OSVETA PRINCA TAME
Derek Fmegan
OSVETA PRINCA TAME iGodima 1850. Letnije noćnio neibo billo je prekriiveno oblaci ma i tek povrememo sjaijini meseoevi ziraci Uijpevali su da se probiju i dodirnu blago usitalasamiu površiinu okeana. Ovaj mraik išao je na rtulkiu dvema akiuinama koje su se, op rezno ploiveći iameđu ošitriih pod vodnih atena, približavaile ma lom, skroiviitom zatonu tek dve -tri milje uidaljenom od pristan.iBita u Njiu Orliensu. Ilscepaina jađra, ogiuljena bo ja na trupovima i delom iziomljeme i na brzinu krpljene katairke svedo&ile su da su škune prevaliile dug i opasacn pui. lalco su se na uskim paluba ma moitaili samo mornari, šlkume su gazile duiboiko štx) je srvedočilo da noise težak terelt. O v r sti tereta svedo&ila je i oprez nost kojom SIU kapetani plovili u ovaj Blkrirveini zaliiv mraika.
Biile su to škiume dvojice kapeitana koji su još uv^k trgovaJi cmdm robio em sa zapadnih obala Afrike. B io je to njihov poslednji po duhvat. Pultovanje je postalo sve opaisnije, a i trgovci na no vom konitinentu niisu više bili onako iedašni kao pre desetaik godiima. Kada su najzad bačene kotve i iizjvučene daske, iz utrobe bro da počeše da ialaze taimine, pogiureoie senke. Tek na bledoj mesečiini moigla su da se razaznajiu naga ili polujnaga teia že na i m'U^araca. Izimiučeaii dugim puitovanjem po 'UEfbuHkainom moru, hramjeni tek toliiko da ne poumiru od gladi, crni roibovi jedva su te turali nie sitrmu i klizaivu das ku prema peščanoj obali. Iz utrobe drugog broda svo jom imjpozamMcm figiurom, us-
N IN Đ A -
pra'vniim stasom i pre svega ve likim cmiim O'čima, koje su si jale u mraku, isiticao se ogrommi cpnac. Lice mu je još w e k bilo namaizano cnnom i crvenom bojom. Na sebi je imao samo dve stvari: oko vrata, na ko žnoj uzici visila je nekakva ču dna figurica kotjfu je bilo te'ško prepoznati, kao i marterijaT. od kojeg je biila sačinjena. Oko pojasa, na širokom opasaču Oid zmijske kože koji je bio i jedi na odeća crnca, vi's-ila je suva tikva iispuTijena svakoj^aikim si tnicama. — Ovaj će vredeti koliko po la tovara, zar ne Džoš? — U|pita jedanooiki nostramo svog ka petana Džoša Piitikilna. — Aha, ali dosta priče. Poteraj te diiviljake malo brže — naredi kaipetain očigledno navi kao samo da kotmaindxilje. Fijiiiikiniuše dugi bičevi od vo lovske kože i uipredene konoplje. Žene zaijaukaše, .miuiškarci po češe da se uvijaiju pod udarci ma pokošavaijiući da, onalko povezami lancima, pohaltaijiu. Jedan uidarac pogodi slučaj no i oígrom nqg crnca. Isltog tre na iz njegovih dulboikih i opas nih očiju setvnu miH\ja. Mornar koji ga je udario podiže bič još jedinom, ali se omda ukopa u mestu. Pogled crnih oči^ju kao
SPECIJAL
da je pokušavao da m>u se kroz ženice zakoipa u mozak. Tiha pesona korja je više liči la na tuitin.ja'vu skrivene podzemme reke poite'če iz crnog grla. Ne spuJštajiući pogled, crnac kleče -na zemlju i položi oibe ša ke uriivajući ih sve duJblje u pesak. Njegoiva peisma positajala je sve stnaižmiija. Kolone robova se zaustatviše uz zastrašeino mnmiloamje. Žeaie pdfcriše oči rukama. Miuikarci S'U drlitali gledatjiući šta njihov Velilkji Mag — Mgiua Aimon Sar — radi. Njega su se svi plašili. 0,n je, tamo u starom zavičaj;u, bio princ tame, veliki vrač, miljenilk goiapodara podzenfunog sveta. Beabroij puta su se uverili u ngego've natprirodne mo ći. Peis-ma koj'u je sve smažnije pevao, dobro su poznavali. — Sita se to, do đavola, tamo degava? ! — povika kapetan Džoš kaji je već krenuo u svojiu kabinu pod paluibom.
Jeidfliooki nostromo poitrča do ograde i požuri da raportira svome kapetanu. — Onaj granalj neće da se pomeri. Eno ga kleči na obali i dere se — sao[p:§ti kratko do^k mu je ono jedino dko sevalo od besa. — Idi i naiteraj ga da krene — reče Džoš kratko, a oinida se vrati na komandini most.
MNĐA -
SPECIJAL
Jedno’aki jedva dočelka pri liku da pokaže svo|ju surovost. Usput istrže bič iz rdku jeckiog od svojiih ljudi i začas se nađe na ne.koliko koraka od velikog vrača. — Diži se, prokiletinjo, inače ću da ti zigiulim kožu sa leđa. Ustaj! ! ! Njegova dreka za trenuitak narigača pevanje veliikog crnca. Samo za trenutalk, a onda se ogromni vrač vrati svojqj vradžbiflii. Sada je či/taivim telom ležao na zemliji. — Tako dakle.. . Jednooki 'niije završio. FijiuJk biča nađijačao je ono što je zausitio da kaže. Ali, desilo se još nešto. Zemlja poče lagaaio da podr htava. Iznenada poče da duiva vetar, iako je do tog trena sve bilo portpuino miimo. Crni robovi baciše se na kolena skrlvajiući glave među ša ke. Skune počeše da poskalkuju na iznenada poibesnelom moru. Bič tresnu po leđima velikog vrača i on skoči kao kobra. Jz usta miu se otrže dug, neIj'udski krik, a za njim poteče nešto kao plamein... kao zmijja groma. Iste munje poleteiše i iz njegovih o-čiju. Sve tri muinje pogodiše jed'nookog poisred gru
di i on tresnu na peščanu obalu kriJkniuvši kao pogođeina w er. Tutnjava je postajaJla sve ja ča, a zemilja p,od peskom poče da se 'Uigiba i izdiže, praveći na mnogijm mestiima diuboike proceipe. Neka čudna siJa kao da je naivirala iz utrobe zemlje oba vijajući okalinu čudnom atmosfeiroim. Među posadom dve šikvme za vlada pravi haos. I među teik iskrcainim robovima. Cimaj,ući lancima, robo.vi su pcJkiu'šaivali da pobegnu što dalje, a morna ri su hitro skidali jedra spaša vajući šlkune od neocökivane nepogode. 'Samo je Mgua Amon Sar stajao uis,pravno u svoij svojoj veličini, urlajući onu istu melodi'jiu dok su muaije iz njego vih očijiu i dalje pogađale naj bliže mornare i trupove brodo va. Onda se, kako je i poče^lo, sve nenadano i um'irilo. Sve je opelt bilo kao i pre ne koliko miouta. Sve, osim Mgua Amon Sara. On je nestao. Ali, rodila se legenda. CiJtavu deceniju nalkom ove paklene noći on je kao- kuga huijao okolinom Njiu Orliensa i okolnim močvarama. Djiudi su čas govorili kako su u močvari viđali drvo koje
e
NINĐA -
hoda, čas je to Mio čudovište od blatta dbraslo travom, čas ogroimina Sjpodaba sa glavom amioe. Bez oibzira na te raizličilte ,pri če, jedno je uvek Mio iáto; na tragu neipotznaltoig bića ostajali siu leševi i čudni, neraziumlijivl simboli oko nij;ih. Upak, veliki vrač je vremen om zaboravljen. Počela je da bledi i legenda vezana za njegovo ime. Piimitiila ga je samo jedna mla da roblnija u čipem je stomaku posejao setrne. iNoćima je sainjaila to lice ko, jeig se smrtno plašiila. Premirala je od tog demiona kq]i je uizeo na siliu i začeo u njorj deite ko me se uiopšte nije radovaila. Sa njala je uveOc isti san sve dok joj se u moKiik nisu urezale njegove reči. Reči k'oije su pomirijaie bu dućnost, osvetu i razaranje. »Moj goisipodar vlada podze mnim svetom. Ja sam orvde nje gov izaslaoiiik. U sebi sada no siš njegoviu leipotu. L^potu go spodara tame. Jednog dana, kad on to odluiči, ta leipata osvetiće mene i ostale«. Posle tih reći, za koje Je bi la sigurna da ih je čula a ne sanijala, trzala se dfeuipaina zno jem, izmučena, bolesna.
..
SPECIJAL
Konačno je rodUa dete. Deviojčicu. Lepu. Preleipu. To liko lep.u da ju je n|,iena vlasni ca uzela k Sidbi u veliku be'lu kuću na pilantažd. Odmah nailcon porođaija, crnkiinija je 'Umrla. Proil azile 3U godine i deceni je. Leipolla đajvola sejala je oko sefoe smrt i mržnju sve dok je nisu prodali. Vilše nilko nišita nije čuo o raj oj. Više nik'O nijje pominjao le gendu o Mgiii Amon Saru, iizaslamiiltu gospodara podzemlija. Princu tame. fH '<5 * Zraci sunca, koje je telk pre nešto manje od čeitvrt časa na pustilo površinu okeana, obas javali su padimi brežuljka nedaleiko od San Fraincjska. Bila je BUjbOita i činilo se da u čitavoi okolini nema žiive duše. Suma koja je krasila najvefeu padinu detovala je nestvarno u moru kamena i pustoši. Tek po vremeni naleti poivetarca zaIjiuljali bi grane drveća dozvoIjavatjruići sunčevom zracima da se probi(jiu do itla. Jedan tal?;av zralk odbi se od hromirane po-
NINĐA
-
SPECIJAL
vršliie na moono'j »banđimoj« mašini. Moitor kao da je bio napušten, jer nigide u vidokru gu nije biljo žive duše. Ali, storiveni iza žbuna, momak i 'ridegoiva devojika uiviijaili su se u ljiufoaivin,oim grču. — Oh, Lari, izdrži još m ar io. .. rmiliin te. Nemoj da žu riš, miisli jedinom i .na mane. Ti si tako snažan... svi ie se pla še. .. a ovide si kao ndki... puber*teitilija — miucala jie devojika osećaiiuć] kaiko nijen partner po piut brzoR voiza žuiri; ka posiednj^oj stanici. Momak duge, miisne i neočetšljane kose, lica zaraisflog u brajdu, gntw(no fiikinu i zapuši joj lUJsta ogriominoffn šaHooim. — Ćuti, kuičiko... prdliileita. Zato i ne m'Oigu s tobom... jer stalno pričaš. Tdbi ne treba mu škarac, nego paistuv ili, još bo lje, magarac — besno je parom'iTsio kroz zjuibe ddk j.(3 stKiist iz njega codila paslednje atoime enaige. NekoHlko trenuitalka kasinlije pddiigao se sa vitkog i naglog tela. crnioikose devojke koga bi svakako bila daleko lepša da joj je kosa bila čiista i uredna, a lice uiimiiveno, bez masinica i vdlikih p'oidoonijaka.
Imenada, dok se imomak oiblačio, ona poče histerično da se fijmeje. — Ha, ha, ha. . . možda si u pi-avu. Svi ti koje si potmonuo, pa i oni koje niisi, si(giumo au u ovome bolji od, tdbe... A^eliki Lari! U seiksu si' ujvok bio ntilla! A ja, buidEáa, ¡roisliiia d;a ćeš jedmom i ti da poistaneš muško,., iNjen histerični smeh pređe u plač. Miomak se već spreimao da nasrne na nju kad nekoliko me tara dailje zaišiuišlta trava i divoje mladih, obučemih u kožinu odeću, sitiuipiBe na čiisitiinu. Smejali su se i Ijulbili luzajaimino. — Hej, Lari, josi li zavilšLo posao? — lupilta momiaik. — Šrta iti miBliš, maijmuiiie? — uiZ!vrati‘ Lari besno. — Sta mislim? Sta me briga, piltao sam tdk onako. Miisilio siam da vium Sjiu i ja moMa ne sme tamo — dadaide m'Omak i ode dalje sa devojkotm. Desetaik .minuita kasnije on dentara m'otor koji jie do tada stajao naisl'onijen uiz sltiiro deiblo, da'lije od ivice šume. Zapalio je cigaretu sa »travom«, povukao neko2:iko dimova i ostatak pru žio plavokosoj detvoijci koja je sedeia na zeoruliji naislotnijeiia na njegiova kdlena.
NI NĐ A -
Lari i njegova devojka kona čno su se pojaividi i seli korak -dva daliie od njih, — Heii, Džoini, imaš li još malo »praška«. Hajde, znam da imaš. Dag malo, vratiću ti — reče Lari drhtavim glatsom. Džoini mu bez komenutara pru ži atomiulijak; u kome se nalazio bolkain i Lari ga žudnu -ušmrkrnu nekolilko puta. Onda, kao da se seti, pruži nešto malo praš ka i devojjd. — Hajde, Dželki>, usani... bi će ti laikše — reče goitovo bla gim glasom. Droga je očigledino već poče la da ga menja. Devioijlka betzvo'ljno ušmi-kiniu prah i ,oipruži se po mekoj travi. Melkoliko minutii kasnije rasko pča bluau i poče da miliujje svo je gnudi koje su još uvek više ličile na grudi devojčice, nego na grudi mlade žene. Džeiri. to primeti i munu lak tom svojiu devqjkii. Ona se osmeihiniu skrivajući lice na njego ve grudi. Znali su da je Lari kao muškarac bio ravam nuli i da Džeki silnio pati. — Moraću ov^ih dana... da se žrtvujem i jadnoj devajčici pm žim malo prave igre — šapnu Džoni.
SPECIJAL
— P a ... može, alko garaiiiituješ da ja neću biiti oštećena — UEvrati devojka gricnuiVši ga za v rh b rad e .
Neko vreme vladaila je tiši na. — Kada treba da se nađemo sa ostalima? — upita Sju izne nada. — Sta znam, za sat-idva. Ko zna da ii će Kori i momci us peti da nađiu lovu u onoj viken dici kraj kolje smo jiutros pro šli. U svakom slučaiju, videćemo ih kada budu naišli putem... Sa one uzvišice se viidi put. Pođi i proveri. Devojka skačj i oitrča na po kazanu stranu. U međiuvremenu, jedna kola polako sdi se pela strm^om sta zom ka proiplamku kaji se nala zio dobrih dvesta metara od me sta na kome su boravila dva para sidJtniica na motoru, Za volanom auitom-olbila sedeo je kršan, plavokosi m'omak ko me je giusita, talasasta kosa, do sezala gotovo do ramena. Kraj njega, sićušna u poređenju s njegovom pojavom, sedeia Je i smeiškala se devojka duge, crne kose i pomalo kosih krupnih oči ju kqje su svedočile o delu orijentaline ikrvi ko/ja je teikla nje nim venama.
NINĐA -
SPECIJAL
— Pite, jesi li siguran da je Lesii reikao da se sa njim na đemo baš na ovom mestu? — upiita devojika po imenu Sumi ko. — Devojičice, ja možda imaim ponebu falinlfcu, ali m e pam et i pamćenije još uvek dotoro služe — lizivrati grmailij oidrnalhujući glavom.
— Izvini. .. zaboravilla sam da naš Les uivek radi ano što dru gima ne pada. na pameit. Znaš li gde je otišao sinoć? — Tmsim... koliko i ti. Valjda si dosad shiva^tila da me vodi sa mo kad mora. Uoisitalom, sazna jemo kad d'ođe vreme. Tamo ću da parikiram. Hladovima je, a i puit je pregrađen. Nadam se đa nisi zaboravila da apafcuješ piTO? Devojka se nasmeja i, oponaŽajući ga, reče. — Znaš, dečko, ja možda imaim poneku falitnfcu, ali me pamćenje još služi.. , Oiboje pra.sniulše u smeh.
Nekolilko minuta kaismije sedeld su na ćebetu iispod krošnje velifeog pilatana, ona sliišajući mmilfcu sa »iVokmena«, a on is pijajući sa užiivanjem konzervu jaJsog auistraliij'slkog piva. Džoni, koji je neko vreme za Interesovano posmatrao šta Su
miiko i Pit rade, adjeidnom kao da se odiiučio. Priđe Lariju ko ji je, dobro »namilldsan«, već »Efl-ovio«. — Hej, Lari, kaiko bi ti pri jala jedina Japanka ili Kineskinjja? — ujpita ga Džoni znajući njegovu opsednutust Oriijenlta'lkama. — Japanlka! Coiveče.. . gde to ima? — reče Redajući ga od droge sjajnim i proiširenim že nkama. Džoni mu -nemo polkaza ru kom ka mestu na kome su sede li Sumiiko i Pit. Lari mu istrže iz rtulke stari pomorski idiurbin i brzo poče da traži ponuđenu zabavu. Kada konačno drhtavom rukom uhvaiti slilku koiju je tražio, on go tovo zareza. — Sad ću da pokažem ovoj kučki... ovoj Džeki koliiko sam doibar kad naiđem na ono što mi odgovara. Haijde, zovi S[iu. Idemo. Zalbava počinje. Bacio je durbin, nogom gur nuo Džeki i sledećeg trenutka već je bio na sedištu motora koji zaurla. On i Džeki već su se spuštali niz padinu kada Sju dotrča do Džonija. — Sta je bilo, zašto odiaize?
10
— Peniji se, videćeš ¡uskoro. Lari kreće .u akciji u — POČe Džon da se smeje uava{jiući ima pred u cmoane što će se dogoditi. iNa Hviuk moitoira SiHnko se ti’že. S nekom neodređenom nelago-dmošou pogđeda na stranu s koje je dopirao nepriti'^™ i padini zivuk. TaJbaisko primeti strepnijiu na n^ien-am licu i diže pqg(led. — &ta je bilo, devojčice? — ufp.iita, ali u istom čaBU ugleda dva motora ko>ja su iim se mrunjeviiito priibliSavala. — Aih, to. Ne baj se. To su samo moitoriEO vane skiitnice. Kad si sa iniaom, ne treba da se boii’š. Nemaimo Je iisitao i proltegao svoje snažno telo. Matori su se, urdaijiući, zaustavili teHi na me tar od prostrtog ćdbelta na ko me su om i Sumiko sedeii. — Zdravo, narode! — povi)ka Lari. — Užiivalte? — Nema te ništa proltiv da vam se pri družimo, ha? Je li, biseru Dale kog iisitoka, šta kažeš da ti malo pravimo društvo? Pit oidmah prepozmade inanliomana koji je tog trenutka sa mom sebi izgledao veći od pla nine, jači od groma. Skrete po gled na oinog druigoig, aili ga je brzo otpisao kao oabiljniijeg pro tiivmika. I, pogrešio.
NI NĐ A -
SPECIJAL
— Prijjalteilji, nije da imam neéto proltiv vas, ali iipak -mi slim da je bolje da se ne zadr žavate i da se ne ziMižavamo. Ja i moija devqiflía ždlimo da bude mo sami — reče Piit tiho. Lari, čiji je mozak liudkcionisao pod određenim vilbracijaima, protumači njegav ton kao strašljiv, gotovo molećiv, i zato se grohotom nasmeja. — Culi site g a ... on bi želeo da bude siiim. Baš ga briga šita bismo mi želeli... šta bih ja želeo! Pcsledmije reči izgovorio je doik je prillaeio Sumiko gutaju ći je pogiledom, kao da Piit uo(pšte ne positoji. I, tu je načinio grešku. N ije ni primeitio kada se Pit pdkreniuo, dogralbio ga za perčin i naglo cimnruo' nazad. — Priijateilju, iagleda, da me nisi raauimeo. Rekao sam da brišete odavde. Odimah — reiSe opasmo tihim glasom dok su mu iz plavih očiju sevale vamice. Lari poče da se igra velikilra nifelovainim lajncem sikinuitim sa nekog motora,, ¡koji je nosio za jedno sa veliMm kirsftom oko vraita. Iznenada, neočeikiivanom brzinom, lanac slete sa njego vog vrata i pretvori se u opa-
NINĐA -
SPECIJAL
11
sno oriužje na čijeim kraju je su kako se bori. Jedino nisu znali da su ovog puta naleteli sveitiluicao krst od čeLiJka. Da Pit nije bio vrstan pozna na minogo sposobnijeg momllta. Pit je saisvim hladnokrvno do valac borillačikiih veština i mo mak čeiličnib živaca, sve bi se čekao Džoniijev lažni napad no završilo za trem oka. Ovako, on žem, a zatim u poslednjem tre gotovo nonišalanifcno izbeže d'va nuitllau iamakao glajvu pred ve brza zaanaiha lancem, a onda, likim kamenom koji je Lari ba dok je Lari luamaliivao po treći cio na njega. Onda je isifcoriisltio pult, on mu pritrča i zakuca mu trenutalk zabune i sitrahoviitim se ramenoom poid refera. Isilovre udarcem desnom peitom pogo meno je deisnom rukom dohva dio bradatog skitinicfu posred li tio kraj lanca i nag*]© ga povu ca. Džoni pdkuša da iskoriskao. Jekimvši od bola, pokiuSava- tiim trenutak i zamahimu nožem. jući da dođe do daha, Lari se Kako se nalatzio na jednoij nozi zablen.u u svoju desnu ruku ne i na neravnom terenu. Pit nije shvatajuići otkiuld odjednom to mojgao da se izv/uče onako kako lika krv na nadilanici. Nijje uhva je naučio i oátrica noža dokači tio da je zaijeidino s-a lancem koji ga po ramenu i levoij mišici dok miu je ietrgao Pit skinuo i naj se bacao u straniu. Brzo je uisitao veći deo kože sa šake. i ne poiglledavši ozlediu. Momak — Džcni, šta čekaš?! Na nje sa nožem se zadovaljino iskezi. ga! Ubijano kopile! SADI! Pit je bio ilsikiuisan borac i nije Nije primetio da Pit uz samu odmah okrenuo glaviu, jer je pri buitinu, u deisnoii ruci, još uv-ek metio kako Lari grabi oveći ka drži lanac koji^ je oiteo Larijiu. — Momiče, sada ću da te izmen sa zemlje i uiStaje. Tek ka da je iza leđa čuo karaklterisiti- bofdem. Znaš, s nožem sam neono škljocainije »skakavca«, on polbediv. Gledaj sad — poče da na tren okreite glavu teik toliko izaziva Džoni prabaoujiućj nož da oceni potožaj u kome se Džo iz ruke u ruiku. ni nalazi-. Kao zmi'ja koja se baca na Oba napadača krentáa su isto plen, lanac u Pitovoj ruci sev vremenb, pokazuljiući na taj na nu kroz vaziduh i obavi se oko čin da su uvežbani duet. Znali noža. Delić sekunde kasnije os-
12
trica noža zabi se gotovo do ko rica :u zemlju. — Heg... nećeš valjda... pa ti imaš lanac, a mi smo nenaoružaini — poče Džoni uzmičući. Pit je outao. Postavio se tako da sada obojicu drži pred oči ma. Kada se Lari konačno us pravio i stao kraj Džcuiiiija, Pit uz prezriv o.smeih zaviitla lanac i baci ga daleko xm strminu. — Momci, brišite dok me stvarno niste naljutili. Više ne ću da vas opominjeim i mazim. On im okreite leđa i krete ka mestu na koime je Sumiko još uvek mimo iščekivala ishod bor be. Lari htede da islkorisiti trenu talk i Sfkoči Pitu na leđa, ali ga Džoni zaustavi namij?nuvši mu. Hodajući nekoliko metara unatra-šike, oni krenuše prema motorima kraj kojih su još uvek nepomične stajale Dželki i Sju, Tek tada Lari prosikta. — Sta ti bi da me zaustaviš? Mogao sam.. . — Ne zavaravaj se, Lari. Nisi ništa mogao. Dasa je jači, ali neće jo'š dugo — umiri ga Džoni doik je palio motor. — Kako to misliš? — Naši momci samo što nisu stigli... znaš Kori i ostali —
NI NĐ A
-
SPECIJAL
pod'sme'šljivim tonom poidseti ga Džoni. — Idemo pred njih, a onda se vraćamo. Imaćeg vre mena da se poikažeš bar kod one male Jaipanlke. Lari procedi psoivku dbećavajući samom sebi da će u naj.■skorije vreme morati da prel3ije Džonija, i to pred svima, i po tvrdi svoj statiuis vođe. Dok se prašina siégala za njihovim motorima, Sumiko po gleda ranu na Pitovom ramenu i mi,šici, aii on samo odmaih,nu glavom. — Ne brini, devqicice, tiije to ništa. Samo oigrebotina. Bio sam ja i pred mnogo većim ,maj sitorima sa nožem, pa sam izvu kao čiitave uši. Ovima je u sva kom slučatjiu dosta. Sumiiko je osećala da P'i,t ni je u praivu, ali odluči da rjišta ne kaže. Osećaj zebnje je Jo® uvek bio prisutan. Devojka se okrete preima drumu iza ¡’ ■s'.ieg se u dailjini vLdelo plavetnilo okeana. Lésli je već morao da se pojavi, pomiislira je gleddijućii na sat. Iznenada, tamo u daljini, ,na samoj liniji horizonta, za tren je ugledala neika;kav biesak. — Pite, tamo... onaj bljesak, je si li video? — 'Upita;.
NINĐA
-
SPECIJAL
Tabasko Pit brzo pogleda u naanačenom pravcu. I on je vi deo poslednji trag bljeska, a on da su CTboje neko vreme posmat rali tanak stub dima koji usko ro nestade razneisein vetrotm. Mladić i devogika se pogleda še bez reči. — Kako vam izgleda onaj ma li vatromet? — odijeknu glas Iiza njihovih leđa.
Iako su ga prepoznali, oboje se primetno trgoše. — Do đavola, Les, nikako ne iiiogu da se ne Uipla.šim kad ta ko odjednom izmliknež iz zemlje — reče Pit vidno odalhnuvši. Lesii Eldridž mu nije odgo vorio. Ne zato što nije hteo, već zato što inJiije mogao. Sumi ko se tako prUjiubila uz njega i strarsmo ga poljubila da nije mo gao ni da diše, a kamoli govori. Kada ga devojika konačno pusti, on reče. — Kaiko iznenada, pa tu sam već nekoliko minuta — reče smejući se, ali onda primeti krv na Pitovom rulkavu i uo®bilji se. — Sta je bilo, Pite. Ko vas je napao? — Kako znaiš da nas je neko naipao? Možda sam pao i ogre bao se — reče plavokosi izibega vaj-ući odgovor.
13
— Ako si pao, onda si sigurno naleteo na ovo ■— reče Lesli i izvuče iz zemlje »isikakaivac«. Sumiko mu u neikioiiiko reči ispriča šta se dogodilo i doda de. — Oni će se vratiitd, osećam. Tada se umeša i Taibasko. — Pa šta, neka se vrate. I sam bih izašao sa njima nakraj, a kamoli sada kada je tu ovaj đavolski nimđa. Samo ndka do đu, — Idemo, Pite. Nećemo da ih čekamo. Dosta mi je gužve za poslednjih deset časova. Prijalo bi mi mailo mira. Idemo negde gde nema nikoga da se odmori mo. Hajde, šta čekate — reče Lesli i krete prema automobilu. Sumiko miu se pridruži bez reči dok je Pit gunđao sikupljajući neispijene konzerve sa pi vom. Neko vreme su se vozili bisz reči, a kada se nađoše ispred jedne oiksuke Lesli poče da «spo rava, a potom zaustavi kola. — Sita je bilo. Les, zašto si stao? — upita Taibasiko. Đez reči, Eldridž tiho otvori vrata i klizmu na zemlju. Začas je nes'tao u jarku kraj puta za raslom u šikaru i travu. — Šta mu bi odjednom? — okrete se Tabasko ka Siumiilko.
14
NINĐ A -
— Osetio ih je. I ja sam ih osetila. Tamo su, iza one oku ke — reče devojika gledajući u travu koja se jedva primetoo lelujala. — A li ko to »omi«. Ko? — Nagi napadači, ali ovog porta brojniji. (K,
Lari, Džoni, Karti j još čet vorica moimaika, sledbendka ne kada nadaildto čuvenih »Anđela pakla«, sedeii siu na sivojim moć nim mašinama u živom laaiou preko celog druma. Kako put baš i nije bio auito-strada, i ze cu bi bilo teško da se provoiče između giurna njihovih »hondi«, »suzuikiija« i »blek šedouza« i nogu u teškim, okovanim čizma ma. Motori n'isiu radiili. Ruku skrštendh na grudima, čekali siu da se aiutomolbil, koji je Džoni koji minuta ranije sipazio sa uizvišice, pojavi pred njima. A, onda je trebalo da pome nji hov šou. Nepoanaitu priliikiu, koja se odjednom stvorila na sredini pu ta tek na nekih petoaieisltak me tara od njih, prvi je primetio Kori.
SPECIJAL
— Hej, Lari, je 1’ to vaš da sa, ha? Lari prottr'lja oči. Iako nije ni trepniuo, nije video nikoga da je iizaišao iz krivine, a sada onaj tip jednostavno stogi tamo mr tav hladan. — N e ... nije on. Onaj je pla vokos i . .. Uostalom, ko je onaj dilkatti? Hajde počiišti ga, Kori, da niim ne smeita — naredi. Kori pritiskom palca alfetlivira d,ekltronsko paljenje i njegov »Suzuki« grmnu krenuA/sl iz me sta. Iako je ukočio tik pred ci-, pelama nepoznaitoga, ovaj .se ni je pomerio ni za dlaku. Kori ga pogleda ne verujući sivojiim oči ma. — Hej, prijateljiu, da niisi mo žda ćorav kad stojiš tiu kao uko pan i čekaš da te pregaziim?! — gotovo zareza. Lesli ga nije uidostojdo odgo vora. Samo ga pogleda svojim hladnim, plavim očima, a onda svu pažnju posveti oštallim motociiklisitima iza čiijlih leđa su provi:nivale ouipajve glave devojaka. — U redu, momak, pokazao si da imaš petlju, ali sada se skloni. Ono što će da se dogo di tebe se ama baiš nimalo ne tiče — pokuša Kori ponovo, add bez ¡uisipeha.
