveštanje bude uĉinjeno u ovoj formi. Svedoci bez odlaganja moraju saĉiniti zaveštaoĉevu izjavu u pisanom obliku i da je što pre predaju sudu ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseţi pri tom kada je, gde je i u kojim prilikama zaveštlac izrekao svoju poslednju volju.
Zaveštajni svedoci (ZON § 112,113.) Svedoci u testamentarnom pravu jesu lica koja se javljaju u vezi sa saĉinjavanjem ili proglašenjem zaveštanja. Testamentarni svedoci – oni ĉije prisustvo je potrebno prilikom saĉinjavanja testamenta. Neophodnost o Svedoci su neophodni kod – alografskog, usmenog i meĊunarodnog zaveštanja. o Svedoka nema kod – olografskog zaveštanja o Uslovni zahtev za svedocima – kod sudskog, konzularnog, brodskog i vojnog zaveštanja samo onda kada zaveštalac ima neke smetrnje da proĉita i potpiše zaveštanje. Podobnost o Apsolutna nepodobnost (ZON § 112.) Opšta – postoji ako zaveštajni svedoci nisu pismeni, punoletni, potpuno poslovno sposobni. Posebna – javlja se kod pojedinih oblika zaveštanja. Primer: kod meĊunarodnog ili usmenog, svedoci moraju znati jezik... o Relativna nepodobnost (ZON § 113.) - ostavioĉevi potomci, usvojenici sa potomstvom, preci, poboĉni srodnici do ĉetvrtog stepena, supruţnici tih lica i ostavioĉev supruţnik. Ovao ne vaţi za usmeni testament. Svedoci proglašenja testamenta – moraju biti punoletni i sposobni za rasuĊivanje. U svojstvu svedoka mogu se pojaviti i zainteresovana lica i sudsko osoblje, svi osim sudije, odnosno struĉnog saradnika.
Sadržina zaveštanja Postavljanje naslednika – zaveštanjem se postavlja jedan ili više naslednika. NASLEDNIK je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine kao i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jeda ili više odreĊenih stvari ili prava. Naslednik MORA BITI ODREĐEN ILI ODREDIV, a odrediv je ako se na osnovu podataka iz zaveštanja moţe utvrditi ko je on. Zamena naslednika – Supstitucija – ZON dozvoljava obiĉnu (vulgarnu) supstituciju, ali ne i fideikomisarnu, pupilarnu i kvazipupilarnu supstituciju. o Obiĉna supstitucija – jeste odredba u zaveštanju kojom se jednolice postavlja za naslednika ali se istovremeno odreĊuje da ću u sluĉaju da to lice ne postane naslednik drugo lice biti naslednik. Prvi se naziva institut a drugi supstitut. o Fideikmomisarna supstitucija – jeste odreĊivanje naslednika koji će nasledini naslednika. Zabranjena našim zakonom (ZON § 151.) U vezi sa ovim su i podvarijante pupilarna supstitucija (gde je odreĊeno uvek maloletno dete kao prvi naslednik) i kvazipupilarna supstitucija (odreĊivanje naslednika potomku koji nije sposoban za rasuĊiavnje)
Ostavljanje isporuke (ZON §117.) Zaveštanjem moţe biti ostavljena jedna ili više isporuka.
Raspolaganje u dozvoljene svrhe(ZON § 118.) Zaveštalac moţe narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe u dozvoljene svrhe. Moţe odrediti osnivanje zaduţbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.
