Nindja 031 - Derek Finegan - Hrabri Umiru Samo Jednom (Zahir_NL & Panoramiks & Emeri)(4.9 MB)

SR Nemačka 3,5 DM, Francuska

10 FF, SAD 2 US £, Švajcarska

3 Sfr, Austrija

25 Asch, Švedska

10 Skr

mmmm------- b ¡ „ T il

NINĐA

HRABRI UMIRU SAMO JEDNOM

DEREK FINEGAM

HRABRI UMIRU SAMO JEDNOM

SERIJA Borilačke veštine NINĐA /Naslov romana: HRABRI UMIRU SAMO JEDNOM Autor: Derck Finegan Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mi rj ana Št eri j evs ki Korektor: iNada Maksimović (Slog i štampa: »Litopapir«, čačak ©

DEN PRESS

PONY WEST — BORILAČKE VEŠTINE — NINĐA 31 — VANREDNO IZDANJE — DECEMBAR 1985. godine. Cena 100 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Ma tije vica 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Lošić. Izdavački savet: Anđelka Mil oj kovic (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović, Mi­ roslav Joković, Miladin Marković, Krste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko štulović, Svetlana Mijatović. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, ured­ ništvo, i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa »Litopapir«* Cačak.

Derek Finegan

HRABRI UMIRU SAMO JEDNOM Berni je načuljio uši čim je spol ja dopro prvi šum koji je, ovako i/daleka, podsečao na grmljavinu. Na trenu lak je po mislio da lo zaista grmi gore u planini San Bernard i no, ali je njegov oštri sluh ubrzo do kučio o čemu se radi. Malo je stanovnika Kalifornij e žabo ravi 1o ka rak ter islič­ nu tutnjavu snažnih motocik­ la koji su ulicom i putevima gotovo neprekidno grmeli oni ii ludih šezdesetih godina. Sada ih je bilo manje, istina, ali. . . Ali su zato njihovi vlasnici bili mnogo oprezniji. I mnogo opasniji. .. Ćak i da nije prepoznao taj šum, pogled Verne Dikson u­ činio bi da odmah shvati šta se sprema njegovom malom lo

kalu na dvadesetoj milji puta između Pomone i San Bernar­ dina. Ver na se zaustavila u pola koraka, sa gomilom pr­ ljavih tan jira na rukama, sa V

V

1 •

.

•

V •

sircem na licu i crnim očima punim straha.

Ne, više ih nisu zvali »anđc lima pakla«, ali ime zaista ni­ je ni bilo važno. . . Ver na ih je poznavala, mno­ go bolje nego Berni Gomelski, iako je on bio vlasnik »De zeri Ina« već skoro dvadeset godina. »Ono« se dogodilo ot­ prilike u to vreme, seti se Be­ rni, dohvatajući slušalicu tele fona, zgodno postavljenog pod limenom pločom šanka. Ova­ ko je bar znao ko i kada tele­ fonira, jer su aparati u tele­ fonskim kabinama prečesto po

4

Pony West

—

Borilačke veštine 31

stajali žrtve nestrpljivih pose dizao veliki stari pištolj piema ćelavoj Bernijevoj glavi. tilaca sličnih lokala. Spustio je slušalicu i obri­ Ispod štitnika od pleksiglasa sao znoj sa čela koje se blis­ na kacigi, oči su mu preteće talo pod iznenada suviše top­ sijale; glatko obrijano lice iu lim sijalicama poredanim nad žio je okrutan, hladan osmeh. — Samo hajde — reče on, šankom. Naravno, »Diablosi«, tako su zvali tu najnoviju ba­ prateći pogledom igru osećandu iz San Bernardina, još ja na Bernijevom licu. — Sa­ jednom se na vreme pobrinula mo napred, ćale.. . ova kokica da preseče telefonske linije je dovoljno debela da zausta­ pre nego što krene u akciju. vi sačmu iz te tvoje artiljerije. Posrćući, Verna je sručila Ipak razmisli šta će biti od onu gomilu tanjira pred zapa tvoje face kada ti sručim me­ njene goste za najbližim sto­ tak iz mog »kolta«! Sa psovkom na usnama, Be lom i potrčala prema zadnjim vratima iza kojih se nalazila rni otvori ukočene prste i pu ška tupo tresnu o pod. kuhinja. Uz prasak razbijenog stak­ Urlanje snažnih motora sa­ da je dopiralo sa parkinga is­ la, ulazna vrata odleteše u stra pred zgrade i onih desetak po nu propuštajući gomilu od o­ setilaca naglo se ućuta. Dohva sam, dvanaest, petnaest mla­ tajući skraćenu sačmaru ispod dića u istim onakvim uskim šanka, Berni pokuša da ih oh­ odelima od crne kože oko či­ rabri osmehom, ali kroz osu­ jih je vratova zveckala gomi­ šeno grlo ne prođe mu nijed­ la lanaca ukrašenih krstovima, na od onih reci koje bi treba­ šestokrakiin zvezdama, polulo reći ljudima čiji se kratki mesecima i čitavom zbrkom si predah od napornog rada iz­ mbola koji među sobom nisu nenada pretvarao u užasnu imali nikakve srodnosti. Nekoliko trenutaka su sta­ moru... — Ostavi to, ćale! — reče jali, šireći tanke usne u osmeneko sa njegove leve strane he i uživajući u licima bledim tihim, ali ipak prodornim gla od straha. A onda počeše da som koji su čuli svi gosti »De se smeju, glasno, histerično, pokazujući prstom jedni dru­ zert Ina«. Privlačeći levom rukom Ve- gima. neko lice koje im se či­ rnu tako da se zakloni iza nje nilo zastrašenijim od drugih. »Policijska patrola neće pro nog punačkog tela, mladić u crnoj kožnoj odeći lagano je ći ovuda za manje od. tri sa­

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

ta«, bubnjalo je Berniju u gla vi. »N jim a toliko nije potre­ bno da. *. da. ..« Znao je šta će se dogodili, iako je njegov razum odbijao to da prizna. Nema ni dve se dmice kako je na televiziji vi deo šta se dogodilo sa lokalom Dejva Hilberta, lamo na putu za Bening. Sa lokalom. [ gostima. I sa Dejvom Hilbertom. . . Sa njegove leve strane, Ver­ na ispusti slabašan krik i on se okrete njoj, stežući zube. Cereći se gledajući ga pra­ vo u oči, mladić u crnom je lagano i sa uživanjem gnječio pune grudi devojke pod lan kim džemperom, nastojeći da jo j nanese što više bola. — Šta je, ćale? *—* upita. — Kladim se da bi dao deset go­ di) na života da se sada nađeš na mom mestu, a? Na drugoj sirani, ostali »Diablosi« nagio se utišaše, kao nemirna deea kad u hodniku začu ju korake učitelja. Čovek koji je ušao takođe je imao na sebi odeću od cr­ ne kože, ali ona nije imala ni­ kakvih oznaka sem malog sre brnog krsta na okovratniku ja kne. Pleksiglas njegove kaci­ ge bio je taman, tako da mu crte lica nisu mogle razabrati. Zastao je, visok, uspravan i snažan, malo raširenih nogu i

5 dugim pogledom prešao po pri sutnima. — V rlo dobro, ljudi — reče visokim, metalnim glasom. — Vrlo dobro. Vidim da nije bi­ lo nikakvih nevolja. .. Spajk, ostavi devojku na miru.. To što ti želiš još nije na redu, proklet bio! Progunđavši nešto, mladić ukloni ruke sa Verninih grudi, ali je i dalje levom rukom pri državao njeno opušteno telo, motreći ispod oka na Bernija. »N jih šesnaest«, hladnokrv no je govorio glas starog bor­ ca u glavi Bernija Gomelskog. »Da smo ih ranije č u li.. . na slu tili... mogli bismo bar ne­ što pokušati. O vak o...« Ljudi koji su svratili na br­ zu večeru i poneko piće bili su uobičajeni prošek za »Đezert In «; tri ili četiri vozača teških kamiona, grubi i odlučni momci koje je život na drumu naučio da gledaju samo svoja posla; radnici sa obližnjeg ra­ nca, Meksikanci, mirni ljudi dubok ili crnih oči ju u kojima se sada ogledao strah. Da, i onaj par u uglu. Viso­ ki mladić crne kose u lakoj sportskoj odeći i sitna, krhka devojka pod čijom se tankom haljinom cvetnog desena na izlučivalo iznenađujuće rasko­ šno telo. — Im a li ovde Crnaca? — upita vođa »Diablosa« onim i­

6

stim metalnim glasom. Gledao je pravo u Berni ja. Ovaj proguta pljuvačku. »Neka sam proklet ako ti odgovorim!«, govorio je glas prkosa u njem u... »Ako ti tre ba kakav prokleti Crnac, trazi ga sam!« — Čuješ li šta te pitam matori? Ima li o-vde Crnaca? U kuhinji? Bilo gde? Jesi li gluv? Prezirući samog sebe, Bern i načini kratak odrečan pokret glavom. Iako nije mogao vide ti, naslutio je osmeh pod nepro vidnim pleksiglasom. — A komunista, ma tori? Da nisi ti slučajno crveni, a? Vi­ deo sam tvoje ime. . . Goiriolski... to mi zvuči baš kao ne­ ko rusko, ide! — Pa šta? — Bernijev glas bio je hrapav od straha. — Možda si ti neki ruski špijun, a? Možda su te crveni poslali da im javljaš šta mi ovde radimo! E, pa možeš mi javiti da smo spremni da iii dočekamo, ako se usude da napadnu! — Vloj deda se preko, u Ari zoni, borio sa Kočizom, bala­ vce jedan! — Bernijev bes uvek je bio jači od njegovog st­ raha, iako je već mnogo puta požalio zbog toga. — A voleo bih da čujem kada si ti po­ slao američki građanin! Metalni smeh odjeknuo je šuplje pod kacigom.

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

— Gle, gle, u matorom ima još neki tračak hrabrosti reče veselo vođa »Diablosa«. — Sad mi se već više sviđaš, Berni Gomelski... iako si pio kleti Rus. Zašto hraniš prljave Meksikance u ovom lokalu, Be rni? Kako posle toga očekuješ da ti ovamo uđu pristojni lju­ di, a? — Ovi ljudi su pristoji mrko reče Berni. — Boja nji­ hove kože me ne zanima. . . vcc samo boja njihovog novca. . . — Pristojni! — zakikota se visoki. — Sad ćeš da vidiš ko­ liko su pristojni. Momci, svla­ čite ih! Dest ili dvanaest momaka, vitlajući lancima, gumenim pa licama i kratkim drvenim to­ ljagama, uz smeh i galamu svu čiše se na sto za kojim je sede lo pet Meksikanaca. Ostali se ne pomeriše sa mesta, mereči hladnim pogledima prisu ine. Krajičkom oka Berni opazi pokret u uglu .Onaj crno kos i momak malo je pomerio svo­ ju stolicu, tako sda mu noge više ne budu pod stolom. Za­ čudo, i njegovo lice, i lice de vojke pored njega, pokaziva­ lo je ledenu mirnoću, kao da je sve ono što se pred njima događa samo novi iz sve popu­ larnije serije filmova o nasi­ lju. »Ovaj se ne boji«, prelete Berniju kroz glavu. »Kako to?

Pony West

—

Borilačke veštine 31

7

Da im nije saveznik... špijun dima okupljenih oko njih. Dr koji ih obaveštava gde i kada uga trojica, njišući se u hodu, mogu najbezbednije napasti? kretali su prema uglu gde je sedeo onaj neobični par. A li... njegovo lic e ...« — Spajk! — reče vođa. — Grohotom se smejući, mla­ dići izvukoše nasred lokala Ženska je tvoja, Spajk! Hisetrično se kikoćući, onaj pet nagih tela koja su se previja-la u nemoćnom besu pod koga su zvali Spajk, jednim udarcima teških čizama. N ije­ pokretom ruke pokida džem­ dan od Meksikanaca, međutim, per na Verninom telu i strže čak ni onaj najstariji, sa be­ jo j prsluče otkrivajući teške, lom bradom i kosom biblijs­ pune grudi šiljat ih bradavica. kog patrijarha, nije pustio- gla­ Njen vrisak dzazva samo novu sa od sebe. Njihove oči su sve provalu hiisteričnog srneha, i tlele na mrkim licima sjajem dvojica momaka pritrčaše da od kojeg je Berni pretrnuo. pomognu Spajku koji je imao se »N e bih voleo da sam na muke sa devojkom koja mostu ovih momaka u crnom borila kao divlja mačka. kada ti Meksikanci stanu na — Zašto je ne ostave na mi noge. .. i kada im se noževi ru? — prigušenim glasom re­ nađu u rukam a...« če Berni vođi. Ovaj je prišao — Gledaj, matori! — cerio šanku, nalaktio se na njega i se vođa. — Vidiš, to su tvoji zurio u Brenijevo lice nevid­ pristojni ljudi! Divljaci! K oji ljivim očima ispod neprovidne pristojan čovek potpuno go u­ plastične mase. lazi u ovakav lokal, a? Mom­ — Daj mi pivo, matori .— ci, isterajte h napolje i naučite pam eti... neka zapamte da je reče. — Ništa jo j neće biti, do ovo naša zemlja i da u njoj đavola.. . m oji momci su malo nemaju šta da traže! Vi, osta­ grubi, ali će jo j se ta stvar na l i . .. — on se okrete na viso­ kraju dopasti... Do đavola, čo veče, pogledaj kakva je. .. ni koj peti prašnjave čizme — vi, ostali pare ova m o... moji pedeset ovakvih joj ne bi mo­ momci su gladni i žedni, a ni­ glo ništa! ko ne želi da ih nagradi zato Tresak prevrnute stolice i što ovu zemlju čiste od pro­ glasan krik užasa. Vođa odsko kletih obojenih! či od šanka i u ruci mu se st­ Prigušeno psujući, vozači po vori revolver pre nego što je češe da istresaju svoje džepo Berni dospeo da okrene glavu ve, pod podsmcšljivim pogle­ prema uglu.

8

Pony West

—

Borilačke veštine 31

u starom podu, a onda se umiriš e ... — Ti! — siktao je vođa kroz stisnute zube. — Ti si ih ubio! Čime? Visoki mladić stupi još je­ dan korak napred. Iz tamnoplavih očiju izbijao je plamen. Lice mu je bilo mirno i nepo­ * kretno, kao maska. 'k — Ovim! — i'eče dubokim glasom, šireći prazne šake. Vrata još jednom tresnuše o — Spajk! — zaurla vođa. — zid, zasipaj ući pod preostalim Mari! Ovamo, ljudi! po Bernijev pogled na trenutak komadima stakla. Jedan skliznuo do sačmare na podu. jedan, »Diablosi« su ulazili, prc lanci­ Ako bi jednim skokom uspeo teći zveckajući svojim da preleti šank, možda b i . .. ma. — K o si ti? — upita vođa. m o žd a ... Ali je znao da nema više do I pored očigledne brojne nađvoljno brzine i refleksa za ta moćnosti, i pored pištolja u kvo nešto. Se,m toga, kada is­ njegovim i Spajkovim rukama, prazni obe cevi, puška će po­ činilo se da okleva, nespreman stati samo teška toj aga u nje da se uhvati ukoštac sa tim govim rukama, a ljudi u cr­ iznenadnim protivnikom. — Reći ću ti kada mi budeš nom je bilo p reviše... rekao ko si ti. Ja svoje lice ne Sagnut tako da mu se sa­ krijem pod tom dečjom kaci­ mo oči vide limenom površi­ gom. Kukavice! nom šanka, Berni Gomelski je Berni vide kako se prsti vo­ buljio u prizor pred sobom... đe grče oko drške revolvera, a Od one trojice na podu sa­ onda isto tako naglo opušta­ mo se jedan pomerio, ispušta­ ju. jući dug glalsan uzdah, sličan — Neću te ubiti tako brzo šumu probušenog dečjeg balo­ na. Ruke su su skupile na gru — reče muklim glasom. — To dima i on se prevrnuo na bok, bi želeo, zar ne? Na j prc ćemo skupljajući noge. Pete teških se poigrati s tobom. .. s to­ čizama zagrebaše nekoliko pu­ bom i tom tvojom lutkicom! ta, ostavljajući duboke ureze Spajk! Mari! Teri!

Onaj crnokosi je sada sta­ jao, raširenih nogu i ruku, ma lo povijen u pasu, kao tigar spreman na skok. A pred njegovim nogama le žala su tri čoveka u odeći od crne kože!

Pony West

—

Borilačke veštine 31

Oprezno pokrećući noge, kao da hodaju po ledu, tri čoveka u crnom pođoše prema mladi ću. Spajk je držao uperen re­ volver u njegov trbuh, dok su druga dvojica kružila du­ gim lancima, spremni da ih iznenada sruče na glavu i gru di protivnika. »Luđak«, pomisli Berni gu­ tajući pljuvačku. »Zašto nije dao lovu iz džepova... a sa­ da. . .« Uz glasan zveket, oba lanca poleteše istovremeno, pokazu­ jući da su Mari i Teri dobro uigran par. Jedan lanac pade odozgo naniže, drugi polete paralelno s podom, u nameri da se omota oko nogu protiv­ nika. Samo što noge crnokosog vi še nisu bile na istom mestu. Skupivši ih kao čelične opru­ ge, mladić se skokom brzim Kao misao ukloni sa putanje oba lanca i stvori ispred Spajka koji je ustuknuo jedan ko rak kako bi ostavio više pro­ stora svojini prijateljima. Berni zatrepta očima, jer o­ no Sto se dogodilo, činilo mu se neverovatnim. Desna ruka crnokosog pala je kao malj na Spajkov šlem i smrskala ga, razbacujući komade crne pla­ stike i pleksiglasa. Leva ruka stegla je Spajkov zglavak i po m eri Ia ga u stranu u pravom

9

trenutku da ispaljeni tak usmeri prema Terijevim leđi­ ma. Sa zversbim krikom na us­ nama, Merl još jednom podiže lanac, ali je njegov drugi kraj već bio u rukama mnogo čvr­ šćim nego što su bile njegove. Kao zmije, krajevi lanca omo taše se oko vrata »Diablosa«, a onda crnokosi načini nagli trzaj i odskoči u stranu. Uz šum koji je podsećao na škrgut zuba, Marlov kičmeni stub pršte, a glava, još uvek pod crnim šlemom, zakotrlja se po podu, polivajući ga debe lim mlazom krvi. Zamah mla dića bio je tako snažan da obezglavljcno telo odlete vođi pred noge. Glasovi »Diablosa« si opiše se u jedan jedini krvožedni krik, ali je lo bio prc krik st­ raha, očajan ja, nego gneva. Sve dečio je to i pokret kojim su :se instinktivno zbili u gomilu, tržeći zaštitu jedan od drugog. »Sada je kraj«, pomisli Ber­ ni. »Momak je fantastičan, a li.. .« Automatski pištolj u ruka­ ma vođe zasipao je olovom vi tku pojavu pred sobom, i Be­ rni zažmuri da ne bi gledao kako meci kidaju to savršeno telo.

10

— Promašio si — reče ne­ ko i Berni Gomelski otvori oči. U gustom plavom oblaku ba ratnog dima, mladić je stajao sa podsmešljivim osmehom na licu. — Proklet bio! — visokim falsetom vrisnu vođa i zavitla ispražnjeno oružje prema nje­ govoj glavi. — Ljudi, na nje­ ga! Ali, pazite... to je sam Šataina! Zbiljeni u gomilu, momci u crnoj odeći kretoše napred, o­ prezno i sa oklevanjem. Isto­ vremeno, njihov vođa je uzmi cao unazad, ne skidajući pog­ led sa onoga k o ji,je za svega nekoliko sekundi ubio šestori­ cu njegovih sledbenika. »Nemoguće«, mislio je Ber­ nd. Neko od njih me je lupio po glavi i sada haluciniram... ovo je nemoguće!« Gomila u crnom razdvoji se da propusti svog vođu, a onda zastade. Cmokosi mladić još uvek je stajao na istom mestu, sa onim istim osmehom na usnama. U dva skoka vođa nestade kroz vrata. Trenutak kasnjje spol ja se začu urlanje snažnog motora koje se brzo gubilo u daljini. — Vaš šef je pametan čovek — reče nepoznati prijatnim, dubokim glasom, kao da raz­

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

govara sa najboljim prijatelji­ ma u ugodnoj atmosferi nekog ekskluzivnog kluba. — Na vre me je shvatio da ovu bitku ne može d ob iti... Momci u crnom se zgledaše. Bilo ih je devet i imali su svo je opasno oružje u rukama, ali. .. Ustuknuli su svi odjednom, iznenada; ako je neko od njih to i predložio, Berni mu nije čuo glas. Tek, nekoliko seku­ ndi kasnije mali lokal je bio zaglušen bukom motora koje pale nervozne, drhtave ruke. Sa onim istim osmehom na licu, cmokosi mladić nekoliko puta zavrte glavom, a onda se naže nad nepokretno Vernino telo. — Dođi — reče preko rame na Berni ju — pomozi m i... — Ja ću — pokazujući izne nađujuću snagu, ona krhka de vojka pomože mu da digne po lunago telo na šank. — Sve je u redu — reče ne koliko trenutaka kasnije. — Samo šok ... preporučujem pu nu čašu konjaka i jednu tab­ letu za spavanje. Berni nema klimnu glavom, još uvek nesposoban da nađe reči kojima bi izrazio svoja osećanja. Još uvek je bio ne­ moćan da proceni da li je ovo što se događa stvarnost ili o­ naj isti ružan san, ispunjen mi

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

risom barutnog dima i svezo prolivene krvi. — Pobrinite se za Meksika­ nce — reče crnokosi. — Mi moramo da id em o.. . — Trenutak! — promuca Berni. — Ja. . . — on se nemo dno zagleda oko sebe, u pooba rane stolice i lokvu krvi koja se lagano sirila po prljavom podu. — Sve je u redu — osmehnu se mladić — mi plaćamo na­ še račune. — Po limenoj povr sini šanka zazvekcta nekoliko novčića. — Mislim da će ovo bili dovoljno. .. Jedan od trojice vozača lupi šakom po stolu, ali kada je ne obični par bio već napolju. Odatle trenutak kasnije dopre umirujući zvuk motora njiho­ vog automobila. — L ju d i... — proštenja Be­ rni. — Vidite li ovo? Onaj kojd je lupio šakom, krupan momak u kariranoj ko Šalji, sleže ramenima. — Video sam, ali kao da i nisam. Prokletstvo, ni^ko mi neće poverovati kada mu ovo budem pričao! Daj mi još je ­ dno pivo, B e rn i... Ona dvojica su ošamućeno sedela, vrteći glavama. Na šan­ ku, Verna se pomeri i uzdah­ nu, otvarajući oči. — Polaiko, devojčice — reče Berni, nastojeći da ne gleda

11

u gole grudi. — P o la k o... sve je u redu. . . otišli su. .. Ne­ moj gledati dole, o n ... Dcvojčine crne oči bile su čudno mirne kada je prešla pogledom po krvavom prizoru oko sebe. Na usnama joj je le bdeo nezan osmeh, osmeh ka kav se viđa kod ljudi utonulih u religiozni trans. — Gde je on? — upita Ver­ na tiho. — Kuda je otišao? — Ne brini, propalice su umakle! — Berni je potapša po golim leđima. — I kladim se da nikada više neće smpti ni da privire ovamo! — Ne pitam za n jih .. . već za n jeg a ... za onoga iz čijih očiju ševa ju munje . . . onoga koji sve pred sobom ruši plamenim mačem . .. Berni se zbunjeno osvrte o­ ko sebe, ali lica preostalih go stiju nisu delovala nimalo in­ teligentnije od njegovog. — Vi niste shvatili? — nežno se osmehnu Verna, pritis­ kujući obe ruke na grudi. — Bože, kaiko ste slepi. . . zar ne shvatate da je ovo mesto no­ ćas posetio... anđeo smrti! *

*

*

— Anđeo smrti! — zareža na rednik Farker. — K o ji ti je đavo, Berni? T i si bio pame­

12

tan čovek, do đavola? Da te nije neki od onih dripaca lu­ pio po glavurdi ili nešto slič­ no, a? — Nisam to ja rekao, Fil, ne go Verna — umorno reče Berni. U glavi mu je zujalo od svih onih viskija koje je jed­ nog za drugim sručio u grlo, a svetla reflektora uz koje je policijski fotograf leno snimao jedan po jedan detalj pokolja u »Dezert Inu« sve češće su se stapaila u bleštavu maglu koja je nanosila bol njegovim oči­ ma. — Verna, a? Pa, mogu da ti kažem da me takvo nešto ne čudi. Ta mala ponaša se ču­ dno otkako... otk ak o... Berni klimnu glavom, jer su priču Verne Dikson svi zna li. Bar od onog trenutka kada je potpuno gola, izranjavljenih nogu i sa opekotinama od su­ nca pronađena u pustinji. Ver na Dikson nije bilo njeno pra vo ime, odabrala ga je nasumi ce mnogo meseci kasnije kada su je otpustili iz bojnice ne uspevši da izleče totalnu amne ziju koja je sprečila da se ot­ krije njeno poreklo. Ko ju je silovao i ostavio da u pustinji umre na vrelom suncu? To verovatno niko ni­ kada ' neće doznati, sem ako se V em i nekim čudom ne vra­ ti pamćenje i seti se imena i

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

lica čoveka — ili ljudi — koji su je jednom osudili na smrt... — Da počnemo iz početka — brundao je Faiker, brišući znoj sa čela. — Cime je bio naoružan taj tip? — Ničim — Berni se bledo osmehnu. — Rekao sam ti, F il... — Znam da si mi rekao, do đavola! Ponadao sam se da si se možda predom islio... — Zašto bih se predomišljao, prokletstvo? Tako se do­ godilo! — Možda — Fil Faricer uz­ dahnu, strpljivo brišući sa če­ la nove potoke znoja. — Mo­ žda, Berni. Ali, neka sam pro klet aiko takvo nešto napišem u izveštaju. Pomisliće da sam konačno pošašavio, čoveče! Je dan jedini momak golim ru­ kama sredio šestoricu »Diablosa« naoružanih do zuba! Sme jaće mi se čitava Kalifornija, Berni! — Verovatno, a li... — U redu, u redu. Vidim da ni matori Koreli u svom izve staju neće napisati ništa dru­ go. Hej, Dok! Visok muškarac potpuno se de kose daklatio se do njih zbunjenog lica, mašući izanđa lom crnom torbicom policijs­ kog lekara. — Daj mi jedan dupli, Ber­ ni — reče, spuštajući oba la­

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

13

kta na šank pored nemarno odbačene torbe. — A ti, Fil, ne moj me ništa pitati. . . — I neću — isceri se nared­ nik. — Potpuno mi je dovolj­ no što moram da pročitam Ivoj izveštaj. — F i l ne veruje da je onaj momak to učinio golim ruka­ ma — tiho reče Berni dodajući čašu dok IOi'U. Ovaj je ĆLilao sve dok se is­ pražnjena čaša ponovo ne na­ đe na limenoj ploči šanka. I ne čekajući da doktor lo zatra ži, Berni je ponovo ispuni do vrha. — To ti nije loša ideja, Berni — reče doktor Koreli zamišljeno gledajući u čašu. — Ako se napijem, možda ču la­ kše moći da uveritn sebe u o­ no što se ovde dogodilo. .. — Na primer? — Farkcr se cerio, ali su mu oči pokaziva­ le sasvim drugačija osećanja. — Na pritmer onaj tip bez la ve... Nikada nisam video ako radi giljotina, ali mora da je krajnji efekt otprilike isti. Ka'ko se to dogodilo, Ber­ ni? — Brzo. — Ma nemoj? Gde kriješ gi Ijotinu? Pod šankom?

samo jednom snažno potegao. Nimalo prijatan prizor, mogu ti re ć i.. . skrv je šikljala kao iz probijene vodovodne c e v i... — Mogu misliti — strese se đoklor. — A ostali... — on slože ramenima, zagleda se u čašu, a onda je podiže i ispra zni naglim trzajem. — Uosta­ lom, Fil, čitaćeš to u mom izvešlaju .. . — promumla. — Čime, Dok? — Šta čime? — Cime je Lo taj momak izveo? — Po svemu sudeći... ali ne, bolje da sačekaš rezultate ob­ dukcije! — Sada, Dok! — U redu — lice doktora Ko relija postade još ozbiljnije. — Ako baš hoćeš da znaš. .. mislim da je momak to učinio — golim rukama!

— Istina je, Dok. Momak je ščepao lanac — onaj, eno ga još dole na podu — obavio ga drugom momku oko vrata i

— Imam utisak da stiže okružni tužilac glavom — pro­ mrmlja doktor — sudeći bar po tvom ponašanju, F ile ...

i

t

Tri čoveka gledala su se ćutke nekoliko trenutaka. Pren­ uo ih je tek šum automobila koji se uz škripu kočnica za­ ustavio pred samim ulazom. Uzdahnuvši, narednik odgur nu dalje od sebe praznu čašu i zakopča košulju pod grlom, s gađenjem posmatrajući širo­ ke tamne mrlje od znoja.