NINĐA -
SPECIJAL
15
— Hej, šita ti je to na dbraau, Kori? — upiita Lari koji nije nišita priimeltio. — Nije važno. Oinaj dasa ta — Momak, misaim nimailo uvr mo totailni je diLkain. Hajde da nuit i zato idi i reci tvojiim dečaciima i deivojičicama da pođu i ga zbrišemo sa druima pre nego igraju se negide draigide. Motji što se poijave oini koje čekamo prijatelji i ja smo -umorni i nlirie — sikitao je povređeni i postiđenam do igre — zafiu iza sebe bla nii Kori. — U redu, deeo, ha|jde da is dam .glais. — Sta si rekao, momaik? — punimo želju inašeg Korija — Kori kao da nige verova o sopst- reče Lari i sipusti štLtniik od pleksiglasa ispred lica. venim ušima, Snažne mašine zatutnijaiše ne — Cuo sL me dolbro. Hajide sad bujdi dobar dečko i posllušaj koliko sekundi u mesitu, a onda, ¡Starijeg, valjida si toliiko naučio uz bojimi poklič koji je isp-ustio u školi pre nego što su te izba Lari u maniru poglavice Siijuksa, njih sedmorica poiteraše mo cili. Koiri otn^ori uista da nešto op- tore svom brzinom. Krenuli su suge kad ga nepozinati gotovo tako naifflo da su prvih pet-šest prijateljski ošiimari po liou. mert,ara prešli samo na zadnjim — Hajde, hajde, brzo! — hlad točlkovima, praićeni cikom devo nim i opasno tiihim glasoim opo jaka. menu ga Leislii. NapoEinati je i dailje mimo Sajv smeten, Kori oikrote mo stajao ruku oipuateniih pored bu tor i odjuri do svoijih. Nilko od tina. nijih nije video šamar, nitti je i»[Ne6e ni da oseti kad ga razčuo šta su Kori i onaj nepozna nesemo«, pomisli Džoni u sehi ti razgovarali. Alko je neko i us još uveli ne veruj ući da postoji peo da viiidi pokret ruke, pre neko ko tako hLadnokrvno mo mu se učinilo da je neipoanati že da gleda smrti u oči. Kada prijateljiski potapšao Korio a po. su stigli na metar, metar i po olbraziu. ipaik, tragovi prstiju go od nepoznatog, on mahinalno vorili siu drukčije. zatvori oči. Oikreite se i poikaiza ostalima m imikom kaiko je čovek pred njiim, naijtveroivatoije, uiv.m'uit.
16
Očekirvao je tresaik jer se nepoanati nalazio baš izimeđu nje ga i Lariija. Međiutiim nije ništa čuo, kao što naije osetio ni udar moitora u telo. Uik-očio je gotoivo istovremen'O kad i ostali i oikrenuo # a vu. Nepozinaili je stajao 12a njiih, okrenut licem, isto onako kao i maločas kada s^u kreomili na nje ga. I^jbo da im se osmehivao. — U redu, momci', iidiite sad. Biće bolje za vas, verujte mi na reč. V i mene ne poana|,jeite, a ja takve kao što ste vi zmam već čitavu deceniju — govor'io je ne poznati dovoljno Ejlasno da ga čuj!J. Lariju, međutim, nije bilo ni na kraj pameti da posluša. Po nos mu je već bio načeit pre sat i nešito više vremeina, a sada je pomaišanje nepoznatog samo dolilo ulije na vatru. On se okrete Džoniju i jednom bubuiljičavom momku. — Oslobodite se devajalka i krenite na njega. Lamcima. Naređenje je bilo kraitko i jasno. Ne četkajući da im se dva pu ta kaže, Sjiu i ona druiga cura skočiše na zemlju i stadoše iza osta3ih motociMisita.
N IN Đ A
-
SPECIJAL
Džoni ii bulbuliiičavi odmotaiše lance koji su im bili omottani dko sltruka, pod jaknama, a on da ferenaiše. VoziM su u raizmaku oko jednog meitra. Bila je to taikođe uvežibana varijamlta. Je dan je gađao vrait i glaiviu žrtve, a dnuigi pojas. Lesli je odimah prozreo ngihovu nameru i spremno ih do čekao. Klečeći na jeidnom koleniu, lako je dohavitio lanac i'z Džonijeve ruke i ciimnuo ga ru šeći istovremeno i Džonija sa motora, a odmah zatim naipravio dkret na peti leve noge i ivicom desnog stopala pofgodio bubuilijičavog posred griudi. Džoni, onalko oišamaićeai, po kuša da .ustane, ali ga ninđa po godi vrhom cipele u sam grk ljan i gotovo mu otkide gilavu. Doik su se motorizovaaii napa snici premišljali šita da preduzmu, iza njihoviih leđa zalbnuja aii tomObil'sIki motor praćen cvilje njem guma koje su naglo uletele u krivinu. Pit više nije mogao da čeka i krenuo je punom brzinom. Trojica moioriista ifn-^jtinktivno poskakaše sa svoijih maš’ina i ta ko izibegdše sudar. Ostala dvoji ca, zajedno sa svojim devojka ma poletteiše uvis, a zatim na sve strane, kao luitke od knpe.
NINĐA -
SPECIJAL
17
Kada se prašina slegla, Lari de ne 2sna)j'u šta će sa sobom. 1 preživelii ugleldaše nepoanaltog Naijipre bih otišao daleko od sve kako u druišibvu sa ondim p-lavo- ga ovoga... od ovog trulog gra Itosam i devojlkom miimo stoje da — tiho, sikoro rezignirano re če Leisli. na drumu i posmatrajju iJh. Bilo je to prvi put da ga nijeLari se oMadio. Podiigao je gov prijaitelj i devojka outju da motor, a zatim kreniuo na siuproifcau stramu. Nije se ni[iednoan ovateo govori. Oni su ga bez osvrnuo da viidi da li ga netko broj puta najgovarali da se oka prati, niti da li je ineikome od ne borbe protiv zla i posveti se njegoivih pratilaca potrelbna po mirnom životu. Ovog puta, međutim, nisu niš moć. Pravi čopor. Coipor dvomo žnih puisitinjsikiih žiivoitiinjja kqie la rekli. Samo su se nakratko po su brimjle samo o sqpsitvenom gledali, a onda je vožinja nasta vljena u tilšini. opeitamku. Dva sata kasnioe stigli su pred Jedan od momaika besino odg'umu sivoj motor, a zatim po zgradu u kojoj je Pliit stanovao. — Jeste da mqj momački traži neki ispraivan, pa krete i on. staai ni.je ni i2ibliiza kao tvoj 'Onaj poslednji nije mogao da apartman, ali udostoji ga svo UBitane, noga mu je bila polom jom poisetom — ipoče Pit teatral ljena. Njeigova devojka, vero- no, potzivajući Leslija i Sumiko vaitno vezama tek začetom lju n,a oašu piića. bavlju, klečala je kraj njega i — Sto da ne. Ionaiko nigde nevešto pokušavala da mu pre- nc? žurimo — uavraiti Lesli na zadovolristvo i Pilta i Sumiko. viije i names'ti nogu. Lesli odmaihnu glavom i uđe Uskoro je Pit preturao me u kola. Sumiiko i Pit ućiniiše đu flašasma tražeći Lesliijev omi iisto i njihov auotmolbil ubr^o ljani kotnjalk. Devojka automatnestade sa poprišta besmislene siki priđe zidu u koji je bio boribe. ligrađen televizor i muzički stub — Kao da mi niije dovoljno i priitigniu dugme. Taman na vre kraljeva poroka svih vrsta. Pod me da čuje kraj jedne vesiti mićenih policajaca, poikvarefnih do
ve- IcipOiti, blistala jahta srednje ve ga ostalog šljama, n ^ o moram ličine. da se bakćem i sa ovim bespri— ... jahta pozinaitog banka zonnim momcima koji iz dosa ra i miliomera Šepa Pauzendsa
18
krenula je pred zoru preima pu čini, a aivioin dbalske straže ja vio je da je na jaihfci došlo do ekis(plazi[iie. Prema iziveštaju pi lota, preživelih neima. Pozinati bainikar bio je pakravatelj sirotišlta i darodarvac cikve svete... — A to da je bio trgovac oru žjem i drogom, to ne kažete, kučildiii sinovi. Ne kažette da je još u siroitištu regruitovao sivoje buduće mušterije ili saradmike — reče Lesili gtnevno pre nego što je ugasio televizor. , Piit, koji je sta^jao na vratima majle kuhinje, zagleda se u pri jatelja. — Zinači onaii bljesalli na pu čini, to je bilo — to?! Lesili samo potvrdno klimnu glavom. — BoLje da se sada posvetimo piću. Izvoli, stari druže. Zabo ravi ma grad, injeigoive nezaihval ne žitelje. Imaš nas dvoije i — mi smo ti zahval-ni što si sa na ma — doidade pružajiući Lesliju veliku kristalnu čašu do pola naipunjenu zlatnožutim pićem. Njihovo ćaskamije iiz-neaiada naruši zvono na vratima. Piit se trže, no Lesli je bio savršeno miran. — Koliko se sećam ni jedinu... miislim nikoga ne oceflcaiijem. K o li je to? — reče i krete prema vratima.
N IN ĐA -
SPECIJAL
Uskoro se vratio držeći u ru kama poduži telegram. Neko vreme je čitao u tišini, a onda podvrisniu. — Juipiiia!!! E, baš si pogodio kad da se javiš! Doći ću, negt šta, sitari Abrahaime, i to ne sam Dovešou ti i goste. Lesli i Sumiiko su ga gledali bez reči, čekaijući da mu splasne oduševljenje i da im sam kaže 0 čeimu se radi. Trenutak kasni je Pit im sve oibjasni. — Pozivam vas na odmor. Iidemo u Načiz, to vam je ne gde u državi Misiisipi, ha šta kažete. Les teibi je odmor potrefbam, a gde sd ti tu ide i Soirnilko. Sve je sređeno — govo rio je momak brzo. — Polaiko, oritalk. Sta je to sređeno. Kakav je to telegram?, — Moj stari drugar iz Vijet nama, gospodin, tako ovde pi še, dakle gospodin Abraham Gejl Rolbiinson otvorio je moitel 1 zove me da dođem i dovedem koga hoću. Eto, to je sve. Lesli pogleda Sumiko i ona bojažijavo klimnu glavom kac da se plašila Leslijevoig odgovo ra. — I? — upiita Lesli kratko. — I . .. šta »i«? — Kad krećemo? — odgovori Lesli i naismeja se.
NINĐA -
SPECIJAL
Pit još jediiioim padivriisinu ono njegoivo »jiupiiii« i u mak zado voljstva ojstrese nadušalk kriglu piva. — Stvarno idemo n a... nekodiilko dana? — uipiita Suimiko zagrli'Vši Leslija. — Srto' da ne, devojčice. Baš bi mi do!brodo.šlo jeduio nedelijundve dana odmoita. Prema tome možemo da krenemo i odmaih ako vas dvoje želite. — Ovako ćemo, deco. Idiite kujći i sipaJkujte se, a ja ujuitro, recimo oiko o«am, doilazim po vas. NAaviiou pogoidna kola, a oanda 2iboigam San Franciisiko — zdravo Miiislislipi. PosedciH su još izvesno vre me, a onda Pit iaprati Lesliija i Siimiko. Poitom krete prema su sednom blo>kiu u kome se na lazila veliika garaža za iizinajmliji vanje vozila. Kada soi sledećeg juitra, taićno u osam, zaiouli sirenu, Sumiiiko i Eldriidž priđoše p^rozoru. Poreid velikog »liinikoln-tstej.šna« stajao je Pit i mahao im rukom. — Hej, kqga si ovo opljačkao? — dobaci mu Lesli stavljajući kofer u prtljažnik, a oinda požu ri da poigleda kola. Sumiiko ubaci svoj kofer i je dinu dugiuljaistu torbu, a zaitkn uđe na zadnja vrata.
19
— Kada se budete nadivili, krećemo, važi? Dvojica muškaraca joj pripre tiše prstom, a onda uđoše na prednija vrata. Les'li se brzo pre domiisli i skoči na zadnje sedišite. — Hajde, Piite, pokaži nam da ova igračka zaista i vredi ono liko koliko je l^pa. — V.aži, ortak, samo sačekaj da se dohvatimo auto^piuta, a omda priiveži pojas. I tako, smej.ući se, troje Ijfujdi krete u susret odmoru koiji su priželjkliivali svim srcem.
Ispred drvene kuće na kojoj je jedino borja bila nova, u sto lici za Ijiuljainje sedeia jc sedakosa, sleipa cmkiinija. Nekoli ko koraka dalje, nasloinjcn na iskrivljeni ,<3tiub koji je po
20
— Pa šta, kao da imaš ne'ka preča poisla nego da razgovaraš sa nniioim. Ili, možda sam ci do sadila, Seme Džordane? — na stavi starica ne menjajući bo ju glasa. — Ne govori svašta, Anabel. Kaiko bi moigila da mi dosadiš. Nego, mnogo brinelŠ za dečalka, a on je već čovek. Napunio je dvadesetu, ne možemo vdše da ga držimo vezanog za sebe. — Moramo, stari, moramo. Da suT),o njegovog oca boi]je ču vali, sada bi bio žLv. . . Staričin glas umufanu. Sem Džordain uzdahnu. Pred oči miu isikrsnu slika unakaženog tela nj'ihovog si-na, koga su susedi našli gore u brdima, izmrcvarenoig i bačenog u podno žju nagoreloig krista. —■ To je bila njegova sudbi na. Amabel, I naš uinuk ima svo jiU sudbimu, a tu smo nas dvoje nemoćni. Uostalom prošla su ona vremena kada je Klan ra dio šta hoće. Ljudi su to već zaboravili. — Ljudi možna, ali nisam ja. I nisi ti,- starce. Zato mi re ci gde je dečak. — Otišao je u Načiz. Ima sa stanak s neikom devojkom. — Saistanak sa devoijlkom? Ho, ho, ho. Zar je mali Tobi već stasao za devorjku? Vidi ti njega. Je si li je video, kakva
N IN Đ A -
SPECIJAL
je, čija je? — govorila je sta rica vidtno uzbuđena. — Ndisam je video. Možda da nas dođe sa njim — tako je bar rekao. — Sta oada čekaš, stari ienj'ivče?! Brzo spremi kuću, oči sti veraindu i dvorište. Zar da se obrutkaimo pred devojiliom našeg unuka. Hajide, ne čujem da si ustao. — Polako ženo, poHako, De čak je rekao samo »možda«. Uostalom, sve je často i uredno, kao kada si ti brioiuila o tome. Ni.šta ne brani, nećemo se obrukaiti. Slične razgovore vodili su Sem Džordain i njegova šlepa žena Anabel iz dama u dan. Je dina novost ovog puta je bila mogućnost da. se njiihov To^bi pojavi sa svojom devojlkom. A nekih pet kilometara dalje Tobi Džoardan, za koga nilko ko ga ne poz.naje ne bi reikao da pripada crnoj rasi, sedeo je na ogradi nekog imamja i razgava rao sa piavoikosoim devojifciDtm sveti ih zelenih očlitju. — Šta je sad, Tobi, zar se nismo dogovorili da idemo kod tvojih? Hajde, znaš da moram rajndje da se vratim. — Ne znam, Suzi, koiiiko je to pametao. Znaš onj pripada ju jedinom drtutgoim dohu i kada saznaju da je mojja devojka...
NINĐA
-
SPECIJAL
— Da je tvoja devojka lepotica plave kose i zelenih očiju, pašče u nesvest. To hoćeš da kažeš? — Suzan, ne igraj se time. Nije to baš tako jednostaivino. — A, kako se moja teitka ne ljuti, ha? Ona nije ni reči rekla što je mladić koga obožavam priipadinik crnačke rase. Zar tvojoj babi i tvom dedi neće biti svejedno što sam Ja... bela? — Ne znam, ne znam ni sam... • Hajde, kad si već na valila, pa šta bude. Dvoje mladih sedoše u kabi nu polovnog kamioneta na ko me se Jedva razaznavao znak »forda« i kreniuše prašmjavim putem.
Kada je ugledao plajvokosu devojku kraj svog unuka, stari Sem Diordan oseti kako ga ne ka jeza obuzima kroz čitavo teio. Ruke mu zadrhtaše i on teš ko lizdahnu. Taj uzdah nije pro makao njegovoj žetni kojoj su, otkako je oslepela, ostala čula postala još oštrija. Međutim, nije imala vremeina da ga bilo što pita, jer ih uitoon Totoi gla sno pozdravi. Jaivi se i Suzana.
21
Starica u njenoim glasu prepoznade odmah boju omrzmjlte raise i n^,Jeno oduševljenje što će upozmati devoijUou svoga vo ljenog unuika u trenuitku nesta de. — Kako ste, bako? Tolbj mi često priča o vama i čini mi se kao da vas poznajem — reče devojka pružaijući ruke. Starica je ću'tala. DeivoJIka se zlbunjeno okrete Tobijn, ali ova^J je gledao ne kud u stranu. Suzan se onda okrete starom Sem/u. Starac ne made kuid, nego priđe i pozdra vi se sa nijom. Iskrena, kakva je oduve^k bi la, Suzan oidmah reče. — Ja kao da niisam dobrodo šla, u ovu kuću... u kuću momika za koga nameravam da se... udaim. Njene reči pogodiše staricu kao vrh ošttroig kamena. Vidlno se trgla i gotovo us tala iz stoliice za ljuljanje. — To ne može.. . to ne sme... — promuca. — Zašito ne može i ko će to da mi zabrani?! — gotovo pr kosno povika Suzan. — Tvoji ti neće dozvoliti, de vojčice,,. tvoji ■— mirno joj uzvrati Sem Džordan. — Moja tetka nema ništa protiv. Ona poanaje TolMja i v-dli ga, kao i ja uositalom. A,
22
ona mi je sve na svetu — dodade nešto tišim i sCtnitiim gla-
soffn. Starica se sruči nazaid u sto licu. Devojičim glas je avučao is kreno. Iz sivalke nijetne reči iizbdjaila je Ijulbaiv. Ali, iipaHt. Crni momaik da se oženi belam devojlk'om, ovide u Miisiisiipijoi?!? Ne, to" niikada nije ibdllo, niiti će biti. Bar ona to neće dožiivelti. Us pomene na Kju-lkilulkisHkla'n još su biile isuviše sveže, iako je od poslednje njiihove pojave i smirti njenog jeđiinica prošdo de vetnaest godina. Anabel samo duiboiko .lizdahnu. — Tobi, zašto ćutiš? Reci im .. . za nas — obrati se Su zan momlku koji je sta,jao korakndva dalje, zaigiledain u dalefki odibleisak velike relke M-isisipi. Momaik je ćultao. — Hej, Tdbli... Toibi Džor dane, tebi govorim — gotovo vrisnu devojika lupivši malim stopalom o zemlju. »Govori kao neikada ja«, po misli sitarica, četkajući da oulje šta će nijem uimik reći. — Stuzan... ti znaš šta ja oise ćam prema tebi, i . ..
N IN Đ A -
SPECIJAL
— Ne, ne anam. Recd glasno šta to osećaš! — Ti znaš da te volim — na stavi Tdbi tiho — a li... ali mi slim da je bakin strah opraivdan. M i smo u Misisipi'ju, a td znaš... — Ništa ja ne znam i neću da zna/m! Volim te i biću tvo^ ja, sem... ako me ti više ne že liš. Niikada nisam trčala za mo mcima pa neću ni za tobom... Džordane. Starica ustade i rukama na pipa Suzanina ramena. Dugo je držala ćuteći, a onda reče tiho. — Neka vam veliki Gosipod Bog bude na pomoći, alko i on buide u stanju da vam pomogne. Sreona, devoj.ka joj se baci u nanuči.je. Katda su se emocije malo uti šale, javi se i starac. — Ako ste već tallio resili, onda možda ne bi bilo loše da odete u nedcu drugu drža.vu... negde na sever, ili, još bolje, na jjstok. Tamo, su čujem, lju di drukčiji nego ovde. Tamo ni ko ne mora ni da zna da je To bi. .. crnac. — Ali, deda ja se ponosim svqiim korenima. JA SAM CR NJA! ! !
NINĐA -
SPECIJAL
Starac samo nemoćno odmah nu rukom i vraiti se na staro mesito kraii drvenog stuJba,.
Viisoilti, .snažni čovek dolbro OiSedele glave stajao je kraj ve likog prozora montažne fcuiće sa rukaima duiboko zavučenim u džepove. Njegove snažme vi lice gnječile su vediku guimu za žvakamje. Osmeh zadovotljstva poigravao mu je na liou dok je posmatrao ljude koiji su na je dnom kraJju velikog dvorišta istofvarala tefc prispelu drvenu građu, dok je druga gruipa rad nika, na sasvim dnugom krajiu, pakovala obrađene daske i dru ge proizvode koije je njegova strugara proiizvodiila. — Mister Ričmond — pozva ga zanosna crnka koja se tog Časa poijavila na susednim vra tima •— zove gospodiin Arni. — TJ redu Megi, daj mi ve zu — reče čovek prijatnim ba ritonom i priđe aparaitu. — Ka ži, sinko, kakve te muike damas muče? Njegov mezimac, njegov jedinac Arni bio je na posledi^joj godini studija šumarsftva. Sada, preko lettnoiih ferija, boraivio je u strugari koju je tre
23
balo jedinog dana da inasledi. Bila je to žeilija njegovog oca. Još kad je napuoio petnaestu, otac ga je doveo u firmu i re kao mu da je vreme da, pored škoile, počine da uči i tu, na licu mesta. Fi,nma je poisOovala do bro, čak toliko dobro da je Deijl Rilčmoin,d na račiunu u banci imao bSiizu pola miliona dolara. — Zdravo-, generale — poz dravi ga sin uobičatjenim pozdraivom. — Ni&ta me ne muči. Samo, da ti pravo kažem, do sadno mi je. Nemam više ni kakva .poisia, pa sam mislio. .. — Da šmugneš neikuid sa dru átvom.,. idi nekom curom, ha? U redu, momak, u redu, hajide idd. Nadam se da nisi potrošio sve pare koje sam ti dao juče? »Jdš kaiko sam ih potroSio«, reče Arni u seibi, a glasno do dade: — Ma ne, taman posla. ImaÓU najmanje za još dva-tri da na. 'Deset miinuta kaisnije, njegov srebrinaisiti ».porše« 2000« skoro prolete kroz kapiju preidueeća dok je odjekivala snažna sirenia vdikog tegljača koji se upravo spremao da uđe u divocrište. Momak se samo naismeja i ru kom mahnu zaipenušanom voza ču. Nije prešao ni dva kilome tra, kaida sa svoge leve strane, kojih stoftinak metara napred,
24
uigleda dahro poanati džiip i nje govag vlaisinilka. Brzo poče da smaryIlije brzinu i, 'kad moitor zaurl-a zaustavljajući zahulktale zuipcanike, om poče da ikoči. Stao je tačno pored starog armijsikog
NINĐ A
-
SPECIJAL
— Začais ćemo to da sredi mo, Meg. Haijde, uipadaj, odveišću te. — A moj džip? — Ne briini, poslaćemo nekog od na'ših momaka da ga pop ravi ili došlepa do garaže. Haj Prk'Or koji je sipaizio izaipalli de, uiskači. po ko zna koji piut nijegovu ma DevOiika se za trenutak divoštu. Naslonjena prdco krila au- umiila, ali omda sileže raimenima tomoibila cnnopuita devojika fel'o- i smesti se na nisiko, ujdoibno žiila je svaje duge, zanosne no sedište. Ma koliko se trildila da ge njegovom pogledu sve do nameisiti svoju haljimiu, njene ivice kao sneg bellih, oliptostih duge noige svaiki čas su beža'le gaćica. napolje. Još kad Arni dade gas A m i oseti kaiko mu sitne ka i kada vaadiušini koviitllac naivali pi znoja ieibjjajiu po čelu i ka na nju, oina diže ruke i prepu ko neika vatra, koja je krenula sti se miilovamju vetra. nefeud iz dulbine nj<3tgovoig biića, iako se Arni trudio da ne preti da rnu sprži gr^lo, a zatim gleda, nije u tome uspevao. Na i mozaik. krati u devojka mu reče kroz Devojika kad oseti nijegov po smeh. — GotSipodine Anni, ako ne gied najglo okrete glaivu i ispra vi se. Rutliinsfciim pokreitoim sipu- budete gl^daili ispred seibe susti kratku, sviilenu, haljinu niz nnnjaim. da ćemo ikada sitići do butine i osmehnu se. vaišeig oca. — Ofa, gospodine Rič(m.0'n
NINĐA
-
SPECIJAL
na zadntiem sedištu, milovao us nulu Sumilkio. — Ovaj luđak ni sluičajoo ne vozi kao ja. Om samo juri, a to je veliika razlika — uzvrati pla vokasi kolos gnevino. — MoMa moimak hoće da se poikaže pred ovom lepoticom koju vozi. — Kad li si pre uspeo da vi diš da neikoga vozi... i to još lepoiticii? — luipita Pit, a onda samo oidmiihinu rukom. iZa to vreme, smanjiivši hrziniu kako bi što duže bio u druStvu lepe Meg — devojčiino pravo ime bilo je Magdalena — Arni poče zbunjeno: — Meg, da U ti je neko sko ro rekao kako... — Kaiko sam lepa, imam su per noge, kako mi telo liiči na... Jeste, Arni, ali to ništa ne zmači. Lepo je biti lep, ali ne i ovde u Načizu. Devojčin glas bio je ozbiljan. Momak je znao o čemiu ona go^ vori. Svi oni koji su joj doibacivali i dijvili joj se, želeli su je samo u krevetu, i to noću, tajno, da ih niko ne vidi. Iako I ^ , ona je bila samo cmkdinja. Pottomaik ndkog od robova bogaitMi porodiica u NačSzu.
25
— A li... ti si stvarno lepa, Meg — reče A m i tiho. — Hvala, Arni. Znaš, i ti si simpatičan momcik, samo... mnogo si beo ~ uzvrati devoj ka uz ironičan osmeh. Na svoju sreću, A m i ugleda kapiju fiirme svoga oca i požuri da se oitariisi devojke. Oid.iednom mu je bilo neprijatno. — Hvala, gospodine Ričmond — reče Meg ljubazno. On samo mahnu rukom i be sno smoita volan dok je nogom atisikao papučiou gasa. — Zašito si cm a.. . prokletnice. .. zašto? — promrmljao je poluglaBno, za sebe. »Đavo je crn i zna da namami«, odjedn om mu se u glaivi javiše reči pasitora Konorsa. »Đavo je crn .. . i ume... da namami...« Mom.alk se trže kad pomiisli šta bi ntiegov otac rekao ili uradio kad b] zmao da njegov sin, nijegov ponos, priždjtouje jedinu crnu devojku. A m i oblizmu iznenada suve usne, a onda još brže potera koJa čiji je sportski motor ur lao. Crnoputa lepotiica se podboči i zagleda za sreibmaistian auitomoibiloim koji je sve više odmi cao niz put. Iznenada oseti ka
2&
ko je neika čuidina toplima opija brzo se šireći iz trbuha prema svim de’loivima tela. Náje to bi la oina Ijoidisika toplina. Naprotiiv, ova koju je osetila kao da je dodaziJa iz nekog ponora du bokog kaO' sam paikao. Iznenada oseti želju da pogle dom imiisiti sreibmastu igračlou Armija Riičmomda. — Jedinom... jednog dana. .. plaitićete sivi... s v i... I sam hi iznenađena ovim ša patom iizgoivorenim recima. Me đutim, i to poitraiia samo tren. Salkom je toliiko stegla meitalmu dršku svqje male torlbe da se metail islkriivio kao da je o'd pa pira. Toiikiu snagu nikad ramije nije Oisetila. Nekolilko kaipi zno ja orosiše joj čelo i o&ne kap ke. S miJtom otvori i^rivlijeniu torf>icu i iizvadi papirnatu maramiiCiU i obrisa lice, a zatim izvadi oigleidalo i sm'iiniku-. Kada je ugledala sops
NINĐA -
SPECIJAL
na činjenice da se sa njom de šarva nešto neobično. Međuitim, i taj tremuitak atrarha brzo nestade. Zameni ga svest o nekakvoj novoj snazi koju poiseduije, snazi koja kao da je izvirala iz zemlje na ko joj je stajala. Odijednom začu neki nepoznat glas: — Da, kćeri m oja... ti si moije dete, dete priinea tame. Ti si moj maič osvete. Uskoro, us koro će svanuiti dan naše osve te. Naš dan. . . NOC straišniija od svih. Upamti, ti si nepobediva, ti si oisvetoik. Ti imaš moć ta me. .. Ne, nemoj se plašiti. Ja sam tvoj oitac. Viidećeš, snaga noći i mraka s>u beakrajni. Je dnog dama uigasićemo i sunce i zarvladaćemo svetom... Kao što se glais izmeinada za čuo, taiko je i utiihnuo. Meg se brzo okrete kaid uigleda s>tarog vraitara piilaine. Starac se samo smešikao. Da li je nešto čuo? Da li je i ona stvarno nešto čula ili je to bila mašta? Brzo padiže ogledalo i okre te glavu. Jednim poigdediom uveri se da je ponovo oma stara Megi. Sve je bilo kao i pre nekoliko trenutalka.