Uslovi i rokovi (ZON § 119-131.) Zaveštalac moţe pojedinim odredbama zaevštanja postaviti uslove i rokove. USLOV je klauzula u zaveštanju kojom zaveštalac njegovo pravno dejstvo ĉini zavisnim od neke neizvesne okolnosti. Uslov mora biti MOGUĆ, DOPUŠTEN, RAZUMLJIV, NEPROTIVREĈAN. Uslov nastupa ex nunc (ra zazliku od obliacionog prava). Uslov moţe biti pozitivan i negativan, kao i potestativan (zavisi od volje uslovljenog lica), kauzalan (zavisi od nekog nezavisnog dogaĊaja) i mešovit (kombinacija potestavitnog i kauzalnog). Pendencija uslova – pravni odnosi raskidnog i odloţnog uslova koji nastaju u trenutku delacije i traju do ispunjenja ili definitivnog neispunjenja uslova ureĊeni su po pravilima fideikomisarne supstitucije. KOD ODLOŢNOG USLOVA za vrerme pendencije zaostavština pripada licima koja bi da nema destamena postali zakonski naslednici, a tek ostvarivanjem uslova, zaveštajni naslednik postaje univerzalni sukcesor. KOD RASKIDNOG USLOVA za vreme pendencije zaostavština pripada zaveštajnom nasledniku, a tek eventualnim ostvarivanjem uslova porelazi na zakonske naslednike, ako nešto drugo nije odreĊeno u zaveštanju. ROK je odreĊeni protok vremena ili odreĊeni trenutak u vremenu za koji je vezano dejstvo zaveštanja. Na dejstva rokova shodno se primenjuju pravila o uslovu. Nalozi Nalog je odredba u zaveštanju kojom zaveštalac nalaţe svom nasledniku ili isporukoprimcu da nešto uĉini ili da se uzdrţi od neĉeg što bi inaĉe bio ovlašćen da ĉini, ali tako da izmeĊu obavezanog lica i korisnika naloga ne nastane obligacionopravni odnos. Ne sme biti protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima, kao ni nemoguć, nerazumljiv i protivreĉan, inaĉe se smatra nepostojećim. Na nalog se primenjuju pravila koja vaţe za raskidni uslov. MeĊutim, ipak postoji razlika ut ome da ako nalog ne bude ispunjen taĉno kako glasi u pogledu okolnsoti, naĉina, vremena i mesta, a opterećeno lice ne snosi za to krivicu, već je nalog u datim prilikama ispunio najpribliţnije cilju koji je zaveštalac postavio, smatraće se da je nalog ispunjen. U sluĉaju da lice neće ili nemoţe da bude naslednik, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasleĊe, ako iz zaveštanja ne proizilazi šta drugo. Neispunjenje naloga krivicom obavezanog lica smatra se ostavrivanjem raskidnog uslova i pravo na tuţbu za utvrĊenje prestanka prava zbog neispunjenja ima izvršilac zaveštanja, lice koje ima pravni interes i sud ex officio ako je nalog u opštekorisne svrhe.
Tumačenje zaveštanja (ZON § 135-140.) Pripadanje nasledstva – sva imovina zaveštaoca kojom nije raspolagao u zaveštanju, nasleđuje se po zakonu (zakonsko nasleĊivanje). Ako jednima odredi nasledni deo a drugima ne odredi, oni kojima nasledni deo nije odreĊen nasleĊuju ostatak zaostavštine na jednake delove (u sluĉaju da naslednicima kojima nije odreĊen deo ne ostane ništa za nasleĊivanje, delovi naslednika sa odreĊenim delovima smanjuju se sve dok naslednici sa neodreĊenim delovima ne dobiju koliko je dobio naslednik sa odreĊenim najmanjim delom). Priraštaj – nasledni deo naslednika odreĊenog u zaveštanju koji neće ili ne moţe da nasledi, prirasta u jednakim delovima zaveštajnim naslednicima, pod uslovom da njihovi delovi nisu odreĊene. MeĊutim, ako su delov zaveštajnih naslednika odreĊeni, deo nasledstva ovog naslednika rapodeljuje se zakonskim naslednicima u skladu sa zakonom.
