Nindja 154 - Derek Finegan - Nindja Protiv Nindje (Ddanijel & Panoramiks & Emeri)(3.0 MB)

BROJ 154

CENA 5 DINARA

NINĐA PROTIV NINĐE

Derek Finegan

NINĐA PROTIV NINĐE

Derek Finegan NINĐA PROTIV NINĐE Izdavač: NIP ’’DEČJE NOVINE” Gornji Milanovac Za izdavača: Milica Leposavić v.d. generalnog direktora ( ilavni i odgovorni urednik: Mirjana Šterijevski Lektor: Mirjana Jakovljević Sk)g i korektura: DK'I’ Zabavnih izdanja

©

I)I-:N P R liS l ‘)97.

Izdaje N IP ” l)cčjc n o v in e” , l ihoinini Malijcvića 4, 32300 G ornji M ihuiovac. r c l d b i n . (O.i?.) 1 \ 2 - 2 M \ lokal ’ H nicdniStvo i (032) 7M-2.SO prodaja IVIex r r / 3 1 Broj te k u će g računa kod SDK n (i. M iljinovrn; ^11 <^0-i)03-7-1263. Štampa: "Dtičjc n o v in e ” ( iorhji Milinioviii'

Derek Finegan

NINĐA PROTIV NINĐE Ostrvo nešto veće od osrednje pianine, sa dvadesetak raetara peščane obale koja se naglo dizala u strrne padine obrasle gustim sple­ tom zelenog bilja, trave i puzavica, iako tek dvadesetak m ilja od Okinave, izgledalo je kao najusam­ ljenije mesto na svetu. U stvari, tako je i bilo. Osim pomenutog rastinja, račića na pesku obale i nešto ptica na ostrvu, kao da nije više bilo živog stvora. Pa ipak... Sedeći na visokom grebenu nakrivljene litice koja se nadvijala nad mirnom površinom okeana, jedan čovek, gotovo nag, zatvorenih očiju

putovao je jedan od najčudnijih i najopasnijih puteva. Put kojim se retko koji pripadnik budizma usudio da krene iz prostog razloga što sa kra­ jnje tačke tog puta povratka nije bilo. Bila je to staza bez poviatka. Ta tačka zvala se Nula. Akiro Kamoto, četrdesetdvogodišnji usam ljenik sa bezim enog ostrva, bio je - ninđa! M ožda poslednji, pravi ninđa u ovom delu sveta gde su ninđe rođene u dalekom srednjem veku, kao ratnici noći, nevidljivi i nepredvidljivi glasnici smrti. Ratnici - najamnici koji se nisu držali Bušida. Za njih je postojala druga jedna svetinja;

NINĐA 154

uspeh po svaku cenu, na bilo koji naslednk već je počeo da zaboravlja način, pa čak i nečastan. očeve poslednje reči. I dobijeni Malo je ljudi imalo prilike da sa prsten, ostavljen u kutiji od m žinog njim razgovara, a još manje je bilo drveta, nije nikada izvadio. Činilo onih koji su ga poznavali. se da će tajna o postojanju ninđe na Samo jedan čovek, davno, pre pustom ostrvu ostati tajna. punih dvadeset godina, upoznao je Akiro Kamoto je od svoje pete Akira, saznao njegovu tajnu - i godine učen da je smrt život, da je ostao živ. Još više: postao je njegov neminovna i da, prema tome, o njoj prijatelj. Taj čovek bio je vođa ne treba ni razmišljati, ni plašiti je jednog Gumija, na ostrvu veliki se. Prvi učitelj bio mu je otac, vođa Jakuza klana, strašni protivnik običan ribar koji je davno u m la­ svakom ko se drzne da ga napadne i dosti naučio borilačke veštine kako doživotni prijatelj onima koji su mu bi mogao da preživi. Stradao je od bili odani. Taj čovek, Sato Jakuši, ruke ninđe. Isti ninđa silovao mu je umro je pre godinu dana i dugo se ženu, ubio troje ženske dece, a na samrtnoj postelji dvoumio da li malog Akira odveo sa sobom. da tajnu o postojanju Akira prenese Taj ninđa bio mu je drugi učitelj. jednom od petorice sinova. Onom, Živeo je na kraju malog ribarskog najstarijem, koji će ga po drevnim sela. Kada je Akiro napunio osam­ zakonima Jakuza naslediti na mestu naest godina njegov učitelj mu je vrhovnog vođe. Na kraju, ipak je pokazao pusto ostrvo i tu ostavio odlučio da sinu kao zaveštanje bez igde ičega. ostavi podatak o Akiru. - Sada si ninđa. Ovde imaš sve On je Duh ratnika, poslednji što ti treba. Ako želiš više, snađi se. pravi ninđa. Naći ćeš ga na njegovom Bile su to poslednje reći učitelja ostrvu... dvadeset milja prema koji je od njega napravio savršenu istoku. Ako budeš hteo da ga nađeš... mašinu za ubijanje. Borca bez stra­ pokaži m u... ovaj prsten. Potraži ga ha i mane. Naučio ga je i svemu što samo ako ti od toga život zavisi... ih je znao o budizmu, o Putu, kobud­ eri, toj drevnoj nuigiji ninda, otrovi­ budućnost našeg gum ija... Bile su to poslednje reči velikog ma i Ićkovima, o niediliranju. ”kuma”, Sato Jakušija. - Kad budeš uspeo da izađeš iz Prošla je godina dana i njegov sebe i upozna.^ sve svoje slabosti.

NINĐA 154

postaćeš najjači. Svakog dana crte lica, ukrašenog na levoj strani vežbaj Sudi Šuriken, ali pazi: ne idi tamnocrvenim ožiljkom, odavale su do Nule i ne ostaj ni blizu nje. Tamo čoveka koji je znao samo da je i Duh ratnika nemoćan. naređuje, čoveka u čijem rečniku Te reči učitelja Akiro nikada nije reč strah nije postojala. zaboravio. Ali, stoje bio stariji, sve ga - Ko si ti... i gde sam ja? je više nevidljiva ruka radoznalosti odsečno upita Akiro ne obazirući se mamila da krene na put do Nule. na osnovne zakone lepog ponašanja. Pre 20 godina, na istom mestu na - Tvoj ton i tvoj bezobrazluk ne kome je i sada sedeo gotovo nag, zaslužuju odgovor. Možda treba da njegov um leteo je sve brže te vratim u okean iz kojeg sam te m račnim tunelim a njegove sop­ juče izvukao i tako ribama vratim stvene duše izlećući povremeno u obrok koji sam im ukrao iz usta kosmos, sudarajući se s neverovat- začu glas sedokosog čoveka. nim energijama... Leteo je sve dalje Njegov učitelj nije mnogo pažnje i dublje dok nije izgubio svest i sa posvećivao tom delu vaspitanja visine od preko dvadeset pet metara svog učenika, a na pustom ostrvu strm oglavio se u hladne vode Akiro i nije imao od koga da nauči okeana. Nikada nije shvatio šta mu kako treba da se ponaša. Ipak, nešto se dogodilo, kao što nije znao ni iskonsko opomenu ga da m ora koliko je vremena proveo u ledenoj drukčije da priča. vodi okeana, ni kako se našao na - Ne sećam se... kako sam dospalubi džunke koja je obasjana peo u vodu. Molim vas, pomozite mesečinom lagano plovila ka svom mi - izgovori i sam začuđen zvukom odredištu. izgovorenih reči. Najzad si se probudio - začu Sedokosi Sato Jakuši shvati d a je tihi glas negde iznad sebe. pred njim divljak koji ne ume Skočio je kao oparen zauzimajući drukčije da se ponaša i da je sve što odbrambeni stav. M eđutim , čini odraz neznanja, a ne nevaspisedokosi čovek, kratko ošišane tanja ili drskosti. Zato ga pozva kose, ruku skrštenih na grudima i rukom i uskoro njih dvojica nestaskrivenih u širokim rukavim a doše u utrobi broda. Razgovarali su kimona, nije delovao preteće, mada dugo i, kada je shvatio ko je pred nije nimalo izgledao bezazlen. Oštre njim, Akiro otvori srce.

NINĐA 154

Jakuši je dugo posmatrao momka jedva veruj ući u ono što je čuo. Tišina je potrajala gotovo pola časa. - Ninđa... Sato je izgovorio samo tu jednu reč i to tiho, toliko tiho da je i Akiro jedva čuo. M om ak je ćutao osećajući kako ga neki nevidljivi fluidi sve više približavaju sedoko­ som čoveku. Opustio se. Haragei je mirovao i on je znao d aje bezbedan. - Povešću te sa sobom. Tvoje školovanje jo š nije okončano. Moraš da naučiš još mnoge stvari kako bi snaga tvog duha postala još veća... kako bi postao nepobediv... ninđo - zaključi Sato. Tako je počeo i treći deo učenja ninđe Akira Kamotoa. Taj deo iziskivao je mnogo više snage i volje nego što je mogao i da zamisli. Njegov učitelj, sedokosi dedica ne viši od m etar i po, pokazao mu je takvu neverovatnu snagu da je prvih nieseci Akiro bio ubeden da je to samo san, neka magija veća i od kobudere. Onda, kako je sazrevao, postajao je sve svesniji prirode oko sebe, sile Kl koja je okruživala sva živa bića, sopstvenog duha... Tri godine provedene u pohisrušenom m anastiru skrivenom u dubokoj dolini između dve visoke

surove planine, prošle su da ih on nije ni bio svestan. Jednog dana dedica ga jednos­ tavno isteia iz dotadašnjeg doma i pokaza mu put koji je vodio iz doline. Proveo je još samo nedelju dana u domu svog spasioca, a onda su se rastah. Dobro pogledaj ovaj prsten, ninđo. Kada mi tvoja pomoć bude potrebna, poslaću ti glasnika sa ovim pi'stenom. Sada odlazi. Vratili su ga na njegovo ostrvo i život je nastavio da teče pored njega, ali i kroz svaku poru njegov­ og bića. Tri meseca kasnije stigao je prvi glasnik sa prslenom. Akiro je na brzinu pokupio najnužnije stvari koje su stale u običnu maramu, zavezao ih iia kraju mača koji je san» izdeljao od vesla koje je voda izbacila na obalu “ i krenuo je za glasnikom. Kada su se sreli, Sato nije okoliSao. imao je protivnika na koga iz vii*e razloga nije smeo otvoreno da krene. Bio je to posao za ninđu. N edelju dana kasnije Satov neprijatelj, iitače moćni političar i nadasve bogali trgovac, nađen je ubijen u svojoj kući. Pored njega ubijena je i njegova ljubavnica i dvojica telohranitelja. Niko nije

NINĐA 154

znao k o je nevidljivi ubica. Nijedan trag nije ostao za njim. I, dok je policija tabala u mestu čupajući kosu, Akiro je već plovio ka svom ostrvu. Glasnik koji ga je vratio odavno je položio zakletvu svom šefu, a to je bila najbolja garancija da će tajna ninđe Akire ostati nedokučiva. loš nekoliko puta lokom narednih pet-šest godina Sato ga je zvao u pomoć... a onda je prestao da se jav­ lja. Umro je, a da ninđa to nije ni znao. Vreme je provodio vežbajući, praveći oružje po sećanju na ono koje je upoznao dok je učio ninđucu, a koje ovde na ostrvu nije moga da nabavi. Nešto je doneo iz poseta Sato JakuSiju, ali je više verovao onome što je sam napravio. Tako su njegovi šunkoti napravljeni od školjki iii oštrih komada stena bili čak i ubojitiji ođ metalnih koje je učio da baca kod svog učitelja. Postao je nenadmašan u bacanju šurikena. Tu njegovu veštinu glavom su najčešće plaćali galebovi koji su u jatima doldiali na njegovo ostrvo. Jedino je verovao u tanto nož i vakizaši koje ehui je Sato pok­ lonio kada su se videM poslednji put. To oružje za njega je imalo daleko veći značaj od običnog oružja. Bile su to njegove relikvije.

M editacija je imala posebno mesto u njegovim svakodnevnim vežbama. Naročitu pažnju posvećivao je tehnici disanja Šuđi Šuriken - presecanje devet staza tehnici kojoj ga je naučio učitelj ninđa. I tog jutra, sedeći na samoj ivici nakrivljene litice, ponavljao je tehniku istovrem eno poluglasno izgovarajući poznate reči; - U - što je značilo biti •• M u - ne biti - Suigecu - mesečina na vodi - Jo - unutrašnja iskrenost - Sin - gospodar uma - So - misao prethodi akciji - Sinmioken - gde se dodiruju vrhovi mačeva - Kara - praznina, ponor - vrlina - N ula - tamo gde Staza nema m oć... I svaki put kada bi izgovorio tu devetu reč, osetio bi u dnu svog bića onu nepoznatu hladnoću koja ga je mamila istom onom snagom kojom ga je pre dvadeset godina jednos­ tavno odvukla sa litice u okean. Ali, znao je da će jednom opet pokušati. M ora da vidi šta je Nula. I, uspeo je. Pre izvesnog vreme­ na, oslobodivši svoj duh telesnih stega, sedeo je na litici. Verovao je u Duha ratnka, u Stazu koja je bila sudbina svakog samuraja i ninđe...

NINĐA 154

Pitao je davno i starog sveštenika Konačno, iznemogao fizički, ali šta je Nula. sasvim pročišćenog duha, ustao je i Mnogo si radoznao. Znaš, sišao na obalu. radoznalost je ubila i mačku. Hm, Sada je bio siguran da je njegov Nula je kraj i početak. Kjraj Staze... životni ciklus zatvoren. Koliko mu kraj Duha ratnika... i početak nečeg je još dana i noći preostalo - bilo je diiigog... nečeg o čemu još niko potpuno nevažno. On više nije pred ništa ne zna. Drži se ti bolje zemlje, sobom imao cilj. a Nulu ostavi tamo gde joj je mesto. Prestao je i da vežba. Povremeno Dovoljno je da znaš da postoji - je meditirao i to je bilo sve. U govorio mu je starac namršten, brzo četrdeset drugoj godini života imao menjajući temu, ili ga terajući da je iskustvo stogodišnjaka, a njegova uradi neki težak fizički posao. veština prerušavanja, ubijanja i Osetio je prvi i poslednji put strah. svega ostalog što je ninđucu sadržao Neopisiv. Toliko jeziv da je nje­ postalo je pitanje rutine... iskustva. gov duh urlao pokušavajući da nađe put nazad. Ogromna praznina, koja je preti­ la da ga jednostavno usiša, okružila g a je iznenada. U istom trenu shva­ Nekoliko hiljada kilom etara tio je svu svoju ništavnost... dalje, na drugoj obali istog okeana ’’Staza nema moći u NuU... Duh koji je zapljuskivao obale Akirinog ratnika je nemoćan,” odzvanjale su ostrva, drugi jedan momak sedeo je mu starčeve reči... ali gde? U mimo, zatvorenih očiju, osluškujući svesti? Pa nije čak ni znao da li je zvukove noći. Njegovo ostrvo bio je mrtav ili živ. U podsvesti? Šta je to krov tridesetospratne zgrade, a nje­ podsvest? Šta u poređenju sa onim gov duh, inače navikao na astralna što je doživljavao? putovanja, ovog puta nije bio odsu­ N ekako... to nikada nije saz­ tan. Naprotiv. Kao najmoćniji radar nao. .. njegov duh se vratio u svoju lebdeo je širokmi krovom odbijajući smrtničku ljušturu. se od svake prepreke, tragajući za Nekolko dana proveo je na litici nečim određenim. ne usuđujući se ni oči da ot\'ori, a I ovaj momak bio je ninđa. kamoli pođe i potraži vodu i hranu. Jedini u ovom delu sveta. Zakleti

NINĐA 154

neprijatelj zločina, najamnik bez saradnici i jedan od dvadesetorice gospodara i poslodavca. Jedna telohranitelja. Samo nekoliko trenu­ davno izrečena zakletva bila je nje­ taka bilo je dovoljno da ninđa shvati gov gospodar, a jedina nagrada retki kako je društvo u velikoj prostoriji trenuci m ira u zagrljaju voljene dobro zagrejano i bilo je samo devojke ili društvu jedinog pitanje minuta kada će se pijanka doživotnog prijatelja. pretvoriti u orgije. Ninđa je disao bešumno dok su Ninđa polako odmota tanko uže mu se grudi jedva nadimale. na čijem se kraju iz metalne kugle, Naslonjen uz veliki plehani filter na na jedan trzaj,, pojaviše četiri oštre krovu oblakodera čekao je da dođu i ’’udice”. Silueta u crnoj odeći, s napadnu ga. Ostavio im je vidljive kapuljačom na glavi, veštim pokre­ tragove - i pozivnicu. tom zgloba ruke hitnu konopac. Pre deset m inuta odsekao je Jed v a čujni udarac, a onda još jedan glavu jednom od novih bosova u trzaj - i konopac se čvrsto zakači o San Francisku. Bio je to Takaši ogradu dozvoljavajući težini tela Jamamoto, kum Jakuza klana koji ninđe da se bezbedno uspe na krov. se u gradu na obali okeana ugnezdio Čvrsto držeći jednom rukom kraj pre nepune dve godine preuzimajući konopca, ninđa izvadi iz pojasa dve od dotadašnjih gangstera jedan eksplozivne kuglice, pa, pošto još posao za drugim. jednom osmotri prostoriju i ljude u Ninđa ga je pratio, uništavao mu njoj, odskoči od zida. Tren-dva kas­ jedan posao za drugim dok mu nije uleteo je kroz debelo staklo kao konačno nije otkrio skrovište. ogromno đule. Prisutni još nisu ni Koristeći fasadu oblakodera kao shvatili šta se dešava kad dve stepenište, ninđa je dospeo do eksplozivne-dim ne kuglice prasposlednjeg sprata reskirajući neko­ nuše podižući oblak belo-sivog liko puta da ga vetar oduva. dima. Pažljivo je osmotrio. U tišini izazvanoj zapreSedeći za tradicionalnim niskim pašćenjem kao siktanje pobesnele stočićem gazda jakuza, Takaši zm ije odjeknu zvuk katane koji Jam am oto, smejao se ispijajući izlete iz korica na leđima. viski um esto uobičajenog sakea. Ratnik noći nije morao da gleda. Oko njega su se nalazili njegovi Znao je gde se ko nalazi i oštrica

10

NINĐA 154

Njegova vika kao i žamor pre­ njegovog davno iskovanog mača nepogrešivo nađe vrat telohranitelja strašenih gostiju alarm irali su koji je, čim je staklo na prozoru telohranitelje pred vratima. Njih pjiklo, skočio ispred svog gospodara desetorica uleteše s omžjem sprem­ potvrđujući na taj način epitet nim da bljune vatru, ali cilj je već najboljeg. Ali, to je bilo sve što je bio van domašaja. - G ore,.. pobegao je kroz prozor! uspeo da uradi. Još dok je potezao ”uzi” ispod peševa širokog svilenog Brzo svi na krov! Ne srne da sakoa oseti kako ga vrelinom munje imiakne. Ubio je Takašija! - urlao je jedan od starijih saradnika ubijenog sečivo pogađa ispod same brade... Još uvek je stajao na raširenim ojabuna. Najamnici pojuriše ka uskim ste­ nogama kada mu glava odlete sa ramena i tresnu na rame njegovog penicama. Jedan za drugim iskočiše gospodara. Takaši vrisnu kad ugleda na ravni krov streljajući očima kroz iskolačene mrtve oči svog najverai- polusenke i mrak. Tišinu je povre­ jeg Čuvara. Taj krik bio je i njegov meno narušavao fijuk vetra koji je svaki čas menjao pravac. Iskusni samrtnički ropac. Vrh katane pogodi ga između telohranitelj i ćutke su se sporebara, ispod same grudne kosti, razumevali šireći se kao lepeza. skrenu ka srcu, probode ga, a onda Kada su pokrili čitavu širinu krova, se sečivo naglo spusti nadóle, pre- krenuli su lagano ka drugom kraju. Za to vreme ninđa se popeo sekavši dijafragm u i trbušne nekoliko metara uz limeni filter. m išiće... Katana načini samo još jedan Izvadi šuriken i hitnu ga ka Čoveku krug posekavši dvojicu Takašijevih u sredini lepeze. Momak se spotače poslovnih prijatelja, a onda ninđa i pade bez glasa. polete ka prozoru. Jednostavno je - Ustaj, trapavko! Ne smeš da izleteo kroz prozor pred zabezeknu­ narušiš... tim očima ljudi koji se konačno Njegov najbliži saborac ućuta povratiše potežući oružje. No, kada kad shvati da se momak ne pomera. su zapucali shvatiše da pucaju na Htede da opomene onog do sebe, ali i taj je lagano padao na kolena, uže koje se jedva naziralo u mraku. Brzo na krov! Nije imao kud hvatajući se šakom za grlo. nego gore! - vikao je neko. - H ej... neko...

NINĐA 154

To je bilo sve što je izustio. strane opepelili, ubica s mačem u Šuriken sa šest oštrih sečiva dolete mkama već se kotrljao po krovu, iz mraka zviždeći pesmu večnosti i ispratiše ga čitavim rojem kuršuma, jednostavno mu preseče grlo zajed­ ali jasno su videli da je nestao no sa neizgovorenom opomenom. nepovređen. Momak je jednostavno Trojica oborenih bili su opomena stigao do niskog zida koji je razdva­ sama za sebe. jao krov oblakodera od ambisa koji - Gde je, do vraga? - procedi vođa se završavao daleko dole na trotoam preostalih telohranitelja, skrivajući - i nestao sa druge strane. Pojurili su se iza tela poslednjeg ubijenog. da vide gde je nestao. Dva najradozZastali su za trenutak pokuša­ nalija goniča samo za tren ugledaše vajući da odgonetnu odakle napada tamnu siluetu pripijenu uza sam zid, nevidljivi protivnik. a onda ih srebmastoplava munja Jedini odgovor bio je novi nalet ošinu po slabinama i oni, urlajući od vetra. Donosio je miris morske bola, padoše natraške. vode, ali i onaj sladunjavi miris krvi Brojka od deset gonilaca smanji­ koja se sve više širila ispod la se na samo dvojicu. Stajali su oborenih tela. Gonioci su postali sada tri-četiri métra dalje od ivice više nego oprezni. Tri m rtva za krova, ne usuđujući se da napadnu. manje od tri minuta bila su po- Gledali su jedan u drugog čekajući ražavajući efekat. Što je najgore, još da onaj drugi donese odluku. uvek nisu znali sa kim imaju posla i Za to vreme ninđa je dopuzao do gde se nalazi nevidljivi napadač. mesta na kome je njegovo uže sa Ko zna koliko bi se čekanje ’’udicam a” jo š uvek stajalo odužilo da ninđa ponovo nije napao. zakačeno i brzo ga smače da bi se Stigao je na desno krilo gonilaca trenutak kasnije našao na krovu. istovremeno sa eksplozijom kuglice Ona dva momka najzad shvatiše koju je izvadio iz širokog pojasa. da moraju u napad. Urlajući od stra­ Katana u njegovim m kam a ludovao ha otvoriše vatm gađajući nasumce je praveći neverovatne krugove, ka mestu na kome je pre nekog vre­ elipse i krivulje. Isečena tela začas m ena nestao njihov nevidljivi gost. prekriše prostor od nekoliko Pucali su i preko ivice pogađajući kvadratnih metara površine. parkirane automobile na ulici - i to Kada su se telohranitelj i sa leve je bio jedini efekat. Zbunjeno su se

12

pogledali. Nagnuti, ponovo počeše pogledom da pretražuju čitavu širinu zgrade. Napadač je jednos­ tavno nestao. Ninđa je za to vreme već stigao na drugu stranu krova , koristeći ispupčenja i spojeve metalnh delova konstrukcije, lagano nalazio put naniže. Zaustavio se kod prvog otvorenog prozora, oslušnuo, a onda nečujno upao u prostoriju. Po mirisu je osejtio da se nalazi u nekakvoj kancelariji i zato mimo ustade. Sa nekoliko poteza promeni izgled i odeću, a onda zabaci neuglednu platnenu torbu na rame i napusti prostoriju. Brzo je našao lift, i to onaj teretni, i bez muke sišao u prizemlje. Deset m inuta kasnje našao se u starom plavo-sivom ’’fordu” čija m ašina poslušno zabrunda kad je okrenuo ključ za paljenje. U glavnom puste ulice San Franciska, čiji su i najveseliji građani odavno bili u krevetu, omogućile su mu brzu i bezbrižnu vožnju. D aleko negde prem a severoistočnom delu velikog grada začuše se sirene policijskih vozila, ah one su išle negde dmgde. Ninđa se pitao da li će i u koUkoj meri nje­ gova noćašnja poseta naći mesta u novinama i televizijskim izveštaji-

NINĐA 154

ma. No, to i nije bilo važno. Znao je da je njegova poseta bar za izvesno vreme zaustavila nezasitu zver koja je trovala mladež, ubijala ljude i maltretirala ribare i trgovce. Ali, isto tako, znao je da je njegova borba borba bez prestanka. Bilo je samo pitanje vremena kada će novi šef Jakuze zauzeti mesto onome koga je posekao. Teško uzdahnu, a onda nagazi papučicu za gas. Dva saobraćajca skrivena iza jednog skvera samo odmahnuše glavama kad je projurio kraj njih. - Pusti luđaka neka juri. Ova kafa mi baš prija - reče jedan od njih i nastavi da srče kafu koju je tek pre par minuta doneo iz obhžnjeg bara. Lesli je brzo stigao u mirni deo grada u kome je imao jedno od skrovišta - lepu kam enu kuću okmženu malim vrtom i velikim drvećem širokih krošnji. Kroz garažu je stigao do unutrašnjosti kuće, a onda još brže do spavaće sobe. Obasjana zracima Meseca, koji će uskoro početi da se gasi, na sredini velikog ležaja otkrivenih nogu ležala je njegova Sumiko. Duga crna kosa bila je rasuta na sve strane. Lesli je pogle­ da s ljubavlju, a onda se brzo svuče i ode pod tuš. Trljao se dugo kao da je želeo da spere miris krvi i smrti.

NINĐA 154

Kada je konačno pustio mlaz ledene vode - oseti olakšanje. Istrlja se peškirom i brzo spusti kraj usnule devojke. Miris njene kože i kose podseti ga na Daleki istok, na mla­ dost provedenu na ostrvim a Japana... Nežno je poljubi, a zatim u tren oka utonu u okrepljujući san.

13

nekoliko m inuta tek povremeno gledeći dugu, retku bradu. Lagano je analizirao sve ono što je čuo; način napada, upotrebljeno oružje, veština napadača, napuštanje mesta upada, obračun na krovu, nestanak... - Kažete ne znate ko je napadač? Glas mu je bio tih i kao da je dolazio nekud ispod njega, a ne iz * njegovog grla i usta. * * - Ne, poštovani. Niko ga nije video. Samo silueta... i mač. Vest 0 stradanju ojabuna Takaši - Silueta... i mač. Senka... bez Jam am otoa snažno je potresla lica... bez glasa... da, da. veliku porodicu Jakuze, ali i njihove Dok je ponavljao ove reči zatvo­ prijatelje Kineze iz trijade. Samo su rio je oči. U sećanju počeše da mu članovi italijanske mafije, koja je sve se javljaju slike viđene pre više od više gubila, zadovoljno trljali ruke. šezdeset godina... Neka se ti žuti sami poubijaju. Bio je dečak. Imao je nepunih Mi ćemo čekati - prokomentarisao petnaest godina kada je jedne noći, je ovaj događaj kum porodice skriven u dvorištu svog gazde, pos­ Garibaldi stradanje ojabuna. matrao senku bez lica sa mačem u U Kineskoj četvrti u taverni Li rukam a kako obara jednog za Čao Junga, sedam desetpetogodi- drugim čuvare bogatog trgovca, a šnjeg šefa trijade, oko skromnog potom stiže i u kuću. Dobro je drvenog stola sedelo je šest upamtio sliku; dve siluete jedna muškaraca. Dve stvari bile su im naspram druge. Jedna s mačem u zajedničke; poreklo i razlog sastan­ uzdignutim rukama, a druga povi­ ka. janog vrata i kolena. Brz potez i nje­ Pošto je u nekoliko rečenica gov gazda ostao je bez glave... objasnio šta se dogodilo, trideseto­ - To je on. Ninđa - procedi jedva godišnji naslednik Jamamotoa - nje­ čujnim glasom i dalje zatvorenih očiju. gov sestrić Tomi Kosugi, sede na - Izvinite, poštovani Li Č ao... svoje mesto. Stari Li Čao ćutao je nismo vas Čuli?

14

Starac otvori oči. Pogleda ljude oko sebe, a zatim, uspravljajući povij eno telo, reče: - Nije ni čudo što ga niste videli. On je nevidljiv. Samo senka s mačem u rukam a... On je ratnik noći... N astade tišina. M uškarci su slušali, ali nisu razumeli. - Ratnik noći, poštovani Li Čao? Ali, ko je on? - N inđa. Ljudi se zgledaše u čudu. Svi su oni čuli za tu reč, ali bili su ubeđeni da ona spada u domen legendi, lakih romana ili filma. Nisu mogli da shvate d a je ninđa njihov protivnik. - Otkud ninđa ovde, poštovani Li Čao? - prvi se javi Tomi Kosugi. - To ne znam. Neko g a je pozvao. Neko ko zna šta ninđa može. - Ali, ko? I gde ga je pronašao? O dgovora nije bilo. Tišina je potrajala punih pet minuta. Tek onda starac ustade. - Nađite drugog ninđu. To je jedi­ ni način. Da, nađite dmgog ninđu... Sastanak je bio završen. Četvori­ ca Japanaca pozdraviše starca i nje­ govog zamenika i smestiše se u prostrani ’’linkoln”. - Tomi, šta ti kažeš na sve ovo? upita dvadesettrogodišnji Jošiko, najbolji revolveraš u Jakuza klanu.