NINĐA
-
27
SPECIJAL
»Vrućina je kriva za sve«, pokjuša ona da uveri samu sebe, ali iistog časa sbvati da vrućina nije bila uzrok svih onih pro mana. — Gospoide... Kao da je dobila šamar, ta ko se naglo trgla. — Ja sam tvoj »Gospod« ja, uipaimiti to! — začu ponovo onaj isti gilas. Goitorvo je osetilla fi zičko priisustvo nekog drugog bića u sebi. — M il... ovaj', Meg, jesi 11 došla kod gazde? — upita je stari vraitar češikajoići se po ra no oseddoj glavi: Cmoiputa lepotka se trže, koketno zatrese 'kosom i bez reči prođe kroz kapiju. Koračala je kao pravi gospo dar ne ove bedine pilane, ne ove teritorije ili Načiza u koji se ni sama ne znajući kaiko i zbog čega doselila pre nepune dve godine. Pokuša da se seti šta je na gnalo đa dođe baš ovamo, ali uzalud. iKao da je néko nepo znato biće jednostavno dovelo ovamo i tu ostavilo. —- Mora da sam bila dobro nafiikisana kada sam ovde dospela. Da, mora da je tako — iz govori poliuglaBno.
No i ovog puta jednoiStavno je znala da nije u pravu. Ona je ovde poslata zbog ne čeg. Ovde j£ Četka velifai posao. Ovde, i zahivaiijujući nrjoj, do godiće se nešito, nešto što će da izmem tok događaja, nešto što se do sada niikada nije dogodilo. Sta je to NESTO i katova je njena uloga u tome — to još uvek nije mogla jasno da razazina. OŠećala je samo da će to biti nešto strašno. Za njiu ST RASNO LEPO! ti *
*
Motel »Zabranjeno voće« bli stao je na suncu. Sve je oidisalo svežinom. Isfpred jednospratne zgrade nalazilo se pro(sitrano paiikirailište oivičeno zelenim traivnj.aikom. Ulaz je bio natkri ven velilkom strehom u čiijoj je hladovini sedeo sedoikosi crnac u beloj uniformi. Levo od mo tela nalazio se serviis za pranje i podmaziivainje, a'sa desne, kr oz šumu drveća, nazirao se ba zen za plivanje. Pit oitegnjuto zviznai pošto je pogledom zaokružio sve to.
28
— Alal vera, gosipodime A'bra hame, alal vera. Ko bi rekao da će otnaj kujčkitn. sin uspetti. ZnaS, Leis, tamo u onom vijetnamsk om paklu, dojadio mi je priča jući kako će jednog dana da napravi baš ovo. I, uspeo je. Kada su ušli u prostrani hol, O'dalinulše. Unujtra je bilo sveže i mirisno, kao usred šuime. Devoijka za pultom^ Mekisikamika, lijulbazno ih pozdravi i ponudi svoou pomoć. — Recite goisipodiniu Rolbinsonu da je stigao gospodiin Tabasiko... Pit Tabasiko sa prija teljima — reče Pit sav važam. Sumiiko se nasmeja skrivaijiući se iza široikih leđa Leislija Eld ridža. Deivotjka samo Miminu glaivoan i neisitade iza malih vraita u dmu recepcije. Nekolilko trenutaka kasnirje otud se začu buika kao da je odjednom naleteo uragan ili je krdo goveda u. stampedu skrenulo sa puta. — Gde si ti plavokoisi mangu p e... gutaču vatre i najtboilji bacaču noža i bomlbe?! — urlao je gorostasni crnac sport.siki obučen. Njegov susret sa Pitom ličio je pre :na borbu dva grizlija ne gde na obroncima Stenoviitih
N IN Đ A -
SPECIJAL
planiina, nego na susret 'dvojice prijatelja, raitnib druigorva. K o načno, kada su se uftiŠali, Pit poikaza rukom na Leslija i Su miiko. — Rekao si da dovedem ko ga hoću... e, pa evo, oni su mi sve što imam od braće, sesta ra, rođaka i priijatelja. Abraham priđe Suimiko i pri hvati njenu malu šaku kao da se boiji da će je smrviti svojom ručendom, a omda se pozidravi i sa Leslijem. Njegoviu šaku je snažino stisnuo — i iznenadio se kada je shvatio da je taj sti sak ostao bez efekta. On potjača stiisalk, ali jedino što je us peo to je da se namršti od bo la. Samo za tren, a onda Lesli oibalaivi stisalk. — I ja ne volim ljude čije ruke liče na mrtve jegulje dok se sa njima zdraviš — reče L e sli kroz smeh. — A ti još uvek stiskom ru ke ocenjuješ ljudske karaktere? — osmehnu se Tabasiko seitivši se te Abrahamove »filozofije«. Zao mi je što ti nisam odmah rekao da je Les. . . EMridž ga pogleda, a Pitt se nonšalantno nasmeši. . . . momak po tvom ukusu — -zaivrši.
NINĐA
-
SPECIJAL
Abraiham zaidovoljino klimnu glavom i priđe receipcijii. — Huanita, levo krilo mo tela ne radi za goste do daljeg — reče i pruži ruiku da sikine ključeve sa regala. Apariimami u koje je vlasinik molela odveo svoje goste bili bi doslGiimi nokog maiharadže ili šeilka. Roibiin-sotn s pomoisoan za gleda izraze lica svojih gostiju. — Sumnjao si taimo u Vijetniimu da ću uspeti, prizjnaj — reče grleći Piita. — Sito da krijeim. Jesam. Još da si mi gofvorio o ovome, mi slio bih da si poludeo i pred ložio bih narediniiku da. te vra ti kući. Kaiko si uispeo? — Eh, iskorisitio sam trenu tak nacionalnog veselja. Znaš ono: ratni veterajn, heroj, sportista... i šta ti joiš sive zinam. glavaioim, pare koje sam na br zinu zaradio pameitno saim- ulo žio — i eto, isiplaitilo se. Nego, odmorite se vi, pa ćemo se videti za ručikom. Ti, ako se ne varam, .naij'više voliš pivo. .. po mogućsitviu i.z Australije? Pit se prvo zagleda u viso kog i snažnog momika, a onda se inasmeija. — Ti niišta ne zaiboraivijaš? — Ne, pri'jatellj'u. Ništa.
29
Pit je dobro znao da se ovo odinosi na dan Itaida je Abrahaitij ranjen iz minobacača u leđa, asitao na ivici kratera i da se jedino on, Pit, vrajtio, bolje reći sikočlo iz heliikoiptera koji je upravo uzletao, kako bi mu pomojgao. Posle toga dva dama i noć nosio ga je na leđima do prvog logora i ta!ko mu spaisao život. O tome njih dvoijica ni kada nisu ni reči progovorili. — Još aiko to pivo bude slu žila. . . — ... neka riđokosa dama, onda će sve da bude O.K. Dva druga se glasno nasimejaše.
Arni Riumond nezaimteresovaino podiže kriglu s pivom u kotje je sipao pola flaše kolkakolle i prinese je ustima. Četkao je da stignu i ostali momci pa da se dogovore kaiko da ubiju vreme. Džems Kouili, Vudi Arnistrong i Raid Spenser biili su sinovi lokalnih budža, kao i on sam, ali kao društvo nisu bili baš prva klasa. Međutim, u nedoistaitku bo“!!!^, Arni se zado voljio i sa njima, čekajući da
30
leto prođe pa da se vraiti nazad u ikoledž. Brujamije mioltora koje uisOsoro zameni oviloenije i škripa guma, prafćeni grohotnaim smehoan i podvriaki'vainijem, najavili su do lazak očekivanog društva. — Hej, Annij šta te je da nas zadržalo to
NINĐ A -
SPECIJAL
— Gide god hoćete, samo iieka bude u Madovimi — javi se lenjim glasom rano oćedaveli i udedno najstaritid član grulpe, Bad apeniser. — Po tebi najbolje je i ne izlaiziti iz solbe sa eiikonidiišnom — dobaci mu posiprdno Vudi Armisltrong. 'Ne čeka^jući da se dog'ovore, A m i uiklj'uiči motor i krete. Os tali na brz'imu uiskočiše u beli »isedain'« koji je pre nedelju da na Bad Spenser dObio od maj ke na polMan, i požuriše za vo đom. Tek tada su izlbili na drum iavan grada, Anni malo uispori i dozivodi Badu da ga sitigne. — FiijU'UU, momče, znao sam da ludo voziš i da ta tvoja srebrnasta igračka može da juri, aili ovoliko... Hej, kladim se da i ne znaš da si voKio gotovo de vedeset m ilja na sat! !
A m i se trže. Ne, nije ga bilo straih brziine, ali mogao je silučajno da ga ulovi stari šerif Džim Talbot. Naime, njegov otac je veoma poštovao starog šerifa i uvažavao je največj br oj njegovih mišljenja ili primedbi. Pitanje je kako bi se pro veo da ga kojim slučajem stari Talbot tuži ocu. — U redu, neću više da ju rim. Hajdemo u onu hladovinu
NINĐA -
SPECIJAL
da se dogavorimo gde ćemo — reče tobože polkajiničlkim glaisom. — Hel), čuo sam da je lepo kod ofli'og cnnje u moitelu. Ide mo mailo da se rasMaidimo. Ima i baizem — javi se Vuidi Arnistroffig. — Zar kod cnnje da se ku pam? Alko mi je do toga im-aim i ja bazen u dvoriistu... — Imamo i mi ostali, ali kod cmjje se kuipatjoi gosti, strainci. K o ana, možda je teš danas naletda i neika lepojlka. A m i se tada seti da ni sam jo'š nije bio u tom novom mo telu, ialko ima već diva meseca kako je otvorein. Viđani ljudi iiz grada uopSte niisu zalazili na tu stranu i zaito nije bilo čuido da su reliki bili oni žiiteliji gra da koji su poseti'li »Zaibrafnjeino voće«: — Od koga si čuo da je ta mo lepo? — uipiita Arni. — Od jednog proilaeniika. U stvari, išao sam jednom i sam, tek da bacim poigled. Nisam se zadržavao, znaš, da me ne vide, ali i ono što sam mogao da vi dim na brzinu ostavilo je ddbar uit-isak. — U redu, idemo. To svaka ko nije neka jaabima za crnce, nego m otel... čim je dobio do-
31
zvolfu od naših vlasti — zaklju či Ami. I tako vesela dmžiina pono vo uakoči u autom'oibile i zaiputi se ka motelu Abrahama Rohiinisona. Kada su poisle izveisinog vre mena kročilli u prostrani holi moteila, njihova urođena babatasit siplasinu nekako sama od seibe. Da ii je to bilo zlbog ne koliko starijih Ijiudi, ili zbog dvojiice momaka tamne kože, ali atletsiki građenih, (koji su motrili na pridošlice — ostaće tajma. Tek četvorica momaka mirino prodaše do bara i zauzeše imesita. — Bade, nadam se da iimaš dosita loive, jer ovde sigurno ni je jevtiino — reče A m i polkazujiući glavom na unutrašnjosit bara. — Uositalom, jednom bu dućem bankaru i ne bi odgova rao nekakav ćumez. Hajde, po kaži se. Naruči piće za druigove. Uz hladno pivo i tihi razgo vor malo druištvo je poismatrailo retke goste koji su Šetali duž bazena. Najzad Am ijevu pažnju privuče devojika duge cme ko se, vitkih noigiu i božanski gra đenog tela sa diviniim, Ihujnim gruidim>a. On se saisvim okreite
32
preima njoj ine sl:uiša.tuči šta. mu govori Vudi ArmisitiOing. — Hej Artni, momiče, pa ti me uopšte ne sliušaš. Sta si to ... do đaA^ola nije ni čudo što ne sliu'šaš. Ono mače bii i samog oca Peri'ja narteralo da se oikrene, a možda i zazviždi za nj'Oim. Hej, momci, vidite šta je naš Am i otikirio — dobaci ostalima. Sumiiko kao da je i na daljini od petnaestaik metara oseitiia na svom telu užarene pogleld'e četvorice mladića, oikreinu se da ih za trenutak osmoitri. Vi, devši da je reč o mlaidim mo mcima, ona se nasmeši više zn sebe i okrete glavni na drugu stranu. — Hej, Arnd, osmehnuila se. Sad saimo da. se dogovorimo ko me je onaj osmeh bio upućen, pa da krenemo lu alkciiju — javi se Džems KouJii i poče da namešta sivoju raščupanu kosu. — He>i, polaiko. Prevairio si se ako misliš đa se devojka tebi osmeihfnula. Ja sam siguran da je »pala« na .moje plave oči — dobaci Bad Spenser. No, ddk SIU se njih trojica svađali, A m i siđe sa viS'dke sto lice i upuiti se prema strani ba zena na kojoj je, «pružena, le žala Sumiko. Međutim prevalio
NINĐA
-
SPECIJAL
je tek polovimu puta kad neko iz zaleta sikoči u bazen, preroni ga čitavom dužiinom i kao tor pedo izroni tik i/sipred mesta na kome je devojika ležala. Poipnskana, ona ciknu i sikoči, ali kad ugleda m'omka zlatne kose ana mu samo prijpreti prstom, a od mah zatiim i sama skoči u vodu. A m i se zaustavio razočaran. Bio je uveren da je onaj osmeh od maločas bio njemu uipućen. Zaito se rezignirano oikrete i vrati svome dnuštvu. — Sta je, dečko, onaj plavo kosi te pretekao, ha? — zadir kivao ga je Bad. — Pusti sad to. Ako se uka že priiHlka, navaliću ja, ne brimi. Nego, bolje naruči novu turu da sc osvežimo. — Dolbro, doibro, samo mo gao bi i ti da odrešiš kesu. Si guran sam da noće odibiti ni tvoje pare. Popili su još po dva piva, a onda resili da se vrajte u grad. Doik je palio motor Arni se seti da sada mora sporije da vozi, sa onofliikim pivom u stomaku nije bio baš saisvim biisltar. Zato kre te lagano i samo odmahnu ru kom Badu koji pad punim gasoim prohuja pored njegovog »poršea«.
NINĐA -
SPECIJAL
Danas mu je bilo dosta ovog dnu'štva j on, ubrzo posle rastan ka, zađe na sporedan put i par kira se IU debeloj hladovini. Ne ko vreme je raami'šliao o sebi i svotm budućem žiivotu, a onda neprimetno zapade u dremež. Kada se probudio bilo je već kasino popodne i sunce se klo nilo zajpadu. Uisitao je i proitegao svoje aitlet Ikoim lepo obliikovaino i mišića vo telo. Sa mesta na kome se nalazio pružao se pogled na dive sasvim različite okodine. Naipred, prema Načizu, pružala se tek blaigo ustalfiisaina dalima dok je levo od nijega, tu gotovo pod samim njegovim nogama, poči njao veliki krivuidavi kilanac Lsprepletan bezbrojnim jaruga ma i slepim proceipiima. Setio se da SIU kao deca dolazili do ula za u kainjon, ali nikada nisu simoglli hralbroBIt] da zadu dubine unuitra. iRazilog: neobični zvuci koji su dopirali iz dubine kanti ona. Kait kad su izgledali kao zaivijimje opakiih vulkova, čas kaO' jecaji nekih nedijiudskih bića. Drugi pult, pak, zakleli bi se da su ču li tutnjavu i opasno režanje pobeBnelih pasa. Sada je znao. Bio je to vetar. Ostailo je učinila njihova dećja mašita.
33
Prišao je sasvim bliau i seo na okomitu stenu. Sunce koje je sada sve brže plovilo u pro store s druge strane planete ba calo je sve duže i mračniije sen ke, tako da se dno liiiinjona već jedva naziralo. Da li je nešto video? Neišto se kretalo. Da, jedna, dve, tr i... dvadeset i dve senke promicale su dole dnom kanjona. Mra&ie kao i okolina. Onaj huk iz detingistva, onO' zavijanje, režan^je i tuitnijaiva odjednom oživeše u njegoivim čuJlima. Da li ih je stvarno čuo, ili... Protrlja oči i zagleda se paž ljivo ne bi li opet ugledao one siluete. Ne. Ničega više nije bilo. Senke. Večernje senke i ono proikleto pivo koje rau je mutilo misli svaiki put kada bi ga piO' po najvećoj vrućini. — Mo ra da sam sve uobrazio — reče poliugilasino i krete prema koli ma. Iipaik, simeo je da se zakune da je sa dna kainjona do njegovili ušijiu još jedinom doileteo onaj jezivi zvdk nalik na zavijanje i tutnjavu. Zalupi vrata i motor njogovog »poršea« odmah zagr me. Nesveisno je pritiskao pa pučicu gasa ne obazirući se na opasno zanošenje autoombila po krivudaivom kamenitom putu.
N IN ĐA
34
Odahimio je tdk kada su gume zaž'iripale po glatkom aisfa'ltu ši rokug auito-ipulta za Načiz.
*!< Dvadeset dva crnca mraon'iih Ik,a oiboijenih crno-crvenam boJo.i.a, sa oudiniim simbolom na obx'ii]anim glavama tiho, gotovo ne dotičući zemlju hitalo jc pre SX1K nSijudaljenijem delu lianjo.«a ve^o izbegavajući močvarne deiuve tla kao i ndkaliUco samo iijinia znanih mesta na kojima ji: carevao živi pesak. l'všlt su bez reči, očiju uprtih u Keralju, glava nakrivlrjcnih na jednu stram u neprekidnom cu'.luškivatnju. Čega? Ovde osim njih nije bilo ži.stvorova. Ne samo ljudi, ne go ni ptica, ni insekata. Tek ne koliko desetina zmija, ali su se i one sa zalasikom sunca povuide u legle sUdainjajući se pred Jic^-nom svežimom. Sto su dublje zalazili u kaii'jon, sve viiše ih je obavijala nekakva ču.dna crno-isiva iz¡maglica koja je navirala iz nevid ljivih pukotina u zémlji. Jedva cunna tutnjava i priigu§eni zvuci koji kao da su dopi rali sa nekog dnugo£f sveta raz-
-
SPECIJAL
biše izttienada mrtvu tišinu. Oči crnih senki za;iskriše ra došću. Iz iijihofvih grla poče da teče neka oudna melodija, neka miSttičiiia pesma bez reči. O'dgovori im još jače podrhtavanje tla i jaš guiea, Ipplijiiva magla, koja se kroz nozdrvo i usta uvlačil*. sve do mozga, omamljujući ih. Munja izlete iz jedne puikotine, zvimu nekoOiko puta od ste ne do stene, a onda se izgubi u močvari.. Grupa se zaustavi i pade niči ce s rukama i čelima zarivenioTi u zeimllju i pesalk. Na desetak metara od njiho vih glava, izronivši iz tamnog oiblaika dima i pare, pojavi se de vojka. Postala je vidljiva tek kada vetar razgrnu dugačak crni ogr iač. Svetiucanje koje je na ču dan način izibijalo iz zemlje i okolnoig stenja olbaisja nago, vit ko telo. Duge, lepo oblijkovant; nqge, butine koje je samo Satana mogao za sebe i neisrećnike da iizvaja, mali ali izazovni tr buh, koji se blago uvijao u ne poznatom silom izazvanom gr ču, struk kao u ose ili »cm e udo viče«. Gornji deo tela se završa vao preleipim grudima sa krup nim, sočnim bradavicama. To je bilo sve.
NINĐA ~ SPECIJAL
Gtlaiviu devojke skrivala je ma ftka čiji je izgled ledio krv u ži lama i oduzimao svaku moć po~ kreita. Drhiteči, njeni orni podanici bqjažlJiivo poidigoiše poglede ka da ih ona oalovi. — Deco gospodara taime, doš lo je na,5e vreme! Došao je čas da plate svi omi koiji su diužni. Svi oni itoji vređaju Gospodara taime i nas, njegovu cmu decu. Jer, om je naš stvoritelj. Crn je kao i mi, a njegovo carstvo Oganj c^rvon je i vreo kao i na še patnje... Glas se sve vi.še mcšao sa tut njavo'in i vetrom koji je duivao samo 'U fcamjo'niu. Crna devojka govorila je još duigo. Naređift'aila je rta i kako da se radi. Pretila i obećavala. Crni poidainlci, oimam'ljeni ne poznatim i'spa,renjima, odobra vali su svaku njenu reč, Sipremni da se svakog trena bace u va tru L vodiu, da skiinru i Sajjnce sa neba na jedan njen mig. Kada je završila, njih, dvade set dvojica se oilcretoše i laga nim hodom Tuvpustiše svorje sve tiJliište. Sada je okoilimoirn vladao mir. Orna deivojika sačeka da omi nestamu, a onda se sasvim prepujsiti drhtavici koja poče da r>o tresa njeno zamamno telo. Usko ro pade na bolena, a onda na
leđa. Gas je širila .noge, 6as Ih akupijaila, uvijajiući se na SirO“ kom svilenom ogrtaču kao da so nalazi u Ijuiibavinom zagrljaju. Iz usta su joj izbijaili ksprekidasii jecaji, krici ekstaze i čudaie ieo litve. DugaSldm prstima stezala j»-' sve jače svoje lepe dojke i crne tvrde bradavice, da bi odmali potom njene šake sa dugim, tima zaronile u gustu, kovrd,ia" vu, crnu dlaltu koja je krasilii donji deo njenog razigranog t:’>buiha, pipužajući se duboko iz među butina. BfUitine su joj se tresle dok Je znoj pod maskom počeo da kLi zi prema vratu i ramemi'ma. Najzad, sve se umiri. Devojfe. d,'uboko uKdabiniu a potom, šiAteći kroz nos, ispusti sav vazd.ub iz svojih pluća. Neko vreme ni je se ni pomerila, niti je disala. A onda se pokrenu i .^mugn,'..<: iza stene. Dnom ksinjona opet zavlada tajanstvena, mrtva tišina. Uga sio se i posilednji dašfik vetra., nestali su i pramenovi one čud ne omamjljMjuće i lepljive maf'le.
Lesli Eldridž vredno je vežbao. U prostranoj sali koja je
36
služila i kao teretana i kao dođo (što je samo dkazivaJo na sklonosti vlatsinilka motela) ni|,ie bilo niikoiga. Tabasiko Piit još uvek je ležao glave uranjene iameđu raskošniih dojiki jeidne dvadesetpeltogo dišmije crvenokose devojke, a lepa Suim'iiko, izimorena dugim liju bavnim zagrlijajem Leslija BMridža, sipavaHa je dubokiim, mir nim snom bez sinova. Niinđi je to odgovaralo. Ovo je bilo njegovo vrame. Zora je telk počela da uamiče pred jiutrom i prvim nagoveatajima siurn ca na iistoku, a oin je već vežfoao čitav sat. Miišići na njegovom telu doBitigili su potrebinu elasti čnost i temiperaturu, pa je mo gao da se prepusti naj;kompliko vanifjim vežbama do.stiupnim sa mo odabranima iz taj.nih škola iniinđucua. Boken, naslonjen na zid sale, nađe se kao čaroliiiom u ruka ma niinđe kada je njegovo telo završilo let krocz vazduh bešmmino se prebacivši preko leivog ramena, kulka i butina. Već sledećeig trena tvrdo, kuvano drvo poče da seče vazidjuh na sve st rane. Vežiba je bida okančana na padom na osam sitrana. Zamišijetni neiprijaiteliji padali su jedain za drugim sltrahovitom brzi nom. Konaičino, nimđa se zausta vi klečeći na jednom kolenu đr
NINĐ A -
SPECIJAL
žeoi boiken obema šakama viso ko izaiad glave. Neifcoig bi samo ova kratka vežiba — egzibicija sasvim iscrpela. Ali, ova,j atletski građeni momalk mije bio običan smrtnik. Bio je — ninda! U dinu sale nalazila se kraitka moitka ne deblja od deset cenrtimatara i ne duža od dvadeset. Nekuid iiZ pojaea u ninđimoj šaci zalbliisita »zivezda smrti«, ošitri srebrinaisiti šairiken sa šest kraikova. Gotovo i ne gledajući u metu, ninda kratko tržnu ru kom. Suriken zazvižda prelko sale da bi se posle dvadeset me tara nepogrešivo zario u sredi nu drvene mete. U sledećih de set sekamdi još pet šiurikena po lete iz mjeigove šalke dok je on mentjao položaj kotrljajući se po taitamiiju. Kada je i posleidmja »zvezda smfti« naipusitila njegovu šaku, drvema meta podsećala je na ježa sa gvozdenim boidlijama. Nimđa polkupi svoje oružje, skloni ga od eventualnih radoznaliih pogleda, a omda zaaize po ložaj za meditiranje. Disao je jedinom od hiljadu tehnika od kojih je svaika imaila svoj smi sao i nameniu. Iako su mu oči bile zatvore ne, a duh neigde daleko u svemi ru, jedan deo njegovog bića,
NINĐA
-
SPECIJAL
onaj koji je neprekildno bdeo čaik i kada je ninđa čvrsto spa vao, oseti kretaimje ispred vrata vežbaonice. Nijje se uiZ'tauđiivao. Haragei je mirovao. UoisitaJoim, ovde niko nije m^ogcio ni da nasiliuitj ko je an. Zaito jedva primeitno poimeri glavu i lagano podiže kaipaik na levom dku. Bilo je to sasvim doa'olijino da vidi ko je odiakrinuo vraJta i, kaida ga je ugiledao, pažljlivo se pavulkaio. Niinđa se vrati mediitaciji. Abraham Gqjl Robimson već se udaljavao prema velikoim ba zenu u kome je tolkom noći izmenjena voida. Oismeh na njego vom liou ulkatziivao je na zaidovoljstvo. Još dok se jiuče ruko vao sa sjvojiim gaatoim shvatio je dći pred sobom ima borca. Ro đenog — i što je još mnogo važ nije, obučenog borca. Saida, ka da je video Leslija kako. sedi u podožaju za meditiranije, bio je siiguran da nije pogrelšio. Baci se iz zaleta u prohlad nu vodu bazena da bi izronio daleko iza poHovine gotovo olim pijistkoig bazena. Odmah zaltira nastavi snažnim zamasima da seče svetiloplaviu vodu. Prepli vao je bazen deselt puita pre ne go što je jedinim zamahom izleteo iz vade i seo na ivicu ba zena.
37
— Bravo, momče, vidim da si još uvelk u formi — začu iza svojih leđa dobro poznati glas Tabasiko Pita. — Eh, znaš kako je. Mi sitarci moramo, redovno da vežbamo kako bismo ostali u formi i odoledi vama mom.cima — uzvrati mu Abraham lustajući. Pit se zagleda u gruidni koš svog ratnog druiga. Bila je to prava grdosiija od mi§ića i kos tiju zaiteigniuite kože na kojoj se isticailo nekoliko ožtrih, starih ožijlijaka. Prateći pogled svog prijate lja, Abraham se n.asm.eši. — Da, stari druže. Tu su da me nepreistano podisećaju na oniitj pakao tamo u Viijebrnimu — i na tebe — dodade toplo. Neiko vreme su outali prebirajuoi po sećanju, a onda se Abrahaa-n trže. — Hej, što si tako rano osta vio onu riđokoisiu lepotiou? — Rano?! Goveče ona je živi vuilkan, ako nisi znao. Ja nisam ni mekušaic ni anđeo, ali ona — fijuuiuuu... Talbasko ne zavr ši rečenicu već samo poče da otresa šakom. Abraham se nasmeja od sr ca, — Mislio sam da to neću doživeti. Da se veliki Pit, simrt za žene, nameri na dostoonog partnera. Kad se samo setim
38
NINĐ A -
SPECIJAL
ani'h ja'dinih sitnih devojaka ko log, pa omda sve ostalo. 0,vato sih očiju, ha, ha, ha. .. Ali, eto, ■ se moje znanje svodi na neikoima Boga. Znači, noćas si se liko zahvata i to je sve. dobro »naradio«, ha? Dobro, do Pit ne izdrža da ne kaže oai:i> bro, iidemo na jedan ddbar do- §to je naumio, iako ga Lesli pre rucdlí, a onda ćeš da mi pri:čaš seče pogiledom. 0 svemu šta si radio posiodnjih — Siinko, ovaj ovde Les ti je ,‘5'odi'na cd kada se nismo videili, pravi majis'lor za sve te vestivaži? , ne. Sve što znam naučio sam ođ D‘va ratna druga zagrliše se i njega i mogu ti roči da to vresmejući se odoše do restorana di. Mnoigo, mnogo, vredi — reče koji je u ovo doba još uvek bio razdragamo. prazan. Abraham pogleda ninđu kat* Sat ka&nije pridruži im se i da je hteo da kaže: »Zinam«. Iit\Sili. — Videll site me jutros dok Pit i Abrahiiim f^a dočekaiše .sam meditirao. Da .ste naišli ra o-zarenih lica. nije, mogli smo malo zajedno — Momci, možda žellite da da, vežbamo — reče mu Lesli i ostanete sami i ispričate se? — ovaj se trže. upita Lesli uzvratirvši im osmeh. »Bože, pa on mi čita m,'idi. — I da je tako, ti nam ni ma Nije mojgiuiće da me je video ka lo ne simetaš. Uostalom, ti o me da sam mu bio iza leđa, a on, se ni znaš sve, a .siguran saim da nije ni pomerio«, pomisli vdasnj Abraham nema sita da kri nilk motola. je, zar ne, druže? Njegova, zbumjenost natera Abraham samo odmahnu gHa- Leslija da se nasmeje. vom i uzdahsrm. — Momče, video bi te ova;j — Vidim po va'šoj vežbaoaiici đavo i da si stajao iza zatvore" da volite borilačke veštiine — reče Lesli pofsle kraćeg, neoba- . nih vraita, a kamoli ako si ih otvorio — nasmeja se i Pit. vezinoig čarvrljanja. — Da, zawoleo sam ih tamo u — A li... ja sam saimo... ođdžunglama. Poisle sam ovde išao ,§krinuo vrata — pokuša Abra.u nekoliko škola. Znaite već, ai- haim da objasni sto natera Pit-a kido, džudo, dži^ndžicu... Samo malo je pravih majsitora, mislim da se još glasnije nssmieje. Razgovor se naiStavi u vese ornih koji te teraju da prvo nipo znaš sopstvemi dušu, sebe ce- lom tonu.