Isporuka – Legat (ZON § 141-154.) Isporuka (legat) jeste odredba u testamentu kojom zaveštalac određenom licu ostavlja jednu ili više određenih koristi iz zaostavštine, ne postavljajući ga za naslednika. Predstavlja oblik singularne sukcesije gde isporukoprimac dobija imovinsku korist iz testamenta iako nije naslednik i gde isporukoprimac ne odgovara za dugove ostavioca. Legatar pravo ne stiĉe u trenutku delacije već stiĉe obligaciono pravo da od onerata (duţnika isporuke) zahteva ispunjenje odreĊene prestacije, u cilju zaštite prava moţe podneti tuţbu Actio legati kojom zahteva ispunjenje testamentom predviĊene prestacije. Tuţba zastareva u roku od godinu dana od dana kada je isporukoprimac saznao za legat (najĉešće od dana proglašenja testamenta. Legatar ne odgovara za dugove zaveštaoca osim ako ovaj ne naredi da će legatar odgovarati u granicama vrednosti isporuke. Kada isporuka pada – isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca, ako se odrekne isporuke ili je nedostojan (u tom sluĉaju predmet isporuke ostaje oneratu) kao i u sluĉajevima kada zaveštalac otuĊi ili potroši individualno odreĊeni predmet isporuke ili taj predmet prestane da postoji za ţivota zaveštaoca ili ako ispunjenje postane nemoguće zbog dogaĊaja za koje duţnik isporuke ne odgovara. Podisporuka – isporuka naloţena isporukoprimcu. Posebne vrste isporuka Isporuka ostavljena zaveštočevom poveriocu – poverilac ne gubi pravo na potraţivanju (osim ako iz isporuke ne stoji nešto drugo). Dakle, poverilac ostaje i poverilac i legatar. Isporuka ostavljena zaveštaočevom duţniku – isporuka ima dejstvo oproštaja duga, osim ako iz isporuke ne sledi nešto drugo. Isporuka zaveštaočevog potraţivanja – onerat je duţan da cedira potraţivanje legataru. S obzirom da je ustupanje besteretno, onerat ne odgovara za postojanje i naplativost potraţivanja osim ako u testamentu nije drugaĉije odreĊeno (u skladu sa ZOO § 442.). Isporuka stvari određenih po rodu – ako su predmet stvari odreĊene po rodu, bez odreĊivanja koliĉine, tada sve stvari te vrste koje se zateknu u zaostavštini pripadaju legataru. Ako stvari odreĊenih po rodu koje su predmeti isporuke nema u zaostavštini, onerat je duţan da ih pribavi i preda isporukoprimcu. Ako su predmet isporuke stvari odreĊene po rodu a nema ih u zaostavštini niti je njihova koliĉina odreĊena ili odrediva, isporuka pada.
Nevaţnost zaveštanja (ZON § 155-171.) Ništavost zaveštanja Razlozi ništavosti – zaveštanje je ništavo ako je njgova sadrţina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima, ako je zaveštanje saĉinilo lice koje nema zaveštajnu sposobnost (mlaĊe od 15 godina, lišeno poslovne sposobnosti), ako je zaveštanje falsifikovano. Delimična ništavost – ako postoji neka od odredbi koja je suprotna prinudnim proipsima, javnom porertku ili dobrim obiĉajima, ona neće dovesti do ništavosti celog zaveštanja, već samo do ništavosti te odredbe. ZON izriĉito predviĊa ništavost odredaba o fideikomisarnoj supstituciji, zabrane raspolaganja nasledicima kao i odredbe kojima se u javnim zaveštanjima nešto ostavlja licima ovlašćenim za saĉinjavanje tog zaveštanja, odnosno u privatnim zaveštanjima, kojima se ostavlja svedocima zaveštanja ili njihovim srodnicima u pravoj liniji i braćama i sestrama. Isticanje ništavosti – na ništavos sud pazi ex officio i na nju se moţe pozvati svako zaintetresovano lice. Pravo na isticanje nišavosti se ne gasi se. Posledice ništavosti – ništavo zaveštanje smatra se da nikada nije ni bilo saĉinjeno.
