1 Pisanje prikaza knjige
Prikaz knjige treba da sadrži sledeće elemente. 1) Ime, prezime i akademsku titulu predavača. 2) Ime i prezime studenta. 3) Ime predmeta u okviru kojeg se piše prikaz knjige. 4) Ime Fakulteta. 5) Bibliografske podatke o knjizi koja se prikazuje. 6) Pasus koji sadrži podatke o autoru knjige. 7) Prvi sažetak knjige: rečenicu koja izražava tezu knjige ili - ukoliko knjiga nema tezu - cilj knjige. 8) Drugi sažetak knjige: pasus o njenoj organizaciji. 9) Pasus o značaju knjige za datu oblast. 10) Pasus o značaju knjige za lično interesovanje studenta. 11) Pasus u kojem se nalazi kritika čitave knjige. 12) Pasus u kojem se nalazi kritika teze knjige ili - ukoliko knjiga nema tezu - cilja knjige. 13) Pasus u kojem se nalazi kritika razvoja teze knjige ili - ukoliko knjiga nema tezu - razvoja ispunjenja cilja. 14) Pasus u kojem se nalazi procena studenta o tome kako bi mogao da upotrebi materijal knjige u sadašnjoj ili budućoj službi. Svaki element treba da bude u posebnom pasusu, a ako je potrebno, može da zauzme i više pasusa.
2 O autoru
Treba navesti osnovne i najrelevantnije podtke o autoru (ili autorima) knjige. Pod osnovnim podacima o autoru ili autorima knjige ovde se podrazumevaju mesto i godina rođenja, nacionalnost, školovanje, zanimanje, religijska pripadnost ili pripadnost određenom filozofsko-političkom pogledu na svet i godina smrti. Pod najrelevantnijim podacima o autoru ili autorima knjige podrazumevaju se podaci koji najznačajnije doprinose razumevanju baš te autorove knjige. Na primer, ako je u pitanju knjiga o hrišćanskim stavovima o ratu i miru, podaci koji pokazuju da je autor bio u ratu, ili živi u područiju u kojem su ratovi česti, spadaju u najrelevantnije podatke. Podaci o autoru knjige najčešće se mogu naći u samoj knjizi, ili u nekoj od drugih autorovih knjiga. Ovi podaci obično stoje na zadnjoj korici, na zaštitnom omotu knjige ili u dodatku pred kraj knjige. Podaci o mnogim autorima se mogu pronaći i na internetu, ali treba imati na umu da je akademski, a i moralno opravdano upotrebiti kao izvor samo zvaničan sajt neke javne institucije - fakulteta, biblioteke, izdavačke kuće, prodavnice knjiga i slično - jer su jedino takvi sajtovi pouzdani izvori informacija. O nekim autorima objavljene su čitave biografije ili autobiografije (npr. Džon Stot [John Stott]).
Sažetak knjige (1): teza ili cilj knjige
Ukoliko knjiga ima tezu, onda nju treba izraziti u prikazu knjge i tada nije potrebno pisati o cilju knjige. Ukoliko knjiga nema tezu, onda se u prikazu izražava cilj knjige. Bez obzira na to da li je u pitanju jedno ili drugo, treba ga u prikazu izraziti jednom rečenicom. Kako pronaći tezu knjige? Najviše pažnje treba obratiti na Uvod, jer dobri pisci skoro uvek jasno izraze tezu knjige u Uvodu. Ukoliko teza u Uvodu nije jasno izražena, treba napraviti pokušaj da se na osnovu naslova knjige, Sadržaja, Zaključka, zadnje korice
3 i zaštitnog omota nasluti teza knjige. Od koristi mogu da budu i uvodni i zaključni pasusi svakog poglavlja. Nakon toga rečenicu o tezi treba dalje popravljati u toku čitanja knjige. Cilj pisanja se nalazi u odgovoru na pitanje: „Šta knjiga želi da izloži?”. Njega ne treba mešati sa svrhom knjige, koja se nalazi u odgovoru na pitanje: „Zašto knjiga želi da izloži to što izlaže?” Ukoliko nije direktno izražen u Uvodu, cilj knjige se može naslutiti na isti način kao i teza.
