SR
Nemačka
3,5
DM, Francuska
10 FF, SAD
2 US
g, Švajcarska
v
3 Sfr, Austrija
25 A s c h , Švedska
10 Skr
* 1* 2« -------
„„„ NINĐA
OSVETA NINĐE
DEREK FINEGAN
OSVETA NINĐE I
SERIJA Borilačke veštine N INĐA Naišlov romana: OSVETA NINĐE Autor: Derek Finegan Glaivni i odgovorni urednik: Miljama Šte:ri>jevlski (Urednik: šBorivoje Lolšić iRecezenlt: ¡Slobodan Luftdić Lektor: Mica Trlifunovie Korektor: ¡Nada Makisamović Slog i štampa: »Litoipapir«, ča'čak ©
1988. DEN PRESS
NIN Đ A 59 - A P R IL 1988. GODINE Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savet: Anđelka Milojković (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović Mi roslav Joković, Miladin Marković. Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu 60811-620-257310-03292.
DEREK FINEGAN
OSVETA NINĐE Talasa su se valjali površinom okeana, ali nije bil!o prednje u njima, aak ni- tragova bele pene na zaobljenim vrhovima koji ponekad najavljuju gnev vodenog božanstva,, I Ijulljianje male jalhte bilo je blago, jedva primetoo, dok je struja lagano nosila prema pia ■voj pruzi obale na istočnqm ho riizonltu. Bližilo se veee, aili je sunce pržilo čistu belu palubu kao i nekoliko salti ranije. Njih dv,o(je kružili su oko jahte, prepušteni taiasima, či neći tek poneki pokret da se održe na površini. Ilii približe jedno drugom. Spogenih usana, nesltajali su- pod površinom, da bi izronili mnogo sekundi ka snije i mnogo stopa dalje od mesta gde su se izgubili iz vi da. I dalije spojenih usana... Devojka 'je pr*a doplivala do boka brodića i bez napora se iz
vukla na palubu, lako vrisniuvši kada je pod bosim tabanima osetila daske vrele od sunca. Bacila se na široki peškir ra širen uz ogradu i sklopila oči. Na usina'ma joj je jioš lebdeo lOsmeh žene koja voli. I srećna je.. •
Njeno nago telio ne bi se postidelo ni pred jednim fotograf om, iako bi mnogi njen izrazito niski raist smatrali manom koja se, bar na fotografijama, lako da prikriti. Skladno građena, a opet sa raskošnim oblinama ku kova i pravih, čvrsitih grudi sa bradavicama još uvelk napetim od uživanja, poisedov.ala je onu gipkost i žensitvenost u pokre tima koja oduševljava mufške oči. ¡Koža preplanula od sunca imala je onu za oko tako pri jatnu nijianisu kolja, kao i malo kose oči, odaje japansko pore
4
klo. Pume, sočne usne na dražes nam licu, sada upola skrivenom dugim molkrim uvoijicima crne kose jioš uveik su čuvale srećni poltuosmeh. . .
BORILAČKE VEŠT1NE 59
Njen oismeh pokazivao je da ono što govori nema veze sa onim što misli. Otvorila se da ga primi naviknutim pokretom, jer je njeno telo već znalo šta Uspravila se u sedećii polo želi njegovo telo. Utonuli su žaj kada se i muškarac uzve- jedno u drugo, ležeći nepokre rao na palubu. Poznavala je tno nekoliko dugih sekundi, sve svaki delić tog savršenog tela, dok oboje istovremeno nije uzali ipak nije mogla da prikri je dahnulo od uživanja. Vodili su ljubav mnogo puta divljenje u svojim očima. Isti- pre ovoga; videlo se to po slkla na, nije to ni pokušala da uči idu s kojim su 'se njihova te-la ni. .. pokrenula u sve bržem ritmiu. Visok, širokih ramena i uiskih A opet, pnoždirali su je'dno dru kukova, muiškarac je nosio svo go, gladni kao ljubavnici koji je mišićavo telo s lakoćom ko su tek prvi puit priznali da se ja je pokazivala natprdsečnu- žele.. . fizičku pripremljenost. Čak i Koliko je to trajalo? Dugo? više od toga; to telio, videlo se, bilo je pretvoreno u efika Kratko? U takvim trenucima v re n ja snu i pouzdanu mašinu koja ne je čisto subjektivan pojam i za činli nijedan nepotreban ili be dvoje koji vode ljubav gulbi smislen pokret. vezu sa stvarnim vremenom ■Zaista© je da se i sam diwi koije teče oko njih. telu devojjke. Ozbiljno prepla .Ipak... nulo lice -oštrih crta osmeh je Fantastična bliskost koja je osvetlio samo na trenutak., Po spajala ne samo njihova tela, sle njega pogled dubokih tam- učinila je da devojka zapazi je noiplavih očiju takode je samo dva primetan pokret kojim je na trenutak pokaizao svu než- miuisikarae podigao glaivu i osnoist za ko$u je sposoban čovek 1usnuo. Otvorila je očii gotovo čij|i poziv obično ne dopušta istog trenutka. takva osećanja... — Neko dolazi? — šapnula — O, ne! — šapnula je de je. — Da. I. .. vetka,. Ne opat. . .
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
5
ni)je slada se potvrđivalo: heli — I? On joj je nežno dotakao us- kopter je talkođe pno(mem!io> sm•nama obraz i naglo se uspra er, skrećući prema jahti u po vio. Hitrim, ueshvatijivo hitr kretu. im pokretom, pokretom kojii se I ne samo to ... dogodio gotovo trenutno, čak i kroz tutnjavu snažnog — Opasnost? motora njegoiv sluh razabra da^ i— Da — odgovorio je bez ■opalanlolst ne isltiiže samo sa ne oklevamja, - lako mršteći obrve. ba. Nalazio se suviše nisko da Pogled mu je ispitivaohorizo bi mu pogled mogao reći nešto nt .sve dok se mije zadržao na više, ali je po zvuku znao da blistavoj tačkici na nebu. se jahta brzo približavaju, sa ? — Helikopter — rekao je, tri strane, tri brza. motorna ča . više za sebe. — Obuci se, Su- mca, režeći motorima kao bemiklo. isne zveri. Ona je to već činila, hitrim (Devojka je stala pored nje i ekonomičnim pokretima. Ako ga,, proučavajući mu Ilice, kao je i oseitila strah, njjeno Ilice to da tu traži odgovtor na masu nije pokazivalo. U međuvreme pitanja kcjja joj naviru nia us nu, muškarac je navukao na ne. Zadržavala ih je; poznavali --Sebe izlizane farmerke i zako au se tako dugo da je znala da pčao ih u hoidiu, prelazeći pa od takvih piitaoja nema nikak lubu u pravcu kabine. ve koristi, a samo guitaj'u dragooeno vreme potrebno za ra— Lesli, ko je to? zmišijanje. — Ne znam, devojčice. i— Evo šta ćemo Učiniti, SuMbćni motor je zabrektao, pO miko — reče Lesli nekoliko mi kazujući da mala jahta nije sa mo brodić za uživanje. Ostav nula kalsniijie. Jedan od čama ljajući za sobom široku lepezu ca, oma^ koji je dolazio sa juod perne, ona naglo jurnu pre ga, već se jasno video pred njii ma jugu, paralelno sa obalom. ma, a helikopter je smanjivao Pogled miuškarca bio je uis- brzinu, spuštajući se prema nji meren preko ramena, prema ma kao ptica grabljivica. — isltočmčom horizontu. Ono što Preiuizmi upravljjač. Kada skoč mu je njegovo tajanstveno ču im sa palube, naglo sfcreni pre lo odalo nekoliko trenutaka ra ma obali.
6f
i— A ti? Osmeh na trenutak ozari nje govo lice, iako mu oči oisitalddše ozbiljne. — Ja ću se ¡snaći. Važno je da se niiko ne đdkiopa mioje op reme i oružja, devofjčice. Uko liko pnoceniš da im ne možeš polbeči, aktiviraj satni mehani z,am. Zapamti, imaš posle to ga svega trd minuta da se 'Uk loniš. U redu? — U redu — iona klimnu glavom, preuzimajući upravljač od njega. — L es.. . Qn jioj pogladi još mokru crnu kosu. — Znam, euvaićiu. se — reče tiho. — I tli se čuvaj, devojčice... ¡Malo reči. Premalo za ono što su osečali jeldno prema dru gom, ali ljudi kolji žive opas nim životom nikada nemaju dovoljno vremena za reči. 0paisino/slt je kao vetar kojii odnoisii sve što' je suvišno i ne potrebno. .. Svega nekoliko sekundi bilo je potrebno Leisiliiju da sie nao ruža slitnim metalnim predmeti ma izvučenim iz vreće oslonjieine o zid kabine. Trenutak kaisnije bio je već na palubi, kraj niske ograde, trudeći se
BO RI LA Č KE VEŠTINE 59
da jednim pogledom obuhvati fi. helikopter i čamac ikoji im je bio najbliži. Da. Nad kabinom čamca šltr čaflia je crna cev mitraljeza. Upravo ono što mu je i po trebno. . . — Sada, Siuimiko! Bacio se u talase koje je ja hta ostavljala -za sobom i za ronio duboko, duboko^ savla đujući otpor vode snažnim za malsilma ruku i nogru. Senlka jahte nad njim oštro je skre nula ulevo, prema olbali i on smanji braimu svog kretanja, dopuštajući potisku da ga po stepeno vrati do površine. Znato je da ljudii u heliikolpteru i čamcima žele njega, a ne devojku. Izgledi da ona a=' makne billi siu vrlo realni. IŠto se za njegove baš ne bi moglo reči... Ovako daleko od obale vo da okeana još uvek je bila do voljno bilsltra da nasluti i senku čamca koji se približavao. Da li se on kreće sporije ne go maločas, ili je njegova p.ro cena situacije bila potpuno po grešna? Da! Krećući se u sve užem kru gu, čamac je smanjivao svofru brzinu. Duž njegove palube
BORILAČKE, VEŠTINE 59
]£jiuđi sada bez sumnje vrdbaju treniuitaik kada će iz vode izroniti glava čovelka koga pro goine. Neko glasino broji ¡seku nde; oni doibro ma|j!u koliko čovelk može izdržaiti pod vodom bez opreme za ronjenjle. Helakop'ter je kružio nisko nad vodom, stvarajući talasiće na gltaltkojj površini. Glupost. Tek salda ga ne mogu viideti, skrivenog stotinu i hiljadu pu jta preliomitjenim zracima sveilositi u prizmama talasa.. . Motor najbližeg čamca se na glo uitisa i senka na|d njim sa da je bešumno klizila,, nošena samo inercijom. Druga tri ča mca su stizala, a ¡tamo. u pra vcu, obale, već se gubio zvuk -motora jahte kojom je Sumiko bežala u siguimosit. CPrvi deo njegovog plana je. savršeno uispeo. Sada je bio na redu drugi, neizmerno težii.. . Mračno dno čamca bilo je tačno nad njim i on se zau stavi, leibđeći u vodi, vdoltićući' glaltku, lepljivu površinu samo vrhovima prstiju. Helikopter je stvarao s'uviše buke da bi mogao razaznati glasove Jjjluđi nald svojom glavom, ali mu je mašta jasno dečaravala šta se gore zibiva.
7
— Prokletstvo — kaže prvi čovelk — šlta je sa tim mom kom? — Buldi strpljiv, do đavola! — Vreme je da izroni. .. bio je samo u pamitalomama, kada je skočio... — Samo što nije. .. Niitjje se oismeihnruio, bar ne uisnama iz kojih au lagano iz lazili mehurići, olakšavajući priitiisak u grudima. Oni znaju koliko ooveik može izdržati pod vodom, ali obična ljudska merila za njega ne važe. Ili su ih, možda, upozorili na to? Ne, nisu. Zašto bi? Ne sme, međutim, dopuusitiiti da se ostala tri čamca suviše približe. Biče mu potrebno do sita vremena, da. savlada ljude u čamcu i helikopter sa neba svuče d’o ofceana. .. Zaplivao je pod vodom, ši reći ruke, a onda se naglo od bacio sa oibe noge. Među prs tima obe ruke svetlucali su ko imiađi čelika, obrađeni kao zve zde sa šest krakova. Njihove ivice mogle su da režu poput brijača. .. Jedan čovek klečao je na ivici čamca itačnO' na meisfbu gde je Lesli izronio, ali njegov po gled nije bio uprt u vodu, već
8
nekud unazad, prema krmi. U ■toliko gore po njjega. Dohvatajjlući samo levom ru kom ivicu čamca, Lesli izroni čitavim telom i čelik u ¡nje govoj drugoj ruci zarii se bez šuma. u potiljak najbliže žrt ve. Nijje ostao tu, ali je krv na blistavom čeličnom šiljku isvedočila je da je on već obavio svoj posao. Telo pogode nog samo se oštro trže i naglo ukruti. (Pod težinom napadača ča mac se naže na tu straniu, iz bacujući mrtvo telo preko og rade. Bilo ih je još trojica na palubi, aia je svu trojicu izne nadio polkret dasaka pod njiiho vlim nogama i nijedan nije bio spremah da upotrebi oružje ko je ima u rukama. Kao da na vrhovima prstiju lebdi iznad dasaka palube, Le sili načini dva hitra koraka, ulevo i udesno', ostavljajući vla žne otiske po toplom drvetu. Sunce ih je sušilo gotovo tre nutno, ali će mnogo duže od toga morati da se pozabavi mlazevima krvi koja je .navrla kao iz fontane iz dva grla pre sečena je'dnim istim hitrim po kretom leve rulke. Četvrti čovek, onaj na kr mi isipulsitli psovku kroz stisnu
BORILAČKE VEŠTINE 59
te zube. Još u klečećem polo žaju, on brzim, uvežbanim po kretom dovede cev svog auto matskog pdstoljjia u liniju sa grudima nagog napadača, čvr sto pridržavajući levioom čla nak druge ruke. Zubi se razdvojiiše pod gulsitim crnim br kovima i on započe trijumfal ni krliik, avere”, da više nika kva siila na ovom svetu ne mo že siprečiti p’ujusak vrelog olo va iz njegovog pištolja. Šeis'tokraka zvezda iz leve Leslijeve rulke pogodi ga odo zgo u ruku sa pištoljem od baci je naniže užasnom sna gom. Prst se zgrči na obaraču i -olovo zasu palubu pred nje govim nogama. Samo na tre nutak, jer se druga zvezda, iz derane ruke, kroz otvorena us ta, lomeći zube i kidajući ¡Je zik, zari u nepca i probi ih. Ostala je tu, sa ¡dva svoja kra ka zarivena u mozak .koji izdade još nekoliko nesuvislih naredbi udovima, besmisleno ih pokrećući po daščanoj palu bi. (Jednim dugim skokom Lesli preisfcoči palubu posejanu mr tvim telima i zalivenu krvlju. Desno od njega, helikopter je uri'ao nastojeći da postigne što veću visinu za što manje vre
9
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
mena. Kroz prozirni pleksiglas kabine video je kako oovek po red pilota očajnički pokušava da se dočepa mitraljeza, boreći se sa ubrzanjem koije ga je prikivalo za seđište. Nagnuli na jednu staru, heli kopter prolete pedesetak sto pa nad čamcem, neprestano se uspinjači. Grabeći obema ru kama topili čelnik mitraljeza na krpvu kabine, Lesli jeđindm po gfleidom proiveri da li je sve u reda sa oružjem. ¡Pitat je zapazio njegov po kret. Njišući se kao ranjena ptica, helikopter poče da oš tro skreće levo ¡i desno , pove ćavajući i daljjie vilsinu. Beiz Jurbe. prateći ga pogledolm, Le sli pokrete zatvarač i ubaci pr vi metak ¡u cev.
¡Eksplozija rakete zapravo ni je bila previše snažna, ali je zla sreća hitela da se zariije ,u još vreli motor, prenoseći pla men gotovo trenuitno dio rezer voara sa gorivom. Samo stopu ili dve ispod vo de, Leisili oiseti kao da ga je džinovska pesnica pogodila u svaki deo teia istovremeno. Zg rčiio se, izvio1 , napeo sve mišđiće u telu boreći se da rašire nim rukama probije vodu nad Sobom i izbije nad površinu tamo gde ima sunca i vazduha i gde. . . 1*1
Činilo mu se da je još pod vodom, ali je ona sada bila Odiblesak sunca na kabini od topla, topla kao ljudska krv. plefcsiiglasa na trenutak ga za 1 čudno tamna. Noć? stepi, ali on uspe da vidi kra Ne. .. noć miriše sa&vim dru tki trag od sivo-cmog dima kći j e . . . pod trupom helikoptera dok je Borio se, a grudi su ga bopritiskivao obarač, asećajuči ka leie od napora da udahne vre ko topli čelik olaiivltjava poid li vazduh sa mirisom okeana. njegovom. rukom. Otkuda ta tama? — »Raketa!«, pomislii odska- Takav mrak može vladati sa čući sa palube u svežu zelenka rno u podzemnoj pećini, tamo stu vodu. » Moram ^¡piiti što da gde nikada nije dopro nijedan lje od čamca kada ona stigne zrak sunoa. Da oibasfla nepok do . . .« retnu površinu jezera tople, go
10
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
. tavo vrele vode koje ispunja titi koliko isjtine ima u mojim va pećinu. reioimia! Jedno taikvo jezero je u bli — Učitelju. . . otkuda onda zini, kaže sensei Tanaika. Do u tvom srcu ijiuha/v prema me le, pad njihovim nogama. I sa nd? — odlučio se da upita. — mo povremeno sineižnobelfti ob Prema mladiću druge bqje ko laci pare izbiju po licu plani že, mladiću koji još ne zna do ne pokazujući da se dole nala bro ni tvoj jezik? zi topla voda do koje nijedan — Zato što ja vaše nisam ni eovek nikada neće dopreti. inđa: ¡Senseii Tanaika opet nešto — Govelk ne može -prestati mirnija kroz svojiu gustu beiu da bude niinđa — šaputao je bradu, ali ga mladić ne čuje mladić. — Sve dok je živ. ..- i davoljmo dobro. Ili njlegovo zna dok u njegovom telu postoji i n|je japaniskog j,oš uvek nije mrvlica snage. Tii sam si mi to takvo da, bi mogao shvatiti srni rekao-, učiteljlu. . . sao izgovoremiih reći? — A ko1 ti kaže da sam ja Da, sad već ipalk razume -po živ, sine moj? ... Ne, to ne može biti sen nešto. Ali o čemiu to starac sa sei Tanaika: i podzemno jezero da govori? — Ninđa — šušketa on ibezu pod planinom sa koje su: zalazak bim ustima, — nlinda je čoivek tqg dana pasmaitrali koji uspe da sie otrese svega sunca. Ovaj dkeain mirliše dinu ljudskog, kao šlto se otresa pas kčije nego dkean koji zapljus kada izađe iz vode. Ninđa više kuje obale Japana, iako lljudi ne sme birtfi 6otye(k, jer je čo- milsle da je to iisltli Okeam... Ohh . . . vek nešto mnogo manije od ni¡Mlialz sveže vode zaisiuo mu nđe, sine m oj... je čitavo telio i doneo bod u '— Zašto, učitelju? gl'alvi. Kroz taj bofl. svetio se I— Zato šfto niinđa sebi ne probijalo nallik usiijanim mače sme doipulstiti ljudska uživa virna koji prefte da će mu se za nja, ljudske slabosti i ljudske ritli u mozak. Nije otvorio oči, iako je sla želje. Razmislii o tome! Ali, budi pošten! Pošten prema se da znao da ofcoi njega stoje Iju bi i meni! Tek tada ćeš shva di i palžljjlivo ga poranatraju.
BORILAČKE VEŠT1NE 59
Ctoi ne moraju znaiti d.a je do šao sebi. Još ne. • i— Pljušni ga jioiš jtednoim — kaže neko. Dubok, promulkao gLas oovekia kdjii mnogo viče i mnogo puši. Bivši oficir, to se oiseća po' tonu. Novi mlaz vode pomagaio mu jie da oseti sivoje telo. Ono što miu drži ruke i noge zaliisita postoji, om sada oseća dodir mokrog čelika olko članaka', zna da le ž i. naiuzmaik na mokrim daskama, veizan jiakam lancima za alke postavljene po palulbi. A li još ne otvara očli. Još je rano.., — Misliš da je s njim sve u redu? — zabrinut glals čoveka kqj|i nije balš siguran da je do bno obavio povereni mu posao. A zašto ne bi bio, do đa vola? — onaiji islti glas od malopre. Zvuk šibice koja se pa li, oštar miris duvamia. • Ne znam. .. ne dolaizi se bi _ već dva sata. .. Staforđ ga želli živog, znalš. — Znam. Ne panici, Van Flit. Momka je samo dobro pro trelsla eksplozija i niišta đnugio... 'Ninđa — a on je ninđa — uvek može da napiše čitavu knjjligu o onome lito čuje, mi riše, oseća u svojoj blizini, o
11
onome što dodirlulje. Viid mu niije neophodan, jar on »vid i« čitavim svojom telom. Zna da je na palubi jednog od ona tri čamca koju su miu se približavali kada je raketa pogodila čamac sa kojeg je tre nultak ranije skočio. Zna tako đe i da je njegov rafal pretvo rio helikopter u plamenu lo ptu gotovo u istom trenutku, ali sve to više nije bitno. Bitno je ono što se događa upravo u ovoim ternuitku. I onio što tek treba da se do godi. .. Oslim dvojice kio(j,i govore na čamcu, *tiu siui još tri čoveka. Dvojica stoje malo dalje, spre mna da poisilluišalju bilo kakav nalog čovelka sa promuklim glasom. Jedan je za krmom ča mca, a ovaj ju r i... Kuda? iSulnce mu greje potpuno na go telo. Neko se potrudio da sivuče mokre farmerke sa nijega, dakle. Zašto?1 Zato što ga se plaše, glasio je odgovor. I zato što. .. Da li je to moguće? Niinđe ne gulbe mnogo vre mena u kolebanjii. Iako je veština ninđucua nastala mnogo stotina godina pre i mnogo hi
12
ljađa milija dalje od mesrta na kojem je ser Artur Konan Doji stvorio svoig Šerloka Holmsa, veliki detektiv i majstori ninđucuia došli su do potpuno istog zaključka.. . Kada odbaciš sve što je ne moguće, ostaje siamo ono^' što se može dogoditi, ma kako ma lo verovatno izgledalo... O vi ljudi oiVde znali su da imaju poisila sa jednim nindom. I ponašali su se u skladu sa reputacijom koja prati te taja mis\tvene ubiiee iz Japana koji su prešli u legendu sa dolas kom civilizacije... U redu, oni znaju da je on niinđa i sada ga vode nekud na sever, duž obale. Njih če tvorica u čamcu. Ostali su oti šli na druge strane, bez sum nje da ne bi privukli suviše pažnje. Sve što je mogao da dozna ležeći sklopljenih očiju, već je doiznao. Bilo je vreme da upo zna i lica te četvorice ljudi kolje će morati da uibije ako želi da povrati svoju slobodu. Samo... Samo što pre toga mora na ći načina da se oslobodi ovih lanaca, a to će biti teško, đa volski teško. Ninđa otvori oči. Oprezno i
BORILAČKE VEŠTINE 59
polako, pazeći da ga ne zaslepi sunce na zalasku. Čovelk koji stoji nad njim krupan je, širokih ramena, alii sa onom sligumošću u držanju koja pokazuje da nema mnogo sitvari kojih se plaši. Glatko iz brljamo lice debelih - uisiana, si ve oči pod teškim kapcima, nos davno slomljen u nekoj tu 6i. Ćelavo čelo blista mu na suncu, dok mrda glavom da mu u oči ne bi ulšao dim. iz ci garete medu jakim, zdravim, zulbima. — Ah, naš prijatelj nam se konačno pridružio — kaže on sia osmehom koji ne bi bio ne simpatičan da u promuklom glasu nema toliko hladnoće. I još nečeg. . . . Straha? (Da, straha. On zna mnogo toga o nlinđama i svestan je činjenice da se nalazi na ko rak od smrti sive dok je u bli zini jednog od ninđi. Bez obzi ra što je ovaj vezan čvrstim, debelim lancima za palubu i potpuno nag i nenaoružan... Drugi čovek se znojii. Niskog rasta, u belaj ođeći raiamaženog bogataša koja loše prista je izbuljenim očima i tankim usnama pod kukastim nosom. On se boji mnogo više, ali ne
BORILAČKE VEŠTINE 59
čovefca vezanog lancima, jer on ne zna praktično ništa o ni nđama. Bolji se nekeg drugog, helkog ko ga je poslao na ovaj ludi zadatak iz kojeg bi, u no,r malnim okolnostima, samo ču dom izvukao živu glavu. »Samo što ovo nisu normal ne oklosnosti«, pomisli ninđa, po navici proučavajući svaki ddtaJij prizora oko sebe. »Oni su veoma srbrpljtivo sačekali naij pogodniju priliku da me se do •čepajjlu. Samo mene; Suimiko lih ni niajpianje nije zanimala. Vrlo vešito i vrlo lukavo. Go* tovo kao da je čitaivu akciju zamislio neki drugi ninđa...« A li n e... Nijedan ninđa ne bi rizifcovao da čuva zaroiblje’«oig' drugog ninđu. Kao što sita ra izreka kaže, ako imaš prtiliku, ninđu moraš ubiti odmah, a čak i posle toga nipošto mu nemoj okretati leđa. . . ' — Dakle, ortak? — Šta želiš od mene? — glas ninđe je savršeno miran, kao da njih dvoijica sede u salonu, sa čašama piića u rukama i pri jaltelijlsfki razgovaraju. — Ja? Ništa. Nelki moji pri jatelji žele da razgovaraju s tobom. i— Prilično čudan način da se to pokaže, zaf ne?
