Pisanje prikaza knjige
Prikaz knjige treba a sarži sleede elemente. 1) Ime, prezime i akaemsku titulu preavača. 2) Ime i prezime studenta.
3) Ime premeta u okviru kojeg se piše prikaz knjige. 4) Ime Fakulteta. 5) Bibliografske podatke o knjizi koja se prikazuje.
6) Pasus koji sarži poatke o autoru knjige. 7) Prvi sažetak knjige: rečenicu koja izražava tezu knjige ili - ukoliko knjiga nema tezu - cilj knjige. 8) Drugi sažetak knjige: pasus o njenoj organizaciji. 9) Pasus o značaju knjige za atu ob last. 10) Pasus o značaju knjige za lično interesovanje stuenta. 11) Pasus u kojem se nalazi kritika čitave knjige. 12) Pasus u kojem se nalazi kritika teze knjige ili - ukoliko knjiga nema tezu – cilja knjige. 13) Pasus u kojem se nalazi kritika razvoja teze knjige ili - ukoliko knjiga nema tezu – razvoja ispunjenja cilja. 14) Pasus u kojem se nalazi procena studenta o tome kako bi mogao da upotrebi materijal knjige u
saašnjoj ili buudoj službi. Svaki elementi treba a bue u posebnom pasusu, a ako je potrebno, može a zauzme i više pasusa. O autoru Treba navesti osnovne i najrelevantnije podtke o autoru (ili autorima) knjige. Pod osnovnim podacima o autoru ili autorima knjige ovde se podrazumevaju mesto i godi na rođenja, nacionalnost,
školovanje, zanimanje, religijska pripanost ili pripanost oređenom filozofsko -političkom pogleu na svet i godina smrti. Pod najrelevantnijim podacima o autoru ili autorima knjige podrazumevaju se
poaci koji najznačajnije oprinose razumevanju baš te autorove knjige. Na primer, ako je u pitanju knjiga o hrišdanskim stavovima o ratu i miru, poaci koji pokazuju a je autor bio u ratu, ili živi u poručiju u kojem su ratovi česti, spaaju u najrelevantnije poatke. Poaci o autoru knjige najčešde se mogu nadi u samoj knjizi, ili u nekoj o rugih autorovih knjiga. Ovi poaci obično stoje na zanjoj korici, na zaštitnom omotu knjige ili u oatku pre kraj knjige. Poaci o mnogim autorima se mogu pronadi i na internetu, ali treba i mati na umu da je akademski, a i moralno opravdano upotrebiti kao izvor samo zvaničan sajt neke javne institucije - fakulteta, biblioteke, izavačke kude, proavnice knjiga i slično - jer su jedino takvi sajtovi pouzdani izvori informacija. O nekim autorima objavljene su čitave biografije ili autobiografije (npr. Džon Stot *John Stott+). Sažetak knjige (1): teza ili cilj knjige Ukoliko knjiga ima tezu, onda nju treba izraziti u prikazu knjge i tada nije potrebno pisati o cilju knjige. Ukoliko knjiga nema tezu, ona se u prikazu izražava cilj knjige. Bez obzira na to a li je u
pitanju jeno ili rugo, treba ga u prikazu izraziti jenom rečenicom. Kako pronadi tezu knjige? Najviše pažnje treba obratiti na Uvo, jer obri pisci skoro uvek jasno izraze tezu knj ige u Uvodu. Ukoliko teza u Uvou nije jasno izražena, treba napraviti pokušaj a se na osnovu naslova knjige, Saržaja, Zaključka, zanje korice i zaštitnog omota nasluti teza knjige. O koristi mogu a buu i uvoni i zaključni pasusi svakog poglavlja. Nakon toga rečenicu o tezi treba alje popravljati u toku