14

— Novi? — upita Berni. — Smitson, lako se zove? — Aha. Veom a uspešan ad­ vokat Vesli Smitson iz doline San Bernardina. Možeš misliti kako će se oduševiti kad ovo ugleda; njegova izborna paro­ la bila je »Red, rad i m ir«, se ćaš se, Berni? — To mi zvuči poznato — isceri se vlasnik restorana. — Ovo je on, a? Visok, vitak čovck brzih po kreta i blistave elegancije na trenutak zastade na vratima kao da želi jednim pogledom da obuhvati čitav prizor. Žive crne oči blistale su od gneva kada ih je zadržao na krvavim mrljama po Bernijevim stoljnjacima kojim a je neki revno­ sni policajac pokrio mrtva te­ la čim su doktor i fotograf za vršili svoj posao. — Narednice, dođite ova­ mo! Glas mu je bio oštar, sa me­ talnim prizvukom, glas čoveka naviknutog da se njegove zapovesti odmah izvršavaju, klateći se u hodu više nego o­ bično, Far>ker mu priđe, nes­ pretno pozdravi j aj ući. — Šta se ovde dogodilo, na redniče? Vi vodite istragu, zar ne? — Da, mister Smitson. Pa, došli smo na anonimni poziv iz javne go vorn ice... neidenti

Pony West

—

B orilačke veštine 31

fikovano lice ja vilo nam je da je u »Dezert Inu« došlo do o­ b računa u kome ima i mrt­ vih. .. stigli smo pre sat i dva desetak minuta i zatekli — ovo! — Aha — crne oči okružnog tužioca još jednom pređoše po licima ljudi koji su pažljivo pratili razgovor. — I? — Po iskazu Berni ja Gometekog, on je vlasnik restorana, upala je grupa mladića obuče nih u crnu kožu i naoružanih revolverima, lancima, bokseri­ ma i ostalim rekvizitima koje obično imaju bande na m oto­ ciklima. N ajpre su maltretirali neke Meksikance sa susednog ranča i pokupili novac ostalim gostima, a o n d a ... — A onda, narednice? Šta se dogodilo, potukli su se me­ đu sobom? Fanker proguta pljuvačku. — Iz g le d a ... izgleda da im se tada suprotstavio jedan od gostiju. Bio je tu sa devojikom. Ovaj. .. on. .. — Do đavola, govorite, na­ rednice, nemam nameru da do čekam jutro u ovoj sm rdljivoj rupi? Šta se onda dogodilo? — Došlo je do obrčuna iz­ među njih . . . banda se razbeža la ... odnosno, oni koji su preživeli. Šestorica su ostali mrtvi. N a mestu, mister Smi­ tson. ..

Pony W est

—

B orilačke veštine 31

— Kako? — Sveža m rlja od znoja pu javi se na narednikovim leđi­ ma. — Po izjavama svedok a... i policijskog ldkara... on je to učinio golim rukama, mister Smitson! Začudo, okružni tužilac nije bio impresioniran tim otkri­ ćem, Klim nuo je glavom i os­ vrnuo se oko sebe. — Im ate li njegov opis, naredniče? — Da. Visok, širokih rame­ na, kosa crna, oči p la v e ... — T o me ne zanima, nare­ dnice. Neću ga ja goniti, već vaši ljudi! Da li su obaveštene patrole? Blokirani glavni pute vi k o ji vode odavde? — Obavestio sam San Ber­ nardino, mister Smitson. Oni... — Oni nisu učinili ništa, na­ rednice. Baš ništa! Sve dovde nisam na putu video ni jedna jedina policijska kola! Farker sleže ramenima, pre meštajući se s noge na nogu. Ošinuvši još jednom prezri­ vim pogledom sve oko sebe, okružni tužilac onim istim hi trim korakom izađe napolje. Vrata automobila zatvoriše se uz glasan tresak, prigušen mo torom koji je gnevno zaurlao. Svi prisutni gotovo čujno su odahnuli koda se zvuk mo tora izgubio u daljini. Vrteći

15 glavom, Farker se umornim korakom vrati do šanka. — Gadan tip! — reče tiho, kad mu Berni dodade punu čašu. — H ladniji je od zmije, proklet bio! I otrovniji, kladim se! — Pa šta? — Berni sleže ra menima. — N ije tvoja krivica što oni u San Bernardinu nisu ni prstom mrdnuli da uhvate tog tipa! ' Doktor Koreli se kreštavo nasmeja. — Vama dvojici ne izgleda čudno što Smitson pita samo za ubicu? — N e e e ... zašto? — Do đavola, po onome što si ti rekao, Berni, bio je to klasičan slučaj samoodbrane! Zbog čega Smitsona ne zani­ maju ti banditi na m otocikli­ ma? Najzad, oni su izazvali gu žvu, zar ne? — K oreli — svečano reče Fa rker — ponekad pomislim da bi ti bio b olji policajac od me ne! Prokletstvo, to mi uopšle nije palo na pamet! — Znam i zašto? — sleže ra menima. Berni, šta misliš, da li će m oja žena osetiti da sam popio više od jednog viskija, — Iz iskustva ti kažem da jedan smrdi isio koliko i tri — zaki'kota se vlasnik restora na. — N e g o ... hteo si nešto da nam objasniš?

16

— Aha. Farker se pitao kako mu nije palo na pamet da tre ba misliti i o »Diablosima«, a ja sam rekao da znam zašto. Ćist odbrambeni mehanizam, gospodo moja! — Šta to znači, Dok? Ne za­ boravi da sam ja krčmar, a ne neki prokleti psihijatar! — To nije teško objasniti. »Diablosi« su, ma kako opasni bili, ipak nešto što se može shvatiti i objasniti, nešto što se događa. Ovaj momak je ne poznat činilac. , . a svi mi se plašimo nepoznatog, hteli to da priznamo ili ne. Eto, zato je i Filu i Smitsonu i svima redom stalo da uhvate njega, a ne »Diablose«, Berni! — H m m m ... ima nešto u tome, D ok... — Naravno da ima. Kao i obično, vaš doktor Koreli
Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

— Reći ću ... Lice doktora Koreli ja bilo je bledo. Osvrnuo se oko sebe pre nego što je nastavio da go vori, kao da se plaši da ga neko prisluškuje. — Vi znate da je moj stariji brat Efraim, pre nego što je došao ovamo da umre, godina ma bio u Japanu u vo jsci... — Pa? — Ovo što se dogodilo veče ras... nešto slično dogodilo se jednom u kući nekog ugle­ dnog Japanca u Šimonosekiju. Deset ubica napalo je jednog coveka, a on ih je savladao i pobio. Golim rukama... — To su bajke, Koreli — ti­ ho reče Farker. — Nisu, F ile ... Efraim je sarađivao sa japanskom poli­ cijom u istrazi. Ubica, uzgred, nikad nije uhvaćen, ali. .. — Ali? Koreli obrisa čelo iznenada orošeno znojem. — Ali su se tada svi složili — nezvanično istina — da je u to bio umešan jedan — ninđa!

*

*

Dvoje mladih ljudi nepomi­ čno je sedelo u zamračenim kolima, kao da čitavim telom

Pony West — Borilačke veštine 31 ■TI*

--------------— ■

17

.........—

upijaju šumove i pokrete oko sebe. Noć nad pustinjom bila je tiha; pustinja je uvek bila ti­ ha kad nije duvao vetar, podi­ žući oblake pesika i prašine i premeštajući dune sa jednog kraja široke ravnice na drugi. Tek ponekad širokom tra­ kom puta koja se protezala sto tinak jandi ispred njih proju­ rilo bi poneko vozilo, hitajući da se što pre ukloni iz negostoljubivog predela. Mladić podiže glavu. — Pit — reče tiho. Devojka se tiho nasmeja, gla som koji je podsećao na sre­ brna zvona sa novogodišnje je ­ lke. — Hajde, Les! — prošapu­ ta. — Moj sluh je prilično o­ štar, a ja ne čujem čak ni zv­ uk motora, a t i . .. — Slušaj. Osmehnuvši se, devojka sc udobnije namesti na sedištu. — U redu, u redu — reče. — Opet si pobedio. Sada ga i ja čujem, a li.. .

nđama — reče — ali me pone­ kad zaista zadivljuješ- Les, oš trinom svojih čula. Čovek koga je nazvala ime­ nom Les slože ramenima. — N ije to samo sluh, znaš. Mene su naučili da postignem potpuno jedinstvo sa svojom okolinom. . . do mene dopire svaki šum, svaka vibracija ko rak a.. . ča'k poremećaji u vazdušnom pritisku kakve beleže samo najosetl jiviji barometri. J a ... Ona se ponovo nasmeja. — Dobro, dobro, gospodine, vaša mi predavanja nisu pot­ rebna. I sama znam ponešto o toj filozofiji. . . Na putu ispred njih svetla jednog zaustavljenog automo­ bila triput kratko zatreptaše. Les odgovori istim signalom. Dižući oblak prašine, jedva vidljiv u tami, glomazni stari »bjuik« se zaustavi porod nji hoviii kola i iz njega se poja­ vi krupan čovek nešto duže plave kose i preplanulog lica, razvučenog u osineh.

— Ali ne znaš da li je to Pi tov »bju ik«. Jeste, devojčice, poznajem zvuk tog motora.

— Halo, golubovi — reče ve selo. — Naravno, kao i uvek... vas dvoje koristite samoću da uživate u lepotama pustinje dok jadni Tabasko Pit guta prašinu prateći gomilu budala na snažnim motorima!

Osvrnuvši se oko sebe, de­ vojka upali cigaretu, zaklanja jući rukama »plamen minijatu­ rnog upaljača. — Verujern da u Am erici ni­ ko ne zna više od mene o ni-

— Umakli su ti? — Les sa osmehom.

upita

Pony West

18

— Kako si znao, do đavola? — Po tvom licu, Pite. Moto­ ri su im bili suviše jaki, zar ne? — Gle, pa i ti možeš da se prevariš, Lesli. Ne, stari »bjuik« pod ovom neuglednom ka roserijom krije mlazni motor, dečko moj! Međutim banda se razišla već kod ulaza u do­ linu San Bernardino... jedno­ stavno su jedan po jedan izla­ zili iz kolone da bi se izgubi­ li na sporednim putevima, pro kleti bili! — A ti si to suviše kasno primetio? — Aha — skrušeno uzdahnu plavolkasi div. — Držao sam gotovo milju rastojanja da nc bi primetili kalko ih pratim i približio se tek u blizini gra­ da. Bilo je kasno: poslednja tri momka nestala su u onoj zbrci uličica u predgrađu. Po­ pio sam jedno pivo u motelu vratio s e ... — Pa, sada bar znamo da im je skrovište negde u dolini — sleže ramenima čovek po ime­ nu Lesli. — Ima li policije na putu? — Koliko hoćeš. Zaustavili su me tri pu ta.. ali tek na povratku. Što se njih tiče, oni tipovi na motociklima do sa­ da su mogli stići u Arizonu! Policija je postala prokleto spora, časna rec! V

V I

—

Borilačke veštine 31

— M ožda... — Ti imaš drugo mišljenje, Les? — upita devojka tiho. — Da. Dvadesetak u crno obučenih momaka na ogrom­ nim i bučnim motociklima ne »mogu sc tako lako provući ne oipaženi. — Neko u policiji radi za njih? — Verovatno. N i onaj slučaj u Beningu još nije rešen, zar ne? — I neće biti nikada ni re­ šen, ako mene pitaš — nasmeja se Pit. — Šta sada, Lesli? Idemo na spavanje? — Ne — odgovori crnokosi posle kraćeg razmišljanja. — Idemo natrag. — Natrag? U San Francisko? Odustaješ? Lesli se morao nasmejati zapanjenom licu Tabasko Pi­ ta. — Još je rano za San Fran cisko, Pite! Naravno da ne odu stajom... sve dok ta banda na cista ne bude jednom zauvek umirena — na bilo koji način. Idemo natrag — u »Dezert In «! — Poludeo si? Pa tamo sa­ da sve vrvi o policajaca! — Pa šta? Nismo ništa učini li, zar ne? — N iš ta ... sem jednog ma­ log šestostrukog ubistva. Ša predumišljajem, Les! Sasvim

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

dovoljno za gasnu komoru, či­ ni mi sc. — Legitimna odbrana, mla­ diću. A taj predumišljaj mi ne bi nikada dokazali. Uostalom, nisam imao nameru da ubi­ jam te tipove, oni su me sami na to naterali. — U redu, ali zbog čega idcmo tamo? Misliš da ćeš ne­ što više doznati o njima? — Da. — Na primer? — Na primer šta policiju vi še interesu je: »Diablosi« ili čo vek koji ih je otcrao iz »Dezert Ina«. Možda ćemo pri lom i doznati ko je taj koji ih šti­ ti, Pite. — Uhapsite te, Les. A da bi to izbegao, moraš se boriti sa ljudima u plavom koji samo rade svoj posao za bednu platu, ne protiv onih koji im za­ po vedaj u. — Neću, Pite. DopusitLću im da me uhapse i zatvore. Uos­ talom, i sam znaš da nema tog zatvora koji bi me zadržao ako poželim da izađem. To je jedini način da doznam ko u policiji radi za »Diablose«. Pit zavrte glavom. — Sumi-ko, pokušaj li da razuveriš ovog glupana! Pro kletstvo, on sam za sobom za­ tvara vrata gasne komore! Devojka se osmehnu, obara jući glavu tako da jo j duga cr na kosa padne preko lica.

19

— Ne vredi, Pite — reče go­ tovo šapatom. — Tvrdoglav si kao mazga, do đavola! — zaurla Pit. — Idi onda, lomi svoj prokleti vrat! I nemoj očekivati da te posle toga izvlačim iz nevolje, jesi li čuo? — Savršeno dobro — osme­ hnu se Les li. — I ja i svako ko sc slučajno nađe 11 krugu od pet milja. Ne moraš toliko da vičeš, znam koliko li je sla lo do mene. . . — Vrlo dobro. Zašto onda i ja ne bih pošao s tobom? — Neko mora da vodi raču­ na o Sumiko Som loga, u ta kvim situacijama jedan čovek uvek će lakše proći nego dvo jica Ako budem morao da bežim iz zatvora, Pite, ti bi mi bio — izvini na izrazu, ali ta­ ko je — ti bi mi predstavljao samo balast... — On je u pravu, Pile — tiho reče devojka. — Idemo. . . Do l a kavš i rukom Les lijevo rame, ona otvori vrata na svo joj strani i pređe u Pitov »bju 3k«. Plavokosi je nekoliko tre­ nutaka buljio u nasmcjano Le slijevo lice, a onda sleže rame nima, promilmla nešto i okre­ te se na peti, krenuvši prema svojim kolima. Zaurlavši motorom, »bju ik« točkovima razbaca pesak oko sebe. Nekoliko trenutaka kas­

20

nije njegova sve tla izgubiše se na tamnoj asfaltnoj traci. Lesli je za volanom svojih kola ostao još nekoliko minu­ ta. Nepokretnog lica, kao ma­ ska, udisao je vazduh punim plućima, ispunjavajući krv kiseonikom. Kada je motor počeo nežno da prede, približavajući vozilo putu, čovek za njegovim vola­ nom bio je potpuno spreman za novi smrtonosni obračun..

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

priđe prekidačima na bočnom zidu. Jedno po jedno, bleštava svetla se pogasiše, sva sem niza prigušenih svetiljki na zi­ dovima separea. — Prokletstvo! — strese se Farker. — Preterao si, Berni... ovde je sada mračno kao u grobu! Gomelski sleže ramenima. — Suviše si veliki da bi se bojao mraka, F ile ... ne brini, niko te ovde neće napasti... Slegnuvš i ra men ima, narednik nesigurnom rukom dohva­ * ti punu čašu i sruči je u grlo. * $ — Svejedno mi se ne svi­ đa. . . upali još neko svetio, Be »Dezert In« sada je bio go­ rni. tovo potpuno prazan; ambula­ Suv pustinjski vetar, iznena­ ntna kola odvukla su nepomi­ da neprijatno svež, dunu kroz čna i već uJkrućena tela sa po razvaljena vrata i njih dvojica da, besposleni policajci sa ža­ pogledaše jedan u drugog. ljenjem su se odvojili od šan­ — U pravu si, File — promr ka i zalupili za sobom vrata mlja Berni. — Ovde je prokle­ svojih automobila, a policij­ to mračno. . . ski fotograf je već odavno spa Ruka mu je bila nadomak kovao svoju aparaturu. kada je iznenada Pokretom glave Farker odbi prekidača punu čašu viskija koju mu Be­ shvatio da još neko stoji po­ red šanka, samo korak od Fa rni gurnu preko šanka. — Dosta je bilo, čoveče — rkera koji je buljio u praznu reče promuklim glasom. — Da čašu pred sobom. — Ostavite to, Gomelski — bar sada idem u k revet... čeka me bar sat lupanja po reče jedan dubok, miran glas. mašini i popunjavanja besmi­ — Ne moraju svi videti koli­ slenih formulara koje niko ni ko nas ima u lokalu ... — Sta?! — zabezeknu se Fa kada ne čita. Vukući noge i osećajući ka­ rker, Desna ruka kopala mu ko mu se vrti u glavi, Berni je po poklopcu futrole pisto-

Pony West

—

Borilačke veštine 31

lja, nikako ne uspevajući da pronađe kopču. — Oružje vam neće biti po trobno, narednice — osmehnu se visok, crnokosi čovek, isti onaj koji je nekoliko sati ra­ nije golim rukama razjurio ba ndu »Diablosa«. — Došao samsamo da razgovaram sa vama. — K o ste vi, mister? — glas narednika zvučao je autorita­ tivno, ali mu se u očima ogle­ dalo osećanje koje Borni ni­ kada još nije video u njima. Strah. .. — Zašto? Imate nameru da me uhapsite? — osmehnu se pridošlica. — Veoma dobro znate da vam ne moram baš ništa reći dok ne stigne moj advokat. Bornijevo osušeno grlo ko­ načno propusti prve reči. — File! — reče promuklo. — To je .. . to j e . . . on! Narednikovi prsti izboriće se sa poklopcem futrole i veliki službeni pištolj sivori mu se u ruci. — Ruke gore, mister! — reče oštro. — I nikakvog po­ kreta. . . in ače... Sa osmehom na usnama cr nokosi podiže ruke iznad gla­ ve. — Zar vam Gomelski nije ispričao? — upita veselo. — Ovo nije prvi pištolj koji su ve eeras uperili u mene, znate!

21

— K o ji ti je đavo, File? — zinu Berni. — Pa to je. .. — Vrlo dobro znam ko je to — režao je narednik. — Za to i držim ovo gvožđe upereno u njegov stomak. Hajde, momak: ime, prezime, adresa, zanima­ nje i sve ostalo! Još uvek sa onim istim .os­ mehom na usnama, crnokosi ksimnu glavom. — U rodu, narednico, kad već insistirate. Ime — Lesli, prezime — Eldridž; Zanima­ nje? Hmmm. . . moglo bi se reći novinar, iako nigde nisam zaposlen. Ono što napišem pro dajem onome ko najviše ponu­ di, neka vrsta slobodnog strelca, ako razumete šta hoću da kažem. Još nešto, narednice? :— Eldridž, a? Ti si ubio o­ nih šest tipova, Eldridž? — To vam neće upaliti, na­ rednice! — glasno se nasrne ja Lesli. — Tako lako mi nećete izvući priznanje za šestostruko ubistvo! Uostalom, šta ako se pojavi deset svedoka koji će tvrditi da sam u to vreme bio na Aljasci? — Duhovito! — mumlao je Farker. — Vrlo duhovito, ne­ ma šta! Ovaj čovek iza šanka bio je očevidac, ne zaboravi... a bilo ih je još! v — Očevidac? — Lesli podi­ že obrve okrećući se Bermju.

Pony W e s t

22

— Niste rekli naredniku ste sve videli, Gomelski? — Prekini jom, File, do ni se Berni. ovom momku menik nasred On je jedini da. .

šta

s tom komedi­ đavola! — pobu­ — Čovece, pa treba podići spo San Bernardinai imao hrabrosti

— Zaveži, Berni! — preseče ga narednik. — Ubica je ubi­ ca do đavola, i moja dužnost je da ga uhapsim. Ono što i ­ maš da kažeš, reci na sudu. . . ako sud kaže da zaslužuje spo menik, neka bude spomenik. Jasno! — Ne kvarite zadovoljstvo naredniku, Gomelski — sa EIdridžovog lica nije nestajalo os m eha. —: Zamislite koliko će za njegovu karijeru značiti o­ vo hapšenje. Unapređenje, vcrovatno čestitke i priznanja... je li ta'ko, narednice Farker? — Ja samo radim svoj po­ sao! — promuklo reče polica­ jac, ali mu se izdajničko rume nilo razli po licu. — Proklet­ stvo, ljudi, kako to ne možete da shvatite? Eldridž, pruži ru­ ke ovamo! — Lisice nisu potrebne, na­ rednice — prvi put sa Leslije vog glatkog, preplanulog lica nestade osmeh. — O tome ja odlučujem, mo mak. Ruke ovamo!

—

Borilačke veštine 31

Rezignirano slegnuvši rame­ nima, Lesli pruži ruke, a on­ da. . . Otvorenih usta, Berni Gomel­ ski je s nevericom vrteo gla­ vom. Istina, imao je prilike da se uveri .koliko je taj čovek brz, ali ovo. .. Ruke koje su naizgled spo­ ro krenule napred, iznenada su se spojile na Farkeorvom zglavku. Jedva vidljiv, hitar pokret i pištolj se našao u Elđriđžovom posedu! U Farkerovo lice navre krv, ali ga je strah prikovao za me sto. — T i . . . ti. . . — promuca. — Vidite, narednice — mir­ no reče Eldridž vraćajući mu oružje — da vam ovaj komad metala nije nikakva garancija protiv mene. Kao što vam ni lisice ne bi mnogo više pomo­ gle, uostalom. Rekao sam da vam nisu potrebne, mirno ću poći sa vama u policijsku sta­ nicu. — Bravo! Bravo! — zapljeska Berni cereći se čitavim li­ cem. — To ti je dobra lekcija, File! Na naredni'kovom licu smenjivala su se različita osećanja: gnev, oprez, strah ... — Zaveži, Berni — reče na kraju. — U redu, m ister... ne ka bude kako ti h oćeš... ali...

Pony West

—

23

Borilačke vestine 31

— Neću vam praviti nikakve probleme, narednice — osmehnu se Lesli. — Časna reč! — Idemo onda — klimnu .Parker glavom vraćajući oruž je u i utro»]u. — Laku noć, Gomelski — ljubazno reče Lesli. — I leži­ te, čoveče. . . izgledate kao da niste spavali tri godine! Ošamućen, Berni samo kli­ mnu glavom, prateći pogledom tog neobičnog čoveka iza ko­ ga sc gegao Farker, još uvek na oprezu. M otor policijskog automobi la zaurla na parkingu i Berni odmahnu glavom kao čovek koji se budi iz sna. — Prokletstvo! — reče polu glasno. — Kako ono reče V er­ na? »Anđeo smrti« ?

ravno, je r su »Diablosi« na svojim snažnim motociklima do ovog trenutka mogli preva liti i tri-četiri stotine milja. Ili naći skroviše u kojem ih niko neće ni tražiti, kao što je Los li znao da se već i dogo dilo. . . Preneta policijskim rađio-sta nicama, vest o hapšenju ubice iz »Dezert Ina« svakako se br­ zo raširila, jer je zgrada stani­ ce bila puna policajaca koji su dobacivali jedari drugom grube šale, gledajući čoveka koji je mirno prolazio kroz njihov špalir. — U redu je! — zaurla Fanker. — Svi napolje, besposlica ri! Gde ste bili kada je trebalo -nešto da radite, do đavola! Napolje, svi!

Oslonjen u suprotnom uglu, Tanker nije skidao pogled sa svog. uhapšeni ka, dok je ovaj hladnokrvno gledao kroz pro­ zor u uski pojas pustinje oba sjan samo svet lima njihovih reflektora. Drem ljivi vozač nije pritnećivao ništa neobično, ia­ ko je povremeno bacao začu­ đene poglede preko ramena, čudeći se ćutanju obično veo­ ma govorijivog narednika.

— Loše si raspoložen, File? — primeti stari sedokosi na­ rednik koji je sedeo za stolom iza pulta. — Čudno.. . očeki vao sam da ćeš častiti drugo­ ve bar kojom konzervom piva posle ovakve lovine, a ti. . .

Dva puta su ih na putu za­ ustavile policijkes patrole i o­ ba puta je Farker zasuo svoje ljude psovkama. Blokada pu­ ta bila je sada besmislena, na

— Daj da prvo završimo po sao, Henesi — umorno uzdah­ nu narednik. — A o pivu će­ mo razgovarati... ima vreme­ na*

Isprativši udarcima noge ne koliko najsporijih, Farker za­ lupi za njim a vrata prijemne kancelari je.

•

•

24

Sa nepokolebljivim osmchom na licu, Lesli je mirno pro šao -kroz mašineriju policijske birokracije i strpljivo podneo uzimanje otisaka prstiju, deta ljan pretres i fotografiranje- iz nekoliko uglova; - izrecitovao svoje podatke Henesiju i pos­ lušno krenuo za Farkerom ka­ da mu je ovaj pokretom gla­ ve dao znak da to učini. Telefon na pulltu zazvoni i Henesi podiže slušalicu. — D a ?... Da, mister Smitson, tačno j e . .. Jeste, Par­ ker. .. Paaa, veoma mirno, ve oma m irn o ... Da, mister Smitson, jasno! Reći ću m u ... Spustio je slušalicu i isce­ rio se, gledajući u Farkera. — Treba li da ti govorim, File, ko se interesuje za našu ptičicu? — Ne moraš — progunđ'i Farker. — Smitson dolazi oddah, zar ne? • — Aha. To mi ne liči mnogo r.a njega, a? — Ne, ne liči. Sedi, Eldridž... tamo, u ugao. Čekamo okruž­ nog tužioca. Slegnuvši ramenima, Lesli se spusti na klupu u uglu i zapali cigaretu. — Niste se upitali kako je Smitson doznao da ste me u­ hapsili, narednice? — Nisam — Farker sleže ra menima. — M islio si da ne

Pon y W e s t

—

Borilačke veštine 31

znam da među m ojim ljudima ima onih koji izveštavaju Smitsona o svemu što želi da zna, Eldridž? — Tako, znači. Onda se ne čudim što niste pohitali da mu sami javite veliku novost! — Zašlo bih? Mislio sam da će stići mnogo ranije. N jegovi inform alori, izgleda, nisu to­ liko brzi. .. . Neko vreme su ćutali, sve dok se pred vratima nije čuo šum užurbanih koraka neko­ licine ljudi. Stenjući, Farkc? se podiže sa svoje stolice. Okružni tužilac Smitson ni­ je ušao prvi na vrata. Štaviše, bio je tek četvrti. Ispred njega, sa pištoljima u ruci, ušla su tri momka u elegantnim tamnim ođelima, tankih usana i hladnih očiju, ljudi kojima se bez mnogo ra zmišljanja na rever mogao sta viti bedž sa natpisom »p ro fe­ sionalni u b ic a «... *

Crven u licu, Farker progu­ ta pljuvačku nekoli'ko puta. — Šta ovo znači, Smitsone? — procsdi on, buljeći u cev pi štolja koja je, tobož slučajno, skrenula u njegovom pravcu na prvi pokret glomaznog na-

Pony West

—

25

B orilačke veštine 31

rednikovog tela. — Prokletst­ vo, ko su ovi ljudi? — Prijatelji — ledeno se osmehnu okružni tužilac, Piksi raj ući pogledom Leslija koj i je mirno sedeo u svom uglu. — Ne brini. Farker. . . oni su tu samo za svaki slučaj. — Do đavola, rnister Smitson, oni su noružani! Ja. . . — Imamo posla sa veoma opasnim čovokom, narednice... Šta ima čudnog u tome što sam preduzeo mere da zašti­ tim sebe? I bio sam u pravu, očigledno. Zbog čega ovaj čovek nije u okovima, Farker? — A /bog čega bi trebalo da bude u okovima, mister Smitson? Sam se prijavio, dao podatke, nenaoružan je. . . Na jzađ, po izjavama očevidaca, delovao je u očiglednoj samoodbrani i ja. . . — To prepusti sudu, nared­ nice! — prekide ga Smitson hladnim glasom. — Tvoj po­ sao je da ga zadržiš... a ja mislim da ovo mesto nije do­ voljno sigurno za tako opas­ nog tipa! — Šta to treba da znači? — Znači da od ovog časa o njemu preuzimam brigu ja, narednice! M oji ljudi će ga ču vati sve dok ne izađe pred is­ tražnog sudi ju. Henesi se kreštavo nasrneja u svom uglu.