13
— Aha. .. Nemoj misliti da se meni dopada. — Šta to, do đavola, znači? — umeša se žgoljaVko u beloj odeći, nervozno brišući lice već mokrom maramicom. • — Kakve su to reći, Grist? — Samo kažem ono što sam već rekao i tebii, Vam.Flit. Ovaj mi se posao ne dopada. — Je li? Ne mislim da će ti (to smetati da naplatiš onih de set hiljada dolara, a? — Neće — uzdahnu Gnistt. — Uvek sam bio slab na zele ne oči i zelene novčanice, 1do đavollia! A li to još uvek ne znači da mi se mora svideti sve što radim za lovu, za,r ne? — Kuda me vodite? — upi ta minđa. Ponekad je pametno pustiti protivnike da se svađa ju. Uvelk se dozna nešto što normalno ne bi odali. Možda i salda? i— Zaveži! — prosikta Van Flit s prezirom. — Kog si đa vola morao da ga osvešćuješ, Grist? Sve bi bilo mnogo ure dnije da smo ga jednostavno spakovali i odneli pred Stanfo rđa,! Ponovo to ime. Stanford... Savršeno pamćenje ninđe po đsećalo je na urednu memori ju kompjutera u kojoj je uz
14
lime ooveka upisana i njegova Slifea i sve što se znta o nje mu. Poznavao je nekolicinu Ijiuldli po imenu Stantforđ, ali nijedan od njih nije se uMapaio u ovo što se događalo ovog toplog popodneva u blizini Sa mta Kataliine. — Ti niisii biio siguran da je čitav — naisimaja se promuklo Griist, ali njegove oči ni na tre nuitak nasu napuštale lice veza nog nin.de. Oprezan je i isku san; biće jako teško, možda i nemoguće pobeći od njega. Lanci neće popustiti, znao je. Ma ko da ih je postavio, po brinuo se da to uiaini kako va lja, ne šteđeći ni vreme, ni no vac. Ne, Grislt, nije od ljudi koji bi bilo šta prepustili .„slu čaju. . . i— Žao mi je, ortak — Grist sieže ramenima. — Ne mogu ti to reći. Moj šef neće ništa da reslkira, znalš. štaviše, kad se približimo, moraću da ti ve že'm i oči. — Suviše pričaš, Griislt, pro klet bio! Pogled nimđe olđluta do ne pomičnih lica preosltale .dvoji ce ljudi koji su nezaimteresova no pratillii razumna mišljenja svojih pretpostavljenih. Pozna vao je talklva lica; profesional
BORILAČKE VEŠTINE 59
ne ulbice, angažovane da oba ve jedain posao. Zaboraviće ga čim budu isplaćeni i napuiste ovu palubu. Utoliko bolje po njlih.. . ¡Njegova jedina prilika ulkaza će se kada ga budu odvaživali da bi prešli na kopno. Biće sto tinu pulta oprezniji nego sada, naravno. I on mora biti opre zan. Grist je sposoban, a ni ova dvojica tamo nisu amate
ri.1 U redu, onda se može pono vo prepustiti hlialdnoj, gotovo komtpjulterskoj analizi svega što se dogodilo ovog popodneva. Od tremiuitka kada jie Odvojio svoje usne old nišana devojke, vođen ornim neobjašnjivim pre dosećanjem opalsnOsti koji na®de nazivaju haraigei... tili ne. .. Možda je sve to počelo mino go ranije, samo on toga nije bio svesltain? (Sklapajući oči da bi se bo lje komcemrtrisao, nimđa poče ,u svojoj memoriji da odmotava film događaja u poslednje vre me, zasltajući ponekad da neku od zapamćenih čimjienica prou či u sveitliu najlnoviijih događa ja. Da.
15
BORILAČKE VEŠTINE 59
Bilo je stvarni koje u prvom trenutku misu privukle njego vu, pažnju, ali salda su dobijale mnogo veću Važnost. ¡Sitnice, naizgled, naravno. Balo koji upadljiviji događaj upozorio bi ga mnogo ranije da se nešito sprema. . . (Sportski avioni koji su izne nada počeli da se pojavljuju nad mailom vilom koju jie za sebe i Sumiko iznajmio daleko od; grada i radoznalih očijlu. Ne tako čelsto, isltitaa, ali ipak, tre baiio je da ih pažljivije osmo tri. Pa onda tela trojice ljudi koje je ubio- u poiteri za krij um čarima1 oružja. NeBtala su na gotovo volšelban nalčin, pre ne -go što je dospeo da se vralti do njih i ukloni ih, kako oštro olko na njima, ne bi primetilo tragove oružja ninđi. .. I u poisiednje vreme sve češ ći oisećaj da ga odnekud posma trajlu nevidljive oči. Postavio je čak i nekoliko zamki sa že ljom da uhvati onoga ko ga sledi, aiii su one dstale prazne. Neko je, dakle, shvatio da ima- poisia sa ninđom i upotrebio mnogo novca, ljudi i luka vstva da ga se dočepa. Živog.
Hnum.. .
Uzdahnuo je i opustio telo, istražujući u njegovoj unultraš njiosti posledice eksplozije. N i šta sito nekoliko sata mirova nja ne bi otklonilo. Nema potrebe da zamara svoj mozak razmišljanjem o tajanstvenom protivniku. Pre malo je činjenica da bi bilo kakvo razmišljanje dalo rezul tate. Uostalom, uskoro će stići do njega. Suton pada sve brže, a kod Ijtudi Oko njega sve je upadljlivija nervoza koja poka zuje žel£jlu da se sve ovo usko ro zavriša. A tada će doći i njegov tre nutak. . . I*|
U mrtklom mraku bok broda pođsećao je na planinsku listi1 cu koja se uzdizala gotovo do neba. Ležeći i dalje na palubi, ninđa se osmehnu. Toliko o planovima da umakne kada ga budu odvezali. .. Pre svega, nije mogao nikud da uimakne. Obala je salda bila predaleko, čak i za plivača njegove snage i izdržljivosti.
16
U ovom delu ofceana struje su jake i varljive. . . Bilo je čak komično posmatralta Van Flitovo lice kada je preko radija stiglo naređenje da. se kurs promemi i, umesto ka oibalii, čamac uputi prema pučini. Mije imao hraibroisti da se suprotstavi, naravno, aila je sada čiitavo njegovo telo bilo mokro od znoja čiji se zadah i pored sivežeg noćnog vetrića šinio palubom. Grist je, činilo se, veist pri mio sa olakšanjem. Logično; njegov posao bio' je da dovede ¡ninđu nepoznatom šefu, a to je mnogo lakše izvesti na otvo renom moru. ,r Još jednom, nrinđa se nasmeši. I pored sveg, svog iskustva, Gnilst je propustio da nasluti ono što je Van Alanu već odao instinkt kukavice. . . Ležao jo opušten, čekajući da čamac dodirne bok ogrom nog teretnog broda čiji su mo toni radilii malom snagom, tek koliko da ga struje ne bi odne le sa dogovorenog mesta. Znao je već da izgledi da se osilofoo da postaju sve manji; ma ko da je planirao njegovu otmicu, učinio je to sa paklenom inte ligencijom, ne propuštajući ni najmanju sitnicu.
BORILAČKE VEŠTINE 59
Da li se možda njegova ša nsa krije u onome što će se dogoditi kada čamac pristane uz bok broda? ■Što da ne? — Grist — reče om tiho. Čo vek koji je stajao nad njim malo se saže. —•' Šta je bilo, ortaik? — Znaš šta će se sada dogo diti? — Dogoditi? Hmm. .. šta že liš da kažeš? — Oni će najpre proveriti da li sli dobro obavio svoj po sao, Grist. Kada se uvere da jesi, biće to tvoga smrtna pre suda. — H-ha! Prezriv smeh, ali je u nje mu i nota zabrinutosti. Grishrii je glup. Pravo je čudo kako i sam već nije došao na pomisao da se od .korisnog pomoćnika pretvara u neugodnog svedoka? ¡Ne mora više ništa da govo ri. Grislt će i sam doći do tog zaključka. Veoma brzo. — Van Flit! Oštar, zapovednički Gristov šapat. Niinđa vidi kako se iz mraka približava sitna Van Flitova figura, oseća ponovo oštar zadah znoja. — Šta je, Grist?
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
— Vatn FM, kakvu si to pr ljavu igru pripremio, do đa vola? i— Igru? J a... — Zaveži, prokleta uš'tvo! Sad znam zašto se znojiš čita vog dana! Od straha! Bojiš se da i tebe ne otkače zajedno sa mnom, je li? — Gist, šta ti je? Ja ni u snu. .. iSkoik u tami, nagla pokret. ¡Ninđa zna šta se događa; Gri st je ščepao malog čovefca za grlo, odigao ga od pialfulbe i sa da ga trese kao liutku od sla me. ,— Gist šta se to događa? — šapat sa druge strane paliube. — Gl edaj svoga posla. Mič! — režd Grist, ali njegov stisak popušta i Van Fiat uvlači vazduh u pluća, krikljajuei i kopr cajlući se. i— Govori, kučkiiin siine! — sikće Grist. — Je li to ono što s>u mi spremili? Govori! f— Jest.. . jeste. .. Bio sam protiv toga, kunem se, Grist!
.. Kratak, oštar udarac u vrh brade* prasak koisitiju koje ni su mogle da izdrže taikav postu pak. Ninđa zna dft je Van Flit mrtav, kao prva žrtva užasnog
17
Gris'tovog gneva koji se neće zadovoljiti samo tim. - Grist! i— Sita sad hoćeš od mene, proklet bio? Da mije tebe bi lo, ja. . . — Grisit, za ime boga, sasliu šaj me! Naša jedina šansa je da što pre okreneš čamac i kidneš odavde! Taj brod je spor, mažemo se izgubiti u tami pre nego što . .. Neko je, gore na palubi bro da, imao oštar sluh i dovoljno mašte da nastati šta se doga đa u čamcu. Snop svetioSti iz ogromnog reflektora sruči se kao vodopad na njih i ninđa instinktivno zatvori oči, napre žući sve mišiće u pokušaju da raslkine lance i ukloni se sa ta ko strašno gole i prazne palu be na kojoj nema nikakvog za kliona. — Skači, Grist! — zaurla on. — Sa palube! 'Prekasno. .. (Mitraljez zailaja sa palube broda, teški protiivaviomski mi traljez velikog kalibra. Daske zaprašBaše pod udarcima meta ka, ali je mnogo udaraca ima lo drukčiji, tup i mek šum udara o ljudsko telo. Energija udara odnese Gnis tovo telo u stranu kao suvi
18
list; ninđa osetii kako ga zasipajiu krupne kapi krivi .i ko madići GriiisitĐve odeee, kože, mesa. .. Neko vrismu na pramcu ča mca i reflektor skliiznu prema tojji sltrani. Tup puicanj puške pomeša se sa praiskom miitraljelza kiojii je sada meitodično zasipao krov kabine, nekoliko stopa daleko od glave ninđe. Iznenadna tišina. I ne otva rajući oči, ninđa je znao da su i preostali Griilstovli ljudi već mrtvi ili umiru ma palubi i ispod nije. Ne, čovek koji je sve ovo zamislio nije želeo ništa da ri ziikuije... Glasovi ljudi viisioko nad njlim, škripa četlika po čeliku. Kroz tek malo razmaknute tre paivice ninđa nazre kako se cr na šiapa brodske dizalice laga no obrće, spušitajjući veliku ku ku kroz mliaiz sveitlioisiti reflek tora prema palubi čamca. Jjjiuldi kojli su se trenutak kasnije našli pored njega radiiili su brzo i efikasno, bez i je dne izgovorene reči, štiteći ta mnim maočarima svoje oči od zaisHepljujuće sveltfasltri. reflek tora. Lanci su bili oltkaeeni od al ki, ali je svaki slobodni kraj
BO RI LA Č KE VEŠTINE 59
ležao u rukama dvojice snaž nih lij,uđi, zategnut do kraj njih granica, U ovakvom po ložaju, odvojen od palube, ni je imao oslonca da bilo šta po kuša. Kulka se zaklati nad njim i Ijtudi koji su pridržavali lan ce na njegovim nogama zaštemjaše, podižući ruke naviše. Kada siu lanci sa mogu blili čvrsto omotani oko kuke, na red su došli oni oko zglavka ruku ninđe. Presaviijjem, u ne ugodnom položaju, on ču ka ko viitlo na paliubi škripi i ose ti kako ga ogromna sila podi že u vlažni noćni vaiziduh. »Nikakva improvizacija«, po mMi, okrećući glavu na dnigu stranu od zaslepljiujućag re flektoira kada se našao u v i sini njegovog plamtećeg oka. »Svaki korak je brižljivo is planiran i nekoliko putta pro v i rem. Ako- želim da se izvu čem, osim veštine i' snage, bi će mi ovoga puta potrebno i mhogo sreće...« Zan|j|ihao se nad mračnom palubom broda', širokom kao igralište za bezbol. Svetiliosit re flektora Više mu nije smetala i on poče pogledom da istra žuje detalje oko sebe.
BORILAČKE VEŠTINE 59
(Mralk, stv-uld unaokolo. Svetle jedino instrumenti iza sta kla komandnog midsita kroz ko jć ga posmatra nekoliko ljfuicM. Paluba je šikano prazna, sem šelsltorice ljudi sa puškama u ¡rukama koji siu okružili mrač no kvadratno grotlo kroz ko je se teret pri ukrcavanju sipu šta u utrobu brolda. Brod je čitav dan bio na ¡suncu. Sivežiji noćnii vazduh malo je ohladio palulbu, ali pod njom je on jioiš bio vreo i' suv, kao u pustinji. Ono malo sveltla što je do pisalo kroz kvadratni otvor nad njegovom ¡glavom mije bi lo dovoljno da osvetld skladi šte, alli siu čula ninde bila u stariju da proceme njegove di menzije. Stotinu sltopa po širinii, dvostruko više po duži ni. .. I skoro isto toliko od Otvo ra do čeličnog dna na kojem se konačno našao!
lU trenutku kada su njego va naga leđa dotakla pod, upald se niz sveitdljki duž (jedn og zida skladišta, visoko nad njegovom glavom, osvetljavaj.u ći sltazu načinjenu od gulste čelične mreže i ograđenu užetom pričvršćenim za zidove. Takvo što obično^se ne gradi
19
na teretnim brodovima; ovo što sada vidi načinjeno je spe cijallno zbog njega. Mala grupa Ijluidi naginjala se oprezno, preko užeta, gleda jući u rUjega. Svotiljke ¡su im bile za leđima, tako da je vi deo samo konture njegovih te la. Proučavanje tih kontura čiisjt je gubitak vremena. Za sada, ¡Nije biiilo mnogo više koris ti ni od gledanja po drugim uglovima skladišta. Ogromna čelična vrata biće 1uvek čvrsto zatvorena; motorima koji ih pokreću upravlja se sa njiho ve druge strane. Uz čelične zi deve samo bi se muva mogla ulspeti, a otvor nad njegovom glavom je tako visoko, da o njeirnju ne vradi Uopšte ni ra zmišljati. ifeto kao i staza • od čelične mreže, naravno. Zatvor u ko jem se našao bio je gotovo iđealan... Ipak, neko će morati da si đe do njega i oslobodi ga oviih prokletih lanaca. Možda tada. . . |— U redu je, Eldridž — re če jedaln od onih koji su se naginjali preko ograde. — Ski ni te lianće. Ne bi trebalo da bude teško.
20
Niinđa je nekoliko trenutaka razmišljao o tom glasu. Pono vo glas čovefca od autoriteta, ali ' ne sličan glaisu onoga ko ji, poput pokojnog Grista, svoj autoritet gradi na fizičkoj sna zi i spretnosti. Ovo je glas čo vefca koji ume da naređuje i manipuliiše, birajući druge Iju de za svoje /više ili manje pr ljave poslove. A onda, on zna i ime kojim se služi otkako se vratio iz Japana. Hmm. . . Vrhovima prstiju opipao je lance. Nepoznati je bio u pra vu; sada, kada ima oslonac pod sobom može ih veoma la ko smaci sa kuke. Trenutak kasnije se uspra vio, vukući za soiboim četiri la nca kojii su ostali pričvršćeni za njegove udove. Oni nisu loše oružje; pod uslovom da neko bude toliko glup da mu priđe dovoljno blizu kako bi ih mogao upotrebiti. Lagano je obišao svqj zatv or, bacajući ispod oka pogle de naviše, prema petorici lju di koji su stajali na mostiću. U međuvremenu se kuka iz gubila kroz otvor nad njego vom glavom i na njega je, uz tutnjavu, navučen čelični po klopac.
BORILAČKE VEŠTINE 59
Kada se ponovo vratio do sredine skladišta, do ušiju mu dopre porugUjiv smeli. — Nadam se da s:i se sada uverlio kako nema n.i najma nje mogućnositid a se sam izvučeš odatle, Eldridž — reče onaj isti glas. Svetlosit je još uvek smeitala da vidi detalje, alli je ninđa imao utisak da bi tog čoveka prepoznao čim bi ga ponovo video na drugom meistu. Vitko, elastično -telo, uska glava sa krat'koim, zali zanom kosom, karakteristični nervozni pokreti ruku, premešitanje s noge na nogu. Ćutao je. Nije imao ništa đa kaže. Bar za sada. — Bez komentara, zar ne, Eldridž? Odmahnuo je glavom. Ima vremena za rečii. — Pitaš se verovaitno čemu sve ove drastične mere preidosltrožnoisiti, Eldridž? Vrlo jed nostavno: mi znamo s kim, imamo posla i nipošto ne bismo želelii da te izgubimo sada, ka da smo potrošili nekoliko de setina hiljada dolara i neko liko dobrih ljudi da bismo te se dočepali! ¡Ninđa odluči da prekine ti šinu.
BORILAČKE VEŠTINE 59
21
— Onda: smo završili prego vare — reče mirno. — Laku noć! I neka neko bude tako .ljubazan da pogasi sivatla! ■Nekoliko trenutaka • tišine. Ninđa ču kalka se od ziidova skladišta odbija ubrzano, na peto disanje osrtale čeitvorice, cmdh kojii sve do sada nisu pro govorili ni jednu jedinu reč. — Bejli! .— reče tiho njihov vođa. — Maže. Delovali su kao dobro ui grana ekipa i ninđa ni trenu 'Lesli Elidridž se zvonko na- tka nije sumnjao kako je ono smejja zabacujući glavu. U za što sada izvode uvežbano do tvorenom proisitorau, ma kako najlistnijeg đe/taOija, poput naj velik: on bio, njegov smeh zvli bolje baletske tačke. cao je neobično, odbijen od de Čeltini užeta kao zmije pobelih čeličnih ploča. leteše paralelno sa čeličnim Nisam — reče — navi zidom skladišita, odbačeni jekao da o poslu diskutujem na dnovremeindm. udarcima noge. ovakav način. Ako' mislite da Četiri figure hitro počeše da me angažujete, morate naći se spuštaju niz njih, pokazu neko malo ciivilizovainiije oikru jući izuzetnu sigurnost u po ženjjie, eoveče! kretima, ¡Nepoznati je uzvratio smehUžad... da li ima vremena om, tak ode. da ulbdije ovu četvoricu ili ih — Hajde, hajde! Ti nisi tobar ukloni sa puta i uzvere liko naivan kao što želiš da se uz jedno od njih pre nego pomislimo, zar ne, Eldniidž? Ra što ih onaj peti povuče, navi dije bih u svoju kobinu pus še? tio otrovnu zmijiu nego ' tebe! Ne, neće imati vremena. Dru Vrteći glavom, minđa se spu ga četvorica ljudi, koje do sa .Bti u ležeći polo^jj na če#čne da nije čak ni primetio uz ploče poda. mračne zidove ispod svetiljki, — Zašto? — Zašto? Da, vrlo doib.ro pi ’ tanje — nasrne ja se nepozna ti. — Premida mislim da si , već naslutio odgovor, Eldridž: ooveku koji plaća čitavu ovu zabavu potrebne su utsluge je dlnog pravog runde. . .
22
čekala su da prv-a četvorka dopre do dna skladišta kako bi odimah povuklii .užad navi še. Čak i kada bi uspeo da se dočepa jedinog od njih — a njegova brzina i spreltnoslt su to omogućavali — to ga ne bi nikuda ođvello. Čovelk čije su obe ruke zauzete veran)jem uz uže te'ško može ižbeći bilo ka kav napad- koja će u međuvre menu doći. U redu, dakle, da najpre ut vrdi ?ta žs'le ta četvorica koji elastično sfcačiu na pod sa vi sine od desetak stopa i odmah zauzimaju stav za borbu.. . (Ne žele da ga ubij*u, narav no. Njihov cilj je samo da ga primoraju da konačno počne da prima naređenje od onoga kojli ih sada napeto posmatra sa visine. Kako to oni misle da izve du? Znao je čim su stmalkli svo je nezgrapne puške do tada okačeine ulkoso preko leđa. To nije oružje koje ubija i zato je cmiljiemo kod afričkih lova ca koji snabđevajiu zoološke vr tove sitnom svelta egzoitičnim životinjama. Minijaturne stre lice u njima pune su tečnosti
BORILAČKE VEŠTINE 59
koja će ga satno uspavaiti na određeno vreme, a posle toga... 'Niiinđe znaj'u sve o svakoj vrtslti oružja koju je čovefc iika da komstruisao. Nimalo uska ciblaisit znanja na planeti čija stanovnici ratujiu beiz prekida već hiljadama godina. Ovo oružje je odista neispre itno i potrebno jte jako mnogo vremena da se ponovo napuni ako prva strelica promalši. Nje gova šansa je u tom vremen skom intervalu. Jeidino1 što mo na postići to je da iizlbegne pr va četiri hica. Njiih četvorica približavali siu se lagano, uđa:Hjavaj(ući se jedan od drugoga kako ne bi mogao sve odjednom držat?, na oku. Dobna taktika. .. pod us lovom da pred tobom nije je dan pravi niinđa.. . Ono nekoliko' trenutaka le žanja poslužili siu svojoj svr si; lanci na nogama salda: su bili uvijeni oko članaka: i cevanioa i čvrsto pritegnuti ta ko da mu nimalo ne omeltaju kretanje. Čak ni njegova og romna, gotovo naslhvaltltiiiva br zina, nije bila umanjena u me ni koja bi mogla ođliučiti u bor bi protiv ovako sporih pcroltivnilka.
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
23
Oni, zapravo, nisu bili spo vrata. Sila trenja neće dopus ri, ali reč »¡brzima« đobijja sa titi da se on lako odmota, a svim drogo značenje u obra energija trzaja u koji je umeo svu svoju snagu ispuštajući is čunu sa nlimđom. .. [Pokrenuo se na juriš uz ti tovremeno iz pluća glaisian kr hi zveket lanaca; naljpre dug ik koji odjeknu pod čeličnim skok u levu, zatim u desnu svodom bliće užasna. . . stranu, onda ponovo u levu, ta Da! ' Pokretan energijom ninđe, ka da nijednog tremiuftka ne omogući stnelcima mimo niša čak i debeli lanac delovaee kao glaiva njenje. Prostor pred njim je traka motorne testere; doslovno ndslfajao; u sledećem nesirećne" žrtve odlete nekoliko tbaniuitku najbliži oovek biće stopa u stranu, rasipajfući. ka ¡ría doihvaitu lanca u deísmoij ru pljice krvi iz prekinutog vra ci kojom je vitlao ilznad gla ta. Telio pođe za lancem, ali ukočeni udovi nisu bili sprem ve. Dva tiha zvuka označiše da ni za takav pokret i ono se stro su dve strelice ispaljene, alli pošta na pod, kao džak sa me jé on po položaju cevi znao kim brašnom u sebi. da ga nijedna od nijih ne mo Minđa više . nije ni gledao u že poigoditi. Jedan na levoj sit- njega od trenutka kada se la rami, onaj bliži, i onaj najda nac obavio oko svog oillja; nje lji na desnoj strani nisu bitni gov pogled bio je uprt u če u narednih nekoliiko sekundi. tvrtog ooveka, jedinog koji je Sada svu svotjiu pažnju može strpljivo vrebao1 sivog trenutak, .komeenltrisati na preošltailu dvo ulbeđen da ne može promašiti. j-icu! '•Sada! Pokleknu vši na levo kolono, U položaju u ko^iem se na on iznad svoje glave propusti šao, oslonjen o levo koleno i treću strelicu u istom trenut sa zategnutim lancem u des ku kada se lanac obavi oko noj rudi, niinđa nije imao mno vrata čovefca kolji" je ispalio. go silobode kretanja. Ipak, lePoviukao je, naglo i brutal- ® va ruka oko ko'je je omotao la nio, znajući da će se lanac us nac još na početku svog juri ted sopstvene težine i snage ša mogla je činiti sve što joj zamaiha čvrsto zariti ü kožiu zapovedi hitri mozak ninđe.
24
PiOdiigilia, se kao štit ispred li ca i gnuđii, sjedeći pokret cevi četvrtog stbrelca. U čaisiu ka da je on ispalio svojiu strelicu, lanac omotan oko ruke našao se tačri'O na njenojj putanji. Skfenuvšii niiz glatku čeličnu poviršiniu, strelica odlete u st rahu i z&izvekeiba po podu. Obrćuićr se na levom kolemu, ninđa dovrši pokret zaimahiniutim lancem u desnog raci i on se kao zimirjia još jedinom omota, ali ovoga puta o to no ge jieidnog od onih kog i siu pre brzo isipratznili svoije oružje. Coivek zaurla kad lanac ogu li kožu i meso sve do kositi. Zabacujući ruke Unazad u po ku!šia|j!u da povrati poremećenu ravnotežu, on ispusti sjvtorjru -pu šku na čefliijcn;i pod,, ali je sna ga trzaja i ovoiga puta bila pre ma;, glaismo ispuštajući vaizduh iz pluća. ¡N,a drugoj strani škljjocnu rrieital. Onaj koji je prvi izba cio svoju strelicu ponovo je napunio pušku... ¡Nirnđia se po podu zakotrlja prema n|j:eimiu> zvekećući lan cem koji se siada namotavao i oko delsne rulke. To je bila va rka., naravno1; samo* drugi niođa mogao je znati za trik
B O R IL A Č K E VEŠTINE 59
kojim se labavo namotani la nac ve'štim pokretom zabacuje sa ruke da bi, ukrućen kao ko pije, poleltelo prema telfu neo preznog protivnika. Podižući pulsku, čovek spare tno odskoči u stranu, vrebaju ći ovloga pulta sa. mnogo više strpiljjenja sivomu šanjsiu. Gdlbacu jući se naglo obema nogama o pod, riinđa se odvoji od. po da doisltižući vilsfau kojpm bi osviotjio meldalgiu na svakom ve likom takmjiičen|jiu u skoku uviis. Cev ga je pratila, hiltrb i si gu-mo, ali strelac «neće imati vremena da pritisne obarač... iLamac polete niaigilo' naniže i njegov kray poglodi čiovelka u lice, pretvarajući ga .u deliiću sekunde u krvavu bezobličnu masu, kro/z koju se probi kra tki krik očaijianjjia. Lobanjta pr šte od uđialra, rasipajući ulnaokoilo komadiće mozga. Nekim ćudfom njjein prednji deo> o'stade pošteđen i telo sa krvavom nuaisklom umelsfto ltica, jolš se je dinu dugu sekiulmdiu Ma'tdlo na mlrtviim nogama pre nieigo- što se prelomilo u pasu i sručilo na pod.. Meko se dočekajvši na noge, ninđia se okrete poislefdinjjem pre ostailiom protivniku koji je ble
B O R ILA Č K E VEŠT1NE 59
dag lim lagano uistupao’ pre ma zliidiu, pioklišiaiviagiuici đa dr htavim prsitima uglura. strelicu ¡u ležište zaJtivarajča. Sudeći po strahu u nijeigioivim očima, to će potrajati još vrlo dugo.
