Nindja 034 - Derek Finegan - Senke Na Vodi (MGarret & Emeri)(2.4 MB)

SR Nemačka 3,5 DM, Francuska 10 FF, SAD 2 US

Švajcarska 3 Sfr, Austrija 25 Asch, Švedska« 10 Skr

D e rek F in e g an

SENKE NA VODI

SERIJA B orilačke veštine N IN Đ A N aslov rom ana : S E N K E N A VOD I A utor: D e rek F in e g a n R ecenzent: Slobodan Lukić L e k tu ra : M ir ja n a Š te rije v sk i K o re k tu ra : N a d a M aksim ović Slog i š ta m p a »Litopapir«, č a č a k ©

1986. D EN P R E S S

B O R IL A Č K E V E Š T IN E - N IN Đ A BR. 34 - M A R T 1986. godine. C ena 150 dinara. Iz daje N IR O Dečje novine, 32300 G o rn ji Milanovac, T ih o m ir a M atijev ića 4. G lav n i i odgovorni u r e d n ik M irja n a Š te rijevski. U rednik: Borivoje Lošić. Iz d a vački savet: A n đ e lk a M ilojković (p re d se d n ik ), Milica Bogojević, L jilja n a Jerem ić , V e ra S m rekić, A nđe lko V idosavljević, D ra gica Mićović, M iroslav Joković, M iladin M arković, N a d a M aksim ović, R užica Vukašinović, V e sna Jelesijević, Gojko Štulović, S v e tla n a Mijatović. Telefoni: (032) 712-247 lo kal 28, u re d n ištv o , i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Š ta m p a »Litopapir«, ča č a k .

D e rek F in e g a n

SENKE NA VODI M EĐUNARODNI AERODROM S A N F R A N C IS K O SREDA, 14. s e p te m b a r 03.42 M ejdens zevnu, sp u štaju ći ilu stro v a n i časopis n a sto isp re d sebe, p r e tr p a n p ra z n im p la stič n im šo ljam a za k a f u i go m ilom d ru g ih časopisa sličnih onom koji je u p ra v o odložio. Bez ž u rb e p re đ e pogledom p re ko niza o sv etljen ih e k r a n a po r e d a n ih ispod n jegove m ale ga lerije, elim inišući istovrem eno p rig u šen o m r m l ja n j e i tihe zvu čne signale koji su n e p re sta n o dopirali iz gomile elek tro n sk ih u re đ a ja u uglu. Sve je bilo u n a jb o lje m r e du, kao i u v e k u ovo vreme, izm eđu ponoći i osam sati u ju tru. k a d a k o n tro la le ta im a n a j m a n je posla. G e o g rafsk i polo žaj S an F ra n c is k a d ik tira o je

da avionske k o m p an ije, ra d i udobnosti svojih p u tn ik a , izbeg a v a ju letove koji će se z a v r šiti ovako ra n o u ju tru . To je M e jd en su p o tp u n o od govaralo. O sam god in a p ro v e d en ih za je d n o m od onih k o n zola dole bilo m u je dovoljno. I više nego dovoljno. Zato je sa zahvalnošću p rih v a tio p o n u d u da postane šef i sa svog u z višenog m e sta n a d g le d a r a d os talih kontrolora. Zakon v ero v a tn o ć e bio je na n jegovoj strani, n a s u p r o t onim ja d n im m o m cim a dole. K rize su se događale sa već m o n o to no m redovnošću i posle svake od n jih jed n o g od k o n tro lo ra izvodili su iz odaje, više m r t vog nego živog. M e jd e n su se to dogodilo svega d v a p u ta i n ije bio s ig u ra n da bi se po sle treć eg p u ta m ogao v r a titi u a tm o sfe ru tihe n a p e to s ti u kojoj svakog se k u n d a od tv o

4

j ih refleksa zavise životi n e k o liko sto tin a p u tn ik a. U zbune su bile r e tk e u ovo doba noći, j e r je i leto v a bilo daleko m an je. I zato što su uslovi za let bili teži nego usred m irn o g ,v e d ro g dana. A psurdno, ali je bilo zaista tako; činilo se kao da se na jv iše n ev o lja doga da u p ra v o o nda k a d a je vrem e n a stra n i pilota. M ožda baš zato, je r su n ebeski džokeji u ta k v im p rilik a m a u m eli da po s ta n u neoprezni, čak užasno ne oprezni. I drski. K ao onaj tip koji je pre dve nede lje odbio da sačeka svoj re d za sleta n je i d otakao pistu b u k v a ln o p re d nosom velikog DC —10 p re p u n o g p u tn ik a. Ž u rilo m u se, h la d n o k rv n o je r e kao. I »do đavola sa v a m a sv i ma, p re tv o r ili ste se u p ro k le te birokrate«, tak o je re k a o .* Što se M e jd e n sa tiče, n je m u je p o tpuno odgovaralo d a osta n e b ir o k r a ta sve do t r e n u t k a k a d a se neko u k o m p a n iji seti d a ga pošalje u zaslu ž en u p e n ziju. Kao što m u je odgovaralo ovo m irn o v re m e ra n o g ju tra , m nogo pre nego što počne u o b ič a je n a z b r k a n a ae ro d ro m u i iznad njega. N jeg o v a sm e n a završiće se za d v a sata i se d a m n a e s t — ne, sam o šesnaest — m in u ta . Za n ajv iše tr i sa ta sedeće »Kod Čarlija«, i d o b rim d u p lim viski je m s p ira ti sa sebe u m o r nepro

B O R I L A Č K E V E Š T I N E 34

sp av a n e noći i gledati kako tek p ro b u đ e n i g ra đ a n i S an F r a nciska h ita ju za svojim uobiča je n im p o s lo v im a .. . Telefon na n jeg o v o m stolu zazvoni i on leno ispruži ru k u p re m a slušalici, prešavši pogle dom po nizu ekrana. I n s tin k t v rh u n s k o g k o n tro lo ra još j e dnom m u reče da je sve u n a j boljem redu; da n ije bilo tako, on bi n a e k r a n p re d sobom već prebacio sliku sa jed n o g od onih e k r a n a dole, s p re m a n da svakog t r e n u t k a in te rv e n iše i pom ogne kolegi koji se zbunio. Ili je d n o sta v n o zadrem ao. P ro k le tstv o , i to se događa. .. — M ejdens — reče u slušali cu. Glas m u je bio dubok, n a lik p o tm u lo j g rm lja v in i k o ja signalizira n aila z a k oluje. — M ejdens — reče jed an n ep o z n a t glas. — D obro j u t r j . — Ko je to? — Nije važno. P re b a c i na svoj u re đ aj e k r a n broj četiri. — Šta?! — M ejd en s — n a sta v lja o je glas, hladno, beskrvno, više n a lik glasu ro b o ta nego živog čoveka. — To ne liči n a tebe, sta ri dečko. O d a b rali smo ovo vre me zato što smo znali da si ti dežurni. M ejdens sa re flek sim a m u n je, tako te zovu, zar ne? — P ro k letstv o , ako je ovo ne ka š a l a . . . — zausti Mejdens, ali su m u p rsti već igrali po nizu ra z n o b o jn ih d u g m a d i g la


vne konzole. N a e k r a n u zatreperi i u m i r i se slika k o ju je dole u p ro sto riji pokazivao i ek r a n broj četiri. — Ne, nije šala, M ejdens. Na tom e k r a n u vidiš d v a leta, P A 114 i AC 461, je li tako? — Aha. P a? — T re b a da slete za d v a d e set pet, odnosno d v ad e set d e v e t m in u ta , M ejdens? — O r ta k — g r m lja v in a u M ejdensovom glasu sada je za ista p re tila olujom — p re s ta n i da m e ispituješ o r e d u letenja, do đavola! Š ta to tr e b a da z n a či? — N ije d a n od ta dva aviona neće sleteti, M ejdens. Odnosno, neće sleteti u je d n o m kom adu. Jesi li čuo, M ejdens? — Šta?! — k a ž ip r s t desne ru k e p ritisk iv a o je d u g m e sa koga je zbacio zaštitnik, m a lu p o luloptu od plastike k o ja je s p re čav a la da se d u g m e g re š kom ak tiv ira . Od ovog t r e n u t ka M ejdens je bio u d ire k tn o j vezi sa ae ro d ro m sk o m službom obez b eđ en ja i a n tite ro r is tič k o m g ru p o m čije su usluge, ne bez m rm lja n ja , p u tn ic i plaćali kroz p o v eć an u a e ro d ro m sk u taksu. — P ita m da li si p ritisn u o crveno dugm e, M ejdens. Samo, oni ti ovoga p u ta neće pomoći. Ni tebi, ni on im lju d im a gore, u ta d v a aviona. Biće brzo, ne brini. N a jv e ći deo n jih neće ni sh v a titi šta se dogodilo.

5

M ejd en s ovlaži jezikom izne n a d a suve usne. — U re d u — reče prom uklo. — Š ta tražiš? H teo je da doda »bedniče, ubico«, ili neki sličan izraz, ali se n a v re m e trgao. Ti sa v rem eni te ro risti postali su prokleto osetljivi; je d n a p o g re šn a reč može ih n a v e sti n a n ek i luđački potez. — Ja ? N išta posebno. Deset miliona. — D olara? — M ejdens se go tovo nasm eja . — O d m a h ili za p et m in u ta ? čoveče, niko n e m a toliko p a r a n a gomili. . . čak i kada. . . — Čak i k a d a bi neko pristao da isplati toliku sum u, to si h teo da kažeš, M ejdens? P ristaće, ne brini. Nešto ti još n i sam rekao: o ova d v a aviona n ećem o p re g o v a ra ti. N jih o v a su d b in a je zapečaćena. R ecimo da je to u pozorenje čitavom s v e tu d a se mi ne šalimo, M e j dens. Dve crv en e lam pice n a M e j densovom stolu u z b u đ e n o su ž m irk a le p okaz ujuć i d a neko želi da uspostavi vezu sa n j i ma, ali ih je on ignorisao, g ro zničavo ra z m išlja ju ć i šta da ka že, kako da odloži zločin koji će života s ta ja ti dve ili tri sto tin e ljudi. . . L judi. I žena. I đece! — Da, tak o je, M ejd en s — n a sta v lja o je taj n em ilo srd n i

6

glas. — Z n a m da se čitav ovaj ra z g o v o r već snim a, ali od toga n eć ete im a ti m nogo koristi. O s talo je još d v a d e se t d v a m in u ta do s u d a r a . .. p re p o ru č u je m ti d a iziđeš n a tera su , prizor će biti m nogo sp e k ta k u la rn iji »uživo« nego n a to m tv o m e k ra n u , z n a š . .. — O č e m u se ra d i? U a v io n im a su p o sta v lje n e bombe? Sa d ru g e stra n e čuo se s a m o smeh, pom alo h iste rič a n ki kot čoveka koji s m u k o m uzd r ž a v a osećanje o d u še v lje n ja s a m im sobom. — To — reče glas — p r e p u š ta m te b i da pogodiš, M ejdens. Ali bom be nisu. Sigurno. Z a p i taj se, za početak, zbog čega tvoj čovek n a m e s tu broj četiri n ik a k o ne u sp ev a da dobije radio-vezom je d a n od ta dva avi o n a . .. To je sve, M ejdens, Za. sada. D o b ra zabava! M ejdens tre s n u n e p o tre b n u slušalicu n a n jen o mesto, ne o b ra ć a ju ć i p a ž n ju n a tr e p e r a v e lam pice. M ozak m u je ra d io groz nič avom brzinom , dok je o b em a r u k a m a stezao ivice sto la, m alo n a g n u t u n a p r e d kao tr k a č koji će za koji delić se k u n d e s ta r to v a ti u trc i od koje m u zavisi sam ž i v o t . .. B om be nisu u avionim a. .. r a dio-veza se ne može u s p o sta v i ti. . . to je moglo da znači da... K ra jič k o m oka M ejdens vide k ako K riri, k o n tro lo r n a m e s tu

B O R I L A Č K E V E Š T 1 N E 34

broj četiri d r h ta v im rukam a skida slušalice sa glave i r e z i g n ir a n im p o k re to m ih sp u šta po re d sebe. N jegovo bledo lice bilo je sad a o k re n u to M ejd en su sa izrazom čoveka koji preklin je za pomoć. P it a n ja nisu bila p otrebna . E k r a n isp red M ejd e n sa bezosećajno je pokazivao da se p u t a n je dva a v io n a iz se k u n d e u se k u n d p rib liž a v a ju , sve do mesta gde će se dotaći i . . . Signali koji su vodili avione n a n ek i n e o b ja š n jiv n a č in do n jih su stizali izobličeni, d a j u ći a u to m a ts k im p ilo tim a pogre šne podatke. » Je d a n činilac v i še«, mislio je M ejdens, »čovek koji je ovo izveo đavolski do bro poznaje svoj p o s a o . ..« S tisn u v ši zube, on u k lju č i d i r e k t n u vezu sa ae ro d ro m sk im

cbezbeđeniern, — M ejdens! — z a u rla m u u uvo glas O ’H are, džinovskog še fa obezbeđenja. — čove če, z a što ne odgovaraš? Š ta se, do da vola, događa? J e l i . .. — Zaveži! — M ejdensov glas bio je nap e t. — P o šalji četiri čoveka n a ulaz k o n tro ln e o d a je. Niko ne sm e ni izići, ni ući. Ni ja, O ’ H a ra, ni Heskel, niti iko drugi! T rid e se t sekundi, O’ H ara! P r e k in u o je vezu p re nego što je O ’ H a r a dospeo bilo šta da kaže, zn a ju ć i d a će njegovo n a r e đ e n je biti izvršeno. O ’ H a

B O R I L A Č K E V E S T I N E 34

7

r a n ije imao m nogo m ašte, ali — I zato sa m z a tražio od O ’ H a r e d a b lo k ira n a š u salu, je u m e o da sluša. V a ljd a je zbog toga ta k o brzo i n a p r e d o m is te r H eskel i n ik o m ne d o vao u m aloj, ali v eom a ag re si p u sti d a uđe ili iziđe d o k . .. dok se ovo ne o k o n č a . . . vnoj h ije r a r h iji lju d i iz obezbe — A h a . .. u re d u , u re du, ia đenja. O ’ H a r a je znao svoj posao, ko sam im ao n a m e r u d a . .. što se ne bi moglo reći za Hes — S ve će biti gotovo p re n e kela, novog d ir e k to r a a e ro d ro go što vi stignete, m i s te r H e s ma, u p rk o s svim n je g o v im d i kel. A s a d a . .. p lo m a m a p o z n a tih u n iv e r z ite — T re n u ta k ! — u Heskelota. S a je d v a č u jn im u z d a h o m vom glasu naslućivalo se p rig u M ejd en s podiže slušalicu još šeno likovanje. — Z ašto n e b i jednom , ovoga p u ta n a telefonu smo prešli te zlikovce. . . zašto koji ga je povezivao sa Heske- ne isključim o r a č u n a r koji vo di avione, a? lovom vilom n eg d e kod S an M ejd en s podiže oči k a sivoj M atea. tavanici. Oči su m u bile u p r te u e k r a n — U v a z d u h u n a d g ra d o m je dok je slušao b u jic u n e su v išn ih p itan ja, p r e tn ji i n a r e đ e n ja ko u ovom t r e n u t k u d v a d e s e ta k aviona reče strpljivo. — Osim j a je d o p irala s d ru g e strane. Još sam o d v a d e se t m in u ta , m o ova d v a . .. p o k u ša jte d a z a m i slite šta će se dogoditi ako svi žda i m a n je . .. — M iste r H eskel — reče is is to v re m e n o p re đ u n a r u č n e ko m ande. Niko ih ne bi m ogao koristivši m ali p r e d a h u toj bu voditi sa zemlje; lju d sk i m ozak jici — u p ita n ju nisu obični te je d n o s ta v n o n e m a ta j k a p a c i r o r i s t i . .. te t i brzinu, m is te r Heskel. O p — Nego? rostite, m o r a m da p re k in e m , — L ju d i koji v eo m a dobro ovde. . . z n a ju n a č in našeg r a d a i im a M ejd en s je spustio slušalicu j u te h n ič k ih m ogućnosti d a nas n a sto, ne ob ra ćaju ći p a ž n ju n a efikasno elim inišu iz v o đ e n ja glas koji je i d alje dopirao iz ta d v a aviona. nje. Oči su m u bile u p r te u sta — Š ta to znači, M ejdens?klen i zid koji je k o n tro ln u sa Ja .. . lu o dvajao od o s ta tk a zgrade. — D a n a jv e r o v a tn ije neko Č etiri prilike u sivim u n ifo r od n aših k o n tro lo ra ra d i za m a m a , O ’ H a rn ii ljudi, već njih. su stajali p re d v ra tim a , sa oru žjem n a .g o to v s , ali ne više sa — Šta?!

8

mi: visok, v ita k čovek crne ko se u sportskoj odeći nešto im je u ž u r b a n o o b ja šn ja v a o sa oči gleđ n o m n a m e r o m d a uđe u salu. Sve je bilo gotovo tak o brzo da je M ejdens je d v a dospeo da trep n e . Crnokosom kao da je dosadilo d a se o b ja šn ja v a ; na činio je p o lu o k re t k o jim se na izgled u d aljio od v ra ta , ali je to bila sam o varka. N a četvoricu izn e n a đ e n ih Iju đi sručio se p ra v i v ih o r u d a r a ca koji su se b u k v a ln o n a s t a v ljali je d a n n a drugi. N ije to moglo t r a j a ti više od jedne, i po d ese tine sekunde. . . — P ro k letstv o ! — procedi M ejdens p ritis k u ju ć i d u g m e da ponovo dozove O ’ H a ru . Visoki je već bio n a ste p e n i ca m a koje su vodile n a n je g o v u galeriju. B rzin a kojom se kretao. . . »Nemoguće«, pomisli M e jd e ns o tv o re n ih usta. »Nemoguće, on. . .« — Ne zovite obezbeđenje — reče crnokosi zastavši pred n jim . N ije bio čak ni zad ih a n posle o b ra č u n a sa četvoricom isk u sn ih p rofesionalaca i lude tr k e preko sale i uz stepenice. D va ta m n o p la v a oka gledala su u M ejd en sa in te n z ite to m od ko ga se gotovo stresao.


— Ne zovite — ponovi čovek. — P ostoji n a č in da spasem o lju d e u avionim a! *

»Sugestija?«, z a p ita M ejdens sebe. »Hipnoza?« Je d in o o b ja š n je n je koje m u je u tom t r e n u t k u padalo na pam et, zaista. Dva ta m n o p la v a oka gledala su ga sa ta k v o m si gurn o šć u i u v e ren o šću da nije im ao snage — i volje — da se usprotivi. — Kako? — u p ita prom uklo. — Kako, do đavola? — N a jp r e mi skinite sa v r a ta one lju d e — reče crnokosi m irno. Oči su m u bile u p r te u e k r a n koji je i dalje pokazivao da se k u rse v i d v a aviona n e u m itn o p rib liž a v a ju je d a n d r u gom. U p ra v o stoga M ejd en su i nije bilo jasno k ako je video gom ilu O ’ H a r in ih lju d i koji su n a h r u p ili n a v ra ta , gotovo g a zeći četiri n ep o m ič n a tela isp re d njih. — N atrag! — z a u rla M e jd e ns. — N a tra g , prokletstvo! Ovaj čovek m i je p otreba n! O ’ H a ra, zadrži svoje besne pse! Više nije ni bilo p o treb n o da u k lju č u je telefon. K ao i u vek u slu čaju krize, bile su a k ti v i ra n e sve k a m e r e u zgradi i oko nje, tak o da je O ’H a r a iz


svog b e tonskog gnezda mogao p r a titi sve što se događa i čuti gotovo svaku glasnije izgovo re n u reč. — Da čujem , m is te r — reče M ejdens tišim glasom. Dole, na ulazu, O ’H a rin i lju d i su z a stali uzb u đ e n o se đošap tav a jući. — P o sto ji sam o je d a n nač in da se b a r je d a n od ta d v a a v i ona sk re n e sa kursa. V izuelna signalizacija. — Kako, do đavola! Signalne ra k e te ? P re d a le k o su od a e ro d r o m a da bi ih prim etili! — Ne, ako b u d u isp aljen e iz av io n a koji će im se približiti. M ejdens steže vilice, boreći se sa o sećanjem n ad e koje ga naglo zahvati. Da, to bi moglo, ali. . . — D a zovemo av ijac iju ? Bo jim se da je kasno. . . — Im a li n a pisti av io n a sp r e m n ih za poletanje? M ejdens nije m o rao da kon s u ltu je e k r a n k o m p ju te r a p r ed sobom. Svaki let te noći bio je u re z a n u n je g o v u m em o riju . — TW 566. P u tn ic i u p ra v o ulaze, tr e b a da poleti za d v a deset sed a m m in u ta . — Is p ra z n ite ga. M ejdens otvori u s ta da se pobuni, ali onaj su g estiv n i po gled n ije trp e o opiranje. P r i g u še n im glasom, on izdade po tre b n o n a re đ e n je .

9

— Da li je pilot tog aviona dobar? — Ne znam. čoveče, kako misliš da ispališ te r a k e te ? V ra t a . .. — V r a ta a v io n a m o ra ju biti otvorena. Zato i ne želim p u tn ik e u n u tra . Gde m ogu da d obijem signalni pištolj sa r a k eta m a ? M ejdens p ritis n u dugm e. — O ’H a r a — reče u m i k r o fon. — P r ip r e m i signalni p i štolj sa r a k e ta m a . N e k a tvoj čovek s n jim b u d e n a slu žb e nom izlazu. M inut, O’H ara! — Š ta sm eraš, do đavola, M ejdens? — u rla o je šef obezb eđenja. — Ko je taj tip sa tobom ? Ako misliš da. . . — M inut, O ’H a r a — ponovi M ejd en s t v r d i m glasom p r e k i daju ći vezu. — idem o, m ister! S trčali su niz m e ta ln e ste penice i M ejd en s se još je d nom m o rao diviti lakoći s k o jom se k re ta lo snažno telo n e poznatog. L ju d i iz o b ez beđenja m rk o ih pogledaše, ali im otvoriše prolaz. J e d a n od one če tvorice sedeo je n a podu i zbu n je n o se osvrtao oko sebe, kao da p o k u ša v a da p ro n a đ e p r o tiv n ik a koji ga je u deliću se k u n d e poslao u ca rstvo snova. — To je n em oguće — reće M ejdens zadihano. — Ali, do đavola, tv o ja koža je u p i t a nju. O tp o r v a z d u h a . . .

10


M ogu da izdržim. Mislim da će dve ili tr i r a k e t e biti sasv im dovoljne, a to ne t r a j e dugo. — Ko si ti? — G lupo p itanje. H o d n ik koji je vodio do slu žbenog izlaza n a p istu bio je gotovo pra zan , ali ih ip ak s u sre te nekoliko z a p a n je n ih pog leda. M ejdens, iznenađen, s h v a ti da je proteklo te k sedam ili osam m in u ta od onog te le fonskog poziva koji je upozo rio n a opasnost. V ećina ljudi n a a e ro d ro m u v e ro v a tn o još n ije im ala ni p o jm a d a se n e što zbiva. N a službenom izlazu sta ja la su d v a O ’H a r in a čoveka, ali n ije d a n od n jih u ru c i nije im ao glom azni signalni pištolj. — Š ta ovo znači, do đavola? — d r e k n u M ejdens k a d a m u se oni isprečiše n a putu. — Z a r m e ne p ozna je te? — Žao m i je, m i s te r M e jd e ns — reče bliži čovek. — O ’ H a r a je n a re d io d a niko ne sm e iz zgrade. . . dok on ne s ti gne. — Zovi ga, do đavola! Gove če, u p ita n ju su sekunde! — N ije p o tre b n o — suvo se o sm e h n u čuvar. — On u p ra v o stiže, m is te r M ejdens. U v e k r u m e n o O ’H a rin o lice sad a je bilo crv en o kao kečap dok se k r u p n im k o ra c im a p r i bližavao hodnikom . D va čove—

ka h ita la su za n jim i M ejdens sa o la k ša n je m u ru c i jed n o g od n jih u g led a signalni pištolj. — Daj to ovamo! — zapovedi. — O ’H a ra, kaži tv o jim go rila m a da n as propuste, p r o kleti bili! K a k v a je ovo g lu post? — Nećeš nigde izići, M e jd e ns, dok ne dozna m ko je taj tip sa tobom ? — h rip a o je O ’ H a ra , brišući znoj sa čela. De sna ru k a , m e đ u tim , lebdela je n a d nisko o k ačenim koltom n a boku, p re d m e to m p o ta jn ih ša la osoblja a e ro d ro m a koje je šef o b ez b eđ en ja neodoljivo podsećao n a nek o g od č u v e n ih re v o lv e ra š a D ivljeg zapada. — Ne znam! — prkosno r e če M ejdens. — Je d in o što z n a m je da m o m a k im a h ra b ro s ti da kroz o tv o re n a v r a ta aviona ispali signalne r a k e te i spreči s u d a r one dve ptice gore. Ili se, možda, ti dobrovoljno j a v ljaš d a ga zam eniš? — Kako, do đavola, da zn a m da on ne ra d i za b a n d u ucen jivača, M ejdens? I l i . .. — M ožda s u m n ja š i n a m e ne? — Mejd.ensove oči se suziše. — P ro k le tstv o , O ’H a ra, može li tvoj policijski u m da sh v a ti da n iš ta što sad a ja, ti ili n eko d ru g i b u d e m o učinili ne može p o g o rša ti položaj onim lju d im a gore?


— To nije m o ja s tv a r — t v rd oglavo o d v ra ti O’H a ra. — Heskel. . ’ — Zvao si Heskela, a? I šta ti je re k lo to oličenje m u d r o sti? — Zvaće m e za koji t r e n u tak. Želi n a jp r e d a razm isli pre nego što bilo kom e d o p u s ti da poleti sa a e r o d r o m a . . . — Divno! — M ejdens grubo opsova. — Dok m i b rb ljam o , ta d v a av io n a su m ilju ili dve bliže j e d a n drugom , O’H a ra. A H esk e lo v a o d lu k a v e ro v a tn o će stići dok m i ovde b u d e m o o t v a r a li k išo b ran e da se zaklo nim o od svih onih d iv n ih s t v a ri koje će za d v a n a e s t m i n u ta početi d a p a d a ju sa neba! Toki-voki n a O ’H a rin o m po ja s u m elodično z a sv ira i šef ob ez b eđ en ja ga p rin ese uhu, ne sk id a ju ć i pogled sa M ejdensovog pratioca. O vaj je stajao naizgled opušten, ali iskusnom oku ne bi p ro m ak lo d a ta j s t av neodoljivo podseća n a k o b r u s p re m n u da svakog t r e n u t k a zarije svoje o tro v n e zube u n a jb liž u žrtvu. . . H eskelov glas iz u r e đ a ja bio je tih, ali p o tp u n o ra zg o v etan . — N e — govorio je on. — Ne dolazi u obzir, O ’H a r a . .. za drži tog čoveka i M ejđens a . .. prokletstvo, n a ša s tv a r je b rig a o a e ro d ro m u , a ono što se zbiva u v a z d u h u je s t v a r policije i . . .

11

K ao iz n e n a d n a o tp u š te n a če lična opruga, telo crnokosog m u š k a r c a stavi se u pokret. Me jd e n s otvori u sta da k rik n e, ali m u glas zastade u grlu. J e d n im je d in im skokom n a padač počisti sa poda oba O ’ H a r in a pratioca, poslavši ih oš tr i m u d a r c im a do zida koji skliznuše gotovo istovrem eno, o tv o re n ih u s ta i s ta k la s tih oči ju. O ’H a r a t r e s n u toki-voki o pod, trz a ju ć i kolt iz futrole, ali je noga n e p o z n ato g bila b r ža. P o k re to m sav rše n e p re ciz nosti i elegancije on v rh o m p r stiju u k loni O ’H a r in u r u k u od dršk e oružja. Delić s e k u n d e k a snije ivica d la n a sruči se n a bikovski v r a t šefa obezbeđenja. O g ro m n o telo s tu p im tre sk o m sruči se n a glatk i pod. K ra j M ejdensovog u h a zalaja a u to m a ts k i pištolj je d n o g od ču v a ra, ali to vitko, elastično telo bilo je č ita v u stopu d a le ko od m e s ta n a zidu u koje se ra fa l sručio, za sip a ju ći h o d n ik ko m a d ić im a m a lte r a i betona. Sa p sovkom n a u sn a m a , M e j dens se o k re te u n a m e r i d a zg r a b i za r u k u onoga koji je p u cao, ali ga već nije m ogao do stići. Čovek je, sa izrazom iz n e n a đ e n ja n a licu, lag an o k li zio u n a z a d i naniže, stežući obem a r u k a m a r a n u n a g rlu iz koje je virilo nešto m etalno. .. D ru g i je pao pre k o n je g a i ne stigavši d a p otegne oružje

12

iz futrole. M ejdens ne vide od čega je um ro, ali je sve šira lokva k rv i oko n je g a svedočila d a m u je m o ra la biti presečen a od velikih arte rija . — čoveče! — reče M ejdens glasno. — čoveče. .. N e p o zn ati je u r u k a m a već d ržao sig n aln i pištolj i k u tiju sa r a k e ta m a . Sa poda je do bacio M e jd en su O ’H a r in kaub ojski kolt. — Uzmi ovo — reče. — I d e mo p re nego što b u d e m bio p r im o r a n da u b ije m još nekog! M ejdens je n a t r e n u t a k oklevao. P ogled m u skliznu n a sve veću lokvu krvi. N e p o zn ati zastade, h lad n o ga g ledajući preko ra m e n a . — Biće još više k rv i ako ne stig n em o n a v re m e — reče. — Ne sm em o izgubiti više ni j e d an jed in i m in u t, M ejdens! K ao da se b u d i iz tran sa , Me jd e n s k lim n u glav o m i pohita za njim , uskočivši u m ali džip sa n a tp iso m »F O L L O W ME« p a r k ir a n pored sam og ulaza. M tor z a u rla i džip poskoči, po v e ć a v a ju ć i b rz in u po sivoj b e tonskoj pisti. N a polovini p u ta do aviona susreli su a u to b u s pu n p u t n i ka. Iza prozora video se samo niz bledih lica o k re n u tih p r e m a n jim a i avionu z a u s ta v lje n o m d v e s to tin a k ja r d i dalje. — M oraš p rin u d iti pilota da se digne — reče n ep o z n ati ne


g led aju ć i u M ejdensa. Ovaj je im ao u tis a k da m u je sva e n e r g ija k o n c e n tr isa n a n a vožnju i da n a n ek i volšeban n a č in po m aže slab ašn o m m o to ru da po stigne što veću brzinu. G u m e zaškripaše po betonu. N e p o zn ati iskoči t r e n u t a k pre nego što se vozilo zaustavilo. — Brzo! — zapovedi. — P i lotska kabina! Dahćući, M ejdens p o trč a za njim , osećajući te ž in u ko lta u ruci. P ro šle su godine otkako je poslednji p u t držao oružje... godine. . . P ita o se da li će n jegovo mi ro lju b iv o lice im ati dovoljno stra š a n izraz da p rin u d i pilo ta da podigne svoj avion. Još gore ako to b u d e je d a n od on ih koje p o z n a j e . . . i koji n j e ga p o z n a j u . .. P o g n u t n a ulazu, nep o z n ati o d g u rn u p o k re tn e stepenice u času k a d a je M ejd en s skočio sa n jih kroz o tv o re n a vra ta . P o v ra tiv š i ra v n o te ž u , on m a šući koltom p o trča p re m a p i lotskoj kabini. Lica lju d i z a v a lje n ih u svo jim sed ištim a nisu pokazivala izn en a đ en je, n a s u p r o t licima st ju a rd e sa , p r ilju b lje n ih uza zid svog o d eljk a k a d a je p ro ju rio pored njih. — Idemo, momci! — oštro reče M ejdens, dižući cev p r e m a pilotu. H v a la bogu, n je g o vo lice n ije m u bilo poznato.


Utoliko bolje, utoliko b o l j e . . . — K u d a ? — sm iren o u p ita pilot, čovek m lad alač k o g lica i gotovo p o tp u n o sede kose. — Hej, pa ja tebe znam! Mejdens, je li tako? Iz k o n tro le leta? — Tako je! Diži ovu m a š i nu, ortak! I ne t r u d i se da zo veš k o ntrolu, oni ti ionako n e će dati dozvolu za poletanje! — To sam i očekivao — kli m n u pilot glavom, bez n e r v o ze. — K a k v u igru igraš, Mejdens? N jegovi p rsti već su posluš no igrali po m asi in s tr u m e n a ta ispred n je g a i M ejdens ču k a ko se p rita je n o z v ižd a n je s n a žnih m o to ra naglo pojačava. P ilo t je svaka ko bio svestan rizik a svakog p o k u ša ja p r e v a re pre d čovekom koji je veo m a dobro poznavao p ro c ed u ru poletanja. — V r a ta nisu z a tv o r e n a — p rim e ti, p o k az u ju ć i glavom na je d n u c r v e n u lam picu. — Tvoj ortak, izgleda voli p ro m aju ? — Aha. V r a ta će ostati o t vorena. Slegnuvši ra m e n im a , pilot oslobodi točkove i čelična p t i ca lako se zanjiha, p o v e ć a v a jući b rz in u ru la n ja . — O čem u se radi, M ejdens? — dobaci pre k o ra m e n a . — D va aviona gore nalaze se n a k u r s u koji će ih za — M ejd en s baci pogled n a sat — za šest m in u ta dovesti do

13

sudara. Moj o rta k pokušaće da ih upozori sig n a ln im r a k e tam a. — N e m a radio-veze? — N e m a radio-veze — klim n u M ejd en s glavom. — G a d n a stvar. Čija je to p ro k le ta ideja bila? — Ne znam. Tip se javio t e lefonom i tražio deset m iliona dolara. — L u đ a k — h la d n o k rv n o za ključi pilot. Poskočivši n ek o li ko p u ta, avion se podiže u vazduh, naglo p o v eć av aju ći v isi nu. M ejdens se p rid rž a za zid, je r je pod dobio v eo m a oštar nagib. — K oji ku rs? — u p ita p i lot. — I ostavi taj p ro k le ti p i štolj. .. čini m e n ervoznim . . . — S am o tak o nastav i, a on da nač ini krug. Oba aviona sp r e m a j u se za sletanje. U ovom času — on još je d n o m baci po gled n a sat — ne m o g u biti više od pet-šest h ilja d a stopa. T rebalo bi da ih u g led am o sva kog tr e n u tk a . .. Dve c rv en e ra k ete, u n iv e rz a Ini zn a k opasnosti, sevnuše is p re d njih. — Tvoj p rija te lj im a dobre oči — p rim e ti pilot. — Da, s a da i ja vidim jedan. DC-10, a? — J e s te — m e h a n ič k i reče M ejdens. — Iz O m ahe. O n . . . — S k reć e sa kursa! — u gla su kopilota osećalo se olak ša nje. — S kreće sa kursa!

14

— T u je i d ru g i — pilotov glas još u v e k nije odavao n i k a k v o u zbuđe nje . »De Hevilenđ«. K a n a đ a n in ? — Da. L e t M on tere j — S an F ra n c isk o — V a n k u v e r. .. još dve rakete! — Aha. Ko je ta j čovek po zadi? M ejd en s sleže ra m e n im a . — P o jm a n em am , ali je sv a k ako zaslužio piće čim se v r a tim o n a zemlju. M a šta O’H ar a i H eskel im ali d a kažu o tome, p rokleti bili! — O ’H a ra, šef obezbeđenja? Š ta on im a s n jim ? — M om ak je m o rao da onesvesti O ’H a r u i nekoliko n j e govih lju d i da bism o došli do vas. A onda. .. — A onda? — Nije važno — o d m a h n u M ejd en s glavom, misleći na ona d v a m r t v a tela n a slu žb e nom izlazu. P ro k letstv o , to p i će n a a e ro d ro m u ipak će m o r a ti da s a č e k a . .. P re k o pilotovih u s a n a izne n a d a prolete b e sn a psovka. — P o g le d aj onog luđaka! — zaurla. — K oji m u je đavo? M ejdens u ža sn u to p ro g u ta p lju v ačk u . Ne, pilot se nije p re v ario .. .