— Lud si što se buniš, File! — doviknu. — Treba da zahva liš čoveku što ti skida bedu s vrata! — Gospodine okružni tužioce — svečano rece Farker — dužnost mi je da vas upozo­ rim da je ono što činite neza­ konito! U ovom kraju ne po­ stoji nikakva vaša privatna po licija, niti privatni zatvor i svim osumnjičenima mesfo je ovde, i samo ovde! Elđridž, prema tome, ostaje u ovoj zg­ radi sve dok od sudi je Barnema ne dobijem neki drugi na­ log! ' Nadmoćno se smešeći, Smi­ tson zavuče obe ruke u džepo­ ve svog elegantnog sivog odela. V

V

v

T "1

1

— U ovom kraju ja sam za kon, Farker — reče oštro. — Ti nisi u stanju da zadržiš o­ vog čoveka ako nešto pokuša, a moj posao je, između osta­ log, da on stigne pred sud. Prema tome, on ide sa mnom! Razmisli malo o svojim postu pcima, narednice. .. dovoljno si mator da te možemo otera ti u penziju na osnovu mišlje n ja nekog lekara... A vrlo do bro znaš kolika je penzija je ­ dnog običnog policijskog nare drnka. Farkerovo lice ponovo obli rumenilo, ali se videlo da u sebi vodi nimalo laku borbu.

26

Glasno se nasrnejavši, Lesli ustade sa klupe, gaseći nogom oipušak. — Nem ojte dovoditi nared­ nika u bezizlaznu situaciju, Smitson — reče veselo. — Vaš plan ionako ne’ bi uspeo... — Zašto? Iako zaiklonjen telim a troji ce telohrani'telja, Smitson na­ čini jedva primetan pokret u­ nazad 'kada se Lesli uspravio. Oči su mu se suzile dok je od meravao čoveka pred sobom. — Zato što su m oji prijate lji već obavestili javnost da sam uhapšen i zbog čega. Ako me odvedete odavde dići ćc se ,galama do n eb a ... a onda vi možete razmišljati o penziji, Smitson! Jedan od one trojice pogle­ dom potraži savet od Smitsona, koji neodlučno zagrize us­ nu. Neupadljivim pokretom, Le­ sli se podiže na prste nogu. Na petost se osećala u samom vazduhu koji je udisao... »Najjednostavnije rešenje za Smitsona«, razmišljao je, » je ­ ste da klimne glavom svojim ubicama, a oni ispune olovom i mene i oba policajca. Bilo bi to teško objasniti, ali ne i ne m oguće... bar za n jega ...« Smitson, međutim, nije im­ ao hrabrosti ili drskosti za ta kav potez.

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

— U redu — reče muklim glasom. — Proklet bio, mislio si na sve! Fanker, zatvori ga u najsigurniju ćeliju i nepresta­ no drži na oku. — Ne bi bilo loše da i mi ostanemo u blizini! — javi se jedan od one trojice, ne skida jući pogleda sa Leslija. — Dobra ideja! — klininu Smitson glavom. — Ti i M or­ ton ostanite ovde, Toni. Farker, ako ovaj čovek nestane, letećeš iz policije tako brzo da neće znati ni na koja si vrata izašao odavde! Jasno? — Jasno, mister Smitson — reče narednik pom irljivim gla­ som. — Međutim, što se tiče ove dvojice, o n i... — Oni ostaju ovde, Farker! In a če... Naredni'k rezignirano klininu glavom. — U redu, mister Smitson... u redu. — Onda smo se razumeli — Smitson još jednom pređe hla dnim pogledom po prisutnima. — Idemo, Lin! Praćen jednini revolverašem, on izađe svojim hitrim kora­ kom. Uzdahnuvši, Farker pro vuče ru'ku kroz razređenu ko­ su mokru od znoja. — Hajde, Eldridž — reče ti­ ho. — Idem o i m i... Zvcdkajući svežnjem ključe­ va, on otvori vrata koja su vo

Pony West

—

Borilačke veštine 31

27

Nekoli'ko trenutaka je stajao na mestu, kao statua, razmiš­ ljajući o onome što mora uči niti, a onda se baci na posao.

clila u zadnji deo zgrade. Lesli pođe za njim, praćen na bezbednom rastojanju dvojicom ćutijivih revolvcraša. Koracao je mirno, kao da oni u ruka­ ma nemaju oružje velikog ka­ libra, spremnog da na najma nji znak opasnosti razderu nje govš telo kišom vrelog olova. — Ovde — reče Fariter pri tiskujući prekidač koji usku betonsku ćeliju preplavi mla­ zom bl ještave svetlo'sti. — lidi, E lđ rid ž... — Trenutak! Držeći Leslija na oku, onaj koga je Smitson nazvao ime­ nom Toni, progura se pored narednika. Detaljno je prcgje dao svaki kut ćelije pre nego šio je zadovoljno klimnuo gla­ vom. — V redu je — reče. — Upa daj, momak! Teška čelična vrata zalupiše se za Leslijem. On sačeka da se zatvori i rešetka špijumke, a onda se jednim skokom vra­ ti natrag i prisloni uho na hla dan metal. Smitsonovi ljudi znali su svoj posao. N iz hodnik su se udaljavali koraci samo nared­ nika Farkera i jednog od njih.

S nekoliko hitrih pokreta ruku, on ispod širokog kožnog opasača izvuče dugu i usku svilenu vrećicu koja je pri pre tresu promakla čak i iskusnim polici jcima. Šačicu zelenkas­ tog praha, koju je oprezno iz ručio na sto, pokvasio je vo­ dom iz posude i sačekao neko liko trenutaka. IJz tiho šušta­ li je, nad prahom se podiže oblačić pare nad koji on nadne se vrhove svojih prstiju, za­ državajući dah. Dva ili tri minuta kasnije, on poče da svači sa svojih pr­ stiju tek sada vidljivu tanku skramu od nečega što jc pod­ sjećalo na providnu plastiku. Na licu mu zaigra kratak osmeh: sav onaj trud oko uzima nja otisaka prstiju policajcima se neće isplatiti. Pošto je pažljivo isprao vr hove prstiju čislom vodom iz posude, on sa stola ukloni po slednje ostatke onog zelenkas­ tog praha i još jednom priđe vratima da oslušne. N jegov st ražar ništa nije primetio.

Drugi je ostao pred vratima. Oštar Leslijev sluh zabeleži šum upaljača kad je upalio cigare­ tu, spreman na dugo stražarenje.

Dolazilo je vreme za sledeći korak u njegovom improvizovanom planu. Lesli podiže ruku i tiho za­ lupa na vratima.

28

Uz zveket, poklopac kliznu u stranu i iza rešetaka špijunke pojavi se lice njegovog ču­ vara. — Šta hoćeš? — zareža. — Pssst! Do đavola, želiš li da čitav zaitvor čuje šta imam da ti ikažem? — Blefiraš? — M ortonovo li ce bilo je sumnjičavo. — Možeš da proveriš! — va treno je šaputao Lesli. — Zar ti Smitson nije rekao zbog če­ ga me goni? — Kako da ne? Ubio si ne­ kih šest momaka u »Dezert In u « ... golim rukama, kažu... — To je, znači, smislio? — osmehnu se Lesli — Proklet­ stvo, čoveče, taj okružni tuži­ lac je užasno g lu p ... K o bi po verovao u taikvu bajku? Šest lju d i... i to golim rukama? — I meni se to učinilo čud­ nim — priznade Morton zami­ šljeno. — H m m ... — N ije važno — odmahnu Lesli rukom. — Vidiš, Smitson mene želi iz sasvim drugih ra zloga. Sećaš li se pljačke ba­ nke u Beninfu pre godinu i po dana? — Da li se sećam? Do đa­ vola, ko bi to zaboravio? M o­ mci su odneli skoro milion do lara u sitnim novčanicama. Či­ st i lepo obavljen posao! — Da, tako je. V id iš ... ja sam bio u toj ekipi, a Sm it­ son to zna!

Pon y W e s t

—

B orilačke veštine 31

— H m m ... onda nije čudo što se toliko brine za tebe — isceri se revolverás. — Znaš kaikvi će to poeni biti za nje­ ga pred izbore! — T o mu je manja briga — isceri se Lesli. — Smitson že­ li nešto drugo — da dođe do te love! — Šta? Zar lova nije bila podeljena? — N ije. M oji o rta ci... o­ v a j... nisu imali sreće. Stra­ dali su svi, uskoro posle plja­ čke. Ja sam jedini koji zna gde je taj m ilio n ... u sitnim novčanicama. Morton obliznu usne i plaš­ ljiv o se osvrte po hodniku. — Tiše, do đavola! — prošišta nervozno. — Kako je Smi tson to provalio, proklet bio? — K o zna? Izgleda da je o­ davno sumnjao na mene i dr­ žao me na oku. Čim je došlo do gužve u »Dezert Inu«, shva tio je da je to prilika za nje­ ga. .. Dao je p oliciji moj opis i Farker me je uhapsio. Sad znaš zašto je hteo da me izvu­ če odavde; negde na nekom usamljenom mestu izvukao bi od mene tajnu o tim parama... — Lukav je, nema šta — íe če Morton s poštovanjem koje jedna propalica retko oseća prema drugoj. — Lepo je to sm islio... ali je Farker bio tvr doglav.

Pony West

—

Borilačke Destine 31

— Da. N ije smeo da reskira i odgovori na moj blef o prija teljima koji su obavestili jav­ nost: o mom hapšenju — nas­ rne ja se tiho Lesli. Mortonove oči pohlepno su sijale. — Da čujem? — upita. — Koliko? ‘ — Deset odsto. — Đavola! Neću prstom mr dnuti da te odatle izvučem, or lak, bez polovine plena! Uzmi ili ostavi! — Proklet bio! — zareža Le­ sli. — Pola miliona dolara! Ni slučajno! — Onda čekaj Smitsona — cinično se cerio Morton. — On će ti ponuditi više, kladim se! — Trista hiljada? — Pol slatina i ni dolara ma nje! Slegnuvšj ramenima sa laž­ nom rezignacijom, Lesli uzda­ hnu. — U redu, u redu! Pola je tvoje. . . samo, imaš li neki plan kako da izađem odavde? I mogao bi da mi daš jednu cigaretu... ortak. Vrativši pištolj u džep, M or­ ton iz džepa izvuče zgužvano paklo cigareta i gurnu ga iz­ među rešetaka. Sagnuvši se da je zapali, Le sli na trenutak nestade iz vi­ dnog polja revolveraša; njego­ vi vesti prsti za to vreme iz­

29

veli su hitru operaciju sa vr­ hom cigarete. — Prokletstvo? — reče naglas kada je povukao pm dim. — Šta je sad? — Kakvo ovo đubre pušiš? — požali se Lesli. — Ova ci­ gareta ima čudan ukus! — Čudan? Do đavola, ciga­ rete kao i svake druge. — Evo ti, probaj sam. Sumnjičavo molreći zažareni vrh cigarete, Morton povu­ če nekoliko dimova. — Ništa ne pri meću j em re­ če. — Običan d u v.. . Malo onog istog zelenog pra ha posutog po duvanu, delovalo je munjevito, jer je čak i minimalni porast temperatu­ re pretvarao materiju u užasan otrov. Izobličenog o lica,* M or­ ton se stropošUi na betonski pod, kidajući prstima odeću na grudima. — Da, običan duvan — reče tiho Lesli. — Sa jednim speci jalnim dodatkom, m ladiću... Imam utisak da ti prija, a? Za to vreme, njegovi prsti su iz opasača izvlačili veoma tanku žicu od njaboljeg čeli­ ka. Iako ne deblja od vlati ko­ se, žica je bila dovoljno čvrs­ ta da, omotana oko ručice re­ ze, otvori teška čelična vrata. Prekoračivši mrtvo Mortono vo telo, Lesli zastade omotava jući .žicu oko dlana leve ruke.

Pony West

30

N ije imao vremena da je po govo vrati na njeno mesto. Sem toga, ona mu je mogla poslužiti i kao izvrsno oružje u narednom obračunu... A on je bio svega minut ili dva dalek o... *

*

*

Henesi podiže glavu sa ru­ ku prekrštenih na stolu. — Hej, F ile ... —: Šta je bilo? — proguri­ đa drem ljivo Farker. Opušten u fotelji, bučno je hrkao sve dok ga nije prenuo Henesijev glas. — T o n i... ima više od de­ set minuta kako je otišao da smeni onog drugog pred ćeli­ jom. . . a još se nijedan nije vratio! Farker skoči na noge. — Misliš da. , .? — u ruci mu je već bio službeni piš­ tolj. — Ne mislim. Ovo je jedini izlaz, do đavola! Međutim, mo žda njih dvojica maltretiraju momka tamo u ćeliji. .. — Može biti! — klimnu Fa­ rker glavom. — Hajde, idemo da vidimo. .. — T i napred! — isceri se Henesi, obilazeći pult. — Ona dvojica mi izgledaju kao vrlo

—

B orilačke veštine 31

nervozni tipovi. . . a obojica i­ maju pištolje u rukama! Dugi betonski hodnik bio jc, tih, ali ne i prazan. Na samom dnu, pred vratima Eldridžove ćelije, na golom podu ležala su dva mrtva te a l... — Neka sam proklet! — pro ceđi Farker kroz stisnute zu­ be. — Pa to su Toni i Morton! A Toni. . . — Kako se to dogodilo? Pro kleLstvu, File. .. pa taj t ip .. . on uopšle nema glavu, File! — Ne hisleriši, Henesi! — strogo zapo vodi Farker. — To nije prvi bezglavi koga sam noćas sreo. . . Časna reč, čovek bi rekao da ovuda hara neki poludeli dželat iz srednjeg ve­ ka! — K o je lo učinio? Eldridž? —- Vrata ćelije su zaLvorcna. . . spolja, Henesi. — Pa onda. . . Oprezno zaobilazeći veliku lokvu još tople krvi iz koje ih je ukočenim pogledom gledala Tonijeva glava, dva policajca priđoše vratima ćelije i Far­ ker snažno povuče rezu, drže­ ći spreman revolver. Koncentrisani na to, nijedan od njih n ije opazio senku ko~ ja je bešumno skliznula kroz vrata iza njihovih leđa... — Prazna je — reče Farker drhtavim glasom. — Henesi...

Pony W est

—

Borilačke vestirte 31

— Ne, F ile ... ne verujem u dahove, ako to hoćeš da me pitaš. .. — Onda smo obojica poludcli — zaključi Farker, vraća jući oružje u futrolu. — Zovi momke u belom, neka donesu dve luđačke košulje! — To bi bilo još najbolje šio nam se može dogoditi — progunđa Henesi. — St a mi­ sliš, kako će okružni tužilac reagovati kad ga za koji tre­ nutak pozovem o.. . Poverovaće da je tip prošao kroz zatvo rena čelična vrata, ubio dvoji­ cu njegovih revolveraša i kidnuo, a da ga niko ne pr.ime­ ti? Tiho psujući Farker je gle­ dao mrtva tela pred svojim nogama i vr.teo glavom. — Kako je 1o izveo, File? — Ko? — Elidridž, do đavola! Sem ako ih nisi li ubio dok sam ja dremao i pustio tipa da kidne? -— Kako znaš da je to bio Eklridž? — A ko drugi? Taj čovek je pravi đavo, File! — Anđeo smrti. — Šta?! — Anđeo smrti. Jako ga je nazvala mala Verna Dikson, Henesi, tamo u »Dezert Inu«. Naravno, svi znamo da je ona malo čaknuta posle onoga što joj se dogodilo. ..

31

—- Naravno — promrmlja se do kosi narednik. — U redu, idi do telefona i zovi Smitsojia. — Ja? Zašto ja? — Tebi je pobegao uhapšeni.k. I osmostruki ubica, File! Farker ga isprali užasnom psovkom, unezvereno buljeći oko sebe i stežući pištolj u ru ci. Tek nekoliko trenutaka ka smje dovoljno se pri brao da vrati nepotrebno oružje u fu­ trolu i nagne se nad obezglav I ¡eno Tonijevo telo. — Cist posao... — gunđao je. — Kao giljotina. . . ili. . . ili jako tanko sečivo . . . Hmmm. . . možda i komad ta­ nke žice... Na drugom lelu nije bilo ni kakvih vidljivih ozlelda, ali su izobličeno lice i grudi izgre bane noktima do krvi svedoči li o užasnim mukama u koji­ ma je umro. — Otrov, naravno, — promr mlja Farker brišući znoj sa ce ia. — Otrov. . . i tanka žica. . . to j e . . . »Ninđe, File. . .«, odzvanjao mu je u ušima ponovo glas do klora Korelija, »ninđe se prvi put pominju u šestom veku, po našem računanju vreme­ na. . . Princ po imenu Šotoku koristio ih je kao špijune u svojim ratovima, jer ninđe, na suprot samurajima, nisu bili

32

Pony West

—

Borilačke veštine 31

vezani krutim odredbama ko­ stajao i ćutao. — Predaj piš­ deksa bušido. Ninđe su • bili tolj i značku. Suspendovan si! prvi obaveštajci, kontraobaveFarker se glasno nasmeja, štajci, teroristi i saboteri, Fi­ nalik čoveku koji sanja nešto le ... a legende iz srednjoveko lepo. vnog Japana pripisuju im na­ — Gle, kapetan Haris — re­ dljudske moći. Hladno oružje, če. — Prvi put da vas vidim otrov, smrtonosna čelična žica ovako rano ujutru, kapetane! kojom bi jednim potezom od­ Policajci koji su se nadvirirubili glavu protivniku. . . sve lo bilo je na njihovom reper­ vali u hodnik iza Harisovih ie toaru. .. Njihove veštine, upr- da zažamoriše. Svi su veoma do kos opštem verovanju, nisu iz dobro znali da je Haris umrle. .. Moj brat tvrdio je da svog čina napredovao meteor­ zahvaljujući u Japanu još uvok dcluje pol skom brzinom, ili šest tajnih škola za obuku pre svega svojim političkim ve ninđa. .. i da se iz njihovih rc zama. — Dosta priče, Farker! Ti dova regrutuju plaćene tibisi nesposoban čovek! — pro­ ce. ..« Re­ Narednik Farker obrisa znoj duži kapetan gnevno. — kao sam ti, pod suspenzijom sa čela drhtavom rukom. — Prokleti Koreli — reče si. I ti i onaj izlapeli Henesi! nagi as. — Čak i mene je za- Predaj pištolj i značku dežur­ nom i idi kući. Biće javljeno plašio tim glupostima! Ali su činjenice, kao i uvek, kad nam ponovo budeš potre­ bile nemilosrdne. Slika • poko­ ban! I vi ostali, napolje.. . os­ lja u »Dezert Inu« u njegovom tavite me samog sa okružnim se pamćenju stapala s lokvom tužiocem! Vukući noge, Farker prođe krvi pred njegovim nogama, a nad svim tim dominirala su oborenog pogleda pored Smit dva hladna tamnoplava oka... sona i Harisa. Ovaj drugi za­ lupi za njim vrata hodnika. Oči Leslija Eldridža... — Cigaretu — reče Smitson Čitava gomila ljudi koja je nahrupila u hodnik iza Smitso preko ramena. novih leđa zatekla ga je kako — Odmah, V es... — Haris stoji oslonjen na betonski zid se užurba da mu doda i pri­ i bulji u prazno. pali cigaretu. — U redu, Farker — reče — Šta se ovde dogodilo, do neko pored Smitsona koji je đavola? — upita Smitson po­

Pony West

—

Borilačke veštine 31

što je ćutke odbio nekoliko di mova. — Po Henesijevoj izjavi, oni su ostali u kancelariji sa To­ nij em, dok je Morton čuvao stražu pred ćelijom. Toni je otišao da smeni Mortona i ni je se vratio. Narednicima se to učinilo sumnjivim, ušli su u hodnik... i zatekli — ovo! — Eldridža nisu videli? — Ne. Henesi tvrdi da su vrata ćelije bila zatvorena spo lja, ali j a . .. Smitson upola popušenu ci­ garetu odbaci u već usirena Tonijevu krv. — A Šta ako oni govore isti­ nu, Haris? — Šta?! — Ne čuješ dobro? Pitao sam »šta ako tvoji narednici govore istinu«? Šta ako se sve zaista tako odigralo? Harisovo okruglo lice iznena da preplavi znoj. — Nemoguće! — odmahnu glavom. — Eldridž sam nije mogao otvoriti vrata i. . . — U redu, ne zanima me više kako je to izveo. Želim tog čoveka, Haris! 2ivog. . . i još više mrtvog! — Patrole su već a li...

krenule

— Tvoji ljudi su premoreni, loše plaćeni i loše obučeni... znam već tu pesmu, Haris.

33 Ali isto tako znam još jednu: moje mesto uskoro će biti slo­ bodno — a ti si ga oduvek želeo, zar ne? — Mister Smitson, ja . . . — Zaveži, Haris. Možeš ga dobiti, odmah posle izbora, jer ja želim nešto više od to­ ga. Pod jednim uslovom ... — Eldridž? — Bravo, Harise! Veoma in teligentno! Ti ćeš biti izvanre dan okružni tužilac! Hajde, na posao... jer to još uvek nisi postao! Policijski kapetan klimnu gla vom i pohita prema izlazu. Za­ stao je, međutim, sa rukom na bravi. — Mister Smitson. .. Okružni tužilac s mukom ot kide pogled od ukočenih Toni jevih očiju koje su ga gledale sa poda. — Šta je sad, Haris? — Da l i . .. da li zaista veru jete da bi ono što su Henesi i Farker izjavili m o glo .. . moglo biti istina? — Ne znam, H arise.. . ne znam. Kapetan je zurio u njega ne koliko trenutaka, a onda ot­ vori vrata. — Haris! — Izvolite! — Eldridž je prošao norma Inu proceduru pri privođenju, fotografisanje otisci prstiju i ostalo Šta je s tim?

34

Pony West

Haris obori pogled. — Film iz foto-aparata j e . .. izgleda. *. nestao... — Ništa drugo nisam ni oče kivao — bJedo se osmehnu Srni tson. — Taj tip je đavolski lu kav, mora se priznati. Ali ne tako lukav kao što m isli... ko pija otisaka prstiju već je oti šla u centralni registar... Ne­ će mu pomoći ni ako je uniš­ tio original u ovoj stanici! — Nije. — Šta?! — N ije ih uništio, mister Smitson. Otisci su nedirnuti. M ožda... ■ Smitson gnevno zamahnu nogom i mrtva Tonijeva glava odlete u ugao hodnika, tupo zveknuvši o debeli betonski zid. — Proklet bio! — procedi okružni tužilac. — Po sto puta proklet bio! — A li... — Ne zanosi se, Haris. Kla­ dim se u milion dolara da od otisaka koje smo mu uzeli ne­ će biti nikaikve koristi... To je đavo, pravi đavo! *

—

Borilačke veštine 31

tovo sasvim prazna, što je veo ma dobro znao. Bilo je to najbolje mesto gde je mogao dobiti dobar do ručak, dobar i skup visiki i pola sata mira, toliko potreb­ nog da sredi misli posle svega što se protekle noći dogodilo. Samo, ovoga puta je preterao sa viskijem. I to ne samo zbog povelikog računa koji će mu usikoro staviti na s to ... Preplavljen parom viskija, umorni mozak tvrdoglavo je odbijao da kao činjenice pri­ hvati ono što je video sopstve nim očima u betonskom hod­ niku policijske stanice. Čovek sposoban da otvori teška čeli čna vrata i ubije dvojicu nao­ ružanih revolveraša — a oni su morali biti dobri, inače ne bi radili za Smitsona — taj čovek... Ne, to nije mogao biti ćovek. U svakom slučaju ne obi­ čan čovek... Komad hartije spusti se na sto pred njega i on mahinalno zavuče ruku u džep da potra­ ži stari, umašćeni novčanik. Umorne oči s mukom su tra­ žile poslednju cifru računa. Ali ...

Narednik Farker podiže mu tan pogled sa čaše pred sobom. U ovo doba dana sala restora na hotela »Orbis« bila je go­

Na komadu hartije pred njim uopšte nije bio račun. Instinkt policajca probudi se u Farkeru i on podiže pogled.

Pony W e s t

—

35

Borilačke veštine 31

Kroz staklena vrata restora­ na upravo je izlazila oniska de vojka gipkog hoda u jednosta­ vnoj pamučnoj haljini, žarkih, letnjih boja. Da’ li je ona u prolazu spu­ stila taj komad ha n ije na nje­ gov sto? — Račun, molim! — u/.vik­ nu on glasno, preglasno za ti­ hu jutarnju atmosferu restora­ na. — Koliko? Zgužvavši ono parče ha r li je u džep, on jurnu prema vrati­ ma. Zapanjeni konobar koji ga je čekao, ostade nasred pro laza s računom i gomilom si­ tnili novčanica u ru.kama. »Beli, korver' na hotelskom parkingu«, samo to je stajalo na ceduljici. A on je želeo da dozna više, mnogo više o čita­ voj ovoj prokletoj zavrzlami. »Beli 'korver' na hotelskom na parkingu, ali već u pokre­ tu.. Jutarnje sunce bleštalo je na velrobranu tako da nije mogao videii koliko osoba sedi u njemu. Pipajući po mestu gde je obično nosio oružje, on se povuče do debelog mermer nog stuba na ulazu. »Prokletstvo, nikad se ne zna. Sve ovo može biti i zamka za pijanog, naivnog i matorog po licijskog narednika, proletc mu kroz glavu. — Uđite, narednice — reče jedan svež ženski glas. Vrata

»korvera« otvoriše se da ga prime. Parker se ¡sruči na sedište po red one crnokose devojke u pamučnoj hal jini, zainteresova no gledajući u nju. »Lepotica«, pomisli. »N e od one vrste ko­ ja oduševljava na prvi pogled, ali. žena ka'kvu bi svaki muška­ rac poželeo kraj sebe.. . — Čemu ova tajanstvenost? — upita promuklo. — Zar ni­ ste jodnostanvo mogli prići mom stolu i... — Nisam — ljupko se osme hnu dcvojka, i/Jazeći sa sigur nošću na bučnu aveniju pred hotelom. — Ima koji već zna­ ju moj opis, narednice. . . a za vas ne bi bilo nimalo dobro da vas vide sa nekim Ico sara đuje s Leslijem Eldvidžom! — Eldrklž! — zinu Farker. — Do đavola, sad mi je jasno! V.i. . . vi ? — Da, ja radim za njega — klimnu devojka sa osmehoni. na licu. — Zao mi je zbog ovo ga što se dogodilo vama i Henesiju, ali Les zaista nije imao izbora. Smitson je bio rešen da ga likvidira čim dozna ko je i kakva je njegova uloga u ovoj ig r i... — Smitson? Do đavola, vi govorite o okružnom tužiocu, mis. . .? — Možete me zvati jedno­ stavno Sumiko. Da, govorim *

•

*

1

• v

36

Pony W e s t

—

Borilačke vestirte 3i

narednice? Sa onima koji, kao poštovani političari ili poštova ni poslovni ljudi, iz pozadine vuku konce? Šta je sa ljudima kaikav je Smiitson? Ili vaš ka­ petan Haris? Da li ste se za pitali otkuda vašem kapetanu Hari.su vila u blizini San Dijega? — Ne veruj em da Haris i­ ma vilu na okeanu — osmehnu se Farker, ali ne naročito iskreno. Ma koliko nastojao da bude objektivan, morao je priznati da se kapetan suviše elegantno oblači i previše tro­ ši da bi to mogla podneti čak i plata policijskog kapetana. Prokletstvo, možda ima neče­ ga u tome što ova devojka go­ vori? — Ako želite, možete naći dokaze za to. Ima ih svuda, prosto vam bodu oči... samo što niko ne želi da ih vidi — reče devojika s gorčinom u — Ima nečeg u tome što ka­ glasu. žete. .. — priznade s okleva— Svejedno... ne smemo njem. — Međutim, zakon... dopustiti da zbog toga svako — Zaikon! — prezrivo frknu uzima zakon u svoje ruke... devojJka, kriveći svoje savrše­ i nekažnjeno proliva krv. Izvi­ ne usne u grimasu. — Zaboga, nite, mis, ne znam u kakvim pa trebalo bi da mnogo bolje ste odnosima sa Eldridžom, od nas običnih građana znate ali o n ... on je višestruki ubi­ koliko je zakon u ovoj zemlji ca! spor i neefikasan. Istina, sitni — Da, to znam. lopovi, ubice u afektu, mali Farker zausti da nešto kaže, prodavci droge i još poneko zaista bude kažnjen za nedela, ali se predomisli. Nekoliko tre ali šta je sa glavnim krivcima, nutaka buljio je ' kroz prozor

0 okružnom tužiocu, Vesliju Smitsonu, narednice. Čoveku koji već na narednim izborima ima nameru da se kandiduje za Senat. I ne bira sredstva da tu svoju nameru i ostvari, — Čekajte malo, mis! — po buni se Farker. — U redu, Smi tson je ambiciozan, a li... — Vas politika očigledno ne zanima? U redu, da pokuša mo na drugi način... Koliko puta je Smi tson od vas žalite vao da pohvatate bandu »Diablosa«, narednice? — »Diablose«? P a ... — Eto vidite. Svu svoju — 1 pažnju policije — usmerio je na Leslija. Na jedinog koji je imao hrabrosti da se suprosta vitom ološu zadojenom čistim nacističkim idejama. Ili čete možda reći da nije tako, na­ rednice? Farker zapali cigaretu.