čitanja knjige. Cilj pisanja se nalazi u ogovoru na pitanje: „Šta knjiga želi a izloži?”. Njega ne treba mešati sa svrhom knjige, koja se nalazi u ogovoru na pitanje: „Zašto knjiga želi a izloži to što izlaže?” Ukoliko nije irektno izražen u Uvou, cilj knjige se može naslutiti na isti način kao i teza. Sažetak knjige (2): organizacija knjige Ovaj eo prikaza treba a sarži ve celine. Prvo, treba opisati u koliko poglavlja ili elova je knjiga organizovana i prokomentaristi na koji način su elovi, onosno poglavlja međusobno povezani. Drugo, svako poglavlje knjige treba sažeti jenom rečenicom. Ukoliko ima mnogo poglavlja, a pokaže se a u prikazu nema ovoljno mesta, ona se može u jenu rečenicu sažeti po va -tri poglavlja. Značaj knjige za atu oblast O značaju knjige se može saznati u Uvou i Zaključku knjige, poneka i na koricama ili zaštitnom omotu, a o značaju oređenih elova knjige može se saznati i u poglavljima. Autori često u Uvou objašnjavaju koja je prenost njihove knjige na rugim knjigama iz ate oblasti. Najvažniji način a se pronađe koji je značaj knjige za atu oblast jeste razmišljanje o tome. Prilikom pisanja ovog pasusa prikaza treba imati na umu da je u pitanju samo z načaj knjige za atu oblast (oblast kojoj pripaa ili u okviru koje se izučava na Fakultetu), a ne opšti značaj knjige. Svua u prikazu treba izbegavati opšte izjave, pa tako i ove. Na primer, „knjiga je o vrlo velikog značaja za ovu oblast”; ili „knjiga daje višestruki oprinos ovoj oblasti”. ovakve izjave su bezvrene jer su suviše opšte. Najvažnije pitanje nije a li je knjiga značajna, nego na koji način je značajna za atu oblast. Treba pisati konkretno: „teza je značajna zbog toga i toga”, ili „problemi kojima se knjiga bavi su važni zbog toga i toga”, ili „argumenti su važni zbog toga i toga” i slično. Značaj knjige za lično interesovanje stuenta Ove opet nije u pitanju opšti značaj knjige, nego samo značaj za stuenta lično. I u ovom segmentu prikaza knjige treba izbegavati opšte izjave. To znači a nije ovoljno napisati: „Knjiga mi je bila veoma interesantna i vrlo značajna. Mnogo mi je pomogla.” Ove stuent treba a piše o pomodi koju mu je knjiga pružila u nekoj oblasti ličnog života (kojoj?! i kako?!), a li je iz nje naučio ili shvatio nešto novo i njega značajno (šta? i zašto je značajno?), a li ga je ovela o neke važne oluke i tome slično, i pri tome uvek treba navoiti konkretne primere. Treba a kaže i ako mu je knjiga bila zaniml jiva, i opet, a saopšti konkretne primere interesantnih stvari. Kritika čitave knjige Kritikovati znači istadi i pozitivne i negativne strane. Ovaj eo prikaza treba a sarži kritiku čitave knjige. Ove se može pisati kritika o mogudem ili ved ostvarenom uticaju knjige ili nekog njenog dela (ove se može otadi opšti značaj knjige), ili o tome koja je njena upotrebna vrenost. U okviru kritike čitavog ela može se osvrnuti i na sleede stvari. 1) Da li je i kako knjiga značajna za hrišdane, Crkvu ili ljuski ro uopšte? 2) Kakav je naslov ela, a li se iz njega može jasno razumeti o čemu de biti reči, a li je zanimljiv i a li privlači pažnju. 3) Slično prethonom, a li su obri naslovi poglavlja i ponaslovi unutar njih? 4) Kakav je stil pisanja? Da l i je zanimljiv ili suvoparan? Da li su ilustracije aekvatne i bliske čitaocu? Da li pisac upotrebljava stilske figure i kako?