K ao da ga vodi n e u m itn a r u k a sudbine, glom azni »De He-


vilend« naglo je s k re n u o sa svog kursa, u s tre m iv š i se p r e m a d ru g o m avionu. »Kao kam ikaza!« prolete Me jd e n su kroz glavu. »Ali, zašto?« Još tri ra k e te , je d n a crv e n a i dve zelene b lesnuše gotovo ispred za tu b a sto g nosa »De He vilenda«, ali pilot čelične p ti ce n ije obraćao p a ž n ju n a njih. M ejdens sklopi oči. N a ovoj visini z v u k eksplo zije n ije bio n aro čito jak, ali je zato u d a r n i ta la s dobro pro d rm a o avion. M ejd en s izgubi ra v n o te ž u i snažno lupi u zid. N ije uspeo d a se usp ra v i, je r je pilot h la d n o k rv n o izveo m a n e v a r k ojim ih je u d a ljio od v a tr e n e kugle iznikle u vazd u h u n a m e s tu gde su se dva aviona sudarila. S v u d u n a o k o lo, po p ra v iln im p a ra b o la m a leteli su u s ija n i ostaci od če lika, plastike, m esa i kostiju. .. U m rtv o j tišini pilot u sm eri avion p r e m a d v o s tru k o m nizu sv e tiljk i koje su obeležavale p istu za sletanje. M ejd en s s g a đ e n je m odbaci »kolt« iz r u ke, ne o b ra ćaju ći p a ž n ju na ta n a k m laz k rv i koji m u se sa p o v re đ en o g čela slivao niz li ce. — P ro k le ti bili — procedi. — Ip a k su uspeli! N iko m u ne odgovori. Posrćući, on lagano pođe n a tra g , p re m a salonu za p utnike, tam o gde se nalazio onaj neobični čo


v e k s p re m a n d a u b ija d a bi spasao nekoliko sto tin a života... V r a ta su sada bila z a tv o r e na, ali je u salonu još u v e k bilo užasno hladno, j e r klim a u re đ a j za ovako k r a tk o v re m e nije uspeo da p o v ra ti n o rm a ln u t e m p e r a tu r u . — Hej! — u z v ik n u Mejdens. — Gde si? Z v u k leda u krista ln o j čaši bio je tih, ali p o tp u n o jasan. M e jd e n s se okrete. C rnokosi je prilazio sa dve do v r h a p u n e čaše u ruci. L i ce m u je bilo p o tp u n o mirno, kao d a svakog d a n a pre d o ru č k a čini ču d a u p o k u ša ju da spase p u tn ik e u av io n im a koji se su d a ra ju . — O prezno — upozori Mejdensa. — A vion sleće, nem oj da prospeš piće. P re z ir u ć i pojas, on se spus ti u u d o b n u fotelju, osećajući kako se izn en a d a v ra ć a sav onaj u m o r od n e p ro sp a v a n e no ći. — Ko si ti? — upita. — Z b og čega si se u opšte u m ešao u ovu p ro k le tu stv ar? C rnokosi sleže ra m e n im a . I a ko nije seo, telo m u je i dalje bilo p o tp u n o v e r tik a ln o u od nosu n a n a g n u ti pod. Piće u njegovoj čaši n ije se u z n e m i rilo. — Bolje da ti m en i odgo voriš n a nekoliko p i t a n j a — re če. — N e m a m o m nogo v r e m e

15

na. P ostoji li m ag n e to fo n sk a t r a k a sa telefo n sk im ra zg o v o ro m koji si vodio sa u ce n jiv a čima? — Da, kod O ’H a re. Zašto? — R ekao je da će se ponovo ja v iti? — Jeste. Do đavola, šta sve ovo znači? — Doznaćeš — fini osm eh p re le te preko u sa n a n e p o z n a t og dok je p ra znio svoju čašu. — N a koji nač in se može po tp u n o p re k in u ti veza izm eđu ko n tro ln o g c e n tr a i a v io n a u letu. .. a d a pilot n iš ta n e po su m n ja ? — D osta ko m p lik o v a n o — uz d a h n u M ejdens — ali je ipak moguće. . . kao što smo videli... P ro ti v n ik je lu k a v i opasan, M ejdens. Ne smeš ga potcenjivati. Im ali su r e z e r v n o rešen je čak i za slučaj da n a neki d ru g i n a č in upozorim o avion. K ao što smo videli. . . — P ilot — sam oubica — ti ho reče M ejdens. — Ko bi verovao da tak o nešto još u vek može postojati. .. — Može — crnokosi se suvo osm ehnu, odlažući p ra z n u čašu u t r e n u t k u k ad točkovi aviona p rv i p u t dotakoše pistu. — V e lič a n stv e n a zamisao, zaista. Do sto jn a visoke inteligencije. . . bez obzira što je ta in te lig e n cija p e rv erz n a, M ajdens. — Da. O v a k v a zam isao m o gla bi pasti n a p a m e t sam o n e


kom luđaku. K a d m alo bolje razm islim , deset m iliona dola r a i n ije p re v e lik a suma. . . — To je opasno r a z m iš lja nje, M ejdens. Oni se neće za dovoljiti to m sum om . P r e ili ka sn ije p ekušaće da ponove po d u h v at. . . a ako to ne učine oni, učiniće neko drugi. — Misliš da im ne tr e b a dati novac? — Ne. T re b a ih uništiti. A ja ću to i učiniti. Do viđenja, Mejdens! N e čekajući da se avion za ustavi, nep o z n ati hitrim , elas tičn im hodom n e stad e kroz vra ta koja su vodila n a z a d u eko n o m sk u klasu i d alje p re m a r e p u aviona. M ejd en s ostade n a m e stu gle d aju ć i za njim. »Šta to pokušava?«, mislio je. »Da pobegne? P rokletstvo, O ’H a ra to neće dopustiti. . . u m e da b ude veom a g a d a n kad neko d irn e u njega. . . ili n j e gove ljude!« Ostao je n ep o m ič a n u fotelji lagano p iju c k a ju ć i odličan v i ski i k a d a se avion zaustavio, a v r a ta otvorila. O ’H a r a je uleteo prvi, još crv en iji u licu nego d v a d e se ta k m i n u ta ra nije . V itlao je pišto ljem, kao da tra ž i n ekoga na kom e će istresti svoj gnev. M ejd en s je pored n je g a gle dao u zb rk u n a blistavo osvetlje noj pisti: lju d i su trčali u n a

okolo, u k la n ja ju ć i se z a h u k ta lim policijskim, v a tro g a s n im i bolničkim kolima, sirene su tu žno zavijale, p rig u še n e m la z n im m o to rim a lovačkih aviona koje je n e k a budala, ko zna zbog čega, poslala n a d a e ro d ro m kada je sve već bilo z a v r šeno. — Gde je on? — u rla o je O ’H ara. — Gde je ta j p rokleti ubica? M ejdens m u se m rk o naceri. — T ražiš ubicu, O’H a ra? Tu je n e g d e . . . jed in o što će tvoji lju d i m o ra ti da ga pokupe upi ja č e m sa piste. . . i tr a v n j a k a oko nje. . . — Ne p ra v i se lud, M ejdens! — zareža šef obezbeđenja. — Vrlo dobro znaš koga tražim , onog tipa koga si odveo n a vazclušne ak ro b acije pošto je ubio dva m o ja čoveka! — Ah, njega! Koliko vidim, tip koji je ubio dve ili tr i sto tin e lju d i u ona dva aviona n im alo te ne zanim a? O ’H a r a ga više nije slušao. Sa z v e rsk im izrazom n a licu nestao je kroz v r a ta koja su vodila u za d n ji deo aviona. M ejdens la g a n im korakom p riđe stočiću n a k o jem je sta ja la već u pola is p ra ž n je n a fla ša viskija i do v r h a n a p u n i svo ju čašu, ne tru d e ć i se da traži led. Osećao je k ako ga piće sve brže h v a ta , ali m u je to bilo svejedno. O va noć je io

B O R I L A Č K E V EŠ T1 NE 34

nako p re d u g o tra ja la , do đ a v o la; ako neko želi da govori s n jim n e k a sačeka da se isp a va i o d m o r i . . . Glasno se n a sm eja o k ad a je O ’H a r a još je d n o m p ro ju rio pored njega, ovoga p u ta sa p i štoljem u futroli. Neko n ejasn o pre đoseća nje govorilo m u je da on neće naći nepoznatog. Ni on, ni čitav a gom ila lju d i iz ob ezbeđenja koja je t r e n u t a k kasnije n a h r u p ila u avion rešena da p re tr a ž i svaki k v a d r a tn i inč letelice. Sa cigaretom u zu b im a b la ženo se sm eškao p o s m a tra ju ć i kako ju r e unaokolo, s u d a r a j u ći se i psujući. Ma k ako to m a lo v e ro v a tn o bilo, činilo se da je n e p o z n ati je d n o s ta v n o n es tao iz aviona koji je odm ah pri s le ta n ju bio o k ru ž e n č ita vom gom ilom n a o r u ž a n ih ljudi. N eko zastade ispred M ejdensa, izlažući n jegovom z a m u ć e nom pogledu lak o v a n e cipele i sav rše n e šavove sveže ispeglanih p antalona. N ije ni m orao da diže pogled da bi video ko dolazi. — Ha-lo, m ister. . . Hes-kel — p ro g u n đ a pijano. — J e 1’ može je d a n viski, a? — Ti si pijan, M ejdens! — p ro sik ta Heskel. — P ijan! — Bravo, m iste r H e s k e l . .. ta k a v za k lju č a k n isa m od vas očekivao! Vrlo. . . vrlo in te lig e ntno. . .

17

— O ’H a ra! — v ris n u Heskel. — O ’H a ra! Gde je ta j čovek. p rokletstvo? — Izvolite, m is te r Heskel! — O ’H a rin o lice bilo je m r a č no, ali ni upola ta k o m rač n o kao n je g o v pogled k a d a je oši n u o M ejdensa. — P o k u p i ovu p ija n u p ro p a licu — cedio je H eskel kroz zube — i vodi u tv o je ođeljenje. P azi sam o da ga n ek i n o v in a r ne vidi u ovak v o m s t a nju. Drži ga ta m o dok se ne otrezni, a posle toga ću ja — i sam o ja — govoriti s n jim ! J a sno, O ’H a ra ? — Jasno, m is te r Heskel! Me jdens, diži se, idemo! Cereći se pijano, M ejdens od m a h n u glavom. — N e k a sam p r o k l e t . . . ako m r d n e m odavde pre nego. .. pre nego š t o . .. Video je pesnicu k o ja je sti zala, činilo m u se, b rz in o m e k spresnog vozila, ali n jegovi re fleksi o tu p lje n i alkoholom i u m o ro m n isu uspeli d a u k lo ne g lavu sa n je n e p u ta n je . Uda ra c gotovo nije ni osetio; sh v atio je da je n a podu te k k a d a je v rh o v e H e ske lovih lakov a n ih cipela video n a nekoliko palaca od svojih očiju. G ru b o su ga podigli sa po da i odvukli niz stepenice, do već sp re m n o g džipa. P re p u stio im se, je r m u je to bilo n a j lakše. N ije podigao pogled čak

18


lendu« n ije sedeo p ro k leti k a ni da bi video nešto od velike mikaza! z b rk e k o ja će se još g o d in am a p a m titi n a m e đ u n a r o d n o m a e — Lepo smišljeno, n e m a šta. ro d r o m u S an F ra n c is k a n a d ko Koliko si dobio za t u priču, M ejdens? j im je lagano svitalo jutro. .. O s ta ta k kafe u plastičnoj ča U O ’H a rin o j k a n c e la riji dva ši, n a žalost, n ije bio dovoljno čoveka m u sp re tn o g u rn u š e gla v u pod česm u u taoletu, p a z e v re o d a naškodi O ’H ari, ali je dovoljno u ž iv a n ja ći da ne is p rs k a ju svoje b li M e jd e n su doneo i pogled n a g nevno c r sta v e uniform e. — Dosta, do đavola! — pro- v eno lice obliveno sm eđom tek ap a la g u n đ a M ejd en s nekoliko m i n u čnošću k o ja je lag an o n a sav rše n o s k ro je n u u n ifo rm u . ta kasnije. — H oćete da me — Feneli! — z a la ja O ’H a ra, u davite, p ro k leti bili! stežući zube. M agla p re d očim a lagano m u J e d a n od one dvojice odlepi se razilazila, ali je zato osetio se od zida uz koji su oba čo o šta r bol u vilici, ta m o gde ga je pogodila O ’H a r in a pesnica. v ek a sta ja la n ep o im čn ih lica. Bez n e p o tre b n e g ru b o sti o d v e M ejd en s i ne pokuša da izbegne u d a r a c koji ga je još j e li su ga i spustili u fo te lju pre ko p u ta šefa obezbeđenja. J e d n o m bacio n a pod, osećajući d an od O ’H a r in ih lju d i spusti k ako u n je m u ra s te onaj u ž a s p re d n je g a p la stič n u čašu iz ni slepi g n e v koga se toliko bo jao. . . koje je dopirao m iris sveže kafe. V a ljd a će O ’H a r a uskoro n a — H v a la — p r o g u n đ a M e j re d iti F e n e liju da p re sta n e da dens osećajući k ako m u topla ga u d a r a . .. inače. .. — U r e d u je, Feneli! — ču tečn o st is p u n ja v a želudac i ši ri se po č itav o m telu. on glas koji kao d a je dopirao O ’H a r a je p ro u č a v a o n je g o iz velike daljine. — V ra ti ga u fotelju, F e n e l i . . . vo lice kroz sp u šte n e trepavice. M ejdens oseti olakšanje, to — Dakle, M ejdens? liko olak šan je da se čak isce — Idi do đavola! — K o je on, M ejdens? rio iz u b ija n im u s n a m a dok su ga dizali sa poda. O’H a rin o li — R ekao sam ti d a ga ne poznajem . J e d n o s ta v n o je ule- ce po stajalo je, m e đ u tim , sve teo t a m o . .. činilo se da je d i m ra č n ije . — M ejd en s — poče on — ne no on im a zam isao koja je im a la nek o g izgleda n a uspeh. I m a m o m nogo v re m e n a . Hoću uspeo bi da u to m »De H evi- da d o zn a m ko je ta j tip i gde


m ogu da ga n ađ e m , ništa d r u go. M ejd en s z a trese glavom, ali m u se p re d očim a više n ije m u tilo. P ro k le tstv o , to m o ra da je h a l u c i n a c i ja . .. V r a ta taoleta, n a zidu iza O ’H a r i n ih leđa, b ešu m n o su se otvorila, tak o d a ni F eneli rn njeg o v kolega, nekoliko stopa levo od tog m esta, nisu ništa prim etili. — Govori, M ejdens! — zaurla O ’H a ra. — Feneli! — N ije p o tre b n o — reče je d an glas iza O ’H a re. — J a sam ovde. ..

*

*

F e n e li je re a g o v ao najb rž e, odskočivši u n a z a d ta k o da se gotovo su d ario sa O ’H a ro m k o ji se trg a o kao d a ga je zm ija ujela. U ruci je im ao pištolj izvučen iz fu tro le m u n je v ito m brzinom , ali je i to bilo n e d o voljno za b rz in u M ejdensovog novog p o z n a n ik a . .. Činilo se da je tih nekoliko stopa r a s to ja n ja pre šao u j e d n o m je d in o m sto to m delu se kunde, m nogo brže od tr e p t a ja oka. U d a ra c koji je pogodio F e n e lija u g ru d i odbacio ga je n a tr a g p r e m a zidu, ta č n o na' p u t k o jim je stizao d ru g i čovek.

19

O ’H a ra, n ap o la u s p r a v lje n u fotelji, p rim io je u d a r a c lak to m posred lica, naizgled slabašan, z a d a t u prolazu, ali njegovo ogrom no telo se ta k v o m sili n o m sručilo n a sto d a je d e bela d ask a p u k la pod njim , ra sipajući po pro sto riji čitave go m ile papira. N e poznati je već bio pov rh k lu p k a u koje su pali F e n e li i n jeg o v kolega. Novi tu p u d a rac, z a d a t u k r u ć e n im p rs tim a desne ru k e u g r k lja n i oba tela se u m iriše n a podu. — Bravo! — reče M ejdens n astojeći da se podigne iz fo telje. — K a ra te , a? — N ešto slično — k lim n u glav o m n jeg o v novi poznanik p o s m a tra ju ć i O ’H a r u za g n ju re nog u ostatke stola. Šef obezbeđen ja, m e đ u tim , ležao je p o t puno nepom ično. — Vrlo efikasno — k lim n u M ejd en s glavom. — Samo, šta sada? Z g ra d a je p u n a p o lic a ja ca i O ’H a r in ih ljudi. .. a oni svi svaka ko već im a ju tvoj opis. . . — O tom e ka sn ije — sa iz ra z o m k o n c e n tra c ije n a licu ne po zn a ti je p ro u č av ao konzolu sa nizom m a lih e k r a n a u d r u gom u g lu prostorije. Ton je bio u tiš a n do k ra ja , ali su te le v i zijske k a m e r e pokaz iv a le da z b rk a u ae ro d ro m sk o j zgradi i oko n je sa dolaskom d a n a nije po stala n išta m a n ja .

20

— Hej! — M ejdens je o p re zno m a sira o b o ln u vilicu. — K a k o si izišao iz onog aviona? — K a sn ije — v eštim p r s t i m a crnokosi čovek izvuče k a setu iz video u r e đ a ja i g u r n u je u džep svog sportskog sakoa. T r e n u ta k k asn ije n a isto mesto stiže i m a g n e to fo n sk a t r a k a n a kojoj je bio sn im lje n Me jd e n so v ra z g o v o r sa u ce n jiv a čima. — Zbog čega ti je to p o tr e bno? — u M ojđensovom glasu osećala se sum nja. — Da bih pro n a šao lju d e ko ji su učinili ono napolju, M e jdens. — Ili da bi uklonio tragove ? O sm eh je lice n e p o z n ato g n a t r e n u t a k učinio m nogo m lađim . — S ada govoriš gluposti — reče. — I to baš ti, od svih lju d i n a ovom p ro k le to m a e ro drom u! — Ono sa r a k e t a m a može se i d ru k č ije p ro tu m ač iti. . . — J e li? — Da — M ejd en s u d a h n u va zcluh, sav la đ u ju ć i s tr a h koji ga izn e n a d a obuze. — Recimo, si gnali koji su poslužili da »De H evilend« n a v e d u n a cilj. . . — Zašto? Bio je bliže cilju nego naš avion, M ejdens. N i kakvi m u signali n isu bili po tre b n i cla bi došao do njega! Logično, za r ne? - Da, ali. . .


N e poznati se k r a tk o nasm eja, još je d n o m isp itu ju ć i n e p o m ičn a te la tro jice ljudi. — Ne dopusti đa te u b ede u to, M ejdens. N e m a m veze sa ek ip o m k o ja traž i deset miliona d o l a r a . . . n a žalost. Ali ću učin iti sve da ih p r o n a đ e m i kaznim . Hoćeš li sa m nom ? — S tobom ? K u d a ? — T re b a otići odavde dok još t r a j e zbrka. Ili m o ž da želiš da izdržiš još n ek o li ko sati isp itiv an ja . N a O’Har in način, ili, m o žd a n ek i još gori. .. A onda, tv o ja pomoć bi mi koristila. Im a m u tisa k da su propalice koje su sve ovo organizovale dobro u p u ć e n e u ra d a e ro d ro m a i kontrole leta. — To je i m en i o d m a h p a lo n a p a m e t — k lim n u M e jd e ns glavom, oprezno se u s p r a vljajući. — Z a n im ljiv a p o n u da, ali. . . — Odluči, M ejdens. I to b r zo. Uskoro će H eskel ili neko d ru g i stići ovam o da te p o tr a ži. — Ako n estan e m . su m n ja će a u to m a ts k i pasti n a mene, ortak. — S u m n ja će u svakom slu čaju pasti n a tebe, Mejdens. T re b a sam o da odlučiš želiš li da ostaneš n a slobodi ili d a po k ušaš da se o p ra v d a š u z a tv o ru, izložen pritiscim a i m a l t r e tira n ju .

BORILAČKE

V E S T I N E 34

— čove če, ja sam čist! — u z b u d i se M ejdens. — P o t p u no čist! N e p o zn ati sleže ra m e n im a , kre ću ći u p ra v c u toaleta. — K a k o hoćeš — dobaci n e m arn o . — Ti znaš da si čist, i j a to znam , ali pokušaj d a ube diš O ’H a ru , H e sk e la i policajce u to. Do viđ en ja, M ejdens. .. i m nogo sreće. . . — Hej, ti. . . S a v la đ u ju ć i bol u čitav o m u k o če n o m telu, M a jd e n s h itro z a h r a m a za nepoz natim . T o ale t je bio p ra z a n i samo je uski prozorčić koji je gle dao n a s v e tla rn ik m ogao poslu žiti kao prolaz. U spevši se n a šolju, M ejd en s p rovuče g lavu i ra m e n a , grčeći lice od bola. N ekoliko inča ispod o k v ira prozora, u zid je bila z a riv e n a tr o k r a k a čelična k u k a od koje se spuštalo t a n ko uže od nek o g crn o g m a t e rija la n a lik n a svilu. N e p o z n a ti je već bio n a d nu sv e tla rn ik a , snažno povlačeći uže. Uz tihi šum k u k a se o t kači od zida i polete naniže, gde je čovek vešto u h v ati. S m o ta v ši uže, on još je d n o m m a h n u r u k o m i n e s ta d e iz Me jd ensovog v id n o g polja. — N isam ni znao da dole postoji n ek i prolaz — p ro g u n đa M ejdens, oprezno silazeći sa šolje. — Č udan m o m a k . .. pro kleto č u d a n m o m a k . .. Do đ a

21

vola, još u v e k ne z n a m čak ni njegovo ime! H r a m a ju ć i v ra tio se do r u ševina O ’H a rin o g pisaćeg sto la. Posle k ra ć e g t r a g a n j a izv u kao je iz gomile p a p ir a s re ćom n eoštećenu c r n u flašu iz koje dopre p r i j a t a n m iris k a da je otčepio. — Ha! — reče glasno. — Ovo m i je zaista bilo p o tr e b no. H vala, O ’H ara! K ao da ga je p o m in ja n je n je govog im e n a v ra tilo svesti, šef obez b eđ en ja p ro m u k lo z a ste n ja i p o k re te se m e đ u ostacim a sto la. P ogled m u je bio m u t a n ka da se u sp ra v io n a ru k e i kolena, u komičnoj pozi p ija n c a ko ji ne u sp e v a d a se podigne n a noge. — Mejdens. . . šta se dogo dilo. . . o n . .. — On je otišao, O’H ara! — isceri se Mejdons. — Možeš slo bodno da ustaneš. Šef o b ezbeđenja s m u k o m se u sp ra v i P re z riv o je p lju n u o u p ra v c u dvojice svojih lju d i n a podu, a onda se sručio u fo te lju i zagledao p re d sebe. P a ž n ju m u je p riv u k lo te k tiho g ro g o tan je iz M ejdensovog pravca. — Daj to ovam o — reče pro m uklo, p ru ž a ju ć i ru k u , ali su m u oči ostale u p r te u pod. Cereći se, M ejdens m u dođade flašu. O sta ta k v isk ija se sju

22

r i m u n je v ito m b rz in o m niz O ’ H a rin o grlo. — Čime m e je udario, p r o k le t bio? — L aktom . — L ak to m ? Im ao sam u tisa k d a m i je n a g lav u pao je d a n od onih p ro k le tih džambo-džeto v a .. . — Da, m o m a k gadno u d ara. I užasno je brz — složi se Meidens velikodušno. — A ti? — I ja u d a r a m gadno. S a m o što više n is a m ta k o brz. O ’H a r a podiže pogled. — Zbog čega m i ovo radiš, M ejdens? Hoćeš m o je mesto, a? — Ja ? — M ejd en s sleže r a m e n im a, iako m u je svaki p o k r e t zad av ao bol. — J a ti ne r a d im ništa, glupi Irče. A do tvog p rokletog m e s ta stalo m i je koliko i do lan jsk o g snega... — Z ašto si o nda iskopao tog tipa, M ejdens, i doveo ga ova mo? Da ti pom ogne u o b ra č u nu? Ili da te štiti dok o sta ta k ekipe obavi posao, gore u vaz duhu? O sećajući kako ga bes pono vo obuzim a, M ejdes se oprezno uspravi. — Id e m — reče. — P o tr e b a n m i je odmor. A to bih i te b i preporučio, O ’H a ra. I ono m alo m ozga što si im ao p o re m etio ti je onaj u d a r a c laktom , izgleda.


U O ’H a rin o j ru c i stvori se re v o lv e r; n jeg o v kolt koji je sv ak a k o uzeo ta m o gde ga je M ejd en s bacio u avionu. — N ik u d a ti nećeš ići, kučkin sine! — procedi on kroz zube. — S edi tu! I ni pokreta, inače. .. M ejd en s oseti kako mu. se koža n a licu zateže, kao od j a kog m raz a; p re d očim a m u se z a m u ti i sada je video sam o to o d v ra tn o crv en o lice koje se a r o g a n tn o cerilo. S težući pesni ce, on zakorači n ap red , iako je, negde duboko u podsvesti j e d a n glas urlao: »Ne! Ne smeš to učiniti!« . .. Prošlo je m nogo godina otk ak o je poslednji p u t čuo taj glas. T a d a je bio u p rljavoj u n ifo rm i m okroj od znoja, a n eko je iz b e d n e kolibe od t r ske bacio b o m b u k o ja je Rastiju G ro v e ru odnela obe noge... u vlažn o m v a z d u h u još je lebdeo m iris eksploziva pomešan sa za d a h o m t r u l j e n j a i uža snim m iriso m sveže lju d sk e k r vi. Upao je u kolibu, j e r nije želeo da gleda R astije v e p a t r ljke iz kojih je šibala krv. A u to m a ts k a p u š k a u n je g o v im r u k a m a počela je da p u ca pre nego što je shvatio d a je k o liba p u n a žena i dece, ali on n ije m ogao d a pre sta n e, oseća ju ć i p e rv e rz n o za dovoljstvo u m ek o m u d a r u m e ta k a o n jih o


v a tela, k r v i k o ja je p o tek la n a sve s tr a n e u n jih o v im t a n kim, n e r a z u m ljiv im k ric im a koji su dopirali n egde iz v e li ke d a l j i n e . .. A o nda se m a g a c in o ru ž ja ispraznio i on je bacio p u šk u n a tela k o ja su se još u v e k grčila. To je bila n a jv e ć a gre š ka. .. P ogledao je za p u š k o m i n je gove oči srele su se sa očima devojčice k o ja je sedela n aslo n je n a n a zid od trske. Nije m ogla im a ti više od pet-šest g o d i n a . .. S edela je i gledala u njega, p ritis k u ju ć i m rš a v e ru č ic e n a o g ro m n u z jap e ću r a n u n a g r u dim a. . . K a rl M ejdens, p rip a d n ik m a rin sk o g k o rp u s a SAD, n ik a d a više n ije uzeo p u š k u u ruke, p a čak ni k a d a su m u za p reti11 v o jn im sudom. L e k a ri su, srećom, bili n a njegovoj s t r a ni. Z a h v a lju ju ć i m iš lje n ju p si h i j a t r a o tp u šte n je iz vojske, iako je p u k o v n ik p re d la g ao da ga j e d n o s ta v n o s tre lja ju . »Da bi oh ra b rili ostale«, r e kao je. M ejdens se iscerio. Čak ni p s i h ija ta r nije sh v a tio da je to n a jv e ć a u slu g a k o ju a r m ija SAD m ože učin iti K a rlu M e j d e n s u . .. A sa d a je ponovo osetio tu u ž a sn u želju za u b ija n je m , za onom n a sla d o m k o ja će m u is p u n iti čitavo telo u času k a d a

23

se p rs ti kao kandže sklope oko O ’H a rin o g bikovskog v ra ta . N i je važno što će m u za to vrem e v re li m eci k id a ti creva; znao je da će im a ti dovoljno snage da u b ije O ’H a r u p re n e go što ga njegovo telo i z d a . . . Ali. . . P r e d očim a m u se z a m r a č i lo i on se sruči n a pod sa g la snim, d iv ljim k rik o m n a u s n a ma. K rik o m n a jd u b lje g ra z o č a re n ja zveri kojoj n ije bilo d o p u šten o da ubije. .. O ’H a r a lagano v r a ti kolt u futrolu, oblizujući suve usne. G ledao je u čoveka u u n if o r mi službe b ez bednosti koji se pojavio n a v r a ti m a u p ra v i čas da je d n im u d a r c e m kundaka u m iri poludelog M ejdensa. — H vala, K o rk i — reče k ra tko. — To se zove d o b a r u d a rac. P ro k letstv o , m alo je n e d o stajalo da u b ije m p ro k le tu b u dalu!

U tom t r e n u t k u n ovi M ejđen sov poznanik, visoki crnokosi čovek ta m n o p la v ih očiju, m i r no je ulazio u ta k si p a r k ir a n ispred a e ro d ro m sk e zgrade. Vozač ga pogleda p ra z n im očima; vilica m u se nervozno p o m e ra la dok je žv a k ao gum u.

24


Kuda, m iste r? — upita. — N e v re d i vam. .. ae ro d ro m je b lo k ira n i ni ptica više ne može da izleti sa njega! — P r e p u s ti to m en i — n e m a r n o reče crnokosi, p o k a z u jući debeo svežanj novčanica. — Sto kom ada? — N ije to u p ita n ju , m is ter. P o lic ija ne dop u šta da se prođe, do đavola! — P olicija je moj problem . Vozač je nekoliko tr e n u t a k a p ro u č av ao tv rd o lice n e p o z n a tog, u ž u r b a n o žvaćući gurnu, a onda sleže r a m e n im a i k r a tk i m po k re to m r u k e u k lju č i taksim e ta r. — V aša koža, m is te r — do baci pre k o ra m e n a , u k l j u č u j u ći m otor. Izdvojivši se sa čela p a r k ir a n e kolone, taksi k re te p r e m a izlazu iz aerodrom a. P ola m ilje dalje prolaz je bio b lo k ira n im p ro v izo v an o m p r e g ra d o m od žicanih o k v ira kraj koje su bila p a r k ir a n a dvoja policijska kola. Cereći se, t a ksista zaustavi, p o k az u ju ć i p a lcem pre k o ra m e n a policajcu gnev n o g lica koji je pohitao p r e m a n jem u . — K u d misliš da si krenuo, p rija te lju ! — d r e k n u policajac, unoseći se u lice čoveku koji je izašao da ga dočeka. — N a trag, prokletstvo, a e ro d ro m je z a tv o re n za sve! P re o s ta la tr i policajca sedela su u kolima, sm ešk aju ći se. Ni —

je d a n od n jih n ije su m n ja o da će se u p lašen i g ra đ a n in v r a titi u svoj taksi i, uz izvinjenje, p o h ita ti p u te m k o jim je i došao. — M o ra m nešto da v a m po kaž em — m irn o reče n e p o z n a ti. — Dođite do v aših k o l a . . . — T re n u ta k . . . — za usti po licajac, ali nešto u pogledu i d rž a n ju crnokosog n ije trp e lo otpor i on poslušno pođe p r e m a kolima. — Š ta se dogodilo, D ugan? — u p ita n je g o v kolega, n a g in ju ći se kroz o tv o re n a v ra ta . Na d rugoj s tra n i p u ta, u svojim kolima, p re o sta la d v a policajca ra doznalo su p r a tila tu scenu. — D ođite i vi — m a h n u ne p o zn a ti ru k o m . — N ašao sam n ešto n e o b ič n o .. . m islim da to može im a ti veze sa ovim što se dogodilo n a a e r o d r o m u . . . — Š ta je to? — D u g a n se su m n jič a v o zagledao u njega. — M ister, ako je to n e k a g lu pa šala, ja ću. . . — P o g le d a jte — nep o z n ati otvori dlan. I D u g a n i n je g o v kolega nag nuše se da bolje vide. N a ši ro k o m d la n u ležala su tri p r a vilna, gotovo p ro v id n a kristala. — Š ta je to? — u p ita d ru g i policajac. Glas m u je zvučao prigušeno, drem ljivo. T renu t a k kasn ije n jeg o v o telo se opu stilo u sedištu i on ostade da

B O R I L A Č K E V ES T1 NE 34

sedi u neobičnom položaju, ši roko o tv o re n ih očiju i usta. D u g a n se klatio n a nogam a, u sn e su m u se p o m era le u po k u š a ju d a oblikuje n e k u reč. — Hej! — z a u rla vozač d ru gih kola, sh v a tiv ši da se nešto događa. Istrg a v ši pištolj iz f u trole, on iskoči, podižući svoje oružje. U d v a d uga skoka n epoznati p re le te široku a s f a ltn u t r a k u i njegove šake sklopiše se oko podlaktice policajca; okre n u v ši telo čoveka kao lu tk u od k r pe, n a p a d a č ga odbaci daleko od sebe. D ru g i policajac već je nišanio n a njega, n a g n u t preko p re d n je g sedišta kola. — Stani! — u rla o je. — Ni pokreta, inače. .. Noge n e p o z n ato g saviše se kao čelične opruge i on se j e d nom skokom stvori n a k ro v u policijskih kola. R u k a sa piš tolje m se podiže i n je g o v a d r ška s tra h o v ito m snagom se sru či n a lim tačn o n a m e s tu is pod kojeg se n alaz ila glav a po licajca. Ukočen, sa r u k a m a n a vola nu, ta k s is ta za boravi n a g u m u u svojim ustim a. L im en i k ro v policijskog a u tom obila u g n u o se kao da je od gurne; pogodivši užasnom snagom čovekovu glavu. Ili je to m ožda r u k a sa p iš to lje m prošla kroz čelični lim?

25

V rte ći glavom, ta k s is ta d o h vati m enjač. Ma šta da se do godilo, n je m u se više n im alo n ije dopadalo d r u š tv o čoveka koji sa tako m alo pošto v an ja postu p a sa policijom! — Ne b udi lud! — reče glas nepo z n ato g k ra j sam og otvore nog prozora. N jeg o v a ru k a , s a da bez pištolja, pade ta k sisti na ram e. — Ah, do đavola! — ta k s i sta sleže ra m e n im a , sa izrazom re zignacije n a licu, kroz koji se probijao je d a n d ru g i izraz. S trah . .. O štro ga pogledavši, n ep o z n a ti podiže ru k u , a z a tim p r i đe p re p re c i n a p u tu i bez v i dljivog n a p o ra je odvuče u s t ranu. — Š ta to znači? — u p ita t a ksista k a d a se v ra tio u kola i dao m u zn a k da krene. — S i gnal nekom e, m ister? — S uviše pričaš, m o m a k — glas je bio h la d n iji od leda. J e d a n svetloplavi »dođž« pro h u j a k ra j njih, izbivši iz b la ge k riv in e b rz in o m m u n je. T ak sista pogleda za njim , z a pazivši da za u p ra v lja č e m se di k r u p a n čovek duge plave kose. Još neko je bio k r a j n j e ga n a sedištu, ali p ri toj b rz i ni nije uspeo da r a z a b e re ko. — Id e m o — reče nep o z n ati m irno. — Zaslužio si svojih sto dolara. — U grad?