Borilačke veštine 31

37

na vijugavi put koji se uspi­ njao uz planinu San Bernar­ dino. — Kuda me vodite? — upi­ ta promuklim glasom. — Lesli želi da razgovara s vama. — Zašto? On veoma dobro zna da ga moram uhapsiti... Fini osmeh prelete preko devojčinog lica. — To ne možete, narednice. I vi to veoma dobro znate. Farker klimnu glavom, trlja jući šakom neobrijane obraze. — Mis Sum iko... ko je on? — Les? N ajbolji, najhrabriji i najjači čovek na svetu. I ne mojte misliti da su to reći zaljubljene žene, naredniče. — Da li je on. . . — Parier proguta pljuvačku. — Da li je o n ... ninđa? — Ninđa? — ona ga zainterc sovano pogleda. — K o vam je rekao tu glupost? — Nisam siguran da je baš potpuna glupost — promrm­ lja narednik. — Više lice vas odaje, Sumiko. I ime. Vi ima­ te japanske krvi, zar ne? — Da. I ponosim se time. — N ije reč o tome. Želim da doznam da li je Eldridž ni n đ a ... i koliko istine može bi ti u onome što se o ninđama priča. — Zašto ga onda ne pitate? — osmehnu se devojka. — Us­ koro ćemo stići, znate.

— Pitaću g a ... ali već znam šta će mi reći. Kako se izvu­ kao iz zatvora?

Pony West

—

— Na prilično banalan na­ čin, naredniče. Sklonio se iza vrata kroz koja ste vi i onaj drugi čovok ušli. Toliko ste bi%, li obuzeti prizorom na koji ste naišli, da se on tiho izvukao kroz ta ista vrata, uklonio fi­ lm iz foto-aparata i nestao na sporedni izlaz, kroz garažu sla ■niče. — Lukavo — uzdahnu Far­ ker. — Harus je u pravu, ja jesam ma tora budala, zrela za penziju. Zbog čega sada Eldr­ idž želi da me vidi? — To će vam on reći, nareidili će. Iskusnom policajcu nije pro maklo da ona sve češće gleda u olgedalo nad svojom glavom, pojačavajući tempo vožnje, ia ko to brojne krivine nipošto nisu opravdavale. — Neko nas prati? — upita on tiho. — Da — na licu devojke ni­ je bilo straha. Grupa ljudi na m otociklim a... — »Diablosi«! Prokletstvo! K a k o ... — Oni su me videli sinoć u »Dezert Inu«. Neko od njih svakako me je prepoznao u gradu. Bio je to rizik s kojim sam i računala...

38

— Stići će nas. M otocikli su za ovakve putove mnogo pode sni ji od glomaznog automobi­ la. Imate li oružja u kolima? — Ne. Parker baci još jedan po­ gled u retrovizor. M otocikli se nisu videli, ali je buka m oto­ ra sada dopirala odnekud is­ pod njih, sa jedne od serpenti na ¡koje su ostavili za sobom. — K oliko još imamo do ci­ lja? ^ — Pet-šest minuta. Ne brini­ te, narednice, dotle nas neće stići. Dobro se držite, moram voziti brže nego do sada! Sledeća dva ili tri minuta bila su dovoljna da se proro­ đena kosa narednika Farkera nekoliko puta uzastopno dig­ ne na glavi, jer je teški »korver« bokom ušao u nekoliko krivina, jezivo škripeći guma­ ma i gotovo dotičući čeličnu ogradu na ivici puta. — Hej! — reče on slabašnim glasom kada su se skoro oče­ šali o veliki kamion čiji je vo­ zač zapanjeno buljio u belu prikazu koja mu je samo na trenutak iz krivine dospela u vidno polje. — Čuo sam sva­ šta o ženama — vozačima, ali ovo. .. Devojčino lice bilo je potpu­ no mirno. — Samo se vi držite, naredni če. . . uskoro stižemo.

Pon y W e s t

—

B orilačke vestine 31

Parker se s mnogo napora održao na mestu kada je Sum iko naglo zakočila, dopušta­ jući da se zadnji deo »¡korvera« zanose tako da se kola po preče na putu. Otvorio je oči i shvatio da je to bilo učinje­ no narnerno; pod gumama je već škripao šljunak kojim je bila nasuta uska, vijugava šu ms
Pony West — Borilačke veštine 31

— Nađi mi neko oružje, Elclriidž. Ima ih devet ili deset, sam nećeš moći da izađeš s njima na kraj! — Samo vi to prepustite me ni, narednice. I ne brinite ni­ šta, već sam ih upozorio u »De zret In u «... * *

9e

— Hajde, naredniče! —-^pro šapta Sumi/ko vukući ga za ru ku. — H a jd e... ovde bismo mu samo smetali! — Ona je u pravu — reće Eldridž. — Neprestano bih vas morao držati na oku, a potre bna mi je potpuna koncentra­ cija. Idi te unutra! Slegnuvši ramenima, Farker dopusti da ga devojka preko verande od borovih dasaka u­ vede u ljupko malo predvor­ je, a odatle u dnevnu sobu či­ ji su prozori gledali na prila­ zni put i vrhove planine San Bernardino na zapadu. — Dolaze! — prošaputa Fa rker, pomerajući zavesu. — Ču jete li? — Da — devojka stade kraj njega. Izraz na' njenom licu malo umiri Fankera. Ponašala se kao domaćica koja svog go sta dovodi do prozora da mu pokaže neki neuobičajen, ali

39

nimalo opasan prirodni doga­ đaj. — Zastali su ... — Boje se — isceri se FarIcer. — Imaju loše iskustvo sa vašim momkom, Sum iko... — N ije dobro. Možda se po dele i pokušaju da se privuku iz raznih pravaca. — Da, do đavola! Na to ni­ sam mislio! Ima li ova kuća drugi ulaz? — Nema, ali prozori... Zaćutala je, jer jedan hitac iz šume pogodi susedni pro­ zor, zasipajući sobu komadi­ ćima razbijenog stakla. Farker je povuče u zaklon zida. — Prokletstvo, kada bih i­ mao p išto lj... — N ije potrebno. Dolaze svi zajedno, putem. A Les ih čeka, tamo u šumi. Još nekoliko metaka zadobo va po drvenoj fasadi, potkazuju ći neodlučnost napadača. Far­ ker pogledom potraži Eldridža, ali je ovaj već bio nestao među debelim stablima, čeka­ jući svoj trenutak. Zbijeni u grupu, očigledno hrabreoi jedan drugog, osam momaka u uskoj odeći od cr­ ne kože izbi na čistinu pred kućom. Petorica su imala revo Ivere u rukama, preostala tro j'ica kratke, nezgrapne automa tsike pušike velikog' kalibra. — Glupači! — procedi Far­ ker. — Kao ovce! Bože, što ne

40

mam jednu od onih automat­ skih pušaka! — N ije potrebno .. . I nije bilo potrebno, jer ne­ što hiesnu među krošnjama drveća, svega nekoliko koraka iza ćutljive grupe. Farker us­ pe da zadrži krik iznenađe­ nja, . . Dugo, blistavo sečivo opisa­ lo je savršen krug u vazduhu, nepogrešivo pogađa j ući svo j cilj. Dva čoveka sručiše se na šljunak, a jedna vitka prilika nađe se u krugu preostale se sltorice. Sečivo se ponovo podiže na udarac, praćeno krikom užasa ljudi među koje je smrt sti­ gla munjevitom brzinom. Blistava- oštrica opisivala je sada nerazumljive hijeroglife u prozirnom planinskom vazduhu, ali je njihova poruka bi­ la potpuno jasna Farkeru koji je, zadržavajući dah, buljio u prizor pred sobom. Smrt. .. — Anđeo smrti! — prošapu­ ta on iz stisnutog grla. — An­ đeo smrti! Svega tri hica odjeknula su iz oružja one šestorice u onih osam ili devet desetina sekun­ di koliko ih je delilo od kraja obračuna. I nijedan od njih nije pogo­ dio. . . Čovek sa blistavim mačem u ruci naže se da b rižljivo ob­

Pony West

—

B orilačke veštine 31

riše svoje oružje o odeću je ­ dnog od palih. Trenutak kas­ nije njega nestade u bogato ukrašenoj kaniji na leđima mnđe. -— Neverovatno — prošapu­ ta Farker boreći se da dođe do daha. — Ta brzina. . . sigurnost... to. . . — Ništa neobično, naredni­ ce — i glas devojke pored nje­ ga bio je tih. — Bila je to sa­ mo .mala demonstracija stvar­ nih mogućnosti ljudskog tela. Uz dobru obuku i vi — i ja — mogli bismo postići njego­ vu brzinu i reflekse. Ne baš kao Lesli, svakako, ali sasvim dovoljno za obračun sa ova­ ko nespretnim protivnicima... — Gde je on to naučio, mis Sumiko? I kakvo je ono uža­ sno oružje u njegovim ruka­ ma? — U Japanu, narednice. I mač je japanskog porekla, is­ kovan pre nekoliko stotina go dina od čelika čiji sastav niko više ne može ponovo otkriti. Zove se katana. . . — Katana? Samurajski mač, zar ne? — Da, takvim mačevima slu že se samuraji, narednice. Les­ li je pravi majstor, kao što ste videli. Sa dubokim uzdahom, Far­ ker se spusti u laku fotelju od

Pony W est

—

41

Borilačke veštine 31

trske koja zaškripa pod njego vom težinom. — Može li kod vas da se do bije neko piće, mis Sumiko. Osećam da m i je u ovom tre­ nutku to n ajp otreb n ije... — Daj piće naredniku — progovori Lesli sa vrata. Lice mu je bilo savršeno mirno, kao da se vraća iz duge šetnje pla ninskim stazama, a ne iz obra čuna u kojem je pre samo mi nut ili dva ubio osam ljudi. Onih raskošno ukrašenih kori ca sa mačem više nije bilo 11a njegovim leđima. — I ja bih jedan konjak, Sumiko. v Klimnuvši glavom, devojka im prinese piće. Sedeli su je ­ dan naspram drugog i gledali se, nalik bokserima koji čeka­ ju znak za početak borbe. Narednik prvi prekide tiši­ nu. — Odličan viski — prom r­ mlja. — Izgleda da ti posao dobro ide, Eldridž? — Savršeno — osmehnu se crnokosi čovek. — To je sve što želite da me pitate, nare­ dnice? — Ne, nije — uzdahnu Faiker. — Problem jc u tome što ne znam odakle da p očn em ... — Nadam se da vam je Su­ miko ponešto već rekla na pu tu dovde? — Jeste, iako se ne mogu složiti sa čovekom koji uzima zakon u svoje ruke.

— K oliko je vaš takozvani »zakon« do sada eliminisao »Di ablosa«, narednice? — Očekivao sam takvo pita nj e — priznade Farker. — N i­ jednog, moram reći, a li.. . — A ja se njim e bavim tek jedan dan i već sam uništio četrnaest tih zm ija otrovnica. Želite još neki argument, na­ rednice? — U tome i jeste stvar. Uni­ štio. .. K o ti je dao pravo da ubijaš, Eldridž? — Zdrav razum Ako vidite zvečarku pod nogama, ubićete je bez razmišljanja. A ti ljudi su gori od zm ija otrovnica. . . baš zato šito su ljudi! — Im a i drugih načina. — Da, da ih strpate među gole betonske zidove gde ih ču vaju sadisti često gori od sa­ mih kriminalaca. I gde mali lopovi postaju veliki lopovi, a veliki lopovi ubice i pljačkaši. Koliki jc procenat dela u po vratu, Farker? Osamdeset, de­ vedeset odsto? Možete vaše za tvore zvati kako hoćete, nare­ dnice, ali činjenica je da oni nikoga još nisu uspeli da p o ­ prave! — U redu — odmahnu na­ rednik rukom — prekinimo razgovor o tome. Nadam se da me nisi zvao samo zbog o­ vog predavanja?

42

— Ne — osmehnu se Lesli. — Sumiko, sipaj naredniku još jedan viski. Zvao sam te zato što želim Smitsona, Farker! — Smitsona? A li... — Da, Smitsona. Uvcren sam da on ima neke veze sa »Diabiosima«! Farker se grohotom nasmoja. — Gluposti, Eldridž! Ugle­ dan advokat, sada državni tu­ žilac, uskoro kandidat za se­ natora, pa da ima veze sa ba ndom siledžija na motocikli­ ma. . . — Da ne zaboravimo nešto, Farker. Ja sam video njihovog vođu sinoć u »Dezert Inu«. — I to je bio Smitson? Ka­ ko ga onda Gomelski nije pre poznao, ili neko od prisutnih? — Niko od njih ne vidi tako dobro kao ja. Od početka mi je bilo sumnjivo što on insi­ stira da policija goni mene umeslo »Diablose«. Došao sam da biste me priveli samo zato što sam znao da će pohitati da me vidi. Jedan pogled bio mi je dovoljan: Smitson je doveo »Diablose« u »Dezert in «, u to sam potpuno siguran! — Šao mi je, Eldridž. Za mene to nije dovoljan dokaz A i da jeste, ja ga ne bih mo­ gao uhapsiti. .. do đavola, znaš li kakva je procedura za hap

Pony W est

Borilačke veštine 31

—

šenje tako visokog funkcionera? — Znam, Farker. Oni se uvok pobrinu da sebi obezbede odstupnicu, zar ne? — Ne znam — zbunjeno je vrteo glavom narednik. — Ne znam, ne znam ... ideja da je Smitson... zašto bi on to, do đavola, činio? Željan je avan­ tura? Uživa u prolivanju krvi? — Smitson je sadista i ima nečeg i u tome da voli da gle­ da nasilje. I učestvuje u nje­ mu. Međutim, mislim da jc njegov plan mnogo konkretniji ii opasniji... — Dokaze, Eldridž! Dokaze! Ja sam policajac, do đavola! — Da sam želeo da tražim dokaze, ne bih se bavio ovim poslom — osmehnu se Lesli prinoseći čašu usnama. — Srni tson ima velike am bicije... iz među ostalih da potpuno zavla da ovim krajem! — Gluposti! Živimo u dva­ desetom veku, do đavola! Nije ovo feudalizam, Eldridž! — Ali lako može postati. Ko liko je zemlje u ovom kraju u rukama Smitsona i njego­ vih prijatelja? I po kojoj ceni su im je prodavali sitni farme­ ri i stočari? — U redu, dosta malih pose dnika prodalo je svoja imanja u poslednje vreme, ali je tome najviše knva susa. U ovoj •

•

V

i

«

v

f

T

•

Pony W es t

—

Borilačke veštine 31

dolini nikada nije bilo dovo­ ljno vode, a sada... — Da nije bilo dovoljno vo­ de. A ko drži ključeve jezera iz koga se navodnjava najveći deo doline? . — Kristensen, to zna svako dete — progunđa Farker — Den Kristensen, vlasnik onih velikih plantaža pomorandži u dolini, ali o n ... — Den Kristensen je priložio dvadeset hiljada dolara za Smi tsonovu izbornu kampanju, Fa rker. Ili to nisi znao? — Prokletstvo! Nisam znao... zaista! Kopile jedno! Preko Leslijevih usana prele te fini osmeh. — Kristensen je poznat kao veoma oprezan poslovan čovek — reče. — Nikada ne bi dao toliku sumu da nije bio siguran kako će mu se ona pre ili kasnije isplatiti. Ta investi cija već daje dividende, nare­ dnice. Kristensen po smešno niskoj ceni iz dana u dan pio širuje svoje imanje! A da li znate šta se događa sa onima koji ne žele da prodaju? — Sada to sasvim drukčije izgleda — Farker je brisao znoj sa čela. — Prokletstvo, kako mi to ranije nije palo 11a pam et... »Diablosi«! — Tačno, »Diablosi« — klimnu Lesli glavom. — Gomila momaika na motorima pojavi

43

se na tom posedu, maltretira vlasnika ili njegove radnike i uvek načini mnogo štete. Niko to ne može dugo da izd rži... pogotovu ako policija za to vrfeme mudro gleda na drugu stranu. — Polako, polako! — pobu­ ni se Fariker. — Ja i m oji Iju di spadamo s nogu, do đavola! Problem je u tome što nas je premalo i . .. — I što se bavite sporednim poslovima — tiho dobaci Sumi ko koja je sve dotle ćutala. — A to je zasluga kapetana Harisa, jednog od onih koga če­ sto viđaju u Smitsonovom i Kristensenovom društvu! — Još malo viskija — reče Farker promuklim glasom. — Goveče, osećam se kao da me je neko lupio daskom po gla­ vi. .. — Nimalo čudno. Oni rade veoma vesto. I nemilosrdno, Farker. Mislim da si to već osetio na sopstvenoj koži. — Jesam — bledo se osme* hnu narednik. — Kristensen i Sm itson... boga mu, kakav ta ndem. Novac i zakon... — To još nije sve — reče Lesli. — Zar je potrebno još neš­ to? — Da. Rekao sam da Smit­ son ima velike planove. On želi da čitav ovaj kraj stavi

Pony W e s t

44

pod svoju kontrolu i bezobzi­ rno ga eksploatiše uz Kristensenovu pomoć, ne dopuštajući nikome sa strane da se umeša, pa makar to bio i sam guver­ ner Kalifornije! — To je malo teže izvesti — progunđa Farker. — Ljudi u dolini nisu ni slepi, ni nemi. Pobuniće se a on da... — A onda će u akciju stupi­ ti Smitsonovi jurišni odredi — ponovo se javi Sumiko. — Ko liko je mladih ljudi primljeno u nacističku partiju u poslednjih godinu dana, Farker? *

k

ie

— Ja ću izaći ovde — pro­ gunđa Farker trzajući se iz te škog, nelagodnog sna na za­ dnjem sedištu »korvera«, vtelom od podnevnog sunca. — Budite oprezni, vas dvoje . . . svakako da u ovom gradu još ima ljudi sposobnih da prepo znaju ova upadljiva bela kola! — Ne bežim od njih — reče Eldridž sa osmehom na licu. — N a p rotiv... ja ih tražim, Farker! Srećno! Narednik im mahnu rukom, čekajući da kola nestanu u uličnoj gužvi. Strpljivo je če kao da se duga kolona zausta vi, trljajući oči crvene od ne

—

Borilačke veštine 31

spavanja, a onda hitrim kora kom pohita na drugu stranu ulice, tamo gde se nad oniskom, ružnom zgradom kočio krupan natpis: »Eho doline«. Krupan mladić duge plave kose, koji je neupadljivo mo­ trio na njega, osmehnu se za sebe. — Lesli je u pravu, kao i obično — promrmlja, stavlja­ jući u pokret kola parkirana na suprotnoj strani ulice. — Narednik neće odustati pre ne go što nešto ne pokuša na s v o j... zakoniti način. Nadam se da je do sada shvatio da ti me i svoju glavu stavlja na dželatov p a n j... I dok je Tabasko Pit hitao na sastanak sa Leslijem, nare dnik Farker se dahćući peo uz široko, prljavo stepenište na drugi sprat. — Gde mogu da nađem Alvarada? — upita devojku ko­ ja protrča pored njega, njišu­ ći svojom torbicom. — Ala? Tamo je, u redakci­ ji! — dobaci ona preko rame­ na. Džozef Alvarado pažljivo ga je motrio preko stola pretrpa nog gomilom hartije. Njegovo maslinasto lice bilo je zabri­ nuto, krupne crne oči nisu sve tlele onom uobičajenom topli­ nom dobrodošlice.

Pony West

—

— Zdravo, A1 — reče Par­ ker spuštajući se u nesigurnu drvenu stolicu sa druge strane Alvaradovog stola. Iako nije gledao, bio je svestan da se uobičajena buka velike redak cije na trenutak utišala pri njegovom ulasku i još uvek je osećao radoznale poglede na sebi. — Zdravo, File — na Alva radovom licu nije bilo osmeha. — Šta mogu da učinim za tebe? — Mogao bi da me izvedeš nekud na piće — isceri sc Fa rker. — Negde gde ćemo moći na miru da razgovaramo. Čovek za susednim stolom obori oči pred Farkerovim po­ gledom i tobože se zanese u ii a rt i ie pred sobom. A Iva rado nepokretnog lica proprati tu malu međuigru. — Žao mi je, Filc. . . ali sam baš sada u poslu preko glave. Znas.. . — Znam. »Eho« je već tri sata na ulicama, a večernje iz danje neće biti tako brzo go­ tovo. H itro pogledavši oko sebe, Alvarado klimnu glavom. ry

45

Borilačke veštine 31

v

— Pa u redu. Petnaest minu­ ta, toliko ti mogu odvojiti, Fi­ le. Gore, u našem klubu? — Odlično — Farker se di­ že sa stolice, prelazeći pogle­

dom po redakciji. — Posao do bro ide, kako v id im .. . — Donekle zahvaljujući tebi — bledo se osmehnu novinar. — Žao mi j e . .. do đavola, mo­ že se to svakom desiti, zar ne? — Tačno, ali je moralo da se desi baš trapavom, matorom naredniku Farkeru. Međutim, to još uvek ne znači da sam šugav, Al. Šta se dogodilo, do speo sam na crnu listu? Alvarado se osvrte po pra­ znom stepeništu kojim su sc lagano uspinjali u potkrovlje — Stavari loše stoje, File — reče tiho. — Smitson želi tvo­ ju glavu. T Haris isto ta k o .. . — Drugim recima — Fil Fa­ rker nije više poželjan u tvom društvu, Al? — To nisam rekao, do đa­ vola! — Nisi. Još uvek. Reci ako već moraš da kažeš. . . Alvarado samo odmahnu gla vom, jer su već ulazili u klub »Eha doline«, nisku tavansku prostoriju u kojoj se nalazilo dvadesetak stolova ispred du­ gog šanka. Sa svojim pićem u rukama, oni se povukoše u sam ugao. — Dakle, File? — Mislio sam da imam neš­ to za tebe. . . ali si ti izgleda prešao na drugu stranu — na rednikov glas bio je ironičan. Alvarado obori pogled.

46

— Situacija se promenila, File. — Kako? — Prcmešten sam na mesto običnog reportei'a. Pored toga, ovde se sve češće čuje kako je dnom Meksikancu nije mesto u redakciji lista koji čitaju či­ stokrvni Amerikanci. Istina, ni ko mi to još nije rekao u li­ ce, a li.. . — Do đavola, Al, pa ti si a­ merički državljanin! Nisu te pitali šta si kad su te slali u Vijetnam, je li tako bilo? — Ne, Fil, nisu. Ipak mo­ ram biti prokleto oprezan, znaš. Oni će iskoristiti prvu priliku da me izbace sa posla, a onda.. . — Znam. Ionako imaš đovo I jno muke da izdržavaš poro­ dicu, Al. Žao mi je što sam ovako trapavo uleteo kod te­ be. . . jer ja jesam na crnoj li­ sti, zar ne? — Da. Ni Smitson, ni Haris te nisu štedcli u svojim izjava ma. Sem disciplinske odgovo­ rnosti, pominjala se čak i op­ tužba za saučcsništvo u bekstvu tog Eldridža. Kako se to, do đavola, uopšte dogodilo? — Ah, budi se tvoja novina­ rska krv! — isceri se Farker. — Vidiš, Eldridž je razlog zbog kojeg sam i došao kod teb e... — Eldridž? Pa ti si onda, za ista. . .

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

— Nisam ga pustio da uma kne, ako si to hteo da pitaš. Tom momku, uostalom, moja pomoć nije ni bila potrebna. Do maločas sam bio sa njim, znaš. I? — Ispričao mi je nešto što bi i tebe moglo zanimati. .. Sledećih desetak minuta AIvarađo je pažljivo slušao nare dnika, prekidajući ga samo po nekad nekim inteligentnim pi tanjem, iako mu se na licu, do pred sam kraj, čitala neve­ rica. — Da — reče zamišljeno ka­ da je Farker ućutao. — Sve to sada pruža mnogo jasniju sliku, do đavola! I progoni Cr naca i Meksikanaca, napadi na usaml jena imanja, restorane... odlazak sitnih farm era.. . —

— Rekao sam ti da u lome nečega ima — osmehnu se Fa­ rker. — Bolje da nisi, File. — Zašto, do đavola? Alvarado je gledao pored njega.

nekud

— Ne želim da stavljam svo ju glavu u omču — reče tiho. — Cim bih počeo da se raspi­ tujem o tim kupoprodajnim ugovorima, na primer, oni bi reagovali, a tada. . . ja imam decu, File! — I drugi su imali decu.

Pon y West

—

47

B orilačke veštine 31

Oni koji su budzašto prodali svoja imanja i otišli odavde. I oni k o ji će to tek učiniti. .. — Znam, ali nemam više sna ge da se borim . Divim se tom Eldridžu, ma ko bio, a li... Ne, File, žao mi je . . . — Misliš da su oni suviše jaki, zar ne? — Da, to mislim. U njihovim rukama je sve: i zakon i oru­ žje. .. i javno mnjenje. Prim e ćuješ da i »E h o « u poslednje vrcm e drukčije piše. Im am o novog vlasnika, znaš. — Zaista? Koga? — Den Kri.sten.scn. — Prokletstvo! T o je, znači, u pitanju! — Da, File. H teo sam da o­ dem odavde, ali. . . ko bi primetio ne naročito sposobnog novinara .koji je radio samo po malini listovim a? A ovo je jedino što znam da ra d im .. . — Shvatam — reče Farker umornim glasom. — H vala ti, AI. Ipak. . . — Znam da sam kukavica — Alvaradove usne su drhta« le. — Sta češ sada učiniti? — Ja? Boriću se. Srećom, porodice nemani, tako da mi je m nogo lakše nego tebi. — Da. Želim ti m nogo sre­ će, File. A što se tiče onih po­ dataka. .. pokušaću da ih do bijem preko nekog trećeg. U

ovoj reda/kciji još ima poštenih ljudi. Iznenada, tišina u klubu pri vuče Farkerovu pažnju i on se naglo osvrte. Dva policajca stajala su na vratim a tražeći nekog pogle­ dom. Pre nego što je Farker shvatio šta se događa, oni su mu već prišli energičnim kora kom. Lice prvog od njih, m om ka po imenu Stenli, b ilo je zbu­ njeno. — Narednice. . . ovaj. . . žao mi je, ali imam nalog cla vas... da vas uhapsim! * *

*

Farkerov smeh bio je pro­ makao, pun napetosti* — Vidiš, Al — reče s gorči nam u glasu. — M oj kapetan ne gubi vrcme! — Bez gluposti, narednice: — dobaci drugi policajac, je ­ dan od onih koje je Farker, kao nove, jedva poznavao. — In a č e .. . — Šta »in ače«? — zareža Fa rker. — Šta ćeš učiniti? Upotrebiti oružje, le li? — U redu je, Krou li — umi rujućim glasom reče Stenli. — Ovo je samo form alnost, do đavola!

48

— Formalnost ili ne, on je uhapšenik kao i svaki drugi! — Trenutak! — umeša se Al­ varado. — Da najpre vidimo taj nalog za hapšenje, momci! — Ti si Alvarado, a? — is­ ceri se Krouli. — I tražiš na­ log, je li? Kad si već tako ra doznao, pročitaj šta ovde piAlvarado prelete pogledom preko hartije koju mu je po­ licajac pružio. Lice mu posta­ de pepeljastosivo, ali na usna­ ma mu zaigra prezriv osmeh. — Bar nećeš biti sam Filc — reče. — I ja sam uhapšen! — Šta to znači, Stenli? — Ne znam, narednice. Do­ bili smo ova dva naloga pre desetak minuta i . . . Uzdržavajući navalu gneva, Farkcr klimnu glavom. — U redu je, Stenli. Poći ćemo s tobom. Hajde, A l . .. i bilo je vreme da konačno upo znaš unutrašnjost zatvora, mc ksičko kopile! Alvaradov osmeh bio je na­ tegnut. Ispravljajući nervoznim prstima naočare na nosu, on pođe za Farkerom. Malu kolo­ nu završavao je Krouli, zado­ voljno se cereći na radoznale poglede malobrojnih gostiju kjluba. Dvoja policijska kola čeka­ la su pred zgradom, već okru žena radoznalcima koji su če­

Pony West

—

Borilačke veštine 31

kali da vide ko je to uhapšen u »Ehu«. — Ti u prva, Farker, Alva­ rado u druga! — oštro zapovedi Krouli. — Hajde, nećemo ovde ostati ceo dan! Stenjući, Farker se uvuče na sedište, sa Kroulijem pored se be. Iskrivljenog lica, Alvarado mu mahnu dok je ulazio u dru ga kola. — Hej! — uzviknu narednik pet-šest minuta kasnije. — Ku da me ovo vodiš, Krouli? Teški službeni revolver stvo ri se u rukama policajca. — Tamo gde su mi naredi­ li — reče sa neprijatnim osme hom na licu. — I zaveži, ako nećeš da ti stavim lasice na ruke! Zavaljen u sedištu, dok je u njemu bujao bespomoćni gncv, Farker je poluzatvorenim očima motrio na Kroulija. 0vaj je, međutim, bio veoma oprezan; u suprotnom uglu, gol ovo oslonjen na vrata, ne­ tremice je gledao u narednika sa prstom na obaraču. — Samo nešto pokušaj, Far ker! reče. — Biće mi pravo u­ živanje da te ispunim olovom! Vozač, takođe od onih koje je narednik slabo poznavao, nije se ni osvrnuo, ali u ogle­ dalu Farker primeti njegov zadovoljni osmeh.

