Zoran D. Janjetović Uloga Cincara u stvaranju srpske elite i modernizaciji srpskog društva Nije preterano reći da je teško na ći brojčano manji narod sa većim značajem ili bar sa ve ćim brojem značajnih pojedinaca poteklih iz njegovih redova nego što je to slu čaj sa Cincarima. Cincari predstavljaju gotovo jedinstven istorijski fenomen. To je narod koji je od predstavnika primitivnijih oblika privređ ivanja ivanja1 uspeo da se svojim najzna čajnijim delom pretvori u nosioca modernizacije, više kulture i sloja iz koga se regrutovao dobar deo elite naroda ne samo Balkana nego i cele Jugoisto čne Evrope. Od druge se polovine X veka Cincari, pod imenom Vlaha , sve češće pojavljuju u vojnoj, politi čkoj, privrednoj i kulturnoj istoriji Balkana. U srednjem veku Cincari su uglavnom nomadski stočari, kiradžije, najamnici i drumski razbojnici. 2 Kao takvi oni su 1
Up. G. Stadtmüller, Geschichte Südosteuropas , München, 1976, 98. O cincarskim čobanima H. N. Brailsford (Macedonia. ( Macedonia. Its Races and their Future , London, 1906, 176) početkom XX veka piše kao o “siromašnima, divljima i neukima”. Sredinom XX veka L. S. Stavrianos (The (The Balkans Since 1453 , New York, 1959, 9) o Cincarima, nomadskim stočarima, nema ništa bolje mišljenje. 2 Uz nomadsko stočarstvo, drumsko razbojništvo je najduže ostalo tradi-
174
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
svakako stajali na nižem stupnju civilizacije od sedentarnog, zemljoradničkog slovenskog i gr čkog stanovništva, ali su, za uzvrat, uživali ve ći stupanj slobode (koji su vlasti feudalnih država stalno pokušavale da umanje). Pa ipak, uprkos tome što su za razliku od novodošlih Slovena uglavnom bili stočari, oni su, kao predstavnici romanizovanih balkanskih starosedelaca, došljacima preneli neke tekovine anti č tehnike . Isto vredi i za odre đ ena ena znanja iz oblasti čke sto čarstva, a o čemu svedoče latinske posu đ enice enice u jezicima Južnih Slovena. 3 Zbog svog načina života i stepena društvenog razvitka, srednjovekovni Vlasi su, me đ utim, utim, samo posredno doprinosili modernizaciji srednjevokovnih Srbije i Balkana, prenose ći robu za necincarske trgovce. Što se učešća Cincara odnosno Vlaha u srednjovekovnim vojskama i bandama drumskih razbojnika ti če, ono je svakako malo doprinosilo modernizaciji, iako je omogućavalo delu vlaških starešina da se uklju če u feudalnu elitu, 4 kako Srbije, tako i okolnih država. Što se ovog vlaškog sloja tiče, on je najdubljeg traga ostavio u Bugarskoj osnivanjem dinastije Asenida, dok se malo zna o na činu na koji su se vlaški glavari uklju čivali u srpsko plemstvo. 5 Treba pretposzaren , I, Leipzig, 1895, 37, 61, 71, 115, 165, 213). Ovo je u to doba međ utim utim važilo za krajeve Makedonije, Epira i Tesalije gde su Cincari živeli u kompaktnijim masama. U masama. U srpskim krajevima je u to vreme bilo jako malo nomadskih cincarskih stočara (iz čijih su se redova regrutovali razbojnici). 3 Up. S. M. Ćirković, Rabotnici, vojnici, duhovnici . Društva srednjovekov- nog Balkana , Beograd, 1997, 38 i 61. 4 Up. isto, 178. 5 Vlaške trupe nalazimo tokom srednjeg veka kako na strani Srba (1371. u bitci na Marici), tako i na strani njihovih protivnika (na strani Vizantinaca
174
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
svakako stajali na nižem stupnju civilizacije od sedentarnog, zemljoradničkog slovenskog i gr čkog stanovništva, ali su, za uzvrat, uživali ve ći stupanj slobode (koji su vlasti feudalnih država stalno pokušavale da umanje). Pa ipak, uprkos tome što su za razliku od novodošlih Slovena uglavnom bili stočari, oni su, kao predstavnici romanizovanih balkanskih starosedelaca, došljacima preneli neke tekovine anti č tehnike . Isto vredi i za odre đ ena ena znanja iz oblasti čke sto čarstva, a o čemu svedoče latinske posu đ enice enice u jezicima Južnih Slovena. 3 Zbog svog načina života i stepena društvenog razvitka, srednjovekovni Vlasi su, me đ utim, utim, samo posredno doprinosili modernizaciji srednjevokovnih Srbije i Balkana, prenose ći robu za necincarske trgovce. Što se učešća Cincara odnosno Vlaha u srednjovekovnim vojskama i bandama drumskih razbojnika ti če, ono je svakako malo doprinosilo modernizaciji, iako je omogućavalo delu vlaških starešina da se uklju če u feudalnu elitu, 4 kako Srbije, tako i okolnih država. Što se ovog vlaškog sloja tiče, on je najdubljeg traga ostavio u Bugarskoj osnivanjem dinastije Asenida, dok se malo zna o na činu na koji su se vlaški glavari uklju čivali u srpsko plemstvo. 5 Treba pretposzaren , I, Leipzig, 1895, 37, 61, 71, 115, 165, 213). Ovo je u to doba međ utim utim važilo za krajeve Makedonije, Epira i Tesalije gde su Cincari živeli u kompaktnijim masama. U masama. U srpskim krajevima je u to vreme bilo jako malo nomadskih cincarskih stočara (iz čijih su se redova regrutovali razbojnici). 3 Up. S. M. Ćirković, Rabotnici, vojnici, duhovnici . Društva srednjovekov- nog Balkana , Beograd, 1997, 38 i 61. 4 Up. isto, 178. 5 Vlaške trupe nalazimo tokom srednjeg veka kako na strani Srba (1371. u bitci na Marici), tako i na strani njihovih protivnika (na strani Vizantinaca
Zoran D. Janjetovi ć
175
taviti da je do toga dolazilo na isti na čin kao i kada su bili u pitanju albanski, gr čki i drugi plemi ći. Anacionalnost srednjovekovnih država i njihovih elita su svakako olakšavale taj proces. Pa ipak, vlaška feudalna elita kao celina nije igrala društvenu ulogu u Srbiji; kao takva ona je mogla biti od značaja samo u Epiru i Tesaliji gde su postojale ve će kompaktne mase cincarskog cincarskog stanovništva. Zbog svega što je re čeno nije čudno što, za razliku od XIX i XX veka, u srednjem veku ima malo poznatih primera Cincara koji su dostigli zna čajne položaje i koji su imali većeg uticaja na društveni, politi čki ili kulturni razvoj. 6 Oskudnost istorijskih izvora nam dodatno otežava da identifikujemo eventualne pripadnike elite cincarskog porekla i da osvetlimo njihov značaj. Još pre dolaska Turaka, nomadski cincarski sto čari daju bitan doprinos nastanku plemenskog društva kod dela srpskog naroda.7 Pitanje je u kojoj meri su oni tada ve ć bili slovenizovani. Velikim delom svakako jesu, iako se, izgleda, ponekad proces slavizacije suviše pomera u srednji vek, 8 6
Možda je najpoznatiji, ali i najsporniji primer Petra Asena, osniva ča bugarske dinastije posle pobune protiv vizantijske vlasti 1186. godine. Bugarski istoričari po pravilu ili prećutkuju ili negiraju cincarsko poreklo ove dinastije, koje je ipak dosta dobro posvedo čeno u istorijskim izvorima. Asenidi su se svakako brzo asimilovali, prihvativši u potpunosti državne tradicije Bugarskog Carstva. Što se intelektualne elite u srednjem veku tiče, od istaknutih delatnika samo je možda Grigorije Camblak bio vlaškog porekla (up. Enciklopedija Jugoslavije , 2, Zagreb, 1956, 319). 7 Up. J. Cviji ć, Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje , Beograd, 1966, 174, i V. Čubrilović, Patrijarhalna društva i njihova obi čajna prava u Albaniji i Crnoj Gori u srednjem veku, u: Obi č č ajna prava i samouprave na
176
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
odnosno zanemaruju se nove migrantske struje koje su dolazile sa juga, dodaju ći već asimilovanim Vlasima i još uvek romanske Vlahe . U svakom slučaju, obe grupe učestvuju u stvaranju plemenskog društva koje pod turskom vlašću dobija svoje kona čne oblike i mnogo veći značaj nego ranije. Isto tako oni u čestvuju u seobama pravoslavnog stanovništva sa jugoistoka prema severozapadu. Pitanje je da li se plemensko društvo može smatrati za napredak u društvenom razvoju, ali je ono svakako bilo odgovarajući odgovor brdskog stanovništva na nestanak srednjovekovnih država i dolazak osmanske vlasti. 9 Ovo - etni čki sve manje romansko - stanovništvo je često bilo težak sused, ali se nekada bez njega nije moglo opstati.10 Od XVI veka ono, naj češće pod imenom Morlaka , sve više prelazi u službu Mletačke Republike i Habsburgovaca.11 Ostajući podjednako teško i problemati čno za suživot, ono sada po činje da igra zna čajnu civilizacijsku ulogu u zaustavljanju daljeg prodora Turaka na zapad, baš kao što je u prethodnim vekovima često taj prodor pomagalo učešćem u turskim paravojnim pograničnim da su neromanizovani vlaški nomadi postojali na južnoslovenskim prostorima i krajem XVI, pa i sredinom XVII veka. 9 Nije slučajno što su se brdske autonomije pod otomanskom vlaš ću o čuvale često baš u krajevima sa cincarskim stanovništvom (up. Bratter, Die Kutzowalachische Frage , Hamburg, 1907, 42-44, G. Stadtmüller, n.d., 352, i Arginteanu, Istorija Makedonskih Cincara (Vlaha ), Beograd, 2000, 19-121). 10 Npr., u XVI veku Šibenik ne bi mogao opstati da nije bilo trgovine sa Morlacima iz zaleđ a (up. L. de Voinovich, Histoire de Dalmatie , II, Paris,
Zoran D. Janjetovi ć
177
odredima. Na taj način ovo stanovništvo, uskoro potpuno slovenizovano, ostajući samo kulturno zaostalo, na posredan način omogućava modernizaciju, tj. civilizacijski napredak celokupne teritorije koju su mleta čko-habsburške krajine štitile. Istovremeno specifi čni uslovi u kojima je ovo stanovništvo vekovima živelo, uz pripadnost Pravoslavnoj crkvi, postavljaju temelje etni čkih sukoba Srba i Hrvata u kasnijim vekovima.12 Prava uloga Cincara u modernizacijskim procesima po činje tek u Novom veku , i to ne samo zato što tek tada dolazi do bržeg opšteg razvitka nauke, tehnike, kulture i privrede. Prostrano Tursko Carstvo i pax otomanica unutar njegovih granica, koje su obuhvatale ve ći deo Jugoistočne Evrope, omogućili su da se Cincari, isprva kao prenosnici robe, a zatim kao samostalni trgovci uklju če u veliku ekonomsku grupu koju je Trajan Stojanovi ć nazvao “pobedonosnim balkanskim pravoslavnim trgovcima.” 13 Njihova aktivnost je bila posebno jaka tokom XVII i posebno u XVIII veku. Sa kiradžijstva Cincari su prelazili na trgovinu, a sa nomadskog sto čarstva na sedentaran gradski život. Istovremeno, do sredine XX veka opstao je i tip nomadskog ili polunomadskog cincarskog brdskog čobana, iz čijih su se redova sve vreme regrutovali novi trgovci, handžije i zanatlije. Istovremeno, kroz ceo turski period, opstajalo je i cincarsko drumsko razbojništvo i najamništvo, koje se u pojedinim 12
Svojevrstan začetak ovih sukoba se može nazreti u suprotnostima hrvatskog i vlaškog plemstva (podržavanog od ugarskih kraljeva) u XIV i XV veku (up. A. et N. Tanasoka, Vlaques et Croates aux XIVe-XVe siecles: les Keglević contre les Silanić Revue des Etudes Sud-Est Europeennes
178
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
istorijskim trenucima povezivalo sa revolucionarnim č etova- njem , doprinoseći tako oslobodilačkoj borbi balkanskih naroda, a sa svim modernizacijskim posledicama koje su to četovanje i te borbe donele. 14 Uz to, u češće u oslobodila čkim ratovima delu Cincara otvara vrata nove elite novooslobođ enih država, iako je ovo bilo karakteristi čno u mnogo većoj meri za Grčku negoli za Srbiju. Kao i u srednjem veku, autonomni status u nekim oblastima Turskog Carstva je Cincarima omogućio veću pokretljivost, sada u sklopu jednoga svetskog carstva, bez stalnog ratovanja i pomeranja brojnih feudalnih granica. Zajedno sa Grcima, Jermenima, Srbima, Makedoncima itd., Cincari su se uključili u trgovački život. On je po prirodi posla zahtevao kako poznavanje pismenosti i ra čuna, tako i znanje stranih jezika, a duga čka putovanja, često u razvijenije krajeve Srednje, pa nekad i u još razvijenije krajeve Zapadne Evrope izvan otomanskih granica, dovodila su ih u dodir sa brojnim tekovinama tadašnje civilizacije. Iz tu đ ine su donosili nove načine rada, alate, navike, knjige i ideje. 14
Začetnici, vođ e i često glavni borci u grčkom ustanku bili su Cincari (up. V. Berard, La Turquie et l’Hellenisme contemporain , Paris, 1893, 249, L. Lamouche, La Peninsule Balkanique. Esquisse historique, ethnographique, philologique et litteraire , Paris, 1899, 156, Bratter, n.d., 44, G. Weigand, Ethnographie von Makedonien. Geschichtlich-nationaler, sprachlich-sta- ristischer Teil , Leipzig 1924, 33, Trpku, Vlasite na Balkanot , Skopje, 1986, 35-37, i Arginteanu, n.d., 135-137). Značajna je bila i uloga Cincara u makedonskom nacionalnom pokretu krajem XIX i po četkom XX veka (up. Simovski, The Participation of the other Nationalities of Macedonia in the Uprising, u: The Epic of Ilinden , Skopje, 1973, M. Pandevski, Nacionalno prašanje makedonskoto osloboditelno dviženje (1893-1903), Skopje,
Zoran D. Janjetovi ć
179
Kuće cincarskih trgovaca su se zato ve ć na prvi pogled razlikovale od ostalih - kako veli činom, tako i čistoćom, urednošću i inostranim nameštajem.15 Isto je važilo i za hanove, većinu kojih su još krajem XIX veka u evropskom delu Turske držali Cincari. 16 Uticaj koji su Cincari vršili na svoju okolinu nije se ni izbliza svodio na čisto materijalne uticaje. Borave ći kraće ili duže u velikim privrednim i kulturnim centrima (Beč, Pešta, Lajpcig, Trst, Odesa, Carigrad, Aleksandrija itd.), cincarski trgovci su donosili nove, po pravilu naprednije obi čaje, knjige i ideje.17 Zbog svojih trgovačkih, ali i duhovnih potreba, Cincari osnivaju brojne osnovne, pa i srednje škole, koje vrše civilizatorski uticaj na svoje sredine šire ći u njima gr čku kulturu kao najrazvijeniju u tadašnjoj evropskoj Turskoj.18 Dotok novih ideja, knjiga i tehnologija našao je svoj najkoncentrisaniji vid u gradu Moskopolju (u blizini Kor če), koji je sredinom XVIII veka bio trgova čko-intelektualni cincarski velegrad sa više škola, Akademijom i štamparijom.19 On je postao kulturni centar cele južne Albanije i severnog Epira.20 Posle njegove propasti, usled razaranja 15
Up. D. J. Popović, O Cincarima , Beograd, 1937, 74, T. Stoianovich, n.d., 279, i J. Cvijić, n.d., 247. 16 Up. J. G. v. Hahn, Reise von Belgrad nach Salonik , Wien, 1868, 79-80, te G. Weigand, Die Aromunen..., n.d., 10, i Ethnographie..., n.d., 36. 17 Up. E. Turczynski, Die Bedeutung der Mazedo-Wlachen für die Verbreitung der Aufklärung, u: Noel Album Macedo-Roman , I, Freiburg, 1959. 18 Up. G. Weigand, Die Aromunen..., n.d., 10, i i T. Stoianovich, n.d., 279. 19 Up. M. Ruffini, Un centro aromeno d’Albania: Moscopoli, u: Noel Album Macedo-Roman, I, n.d., 37-52, i M. D. Peyfuss, Die Druckerei von
180
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
1769, 1788. i 1821. godine, njegovi trgovci i intelektualci su obogatili privredni i kulturni život svih balkanskih zemalja.21 Grčka kultura i jezik koje su Cincari prihvatili kao svoje su im, uz sva svoja ograničenja, ipak otvarala vrata savremene evropske prosvećenosti, pre svega zahvaljuju ći grčkim prevodima naprednih evropskih pisaca.22 Nije slučajno što je jedan od prvih ideologa nacionalnog oslobođ enja balkanskih naroda bio Cincarin Riga Velestinlis (Riga od Fere) koji je na uslove balkanske Turske pokušao da primeni načela francuskog prosvetiteljstva i buržoaske revolucije. 23 Cincarski uticaj međ u Srbima se pre osetio u krajevima koji su početkom XVIII veka pripali Habsburškoj Monarhiji negoli u samoj Srbiji. Cincari su bili naseljeni u ugarskim gradovima još u doba Turaka, tako da su srpski izbeglice, koji su sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690. prešli na habsburšku teritoriju, iz njihovih redova dobili svog glavnog vojnog vođ u u liku Jovana Monasterlije. 24 Njegova porodica je u to vreme već posedovala plemstvo, što znači da je već pripadala ugarskoj društvenoj eliti. Istovremeno, to što je baš Monasterlija postavljen za srpskog podvojvodu, svedo či o ve ć postojećoj simbiozi Cincara i Srba. narodnosti na teritoriji današnje Jugoslavije do 1918. godine, Priština, 1968, 91-97, i S. Pollo - A. Puto (ur.), Histoire d’Albanie des origines a nos jours , Roanne, 1974, 107-110). 21 Srbiji su, npr., Moskopoljci podarili njenog najve ćeg političara Nikolu Pašića, čija porodica je tokom stotinjak godina preko Bugarske došla do istočne Srbije. 22 Up. N. Iorga, Points de vue sur l’histoire du commerce de l’Orient a
Zoran D. Janjetovi ć
181
Veći priliv Cincara u Austriju po činje tek u XVIII veku. Karlovački (1699), Beogradski (1718) i Požareva čki (1739) mirovni ugovori izmeđ u Austrije i Turske davali su u Habsburškom Carstvu trgovcima, turskim podanicima, posebne pogodnosti koje nisu uživali doma ći trgovci. Turski trgovci, međ u kojima je bila ve ćina Cincara, znalački su iskoristili te pogodnosti i čak ih proširili, često ignorišući zakonske propise koji im nisu išli u prilog. Oni su ne samo trgovali po celoj Austriji nego su preko njezine teritorije odlazili do Lajpciga, Krakova itd. Deo njih se trajno nastanjivao po ugarskim gradovima, povezujući se sa tamo ve ć od ranije postojećim grčko-cincarskim kolonijama i novopridošlom srpskom čaršijom. Do ovoga dolazi posebno u drugoj polovini XVIII veka kada austrijske vlasti na njih vrše pritisak da se trajno nastane i dovedu porodice iz Turske.25 U ugarskim gradovima oni su dosta dugo živeli pored Srba, ali često i u konkurenciji sa njima. Na taj na čin su, pak, kroz uzajamno takmi čenje u izgradnji crkava, škola i širenju poslovanja, oni podsticajno delovali na društveni razvoj varoši. Tamo gde su živeli u simbiozi sa Srbima, svojim kapitalom, poslovnim vezama i istaknutim li čnostima doprinosili su napretku lokalne srpske zajednice i pove ćanju njenog značaja. Do asimilacije njih sa Srbima dolazi u ve ćoj meri tek od 1830-ih godina, dok su kraj XVIII veka i prva tre ćina XIX često ispunjeni borbom dve nacije koje po činju da se bude.26 Sredinom XIX veka otpo činje nova faza, sa 25
Up. D. J. Popovi ć, O Cincarima , n.d., 81-123, S. Gavrilović, Prilog istoriji trgovine i migracije Balkan-Podunavlje XVIII I XIX vek , Beograd,
182
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
novom ulogom Cincara u modernizaciji i stvaranju elite međ u Srbima. Cincarski elemenat u Habsburškoj Monarhiji ekonomski slabi zbog sve jače nemačke i jevrejske konkurencije, ali zahvaljuju ći poodmakloj asimilaciji po činje Srbima da daje sve ve ći broj uglednih politi čara, intelektualaca i javnih li čnosti. Što se same Srbije tiče, tu je isprva cincarski uticaj na Srbe dugo bio ograničen. Do Prvoga srpskog ustanka, u varošima je bilo malo Srba. Uz muhamedance , stanovništvo su činili uglavnom Cincari, Grci, Jevreji i drugi stranci, a i lokalni Srbi su, poprimivši navike ovih, bili otu đ eni od seljaka koji su u to vreme činili daleko najveći deo srpskog naroda.27 No, u Cincarima, i uopšte varošanima, srpski seljak je video, ne uvek bez razloga, samo nemilosrdne eksploatatore i lihvare.28 Do većeg useljavanja Srba u srbijanske gradove dolazi, pak, tek posle odlaska Turaka iz njih, tako da se cincarski uticaj na stvaranje srbijanskog gra đ anstva oseća tek od tada. Doseljeni Srbi se uklju čuju u već postojeću cincarsko-grčku čaršiju, prihvatajući njezin način života i poslovanja, delom i kulturu, ali udaraju ć i joj sve više svoj nacionalni pe č at .29 Ovo međ utim nije išlo ni lako niti brzo. Cincari i Grci su sebe smatrali mnogo vrednijima od Srba koje su videli kao primitivne i zaostale. 27
Up. F. Kanitz, n.d., III, 473, i M. Ekmečić, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918. godine , I, Beograd, 1989, 94. Slična je bila situacija na celom Balkanu: seljaci su se iz nacionalnih i socijalno-kulturnih razloga u varošima ose ćali kao stranci (up. L. S. Stavrianos, n.d., 99, i G. Stadtmüller, n.d., 272-273). 28 Up. J. Cvijić, n.d., 118 i 453. 29 Up. D. J. Popović, O Cincarima , n.d., 165, 172 i 183, i D. Antonijević
Zoran D. Janjetovi ć
183
Socijalne razlike su se često manifestovale i kao nacionalne tako da je podvojenost dugo opstajala. 30 Sa rastom gradova broj Cincara postaje apsolutno i relativno sve manji. Kao i u Austriji, tokom XIX veka dolazi do postepene asimilacije Cincara koji su dobijali samo slabo brojčano pojačanje. Cincarske porodice i dalje drže veliki deo privrednog života gradova, ali postepeno gube nacionalna obeležja. Pa ipak, zbog pripadnosti gra đ anstvu, često se međ usobno žene i udaju, tako da dobar deo gra đ anstva uprkos asimilaciji ostaje cincarskog porekla. Ove porodice prenose svom srpskom okruženju cincarske bolje obi čaje: kako domaće vaspitanje, tako i na čin poslovanja i - sve više - evropski način života.31 Treba međ utim spomenuti da i u prvoj polovini XIX veka ima Cincara koji, iako još neasimilovani, daju doprinos srpskom društvu. Tako su zasluge za srpsku stvar u oslobodilačkim ustancima 1804-1815. stekli Konda Bimbaša, Marko i Janko Cincar te, iznad svega, zemunski trgovac Petar Ičko, koji je bio jedan od prvih modernih srpskih diplomata, poznat po sklapanju tzv. I čkovog mira izmeđ u Srba ustanika i Porte.32
30
Up. D. J. Popović, O Cincarima , n.d., 170-172. Tu podvojenost, odnosno međ usobne odnose, vrlo je plasti čno prikazao Stevan Sremac u svojoj pripovetci Kir-Geras (Beograd, 1908), kojoj je Branislav Nušić, savremenik opisanog vremena, a i sam Cincar, potvrdio socijalno-istorijsku utemeljenost. 31 Up. D. J. Popović, O Cincarima , n.d., 166, 168, 175 i 179, te Cviji ć, n.d., 118 i 453. 32 O ovima i drugim značajnim ljudima cincarskog porekla međ u Srbima up. vrlo korisni priručnik: P. Marinković Znamenite li čnosti cincarskog porekla u
184
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
Kao što smo rekli, u drugoj polovini XIX veka, ve ćina Cincara se integriše u srpsko društvo. Srbijansko gra đ anstvo sazreva materijalno i kulturno, a ljudi cincarskog porekla se sve češće javljaju kao privredni, politi čki i kulturni vođ e Srba.33 Privrednih delatnika koji su svojevremeno imali zna čaj makar unutar svojih lokalnih zajednica je bezbroj. Mnoge zgrade njihovih zadužbina, koje još uvek krase srpske gradove, svedoče o njihovom bogatstvima i darežljivosti. 34 Tokom većeg dela XIX veka politi čko i intelektualno vo đ stvo Srba je sve češće prelalazilo u ruke ljudi cincarskog porekla.35 Ovo prvenstveno važi za južnu Ugarsku čije je građ anstvo starije, bogatije i kulturnije od srbijanskog gra đ anstva. Tako međ u političkim vođ ama i mecenama nalazimo grofove Naka i Mihajla Polit-Desan čića, ali i prvoga srpskog dramaturga Jovana Steriju-Popovića te verovatno najznačajnijeg srpskog pesnika XIX veka Jovana Jovanovi ća Zmaja. Pored njih tu je i književnik S. Sremac, kao i još mnogi drugi. U Srbiji je njihov broj tokom prve polovine XIX veka manji jer glavnu reč u politici tada vode Srbi poreklom sa sela, a koji su tokom ustanaka izbili u prvi plan, kao i zbog etni čke i socijalne distance koja je još dosta izražena. Kultura se, važi i za predanje da su Obrenovi ći poreklom iz Moskopolja (up. M. D. Peyfuss, n.d., 31). 33 Ovo ne važi samo za Srbiju, Vojvodinu i Slavoniju nego i za Bosnu, gde je, inače, Cincara bilo jako malo (up. M. S. Filipovi ć, Cincari u Bosni, Zbornik radova Etnografskog instituta Srpske akademije nauka , br. 2, Beograd, 1951, 96 i 103-104). 34 Za Beograd, npr., up. D. J. Popović, O Cincarima , n.d., 270-273, i M. M. Kostić Uspon Beograda , I-II, Beograd, 1999-2000.
Zoran D. Janjetovi ć
185
međ utim, tek razvija, često baš uz pomoć Srba i ve ć srbiziranih Cincara iz Ugarske.36 Pa ipak, izvestan broj Cincara se i tokom XIX veka doseljava u Srbiju koja je kao slobodna zemlja privlačila kako zemljoradnike (me đ u kojima nema Cincara), tako i trgovce, zanatlije i intelektualce. Zbog sporije asimilacije Cincara u Srbiji, srbijanski Cincari dolaze više do izražaja u javnom životu tek u poslednjim decenijama XIX veka. Tada su iz njihovih redova potekli lekar, premijer, istori čar i pisac, osnivač Crvenog krsta Srbije dr Vladan Đorđ evi ć, političari, vođ e Narodne radikalne stranke N. Paši ć i Stojan Proti ć, komediograf B. Nušić37 i mnogi drugi koji su ostavili dubokog traga u privrednoj, politi čkoj ili kulturnoj istoriji Srbije. Što se čobanskih Cincara tiče, oni su kao svoj poslednji doprinos modernizaciji Srbije doneli tehniku pravljenja kaškavalja.38 U prvoj polovini XX veka srpske porodice cincarskog porekla su zadržale svoj vode ći položaj unutar srpskog gra đ anstva. Samim tim one su zaslužne za modernizacijski napredak srpskog društva u tom razdoblju. Njihova uloga u procesu modernizacije bi se ponovo mogla ilustrovati primerima brojnih istaknutih li čnosti iz razli čitih oblasti. Istovremeno se, međ utim, može postaviti pitanje u kojoj meri su ljudi cincarskog porekla, koji su bili na rukovode ćim mestima u politici, odgovorni što taj napredak nije bio ve ći, a postavlja se i pitanje njihove krivice za politi čke i ideološke greške i zastranjivanja .
186
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
Kao tipično za to vreme možemo spomenuti galamu hrvatske nacionalističke javnosti koja je za nezadovoljavajuće stanje u Jugoslaviji optuživala Cincare, previ đ aju ći da su istaknuti politi čari i intelektualci koji su im bili trn u oku samo delom bili cincarskog porekla, a i da su tada bili potpuno asimilovani i da su delovali kao naj č istiji Srbi .39 (Optužbe na račun Cincara sa hrvatske strane, imale su pandan u optužbama sa srpske strane da su Hrvati Švabe ili Austrijanci .) Pri rasplamsavanju nacionalisti čkih strasti početkom devedesetih godina XX veka, termin Cincari , kao pogrdan za Srbe, će se ponovo čuti kroz skandiranje antisrpskih hrvatskih demonstranata i fudbalskih navija ča, verovatno potpuno neupućenih u to ko su u stvari Cincari. Kraj Drugoga svetskog rata je najve ćim delom prekinuo učešće ljudi cincarskog porekla u politi čkoj i privrednoj eliti Srbije i Jugoslavije. Novi vo đ e su bili ili iz redova nesrpskih nacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka i radnika. 40 Uloga ljudi cincarskog porekla je donekle ostala zna čajna samo u oblasti kulturnog stvaralaštva, ali je njihov procenat - sa 39
Up., npr., S. Marković Štedimlija, Cincari, u: Kulturnopoliti čka raz- matranja , I, Zagreb, 1939, 57. Na ovakve optužbe odgovarano je, s jedne strane, negiranjem postojanja Cincara u srpskim gradovima (koji se proglašavaju Srbima iz Makedonije) i, s druge strane, negiranjem duhovnih sposobnosti Cincara da postanu vođ ama Srba (up. D. Lapčević, Cincarstvo u Srbiji - u Beogradu i srbijanskim gradovima , Beograd, bez g. izd., l). Ni neki srpski autori, uz to, koji nisu poricali prisustvo Cincara me đ u Srbima, nisu bili oduševljeni posledicama njihove asimilacije: jedni smatraju da su Cincari i drugi asimilanti samo pokvarili rasu (up. R. Simonović, Etnografski pregled Vojvodine , Novi Sad, 1924, 12), dok drugi smatraju da je ionako ve ćina
Zoran D. Janjetovi ć
187
razmahom školovanja i sve ve ćim brojem intelektualaca poteklih sa sela - postao osetno manji. Pored toga kod potomaka starih asimilanata ostalo je ponosno se ćanje na pripadnosti nekadašnjoj eliti. 41 Propast socijalizma i nastanak opozicionih politi čkih stranaka, koje su bile ili se su se bar izdavale za gra đ anske, anske, vratio je na politi čku scenu srazmerno dosta istaknutih ličnosti cincarskog porekla. 42 To je razumljivo ako se ima na umu da su cincarske porodice pripadale nekadašnjem graanstvu, u kome su, naravno, komunisti stekli malo simpađ anstvu, tizera. Promena situacije omogućila je, izmeđ u ostalog, i ostacima, odnosno potomcima nekadašnje buržoazije da se ponovo uključe u politi čki život, naravno sa antikomunističkih pozicija. Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novoj srpskoj političkoj eliti ima, prvi put u poslednjih pola stole ća, više osoba cincarskog porekla. Kao najistaknutije možemo nabrojati ministra inostranih poslova i vo đ u Građ ananskog saveza Srbije Gorana Svilanovi ća, ambasadore u Londonu (Vladetu Jankovi ća), Meksiku (Vesnu Peši ć, nekadašnju šeficu Gra đ anskog anskog saveza), Vašingtonu (Milana St. Protića), kao i šefa Stalne misije pri Ujedinjenim nacijama Dejana Šahovića. Ova činjenica nije ostala skrivena ni poraženim predstavnicima Miloševi ćeva režima, tako da je i sama k ćerka bivšeg predsednika izjavila da ne voli više Srbiju jer njom 41
Ovaj sloj je jezi čki i kulturno potpuno asimilovan, ali je ostao svestan svog porekla. Obi čno manje obrazovani noviji doseljenici sa juga, koji ponekad još znaju cincarski, su me đ utim utim nosioci nacionalne svesti u
188
Uloga Cincara u elitama i modernizaciji srpskog društva
“sad upravljaju Cigani, Cincari i Turci.” 43 Tako se jedna od istaknutih korisnica kvazi-nacionalisti čke politike Slobodana Miloševića na određ eni eni način stavila na iste pozicije kao hrvatski nacionalisti, protiv kojih je bivši režim sipao drvlje i kamenje . Jedna od zajedni čkih osobina svih nacionalista je da su ubeđ eni eni u etni č č ku č istotu sopstvene nacije, dok druge nacije, uz moralnu , optužuju i za etni č č ku ne č č isto ć ć u . Ovaj rad je, inače, zamišljen da ukrako, na srpskom primeru, još jednom potvrdi staru istinu da ni jedna nacija nije po svom poreklu č ista , kao i da pokaže da je dobro što je tako. Zusammenfassung Als Wanderhirten, Spediteure, Straßenräuber und Söldlinge spielten die Aromunen eine Rolle in der serbischen Geschichte seit Mittelalter. Obwohl sie nicht unbedeutend war, war sie auch nicht entscheidend für die Bildung einer Elite und für die Modernisierung. Die Aromunen als Träger der Modernisierung und Verbürgerlichung traten erst in der neueren Zeit auf, und zwar als Händler, Gastwirte und Handwerker. Aus ihren Reihen ist während des 18. und 19. Jahrhunderts eine Elite entstanden, die erst die höhere griechische, später aber zunehmend westliche Kultur vermittelte und die dem serbischen Volk viele politische, wirtschaftliche und intellektuele Anführer geschenkt hat. Im Zeitalter des Komunismus wurden die Abkömmlinge dieser Schicht zurückgedrängt in allen Bereichen außer Kultur. Nach dem Fall Miloševićs spielen wieder einige Aromunenstämmige wichtige Rollen auch in serbischer Politik.
Summary In the Serbian history since the Middle Ages, the Aromanian had the role of wandering shepherds, forwarding merchants, burglars and
Zoran D. Janjetovi ć
189
mercenaries. Although their history was not without significance, it was not decisive for the creation of an elite and for the modernisation process. It is only in modern times that the Aromanian came into play as upholders of modernisation and establishment, as merchants, proprietors and tradesmen. In the 18 th and the 19 th century, they formed an elite that was first influenced by high Greek culture, and later increasingly by the Western culture. Many members of this elite became prominent Serbian politicians, entrepreneurs and intellectuals. In the age of communism, the members of this class were repressed in all areas except for culture. After the fall of Miloševi ć, some persons of Aromanian origin once again assumed an important role in Serbian politics.