Sažetak knjige (2): organizacija knjige
Ovaj deo prikaza treba da sadrži dve celine. Prvo, treba opisati u koliko poglavlja ili delova je knjiga organizovana i prokomentaristi na koji način su delovi, odnosno poglavlja međusobno povezani. Drugo, svako poglavlje knjige treba sažeti jednom rečenicom. Ukoliko ima mnogo poglavlja, a pokaže se da u prikazu nema dovoljno mesta, onda se može u jednu rečenicu sažeti po dva-tri poglavlja.
Značaj knjige za datu oblast
O značaju knjige se može saznati u Uvodu i Zaključku knjige, ponekad i na koricama ili zaštitnom omotu, a o značaju određenih delova knjige može se saznati i u poglavljima. Autori često u Uvodu objašnjavaju koja je prednost njihove knjige nad drugim knjigama iz date oblasti. Najvažniji način da se pronađe koji je značaj knjige za datu oblast jeste razmišljanje o tome. Prilikom pisanja ovog pasusa prikaza treba imati na umu da je u pitanju samo značaj knjige za datu oblast (oblast kojoj pripada ili u okviru koje se izučava na Fakultetu), a ne opšti značaj knjige. Svuda u prikazu treba izbegavati opšte izjave, pa tako i ovde. Na primer, „knjiga je od vrlo velikog značaja za ovu oblast”; ili „knjiga daje višestruki doprinos ovoj oblasti”;
4 ovakve izjave su bezvredne jer su suviše opšte. Najvažnije pitanje nije da li je knjiga značajna, nego na koji način je značajna za datu oblast. Treba pisati konkretno: „teza je značajna zbog toga i toga”, ili „problemi kojima se knjiga bavi su važni zbog toga i toga”, ili „argumenti su važni zbog toga i toga” i slično.
Značaj knjige za lično interesovanje studenta
Ovde opet nije u pitanju opšti značaj knjige, nego samo značaj za studenta lično. I u ovom segmentu prikaza knjige treba izbegavati opšte izjave. To znači da nije dovoljno napisati: „Knjiga mi je bila veoma interesantna i vrlo značajna. Mnogo mi je pomogla.” Ovde student treba da piše o pomoći koju mu je knjiga pružila u nekoj oblasti ličnog života (kojoj?! i kako?!), da li je iz nje naučio ili shvatio nešto novo i njega značajno (šta? i zašto je značajno?), da li ga je dovela do neke važne odluke i tome slično, i pri tome uvek treba navoditi konkretne primere. Treba da kaže i ako mu je knjiga bila zanimljiva, i opet, da saopšti konkretne primere interesantnih stvari.
Kritika čitave knjige
Kritikovati znači istaći i pozitivne i negativne strane. Ovaj deo prikaza treba da sadrži kritiku čitave knjige. Ovde se može pisati kritika o mogućem ili već ostvarenom uticaju knjige ili nekog njenog dela (ovde se može dotaći opšti značaj knjige), ili o tome koja je njena upotrebna vrednost. U okviru kritike čitavog dela može se osvrnuti i na sledeće stvari. 1) Da li je i kako knjiga značajna za hrišćane, Crkvu ili ljudski rod uopšte? 2) Kakav je naslov dela, da li se iz njega može jasno razumeti o čemu će biti reči, da li je zanimljiv i da li privlači pažnju. 3) Slično prethodnom, da li su dobri naslovi poglavlja i podnaslovi unutar njih?