Pony West

—

Borilačke veštine 31

— V i radite za Smitsona, je Ii? — upita. — To se tebe ne tiče! — oš­ tro odvrati Krouli. — I čini mi se da sam ti rekao da za­ čepiš gubicu, narednice! Farker se zacereka. — Hajde da se nešto kladi­ mo, Krouli! — reče. — Nare­ đeno ti je da me odvedeš.na neko mirno mcsto i likvidiraš, je li tako? I mene i Alvarada? Pokušaj bekstva, tako če se to zvati, a? — Zaveži! — pordera se Krouli. — Zaveži, proklet bio! Farkerov pogled odluta po okolini. Izašli su iz grada i sa da su kola jurila prašnjavim putem između plantaža narandži, u stopu praćena drugim vozilom. — Uspori! — reče iznenada Krouli i vozač poslušno sma­ nji gas. Stotinak jardi ispred njih, put se ukrštao sa nešto užom vijugavom stazom, oivičenom gustim žbunjem koje je činilo granicu između dva poseda. Tu, na samoj raskrsnici, Fa rker ugleda poznatu sliku. Og romne, snažne motocikle, ure dno poredane duž puta i gru picu momaka odevenih u cr­ nu (kožu. . . — Gle, gle! — reče. — Smi ton želi da me pokloni »Diablosima«. Trebalo je da ih o~

49

pomene da je moje meso još uvek suviše žilavo za njihove zube! — Zaustavi! — zapovedi K ro uli ne skidajući pogleda sa Fa rkera. — Izlazi, narednice! — Hvala na vožnji! — progunđa Farker. Instinkt ga u­ pozori na opasnost i on odsko či od -kola pre nego što bi ga mogla zahvatiti otvorena vrata kada vozač naglo krete una­ trag. . Dvadesetak stopa dalje Alva rado zaurla od bola kada ga grubo izbaciše u trnovito žbunje. ^ Bacajući preko ramena po­ gled na »Diablose«, Farker mu pomaže da se uspravi. Iskori­ stivši raskrsnicu da se okrenu, policijska kola već su se gu­ bila putem kojim su i stigla. — Drži se, Al! — prošaputa Farker. — Im amo još nekih izgleda. . . ako se probijem o kroz živicu možda im možemo umaći. . . njihovi motocikli ni­ su građeni za kros! Alvarado je ćutao, buljeći kratkoviđim očima u preteče ćuti j ive momke u crnom. Svi oni ostali su na svojim mestima, kao da očekuju znak vo­ đe da krenu u akciju. Farker ih prebroja pogle­ dom. Šestorica. Naoružani u o­ bičajenim rekvizitima: lanci­ ma, toljagama, bokserima. ..

50

Pon y W e s t

Pocl provodnim pleksiglasom tanke usne b ile su razvučene u osmehe pune očekivanja. — Priđite ovamo, vas dvoji ca! — reče onaj najbliži. — Hajde, ć a le ... suviše je vruće da bismo vas jurili okolo!

Petorica preostalih »Diabiosa« poleteše napred i Farker instinktivno ustulknu, povlače­ ći Alvarada za sobom. Hitrim , m ačjim skokom, pri lika u crnom ispreči se na pu­ tu petorici ljudi, šireći ruke kao da želi da ih dočelka u za grijaj. Lanci zazujaše nad njt, govom glavom, palice se podi­ goše na udarac. N ovim sikokom čovek u cr­ noj svili stvori se među njim© tako brzo da nijedan udarac nije stigao da ga pogodi. Ali je zato pogađao on, rukama i nogama, obrćući se u mostu kao vetrenjača! Kada se smelim sikokom iz­ vukao iz tog krvavog kovitla­ ca, iprcd njim su stajala jos dva »Diablosa« sa dugim, te­ škim lancima u rukama. Ali sada ni njegove ruke više nisu bile prazne: u njim a se fanta­ stičnom brzinom obrtala krat­ ka drvena palica, istrgnuta iz zahvata jednog od onih k oji su se sada p revijali u krvavoj prašini. Složno zaurlavši, »Diablosi« se baciše n ap red ... Farker kriknu, uveren da se ovom napadu čovek pod ma­ skom ne može odupreti.

— Dođi po mene, alko me hoćeš, propalico! — zareža Fa rker, stežući šake u pesnice. — Hajde, kukavice! Dođite, je­ dan ili svi odjednom, kako god hoćete! Grohotan smeh. Izdvojivši se iz grupe, onaj koji je govo­ rio, polalko pođe prema njima, vitlajući lancem iznad glave. U vazduhu nešto zazuja, kao velika lena osa. Zavitlani la­ nac omota se oko ruke mladi ća u crnoj odeći i on se stropošta kao istablo koje su posekli u samom ikorenu, koprca jući se u prašini. Farker pogleda u zbunjene Alvaradove oči. — Pa (to j e . . . — poče, ali odmah zaćuta. Iz žbunja iza njega pojavi se visoka vitka prilika, obuče­ na ta'kođe u crno od glave do pete, ali ne u kožu, već u od? ću koja je podsfcćala na svilu Glava i lice bili su prekriveni kapuljačom sa dva uska pro­ reza za oči, prazne ruke zašti ćene rukavicama od iste crne svile.

—

Borilačke veštine 31

Varao s e ... Toljaga polete kroz vazduh, pogađajući užasnom snagom jednog od napadača u lice i

Pony W est

—

51

Borilačke veštine 31

odbacujući ga nekoliko stopa unazad Izbegavši udarac dru­ gog, on mu se veštim skokom stvori iza leđa, obuhvatajući ga rukom oko vrata. Jedan jedini oštar pokret i nešto ikrcnu kao suva granči­ ca pod nogama neopreznog lo vca. Polomljenih vratnih pršIjenova, opušteno telo pade mu pod noge. — Gospode bože! — užasnu to je šaputao Alvarado. — Go spode bože... Oovek pod crnom kapulja­ čom još jednom pogleda oko sebe, kao da proverava ishod obračuna koji nije trajao više od tridesetak sekundi, a onda mirno okrete leđa dvojici pri­ jatelja i pođe prema žbunju. — Hej! — uzviknu Farker potrčavši za njim. Čovek u crnom se okrete i pogleda u njega. Krupni nare­ dnik zastade kao da je naleteo na nevidljivi zid. Bez šuma, isto onako kako je i došao, maskirani nestade u zaklonu žbunja... — F ile .. . — šapato je Alva­ rado iza njega. — K o je to bio? Šta se ovo događa, do đa­ vola? — Šta se događa? — isceri se Farker. — Nešto što sigur­ no nisi. očekijvao, Al! Anđeo smrti ponovo je na đelu!

— Anđeo smrti? Šta ti je, File? — Ako ti se taj termin ne sviđa, kako- iti izgleda ovaj dr­ ugi. .. ninđa? — Ninđa? — Da, ninđa. Pravi japanski ninđa koji je, zbog nečeg, od­ lučio da se umeša u naše loka Ine nesuglasice, Al. Hajde, i­ dem o... — Kako? — Alvarado se os­ vrte oko sebe. — Misliš da će se policajci vratiti? — Možda, ali ne bih želeo da budem ovde kada se to do godi. Kako stvari stoje, verovatno bi nam i ovu šestoricu natovarili na v ra t.. . i potražili neki sigurniji način da nas ućutkaju! —

rn •

Ju m i s h s . . . ?

•1 •v r\

— A šta ti misliš? Trebalo je da nas »Diablosi« srede, A l... dve muve jednim udar­ cem: ućutkali su dva neprija­ tna svedoka i dali momcima priliku da se malo poigraju! Hajde, skači na jedan od tih motora! Nadam se da ćeš se snaći na njemu! * *

*

— Tvoj plan nije upalio, Les! — reče Tabasko Pit uda rajući se šakom po kolenu. — Prokletstvo, a smeo sam se

52

kladiti da se to nikada ne mo­ že dogoditi! Leslijevo lice bilo je potpu­ no mirno. — Upozorio sam te da su izgledi da se plan ostvari mali — reče. — Smiitson je shvatio koliko sam opasan i dobro će se čuvati ida mi ne padne ša­ ka. iSedeli su u džipu, veoma sličnom onom kakve nadzorni ci u dolini San Bernardino ko riste za obilasike ogromnih plan taža voća, tako da njihova po java, bar izdaleka, nije mogla privući ničiju pažnju. Lesli je sa sebe već zbacio crni kostim japanskog ninđe i spakovao ga u duguljastu torbu od grubog sivog platna, zajedno sa svo­ jim dugim mačem. Pogledom su pratili dve ta­ čke koje su nestajale i ponovo iskrsavale na prašnjavom pu­ tu između dveju plantaža. Bili su to Farker i Alvarado, na motociklima zapjenjenim od poraženih »D iablosa«. — Svejedno — uzdahnu Pit napinjući moćne mišiće pod tankom pamučnom majicom. — Kako god okreneš, Smitsona se nismo d očep ali... — Dočepaćemo ga se — mi­ m o odvrati ninđa. — Možemo sada da krenemo, Pite. N jih dvojica su izbili na p u t...

Pony West

—

Borilačke veštine 31

— Nešto si zaboravio, ortak. Kuda idemo? — U grad. — U grad? — Tabasko tiho zviznu. — Da nije to pomalo drsko, a? Svi policajci sa ove sitrane prevoja već imaju tvoj opis, Lesli. — Pa? • — Suviše je opasno, do đa­ vola, eto šta! Lesli Eldriidž se tiho nasmeja. — Zar se još nisi navikao na opasnost, Pite? — Jesam, ali neka sam pro klet alko jednog dana počnem da izazivam sudbinu! A ti to radiš, Les! — Sudbine nema. Sve je u našim rukama, Pite. Umesto da čekamo šta će sada učiniti protivnik, krećemo u akciju, odmah, đok on još nije spre­ man. Ne dozvolim o mu da dugo razmišlja i planira sledeći potez, može se nvck dogo diti da to bude nešto što .nis­ mo predvideli... — Japanska mudrost. Opet? — Mudrost ninđa, Pite. Te­ be toliko oduševljava fizička strana ninđucua, savršenstvo tala i način rukovanja oruž­ jem, da zaboravljaš kako su ninđe uvek bili i majstori stra legije i ta k tik e... — U redu, u redu! Šta sada tvoja nadmoćna strategija i ta

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

53

ma i nema vremena da prali svaki detalj mreže ikoju je razapeo. Naravno, Haris će pohi tati da ga obavesti a ovome i — N ije ni potrebno — na- zato treba i mi da požurimo u smeja se ninđa. — Postoji do­ grad. Možda Smitson u gnevu bra stara američka izreka: u­ načini neki nepromišljen po­ tez. .. hvati tigra za rep! — Taj? Ne verujem. — Divno! Znači li to da ide — N i ja, ali mogućnost ipak mo pravo u Smitsonovu jaz­ postoji i zato želim da budem binu? — Baš tako! Najzad, to je u njegovoj blizini. Može li ovaj poslednje mesto na kojem će džip malo brže, Pite? — Može, ali su zaboravili da nas očekivati, zar ne? Sumnjičavo vrteći glavom, mu ugrade krila — progunda Pit patera džip niz uski krivu Tabasko. — I ovo je već pre­ davi put koji je u širokom lu­ brzo za ovako loš put, do đa­ ku zaobilazio mesto gde je sa7 vola! Upr.kos Pitovom glasnom mo petnaestak minuta ranije gunđanju, do predgrađa su sli prolivena krv šestorice ljudi. — Gledaj, Pite! — upozori gli za nešto više od dvadeset minuta, izbijajući na široku Lesli. — Vidim — klimnu ovaj gla aveniju koja je vodila direk­ vom. — Naša policija je uvek tno u centar, do zgrade suda u kojoj je bila i kancelarija veoma efikasna, nema šta! U oblaku prašine na putu okružnog tužioca. kojim se nešto ranije prešli — Hoćeš li da se parkiramo Farker i Alvarado, naslućivala tačno pred zgradu? — isceri se plava boja policijskog auto­ se Pit. mobila. — A zašto da ne? — Zato š to .. . prokletstvo, — Šteta što nismo stigli da šta je ono? montiramo prijemnik u ovaj džip — primeti Lesli. — Bilo Ninđa je ćutao, jer odgovor bi veoma zanim ljivo čuti šta zaista i nije bio potreban. će ova patrola javiti kapetanu Veliki parking pred sudskom Harisu. zgradom bio je potpuno ispu­ — Ili Smitsonu? njen zaustavljenim automobili — Hariisu, verovatno. Smit- ma i gom ilom sveta u kojoj son je obuzet svojim planovi­ su se isticala jarkocrvena va­ ktika ima na umu? Samo mi nemoj citirati nekog japanskog filozofa iz trećeg veka, molim

54

Pon y W e s t

trogasna kola. Svi pogledi bi­ li su uprti n aviše... N a simsu pod prozorim a os m og sprata videla se ljudska figura priljubljena uza zid iz­ među dva otvorena prozora na kojim a su stajali ljudi u plavim uniformama, očigledno policajci. Jedan od njih načini pokret kao da će izaći na si­ ms, ali ga zaustavi oštar po­ kret ruke čoveka na simsu. U toj ruci nešto na trenutak zas vetlu ca... — Samoubica! — procedi Pit kroz zube. — Lep je trenu tak izabrao da napravi spek­ takl, nema šta! — Smi'tson — reče mirno ninđa, — Šta?! — T o je Smitson, sasvim si gurno. Šta li se to u međuvre­ menu dogodilo u gradu kada se odlučio na ovako nešto? — Do đavola, Les, ne možeš biti siguran sa ovog rastojanja! — U rodu. T o je Smitson ili njegov brat blizanac. Zadovo­ ljan? Iskoristivši trenutnu nepaž­ nju vozača k o ji je zaustavio kola nasred avenije da bi zevao naviše, Pit se progura u masu na parkingu i zaustavi džip. — Šta sada, Les? — Izaći ćemo i pokušati da se probijem o što bliže zgradi.

Neće valjati ako mu uspe da s k o č i... — Vatrogasci ga dole čeka­ ju sa razapetim platnom. — Je li? Da li si nekada ska kao sa osmog sprata u to pla­ tno? — Nisam, a l i . .. — Previsoko je, Pite. Ubrza nje će biti toliko da platno ne­ će izdržati udarac tela. N jih dvojica već su se pro­ bijali kroz okupljenu masu ko ja je potmulo žagorila. — Mesta, m olim ! Policija! ponavljao je Lesli autoritativ­ nim glasom lako da se prolaz pred njim a brzo otvarao. Ako je nekome i palo na pamet da se pobuni zbog lažnog predsta vijanja, jedan pogled na mi­ šiće Tabasko Pita koji je išao za Leslijem bio je dovoljan da ohladi sve svađalice.

—

Borilačke veštine 31

Lesli iznenada zaslade, tako da Pit gotovo nalete na nje­ ga. — Šta je sad, do đavola? — prošaputa. Ninđa pri mače njegovom u­ hu usne na kojim a je lebdeo osmeh. — Sećaš se šta sam govo­ rio pre polaska o va m o ... — Aha. A l i . .. — Nadao sam se da će Smi tson u žurbi načiniti pogrešan p o te z ... Umesto toga, ti i ja

Borilačke veštine 31

55

žurimo, a čak i ne znamo zbog čega___ — Haragei? — šapnu Pit je dva pomerajući usne. Mislio je ono što se tek delimično mo že opisati terminom »šesto ču­ lo«, savršenim jedinstvom čoveka i njegove okoline koje je kod ninđa bilo razvijeno do krajnjih granica. Lesli Eldridz je bukvalno »osećao« opasno­ st, često uspevao da nasluti čak i pravac iz koje će ona doći i način na koji će se manifestovati. — Da — potvrdi glavom. — Budi oprezan, P ite ... vrlo op­ rezan. Ova zamka je izvanred­ no vešlo smišljena. Razdvoji­ mo se! Cereći se, Tabasko pođe na jednu stranu, nastojeći da ho­ da savijenih kolena kako nje­ gov džinovski rast ne bi padao u oči. Naravno, razdvojeni će njih dvojica biti manje upad­ ljivi,. a pažnja eventualnih na­ padača biće podeljena između dva cilja. K ao i obično, ninđa je najbrže mislio u trenucima opasnosti...

stuba, on iskusnim oikom QSmotri lica ljudi oko sebe. Nijedno od njih nije krilo opasnost, odmah se videlo. Ma lo umiren, ali ne i manje op­ rezan, Pit pogledom potraži Le slij a. N ije ga video, što ga nije iznenađivalo, jer je ninđa bio pravi majstor da postane go­ tovo nevidljiv, naročito u ova­ ko velikoj gom ili sveta. A on d a... Jedan potmuli h itac... za­ tim drugi i još tri, ispaljena brzo jedan za drugim iz auto­ matskog pištolja velikog kali bra. Pedesetak jardi od mesta gde se Pit nalazio, zaori se vri sak straha i uplašeni ljudi na grnuše na sve strane, slepo ga zeći sve pred sobom. Za neko­ liko sekundi raščisti se krug na asfaltu obeleženom žutim linijama parkiaiga.

Pony W est

—

Put kojim se probijao doveo ga je gotovo do same zgrade i on iskoristi priliku da se uspne uz nekoliko stepenika pre ma ulazu, gotovo praznih, je r se prozori osmog sprata sa ovog mesta nisu videli. Zaklo­ njen iza visokog mermernog

A u sredini tog kruga ležala je vitka prilika čoveka u spo­ rtskoj od eći... — Les! — zaurla Pit i pole­ te prema tom mestu. — Les! Nekolilko najbližih koji su mu se našli na putu razbacao je kao što vihor pred sobom nosi suvo lišće, pomahnitao od besa. »U žurbi se često čine po­ grešni potezi«, reče jedan glas

56

Pony West

u njegovom mozgu. Glas Leslija Elđridža. Prekasno. Šlep od gneva, Ta basko Pit nije video čak ni dr šku revolvera koju je neka iz gomile svom snagom spustila na njegovu slepoočnicu...

*

*

*

Desetak koraka dalje, ninđa je kružio unaokolo, nastojeći da između njega i mesta sa }co jeg su ispaljeni hici nepresta­ no bude neko od uplašenog kr da koje je sada bezglvo jurilo tamo i amo, vrišteći, dozivaju ći policiju, lekara, b o g a ... »Izvanredno«, mislio je tra žeći pogledom neku od glav­ nih ličnosti u ovoj odlično re žiranoj predstavi. »Izvanredan p la n ... a i Pit je bezglavo uleteo u njihovu zam ku... nadam se da će ga i ovaj udarac po glavi malo opam etiti!« Uprkos opasnosti koju je haragei 1 dalje signalizirao, ni­ je mogao a da ne oseti pošto van je prema zločinačkom inte lektu koji je zamislio ovu izvr snu višestruku klopku. Najpre Smitson, još uvek gore na simsu osmog sprata, na neki način doveden u bezi izlaznu situaciju kako bi po­

—

Borilačke veštine 31

služio kao mamac za hvatanje n in đ e... Drugi mamac bio je namenjen Pitu; čovek koji je sada ležao na asfaltu u lokvi krvi svojom građom podsećao je na Leslija; njegova odeća bila je tačna kopija one koju je ni nđa još uvek imao na sebi. Pit, opet, morao je biti treći mamac, jer je nevidljivi pro­ tivnik svakako očekivao da će i ninđa onako bezglavo poleteti svom prijatelju u pomoć. Da, strelci su bili tamo: sk­ riveni iza širokih prozora jyri zem lja sudske zgrade sa svo­ jim snajperima u rukam a... Iako je i običan revolver ve ćeg kalibra sasvim dobro mo­ gao da posluži na ovom ras'tojanju . . . Suženim očima ninđa jc pro učavao situaciju, u deliću se­ kunde analizirajući mnoštvo podataka koje su njegova čula slala mozgu. I sve vreme je bio u pokretu, neprestano menjajući smer kako bi zavararo pažlj ive osmatračo. Policajci su već širili krug oko tela na tlu i vatrogasaca koji su požrtvovano stajali na svom mestu sa platnom u ru­ kama, ne skidajući pogled sa samoubice nad njima. Za koji trenutak stići će i do Leslija, prinudivši ga da se i sam po­

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

57

vuče sa ostacima uplašene go mile koja se munjevitom *br­ zinom premeštala na drugu st­ ranu ulice, ostavljajući za so­ bom pogažena tela koja su se koprcala, dozivajući pomoć. Pitovo telo, međutim, nije se videlo, potpuno, opkoljeno ljudima u belom koji su izne nada iskrsli iz glavnog ulaza u sudsku zgradu. Trojica su ga užurbano stavljala na nosi­ la, dok su ustali m otrili oko sebe, sa rukama u džepovima svojim m an tila... »Revolveraši, a ne hitna po moć«, zaključi Lesli. »Izvanre dan, izvanredan p la n ...« Postojala je još samo jedna mogućnosti da se i on limesa u ovu igru i pokuša da pomrsi tako pažljivo ispredene konce nevidljivog protivnika. A položaj vatrogasnih kola dopuštao je ostvarenje ninđinog opasnog plana. ..

N jegov proračun bio je savr šeno tačan; vrh lestvica zari se u jedan od prozora na tre ćem spratu, zasipajući staklom ljude koji su potrčali prema mestu ispod ninđe, podižući svoje preteče oružje. Vrisak nekoliko stotina upla šenih ljudi! Krajičkom oka, već u sko­ ku koji ga je kroz razbijeni prozor uneo u prostoriju, nm đa opazi kako prema njemu pada telo čoveka sa osmog sprata. Udar o lestvice bio je tako snažan da nepomično telo po­ novo odlete nekoliko stopa u­ vis da bi se potom sručilo na asfalt kao lutka od krpe. . . U ninđu je zapanjeno bulji­ la, zaklonivši usta rukom, mr šava riđokosa žena koja je sve dotle m arljivo kucala na svo­ jo j mašini kao da se pred zg­ radom ništa ne događa.

U nekoliko dugih skokova koji ni ovoga puta nisu privu kIi ničiju pažnju, Lesli se stvo ri u praznoj Kabini vozila i snažno povuče jednu polugu.

— Dobar dan — reče Lesli hladnokrvno, tonom čoveka koji je najnormalnije zakucao na vrata i ušao u kancelariju. — Gde mogu da nađem sudi ju, Olsop a, gos p ođ ice ? — S-s-sudija O lso p ... drugi sprat, soba broj 243. . .

Dobro održavani mehanizam radio je savršeno; skočivši kao mačka na krov vatrogasnih kola, Lesli ščepa prečagu me­ talnih lestvica koje jurnuše na više, dodajući brzinu svog kre tanja brzini podizanja uređa­ ja.

— Hvala vam, gospođice. • Ljubazno se naklonivši i je dva zadržavajući navalu smeha, Lesli priđe vratima. Svaki trenutak bio je dragocen, aii

58

nije smeo previše da žuri, zna jući da bi svaiki nagli pokret izazvao vrisak straha zaprepašćene daktilografkinje. I vrisak je zaista stigao, ali kada je on već bio desetak sto pa u čistom, svetlom hodniku, zastrtom skupim tepihom. Os mehnuvši se, ninda naglo skre te i potrča niz stepenice. U ovom trenutku bilo je naj važnije pronaći Pita pre nego što ga uklone iz zgrade. Pre­ ma tome, morao je naniže, u podzemnu garažu. Haragei je upozoravao na opasnost, ali je upozorenje bi­ lo suvišno; čak i neiskusan bo rac morao je unapred znati da će mu se neko isprečiti na tom putu... Brzina kojom se ninđa kre­ tao, međutim, efikasno je mi­ nirala svaki pokušaj da se or ganizuje neki ozbiljniji otpor. Zbog toga je na stepeništu is pod sebe i čuo korake samo trojice ljudi koji su se lagano uspinjali, svakako sa oružjem u ruci. Samo tro jica ... Da, ali je zgrada morala vrvoti policajci­ ma i Smitsonovim ljudima — ili ljudima nepoznatog protiv­ nika — spremnim da pohita­ ju u pravcu iz kojeg dopre pr vi sumnjiv šum . . . Mogao je skrenuti i ući na neka od vrata duž hodnika, ali

Pony W e s t

—

Borilačke vestine 31

za to više nije bilo vremena. Možda su baš u ovom trenut­ ku Tabasko Pita, vezanog za nosila, gurali u kola koja će ga odvući u nepoznatom prav­ cu. .. Nfinđine oči se suziše i on, ne usporavajući korak, izvuče jedan sitan metalni predmet iz tajnog džepa ispod opasača. Šuriken, čelična zvezda sa ivicama ožtrim kao brijač, ni­ je se ni videla u snažnoj šaci, ali je bila spremna da donese brzu smrt svakom ko mu se; ispreči na pu tu ... Lesli nekoliko puta duboko udahnu vazduh da obogati krv kiiseonikom i skoči. Trojica ljudi, obučeni kao obični građani San Bernard ina, bili su mnogo opasnije nego što bi se po nj ihovoj odeći — ili po njihovim licima — moglo zaklju čili. Svaki od njih imao je 11 rukama pištolj duge cevi, sa zdepastim valjkom prigušiva­ ča na vrhu. Faktor iznenađenja, među­ tim, i ovoga puta bio je na strani onoga koji je napao pr­ vi. Ninđino telo se bukvalno stvorilo pred njima na stepeni­ štu i zadalo prvi udarac pre ne go što je ijedan od njih dospeo da otvori usta od iznenađenja. Prvi udarac nanet je ukruće nim prstima leve ruke koji su

Pony W e s t

—

59

Borilačke veštine 31

efikasnije od bodeža probili gornji deo trbuha najbližeg čo veka i kroz dijafragmu se ža­ rili u srce, donoseći trenutnu smrt. Gotovo istovremeno, pr koseći zakonima ravnoteže, de sna noga ninđe pogodila je dm gog protivnika u vrh brade, zabacujući mu glavu unazad sve dok se telo nije stropoštalo niz stepenište, ostajući nepo­ mično u položaju za koji bi i lekar početnik utvrdio da po­ kazuje prelom kičm e... Treći je jedini imao vreme­ na za pokušaj da izbegne si­ gurnu smrt, ali je i to ostao samo pokušaj... Urlajući od straha, čovek jc odskočio na odmorište, boreći se sa neposlušnim mišićima de sne ruke koji nikako nisu uspevali da podignu teško oru­ žje. Režući vazduh, užasni šuriken bijesnu na tračku svetlosti koji je kroz svetlam ik do pirao na stepenište i nepogre Sivo se zari u vrat žrtve, presekavši arteriju kao najoštriji skalpel. Promukli krik podiže u va­ zduh mlaz krvi, nalik veselom vodoskok u u dečjem vrtiću. Izbegavši krvavu kišu koja je zalivala stepenište, ninđa pohi ta dalje, napinjući sva svoja čula kako bi predupredio nare dnu opasnost.

A haragei je, nalik metronomu, upozoravao bez prekida, monotono, gotovo dosadno... Ninđa zastade, priljubivši se uza zid hodnika. Još jedno ste penište i naći će se u suterenu, pred vratima garaže... A li... Vrata duž hodnika kojim je trenutak ranije prošao, otvo­ rila su se s treskom. Bat mno gih koraka, teških, samouvere nih ikoraka ljudi koji u ruka­ ma imaju oružje, ispuni aku­ stični prostor. Gotovo istovremeno, zaškripaše i vrata ispod njega i do ninđinog nosa dopre karakte­ ristični zadah loše provetravanih podzemnih garaža... »Zam ka«, reče jedan glas u ninđinim mislima savršenom •mirnoćom. »Smrtonosna zam­ ka. ..« * *

*

..