NINĐA -
SPECIJAL
— Zinači našao si svoj komad raija ovde, u ovojj zabiti? — upi ta Pit. — Da, stari druže. Ovide Je tiho. Niko me ne diira, posao po lalko napreduije i ja sam zado voljan. Ostvario saim svoj sain iiz Vijetinama i sada saim zadovo ljan. — KaivO prola'Ziš sa domaćiim gaK'dama? Koliiko pamtim iz istorije, ovde nisu baš bla.iionalli.Io no glodali na vas... — N,a nas »crnje«? Reci silobodno. Ja znam kakve je bojo moja koža i toga se ne stidim. Mislim da bi mnogi drugi mno go više trebalo zbog toga da se stide — rečo Abraliam sa do zom -gorčine u .i^asu. ■— Za sada je sve uredu. C3ni iz grada, os im nekoiliko Miinaca, i ne z;oilaze ovamo. Ziivim od svoje sabraće i pultnil-:a koji ovuda pro laze, a pelcoivanj su od rasizma. Dobro mii je, kažem ti. Međutim kao da je sudbina htela da demaintuje tog rattnog veterana, tog čovdka koji nije želeo ništa drugo iieigo da ga ostave nii minu. Dva velika crna luibsuzna au tomobila zausteiviiše se sat kas nije na prastranom parkirailiištu. Iz prvih kola izađe momafli; u beloim odelu, sa istim talkviim »borsalino« šeširom na glavi, na kakvom bi mu pozavideo i nefeo
39
iz vremena A1 Kaiponea — i upuiti se ulazu u motel. Nekoli ko puta olirenuo se levo i desno pre nego što je došao do ulaza. Stari crnac u livre;ji ga poz dravi, ali se on i ne abazre na njega, nego nastavi- prema pro stranom predvorju. Vraitar sa mo uzdahniu, a onda se vralti na svoje meisto. Poišito se naslonio, na zid, ooi neprimetno prsitoun neikoiilko puta pritisnu prilliiriivif-no dugme zvona koje je bilo po vezano sa prastoirijom u kojoj siu sedeii čuvari reda koje. j('; Abrahaim, sam izabrao i uvf'-žbao. Njih dvojica se pojaviše kod pulta recepcije gdtcyvo iistovremono kada i onaj naigiadani mo mak u belom. — Hej momjče, kakvo je ovo mesto kad ima vas oibojeinih to liko? Zar nismo dovolijino jiužno? — upita ironičnim glasom. Recepciianar se naipravi da ni je nišita čuo. — Cime mogu da vai's u s Oaižim, miister? Olas miu je bio ravnodušan. —‘ Ti'dba mi aipartmain, piće i dobra hrama. Sve prvokilaisno. — Ovde je sive prvoklasno, miiSiter — uzvrati recepciomer, a onda dohvati knjigu gostiju i okrete je prema momku u belom. — Molim vas, upišite se ovde.
40
— Hoou, samo... malo ćeš da pričekaiš na to — reče mo mak u belom drskiim tonom i vrati se na pairlciraliište. Nekoliko trenutaka nešito je govorio aniima u kolima kroz tek odšlkriniuit prozor, a onda se vraita, na limuzini oftvoriše i iz kola izađoše još četvorica muš karaca, dobro uhrarni enih i obu čenih u odeia od kojih je svako stajalo čitavO' bogatativo. Iistog časa iz onoig drugog aiutomoibila izađoše još čeitwrica muišlkaraca. Svalkom iole iskusni jem bilo je jasno kaikvom soju pripada ova braiti.ja bez obzira na skiupa odeila i luksuzna kola. Staiviše, za prajvog poznavaoca ovi znaci bagatatva bili bi saimo poltvrda viiše da je reč o gaogsite rima. I to trećerazrednim. iPošito 9U se okupili oko sredoveonoig visokog mušikarca cr nih prodornih očiijiu, oni sače kaše da on krene prvi. Čitava gomila krete kao po komandi i uskoro nestade u vra tiima lulfcsoiznog moltela. — Gde je klijuč »boj«? — ob recnu se momak u belom odelu nazilvajući recepcionara pogrd nim im^enom kako su crnce zva li na jugu. — Kljuič je ovde, misiter — a ovde je i kmijiiga gositi|,iiu. Molim vas da se uipišete. Takaiv je pro pis. ..
NINĐA -
SPECIJAL
— Za tebe sam ja propis, ti pro.. . Momak u belom nije zavi^šio iz dva razloga. Privi je taj što ga ryegov šef dodirnu blago po raimeniu, a drugi, mnogo ybeidliji viji, taj što se kao nekim ču dom cevi dva automata pozna ta pod imenom »bejbi« pomidlilse iiznad putlta. Lica divajice grmaIja koji su ih držalli kao prave igračke govorila su sama za se be. I to veoma uibedljivo. — Vili, pobogu, kakvo je to ponašanje? Svakako da ćemo se upiisaiti. Ta mi bar pošltuijemo... propise — reče visdki muišlkarac crnih, prodornilh očiju prila zeći puku. Iz džepa izvaidi zlatno nailiiv-pero i brzim potezom i&pifea svoje ime, a zatim dade znak glavom oisitaliima da slede nje gov primer. Za manje ođ diva raiiniuta svi su se ujpibafli u knji gu gostiju. Međutim, izrazi njihovih lica nisiu se promenili. Vođa, ko[ii se upisao »origi nalnim« ijmeinom Džoin Smiit, ■uze ključ apartmana i u pratnrji trojice momaka najpusiti pred vorje. Ostali se ujpuitiše u bar da uz piće zaborave malotpređaš nji incident. — Sta bi šefu da popusti pred onom crnom žgaldijom? —
NINĐA -
SPECIJAL
reče mornaik u bdom koga je šef nazvao Vilijjeim, Đio je to gangster ddbro po znat poli'C'iiji u Cilkagiu, ali pod dnuigim imenom i sa druigkn li cem. Potemiice sa tnje|goviim sta rim Jikom i imeinom Viifred Kolins krasile S'U zidove svih poIici|jis!kih sitanica u Cilkagu. No vo lice, medutitm, i novo ime biili siu nepozinati. — Viili, me l'Uipaj time glavu. Daflmond uvek zna šta radi. Bu di siguran da neće oprostiti onim crn jama otnaUcaiv doček. — Ti bar dobro znaš koliko ih on »voli« — javi se L mrišavi m'omaik rošavoig lica, koga su svi zbog mršavog i vižl'jastog tela zvali »Caiflkaliica«. — Jedva čekam da do toga dođe — uzvraiti Vili! i pogladi rulkom sedefom ulkrašenu dršiku najnovijeg modela »her^te« ve liikog kailitora, u čiji je šaržer moiglo da síame četrnaest meta ka. Ostali članovi gruipe ćutke su ispijali svoja pića — kolka-lkoliu tek malo krš/tenu viskiijem. Na ime, Dajmond Cestter nije dozvofljavao sivoti'im momcima da piju kada su bili u aikciji, a sa mo reitko pušitao ih je da se Istut nje. Zauzvrat, m'Ogli su da kiduiju sa devojkama, da. puše marihiua
41
nu i zabavljaju se na sve druge načine. Prolazeći poreid bara za kojim S'U ganjgsiteri sedeii, Lesli oseti blago treperenje. Haragei se ja/vio, doduše slab, ali najavljivao je opasnost. Lesli prođe ne osvrćući se i nasta vi iput prema bazenu pored ko ga je već sedeia Sumiiko u društvu sa Piitom i njegovom riđokosom devojlkom od proišle noći. Stimilko nije promafkao izraz blage zabrimitosti kooi je za tremutalk zatreperio na Lesilijevom licu. Ona mju priđe da ga poljuibi i tiho ga uipdta; — Sta se desilo, Les? Nešito si osetio? Znao je da ne vredi da je obmanjuje. Poznavala ga je pre više dolbro da bi mogao od nje nešto da nasluiti. — Novi gosti, devojičiice. Ne sviđaijiu mi se — reče tiho. Nešto kasnije, doik su plivali, oin tiho reče Pitu da na vreme opomene Abrahama i nijegotve ljude na opreanoist. On sam ni je ždeo da se meša. Taiko su gafngHteri bild »¡pročrtami« još pre nego šito su i od lučili da zaigončaju život Aibrahamu Roibilns'u i njegovom oso blju. Da su znali da je među gCBitima i ninđa i da su u svom. neanamjiu zinalli bar toliko da
42
ninđa znači i smrt, brzu, nemino'vaiu i neumoijiiviu — verovatno bi se maio. zamMili. Ova ko. .. Pilđokosa, koja se dotle lefpo zabavljala sa Pitom, krete da se osveži pošto se Pit još nije vraćao jz bazena. Samo je Mim riuila glavom Suim'ilko i odsikakuitala prema baru. Gai\£?siteri, oslonjeni uz šaiilk o;d raaha.goinil,ia, jednostavno se ¿aiblcaiuše u raskošnu lepotu crvenokase devojke. Ona, očigled no navilda na taikve poglede, sa mo se oLSimehnn momciima, a onda perući' piće. Jedain od moimuka, kome su crvenokose o:čigledino bile sla bost, nijje dugo izdržao. Skliznu ?:a visoke stolice i zađe devqjci za leđa. — Lopoto, ita kažeš da to piće pođeliimo? Samo ti i ja? Za lovu ne brini. Džepovi su mi puni — reče momak po imenu Džefri. Devojka ga, pogleda brzim openii'iivačikim pogledom. Verova tno ga je na brziinu uporedila sa Tabasko Pitom i zato joj se na licu pojavi osmeh prezira. — O’ladi, 1ep oto — uzvraiti mu iistim tonom. — Imam deč ka, tamo je u bazenu. — Neka ga neka se brčka. Ovo što ti ja nudim on sigurno
NINĐA
-
SPECIJAL
ne može da ti pruži — nastavi Džefri uporno. Da je navaljivaoi samo recima možda bi sve prošlo mi'rno. Me đutim, njegove ruke počeše da šetaču po Ijeđima i zadinjici ko ja je pretila da pocepa tanani i minimalni bikiini. Devojka ga ošamari iz okret'», i opsova. — Sad 6u da ti pokažean t i .. . ti uspijušo — procedi Džefri i zamaiiiniu de;3nom šalkom.
— Nisi valjda nameravao da udariš damu? — začu iza svo jih leđa tih, preteći glas. — Ona dama... to je obična,,, kur. , . Prsfti njegove šalke počeše da lirdvaju i on vriisnu od bola. — Ccecc. Tako veliki momak, a jauče. A ovamo hoće da udari dovojku. Sta će tvoji driigo\-! da pomisle o tebi, a? Džefri pobftle od rouke. Us peo je nekako da okrene glavu Iza sebe je ugiedao samo deo snažnog tela i deo lica obavijenoig dugom plavom kosom jož mokrom od kupanja. — Pusti me t i... ti... ili... — Ili šta ... momče? Momak u belom odelu htede da se umeša, ali ga Pit, i ne gle dajući u njega, opomenu. — Ti sedi tamo gde si da ti ne pokvarim odelo i fazon na tom kiicoškom šešiiru — reče le-
NINĐA ~ SPECIJAL
deniim glasom, joii uvek tiiho ta ko da je ceo razgovor ostao u krugu od dva metra. — Hajde, ]wml se lepo mo joj dami, a onda ću možda i da le piuK'tiim. Džefri pobuša još jödinom, beziuapeSno, da Istrane mfeu. Onda procedi. — U redu, izvinjaivaim se. — Niisaim te čuo — imsisitirao je Pit. — Moraćeš glasnije, i to üjoj da t'.e obratiš! — Izvini — reče Džefri bestiu pasimatrajući riđokosu. — Piite, pu'sti ga mije vredan pažnje, Moigila sam i sama da ¿¿.ađem na,kraj .s njim — reče dt'vajka žcileći .što pre da oiko'nća. ncpi-ijaii-riu situaciju. — Zna.in, dušo, ovakvi driipci, i, nisu bogzina išta. A sad se Icpo ponašaj, motmče, po“iLo ovde ne trpe novaspiitane kao što si li — reče Pit i izusti već uvrmutiii Sakiu .woig protivnika. SaaT\o što se okrenuo i korakmio, D'žcfri odluči da popravi titisak kod svojih drugova. Hit ro je iz džepa iizvadio »dkakavac« sečiva dugoig pđtinaestaik cen'titodtara. Krenuo je u napad bez reči. Alli, Pit se nije uzailuid družio sa Leslijem toliko godina. U trenutku kada mu je Džefiri prišao na pola metra visoko po digaivši nož da zada podmuldi
43
udarac u leđa, Pit iamahinu levom nagom i pogodi ga u želu dac. Još dok je gangster ispu štao vazdiuh iz stomaka i pluića, iskolačenim očima posmatrajućj široka Piitova leđa, ovaj nastavi kružni pokreit i sada drugora nogom poigodi napadača po vili ci. KoBit kronu, a Džefri, odileffi do samog šanka, taono pod no ge svofjiiih pajtaiša. Pit ih poigleda sve redom. Ka ko niko od njiih niije pokazao želju da nešto preduzme, mi klimniu glavom, i obgrlivši riđoko'SU oko vitikog stouika, kre te prema bazenu. I^esiliju ništa nije promaklo iz vidia. I sada, đak je njegov pri jatelj nanšajlajrttno se smešećL riđakoisoij dolazio na staro mes to, on je pogledom, izmad same vode, posmatrao grupu za šan kom. Video je kako jedan od momaka hvata napadača pod ruku i izvodi' ga prema parkiraMtu. Svaliako su žurili u boi nicu.
Za to vreme Dajmond Cester lje telefonirao. Ne, nije on ovde u Načiizu imao nikoga od po znatih. Došao- je da ga tek upo znaju. On, koji je oibožavao Ka-
44
panea i družinu iz tridesetih godima, odiučio je da raidá ma lo u nji'hovom stilu, teik zalban^e radi. Kaiko gore na severu, pogoitOTO' U Čiikagu, to niije mogao, odlmčio da siđe na jug i malo se poigra. Imao je nekoliko imena pova đenih na brz'inu iz imeniika i sa da je okrenuo prvi broj. Broij telefona Dejila. Riičmomda. Raago^vor je bio fcraitaik. — Slušajite Ri&moffide. Ja sam poslovan oovek i ne pričam mno go. Imam da vam predložim je dan posao. . . ne, ne ide to te lefonom. Dolazim kod vas tačno u šest. Sita, radite do- pet? Uitoliiko bolje, bar ćemo na mi ru da popiričamo o posliu. Za koga je posao važan? Pa, re kao bih za vas, mada i meni treba ponešto da donese. Kada je prekiinuo vezu, Daijmonđ se osmehnu. — Biće ovo zabava kakvu sam vam obećao, a neće biti ni batíarva. Ovi seljaci očiigledno nisu navlikili na tvrdu rulku. U redu — pogleda na sat — ja ÓU da dremnem, a v] ste sflobodmi. Kada je u poda šeisit izašao u predjvorje, sazmao je da je jedasn od njegoivi'h momaika povređen. Uskoro se »rarajenik« pojavio lično. Gtlava mu je bi
NINĐA
—
SPECIJAL
la oihavijena zavojem, a na de snoj viilici lepo se videla pro teza. — Ko je to učinio? — upita Cester kratko. Vili pokaza glavom prema Pirtu koji je u društvu Leslija i devoijaika upravo nestajao na ulazu u restoran. — Oinaj plaivOkoBi grnialj. Nismo se mešali, jer si. .. — Dobro ste uradili. Sa i\jima ćemo se kaisniije pozabaviti — reče šef grupe, a onda pozva momike da kremu za njim. Snažno maišine dve limuTiiine gotovo istoivremeno zabrujaše i kola uz šlkripu to&kova n-aipiujsti'še parkiing.
•h Leslj dade Pitu nepriimetan znak glavom, a onda pom'ilo-va Sumiiko po obrazu i vrati se u predvorje. — Aibrahame — reče ■»■eiikom čoivekiu kada ga ugleda — imaš li nelkaicarv motor na ras polaganju. Malo bih pogledao okolinu pre večere? — Imam, Lesli, i to ne bilo kakav nego biser od mašine. Tamo je u hladoviini — reče poikaKUijiući levo ođ uiaza i is-
NINĐA
-
45
SPECIJAL
tavremeno bacajući kljiučeve noivom pO'Znainifeu. Mmuit kasnije Lesli se uvcri da Aibraihaimoivo oduševioeoaje nije bez razloga. Sreibrnasita ma šina, poislednji miodel »suzukija« bio je zaiMa NEŠTO. Usko ro je moitel ostao iiza njegovih leđa, a dve limiuziiine i‘zroini.še iz jedne udaline grabeći uz du gu, Maigu uzbrdicu. Xalco nije bilo razloga da ubrzava Lesli, je nastavio istim ritonom urezujući pri, tom u memorijjiu sv
— Carli, sve mi se čini da će ovde biiti poisda po tvom ukuBiu ako gazda ove pilaaie ne bude voljan da prihvati posao — reče Dajmoind obraćajtućii se rošavom momku koji je bio po znat po sivojim piromanskim nak'knoistima. Carli se samo nasmeši ne sikri vaijiući ra/dost zhog takve mo gućnosti. — Ovde, izgleda, nikoga ne ma osim otnag ded.e na kapiji — prokomen'tarilsa Vili.
— Reikao' sam vam, motmci, ovde nisu navilkili na naš soj. Ako, sada će bar da nas upaimte — reče Cester pre nego što liđoše u prizemniu, montažnu zgraidu. Ričmond iih sačeka ispred vrata i uvede oi veoma udobnu kancelariiju što se s polja nije moglo naslutiti. Pošto su za uzeli pomuđena mesta, Ričmoind ih odmeri pogledom i — polkaja se što je uoipšte pristao na ovaj sastanak. Niko od prisiutnilh nije mu uilivao poverenrje. Poniajmainje Cester koji je, bi lo mu je to odmah jasno, zao momaik. Zato je odiiučio da .stvar što pre okonča. — Da čujem vaš predlog, mi ster. I budite fcraitki, jer moje je vreme dragoceno — reče oš trije nego što je nameravao.
46
NINĐA
-
SPECIJAL
-— Odlično. To samo znači da Bio je u pravu. Osim njih u .'>mite posao — i tuđe vreme. sobi nije više bilo nifkoiga. Ba DH'ile — nastavi Dajmoind Ce- rem tako su misilili. Na krovru, — moj prediog je sledeći. držeći se uz samu ivicu, ležao .l!a v;im pružam zaštijtu, vi, je je ninđa. Cuo je svaku reč. N i p! ićate i svi smo sremi. Zar ne? je morao da čeka kraj razgovo
Dnji Ričmond je neko vrcane .■niao kao da ne shvata o čemu «'H'iea taj šašavi strainac. — Sta reče, čoveče? — ko~ ni-i'io upiita. — T i rad'iš, čoveče, riiziki»ješ, ja le čuvaaTi i naplaćujem. To je bar jasno. Nisi valjda toiifeo irlup da ne shvataš — pre gače čikaški gangster dotadašigru poikazuij'ućd se u pra,von: sve ti u. Račmcndu zaiigra brada. Sko sa stoliice začuđujuće hitro Kvofje gadime i masivno telo, Teški moimariički automatlik-koIt zablista mu u ruci. — Napolje! Oidmah! — proirk'a. Zatečeni, gangsiteri se uzivrpojjisp. Ali, Da^imonid se mije dao .zibiuini'ti. — Svakako, mister, svakakc. idemo.. . Nisam ni očekivao da ćeS odmah da priirftame.š. Ali. .. pTiitačeš — reče op.asno tiho. — Odmah ču da javim šerifiu — leče Ričmomid. Lepo, a ko će da posveđoči? Ovde- osim nas nema nikfigit, zar ne?
ra. Nečujino se izdigao na krov i brzo otpuzao na drugu stranin. Skok sa fcri metra visine za nije-ga je biia prava igra. Nečujino dodirnu .stopalima zemlju, a oi.i da sc kao zmija provuče kro>: uski proilaz na žici. Kada je Dajmoind Cester sii svojim momcima ulazio u ko la, Lesli Eidridž je već jiuri'o ravnim asfalitndm drumom pre ma motelu »Zabranjeno voće«.
■Meigi Bo'ld probudila se tog popo.d'neva dosta kasno. U st vari, već se bližilo veče kada je s mukom otvorila oči. Tek nejasno prisećala ,se nekog ču dnog sna koji je, upr!kos njen om otporu, trajao nekoliko sa ti. Čudno, bila je u nekom kanjaniu, u nekoj čudnoj odori, dok su pred njenim nogama le žali muškarci, crni i — g^li:. Na tu pomisao ona. se nasmeja. — Moraiou pod haitno sebi da nađem nekog momka, inače ču
NINĐA -
SPECIJAL
i dalje da nastaivim sa o-vaüíjviini Miovima. Ali, alko se ona sećala nejas no, dolbro se sećaila susreta sa Dejloim Riičmandoim od prošlog pirepodnova. Vilaisnilk velike pi lane bio je otvoren. Nudio joj je kuüu, pare, maiterljalnu bezbadnost — u zamenu za njeno telo. — Nar-iivino, moraćeš da se preseliš tamo gde ću ti kuipiti kućiu i bićeš samo mqja. Mislim da je predlog poSten. Ne, čekaj, da zavrSiim. Odabrao saim te baš zalo što NISI laka roba i zato što zinam koliko vredis. O OVGOI raagovom nilko niišta ne će sazinati. Prvo je htela gruibo da ga adbije i ievređa — aOi šta bi tkiie doibila? Zato odluči da da sebi malo vreniena. To rmu je i rekla. — Začuđe'na sam ovim prediog'orn, mister Ričmoind. O va ma sam imala .sasvim drugačiJje mišljenje, a sad odjednoim ova kav predlog. A, vaš sin? — upi ta na l-:rajiu. — Sta moj sin? On irna svoj život. Za mesec dana vratiće se u koledž. On sa ovim nema ni kakve veze. Idi sad i raamisli. Ako prihvatiš, nikada nećeš po žaliti. Doik je mlaz mJaike vode boe kao njjeno telo boije abooosa,
razilivajfući joj kroz vene prijatnu omamijuijiuou toplotu, raamišloala je o Dejli Ričmoadu. Imao je sve kvaililtei1,e, i manu. Veliku. Bio je beo. Na ovu ipomisao ona se naimeja. Uositalom un nije naiMIjivao, a ona niije žurila. Kii ma, pomisli, možda tu još ne što i ispadne. KasiniGo dok se trljala veli kim beliim frotirom između bu tina misli joj se vratiše na nočaišnji san. Ona čudna jeka i tutnjavii. pa ona lepljiva magla. .. crna naga tela koja ničice kleče p m i njom... Nehotice dotače ruikoan rolardež čudnog oblika koji se sme■stio sasivitm na dnu leve buli ne. Jednom ga je dugo gledala na ogledalu doik se igrala sama sa sobom. Ličio joj je na ne kog čoveoulijka sa krilima slepoig miša i repićem koji se z:a-vršavao šiljkom. — Baš majka priroda Eria da se poigra. Njj sam đavo ne b: smitelio »ilepši« zmak, niti bi na šao zgodmije mesto da, ga iiti'sne — reče kao da nekome objašnj ava. OdlučiOa je da te večeri ue napiUšta sitan. Pripreimiiće vefieru i ostaće da veče provede m do^briu muziku. Mrzelo je da
48
lazii,, da siliuša doibacivanje momaika na ugltu, da trtpi na svom teliu potgldde obailaivljenih sltarkelja i zaiviidne potglede žena, naročito belih. Ogmuila je kra tici sivleni ogrtaič, beo kao sneg, i počela pevulšeći da pretura po gomiilii pioča. Odabra ploču Džo an Raš »Sinaga Ijulbaivi« i namesiti je na gramofon. Kada je auitomat ulkiljjučio aparat itz če tiri Sitručno namelšitena zvučni ka u prostranoj solbi začu se priijaitna raiuziJka. iNjiSući se u riltimiu muizllke, Meg krete pre ma kuh-iritji.
-Džim Talboit, šezideisetioigodiišiiji: šerif Načiza, zagleda se u crnu Iknuziinu koju je već vi deo kako prolazi iispred njego vog ureda nepuniih pala sata ra ni[je. Po navici prilbeleži broj piftaj'UĆi se šta li ti stranci tra že u nijegoivoim gradu. Već go dinama ovde nije bilo niikateve gužive, niikakvih problema. Siubolteje pijanke moimaika sa pi lane ili sinoiva viđenih građama kofll SU u Na-čizu provodiJi letinje ferije uvek su se završavade u graniicama priistajinosti. Malo buike i pijanog pevanja niije nikome od žitelja Načilza
NINĐA -
SPECIJAL
smetalo — a mnogima je do nosilo zaradiu. Kao neikad dav no kada su čaik i ovamo sitiizala stada goveda sa srednjeg zapaida. Već je hteo da kreme do ob ližnjeg sa:kina kad zasavoni tele fon u n^jegovoj kamcelairiiii. — Zdravo, Dejie, šta ima no vo? — pozdravi om sagovomika čim mu preipoianade glas. Poišto ga je pažljivo saBlušao on reče. — Dalkle, kod tebe su b ili. Da, video sam ih. Dva puta siu prošli uliioom ispred mog ureda u rolfeu od pola sata. Ne briini, Dejle, čim se opet pqjave, zaustav
NINĐA -
SPECIJAL
pomoćnik Biid Kanson bio je vredain i pouzdan miomalk. Sa njim u uredu biće mu mnogo laikiše. Zatvori vrate na uredu, a on da krete preko uilice do- salluna izinad čijjiih se vrata uprajvo tog trena upaii plaivo-zetlena neonsSkći refklama.
Uinutra, osim vlasinice saliuna Tine Džoinson i banmana Paita Trevora, initje bilo niibag više. — Zdravo, Džime — pozdra vi ga Tima. — Kao i olbiiono? Šerif samo kliminiu glaivom i zatuze mesto koje mu je pripa dalo pobieidn;iiih dvadeset goidina. Ntjegovo uobićajeno piće za to dolba dama i godine stiže pr ed njega. Caiša viisikitia i ledeno Madna konzerva pilva. On naiskap istrese visfki, strese se, a oinida otipi mali gutaljaj hlaldinog pi'va. »Oudno«, mislila je Tina gledajući ga, »godiinaima pije na isti načim. Neki tiuidi su ovu mešaiv*inu piili kaiko bi se šfto’ pre napili, a Stari TaiLbot mogao je ovako po čitavu noć«. Kako čuvar zakona nije po oibiča/ju počeo da je zadir^ktuje i nudi joj brak, ona se zagle da u n^jega. — Brige, staro momče? On se trže. — Nešto si reMa, Tiina?
49
— To sam i miisTila. Prvo, sedl6 ovde već petnaesit miinuita, a j'OB me nisi pitao šta sam od lučila o tvojoj bračnoj ponuldi. Dnugo, i ne čuiješ šta sam te pitala. Daklle, m^ijiče te nekakve brige “ uzvraiti simpaltićina bri neta, četrdesetili god’iina, ali još uvek siveža i vesela. — Zar se to vidi? Ne brini, niije ništa strašno. Pojavili su se neiialkvi stranci, ali Bil i ja ćemo već sve da srediimo. Nego, šta si odlučila lepotice molja, ha? iBrineta se naismeja. — Da viđiim p'Pvo kako ćeš da središ te strance, stari revolverašu, a onda, ko zina, mo žda i prisltainem. Oboje se naisimejaSe i nastaviše nešto da ćućore naignaxti je dno prema drugom.
— S/ta je bilo, Les — upiita Pi!t kada se Eldridž vrartio, — Sta s'i namir.isao, tigre? — Ništa posebno, ali mislim da će uskoro u ovom mirnom kraijiu šerif imati iglavoibolje. Oin.a družina koja je danas sti gla je olbičma banda. Dolšili su da od građana Naičitza na,plate zaštilbu.
50
— Zašliitu? Pa to je prosio^ iit, čolveče. Današnji gaingisiteri rade druge stvari — gotovo po skoči Pit sa svoga mosta. — U pravu si u oiba slučaja, al.i taiko stvari storje. — Ne treiba ni da piitam da li ćeš da se umešaiš, zar ne? iNiinđa nišita ne odgovori. Ni sam niije znao šta će da uradi. A, možda, je i znao, samo nije d^bi biteo da prizna. Sta se nje ga ticalo to što će ndia inala banda da napadne nokog vlasniika pilane ovde na jugu? Sta irna om sa tiim? To je posao za icikailine čuvare zaikona. Pa ipak, dubolko u sebi, znao Je da šarao zavarajva seibe. Nje gov poisao bio je da se bori sa takvima kaikvi su bili došljaci u ■motel Abraihanma Roibiinsa, nje gov ži'vcvl bio jc nepreikiidna bor ba sa bezakonjem!, ma gde se ono javljalo. Ništa nije odgovorio Pitu, a mao je da to nije ni potrebno. Jedimo se kaljao što nije po.neo kaitainu, valkizaši i sivoj e sai no ževe. Po.šao je u sohu u kojoj ga je čeJiaHa Siumilko. Ništa nije re kla kada je videla izraz njego vog lica. Verna devojka samo pođe do ormara gde su stajale njihove stvari i iz ugla izvadi duguljastu torbu koja je podsećaila na toirbe za golf.
NINĐA -
SPECIJAL
— Nisam zaboravila ni ovo, ni sa kime sam se vezala za či tav žiivot — reče pružajiući mu torbu. Niinđa jedmom rukom prihva ti torbu, a drugom obgrli telo svoje verne devojlce. Kraltak po Ijulbac u koisu i dodir njesnih gnudi bili su dc^oljni da nasta vi da je miluje položi,vši je na melkajni ležaj. Koliko puita su dosad vodili i Ijiuibav, pitao se dok je jednom rukom akiidao svilenu blu7ju sa devojičiinog tela? Hiljadu, milion puta? K o z.na. Pa ipak, sivaki put su nailazili načitna da se drukčije sretnu i posvete jed no drugom. Nežno je ljubio bud:nG, prelepo oblilkovaine grudi grickajući sve tvrde bradavice. Onda spu sti usne iE:.m.eđ;u njih IjiUbeći i.4i naizmonirno. — Oh, Los. . . dragi — uzdahinu dovojka uvijajuća se čita vim tolom. Kao čarolijom, sukmja od la ganog maiterijala kliznu niz nje ne raskošne kukove i završi na podu. Sada je na sebi jjmaila sa mo gaćice od tanke bele čipke. Lesli se sipmtao sve niže, za državši se samo za trenutak kod pupka koiji je pokušavao da urnaikne njegovom vrelom, hitr om jeziku.