РАНКО ЈАКОВЉЕВИЋ
ЦИНЦАРИ У КЛАДОВУ И ОКОЛИНИ ''Мање је важно одакле смо кренули, више докле смо стигли- што и како смо видјели'' Предраг Матвејевић
АПСТРАКТ: Предмет овог рада су истраживања присуства Цинцара у Кладову и околини уз приказ друштвених веза, учешћа у привредним активностима, историјским збивањима, истраживању и презентацији културног наслеа КЉУЧНЕ РЕЧИ: Цинцари, Кладово, !рза Паланка, трговина, миграција, историја
Парламентарна !"#$тина %авета Евр&#е "в&јила је '(()*г&дине д&!"мент Препорука за арманску културу и језик + !&јим е и,ра-ава ,а.рин"т&т ,.&г !рити/не ит"а0ије ве,ане ,а "д.ин" !"лт"ре и је,и!а Цин0ара1Армана+ #&т&јећи2 ви$е &д две 2и3аде г&дина на 4ал!ан!&м #&л"&трв"* Ка& алармантан #&дата! наведен& је+ иа!& је .ил& ви$е &д 566*666 3"ди !&ји " г&в&рили арман!и је,и! #&/ет!&м 76 ве!а+ т&леће !аније тај .р&ј је #ре#&л&в3ен* 8ни ег,итирај" " Ал.анији+ 4"гар!&ј+ 9р/!&ј+ 4ЈР Ма!ед&нији+ %р.ији+ Нема/!&ј+ %АД+ А"тралији*** Овај рад има ,а 0и3 #ри!а, #ри"тва Цин0ара на #&др"/ј" Клад&ва и &!&лине+ регија евер&ит&/не %р.ије+ грани/н& #&др"/је #рема Р"м"нији+ елементарни2 .и&гра:!и2 #&дата!а+ али и ;и2&в&г "/е$ћа " ит&риј!им+ !"лт"рним или #&лити/!им де$ава;има .итним ,а %р.иј" и реги&н* <&!&м Прв&г р#!&г "тан!а вели!е иле нат&јале "+ " ,ати$јима и,ме=" .&р.и %р.а и <"ра!а+ !а!ве " ,а.еле-ене и " атар" Клад&ва+ да #"тем #рег&в&ра+ н"=е;а и тра-е;а "т"#а!а &ја/ај" &#твене #&,и0ије* Ка& ви&!и и,алани! р"!&г 0ара " %р.иј" је #&лат Цин0арин К&нтантин К&нтантин&ви/ Р&д&:ини!ин* Пита;е дава;а а"т&н&мије %р.ији ", гарантије >ран0"!е и Р"ије а!т"ели,&ван& је " јеен '?6?* г&дине* Прег&в&ри %р.а и <"ра!а &двијали " е " ел" 9&л".и;е на Д"нав"+ и,ме=" <е!ије и П&ре/а* О т&ме је К&нтантин Р&д&:ини!ин+ !&ји је ли/н& .&рави& на #рег&в&рима " 9&л".и;" и,вети& !&манд@нтна Д"нав!е армије+ генерал :елдмар$ала Але!андра А*Пр&,&р&в!&гA ""Као што сам јавио рапортима мојим од #$%прошлог месеца, ја сам отишао из !еограда заједно са &итрополитом 'еонтијем ('амборвић) та!&=е Цин0арин * и секретаром Црног +ора, кога је савет одредио као свог депутата% Пореч смо стигли -.% (септембра*% /тишли смо 0% овог месеца у 1олубиње, где смо имали састанак са архијерејом видинским коме сам ја представ2ен као народни секрертар% 3а видинским митрополитом био је ""печатохраните2"" &ола) паше и капућаја књаза 3уцо% Пошто су нам објаснили да су мудрошћу новог великог везира прекинути сви
унутрашњи раздори у 4урском Царству, да се уреују силне регуларне војске, и да су сада 5ришћани свуда на миру и благостању, понудули су нам посредовања &ола паше да се дое до мира измеу Порте и 3рба, уверавајући нас6 да оваква прилика никада више доћи неће, ако ову садашњу пропустимо, и да ће Порта радије пристати да нам сама даде десет пута више него што би нам хтела дати на заузимање и посредовање ма које стране државе7 што се тиче српског захтева да за њихову погодбу с 4урском гарантују две стране силе, &ола паша нада се да ће убедити Порту да пристане, али није могуће дати им гарантију двеју страних држава 8усије и 9ранцуске, него 3рби да оставе Порти да изабере једну од њих%%% &учно нам је, настависмо ми, да се народ задово2и са гарантијом само једне стране силе јер Порта може са њом заратити и онда ми остајемо без заштитника7 а ви предложите четири стране државе) одговори исти капућаја) па ће Порта изабрати две"" BC&р=евић Владан+ '??)+ 7)7D7)EF* На!&н #ар
де0енија и интен,ивирани2 а!тивн&ти р#!е тране на "на#ре=е;" "л&ва -ив3е;а+ "леди& је #ери&д т,в* #рв&.итне а!"м"ла0ије !а#итала и твара;а #ривредни2 &н&ва м&дерне %р.ије* Овда$;и #ривредни0и+ трг&в0и+ ,а ",&р " м&гли имати д&мете !&је " већ д&егли Цин0ари д&е3ени " Ор$ав" на!&н ра,ара;а М&!&#&3а+ ме=" ;има <е&д&р <ир!а B')GE М&!&#&3еD '?H( 4е/F+ т" #ри#е& '?6G*г&дине B4"гар!иD %те#ан&в+ 76'5+ E7DEHF* Iег&ви #рви #&л&ви " =ерда#!&м П&д"нав3" имали " #&т#&р" " арад;и а В"!&м КараJићем+ '?''*г&дине !лад&в!им 0арини!&м* Ка!& нала,и Рад&ван %амарJић+ "":укова познанства склоп2ена у Крајини трајала су доиста дуго, као поуздан ослонац у животу и раду списате2а коме је подршка била често потребна% 4у, се, поред осталих, спријате2ио и с 4еодором 4ирком, трговцем из /ршаве, који му је касније омогућио штампање 3рпског рјечника, с његовом женом &аријом и с њеном породицом""
B'(G(+ H)5F* <е&д&р <ир!а &м&г"ћи& је $там#а;е !;ига на ћирили0и тиме $т& је+"" на :уков наговор, наручио израду штампарских слова, по новој азбуци, да их лије и продаје штампарима"" B4"гар!иD %те#ан&в+ EGF* 4ил& је и ,а.еле-ени2 л"/ајева анга-&ва;а Цин0ара на тр"/ним #&л&вима ,а ра/"н или #&редтв&м &р$ав!и2 велм&-а* <а!& је Нићи:&р Нин!&вић " в&јим мем&арима #&мен"& Петра П&#&вића+ KK д&.р&г /&ве!а !&ји је амн&м та!& .лаг& #&т"#а& да га #ер&м &#иати не м&г" !а!& $т& га р0е и,&.ра-аваKK B'(??+ H76F* Он м" је #&јани& да је Цин0арин и да га је KKд&,ва& Рад"!ан 9и0а и, Ор$аве да д&=е " 4"!&ре$т е!ретар" 4ар."л Lтри.еј #аил"! меритиKK BНин!&вић H76F*
Нај#&,натији Цин0арин !&ји је &.ав3а& #ривредн" делатн&т на тл" Клад&ва .и& је Ми2аил& Анатаијевић* Р&=ен је 7E* :е.р"ара '?6H*г* &д &0а Анатаа и мај!е Р"-е на &.ли-;ем д"нав!&м &трв" П&ре/+ " ит&имен&ј вар&$и0и ме$тен&ј на ј"-н&м дел" аде+ ", ден" =ерда#!" &.ал" $т& е нала,ила #&д &ман!&м "#рав&м* Д& треће г&дине -ив&та и,г".и& је &.а р&дите3а* К&н0ем '?65 маће2а га је " ,.ег" #ре.а0ила " р#!& ел& %ви;и0"+ ит"иран" на лев&ј трани вели!е ре!е+ #&д вла$!&м "#рав&м+ где &тај" д& н&вем.ра '?6G*г* Прве две г&дине &н&вне $!&ле #&2а=а& је на р&дн&м &трв" и т& је ве &д ,вани/н&г &.ра,&ва;а $т& је " -ив&т" те!а&* У дванает&ј г&дини те!а& је #рв" #лат" "/ећи др"г" де0" /ита;" и #иа;"* У ме="времен" је авлада& т"р!и је,и!+ #а је ,а#&лен !а& #иар на Ади Кале* Ради& је и #&л&ве ара&ра на и,вла/е;" .р&д&ва " ",в&дн&ј #л&вид.и д"нав!им .р,а0има+ /ет& ,а -ив&т ,ара=ива& &д ри.&л&ва или .ав3е;а вин&градартв&м* Први трг&ва/!и анга-ман ,а#&/е& је #р&дај"ћи ме$танима дрва ,а &грев+ !&ја је ам #ри#рема&* У #&а& тран#&рта &ли "ве& га је %те:ан %те:ан&вић <ен!а !&ји га је "#&ли& !&д е.е !ада е "вели!& .ави& &ргани,&ва;ем #рев&,а Д"нав&м драг&0ене намирни0е BMив"л&вић+ 766H+ 7GF* О-ени& е " 7H* г&дини Nритин&м Ур&$евић+ !ћер!&м #&ре/!&г "/ите3а+ р&д&м и, ела 4р,а!е а леве &.але вели!е ре!е* От#&/и;е трг&вин" ви;ама и р&гат&м марв&м !а& д&.ав3а/ р&.е ,а а"триј!& тр-и$те* Нар&/ити ,ама2 ;ег&в&м .&гаће;" д&нел& је &#реде3е;е да е .ави #р&мет&м јелен!и2 р&г&ва+ ва-ним арти!л&м ,а и,рад" д"гмади* П&а& је та!& д&.р& и$а& да је ".р,& те!а& ла="+ а 0и3ем и,.егава;а вели!и2 #рев&,ни2 тр&$!&ве* '?7)* г&дине #&та& је #артнер !не," Мил&$" " већим трана!0ијама+ #&#"т #р&даје 2ране видин!им <"р0има* О т&ме M*Mив"л&вић " м&н&гра:ијиD &&.ен&ј инте,и ранији2 ит&врни2 !;ига+ & највећем р#!&м д&.р&тв&р" #и$еA ""3ишао је &иша са лаама у :идин и како је стигао, освоји је град% /н доноси храну српског књаза али не да њоме шпекулише, да користи њихове нево2е и да се богати на рачун њихове несреће7 зато прву лау са храном поклања видинској сиротињи%%% Пут му је био отворен%%% 3ледеће две лае одмах је продао по врло пово2ној цени% 3а осталим је продужио до 1алца и све их продао ""да не може бити бо2е" K% &ишине бисаге биле су набијене новцем а предели на српској страни пуни хајдука7 тешко да стигне до Крагујевца а да уз пут не буде оп2ачкан% :елики мајстор трговине донео је одлуку6 новац претворити у неку другу робу% ; уместо да се искрца на српску обалу, сишао је на влашку% !ила је 2ута зима, па се саоницама упутио у !укурешт% <нао је да је барон
&ејтени, познати закупац окана соли, упао у велике новчане неприлике7 могао би ту његову ситуацију сасвим лепо да искористи%%% Пошто су утаначили цену за милион ока, &иша рече6 ""1осподине бароне, купио бих још један милион ока соли, али да ми дате је=тиније за цванцик, на сваку стотину ока, од оног првог милиона"% !арон пристаде% Поречанин му онда мирно каза6 "1осподине бароне, купио бих и трећи милион ока, али да ми дате сваку стотину ока за цванцик је=тиније од оних у другом милиону"%%% Посао је био завршен% &иша је натоварио празне лае које су донеле храну и одвезао со у 3рбију%"" B766H+ HEDH5F*
%има Мил"тин&вић " &.раћа;" Мил&$" и, Клад"$ни0е !лад&в!е &д '*ј"ла '?HH*г* &.ја$;ава м" да је KKМи$& д&$K&+ нег& нема " $т& #римити &н" &л 7666 &!а+ н& вели+ да !а!в& #рам/е ,ат& д&=е &д&,г&+ т& ћете те! ви "радити м&ћиKK BВ&јин&вић '(?)+ 76F* У ,енит" !аријере ра#&лага& је а 7H р&.на т&вари$та на &.е д"нав!е &.але+ &д !&ји2 је најим#&,антније .ил& &н& на К"ја!"D !&м.ина0ија мага0ина и KK!&ле.аKK+ " једн&м трен"т!" '?H)*г+ на.девен& а #ет мили&на &!а &ли BПрван&вић+ '(G?+ (6F* 4авећи е те;ем л&ја и !&н,ервира;ем меа #"тем "&3ава;а+ те!а& је 7? алана ", вели!" ре!"+ на #&те" и,ме=" П&ре/а и К"ја!а BМи2ајл&вић+ '(?E+ '6'F* Има& је !лади$те " Клад"$ни0и+ H !м ,а#адн& &д Клад&ва* У &дн&" на ;ег&ве :инаниј!е трана!0ије KKна #&л," &те/етваKK вредн& је #&мен"ти аран-ман а !не-евин&м %р.иј&м #& !&јем је '?EG*г* &т!"#и& '6*666 д"!ата 0еар!и2 и, др-авне .лагајне+ да .и и2 "!0еивн& ме;ај"ћи " гр&$еве #& 0ени 5G ,а д"!ат+ на име и,мире;а &.аве,а ва,алне %р.ије #рема <"р!&ј+ и#лати& !а& дана! " и,н&" 5G6*666 гр&$а* Iег&ва #&н"да др-ави 5G гр&$а ,а д"!ат .ила је дале!& нај#&в&3нија " &дн&" на "&.и/ајен" &д 57D 57+5 ,а један д"!ат+ #а је "т&ли!& %р.ија те!ла #&влати0" ма;ег ."Jет!&г ра2&да BМилић+ 7665+ ?6F* Де& .&гаттва Анатаијевић је+ !а& и !не, Мил&$ раније+ "л&-и& " !"#&вин" има;а " Вла$!&ј* Iег&ви " #&талиA 4рн/е; &!р"г <еле&рман+ Драг&је$ћD Олт+ Це#т"ра1 Oент"раD #ра2&в!и &!р"г+ Кле,а;1 Кле-ане+ Nа=ије$ћ " &!р"г" К"л&в+ 4ала/и0а " &!р"г" Ме2един0и+ М&гре$ћ " &!р"г" 9&р-+ Кара"лаD &!р"г Д&л-+ 9вардини0аD Ме2един0иP ве ", тр&$а! &д 5HH*666 д"!ата* И,",ев ,а ти0а;е ,араде рад&м е3ана на :е"далним #&едима+ &ни " !&ри$ћени !а& гаран0ије #рили!&м !ла#а;а "г&в&ра & ,а!"#" &л!и2 &!ана " Вла$!&ј* <а!& је .ил& '?E)*г* !ада је и#";е;е &.аве,а јем/и& #а2ил"!&м 4рнће; вредним 7?*666 0ар!и2 д"!ата BП&#&вић '((E+ 76HF* Qала-"ћи е ,а ра,в&ј аграра "#е& је на %вет!&ј и,л&-.и " Пари," '?G)*г* &в&јити " име Р"м"није .р&н,ан" меда3" ,а ,ал"ге " #&3&#ривреди BМил&ав3евић '(?H+ ))F* Има& је
:а.ри!" $#ирит"а и &дгајива/ни0" ви;а* Мн&г& н&в0а "л&-и& је " и,град;" $!&ла* 4е&град га најви$е #амти #& дарива;" отечеству им#реивне #алате '?GH*г+ дана еди$те ре!т&рата 4е&град!&г "нивер,итета* Нар&дн&м #&,&ри$т" р#!е #рет&ни0е #&!л&ни& је 7*666 д"!ата+ &н&ва& је 4е&град!" /ита&ни0"+ #&та& #&/ани /лан %р#!&г "/ен&г др"$тва* Улед не"#е2а ;ег&ви2 #&лити/!&D #ревратни/!и2 а#ира0ија KK"вре=ен и #&ни-енKK на#"$та %р.иј" и трајн& е нае3ава " Р"м"нији '?5(*г* " време !ада је на р#!и тр&н враћен !не, Мил&$ О.рен&вић* Ра#р&дав$и ра#&л&-ив" & " #ери&д" '?G5D'?GG+ .ива итин"т и, #&ла !&ји га је "/ини& .ан&л&вн& .&гатим BМил&ав3евић+ '65F*Умр& је 7)*'*'??5*г* " 4"!"ре$т"*KK4и& је /&ве! $ир&!а д"2а и #леменита р0аKK г&в&рили " ;ег&ви #&т&м0и BМил&ав3евић+ '6GF* О .р&јн&ти и ,на/ај" 0ин0ар!е !&л&није " регији Д"нава на лев&ј &.али+ вед&/и+ #&ред &тал&г+ и име ела Цин0аре;+ али и .и&гра:ије ли/н&ти ,ал"-ни2 ,а #ривредни #ре#&р&д и Вла$!е и %р.ије* <рг&вина &3"+ ри.&м и !авијар&м ", !&ри$ће;е #&тен0ијала =ерда#!&г дела Д"нава ",ела је т&ли!& ма2а #&/ет!&м '( ве!а+ да " в&је !аријере "гледни2 #ривредни!а #&л"ј"ћи " Клад&в"+ градила и дв&ји0а велетрг&ва0аD Цин0ара /ије " #&л&вне им#ерије .иле ме$тене на лев&ј &.али ре!еD NаJи Јан"$ и 9е&рге О#ран* О&.а #&,ната " ит&ри&гра:ији #&д имен&м 5а>и ?ануш, ?анош, ?ањуш, ?ануси, @нуш, A>и ?анош, 5а>и ?ануш Коста Петар, A>и ?ануси, 5а>и ?ануш Коста Петре, BCDEFGH ICJKE, BCLH MJNE, 5а>и @нус, BCLH OKEPC QRPSN + " #ери&д" '?66D'?H7 .и& је нај#&,натији трг&ва0 на
#&др"/ј" вели!&г вла$!&г града Крај&веD д"г& времена главне .а,е ,а "лага;а р#!&г !а#итала " #&3н&трг&вин!е #&л&ве* Дана е ме=" р#!им ит&ри/арима матра да е ради & Цин0арин" !&ји е " &в" региј" д&ели& и, %р.ије BПер&вић+ '(?6+ ')HF* %а р"м"н!е тране Д"нава #ри"тна је те,а да је р&=ен " Крај&ви мада #&ре!л&м и, %р.ије+ а да е ;ег&в #реда! ,ва& Ене Ман"+ р&д&на/елни! трг&ва/!е :амилије " &!вир" !&је " #&л&вала /етв&ри0а .раћеD влани0и вели!и2 ,ем3и$ни2 #&еда " Олтенији* %ам NаJи Јан"$ .и& је &#твени! вели!е лати:"ндије %лати&ари на ден&ј &.али ре!е Олт+ недале!& &д града %латинеD еди$та &!р"га Олт+ д& '?'?*г* #&ед #лем!и;е Е!атерине >ар:ар&ајеP ј&$ раније #&та& је ,а!"#а0 ,ем3и$та и ,града .&јара 9риг&ре 4ран!&веан"Dа+ вели!&г .ана Крај&ве* К&та Петр"+ !а!& га и#равн& &л&в3ава Владимир %т&јан/евић+ &др-ава& је KKра,гранате
трг&ва/!е ве,е на ве тране+ &д Ерде3а д& 4"гар!е и &д М&лдавије д& %р.ије и 4анатаKK B766'+ 75F* Iег&ва &рта/!а :ирма ра#&лагала је "др"-еним !а#итал&м ;ег&вим и .рата м" Атреина* Кне, Мил&$ О.рен&вић /ет& м" е " #ре#и0и &.раћа а ""почтенородни господару, мој добри пријате2у"" BПер&вић+ 765F* Клад&в3анин Петар <&мић #а! #и$е м" а ""Tубезњејши отац, здравствујU%%% :аш син П%4омић"" или ""мој високопочитаеми благодјејV добротвор"" BПер&вић '?E+ '('D'(7F* У !&ре#&нден0ији а р#!им велм&-ама и трг&в0има Петр&м Д&.р;0ем+ Милан&м О.рен&вићем+ Младен&м Мил&ван&вићем+ Је:т&м %авићем+ Милен!&м %т&ј!&вићем+ !не,&м Мил&$ем+ Петр&м <&мићем+ &д ;ег&ве .ли!е р&д.ине #&ми;" е ин Ни!&ла1 Wиколаћ+ етрић Димитрије1 Xимитраћ* У ви$е наврата !редитира& је трг&ва/!е #&л&ве Милана О.рен&вића+ & /ем" је вед&/антв& д"-ни!&в& #им& &д '*H*'?'6*г* ве,ан& ,а #&,ајми0" 5*666 гр&$а* BПер&вић+ '()F* Qа.еле-ен& је да је NаJи Јан"$&в &дн& #рема р#!им "тани0има .и& KKне ам& трг&ва/!иP /ини& им је ра,не др"ге "л"ге " л"/ај" #&тре.е и нев&3еKKP р#!е и,.егли0е на р"м"н!&м тл" нерет!& " .иле " #рили0и &етити .лаг&дет ;ег&в&г дарива;а .ра$н&м+ &3"+ #а и н&в0ем и .е!аматним #&,ајми0ама BПер&вић '))F* Крајем :е.р"ара '?'6* Петар Д&.р;а0 и, 4"риле јав3а NаJи Јан"$" & #&тре.и на.ав!е '66*666 &!а &ли* <а!&=е је .и& и,в&,ни! #лемените м&р!е ри.е м&р"не л&в3ене на Cерда#" и !лад&в!&г !авијара+ #ри.ав3ани2 &д !&м#аније Петра Д&.р;0а и Петра <&мића* У #им" !&је м" је #&лат& и, Клад&ва 7'*'6*'?'6*г* #&н"=ен& м" је '7*666 &!а "&3ене м&р"не+ ", #&лати дарD !а0а !авијараD H6 &!а и две ри.еD KKда и2 " ,драв3е #&једеKK BПер&вић+ '?(F* У јеен '?'6*г* NаJи Јан"$ &.е,.еди& је Петр" Д&.р;0" и !&м#анији ј&$ E66*666 &!а &ли+ а !авијар и да3е /ини ,на/ајни егмент ;и2&в&г аве,ни$тва BПер&вић+ '(6F* И, #има адреиран&г минитр" в&јн&м Младен" Мил&ван&вић" )*ј"ла '?''+ јан& е види да је NаJи Јан"$ .&рави& " Клад&в" и т" има& KK#&вер3ив&г /&ве!а Панај&таKK BПер&вић+ '((D766F* Кне, Мил&$ О.рен&вић &.рати& е NаJи Јан"$" и, 4е&града '(*ј"ла '?')*г+ нала,ећи #&тре.инм да+ !а& и вла$!&м !не," " 4"!"ре$т"+ и г&#&дар" Јан"$" #&јани &!&лн&ти ".ита Кара=&р=а+ $т& д&в&3н& вед&/и & ре#е!т" !&ји је !рај&в!и трг&ва0 "-ива& ме=" %р.имаA ""Почтонеродни и мну почитаеми господар 5%?анош, Посилајући мојего 1еоргија Xимитријевића, с писмом на 3ијателног !ега V?оан Кара>а, влашки кнезV у !укурешт и да би промотрио тамо за жито и јечам може ли се добити и пошто, овом приликом не пропуштам и вас поздравити и јавити да смо,
благодареније !огу, здраво и у миру% ; вама препоручујем мога 1еоргија да би му на руку били, у чему би препоручио и за овдешња обстојате2ства и случај с бившим вождом српским 1еоргијем Петровићем, који је паки дошао био примирени народ побунити и на зло подигнути% !лагодаримо всемогућем !огу који нам способствова ово зло препјатити и њега поразити% :ама ће све подробно 1еоргиј изјавити, који и 3ијателном !егу о томе известије носи% : прочем вас поздрав2ајући, јесм :аш благоже2ателни брат &илош /бреновић, :ерховни кнез и правите2 народа сербског""
BПер&вић+ 76HF * Р"м"н!и "нивер,итет!и 0ентар Крај&в" ј&$ "ве! !раи највеће 0р!вен& ,да;е KKМад&на Д"д"KK /ији је NаJи Јан"$ .и& д"г&г&ди$;и е#итртарате3* Им#реивни невели!и 2рам KK%ви2 %вети2KKD #рав&лавни 2рам " ма2али <арг" де А:ара #&дигн"т " #ери&д" ')(7D '?66*г+ рета"риран је & ;ег&в&м тр&$!"+ !а& $т& је :инаира& и и,град;" &н&вне $!&ле '?7)*г* и ј&$ не!&ли0ине јавни2 &.је!ата+ "!3"/"ј"ћи !рај&в!" /ем" а ;ег&вим имен&м* KK%#&н,&риа&KK је "тана! <"д&ра Владимире!а #р&тив >анари&та и, '?7'*г* "м&м &д 5666 леја* На!&н л&ма "тани/!и2 а!тивн&ти #р&тив гр/!и21:анари&т!и2 владара над р"м"н!&м ,ем3&м+ ."д"ћи да е раније "#е& ,америти Владимире!""+ није #ретр#е& ни!а!ве $тете+ $та ви$е "већа& је имета! !"#ив$и ,ем3" и ,граде #&р&ди0е Каран&#&л и, Крај&ве* Qна е да ''*'6*'?75*г* ви$е није .и& ме=" -ивима+ мада та/ан дат"м мрти није а/"ван* Крећ"ћи ;ег&вим т&#ама+ ин Ни!&лае "#рав3а& је вели!им ,ем3и$ним !&м#ле!&м К&нтантине$ти де %"D ел& " д&мен" града %!&рни/е$ти+ &!р"г Олт* Према ра#&л&-ивим #&да0има Јан"$&в ин .и& је " -ив&т" и !рајем /етврте де0еније RSR ве!а* C&р=е 9и0а О#ран 1TUVWXYUV 8ZW@[D TU\]@1+ ин :е"дал0а 9риг&ра О#рана+ трг&ва0 и .ан!ар+ р&=ен је ')?6* г&дине " мет" 4&т&$е$ти Паја и,ме=" <"рн" %еверина и Крај&ве+ &!р"г Д&л-+ на грани0и а &!р"г&м Ме2един0и* 4и& је веле#&едни! има;а " 4&т&$е$ти Паја+ Је$ални0и+ Ми-ар!и+ Д"м.рави0и+ /етири в&дени0а " 4итри0и и 7 " 4ра.&виD Д"м.рави0аP има& је !"ће " Крај&ви+ Ор$ави+ вели!& !лади$те &ли " Пра2&в" на р#!&ј &.али+ где је '?GH*г* #&#иан !а& там&$;и -ите3 %тан/" О#раBнF+ тар )6 г&дина* Ка& #ријате3 и
:инанијер <"д&ра Владимире!а #&,нат&г р"м"н!&г рев&л"0и&нара и, '? '?7' 7'*г *г** "л& л&-и -и&& је &гр& &гр&мна мна н& н&вв/ана /ана р ред едт тва ва " " "#е #е22 ;е ;егг&в&г &в&г #&д"2вата #&д"2вата 1" једн&м наврат" наврат" /а! E7*666 талира1 та лира1 а !а& #&,нани! и ме0ена #и0а и и,дава/а Qа2арија Ка!але!а #&т#&мага& је ;ег&ве ,на/ајне и,да и,дава ва/! /!ее #& #&д" д"2в 2ваате* те* О# О#ра ран& н&вв и инD нD ^V]W ^V]W_+ _+ ^VW@ ^VW@++ B'?' B'?'5* 5* Ор Ор$а $авваD 7H*G*'??5* Је$ални0аF т" т"дира& је #рава " Пе$ти+ не!& не!& време .&рави& " Италији+ &да!ле је тим"лиа& нае3ава;е Италијана " Крај&ви+ један је &д д&нат&ра д&нат&ра ,а и,град;" #&,&ри$та " Крај&ви и ;ег&в дире!т&р+ #р&! #р &!"р "раат& т&рр ре реги ги&н &нал алн& н&гг тр три. и."н "нал алаа " и ит& т&м м гр град ад""*** *** На На#и #иа а&& је не!&ли!& тр"/ни2 рад&ва на тем" агр&н&мије " ветл" адми админи нит тра рати тивн вни2 и2 ме мера ра 1'?) 1'?)E1 E1++ Ре:& Ре:&ррма !р !рив иви/ и/н& н&гг ,а! ,а!&н &ни! и!аа и л&!алн л&! алн&г &г #ра #рава ва 1'?)E1 1'?)E1*** *** Ун"!а н"!а C&р C&р=а =а О#р О#рана ана++ Петр&в Петр&ваа !ћер+ !ћер+ Ели,а Ели,а О#ра О# ранн B'?E B'?E(* (*гг*D 'E 'E*а *авг вг" "тт '( '(6( 6(** Је$а Је$алн лни0 и0аF аF++ једи једина на на нал леедни0 дни0аа им#ре им#реив ивн& н&гг :амил :амилиј ијар арн& н&гг имет! имет!аа та!&= та!&=ее је #& #&,н ,наати :ила :илантр нтр&# &#** Немај"ћи наледни!а д&нирала је "!0еивн& вели!е в&те н&в0а " 2"манитарне вр2е+ &нивала в&јне .&лни0е+ #&.&3$авала &0ијални тат" тат" ме$тана ме$тана ела " ;ен&м ;ен&м #&ед"* #&ед"* П& П&дд #е"д&ним& #е"д&ним&м м Aлба &онте на#иала је !;иг" KKЈедна не&.и/на "д.инаKK $там#ан" " Пари," '??6*г* C&р= C& р=ее О# О#ра ранн "м "мр& р& је '6 '6*ј *ј"н "наа '? '?E? E?*г *г** " Је$а Је$алн лни0 и0и+ и+ не не!а !ада да ,ван ,ван&ј &ј %ални0а* Oинећи на#&ре ,а та.или,&ва;а #&,и0ије %р.ије+ а тат"&м тат"&м !не-е !не-евин вине+ е+ Мил&$ Мил&$ О.рен&ви О.рен&вићћ #рит"#и #рит"#и&& је и,в&=е и,в&=е;" ;" рад&ва рад&ва на и,град;и р#!и2 нае&.ина+ рег"лиа;" а&.раћајни0а+ "!3"/"ј"ћи "!ла "! ла;а ;а;е ;е #л #л&в &вид ид..ен ени2 и2 #р #ре# е#ре ре!!а на =ер =ерда# да#!!&м дел ел"" Д" Д"на навва '?HE*г& '?HE*г&дине* дине* <им #&в&д& #&в&д&м м '?* &!т&.ра &!т&.ра %те:ан %т&јан&вић %т&јан&вић и, мета %и# !&д !&д Клад&в Клад&ваа јав3а да је KK" KK" арад;и арад;и а <ен! <ен!&м &м !&ји !&ји је а &.& &.&м м д&ве& 3"де и алат натав3ен& /и$ће;е Д"наваP а /и$ће;ем Cерда#а иде те-е+ /а! ни мајт&ри #&лати &д тране !не,а не м&г" да им е #ри.ли-е ,.&г ,.&г вели!е .р,ине .р,ине в&де в&де и д".инеP #рела,или #рела,или " " Вла$!" и там& #&а& иде "#&рен&***KK Он " наредн&м и,ве$тај" #&лат&м !не," и, %и#а %и#а++ &д 75 &! &!т& т&.р .ра+ а+ # #&&ми ми;е ;е Ци Цин0 н0ар арее ан анга га-&ван &ванее на тим тим #&л& #& л&ви вима ма++ #и$"ћ #и$"ћии & &! &!&н &н/а /ан& н&м м дел" дел"DKDKKK !аме !аме;е ;е је &/ит /ити& и& ем ем " редини редини где где је д".ина и .р,ина та!& та!& &#ана да мајт&ри мајт&ри ни" 2тели 2тели #римити ни ,а #е0ијалн" наград" &д '666 гр&$а ,а ва=е;е ва!&г !амена+ матра да је &ва!& д&та "/и;ен&P јав3а & на#лати Цин0арима+ ра#&ред" алата и дрKK BКК1'(D'G5+ '?HE Нег& Нег&тин!а тин!а на2ијаF* Према ећа;" !&је е /"ва " :амилији Јан!&вић+ ;и2&в #реда! је д&$ав$и и, М&!&#&3а+ ради& #&л&ве "ре=е;а #л&вид.ен&г #"та !&д %и#а+ да .и #& &!&н/а;" рад&ва &та& да -иви " Клад&в"* П&#и тан&вни$тва и,
'?GH*г** адр-и '?GH*г адр-и #& #&да дат! т!ее & трг трг&в0 &в0"" Дим Димитри итриј" ј" Јан! Јан!&вић" &вић"++ р&= р&=ен& ен&м м '?'H*г&дине+ '?'H*г&дине+ а #ри2&дима #ри2&дима &д м"мJиј!е рад;е+ рад;е+ !аа#!е !аа#!е трг&вине и трг&вине трг& вине -ив&м т&!&м* т&!&м* Има& је "#р"г" "#р"г" Ла#адат" Ла#адат"++ ин&ве ин&ве <&д&ра &д&ра тар&г '( г&дина+ Але!" тар&г ) г&дина+ !ћи Катарин" тар" E г&дине и Пер" тар" #&ла г&дине B4лаг&јевић 7665+ 77F* На #&/ет!" "ли0е Кра3а Але!андра Але!андра ;ег&ви #&т&м0и+ #&т&м0и+ Але!ини ин&ви К&та и Ни!&ла Ни!&ла Јан!&вић Јан!&вић аградили " #ратне ,граде и а #&р&ди0ама т" -ивели т&!&м т&!&м 76* ве!аD ве!аD К&та+ `аија `аија++ Ј&ван! Ј&ван!а+ а+ Ал Але! е!анд андра+ ра+ Дра Драган гана** а****** Оми Оми3ен 3ен&& и,ле и,лети ти$т $тее Кл Клад ад&в &в3а 3ана на " #р #р&&те!л те!л&&м ве! ве!"+ н& н&и и им имее #& Ал Але! е!и и Јан!&вић"D Лећина $"ма* П&т&је инди0ије да " " р&д.ин!им ве,ама а Јан! Јан!&в &вић ићим имаа &д !&ји2 &ји2 #& #&ти ти/е /е Не Нена надд Јан! Јан!&в &вић ић B'(G B'(G77 %ара %араје јев& в&F+ F+ #&#" #& #"ла ларн рнии гл" л"ма ма0+ 0+ м" м",и ,и/а /арр и ре ре-и -ие ер+ р+ /ији " #р #ре0 е0ии -иве -ивели ли " Клад&в Клад&в""* Цин0ар! Цин0ар!&г &г #&ре!ла #&ре!ла вер&ва вер&ватн& тн& " .или и /лан&ви /лан&ви :амилије :амилије Ни!&лајевићD К&таћи+ р&=ен '?'5*г&д+ Аран=ел р&=ен '?75+ и Ни!&ла р&=ен '?7?*г+ '?7?*г+ ви д&.р&т&јећи !лад&в!и трг&в0и едамдеети2 г&дина г&дина '(* ве!а B4лаг&јевић 7'+ H7F* Љ".&мир Ни!&лић Ни!&лић #&ре!л&м и, 4еле Палан!е+ #& ,анима;" !&лар и д"н=ер+ и,дана! је :амилије !&ја е #рв&.итн& ,а време !ада је већ д&е3ена " Клад&в&+ #ре,ивала Ј&ван&вић* М&г М&гл& л& .и е матрати матрати да " е+ на тала" мигра0ија !вали:и!&ване радне наге+ на!&н враћа;а на2ије на2 ије !лад&в !лад&в! !ее #& #&дд р# р#! !"" "#р "#рав ав"" '?H '?HH+ H+ !&је је тим" тим"ли лиа& а& !не, Мил& Мил&$ $ О.ре О.рен& н&ви вић+ ћ+ ;е ;егг&ви &ви #р #ре0 е0иD иD !&л &лар ар! !&D &D ,ида ,идар р!а !а #& #&р& р&ди ди0а 0а++ д&лелили " Клад&в& #&л&вин&м '(* ве!аP нема !&н!ретни2 д&!а,а & #ери&д" #ри#ећа* П&#и Клад&ва и, '?GH*г* #&,наје '5 #&р&ди0а а #ре,имен&м Ј&ван&вић али је ам& C&р=е Ј&ван&вић .и& KKд"н=ерKK+ тар 56 г+ а "#р"г&м Катарин&м+ ин&м Ј&ван&м тарим 'G г+ !ћерима Лен!&м тар&м 'E и %тан"ј!&м ? г* П&ед&вали " !"ћ" " Клад&в" и један вин&град &д E м&ти!е* Љ".&мир&в Љ".&мир&в ин <и2&мир <и2&мир р&=ен је " К&т&л" '(7E*г+ мај!а м" е ,вала C"р=и0а* Према Љ".&мир" Ни!&лић"+ <и2&мир&в&м ин"+ три0"+ Ни!&лићи #&ти/" и, 0ин0ар!е :амилије /ији " не!и /лан&ви радили и на д&#рема;" и &.ради !амена " Р"м"ни Р"м"нији* ји*Др Др"ги "ги <и2 <и2&м &мир& ир&вв ин+ ин+ В&јил В&јилав ав Ни!&л Ни!&лић ић &та0 &та0 је Вене Вене Ја!&в3евић+ Ја!&в3евић+ "дате " Клад&в" Клад&в"* Qа Љ".&мира+ #радед" Вене Ја!&в3евић+ Ја!&в3евић+ #амти е да је !а& вртан ,идар .и& #&,ван да ре$и и!рли #р&.лем &,идав &,идава;а а;а в& в&да 0р!ве 0р!ве " К&т&л &т&л""+ ."д"ћи д"ћи да #ре #рет2 т2&&дн& #&г #&г&=е &=ени ни мајт&ри ни" "#евали да и,вед" та!ав ,а2ват* ,а2ват* Ва-н& је ,нати да је већ &!&& '?H &! '?HE*г E*г++ !а! !а!& нала,и нала,и др*Дан др*Дани0а и0а Милић+ Милић+ термин термин KK0ин0 KK0ин0ари аринKK нKK .и& ин&ним ,а ,идара+ теара+ !амен&ре0а+ !&ји " на Cерда# д&$ли !а& ,анатлије анга-&ване ,а ра,.ија;е =ерда#!и2 тена " 0и3" /и$ће;а
=ерда#!&г #л&вн&г #"та* <" " д&ведени #&$т& " #рет2&дн& имали "#е2а " #&ди,а;" #рав&лавни2 2рам&ва " Qаје/ар" и Ми2ајл&в0"* Угр& гр&-ен& -ен&тт ег,и ег,ит тен ен0иј 0ијее " 0и 0ин0 н0ар ар! !им им р ред еди$ и$ти тима ма " дана дана$; $;&ј &ј Ма!ед&нији и Ал.анији #&д &ман!&м вла$ћ"+ д&вела је д& ,на/ајни2 мигра0ија " #рав0" %р.ије+ а е!ала0иј&м !&н0ем '( ве!а !ада је р#!а др-ава та.или,&вала #&лити/!е и е!&н&м!е е!&н&м!е #рили!е " мери да је #&тала #&-е3на детина0ија трг&ва/!и2 трг&ва/!и2 #&д"2вата #&д"2вата и #ривредни2 а!тивн&ти* Н& и #ре т&га .ил& је д&е3ава;а на грани/н& #&др"/је #рема Вла$!&ј и А"трији+ $т& је нар&/ит& .и& л"/ај !ада је %р.ија те!ла тат" а"т&н&мне !не-евине #&д т"р!им и,ерентв&м* П&да0и & Цин0ар Цин0арима има д&#ел д&#елим им " рег региј" иј" &м &ме=е е=ен" н" #& #&д"н д"нав ав!и !им м Клад&в Клад&в&м &м и 4р,&м 4р,&м Пал Палан! ан!&м &м @др-а @др-ани ни " " ре," ре,"лтатим лтатимаа итра-и итра-ива ва;а ;а Д" Д"$ан $анаа П&#& П& #&ви вића ћа++ #" #"..ли!& и!&ван аним им '(H (H))*г& *г&дин инее* Пи$ и$"ћ "ћии & #& #&р& р&ди ди0и 0и >&тић >&тић1>& 1>&ти ти++ и, Lа#0а+ Lа#0а+ где " #ри #ри#е #ели ли и, %ера %ера ')( ')(E*г E*г&&дине+ дине+ &н нав&ди да је ;ен р&д&на/елни! >&та т" тига& и, Клад&ва KKгде је има& р&дни!аP р&дни!аP >&та е ,адр-а& " Клад&в"+ Клад&в"+ <е!ији+ на Ада!але***KK Ада!але***KK B'(H)+ EGHD EGEF* KKП& једн&м #а&$ни!" и,'?HHDG+ " !&ји је .еле-ен& !&ме је ве и,дат #а #а&$+ види е !" !"да да " и$ли на$и 9р0и aна вилајетb+ вилајетb+ гд е" е" им .иле .иле #& #&р& р&ди ди0еD 0еDНи Ни!!& ла К"3 "3"м "м.и .и .&ра .&рави ви&& је " Клад&в"KK BП&#&вић+ 57F* Димитрије Лам.р&вић1Лам.р&+ р&д&м и, %ијатиа " 9р/!&ј+ д&$а& је " Клад&в& '?E7*г&дине BП&#&вић E67F* П&,ивај"ћи е на Ј&вана Цвијића+ П&#&вић тврди да је+ д& !раја ве!а+ 4р," Палан!" и &! &!&лин" &лин" натанил& двадеета! #&р&ди0а #&р&ди0а Цин0ара Цин0ара и, 9&#е$а B'(H)+ 5'F* 9&#е$ е нала,и на 77 !м*&д 4ит&ле а на надм&р!&ј надм&р!&ј виини &!& &!& '''E6 'E6 м+ ден& 1једн& '6 !м*1&д !м*1&д #"та 4ит&лаDРеен* 4ит&лаDРеен* У <е!ији је " др"г&ј др"г&ј #&л&вини '( ве!а -иве& 9и0а Дим&вић а #&р&ди0&м* #&р&ди0&м* П&#и тан&вни$тва и им&вине ре,а К3"/!&г и, '?GH*г&дине адр-и #&дат! #&дат!ее да је р&=ен '?'?* г&дине+ г&дине+ .ави& е трг&вин&м трг&вин&м++ има& "#р"г" %енил!" тар" H7 г+ ин&ве Ни!&л" 77 г+ Кра/"на Eг+ !ћери Мар"0" 'E г и Нат" '6 г* B4лаг&јевић 7665+ (5F* Ка& тран,итн& #&др"/је+ &вај !рај .и& .и& је де& де& #"т&в #"т&ва; а;аа мн&ги мн&ги22 3"ди 3"ди /ија /ија је ег,и ег,ит тен ен0иј 0ија+ а+ .ил& .ил& и, е!&н&м!и2 или #&лити/!и2 ра,л&га+ д&в&=ена " #ита;е* П"т на ,а#ад најједн&тавнији је .и& #рела!&м Д"нава и "мере;ем !а Ор$авиP на ит&! ит&! #рав0ем #рема Крај&ви+ Крај&ви+ М&лд М&лдавији авији или 4"гар! 4"гар!&ј &ј и Р"ији* Р"ији* И Ни!&ла Ни!&ла Па$ић Па$ић и!&рит и!&рити& и& је .лаг& .лаг&дети дети та!ви2 �ија �ија '??H*г& '??H*г&дине+ дине+ .е-ећи #ред #р&г&н&м влати ,.&г &ргани,&ва;а &ргани,&ва;а <им&/!е <им&/!е ."не* Ка!& Ка!& је ,а.еле-ен&+ "#е& је #&.ећи и, %р.ије ", #&м&ћ !лад&в!&г ради!ала К&!&т&вића !&ји м" је+ #&ред &.аве$те;а+ "р"/и& и KKне .а$ мн&г& и#раван #а&$KK BМил&$евић '((5+ 7?F*
%а/"ван& је једн& !рат!& #&ми;а;е Клад&ва+ Ор$аве и Аде Кале " #им" 9е&ргија C"ре Ј&ван&вића B'?H(D'?((F "#"ћен&м .рат" Ј&ван" Ј&ван&вић" Qмај"A KK%%%Yто се нашег путовања из !еограда до Wеготина тиче, ти дивни и лепи предели недају се описати, ми смо државном лаом ""Xелиград"" четир дана путовали, и кад смо у /ршаву прешли и поред турског градића Aда Калин пролазили, ту су се 4урци на бедеме попели и нас гледали, предма то наше гледање један наспрам другог није лепо изгледало, пошто један другом нисмо добро желили% Кладову ту нас је 3има &арковић из Wовог 3ада дочекао и са добрим ајваром и добрим вином почастио%%% KK BО#а/ић 766G+ 7H5F* П&т#"!&вни!