Svaki udar vetra skidao je sa grana čitave oblake bclih latica trešnjinog cveta. Ružni oblaci gotovo su dodirivali go le vrhove planina. — Hladno ti je? — pitao je sensei Tanaka. — Ne, učitelju, a li.,. — Hteo si nešto da dečače?

pitaš,

60

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

. . . Odgovor je stigao goto­ — Ništa, učitelju? N ije važ­ vo tri meseca kasnije, posle no. Izborano lice razvuklo se u dugog razmišljanja jednog ve osmeh, jedan od retkih koje je trovitog popodneva. Sedeo je Lesli ikada video na licu sta­ na istom obronku i gledao ka­ ko vetar pomera grane treša­ rog senseija. — Svaka miso je važna, de nja na kojima već dugo nije čače. Svaka misao ostavlja ne bilo belih latica. — Naučio isam da istrajnost de svoj trag. Pa makar to io samo trag vetra na mors­ponekad može biti jača od go­ le snage, učitelju... koj površini. Reci mi. — Da, dečače. Zapamti t o ... — Pitao sam se zašto smo napustili salu za vežbanje i to je jedna od onih stvari ko­ je ninđa nikada ne sme zabo­ došli ovamo, učitelju? — Razmisli, dečače. Hir je­ raviti . . . Kratka meditacija, trans ko dnog starca, možda? — Ti si iznad toga, učitelju. ji nije trajao ni stoti delić se kunde, donela je svoj plod. — Da. Ninđa je dooro savladao le Da li je u šuštavom, sta­ račkom glasu bilo i malo tu­ kciju tog vetrovitog dana... ge? I znao šta mora da učini ako — Ne znam, učitelju... želi da preživi još jednu smr­ — Došli smo ovamo da pos tonosnu zamku... matramo večnu borbu između Hodnik iza njegovih leđa vetra i cveta trešnje. Šta mis­ bio je od zida do zida ispu­ liš ko u ovoj pobeđuje, deča­ njen policajcima koji su ga po če? dozrivo glodali preko nišana Razmišljao je dugo, vrio du službenih revolvera. Ta živa go, jedva svestan vremena ko­ prepreka mogla se savladati, je je proticalo 'kraj njih. Starac ali su niz hodnik dolazili i no je strpljivo čekao. Vreme za vi ljudi, u grupicama po dvo­ njega već davno nije imalo is­ jica i trojica, stvarajući nepre ti značaj kao za mladiće vrele lažni lavirint koji bi morao pre k r v i... tvoriti u more krvi ako bi že leo da prođe. — Trešnja, učitelju... A ne mali deo te krvi bila — Da, dečače. Vetar već sta­ je, a trešnja je sačuvala još bi njegova... Kapetan Haris stajao je na mnogo svojih cvetova Šta si stepenicama ispod njega, lica iz ovoga naučio?

Pony West

—

Borilačke veštine 31

bleđog od straha. Skraćena dvocevka u njegovim rukama, međutim, gledala je pravo Le sliju u trbuh. Tišina. Tišina prekinuta sa­ mo uzbuđenim disanjem lju­ di koji očekuju da se dogodi nešto strašno. . . Progutavši pljuvačku, Haris progovori prvi. — Ovde je poslednja stani­ ca, Eldridž. Sada ćeš umreti. .. — Hrabri umiru samo jed ­ nom — reče ninđa. — A kuka vice hiljadu puta. . . — Jednom ili hiljadu puta, meni je to potpuno svejedno. Spremi se da umreš. . . — Ja sam spreman da um­ rem — ninđino lice bilo je po tpuno mirno. — Pitanje je da li si ti spreman da me ubiješ? — Savršeno spreman — Ha­ ris se Sadistički cerio. — A za­ što ne bih bio? Jedan od ljudi iza Harisa, tip bledog lica i tankih usa­ na, promuklo se nasmeja. — Dosta je Hanse! Jasno momka niiko pre nego što

bilo iživljavanja, je rečeno da tog ne sme dotaći ga gazda vidi!

— Neka gazda ide do vra­ ga! — odvrati kapetan ne ski dajući pogled sa Leslija. — Pa dam u isikušenje da ispalim obe cevi pravo u trbuh ovom tipu!

61

— Samo pokušaj! Glas momka tankih usana bio je suv, izazivački. Cev nje govog revolvera sada je gleda­ la pravo u Harisova široka le đa. Kapetan obliznu suve usne. — Ima vremen, Eldridž — reče promuklo. — Ima vrem e­ na. . . — Rekao sam ti da nisi sp­ reman da me ubiješ — osmehnu se ninđa. — Hajde, vodi­ te m e ... — Lezi — za povedi revolveraš iza Harisa. — V rlo pola­ ko. . . bez ikakvih naglih pokre ta ... tako! Bruster! Na prstima, slično zveri ko­ ja obilazi oko plena k oji mo­ žda još uvek može uzvratiti ujedom, jedan od ljudi iza Ha­ risa priđe ninđi i naže se nad telo ispruženo na betonu ho­ dnika. — Čist je, Blu — reče odmi čuci se. — Nema o ru žja ... Blu se kreštavo nasmeja. — Glup si, B ru ster... mno­ go si glup! A od čega su umr­ la ona trojica tamo na stepe­ ništu? — K oja trojica? Trini i nje govi ljudi? — Da, Trini i njegovi lju ­ di. Id i i pogledaj kako izgle­ daju. Ti, dole. .. sedi na pod i svući sve sa sebe. I bez tri­ kova, inače. .. Haris ionako

62

jedva čeka da te prepolovi ovom njegovom , artiljerijom ! Slegnrvši ramenima, ninđa se lagano uspravi. »Istrajnost«, podsećao je sebe, svlačeći deo po deo odeće. »Moram izdržati sve što se spremaju da mi učine... i st­ rpljivo sačekam svoj trenu­ tak. ..« — Taiko — isceri se Beri. — Pokupi mu odeću, Bruster i ponesi... Haris, vodi svoje žandarme odavde, predstava je završena! — Hajde, momci! — zapovedi kapetan. — Na svoja mo­ sta. .. Zgledajući se, ljudi u pla­ vim uniformama lagano kretoše nazad vraćajući oružje u futrole. Do Leslijevih ušiju dopre žamor koji je svedočio da još uvek ima policajaca koje čudi ovaikvo vršenje slu­ žbe od strane njihovog kape­ tana. — Ustani i kreni ispred mene — govorio je Beri, iz­ mičući se do samog zida. — Momci, vi ispred njega, pola­ ko i unatraške. Tip je opasan da ga ni trenutka ne smemo ispustiti iz v id a ... Šta ti još čekaš, Haris? — Mislio sam da i j a . .. — Šef nije ništa rekao o tebi, kapetane! — prezrivo re­ če revolveraš. — Prema to­ me — razlaz!

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

Podzemna garaža bila je prazna, samo do polovine za­ uzeta parkiranim automobili­ ma. Motori dva velika crna »mercedesa« tiho su prela u

tišmi. • • V •

«

— U prva ikola, Elđriidž — pokaza Beri revolverom. — Zadnje sedište... Klimnuvši glavom, ninđa ba­ ci pogled u »mercedes« kraj kojeg je prošao. Tabasko Pit je sedeo udo­ bno oslonjen na zadnjem sedištu i smrknutog lica trljao slepoočnicu. — Hej, ortak! — povika on za Leslijem. — Mora da si upao u društvo neke tople braće! Čemu taj striptiz, do đavola? Prigušeno se nasmejavši, Beri sede pored Leslija i za­ lupi vratima. Kao da je sa­ mo to čekao, vozač' dade gas i kola po juriše prema iz­ lazu iz garaže. — Kuda idemo? — upita Lesli. Njegov mozak za to vreme tragao je za mogućnošću koja bi mu donela slobodu. »Samo dvojica«, mislio je, »Beri nije tako oprezan kao što m is li.. na vozača ne mo­ že računati pri svakoj iole ve­ ćoj brzin i... a »mercedes« ni­ je automobil- koji se vozi po­ lako. ..« — Videćeš — kratko odvra­ ti Beri. I on i čovek na seđi-

Pony West

—

63

Borilačke veštine 31

štu pored vozača sedeli su tako da im Lesli neprestano bude na oku. Zavalivši se u sedištu, ninđa sklopi oče. Predah mu je bio neophodan, ne toliko zbog utrošene energije koliko zbog zahteva koje će njegovom telu. postaviti već neki naredni trenutak. Sem toga, vid mu trenutno nije bio neophodan; njegovo savršeno čulo orijen­ tacije pratilo je kretanje au­ tomobila po planu doline koji .mu je bio čvrsto urezan u pamćenje. Ručica vrata na njegovoj strani bila je uklonjena, to jc odmah zapazio. Beri zaista nije ništa pre­ puštao slučaju. Ipak, lažna ninđina opuštenost mogla bi ga zavarati. . . možda. . . Dvadesetak minuta kasnije Lesli otvori oči. — Gde smo? — upita. Još jedno nepotrebno pitanje, jer je savršeno dobro znao da idu putem prema Parnom. I pustin ji. . . — U kolima — zacereka se Beri. — Prestani da glumiš, Eldridž; vrlo dobro znam da sve ovo vreme nisi spavao! Osvrnuvši se, Lesli utvrdi da ih drugi »mercedes« sa Tabasko Pitom još uvek prati. Prema tome, i njemu i nje­ govom ortaku spremala se is­ ta sudbina. . .

Kakva? Susret sa tajanstvenim šelom, naravno, ali posle toga... Posle toga — smrt! *

*

*

Kapetan Haris zalupi za so­ bom vrata kancelarije i okre­ te ključ. Sa dubokim uzda­ hom spusti teško telo u fote­ lju, zagledan u telefon. Ruka mu krete prema slu­ šalici, ali u pola pokreta promeni smer i zari se u otvore­ nu fioku pisaćeg stola, odakle se ponovo pojavi sa dopola punom flašom viskija. Sa uzdahom je odvojio is­ pražnjenu flašu od usana i spustio je u korpu za otpatke pored sebe. Na licu mu je ig­ rao zadovoljan osmeh. Prst kojim je okretao bro­ jeve bio je siguran, iako mu se pred očima već mutilo. — Haris — reče kada mu se javi sagovornik sa druge strane. — Sve jc u redu, kre­ nuli su. — Kasniš Haris — reče gl­ as u slušalici!. — Znam to već više od pet minuta! — Pet m inuta... kao da to nešto menja stvar! — Sada ne. .. ali bi jednog dana pet minuta moglo pred­

64

stavljati razliku između živo­ ta i s m rti. . . tvoje smrti, Ha­ ris! Kapetan obrisa znoj koji mu se slivao niz ugojeno lice. — Moj deo pogodbe je iz­ vršen — reče. — Eldridž je na sigurnom m ostu... — Razgovaraćemo kasnije. — Zašto? Želim konačno da znam na čemu sam, do đa­ vola! — Kasnije, Haris! — pono­ vi glas sa druge strane. Suvo škljocanje u slušalici ob­ javi da je nevidljivi sagovornilk odlučio da prekine vezu. — Kučkan sin! — prom rm­ lja kapetan. — Prokleti kučkin sin! — Ko, Harise? — reče je ­ dan glas iza njega. — K o je to veći kučkin sin od tebe? Promuklo kriknuvši od iz­ nenađenja, Haris pokuša da podigne teško telo iz fotelje, ali mu je tvrda cev pištolja već pritiskivala potiljak, osta­ vljajući crveni krug oštrih ivi­ ca na oznojenoj koži. — N i pokreta — reče na­ rednik Farker, izvlačeći se iz ugla između ormana za spise i prozora. — Iako bi mi bilo pravo zadovoljstvo da ti prospem taj kako šiji mozaik, Ha­ ris! — Ti si poludeo, Farker! — zakrlđja kapetan — Skloni

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

taj pištolj, do đavola! Može opaliti, a t i . . . — Ne brini, slučajno neće opaliti — tešio ga je Fanker, jezivo se cereći. — S kim si to maločas razgovarao? Mutnog pogleda, Haris od­ mahnu glavom. — To ti ne mogu reći. Pro­ kletstvo, ti ne znaš. . . — U redu, ja ne znam, ali ću doznati, Haris. I budi srećan što nemam vremena da to izvučem iz tvoje debele trbušine... Uzmi telefon! — Zašto? — Zato što ću ti prosuti mozak ako to ovog časa ne učiniš! — sa uživanjem reče Farker. — Pozovi centralu i naredi da policijski helikopter za pet minuta bude na heliodromu iza zgrade suda. Reći ćeš da njime leti narednik, F a rk er... — Ti si lud! Svi znaju d a ... — Tačno. Svi znaju da je narednik Farker suspendovan. Objasni to centrali kako god znaš Haris. .. Zavalivši se u fotelju, ka­ petan odmahnu glavom — To ne mogu, j a . .. Cev pištolja pade odozgo i ulkoso, ostavljajući, dugu bra­ zgotinu u kapetanovoj proređenoj kosi. Haris prigušeno kriknu.

Pony West

—

Borilačke veštine 31

— Tek koliko da shvatiš da se ne šalim! — procedi Par­ ker. — Ne izazivaj sudbinu, Haris! Tresući se čitavim telom, kapetan dohvati slušalicu. — U redu je — reče neko­ liko trenutaka kasnije. — Ima* ćeš taj helikopter, proklet bio: — Hvala, Haris! — nasrneja se narednik. Kapetan je očekivao udarac, ali je on došao tako brzo da nije dospeo da zaštiti glavu ru'kama. Njegovo telo se sroza na pod. — Trebalo bi da te ubijem! — promrmlja Farker vraćaju­ ći pištolj pod košulju. — Za­ služio se smrt bar desetak pu­ ta, bitango! Policajac za upravljačem he­ likoptera pozdravi narednika osmehom, nadjačavajući buku motora. — Dobro došli natrag na posao, narednice! — povika. — Drago mi je što se ona gluposit razjasnila! — N ije još.. — Sta? ! — Kažem da nije još! — urlao je Farker. — Još uvele je razjašnjavamo, do đavola! Hajde, diži ovo čudo u vazduh, čoveče, žuri mi se! — Kuda, narednice? — Tražimo dva crna »mercedesa«, mladiću, koji su sa

65

ovog mesta krenuli na jugo­ zapad. .. — Ništa manje? — zviznu pilot. — Aiko se dignemo na pet stotina stopa, viđećemo bar deset hiljada automobila jednim pogledom! Prokletstvo, potrebna su mi preciznija uput'Stva! — To ti je najpreciznije što imam! — zareza Farker. — Hajde, idemo prema pustinji, ta dva »mercedesa« voze je­ dan za drugim i to bi trebalo do nam olakša posao. .. Slegnuvši ramenima, pilot uismeri bučnu čeličnu pticu prema jugozapadu. Opustivši se u sedištu, Farker dopusti sebi luksuz da sa čela obriše znoj koji je curio gotovo pola sata, od trenutka kada je neprimećen uspeo da vidi kako iz podzemne garaže odvode Leslija i Tabasko Pita. — Imate sreće, narednice — primeti pilot. — Saobraćaj prema Pomoni nije tako gusl kao ob ičn o... — Ja sam uopšte prokleto srećan čovcik — isceri se Far­ ker. — Recj mi pravo kako se zoveš. . . a posle toga, imaš li u ovom čudovištu šita za piće? — Ime mi je Robson, na­ rednice. Džeri R obson.. . a što se pića tiče, ono je pilotima strogo zabranjeno. Zato mi i nije jasno ko je gurnuo neku

66

flašu iza kutije za prvu po­ moć, tamo kod vašeg sedišta... — Ti si policajac I po, Robsone! — veselo zaključi Farker; odvajajući flašu od usta. — Hoćeš jedan gutljaj? — Takvo što nikada ne od­ bijam! — nasmeši -se mladić. — Narednice, . . — Kaži, dečko. — Hoće li biti tvrdo? — Tvrdo? Kako to misliš? — Lepo. U ovom gradu u posleđnje vreme događaju se čudne stvari.. . da i ne pominjem onu gužvu kod sudnice i samoubistvo okružnog tužio­ ca. .. — Da, dečko. U ovom gra­ du događaju se čudne stvari. Moja suspenzija je jedna od njih, znaš.. . — Znam. Malo sam se ras­ pitivao kod momaka. Svi koji nešto vrede spremni su da se zakunu da je narednik Farker najpošteniji policajac u Kaliforniji! Koga gonimo, naredni­ ce? — Od ove dece više se niš­ ta ne može sakriti! — uzdah­ nu tobože razočarano Farker. — Da, mladiću, način na ko­ ji sam te maločas angažovao nije bio baš legalan... i mi­ slim da u ovom trenutku ka­ petan Haris već zove kontro­ lu leta sa naređenjem da te v r a ti.. . *

Pony West

—

Borilačke veštine 31

— Boga mu! Baš šteta što mi je prijemnik neispravan, pa ne mogu da čujem njihov poziv! — Da popijemo onda u to ime još po jedan gutljaj! — nasrne ja se Farker. — I dru­ gi put bolje da održavaš dr­ žavnu im ovinu... Vraćajući mu flašu, Robson klimnu glavom. — Dugujete mi još nešto, narednice. Niste rekli koga tražimo. — Čuo *si za momka koji je sredio »Diablose« u »Dezerl Inu«. I malo kasnije na pla­ ntažama? — Aha, mada nisam mogao da poverujem da je sve to izveo sasvim sam. — Istina je, Džeri. Taj mo­ mak vredi kao deset običnih ljudi, časna reč. Vidiš, on je u nevolji, a mi stižemo — kao konjica — da bismo ga izvu­ kli, a k o ... — Ako? — Šta da ti krijem? — uz­ dahnu Farker tešeći se novim gutljajem. — Biće tvrdo, baš kako si i očekivao! Nekoliko tsledećih minuta leteli su ćutke, očiju prikovanih za usku vijugavu traku puta koja se probijala između peščanih dina. Sunce je zalazilo i njegovi kosi zraci smetali su im da bolje vide vozila pod sobom.

Pony West

—

67

Borilačke veštine 31

— Za pola sata biće mrak — zabrinuto reče Robson. — Ako su ta dva crna »mercedesa« uopšte na ovom putu, mo­ ramo ih stići pre toga. — Stići ćemo ih! — reče Farker. — Pogledaj ono. . . Dve lene crne bube upravo su silazile sa glavnog puta, krećući prema grupici kuća razbacanoj po nevelikoj oazi zelenila u ovom moru peska. — Bening — reče Robson. — Kog đavola tamo traže? — Viđećemo. Uspori malo, dečko. . . ne bih želeo da nas opaze. Oaza je mirovala pod kosim zracima zalazećeg sunca, kao da su njeni stanovnici već pospali. Svetla je bilo jedino u velikoj dvospratnoj kući od drveta, izdvojenoj nekih pola m ilje od ositalih. — Prokletstvo! — zareža Fa­ rker. — Znam to mesto! Dva »mercedesa« zaustavila su se pred dugom verandom na prednjoj strani kuće, ali iz njih još uvek niko nije iz­ lazio. — Kakva je to kuća? — upita Robson. — Našim prijateljim a loše se piše — zavrte narednik gla­ vom. — Ovo je sedište nacističkee stranke za čitav okrug, mladiću!

*

*

*

Izlazeći iz kola, Lesli podi­ že pogled, privučen jedva čuj­ nim zvukom motora. Visoko nad njima lebdela je crna tačka sa srebrnastim krugom nad sobom. Helikopter. Još uvek osvetljen zracima sunca, iako je ovde, u oazi, suton zamenjivao duge senke retkog drveća. K o je bio u njemu? Tajan­ stveni Berijev šef koji kontroliše kako se sprovode njego­ va uputstva? Ili neko drugi? Ko? — Hajde, Eldridž — munu ga Beri u leđa. Tebi kao da nije hladno, čoveče! Hajde, ulazi! Kroz velike prozore kuće na verandu se izlivala svetlost, ali iz unutrašnjovsti nije do­ pirao nikakav šum. Stare da­ ske zaškripaše pod koracima ljudi. — Kakvo grozno mesto! •— ču Lesli iza sebe veseli glas Tabastko Pita. — Vi, momci, pravi ste majiStori da mi po­ kvarite raspoloženje, nema šta! Vrata odbačena u stranu, otkriše Leslijevom pogledu du­ gu, bleštavo osvetljenu salu sa klupama poredanim duž zi­ dova. Sem m rlja koje su os­ tavile neke davne kiše, zidovi su bili prazni. . .

68

Ili ne! Zid u dubini sale ipak nije bio potpuno go. Čitavom nje­ govom dužinom protezala se široka crvena zastava sa veli­ kim kukastim kr-stom u belom krugu. Tabasko Pit se zacereka. — Divan prizor — reče. — Kao u vremeplovu! Nedosta­ je samo još veliiki Adolf gla­ vom, pa da spektakl bude po­ tpun! Ninđa je ćutao, upijajući pogledom svaki detalj te ve­ like, gole prostorije, opipava­ jući golim tabanima daščani pod ispod sebe. Uskoro, mož­ da za svega nekoliko minuta, to znanje biće mu potrebno; broj i raspored prozora, nji­ hove dimenzije, čvrstoća poda, položaj klupa uza zid, sve ... Stepenište. Usiko stepenište od drveta koje je, levo od nje­ ga, vodilo na sprat... Opasnost, kada bude došla, doći će sa te strane. Haragei se nije mogao prevariti. — Les! — reče Pit. — Oni . .. oni nisu pošli unutra za nama. — Znam. Ostali su napolju, čuvaju stražu. Na tu stranu ne možemo izaći. — Nego? Lesli ga utiša pokretom ru­ ke. Do njegovih osetljivih čula dopre vibracija koja se pre­

Pony West

—

Borilačke veštine 31

nosila čitavom konstrukcijom zgrade. — Šta je to? — prošapta Pit. — Kao d a ... ? ^ Sada se potpuno jasno čuo i šum. Zvuk mnogih nogu ko­ je su složno, kao vojnici na paradnom maršu, koračali na spratu iznad. — Gospode bože! — stenjao je Tabasko. — Pa oni su po­ tpuno ludi, časna re č ... — Da. Budi spreman na sve, P ite ... kad dođe čas, po­ đi za mnom. U redu? — Aha. Imaš neki plan? — Imam, mada još uvek ne znam da li je ostvari jiv. Pod ispod njih sada se tre­ sao od skladnih koraka mno­ gih nogu. Taj zvuk dopirao je sa stepeništa. Drvene stepenice zatresoše se i sa njih se diže oblak fi­ ne prašine. Na njima se uka­ za par nogu u visokim, lakovanim čizmama, smeđim pantalonama... sa širokim crnim ikožnim opasačem... smeđom košuljom i kosim crnim kaišem preko grudi. .. Lice nad svim tim nije bilo važno. Važna je bila samo cr­ vena traka na levoj ruci. I drugi par nogu koji je sti­ zao za prvim. T re ć i... četvr­ ti. . . dvadeseti... Discipliinovano držeći korak .nacisti su u dugoj koloni si­ lazili niz stepenice, hodali do

Pony West

—

Borilačke vestine 31

69

N jegovo lice bilo je skrive­ suprotnog zida, oštro zaokreod tamnog tali i produžavali uza zid, sve no pod kacigom doik čitava prostorija nije bila pleksigasa. Zaustavio se na de­ okružena nizom nagu u čiz­ setak koraka od ninđe, raskomama koje su složno lupale račen, sa rukama na bokovi­ ma. o p o d ... Tišina. — Opet smo se sreli — re­ Na neki znak koji je pro­ če visokim, metalnim glasom. makao Tabasko Pitu, njih se­ — Međutim ovo je poslednji damdeset — ili možda osam susret, Eldridž. deset? — zastale je u stavu Ninđa je ćutao. N jegov plan m im o, licem prema dvojici ljudi oknuženiih tim živim la­ bio je gotov, sada je čekao još: samo pravi trenutak za ak­ ncem smrti. — Savršeno! — začu se glas ciju. .. Tabasko Piita. — Bravo, mo­ »Nacistička pedanterija«, mi­ mci! A sada natrag i još je ­ slio je s prezirom. »Opisesija dnom iz početka, izgleda da urednošću, simetrijom. .. nije­ kamera broj jedan nije funk- dan od njih ne shvata da je cionisala n a jb o lje... ovaj živi lanac oko mene pre­ N jegov glas šuplje odjeknu slab. .. i da ga mogu raskinu­ pod visokim svodom. ti sa dva ili tri udarca... go­ A onda ponovo — tišina. lim rukam a...« Ninđa nape svoje nago telo, Osetio je ka)ko pogled Talagano prelazeći pogledom pre­ basiko Pita klizi prema izlazu, ko lica poredanih duž zida na­ ali to nije bio pravac koji će lik nekoj varvarskoj freski. odabrati kada jednom krene Mlada lica, lica srednjih go­ u napad. Tamo, napolju, bili dina, lica staraca... okrutna, su ljudi sa oružjem u ruka­ plašljiva, indiferentna lic a ... ma, isikusni revolveraši koji Ne, instinkt krda bio je su­ neće propustiti ukazanu pri­ više jak. Ne može se nadati liku. nikakvoj pomoći čak ni od one — Ćutiš? — reče vođa naci­ nekolicine u čijem je pogledu sta. Srebrni kukasti krst na sreo nešto sim patije.. . njegovim grudima svetlucao je Do njegovih ušiju dopre šum pri svakom udisaju. Niz ljudi je novih koraika. Jedan jedini čo- pored zidova fascinirano vek lagano i dostojanstveno posmatrao prizor pred sobom. — Plašiš ise? je stizao niz stepenice.

70

Prezriv osmeh na licu ninđe. Naglim pokretom, on po­ diže ruike uvis. Ćovek pod neprovidnim pleksigasom trže se čitavim telom i ustuknu korak unazad. Des­ na ruka neodlučno zas-tade na­ domak pištolja na boku. — K o se ovde plaši? — nasmeja se Leslii. — Ti ili ja? — Ćuti! U glasu čoveka bez lica na­ zirala se histerija. I možda još n ečeg... Ludila. — Zašto? — mirno produži Lesli. — Zašto da ćutim? Bo­ jiš se možda da ovim ljudima ovde ne odam tvoje ime? — M oje ime? Ti ga ne znaš, čoveče! — Znam. — B lefira š.. . — Proveri. N evidljive oči pod šlemom bile su uprte u ninđu. A onda, vođa podiže ruku. — Ljudi! — poče dramati­ čnim glasom dobrog govorni­ ka. — Pogledajte ovu dvojicu! Oni predstavljaju mračne sile svetske zavere, zavere čiji je konačni cilj uništenje naše države, naše demokratije, sve­ ga što u ovoj zem lji volim o i p oštu jem o... Prijatelji, mora­ mo zgaziti glavu toj zm iji ot­ rovnici i jednom zauveik reći — smrt svakome ko digne ru­ ku na nas! Smrt!

Pony West

—

Borilačke veštine 31

— Smrt! — potmulo odvratiše ostali, kao dobro uvežban hor. Ipak, ninđi nije proma­ klo da su se neke usne samo bezglasno pomerile. \— Da, smrt! — visokim falsetom je govorio vođa dižući obe ruke uvis. — Izvucite svo­ je noževe, p r ija te lji.. . pokaži­ te i h . .. poikažite kako će pro­ ći svi naši neprijatelji! Osamdeset sečiva zablista kada ih nacisti poslušno izvukoše iz korica skrivenih ispod košulja i . .. Ninđa je bio u -pokretu pre nego što su, kao po koman­ di, svi zakoračili jedan korak napred. U tri skoka prešao je rastojariie koje ga je delilo od stepeništa, zbrisavši kao vihor dvojicu ljudi koji su mu se nespretno isprečili na putu. Tabasiko Pit kasnio je samo korak iza njega. Im ao je čak toliko vremena da vrhom ci­ pele pogodi u lice protivnika k o ji se dizao sa poda u poku­ šaju da ga zaustavi. Metak je proleteo visoko iz­ nad njihovih glava i zario se u drveni zid, praćen zverskim urlanjem pobesnele gomile. i

Nošeni zamahom, dva prija­ telja se zaustaviše nekoliko koraka dalje, u hodniku prvog sprata. Drvene stepenice već su tutnjale pod nogama gonilaca.

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

— Pite! Ograda stepeništa zakrcka pod snažnim rukama dvojice ljudi. Delić sekunde kasnije u ninđinim rukama nađe se ko­ mad drveta dug šest stopa, neravnih krajeva. .. Stara mudrost ninđa, da ne­ ma manje ili više opasnog oružja, već samo manje ili vi­ še opasnih ljudi, još jednom je dokazala svoju vrednost. Im provizovano koplje smrto­ nosnom preciznošću žarilo se u trbuh prvog koji je iskeženih zuba ju rio naviše, vitlaju­ ći nožem iznad glave. Tabasko Pit već se rvao sa ogromnom saksijom u kojoj je rasla kržljava palma. Uz tu­ tnjavu, ona se zakotrlja niz stepenice, odbacujući unazad sve koji su uspeli da zaobiđu okrvavljeno telo čoveka iz ič i­ jeg je trbuha još štrčao dugi komad d rv e ta ... — Natrag! — uzviiknu ninđa, povlačeći prijatelja u za­ klon zida. Sa sigurnog rasto* jaruja, vođa nacista je ispalji­ vao hitac za hicem iz svog oružja, propraćajući ih gadnim psovkama. — Napred! — urlao je. — Šta ste se uplašili, kukavice? N jih je samo dvojica. .. i ne­ m aju nikakvog oružja! Na­ pred, za njima!