26

— U grad. — K oji deo? — K a lifo r n ija strit. P r v ih d e se ta k m ilja p u ta t a ksista je n a tm u r e n o ćutao, p o v re m e n o b ac a ju ć i poglede u ogledalo. N jegov neobični p u t nik, b a r se tak o činilo, d r e m u c kao je n a svom m estu, ali je ta k sista im ao p re d o seća n je da je to sam o v a r k a i da bi n e poznati re ag o v ao m u n je v ito m b rz in o m pri p rv o m po k u šaju da ga pre v ari. B acivši još je d a n pogled u ogledalo, on n e m a r n im p o k re to m ru k e u k lju č i ra d io -ap arat. N je g o v p u tn ik n ije reagovao i on m alo pojača ton. .. » . . . kako smo već javili, d e fin itiv n o je u tv r đ e n o da su u s u d a r u av io n a » P an A m erik e na« i »Er K a n ad e« n a d m e đ u n a r o d n im ae ro d ro m o m u S an F ra n c is k u život izgubili svi pu tnici i članovi posade ova dva aviona. Z v an ič n ih izjav a još nem a, ali je n aš r e p o r te r — ovo je još n e p ro v e re n o — do znao da je K a rl M ejdens, t r i d eset osam godina, šef k o n tro le leta a e ro d ro m a S an F ra n c isko, zad rža n ra d i ispitivanja«, govorio je voditelj u z b u đ e n im glasom. »Ipak, u v e re n i smo da se ra d i o sabotaži, je r je, pođsećamo, naša ra dio-stanica, p rv a doznala d a se ovaj zločin p r ip r e m a iz jed n o g anonim nog telefonskog poziva koji je n a


javio, citiram : ’v a tr o m e t n ad a e ro d ro m o m ’. O b a v e šte n je o to m e em ito v ali smo č itav ih d v a deset m i n u ta pre nego što se su d a r odista dogodio, ali je oči gledno da je služba kontrole leta, a svaka ko i d ru g e aerodrom ske službe, bila u h v a ć e n a n a s p a v a n j u . . .« — Isključi to — reče n e p o znati. — Č u d n a stvar, a? — d o b a ci taksista, poslušno is k lju č u jući radio. Tišina. S le gnuvši ra m e n im a , ta k s is ta n a s ta v i d a se p ro b ija kroz j u t a r n j u gužvu. Izbegavao je da gleda u ogledalo; p o k u šao je to d v a p u ta i oba p u ta je u ogledalu sreo p re te ć i p o gled opasnih ta m n o p la v ih oči ju. .. — K a lifo r n ija s tr it — reče najzad. — K oji broj, m ister? — O vde će biti sasvim u r e d u — n ovčanica od sto do la ra dolete n a p re d n je sedište. S u ž e n im očim a ta k s is ta je p ra tio pogledom nepo z n ato g sve dok se n ije izgubio u masi lju d i k o ja je h ita la ulicom. I ne d o ta k a v ši novčanicu, on pro m r m l ja nešto sebi u n ed ra, a o nda se oprezno u k lju či u sa obraćaj. P onovo se z a u sta v io n a park in g u je d n o g m otela, čitave t r i m ilje dalje. O voga p u ta uzeo je n ovča nic u i zgužvao je u džep svojih pan talo n a , a on


27

d a ispod sedišta izvukao sp o r ts k u to rb u neobičnog oblika, nalik to r b a m a u k o jim a se n o se štapovi za golf. Ne žureći, on p re đ e pre k o su n ce m o basjanog p a rk in g a , op rezno se osvrćući oko sebe. Upisavši se u k n jig u gostiju on p r ih v a ti k lju č koji m u je n e z a in te re so v a n i re cep c io n e r do bacio preko p u lta i prođe kroz hol n a s u p ro tn u s t r a n u z g r a de, iza koje su se u v o jničkom r e d u nizale m a le kućice p r l j a vih fasada, b u n g a lo v i k o je ste m ogli iz n a jm iti n a dan. Ili čak i n a sat, ukoliko v a m je ta k v a u slu g a bila potrebna. T a k s is ta se nije čak ni o sv r nu o oko sebe u šavši u m i n ij a t u r n u p ro s to riju sa stočićem i je d n im je d in im leža jem p r e k riv e n im ćebetom d re č a v ih bo ja. P až ljiv o z a k lju č av ši v r a ta za sobom on pređe u kupatilo, noseći sve v re m e to r b u preko ra m e n a .

Posle nekoliko m i n u ta n je g o v a koža poče da m e n ja boju, do b ija ju ć i ž u ć k astu n ijan su . U m e đ u v re m e n u , ta k s is ta lagano skide sa glave sav rše n o izra đ e n u periku, o tk riv a ju ć i k ra tk u , prosedu kosu, ošišanu kao četka. P rib liž iv ši se ogledalu, on du gom p incetom oprezno dotače je dno pa dru g o oko; ko m ad i p la stike koje je n a taj nač in uklo nio, otkriše da su m u oči p o sta vljen e koso. M etam o rfo za je bila z a v rše n a d e se ta k m in u ta kasnije. Istu šira vši se n a jp r e vrelom , p a h l a d nom vodom, čovek n a v u č e kim o no od skupocene svile i spusti se n a ležaj. Ležao je i ra z m išlja o pogleda u p rto g u n e r a v n u ta v an ic u . Nje govo lice sada je bilo lice tip ič no g J a p a n c a . ..

Sa sam og v r h a to rb e pojavi se m ali zavežljaj, u m o ta n u cr n u svilu. Veštim , h itr im p o k re tim a on po ivici lav a b o a ra s p o re d i niz teglica u k o jim a su se n az irale tečnosti ra zlič tih boja.

S vetlo p la v i »dodž«, onaj isti koji se onako vešto ubacio n a ae ro d ro m koristeći ak c iju nepo zn a to g crnokosog čoveka, sada je klizio re tk o ko rišće n im o b al skim p u te m koji je n esig u rn o vi ju g ao da bi zaobišao s trm e ob ro n k e o čiju je osnovu okean ne pre k id n o udarao. To je i bio r a zlog što je taj deo obale ostao pošteđen m otela, ra sk o šn ih vila i vikendica, uprk o s blizini g ra

K o m a d o m m ek e tk a n in e nak v a še n im je d n o m od tih tečnosti, ta k s is ta lagano p ređe p re k o či ta v o g lica, a o nda zbaci ko šu lju i isti p o stu p ak p rim e n i n a v r a t i ruke.

28

da. Niko nije želeo da g ra d i n a m e stu koje će m ožda već p rv i z e m ljo tres odneti u okean. M račilo se, ali se videlo da za v olanom »dodža« i dalje sedi onaj k rš n i čovek duge p la ve kose. S k lu p č a n a kao m ačka, sedište pored n je g a zauzim ala je k r h k a d e v o jk a bledog lica i malo kosih očiju. D uga crna kosa bila joj je sp u šte n a vešto ispletenom p u n đ o m u k ra še n o m m alim s r e b r n im češljem. — Pazi, P ite — reče ona iz nenada. — Opet ćeš prom ašiti, čoveče! — Je li? — plavokosi div naglo ukočio. — Ovde, a? Bogam u, n ik a d neću z a p a m titi to mesto! — U stv a ri nije teško — glas joj je bio tih, m elodičan i to pao. — M oraš o b ra ćati p a ž n ju na v r h onog b re g a tamo. K a d a se poklopi sa p ra v c e m koji po k a z u ju senke, ostaje još sto-dve sta ja r d i do s k re ta n ja , u zavi snosti od doba dana. — Z n a m — p ro g u n đ a vozač, oprezno zaokrećući udesno gde se od p u ta o d v a ja la je d v a v id ljiva staza. S am o je d a n re d kr žijavog d rv e ća odvajao je od am b isa pod k o jim se čulo u d a r a n je talasa. N a ovom m e stu čak su i pešaci oprezno p rila zili ivici, plašeći se iz n e n a d nog obrona. Plavokosi je, m e đutim , vozio m irn o i h la d n o k r


vno, kao da se nalazi n a auto-p u tu sa šest tra k a . Z a k lo n je n a stenom , koja se sada n a d n o sila n a d n ju , i gus tim žbunjem , staza je, n im a lo šira, prošla se riju s e r p e n tin a koje su »đodž« dovele gotovo do sam e p ovršine okeana. Tu se nalaz ila kućica od t a m nog d r v e ta sa r a v n im krovom , po čijoj je površini raslo n e u r e dno žb u n je i g u sta tra v a , efika sno k a m u flira ju ć i k uću od sva kog pogleda sa visine. D rveće g u stih k ro šn ji činilo je to isto p re m a okeanu, s tv a ra ju ć i tako gnezdo koje je poznavalo veo m a m alo ljudi. Ne s m a n ju ju ć i brz in u , »dođž« kliznu niz k r a tk u b e to n sk u ra m p u u p o d ze m n u g a r a ž u či ja su se v r a t a a u to m ta s k i otvo rila n a signal r a d io - u r e đ a ja sk rivenog m e đ u u r e đ a j i m a tih kola. U n jo j je vladao p o tp u n i m rak, ali v eo m a k ra tk o ; čim su se te š k a čelična v r a t a bešum no sklopila za vozilom, p lan u niz n eonskih sv e tiljk i n a t a v a nici od g ru b o g betona. — Stigli smo, S u m ik o — r e če plavokosi, o tv a ra ju ć i v r a ta na svojoj strani. — Uh. . . g a d an dan, a? — J e d a n od n a jg o rih devojke ostalo je m irno, k ru p n e oči odavale bol. govorim o o tome, Pite, te. ..

— lice ali su — Ne m olim


— U redu. Iako će Lesli želeti da zna k a k o . .. — On to već zna, Pite. Bio je ta m o pre nas. S legnuvši ra m e n im a , P it pri tisnu d u g m e lifta. Ć utali su dok ih je p ro s tr a n a k a b in a d i zala do p riz e m lja kuće. K r a t a k h o d n ik odveo ih je do salona u re đ e n o g u o r i j e n t a lnom stilu, sa m e k im a s u r a m a živih boja po podu i zidovim a p r e k riv e n im u k r a s im a od k o jih bi sv a k o m specijalisti za un u tr a š n je u re đ e n je zastao dah. D e v o jk a dotače P ito v u r u k u kao da želi da ga upozori n a tišinu, p re m d a to n ije bilo po trebno. Već je hodao tiše čim je ugledao prizor p re d sobom. Čovek crne kose i širokih r a m ena, o m o ta n ih sv ilen im kim o nom, seđeo je leđ im a o k re n u t njim a, kao da kroz veliki p r o zor gleda napolje, p r e m a okeanu. U n jeg o v o m ap so lu tn o m mi r u bilo je nečeg z a strašu ju ćeg , sličnog o sećanju koje vas o b u zim a k a d a g ledate kip od k a m e n a izra đ e n tak o v e rn o da v a m se čini kako će svakog t r e n u t k a progovoriti. Ipak, pod lakom ta m n o m sv i lom snažni m išići p o v re m e n o su se pom erali, p o k az u ju ć i da čovek diše, p re m d a retko, j e dan udisaj svakih nekoliko mi nuta. D voje pridošlica očigledno su dobro poznavali taj d uboki t r

29

ans, specijalnost in d ijsk ih jogija. Tiho su se sm estili u j e d no m u glu salona i poslužili pi ćem iz jed n o g o rm an č ića u g ra đenog u zid. Ć utali su, oboje, svesni da je n jih o v p rija te lj u ovom t r e n u t k u daleko od n jih i d a bi svaki šu m doveo do pre kida p o tp u n e k o n c e n tra c ije s kojom je p onirao u d u b in e sv og duha. D e se ta k m in u ta kasnije, crnokosi čovek duboko i šu m n o u d a h n u nekoliko pu ta, isp u n ja v aju ći pluća v az d u h o m , a onda se naglo uspravi, lakim , gipkim p o k re to m koji je pokazivao da sav rše n o vlad a svojim telom. N a licu m u je lebdeo osm eh k a d a im se okrenuo. T am n o p lave oči su m u blistale. — N isam se n ad a o da ćete se ovako brzo v r a ti t i — reče jednostavno. — N iste uspeli? P it obori pogled n a k o n ze rv u sa p iv o m koju je držao u ruci. — Nismo, do đavola! — pro gunđa. — A e ro d ro m prosto v r vi od policije, a z g r a d a je tako b lo k ira n a da se može ući s a mo u čekaonicu, nigde više. . . — T ako n ešto sam i očeki vao — k lim n u glavom crnokosi, nežno polažući r u k u n a r a m e devojke. — S um iko? — Im a la sam više sreće od P ita — reče ona se osmehom. I n je n e oči su blistale, ne skri v a ju ć i lju b a v k o ju je osećala

30

p re m a tom visokom, snažnom čoveku d ubokog glasa. — Lesli, m o ra m o u h v a titi te ubice. .. oni. . . — Z n a m šta su učinili, devojčice — reče on tiho. — Malo je n e d o staja lo d a sp re čim n e sreću, ali su oni očigledno r a č unali i n a t a k v u m ogućnost. P ilo t »De H ev ilen d a « bio je s p re m a n d a izvrši sam oubistvo da bi postigao svoj c i l j . . . — S am o u b istv o ? — zareža Pit. — Kako, do đavola? — Doznaćemo. Š ta je sa Mejdensom , S um iko? — U spela sam d a ga v idim t e k k a d a sam se p re ru šila u s tju a r d e s u i u p a la u službene prostorije. P i t m i je pomogao da p ro v a lim u g a rd ero b u , i n a če v e ro v a tn o n iš ta ne bih uči nila. .. N aišla sa m u p r a v o u č a su k a d a su ga izvodili iz z g r a de. Sa lisicam a n a r u k a m a , Le sli. .. — N im alo čudno — Lesli sle že ra m e n im a . — Policiji je po tre b a n ž r tv e n i j a r a c . .. a on je u p ra v o id eala n za to. Č udan čovek. N a t r e n u t a k mi se uči nilo da on je d n o s ta v n o više ne želi da živi. . . P i t se p ro m u k lo n asm eja . — U ovoj prokletoj gužvi — reče — pre više je m o m a k a ko ji više ne žele da žive! — Da, i to je ono što m i se ne sviđa — Lesli je gledao p r ed sebe. — O to m e sam na jv iše


i r a z m i š l j a o . .. čovek koji sto ji iza p o d u h v a ta sa a v io n im a u m e da izabere svoje žrtve. N i si uspela da se ja v iš M ejdensu, S um iko? — Ne. Bio je p o tp u n o opko ljen p o licajcim a i lju d im a iz a e ro d ro m sk e službe obezbeđenja. . . — Da li su se u ce n jiv a či po novo javljali? — Ne z n a m . . . Svi ćute kao zaliveni, iako je pre d v a sata re d o v n i saobraćaj ponovo uspo sta v lje n i a e ro d ro m o tv o ren za p utnike. Radio n iš ta n ije javio. Lesli pokaza dva p re d m e ta n a stolu. — O vde je m a g n eto fo n sk a tr a k a sa p r v im pozivom u ce n ji vača M ejdensu. P re slu ša j je, S um iko; želim tvoje m išljenje o coveku ko m e p rip a d a taj g^as. Pite, ti p re g le d aj video-kasetu sn im lje n u u c e n tr u službe obezbeđenja, z a n im a m e čem u je šef o b ez b eđ en ja posvetio naj više p až n je od t r e n u t k a k ad a je g u žva n a a e ro d ro m u počela. — Sa z a dovoljstvom — isceri se Pit. — N a n jeg o v o m m estu, snim ao b ih sam o sve one zgo dne stju a rd e s e u te sn im u n i fo rm a m a . .. ali taj tip v e r o v a t no neće im ati u k u s sličan mom. Nego, reci m i k ako si ti, do đavola, provalio d a će se nešto dogoditi n a a e ro d ro m u ? Sve što z n a m je ono što mi je S u m iko pre n ela: tvoj telefonski


poziv da uzm em o »dodž« i sa čekam o te n a ulazu u a e ro d rom! Lesli n a p u n i široku čašu sta r im fra n c u s k im k o njakom , udi šući sa u ž iv a n je m n je g o v m i ris. — N ećete m i v e r o v a ti — r e če — ali sam ta m o stigao go tovo slučajno. S u m ik o zn a da sam sinoć ra z g o v a ra o sa Lank ije m S tju a rto m , je d n im od on ih koje dobro plaćam o d a b i smo znali šta se zbiva u podze m lju. N ije imao ništa posebno zanim ljivo, kao i obično, sem što je u je d n o m t r e n u t k u pom e n u o da neko tra ž i lju d e koji se r a z u m e ju u r a d n a a e ro d ro m im a. . . — I to te je o d v uklo n a a e rodrom , i to baš u p ra v o m t r e n u tk u ? —P it zinu. — H a rag ei? — Ne. Vrlo dobro znaš da ha ragei, ono što ti obično nazivaš šestim čulom, — delu je sam o k a d a sam ja lično u opasnosti. O tišao sam do a e ro d ro m a da o sm o trim lica lju d i koji tam o ra d e; iznenadio bi se koliko če sto i sa m a fizionom ija može m nogo d a o tk rije p až ljiv o m po s m atrač u . — O pet n ek i ja p a n s k i trik ? — P it podiže oči k a nebu. — Časna reč, sve mi je m a n je j a sno k ako smo ih mi to pobedili u ra tu ! M ora da su im n in đ e bile to taln o v an forme! S u m ik o se tiho n asm eja .

31

— To p o k az u je koliko m alo znaš o n in đ a m a , P ite, iako si već g o d in am a sa L eslijem koji je m o žd a n a jb o lji m e đ u njim a! P o svojoj prirodi, n in đ e su iz ra z iti m đividualci, najče šće po tp u n o nesposobni za bilo k a k v u s a ra d n ju . V ećina njih, koli ko znam, n ije uzela n ik a k v o g učešća u r a tu , a ostali su se zadovoljavali p o je d in a č n im tero ristič k im akcijam a, šp iju n ira n je m i u k la n ja n je m is ta k n u tih p ro tiv n ič k ih oficira. — Da, ta k o je bilo — k lim n u Lesli glavom. — S em toga, odlučne borbe vodile su se u e le m e n tim a koji n in đ a m a baš ne o d g o v araju : n a m o ru i u v a zduhu. K ao što vidiš, P ite, ni ja n is a m s v e m o ć a n . .. — N eke razlike ipak im a — P it se zadovoljno cerio. — Ti si beo, a oni su žuti! I Lesli i S u m ik o se veselo nasm eja še , g ledajući je d n o u drugo. — Tvoj p rik riv e n i ra siz am p o n ek a d ipak izbije n a svetio dana, P ite — reče Sum iko. — I ja sam u pola žuta, ali ne v i d im da ti m oje d ru š tv o smeta! — N isam m islio n a to, do đa vola! — p obuni se plavokosi div. — I p re s ta n ite da zbijate šale sa m nom , vas dvoje! H teo sam da k až em sam o d a Lesli d elu je u d ru k č ijo j okolini i đa je p o tp u n o d ru k č ije v a s p ita v a n pre nego što je otišao p re k o o-

32

k e a n a da bi prošao o b u k u za ninđu, ništa drugo! — Što bi, po tv o m m išljen ju , bilo dovoljno da sa v la d a m sv a kog ja p a n sk o g ninđu, je li? — smešio se Lesli. — Možda, P i te. .. ali bih ip ak voleo da t a k av o b ra č u n izbegnem . .. D e v o jk a je pažljivo p ro u č a v ala njegovo lice. — Lesli? — Kaži, devojčice. — T voje oči, Lesli Eldriđž! Ne govoriš istinu! N inđa, jed in i čovek sa Z apa d a kom e je ik a d a uspelo d a to postane, veselo se n a s m e ja za b a c u ju ć i glavu. — K ao što vidiš, P ite — reče svom plavokosom p r i j a t e l j u — n in đ e zaista n isu svem oćne i često m o r a ju da u s tu k n u p re d ženskom in tu ic ijo m za k oju ne važe u o b ič a je n a pravila! — Lesli! — lice d evojke sada je bilo ozbiljno, sa tra g o v im a s tr a h a u o g ro m n im c r n im oči ma. On je blago pogladi po kosi. — Ne boj se, devojčice — reče. — Čak i ako je to u što s u m n ja m tačno, s tv a rn e opasno sti još u v e k nem a. .. Pit, p o zn a tiji u pod ze m lju S a n F ra n c isk a , pod n a d im k o m T abasko prelazio je pogledom sa je d n o g n a drugo. — Dobro, da li će m i neko konačno reći o čem u sada go vorite, do đavola?


Lesli E ld rid ž je ćutao. D e v o jk a podiže glavu. — Z a r ti n ije jasno, P ite ? — reče d r h ta v im glasom. — U bli zini je d ru g i ninđa!

%

Hi

U svom b u n g a lo v u J a p a n a c je i dalje ležao n a leđ im a i če kao, gledajuć i u tavanic u. Nije m a rio za to što se sm račilo i što je sada n a d n jim bila samo tam a. Za n je g a to crnilo nije bilo prazno. N jeg o v a živa m a šta is p u n ja v a la ga je likovim a, p riz o rim a i zv u c im a koji bi ne k om d ru g o m — da ih je m o gao v id e ti — ličili n a prizore iz film a p u n o g a v a n tu r a , krvi... i s e k s a . .. Prošlo je već d v a sa ta kako je n a sebe nabacio m r s k u zapa d n ja č k u odeću da bi obavio j e dan telefonski ra zgovor i p ro g utao nekoliko zalogaja o d v ra tn e a m eričk e h ra n e. V ra tio se odm ah u b u n g a lo v i legao. P o tp u n o nepom ičan, čekao je, sv esta n da v re m e pored nje ga i dalje teče n ep ro m e n ljiv o m brzinom . Nije se trg a o k ad a je neko tiho zakucao n a v ra ta . N jegova oštra čula u h v a tila su već m no go ra n ije oprezne k o ra k e koji su se p rib liž a v a h iz p ra v c a p a r kinga.

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

Ti koraci m u se nisu d o p a dali. K o ra ci žene. » P rokleti A m erikanci«, mislio je s m rž n jo m . »Ovaj posao n i je za žene. I n ik a d a neće b i ti. ..« Z ato nije h teo da se digne sa ležaja, sačekavši da ta n e p o zn a ta žena z a k u ca i po t r e ći put. N jegov sav rše n i sluh uh va ti tih u psovku i u sne m u se malo pom eriše u stra n u , o tk r i v a ju ć i zube. N e ču jn im , m a č jim korakom , on priđ e v r a ti m a i naglo ih o t vori. — Da — reče. — Š ta hoćeš? O čekivao je da će žena u p l a šeno odskočiti od v ra ta , ali n a n je n o m licu, o b asjan o m avetinjski plav o m svetlošću od sve tleće re k la m e n a k ro v u m o te la, ne p o m eri se n ije d n a crta. — Ti si Olsen? — u p ita pro m u k lim , u z b u d ljiv im glasom. — Im a m p o ru k u za tebe. J a p a n a c se m alo p o m eri u stra n u , te k toliko d a se m o ra očešati o n je g a ako b u d e želela da uđe. — Uđi — reče. O čim a je m i lovao sa v rše n o iz v aja n o gipko telo m a č k a s tih pokre ta . »Žene su je d in o što v re d i u ovoj g lu poj zemlji«, m islio je, »iako ni je d n a od n jih n e zna k ako z a ista t r e b a zadovoljiti m u š k a r ca«. O n a bez o k le v a n ja u đ e u m ra č n i p ro sto r iza njega, uspe

33

vši d a se pro v u č e a da ga ne dotakne. Z atv o riv ši v ra ta , J a pan a c p ritis n u p re k id a č pored njih. »Da, zaista lepa«, ra zm išljao je p ro u č a v a ju ć i svaki n a b o r ta n k e p a m u č n e h a ljin e koja je više o tk riv a la nego skrivala. I lice: usko, sa pu n im , izazovnim u s n a m a i d rsk im pogledom k ru p n ih p la v ih očiju pod n e u r e d n o m h r p o m kose boje bronze. — Olsen, a? — reče ona, bez u s t r u č a v a n j a ga m ere ći kao i on nju. — D obro staro j a p a n sko ime, s v a k a k o . . . — P o ru k u , ženo! P re z riv o n ap u ć iv ši usne, ona iz ta š n e izvadi je d a n uski beli k o v e r a t i baci ga p r e m a n j e mu. J e d v a v id ljiv im p o k re to m ru k e , ta k o je brz bio, on ga ščepa u letu i sp u sti n a stočić po re d sebe. — O? — Ž ena podiže obrve. — D obri refleksi, Olsen-san! — Još nešto? — Ništa. Želiš li da odem? — Želiš li da odeš? O na se p ro m u k lo nasm eja. — Čovek ne t r e b a d a p ro p u sti n ije d n u m o g u ćn o st d a dođe do k ojeg dolara, za r ne? A o n da, ja sam luda za Japancim a... čisti su, znaš. I zn a ju n ek e s tv a ri za koje m oji zem ljaci još n i su čuli. . . I ti si ta k a v , a? — Da. — P e d e se t kom ada? — Da.

34

— P oslo v a n čovek — z a k lj u či ona h la d n o k rv n o , odlažući to rb ic u n a k re v e t. H itr im p o k r e t im a p r s tiju ona ra sk o p ča i o t v ori h a ljin u , o tk riv a ju ć i savrše n e g ru d i k r u p n i h b ra d a v ic a i m i n ij a t u r n e p ro v id n e gaćice. — S v iđ a ti se, a, m ali? — Da. K upatilo. — U re d u , u redu! O n a zbaci sa sebe h a ljin u i gaćice. Izazovno njišu ći k u k o v im a odšeta do k u p a tila , ne za t v a r a ju ć i v r a ta za sobom. Sačekavši d a za č u je š u m t u ša, J a p a n a c d o h v a ti k o v e r a t sa stola i pocepa ga brzim , p re c i z n im p o k re tim a . U n je m u se n alazio k o m a d čv rste bele har tije sa n e k o m v rs to m skice i n ek o lik o brojeva. P ro u č iv ši sad ržaj k a rte , J a p a n a c i n j u i k o v e r a t p rinese p la m e n u u paljača. S ta ja o je ne pom ično sve dok m u h a r t i j a ni je dogorela m e đ u p rstim a . Lice m u je sve v r e m e bilo p o tp u n o nepom ično, kao m aska. K a d a se žena v r a til a iz k u patila, on je ležao n a k re v e tu , p o tp u n o nag. P ogled m u je p o novo bio u p r t u ta v an ic u . — Hej, mali! — n a s m e ja se ona p rom uklo. — V id im da te je p riro d a lepo o b d a r i l a . .. — Ćuti! S le gnuvši ra m e n im a , ona pri đe postelji i spusti se n a kolen a po re d n j e g a . ..


P ola sa ta kasn ije, tela m o k ro g od znoja, ona otvori oči. — N em oj p re k id a ti — zastenia. — J o š . .. t a k o . .. t a k o . .. oh! P o d ig a v ši telo žene kao l u t ku, bez v id ljiv o g napora, J a p a nac k le k n u n a postelju. O na još je d n o m z a s te n ja od uživanja. P re š a v ši p re k o grudi, sada tv r d i h kao k am en , n jegove r u ke nalik d v e m a z m ija m a sklopi še se oko n je n o g v ra ta . Ne o b ra ć a ju ć i p a ž n ju n a no k te koji su m u kidali kožu n a leđ im a i v ra tu , postepeno je p ojača v ao stisak, u p ija ju ć i se u širom o tv o ren e oči is p u n je n e s tra h o m od sm rti. N je n s a m r t ni grč bio je ono što je tražio, ono što će ga dovesti do v r h u nca z a d o v o ljs tv a . .. Telo žene već se hladilo k a da ga je g ru b o zbacio n a pod. I n e pogledavši je, on ode do k u p a tila gde se d u g o i brižljivo prao. N ije je pogledao n i k a d a se o bukao i doh v atio svoju to r b u iz p lak ara. O tišao je ne o sv rć u ći se, o s ta v lja ju ć i za sobom sm r t o s v e tlje n u b le šta v o m svetlošću gole sijalice n a t a v a n i c i . .. Svoj ta k s i ostavio je pola m ilje dalje, sa k lju č e v im a u bravi. N ije se tru d io d a obriše otiske p r s tiju sa v o la n a i o sta lih delova vozila. N ajzad, polici ja S a n F ra n c isk a , a to je važi


lo i za sve ostale policije ovog sveta, n ik a d a neće im a ti te o ti ske u svojoj k a r t o t e c i . . . H odao je sledeću m ilju sve p ra z n ijim ulicam a, naizgled bez cilja, ali n je g o v o m pogledu n i je p ro m a k lo n ije d n o lice od on ih koje je uz p u t sreo. Ako b u d e potrebno, moći će ponovo da ih izvuče iz svoje m em orije. B ila je to ig ra kojom se često za b a v lja o u v elik im gradovim a, ig ra k o ja m u je p o m a g a la da o stan e u form i i još više izoštri zapaža n je , tak o p o tre b n o čovek u n jeg o v e v r s t e . .. Z astao je n a u glu je d n e tihe ulice, oivičene visokim k a m e n im i čeličnim o g ra d a m a iza k o jih su d re m a le vile b o g a tijih s ta n o v n ik a S an F ran c isk a . Nje gov cilj, p r e m a skici k o ju su m u poslali, tre b a lo bi da b ude tre ć a sa desne s t r a n e . .. O d g u rn u o je te šk u k a p iju od čeličnih šipki i produžio stazom p osutom š lju n k o m izm eđ u živi ca koje je o b ra d ila r u k a baštov a n a u m e tn ik a . Začudo, šlju n a k m u n ije n ije d n o m zaškripao pod nogam a, kao da kroz m r a čno ž b u n je prolazi duh, a ne čovek širokih pleća i čv rste gra đe, teža k b a r o sam deset kilog ram a. P r e d sam o m vilom staza se širila, o s ta v lja ju ć i m esto za pa rk i r a n je vozila posetoicima. J a p an a c n ije d n o m ne zastade. J e dn im pogledom već je bio upio

35

u sebe sve što je s m a tra o po tre b n im ; položaj v ra ta , broj p ro z o ra n a vili, drveće oko n je koje bi jednom , nekom e, moglo poslužiti kao zaklon. Čak i je d v a p r im e tn i d r h ta j zavese n a prozoru p rv o g s p ra ta koji je svedočio da ga n eko već drži n a o k u . .. M e r m e rn e stepenice bile su g latk e pod n je g o v im m e k im do n o v im a k a d a se b e š u m n o uspeo uz njih. Bez o klevanja, J a p a nac p r itis n u k v a k u . K ao što je i očekivao, v r a ta su bila o tk ljučana. Ušao je i o d m a h za tvorio v ra ta za sobom, o sta v ljja u ć i veli ko p re d v o rje u p o tp u n o m m r a ku. S ta ja o je ta m o gde se n a šao i sk lo p lje n ih očiju istra ž i vao p ro sto r oko sebe. Jedva p rim e tn o s t r u j a n j e v a z d u h a po kazivalo je gde se nalaz e n e k a druga, o tv o re n a v r a ta ; m a s a ši rokog s te p e n išta n a desnoj s t r a n i gotovo ga je fizički p r i t i sk iv a la svojom težinom . I. .. Neko je stajao u z a klonu j e dnog od stu b o v a stepeništa. Bez šum a, J a p a n a c nač ini nekoliko h i t r i h k o ra k a u s t r a n u i z a s ta de, oslonjen sam o n a v rh o v e p r s tiju s p re m a n da t r e n u t n o re ag u je n a svaki pok u šaj n a p a da. Tiho, suvo šu štan je, šu m r u ke k o ja pipa po zidu upozori ga d a n ev id ljiv i čovek tra ž i pre kidač. B lje š ta v a sv etlo st sa t a

36

van ice nije ga iznenadila. U to liko više izn en a d io se čovek koji je stajao iza stuba, j e r se noćni posetilac n ije nalazio n a v ra tim a , ta m o gde ga je oče kivao. I gde je bila u p e r e n a cev n jegovog pištolja! — Č em u to? u p ita J a p a n a c tiho. P ogled m u je pokazivao o tv o re n i podsm eh. Usko, m rša v o lice čoveka pod ste p e n iš te m pocrvene, ali to n ije tr a ja lo dugo. — Za svaki slučaj — reče ne sig u rn im glasom. — Do đ a v o la, n isa m m ogao z n a ti ko d o la zi! J a p a n a c nije k o m e n ta r is a o n jeg o v e reči. Još u v e k n a vrho v im a p rstiju , tra ž io je n a licu i u s ta v u d ru g o g čoveka one sitne zna k e koji toliko govore do b ro m p o sm a tra č u . Skupo, ne u k u sn o skrojeno odelo, ta n k e usne, h la d n e oči, kosa zaliz an a b rilja n tin o m čiji je m iris čak i sa ove d aljin e bio prejak. P i štolj sa p rig u šiv a č e m u polo ž a ju koji o tk riv a da njeg o v vla snik v eom a dobro zna k ako se tom ig rač k o m r u k u j e . .. R evolveraš. P la ćen i ubica. Po d sm eh u očim a J a p a n c a p o s ta jao je sve otvoreniji. Zalizani je to p rim e tio i t a nke u sne stegoše m u se, p r ik ri v a ju ć i gnev. — Idemo! — reče p o k a z u ju ći pošto lje m uz stepenice.


J a p a n a c se ne p o m eri sa mesta. — O stavi to — reče. R ev o lv e ra š se isceri. — S m e ta ti, a? Loši živci? Ć u tan je. S le gnuvši ra m en i m a, zalizani v r a ti pištolj u džep, ali m u je r u k a i d alje leb d ela u njegovoj blizini. — H a jd e sada — reče. — Vidiš, ostavio sam ga, n e m a š više čega d a se plašiš. Bez reči, J a p a n a c pođe uz stepenice. Ako m u je sm etalo što re v o lv e ra š ide tri k o ra k a za njim , to n ije pokazivao. — Desno. S v e tla u h o d n ik u p rv o g spra ta , u p a lje n a zajedno sa osvetlje n je m u holu, bila su p r ig u šena. — S a če k aj — reče zalizani žureći d a prođe isp red Ja p a n c a . Ovaj zastade. Sa n esv e sn im izrazom pošto v a n ja n a licu, re v o lv e ra š za k u c a n a v r a ta od skupocenog drv e ta , a o nda ih otvori, p o k a z u ju ći glavom posetiocu d a po novo k re n e ispred njega. J a p a n a c zastade d v a k o ra k a iza v ra ta , p o tp u n o sv esta n da je re v o lv e ra š iza n je g a i da m u je o ružje ponovo u ruci. Kose oči m alo se skupiše, kao oči m ačke, p rila g o đ a v a ju ć i se ja rk o osvetljenoj u n u tr a š n jo s ti prostorije. Odnosno, sam o u prvoj polo vini prostorije, je r je d ru g a

BORILAČKE

37

V EŠ T1 NE 34

bila u p o tp u n o m m r a k u koji čak ni n jegove oštre oči nisu u sp ev a le da probiju. S v etiljk e — ra z m e š te n e po zidovima, po du i tav a n ic i — stv a ra le su p ra vi zid od svetlosti deleći o d a ju n a d v a p o tp u n o ra z lič ita dela. — Stigao je — reče zalizani, m alo preglasno. — Vidim, L u — progovori je d a n glas iz tam e. — Izađi! J a p a n a c n a č u lji uši, je r je n je g o v oštri sluh govorio da taj glas do n je g a n ije stigao di r e k tn o sa glasnih žica nev id lji vog sagovornika, već odbijen od n e k e vešto p o s ta v lje n e akustičke p re p rek e . N jegovo lice, m e đ u tim , nije pokazivalo ništa sem ra v n o d u šn o sti. O stao je n a svom m e s tu i k a d a su se v r a ta za tv o rila za Luom. — Dakle? — u p ita glas iz t a me. — D anas sam ga p rv i p u t vi deo izbliza, čak sam im ao tu sreću da ga p o s m a tr a m u a k ciji. — I? — Jeste. — Ninđa?! — Da. On je ninđa. T išina p u n a napetosti. J a p a nac je i dalje stajao, n e p o k r e t nog tela, n e p o k r e tn o g lica. — Pa? J e d v a p r i m e ta n osm eh na u snam a.