NINĐA -
SPECIJAL
Osetio je devajíine butine ka ko ga miiiiujiu po olbrazima doik je pomerao ñüavu još niže. Us ne mu se zaustavilSe na nežnoj, mirisnoj čipki, tii.čino iia onoan mestu na kome se nazirao tamiii splet crnilh, doibro mu po znatih svilenih dlačica. Pritis nu usne na to vrelo mesto oseeaiući kako pulsiira, kako preklilnje da požuri i uđe, dubo ko. .. Dali je Sumiiko pokretima bo kova i zadnjice saiina uspela da sidne tu poslednju prepi'ekiu ko ja je deli'la od s'pajanja sa vo ljenim čovokom ili je Lesli nesvesino prstima to učinio tek pred njim saibliista najintimniji deo devojke kaju je već godi nama voleo. Bilo je u, međuvremenu u njegovom životu još mnoigo, mjno*go ŽGna različiitih godiina, lepóte, pa čaik i r.asa. Ali, Sumi'ko je uveik dominirala nad svima. Jedina, nepanovljiiva — nijegova Sumiko. Dug jecaj izlete iz devojčinih gnudi u trenutku kada je nezadrživo prodro u nju. Oidgovaraia je na svaiki njegov po kret kao što izdisaj siedi za udissijem. Njen jezik bio je čai; u njegovim ustima, čas u uvetu, da bi, opet velikom brzinom Jclienuo niz vrat. Vrebala je pri
61
liku da svojim sitnim, beliim zu bima dohvati jedinu od njego vih bradavica uvučenih u splet grudnih mišića. Naijzad joj j& to uspelo i ona jekinu pobednički. ,JSieikoliiko puta menjali su po ložaj trudeći se da jedino dru gom pmže maksimum zadotvolj stiva. Kada su konačno došli d« vrhunca, ona obema no/^ama priltisnu Lesliija za svoje telo oscćajući kako iz njegove utro be u nju šiklja uzavrelo soiine, Neko vreme ležali su nepo mično, a onda se Lesli prebaci na drugiu stramiu. Sumiiko spu sti glavu na njegov stomalk i poče nukaima da miluje najintiarmiOi deo njegoivog tela. Us koro oseti kaiko se poinovo bu di i ona ushićeno uzdahnu. Lesli se prepustio svim bi ćem. Iako mu je ovo bezbroj piiita radila, uvek se trudila da bude drugačije. Posle ko »na koliko vreme na, ophrvaini siaitkiim umorom. oipušteino se umiri'še. Mrak je već odavno pao. Ni,nđa se polako izvuče iispod us nule devojke i šmiugnu u ku~ patiilo. Nakon pet minuta već je bio s druge strane prozora njihovog apartmana. Veiliki vrt, zasađen najrazličitijim ovećem i rastimjem, pru žao se na obe strane. Odmah je
53
krenuo ka onom mestu na kome se nalaiziio aipantman gaingsitera. Još izdaileika prime’tio je žar ci garete. »Neopreani uribani siledžija uzda se u svoj loš sluh i glo mazni piišitoilj koiji miu veroivatno sto/ji duboko uguran u kori'Ce pod miiškom«, razimiisljao je ninđa' dok se bešuimino pri bližavao sve jačem mi'risu duvaina. Uspravio se na nGipunih pola metra ispred gangstera i prozoira pod kojiim je oivaij se deo naslomjen na zi'd. Zaklon mu je bila paiima kratikoig de belog Sitabla. — Zmači večeras idemo sa mo Carli i ja? — začu razgovetain glais iz sobe. — Ćaa'liju samo treba druš tvo. Posao će on saim da završi. U to ne sumnjam, zar ne, Car li? — prapoiznaite Lesli glas vo de bamde, — Tako je šefe. Biće sitnica da poitipaliim onoilika drva»-uzvraiti prozvani gangster smešika j'Ući se nadmeno. Istim putem kojim je doišao, ninđa pomovo kliznu u tamu. Sumiko se nije ni pomerila ka da je dohvatio torbu sa onužjem i svojim crnim sviletnim kostimom. Za tren dka presvu kao se sikrilvajjuči farmerke i maijiou u krošnju oibližinije paOme. Onida je oprezno P'otroao
NINĐA -
SPECIJAL
prema mestu na kome su gan gsteri parkirali limuziine. Oiba autoimoibila još su bila na is tom mestu. Mogao je da ih sa čeka i već tu sredi, ali niije že leo da stvara neprililke Aibrabamu Robinsu. Zaito s.tade iza jednih kola i sačeka da se ba nditi poijave. Ciim su seli za vo lan i pokrenuli motor an se ne čujno, kao paulk, prikači čučeći na maisilvnom zadni.jem braniikiu. Njegovo smažino telo gotovo se prilepilo' uz crni lim tako da je bio skoro nevidiljiv. Gangsteri još jeninom tog da na polkaizaše da dolbro znaju po sao kojim se bave. Cim su ušli u naselje skretoise u sporednu uJiou ii, kriivudajiući' levo-desmo, izbiše na drugu stranu naselja izbegavši tako i šerifa i njego vog pomoćnika i sve ostale ra doznale oči. Kada su sve tla Na čiza ostala za njima, nastavilše većom brzilnom prema pilani i velikom stovarištu Dejla Rilčmonda. Carli, koji je sedeo do voza ča. oidjeđnom načulji uši. — Hej, Bo jesi li čiuo nešto? — upita mladog voizača. — Ne. S-ta je trebalo da ču jem? — Ništa, ništa. Vozi dalje. Možda mi se samo učinilo. Carli je ipalk čuo onaj šum kada je niinđa, sikočivši na krov.
NINĐA ~ SPECIJAL
za trenuitak zbog neravnog pu ta izgubio ravnotežu i vrhom nožnog paJca .udario u krov au tomobila. Vožnja se nasitavi u tišiini, a onda oba gam,gatara iistovremeno kritonulše. Gledaijući ih naopačke okre nute glave, posmatrao ih je ne ko ili nešto bez lica. NaKirali su tek samo usike proreze na mestu na kome je normalno treba lo da se nailaze oči. — Hej, do đavola, šta je sad pa ovo? — vilknu Cairlii hvata jući istovremeno' dršku pištolja.
— Otikiid znam. Ja samo vo zim — odgovori mladi Bo bez veze. — Koči, koči kad ti kažem! Stresi tog vraga sa krova.. Sta čekaš? — zaurla Carli očigledno prestravljen.
Momaik iz sve snage nagazi kočniicu i veliki »litnkoki« se opasino zamase na uskom putu. Kada se praš'ima oko njih sle gla, oni se zaigleidaše i:sipreld, pa iza automobila. Ispred farova nije bilo ni žiive duiše. Carli dograibi veliku balteriiju i okrete sinop svetla iiza automoibila. Niig'de nikoga.
— Bo, reci, moilim te da li smo ndiog videli ili smo isto vremeno potodeli? — Ne znam, Carli, boga mi. Smeo bih da se zalkunem da je
53
ONO u crnom stvarno visillo is pred šoferšajibne, ali sada više ništa ne zinam. Miislim da je bolje da što pre nastavimo, — U pravu si. Ma šta da je bilo sada više nije tu, a nas če ka .posao. Hajdemo — odluči stariji ortaik i oni poinovo sedoiše na sedišta. :No tek, što je automobil uhvaltio brziinu, oibojica iistovremeno u smopu snažnih farova ug*leda!še siluetu u crnom kako, ruku sferštanih na grudima, sto ji nasred puta. — Carli! — vrifenu Bo — Eno ga opet tamo! ! ! — Vidim i sam, šita se dereš. Daj gais! ZJbriši ga s puta! Bo je već bio dcwoiljno zaplašen i Carlijeva dreka samo poveća njegoivu naipet'Osit. .Pri hvativši naglo dodalti gas »linkolin« uz šferilpu širokih guima jednostavno polete, ddk je u njegovoj uinutraišnjositi odjeki vao hiisteriični smeh dvojice čikašikih gangstera. Obojica' iinetiinlktivno zatvorrše oči kada su stigli do mesta na kome je limiuzima trebalo da tresne u nepozinato biće i raznese ga. Međuitim, umesito snaž nog udara, loma kostiju poid udarom tvrdog lima i masivnog branika — tišima. Bo poiče da koči jer je pretila opasnosit da đlete s druma. Ubrzo prikoči.
54
— Carli... nema ga... lapario je ... Gide je? — gol ovo vriarm Bo. Ali, uaiesto odgovora, začu samo tih jecaj svoig ortaka i to samo na tren. Istog časa kada je on usporio i obratio se Carliju kroz krov »l'inkGlina« probi se srefbrno čeličmo sečiivo katame koja je u rukama niinđe sekla i kaitnen i metal. Vrh stoletnog mača za čuđujućom lakoćom prdbi te me gangstara iz Cikaga i na stavi sve ddbl.je, doik se nije pojavilo negde iapod brade. Istom lirziinom mač izlete na polje i krv, iizmaešana sa delićiraa moEga, šifenu kroz teJi na činjen o'tvor prskajjući Boa po licu i košulji. Kada je shvaitio šta se 2íbiJlo, momak poče da vrišti i jedva po^oidi gde se na lazi kvaika na vratima. Gurnu teška vrata i ishuri je dnu nogu naipolje. A tamo — spoboda u crnom. U stvari, prvo je primietio dugi mač koji je na bledoj mesečiini mutno zasij ao. — N e ... zašto. .. ja. .. Niinđa podiže ruku. Pokxet je izgledao spor i nedovoljmo jak. Ipak, sečivo za dve trećine utonu u starnak mladog gangstera. Ninda oikrete sečivo levc-desno, a onda ga po\'u.če uivis. Is^
N IN Đ A — SPECIJAL
tim poteEom otdgumu telo na trag u kola. Niigde na uskom putu nije bilo ni žive duše. Ninđa obriBa sečivo katane o košulju tek ubiijenog Boa, a on da otvori pntljažjnik. Tamo već bila spremna kaníLa, .sa keroiiinom namonjena piila;iii Dt'jla Ričmonda. Niinđa brzo ilsplju ska sadržinu kante po cei im ka liima, a najviše po telima ubijeaiiih. Odmakao se divadeKetaii koraka, a onda iz pojasa izva dio sićušni kliker oiepraviihicj,:; oblika. Odmeri njegovu težiinu i hiiinu ga prema kolima. Prvo rz uinutrašnijosti limiuzine sevnu bledoplava svetlost, a oriik’. odi.ietonu strahovita eksplozija, I ako se čula u gradu, mora da je izgledala slaba. Plamen liznu sa svih strani: i u tren oka automobil se hu svojim mračnim tovatroia pj;etvori u ogromnu buifctimiju. Ni-nđa sačeka trenuitalk-^dva, a on da poirča preko ravnice prem-^. visoravni sa koje je motel »Za bran jeino voće« mogao da se vidi u daljini. Kada je četrdeset pet minu ta kasnije tek blago zadihan us kočio kroz prozor apartmani., Sumiko je ,i dalje spavala u istom položaju. Niinđa očisti oružje, izbrisa tragove prašiive sa kostima, a onda íxie pod
NINĐA -
SPECIJAL
tuš. Piinilh pola sata proveo je pod Madnkn m'lazoim, a onda, OTiEilio nag, oipruži se krajj us nule devcijke.
X * Kaiko je noi6 protekla mirno, stari šerii pomisill da. su se "amgsteri predomislili i oitisli, bar za isvesno vreme. No, teIci.TO koji; je ndvoliko miinuta posle sedaim časova zazvonio budeći ga iz slatkog dreaneža uveri ga da »ireSi. — Seriie, izgleda da se do godila nesreća — javijao je nadzornik iz Rii5moiidcjve pila&e. Jutros saun na puitu na kilom'etar od pilaine naiSao na olupiimu iiekcjig autoimobila koji se još pušio. Ko'liko sam usipeo da vidim imutra su dva sagorela ljudska tela. Da, sačekaou i ni,šta nečiu dirati. Talbot brzo poizva svog pomcćmika pa zajedno pojuiriše prema mestu događaja. Uzalud se stari čuvar reda i aiira pitao kako je automobil mogao da eksplodira na tako ravnom putu. — Yero(vatn,o su iniali neka kav eksploziv u kolima — reče Bli i šerif morade da prizna da
55
je mornak naoverovatnije u pravu. — AH š.ta će im ekisiploziiv, do sto jada ~ uzdaibnu Talbot. — Šerife, znate da je sve vi še terorista. Možda su i ovi pri padali nekoj terorističkoj gru pi, ali očigledno nisu stigli ta mo kuda su naumili. Šerif se zagleda u svog po moćnika kao da ga vidi prvi put, a omda huikinu. — Za nas u svakom slu'čaju ovde više nema nikakvog posla. Neka Piilgud obavi ostaltak po lila, a ja treba da naipišem izveštaj, Bil htede da proltestuije, ali p
56
— Sta ja znam. Valjda zjiaš svoj posao, matoro zalkeralo — breanu se šerif na leikara.
Ovaj popravi' naočare na no su, frlkinu i pozva divojiicu mo maka sa nosilima da izjgorele oBitatke teila iznesu \ z oliuipine. Nekđliilto minuta kasni|,ie, zavijaij'U'ći sirenom bez pottrebe, sanite.tslka kola oidjuriše puit Načitza. — Hajde, narode, na posao. Zašto dagnubilte? Ovde ionaiko nema šta da se vidi — reče šerif. Dva sata kasnije pogodi ga nova nevolja. Sav zadihan, u njegov ured luleite doiktor Filigud u maotillu u kome je oči gledno obavio i aiuitoipsitju uglije niisanih ositataika. — Džime, ne znam kaJlco je jedan od one dvojice 'umro pre nego šito je ispečen, aili onaj drugi iima probijenu lolbanj'U i polomljenu dointju viilicu. — Ceikaj... polako. Sta ti sad pa to znači. Zar nisu stradaii u požaru? — Ja znam šta govorim, a ti valjda znaš da slušaš ono što ti se govori. Onom je lobanja probiijena nečim o'šitrim i tan kim... Uostalom, evo ti izvešta ja pa čitali! — friknu omaleni mr šavi čovek i bacivši na s.to ne koliko otkucanih sitranica okre
NINĐA -
SPECIJAL
te se na peti i izlete iz šerifove kancdariije. Džim Talbot pročilta izveštaj, zamisli se, a onda još jednom prelete iisipiisaine redove. Znao je da je Fil@ud sruičnjak za svoj posao i zaito nimalo nije sum njao u njegov izveštaj. — Otkud sad prolbušena lobanja, do Sito jada! — hulknu poluiglaisino. Da nije možda ko mad lima sa krova. Mora da je to. .. lisitotg časa uskoči u službeni au/to i pohiita na meisto doigađaja. No tamo ga je čekalo razo čarenje. Krov ndkada sjajjine li muzine bio je iisikidain eksplozi jom i izolblličen vr-eliinom vaitre. Alko je nekaikve ruipe i bilo sa da je nestala. dno što se desilo u tim ko lima za njega će ositaiti tajna. Osećao je to svim bićem. — Pa, kad je već tako, zašito onda da razibiiijam glavu? Oni ionako nisu iz mog grada, a ni iz okruga. Za ostalo me baš briga — prominmilija sitari šerif seibi u bradu i .vraiti se u grad.
Za to víreme, Dajmond Ces ter je nervozno šetkao po solbi. Njegovi momci nikako da se
NINĐA -
SPECIJAL
vrate, a na lokalnoj radio-sia-nici već dva saita slušao je sa mo kan-tri muziku i nekakve beizivezine vesti. O požaru u pilainj ni reči. — Zar je moguće da su ne gda zaibrijali? — reče narjizad. Ostali momci su ćurtali sluiteči neko zlo. — Vili, aedi u kola i pro'veri šta se zibilo:. Svratii u neki od saluina i osiluiani šta se priča, a onda brzo natrag. Momaik koiji je još uvek bio u istoan beloim odelu samo Mimmu glavom i požuri da pos'luša„ Do Nač'i'za je stiigao za nepu nih pola časa postaivlja^ioići verovaitno rekord na tom delu pu ta, ako se izuzme rekord mla dog Arnija Ričmonda i njego vog »poršea«. Na ulasku u grad ipak je uisjporio i pogledom poitražio prvo zgo'dno pairkiralište. Našao ga je tik ispred « laska u jedain od re'storama. Parikirao se u hladovimi, a onda nehatino -uišao. u restoran. Iako je billo relativno rano, unuitra je bilo pet-išesit gostirjiu. Om narući kafu i sendvič, a on da se smesti nedalleko od troijice Ijudii koji su nešto živo raz govarali. Kada ga ugledalše, oni utišaiše glasove. Ipak, čuo je ono najvažnije.
57
'Dvojica Ijiudi, očigledno stra nci, iizgtibili su život u zaipaljenom automobilu koji je koinačno idemtififcavan kao »linkolm«. Villi se zagrcniu i neikoiliko ka pi kafe upropasti njegovo belo odelo. On opscva, tresnu oistatak sendviča i požuri! napolje. — E, bdš im;a svakaikvog sve ta damas — prokomenitaritea sta ri Džaimbo Stak i podiže ositatak semdviča. Gamgister je drhitao i z;bog onoga šito je ouo i zibog isflekanog odela. Uibaci menjač u brziiniu i naglo dade gas. Kola pos kooiše i umalo ne srušiše šerifa Tailtooita koji ih je uipravo obilaizio. On dade znak strancu da sta ne i priđe bliže prozoru. — Sitramče, taiko nećeš da sti gneš dalje od mog zatvora iH mrtvaonice. Ovde se vozi po lako. To ti piše i na onom zna ku tamo, a i dole na putu. Bo lje gledaj da ne završiš kao ona dvojiica noćais. Posle ove tirade on beisno po gleda Viliija, a onda nastavi pult resitocrana. Vili beisno opsova, aili ipak mnogo pažljiviiiie pokrete kola. Vozio je priistqjno sve do izla ska iz naselja, a omda besno siti sniu papučicu za gas. Način na koni je zaiuistavio ko la na parkingu iispred motela
58
dovoljno je potkazivao da se ne što dogodilo. To je zaldjuičio i stari portir, kao i Abraham Robilns koji je slučajno tog treniutka bacio pogled kroK prozor. Villi brzim korakoim prođe poired poritira, a onda zaanače u hodniik u kome ,se nalazio aipartman Dajmonda Cestera. — Sita je bilo? — upita šef ne dajući mu vremena ni da predahne.
— Gatovi su gazida... mrt vi. .. obojica. Kola su iizgorela. — Kako mrtvi, sto ti bogo va? ! Kako? ! — Otikuid znam. Samo sam to u^speo da čujem. Nešto im se desilo. Kola su se zapalila, a njiih dvoijica su Izgorela. — Gde, da li si bar to čuo? — Nedaleko od pilane. Nisu Sfbijglii da.... — UmiUlfcni, idi'Ofte. To i sam znam. Biudale, kaiko su samo moigli' da zaibrljaju? Carli je ipak bio iskusain momaik. Neee... Tu nešto smrdi, saznaću šta — reče Cesiter nervoano griokaijući uisinu.
Morao je ipak da prizna da je vilše zlbunjen nego besain. N i je moguće da su njegovi mom ci čeikali kao ovce da se ispeku u kolima koja su se zapailila bez oibzira na koji naćiin.
NINĐA -
SPECIJAL
Neko ih je držao u šahu, mi su mogli napoilje. Ali, imali su oružje. Zašto nitsu pripucali? Bilo je mihoigo pitarnja, ali. nijedan odgovor nije bio zaidovoljavaij uči:. — Hajde, Vili, idemo do še rifa. Piitaću njega. Imam pravo na .¡isiinu, ta zar ne plaćam po rez ovoj vašljivoj državi, i to redovno? Vili htede nešto da kaže po kazujući na iisflekaino odeio, aii odustade. Onaiko u trku zgrabi jedan sako sa oWiža sač sa koilitom i krete. — Džime, nemoj mnogo de. se juinflčilš tamo napolju pošto mi se čini da ću uskoro da ti kažem »da« — dobaci mu Tima iza šanka. On samo odmahnu glavom -i kreite preko ulice. — Gde gori., gospodo? — upita kada je priišao limuzin-L. — Izvolite ujmuitra, isunce je u
NINĐA ~ SPECIJAL
ovo doba dana opasno avde u Načitzu. Očigledino je bio ras-položen da izludi ncipoianate i nezvane go-ste. To £U i ani osetiili. — Šerife, samo da ti ka-'/em da mi je ^uveiiner stari dužnik i za tren oika mo,«ii’ da te smeiiim. Zato malo sicrati jezilk i odgovarajj na moja pitanja — obrecnu se Cester kada su se vraita za njim zaluipiila. — To sa fjuvernerom ostavi za neko;!? dnugog. Ako i dalje b'Jideš drzaik i n;.ifsto.iviš da pretiš, kazniou te zboig pre traje služ benom liic-u. Đa čujem šta te inuči — reže čestita starina po kazujući ,!,;an'i?s'ileru da je pre ma takviuna kao što je on sa svim neoisetljiv. — Dva moja čoveka nestaJa su tolioim noći. PoSIi su da oba ve jedan posao za mane, a-li se nisu vratili. — I, šta ja imam sa tim? — Ovđe si ti predstavnik za kona i trebalo bi, da znaš sve ono sto siB dešava u ovom vašl’jivom gradu j oiioJim. — INiTister, jedine vaake u ovom gradu si takvi kao ti, ali nema vas često ni mnoigo. Dru go, noćas su dva nepoznata čoveka izgorela u kolijma. Oči gledno nesrećni slučaij. Uostal om, evo ti duiplikat mog izve§taja. Uz njega imaš i izveštaj
69
doktora Filguda, a sad napolje. Moram da provetriim »radnju«, a iimam i druga poda. Vili htede da nasrne na še rifa, aii Cester je već bio s. oaie strane vrata. Doik su se vraćali u motel, Dajmond je već pročitao čitav izveštaj. — Neko ih je napao. Jadan od njih dvojice dobio je udarac u glavu. Probijeno mu je te me i slcmljeina vilica. Prema tame, ni onaj dnugi nije pro šao bez rana. To i objašnjava nijbovu smrt. Znao sam đa ni su teik taiko, kao ovce čekali da ih pobiju. E, pa nećemo tako. Noćas ćemo da razorimo motel, opljačkamo ono što tamo nađe mo, kao i gosite, a onda briše mo natrag! Ostataik pinta protekao je u tišiini.
Bad Spenser odluči tog jutra da još jednom okuša sreću kod Suzane Klark. Znao je da ona ima momka, onog tipa, kaiko ga je zvao, čija je boja kože skri vala njegovo porekilo. Ali, svi su dobro znaJd da je mladi T<>bi Džordan oitetdkrvni crnac. Boija njegove kože samo je bii-
60
la usipocmena na nekog pretka čiija je koža biila bêla, a čija je sitirast neikad davino u utrobi crne robinje posejala belo seme. Deivojlke i većina žena u Načizu iabegaivali su Suzamu zbog te veze, a i nrjemiu teitku. Medutim, mjima to niije smeitalo. Sta ra tetka imala je svoj vrt, svo je kngige, stare ploče — i uspomeine. Suzana je imala Tabiija i, što se nje tiče, drugi n.ilsu ni positojali. Eleon, Bad se toig jutra prvo osveži s nekolilko gutljaja viiskijci, a omda krete. Zmao je da Suizana u to vreme sedi na svom starom mestu i sliika. N ije se prevario. Nedaleko od početka močvare, opčiiniiena njenim ra stimjem i amlbijentom, sedeia je plavokosa Suz-ana Kllark i mešala boje. — Zdravo, lepotice — poz dravi je Bad i sede pored m^je. — Baide Spensepu, rekla sam ti da me tako ne zoveš. Isto tako Silina ti rékla da me osta viš na miru. Ja imam veremika i niko me drugi ne interesuje. Pogotovo ne čoivelk kao ti. Odlazi — reče ddk joj je glas podrhtavao od srdžbe. — Taiko dakle.,. Ja ti ne valjam, a onaj crnja ti je do bar. Ha? Možda zbog »one«
NINĐA -
SPECIJAL
stvari. Kaži Suzi, leipojko, je 11 istina da im je »ona stvar« za ista tako velika kao što se pri ča. Možda te je to .. . iNiije završio. Istog časa. mala šalka plavokose devojke raspali ga preko lica zakačivši ga po oku. — E, sad Qu da ti polkažem ti.,.. CDnaSka kurvo... Sad ćeš da vidiš kaiko to radi momak kao ja — prosikta i dograbi je svojim debelim prstiana. Bio je jak kao bik, iako je salo počelo da miu guši mišiće. Devojka krikinu, ali Bad se ni je obazirao na to. — Puisti me. . . ne smeš. . . nem oj.,. Uzialud. se koprcala. Bad je jednim zamahom sru ši sa nisike sboličice, a onda se baci preko nije. Od težine nijegovog tela devojka izgubi vacsdixh. Bad, ponesen željom da uztme to vitko, lepo telo^ poče histerično da jolj čepa blaizu po kuišavaijući istovremeno drugom rukom da joj zadigne suknju. Ona ga dohvati šakama po liC'U. Njeni negovani nokti osta više osam duigiih, krvavih, braz da u mesnatim obrazima, ali to niije zaijstavilo napasnika. — T o ... mačiko... to volim... hajde, samo nastavi. Znaš ti šta pravi muškarac voli — dahtao je Spenser klečeći iznad devoj-
NINĐA -
SPECIJAL
ke do;k je drhtavitm prstima ski dao naramenice i oit’koipčaivao dugmad na šlicu. Međutim, to je biio sve što je uspeo da uradi. Oseti d,ve s-nažne ruke kako ga vuku uvis, a oinda bacaju na zemljiu. Skoičio je kao oparen, a Oiada se brzo podigao. Dva meitra iza njega, staijao je Tobi Džoirdan bled u liou, dok s>u mu u očiima sevale mu nje. — Prokleta Ornčugo... usu dio si se da me napaidineš, ha? Sad ću da ti pokažem, a onida ćeš da gledaš kako 6u da ti poševim dragainu — siiktao je Spe nser. podi.žući treigere. — Toibi... pujsti ga, hajde da bežimo — jecala je Suzana. Momak je nije ni poigiledao. Samo joj je dao znak rukom da se skloni. Već način na koji je zaiuzeo stav trebalo je da ujpozor.i Sipeinisera da pred so bom ima nekog ko se razume u tuču, ali zahiuiktali sin vailsnice rohne kuće u Načizu sa mo podiže retke dujge prame nove kase koija ga je sve više napiuštala i — navali. Njegove velike pesiiice proaujaie vazdubom — i promašiše. Tobi je biio na istom mes tu, ali je iiz'iviio telo u stranu. Iako je jednim udarcem mogao da sT/uši Spetnsera zadovoljio se
61
samo time da ga ovlaš ošamari. Ovo belog napadača još više razijari. Ponovo se zaieteo, ali ovog puita usred naleta zausta vi ga noga Tobida Džordana. Pogođen u pleiksuB, Spenser se sruši na koieina. Kada je po vratio dah, proštenja. — Sad si. . . gotov.. . ubiću te ... nema ti spasa. Kada je ustao, poiseže rukom u džep i izvadi poveći nož na sklapainije. Dugo sečiivo bilo je nazultalijeno, a sam vrh bio je neoibičinog oiblika, šiljat i zakri vljen. — Ne, Toibi! ! ! — Suzama je prestrašeno vrisnuJa, ali se mo mak samo naismeja. Spenser ovog puta krete Oipreznije —■ ali i to mu je billo uizailiiiid jer Tobi niije čekao da bude naipadnuit. Napao je prvi. Okrete se oko sebe, isipusti krik, a onda briidom stoipala pogodi. Spensera u šaiku. Nož istog Č£isa izlete iz šake zibunjemog mo mka. No nije imao mnogo vre mena za razimišljainje. Udarci počeše da pljiušite sa svih stra na. Toibijene ruke radile su kao vetrengače. Jedna arkada na Sipeoserovom liou puče i mlaka krv poteče niz oanojeno lice. U ustima je već osećao slan uikus sopfstvene krvi. Desna ruika sa- ' svim miu je utrnula doik je le vom uzailud pokušavao da za
82
štiti lice. Kada bi mu to^ i pošlo za ru'koim, siiedili su udarci u E 'r a n a 'k , slatoiine, grudini k'oŠ. Koinaono pade na zemljiu. Tobi već zamahniu da ga do krajči, .aJj. se predomiisii. — Nisi vredain toga — reče i akrc'te se. Radii :je Suzana poikuiplia svo je stvari 1 koliiko-toliiko potpra šila l>l‘uzu, lirenuli su. Bad Spe iiseT je još uvek klečao na isitom mestu. Prolazeći pored njega, Toibi za-jtade. — Spar.seru, ub'iću te ako .iUca da više priđeš mojoj dcvoijci — reče dovodjino gla&mo da ga ošamućeiii Bad čuje. Nike) od njiih troje nije znao da je oi/taivoj sceni iprisustvovao S'Iiim Taker, samo'avan'ii lo vac, u .sitvari; oibičina skitmica i sitni lopov. Čučao je skriven u obiližnjeim Kaistiinju. Isprva je 3iiimo hteo đa gleda Suzamu dok je slikala, a kada se pojavio Sipenser i na,pao je, poradovao se da će viddti ono šito je sam rotko kad uapevao' da radi. Ta ko je Čuo i pretili u koju je To bi upuitio Speniseru. Naročito je dobro upaimitio onu reč; »U biću te«, U prvi maih htede da priđe i pomogne Spensem, ali se predotnaieli i o®tade u seoaci.
NINĐ A -
i*
SPECIJAL
*1.