71

Uz promukle krike kojim a su hrabrili jedan drugog, če­ tiri čoveka ponovo potrćaše uz stepenice, za njima i ostali, gurajući se da bi se što pre dočepali uskog prolaza. — Ne možemo ih zadržati — dahtao je Tabasko — Su­ više ih je, prokleti bili! Snažnim udarcem, ninđa po­ godi prekidač na zidu pored sebe. Iz smrvljene kutije izbiše vam ice i dim, ali dugi ho­ dnik ostade u polutami kada • se sve sijalice pogasiše. Dva prijatelja dugim skokovima poitrčaše u njegovu dubinu. Tama nije saveznik plašlji­ vih. Odupirući se navali tela koja su navirala uz stepenice, nekolicina prvih progonitelja zaistadoše, tražeći pogledom svoje buduće ž r tv e ... Priljubljeni uza zid oni su bešumno odmicali sve dalje. Pod ispruženom rukom ninđe jedna vrata popustiše. — Ovamo, Pite — šapnu on. Vrata se bešumno sklopiše za njim a i Pit iz pluća ispusti dubok uzdah olakšanja, uveren da su dobili bar nekoliko trenutaka predaha. Ninđa je ukočeno stajao ta­ mo gde se zatekao. U tami ove sobe osećao je nečije prisu­ stvo. .. Svetio u prostoriji iznenada blesnu, nagoneći Pita da zak­ loni oči rukama.

72

Pony W est

—

Borilačke vešttiie 31

— Dobro veče, gospodo! — svalkog ko ti se ispreči na pu­ Zapamti da oni reče jedan ironičan glas. — I tu, momče! oko kuće nisu ljudi, već divlje dobro došli! zveri u ljudskom obliku.. . Sačekavši da Robsan nesta­ * ne u tami, Farker proteže svo­ * * je umorno telo i oprezno po­ če da se privlači kolima par­ — To je samoubistvo, na­ kiranim stotinak jardi ispred rednice — reče mladi Robson. njega. Tri senke vrtele su se Čak i u mraku videlo se da po verandi, nejasno osvetijene mu je lice bledo kao zid. kroz velike prozore. Druga tro­ — Možda. Ali ni naši izgle­ jica su na drugoj strani, Rodi nisu tako lo š i... bsonov c ilj. .. — Nisu loši? Do đavola, na­ — Prokletstvo! — proccdi rednice, njih je šestorica! A u toj kućerini ih može biti još narednik kroz zube. — Šta je sad to? deset! ili dvadeset! Krici, tutanj koraka, karak­ — Šta, onda, predlažeš, do teristični pucnji revolvera ve­ đavola? ! — razgnevi se Far- likog kalibra... ker. — Da podvijemo rep i — Ah! — mrmljao je — Elodemo, prepuštajući ta dva dridž neće tako lako prodati mom'ka njihovoj sudbini? svoju kožu.. . a ni onaj drugi — Ne, a li... momak nije nikaikvo jagnješ— Šta ali? Niko im drugi ce! Ovo je prilika za tebe, Fi­ ne može pomoći, prokletstvo! l e . .. stražare će privući ova Ako pozovemo pomoć, samo buka, pa ćeš moći neopaženo ćemo sebi navući Harisa na da im priđeš.. . vrat! Ideš ili ne ideš? Sada je jasno video kako Robson je oklevao samo ne­ sva tri stražara stoje kraj oskoliko trenutaka, a onda mu vctljenog prozora, radoznalo se prsti sklopiše oko drške re­ zavirujući unutra. Ovu prili­ volvera. ku nije smeo da propusti. — Idem! — reče jedva čuj­ Pedeset jardi. Još uvek pre­ no. više. On potrča, sporim, tra­ Farker ga lupi po ramenu. pavim korakom, svestan da je — Onda znaš šta treba da šljunak pod njegovim nogama radiš? Pođi s leva i pucaj na suviše, suviše glasan...

Pony West

—

Borilačke veštine 31

Pokret glave jednog od one trojice, značio je da su ga ču­ li. Prokletstvo, još čitavih tri­ deset jardi. .. Boreći se da umiri zadiha­ na pluća, Farker se ukopa u mestu, podižući pištolj sa obe ruke. Pritisnuo je obarač je ­ dnom, dva, tri četiri puta. . . Udarac u rame naterao ga je da se zatetura. Pogled mu se mutio, ali on, stežući zube, poslednja dva metka ispali u pravcu plamička koji je na trenutak ugledao nad veran­ dom. .. »T o je to«, pomisli, dopuš­ tajući umornim nogama da se poviju i spuste iznenada teš­ ko telo na tle. — »To je to...« Instinkt borca, međutim, ni­ je mu dozvolio da se tako br­ zo preda i on nespretnim prs­ tima zametni šaržer u pištolju. Pucnji. Sa zadnje strane ku­ će. Tamo gde je R ob son ... Na verandi nikakvog pokre­ ta. Da li je zaista uspeo da Dogodi svu trojicu? Drhtavom rukom Farker poikuša da sa očiju ukloni cr­ venu maglu koja se uporno privlačila. U ušima mu je bu­ bnjalo, tako da nije bio sigu­ ran čuje li neki šum ili ne. Ipak, koraci. . . neko se s naporom teturao, pridržavaju­ ći ¡se za drveni zid kuće.

73

Prilika povijena u pasu dohrama iza ugla. — Beri. . . — dahtao je čovek. — Policija. . . sredili su BiJksa i Gonzalesa. . . B e r i... Oslonivši se na lakat, nare­ dnik Farker pažljivo nacilja, kao na strelištu. Jasno je vi­ deo kako prva dva hica poga­ đaju, treći je već odleteo vi­ soko preko nepomičnog tela opraženog na tlu. — Kučkin sine, evo ti! — proštenja Farker. Pištolj mu ispade iz ru k e ... Pritiskujući rukom ranjeno rame, Beri se uspravi na ve­ randi i isprazni šaržer - u narednilkovo telo, sa uživanjem gledajući kako teški meci otkiidaju komadiće tkanine sa^ njegovog odela. — Evo tebi, kučkin sine! — promrmlja. Vrata iza njega naglo se otvoriše i na njih nahrupiše ljudi sa noževima u rukama, očiju iskolačenih od straha. — Stani! — zaurla Beri. — Stan i te, kukavice! Pritiskivao je obarač, ali je igla prazno škljocala, jednom, dva tri puta. Sve doik jedan nož, podign­ ut gotovo nasumice, nije ostao zariven u njegovom grlu. Skla pajući prste oko drvene drš­ ke, Beri klonu na zemlju. Pra znim očima pratio je gomilu

74

Pony W e s t

ljudi kako kao Skakavci beže dalje od te užasne ku će... u tam u ... u mraik, u pustinju... *

*

Vi

Tabasko Pit ukloni sa čela kosu mokru od znoja. — Svi su mrtvi, Les — reče. — Tu su i dva policajca. Far ker je jedan od njih. Ninđa je sa sebe upravo svlačio posednji deo kostima od crne svile, zamišljeno posmatrajući dugi mač, pažljivo oslonjen o drveni zid. — Doneo sam ti odeću — osmehnu se Pit. — osmehnu se Pit. — Zaista, bilo je dosta g o lo tin je... a naročito s obzi rom da su i dame ovde. .. Sumiko je stajala kraj pro­ zora, bledog lica. — Nije ti dobro, devojčice? — nežno upita Lesli. — Muka mi je . . . — Zakasnela reakcija. Od­ mah ćemo otići odavde. .. ko­ njak i nekoliko sati spavanja učiniće da sve brzo zaboraviš. — Ne pre nego što nam o­ bjasni kako se stvorila ovdei — pobuni se Pit. — Do đavo­ la, ja ne mogu da zaspim dok ne doznam kako je izvela ovaj trik!

—

Borilačke veštine 31

— Jednostavno! — bledo se osmehnu devojka. — Videla sam kako su te skleptali, Pi te, i odmah shvatila da će te ukloniti iz zgrade. M otrila sam na izlaz iz garaže i videla dva »mercedesa«, što je značilo da je i Lesli, bar na trenutak, bio neoprezan... pratila sam vas dovde i iskoristila pogodan tre nutaik da se uvučem ovamo isa Leslijeviim kostimom i katanom. Ostalo već znate... — Kako, do đavola? — Pit je vrteo glavom. — Opkladio bih se da pored Beri ja i nje­ govih ljudi ni muva ne bi mo­ gla da uleti u ogradu! — Trik koji sam naučila od Leslija. Primenjena psihologi­ ja, u stvari. Les mi je objas­ nio da stražari uglavnom mo­ tre mračne uglove iz kojih bi mogla doći opasnost. Tiho sam prišla samom ulazu u zgradu, uzverala se uz stub verande i preiko njenog krova dospela u sobu u Kojoj ste me i zatekli. Priznajem, nije bilo prijatno sa svim onim ćutljivim mom­ cima poredanim uza zid hod­ nika, ali, srećom, nijednom od njih nije palo na pamet da za viri u sobu. — Suviše su đisciplinovani — osmehnu se ninđa, završa­ vajući oblačenje. — Šteta što nisi video njihova lica, Pite, kada sam izleteo odavde u

Pony West

—

Borilačke veštine 31

svom kostimu i sa katanom u rukama. Bila su tako brzi da sam stigao svega četvoricu... — I naravno, vođe nije bilo među njima — sleže rameni­ ma Tabasko. — Taj ume da čuva svoju kožu — složi se Les li. — Ali, doći će i on na red, ne bri­ ni. .. — Kako, do đavola? Još uvelk ne znamo ko je! — T i ga nisi prepoznao? — začuđeno upita niinđa. — Pi­ te, zaboga. .. to držanje. . . pa gla s... — Do đavola, nisam ga pre poznao! Da li je trebalo da ga prepoznam? — Jeste, Pite. Naš prijatelj, okružni tužilac Smitson! Pit se zacereka, okrećući se devojd. — Sumiko, ovaj momak je poludeo, časna reč. Svojim oči ma sam video kako se Smit­ son stropoštao sa osmog sprata. Pravo na glavu. Mora da su ga lopaticom sastrugali sa pločnika! — To nije bio on, Pite — reče Lesli. — Nego, ko, prokletstvo? — Ne znam. Nije ni važno. Sve to bila je samo lukavo za mišljena zamka u kojoj se si­ tne figure nisu štedele. Neko je uložio mnogo truda da bi se poverovalo da je ono na

75

simsu bio 'okružni tužilac... j da sam ja pogođen hicima u onoj gužvi. — Ko, Les? Ninđa lagano zavrte glavom. — Još ne znam, P ite .. . ali ću uskoro 'doznati. .. Nekoliko minuta kasnije, je dan od dva crna »mercedesa« jurio je putem, vođen sigur­ nom rukom. Sumiko je spava la na zadnjem sedištu, sa gla­ vom na Leslijevom ramenu. — Les? — Molim, Pite? — Znaš li da je Parker na­ slućivao da si ti ninđa? — Varaš se, Pite. Farker je to znao! — A ipak je žrtvovao život u pokušaju da ti pom ogne... čudno, zar ne? — Zato što je bio policajac? Ne, P ite ... on je pre svega bio — čovok! Našao je snage da savlada strah od mene i da mi iskreno pomogne. Slično tebi, zar ne? Ti si me se u početku bojao. — Nimalo čudno — promu ml a Tabasko. — Znaš, prosečan čovek prolivanje krvi i smrt vidi samo na televizijs­ kom ekranu. Teško je navići se na čoveka koji ubija tako lalko — i tako brzo. Nego, pi­ tam se, kud su nestali svi oni tipovi u klovnovskim unifor­ mama? Nijednih kola nije bilo

76

Pony W e s t

—

Borilačke veStine 31

u blizini kuće, sem dva »mer— Kao u šahu! — promrm­ lja Tabasko. — A »Diablosi«? cedesa«. Oni su u ovoj igri skakači, zar — Otišli su kućama. ne? — Kućama? Misliš d a ...? — Da. Svi oni žive u BeninNinđa se nasmeja, oprezno gu, Pite. Danju su mirni trgo­ se izvlačeći iz zagrljaja usnu­ vci, službenici ili zanatlije, a le Sumiko. noću oblače smeđe uniforme i — U pravu si, Pite. Vidim zaklinju se na vernost jednom da si poistao mnogo oprezniji luđaku. Ovo je čudna zemlja, nego običn o... Slede nas već više od deset milja. Pite. — Prokletstvo, nemoguće da — Šta! Neka sam proklet se toliko luđaka okupi na je ­ ako . . . zaista! Kučkini sinovi! dnom mestu! — Ti ih nisi video? — nas­ — Tačno. Velika većina bila je jednostavno primorana na meja se ninđa. — Izvini, ali t o ... pažljivo sam osmotrio sam bio uveren da si samo razgovor njihova lica. Mislim da nisu zbog toga skrenuo imali drugog izbora, P ite ... na nji'h. Možeš li bar da vidiš Na sledećoj raskrsnici skreni koliko ih ima? — Previše! — progunđa Ta le v o ... — Levo? Do đavola, u grad basko. — Dvadeset... možda svih dvadeset pet. Šta da ra­ se ide pravo! — Ne idemo u grad. Idemo dimo? Hitrim pokretima Lesli je u jednu posetu. Tabasko se grleno nasmcja. još jednom zbacivao odeću sa •sebe, spreman da ponovo na­ — Znam! — reče. — Shva­ vuče strašni kostim ninđe, još tio si ko je glavna ličnost ove •strasniji kada se obračun vodi drame! u tami koju osveti java samo — Da. Sve do sada nisam oštrica katana. bio siguran. Vidiš li ona svetla — L e s ... u dolini? — Zao mi je ako sam tc — Naravno. Rezidencija Deprobudio, devojko — reče on na Kristensena, kralja južnog nežno. — Ali, biće ponovo gu­ voća. On je naš čovek, a? žve. .. — Jeste. Između ostalih, i — Znam. To me je i probu Smiitson i Haris samo su nje dilo. »Diablosi«? gove figure, one najteže, isti­ — Baš oni. Vreme je da im na. 'damo poslednju lekciju. Pite,

Pony West

—

77

Borilačke veštine 31

zastaćeš na trenutak iza prve krivine i produžiti čim isko­ čim. U redu? — Opet neka tvoja egzibici ja, do đavola? Zašto ne pusti­ mo da nas gone i skidamo je­ dnog po jednog? Ovaj »merce des« nosi čitav arsenal oruž­ ja! — Toliko vremena nemamo. Još desetak m ilja i stižemo do Kristensena/. . a njegovi lolohranitelji, kažu, veoma su spo sobni.. . Ovde, Pite! Velika kola samo na trenu­ tak smanjiše brzinu, ali je to ninđi bilo dovoljno da iskoči, otkotrljavši se u tamu pored puta. Časak kasnije bio je na nogama, odmotavajući sa po­ jasa tanko uže od crne svile, jako gotovo kao čelična žica iste debljine. Grmljavina snažnih motora bila je sve bliža i on se zguri iza jednog žbuna, lagano okre čuči kraj užeta sa vesto nači njenom omčom u levoj ruci. T r i... p e t... deset.. . dvade s e t.. . dvadeset t r i... Dvadeset četvrti motocikli sta malo je zaoistao iza osta­ lih i to je bila prilika koju je ninđa tražio. Tanko uže kao zmija zasikta kroz vazduh, nepogrešivo se omotavajući oko upravljača motocikla. Oduprevši se noga

ma o zemlju, ninđa snažno po vuče. Uplašeni krik mladića u cr­ noj odeći od kože prigušilo je urlanje motora koji se sada kretao po sve užoj spirali. Os­ tali su odmicali putem, i ne sanjajući da ih je već jedan manje. Oštrim pokretom ninđa iz­ vuče nož širokog sečiva iz gru dl »Diablosa« i odgurnu telo iz sedla. Drugom rukom već je namotavao uže oko pojasa. Trenutak kasnije, motocikl podskoči ponova izbijajući na put. Za dvadeset trojicom lju­ di u crnom išla je smrt! * *

*

Bilo bi suviše lako i gotovo sasvim bezopasno prilaziti je­ dnom po jednom sa leđa i o­ barati ga preciznim udarcem katana, pre nego što ostali sh­ vate da nešto nije u rodu. .. Som toga, to bi predugo tra jaio; svetla Kri/stcnsenove haci jen.de bila su sve bliže, što je značilo da b i'se Pit i Sumiko uskoro mogli naći između dve vaitre. Podigavši se u sedlu svog motocikla, ninđa zaurla prod­ ornim, izazivačkim krikom ko

Pony W e s t

78

ji je nadjačao buku dvadeset četiri snažna motora. Glave pod crnim kacigama okretoše se prema njemu; odgovori mu nekoliko krikova iznenađenja. Gume zaškripaše kada čita­ va gom ila načini luk na asfal­ tu, dkrećući se licem tom iz­ nenadnom protivniku. Nad gla vama »Diablosa« pojaviše sc zavitlani lanci, poneki od njih ojačan još i teškom čeličnom loptom na kraju. Divlje urlajući, oni ustremiše svoje snažne mašine prema onome koji ih je tako drsko izazivao. Četvorica u sredini vozili su gotovo se dodirujući kolenima i laktovima, u očigle dnoj nameri da ga obore i pre gaze silinom svog naleta. Os­ tali se raširiše u lepezu, spre­ mni da ga opkole i zaspu čita vom kišom udaraca. Dodajući pun gas, ninđa po lete pravo na onu četvoricu, privlačeći noge pod sebe. Rastojanje između njih munjevi­ to se smanjivalo. Sada! Odbacivši se obema nogama o sedlo, ninđa odskoči visoko u vazđuh, ostavljajući pod so bom čitavu gomilu vozača. Do čekao se na noge u trenutku kada su lom ljava i krici bola najavili da je došlo do neizbežnog sudara.

—

Borilačke veštine 31

Katana blesnu na mesećini, opisujući savršen polukrug, ko ža zaškripa pod dodirom čeli ka i još dva mrtva tela, goto­ vo prepolovljena duž pojasa, istropoštaše se na asfalt. Eksplozija! Rezervoari sa benzinom, ne gde u onoj gomili čelika, mesa i kostiju, planuli su jedan po jedan, razbacujući unaokolo užasne ostatke ljudi i mašina. Ali su motori i dalje urlali, gonjeni nestrpljivim rukama, čelične lopte poleteše kroz va zduh, vukući za sobom vesto izbačene lance. Ninđa se zakotrlja po tlu, izbegavajući hice. Trijum falno urlajući, jedan od vozača skre te prema glavi pod kapuljač­ om, uveren da je došao trenu tak da okonča borbu. .. Međutim, ninđe već nije bi­ lo na tom mestu i vozač se su dari sa onim koji je hrlio sa suprotne strane u sličnoj na­ meri. Ninđa kratkim pokre­ tom leve ruke raspori od pre­ pona do grla telo koje je projetelo kraj njega. Kao po dogovoru, nekolici­ na preostalih jurilo je sada is tovremeno sa svih strana pre ma nepomičnoj figuri u cr­ nom. K roz uske proreze svoje ka pulj ače ninđa je procenjivao brzinu i odlučnost pojedinih

Pony W est

—

79

Borilačke veštine 31

vozača. Imao je svega dva ili tri stota dela sekunde za to, ali za reflekse ninđe to je bilo dovoljno; vrludajući između zahuktalih mašina, on munje­ vitom brzinom zadade još ne­ koliko udaraca levo i desno, sejući smrt svakim svojim do d irom ... Još nekoliko promuklih kri kova, tresak polomljenog čeli­ ka, oštro siktanje kalane kroz vazduh; još pet mrtvih tela u­ miri se na asfaltu klizavom od krvi. Ninđa vrati katana u kori­ ce. Nekolicina preostalih uko­ čeno je gledala u priliku na kojoj isu se ukrštala svetla njihovih farova. Jedan po jedan, lanci poispa daše iz ruku ukočenih od stra ha. Motori ponovo zaurlaše, po skakujući preko neravnog pe ščanog tla. . . Posiednji »Diablosi« neslav­ no su bežali, toliko uplašeni da nijedan od njih nije imao hrabrosti da okrene leđa ono­ me koji ih nije gonio. .. Tišina, Jedino je još svetiožuti plamen proždirao posleđnje ostatke ljudi i mašina na­ gomilane na putu, šireći oko sebe otužni miris izgorelog mesa. »Dokle?«, pitao se ninđa. »Dokle k r v .. .dokle ubijanje?

Kada će jednom shvatiti da će njihovo nasilje biti na užasan način kažnjeno?« Odgovora nije bilo u čitavoj pustinji. Zavrtevši glavom, ni­ nđa lakim, hitrim korakom po hita niz put, prema mestu gde su ga čekali Sumiiko i Tabasko PiL Plavokosi mladić nervozno je šetkao oko zaustavljenog »mercedesa« sa puškom u ru­ ci. — Baci to, Pite — reče ni 11 đa dve-tri stope iza njegovih leđa. — Te puške su opasne, znaš! — Prokletstvo! — besno pijunu Tabasko u pesak. — I ovoga puta ti je uspelo! — Naravno da mi je uspelo! — sleže ninđa ramenima, — Tvoja čula pokazuju da si od­ rastao u gradu. Ne umeš ni da slušaš, ni da gledaš! čuvši glasove, Sumiiko po­ moli glavu kroz prozor kola. — Da li j e . .. da li je bilo mnogo krvi, Les? — upita ti­ ho. — Mnogo, đevojčice. Nisu odmah shvatili da nemaju ni­ kakvih izgleda. .. — A još nije k ra j... — Uskoro, đevojčice. Možda još samo sat ili dva. Kristensen je glava zmije sa kojom se već dugo borimo. Kada tu gla

80

vu smrskam, ostali će biti be­ zopasni. .. pa čak i Smitson i Haris, ako budu dovoljno pa metni da nestanu iz ovog kra­ ja* — Zašto ne skineš taj pro­ kleti kostim? — umeša se Pit, — Naježim se kad god ga vi­ dim! — Ne — Losli odmahnu gla vom. — Ima još dugo do jut­ ra, P ite ... a noć je prijatel j ninđa! — Znao sam! Ponovo ideš potpuno sam, je li tako? — Da. Želim da iznenadim Kristensena, iako sumnjam da je njegovim stražarima proma kao sav ovaj lom i plamen na putu. Zato se vas dvoje mora te što pre uklonili odavde. — Gde ćemo te čekati, Les? — U »Dezert Inu«. Odgova­ ra? Stari Berni Gomelski spre ma izvrstan pasulj na meksikanski način, to svakiiko pro baj, Pite. A, sem to g a ... — Ima i ausiralijskog piva? — s nadom u glasu upita Tabasko. — Zaista? — Zaiista — osmehnu se ni nđa. — Proverio sam. Neće ti biti dosadno, videćeš.. . — Lokal je u ovo doba noći sigurno zatvoren — gunđao je Pit. — Ali u red u ... idemo, Su m ik o ..,

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

Uzdišući i mrmljajući sebi nešto pod bradu, on se spusti na sedište i okrete ključ. — Les . . . — Znam, đevojčice — i po­ red tkanine na licu, u njego vom gla/su osećala se nežnost. — Čuvaću s e .. . Ostao je na mestu sve dok se sveitla »mercedesa« nisu iz­ gubila u tami, a onda se ok­ rete kući skrivenoj među gu­ stim raslinjem male doline. Svetla su sada bila pogasena i samo su nešto tamnije se nke na obzorju pokazivale gde se kuća nalazi. — Pripremio si mi zasedu, Kristensen? — prošaputa nin­ đa. — Misliš da ćeš u tami la­ kše izaći sa mnom na kraj? Varaš se, Dene Kristensene... biće previše kasno kada shva­ tiš da je u mraku mnogo stra šni je umirati. . .

k

■ k

— Sedi već jednom, Ves! — grubo reče Kristensen. — Ideš mi na nerve s tim hodanjem unaokolo! Popij nešto ako su te nervi izdali! Mahnuvši glavom, Smitson se oprezno spusti na ivicu u­ dobne fotelje i dohvati čašu u

Pony West

—

Borilačke veštine 31

kojoj tiho zazvecka led. Žedno je pio, zabacujući glavu una­ zad. Kristensenove debele usne razvukoše se u pođsmešljivu grimasu. Njegovo telo gorile upola je ležalo u fotelji građe noj specijalno za njegove di­ menzije. — Sirah, a? — Pa šla? Den, ti ne možeš da shvatiš koliko je taj t i p . . . — Ne, ne mogu. I on je čovek od krvi i mesa kao svi ostali. Komad vrelog olova mo že da ga ubije isto kao i tebe i mene. — Ne znam — Smitson drh­ tavim rukama napuni svoju čašu. — Ne znam, Dene. . . to je veštac! — Gluposti! — Do đavola, gledao si me kako gađam na strelištu! Od sto hitaca promašim dva ili t r i... — Pa? — Na njega sam pucao ne­ koliko pu ta... i nijedno ga ni sam pogodio! To nešto govo­ ri, Dene! — Aha — Kristensenove oči, utonule u salo, pakosno su sve tlucale. — Govori da napuniš gaće čim ga ugledaš. N ije ni čudo što ne možeš da ga po­ godiš, Vcsli. — Voleo bih tebe da vidim — promrmlja Smitson.

81

— I ja bih to voleo — reče Kristensen šireći svoje ogrom­ ne ruke — ali ne da mi dođe na nišan revolvera, Vesli. N e ­ ma u tome nikakvog zadovolj­ stva. Želeo bih da ga ščepam ovim šakama i lagano mu lo­ mim vrat, gleldajući ga u oči... želim da uhvatim onaj trenu­ tak kada shvati da je svaki ot por uzaludan.. . i da je smrt samo delić sekunde daleko. . . — Ne budi lud, Dene! On bi te ubio, a da ne trepne! — Da. Ako mu dam priliku. Ali mu je neću dati. — On će je naći sam. Gove­ če, zar ti nisu rekli šta je sve učinio. Pa, samo ono večeras u Beningu. . . — Zaveži! Oni tvoji roboti iz Beninga su potpuno nespo­ sobni i to sam ti odavno re­ kao. Možda su dobri da zapla še neku ženu ili dečaka, ali nisu nikakvi borci. — Ne zaboravi da ni »Diablosi« nisu mnogo bolje pro­ šli! — Silcđžije! Sposobni za ka fanske tuče i ništa drugo! — U redu! Videćemo tebe i tvoje ljude, Dene! A on će us­ koro doći, osećam to! — I ja. Neka dođe. Spreman sam da ga dočekam. — Misliš da si bezbedan za­ to što šest naoružanih ljudi patrolira oko kuće?

82

— Da. Ali ima tu i još neš­ to. . . — Šita? — M oje tajno oružje — ce­ rio se Kristensen. — Adut iz rukava, Vesli. Nešto o čemu čaik ni ti ne sanjaš. Smitson oprezno odloži isp­ ražnjenu čašu na stočić. — Zagonetan si, Dene. Če­ mu to? Kristensen se grohotom natsmeja. — To ti se ne dopada, a? Li redu, mi smo saveznici, ali je politika prljava igra. . . moram imati neko obezbeđenje za slu čaj da iznenada odlučiš da mi okreneš leđa i pređeš na dru­ gu »Iranu ulice, Vesli! — Zašto bih to učinio? — Ne znam. Ali, nj tu mogu ćnost ne isključujem. — Dene, j a . .. Kristensen leno odmahnu ogromnom šakom. — U redu, verujem ti. Ne­ moj mi se pravdati kao đaV •

✓

CIC. . .

Spolja dopre potmuli pu­ canj. Čaša koju je tek punio ledom, ispade Smitsonu iz ru­ ke, rasipajući blistave komadi će po skupocenom tepihu. Kristensen ga s gađenjem pogleda i dohvati slušalicu te lefonskog aparata sa stočića pored sebe.

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

— Šta je to bilo, Nestore? — K o je pucao? — Ne znam — glasio je od­ govor. — Negde na istočnoj ka p i j i . . . ali Malinski ne odgova ra na moj poziv. Kristensenove čupave obrve se namrštiše. — Pošalji nekoga da prove­ ri — reče. — U s tv a ri... poša lji dvojicu lju d i. . . i odmah mi javi na š.ta su naišli. Sada su Smitsonove usne bi le razvučene u podsmešljiv osmeh. — Gle — reče — i ti se ma­ lo uplašiš kad shvatiš da je EUdridž blizu! Ruka kojom je Kristensen prineo čašu usnama bila je po tpuno mirna. — Gluposti, Vesli. On ne može ući ovamo. A čak i da uđe. . . — Čeka ga tvoj adut iz ru kava, je li? — cerio se Sm it­ son: — U redu, da vidim o i to čudo. folko... — Iaiko šta? — Da sam na tvom mestu razmislio bih o odlasku oda­ vde. Avion je iza kuće, do ju t­ ra možemo biti u Meksiku, ta­ mo gde nas nikada ne bi p ro­ našao. — Ti si lud! Da ostavim ... jsve ovo! — Mrtvacu novac nije potre ban.