— Mogu da ga u b ije m — re če J a p a n a c . — S asv im sig u r no. . . *

— Halo, Lanki! — reče Tab asko Pit. Usne su m u bile r a zvu č en e u p rija te ljs k i osmeh, ali je L an k i S t j u a r t bio isuviše isk u sa n k o jo t sa ulica S an F r a n c is k a da bi ga ta j osm eh m ogao zavarati. Očima, koje n i časka nisu mi rovale, on p o traž i n ek i izlaz, ali je ogrom no telo T ab a sk o Pi ta vrlo efikasno blokiralo ono m alo p ro sto ra izm eđu zidova jed n o g od se p a rea ita lija n sk o g r e s to r a n a u kom e je nesrećn i L a n k i S t j u a r t u to lja v a o svoju u o b ičaje n o v elik u glad. .. C ereći se, T abasko P i t se spu sti n a k ra j k lupe n a kojoj je L a n k i sedeo, oslobađajući tak o prolaz svom do ta d a n e v id lji vom pratiocu. K a d ga ugleda, S t j u a r t vidljivo o dahnu, a mio h a v i obrazi z a d rh ta š e u grim asi k o ja je kod n je g a obično p r e d s ta v lja la o duševljeni osmeh. — Eldridž! — u sk lik n u o je visokim falsetom , neo b ičn im za čoveka n jegove telesne težine i krupnoć e. — Uh, ovaj tvoj go rila m e s m rtn o uplašio! — Zašto, L anki? — lice n in-

38

đe bilo je gotovo n e z ain tere so vano. — N e što si zgrešio? — J a ? T a m a n posla! — S tju a r t je u ž u r b a n o brisao ostatke crv e n o g sosa sa b r a d e i podvoljka. — Do đavola, momci, zna te da sam u v e k bio fer p r e m a v a m a i . .. — Uvek? — T ab a sk o P i t po diže obrve. — M ozak ti sve v i še u r a s ta u salo, Lanki. Z a b o ra v io si m og p r ija te lja K v e n tin a koji zbog teb e već tr i go dine sedi u z a tv o ru ? — On je sam bio k r iv za to — cvileo je S tju a r t. — Č asna reč, j a . .. — U re du, to je prošlo — v elikodušno reče Pit, p ra v iln o p ro tu m a č iv ši z n a k svog p r i j a t e lja. — S a d a n as z a n im a nešto d r u g o . .. L a n k i S t j u a r t se usp ra v i, a lice m u dobi svečan izraz. — S ve što m o g u da u č in im za vas, m om ci — reče s t a v l j a ju ć i lev u r u k u n a oblog od sa la ispod k o jeg je v e r o v a tn o s n a p o ro m kucalo njegovo srce. — S ve što m o g u da učinim , sa mo recite! — F in o — n in đ a se blago osm eh n u . — P r e k ju č e si m i pom in ja o d a n eko tra ž i lju d e spre m n e d a ra d e n a ae ro d ro m im a. Ko, L anki? S t j u a r t obrisa lju b ič a sto m m a ra m ic o m znoj sa čela, sa n a dom gledajuć i u k o n o b a ra koji p riđ e da p rim i n a r u d ž b in u . Ako


je i p rim e tio da se nešto n e o bično zbiva, čovek to nije p o kazao. Zapisao je ono što su m u re k li u m ali blok i izg u bio se u p ra v c u šanka, pažljivo n e u tr a ln o g izra za n a licu. N in đ a g a is p ra ti pogledom, n a m e r n o p ro d u ž a v a ju ć i L a n k iju v re m e za ra z m išlja n je . N e ja sno p re d o seća n je koje je osetio p ri pogledu n a k o n o b a r a n ije ga prevarilo. Odloživši svoj p o slu žav n ik n a šank, čo vek je gotovo otrčao do tele fo nske k abine, o k re n u o nekoliko b ro je v a i sasuo čitav ra fa l reči u m ik ro fo n pre nego što je pre k in u o vezu. — Dakle, L an k i? — reče Pit. O sm eh a m u je nestalo sa lica, a oči postale tv rđ e . — Les te je nešto pitao, čini m i s e . .. Ne z n a m . .. ne znam, č a sna reč! — N e m a m m nogo v re m e n a — r a v n o d u š n o p r im e ti n inđa, p ra te ć i ispod oka istog onog k o n o b a ra koji je dolazio sa p i ćem n a p oslužavniku. — Moglo bi ti se dogoditi nešto vrlo lo še, Lanki, ako brzo ne p ro g o voriš! S v a tro jic a su ćutali dok je k o n o b a r re d a o čaše po stolu i kupio p r lja v e ta n jire , n a g in ju ći se pre k o p ra z n o g m e s ta p o r e d Leslija. — Još nešto, m is te r S tju a r t? — u p ita on poslovnim tonom. — Ništa, L u đ i — o d v ra ti d e


b e ljk o slab a šn im glasom. — H v a l a . .. — N iste p ri a p e titu danas? — z a b rin u to u p ita konobar. — Ne b rin ite, m is te r S t j u a r t . .. sve će biti u n a jb o lje m redu! P ogledi d v a p r ija te lja se n a t r e n u t a k susretoše. K o n o b a r je m ožda m islio d a je ja k o lukav, ali njeg o v pok u šaj d a o h ra b ri S t j u a r t a ispao je prilično n e s p re ta n . P o k u š a v a ju ć i d a dobije u vre m e n u , L a n k i je dugo brisao li ce od znoja, n e p r e s ta n o b a c a j u ći poglede p re m a u la z u u re s toran. — Čekaš nekoga, L an k i? — tih o u p ita Pit. — N e . .. ovaj, j a . .. — Ti m o žd a m isliš d a su ti p r ija te lji — tiho, zloslutnim glasom reče n inđa, u p ija ju ć i se S t j u a r t u u oči — ali oni se n e će p o tr u d iti da iznesu tv o ju m r t v u te lesin u odavde, sam o da znaš, Lanki! — M o j u . .. oh? — Da, Lanki, ti zna š d a se ja ne šalim. Im a š p e t sek u n d i đa počneš da govoriš! Još je d a n očajnički pogled p r e m a v ra tim a , ali je Lanki S t j u a r t zaista dob ro znao da p o re d n je g a u se p a re u sede d v a n e m ilo s rd n a čoveka. — Čujte, m om ci — poče — ja n e zn a m ko vodi ta j posao, ali z n a m da k a n d id a ti t r e b a da

39

se ja v e n e k o m R eksonu. V erdžil Rekson, o n . .. — M a h a jd e , L a n k i — g ro h o to m se n a s m e ja P it. — N eki Rekson, a? N e m a ni m esec da n a k a k o sam vas video za je d n o u onoj jav n o j kući u Č a jn a ta u nu, čoveče! P o n a ša li ste se kao n a jb o lji p rijatelji! — Fino, o nda znaš o kome govorim . Taj Rekson, vidiš, o n . .. — Pite! T ab a sk o je v eom a dobro znao šta znači upo zo ren je izgovore no ti h im glasom. U m esto d a se o k re n e p r e m a v r a tim a , on sa m o skliznu m alo d u b lje u se pare, k ako bi ga isp u st zaklo nio od h ita c a koji bi e v e n tu a l no m ogli doći sa te strane. Č ak je i L a n k i S t j u a r t s h v a tio d a se nešto događa. P obledeo je još više, n asto jeć i d a sa bije svoju te le sin u što dalje u u sk o m p ro sto ru izm eđ u stola i zida. T ri čoveka uđoše n a v ra ta , a r o g a n tn im k o ra k o m lju d i koji z n a ju d a ih se svi plaše. Leslij u n ije bilo p o tre b a n pogled koji je je d a n od n jih ra z m e n io sa o n im k o n o b a ro m d a bi n a s lu tio da dolaze n a n jeg o v po ziv. N eko očigledno nije želeo da se L a n k i S t j u a r t izbrblja. J e d i no p it a n je koje se sad a p o sta vljalo bilo je dokle su ti revolv e ra ši bili sp re m n i d a i d u . ..

40


N in đ a je napao brzo kao m u N aizgled o p u šten n a svom m estu, n in đ a p rin ese u s t im a ča nja, koristeći onaj k r a tk i t r e šu sa konjakom , m o treć i ispod n u t a k d e k o n c e n tra c ije u kojem su oči re v o lv e ra š a i p ro tiv n j e oka onu trojicu. d ru g u N jih o v voda nač in i je d a n ko gove volje k re n u le n a r a k pored L eslijevog stola, a s tra n u , p riv u č e n e vriskom . Dve čelične šake sklopiše se o nda tobože iz n en a đ en o zastačoveku oko k ukova, podižući ga de. — Hej, koga to vidim! — uvis kao m alo dete. P r e nego usk lik n u , loše glum eći o d u še v što je dospeo da ra širi ru k e k a ljenje. — L a n k i S tju a rt! P r i j a ko bi p o v ra tio ra v n o te ž u , n i n te lju stari, gde si sve ove go đ a ga za v itla n a d ru g o g čoveka iza njega, onoga koji je već idine? m ao svoje o ružje u ruci. — Zdravo! — reče S tju a r t, n astojeći d a s t r a h n a licu zame D va tela su d ariše se uz tu p i ni m alo u b e d ljiv ijim izrazom. tresa k , o b a r a ju ć i u le tu i suse— Zaista, čoveče, koliko je vre đne stolove za k o jim a gosti um e n a prošlo. . . pet, šest godi plašeno zagalam iše. na! Ni T ab a sk o P it nije oklevao. — Šest godina kako se n is O čiju b lista v ih od o d u š e v lje n ja m o videli! Nego — nep o z n ati se osvrte — ovde sam sa po što konačno ponovo može u č e slovnim p r i j a t e l j i m a . .. k ako bi s tv o v a ti u dobroj tu čn jav i, on bilo da p re đ eš za naš sto, L a se baci n a tre ć e g re volve raša , k ru p n o g te m e ljn o g čoveka či nki? — Vrlo rado! — k lim n u d eja je o b r ija n a g la v a izgledala beljko glavom, p o k u ša v a ju ć i da sm ešno m a la n a o g ro m n im r a ustane. — Ovde sam ionako za m en im a. Sa d v a p re cizn a direk ta P it ga posla n a pod, a onda vršio, mislim, j a . .. — Sedi, Lanki! — m irn o r e isceren, za sta d e n a d njim , če k a ju ć i da n jeg o v p ro tio n ik z a če ninđa. — Još n is a m završio vrši p e tlja n je oko džepa svog s tobom. N e k a tv o ji p r ija te lji sakoa. ka sn ije dođu po t e b e . . . ili n a tv o ju sa h r a n u , ako ne budeš U času k a d a se veliki pištolj pazio šta radiš! pojavio iz tog džepa, P ito v a no U t r e n u t k u k a d a je revolveg a polete, o d b ac u ju ć i o ružje ta raš, odbacivši m asku, posegnuo ko d a je po podu otklizalo go za svojim oruž je m , u d u b in i re tovo do su p ro tn o g zida. D o v rša sto ran a , n a d rugoj strani, o d je v a ju ć i ta j pokret, on v r h svoje k n u p ro d o rn i ženski vrisak. cipele b r u ta ln o zari čoveku pod

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

r e b r a što izazva snaž an k rik bola. Lesli je u d v a d u g a k o ra k a pre šao p u t do one dvojice obo re nih, ali to n ije n i bilo p o tr e bno. U h rp i p o lo m ljen ih ta n jir a i čaša, m e đ u is p r e v r ta n m i sto lo v im a i stolicama, n jih d v o ji ca su ležali p o tp u n o n e p o k r e t ni, bez svesti. — K uda, Lanki! — dobaci on pre k o r a m e n a osetivši po k r e t iza svojih leđa. — Z a r ti n is a m re k ao d a još nism o z a vršili? Istovrem eno, n jeg o v pogled k ru ž io je po prostoriji, u očeki v a n ju re a k c ije nekog od poseti laća ili osoblja. Svi su, m e đ u tim, kao sleđeni ostali n a svo jim m estim a , sem b a r m e n a ko ji se postrance, k o ra k po ko rak, prim icao telefonskoj k a b i ni. P u t do kabine, m e đ u tim , bio je blokiran. K r h k a d ev o jk a u f a r m e r k a m a i bluzi živih boja, sa d u g o m crn o m kosom, stajala je isp red k a b in e i nev in o m u se sm eškala. M eđu n je n im v i t k im p r s tim a jasn o se viđela d u g a čelična igla čiji je vrh opasno svetlucao. N in đ a se o k re te sa osm ehom n a licu. On, T ab a sk o P it i Sum iko i d a lje su delovali kao izvrsno u v e ž b a n i trio. N a n e sreću L a n k ija S tju a r ta . . . — G de smo ono stali, L a n ki? — reče kao da se n iš ta n i

41

je dogodilo. — V e rd žil Rekson, re k a o s i . .. Za koga ovoga p u ta ra d i? M lohavi obrazi su se b u k v a lno tresli od s t r a h a i činilo se kao d a će k olena L a n k ija S tju a r ta svakog t r e n u t k a popustiti pod težin o m n jegovog tela. — Ne znam, Eldridž, zaista... časna reč! — T v o ja časna reč? Govori... ili da k a ž e m P it u da te ubedi, T abasko je i dalje m o trio na p r o tiv n ik a n a podu, ali je ova] m u d r o ostao u p a r te ru , znajući š ta ga čeka, ako bilo šta po kuša. — S am o reci, Les, m o lim te! — dobaci on p re k o ra m e n a . — U v e k sam se pitao da li kroz sve to salo m o ja pesn ica može d a d o p re do L a n k ije v o g p le k susa! D e b eljk o je lagano v rte o gla vom, očiju iskolačenih od u ž a sa. K ao d o b ar psiholog, n in đ a je poznavao n je g o v u dilemu: L a n k i S t j u a r t borio se sa s t r a ho m od čoveka p re d sobom i s tr a h o m od neizbežne odm azde p o d ze m lja koje ne štedi lju d e sklone o d a v a n ju n jeg o v ih t a j ni. U ljudskoj prirodi, m e đ u tim , s tr a h od tr e n u tn e , bliske o p a snosti u v e k preovlada. D ogodi lo se to i sa L a n k ije m S tju a r tom. .. — H ib n e r — procedio je, go tovo p ro š a p u ta o S tju a r t. P ogled

42

m u je bio u p e r e n u re v o lv e ra ša n a podu koji je kao g r a b lji vica m o trio n a njega, n a t r e n u t a k z a b o ra v lja ju ć i čak i T aba sko P ita. — K oji H ib n e r? — n in đ a se n ije tru d io d a govori tiho. S u d b in a L a n k ija S t j u a r t a ni n a j m a n je g a n ije zanim ala. — H i b n e r . .. — zacvile d e b e ljko. — To je sve što zn a m o n j e m u . .. H i b n e r . .. čini m i se da je n e d a v n o izišao iz z a tv o ra. .. — Zaveži, glupane! — za u rla b a n d it sa poda. — Da li znaš š t a . ..? V rh cipele T a b a sk o P it a sa sa v rše n o m preciznošću pogodi r a z ja p l je n a usta. Uz t u p šum slo m lje n ih kostiju, re v o lv e ra š zamuče. P o n o v o nekoliko p rig u š e n ih g lasova g ostiju re sto ra n a , ali n iko se n ije usudio d a re ag u je. S ta n o v n ic i S an F ra n c is k a d a v n o su naučili da g le d a ju sam o svoja p o s l a . .. A n a ro čito k a d a postoje izgle di da unaokolo zafijuče vrelo olovo! — H ib n e r ? — tih o ponovi ni n đa. — H ib n e r, dakle. Ko je on, L an k i? I gde m o g u d a ga n a đ e m ako m i je h itn o — pazi, h itn o — p o tre b a n ? D e b e ljk o zinu, p ro g u ta p l j u v a č k u i još je d n o m po k u ša d a progovori, a l i . ..

B O R I L A Č K E V E Š T I N E 3i

H a rag ei, to n epogrešivo čulo svakog ninđe, upozorilo je n a opasnost u p o sle d n je m t r e n u t ku. O dbacivši se sn a ž n im n oga m a od poda, Lesli (u le tu po k u p i sa sobom i T ab a sk o P ita , b ac aju ći g a n a pod. Z ra k za sle p lju ju ć e svetlosti, ta n a k kao igla, opisa k r a ta k lu k u visini grudi, o s ta v lja ju ć i zadi m lje n t r a g po zidu, n a lik c rti k o ju je n eko je d n im hitrim potezom p o v u k ao n a čistoj beloj p o v r š i n i . .. Meso i kosti, m e đ u tim , nisu p ru ž a li p ra k tič n o n ik a k a v o t p o r zraku; g o rn ji deo te la L a n ki S t j u a r t a b e šu m n o je odleteo u stra n u , n e n a r u š a v a ju ć i r a v n o težu t r u p a koji se blago zan jih a o n a m r t v i m n o g am a i te k t a d a sručio zid, obilato ga zaliv a ju ć i m la z e v im a k r v i . . . %

*

*

T re sa k ra z b ije n o g s ta k la sti gao je u istom deliću se k u n d e sa zrakom , u p o z o ra v a ju ć i na p ra v a c iz kog je opasnost stig la. S a v rš e n a m a š in a za u b ija n je , telo ninđe, već je bilo u polo ž a ju za p ro tiv n a p a d , a desna r u k a se m u n je v ito m b rz in o m podigla uvis, ta k o h itro da je sam o d o b ar p o s m a tra č m ogao m e đ u p r s tim a zapaziti oštre če


lične šiljke šu rik en a , s m rto n o sne zvezde sa o štric a m a koje su sekle kao brijači. U lica iza ra z b ije n o g prozora bila je p ra zn a, a iz b u k e sao b r a ć a ja izdvajao se je d a n je d i ni šum; z v u k m o to r a a u to m o bila čijem se vozaču ja k o ž u rilo. N in đ a dobaci k r a t a k pogled T ab a sk o P it u koji je oprezno izvirivao iza oborenog stola. Ta mo, k ra j šanka, S u m ik o se pom e r a la k o ra k u s tra n u , p r i l j u bivši se uza zid, ali je čelična igla u n je n o j ru c i još u v e k pre tila sv ak o m ko joj se približi. U žasni p rizo r s m rti L a n k ija S tju a r ta , m e đ u tim , stvorio je pa n ik u kojoj se n iš ta više nije moglo su p ro tsta v iti. U d a ra ju ć i je d n i u druge, ru še ć i sve p re d sobom, gosti r e s to r a n a zaglavili su n a v ra ta , ne o b ra ć a ju ć i p a ž n ju n a k rik e pogaženih ljudi. — Idemo, P ite — tih o reče n inđa, v ra ć a ju ć i š u rik e n u skri veni džep ispod opasača. — Ovde više n e m a posla za n a s . .. — A ova trojica? — T abasko glavom pokaza n a tela na po du. — Od n jih n iš ta n ećem o do znati, inače bi se n e p o z n a ti n a pad a č p o tru d io da i n j i h u ćutk a . .. kao naše g p r i ja te lja Lakija. . . Čak i o tv rđ li borca, k a k a v je bio T ab a sk o Pit, stresa o se pri

43

pogledu n a p re p o lo v ljen o telo u ogrom noj lokvi krvi. — Š ta je to bilo, Les? — u p i ta. — L aser? — L a se r — k lim n u n in đ a gla vom. — Ili »zrak sm rti«, ako više voliš te r m in e n a u č n o fan ta s tič n ih ro m a n a . H a jd e , o to m e ćemo r a z m išlja ti n a d ru g o m m estu, policija će stići svakog tr e n u tk a . N jih tro je o d ab rali su izlaz kroz k u h in ju koji je neko, sva k a k o osoblje re sto ra n a , već is koristio za b e k stv o iz opasne zo ne. V elike posude po šted n jac i m a v rile su bez n adz ora, a od n e k u d se osećao j a k m iris zago re log mesa. Z a d n ja v r a t a k u hinje, k o ja su vodila n a uski p ro sto r iza zgrade, bila su ši r o m otvorena. — Stani! — tih o reče ninđa, z a d rž a v a ju ć i P i t a koji je p o h r lio p r e m a n jim a . — Z am k a ? — T ab a sk o se po vuče k o ra k nazad, ne iz s t r a ha. Z n a o je d a n in đ a sa svo jim p re d o se ć a n je m za opasnost i iz v rsn im re fle k s im a im a dale ko više izgleda d a izbegne e v e n tu a ln i n ovi n apad. Ono što je Lesli izveo pođs'e ćalo je n a film ski trik . I s k o r a čio je je d n o m n o g o m kroz v r a ta, d a bi je o d m a h p o to m isko ristio kao oslonac za m u n je v iti skok unazad. Ni delić s e k u n d e prekasno. N eko a u to m a ts k o o ru ž je zapra-

44

štalo je sa leve strane, zasipajući v a z d u h čita v o m kišom m e taka. — Sum iko, još na tra g ! — dobaci ninđa. — P ite, h v a ta j ovo! — Hej. .. — p o b u n i se Pit, ali prekasno. M eđu p r s tim a m u je već bila kuglica veličine k lik e ra k oju m u je n in đ a vešto dobacio. S tre sa v ši se, P it oprezno obavi p rste oko nje. — Sada! — u z v ik n u Lesli. O n i P i t zaplivaše kroz v a z d u h istovrem eno, r a m e uz r a me, o tp rilik e u visini kolena. Dve kuglice poleteše iz n jih o vih ruku. Obe su eksp lo d irale gotovo istovrem eno, is p u n ja v a ju ć i u s ki p ro sto r izm eđ u visokih zgra da z a g u šljiv im n a r a n d ž a s tim dim om. N in đ a je već bio na n o g a m a sa k r a tk i m n ožem u ruci. J e d a n je d in i dugi skok doneo ga je do m e s ta n a k ojem su kuglice eksplodirale. Nož je bio n e p o tre b a n . Od čoveka sa a u to m a ts k o m puš k o m u r u k a m a , sk riv e n o g u za d n je m ulazu zg rad e p re k o p u ta, ostala je sam o h rp ic a nagore log mesa, k o s tiju i is k riv lje n ih k o m a d a čelika koji su do m aločas bili sm rto n o sn o o r u ž je. T abasko P it se lagano u s p r a vi, brišući znoj sa čela. — D rugi p u t — reče — upo zori m e k a d m i bacaš j e d n u


od tih p ro k le tih stvari! Š ta bi se dogodilo d a je n isa m u h v a tio? — Ovo — pokaza n in đ a gla v o m n a z a d im lje n e ostatk e n a padača. — Nisi znao? H ajde, prolaz je čist. Sumiko! S tis n u tih usana, n astojeći da ne gleda p r e m a ostacim a čove k a sa puškom , d e v o jk a p o h ita p re m a u skom p rolaz u koji je vodio n a ulicu. T abasko P i t je već izvirivao iza ugla. — U r e d u je — reče. — S em a k o n e ra č u n a š gu žv u p re d re storanom . Idem o u kola, Les? — J a id em prvi. — Zašto, do đavola? — po b u n i se P it. — Niko ne o b r a ća p a ž n ju n a nas! — Neko je video k a d a smo ušli ovamo. P o sto ji m ogućnost d a n as i u k o lim a čeka n eko ne p r ija tn o iznena đenje. . . a ja sam je d in i koji to n a v re m e može osetiti. U re d u ? Mirno, kao da šeta, n in đ a se izm eđ u z a u s ta v lje n ih vozila pro v u č e n a kolovoz. S v u d u n a okolo čuli su se u zb u đ e n i g la sovi koji su pitali šta se d o godilo, h iste rič n i krici žena p re k id a n i z a v ija n je m sirene ko j u posada policijskih kola, z a u s ta v lje n ih p re d ulazom, još n ije dospela d a isključi. N jih o v »dodž« s ta ja o je n a p a r k in g u sto tin a k ja r d i dalje. N in đ a lag an o obiđe oko njega,


n e u p a d ljiv o d o d iru ju ć i p r s ti m a lim. — N ik a d mi neće biti jasno k ako m u to u sp ev a — progun đ a P i t vireći iz svog zaklona. — K ao da im a r e n d g e n u oči ma! — N ije baš ta k o — osm ehn u se Sum iko. — H a ra g e i je uopšte teško objasniti, Pite. . . bilo kako bilo, ako postoji n e k a zam ka, on će je o d m a h pri m etiti. Z av ršiv ši obilazak, n in đ a mi rn o otvori v r a t a i sede n a mesto vozača. N jih dvoje p o h ita še d a m u se pridruže. — N ećem o se izvući odavde — z a b rin u to reče Pit. — U li ca je skoro is p u n je n a a u to m o bilim a. .. — N e b rin i — o s m e h n u se Lesli — oni policiji s m e ta ju više nego n am a. Z a koji t r e n u ta k isprazniće č ita v u ulicu, a n as će čak p o te ra ti odavde. Bio je u pra v u . C rv en i u li cu, policajci se ra s tr č a š e u n a o kolo, m ašu ći r u k a m a i d u v a ju ći u svoje p ro d o rn e pištaljke. N ekoliko m i n u ta k asn ije »dođž« se n a đ e u koloni k o ja je sve brže o dm icala od m e sta s t r a v i čnih događaja. T a b a sk o P it zapali cigaretu, pažljivo p o s m a tra ju ć i svoje p r ste. — D rh te , a? — u p ita ninđa. N a licu m u je lebdeo osmeh. — Aha.

45

— To je u r e d u — tih o reče S um iko. — P riro d n o je da čov ek oseća s tr a h p re d n e p o z n a tim. . . — P riro d n o ? — P i t se p r e zrivo isceri. — Ono što se do godilo je d n o s ta v n o n ije p r ir o dno, ljudi! T im im a o ru ž je ko je m se m alo šta m ože suprostaviti! S a ta k o o p asn o m s tv a rčicom u r u k a m a , on. . . o n . .. N in đ a je zam išljeno gledao kroz v e tr o b r a n n a m i r n e širo ke ulice koje su se od ovog m e s ta lagano u sp in ja le uz b r e gove. S unce je p r ij a tn o grejalo kroz v e tro b r a n , p o j a č a v a ju ći ionako živ a h n e boje g ra d a k a k a v je S an F ranc isko. N išta oko n jih nije podsećalo n a p r i zor koji su ostavili za sobom, n iš ta n ije n a ja v ljiv a lo n ove lo k v e k r v i koje će se još proliti po ovim istim b lista v o čistim ulicam a. .. — J e d n a od p r v ih lekcija k o ju sam naučio u obuci za n in đ e — reče — bila je da opasno o ružje ne postoji. .. Po stoje sam o m a n je ili više opa sni ljudi, Pite. — Ha! — T ab a sk o p re zriv o frk n u . — N em oj m i reći d a tip sa o nim laserom n ije opasan! Da li si ti video n ešto više od m en e? P ro k le tstv o , n is a m s h v atio d a se nešto događa sve dok m i se L a n k ije v a telesin a nije z a k o trlja la isp red sam og nosa!

46

— Vrlo malo. Sećaš se, bio sam o k r e n u t leđ im a prozoru kroz koji je z r a k d o š a o . .. — J a sam videla. Z ra k je došao kroz prozor autom obila, Lesli — reče devojka. — Ali n išta više od t o g a . . . — Da, i j a sam p r e tp o s ta v ljao da ta k o m o ra biti — klim n u n in đ a glavom. — Video s am sam o r a m e čoveka koji je iskočio iz kola, razbio prozor r e s to r a n a kako bi spolja videli koga g ađ a ju , a onda se v ra tio u k o la.. . — H m m . .. prilično precizno su nišanili s obzirom da je sve tra ja lo v eo m a k r a t k o . .. — Dovoljno precizno — slo ži se Lesli. — Ali d ru k č ije n i je ni moglo b i t i . . . n jih o v l a ser može ra d iti sam o v eom a k r a tk o v r e m e . .. — Z ašto to? — P o tr e b a n je v eo m a visok n a p o n za njeg o v r a d — osmeh n u se Sum iko. — S obzirom da ne m o g u vući k ablove za sobom, oni su našli n a č in da izvor s tr u je u g ra d e u kola, ali n je g o v k a p a c ite t sv ak a k o ne može biti dov o ljan za duži rad. Srećom. .. — Da, srećom — n in đ a se ledeno osmehivao. — P o s ta v lja se sada p ita n je — ko? — K a k o ko? — P it se češ kao po glavi. — M omci k o ji m a smo n a tra g u , do đavola, ko drugi?


— R ekson i H ib n e r — re č e Lesli. — Ili bolje: H i b n e r i Rekson. — Koliko zn a m o Reksonu, on sp ad a u d ru g u ligu p o d ze m lja n a Z apadnoj obali. — T ak o nešto — složi se P it. — Ipak, p rilično je in te lig e n ta n i lukav, j e r n ik o još ništa n ije uspeo da m u d o k a že. A poreznici p o n a jm a n je , iako č u je m d a čita v a ek ip a n e pre sta n o p r a ti njegovo poslo van je. .. A H i b n e r . .. ne, to im e do sada n isa m č u o . .. V ođena sig u rn o m r u k o m ninđe, kola u b rz a še n a širokoj pisti a u to - p u ta koji je vodio iz g r a d a p r e m a obali i n jih o v o m skrovištu. Č utali su, p o ste p e no o p u šta ju ć i n e r v e izložene ve lik im o p te re ć e n jim a u posledn jih nekoliko s a t i . .. — Pite! — pozva S u m ik o d v a d e s e ta k m i n u ta kasnije. — S p a v a š li to? — Ja ? — trž e se plavokosi div. — T a m a n posla! R a z m iš ljam , devojko! — J e li? I šta je plod te za b av e ta k o r e tk e za tebe, P ite ? — M ala n a s m e ja se P it — sle deći put, k ad Lesli ne b u d e u blizini, dobićeš svoje za t o . .. A što se m o jih m isli tiče, bo jim se d a do H ib n e r a postoji sam o je d a n p u t . .. — P r e k o R ek so n a — n a s m e ja se devojka. — P re k o R ek so n a — k lim n u T ab a sk o glavom. — Što si ti,

47


verovatno, za k lju č ila posle p e t se k u n d i ra z m išlja n ja , je li? — P a tako, o tp rilik e — b o ckala je S u m ik o u n a m e r i da razveseli obično n e u stra šiv o g T abasko P ita n a koga je d e m o n s tra c ija p rim e n e la se ra u ita lija n sk o m r e s to r a n u očigled no ostavila d u b o k utisak. — Ti pozn a je š tog Reksona, a? — D onekle — u z d a h n u Pit. — I m ogu v a m reći d a je do n je g a v e o m a teško d o ć i . .. N in đ a je ćutao, m o tre ć i s u že n im očim a n a p u t ispred se be, ob u ze t n e k im svojim m is lima. U čitavoj ovoj za p le ten o j ig ri postojao je n e k i sk riv e n i či nilac koji m u je n e p r e s ta n o iz micao, o teža v aju ći ta k o ra c io n aln o o b ja š n je n je za p o d u h v a t n a a e ro d ro m u i brzu, izu ze tn o b rz u ak c iju b a n d e k o ja je ose tila da joj je n eko n a t r a g u . .. M re ža r a š ir e n a n a d g ra d o m bila je v eo m a gusta, to je već sa sig u rn o šću znao. Telefonski poziv doveo je t r i re v o lv e ra ša u pomoć L a n k iju S tj u a r t u , ali onaj koji ih je poslao n ije bio sig u ra n da će z a d a ta k obaviti uspešno i za to je a k tiv ira o i svoje sv a k a k o n a jo p a s n ije o r u žje, p rv i laser koji je n e k o u s peo d a u g ra d i u v o z ilo ... I sve to za n e p u n ih d e se ta k m in u ta ! T a ja n s tv e n i H ib n e r — ako je on bio čovek iza svih tih

p o d u h v a ta — m o rao je z n a ti da za p ro tiv n ik a n e m a običnog čoveka. To je bilo je d in o ob ja šn je n je . .. I o b ja š n je n je koje se n in đ i dop ad a lo m a n je od svih d r u gih. .. S a d a su se već vozili onim r e tk o k o rišće n im p u te m uz oba lu koji će ih za koji m i n u t do vesti do n jih o v o g sk ro v išta m e đ u ste n a m a , pozn a to g samo m a lo m b r o ju ljudi. O slu šk u ju ć i u d a r e ta la s a o podnožje ste n a niz koje su se spuštali, n in đ a je u ž iv a o u zvu cim a koji su ta k o često u m i riv a li i u sp a v ljiv a li u toj l j u pkoj kućici n a obali. O k e an je rasp o la g ao n e isc rp n o m e n e r g i jom , e n e rg ijo m k o ja se stalno o b n av ljala, u p ra v o on ak o kako su i n je g a učili da m o ra čini ti telo n i n đ e . .. A l i . .. Š u m v e tr a i ta la s a postajao je d iso n an tan , opom injući. S ti snuvši volan m alo čvršće, n i n đ a se n aže n a p r e d , is tr a ž u jući pogledom sta z u isp red se be. Ništa. Ili b a r n iš ta vidljivo. .. A opet, činilo m u se d a je n e k o a v e tin jsk o biće ostavilo svoj n e v id ljiv i t r a g n a ovoj is toj stazi i to skoro, p re vrlo k r a tk o v re m e n a .

B O R I L A Č K E V E Š T1 N E 34

48

— Les? Tih, je d v a č u ja n š a p a t sa z a d n je g sedišta. K ao i uvek, S u m ik o je p rim e ć iv a la i n a j m a n ju p r o m e n u u n jeg o v o m raspoloženju. — Tiho, devojčice — reče on. — Sve će biti u redu, ne b r i n i . .. Mali t r a v n j a k p re d kućom tak o đ e je bio n e d irn u t. I v r a ta garaže poslušno su se o tv o rila n a signal r a d i o - u r e đ a j a . .. N in đ a je p rv i opazio nešto n a čistom belom zidu p o d ze m n e garaže u t r e n u t k u k a d a su se sv etla a u to m a ts k i upalila. T abasko P i t n ešto procedi kroz zube. Iza njega, S u m ik o p rig u ši k rik koji joj je neo d o ljivo n a v ira o iz g r u d i . .. K r a t a k niz k a lig ra fsk i ispi san ih ja p a n s k ih slova užasne, d iv lje lepote, boje crv e n e kao k r v n a g la tk o m belom zidu. . . B e šu m n o otvorivši v ra ta , n i n đ a p riđ e zidu. P oslednje, n a j niže slovo bilo je m alo p o k v a re n o u sk im tr a g o m boje k o ja se slila sa tog mesta. N ije m o rao da d o ta k n e zid da bi u tv r d io k a k a v je sastav te d ivne c rv en e boje, još u v e k nedovoljno osušene. M iris sv e že k rv i bio je o štar i p re p o z n atljiv . ..

%

M iris sveže k r v i . .. Od n je g a m u se z a v rte u gla vi, baš kao o n d a . . . onda u. .. M ejd en s odlučno steže zube, lagano m a s ira ju ć i p o v re đ e n u ru k u . M agla pre d očim a la g a no m u se ra zilazila i on la g a no, p až ljiv im p o k re tim a u m o ta r a s k r v a v lje n i člana k m a r a m ic om koju je izvukao iz džepa. Dole n a podu O ’H a r a se pom eri, p ro m u m la v š i nešto kroz n a te č e n e usne. M ejd en so v po gled sre te se sa pogledom po licajca.

»Njega sve ovo zabavlja!«, pomisli iznenađeno. »Ili jedno stavno uživa u nasilju?« — Ovo je o davno zaslužio — reče p rom uklo, ošinuvši po gledom d v o jicu O ’H a r in ih l j u di n a v ra tim a . N ije d a n od n jih n iš ta ne odgovori; izbegavali su čak i M ejdensov pogled. — U r e d u — reče p o ru č n ik D onovan s p u šta ju ć i se u n a j bližu fotelju. — Vaš g nev mi je p o tp u n o ra z u m ljiv , M ejdens, s obzirom šta je sve O ’H a ra pokušao d a v a m n a to v a r i na v ra t. M orate, m e đ u tim , p r iz n a ti da je sve to bilo u n a j b o ljoj n a m e r i . . . Momci, pom ozite šefu! Bez reči, d v a čoveka priđoše O ’H a r i i ne bez m u k e ga u sp ra v iše n a noge. O d g u rn u v -

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

ši ih, O ’ H a ra se o te tu r a u p ra vcu toaleta. — U najboljoj n a m e r i da m e pošalje u g asn u kom oru! — zareza Mejdens. — P ravi p rija te lj, n e m a šta! — M o ra te p riz n a ti da su i n e k e činjenice govorile pro tiv vas, M ejd en s — sleže polica jac ra m e n im a , g u r a ju ć i novi ko m ad žvakaće g u m e u usta. — Recimo, taj vaš ta ja n s tv e n i p r i j a t e l j . .. i pored sveg t r a g a n ja nism o uspeli da p ro n a đ e m o čoveka koji bi odgovarao n jeg o v o m opisu. — Vaš p ro b le m — hlad n o o d v ra ti M ejdens. — K ao i obi čno, ra d ili ste šablonski; a i zbog čega biste ra d ili d ru k č ije k a d a ste m e n e im a h u r u k a ma. .. P olicijski p o ru č n ik je ćutao, žvaćući gum u. Z ain te re so v a n o je p o sm a tra o O ’H a r u koji je si g u r n ijim k o ra k o m došao iz to aleta, p ritis k u ju ć i v laža n u b ru s n a usta. S ru čiv ši se u svoju fotelju, šef obez b eđ en ja posla p o k re to m glave oba svoja čoveka n a p o lje. P e t lja ju ć i je d n o m rukom , on iz fioke izvuče flašu sa v i sk ije m i tr i čaše. — Žao m i je, M ejdens — r e če kroz n a te č e n e usne, oprezno o d m a k n u v š i ubrus. — H teo sam to da ti kažem, do đavola, ali m i nisi dao p r i l i k u . ..