Megi Bold je i protekle noći sanjala isti sam. Opet su tu biili nagi crni muSkarci obojenih, li ca, oma ista .¡jzrnaigUca punila joj je nozdrve i pluća, ista pri^ iiiu'sema tutnjava i aeraagovetni zvuci. Ali., ovoiga puita i nešto novo. Glas. Dalek, dubok i sugestijvain. — Kćeri moja. . . došao je čais. Tj si potomak princa tame. SJed'ićeš i slušaćeš sve što ti kažem. Došao je čas da ljude podsetim.0 na naše postojaflij«. Kucnuo je čas osvete... Glas se čo,g gulbio, čas poja čavao. Kada se proibudiila nije mo gla da se priseti s^i^ih reči, ali na neki naičiai je znala da su one ostale urezane duiboko u njenoj podsveisiti i da će se, kad bude poitrebno, javiti. Kad bude potreibno? »Sta. ja to pričaim«, pomislli devojka. »Kaikivi su tu sinO'Vi? Sta se dešava sa mnom? KaJkav princ tame«? istresla se od neprijabnosti, ali isitovrememo oseti i da više niije uplašena kao posle prvog sna. Staviše, osećala je kaiko je ispunjava dotle nepoznat OBećiiij moći.
NINĐA -
SPECIJAL
m
Delti RaomoTid nu-diO' Joj je gospođe Speinser. Nije nameranovac, udobnost — a njeni sno vala niišta da kupi i zato se za vi n.iiidili' su joj minogo, mnogo čudila samoj sebi šito ide baš tamo. IVleđutim, neSto je teralo više. da baš tamo krene. Dugo je šeNudili su joj moć! Kakvu moć, ko će joj to oibe- tala na spratu na kome je bi la izdožeaia ženska odcća. Skizbedi'li, kaiko. ..? •Na ti pitanja nije umela da daila je modele koji siu joj se odgovori'. Znaia je jodmo da će srviđaili, oikretaila, ih i vraćala nabiiti tako i to joj je 'bilo do z.aid. Zagledala nove parfeme i koizmatiiku. voljno. Speiniser, koji je tokoim noći Kada je sat kasnije sela u džiip i kreinula, u glavna uilicu nekako uspeo da prikrije rane Načiza, bila je to. jedna nova na licu i zaleči arkadu, krišom je posmatrao kroz dvostruko og Meg. L],iidi kraj kojih je pJola'z;ila ledalo u svojoj katncelariji. Nje nisiU mo'iili da oitr.f?nu po.^led od gova boigobojažljiiva majka nije njenih dugiih leipih nofiu, stru .smela ni da ga pita, gde je za ka koiii se uvijao i zaidnjice ko radio oigreiboitine i modrice. Sa ja se izaziivačllii dsticaila ispod mo se prekrsitila i nei^tala u svo joj kiinceilaruiji u Itojoj je do tanke, sviiene miini haljine. — Ta crna kuGka... samo k;.vd miniralo veliko raspeće na po bili nioigla da je sretnem ne^de zlaćenoj drvenoj podlozi. Setivši se od koga je dobio u mraku — reče Meri Tejior batine Bad odliuti da svoj bea svojoj prijateljici Džuidi. '— ba zinai, i ja bih ti se pri- iskaSi na devojci, tim pre što đinrž.iila. Vidi, onog mo!g šmolk- na spratu osim jedne prodava Ijana kaiko je zabaiavio, a ova čice nije bilo nilkog vi^še. Isikomo, kad legnemo, on ne može riistio je trenutalk kada je Meg ni da ga nađe. A, sa onom bu- zalšla u odeijak u kome su sta akoun b i... — uzvrati mršaiva jale ta'šne ii priđe joj. — Nešto poikušavaš da zdipiš Dž3,idi dok su joj sitne oci ki dale meso sa tela lepe crnkinje. ili samo napajaš oči? — reče Kao da je oisetila ntjihove mi bezobrazno zureći u njene bu sli, Meg se okreite i mahinu im tine. »On je p rv i... on je prvi«, rukom. Kremila je, ni sama ne Zina- začu Meg u dubini s\^oje sivesiti fući zašto, pravo u robnu kuću nekakav glas. Zato je samo od-
64
meriia bezoibraanog momlka, i oikreinula ise: — ■ E'j, čekati, može tO' ta ko. Moram da te pretresem. Su minjiva si mi— požu,ri Baid za nj'Om. Rukama je već zadigao ioinako' kratiku siulkrnju. Oičekivao je sve druigio siimo ne oinoi .^to je Meg U'čiinilla. A, ona nije učimida biuš ndišta. Čaik je izazivački raširila, buti ne kao da ga zoive. Bad se zabilenu u njene oiči koje po-češe nelkćilko da se meaxiaijai. Positajčiile su dublje, a onda neki cr veni pilaimJ'čci zaiigraše u dnu njenih zeiniica.. — Diakde.. . ti. . . baš. . . to hoičeš — mucao je dok mu odjednom oEinojetna šaka kreite mediu devotjćiine b'Uitine. Pusti su miu IMizili duž poruba sviti effiiilh gaičica. Sve dalje, sve dubilje. Oseti i dlačice pod prstima, a. omda dodiinnu nešto i trže prste Icao da je naleiteo na .žar. — Sita, dO' đavola, tu imaš?! — uzvilknu dok je otresao ru kom polkuišaivaijući na taj naioiin da odai.Eina bol. Meig ni.je ništa rettda. Plam'iičci u ¡ngeniiim očima posttaijaili s'u sve izražaljniiji. Spenser se uplašeno trže i pobeže u kaneeilariju. Oma devojika. tStajala je još neiko vreme bez pokreita, bez
NINĐ A
SPECIJAL
promeee izraza na. liciu. Levom ruikom krete među buitdne i dotaće oinaj mladež čudinoj:; obli ka. Uzdrhtala je. Oma iiamaiglica poiako po'če da joj nestaje pred očima. Onda se poikremila, I^againim liorakom napuistila je robnu Ikuću. Isite mićii Bati Speinsei: je ne stao. Nilk'O' niije zmao ni k,ako, gde.
ivi
Njegova majika Č0ka.li.i je sve do kaisnoig poipoidneva narednog dama, a onda je stvar prijaiviila šerifu Talbotu. — Goispođo Spenser ni(.(žda je moiniak oitiÈao negde da. se k duva, da se provede. Ziuarte .šita m iiS ilim — polkiuša Tailboit da je um'i'ri. — Aii, šerife, moj dečak ni je talkav, oin jc dobar aim, svaice subote i nedelje iide sa mn om u crkvu. Ja sam ga viiapit'aila... Čitavih peit miiniuta nije za tvarala uista. Seriif shvati da ne vredi da'lje da se sa nijom na teže i samo reiče kako će da preduzme s-ve i sazna šta je sa nestalilm momkom.
Međuitim, doigađaiji su prete kla svaiki njegov pokušaj. iNeko je iste večeri primetio kaiko jedan od retlkilh pasa lu talica u ziubiima nosi odsečenu ljudsku rulku. U stvari šaku i
NINĐA -
SPECIJAL
65
Šerif krete ne skrilvajući ga đenje i brzo oiđreši kanap ko jim je kesai bila vezana. Goto vo krikinu kad ugleda njen sa držaj. Tu, nasred njegovog radnoig stola stajala je ljudska glava. Sirom oitvorene oči gledale su pravo u njega. Nije morao da zaigleda dva puta. Bio je to Bad Spenser, adnoismo njegoiva glava. Prepoznao ga je odmah. Onda se seti rulke, ]3a dela te la. .. — Ipak g a ... je uibio, . . čuo sa/m kada mu je to rekao — po če da mrmlja Sliim Takeri. — Ha, sta reče? Sta li ga još čeka? Sta će se — Da, da, momak ga je uibio. još doigoidiiti možda već tokom, Prvo ga je pretukao, a onda ga ove moći. Neizvesnost je potrajala sa je noćas ulbiio — reče Takeri mo kraitko vreme. U ritjegovu sada, sasvim razgovebno. — Ko, proklet bio, govori! kainceil ariju uđe 81im Tak eri. U ispriuženoij ruci koiju je driao — povika šeirif. — Tobi. Oinaj .mali crni Tobi dalleko' od seibe nosio je neka Džordan, eto ko. kvu platnenu kesu. — Sta je to, Slime, i otkud Šerifu je billo poitrebno punih ti ovde? Zar nilsi dole u močva petnaest miiniuita da iz odrpanca ri? — upita šerif nimalo odu koiji je očiigledmo bio u šoku iz ševljen štO' mu ovaj ,smrdlj'ivko vuče sve oino što ga je interedolazi u posetu, i to u ovo vre sovalo. Onda reče. — U redu, Takeri. O avome me. ni reči, jesi li čuo? Caitaćeš sve Takeri nišita nije rekao. Sa dok ti ja drugčiije ne nairedim. mo sitavi omu kesu na sto i od- Ja'Sino? mače se u ugao. Drhtav om ru Takeri samo kliiminu glavom, a onda, bacivši još jedinom po kom pokazivao je na keisfu.
podilakticu. muidii počeše da se o.kuip)],tajiu oko psa sa lužasom gledajući u deo nečijeg tela. I šerif je odmah sitig-ao. Međuitian na ru-ci nije bido ničeg što bi ukazivalo na neiki' trag. Ni sa ta, ni prstena, burme, balega. .. Nilčeg. Dva saita kaisnije panika po stade j'Oiš veća kada jedan od žiiteilija Načiza obavesit'i šerifa da je u svoirn dvorištu našao doojl deo ljudskog tela. Seri i se nemo zagleda u zid svofle kaint‘(iilariije. Godinaima se u njegoivom gradu ništa nije do gađailo, a sad odjednoim toliko stvari,
66
j'liid na odisečemi glavu, pobeže li: kancelarije.
NINĐA -
SPECIJAL
dignimo ga viisoko, na neku gra nu... ili Još bolje... na krst. Da! Na krst! Kao nekada, kao što su naši očevi radiili — ur lao je pijainiim glasom. Deo saliuna ostao je miram, ali veći deo prihvati reči pija’nog Dezmonda i nastavi da ur la zajedno s njim. Slim Takeri, koji je poslednjih sat vremena bio heroj da na, žurno Je ispiijao brojne čaiše piića kojima su ga prisutini ča šćavali. Demonslci osmeh pojavi se na njegovom žućkastom, mr šavom licu. Najjizaid će i on biti zapamćen po nečetmu. Po pobuni protiv crnja. Po buni koiJu je, eto, on izazvao.
Stajao je neko vreme skri ven u senci obližnje zgrade, a k/i-da vide šerifa kako ui^zi u a,utomo(bil i odlazi prema Jugu, tin pohiita u prvi sakin. Deset rattiuta kasnioe svi pri&utni zna3i su: Bada Spe“®era, sina njiihove aiJgrađam'ke, ja'dne misis Spensftr, ubio Je i rasliomađao Tobi Diordan. Crnac! ! i li'riiajeina mranija prema cAiojeri!ma odiJedinom poče da se budi prerastajući sve brže i sve '/iše u požar strasti, i želje za ki*v}ju. --- Eh, gde su ona vremena iicda Je K K K vladao? Da Je ta ko ostalo ne bi nam te smrdljdve crnčuge šetaJe tu pred noso;:n, za/vodali naše devojke i po riHšali se kao ravnopravni — ja Sala za ručavaoje u motelu vi se Pol Deamoind nekadašnji Abrahama RobitnEa bila je is plsjntažer, potomalk stare jiiS- punjena do poslednijeg mesta, njačlce porodice kome J.e allio- Naime pred samu večeru ispred hol odneo i pamet i imanje. moteila su se zaius¡tavila dva I sada je bio pristojmo nald-aiuito'busa puma turista. Umornih ven, što se virielo po zaikirva- i gladnih. I očigledno punili dže vljenim očiima i podbulom licu. pova, jer ajutobusi su bili super Pošto isskaipi Još Jednu čaau on moderni, opremljemi najmoderJe ražbi o zid, a omda se nesi- nijiiim uređajima za udobno pu,?urr!.o uspravi i iispentra na sto tovamje, a i odeća i nalát na licu. — Ljudi, to moramo da ka- žem^aona. garantovali su dobre zniiRi-o. Dohvatimo ornčuigu i po mušteriije.
NINĐA -
SPECIJAL
Tabasko Piirt je veselo čavr ga odskoči od poda i izlete kr ljao sa sivojom riđokosom pri oz O'bližinji prozor. jateljicom doik je S'UmikO' pa — Gazćja, (mati pobeže — P'>žljivo slušala šta joj priča vlas vika jedain od gangtsera. .nilk moteila. Lesli je, po obi'ča— Za njiim. Ubij ga — naredi jiu, posmatrao pridošlice ocenj'U- Ceisiter kratko i gaingster požuri i'jći jed/nog po jednog. Kada je da posluša. ispitivanje billo gotovo on i saim Salu ie napustio isthn puteaoi poče da slni.ša Robinsa, A onda, kojim je nestao i ninđa. Cim je odjednora, haragei. doškočio na travnjak oinežveNiinđa hitro prelete pogledom reno poče da se okreće lcv';)-<3e" pi> sali, mli nije video ništa što sno. laiko je T>rostor bio dobro bi moglo da liči na neposredmu osvetljen niigde na daljini o i oipivsno'st. dvadesetak metara nije raoKS'? Onda se doigodillo. da primeti živog stvora. Da .¡e Dajmoind Cester je utpao sa pogiledao uvis stvar bi bila dr^ik petoricom svojih momaka u sa 6ija. Ovako... lu za nučciivainje. Za tren oka iNinđa pade na njegova r«postaiviili su sc taiko da siu sve mena kao ptica grabljivica i po prisiutne mogli da pokrivaju svo lomi m'U vrat istog trem ka<3a j'ijm automaitsikim pi’iikaima i pi;- je doJivatip njegovu lob-anju štoiljlma. svojim šakama. Odmali ga po — U redu, narode. Mi želimo vuče u žbuinje, a onda odjuri do '.;aano vaš novac i ,nakilt, a ođ svog aparbmaina. vas zaivi'si da' li ćemo uzeti i — Mir, mir! ! ! neki život — odjeknu Česterov Oštar glas gangsterskog vc>
68
NINĐA
SPECIJAL
ke, a žene da sikidaju naušnice, protnoj slabini. Presečeno pre ko pola telo pade na dive razlinarukvice i ogrlice. Zadovoliini gangsteri počeše oiite strame. Tog časa, kao da je nešto nada se cere. Isnenaida čiltava prostorija u- sduitio, Caster poče da doziVa to'niu u .miraik. Jedino svetio bi svoje ljude. Dvojica se nisu javila. la je ofiikuidina mesečina koja se — Poibiću vas sve! — poviika probijaila kroz rastinje iz vrta. —■ Hej, šefe, šta je ovo? — histerično. — Gde su moji ^udi? ! Hej, Vili, vidiš li ti nekog? poA'ika ndko od gangstera. — upita svog glavnog pomoćni — Otikiud znaim, budalo. Vi lamo, srvi na pod. Sad! — na ka. Vili htede da mu nešto od redi Cesiter, a onda dodade. — govori, ali istog trena owseti xiPucajte, momci! NekoJiko puanjeva odjetonu, bod isipod samog grkljana. Katana m'UjnjeiVilto sunu naviše i a omda se začu i prvi kriik. Samo, bio je to kr'ilk jednog prolbi mu teme. — Villi, čuješ li me? ! — po od gam;gsitera naoružanih mašiinlkama. Pogoiđan šurikeaiom vika Cesteir još jednom. — Hej Šefe, nešto se događa. tačno poisred čeia, pao je uza Villi je bio ovde kraj mene, a zid kraj kojeg je stajao. Poiput senke ninđa se nečuj sad ga ni ja niti čujem, niti no kretao po sali. Pre nego što vidim. Sta da radim? — vikao je preiseikao dovod struje dobro je jedan od prežiivelih gangste ra! je osmotrio rasipored bainidiita. — Pucaj na sve što se pomeJoiš jedan šurilken zviznu kr oz salu, a onda na scenu stopi ri i kreni ka vratima — naredi kaitana. NaijMiži gangster ugle Ceater. Automatski pištolj izbaci, de da nedaleiko od seibe nekafevu sert kuršuma, a onda umiuknu. taiminiu seinku i odmaih okreite 'Gangsiter je prvo osetio kako ruiku sa pilsitoljem ka njoj. Sa mo, bio je užasno spor. Smrtno mu mišići na stomaku popušta spor. Prvi zamah kaitane odse- ju, a onda miu do mozga stiže če mu ruldu koja grčevito ste i strahovit bol. Pokuša da vri žući dršikiu oružja oidleite pod sne, ali ni za to viSe nije imao obližmji sto, Drugi uidarac ga vremena. Smrt ga je pretekla. Nindine oštre oči tražile su pogodi isp-od gruidinog koša, a na onda glatiko nastavi prema su gangstera kojd se nalazio
NINĐA -
SPECIJAL
drugopreanih gosti!jiu bio je lo« strelac. □ipsova prositačlki, a onda se naglo oikrote i poitrča prema iz lazu, Uispeo je. Za trenutalk je zastao, a onda požuri prema ielaizu dz motela. »Linkoln« je bio parkiran odmah kraj ulajznih vrata. Ko zna šta se doigodilo ,u onom mralku. »Bilo šta da je, mene je mimoišlo«, pomitsili doik je žurio ka ialazju. A tada stade kao uikoipan. Ogromina senika u omom, uči niJa mu se kao oblak oder, sta jala je nasred prdlaiza. Skui^io je oči ne bi li video botlje, ali u tome nije us/peo. — Beži,.. siManjaj se.. . ubi ću te! — povika dižući pištolj. — Neće,l Nemaiš više municiije — začu ledeno hladan glas.
>69
iSummja ga pogodi kao pesni ca.
»Goispode, zar je maguiće? Koliko sam meitaika iispaido? Se dam, oisaim... sve«? — Gotov si, Cesteru. Smrt je stijgila po tebe. Ta,j glas, tako tiih, taiko suro vo faitalain. — N e ... nećeš... t i... đavo le! — pofviika i zaviitla oriužje i ne poikušavajiući da porvuiče dkidač. Onda pojuri praivo na kala nu. Ugledao je sečivo telk kada je blesinuHo pred njeigovim oči ma. Glaiva miu naglo odlete u stranu, a obezglavijono telo, po neto ilnerciijoim, naista.vi trk ave do statelenog zida i zajedno sa srčom odlete u vrt. iBateriji^ke lampe počeše da, ša raju zido've. Rolbins je brzo us peo da ukUjiuči rezervne agre gate i svetio obasija prizor u sali i predvorju. Kriici užasa odijekniuše kada su prisutni počeli da otkriivaiju pobijene napadače. — Moiliim vas, ostanite na svojim mesti/ma. Moraćemo da saičekamo šerifa. Sve će biti u redu. U svakom sluica^ju opas nost je proišia! — pokii^arvao je Roibiins da umiri svoje goste, ali uzalud.
70
NINĐ A -
SPECIJAL
Ljudi počeše da graibe svoje mu. . . han, izvinite, srca pa se novčainiike i naikdrt, a onda po- suprotstavili šeistorici naoružahrliiše prema hoJiu. nih baindita, i to po mrklom Kada su naleteli na odseče mraku. nu CeiS/teroivvi glavu, ukopaše se Pit se osmehnu na ove reči i u meíítiu. Naipravi se pravi haos. ■'namignu Lesili'jiu. Mno'gi popadaše. Tada se ponoRobins im priđe jednog trevo javi Ro'biins. nuitka, pogleda upiitno Bila, pa — Ljudi, molim vas, pođiite Leslija, ali njih dvojica ostado 11 vrt! Tamo je sive u redu. Bi- še potpuno mirni. ćete posluženi. Kreniite ovuda — Pozvao sam šerifa ali čiisto — neprestano je govorio vode sumnija.m da će moći nešto da ći dve stariije dame prema vrtu uraldi — reče tek da nešto kaže. koji se sada kupao svetlu. — Kolika je šteta? — upita Niko nije primetio kada se ga Tabaisko Pit poslovniim gla liOsli vratio među goste. Sada som. je sa ostalima pošao prema vrtu — Nije veliika. Uostailom, sve držeći Sumiko pod ruku. Ona je osigurano... je, kao i Piit, pr imetila kada je nestao kroz prozor. Znali su šta sledi. Ninđa je koračao mimo. Sa mo je jedinoii:; trenutka stisnuo miišicu svoje ljubljene, a onda Do kuće starog bračnog para siu nastaivili put do prvog stola. Džordan nije bilo laiko stići no Blaga mirzika i piće koje su ću, po iKanom i lošem putu. vredmi keilneri nemilice nudili Stari šerif vozio je polaiko, pro povrati kolifeo-toiliko noi'malnu kliinjiući i svoii posao, i gradsko atmosieru. Ljudi su potoglasno veće i sve do zvezda. Vest ko komentarisali ono što se dogo ju mu je doTieo Slim Takeri dilo. mačiila je samo jedno. Pričalo se i ovo i ono. Jedino Pakao u gradu- i okrugu. nilko nije mogao da odgoneitne Da, pakao. Vrućine koje sii ko je pobio naipaidače. vladale poislednjih nedelju da — Ko je da je, svaka mu časit! na, malo posla i mnogo viskija — ponavljao je neki sredoveoni biće dovoljno da posle vesti, ko trgofvački poitnik. — Da, da, sva ja ga je pogodila kao metak, ka mu čast. Trebalo je imati potpale sive one besposličare u
N IN Đ A -
SPECIJAL
saDutnima. A omi kqji su oduvek mrzel'i crnce iiskomtiće svo ji'h pet minuta. — Ko zna gde je Bili — P«če šerif da govord saim sa solboim. — Njegova žena kaže da je kre n,uo w ured, a tamo ga nema. Oinda ponovo poče da viče u mikro'fon. — Bik-!. .. htulo, Bile, javi sc do điiivoila! Zvu'činici u nijefiovoj kancela ri,jii .S'U grrncli, ali nikoga nije bilo da čiye ponulku. Talboit oduist;ide d ponovo svu pažnju posveti voižnji. Trdbailo mu je dvadeset mi nuta da stigne do stare siroima«ne farme. Mluno svakog očokiva iija, na veraindi je zatekao i To bilja i njegovo-g dedu. Stari Sem Džoirdan odmah oseti probaidanje u grudima. Starac je zjnao da poissta pred stavnika zdkoina u ovo doiba anaioi saimo jedino: nevoiliiu. Šerif ih pozdravi, a oaida od mah pređe na stvar, — Tdbi, da li moželš da mi kažei5 gde sd proveo današnji dam? — Mogu, šerife. Bio sam ov de, Jutros saim sa dedom radio dole kraj reke u polju, a onda sam do mailočais poipraviljao oimi krntigu od »foirda«. Evo, čafk ni ruke nisaim usfpeo da oiperem kaiko valja — reče moimak po-
k^ujući uljem zamaišćene dla nove. — Hm, čujem imao si neki sukob sa Spenseram? — Jesam — odgovori mladić kao iz toipa. — Nadam se samo da vam je rekao i zibog čega smo se potulklli? Uibrzo je šerif čuo čitavu pri ču. Posmatrao je momka ravino u očii. Ovaj niije ni trepmuo. Se rdf najzad klimniu glaivam. — Veruijem ti, sianiko. Priipazj te se ovih dana, Naiime, neiko je Uibio Sipeinsera, raskomadao ga... njegova odsečena glava ostala je u mojqj kanceiladjd — reče ustajuči sa svog mesta. Oba miuSkarca gikoičiše. — Znači, zato ste doišli.,, K
72
— Dečko, uđi u kuću i zaklju čaj vrata — reče Tobijiu. — Ne, deda. Ovo ćemo za[jedno da pregnmimo — uzvrati miladdić i sede pored starca. Seli su jedan pored drugog i u tiišitni počeli da očekuju ono što će se nemiinoivmo dogoditi. Šerif joiš jednom uiključi radio-istainicu kada jo iiz dvorišta Džordanoiv'iih izibio na uski put. O'vog puta imao je sreću. — Čujem vas, šeriie... ne, nisam bio* ovde. Deisiilo se nešto — govorio je momaik zaidihano. — U stvari, dogoid'iile su se dve stvari. Šerif skide ,še.šir kao da će mu biiti lalklše. — Sita se desilo, Bilie? Kaži sve redom — reče tiho. — U moitelu »Zalbram[ieno vo će« bio je pravi: poikolj.. . a iiz grada siu nesitaili Siuzama Klark i Džemis KouH, da bamkarev Džems. — Kalkav pokoilj, momče, jo si li usipeo nešto da saanaiš? — Celkao sam vezu sa vama, pa sam miisilio oinda da krenem. — U redu sačekaj me kod severnog iizllaza. Idemo zatjedno. Posle toga vildećemo šta se de silo sa ono dvoje. Gotovo. Šeirii vraiti mikrofon na me sto, a onda se bodje namesti iza volaina. Dade gais i pojuri prema auto-sitradi.
NINĐ A -
SPECIJAL
Gcd'inamii je Načiz b,:o miran, provinci[jisiki gradić, sa usitailijenim navikama. A sada, samo u nekoliko dama, sve se iizimenilo. Poij.ava nepoanaitiih prolbisveta, neiii gilavoseča, pa nestanak dvo je mladih iz naselja i li\j pokolij u moted‘U onog crnog veterana. — Gospode, da Ii ću usipelti sam da režim sve to? Još ako dođe do guž;ve sa crnciima. .. Čestit starac nije smeo ni da razmišlja o svemu onome §to bi moglo dai se dogodi. Zanesen u misli, nije ni primetio dAT'a kamioneta puna nje govih siugrađana koóa protuitnjaiše pored njega baš kada je krenuo auto-isitradom. Da se sa mo za. trenutak okrenuo video bi kaiko skreću na put sa kojeg je on uipravo došao. Ovako, on uiklijiuoi sirenu i poj uri da se nađe sa svojim pomoćnikom. Neišto kasnije zajedno naistaviiše put do motela Abrahama Robiinisa. — Kada su nestali Klarkova i mali Kouli? — uipita šerif. — To niko ne zna taono. Milster Kouli kaže da je njegov sin Džems bio kod njega u banci sve do zatvaranja i da je zaition pošao kiući. Međuitim, kada je desetak minuta kasni(je zvao ku ću, njegov sin nije bio tamo. Ni(je ga bilo sve do večere, a onda su zvali vas, odnosno me
NINĐA -
SPECIJAL
ne. Sto se tiče Suzaine Klailk, njona tetka kaže da je nije videila još od ruoka. Miisliila je pr vo da je devoijika pošla do svog moaTika, onog Tolbija Džordaina, aJi kada se nije pojavila na ve čeri stara gioapoda Vudi se uznemiriila. Eto, to je sve. Ah, da. Mksiter Kuli veruje da je reč o otmici' zbog učene. Ne znam otkiud mu ta ideja. Doik sam ja bio u gradu, još se nilko nije javio da traži pare. Šerif Talibot je ćuitike saslu.šaci sivog pomooniika. Netkako jc bio siiguran da nesta;na(k dvoje mladih noma nilkalkve veze sa kidmaipovanjam. Pred očima mu je neprekidno biila odsočena gla va Bada Spensera i on se vidno trže. Bez reči su nasitavili put do mii4ola. Sve goste zatefcli su u vril'i!. Šerif fidrnah pozva Robijn sa i! ovaj ga povede u salu za ru čavanje koja se s^da kupala u svetlu. Sve je još uvek billo oma ko kao i kada se sveitlo prvi put upalilo posle naipada i kraja gan^psters'ke grupe Daijmonda Ćeistera. Odsečena Dajmondova glava još uvek je ležala na podu u lokrv’i krvi, a njegovo obezjglavIjeno telo s druge strane stakle noig zida. Šerif odmah prepoznatle svog nedavnog posetioca.
73
— Još jedna odisečena glava — promrmlja šerif kao za. sebe. Njegovo čuđenje bilo je još veće kaida nađe gangstere pobi jene šurikenom i šalkenom, kao i one raspolućene kaitamom. — Gospode bože, čilme su ovi ljudi iskasapiJijeni i kaikve su ovo metalne zveade i igle? — upiita Billa, adi momak samo sleže ra menima. — Neáto slično video sam u stripu o ninđama, aili to je sa mo strijp — promuca Bil nesi gurno. — Kakvi stripovi, kakve nin,.. Kako reče da se ti zovu? — Niinđe, šefe. To S'U vam nekadašnji japanski... Pomoćnilk ne završi jer šerif besino odmahnu rukom. — Caveče, ovo ni(je nešto nekadašinje, ovo je taze. Ovo je uradio neki maniljaik! — povika šerif.
Onda pozva Rdbiinsa da mu ispriča šta se desilo. SI uišao je pažljivo, a kada Robims zavi^ši reče: — I tako, kad se .svetio upa lilo lopovi su bili sređeni, a ono ga ko je to uradio ni od korova. I vi hoćete da ja u to poverujem? Veliki crnac sleže ramenima. — Šerife, kako vam volja. Taiko je bilo. UostaJom, to mo gu da potvrde i gosti.
74
Šerif posla Bida na jediniu stra mu vrta, a on sam poče da ispi tuje ostale goste. Kajda je nai šao na Les»] i,ja, Pita i Sumiiko, om se prvo zagleda u kose ofii lepe devojke, a omda se skoro trže kad srete ledeinoiplave oči Leslija Elidridžs. — Od kaad ste vi ovde? — upita direktno. — Šerife, to su moji ličini gosti. Tu se tri-četjiri dama — po žuri Piobins da objaisini. — Do.iili su na kraći o-dmor, a omda... — Ne .srvida mi se sve ovo — nastavi šerif kao da. slsdi mi sao koja ga je odamo miučiila. — Odjedmom je mmoigo strana ca ovde. Ovi vaši gosti, pa očni pobijeaii gangsteri, pa glavoseča u gradu... Lesli se trže. Kaikvog to joS glavoseču šerif pomimije? — O kalkivoim je glavosefii veo, šerife? — upita mimo. — Otkud znam kaikvom. Mla di Spenser je nestao iz grada, a onda su našli prvo jednu ru ku, zatim donji deo trupa i ko načno je oma skitnica u moju kaneeilariju dmela njegovu odsečemu glavii. Sad su nestaili i ono dvofje.. . — reče Talbot na krajiu kao da se valjka. Kada su gosti potvrdili ono ^to je rekao i Roibins, šerif sa mo necmoono raširi ruke 1 krete natrag u grad.