25
hladi uisijame glave kao malo puštene krvi, — Znači li to da prisitageš da razgovaramo, Elđrliđž? — Nijednog trenuitka nisam rekao da NE ŽELIM da ra-zgo varamo, prijate!jiu. Jedino što sam tražilo bilio je mada civllijyzovanli|ja okolina, zar ne? — Da li je doiv/oilijinjo? — u- — Poste otvoiga šito si nam pita mirno. — Ili treba da u- pokazao? čoveče, bilo bi pra biijem i ovog bednika ovde? vo samioailbiisltvo' pustiti te u ne Sa rukama osslioinjeinim o za- ki driugi deo broda! tegmuto čelično uže, nepoznati — Ovo što se sada dogodilo ga je niekolliilko1 trenutaka. ne- dogoidiče se kad god pokušate mo posmaitraoi, a onda odmah da učinite nešto što mi se ne nu glavom. dopada — sileže ninđa rameni — Ne — reče — nije potrema. — Bojim se da je ovo patbno. — Vrajti se gore, Krafuls... pozicija; ja ne mogu da napust im ovo skladište, ali ni vi ne mo Ifuku, pos/leidnji čoveik sie laga žete da me navedete da ra no priimiicafo užetu koje mu dim otno što želite. spustiše sa molsitiića. Čovek ko — Luđače! Dovoljno je da ji ga je bacio klečao je na ivi te ostavim tu dole i da crkneš cii sa automatskom puškom u- od žeđi za nekoliko dama! perenom nimđi u gr>u(dli. — Tačmo. Ali, kakva korist Nema izgleda da živ stigme od moje smijtii? dio vrha užeta, naraivnia, ali je Pioinlovo tišina, narušena sa ova numđa ipak pripaila njemiu, mo teškim disanjem čoveka ko Gsmeihnuo se, „zavrteo glavom ji se verao ¡uiz me. Sačekavši i prišao j edinom od mrtvih te- da uže ponovo bude povučeno la da o nyegiOviu odeću obriše /naviše, čovek na. mostiću pro kraljeve lanaca umatzaine krvflt it a
— Lep početak razgovora reče glasno. — Niišta tako ne
26
— Tato je. Nadam se da ti je kiOiriettiila i da ćeš salda po kušati na malo siupitiiiMjli. na čin, — Signiran si da ću tako poisltujpiitii? Mogao biiih da pofiitanem i grublji, zar ne? — Zn»am. Te je na redu .alko rtfi. ne tulspe slelcteoi pokulšag. Baš me žarnima kalko sa pri premio pnoisitio'riljiu u kaju ćeš me sada premelstiti.. I, u&gređ, mogao bii komaenfo da mli kažeš i svoje iirne, a? Ćoveik na mioistilau već je bio ¡krenuo prema njegovom po četku. ali ma ove Leisiliijieve reoi zastade i ponovo se naiže prefco ograde. Sveitilio m!u je sa da padalo1rnalio s;a sitrame tako ida je nimđa mjogaoi da vildii ure dino oičešlj-aiaui koisu i vrlo bledo ldce oštrih crte i dubokih očiju. — Da, u pravu si — reče. — Nemam naiziliofga da 'krijem svfoije ime. Zovem, se Aisltllii — Kulpeir. Domalđ Aisstlii — Kulper, mimđo. — Enjglleiz? — Samio po imemu. Moji. već (treću generaciju žive u Ame rica Zašto pdjtaš? SNitmđa steže ramenima, razmišijfaijuei o svom slledećem ka
B O R ILA Č K E VEŠTINE '59
raikju. Čalk i orno što tremuitno izgleda meivažno, kao što je ime njegovog direktnog protiv nilka, mlože se u sleđećem tre nutku prikaaatü kao oldlumgiući podatak. Pfod je drihftao već neikoliilko mümu'ta, a aulo za 'ravnotežu govjoriilo mu je da je brod' u polkreltu, štaiviše da je zauzeo k u c n s preima pulčimi i ogromnom prostran&tviu najvećeg okeama na plliameiti. Afeo ¡uispe da se oslobodi na dzora na. netoliibo minuta, mo gao bi se dokopati kabine sa rađio-uređalj’em i situpiti u veziu sia Suimito. Ime Astili — Kiujpeir mioižda bii se maglo po javaltü u jednom od njenih dos'ijea, a onida: bi ona — možda — mogla: da uđe u trag i ov om ta(jatn!sitve«niom brodu.. . Ne, ninđe ne zaiborav3yaj;u detalje kao što je taij:. Njiho va: obuka uiči ih da sve šrbo do znaju o pro)tlivinliku slažu u mo ¡zaiík, pioisteipeno- ga popunjava jući dok ne postane poltfpium. Ogromna1 čelična vrata na jedinom krajfu skll&dlišita sklizmuiše hučalo u islteamtu i kroz njih se priolbii mlaiz -žiuićkaslte svetlo'sti, oibiaisjaivajiuići nepokret na tela na podu.
B O R IL A Č K E VE ŠTIN E 59
Bez žuiribe, niiinđa pođe pre ma njiima, prM(kaiva|j(utć:i o:či na svetio. Haragei ga je upozora vao da na drugoj strani vra ta preti nova opasnost, ali to ni ma tremujtak nage usporilo njjiegov korak. UNfaijizad, opaisnoisit je 'vazđiuh kolji minđe sivaikog trenutka udišu. zar ne?
Prostorija u ko(j|Oij se našao imala j,e dva bočna čelična zi da. Tri, u stvari1 , jer siu se te ška vrata sklopila za njiim čim je prošao kroz rujih. •Čettrviitta je bio proziran, al:i je Leisli poznavao taj materi jal. Prvi su ga upotrebi!! čikaškii gangsteri, pre pedesetak godina, da- zaštite svoje drago cene glave od mettaka, a onda je- ušlo u zaista široku upoitreblU!. Jeđ'an .pogled bio je dovo ljan da praćeni debljinu stakla. I bez toga je mogao zrnati da Astlli — Kiujper neće presko čiti talko očiglednu predotsitroiž ■nosit.
27
Prostorija, mieđuitim, nije bi la prazna. Niski plastični sito i stolica od istog materijala na lazili s;u se uiz samu sftaklesnu preigraldiu. Na njenoj drugoj strani nalaizila se fotelja, a. na njoj telefomiski aparat, sličan onoime kojii se u sličnim situ.acigama upotrebljava u zatvo rima. Brat blizanac tog apara ta stajao je na sltolu, pored ne koliko poklopljenih tanjim i otvor elne flaše vina poznate marke. Osmehnuvši s>e, riiinđa zauze mesito za stolom. Podizao je poklopce sia tainjiira, prepušta jući sivom čiuJliu mirisa i hara geij!u da ga »upozore na neko 'uispavfljujuće sredsitvio. N ije osetioi ništa, ali ni to mije moralo ništa da znači. No va sreidsftva usavršavana su go •tovo svakodnevno i on sam. myo gao je odalbrati četiri ili pet koji bi bez, miufke prošli i ko ntrolu prosiečne laboratorije. Na dlruigoj sltraini staklenog zida oftvoiriše se vraita i Astili — Kiuper energičniim, korakom uđe u proisitori(jfu. Pratio ga je čovek gruibog lica sa automat skom puškom u rukama. Po'staivijaj'uei se iza folteljje, on upeiri pulsku nlinđi u grudi i os
28
tade u tom ne baš udobnom položarj!u. Smešeći se, Lesli je prouča vao lice svog protivnika. Prvi ustisak ga nije preva rio: vrlo Med, vrlo tankih usa na, vrlo dubokih tamnih očiju. Prozirna koža i vitki prsiti ru ku, nenavikli na fizičke napo re. Jedan od onih koji se verovatno gnuša nasilja, ali ga smatraju veoma pogodnim sre dsltvom za ostvarenje sopatvemih ciljeva. — Astli — Kiuper je isto ta ko pažljivim poigledom prouča vao njegovo lice. Taj nemi su kob pogledima trajao je pri lično dugo, a onda Aisitli — Ku per odmahnu glavom i josmehnu se. Podigao je slušalicu sa aparata koja je smestio u kri lo kada je seo u fotelju i dao Lesliijiu znak da učini to isto. — Dakle, Eldridž? — glas je bio nešto izobličen, ali do voljno razgovetam. Ne da bi ninđi smetalo i da je aparat bio neispravan; veština čita nija reči sa usana jedna je od onih koji savlađuju još na po četku svoje obuke. i— Tu sam. Možeš da poč neš.
B OR IL AČ KE VEŠTI NE 59
— Ono glavno sam ti već rekao. Potreban nam je čovek kao što si ti. — Kame, Astli — Ruper? — Suviše je rano da ti to kažem, štaviše, gazda je izri čito zabranio da mu pominjem ime. — Ne mogu raditi za čoveka čige ime ne znam. Čak i kada bih prihvatio tvoju po nudu. — Zašto? Lova je lova, do đavola! Šta te briga iz čijeg džepa dolazi? )— Recimo da imam skrupula — nasmeši se nilnđa. — Ili pre dirasiuda, kako god hoćeš. Ne radim za lj\ude koje ne pozna jem. — U redu — sleže njegov sagovomik ramenima. — Kan su'litovaću se s njjiim. Nijje is ključeno da pristane, ako pri hvatiš njegovu ponudu. Nije nam palo na pamet da bi ti mogao da budeš toliko radoz nao. - — Radijem? — Ha-ha! Rekli siu mi da s tobom moram biti veoma op rezan — nasmeja se Asitli — Kupei-. — Verovao sam da pre temujiu, ali sada vidim da sam grešio. Nijedno tvoje pitanje ne stiže slučajno, zar ne? *
BORILAČKE VEŠT1NE 59
29
— Ah, da! Mqj gazda ne tvoja ekipa pokazala je pniMč škrtari, to si već mogao da za no radoznalosti kada sam ja u kljiučiš. Milion. — Dolara? piltanjiu, Asitli — Kuper! — Ne govorimo o .(klikeri — Informacije su osnova za svaki poslovni potez — sleže ma, do đavola! njegov sa,govornik ramenima. — Hm mm ... lepa suma. Je — Dugo sam ih prikupljao, ali dva mogu da zamislim polsao je bilo veoma zanimljivo, pri- v red an toliko para za jedinog jedinog čoveka. anajem. y OVAJ jeislte vredan toga, — Ti si vodio taj .posao? — Uglavnom. Fascinantno, veruj mi. — O kej. Da čujem? zaista! Reci mi, ako nije taj na, kako čovek može da bude — Ubisitvo. Treba da ubiješ jednog od najbolje čuva toliko brz. Droga? , i— Ne. Postoje takve droge, nih ljodi na svetu, niinđo. — Ime? istima, ali su konltraefekti su Asitli , — Kiuper zavrte gla više opasni za Ijiuidsiki organi vom, dok mu je na usnama le zam. . Poitrošnja energije je užasna; niko to ne bi mogao bdeo osmeh. — A, ne! Ne dok ne bude diuže da izdrži. Uosttalom, čuo sd ata se događa sa sporti siti mo potpuno sigurni da si prima koji se duže vreme dopi- hvaitio' poeudiu i da ćeš pošto vati ugovor. ngiuijiu. — U to nikada nećete mo Jasno. U čemu je onda ći biti sigurni. trik? RAZUMNO sigurni. To šNiijđa se nasmeši. — Neka to ostane MOJA se može urediti. poslovna tajna, Astli — Ku— Ne potpisujem ništa, ako per. — Bar još neko vreme. si na to mislio — nasrneja se — Svakako. O va j.. . imam ninđa. utisak da se naši razgovori fi — Naravno. U čitavom ov no razvijaju, Eldriđž.. . om poslu neće biti ni koma — Ja ne bih toliko žurio. dića hartije. Ako ne računa Ono najhitnije^ nisam ni čuo, mo gomilu novčanica na kra je li tako? ju, ha-ha-ha! — Š'tip da ne? Uoisitaliom, i
30
— Neprestano se vraćaš na pare. Misliš da mi je zaislta toliko stalo do ngiišh? — Prokletstvo, a zašto on da raidliš to šito radiš? Za sla vu? Osmebnuvši se, ninđa je za mišljeno proučavao bledo lice čoveka na - d-rugoj sítrami pre grade. Znao je da njegova uve ravaínja kaiko je niinđa postao u ime apstraktne pravde i sve ove godine se borio upravo za nijiu neće imati efekta. Aisitli — Kupeir u svom životu sva kako nije sreo nikoga ko . bi to iskreno1 činio. Čak naprotiv. .i— Ne zanima te kako će mo obe&beđiti tvtoju vernost, ndnđb?1 Asitli — Kuperove oči su bili stale, nagnuo se napređ sa ne strpljenjem očeikujlući odgovor. Bilo je očigledno da je ta za misao upravo njegovo delo i da se njom silno ponOsi. »Ne preporučujem ti da ig raš poker, Asitli — Kuper^, pomisli ninđa proučavajući nje govo lice. »I malo dete bi po sle nekoliko prvih de!jenja mo glo naslutiti kada su ti jake karto u rukama. ..« — Ne naročito — reče gla sno. — Ako prihvatim tvoju ponudu, onda ču održati reč.
BORILAČKE VEŠTINE 59
Sva ta vaša sredstva biće odi sta nepotrebna. — Reč? Ahhh... bojim se da moij gazda očekuje nešto mnogo opipljivilje, EkMdz! — Vrlo dobro. Da čujem onda. — Otrov. — Otrov? Nije baš pouzda no sredstvo. — Ovo jeste. Upoiredo s njim, doibijaš i jedini efikasni proitiivotrov, Eldriidž. Potrebna je svakodnevna doza i jedinog i drugog. Kada obaviš posao, uz novac doibijaš i formuliu proitivotrova. Neće ti biiti po trebna dugo. Sedam dana po što prestaneš da doibijaš otrov, tvoj organizam će bilti proči šćen i možeš prestati sa uzi manjem i protivotrova. Vešto smišljeno, a? — Ne naročito. Taj trik se u staroj Kini koristio pre go tovo hiljadu godina. Nisi to znao, Aisitli — Kuper? Ništa, međutim, nije moglo poikvariti Asltli — Kuperoivo dobro raspoloženje. Šitrofco se nasrnejao i odmahnuo rukom. — Nlije važno. Bitno je da deluije. Sem ako ne sumnjaš u efilkasinost proitivotrova? — Prilično. Efekti’ mogu bi ti i kumulativni.
31
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
— ima ćeš priliku da sam is probaš i jedino i drugo sred stvo, Eldridž. — Na kome? Astli — . Kuper se nasmejja. Videćeš kaid za to dođe čas. Koliko se sećam, jioš mi nJisi rekao da li prihvataš po nudu ili ne. Ili ti je možda po treibno vreme za raizmišdjan|je? Niinđa sleže ramenima i od loži slušalicu, dok ga je As tli — Kuper zapanjeno posfnartrao. ' Naravno da neće prihvatiti pomiuldu. Neće pokušati čak ni da se neko vrerne pravi kaiko će je prihvatiti. Ne zato što niinđe ne bi umeile da lažu i varaju kaida je to potrebno. I laž i prevara su oružje, ponekad čak vrlo efikalsno, ali ninđe posediuju mtaoga druga... Smešeći se, ninđa podiže po klopac sa naijibližeig tanjira i okusi hranu sa nijeiga. Privla čan ulkuis, a njemu će biti po trebno još mnogo energije. Na dnugoj, strani staklene pregrade, lice Asitli — Kupera dobi izralz trijumfa. Još je dan dokaz da je hrana već unapređ bila pripremltjema za ovakav razvoj događaja. Naraivno, mogao bi bez hrar,e i vode. Vrlo augo. Mnogo
duže nego što Asitiii — Kuper veruje da je moguće, ali bi to neizbežno nanušilo njegovu snagu. Pre ili kasnije, on će mora ti da uzme nešlto za jelo i pi će. A ako sitvairi već sttorje ta ko, onda bolje pre, dok je još na vrhuncu svojih psihičkih i fizičkih mogućnosti... Disao je lagano i ravnomerno, sve sporije, uisporayajj|ući istovremeno i svo(j! metaibolizam, U takvom stanju, zapra vo, ni hrana ni voda nilsu mu potrebni, ali ovu iigru sa Astfia — Kuperom mora odigrati do kraja. Delovanje droge koja se nalazila u hrani takođe će biiti usporeno, omoigućava^iući mu da proiduži period sveshog sitanja. [Nikad .v ne zna kakva će se prilika za bekstvo ukazati u času kada Astli —, Kuper i njegovi pomisle da je protiv nik pred njima potpuno bezo pasan.... ■
1*-«^ Delj'stvo droge počelo je naj pre postepenim iskrivljavanjem
32
prostora oko ninđe. Iza stak la lice Astli — Kuipera počelo je da menija oiblik, da se širi i skuplja, uvijajući se kao sli ka gledana kroz zatalasanu vođiu. I dalje ravnomemo dišući, ninđa se opusti n’a stolici, spu štaijiući kapke. Iza njih, među tim, i dalje je budno motrio svaki pokret na drugoj strani providne pregrade. Još uvek je imao punu kontrolu svib svojih moći i borba u ovom trenutku pokazala bi da je sa mo za nijansu sporiji i nesigutmiji u svojim pokretima. Vrata iza Astli — Kupera su se otvorila i ušao je potpu no ćelav, viisok čovek u belom mantilu. Njih dvojica su paž ljivo posmatrali lice ninđe, ra zmenijuj'ućd povremeno poneku reč. — Koliko još? — pročita ni nđa sa usana Astli — Kupera. Čovek u belom mantilu se naže da pogleda načetu hramu na tanjiru, a onda baci pogled na ručni sat. Pet-šest mi nulta — sleže ramenima. — Pojeo je sasvim dovoljno. — Siguran sii da će delovati kao i uvek?
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Zašto ne bi? I on je čo vek valjda. — Hmmrn.. . Video si eksperimente, Don. Ponovio sam ih dvade setak puta zbog tebe, do đa vola! — Video sam. — Pa? — Ne znam. — Astli — Ku per se diže sa stolice i ushoda unaokolo sa rukuama za vučenim duboko u džepove pa nitalona. Ninđa primeti da iz« begava da okrene leđa stakle noj pregradi i da mu nepre stano dobacuje kratke, neisigur ne poglede. Astli — Kuper ga se bojao, iako su svi aduti i daijje 'na njegovoj strani! — K oji ti je đavo? — upi ta čovek u belom mantilu. — Zašto misliš da ovoga pulta ne će delovati? — Ne znam. I nisam to re kao, . prokletstvo! Samo... i— Samo? i— Ne znam — ponovi As tli — Kuper i po treći puit. Zastao je tačno pred ninđom zureći u njega kao da na ne pokretnom licu traži nelku po tvrdu za svoje nejasne sum nje.
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
33
— Arni — reče preko ra va bistru glavu i dopusti svom. mena nekoliko trenutaka ka neurovegetativnom sistemu da snije.. — Pozovi one iz hod se na već poznit način sačuva nijemog dejstva. nika. Čuvar sa puškom dobaci mu Neko vreme, istina, neće mo prezriv pogled, sležući rameni ći da komtroliše svoje telo, ali, ma. Ipak, prišao je vratima, to neće biti ni potrebno. Naj otvorio ih i izgovorio nekoliko hitnije je to da će povratiti veliki deo' svoijlih sposobnosti reči leđima okrenut ninđi. mnogo, mnogo pre nego što se Ovome je, međutim, bilo sve < teže da parati ono što se doga to očekuje ! Stakleni zid bez šuma sMiđa oko njega. Sveitleće raznobo |jne prizme oštrih ivica lebdele zmu u sitramu, propuštajući do Siu mu pred očima, obrćući se ušiju ninđe korake i glasove iz kao u poluđelom kaleidoskopu. đnugog delà prostorije. Još tro Bila mu je potrebna sva konce jica ljudi je ušlo, sa puškama nitracija da bar na trenutak u rukama. Tiha komanda Astli uMoni njihovu sliku iz mozga. —Kupera, škljocanje čelika ka da su ga poslušali i ubacili po Nije osećao svoije udove, na metak u cev. ročito vrhove prstiju ruku i — Glupost! — to. je morao nogu. Bilo bi opasno sada pro biti glas čoveka u belom man veriti pogledom da li još uvek tilu. — Potpun© nepotrebna može da ih pomera. Suviše je piredosltrožnoslt, Donalde! Kako pogleda uprto u njega, suviše očekuješ da radim u ovakvoj je sumnje u očima Astlii—Ku- gužvi, do đavola? pema da bi to sada rizikovao. '— Ti radi svoj posao, MarPoznavao je sredstvo koje je dok — glas Astli—Kupera sečovek u belom mantilu upotre kao je kao nož od tvrdog, hla bio i mogao je sa gotovo savr drnog leda. — Dopusti memi da šenom preciznošću proceniiti radim svoj! njegove- efekite. Period pripre — U redu, u redu... me i buboke koncentracije pre nego što je droga zaisita poče Morao je sklopiti potpuno la da deluje znatfco će pomoći oči, jer mu je Maildok, čovek i on će biti u stanju da saču u belom mantilu prilazio. Ose
34
ti,o je kako miu, negde u dalji ni, činilo mu se, topli prsiti abuhvataijiu članak ruke, traže ći puls. (Nešto kasnije vešti prsti po digli su mu i jedan kapak, pro . puštajući svetliost u oko. — Sve je u redu, Dom — re če Mandok. — Možeš puisltilti ove gorile da izađu! — Gnii oislta|j(u, Mardok. — Ali. .. rečento je da. . . — Kada je to rečeno, nismo još znali koliko taj tip tu mo že da bude opasan. Oni osta ju, kažem! — Ti si šef — rezignirano reče Mardok. Do ušiju ninđe dopre tihi zveket sltakila i on se usudi da ponovo malo otvo ri jedno oko. Špmiic za imjjekeije bio je spreman na stolu, a Mardok je vešito otvarao staklenu ampulu sa žiućkalstom telčnošću. Korak dallje, Asrtlli—Kuper je na stolu nameštao mfiknofon povezan kraitfcim kablom sa glo maznim crnim magnetofonom. — Mogli bismo bar da za'tvo rimo ponovo pregradu — mr mljao je Mardok. — Neka oni gledaju sa druge sltrane. Ako čuju šta ovaj tip ima da kaže, mogli b i...
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
- Prestani da kukaš, Mar dok, do đavola! Biće onako kako ja kažem. Pregrada? Go spode bože, dok ti klovnovi otvore pregradu i stignu na ovu sitramiu, ovaj tip nas itaže pojesti, svariti i zaboraviti! - Ma hajde! Ovaj tip neće biti sposoban da pomeri ni prst još dobra dva sata, Don. Paničiš bez razloga! — Ti samo radi svoj posao — posaveitova ga Astli—Ktu« per hlađinim glasam. — Sigu ran sii da skopolamin neće da ti pogrešne efekte? — Onda me pusti da radim svoj: posao, čoveče! Ne, neće imati nikakvih drugih efekaita sem što će mu razve'zaitd jezik. Kao što se to dogodilo dvade set puta do salda. Pred tobom! — Onida pocrni već jedinom — nervozno reče Asitli—Kuper uključujući magnetofon. — Po ćni već jednom. .. Ubod igle je jedva osetio, ali je znao da će skopolamin, droga istine, početi da deluje veoma brzo. Mardok je, bez sumnje, znao svoj posao; jedi no što nije znao bila je jedna od najvećih tajni ninđucua: obuka koija čoveku omogućava da donekle konltroliše i nadvla da dejstvo raznih droga. ..
35
BORILAČKE VEŠTINE 59
Nimđa otvori oči nekoliko tremuitaka kaisnijje, aiii miu je pogled bio i dalije mutam. Mardok baci pogled na sat i isceri se. — Gotovo u sekumd — reče. — Kao što vidiš, Donalide, om nije nikakav prokleti izuzetak. Možeš početi svog razgovor ugodni! . Asitli—Kuper se naže nad nimđiu, ali oprezno, spreman !da svakog trenutka odskoči. ' i— Reci mi svorje ime — re če oštro. — Ime! Kako se zo veš? Usne se pomeriše s naporom. Lesli je veoma dobro znao ka ko govori čovek pod dejsitvom skoipolamima. — .Eldridž.. . — reče. — Mo je ime je Elldridž... — Lažeš! To nije tvoje pra vo ime! — Mofle ime je ... Elldridž... — Ne budali, Dom — umeša se Mardok nervoznim glasom. — On te ne može lagati u ova kvom stanjlu. Ma kako se zv ao, om je potpuno uibeđem da mu je ime Eliđriidž! — Oovek sa takvim imenom i njegovim! opisom ne postoji u SAD, Mardok. I nikada nije ni postojao! Misfiš da nismo proverili?