5 4) Kakav je stil pisanja? Da li je zanimljiv ili suvoparan? Da li su ilustracije adekvatne i bliske čitaocu? Da li pisac upotrebljava stilske figure i kako? 5) Da li autor piše jasno: da li jasno opisuje problem; da li jasno predstavlja rešenje; da li je svaka reč jasna i nedvosmislena; da li su ključni termini jasno definisani? 6) Da li autor piše snažno i tečno? 7) Da li su autorove tvrdnje dobro argumentovane? Uvek treba navesti konkretan primer loše argumenatacije i dati dokaze za tu svoju tvrdnju. Koje vrste argumenata autor upotrebljava? 8) Da li su autorove digresije opravdane? (Samo ako ih ima puno.) 9) Da li je knjiga zaokružena, logična i skladna celina? 10) Da li je knjiga objektivno informativna? 11) Da li je pristup fiolozofski, teološki, istorijski ili možda neki drugi? Da li je to opravdan pristup datoj temi?
Kritika teze ili cilja knjige
1) Da li je teza knjige jasna? Da li je jasno izražena? Ukoliko knjiga nema tezu, onda treba razmišljati o tome da li je cilj knjige jasan i da li je jasno izražen. 2) Da li je teza knjige značajna za hrišćane, Crkvu ili ljudski rod uopšte? (Ukoliko knjiga nema tezu ista pitanja se mogu postaviti vezano za cilj knjige.) 3) Da li je teza knjige uravnotežena ili je previše smela, odnosno previše skučena? (Ovo se odnosi samo na tezu) 4) Da li je teza dobro zaokružena i celovita ili nije? (Ukoliko knjiga nema tezu isto pitanje se može postaviti vezano za cilj knjige.)
6 Kritika razvoja teze ili razvoja ispunjenja cilja
1) Da li je razvoj teze jasan i logičan, da li se lako prati? (Ukoliko knjiga nema tezu isto pitanje se može postaviti vezano za cilj knjige.) 2) Da li su pruženi adekvatni argumenti za svaki deo teze? 3) Da li je odnos teze sa Sadržajem (strukturom) rada logičan ili nelogičan? (Ukoliko knjiga nema tezu isto pitanje se može postaviti vezano za cilj knjige.) 4) Da li je svako poglavlje novi argument za tezu ili se bavi samo jednim od elemenata teze? (Samo teza.)
Procena primene sadržaja knjige u sadašnjoj ili budućoj službi
Ovaj segment ne treba mešati sa segmentom ličnog interesovanja za knjigu. Treba navesti konkretne elemente iz knjige i konkretnu primenu: šta? i kako? primenjujem ili ću primeniti, i to u službi, a ne u ličnom životu.
Napomene studentima
Dužina prikaza knjige mora da bude između jedne i po i dve stranice duplog proreda. Svi elemenati prikaza knjige moraju biti prisutni. Prikaz treba da bude precizan, jasan, tečan, snažan i argumentovan. Sve što je u prikazu knjige citirano, parafrazirano ili na bilo koji način preuzeto iz nekog izvora treba dokumentovati u fusnoti. To važi i za preuzimanje podataka iz knjige koja se prikazuje, osim kod pasusa koji sadrži sažetak knjige vezan za njenu organizaciju. Pitanja koja su nabrojana u ovom tekstu o pisanju prikaza knjige služe da pomognu studentu u razmišljanju o knjizi i razmišljanju o tome kako da napiše određeni segment prikaza. Prilikom pisanja bilo kojeg dela prikaza dobro je razmisliti o svim pitanjima
7 vezanim za taj deo, ali ne treba u svakom prikazu odgovarati na sva nabrojana pitanja, nego samo na ona koja su relevantna. To u praksi znači da skoro nikada neće biti potrebe, a zbog kratke dužine prikaza verovatno ni mogućnosti, da se odgovori na sva pitanja. Na primer, kod kritike čitave knjige će za jednu knjigu biti važno pisati o jasnoći i argumentima, za drugu o ilustracijama i uticaju knjige, za treću o skladu knjige, za četvrtu o pristupu, logičnosti i argumentima itd.