NINĐA -
SPECIJAL
— Ovaj narod iiz autobusa može datlje, a nadam se da 6u va^ još videti — obrati se šerif Lesliju. — Imate neki poseban razlog za to, šerife? — ne izdrža Lesli da ne bočne starog čuvara zako na. — R-Tožda i imam. V i u sivakoim .s'I'UČajdi ne napuštajte ovo mesito pre nego što se vidimo jc5 jednom.
Tobi zaou buku motora. Prvo jednog, pa omda još jednog. Ma lo zatim kroz drveće pamuJltO" vca ugleda svetla farova kamio.na koji siu poskakivali po nersivnom tlu. — Dolaze — reče tiho. — Cuo sami ih i ja. Znaš, To bi, bojim se samo za Anabel. Ona još nije zaboravila noć ka da su pripadnici Klana uibiii na šeg sina. Tvog oca. Kako će đa po-dmese ovo što sledi? Momak samo teško uzdahnu.
D'va minuta kasnije kamioni za'ko'račiše na desetaik metara od širokog drvenog trema. Farovi su i dalje svetleli obasjavajući starog crnca kaji je sedeo na stepeniku i mlad-ića koji je sta jao naslonjen na stub.
NINĐA -
SPECIJAL
— Ljudi, omi nas čekaju! Da kle, momak zna da nećemo osta ■'.i'ili našefi čoveka neosvećenog. DOHVATITE IH!!! Bio je to glas pijanog Pola Dozmonda. Ljuljajući se stajao ■je koraik-dva iispred, os.taiih. Stari Džordan ustade i uperi ftaru dvoccv’ku na gomiJu. — Stojte! Došli ste u pogrežna kuću. Moj dečko... Nifle Uüpeo da zavnši. Dezmond zaurla kada je ugledao oružje. — Ta pi'l'jitva crnčuga nam još i proti. On se usudio da po digne pušlcu na MENE. .. na ^^A.S. Uibi'jite ih, spalite Ui! Nekud .sa drugog k,amiona planu hitac i »tari Džordan srn ■:-i ,se kao da ga je grom pogoc'ic. Bio je pogođeTi posred gru di k’ur.šumoim velikog kalibra. Tobi Icriknu prihivatajući slabaš nt» telo svog dode. Onda se isto vremeno iz kuće zaori kuiknjava irl6;pe .slftr'ce, a sa kamiona u dvorištu zaori se diviljačka dre ka. Tobi pusti starca i zalete se u ¿o-miki. Udarao je na gve stra ne. Nogom sruši jednog čoveka, a drugu dvojicu zaikači gotovo ubistvenim udarcima po glavi i. vratu. — Zgrabiite štene! Obesite ga! Sravnite ga sa zemljom — za’.irla Pol Dezmonđ još jednom,
75
a onda pade kao pokošen jer g& Tobi jednim oštrim udarcem agrčeoiih prstiju desne šake p o godi u predelu srca lomeći mii reibra. Trenutak kasnije našao se pod nogama čitavog tuceta razjare nih i od pića poduludih na,padača. Nije video kaiko nekoliciina onih koji su bili u pozadini pa« le baklje i flaše napunjene ben zinom. Podmuklo oružje ulete kroz otvorene prozore. Trenutak dva vladala je tišiina, a onda benzin eksplodira sejući plamene jezič ke svuda po kući. Rasušeno di'-vo začas prihvati plamen i či tava kuća bulknu u ogromnom ognju. Saimo jednom začu se kriik ■slepe Anaibel Džoirdan, a onda iz vatre koja je sve više lizala ka nebu odjeteuše reči stare crnačke duhoivne pesme »Gkispod je moj«. Rili ja je basinela dok je neko lilko flaša sa viskijem kružilo među izbezuanljonim napadači ma. — Idemo dalje! — Noćas je naša noć! Spalićemo sve crnje! — vikao je novi vođa. Rulja prihvati. Za pat minu ta svi poslcaikaše u kamione i odd^riše prema susednoni ima
76
NINĐA -
SPECIJAL
Nekoililio ku/ća kraj puta ko jim je prošla zaipali se čudnim plamenom kqj:i je pod njenim po/gledom iizvirao ispod zemlje i betona. Koračala je gotovo čitaiv sat. Dvadesetak kuća na različi tim stranama .malog grada bi lo je oibaviijeno plamenom. Vriska Ijuidi tek utanulih u snove a onda na ovaiko užasćin način probuđenih ispuni mir iNoć je već uveliko osvojila, nu, letnju noć. Troja vatrogasna kola još a Meg Bold nije magla da zaspi. uivek S 'U sitaijala iza vraita gara Nešto je teralo da ustane i izađe pred kuau. Oisetila je u sebi ono ža dok je dežurni vćiitroigaisac sada već poznaito podrbitaivanije. okretao telefon za tdefooom Kremuila je nesvesno ka jxižinom pozivajući vaitrogasce — dobro deilu grada. Sitigavši do- pasled- voljce u pomoć. Kao da se nje to ništa ne ti njiih kuća, zastaila je. Tada u se bi, kao da joj neko u samom če, Meg Bold vrati se u sivoj stan. Bila je sva u groznici, oči mo7-cnu šapuće, začu reši: — Sada! Neka oganj iz tebe su joj sijale čudinim sjajem, a progoivori, neka se ispuni zavet onaj neobični mladež na dinu tvog pretka, princa tame. Po- butine kao da je oživeo. Lesej o;gainj i smnt, napravi paikao gavši u krevet ona stavi oibe šake na 'nijega i poče da ga miodmoh. .. zaiuivek! Meg se zagleda u samo dno luije. .. Priivuičeni odBijajem na !etdrvenog zida zgrade koja se nalaiziila -nekih dvadesetak metara njem ne'bu, odsjaijem koji je dalje. Gledaila je uporno, dugo, svojim rumenilom javljao no a onda tanika, crvena nit kreite vu nevolju, šerif Talbot i tijeiz same zeniice njenog oka. Pla gov pomoćnik Bil stigoše na men zahvati zid i pojuri oko imanje porodice Džordan — ali kaisno. kuće. — Gospode, sipailili su im ku Cma de voljka, kao kalkiva bo ću do temeil'ja — povika Tal giruja pakla, okrete leđa plabot još jednom kao da s'amo meiniu i krenu dalje.
nju koje se nalazilo na obliž njem brežuljku. Kada su izbili na sam vrh, neko vriisnu poikazujući ruki*m prema Nač'iziu. — Mom ci... tamo... gori. .. požar u Načlzu!!!
NINĐA -
SPECIJAL
Bogu može da se o:braiti u ovoj lu'doii noći. — SerLfe, ovamo — .poiZ'va ga Bil poliJigilaisao. — Ovde je To bi. Misilim da je gotciv, iako još diše. Sto se tiče sitarog Džorda na, mils'l'im da je ovaj naigoreli Icš njegov. Hej, ©no tamo još nekog tela — dodade i požuri da vidi o kome je reč. Šerife, ovo je Dezimond. .. ndko mu je pr
77
Uzalud se raspitivao šta je to zadesilo Načiz. Niko iniiie znao odgovor. Tek tu i tamo ponéko poče da pomiTije crnce, ali za to nirje bilo dokaza. Borba sa vatreinom sitihijom trajala je sve do jutra, ali su prvi juiiannji zraci o'basjali sa mo zgariišta. Vatra jednoistaivino niije ustukmula pred imlazevima iz Smrkova. Plamtela je sve doik nije progutala i poislednji komad S'bvsiri koje su mogle da gore. Onda se ugasila — sama od se be. U nemom užaisu ljudi su posmatraii zgarišlta krsteći se i pitajući se šta je sada na redu?
I
Kao i obično Lesili je ustao prvi. Ali, umesto da ode u vežbaoniicu i preda se 'Vežbanju idi meddti'rainju, om, stade ispred vrta i zagleda se u daljiiniu, Da leko na horizontu kao da je naSilutio lelujanje crnih stuibova dima. — Ni ti nisi mogao više da spavaš — začu iza sebe glas Abrahama Roibinsa mada je oje govo kretanje ninđa čuo pre ne go što se i pqjaivio.
n
... Nešto se dešava tamo, u HT8.du — reče Lesli pokazujući i'ukoHi u pravcu Nañiza. Robáis se zagleda, ali nije video iminogo. --- Hajde da vijdiimo šta j-e. ioiiaJvo moraim do grada, do ba nke i prodavnice. Ideš sa, mirioiTi? — uipiiia vlasnik motela. J-resIi samo klimnu gilavíma i i iii h d'voj i ca Uiskočiše u plawoí:6Íí.'ni kamionet marke »ševrolet«, IJ ,!:'ra'du ih dočdkai miriis pa■Jijevine i smfkinuita lica ,stafn.ovfjiž.a grada. Njih dv&jiica
— Da rto je B IL A kuća gogi:>os!i:na Kouiliija. lagileda da su f. žapalM tv o ji... tvoji saple-
NIN ĐA -
SPECIJAL
meniici — procedi neispavaind i mrzovoljni momak. — Izigleda da su o.svetili Džordano/ve, jer su zapalili još devet kuća. Za teibe bi bilo bolje, momče, da, se ne pokaKuješ minqgo na, uilici. Danas crnje nisu baš dobro došle u Načiz. Poisle tih reči Bil se okrete petama i nastavi: niz uilicu. Tek tada Robins shvati da na uilici nema onih koji su tu čistili, raznosili robu i radiilii sv© sporedne poslove. Da. Na ulici nije bilo niijednog crnca. iNinđa oseti kako miu se negde u atomalliu javlja ono do bro poznato vilbriTainje koje je najavljivala nevolje. — Roblase, mfelim da će .st varno biti, bolje ako se vraitiš. Veruj mi. To nema nikakve ve ze sa hrabrošću — reče miu Les li. Robins isprva htede da protesitujo, ali, veteran iz Vlijetnama, anao je da ceni pravi savet, — Ideš i ti? — upita kratko, — Doći ćxi. Ostaću malo da vidim šta se ovde Isuva.
iRobinsi uslkoči u
kamioneit,
O'kreite ga .gotovo u'mestu i od
juri put motela. Kada je pogle dao u retroiviizor Leslija nije više biio na istom mestu. Ninđa je već sftijgao do šerifove kance larije i .sada je stajao ispred je~
NINĐA -
SPECIJAL
dne od ćeili'ja na čijem je tvrdoan Icžaiiu Sitajala kesa sa gla vom Bada Spansera. Samo .je dan krataiJt poifiled bio mu je dovoljan da oiceni kaiko -je gla va odsečena nekam vrstoin sekire. — Kaiko znaš da je reč baš 0 sekiri, a ne, recimo, o m;včeti iU nekom drugom oružju.? — upiita šerif. — Znam, šerife, i to je do voljno — uzvrati Lt^ji i ode na i,iliiou uip,rikos ierifovom negodovainju. >Ndko vreme je posmatrao ulicu, a onda je u^fledao devojku. Doilazila je laganiim, o-dmerenim korakom. Još iz daljioe mo gao Je da zapazi njen ta«ki st ruk i duge, vitice noge. Oko ša ke leve rulke nemamo je okre tala kaiš torbice. Haragei poče lajgamo da otikucava trpoKorenije. Ninđa se lagaino Oibazre, ali nije video ni koga ko bi mogao da predstav lja pretmj'u. Devoijka je dolazila sve bliže, izigleda da je i ona njega ugle dala jer za trenuitali uispori hod 1 dobro se zagleda u nepozna tog. Oči joj blesnuše priitajenim žarom, avTaži pima . senzualna usta, a oaida nastaivi još više nji&ući kukovima.
79
Od'jeđinoim iz jednih vrata pr ed m’u iskočiše dva mornka. — Evo jedne od njihoviti ■ poviilia -momaik žute kose i zri kavih očiju. — Seta se da se noćas ništa nije dogodilo., a možda je baš ona čuvala straru doik su n,jene crnje palile v3' tru. Na njegoive pOiV.ilka iz salims prelko puta na. uiliic.i izađe pi- t,-šesrt ranii'i posetilaca. Za tren oiia dko devojke se stvori živa ograida. — Izsjzivaš nas, zar ne? — cv hrabri se caaj zrikavi. — E pa, pre nego što te sredimo, valjiilo bi da se malo poigraano s tobotm. Momci, ko će da mi pi?mogne? Ova kiuja nas je i Uj ko mesecirna izazivala uvii’ajući kukovima i mlatarajući nam ovim njenim batacima Ispr^JcI noisa. Odmah je našao pamoćnifci;. Iako je opasnost biila oči3*5«dna, devojka se i>6i,gledno iiijf; nimalo uzrujala. Samo su joj oči opasno zaplamsaile dobi.]si jući neki crvenkaist sjaj. Haragei! Odjednom i svom snaig^om! Ninđa se osvrte oko sebe, s.li jedina živa bića u blizini lilli su oni ljudi ispred njega. I devojka. I baš kada je pogledom đfjiakao njene oči hairaigei post.’ -
80
de još initenziivniji. Izvor opas nosti bio je u nj,ioj. Ali, kaikve opasinoisiti? Prvi moimaik koji polkuša da dohvati bluzu na njetmim gruditma jauknu bolno i uihvati se za oko jer ga je baiš na to mes to pagadiila mafe tašna u devojčinim rukama. To kao da je bio znalk za os tale i ndkoililko njiih sruči se na nj'U. Lesli htetde prvo da. vikne na njiih, ali onda odiluči da odmah krane u aikciju. Dohvati nekoliko najfalližih maipadača i, kao da su u pitair^ju liutke od krpe, baci ih nekolilko metara dalfje. Napaidači ga još nisu primétiii i om moraide još dvoljiiou da podigne sa tela srušeme de vojke i da ih baci daleko oid nije. — Zar vats tni)je sramota? — reče tihim glasoim. Napadate nezaštićenu devo:jlku! Sta óu ja, kaio stranac, da poimislim o va ma? Njegov glas iz^gleda da je na trojicu na/jsnažmiijilh momaika de lovao kao crvena marama na bi ka u areni. — Hej, pa ovde imamo i je dnog Ij'ubitelja crnog mesa. Sa mo bojim se da neće imati či me da zagrize kad mu iabijemo zulbe — pretio je momaik u masnom ko.mlbinezonu.
NINĐA -
SPECIJAL
Bio je visiok gotovo diva me tra i težak najmanje sto pede set kilograma. Saike su mu viiše ličile na lopate nego na Ijudisike ©kistremitete. — Bravo, Milte! Hajde poka ži tom sitramcu kaiko mi rešavamo sitvarl — javi se zrikavi koji je koinaono uspeo da se po digne sa zemlje i sada Je iz gomie hrabrio grmalja. Milt sikloni kosu sa čela i on da Itrete ka Leslioai. Ovaj po diže rulku. — Sitaoiii, siinko. Taiko nećeš dalelko. Nema razloga da odeš kući slomilienog nosa. Bolje se okreni i sa svojim društvom po traži neku laikšu zabavu. Lesli je namerno govorio, je dva čujniim glasom. Ali, umesto da u tom glasu pročilta opome nu i na vreme odioistane, Milt steče još veće samopouzđainje. — Ha, ha, jesite li ga čuli? ! Još ga niisam ni dothvatio, a on već sikič'i. E, sad ćeš da vidiž! Naglo pojuri i zamahnu de snom rukom. Pesinica zvianiu kroz vaizduh, a on, ponesen silinom zamaha 1 blagim udarcem koji mu Lesli smesti između plećki, odlete kr 02 vazd'uh i tresnu o trotoar. Začudo uistao je prilično brzo za svoju težinu. Poigiedom potraži prepreku o koju se sapleo, ali tle ispod nje
N IN Đ A -
81
SPECIJAL
govih nogu billo je ravno kao t.ep:siia. Onda diže pagled pre ma strancu kojii je stajao mir no, ruiku spuateinih kraj tela. Silajaio je i as-mehiiivao se. Milt vriisnu i zalete se s'lapravo u sitr^iinčev stomak. iO\’0^ pu,ta za.'uistavio se u me st'j kao da je mileteo na zid, a. riiUetoo je na koren desme ,v\k(' .Leslija Eldridža. Kratalk Irzai) naivil.se i gloimaizni moimak ka« dote odlete uvis. Dok je pmdao ma zemllju pogodi ga sna žiun udarac noigom u sitomak i 01' f>.sitadc' da leži nep
Prvi put nepoznati je .staijao me đu oiboreinim najpadačima, a ka da se dnuigi put osvrnula on je nesitao. iDoik je iVIeg odimicala niz ulicu, niinda je iz prikrajka pratii>. Tak-o je video i gde ,stanu je. Kada je davojka uäla u ku ću, on neipriimolmo šmuignu kr oz vrt i kao veliika mačka klÍKnu kroz pod.rur0 dki prozor. Nečujino se dočelka na ncí^'e i l
je. H.ar,agei! ! ! Oipat jaik, izneriadain, goitovo fiizi'Šii prisutan. Ninđa stade i po'čo da o-shisIvuje. Mrtva tišiina. Pa i:pak, nirnda je osećao da nije .sam u po.drumu. Onda ugleda tamnu, velilku seniku nekoga ko je skluipćan sedeo ili čučao u uglu, podru ma. Niinđa oprezno krete na tu stranu sprem;ui da reaguje u onom ::lin
Senka u u.glu nije se po.merala. Niinda je ipa¡k video da je reč o covöku. Ogromnom i bu dnom. Video je svetlucanje ve likih beonjača. Pr\šao je sas\‘i'm Miß u.
NINĐA
82
Tačno, bio je to čovek. Crnac jer ft'a nige odaivalo belaisaunie kože, budan Jer su ai'Li oči bile otvorene, ali čovek nije disao. Kao da nije bio živ. Pa ipak. Diči su mu sijale. Niinđii ga dodi.mu. K;)ža je biila ft'ialka kao da Je bila namii/aina nekim uljem. Onda sh vati da Je lice o:i4romin«''i crnca biilo obojeno, jer Jo Jedna po lovima bila ne.’ito svctlija od <,irui^e. 0;jc&,iio je da se nešto čudno zbiva u oivoij kući, aili to ne-š^to io:“ nikada nije osetio. I sam vazduh u podruinui imao je dru kčiji miris i kao da Je bio nabi jan nekakvom pritajenom ener i'ij onn. Sve to kao da Je pripadalo svetu l.atne. Ma;/;iJ cl? Kobudera? Ali, noMuo/i'nće. Kobudera pri ¡jaida pro'ii’lusti i Dalekom isto ku. Ma:g;ja? M ožda, ovIvLid potiče?
ali
Icakva,
'U svakom slučaju, za^ključi ninđa, sve ;što će se desiiti, deaiće se noću. Znao Je to sasvim pouzd.mo. Jer, sve mračne sile '.^■ulole su noć.
Kao ninđa. Mrak je bio njihovo doba, .saveanik. •Ziito baci Jo'š Jedan pogled na nepomiqn.o telo, a OD^da se
-
SPECIJAL
istim putem izvuče iz podru ma. Daleko od radozrićilili oči ju, u nekoliko skokova pređe vrt i i?:bi na poipreeniu ulicu.
■U Šerif TaJboit nalete .na I.c3li~ ja, u trenu'tku kada je .ovaj liteo da aa.usiavi jedain od čc'tiri ta ksija u Načiizu. — Sitramče, dođi ovamo. M i slim da mi duf'uješ bar obja.šnjenje za ono što se daKodilo pre pola sata — reče Icad rnu Lesili priđe lakim korakom. — Objašnjenije? O čemu ce radi, šerife? — Pretukao si one iljude, pro klet bio. Eito o čemu se radi. Ne znam zašto te odmah ne uhapisim. Ionako Je svo ovi) i>očelo da ,kc događa otliako ste ae vi si!r;!:ni;i pojaivili u mom grad'U. — A šLa Je sa tim ljudima koje pominjete, šerife? Zar i njima nije mesto u zatvoru. Pa oni su naipali onu devojku — ]-eče Leaii iz,begav.ajuići da ka že »cnnkiniju«. — Sta Je sa va šim poznatim Južnijaokim. džontl'inenskim odnosom prema leipšem poIi..i? — Koju devojku? Miisiilš on u ... M e g ... onu crnu namigušu?
NINĐA
-
SPECIJAL
— Meg? Taiko se zove? Ko ie ona, šta radi? — nastavi Le-
.ne bi li jiaiveo šerifa da go vori. — Ne /jnavn ja Jeo je ona. I j' grad jc do.šia pre dve godine. CmIí: ne znaiin ni čime se bavi. Po\,'re'rao.na je radi'la za DejJa Ru'moiiida, a oindii je prestala. Znaru da i'rna ra'čun u, banci — i to je .s\a‘. —• Kakav je njen društvemi ž-ivct? Irna li nokog za.štiinika? — Misiliš fi;\?de, u Načizii? T a j bi. morao da bude belac. jer ovde ije.m:,' bogalih crnja, osim tvog doiraaćiinii Abrah,ama Uo~ biasa, ali njc'i>'a niikada nisam video ni blizu Meg. Tali:o Lesli itiiiiia novo nije uspeo da sazaa. Bar ne od še rifa. Zato odluči da se vrati u moiial. — Pa, Šerife, ako ne nameravate da me harpsite m ogu. 11 đa se vratim svom domaćin« i priijate'ljima? Talbot .saíno frknu i odmah nu 5-Lvkfvn!, na .šta mu se Ijeisli riakloini, a onda uskoči u taksi. Šerif ga isprati pogledo-m, a onda nas Lavi da raKmišlja o or.nme što ga je m.uči'lo čitavu noć: da li da pozove pomoć, ili da pokuša .sanri da ispliva iz ove ludioice u koju je zapao. Ipak odluči da sačeka još malo. Zato krete prema banci koja je sa
da bila otvorema. Bankar .Kiouili je smestio ženu i maltoletnu kćer u hoteJ, a onda je pošao u kancelairiju. Čekao je da otrniicari njegovo,g naslednika daju gla.s od sebe, da traže otikupnimu ili biio .šta (]r.ug(.). Kada je Tal bot poki’cao na njegova vrata, citi go.l-oivo poskoči sa mcisLa. — Ima li vc.sti, žerife? Jc,si li uspeo da nadeš mog s'na? .Za šta te, do davoki, plaćiiijno? ! — viknu na kraju, ali kad vide umorno Talbotovo lice i veiii|?.c podočnjake on se U'Uiiri. — Iz vini, stari, video .si šla. rne je sve snašlo. Prvo D/onis, pa no ćas požar... — U redu jo, m'i'Ster Kouli, ahvatam vas. Znioči, nein,;i no-v^osii ni kod va«? Olmičari s'nisu javili? Idean do one jadni' U'do'vicc da viidim da li iina vt;s',i o Suzaini.. — Ne treba da jde.š tamo. J;; s.aan je maločas zvao. Nj.šta. Ne.ko vreme sedcli su bez re či, oiphrvani svako svojiiin mi slima i brif^ama. — Šerife —• javi so Kouli prvi — zivr ne pomdiljaš da je ovo neko proklet.sitvo palo na grnxl? Već n'odiinairna živimo mi'rno, naš.i c.rnci su miroljubi vi, vredni ljudi, i sam znaš. Ot kud sad sve ovo? Čujem da su stari Džordan i njego.va žena mrtvi. Sta je sa Tobijem?
84
— I on je mirta-v. Rimo su bile iGtíke. Jii'tros je izdahnuo. ¡:no se proikletsitva. tiče, ne znam da kažem. Sve više i sain u tu veruj om. Opet jc nasíaJa ti«iu>a, a on da šprif po>;dr;i:\á bankara i kre te u kamuelariju. r>iožda ć e ipalv biti bolje (la !>()zovem pomoć iz okruis^'a.
Sumiko je poimno pra'tiil'a pro mene na Leslijevom licu. JediiiiO pred .njom ninđa nikada niiie ni pofcužao da .sakrije da ga nešto muči, da se .sprema u ak ciju.
— Les, zar je tako ozbiljno? — upita devojka tiho. — Ne zmam ni .sam, Sumi ko. Ne.što .se do'gada, ali ne ne što obično. Kao da je reč o ne čem. .. — Nečem natprirodmom — za vrši Siumiiko njegio^'u misao. — Da, devoijčite, baš tako. Osetio sam opasnost, osetio sam i pris'ustvo neke nepoznate ener gije, ali ni.šta opipljivo. Shva taš? ! Sutmdko samo klijninu glavom. Ma koliko se to gramičilo sa razuimiom, dobro je znala da nezemal'jisike sile ipak ponekad mo gu da delu(jiu... i da deluju.
NINĐA
-
SPECIJAL
— linaš li bar neki trag? — Imani. Nju — odigo.vori Lesii krait'ko. IJćutali su još jednom. Lesli je po sloti put aniiiliziruu !ice, telo, poikrete, pomašainje, ave ono što ,(0 biJo deo lepe, tivjiinstvene crn'ki'nje. Naoko, sve je billo u rediu. iPa iipak, !i.ufa'gei nikada nije varao. S prvim sumrakom LjOs IL bez reči dob vati svoju torbu sa Ijostimom i oružjem, poljubi Su miko i krete ka prozoru. — Gde je Pit? — upita ;::ro nego .što je krenuo. — Ah, iuaš dečko je još uvek u zagrljaju svoje ridokose. Iz gleda da se pošteno za^frejiio — odgovori Sumiiko, a onda dodade. — Čuvaj se, I^es, i ja sam joiš uvek /.aigrejana za tt;be, znaš! Le.sili jaj poisia poljubac, a on da nestade kroz prozorski ';ik~ vir. Nije žeileo da reskira i uzi ma motor ili ndia od parkiraniJi k'ola. Držeć] se sve dužih i tamini'jiih .sertki, on potrča pre ma Načizu.
Kada je saanao da je tog popod;ne;va nestao i treói član iijegoive driužiine, Vudi Armstroinjg, Arni Ri'čmond odjednom oseti
NINĐA
-
SPECIJAL
neoipisiiv strah. Prvo Bad, pa Džeinis, a sada i Vuidi. Osteo je još samo on. Ali-, ko se to dkomi'O na njega i njegove prijaiteIjc? Zašlo? Piilanij;) su ostala bez odgovo ra. M.oijTiaik ijede u »porše« i p(>jiuri 17. grada. Vozio je kao u s'iiu, monjaf¡^lći brziine automat ski. Do.šao je sebi. tek kada ši roke gume skliznuše sa autopuila i po!Če.še da pos.kaku{jiu pre ko ncravinog sporednog puta nanutoig kamenjem. Arni uikooi. Daleko pred njiim nalazili su se <)'bri.si ulaska u kainjon iz ko jeg je onog dama 5uo tutnjavu, jauke, jecaije i sve ono zbog čcgii je po'bi'gao glavom bez ob zira. Za.šlo sam uopite krenuo na ovu stranu? — upita se poi]iug,kiij-no. — Sta me to tamo privlači? Ndkoliko minuta kasmije po novio poikrete koila 1 nasltavi da vozi sve dok je automobil' mo gao da se kreće. Kona,6no stade pored jedinog velikog drveta i izađe iz kola. Svud naokolo vla dao je mir. Kanjon je, kupa jući se u poslednjim zracima sunca, još uvek bio divlje lep. Njegovi kameni zidovi prelivali su se u desetine boja i nijan si, Odnekud su se čule i piti'ce.
85
Jedan zec šmugnu iz grma kraj kojeg je Aimi sitajao i nesitade u kanjonu. »Ovde je sive normalno. Ipak sam ja one večeri samo sanjao sve ono. Mora da je tako billo. Koji bi se daivo krio u kanjo nu«, nasmeja se momak sa mom sebi, a onda zakoraiči u dugački hladni procep. Kretao se laigaino zagledajući svateu iizbočinu, svaiko udubi jenje, izvrnutu stonu il‘i kamen koji je preteći viisio sa zidina kanjona. Mesto je istovremeno bilo divlje i lepo, ziistrašuijuče i priivlaono. A tada, ianeinađa iza jodne krivine, pred njim so ukaza pra \'i zid od miraika. Hladan vetar zastruja sa te strane i poče da mu bije u lice. Momak, zastra šen, stade i brzo se okrete. Iza njegovih leđa još uvek su sc videli poslednji tragovi rume nila na nebu, a omda i to nesta de. — Pa sigurno da je mrak, evo, \'cć je poki devet — hra brio ,it‘ mladi Ričmond samog sebe bacivši pogled na sat. No, i-aiko je svim srcem želeo da se vrati, neka nepoznata si la terala ga je napred. Činilo mu se da koirača sve teže, da se probija kroz nešito nepozna to što ga je usporavalo. Oko
86
NIN ĐA
-
SPECIJAL
i)ogu počeše da mu se i-zvijaju pramenovi žučkasto-sive magle. — J.OŠ samo do one stone ta mo, a onda se vraćaim — reče Čekam je, na kioje je i;vaki nimo.maOi saimoim ¿ebi i nastavi nđa navikao, koiuično se ispi a■prema nazubijenoj slani koja tillo. Lepa crnkiinja najzad jr? i;e ja.sino ocrtavala na nekih naipustila svoj'U kuću. Kada j.-' dvadesetak meštaru i&prod nje- zalupila vrata za soboirvi, k r e •;;a. nula je kao u transu preina, ko Najzad Kti'žc i do iije i dr- lima parkiratiiiTi u ;;pi>rednoi iriavim rukama doli.vati iivicu uličici. Mrak je već pao i sve .) t o kuća bili su i te ka! o dor. r s.'ao da iuje .odjedno>m su utih- razlog da .se pred mralkom t liu'li. Čaik se ni zvezde na nebu neptKiial.im zloin, koje se uvu nisu viideile iznad ivica kanjona. klo u njihov grad, sakriju Omda začu Oine diru^Efe zvu- viáestrukí> zabraivljenib vrat.;:. ke, . . One iste koje je čuo i pre Meg uključi mdtor svijg an iu-ki dan. U početku tiho, a, on lomoibila i naglo krote pre ni. • da sve jače. Okrete se i utflcda periferiji Načiza. 3fQijc primci.■■ | )o v o r k (i t a n i n i ) s e n k i. Brzo .=:e la senku koja se jednim, sko t>rilc:pi HZ .sarri zid sicrivajarji fie kom našla na. braniiku autoinv; ■ iza S il('n o v i:t o g Sirebcna. billa. Povorka pr(;đo tik !iraj n jega. VoiZila je brzo i sigurno. Dj.’l..epo je video o!.ir-'"'i''i'Ui, naga žeći se prstima za zadnja svetcrn.'i tela i lie;?. Lica koja ku la, niinda je poigled-om prati i bila naimazana crnom i crven- te.iTn kojiim. su prolazili. Zaikiju •:>m bojom. I/.ca na kojiima su či da se voze u supro't.nom srne naiveće bile velike, ali mrtve ru od onog kojim je om te ve oci. čeri došao. K-iđa je 1 posledinja spodoba Kada i poslednja svetla N a VA povorke prokla kraj njega, čiza nesitadošc iza njihovih le 'v'iše nije Meo da bezi. Morao da, devojka naglo skrate sa as :ie da vidi kakvu to tajnu kriije falta i nastavi da vozi po beS“ kanjon. puću. Pa ipak, i dalj-e su njene
NINĐA -
SPECIJAL
ruke si'iiurno vladale volamom ve'lilvih kola. CiUiv usat kaisinirje gume za,;-:kriipaše i automobil stade. Još đok su se točkovt okretali ni nđa adskoči u stranu i, pošto se otkotrljao nekoliko malara, prilijiibi: se uz tlo. Kada je podigao /.^laviu larckiiiA cnu ' rni'm .Sivilonom kapuiiačoirn, i^speo Jc da vidi viitlsu si'Iuoiu kako Bt^st^aije u noći. Sa če'kao jo min-ut-dva, a onda i „aiTi l.rcinno na islu stranu. TJza u>:i je n;i!-.ai:rin opipavao glatiki ¿;d pred sobom. Niigde prolaza, pukotino i]i bilo kakvog meata kojim je mo^jlo da se prođe. Pa ipak, bio jo sasvim siiguran da le dovajka baš tu nesitala. Diže )K>p;lcd uvis. Zid se điiiao gctovij dvadeset metara ka nefeu. Biv. okilevanja ninđa na vuče šuko-ikandže i snažnim po kreitima poče da se penje uz ?'irmi ?;:d. Ono što je za obično‘ii čovdJva bilo nemoguće za i-Indu je bio običan uspon. Zn krii,lki) vi'eme našao se na sam.oin vrliLi. Ležeći na stomaku i umirujući teik nešto mailo ubrzanije disanje, ninđa se za gleda prorna dnu kanjona. Oči 3U mu se bryo priviMe na mrak, ali on ip «k odluči da se prepusiti drugim čulima. Zato zat'v^ori oči i gotovo sasvim pre kinu disanje.