Rušljivost zaveštanja Razlozi rušljivosti – zaveštanje je rušljivo ako ga je saĉinio onaj ko nije imao zaveštaju sposobnost (ovde je reĉ o licu starijem od 15 godina koje je nesposobno za rasuĊivanje a nije lišeno poslovne sposobnosti), usled mana volje i u sluĉaju nepoštovanja oblika i uslova predviĊenih zakonom. Isticanje rušljivosti – na rušljivost se moţe pozivati samo lice koje ima pravni interes. Pravo na isticanje rušljivosti zastareva u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanja uzroka ništavosti, a najkasnije deset godina od dana proglašenja zaveštanja.
Dokazivanje uništenog, izgubljenog ili skrivenog zaveštanja (ZON § 171.) Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaoĉeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovaţnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaţe da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo saĉinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaţe sadrţinu zaveštanja.
Izvršioci zaveštanja (ZON §172-175.) Izvršilac zaveštanja jeste jedno ili više lica, koja imaju potpunu poslovnu sposobnost, odreĊeno od strane zaveštaoca da se stara o potpunom izvršenju njegove poslednje volje. Tako odreĊeno lice ne mora se prihvatiti tog posla. Izvršilac moţe biti odreĊen i od strane suda ukoliko smatra da je to neophodno, a naroĉito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove. Duţnost – da se stara ĉuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte, da se stara da zaveštanje bude onako kako je zaveštalac hteo. Polaţe raĉun o svom radu sudu, a ima pravo na naknadu troškova i nagradu na teret zaostavštine, prema odluci suda. Opoziv izvršioca zaveštanja – sud, na predlog ili po sluţbenoj duţnosti, moţe opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov radi nije u skladu sa voljom zaveštaoca ili sa zakonom.
Opoziv zaveštanja (ZON § 176-178.) Zaveštanje je opozivi pravni posao i moţe biti opozvan od strane zaveštaoca do trenutka njegove smrti. Opozivanje moţe biti formano i neformalno. Formalno opozivanje zaveštanja – podrazumeva opozivanje zaveštanja u formi u kojoj je predviĊeno saĉinjavanje testamenta. Dakle, saĉinjavanjem novog testamenta, izjavom o opozivu... Neformalno opozivanje zaveštanja – moţe biti uĉinjeno izriĉito, primer cepanja testamenta ili prećutno kada zaveštalac raspolaţe nekim delom zaostavštine nakon što je testamentom taj deo ostavio nekom..
Ugovori u naslednom pravu Ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci (ZON § 179181.) Ništavi su ugovori kojim se neko obavezuje da svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleĊe saugovaraĉu ili trećem licu. TakoĊe, ništavi su i ugovori kojim neko raspolaţe oĉekivanim nasledstvom od lica koje je još ţivo. TakoĊe, nišavi su ugovori kojima se jedna strana obavezuje da u zaveštanje unese neku odredbu.
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ţivota (ZON § 182-193.) Obligacionopravni ugovor između pretka i potomaka koji proizvodi naslednopravna dejstva. Ovako raspolagana imovina nije deo nasleđa niti nuţni naslednici imaju pravo pobijaju ovaj ugovor zbog povrede nuţnog dela. Uslovi punovaţnost ugovora – sa sadrţinom ugovora moraju se saglasiti svi konkretni zakonski naslednici. Saglasnost moţe biti data i naknadno. Ugovor mora biti saĉinjen u pisanoj formi i overen id sudije. Ugovorne strane – na strani naslednka moraju biti svi konkretni naslednici (dakle lica koja bi se u konkretnom sluĉaju pojavila kao naslednici). Braĉni drug ne mora biti ugovorna strana, ali u tom sluĉaju njegovo pravo na nuţni deo ostaje, ali ako je ugovorna strana, onda je u istom poloţaju kao i svi drugi naslednici. Predmet ugovora – predmet moţe biti celokuna zaostavština ili pojedina prava ili stvari. Imovina koja nije deo ovog ugovora predstavlja zaostavštinu. Ugovorom ostavilac moţe za sebe ili supruţnika ili za treće lice zadrţati pravo plodouţivanja, doţivotnu rentu, izdrţavanje ili kakvu drugu naknadu. Odgovornost za dugove ustupioca – potomci ne odgovaraju za dugove, ako šta drugo nije predviĊeno ugovorom. Ustupioĉevi poverioci mogu pobijati ugovor pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolatanja – Actio Pauliana. Opoziv ugovora – ustupilac moţe zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu, kao i u sluĉaju da potomak ne izvršava svoje obaveze prema njemu. Potomak koji je vratio primljeno, moţe nakon smrti ustupioĉeve zahtevati nuţni deo, prilikom utvrĊivanja njegovog nuţnog dela, delovi imovine ustupljeni ostalim potomcima i braĉnom drugu smatraće se kao poklon.