NINĐA 154

- Ne znam šta da kažem. Stari Li Čao zna šta govori. Nemoj ni u snu da pomisliš da priča gluposti. Ako je on siguran d aje naš protivnik ninđa, onda je tako. Pitanje je ko je on i odakle je došao. - D a... i gde mi sad da nađemo ninđu koji će da krene njegovim tragom ... da ga nađe... ubije? Tomi Kosugi razmišljao je neko­ liko trenutaka pre no što je odgovorio. - Znam gde nećem o da ga nađemo, a to je ovde. Spremi se za daleki put. Ideš u Japan - reče smeškajući se. I šta tamo da radim? Da idem kod filmadžija da mi nabave nekog ’’ninđu”, ha! Momak u trenu prestade da se smeje. Pogled koji mu je uputio nje­ gov šef Li, zaledi mu smeh na usnama. - Ideš na Okinavu. Da, da... Tu ćeš da potražiš mog rođaka Jakušija... Kumi Jakuši, on je ojabun najveće porodice. Ako iko može da nam pomogne, onda je to on - zaključi Li Kosugi. Iako mlad. Li je odavno naučio đa u njegovom poslu oklevanja ne sme da bude jer ono najčešće može da donese smrt. Zato je i svog čoveka iste noći otpravio za Okinavu. Bio je siguran da će mu dalji rođak pomoći, tim pre što su

NINĐA 154

SAD postale veoma interesantno područje za delovanje jakuza, a Okinava je, ipak, bila samo malo ostrvo. Todo Kumari, Lijev izaslanik, iako čistokrvni Japanac, sadaje prvi put ugledao postojbinu svojih predaka. Iako je bio ’’operisan” od sentim entalnosti i sličnih stvari, ipak je osetio nešto čudno kad se avion spustio na aerodrom. Pogled na daleke planine koje su se kupale u jutarnjoj izmaglici delo vale su mu nekako nestvarno, tajanstveno. Shvatio je da se u ovim predelima još nalaze ostaci daleke prošlosti koju ni vreme ni ratovi nisu uspeli da unište. Takođe shvati da je ovde, među tim ostacim a prošlosti, moguće pronaći i ratnika kakav je jedan ninđa - ninđa koga mora da pronađe i odvede u SAD. Samo, gde da traži, kako da ga natera da krene sa njim? Taksi je brzo pronašao adresu koju mu je dao i on se nađe pred trospratnom zgradom koja je, iako građena po ugledu na savremene zgrade, ipak zadržala i nešto tradi­ cionalnog stila. Tu je pre svega bila ulazna kapija od debele tikovine, ukrašena kovanim gvožđem i znakom porodice Jakuši.

15

- Pošto ne poznaješ stare običaje i protokol, trudi se da budeš smeran i čekaj uvek da te oslove tvoji domaćini - bio je savet koji mu je na polasku dao njegov šef. Odluči da posluša. Brzo se našao u velikoj i lepo uređenoj kancelariji Kumi Jakušija, rano oćelavelog i debeljuškastog naslednika moćnog Sato Jakušija. Prelepa devojka uputi mu osmeh i pokaza na udobnu kožnu fotelju smeštenu direktno naspram oniskog stola od orahovine. Taman se smestio kad se zid iza stola jednostavno rastavi propu­ štajući gojazno telo Kumi Jakušija. Todo skoči sa svog m esta i nakloni se nevešto. Nije mogao da shvati da je gomila sala u širokom kimonu sada ojabun najveće jakuza porodice na ostrvu, ali brzo odagna takve misli. - Moj rođak mi se sinoć javio... posle pet godina. Nije došao ni na pogrebne svečanosti... ali, to je prošlost, a posao je posao - zagrokta Jakuši. Nastade neprijatna tišina koju prekide ista ona lepotica unoseći poslužavnik sa priborom za spre­ manje čaja. Tišina je potrajala sve vreme dok je ona metlicom veštim i brzim pokretima mutila zelenkaste

16

mrvice čaja praveći od njih penu. Lagano je odložila metlicu, okrenu­ la šolje prema gostu i gospodaru, a onda u njih ulila vodu. Čaj je bio poslužen i ona se udalji. - Ninđa! Tu reč čuo sam posled­ nji put pre... ko zna kohko godina. Poštovani otac je izgovorio... on je poznavao jednog ninđu. On je čak i za nas obavio neke poslove - p ro ­ govori Jakuši vadeći nekud ispod stola omanju kutiju od ružinog drve­ ta. Na glatkoj površini isticao se jedino znak porodice Jakuši. Otvori je i iz nje izvadi zlatni prsten ukrašen sa sedam malih brilijanata poredanih u čudnom sedmougaoniku. - Već sam i zaboravio na ovaj prsten i ninđu. Ko zna da li je još živ. Saznao sam da su ga poslednji put videli pre pet-šest godina, mada niko ne ume da ga opiše. I to njego­ vo ostrvo... moram da zovem starog Jošiku... on je bio očev glasnik. Ali, prvo da se odmoriš i okrepiš zaključi lupivši dlanom o dlan. Druga devojka, obučena u tamnozeleni kimono ukrašen slikama grana sa rascvetalim trešnjama, nečujno uđe u sobu. Nakloni se Jakušiju, a onda gostu. Jakuši joj reče nekoliko reči na japanskom, nakloni se i sam gostu i istim putem

NINĐA 154

kojim je ušao, napusti prostoriju. Devojka blagim pokretom ruke dade znak Todo Kumoru da je sledi i kroz treća vrata, koja su bila skrivena paravanom, povede ga duž poluosvetljenog hodnika. Kada su stigh do kraja, ona skrete ulevo i uvede ga u omanju prostoriju koja je odisala svim m ogućm m irisim a polja i sveže vode. Todo se trže kad devojka poseže za njegovim sakoom, ali se brzo umiri. Oružje nije imao, pa nije imao šta ni da krije. Veštim pokretima devojka ga skide do gole kože i povede do kamenog bazena po kome je plivao lokvanj. Voda je bila prijatno topla i on se brzo sasvim opustio. Što od tople vode, što od dodira devojčinih prstiju, tek on oseti kako se u njemu budi želja za seksom. Dodirnu devojčine grudi, ali mu ona ukloni ruku uz blagi osmeh. Devojka je pi-va napustila bazen ogmuvši se tako brzo i vešto da nije uspeo da vidi njeno telo. Pokaza mu na sto i on se opruži zatvorivši oči. Nije ih čuo kada su ušle, ali oseti dva para ruku kako vešto prebiraju duž čitavog njegovog tela izvlačeći iz mišića poslednje ostatke umora i ukočenosci. Ne otvarajući oči on ispmži ruku i dohvati jednu osrednju dojku koja

17

NINĐA 154

ga je povremeno dodirivala po grudima. Devojka se nije ni pome­ ri la. On pruži ruku s druge strane stola i trže se kad pod prstima oseti splet dlačica druge devojke koja se namerno namestila tako da ne može da je promaši. Kikot ispuni sobu za masiranje i on otvori oči. Devojke su bile lepe i nage. Ličile su kao jaje jajetu. I, što je najvažnije, nisu se protivile njegov­ im sve drskijim nasrtajima. Naprotiv. U druženim snagama uzvraćale su mu još većom merom. Todo nije bio neiskusan momak, daleko od toga. Ali, ovo što je sada doživljavao nije ni sanjao i zato je bilo gotovo brže no što je to želeo. Bi mu krivo i htede nešto da objasni dvema devojkama, ali one nestadoše bez reči. Todo ugleda ležaj u uglu i spusti se iscrpljen. ”Pa, ova potraga za ninđom i nije ispala tako loša”, pomisli pre nego .^to je zaspao. * *

*

Sedokosi Jošiko nekoliko puta se osvrtao otkako je u malom čamcu napustio džunku. Niko ga nije pratio i on zavesla prema malom zatonu u kome je bio pre više od pet godina.

Izvuče lagani čamac na peskovitu obalu i, nekoliko koraka dalje, potraži skrovište u hladu omanje grupe niskog drveća. Znao je da ga je ninđa, ako je još živ i ako je tu, već video. Ostalo mu je samo da čeka i nada se da ga je ratnik noći prepoznao. Čekanje se oduži i on mahinalno izvadi prsten prepoznavanja i poče da ga čisti od nevidljive prašine. Trže se kad oseti d a je neko seo kraj njega. Neobrijan, u iscepanoj odeći, kraj njega je sedeo čovek koga je već nekoliko puta dovodio gospodaru. Pa, ipak, bio je nekako drukčiji, udaljeniji... opasniji. - Moj dobrotvor je mrtav, vidim prsten. Ko te šalje? - upita bez poz­ drava, dubokim promuklim glasom. - Mladi gospodar. Potreban si mu. Samo nekoliko trenutaka ninđa je ćutao, a onda poseže rukom ka obližnjem žbunu i izvuče oružje i maramu vezanu za dršku drvenog mača. - Idemo. Starac nekoliko trenutaka kao da nije shvatio ono Što je Čuo, ali ninđa je već bio kraj čamca te on potrča na kratkim, krivim nogama za njim. Čim su stigli nadomak džunke, ninđino lice postade nevidljivo

NINĐA 154

utonuvši ispod senke šešira od lišća, koji je tek u Čamcu napravio. Povukao se u najudaljeniji deo palube i smestio se među konopce i neku burad. Kada su stigli do obale, bila je mrkla noć. Uzalud se stari Jošiko osvrtao po palubi tražeći čoveka koga je trebalo da dovede. Onda, dvadesetak m etara dalje, na obali, ugleda senku koja je grabila put gospodareve vile, te i sam potrča na iu stranu. Jakuši otpusti jednu od tri konkubine i prevrnu se na leđa. Odmah po očevoj smrti uselio se u njegov '.ieo kuće osećajući iako veću važiios^ i ušiv.ajući u privilegijim a ojabuna. Nasledio je i jednu od očevih ljubimica, jasno onu najm ­ lađu, a sve ostalo, osim Jošike, otpustio je iz službe. Olaijžio se •svcjirn ljudima, baš onako kako rnu je to otac savetovao. Uzdahnu duboko ugledavši na zidu očev stari mač. 0.a sam uopšte nije voleo oružje, a kada je morao da ga se Jati, onda je poverenje ukazivao magnumu ”357” marke ”Smit Weson”, koji mu je uvek bio pod jastukom. Jednog trenutka dodir vetra na licu trže ga iz razmišljanja. Baci pogled prem a drvenim vratim a pokrivenim hartijom, ali ona su bila

zatvorena. Ipak, nešto tamno nalazi­ lo se u uglu njegove sobe. Htede da pozove telohranitelje koji su se nalazili pred vratima, ali onda shvati da ne zna zašto da ih zove. Pomisli d a je premoren i odmalmu rakom. - Zvao si me. Slušam. - začu glas od kojeg mu se i ono rnaio kose na temenu podiže uvis. Htede da krikne, ali se umiri ponovivši u sebi reči koje je čuo. - Zvao sam te ako si... t i... ON. " Slušam. ~ imam posao za tebe. Moraš na đmgi kraj sveta... - Ne idem nigde dalje odavde. " AJi... ti si oca slušao... pomagao mu. Sada je meni potrebna pomoć. - Ovde da. Nigde ne putujem. Jakuši brzo poče da razmišlja. Onda se, budući da mu je lukavost bila najjače omžje, odluči. ~ Tamo te čeka... NINĐA. Možda ti to nešto znači? Nastade tajac. Nije se čulo ni dis­ anje dvojice ljudi. - Možda se... bojiš - procedi Jakuši proklinjući samiOg sebe istog trena kad je to izgovorio. Hladno sečivo tanto noža pri­ tiskivalo mu je grlo. Ninđa nije pre­ tio. Jakušija je od smrti delila samo uspomena na starog Jakušija. - Ninđa? Gde?

NfiNĐA 154

U nekoliko rečenica, više mucajući nego što je govorio povezano, Jakuši ispriča sve što je znao. - Eto, to je tvoj posao. Zaradićeš mnogo para ako g a ... kad ga ubiješ. To je sve što treba da znaš. i sam je znao da novac u svesti ovog čoveka nema nikakvu vrednost, ali nije znao šta drugo da kaže. - Idemo. - Čekaj, nije sve tako jednos­ tavno. Cak će i meni trebati bar jedan dan da ti nabavim, pasoš, vize, odeio... sve. Tako je i bilo. Dva dana kasnije, obrijan, uredno očešljan, vezane fluge kose u rep, Akiro Kamoto smestio se u udobno scdište velikog prekookeanskog ’’boinga 727”. Iako nikad ranije ni video avion, a još manje njime leteo, ponašao se kao da se u njemu rodio. Leteo je on na većim visinama, daleko većim pros­ transtvima da bi ga iet na desetak IliIjada meta.ra uzbudio... Njego\'e oči raširile su se tek kada je sa kilometar-dva daljine ugledao svetla San Franciska. imao JC utisak da se nebo zajedno sa zvezdama spustilo ispod aviona. Tačno u ponoć, Li Kosugi imao JC svog ninđu. Pozdravi gosta s dužnim pošovanjem izbegavajući ila ga gleda u lice, je r su dva

različito obojena Akirina oka delo­ vala i zastrašujuće i hipnotički. Naredi da mu donesu sve isečke iz novina, ali se onda upita da ii ovaj strašni čovek ume da čita. Akira bez reči poče da prevrće listove pomno posmatrajući slike. Odmah je zaključio da ga nisu prevarili. Onaj ko je onako posekao onoliko ljudi ili ih pogodio šurikenim a morao je da bude opasan protivnik. Pravi ratnik. Ratnik noći. Ninđa! lak.o je njegov duli odavno naučio da se ne uzbuđuje, Akiro ipak oseii kako mu adrenalin juri kroz vene, a oči dobijaju sjaj. Naročito ono jedno, bledoplave boje. - Ninđa. On je ... moj. To je bilo sve što je izgcvono. Prepusti se brizi svoga domaćina i smesti u sobu u koju su ga poveli. Pošto je svukao sa sebe odelo, sede na pod sa kojeg prethodno odgumu tepih i poče da obavlja uobičajeru ritual. M editiranje, Šuđi Šuriken, m editiranje... Njegov duh poče da traga... ali ovog puta uzalud. Dva dana trajao je mir, a onda ga pozvaše. - Ninđa je ponovo napao. Idemo. Odveli su ga u lučki deo grada u kome je vladala prljavSlina i siro­

20

maštvo. Tu su bili dokovi i magacini. Veliki automobil dovezao ga je do jednog od magacina. Čim je izašao, Akiro poče da njuši kao tigar koji traži plen. Osetio je prvo miris smrti. M inut kasnije ugledali su nekoliko posečenih tela. Udarci su bili čisti, naneti sečivom koje nije znalo za prepreke. Akiro stade usred mrtvih tela i zažmuri. Ono što je osećao bilo je daleko vibriranje neke energije koja je donedavno boravila na ovom mestu. Pokuša da uhvati te vibraci­ je, ali one su iz sekunde u sekundu postojale sve slabije. Ipak, zaključio je ono što je bilo istina. Ratnik noći, moćan, neverovatno moćan, boravio je ovde. Iznenadna eksplozija odjeknula je istovremeno kad je on povikao na matemjem jeziku da se sklone. Zadnji deo magacina odlete u vazduh, a visoki plam eni jezici počeše da ližu ka noćnom nebu. Tovar... uništio je moj tovar! urliknu Li Kosugi. Tek pre dva dana stigla mu je velika pošiljka kokaina iz K o­ lumbije od novog snabdevača i part­ nera. Roba je u startu vredela milion dolara, a njena vrednost na ulici naj­ manje bi se udesetostručila. S ad aje sve otišlo u nebo.

NINĐA 154

- Moraš da ga nađeš i zaustaviš! Moraš! - zaurla Li ka mestu na kome je stajao ninđa, ali tamo nije bilo nikoga. Akiro je u sve većim krugovima pratio samo njemu vidljive tragove i tako stigao do m esta, stotinak metara dalje, na kome je pre pola sata stajao parkiran Leslijev ”fo;d” . A kido ponovo zatvori oči. Njegov unutrašnji vid ugleda nejas­ nu siluetu, ali to je bilo sve. - Gde si nestao?! Vidiš šta je ura­ dio?! - povika Li. - Uradiće opet. Mora. Namami ga. Ja ću ga čekati - preseče ga Akiro. * *

*

Iako je noć bila sveža, Lesli je nemirno spavao. Duh mu je bio uzburkan. San koji se svaki čas prekidao, a potom nastavljao na - istom mestu, bio je jedan od najčudnijih. Ninđa je sam lutao kroz mračni tunel. Na sve strane osećao je dah smrti, bol, patnju... ali ništa nije video. Osećao je opasnost, ali nije mogao da je lokalizuje. Haragei je urlao na sve strane. On je vitlao katanom, ali ništa nije mogao da pogodi.

NINĐA 154

Trže se iz sna i probudi. Sumiko je i dalje mimo spavala na samo pola metra dalje. On ustade i pođe na terasu puštajući đa noćni povetarac ohladi njegovo nago telo. Znao je da snovi uvek nose neku poruku. Zato se sada upinjao da ck)kuči šta je bila poruka košmara u kom je proveo pola noći. Da li mu se bližio kraj? Najčešće o tome nije razmišljao. Ninđucu nije poznavao takva raz­ mišljanja. Pa ipak, m ada retko, dolazile su mu takve misli na um iz prostog razloga što je hteo da dokuči kako će taj kraj izgledati, iiorba oči u oči, metak iz zasede, otrov... saobraćajna nesreća... Uspevao je da odagna takve misli i nastavlja dalje borbu sa zločinom. Odbaci i san od pre nekoliko minu­ la i vrati se u sobu. Ipak, bio je sveslan da je san u njegovom duhu ostavio jedva vidljv trag, ali ipak Irag. Narednih nekoliko dana proveo je u društvu sa Sumiko i Tabasko Pitom koji se vratio iz Australije posle odsustva od m esec dana. Dobio je poziv zbog nasledstva. Neki daleki rođak sa majčine strane ostavio mu je kao jedinom živom nasledniku veliki ranč, rudnik i ¡■»riličnu gomilu novca.

21

- Opa, sada imamo velikoposednika u porodici... i parajliju zadirkivala g a je Sumiko. - Zamisli, devojčice, našeg dečka sa velikim rančerskim šeširom na glavi kako juri na konju goneći stada goveda... ha! - podbadao g aje Lesli. - Ma, šta vam je? Kakav velikoposednik, kakav ranč! Sve .ću da prodam. I rudnik. Imaćemo para da se nauživamo do kraja života branio se Pit. U prilog tome pozvao ih je na bogatu večeru. - Pre toga, devojčice, idemo u kupovinu. Želim da ti kupim nešto... da izabereš nešto... nešto izuzetno... U predvečerje istog dana lagano su se vozili Leslijevim kolima cen­ trom grada tražeći neku od ekskluzivnih radnji. Sumiko ih je sve prolazila i na kraju pokaza Lesliju malu radnju sa antikviteti­ ma. - Mislio sam da kupiš nešto novo, a ne neku starudiju - pobuni se Pit, ali ga Sumiko umiri pomilovavši ga po licu. Lesli je taman zaustavio automo­ bil i izašao na trotoar među pro­ laznike kad na nekoliko metara dalje prođe veliki cmi ’’linkoln”. U

22

kratkofii trenu Lesli csei? haragei. Oči počeše miiiyeviion5 brzhiorr: dii snimaj u prolazni ke. Ništa neobično, ništa što bi nagovcšta^-alo mogućeg protivnika. Na zadnjem sediStij ’’liokaina’" Akiro se naglo ukoči. One prepo?.natijivc vibracije zaircpcrlse -■ dnu bića. Brzo baci pogled »a ahcii, Gomiia je bila šarolika, ali nigde nije mogac da ngleda crnog koga se nadao da vidi. Lesli je odmah iskljačfo sopstveni duh i sada je stajao kraj ’’forda” kao obična stvaar. Morao je da se isključi odričisći se l.a]co i mogućnosti đa otkrije opasiiostj ali u ioin trenutku drukčije nye ni mogao. - Lesli... Hej, LesH? - pozva ga Sumiko po ireći p u t -- Šia je bilo? Hajdemo, Pit je već ušao. Lesli se trže i požuri za devojkom. Su.rnik.o je dugo razgleda.!a po antikvarnici i najzad 'jgledala ono što je tražila. Bila je to ko zna koiiko godi.na stara i ko zna kada doneta vaza plavitastozeleiie b^je sa je d ­ nostavnim m otivim a planina i drveća. - Vidim da gospođica zaa šia valja - pohvali je stari Fvinez. - Neću da vas lažem i uveravam kako je ovo vaza iz perioda dinaslije Ming,

NINĐA 154

jer ili sam l.o ne z?iam. Možda je još .starija. Tek nedav.no sam je našao u starom skladištu. Za vas će cena biti posebna... - brbljao je stari trgovac lukavo ocenjujući dubljinu Lesiijev’og džepa. .Zato se irinenadi kad Pit izvadi da p-ali. Sam je pronašao dvo mj.nijau.ire slikane na drvetu i poklo­ nio i.h devojci. - Šta ćeš ti đa uzmeš? - obrati se Lesliju koji je i dalje bio pod utiskom onoga što jc osetio na ulici. Lesli se osvrnu po prodavnici i najzad ugleda pergan^ent sa neko ­ liko Pitu nerazumljivih kineskih slova. - Ovo će biti dovoljno -• reče na zadovoljstvo Kineza koji ga znatiželjno zagleda je r na perga­ mentu sa bili stihovi koje je pre nekoliko vekova napisao neki samuraj. Dok je Lesli sa svojima bio u prodavnici, Akiro je na zaprepašćenje vozača otvorio vrata i iskočio iz ’’linkoina”. Činilo se da nije ai dotakao asfalt, a već se našao u gom ili prolaznika. Njegove raznobojne oči pretraživale su gomile prolaznika. Onda je odustao. Priđe jednom, uvučenom prolazu, naskoni se na zid i zatvori oči. Čitav njegov duh pret\/orio se □ veliku

23

NINĐA 154

iiiilenu. Nalazio se nekih tridesetak metara od mesta na kome je prvi put osetio one vibracije . L.esli izađe iz radnje i u trenu pomisli na haragei koji je pre petiKicstak minuta osetio. Propusti Pita i devojku, pa tek onda i sam izađe iin ulicu molreći preko njihovih I¡imena. Njegova mentalna snaga liila je fantastična, ali isto tako mogla je da ga izda. Znao je on to
o n o m jo«

jcŠ

pouzdanijem čulu: duhu ratiuka. M'.:što n(^,ja.sno zatreperi iz pravca ulaza u kom je s^'ajao Akiro, ali ni ovaj ratnik noći nije bio ni siab ni ■/,:rednji. Bio je najbclji živi ninđa. r'im je osetio prisustvo iuđe nisnlaine snage, on se isključi i tako se rijihova energija sudari negđe na ¡)ula puta :ie otkrivajući svoje izvore. Akiro je sada koristio oči treižeći nekog s\'og sunarodnika, ali nigde Ilije video nikoga sa istoka. Zato (idustade. Izvor one energije u tom slučaju mogao je da bude bilo ko ođ onih nekoliko stotina ijudi koji su kao nepregledna reka išli u oba smera.

♦

Akiro je napravio plan i počeo polako da ga ostvaruje. Odlučio je da pi očešlja sve dođo centre u gradu nadajući se da će, ako ne nabasa na protn/nika, bar eeštc bliže saznati o ojemo. To mii je sada bila jedina mogiidtiost i odlučio je d a je ispro­ ba. Nije znao da će i sam biti stavljen ni; probu i to od strane onih ljudi koji s«j! ga pozvali u ptxmoć. Kako ođ svfig »icJa-ika nije, po njihovom m&ini pokazao koliko vredi i đa li isopštc vredi članovi malija^&cg kartela, s?vi starog Li Čao su c'a, stavi BZ. probo.

- Koga sie oi'M ili đs žr?"vuiolc? upitaí;^ je sedokosi Li Cao. - Imame đosts sposobnih ljudi požmi Tomi Kcsagi da odgovoi i. - Znači, resio si da osiancil bi-/ njili? Li ućuta. Shvati da je sI;m.-ic u pravu. .Pokloni mu se i upita: * Šta poštovaDi Li Čao prcdla/c'^ - Kad ste već doneli tu noiii/nm nu i SiiviŠTiu odliiku, prcdla;;^t*m dn okupite bitagne sa dokova linn ih puno koji barataju nožem, lanciinii. revolverima i palicama /n bc)ybol

24

Dajte im nešto para i odvedite ih u zasedu. Neka oni isprobaju našeg čoveka. Okupljeni mafijaši se složiše i njihovi momci pohitaše da obave posao. Iste večeri u jednom napuštenom magacinu, u kome je bila tek gomi­ la sanduka, dvadeset ijedan momak sa dokova, naoružani svim i^^vačim, došli su da zarade primljeni novac. Znali su ko su im poslodavci i zato su bili spremni da daju sve od sebe. Sve, osim života, jasno. Ali, niko od njih nije ni slutio đa će baš tu cenu da plati. Zauzeli su busiju i čekah. Nisu Čak znali ni to d a je njihov protivnik jedan jedini čovek! Akim je rečeno da se u magacinu krije neprijatelj -1 to je bilo sve. Obučen u crnu odeću, s kapu­ ljačom na glavi, pojasom načička­ nim šurikenima i šakenima, tanto nožem u levoj mci i vakizašijem na leđima, ušao je u magacin a da niko od momaka u zasedi nije primetio da se velika metalna vrata otvaraju. Ninđa brzo utonu u polumi'ak i poče da osluškuje. Kako su bili uvereni da su nečujni, momci iz zasede su za ninđino osetljivo uho bili nečujni kao slonovi u staklarskoj radnji. Tek nekoliko minuta osluškivao je i pro-

NINĐA 154

cenjivao svoje protivnike, a onda mirno iskorači i krete prema sredini magacina. Gomila sanduka iza koje se krila većina protivnika ostade mu po strani. Kad je odabrao mesto, on se jednostavno spusti na pod spre­ man da reaguje u stavu, ’’suvari vaza”. - H ej... pa onaj klovn je sam! I još sedi mrtav hladan. Idem sam da ga sredim, a vi gledajte... i uživajte - progovori jedan kmpni podebeli siledžija čijeg su se noža i palice bojali svi na dokovima San Franciska. Nije sačekao ni ohrabrenje, ni opomenu. Proveri da li se veliki korzikanski nož, koji je odavno ukrao nekom moraam , nalazi na svom mestu, a onda, odmeravajući čelikom ukrašenu bejzbol palicu, pođe prema Akim. - Hej, šaljivdžijo, šta tražiš ovde? Pokladni utorak je još daleko, a ti si se već maskirao. Hajde, skidaj te krpice s glave. Hoću da ti vidim oči pre nego što te polomim - govorio je lenjo vukući noge po prašnjavom podu. Akiro ga je čuo još dok se došaptavao sa svojima. Sada ga je motrio iz očnih uglova. Iako naomžan i ogroman, bio je otpisan. Mrtav, ali on to joŠ nije znao. Zato

NINĐA 154

25

ninđa nastavi da osluškuje najuda­ - Ovamo! On m e... ubi! ljenije uglove velike prostorije. Raznesite ga! - vrištao je debeljko. Ološ sa dokova izlete iz zaklona I dok se u magacinu pripremao kiatki okršaj, jedna silueta obučena vitlajući lancima i drugim oružjem. slično kao i ninđa u unutrašnjosti ma- Iako su se približavali velikom j^acina, nečujno dolete na blago brznom zatvorivši krug oko njega /.akošeni krov magacina. Njegov let Akira se nije ni pomerio. Kada su pratilo je jedva čujno fijukanje tankog već bili sigurni d a je njihov, on jed ­ MŽcta zakačenog za vrh obližnje diza- nostavno nestade. Kobudera je za ove besprizorne lice-krana. Ovaj ninđa se mekano dočeka na obe noge i ukoči u mestu. uličare bila nepoznata i utoliko I laragei je bio vrlo snažan i dolazio je moćnija. Akiro je napustio svoje odnekud ispod njegovih nogu. mesto nekoliko trenutaka pre nego To nisu mogli da budu dripci koje što su ga siledžije sasvim opkolile. ic- pratio do ovog magacina trijade iz Sada je sa strane posmatrao kako na njegovu ’’sliku” . Kineske četvrti. To je bilo nešto kidišu Sudarajući se i psujući jedan drugog tlrugo. Mnogo opasnije. Ninđa se pritaji odajući se tek zbog primljenih udaraca, nasilnici onoliko koliko je to bilo neophodno. počeše da se osvrću u čudu. 1 Akiro oseti harage, ali ga pripisa - Eno g a... tamo, iza nas! bliskoj borbi. D a je znao ko mu se dreknu neko i rulja ponovo polete. Ovaj put, umesto da ih čeka, ili nalazi iznad glave, svakako bi zane­ mario predstojeću borbu i krenuo na pokuša da im se ukloni s puta, ninđa novu opasnost. O vako... poteže vakizaši i ulete kao kobac Hajde, majmune, nemam celu među kokoške. Kao neuhvatljiva noć. Čeka me sanduk piva i dve-tri munja vakizaši je kružio iznad glava mačkice željne pravog muškarca. napadača, parao vazduh u njihova Diži se! - gotovo riknu. tela, sekao im ruke i glave... probi­ Da je bilo preživelih svedoka jao stomake. mogli bi da se zakunu da se maski­ Krici pogođenih i umirućih ledili rani nije ni pomero, a njihov ortak su krv u žilama preživelih. Trojica i|)ak je vrisnuo stiskajući obema napadača, koji su imali pištolje, rnkama debeli trbuh iz kojeg počeše potegoše oružje, ali još dok su (la kuljaju creva. povlačili navlake kako bi ubacili

26

metak u cev, oseti|e kako ih neko nevidljivo oružje pogađa nekog u grlo, nekog u čelo, a nekog u sle­ poočnicu. U glavnom , niko nije uspeo da ispali metak. Na kraju, trojica preživelih i čitavih pokušaše da pobegnu, ali kao da su naleteli na nevidljivi zid. Neki glas bez reči terao ih je da stanu i okrenu se. Dva raznobojna oka kao da su htela da im se zariju u mozgove. Momak u sredni stisnu oba uha šakama i poče da cvili. Onda mu na nos linu krv i on se sruši na prašnjavi pod. Oči ninđe gorele su ubilačkim plamenom. I drugi siledžija uhvati se za grlo gušeći se ni sam ne znajući kako. Umro je kidajući prstima sopstvenu kožu i meso. Treći je stajao naoko mimo dok mu se niz nogavice slivala mokraća. Onda je počeo da drhti sve dok se ne okrete oko sopstvene ose i ne tresnu na pod. Led u raznobojnim, ninđinim očima polako poče da se topi, a nesavladiva mentalna snaga poče da se vraća u svoje leglo. Onda Akiro brzo diže pogled ka tavanici. Umesto da prestane da deluje, njegov haragei postade još jači.