— Moguće. Jedino što ti ka žem to je da om zaista misli da mu je ime Elldridž. Poku šaj s mekim drugim, kome je sitalo do njegovog prokletog imeina! U pozadini, ljudi sa puškom su se cerili. Asitli—Kuper očig ledino nijje bio omiljen među nijima; nimalo čudno, jer lguidi njegovog tipa imaju obieag da se ponašaju nadmeno prema svima za koje smatrajju da vre de manje od njih. Svađa sa Marđokoim je dobrodošla zaba va i prilika da ga ismevagu — Tišina tamo! — zareza Astli—Kuper. — Elđrdiž... da li si ti nimđa? — Oh, bože — reče tiho Ma rdolk. — Oh, bože! — Nisam... nimđa... — Priznao sli mi da jesi, pro klet bio! Maločas, dok smo ra zgovarali! Ti si nimđa! — Donalide. .. — Pusti me na miru, Mar dok! Šta sad hoćeš? Mairdokov glas bio je tih.
vrlo
— Kako bi bilo da se malo odmoriš, Don? Svi smo premo reni i suviše napeti. Naš čovek
SS
će ostati tu, nema nikakvog ra zloga da sve ovo ne ponovimo
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
— Da, Astli— Kuper... sam ninđa!
ujmtru, kada budemo svežiji i . .. — Čemu to? I otkud ti ideja da sam ja umoran? Mardok rezignirano uzdahnu. — Postavljaš glupa piitanja, Donalde — reče, ponovo vrlo tiho. — Ništa više. Kakve su to gluposti o ninđama? Ninđe ne postoje. I ko zna da li su ikada i postojali! — Ovaj čovek ovde je ninđa. I nateraću ga da ti to sam potvrdi! Eldridž! Eldridž, pro klet bio. .. da li si ti ninđa? Poslednjih nekoliko minuta ninđa je oprezno oprobavao pokret^ivost svojih udova ko risteći to što niko više nije obraćao svu pažnju na njega. Naoružani čuvari su stajali opušteno, sa puškama čije su cevi gledale u pod ili u prazne uglove prostorije. Asltl'i— Kujper i Mardok, ope't, previše pažnje su posvećivali svom dvoboju tihim recima da bi mislio o po tencijalnoj' opasnosti pred so bom. Šireći usne u iznenadni osmeh, Lesiii otvori usta i reče, glasno i razgovetno.
Oči A stli—Kupera se raširi še, ali ga strah ukoči na mestu. Mardok je reagovao mnogo brže i smišljeni(je; odskočio je unazad, prema naoružanim lj,u dima, oitvarajući usta da im naredi da otvore vatru. Pokrenuti snažnim impulsom mozga, udovi ninđe posltuMi su ga, međutim, čak i boSje nego što je očekivao da će se dogoditi. Kada je konačno Jare muo u akciju, izveo je to pre ciznošću i brzinom koji siu sa mo za nijansu bili slabiji od uobičajene preciznosti i brzine jednog ninđe. Odbacujući u -skoku AsttUli— Kupera ramenom u stranu, on oibema rukama ščepa dva naj krupnija predmeta sa stola. Magnetofon mu se nađe u levoj, Mardovoka lekarska torbi ca u desnoj ruci, ali samo na trenutak; oba predmeta pđleteše gotovo u istom trenutku prema ukočenoj, grupi čuvara
ja.
BORILAČKE VEŠTI NE 59
čija su tala upravo počela da se pokreću u odgovor na nje gov iznenadni skok. Ipak — nije ciljao baš naj bolje. .. Torbica svom težinom pogodi jednog od one četvorice u lice, na trenutak ga izbacu jući iz okršaja; umesto da se svom težinom sruči u glaivu drugog, teški magnetofon samo jedinim uglom zakači mu čelo, osltavlijajiući na njemu dugu jbeloi brazgotinu i iz koje delić sekunde kasnije limu krv, zat varajući mu oči. Obojica će se vratiti u bor bu, znao je nimđa, ali to neće biti taiko brzo. U međuvreme nu. .. U međuvrememđiu njegovo jedino oružje biće elastični ka . bi od mikrofona koji je u skoku pokupio sa stola. Zate žući ga pred licem, ninđa se stvori pred najbliži! čuvarom, onim koji je uz glalsan krik počeo da diže cev oružja pre ma njemu. Kabl se omota oko cevi i ni nđa smažmiim trzajem istrže pu šku iz ruku 'iznenađenog čove ka; poklefcnuvši, on izbeže ne efikasni protivuđ^rac nogom odozdo naviše i zamahnu kun
37
đakom puške prema poslednjem protivniku. On podiže poprečno pred li ce svoju pušku u pokušaju da se zaštiti, ali je snaga udarca bila tolika da se oružje uz pra salk slomi na sastavku kunda ka i cevi; nošen užasnom ene rgijom jednog nimđe, mazublje ni komad drveta zari se u ko rem nosa i oči, probijajući ko st lobamje. Padajući na pod, nimđa zadade udarac naviše ukrućemim prstima leve noge. Onaj kome je delić sekunde rarnije istrgao pušku pokušavao je novi na pad, ali ga udarac stiže mno go pre. Kao vrh koplja, prsti ninđe prođreše mu u donji tr buh, oftvaraijiući put ružičastom klupku creva koje navre iz ra ne. Užasan krik odjeknu pod če ličnim svodom i taj krik je mo rao deilovati na nerve preosita lih. Na sve osim ninđe, narav no. Na vrhuncu koncentracije koja se postiže samo u borbi na život i smrt, om je video, čuo i osećao samo orno što je bilo odista neophodno. Svako od preživelih reagovao je različito na taj krik i
38
prizor creva kaj a se kao vodo pad sručugu na pad. Astli—Ku pesr je, potpuno Med, odstupio prema bočnom zidu, pružajući napred nuke u nemoj molbi da prestane ta j. užas koji gleda. Mardok je izabrao naijmudri je rešemje; posle glasne zapovesti da se puca, ponovo je odskočio prema dnugom boč nom zidu i očajnički počeo' da pipa po njemu, tražeći polugu koja pokreće pregradu od ne probojnog stakla.. Kada je shvaltio da će sleđećim korakom niinda već pre ći u drugi deo prostorije, on palete prema vratima, nadajući se da će imati vremena da umakne dok se ninđa bude ob računavao sa dvojicom preživelih čuvara i Als/tli— Kupetrom. A li su telo> ninđe sada već pokretali uslovni refleksi, pre ziriući dejj&tv© droge na netrvni Sistem. Brzinom neshvatljivom za običnog čoveka, on pređe rastojamje do onoga koji je samo na trenu talk bio ometen udarcem Mardokove torbe. Cev puške opisa luk u poku šaju da se usmeri prema nje mu, ali je ninđa zaustavi levicom, ne mareći što je ona po
BORILAČKE VEŠTINE 59
čela da se trza od rafala kada njegov protivnik očajnički pri tišmu obarač. Desina ruka se kao sekira spusti iskosa na iz loženi vrat i vratni pršljenovi pukoše kao da su od krhkof stakla. Rafal se naglo- prekide, ostavljajući za sobom sama tu pi odjek pucnjave od čeličnih zidova i gust oblak plavog ba rutnog dima. Uklanjajući levom rukom krv sa očiju, onaj kaga* je ma gnetofon pogodio u čelo, poicu ša da podigne pušku jednom rukom. I on je imao vremena za samo jedan kratak rafal ko ji prostoriju još jedinom ispuni bukom i zviždanjem metaka odbijenih ad čeličnih zidova. Ninđe nije bilo tamo kuda su meci proleteli, jer se kreltao mmogo brže nego što ga je cev puške mogla pratiti. Činilo se kao da je u prolazu samo điota kao grudi žrtve ukrućenim pr stima leve rulke, ali j!e to bila varka; čovek se trže kao da ga, je pogodio grom, a iz og.ro mme rane na grudima brižnu krv, bojeći u crveno bele krho time rebara koje su se na tre nutak pojavile. Put kojim je ninđa krenuo bio je ujedno i najkraći put
39
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
do izlaza iz prostorije. Shrvati vši da nije dovoljno brz da umakne, Mardok se Ukopa u me stu i podiže ruku.. — Stani! — reče prigušeno. — Stani, do đaivola! Ja sam ovde samo lekar i. .. Na vrhovima pristaju leve noge, nalik balerini koja izvo di pirueta, nimđa zadade hori zonltalan obrtni udarac ispruže notn desnom nogom. Pogađaju ći Mardoka tačno ¡u uho, on mu prikova glavu uiz čelični zid, lomeći je kao ljusku od kokosovog oraha. Iznenadna tišina u prosltoriiji. Na trenutak sklapajući oči, ninđa oselti kako se pod is pod njega njiše. To je morala biti iluzija, si gnal.iz njegovog' tela da se de lovanje droge ipak više ne mo že zanemarivati i da je došlo vreme da plati dug predugom suprotstavi anju toksinima u krvotoku. Raznobojne prizme još jednom mu zaigraše pred očima, ali on odmahnu glavom i ok rete se poslednijem preživelom čoveku u prostoriji. . Oslonjen leđima o zid, "Aistli— Kuper je drhtao čitavim telom, otvara
jući i zatvarajući pobelele usne. Šta sada? Hoće li mu crni oblak koji iznutra obavija mozak dopus titi da odabere najbolje rešenje u ovom trenutku? Pobeći odmah, kroz vrata koja su samo korak iza njega? Brod je tako veliki da je potre bna čitava armija lrjiudi da ga pronađe po njegovim skladišti ma .. . Ubiti najipre Asttli—Kiupera? To je samo još nekoliko se kundi zadržavanja... Ili ga povesti sa sobom? tli—Kuiper je jedini koji može reći ime tajanstvenog zde« koji želi da angažulje dnog ninđu...
Asmu »ga je
U hodniku iza čeličnih vrata nije čuo nikakav šum. Sme li da poveruje svojim . čulima? Tutnjava krvi u ušima možda prigušuje užurbane korake do zuba. naoružanih ljudi? — Nemoj me ubiti — cvileo je Astli— Kuper u svom uglu. — Nemoj me ubiti, malim te... molim te. . . — Dođi ovamo! — reče ni nđa. Jedva je prepoznao sopstveni glas. Njegovo telo utroši
40
lo je previše energije za borbu protiv droge i Astli—Kuperovih plaćenih ubica.. . — Dođi ovamo! — ponovi, oslanjajući se jednom rukom o zid. Znao je da nema snage da pređe prostoriju do Astli —Kupera. Cvileći, dopuštajući da mu se pljuvačka iz otvorenih usta cedi niz bradu, Astli—Kuper je sporo prilazio, vukući noge. — Požuri, proklet bio! Požu ri! A stli—Kupera izdadoše noge kada se našao na samo nekoli ko koraka od ninđe. Pao je na kolena i molećivo sklopio ru ke pred tim užasnim nagim čovekom koji je ubijao brže i svirepi je od svake otrovnice! — Kako se zove brod? Br od? Kako se zove? — »S am .. . — zamuca Asibli —Kuper. — »Sam anta«... — Gđe smo? Kuda plovimo? — Na ju g ... jugoistok. . . Ni kud posebno. .. — A h ... Je li tvoj gazda na brodu? Ko je on? A stli—Kuper još jednom be zglasno o'tvori usta, ali je nje
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
gov pogled sada bio uperen ne kud preko ramena ninđe. Pridržavajući se i dalje ru kom za zid, LesLi se lagano okrete. Imao je muke da izo štri sliku pred svojim očima. Dve nepokretne figure tam nih lica koje preteći stoje na vratima. Šta one hoće? Ko su? Tamna lica? Ne, to nisu lica. . . Ružne okrugle njuške, ogro mne oči postavljene sa strane. Zveri neobičnog izgleda, odis ta. Takve zveri ne postolje na ovoj planeti. Da nisu možda... Jedna od nepomičnih figura lagano je dizala desnu ruku. Negde u podsveati ninđe hara gei je vrištao na uzbunu, ur lao, opominjao. Nije imao snage da se uklo ni sitnom predmetu koji je poleteo prema njemu. Nije imao snage čak ni da spusiti pogled prema zvuku razbijenog stak la pred svojim nogama. Pogled mu se razbistrio na trenutak pre nego što je bela para iz razbijene staklene po sude počela da mu prodire u pluća. Ljudi sa gas-maskama na licima i dalje su nepomič
41
BORILAČKE VEŠTINE 59
no stajali, čekajući da njihovo sredstvo počne da đelujie. . .
Potpuni mrak. Potpuna tišina. Nikakvog pokreta.. . »Da li je ovo... smrt?«, pomi sli minđa. »Ne, ne može biti...«. ! Njegovo- teto je živelo svojim uobičajenim životom, sada već potpun© očišćeno i od posleđnjih tragova droge. Srce je ku calo . snažno i ravnomeiroo, krv je kolala žilama, pluća su uđisala i izdisala topli, vlažni vazduh. A opet, nirje mogao da pokre ne ni ruke ni noge, čak ni vr at. Nijedan fotom svetlosti. čak ni duh nekog šuma nije prođi rao u njegovu okolinu. U savršenoj tišini činilo se da sam život njegovog tela po diže užasnu buku. K rv je tutnjaia u ušima kao vodopad, srce je podsećalo na džinovski bubanj koji monotono otkuca va poziv na pagamsku molitvu, a škrgut zuba. .
Ne. . . Bez mnogo napora potisnuo je paniku koju je urođeni strah od mraka počeo da širi njego vim telom. Znao je gde se na lazi i zašto. »Crna soba«. Popularno ime za prostoriju u koju spolja ne prodiru nikakvi utisci, nikakvi signali. Veoma je malo ljudi podnelo duži boravak u takvoj oda ji bez posledica. Mnogi su iz nje izašli ludi od užasa; kao računar koji upadne u besko načnu petlju i ljudski mozak nije u stanju da iz nje izađe ako nema spoljnog stimulansa. Ninđa umiri svoje disanje i talase panike koji su tek po čeli da se šire. Razloga za st rah nije bilo, naprotiv. Ni najmanje nije sumnjao u svoju sposobnost da podnese i vrlio dugu ssmzornu depiiivacijiu. Uostalom, i ona je jedan od »predmeta« koji se izučava ju u školi ninđueua. Koliko je samo časova proveo u samoći, u tišini i tami, meditirajiući o nečemu što je rekao sensei Ta naika. Koliko puta se namerno povukao u trans, sve'smo prese
42
cajiUĆi veze sa spoljnim sve tom da bi što lakše u svom mo zgu resio problem postavljen pred njega? N je g o v osećaj za vrem e re če mu da se na ovom meštu nalazi nešto duže cd jednog sata. K ao i doza prve droge, i doza u-spavljujućeg gasa bila je dobro ođmerena; n je go v ta jamstveni protivn ik i dalje je vodio igru sigurnim potezima, ne dopuštajući n ijedn og trenu tka da mu dragoceni plen iz makne ispod kontrole. T eorija igara zahtevala je upravo to: najjači potez u sva kom tren u tk u ., . Ipak, teorija je teorija. U trenutku kada izađe iz »crn e sobe«, a to će se pre ili kas n ije dogoditi, ninđa će jednim neočekivanim potezom izm em ti pravila igre, a potom je vo diti po svojim pravilim a. Sve do sada n jego vi potezi bili su iznuđeni, i to na v e o ma spretan i lukav način. Upravo onako kako bi to izveo ninđa đa vodi igru p ro tiv nje ga. • ■ Ninđa? O bjektivn o analizirajući sve poznate činjenice, Lesli dođe
BORILAČKE VEŠTINE 59
do zaključka đa je verovatmoća takvog događaja prilično ve lika. Samo brzi tempo napada koji su sledili jedan za drugim i dejstvo d r o g e ' sprečili su ga da ran ije dođe do takvog za ključka. Ninđa, dakle. . . To znatno otežava situaciju, znao je. Čak i ako je iz druge škole, taj drugi ninđa koji od nekud iz pozadine upravlja na padima na njega, umeće da odabere pravi put kojim će ga prisiliti da čini ono što on že li. Ili ga uništiti kada konač no shvati đa L esli neće slušati njegova naređenja. N jegova? Ili tog još uvek nepoznatog gazde? A li, ako »g a zd a « već ima ni nđu koji radi zbog njega, zbog čega mu je potreban Lesli? Drugi ninđa? Možda, zbog nečega, ovaj ni je u stanju da izvede ono što se traži od L esli ja. Povređen je, osakaćen suviše star? I ko će biti žrtva planira nog napada? Jedan od najbolje čuvanih lju di na svetu, rekao je A stli — K u p e r ... A li, svet je prepun dobro čuvanih lju di či ja smrt nekome može vredeti mnogo više od m ili on dolara...
vU S T IM A
ay
Ne, nema koristi od razm iš ljanja čiju osnovu čini tako m alo činjenica. B olje da ovo vrem e iskoristi za odm or i na doknađivanje utrošene ener gije. • ■ — Elđriđž. .. O tvorio je oči i prenuo se iz lakog sna deilie sekunde pre nego što je u tam i odjeknuo glas koji je izgovorio n jegovo ime. Glas iz zvučnika, mailo izo bličen pretvaranjem u elek tri čne signale. Nepoznat glas. Gutao je. Onaj ko g ovori bez sumnje ima načina da otkrije da li je on budan i pri svesti. Z id pred n jego vim očima na glo se osvetilo i on je sklopio oči da ih zaštiti. P on ovo pre grada ođ nesalom ivog stakla pred njim . K ro z trepavice je osmotrio prostor oko sebe. T ri čelična zida. tavanica i pod, bez ika kvih otvora; šipke i lanci koji ga drže nepom ičnog u toj kuti ji, jed va nešto većoj od m rtva čkoig kovčega. Svetlost koja je prodirala kroz providni zid pred njim sprečavala ga je da v id i šta je na n jegovoj drugoj strani, ali
4o
nije bilo teško zaključiti da se n jego v m inijaturni zatvor nailazi nasred neke mnogo v e će brodske prostorije. Oni n jega dobro vid e sa svo jih bezbednih mesta iza jakog reflektora koji ga zasllepljuje. — Elđriđž — nastavi onaj isti glas — imao si dovoljno vrem ena da razmisliš o svom položaju. Jedini izlaz je da pri hvatiš ponudu. Ćutao je. — G ovori. Ja tebe mogu da čujem isto kao i ti mene. — Ne. M alo tišine, sasvim oklevanije.
kratko
— Da li shvataš šta to zna či, luđače? Čekaju te muke kakvim nikada nijedan čovek nije bio izložen! Ćutao je. Znao je da će mu ke biti užasne, je r ih smišlja jedan ninđa. A li je isto tako znao da ništa od onoga što je smislio neće ugroziti bitn ije ni njegovu snagu, ni njegovo telio. On im je potreban čitav i na vrhuncu svojih mogućno sti za posao koji žele da obavi za njih. N e v id ljiv i ven tilator je zašu meo i on na licu i nagom telu
44
ose ti pokret va&duha. Šta to znači? Vazduh koji je sada stizao u njegov zatvor bio je vreo' i suv, palio pluća. A njegova te imperatora je rasla i rasla, vr lo brzo. I sve brže! Iskoristio je onih nekoliko trenutaka dok je vazduh još bio podnošljiv i dubokim đisa njem obogatio krv kiseonikom, omogućujući sebi tako da u ovom položaju, s malom potro šnjom dragocenog gasa, ne di še i duže od deset minuta. AH, šta učiniti sa vazđuhom koji mu kao plamen peče ko žu? N e ... Ventilator je prestao da šu mi i vreli vazduh je prekinuo svoje kretanje. Biće neugodno još prilično dugo, sve dok če lični zidovi ne propuste višak toplote u spoljni prostor, ali samo neugodno. Ninđa oprezno udahnu. — Ovo još nije ono pravo, Eldridž. Samo mala najava, kako bi shvatio da smo spre mni na sve. Dakle? — Asitili—Kuper ti je morao reći da pod ovakvim us.! ovi ma
BORILAČKE VEŠTINE 59
neću razgovarati o poslu — re če ninđa. — As tili—Kuper je budala — prezir u glasu. — Izgubili smo pet dobrih ljudi zbog nje govih grešaka. — Nisu to bile samo njego ve greške. Neko vas je morao ranije upozoriti da droge na maj organizam ne đellujiu na uobičajeni način. »Neka sada malo razmišlja ju! . 0 tome«, pomisli. »Neka se međusobna optužuju, neka pre bacujiu tom drugom ninđi da im nije rekao sve što zna. A nije; ima stvari koje nijedan ninđa ne bi odao ni za kakav novac ni pod najgorim muka ma. . .« — Ne, Eldridž. Nijedna dru ga varijanta ne dolazi u obzir. Suviše si opasan. — Onda samo gubimo vreme. Jedini s kojim ću razgova rasti o poslu je onaj koji ga plaća. Tvoj gazda. I ne pod ovakvim uslovima. Ventilator ponovo zašume. Novi talas vrelog, užasno vre log vazduh a. Samo što ovoga puta sve to nije trajalo ni upola dugo kao prvi puit. Iako nije mogao ni
BORI LAČKE VEŠTI NE 59
šta ni videti ni čuti, ninđa za ključi kako je neko iratervenisao da se mučenje prekine. ' Ko? Da li je tajanstveni gazda ipak na brodu? Ili. . .? (Neko drugi, ipak. Neko u ko ga gazda ima potpuno pove pe nje. Ovo »krstarenje« Tihim okeanom nezgrapnim teretnjjakom predugo traje da bi ga sebi mogao dopustiti bilo kojji ozbiSljam poslovni čovek. Gazda je negde daleko, usred svoje paukove mreže, i vuče konce svojih operacija razgranatih po čitavom svetu. Na bro du su samo njegovi plaćeni i — možda — i ninđa koji je sve ovo zamislio. U redu, šta je njegov sledeći potez? Reflektor pred njim naglo smanji intenzitet svetiosti i on po prvi put uspe da nazre još poneki detalj iza njega. Kao što je i naslućivao, nalazio se u još jednom od praznih skla dišta broda, specijalno pripre mljenom za ovu svrhu. Nejasne senke iza reflektora. Njih trojica samo, ali su puške u rukama s p r e m i da opale
45
ako se dogodi nešto nepredvi đeno. Kao na sceni pozorišta, svetlost reflektora sklizmu po č® ličnom podu, ostavljajući elip sasti trag po njemu. Ne sluča jno. Jedna žena je dolazila, kru pna i visoka žena ponosno uz dignute glave i gipkog hoda kome je pravi stručnjak za scenu posvetio mnogo vreme na. Još uvefc samo nejasna se nka, žena zastade na osvetljenom mestu i reflektor se ma lo podiže da je čitavu osvetli. — Pogledaj je dobro, Eldriđž — reče glas iz zvučnika. — Zar nije lepa? Da, bila je lepa. Zapravo... Perfeksiomosf bi rekao da su joj oči prekrupne, noge pre duge, možda i ramena šira ne go ' što bi trebalo da budu, ali bi odmah posle toga zbacio ođeću sa sebe i kleknuo pred nju. Ima žena koje nisu savršeno lepe, ali su zato- savršeno uz budljive. Za većinu normalnih, muškaraca. Njihov svaki po kret, svaka izgovorena reč, iz aziva provalu želje koja se te ško obuzdava.
46
Osmehniula se i zabacila du gu crvenkastu kosu unazad, po dižući ruke i puštajući da joj se duga haljina od sasvim ta nke, prozome svile piuleipd uz grudi. Fantastične grudi, viso ke, čvrste, teške, sa ogromnim bradavicama koje siu probija le svilu kao svrđlla. Leslli oseti da je želi. Nije bio jedini. Senke iza reflekto ra počeše da se premeštarju s noge na noge, cevi pušaka pa doše naniže.
B OR I LA Č KE VEŠTI NE 59
nđa, sklapajući oči. »Da, ne ma muškarca koji ne bi u ovom trenutku dao sve što ima za samo nekoliko trenutaka sa njom. Ako sam želeo dokaz da je iza svega ovoga drugi ninđa, onda više sumnji u to ne bi smeilo da bude...« Osuđeni na večitu samoću, ninđe klasičnog Japana rertko su sebi dopuštali luksuz ljulba vi, čak. i seksa, s pravom se plašeći opuštamja koje donosi ljubavni čin.
— Ti sii jedini na ovom bro Stoga su veoma često oni du koji je može dobiti, Eldridž. bili slabi upravo na izazov ra — Dovoljno je da kažeš da to skošnog ženskog tela. Lepe i hoćeš i ona će biti tu, pored uzbudljive žene odvele su mno tebe. Pogledaj je samo! Pogle ge ninđe u sm rt... daj je! Uz tihi šum pregrada od sita Smešeći se, žena načini po kret ramenima, spuštajući ru ke. Svila se na trenutak zadrža na napetim bradavicama, ali je novi pokret zbaci i ona sMiznu, ostajući (kao zaustav ljeni talas pod dugim, vitkim nogama. Ugrizavši se za uisniu, žena najpre zalbaei ranke da skloni kosu sa-lica, a onda nje ni vitki prsti skiiznuše naniže, preko grudi, trbuha, buitina. »Najuzbudljivija žena ko'ju sam ikada video«, pomisli ni-
kla se otvori i žena dahćući pade preko njegovih raširenih nbgu, stegnutih lancima. Lesli na trenutak, vide iz blizine nje ne široko otvorene oči, rumen jezik kojim je avlažila čulne usne, začu glasno dahtanje na lik dahtanju žedne
BORILAČKE VEŠTINE 59
je osetio vreli dah na koži "tr buha. Zastenjao je od boda d uži vanja kada se bacila na njega stepo nastojeći da zauzme što udobniji položaj u stečenom profetom. Vrisnula je kada ga je konačno oseitila u sebi, a zaltim ponovo prodorno i razočarenjem.. . Četiri snažne ruke odvukle su ne sa itela muškarca dok je urlala i mlatarala nogama. Ni nđa oseti zadah etra dok je jedan od stražara pritiskivao maramicu na njena uista. Iz nenada opušteno telo klonu na pod, praćeno zadivljenim pog ledima muškaraca. Uz tame iza reflektora stiza la je druga žena. Građena sko ro potpuno isto kao prva, is tih razbludnih pokreta. Razli kovala se jedino po tome što joj je kosa bila kratka i pla va i što se bacila na njega bez ikakvog uvoda.
47
Naoružani ljudi odvukoše one sveščene žene nefauđ u tamu, ali se providna pregrada nije zatvarala. — Ovo što se do sada do gađalo' — reče glas iza refle ktora — salmo je uzoraik. Mi možemo da budemo i mnogo gadniji, znaš. — U to ne sumnjam — suvo odvrati Lesli. — Samo što to nikuda ne vodi. Kako se on zove? — Ko? Lesli se nasmeši. Njegov hi tac ovoga puta nije pogodio cilj, ali je znao da će svaka nova. reč u raagovoru kolji vo di dodati jedan kamenčić mo zaiku koji je lagano rastao. — Tvoj gazda — reče. — Sve dok ne buidem govorio s njim, sve ovo je čisto gublje nje vremena. On nije ovđe? ■— Ne, nije. Ali, ti nećeš govoriti s njim.
Taj drugi ninđa se varao ako j,e mislio da će ga nekoliko pu ta ponovll)jena uzbuđenja dzJiudeti. Situacija je prestajala da bude čak i komična.