Ugovor o doţivotnom izdrţavanju (ZON § 194-205.) Ugovorom o doţivotnom izdrţavanju obavezuje se primalac izdrţavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdrţavanja prense svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdrţavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrţava i da se brine o njemu do kraja njegovog ţivota i da ga posle smrti sahrani. Imovina moţe biti samo ona koja postoji u momentu zakljuĉenja ugovora. Obaveze davaoca izdrţavanja, ako šta drugo nije ugovoreno, naroĉio obuhvata obezbeĊivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove leĉenja i davanje za svakodnevne uobiĉajene potrebe. Forma ugovora – mora biti zakljuĉen u pismenom obliku i overen kod sudije, u suprotnom je ništav. Obezbeđenje potraţivanja – davalac izdrţavanja moţe svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu (u formi zabeleţbe). Odgovornsot davaoca za dugove primaoca izdrţavana – ukoliko nije drugaĉije ugovoreno, davalac izdrţavanja ne odgovara za dugove primaoca izdrţavanja. Izuzetno, odgovara ako je reĉ o hipotekovanoj nepokretnosti. Prestanak ugovora Sporazumno Zbog promenjenih okolnosti – kada ugovor zbog promenjenih okolnosti više ne odgovara oĉekivanjima ugovornih strana i kada je njegovo ostajanje na snazi nepraviĉno. Zbog neispunjenja ili neurenog ispunjenja obaveze. Zbog poremećenih odnosa izmeĊu ugovaraĉa – pitanje krivice ovde nije bitno, ali moţe biti bitno prilikom odreĊivanja naknade štete. Kada davalac izdrţavanja umre pre pimaoca izdrţavanja – u ovom sluĉaju obaveze prelaze na naslednike. Oni mogu prihvatiti da nastave sa izdrţavanjem ili odbiti. Ukoliko odbiju, nemaju pravo na naknadu za ranije dato izdrţavanje osim ako nisu u stanju da preuzmu obaveze davaoca (visinu naknade odreĊuje sud po slobodnoj proceni, uzimajući u obzir sve okolnosti).
Posebni slučajevi ugovoroa o doživotnom izdržavanju Doţivotno izdrţavanje više lica – ako je doţivotno izdrţavanje ugovoreno za dva ili više lica (primer: supruţnici) svako od njih ima zasebno pravo na odreĊena davanja i ĉinjenja. Doţivotno izdrţavanje u korist trećeg lica – ugovor lica mogu zakljuĉiti i u korist nekog trećeg lica. Tada, ugovor traje do smrti beneficijara, a davalac izdrţavanja nasleĊuje imovinu saugovaraĉa u trenutku njegove smrti. Beneficijar mora prihvatiti doţivotno izdrţavanje nakon ĉega se ugovor više ne moţe menjati. Ako beneficijar ne privati koristi iz ugovora, ugovor se gasi.
Prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja Zakonski naslednici primaoca izdrţavanja nemaju pravo da pobijaju ovaj ugovor zbog prekomernog oštećenja jer je reĉ o aleatornom ugovoru. MeĊutim ZON § 203. daje mogućnost pobijanja u sluĉaju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdrţavanja ugovor nije predstavljajo nikakvu neizvesnost za davaoca izdrţavanja.