NINĐA 154

Kako nikog nije video oko sebe, on podiže glavu taman da za trenutak ugleda snažnu ali vitku siluetu u crnom kako vratolomnim skokovi­ ma beži leteći od jedne do dmge metalne šipke krovne konstmkcije. Akiro neviđenom brzinom i snagom hitnu dva šurikena ka silueti , ali sam o napravi nekoliko varnica pogađajući šipke koje je nepoznati letač upravo napuštao. N inđa... to je on... - ponovi Akiro nekoliko puta kao da želi samom sebi da potvrdi da je ko­ načno sreo protivnika. Ni Lesli nije morao dva puta da proveri ko je borac koji je onako lako i brzo savladao dvadeset i jednog momka. Energija koja je izbijala iz nepoznatog ninđe bila je više nego jaka. Znao je da će se njih dvojica kad-tad sresti, je r je, dolazeći, video i troja kola u senci magacina, kola kraj kojih su poslo­ davci Akira Kamotoa čekali da vide ishod probe. ”0 n je iz mog sna... On je ona nevidljiva pretnja”, prostmja Lesliju kroz mozak dok je kroz krovni pro­ zor izleteo u noć. Mafijaši se zgledaše u čudu kad Akiro izlete kroz širom otvorena vrata i, ne obazimći se na njih, počeo da osmatra nebo. Iako je

NIINĐA154

27

iragovao munjevito stigao je samo To saznanje nije ostavilo nikakav |i)S jednom da okrzne pogledom trag na Leslijevom licu. Slutio je on lainnu siluetu koja je brznom vetra još posle onog nedavnog košmamog I i Cala ivicom visokog krana sve sna da mu se sprema još jedno veliko dal je od mesta na kome je on stajao, iskušenje, još jedna strašna borba. /iiai) je da mu je nepoznati van Iskušenje veće od svih kroz koja je • loinašaja, ali u jedno je bo siguran: prošao, borba koja će do samo kraja, iiirdiisobni lov mogao je da počne, do poslednjeg zvižduka mača biti lo v bez milosti, lov koji će jednom neizvesna, a najverovatnije i fatal­ t)(111iih, a možda i obojici, doneti smrt. na. .. možda i za njega samog. Sada, kada je video protivnika, Nije se plašio ni iskušenja, ni poslao je potpuno smiren. Dok je on borbe. po/'ledom pratio poslednji skok Nije se plašio ni smrti. I esiija udaljenog dobrih pedeset On je bio - ninđa! iiii-lara, grupa mafijaKŠanagmulaje u Godine provedene na surovom Mia)>acin. No, iako navikli na leševe, školovanju u Japanu, boravak u i.'iiičali su napolje brže nego što su zabitim bezim enim m anastirim a, iinIi . godine i godine meditiranja, poni­ Akiro je već sedeo na zadnjem ranja u sopstvenu dušu i kosmos '.(•»lišlu "linkolna” čekajući da ga nisu bili uzaludne. Naučio je da sve viaic u stan. Za njega je sve ono što ono što mora da se desi - desiće se. M- desilo bilo daleka prošlost. Sve, Pa, i sama smrt. A, smrt je za njega osim susreta sa senkom ninđe bila samo još jedno stanje, jedna visoko pod krovom magacina. etapa u životu... I 1‘sli je dugo sedeo za volanom Prošlo je dosta wemena pre nego što lorda” analizirajući svaki okret i je uključio motor i krenuo nazad kući. pole/ ninđe koga je video na delu. Imao je prednost - i to je moglo Ni|(' bilo sumnje d a je strašni borac da bude od presudnog značaja. On piavi ninđa i d aje odnekud doveden je znao GDE da traži ninđu istovre­ II San Francisko. meno se nadajući da ovaj nije uspeo Zašto? - izgovori poluglasno. da otkrije njegov dom, Smniko ili ”/b o g tebe... ninđo... zbog Pita. Isto tako znao je da će nepoz­ icl)e”, odjeknu negde u dubini nje- nati ninđa, ako sazna za Sumiko i r,o\\‘ duše nečiji glas. Pita, baš tu da udari.

28

NINĐA 154

- Moram da ih zaštitim. Po svaku podu, pa do simbola ispisanih po cenu - prošapta Lesli i nagazi pergamentu okačenom na zidovima. papučicu za gas. Bila je tu i slika bezimenog učitelja kod koga je vlasnik i glavni sensei, * Uširo Takuro, izučio sve borilačke * * veštine pre dobrih pedesetak godi­ na. Akiro je već treći dan zaredom Grupa koja je vežbala nije bila obilazio jedan dođo za drugim. veća od desetorice m uškaraca Tražio je da mu pronađu sve škole različite dobi. Obučen u crni ki­ borilačkih veština, a onda je počeo mono, duge sede kose vezane u da ih obilazi jednu za drugom. punđu, stari sensei je, sedeći na Nezainteresovano je preletao pogle­ tatamiju u čelo sale, budnim okom dom mnoštvo mladića i devojaka osm atrao kako njegovi asistenti koji su, što iz radoznalosti, što iz vredno vežbaju. mode, a ponajviše zahvaljujući Neobičnog stranca duge crne starim filmovima o Brus Liju i Čak kose i kamenog lica na kome su Norisu, vežbali osnovne pokrete dom inirala dva raznobojna oka svih mogućih stilova. Među njima ugledao je istog trena kada se njego­ nije bilo nijednog ko je mogao va senka pojavila na vratima. Ipak, makar za trenutak da skrene pažnju nije reagovao. Maniri lepog vaspi­ na sebe. tanja imali su svoje zakone. Njih se, Akiro ih je brzo ostavljao s začudo, pridržavao i Akiro. Da li gnušanjem okrećući glavu. Za njega zbog duha postojbine koji je osetio je borba bila način života i ništa tu na pragu, da li zbog izvanrednih drugo. A, među onim gomilama nije vežbača i njihovog senseia - tek on bilo nijednog borca. ostade u dovratku čekajući da se Četvrtog dana stigao je u neu­ vežba završi i sensei mu da znak da glednu zgradu na samoj zapadnoj ude. periferiji grada. Spolja ništa nije Nekohko minuta kasnije stajao je ukazivalo da se tu nalazi najstariji ispred starog Ušibe čekajući da dođo van teritorije Japana. Iznutra, bude oslovljen. Starac ga je neko­ sve je odisalo duhom zemlje liko trenutaka posmatrao bez reči Izlazećeg sunca - od tatamija na razgledajući njegovu građu šake,

INfNĐA154

29

ii;ičin na koji stoji - lice. Kada je povratio. Više nije bio siguran da li zaključio da pred sobom ima čoveka je uopšte razgovarao sa nekim, ili je koji je rođeni borac, a uz to i čovek sve bio samo kratkotrajni san. Nije koji je očigledno prošao surovo reagovao ni kada mu dva asistenta Školovanje, starac ustade, pokloni uđoše u sobu posle dugog kucanja. sc gostu i pozva ga u malu sobu iza - Poštovani sensei... šta se desi­ same sale za vežbanje. Pošto ih lo? Gde je vaš gost? Uširo nije ništa odgovorio. Tek scđokosa domaćica posluži čajem i povuče se, on pozva posetioca da kada su otišli on promuca: - On traži ninđu... a siguran sam kaže šta ima. Akiro odluči da odmah sazna ono da je i sam ninđa. Mora to da bude. Sio je želeo. Samo on m ože... - Ninđa. Da li kod vas vežba ninđa? (ilas koji je dopirao iz jedva otvorenih usta natera starom sensei|ii irnce pod kožu. Sudbinaje htela da se dva buduća pro­ - Ninđa? N e... ovde ne vežbamo tivnika još jednom za dlaku ne sretnu. iiiiiđucu... Ovde je ... Porodica Garibaldi bila je najjača - Znam šta je ovde - preseče ga /\kiro, a onda odluči da upotrebi u San Francisku i taj položaj držala je poslednjih tridesetak godina. Sa iic.iSto jače od običnih reči. Njegove raznobojne oči prosto se najezdom Kolumbijaca, a u posled­ ukopaše u starčev pogled. Ono nje vreme i Japanaca, njihov položaj plavobelo oko bušilo je kao svrdlo. postajao je iz dana u dan sve ^;la^ac oseti blagu nesvesticu i ugroženiji. Samo činjenica da su odavno na svom platnom spisku zal julja se. - Video sam ... i ja slike... puno uvek imali bar po jednog političara ::lika... to je sigumo. Neki ninđa... ’’teškog kalibra”, po nekoliko sudija ah niko ga nikada nije... video. i rođake u samoj policiji pomagala ( )v(ie se nikada nije pojavio. im je da se održe. Don Frančesko Garibaldi, starac od sedamdesetak Prepoznao bih ga... Akiro skoči sa svog mesta i bez godina koji je na duši imao dvade­ K'či izađe. Već je bio daleko od setak ubistava i koji je u zatvoru bio ov'og mesta kada se stari Ušiba samo jednom , i to na samom

30

NIINDA 154

početku karijere, još uvek je bio s ta ja li su š e lo v i o d e lie n ja k o ja su veoma vitalan i oštrouman. Isto tako p o s tra d a la . T a j p o u r/. s iiia lr a li su i surov. Bilo koji napad na porodicu s o p s tv e n o m s r a m o to m i sada su ili teritoriju kojom je vladao sma­ č e k a li da na č a s ljin n a č in s p e ru trao je ličnom uvredom i samo je s ra m o tu sa s v o jih im e n a krv tu uvredu mogla da spere. N a js t a r iji o d n |ih , ( 'im i S o k u ra , - Ti žutaći su sve drskiji. Moramo k le č e is |)re (l svoj», j'.n /d e i/ v a d i ta n to da im se pokažemo u pravom svctlu. n o ž iz u n n h a ftn ie i', d / c p a s a k o a , Vito, Gabriele, Đovafno! - pozna on s ta v i b e h i m a ia n n e u na n )’, la č a n u svoja tri najvernija čoveka - koliko p lo č u s to la , p ji, po/Jto t ip e ii p o g le d u sutra hoću da dignete u vazdiili K o s u )» ija . je d n m » p o le / o m o š tro g nekoliko njihovih magacina, brodo­ s e č iv a o d s e č e n ii p o la m a h p rs t n a va - sve što je njihovo. Neka oscto le v o j lu e i K i v h n n i o n b i / o p o d naše zube. Dok budu lizali sop­ v e z a liu n i O n d ii. /.n o p iv u lic u , stvene rane, mi ćemo ih pnMeći - n m o ta o d s e i'e in p iilil| n k i, o k n 'n iiv š i naredio je. p a k e tii', j'u in n |*a p ie k o s lo la p ic m a N jegove reči slušale su se K o s u f'.ip i pažljivije nego reči sveSlcuika n:i I , i, k o p |c p o /n a v a o sve z a k o n e nedeljnoj misi, a njegova naređenja J a k u z a , k in n n n g la v o m H io |e to nisu trpela ni komentare, ni z n a k da p iih v a t a i / v i n i n i | e O s ta li " k n v e i ” po(lo.'‘',e p im ie r o m razm išljanje. Tako trojica kapoa odm ah pođoše na izvršenje. U n a js ta iije g o d n p h , i i l i ih K o s u g i naredna tri dana tri najveća magaei- z a u s ta v i. na, zatim jedna kockarnica i dve N e k a se na o v o m e z a v r š i. javne kuće odleteše u vazduh S o k u ra je n a is t a iip , n .i|(l(i> e Jc u odnoseći sa sobom ljudske žrtve, o r g a n iz a c iji i n ie j'o v o i / v i i i j e n j e nekoliko vrednih tovara droge, .sam m o r a o da p n h v jiln n V i s le s lo ­ čipova i vredne elekronske opreme. b o d n i. M o ia m « ) b iz o da o illiii^ im o Udarac je bio gotovo poguban - ali šta d a lje . S a z n a o sa m da |<- s e s trić Jakuza je sve to primila sa urođe­ d o n F ra n č e s k a ( i;n ib a ld ii.i p o s ta o v e lik a z v e r k a u )'.iad,‘;k o | p o lic ji. nom mirnoćom. Njihovi ^udi sa ulice brzo su B r a t n je g o v e /'‘.ene o < la v iH i je u pronašli krivce. Četvrte noći u G r a d s k o m v e ć u /.a to ne s m e m o kancelariji Li Kosugija, bledi u licu. o tv o r e n o u n a p a d , S i) ',n ia ii s a m da

NINĐA 154

nas u stopu prate. Ovo je posao za ninđu. Ionako se dosađuje. Mi ćemo olakšati posao našim posmatračima. Od sutra pa narednih sedam dana niko neće napuštati ovu kuću. Naši momci na ulici dobiće odmor. Neka rade samo oni koji imaju ’’legalan” posao. Dok mi budemo mirovali, ninđa će im pokazati šta znači napasti Jakuzu - završi Li Kosugi svoj neobično dugačak govor, dok su mu oči plamtele a čitavo telo podrhtavalo. Akiro je bez reči saslušao svog poslodavca Kosugija. Iste noći, u neuglednom automobilu, odvezli su ga do vile u kojoj je živeo don Garibaldi, a zatim i do njegovog preduzeća u centin grada, preduzeća koje se bavilo nekretninama. Lesli Eldridž je takođe odmah otkrio ko stoji iza napada na vlas­ ništvo Jakuze. Za njega je mržnja italijanskog bosa prema jakuzama bila davno poznata, ali nije verovao da će se stari don odlučiti na ovako snažan i javan udarac. Obilazio je stradale objekte ali tamo nije mogao mnogo da sazna. Znao je da će sada doći do protivnapada i slutio je ko će ga izvesti. Ninđa uvek udara pravo u srce iii u glavu svog protivnika. Glava i srce bili su don Garibaldi. Tako je

31

Lesli odlučio da na samom mestu budućeg nq)ada iz prikrajka prati šta će se događati. Sin noći stopio se s mrakom oko vile bogatog dona i prepustio se čakanju. Jasno je mogao da vidi stražare oko imanja, kao i one koji su skriveni u tami s prstom na obaraču čuvali ulaz u veliku, luk­ suznu vilu. U dva navrata patrolna kola zastajkivala su nedaleko od ulazne kapije i oba puta prilazili su im stražari. Posle kraćeg zadržavan­ ja patro b a kola nastavljala su put. Ponoć je taman otkucala dvana­ esti udarac na nekom javnom časovniku kada se blizu ulaza zaus­ tavi još jedan, neugledan automobil. Jedan od stražara napusti mesto i požuri da opomene vozača. Kako je čučao u žbunju sa druge strane, Lesli nije mogao najbolje da vidi šta se događa. Ipak, uspeo je da vidi kako se vrata otvaraju i kako stražar ulazi u automobil. ’’Možda se poz­ naju”, pomisli Lesli, ah negde u dnu duše oseti da nešto nije kako treba. Minut dva kasnije neko iz automo­ bila mkom pozva drugog stražara. Ovaj brzim korakom priđe, pa i sam uđe u automobil. Sve se odvajalo u tišini u kojoj ni Leslijevo oštro uho nije moglo ništa neobično da čuje. Najzad, vrata se i treći put otvoriše i

32

jedan od stražara pođe prema kapiji dok automobil nečujno nastavi niz ulicu zaustavivši se kojih pedesetak metara dalje u senci razgranatih krošnji. Gotovo istog časa Lesli kliznu u senku duž visokog i dugog zida. Ninđa je bio u syom odelu od crne svilenkaste materije, s kapu­ ljačom na glavi. Kao ogromni skakavac prosto je preleteo onih pedesetak metara u dugim skokovi­ ma. Vozač parkiranog vozila nije se ni pom erio. Lenjo je odbijao mirišljave kolutove dima zagledan negde ispred sebe. N inđa baci pogled kroz zadnje staklo i srete ukočeni pogled nekog čoveka. Ni drugi momak koji je bio naslonjen na rame svog suseda nije davao znake života. Za razliku od prvog, on je bio u donjem vešu. ’TSiinđa je ušao u kuću”, prolete Lesliju kroz glavu i on požuri nazad. Akiro je bez po muke iiSao u pros­ trani park oko vile. Još izdaleka osclio je kretanje u žbunju tik kraj slepcnicii koje su vodile prema masivnim vrati­ ma. izvadi šuiiken iz pojasa i sniižno zamahnu. Nekoliko treutćika kasnije do njega dopre tihi uzdah i krckanje grančica na žbunju. O čigledno da su ovi zvuci privukli još nečiju pažnju.

NINĐA 154

Drugi naoružani momak oprezno izviri iz svog /¡ikh)na sa druge strane stepeuišla. - Alfredo! 1loj, Ali ... š(a to radiš? - prošaputa, pa, k;ul ne dobi odgo­ vor, i/ade iz senke i pođe preko ste­ peništa. Zastao je usred koraka naglo se ukočivši. Samo za tren osetio je ujed na onom mestu gde se završava glava, a počinje potiljak. Pođe rukom ka tom mestu, ali se još više ukoči i polako klonu na mermeme stepenice. Akiro priđe svojim žrtvama i brzo istrže šuriken i šaken kojim ih je poslao u svet mraka. Još dok je to radio, on je pomno osluškivao zvuke iz unutrašnjosti kuće. Sve je utonulo u ponoćni mir. Don Garibaldi bio je uzoran građanin za sve svoje komšije. Udovac već pet godina nikada nije primao posetioce u kuću, a još manje je pravio galamu. Pa ipak, te noći im aoje posetioca, ili bolje reći posetiteljku. Mlada Dina Dcvivio, njegova maser kii i manikirka, dove­ dena je u linnr/ini /.atamnjenih stakala, kasno popodneva. Stari dori je još nvek bio dovoljno vitalan da bi mogao ila uživa u dražima rasne crnokose lepolice. Odmah posle lagane večeic nttilio je svoju

NINĐA 154

strast, ali nije dozvolio devojci da napusti kuću. Čak ni njegovu sobu... Akiro je nečujno ušao u kuću. Brzo je proverio prostorije u prizemlju. Sve su bile puste. Onda se tiho popeo na sprat. Po dvoja vrata sa svake strane kratkog hodni­ ka privukoše njegovu pažnju. Već je prošao pored prvih sa desne strane kad mu jedva čujni všum privuče pažnju. Odmah se priljubio uza zid uhvativši vrhom prstiju leve šake oštre vrhove šurikena. Niko se, m eđutim , nije kretao iza vrata. Akiro oslušnu i, kad začu ravnomerno disanje, shvati d a je osoba u sobi verovatno u snu nešto srušila ili pomerila. On lagano pritisnu kvaku i vrata se pomeriše u stranu. Na bledoj svetlosti mesečine ugleda dva zgrčena tela. Jedno je bio debeli muškarac proređene kose i gustih crnih brkova, a drugo sredovečna plavuša bujnih grudi koje su štrčale iznad svilenog pokrivača. Ninđa se nadnese nad usnule ljude. Muškarac poče da hrče i žena se zbog toga prom eškolji. Istog trena ninđa je dohvati šakom preko nosa i usta, a drugom nikom , i to palcem, pritusnu grlo. Za manje od dve-tri sekunde žena je bila mrt\'a, a da se njen partner u krevetu nije ni

33

pomerio. N inđa ispusti ženinu glavu, pa iz pojasa izvadi malu flašicu od cmog stakla. Kako je debeljko sve više hrkao teško dišući kroz otvorena usta, on mu kanu dve kapi mrke tačnosti iz flašice. Otrov čiji je recept bila tajna ninđi delovao je u trenu. Muškarac se nije ni pomerio. Telo mu se samo za trenu­ tak zgrči, a onda se opusti i umiri. Ninđa napusti sobu i nastavi tra­ ganje. Tri prostorije koje su mu pre­ ostale brzo je pretražio. Tek u trećoj na dnu hodnika našao je ono što je tražio. I ovde su u istom krevetu ležali muškarac i žena. Samo, oboje su bili budni. - Hajde, budi dobra devojčica. Probudi strast u meni, pa ću bogato da te nagradim - gotovo je jecao sedokosi muškarac milujući lepo izvajana leđa svoje partnerke. Devojka se saže pokrivajući svo­ jom gustom crnom kosom čitav trbuh sedokosog, hvatajući usnama i jezikom njegovu mlitavu muškost. Bila je veoma vešta i on oseti kako krv ispunjava svaki mišić nekad moćnog organa. - Ti si čarobnjak. Hej! Ko si... Devojka se nasmeja ne otvarajući usta. Poče i rukama da mu miluje testise, ali on poče da se otima.

34

- Šta sad nije u redu? Ne sviđa ti se ovo što radim? - progovori žena baršunastim glasom promuklim od strasti. - N eko... neko je ušao u sobu jedva progovori don Garibaldi. Devojka se brzo oki'ete, ali nije nikog videla. Upali lampu na noćnom stočiću. Učini joj se na trenutak da je jedna senka šmugnula u stranu, prema prozoru, ali nije ni u to bila sigurna. - Ma nema nikog. Verovatno te je senka iz parka prevarila - dodade Dina i ugasi svetio vraćajući vSe prekinutom poslu. Nije znala da je pogodila kad je pomenula senku. Ta senka bila je karta za smrt. Ne znajući to ona nas­ tavi da miluje i ustima obrađuje svog partnera, ali ovaj nikako nije mogao da joj se sasvim prepusti. On, koji je ubio toliko ljudi, umeo je da oseti, namiriše smrt. I sada, iako nikog nije video, bio je ubeden d aje smrt u nje­ govoj sobi. Neprimetno je nekoliko puta pritisnuo skriveni taster ispod jastuka - ali uzalud. Njegov telohra­ nitelj bio je već tri minuta mrtav. Jedna ruka uvijena cmom tkani­ nom kao zmija izroni ispod kreveta i pođe ka slabinam a nagog muškarca. Nešto ledeno bočnu ga u slabinu i on se strese.

INUNDA 154

- H a...ipak ičagiijcš. To je dobro... to je lako dobro. Sad ću da te pretvorim u pravog mladića. Bićeš kao nekad - govoiila jc Dina ubedena da je njeno inncće najzad pronašlo pravi pul. Kada je konačno shvatila da oČi don Garibaidija nisu viSc sjajne - on je već bio mrtav. -N e! Nemoj to da nu radiš... Oni će me ubiti ako..,Sam si tražio još seksa... nemoj! - poče svo glasnije da kuka. Onda naglo ućiila, jer se senka pojavi kao
NINĐA 154

35

nisi stvaran, zar ne? Svejedno. nešto malo dima. Kada se vraćao Nemoj da me povrediš. Evo, uradiću niz stepenice, naglo zastade. sve što želiš... samo me pusti... Haragei!!! Ne gledajući ona ispruži ruku i Opasnost je bila bliska. Ninđa zadrhta pri dodiru tog m oćnog polete preko ograde stepeništa u oličenja muškosti - najvećeg kojeg veličanstvenom luku praveći je imala u rukama. dvostruki salto. Još u vazduhu istrže Oooh-pa, ti si... pa to je ... vakizaši. Kad su njegove mekane Dođi, obećavam ti da ćeš uživati patike dodimule pod, bio je spre­ kao nikada - poče da govori maznim man da se kao tigar baci na žrtvu. glasom pokušavajući da spodobi Ali, nikog nije vdeo. nad sobom odreši pojas na panDrugi ninđa, skriven na vrhu ste­ talonama. peništa, bolje reći pod samim pla­ Akira je grubo odgumu i veštim fonom, pomno je posmatrao crnu potezom izvuče oličenje svoje senku deset metara ispod sebe. m uškosti. Devojka htede da se I njega je haragei zaustavio u pridigne i pomiluje taj snažni organ, poslednjem deliću sekunde. Inače bi ali je ninda ponovo gumu na leđa, naleteli jedan na drugog. odiže joj visoko noge i snažnim Haragei još jednom zatreperi u pokretom prosto ulete u nju. ninđi na spratu. Znao je da g aje pro­ Vrisnula je istovremeno od bola i tivnik osetio... strasti. Nečujno, odozdo do njega dolete Ninda je veoma brzo dostigao šuriken i zari se tek santimetar od vrhunac. njegovog lica. Brzinom misli Lesli Dina pokuša da mu se osmehne, prelete preko ograde i doskoči u ali umrla je u tom pokušaju. Ninda senku iza velikog filadendrona. je uhvati prstima za bradu, a dru­ Izdajničko šištanje najavi dolazak gom rukom za kosu na temenu. novog šurikena. Katana polete iz Kratim potezom polomi joj vrat. korica i blistavo sečivo ispreči se Brzo je počeo da poliva krevet i pred zvezdom smrti. Udarac čelika bogatu zavesu nekom čudnom o čelik naruši tišinu, a Lesli iskoristi tečnošću, a onda nasred kreveta, trenutak i izjuri nasred salona. između dva mrtva tela, ostavi neki Na pet-šest koraka ispred njega, štapić koji je lagano goreo uz tek senka u odelu sličnom njegovom, sa

36

vakizašijem u rukama, stajala je mirno. Ninđa čak spusti ruku u kojoj je držao vakizaši. Utom negde napolju odjeknuše sirene policijskog automobila. - Ne sad, ninđo, m oraćeš da sačekaš - procedi Akiro na japan­ skom i šmugnu kroz odškrinuta vrata. U onih nekoliko sekundi dok je stajao ispred nepoznatog ninđe, Lesli je osetio toliko snažne i istovrem eno nepoznate vibracije koje nije osetio još od vremena obračuna sa članovima škole KuđiKiri. Samo, ovo je bilo nešto još tajnovitije, još starije... - Biću tu kad dođe dan - isprati on nepoznatog ninđu takođe na japan­ skom, mada nije bio siguran da li su njegove reči doprle do ušiju nepoz­ natog. Sirena zaurla ovog puta još bliže i Lesli požuri da napusti poprište. Patrolna kola, međutim, projuriše dalje niz široku ulicu. Lesli lako preskoči zid i pogle­ dom potraži automobil kojim je nepoznati ninđa došao. Uspeo je za irenutak da ugleda treperenje crvenih stop sijalica - na zadnjem delu vozila koje odjuri niz ulicu. Nije morao da lupa glavu o tome čija su kola. Znao je za koga ninđa

NINĐA 154

radi i sad je samo trebalo da nađe pravi način da krene i na njega i na njegove poslodavce. Ubistvo moćnog bosa italijanske m afije snažno je uzdrmalo podzemlje San Franciska. 1 oni koji su zadovoljno trljali ruke zbog smrti moćnog konkurenta i neprijatelja i sami su se uplašili, jer iicpi uU: ubica, izgleda, nije |)rii')adao nijed­ noj poznatoj bandi ili porodici. Sumnja je, jasno, prvo pala na Jakuzu, ali sama polici ja odbacila je te sumnje jer budno praćenje svih glavešina japanske iiuinic i osmatranje njihovog scdišla potvrdili su da niko od njihovih ljudi nije mrd­ nuo iz zgrada. Ko je, do đavola, mogao da sredi petoro ljudi, goiovo bez vidljivih znakova nasilja, da uđe i izađe iz Garibaldijcvr ividave i nes­ tane kao dim? Ko, pilani vas? KOOOOO! Ove reči i/govoiici ¡c narednog jutra šef detektiva, prdcsciogodišnji Stiv Džemison. laj poštenjak preveo je čitav /ivoi na ulicama i dokovima San Franciska. Znao je sve važnije malij.iic, p-.-verenike, imaoje prolaz i n kino.skoj četvrti. Bilo je posla i preko f’lavc, ali on ga je u granicama svojih sposobnosti i dozvola - obavljao korektno.

