Nekoliko korisnih pravila i običaja koji se tiču ti ču prelamanja i uređivanja teksta: 1. Pri postavljanju margina bilo kog dokumenta koji i ma više strana, postoji zlatno pravilo koje se danas retko ili nikada koristi – margine treba da stoje u odnosu 2:3:4:6 (unutrašnja : gornja : spoljašnja : donja – respektivno). 2. Preporučuje se (ako prelom dozvoljava) da početna uvlaka pasusa bude manja od izlazne beline. Treba izbegavati prevelike početne uvlake (first line indent). 3. Pri razdvajanju pasusa koristiti funkcije Space After i Space Before, a ne dupli prored (Enter). Dva su razloga za to – nemogućnost zadavanja određene vrednosti proreda između pasusa, i mogućnost da, ako se pasus nađe na vrhu strane, imamo belinu na vrhu. 4. Kod višestubačnog preloma, pr eloma, osnovne linije teksta u svakom stupcu moraju biti međusobno poravnate. To se postiže zadavanjem istovetne vrednosti proreda Baseline Grida i proreda teksta– teksta– u QuarkXPress-u se u Edit-Preferences (Win)/QuarkXPress-Preferences (Win)/QuarkXPress-Preferences (Mac), pod tabom Paragraph, Paragra ph, zada razmak između margine i prve linije li nije grida (Start) i prored između linija grida (Increment). Zatim se u paragraf stilu zada prored teksta (Leading), koji mora biti identičan proredu linija grida, i uključi opcija Lock to Baseline Grid. U slučaju da se prored teksta mora promeniti, treba promeniti i prored grida. U InDesignu se u Edit/Preferences (Win)/InDesign-Preferences, (Win)/InDesign-Preferences, pod tabom Grids, zada razmak od margine (Start) i razmak između linija grida (Increment Every). U Paragraph Style Options-Indents and Spacing-Align Spacing- Align to Grid iz padajuće liste izabere se All Lines. Zatim se u Paragraph Style Options-Basic Options- Basic Character Formats izabere prored teksta identičan razmaku linija grida. 5. Korisnici InDesigna imaju odličnu funkciju Optical Margin Alignment, dostupnu d ostupnu preko palete Story, koja vizuelno poravnava leve i desne margine teksta, izbacujući interpunkcijske znake i slično diskretno van margine, ãto veoma utiče na izgled teksta. 6. Još jedna mogućnost u InDesignu je optički kerning (razmak između parova slova) – za razliku od metričkog, on razmiče slova na osnovu ugrađenog algoritma kako bi vizuelni utisak bio lepši. 7. U svakoj situaciji treba koristiti stilove pasusa i karaktera – izbegavati lokalno formatiranje. InDesign ima pogodnost u vidu Nested Styles – stilova karaktera u stilu pasusa. Npr, ako nam je u određenom pasusu potrebno da samo prva reč bude i spisana kurzivom (italic), napravićemo stil karaktera karaktera Italic i primeniti ga u stilu pasusa preko Paragraph Style Options-Drop Caps and Nested Styles-New Nested Style. 8. Quick tip za editovanje bilo kog stila bez promene stila pasusa u kome se nalazi kursor – Ctrl+Alt+Shift+dvoklik Ctrl+Alt+Shift+dvok lik (Win)/Command+Option+Shift+dvoklik (Win)/Command+Option+Shift+dvoklik (Mac) na ime i me stila u paleti, i otvara se dijalog u kome mu možemo promeniti osobine, a da se to ne odrazi na pasus u kome smo trenutno pozicionirani.
Dakle, poželjno je da se u knjigama dele reči od minimalno 6 slova i to minimalno posle prva 3 slova ili pre 3 poslednja.
Align to Baseline Grid definitivno NIJE greška koristiti. Stranica izgleda urednije i preglednije i oko traži takvu urednost. Pogledaj luksuznije publikacije. Gotovo po pravilu svi ovu opciju uključuju. nema podele reci ukoliko se rec prenosi na levu stranu. To znači da belina na kraju poslednjeg reda ne bi trebalo da bude manja od uvlake prvog reda a širina dela reda sa slovima ne bi trebalo da bude manja od početne uvlake.
SLOG S JEDNIM STUPCEM Da li će na stranici biti jedan ili više stubaca zavisi od veličine stranice i veličine i reza pisma. Postoji određena granica do koje može ići dužina reda, a da to ne ugrozi čitljivost teksta. Ona iznosi oko 60 znakova u redu. Za normalnu visinu pisma od 8 do 10 tt. to iznosi najviše 28 cicera. ^itljivost se može poboljšati povećavanjem proreda, ali taj način nije ekonomski opravdan, jer dovodi do nepotrebnog povećanja količine utrošenog papira. I druga krajnost, suviše kratak red, takođe otežava čitanje, zbog suviše brzog prekidanja čitanja i vraćanja pogleda na početak novog reda, a i zbog toga što se u takvim slučajevima ne može izbeći često deljenje reči na slogove na kraju reda.
Forzac povezuje korice sa kwi`nim blokom
Svaka početna stranica knjige počinje oređenom belinom. Veličina beline zavisi o karaktera izanja i može a bue 1/5, 1/4 o 1/3 užine stranice knjige. Beline početnih stranica knjige iste su za pregovor, saržaj i ruga poglavlja knjige. Sem početnih belina, u knjizi razlikujemo i izlazne
beline –beline
na krajevima teksta i pojedinih
poglavlja, kao i celine knjige. Izlazne beline treba a buu iste ili vede o početnih belina.
Ielano bi bilo a onos završnog ili izlaznog retka prema preostaloj belini bue u proporciji 3:5.
Po veličini naslova, jeno izanje ne bi trebalo a ima više o tri graacije naslova
Indizajn cs2 odlično tretira fusnote. Kada uvozite wordov tekst koristite to sa PLACE, čekirajte kontrolu Show Import Options, tada možete da birate šta ćete i kako ukljuciti iz worda. Već unesene fusnote možete da formatirate sa Type/Document Footnote Options Ručno unosite fusnotu sa Type/Insert Footnote Nemoj koristiti Enter na numerichkoj tastaturi! On vrši prekid kolone, a siguran sam da vrshish editovanje u jednoj koloni pa samim tim on prebaci na novu stranicu (jer nju smatra narednom kolonom). Dakle, za prelazak u novi pasus koristi Enter na alfanumerichkom dijelu tastature.
Veličina razmaka među recima se obično mjeri u tipografskim to čkama ili uodređenom postotku u odnosu na veličinu pisma. Kao standardni razmak za tekući tekst obično se uzima 120% vrijednosti veličine korištenog pisma, pa bi u tom slučaju prored izmedu redaka nekog teksta složenog s veličinom pisma od 10 pt, iznosio 12 pt.
garamond, palatino, tajms, baskervil, bodoni itd Helvetika se sigurno najviše koristi, a često se koriste i univers, futura, tempo itd.
Fontovi>
Bookman YU, Warnock Pro.