— Vrlo dobro. Tišina. U svom skrovištu od tame čovek je ofclevao. Lesli gotovo fizički oseti napor ko ji je .unosio u traganje za najispravnijom odlukom.
Čovek skriven iza reflektora konačno je to *i sam shvatio.
— Ostačeš tu — reče kona čno.
48
BORILAČKE VESTINE 59
— Dokle? Dok ne stupiš u vezu sa gazdom? Ili sa Japan cem? — Št. ..? Šta si rekao? Iznenađenje u ¡glasu bilo je brzo prikriveno, ali ipak pre kasno za oseti j ivo uho hinđe. Japanac je, dakle, bio tu, na brodu. Možda čak i u blizini, skriven velom od tame. Sa da ga proučava svojim kosim očima, tražeći slabost koja bi mu mogla doneiti odlučujuću prednost u obračunu đveju sna žnih volja.. . Ne, on nije u blizini, jer bi ga inače hairagei već davno osetio. Japanac to zna. Kloniće se njegove blizine sve dok ne bude 'primoran na to. — Proklet bio! — cedio je drugi čovek kroz zube. — H i ljadu puta proklet! Njegova senlka izgubila se iza reflektora, ali je ninđa slu hom još dugo pratio njegove korake po čeličnom podu. Čuo je čak i tihi šum otvaranja i zatvaranja teških vrata na je dnom od zidova. Da li je sada sam? Malo je verovatno te. .. ali ipak...
da jes
Astlii — Kuper ga se plašio. Mnogo više nego ovaj čovek sada. Da li to znači da je ovaj drugi zato i manje oprezan. Sklapajući oči, ninđa se la gano koncentrisao na okove ko ji su mu stezali ruke, noge, vrat. Čvrst čelik, ali ni izbliza onako čvrst kao čelik čija je tajna otišla u grob sa pasleđnjim japanskim sređmjovekovnim kovačem. Ovaj čelik ovde prekinuo bi se kao nit pauči ne pod udarcem njegovog katana, samurajskog mača isko vanog pre više od tri' stotine godina. Napinjući mišiće, on je la gano isprobavao čvrstinu sva ke pojedine poluge, svakog be očuga u lancima. Čelik tiho zaškripa. Ako nekoga ima u blizini, sada će reagovati. Ako nema... Tišina. Ni glasa, ni pokreta. iLeva noga... Da li mu se čini, ili se la nac kojim je ona vezana za zidove njegovog zatvora istegao više nego ostali? Ninđe pomaju trik kojim .se ceilokupna energija njihovog
BORILAČKE VEŠTINT 39„
tela može preneti na jedno me sto i naglo isprazniti, u jedn om jedinom potezu ili udarcu, štavdše, neki tvrde da tu va žnu ulogu igra i energija pri vučena iz tela ninđe iz okol nog prostora, ali to još niko niije uspeo da dokaže. Svejedno. . . Čelik zaškripa još ijednom, malo bučnije, a onda najsla biji beočug lanca zvonko pu če. Leva noga mu je bila slo bodna. Ako ni sada niko ne pokuša da ga sporeći, biće slo bodan za najviše dvadeset mi nuita...
* l* & Jedan po jedan, lanci su pucali, ali je sve to stajalo ninđu užasno mnogo snage. K a da su na svom mestu ostale samo poluge koje su mu ste zale vrat, čitavo njegovo telo bilo je obliveno znojem, a plu ća su radila kao mehovi, nas tojeći da u organizam unesu što više kiseonika potrebnog
49
za sagorevanje koije će stvo riti nove količine energije. Opipao je rukama čelični ob ruč pridržavan šipkama: sa obe strane. Nezgodan položaji. . . Nema oslonca koji će mu omogućiti da unese svu svoju snagu u pokret koji će slomiti bar je dnu od sipki. Lanci! Pokidani lanci će mu pomo ći, naravno! Omotao je krajeve jednog lanca oko šipke na desnoj st rani vrata, ostavljajući sredi nu kao omču u koju će, uz malo napora, moći da uvuče obe šake. Da, moći će! Nekoliko trenutaka je če kao, duboko dišući, koncentrišući se na zadatak koji je sta jao pred njim. SADA! Otkinuta šipka zaklepeta, ali ni ovoga puta niko nije reagovao na taj šum. Zar je za ista moguće da su ga ostavili potpuno samog? Odmorio se nekoliko trenu taka, a onda ponovio postupak sa šipkom na desnoj strani vra ta. Bila je bolje zavarena od prve tako da je moraou troši
50
ti mnogo više vremena i sna ge pre nego što je uspeo da je prelomi. Lagano se uspravio u sedeći položaj, opipavajući rukama obruč oko vrata. On će, za sada, moraiti da ostane tu. Nema vremena za pokušaj da i m|jega slomi, a nema ni velike potrebe za tim, jer mu neće mnogo smetati. Izvukao se iz svog uskog za tvora i elastično dočekao na bose noge, osvrćući se oko se be. ¡Skladište je bilo manje od onoga u kome se najpre na šao, ali ipak ogromno, tako da su se i pored snažne svetlositi reflektora njegovi uglovi gubili u tami. •Ipak, bilo je prazno.. Osetljivi sluh ninđe uhvatio bi šum disanja svakoga ko bi se na lazio u ovom skladištu.. . Čudno. . Ali, nije bilo vremena za čuđenje, jer mu se ovakva pri lika neće ukazati dva pulta. Lakim korakom potrčao je pre ma vratima na bočnom zidu, ali mu ruke nisu bile prazne. Jedna od čeličnih šipki ko je su mu do maločas stezale /rat poslužiće kao dobro oruž
B OR I LA Č KE VEŠT1NE 59
je. Onaj ko mu se nađe na putu neće se dobro provesti. Uski hodnik belo obojenih zi dova odveo ga je do stepeniš ta i on zastađe u njegovom po dnožju, pokušavajući da se or jentiše. Da, ovo je zadnji deo bro da. Stepenice će ga đovesiti do prostorija raidi&te i komandnog mosta. Upravo ono štto mu je potrebno. Njegovo čulo za vreme' već mu je ranije reklo da brod mirno plovi kroz noć, a to je potvrdio i pogled kroz okrugli prozor čim ie izašao iz patpaiulblja. Kurs broda nije se menjao. Juig-jugozapad i dalje. To go vori da kapetan ne plovi bez cilja, već traži jedno određe no mesto na pustom okeanu, daleko od uobičajenih pliovnih puteva. Zastao je na trenutak da umiri dah i pripremi se za no va iskušemija koja ga možda vrebaju iza ugla ulskog hodni ka koji se pružao na ovom ni vou. Svi teretni brodovi ovog tipa grade se uglavnom na is ti način; baš u ovom hodniku trebalo bi da se nalazi i kabi
51
BORILAČKE VEŠTINE 59
na sa radio-tuređajima i uređa jima za navigaciju.
Polako. .. Oprezno! iU njegovoj podsvesti haragei se prenu, dajući prvi sla bašni signal za opasnost.. . Neko je bio u hodniku. Ne ko ko nepomično stoji, ne oda jući nikakvim šumom svoj -po ložaj. .. Taj nije običan borac. % To može biti samo... <■ (Samo jedan — ninđa! Lelsii još jednom uvuče vazđuh u pluća, bez zvuka šire ći usne u osmeh. E to' odgovora zbog čega je ostavljen bez na dzora: taj drugi ninđa, Japa nac, žudeo je da se obračuna sa njim! Odmerio je još jednom teži-' inu poluge u ruci, malo pome rio obruč na vratu - kako mu ne bi smetao u disanju i bešu mmim korakom izašao iza ug la hodnika. Jedna od svetiljki na niskoj tavanici, negđe oiko polovine hodnika, nije svetlela. Tačno pod njom stajala je prilika u crnom. Ninđa. Lesli zaisitađe,' ♦dmeravajući rastojanje do protivnika, spire
man da u svakom trenutku od skoči u stranu ili unazad. Do voljan je - samo delić sekunde da ninđa iz stanja mirovanja pređe u stanje kretanja i zas pe ga čitavom kišom šurikena, strašnih šestokrakih zvezda ko je su glavno oružje ndmđi za borbu na daljinu. Ne, ovaj neće napasti mah. Prilika u rak napređ, obasja snop svetiljke sa
od
crnom stupi ko dopuštajući da je svetlosti sleđeće tavanice.
Klasična poza: malo rašire ne noge, oslonjene samo na vr hove prstiju, ruke opuštene niz bokove, kao dve otrovne zmi je koje naizgled dremaju, ali su spremne da svakog trenut ka zadaju svoj smrtonosni u-
jed. Klasični kostim od crne svi le, pripijen ¡uz telio tako da ocr tava svaki mišić. Kapuljača na licu, sa dva sasvim uska pro reza za oči. Nad levim rame nom štrči drška ka'tana prič vršćenog ukoso preko leđa...
Ipak, njegov stav nije ' baš potpuno pravilan i Lesli neko liko trenutaka posveti prouča vanju držanja svog protivnika.
52
Suviše ukočen, bez ome ela stičnosti sabijene čelične opiru ge spremne da u deliću sekun de isprazni ogromnu akumuli ranu enengiju.. . Zašto to? Desna ruka se lagano diza la, šireći otvoreni dlan prema njemu. Univerzalni znak mi ra, ali to ovoga puta ne može biitd. Ovoga puita to može biti samo znak za kratko primir je. ..' — Bre nego što te ubijem — govori tiho drugi ninđa,, na japanskom — želim da ti is pričam jednu priču. Nemioj bi ti nestrpljiv kao što su nestr pljivi ljudi tvoje rase. Priča neće biti duga. Lesli. lako nabra obrve. Kao i sa stavom, i sa tim glasom nešto nije bilo u redu. Istina, gusta svila kapuljače uveik ma lo izobličava glas, ali ga ni kada ne može učiniti tako šu pljim, tako.. . Nesigurnim? Nesigurnim kao... To je, bez sumnje, glas star ca. Starca koji se poslednjim atomima snage upinje da se održi u uspravnom položaju koji zahtovaiu tradicija i pra vila nind icua. .
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
— Ćutiš? — nastavljao je starac potmulim glasom. — To je dobro. Vidim da te je sensei Tamaka dobro učio, mla diću. A li beli čoveik nikada ne može postati ninđa i ja ću to ove noći dokazati. Lesli je ćutao. Neka starac priča; on sebi neće dopustiti ni trenutak opuštanja koji bi drugi ninđa mogao iskoristiti za iznenadni napad. — Tanaka i ja smo vršnjaci — govorio je starac, sve češ će zaboravljajući da svom gla su da onu dubinu i snagu ko ju je zahitevaia uloga kakve se prihvatio. — Bili smo mladi kada smo postali ninđe. U is toj školi. I mislim da smo od tog trenutka počeli da mrzimo jedan drugoga. — To nije istina — prezri vo reče Lesli, takođe na japa nskom. — Tanaka nikada ni koga nije rnrzeo. — Možda si u pravu, ali to više nije bitno. Neka bude da sam samo ja mrzeo njega, ako tako hoćeš. Čitava škola je znala da jedan od nas dvojice mora umreti čim se vrata ško le zatvore za nama. I nas dvo jica snio to znali...
53
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Koliko vidim, nijedan od vas dvojice nije tada umro. — Ne, nije. Borili smo se... i Tanaka je pobedio. I ne sa mo da me je pobedio, on me je' ponizio!
pokreta ninđe koji je na vr huncu svojih fizičkih moći. Uz karatker istican šum, katana iz lete iz svojih korica i sreibrnastoplava oštrica blesnu na sveitfliu. Lesli stade. a v . za borbu.
zauzimajući st
Lesli duboko udahnu, osluš kujući hrapavi glas Japanca. GUbi kontrolu nad sobom. Ni malo čudno. Sensei Tanaka mnogo bi bolje učinio da ga je tada ubio, umesito što ga je ostavio da živi pod sankom užasne sa’amote.
Ninđueu je veština koja se jednostavno ne može zabora viti kada se jednom nauči. Ni nđa ostaje ninđa čak i kada je na umoru, bilo od rane, bi lo od starosti.
— Zakleo sam se da ću mu se osvetiti — govorio je sta rac dalje. — Godinama sam tražio priliku za to, nekoliko puta čak i pokušao, ali su se s>vi moji dugo smišljani pla novi izjalovili. Iznenada. . . iz nenada sam shvaitio da je vre me za borbu prošlo. I da smo i Tanaka i ja. . . starci. . .
— Još nisi čuo priču do kra ja, mladi čoveče — nastavi Ja pana.c, ostajući u položaju pu nom preitnje, sa podignutim mačem u rukama. — Najteži udarac stigao je sa vešću da je Tanaka prvi učitelj ninđucua koji je u svoju škoilu pri mio jednog stranca! Jednog st ranca bele kože. Amerikanca!
Vrteći glavom, Lesli korak napred, podižući
— Mnogima se to nije do palo — tiho reče Lesli — ali je Tanaka znao da može stvo riti ninđu od mene.
stupi ruku.
— Ne želim da slušam tvo ju priču, starce — reče. — Ta naka je ipak umro pre tebe. Zar ne misliš da je to dovolj na osveta! — Ne! Hitar, mumjeVft pokret, mo žda samo za nijansu sporiji od
— I ja sam to znao. Krišom sam praitio tvoju obuku i sh vatio da je Tanaka u pravu. I baš zbog toga on to nipošto' nije smeo da učini!
54
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Zašto? — Ninđucu je tajna koju su bogoivi darovali samo Japanci ma. Tanaka je nije smeo odati nikome ko to nije, a ponaijmanje jednom ' AmeriJ^incu! Posle tdga, obračun. »između mene i njega prestao je da bude naša privatna sitvar i pre tvorio se u pitanje principa'! — Sve su to stare priče — sleže Leisli ramenima. Njegov nemarni stav, međutim, bio je samo varka. Haragei je nepre stano upozoravao na opasnost, a on sam dobi» je anao da je katana u ruci starca >opasan koliko i u ruci mnogo mlađeg čoivelka. — Da, stare priče. Tanaka je izbegao mojoj osveti, ali ti nećeš. Tako je i pravo: ti si hio i ostao njegov najbolji učeniik. ■— Osveta je opasna igračka — citirao je Lesli tiho staru izreku ninđi. — Ona ima rep sa oštrom bodljikom koja se često zabođe u dlan onoga ko se sveti... Držeći katana samo u des noj ruci, drugi ninđa smače kapuljaču sa glave i d&baci je. u stranu.
Lice starog Japanca ličilo je više na prastari pergament ne go na kožu još živog čoveka. ali su njegove oči odavale da smežuramo telo pokreće ener gija neshvatljiva za običnog smrtnika. — Vi, ljudi sa Zapada — govorio je tiho — ne možete to da shvatite. Smrt je strašna sama po sebi, naravno. .. ali je stotinu, hiljadu puta stras nija od smrti osveta jednog nimđe! Krenuo je napred, munje vitim korakom koji kao da je prkosio Zamdjinoj teži, još pre nego što je iagovorio poslednje reći. Leva ruka podigla se i spustila, brzinom gotovo ne uhvatljivom za ljudsko oko. Šuriken zazvižda svoju pesmu smrti. Od's'kačući elastično u stranu, Lesli dočeka šiljuti vrh poprečno postavljenom ši pkom koja zazvoni od siline udarca. Prelazeći prostor između njih dvojice jednim jedinim'-dugim skokom, starac podiže katana na udarac. Sečivo Mesnu još jednom, ali mu sveltiost. sa ta vanice sada dade crvenkasti
BORI LAČKE VF.ŠTTNE 59
55
odbiesak, kao da najavljuje da će se proliti krv u sledećem deliću sekunde. ..
jedinom kratkom deliću vre mena. Ovoga puta to se poka zalo isitiniitim. . .
*
Mali pokret bio je dovoljan Lesliju da još jednom izbegme udarac mača, iako je vrh ka tana prošao kraj njegovog uha, okrzmivši čelični obruč oko vrata.
— Les! Odbacujući se obema noga,ma o pod, Lesli načini salto unazad izmičući se sa putanje, oštrice. Poziv je .stigao kada se našao na najvišoj tački sv og skoka, tako iznenadan da je na tremuftak izgubio ravno težu u pokušaju da se okrene i pogleda odakle dolazi taj ne očekivani uzvik. — Haiiiii! Trijumfalni krik Japanca, sečivo koje opisuje srebmasti luk žudeći za dodirom sa nje govim telom. Oformivši se u vazdu'hu, Lesli poturi pred oš tricu katana čeličnu šipku, ovr sto je stežući obema rukama. Plemeniti čelik preseče šip ku kao da je od drveta, samo na trenutak usporavajući svo je kretanje. Kažu da je izflleđu života i smrti razli,ika samo u jednom
Snaga zamaha na trenutak poremeti ravnotežu starca i ka tana zveknu o metalni pod, razbacujući snopove iskri una oko. Lesli se odbaci od poda i udalji vam domašaja, šireći pi ste desne ruke. Sumiko je stajala na uglu hodnika, držeći negov katana u ruci. Kratak, precizan pok ret i mač zaplovi kroz vazduh. Lesdievi prsti sklopile se oko raskošno ukrašene drške mača i on podiže oružje sada pot puno spreman da se suprot stavi . sledećem napadu. Kao u transu, iskolačenih očiju u kojima je bleštala pra va paklena vattra, stari ninđa je dolazio, dižući katana na novi udarac. . Lesli ga odbi bez napora i u uskom hodniku odjeknu zve ket čelika o čelik. Očekivao je
56
da će starac sada učiniti jedi nu stvar, pokret koji je zahte vala tehnika mačevanja ovom vrstom oružja. Umesto toga, ovaij . nastavi da srlja, u nespretnom pokuša ju da prinudi Leslija da sopstvenu oštricu zarije seibi u trb uh. Lakim pokretom članka ru ke, Lesli skrete vrh svog mača i on kao kroz vodu prođe kroz re bra i srce starca, izlazeći goto vo čitavu stopu na leđa. Nekoliko dugih sekundi obo jica su stajali ukočeni, nalik skulpturi boraca spletenih u obračunu na život i smrt. Le sli je iz neposredne blizine pra tio kako se menja izraz u oči ma starca: naijpre iznenađenje zbog snažnog udarca u grudi, onda razočaranje, rezignacija i. . . I ništa više. Lesli izvuče oštricu mača iz tela koje je sporo padalo ka hladnom čeličnom podu hodni ka. Sagnuo se da je obriše o kostim starca, ali je u tom po kretu bilo instinktivnog pošto vanja prema čoveku koji je či tav svoj život robovao samo je dnom cilju i ponadao se da će
BORILAČKE VEŠTINE 59
ga ostvariti u svojim po&leđnjim trenucima. .. — Oh, Lesli! Zagrljaj devojke bio je to pao, njene usne na njegovim ličile su na izvor dugo tražen po vreloj pustinji.. . — Sumiko! Za ime boga, de vojko, kako si se ti stvorila ovde? Ona tobože postiđeno obori pogled, ali su joj se oči sme jale. — Znala sam da ćeš se lju titi što te nisam poslušala. .. — Nisi me. ..? Oh, sad shvatam. Nisi otišla do obale, već si sledila brod iz daljine, zar ne? Zar ne shvataš kakvoj si se opasnosti izložila? — Sve se dobro završilo, zar ne? I stigla sam na vreme, ako se ne varam. — Da, u pravi čas. Starac je bio vrlo opasan. — Ko je on, Les? I šrta sve ovo znači? Osvrnuvši se po praiznom hodniku, Lesli je povuče za ruku. — Hajde najpre da potraži mo neko bolje ^krovište — prs dll'oži. — Neko bi mogao naići,
57
BORILAČKE VEŠTINE 59
a za ovu noć mi je već dosta uzbuđenja. , — Skrovište? Čemu? Idemo sa broda. .. — Sa broda? Čamac je u bili zini, ali. .. Kako si uspela da pratiš brod sve ovo vreme? Ni si mogla imati goriva ni za tre ćinu puta! — Nisam ga ni pratila u ča mcu — sleže ona ramenima, pmešeći se. — Zaboravio si- na radio-uređaj. Poizvala sam je dnostavno TabaskO Piita i on je za rekordno vreme uspeo da negde iskopa hidroavión i pronađe me na pučini. Posle je sve bilo vilo jednostavno. Za manje od pola sata pliva nja bićemo na sigurnom mestu. Izvirujući iza ugla popreč nog hodnika, ninđa joj dade znak da bude tiša. Prišao je jednim vratima, oslušnuo na njima, a onda ih otvorio i po vukao devojfcu za sobom. Bila je to neka vrsita spremi šta, sa četkama i kutijama- bo ja jakog mirisa, u svakom silu čaju mesto koje posada retko posećuje. Osmehnuvši se devo jci, ninđa se spusti na pod, po vlačeći je za sobom.
— Ja ne idem nikuda sa ovog broda, devojčice — reče kada su im se usne razdvojile posle dugog poljupca. .— čak tom mali
Zašto, Les? Možemo ga i potopiti ako želiš. Na hidroaviomu Piit ima čitav arsenali
— Mogu uništiti brod i bez njegove pomoći. Da li si pone la sve moje oružje? — Da, u vreći je, skriveno na palubi tamo gđe sam se uzverada, ispod čamca za spa savanje. I ti zaista- imaš nameru da ostaneš? — Da. štaviše, možda ću do pustiti da me ponovo uhvate, devojčice. — Pa to je ludost! Čemu to liki rizik? — Na brodu nema više niko ga ko je interesantan za me ne. Želim da me posada odve de do onoga ko vodi ovaj po sao. Do gazde. Nekoliko trenultaka ćutanja, a onda se Sumiko biedo nasmeja. — Piit je bio u pravu — re če tiho — ' kao i obično. Hteo je da se kladimo da ti nećeš pristati da otdeš sa broda!
58
— Pređosetio je da maj po sao još nije dovršen. I dobro je što je u blizini: imam uti sak da_ prava gužva tek treba da počne.. . Oboje se osmehnuše, misleći na zajedničkog priatelja i vernog saradlnika ninđe već mno go godina. Osim Sumiko, on je bio jedini kome je Lesli po verio svoju najveću tajnu. I nikada se nije pokajao zbog toga; plavokosi džin dobroćud nog i grubog lica pokazao se kao prijaltalj na koga se mo gao osloniti i u najtežim tre nucima, — Lesli... ata ako se izne nada digne bura? Taj hidroa vión. .. on ne može podnati mnogo lošeg vremena. — Znam. Prati pažljivo pro gnoze meteoroolga. Čim čuješ da prati opasnost, vrati se na obalu.
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Da, tako bi se i dogodilo — tiho se zakikata devojka. — U tvojoj vreći je i minija turni radio-uređaj,, znaš. Ako se zbog bilo čega razdvojimo, moći ćemo da budemo u vezi. — Dobro si se selila. A sa da... Ona mu na kratko dotače usnama obraz. — Znam. Vreme je da kre nem. . . Žao mi je, devojčice. Noć neće trajati još dugo, a Pit nije neki naročiti plivač. Poljubili su se još jednom, sklapajući oči, pripijajući se jedno uz drugo. — Neće (trajati još dugo, zar ne, Les? — šapnu devoj ka. — Nadam se da neće. A on da možemo nasitaviti naše krs tarenje duž obale.. .
— Misllilm da nisi slučajno rekao »vrati se«, Les... Želiš da Pit ostane sa tobom?
— A ne, hvala. Sita sam okeana! Ako ikuđa pođemo, to će biti planina! — nasmeja se ona.
— Da. Ne toliko što bi mi njegova pomoć odista bila po trebna, već sitoga što mi ni kada ne bi oprostio štto je u ovoj akciji sve vreme samo posmattrač.
Oslušmuvši na vratima, ninđa ih tiho otvori i porviri u hodnik, dajući davojci znak da pođe za njim. Brod se valjao po talasima, mimo se držeći utvrđenog ku
B ORI LAČKE VEŠT1NE 59
59
tih, nije niko širo
Radista je sedeo na svom mestu, sa slušalicama na uši ma, a neveliku prostoriju ispu njavalo je šuštanje statičkog elektriciteta iz zvučnika.
Lesli u tami pronađe tanko uže ođ crne svile, deo svoje opreme, koje je i đevorjci po služio da se uzivere na paflJubu daleko od mesita izloženog po gledu osmatrača sa komandnog mosta. Još jednom joj je do takao usne i sačekao da nes tane u tami, a onda se odvojio od ograde i zamišljeno zagledao u svetla na komandnom mos tu.
Elastični kabao bio je čvr sto omotam pfco vrata mladića koji nije mogao imati mnogo više O'd dvadeset godina. Tako čvrsto da se krv pohegde p>ro bila kroz kožu. Nije bilo pre više krvi, jer je mladić odmah posile toga umro.
rsa, osvetljem i stravično kao mrtvački brotcl. Nilko stqo pred njih u hodniku, ga nije bilo na mračnoj koj palubi.
Proći će dosta vremena pre nego što Tabasko Pit stigne na brod. A to vreme biće iskorišćeno na najbolji način ako uspe da dozna zbog čega. je brod iznenada tako tih. ..
*i
Dvojica ljudi u susednoj ka bini savršeno mirno su ležali u svojim posteljama. Nijedan od njih neće ustati odatle; ne ko je pokazao ne mallo pozna vanje anatomije kada je br zo i tiho sjurio sečivo dugog i tankog noža u njihova srca. U sledećih nekoliko kabina je samo zavirio. Smrt, ništa drugo. Brod je bio pun mrtvih ljudi.. .
Odgovor se nametao i sam, ali ninđa nije hitao sa preura njenim zaključcima.
Mašinska sala. Tamo mora biti nekog živog. Kao i na ko manđnom molstu. Ma koliko savrememi brodovi zahtevali malo posade, neko se morao na. lazirti na ta dva mesita.
Sve dok nije otvorio vrata kabine sa radio-uređajima.. .
Onda najpre komandni most, naravno. Ubica — ili ubice -
&
00
svakako će se nalaziti u nervnom centru broda.
B O R I L A Č KE VEŠTINE 59
U redu. Onda će doći iz pra vca iz kojeg ga ne očekuju.
Veština koju je upotrebi© ni je nova; već i prvi majstori ni nđucua, u doba ratova između mnogobrojnih feudalaca srednjovekovnog Japana, koristili su je da bi se neopaženo uvu Mi u dobro čuvane tvrđave od kamena i drveta.