NINĐA 154

Međutim, otkako su se pre dve godine u grad doselili članovi japanske Jakuze, glavobolje je bilo sve više. Čak je i kolumbijski kartel počeo da se mesa i haos je bio na pomolu. - Ovo je, bar prema onome što sam video na licu m esta, delo jednog, najviše dvojice ljudi, i to m om aka koji su m ajstori u borilačkim veštinama - usudi se da progovori novajlija Patrik Dano, koji je tek pre tri meseca izašao iz Policijske akademije. Džemison ga preseče pogledom i samo frknu. - Šta si rekao? - N išta... ništa važno.... Samo bih smeo da se zakunem da je sve ovo - reče pokazujući na slike na zidu - delo jednog super istrenira­ nog borca, to je sve - ponovi momak. - Kako to znaš? Gledao si ga, možda? - Ne, gospodine, nisam. Kao klinac živeo sam u Tokiju, tamo sam završio srednju školu, pa sam i sam zbog okršaja sa uličnim bandama vežbao borilačke veštine... - Borilačke veštine... borilačke vešiine! Pusti već jednom te bori­ lačke veštine. Petoro ljudi ne može niko sam da ubije, i to neopaženo -

37

nastavi Džem ison shvatajući u istom času d a je momak bar u jednoj stvari u pravu. Tiho i neopaženo mogao Je da dođe samo jedan m o m ^ , završi posao i na isti način nestane. Zato je prekinuo i završio sas­ tanak. Kada je kao poslednji do vrata stigao i mJadi Patrik Dano, poreklom Francuz, on ga zaustavi i pozva da krene sa njim na lice mesta, Viia don Garibaidija bila je okružena mnoštvom policijskih i privatnih kola. Mnogobrojni članovi porodice Garibaldi uzalud su pokušavali da prodra u zgradu koju je čuvala policija. Jedini koji je uspeo da uđe bio je sestrić doa Garibaidija, koji je zauzimao visoko mesto u gi'adskoj policiji. On nad­ meno pozd^vi kapetana Džemisona, šefa detektiva nadležne policijske stanice, a mladog policajca nije udostojio ni pogleda. ■■ Dokle je stigla istraga, kapetane? - prosikta fiksirajući iskusnog policajca. Njegov nadmeni ton samo pro­ budi odbojnost koju je stari polica­ jac osećao prema ovom izdanku mafijaške porodice koji se preko ubijenog Garibaidija i njegovih para uvukao u vrh policije i, napravivši

38

se da ga nije čuo, kapetan se okrete svom pratiocu i dade mu znak da ga prati. Bled od besa, Đ iđi Garibaldi pojuri za kapetanom i dohvati ga desnom šakom za rukav. Nije uspeo ništa vše ni da uradi ni kaže, jer ga oštar bol u korenu šake, koja je bila na granici pucanja, preseče u svemu. Onog trena kada je on kidisao na kapetana, mladi Patrik Dano reagovao je onako kako je to naučio u Japanu, na ulicama i u m nogobrojnim dođoim a. Poluga sankio uvek je bila najefikasnija kod hvatanja. K apetan Džem ison je gledao raširenih očiju čas u Đidija, čas u svog pomoćnika. Điđi je klečao na kolenim a kolutajući očim a, a momak ga je samo ovlaš držao za šaku desne ruke. Kad najzad shvati šta se dogodilo, on brzo naredi m om ku da pusti visokog funkcionera. - Ko si ti... Zar ne znaš ko sam ja?! Ovo ćeš da mi platiš! - urlao je Điđi Garibaldi. - Polako, šefe. Momak je novi, ne poznaje te. Uostalom, on je moj telohranitelj i jasno je da je morao da me brani od vašeg nasrtaja. Koliko ga poznajem, još ste jeftino prošli - nastavi Džemison očigledno

NINĐA 154

uživajući i zabavljajući se posmatrajući promene na licu povređenog mafijaša. Nije sačekao dalji rasplet i pojuri na prvi sprat. Soba u kojoj su bila tela Garibaldijevog telohranitelj a i nje­ gove žene delovala je sablasno. Otrov kojim je Akira ubio telohrani­ telj a bio je jak i nepoznat tehničaru koji je uzeo uzorak krvi.Telo ubi­ jenog dobilo je izrazito sivu boju, a mrtve oči kao da su htele da iskoče iz duplji. Usta su bila gotovo crna i naduvena, a isti takav bio je i jezik. Njegova žena, s druge strane, izgledala je kao da spava, s tim što joj je glava bila izokrenuta pod čudnim uglom. Tek je modrica na potiljku svedočila o prelomu kičme. - I, šta kažeš? Možda se ovako bolje vidi nego na slikama - upita Džem ison mladog policajca očekujući da u njegovim očima pronađe tragove užasnutosti ili bar neprijatnosti. Ništa od toga. Momak priđe, navuče gumenu rukavicu na Riku i opipa ženin potiljak. Onda priđe mrtvom revolverašu i opipa mu vrat. - Tako sam i mislio. Tvrd je i ukočen. Posredi je otrov sa Istoka. Video sam njegovo dejstvo samo jednom , kada smo kao klinci

NINĐA 154

nabasali na troje mrtvih gangstera u predgrađu Tokija. Bojim se da naši u laboratoriji neće moći da odgonetnu njegovo poreklo... Džemison je ćutao. Onda pokaza rukom na ženu. - Ona je ubijena klasičnim okre­ tanjem pršljena. Prekinuta joj je kičmena moždina u deliću sekunde. Vidite da nije stgla ni da pokuša da se odbrani. Taj zahvat radi se, otpri­ like, ovako - objašnjavao je momak prilazeći kapetanu. Kad je ispružio ruke da mu pralctično, na njegovom vratu, pokaže zahvat, kapetan se odm ače dva koraka. - U redu... u redu... verujem ti na reč - povika. Pet-šest minuta kasnije, tražeći tragove na stepeništu i uskom ho­ dniku, Patrik Dano gotovo uzviknu od sreće. S mukom i uz pomoć džepnog noža, izvadi iz drvenog stuba šuriken i pohita kapetanu. - E vo... i ovo je još jedan dokaz u prilog mojoj teoriji o jednom čoveku... 0 poznavaocu borilačkih veština. Ovo je šuriken... omiljeno oružje u Japanu, oružje kojim mogu da se koriste samo vrhunski borci. Inače, smrtonosno je kao i revolver. D žem ison neoprezno dohvati šuriken i, psujući, ispusti ga iz šake.

39

Nekoliko kapi krvi pojavi se na jagodicama njegovih prstiju. - Pa ovo je oštro kao đavo! Kako se onda upotrebljava? Patrik Dano podiže šuriken, baci pogled oko sebe i prilično vešto baci zvezdu smrti. - Otprilike ovako, ser, ali oni koji su pravi m ajstori m ogu da vas pogode sa dvadesetak metara pravo u Adamovu jabučicu ili slepoočnicu ili iznad samog vratnog pršljena objasni momak. Kapetan ga pogleda prvi put s pravim interesevanj em. Možda mu je sudbina bila naklonjena kad mu je baš u ovaj čas poslala momka koji poznaje sve ono čime se Jakuza služi, a sa čime se on sam nikada ranije nije sretao. - Znači, ipak nešto znamo - procedi. - U redu, ti preuzimaš p o sao ... - Ali, ser, ja sam početnik... Kako će da reaguju ostali? - Ko da reaguje? Šta ima da reaguje? Prvo, sinko, ja sam još uvek glavni gazda one naše radnje, a drugo, ne boj se, niko od njih se baš ne bije da dobije novi slučaj na vrat. Imaju oni svi i više posla no što bi želeli. Ti radiš direktno pod mojom kom andom i odgovaraš samo meni. Jasno? SAMO MENI! M omak samo klimnu glavom.

40

Osetio je kako mu ušne resice bride od zadovoljstva što je tako brzo stekao kapetanovo poverenje. Onda se trže svestan da to poverenje tek treba da opravda i on sam sebi svečano obeća da se neće obnikati. - U redu, gospođine, odmah krećem na posao. - Odmah? Znači, znaš odakle ćeš da kreneš? - Da, gospođine... - Kapetane... samo kapetane, ako baš moraš da mi titulišeš. - Da, gospodine... mislim, kapetane. Obići ćii svaki dođo koji nađem. Dođo je škola borilačkih veština. Možda tu nađem neki trag. Ko zna. U svakom slučajia, za sada mi je to najbolja ideja. - U redu, sinko. I, otvori četvore oči. Ne zaboravi da si ti moj jedini stručnjak za borilačke veštine dodade kapetan osećajući iznanadnn sentimentalnost prema novajliji. Onda, kao da se sam postideo svog osećanja, mahnu rakom, što je značilo da je razgovor završen.

Ubistvo đon Garibaidija je bio tek početak vraćanja đtiga. Tri noći zaredom tri velika centra Gari-

NINĐA 154

baldijeve porodice stradala su na različite načine. Veliki kazino na obali iznenada je zahvatio požar ogromnih razmera. Vatra je zahvatila električne insta­ lacije, a zatim se kroz cevi za venti­ laciju velikom brzinom proširila ki'oz čitav objekat. Lakirano drvo i plastika brzo su se pretvorili u pak­ lenu stihiju koja je gutala sve pred sobom. U panici koja je nastala poginulo je nekoliko gostiju, kao i devojaka koje su radile za stolovima. Čuvari su ubili trojicu gostiju koji su paniku htcli da iskoriste za brzo bogaćenje. To je bio bilans požara. Jasno, vatrogasci, koji su stigli veoma brzo, mogli su samo da se natčovečanskim tmdom izbore da stihija ne zahvati i okolne zgrade. Nikakav trag. Ništa. Jedini sve-^ dok koji je, možda, mogao da pomene čoveka u crnom odelu sa neobičnom kapuljačom na glavi, bio je domar, ali on je bio mrtav. Za­ pravo, umro je prvi, mnogo pre požara. Narednog dana došlo je do prave panike u restoranu ’’Palermo” kada je nekoliko gostiju odjednom počelo da se guši pošto je pojelo određenu vrstu ribe. Restoran je odmah zatvoren sa malim izgledima da skoro bude ponovo u prometu.

NINĐA 154

41

- Znaš, momče, što se mene tiče Treći, najbolniji, udarac bio je napad na skladište kokaina. Kao da iako su, međutim, i oni su ista bagra je znao najbolje čuvanu tajnu ninđa kao i Garibaldijevi, a to znači da su je napao baš one noći kada je tovar nama na vratu. Koliko ja znam, svi svežeg kokaina stigao iz Kolumbije. izveštaji govore da su nekako sasvim Ovaj put ninđa je krenuo na povučeni poslednjih desetak dana... glavnu kapiju. Kao od šale pobio je - Baš zato, gos... kapetane. Baš stražare, upao u magacin i kao zato. Znaju da bismo im odmah kobac rasterao radnike koji su bri­ skočili za vrat. Zato su unajmili nuli o smeštaju robe. Onda je počeo nekoga da za njih obavi posao. da baca zapaljive eksplozivne Nekoga ko nam je nepoznat, ko, kuglice na sve strane. Kada su one, možda, i nije odavde... Možda neko eksplodirajući, počele da pale vatre, čak iz Japana. on hitnu i nekoliko flašica sa tam- E, sad si me ’’obradovao”. Samo nosmeđom tekućinom koja je na nam treba još neki uvozni ubica. vatru reagovala kao najčistiji - Žao mi je, ali... tako vam stvari kerozin. Težak, opojni miris začas stoje. Raspitivao sam se po salama preplavi magacin, a zatim i čitavu za vežbanje, vežbajući sa momci­ okolinu. Gust oblak sivog dima ma, i tako sam saznao mnogo toga o suknu uvis pozivajući tako vatro­ Jakuzi ovde u gradu. Sve ih je više i gasce koje sada više nije imao ko da sve su jači. Pitanje je dana kada će pozove. da zavladaju podzemljem, a onda ih Poraz porodice Garibaldi bio je samo korak deli od osvajanja svih potpun. važnijih legalnih poslova. Imaju već I ovaj put Jakuza je ostala van sad para da mogu da unajme koga dom ašaja policije, je r niko nije hoće. Neki momci tihim glasom mogao da kaže da su se članovi pominju i takvog najamnika kakav Jakuze bilo gde pojavljivali posled- je jedan ninđa. njih nekoliko dana. - N i... ninđa? Šta ti je pa to? Kapetane sada sam gotovo sig­ - To su staro vremenski najamnici uran da su baš članovi Jakuze - ubice bez premca. Još u srednjem odgovorni za sve što se dogodilo veku koristili su ih za najrazličitije porodici Garibaldi - reče posle ne­ poslove: od špijunaže do najsurovikoliko dana Patrik Dano svome šefii. jih ubistava. Oni znaju da rukuju

42

svakojakim oružjem i nikoga i ničega se ne boje... - Ti to kao da govoriš o nadljudi­ ma? - Pa, oni to i jesu. Njihova psiha bila je ravna njihovoj veštini ubijan­ ja ... - Čekaj. Čas mi pričaš u sadašnjem, a čas u prošlom vre­ menu. Zašto? - Pa pokušavam da vam objasnim ko su bili ninđe, a ovo sada, mada mi se pamet buni, izgleda kao delo jednog od njih. Samo, trebalo bi da oni odavno više ne postoje... - To nije bitno. Trebalo je i ja da budem negde na odmoru na kom nisam bio već četiri godine, pa nisam ... hm, hmm. Ninđa kažeš? Hajde proveri mi to, pa dođi i javi. Patrik je obilazeći dođo dvorane stigao i do škole koju je vodio Uširo Takura. Nekoliko dana dolazio je redovno vežbajući predano sve dok nije na sebe skrenuo pažnju starog učitelja. Jedne večeri, posle treninga, starac ga oslovi. - Vi ste ove veštine učili na izvoru. Bila je to više konstatacija nego pitanje i m ladić samo potvrdno klimnu glavom. Uskoro je, sedeći kraj m alog stočića uz obavezni zeleni čaj, objašnjavao starom sen-

NINĐA 154

seiju sve ono što je radio tokom pet­ naestogodišnjeg boravka u Japanu. - Šta je cilj vašeg vežbanja? prekide ga starac iznenada. Posle kraće pauze, želeći da na što kraći način kaže sve ono što želi, Patrik reče; - Isprva, bilo je to zbog samoodbrane od ulice, nasilja... straha. Onda se javilo nešto drugo... nešto tajnovito... mistično, sve dok nisam shvatio da je to, u stvari, moj duh i sve ono što ga okružuje. Želeo sam da upoznam i sopstvenu dušu i prirodu oko sebe. Onda sam se vra­ tio ovamo i to je bio kraj. Sada vežbam iz navike i zbog posla izlete mu ovo poslednje. - Znam, vi ste čovek od Zakona. Policajac. Patrik se trže. Htede da pita otkud to sensei zna, ali onda se seti ko je pred njim te samo klimnu glavom. - 1 sada ste na zadatku. Tragate za nečim ... ili bolje reći za nekim. Da, on je bio ovde, mada dugo nisam bio siguran da li je to bio samo san ili ne. U svakom slučaju, sada sam siguran. ON je bio tu gde vi sedite. Raspitivao se za ninđv.... - NINĐU? Momak je skoro viknuo, na šta ga starac utiša. - Već to je bilo neobično. A ono

NINĐA 154

glavno je da je i on sam ninđa. Prepoznao sam to u njegovim raznobojnim očima koje hipnotišu. On je opasan... najopasniji borac koga sam ikada sreo. On je sama sm rt... - Ko vidi lice ninđe taj mora da umre - zar nije tako? A, vi ste, na sreću, ipak živi - napomenu Patrik. - To i mene buni, mada... ko zn a ... Kao d a je slutio bliski kraj, stari sensei poče da zagleda po uglovima male prostorije. Onda se ulazna vrata jedva odškiinuše. Vrh neobične duvaljke od drveta proviri načas. Tanka, krat­ ka igla umočena u snažni otrov izlete i bez greške pronađe najmekši deo slepoočnice starog Ušira. Nije se čak ni trgnuo. Samo je lagano podigao ruku i stavio je na mesto na kome je igla uletela u mozak. Istog trena bio je mrtav. Patrik skoči grabeći di-veni mač boken. - Sensei! Šta je...! Vrata se naglo otvoriše i on za tren ugleda jedva jasnu senku u okviru vrata. Pogled mu se sudari sa dva raznobojna oka. On htede da vikne i ustremi se na ninđu. Ovaj nešto promrmlja i naglo isturi levu šaku sa zgrčenim prstima. Oči mu zasjaše neprirodnim sjajem, a neka

43

čudna energija plavičastozelenkaste boje, u obliku usijane kugle, polete i pogodi mladića u dijafragmu. Odleteo je do zida i tresnuo izgubivši svest. Ninđa htede da ga dokrajči, ali galama koja je dolazila iz dođoa postojala je sve glasnije i on nestade bez traga. Asistenti starog Ušira s tugom su posmatrali starog senseija. Onda ugledaše i onesvešćenog mladića. Uložili su mnogo truda da ga vrate svesti. Konačno su uspeli, ali momak nije mogao da se ispravi. Bol u stomaku još uvek je bio parališući. Prošao je tek posle pola sata. Mesto na kome ga je pogodila ona vatrena kugla bilo je podliveno krvlju. Momak je najzad uspeo da se presvuče i nekako seđne za volan autom obila. Povrem eno, onaj nepodnošljivi bol javljao se preki­ dajući mu dah i on odluči da ode do lekara. Kako je struja mogla da vas pogodi na ovo mesto tolikom snagom? Šta ste to radili, pobogu? Mladi policajac gledao je zbu­ njeno u lekara. Kakva struja? Njega je udario ninđa. D a ... ali čime? Nije čak bilo ni bliskog kontakta. Onda se seti. N eka neobična vatra...

44

m unja... ili oboje, prosto je izletelo iz šake onog misterioznog čoveka i pogodilo ga u stom ak... Da, tako je bilo. Zar je to bila struja i odakle? Sećao se priča iz predgrađa Tokija da su ninđe raspolagale najneobičnijim oružjem. M ožda je i ona strujno-vatrena kugla bila magično oružje ninđe? Nije ni znao koliko je blizu istine. Toš od prve pósete Uširovom dođou Akiro je sumnjao da je stari učitelj u nekoj vezi sa ninđom. M ožda čak i nesvesnom, ali bio je ubeden d a je tako. Zato je i došao u drugu posetu. Onda se usput odlučio da ubije starca kako bi naterao. ninđu da se pokaže. Njegova namera bila je da prati šta će se dalje događati u dođou kad starog sensea odnesu na groblje. U gužvi koja je vladala posle ubistva niko nije obraćao pažnju n a čudnog Japanca sa naočarima za sunce. Bio je blizu, ali nikome nije sm etao. M eđutim , onaj koga je čekao nije se pojavljivao. Tako je mislio Akiro. Lesli je brzo saznao za stradanje starog poznanika u čijem dođou je. nekada davno i sam povremeno vežbao sa Uširom. U prvi mah nij« mogao da shvati zašto je starac ubi­ jen. Njegovi asistenti sa kojima je

NINĐA 154

razgovarao telefonom nisu umeli ništa da kažu. Jedino su pričali o mladiću koga su, onesvešćenog, pronašli kraj ubijenog. Međutim, osim njegovog imena u knjizi člano­ va - nije bilo više nijednog podatka. Ako se momak pojavi zadržite ga koliko možete i odmah me pozovite - zamoli Lesh.

Momak se pojavio istog dana kada je i Akiro, prerušen, sa naočarima za sunce, debelih crnih okvira, iz senke pratio sva lica koja su tuda šetala. Odmah je prepoznao momka koga je umalo ubio, ali nijedan mišić na njegovom licu nije se pomerio. Znao je da Patrik ne može da ga prepozna. Jedan od asis­ tenata takođe je prepoznao mladića. Čak se sa njim pozdravio, a onda pohitao da Lesliju javi koga je video. Lesliju je trebalo više od pola sata da se probije kroz saobraćajnu gu.žvu i stigne u predgrađe u kome se nalazio dođo. Bio je obučen neupadljivo, ali ne preterano, kako i na taj način ne bi skrenuo pažnju radoznalih očiju. Sve u svemu, najviše je liČio na nekog od detektiva koji su bili ele­

NINĐA 154

gantno, ali ne preskupo odeveni. Čak je na rever okačio i lažnu detek­ tivsku značku. Onaj asistent mu je prišao i uskoro pokazao mladog Patrika Danoa. Lesli se zagleda u mladića. Onda oseti neku čudnu vibraciju koja kao da se odbijala od mladog policajca. Neko g a je posmatrao! Lesli brzo isključi sva čula i pre­ pusti se onom unutrašnjem ’’radaru” koji je bezbroj puta pokazao svoju nepogrešivost. Već je bio na putu da otkrije izvor one energije koja se odbijala od m ladog Danoa, kad oseti da će tako i sam biti otkriv­ en... Bilo je kasno. Akiro je već dve sekune fiksirao stasitog momka u čeličnoplavom odelu od kineske svile. Njegovo fotografsko pamćenje u trenu je snimilo ono najvažnije; način na koji je taj momak stajao, njegovo telo nalik telu tigra koji je, naoko miran, a istovremeno spreman na skok. Samo, on nije napravio Leslijevu grešku. Istog trena kada je snimio Leslija, on se jednostavno povukao u još dublju senku, a zatim napustio mesto oko dođoa i vratio se u polupustu ulicu. Brzina kojom se totalno isklju­ čio, a zatim i nestao sa lica mesta

45

nisu dozvolili Lesliju da ga registruju. Znao je da je susret, a zatim i bespoštedna borba sa nepoznatim ninđom samo pitanje dana, ali želeo je da on odredi i dan i, pre svega, mesto. Sve drugo predstavljaće prednost neprijatelja, prednost koja može da bude i više od toga. Dvadesetak m inuta kasnije i posle obavljenog razgovora sa Patrikom Danoom, Lesli je napustio mesto ubistva. Mladić nije mogao mnogo da kaže, a nešto je i krio. Naime nije se usudio da kaže čime ga je ninđa oborio, plašeči se podsmeha. Odlučio je da za sebe zadrži tu malu tajnu. Lesli je, upalivši motor, pomno posmatrao ulicu oko sebe. Osim uobičajenih grupica besposličara i nekoliko taksija, sve je bilo gotovo pusto. Ako ga neko prati - otkj'iće ga na vreme. I opet se ninđa prevario. On, u čijem životu nije bilo m esta greškama ili lošim procenama, ovog puta se prevario. U jednom od taksija, ponovo prenjšen u sedokosog starca duge brade i sa slamnatim šeširom na glavi, poluzatvorenih kapaka, sedeo je Akiro. Njegove rendgenske oči prosto su skenirale Leslija uda­ ljenog dobrih pedeset metara. Kada

46

je uspostavio vizuelni kontakt sa Leslijem, on mu dade prednost, a onda reče jakuzi da lagano krene za njim. Lesli je iz navike često menjao pravac kretanja, brzinu, čak je neko­ liko puta za dlaku projurio kroz crveno svetio na semaforu, iako je bio ubeden da ga niko ne prati. Č etrdeset pet m inuta kasnije, našao se na početku ulice u kojoj se nalazila njegova kuća. Sada je vozio sasvim lagano tih poslednjih hiljadu metara. Pogled prikovan za retrovi­ zor nije video nikoga na širokoj ulici: nijedna kola, nijedan pešak. Lesli odahnu. Akiro je zaustavio vozača iza ugla ulice u koju je skrenuo Lesli, a zatim se sklupčao na sedištu. Prestao je da diše, da se pomera - da postoji. Jakuza ga je uplašeno pos­ matrao u retrovizoru. Za nekoliko sekundi Akirino astralno biće napusti njegovo telo, potom i vozilo i odlebde niz ulicu prateći vozilo za čijim volanom je sedeo Lesli. Ispratio je Leslija do garaže, a zatim do velike dnevne sobe. Tu je ugledao i Sumiko. Zagrljaj i izmenjani poljupci bili su mu dovoljni da shvati kakva veza spaja devojku sa čovekom za koga je pouzdano znao d a je ninđa.

NINĐA 154

Pet minuta kasnije Akiro poče da daje znake života. Bio je iscrpljen, ali zadovoljan. Sada je znao ono najvažnije o budućem neprijatelju. Znao je njegovu slabu tačku. Znao je gde da udari. Naredi jakuzi da upamti mesto do koga ga je dovezao, a zatim krenu u skrovište. Neki čudan osećaj sve više je pri­ tiskao Leslija. Iako nikog nije video iza sebe, iako je sve izgledalo nor­ malno - na neki način ratnik noći osećao je da nešto nije u redu. Neka opasnost koju nije otkrio tog dana muvala se oko njega, oko Sum iko... - LesH zašto si tako zamišljen? Zar te je smrt starog gospodina Takura toliko pogodila? - pitala je Sumiko milujući ga svojim tananim, fino izvajanim prstima. - Nismo bili neki prijatelji, ali poštovao sam starog senseia. Znaš, on je jedan od poslednjih pravih senseia s ove strane okeana. Ostali su ili amateri ili šarlatani, a često i prevaranti. Da, žao mi je starog Ušira, ah to n ije... Ućuta ne želeći da u dušu prelepe devojke unosi nepotrebnu strepnju. Ona je ionako strepela svaki put kada bi on napuštao njihov dom.

NINĐA 154

Odluči da pozove Pita i diskretno mu da posao koji će, bio je siguran, pla­ vokosi div primiti kao sveti zavet. Tako su na, devojčinu veliku radost, njih troje sledećih nekoliko dana gotovo neprekidno bili zajed­ no. Lesli je i dalje bio na oprezu, naročito noću - ali nije ništa uspeo da otkrije. Nije ni mogao, jer on je očekivao čoveka, a njegov dom je u dva navra­ ta posećivao duh ili nešto slično. Nešto bez oblika. Nešto nevidljivo. Akiro je konačno poznavao Leslijevu kuću gotovo isto tako dobro kao i Tabasko Pit. Sada je mogao da krene u napad. Prve noći kada je Lesli krenuo u jedno od svojih uobičajenih akcija, umiren činjenicom da njegovu kuću niko ne motri i da nije bilo čak ni nagoveštaja nekoj neprilici - Akiro je napao. Lesli je već bio na drugom kraju građa, udaljen dobrih deset kilo­ metara kada je senka u cmom, samo sa uskim prorezima na kapuljači koja je pokrivala čitavu glavu, uskočila u dvorište. D vadesetak metara brisanog prostora ninđa je prešao puzeći u pravoj liniji ne ostavljajući za sobom trag. Stigavši do prozora u prizemlju, Akiro se ukopa u mestu.

47

Haragei!!! Desnica stisnu dršku vakizašija, a u levoj šaci kao čarohjom pojavi se šuriken. Međutim, haragei je ukazivao na drugu opasnost. Nepogrešivi duh ratnika uputi A kira na skrivenu zamku pod samim prozorom. Takvu zamku mogao je da smisli i napravi samo jedan čovek: Ninđa. Akiro obiđe prozor i onda, izabravši pogodno mesto, dohvati se fasade kuće i brzo, kao veliki pauk, uspuza se do samog krova. Obišao je puzeći čitav obim krova tražeći naj­ pogodnije mesto za upad. Kada ga je našao, nije oklevao ni sekunde. To što se našao u mrklom mraku nije za njega predstavljalo nikakvu prepreku. Koračao je oprezno, ali sigurno kao da je na uhci usred bela dana. - Ha, opet sam te pobedila! Duguješ mi već sto dolara pljeskala je Sumiko razdragano pokazujući karte Tabasko Pitu. - Eh, a ko te je naučio da igraš poker? Ja, eto ko. I to mi je hvala. Evo tvojih para, ti kockarska ajkulo - tobože se ljutio Pit. Sumiko pokupi pare ozbiljnog lica, a onda podiže obrvu. - Hoćeš, revanš? - Čekaj da razmislim. Vidiš li

48

koliko je sati. Ti bi, kao svaka dobra devojčica, već morala u krevet. - Neću. Ne spava mi se. Hajde još malo da igramo. Možda dočekamo i Leslija. Važi? Pit izmeša karte i poče da deli. Devojka se iznenada trže. Njoj, ćerki D alekog istoka, nisu bile nepoznate stvari kao što je haragei. Nije, doduše, bio izoštren kao kod Leslija, ali mogla je da predoseti blisku opasnost. Spustila je karte na sto i zagledala se prema vratima. - Ulažem deset i... Šta je bilo? Nešto si čula? - brzo dodade Pit i skoči sa svog mesta. U dva koraka bio je ispred devo­ jk e sasvim je zaklonivši svojim snažnim telom. Gotovo istog trena vrata odleteše u paramparčad. Sumiko kriknu i protiv svoje volje ugledavši siluetu u vratima. - Ninđa... to je ninđa... - ponovi tiho. Tabasko Pit zauze odbrambeni stav koji je istovremeno mogao da bude i polustav za napad. Lesli g aje naučio mnogim veštinama. - Ko si?! Šta tražiš ovde? Briši dok možeš! - povika Pit. Ninđa je jedino slivatio da izgovorene reči predstavljaju pretnju, jer Akiro nije znao ni reči engleskog.

NINĐA 154

- Ti si mrtav - izusti glasom koji je zbog kapuljače na licu izgledao još strašnije. Sumiko se sledi. Ovaj ninđa bio je Japanac, a sve na njemu odavalo je samo jednu stvar; smrt. - Pite, čuvaj se... O n... hoće da te ubije - opomenu momka. - Neće biti m prvi ni poslednji koji je to pokušao. Samo se ti povu­ ci i gledaj - uzvrati momak samouvereno ne skidajući pri tom pogled sa ninđe. Onda je iznenađujućom brznom, s obzirom na svoju telesnu građu i težinu, neustrašivo poleteo na nepri­ jatelja. Izgleda d aje i sam Akiro bio zatečen, je r nije sasvim izbegao napad. Pit ga s obe noge pogodi u grudi i odbaci nekoliko koraka kroz vrata. - Šta kažeš, maskirani? Ovo nisi očekivao. Čekaj, imam ja još ponešto da ti pokažem - nastavi krenuvši za ninđom. Akiro je već tada mogao da reši sukob. Imao je vakizaši, šurikene, šakene... eksplozivne kuglice... ali udarac koji ga je za tren bacio na leđa bio je čista uvreda i on odluči da drznika kazni golim rukama. Sada je on napao kombinovanim udarcima nogu i ruku, ali Pit uspe najveći broj udaraca da blokira pod­

NINĐA 154

49

Za sebe nije mnogo mario. Ono lakticom i stopalima. Osetio je pri tome strahovite bolove, pa pomisli što mora da se desi - desiće mu se. za tren šta bi bilo sa njim da nije Ali, Sumiko... L esh... dva njegova blokirao udarace. Brzo se, u mag- jedina prava prijatelja, dvoje ljudi novenju, seti Leslijevih saveta kako koje je voleo iznad svega, iznad treba da diše kako bi eliminisao bol samog života... - Poslušaj m e... beži! i istovremeno povratio ravnotežu Besan zbog šamarčine od koje duha i tela. Akiro je sve to primetio. Zaključi mu je sve zvonilo u ušima, Akiro da momak ima neka osnovna znanja strže kapuljaču otkrivajući svoja iz ninducua, ali bilo je to daleko od dva raznobojna oka. Onaj čudni znanja pravog majstora. Znanja plam en pojavi mu se u očima, a iz vrhova prstiju desne šake počeše ninđe. Krenuo je ponovo, a onda zastao da vrcaju zm ijolike m unje. pružajući tako lažnu nadu pro­ Postojale su sve veće i sve jače. Uz tivniku da im a šansu. Tabasko prigušeni krik on sevnu rukom nalete na štos tim pre što on inače prema Pitu i velika loptasta m unja nije znao za povlačenje i uzmicanje. polete svom silinom ka plavojcoUspeo je levom nogom da pogo­ som m om ku. Pogođen posred di ninđu u rame, ali zato sam bi grudi. Pit jeknu i tresnu nekoliko pogođen sa tri toliko brza udarca da m etara dalje. Njegovo snažno telo, nije čak uspeo ni da ih registruje. naviklo na svakojake teškoće, nije Leva noga stajala mu je iskrivljena, se još predavalo. Polako se izdiže na a bol zbog polomljene potkolenice koleno zdrave noge, a onda se osetio je tek nekoliko sekundi kasni­ nasloni na zid. Rukom napipa je. Brzo je prebacio težinu na desnu koplje samuraja i brzo ga skide sa nogu 1 istovremeno svom snagom klinova. Bez opomene ili pretje pogodio ninđu iza uveta. Bio je to hitnu ga svom snagom na ninđu. najobičniji udarac šakom, udarac Akiro samo malo pomeri glavu u izazvan besom i nepodnošljivim, bolom. stranu i koplje oštrog vrha Sumiko! Briši iza kuće! Ko znanačinjenog od sečiva tanto noža koliko ću još da izdržim! - povika prohuja žarivši se u zid iza ninđinih strepeći za sudbinu devojke čiji mu leđa. je život bio poveren.