Ј&ван&вић .и& је д&.р&в&3а0 " р#!&Dт"р!&м рат" '?)G1))* Нема/!и #"т&#иа0 !&ји је #&ети& &вај !рај !&н0ем '(*ве!а та!&=е #&ми;е 0ин0ар!е д&е3ени!еA KKcИ " 4р,&ј Палан0и је тан&вни$тв& р"м"н!&+ и,",имај"ћи /ин&вни!е и деета! 0ин0ар!и2 #&р&ди0а !&је " е &вде д&елиле !а& трг&в0и и !а:еJијеKKBdV\[Y@[e '(66+ 7G5F* Милиав Л"т&ва0 #и$еA KK4р,а Палан!а .ила је ,натн& тр-и$те -ита+ дрва и т&!е* %ва је трг&вина д& '(76 .ила " р"!ама #&р.3ени2 Цин0ара и, Ма!ед&није BНа"ма Ми2аил&вића+ К",ман&вића+ C&р=а Јан!&вића+ Јанаћ!а ДимитријевићаF+ &д !&ји2 је На"м Ми2аил&вић има& ( !"ћа B'(5(+ )6F* П&т&је #&да0и да је #&р&ди0а Ми2аил&вић д&е3ена '?5?* г&дине+ К",ман&вић '?)E+ BАFНатаијевић '?)5+ ви и, 9&#е$а+ Ма!ед&нија* На"м Ми2ајл&вић је '?))*г&дине #редедни! .р,&#алана/!е &#$тине B%тан!&вић '(?E+ 5F* Л&!ална 2р&ни!а &,на/ава га нај.&гатијим трг&в0ем !&ји је #&ед&ваа двадеета! мага,а+ а #& .&гаттв" " е ити0али и трг&в0и Јанаћ!& К",ман&вић и C&р=е АтанаијевићD и,",ев трг&в0и+ влани0и ме2ана+ !аа#ни0е+ #е!ара B%тан!&вић E(F* Они " е+ #& #равил"+ .авили и јавним #&л&вима и .или нар&дни ,ат"#ни0и " &#$тин!&м #арламент"* У једн&ј &д највећи2 ,града+ !"ћи Јанаћ!а К",ман&вића .ила је ме$тена и -ен!а &н&вна $!&ла* На!&н Прв&г вет!&г рата+ нај#&,натији трг&в0и " .раћа К",ман&вић+ Илија Ми2ал&вић+ Рад&мир Димитријевић B%тан!&вић '67F* Љ".а Атанаијевић .ави& е &т!"#&м &гревн&г двета+ има& је в&је дереглије ,а тран#&рт Д"нав&м д& !"#а0а+ #& #равил" ,а #&тре.е в&ј!е и др-авни2 надле$тава " Нег&тин" или Qаје/ар" B%тан!&вић (?F* Један &д &нива/а и главни2 а!0и&нара .р,&#алана/!е .ан!е .и& је Јанаћ!& Димитријевић+ '(7(*г&дине а &н&вним !а#итал&м .ан!е &д мили&н динара B%тан!&вић (EF* Кредитним линијама #&ве,али " е а Ди!&нтн&м и
<р&ва/!&м .ан!&м и, 4е&града и .ан!&м Л"вр и, Qаје/ара* Mен!и #&т&м0и :амилије К",ман&вић "адати " " Клад&в" ,а .&гате трг&в0е+ !а!ав је .и& Ми2аил& Cенић+ "гледне !а:еJије+ %т&јадин C&р=евић+ !а& и " #&р&ди0и %те:ан&вић* Oлан :амилије Атанаијевић+ Димитрије+ &твари& је #&/ев &д едамдеети2 г&дина #р&те!л&г т&лећа+ ре#е!та.илн" !аријер" " &.лати #и2ијатрије*И #"тем .ра/ни2 ве,а тан&вни0и Клад&ва #&тајали " р&дни0и Цин0ара* Пра"н"н"!а На"ма 4&0и и, `ли"ре+ р&д&на/елни!а .е&град!е трг&ва/!е :амилије На"м&вићD Љ".и0а На"м&вићD %анд"л&вић B'??HD'(5?F+ "дала е ,а Рит" %анд"л&вића и, Клад&ва+ #&т&;ег "#равни!а #&$те " 9р&0!&ј* Није .ила рет!&т да Клад&в3ани и 4р,&#алан/ани #&р&ди0е ,анивај" " др"гим рединама* 9енерал В&јин Ма!им&вић+ р&=ен " Клад&в" 75*''*'?)G*г&дине &-ени& је <&маниј"+ !ћер генерала Димитрија Цин0ар Мар!&вића+ #редедни!а владе Кра3евине %р.ије '(67D6H* В&јин и <&манија имали " два ина и !ћер Вер"+ '(H)* "дат" ,а ва,д"2&#л&вн&г !а#етана Милана Д*Ритића* <ат генерала Ма!им&вића ".ијен је " мај!&м #реврат" '(6H*г&дине+ " !&јем је ,аверени!е #р&тив !ра3а #редв&ди& Цин0арин Драг"тин Димитријевић А#и* 9&дине '('5 на #&др"/ј" Клад&ва .ила је та0и&нирана диви,ија р#!е в&ј!е " /ијем е атав" нала,и& и Драг"тин Димитријевић А#и* Клад&в& је надале!& #&,нат& #& ри.&л&в" и #реради ри.е+ #р&и,в&д;и !авијара+ али " !рајем '(*ве!а #рир&дни ре"ри драти/н& &ир&ма$ени* На!&н и,в&=е;а рег"ла0и&ни2 рад&ва на Cерда#" и и,град;е %и#!&г !анала+ ме$тани %и#а #&!рен"ли " #арни0" ,а на!над" $тете #ри/и;ене &д тране др-аве &$теће;ем ри.&л&вни2 вир&ва* %"д је " #&т"#!" ,атра-и& е!#ерти," Правн&г :а!"лтета Универ,итета " 4е&град"+ " /ије " име л"/ај анали,ирала дв&ји0а "гледни2 #р&:е&ра+ Mив&јин Перић и Цин0арин К&та К"ман"ди* У в&м нала," &ни #и$"A KK*** /пштина 3ипска на вирове на Xунаву, од како је извршена њихова експропријација у корист српске државе да би моли бити предузети радови на +ердапу, нема никаква права сопствености% /на то право није могла имати ни пре тога, ни према општим принципима меународног права, ни према меународним уговорима% /но јој је могло бити само толерирано као остатак каквог обичајног права% A по принципима нашег унутрашњег јавног права, који се налазе у височајшим решењима о риболову 0Z[\% године, у <акону о водама и у <акону о риболову, она то право уопште није ни могла имати, па према томе експропријација није могла бити извршена према њој, већ је држава, којој иск2учиво могу припадати
риболови као јавна добра, могла тражити од Aустро) гарске накнаду штете у корист своје касе, због смањења својих прихода% Према томе, поновно уступање права својине општини 3ипској од стране друштва за регулацију +ердапа, кад би оно одиста и постојало, нема никакве правне вредности% &еутим, уступање својине не може уопште ни постојати из ових разлога6 а* то друштво не располаже ни својином самог канала, већ само његовом експлоатацијом7 б* експропријација вирова није ни учињена у његову корист, већ у корист српске државе, да би она могла олакшати извршење радова, нити је накнаду штете исплатило друштво, већ Aустро) угарска %"" BПетр&вић '(E'+)()D?6'F*
%#е0и:и/н&тима ри.&л&ва на Cерда#" .ави& е и ,наменити етн&л&г Ни!&ла Qега B'?GH Н&ви %адD'(E6F+ .е/!и и мин2ен!и =а!+ !"т& и "#равни! Етн&гра:!&г м",еја " 4е&град"* У рад" #".ли!&ван&м '(7)* г&дине &н #и$е & на/ин" ри.&л&ва+ #рераде и & трг&вини ри.&мA KK %%%Wа Xоњем Xунаву, код села 3ипа, постоје две велике врсте вршки, које тамо зову гарде% ?едну гарду више села 3ип зову ""Црквиште"", а не далеко од исте је на супротној страни друга коју зову ""Xомоглед""% /бе су на таквим местима где лае не могу пловити% 1арде чини ко2е пободено у дужину од -.. метара тако, да прави један велики оштар угао% врху тог угла налази се капија - метра широка% 4у су пободене јаке и велике греде које зову ""бе2ит"",на које се навлаче дрвени котури) ""олаши""% /д једне до друге греде на тим дрвеним котурима ""олашима"", виси велика мрежа ""сет""% 3ет се спушта дубоко у воду и допире скоро до дна% 8иба која низводно уплива у гарде улази у сет и неће моћи да2е%%% /д моруне и јесетре прави се ајвар који је надалеко чувен ""Кладовски ајвар""% /тсало месо од рива или продају јоше свеже или га усоле, или пак направе од њега маринат%%%"" B'(7GD7)F
Ра,в&ј трг&вине #&/ет!&м двадеет&г ве!а ре,"лтира& је+ #&ред &тал&г+ &нива;ем Клад&в!е .ан!е и К3"/!е .ан!е а*д* !&ја+ !а!& је наведен& " д&,в&ли Минитартва трг&вине и инд"трије &д H'*'*'(H'*г* вр$ила #&л&веA #ријем н&в0а на $тед;"+ на "л&-не $тедне !;и-и0е и те!"ће Ра/"неP дава;е ,ајм&ва на мени0еP рее!&нт&ва;е мени0аP #ријем &таве на /"ва;е и р"!&ва;еP дава;е ,ајм&ва на 2артије &д вредн&тиP вр$е;е на#лате и и#лате ,а др"г&гаP др"ги ме;а/!и и .ан!ар!и #&л&ви* 4ан!" " '(H6*г&дине &н&вали трг&в0и К&та Але!е Јан!&вић и Ни!&ла Але!е Јан!&вић и ј&$ &м&р& ме$тана Клад&ва+ 4р,е Палан!е и К&р.&ва* ОдX.ре;е Минитартва трг&вине и инд"трије ,а &нива;е KKн&в/ан&г ,ав&даKK &д (*E*'(H6 глаи на име
KKгг*Јан!&вић А К&та+ Ми2ајл&вић Але!а и др"г&виKK* П&/ев &д а#рила '(H?*г&дине К3"/!а .ан!а а*д* &т#&/ела је и а делатн&$ћ" KK!"#&ва;а и #р&дава;аD ви2 &в&,ема3!и2 #р&и,в&даKK* Др"га+ тарија .ила је Клад&в!а .ан!а+ &н&вана ј&$ '('7*г&дине а " д&!"мент" KKра/"н и,равна;а на дан H'* де0ем.ра '(75*г&динеKK наведен& је име Ни!&ле А Јан!&вића " в&јтв" /лана У#равн&г &д.&ра и К&те А Јан!&вића !а& /лана над,&рн&г &д.&ра* Oини е ,аним3ивим #&дата! да је '(7?*г&дине а!0и&нар &ве .ан!е и и,дана! 0инар!е .р,&#алана/!е :амилије К",ман&вић+ Mив!а Cенић+ "#р"га !лад&в!&г велетрг&в0а Ми2ајла*Она је имала H6 де#&н&вани2 а!0ија и '6 гла&ва на ред&вн&м ,.&р"* Iен&ј #р&ди0и #ри#ада& је #рви а"т&м&.ил !"#3ен и, Клад&ва+ KKМер!ј"ри ?KK !&ји је !&$та& #рав& мал& .&гаттв&* Ве&ма #р&:ита.илна #ривредна грана " Клад&в" је ре/ни а&.раћај #а је &в& мет& " вет" #&,нат& #& врним ла=арима+ .р&дарима* Нај#&,натији !лад&в!и .р&д!и !а#етан .и& је %тери& Андр"0&* У в&ј&ј .и&гра:ији &н #и$еA ""<овем се 3териос Aндруцос, роен сам 0ZZ\% у 3прече V1рчкаV од оца 3пира и мајке &инка% 8одите2е немам% Покојни отац такое је био бродарац% ;мање није имао% 1одине 0Z\$% ступио сам у основну школу на острву 3прече у 1рчкој% 1одине 0\.0% ступио сам у гимназију варошице Wаплијон у 1рчкој, где сам завршио ] разреда% 1одине 0\.$, по тражењу мог стрица који је био заповедник брода на Xунаву Vа пошто није имао деце мој отац послао ме код његаV, ступио сам на брод као морнарски приправник% 0\.Z% отишао сам у 1рчку и ступио у ратну морнарицу као доброво2ац% 0\0-, пошто сам био рањен у рату, ослобоен сам службе као неспособан, са чином потпоручника% После тога дошао сам на Xунав и ступио у службу код разних бродарстава% 1одине 0\0Z, по капитулацији Wемачке, налазио сам се у 8умунији, и по доласку савезничке војске примио команду брода ""+урево"" те сам са јединицама савезничке војске стигао у !еоград% По одласку савезничке војске и !еограда, на тражење тадашњег бродарства 353 ступио сам на службу код истих% /д тада до 0\]0, био сам на разним бродовима ?X8! а по окупацији био сам на разним бродовима тадашњег бродарства, када сам 0\]], два месеца пре ослобоења !еограда ступио у службу Црвене Aрмије са бродом "":%!ојевић"" V""Кордун""V, где сам био заповедник% 8адио сам на пребацивању из Кала=ата у :идин и обратно и по завршеном пребацивању трупа Црвене Aрмије из Кала=ата у :идин и обратно и по завршеном пребацивању трупа Црвене Aрмије кренуо сам са
понто понтонск нским им мостов мостовима има Црвене Црвене Aрмиј Aрмијее за Wови Wови 3ад и обрат обратно но до Кладова, где сам по нареењу Yтаба Прве морнаричке морнаричке базе примио коман оманду ду бро брода ""3т ""3та2 а2ин ингр град ад"" ""%% 1один одине0 е0\] \]$% $% пост постав ав2е 2ен н сам за саобраћајног наутичког ре=ерента у Кладову 0\]^, код ""?3ПAX"")а""%
4и& је &-е;ен Ид&м К"!ара+ има& ина Але!андра и !ћер Драги0"* Iен ин Дан!& Ј&ван&вић+ ин-е;ер ма$интва -иви " Клад&в"* У ит&рији ит&рији је "#амће "#амћенн Андр"0&&в Андр"0&&в #& #&двиг двиг "#рав3 "#рав3а;а а;а д& Црн&г Црн&г м&ра .р&д&м .р&д&м KKКра3и0а МаријаKK !р0ат&г јевреј!им и,.егли0ама и,.егли0ама и, А"трије+ Нема Не ма/! /!е+ е+ П& П&3 3!!е+ Oе$! Oе$!е+ е+ /ије /ије је #" #"т& т&ва ва;е ;е++ ",р& ",р&!!&ван &ван&& .р&ј .р&јни ним м не#рили!ама+ трајал& &д 76* &!т&.раD 4ратилаваDд& 7G*н&вем.ра'(H(*г&динеD 7G*н&вем.ра'(H(*г&динеD %" %"лина* лина* <&! <&!&м &м !аријере !аријере в&ди& в&ди& је .еле$!е .еле$!е " :&рми .р&д!&г дневни!а ,а #ери&д '(77D'(56*г* Д"нав&м је #л&ви& EH г&дине г&дине #ревалив$ #ревалив$ии .р&д!им .р&д!им атавима атавима а "!"#н& "!"#н& '6*)G6 #л&вила #л&вила рат&ја;е &д E6H*'G5 !ил&метара* Предмет #рев&,а .ил& је 7*G?5*((H т&на т& на р&.е+ р&.е+ ,а $т $таа м" је .ил& .ил& #&тре #&тре.н .н&& 57 57*7 *7?' ?' ати+ ати+ ,а#и ,а#иа ан& н& је " девни0има /&ве!а !&ји је .и& ,а#&ведни! на G5 д"нав!и2 .р&д&ва* Q.&г .&гат&г .&гат&г нале=а+ нале=а+ "!3"/"ј"ћи "!3"/"ј"ћи д&дире д&дире а тарим 0ивили,а0иј 0ивили,а0ијама+ ама+ али и миије миије !&је !&је " " е .авиле .авиле =ерда# =ерда#!!&м ##л&вид л&вид.&м+ .&м+ #& #&д"нав д"нав!а !а <е!ија е!ија је не,а& не,а&.ил .ила,н а,нии драг"3 драг"3 !!""лт лт"рн "рн&г &г т"ри, т"ри,ма* ма* Qа Qа и,"/а и,"/ава ва;е ;е анти!е вели!и д&га=ај .ил& је &т!риће т,в* <е!иј!е &тавеD ри,ни0е и, д&.а д&.а Рим Рим!!&г 0а 0ар ртв тва* а* Вели Вели!!е ,ал ,ал"г "гее " т& т&м м #& #&д" д"2в 2ваа"+ &.ра &.ради ди и #редтав3а #редтав3а;" ;" вет" вет" нала,е рим! рим!&г .лага .лага има& је #р&:е&р #р&:е&р C&р=е Ман& Ман& Qии Qии B'(6 B'(6'' 4"дим#е дим#е$т $таD аD '( '((5 (5F+ F+ д"г д"г& г&дина дина р" р"!!&в& &в&дила дила00 ар2е&л&$!&г &де3е;а Нар&дн&г м",еја " 4е&град"* О &вда$;ем .лаг" на#иа& је т"диј" KKНала, и, <е!ијеKK '(5)*г&дине и не!&ли!& тр"/ни2 рад&ва+ #&#"т а&#$те;а !&н,ерват&р!и2 !&н,ерват&р!и2 и и#итива/!и2 и#итива/!и2 рад&ва '(5G Ре#". Ре#".ли/ ли/!!&г ,ав& ,ав&да ,а ,а$тит ,а$тит"" #& #&мен мени! и!аа !" !"лт лт"ре "ре++ #".ли! #".ли!а0и а0ије је а !атал&г&м !атал&г&м Анти/!а .р&н,а " Ј"г&лавији '?EED'(G(*** У &нива &нива;" ;" ме="на ме="нар& р&дн& дн&гг рег рег""ла лат& т&рн& рн&гг тела тела д"нав д"нав! !ее #л& #л&вид вид.е .е++ Cерда#!е ре/не "#раве+ редин&м #едеети2 г&дина 76 ве!а ,а#а-ен" "л&г" #рили! #рили!&м ј"г&л&ве ј"г&л&вен! н!&D &D р" р"м"н!и м"н!и22 #рег #рег&в&р &в&раа има& је Илија Илија <&#ал&!и+ та!&=е Цин0арин+ и, 9&#е$а* Он је .и& ,амени! $е:а на$е др-а др-авн внее деле делега га0иј 0ијее B9" B9"ли лић+ ћ+ 76 76'7 '7++ E6 E6EF EF** Једа Једанн &д л л""-.е .ени ни!а !а те админ админи итр тра0 а0иј ије+ е+ " в&ј в&јт твв" #и #ил& л&та таDD # #р& р&в& в&дн дни! и!аа .р& .р&д&ва д&ва++ <&д&р д&р Ц&.& Ц& .&ви вићћ B'(7 B'(75D 5D 76 76'E 'EFF р& р&=е =енн је " %тр" %тр"ми0 ми0и+ и+ ел& ел& 9&р &р;а ;а 4ели 4ели0а 0а++ наледив$и " #л&вид.еним #&л&вима на Д"нав" &0а <&м"+ .р&дар0а Ј"г&л&ве Ј"г&л&вен! н!&г &г ре/н&г ре/н&г .р&дарт .р&дартва* ва* <&д&р &д&р је раније раније !а& !а#етан !а#етан и ма$инита анга-&ван анга-&ван на .р&д" KKВа$!а#"K KKВа$!а#"KKDKD #&м&ћн&ј в"/и в"/и ,а а&.раћај
%и#!им !анал&м* П&ред !ћери и "н"!а <&д&ра Ц&.&вића+ " Клад&в" -иве и /лан&ви :амилија >рен0ић и <раил&вић+ #&т&м0и %еватије >рен0ић+ р&=ене Ц&.а+ етре &д три0а <&д&ра Ц&.&вићаDВе3!&вићи+ 4лан"$а+ Ма3&!&вићи+ Кртићи+ Радив&јевићи*** ,атим и,дан0и др"ги2 тари2 тари2 0ин0ар 0ин0ар!и !и22 :амили :амилија ја #&# #&#"т "т К",ман ",ман&ви &вића+ ћа+ Дим Димитр итрије ијевић вића+ а+ Атанаијевића+ Атанаијевића+ Ми2аил&вића*** У :ери !"лт"ре ,а#а-ен" "л&г" имала је м",и/!и #едаг&г Ле#&ава C&р=евић+ р&=ена Nритић* 4ила је натавни0а &де3е;а ни-е м",и/!е $!&ле " Клад&в" &де! !лавир* Прве генера0ије "#иале " &в" $!&л" !рајем $е,деети2 г&дина+ ".р,& #&ти-"ћи врл& &лидне ре,"лтате " ре#".ли/!им ре#".ли/!им ра,мерама* Једн& &д мерила та!ве #ри3е-н&ти .ил& је и аве,н& та!ми/е;е м",и/!е &младине IRNJREERE _NEHFC`RE " #&,нава;" &ве "метн&ти где " =а0и !лад&в!е м",и/!е $!&ле &в&јили #рв& мет& " Ј"г&лавији '())* г&дине+ ме=" ;има и "/ени0е !&је " #&/етна м",и/!а ,на;а те!ле !&д !&д Ле#&аве C&р=евићD C&р=евићD Вид&ава 4"!атаревић 4"!атаревић и Мирјана Ман,ал&вић+ и#ред !&лега и, >ран0"!е и Ма=ар!е* Дана е " Клад&в" Клад&в" !&р& !&р& ни!& ни!& не и,ја$;ав и,ја$;аваа !а& Цин0арин+ #&т&ји #&т&ји мн&$тв& #ре,имена ,а !&је е матра да ама #& е.и м&г" "!а,ивати "!а,ивати на 0ин0ар 0ин0ар!!& #&р #&ре!л е!л&& B#&#"т B#&#"тAA К&н &нтан тантин тин&ви &вић+ ћ+ Дин Динић+ ић+ Ната Натаије ијевић вић++ П&#&вић+ <&#ал&вић+ Ми2аил&вић+ Атанаијевић***F али те! не!&ли!& дее деети тина на тан тан&в &вни ни!!а им имаа " #& #&р& р&ди ди/н /ним им " "#& #&ме мена нама ма ећа ећа;е ;е на 0ин0 0и н0ар ар! !ее !&р &рен ене* е* Паррла Па ламе мент нтар арна на !"# !"#$т $тин инаа %аве %авета та Евр& Евр&#е #е #ре# #р е#&р &р""/ила /ила је & &ни нивва; а;ее лабораторије за дисперзоване етничке м&де делл ,а &/"ва /"ва;е ;е !" !"лт лт"р "рни ни22 вре вредн& дн&ти ти Ци Цин0 н0ар ара+ а+ мањине+ !а& м& последњих &охиканаца евр&#!е 0ивили,а0ије* Ул&га 3"ди 0ин0ар!&г #&ре!ла " таава;" м&дерн&г Клад&ва+ =ерда#!&г реги&на и %р.ије дале!& дале!& #рева,ила,и дана$;" #ри"тн&т ;и2&в&г ;и2&в&г етни0итета етни0и тета и !" !"лт"ре лт"ре " &вда$;&ј &вда$;&ј јавн&ти* Ка!& т& т& 4&рилав Пе!ић в&м в&м 0ин0ар!&м 0ин0ар!&м ј"на!" KKQлатн&г KKQлатн&г р"наKK #&р"/"је на !&н0" !&н0" в&л"мин&,не в&л"мин&,не :анта,маг&рије+ :анта,маг&рије+ KKА!& KKА!& ј&$ једн&м #&-ели$ #&-ели$ да ."де$ ."де$ /&ве!*** ети е в&је Прошлости, Поседа и Потомства% Потомства% aекају aекају те"" B'(?G+ 557F*
f/вај рад аутор посвећује сенима 4ихомира Wиколића (0\#] Костол* и његових предака
ЗАБЕЛЕШКЕ
D4лаг&јевић 4&-идар B"рF П&#и тан&вни$тва и им&вине %ре,а !3"/!&г '?GH*г+ Ит&риј!и ар2ив Нег&тин 7665 D4"гар!и %теван+ %те#ан&в Љ".&мир+ 9&ди$;и0е+ 9&ди$;и0е+ 4анат!и алмана2 76'5+ %аве, DВ&јин&вић %тани$а+ %има Мил"тин&вић %арајлија " Крајини и К3"/"+ К3"/"+ Ит&риј!и ар2ив Крајине+ К3"/а и П&ре/а и М",еј Крајине+ Клад&в&D Нег&тин '(?)*г* '(?)*г* D9"л D9"лић ић Милан+ Милан+ Д"нав " ј"г&л&вен! ј"г&л&вен!&ј &ј #&лити0и #&лити0и #рема %&вјет! %&вјет!&м &м %аве,"'(EED %аве,"'(EED ' ( 5 H+ д&!т&р!а диерта0ија+ Универ,итет " 4е&град" 7 6 '7 U]]ZA11[@We_g*hZ[*YXi*Wg1j\]g]WV@h1U@[ekV1'7HE5G)?(1H7'?1l\gVW]@m\n@*Zeop gVq_V[mVr's\gtkkXuVerv DC&р=евић DC&р=евић Владан+ Кара=&р=е Кара=&р=е и Р"ија+ Q.&рни! Q.&рни! KKОтаJ.инаK KKОтаJ.инаKK+K+ !;ига ')+ 4е&град '??) DMив"л&вић Mи!а+ Ми$а Анатаијевић+ Ит&риј!и ар2ив Нег&тин 766H*г* DQега Ни!&ла+ Ри.&л&в на Д&;ем Д"нав"+ Д"нав"+ /а&#и KKЕтн&л&гKK .р '+ '67GD7)+ 4е&град 4е&гр ад DМил DМили иав ав В Л"т&в "т&ва0 а0++ Не Негг&тин &тин! !аа !рај !рајин инаа и К3 К3"/ "/++ #рив #ривед едн& н&DD ге&г ге&гра: ра:! !аа #р&"/ава;а+ #р&"/ава;а+ Q.&рни! рад&ва %АН wRSS 9е&гра:!и 9е&гра:!и интит"т !;ига '5 4е&град '(5( DМилић DМилић Дан Дани0 и0а+ а+ При Прил&г л&г .и&гра .и&гра:иј :ијии Ми$е Ми$е Аната Анатаиј ијеви евића+ ћа+ KK4а$т KK4а$тини ини!KK !KK .р*?+ Ит&риј!и ар2ив Нег&тин 7665*г* DМил&ав3евић Петар+ Ми$а АнатаијевићD Д"нав!и !а#етан+ Ит&риј!и ар2ив Нег&тин '(?H*г* DМил&$евић Mар! Mар!&+ &+ И, Па$ићев&г и,.ег и,.егли$тва ли$тва '??HD'?5+ KKРа,вита!KK KKРа,вита!KK .р*'(ED'(5+ Qаје/ар '((5 DНин!&вић DНин!&вић Нићи:&р+ Mи,ни &#ианија м&ја+ Н&лит 4е&град '(??*г* DПе!ић 4&рилав+ Qлатн& р"н&+ KKПр&ветаKK 4е&град '(?G*г* '(?G*г* DПетр&вић Ми2аил&+ Cерда#!и ри.&л&ви " #р&$л&ти и " ада$;&ти+ %р#!а !ра3ев!а а!адемија+ %р#!и етн&гра:!и ,.&рни! !;ига 5)+ др"г& &деле;е !;ига 7E+ 4е&град 4е&гра д '(E'*г* DП&#&вић Д"$ан+ & Цин0арима+ Пр&метеј 4е&град '((?+ ре#рин, !;иге и, '(H)
DП&#&вић В"!и0а+ %р#!и #&еди " Р"м"нији " RSR ве!"+<еми$вар!и ,.&рни! .р*'+ Мати0а р#!а Н&ви %ад '((E*г* DПрван&вић %ветилав+ 9"рг"&ва0 и г"рг"&ва/!а !"ла+ KKРа,вита!KK .р*'+ Qаје/ар '(G?*г* D%амарJић Рад&ван+ #рир* %а.рана дела В"!а КараJића+ Ит&риј!и #ии 7+ Пр&вета 4е&град '(G( DdV\Y@[e+ T_g]@i+ l\V x_h@[V[ \[ yVWj\V[+ KKTkXj_gKKD \k\_g]W\VW]V zV\]gmUW\o] o_W w@[eVW _[e {Xk|VW|_[eV+ }e wR{SS ~W ')* '(66*
Документарна грађа
DКК1'(D'G5+ К;а-е!а !ан0еларија Оде3а! Нег&тин!а на2ија '?75D '?H(+ KK4а$тини!KK 5 Нег&тин 7667+ *7'G* DА"т&.и&гра:ија %тери&а Андр"0&а+ #риватни ар2ив Дан!а Ј&ван&вића Клад&в& DАр2ив Ј"г&лавије :&нд .р*G5+ :а*.р*'HH6H једини0а д&!"мента0ија & Клад&в!&ј и `3"/!&ј .ан0и
&#иа
.р*77?)D
DПим& 9еXргија Ј&ван&вића Ј&ван" Ј&ван&вић" Qмај"+ Р&г3ев& 7H*E*'?))+ &.јав3ен& " !;и,и Петра О#а/ића Ол&.&дила/!и рат %р.ије #р&тив <"р!е '?)G+ ит&риј!и ар2ив Нег&тин 766G DРа,г&в&р а <и2&мир&м и Љ".&мир&м Ни!&лићем и, К&т&ла D U]]ZA11m\[m@W\*XWY1i@g@•ZW\m@1eXjWX]iXW\1\[eV€*U]hk Љи3ана Кртић+ %ећа;е на На"м&виће и Ки!ије
PORODICA ANĐELOVIĆ
Lenka Anđelović, levo, sa ćerkom Vidom i tri sina: Ljubišom, levo, Milošem (otac Milana i Zorana Anđelovića iz Paneva! u sredini, i "risto#erom Po $orodinom $redanju #amilija Anđelović iz Paneva cincarsku lozu ima $o oevoj liniji i $ra$retku %imitriju ije& se $rezimena niko više ne seća' Zna se da je došao iz anjine, iz )$ira, donevši dosta $ara tako da je odma* nakon dolaska u +ladovo otvorio tr&ovinu i kasnije osnovao i banku' tekao je u&led imućno& i u&ledno& oveka' -.enio se erkom sveštenika iz sela +orbova kod +ladova koja se zvala elena anković i od .enine $orodice $reuzeo i $rezime i krsnu slavu / v' %imitrija' %obili su tri sina / 0ikolu, +ostu i Aleksu i mno&i nji*ovi $otomci danas .ive u 1eo&radu' a kolena na koleno $renosilo se saznanje o cincarskom $oreklu kao i redovna $roslava imendana tako ti$ina za ovu etniku zajednicu koji se redovno slavio $ored slave' 2 Panevo je 3456' &odine došao Miloš Anđelović kao di$lomac )ks$ortne akademije iz 1ea (sin ćerke Alekse ankovića iz +orbova ija se jedna rođena sestra udala u mederevu, a dru&a u 0e&otinu! i $oeo da radi u $anevakoj carinarnici' 2 ovom &radu se i o.enio Persidom Adamović, ćerkom vlasnika $anevake ko.are i sa njom dobio dva sina / Milana i Zorana' Milan Andelović (34578 6994! završio je Vazdu*o$lovnu akademiju u 1eo&radu i nakon nekoliko &odina $rovedeni* u vazdu*o$lovstvu ;, $osvećuje se snimateljskom radu u #ilmskoj industriji, najviše u loveniji' Zajedno sa .ivotnom sa$utnicom Lilijanom bio je jedan od $rvi* $rivatni* $reduzetnika u Panevu $oetkom <9' &odina 69' veka' Zoran Anđelović (345=! završio je Vojno te*niku školu u 1eo&radu, ubrzo se demobilisao i za$oslio u kom$aniji
>imens? koja &a šalje u Venecuelu, u +arakas, kao &lavno& in.enjera automatike u sistemu snabdevanja &rada vodom' Zoran i danas .ivi u +arakasu, o.enjen je Anom @ecilijom Puliozom sa kojom ima dva sina koja takode nose imena / Milan i Zoran'
Preci Anđelovića / ankovići iz +ordobe amilija ankovića (iz $orodino& albuma Milana Andjelovica!
Sav materijal na ovu temu pozajmljen je iz teksta "CINCARI (AROMUNI) U JUŽNOM ANA!U " autora S#$!%AN$ NI&O%IN'
U]]ZA11m\[m@W\*XWY1eW_Y\•X•[@h@1ZXWXe\mV1@[enVkXi\m1\[eV€*U]hk
КСТА КУ!АНУДИ И СПР К "ЕРДАПСКИ# $ИР$А
Ран!& Ја!&в3евић KK****Ка& $т& Ми2аил& Петр&вић !&нтат"је+ твар е #&ле т&га г&динама в"!ла #& "д&вима+ !а!& " #рв&те#ен&м "д" " Нег&тин"+ та!& и " "д" &#$тине %и#!е+ д&! ни" ва а!та & #редмет" .ила "#"ћена на ми$3е;е Правн&м :а!"лтет" 4е&град!&г "нивер,итетаP :а!"лтет је ,а ре:еренте &дреди& #р&:е&ре #равн&г :а!"лтета Mив&јина Перића B,ет М*Петр&вића+ "#р"г ;ег&ве етре МареF и К&т" К"ман"ди* Ми$3е;е ита!н"ти2 р#!и2 #равни!а глаиA ""Xимитрије Кленцов2евић, Крачун Xимитријевић и ?ован Xимитријевић, као пуномоћници села 3ипа, изјавили су код начелства среза К2учког, #-% новембра 0Z\[% године, да пристају да се ови вирови исплате се2анима по оцени и не траже више ни од наше државе, ни од другог кога накнаду, нити ће тражити више но што је процењено% 4у накнаду пуномоћници су и примили у износу од ].%... динара% +оре !лагојевић, пуномоћник истог села, на саслушању код начелства среза К2учког, у априлу 0\0.% године, казао је да су сви вирови били својина приватних лица, па су затим прешли у општинску својину, а потом у својину друштва за конструкцију сипског канала% ;з услова, по којима је сипска општина давала под закуп те вирове, после прим2ене накнаде, види се да су (по тврењу закуподавца, села 3ипа* вирови својина друштвена и да једино оно има право на њих, и нико више доонде док буде имало концесију на канал% 3ве ово утврује да је село 3ип признало да оно није више власник вирова% 8авнодушно је, за односе измеу тога села и српске државе, да ли су ти вирови оном исплатом од ].%... динара од стране друштва за регулацију +ердапа) баш и кад би било тачно да је друштво ту накнаду дало, што не стоји, као што ће се мало ниже видети) постали власништво тога друштва% По чл%#% <акона о риболову од #^ јула 0Z\Z%г, право риболова на Xунаву (као и у 3ави и Xрини* припада држави, а од тога правила има се увек поћи ако би неки појединац стицао какво право у погледу риболова на Xунаву, на основу наведенога законскога прописа, такав појединац би имао, у спору који би са државом повео, да то своје право утврди, и у том спору би он био тужилачка страна, а држава тужена% 3ве дотле, претпоставка је да не стоји, поред државног права на риболов, изузетак предвиен у чл%#% наведеног закона6 ""уколико не би постојала никакава друга основана права сопствености"", ако би се уопште узело да би таква права била могућна на српском делу Xунава (3аве и Xрине*% Према овоме, држава има права да забрани селу 3ипу издавање под закуп вирова за које је то село признало да су престали бити његови, ако су, то јест, уопште икада и били његови% 3ве што село 3ип може, то је да поведе спор против државе, у коме може истаћи и оно своје тврење ""да је оно добило те вирове на поклон од гарске државе (видети акт суда општине 3ипске од $%децембра 0\0.%г, бр%0#0]*, тврење ничим доказано, баш и да се узме да је гарска држава могла те вирове селу 3ипу у поклонити% Погрешно узимају 3ип2ани да су вирови оном исплатом од ].%... динара (чак и да стоји да је тај новац само то друштво положило* прешли у власништво друштва за регулацију +ердапа% ;стина, у односима тога друштва и села 3ипа, постоји експропријација риболовног права6 село је из свога права риболова у тим вировима то експроприсало за суму од ].%... динара, што се види из акта &инистарства Wародне Привреде од 0^% ?ула 0Z\[%г% !р%-Z^., али што се тиче
односа измеу друштва и српске државе, друштво није постало власник риболова у истим вировима% /бразовано ради једног специјалног посла, уреења +ердапа, друштву је било потребно само то, да при изради тога посла, има одрешене руке, наиме, било му је потребно да може свуда где је регулација +ердапа то изискивала, па, дакле, и у реченим вировима, предузети нужне радове% /во је, пак, повлачило за собом било друштво, било гарску државу да обезштети све оне који су имали какво право риболова на местима на којима је оно радило, па је то исто важило и за вирове села 3ипа% /во обезштећење могло је бити двојако6 или да друштво, односно гарска држава исплати само штету причињену праву риболова, остав2ајући да ово и да2е постоји уколико би радови ердапски то допуштали, или да заинтересованоме његово право потпуно исплати% /вде је био овај последњи случај, због чега, као што је казано, 3ип2ани немају више право риболова у реченим вировима% /вим хоћемо да кажемо да друштву за регулацију +ердапа, односно граској држави, није била намера да оном накнадом за себе прибави право риболова% Wајпре, само друштво, по своме задатку, није могло на то ни мислити, том накнадом друштво је само хтело обезбедити себи право располагања вировима, утолико и у толикој мери колико је то било нужно ради његових послова, и више ништа% A то ће рећи да право риболова у тим вировима, уколико овај буде могућан и после регулације, није више припадало ни селу 3ипу, пошто га је се оно за горњу суму одрекло, ни друштву пошто оно није ни имало намеру прибавити га% осталом, не може се претпоставити да би српска држава пристала да право риболова на њеној територији припада једном страном друштву, остав2ајући на страну питање да ли су, и уколико, страна правна лица способна да имају таква права у 3рбији% /туда и позивање 3ип2ана на то како им је друштво поклонило речене вирове, нема вредности, пошто друштво није могло поклонити оно што ни само нема (парагра= #\% 1раанског законика*% /во резоновање има се тако исто применити и на гарску државу, која је исплатила накнаду за вирове, јер ни она није постала власник тих вирова% ?ош мање би се могло допустити да је у интенцијама српске владе могло бити то, да једна страна држава има власништво вирова на српској територији% Wапослетку, све то може бити питање измеу друштва, односно угарске државе, и српске државе, али никако то не мења =акт да је село 3ип престало бити власник дотичних вирова% Yта више, сасвим је сумњиво да је уопште то село и имало право у тим вировима% Пуномоћник тог села у своме напред наведеном саслушању није могао, у прилог претензије свога властодавца да наведе ништа друго до то, да село 3ип, издаје под закуп те вирове већ више од сто година% 4урска тапија, која се налази у актима овог предмета, не гласи на село 3ип, већ на неке појединце, а тап ија 9лора Wиколаја из 4урну 3еверина издата је Xимитрију 4омићу и Wастасу bани, апстрахујући питање о вредности тих тапија% 3ело 3ип, дакле, утврује своје право риболова на основу дугогодишњег вршења тога права% &еутим, наше законодавство такво стицање права риболова не познаје7 баш и кад би неко показао PHPN`Nc CFdNHSRJDH и био eKJC) fHDR, а то су услови потребни за стицање стварних права код нас, он не би могао по томе основу стећи право на риболов у Xунаву било после 0# година (са тапијом*, било после -. година (без тапије, према парагра=има \#$ и \-0 1раанског закона*7 сваки онај који би JKJ DKcHJK