49

— K ao ni ti meni! — Mejd ensov glas bio je leden. — S a d a smo kvit, O ’H ara! P odigli su čaše sv a tro jic a is to v re m e n o i ispili ih, izbegav a ju ć i da se pogledaju. D on o v a n obrisa usta, n a s ta v lja ju ć i da žvaće gum u. — D rago mi je što smo b a r to sredili — reče. — P o tr e b n a m i je s a r a d n ja vas dvojice, l j u di, ako uopšte m islim o d a rešim o ovaj slučaj. I m ožda s a r a d n ja još n e k o g . . . M ejd en s p re k asn o s h v a ti da je p o ru č n ik o v oštri pogled u p r t u njega. — Još nekog? N ekog sem m en e? — Da, M ejdens. U čitavoj ovoj priči je d a n jed in i čovek je reagovao p r a v o v re m e n o i efikasno. Vaš pozn a n ik crne ko se, plavih očiju i tak o dalje, z n a te već policajske o p i s e . . . — Gle, i to ste n a jz a d s h v a tili! — n a r u g a se M ejdens. — M o ra m p riz n a ti da m e polici jske m eto d e prosto z a p a n ju ju ! — M ene ta j čovek za p a n ju je — D onovan je gledao u v r hove svojih cipela. — Koliko smo uspeli d a re k o n s tr u iš e m o redosled zbivanja , on je već bio n a a e ro d ro m u , ko zn a zašto, k a d a je pre k o radio-stanice W N S F stiglo p rv o upozorenje. P re tp o s t a v lja m o d a ga je čuo, j e r se sam o m i n u t posle toga

50


n aša o p re d u lazo m u k o n tro lu l e t e n j a . .. — Da, v eo m a je b rz — slo ži se M ejdens. — I p ita m se d a li bi ip a k uspeo d a spase tih dve sto tin e o sam d ese t šest lju d i da ga O ’H a rin e gorile n i su d v a p u t a z a d r ž a l e . .. — Da, brz je. Im a m o iz ja v u žene k o ja ga je vid ela k a d a je p otrča o uz stepenice. K ao je d a n od onih v ih o ra p ra š in e koje olu ja nosi p re d sobom, ta j je izraz u p o treb ila, od reči do reči. — A tle tič a r — p ro g u n đ a O ’ H a ra . — V rh u n s k i a tle tič a r m o žda? — I m i smo n a to pomislili — odm ahnu D onovan glav o m — ali n ije p o m o g lo ... U z dahnuvši, on iz u n u t r a š n je g džepa sakoa izvuče n e k o liko iz g u žv a n ih fo to g ra fija i baci ih p re d M ejdensa.

— M ora d a n ije lako ru k o v a ti s n j i m . .. — I nije.. Z a h te v a d u g o tra j no v e ž b a n je i iz u z e tn u snagu. Inače, potiče sa D alekog isto ka. K o n su lto v a li sm o n a jp o z n a tije s tru č n ja k e i svi su b ili z a d iv lje n i k v a lite to m čelik a i ra d o m m a js to ra ko ji je ovo iskovao. Š u rik en , tak o se zove... — Š u rik e n — tih o ponovi M ejdens. — To m i zvuči ja p a nski. .. D onovan ga oštro pogleda. — V idite, M ejdens, p o sto ji je d n a ja p a n s k a le g e n d a ... — L eg e n d a? P o lic ija se i t i m e b av i? — sa rk a stič n o re če M ejdens. — Gle, gle!

— Ovo je je d in i o p ipljiv t r ag koji im a m o — reče. — č e lična zvezda izvuče na iz grla čoveka iz o b ez b eđ en ja koji je p o k u šao d a ga zadrži n a izla zu iz zgrade. ..

M ejd en s z a v rte glavom , p o k u š a v a ju ć i d a se u z d rž i od sm eha. Da, je d n o m je gledao n ek i šašav film o tip u o b u če no m u c rn i k o stim od svile ko ji je od p o č e tk a do k ra ja f il m a v itla o d u g im sa m u ra js k im m ačem i n ač in io č ita v u gom i lu n e v e ro v a tn ih p o d u h v a ta ...

M ejd en s brz o p re đ e preko slika koje su pokazivale d im e n zije i oblik sm rto n o sn e rane, da bi svoju p a ž n ju posvetio uveličanoj fo to g ra fiji šestokrake zvezde o štrih ivica, s n im ljenoj n a n ekoj ta m n o j osnovi. — N eobično o ru ž je — reče.

— L eg e n d a ili ne — sleže p o ru č n ik ra m e n im a — izgleda d a su se o v ak v im o ru ž je m u svoje v re m e služile n in đ e ... — N in đ e ? !

J a p a n s k i f i l m . .. — G luposti! — reče. — Oči gledno d a n e m a te više n ik a k v ih id e ja u kom p ra v c u tre b a v o d iti i s t r a g u . ..


— Mislite? — D o n o v a n se, zbog nečeg, zadovoljno osmehivao. — Im a m o ovo — on po k az a n a fo to g ra fiju šu rik e n a — a tu su i zeleni k r i s t a l i . .. — Zeleni k rista li — k lim n u M ejd en s glavom. — S ve bolje od b o l j e g . . . — Moji lju d i pok u šali su da ga za u sta v e k a d a je k re n u o sa a e ro d ro m a — objasni Donovan. — D vojica od n jih pokazao je zelene k ristale n a dlanu; bilo je to poslednje čega se sećaju, j e r su se, p o tp u n o ošam ućeni, p ro b u d ili te k su tra d a n . U bol nici, M ejdens. P o s v e m u s u d e ći, u p ita n ju je n e p o z n ati n a r k o tik koji dovodi do gotovo p o tp u n e p aralize čak i k a d a se u d a h n u n je g o v a i s p a r e n j a . . . — A to je, n a r a v n o , sp ec ija lite t tih bića iz legende, je li? — Tako kaž u — Donovan ponovo obori pogled p r e m a po du, kao da se u s tr u č a v a da go vori o toj tem i. — Da, ima još n e š t o . .. — U vek im a još nešto — pri m e ti M ejdens, ali m u u glasu više nije bilo sark azm a. Sve ovo što je u p ra v o doznao, dod ato n a sopstvene u s p o m en e o gotovo n ad lju d sk o j snazi i b r zini nepoznatog, s tv a ra lo je sli k u k o ja m u se nim alo nije do padala. . . — Da, u v e k im a još nešto. U je d n o m m o telu u p r e d g ra đ u n a đ e n o je m r tv o telo žene. Z a

51

d a v lje n a je, očigledno još dok je t r a j a o sek su a ln i čin, kako tv r d e lekari. Osoblje m o tela iz ja v lju je da je ta j b u n g a lo v izn ajm io neki J a p a n a c . J a p a n a c koji se p rija v io pod im en o m Olsen. — Č ek ajte m a l o . .. čovek sa a e ro d ro m a n ije bio Ja p a n a c , do đavola! — Tačno. Ni Olsen n ije bio J a p a n a c k a d a je došao d a se p rijav i. M ejd en s zinu. — To z n a č i . .. ? — N in đ e su u v e k bili m a j stori p r e r u š a v a n ja — u z d a h n u poručnik. — P r e m a tom e, i ovo bi m ogao da b u d e naš p o z n a n ik sa a e r o d r o m a . .. — To m i n e ide u g lav u — p r o g u n đ a M ejdens. — Do đ a vola, čovek koji svoju kožu s ta v lja n a kocku z a ra d tr i sto tin e života i sek su a ln i m a n i jak . .. — Sve je m oguće — u m eša se O ’H a r a u ra zg o v o r kroz sv oj u b ru s. — T aj tip n ije m i se dopao od p rv o g tr e n u tk a . M ejdens ga ošinu pogledom. — Iz svega ovoga — reče — z a k lju č u je m k ako policija d a leko više snage i e n e rg ije u l a že u z a d a ta k d a u h v a ti njega... u m e s to p ra v ih u ce n jiv a ča. V a r a m li se, D onovane? — D onekle — p o ru č n ik se bledo osm ehnu. — Mi ra d im o i n a d ru g i m stra n a m a , ali. ..

52

— Bez r e z u lta ta — p o d r u g ljivo dobaci M ejdens. — P a n e baš bez rezultata... recimo, u tv r d ili sm o d a je p i lot k a n a d sk o g »De Hevilenda«, n ek i Lukas, znao da boluje od ra k a . I da m u je ostalo n a j v i še šest m eseci ž i v o t a . .. — Ah, to o b ja š n ja v a n ek e stvari! — Da, to o b ja š n ja v a m noge stv a ri — k lim n u policajac gla vom. — Iz m e đ u ostalog i p e deset h ilja d a d o lara u p laće n ih na njeg o v r a č u n d an p re d pole ta n je a v io n a iz V ankuvera za M on tere j. L u k a s je im ao veliku porodicu, čak petoro d ec e.. . — P e d e se t h ilja d a dolara. .. p a i n ije m nogo za ženu i p e toro d e c e . .. — Moguće je da je to sam o av a n s — sleže O ’H a r a r a m e nim a. — M ad a to više n ije b i tno. .. — Jeste, ako se u tv r d i ko je u p latio taj novac. — A to se neće u t v r d i t i — sa sig u rn o šću reče M ejdens. — Sve u svem u, za p le te n a s it u a cija. .. iako sam u v e r e n d a će se r a z r e š i t i . . . — Zbog čega? — D onovane oči pokazivale su o tv o re n u r a doznalost. — U c en jiv a či im a ju n a t r a gu nekog ko je m nogo o p asn i ji od policije — n a s m e ja se M ejdens. — N a še g prijatelja...


sećate se, pokupio je odavde m a g n e to f o n sk u t r a k u sa s n im kom ra z g o v o ra i video-kasetu. Neko p re d o seća n je govori m i d a će ih m nogo bolje u p o t r e b i ti nego što bi to policija u č i nila! P o ru č n ik je ćutao, gledajući n e k u d kroz proz or koji je p r u žao pogled n a ogrom ni aerodro m sk i kom pleks. — U sv a k o m slu čaju — r e če izn e n a d a — ako v a m se j a vi, ili ga n egde sre tn e te , M e j dens, o b a v e stite m e odmah! M ejdens o d m a h n u glavom. — O to m e sam dosta r a z m i l šljao, D onovane. T a k v o nešto m i ne p a d a n a pam et! P o ru č n ik a ova izjav a n ije iz nenadila. — Šteta! — reče sa u z d a h om. — B ojim se da će u to m slučaju n o v in a ri doći do p o d a ta k a o to m e zbog čega ste o t p u š te n i iz arm ije, M ejdens. O sećajući k a k o onaj h la d n i g n e v ponovo ra s te u n je m u , M ejdens s tisn u zube. — I o tom e sam dosta r a z m išljao — reče prom uklo. — I nije m e briga, poručnice! N a ročito zato što se ne stid im sv og postupka! — V idećem o — h lad n o reče Donovan. — P r e p o r u č u je m ip ak d a ra zm islite još j e d n o m . .. U ć u ta k ad n a O ’H a rin o m sto lu zazvoni telefon.

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

— Da? — n erv o zn o reče šef obezbeđenja. — D a . .. jeste, ov de je. . . M ejd en s p r ih v a ti p ru ž e n u slu šalicu. — K a rl M ejdens — reče. — Halo, M e j d e n s . .. D obro poznati h la d n i i p r e cizni glas, glas koji je mnogo p u t a čuo u svojim sn o v im a po sle onog 14. s ep tem b ra . .. — Š ta opet h o ć e š . . . ubico! O ’H a r a je p re stig ao Donovan a sam o zato što je o d m a h z n ao koje d u g m e t r e b a p r itis n u ti da bi se i ovaj ra zg o v o r sn i mio. Obojica su skočila n a n o ge, b u ljeći u M ejdensovo lice. — Im a m u tis a k da nisi sp r e m a n d a s a r a đ u je š sa nam a, M ejd en s — n a s ta v i glas iz slu šalice. — O nih dese t m ilio n a dolara, n a p r i m e r . .. tv o je p r e tp o sta v lje n e nisi uspeo da ubediš d a to n ije šala, a? — P re n e o sam im tvoj zahtev, ako to želiš d a znaš! — Da, ali nisi bio dovoljno ubedljiv, M ejdens. A to nije dobro. T im e si n a s m r t osudio još sto tin a k ljudi, znaš li to? D o n o v a n m u je nešto o ča j nički o b ja šn ja v a o p o k re tim a usana, ali ga M ejd en s u sebi posla do đavola. — Š ta to sada znači? — r e če u m ikrofon. — N ovi s u d a r aviona? Ponovo n a d n a šim a e ro d ro m o m ?

53

— N ešto slično, M ejdens. Sa m o što ovoga p u ta uopozorenje neće biti u p u će n o onako rano. Ia ko n i ovoga p u ta nećeš m o ći d a učiniš baš n iš ta da bi n as sprečio. S em ako tvoj g a zda n egde u sefu n e m a p a k e tić sa d v a n a e s t m ilio n a dolara, s p re m a n da n a m ga isporuči... — A šta ako im a? — M e j d ens pokuša sa o ča jn ič k im b le fom. Još je d n o m onaj h isteričn i sm eh koji je toliko o d u d a ra o od inače p o tp u n o h lad n o g g la sa. — O n d a ćeš n a m ga ti is poručiti, M ejdens. Dobićeš u p u ts tv a n a v r e m e . .. k a d a d a n a šnji posao b u d e o b a v l j e n . .. — T re n u ta k ! — po M ejdensovom čelu izbiše k r u p n e g r a ške znoja. — Znači li to da ćete u n iš titi avion i a k o . .. ? — Tačno. P ro šli p u t cena je bila deset, sad a d v a n a e s t m i liona. Sledeći p u t biće p e t n a est. .. sve dok ne s h v a tite da v a m n i sva policija ovog sv e ta ne može pomoći. P rošli p u t si im ao izvrsno m esto d a po gledaš spektakl, M e j d e n s . .. ka ko bi bilo d a sada ip ak iziđeš n a te ra su ? P r e d M e jd en so v im očim a n a đe se blok n a k o je m je Do n o v a n k r u p n i m slovim a n a ž v rljao: »oteži što više, tra ž im o odakle zove«. K lim n u o je g la vom, tr e n u tn o izbacujući poli

54

cajca iz misli. N a ra v n o da će z a d rž a ti tog ubicu n a vezi, do đavola; to je jed in i n a č in da b a r odloži ono što je čekalo n o v ih sto tin a k p u tn ik a! — Novac je s p re m a n — r e če p ro m u k lim glasom. — Videću sa H e sk e lo m d a m i odo bri još ta d v a m i li o n a . .. ali jed n o m o ra š shvatiti: ako nast r a d a ovaj avion, od posla n e m a ništa! P o h v a ta ć e m o vas, po cenu d a p o tpuno isključ im o a e r o d r o m iz saobraća ja , jesi li čuo? Ako ga je i čuo, sagovornik sa d ru g e s tra n e n ije reagovao. Sa psovk ^ n a u sn am a, M ejdens tre s n u o sto slušalicu iz koje je dopirao sam o zn a k da je veza p r e k i n u t a . .. P ogled n a D onovanovo lice bio je dovoljan. P o ru č n ik je tak o đ e ostav ljao slušalicu, v r teći glavom. R azgovor očigled no nije tr a ja o dovoljno dugo da bi s tru č n ja c i u telefonskoj ce n tra li uspeli d a o tk riju o d a kle je poziv stigao. O ’H a r a je g n ev n o grčio svo je ogrom ne pesnice. — N a jg o re od svega — r e če p ro m u k lo — je ste činjenica da ništa, baš n iš ta ne m ožem o učin iti da ga sprečimo! M ejd en so v m ozak ra d io je brz in o m m u n je , sa h la d n o m preciznošću k o m p ju te ra .


— M ožda i m ožem o — reče, n aglo ustsajući. — M ožda i možemo, do đavola!

— N ajzad! T abasko P it u pola k o ra k a p re k id e svoje n ervozno k r u ž e nje po salonu od kojeg se sve ono pivo koje je u posleđ n jih nekoliko sati popio m u n je v ito m b rz in o m p re tv a ra lo u znoj, uprkos b e š u m n o m k lim a -u re đ a ju . — N a jz ad? — n in đ a podiže obrve. — N e strp ljiv , P ite? — N e strp ljiv ? P ro k letstv o , dok se m i ovde izležavam o, te ubice n a aero d ro m u . .. — Znam ! — p re k id e ga Lesli p o k re to m ruke. — P re m a lo v r e m e n a d a bilo šta učinim o, Pite. N e bism o stigli ni n a p o la p u ta do a e r o d r o m a . .. U z đahnuvši, P it se spusti u fo telju koja za šk rip a pod n j e govom težinom . U svom uglu, S u m ik o je ćutala, k o n c e n trisa n a n a sliku n a ogro m n o m e k ranu. T elevizijske stanice očigled no su više v ero v ale t a j a n s t v e n im u c e n jiv a č im a od avionskih k o m p a n ija ; oče k u ju ć i novi n a p a d drž ale su ekipe s p re m n e i u n e posrednoj blizini, ta k o da


su gotovo sve zasule svoje gle daoce slik am a i u ž u r b a n im ko m e n t a r im a r e p o r t e r a sa lica me sta, iako se, n a p rv i pogled, n a m e đ u n a r o d n o m a e ro d ro m u S an F ra n c is k a još u v e k n iš ta nije d o g a đ a lo ... Ili gotovo ništa. S liku h e li k o p te r a koji je lagano kružio n a d ae ro d ro m sk o m z g rad o m n a glo z a m e n i p rizo r iz u n u t r a š njosti. Lesli je o d m a h poznao to m e s t o . .. K roz sta k le n i zid, gotovo pre ko r a m e n a je d n o g od lju d i iz obezbeđenja, k a m e r a je p o k a zivala M e jd e n sa k a k o nešto užurbano govori u m ikrofon, zureći u e k r a n isp red sebe. Za h v a lju ju ć i zum u, n a p e to lice čoveka postep en o je i s p u n ja v a lo č ita v ekran. V e štin a č ita n ja sa u s a n a po z n a ta je m nogim a, ali je m ali broj onih koji su je zaista po tp u n o usavršili. N in đ a je bio je d a n od n jih i ta v e štin a dobro m u je doš la u m n o g im v ru ć im s itu a c ija m a. .. » . . . n a osam h ilja d a stopa«, govorio je M ejd en s sv o jim d u b o k im glasom, preciznim , k r a t k im re čen ica m a. »TW 543, P A 118, B A 4883.. . za d rž ite isti kurs, p o v eć ajte v isin u n a d e v e t h ilja d a , p o n a v lja m devet h ilja d a s t o p a . .. J L 720, novi k u r s . ..«

55

— Š ta on to govori? — tiho u p ita P it. K r e š ta v i glas r e p o r t e r a zasipao ih je u ž u r b a n im re c im a od k o jih je m alo koja im a la veze sa o nim što se odi sta zbivalo n a d aerodrom om . — J e d in o m oguće — reče ninđa. — P o k u š a v a d a u d a lji avione je d a n od drugog, isto v re m e n o ih u d a lja v a ju ć i od a e ro d ro m a . N a ra v n o , to neće p o moći ako je u n e k o m od n jih bom ba, ali bi tre b a lo d a spreči m ogućnost nove sam oubilačke a k c i j e . .. — Les! — Molim, S um iko? — P ostoji je d n a b itn a ra z li ka, L e s . .. O voga p u t a M ejd sns je u vezi sa avionim a! — Tačno! — re č e n inđa, m ršteći obrve. — Da, p o n ek a d i m e n i p ro m a k n e n e k a v až n a č i n j e n i c a . .. — Š ta to znači? — n e r v o z no u p ita Tabasko. — Da je bo m b a ip a k u avionu? — To ili p ro tiv a v io n sk a ra k e ta kojoj avion n e može izbeći. I l i . .. — Ili? — R a k e ta s p r e m n a za la n s i r a n je p rilično je u p a d l j i v a . .. naši p r ija te lji m ožda i ovoga p u ta s m e ra ju d a u p o tre b e la ser! P i t se još je d n o m strese, p o gleda u p rto g u e k ran . K a m e re p o sta v lje n e n a te ra si aero-

56

d ro m sk e zgrade sada su p r i k a zivale tri »fantom a« koji su u brišu ć e m le tu p ro h u ja li iznad njih. — M islim d a r a k e t u sada m ožem o p o tp u n o elim inisa ti — p r im e ti Sum iko. — Neko se u v az d u h o p lo v stv u već setio te m ogućnosti; ako je zaista la n s i ra ju , »fantomi« će se gotovo tr e n u t n o ob ru šiti n a to mesto... J e d n i m od svojih du g ih sko k ova n in đ a se već našao po re d telefonskog ap a ra ta . »M ejdensov telefon svaka ko je sada n ajtra ž e n iji« , mislio je, obrćući brojeve. O ’H a ra, s d ru ge strane, ,ia sada, n e m a toliko po sla.. . — O ’H a r a — reče k a d a m u se ja v i šef obez'oeđenja. — Ne gubi v re m e u r a s p itiv a n ju ko ti se j a v l j a . .. pošalji lju d e da p re tr a ž e okolinu a e ro d ro m a i uklone sve s u m n jiv e a u to m o bile. . . čak i sa p a r k i n g a . .. — Šta? — Ko je to? — G ubiš v rem e, O ’H a ra, do đavola! Zovi policiju u pomoć... i telev izijsk a ekipa u h e lik o p te r u može ti pomoći o sm a tra n je m iz vaz d u h a. P ostoji m o gućn o st da će u ce n jiv a či ovo ga p u ta u p o tre b iti laser, O’ H ara! — Z n a m ko je to — p o t m u lo reče šef obezbeđenja. — Ti si.. . — Da, to sam ja — o sm eh n u se n in đ a — ali to sad a nije


važno. Laser, O ’H ara! S eti se onoga što se ju če dogodilo i ita lija n sk o m r e s to r a n u kod p a r k a G olden Gejt! T aj laser n a lazio se u je d n o m autom obilu, zapam ti! P r e k i n u v š i vezu, n in đ a se o k re te sa o sm ehom n a licu. — M islim d a će M ejd en s us peti — reče. — Neko v re m e n ije d a n avion neće sleteti, a taj laser ne može im a ti veliki d o m et u p r a v o zato što ne r a spolaže r e z e r v a m a e n e rg ije za duži rad. G ledajte! L ju d i u sivim i p la v im u n i fo r m a m a n a p ro sto su k u lja li kroz izlaz koji je vodio n a og ro m n i p a r k in g ae rodrom a, ši reći se po n je m u kao što se p ro s u ta voda širi po suvoj ze mlji. Sa o ru ž je m u rukam a, za virivali su u sv ak a kola, ne d o p u šta ju ć i nik o m e da ostane u vozilu. Srećom, već in a p a r k ira n ih a u to m o b ila bila je p r a zna, a ono m alo lju d i z a te čen ih u n jim a sad a je stajalo sa r u k a m a p o d ig n u tim u vazduh, v e ro v a tn o se čudeći zbog čega ova iz n e n a d n a a k c ija policije i službe obezbeđenja. K a m e r a nač in i luk, p ra te ć i h e lik o p te r sa o z n a k a m a p olici je koji je k ru ž io duž g ra n ic a piste obeleženih visokom, g u s to m živicom. O ’H a r a je očigle dno poslušao n in đ in savet i n ije želeo n iš ta da p re p u s ti slučaju.

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

— Ovo će p o t r a ja ti — prim e ti Tabasko, p o s m a tra ju ć i ka d a r koji je ponovo pokazivao p ark in g , jedino m esto gde se odista nešto dešavalo. Iako ga je p roč ešlja valo sto tin a k ljudi, do sada su uspeli d a p re g le d a j u te k nešto m a n je od je d n e če t v r t i n e ogrom nog prostora. — Nije važno. U c en jiv a či su do sad a sv ak a k o sh v atili da od n jih o v o g p la n a n e m a ništa. Ni je d a n avion n ije ni poleteo ni sleteo više do d ese t m i n u t a . .. N in đ a se gipko uspravi. — Nešto m i p a d a n a p a m e t — produži. — U h v a tić e ih n e rvoza, a n erv o zn i lju d i skloni su g r e š k a m a . .. Pite, siđi i pri p re m i »dodž« za j u r n ja v u . Mo žda se ip ak m i još u v e k m o žemo u m e š a ti u ovu gužvu! — Što je m nogo bolje od g le d a n ja televizije! — prim eti Tabasko, zatežući svoje m i šiće. — Uh, o tk ad č e k am ovaj tre n u ta k . . . M in u ti su pro tica li sa ubistv e n o m sporošću dok je Lesli zurio u ekran, u n a d i da će televizijske ekipe dovoljno b r zo u sp eti d a ga p re n e s u na m esto gde će se dogoditi n e š to važno. Sve u svem u, za s a da se dogodilo vrlo m alo toga; e k r a n je pokazivao kako poli cijska kola u k l a n j a j u sva v o zila sa široke t r a k e p u t a koji je je d n im delom opasivao a e

57

rodrom , p r e tr a ž iv a n je vozila n a p a r k in g u dospelo je o tp rili ke do p o lo v in e ... P u te v i koji su vodili do a e ro d r o m a i sa n je g a bili su p r a zni. P olicija je ovoga p u t a delovala i brzo, i efikasno. A opet, sve te slike živih bo ja, prizori o b asjan i d iv n im s u nce m k a lifo rn ijsk o g popodneva n in đ u su podsećale n a s m rt i r a z a r a n je koji svakog t r e n u t k a m ogu ra š ir iti svoja c r n a kri la n a d aerodrom om . Ni svi avi oni neće moći sa tim a da k r u že iznad grada; n e k im a od n jih uskoro će p o n estati goriva, a onda. . . S u m ik o p rig u ši krik. N a o g ro m n o m p a r k in g u konačno se n ešto dogodilo, a h e lik o p te r sa je d n o m od TV e k ip a bio je dovoljno blizu da sve to p r e nese u dom ove n h lio n a lju d i koji su bez d a h a p ra tili d ir e k tn i prenos sa aerodrom a. . . O bišavši duž g ra n ic a a e ro d rom a, policijski h e lik o p te r k re nu o je p r e m a p a r k in g u u oči glednoj n a m e r i da pom ogne lju d im a koji su ga p re tr a ž iv a li stopu po stopu. Č oveku koji je sedeo u n e kom au to m o b ilu blizu izlaza sa p a r k in g a n e rv i su iz n e n a d a o t kazali. Uski, svetli zrak n a č i nio je k r a ta k luk, je d v a v id ljiv pod su n ce m o b asjan o m danu, p rošavši n a svega nekoliko sto

58

p a ispod t r b u h a policijskog he lik o p te ra .. . Širok i dug, »ševrolet« crne boje, koji je naglo izbio iz r e da z a u s ta v lje n ih vozila, bio je u p a d ljiv ne sam o zbog toga; n a n jeg o v o m k ro v u štrc a la je o m a n ja kupola, n a lik kupoli ten k a , k o ja se v e ro v a tn o m o gla u v u ć i i izvući kako ne bi p r iv u k la suviše pažnje. Z a n jih a v š i se u v a z d u h u , po licijski h e lik o p te r j u r n u za c r n im kolim a k o ja su policajci sa zem lje već zasipali p ra v o m kišom m e ta k a . Cilj je za njih, m e đ u tim , bio predaleko, zaklo n je n sa sto tin a k p a r k ir a n ih vo žila k o ja su efikasno b lo k ira la p u t ionako sporoj poteri. H e lik o p te r sa TV k a m e r o m ta k o đ e se dao u poteru, za p e t a m a policiji i n a nešto većoj visini. S lik a n a e k r a n u je po d rh ta v a la , ali je i d alje bila či sta i jasna; videlo se k ako se ku pola n a k ro v u »ševroleta« l a gano okreće, kao cev pušk e ko ja tra ž i c i l j . .. »Ševrolet« izbi sa p a rk in g a , oštro zaokrećući n a t r a k u koja je vodila k a izlazu sa a e ro d ro ma. S to tin a k stopa desno od njega, policijski helikopter, oči gledno n e n a o ru ž a n , u s tr e m i se da m u preseče put. N a ta m n o j pozadini asfalta z ra k svetlosti se m nogo bolje video; kao v re o nož kroz m a slac, on prođe t r u p o m letelice,


ra z d v a ja ju ć i je n a d v a gotovo j e d n a k a dela. Iako nisko n a d tlom, h e lik o p te r b u k n u p re nego što ga je dotakao. Dve v a tr e n e lopte za k o trlja še se p a r a le ln o sa t r a k o m p u ta sejući unaokolo za d im lje n e otpatke. — Š est sekundi! — tih o r e če n inđa. P ogled m u je bio p r i ko v an za ekran. — Š ta kažeš? — trž e se miko. — P o tr e b n o im je šest k u n d i da ponovo a k tiv ir a ju ser. .. a m o žd a i m a n j e . . . m a h ćemo v i d e t i . ..

Suse la od

U pozoren, h e lik o p te r sa TV e k ip o m naglo zastade, po v eć a v a ju ć i visinu, ali za sočivo k a m e re ra z d a ljin a k o ja se n e p r e stano poveć av ala nije p r e d s ta v lja la p re p re k u . K u p o la n a k r ovu »ševroleta« i dalje se ok re ta la , ali sada p ra v o n ap red , ta m o gde su d v o ja policijska kola još je d n o m sta ja la pored p re p re k e od žice. T ab a sk o P i t se n e č u jn o v r a ti, buljeći u ekran. — To su oni, a? Lesli k lim n u glavom. Šest se k u n d i je već prošlo, ali je do p re p re k e ostalo gotovo još po la milje. P olicajce koji su, upo zoreni eksplozijom h elik o p tera , iskakali iz kola sa o ru ž je m na gotovs n ije čekalo ništa dobro...

59


— Z ašto ne leg n u pro k lete budale! — z a š k rg u ta P it z u b i ma. — Z a r ne vide da. .. Z a ć u ta o je, j e r je pak len i z ra k još je d n o m zaigrao, sada p a ra le ln o sa tlom, u širokom lu k u koji je dokačio oba vozi la, t r e n u t n o ih p r e tv a r a ju ć i u p la m e n e b u k tin je . S v u d u n a o kolo p ad a la su te la lju d i u pla vim u n ifo rm a m a , p re se č e n a u visini pojasa. P re š a v ši pre k o već nač ete p r e p r e k e kao p re k o k u tije od šibica, »ševrolet« je ju rio d a lje, p o v eć av aju ći brzinu. Za koji t r e n u t a k um ešać e se u g u st sao b raća j koji je n a dve m i lje odatle h ita o p r e m a gradu, a o n d a . .. — Idem o !— reče n in đ a iz n e n a d a, sta v lja ju ć i svoje telo u pokret. — S um iko, bićem o u radio-vezi. J a v l j a j n a m gde se oni nalaze u sv ak o m tren u tk u ... Pite, kreći! S trč a li su niz stepenice u po d z e m n u g a r a ž u i uskočili u ko la k o ja su ih če k ala o tv o ren ih v r a ta i sa m o to ro m koji je nežno preo, p o d rh ta v a ju ć i kao ple m e n iti konj koji je d v a čeka poče ta k trke. Lesli sede n a m esto vozača, zalupivši v r a t a za sobom. Signal koji je o tv a ra o v r a ta garaže a u to m a ts k i je gasio i sv etla u podzem noj prostoriji. Z a u rla v ši m otorom , »dodž« ju r n u p r e m a sve š ire m o tvoru

kroz koji se videlo d n ev n o sv e tio. H A R A G E I! N in đ a svom snagom p ritis n u kočnicu i gu m e ostaviše širo ke crne tra g o v e n a g latk o m be tonu. S am o z a h v a lju ju ć i sv o j im izu z e tn im re flek sim a, P it izbeže u d a r a c glav o m u vetrobran. — P ro k le tstv o , š t a . .. ? — za usti. Odgovor, m e đ u tim , n ije bio p o treb a n . N iti bi se m ogao i č u ti.. . E ksplozija gotovo odiže t e š ki a u to m o b il od tla, p r e t v a r a jući u t r e n u t k u u ru š e v in e či t a v zid sa te k o tv o re n im v r a tim a . V e tr o b ra n p rš te od u d a rn o g ta la s a koji je p re d sobom nosio gust, crn d im jak o g m i risa. K ao izbačen oprugom , n in đ a izlete iz kola n a svoju stranu. O šam u ć en od eksplozije, T abasko P i t je gledao za n j i m . .. Lesli ja n e sta d e u g u sto m di m u koji je sada p o tp u n o z a k la n ja o k r a te r s tv o re n n a izla zu iz garaže. S tisn u v ši moćne pesnice, T abasko jurn u za njim . . .

%

%

Ia ko brz, daleko brži od prosečnog čoveka n jeg o v e g rađe i težine, T ab a sk o P i t zakasnio

60

j e čitave dve se k u n d e n a po če ta k o rb a č u n a k a k a v Z a p a d n a obala još n ik a d n ije videla... D v a p u t a je posrnuo p r e la zeći preko gom ile cigala oko k r a te r a , n ev id ljiv o g u zagušlji vo m d im u koji se n ik a k o nije razilazio. Suze su ga zaslepele, ta k o da je is p ru ž e n im r u k a m a n ale te o n a p o lu o tv o re n a v r a t a garaže, još v re la od e k splozije. S lu h ga je, m e đ u tim , iz v rs no služio i on se p ribi uz isav ija n i lim. J e d a n k o ra k napred, znao je, i on sam otkriće se strelcu koji je u ža sn o m b r zinom slao je d a n š u rik e n za d ru g im u p ra v o u p ro sto r is p u n je n dim om. .. N inđa, n ara v n o . N inđa, ali n e Lesli Eldridž, n jeg o v p rija te lj, već onaj d r u giO naj koji je n a belom zidu garaže ostavio p o ru k u ispisanu svojom k rv lju . »Č ekam te«. — Zašto, Les? — u p ita o je P i t k a d a su m u ra s tu m a č ili zn a čen je ideogram a. — K oji je đavo n je g a doneo ovamo? Lesli je ćutao, za d u b lje n u svoje misli. U m esto njega, od govorila je Sum iko, je d a n od r e tk i h p o zn a v alaca v e štin a n i n đ a koji n ije p rip ad a o u skom k r u g u posvećenih. — P r e ili ka sn ije — r e k la je — J a p a n o m se m o ra la p ro n e ti


vest da je je d a n čovek sa Z a p a d a postao ninđa. Ne č ita v im J a p a n o m , n a rav n o , ali postoje lju d i koji to v eom a b rižljivo p ra te , a oni su v eom a lju b o m o rn i n a ta jn e koje žele da zadrže isključivo za sebe. Do daj to m e r iv a lite t koji v la d a izm eđu p o je d in ih škola za nin đ e i — eto ti odgovora! — To n ije sve — dodao je Lesli, kao d a se izn e n a d a p r o budio iz sna. — I ovde, n a Z a pad n o j obali, sve češće se p r i ča o ubici k o ji poznaje d re v n e veštine D alekog istoka. Mnogi su već p o k u šav a li da m i u đ u u trag , kao što znaš, P ite .. . ali je bio p o tre b a n n in đ a da to zaista učini. . . — U redu, ali za koga on sa da ra d i? — Vrlo je v e ro v a tn o d a m u je jed in i m o tiv želja da spere lja g u sa im e n a ninđa. Po n j e govom m išljen ju , n a rav n o , ja sam je d in i k riv ac za to, i s m r t je je d in a k a z n a za k oju ninđe znaju. .. ali nije isk lju č e no da se ovde p rik lju čio nekoj od bandi. . . m ožda čak i ovoj k o ja u p ra v o p o k u šav a da izve de posao sa aerodrom om ! P it je n a to nešto opsovao, n e p r e s ta n o se p ita ju ć i da li je n je g o v p rija te lj ik ad a prover a v a o svoju snag u i v e štin u n a p ra v o m ja p a n s k o m ninđi. ..