NINĐA 154

50 * *

*

Lesli je te noći krenuo na određeni cilj. Jakuze su poslale ninđu, jakuze će to i da plate. Ovaj put krenuo je otvoreno i to u osinje gnezdo. Odavno je znao gde se oku­ pljaju jakuze i njihovi šefovi. Bila je to velika sala japanskog kupatila koja je istovremeno služila i kao kupatilo, i kao restoran, i mesto za provod. Te noći, kada je on došao, sala je bila gotovo dupke puna. Bar tridese­ tak jakuza i isto toliko devojaka ležalo je po okolnim stolovima ili tatam iju po podu. Vodena para mešala se sa mirisima eteričnih ulja, m irisom seksa i raznih pića. Đmštvo je toliko bilo okupirano zabavom da mko nije primetio ne­ znanca koji je već nekoliko minuta stajao kraj jednog drvenog stuba šarajući pogledom po kupatilu tražeći gde su oni važniji iz organi­ zacije Jakuza. Jakuze nisu strepeh, jer ovo je bilo njihovo carstvo. Carstvo koje je spolja čuvalo nekoliko dobro naoružanih momaka, a samo jedna vrata vodila su u kupatilo. Greška! Vrata su za ninđu bila svako me-

sto kroz koje je mogao da prođe ili se provuče kao zmija ili gušter. Ninđa se te noći provukao kioz otvor za ventilaciju. Iza leđa ninđa ugleda prekidač za svetio. Pritisnu ga i čitava prostorija utonu u mrak. Istog ti'ena, on ponovo upali svetio ne dajući posetiocima vre­ mena ni da primete ti'enutni nrail:. Pošto je upamtio gde se ko nalazi on istrže mač, jednim udarcem odseče prekidač i odmah pojuri ka prvom cilju. Jedan od prvih pomoćnika Tomi Kosugija ostao je bez glave baš u trenutku kada je hteo da pozove stražare. Devojka koja je ležala na njemu odjednom oseti pod prstima nešto lepljivo, čudnog inirisa i toplo. Kad je shvatila da je to krv, cna poče da vrišti. A kad je napipala obezglav­ ljeni vrat njena histerija dostiže vrhunac. Nmđa je već bio nekoliko metara dalje vitlajući katanom u čudnoj smrtonosnoj igri koja je Hčila na haos, ali je ipak tekla po nekim svo­ jim zakonitostima. Stražari brzo shvatiše da se nešto čudno dešava u glavnoj sali i pohrliše unutra. Snopovi svetla nji­ hovih lampi počeše da presecaju mrak. Pripucali su na nekoliko sum­ njivih senki - i pokosili nekohko svojih ortaka i devojaka.

51

NINĐA 154

Ninđa još jednom prohuja kao uragan prostranom salom, a onda nestade istim putem kojim je došao. Već je stigao do parkiranog auto­ mobila, nekih trista pedeset metara dalje, kad mu u mozgu odjeknuše pozivi u pomoć. Bila je to Sumiko. Njih dvoje su, živeći zajedno, odavno razvili sistem telepatskog opštenja i devojka je bila sposobna da svoje pozive uputi ka voljenom biću. Lesli se strese. Sa prvim pozivom usledi i snažni osećaj harageija. Kao sum anut potera auto ne obazirući se na dvoja kola koja su mu dolazila u susret, ni na njihovo stradanje. Gotovo poprečke izlete na široku ulicu, okrete kola u mestu, uz škripu guma koje su se dimile, pojuri ka istoku. *

*

*

Akira se polako približavao. Lako je izbegao još dva Pitova pokušaja i oba puta uzvratio mu na surov način. Mladić oseti kako mu rebra pucaju, a onda mu parališući bol potpuno umrtvi desnu ruku. S prkosom je posm atrao dva raznobojna oka koja su mu čas izgledala kao dva ponora pakla, a

čas potpuno bezoblična i prazna. Nije se plašio smrti. Umreće bar za one koje voli. Nije video devojku, i to ga obradova. Možda je već na sigumom. Možda će i Lesli uskoro da stigne i zaštiti je. Onda se sledi. Bledog lica umazanog suzama, raščupane kose, kao avet, iza ninđinih leđa pojavi se Sumiko. Visoko iznad glave držala je mač. - N e ... zar ti ... nisam rekao... Taj krik strepnje postade izdaj-nički. Sumiko kriknu i naglo spusii maČ. Oštro sečivo zakači Akira postranice, ali više kliznu no što je zaseklo. Udarcem noge ninđa je odbaci u stranu. Brzo se oki-ete ka Pitu, ali momak je bez svesti ležao na podu jedva dišući. Akiro naglo zastade i podiže glavu kao da nešto želi da onjuši. Ružan osmeh pređe mu preko lica. Brzo se saže, pokupi onesvešćenu devojku, prebaci je preko ramena i požuri ka vratima. Istim putem kojim je došao napusti kuću, a ubrzo zatim nađe se u unutrašnjosti istog onog taksija kojim se koristio poslednjih nekoliko dana. * *

*

Ne obazirući se na eventualnu opasnost, Lesli ulete u kuću. Još na

52

samom pragu slutio je nesreću. Sumiko nije više bila u kući. Jednostavno nije osetio njeno pri­ sustvo. Drugo pitanje bilo je šta je sa Pitom. Trag koji je za sobom ostavio Akiro bo je više nego vidljiv. Tabasko Pit ležao je na istom mestu. Bio je, na svoju sreću, u dubokoj nesvestici te tako nije mogao da oseti paklene bolove. Lesli brzo kleče laaj njega. Laganim dodirima napipa teške rane, a prsti mu zadrhtaše kad oseti opekotinu na sredini grudnog koša. Nešto čudno opeče ga po prstim a i prostruji čitavim njegovim telom. Kobudera!!! Da, kobudera kombinovana sa jo š nečim. Nečim nedostiapnim umu i umeću običnog smrtnika. Nečim što je poticalo iz dubina hladnog i mračnog kosmosa. Punih pola sata Lesli je znalački fiksirao polomljene kosti na nozi i ruci, a zatim i rebra. Kada je sve završio, on podnese pod nos Tabasko Pita malu tam noplavu flašicu. Momak istog časa duboko udahnu i otvori oči. - Sumiko... beži! Beži... ja ... ja sam gotov - jedva čujnim glasom procedi kroz stisnute vilice. - Polako, Pite, ja sam tu. Ne brini

NINĐA 154

za nju. Samo mi reci, ako možeš, ko je napao? Tabasko je još uvek bio polusvestan. Lesli mu ponovo podnese onu flašicu pod nos. Momak se gotovo zaceni, ali pogled mu je sada bio mnogo bistriji. - L es... Lesli, tu si? On je napao... nisam uspeo. Odneo je Sumiko. Pokušao sam sve i... - Znam, prijatelju, znam. Tragovi koje je ostavio na tebi dovoljno gov­ ore o svemu. Sada je najvažnije da te odnesem u bolnicu. - Ne, neću... idem sa tobom povika plavokosi div i pokuša da stane na noge zaboravljajući šta je sve pretrpeo. Oštar bol gotovo ga ponovo baci u nesvest. Samo je jeknuo dok mu krupne graške znoja prekriše čitavo čelo i Hce. Lesli ga pusti da se povrati. Pogled mu pade na oki'vavljeni mač na podu. Bio je to jedan od njegov­ ih trofejnih mačeva. - Ti? - upita kratko pokazujući Pitu mač. - N e... Sumiko... Možda bi i uspela da nisam viknuo. Uplašio sam se da je ne ubije. Bio je strašan... veruj mi. Ona dva raznobojna oka... pa one munje iz njegovih ruku... Kao u ’'Ratu zvez-

NINĐA 154

53

da”, ili ’’Velikoj gužvi u kineskoj znao gde se ninđa nalazi i gde je četvrti” . Gotovo ni sam ne verujem odveo Sumiko. Onda naglo ustade i brzo raščisti da je to bilo baš tako. Pogodio me je u gi'udi. Mislio sam da um irem ... lom. Dugo se tuširao i vežbao disanje Lesli ga podiže i odnese do auto­ dok konačno nije prešao na meditiranje. Jakuza je dovela ninđu. mobila. Za trenutak je razmišljao, a Znači, neko im je rekao ko je onda se odluči za privatnu kliniku u gornjem delu grada. Tamo je diskre­ noćni ratnik koji im mrsi račune i cija bila zagarantovana, a stručnost i zaključio da je za ninđu najbolji lek nega na zavidnoj visini. drugi ninđa. Ko je taj ko je sve to M ladi lekar je sa ekipom p ri­ smislio i ko je ninđa koga su doveli? Ova pitanja zahtevala su najhitni­ hvatio ranjenika i bez reči ga odneo u operacionu salu. ji odgovor, jer jedino tako mogao je O peracija je potrajala nešto više da pronađe i put do voljene žene i od jednog sata. Lesli isprati nosi­ pokuša sve d a je spasi. la sa njegovim prijateljem koji je još bio pod narkozom . Kada su Pita sm estili u lepo nam eštenu sobu, Lesli priđe lekaru. Molim vas da mom prijatelju Sedokosi Li Čao Jung odloži posvetite svu moguću pažnju. Evo, keramičku lulu pošto je povukao ovo je akontacija za... vašu brigu - poslednji dim ’’suze maka”. Naviku dodade strpavši mladom lekaru da koristi opijum stekao je još kao petnaestogodišnji momčić, tamo nekoliko novčanica od po sto dolara. Mladi lekar htede da se pobuni daleko, u postojbini, kada je sa pommjući etiku, ali ga Lesli blago­ ocem i stričevima krijumčario opi­ naklono potapša po ramenu i ode. jum. Pa, ipak, ni posle tolikog vre­ Dugo je sedeo u neredu koji je m ena nije postao rob opijuma. noćni posetilac ostavio u njegovom Uzimao ga je samo u umerenim domu. Pokušavao je da u vazduhu količinama. Uzimao ga je u retkim pohvata i poveže sve ono što je trenucima odmora. Sada, pod stare moglo da ukaže na trag. Znao je da dane, opijum mu je zamenjivao Jakuza stoji iza ovog napada i potrebu za seksom, izgubljenu otmice njegove devojke, ali nije porodicu i prijatelje.

54

Kada je opijum osvojio i posiednji nerv njegovog prilično istro­ šenog organizma, on zapade u neku vrstu polusna punog halucinacija. Lebdeo je u ružičasto-ljubičastim oblacima okružen tihom svirkom fmle. Iznenada, neke neodređene tamne senke počeše sve češće da rem ete ružičaste tonove oblaka. Glas frule sve češće se prekidao, a do njega je dolazila potmula buka nečega što je tek posle dosta muka prepoznao kao ljudski glas. Otvori otežale kapke i na korak ispred sebe ugleda siluetu čoveka koji mu se učini visok kao planina. Čovek je bio od glave do pete obučen u cmo. Nije mu se video ni deo lica. Čak ni oči. A onda, iznena­ da, dva oka blesnuše kroz uske proreze na kupuljači. Te oči su, sevale i sipale gromove. Istovremeno, zasuše ga gomilom leda zbog čega se njegovo staračko telo strese do srži. - Ninđa?! Bilo je to pitarije izrečeno s nevericom i, istovremeno, konstatacija začinjena samrtničkim strahom. - N inđa... Da, ninđa. N in ... đ a ... Desetak puta je izgovorio istu reč trljajući opijene oči. Senka pred njim Čas je rasla, čas se smanjivala menjajući oblik. Onda u jednom

NINĐA 154

trenutku poče da se spušta na lio, da se izdužuje i menja oblik. Kada je počela da se uspravlja, to više nije bilo ljudsko biće. Bio je to zmaj. Crni veliki zmaj. Iz razjapljenih čeljusti izbijao je dim s mirisom sumpora i pakla. Niz oštre krive zube sli vala se bala i pena, a dva zelena oka bušila su mu mozak ugušivši svaki krik u njegovom grlu. Poče da šišti gušeći se. Iznenada, kao što se pojavio, zmaj nestade u oblaku pare. Starac se i daje tresao. N inđa mu podnese pod nos nekakav prah i starac se sasvim umiri dolazeći svesti. - Šta hoćeš... ninđo - upita jas­ nim glasom. - Gde je ON i gde je devojka? Starac je isprva ćutao, a onda poče lukavo da se smejulji. - Znači, udario te je na pravo mesto. Pa da, on je ninđa. PRAVI ninđa. I, šta ćeš sad? - Gde je? - Nemam pojma. A i da znam, sigurno ti ne bih rekao. Mene ne možeš đa nateraš. Ne bojim se ničega na svetu... najmanje smrti. Ona će za mene biti samo odlazak na dugi... dugi... počinak Dakle? Starac se izdiže u svoj svojoj veličini. Odjednom je osetio snagu

NINĐA 154

kakvu nije osećao poslednjih dvade­ setak godina. Znao je da mu je smrt za vratom i baš ta činjenica probudi u njemu bivšeg opakog ubicu i zločinca. N inđa mu nije pretio. Sede naspram njega i poče da lovi nje­ gove nemirne oči. Starac najzad popusti i ’’zalepi” se za ninđin pogled. Zmaj ponovo doplovi iza oblaka koji su mu se navukli na oči. Sada mu je iz čeljusti izbijao narandžastocrveni plam en paleći mu kožu na rukama koje je podigao ispred lica. Starac zaurla od bola. N a njegove oči meso na rukama poče da cvrČi, crni i otpada. Ukazaše se gole, bele kosti. Obe mke ličile su mu na kos­ ture iz grobnica koje je kao mladić pljačkao. - N e ... n e ... dosta! Ja te se ... ne bojim - urlao je i plakao istovre­ meno. - Ne možeš da me ubiješ. Ja sam već m rtav!!! - Neću da te ubijem - progovori zmaj. - Nas dvojica zabavljaćemo se ova.ko, pa, recimo... sledećih neko­ liko godina, dok mi ne dosadi. Od ovih reči starac zaurla još jače. Bolovi su postali nepo­ dnošljivi. On pade na pod i poče da se valja. Odeća pade sa njegovog

55

tela i nestade u dimu. Onda na podu ugleda ljudsko oko. Njegovo oko. Brzo ga zgrabi i pokuša da ga vrati na mesto. Tada pod prstima oseti kosti lobanje. Okrete se prema velikom ogledalu u zidu. U njega je odande zurio ljudski kostur sa jed ­ nim živim okom. - Ne! N em oj... šta mi to radiš? Ubij me! Molim te!!! - Gde je ON?! - zaurla zmaj izdižući se do same tavanice. - Ne znam. Ja sam ga samo zvao... Tomi Kosugi je njegov pravi poslodavac. On možda zna. Ninđa se podiže i napusti pros­ toriju, a da starac toga nije ni bio svestan. Kada su pola sata kasnije dve devojke ušle u starčevu sobu da ga izmasiraju i okupaju, zatekle su ga na podu. Bio je mrtav. U desnoj mci još uvek je stiskao sopstveno oko pretvorivši ga u lji­ gavu, bezobličnu masu. Devojke zavrištaše i u sobu načas upade čitava gom ila naoružanih telohranitelj a. Međutim, jedino su mogli da zaključe da je njihov stari gospodar mrtav. Nigde nije bilo tragova upada, nasilja... ničeg. Samo mrtvo telo i iskopano oko. Na

56

glavi je zjapila rupa gde se zgnječeno oko nalazilo, ali ni ona nije krvarila. Policija, koja je obaveštena o događaju, konstatovala je d a je smrt nastupila zbog korišćenja opijuma i da je stari Li Čao u nastupu ludila sam om sebi naneo sm rtonosne povrede. Ni policijski lekar nije hteo da se bakće. Da je uradio obdukciju, shvatio bi da je starac umro od srčanog udara izazvanog nemerIjivim strahom. Tri dana kasnije kioz Kinesku četvrt prošla je pogrebna povorka duga blizu kilometar. Bilo je tu i Kineza i Japanaca i Portorikanaca... Svi su bili tu, osim Mafije. Bio je lu i jedan nezvani gost. Maskiran u Japanca, Lesli je išao sa povorkom osluškujući razgovore i pomerajući se sve bliže kolima sa kovčegom Li Čao Junga. Dobro je odmakao kada ga trojica gangstera obučenih u belo neupadljivo ali energično zaustaviše. On se osmehnu izvinjavajući se i povuče se korak-dva nazad. To kratko zadržavanje dozvolilo mu je da izbliza baci pogled na kola u kojima se nalazio Tomi Kosugi. Lesli se iskreno nadao da će kraj m ladog japanskog gangstera da

NINĐA 154

ugleda i lice onoga zbog koga se tu i nalazio - ali, osim Tomija, na zad­ njem sedištu nije bilo nikoga. Taj koga je tražio nalazio se na začelju kolone i to samo kratko vreme. Došao je da oda počast star­ cu i odmah se povukao. Njega više nije interesovalo da juri za ninđom. Imao je njegovu voljenu ženu u šakama i sada je niogao samo da čeka. Lesli se zadržao u koloni još neko vreme i dalje slušajući retke razgovore. Zahvaljujući toj upor­ nosti saznao je da jedan od trojice momaka sa perčinima mora hitno da se vrati, jer su ga dodelili ONOME. Trebalo je da obezbeđuje ’’kuću na obali”. Lesli oseti kako mu srce brže udara. Kao ninđa mogao je da uguši svako osećanje, da se potpuno isključi iz realnog sveta. Mogao je sve. Jedino nije mogao da prikrije ljubav prema Sumiko koja je u okol­ nostima u kojima je živeo bila jedi­ na oaza. Njegovo jedino carstvo. Jedino biće kraj koga se osećao po­ tpuno opušten. Zato se potrudio da ne gubi momka iz vida, a da istovremeno na sebe ne skreće pažnju. K ada je pogrebna svečanost zamakla iza grobljanske kapije, onaj

NINĐA 154

momak se izdvoji, sačeka da i poslednji poštovalac pokojnog Li Čao Junga prođe, a onda pohita nazad. Uhvati prvi taksi i nestade u bujici vozila. Na sreću, i Lesli je istog trena uskočio u drugi taksi i naredio vozaču da prati kolegu iz kompanije ’jelou keb”. - Radio sam nekada za njih, aU sam morao da pobegnem. Znate, spanđao sam se sa šefovom ženom i... Još čitavih deset minuta mladi taksista je pričao strancu svoje ljubavne avanture, a onda naglo ućuta. Umesto Japanca koga je pokupio na zadnjem sedištu njegovog vozila sedeo je momak preplanulog lica, u tam noplavom odelu bujne tam nosmeđe kose. Zapanjen ovom promenom, momak umalo ne skrivi saobraćajnu nesreću. - H ej... do đavola... gde je onaj...? - Zamolio sam vas da pratite žuti taksi... Molim vas potrudite se da ga ne izgubite iz vida - dopre do njega glas čudno obojen, glas koji je i pored molbe više zvučao kao opas­ no naređenje. Momak je dalje gunđao, ali svaki put kad bi bacio kratak pogled u retrovizor postajao je uvereniji d a je nešto pobrkao.

57

Taksi koji su pratili dade migavac i zaustavi se nedaleko od parkiranog sivozelenog ’’čirokija”. Lesli brzo izvadi novčanicu od pedeset dolara, ostavi je na sedištu i, nečujno otvorivši vrata, iskoči iz vozila. Da je sam u vozilu mladi taksista zaključio je tek kojih tridesetak metara dalje, kada se zaustavio na uglu ispred znaka ’’stop”. - Nisam video gde je onaj skren­ uo. Izaći ću d a ... Zabezeknuto je gledao prazno sedište. Taman htede da opsuje kad mu pogled pade na nepresavijenu novčanicu od pedeset dolara. - Hvala ti u svakom slučaju... ma ko da si... prijatelju. Lesli je već bio kod zadnjih vrata ’’čirokija” . Onaj dugokosi momak uđe, ali odmah izađe iz vozila i otrča do obližnje prodavnice. Taj kratak trenutak Lesli iskoristi i ušunja se iza zadnjeg sedišta. Vožnja je potrajala oko jedan sat, a onda se ’’čiroki” nađe na širokom putu koji je vijugao kraj obale. Posle još petnaestak minuta kočnice zaškripaše i vozilo se zaleluja dok ga je vozač parkirao na proširenju kraj puta. M omak izađe i, pošto se protegli, pođe m irnim korakom prema drvenim stepenicama koje su se gotovo okomito spuštale prema

58

obali. Lesli mu dade dovoljno pred­ nosti, a onda lagano kliznu iz vozi­ la. Stigavši do ograde stepeništa spusti se na travu i poče da osmatra. Dugokosi se nalazio kojih dvade­ set pet metara od kuće kada je naglo stao. Lesli ugleda oblačić peska koji je odskočio uvis na kojih desetak santimetara od njegovih nogu. Bilo je vidljivo da je momak besan i da se sa nekim svađa. Tako je i bilo. Oštro Leslijevo oko ugleda nešto kasnije nasm ejano lice drugog momka u havajskoj košulji kako se pojavljuje na uglu kuće držeći u rukama automatsku pušku. Pošto su izmenjali nekoliko reči, njih dvojica zamakoše u kuću. Odjednom, Lesli oseti haragei. Ne čekajući ni trena on sunu preko obronka i, vešto se krećući, pođe levo od mesta na kome se do tada nalazio. Bio je odmakao dobrih pedesetak metara kad se na mestu na kome je bio parkiran ’’čiroki” zaustavi ’’linkoln” zatarnnjenih pro­ zora. Akiro prvi napusti vozilo. Došao je do stepeništa, a onda naglo zas­ tao. Pomno je posmatrao teren oko ograde, pa i samo stepenište. Onda mu pogled kliznu desno, pa levo od stepeništa. Haragei koji je bubnjao u

NINĐA 154

Leslijevom umu natera ga da upotrebi sve znanje i ostane neprimećen. Uspeo je veoma brzo da se sasvim isključi iz realnog sveta, a njegovo snažno telo jednos­ tavno utonu najvećim delom u peščanu podlogu. Akiro dva puta prelete pogledom i preko skrivenog Leslija, ali nije ništa ni osetio ni posumnjao. Konačno odustade od traganja i požuri niz drvene stepenice jedva dodirujući rasklimatane daske. Lesli je sačekao još neko vreme, a onda izbi na dnim. Zaustavio je posle desetak minuta jedan taksi i odvezao se u grad.

Sumiko, koja je odmah po otmici bila drogirana, s mukom otvori oči kad je Akiro uhvati prstima za bradu dižući joj glavu. Gledala g a je bez­ izražajnim pogledom ne prepozna­ jući nijednu crtu na njegovom licu. A kiro uroni u njene oči pokušavajući da dopre do njenih misli, ah odustade kad shvati da je devojka pod uticajem droge. Naredi njenom čuvaru da prekine sa injek­ cijam a, a onda se povuče u pobočnu sobu.

NINĐA 154

59

- Tako je. Zovi ga. Doći će pre Sumiko je posle nekoliko časova došla sebi. Jaka glavobolja terala je nego što bi inače došao. na povraćanje, Noge je nisu držale, - Sumiko... devojčice... čujem a ruke je jedva ponierala. Jezik joj je te. Ne napreži se. Znam gde si. bio otekao, a usne ispucale od neke Čuvaj se - ponavljao je Lesli u sebi unutrašnje vatre. Seti se okršaja u istog časa kad oseti u duši vapaje kući i lica Tabasko Pita iskrivljenog voljene devojke. - Lesli... on je ovde. N inđa... od bola. Znala je d aje momak ostao opasan... oborio je P ita... Lesli teško povreden... možda i fatalno. Šta li je sa Leslijem? Da li je d ođi.. .bojim se ... L esli... našao Pita? K o je nju odneo i gde se D evojka zbog droge i iznemoglosti nije mogla da uhvati nalazi? poruku koju joj je Lesli poslao i Ninđa! Ninđa je napao njihovu kuću. neprekidno je ponavljala iste reči. Osakatio je, a možda i ubio Pita. Prestala je tek kada je uložen napor nije potpuno iscrpeo. Pala je na leđa Nju je oteo i sada... Sada čeka Leslija - reče polu­ i izgubila svest. Akiro upade u njenu sobu. glasno. To saznanje je istovrem eno i N jegov pogled pade na blago uplašilo i obradovalo. Z nala je da raširene butine koje nisu skrivale je njen Lesli nepobediv. Pokušaće put pogledu. Koža joj je bila pre­ da s njim stupi u telepatsku vezu, planula i glatka sa baršunastcn preda ga opom ene... ili da m u javi livima. On se saže i jednim potezom gde se nalazi. Odm ah je počela sa prosto joj strže haljinu. Ostala je vežbam a disanja sve dok nije samo u m alim , kao sneg belim osetila potpuni m ir u duši. K ada je čipkastim gaćicama. Trzaj kojim je stigla do one tačke kada je m ogla Akira pokidao haljinu odiže je uvis da usm eri svoje m entalne talase i ona sada pade sasvim raširenih na daljinu, ona poče da ’’em ituje” nogu. Glava joj je bila prekrivena pravim vodopadom crne bujne kose. kratke pozive. Dvojica muškaraca istovremeno Krupne, divno oblikovane grudi sa čvrstim bradavicam a prkosno su osetiše te pozive. Akirino lice iskrivi se u ružnu provirivale kroz vlasi kose. Akiro zadrhta dok nozdrve počeše da mu grimasu.

60

se šire. Pođe rukom prema rubu majušnih gaćica. Oseti uskoro pod prstima splet svilenkastih dlačica. Sada je drhtao čitavim telom. Oseti erekciju koja je postala gotovo bolna. Morao je da ima ovu devo­ jk u ... odm ah... sad... Jedan potez i Sumiko je ležala potpuno naga. N ije bila svesna ničega oko sebe. Akiro poče da je ljubi sve brže, sve strasnije, gnječeći joj Čitavo telo svojim snažnim ruka­ ma. Htede da zagnjuri glavu među devojčice butine kad se vrata iza njegovih leđa bučno otvoriše. - Hej, došao je gazda Tomi... Fijuuuuuu, ti si se baš... Momak se taman iskezio ugle­ davši nagu devojku kad ga Akiro raspali otvorenom šakom preko lica. Mladić odlete čak do suprotnog zida i tresnu svom snagom. - Gubi se - procedi dok su mu oči opasno sevale. - Nisam ja kriv. Tomi te traži hitno - ponovi momak pljujući krv iz rasečenih usana. Akiro baci požudan pogled na onesvešćenu devojku, ali se ipak povinova pozivu i napusti sobu. Tomi Kosugi uplaši se kad ugle­ da naim-šteno lice svog naj>Tednijeg čoveka. Iz Akirinih očiju sevale su munje. Li zato sačeka da se Akiro

NINĐA 154

smiri, a onda mu reče zašto ga je zvao. - Noćas počinje moj uspon na sam vrh. Tamo ću se popeti uz tvoju pomoć. Kad postanem jedini gospo­ dar Kineske četvrti, a samim tim i San Franciska - bogato ću te nagra­ diti. Nećeš se pokajati... Prekide kad Akiro naglo ustade sa svog mesta. Onda se seti da ninđi ne treba ni novac ni bilo koja druga materijalna dobra. Zato požuri da bude ’Velikodušan”. - Lfzmi šta želiš kad se ovo završi. Ispuniću svaki tvoj zahtev. Akiro ga pogleda žmireći na jedno od svoja dva raznobojna oka. Nešto nalik na ironičan osmeh zati­ tra mu u uglovima usta. - Baš sve? Nemoj sutra da se pokaješ. Možda zatražim nešto što ti je najdragocenije. Tomi Kosugo se trže. Šta je to što je njem u najdraže? Vlast, neko biće... njegov život? Onda odmah­ nu glavom. - Samo ti uradi svoj deo posla, a ja neću pogaziti svoju reč. Moji ljudi pokazaće ti kuće ljudi koje treba da smakneš. Ima ih petorica. Kad oni nestanu, drugi će mi se pridružiti srećni što sam im poklo­ nio život. Hajde, sad pođi, ninđo moj.