Vreća sa njegovom komplet nom opremom nalazila se ta mo gde je Sumiko ostavila. Koristeći zaklon čamca za spa savanje, Lesli hitro navuče ko madiće čelika slične oštrim no ževima. Na prsite ruku navu kao je po tri čelične kandže, čija osnovna namena nije bi la ubijanje, već veranje.
Uopšte, ninđucu je veština koja nije statična, nasuprot strogom tradicionalizmu Japa na tog vremena. Mnogobrojne škole nimđi smelo su priihvatale nove ideje, nova orulžja, no ve'lju de i nova znanja, proši rujući i obogaćujući ono što se prenosilo sa jedne generaci je na drugu.
čelični lim zidova broda ni je posebno tvrd, jer se od nje ga zahteva i dosta elastičnosti. Zarivajući jedno po jedno se čivo na svojim nogama, pridr žavajući se čvrsto zarivemim kandžama, ninđa je lagano na predovo naviše pored mračnih prozora prema onom jednom jedinom redu prozora iza ko jeg se još videilo sveitlo.
I sve to u zaista savršenoj tajnosti, tako da će vam danas čak i u Japanu reći da je ve ćima onoga što legenda kaže o ninđama samo lepo ispričana bajka.. .
Oni do sada moraju znaiti da se on oslobodio i umakao. Bi će spremni na njegov dolazak.
Haragei je ovoga puta ćutao i on malo ubrza svoje kreta nje. I pored toga, nijednom ni je stvorio nikakav šum koji bi mogao privući nečiju paž nju.
Lesli Elđridž, prvi beli čovek koji je ikada postao ninđa, zastade nekoliko trenutaka da predahne ispod prozora za osmatranje komandnog mosta. Tu je nekoga bilo. Nekoliko puta on primeti kretanje jed ne senke na tavanici prostori je koja se nazivala mostom je dino još zbog tradicije.
BOR ILAČ KE VEŠTI NE 59
Jedan jedini čovek, rekao bi. Premalo za upravljanje ovako velikim brodom, bez obzira na savremema sredstva primenijena u njegovoj gradnji.
61
Lagano se pomera[jiući navi še, Lesli proviri krajičkom oka kroz debelo staklo.
Linija po kojoj je staklo bi lo isečemo bila je tako tanka da čovek na drugoj strani ne primeti ništa. Šum rezanja sva kako mu je morao privući pa žn^ju, ali on nikako nijje uspevao da odredi sa koje je sitrane taj šum došao.'
Prigušena sverblost na tabla ma sa instrumentima, šumovi gomile elektronskih uređaja u radu. Praizne stolice pred nji ma.
Lesli ponovo izviri. Okrenut njemu leđima, čovek je zurio u zeleni ekran monitora po ko me su neprestano klizili redovi slova i brojeva.
Jedan čovek stajao je nasred prostorije i unezvereno se osvr tao oko sebe, kao da ne može da se odluči na ko|ju stranu da ¡krene. Hi ne. ..
Oslanjajući se vrhovima no žnih prstiju na ivicu prozora, ninđa zadađe kraltak, oštar udarac. Staklo prsnu, otvarajući mu prolaz, i on uskoči u unu trašnjost prostorije, na korak iza čoveka koji je imao vreme na samo da se trgne i počne da okreće glavu prema izne nadnom šumu.
Kao čovek koji se plaši va mpira, a našao se u ponoć na groblju i sada ne zna na koju stranu pre da pogleda. Upla šen od onoga ato bi mogao vi delti, on neprestano menja po ložaj, zbunjeno obrćući veliki automatski pištolj u rukama mokrim od znoja. iNinđa. iz sferovišta pod širo kim opasačem od crne kože izvuče minijjaturno secivo za staklo i načini ljitar pokret u jednom uglu prozora, odmah se povlačeći unazad.
Munjevitim pokretom, ninđa otrže pištolj iz ukočene ruke' i preko ramena ga baci kroz raz bijeni prozor. — Halo, As:ti i — Kuper — reče mirno. Bleđog lica, razrogačenih očiju, čovek vrisnu i uSItuknu. Povlačio se unazad, ukrućenih nogu, urlajući od . straha, sve
62
dok ga ne zaustavi zid na sup r ota oj strani. — N-n-ninđa! — stenao je. — Ninđa! Ninđa! Ninđa! — Ja sasvim dobro čujem, Astli— Kuper. Ne mora'š mi po navlijati ono Sto već i sam znam! — Proklet bio! Zašto si do-šao? Da me ulbiješ? Ne smeš to učiniti! — Misliš? Astli—Kufper pređe rukom preko lica, pokušavajući da povratti kontrolu nad sobom. — Zato.. . zato što sam ja jedino živo biće na brodu! I jedino ja ti mogu reći gđe mo žeš naći gazdu! — Baš fino. Reci mi, onda. — Ne, dok mi ne obećaš da ćeš me osltaviti u života! — Verovaćeš mi? — nasmeja se ninđa. — !— Znam da ćeš održati svo ju reč! — Recimo da je tako. Ko je gazda, Asltili—Kuper? — N e ... najpre se zakund u ono šlto ti je najsvetije, Eiđridž! — Ne zaklimjem se, naročito zbog toga što ću te ubiti čim mi budeš rekao sve što znaš.
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
— Onda iz mene... iz mene nećeš izvući ni jednu jedinu reč.. . — Misliš? Jednim skokom ninđa se st vori pred njim. Pre nego što je iznenađeni čovelk stigao da vrisne, on mu kandžama na de snoj ruci raspara odeću na gru dima i trbuhu, ostavljajući po koži plitke Ifaraagoitine iz ko(jih poče da curi krv. Pratiskajuči povređeno mes'to obema ruka ma, Astli—Kuper prodorno za urla. — To je samo za početak — objasni ninđa mirnim gla som. — Sledeći put zagrebaću malo dublije. Neće biti baš pri jatan prizor kad tvoja smrdiji va creva počnu da se cede na pod, ali sam navikao na slične stvari. — N e ... ne. .. ne smeš to učiniti! Ja... ja . . .
— Ti? — Govoricu, proklet bio! Go voriću! — Samo napred. Imaš prijatelju.
reč,
Astli—Kuper ga je gledao iskolačenim očima, ali je u njima još uvek svetlucala lu kava iskra. Biće potrebno još
63
BORILAČKE VEŠTINE 59
malo straha pre nego što shva ti da je njegova igra završe na. — Gazda. . . njegovo ime je Manimer. .. ali ga ja nikada ni sam video, časna reč! Mislim da Marinar i nije njegovo ime, već se samo talko potpis,uje... — Potpisuje? Samo pismeno opšti sa tobom? — Ne, ne pismeno... preko ovoga! Drhtava ruka pokazivala je na ekran monitora u uglu. Bio je uključen, ali je njegova ze lenkasta, površina bila prazna. — Opstao je sa tobom pre ko kompjutera? A kako si ti njemu slao poruke? — Na isti način. Otkucao bih poruku i on bi mi odgovorio. Ponekad brzo, ponekad mno go sati kasnije. .. — -U radu. Gde je on sada? — To ne znam. Ne znam, ča sna reč. Moja uputistva su da se držim ovog kursa sve dok ne dobijem nova naređenja...
— Sigurno. Tvoj gazda ne želi nepotrebne svedoke. Zar ti nije palo na pamet da i te be čeka ista suldbina. Kao i Grista, kada me je doveo na brod, zar ne? — Ne. . . n e ... — Samo se ti nadaj — nasmeja se ninđa. — Javio si mu da su svi na brodu, mrtvi, je ld tako? — Da. . . pre gotovo sat.. . — I? — Ne. .. ne raizumem... — Šta ti je odgovorio Mariner? — Ništa. OK, to je bilo sve. — OK? Lakonski odgovor, nema šta. Koliko si ljudi Ubio, Asitli—Kuper? I žene, zabora vio sam žene. I one siu mrtve, zar ne? — D-da. .. ali umrle su br zo i lako, kunem se! Otrov. .. — Brzo i lako. Mnogo su sre ćnije od tebe, Asitli—Kuper. Ti nećeš umreti ni brzo, na lako. Čime se bavi Mariner?
— Da li su njegova uputstva bila i da pobiiješ sve ljiude— Čime. .. oh, svačim po na brodu, Astflii—Kuper? malo. Politika, najviše. Čovek obori pogled. — Da — šapnu. — Morao sam to da učinim. ..
— Politika, trgovina jem, droga? — D a.. . i to .. .
oruž
B OR I LA Č KE VEŠTINE 59
— Belo roblje? Plaćena ulbi stva? Govori, do đavola! As'tli—Kuper tešiko uizdalmu, nastojeći da smiri drhtanje či tavog tela. — Rekao sam. . . svačim po malo. Poliitika je ipak glavna... — Koja vrsta politike? — P a ... to je uglavnom po znat scenario. . . Pre nego što •uloži novac u neku od tih afri čkih ili j užnoameričkih zema lja, dovede na vlast svog čoveka koji mu zauzvrat daje fa ntastične koncesije. Profiti su takvi da čoveku zalstaje dah. Desetine, stotine miliona dola ra. — Ne čudi me — sieže ninđa ramenima. — I koga je tre balo ja da ubijem da bih uite rao još koju stotinu miliona u Marinerov džep? i— Ne znam sve detalje, zai sta.. . Mislim da je ovoga pu ta u pitanju jedna evropska zem lja... — O-ho? — D a... bar pretpostavljam da je tako, s obzirom na ozbi ljnost s kojom priprema akci ju. . . Sve mora biti izvedeno tako i da šef države bude ubi jen u pogodnom trenutku i na
čelo dođe onaj koga Mariner želi. — Koliki profit ovoga puta treba da bude? — Neee. . . mislim da su za promenu u pitanju čisto politi čkii motivi, . . — Misliš? Nije nemoguće... Mariner se zasitio novaca i sa da počinje novu igru: igru mo ći. Svako od nas ponekad po želi da se ponaša kao gospod bog, zar ne? — Ne znam... Eldridž, bio sam potpuno iskren prema te b i.. . a ja ti mogu koristiti... — Samo ako znaš način da se dočepam Marinera. To je je dino što mi je u ovom trenu tku potrebno. — To. . . to je nemoguće... Čak i kada bi došao na brod. Rekoh ti, čak ni ja ne znam kako on izgleda! — Mislim da imaš priliku da i to konačno doznaš — gla sno se nasmeja ninđa. — Mi slim da imaš priliku, Astld—Ku per! F \ * i* Oslonjen na ogradu broda kraj mesta gde je niz bok vi-
BORILAČKE VEŠTINE 59
65
Razlog tolikog zamora bio je očigledan; preko leđa mu je bila prebačena automatska puška, a svi džepovi panitaioma i košulje puni vesto pričvršće nih okvira sa municijom. Široko se osmehujući, on ste že Leslijevu šaku i okrete se Asitili—Kuperu. — A ko je ovo, ortak? Hmmm, pusti me da pogo dim. .. momak iz protivničke ekipe koji se odlučio da promeni stranu, a? Ima li koristi — Daj mu signal — reče ni od njega? i— Viđećemo — odvrati kra nđa i Asitld—Kuper poslušno tko ninđa, — Idemo gore, na poče da pali i gaisi snažnu ele komandni most. Bojim se da u krtričniu lampu. međuvremenu ne stigne neka Nije jednostavna stvar doče poruka od Marinera. paiti se užeta koje visi niz bok — Ko je Mariner? broda kada se on kreće prili — Tip koji je sve ovo za čno velikom visinom, ali je i mislio. A stli—Kuper, to je iTaibasko Pit — kao i Sumiko me našeg novog prijatelja, ra pre njega — pokazao kako dru di za njega. ženje sa ninđom od čoveka — Hmmm. .. Ovaj, ortak, ka stvara biće sposobno i za naj ži mi nešto: da li je brodska teže napore. kuhinja negde u blizini tog Obavešten signalom da je tvog mosta? na palubi broda sve u redu, — Brodska kuhinja? Stvar Pit je mogao plivati mnogo br že, tako da se za manje od de no ne znam .. Do đavola, ne set minuta pojavio na palubi moj mi reći da si gladan! — Jesam — postiđeno prizi zadovoljno dsce*io svom pri jatelju, boreći se da povrati nađe plavokosi div. — Znaš, dah. kada sam tovario stvari u taj
silo uže od crne svile, Lesli je pretraživao pogledom mračnu površinu okeana. Pored njega, Asftili—Kuper je drhtao, više od straha, nego od svežeg povetarca koiji se podigao najav ljujući da će uskoro svanuti. Da, tamo,.. Na jednom mesitu bela pena se pojavljivala tamo gde je talasi nisu mogli stvoriti. Pravac skretanja te svetlije mrlje vo dio je do mesta gde će se brod naći za najviše deset minuta.
66
hidroavion tražio sam oružje, radio-uređaje i slične gl-uposti, a hrane sam se setio tek na kraijiu... Jednostavno', nije v i še bilo mesta za n ju ... — I nisi ništa jeo dva da na? — Dva i po. Poziv od Sumiko stigao je baš pred večeru, a ja . .. Glupo, zar ne? — Astli—Kuper će ti poka zati gde ćeš naći nešto za je lo — osmahnu se ninđa. — Ja ću za to vreme biti na koman dnom mostu, za slučaj da sti gne poruka. — Zašto ne pozoveš i Sumiko ovamo? Na onom hidroavionu nije baš prijatno, čak ni kada su talasi ovako blagi. — Ne, žao mi je, ali mora mo sačuvati odstupnicu. Mari ner bez sumnje dobro zna po ložaj broda u svakom trenut ku. Moglo bi mu pasti na pa met da ga uni'šiti. Onako, šale radi. — Šaljiv momak! — progunđa Tabasko iz dubine grudi, polažući ogromnu šapu As-tli —KUperu na rame, tako da se ovaj zaklati. — Idemo, prija telju! I da znaš, polovina tvo jih grehova biće ti oproštena
BORILAČKE VEŠTINE 59
ako pronađeš i koju konzervu auisitralijskog piva u toj tvojoj kuhinji! Osmehnuvši se, ninđa naisita vi da se penje uz metalne ste penice prema komandnom mo stu. Razmišljao je o svim mo gućim varijantama susreta sa Mar iner om, nastojeći da prip remi plan za svaku od tih va rijantd, ali je to išlo teško. Kao i računar, i mozak ninđe zahteva činjenice sa kojima operiše, a činjenica je, za sada, bilo još uvek malo. Zeleni ekran monitora i da lje je bio prazan. Ostao je para zan i do časa kada su se Pit i Aatli—Kuper vratili iz kuhi nje. Tobože zagledan na drugu stranu, Lesli je mtorio lice Astli—Kupera. Uvek se može do sta doznati od izraza lica čoveka koji ne zna da ga posma traju... MaloHpomalo, ninđa je poči njao da formira sliku o budu ćem razvoju događaja. Posto je svega dva načina da Mariner stigne do broda, drugim brodom ild avionom. Oni mo raju biti spremni za doček u oba takva slučaja...
67
B OR I LA Č KE VEŠTI NE 59
Zapravo, postoji i treća mo gućnost, ali je ninđa privreme no odloži u memoriju. Verova tnoća da se to dogodi još uvek je bila suviše mala. A li ne više i zanemarljiva. Nipošto! Bilo bi dobro da Sumiko uzileti sa površine okeana kako bi ga na vreme mogla upozo riti na približavanje drugog fyroda, ali je ta mogućnost ot pala. Goriva je bilo tek koliko za povratak do kopna, pod pu nim opterećenjem, i za povre mene kratke uzlete kako bi ostala na istom rastoijanju od broda. Dan je prošao bez ikakvih događaja, sem što su Tabasko Pit i Astli—Kuper očistili za dnji deo broda od mrtvih tela kako na vrelom danu ne bi počela da zaudaraju. Nisu ih bacali u more kako ne bi pri vukli ajfcule, već u jedno od ogromnih praznih skladišta u utrobi broda. Ajkule su neugodni saputni ci u slučaju kada je potrebno duže plivanje okeanom. A mo gućnost da će još jednom moraiti da plivaju bi^i je prilično velika...
Lesli je iskoristio dobar deo vremena za odmor i opuštanje, prepuštajući Tabasko P i tu brigu o Asitli—Kuperu. Sve dok ovaj, iznenada, ni je nestao.. v — Nestao? — zapita Lesli. — Kako to nestao, Pite? Obično veselo, Piitavo lice bilo je izduženo, sa izrazom ko ji je govorio da se Astli—Ku peru ne piše dobro kada se ponovo pojavi. — Jednostavno nestao — od govori kroz zube. — Bili smo u kuhinji, da spremimo nešto za jelo, a onda krenuli hodni kom ovamo. Išao sam iza nje ga, kao i obično, ali je on za stao da zaveže pertlu na cipe li. Produžio sam, računajući da nema kud da pobegne. Na uglu hodnika sam se okrenuo i . . . Prokletstvo, nije ga bilo, nišfta više! — Pretražio si hodnik? — Da li sam pretražio hod nik? Čak sam i po zidovima lupao, pitajući se da ne posto ji neki tajni prolaz. Do đavo la, ne mogu da kažem ni »kao da je u zemlju propao«! Ninđa je ćutao, a mozak mu je radio punom brzinom, raz-
BORILAČKE VEŠTINE 59
68
maitrajući sve moguće implika cije ovoga što se dogodilo. — Les... šta da radimo, do đavola? Da pođem opet da ga tražim? — Nemoj, Pite. Brod je veli ki, a om ga poznaje mnogo bo lje od nas. Mogli bismo da ga tražimo danima, a da nam se om sve vreme srneje u svom bezbednom skrovištu. -- Šta onda predlažeš, pro kletstvo? Da li da. .. — Sačekaj... Napeto je razmišljao, osećajući kako u dubini njegove po đsvesti haragei još jednom po činje da se budi. Ne, Astli— Kuper nije pobegao zato što je iskoristio pogodnu priliku, gonjen iznenadnim impulsom. Ono što je učinio bio je deo brižljivo smišljenog plana, a cilj tog plana mogao bi b iti... Mogao bi biti. .. Glasam, čaik prodoran zvučni signal iz monitora navede obo jicu da se naglo okrenu. Ek ran je treperio, paleći se i ga seći se, menjajući crvenu i ze lenu boju. — Mariner! — proštenja Ta ba'sko Pit. — Samo nam je to još trebalo... da se javi kad
nema onog dripca da mu od govori ! Prodorni signal se prekide i ekran presitađe da treperi. Na jeidnoličnoj zelenoj pozadini po če da teče niz šlova. »Halo, ninđo«, pisalo je. »T v oj mala plan nije uspeo zato što sam ja suviše inteligentan za tebe. Igra je završena, i ti nisi čovek kakav mi je potre ban. . .« — Šta to znači? — upita Ta basko Pit. — Kako on može znati da ti. . .« — Sačekaj malo, Pite. »T i verovatno misliš da je utroba broda potpuno prazna«, tekao je dalje natpis, »ali nije tako; u jednom -od skladišta, nije važno kojem, nailazi se pet tona eksploziva. Više nego do voljno da uništi sirotu »Samantu« onog trenutka kada bu dem uputio određeni signal ra đio-.uređaju povezanom sa de tonatorom. .. A to ću učiniti za koji trenutak. Zbogom, ni nđo. I srećan put u pakao!« — Les. . . da kidamo? — Sačekaj još malo. — Šta da čekamo, do đavo la! Ako je dole stvarno pet
69
BORILAČKE VEŠTINE 59
tona eksploziva, parčad će nam leteti do Australije! Ninđa je ćutao, zureći u ekran, kao da pokušava da prozre pravu zamisao iza tih urednih bedih slova na zele noj pozadini. »Signal za detonaciju sledi za 30 sekundi«, poče iznenada ponovo da izlazi ispis po ekra mi. .. 29... 23.. .« — Idemo, Piite! Sjurila su se niz metalne ste panice do palube, odbrojavaju ći sekunde u sebi. Dvadeset... devetnaest.. . — Brže, do đavola! — urlao je zadihano Tabasko Pit. — Brže! ičetranest.. . trinaest.. . Piitovo telo u elegantnom lu ku prelete ogradu broda i ne stade u dubini. Les li ga je sle dio, dosta sporije; njegov sikok bio je izveden tilk uz bok bro da. Jadan poklopac na paMibi na glo se podiže i iz njega izviri pacovsko lice Astfli—Kuper a. Koprcajući se, on se izvuče na palubu i iizmače u stranu, ot varajući' prolaz dvojici tipova odvratnog izgleda sa automat skim puškama ti rukama.
— Brzo! — vikao je histeri čno. — Brzo dok nisu previše odmakli! Cereći se, njih dvojica pri trčale ogradi broda, dižući pu ške. Astfli—Kuper je hramao za njima, a njegovo lice pokazi valo je šta je sve preždveo u posledhjih dvadeset četiri ča sa. Dvojica strelaca se zbunjeno zgledaše, a jedan od njih izvali gadnu psovku. — Prokletstvo... nestali su! — Šta?! — zaurla Astli—Ku per. — Nemoguće! — Mene tražite? — reče je dan ljubazan glas iza njihovih leđa. — Ovde sam. Okrenuli su se, kao po ko mandi. Sa isukanim mačem u rukama ninđa je sitajao, ne obraćajući pažnju što se sa nje gove odeće na pod sliva voda. Iza njega, Tabasko Pit je up ravo pomaljao glavu nad ogra du, oduševljeno se cerekajući.
il i
Još jednom, Astli—Kuper je raagovao brzinom kakvu može
70
roditi samo užasan strah. Od bio se od palube kao gumena lopta i naglavačke se sručio kroz otvor u pailubi. Na drugoj strani, ona dvojica podigoše svoje oružge i instinktivno se izmakoše korak unazad. Čak i njihovi pogledi bili su prespori da prate vihor u koji se u deliću sekunde pretvorilo teio ninđe. Kaitana opisa pun krug nad njegovom glavom, zasleMjujuće Mešteći na suncu. Žmirkajući, jedan od dvojice strelaca izbaci kratak rafal iz svoje puške, adi ninđe već da vno nije bilo na putanji tih metaka. Katama zazvižda, režući vazduh kao bič; jedna ruka, ođsečena nešto ispod ramena, za li palubu krvljju, dok su joj prsti i dalje besmisleno steza li pušku. Jeziv, životinjski vri sak. Katama zazvižda još jednom, malo 'kraće. Prepolovljeno go tovo horizontalnim udarcem, jedno telio se složi uz ogradu. Drugo pade preko njega, pro bode no pravo kroz srce, dok se paitrljak odsečene ruke još refleksno trzao.
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Šta se dogodilo, Pite? — Ništa. Jedino što još uvek ne mogu da se naviknem na taj tvoj prokleti mač... — U čemu je razlika? Čovek je mrtav od metka kao i od mača. -- Jeste. .. ali mi ovo opet izgleda nekako čistije. .. — Čistije? To ne može biti tačno. — Đavola ne može! Kad is pališ metak... ■■i
— Kad ispališ metak, ti si izbegao fizički kontakt sa tvo jim protivnikom. Kod većine ubica to umiruje savest; ljudi za koje se zna da ne smeju da preseku vrat piletu, hladnokr vno su ubijali tuce ljudi rafa lima iiz automatskog oružja. — Oh, do đavola s tim filozo firamjem! — zastenja Tabasko Pit. — Šta sad da radimo? Opet nam je umakao, kučkin sin! — Nećemo ništa raditi još neko vreme — reče zamišljeno ninđa, brišući mač o odeću je dnog od uibijenih. — Prvo će mo pozvati Sumiko. — Zašto to?
— Uh! — reče Tabasko Pit — Ona može odleteti do ko na svom mestu. — Uh! pna, uzeti gorivo i ponovo do
71
B OR IL AČ KE VEŠTI NE 59
ći po nas. Ostrvo Kliperton je najbliže kopno; do večeri se može i vratiti. ' — A Maniner? Ninđa se hladno osmehnu. — Do večeri će Mariner biti mrtav, obećavam ti, Piite. — Prokleltstvo, kako možeš biti tako sigurain? I kako si mo gao znati da je ono sa eksplo zivom blef? — Prilično jednostavno. As*tli—Kuper je glumio zahrinu'tost što poruka od Marinera ni kako ne dolazi, ali nije poka zivao previše radoznalosti za ekran onog monitora, što bi bilo sasvim normalno. Jedva da ga je i pogledao kad god bi se vraćao na komandni most. — Hmimm.. On je poslao poruku s nekog drugog mesta? — A ko bi drugi? Negde na brodu postoji još jedan termi nal i Astli—Kuper ga je isko ristio u pokušaju da nas istera sa broda. Dole u vodi, sma trao je, bićemo bespomoćne žr tve za njegove strelce. Srećom, nismo morali pokazivati da čak ni tada svi aduiti nisu u njihovim rukama; — Les, šta misliš, ima li on negde pod palulifbm još ona
kvih tipova kao što siu ova dvo jica? — Ja mislim da ima. A ti? — Sad mi nešto pade na pa met. Kako bi bilo da isteramo lisice iz njihove jazbine? — Dimom. Prilično je opa sno. Može postati neugodno i za nas dvojicu, — Pa šta? Imamo hidroavi ón, zar ne? — Tačno. Ali, šta će Mari ner pomisliti kad priđe i ugle da kako brod gori? — Da, u pravu si. Okrenuće se i pobeći, a onda ga više ne ćemo uhvatiti. — To nije sigurno — ninđa se zagonetno osmehivao. — Sve više sam ubeđen da takva li čnost ne postoji, Pite! — Šta?! — Ko nam je rekao za nje ga? Astli— Kuper, i niko dru gi. Rekao je da opšti sa njim putem terminala, ali nikakva poruka nije stizala sve dok je on bio u blizini. Čim smo ga izguiMi iz vida, poruka je sti gla. Koincidencija, je li? — Paaa... mogla bi i bude, znaš.
da
— Tačno, ali više volim da venujem da je Astli—Kuper sam poslao tu poruku.