Prelazak zaostavštine na naslednike Otvaranje nasleĎa (ZON § 206-211.) Nasleđe se otvara smrću lica ili proglašenjem tog lica za umrlo. Postupak kada su naslednici nepoznati – sud oglasom poziva lica koja polaţu pravo na nasledstvo da se prijave u roku od godinu dana od dana objaljivanja oglasa (oglas se objavljuje na oglasnoj tabli suda i u Sl.glasniku, a po potrebi i na drugi naĉin). U sluĉaju da se niko ne javi, sud donosi rešenje kojim zaostavštinu predaje na uţivanje Republisi Srbiji koja svojinu stiĉe u roku od tri godine na pokretrnim, odnosno deset godina na nepokreetnim stvarima, poĉev od otvaranja nasleĊa (smrt i pravosnaţnost rešenja o proglašenju lica za umrlo). U ovom sluĉaju sud postavlja staraoca zaostavštine (o tome obaveštava organ starateljstva koji moţe postaviti i neko drugo lice). Privremeni staralac je ovlašćen da u ime naslednia tuţi i bude tuţen, da naplaćuje potraţivanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte zastupa naslednike.
Sticanje zaostavštine (ZON § 212-221.) Trenutkom smrti ostavioca, zaostavština prelazi na naslenike. Istovremeno, oni se mogu i odreći prava na nasleĊe. Izjave o prijemu ili odricanju su neopozive, ne mogu biti pod uslovom ili rokom i ne mogu biti delimiĉne. Prijem nasleđa – ćutanje u pogledu prijema ili odbijanja smatra se za prijem nasleĊa. TakoĊe, smatraće se da se primio nasleĊa i naslednik koji je već raspolagao celom zaostavštinom ili jednim delom, meĊutim mere u cilju oĉuvanja zaostavštine ne smatraju se raspolaganjem. Odricanje od nasleđa – naslednik se moţe odreĊi izjavom pred sudom do okonĉanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Odreći se moţe samo u sopstveno ime i smatra se da lice koje se odreklo nasleĊa nikada nije ni bilo naslednik. Izjava ne moţe biti data delimiĉno. Izjava je neopoziva osim ako je data kao posledica nekog od mana volje. Ako naslednik umre pre okonĉanja prvostepenog postupka, pravo na odricanje prelazi na njegove naslednike. NasleĊa se ne moţe odreći lice koje se već primilo nasleĊa (izriĉito ili prećutno) niti se moţe odreĊi od nasleĊa koje nije otvoreno.
Odgovornost naslednika za dugove ostaviočeve (ZON § 222-227.) Naslednik odgovara za ostavioĉeve dugove do visine vrednosti nasleĊene imovine, a naslednik koji se odrekao nasleĊa ne odgovara za dugove. Odgovornost meĊu sanaslednicima je solidarna, svako do visine vrednosti svog dela, osim ako iz zaveštanja ne proizlazi nešto drugo. Poverioci mogu zahtevati odvajanje zaostavštine i u tom sluĉaju naslednici ne mogu raspolagati imovinom dok se poverioci ne namire, ali raspolaganja uĉinjena pre odvajanja ostaju punovaţna. Poverioci naslednika namiruju se tek nakon poverilaca ostavioca.