61

NINĐA 154

Akiro, koji je najveći deo života proveo usamljen, daleko od ljudi i njihovog načina života, od sebičnosti i borbi za vlast, od samog početka nije gajio nikakva osećanja prema ovom mladom i nadobudnom momku koji odavno nije imao nikakve veze ni sa rodnom zemljom, ni sa njenom tradicijom. Ali, morao je da plati svoj dug i zato nije pokazivao šta oseća. Kad završi posao - kad ubije onog ninđu vratiće se na svoje ostrvo... * *

*

Lao Čeng, jedan od najcenjenijih pratilaca Tomi Kosugija, iskoristi priliku kad je ostao sam i požuri na ulicu. Brzo je uskočio u prvi taksi i odjurio u Kinesku četvrt. Od Kosugijevog sastanka sa ninđom prošlo je nešto više od tri sata i on se nadao da će na vreme stići tamo gde je krenuo. Niko nije ni sumnjao da je ovaj momak bio čovek ubijenog Li Čao Junga, član Trijade, i da g aje stari šef kineske mafije zaposlio kod mladog Kosugija kako bi u svakom tienutku znao šta momak radi ili planira. Posle polučasovne vožnje stigao jc na svoje odredište. Kinez

pedesetih godna pomno je saslušao onih nekoliko rečenica. Onda kratko klimnu glavom i požuri do telefona. Brzo je okrenuo poznati broj i s nestrpljenjem čekao da se neko javi. Mogao je da čeka i duže, jer onaj koga je zvao bio je mrtav više od dva sata. Ležao je na podu svoje kancelarije kupajući se u sopstvenoj i krvi svojih saradnika. Kada je slušalica najzad bila podignuta, javio se nepoznat glas nekog Amerikanca. K inez brzo spusti slušalicu. Nije više samo osećao znao je da nešto nije u redu. - H alo... k o je ... halo? - ponav­ ljao je mladi Patrik Dano koga su njegovi ljudi obavestili o poseti crnog ’’linkolna” jednom od glavešina Trijade. Požurio je koliko je mogao, ah je ipak stigao prekasno. Samo jedan pogled po kancelariji bio mu je dovoljan pa da zaključi ko je bio posetilac. Njegov šef, Stiv Džemison, koji je stigao pola sata kasnije, s gađenjem je posmatrao obezglav­ ljene leševe. Onda se okrete Patriku. -O N ? - Da, gospodine... ON. Vidite kako ubija. Čisti potezi... nikoga nije udario više od jednom. Taj stvarno zna svoj posao.

62

- Da, stvarno ga zna.' To vidim i sam. Više bih voleo da mi kažeš kako da ga pronađemo i savladamo. O vako... možemo samo da mu se izdaleka ’’divim o” - progunđa Džemison vadeći novu cigaretu iz zgužvane paklice, iako je u ustima već držao dopola ispušenu cigaretu. Za trenutak se dvoumio, a onda vrati nenačetu cigaretu u džep, a onu drugu ispuši do samog kraja. - Šefe, imam pre... - Prestani sa tim ”Šefe” . Stiv ili Džem ison... to mi je ime. - U redu, gospodine Džemison. Znamo čiji je ’’linkoln” kojim se ubica dovezao. Pripada mladom Tomiju Kosugiju. Otkako je Li Čao umro, taj momak ima otvoren put ka ostvarenju svojih ambicija. Jasno, treba samo da ukloni desetak starijih od sebe. N jegov ninda-ubica pomoći će mu da to ostvari. Ne bi me začudilo da već u ovom trenutku nečiji život nije na vrhu njegovog m ača.., Mladi polica-jac ni sam nije slutio koliko je blizu istini. Naime, Akiro je tražio da ga odmah odvezu na drugu adresu. Imao je čak i sreće, iako nije poznavao ljude - osim jednog - koje je zatekao u maloj omamljujuće zadimljenoj prostoriji. Naime, osim njegove buduće žrtve,

NINĐA 154

tu su bila i dva momka koja su stigla kako bi jednog od članova Saveta Trijade opomenuli na ono što mu se sprema. Kada su ugledali Akira, za trenutak su svi zastali paralisani strahom. Tih nekoliko dragocenih sekundi bili su dovoljni Akim da ih napadne. Prvim udarcem odsekao je glavu čoveku kome je došao u pose­ tu, da bi povratnim udarcem drškom vakizašija smrskao Adamovu jabučicu onome koji je bio levo od obezglavljenog. Momak iz ugla poteže revolver velikog kalibra, ali mu šuriken probi šaku i oružje pade na pod. Još dok je revolver padao, drugi šuriken pogodi revolveraša u vrat i on se skljoka na pod bez svesti obilno krvareći. Sledeći revolveraš s nevericom je posmatrao kako nje­ gova odsečena ruka leži tik ispred njegovih nogu, dok su prsti, grčeći se refleksno, stiskali okidač. Nekoliko metaka zviznu - ali on to više nije mogao da čuje. Sledeći udarac zakači ga po slabini i otvori mu stomak. Još dva čoveka nisu mogla da se povrate ni đa pokušaju bilo šta. Jedan od njih bio je takođe član Saveta, a drugi njegov telohranitelj. Telo-hranitelJ konačno izvuče iz pojasa niklovane nunčake i vešto ih zavitla. Akirino lice na trenutak

NINĐA 154

63

blesnu. N ajzad nešto pošteno... već znao ko j e ubica, sada bar bio nešto iz zavičaja. Ispalo je na b a ju sasvim siguran u to. Neko vreme d aje momak sa nunčakama možda i razmišljao je šta da radi, a onda bio dobar, ali ne dovoljno za ninđu. odluči da krene pravo na Kosugija. Akiro mu je prvo lako istrgao Imao je dovoljno dokaza protiv nunčake iz šaka, a onda mu sjurio njega, a svedočenje ubijenog oštricu vakizašija pravo u centar revolveraša čula su najmanje tri srca. policajca koja su bila sa njim na Tog časa poslednji živi svedok mestu zločina. podiže se i potrča ka zatvorenim - U redu, samo bojim se, momče, vratima. Toliko se zaleteo da se jed ­ da ćeš se razočarati. Taj momak nostavno zalepio za tvrdu hrastov- Kosugi nije naivan, Imaće alibi kao inu. Pokuša da dohvati kvaku, ali planina veliki, a njegovi advokati ruke ga više nisu slušale. Nije uspeo napašće nas kao ajkule ako ga samo ni za santimetar da se odmakne od dotaknem o. U svakom slučaju, vrata. Tek onda poče da oseća stra­ pođi. Red je da okusiš i onu stranu hoviti boi koji je kretao.,,iz sredine Zakona na kojoj se nalazimo. leđa, iz onog mesta na kom je Patrik je od prvog dana u policij­ sečivo vakizašija probilo njegova skoj stanici slušao od ostalih detek­ leđa i kičmu i zakucalo ga za hras­ tiva kakve sve muke imaju sa tova vrata. Akira mu priđe i snažnim tužilaštvom, sudovima, advokatima zamahom istrže vakizaši. Obrisa i svima koji su imali veze sa prav­ krvavo odelo poslednje žrtve i, ne dom ili pq|itikom. Svi su krojili gledajući iza sebe, napusti kancelar­ nekakve svoje planove, zastupali iju. raznorazne interese - a zločinci su se Patrik Dano opet je stigao brzo, izvlačili iz ruku policije. Ipak, ali Akiro i cmi ’’linkoln” već su odlučio je da krene. I ako ne bude odmakli. Ovaj put, ipak je imao uspeo da uhapsi m ladog šefa sreće. .Tedan od oborenih momaka, kineske mafije, bar će mu pokazati onaj sa šurikenom u vratu, još je bio šta ga čeka, živ. Tomi K osugi je već bio N inđa... on je sm rt... pobiće obavešten o stradanju svoja dva sve... Tomi će... rivala. Zadovoljno se osmehnuo To je bilo sve. Patrik je, iako je nudeći Akiri čašu s viskijem. Onda

64

se trže i naredi diimu donesu zeleni čaj. - Ostale ću posetiti noćas - reče Akiro kratko i pozva rukom vozača koji mu je stavljen na raspolaganje još od dolaska u San Fracisko. Kosugi nije ni pokušao da ga zaustavi. Samo upita dok je ninđa prolazio kroz vrata: - Gde mogu da te nađem ako mi zatrebaš? - Biću na obali... ali nemoj da me zoveš. Sutra ću doći sam. Akirin glas nije trpeo pogovor. Kosugi nije ni nameravao da mu se suprotstavlja. Znao je gde će ninđa biti i to mu je za sada bilo dovoljno. Onda su se dve stvari dogodile istovremeno. Telefon na njegovom stolu, onaj od slonovače, zazvoni oštro, a ekran na monitoru levo od mesta na kome je sedeo zasja. - Halo, Kosugi, stani na vreme. Neće ti uspeti. Trijada je jača od tebe i od Jakuze - grmeo je glas sa drugog kraja žice. Kosugi htede nešto da odbrusi istim tonom, ali ućuta je r na ekranu ugleda petoricu policajaca u unifor­ mi i jednog momka u civilu. Zato spusti slušalicu i dade znak svojim telohraniteljima da se sakriju. Kada je Patrik Dano ušao u sobu i pored protivljenja i uspaničenog

NINĐA 154

glasa mlade Japanke, Kosugi je mimo sedeo za stolom prelistava­ jući ’’Tajms”. - Kosugi san... ja nisam... Kosugi kraljevskim gestom umiri devojku i dade joj znak da napusti sobu, a onda mračnim pogledom ošinu mladog detektiva koji mu pod nos podnese značku. - Gospodine Kosugi, uhapešni ste pod sumnjom da ste krivi za ubistvo - Patrik nekako pročita imena pobi­ jenih Kineza. - Molim vas da pođete sa nama - reče hladnim glasom. Kosugi ga prvo ošinu ubistvenim pogledom, a onda poče da se smeje. iCad je savladao navalu smeha on pljesnu dlanovima i istog trena njegovih pet telohranitelja pojaviše se niotkud. - Ovo su moji saradnici i part­ neri, .. Poslovni, svakako,.. - Svakako - uzvrati mu Patrik ironičnim glasom. - Vaše optužbe su smešne... - Možda, U svakom slučaju, poći ćete sa nama u stanicu. Tamo možete da se smejete do mile volje nervirao se Patrik osećajući da je Japanac tvrđi orah nego što je očeki­ vao, - Imam pravo na jedan telefonski poziv. Obaviću ga odavde kako bih vam uštedeo trošak - ironisao je Kosugi podižući slušalicu.

NINĐA 154

65

Patrik priskoči i istrže mu telefon dana... kroz mesec dana...dva, iz ruke. Telohranitelj i potegoše tri... svejedno. Kad postane vođa oružje, ali i policajci su već bili prestaće da bude oprezan, a onda je spremni. Kosugi besno umiri svoje naš. Poslušaj m e... imao sam neko­ ljude, a onda, podigavši mke, pode liko puta u životu posla sa sličnim ispred Patrika. Prolazeći pored buzdovanima. Čuvaj se. Potreban si sekretarice tiho joj izdade neko mi još koju godinu, bar do penzije naređenje i prebledela devojka nasmeši se Džemison na kraju odmah dograbi telefon. pružajući momku načetu flašu. Kada je Patrik sa svojim Iako nije bio neki poseban lju­ iihapšenikom stigao u stanicu, troji­ bitelj viskija, Patrik povuče dobar ca bogato odevenih ljudi - dva beica gutljaj i zagrcnu se. i jedan Kinez - vec su čekala kod - To ti je stari irsi viski. Još g a je liežurnog narednika. Odmah priđoše moja pokojna baba upotrebljavala Ivosugiju raspitujući se kako je pro­ kao lek. Sedi i reci šta planiraš.. teklo hapšenje, da lije bilo grubosti, Kada se smirio, Patrik objasni vređanja i tome slično. kako će da postavi danonoćnu Procedura oko obaveštenja stražu u blizini Kosugijeve kuće i da kancelarije tužioca i određivanja se nada da će tako najpre uhvati kaucije obavljena je vratolomnom ubicu. Kad bude imao njega, imaće brzinom. Bilo je očigledno da troji­ i Kosugije. ca advokata imaju jake veze i da - Pam etno... baš pametno. Mislio nisu niže od prve lige gradskih sam da ćeš da se zaletiš. Tako i advokata. Za sve to vreme Kosugi treba. Mi imamo vremena. se samo sm ejuljio, m erkajući Čekaćemo. To i jeste najteži posao mladog policajca. Stiv Džemison detektiva. uhvati onaj tren kada je Patrik hteo Kada je posle petnaestominutnog da eksplodira i raspali nadobudnog razgovora napustio kancelariju svog mafijaša i pozva ga u kancelariju. šefa, Patrik saznade da je Kosugi M om če... jaki su oni... mislim već napustio stanicu u pratnji svojih ona trojica. Nisu nam potrebni na advokata. viatu sada kada imaš ovako dobar - Kao od šale platili su kauciju od Irag. Pusti ih, neka ga vode kući. 500.000 dolara. I sam sam zinuo Dolijaće on, ako ne danas onda ovih kad sam čuo koliku kauciju je

66

odrezao sudija Morison. Znaš, on nimalo ne voli žutaće, a mafiju iz Kineske četvrti posebno - reče mu dežurni narednik. M ladi policajac ode u svoju kancelariju i, pošto je neko vreme preturao po papirima, zaključa fioku i napusti stanicu. Lagano je vozio ’’ševrolet” bez oznaka, posmatrajući mlade devojke koje su šetale duž pločnika. Sve su bile lepe i nilade i sve su se bavile prostitucijom. Jedna mu čak i priđe nudeći mu društvo, ali je on uz blagi osmeh odbi. Onda mu pažnju privuče crni ’’linkoln” koji se uključi u saobraćaj iz jedne sporedne ulice. Patrik dade gas i uskoro se nalazio dvadesetak metara iza limuzine. Praćenje potraja dobrih sat vremena Icroz gust sao­ braćaj. Limuzina je u dva navrata zastajala kod nekih prodavnica, a onda vozač, verovatno završivši posao, dade gas i pojuri ka zapadu. Isto učini i Patrik vešto se ubacivši bliže limuzini. O nda shvati da je prim ećen. Vozač limuzine jurio je sve brže pokušavajući da izmakne, ali Patrik je odavno savladao veštinu baratanja A'olanom i nije uzmicao Prošlo je još nešto više od pola časa jurnjave kad Patrik odluči da se

NINĐA 154

posluži lukavstvom. Bilo je jasno da limuzina ide negde na obalu. Zato mladi policajac napusti bulevar i krenu prvom uzbrdicom koja se nakratko odvajala od obale da bi posle pet stotinak metara nastavila paralelno sa njim. Čim je izbio na ravninu, Patrik pogledom potraži limuzinu. Zabrinu se kad je nije ugledao i zaustavi vozilo. Izašao je i prišao ivici puta. ”Linkolna” nije nigde bilo. M omak besno šutnu jedan kamičak i već htede da se vrati u svoja kola kad krajičkom oka ugleda limuzinu. Sada se kretala umerenom brzinom. Put kojim je išla blago je vijugao. Patrik uskoči za volan i nastavi da je prati trudeći se da što je duže moguće izbegava onu stranu puta koja je bila vidljiva sa obale. Još pola sata i limuzina se zaus­ tavi najednom proširenju kiaj puta. Tri momka napustiše vozilo i ono se okrete u mestu, a onda se zaputi ka centru, odakle je i ki'enulo. Patrik isprati onu trajicu pogledom sve dok nisu zamakli u belo okrečenu kuću na samoj obali. Zapamti kućni broj, a onda skide snažni dogled s očiju. M ožda moj čovek tamo boravi... Sigumo je tako. Kosugi ga ne bi držao u gradu, nadohvat poli­ cije. Mladić odveze kola nešto dalje,

ININDA 154

67

a onda radio-vezom obavesti Džemisona gde se nalazi. - Molim vas da neko bude kraj radija. Nešto mi govori da ćemo imati uzbudljivu noć. - Ne brini, momče, ja ću čekati da sc javiš Nemoj da izigravaš hero­ ja ... Prvo me zovi, sačekaj da stignem sa ljudima, pa ćemo zajed­ no u akciju. Važi? M omku je prijala zabrinutost koju Džemison nije mogao ili hteo da prikrije, pa se samo osmehnu pre nego što je rekao da će baš tako da postupi. * ♦

*

Lesli Eldriž je pažljivo složio svoje oružje u široki pojas, obrisao sečivo katane, prešao tanto nožem preko dlana - a onda bacio pogled kioz prozor. Sunce je još samo tankom krivom linijom sijalo na horizontu obasjava­ jući u daljini obrise nekada ozloglašenog Alkatraza. Onda je zatvorio oči i utonuo u meditiranje. I’okušao je nekohJco puta da dopre do Sumiko, ali devojka nije odgovarala. Onda se usredsredi na nepoznatog ninđu. Krenuo je tragom misli sve dublje ponimći u sopstveni duh.

”Kad je pred tobom opasan neprijatelj, pronikni prvo u svoj duh. Nađi tragove straha i nesi­ gurnosti. Primi ih, a onda nad­ vladaj... Tvoj neprijatelj je vidljiv, srah i sumnja su nevidljivi i zato opasniji” , odzvanjale su mu u mozgu reči njegovog starog učitelja Tanake. Još od prvog trena, od prvog sus­ reta sa nepoznatim ninđom, osetio je nešto što do tada nikada nije osećao. M ožda samo jednom u obračunu sa ninđama iz Kuđi-Kiri škole, ali ovaj put to je bilo konkretnije, jače. Nije to bio strah. Pre sum­ nja... neizvesnost pred susretom sa nečim što nije poznavao. Nije se on plašio nijednog živog borca ni nje­ gove veštine. Tu je bio siguran. Ovaj ninđa krio je nešto u dubini svoje duše, nešto mračno i izuzetno opasno. To nešto moglo je da pred­ stavlja iznenađenje, a takav ’’luk­ suz” u borbi mogao je skupo da košta. Nije imao vremena da upozna svog protivnika. Za to nije bilo vre­ mena. Brzina kojom g aje nepoznati otkrio, onesposobio Pita, a onda oteo Sumiko - sve to ukazvalo je Lesliju da pred sobom ima nekoga k o je iznad svih sa kojima se do tada borio. Nekoga ko će biti prekretnica u njegovom životu. Znao je to

68

NINĐA 154

sasvim pouzdano. Osećao je to obali okeana, čak tamo na drugom kraju velikog rada. Bio je sasvim čitavim svojim bićem. Sve dubije je ponirao u mračne smiren. Znao je ko i šta ga čeka i dubine sopstvenog duha dosežući jedva je čekao da borba počne. Znao nivoe do kojih ranije nije išao. je i to da će prvo morati da savlada Ljubav prema Sumiko i strah da bi čuvare, pa tek onda da se upusti u eventuabo mogao da je izgubi na- , borbu sa ninđom. terali su ga da krene ovim putem. Ono što mora da se dogodi dogoČudna sile nepoznate energije diće se bez obzira da li ti požurivao zapljuskivale su njegov um često ili odugovlačio stvari. ’’Biraj svoje mu nanoseći gotovo fizički bol. vreme i mesto borbe, tada si Njegov K l drhtao je, ali iz trena u najjači”, priseti se još jednog saveta tren postajao je i sve jači. Njegovo starog senseija. On je mogao da bira astralno biće lagano pođe samo vreme i to delimično, jer to bespućima univerzuma, ali osećao vreme moglo je da se ograniči samo je da još nema onu potrebnu snagu na ovu noć. Ako se sukobi sa ninđom, borba će biti okončana da se vine dalje... Onda je naleteo na nešto... neki ovako ili onako. nevidljivi zid. Oseti snažan udar i Jedan od njih ostaće u kući, ili gotovo izgubi svest. Umirio se i kraj kuće na obali. polako počeo da se vraća u N ije prim ećivao saobraćajnu stvarnost. Kada je posle izvesnog vrevu dok je prolazio centrom , vremena otvorio oči - svuda oko uspinjući se i spuštajući niz poznate njega vladao je mrak. Podiže se i brežuljke. Vozio je automatski. Tek uđe u kupatilo. Dugo se tuširao kada je izbio na bulevar kraj same dozvoljavajući ledenoj vodi da mu obale, on krenu malo brže. Nije čak prodre do poslednjeg nerva. Kada je m orao ni da gleda kuda vozi. oseiio uobičajenu opuštenost, vrati Njegov duh zapam tio je mesto. se i brzo obuče ninda odelo. lako je Ipak, on prođe kojih dvesia metara prošao pored velike fotogratje vo­ dalje i tek iza pr>/e krivine pronađe ljene devojke, nije je ni pogledao. proširenje i zaustavi vozilo. Pošto Tih kao i letnja noć u koju je kre­ zaključa vrata tako da niko ne može nuo, napustio je kuću, ušao u auto­ da ih obije on kliznu niz petnaestak mobil i krenuo ka beloj kući na metara stnnu obalu i spusti se na

NINĐA 154

debele naslage peska i morskih algi koje su talasi izbacili na obalu. Mrak je postajao sve gušći, jer odnekud s pučine vetar dotera crne preteće oblake. Ovaj dar neba Lesli shvati kao dobar znak. Ninđa je ratnik noći, dete m raka... Tama je njegov dom .,. Mogao je za nekoliko minuta da bude na cilju, ali sada, kada se našao na mestu obračuna, nije žurio. Čim je dotakao peskovitu obalu, upotrebio je svu mentalnu snagu da se isključi i tako onemogući protivniku da ga oseti. Možda bi u tome u pot­ punosti i uspeo da mu u mozgu ne okslodira krik voljene devojke. Krik koji je pozivao u pomoć. Akiro je potpuno nag banuo u njenu sobu bez ikakve najave. Ono .^to je tog podneva propustio sada je želeo desetostruko da nadoknadi. Njegov ogromni ud više je ličio na mač osvete, nego na polni organ.Sumiko nije imala iluzija da će uspeti đa se odbrani od ovog (čudovišta. Skoči sa kreveta i pokuša da pcbegne. kroz prozor. Njeno ncžno, ali ipak snažno telo polete kroz vazduh ka prozoru. Staklo se Iazlcte na paramparčad, ali njeno telo onda nalete na lepo izvajane čelične rc.iietke. Devojka jeknu i pade na pod posekavši se na nekoUko mesta.

69

Akira je stajao nepomično pos­ matrajući je. Sumiko onda dohvati jedan veliki komad stakla i steže ga obema rukama. ”2ax)gom Lesli... jedini moj. Uvek sam bila ^ m o tvoja i tako će ostati”, ponavljala je pokušavajući da posled­ nji put dopre do uma svog čoveka. U trenutku kada njene šake počeše da primiču oštri vrh stakla stomaku - Akirin pogled blesnu. Oba njegova raznobojna oka sunuŠe vatru. Sumiko vrisnu i odbaci komad stakla trljajući dlanove o butine. - Ti si m oja... Smrt je još daleko od tebe... Noćas si samo moja mumlao je Akiro milujući svoj ogromni ud. Sumiko htede još jednom da kidiše na rešetke pokušavajući tako da sama sebi prospe mozak, ali ninđa je bio brz kao misao. Jednostavno se stvorio ispred nje i ona zari glavu u njegov stomak. Pri tom obrazom očeša njegov ud, to Akim uzdrma kao strujni udar. - H o... H o... biće lepo s tobom. Hajde, pruži ruku... uzmi ga. H ajde... znam da žehš... hajtie... Kao omađijana, Sumiko lagano podiže ruku. - Tako, hajde. Vodi m e... na krevet... hajde...

70

Sumiko je već legla spremna da ga primi. Osetila je njegov vreli vrh na otvoru svoje nagosti kad spolja odjeknu pucanj. Akiro samo za tren zastade, a onda požuri da ude u tu devojku koja g a je privlačila poput velikog snažnog m agneta. Ona zastenja bolno pod njegovim naletom. Morao je da zastane. Bio je preveli­ ki za nju i to ga izbezumi. U onom kratkom trenutku kada je trezveno počeo da razmišlja kako đa prodre u devojku, u njegov mozak prodre snažni udar harageija. Istog časa do njegovih ušiju dopre samrt­ nički krik nekog ko je teško ranjen. Još jedan, nezaboravni šum dopre mu do ušiju. Bio je to šum bujice krvi koja je šikljala iz jednog tek presečenog vrata. - N inđa.. On je tu ... To saznanje bilo je dovoljno da Akira zaboravi na devojku i njenu lepotu. Skoči s kreveta i izlete iz sobe da se na brzinu obuče. Odmah je ugledao tamnu senku koja je sejala smrt među šestoricom naoružanih momaka. Ovi su s vre­ mena na vreme uspevali da ispale poneki metak, ali senka je tada jed­ nostavno nestajala. Akiro se vrati u pobočnu sobu gde su, po njegovom nalogu, stalno čekala dva do zuba

NINĐA 154

naoružana momka. On im naredi da Vežu devojku i neprimetno je odne­ su na obalu gde je, skriven od radoznalih pogleda, bio ukotvljen čamac snažnih motora. Momci klimnuše kratko glavama ! požuriše đa izvrše naređenje. U poslednji čas, jer poslednja dvojica od šestorice napadača napustiše sVet živih. Lesli oseti haragei i odmah se stopi sa senkom velikog stuba. - Ne moraš da se kriješ, ninđo! Ostali smo samo ti i ja! - začu glas koji kao d a je dolazio sa svih strana. Čak i ispod drvenog poda terase. Lesli je ostao miran. Poznavao je odavno taj krik. I sam ga je često koristio. Sada on pokaza svoje um eće. Kobudera, tajna magija ninđi, dostupna samo nekolicini vrhunskih majstora ninducua, bila je njegova skrivena snaga. Akira zatrepta očima kad začu korake i sa svoje leve i desne strane. Čak ugleda i dve senke kako mu dolaze u susret. Brzo zatvori oči, a posle nekoliko sekundi iz njegovog grla zaori se smeh. - Dečja igra, ninđo! Lep pokušaj, ali ja sam ninđa, a ne maskirani šaljivđžija - odjeknu odmah zatim njegov ledeni glas. Najbolji napad je direktan napad.