прибавио право риболова на неком месту у Xунаву, не би могао бити eKJC) fHDR, т%ј% не би могао тврдити да није знао да је по закону сваки други, осим државе, JKJ DKcHJNE код права риболова у Xунаву, нити би се могао по парагра=у 0]% 1раанског закона позивати на незнање закона% 3ип2ани нису могли тековинском застарелошћу прибавити право риболова у овим вировима ни за време турске управе, пошто је и тада, као што се то види из тапије издате извесним приватним лицима из 3ипа од стране Aдакалског мутесари=а 0Z0\% године и потврене и књазом &илошем 0Z-Z% године право риболова на десној страни Xунава у 3рбији припадало ваку=у, те стога оно што је горе речено о аквизитивној застарелости права риболова по српском законодавству треба да вреди и за време када је горња тапија издата% /стаје само у корист села 3ипа то, што је селу &инистар Wародне Привреде признао у своме акту &!р%-Z^. од 0^ августа 0Z\[ г% право власништва на дотичне вирове% Питање је само6 да ли је &инистар био овлашћен да такво признање за државу дајеg Aко није, онда оно не веже државу и држава би могла да тражи од села 3ипа повраћај оних ].%... динара (тужбом FKJDHPHK HJDReHPH*%%% /пштина 3ипска на вирове на Xунаву, од како је извршена њихова експропријација у корист српске државе да би моли бити предузети радови на +ердапу, нема никаква права сопствености% /на то право није могла имати ни пре тога, ни према општим принципима меународног права, ни према меународним уговорима% /но јој је могло бити само толерирано као остатак каквог обичајног права% A по принципима нашег унутрашњег јавног права, који се налазе у височајшим решењима о риболову 0Z[\% године, у <акону о водама и у <акону о риболову, она то право уопште није ни могла имати, па према томе експропријација није могла бити извршена према њој, већ је држава, којој иск2учиво могу припадати риболови као јавна добра, могла тражити од Aустро) гарске накнаду штете у корист своје касе, због смањења својих прихода% Према томе, поновно уступање права својине општини 3ипској од стране друштва за регулацију +ердапа, кад би оно одиста и постојало, нема никакве правне вредности% &еутим, уступање својине не може уопште ни постојати из ових разлога6 а* то друштво не располаже ни својином самог канала, већ само његовом експлоатацијом7 б* експропријација вирова није ни учињена у његову корист, већ у корист српске државе, да би она могла олакшати извршење радова, нити је накнаду штете исплатило друштво, већ Aустро) угарска%"" BПетр&вић
'(E'+)()D?6'F* %#&р !&ји је .и& #&в&д и,нет&м ми$3е;" Правн&г :а!"лтета Универ,итета " 4е&град"+ #&/ива на &!&лн&ти да " рег"ла0и&ним рад&вима на Cерда#" !&је је Угар!а и,в&дила на &н&в" ме="др-авн&г "г&в&ра а %р.иј&м+ и,вр$ене и,мене " д&тада$;ем ре-им" !&ри$ће;а ри.&л&вни2 вир&ва и гарди те да " и, јавни2 рад&ва " &#$те!&рине вр2е #р&ите!ле $тете #& #ита;" &нем&г"ћава;а #рит"#а ри.&л&вним ревирима+ ;и2&в&г #&т#"н&г или #ар0ијалн&г "ни$те;а или ма;е;а д&.ити !&ј" .и ранији др-а&0и #& ред&вн&м т&!" твари ти0али "л&в&м ри.е* О т"-.и је ра#рав3а& #рв&те#ени "д " Нег&тин" ."д"ћи да је #редмет #&ра тварн& #рав& на не!ретнини /ија вредн&т #рева,ила,и &н" детерминиан" ,а !&м#етен0иј" &#$тин!&г "да " %и#"+ аглан& Qа!&ни!" & #&т"#!" "д!&м " гра=ан!им #арни0ама+ &д 76*:е.р"ара '?G5* г&дине* Крај;е је не&.и/на &дл"!а
"да да+ #&ле д"г&г&ди$;ег #арни/е;а) "" ствар се после тога годинама вукла по судовима, како у првостепеном суду у Wеготину, тако и у суду општине 3ипске"" + ва а!та & #редмет" "#"ти на ми$3е;е Правн&м :а!"лтет" 4е&град!&г "нивер,итета* Qа ра#рав" #ита;а ,а /ија " ра,ре$е;а #&тре.на #&е.на на"/на или тр"/на ,на;а+ KKи ;има ли/ни2 #ита;аKK ,а!&н&дава0 је &влати& "диј" KKда е ,а #&м&ћ &.рати &&.еним ли0има+ !&ја ће м" м&ћи дати #&тре.на &.аве$те;а и &.ра,л&-ен& м;е;е в&јеD RhiRSPH7 CSPHE iRSHPHDP ве$та0и " да!ле та!ва трећа ли0а !&ја имај" тр"/на+ на"/на*** ,на;а+ #&тре.на ,а #равилн& 2вата;е и #ре"=е;е и,вени2 :а!ата*** !а& и да на &н&в" в&ји2 тр"/ни2 ,на;а+ и,вед" ,а!3"/!е & итинит&ти д&!а,не теме и "д" и2 !а& в&је м;е;е а&#$те+ или да ам& на &н&в" &ни2 :а!ата+ !&је им је "д а&#$ти&+ дад" в&је тр"/н& м;е;еKK BC&р=евић '(7H+ 'HED'H5F* Др"га/ији је а :р&малне тране #&матран&+ .и& интит"т ве$та/!&г вед&!а+ !&ји е &д KKневе$та/!и2 вед&!аKK ра,ли!"ј" " т&ме KK***$т& "једн& вед&/е и & тав&вима в&ји2 тр"/ни2 ,на;а Bарг"ментимаF !&ји е #ри &0ени инди0ија !а& арг"менти #риме;"ј"+ те на &н&в" &вед&/ени2 инди0ија и арг"мената ив&де ,а!3"/!е & итинит&ти д&!а,не темеKK BC&р=евић '(7H+ 'H5F* Нити једна врта &д на,на/ени2 анга-&ва;а #равни2 е!#ерата није ама #& е.и д&в&3на да ан"лира &#$те"в&јен&+ "нивер,алн& на/ел& #р&0ен&г #рава KKS_W@ [Xi\] m_W\@KKD "д ,на #рав&+ &дн&н& KKe@ h\U\ o@m]_h e@jX ]\j\ \_gKKD дај ми /и;ени0е+ даћ" ти #рав&* У!&ли!& је м&гл& .ити не!и2 не&д"ми0а т& је &дн& ме="нар&дн&г јавн&г и #риватн&г #рава+ те евент"ална !&ли,ија ме="нар&дн&#равни2 н&рми и, "г&в&рн&г &дн&а %р.ије и Угар!е #&в&д&м и,град;е #л&вид.ени2 !анала и наи#а на Д"нав"+ и н&рми на0и&налн&г ,а!&н&давтва тварн&#равн&г !ара!тера* Ка!& .ил&+ еминентни #р&:е&ри #рава "д&т&јили " на ми$3е;а !&је #&/ива на ледећемA Dтр&ји0а &#"н&м&ћени2 #редтавни!а %и#а и,јавили " 7H*''*'?(5 !&д на/елни!а е,а К3"/!&г да #ритај" да е &ви вир&ви и#лате е3анима KK#& &0ени+ и не тра-е ви$е ни &д др-аве ни &д др"г&г на!над"KKP т" на!над" #"н&м&ћни0и " и #римили " и,н&" &д E6*666 динара*** ,а!3"/"је е !а!& је KKел& %и# #ри,нал& да &н& ви$е није влани! вир&ваKKP D#& Qа!&н" & ри.&л&в" &д 7)*)*'?(? B,на/и #&ле натан!а #&рн&г &дн&а ве,ан& ,а и,град;" !анала и наи#аF+ /л*7 право риболова на Xунаву припада држави уколико не би постојала никаква друга основа права сопственостиD " л"/ај" #&т&ја;а и!3"/"ј"ћег &н&ва #&једина0 или !&ле!тивитет м&ра& .и "т"-ити др-ав" да е " гра=ан!&м #&р" "тан&ви та!в& #рав&P ледтвен& т&ме др-ава има #рав& ,а.ранити ел" %и#" и,дава;е #&д ,а!"# вир&ваP D" &дн&има Др"$тва ,а рег"ла0иј" Cерда#а и ела %и#а #&т&ји експропријација риболовног праваP ел& је и, #рава ри.&л&ва е!#р&#риан& ,а "м" &д E6*666 динара+ $т& е види и, а!та Минитартва Нар&дне Привреде &д ')*ј"ла '?(5+ .р*H?)6P D#& &н&в" е!#р&#рија0ије ри.&л&вн& #рав& није #ре$л& на Др"$тв& ,а рег"ла0иј" Cерда#аD тран" !&м#аниј"D #а га &н& на!надн& није ни м&гл& "т"#ити или вратити ел" %и#P ит& ва-и ,а Угра!" !&ја је и#латила на!над"P D"м;ив& је и раније #рав& ела %и# на вир&вима јер на$е ,а!&н&давтв& та!в& ти0а;е #рава ри.&л&ва не #&,најеA на &н&в" не&метан&г !&ри$ће;а д"-е &д '66 г&дина јер е ради & неавен&ј др-авиниP
DМинитартв& Нар&дне Привреде није .ил& &вла$ћен& " име др-аве #ри,нати %и#" влани$тв& на вир&вима+ мада је т& "/инил& л"-.еним а!т&м H?)6 &д ')*?*'?(5 Bтри г&дине #ре т"#а;а на наг" Qа!&на & ри.&л&в"FP DП&н&вн& "т"#а;е #рава в&јине &#$тини %и#!&ј &д тране Др"$тва ,а рег"ла0иј" Cерда#а+ !ад .и &н& д&ита и #&т&јал&+ нема ни!а!ве #равне вредн&ти* И#&тавил& е да "д!и #&р+ " &!вир" !&јег и ми$3е;а #равни2 е!#ерата Mив&јина Перића и К&те К"ман"дија+ ни" тавили та/!" на #равне #ретен,ије #ри.ре-ни2 &#$тина и ;и2&ва д"г&г&ди$;а &вла$ће;а #р&ити/"ћа и, не&метане др-авине* %"д &#$тине %и# већ је G*де0ем.ра '('6*г* &.јави& #&,ив ,а јавн& надмета;е ради ,а!"#а вир&ва К&&ви0а+ И3ан+ Ћ"#рија+ Ка#"D !анал и П&тени Lле#+ а д& Др"г&г вет!&г рата и#!а &#$тина .ила је ,а!"#&дава0 ,а К&&ви0"+ Крт и QидинеP #&лед;и " ,а!"#" !&д Лава Дејнеге+ !лад&в!&г трг&в0а BПетр&вић '(E'+ ?6'D?67F* Регитр&вани " ,а2теви 4ан&вин!е "#раве " Ни$" да ј&ј вир&ви ."д" #редати+ н& .е, ре,"лтата BПетр&вић ?67F* У датим ит"а0ијама KKО#$тинаD ри.ар!и трг&ва0KK #ри"тни " елементи !лаи/н&г алеат&рн&г "г&в&ра+ мада имен&ваним !а& ,а!"#+ ."д"ћи да ,а &дре=ен" ,а!"#нин" тит"лар ти/е те! KKнаде-д" ,а !&рит !а!&в" неи,вен"+ !&ј" др"га трана #римаKKD #рав& л&ваD KK"г&в&р &два-ни или на рећ"KK+ !а!& је де:иниан %р#!им гра=ан!им ,а!&ни!&м+ #*)?(* Парагра:&м G)( #р&#иан& је да је ,а!"# #рав& "#&тре.3е;а+ ме="тим #е0ијална н&рма )(5 %9Q "#рав& #ре0и,ира KK!& ,а &дре=ен" и,вен" 0ен" неи,вен& д&.р&+ !а& #л&д г&ди$;и вин&града+ ;иве+ 2ан" &д в&дени0е*** ри." !&ли!& е н*#р* мре-&м " један#"т+ два#"т и т*д* и,в"ћи да+ !"#и+ &нај је "/ини& !"#&вин" на рећ"+ и м&ра е ,ад&в&3ити+ ма м" е ва наде-да &"јетилаKK* Ут&ли!& " ра,"м3иви &дн&и #&в&д&м ла.и2 ри.&л&вни2 г&дина+ над&$ли2 в&да Д"нава !&је " &днеле ри.ар!е #раве и л+ где KK,а!"#а0 надеKK није ра#&лага& ни!а!вим м&г"ћн&тима &.е$теће;а* У "#р&тн&м+ да е радил& & !лаи/н&м ,а!"#"+ ,а!"#ни &дн& .и #& или ,а!&на #рета& !ад твар ,а!"#3ена B" л"/ај" да " #редмет "г&в&ра не ам& вир&ви већ гардеD ри.ар!е #раве***F #р&#адне* Lт& е #рава и, !&ји2 .и тан&вни0и %и#а+ <е!ије и ;и2&ве &#$тине !а& !&ле!тивитети+ и,в&дили е!!л",ивна &вла$ће;а "#&тре.е+ &на .и м&гла .ити на ,а!&н" ,ан&вана и #& !ритериј"м" &ригинарн&г ти0а;а тварни2 #рава* Пр&:е&р Mив&јин Перић " "J.ени!" 3тварно право !р&, де:ини0иј" т&га интит"та да& је и #&ја$;е;а & ра,ли!&ва;" два &н&вна на/ина ти0а;аA KKУ &н&ви в&ј&ј ви е на/ини #ри.ав3а;а в&јине деле на &ригинарне+ #рема т&ме да ли е #рав& в&јине #ри.ав3а ,а е.е .е, &.,ира на т& да ли је &н& д& ада већ #&т&јал& " !&рит !&г ли0а или не+ и деривативне+ #рема т&ме да ли #рав& д&ада$;ег &#твени!а !а!ве твари #рела,и на #ри.ави&0а+ тј* да ли #ри.авила0 Bа!0и#ијенF+ и,в&ди в&је #рав& и, #рава ранијег &#твени!а*** &др-ај је деривативан на/ин #ри.ав3а;а в&јине т&г ра,л&га $т& !&д ","!а#ије има "!0еије " #рав"+ али е &д &тали2 л"/ајева деривативн&г ти0а;а &др-ај ра,ли!"је тиме $т& е !&д ;ега "!0еија не вр$и #& в&3и #рет2&дн&г им&0а #раваKK BПерић '(77+ 75+ ??F* Перићев& тан&ви$те & &др-ај" !а& деривативн&м вид" ти0а;а тварн&г #рава &тал& је "ам3ен& " #равн&ј те&рији+ н& и " л"/ај" ;ег&в&г #ри2вата;а ,а а!т"елни #р&.лем легалн&ти &н&ва #рава др-а;а вир&ва и гарди на Cерда#"+ &н& не .и д&вел& д& др"га/ијег и2&даD ,а!3"/!а* %"гетије и,ветила0а " #&р" &!& вир&ва и
гарди да .и е #рав& м&гл& вери:и!&вати " "д!&м #&р" #риватни2 ли0а #р&тив др-аве+ не ли$авај" ита ли0а #рава да т& не "/ине а да не м&г" .ити &метана " др-авини д&! др"га тана не и,дејтв"је "д!" &дл"!" " в&ј" !&рит* Ов& и, ра,л&га $т& #& %9Q ""1де се распра о праву на државину дигне, па се сумња роди, онда се држи, да је онога право, који управо ствар држи% /нај коме то драго није, и противслови, нека противно докаже"" (парагра= #.#*7 Који једну ствар држи као своју, незнајући да је туа, онај поштено мисли, и јест поштен или савестан држалац (парагра= #.-*7 3ваки, у кога се рукама, или у чијој се државини ствар једна налази, држи се за поштеног држате2а, докле се год противно не докаже (парагра= ##-**
<врд;а да је #&в&д&м и,в&=е;а рег"ла0и&ни2 рад&ва и,вр$ена е!#р&#рија0ија вир&ва &дн&н& &ни " #&тали др-авн& влани$тв&+ тре.ала .и #&дра,"мевати да је #рет2&дн& &#твени! .и& не!& др"ги+ " на$ем л"/ај" !ра3+ ме$тани %и#а+ <е!ије+ Милан&в0а+ или &#$тине те!иј!а+ и#!а+ д&;&милан&ва/!а+ да " &ви на име &д",ет&г тварн&г #рава д&.или #рави/н" н&в/ан" над&!над"* П&т&јала је и &л"0ија не#&т#"не е!#р&#рија0ије+ да је твар &дн&н& не!& #рав& на ;&ј те! #ривремен& &д",ет&+ #римера ради+ " вр2е и,в&=е;а рег"ла0и&ни2 рад&ва+ #рит"#а мет" град;е и лD !ада .и е!#р&#рија0иј&м .ил& ,ан&ван& те! #рав& л"-.ен&тиP или #ривремен& ,а",еће вира ,а !&је време ,а!"#а0 не м&-е #рићи ит&м " "г&в&рене вр2е "л&ва ри.е* Ут&ли!& .и е на!наде веле на не!е врте &.е$теће;а ,а дел&м "!раћена или "ма;ена #рава !&ри$ће;а* Али &нда в&јин!& #равни ре-им не .и .и& ме;ан* Oа! је и ,а!"# ри.&л&вн&г мета или гарде матран #ри.ли-ним тварн&#равн&м &дн&"+ не !лаи/н&м &.лига0и&н&м &дн&"+ ."д"ћи да ,а!"#а0 &грани/ава л&.&дн" в&3" ,а!"#&дав/ев"* Ова!ве м&далитете им#ли0ира адр-ина ,а#ини!а а едни0е К&миије ,а рег"лиа;е Cерда#а+ &д H'*марта '??(*г+ !р&, &де3а! ""@кспропријација зем2ишта"" A KKЕ!#р&#рија0ија има две врте+ једна ,а !&нтр"!0иј"+ а др"га ,а е!#л&ата0иј"+ &на #рва је ,а мали .р&ј г&дина B,а време радаF а др"га ,а већи .р&ј г&дина***KK Mив&јин Перић и К&та К"ман"ди нала,е да минитартв& нар&дне #ривреде није .ил& &вла$ћен& #ри,нати #рав& в&јине ме$танима %и#а на ри.&л&вним вир&вима+ и т& је та!& " л"/ај" #&ре;а #ред "д&м или д&н&$е;а !&нтит"тивн&г а!та & &т"=е;" &дн&н& ра#&лага;" не!ретнин&м " др-авн&м влани$тв"* Ме="тим " а!т"елн&м л"/ај" радил& е & !&миији &н&ван&ј а!т&м Владе %р.ије+ аглан& ме="нар&дн&м "г&в&р" влада %р.ије и Угар!е+ #&/ивај"ћем на &дл"!ама та!&=е ме="нар&дн&г телаD 4ерлин!&г !&нгреа* К&миија је имала ,адата! "врдити та;е и и,наћи ре$е;а ,а &.е,.е=е;е и,в&=а/" рад&ва "г&в&рени2 ре"ра+ али и "тан&вити &.им и виин" $тете !&ја #р&ити/е и, рег"ла0и&ни2 рад&ва #& има&0е #рава е!#л&ата0ије ри.&л&вни2 #&др"/ја* Iени нала,и & #равима ела %и#+ &#$тине %и# и др"ги2 &#$тина+ ,атим др-ав3ана %р.ије+ "!3"/"ј"ћи !ра3а+ /а! и једн&г тран0аD ме$танина Аде Кале !а& ,а!"#0а те!иј!&г вира+ ни" &#&рени нити а једне тране+ имали " #&т#&р" а!& не " д&!"ментима+ &нда " д"г&ди$;&ј не&метан&ј др-авини интала0ија гарди и вир&ва+ али и ранији2 де0енија регитр&вани2 &д тране #&ре!и2 &ргана &.аве,а #лаћа;а #&ре,а на им&вин" #р&ити/"ћег и, в&јине на вир&вима -ите3а %и#а и <е!ије* К&на/н&+ !а& !ра3ев& #риватн& влани$тв& не!и вир&ви+ гарде #редмет " наледтва и #&тали в&јина
Наталије О.рен&вић+ иг"рн& а иденти/ним #равним #&!рићем !а& и вир&ви и гарде " в&јини трећи2 ли0а* Н&ила0 и,вр$не влати .и& је !ра3+ !&ји нити један а!т в&је надле-н&ти није м&га& #ре",ети ам+ већ ", адејтв& или #ре!& једн&г &д минитара+ "т&ли!& #ре је минитар нар&дне #ривреде има& ингерен0иј" #ри,нати #рава влани!а вир&ва и гарди+ #&матран& " &дн&" на &д$тетне ,а2теве на ;и2&в&ј им&вини #&в&д&м и,в&=е;а рег"ла0и&ни2 рад&ва BК"ман"диD Ј&ван&вић '(6)+ H6)F* У гра=ан!&D "д!&м #&т"#!" &н је има& "т&ли!& #ривилег&ван #&л&-ај $т& га ни!& није м&га& #&,ивати ,а вед&!а+ !а& и да ни!ада не #&ла-е ,а!летв"*** KKКра3ев& има;е #а! нема ни!а!ав #ривилег&вани #&л&-ај+ $т& ,на/и да е " в&јим им&вин!& #равним &дн&$ајима !ра3 не ра,ли!"је &д др"ги2 гра=анаP " ве,и а в&ј&м #риватн&м им&вин&м !ра3 м&-е в&дити гра=ан!" #арни0" #р&тив др"г&га+ а др"ги је м&-е в&дити #р&тив ;егаKK BК"ман"диD Ј&ван&вић '(6)+ 7?HF* К&д &!&лн&ти да " !ра3 и ;ег&ви наледни0и и,давали ри.&л&вне вир&ве и гарде " ,а!"# на ити на/ин !а& и ел& %и#+ &#$тина %и#+ <е!ија+ р#!и др-ав3аниD влани0и гарди и вир&ва*** ,а $та " #р&:е&ри Перић и К"ман"ди ,нали " време #иа;а ми$3е;а ,а &дре=ени "д!и #&р+ најма;е $т& е &д ;и2 м&гл& &/е!ивати је да #&!"$ај" &д.ранити ра,ли/ит третман #редмета тварни2 #рава " #рите-а;" ра,ли/ити2 ".је!ата* А ни" Л%тература C&р=евић Андра+ <е&рија гра=ан!&г "д!&г #&т"#!а #&глед&м на Qа!&ни! & #&т"#!" " "д!им и гра=ан!им #арни0ама ,а Кра3евин" %р.иј"+ !;ига '+ И,дава/!а !;и-арни0а 9е0е К&на 4е&град '(7E*г* C&р=евић Андра+ <е&рија гра=ан!&г "д!&г #&т"#!а #&глед&м на Qа!&ни! & #&т"#!" ,д!&м " гра=ан!им #арни0ама ,а Кра3евин" %р.иј"+ !;ига 7+ И,дава/!а !;и-арни0а 9е0е К&на 4е&град '(7H*г* К"ман"ди К&та+ Ј&ван&вић %л&.&дан+ Он&ви јавн&г #рава Кра3евине %р.ије+ К;и-ара ге0е К&на 4е&град '(6)*г* Перић Mив&јин+ %тварн& #рав&+ 4е&град '(77*г* Петр&вић Ми2аил&+ Cерда#!и ри.&л&ви " #р&$л&ти и " ада$;&ти+ %р#!а !ра3ев!а а!адемија+ %р#!и етн&гра:!и ,.&рни! !;ига 5)+ др"г& &деле;е !;ига 7E+ 4е&град '(E'*г*
&'()*)+ - .)/01 .2-+2
~\|* zVY@* y ]@[Xi[\m\ |Xn\ ‚\iV ZXWVe WV|@ j@iV gV h@UXh W\jXkXiXh+ YeV i\ƒV+ YeV h@[nV* wXi [@ W\jV e@]\W@ nXƒ \„ [@ng]@W\n\U iWVhV[@* ~@WXe nV \„_hVi@X W@„[V gZW@iV „@ ƒ]X k@|ƒV kXiknV[nV W\j@* ^XWVe Xj\…[V _e\mV \ hWV‚V+ „@]\h ZXWVe [@WX…\]\U |XWZ\D |XƒVi@+ _ |Xn\h@ gV g@hX g\][\n@ W\j@ hX‚V _Ui@]\]+ YW@eV gV \ iWƒ|V [@ Zk\†@m\h@ |Xn\U \h@ _ h@[n\h WV|@h@+ |@X [@ ‡XW@i\+ ~\ƒ@i\ \ ]* e* ~@ lX[nVh l_[@i_+ |Xe gVk@ y\Z@+ ZXg]XnV eiV iVk\|V iWg]V iWƒ|\+ |XnV ]@hX „Xi_ Y@WeV* ˆVe[_ Y@We_ i\ƒV gVk@ y\Z@ „Xi_ KK‰W|i\ƒ]VKK+ @ [V e@kV|X Xe \g]V nV [@ g_ZWX][Xn g]W@[\ eW_Y@ |Xn_ „Xi_ KKlXhXYkVeKK* 8jV g_ [@ ]@|i\h hVg]\h@ YeV k@ŠV [V hXY_ ZkXi\]\ * T@WeV …\[\ |XknV ZXjXeV[X _ e_‚\[\ Xe H66 hV]@W@ ]@|X+ e@ ZW@i\ nVe@[ iVk\|\ Xƒ]@W _Y@X* ‹ iWU ]XY@ _Yk@ [@k@„\ gV |@Z\n@ H hV]W@ ƒ\WX|@* Œ_ g_ ZXjXeV[V n@|V \ iVk\|V YWVeV jVkn\]Ž+ [@ |XnV gV [@ik@…V iVk\|\ eWiV[\ |X]_W\D KKXk@ƒ\KK* 8e nVe[V eX eW_YV YWVeV [@ ]\h eWiV[\h |X]_W\h@+KKXk@ƒ\h@KK+ i\g\ iVk\|@ hWV‚@ KKgV]KK* yV] gV gZ_ƒ]@ e_jX|X _ iXe_ \ eXZ\WV g|XWX eX e[@* x\j@ |Xn@ [\„iXe[X _Zk\i@ _ Y@WeV _k@„\ _ gV] \ [V†V hX†\ e@knV* x\j@W\ \„ gVk@ y\Z@ \„n_]W@ _ ZXk@ 5 \ ZWVeiV…V _ ZXk@ 5 Xek@„V …@hmVh eX Y@WeV+ Xj\…[X ZX ZV] kn_e\* `Xe g@hV Y@WeV+ YeV gV gV] [@k@„\+ g]Xn\ g]@k[X ZW\iV„@[\ „@ gi@|_ iVk\|_ YWVe_ ZX nVe@[ …@h@m+ |Xn\h gV gk_‚V „@ e\„@[nV gV]@ \„ iXeV* `@e UX†V W\j_ e@ i@eV+ _ X[@ ei@ „@iV„@[@ …@hm@ _k@„\ ZX nVe@[ W\j@W @ g@ ]WV†\h …@hmVh eXZkXiV eX g@hXY@ gV]@ Xg]@k@ ]W\ W\j@W@+ |Xn\ eX…V|_n_ gV] g@ _kXiknV[Xh W\jXh* 8[@ eiXn\m@+ |Xn\ gV |Xe jVkn\]@ [@k@„V+ e\‚_ ZXhX†_ Xk@ƒ@ gV] \„ iXeV+ |Xn\ X[\ Xg]@k\ ZW\Ui@]@n_+ gW_…V W\j_ _ …@h@m+ @ gV] gZ_g]V XZV] _ iXe_* t|X Z@e[V iVk\|@ W\j@+ X[e@ nV Xeh@U _j\n@n_ |W@]|Xh „@]_j@g]Xh j@]\[XhD h@knVh+ \ ]X iV†V hXW_[V j\n_ ZX '5D76 Z_]@ _ Yk@i_+ @ iVk\|V gXhXiV '5D76 Z_]@ _ _g]@+ \ ]@|X \U _hW]iV* ^Xƒ]X ZX|_ZV kXi+ iW@†@n_ gV _ gVkX+ e@ j\ ZWVeiV…V ZX[Xi@ ZWVYkVe@k\ Y@WeV* 8e hXW_[@ \ nVgV]W\ ZW@i\ gV @ni@W+ |Xn\ nV [@e@kV|X …_iV[ KK`k@eXig|\ @ni@WKKF* 8g]@kX hVgX Xe W\j@ \k\ ZWXe@n_ nXƒ giV‚V+ \k\ Y@ _gXkV+ \k\ Z@| [@ZW@iV Xe [nVY@ h@W\[]* ‡@[nV W\jV Xj\…[XK ZWXe@n_ |@X giV‚V+ \k\ \U ]@|XŠV _gXkV \ ]@|X ZWXe@n_* x\jXkXi [@ Y@We@h@+ \ _ XZƒ]V+ [@ lX[nVh l_[@i_ [\nV gi@|V YXe\[V \„e@ƒ@[*** ^XWVe Y@We@+ _ |Xn\h@ gV h[XYX W\j@ Ui@]@+ kXiV gVkn@m\ _ gi\h@ X|Xk[\h hVg]\h@ `k@eXi@ W\j_ [@ _e\mV \ …V[YVkV \k\ Xj\…[Xh hWV‚Xh* ^Xƒ]X nV kXi _e\mXh \ …V[YVkXh iWkX \[]VWVg@[]@[+ ]X †_ Y@ XieV XZ\g@]\* ^_][\m\+ |Xn\ Z_]_n_ k@ŠXh [\„ l_[@i+ hXY_ ZW\hV[\]\ [@ i\ƒV hVg]@ jk\„_ `k@eXi@ |@|X [@ ZXiWƒ\[\ iXeV i\WV iVk\|V ]\|iV+ @ _ Xeg]Xn@[n_ Xe ED5 hV]VW@* 8iV ]\|iV XjVkV‚@i@n_ hVg]X YeV g_ W\j@W\ giXnV _e\mV \ …V[YVkV ZXg]@i\k\* yVkn@m\ W\j@W\ YW@eV Xi@|X ]V „@h|V „@ W\jXkXiA ZWXjVW_ eiV iVk\|V ]\|iV+ „@ |XnV ZW\iV„_ |X[XZ@m e_Y HD E hV]W@* ~@ eX[nVh |W@n_ |X[XZm@ ZW\iV‚_ iV†\ |@hV[+ @ [@ ZXkXi\[\ ]\U |X[XZ@m@ ZW\iV‚_ ]WV†\ |X[XZ@m |Xn \h g_ Xj@ ]@ |X[XZm@ iV„@[@ @ _
Xeg]Xn@[n_ Xe ED5 hV]W@* z@ ]@n ]WV†\ |X[XZ@m ZW\iV‚_ )D ( _e\m@ \ …V[YVk@+ \„hVŠ_ |Xn\U nV Xeg]Xn@[nV H6D E6 g@[]\hV]W@* ‹e\mV \ …V[YVkV i\gV [@ |X[XZm\h@ e_Y@…|\h 'D'+5 h . `Xe gi@|V _e\mV \U …V[YVkV ZW\iV‚V gV [@ |@[@Z_ H6D E6 Ec e@kV|X ZX nVe[@ Zk_]@* `@e gV ]@|X \„W@e\ ]@ \[]VWVg@[][@ gZW@i@+ gZ_g]\ gV Z@‚kn\iX _ iXe_+ ]@|X e@ X[V …V[YVkV \ _e\mV iVW]\|@k[X i\gV [@ ]WV†Vh |X[XZm_ @ ]\|iV Xg]@[_ ZkXiV†\ [@ ZXiWƒ\[\ iXeV* V[YVkV \h@n_ kViX \ eVg[X ZX nVe@[ „@Xƒ]WV[ |W@|+ @ _e\mV g@hX ZX nVe@[* ‹e\mV \ …V[YVkV g_ Xe YiX‚Š@ \ n@|X g_ „@Xƒ]WV[V* ‹gkVe ]V‚\[V |@hV[n@ „ @ |XnV g_ ]\|iV iV„@[V [V hX‚V iXe@ Xe[V]\ Xi_ |kXZ|_ „@ W\jV* yVkn@m\ Xj\k@„V W@[X n_]WXh \ ZWVeiV…V giXnV _e\mе+ \ i@eV W\jV |XnV g_ gV ]_ _Ui@]\kV* 8[\ \„ giXY gVk@ hXY_ i\eV]\ e@ k\ gV |Xn@ iV†@ W\j@ _Ui@]\k@+ @ ]X ZX„[@n_ ZX ]XhV+ @|X g_ gV X[V eiV ZkXi[V ]\|iV nVe[@ eW_YXn ZW\jk\‚\kV* 8eh@U |WV[_ …@hmVh KKXW@[\mXhKK eX _e\m@+ nVe@[ Z@„\ e@ …@h@m iXe@ e@knV [V X]\g[V+ @ eW_Y\ kVY[V ZX]Wj_ƒ|V ZWV|X ZWVe[nVY eVk@ XW@[\mV+ gZ_g]\ |_|_ |Xn@ nV [@ hX]|\ Be_Y@…|Xn Xe nVe@[ hV]@WF _g@ZSnV[@+ ]V i@e\ Z@‚kn\iX _e\mV \ …V[YVkV \„ iXeV* ~@ |XnXn gV …V[YVk\ \k\ _e\m\ W\j@ _Ui@]\k@+ iVƒ]X nV _j@mV _ XW@[\m_+ YeV nV Xeh@U h@knVh _hW]iV* lVƒ@i@kX gV …Vg]X e@ _kXiknV[@ W\j@+ \„ XW@[\mV+ |Xn@ nV Zk\]|@ \ _g|@+ _h@|[V „@nVe[X g@ |_|Xh |Xn@ nV _ [nXn „@jXeV[@* t ]X gV eVƒ@i@kX g@hX |@e g_ iVk\|V W\jV+ ZWV|X g]X |\k@* z@ ]@|iV gk_…@nViV W\j@W\ \h@n_ [@WX…\]V+ iVk\|V |_|V jXWmVŽ |Xn\ g_ _g@ZknV[\ [@ ZXeVjknXn eWiV[Xn eW‚m\ |Xn@ nV e_Y@…|\h |X[XZmVh iV„@[@ „@ XW@[\m_* x\j@ |Xn@ j\ jXWmVhŽ j\k@ „@|@…V[@ [Vj\ hXYk@ _h@†\* yVkn@m\ W\j@W\ gi@|\U 'E e@[@ ZWVYkVe@n_ giXnV _e\mV+ \ @|X gV YeV ƒ]X \g|i@W\kX+ ZXZW@ikn@n_* ‹e\m@h@ Ui@]@n_ h@UXh |W_Z[_ W\j_* 8i@|@i [@…\[ Ui@]@[n@ W\j@ iVXh@ nV g]@W+ @ ]\h [@…\[Xh kXiknV[n@ j@iV gV gVkn@m\ \„ X|Xk\[V `Xg]Xkm@ ‘hX‚e@ ]WVj@A `@g]Vk@+ |Xe y\Z@+ \k\ ViV[]_@k[X `Xg]Xk@+ [\„iXe[X Xe `k@eXi@p’* T@WeV g_ j\kV giXn\[@ `[V„@ ‡\kXƒ@+ @ Xe '?)6* YXe\[V _„VX \U nV ZXe „@|_Z “XWŠV ŒXh\†+ \„ `k@eXi@+ |Xn\ Xe _kXiknV[\U W\j@ [@WX…\]X ZWX\„iXe\ @ni@W \ ]X Xe hXW_[@ \ nVgV]W@* `@|X nV _ iV„\ g@ W\jXkXiXh [@ lX[nVh l_[@i_ \ YW@ŠV[nV @ni@W@+ ]X †_ Y@ XieV XZ\g@]\* x\j@W\ …\h _Ui@]V W\j_+ [@]Xi@WV nV [@ |Xk@+ \ eXik@…V _ `k@eXiX Y@„e@ “XWŠ_* 8[ nVgV]W_ \k\ hXW_[_ g]@ikn@ [@ g]X+ \ ZWXgV…V \U Xe WVZ@ eX iW@]@* ^Xi@e\ gi_ \|W_+ \ g]@i\ nV _ g@k@h_W_Ž _ nVe[_ |Xo_ YeV kV‚\ '5D76 h\[_]@* ‹ g@k@h_W\ gV \|W@ g]iWe[V \ ZXmW[\* ~@ 5 |\kXYW@h@ \|WV _ g@k@h_W_ g]@ikn@ ' |\kXYW@h gXk\* `@e \„i@e\ \|W_ \„ g@k@h_WV+ ]@WV nV ZWV|X nVe[XY ZWXg]XY hWV‚@g]XY WVƒV]@ ]@| X e@ g@hX gk_„X|X‚@ Xg]@[V [@ WVƒV]_+ @ Xg]@kX Z@e@ _ nVe@[ …\g] g_e* Œ\h nV @ni@W YX]Xi \ Xeh@U gV g]@ikn@ _ ZkVU@[V |_]\nV Xe 3 \ ' |\kXYW@h@* ^WVh@ jW„Xn+ k@|Xn \ ZWXg]Xn \„W@e\ @ni@W@ [ViVWXi@][X h_ nV iVk\|@ mV[@* ‹„WX| kV‚\ _ ]XhV ƒ]X gV [V Ui@]@ _ eXiXkn[Xn hVW\ W\j@ Xe |XnV gV hX‚V @ni@W YW@e\]\* S[]VWVg@[][X nV ZXhV[_]\ Xi@n gk_…@nA TXe\[V '?)G* _Ui@†V[@ nV eX ]@e@ [@niV†@ hXW_[@ |Xn@ nV ]V‚\k@ HH6 |\k@* `@e g_ nV W@gZ@W…@i@k\+ [@ƒk\ g_ _ [nV[Xh hVg_ nVe[_ h@k_ _e\m_ Xe …\g]XY@ „k@]@+ |Xn_ nV [V|\ g]W@[@m X]|_Z\X „@ 76 e_|@]@* fOа&#и KKЕтн&л&гKK .р ' '(7GD7)г* 4е&град
^txwt‡”~Œtx~t y`‹^ŒS~t yt{”Œt ”{x8^”
4506)527- 8999 - -51-;72 72*<252 ' /0'7 '(()* YXe\[@ x”l8{~8 zty”lt~ˆ” '*y|_Zƒ]\[@ nV „@jW\[_]@ „jXY |W\]\…[V g\]_@m\nV iV„@[V „@ @Wh@[g|_ |_k]_W_ \ nV„\|+ |Xn\ ZXg]XnV i\ƒV Xe eiV U\kn@eV YXe\[@ [@ }@k|@[g|Xh ZXk_Xg]Wi_* 7* S@|X nV j\kX ZWV|X 566 666 @Wh@[g|\U YXiXW[\|@ [@ ZX…V]|_ 76 iV|@+ e@[@g \h@ giVY@ ZXk@ Xe ]XY jWXn@+ e\gZVW„Xi@[\U ZX tkj@[\n\+ }_Y@Wg|Xn+ TW…|Xn+ }ˆx ‡@|VeX[\n\ \ yWj\n\ |XnV g_ [n\UXiV h@]\…[V „VhknV+ |@X ƒ]X g_ \ x_h_[\n@+ ~Vh@…|@+ ytl \ t_g]W@k\n@* {V†\[@ [n\U g_ g]@W\n\ kn_e\* tWh@[g|\ |@X h@[n\[g|\ nV„\| nV _YWX‚V[* H* 8ZgVY ZWXjkVh@ nV ZXg]@X Vi\eV[]@[ ZW\k\|Xh ZWXƒ\WV[n@ |_k]_W[V g@W@e[nV [@ }@k|@[_+ eXh_ tWh@[@* E* tWh@[g|\ nV„\| \ |_k]_W@ gV g_X…@i@n_ g@ gk\…[Xh g_ej\[Xh |@X \ h[XYV ViWXZg|V |_k]_WV |XnV g_ ZX…VkV e@ [Vg]@n_ \k\ g_ iV† [Vg]@kV* SZ@|+ ZW\Ui@]kn\iXg] i\ƒVg]W_|XY g\g]Vh@ |_k]_W[\U iWVe[Xg]\ nV ZWVe_gkXi „@ g]@j\k[Xg] _ ”iWXZ\+ @ ZXgVj[X [@ }@k|@[_* 5* tWh@[\ [Vh@n_ ZXk\]\…|V „@U]ViV+ iV† ZWXg]X ‚VkV ZXeWƒ|_ _ g@hXX…_i@[n_ giXY nV„\|@ \ |_k]_WV+ |Xn\ g_ \„YkVe@ Xg_ŠV[\ [@ \„_h\W@[nV Xg\h @|X \h ViWXZg|V \[g]\]_m\nV+ @ ZXgVj[X y@iV] ”iWXZV+ [V ZXhXY[_* G* y|_Zƒ]\[@ gV ZX„\i@ [@ ]V|g]XiV gk\…[V h@]VW\nV |XnV nV _giXn\k@+ ZXgVj[X ^WVZXW_|_ (7? B'(?'F „@ XjW@„Xi[V \ |_k]_W[V ZWXjkVhV nV„\|@ \ e\n@kV|@]@ h@[n\[@ _ ”iWXZ\+ ^WVZXW_|@ '7?H B'((GF „@ \g]XW\n_ \ _…V[nV \g]XW\nV _ ”iWXZ\+ ^WVZXW_|_ '7(' B'((GF „@ nViWVng|_ |_k]_W_* )* `@g[\n\ ]V|g] ZWVZXW_…_nV oXWh\W@[nV+ ZXe X|W\knVh y@iV]@ ”iWXZV+ ak@j@W@]XW\nV „@ e\gZVW„Xi@[V V][\…|V h@[n\[V– g@ h@[e@]Xh+ \[]VW @k\@+ e@ ZWXhXi\ƒV XZg]@[@| |_k]_W@ h@[n\[@ \k\ [n\UXiXY gV†@[n@+ e@ gZWXiXe\ \g]W@‚\i@[n@ hVŠ_ XgXj@h@ |XnV nXƒ YXiXWV nV„\|Xh h@[n\[@+ e@ g[\h@+ g@|_Zkn@ \ …_i@ [n\UXiV gZXhV[\|V \ eX|@„V X [n\UXiXh nV„\|_ \ oXk|kXW_+ e@ Xjn@ikn_nV Xg[Xi[@ eX|_hV[]@ \ e@ ZWXhXi\ƒV „@|X[Xe@i[Xg] _ „@ƒ]\]\ |_k]_W@ h@[n\[@ ZWX]\i e\g|W\h\[@m\nV \k\ _[\ƒ]V[n@* ?* y|_Zƒ]\[@ ZWVZXW_…_nV e@ `Xh\]V] h\[\g]@W@A \* XUW@jW_nV j@k|@[g|V eW‚@iV |XnV _|kn_…_n_ @Wh@[g|V „@nVe[\mV e@ ZX]Z\ƒ_+ W@]\o\|_n_ \ gZWXiVe_ ”iWXZg|_ ZXiVkn_ X WVY\X[@k[\h \ h@[n\[g|\h nV„\m\h@ \ e@ \U ZX„Xi_ e@ ZXeW‚V tWh@[V+ ZXgVj[X _ gkVeV†\h Xjk@g]\h@A @* XjW@„Xi@[n_ [@ [n\UXiXh h@]VW[nVh nV„\|_P j* iVWg|\h gk_‚j@h@ [@ @Wh@[g|Xh _ [n\UXi\h mW|i@h@P m* [Xi\[@h@+ h@Y@„\[\h@ \ W@e\X \ ]VkVi\„\ng|\h ZWXYW@h\h@ [@ @Wh@[g|XhP e* ZXeWƒ|@ [n\UXi\h |_k]_W[\h _eW_‚V[n\h@P \\* ZX„XiV eW_YV eW‚@iV …k@[\mV e@ ZXeW‚V @Wh@[g|\ nV„\|+ [@ ZW\hVW _ g]i@W@[n_ _[\iVW„\]V]g|XY |@eW@ [@ Xi_ ]Vh_+ \ e@ W@gVn@i@n_ iV†\[_ \[]VWVg@[][\U ZWXe_|@]@ @Wh@[g|V |_k]_WV ƒ\WXh ”iWXZV _„ ZXhX† ZWViXe@+ @[]XkXY\n@+ |_WgVi@+ \„kX‚j\ \ ZX„XW\ƒ[\U ZW\WVej\P \\\* _iVeV eW_ƒ]i@ „@ _hV][\|V+ Z\gmV+ \g]W@‚\i@…V \ g]_eV[]V \„ @Wh@[g|V h@[n\[g|V „@nVe[\mV ZX }@k|@[_+ ]@|X e@ X[\ hXY_ e@ gV @[Y@‚_n_ XeYXi@W@n_†\h |WV@]\i[\h W@eXh _ Xjk@g]\ @Wh@[g|V |_k]_WV \ nV„\|@P \i* ]W@‚\ e@ y@iV] „@ |_k]_W[_ g@W@e[n_+ W@e\ „@nVe[X g@ ZW\„[@]\h @Wh@[g|\h |_k]_W[\h @[Y@‚h@[Xh ƒ\WXh ”iWXZVP i* ZX„XiV h\[\g]WV XjW@„Xi@[n@ eW‚@i@ …k@[\m@ e@ _|kn_…V \g]XW\n_ tWh@[@ _
ViWXZg|V _e‚jV[\|V \g]XW\nVP i\* ]W@‚\ e@ _gZXg]@i\ g@W@e[n_ \ Z@W][VWg]iX g@ XWY@[\„@m\n@h@+ oX[eXi\h@ \ eW_Y\h „@\[]VWVgXi@[\h ]Vk\h@ _ ZW\i@][Xh gV|]XW_+ g@ [@hVWXh e@ gV gZWXiVe_ XiV ZWVZXW_|VP i\\* _„hV _ Xj„\W @Wh@[g|_ |_k]_W_ _ gkVŠV[n_ ^WVZXW_|V '7(' B'((GF+ ZXgVj[X ]@hX YeV nV ak@j@W@]XW\n@ „@ e\gZVW„Xi@[V V][\…|V h@[n\[V– „@\[]VWVgXi@[@P
Цинцари под ватром румунских националиста *+,- ./012 34*,+5/6 74*18 9:'9;'<99=' <<-99 U]]ZA11uuu*ZXk\]\|@*Wg1gmm1mk@[@|1(E67)1‰\[m@W\DZXeDi@]WXhDW_h_[g|\UD[@m\X[@k\g]@
Букурешт, 3. јула – Romanian Global News, „Новинска агенција Рууна са сви! с"#ана све"а$, која веоа аг#есивно %ас"у&а с"авове "в#'и! #уунски! национа(ис"и)ки! к#угова и у*ива &о'#+ку #а%ни! '#*авни! с"#ук"у#а, &#ене(а је &#е неки 'ан о)ајни)ки а&е( 'а се с&#е)и „о"#%ае Рууна са -а(кана о' а"ице$ .%е/е ајке01 2ово' %а овај а&е( је „о&аснос"$ о' и%и+/аа „је'не нове национа(не аине у Руунији – 3#оуна$, "о јес" 4инца#а1 5 "о а&е(у се &о%ивају в(ас"и, &а#(аен" и '#уге '#*авне с"#ук"у#е, а &осе6но 3ка'еија наука, 'а „сви #ас&о(о*иви ис"о#ијски и ака'ески а#гуен"иа с&#е)е с"ва#ае је'не нове е"није на #уунско "(у$, иако се 'еа#+и %а "ако не+"о &акују „у ев#о&ске конце&"е$1 5с"ва#и, +"а се 'е+ава7 8е9 ви+е го'ина #уунски 4инца#и, оку&/ени у 5'#у*ее а#оунске %аје'нице у Руунији .343Р0, "#а*е на своји конг#есиа и '#уги јавни ани:ес"ацијаа 'а и се &#и%нају „(еги"ина &#ава$, "о јес" 'а 6у'у %вани)но &#ог(а+ени %а &осе6ну „цинца#ску е"нију$, 'а се &#и%на &ос"ојае и!овог а"е#ег је%ика, који се #а%(икује о' #уунског .о"&#и(ике ис"о оно(ико ко(ико )е+ки о' с#&ског0, 'а и се оогу9и о)увае ау"ен"и)не и сао6и"не ку("у#не 6а+"ине и, с!о'но 5с"аву, 'а и они иају свог &#е'с"авника у &а#(аен"у, као и ос"а(и! ;< национа(ни! аина1 „="а"ус национа(не аине је је'ини &#авни окви# који оогу9ава на+ 'а/и о&с"анак као е"ни)ке %аје'нице$, "в#'и се у је'но 'окуен"у ов'а+и! 4инца#а, који! иа, како се не%вани)но оцеује, око ;>>1>>>1 4инца#е ов'е )ес"о %ову и ?аке'ониа1 2о%на"о је 'а сви #е(еван"ни о#гани @5 &#и%нају &ос"ојае цинца#ске %аје'нице +и#о кон"инен"а као &осе6ни ен"и"е"1 Aоне"е су о'(уке 'а се у)ини све како 6и се „цинца#ски је%икB, као а(и је%ик, с&асао о' и%уи#аа, а цинца#ски о6и)аји и ку("у#а са)ува(и као 'ео ев#о&ске ку("у#не #и%нице1 2#о"ивници „ве+"а)ког с"ва#аа цинца#ске е"није$, оку&/ени у 6#ојни, )ес"о екс"#ени национа(ис"и)ки о#гани%ацијаа и :о#уиа, који се 6аве 6е%о6%и#ни своја"аиа +и#о југоис"о)не @в#о&е .8(а!а у =#6ији, -уга#ској и C#ва"ској, 4инца#а – у D#)кој, 3(6анији и ?аке'онији, ?о('ав/ана у Р1 ?о('авији0, &#ог(а+авају9и и! %а „)ис"е Рууне$, "в#'е 'а су 4инца#и, као 'ео ис"о#ијског „ис"о)ног #оани"е"а$ – &#и&а'ници #уунске нације, 'а је и!ов је%ик „сао је'ан о' ви+е 'ија(ека"а #уунског$ и 'а 6и &#и%навае цинца#ске %аје'нице у Руунији као
национа(не аине 6ио „ан"и'#*авни )ин$ са "е+ки &ос(е'ицаа1 „=еве#но&о'унавски и ју*но&о'унавски 4инца#и су Рууни, са својо 'ија(ек"о(о+ко, :о(к(о#но и е"ног#а:ско с&еци:ико$, &и+е у &оену"о а&е(у–ео#ан'уу1 5 еу се јо+ "в#'и 'а су "око го'ина „в(ас"и 6а(кански! '#*ава &о'в#гава(е 4инца#е &#иси(ној асии(ацији$1 Eа"о и! са'а "#е6а 6#ани"и &о сваку цену „као нај#оFенију 6#а9у$1 Наг(а+ава се 'а је у ве%и са &и"ае %а!"ева #уунски! 4инца#а 'а 6у'у &#и%на"и као &#и&а'ници је'не национа(не аине „&ос#е'и а"е#ија(ни и &о(и"и)ки ин"е#ес који 'о(а%и с&о/а1 2о#е' "ога +"о је ск#о% неус"аван, он је јо+ и к#аје ани&у(а"о#анB1 4и/ је „&оновно &исае ис"о#ије$1 ?еFу"и, #уунски 4инца#и су у&о#ни1 е'ан о' и!ови! (и'е#а .="е(ијан Aаов0 о"во#ено "в#'и 'а је „у Руунији сваки 4инца#ин, који се и%ја+ава као "акав, &о'в#гну" 'иск#иинацији$1 Aок Hос"аке Hанакеу, &#е'се'ник 343РIа, ина)е )(ан &а#(аен"а са (ис"е в(а'ају9е Aеок#а"скоI(и6е#а(не с"#анке и &#е'се'ник J'6о#а &ос(ани)ког 'оа %а &и"аа о'6#ане, 6е%6е'нос"и и јавног #е'а, са"#а 'а је „&о(о*ај 4инца#а у Руунији к#и"и)ан$1 Kегови о&онен"и га увијено у&о%о#авају 'а „с(и)не и%јаве и%а%ивају )уFее$ и 'а су „&(о' о&асни! (и)ни! ин"е#еса$1 2ос"оје и 'и#ек"не &#е"е и уцене1 е'на о' и! се у&у9ује они 4инца#иа који су ;LM>, &ос(е у("иа"ивног ус"у&аа у*не Aо6#уе .Hва'#и(а"е#а0 -уга#ској, о#а(и 'а се &#есе(е у Руунију на&у+"ају9и својаиаа1 Kиа су, с!о'но %акониа усвојени &ос(е #ево(уције и% ;L
Цинцари туже румунску владу *+,- ./012 34*,+5/6 24>4?1 @9'9'<9@<' <<-99