Pony West

—

Borilačke veštine 32

Zaval jen u fotelji, Kristensen je proučavao bledo lice svog sagovornika. — Ti to ozbiljno govoriš — reče na kraju. To nije bilo pi tanje. — Ja sam video Eldridža u akciji. Ti nisi. Slegnuvšj ramenima, Kriste nsen još jednom podiže sluša­ licu. — Ima li šla novo, Nestore? — Ovaj. . . ništa. . . Segner i Dilon mi se još nisu javljali... — Do sada su mogli stići do kapije. Malins'ki? — Ništa. Ne odgovara na p o zive.. . Kako bi bilo da. .. ah! — Šta se dogodilo? Nesto­ re? Glas iz slušalice bio je pri­ gušen. — Uključite vaš monitor, še (e. Mislim. .. mislim da se ne što događa na travnjaku sa istočne strane... — Na travnjaku, a? — Kristensenove oči sevnuše. — V r­ lo dobro, Nestore, vrlo dob­ ro. .. N jegovi debeli prsti pređoše preko niza tastera na stolu i televizijski ekran pred njim se osvetli. Zadržavajući dah. Smitson obiđe oko stola da bi bolje video. Mesečina je bila slaba, tako da se slika prelivala u košmar

83

crnih j sivih sen'ki iz kojih je lagano izranjavala jedna pri­ lika. . . — To je on! — prošapta Smi tson. — ON! Od ma hnuvš i gl a v om K ri ste­ nsen pritisnu sledeći taster. Kamera -koju je uključio bila je mnogo bliža meslu zbivanja i davala gotovo sasvim jasnu sliku. Visok, vitak čove'k, odeven u crno i sa neobičnom kapuija čom na glavi, nepomično je stajao pred dve uperene ccvi. — Im aju ga! — -.trijumfalno reče ■Kristensen, — Šta sam ii rekao, Vesli? — Pričekaj malo. . . — m r­ mljao je Sm'itson. — Priče­ kaj. .. taj momak je pun tri­ kova. . . pazi! I da su ga mogli čuti, to upozorenje došlo je prekasno za dvojicu ljudi Desna ruka maskiranog podigla se i spus­ tila munjevitom brzinom i ne­ što je kratko bJesnulo na mesečini. Kristensenovi čuvari pali su kao gromom pogođeni, u ta­ mnu hrpu na travi. Maskirani okrete glavu ta­ ko da je sada gledao tačno u kameru. Mahnuo je rukom kao da pozdravlja svoje nevidljive gledaoce, a onda mirno, dugim koracima, krenuo prema ku­ ći.

84

— On dolazi, Nestore — re če Kristensen u mikrofon koji mu se stvori u ruci. — Uklju­ či razglas.. . — Može, šefe! — Eldridž, stani! — reče Kristensen zapovedničkim gla­ som koji je podsećao na grm­ ljavinu. Prilika u crnom zaslade. Kri stensenovi prsti ponovo zaig­ raše po nizu dugmadi ispod poklopca koji je jednim pokre tom podigao. — Šta je to? — upita Smitson. Kristensen nije obraćao pa­ žnju na njega. — Travnjak na kojem sto­ jiš — poče glasom u kojem se osećao trijum f — zasejan je nagaznim minama koje su pre nekoliko sekundi aktivirane. Jedan pogrešan pokret i go­ tov si! Covek u crnom zavrte gla­ vom, kao da ne veruje. — Ne veruješ mi? G ledaj.. . Kristensen dotače crveno dugme u drugom redu. Na dru gom kraju travnjaka blesnu plamen, dižući u vazduh koma de zemlje i šiblja. — Kao što vidiš — produži Kristensen — mogu ih aktivi­ rati i daljinskom komandom. Ne pokušavaj da bežiš, svaki korak može biti fatalan! Eldridž još jednom zavrte glavom.

Pony W est

—

Borilačke vestine 31

— Šta to sada znači? Ne predaješ se? Ponovo odrečan pokret. Po prvi put, Kristensenovo lice malo poblede. — Ne budi lud, Eldridž! Za što ne bismo porazgovarali kao ljudi? Takav čovek mi je ne­ ophodan, do đavola! Pokret desne ruke maskira nog čoveka bio je veoma rečit. Kristensen stisnu zube, savla­ đujući gnev. — U rodu — reče. — Sam si to h teo... ostaviću te da tu stojiš do jutra, a onda ćemo se Smitson i ja zabavljali ga­ đajući te s prozora. Biće to zanimljiva igra, a? Kao da izaziva sudbinu, čovdk u crnom oprezno načini jedan korak u pravcu kuće... — Eldridž! — zaurla Kriste nsen. — Poludeo si! Stani! Drugi k orak ., . S m i tson zacvile, is puštajući čašu. Očima je tražio izlaz, kao zver prvi put zatvorena u ka­ vez. — On dolazi, Dene. . . on do lazi. . . dolazi da nas ubije! *

*

*

Zatvorenih očiju, koncentrišući svu svoju pažnju — i ene rgiju — na haragei, ninđa je

Pony W est

—

Borilačke veštine 31

85

lagano stupao napred, zaobila Gusti oblak crnog dima sa­ zeći u što širem luku mine sk­ da se dizao iz razorenog trav­ rivene pod površinom zemlje. njaka i niinđa razvuče usne Nije bilo lako interpretirati si pod maskom u slabašan osmgnale opasnosti, ali je to bio eh. Da, njegov sensei Tanaka jedini način da se izvuče iz bio je u pravu, kao i u vek... »Svaki mač ima dve oštri­ smrtonosnog mins'kog polja. Čak ni jedini siguran način. ce«, govorio je. »Svako oružje Ako Kristensen odluči da isto­ može se okrenuti i protiv ono vremeno aktivira nekoliko naj ga u čijim se rukama nalazi...« bližih mina, izgledi da se izvu Kristensen nije mogao biti če biće zaista minimalni. .. siguran da li je njegova zami — Stoj! — zaurla još jedn­ sao uspela. Proći će možda i om moćni glas iz zvučnika nad čitav minut pre nego što se njegovom glavom. — Aktivjra- dim dovoljno raziđe i televi­ ću sve mine, Eldriđž! zijske kamere ponovo postanu Još svega tridesetak stopa efikasne... do betonske staze oko kuće. Vazduh u njegovim plućima Udahnuvši punim plućima va- smrdeo je na dim, ali ga to zduh, ninđa se odbaci obema nije smelo zaustaviti. Razbijeni nogama, unoseći svu svoju sna prozori pružali su savršen ul­ gu u taj s'koik,.. az u kuću; ma koliko telohra oni Prostor iza njega ispuni pla nitelja Kristensen imao, men nalik vulkanskoj erupci­ još uvek nisu mogli uspeti da ji. Stakla u prizemlju se sru- se rasporede na toliko iznena­ čiše razbijena udarnim tala- da ranjivih tačaka. ♦

1 •

•

v

•

1

m

V

•

som pre nego što do njih đopreše komadi zemlje i kame­ nja izbačeno strahovitom eks­ plozijom. Ošamućen, ninđa se na tre­ nutak osloni na zid, sklapaju­ ći oči. N ije bio povređen, ali je udarni talas protresao čita­ vo njegovo telo i kratak pre­ dah bio mu je neophodan. Naravno, ukoliko Kristensen dopusti da iskoristi narednih tridesetak sekundi...

Izbegavajući svaki šum, ni­ nđa s lakoćom skliznu preko niskog prozora. Unutra je vla dao mrkli mrak, a li... HARAGEI! Oružje kojim je na njega is paljen metak imalo je priguši vač, ali je čak i taj šum bio dovoljan da oštri sluh ninđe u tami odredi položaj strelca. Šaken smrtonosna strelica, rezala je vazduh užasnom br­ zinom.

86

N eko teško telo sroza se niz zid, oružje tupo lupi o pod. Jedan protivn ik manje. — i Eldridž! Još jednom taj glas iz zvuč­ nika, vešto raspoređenih po čitavom prostoru. Ninđa se spusti na tepih posejan kom a­ dićima sta'kla i izm rvljen om ze m ljom , tražeći zaklona iza ve­ like s 1a r i nsic e f o t el j e . I u o voj p rostoriji m ogla se nalaziti televizijska kamera. M o Kristensen je bio protivnik koga nije smeo po'tcen j ivati. — Eldridž, želim da g o vo ­ rim s tobom! — • odjeknu po­ novo grom ki glats iz zvučnika. — U svakoj p rosto riji nalazi se m ikrofon zaklonjen rešet­ kom. Javi se, ma gde se na­ lazio ! »Providan triik«, m islio je ninđa. »T o je isto kao da mu se sam nameštam pred upere no oružje. Naravno, stalo mu je da dozna gde sam, ali mu ja u tome neću pomoći. . .« — Do đavola, Eldridž, javi se! — nastavljao je K risten ­ sen. — N em oj načiniti najve✓ v i v • . np • • cu grešku u svom životu. T i i ja. . . sa svim onim novcem ko jim raspolažem. . . m ogli bis­ mo načiniti velike stvari. E ld ­ ridž? Vrhom katana ninđa je laga no pom erao drugu fotelju , ne­

P o n y W est

—

B orila čk e veštine 31

koliko stopa dalje, sve dok nije dotakla sto na kojem zazvecka kristal. — Ah! — dopre zadovoljn i uzdah iz zvučnika. — Tu si, d a k le! Skrivena kamera oda 1a se tankim mlazom sveti as ti k o ji je trebalo d a osveti i n jen cilj. . . i c ilj puške montirane na istom nosaču. . . Jedan poklopac na zidu spa de i iz njega se pom oli cev; teški meci bukvalno su ruski nuli debelu dasiku stola, razba cu j uć i u naokolo ko m ade d rvela i kristala. U dva skoka ninđa pređe p io storiju i pribi se uz vrata, u m rtvom uglu, tamo gde ga o ­ ko kamere nije m oglo prime titi. »G de li se nalazi Kristensenovo sikrovište?«, m islio je. »Su teren? Ne, tipovi kao on ne zavlače se u tamu. . . to bi vi­ še odgovaralo Srnitsonu. . . K ri sitensen je negde na vrhu, ta­ mo odakle m ože nesmetano da m otri na svoje carstvo. . .« Vrata se bešumno otvoriše na dodir n jegove ruke. On za stade da čulim a iispita prostor u kome še našao. H ol u k o ji je nešto svetlosti dopiralo kroz velike prozore spreda. .. u dnu širako drveno stepenište k oje vo d i na sprat. Naviše?

Forty W e s t

—

Borilačke veštine 31

87

— Ne znam, šefe... izgleda da je u holu ... vrata moje kabine su uništena... — Budi oprezan, Nestore... vrlo oprezan... i ne isključuj milkrofone,.. hoću da čujem šta se događa dole... Dole. Kristensen je rekao »dole« i tako i nehotice dao ninđi ključ za dalje traganje. Pre toga, naravno, sa puta se morala ukloniti još jedna prepreka. I to veoma tiho, tako da osetljivi mikrofoni ne upozo­ re Kristensena-da je ostao bez još jednog od stoj ih telohran itelja... Šalcen je pogodio Nestora u desno oko, zarivajući se u mo­ zak i donoseći trenutnu para­ lizu, a za njom i smrt. Telo je palo gotovo bešumno, ali teški revolver lupi o metalnu nogu stola. . . — Nestore? Preskačući po đve stepeni­ ce, ninđa polete naviše. N je­ govo traganje bližilo se kra­ ju ... Hodnik na spratu širio se Ninđa je strpljivo čekao. I levo i desno od stepenica. Ha­ strpljenje se — kao i uvek — ragei je ćutao. Ovde ninđi ni­ je pretila nikakva opasnost... isplatilo.. . — Nestore — progovori K r i­ Levo? Ili desno? st ensenov glas iz zvučnika na stolu. — Šta je to eksplodi­ Sklopivši oči, ninđa u sećaralo? nje dozva obrise kuće, onako Haragei je, međutim, upozo ravao da opasnost može doći odnekud sa njegove leve stra­ ne i ninđa ostade na istom mostu, nastojeći da prodre kr­ oz tamu. Me, nije se varao. .. tamo, u uglu, video se tračak svetla, ne širi od vlasi kose. .. Zamka? Bilo je načina da se lo pro­ veri. U tajnom džepu kostima, ninđini prsti napipaše sitnu kuglicu, nešto manju od ora­ ha. Odbacivši je od sebe, ninđa istovremeno dugim skokom pro meni mesto, tražeći zaklon iza debelih greda stepeništa. Eksploziv, čiju je tajnu znao samo on, imao je neverovatnu razornu moć. Vrata ispod ko jih je dopirao tračak svetlosti raspala su se na sitne koma­ de, otkrivajući jarko osvetljen prostor ispunjen elektronskom opremom i monitorima. Čovek koji je sedeo u toj prostoriji ošamućeno se dizao sa poda na koji ga je eksplo­ zija bacila. U ruci mu je bio veliki pištolj duge cevi.

88

kaiko je video iz daljine dok su dolazili. Bio je mra'k, isti­ na, aili... . »K ako je lukav taj Kristcnsen«, pomisli. »Načinio je se­ bi savršeno sklonište«! Prvi sprat bio je mnogo ni­ ži ud prizemlja, iako se to spol ja nikako nije moglo primetiti. Prema tome, negđe pod krovom postojao je prostor za koji su znali samo upućeni. I Kristensen je bio tamo. Sam ili sa još nekim od svo­ jih pom agača.. . Tiho zujanje najavi da su zvučnici ponovo uključeni. — Eldridž, da U si konačno sit prali vanja krvi, proklet bio? — javi se Kristenjsenov glas. — Odgovori, do đavola! Rešetka mikrofona nalazila se na zidu, samo dve ili tri stope od ninđinih usta. — Nisam! — reče on glas­ no u pravcu rešetke. Skočio je dok mu je ta reč još Iebdela na usnama. Samo što taj skok ovoga puta nije bio potreban. Kristenson nije reagovao na nje­ govu prvu izgovorenu reč.

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

— Želiš li da ti kažem ka­ ko da dođeš do mene, Eldridž? — javi se Kristensen. »Zašto da ne?«, mislio je Leisli. »N aći ću g a ... ali to može trajati satima. Zašto da ne?« — Da — reče glasno. Haragei je ćutao. Ni ovoga puta neće uslediti nikakva Kristensenova reakcija. — Prim irje? *— Samo privremeno. Na kraju ću te ipak ubiti, Kris­ tensen. Dubok -smeli snažnog čoveka koji ne sumnja u svoje moći. — U redu, Eldridž. Daću ti priliku da to pokušaš, .. # *

*

Iznenađenje? Ili pokušaj da ga umiri pomišlju da mu vi­ še ne proti nikakva opasnost?

U dnu hodnika zazujao je snažan elektrom otor i čitav deo tavanice skliznuo je u st­ ranu, otkrivajući golu prosto­ riju betonskih zidova. Kratke metalne lestve skliznule su iz svog ležišta, spuštajući se do poda. — Dođi, Eldridž. To je put do mog skrovišta.

»N e veruj protivniku«, učio ga je Tanaka. »Sve dok mu ne vidiš m rtvo t e lo ... a čak i ta­ da budi oprezan!«

Haragei je ponovo opominjao, ali drugog izbora nije bilo. Kristensen je spremao novu zamku, svakako. Na ni-

Pony W e s t

—

Borilačke vestirte 31

nđi je bilo da taj pokušaj ne­ kako preokrene u svoju kori­ st. Udahnuvši nekoliko puta duboko, Lesli se prihvati hla­ dne metalne prečage vrhovi­ ma prstiju u rukavicama. HARAGEI! Brzinom misli, ninđa trže ruku. U pravi čas! Po površini lestvica pojavi­ še se iskrice i u vazđuhu jonizovanom od visokog napona začu se pucketanje. Osmehnuvši se pod maskom, ninđa podiže obe ruke i odba­ ci se nogama o pod. Dohvativši vrhovima prstiju ivicu otvora, on se lako izvu­ če gore, na be/bednom rastojanju od metalnih lestvi. Po­ gled mu susrete hladno oko televizijske kamere upereno pravo u njega. Rešetka mikro­ fona bila je ispod nje. — N ije upalilo, Kristensen — reče on glasno. — Provi­ dan trik! • Ako se u maloj prostoriji i nalazio neki zvučnik, on je bio isključen. Do ninđinih ušiju ne dopre nikakav šum. Koliko još ovakvih zamki Kristensen ima? Da li ga je već napustila dosadašnja sainouverenost?

89

Ako jeste, onda će biti samo još opasniji, zato što se nje­ govi budući potezi, neće moći tako lako predvideti... Ninđa se okrete običnim drvenim vratima koja su vo~ dila iz prostorije u kojoj se našao. Kriistensenov salon bio je odmah iza njih. Veleposednik je sedeo u ogromnoj fotelji i glodao u ninđu sa osmehom na debelim usnama. Ćak i sa ove daljine telo mu je izgle­ dalo ogromno, nalik trupu slona. — Uđi, Eldridž — reče. — Piće je već na stolu. Što se mene tiče, primirje još važi. — Ali samo zato što tvoja zamisao sa visokim naponom nije uspela, Kristensen. — Svi mi grešimo — sleže ovaj svojim ogromnim rame­ nima u skupocenoj kućnoj ha­ ljini. — Žao mi je što nisam uspeo.. . ali bi mi bilo žao i da jesam. Ti si čovek kakav mi je potreban, Eldridž. — Zašto? Smitson više ni­ je po tvom ukusu? • — Nikada nije ni bio — iz­ raz na licu veleposednika bio je prezriv. — Slabić! Dobar samo kada treba maltretirati slabije i zaplašiti bedne far­ mere iz okoline!

90

— Ipak, učinio je mnogo za tebe, zar ne? — I za to bio dobro pla­ ćen. Ti i ja, opet, mogli bi­ smo mnogo, mnogo više... — Tu sam pesmu čuo, K ri­ stensen. I ne zanima me, kao i maločas. Ogromna glava zaklima ne­ koliko puta gore-dole. — Piće, Eldridž? Ili ti se toliko žuri da me ubijes? — Žuri mi se, Kristensen.... već sam sit razgovora s to­ bom! Sve vreme razgovora ninđine oči su u velikom ogledalu iza Kristensena motrile pros­ tor na koji ga je haragei već upozorio. Neko je stajao iza debele plišane zavese u uglu. Sa oru­ žjem u ruci! Pomerivši se malo u stranu, ninđa je čekao da Kristensen ispije čašu do dna. »Dogovoreni znak, svakako«, miislio je. »Kladim se da će taj iza zavese napasti u tre­ nutku kad Kristensen vrati čašu na sito. Uvereni su da ću pažljivo praititi samo njegove pokrete i da neću videti opa­ snost. . .« U čaisu kad dno čaše dotače sto, i ninđina leva ruka se podiže. Kristensen se zavali u fote­ lji, ledenih očiju, držeći pažlji­

Pony W e s t

—

Borilačke vestine '31

vo ruke da bi ih Lesli mogao videti. — Sada ću i ja nešto popi­ ti — reče ninđa, spuštajući se u fotelju preko puta Kristen­ sena. — Mislim da sam zaslu­ žio. . . Šuriken je, leteći horizonta­ lno, jedva primetno prerezao plisanu zavesu, ali je zato ne­ pogrešivo pogodio u srce čovdka iza nje. Gužvajući zave­ su rukama, on lagano skliznu sna pod. . . — Smit'son, zar ne? — upi­ ta ninđa ne okrećući se. -— Već sam se bio pobojao da će mi umaći. . . — Da, Smiitson. . . Kristemscnov glas bio je vr­ lo tih, bez traga one uobičaje­ ne odlučnosti kojom je obič­ no govorio. Po prvi put na njegovom grubom licu pojavi se nešto nalik na strah. — Dobar viski — reče ninđa vraćajući praznu čašu na sto. — Vreme je da umreš, Kris­ lensen. — Trenu talk. .. — Žuri mi se. — Želim nešto da ti poka­ žem, Eldridž. . . nešto što bi moglo zanimati čoveka poput teb e... — Samo mi nemoj nuditi novac, Kristensen. Dijamanti i zlato spadaju u istu kategori­

Pony West

—

Borilačke veštine 31

ju. Njim a ne možeš otkupiti svoj život. — Zašlo si tako nestrpljiv? — osmehnu se veleposednik. — Ništa te ne obavezuje i ako pogledaš ono što želim da ti polkažom, zar ne? — U redu, ali ne zaboravi da uskoro sviće. Želim da bu­ dem daleko odavde kada su­ nce izađe. — Ta stvar nalazi se u fioci stola iza tebe, Eldridž. U tajnoj pregradi Kada otvoriš fio r k u , videćeš jedno dugme. Pritisni ga. Držeći Kristensena na oku, Lesli priđe ljupkom taoletnom stočiću i oprezno izvuče nje­ govu fioku, pretrpanu pismi­ ma namirisanim skupim par­ femom.

— Baci to đubre u stranu — nestrpljivo reče Kristensen. — Ono što tražiš je na sa­ mom dnu... Lesli oprezno prinese vrh prsta u rukavici jedva primetrnom dugmetu na dnu fioke. Haragei je ćutao. Uveren da mu ne preti ni­ kakva opasnost, on pritisne dugme. Haragei je bio u pravu ... A ipak ga je prevario...

Istina, nije mu pretila ni­ kakva neposredna opasnost zbog pritiska na dugme u fio-

91 ci, ali su posledice tog dodira mogle biti veoma, veoma opa­ sne. Nekoliko stvari dogodilo se istovrem eno... Uz tihi šum pneumatskog uređaja, između Kristensena i njega pala je pregrada od de­ belog pleksigasa. Vrata kroz koja je ušao nestala su, skri­ vena debelom metalnom plo­ čom, a u Kristensenovoj ruci stvorio se pištolj neobičnog oblika. Veleposednik se, međutim, nije ni pomerio sa svog meista. štaviše, odložio je onaj pištolj pored sebe i ponovo dohvatio času sa stola. — Kako ti se ovo dopada, Eldridž? — oči su mu trijum­ falno svetlucale. — N ije loše, ali se varaš ako misliš da će ti sve te ig­ račke spasiti život. — Ne verujem. Pregrada od pleksigasa dovoljno je debela da je metak iz pištolja ne mo­ že probiti, proverio sam. A ti nemaš čak ni pištolj. Ne mo­ žeš izaći odatle, jer je izlaz blokiran. A što se mene tiče — pogledaj o v o ... »O vo« je bio onaj pištolj koji je ponovo uzeo u ruku, nezgrapno teško oružje kojim je lako mogao rukovati samo čovek ogromne fizičke snage.

92

Čovek kao Kristensen, na p rim er... — Da? — Laserski pištolj — zado­ voljno reče Kristensen. — Za sada jedini upotrebljiv model. U stanju je da proseče ovaj pleksiglas kao buter. I sve što se iza njega nalazi, naravno. Tebe, recimo! Ninđa sleže ramenima. — Pa? — Možda ćeš sada biti ra­ spoloženi j i da prihvatiš moju ponudu. Skini kapuljaču; vo­ lim da gledam u lice čoveka kome nudim posao. Osmehnuvši se, Les Ii st r/e kapuljaču sa lica. — Tvoj posao me ne zani­ ma, Kristensen. A ne možeš me ni zaplašiti. Sužennim očima, Krisitensen je dugo proučavao njegovo li­ ce, a onda klimnu ogromnom glavom. — Govoriš istinu — reče — u glasu mu se osećalo pošLovanje. — Žao mi je, Eldriđz. Prava je šteta kad čovek, kao što si ti, mora da umre! Uzdahnuvši, on podiže svo­ je nezgrapno oružje, držeći ga sa obe rake. Na licu mu se čitalo uživanje. ' Iz ninđine ruke polete ^ek­ splozivna kuglica, spremna već nekoliko minuta. Prostori­ ju ispuni zagušljiv crni dim

Pony W e s t

—

Borilačke veštine 31

kroz koji nekoliko puta zapalaca uski crveni zrak lasera. Nijednom nije pogodio svoj cilj i Kristensen je to odmah shvatio. Iz dima dopre njegov gnevni krilk, a zatim zvuk te­ ških metalnih vrata koja se naglo zatvaraju. Ninđa strpljivo sačeka da se raziđe dim, a onda podiže nešto sa poda posejanog ko­ madićima pleksiglasa. — Spremi se, Kristensen — promrmlja. — Dolazim po te­ be! * *

■ k

Silazio je polako, stepenik po stepenik, pamteći sve one zamke koje je do tada susreo na svom putu. Ali njih više nije bilo. LI i je Kristensen, konačno u paničnom strahu, i sam zabo­ ravio na nj i h . .. Klizeći kao senka mračnim prostorijama, ninđa je sledio bat teških koraka i glasno Kristensenovo dahtanje. Sada mu se više nije žurilo, znao je da će postići svoj cilj mnogo pre izlaska sunca. Na trenutak je zastao u ho­ lu, jer mu se u misli vratila jedna od prvih lekcija u obu­ ci za ninđe koju je prošao. ..

Borilačke vestine 31

93

. . . »N e oteži sa ubijanjem«, rekao mu je Oiči, mnogo pre nego što je toliko napredovao da bi mogao da pređe kod najboljeg od svih, Tanake »Svaki trenutak koji pokloniš svom protivniku on može is­ koristiti da smisli novu zam­ ku za te b e «... Odmahnuvši glavom, ninđa ubrza korak. Pogrešio je, na­ ravno. . . Znao je razlog, sve do ta­ da potiskivan u podvesti. Divljenje. Da, divljenje prema čoveku koji je u otvorenoj borbi .go­ tovo nadmašio jednog ninđu... Ali je taj čovek zaslužio smrt i ninđa je sada žurio da zada poslednji udarac...

zoren zvukom motora koji je već positigao veliki broj obr­ taja. Tamna senka velikog auto­ mobila koja se iz mraka ga­ raže ustremila na njega podsećala je na demona iz pakla, ali on ne ustuknu. Sa obe ru­ ke podiže Kristensenov laser­ ski pištolj i pritisnu malo cr­ veno dugm e...

Pony West

—

Bat kora/ka dopro je sa ste­ peništa koje je vodilo u sute­ ren i Lesli zastade da oslušne. Dole je bila garaža! Prokletstvo, još se može do­ goditi da mu Kristensen doi­ sta umaktne! U nekoliko dugih skokova on se nađe napolju, na trav­ njaku izrovanom desetinama eksplozija i posejanom koma­ dima čelika. Iz unutrašnjosti zgrade dopre brujanje snaž­ nog m otora... čelična vrata garaže su se podigla automatski, ali je ni­ nđa bio spreman na to, upo­

Zrak se prošeta po karose­ riji, motoru, točkovim a... po rezervoaru za benzin... Uklonio se u pravi čas da pored sebe propusti zahukta­ lu mašinu obavijenu perjani­ com od plamena. Njen put ni­ je trajao du go... eksplozija je označila kraj Denijela Kristensena, nesuđenog kralja do­ line San Bernardino... Ninđa obori pogled na oru­ žje u svojoj ruci, a onda ga zavitla u goruću olupinu au­ tomobila. Njegov posao ovde bio je završen. A sutra, sa prvim zra­ cima sunca, počinje posao o­ nih koji će pokušati da raz­ mrse mnogobrojne konce ve­ like zavere koja je pretila da uprlja ovaj tako lepi kraj. Kada su se prvi zraci nca probili iza planine, zastade da sa sebe svuče stim od crne svile i odloži oj katana.

su­ on ko­ sv­

94

Pony West

Na pola milje pred njim ble­ do su sijale svetiljke »Dczert Ina«. 1 one će ubrzo nestati, čim se sunce digne na nebu.

—

Borilačke veštine 31

Lesli Eldridž zabaci na ra­ me torbicu sa opremom ninđe. Najzad, vreme za ninđe je prošlo. . . Svitao je novi dan.

KRAJ

U januaru Ninđa 32

VRELI PESAK SMRTI . . . Nad peskom je sada treperila jutarnja izmaglica, nagoveštavajuci vrelinu dana. Ninđin pogled, i protiv njegove volje, skliznu na ve* liku vlažnu mrlju u oesku. Krv. Njegova krv . . . Znao je da će za nekoliko sati, kada sunce bude-u zenitu, nemilo­ srdno izvući iz njega i poslednju kap tečnosti, a onda . . . Ostaće na vrelom pesku. Mrtav . . .