ININĐA154

71

Kad osetiš da si spreman, napadni - Šakama jure prema kući. Nasmeja se bila je još jedna lekcija koju je nečujno i potrča još brže. Čim je davno naučio na brežuljcima malog uskočio u čamac, momak za koman­ ostrva u dvorištu polurazmšenog dama dade gas i čamac se izdiže čitavom prednjom stranom iz vode. manastira. - Neki čamac napušta obalu... I tako, još dok je Akiro govorio, Lesli pojuri ka mestu na kome je u pojurite tamo! - naredi Patrik, ali Irenu ugledao njegov profil. Uzdao istog trena znao je d a je to naređenje se u svoju brzinu, u m unjevito suvišno. Kada su stigli nadomak kuće, sevanje katane i, konačno, u ele­ ment iznenađenja. Međutim, Akiro policajci zauzeše busiju. Džemison, koji je stajao tik uz jc bio dva metra dalje. Njegove oči zasjaše paklenim svog mladog pomoćnika, još na plamenovima, a iz njegove stisnute samom početku prećutno je njemu leve šake polete loptasta munja. prepuste komandu. Momak je ove Lesli uspe tek malo da se izvije i ijude poznavao bolje od njega. Znao munja ga pogodi po ivici slabine, ali je njihov način razm išljanja, već je stizala dmga i treća. Kao d aje borbe... Patrik je neko vreme osluškivao lačno znao na koju će stranu Lesli da krene, Akiro je gađao svojim svaki Šum. U dva-tri maha uhvatio magijskim oružjem. Treća munja je samrtne ropce umirućih jakuza i pogodi Leslija između plećki i to je bilo sve. - Ovde je sve gotovo. Idemo odbaci ga daleko preko ograde na reče i ustade. pcsak. Džemison požuri za njim, ali nije Utom urlanje policijskih sirena razbi noćni mir. c ispuštao svoj ”357” iz šaka. Snažni ručni reflektori obasjaše Akirine oči se ugasiše. Znoj je lio niz njegovo lice i bičeve duge crae okolinu i prva dva posečena kose. Ono svetlije oko sevnu još Japanca. jetlnom, a onda ninda polete preko - Gospode, zar baš moraju jedan ograde. Kada je odmakao dobrih dmgom da seku glave? Zar nije dvadeset pet metara, baci pogled iza dosta metak ili tako nešto? - gunđao svojih ramena. Video je veliki broj je Džemison. Ali, bez reči je ostao tek kada je pognutih ljudi kako s oružjem u

72

naleteo na momka koji je biikvalno plivao po sopstvenira crevima. To je bilo suviše za njega i on odjuri u stranu ne m ogavši da zadrži sadržinu stomaka koja mu odjed­ nom pokulja na usta. Patrik Dano već je bio u kući. Brzo je pogledom prelazio preko tela pobijenih. Onda u jednoj sobi oseti ženski parfem. Pogled mu pade na polupana stakla i izgužvanu posteljinu. Stajao je nekoliko minu­ ta na istom mestu pokušavajući đa shvati šta se dogodilo u ovoj pros­ toriji, ali onda ga trže glas spolja... - Hej, Dano! imamo ovde jednog m om ka... dođi brzo. Patrik Dano izlete na terasu, a onda preko ograde do roesta koje je jedan policajac osvetljavao mčnim reflektorom. Samo jedan pogled bio je dovoljan mladom policajcu da prepozna odeću ninđe. Okrete onesvešćenog na leđa i pri tom pod prstima oseti opaljeno meso. Taj m iris... to je već jednom osetio. Da, na svom sopstvenom teiu. Znači đa je ovaj m om ak bio napadač, a ne član grupe onih koji su pobijeni. - Dobro ga pazite dok pozovem pomoć - naredi i požuri do Džemisona koji je kod sebe držao radio-telefon. Lesli je uz velike najKsre i pomoć

NINĐA 154

kobudere uspeo da nadvlada pak­ lene bolove. Čuo je korake po pesku, video pohcajce koji su se okolo muvali, ali nije ništa pokušavao. Morao je svom telu da da vremena da se oporavi. Kroz tek milimetar otv^orene kapke posmatiao je okolinu. Kada se uverio da je kraj njega samo onaj policajac, on ga pozva. Naivan, željan da pomogne, momak se saže. Lesli ga dohvati za vrat i za- tren oka onesvesti. Onda brzo smače sa njega bluzu i kapu, spakova katana u korice na ledime i podiže se. Neko ga pozva, ali on samo odmahnu rukom pokazujući ka kući. U prvi mah je i krenuo na tu stranu, a onda, koristeći senke, šmugnu pravo u okean. - Pomoć stiže. Ovaj momak će nam ispričati... Hej, šta se dogodi­ lo?! - gotovo vrisnu Patrik Dano kad shvati đa njegovog ninđe nema na m estu na kome ga je ostavio onesvešćenog. Zbunjeni policajac nije umeo ništa da kaže. Samo se zbunjeno osrnehivao. - U redu je. M orao sam da znam ... nisi ti kriv. On je ipak NINĐA! Lesli je za to vreme, osvežen hladnom vodom okeana, lagano

73

NIINĐA154

iiiao ka mestu na kome je ostavio automobil. Bio je umoran, teško povređen. Da Ii je te noći bio u predosblju smrti? Šta bi bilo da nije naišla poli­ cija? I, kako su oni uopšte znali za kuću na obali? Bilo je mnogo pitanja, a njegov I/mučeni mozak nije imao snage da na njih potraži odgovor. Zato oduslade i usredsredi se na put kojim je i.iiao. Kada je najzad izbio na drum, s|>azi saobraćajca koji osvetljava icgistarsku tablicu njegovih kola. Sačeka da momak obavi posao i udalji, pa tek onda priđe automo­ bilu. Udari rukom tablicu i ona se okrete. Sada je to bio ne samo novi bioj već i oznaka druge države. ( )krete kola u mestu i lagano pode kući. * *

*

M alobrojni članovi porodice ( iaribaldi već mesec dana trpeli su poraz za porazom. Još jedan napad konkurenata i oni će zauvek nestati ;;a lica zemlje. Novi šef porodice, Ii ¡desetogodišnji sinovac pokojnog "kuma”, Paolo Đenoveze, s neverilom je posm atrao sedokosog Knicza koji m u je predao

zapečaćeno pismo. Žig od crvenog voska prepoznao bi i žmureći; bio je bo znak Trijade. Da i ovi žutaći neće da mu postavljaju uslove, bunio se u sebi dok je otvarao pismo. ”Ako želite saradnju sa nama i poslovanje,pođite sa donosiocem pisma”, stajalo je u kratoj poruci. Paolo Đenoveze nije bio kukavi­ ca. Nije bio ni običan gangster. Diplomirao je prava na Jelu, a za porodicu je radio iz dva razloga: njegov stric bio je glavni gazda, a pare koje mu je davao ne bi mogao da dobije ni u najjačoj kancelariji u gradu. Sada se postao ”kum” iste te porodice. - Što da ne. Prijatelje je teže steći nego neprijatelje. Idemo, gospodine - nakloni se on sedokosom Kinezu i pode za njim. Poslovni sastanak sa preživelim članovima Trijade bio je kratak, kao 1 poruka koju su mu poslali. - Imamo probleme sa Jakuzom. Ovog trenutka ne smemo da krenemo otvoreno, jer nas motri policija. Napadnite za naš račun Jakuzu, i slo­ bodno preuzmite i njihovu teritoriju i njihove poslove. Jasno, i plen pripada vama. Uz to, ako budete želeli, ubuduće ćemo raditi zajednički. Paolo Đenoveze htede da poskoči sa stolice. Ovaku ponudu mogao je

74

samo u snu da poželi. Ipak, ostao je hladan. - To što tražite od mene i moje porodice je ozbiljna stvar. Koštace, mnogo i para i ljudi. Ja... Ućuta kad mu jedan od trojice debelih Kineza pruži dva podebela svežnja novčanica od po 500 dolara. Nije odmah posegao za novcem. Nekoliko minuta je razmišljao, ili je bar tako izgledalo, a onda ustade. - U redu, gospodo. Sklopili smo posao. Javiću vam se uskoro. - Nije potrebno. Znaćemo šta radite. Tak kada se sve završi možete da dođete na poslovni dogovor - reče najstariji Kinez i isprati ga do vrata. Iste večeri Paolo Đenoveze okre­ tao ie telefonske brojeve Detroita. Kod trećeg poziva dobio je onoga koga je tražio. - Ćao, Vito, fratelo mio! - povika kao da mu je sagovornik tu pred očima, bmeškajući se istovremeno. Si... Si, ja sam, Paolo. Da, hvala ti... tako je moralo da bude. To je rizik koji naš posao donosi. Nego, da pređem na stvar. Potrebna mi je tvoja pomoć i savet. Potrebni su mi sposobni ljudi, oni najbolji za jedan posao ovde, kod kuće. Koliko? To d odluči kad čuješ celu priču. Za pare ne brini...

NINĐA 154

Čitavih pet minuta objašnjavao je svom dalekom rođaku po majčinoj liniji sve ono što je bilo neophodno. Vito Kalabreze bio je strah i trepet u Detroitu. Već deset godina čitava detroitska policija bila mu je za petama, optuživali su ga za mnoga ubistva, ali nijednom ništa nisu mogli da dokažu. Onda se po kao i postao savetnik i posrednik u najamljenim ubistvima. Posao je cvetao, pare su padale kao kiša, a on je bio još dalje od ruku policije. - Va bene... fratelo... Paolo... daj mi nedelju dana... - Tri dana. Vito. Tri dana...' - O. K. Tri dana. Dolazim kod tebe. i, zaista, tri dana kasnije letom iz Detroita u San Francisko stigao je Vito Kalabreze u pratnji desetorice mračnih tipova. Jasno, ’’nisu se poz­ navali” i svi su otišli posebnim tak­ sijima. Smestili su se u tri hotela, a Vito je otišao pravo u preduzeće svog rođaka. Tek posle ručka i dve flaše ’’kjantija” počeli su da razgo­ varaju o poslu. Paolo je rođaku dao potrebne adrese, slike i obaveštenja, a onda su se rastali. Iste noći, budući d a je bio profe­ sionalac, Vito je sa trojicom moma­ ka krenuo na prvi posao. Dvojica najbližih Kosugijevih ljudi ubijeno

NINĐA 154

|c na izlasku iz jedne Jakuzine kockarnice. Sveđoci su samo mogli da posvedoČe kako su tri momka u običnim, tamnim odelima, sa šeš ili ma dubokp. .nabijenim na čelo, icdnostavno prišla dvojici jakuza, ispraznili u njih revolvere, seli u neka stara kola i odvezli se. Sat kasnije policijska patrola našla je opisana kola na parkingu l/a jedne samoposluge. U kolima su l>ila i tri stara ”Smit Wesona” bez stii ijskih brojeva i flasterom obaviicnim oko drški. Sve u svemu inšia. Tomi Kosugi se ozbiljno zabri­ nuo. Njegovi ljudi sa ulice nisu ništa mogli da saznaju. Niko iz Kineske Cclvrti nije bio umešan. Ali, to nije bio kraj. Na drugom kraju njegove terilorije četiri nepoznata m omka ubacila su snažnu bombu u svratiste njegovih strelaca. I opet niko od svedoka nije znao nisia da kaže. l’red samu zoru posetioci su stigli I do Tomija Kosugija. Tu su bili svi, osini Vita. On je na bezbednoj udalienosli čekao ishod. Probijajući se do poslednjeg '.|Mata zgrade u kojoj je boravo isosugi, ¡talijanski revolveraši morali su da pobiju petoricu ljudi iz olic/bcdenja. A gore, na poslednjem

75

spratu, poveo se pravi rat. Ipak, posle desetak minuta svi Tomijevi branioci bli su pobijeni, a njega su Italijani jednostavno izbacili kroz prozor. Dvojicu ranjenih ortaka dokrajčili su sami, a onda preko obližnjih krovova napustili poprište. Vito Kalabreze je bio svedok Tomijevog pada na pločnik. Prošao je pored njegovog smrskanog tela, ušao u taksi i udaljio se. Bio je to kraj nesuđenog ojabuna Tomija Kosugija. Kraj kakav ni u najcmjim snovima nije mogao da zamisli. Ali, udario je na Trijadu, najstariju organizaciju na zemljinoj kugli - i skupo platio svoj potez.

Patrik Dano i Stiv Džemison s nevericom su slušali izveštaje koji su neprekidno stizali u njihovu stanicu. - Neko je bio mnogo ljut zaključi Džemison. - Da, ali ne naš ’’prijatelj” . On ne koristi vatreno oružje i bombe. Ovo je uradio neko drugi, ali sa istim ci­ ljem. Smeo bih da se kladim da je reč o gospodarima Kineske Četvrti s uzdahom konstatova Dano. - Ako si u pravu, onda je naš posao završen. Znaš, još pre nego

76

NINĐA 154

što si ti došao, još u vreme kada sam poslovnoj zgradi u kojoj je kance­ ja tabanao po ulicam a San lariju imao Tomi Kosugi. Franciska, gradska vlada sklopila je - T ja... ko zna. Najverovatnije prećutni sporazum sa vladarim a ništa. Momci iz tehnike već su Kineske četvrti da se ne mesa u nji­ poskidali sve moguće otiske, fik­ hove unutrašnje stvari. To se sirali sve tragove i odneli eventu­ najčešće i poštuje. Tako će, čini mi alne dokaze. Ostao je samo ovaj se, biti i ovog puta. Ko je stradao? miris smrti i tragovi krvi po kojoj Neki Japanci... jakuze, tako si ih gaziš. nazvao. Da. Ko su oni? Još jedna Mladić se trže i po\aiče korak opaka bolest od koje je naš grad nazad. Nije ni primetio da stoji na počeo da oboljeva. I nije ovo prvi ivici velike lokve zgrušane krvi. put. Sećam se, pre nekoliko godina, - Ko su ova dvojica belaca? K oje neko nama nepoznat sredio je jednu njih pobio? Svaki ima po metak u bandu tih jakuza. Nikada nismo saz­ tem enu... nali 0 kome je reč. I tada je bilo - To je jedino što znam ... bar odsečenih glava, rasporenih stoma­ donekle - uzdahnu Džemison. - Ta ka i nekih čudnih čeličnih zvezda dvojica pripadali su napadačima. različitog oblika. Niko nije znao da Ranjeni su u okršaju i sami. njihovi kaže za koga je radio, ko g a je unaj­ ortaci su im presudili. Tako su nam mio - i gde je posle svega nestao. U izbrisali i poslednji eventualni svakom slučaju, nama je učinio putokaz. Znaš, ovo su surovi profe­ đavolski veliku uslugu. Bio sam sionalci i međusobno likvidiranje u srećan, pravo da ti kažem, kada smo ovakvim slučajevima je sasvim nor­ dobili nalog da prekinemo potragu malno. Videćeš, balističari će za njim. utvrditi da su pobijeni istim Džemison je tada prvi put javno kuršumima kao i o v i... drugi. pokazao simpatije za nepoznatog Bilo kako bilo, otvorena je rutin­ momka koji je na svoj način vodio ska istraga i sva pažnja policijske borbu protiv kriminala nikada ne stanice Štiva D žem isona po­ posustajući. svećena je ovom krvavom Šta će biti sa svim ovim? - reče obračunu. D oušnici su pažljivo mladi Dano kada su nešto kasnije po osluškivali glasove sa ulice, ali drugi put došli na uviđaj u ništa nije otkriveno. Niko nije imao

77

(NINĐA 154

pojma ko je unajmio revolveraše. Mladi Patrik Dano imao je svoje ideje, ali posle upozorenja svog pretpostavljenog da Kineska četvrt sama rešava svoje sukobe, nije želeo ni da ih kaže glasno. On je, naime, pogodio pravu istinu: Trijada |o uništila Jakuzu. U to je bio više nego uveren. Njega je više interesovaio gde se nalazi ninđa - i onaj drugi momak u cmom kostimu koga |c našao onesvešćenog na plaži. Da nije možda reč o istom čoveku? Zar |c mogao da napravi toliku grešku? Onda se seti rane na leđima onesvešćenog... - Možda se ninđa više neće ni pojaviti, jer su njegovi poslodavci pobijeni - reče poluglasno. - Nešto si rekao? Uzalud je Džemison još dva puta ponovio isto pitanje. Patrik je bio diileko od njega i mesta zločina. Mislio je 0 ninđi, o dalekom Japanu n kome je proveo najveći deo detiu|slva i mladosti. - Pa. šefe, ostaje nam, kako rekoste |uee, da čekamo. U ovom slučaju, čini mi sc, to će nam biti glavni posao. - Da, momče, čekaćemo sve dok neko od glavešina iz grada ne kaže Ili I pare poreznika treba da trošimo na nešto drgo, a ne na međusobne olu nčne žutaća...

* *

*

Lesli Eldridž proveo je dve besane noći lečeći povredu na leđima. Nije tu bilo pomoći od lekova. Ne. Masaža - i pre svega med­ itacije, mentalno lečenje i pomoć kobudere bili su pravi lek. Kada je konačno povratio stabilnost, zauzeo je mesto u sali za vežbanje, zapalio obredne štapiće i onda, posle ko zna koliko vremena, počeo da ponavlja reči vežbe Šuđi Šuriken; U, MU, SUIGECU, JO, ŠIN, SO, SINMIOKEN, KARA - N U LA ... Sve dublje ponirao je u sopstvenu dušu tražeći onaj prolaz koji vodi još dalje, u hladne prostore uni­ verzuma ljudske duše i onoga koji je oko nas... U, MU, SUIGECU... Minuti su se pretočili u sate, sati u dane i noći. Stigavši do Nule njegov duh zadrhta pred nepoznatim. Tu, govo­ rilo je predanje, prestaje i moć Duha Ratnika, tu počinje put u nepovrat. Kao da stoji na ivici mračnog ponora iz kojeg dopire samo hlad­ noća koja ledi misao, i iz koje dopim vapaji izgubljenih duša, nje­ gov duh oklevao je čekajući da se nešto dogodi. Nešto što će ga

78

pokrenuti da učini onaj sudbonosni korak. Nekada davno, sada je izgledalo da se to dogodilo u nekom drugom životu, stari sensei Tanaka mu je govorio d a je ona tanka linija ispred nule - granica ljudske sposobnosti. ”U mom veku”, govorio je sensei, a tada je imao preko devedeset pet godina, ”niko ko je stigao do tog nivoa nije se vratio u svet živih”. Jedan sveštenik, koga je lično poz­ navao, uspeo je da se povrati, ali je zauvek ućutao. Rastanak sa Duhom Ratnika koji se nalazi na toj granici, posle koje ni sam više nema nikakvu moć, dovoljna je spoznaja za svakog borca. Ako do Nule ne upoznaŠ sebe i Kosmos - onda ga nikada nećeš ni upoznati... Sve to Lesli je znao pre nego što se upustio u najveću avantum svog života. Kada je krenuo bilo mu je svejedno kako će se ona okončad ako niu ne pomogne da nađe Put, sretne Duha Ratnika i otkrije i naj­ tamniji deo sopstvene ličnosti. Svetlosti munja i vibriranje nepoznatih energija bacali su jezive senke na bezdan pod njim. Nije znao da h je strasnija tišina, ili oni vapaji koji su se povremeno oglašavali. Onda se dogodilo. O grom an oblak ili, bolje reći.

NINĐA 154

senka, iznenada se pojavila pred njim. M alo-pom alo senka poče da dobija obrise, da se zgušnjava sve dotle dok nije poprim ila oblik ogrom nog spom enika... spom eni­ ka nekog ratnika. Lesli, odnosno njegov duh, napreže se da prepoz­ na obličje. Lice je bilo u senci i kao da je bilo bez očiju, bez nosa i usta. Samo zam agljena površina. Jednog trenutka, u najdubljoj tišini koju je osetio, tihi glas koji je dolazio iz spomenika progovori: - Ninđo, kaži šta tražiš ovde? Lesli je ćutao kao da i sam ne zna šta da odgovori. - Tražim m ir... izvesnost... snagu... NJU. - M ir ćeš naći u svom srcu. Izvesnost ne postoji. Izvesna je samo smrt. Snagu? Šta je snaga, ninđo? Tvoja ruka je snažna. Tvoj katana m ačje m oćan... i tvoj u m je snažan. Kakvu snagu tražiš? - Onu pravu, nesavladi\o.i... - Misliš da ćeš je naći na Nuli? Nju želiš? ”Snage na Nuli su snage mraka. I kobudera ima mračnu stranu, ali nemoj da žudiš da je upoznaš”, go­ vorio mu je sensei dok mu je otkri­ vao tajne kobudere. - N e... ne želim sile mraka. Ja sam ninđa... BELI NINĐA.

NINĐA 154

"Beli ninđa” bio je izraz za ninđu koji je koristio borilačke veštine i mač, a ne natrprirodne snage sile mraka. - Tražiš i ”nju” - nastavi glas koji kao da dobi na blagosti kad je Lesli u-kao da ne želi sile mraka. - D a... nju... moju Sumiko. Bez ii|c inoj život ne vredi. IMava munja odjednom osvetli o)',romnu statuu. Kao d a je oživela. ( )na bezlična maska odjednom poče tla dobija lik. Ne jedan, već dese­ nlie. r-totine... U jednom trenu 1a sli prepoznade lik svog starog iK'ilelja, zatim nekoliko ratnika o kojima je samo čitao i čije je crteže imao prilike da vidi po prastarim knjigama... Ugleda i lik Musašija, mačc-vaoca nad m ačevaocim a... Na kraju ugleda i sopstveni lik. Tek na iren - a onda se svetlost ugasi i ona velika statua - za koju je bio i)'uran d aje Duh Ratnika - poče da :;r lasplinjava... I,cslijev duh, sada smiren, ne osvrćući se više na bezdan koji je .'iaj>io ispod njega, lagano poče da •:c uzdiže, vraća u sopstveno telo. ( )nog trena kada su se duh i telo '.pojiH, snažan trzaj uzdrma ninđu I on se prevrnu na iatam i. N |i-govo nago telo bilo je potpuno mokro od znoja. Bio je sasvim

79

iscrpljen, ali nikada tako smiren kao tog časa. Velika masnica i rana između plećki sve brže se zatvarala i nesta­ jala dok, konačno, sasvim zdravo tkivo i koža ne pokriše tešku ozledu. U mirnom snu plovio je velikim plavetnilom za koje je prvo mislio d aje nepregledno nebesko plavetni­ lo, a onda shvati daje na blago usta­ lasanoj površini okeana. Blagi topli povetarac milovao mu je lice i mrsio kosu. Disao je punim plućim a osećajući kako mu svaki udisaj uliva novu snagu. Mozak mu je bio toliko bistar da je prosto osećao snagu koja iz njega izbija. S ta je ono na vidiku? Neki brod? Kit? Ostrvo naspred okeana. Nasred pustoši'!’ Konačno shvati da je reč o ogromnoj steni - ostrvu. Bilo je najvećim delom gola siena. Samo jedna trećina, ona skrivena od nje­ govog pogleda, bila je obrasla visokim drvećem ... Napreže se da bolje vidi - i probudi se. Njegov još sanjiv pogled odluta kroz prozor, preko velike terase... sve do ravne površine okeana - i do nekog obrisa koji je treperio na ranom jutarnjem suncu. Skoči sa tatamija “i priđe velikom staklenom zidu.

80

U daljini, kupajući se ua jutarnjoj izmaglici i prvim zracima sunca ukaza mu se slika ostrva-stene. Alkatraz! Sve mu bi jasno kao na dlanu. Znao je gde mora da krene. Znao je gde se nalazi i njegov smrtni neprijatelj i njegova jedina ljubav.

NINĐA 154

obavesti ga mladi Japanac, jedan od petnaestorice žitelja ostrva. Njih petnaestoricu obučavali su najbolji majstori borilačkih veština. Baratali su svim hladnim i vatrenm oružjem. Niko od njih nije imao porodicu, rođake, prijatelje. Bili su to ratnici. Ljudi čiji je jedini posao bila smrt. * Akiro je u njima prepoznao prave borce i to ga obradova. Iznese Sumiko iz čamca i uprti je Iste noći kada su pristali uz kej na rame, a onda reče mladom nekada ozloglašenog zatvora na stražaru da mu pokaže put. Alkatrazu, A kira oseti neke čudne Petnaestorica pripadnika speci­ vibracije. N jegov duh, koji je jalne K osugijeve grupe sm estili su uspeo da se spusti do Nule i vrati se u neku upravnu zgradu koja se čitav, osetio je sve one duše koje n alazila tik pored sive prasu boravile i umrle ua Alkatrazu. I vougaone zgrade kaznionice. Sa još nešto. Ta ogromna stena, to te strane pružao se pogled na ostrvo podseti ga na ostrvo na otvoreni okean. N ekoliko desetina Dalekom istoku, ostrvo na kome je m etara dalje obala je bila najstrodrastao, učio i naučio sve što zna. m ija i jedini pošum ljeni deo ostr­ Ostrvo koje je bilo njegov život. va - stene. N isu mu smetale napuštene zgrade Čim je smestio Sumiko i ostavio oguljenih zidova, porazbijani pro­ momka pred njenim vratima, Akiro z o ri... silne instalacije, žičane pođe u obilazak. Odbi pomoć onog ograde, stubovi sa davno ugašenim istog momka koji ga je sačekao na reflektorim a... Sve to bila je spol- doku i krete sam po mraku. jašnost. Suština ostrva bila je ono Išao je kao da je rođen na tom što g a je mamilo. strašnom mestu. Njegova stopala - Ove je naše skrovište. Gospodar nalazila su uvek pravi put i on se Kosugi je iznajmio Alkatraz na pet ubrzo nađe na strmoj litici. Spusti se godina... i sada je sve ovo naše - u položaj lotosa i zagleda prema

NINĐA 154

horizontu izgubljenom u noćnom miru. Osećao je svu onu patnju i beznadežnost nekadašnjih stanovnika Alkatraza. Njegov duh otišao je još dalje. Mnogo dalje. ’’Video” je čudne ljude crvenkaste boje kože koji dolaze na pusto ostrvo ne tako daleko od obale. Vozili su se u čudnim malim čamcima koji su se nekakvim čudom održavali na vodi. Ti ljudi bili su polugoH. Duge crne kose bile su im povezane krpama ili kožnim remenjem, a krasila su ih pera nekih velikih ptica. Govorili su grlenim, njemu stranim jezkom. Bili su ratnici - zaključio je po noževma i Čudnim sekirama mahom od oštrog kamenja privezanog na kraju kratkih drvenih palica. ’’Video” je duhove koji isplivavaju iz dubina okeana tu nadohvat ostrva. Bili su to duhovi robijaša koji su pokušali da pobegnu sa ostr­ va, ah su završili ili u čeljustima ajkula koje su gospodarile okoli­ nom, ili su ih snažne morske struje i talasi odvukli na dno. Veliki broj potonuo je izrešetan rafalim a iz automatskih pušaka i lakih mitra­ ljeza zatvorske straže... Niko nije uspeo da pobegne iz Alkatraza. Bar nikada nije obelodanjeno d a je bekstvo uspelo.

81

Iako nadohvat obale koja je mamila poglede i robijaša i budila u njima želju za bekstvom, ostrvo je bilo kao na kraju sveta baš zbog jakih struja i mnoštva ajkula. Kao mladić, Akiro se nekoliko puta sukobio sa ajkulama koje bi zalutale u vode kraj njegovog ostr­ va. Od susreta sa jednom još Je nosio tragove na butini leve noge, ali svaki put pobednik je bio on. Onda se njegove misli okrenuše nindi zbog koga je napustio svoje ostrvo i došao u ovu stranu, prljavu i bezličnu džunglu. Ninđa je bio jak. To mu je pokazao i u onom kratkom susretu. Poznavao je i kobuderu, ali očigledno ne i njenu mračnu stranu. Ta činjenica bila je i njegova prednost u predstojećem sukobu. Znao je da to neće biti obična borba oružjem i rukama. Biće to pre svega borba dva duha, dva lica iste stvari. Dva pristupa ninđucuu i načinu života. Ninđa nije koristio drugo oružje, osim onoga kojim se koriste ratnici noći. Akira je prvi put upoznao vatreno oružje kada je sa ostrva sti­ gao u veliki grad na poziv svog spa­ sioca. Od samog početka osetio je odbojnost prema njemu. Nije ga cenio ni ovde kada je imao prilika

82

da se uveri u njegovu razornu moć. Shvatio je da je to oružje važnije od onog ko ga upotrebljava i to je bio kraj. Za njega čovek je bio oružje, a sve ostalo samo sredstva koja je borac koristio. Zato je i prezirao vatreno oružje. Kod momaka na ostrvu nije ga primetio, mada je znao da ga svakako negde skrivaju. Znao je da će ga njegov protivnik naći na svoj način i da je samo pitanje časa kada će se pojaviti na ostrvu. Dani su se lenjo vukli jedan isti kao diiigi. Akiro je, nevidljiv za svoje saborce, posm atrao kako vežbaju, kako barataju mačevima, nunčakama i dugim kopljima oštrih vrhova. Nisu bili loši. Neki od njih mogU su da postanu i pravi majstori... Ipak, nije im davao nikakve šanse u susretu sa onim koga je očekivao sa sve većim nestrpljenjem. Ta sporost u dolasku protivnika počela je da mu uliva nesigurnost koja g a je dovodila do besa. Osećao je kako ledena kora njegovog mira polako popušta i prska. Njegov pro­ tivnik je do sada već morao da ga oseti... nanjuši, otkrije. Zašto, onda, čeka? Šta sprema? Kako će se boriti'i^ Onda, sedme večeri, Akiro izne­ nada oseti one dobro poznate

NINĐA 154

vibracije koje su prethodile harageiu. Čudna grimasa ledenog osmeha zaigra mu u uglovim a usana. Ne objašnjavajući ništa svojim pratiocima, on izvede Sumiko iz njene sobe i odvede je u drugu trospratnu zgradu u Čijem centru se nalazio veliki prazan prostor. Brzo joj uveza ruke, a onda je zakači za veliku čeličnu kuku koja je virila iz plafona. Njeno nago telo jedva je osvetljavala slaba sijalica. Akiro još jednom oseti navalu strasti, ali brzo je izbaci iz misli i vrati se napolje. Haragei je bio sve jači. - On dolazi. Spremite se - reče. Zbunjeni mladići oko njega počeše da se osvrću. Nisu znali o kome je reč i kako je ovaj čudni, opasni čovek sa dva raznobojna oka uopšte znao da neko dolazi. Napolju je bio mrak. Gusti oblaci svaki čas su mogli da iznedre oluju i kišu - a on je ”čuo” da neko dolazi. No, kako su čuli od momaka, koji su dovezli Akiru i devojku, o kome je reč, nisu ništa pitali. Čekali su dalja naređenja. - Vas petorica čekaćete ga napolju. Sami izaberite mesta. On će doći sa najopasnije sirane. Nađite

NINĐA 154

83

je. Vi - pokaza na drugu petoru - vi ćete ga čekati na prvom spratu. Vi pokaza na poslednju gmpu - nađite položaj na drugom spratu. To je sve. Borite se kako najbolje umete jer on je - NINĐA! Tu poslednju reč izgovorio je na poseban način. Bila je to mešavina pretnje, smrtne presude i poštovanja. Uz kratko ”haj”, momci pokupiše oružje i pojuriše da izvrše naređenja. *

♦

*

Lesli je, obučen u cmi kostim, s katanom u koricama na leđima, vak­ izašijem sa strane i širokim pojasom načičkanim šurikenima, šakenima i eksplozivnim kuglicama, sedeo na pustoj obali. Povremeno sevanje osvetljavalo je u daljini obrise Alkatraza. Zatvorenih očiju osluškivao je glasove prirode i ele­ menata koji su se, gore u oblacima, spremali da pokažu svoju ćudljivu snagu. Miris elektriciteta jasno je golicao njegove nozdrve. Kada je na tren vetar utihnuo, on povuče gumenu ručicu i vazduh, oslobođen iz nekoliko malih komora pod punim pritiskom, pojuri u ovalnu cev speci­ jalnog gumenog čamca namenjenog

komandosima. Za manje od dva min­ uta čamac je bio spreman i ninđa ga spusti na vodu. Postavi se u klečeći položaj i sa nekoliko veštih zaveslaja kratkim veslom navede čamac na morsku struju. Gonjen nevidljivom strujom, mali čamac za tili čas pojuri prema pučini. Na pola puta od ostrva pod­ vodna struja promeni ćud i naglo okrete čamac na drugu stranu, ali se sukobi sa snažnim rukama ninđe. Kratko veslo grabilo je svom snagom i mali čamac se vrati na prvobitni pravac. Posle stotinak metara dohvati ga druga struja i ponese ka skrivenom delu ostrva Alkatraz. To je dozvolilo ninđi kratak odmor i on ga odmah prih­ vati. Disao je na poseban način koristeći vetar da mu brže puni pluća svežim vazduhom punim ozona i neke posebne energije. Kada je ćudljiva struja još jed ­ nom pokušala da skrene čamac, ninđa se ponovo prihvati vesla. Sada je morao da zapne još jače jer su sve veći talasi, odbijajući se od podvodnih grebena ostrva, davali struji dodatnu snagu. Grom iznenada ošinu i pogodi jednu od građevina na ostrvu. Ono malo svetlosti koju je ninđa ugledao pre nekoliko m inuta zatreperi

84

preteći da se ugasi, ali se nekako ipak održa i nastavi da čkilji kroz mrak i sve žešću oluju. - Ko može po ovakvom vremenu da dode na ostrvo? I čime? Ovo pitanje izgovorio je mladić duge kose vezane u konjski rep. - To i meni pada na pamet. Ali, čuo si onog momka. Ako ON kaže da neko dolazi, onda mu verujem bez pogovora - uzvrati upitani. - Neće, valjda, da dopliva? Po ovakvom vremenu čak ni jak patrol­ ni čamac ne bi lako savladao put od obale do ostrva - javi se i treći momak. - Tišina. Šta ste se raspričali? Ionako je ovaj vetar dovoljno jak da uguši svaki zvuk. Samo mi treba vaša priča. Tišina. Bio je to glas vođe grupe. Napregli su sva čula, ali uzalud. N inđa je sin noći. On dolazi nečujno. On je nevidljiv za oči neprijatelja. Mnogi od ovih boraca to nisu znali. Još dok su oni razgovarali, ninđa je uspeo da se dokopa stenovite strnie obale i sada je snagom ruku držao čamac uz kameni zid tražeći i najmanju mogućnost da se popne na obalu. Nekoliko minuta kasnije munja osvetli stenu kraj njega i on ugleda uklesane stepence koje su možda još prastanovnici ili