72
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Tako je. Mnogo sreće, Les. — I ja, do đa;vola! Važi li I čuvajite se, i ti i Pit! ono sa dimom? Lesli spusti mikrofon radio— Ima vremena za to. Vrati mo se na most da ih najpre -uređaja i okrete se Pitu koji mailo zaplašimo. Ako se ne va ga je upitno posmatrao. Da pokušam. Les, a? Do rgm, među svim onim uređaji đavola, to nas ništa ne košta, ma video sam i mikrofon razglaea, povezan sa svim defovi a može i da upali! — Što da ne? — sleže ninđa ma broda. Bez žurbe su se vraitili na ramenima. — Šta ćeš im reći? — Sad ćeš da čuješ! most, posle čega je ninđa najCereći se, Tabasko pritisnu pre pozivao Sumiko i obavestio je o onome što se u međuvre taster koiji je uključivao razglas u svim deilovima broda. menu dogodilo. — Ti sama proeeni koliko — Hailo, pacovi! — reče gro goriva imaš — reče na kraju., nikim glasom koji mora da je — Prema Pitu, ako još malo zvučao strašno kada, izobličen, produžiš ovim kursom, nećemo izađe iz zvučnika pod paluba moći svi troje da se vratimo ma. — Spremajte se za na hiđroavionom do kopna. puštanje broda, pacovi! Za koji — I ja tako mislim. Mogu trenutak otvorićemo rezervoa otići do ostrva Kliperton po re za gorivo i izliti ga pod pa gorivo. Šta ako ga ne nađem? lube, a onda počinje vatromet, — »Samanta« ima čamce za ha-ha-ha! spasavamje. Jedan od njih po — Možeš li to stvarno da uslužiće nam za nuždu. radiš? — zapita ninđa tiho. — U redu — dopre glas đe— Ne znam, do đavola! — vojke posle kraćeg- oklevanja. Pit je govorio držeći ogromnom — Idem do ostrva, Les. I od mah se vraćam, čim napunim šakom mikrofon. — Možda i ne mogu» ali znaju li to oni? rezervoare. — Videćemo. Ako tvoj trik — U redu. Mi ćemo se ja viti tebi ako bude potrebno. upali, počinje trka.- prema čam Trebaflo bi da si za četiri do cima za spasavamje. pet sati ponovo u dometu ovog — Samo neka izvole — ce rio se Pit prilazeći razbijenom rađio-uređaja...
73
BORILAČKE VEŠTINE 59
prozoru i naslanjaj,ući cev au tomatske puške na okvir. — Svaki mora preći bar trideset jardi od otvora na palubi. La kše nego glineni golubovi! Posle užasnog Pitovog glasa koji se razlegao palubom i is pod nje, nastupi antikiimaks. Brod je i dalje mirno plovio okeanom obasjanim suncem, vođen nepogrešivim signalima automatskog sistema za uprav ljanje. Kao da se ništa ne događa... — Mislim da možeš početi da razmišljaš o ispuštanju go riva pod palubu, Pite — do baci ninđa sa osmehom. — Izgleda da si u pravu! Proklete budale, toliko su glu pi da nisu ni shvatili pretnju! Lesli je po navici pretraži vao pogledom palubu, znajući da bilo kakvo iznenađenje mo že doći samo sa te strane. N je gov sluh na vreme će ga upo zoriti ako b ilo ; ko pokusa da dođe hodnikom i preko metal nih stepenica, i napad iz to ga pravca automatski je otpa dao. Sasvim napred, na pramcu, neko je hitro^kao miš protr čao između ogromnih viti ova kotye.
— P ite! — Šta se dogodilo? — Neko je na pramcu. Lma pušku u rukama. — Je li? Sad ćemo ga malo potprašiti! Pit otvori vatru, zasipajući svaku izloženu stopu palube u prednjem detlu broda mecima koji su jezivo zviždali odbija jući se na sve strane. Malo je ljudi koji će se usuditi da bi lo šta pokušaju suočeni sa ta kvim baražom. On mimo može prepustiti ovaj deo posla Pitu, uvek želj nom obračuna pesnicama i bu čnim vatrenim oružjem. To vreme može se iskoristiti mno go bolje. Tastatura pred monitorom bila mu je poznata i njegovi prsti preleteše preko dirki, zah tevajući da mu se na ekran ispiše »m eni« kojim je računar raspolagao. »Tehnički sio je jedan brzo potraži resu. Da. to
opis broda«, gla od naslova i on odgovarajuću ad će biti to. . .
Redovi slova i crteži brzo su se smenjivali na ekranu, ali je njegov mozak bio obučen da u vrlo kratkom roku primi
74
i obradi ogromnu masu infor macija. Zaustavio je sliku na ekranu samo tri ili četiri puta da bolje pogleda neki važan detalj. U međuvremenu, puc njava je prestala, a Tabasko P it je ponovo napunio pušku, monotono psujući. — Kukavice! Zavukli ste se u zaklone kao nojevi! Izađite i borite se kao ljudi! — Tvoja ideja je ostvarljiva, Pite — reče ninđa. — Koja ideja? — 0 izlivanju goriva pod palube. Našao sam kuda vode csvi za povezivanje rezervoa ra sa motorima. Malo eksplo ziva na pravom mestu i imaćeš poplavu nafte. A uz nju vefovatno i požar. — Hm m ... da pokušamo, a? — Sačekaj još malo. Imam utisak da će naši prijatelji zak ljučiti kako je došlo vreme za pregovore. Kao da čeka samo da on to izgovori, na jednoj od tabli po če da se pali i gasi crvena lam pica i oglasi se melodičan zvuk. Smešeći se, ninđa podi že telefonsku slušalicu, uglav ljenu na tablu pored lampe. — Da? — reče.
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Eldridž — glas sa druge strane zvučao je rezignirano. — Ovde Astil-Kuper.. . Slušaj, kako bi bilo da prekinemo sa krvoprolićem? Meni i mojim ljudima je svega dosta...
* *
*
Tabasko Pit se široko cerio, ali mu ninđa glavom dade znak da pazi na palubu. P riv lačenje jedne grupe napadača dok njihov vođa pregovara sa protivnicima često je korišćen trik. — Eldridž? Da li si me čuo? — Savršeno. uslove.
Ti znaš moije
— Do đavola, kakve uslove. Jednostavno, prekinimo sa ovim. Dopusti meni i mojim ljudima da se ukrcamo u je dan čamac za spasavamje i otići ćemo. To je sve! — A Mariner? — M ariner.. . Mariner je stari lisac. Mora da je nanju šio da nešto nije u redu. Kad do sada nije došao, onda neće ni doći.
75
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Jednostavno će napusti ti sve i kidnuti? Hajde, Astli — Kuper... to ne liči na čoveka kakvog si mi opisao! — Neće napustiti, čoveče! Poslaće ljude da unište ovaj brod i sve nas, eto šta će uči niti! — Zato ti se žuri da uz meš čamac za spašavanje? — veći mo. isto; više
Tako je. Što pre odemo, su izgledi da se izvuče I tebi bih preporučio to ovaj prokleti brod je su upadljiva meta.
— Hvala na brizi. Međutim, ja mislim da Mariner ipak ne će doći. — Ti si lud! — štaviše, spreman sam da se kladim s tobom da Mari ner uopšite ne postoji. Sem kao ime ispisano na ekranima monitora. S te strane gledano, ti bi mogao biti Mariner, Astli-Kupere! Tišina. Lesiiiju se činilo da vidi čoveka na drugoj strani linije. Bledo lice Astli-Kupera sada se grči od straha. Pokušaće još jednom da slaže, ali neće imati dovoljno samokontrole da to izvode kako valja. — Govoriš gluposti, Elđridž.
Okani se Marinera. Zauzvrat, mogu te snabdeti podacima o svim akcijama koje je do sada izveo. Vrlo detaljni podaci, sa imenima, meistima, sumama koje je isplatio i ostvarenim profitom. Sve do posleđnjeg centa, Eldridž, čak i brojeve bankovnih računa i šifre pod kojima je novac stavljen u banke. Shvaitaš li šta to znači? — Ne baš najbolje — osmehnu se ninđa — ali mi se čini da nudiš Marinerovo bogatst vo. Hvala. — Prihvataš, dakle? — Kalko da ne. Gde su ti podaci? — To ću ti reći tek kada bu dem u čamcu za spasavanje. Opet malo tišine u liniji. Na drugoj strani Astli-Kuper je bez sumnje neodlučno grizao usnu. — Evo šta ćemo učiniti — reče konačno. — Daću ti broj jednog računa u »Sitizen Benk« u Los Anđelesu. Radio-predajnik je dovdjno jak da se mo žeš uključiti u telefonsku mre žu i proveriti stanje računa uz pomoć šifre koju ti takođe da jem. Može?
BORILAČKE VEŠTINE 59
76
— Reci. Drhtavim glasom, Astli-Kuper izdiktira niz slava i broje va. — U redu — reče ninđa na kraju. — Javiću ti se kad proverim. Gđe se nalaziš? — Ha-ha-ha! Opet lukavo pitanje. Ne, ja ću tebe zvati kroz pet minuita. Više vreme na ti neće biti potrebno. Bilo je potrebno zapravo mnogo manje vremena. Tri minuta kasnije Lesli je znao stanje računa skrivenog pod Astli-Kuperovom šifrom. Telefon se opet javi melo dičnim zvukom. Pit pogleda u Lesliaj, ali ovaj odmahnu gla vom. Astli^Kuper je već sada na kraju nerava. Neka se još ma lo peče na sopstvenaj vatri. Možda će ga baš to ćuitamje komandnog mosta naterati da konačno izađe iz skrovišta. Međuitim, ni Aatli-Kuper ni je gubio vreme. Kao i prvi put, ninđa opet primeti pok ret na pramčanom deillu palube. — Pite, počinje zabava — dobaci kratko. — Pogledaj ta mo. ..
Zaštićeni telom vitla, Astli-Kupeirovi ljudi su se rvali sa nečim velikim i bezobličnim što su uz pomoć male dizalice izvlačili iz otvora u palubu. — Šta je sad to? — Bolje da ti ne kažem, P i te. Top. — Top? Ma hajde. . . šališ se? — Na žalost, ne. Oni tamo imaju top. Sreća što ga ranije nisu upotrebiii. Imam utisak da će na ovom mesitu uskoro postati veoma vruće, Pite. Oni su negde imali tova krijumčarenog oružja, a? — Sigurno. Trebalo im je vremena da rasklope i očiste top kaji je bio konzerviran. Uskoro ćemo morati da potra žimo neko prijatnije mesto. — Kakvo je to prokleto oru žje? Ne vidim dobro sa ovog mesta? — Dvocevni proitivavionski top. Jedan od onih koji umesto aviona mogu gađati i ten kove ako imaju odgovarajuće granate. — Ovi će ih imati, a?
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Bilo bi dovoljno neprija tno i sa protivavionskid projek tilima — sleže ninđa rameni ma. — Hajdemo dole, Pite. — Oni će se dokopati čama ca za spasavanje, do đavola! — Samo neka pokušaju. Pit zastade, cereći se. — Opet si smilio neki prljav trik. Hajde, reci tvom ortaku! — Reći ću ti, ali se najpre moram javiti našem dragom Asitsli-Kuperu. Dosadno pre zirne, a? — Kao dvocevna puška. Bana-bang, kad god ga izgovoriš. Smešrno! Odgovarajući na treperenje crv?ne lampice, ninđa još jed nom podiže slušalicu telefona. — Eldriđž, pretpostavljam da si video top koji imamo ta mo na pramcu — u glasu Astli-Kupera sada se osećalo li kovanje. — Za koji trenutak bićemo spremni da otvorimo vatru. Pod njenom zaštitom moji ljudi će spustiti jedan ča mac i mi ćemo otići, a da ti nećeš moći da učiniš ništa ka ko bi nas sprečio! — Videćemo. Uzgred, hvala ti, Astli-Kuper. — Na čemu, proklet bio?
77
— Na onom računu ima ne što preko osam stotina hiljada dolara. S obzirom da sada znam šifru, uzeću ih kao ne ku vrstu naknade za nevolje koje ste mi priredili! i— Dalje tvoje prljave šape od tog novca, ELdridž! To je moje! — Tvoje ili Marinerovo? — Zaveži, proklet bio! Oda kle ti ta šašava ideja da bih ja mogao biti Mariner. — To nije prvi puit da nai đem na takvo nešto, Astli-Kuper. Čovek koji se predstavlja kao drugi ili treći u nekoj or ganizaciji, zapravo je tajanst veni vođa čije lice niko nika da nije video. Lopovi se uvek najviše plaše jedan drugog; tvoj Mariner bio je spokojan od takvih napada, jer jednos tavno nikada nije ni postojao, a ti si sva svoja naređenja for mulisao uz pomoć računara tako da izgledaju kao da potiču od izmišljenog Marinera. — U redu. Pa šta ako je to i istina? — Ništa. Zaslužio je smrt i kao A stli—Kuper, a niko ne može urnreti dva puta. Prava je šteita što tu sVoju inteligen-
78
BORILAČKE VEŠTINE 59
cijiu nisi upOtrebio u službi ne ke pravedne stvari.
— Na primer? — U borbi protiv trgovaca oružjem ili trgovaca drogom. Uimesto toga, ti si zarađivao na tuđoj smrti. Samo deseti đeo onog novca u Los Anđele su mogao je spasiti desetine hi ljada gladnih u Africi, zar ne? — Moj novac za takve. .. ta kve gluposti? Pa ti si stvarno lud! Novac vredi samo ako se obrće: to što ti predlažeš gore je od bacanja novčanica kroz prozor! — Za tebe, možda. Za mene nije. Uostalom, taj novac će i završiti u fondu za pomoć A fri ci, ako baš hoćeš da znaš! — Ha-ha-ha! Viđećemo! Bez reci, Lesli spusti slušali cu i dade Pitu znak da ga sle di. Štrcali su niz stepenice i našli se u nivou palube upravo u trenutku kada je sa pramca dopro dvostruki pucanj i dve eksplozije mu odgovorile na komandnom mostu. Sledio je čitav rafal, praćen zaglušnim eskplozijama nad njihovim glavama.
— Drži se za nešto, Pite! — upozori ninđa. — Sada će... »Samanta« se naglo zatrese, kao živo biće od jakog elektri čnog udara. Jedna od granata oštetila je uređaj za automat sko upravljanje i do mašina u utrobi i kremenih površina do đoše kontradiktorne naredbe. Oštro se naginjući na jednu stranu, brod zaplovi po luku sve manjeg prečnika. Prdcktžu jući se, luk se pretvarao u spi ralu pri čemu je nagib broda sve više rastao. — Lesli! Ova prokleta kroti ja će se prevrnuti ako još ma lo nastavi ovako. — U pravu si! Kidamo na palubu! — A li. .. oni su gore... — Ni njima nije ništa lakše nego nama — reče ninđa na stojeći da se kreće što brže po nagnutom podu hodnika. Svud oko njih čelični sastavci su šk ripali, izloženi naprezanjima za koja nisu bili ni predviđeni, ni dimenzionirani. Biće dovoljno da popusti sa mo jedna od čeličnih ploča is pod linije gaza. Voda okeana nahrupiće pod ogromnim priti
B OR IL AČ KE V EŠ TI NE 59
skom kroz otvor i još više po remetiti ravnotežu »Samante«. A to se može dogoditi sva kog trenutka... Zabacujući vreću sa ostatkom opreme ninđe na rame, Les!i potrča preko nagnute palube, Pit za njim. Niko nije ni obraćao pažnju na dvojicu prijatelja. Tamo na pramcu, grupa ljudi očajnički se borila da u vodu spulsti je dan ođ čamaca za spasavanje pre nego što se brod prevrne. Eksplozija! Čamac obavi gust oblak si vog dima iz kojeg pokuljaše crveni plameni jezici. Lagano se obrćući u vazduhu punom dima, po palubi i površini oke ana počeše da pljju&te unakaze ni komadi ljudskih tela.
79
— Ne na ovaj — osmehnu se ninđa. Kratki nož u njego voj ruci hitro preseče užad ko ja su pridržavala mali gumeni čamac sa spoiljnim motorom u drvenom sanduku pored nje ga. Bacio ga je preko ograde i on se automatski napumpao u dodiru sa vodom. — Skoči, Pite. Ja ću ti doba cilti motor! Tabasko se baci preko ograde i trenutak kasnije izroni pored čamca, vešto se penjući u njega. Dočekao je ne baš la ki sanduk na ruke i odmah po čeo da montira motor na kr mu. — Hajde, Les! — dobaci, ne dižući pogled sa motora. — Šta čekaš? Niko mu ne odgovori i on podiže glavu.
— Tvoje eksplozivne kugli ce? — dahtao je Pit.
Ninđe nije bilo kraj ograde. Nigde u blizini.
— Aha. Postavio sam po je dnu među zupce čekrka za spu štanje čamaca u vodu. Dovo ljno je da se čeikrk samo jed nom okrene pa da ona eksplo dira. *
Pit opsova, ali je u njegovom glasu bilo mnoog iskrenog di vljenja.
— Na svim čamcima?
— On je lud — reče tiho, za sebe. — Potpuno lu d... to prokleto korito može se prevr nuti svakog trenutka, a tada
80
BORILAČKE VEŠTINE 59
ni sva veština jednog ninđe neće moći da mu pomogne.. .
* *
*
Dok je ninđa trčao po nagnu toj palubi koja je od napreza nja podrhtavala pod njegovim nogama, na pramcu odjeknu još jedna eksplozija. Još dvoji ca Astli —Kuperovih ljudi su na najgori mogući način nau čili lekciju ninđi.. . »Sada su kao pacovi uhvaće ni u klopku«, pomisli, vadeći katana iz korica. »Niko od njih ne sme više prići čamcima za spasavanje, a suviše do'bro zna ju koliko je kopno daleko za plivanje.. .« Produžio je malo opreznije, obilazeći džinovske mašine na pramcu. Pacovi uhvaćeni u klo pku uvek su najopasniji, jer tada nemaju više šta da izgu be. .. A stli—Ktupera nije bilo u blizini. Da li je možda i on stradao u jednoj od dve eksplo zije?
Tamo, uz ogradu, jedan čo~ vek je klečao, stežući na gru di patrijak ruke otkinute efcs plazi j om. Ispratio je ninđu po gledam punim mržnje, ali nije imao snage čak ni da vikne. Iz nekog zaklona dvojica jednovremeno jumuše na njega. Bez oružja u riikama, iskeženih zuba, prstiju na rukama raširenih poput kandži. Divlje zveri koje žele samo krv, -ne razmišljajući šta će se posle toga sa njima dogoditi. Katana ih dočeka horizonttal nim udarcem koji glatko preseče grlo onome koji se kre tao brže od svog drugara. Ovaj pokuša da zastane i tako izbegne blistavu smrt koja mu je jurila prema licu. Nije bijo vremena za to; katana se na trenutak zavuče kroz oko u mozak i odmah izroni iz kr vave očne duplje, razbacujući unaokolo sitne kapljice krvi. Jedan metak zazvižda mu iznad glave i s tupim treskom pogodi telo vitla, ali ga je ha ragei na vreme uklonio sa njegove putanje iako čak nije
81
BORILAČKE VEŠTINE 59
ni video strelica. Nova eksplo zivna kufegica zaplovi u luku 1 nestade u zaklonu iz kojeg je stigao metak. Eksplozija pri guši početak krika čoveka ko ji je prekasno shvatio da smrt dolazi po njega.
što se brod prevrne ili pretrpi smrtonosna oštećenja.
(Ninđa se osvrte, prelazeći pogledom po prostoru oko se be.
Još jednom je potrčao pa lubom koja se sve više naginja la. Haragei će ga upozoriti za slučaj da je Astli—Kuper po veo još nekoga da ga štiti dok radi oko popravke uređaja.. .
Živih protivnika više nije ibiio.fČula se samo tutnjava no gu na metalnim stepenicama ispod njega, u utrobi broda. Što se njega tiče oni mogu tu i da ostanu. On želi samo Astlli—Kuipera... Gde bi on mogao biti? Pod palubom? Samo bi čovek savršene, gvo zdene samokontrole, mogao na terati sebe da ostane pod palu bom broda koji tone. . . A stli—Kuper to nije bio. Dakle, gde je? Komandni most? Svakako! On je verOvatno jedini na brodu koji dovoljno poznaje uređaj za automatsko upravlja nje i može pokušati da ga po pravi ili 'bar isključi pre nego
Astli—Kuper će biti tamo gde su on i Pit bili do malo čas. Izgubio je nekoliko vrlo dragocenih minuta što to nije na vreme shvatio!
Da! Pljusak olovnih metaka po palubi. Odbijena tanad dobiše čudne putanje, nestajući pre ko ograde u mirnim talasima okeana. Odskočivši u stranu, ninđa iskoristi nagib palube da se brže otkotrlja u mrtvi ugao pored ograde, tamo gde ga sa komandnog mosta, izrešetanog granatama, nisu mogli gađati. iSkakao je sa jedne šipke og rade na drugu, ne obraćajući pažnju na zapenušane talase ispod sebe. Još tridesetak jardi i biće ispod komandnog mo sta. . . Da li mu se čini, ili se brod malo ispravio?
82
D a ... »Samanta« je još je dnom uzdrhtala, a onda se na glo uspravila, sa nespretnim dostojanstvom pokreta. Ninđa elastično skoči na sada ravnu palubu i poče da guta prostor onim karakterističnim trkom u kojem nema nijednog neekono-' mičnog pokreta. Novi rafal. Čovek koji ga je gađao sa komandnog mosta imao je dovoljno prisustva du ha da predoseti kretanje palu be i brzo ponovo otvori vat ru. Naglo skrenuvši u stranu, jednom, pa drugi put, ninđa izbeže sleđeća dva rafala i ba ci se u bezbedni zaklon stepe ništa koje je vodilo naviše. Šta sada?
BORILAČKE VEŠTINE 59
Šurikeni.. . ali je prostor iz među stepenika suviše uzan za siguran hitac naviše. »Kada ne znaš šta da radiš, čekaj«, glasio je savet seriseija Tanake. Samo što sada ni je bilo razloga za čekanje. Si tuacija se ni u kom slučaju ne može popraviti u njegovu ko rist. štaviše , ohrabreni ispra vljanjem broda i postepenim smanjivanjem njegove brzine, ljudi koji su ostali pod palu b o m mogu mu se ponovo po javiti za leđima. Ninđa krete naviše dugim skokovima, pazeći da ne stvori nikakav šum. P rvi n ivo ... dru gi. . • Strelac je sada negde iznad njega. Ne više od desetak sto pa. Zadržavajući dah, ninđa sk lopi oči i oslušnu.
U ovom uskom prostoru, čo vek na vrhu stepenica koji u rukama ima automatsku puš ku i dovoljno municije, može zadržati čitavu armiju!
šuštanje odeće o kožu, vlaž ni prsti koji se kreću po čeli ku puške. Čovek nad njim je nervozan.
■Eksplozivnih kuglica više ni je imao; one bi mu najlakše pročistile put do A sili—Kupera.
D a... šum lu. On kleči ca, čekajući đe na nišan
U kakvom je položaju? kolena po meta na vrhu stepeni da mu neko do uperene puške.
B OR IL AČ KE VEŠ TI NE 59
Izmakavši se malo- unazad, ninđa pogledom ođmeri rasto•janje do zida stepeništa na drugoj strani. Hmm. .. maglo bi i da uspe... Šuriiken je bio gladak i hla dan među njegovim prstima. Još jednom u mislima prešav ši zamišljenu putanju šestokra ke zvezde, on snažno baci šuriken prema suprotnom zidu. , Dva šiljka, nimalo slučajno, ^istovremeno pogodiše zid i šu riken se odbi pod istim uglom pod kojim je i stigao do zida. Kada se jedan krak tog ugla produži, putanja treba da se završi tačmo n a ... Krik, ali veoma kratak. Du gim skokom, ninđa uzlete uz stepenice sa mačem spremnim za udarac. Nepotreban pokret. Šuriken se zario žrtvi tačno u koren nosa, odbacujući glavu i gor nji deo tela unazad, dok su mu ko’lena ostala na podlu. Ostao je tako, u grotesknom položaju koji je podsećao na stav za ma litv u ... Samo što njemu više nika kve -molitve nisi^ mogle da po mognu.
83
Da li je to jedini čovek koji je stigao ovamo sa Astli—Kuperom? ’N ije, verovatno. Kao i sve kukavice, i Astli—Kuper nas to jao je da uz sebe u svakom tre nuitku ima što više telohranite lja koji će kod njega stvoriti iluziju sigurnosti. Lažnu iluziju sigurnosti, na ravno. Naročito kada je u pi tanju jedan ninđa. Metalna vrata komandnog mosta odleiteše u stranu, odba čena udarcem noge. Nagnut nad terminal računara, Astli— Kuper se okrete, lica faledog kao smitt. Čovek iza njega podiže puš ku brzim, uvežbanim pokre tom i pritisnu obarač. Astli— Kuper biće svega nekoliko pa laca levo od putanje metaka, ali strelca nije bilo briga za Astli— Kupera ili bilo koga dru gog: jedino na štto je mislio bi lo je da ubije tog užasnog čo veka pre nego što ovaj ubije njega. .. Meci zadobovaše po metal nom zidu. Pagnuvši se, ninđa im se ukloni sa puta i jednim skokom prelete preko stuba
BORILAČKE VEŠTINE 59
84
kompasa oštećenog granatom. Katana je blistao nad njego vom glavom.
njegovih očiju pokazivao je samo rezignaciju, pomirencsti sa sudbinom.
Udarac pade tačno po sredi ni glave žrtve koja je samo po kušala da se zaštiti popreč no postavljenom puškom.
— Ni'si u pravu — reče ti ho. — Ja nisam Mariner. .. — Ko je onda?
Dve polovine lobanje se raz dvojiše, lice se razdvoji na dva potpuno simetrična dela. Idući naniže, oštrica mača po kida grkljan i zari se do polo vine grudi, sve dok je ne za ustavi grudna kost. Ninđa istrže mač iz užasne rane i dopusti mrtvom telu da sklizne među krhotine po po du. A stli—Kuper je stajao i gle dao ga, ruku opuštenih niz telo.
— To ne znam — umorno uzdahnu A stli—Kuper. — Po novio sam ti to stotinu pulta. Jedina moja veza sa njim je ovaj prokiieti računai', a sada ni prokleti računar više nfe ra di. Krhotina granate ga je de finitivno sredila. — Ne vidim razlog da ga i dalje štitiš, Astli—Kuper. On ti više ne može pomoći. Niti naškoditi. Ti si mrtav čovek. — Znam. I ne lažem te, pro kleitniče. Mariner posto(ji! Po stoji, kažem ti!
Da li je moguće da on go vori istinu? Da je prebrzo do — Daikle, Mariner — reče šao do zaključka da su Astli— ninđa tiho — da li si spreman Kuper i Mariner jedina ista li da umreš? čnost?