Deoba nasledstva (ZON § 228-236.) Nasledniĉka zajednica nastaje u trenutku delacije ostavioca i to između svih univerzalnih skcesora ostavioca. Svi sanaslednici imaju pravo da zahtevaju deobu. To pravo imaju nakon pravosnaţnosti ostavinskog rešenja, i to u svako vreme osim u nevreme. Do deobe naslednici zajedniĉki upravljaju i raspolaţu nasledstvom. U sluĉaju da ne mogu da se sloţe oko naĉina upravljanja, sud će na zahtev postaviti upravitelja ili će svakom nasledniku dati deo na upravljanje. Ustupanje pre deobe – svaki naslednik moţe pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimiĉno preneti samo na sanaslednika, ali ovaj ugovor mora biti overen u sudu. Ugovor sa licem koje nije naslednik predstavlja samo obligaciono pravo drugog ugovaraĉa da po izvršenoj deobi traţi preneto. Naslednik koji je ţiveo ili privreĊivao u zajednici sa ostaviocem ima pravo da zahteva, ako to iziskuje opravdana potreba, da odluĉi da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ii prava koje bi pripale ostalim naslednicima, a da im plati u novcu (sud je ĉak obaveza da o ovom pravu pouĉi ovo lice ako je predmet zaostavštine poljoprivredno zemljište). Jemstvo – svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko treći, pozivajući se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inaĉe smanji njegovo pravo. U svim sluĉajevima jemstva po ovom ĉlanu, svaki naslednik jemĉi i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.
Ostavinski postupak (ZVPP glava VII, § 87-131.) Predmet postupka: 1. UtvrĊenje ko su naslednici, 2. UtvrĊenje imovine koja saĉinjava zaostavštinu, 3. Koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Stvarna nadleţnost – Osnovni sud. Mesna nadleţnost – sud na ĉijem je podruĉju ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud), a ako nije imao prebivalište ili boravište, onda je nadleţan sud na kome se nalazi preteţni deo njegove zaostavštine. Pokretanje postupka – ex officio, odmah po saznanju da je neko lice umrlo. Sud moţe odrediti i privremene mere u sluĉaju potrebe. Prerthodne radnje Sastavljanje smrtovnice – maiĉar koji je nadleţan da izvrši upis smrti u matiĉnu knjigu umrllih, duţan je da u roku od 30 dana od upis dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. Smrtovnica sadrţi: liĉno ime, liĉno ime jednog od roditelja, zanimanje, datum roĊenja, drţavljanstvo umrlog, vreme smrti, mesto u kom je mao prebivalište, podaatke o spruţniku, deci i ostalim srodnicima koji bi mogli biti pozvani na nasleĊe na osnovu zakona kao i lica koja su pozvana na nasleĊe po osnovu zaveštanja. Podaci se dobijaju od srodnika umrlog ili drugih lica koja mogu pruţiti te podatke.
Popis i procena imovine ostavioca – popis i procenu vrši opštinski organ uprave po odluci ostavinskog suda kada se ne zna za naslednike, kada su naslednici poslovno nesposobni, kada zaostavština treba da se preda drţavi, kada to traţe naslednici ili legatari ili poverioci umrlog. Popis obuhvata celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu koja pripada umrlom
Mere za obezbeđenje zaostavštine – mere se donose kada se utvrdi da nijedan od od prisutnih naslenka nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika, da su naslenidi nepoznati ili odsutni ili kada ruge okolnosti nalaţu naroĉitu opreznost. Tada sud nadleţni organ uprave predae imovinu ili njen deo na ĉuvanje pouzdanom licu i o tome odmah obaveštava sud na ĉijem se podruĉju imovina nalazi. Mere obezbeĊenja mogu se odrediti i od strane suda na predlog zainteresvanog lica ili po sopstvenoj inicijativi. Ove mere sud moţe odrediti u toku celog postupka.