NINĐA 154

posetioci ovog ostrva-stene uklesali. Naglo odskoči i prepusti mali čamac ćudima talasa, a on se brzo kao panter uspentra na ravnu ploču. Sačekao je da mu se disanje umiri, a onda zatvori oči. Retko kada je koristio tanđian treće oko - jer nije za to nikada imao potrebe. Sada mu se ta ideja javila sama od sebe. Njegovo ’’treće oko' - njegova projektovana psiha u pros­ toru poče da pretražuje okolinu. Ubrzo je otkrio trojicu naoružanih momaka na desetak metara ulevo. izvuče katana trudeći sc da ne iza­ zove onaj poznati siktaj kada oštrica napušta korice i kao ogromni pauk pođe na tu stranu. Dva puta je u poslednji tren uspcvao da se zalepi za vlažnu stenu kada su munje izne­ nada sevnule iz sve nižih i uskovitlanijih obala. Kada je munja po treći put blesnula, on je stajao iznad trojice m omaka s visoko podignutim katanom. Ugledali su ga samo za tren - i onda njihove oči umreše zajedno sa njima. Samo je fijukanje vetra nagoveštavalo prisustvo smrti. Ninđa obrisa oštricu katane, a onda se spusti nn jedno koleno. Zatvorenih očiju ponovo je osluškivao. Još jednom otvori treće

NINĐA 154

85

oko. Preostalu dvojicu momaka su vrata bila sirom otvorena. Čitav otkrio je skrivene na gvozdenoj minut proveo je pod okvirom prozo­ gredi koja je spajala dva zida na ra osluškujući sve šumove i zvuke. visini od oko pet metara. Ninđa se Njegov oštri sluh uspe među tom prišunja bliže, a onda dohvati dva kakofonijom šumova da prepozna šurikena. ljudsko disanje. U pitanju je bio Jedno kratko ’’uuuuuhh” iskrade samo jedan čovek i to odmah tu na se iz grla pogođenog momka i on se dva metra od njega skriven obore­ strmoglavi sa gvozdene grede. nim metalnim ormanom. Čovek u - Hej, šta bi?! Rekao sam ti da se zasedi bio je nervozan, na šta je drž... ukazivalo njegovo neravnom em o Oštri kraci zvezde smrti bukval­ disanje i pomeranje po pudu. Ninđa no mu presekoše reč u grlu. Pokuša izvadi tanto nož i kliznu do omiana. prstima da izvuče to usijano parče Ne prouzrokujući čak ni pomeranja čelika, ali samo iseče prste pre no vazduha uspravi se i nadvi nad što se pridružio svom ortaku u orman. Čovek u zasedi bio mu je carstvu senki. okrenut leđima. On ga naglo do­ Ninda je već bio na putu ka hvati za kosu cimnu mu glavu uvis, obližnjoj trospratnoj zgradi. Neki a onda jednim kratkim trzajem unutrašnji glas rekao mu je da krene preseče \Tat. Sačeka da prvi nalet baš na tu stranu, iako je okolo bilo krvi pokulja iz presečenih žila, a nekoliko građevina. kad sa njim prođe i samrtni ropac on Snažni haragei potrese Akira u ispusti glavu žrtve, obrisa nož, vrati trenutku kada je katana u Leslijcvim ga u korice i mimo ušeta u hodnik. rukama posekla prvu trojicu moma­ Tanđian mu još jednom pomože da ka. lokalizuje ostale protivnike. Tu na Istovremeno je osetio i zebnju i istom nivou nabrojao je još zadovoljstvo. četvoricu. Svaki od njih nalazio se u Najzad ćc sresti dostojnog pro­ po jednoj od obližnjih prostorija. tivnika i dokazati sebi d a je nepobe­ Ninda izvuče katana, spusti ga div. Jer, on je bio na NuH. On je sam kraj butine i pođe laganim korakom. postao NULA! Istovrem eno sa napadom sve Ninđa oprezno uđe kroz jedan od četvorice ljudi iz zasede oseti nečiju pobočnih prozora bez rešetaka, iako jaku m entalnu prisutnost visoko

86

gore pod samim krovom. Nije imao vremena da odmah i pogleda, jer napadači su bili nadohvat ruke. Oštrica katana jednostavno preseče lanac na najbližim nunčakama, a onda, nastavljajući kretanje, odseče ruku koja je podigla mač na udarac. Sledio je udarac ”na četiri strane” i još dva napadača bila su eliminisana. Onaj momak koji je izgubio i mač i ruku stisnu zube i zdravom rukom istrže mač iz odsečene šake. Pokuša da napadne s leđa, ali natrča na vrh katane i oseti kako mu oštrica seče creva, probija kičmu i izlazi na leđa. Umro je u onom trenu kada je ninđa povukao mač natrag. Još dok je izvlačio mač iz tela napadača, ninđa baci pogled ka najvišem spratu. Prvo je ugledao nago telo i dugu crnu kosu kako se ljuljaju, a onda samo krajičkom oka ugleda lice uokvireno takođe dugom cmom kosom. ”Moj si... ninđo”, odasla on telepatsku pomku. ”I ti si m oj”, usledi odgovor trenutak pre nego što se glava povukla u senku. Ninđa se lako dokopa sledećeg sprata, ali tu nije bilo nikoga. Momci koje je pobio nisu poslušah Akim i umesto na spratu odlučili su da napadnu odmah u prizemlju.

NINĐA 154

Ninđa nastavi dalje. Haragei ga na vreme opomenu i on na vreme podmetnu oštricu katane pod dva zahuktala mača. Oštrice zasiktaše kao zmije, ali ninđin katana, isko­ van pre mnogo decenija, nadvlada čelik modeme tehnologije. Jedno sečivo se polomi, a dm go, nazubljeno, kliznu u stranu sve do poda. Okrenuvši se na vrhu stopala leve noge, ninđa načini pim etu smrti i katana u tom jednorn zamahu preseče obojicu napadača po stmku. Skriveni napadač koji je sve ovo video odbaci svoj mač i iz pojasa izvuče moćni pištolj ”dezert igl” kalibra ”44”. Brzo repetirá ubacivši metak u cev i iskoči iz zaklona. Video je senku koja leti u zaklon i brzo ispah tri hica. Bio je zaista vešt i brz strelac. Smeo je da se zakune da su bar dva zrna pronašla cilj. Ona silueta tresnu o pod i ostade poluskrivena dovratkom nekih vrata. D ođite... mislim da sam ga pogodio - pozva on dvojicu moma­ ka koji su se krili nedaleko od njega. Sva trojica sa spremnim omžjem pođoše ka mestu na kome su se jasno videle noge u tamnim patika­ ma gumenih donova. Priđoše sasvim blizu. Momak sa ”dezert iglom” u šakama uskoči i ispali još

NINĐA 154

tri hica u tamnu masu na podu. Začudi se kad kuršumi zviznuše po betonu stvarajući vam ice... Pod pred njim bio je prazan. Iluzija koju im je ninda nametnuo prošla je. Brzo se okrenuše oko sebe i naleteše na samu smrt. Katana još jednom sevnu i napravi pokoru među napa­ dačima. - A li... j a ... sam ... te ... pogodio - izusti momak sa pištoljem ispuštajući istovremeno i dušu. Da, pogodio je, i to dva puta. Prvi hitac zakačio je ninđu po desnom ramenu ostavljajući dugačku krvavu brazdu. Onaj drugi hitac probio je slabinu i izleteo napolje ne oštetivši nijedan krvni sud ili organ. Ninđa se spusti kraj pobijenih i uz pomoć kobudere natera svoj organi­ zam u akciju. Hernija i duh proradiše istovremeno terajući rane da brže prestanu sa krvarenjem. Posle pola sata obe rane bile su sanirane, a bol je nestao zajedno sa poslednjom kapi krvi koja je iz njih istekla. Ninđa se podiže i nastavi do poslednjeg sprata. Krenuo je baš na onu stranu na kojoj je ugledao glavu svog protivnika, jer je bio siguran da će se ovaj salaiti na suprotnoj strani. Još dok se peo stepeništem razmišljao je kako da oslobodi Sumiko.

87

Ona je bila ključni momenat predstojećeg obračuna. Ona je bila mamac koji je on tre­ balo da zagrize i reskira i svoj i devojčin život. Začudo, nije osećao nikakvu nedoumicu ili neodlučnost. Jednostavno je znao da će, kada stigne na vrh stepeništa, učiniti ono što mora. - Video sam kako se boriš, ninđo. Zaista si vešt. Sada smo nas dvojica - i ONA. Razmišljam da li da je ubi­ jem , pa onda se obračunam sa tobom ili da prvo tebe eliminišem, a onda konačno uzmem to divno ielo koje mi je dva puta bilo tako blizu... Akirin glas šetao je duž hodnika, odbijao se od svoda i opet vraćao na početno mesto. - Z naš... ipak ću je ubiti. Tako će tvoj bes biti još veći, a moja šansa da te pobedim još izvesnija. Pogledaj je. To ti je poslednji put... Lesli ugleda ispruženu ruku svog protivnika. Znao je šta sledi. Zatvori oči i pozva sile kobudere i sve ono pozitivno što je nosio u sebi. Loptasta munja izlete iz Akirine šake, ali telo devojke se na neki volšeban način izvi i munja pogodi betonski zid iza n je... U onom trenutku dok se on čudio šta se zbilo, Lesli je već odmotao svileno uže sa svog pojasa i hitnuo čehčnu

88

’’iidicir’ ka gvozdenoj kuki koja je visila iz plafona. U sledećem trenutku njegovo snažno telo poneto naglim pokretom polete sa ograde stepeništa. U deliću sekunde zgra­ bio je onesvešćenu Sumiko, odbio se nogama od suprotnog zida i pole­ teo nazad. Akiro pokuša da iskoristi priliku i hitnu dva širikena gotovo istovremeno. Bio je siguran u pogo­ dak. Ipak, na njegove oči šurikeni jed­ nostavno odleteše u prazno. Neki plavičasti štit satkan od njem u nepoznate energije napravi prolaz kroz prostor i vreme i šurikeni odleteše u nepoznato. Lesli ispusti svileno uže i doskoči na beton. Jednim potezom iseče veze na ruka­ ma Sumiko i poče da ih trlja oživ­ ljavajući tako prekinuti krvotok. Znao je da će trenutak kada krv jurne venama, izazvati bolno buđenje devojke, pa pripremi tamnu bočicu koju je uvek nosio u pojasu. Sumiko uzdahnu, a onda krik bola izlete iz njenih modrih usana. Lesli joj brzo uli dve-tri kapi neke mrke tečnosti i devojka uzdrhta. Nije više pratio njene reakcije. Haragei zaurla jače nego ikada ranije. Kao utvara, kao princ tame, na ogradi stepeništa stajao je Akira.

NINĐA 154

Njegove raznobojne oči opet počeše da dobijaju onu boju pakla, a njego­ vo lice se uzduži u grimasi zla. - Sada je kraj, ninđo. Jak si, ali sile mraka su jače od svega što si ti naučio o kobuderi - prosikta. Lesli se naglo uspravi isturivši katana pred lice. Sumiko poče da se pomera iza njegovih nogu hvatajući ga rukama za hstove. Ta činjenica nije promak­ la Akiri. - Ona mi pomaže. Izdala te je ... videla je čime ja raspolažem. Siguran sam da sam bolji muškarac od tebe. Učinio si mi uslugu što si je spasao. Ipak ću je imati - kad ti budeš mrtav. Loptasta m unja polete bez najave. Lesli je znao da će teško uspeti da je izbegne. Blizina je bila velika, a Sumiko mu je zarobila noge. Mogao je, doduše, d aje šutne, ali nije želeo d a je povredi. Tada se dogodi nešto ravno čudu. I više od toga. Bila je to magija s one strane ovog sveta. Neka hladna plavičasta svetlost odjednom obasja Leslijevo telo. Katana u njegovim rukama uzdrhta ispuštajući čudne zvuke, a onda munja blesnu iz njegovog zakošenog vrha. Loptasta munja zviznu sa daljine

NINĐA 154

od nepunih četiri metra, ali nalete na hladni štit katane. Lesli i Akira smeli su da se zakunu d aje loptasta munja urliknula pre nego što se pretvorila u paru. Izbezumljen zbog poraza, Akira baci još dve munje, ali obe završiše kao i ona prva. I, još nešto. Protivnik pred njim dobi odjed­ nom obličje nečega što je na tren video pre mnogo godna kada je bio na Nuli. Šta je to bilo? Onda mu kroz glavu sinu misao: Duh Ratnika! Da, tu pred njim u ovoj zemlji daleko od postojbine, sta­ jao je pred njim sam Duh Ratnika. Poče da se trese, a onda odjeknu luđački sm eh iz njegovog grla. Okrete se i sunovrati sa ograde. Lesli pojuri ka ivici stepeništa, ali se zaustavi na santimetar od kraja. Shvati da je skok u ambis samo samo iluzija. Njegov protivnik se nikada ijie bi ubio. Bila je to samo još jedna zamka. Tako je i bilo. Akira se dograbio ograde pet metara niže i već je vre­ bao sa šurikenom sprem nim za bacanje. Kada nije ugledao glavu protivnika shvati d aje njegova namera provaljena i on samo uzdahnu. Lesli se vrati do Sumiko.

89

Devojka je bila budna, ali daleko od stvarnosti. Tupo je zurila u svog čoveka ne shvatajući da je to stvarno on. - Lesli, dođi. Pomozi m i... L esh... molim te, dođi... - ponav­ ljala je istu onu poruku koja joj je ostala u sećanju još dok se branila od nasrtaja strašnog ninđe u kući na obali. - Tu sam, devojčice. Ne brini, sigurna si - reče Lesli milujući joj kosu i lice. Ona je i dalje nastavljala da pon­ avlja jednu istu, isprekidanu rečenicu. Histeričan smeh nalik na efekte iz filmova strave odjeknu ispod Leslija. - Hajde, ninđo! Dođi da završimo našu igru. Ponesi i svoju kobudera veštinu. Videćeš šta je prava Sila. Dođi, čekam te! Lesli slobodno priđe ogradi. Video je kako Akira leti s kraja na kraj prostranog hodnka okrenut licem ka mestu na kome je stajao Lesli. Bila je to još jedna iluzija. Iluzija koja je trebalo da zbuni pro­ tivnika, unese nemir i njegov duh. On podiže Sumiko i laganim korakom pođe ka prizemlju. U dnu hodnika na prvom spratu otkri uska metalna vrata. Odgumu

90

NINĐA 154

ih i otkri malenu prostoriju koja je je neki unutrašnji glas došapnuo da ko zna čemu služila. On spusti će prvi napad biti varka, iluzija. devojku, zatvori vrata, a onda nas­ Tako je i bilo. Akira sa leve strane tavi dalje. Kada je došao do drugih skoči i izmalinu vakizašijem - ali se vrata, on ih bučno otvori, a potom s Lesli nije ni pomerio. Pri dodiru sa treskom zatvori. njegovim telom slika Akire u naletu Prevara je uspela. Akira je bio rasplinu se i nestade. Pravi Akira siguran da je ninđa baš tu sakrio nije čekao. Napao je istog trenutka. devojku pre nego što krene na Sudar dva sečiva bio je strahovit, njega. pojačan navalom napadačeve nega­ Tako je, ninđo. Ostavi MOJU tivne energije. devojku na sigumo. Sad dođi da ti Isto onako naglo kako je naleteo, pokažem ko je pravi ninđa i šta je Akiro odskoči u stranu. prava sila... Nekoliko trenutaka bez reči je Lesli odluči da iznenadi protivni­ posm atrao Leslija, a onda, ne ka i skrati put do prizemlja. okrećući vidljivo stopala, poče sve Jed n o stav n o prelete preko brže da se kreće uneizad. ograde i bešum no se dočeka na Prohuja kroz vrata i nestade u noći. noge. A kiro je stajao kojih pet Lesh je znao da ovo nije bila m etara dalje. N jegove ruke su iluzija. Akiro je mamio svog pro­ m irovale kao i njegove raznobo­ tivnika napolje, u mrak, tražeći u jn e oči. Vakizaši mu je bio zade- noći svoje'saveznike iz sveta senki i nut za pojas. I L,esli je m irovao. I zla. njegov katana sada je ležao u Lesli vrati katana u korice i koricam a na leđima. oprezno krete za Akirom. Onda se Akira pomeri. Nije to bio Napolju je oluja kretala ka vrhun­ iskorak napred ili nazad, levo ili cu. Dočeka ga gusta zavesa kiše. desno. Njegovo telo se jednostavno Udari vetra bili .su tako jaki da je udvo-stmčilo. Sada su oba obličja u jedva uspeo da se održi na nogama. šakama držala vakizaši spreman za Zastao je u dovratku čekajući da mu udarac. munja osvetli put. Onda se u magLesli je i dalje mirovao. Opet mu novenju seti da ona može i da ga

NINĐA 154

zaseni i brzo zatvori oči. Tanđian još jednom pokaza svoju moć. Treće oko nije se obaziraio na prirodnu nepogodu. Ono je sigurni­ je od bilo kog modernog radara letelo prostorom oko zgrade tragajući za živom energijom. Leslijev duh nalete na duh nje­ govog protivnika, a onda se odbi i vrati se u svoj fizički obhk. Akiro je bio blizu, ah skriven. N inđa onda opet posluša glas u sebi. Izađe otvoreno na oluju i kišu i zaputi se ka krajnjoj tački ostrva. Šum borova na litici Alkatraza bio je snažan i m ešao se sa hukom talasa koji su se razbi­ jali o stene trid esetak m etara dalje. Lesli se zaustavi ispod krošnji tri visoka bora i prepusti se čekanju. Munja osvetli teren kao usred dana. Akiro ugleda Leslija istovremeno kad je i ovaj njega ugledao. Obojica su dižali mačeve u rukama i lagano se kretali polukružno. To što je opet zavladao mrak nijednom od njih nije smetalo. Oni su bili ratnici noći, deca mraka. Mrak je bio njihova kolevka i dom. Tu su bili najsigurniji i u mraku su najbolje videli.

91

Još jednom dve oštrice naleteše jedna na drugu a da se protivnici u bukvalnom smislu nisu ni videli. U trenu izmenjaše nekoliko udaraca, ali se svi završiše na oštricama katane i vakizašija. Akiro napade svojim najm o­ ćnijim oružjem. Levom rukom izbaci šuriken, a desnom istovre­ meno nasrnu vakizašijem. Lesli oseti ubod dva kraka šurikena koja su probila njegov pojas. Odmah sa dva prsta dohvati jednu eksplozivnu kuglicu i tresnu je o mokru stenu. Oblak belog dima jasno se ocrta u olujnoj noći, ali zato sakri Leslija od Akirinog pogleda. Zajedno sa belim dimom koji suknu uvis i Leslijevo telo odlete u veličanstvenom saltu preko Akirove glave. Ovaj u poslednjem trenu oseti kretanje iznad sopstvene glave i požuri da zaseče vakizašijem, ali je zakasnio. Još jedna eksplozivna kuglica eksplodira na pola metra od Akirinih nogu - i Lesli nestade iza stabla obližnjeg bora. Tri šurikena zariše se jedan kraj drugog samo delić sekunde kasnije. Akira ne uspe da uguši krik razočarenja. Bacio je svoj poslednji šuriken - i nije pogodio.

92

Č ekao je da p ro tiv n ik načini sled eći korak, ali on kao da je u zem lju propao. A kiro skoči iza d rv eta, ali tam o nije bilo n ik o ­ ga. S ad a on p o tra ž i pom oć tan d ian a. Otvoreni um poslednjeg japan­ skog ninđe pretraživao je mrak izm eđu stoletnih stabala visokih borova. Činilo se da je sve prazno. Pa, ipak, osećao je u dubini svog duha d a je ninđa tu kraj njega, ali na neki nepojm ljivi način nevidljiv. Zatvori treće oko shvativši da nje­ gov protivnik očigledno raspolaže njemu nekom nepoznatom moći i odluči da stvar okonča na ovoze­ maljski način. Nova munja nepogode koja je polako jenjavala osvetli greben na samoj ivici platoa. Tu, na toj ivici sedeo je njegov protivnik zagledan negde u daljinu. Akiro se radosno osmehnu. Podiže vakizaši i potrča koliko je brže mogao. Onda, na svoje zaprepašćenje, shvati da se ona slka na ivici grebena gubi, a stvarni ninđa izranja iz zemlje na dva kora­ ka od njega. Pokuša u punom trku da skrene i tako izbegne mač pro­ tivnika, ali mu to samo delimično

NINĐA 154

uspe. Oseti kao da ga sama vatra ošinu od ramena do struka sa leve strane i on se baci na tle. Bol je odmah odstranio, ali nije imao vremena da zaustavi obilno krvavljenje iz duge posekotine. Znao je da mu ne ostaje mnogo vremena. M orao je da učini sve što zna. Uz paklene m uke uspe da se duhom povrati i prizove sve sile m raka koje je upoznao boraveći na nivou Nule. O seti novu snagu i novu nadu. Zaboravljajući na tešku ranu, doh­ vati vakizaši obem a rukam a i uspravi se u svoj veličini. - Dođi, ninđo, ja sam spreman. - Znači, napuštaš ovaj svet? Ova jedna rečenica pogodi ga žešće nego oštrica mača pre neko­ liko trenutaka. Bezumnom silinom nasrnu na protivnika, ali ovaj vešto odbi sve napade. Magija koja je držala Akiru u pokretu poče da gubi na snazi. Oseti kako mu sa novim količinama krvi iz tela ističe i snaga. U mislima je bio na svom ostrvu okružen mirom i spokojem. Koje ga je prokletstvo nateralo da napusti sve to i dođe na ovo ostrvo a tuđoj zemlji da tu skonča?!

NINĐA 154

- N unđo... moraš nešto da mi obećaš - progovori glasom koji je jedva i sam prepoznao. Lesli je ćutao. - Moraš da mi obećaš. - Ništa ja ne moram. ipak... reci. - Kad me pobediš... odseci mi glavu. Zaslužio sam to. Ja sam ipak N IN Đ A ... kao i ti. - Ninđa jesi - ali nas dvojica smo različiti. Mi smo dva lica ninđe... ne zaboravi to. Akira udahnu duboko spreman na poslednji juriš. Njegov KI-AIlll ratnički poklič preseče noć, nadjačavajući i grmljavinu i fijukanje vetra koje pred tim pokličem utihnu. Lesli je čekao blago rastavljenih nogu oslonjen na vrhove stopala. Sečivo katane počivalo mu je na levom ramenu. Akira naglo zavitla vakizašijem, ali istog časa oseti kako ga sečivo katane duboko zaseca po slabini. Pao Je na kolena. Vakizaši mu ispade iz ruku. Njegova dva raznobojna oka zasijaše poslednji put. •• N inđo... moraš da... mi ispuniš poslednju želju. M O R A Š ! Nekako je uspeo da se osloni na kolena i izdigne gornji deo tela sa zemlje. Pogleda u olujno nebo

93

izgovarajući neke nerazum ljive reči. Katana u Leslijevm rukama mirovala je samo na tren, a onda naglo opisa luk. Oštrica nađe ono mesto gde se glava naslanja na kičmu i preseče kičmenu moždinu iznad samog vratnog pršljena. Krv šiknu put neba, a odsečena glava otkotrlja se niz stene. Odbila se nekoliko puta pre nego što su je uzburkani talasi progutali i odvukli na dno. Lesli je s nevericom zurio u ranu iz koje naglo poče da kulja neka neobična crvenkasto-narandžasta svetlost. Onda odjeknu vanzemaljski urlik i čitav kovitlac svetlosti izlete iz obezglavljenog tela. Kovitlac pojuri iznad Leslijeve glave nekoliko puta preteći da ga napadne. Tada i ona svetlost koja se pojavlji­ vala oko Leslija tokom obračuna u kući izroni i ustremi se na kovitlac. Preplićući se, dve svetlosti, dve neze­ maljske energije sunuše put mračnog neba prephćući se međusobno kao u borbi na život i smrt. Mrak ih ubrzo proguta, a nad ostrvom se nadvi tišina. Odjednom su prestali i kiša i vetar. Oblaci odjuriše prema pučini sa koje su i stigh.

94

Lesli vrati katana u korice, a onda kleče na oba kolena. Njegove misli jurile su tamo-amo ne nalazeći pravi put. Onda se sretoše sa likom Duha Ratnika. - Sada si postao deo Duha Ratnika. Više nikada neće biti kao pre - začu glas negde u dubini sopstvenih misli. K ada se posle nekog vremena povratio, nije znao da protumači one reči da ’Više neće biti kao pre”. Ne mogavši da protumači značenje tih reči, on ih potisnu duboko u svest. Vrati se u kuću i izvede Sumiko napolje. Dugo se trudio da je po­ vrati. Iskoristio je sve svoje znanje i na kraju je uspeo. - Stigao si... sada se ne bojim onog strašnog Čoveka. Z naš... pokušao je ... - Sve znam, devojčice. Ništa više nije važno. Ti si čitava, ja sam čitav. Oporaviće se i Pit - a onaj čovek... - Gde je on? Šta je sa njim. Ko je to bio? - On je m rtav.. odleteo je u drugi svet. K o je bio? Ninda koga su ko zna kako i ko zna gde iskopali i doveli da me uništi. Ovi ovde ne znaju da je

NINĐA 154

Duh Ratnika neuništiv - završi Lesli objašnjenje dok ga Sumiko zagleda kao da ga prvi put vidi. Naoko se ništa nije promenilo. Ali, u očima svog čoveka otkri neki ledeni sjaj, nešto što je dolazi­ lo sa drugog sveta, a to nešto nim a­ lo joj se nije svidelo. Bilo je suviše hladno da bi pristajalo njenom Lesliju. - Vodi me odavde. Hoću kući. Molim te... Pronašli su motorni čamac kojim je Sumiko dovedena na Alkatraz i brzo se uputili ka obali. Prvi jutarnji zraci sunca taman su se javili na horizontu kada je Lesh uneo Sumiko u automobil i, onako nagu, položio je na zadnje sediŠte automobila. Istog popodneva, na devojčin zahtev, posetili su Tabasko Pita u pri­ vatnoj bolnici. Zatekli su ga u dRištvu raskošne ridokose bolničarke. - Tako, dakle. Ja se brinem za njegovo zdravlje i oporavak, a on troši moje s mukom zarađene pare na provod - pecnu ga Lesli. Sumiko se baci u naručje divovskog Pita i zvučno ga poljubi. - Umrla sam od straha one večeri. M islila sam ... ah ne smem ni da se

NINĐA 154

setim šta sam sve mislila - jecala je grleći plavokosog momka. Ovaj se zbunjeno osmehivao gledajući riđokosu bolničarku, a onda snažno zagrli Sumiko. - Devojčice, i da sam, hm, poginuo, ne bi mi bilo žao. Za tebe i za njega učinio bih sve. To znate, zar ne? Bolničarka se diskretno povuče ostavljajući troje ljudi da nasamo provedu trenutke ponovnog susreta. - Ispričaćeš mi šta je sve bilo, zar ne? - Neću. Zaboravite što pre onog... momka. Imamo važnije stvari. - Na primer? - Na primer da tebe izvedemo odavde i odemo na jedan dobar ručak. Sada sam se setio da najmanje nedelju dana nisam ništa pojeo. Hajde, tvom lenčarenju došao je kraj. Tabasko Pit zajodlova kao pobesneli kauboj i iskoči iz kreveta da bi se još brže vratio u njega. Zaboravio je da ga je ridokosa bolničarka svukla baš minut-dva pre nego što mu je stigla poseta i da je bio go kao od majke rođen. Lesli i Sumiko se glasno nasmejaše, a onda ga ostaviše da se na miru obuče. - Znaš, Lesli, kad se setim onog strašnog...

95

Sumiko, rekao sam da taj deo naših života zaboraviš. Zauvek. Ne želim da ikada više slušam o tome. Njegov ton bio je stran njenom uhu. Zanemela je i shvatila da zaista nikada više neće smeti da pomene događaje koje je uz toliko muke preživela. Nije znala jedino da je razlog tome osećanje koje je posle toga u sebi nosio njen Lesli - Duh Ratnika.

Sedam dana kasnije neki ribari, koji su se iskrcali na Alkatrazu, našli su pobijene ljude i odmah o tome obavestili policiju. - Do đavola, već sam poverovao da je svemu ovome kraj - povika psujući Stiv Džemison. - I jeste kraj, šefe. Ovog puta je stvarno kraj - uzvrati mladi Patrik Dano klečeći kraj obezglavljenog, nekako sparušenog Akirinog tela. Htede da pokupi vakizaši i ponese ga za uspomenu, ah oseti nekakav strujni udar pri dodiru sa drškom i brzo odgumu nagaravljeno oaižje. Vozeći se snažnim patrolnim čam cem ka obali, Patrik je objašnjavao svom šefu kome je pri­ padalo obezglavljeno telo.

NINĐA 154

96

- Znači... te ninđe više neće đa nas muče? - Verujem đa neće. U svakom slučaju jedan cxi njih više nije među živima. - Kako? A, onaj drugi?

Patrik Dano se zagleda u nebo kao da od njega traži odgovor. Onda se osmehnu i reče: - Nadam se i molim onog gore da taj drugi bude na našoj strani.

KRAJ

Dobro došli u porodicu roto romana!

ninđa

D E S IG N

RO TO RO M A NI