5) Da li autor piše jasno: a li jasno opisuje problem; a li jasno prestavlja rešenje; a li je svaka reč jasna i nedvosmislena; a li su ključni termini jasno efinisani? 6) Da li autor piše snažno i tečno? 7) Da li su autorove tvrnje obro argumentovane? Uvek treba navesti konkretan primer loše argumenatacije i dati dokaze za tu svoju tvrdnju. Koje vrste argumenata autor upotrebljava? 8) Da li su autorove digresije opravdane? (Samo ako ih ima puno.)
9) Da li je knjiga zaokružena, logična i sklana celina? 10) Da li je knjiga objektivno informativna?
11) Da li je pristup fiolozofski, teološki, istorijski ili moža neki rugi? Da li je to opravdan pristup datoj temi? Kritika teze ili cilja knjige
1) Da li je teza knjige jasna? Da li je jasno izražena? Ukoliko knjiga nema tezu, ona treba razmišljati o tome a li je cilj knjige jasan i a li je jasno izražen. 2) Da li je teza knjige značajna za hrišdane, Crkvu ili ljuski ro uopšte? (Ukoliko knjiga nema tezu ista pitanja se mogu postaviti vezano za cilj knjige.)
3) Da li je teza knjige uravnotežena ili je previše smela, onosno previše skučena? (Ovo se odnosi samo na tezu) 4) Da li je teza obro zaokružena i celovita ili nije? (Ukoliko knjiga nema tezu isto pitanje se može postaviti vezano za cilj knjige.) Kritika razvoja teze ili razvoja ispunjenja cilja
1) Da li je razvoj teze jasan i logičan, a li se lako prati? (Ukoliko knjiga nema tezu isto pitanje se može postaviti vezano za cilj knjige.)
2) Da li su pruženi aekvatni argumenti za svaki eo teze? 3) Da li je onos teze sa Saržajem (strukturom) raa logičan ili nelogičan? (Ukoliko knjiga nema tezu isto pitanje se može postaviti vezano za cilj knjige.) 4) Da li je svako poglavlje novi argument za tezu ili se bavi samo jednim od elemenata teze? (Samo teza.)
Procena primene saržaja knjige u saašnjoj ili buudoj službi Ovaj segment ne treba mešati sa segmentom ličnog in teresovanja za knjigu. Treba navesti konkretne elemente iz knjige i konkretnu primenu: šta? i kako? primenjujem ili du primeniti, i to u službi, a ne u ličnom životu. Napomene studentima
Dužina prikaza knjige mora a bue između jene i po i ve stranice duplog proreda. Svi elemenati prikaza knjige moraju biti prisutni. Prikaz treba a bue precizan, jasan, tečan, snažan i argumentovan. Sve što je u prikazu knjige citirano, parafrazirano ili na bilo koji način preuzeto iz nekog izvora treba dokumentovati u fusnoti. To važi i za preuzimanje poataka iz knjige koja se prikazuje, osim ko pasusa koji sarži sažetak knjige vezan za njenu organizaciju. Pitanja koja su nabrojana u ovom tekstu o pisanju prikaza knjige služe a pomognu stuentu u razmišljanju o kn jizi i razmišljanju o tome kako a napiše oređeni segment prikaza. Prilikom pisanja bilo kojeg ela prikaza dobro je razmisliti o svim pitanjima. vezanim za taj deo, ali ne treba u svakom prikazu odgovarati na sva nabrojana pitanja, nego samo na ona koja su relevantna. To u praksi znači a skoro nikaa nede
biti potrebe, a zbog kratke užine prikaza verovatno ni mogudnosti, a se ogovori na sva pitanja. Na
primer, ko kritike čitave knjige de za jenu knjigu biti važno pisati o jasnodi i argumentima, za rugu o ilustracijama i uticaju knjige, za tredu o sklau knjige, za četvrtu o pristupu, logičnosti i argumentima itd.