Букурешт – 5'#у*ее а#анске .цинца#ске0 %аје'нице у Руунији .343Р0 %а"#а*и(о је о' су'а 'а &они+"и о'(уку в(а'е којо се "а %аје'ница онеогу9ава 'а с"екне с"а"ус национа(не аине1 Jви с"а"усо 3#ани 6и 'о6и(и ни% 6и"ни! &#ава, еFу којиа и "о 'а ау"оа"ски иају свог &ос(аника у &а#(аен"у %е/е, као +"о је "о с(у)ај са ос"а(и! ;< &#и%на"и! национа(ни! аина, оси нај6#ојније – аFа#ске – која је %ас"у&/ена &#еко своји! &о(и"и)ки! с"#анака1 2#е'се'ник 343Р ="е#е =аа#а, ина)е &о%на"и &#е'у%е"ник и% ц#ноо#ске (уке Hонс"анца, "в#'и 'а је #е) о је'но „%а)а#ано &#авно к#угу$, који ва/а &#есе9и1 =&о#на о'(ука в(а'е &#е'виFа 'а свака о#гани%ација г#аFана, који са"#ају 'а &#и&а'ају некој национа(ној аини, о*е 'а &ос"ане )(аница =аве"а национа(ни! аина "ек ка'а је %ас"у&/ена у #уунско &а#(аен"у1 3 с '#уге с"#ане, 'а 6и 6и(а %ас"у&/ена у &а#(аен"у "а %аје'ница о#а 'а 6у'е )(аница =аве"а национа(ни! аина1 A#уги #е)иа, неа и%(а%а1 =аа#а са"#а 'а је "а „конс"#укција$ ве+"а)ка и 'а је ен ци/ 'а се с&#е)и „о)увае цинца#ског национа(ног и'ен"и"е"а$1 Eвани)но се у Руунији "в#'и 'а су сви 4инца#и %а&#аво Рууни, 'а цинца#ски је%ик не &ос"оји и 'а је „гово# 4инца#а$ сао је'но о' на#е)ја #уунског је%ика1 2ос"оји и с"#уја, коју &#е'во'и &о%на"и г(уац он Hа#аи"#у, &о &о#ек(у 4инца#ин, а која "в#'и 'а су 4инца#и „с"а#и и &#ави Рууни$ и 'а је &оку+ај 'а се они и%'воје и% #уунског национа(ног ко#&уса – &#ава 'иве#%ија1 Qс"о#ија 4инца#а, које неки на%ивају „6а(кански Cа%а#иа$, &#е'е" је ноги! ис"#а*иваа и &о(еике еFу ис"о#и)а#иа и "о не сао они! 6а(кански!1 Нека'а+е цинца#ско с#е'и+"е, г#а' ?оско&/е који се на(а%ио на 'ана+ој а(6анској "е#и"о#ији, 6ио је око ;>>1 го'ине је'но о' најве9и! и нај&#ос&е#и"е"нији! у#6ани! цен"а#а југоис"о)не @в#о&е1 Qао је у "о в#ее ви+е с"ановника него -е) и(и 3"ина, а Oу#ци су га ;<<1 с#авни(и са %е/о и о"а' &о)ие цинца#ско #а+"#кавае1 Aанас они *иве у D#)кој, 3(6анији, ?аке'онији, =#6ији, -уга#ској, Руунији, а(и и у %а&а'ноев#о&ски %е/аа1 2о%на"и су &о )увау своји! "#а'иција, о6и)аја, је%ика, &о а#/ивос"и и &о "ое 'а су веоа (оја(ни %е/аа у којиа су се ск#аси(и1 4инца#и су %ас"у&/ени на еFуна#о'но нивоу &#еко =аве"а аке'оноI а#ана .4?30, који је к#аје о+"#о #еаговао на гово# &#е'се'ника Рууније O#ајана -асескуа на &(ена#ној се'ници 2а#(аен"а#не
ску&+"ине =аве"а @в#о&е у ="#а%6у#у јануа#а S>;;1 Dово# који је у е'ијиа о%на)ен као „скан'а( око и'ен"и"е"а 4инца#а$1 „=аве" аке'оноIа#ана .4?30 &#о"ес"овао је %6ог нае#е &#е'се'ника Рууније 'а у&у"и 'еа#+е 6а(кански %е/аа које се на(а%е у &#оцесу &#и'#у*иваа @5 са %а!"ево 'а &#и%нају с"а"ус #уунске аине %а 4инца#е, 8(а!е, Qс"#о#ууне и ?ег(ено#ууне1 4?3 "#а*и с"а"ус национа(не аине %а 4инца#е у Руунији$, &#ене(а је "а'а #уунска новинска агенција Cо" у%1 4?3 са"#а 4инца#е %а „6а(кански #егиона(ни на#о' који иа свој је%ик, своју ку("у#ну 6а+"ину, свој не&онов/иви и'ен"и"е"$1 4инца#ски је%ик је је'ан о' најс"а#ији! нео(а"ински! је%ика на -а(кану, а најс"а#ији 'окуен", који у&у9ује на цинца#ски је%ик, &о"и)е и% T
*иви! &исаца 4инца#а 'анас о6јав/ују &#о%у и &ое%ију на а"е#е је%ику, који у се6и иа 'ос"а г#)ки!, а(6ански!, &а и #уунски! #е)и .нег'е око S> о'с"о01 Ра'ио -уку#е+", у 'есе"ак своји! &#ог#аа на с"#ани је%ициа, свако'невно еи"ује и на цинца#ско је%ику1 ?еFу"и, у о'#еFени #уунски к#уговиа &ос"оји ве(ики о"&о# 'а се 4инца#и &#ог(асе %а неки „'#уги на#о'$1 „4инца#и иг#ају "уFу иг#у, и'у на#уку неки си(аа на -а(кану и !о9е 'а и%а%ову 'оино е:ека"1 Kи!ова &#е"ен%ија 'а се &#ог(асе национа(но аино у Руунији, &#е"во#и(а 6и нас све у неки иг#ациони на#о', 6е% своје а"ице$, "в#'и он Hа#аи"#у, &#е'се'ник ?аке'оноI#уунског ку("у#ног '#у+"ва1 5 #а%гово#у %а „2о(и"ику$ ="е#е =аа#а је и%нео оцену 'а у Руунији *иви око ;T>1>>> 4инца#а и 'а су они "#е9а &о 6#ојнос"и национа(на аина &ос(е ?аFа#а и Роа1 Најви+е и! иа у -уку#е+"у, Hонс"анци и Oеи+ва#у1 Eвани)ни &о&ис с"ановни+"ва и! не и%'ваја &осе6но "ако 'а се и!ов "а)ан 6#ој не %на1 Jсв#9у9и се на су'ски &#оцес са #уунско '#*аво, =аа#а је јавно и%јавио 'а 9е се, уко(ико #уунске су'ске инс"анце не 'онесу &#аве'ну о'(уку, „'ос&е"и 'о @в#о&ског су'а %а /у'ска &#ава, &а )ак и 'о си"уације 'а о&"у*ио #уунску в(а'у %а &#оцес асии(ације 4инца#а$1
=евас"ија V#енци9 .4о6а0 H(а'ово
Cincari nekad i danas Silent genocide film
Moskopolje 1742. - gravira
slide 2
UVOD Nije preterano reći da je teško naći brojcano manji narod sa većim značajem ili bar sa većim brojem značajnih pojedinaca poteklih iz njegovih redova nego što je to slučaj sa Cincarima. Cincari predstavljaju gotovo jedinstven istorijski fenomen. To je narod koji je od predstavnika primitivnijih oblika privredivanja uspeo da se svojim najzna čajnijim delom pretvori u nosioca modernizacije, više kulture i sloja iz koga se regrutovao dobar deo elite naroda ne samo Balkana nego i cele Jugoistocne Evrope. Od druge polovine X veka, 984. godine, kada ih je istorija prvi put pomenula u pisanim dokumentima, Cincari se pod imenom Vlaha, sve češće pojavljuju u vojnoj,
UVOD Nije preterano reći da je teško naći brojcano manji narod sa većim značajem ili bar sa većim brojem značajnih pojedinaca poteklih iz njegovih redova nego što je to slučaj sa Cincarima. Cincari predstavljaju gotovo jedinstven istorijski fenomen. To je narod koji je od predstavnika primitivnijih oblika privredivanja uspeo da se svojim najzna čajnijim delom pretvori u nosioca modernizacije, više kulture i sloja iz koga se regrutovao dobar deo elite naroda ne samo Balkana nego i cele Jugoistocne Evrope. Od druge polovine X veka, 984. godine, kada ih je istorija prvi put pomenula u pisanim dokumentima, Cincari se pod imenom Vlaha, sve češće pojavljuju u vojnoj, političkoj, privrednoj i kulturnoj istoriji Balkana. U srednjem veku Cincari su uglavnom nomadski sto čari, Kiradžije.
I cincarski jezik je grana ovog stabla
I cincarski jezik je grana ovog stabla
DOPRINOS CINCARA Još pre dolaska Turaka, nomadski Cincarski stočari daju bitan doprinos nastanku plemenskog društva kod dela srpskog naroda. Pitanje je u kojoj meri su oni tada već bili slovenizovani. Velikim delom svakako jesu, iako se, izgleda, ponekad proces slavizacije suviše pomera u srednji vek.
Možda najpoznatiji, ali i najsporniji primer jeste Petra Asena, osnivača bugarske dinastije posle pobune protiv vizantijske vlasti 1186. godine. Bugarski istori čari po pravilu ili prećutkuju ili negiraju cincarsko poreklo ove dinastije, koje je ipak dosta dobro posvedočeno u istorijskim izvorima. Asenidi su se svakako brzo
DOPRINOS CINCARA Još pre dolaska Turaka, nomadski Cincarski stočari daju bitan doprinos nastanku plemenskog društva kod dela srpskog naroda. Pitanje je u kojoj meri su oni tada već bili slovenizovani. Velikim delom svakako jesu, iako se, izgleda, ponekad proces slavizacije suviše pomera u srednji vek.
Možda najpoznatiji, ali i najsporniji primer jeste Petra Asena, osnivača bugarske dinastije posle pobune protiv vizantijske vlasti 1186. godine. Bugarski istori čari po pravilu ili prećutkuju ili
negiraju cincarsko poreklo ove dinastije, koje je ipak dosta dobro posvedočeno u istorijskim izvorima. Asenidi su se svakako brzo asimilovali, prihvativši u potpunosti državne tradicije Bugarskog Carstva. Što se intelektualne elite u srednjem veku tiče, od istaknutih delatnika samo je možda Grigorije Camblak bio vlaškog porekla.
Ostaci dvorca vlasko-bugarske dinastije Asen u Rodopima Prava uloga Cincara u modernizacijskim procesima počinje tek u Novom veku, i to ne samo zato što tek tada dolazi do bržeg opšteg razvitka nauke, tehnike, kulture i privrede. Prostrano Tursko Carstvo i Pax Otomanica unutar njegovih granica, koje su obuhvatale veći deo Jugoistočne Evrope, omogućili su da se Cincari, isprva kao prenosnici robe, a zatim kao samostalni trgovci uključe u veliku ekonomsku grupu koju je Trajan Stojanović nazvao “pobedonosnim balkanskim pravoslavnim trgovcima.” Njihova aktivnost je bila posebno jaka tokom XVII i posebno u XVIII veku. Sa kiradžijstva Cincari su prelazili na trgovinu, a sa nomadskog stočarstva na sedentaran gradski život. U odredjenim istorijskim trenucima povezivuju se sa revolucionarnim četovanjem, doprinoseci tako oslobodilackoj
Prava uloga Cincara u modernizacijskim procesima počinje tek u Novom veku, i to ne samo zato što tek tada dolazi do bržeg opšteg razvitka nauke, tehnike, kulture i privrede. Prostrano Tursko Carstvo i Pax Otomanica unutar njegovih granica, koje su obuhvatale veći deo Jugoistočne Evrope, omogućili su da se Cincari, isprva kao prenosnici robe, a zatim kao samostalni trgovci uključe u veliku ekonomsku grupu koju je Trajan Stojanović nazvao “pobedonosnim balkanskim pravoslavnim trgovcima.” Njihova aktivnost je bila posebno jaka tokom XVII i posebno u XVIII veku. Sa kiradžijstva Cincari su prelazili na trgovinu, a sa nomadskog stočarstva na sedentaran gradski život. U odredjenim istorijskim trenucima povezivuju se sa revolucionarnim četovanjem, doprinoseci tako oslobodilackoj borbi balkanskih naroda, i sa svim modernizacijskim posledicama koje su te borbe donele. Uz to, ucešce u oslobodilackim ratovima delu Cincara otvara vrata nove elite novooslobodenih država, iako je ovo bilo karakteristicno u mnogo vecoj meri za Gr čku nego za Srbiju.
Riga of Fere Velestinac napisao je program za političko konstituisanje Balkanske federacije inspirisan franuskom burzoaskom revolucijom u kojoj bi ravnopravno ziveli balkanski narodi( Grci, Albanci, slovenski Makedoni i Cincari). Kao i u srednjem veku, autonomni status u nekim oblastima Turskog Carstva je Cincarima omogucio vecu pokretljivost, sada u sklopu jednoga svetskog carstva, bez stalnog ratovanja i pomeranja brojnih feudalnih granica. Zajedno sa Grcima, Jermenima, Srbima, Makedoncima itd., Cincari su se ukljucili u trgovacki život. On je po prirodi posla zahtevao kako poznavanje pismenosti i racuna, tako I znanje stranih jezika, a dugacka putovanja, cesto
Riga of Fere Velestinac napisao je program za političko konstituisanje Balkanske federacije inspirisan franuskom burzoaskom revolucijom u kojoj bi ravnopravno ziveli balkanski narodi( Grci, Albanci, slovenski Makedoni i Cincari). Kao i u srednjem veku, autonomni status u nekim oblastima Turskog Carstva je Cincarima omogucio vecu pokretljivost, sada u sklopu jednoga svetskog carstva, bez stalnog ratovanja i pomeranja brojnih feudalnih granica. Zajedno sa Grcima, Jermenima, Srbima, Makedoncima itd., Cincari su se ukljucili u trgovacki život. On je po prirodi posla zahtevao kako poznavanje pismenosti i racuna, tako I znanje stranih jezika, a dugacka putovanja, cesto u razvijenije krajeve Srednje, pa nekad i u još razvijenije krajeve Zapadne Evrope izvan otomanskih granica, dovodila su ih u dodir sa brojnim tekovinama tadašnje civilizacije. Iz tudine su donosili nove nacine rada, alate, navike, knjige i ideje.
RIGA OD FERE
KUĆE CINCARA Kuce cincarskih trgovaca su se zato vec na prvi pogled razlikovale od ostalih - kako velicinom, tako i cistocom, urednošcu i inostranim nameštajem.15 Isto je važilo i za hanove, vecinu kojih su još krajem XIX veka u evropskom delu Turske držali Cincari.
UTICAJ CINCARA Uticaj koji su Cincari vršili na svoju okolinu nije se ni izbliza svodio na cisto materijalne uticaje. Boraveci krace ili duže u velikim privrednim i kulturnim centrima (Beč, Pešta, Beograd, Lajpcig,
KUĆE CINCARA Kuce cincarskih trgovaca su se zato vec na prvi pogled razlikovale od ostalih - kako velicinom, tako i cistocom, urednošcu i inostranim nameštajem.15 Isto je važilo i za hanove, vecinu kojih su još krajem XIX veka u evropskom delu Turske držali Cincari.
UTICAJ CINCARA Uticaj koji su Cincari vršili na svoju okolinu nije se ni izbliza svodio na cisto materijalne uticaje. Boraveci krace ili duže u velikim privrednim i kulturnim centrima (Beč, Pešta, Beograd, Lajpcig, Trst, Odesa, Carigrad, Aleksandrija itd.), cincarski trgovci su donosili nove, po pravilu naprednije obicaje, knjige I ideje. Zbog svojih trgovackih, ali i duhovnih potreba, Cincari osnivaju brojne osnovne, pa i srednje škole, koje vrše civilizatorski uticaj na svoje sredine šireci u njima grcku kulturu kao najrazvijeniju u tadašnjoj evropskoj Turskoj.
KARAVAN NA PUTU - Predah u podnozju planine
MOSKOPOLJE
Dotok novih ideja, knjiga i tehnologija našao je svoj najkoncentrisaniji vid u gradu Moskopolju (u blizini Kor če), koji je sredinom XVIII veka bio trgovačko - intelektualni cincarski velegrad sa više škola, Akademijom i štamparijom. On je postao
MOSKOPOLJE
Dotok novih ideja, knjiga i tehnologija našao je svoj najkoncentrisaniji vid u gradu Moskopolju (u blizini Kor če), koji je sredinom XVIII veka bio trgovačko - intelektualni cincarski velegrad sa više škola, Akademijom i štamparijom. On je postao kulturni centar cele južne Albanije i severnog Epira. Posle njegove propasti, usled razaranja i iz tog razloga savremena albanska nauka svojata moskopoljske tekovine kao albanske!
Panorama današnjeg Moskopolja
Panorama današnjeg Moskopolja
Ostaci nekadašnje slave - Via Egnatia
Ostaci nekadašnje slave - Via Egnatia
Via Egnatia
Via Egnatia
Crkve u Moskopolju
Crkve u Moskopolju
Crkva Sv. Nikole - fragment
Freske na prednjem zidu
detalj...
... i još jedan
... i još jedan
Grcka kultura i jezik koje su Cincari prihvatili kao svoje su im, uz sva svoja ogranicenja, ipak otvarala vrata savremene evropske prosvecenosti, pre svega zahvaljujuci grckim prevodima naprednih evropskih pisaca. Nije slucajno što je jedan od prvih ideologa nacionalnog oslobodenja balkanskih naroda bio Cincarin Riga Velestinlis (Riga od Fere) koji je na uslove balkanske Turske pokušao da primeni
Grcka kultura i jezik koje su Cincari prihvatili kao svoje su im, uz sva svoja ogranicenja, ipak otvarala vrata savremene evropske prosvecenosti, pre svega zahvaljujuci grckim prevodima naprednih evropskih pisaca. Nije slucajno što je jedan od prvih ideologa nacionalnog oslobodenja balkanskih naroda bio Cincarin Riga Velestinlis (Riga od Fere) koji je na uslove balkanske Turske pokušao da primeni načela francuskog prosvetiteljstva i buržoaske revolucije.
CINCARSKI UTICAJ
MEĐU SRBIMA Cincarski uticaj medu Srbima se pre osetio u krajevima koji su pocetkom XVIII veka pripali Habsburškoj Monarhiji negoli u samoj Srbiji. Cincari su bili naseljeni u ugarskim gradovima još u doba Turaka, tako da su srpski izbeglice, koji su sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevicem 1690. prešli na habsburšku teritoriju, iz njihovih redova dobili svog glavnog vojnog vodu u liku Jovana Monasterlije. Njegova porodica je u to vreme vec posedovala plemstvo, što znaci da je vec pripadala ugarskoj društvenoj eliti.
CINCARSKI UTICAJ
MEĐU SRBIMA Cincarski uticaj medu Srbima se pre osetio u krajevima koji su pocetkom XVIII veka pripali Habsburškoj Monarhiji negoli u samoj Srbiji. Cincari su bili naseljeni u ugarskim gradovima još u doba Turaka, tako da su srpski izbeglice, koji su sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevicem 1690. prešli na habsburšku teritoriju, iz njihovih redova dobili svog glavnog vojnog vodu u liku Jovana Monasterlije. Njegova porodica je u to vreme vec posedovala plemstvo, što znaci da je vec pripadala ugarskoj društvenoj eliti. Istovremeno, to što je baš Monasterlija postavljen za srpskog podvojvodu, svedoci o vec postojecoj simbiozi Cincara i Srba.
RASEJANJE Veći priliv Cincara u Austriju po činje tek u XVIII veku. Karlova čki (1699), Beogradski (1718) i Požarevacki (1739) mirovni ugovori izmedu Austrije i Turske davali su u Habsburškom Carstvu trgovcima, turskim podanicima, posebne pogodnosti koje nisu uživali domaci trgovci. Turski trgovci, medu kojima je bila vecina Cincara, znalacki su iskoristili te pogodnosti i cak ih proširili, cesto ignorišuci zakonske propise koji im nisu išli u prilog. Oni su ne samo trgovali po celoj Austriji nego su preko njezine teritorije odlazili do Lajpciga, Krakova itd. Deo njih se trajno nastanjivao po ugarskim gradovima, povezujuci se sa tamo vec od ranije postojecim gr čko-cincarskim kolonijama i novopridošlom srpskom čaršijom. Do ovoga dolazi posebno u drugoj polovini XVIII veka kada austrijske vlasti na njih vrše pritisak da se trajno nastane i
RASEJANJE Veći priliv Cincara u Austriju po činje tek u XVIII veku. Karlova čki (1699), Beogradski (1718) i Požarevacki (1739) mirovni ugovori izmedu Austrije i Turske davali su u Habsburškom Carstvu trgovcima, turskim podanicima, posebne pogodnosti koje nisu uživali domaci trgovci. Turski trgovci, medu kojima je bila vecina Cincara, znalacki su iskoristili te pogodnosti i cak ih proširili, cesto ignorišuci zakonske propise koji im nisu išli u prilog. Oni su ne samo trgovali po celoj Austriji nego su preko njezine teritorije odlazili do Lajpciga, Krakova itd. Deo njih se trajno nastanjivao po ugarskim gradovima, povezujuci se sa tamo vec od ranije postojecim gr čko-cincarskim kolonijama i novopridošlom srpskom čaršijom. Do ovoga dolazi posebno u drugoj polovini XVIII veka kada austrijske vlasti na njih vrše pritisak da se trajno nastane i dovedu porodice iz Turske.
Stare fotorafije iz života Cincara
DOLAZAK U SRBIJU U ugarskim gradovima oni su dosta dugo živeli pored Srba, ali cesto i u konkurenciji sa njima. Na taj nacin su, pak, kroz uzajamno takmicenje u izgradnji crkava, škola i širenju poslovanja, oni podsticajno delovali na društveni razvoj varoši. Tamo gde su živeli u simbiozi sa Srbima, svojim kapitalom, poslovnim vezama i istaknutim licnostima doprinosili su napretku lokalne srpske zajednice i povecanju njenog znacaja. Do asimilacije njih sa Srbima dolazi u vecoj meri tek od 1830-ih godina, dok su kraj XVIII veka i prva trecina XIX cesto ispunjeni borbom dve nacije koje pocinju da se bude.
DOLAZAK U SRBIJU U ugarskim gradovima oni su dosta dugo živeli pored Srba, ali cesto i u konkurenciji sa njima. Na taj nacin su, pak, kroz uzajamno takmicenje u izgradnji crkava, škola i širenju poslovanja, oni podsticajno delovali na društveni razvoj varoši. Tamo gde su živeli u simbiozi sa Srbima, svojim kapitalom, poslovnim vezama i istaknutim licnostima doprinosili su napretku lokalne srpske zajednice i povecanju njenog znacaja. Do asimilacije njih sa Srbima dolazi u vecoj meri tek od 1830-ih godina, dok su kraj XVIII veka i prva trecina XIX cesto ispunjeni borbom dve nacije koje pocinju da se bude.
NOVA FAZA Sredinom XIX veka otpocinje nova faza, sa novom ulogom Cincara u modernizaciji i stvaranju elite medu Srbima. Cincarski elemenat u Habsburškoj Monarhiji ekonomski slabi zbog sve jace nemacke i jevrejske konkurencije, ali zahvaljujuci poodmakloj asimilaciji pocinje Srbima da daje sve veci broj uglednih politicara, intelektualaca i javnih li čnosti.
Što se same Srbije tice, tu je isprva cincarski uticaj na Srbe dugo bio ogranicen. Do Prvoga srpskog ustanka, u varošima je bilo malo Srba. Uz muhamedance, stanovništvo su cinili uglavnom Cincari, Grci, Jevreji i drugi stranci, a I lokalni Srbi su, poprimivši
navike ovih, bili otudeni od seljaka koji su u to vreme cinili daleko
NOVA FAZA Sredinom XIX veka otpocinje nova faza, sa novom ulogom Cincara u modernizaciji i stvaranju elite medu Srbima. Cincarski elemenat u Habsburškoj Monarhiji ekonomski slabi zbog sve jace nemacke i jevrejske konkurencije, ali zahvaljujuci poodmakloj asimilaciji pocinje Srbima da daje sve veci broj uglednih politicara, intelektualaca i javnih li čnosti.
Što se same Srbije tice, tu je isprva cincarski uticaj na Srbe dugo bio ogranicen. Do Prvoga srpskog ustanka, u varošima je bilo malo Srba. Uz muhamedance, stanovništvo su cinili uglavnom Cincari, Grci, Jevreji i drugi stranci, a I lokalni Srbi su, poprimivši
navike ovih, bili otudeni od seljaka koji su u to vreme cinili daleko najveci deo srpskog naroda. No, u Cincarima, i uopšte varošanima, srpski seljak je video, ne uvek bez razloga, samo nemilosrdne eksploatatore i lihvare.
STVARANJE SRPSKOG
GRAĐANSKOG SLOJA Do veceg useljavanja Srba u srbijanske gradove dolazi tek posle odlaska Turaka iz njih, tako da se cincarski uticaj na stvaranje srbijanskog gradanstva oseca tek od tada. Doseljeni Srbi se ukljucuju u vec postojeću cincarsko-gr čku čaršiju, prihvatajuci njezin nacin života i poslovanja, delom i kulturu, ali udarajuci joj sve više svoj nacionalni pecat. Ovo medutim nije išlo ni lako niti brzo. Cincari i Grci su sebe smatrali mnogo vrednijima od Srba koje su videli kao primitivne i zaostale. Kao i u Austriji, tokom XIX veka dolazi do postepene asimilacije Cincara koji su dobijali samo slabo brojcano pojacanje.
STVARANJE SRPSKOG
GRAĐANSKOG SLOJA Do veceg useljavanja Srba u srbijanske gradove dolazi tek posle odlaska Turaka iz njih, tako da se cincarski uticaj na stvaranje srbijanskog gradanstva oseca tek od tada. Doseljeni Srbi se ukljucuju u vec postojeću cincarsko-gr čku čaršiju, prihvatajuci njezin nacin života i poslovanja, delom i kulturu, ali udarajuci joj sve više svoj nacionalni pecat. Ovo medutim nije išlo ni lako niti brzo. Cincari i Grci su sebe smatrali mnogo vrednijima od Srba koje su videli kao primitivne i zaostale. Kao i u Austriji, tokom XIX veka dolazi do postepene asimilacije Cincara koji su dobijali samo slabo brojcano pojacanje. Cincarske porodice i dalje drže veliki deo privrednog života gradova, ali postepeno gube nacionalna obeležja. Pa ipak, zbog pripadnosti gradanstvu, cesto se medusobno žene i udaju, tako da dobar deo gradanstva uprkos asimilaciji ostaje cincarskog porekla. Ove porodice prenose svom srpskom okruženju cincarske bolje obicaje: kako domace vaspitanje, tako i način poslovanja I sve više - evropski način života.
fotografija braće Manaki - Corlu mari, tu munti
CINCARI U
SRPSKOM DRUŠTVU Treba medutim spomenuti da i u prvoj polovini XIX veka ima Cincara koji, iako još neasimilovani, daju doprinos srpskom društvu. Tako su zasluge za srpsku stvar u oslobodilackim ustancima 1804-1815. stekli Konda Bimbaša, Marko i Janko Cincar te, iznad svega, zemunski trgovac Petar Icko, koji je bio jedan od prvih modernih srpskih diplomata, poznat po sklapanju tzv. Ickovog mira izmedu Srba ustanika i Porte. Tu podvojenost, odnosno medusobne odnose, vrlo je plasticno
CINCARI U
SRPSKOM DRUŠTVU Treba medutim spomenuti da i u prvoj polovini XIX veka ima Cincara koji, iako još neasimilovani, daju doprinos srpskom društvu. Tako su zasluge za srpsku stvar u oslobodilackim ustancima 1804-1815. stekli Konda Bimbaša, Marko i Janko Cincar te, iznad svega, zemunski trgovac Petar Icko, koji je bio jedan od prvih modernih srpskih diplomata, poznat po sklapanju tzv. Ickovog mira izmedu Srba ustanika i Porte. Tu podvojenost, odnosno medusobne odnose, vrlo je plasticno prikazao Stevan Sremac u svojoj pripovetci Kir-Geras, kojoj je Branislav Nušić, savremenik opisanog vremena, a i sam Cincar, potvrdio socijalno - istorijsku utemeljenost.
JOVAN STERIJA POPOVIĆ
BRANISLAV NUŠIĆ (ALKIBIJAD NUŠA)
Kao što smo rekli, u drugoj polovini XIX veka, vecina Cincara se integriše u srpsko društvo. Srbijansko gradanstvo sazreva materijalno i kulturno, a ljudi cincarskog porekla se sve češće javljaju kao privredni, politicki i kulturni vode Srba. Privrednih delatnika koji su svojevremeno imali znacaj makar unutar svojih lokalnih zajednica je bezbroj. U Srbiji je njihov broj tokom prve polovine XIX veka manji jer glavnu rec u politici tada vode Srbi poreklom sa sela, a koji su tokom ustanaka izbili u prvi plan, kao i zbog etnicke i socijalne distance koja je još dosta izražena. Kultura se medutim, tek razvija, cesto baš uz pomoc Srba i već srbiziranih Cincara iz Ugarske. Pa ipak, izvestan broj Cincara se
Kao što smo rekli, u drugoj polovini XIX veka, vecina Cincara se integriše u srpsko društvo. Srbijansko gradanstvo sazreva materijalno i kulturno, a ljudi cincarskog porekla se sve češće javljaju kao privredni, politicki i kulturni vode Srba. Privrednih delatnika koji su svojevremeno imali znacaj makar unutar svojih lokalnih zajednica je bezbroj. U Srbiji je njihov broj tokom prve polovine XIX veka manji jer glavnu rec u politici tada vode Srbi poreklom sa sela, a koji su tokom ustanaka izbili u prvi plan, kao i zbog etnicke i socijalne distance koja je još dosta izražena. Kultura se medutim, tek razvija, cesto baš uz pomoc Srba i već srbiziranih Cincara iz Ugarske. Pa ipak, izvestan broj Cincara se i tokom XIX veka doseljava u Srbiju koja je kao slobodna zemlja privlacila kako zemljoradnike (medu kojima nema Cincara), tako i trgovce, zanatlije i intelektualce.
Zbog sporije asimilacije Cincara u Srbiji, srbijanski Cincari dolaze više do izražaja u javnom životu tek u poslednjim decenijama XIX veka. Tada su iz njihovih redova potekli lekar, premi jer, istoricar i pisac, osnivac Crvenog krsta Srbije dr Vladan Ðordević, političari, voĎe Narodne radikalne stranke Nikola Pašić i Stojan Protić, komediograf Branislav Nušić i mnogi drugi koji su ostavili dubokog traga u pri-
Zbog sporije asimilacije Cincara u Srbiji, srbijanski Cincari dolaze više do izražaja u javnom životu tek u poslednjim decenijama XIX veka. Tada su iz njihovih redova potekli lekar, premi jer, istoricar i pisac, osnivac Crvenog krsta Srbije dr Vladan Ðordević, političari, voĎe Narodne radikalne stranke Nikola Pašić i Stojan Protić, komediograf Branislav Nušić i mnogi drugi koji su ostavili dubokog traga u privrednoj, politickoj ili kulturnoj istoriji Srbije. NIKOLA PAŠIĆ
Što se čobanskih Cincara tice, oni su kao svoj poslednji doprinos modernizaciji Srbije doneli tehniku pravljenja ka čkavalja.
Što se čobanskih Cincara tice, oni su kao svoj poslednji doprinos modernizaciji Srbije doneli tehniku pravljenja ka čkavalja.
čuveni cincarski kačkavalj
U prvoj polovini XX veka srpske porodice cincarskog porekla su zadržale svoj vodeci položaj unutar srpskog gradanstva. Samim tim one su zaslužne za modernizacijski napredak srpskog društva u tom razdoblju.
U prvoj polovini XX veka srpske porodice cincarskog porekla su zadržale svoj vodeci položaj unutar srpskog gradanstva. Samim tim one su zaslužne za modernizacijski napredak srpskog društva u tom razdoblju.
MILTON MANAKI
Kraj Drugoga svetskog rata je najvećim delom prekinuo učešće ljudi cincarskog porekla u politickoj i privrednoj eliti Srbije i Jugoslavije. Novi voĎe su bili ili iz redova nesrpskih nacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka i radnika. Uloga ljudi cincarskog porekla je donekle ostala znacajna samo u oblasti kulturnog stvaralaštva. Na ovakve optužbe odgovarano je, s jedne strane, negiranjem postojanja Cincara u srpskim gradovima (koji se proglašavaju Srbima iz Makedonije) i s druge strane negiranjem duhovnih sposobnosti Cincara da postanu voĎama Srba. Ni neki srpski autori, uz to, koji nisu poricali prisustvo Cincara meĎu Srbima, nisu bili oduševljeni posledicama njihove asimilacije: jedni smatraju da su Cincari i drugi asimilanti samo pokvarili rasu. Jedan od retkih izuzetaka
Kraj Drugoga svetskog rata je najvećim delom prekinuo učešće ljudi cincarskog porekla u politickoj i privrednoj eliti Srbije i Jugoslavije. Novi voĎe su bili ili iz redova nesrpskih nacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka i radnika. Uloga ljudi cincarskog porekla je donekle ostala znacajna samo u oblasti kulturnog stvaralaštva. Na ovakve optužbe odgovarano je, s jedne strane, negiranjem postojanja Cincara u srpskim gradovima (koji se proglašavaju Srbima iz Makedonije) i s druge strane negiranjem duhovnih sposobnosti Cincara da postanu voĎama Srba. Ni neki srpski autori, uz to, koji nisu poricali prisustvo Cincara meĎu Srbima, nisu bili oduševljeni posledicama njihove asimilacije: jedni smatraju da su Cincari i drugi asimilanti samo pokvarili rasu. Jedan od retkih izuzetaka bio je Koča Popovic.
Propast socijalizma i nastanak opozicionih politickih stranaka, koje su bile ili se su se bar izdavale za gradanske, vratio je na politicku scenu srazmerno dosta istaknutih licnosti cincarskog porekla. To je razumljivo ako se ima na umu da su cincarske porodice pripadale nekadašnjem gradanstvu, u kome su, naravno, komunisti stekli malo simpatizera. Promena situacije omogucila je, izmedu ostalog, I ostacima, odnosno potomcima nekadašnje buržoazije da se ponovo ukljuce u politicki život, naravno sa antikomunistickih pozicija. Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novoj srpskoj politickoj eliti ima, prvi put u poslednjih pola stoleca, više osoba cincarskog porekla. Kao najistaknutije možemo nabrojati bivseg ministra inostranih poslova i vodu Gradanskog saveza Srbije Gorana Svilanovica, ambasadore Vladetu Jankovica i Vesnu Pešic, Milana St.
Propast socijalizma i nastanak opozicionih politickih stranaka, koje su bile ili se su se bar izdavale za gradanske, vratio je na politicku scenu srazmerno dosta istaknutih licnosti cincarskog porekla. To je razumljivo ako se ima na umu da su cincarske porodice pripadale nekadašnjem gradanstvu, u kome su, naravno, komunisti stekli malo simpatizera. Promena situacije omogucila je, izmedu ostalog, I ostacima, odnosno potomcima nekadašnje buržoazije da se ponovo ukljuce u politicki život, naravno sa antikomunistickih pozicija. Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novoj srpskoj politickoj eliti ima, prvi put u poslednjih pola stoleca, više osoba cincarskog porekla. Kao najistaknutije možemo nabrojati bivseg ministra inostranih poslova i vodu Gradanskog saveza Srbije Gorana Svilanovica, ambasadore Vladetu Jankovica i Vesnu Pešic, Milana St. Protića, kao i poznatog beogradskog advokata Tomu Fila, uvazenog prof. Vojina Dimitrijevića, i mnoge druge.
Nekada...
Nekada...
... I sada. Potomci na istom mestu.
... I sada. Potomci na istom mestu.