*1
*
A stli—Kuper, samozvani Ma riner, sleže ramenima. Pogled
— Ti ga bar donekle pozna ješ — reče Lesli. — Šta će učiniti kada dozna šta se do godilo na »Samanti«? — Ne znam. .. — Razmisli!
85
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Ne znam, zaista.. . Vidiš, ovo .. . ovo je prvi put da ne uspe nešto što je on zamislio! — Svetice se! — To svakako. Moćni ljudi su osvetoljubivi. I ne umeju da podnesu poraz. — On raspolaže svim poda cima o meni? 1— Da. Sve što sam doznao slao sam mu odmah. Nemoj mi sliti da će ti mnogo pomoći moja smnt. — I ne mislim. Astli—Kuper sklopi oči, nji šući se na nogama. Lice mu je pokazivalo krajnje granice iscrpljenosti. Ninđa osi usnu. Tutnjava mo tora je davno prestala i sada se »Samanta« kretala vrlo spo ro, nošena samo inercijom. Kakav je onda to zvuk? — Kakov je to zvuk, Astli— Kuper? i— Ko(ji zvuk? — Slušaj. . . Stežući prstima slepoočnice. Astli—Kuper osMksnu. Odma hnuo je glavom.
— Ne, ne znam.. . Sem ako n ije.. .? I on i ninđa istovremeno su došli do rešemja i kao naeilektrisani potrčali prema izlazu. Lesli je, naravno, prvi sti gao do kabine radio-telegrafiste. Njegovog mrtvog te'la nije bilo tu, ali su zato gotovo svi uređaji u kabini davali signa le poziva. Mirnim pokretom Lesli do hvati mikrofon najbližeg ure đaja. — »Samanta« ovde — reče. — Prijem? Dišući široko otvorenim us tima, A stli—Kuper je stajao na vratima, bleđ kao kreč, i zurio u njega. — Ko je to tamo? Šta se do godilo sa A stli—Kuperom? Kakav glas! Dubok, rezonantan, tako sna žan da ga čak ni loš zvučnik nije mogao previše izobličiti. Glas čoveka koji svakog tre nutka odlučuje o sudbinama miliona drugih lju di... Glas koji se ne zaboravlja. A naročito kada raspolažeš pa mćenjem jednog ninđe!
86
B O R I L A Č K E VEŠTINE 59
— As ti i —Kmper je ovde — reče ninđa mekim glasom. Dao je znak drugom čoveku da pri đe i gurnuo mu mikrofon u uzdrhitale šake.
Astli—Kuper Pogleda u ninđu kao da od njega očekuje po moć. Prizor je odista bio ko mičan.
Dva puta je otvorio usta, a'li nije uspeo ništa da izgo vori. Tek u trećem pokušaju uspeo je da kaže svoje ime.
— Granate... granate iz topa su pogodile komandni most...
— Glupane! — zaori se iz zvučnika. — Nesposobnjakoviću!
Membrana zvučnika još du go je vibrirala od preglasno izgovorene reči. Astli—Kuper se zgrči kao da očekuije uda rac. Smešeći se, ninđa priđe i uze mikrofon iz opuštene ru ke. — Zdravo, Marinere — re če nemamo. — Ovde je onaj koga si želeo da kupiiš.
— A . .. a li... ja ... — T: si nuila! Mrtav čovek, A stli—Ku,pere! Mrtav! Ovaj je samo vrteo glavom, nemoćan da izgovori i jednu jedinu reč. — Kako se dogodilo da odvučeš prokleti brod tri stotine milja na jug, umesto na sever? Ili više ne znaš šta znači koja koordinata? I zašto pro kleti računar nije više u vezi sa mojim? Pokvario si ga? — O vo... ovo su koordinate koje sam dobio od. . . od vas... a računar... — Šta time hoćeš da kažeš? Da sam ja pogrešio? — D-đa... — Nemoguće!
— Šta je sa računarom?
— Šta?!
— Ninđa? Do đavola, šta je s tim čovekom tamo? Sa Astli —Kuperom? — On? P a a .. . reklo bi se da je u šoku. Znaš, rekao sam mu da ću ga ubiti.. I to ću i učiniti. — Ništa bolje nije ni zaslu žio, do đavola! Iako je uspeo da te dobije, zar ne? O kak vom je to topu pričao? Nije valjda, .. — Nije uspeo da me dobije, Marinere.
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Šta?!
— Ne galami — nasmeši se Lesli. — Tvoja vika me neće impresionirati... — Da li je novac u pitanju? Nudim dvostruko... — Ne, nije u pitanju novac. U pitanju je moja savest. ' — Savest? — ta reč je bila izgovorena sa gađenjem u gla su. — Savest? — Da, savest. A kada smo već kod toga, Marimere, moja savest zahteva da te ubijem... Smeli. Dubok, iskren smeh čoveka koji se dobro zabavlja. — Divno. Želiš li da dođem tamo da bi me ubio, ninđo? — Svejedno mi je. Mogu i ja doći po tebe. Sad imam ko ordinate, zar ne? Tišina. Mora da Mariner sa da proklinje samog sebe zbog malopređašnje neopreznosti. — Nećeš me pronaći, ninđo. Ti o meni ne znaš ništa, ali zato ja znam sve o tebi. Izgle di su hiljadu prema jedan u moju korist! — Nije strašno. Takve izgle de će svaki ninđa prihvatiti Ponovo onaj isti smeh. Čovek koji se tako smeje ume da uživa u svakom trenutku.
87
— Volim izazove, ninđo — rekao je. — Moji navigatori kažu mi da ćemo se sresti negde posle ponoći ako pođemo jedan drugom u susret. Odgo vara? — Ne. »Samantin« uređaj za automatsko upravljanje je ošte ćem. Moiraćeš ti da dođeš ova mo. — A h a ... negde čim svane, je li tako? N ije loše. Držeći mikrofon u ruci, nin đa se. okrete vratima kabina, jer. su nečiji koraci dopirali sa stepeništa. Poznao ih je trenu tak kasnije; Tabasko Pit je is koristio priliku da se vrati na palubu »Samante« čim se ona ispravila. Upiitno je pogledao ninđu, a zatim A stli—Kupera. Lesli mu samo dade znak da ćuti. Dogovorili smo se onda, ni nđo? — Mariner je očigledno bio veoma zadovoljan sobom. — Sutra u zoru? — Sutra u zoru, Mariner. I uživaj u ovoj noći. Beli hleb i sve ostalo što sleduje osude nima na smrt. . . Prekinuo je vezu isključivši uređaj dok se iz zvučnika još
88
orio Marinerov smeti. Bilo je razloga za to. Hitrim skokom, Tabasko- Pit već je prilazio njihovom sopstvenom radio-uređaju iz ko jeg se čuo signal poziva. — Pit — rekao je. — Ti si, Sumiko? — Da, ja sam. Jedan brod vam se približava, obavesti od mah Leslija! — Brod? Kakav brod? — Luksuzna jahta, ali grar đena vrlo robustno. I nevero^ vatno brza, Pite. Važno je da to Lesli zna: brza je i sigurno se njom. lako mane.rviše! i— Oružje? — reče ninđa. P i tu. — Kako je naoružana ta ja hta, pita Les? — prenese Tabasko. — Ne vidim najbolje palu bu, jejr se krijem među obla cima kako me ne bi ugledali. Međutim, na pramcu je nešto veliko, skriveno ceradama. Ima oblik čamca za spasavanje, aia ne Verujem da bi neko maski rao čamac. To je top ili lan ser za rakete, Pite, sasvim si gurno! — O kej! — isceri se plavo kosi džin. — Hvala! To nam je veoma važno obaveštenje!
BORILAČKE VEŠTINE 59
— Za koliko će sitići do nas? — upita ninđa. — Lesli pita kada će biti ovde. kod nas? / — Ako nastavi ovom b rzi nom, za sat, sat i po. Čim za đe sunce. Želite li da se vra tim i budem vam osmatrač? Ninđa odmahnu glavom. Zn ao je da za takvo nešto Šums ko neće imati goriva. — Ne, nije potrebno re če Pit u mikrofon. — Već će mo se ndcako snaći... — O kej! Mnogo sreće — dopre glas devojke do njih. ¡Lesli se nasrneja zbunjenom licu Astli—Kupera. — Ako u ovoj situaciji uopšte nešto može da te uite'ši, pri jatelju — reče — neka te teši pomisao da ti ipak nisi ništa zabrljao sa koordinatama. Mariner je mnogo bliže ovom me stu nego što želi da mislimo. — Zamka — klimnu Pit gla vom. — Tip hoće da nas izne nadi. — Tako je — pogled hinđe bio je zamišljen, ali. m u-je u o£ima svetliucao opasan pla men. — Samo što' ćemo ovoga puta mi njega iznenaditi...
89
BORILAČKE VEŠTINE 59
i* *, * Ogromna mračna trupiina »Samante« blago se njihala na valovima, nalik mrtvom kitu. Po palubi je besciljno tumara la grijpa ljudi, uigiavnom pija nih, često bacajući poglede pre ma jedinom osvetljenom mestu na brodu, ostacima koman dnog mosta. Lesli i Tabasko’ Pit dobro su iskoristili raspoloživo vreme. Posle onoga što su učinili, stotinak ljudi moraee da radi najmanje masec dana da bi do vela »Samantiu« u nekadašnje stanje. . . Na komandnom mositiu, Asitli —Kuper ie slušao pijano dovi kivanje svojih ljudi koji su se sve do maločas skrivali negde u potpalublju i krepili viski jem. Pijana hrabrost izvela ih je na palubu, naoružane do zu ba, ali niko nije ni pokušao da, ih spreči u tome. Gde je taj užasni čovek? Gđe. je ninđa? ¡Ni njega, ni njegovog plavo kosog pratioca nije nigde bilo. Jednostavno su nestali. Kako? Skriveni pod'•palubom? Da tamo pripreme iznenađenje za
Marinera o kojem je ninđa go vario? Ne, to bi bila glupost. Dole nema ničega što bi moglo biti opasno za naoružanu Marinerovu jahtu. Nijedan od njih nije čak ni prišao topu čija je dvostruka cev i dalje gledala prema komandnom mostu, ia ko to ne bi bilo loše oružje u pomorskom okršaju. Uzdahnuvši, on se zimogrožIjivo strese, iako je veče bilo toplo. Ruka mu je već utrnu la na poklopcu signa'lnog refie Mora, jedinom sredstvu veze koje siu ninđa i momak zvani Tabasko previđeli u svom rušilačkom pohodu. Sasvim dovoljno, naravno. Mariner će odmah saznati da na »Samanti« ima još savezni ka. . . Vetrić donese do njegovih ušiju nejasni zvuk i on se trže. Da li je to motor jahte? Jeste! Bez sumnje jeste! Uperivši reflektor prema se veru, odakle je zvuk dopirao, on užurbano poče da šailje Mo rzeove signale. Završio je po ruku šifrom koju su mogli po znavati samo on i Mariner, kao dokaz njene verodastojnosti.
90
Ponovio je istu poruku još dva puta, dok je huka motora jahte sve snažnije odjekivala u njegovim ušima. Nije video još uvek ništa, jer je bez sum nje jahta bila veoma pažljivo zamračena. A onda je isključio reflektor i spustio se na pod pored nje ga, brišući lice mokro od zno ja. Učinio je sve što je mogao. Njegova sudbina sada je u ru kama bogova... I u Marinerovim rukama. Gotovo milju dalje na severu, bez napora se održavajući na površini vode, Tabasko Pit i ninđa se osmehnuše jedan drugom. Bez reci. Niko bolje od njih dvojice nije znao ka ko se daleko zvulk širi po vo di, iako će buka motora'jahte prigušiti svaki šum. Astli—Kuperova poruka bi la je veoma zanimljiva, utoliko više što je Marinera upozora vala da mu se priprema izne nađenje. Na svoju nesreću, As tli— Kuper nije imao dovoljno mašte da odgometne i kako će to iznenađenje izgledati... Nimalo čudno, uostalom. Sa mo mozaik jednog niinđe može smisliti plan koji bi svaki dru gi odbacio kao luđački opasan.
B O R I L A Č K E VEŠTINE 59
Dva naga čoveka, naoružana samo hladnim oružjem, nika da se ne bi usudila da pliva njem počnu napad na brod na oružan do zuiba! Lesli dotače Pitovo rame, po kazujući mu rukom pravac. Ne koliko stotina jardi dalje, po vršina okeana bila je tamnija nego na drugim mestima. I ta se tamna mnLja kretala prema njima, . . Zaplivali su u istom pravcu snažnim zamasima, osluškujući brektamje motora. Jahta'je još uvek jurila i rastojanje će se smanjiti za veoma kratko vreme. Motor naglo prekide rad i na okeain se spusti iznenadna tišina. I njih dvojica usporiše svoje plivanje; na samo stotinak jardi daljine oprezno uho bi ih mogllo čuti. Ne, niko ih nije čuo. Niko me na jahti nije ni palo na pamet da bi neikoga moglo biti u tamnoj v o d i... U trenutku kada je na pa lubi jahte blesnuo snažni re flektor, osvetljavajiući koman dni most »Samante«, oni su bi li na bezbeđnom mestu, pod sa mim suprotnim bokom, tamo gde neće biti nijednog člana posade.
BORILAČKE VEŠTINE 59
Tabasko Pit ostade u vodi. Zarivajući čelične kandže u bok, ninđa poče bešumno da se uspinje... Sa mesta gde je pomolio gla vu nad palubu, imao je odli čan pregled. Naoružani ljudi bili su poredam duž suprotne ograde, svi sem dvojice koji su nešto marljivo radili oko lansera za rakete vođa-voda montiranog na pramcu. Pogled ninđe sklianu pre ma mostu jahte. Tamo je sta jao Mariner. Niko drugi to n ije ' mogao bi ti. Uspravno telo, arogantno držanje, ogromna, lavovska gla va na širokim ramenima, pot puno su odgovarači onom mo ćnom glasu koji je bio urezan u pamćenje ninđe. Čak ni gro teskno kratke i krive noge u uskim pantalonama nisu mogle umanjiti' snagu ličnosti tog čo veka.. . Pripreme na pramcu bile su završene i ona dvojica upitno pogledaše prema Marineru. Na komandnom mostu »Samante« užurbano zatrepta signalni reflektor. Astli— Kuper je pitao sta čekaju, zašto ne dolaze na brod •da ga pretresu i nađu nimđu...
91
Mariner podiže ruku, dajući znaik. U svom zaklonu, jedan od one dvojice povuče polugu za lansiamje. ¡Dubok zvuk grmljavine ra ketnog motora koji se pretvo ri u listanje ’i zavijanje. Najpre sporo, a onda sve brže, ra keta polete prema boku »Samanite«. Ninđa je u sebi počeo da broji sekunde u časiu kada je raketni motor zagrmeo. Lakim skokom je izleteo na palubu i potrčao prema mostu. Svi po gledi bili su uprti u drugi brod, brod osuđen na smrt. Ni ko ga neće ni videti, ni čuti. U trenutku kada je okean na milje unaokolo osvetlio Me sak eksplozije, on je bio na ko rak iza širokih Mari-nerovih le đa. Čak i na ovoj daljini udarni taias koji je sobom đoneo i gromku tutnjavu eksplozije bio je tako snažan da se jahta za njiha. Ninđa je bio jedini ko ji je ositao čvrsto na nogama. Plameni stub podiže se vi soko u nebo. Obavijajući levom rukom Marimerova usta i povlačeći mu glavu unazad, ni nđa mu desnom nasloni na gr lo vrh dugog i šilijatog noža, sličnijeg igli nego bodežu.
92
— Okretni se polako i pog ledaj me, Mairiner — šapnu ni nđa kroz odjeke eksplozije i šuštanje komada čelika koji su u pljtusku padali po vodi oko »Samamte«. — Videćeš ka ko izgleda tvoja smrt! Dva oka upiše se a njegove oči. Na rastojanju od svega dva ili tri palca, ninđa vide ka ko se u Marinerovom pogledu kao paklene vatre ogleda pila meni situb koji je uništio »Samanitu«. Snažno tak> se nape, noge odupreše o palluibu, ali vrh noža u znak opomene pro hi kožu vrata. Flamemi stub se naglo ugasi i Marinerove oči ’ostadoše pra zne. Ne, ne prazne. .. odnekud iz dubine, brz kao vihor, sitizao je užasan strah. Prelomivši se na dva dela, kao perorez, »Samanta« naglo potonu. Oblak pare se uz gla sno šištanje diže u vazduh ta mo gde je voda okeana dotakla usijani čelik. — Srećam put u pakao, Marinere — reče glasno ninđa. Buka stihije priguši će njegov glas i čuče ga samo onaj ko me su te reči namenjene. Leva ruka slete sa Marimero vih usta dopuštajući da kroz
BORILAČKE VEŠT1NE 5.9
njih navre krik koji se dugo pripremao u moćnim, širokim grudima. Taj krik prekide iz nenadno krkljanje; nalik igli, nož s lakoćom probi grkljan i dužnik, daveći Marimera nje govom sopstvenom krvlju. Nekolicina ljudi vrisnu ug las, ali nijedan ne dospe da di gne svoje oružje kada se hitra pokretna senka odvoji od zde pastog tela, dopuštajući mu da se sruči na most. Ninđa u sebi završi odbroja vanje sekundi. Odbacio se sv om snagom Od palube i u du gom luku poleteo kroz vazduh prema ponovo mračnoj površi ni oke ama. U istom trenutku, pod kr mom jahte, tamo gde je ona najosetljivija na vatru zbog rezervoara za gorivo i motora, odjeknu potmula eksplozija, ko ja odiže zaidnji kraj broda iz vode. Eksploziv koji je pokojna »Samanta« nosila uz ostataik svog tovara oružja, bio je prve klase. Satni mehanizam radio je fantastičnom preciznošću. »Im a neke pravde u tome«, pomisli ninđa zaramjajući u vo du kojom je delać sekunde ra
BORILAČKE VEŠTINE 59
nije prohujao udarni talas ek splozije. »Tako se »Samamta« osvetila brodu koji je ubio...« Eksplozija za eksplozijom po tresala je telo jahte, pokazu jući da je i njen tovar pnipa« dao trgovcima smrću, krijum čarima oružja. Za nekoliko mi mita, okean će prekriti i po»lednrje ostatke broda na ko jem je našao smrt čovek zva ni Mariner.. . Izranjajući već daleko od me »ta na kojem je okean gutao svoje nove žrttve, ninđa pomi sli kako je to sve ipak samo jedan mali korak na dugom putu koji je započeo pre mno go godina u Japanu. »Kada će ninđe prestati da ubijaju?«, ponovio je semsei Ta naka njegovo pitanje. »T o je bar lako, sine maj. .. kada Iju
93
di shvate da, sem ubijanja, po stoje i drugi načini da se raz mrse njihove sitne i glupe ne sugiasice...« 'Nije že’leo više da gleda mesto koje je đonelo toliko smr ti. Plivao je snažnim zamasi ma napreid, prema mesiju gde ga Tabasko Pit čeka u malom gumenom čamcu na kojem će dočekati dolazak hidroaviona sa Sumiko. Okean će ove noći biti pun ajkula, ali njih dvojica ne mo raju da ih se plaše. Sutra će svanuti novi dan, ali dan u kojem za ninđu ne će biti predaha. Još previše ajkula luta morima i kopni ma ove planete. Pravih ajkula. One su samo vešto prerušeme u ljudska bi ća. . .
- KRAJ -
N O V O ! "KUNOICHI NIN'JUTSU"
BESTSELER ! Sam oodbran a z a ž e n e I muškarce * K a k o s e o d b r a n i t i u razn im uslovlm a I s i t u a c i j a m a , b e z p o z n a v a n j a n ek e od b o r ila č k ih v e š fin a s p e c i j a l n i m m eto d a m a samoodbrane, k o ja je sto tinama g o d i n a d r ž a n a a tajn osti, a k o r is t ile
su
je u Japanu " k u n o i c h i " ž e n e n i n j e . V e ž b e d is a n ja z a a k t i v i r a n j e b i c e n e r g i j e t e l a i zdravi je - ie h n ik e k on cen tra cije i v iz u a llz a c i j e te psih ološka i m en taln a prip rema u s lu č a ju n a p a d a - K u j i t e h n ik e i v e ž b e z a p r e d o s e ć a j o p a s n o s t i- K y u sho v i t a l n e tačke t e l a - s p e c i j a l ne e n e r g e t s k e m csa ž e z a stim ulisanje v i t a l n o sti i p r e v e n t i v n e z a š t i t e t e l a od b o l e s t i . C en a k n j i g e je 6 0 0 0 d in K n jig u p l a ć a t e p o u z e ć e m . P o r u d ž b e n ic u popunite štampanim s lo v i m a . P o š a ljit e na adresu: " N i N J U T S U " P . F A H 5 6 - 11050 B eo grad 22
B IB L IO T E K A »B U D O « V a m p re p o ru ču je n o v a izd a n ja N U N C H A K U P A L IC E M G-22K S T A N D A R D k o n u sn e iz ra d e (o k ru g li h vatn ik ) sa n a jv iš im o s ob in a m a čvrsto p o veza n e sp e c ija ln im kan apom kod k o ga je e lim in ira n o isteza n je u u p o trebi. Cena o v ih p a lica je 17.500 din a ra.
I I Iz d a je k n jig e N A P R E D N I K A R A T E P R A K T I Č N A P R IM E N A I P ra k tič n a v e žb a n ja m a k iv a ra m a i džakom . V ita ln e tačk e. S p arin g. T e h n ik e p resreta n ja . K a ra te — te k v o n do. N a p ra v ite sa m i m a k iv a ru i dru go. Cena 9000 din. 2 I V Iz d a n je k n jig e P U T U N A P R E D NI K A R A T E E fik a s n e k o m b in a c ije . San čin i tenšo kate, sistem i v e žb a n ja sa O kin ave. Ž iv o t i ve žb a n ja A k a d e m ik a k a ratea . Iz b o r stila za ve žb a n je i dru go. C ena 9000 din. # P o re d cene p la ća te 1000 d in ara za p a k o v a n je i poštarinu . O b e k n ji g e b o ga to ilu stro va n e sa p re k o 300 fo tg r a fija što o m o g u ć a v a n ji hovu pra ktičn u p rim en u . U z s v a ku k n jigu b sep latan k a ra te poster u boji. P la ć a n je pou zećem . N a ru č ite na a d resu : «-B IB L IO T E K A BUDO« poštanski fa h 2. 11090 B eo g ra d . N A R U D Ž B E N IC A O vim
n e o p o z ivo
»N IN Đ A «
n a ru ču jem
N a ru čite,
p la ća te
pou zećem .
ADRESA: T E H N IK A N U N C H A K U A G E N C IJ A Z A M A R K E T IN G 34000 K R A G U J E V A C P o š ta n s k i fa h 183
TEH NIKA NUNCHAKU k n ji
ge
PREDNOST JE KVALITET
br.
(po štan sk i
M G-23L S T A N D A R D konusne iz ra de (o k ru g li h v a tn ik ) sa n a jviš im o s o b in am a č v rs to p o v e z a n e n erđ a ju ćim ] v e z o v im a (ta n k im čv rstim la n ce m ). I T e stira n je o k re t i ob rt. O pisan e nunčak e su k o riš te n e u film u »P o s le d - j n ja ig ra s m r t i«. C ena o v ih p a lica je 13.500 din ara.
br.
m esto, ul.
(ime i p r^lim e )
i
b r o j)
E. A. Voliš Bađž: EGIPATSKA MAGIJA Voštane figure, amajiije, reci rnoći i bacanje čini. Magične slike i formule. Ritual balsamovanja. Otvaranje usta i očiju pokojniku. Tajna imena i magija zvuka. Bela i crna magija, Egipat i alhemija. Prizivanje um rlih, nametanje volje životinjama i isterivanje duhova. Opsednutost demonima, dobri i loši predznaci. Tumačenje sno va, kalendar i od ređivan je srećnih i nesrećnih dana. Horoskopi, proricanje sudbi ne, preobražaji i predskazanja. Cena knjige 8600 din.
E. A. Voliš Bađž: EGIPATSKA RELIGIJA
- e g i p a t s k e id e j e
O ZA GR OBN O M .ŽIV O T U . M it o stvaranju sveta. Egipatski bo go vi. O ziris - bog vaskrsenja. Podzemni svet i paklene m uke najcrnje tame. P o sled n ji sud. Merenje pokojnikovog srca na T e ra zija m a pravde. Odnos duše, tela, duha, srca i senke. Pu tovanje duše u zagrob n i svet. B es m rtn os ti život na Poljanama večnosti. Cena knjige 8300 din.
Inazo Nitobe: BUŠIDO - Kodeks samuraja PUT RATNIKA - knjiga zakona koji su sedam vekova upravljali životima samura ja. Etički kodeks koji je postavio standarde ponašanja i ideale karaktera za ceo ja panski narod. Poglavlja Hrabrost, Čast, Lojaln ost, V aspitanje i obučavanje samu raja, Sam nkontrola, H a ra k iri i osveta, M ač-duša samuraja... potvrdiće vam da je B U Š ID O najstroži kodeks životnih principa koji je ikad sastavljen! Cena knjige 7800 din.
Knjige šaljemo odm ah - plaćate poštara prilikom prijema.
NARUDŽBENICA Naručujem pouzećem sledeće knjige:
. ime i preiim e
________ kom. E G IP A T S K A M A G IJ A ________ t e m . E G IP A T S K A R E L IG IJ A ________ kom . B U Š ID O
u lica i b ro j -----------------------------------------
Narudžbenice šaljite na adresu: 1NTER.M EDIA. pošt. fah 20-194,11030 B eograd S.
pošt. broj i rassto
U maju Ninđa 60
ISCERENI ZUBI SMRTI . . M la z svetlo sti z a ig r a po k A m e n o m s v o d u i z a u s ta v i s e n& sredini ^ p r a v n o g h o d n ik a ; N e š t o je tu le žalo . N e š t o naJik na . . . N i n đ a č u k a k o d e v o j k a p o r e d n je g a n a g l o u v la č i v a z d u h u p lu ć a . - T o je . . . to je . . . - d rh t a la je ona. - T o nije ništa - r e č e ninđa m i m o , z u r e ć i u lo b a n ju sa i s k e ž e n im be lim z u b i m a . - Pre n e g o što s m o ušli o v a m o , znali s m o d a s m r t v re b a na s v a k o m k o ra k u . . .