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

A sada je im ao p rilik u da to vidi so p stv en im očima. .. Još u v e k p rilju b lje n uza zid, p o v u k ao se nekoliko k o ra k a u stra n u . Nošen p o v e ta r c e m sa okeana, d im se lagano ra z ila zio, o tk riv a ju ć i p re d n jeg o v im očim a prizor koji je često v i đao. N in đ a je bio obučen u t r a dicionalni kostim od crne svi le, p r ilju b lje n uz telo, sa k a p u lja č o m iza čijih su u sk ih pro reza svetlela dva p re te č a oka. Ne ta k o visok kao Lesli, ali ši ro k ih r a m e n a i bokova, svakim svojim n e v e ro v a tn o b rz im po k re to m o d avao je da je p r o ti v n ik d o sto jan poštovanja. N je g o v a d esn a r u k a još j e d n o m se podigla i spustila, ša ljući kroz v a z d u h novi š u rik e n p r e m a L esliju uz k a r a k t e r i s t i čno zviždanje. Lesli se izm akao h i t r i m sko ko m u s tra n u , n a jp r e levo, a onda desno. Očigledno je poz n a v a o ovaj trik, j e r je nova čelična zvezda p roz viž đala samo palac od n jegove glave. Čovek u k o stim u n in đ e zastađe, m ožda iz n e n a đ e n hitri n o m i re fle k s im a p ro tiv n ik a koga je, sve do sada, pomalo potcenjivao. R u k a m u pade n a bogato u k r a š e n u d ršk u k atan a , dugog sa m u ra js k o g m a č a z a v u čenog pod širok opasač od cr ne kože.

61

— Ti i dalje želiš da n a p a daš? — reče m irn o Lesli n a en g lesk o m — iako vidiš da kod sebe n e m a m oružja? N in đ a je ćutao, ali je iz pro re z a n a m ask i sevao plam en. T ab a sk o P it je dovoljno toga znao o n in đ a m a d a bi ostao n a m estu , p o tpuno nepom ičan. J e d a n p ogrešan pokret, koji bi bio sam o n a lik p o k u ša ju nap a d a, završio bi se sm rto n o sn o po n jeg a.. . N je g o v a je d in a šan sa bila je d a Lesli u ovom o b ra č u n u pobedi. A Lesli je iz »dodža« iskočio bez ik ak v o g oružja! Z v u k koji s tv a r a dugo sečivo od b listavog čelika k a d a se izvlači iz k orica o duševljivao je g en e rac ije p e sn ik a sre dnjovek o v n o g Ja p a n a . Svaki p o k r e t tu je imao svoje značenje, svaki k o ra k p o k o ra v ao se kore ografiji n e p r e s ta n o u s a v r ša v a noj u sto tin a m a i h ilja d a s tra š nih o b ra č u n a tim o ru ž je m ko je nije znalo za milost. .. K a ta n a poče k r u ž e n je n ad glav o m ninđe, tak o brzo da se P it u učini kako n a d čovekom u crn o m lebdi b lista v i oreol, sja jn iiji od su n ca koje je sad a n em ilo srd n o pržilo. P rkoseći p ra v ilim a, Lesli stu pi k o ra k n ap red , šireći r u k e u visini grudi. P i t opazi k ako m u

62

sto p ala klize po tra v i, is p itu ju ći osetljivim čulom do d ira sva ku n e r a v n in u , svaki kam en č ić ili busen koji bi u odlučnom t r e n u t k u m ogao postati p r e p r e ka. .. Ili saveznik. »On je lud!«, u ž a sn u to pomi sli Tabasko. »Mora se izm icati od tog s tra šn o g o r u ž j a . .. niko bolje od n je g a ne zna za šta je sve k a ta n a sposoban u r u k a m a p ra v o g m ajsto ra! A ovaj to j e ste, v an svake sum nje!« S ve ono što se u to k u n a r e dne se k u n d e dogodilo, slilo se u P ito v im očim a u p rizo r n a lik film u koji pov eć an o m b rz in o m prolazi ispred o b je k tiv a film skog p ro je k to ra . P o k re ti d v o ji ce lju d i podsećali su n a vihor, u je d n o m d esetom delu s e k u n de iz m en jen o je i odbijeno po pet, šest u daraca ! Lesli je skokom uvis izbegao p rv i u darac, z a d a t h o riz o n ta l no, kao srpom ; u p o v ra tk u , k a t a n a je gotovo d o ta k a o kosu n a n jeg o v o m te m e n u , dok je n in đa isto v re m e n o izbegao u d a r a c nogom, n a m e n je n n je g o v o m ko l e n u . .. K ra tk a , je d v a p r im e tn a fin ta sečivom, ali je Lesli pozn a v ao i ta j trik ; re žu ći v a z d u h s t r a h o v ito m snagom, k a t a n a ostavi d u g u p ru g u u m ekoj zem lji iz m e đ u L eslijev ih nogu; levom, slobodnom ru k o m , n in đ a odbi s tra h o v it u d a r a c u k ru ć e n im


p rs tim a L eslijeve šake koji su ciljali p ra v o m e đ u n jeg o v e oči. D u g im skokom unazad, Lesli još je d n o m izbeže sečivu koje je padalo odozgo naniže, s p r e m n o da ga b u k v a ln o preseče nadvoje. P ro g u ta v š i p ljuvačku, P i t za k oraci n ap red . Z nao je d a ono što sm e ra za n je g a znači s ig u r n u s m r t . .. ali to neće biti pre visoka cena za je d a n ili d v a sto ta dela se k u n d e koje će tim e k u p iti svom p r i j a t e l j u . . . K ao d a m u č ita misli, Lesli k re te u novi n apad, p r e d u h itr i vši p ro tiv n ik a koji se sad a pri bližavao o p re zn ije s v e sta n da m ač u njegovoj ru c i ip a k nije tolika p re d n o s t kao što je m i slio. P it k rik n u , glasno i p ro d o r no. U svom ju rišu , Lesli je, či nilo se, n a t r e n u t a k z a n e m a rio opreznost; n oga m u skliznu n a jed n o j n e r a v n in i i on posrte, izlažući g la v u i g o rn ji deo te la k a ta n i koji se već n em ilo srd n o spuštao naniže! I n in đ a je zaurlao, glasom pu n im triju m f a , z n a ju ć i d a će se u sledećem deliću se k u n d e pro tiv n ik p re d n j i m p re tv o r iti u o k r v a v lje n u lešinu .. . Ali je to bio sam o privid, je r je Lesli svoj m u n je v ito s m iš ljeni p la n p re c iz n im p o k re tim a doveo do sav rše n stv a ; oslonjen kolenom o tle, r a d i ra v n o te že,


63

on r u k a m a u k r š te n im n a d g la m a i k a t a n a je bio u n a jp o v o vom dočeka p o d lak ticu ninđe ljn ije m položaju d a te n a p a d e k o ja se s tra h o v ito m b rz in o m odbije. .. S am o što Lesli nije im ao šusp u š ta la naniže! Jo š je d a n glasan krik , ali r ik e n a uz sebe. N iti bi n j i m a ovoga p u ta v ris a k bola, zajedno n a p a o i d a ih je imao, u p ra v o sa su v im p ra sk o m slom ljene ko z ato što je p r o tiv n ik u p ra v o sti. Iz izn e n a d a o p u šten e šake to i o č e k iv a o ... P o sto je m a js to ri i m ajsto ri, k a ta n a odlete daleko u s tra n u , ža riv ši se v rh o m u ze m lju i dobri, loši i najbolji. O ni do tre p e re ć i kao list n a v etru . b ri p o zn a ju svoj z a n a t do sa — B ravo! — ote se P itu . — v rše n stv a , ali to m sa v r še n s tv u n ič im n o v im ne doprinose. Sli Sad, Les! D ovrši ga! čno m u z ič a ru koji izv a n re d n o K a o da ga n ije čuo, Lesli otstu p i k o ra k u s tra n u , o t v a r a j u izvode sve što je n ap isa n o n a ći p ro tiv n ik u p u t p r e m a njego n o tn o m listu p re d n j i m . . . vom oružju. Ali postoje i drugi, oni koji — L u d je — p r o š a p ta P it. — su sposobni d a u t r e n u k u inspi P o tp u n o lud, k a o . . . k a o . .. racije, u n a d a h n u ć u , n a p u s te J e d n i m je d in im dugim , ele tra d ic io n a ln i n a č in i stv o re n e g a n t n i m skokom, čovek u c r što novo i neviđeno. I u to m e odličnog no m k o stim u stv o ri se pored je ra z lik a i iz m e đ u svog m ača, istrg a v ši ga levom b orca i velikog b o r c a . .. r u k o m iz zem lje. Is tim p o k re Činilo se d a je to konačno to m već je bio u položaju za sh v a tio i L eslijev p ro tiv n ik , je r o d b ra n u , sa k a ta n o m položenim je u n jeg o v o m s ta v u čak i Tau visini svojih grudi. basko P i t zapazio t r e n u t n o okBio je to gest koji P it u nije levanje, n im alo s v o jstv e n o nise neodlučno govorio ništa, ali je zato Lesli- n đ a m a . K a ta n a jev o iskusno oko već p rik u p ilo diže i ponovo sp u sti i on n a č i m n o štv o p o d a ta k a o tehnici, n i k ra ta k , je d v a p r im e ta n p o b rz in i i snazi neoč ek iv an o g pro k r e t u nazad. tivnika. N in đ a p re d n j i m bio je do b a r n in đ a po m e rilim a tra d ic i onalne škole, one k o ja se još u v e k k r u to d rž ala s re d n jo v e k o v n ih pravila. P o t im p ra v ilim a, sada je sledio n a p a d šurikeni-

S a širokim osm ehom n a licu, Lesli zak o rač i p r e m a n je m u , ponovo šireći r u k e u visini r a m en a, kao da izaziva novi n a pad. Bilo je to p re v iše čak i za čelične n e r v e dobro i s tr e n ir a

64

nog borca. Uz glasan krik. nin đ a se o k re te u m e s tu da bi m u n je v ito m b rz in o m prešao on ih d e se ta k ja r d i koje su ga ra z d v a ja le od ste n a n a d o b a lom. Šiblje z a p ra šta k a d a se, kao m e ta k , probio kroz njega. K roz g r a n je T ab a sk o P it opazi poče t a k visokog, dugog skoka koji ga je poneo n a jp r e uvis, kao da prkosi sili ze m ljine teže. S a glasnom psovkom n a u s n a m a , on p o h ita za Leslijem . N jeg o v p rija te lj već je s ta ja o n a sam oj ivici ponora, g le d a ju ći u okean koji se sto tin a k sto pa ispod njih, p enuša o izm eđu ste n a n e d a v n o p re k r iv e n ih p li m om. P i t z a v rte glavom, brišući znoj sa čela. — Š te ta — reče. — Možda sm o od n je g a mogli nešto doz nati. .. — Od njeg a? Teško. — Misliš? Z a r je zaista n e m oguće p rim o r a ti je d n o g n in đ u da govori? — Jeste, Pite. Ako ne v e r u ješ, možeš to p r o v e r i t i . .. m i slim da će ti se za to uskoro ponovo p ru ž iti prilika. . . — P ro k letstv o ! — d re k n u P it. — P a on. .. on nije m rta v ! Duboko pod n jim a , m e đ u za p e n u š a n im valovim a, pojavi se g lav a pod crn o m k apuljačom . I je d n a ru k a , prkosno m ašući d u g im čeličnim sečivom. . .


— Ne, nije m rta v ! — odgo vori Lesli tiho. — I doći će po novo. . . po svoju smrt!

s-c

Hí

P od sig u rn o m L eslijevom ru kom »đodž« j u r n u naviše, izba cujući n a svakoj k riv in i točko v im a gom ile šlju n k a u am bis ispod litice. P i t p ro g u ta p l j u vačku, iako je o v a k v u v o žn ju preživeo već d e se ta k puta. Da ne bi gledao u p ro v a liju pod n jim a , on posegnu za m ik ro fo n o m radio-telefona. — Halo, Ž u ta ružo — reče le žerno. — V idela si šta se do godilo? — J e s a m — glas devojke, m alo izobličen, delovao je m i rno. — Da li je on. .. — N ije — o d v ra ti Pit. — Les nije im ao v re m e n a d a ga d o v r š i . . . šta se događa sa o nim c r n im »ševroletom«, m ala? — N e m a ga. — Šta?! — P it s n ev e rico m pogleda u Leslija. — P r o k le ta policija, oni su zaista n e sp o sobni! K a k o se to dogodilo? — P rilič n o jednostavno. Heli k o p te r te lev izije sledio ga je sa bez b ed n o g ra s to ja n ja , sve do n ajb liže p etlje k a d a ga je izgubio iz vida. »Ševrolet« se

65


spustio n a n a jn iž i nivo, k u d a ga n isu mogli s l e d i t i . .. — Budale! Z ašto n isu m o t rili n a izlaze sa petlje? T a ko la su u p a d ljiv a kao k alu đ erica n a k o n g re su p ro s titu tk i, do đ a vola! — I jesu, P ite — o b ja š n ja v a la je m irn o d ev o jk a — uz po moć d v a policijska h e lik o p te ra k o ja su o d m a h pristigla. M e đ u tim, »ševrolet« je b u k v a ln o ne stao, kao da je propao u ze m lju. K ru ž ili su još pola sata n ad tim m estom , a t a d a je prenos p re k in u t, je r se baš n iš ta nije događalo. .. P i t besno lupi pesnicom o svoje sedište. — K u d a m i sad, do đavola, idemo? Momci su n estali i sa da se sigurno sm e ju g lu p im po licajcima! M otreći n a p u t p re d sobom. Lesli je d n o m r u k o m doh v ati mikrofon. — Devojčice, da li si snim ila sve što se dogodilo? — J e s a m — dopre odgovor — i u p ra v o ponovo p r e g le d a m ka setu. M eđutim , ni ovoga p u ta ništa posebno ne v i d i m . .. O sm e h n u v ši se, n in đ a još je d n o m p ritisn u t a s te r m ik ro fo na. — N em oj tra ž iti c rn i »ševro let« — reče. — On je doista nestao. O b ra ti p a ž n ju n a k a mione, velike kam ione. J e d a n

od n j i h m o ra o bi se p o jav iti n a n e k o m od izlaza o tprilike u isto v r e m e za koje bi do tog izlaza stigao » š e v r o le t« ... Svata š šta hoću da kažem ? — N aravno! — dopre odu še v ljeni glas do njeg a. — T r e b a lo je i sam a toga d a se setim! S am o t r e n u t a k . . . C ereći se, P it zapali cigaretu. — Još, znači, im a šanse da ih se dočepamo. H m m , ono za policiju ipak važi p ro k leti bili, m ogli su se i sam i toga setiti! N in đ a sleže ra m e n im a . — U n e p r e k id n o m r a t u izme đu k rim in a la i policije pobeđu je onaj koji im a više m ašte. .. a to su obično krim inalci, Pite! Oni n a jk r u p n iji, n a ra v n o , bezbed n o zak lo n je n i iza savršeno leg aln ih z a n im a n ja i b e sk ru p u loznih a d v o k a ta s p r e m n ih da ih iz v u k u iz svake s u m n jiv e si tuacije. A m islim da ovoga p u ta nešto slično im a m o p re d so bom. Taj H ib n e r n ije običan čovek, Pite. I to m u svaka ko nije p ra v o ime. — Misliš? — S ig u r a n sam. S u m ik o je p re g le d a la spiskove z a tv o r e n i ka koji su u p o sled n jih d v a d e set m eseci p u š te n i n a slobodu. I m e n a H ib n e r n em a, ali posto ji jed n o d ru g o ime koje bi mo glo biti njegovo p r a v o . .. — M a nem oj! K oje?

66


— S n a jđ re . P ro fe so r Teofilus Š n ajd er. To ime ti ništa ne go vori? — Ti znaš da profesori i sli čan fini sv e t ne s p a d a ju u m o je d ru š tv o — p r o g u n đ a T aba sko. — Teofilus Š n a jd e r. .. go spode bože, kak v o šašavo ime! — Ali se iza n je g a k rije j e d an od n a jin te lig e n tn ijih lju d i n a Z ap a d n o j obali, P ite. Tako b a r tv r d e oni koji su testira li n je g o v u in te lig e n c iju pre nego što je počeo da r a d i za vaz d u hoplovstvo. — K ako si to doznao, pobo gu? — N e ja, već Sumiko. Za t a devojku, kao što znaš, k o m p ju te ri više n e m a ju ta jn i; bilo je prilično je d n o s ta v n o o tk riti ši fr u pod kojom se Š n a jd e ro v do sije k rije u službi bezbednosti k o m a n d e u P asad e n i. Bilo je ta m o p u n o z a n im ljiv ih stvari. . . — N a p rim e r? — N a p r im e r da je u p ra v o Š n a jd e r ra d io n a ele k tro n sk o m siste m u koji je vazduhoplovstv u bio p o tre b a n ra d i e lim in a cije svih civilnih letova. Kao što znaš, g užva n a n e b u p o s ta je sve veća, a to s tv a r a o g ro m n e p ro b lem e službi obaveštavan ja. N ekom e je palo n a p a m e t d a bi se u blizini svakog većeg a e ro d ro m a m ogla p o ja viti č ita v a e s k a d rila lovačkih

aviona, a da n a n jih niko ne o b ra ti p a ž n j u . .. — Les! — p re k id e ga gals iz zvučnika. — M islim d a sam ga našla! — K a k o izgleda, devojčice? — reče n in đ a u m ikrofon. — Veliki »mak« sa p rik o li com u k oju bi »ševrolet« m o gao s ta ti bez problem a. Izbio je n a a u to -p u t iz istog p ra v c a kojim je »ševrolet« ušao n a pe ti ju. I v r e m e se slaže. N ije d a n d ru g i k a m io n nije bio u pogod n ije m položaju da ga p r i m i . .. — Opis? — C rv e n a k abina, svetlo žu ta prikolica sa n a tp iso m »Holand«. To je sve što sam videla, je r m o m a k sa k a m e r o m u h e lik o p te r u n ije o b ra tio m nogo paž n je na njega. .. — P ra v a c ? — K r e ta o se u p ra v c u r a s krsnice za S an Mateo, ali. .. — U r e d u je, Sum iko. H v a la t i . .. — Misliš da im a šanse da ga još n ađ e m o ? — z a b rin u to u p i ta P it, g le d a ju ć i oko sebe, kao da će »mak« svakog tr e n u t k a iz biti iza p rv e krivine. — I m a ako pre toga nije skrenuo, u što su m n ja m . T im v elik im k a m io n im a n ije d o p u šteno d a se v r z m a ju po n a s e lje n im m estim a . — Od t a d a je prošlo pola sata. . . H m m , sada bi m ogao

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

b iti n egde u visini S a n M atea, a? — O tprilike. Ali, i ako ga ne nađem o, postoji m esto gde b i smo ga ipak mogli potražiti. . . — J e li? Da nije S u m ik o i to u k r a la iz n eč ije g k o m p j u te ra? — Nije. Svi z n a ju da V erdžil R ekson im a vilu u blizini S an M atea. Možda se i n je g o v gaz da, H ib n e r ili Š n a jd e r, takođe nalaz i u blizini. — N a d a m se — p r o g u n đ a Ta basko — pod uslovom d a uz sebe n e m a n e k u v e r z iju lasera pogodnog kao o ružje koje se drži u r u c i . .. Da nije on, sluča jno, i n a tom e ra d io za vazdu hoplovstvo? — S lu č ajn o jeste — k lim n u Lesli glavom. — B a r koliko se može z a k lju č iti iz n jeg o v o g do sijea. I to pre nego što je p r e šao n a sistem o k o je m sam po čeo d a ti govorim ; k o m p ju te r čiji je z a d a ta k d a sa ekrana službe o b a v e š ta v a n ja ukloni sve p r o v e re n e civilne letove, ta k o da se n a n j im a m ogu opa ziti sam o n e in d e n tifik o v a n i a v i oni. . . — Što znači d a dobro p o zn a je i ae ro d ro m u S an F ran c isk u , za r ne? — V rlo v erovatno, iako je ta j posao ra d io za bazu kod Los Anđelesa. U svakom sluča ju, p r o je k t nije bio završen, je r su n a n e o b ja šn jiv n a č in po

67

aa ci o n j e m u došli do onih ko jim a nipošto n isu bili n am en jen i. Neko v re m e glave su letele n a sve stran e , sam o što Sn a jd e r u nisu uspeli n iš ta da do kažu. U klonili su ga sa osetlji vog m esta, prirodno, ali izgleda da im to n ije bilo dovoljno; otišao je n a dve godine u z a tvor, osuđen kao k ra d ljiv a c ele k tro n s k e oprem e k o ja je baš n eg d e u to v re m e n e s ta la iz skladišta. — S m e šn a o p tu ž b a — sleže P it ra m e n im a . — Da, ali je d in a k o ja se o d r žala n a sudu. Š n a jd e r je pre če tiri m eseca došao iz zatvora, a o nda m u se izgubio svaki trag . S ve ovo što se sada d oga đ a moglo bi b iti osveta n e p r a ved n o o p tuženog čoveka. .. ili sam o p riro d n i n a s ta v a k je d n e zločinačke k a r ije re , k ako god hoćeš! — U sv ak o m slučaju, ta j tip m i se ne dop ad a — sleže Tabasko ra m e n im a . — Ni sa la serom, n iti bez n j e g a . .. Slušaj, d a li bi on m ogao im a ti neke veze sa tv o jim p r ija te lje m iz J a p a n a , a? — Mogao bi. P o z n a t je kao do b a r p oznavalac s re đ n jo v e k o v n e j a p a n s k e u m e tn o s ti i o r ije n ta l n ih borilač k ih veština. Još kao s tu d e n t stekao je c rn i pojas u k a r a te u . In te lig e n tn o m čoveku, a on to neosporno jeste, nisu m ogle prom ać i p re d n o sti koje


bi m u p ru ž ila s a r a d n ja jed n o g ninđe. .. — Čekaj, a zašto je o nda t e be od ab rao za svoj p rv i cilj? N in đ a je ćutao, pogleda u p r tog u sve gušći saobraćaj u bli zini ra sk rsn ic e za S an Mateo. T ro s tr u k a kolona k r e ta la se spo rije, kao da se n egde nalazi ne ko usko grlo koje za h te v a da vozila prolaze sam o jed n o po je d n o .. . — Ni to n ije slučajno, P ite — reče. — Š n a jd e r je n a poslu bio p o z n a t kao čovek sposoban da p re d v id i i n a j m a n j u p r e p r e k u k o ja bi m u n e k a d u b u d u ćnosti m ogla zasm etati. Ono što ja činim ovde u gradu, već se oseća m e đ u p rip a d n ic im a po dzem lja; vrlo je v e ro v a tn o da je Š n a jd e r odlučio da u n a p r e d elim iniše p ro tiv n ik a koji je po te n c ija ln o opasniji od polici je. . . ' — Da, to bi moglo biti složi se Tabasko, — Hej, je ono, do đavola!

— šta

P ola m ilje ispred njih, vozi la su zaista prolazila sam o j e dno po jedno, zaobilazeći p r e p re k u o značenu ro ta c io n im ž u tim svetlom . Isp re d nje bila su z a u s ta v lje n a policijska kola, de lim ično z a k la n ja ju ć i z a d im lje n u gom ilu u kojoj su se te k s m u k o m m ogli r a z a b r a ti ostaci velikog kam iona.

— Ip a k ćemo m o ra ti da t r a žimo R ek so n a — m irn o reče ni nđa. — N aši p r ija te lji su n e s tali. . . pošto su n a jp r e za so bom izbrisali sve t r a g o v e . . .

*

-i«

M ejd en s u m o rn o z a tre p ta , po k u š a v a ju ć i da p ro č ita izraze n a licim a lju d i p o re d a n ih duž ogrom nog stola od m ah ag o n ija, sada skoro z a tr p a n o g listovim a h a r tije , k ris t a ln im ča šam a i šo lja m a za k afu i čaj. » S a sta n a k je dugo trajao«, po misli. » P ita m se sam o šta li su zaključili?« — Sedi, M ejd en s — reče He skel. I njeg o v o lice bilo je um o rn o i žuto, p rsti su m u d rh ta li k a d a je p riv u k a o sebi čašu sa konjakom . P r e o s ta la četiri čoveka gleda la su ga hladno, kao u z o ra k pod s ta k le n o m pločom nekog m uzeja. Ugojenih, a r o g a n tn ih lica, sa čv rsto s tis n u tim u s n a m a n a v ik lim da izd aju n a r e d e nja; u dobro sk ro je n im sk u p im odelima, sa đ ija m a n ts k im igla m a u k r a v a ta m a , zla tn im olov k a m a m e đ u p rs tim a koji nisu drhtali. »Ovo su naši p ra v i gospoda ri«, cinično je mislio Mejdens.«

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

Ovi debeli, n eg o v a n i lju d i k o ji su v e š tin u z a ra đ iv a n ja n o v ca doveli do sa v rše n stv a . Oni — i n jim a slični — p o sta v lja ju g e n e ra le i pre d sed n ik e, senato re i sudije, k u p u ju i p ro d a ju d rž a v e i n jih o v e vlade. Oni su i m e n e poslali. . . t a m o . ..« — Doneli smo odluku, Mejd ens — poče H e sk e l n e s ig u r n im glasom, koji izazva n e k o liko n e o d o b r a v a ju ć ih pogleda. Č etvorica isk u sn ih b izn ism en a očigledno su p re z ira li čoveka čiji n e r v i nisu dorasli ovako k ru p n o j igri. — Da? — M ejd en s se nije tru d io da pom ogne d ire k to ru ae rodrom a. — D a . .. o v a j . .. vidiš, mi. . . — P r e k in i s t im m u c a n je m , Heskel! — oštro reče čovek sa M ejdensove desne stra n e , m ršteći ču p a v e obra v e i m asira ju ć i želudac. — O dlučili smo da is p la tim o tu u čenu, do đavola. D eset m iliona dolara. — D v a n a e s t — isceri se Mej dens. — D v a n a e s t m iliona. A m ožda i p etn a e st, ako je u m e đ u v r e m e n u od n jih stigla nova poruka. — S tig la je, ali n ećem o dati n i c e n ta preko tih d eset m ilio na. P ro k le tstv o , oni n e m a j u pre d s ta v u kolika je to gom ila p a ra, čoveče! Novac n ije nešto što se drži u sefu, on služi da se obrće i donosi profit!

69

— Ne z n a m d a li to oni vide sa vaše tačke g led išta — sleže M ejd en s ra m e n im a . — K ao što m i n ije jasno zbog čega sve to m e n i govorite! — Oni z a h te v a ju da ti odneseš novac, Mejdens. — Šta? Č u pave obrve se ponovo nam rštiše. — G ovorim dovoljno glasno, čoveče. S m a n je n je uče n e n a de set m iliona d o lara uslovili su tim e da im ti odneseš novac. Heskel! N e sig u rn o se krećući, H eskel ode do su p ro tn o g zida. R uke su m u o b rta le b r a v e n a sefu dok je on n a s to ja o da ih zaklo n i telom. V ra tio se sa povećom p u tn o m to rb o m pod čijom je težin o m za tresao sto od m a s iv nog đrveta. — To je to — reče on tiho. — Sto h ilja d a s ta rih novčanica po sto dolara. M ejd en s je zurio u to r b u sa p o m e ša n im osećanjim a. D eset m iliona dolara, čita v a gomila p a r a sa k o j o m . . . sa kojom. . . »Sam o što n i dese t p u t a veća s u m a više ne može k u p iti Rast i ju n jegove noge i k r v k o ja je istekla u v ije tn a m s k o blato. .. niti v r a ti t i svetlost u ona dva k r u p n a oka n a m r š a v o m licu...« — Z ašto ja? — u p ita glasno. I n je g a sam og izn en a d ila je čvr stin a to n a k o jim je to izrekao.


70

Ne zn a m do đavola! — ra ž e s ti se H eskel u slabašnoj k a r ik a t u r i g n e v a b izn ism en a sa č u p a v im ob rv a m a . — Oni su to z a h t e v a l i . . . ne ja! — Ne p rista je m ! _ — Mejdens o d m a h n u glavom. — To je n a r e đ e n je , M ejdens! Ti još u v e k ra d iš kod mene! — Više ne, H eskel — dizao se sa u p a d ljiv o m sporošću, n a d v la d a v a ju ć i um or. — Više ne. O dlaz im sa ovog p ro k leto g mesta .. . N ije m u p ro m a k a o pogled ko ii je čovek č u p a v ih o b rv a d o bacio svom susedu. N jegovo li ce bilo m u je poznato Roberts, v la sn ik lanca ro b n ih k u ć a i je d an od n a jv e ć ih a k c io n a ra u avionskoj kom paniji. — Sedite, M ejd en s — reče on m ekim , toplim glasom r o đenog trgovca. — B ojim se da je naš p rija te lj H eskel m alo po žurio. N ije im ao n ik a k v o g p r a v a da v a m n am eć e ovako opa san posao. N ajzad, o s v e m u tre ba r a z m išlja ti kao o sv ak o m d ru g o m poslu, za r ne? —

M ejd en s do p u sti svom te lu da sklizne n a t r a g u fotelju. Ne ko je p re d n je g a već uslužno postavio čašu is p u n je n u v isk i je m odličnog m irisa. — Posao je, ovoga p u ta — p ro d u ž a v a o je R o b erts — zai sta izuzetno o pasan i m i ćemo zn a ti da cenim o u sluge čoveka

koji ga b ude obavio za nas, Mej dens. . . — Do kog iznosa? — b r u t a l no u p ita M ejdens prinoseći ča šu u sn am a. — Do kog iznosa ćete ceniti ta k v o g čoveka? R o b erts se zadovoljno osmehivao, p o k az u ju ć i d a je kupovi n a lju d i posao u koji se odli čno ra zu m e. — P e t h ilja d a, M ejdens. U gotovom, o d m a h po o b av ljen o m poslu. I n ik a k v ih p ro b le m a sa po re z n ic im a posle toga. Lep, debeo svež anj n ovčanica k o ji m a niko neće z n a ti p o r e k lo . . . — P e t? To znači d a biste d a li o s a m . .. a m ožda i deset, Ro berts? — G u b im o vrem e! — zareža onaj sa č u p a v im ob rv a m a . Bo Ina g rim a s a n a licu p okazivala je d a ga želudac n e o sta v lja n a m iru. — P ro k letstv o , k ad već bac am o d ese t miliona, n ećem o se n a te z a ti oko d v e -tri hiljade! Deset, M ejdens! U re d u ? M ejd en s se lagano sladio vi skijem, svesno otežući t r e n u t a k odluke. »P et m o ćn ih lju d i ovog grada«, mislio je, »sede i čeka j u m ene. Mene!« — U redu! — k lim n u glavom, odlažući p r a z n u čašu. — Da č u je m detalje. Oko stola se pronese gotovo č u ja n u z d a h olakšanja, iako su lica lju d i i d alje ostala n e p r o zirna. P o g le d av ši unaokolo, H e skel oprezno uze reč.


— P r e m a poruci koja je sti gla dva sata posle neuspelog n a p a d a na aerodrom , M ejdens, m o ra š k r e n u ti sam, svojim k o lima, u p ra v c u S a k ra m e n ta , ta ko da tačn o u je d a n a e s t noćas b u d e š n a p a r k in g u m o te la »Ve s te r n Rouz«. To je n e k ih sto m ilja od g ra d a i z a t o . .. — Z n a m gde je. — U toliko bolje — H eskel je n ervozno brisao znoj sa čela svilenom m ara m ic o m . — O v aj. .. to je u g la v n o m sve. Oni će te sa tog m e s ta p r e u z e t i . .. to je izraz k ojim su se posluži li. . . — M ene ili novac? — isceri se M ejdens. — Gospodo, samo je d n o p itanje. Ig r a te li ovu ig r u čisto do k ra ja ? G ledao je u H eskela, z n a ju ći da lica ostalih neće pokazati n jih o v e misli. O vaj, m e đ u tim , sam o o d m a h n u glavom. — Čisto, M ejd en s — za b ru n cla onaj sa ču p a v im o b rv a m a čije je ime M e jd e n su n e p r e s t a no izmicalo. — P ro k letstv o , u p i t a n j u su naši avioni! Policija ne zn a za ovaj dogovor.

71

v u k a o je nekoliko sv e ž n je v a iz ra z n ih uglova to rb e i prelistao ih; sve su bile dobre, već upo t r e b lja v a n e n o včanice od sto dolara. — Ovo će biti u re d u — r e če, n e m a r n o o d b ac u ju ć i svežn je v e n a t r a g u torbu. H eskel o p trč a sto da ih ponovo složi. — N a d a m se sam o da m e n a p u t u od m o jih kola neće pre sre sti n ek i p l j a č k a š . .. — Kola su ti u redu, M e jd e ns? — u p ita onaj sa č u p a v im o b rv a m a . — G lupo bi bilo da za kasniš n a s a s ta n a k zbog pro b u še n e gume, ili n ek e slične si t n i c e . .. — K ola su m i u r e d u — Me jd e n s baci pogled n a sat. — s a da, ako dopustite, gospodo, ja bih krenuo. S koro je devet; bo lje je da vozim polako i s ig u r no nego da j u r i m a u to -p u te m , riz ik u ju ć i d a m e policija z a d r ži. A m ožda i p re tre se , h a-h a-ha!

— T u n e m a ničeg smešnog! — H eskel je cepteo od besa. — Do đavola, ti. .. — P onesi m i tu torbu, H e s — U redu. Heskel, dodaj tu torbu! kel! — oštro zapovedi M e jd e I ne p o k u ša v a ju ć i da se buni, ns. — I ne pričaj suviše! O k re n u o se i pošao prem a H e k se l g u r n u to r b u pre k o sto la. G led a ju ć i unaokolo, M e jd e v r a ti m a i ne g led aju ć i da li ga je d ire k to r poslušao. P rig u še n i ns je lagano otvori, z a riv aju ći p rs te m e đ u u re d n o složene i glasovi za n jim bili su d o volj povezane gom ile novčanica. Iz no ra zgovetni; H eskel će svaka

72

ko doneti to rb u do n jeg o v ih ko ia. . . O ’ H a r a ih je čekao ispred lifta k o jim su se H eskel i Mejd e n s spustili u prizem lje; d v a čoveka k o ja su izbega vala da pogled aju je d a n drugog, ra zd v o je n i ne sam o to rb o m sa deset m iliona d o l a r a . .. — Im a š li pištolj, M ejdens? — u p ita šef obezbeđenja. — P ištolj? K oji će m i đavo? N isam znao da si i ti u ovoj igri, O ’ H a ra. — Uzmi. Moj posao je da z n a m sve što se zbiva n a a e ro drom u. I oko njega. Ovo je do bro oružje, n e m a č k i »luger« sa. . . — Znam . I s ta je h ilja d u os am sto tin a n a crno. Bez m u n i cije. H vala, O ’ H a ra, ali m i ne će biti p o treb a n ! — K a k o hoćeš! — šef obezbe đ e n ja sleže ra m e n im a , v r a ć a j u ći teško o ru ž je u džep u n i f o r me. — T v o ja koža, M ejdens. — Tako je. M oja koža. I t u đ a lova u ovoj torbi. Ne brini, O ’ H a ra, svi će paziti d a se m e ni nešto ne d o g o d i. . . Sa teškom to rb o m u r u k a m a H eskel ga je čekao kod iz laza n a parking. M ejdens z a ž a li što je kola p a r k ir a o ta k o b li zu zgrade; n e d e ljn i golf očigle dno n ije dovoljno očvrsnuo He gkelove mišiće.