Mladi Armani neguju tradicionalne igre
Mlade Cincarke sa Pinda
Ah, cupiili di oi…
CARLIGU tradicionalni
Ah, cupiili di oi…
CARLIGU tradicionalni
pastirski štap PICURAR ARMANESCU pastir
Simboli na tradicionalnom carligu
Simboli na tradicionalnom carligu
Nebojša Ozimić Niš NIŠKI CINCARI U KULTURNOM I POLITIČKOM ŽIVOTU NIŠA
Posle trgovine i industrije koje su bile osnov Cincarske delatnosti ne samo u Nišu i Srbiji već u svim mestima gde su se zatekli, veliki je zna čaj koji je ova etnička grupacija ostavila u srpskoj umetnosti. Rasterećeni od finansijskih obaveza, umetnici cincarskog porekla su bili izuzetno plodni u granama svog delovanja. Tako u književnosti bitno odska ču Alakabijad Nuša, alijas Branislav Nuši ć, Jovan Sterija Popović, Stevan Sremac a u novije vreme Nikola Cincar Poposki. Svojim bogatim opusom iz istorije srpske srednjestole ćeovne književnosti i slikarstva ovoj grupi se pridružuje akademik Aleksandar Deroko dok se u pozorišnoj umetnosti ističu Taško Načić i Olga Spiridonović. U svetu politike , Cincari su dali imena poput Cincar-Markovića, Dragutina Dimitrijevića – Apisa, Nikole Pašića, Laze Pačua… Širok je dijapazon kulturne ostavštine Cincara u Nišu, naro čito u XIX stolećeu kada predstavljaju jedini hrišćanski narod koji je uspevao da izadje na kraj sa Turcima, pre svega zahvaljujući svom bogatstvu. Tako se slobodno može re ći da su niški Cincari podigli umetnost u Nišu i održali je dovoljno dugo da bi je prihvatili Srbi po četkom XX stoleća.
Nebojša Ozimić Niš NIŠKI CINCARI U KULTURNOM I POLITIČKOM ŽIVOTU NIŠA
Posle trgovine i industrije koje su bile osnov Cincarske delatnosti ne samo u Nišu i Srbiji već u svim mestima gde su se zatekli, veliki je zna čaj koji je ova etnička grupacija ostavila u srpskoj umetnosti. Rasterećeni od finansijskih obaveza, umetnici cincarskog porekla su bili izuzetno plodni u granama svog delovanja. Tako u književnosti bitno odska ču Alakabijad Nuša, alijas Branislav Nuši ć, Jovan Sterija Popović, Stevan Sremac a u novije vreme Nikola Cincar Poposki. Svojim bogatim opusom iz istorije srpske srednjestole ćeovne književnosti i slikarstva ovoj grupi se pridružuje akademik Aleksandar Deroko dok se u pozorišnoj umetnosti ističu Taško Načić i Olga Spiridonović. U svetu politike , Cincari su dali imena poput Cincar-Markovića, Dragutina Dimitrijevića – Apisa, Nikole Pašića, Laze Pačua… Širok je dijapazon kulturne ostavštine Cincara u Nišu, naro čito u XIX stolećeu kada predstavljaju jedini hrišćanski narod koji je uspevao da izadje na kraj sa Turcima, pre svega zahvaljujući svom bogatstvu. Tako se slobodno može re ći da su niški Cincari podigli umetnost u Nišu i održali je dovoljno dugo da bi je prihvatili Srbi po četkom XX stoleća. Književnost
Prema našim saznanjima, prvi niški Cincar koji je ostavio traga u književnosti Niša bio je Dimitrije S. Čohadžić koji je, još kao pisar kod Mitad-paše niškog, preveo putopis Evlije Čelebije po srpskim zemljama u XVII stole ću. Ovaj rad je kasnije objavljen kao prvi prevod Čelebijinog dela na srpski jezik. 1 Niš je krajem XIX i početkom XX stoleća , sa razvojem trgovine, postao prava književna meka juga Srbije. Tu su, zbog obilja tema iz svakodnevnog života, često boravili spisatelji svih struka. Zbog toga nije neobi čno što je svojim delom Niš ostolećeovečio Stevan Sremac, profesor u novoosnovanoj Gimnaziji " Kralj Milan Prvi". Drugi poznati Cincar je Mihajlo Todora Paligori ć (Batušinac, 1916 - 11. 03. 1942, Statovac). Pošto je završio Pravni fakultet bio je profesor Državne trgova čke akademije u Nišu i jedan od poznatijih komunista. U svom prvom radu "Jezik Niša u Srem čevim delima" 2 žestoko je napao vulgarizovanje niškog jezika u Srem čevim delima smatrajući da je pisanje tim jezikom daleko od književnosti. U svojim kasnijim člancima "Pečalbar Miloje"3 i "Šta je fašizam?"4 Paligorić je nastupao sa isključivo ideoloških pozicija. Kruna njegovog rada je "Ekonomsko - kulturna istorija Niša" 5 koja je poslužila brojnim istori čarima kao nezaobilazna literatura za istoriju ovog podneblja. Poslednji u nizu književnih stvaralaca je publicista i borac za prava Cincara Hrista Spoa koji je bio saradnik više medjunarodnih časopisa ustoleće pišući o Cincarima. Bio je jedan od učesnika prvog kongresa Aromuna u Majnhajmu (Nema čka) 1985. i Frajbrugu naredne godine. Bogata zbirka neobjavljenih rukopisa Hriste Spoe nalazi se u vlasništvu njegovog sina čekajući da jednoga dana i delimično bude objavljena. Cincari su pokrenuli i nekoliko listova izmedju dva svetska rata. Najpre je Todor S. Paligorić, otac Mihajla Paligorića, pokrenuo 1909. godine list pod nazivom ''Trgovina'' 6 da bi svoj doprinos niškom dnevnom izdavaštvu dao Lazar Kraži ć koji je osnovao sa Andonom Andonovićem ''Privredni list''- glasilo Niške Trgova čke Omladine7. Na kraju, jedan od 1
Споменик, XLII, 19 Нишке новине, 4. мај 1933.,4 3 Наш лист, 12. новембра, 1937. 4 Наш лист, 23. новембра, 1937. 5 М.Т.Палигорић, Културно – економска историја Ниша, први део, Св. Цар Константин,Ниш, 1937. 2
6
urednika nedeljnika leve orijentacije '' Naš list'' bio je ve ć pomenuti Mihailo Paligorić.8 Pozorišna umetnost
Pošto su uspeli da obezbede egzistenciju sebi i svojim potomcima, niški Cincari jednovremeno počinju sa aktivnijim delovanjem u kulturnom životu grada. Istina, u ovoj njihovoj aktivnosti nisu bili toliko zastupljeni kao u trgovini ali je onaj obrazovaniji sloj težio ka kvalitnijem ličnom usavršavanju. Po svom mnogo kasnije izgubljenom obi čaju, Cincari su se ustoleće okupljali oko matice pa tako i u slu čaju formiranja pozorišne družine "Stevan Sindjelić" koju su idejno predvodila dva Cincara - obojica profesori tadašnje "Gimnazije Kralja Milana I", današnje gimnazije "Stevan Sremac" - i oba umetnika: Stevan Nikši ć - Lala, slikar i profesor likovnog i Stevan Sremac - književnik i profesor srpskog jezika. 9 Pridružuje im se kolega, profesor Spira Kalik, koji će sa Henrihom Lilerom, Miloradom Petrovi ćem, učiteljem iz sela Sićevo i putujućim glumcem Mihailom Dinićem, biti osnivač Pozorišne družine "Sindjelić" 11.marta 1887. godine. 10Sindjelić je istoga dana počeo sa radom. 11 Stevan Sremac, ne želeći da išta rizikuje, za otvaranje pozorišta postavlja dramu "Srpski ajduci" još jednog Cincara - Jovana Sterije Popovića. I tako, dok Stevan Nikšić - Lala brine o kostimima i scenografiji, često je vlastoručno praveći, Stevan Sremac počinje da piše za pozorište a Spira Kalik, podržavan brojnim cincarskim porodicama brine o finansijama, pozorište dobija i svoju prvu zvezdu koja će, slučajno ili ne, biti Cincarka. Radi se o mladoj glumici Anki Fransineli o kojoj kriticari daju pozitivno misljenje: »… Niš ima glumicu-peva čicu koja ima škole, i glasa, I ose ćaja, pevačicu koja bi bila dika kome pozorištu evropskog zapada…Gospodjica fransineli je vrlo opra glumica, puna gipkosti i lepih pokreta na pozornici a zna uvek dobro svoju ulogu, o čemu nas je uverila u svakoj dosadašnjoj predstavi, te je ona za naše pozorište svakako duplo korisna”. 12 Anka Fransineli je glumila još kratko vremena a onda joj se gubi svaki dalji trag tako da bližih podataka o njoj nemamo. Onoga trena kada Stevana Sremca po čne da bolest obara u krevet, po činje jedan od mnogih raspada ovog pozorišta. Tako se, prvih godina ovog stole ća, dešava da, bar što se tiče osnivača, svi pomažu koliko mogu pozorište- naro čito Sremac- ali se više ne vezuju za ovu sve stabilniju ustanovu koja je uspela da za sebe veže veliki broj mladih Nišlija. Cincari finansijski podržavaju osnivanje i razgranjavanje pozorišne družine u pozorište i sve češće neki Cincar biva član Odbora pozorišta, kao što je to bio slu čaj sa Spirom Kalikom, pa i Vojom Cincar Markovićem, predsednikom prvostepenog suda u Nišu o kome nemamo više podataka. 13 Sa početkom dvadesetog stoleća i industrijalizacije Niša, koja je podrazumevala veliki broj ljudi koji će se ukotviti u Nišu, nastupa neumitni proces asimilacije tako da Cincari, iako nikada do kraja potisnuti u pozadinu zbivanja, gube svoje nacionalne odlike. Usled porasta konkurencije dojučerašnje mecene pozorišta sada se bore za opstanak tako da dolazi do privremenog kidanja veza na relaciji Cincari - pozorište. Ali i ono što su Cincari dali Nišu kroz prizmu Narodnog pozorišta nije nimalo zanemarljivo, čak se može postaviti kao zadatak dolazećim generacijama.
8
Д.Мирчетић, Нишка штампа, 151 Р. М.Петковић, Прва нишка гимназија 1878.-1968., Гимназија “Стеван Сремац”, Ниш, 1972., 5559 10 Р.М.Петковић , Прв нишка гимназија , 57 11 Р.М.Петковић, Прва нишка гимнзија,57-58.Позориште је у прво време наступало у кафани “ Булевар” Милана Радосављевића- Рапоње, која је подигнута 1890. У овој грађевини ће касније бити Официрски дом.Ту ће 1915. Заседати Народна Скупштина Србије у којој је донет позната Нишка декларација (прим.Н.О.) 9
12
Likovna umetnost
I pored nezavidnog položaja u kome se nalazila likovna umetnost u vreme turske vladavine, i pored svih mogu ćih zabrana, jačanjem ekonomske moći niških trgovaca i njihovim sve brojnijim trgovačkim odnosima sa Peštom i Bečom, dolazi do popuštanja nametnutih stega. Sledeći zapadnoevropski manir portretisanja kao vidljive demonstracije bogatstva i ekonomske moći, cincarski trgovac Nikola Hristodulo naru čuje portret 1853. godine od be čkog slikara Johana Frankenbergera. 14 Tako je Hristoduluov portret bio zapravo prvo slikarsko delo napravljeno u doba turske vladavine koje se nalazilo u domu nekog Nišlije. Slede ći primer svog sunarodnika trgovac Dimitrije Čohadžić koristi boravak Koste Jankovi ća 1872. godine i naručuje od njega portret.. Portret Dimitrija Čohadžića uradjen je u realističkom maniru, sa fesom na glavi ali u evropskoj nošnji čija je funkcija potenciranje mo ći i uticaja naručioca.15 Obe slike čuvaju se u depou Narodnog muzeja u Nišu. Svoj doprinos razvoju likovne umetnosti u Nišu i njegovoj okolini dao je freskoslikar Djordji Joko Zografski kome je Niš bio tek stanica u poslednjoj deceniji XIX stole ća. Rodjen u Galniku 1862. godine, Djordji Joko Zografski u svojoj trideset tre ćoj godini života 1895. oslikava ikonostas crkve u selu Orljanu nadomak Niša a ve ć tri godine kasnije, 1898.g., prihvata se da, zajedno sa niškim slikarom Milutinom Markovi ćem , oslikava crkvu Svete Petke koja se nalazi na samom ulazu u Si ćevačku klisuru. 16 Po završenom poslu, već narušenog zdravlja, prihvata potpuno živopisanje crkve a Azbresnici, selu nedaleko od Niša. Posao završava već 1905. godine da bi se 1907. godine ikonopisao ikone u crkvi u selu Belajnacu. Kruna njegovog stvaralaštva je živopisanje fresaka u niškoj Sabornoj crkvi uo či samog početka Prvog svetskog rata 1914.godine. Zanimljivo je da je sama Saborna crkva delo Cincara Andrije Damjanova iz Velesa koji je gradio i crkvu u Smederevu. 17 Skromnog umetničkog dara, Djordji Joko Zografski je davao likove svetaca previše svetovno, iz čega se da zaključiti da je njegovo slikarsko obrazovanje bilo izuzetno siromašno. Iako je akademik Aleksandar Deroko njegov rad ocenio kao "preslikavanje svakodnevice", ne može se i ne sme prenebreći činjenica da je Djordji Joko Zografski svojim kakvim - takvim delom dao pečat niškom Pravoslavlju u tek oslobodjenom Nišu. Spomenič ka ostavština
Pred kraj XVIII i početkom XIX stoleća u jugoistočnoj Srbiji dolazi do snažnog uticaja starobalkanske kulture što se ogleda, pre svega, u arhitekturi ne samo Niša, ve ć i ostalih gradova kojima su tek prispeli Grci i Cincari udahnuli duh sa čuvane tradicije. Tako se, kao retki primerci ostavštine ovog tipa, javljaju slede ća spomenička zdanja: u Vranju Pašini konaci, u Leskovcu kuća Dimitrijevića i Šop-Djokića, u Nišu kuće : Hristoduluovih i Zaharija Statasa, kao i kuća Stambolijskih, u Pirotu konak Malog - Riste i ku ća "Bela mačka" i u Aleksincu zgrada Muzeja. 18 Kuće niških Cincara Zaharija Statasa i Hristoduluovih delile su istu sudbinu. Pod naletom političkih strasti , kuća Zaharija Statasa, pretvorena u Radni čki dom, biva spaljena 1. decembra 1928. dok je čardaklija Hrisoduluovih 1944. godine srušena direktnim pogotkom avionske bombe. Tada je u njoj bio smešten Istorijsko- etnografski muzej. Kuća Hristoduluovih je, najpre, bila vlasništvo niškog Srbina Hadži Djoke Todorovića, poznatog trgovca. S obzirom da nije imao muškog poroda, osta će zabeleženo da je Hadži Djoka Todorović ostavio kuću svome zetu i ortaku Nikoli Hristoduluu koji će sredinom i krajem XIX stoleća osnovati i voditi jednu od jačih balkanskih trgovina pod firmom "Hristodulu i sinovi".
14 15
Историја Ниша, I ,Градина, 1982., 152 ( у даљем тексту ИН I)
ИН ,I ,152-153 N.Ozimić, Cincari Niša, Lunjina, Niš, 1999., 41 17 N.Ozimić, Cincari Niša, 41 16 18
Kuća Hristoduluovih je, po svojim spomeni čkim vrednostima, predstavljala "najreprezentativniju srpsku kuću turskog Niša, koja je po bogatstvu arhitekture nadmašivala i kuće bogatih Turaka" 19 dok je Aleksandar Deroko istakao da "nije čak zaostajala iza konaka kneza Miloša u Kragujevcu i Beogradu" 20. Bila je asimetričnog tipa, sa velikim tremom u prizemlju, i doksatom na spratu i izuzetno bogato izrezbarenim tavanicama i stubovima na tremu i doksatu, pravim umetni čkim tvorevinama neznanih neimara za koje se, na osnovu zapisa Joakima Vujića21 s pravom smatra da su bili iz okoline Debra, a najverovatnije i sami Cincari. Dom Hristoduluovih je najpreciznije opisala Dragana Milovanovi ć u svom radu: "Dom Hristoduluovih je bio jedan od najlepših primeraka niških čardaklija. Starost se procenjivala na najmanje 200 godina i pripadala je Cincarinu, advokatu Hristodulu. Nalazila se u ne mnogo velikom dvorištu, opasanom visokom zelenom ogradom sa turskom zidanom kapijom. Sama kuća gradjena je od slabog materijala u bondruk sistemu. Prozori, vrata, stubovi i ograda na čardaku, doksaatu dok su podovi i tavanice bili izradjeni od drveta. Ku ća je imala svoj amam i kapelicu - crkvicu u kojoj su u doba Turaka krišom vršena krštenja, a vernici dolazili na molitvu. U vreme zabrane srpskih škola od strane Turaka, srpska škola i knjiga našle su u njoj utočište. 1918. godine na nju se srušio jedan avion i oštetio je. Pošto je obnovljena još neko vreme je služila kao odbrambeni objekat. 1934. godine u njoj je otvoren prvi istorijsko - etnografski muzej koji je 5.aprila 1944. godine srušen bombardovanjem". 22 Osim spomeničkog značaja kuća Hristoduluovih je dugo vremena važila za niški nezvanični kulturni centar. U njoj su, ne retki gosti, pored Srba, bili Cincari iz drugih gradova, najčešće javne ličnosti: tako su gosti ovoga doma bili Spiridon Jovanovi ć, prvi niški učitelj, poznati komediograf Branislav Nušić (Alikabijad Nuša), Nikola Pašić, političar, Stevan Sremac, profesor i pisac kao i njegov sestri ć Aleksandar Deroko. U domu Hristoduluovih je 1840.g., prilikom njegovog povratka iz Carigrada, odseo knez Mihajlo Obrenovi ć, u njoj se 1874. godine sastaje Komitet za borbu protiv Turaka, čiji je član bio i niški apotekar Djoredje Blesides, inače i sam Cincar; u ovoj kući je bio 1885. godine, u vreme srpsko - bugarskog rata, smešten štab jedne srpske više komande. U ovoj ku ći se, kao što vidimo, sastajao cvet budu će Kraljevine Srbije koji se u Nišu, upravo zahvaljuju ći i jednom višem značaju kuće Hristodulovih, osećao kao kod kuće. Kuća Zaharija Statasa, turskog vojnog lekara rodom iz Janjine, nije obradjena u istoriji arhitekture i umetnosti ovih krajeva onoliko, koliko je to slu čaj sa kućom Hristoduluovih iz mnogo razloga. Iako neki istori čari smatraju da je podignuta oko 1870., mi ovde iznosimo svedočenje Feliksa Kanica sa njegovog prvog boravka u Nišu 1860. kada je zapisao da je "...godine 1860. u Nišu zatekao gr čkog lekara Milerijadisa, koji je posedovao sumnjivu diplomu, kao i njegov vojni kolega Zaharije. Ovaj potonji je na pretnje svoga pukovnika da će ga zbog slabih rezultata u le čenju obolelih vojnika otpustiti odgovarao poklanjanjem konja i sličnim potezima; u tome je imao više uspeha nego u lekarskoj praksi, pa je čak došao i do dve lepe kuće u gradu. Pošto je u to vreme bila samo jedna vojna apoteka u tvrdjavi, ova gospoda su svojim privatnim pacijentima prodavala problemati čne lekove po vrlo visokim cenama". 23 Strogi ali verodostojni Kanic uočio je neraspoloženje koje je u narodu bilo prisutno . Ovaj njegov portret Statasa objašnjava primetno distanciranje niških Cincara od ovog svog sunarodnika. Tako dolazimo do paradoksa da Zaharije Statas, u eti čkom smislu, predstavlja sve ono protiv čega su se Cincari borili. Kuća Zaharija Statasa podignuta je nedaleko od Hristoduluove ku će (odnosno kuće Hadži - Djoke), za vreme Abdurahman - paše. Bila je tipi čan primer starobalkanske arhitekture 19
ИН ,I, 343 A. Дероко, Народно неимарство , 2, Споменик САНУ, Београд, 1968.,20 21 Ј.Вујић, Путешествие по Сербији , 2, СКЗ, Београд, 1902.,178 22 Д.Миловановић, Ниш на раскрсници векова, Нишки зборник, 6, 53 20
23
sa svim ugodnostima - strogo simetri čnog tipa, sa velikim centralnim ulazom iznad koga je izbačena, na drvenim stubovima, divanhana i izvu čenom spratnom konstrukcijom. Pored ku će se nalazio hamam a u centralnom delu dvorišta šedrvan. Objekat je decembra 1920. kupio mesni komitet KPJ i Mesno sindikalno ve će za potrebe Radničkog doma Niša koji je u njemu bio smešten sve do 1.decembra 1928. kada je spaljen u podmetnutom požaru. 24 Ovo nisu bile jedine lepe cincarske kuće ali su značajne jer su svojom lepotom trajno obogatile duh Niša i uticale na gradjenje sli čnih objekata naročito posle oslobodjenja grada od Turaka 28.decembra 1878. Od tada pa do današnjih dana ku će Zaharije Statasa i Hristoduluovih biće utiskivane na razglednicama Niša i u istorijskim delima koja se bave ovim prostorima. Niški Cincari su često darovali i obnavljali pravoslavne hramove u okolini Niša. Najstariji spomenik te vrste nalazi se u selu Gornji Prosek, na spoljnom zidu hrama Sv.Nikole gde je na crvenkastoj ploči dimenzija 11x 10 cm napisano: '' Под.( подиже ) Панајот Фуста отац Тодор'' .25 Naročito je porodica Čohadžić ostala poznata po darivanju si ćevačkog manastira Vavedenja Sv. Bogorodice. Najpre nailazimo na Jevan đelje štampano u Austriji krajem XIX stoleća, dar Nikole S.Čohadžića. Ispred uvoda, višnjevim mastilom je zapisan sledeći tekst:'' За спомен души покојног нам оца Сотира Н . Чохаџића , из Ниша , подарио ово Еванђеље Манастиру Сићевачком 11. Августа 1886.г. у Сићеву – Никола С .Чохаџић , начелник среза нишког'' 26 . U istom manastiru je, povodom podizanja zvonare 1938., iznad
ulaznih vrata utisnuta bela mermerna plo ča dimenzija 45x35cm I na njoj uklesan slede ći tekst:''Ову су звонару подигли Сотир Н . Чохаџић , пензионер из Ниша , Вука и Миодраг Маринковић , инжињери из Београда''.27Osim ovih nije nam poznato da su sa čuvani još neki primeri iz prilično bogate zbirke donacija niških Cincara. Politič ki život
Odmah po oslobodjenju Niša od Turaka 1879. godine Cincari Niša, koji su dotle bili medju predvodnicima u borbi protiv Turaka, uzimaju aktivno u češće u političkom životu Niša. Karakteristično za Cincare je da su se veoma retko opredeljivali za politi čke struje koje nisu bile gradjanske i nacionalne profilisanosti Ve ć februara 1888. Liberalna stranka izdaje proglas kojim poziva gradjane Niša da glasaju za Nikolu- Kolu Raši ća28. U članstvu ove Stranke od Cincara su bili Djordje Blesides, apotekar i Stevan Sremac, profesor i književnik. Te godine je rodjen jedan od najpoznatijih niških Cincara u sferi politike – Sokrat Harisijades koga je prerana smrt 1924. omela da da pun doprinos radu Samostalne Radikalne Stranke . 29 Školovan u Beču i Rimu, dopunsko obrazovanje stekao je u Parizu gde je završio studije ekonomskih nauka. Inače, Sokrat Harisijades je sa ocem Mihajla Paligori ća, Todorom, bio kandidat za odbornika ispred koalicije Radikalne stranke i Samostalne Radikalne Stranke na izborima januara 1914.30 U daljem razvoju političkog života biće jedan drugom ideološki suprotstavljena dva predstavnika starih niških cincarskih porodica. Mihajlo Paligori ć je još u srednjoškolskim danima postao aktivista najpre SKOJ-a a potom i KPJ dok je Vladimir Čohadžić zauzimao visoko mesto u Jugoslovenskoj Radikalnoj Zajednici (JRZ). Shodno svom ubedjenju, Paligori ć stupa u Pasjačku četu Topličkog partizanskog odreda 11. marta 1942. godine zarobili su ga četnici Koste Pećanca kod sela Statova i na licu mesta streljali 31. Proglašen je za Narodnog heroja a danas jedan kej pored Niša nosi njegovo ime. 24
Организовани радник,Београд, 6.децембар 1928., чланак “ Паљевина Радничког дома у Нишу” П.В.Гагулић, У Сићевачкој клисури цркве и манастири, , Ниш,1979., 36 26 П.В.Гагулић, У Сићевачкој клисури…, 49-50 27 П.В.Гагулић, У Сићевачкој клисури…,44 25
28 29 30
ИАН- А- ЗП- I -2-7 Нишки гласник, 3.октобар 1924.
Предговор
Када смо 1999. године објавили прво издање књиге '' Цинцари Ниша'', која је уједно била и првенац издавачке деланоси нишке подру!нице "рпско# цинцарског друшва '' $уњина'', нисмо ни слуили у којој мери %е ова књи!ица изазваи реакције куурне јавноси Ниша и "рбије. &бјавена у малом ира!у, за ограничен број чиалаца, књига о Цинцарима Ниша је ускоро разграбена и појавила се логична пореба за новим издањем. (ачно пе година од првог издања )децембар 1999.* пишемо предговор за друго, умногоме допуњено издање књиге '' Цинцари Ниша''. Новина у овом издању су бројне илусрације и гра+икони, чиме је бино побошана визуелнос књиге, поом бројне екуалне допуне ново поглаве о учеш%у Цинцара Ниша у полиичком !ивоу Ниша, подаци о њи-овом учеш%у у оснивању ло!е ''Немања'' )19/.* и 02345 6783 ) 19:;.# 199;.* е бине допуне у поглавима Цинцари у уметности Ниша, Цинцари у трговини и Цинцари у здравству . Као и код првог издања, смарам да би било врло погрешно не набројаи оне Цинцаре који су, на било који начин, помогли у раду на овој књизи. (о су, пре сви-, мр <оран =ласкови%, )>еоград*, про+. др ?и-аило # Циша # @орAеви%, председник нишке подру!нице "рпско # цинцарског друшва B$уњинаB # )B"велосB* као и =еар Cованови%, про+есор +ранцуског језика у пензији. "вима њима се за-ваујем на пру!еној помо%и. D ово издање '' Цинцара Ниша'', баш као шо је био случај и са пре-одним, посве%ујем мојим родиеима .
E Нишу, децембра /FFG. године Небојша &зими%
1. Најстарији трагови насељавања Цинцара у Нишу и околним местима
Dако нема писани- доказа да су Ниш и околину прекосовске "рбије насеавали Цинцари, на основу распорсрањени- опонима и првог урског пописа сановнишва нишког краја из 1G9. године, сазнајемо не само да и- је било у 1H. веку ве% и много раније. На овај закучак упу%ују, пре свега, имена села Iласи )једно од чеси- имена за ову еничку групацију*, Jорњи и Kоњи >арбеш, >ербаово, Lауово, =унош, о чему %е касније бии више речи. &вде ваа нагласии да су многи исоричари чесо ерминолошки мешали два ениеа сличног имена и језикаM наиме, назив Iласи се кориси за Nромуне )Цинцаре* али и за Lумуне, шо је чесо извор многи- грешака. Dз пописа сановнишва из 1G9. године видимо да чак ни село Iласи није имало влашко сановнишво, шо само говори у прилог врдњи да су се у Iласи досееници асимиловали са домородачким сановнишвом. Dз ог периода познао је једино да су на мезри Jорња и Kоња "удена сановали Iласи и давали :FF аспри за годину дана Oамзи, сину Cусу+овом. 1 <а разлику од првог пописа сановнишва други, обавен 1H1;. године, даје попуно другачију слику. (ако сазнајемо да су се рајеини из села =опшнице/ расурили и да у њему !иве искучиво Iласи испуњавају%и своје обавезе од PFF аспри годишње. "иуација је иса на имару села Kоњи >арбеш и Qачине било 1: рајеина који
су се расурили а на њи-ово месо су дошли Iласи чије су годишње да!бине биле :FF аспри:. Dз исог пописа сазнајемо за данас ве% непознао село =унош а као влашка јавају се села "елчаницаG , "уповац, $иповницаH , Jорњи и Kоњи Комрен, Церје и друга. Dспуњавају%и своје рајеинске обавезе уредно и на време, Цинцари су сварали услове својим сународницима да преко <аплања доAу и населе се. (ако се процес насеавања у нишку регију насава све до краја 1;. и почека 1P. века. =опис сановнишва из 1H;G. године даје још неколико влашки- селаR Церје, Cеленковац;, Lадикина >ара, Црвени брег, "редогошна, >ердуј и Iла- P. E нишкој околини и данас посоје рагови Iла-а # Цинцара који су били сочари и који су напасали своја бројна сада док на "увој планини има подаака и изван опонимије. (ако су на плочи обновеног манасира св.Николе изнад =росека поред имена осали- киора и имена двојице Iла-аR =анајоа и (одора. Као шо се види из изнеи- чињеница, Цинцари на овом подручју нису новодошли сранци, ве% још један део ениеа који је сачињавао сановнике Ниша са околином.
/. Насељавање Ниша Цинцарима
<а веродосојно пра%ење процеса насеавања Nромуна )односно Цинцара* у крајеве "рбије, од =ришине до >еограда и дае, неоп-одно је скренуи па!њу на о окуда су они дошли. >аш због ога шо је много радова дао на ову ему, направи%емо краак преглед исорије цинцарски- сеоба. E свом капиалном делу BКаракерологија CугословенаB Iладимир Kворникови% даје скра%ени преглед цинцарски- сеоба, још од Lимске империје, из које наводимо следе%е подакеR BCугословени нису пошли рагом разни- германски- и монголски- племена које је пре ога прогуао грекоромански >алкан. &ни су не само енички и језично асимиловали саре заечене ромејске поданике, него су се развили и у др!авоворне народе, упушају%и се и са самом Iизанијом у борбу о полиичко и -риш%анско # цивилизаорно воAсво на >алкану. "ано на рубовима,
по
асимиловања
закону на
етничких
граничним
преламања
зонама
очувале
и
слабљења
су
се
групе
староседелаца )подвукао I. Kворникови%*... Cош дуго се помицао
ај ваганни влашки енички слој по балканским планинским висовима. <адр!авши свој романски језик и преапају%и се помало у Cугословене ) Kворникови% је под овим појмом подразумевао "рбе, обзиром да се ради о просорима које су они насеавали *, и су се Iласи враили прасарој +орми периодични- сочарскимиграција измеAу лењег кауна у брдима и !упног зимовалиша у
низини или приморју.B (опониме B?орлациB )Црни Iласи*, ?анагне делла ?орлацца )назив за Iелеби*, BLоманијаB, B"ари Iла-B, BKурмиорB и сличне Kворникови% спремно приписује оним Iласима који %е касније посаи # и осаи # познаи као Nромуни, ?акедонски Iласи или Цинцари. Dако чесо меша појмове "рбија и Cугославија, Kворникови% исправно приме%ује да BCугословени ни данас нису до краја преопили у се е саринце, нарочио не у Cу!ној "рбији. Као Nромуни, ?акедонски Iласи, Куцовласи, Цинцари, они су се одр!али до урске окупације, склонили се под мимикрију грчког имена и језика )само за јавносS*, и као акви ушли у наше вароши, где се у нашим данима последњи њи-ови осаци пословењују.B9 Kворникови% је успео и да нам да, поред овога, и краак геогра+ско # религијски освр на исорију Цинцара. &н ка!еR BКао преосали Lимани )NромуниS*, иако језично Lомани, они се, по ромејском визанијском кулурном инсику, прикучују Jрчима. =оследњи Lомани балканске Iизаније склањају се пред надирањем словенсва под грчке скуе. E (урској империји Jрчи су у!ивали нарочие привилегијеM свар је дакле имала и своју пракичну срану. Iе%ина, нарочио варошки-, Nромуна
прогласила се
оворено BJрчимаB иако су код ку%е говорили аромунски, цинцари, дакле један романски идиом... "амо урчење је била најве%а рекос меAу овим упорним ромејским православцима.B1F & упореби грчког језика код Цинцара
ово пиање је прецизно
обрадио новинар Lадован (омашеви% у свом ексу B=роклесво као -имнаB где пише о овој каракерисичној цинцарској навици следе%еR
BE ?оскопоу, на пример, ој ако напредној цинцарској оази на лу Nлбаније, у 1. веку, раширено је било грчко национално осе%ање. (о данас мо!е изгледаи чудно, али се да објаснии сасвим уверивим разлозима. =ре свега, насојање Цариградске паријаршије да на >алкану рашири -еленизам, преко упоребе грчког језика у цркви, које је меAу балканским словенима осајало без ве%ег одзива, код Цинцара је наилазило на сасвим плодно ле, јер је грчки језик код њи- био у упореби још од примања -риш%ансва. Tавише, код ве%ине Цинцара, погоово у градовима, грчки језик се био усалио и као језик кулурне и друшвене комуникације, док је маерњи цинцарски језик био мање # више упоребаван као језик ку%не и породичне иниме. E многим исоријским примерима поврAено је цинцарско с-ваање да се узвишене религиозне и +илозо+ске мисли не могу изразии BпросимB језицима као шо су српски, бугарски, албански, па и сам цинцарски, ве% искучиво грчким језикомB11. Цинцари почињу са сеобама средином 1. века, ачније после пада низа колонија, као шо су оне у Uлбасану, Кавају, Kрачу и "кадру, и други- велики- цинцарски- градова ога временаR ради се о градовима Jрамос )Jрамусе* и ?оскопо који је, у време шездесеи- година 1. века имао око осамдесе -иада сановника и, чак, P/ цркве S1/=рво своје рушење, скоро до емеа, ?оскопо је до!ивео 1P;9. године, због оворени- симпаија према Lусији шо Nли # паша (епелене, познаији као Nли # паша Cањински, не%е олерисаи. Kруги пу, 1/1. године, ?оскопое %е бии сравњено са земом због оворене подршке усаницима из Jрчке )из исог разлога, исе године, у нишкој врAави %е бии обешени
владика ?еленије, @орAе =опови%, свешеник и Цинцар са још пеорицом угледни- Нишлија о чему %е накнадно бии речи*. Tа је, дакле, иза опусошења преосало Цинцарима него да се, на оварним мазгама, са нешо спашеног злаа које %е им добро до%и где год да сану, оисну ду! речне колине ?ораве све до >еограда, да би се, опе, почели да спушају низ главне саобра%ајницеV <ема која је ве% пре-одно опусошена урско # черкеско # арнауским зверсвима очекује оне који %е је обраAиваиM градови су сведени на варошице а села на мале засеоке. & било каквом ду-овном !ивоу није могло бии говора јер је преило +изичко исребење православни- -риш%ана "рба . E оваквој сиуацији, заеченој после Iелике сеобе 1;9F., када се јава пореба за да-ом православа на овим просорима, јава се јак уицај грчке цркве на целом =олуосрву као својеврсан пандан полиици (урске. Носиоци -риш%анског православног !ивоа у Нишу, али не само у њему ве% у свим ве%им српским градовима ог доба, су малобројни грчко # цинцарски свешеници )+анариои*.1: Цинцари се јавају, још у најранијем периоду свог досеавања у Ниш, као изузено богаи и способни заналије, бакали, -анWије1G ако да седамдесеи- година 1. века беле!имо о!ивавање, а ве% крајем века и изузено сна!ан напредак нишке чаршије, пре свега за-ваују%и дугом периоду мира и укидањем огромни- ванредни- намеа за зидање врAаве, које је завршено 1PH;. године.1H Iе% у ом периоду досеавања у Ниш, Цинцари се меAусобно повезују, праве%и чиаве ма-але )BXибир # цинцар малаB, BЦинцар малаB* шо %е се нарочио добро видеи на Iинеровом плану из
1P. године. =оред ога шо су успели да заузму ве%и део данашњег ценра града ) око "аборне цркве, дела града познаог данас као B?аргерB све до !елезничке пруге*, Цинцари имају велику заслугу за акивирање Nрнау # пазара, некадашње ледине на којој %е, средином 1. века, изни%и покривена чаршија са преко соину ду%ана, прое!у%и се од (врAавског моса до -рама "веог Николе у =алилули. =рема аусријским и урским изворима ширење чаршије је више него очигледно крајем 1. века. Kо краја
1. века би%е
подигнуо /H -анова, 9 ка+ана, велики број ду%ана и магазаM после аусријско # урски- раова, добивши повону прилику, са разнисрана а нарочио уз ?ораву, поред Цинцара, долазе Jрци, Cевреји, па чак и ?аAари и Cермени.1; E
условима не мале конкуренције било је изузено
неоп-одно поседовање гоовог капиала који %е се уло!ии у дае развијање послова. EроAена рговачка +лексибилнос, иначе каракерисична за Цинцаре, прорадила је на време, ешко или никако не дозвоају%и рговцима "рбима да, евенуално, преузму послове. (и- година до%и %е до процваа рговине код онирговаца који нису имали јасно изра!ено национално осе%ање, или су га поискивали због пословни- обавеза. Као да није било доса сеченог имања, Цинцари почињу да раде на другој појединоси за њи-
изванредно
ва!ној
R
обезбеAивање
правовремени-
обавешења и посавања своји- уди, дакле Цинцара, амо где је о одговарало њи-овом пословном инересу. (ако ве% 1PHP. године рговци -риш%ани имају на нишком Aумруку свог конзула или, како су га (урци завали, BбазрAан # везилаB. (е године бера на ово
звање изда је (оми Консанинови%у, Цинцару.1P На овај начин, нишки рговци # Цинцари су имали ако не попуни а оно далеко прецизнији увид не само у своје рговање ве% и у опше разграњавање !иве рговачке везе шо је било од не мале ва!носи. E свом најве%ем напону %е, др!е%и пола нишке привреде, цинцарска нишка колонија доси%и велики успон# од средине 19. века до прве деценије /F. соле%а, када %е се појавии и нездрави односи у доада чврсој радицији, као шо %емо дае видеи. <а-ваују%и, пре свега, космополиски развијеном Нишу, од свимањина једино %е Цинцари насавии са губењем власиог идениеа у чему им је врло успешно кумовало преузимање грчки- обичаја, језика и, чеш%е, писма ако да %е се многи исориогра+и и енолози касније на%и у великој дилеми где се ради о Jрчима а где о Цинцарима. =роблем неачне идени+икације Цинцара јава се у првим пописима сановнишва Ниша из 19. века при чему је јасно уочив пад броја сановника цинцарске народноси R
Jодина
Eкупно
пописа сановника 1P. 1/F1
Jрци
Цинцари
#
#
19F.
19PP
1G1
/1
Упоредни списак бројности грко-цинцарског становништва
=опуно је јасно да је у Нишу 1P. године било на десеине Цинцара ) Oрисодулу и синови, $амбрини, Jуе, Kаде, Oарисијадеси , =алигори%и и други* али нам није позна разлог због кога се ни Jрци, ни Цинцри нису нашли на првом списку сановнишва. Како је други списак раAен у време пушања у проме !елезничке пруге Ниш# >еоград )1G.*, мо!е само да чуди још увек мали број Цинцара у Нишу чији број након шес година пада. & процесу асимилације и његовом описивању дао је свој удео још један Цинцар, ?и-аило (. =алигори%, у своме делу BUкономско # кулурна исорија НишаB где је записаноR B&ну улогу коју су Jрци и Цинцари одиграли у Нишу, они су је ве%ином одиграли и у осалим нашим месима. (ај се уицај огледа и у начину оп-оAења измеAу Нишлија, као и у самим именима Нишлија # "рба. BXирB је био ве% одома%ен израз )%ир Коса* и "рби узеше имена "оира%, ?и-ала% и др.B1 E наведеном пасусу из =алигори%евог дела приме%ујемо, поред са!ее и прецизне консаације о улози Цинцара, још нешоR он сам себе сврсава у "рбе ) B... и у осалим НNTD? месима.B*, веровано се више осе%ају%и "рбином него Цинцаром. N ако је он, који је писао о могао написаи а не осеии, мо!емо мислии како је ек било осалима чија јача срана није била изра!авање.
Kанас је Цинцара у Нишу доса, нарочио је порасао у годинама раним и пораним али је енички свесни- Цинцара изузено мало. =роцес асимилације још увек раје.
/.1. Лоцирање по махалама (градским четвртима
=ореба Цинцара да осану једни са другима у конаку чак и када нису у исом граду, није ни нова ни специ+ична за Ниш. Корени е поребе били су, у прво време, чисо религијско # енолошког каракераR на овај начин је цинцарски !ива, заједно са приспелим Jрчима, !елео да задр!и одсојање према (урцима, увек по-лепним на новац, а са друге сране, да одвоје себе од BпросогB и BнеукогB српског народа којег, чињеница је, нису превише пошовали али са којим су !ивели у апсолуном сагласју. <бог ога није чудо шо су, на почеку свог насеавања, Цинцари одабрали управо облас адашње ледине зване Nрнау # пазар око које се нико није оимао и у пределу од данашње Народне библиоеке на југу до зграде (оплане и "арог гроба, на северу. Касније %е се, управо на овом поезу, овории велики број радњи а !ив рговачки проме и после ослобоAења од (урака %е задр!аи све особине цинцарско # грчке рговине. Најзад, на овом поезу %е ни%и, углавном око данашње "аборне цркве, управо оне граAевине које %е обеле!ии градиесво Цинцара Ниша и осаи као зашини знак града )о ку%ама лекара <а-арија "ааса, касније превореној у Lаднички дом и ку%и OаWи @оке (одорови%а, каснијој ку%и Oрисодулуови- која %е, средином /F. века, уз сагласнос Nнасаса Oрисодулуа, адвокаа из >еограда и браа Николе Oрисодулуа, посаи Uногра+ски музеј, видеи у овој књизи поглаве B"поменичка осавшинаB*.