Postupak sa testamentom Utvrđenje postojanja zaveštanja – Organ koji sastavlja smertovnicu duţan je da proveri da li je posle umrlog ostalo pismeno zaveštanje ili isprava o usmenom zaveštanju, i da zaveštanje koje je iza ostavioca ostalo dostavi sudu zajedno sa smrtovnicom. Proglašenje zaveštanja – Pošto doĊe u psoed istog, duţan je da ga proglasi. Proglašenje se vrši u prisustvu dva punoletna graĊanina (svedoka proglašenja testamenta). Proglašenje je duţan da uĉni bilo koji opštinski sud kod koga se testament naĊe ili mu bude podnet. O proglašenju testamenta sastvlja se zapisnik. Posle proglašenja sud je duţan da na testament stavi potvrdu o njegovom proglašenju i datum proglašenja a ukoliko je naeno više zaveštanja njihov broj i datume. U sluĉaju usmenog zaveštanja moguće su dve situacije u zavisnosti od oga da li je zaveštanje saĉinjeno u pisanoj formi ili svedoci usmeno iznose o njegovoj sadrţini. U drugom sluĉaju svedoci će pojedinaĉno iznositi sadrţinu testamenta i uslovima pod kojima je dato. Zapisnik sadrţi podatke o broju naĊenih testamenata, mestu pronalaţenja, datumu, licima koja su testament predala matiĉaru, imena svedoka proglašenja, da li je testament predat otvoren ili zatvoren, sadrţinu zaveštanja.
Raspravljanje zaostavštine Za raspravljanje zaostavštine sud će odrediti roĉište. U pozivu sud pouĉava o obavezama dostavljanja testamenta kao i o posledicama nedolaska na roĉište (pretpostavka prihvatanja nasledstva) i nemogćnosti delimiĉnog prihvata ili odricanja. U sluĉaju da ne na da li ostavilac ima naslednike, sud će objaviti oglas na oglasnoj tabli suda i Sl.glasniku, a po potrebi i na drugi naĉin, kojim poziva lica koja imaju pravo na nasleĊe da se jave.
Rešenje o nasleĎivanju Sud donosi rešenje kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe. Rešenjem o nasleĊivanju sud oglašava lica za naslednike. Sadrţina rešenja: Podatke o umrlom (ime, prezime, podatke o roĊenju. Drţavljanstvu...) Podatke o naslednicima Podatke o imovini koja se nasleĊuje, Podatke o tome kako naslednik nasleĊuje (na osnovu zaveštanja, zakona ili kao nuţni naslednik), Postojanje ograniĉenja ili rokova, Postojanje drugih stvarnih prava trećih lica na zaostavštini, Sporazum o dreobi naslednika. Rešenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine. TakoĊe, dostavlja se i nadleţnom organu uprave. U sluĉaju da je zaostavštinom odreĊen neki legat, sud moţe doneti posebno rešenje o legatu, ukoliko ima razloga da to uĉini (spor nasednika koji ide u parnicu...) a naslednici ne osporavaju legat.
Naslednopravni zahtev posle pravosnažnosti rešenja o nasleĎivanju Ako se po pravosnaţnosti rešenja o nasleĊivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da propada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleĊivanju. Ako zaostavština nije raspravljana (zbog neznatne vrednosti ili drugih razloga...) sud će raspraviti zaostavštinu, ali samo ako se ona sastoji iz nepokretnosti, a u sluĉaju da se sastoji iz pokretnosti, raspravljaće samo po zahtevu ovlašćenih lica. Ako se pronaĊe nepokretna imovina, naslednici koji su se odrekli nasleĊa daće ponovo nasledniĉku izjavi i izjasniti se u pogledu prijema (novopronaĊene imovine pretpostavljam). Ako se po pravosnaţnosti rešenja o nasleĊivanju ili rešenja o legatu pronađe testament, sud će ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadrţaće njegov prepis. Sud neće ponovo raspravljati ali će obavestiti zaintertesovana lica o proglašenju testamenta i upozoriti iz da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parniĉnom postupku. Ako se po pravosnaţnosti rešenja o nasleĊivanju ili rešenja o legatu pojavi lice koje nije učestvovalo u postupku, a polaţe pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati već će to lice uputiti nda svoje pravo ostvaruje u parniĉnom postupku. U slučaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će stranka svoja prva ostvarivati unutar parniĉnog postupka.
Susvojina, Zajednička svojina i Zaštita prava svojine Dr. Dragoljub Lazarević Poslovni biro d.o.o 2011 II 588490