Ili m u je znoj po čelu izbi jao iz nekog d ru g o g r a z l o g a . .. O bišavši oko svog staro g »fo rda«, M ejd en s ispita g u m e u d a r c e m noge, a z a tim ih bez ž u r be o tk lju č a i sede da p ro v e ri benzin, ulje i svetla, da bi te k ta d a izišao da o tk lju č a prtljaž^ nik. S težući zube, H eskel je bez reči išao za njim. — Ne! — M ejdens zalupi po klopac p rtlja ž n ik a . — Više v o lim da m i ta lova b ude n a oku. Ubaci to r b u n a sedište po re d m ene, Heskel! H eskel ponovo n ač in i k ru g oko »forda«. N a g n u o se da spu sti to rb u n a sedište i ostao t a ko, zureći u M ejdensa. — N a d a m se da ćeš stići p ra vo u pakao, M ejdens! — reče kroz zube. — P r o k le t bio! — U pakao? — glasan, prom u k a o sm eh. — O tk u d znaš da n isa m u p ra v o ta m o kre n u o ?

— To je to m esto? — tiho u p ita T a b a sk o Pit, kao da bi ga čovek koji je leno zevao iza k ap ije u d a lje n e s to tin a k ja r d i zaista m ogao čuti. — Aha. R eksonova vila. D o b ro ga ču v a ju , kao što vidiš. — P ih. J e d a n jed in i čovek.

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

U n a jg o r e m slučaju, u džepu može im ati pištolj ili n o ž . .. — Ne žuri sa zaključcim a, P ite — n in đ a z a v rte glavom. — G ledaj m alo bolje. S ta v iv ši c ig a re tu m e đ u zu be, P i t se kroz prozor »dodža« z a gleda p r e m a visokoj kap iji k o ja je p re k id a la zid obrastao g u s tim p u zavicam a. Čovek iza k a p ije i dalje je šetkao tam o -amo, sa r u k a m a u džepovim a, zviždućući kao da n ik a k v e bri ge n e m a n a svetu. — Aha! — reče T ab a sk o iz n en a d a . — T V k a m e r a n a drvetu! — Tačno, ali si ti video sam o je d n u od tri, P ite. Š ta je sa zi dom? — Povisok, ali ne posebno. N ik a k v a p re p re k a , ni za tebe, ni za mene! — S am o n a p rv i pogled. Ala r m n i u re đ a ji i p ro v o d n ik viso kog napona. A iza onog d rveća — pogledaj — vidi se drugi, niži zid. M iro lju b iv a vila zašti ćena je bolje od svake t v r đ a ve, Pite, a p ra v o obezbeđenje nalazi se iza tog d ru g o g z i d a . .. T abasko se počeša po dugoj plavoj kosi. — Š ta tim e hoćeš da kažeš, do đavola? Da ne m ožem o da dođem o do R eksona? — To n isa m re k a o — n in đ a se osm ehnu. — U p i ta n ju je nešto drugo: koliko v re m e n a

73

sebi m ožem o d o p u stiti za taj posao? — O tk u d znam, do đavola? Ž u rim o n e k u d ? — To još ne z n a m — z a m i šljenog pogleda, Lesli d o hvati m ik ro fo n radio-stanice. — Ž u ta ruž o — pozva tih im glasom. — Sve u redu? N a odgovor nije čekao d u go. — Jeste, Les — dopre glas iz zvučnika. — A vas dvojica? — Savršeno. N ešto m i je palo n a pam et: ti bi m ogla da se v ra tiš u grad. N a staro rnesto. Tišina. Činilo se da S u m ik o čeka neko do d atn o o b ja šn je n je p re nego što odgovori. — Oklevaš, m ala? — nasm eja se Lesli. — Ne ide ti se o d a tle? — Z n a m zbog čega m i to pre dlažeš — dopre glas do njih. — U redu, staro mesto. Mnogo sreće, momci! — O čekuješ da će se n in đ a v ra titi? — tih o u p ita Tabasko. — Možda. S u m ik o je sam a u toj kući; v eom a je lako oteti je i u p o tre b iti p ro tiv m ene, Pite... T re b alo bi već da znaš d a n inđe n e b ir a ju s re d stv a koja će ih dovesti do pobeđe. . . P it k lim n u glavom. — P o m e n u o si vrem e. .. ide m o li u t u vilu, ili ne? — Im a m p re d o seća n je da Re kson n ije u n u tra . I d a se p r a

74

ve stv a ri z b iv a ju n a sasv im d r u goj strani. O naj k am io n suviše je u p a d ljiv o pokazivao p ra v a c u kojem je »ševrolet« p r o d u žio. .. — To nije teško p ro v e riti — o sm e h n u se Pit, n a p in ju ć i miši će. — H a jd e da p okupim o onog tip a iza k ap ije i p ostavim o m u nekoliko p ita n ja , važi? — I sam sam došao n a slič n u ideju. Izgleda da n a m n iš ta dru g o n e preostaje. P it baci pogled oko sebe. N ji ho v »dodž« stajao je u za k lo n u živice iza koje se u sk a asfal t i r a n a staza o d v ajala sa p u ta koji je duž obale zaliva vodio p r e m a S an M ateu. Bio je to m i r a n k ra j, utočište lju d i koji su um eli d a za sebe n a v re m e p rig ra b e delove obale pre nego što su dostigli astro n o m sk e cene. P u t je bio p razan, o b asjan kosim zra c im a zalazećeg su n ca koje je po n je m u već bacalo te ške, m ra č n e senke gustog d r veća. — Hoćeš li svoj kostim ? — u p ita Pit. — Ne. Još nije dovoljno m r a čno za njega. Slušaj, im a m p l an. .. K a o i obično, P it je p r i j a t e l ja saslušao bez prim ed b i, pa čak i bez one uobičajene: da Lesli n a sebe u v e k p re u z im a teži deo posla. S h v a tio je da


tak o je d n o s ta v n o m o ra d a b u de; b rz in a , sn ag a i refleksi nin đ e g a r a n to v a li su u sp eh zami sli, j e r i n a j m a n j a g re šk a done la bi k a z n u za obojicu. .. S m rt. P e t m i n u ta kasnije, T abasko P it iziđe iza živice, m irn o ko ra ča ju ć i u sk o m asfa ltn o m stazom. J e d n a r u k a bila m u je u dže pu, d ru g o m je pre k o ram ena p re bacio svoj blejzer, d o ča rav a ju ć i sliku čoveka koji m irn o še t a unaokolo đ a bi u d a h n u o m a 10 čistog v azđuha. S tr a ž a r iza k a p ije s u m n j ič a vo je g ledao u n jeg a; u ovom delu g r a d a s u m n jiv je bio sv a ko ko je išao pešice. — Halo! — reče p rija te ljs k i P i t za sta v ši isp red kapije. — Da 11 je V e rdžil kod kuće? I d r u g a r u k a sada m u je b i la izložena pogledu ču v a ra, t a ko da ovaj n ije bio posebno u zn e m iren . — K a k o za koga — reče suvo. — Ko si ti, o rtak? — N je g o v p rija te lj. Iz vojske — o s m e h n u se Pit, naslonivši se la k to m leve r u k e n a šipke kapije. D esnom ru k o m , za k lo n je n o m blej zerom, on h itr o po če d a b a r a t a oko b ra v e k o m a dom žice s te g n u tim izm eđu p r stiju. — Iz vojske? N isam znao da je on bio u vojsci — reče č u var. P r o u č a v a o je P ito v o lice


su ž e n im očima, još u v e k n e si g u r a n u n a m e r e tog m ladića grubog, ali sim p atič n o g izraza. — I nije bio! — glasno se n a s m e ja P it, n asto jeć i da p r i guši m e ta ln i z v u k b ra v e koja je p opustila p re d običnim ko m a d o m žice. — To sam te k t a ko rekao, p rija te lju , da b i . .. Č u v a r je im ao o šta r sluh, ili je m ožda P ita odao neki n e o p re z a n pokret. Bilo kako bilo, on glasno u z v ik n u i k r e n u d e snom r u k o m p r e m a d žepu sa koa. O d g u rn u v š i snažno kapiju, T ab a sk o P i t je već bio uz n j e ga, o b av ija ju ć i ga m o ćn im z a g r lja je m i p ritež u ći m u obe ru ke uz teio. Bio je to n a jriz ič n iji deo p o d u h v a t a j e r je postojala vrlo r e a ln a šansa da će ostali č u v a ri, n eg d e iza d ru g o g zida, otvo r iti v a tr u n e vodeći r a č u n a o su d b in i svog kolege. ..

75

U r u k a m a m u je bilo o ružje koje lju d i iza zida n ik a d a nisu viđeli: dva k r a tk a k o m a d a teš kog ctrveta sp o jen a ta n k o m i čv rsto m čeličnom žicom. N unčake, o ružje D alekog isto ka, om iljeno sre d stv o za b o rb u p rs a u p r s a . . . A n aro č ito k a d a je d a n čovek m o ra da se o b ra č u n a sa če tv o rico m ili peto ric o m protivnika!

— N e puca jte ! — z a u rla P it p u n im plućim a. — Hoću samo da govorim sa Reksonom , ništa drugo!

Zid iza živice p re d s ta v lja o je p ra v i m ali g r u d o b r a n sa p r o re z im a izm eđu g ru b ih cigala kao p u šk a rn ic a m a . V isina m u nije bila velika, svega oko še st stopa sa svake s tra n e d e b e le čelične cevi k o ja je kao r a m p a p re g ra đ iv a la a s f a ltir a n u stazu. P u š k a r n ic e su bile izvrsno p o s ta v lje n e d a p o k riv a ju p ro s to r izm eđu zida i kapije, ali n jih o v g ra d ite lj n ije ra č u n a o n a m u n je v iti ju r iš čoveka b r žeg ođ gazele. P r e nego što su cevi a u to m a ts k ih p u š a k a dospe le d a za u z m u p r a v i položaj u u sk im p rorezim a, n in đ a je bio n a d rugoj s tra n i zida.

Te reči donele su n je m u i Le sliju novu s e k u n d u v re m e n a, je r n in đ a je već stizao iz svog zaklona, n a svega nekoliko sto p a od k ap ije kojoj se neopaženo p rivukao. U četiri d u g a sko ka on stiže do zida i zelenila, b u k v a ln o ga r a z a r a ju ć i svojom težinom .

Od trojice lju d i koji su sa u re d n o p o re d a n ih stolica prisko čili zidu n a p rv i zn a k u p o z o re nja, sam o je d a n je đospeo đa se okrene p re m a nap a d aču . Nje govo crno lice pokazivalo je g rim a s u u žasa dok je podizao cev puške. O g ro m n e beonjač e su p re te ći k o l u t a l e . . .

76

U h v a tiv ši sam o je d a n k ra j n u n č a k a , n in đ a d r u g im zadade k ru ž n i u d a r a c koji se n e p o g r e šivo sruči c r n c u n a glavu. Ispu šta ju ć i oružje, čovek se sroza u za zid, ošam ućeno tre s u ć i gla vom. D r u g a dvojica su urlali od stra h a , ali su n jih o v e p u šk e već opisivale p re te če lukove p re m a te lu ninđe. On je, m e đ u tim , već bio u skoku, v itla ju ć i slobod n im k r a je m svog oružja. Dva tu p a m e ta ln a zvuka, u rlik b e sa; puške gotovo isto v re m e n o odleteše obojici iz ru k u . O bra čun, m e đ u tim , n ije bio dovršen, je r je onaj bliži Lesli ju, onizak čovek širo k ih pleća, levom r u k o m potegao nož iz či zme. D ru g i m u je priskočio u pomoć, šireći r u k e kao m edved, n a koga je i podsećao sporošću i t u p im izrazom lica. N in đ a ga dočeka v r h o m j e dnog štapa, z a riv a ju ć i ga kroz odeću i kožu d ire k tn o u p le k sus. T rz aj k o jim je izvukao k ra j š ta p a iz uža sn e ra n e , imao je i d ru g u svrhu, š č e p a v š i slo bodnom r u k o m o k rv a v lje n o d r vo, Lesli o m ota žicu oko ru k e sa nožem, čineći nag li p o k re t o bem a r u k a m a . N a p a d a č z a b e z e k n u to otvori usta, b u ljeći u p a t r l j a k iz ko je g je šik lja la k rv ; još u vek re fle k sn o stežući d r š k u noža, n je g o v a šak a p ad e m u p ra v o p re d noge.

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

O slo b ađ a ju ć i šta p iz ruke, ni n đ a još je d n o m z a m a h n u svo jim u ža sn im oružjem . Delovi m ozga zasuše zid kao k rv a v a kaša. .. — Đavo! — cvileo je crnac, klečeći p o re d zida, sa obema ru k a m a oko glave. — Đavo, a ne č o v e k . .. — U p r a v u si, p rija te lju — reče n in đ a tiho, prilazeći m u ko ra k bliže. — J a sam đavo! U d a rac je bio brz i n em ilo srdan. C rn ac ostade klečeći, le dim a oslonjen o zid. Oči su m u bile prazne. . . S ag n u v ši se, n in đ a obrisa ru ke i svoje o ru ž je o njeg o v u odeću, a z a tim se ponovo v inu preko zida, is tra ž u ju ć i prostor oko sebe sv im čulima. Televizi jske k a m e r e sv a k a k o su već pre nele sve što se n a k a p iji dogo dilo. Za koji t r e n u t a k Reksono vi te lo h r a n ite lji će stići, sprem ni n a o b ra č u n sa čovekom ko ji je ubio sa n e v e ro v a tn o m b r zinom i lakoćom, o ru ž je m k a kvo n ik a d a n isu v i d e l i . .. — Idem o, P ite — dobaci u prolazu. — K a k o tv o ja ptičica? P it je d n im p o k re to m podiže sa zem lje u p lašen o g čuvara. — Dobro. . . iako m i se čini da još nije ra spolož ena da pev a — reče kroz smeh. — Kako je bilo tam o ? — T ro jic a — sleže n in đ a ra m enim a, p o m ažu ć i m u da brže

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

p o te ra n jih o v o g zarobljenika. — N išta n a r o č i t o . .. U g u ra li su p re p la šen o g čuva r a u kola i ju r n u li n a tra g , p u te m k o jim su i došli. N in đ a je pažljivo gledao u ogledalo, ali p o tere još nije bilo za n jim a . D eset m ilja dalje, u p ra v cu S an F ran c isk a , bio je sig u ra n da ih p o te ra — ako je uopšte i k re n u o — više n e može p r o naći u noći k o ja se u m e đ u v re m e n u spustila. — U re d u — reče. — Možeš d a počneš, Pite. T ab a sk o z a š k r g u t a zubim a, d a ju ć i licu s tra š a n izraz. — P ričaj, dečko — reče. — G de je Rekson? — Ne z n a m . . . — zacvile čovek. — Č asna r e č . . . z n a m j e dino d a n ije u vili! Izašao je p re d v a s a t a . .. — S kim? — Sam . O dnosno sa d v a čov e k a . .. sa vozačem i P i l o m . .. on m u je glavni telohranitelj... — D a li je n e k i c rn i »ševrolet« d a n a s dolazio u vilu? — dobaci n in đ a pre k o ra m e n a . O k le v a n je u glasu č u v a ra b i lo je je d v a p rim etn o . — N-ne. . . nije. K a k a v crni »ševrolet«? — Pite! nđa.

— h la d n o reče n i

U d a ra c o p u šten o m šakom bio je i glasan i bolan. — Dakle?

77

— D a . .. da, p rokletstvo, ali n isa m video ko je bio u n j e m u, do đavola! Z avese su bile navučene! — T a kola često dolaze kod R eksona? — n a s ta v lja o je P it ispitivanje. — N e . .. najče šće on ide kod. .. — č u v a r p ro g u ta p l j u vačku. — Nešto si h te o da kažeš, m om ak ? Sa p sovkom n a u sn am a, čov e k za g reb e oko b r a v e n a v ra tim a , ali je T ab a sk o P it bio s p re m a n za ta k v o nešto. Do n in đ in ih u šiju dopre nekoliko tu p ih udaraca . — Možeš da n a sta v iš — j a vi se P i t posle izvesnog v r e m e na. — K od koga to ide R e k son i gde? — Ne z n a m . .. n e z n a m z a ista! J e d in o što znam , to je ime H ibner!! P il ga ta m o u v e k p r a ti. I vozač, Kovalski! — J e li i v e č e ra s tam o? — Možda. .. ali. . . — Ali? —. P il je iz p ro sto rije u k o joj se z a d rža v ao telefonom go vorio sa gazdom. .. sa Reksonom . Čuo sam da p o m in je mo tel »V estern R o u z « .. . da, i j e d a n a e s t sati, čini m i s e . .. — »V estern Rouz«, je d a n a e s t sati — ponovi P it. — Još n e što, m om ak?

78

— To je sve što znam, č a s n a reč. Oni. . . — U r e d u je, P ite — reče ninđa. N jegov sluh bio je p r e cizniji od svakog d e te k to r a la ži. — On zaista više n iš ta ne zna. . . — O n d a n am više n ije ni p o tre b a n — u z d a h n u P it. — Ovde? — O vde — k lim n u n in đ a glavom, p o v eć av aju ći b rz in u d a bi p re te k a o d v o s tr u k u cis t e r n u k o ja se k r e ta la desnom tr a k o m pu ta, sta ln o m b rz in o m od o sam d e se ta k m ilja n a čas. Začudo, v r a t a su se ovog pu ta s lakoćom otvorila, ta m a n toliko da p ro p u ste telo iz n e n a đenog čoveka. G otovo bez n a p re zan ja, T abasko ga kao l u tk u izbaci p ra v o pod ogrom ne točkove p r ik o lic e . . .

K a k o je njeg o v p lan i p r e dviđao, M ejd en s se zadržao po d eset m i n u ta u tr i m o te la n a desnoj s tra n i p u ta za S a k ra m ento. T a m a n dovoljno v re m e n a d a sruči po je d a n dupli v i ski niz sve suvlje grlo. . . Alkohol, m e đ u tim , n ije delovao n a n je g a i on je i dalje bio onaj isti: k r u p a n čovek, du


bokog glasa i p riv id n o sporih k r e tn j i koje su efikasno pri k riv a le o šta r i p ro d o r a n um. Č e tv rti z a s ta n a k bio je tačno d eset m ilja ispred m o tela »V estern Rouz«. Bacivši pogled n a svetleće b ro jk e svog časovnika, on dopusti sebi k r a ta k osmeh. T ačno u sekund. .. M otel p r e m a k o jem je s k r e nuo n ije bio slučajno odabran. J e d in o on je im ao p a r k in g n a su p ro tn o j s tra n i zgrade, za k lo n je n od pogleda sa a uto-puta . I od pogleda s trp ljiv ih i veštih p r a tila c a koje još n i j e d no m n ije video, ali za koje je sa sigu rn o šću znao da su negde u b l i z i n i. .. N iski beli »porše« sa s p u š te n im k ro v o m bio je p a r k ir a n tačno n a označenom m estu. Me jd e n s se z a u sta v i p o re d n je g a i h itro iziđe napolje, v u k u ć i za sobom n im alo lak u to r b u sa novcem . K lju č e v i feu bili na svom m e s tu i p ri p rv o m o b r ta ju m o to r poslušno z a b rek ta, p o k az u ju ć i sam o deo snage ko ju je l ju d s k a v e štin a u g ra d ila u njega. N ačinivši k r a ta k lu k n a parkingu, »porše« k re te p r e m a iz lazu. M ejd en s je n e p r e s ta n o ba cao poglede unazad, ali je od v o jak k o jim je došao do m o tela bio p ra z a n i m ra č a n . N j e govi p ra tio c i bili su, dakle, op re zn iji nego što je m is lio . ..


Vozio je k r a jn jo m desnom tra k o m , koristeći te k deo m o gućnosti »poršea« i d o p u štaju ći da ga p r e te k n u čak i n a js p o riji, teško n a to v a r e n i kam ioni. D e se t m ilja nije bilo mnogo za o v ak v a kola i m o ra o je p a ziti d a do ra sk rs n ic e p r e m a mo te lu »V estern Rouz« ne stigne ni tr e n u t k a prerano. ..

Da! P o z n a ta n e z g ra p n a fig u ra nje govog »forda« p r o ju r i pored »poršea« b rz in o m od sto tin a k m ilja n a čas. Čovek za v o la n om n eo d re đ e n o je podsećao n a M ejdensa, sa v elik o m glavom, širokim r a m e n im a i k a r a k t e r i stičn im n ač in o m n a koji se n a g in jao n a d volan. K a k o je bilo i dogovoreno, »forđ« je n e p r e s ta n o povećavao brz in u , što je do sada m oralo z a b rin u ti pratioce. N e p re sta n o je bacao poglede u ogledalo, traž eći kola koja bi m ogla pri p a d a ti njim a . .. V itk i »bolid« s r e b rn a s te boje p ro ju r i po re d n je g a z a s tr a š u ju ć o m b rz in o m i on iskrivi u s ne u osmeh. Ako n a s ta v e ovom brzinom , neće d alek o s t i ć i . . . N a njegovoj desnoj stra n i počeše d a se n ižu ta b le sa n a tpisom »V estern Rouz« i on poveća brzinu. M ilju ispred n jeg a, »ford« je sv ak a k o već prolazio k ra j ra skrsnice, o tvo

79

re n o p o k az u ju ć i d a »Mejdens« neće p oštovati dogovor. L ju d i u s re b rn o m » tan d erb er d u « neće g u b iti v re m e n a r a zm išljanje, znao je. N jihova j e d in a pom isao biće đa m o ra ju stići M ejd e n sa i n je g o v u t o r b u sa deset m ilio n a d o l a r a . .. B le šta v a sv etla m o tela osta doše iza n je g a i on p ritis n u gas do k ra ja , d o p u šta ju ć i »poršeu« da dostigne p u n u brzinu. Ove dve m ilje do ra sk rsn ic e za Čiko pro lete će kao u snu. .. M esto nije bilo o d a b ra n o slu čajno, j e r p u t za Čiko u ovo doba noći nije koristilo m n o go vozila. Gonioci će n e o m e t a no uspeti da is te r a ju »ford« sa p u t a i n a đ u n eko pogodno m e sto da ga zaustave, sk riv en i n a je d n o m od m n o g o b ro jn ih u s k ih p o p re čn ih p u te v a koji su se t u provlačili izm eđu og ro m n ih p la n ta ž a g re jp f ru ta . A onda će doći n jeg o v t r e n u ta k . M e jd en so v t r e n u t a k . . . »T anderberđ«, n a nešto više od pola m ilje p re d njim , već je bio iza »forda«, p re tič u ć i ga sa lakoćom. S koro čitavu m i lju vozili su uporedo, p o step e no s m a n ju ju ć i brz in u , a onda sv etla vozila izn e n a d a n e sta doše n a n e k o m p o p re čn o m p u tu. M ejd en s ponovo p ritis n u gas d o p u šta ju ć i »poršeu« da p r o j u r i pored u ske staze od m a k a

80

d am a, gotovo sk riv e n e n a d n e t im k r o š n ja m a drveća. Počeo je d a koči o d m a h čim je p ro šao k ra j nje, ali m u je ipak tre b a lo više" od sto tin u ja r d i da z a u sta v i z a h u k ta li a u to m o bil. U p ra v o onoliko koliko je i ra ču n ao . O sta v lja ju ć i kola u senci p o re d p u ta, on p o trč a n a trag , n astojeći d a diše duboko i ra v n o m e rn o . Iako m u se žurilo, zastao je trid e s e ta k s e k u n d i m e đ u drvećem, da bi p o v ra tio dah, a o n da oprezno produžio dalje. Još d e se ta k ja r d i i on izne n a d a izbi n a m a k a d a m s k i put. Iza blage k riv in e čuli su se u z b u đ e n i glasovi, m o to r n je g o vog »forđa« još u v e k je p r ig u šeno brektao. Iscerivši se, M ejdens se p r i vuče kroz d u b o k e senke sve do z a d n je g dela » ta n d e rb e rd a « či ji su re fle k to ri o sv etljav ali l j u de o k u p lje n e oko d ru g ih kola. Vozač »forđa« zaista je s a m o izdaleka podsećao n a Mejdensa. U očim a m u se video s tr a h dok se polako dizao sa zem lje karno ga je bacio s n a žan u d a r a c d ršk o m revolvera. — U redu, o rta k — reče čov e k p re d njim . — Gde je on? Gđe je M ejdens? — M ejdens? Ko je M ejdens? — Ne p ra v i se lud! O naj za koga radiš, do đavola!


B rišući k r v sa čela, čovek o d m a h n u glavom. — N ik a k v o g M ejd e n sa ne po znajem , l j u d i . .. časna reč! P ro kletstvo, n e zn a m čak ni čija su ovo kola. . . T ri čoveka se zgleđaše. — U r e d u — reče n jih o v vo đa. — Da k re n e m o od početka: k ako si se stvorio u M ejdensovom »fordu«? Ovom ovde »fordu«, do đavola! — Da sam znao šta će se dogoditi, ne b ih ni prišao p ro kletoj k rn tiji. .. Učinilo m i se zgodno da ga d i g n e m . .. tip ko ji je vozio izleteo je iz n jih i nestao u p ra v c u tao le ta kao da ga svi đavoli gone. Pogledao sam i video da su klju čev i n a m estu. . . d alje znate. .. — A torba? — T orba? — čovek za v rte glavom. — N ik a k v u to rb u n i sam video, l j u d i . . . Da nije u p rtlja ž n ik u ? I čem u tolika g u žva oko je d n o g staro g »forda«? U redu, p riz n a je m , u k ra o sam ga, ali. . . — Zaveži! Da li je čovek ko ji je izišao iz kola im ao n e k u to rb u u ruci? Ove veličine o t prilike? — Ovaj. . . kad m alo bolje razm islim . .. T u p u d a r a c ponovo baci čo v ek a n a z a g re ja n u h a u b u »for da«. — Dakle?


— J e s t e . .. — zajeca u d a r e ni. — Im a o je. . . p ro k le tu t o r bu u r u c i . . . — A m i smo kao b u d a le j u rili za n je g o v im k olim a — t i ho reče je d a n od p re o sta le dvo jice. — Š ta sa d a d a ra dim o? — Zaveži! — o b re c n u se vo da. — P u s tite m e d a ra z m islim do đavola! I dalje se cereći, M ejdens zavuče r u k u pod sako i otkoči pištolj u pojasu p a n talo n a , a onda ga lagano oslobodi. U tišini k o ja je n a t r e n u t a k zavladala, m e ta ln i z v u k u b a c i v a n ja m e tk a u cev n ad jač ao je tiho b r u n d a n je »fordovog« m otora. T rojici lju d i leđa se ukočiše, ali n ije d a n od n jih nije imao h r a b ro s ti d a bilo šta pokuša. — Ni pokreta! — zapovedi M ejd en s oštro. — F lin, pokupi im pištolje. .. polako! A vi, glu pani, r u k e gore! — D akle ipak, M ejdens — reče vođa one trojice, prkosno se okrećući licem p re m a u p e re n o m oružju. — Misliš da će ti taj tr i k upaliti? — Hoće, O ’H a ra, hoće. S a m o što ti nećeš to moći da is p riča š svojim gazdam a: Heskelu, R o b ertsu i o s t a l i m a . . . — Deset m ilio n a je p r e k r u p a n zalogaj za tebe, M ejdens — n a sta v lja o je šef ae rodrom skog o b ez b eđ en ja m irno. — Go m ila l o v e . . .

81

— Tačno. Ne lupaj glavu oko toga, O ’H a r a . .. već ću na ći n a č in a d a je potrošim . Negde u Ju ž n o j A m erici. Ili n a T ihom okeanu, u jednoj od on ih no v ih d rž a v ic a u kojoj či t a v u v la d u možeš k u p iti za dva d eset h ilja d a d o l a r a . .. Možeš to s m a tr a ti n e k o m v rs to m k a z ne, O ’H a ra. — K azne? K oga kaž nja vaš, M ejdens? — Sve one koji su m e pos lali u onaj zeleni pakao da bi udo b n ije živeli i lakše zgrtali lovu. D eset m ilio n a je niska cena za ono što sam video. . . za k r v k o ju su prolili m eni i k r v k oju sam prolio ja, O ’H a ra! G las m u je p o stajao sve s n a žniji, postepeno do b ijaju ći h i s te rič n u notu. — O n je lud! — ša p n u j e d a n od O ’H a r in ih ljudi. — Lud. .. — Da, p r ija te lju — nasm eja se glasno M ejdens. — Ja sam lud. . . P ištolj u njegovoj ru c i bio je ogro m an i težak, ali m u je čitavo telo oblio talas topline dok je am o rtizo v a o n jegovo t r žanje. P u c a o je čak i k a d a su se tri tela u m ir ila n a n e r a v n o m tlu, u sa n a r a š ir e n ih u jeziv osmeh. F lin ru k a v o m obrisa znoj i k r v sa čela.


82

G otovi su — reče tiho, d r h ta v im glasom. — Id e m o oda v d e . .. — Da, gotovi su — ponovi M ejdens. — I ti si gotov, Flin! —

P o sle d n ji m e ta k iz cevi po godio je F lin a m e đ u oči u t r e n u t k u k a d a se iskrivilo u g r i m a s u izn e n a đ e n ja ; noge već n a p e te n a skok naglo popustiše i čovek se sroza, šireći r u ke, kao d a p r s ti m a želi d a za drži život koji je n aglo isti cao iz n j e g a . .. S le g n u v ši ra m e n im a , M e jd e ns odbaci n e p o tre b n o o ru ž je u m ra k . R u k u za v u č e n ih duboko u džepove, zviždućući, on la g a no k re te p r e m a m e s tu gde je ostavio svoj »porše«. I dese t m iliona dolara. s e t m ilio n a d o l a r a . ..

D e

N eko je stajao p o re d »poršea«, c rn a se n k a čije su se n o ge jasn o videle n a svetloj po zadini. M ejd en s za sta đ e u m e stu, još u v e k sa r u k a m a u dže povim a. Bez šum a, ona se n k a se po k re te , g u ta ju ć i p ro sto r izm eđu n jih dvojice n e s h v a tljiv o m b r zinom. M ejd en s izvuče r u k e iz džepova, s p re m a n da se bra ni, d a u z v r a ti u d a ra c , da. .. M u n ja k o ja m u se v n u pre d očim a im ala je s r e b r n a s tu bo ju; izn e n a đ e n tim e što m u je ud arac, činilo se, sam o blago

pogladio g r u d i i trb u h , on obo ri pogled. K o šu lja se lag an o otvarala pod t e r e to m u tro b e k o ja je na v ira la iz duge, uske rane. G la sno u d a h n u v š i vazduh, M ejd e ns oseti k r v u u s tim a i podiže pogled. S e n k a p r e d n j i m n ije im ala lica koje bi z a m u ć e n im očima m ogao pre poznati. — Ko? — zamuca. - K o . .. Dugi, b lista v i m ač lagano se v raćao u svoje korice. Čovek u crn o m k o s tim u o krete leđa te lu koje se b ešu m n o sručilo u t r a v u p o re d puta. Ušao je u »porše« i okrenuo ključ. P o g le d m u n a tr e n u ta k pade n a to rb u . Znao je šta se nalazi u n j o j . .. S le g n u v ši ra m e n im a , on uba ci kola u b r z in u i nač in i uski lu k n a s r e d puta. Ta h a r t i j a n je m u nije znači la n i š t a . ..

— J a n e v id im n išta — u z d a h n u P it, v rte ć i glavom. — N a p a r k in g u je tolika gužva da ni sebe sam og n e bi p re poznao, a o n a ra z n o b o jn a svetla. .. — M oraš n a u č iti da d ru k č i je gledaš, P it e — n in đ a je pro

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

učavao prizor p re d sobom s u že n im očima. — I mozgom, a ne sam o pogledom. A naliziraj je d n u po je d n u g ru p u vozila n a p a r k in g u i nastoj da a u to m a tsk i o tk rije š n jih o v u p ra v u boju u k o m b in a c iji sa svetlećom re k la m o m . Može? — A u to m a tsk i? — p ro g u n đ a Tabasko. — Do đavola, n isam ja n ik a k a v robot! — N isam ni ja, ali i roboti im a ju svojih prednosti. P o g le daj, ta m o sasvim n a su p ro tn o m k r a j u p a rk in g a , u pola sk riv en iza plavog kom bija ? P i t se još je d n o m zagleda u p ro s tra n i p a r k in g m o tela »Ve s te rn Rouz«, iako o d a b r a n i po ložaj nije bio n ajp o g o d n iji za to. S p o red n i p u t k o jim su zaobišli m o tel sak rio ih je od ra d o z n a lih pogleda, ali je dži no v sk a ra z n o b o jn a svetleća r e k la m a n a k ro v u iz ovog ugla doslovno u n iš ta v a la oči. — N ešto v id im — k lim n u on glavom — ali đavo da m e n o si ako m ogu d a k a ž e m d a li su ta kola crna. . . ili zelena. Mogla bi biti čak i crvena, a? — C rn a su, Pite. vrolet«.

C rni »še-

— N ije v aljd a? — Baš ta j — k lim n u n in đ a glavom. — J e d a n a e s t i d v a d e set. . . p ita m se nism o li ipak zakasnili n a događaj za kazan

83

za je d an a est. S ve je tih o i m i rno. .. — I b udi sre ćan što je tako — P i t zapali cig aretu , z a k la n ja ju ć i pažljivo p la m e n u p a ljača. — N im alo m i se n e do p a d a ju izgledi d a ta j »ševrolet« ponovo počne da ša ra u n a okolo; neko bi m ogao i s t r a d a ti, znaš. — Neko će i s tr a d a ti ove noći — n in đ a sleže ra m e n im a . — Niko još n ije n a p r a v io o m let bez r a z b ije n ih jaja, Pite. — O m let? To ti nije loša id e ja — oduševi se P it. — Ćo veče, jed in o što kod tebe ne v a lja jeste da p o n ek a d p o tp u no zaboraviš n a h r a n u . O m let bi bio sasvim u redu, pod uslovom d a im a ju i neko p ris to jno pivo. . . — U re d u — Lesli se osmeh nu. — Idi i v ečeraj, ja ću te sač ek ati ovde. — Ti to s tv a rn o ozbiljno? — Zašto da ne? O vde se mo žda n išta neće n i dogoditi. P it se zagleda u lice p r i j a telja, je d v a v id ljiv o u tam i, ali, kao i obično, ono nije n i šta odavalo. — š a liš se! — zaključi k o načno, povlačeći du g dim iz cigarete. — G r u b a šala, samo da z n a š . .. N in đ a je ćutao, a n jeg o v p o gled p ra tio je kola k o ja su sti zala n a p ark in g . N iski »por-

84

še«, g ra đ e n za velike brzine, ili kao ig rač k a b o g a tih ljudi, ko la k a k v a su se često v iđ a la po p u te v im a K alifornije. S am o što ovaj »porše«, zbog nečeg, n ije bio običan. Signali koje je h ara g e i slao čitavom te lu još je d n o m su u p o z o r a vali n a o p a s n o s t . .. Ni P it u n ije p ro m a k lo da je n ešto konačno počelo d a se događa. Z gnječio je c ig a re tu u p e p e lja ri i oprezno izvirio k r oz o tv o ren i prozor »dodža«. »Porše« je načinio k r u g po p a r k in g u i o d m ah se u p u tio p r e m a izlazu n a au to -p u t. I z lazu n a z a p a d n u tra k u , onu ko ja je vodila n a t r a g u S an F ra ncisko. . . — O-ho! — p r o g u n đ a T abasko. — Svi kući! D a nije ovaj posao slu čajn o već obavljen, Les? — N a d a m se da jeste. K oristeći svoje fa n ta stič n e reflekse, n in đ a je već v ra ćao n jih o v a kola u n a tra š k e , m a k s i m a ln o m b rz in o m kojom je »dodž« m ogao da vozi. — To bi značilo da će n as »ševrolet« odvesti do čuvenog H ibnera! N ekoliko m in u ta kasnije po novo su bili n a a u to -p u tu , u b rzano n a d o k n a đ u ju ć i z a k a š n je nje. Lesli je vozio m ud ro , izvlašeći iz p r e u re đ e n o g »dodža« sve što je m ogao d a pruži, t a


ko da je n e sam o dostigao j a ča i b rž a kola, već ih je m o gao i prestići, da je to želeo. »Poršeu«, m e đ u tim , kao da se n ije n aro č ito žurilo, ili n i je želeo d a p riv u č e p a ž n ju n a sebe. Vozeći ekonom ično i r a cionalno, p ro g u ta o je ra s to ja n je do u laza u g ra d za n e k ih če tr d e s e ta k m in u ta , a onda još je d n o m sm a n jio brzinu, kao da želi da sačeka »ševrolet« čiji vozač očigledno n ije spadao u istu klasu. — Ovo će biti loše! — p r o m r m l ja P it, videvši d a kola p re d n jim a sk re ću n a izlaz sa au to -p u ta . — Ako idu u n ek i deo g ra d a gde više n e m a g u ž ve po u licam a, o d m a h će o p a ziti d a ih n eko prati. . . N in đ a je ćutao, koristeći svu svoju v e š tin u da »dodž« što du že zadrži u z a klonu d ru g ih vo žila koja su se k r e ta la istim pra vcem , što za sad a n ije b i lo teško. P onoć je v re m e u ko je m S an F ra n c is k o još uvek živi p u n im životom. B ar u onom o g ro m n o m p r o sto ru koji p re d s ta v lja srce g r a da, ali su tr o ja kola već z a obilazila to p o d ru č je u širo kom luku, traž eći m irn ije u li ce u n a s e ljim a čiji stanovnici sebi ne m ogu d o p u stiti luksuz dugog s e d e n ja po n o ćn im lo kalim a.