На Iинеровом плану града из 1P9. године, уочавају се две мале са каракерисичним називима Xибир # Цинцар мала19 и "агр # Цинцар мала/F која %е у рговачком смислу конролисаи средњи део =окривене чаршије, најве%и рговачки ценар урског Ниша. "ојанчеви% је врло прецизно и исправно примеио да је у Bсарој нишкој чаршији и -риш%анским ма-алама владао онај познаи саро # балкански и це-овски поредакR ма-але су најчеш%е биле распореAене према социјално # економској срукури и по врси занаски- занимања )као шо су нпр. абаWијска, ерзијска, пекарска ма-ала и сл.*, или по врси рговине којом су се бавиле породице које су и- насањивале. =ро+есија се у сарим чорбаWијским нишким породицама чесо наслеAивала са колена на коленоB/1. =овезанос грчко # цинцарски- чаршија са српским довеш%е, још за урске владавине, до узајамног мешања "рба, Цинцара и Jрка шо %е још више уврдии односе меAу овим породицама )(ако %е, на пример, велики број нишки- рговаца "рба насавии да сараAује на пословном плану са Николом Oрисодулом нарочио после његовог венчања са <орицом (одорови%, %ерком OаWи # @оке (одорови%а*. &сипање Цинцара из наведени- ма-ала започе%е непосредно пред ослобоAење од (урака 1P.Y9 године када богаији Цинцари, као Qо-аWи%и, граде ку%е бли!е Нишави и двору Књаза ?илана не би ли, и на ај начин, били бли!и оку владара и показали своје богасво које одиса није било ни мало, ни занемариво. Cер, само на просору од кне!евог двора, који се налазио иза данашњег -оела B=аркB до чесме књегиње Наалије )о је неки- пе минуа -ода, прим. Н.&.* налазила су се чак 9: ду%ана у власнишву 1/
лица и оR бра%а Nдрови%и имали су /H, Cован Коси% 11, ?и-аило (ерзибаши% 1F, бра%а Nдамушеви% и бра%а Cованови% по P, Cакуп ?уса+и% ;, Lиса >ојаWи% и (аско Lадојкови% по H, Jаврило "миани%#Cованови%, @орAе Lадојкови% и "пира Cови% по G ду%ана ид.//
Разгледница Ниша из !"#$ %асно је уочљив велики броој ду&ана са леве и десне стране 'отогра'ије
Kакле, до разбијања ма-алског насањивања је морало до%и, јер се ребало прилагодии налеима конкуренције која је, сваком годином све више, била ошрија. "а оваквом апсолуном дезоријенацијом логично је било касније асимиловање Цинцара и њи-ово посрбавање. Kанас, меAуим, још увек на просорима ови- двају мала !иве Цинцари насеени у другом аласу, по ослобоAењу Ниша, попуно изгубеног еничког идениеа.
На (интеровом плану Ниша из )*)$ године јасно је уочљива подела града на махале
/./. Ношња нишких Цинцара
Oеленизовани Цинцару су, у новоослобоAене крајеве "рбије и >алкана, донели са собом и врло специ+ичан начин одевања, код овдашњи- "рба при-ва%ен као Bзнак господсваB, који се, изнад свега, огледао у богаој ношњи која је реко када бивала неукрашена срмом и гајанима. "а развојем рговине, основне али не и једине Цинцарске деланоси, природно је дошло до обога%ивања саме оригиналне саробалканске оде%е елеменима из ве% заечене оде%е, слободно се мо!е ре%и урскеM меAусобни уицај ове две кулуре био је незаобилазан и крајње ну!ан. (а и аква врса ношње оса%е у делима пуописаца који су, нарочио по ослобоAењу од (урака 1P.Y9. године, пролазили кроз Ниш означена као Bсара нишка ношњаB, до е мере је оде%а грко # цинцарске колоније била усвојена./: (аква оде%а бива најчеш%е описана као обеле!је и каракерисика Ниша. (а ношња је била уједначена, и по ипу и по одликама, са урско # оријеналним кројевима и називима и са доса очуваниелеменаа саробалкански- уицаја./G D док је сара нишка варошка ношња, под налеом западноевропоске моде, нарочио мушка, посала подло!на промени, доле је сара !енска оде%а осала непромењена све до друге деценије /F. века. Код саринишки- есна+ # уди )чорбаWија, -анWија* до почека овога века могла се запазии саринска оде%а, донесена на ове просоре са доласком Цинцара. Zу су красили сарински поури, широке, убране чо-ане чакшире, човали +ермени, срма Wамадани, анке
мушке кошуе, изнад појаса, преко срука )Bдо под пазукеB* омоан свилени раболоз појас, преко кога је висио злани са-а синWир, док су на ногама носили беле вунене плеене чарапе до колена, са пус%илима )ки%анкама увезене* и урецке пуине )коване кондуре*. =овр- свега, на њима је обично долама или Wубе, крзном опочено, а на глави унус +ес # код млаAи- # или шубаре од ко!е и крзна, при вр-у зашиене и обично на-ерене мало на једну срану./H
[енска саринска ношња у Нишу је била нарочио кињаса и украшена срмом и зланом !ицом. Као и у мушкој, ако и у !енској сарој нишкој варошкој ношњи овај начин украшавања одела предсава један од осаака визанијски- кулурни уицаја чији су преносиоци били, углавном, Цинцари. Непосредно по ослобоAењу Ниша, упоредо са да-ом западноевропске моде која је у Ниш, заједно са !елезничком пругом и проглашавањем за званичну Bдругу пресоницу "рбијеB, дошла као донеа вером, могле су се још дуго година среси сарије !ене у саринској варошкој ношњи коју су чинилеR анка ланена кошуа дома%е израде, украшена везом на грудима и око рукаваM преко ње црвени јелек, девојачки и разнобојни јелеци сарији- !ена, ... =овр- свега, иму%није !ене, -аWике, облачиле су ка+ан или %урче, опшивено крзном. =реко +усана !ене су опасивале око срука лабаво везан кушак, свилен појас./;
"војевремено сведочење \еликса Каница, записано у време његове друге посее Нишу, изванредно осликава прилике у једној од познаији- цинцарски- нишки- породица непосредно пред ослобоAење од (урака, на изузеан начин пореде%и оно шо је видео 1;F. године, у првој посеи и у другој, окобра 19. године. =огледајмо ша он пишеR BКад сам у лео 1;F. године био у посеи најбогаијем нишком рговцу Николи Qо-аWији, !ене, које су у шареној цинцарској ношњи слу!иле ка+у, редом су ме с дубоким поклоном убиле у руку. Kанас је о друкчије. & ослобоAењу !ене од урске изолованоси и урски- обичаја сведоци не само њено појавивање у богаој и модерној оалеи на улици, ве% и њено присусво на концерима војне капеле, певачки- друшава и -орова...B/P
Начин одевања с краја !$столе&а
На руку одр!авању цинцарске, саробалканске ношње у Нишу ишла је и чињеница да су, углавном, планом, чо-ом, свиленим каницама и памуком рговали најчеш%е нишки
=а, ипак, време се није дало заусавии. >аш као шо су Цинцари,
измеAу
осалог,
својим
одевањем
допринели
обога%ивању слике Ниша, ако су, неминовно, чврсо се др!е%и радиције, морали да несану # бар када је оде%а у пиању # под налеом
западно # европске моде. Iреме %е показаи да %е
несанак саре цинцарске ношње са улица, у свари, сигнализираи почеак посрбивања једне од најмањи- енички- целина на >алкану а , сразмерно величини, најмо%није.
:. !елатности нишких Цинцара
"коро да нема народа који је , ако мали,
имао шири
дијапазон деланоси од Цинцара. &пше је познао да су Цинцари пре свега били сочари који су се, са оснивањем своји- главниценара а пре сви- ?оскопоа, врло успешно почели да баве рговином сваке врсе. Iременом је рговина посала главна деланос
ако да нема града у ?акедонији, "рбији, >осни и
Iојводини где нису предсавали окосницу балканске рговине. <а-ваују%и раном улагању у просвене деланоси , као шо су описмењавање и оснивање разни- инсиуција високог школсва , Цинцари су у сваком граду предсавали радо виAене уде. =исменос и познавање срани- језика # дакле, све оно шо је недосајало и "рбима и (урцима # чинило је Цинцаре свуда
поребним. (ако су Цинцари успешно развивши рговину били у сању да ула!у у развој уменоси а пре свега просвеиесва још у време (урака. =о !еи књаза ?илана &бренови%а, након ослобоAења од (урака у Ниш се премеша админисраивни ценар Кне!евине "рбије. E админисраивној пресоници долази до нагле либерализације и ошре рговачке конкуренције, нарочио оварањем пруге >еоград# Ниш.
(ако нишки Цинцари оварају
=рву акционарску шедионицу која %е касније бии попора \абрици за предење памука. Kубок раг су Цинцари осавили и у развоју нишке кулуре и здравсва о чему %е бии ре%и у наредним редовима.
:.1. "рговина и индустрија
Jлавна осовина око које је цинцарски енос, оком свог расеавања у градове "рбије, обезбезбеAивао себи свакодневни -леб, била је рговина # опе по узору на Jрке . Цинцари су чесо од малена били упу%ивани на рговину обзиром да се нису могли бавии основним начином привреAивања )сочарсво*, а имали су, олико неоп-одно и ра!ено, нарочио за време (урака, образовање и писменос. Iрло брзо су се, у неписменој "рбији, пели у рговачке висине као какве и данас памимо једног
?и-аила # ?ишу # Nнасасијеви%а, $азу =ачу, минисра +инансија у Краевини "рбији а у Нишу породице Qо-аWи%, Oрисодулу и Kеа. Iе% смо поменули да средином седамдесеи- година 1. века Цинцари полако, насеавају%и се, преузимају +инансијску влас над -риш%анским !ивем. (ако 1PHP. г. (ома Консанинови% добија звање конзула, безрAан # ве%ила, на нишком Aумруку. Dз ог времена =опови% беле!и да су Цинцари радо и чесо јамчили један за другог/. (ако су 1P:/. године Lиса, Kимо, Nанацко Cованови% и Коса ?арко јамчили за једног роAака да %е овај свој дуг ?уса # баши исплаии за ри године./9 Цинцари %е се много квалиеније организоваи крајем 1. века када почиње да запускује Ниш други алас њи-ови- придошли- земаака са, углавном, епирског ла. (ако се, у овом периоду, насеавају породице које %е, након пола века, предсаваи крем НишаR =алигори%и, =а-ани Qо-аWи%и )за које се зна да воде порекло из "ер+ице # "рбице*:F а, нешо касније, $амбрин, Oарисијадес и Oрисодуло да би, после ослобоAења Ниша од (урака, доселили се <иса и =анајо Kеа, и други који %е прославии име цинцарске рговине широм Uвропе. =анајо Kеа је, у осмој деценији 19. века, неприкосновено владао рговином ко!ама на >алкану, дакле у време када Цинцари др!е цели >еоград и пола српске кулуре. Eз о, породица Kеа %е оком своје доминације увек бии присуна у
свакодневном
!ивоу Ниша. Као илусрацију јаке цинцарске доминације ван Ниша, у "рбији, погледа%емо сање ?илошевог >еограда у коме су, дуго
времена, били неприкосновени господари београдске царшије управо ЦинцариR Dчко, Kана, @ерман, Jеоргијеви%, (оска, OаWи # (ома, Cован Куманди )који је одр!авао !иве рговачко # полиичке везе са Цинцарима Ниша*, Jуша BIеликиB, Kука =ешика, Oрисодуло )мисли се на Nнасаса, роAеног браа Николе Oрисодулуа*. (о су били, по =опови%евој врдњи, реко способни и чесии уди који су суверено одлучивали у својим пословима :1. =ерјаница Цинцара у Нишу, Никола Oрисодуло, почео је као писар код OаWи # @оке (одорови%а, српског рговца и необичне личноси којом %е се, надајмо се, посебно позабавии исра!ивчи нишки- сарина. Када се њи- двојица ороде )Никола %е о!ении <орицу (одорови%* почиње успон имена Oрисодулови-. Најпре %е Никола насавии да ради под +ирмом OаWи # @оке све до смри свога аса када, добро испекавши зана и осваривши пословне везе, мења име +ирме у BКомисионо # рговачку радњу # комисион Никола Oрисодулу и синови B.(е 1;. године =анајо Kеа, <иса Kеа, Cана% Каракочи% и Никола Qолека оварају +илијалу ко!арске радње коју, за време (урака, др!е у Nлексинцу :/. &ва радња %е 1;. године, после пуни- осамнаес година са седишем у Nлексинцу, следе%и законе рговине, бии премешена у "олун. Uво како овј прелаз бива оглашен у адашњим новинамаR BНашу ко!арску радњу, воAену у вароши Nлексинцу, под +ирмомR =анајо C.Kеа и другови, укинули смо. Lадње, пак, воAене до сада у Нишу и Негоину проду!авамо и у "олуну акову нову оварамо под овом +ирмомB.:: D док се =анајо Kеа спрема за "олун, његов бра <иса Kеа ве% увелико повезује Ниш са исочном "рбијом и њеним
рговцима # наравно, искучиво по цинцарској линији. (ако сазнајемо да су за Ниш, посредсвом <исе Kее, посали заинересовани бра%а Kини% и "еван Најданови% из Lгоине који су, преко бра%е Kее, 11. године нудили брашно из свог елекричног млина.:G &дма- по ослобоAењу од (урака, 1P9. године, иса радња =анајоа Kее и другова оглашава цењеним мушеријама првокласну робу из Nусро # Eгарске и (урске :H а радња Николе Oрисодулуа синови нуди разне врсе гајана и панајурско и природно сукно.:; (рговачко # комисиона радња Николе Oрисодулуо синови водила је изузено !иву рговину са =ироом, не !еле%и да прекине пословне везе које су рајале још под (урцима. (ако %е се, на обосрано задовосво, јавии сарадња измеAу ове радње и >ра%е "е+анови% којима %е рговачко # комисиона радња Никола Oрисодулу синови, само у једном наврау, испоручии у =иро 1FF комада американ # плана е!ине 1H; ока.:P (рговинско # комисиона радња Николе Oрисодулуа синови убрзо %е се засиии оваквим пословима и, мада и- никада не%е до краја укинуи, пред налеом банкарсва и ду-а једног новог времена у%и %е са делом свог капиала у оснивање Нишке акционарске шедионице )1G. године* о чему %е касније бии више речи. Ни породица Qо-аWи% није пресала са својим првобиним акивносима # закупом земе, који је нарочио био уносан за време (урака. Iе% 1/. године ова велика цинцарска породица има имовину у Iеликом Iропу, коју су обраAивали сеаци, заим неколико села, једно насее са педесе до шездесе купениЦигана и цело Jрадско пое крај Ниша, чиме се сврсавају у ред
најве%и- земопоседника које Ниш пами.: <а разлику од осалинишки- Цинцара, који, превас-одно, у својим насојањима среме ка северу и >еограду, Qо-аWи%и се чврсо др!е југа, после ослобоAења ,1P9. године окупују%и урске поседе. =ошо је Ниш са <аплањем ве% посао мали за њи-ову инересну с+еру, "оира% Qо-аWи%, рговац, посаје господар села >униброда код $есковца, чији- је осам дома%инсава, према решењу аграрне комисије, ребало да му плаи ;/GF гроша чаршијски-.:9 =а ипак, и поред изузено великог +инансијског поенцијала којим су у Нишу располагали Цинцари, услед великог прилива конкуренски- +ирми, јава се пореба за још чврш%им повезивањем. Iише није било довоно ни сановање у исој ма-али или делу града, па ни родбинска повезанос. Корисе%и повонос шо се, у годинама после ослобоAења на северу "рбије оварају велике банке као меод удру!ивања, нишки Цинцари %е основаи
/H.новембра
1G.
године
Нишку
акционарску
шедионицу. &вај новчани завод није добио своје име случајно. E !еи да искорисе добар глас адашњи- окру!ни- шедионица, оснивачи дају овај назив, иако је ова била акционарска банка са упла%еним
капиалом
преко
продаје
власии-
акција.GF
=редседник управног одбора био је Nила &количањи )иначе +армацеу* а чланови су билиR @ока ".Неши%, угледни нишки рговац, N.Oармијадис, Kим.Николи%, Dлија ?илеи%, Kимирије C.Коци%, Карло ?аерни, Никола C.Cаренди, "е+ан (.Oрисодуло, N.=ечакови% и ?и-аило O.Неши%. =осле чеири године рада Нишка акционарска шедионица је, крајем 1. године, ималаR главницу /HF.FFF, улоге на шедњу
1/F.99, меничне зајмове :H1.;GG, доби за резервни +онд 1/H;, доби за поделу акционарима /1.HFF, а на сваку акцију по G,:F динара шо износи 11] дивиденде испла%ене 1, у сребру а /, у злау. =редседник управног одбора је, овога пуа, био @ока ".Неши%.G1 Iе% на скупшини акционара 19G. године, њи- HH је депоновало 1/;H акција. Највише су депоновалиR Oајм Oазан PH акција са H гласова, Kимирије Cаренди и =анајо Kеа са по HF акција.G/ "а оваквим капиалом, акционари окупени око Нишке акционарске шедионице су, након десе година њеног посојања, били изузено добро обезбеAени ако да у ом периоду почиње размишање о озбинијем улагању у непокрену имовину. Iе% 19F/. године, Нишка акционарска шедионица, смешена у садашњој згради "им+онијског оркесра, има непокрено имање у вредноси од GH.P1 динар.G: На овом месу реба нагласии је руководсво Нишке акционарске шедионице чинило камен емеац прве масонске ло!е у Нишу под називом
''Немања'' која је основана 19/.
годинеGG. @ока ". Неши% је био њен први сарешина док се , као чланови '' Немање '', помињу Карло ?аерни , "еван "ремац и Nила &количањиGH.
"еван "ремац про+есор, књи!евник и&снивач ло!е '' Немања '' Непресано ргују%и са родном грудом, Nлбанијом, Jрчком и >угарском, неколицина угледни- нишки- рговаца, иначе чланова управног одбора Tедионице, %е се огрешии о закон Краевине "рбије и њене инересе. <абеле!ен је случај 19;. године када су нишки рговци, послом бораве%и у "олуну # а и ради обиласка родбине, родбине, одр!авали пословне пословне везе са >угарском >угарском и о у ренуцима ренуцима изузено заошрени- сукоба измеAу "рбије и >угарске. &бзиром да %е се акво понашање поновии, генерални конзул "рбије у "олуну је 19F;. 19F;. године осудио њи-ово понашање исичу%и да B>ра%а Iаско асковви%, и%, бра% ра%а
"а ан нков кови%, Kими имир рије ије "акир акирал али, и, Никол иколаа
Oрисодулу и синови, Nрисоел Oарисијадес # ргују%и са "олуном и преко "олуна # одр!авају везе са бугарским комисионарима у "олуну, а заобилазе српскеB па је ра!ио Bда се они због непариоског др!ања опоменуB.G;
Није било разумевања за чувени цинцарски нагон за добром зарадом који, једносавно, није признавао полиичке границе, баш као шо је био случај средином 19. века када су нишки Цинцари рговали и са "рбијом и са =еш =ешом ом.. Cош Cош мање мање је дои доичн чни и конз конзул ул имао имао разу разуме мева вања ња за Николу Oрисодулуа смарају%и да његово чувено, родоубем доказано презиме, на себи не сме имаи мре. =рон =рониц ици иво во пре прере реса сају ју%и %и могу могу%н %нос оси и за да дае е улаг улагањ ањее капи капиа ала ла,, акци акцион онари ари Нишк Нишкее акцион акционарс арске ке шед шедион иониц ицее ула! ула!уу вели велики ки део део св свог ог капи капиа ала ла у нови новину ну зван звануу =ред =редио иони ница ца паму памука ка Нишк Нишкее акци акцион онар арск скее шед шедио иони нице це,, прве прве пред предио иони нице це паму памука ка у "рбији.GP (о је био изванредно велики залогај за скромну шедионицу, им пре шо су за нешо слично овоме биле заин заине ере ресо сова ван не и +ирме ирме из инос иноср ран анс сва ва,, увиA увиAај ајуу%и добар обар пословни поез . Iе% 191F 191F.. године, на седници Народне Народне скупшине "рбије Bпрочиан је ре+ера Dндусријске секције по молби Нишке акционарске шедионице, која моли да јој се издејсвује повласица за предење сировог памука и кање разни- памушниканина и планаB.G На исој седници је одлучено да се за-еву реб ребаа делим елимич ично но удов удово ои ии и Bа ра! ра!ен еноо зем емише ише се мо! мо!е усупии бесплано само ако га буде билоBG9. (ако је =редионица паму памука ка поче почела ла да ради ради,, као као прва прва у "рби "рбији ји,, под под руко руково водс дсв вом ом N.Nбеншоама, иначе члана управног одбора Tедионице, који је посавен за надзорника \абрике.HF =редионица %е радии релаивно добро, углавном ула!у%и Bу граAевинске објеке и машине ако да је њи-ова вреднос, само 191:. године, пове%ана за ;.1;H динараB H1 а пред почеак =рвог
све св еско скогг раа раа =ред =редион иониц ицаа је запо запош шав авал алаа прек прекоо 1FF 1FF радн радник ика, а, имала је ;FFF вреена и производила је годишње око HF.FFF пакеа енглеског памука од по 1F +уни.H/ Nли ве% по завршеку =рвог "веског раа, =редионица није више могла да ради услед рајног онес онеспо посо соббав авањ ањаа чак чак PH] њениени- кап капац аци ие еа, а, за разли азлику ку од нишки- конкуренски- +ирми које су прошле са много мањим оше%ењима. Нишки ишки угле угледн дни и рго рговвци цин цинца цар рског ског порек орекла ла узели зели су акивно учеш%е у доброворним акцијама. Најчеш%е се јавају као донаори Недено празничне рговачке школе као шо је био случај . јануара 19:/. 19:/. (ада су у касу ове школе дали своје прилоге прилоге следе%и Цинцари R +ирма =анајо Kеа и другови /HF динара, =еар I. Нику, рговац, 1FF дин., "оир Qо-аWи% ,;F дин. и Коса Kада 1F динара.H: Нишка (рговачка &младина, која је организовала забаве овога ипа, изненада је 19:;. дошла до велике донацијеR 1:. јануара је умро један од оснивача Tколе ?анојло =. Kеа који је Bза Bза !иво !ивоа а св свог огаа имао имао !иво иво ине инере ресо сова вање ње за рад рад и на напр пред едак ак Нишке (рговачке &младине^којој је од првог дана њеног посанка намењ амењен енаа улога лога да буди уди и разв развиј ијаа про+ про+ес есио иона налн лнуу св свес ес код привредника и оспособава подмладак за бои !ивоB . <бог ога, да би убав покојника према (рговачкој омладини овековечили Bпородица пок. Kее, попу примера велики- добровора Нишке (рговачке &младине, уписала је покојног манојла са улогом од 1F.F 1F.FF FF дин. дин. за Iели Iелико когг добр добро ово вора ра +онд +ондаа Нишк Нишкее (рго (ргова вачк чкее &младинеBHG. <а Нишку рговачку школу везано је
име "окраа
Oарисијадеса који је, све до своје преране смри 19/G. године, у њој
предавао полиичку економију. =рава и рговачку школу завршио је у =аризу, +инансијске науке у >ерлину. Cедан је од оснивача Нишке Nкционарске шедионице, и +ранцуског и енглеског клуба. <адњи посао који је +ирма Oарисијадес имала за његовог !ивоа била је продаја B шпириуса ра+инираног и денаурисаног, производња =рве босанске +абрике шпириа из >рчка ... продаја на велико и на малоB.HHНедуго заим, +ирма породице Oарисијадес %е огласии почеак продаје правог солунског ралука, поново Bна ангро и деаBH;. Најве%и пословни поез ове +ирме био је оснивање Нишког индусријског пиварског друшва НИШАВАЦ и продаја његови- акција.HP E овом послу се, поред Oарисијадесови-, сре%емо са још једним познаим именом нишке рговине (одором ". =алигори%ем.
=ознае нишке Цинцарске рговачке
породице Qо-аWи%, =а-ани и Oрисодуло почињу да губе свој ранији искучиво рговачки глас акивније се укучују%и у полиички !иво "рбије. E полиичком !ивоу Ниша све је акивнији ?и-ајло (. =алигори%, изданак рговачке породице која је граAансву Ниша својевремено нудила Bбрашна усојаног за сва могу%а есаM коњака грчког и +ранцуског M сира раписа из млекарске задруге I. TиеговачкеM разне
бонбоне, чоколадеM
калодон B_убичицаB, помада, разни сапуни за лице, руке и прање рубаBH . Dса колонијално балканска радња "пире =алигори%а и синова годину дана касније оглашава продају великог избора сира и рибаH9 . Dницијаивом Нишког (рговачког Eдру!ења, инвесициони зајам од P ] уписују бројни рговци а меAу њима , од Цинцара, Коса Kада /FFF динара и Kимирије Qакаридис 1FFF динара.;F
Iременом, +инансијска снага нишки- Цинцара слаби услед јачања уицаја рговаца "рба. =реднос коју су Цинцари имали у кулурном и +инансијском погледу би%е до Kругог "веског раа скоро понишена и сведена на заборав. Нишки Цинцари %е делии судбину своји- сународника у деценијама које следе, све чеш%е изло!ени процесу посрбивања.
:./. Просветитељство и свештенство
Као и у свим градовима "рбије урског доба ако је и у Нишу свешенсво било нераздеиво од просвеиесва. E почеку се веома ешке долазило до књига писани- на славјеносербском и грчком им пре шо су власи прогониле писмене уде. Никад није у-ва%ен први нама познаи преносилац књига у "рбију, (ома Консанинови%, пореклом Цинцар који је био конзул нишког Aумрука.;1 & њему, на !алос, нема више подаака осим оне да је његов унук ?ладен Консанинови%, у борбама које су пре-одиле ослобоAењу Ниша, налазио пуа и начина да поверива докумена и
обавешења
о
урској
војсци
доури
српским
војним
сарешинама преко +роновске линије.;/ Iе% у ре%ој деценији 19. века посојала је у Нишу поред српске и зв. BгрчкаB школа која је била организована за поребе грчке и цинцарске деце. =о Cовану O.Iасиеви%у насава и организација ове школе била је Bна висиниB док су издр!авање учиеа помагали рговци Jрци и Цинцари.;: &вој школи је у набавци учила знано помогла Комисионо # шпедиерска ку%а Николе Oрисодулуа из Ниша која се Bније водила искучиво својим маеријалним инересима ве% је у оквиру свог пословања извршавала и одреAене задаке у националној пропаганди јер је годинама преносила из "рбије )мисли се на ада ослобоAени део "рбије, Н.&.* књиге за српске школе у Cугоисочној "рбијиB.;G &сало је записано да је један од први- незванични- учиеа у Нишу био Aакон а касније и епископ нишки Jригорије а после њега
извесни поп # =еар BЦинцаринB који је подучавао познаог нишког учиеа Nанасија =ерови%а # (асу.;H Најпознаији и дуго времена једини нишки учие у каснијем периоду био је Цинцар "пиридон Cованови% који у Ниш долази из Qакова око 1:F. године. D поред повремени- одлазака ван Ниша )Iелес у два навраа* овај велики ре+ормаор нишког школсва је осавио за собом дубок раг који су следили каснији нишки учиеи. "пиридон Cованови% је дуго времена !ивео у ку%и Николе Oрисодулуа на чију адресу су сизале књиге из Jрчке и >угарске. Нишлије су брзо заволеле овог преданог учиеа који није правио разлику меAу школама ако да су му са пуовања нереко доносили скупоцене поклоне. <а узвра, Cованови% је успео да се избори за помо% владике нишког око набавке књига које је преко рговца ?анојла "еванови%а слао како >еоградски мирополи ако и кнез ?илош &бренови%.;; "пиридон Cованови% је организовао насаву ако шо је имао још два помо%ника који су се уз њега спремали за посао учиеа. Cедан од и- помо%ника )BКал+еB* био је Nанасије =ерови%, касније познаи учие (аса. "пиридон Cованови% је умро у Нишу 1HH. или 1H;. године.;P Када је 1;1. године изгорела школска зграда која је била подигнуа 1G:. по заповеси владике Iенедика покренуо је пиање нове школске зграде. (ако је подигнуа нова школска зграда у Цинцар ма-али која је имала два спраа и била недалеко од "аборне цркве. Када сручна комисија први пу уAе у ову школу 1H. надзорник %е изнеи мишење да школа не испуњује услове јер је склона паду.; (ада %е "оира% Ц. Николи% усупии на одреAено време своју ку%у за поребе школе која је овако радила од
1H. # 19. корисе%и ку%е @орAа ?аринкови%а, =ере Iасиеви%а, OаWи # ?ијалкови%а и Qо-аWи%а а мо!да и још неке.;9 На основу свега изнеог мо!е се закучии да су у просвеи Ниша Цинцари одиграли бину улогу. Tо се свешенсва иче, врло је мало подаака о онима цинцарског порекла. >ез сумње је да су они били у оној сруји +анарјоа које је посавала Цариградска паријаршија ради даег ширења грко+илсва. &сим попа =ера Цинцарина ког смо ве% поменули, познао је да су епископи Jлигорије и његов наследник на епископској соли%и Iенедик `` били Цинцари.PF (акоAе посоје индиције да је владика ?еленије, који је обешен 1/1. године у нишкој врAави, био Цинцар баш као и свешеник који је са њим обешен @орAе =опови%. &ву могу%нос покрепује чињеница да је српски !ива чесо Цинцаре смарао JрцимаP1 због упоребе грчког језика. Nли, ово је само могу%нос коју реба при-ваии са резервом. =о ослобоAењу Ниша од (урака провалио је набујали српски национализам. =оред осалог нишки "рби су !елели да слушају лиургију на црквенословенском умесо доадашњег грчког у чему им је Цариградска паријаршија изашла у сусре. Наравно, било је доса Jрка и Цинцара који нису могли да при-вае овако наглу промену. E сваком случају верски !иво Цинцара је очуван у оној мери у којој су се сами залагали. (ако су виAенији Цинцари подизали капеле у оквиру ку%е о чему је деанији запис осавио проа =еар I.Jагули%R B=осојале су и капеле поједини- иму%нији- граAана. (ако је имао капелу у својој ку%и у улици
данас Kечанској Jрк
Oрисодул.P/ &на је била осве%ена, просрана и слу!ила је за вршење богослу!ењаM срушена је заједно са ку%ом 19GG. године приликом бомбардовања Ниша од сране <ападни- савезника. E њој се налазио и Jрадски народни музеј. Kруга капела налазила се у ку%и др. <а-арија "ааса у данашњој улици "ојана Новакови%а где се налазио Lаднички дом. D ова капела је изгорела заједно са ку%ом 1.децембра 19/. годинеB.P: Нишки Цинцари јавају се и као донаори поједини- цркава. =ородица Kеа се помиње као на мраморној плочи посавеној на самом улазу у цркву "в. Николе као један од дародаваца. Cош један -рам посве%ен "веом Николи, овога пуа у селу Jорњем =росеку, беле!и даривање Цинцара =анајоа \усе. На споном зиду, десно од улазни- враа, уиснуа је плоча од црвенкасог камена димензија 11 a 1F цм на којој пише +, =од.)поди!е* =анајо \уса оац (одор, PG. E манасиру Iаведења "в. >огородице, изнад улазни- враа звонаре која је подигнуа 19:., налази се напис на белој мермерној плочи димензија GH a :H цм. D на њој је уклесан следе%и ексR , &ву су звонару подигли "оир Н. Qо-аWи%, пензионер из Ниша, Iука и ?иодраг ?аринкови%, ин!ињери из >еограда, PH. Cош једна донација је везана за презиме Qо-аWи%а и она је најсарија за сада и најсарија ове врсе када је у пиању ова нишка породица. ?анасир Iаведења "в. >огородице у својој збирци чува јеванAее
шампано
у
, г раAе
Iијеније, у
шампарији
?е-иарисов. На чисом лису с леве сране , испред , "казаније, , записано је вишњевим масилом рукописноR, < а спомен души покојног нам оца "оира Н. Qо-аWи%а, бив. из Ниша, подарио ово
UванAее ?анасиру "и%евачком 11. Nвгуса 1;. у "и%еву Никола ". Qо-аWи%, начелник среза нишког, P;. =оред наведени-, јава се и "окра Oарисијадес који бино доприноси , измеAу осалог, развику верског !ивоа у Нишу. &н , у сарадњи са епископом нишким Kосиејем сараAује на прослави годишњице ?иланског едика а из исог извора сазнајемо да је изградња цркве у Kрагињању његово дело.PP E Црквеноопшински саве је, /G. априла 19:/. , изабран "оир Н.Qо-аWи%P док је чеири године раније за уора "аборног -рама изабран Kрагуин Кра!и% , један од чланова познае цинцарске рговачке породице из $есковца.P9 E Нишу данас !иви и ради познаа свешеничка породица Цинцареви%.
:.:. Нишки Цинцари у култури
=осле рговине и индусрије које су, као шо смо ве% видели, биле основ Цинцарске деланоси не само у Нишу и "рбији ве% у свим месима где су се заекли, велики је значај који је ова еничка групација
осавила
у
српској
уменоси.
Lасере%ени
од
+инансијски- обавеза, уменици цинцарског порекла су били изузено плодни у гранама свог деловања. (ако у књи!евноси бино одскачу Nлакабијад Нуша, алијас >ранислав Нуши%, Cован "ерија =опови%, "еван "ремац а у новије време Никола Цинцар
=опоски."војим богаим опусом из исорије српске средњевековне књи!евноси и сликарсва овој групи се придру!ује академик Nлександар Kероко док се у позоришној уменоси исичу (ашко Начи% и &лга "пиридонови%. Tирок је дијапазон кулурне осавшине Цинцара у Нишу, нарочио у 19. веку када предсавају једини -риш%ански народ који је успевао да изаAе на крај са (урцима, пре свега за-ваују%и свом богасву. (ако се слободно мо!е ре%и да су нишки Цинцари подигли уменос у Нишу и одр!али је довоно дуго да би је при-ваили "рби почеком /F. века. :.:.1. #њи$евност
Ниш је крајем 19. и почеком /F. века , са развојем рговине, посао права књи!евна мека југа "рбије. (у су, због обиа ема из свакодневног !ивоа, чесо боравили списаеи сви- срука. <бог ога није необично шо је својим делом Ниш овековечио "еван "ремац, про+есор у новооснованој
Jимназији B Кра ?илан
=рвиB. Kруги познаи Цинцар је ?и-ајло (одора =алигори% )>аушинац, 191;. # 11.F:.19G/, "аовац*. =ошо је завршио =равни +акуле био је про+есор Kр!авне рговачке академије у Нишу и један од познаији- комуниса. E свом првом раду BCезик Ниша у "ремчевим делимаBF !есоко је напао вулгаризовање нишког језика у "ремчевим делима смарају%и да је писање им језиком далеко од књи!евноси. E својим каснијим чланцима
B=ечалбар ?илојеB1 и BTа је +ашизамVB/ =алигори% је насупао са искучиво идеолошки- позиција. Круна његовог рада је BUкономско # кулурна исорија НишаB )први део 19:P.* која је послу!ила бројним исоричарима као незаобилазна граAа за исорију овог поднеба. =очеак Kругог "веског раа је омео изла!ење другог дела ове књиге."-одно свом убеAењу, =алигори% супа у =асјачку чеу (опличког паризанског одреда.11. мара 19G/. године заробили су га ченици Косе =е%анца код села "аова и на лицу меса среали.=роглашен је за Народног -ероја а данас један кеј поред Ниша носи његово име.
Cедан од последњи-
књи!евни- сваралаца сарије
генерације је публициса и борац за права Цинцара Oриса "поа који је био сарадник више меAународни- часописа увек пишу%и о Цинцарима. >ио је један од учесника првог конгреса Nромуна у ?ајн-ајму )Немачка* 19H. и \рајбругу наредне године. >огаа збирка необјавени- рукописа Oрисе "пое налази се у
власнишву његовог сина чекају%и да једнога дана и делимично буде објавена. Након оснивања "рпско # Цинцарског друшва ''$уњина'' са седишем у >еограду, у Нишу долази до оснивања његове подру!нице. На челу иницијаивног одбора је про+.др ?и-аило @орAеви%# Циша коме у раду пома!у =еар Cованови%, про+есор +ранцуског језика и Небојша &зими%, про+есор исорије. '' $уњина'' у Нишу покре%е издавачку деланос . Eз несебичну +инансијску
помо%
про+.др
?и-аила#
Цише
@орAеви%а,
објавени су следе%и наслови R '' Цинцари Ниша '' Небојше &зими%а ) 1999.* као и збирке песама младе нишке песникиње Крисине K. ?аруши% '' злазак из љуштуре '' ) /FFF.* и '' (ечити путник '' ) /FFG.*.Nко се има у виду да се ради о младом ауору који је обе%авао ве% првом књигом, јасно је да се издавачка деланос нишке ''$уњине'' везује за пра%ење и неговање младиауора.
%.%.&. По'оришна уметност
=ошо су успели да обезбеде егзисенцију себи и својим поомцима, нишки Цинцари једновремено почињу са акивнијим деловањем у кулурном !ивоу града. Dсина, у овој њи-овој акивноси нису били олико засупени као у рговини али је онај образованији слој е!ио ка квалинијем личном усавршавању. =о свом много касније изгубеном обичају, Цинцари су се увек окупали око маице па ако и у случају +ормирања позоришне дру!ине B"еван "инAели%B коју су идејно предводила два Цинцара # обојица про+есори адашње BJимназије Краа ?илана `B, данашње гимназије B"еван "ремацB # и оба уменикаR "еван Никши% # $ала, сликар и про+есор ликовног и "еван "ремац # књи!евник и про+есор српског језика. : =ридру!ује им се колега, про+есор "пира Калик, који %е са Oенри-ом $илером, ?илорадом =ерови%ем, учиеем из села "и%ево и пуују%им глумцем ?и-аилом
Kини%ем,
бии
оснивач
=озоришне
дру!ине
B"инAели%B 11.мара 1P. године.G Како наглашава =ерови%, Bс обзиром да су припреме извршене раније, "инAели% је исога дана почео са радом BH. "еван "ремац, не !еле%и да иша ризикује, за оварање позориша посава драму B"рпски ајдуциB још једног Цинцара # Cована "ерије =опови%а. D ако, док "еван Никши% # $ала брине о косимима и сценогра+ији, чесо је власоручно праве%и, "еван "ремац почиње да пише за позорише а "пира Калик, подр!аван бројним цинцарским породицама брине о +инансијама, позорише добија
и своју прву звезду која %е, случајно или не, бии Цинцарка. Lади се о младој глумици Nнки \рансинели о којој новине пишу следе%еRB...Ниш има глумицу # певачицу, која има школе, и гласа, и осе%аја, певачицу, која би била дика коме позоришу европског запада...JоспоAица \рансинели је врло добра глумица, пуна гипкоси и лепи- покреа на позорници а зна увек добро своју улогу, о чему нас је уверила у свакој досадањој предсави, е је она свакако за наше позорише дупло кориснаB.; Nнка \рансинели је глумила још крако времена а онда јој се губи сваки даи раг ако да бли!и- подаака о њој немамо. &нога рена када "евана "ремца почне да болес обара у креве, почиње један од многи- распада овог позориша. (ако се, први- година овог века, дешава да, бар шо се иче оснивача, сви пома!у колико могу позорише# нарочио "ремац# али се више не везују за ову све сабилнију усанову која је успела да за себе ве!е велики број млади- Нишлија. Цинцари +инансијски подр!авају оснивање и разграњавање позоришне дру!ине у позорише и све чеш%е неки Цинцар бива члан &дбора позориша, као шо је о био случај са "пиром Каликом, па и Iојом Цинцар # ?аркови%ем, председником првосепеног суда у Нишу о коме немамо више подаака.P "а почеком двадесеог века и индусријализације Ниша, која је подразумевала велики број уди који %е се уковии у Нишу, насупа неумини процес асимилације ако да Цинцари, иако никада до краја поиснуи у позадину збивања, губе своје националне одлике. Eслед пораса конкуренције дојучерашње мецене позориша сада се боре за опсанак ако да долази до
привременог кидања веза на релацији Цинцари # позорише. Nли и оно шо су Цинцари дали Нишу кроз призму Народног позориша није нимало занемариво, чак се мо!е посавии као задаак долазе%им генерацијама.
%.%.% Ликовна уметност
D поред незавидног поло!аја у коме се налазила ликовна уменос у време урске владавине, и поред сви- могу%и- забрана, јачањем економске мо%и нишки- рговаца и њи-овим све бројнијим рговачким односима са =ешом и >ечом, долази до попушања наменуи- сега. "леде%и западноевропски манир порреисања као видиве демонсрације богасва и економске мо%и, цинцарски рговац Никола Oрисодуло наручује порре 1H:. године од бечког сликара Cо-ана \ранкенбергера. (ако је Oрисодулуов
порре
био
заправо
прво
сликарско
дело
направено у доба урске владавине које се налазило у дому неког Нишлије. "леде%и пример свог сународника рговац Kимирије Qо-аWи% кориси боравак Косе Cанкови%а 1P/. године и наручује од њега порре. & Коси Cанкови%у се врло мало зна осим да је био из >анаа као и да је био осредњи порреиса. =орре Kимирија Qо-аWи%а ураAен је у реалисичком маниру, са +есом на глави али у европској ношњи чија је +ункција поенцирање мо%и и уицаја наруциоца.9 &бе слике чувају се у депоу Народног музеја у Нишу.
.имитрије /оха0и&
"вој допринос развоју ликовне уменоси у Нишу и његовој околини дао је +рескосликар @орAи Cоко <огра+ски коме је Ниш био ек саница у последњој деценији 19. века. LоAен у Jалнику 1;/. године, @орAи Cоко <огра+ски у својој ридесе ре%ој години !ивоа 19H. осликава иконосас цркве у селу &рану надомак Ниша а ве% ри године касније, 19.г., при-ваа се да, заједно са нишким сликаром ?илуином ?аркови%ем , осликава цркву "вее =еке која се налази на самом улазу у "и%евачку клисуру 9F. =о завршеном послу, ве% нарушеног здрава, при-ваа попуно !ивописање цркве а Nзбресници, селу недалеко од Ниша. =осао завршава ве% 19FH. године да би се 19FP. године иконописао иконе у
цркви у селу >елајнацу. Круна његовог сваралашва је !ивописање +ресака у нишкој "аборној цркви уочи самог почека =рвог свеског раа 191G.године. <анимиво је да је сама "аборна црква дело Цинцара Nндрије Kамјанова из Iелеса који је градио и цркву у "медереву 91.
1аборна црква у Нишу2 дело 3ндрије .амјанова
"кромног уменичког дара, @орAи Cоко <огра+ски је давао ликове свеаца превише свеовно, из чега се да закучии да је његово сликарско образовање било изузено сиромашно. Dако је академик Nлександар Kероко његов рад оценио као Bпресликавање свакодневицеB, не мо!е се и не сме пренебре%и чињеница да је @орAи Cоко <огра+ски својим каквим # аквим делом дао печа нишком =равославу у ек ослобоAеном Нишу.
%.%.. )поменичка оставштина
=ред крај 1. и почеком 19. века у југоисочној "рбији долази до сна!ног уицаја саробалканске кулуре шо се огледа, пре свега, у ар-иекури не само Ниша, ве% и осали- градова којима су ек приспели Jрчи и Цинцари уда-нули ду- сачуване радиције. (ако се, као реки примерци осавшине овог ипа, јавају следе%а споменичка здањаR у Iрању =ашини конаци )зграде -аремлука и серамлука*, у $есковцу ку%а Kимиријеви%а и Tоп#@оки%а, у Нишу ку%е R Oрисодулуови- и <а-арија "ааса, као и ку%а "амболијски-, у =ироу конак ?алог # Lисе и ку%а B>ела мачкаB и у Nлексинцу зграда ?узеја9/. Ку%е нишки- Цинцара <а-арија "ааса и Oрисодулуовиделиле су ису судбину. =од налеом полиички- сраси , ку%а <а-арија "ааса, преворена у Lаднички дом, бива спаена 1. децембра 19/. док
је чардаклија Oрисодулуови- 19GG. године
срушена дирекним погоком авионске бомбе. (ада је у њој био смешен Dсоријско# еногра+ски музеј. #у*а +ристодулуових
Ку%а је, најпре, била власнишво нишког "рбина OаWи @оке (одорови%а, познаог рговца. &са%е забеле!ено да је OаWи @ока (одорови% осавио ку%у своме зеу )с обзиром да није имао мушког порода* и ораку Николи Oрисодулу који %е средином и крајем 19.
века основаи и водии једну од јачи- балкански- рговина под +ирмом BOрисодулу и синовиB9:. Ку%а
Oрисодулуови-
је,
по
својим
споменичким
вредносима, предсавала Bнајрепрезенаивнију српску ку%у урског Ниша, која је по богасву ар-иекуре надмашивала и ку%е богаи- (уракаB9G док је Nлександар Kероко исакао да Bније чак заосајала иза конака кнеза ?илоша у Крагујевцу и >еоградуB.9H >ила је асимеричног ипа, са великим ремом у призему, и доксаом на спрау и изузено богао изрезбареним аваницама и субовима на рему и доксау, правим уменичким воревинама незнани- неимара за које се, на основу записа Cоакима Iуји%а9; с правом смара да су били из околине Kебра, а најверованије и сами Цинцари. & дому Oрисодулуови- и његовом изгледу најлепши опис је дала
?илованови%
Kрагана
следе%им
речимаR
BKом
Oрисодулуови- је био један од најлепши- примерака нишкичардаклија. "арос се процењивала на најмање /FF година и припадала је Цинцарину, адвокау Oрисодулу. Налазила се у не много великом дворишу, опасаном високом зеленом оградом са урском зиданом капијом. "ама ку%а граAена је од слабог маеријала у бондрук сисему. =розори, враа, субови и ограда на чардаку, доксаау док су подови и аванице били израAени од дрвеа. Ку%а је имала свој амам и капелицу # црквицу у којој су у доба (урака кришом вршена кршења, а верници долазили на моливу. E време забране српски- школа од сране (урака, српска школа и књига нашле су у њој уочише. 191. године на њу се срушио један авион и ошеио је. =ошо је обновена још неко
време је слу!ила као одбрамбени објека. 19:G. године у њој је оворен први исоријско # еногра+ски музеј који је H.априла 19GG. године срушен бомбардовањемB9P. &сим споменичког значаја ку%а Oрисодулуови- је дуго времена ва!ила за нишки незванични кулурни ценар. E њој су, не реки госи, поред "рба, били Цинцари из други- градова, најчеш%е јавне личносиR ако су госи овога дома били "пиридон Cованови%, први нишки учие, >ранислав Нуши% )Nликабијад Нуша*, познаи комедиогра+ )из >еограда*, Никола =аши%, полиичар, "еван "ремац, про+есор и писац као и његов сесри% Nлександар Kероко. E дому Oрисодулуови- је 1GF.г., приликом његовог поврака из Цариграда, одсео кнез ?и-ајло &бренови%, у њој се 1PG. године сасаје Комие за борбу проив (урака,чији је члан био и нишки апоекар @орAе >лесидес, иначе и сам ЦинцарM у овој ку%и је био 1H. године, у време српско # бугарског раа, смешен шаб једне српске више команде. E овој ку%и се, као шо видимо, сасајао цве буду%е Краевине "рбије који се у Нишу, управо за-ваују%и и једном вишем значају дома Oрисодулови-, осе%ао као код ку%е.
4олагање заклетве чланова 5омитета #)$ 'ебруара )*6$ пред свештеником 4етром кономови&ем$ 7е8у устаницима је и 9ор8е :лесидес
#у*а ,ахарија )татаса
Ку%а <а-арија "ааса, урског војног лекара родом из Cањине, није обраAена у исорији ар-иекуре и уменоси овикрајева онолико, колико је о случај са ку%ом Oрисодулуови- из много разлога. Dако неки исоричари смарају да је подигнуа око 1PF., ми овде износимо сведочење \еликса Каница са његовог првог боравка у Нишу 1;F. када је записао да је B...године 1;F. у Нишу заекао грчког лекара ?илеријадиса, који је поседовао сумњиву диплому, као и његов војни колега <а-арије. &вај пооњи је на прење свога пуковника да %е га због слаби- резулаа у лечењу оболели- војника опусии одговарао поклањањем коња и сличним поезимаM у оме је имао више успе-а него у лекарској пракси, па је чак дошао и до две лепе ку%е у граду. =ошо је у о време била само једна војна апоека у врAави, ова господа су својим приваним пацијенима продавала проблемаичне лекове по врло високим ценамаB.9"роги али веродосојни Каниц уочио је нерасполо!ење које је у народу било присуно
. &вај његов
порре "ааса објашњава примено дисанцирање нишки-
Цинцара од овог свог сународника. (ако долазимо до парадокса да <а-арије "аас, у еичком смислу, предсава све оно проив чега су се Цинцари борили. Ку%а
<а-арија
"ааса
подигнуа
је
недалеко
од
Oрисодулуове ку%е )односно ку%е OаWи # @оке*, за време Nбдура-ман # паше. >ила је ипичан пример саробалканске ар-иекуре са свим угодносима # срого симеричног ипа, са великим ценралним улазом изнад кога је избачена, на дрвеним субовима, диван-ана и извученом спраном консрукцијом. =оред ку%е се налазио -амам а у ценралном делу двориша шедрван. &бјека је децембра 19/F. купио месни комие К=C и ?есно синдикално ве%е за поребе Lадничког дома Ниша који је у њему био смешен све до 1.децембра 19/. када је спаен у подменуом по!ару.99 &во нису биле једине лепе цинцарске ку%е али су значајне јер су својом лепоом рајно обогаиле ду- Ниша и уицале на граAење слични- објекаа нарочио после ослобоAења града од (урака /.децембра 1P. &д ада па до данашњи- дана ку%е <а-арије
"ааса
и
Oрисодулуови-
би%е
уискиване
на
разгледницама Ниша и у исоријским делима која се баве овим просорима.
%.. ,дравство
Kоносе%и са собом од 1. века да- саробалканске кулуре у полупразну и урским најездама опусошену "рбију, Цинцари %е Нишу дароваи занимања каракерисична за западну Uвропу. (ако %е први +армацеуи и лекари бии управо Цинцари. E Нишу се као први лекар појавује <а-арије "аас скромног знања о чему је Каниц осавио запис наведен у овом делу. <а разлику од њега Цинцари који су ек долазили у Ниш избегавали су сличне ма-инације. (ако %е једну од први- апоека овории @орAе >лесидес, познаи национални радник и један од чланова Комиеа за борбу проив (урака који се сасајао у ку%и Oрисодулуови-. =о ослобоAењу Ниша бивају заечене две приване апоекеR @орAа >лесидеса и Kимирија # ?ианчеа \редија )\реди%а*. ?еAу њима је дошло до велике конкуренције ек након 1F. када је дошло до комисијског прегледа )до оригиналног докумена се није могло до%и*. &бе апоеке су за дае вршење своје праксе морале да усагласе рад са др!авним законом из 1;H. а нарочио са саниеским законом из 11.1FF Комисијски преглед апоекарске радње @орAа >лесидеса обавен је од . # 1/. јануара 1G. а чланови комисије су билиR др \ердинанд Tамс, окру!ни +изикус, др Nноније <аичек, помо%ник начелника округа нишког и ?иливоје &соји%.1F1 =рема
"аменкови%у Bкомисија је извршила деаан преглед раднипросорија, лекова и целокупног сручног прибора. Комисија је уврдила да у апоеци раде два недипломирана помо%ника и ре%и, апоекаров син, као пракикан.B1F/ E свом делу ?арјанови% нам даје даа обавешењаR BKруги помо%ник био је Никола OаWипулос, сар /H година, родом из Cањине у Uпиру. &н је изјавио да је у родном месу завршио чеври разред гимназије и да је у Нишу пракиковао раније у другој апоеци Kимирија \реди%а а сада је ве% чеири године у овој апоеци, где ради као недипломирани помо%ник. На за-ев комисије није могао да пока!е школску диплому правдају%и се да му је осала код ку%е у Cањини. D код њега је обавен краак испи, после чега је консаовано да му је пракично знање задовоавају%е а еоријско слабо, сем ога, показао је много вое да !ели ново да научи а о обадвојици је речено да су доброг владања. Tо се ице власника апоеке комисија је била обавешена у граду и код власи да је доброг владања и да у!ива поверење граAана и власи.B1F: D поред добре репуације коју је >лесидес имао у Нишу чланови ове комисије %е га, у наредне чеири године, обасипаи списковима справа које су неоп-одне за рад апоеке по <акону. Новоуспосавена Кне!евина је за-евала европске вредноси без обзира на ранију радицију. &на иса комисија која је 1G. године извршила преглед апоеке поред ве% наведеног побројала је неколико дрога које нису одговарале или по сасаву или по квалиеу ако да су после ураAене анализе одбачене следе%еR Lадиa \илицис марис, Oумулус $упулус, Цореa, Nураниорум, Nлое суццорина, "цилла мариима ин оо и Lадиa Cалаппае.1FG E
извешају од :1.децембра 1G. године окру!ни +изикус др <аичек навео је све шо је @орAе >лесидес исправио према ра!ењу комисије али је навео и пропусе који су били ое!авају%и по власника апоеке. (ако др <аичек набраја да лабораорији недосаје масна преса за уа, Iол+ов или Oајдер+ов апара и многе друге уелизије као и о да апоекарски помо%ници још увек немају дипломе. &ве незгоде су опере%ивале буWе >лесидеса ако да је он од 1:. до 1P. са повременим прекидима из месеца у месец снабдевао Нишку болницу конигенима лекова. Најбое је сачувана граAа која показује пословање ове апоеке у 1P. Lад ове апоеке преса%е са смр%у @орAа >лесидеса 1. или 19. да би је 19F. купио мр Cован K.Cованови%, дипломирани +армацеу. $ичнос @орAа >лесидеса је веома занимива јер су за њега везани догаAаји који окривају једну универзалну личнос. Наиме, доласком Комисије 1G. поред свега наведеног уврAено је да се овај апоекар бавио лечењем уди ако да су чланови комисије били једногласни у одлуци да B)...* се @орAе >лесидес у Нишу бавио и лечењем уди по урском обичају, наше власи су му забраниле да о ради и да се пописује као докорB. Dако је >лесидес има диплому ?едицинске школе у Цариграду која је имала своју вреднос у (урској и Jрчкој, а са којом је могао да врши апоекарску праксу па и да лечи, морао је да се помири са за-евом комисије
која
је
срикно
спроводила
одредбе
српског
законодавсва. =а ипак, и поред опомене, није пресао са лечењем бием и мелемима које је сам справао и у чему је имао прилично успе-а.
"ве ово је чињено без знања и одобрења предсавника градске власи. Nли ово није била једина преокупација @орAа >лесидеса. <а другу се сазнало 1/. када су нишка вина први пу предсавена на ?еAународној изло!би у >ордоу )\ранцуска*. На овој мани+есацији нашла су се / узорака вина из "рбије а свега неколико из нишког краја. @орAе >лесидес је насупио са својим црним вином названим по локацији винограда BКаменичкоB, произведено 1P;. "а овом врсом вина добио је почасну диплому за напредак.1FH Након =рвог "веског раа појавује се личнос која %е снагом свог ауориеа обновии рад =асеровог завода у лику др Jерасима Nлизиваоса који је ово здање заекао у очајном сању. &бнавају%и зграду др Nлизиваос се сре%е са новим проблемомR када се 1919. појавила у "олуну куга, ?инисарсво народног здрава Краевине "O" нало!ило је =асеровом заводу да испиа опаснос и предло!и мере зашие. =осојала је велика опаснос и од ширења беснила које је у послерано време до!ивело праву експанзију, ако да се број оболели- лица уве%ао за 1FF#:FF] којима је било поребно анирабичко лечење.1F; <а-ваују%и упорном раду особа =асеровог завода са др Jерасимом Nлизиваосом на челу пронаAена је нова вакцина за припремање вакцине проив беснила која је познаа у медицини по свом проналазачу као BUер меода по NлизиваосуB. =ред почеак Kругог "веског раа јава се у Нишком здравсву једнако ва!на Цинцарка Nндросеа $аAевац, роAена Црцари%. Dза ње је био буран и плодоносан пу. <апочевши свој
рад на здравсвеном просве%ивању народа, Nндросеа почиње као насавница дома%ички- школа 19/.1FP а први ечај је одр!ала у =еву исе године.1F =осле слу!бовања у =ријепоу, Jру!и код Крагујевца и "иригу код Новог "ада Nндросеа долази у Ниш 19:P. и почиње са исим пословима у Oигијенском заводу где је дочекала пензију ;F#и- година овог века. =рви дома%ички ечај на подручју нишког Oигијенског завода започела је окобра 19:P. у Kугом поу код "око >ање који је рајао ри месеца. =осле ог ечаја који је наишао на изванредан пријем код ширег дела сановнишва, др!ала је шесомесечне дома%ичке ечајеве у селима Cелашница, ?алча и Iраарница. =оследњи ечај је Nндросеа $аAевац, према др ?илојеви%у, водила 19GF у Iраарници.1F9 =осле Kругог "веског раа насупило је време нимало погодно за све па и Цинцаре навикле на своју радицију. Dпак, све до данашњи- дана, у вр-у нишког здравсва одр!а%е се следе%и лекари цинцарског пореклаR др Uлеонора >онWови%, кардиологM др ?и-аило # Циша # @орAеви%, сомаологM др ?и-аило # ?иша #@орAеви%, сомаолог из чувене цинцарске породице "поаM др Dда =илагор )=алигори%*. Као и у свим ранијим одредницама, ако су и овде обраAени само они Цинцари са очуваном националном свеш%у.
. -чеш*е у политичком $ивоту
Као шо је о био случај са другим видовима свакодневног !ивоа, Цинцари су акивно учесвовали и у полиичком !ивоу Ниша.Након ослобоAења од (урака 1P.г. у полиичком !ивоу Ниша долази до озваничења нове власи на изборима. E једном докумену сре%емо подаак да је 11.авгуса 1;.г. +ункцију начелника среза нишког вршио Никола ". Qо-аWи%11F. E предизборној рци, нишка $иберална сранка шампала је и расурала плака под насловом '' JраAани'' који је у полиичкој исорији Ниша познаији под називом 4роглас нишких либерала. &вај проглас, којим су Нишлије позване да гласају за Николу# Колу Lаши%а као кандидаа либерала, пописало је педес угледниНишлија меAу којима се налазио и @орAе >лесидес, апоекар и Lаши%ев саборац 111. Iе% на изборима из 191G.г. сре%емо два познаа цинцарска презимена на
заједничком
плакау Lадикалне
сранке и
"амосалне Lадикалне сранке. Lади се о (одору =алигори%у и "пири Oарисијадесу, рговачким магнаима.11/ Dз породице Oарисијадес нарочио је био
акиван у свом раду "окра
Oарисијадес који је умро млад а о коме пишеR '' У 1ократа ;арисијадеса био је и један ретко борбен политички темпераменат и беседенички дар$ %ош врло млад он др<и политичке зборове своје странке која је у њега полагала велике наде$ =егови политички пријатељи нудили су му високе
поло<аје које он никако није примао$ >?@ :ез разлике сви2 и ми који нисмо његових политичких начела2 сви смо <елели да он ступи активно у политички <ивот2 јер смо знали да не&е слу<ити себи и интересима своје странке2 но да &е изнад свега ставити интересе целог нашег народа>?@ '' 11:
На изборима 19/:. у суд и одбор опшине нишке ушао је Iлада Qо-аWи% који %е у наредној деценији играи једну од носе%и- улога у CL< . Iе% 19/;.г. "еван ?."еванови% га је опу!ио да је '' још као опшински часник 19/G. подигао аконацију на име пунирошкова ''које овај
није оправдао и након две године.11G На
седници &дбора &пшине од /1.1/.19/:. Iлада Qо-аWи% за преседника власи за санове.11H Нишки гласник је објавио у броју од :F.мара 19/G. под насловом 4артиско весеље следе%у црицуR У четвртак су око ) увече добили извесни радикали вест да је 4аши& са 4риби&евиAем образовао владу$$/им су то извеш&е добили2 одмах су се скупили пријатељ и остали код , Оријента, и уз чашу пива и мезетисања провели су ту дуго$ Bу се видео Bешман Николи&2 Никола 9улизибари&2 /оха0и& >?@''11;
Kо разлаза унуар CL< до%и %е ве% 19:;.године када почињу сукоби
измеAу
председника
опшине
др
=екови%а
и
попредседника Qо-аWи%а. IоAа сранке Kрагиша Цвекови% је, боје%и се великог Qо-аWи%евог уицаја, покушао да му подмене злоупоребу слу!беног поло!аја. Kо овореног цепања у сранци дошло је након одборничке седнице одр!ане /9.јула 19:;. Када су одборници , супроно Цвекови%евом очекивању, изгласали поверење Qо-аWи%у.11P Kошло је до привидног мира који није дуго рајао. <а осваривање даи- Цвекови%еви- полиички- циева
ребало је одсрании Qо-аWи%а са одговорног меса које је имао у самој CL<. <бог ога је сменио Qо-аWи%а под изговором да је овај узео ве%а права и поред бурног неслагања присуни-, па и самог Qо-аWи%а који се позивао на "ау сранке.11 Колико је дубок и е!ак био сукоб који је ешко уздрмао редове радикала, говори и вес о смри ?ае Lадојкови%а, винарског рговца и бившег народног посланика из "и%ева на чијој је са-рани приме%ен и сам Qо-аWи% .119 Eправо у време ови- превирања у CL<, на полиичку сцену Ниша супа још један Цинцар , члан К=C # ?и-аило (.=алигори%. Као суден права, он пописује докумен у полиичкој исорији Ниша позна као 4роглас нишких омладинаца поводом бесрамних напада
CНишког
новог
листаD
на
анти'ашистичку
кон'еренцију одр<ану ##$марта !EF$1/F у ом ренуку, он се
налазио у &дбору за кулуру Eдру!ења нишки- суденаа.1/1 Као угледни новинар, налази се и у &дбору за прославу и подизање споменика ослободиоцима Ниша раме уз раме са сраначким проивником Iладом Qо-аWи%ем који је у по ду!носи попредседника Jрадске &пшине.1// (е године он је написао своје познао дело bUкономско#кулурна исорија Нишаc а излазак другог дела ове књиге омео је почеак Kругог свеског раа када је =алигори%, с-одно својим полиичким убеAењима, супио у =асјачку чеу опличког паризанског одреда. Qеници Косе =е%анца су га заробили код села "аовца 11. мара 19G/. и среали. =роглашен је за Народног -ероја а један кеј поред Нишаве носи његово име .
E годинама које су уследиле Цинцари су се повлачилли из полиичког !ивоа. Као да више нису имали моив за овај вид анга!овања, Цинцари се вра%ају својој основној преокупацији # рговини.
H. !одатак "писак цинцарски- породица у Нишу 1. # 19. век
>$U"DKU" @орAе, родом из Cањине, апоекар. E Нишу је водио прву апоеку оворену у новоослобоAеној "рбији од 1PG. # 19F., када је продаје мр. Cовану Cованови%у. >ио је један од оснивача Комиеа за борбу проив (урака и коначно ослобоAење "рбије а заклеву
је
поло!ио
+ебруара
1PG.
године
у
ку%и
Oрисодулуови-/*. =оред апоеке, поседовао је, надомак села Каменица, винограде од чијег гро!Aа бива направено вино које 1/. године у >ордоу, у \ранцуској, добија почасну диплому за напредак. >ли!и- подаака о поомсву нема. JE(N Насас )Nнасас*, први дирекор @умрука. Jуе су пореклом из ?оскопоа. Касније су се оселили у "олун. Jуина !ена била је из породице Oрисодуло )J#Aица ?.Куманди*. KNKN, сановници >еограда, пореклом из Iла-оклисуре. Kо 19F/. !ивела је једна породица у Цариграду. &сим у >еограду, познаа је једна породица с исим презименом у >анау и у Нишу. На !алос, Kушан =опови% не наводи имена нишки- Kада.
KU_N, =анајо и <иса. =ородица <исе Kее је дошла у Ниш из Негоина, где се раније населила. =анајо Kеа је, по неким проучавањима економски- гибања на >алканском полуосрву, био најве%и рговац ко!ама на >алкану. =анајо Kеа је имао HF акција у Нишкој акционарској шедионици 19G. године. >ли!иподаака нема. LDН. Dако =опови% беле!и подаак да је ова породица дошла при крају 1. века у >еоград из Ниша, нису нам досупни никакви подаци о њој у Нишу. =рема =опови%у, они су око 1PF.г. своје породично име променили у Kимиријеви% а славили су "веог Николу. ?D(L&IDX \илип са породицом, према =опови%у, има своју породицу у Нишу. =опуно су се асимиловали и, како се наводи, Bсадашњи чланови породице не славеB. >ли!и- подаака нема. =N$DJ&LDX. &ва породица вуче своје порекло из ?аловиша. E Нишу, најпознаији =алигори% је ?и-аило, про+есор Нишке гимназије и један од заченика и прошириеа
комунисичке идеје у Нишу. Nуор је познае BDсорије НишаB )19:P*. Kо њега, нишки =алигори%и су славили "в.Николу. Народни -ерој. =E_& Nанасије, лекар. E Нишу је почео славии "веог Николу 191G., а доцније његов бра @орAе насавио ову славу. Nанасије
=уо
је
касније
посао
про+есор
београдског
Eниверзиеа и само по занимивоси везаној за почеак славе "веог Николе се име ове породице везује за Ниш. =NONНD. =о саопшењу $еонида =а-ани, преци породице =а-ани су са оока Кипра, где у месу и околини $евкара још и данас !иве породице са именом =а-анис. B... ?ени је познао наше родослове до мог прадеда који је сановао почеком 19. соле%а у Нишу. Kа ли је он дошао у Ниш или његови преAи, нисам могао изна%и. E Нишу се 1F:. године родио мој деда Nанасије, који се преселио са прадедом Jеоргијем у >еоград где је пооњи био врло иму%ан банкарB, изјава је г.$еонида =а-анија Kушану =опови%у на основу које једино и сазнајемо да је ова породица била у Нишу. ONLD"DCNKU". &ко 1;F. дошао је Nрисоел Oарисијадес из Cањине у Ниш, где се бавио рговином колонијалне робе. <нао је грчки, цинцарски не. Dмао је пје синоваR Консанина, "пиридона, =ерикла, $еонида, "окраа и к%ер Nлександру. "ви су у >еограду осим $еониде који је у Нишу. Nрисоела Oарисијадеса беле!имо
као
једног
од
деоничара
Нишке
акционарске
шедионице. E Нишу су имали свог ку%ног учиеа док је једна грана узела као имендан "веог "пиридона.
OLD"(&KE$& Никола )11P # 19/*, родом из "олуна, по доласку у Ниш супа у слу!бу OаWи # @оке (одорови%а који је био велики рговац. "ва рговина ога доба, која је ишла преко Ниша дае за >алкан или са >алкана на север, ишла је преко ку%е OаWи # @оке, зване комисионарске. >ра OаWи # @оке био је кир # Коса по коме је непосредно пред ра једна нишка улица носила име. "упивши као писар у радњу OаWи # @оке око 1GF., Никола Oрисодуло се сродио са њим узевши му к%ер <орку )OаWи # <оица* за !ену и по ом, до смри OаWи # @оке, проду!ио радњу и посао сопсвеник ку%е. 1H:. године бечки сликар Cо-ан \ранкенбергер слика порре Николе Oрисодулуа и а слика предсава рво сликарско дело које је у урском периоду Ниша било изло!ено у дому једног Нишлије.
DН, ` 1HG 1HH данашње село =опшице )=рим.Н.&.* UН , ` , 19 данашње село "ечаница )=рим.Н.&.* данашње село $иповац )=рим.Н.&.*
1 2 3 4 5
данашње село >ербаово према урском попису село Iласе се звало U+лак или Iла I. Kворникови%, 5арактерологија %угословена, /9 I. Kворникови%, 5арактерологија %угословена, /9 I. Kворникови%, 5арактерологија %угословена, /9 L. (омашеви%, Народ чија је домовина цео :алкан , 1;F L. (омашеви%, Народ чија је домовина цео :алкан , 1HP C.Цвији% , :алканско полуострво, 11P C.Цвији% , :алканско полуострво, 11P =.=ерови%, Bвр8ава, G >. Nндрејеви%, Gтапе развоја чаршије..., 1/ DН, ` , //P ?.(.=алигори%, Gкономско-културна историја , P# (урска имена градски- чеври означавала су доминанну деланос ог дела чаршије или су добијала имена по националној мањини која је ве%ински засупена у даом квару. (ако су у називу Xибир# Цинцар мале засупена оба наведена случаја придев '' Xибир '' има значење у урском '' поноси, досојансвен, лијеп, укусан , допадив, пробран'' )d. ef37ghi, HIJKLMNL , 19/ * уз додау одредницу Цинцар j3k4 , l3k4mnhg3 човек који се бави сругањем длаке са говеAи- ко!а )d. ef37ghi, HIJKLMNL , H// * DН, ``, :; DNН Н&Н , P:, 1P: DН, ``, :G DН, ``, :G DН, ``, /: #:/ DН, ``, :: \. Каниц, "рбија.., 1;9#1PF C. =опови%, O Цинцарима , 1F9 C. =опови%, O Цинцарима , 1F9. & наведеним Цинцарима немамо бли!е подаке. O.C.Iасиеви% , Bевтери нишке митрополије , :: C. =опови%, O Цинцарима , 1;/ ".Nндрејеви% , .руштвено P економске промене , ;:# ;G "рпске новине , /P.мар 1;. "рпске новине , . мар 11. "рпске новине , G.окобар 1P9. "рпске новине , 1:. окобар 1P9. DNН, оделење у =ироу, збирка >ра%а "е+анови% [email protected]анкови%, з историје нишке трговине, >анкарсво , 9, >еоград, 19/9., GF "рпске новине , /.+ебруар и /. мар 1/. >.Cованчи% , 4рви нишки новчани заводи , 1H9 >.Cованчи% , 4рви нишки новчани заводи , 1H9 N", ?Н=# ( #op`` # G из 19H. >.Cованчи% , 4рви нишки новчани заводи , 1;1 q. rstsuhi, QRSTUL I VIWTSXRYLZL , q. rstsuhi, QRSTUL I VIWTSXRYLZL , 4роизводне снаге НР 1рбије , >еоград , 19H:, GP 4роизводне снаге НР 1рбије , >еоград , 19H:, GP#GP9 "рпске новине , 1G. јул 191F. 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48
"рпске новине , 1G. јул 191F. (рговина, 11.децембар 1911. v.w4k3xsyhi , [U\IS]JLZR ^J_LZ` L aJU` bTJ` , /1G v.w4k3xsyhi , [U\IS]JLZR ^J_LZ` L aJU` bTJ` , /1G Нишке новине, :1. јануар 19:/. Нишке новине, /F. јануар 19:;. Нишки гласник, 1P. авгус 19/G. =ривредни лис, G.+ебруар 19/;. (рговина, :.окобар 191F. (рговина, :. окобар 191F. (рговина, .децембар 1911. Напредак , /:. сепембар 19/1. DН ,` , //P DН ,` , :F1 C.O.Iасиеви%, 4росветне и политичке прилике у ју<ним српским областима , /H DН ,` , //P DН ,` , :F1 ?.?илованови%, Oсновно школство Ниша и околине , /9#G1 ?.?илованови%, Oсновно школство Ниша и околине , G1 напомена G ?.?илованови%, Oсновно школство Ниша и околине , G1 ?.?илованови%, Oсновно школство Ниша и околине , GH ?.?илованови%, Oсновно школство Ниша и околине , GH N", ?Н=, +.oo`p , бр.19PY 1H =. Jагули%, 7али нишки 1аборни храм, :. Qак и код Jагули%а се јава погрешно идени+иковање познаог цинцарског рговца Николе Oрисудула као Jрка. =. Jагули%, 7али нишки 1аборни храм, : =. Jагули%, У 1и&евачкој клисури цркве и манастири , :; =. Jагули%, У 1и&евачкој клисури цркве и манастири , GG =. Jагули%, У 1и&евачкој клисури цркве и манастири , G9#HF Нишки гласник, :.окобар 19/G. =. Jагули%, Нишка православна црквена општина, :F =. Jагули%, Нишка православна црквена општина, /P r. zuh{hi, cLdeL aLUKRJL I eIX]IJUTN L fTXL]LgeTN hLYT]I cLdR2 1H: r. zuh{hi, cLdeL aLUKRJL I eIX]IJUTN L fTXL]LgeTN hLYT]I cLdR2 1H: r. zuh{hi, cLdeL aLUKRJL I eIX]IJUTN L fTXL]LgeTN hLYT]I cLdR2 1H: 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72
73 74 75 76 77 78 79 80 81 82
L. ?.=екови%, 4рва нишка гимназија, HH#H9 L. ?.=екови%, 4рва нишка гимназија, HPM r. zuh{hi, cLdeL aLUKRJL I eIX]IJUTN L fTXL]LgeTN hLYT]I cLdR2 1HG L. ?.=екови%, 4рва нишка гимназија, HP H. =озорише је у прво време насупало у ка+ани '' >улевар '' ?илана Lадосавеви%а Lапоње , која је подигнуа 19F. E овој граAевини %е касније бии &+ицирски дом.(у је 191H. године заседала Насродна "купшина "рбије у којој је донеа познаа Нишка декларација. "лобода , P.април 191. , чланак '' Eменос у комадима 4уковник од ) година и iубавно писмо '' j" позоришних година у Нишу , : DН , ` , 1H/ DН , ` , 1H: r.zuh{hi, aLUKRJL cLdR, G1 r.zuh{hi, aLUKRJL cLdR, G1 83 84
85
86
87 88 89 90 91
D.(рајкови%, Oчувана староварошка балканска архитектура2 PF r. zuh{hi, cLdeL aLUKRJL I eIX]IJUTN L fTXL]LgeTN hLYT]I cLdR2 1HH DН , ` , :G:
92 93 94
N.Kероко, Народно неимарство, /F C.Iуји%, 4утешествие по 1ербији, 1P K. ?илованови%, Ниш на раскрсници векова, Нишки зборник, ;, H: \. Каниц, 1рбија, 1H Oрганизовани радник , >еоград, ;.децембар 19/., чланак ''=аевина Lадничког дома у Нишу
95 96 97 98 99
''
|g.j23{stfyhi, 1FF kmht3 }34{36hgs 8 rhx8, 1H |g.j23{stfyhi, 1FF kmht3 }34{36hgs 8 rhx8, 1; |g.j23{stfyhi, 1FF kmht3 }34{36hgs 8 rhx8, 1;
100
101 102
p.~34g3tyhi, •34{36hg3 8 j4hgh 8 o`o ysf8, :P: €.j23{stfyhi, 1FF kmht3 }34{36hgs 8 rhx8, 1H ".Nндрејеви%, Развој друштвено-економских односа у пољопривреди и на селу општине Ниш, :1 Н, ```, GF Eсмени исказ господје $аAевац да ауору новембра 199H. p.~h7gsyhi, kRS]`JTY MRYT\ I cLdI, 1/ p.~h7gsyhi, kRS]`JTY MRYT\ I cLdI,1/# 1: =.I.Jагули%, У 1и&евачкој клисури цркве и манастири , ` G9#HF @."аменкови%, 5ључ 1таре 1рбије, ;9 `dr#d# q‚# /#/#H Нишки гласник, :.окобар 19/G @."аменкови%, 5ључ 1таре 1рбије, 9P 103 104 105
106 107 108 109 110 111 112 113 114
=ривредни лис, /;. децембар 19/:. Нишки гласник, :F.мар 19/G C.<лаи%, 4олитички <ивот у Нишу изме8у два светска рата , /1P C.<лаи%, 4олитички <ивот у Нишу изме8у два светска рата , /1PM r. zuh{hi, cLdeL aLUKRJL I eIX]IJUTN L fTXL]LgeTN hLYT]I cLdR2 1HH Lевија, 1F.јуни, 19:P.,: Народна реч, /:.април 19:;.,: Народна реч, /:. јануар 19:;.,: 115 116 117 118
119 120 121
Нишки нови лис, / јун 19:P., //
122
0. ,234 Нео5јављена гра6а 7рхив )р5ије (7) ?инисарсво правосуAа )?Н=* ?Н= }. `o, бр. PY1HM •
•
}. oo`p,бр.19PY1H.M }. o, бр. /1:Y 1; M ?Н= ( op`` G 19H сторијски архив Ниш (7Н 8 EНD ` ббM N# <=# ` / # HM N# <= # ` /# P M збирка '' >ра%а "е+анови%'', оделење у =ироу
35јављена гра6а Напредак , /:. сепембар 19/1. M Народна реч, /:.јануар 19:;M /:.април.19:;.M Наш лист, 1/.новембар 19:P.M /: . новембар 19:P.M Нишке новине, :1. јануар 19:/., G.мај 19::., /G. децембар 19::., /F.јануар 19:;. M Нишка слободна трибуна , /H.авгус 19/;., 1;.новембар 19:F.M Нишки гласник , //.авгус 19/:., 19.мар 19/G., :F.мар •
19/G., 1H.април 19/G., 1P.авгус19/G., :.окобар 19/G., H.окобар 19/G., :.мар 19/;.M Нишки нови лист, /. јун 19:P.M Oрганизовани радник )>еоград*, ;.децембар 19/.M 4ривредни лист, /;.децембар 19/:.,1:.новембар 19/G., /1.децембар 19/G., G.+ебруар 19/;., 11.+ебруар 19/;.M Ревија, /:.новембар 19:G., 1F.јун 19:P.M 1лобода , P.април 191., 9.јун 19:., H.новембар 19:M 1рпске новине )>еоград*, G.окобар 1P9, 1:.окобар 1P9., .мар 11., /.+ебруар 1/., /.мар1/., /P.мар1;., 1G. јул 191F.M Bрговина , :.окобар 191F, .децембар 1911., 11.децембар 1911.
Л"947"-47
1. 2. 3.
". Nндрејеви%, Gкономски развој Ниша...... Nндрејеви% "., Gкономски развој Ниша од )E"$-!6F., Народне новине, Ниш, 19PF ". Nндрејеви%, Нишка индрустрија текстила...... Nндрејеви% "., Нишка индрустрија текстила )!*$-!*#, Ниш, 19P/ ". Nндрејеви%, .руштвено-економске промене у Нишу и околини...... Nндрејеви% "., .руштвено-економске промене у Нишу и околини од )#)$ до ))6., Нишки зборник, H, Ниш, 19P.,
>. Nндрејеви%, Gтапе развоја чаршије...... Nндрејеви% >., Gтапе развоја чаршије као занатско- трговинског центра , Нишки зборник, 1, Ниш, 19PG., 5. C.O. Iасиеви%, 4росветне и политичке прилике у ју<ним српским областима . ...... Iасиеви% O. C., 4росветне и политичке прилике у ју<ним српским областима у l[l веку, >еоград, 19/ 6. C.O. Iасиеви%, Bевтери нишке митрополије...... Iасиеви% O.C., Bевтери нишке митрополије >од *#*$-*E*$@, "копе, 19:H 7. =.I. Jагули%, 7али нишки саборни храм...... Jагули% I.=., 7али нишки саборни храм са летописом, "медерево, 19;1 8. =.I. Jагули%, Нишка праволавна црквена општина,...... Jагули% I. =., Нишка праволавна црквена општина, Ниш, 19P 9. =.I. Jагули%, У 1и&евачкој клисури цркве и манастири ...... Jагули% I. =., У 1и&евачкој клисури цркве и манастири, књ. ` , Ниш, 19P9 10. =.I. Jагули%, mлигорије2 митрополит нишки...... Jагули% =.I., Jлигорије, митрополит нишки >)E- )6#@,Jлас православне епар-ије нишке, бр./#:, Ниш, 19H, //# /9 11. v.w4k3xsyhi , [U\IS]JLZR ^J_LZ` L aJU` bTJ`...... w4k3xsyhi v., [U\IS]JLZR ^J_LZ` L aJU` bTJ` , q3k4s, 19/G 12. j" позоришних година у Нишу...... Jрупа ауора, j" позоришних година у Нишу, "веи Цар Консанин, Ниш, 19:. 13. N.Kероко, Народно неимарство, `` ...... Kероко N., Народно неимарство, `` , "поменик "NНE, ƒop```, Н."./F, >еоград, 14. I. Kворникови%, 5арактерологија %угословена...... Kворникови% I., 5арактерологија %угословена, =росвеа # Ниш, =росвеа # >еоград, Ниш, 199F 15. UН, ` ......Uнциклопедија Ниша ` , Jрадина , Ниш,199H 16. Н, ``` ...... Uнциклопедија Ниша ``` )здравсво*, Jрадина, Ниш, 199;. 17. [. [иванови%, Ниш и нишке знамениоси ...... [иванови% [., Ниш и нишке знамениоси, >еоград 1:. 18. C.<лаи%, 4олитички <ивот у Нишу...... <лаи% C., 4олитички <ивот у Нишу изме8у два светска рата >!)$-!6$@,=росвеа, Ниш, 199H 19. DН ` # ```. ...... сторија Ниша ` # ```, Jрадина, =росвеа, Ниш, Dсоријски инсиу "NНE, Ниш, 19G. 20. [email protected]анкови%, з историје нишке трговине ...... Cанкови% @. ?., з историје нишке трговине, >анкарсво, 9 , >еоград, 19/. 21. >. Cованчи%, 4рви нишки новчани заводи...... Cованчи% >., 4рви нишки новчани заводи основани ))"$ и ))6., Нишки зборник, 1;, Ниш, 19P 22. \. Каниц, 1рбија ...... Каниц \., 1рбија2 земља и становништво, ` #``, "К<, >еоград, 199F. 23. >. $оври%, сторија Ниша...... $оври% >., сторија Ниша, Ниш, 19/P. 24. I.?арјанови%, nармација у 1рбији у l[l веку ...... ?арјанови% I., nармација у 1рбији у l[l веку, Iепром, >еоград, 19PF 25. ?.@. ?или%еви%, 5раљевина 1рбија ...... ?или%еви% @. ?., 5раљевина 1рбија, Kр!авна шампарија, >еоград, 1P 26. ?. ?илованови%, Oсновно школство Ниша и околине ...... ?илованови% ?., Oсновно школство Ниша и околине у !$ и почетком #"$ века, Jрадина, Ниш, 19PH. 27. I. ?илојеви%, 4астеров завод у Нишу ...... ?илојеви% I., 4астеров завод у Нишу >!""$-!)j$@, <авод за зашиу здрава Ниш, Ниш, 199F 28. N. ?ирови%, Устаничке борбе у 1рбији !F$-!)...... ?ирови% N., Устаничке борбе у 1рбији !F$-!)$, "К<, >еоград, 19P 4.