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

Veži se, Pite. — Šta? ! N in đ a se osm ehnu. — Ne sm em više ići d i r e k t no za n jim a — objasni, dok je P i t u ž u r b a n o n a m e š ta o pojas. — Bilo bi to suviše u p a d lji vo. . . m o r a m voziti ulicom k o ja je p a r a le ln a sa ovom. — Ali. .. ona im a s u p ro ta n sm er, do đavola! — Zato ti i kaž em da se vežeš! — k lim n u n in đ a glavom. — Pazi, sad počinjemo! P re s e k a v š i p u t vozilim a k o ja su išla iza njega, n in đ a n a glo sk re te ulevo, p ro h u ja v š i kao v ih o r m irn o m ulicom u kojoj, srećom, n ije bilo n ik a k v o g s a obraćaja. »Đodž« n a sleđećem u g lu savi udesno, zanoseći se i škripeći g u m am a. —

Vozila koja su im dolazila u s u s re t n ije bilo mnogo, ali je Lesli ip ak m ogao izvesti p ra v i slalom n a p u tu do sledeće r a skrsnice. Š kripeći g u m a m a , »đodž« se z a u sta v i ta k o d a u ra sk rsn ici b u d e sam o p r e d n jim točkovima. — Gledaj dobro, Pite! — Do đavola, ovo ulično svetio. .. Ah, »porše« je prošao pravo. .. evo i »ševroleta«! Poskočivši, »dođž« lje. Duž ovog bloka d a sa v lad a m anje ali svi vozači n isu

jurn u da m o rao je pre p rek e , im ali nin-

85

đine čelične živce. T abasko P it se p ro m u k lo zacereka, g le d a ju ći za k a m io n e to m koji se, pušeći se, za usta vio uz je d a n te legra fski stub. Isti p o stu p a k m o rali su po no v iti još tr i pu ta, oprezno iz v iru ju ć i n a svakoj ra sk rsn ic i k ako bi p ra tili k r e ta n j e »poršea« i »ševroleta« u paralelnoj ulici. — S k re n u li su! — z a u rla P it ovoga puta. — Id u tačn o p r e m a nam a! — Odlično — lice n in đ e b i lo je m irno. — S ada i ako po đem o za n jim a , nećem o biti toliko u padljivi, je r nas n a au~ to -p u tu sigurno nisu zapazili. S trogo p o štu ju ć i o g ra n ič en je brzine, d v o ja kola p ro ju riše is p re d njih. Bez žurbe, n in đ a sk re te ulevo. P re d o se ć a n je m u je govorilo da p o te ra neće t r a j a ti još d u g o . . . U ovom k r a j u ulice su bile tih e i m irn e, a s ta m b e n e z g r a de sve rede i sve d alje od ko lovoza, z a k lo n je n e živicama, park o v im a , g vozde nim ili b e to n sk im o gradam a. P o la m ilje p re d n jim a dv o j a kola skre to še udesno. D va p r i ja te lja se pogledaše. — M islim d a smo stigli, o r tak! — o s m e h n u se ninđa. P ro šli su ra s k rs n ic u i p r o d u žili pravo. J e d a n je d in i pogled bio je dovoljan: »ševrolet« je


86

ulazio kroz k a p iju tre ć e vile n a desnoj s tra n i ulice, a »porše« se već n ije video. — To je to — tiho reče Pit, osećajući k a k o m u se dlačice n a v r a tu dižu od n ek e n eo b ič ne jeze. — G adno mesto. .. — I ti to osećaš? — Aha. Čudno, za r ne? — P a i nije. N in đ a je tu. Onaj drugi, J a p a n a c . On je v o zio »poršea«. — K a k o znaš, do đavola? N ije d n o m m u nism o prišli bli že od pola milje! — Teško je to objasniti: m n o štvo sitn ih detalja, u n a č in u vožnje, p re tic a n ju , s k re ta n jim a . Sve to p o k az u je čoveka koji im a izvrsne reflekse, nav ik lo g da donosi p ra v e odluke u deliću sekunde. Ne za b o rav i pri to m d a m u je d esn a r u k a slo m ljena, P ite i da je svaka ko vozio sam o levom. . . — Koliko zn a m o n in đ a m a , ta k v a sitnica kao što je slom lje n a r u k a n jih m nogo ne uzn e m ira v a . .. — Tačno, ako je u p ita n ju o b ra č u n sa n e k im običnim pro tivnikom . P ostoji m n o štv o n a čina da se bol eliminiše, ali slo m ije n u r u k u ip ak ne tr e b a iz la g a ti p re v e lik im nap o rim a . Dodaj m i m o ju to rb u , P i t e . ..

— Ah, n a jz a d u kostim u! — isceri se Tabasko. — A ja? — Ostaćeš ovde i če k ati me. sp re m a n d a o d m a h k re n e š ako za m n o m b u d e išla potera. — K a o i u v e k — ra z o č a ra n o u z d a h n u P i t p o s m a tra ju ć i k a ko Lesli h itrim , p re cizn im po k r e tim a zbacuje sa sebe obi čnu odeću i n av lač i kostim n in đ e od ta n k e crne svile. D va m i n u ta kasnije, u senci pored zida u s p r a v i se fig u ra iz le gende, sa d u g im s a m u r a js k im m ače m o pojasu. .. — Hej! — tiho dobaci P it p r o tu r a ju ć i g lav u kroz prozor. — S am o još n e š t o . .. — Reci. — Ovaj. .. ako v id im da mi se p rib liž a v a čovek u to m p r o k leto m v a rn p irsk o m kostim u. . . kako ću z n a ti da li si to ti, ili onaj drugi? — V rlo jednostavno. — J e li? A kako? — P od ovim k o stim o m biću ja. .. a pod onim d r u g im J a panac. P it ostade o tv o re n ih usta, p ra te ć i pogledom je d n u p o k re tn u s e n k u k o ja je brzo n e sta la m e đ u d ru g im , m ir n im senkama. — P a da! — reče glasno. — Baš sa m g l u p . . .

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

N a su p r o t R eksonovoj, Hibn e r o v a vila n ije bila č u v a n a ni visokim o g ra d am a, ni m o d e r n im a la r m n im u re đ a jim a . B a r u n e č e m u H ib n e r je po kazivao da je staro m o d an ; zg r a d a je bila z a štić en a debelim k a m e n im zidovim a, v r a ti m a od debelog čelika kom e je n ek i odličan kovač dao lju p k e ob like, i č v rstim r e š e tk a m a k o je su krasile prozore čak i n a d ru g o m spra tu. B e šu m n o h o d a ju ć i ispod d r v eća n in đ a obiđe zgradu, t r a žeći n ek i ulaz. N ije ga bilo. Ili p ak jeste? T ih o je sišao niz b eto n sk u r a m p u do u la z a u p o d ze m n u g a r a ž u i d o tak ao v r h o v im a p r stiju v ra ta , kao da isp itu je n ji h o v u čvrstin u . Čelik. D ebela čelična ploča k o ju su dizali i sp u štali snažni elektrom otori, sk riv e n i iza zidova. O sta ja la je, dakle, još samo je d n a m ogućnost. Krov. O d m o ta v a ju ć i sa pojasa t a n ko uže od c rn e svile, n in đ a n a n jeg o v o m k r a ju n ač in i zamku, oteža v aju ći je k o m a d o m olova u svilenoj kesici pričvršćenoj n a k r a ju užeta. O d m ak a o se d v a d e s e ta k sto p a od zida, pazeći da n e p r e s

87

ta n o ostane u senci, on za v itla k ra j u ž e ta naviše. Uz tihi šum , c r n a z m ija omo ta se oko d im n ja k a n a u g lu kuće i Lesli p ro v e ri č v r s tin u užeta. T r e n u ta k k a sn ije već*“ se v e rao, o slan jaju ći se n o g a m a o zid od g ru b ih c r v e n ih cigala. U u g lu koji je od ab rao svi p ro zori su bili m rač n i, tak o d a je bilo m alo izgleda d a ga n eko opazi. Ploče od š k rljc a n a k ro v u bi le su vlažn e od rose i on vrlo oprezno zakorači po n jim a , po vlačeći uže za sobom. P ažljiv o se u čv rstio uz d im n ja k , a on d a v r h noža zavukao m eđu ploče p re d sv o jim nogam a. H itro, ali bez ijednog n e p o tr e b n o g p o k r e ta ili šum a, on otvori prolaz u m r a č n u u n u t r a š n jo st t a v a n a zg rad e i oslobo di se veza koje su ga p r id r ž a v ale uz d im n ja k . N jegov vid bio je u s ta n ju d a iskoristi i ono m alo sv etlo sti k o ja je k r oz n a č in je n i o tv o r p ro d ira la pod krov. M eko je skočio, povlačeći uže za sobom i zastao da još je d n o m ispita p ro sto r oko se be. Videlo se m alo šta, ali je zato je d v a p rim e tn o s t r u j a n j e v a z đ u h a govorilo mnogo. N e k a v ra ta , k o ja se nisu z a tv a r a la baš n a jb o lje nalaz ila su se desno od njega. •

88

Iz b eg av a ju ć i p re p re k e od sta rog n a m e š ta ja n a g o m ilan o g po g ru b im d a s k a m a ta v a n a , ninđa p riđ e v ra tim a . Da, ispod n jih n az ira o se uza n tr a č a k sve tlosti, ^ e r o v a tn o sa stepeništa, koje će ga odvesti naniže, do ta ja n s tv e n o g H i b n e r a . . . Iako p o k riv e n i ru k a v ic a m a , v rh o v i p rs tiju bili su d o v o lj no osetljivi d a n a p ip a ju suvu, z a rđ a lu p o v ršin u m e ta ln ih šarki. T a v r a t a će jezivo z a š k r i pati k a d a ih b u d e otvorio. . . K r a t k i m o štrim n o že m on ene rg ičn o n a p a d e već tru lo d r vo oko šarki. Ž urile m u se, ali nije smeo d a r e s k ir a n i j e dan su v išan šum ; neki od Hib n e ro v ih te lo h r a n ite lja m ogao se n alaz iti n a step en ištu , a nin đ a još u v e k n ije želeo da p riv u če p a ž n ju n a sebe. D rvo po p u sti i on oprezno odvoji v r a t a sa n jih o v o g mesta, p ris la n ja ju ć i ih uza zid t a vana, a onda zakorači n a s te penište, sklo p lje n ih očiju, k a ko n iš ta ne bi om etalo n jeg o v u k o n c e n tr a c iju n a čulo sluha. Tišina. D a se n eko nalazio n a step en ištu , n in đ a bi m orao čuti čak i njegovo disanje. . . Ipak, neki šum. M u zik a ko ja je d o p irala o d n ek u d sa spr a t a ispod njega. J a p a n s k a m uzika. Ispod sv i lene m aske, u sn e n inđe ra širiše se u osmeh.


Taj p r o tiv n ik više ga nije za b rin jav ao , je r ga je jed n o m sav lad a o čak i bez o ru ž ja u ru k a m a . Bilo je važno što pre stići do H ib n e ra , ili onoga ko ji je sebe naz v ao H ib n ero m , a pravo im e m u je Š n a j d e r . .. P r v i sp ra t. S te p e n ište se za vrša v alo o g ra d o m ispod koje se širio p ro stra n i, m ra č n i hol. I još u v e k n ik a k v o g šuma, sem te m uzike. S krenuvši, n in đ a stiže do v ra ta od teškog skupog drveta. Sa d ru g e s tr a n e širokog hodni k a nalazila su se još jedna, po tp u n o ista. »Levo ili desno?«, pomisli Le sli. »H a rag ei ćuti. .. što znači đa je p o tp u n o svejedno n a ko ju ću s t r a n u k r e n u t i . ..« Ova v r a ta sigurno neće za šk rip a ti k a d a ih b ude otvorio. On bez o k le v a n ja p ritis n u kva ku i uđe n a svoju d esnu s t r a nu. P ro s tra n a , raskošno u re đ e n a prostorija, salon bogatog i r a zm aženog čoveka. Delovi odeće n a m e r n o ra z b a c a n i po k a uču i foteljam a. M uške i ženske odeće. A k r oz v r a ta levo od n je g a dopiralo je k ik o ta n je i tihi šum vode koja p l j u s k a . .. N in đ a o d g u r n u i ta v ra ta , zastavši sa r u k o m n a dršci m a ča. D va žen sk a v risk a koji su se slili u je d a n , d a bi ih od m ah

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

potom zam enio n e rv o z a n smeh. P o ja v a čoveka u crn o m k o sti mu, pod m askom , očigledno ni je p re d s ta v lja la novost za njih. S ta ra c m rša v o g tela ležao je p oleđuške u p litk o m bazenu, a dve žene ra sk o šn ih tela, c r n k a i plavuša, klečale su pored njega, p o tp u n o nage. To usko lice m e k ih c r ta Lesli je već video. U dosijeu profesora T eofilusa Šnajdera... S ta ra c m a h n u r u k o m u ko joj se nalaz ila čaša. P ogled m u je bio m u ta n . — K og đ avola traž iš ovde? — reče zaplićući jezikom. — H ib n e r te je poslao? N in đ a je ćutao. Očigledno, s m a tr a li su ga za onog drugog, za Ja p a n c a , ali to sad a nije b i lo važno. H ib n e r ip ak n ije bio Š n a j der. H ib n e r je bio — sam o H i bner. .. — Što stojiš tu, p rokletstvo? — sm ejao se starac. — D a n e ćeš, možda, da n a m se p r i d r u žiš, a? S am o izvoli. .. Elsi i K la r a kaž u d a si p ra v i past u v . .. a to b ih baš voleo da vidim, a cure? N jih dve se zakikotaše, iza z ivački u v ija ju ć i k ukovim a. — S am o dođi, I v a k u m a — san — reče crnka. — Mi smo s p re m n e za tebe. .. O d m a h n u v š i glavom, n in đ a z a tv o ri v r a ta k u p a tila za so

89

bom, p ra ć e n p o d ru g ljiv im že n sk im sm ehom . Elsi i K la r a su zgodne žene, ali je on tražio H ib n era.. . Zločinački m ozak koji je n a n ajb o lji n a č in iskoristio ta le n a t i z n a n je pro feso ra Š n ajd era , d a bi u svoje r u k e p rig ra b io moć. Moć da za d aje s tr a h i n a m e tn e svoju volju sv im a ko ji m u se usprotive. H a ra g e i je, j e d n u po jednu, uzdizao dlačice po n jeg o v o m v ra tu , sa sv a k im n o v im k o r a k o m p r e m a su p ro tn o m zidu ho dnika. I tim m a s iv n im v r a t i m a k o ja je, ko zna kada, iz ra dio p ra v i u m e tn ik . . . Sklopio je oči, osluškujući. M uzika se i dalje čula sa spra t a iznad. I n iš ta više. N išta sem š a p a ta tala sa po m e k o m pesk u obližnjeg zaliva. Taj šum dopirao je kroz p ro zor n a k r a ju h o d n ik a iza či jih se re še tk i n az ira o bleštavo osvetljeni luk G oldn G ejta. Ispružio je r u k u p re m a v ra t im a i naglo je povukao, kao od e lek trič n o g u d a ra . S tisnuo je zube. N ikada, za sve ove godine, h a r a g e i ga nije tak o e n e rg ič no upozoravao n a opasnosti Ali, o k lev an je ne vodi n ič e m u, j e r v re m e neće izm eniti n ije d a n od činilaca koji će za n ek i m i n u t odlučiti ishod ob r a č u n a sa H ib n ero m . N in đ a ot vori v r a ta i prođe kroz njih.

90

Sklopio je oči d a ih zaštiti od m la z e v a sv etla koji su se sa tavanice, sa poda, sa zido va, u s tre m ili n a n je g a kao p i pci hobotnice. Č ita v im telo m n aslu tio je p o k re t u drugom , z a m ra č e n o m delu p ro sto rije i odskočio k o ra k u stranu. — Ni pokreta! — zapovedi ledeni glas koji je je d n o m s lu šao n a m a gnetofonskoj traci. — Inače si m rta v . .. ninđo! H a ra g e i je p o tv rđ iv a o te r e ci i Lesli ostade ta m o gde se zatekao, p o tp u n o n ep o k re ta n , kao s ta tu a nek o g dav n o za b o ra v lje n o g božanstva. B o žanstva strah a . . . N jegov m ozak bio je obuzet r e š a v a n je m p ro b le m a koji ni u snu n ije očekivao, p ro b lem a od čijeg će rešenja, doslovno, zavisiti i sam n jeg o v život! Glas, i onaj š u m pre toga, doprli su do n je g a izobličeni, mnogo p u ta odbijeni u nekoj vrsti a k u stičk o g t u n e l a . .. a to je značilo. .. To je značilo da H ib n e r n e će biti n a m e s tu sa k o jeg d o pire n je g o v glas, već n egde drugde, b ez bedno sk riv e n zavesom ta m e k oju čak ni oči nin đ e nisu m ogle probiti! P o d ru g ljiv , leden sm eh d o p re sa istog m esta. — Želeo bi da m e vidiš, z a r ne, ninđo? D a doznaš ko


je taj H ib n e r koji te je osudio na sm rt? U re d u , ispuniću ti želju! S v e tla n a ta v a n ic i pogasiše se, je d n o po jedno, d o p u šta ju ć i da se n e ja sn o n a z re s u p ro tn i zid prostorije. I je d n a senka, sen k a čoveka koji sedi u og ro m n o j fotelji visokog naslona. Ne jedna. Dve senke. Tri. Četiri. .. M n o g o ... — K a k o ti se ovaj t r i k d o pada, ninđo? — progovori H i b n e r ponovo, sa tra g o m t r i j u m fa u glasu. — P r v i si n a k o m e ga opro b a v am , znaš. O gle dala, r a s p o re đ e n a po n a c r tu koji sam u ništio čim su r a d o vi bili okončani. K ao i lju d e koji su ih obavili, uostalom . . . ne možeš čak ni n a s lu titi gde se za ista nalazim! S e n k a p re d n jim podiže r u ku i taj p o k re t vern o ponovi m n o štv o d ru g ih senki u d n u prostorije. N in đ a orezno p re b a ci težin u sa je d n e noge n a d r u g u .. . — P o m e rio si se! — oštro reče H ib n er. — N e čini to, inače. .. P o k r e t u ta m i ostade n e v id ljiv, ali zato p re d očim a n inđe sev n u uski z ra k k o h e r e n tn e svetlosti iz je d v a p rim e tn o g otv o ra n a zidu. — Ovo je bila sam o o p o m e n a — reče H ib n er. — Sledeći pu t ću te prepoloviti!

BORILAČKE

V E Š T I N E 34

— Učini to o d m a h — m irn o reče ninđa. Neopaženo, pogled m u je klizio duž zidova, i s tr a žu ju ć i svaku, i n a j m a n j u n e r a v n i n u n a n jim a . — A, ne! — n a s m e j a se Hibner. — N ik u d m i se ne žuri. Ž elim d a g le d a m tv o je lice k a d sh v atiš d a iz ove zam ke n e m a izlaza. I d a te ču je m k ako m o l iš . .. ne za život, to ti n e bi pomoglo, već sam o da za m i n u t ili d v a odložim tv o ju sm rt! S k in i t u m ask u , ninđo, više ti nije potrebna! V r a ta iza n je g o v ih leđa bešu m n o se otvoriše, ali je i bla go ta la s a n je v a z d u h a koje je osetio bilo dovoljno da upozo ri Leslija da je još neko ušao u prostoriju. — Iv a k u m a ! — uz v ik n u gne vno H ibner. — K a k o si smeo da uđeš, k a d a te n is a m zvao? — Brod je s p re m a n — do p re do L eslijevih u šiju duboki m u ž e v n i glas u k o je m se j a p a n sk i n a g la sa k je d v a n a slu ć i vao. — Ah, tak o je! T re b a da k re n em o , je li? T o rb a sa n o v c e m je tam o, k ra j zida. U z m i je i sačekaj m e p re d izla zom! J a p a n a c prođe po re d Leslija, b e šu m n o se kre ću ći u obući sa m e k im g u m e n im đonom. O vo ga p u t a nije bio u k o stim u ninđe, ali m u je k a t a n a visio za

91

pojasom. N a desnoj strani, što je značilo da se ip ak služi sa m o n e p o v r e đ e n o m levom r u k om. .. S tiga vši do torbe, on iz n e n a d a za sta d e i o k re te se m r a č n o m u glu prostorije. — G o sp o d aru — reče m u k lim glasom. — Š ta hoćeš, Iv a k u m a ? — Život ovog čoveka, gospo daru. — Ne. On p rip a d a m eni, kao i tvoj život! P re k o Ja p a n č e v o g lica p re le te trz a j, je d v a p r im e ta n za obi čnog p o sm atrač a, ali je Lesliju odavao da I v a k u m a u sp ev a d a se ko n tro liše sam o uz go tovo n a d lju d s k e napore. D a li je to bila p rilik a i za n jeg a? — G ospodaru, u b ijte me, ali m i d o p u stite da n a jp r e u b ije m njega! On je je d in i koji me je ik a d a osramotio! — Ne! ! Dve s tv a ri dogodile su se go tovo istovrem eno. L eslijev a de sn a r u k a odbacila je sićušnu k u g licu p re m a zidu u času k a d a je I v a k u m a za u riao i bacio se n a njega, u skoku izvlačeći k atan a . S a v rše n o m preciznošću, ek splozivna k u g lica pogodi mesto n a zidu ispod k ojeg su se provlačili debeli elek trič n i k a blovi. B lesak eksplozije n a d m a šila je b lis ta v a p la v a m u n j a

92


visokog napona, o sv etlja v a ju ć i d v a te la isp re p le ta n a u borbi n a život i s m r t . .. Ni K ib n e r o v i refleksi nisu bili za p o tc e n jiv a n je : uspeo je da p ritisn e r e d d u g m a d i p re d sobom aelić s e k u n d e pre nego što je dovod s t r u je do lasera bio p re k in u t; izm eđu n je g a i dvojice b o ra c a n a t r e n u t a k se spusti g u sta re š e tk a od s m r to nosnih zraka, k id aju ći n jih o v a te la i pod oko njih. . . A o nda tam a. I prig u šen o p u c k e ta n je p la m e n a koji je is to v re m e n o izbio n a nekoliko m e s ta u odaji. H ra m a ju ć i, H ib n e r se pojavi iz svog zaklona, štiteći ru k o m oči od sve višeg plam ena. Oni zak, m r š a v čovek, u sk ih r a m e na, sa lu đ a č k im sja je m u bleđ o p lav im očima. O prezno je zaobišao z a p aljen i deo poda da bi ščepao p u t n u to r b u sa d e set m ilio n a dolara. O na d v a luđaka, ta m o na podu, bili su m rtv i. M orali su biti m rtv i. . . %

K a šlju ći od sve gušćeg d i ma, n e n a v ik n u t n a napor, H i b n e r o th r a m a do v ra ta . U h o dniku, z a p a n je n ih lica, tiskali su se Š n a jd e r i n jegove žene, sve tro je još u v e k p o tp u n o go

li. T ri čoveka sa p u š k a m a u r u k a m a tu t n ja li su uz s te p e nice. — Šta. . . šta se to dogodilo, H ib n e r? — za m uc a profesor. — Da n i j e . . . ? — Zaveži, m a to r a budalo! — H ib n e r sa o la k ša n je m predade to r b u je d n o m od te lo h ra n itelja , a onda glav o m pokaza n a tro je n a g ih ljudi. O dskočivši k o ra k unazad, d ru g i te lo h ra n ite lj p ritis n u oba rač, za sip a ju ći h o d n ik kišom m e ta k a . Z a v ris a k je v r e m e n a im ala sam o je d n a od žena pre nego što se sručila u k r v a v u h r p u p o re d zida. — Idemo! — zapovedi H i b ner. Čovek sa to rb o m već je hitao niz stepenice, gledajuć i naviše. K ra jič k o m oka, u t r e n u t k u k a d a je zakoračio, H i b n e r o p a zi p o k re t m e đ u p la m e n o v im a i o k re te se, u z b u đ e n o u zviknuvši. Čovek u crn o m lagano se d i zao kroz v a tru . D ugo sečivo m a č a blistalo je r u m e n i m s j a je m k a d a ga je podigao iznad glave. — P u c a jte ! — z a u rla H i b n e r h ita ju ć i p r e m a ste p e n ic a m a, što dalje od tog p ro k leto g čoveka koji nije h teo da u m re! — P u c a jte , do đavola! R a m e uz ra m e , d v a čoveka priskočiše v r a ti m a sa p u š k a m a n a gotovs. H ib n e r je već bio n a


s te p e n ic a m a k a d a o ružje zapraska, clugim. d u g im rafalima... »P rokletstvo«, mislio je izla zeći n a svež v la ž a n vazduh. »kako to d a nije bio m rta v ? Da, z ra k lasera p r e k r a tk o je traja o , a n ije bilo v re m e n a da ga pom erim . . . moglo se dogo diti da ga i prom ašim . S v e je dno, sada je sig u rn o m rta v . ..« š l j u n a k je šk rip a o pod n j e govim n o g a m a dok se strm o m stazom spuštao p r e m a d r v e n om m o lu uz koji se n jih a la n je g o v a ja h ta . Za koji m in u t otići će sa ovog m e s t a . .. Neko čudno p re d o seća n je n a vede ga da se osvrne. N a o sv etljen im izlaznim v ra t im a s ta ja la je sen k a čoveka sa m a č e m u ruci. H ib n e r r a z rogači oči. . . S en k e n e sta d e i on o d m a h n u glavom. M ora da m u se u č in i lo, do đavola! Š ta je to sa n j e govim n e r v im a ? P r i v i đ a j u m u s e ' duhovi? P ro d u žio je, još brže nego maločas. Do m o la je ostalo još svega p ed e se ta k jarđ i, a čovek sa to rb o m u ru c i već je s t a jao tam o. ponizno ga čekajući. H ib n e r se još je d n o m o sv r te, osećajući k ako ga s tr a h po stepeno n ap u šta . Bilo je glupo što se onako uplašio, znao je. P rič e o d u b o v im a u v e k su b i le sam o priče. .. O brisavši iz n e n a đ u ju ć e h l a d an znoj sa čela, on n e uspe

93

da se u zd rži da ne baci još je d a n pogled p re k o ra m e n a . N in đ a je išao za njim . .. n e um itno, kao sudbina. . . N inđa? Ili n jeg o v duh? K lizaju ć i se i posrćući po o k ru g lo m šlju n k u , H ib n e r n e sp re tn o potrča, vuk u ći h ro m u nogu za sobom. — H orhe! — zaurla. — On dolazi, dolazi! P u caj, H orhe! Čovek n a m olu zb u n je n o se osvrte, kao da tra ž i m esto gde će da spusti torbu. Odbacio je od sebe i izvukao pištolj iz džepa, tra ž e ć i pogledom neki cilj u ta m i iza H ib n era. Jo š je d n a g la v a pojavi se iz o tv o ra n a palubi. G lav a i cev p u š k e . .. Ne re m e te ć i svoj h itri korak, n in đ a h itn u n o v u eksplozivnu k u g licu u p ra v c u broda. V a t r e n a k u g la p ro c v e ta n a sre d palu be, o d b ac u ju ć i n a sve s tra n e k o m ad e d rv e ta i m etala. T re n u t a k k a sn ije o d je k n u nova e k s plozija, u času k a d a je p la m e n z a h v atio gorivo u re zerv o aru . L ju p k a j a h t a gotovo je isko čila iz vode, p re la m a ju ć i se n a d v a n e je d n a k a dela. Po u z b u r k anoj p ovršini vode razli se ta las zapaljene nafte. U d a rn i talas odbacio je Hib n e r a po stazi, ta k o da se podi gao k rv a v o g lica i ru k u , očaj n ič k im pogledom traž eći neki izlaz.

94

— H orhe! — cvileo je. — Ho r h e . .. N jegov te lo h ra n ite lj ležao je nekoliko k o ra k a dalje, još u v e k sa p išto ljem u ruci, ali je ta r u k a bila m rtv a . K o m a d oštrog d r v e ta kao koplje m u se zariđ izm eđ u lopatica u s m rtiv š i ga tre n u tn o . H ib n e r se s n a p o ro m p o d i že i osvrte. N in đ a je stizao sp o rim s ig u r n im korakom , u s p ra v n o g d r ž a n j a koje je odavalo s n a g u k o joj se ništa ne može s u p ro ts ta viti. U p rk o s ogrom noj o p ek o ti ni n a levoj ru c i duž koje je r u k a v k o stim a p o tp u n o sagoreo. U prkos uskoj r a n i o p rlje n ih ivica k o ja je p o tp u n o p ro b ija la m e s n a ti deo b u t i n e . .. H ib n e r o v laser nije p r o m a šio svoj cilj, ali je Lesli u deliću s e k u n d e uspeo d a ga d o n ek le izbegne, z a k la n ja ju ć i se već m r t v i m telo m ja p a n s k o g ni nđe. I v a k u m a je u m ro od sopstve n og m ača. S m r t k oju bi, bez su m n je, i sam od ab rao da m u je bilo dopušteno. .. — Ig r a je gotova, H ib n e r — reče Lesli tiho. — Ovo je k ra j. Posrćući, H ib n e r se izm akao sve do ivice m ola pod k o jim je b u k ta o plam en. — S ta n i — reče prom uklo. — S a č e k a j . .. da li znaš šta je u ovoj torbi?


N in đ a sleže ra m e n im a . — Novac, p re tp o sta v lja m . P a šta? — Novac. G om ila n o v c a . .. deset m ilio n a dolara, čoveče! I sve to može p o stati tvoje, ako... — A ko ti pošted im život? — nasrne ja se ninđa. — R a z u m te zaista već izdaje, H i b n e r . . . taj novac će biti moj i k a d a te b u d e m ubio, za r ne? — N o v a c . . . novac nije n iš ta! — v a tr e n o je ša p u ta o H ib ner, boreći se sa s tra h o m od v a tr e k o ja ga je n e u m itn o go nila bliže ninđe. — J a im am m o ć . . . moć . . . uz m e n e ti bi... — Doživeo bih ono isto što i profesor Š n a jd e r, verovatno. Odbacio bi m e kao s t a r u cipe lu k a d a ti više n e b u d e m po tre b a n . . . — Ne! Ti si jed in i p a r tn e r zaista d o sto ja n m ene! T i . . . U z d ah n u v ši, n in đ a podiže mač. S ve ovo tr a ja lo je već predugo. P la m e n i jezici u zalivu p riv u ć i će neč iju p a ž n ju i uskoro će se tu p o ja v iti polici ja, v atrogasci, r a d o z n a l c i . .. — Ne! — v ris n u H ib n er. — Ne! U n e s p r e tn o m p o k u ša ju da se skloni od u d a r c a koji je pre tio, on se saplete preko b ač e ne to rb e sa novce m i d iv lje k ri k n u k ad s h v a ti da pod nog am a više n e m a n ik a k v o g o s lo n c a ... P o to n u o je, v u k u ć i to r b u za sobom, k id a ju ć i je p r s tim a kao


k an d ž am a, izbacujući čitave sve žnjeve n ovčanica iz nje. Voda ga n e m ilo srd n o izbaci ponovo na površinu, u p la m e n koji ga obavi m u n je v ito m brzinom . S am o je d a n jed in i dugi k rik užasa, a onda je sve bilo goto vo. N in đ a lagano v r a ti k a t a n a u korice, g led aju ć i od p la m e n a p ocrnele o statk e čoveka koji je mislio da im a moć. .. i n o vac. ..

95

Izgorele p a tr ljk e r u k u pome ri n ek i n e m ir n i talasić. Činilo se da H ib n e r i m r t a v p o k u šav a da p riv u če sebi novčanice koje su lebdele n a vodi lagano dogo re v aju ći.. . »Život«, mislio je n in đ a gle d aju ći u sv etla g ra đ a k o ja su se ogledala n a m irn o j površini zaliva. »Život i sm rt. .. to su sam o senke n a n e m irn o j p o v r šini vode. ..«

- K R A J -

A č e g a u » C R N O M PO JASU« IMA? Svega o karateu, b o ril a č k i m v e š tin a m a i is to č n im kulturama. U t r e ć e m broju - na svim kio scim a. U s u p e r- k o lo ru i sa s u p e r-p o k lo n im a !

M IN! - K N J IŽ IC A - K A R A T E Š K O L A (d ru g i d e o ), N O V A K A T A - HESAN Š O D A N , SU P E R K O LO R P O S T E R K A L E N D A R DO DVE H IL J A D iT E G O D IN E . . . I S U P E R -N A G R A D E ; DA SE S V I »ZA S LA D E «! N A J S R E Ć N IJ IM A - K U Ć N I K O M P J U T E R S A K A R A T E ¡G R A M A ! » C R N I P O JA S « - sve o ka r a t e š a mp i o n a t u Jugoslavi je. » C R N I P O JA S « - sve o ka r a t e k u p o v i m a i j u g o s l o v e n s k i m k l ub o v i ma ! » C R N I P O J A S « - sve o st r an i m a s o v i m a i r e p r e z en t a c i j a ma ! » C R N I P O J A S « - sve o p o p u l a r n i m l i č n o s t i m a - k a r a t i s t i ma » C R N I P O J A S « - sve o ka r a t e l e g e n da ma : G o g e n J a m a g u č i i Oj a ma » C R N I P O JA S « - sa e k s k l u z i v n i m izvešt aj i ma: S v e t s k o p r v e n s t v o u film-kontaktu (Budimpešta) i svetsko p r v e n s t v o u t e k v o n d u (Seul) » C R N I P O J A S « - džudo: » Z d r a v ic a š a m p io n u « - ipon ž i vot a Vu ka Rašovića » C R N I P O J A S « - aiki do: » K o vrača L ju b i V r a č a re v ić u !? « » C R N I P O J A S « - ku ng fu: » K in e s k a m o t k a « - o ru ž je m a js to ra « » C R N I P O JA S « - m e d i t a c i j a, k i ne s ka m ed i c i na , r o c k - m u z i k a , Brus li i n j ego v i fi l m o v i ... » C R N I P O J A S « N IJE Z A V E Z IV A N J E , V E Ć Z A Č IT A N J E ! Z A S V E A S, D O B A R G LA S: IZ A Š A O JE N O V I » C R N I P O J A S « !

—

U aprilu Ninđa 35

TAJFUN SMRTI . . . Izmučeni ljudi još jednom podigoše poglede prema nebu. Nova masa crnih oblaka stizala je paklenom brzinom ali to nije bilo ono n a js tra š n ije ... Neko je slabašno kriknuo kada se na horizontu pretečom sporošću uzdigao ogromni talas. Za koji trenutak će stići do ostrva, a onda . . . Kameni blok iza njih odjeknu kao od snažnog udarca. U iznenada stvorenom otvoru pojaviše se glava i ramena ninđe. - Ovamo - reče. - Ovde ćete biti sig u rn i. . . - Ah, tu si! - proceni Dekster. Crna cev u njegovoj ruci preteći se d iz a la . . .

Nindja 034 - Derek Finegan - Senke Na Vodi (MGarret & Emeri)(2.4 MB)

Recommend Documents