87
Ništa. Saimo tešika tišina u kojoj se ništa ne kreće. Caik ni vazduh. A onda, ipak, njegoiv ošitri siluh konstatova nekakav šum. Neko .se bos kretao dnom ka njona. Koraci su biili Mtri, što je zinači'lo da oni koji dole ho daju poznaju teren. Tada začu još nešto. Texail< tr/dah neke žene, Uzdah k.>ji je označavao povratal; iz nei;ve.siti. Ninđa po novo otvor: oči i /,agleid;i se u mraik. Da, tamo se belasa že nsko telo. Odjednom, telo podigniijto nevidljivim ruki'i'ma, itao da je počelo da lebdi, a onda se pokrenu. Nekoliko meta ra dalje ponovo se umiri. Tada, neočekivano, na neko liko mesta izbi vatra osveti javajući širok prostor na dmu ka njona. Naga, snažna tela mušikarca klečala su u ijravilnora. krugu oko kamenitog uzvišenija na ko me je ležalo nago telo bele devojike. Biila je to Slizana Klairk, stala pre dva dana iz Naciza. ■Ninđa tada ugleda i drugo te lo. Muško. Vi.silo je razapeto na dve ukr-itene grede. Kada je bolje zagledao, spazi tamne tač ke na ,iakama i .stopalima mla dića. Momak je jednostavno klino vima bio zakucan za grede.
NINĐA -
Haragei! Nekakva nepoar>ata sifla poče la je da se kreće kanijtmoaTi. Istog Irena ninđa se dkrete na leđa. Taman na vreme da izinad sebe uigleda crvano-crno lice d-žiinoiv^kog crnca, U njego vim šakama ugleda 1 sdkiru sa dva iiHikri'vljena sečiva. Teško oružijc zvizniu kroz vazduh, ali uirae.sito u telio zari se svom sili nom u kamenito lile. To oružje, /.alključi ninđa dok so munjeviito Uispraivljao na ušicom ispustu, niij'O izrađoino u ovom vdku. Ni u proSlora, ni onom pre njega. Taikva sečiva više no pois'tiojo. Laikoćom koja zadivi i nimđu, cnuic istrže sečivo iz tvrdog tla i zamahniu j-OK jednom. Ovog puta 'katana sikćući izle te iz korica i njego-vo kao bri jač o.štro 'sečivo zasečo snaž'n'U ru:ku i'»nad zglđba šatko. Selkira pade zajjadno sa sti'smu lim prstima šake, ali nam i na padač bez reči navivli na niindu. Davno uvožbanim poikretom ninđa kleče na jedino kolono, a ka'tana koji se dotle nailazio vo doravno poio'žen iispred nijegovih očiju, sevnu polukružno i jed.nosita'vino prekraji napadača na dva dela. Neiljud'S'ki jecaj .na pusti te:lo oborenog čoveka, a Jiekaihva taminocrvema masa iz lete i'z njoga i nestade u pukoti
SPECIJAL
nama ma vrhu karijona. Ninda priđe i nogom gurnu ostaitke te la preko ivice na onu stranu kojom se poipeo. Usput baci po gled nix strmiinu, ali tamo nije bilo nikoga, Judino je moigao da vidi seniku vcli'kog napuštenoig automobila. Brziinoim munjo vrati se na staro mesto. Kraj prikovanog mo'mika sa da su Bilajala troijica viisoikih cr naca, U rukama jednog o(d njih zaiiskri veTiiki nož krijvudavog seči'va. Sve glave okretoše se na jed nu stranu kada odjekmu polmiUli pucanj, U oMaifcu dima ninda nazre nekaikvu siluetu i kreta nje, TirenUt^k kasnije jtz oblalk;! se pojavi nekakva spodoba uvi jena u široki ogrtač i sa mas kom na glavi, Takive masikc', obredne ma’ske, setI se niinđa, video .¡e i u m-uzeju u Eiaai Fran cisku. Čudno sivcililucanje i scivanje prati'lio je hod bosih nogu !jp(idobo. Kada je prišla uzvišici na kojoj je ležalo nago telo be^le devoijike, spodoba se zausta^'i t podiže ruke visoko. Ogrtač se raiSitvori i ninđa ugleda jedno od najlepših žem,sikih tela koja je video u žiivOitu. No vremena za điivljcrnje nije bilo. Zena u ogrtaču okrete se trojici crnaca i dade im znak
MNĐA -
SPECIJAL
89
riiikoiiTi. Isitog trona krivudavo sveta, negde ispod zemlje i'S ipuscćivo Sijuri se u ,^rudi razajpe- niše noć. Crnci korji su dotle klečali tog milaidića. Njemu se iz usita f)lc Kamo težak uzdah. Očigled ustadoše i zaigraše neku nepoanatu igru oko svoje gospoda no niije bio sveatan. Ve.štiun poilezoim i za kratko rice. ;Sinaiž,ain grč potrese .njeno vit vi'omt; crnac koiji je držao bo dež otvori SPudni koš mladića i ko telo. Osetila je ikako joj se levoim šakoim iščupa mu srce. prsti na, rukama kruite, kako joj Tutnjava u dmu kanjona se se negoiva)ni nokti ki'ive i sve pcjijača. Iz zemlje i okolnih ste više počinju da liče na kandže. na poče da izlazi nekalkva ma- Njetno lepo lice poče da se izdu ,£jla i neka sups'tainca nalilk na žuje i sve više da liči na glaivu slepog miša. Oči su joij sada. gokalrain. Živi kru\q načinjen od Ijud- rele crvenkastim plamenom, a sliih teJa, iili su bar ličila na ie usta su joj izbijali šištavi ljudska, poče da. se njiše u mo krici. Crnac ispod njeinih nogu po notonom ritmu. N'OiSiećr srce koje je još podrh diže bodež i kreite prema nepotavalo, v,i.soki crnac priđe žoni miLanocn telu bele devojke. Za u oiiirtaču i, klekmuvši na oba stao je pred njom visoko podi kolcina, ispruži ruku u kojoj je gavši ruike sa bodežom. držao jeziivi dar. JNTinđa brzo iizvadi šuriken ie iiena skide m.aisiku sa lica. pojasa, a onda iz njegovog grla — Iipak si to ti — prošaputa izlete »ikiaiii-i«. Krik koiji ledi ninđa prepozmaivši devojku ko krv u žilama, deikoncentriše i ju je pratio. paraliiše proitiivnika i daje onu IVIo^g dohvati krvavo drhtavo toJiilko važnu prednost u obra srce podiže ga ianad glave, a čunu. zaitim prinese ustima. Beli zubi Ovog puta ništii od togii. Pa blesnuše za tren, a omda se za- ipak, za trenuitak pes.ma um^uriše u još uvek toplo meso. knu na dmu kanjona, sve glave Tutnaaiva u kanjonu se poja podigoše se prema njemu, a ru ča, a sevanje iz pulkotiina i iz ke kaje su grčevi'to stezale ubistveni bodež ostadoše da leibde dulbine kaniojna pojača se još u nedoumici. Istog trena srebrjednom. Jecatji i prigiiSeni krici nasta zvezda smiii', zvezida sa koiji kao da su dolaiziili s drugog šeist oštrih krakova, stušiti se
90
prema velikoj ;,ilavi i zari se svoro. siliincm u široko, ravno čelo. Ninđina snaiga bila ,jc bezmer na i šuriikeai ulete goitovo svom veličinom u mozak vi:so!koiii crn ca. Bodež mu ispade iz .šaika i on Itrote prštim;! da Iraž] taj predmet ki>ji mu je uleteo u kost i mozak, z;“;!'! eilur;i .se i ne stade iz viđnof; ¡.joljii ninde. JoLŠ dok je Hiifikon le'tc'io ka svom cilju niinda poče brzo da .se .spušta niz slrmi zid. Kada ga najzad ugledaše kako visi na nekih sodam-oaam mdtani iz nad zemlje, ljudi z^iiurlaše. Kop lja i širolce niačete kao čaroli jom sitvoriSe .‘■je u njiihovim ru kama. Dva koiplja koja kao da su izletela iz katapulta zariše se u stene pod njegovim noga ma. Om ih iskoristi kao stopenike a onda u veličanstven ora salto skoku odlete prema sredi ni kainjona, prema najpajdačima. Katana izlete i? korica pra ćen vakizašiiiem. Borba .sa dva mača. Stil četiri vetra, otvar-'^nje na o.sam sitrana. To su mogli samo retkii, vr lo, vrlo retki borci. Nimđa je bio j,edan od tili malobrcjnijh. Živi zid zatvori se oko njega. Velike oči preteći su gledale buduću žrtvu. Kada Lz devojči-
N IN Đ A
-
SPECIJAL
niih grudi izbi cmaj ši'štavi krik; cma telesa navaliSe. Kaitana i vakiza.šL u ninđimim rukama oživeše. Više nisu bil: samo onužje. Bili su produžene ruke ninde. Kjaitaiia je sokao na jediUoj strani, vakizaši jc probadao na drugoj. Ali, demonima je tre balo više od jednog udarca da nestanu. Ninđi je oistajalo sve rnainje prostora (ia zamahne .svojim smrtonosaiim oružjem. Na-p.adač; su padali oko njega bez glasa, us>tajali i navailjivali dalje ne osvrćući se na obezglavljena te la koja su padala na njih. Udar cem noge ni.nđa zaustavi najbli žeg napadača, a onda mu s.ju,iri vakizaši u grudi'. Ispusti dr.šlkr. oružja i brzo iz pojasa izvuče dve sitne kugiiice. Baci ih prca tvoje noge i u istom pokre-itu pomovo dohvati dršku vakizašija. Kuglice ekiSiplodiraše ob;ivijajući ninđu belirm oblakom di ma. Na,pad ači /.astaidoše tek tren a onda njibova koplja sunuše sredinu belog oblaka, a má cete počaše da paraju po njemu. Niinđa je istoig časa, kada ga je dim obavio, skočio uvia i okronuvši se preko glave izleteo iz živog zida. čim se našao brojnijem nep rijatelju iza leđa, on naTali. Ka-
NINĐA
-
SPECIJAL
trna je neum-oljivo sdkao
91
sve
;ii(> Jii'Li fl!.’ n;išlo na p.utu. Za tioiiutiik niiida ofcrete !ilavi! i vidti kri'ko ji'diin cd crnaca, ' ! i:će ka iippiKrjiirnom lelu bele d.(,'Vi>J:ke i;,:i vlsojvo podig,iuv1 ini
fjivdc'žtini. rjiinc-la Još Jciiii'orvi te večeri krik, a ond:i ,isi>tnu va.lti-,:asi. Kraljki r'iač, izbačen velikoTTi zai'i t;o izraedi,! plee;,!, S'IuiŽ'Ihil; deuKvna I Oiii pa;ie ničii-t' na zemlju, uzidud |)0!;iiiiajvajnćL da dohvati oružje i j«:u,pa !ia.
Jedina m a ic ila , k o ja j e na<,;lo izro’rii-Ia iz niraka, dohvati nim■Ju po s-lahini. On oseti kao da ,‘j;a J(' ()'],).:,}'! io planrien i od,rnali odskoči u slran.u. Sledcćiim poki'olor-n on upuiti sečivo katame oa, t'iciiluiu'iilu ruku sa mačetom i ona ;f oli-olrlja po prašini. Nin. da, po/liri đa blokadom zaustavi k, vai'en jc. ia^ko Je smeo da se zakune da jc cf'jorio n^^jmanje tuce napa'■'ača, ninda se zamisli kad oko i-:ebe uffloda još uvek opasno vei’iki J'roJ boraca koji očigledino Jii'm z,nali ,ni za strah ni za, bok Bi)rlta neustrašivog borca i ne liud.'ikLh .stvorova nastavi se is'VoiTi Žestinom. Borba na život i smrt. U trenutku kada je vid.eo ka ko o.'iro-mni crnac čupa srce iz grudi njegovog druga Arni Ri'č-
raond oseti kćiiko mu creva neza držiivo lete prema grlu i i’stcvremeino mu se mrak navlaf.;. na oči. Srušio se na zemlju pf) vra;ći3:jući. Kada je po drugi p-ul podigao po'gled prema istom mf"stu, uglodii nekiiikvu .sanku sa inaeevi'.ina u ru^'-ainu kako sccfi oko sobi\ a <«irta polako kliznu n a steni) i uto:nu u duboku nrfivesticu. Katana odseče Još J«l'Oii gla vu. Njenu octricu obli >,;'ust3 crna krv, leplj,i;va i čudnog miriisa. Kako se sve više poniera.'i prema mestu na koine jo leža lo telo bele devajke, iz.a ’koje ie naslonjena na stemi stajaila Meg visoko pod'iginutih :rulvu, n>nda je PiVe više osećao kako inu urka iiepoiznata slila, slf'žt' stopala, usporava nje^iovo pokrete i spre čava ga da ide dalje. Shvatio je još nešto. Samo oni čiije je glve odstikao oSitajali su na tlu. Zato je sada vsšto ¡zbe.:.iavao ošire v r bove koplja, podvlačio .^¡0 pod visoko uz:dif,':inu.te ruke ,sa niačelama i sekao. Sekao kao sam aindeo smrti. Nekoliko puta ka njemu .suknuše pia.menovi iz zidina klan ca, ali ninđa jo bio brz kao m i sao. Naijza.d, pred njim ostadoše jcš trojica napadača. Sva trojica su u okrvavljenin'i
92
NINĐA
SPECIJAL
ruikama stezali ogroimne rnačele. 3u se pretvorili u ubistvone šilj Jedan od njih izgubio je u ttíku ke. Njene lepe, duge noige sa bo'i'be oko. Ni^nđa u trenu vide obdim butinama počele su izinekako izbijeno oko visi na Itunkoj nada da se krive dok iim se ko niili j,spod 0‘6ne duipl^jc. Kao da ža Ijušitiila. M og čaBii iz diCvojčilnih očisklanja dosadnog insdfcla, crnac dograbi sluzavo oko, (itki;dc ga j-u pokuljaše plamoni bičevi kao i baci daleko od sdbe, Niinđa mujnje u leilnijoj dluji. svoj prvi udarac usredsredi ba« Ninđa ¡«pravi kata'nu i posta na njega. Oištri vrh kaUmo pro vi je ispred svog lica. juri kro7, demomovo grlo, okre Suidar nepoanate onergije i te se a omda ki’ote na jedmiu vefcoiviima starog čelilka bio Je stranu. Presečene žile poipustiše strahoivit. i gla,va^ pade nogde iza ramena. Plamen čarobnjiaika Ivi^ji je Ninda .se kao vihor okr('te n;a očigledino obuzeo telo ML\g Boid petama i katana kao ehisa zviz bio je Jak. A li i kaftanii su ne nu po ko zna ko/ji put kroz oma kada daivino slkovaili drugi čor(* niiljujiu'ći vaziduh. njaci, čarobnjaci kovaSkog og Prvo jedno, a za njim i drugo nja i čekića, crino telo os bade bez glave i oteNinđa oseti kaiko veliii&iinGtvetura u mrak. no oružje u njegoivim .šakama Nimda isipusti kroz no'zdrve zadrhta dok se iz sečiva otc' go naikuipiljeini vaizduh u plućiinia tovo ljudski krik. dugim izdah'ora. Kada je potom Plamen se odbi i odh'te ne udahiniuo nov vazduli, oseti ka kud u tamu. ko mu se u glavi muti. »Ne gledaj u protivnikove Ihiraigei ga opornonu da je oči, niti u njegovo oružje, to će opas'no«! u samom vazduhu lioji te zavesti. Uzdaj se u svqja ču udiše i (nn po'če da diiše sve spo la, u KJ, uzdaj se u prirodu«, rije. zvonile su nimdi u Uišima reči Oči siu mu po^čivale na viso starog seoTiseia izrečene nekad koj viitkoj devojci koja jc sada davno međiu trešinjama u izgubila gotovo sve od svoje le tu. póle. Nokiti, pretvoreni u kan Katana vrisnu još jednocm, a dže, okrenuše se prema niinđi. onda polete ka telu ispred sebe. Oči, koije su garele crvenim pla Ninđa osoti kako ošitriac uleće mencm, nagoveStavle su opas u telo i oseti novi udar energi nost. Njeni siitni beli zubi sada je koji ga potrese sve do rame
NiyĐA -
SPECIJAL
na i kičme. Naglo je povuikao mač i spremio ga za novi uda rac. Ta-da još jače oseti kaiko ga oin^i nepoznata S'iila vuče za no ge poikušavafjući da ga priikiiije za zemlju. Niinđa odvoji miisli od toiga i osiloibodi se napasti. Tel'o preci nj,im sada je st,ajailo korak dalje. Iz rane na ti^buhi! ’izbijaJa je crna tekućina ši reći alio setoc teižalk miriis. U tre nulku l'iad nimđa zaon^hnu ka lanom, zeml'ja pod njim i pod žen.s'kiim, deimoinom se otvori. Osetio je kako propaida nekoliik« metai'a, aili se onda ipak do čeka na noge. Do'le u mralku oseti neko kre tanje. Vazduh je bio puin elektri citeta. Neika sila pokušaivala je sada da mu istrgne kaltama iz šaka. Niinđa zaitvari oči. Sada je odjednom oisetio bla ženi mir. Prosto je mogao da prati tok snage koja je jumula njegovim venama. Katana se podiže i pogodi svom silinom. i^jnaga demiona u žansikom obli čju odlete u stramiu a iiz rane na vratu polkulja zelenkasto-žućkasta vaitra. Viisoko. Kirik koji izibi iz dubine obezglavlje nog tela odjeknu kao krik same smrti. Telo je ipak i dalje stajalo dok
93
je zemlja oko njega drhtala i urlala. Ninđa priđe bliže. Kataina la gano krete uviis, a onda sc svom snalcog snuči' izimeđu ramena lela. Ciim je stigla do dina tr'buha, naglo se istrže, a onda kruž nim udarcem zaseče po slaibini. Raislkomadano telo pade na zemlju. Niinda vide kaiko ga pla mičci sa zemlje laigano obaiviijaj:u i gutaiju uvlačeći ga pod zem iju. Kri'ci i jauci nisu pi'eslajjali. Podrhtavanje tla bivalo je sve jače preteći da se prc'lvori u pravi zem];jotreis. i\li, desiilo se još ne.što. Plamičci počeše polako da je njavaju, a onda tekućima, koja je pomeišana sa čudnom omamIjuijućom maglioim tekla na .sve strane, poče da se povlači pod zemljiu. Niinđa jednim skokoan izlote iz rii]pe. U dn.u kainjona vladala je li ši,na. Tek ponegde plaimenovi su jo,š uivek obasjavali ra.z!b'o(jište. 0;n priskoči devojci ko'ia je jos uvek nepomično ležala na icamem.itom postolju i podiže je. Bila je živa, ali o/pijeina ko zrna kojim nepoznatim opijumom. Ninđa je lepo podiže preko rameina, a onda krete iščuipavši uSiput vaJkizasi iz nepomičnog
94
NINĐA — SPECIJAL
U dnu kanijona zaori se još Jednom liriik demoiriii jači od .'"►vih pret'hod'nih, a ogroirn'na gte:..a poilele sa visine od preko
dvadeset metara. Ninđa potrča. Dvadeset imotiiira dalje ugilt:da jo2 jedno teio na zomOji. Haro'/iei je mirovao i ninđa
Kiistado. ■Na korak od njcii^a ležalo je ueip(i'niiiCi'H) telo beloff momka. v>n so sa/e, dohvati omliiaivelo lolo i pojuri dalje dok se na ko rali-idv'a iza njei,£;a u dno ka^r^jona obrusavalo sve vi.še kamenja. Iz duibiine l'janjoina Još uveik je odzivainija-1'o urlanje i bes sada r>n,bcdonoig dcmoina. Priric tame ostao je u svom ■jarsiv’u. O’,stao je kraj svoga gospodai'a i kraj rafikomadan.O'g tela
i'ivog potomka. Kraj Me.:; Boidi.
Niinđa istrča iz kanjo,na. Ciiin je .stao nn tra.\rnaito tle, buli a i'/-:a njC'/'ovih leda nnrflo prestado. N ije se ('alk video ni f.rag praiime koju su pod.iEfle oburvane stene. Niišta.
Ni traga mailcpredaSnjaj kata liliizmi, urlamj'u i' tutnjavi. Samo mrtva tišina. A onda, kao da se tek probu dio iz sna, negde .u obližnjem grmu zaipeva slavuj. Ispr'/a ti ho, kao da okJeva, a onda nj'e-
gova pesma poče da se pro.s-ipa kroz ieimju noč. Ninđa položi tela mladića i devojke na sedišta »poršea« ko ji je i, datlje stajao na Istom mestu, i sede n,a zemlj-u. Bacio je pogled prema k.rnioriu koji je sada sasvim ismonio lik. Umosito dubokog gi'otla sa da se tamo pružala tdv plitka jairuga u kojoj je liattnenje po krilo sivaki trag onog šito se de silo. A, .šita se dcisilo? Teška noć'na mora? Tek saimo joá Jedain neohjašinjivi san? Cutao je. Laganim pokretom smače kapuljaču sa glave pušta jući blagom povetarcu da ohladi vrelo i vlažno čelo, zalcprša mokru kosu. San? T3a Ii je to bio tožaik, mračan sam? Kataina u njegovoj ruci je mi rovala kao i vaiki^aši u korica ma na leđima. Sa oštrice katane nestajale fti’ poislcdnje kapi one cr'iie leplijive teono'sti... krvi teškog mirisa. Kada je nestala i poslednja kiip, veličanstveno oružje ka'<5 da odabmi. T'iiinđa krete pristima ka mes tu na slabini gde ga je zakačila rniačeita. Pod prstimna oseti ra nu. Ipaik nije bio san. iDaldio na obzorju nov] dam
NINĐA -
SPECIJAL
jc nago'veštavao svoj dolazaik. JNTinđa odiiuči da krene. Baci još jedain pop;lcd .na tela d’/oije mladih. Spiuvivli su mirno kao da se nailaze kod svojih kuća, u ud ahn.iim p os telij ama. Da li će t,e ikćida seliti šta su te noći prežiiveili? Ko z’na. •Nimcia uvi. ciružjo, i presvuče U svakodivuvjui odeću. Ni[jednom se nije osvrnuo.
Arui Ričm'ornd se prvi probu dio. Na .sc'di.štu kraj njoga spuvala je iva,iia Suzao Klark. MoTriiak se l/rže. »Dtikuid ja sa njom?! Pa. . . ona je devojka onog Tobiija Džor dana... a sad evo je, naga, po red mone«, brzo je razimišljao ’•nomak. T<)|g trona i devojka otvori cč:. Prvo se s neveriicom zagle da u lji;e mo-mika kraj sdbo, a ondii ga preipoznade. — Arni, otloud ti ovde? Moimnk jo i .nehotice buljio u itjt'iif' iza'/ovno grudi i ona spu sti pogled. UgledaiV.ši soipsitveiiiu nagolu, oma prigušeno vrisnu. — Jesmo li,. . . nas. .. dvoje. . . mislim . . . Arni odrečno mahinu glavom. — Ne znam, Suzi. ,. veruj -mi, ništa ne znam. Znam da sam. si
noć sitiigao ovde sam ... i to je sve. Kunem ti se, nisam te ni taikinuo. Brzo je skidao ko.šuilju dok je to govorio i onda je pruži devojci. Okrenu« je glavu dok je ona brzo nvalačiki, košulju. Bio je viflok i njcigova ]iošulja sada joj j(' pad'iila. do ]K)!oviine buti na. ivnda je poiniivo seki, on;,i reče. — N i ja ne rnogu da sc' setim. Čini nv sc du su mu p ro... ni toga se ne .sećriim.. . nekoli ko dan-a neke .ogromnu' crne ru ke zgrabile i ponele. . . ali, soćam se j oiš, bar mi se tako čimi, nekih čudnih crveno-ei-nih ma,s ki. . . i to je sve. Crveno-crne maiskc. I)al) 0',me, to je i om viidtio laimo u kam^jonu. Aili, do đavola, gde jo sad kamjoai? Mesto u koje jo zurio ne veru'jući rođenim očim,a,, \7.gledalo je sada sasvim druikčijp— Niišta ne shvatam. Ama ba.<5 ništa! Ne .smiem aii da ti kažcmi •šta sam vid eo... .šta miislian da sam video. Najbolje da krene mo, ,'1 0 ovome ćemo jednom .. . nek(;mi drugom prilikom, dok se sredimo. Ka,da je okrenuo »por.še«, ba ci. poslednji pogled ka meistu na kome je neikada stajao onaj čudesno lep divlji i sada tako tajanstveni kanjotn.
NINĐA -
96
Za troniiila'k mu se u.čini ka ko gore mecfiii oiblacim;i viidi sitvorenip u crnom sa vitkiim mačoim u rukama, a onda v.etar j-aKveja, i tu posilodinju vitiiju strašne noći koja jo oslaila za njiim. N o ć i k o ja će, nada j e 1 » siisvi'iTi .sujurno zn;i.o, o sta ti u n je ¡io v im ,mi^:lima do k ra ja žiivOila.
H a jd e , u sU ijte .tiO'luipčići — pO'Vika Taiboisko Piii li:i])ajuei pasmicditn o vr.;ita ap;n'l,imana L a s liija iild ra d ža i Su.miko.
Glaiva sa d'Uiiiom cr.noim kOKom pojavi: se u uskom otvoru vra ta. — Pite, om još spava. Ziiiaiš, noć;;« .smo .se. . . N iije
završila i Pit se osimcih-
llr U .
— Pa ni crvenokosa i ja ni■sim'o baš spavali, ali vas dvo je. . . Dolbro, dobro, neka se ve liki ratnik naisipava. Mi ćomo va.s čekati kraj bazena. Ionako na,m je oBtailo tek nekoiliiko damii odmora. Vesel'O zvižduićući, plavokosi ¡"rmalj odšeta niz hodnik pocuip kujući kao nekakav dečkić. —
Sum iiko
»e
vrraLi
SPECIJAL
prostraini.;im
k r e v e t u na č ijo j j e .sredini n in đ a
spavao diu:boki'm, i-K-'rniruiim snom. Još jutro« rain'O previla jc ra nu na- njefi’ovoj slaihini, a •inda sela kraj nje/ia držeći nje govu jila.vu u krilu. Dutio, di'Htio je milovala po koKi šapućući mu najme'/jn'ije i-eči. Posle dužofi vromena jz n je govili firudi ote se ir/.dah okik.šanja i on utoin.u u miraiii, okrcp Ijiujući san. 'l’ ajna Primea tamc' ostaće poRopaina u nj(,'i”'oviim mislima. Zniuvt'ik. VcMina Ruim iko osc'ćala j e da i(' njc'in č o v e k pre'l.urio prdko ,^'lave iK'.što .straišno i n ij*' htula n išla du .i^a piit a. N j k a d se ))r o im d i, ni sutra'dain, ni ik a d a v iše . Om p red n jo m n ije im a o taijmi i a k o b iiili' sim atrao da tro b ;! n ešto cki jo j liažc’, reći će jo j.
Ona jo.š jednom pomiilova spaivača na svom krilu. Nai|jo]ju je s v e ,(.?lai:inijc o d je k iv a o smeih goisit'iju k o ji su b rčk a li u baizi'mu. A
tam o, dv.adesc'tak
kilom ie-
tara dalje, u Nači.z.u, dvoje mla dih pokušavalo je da potisne ne ja sn a sećainja na no'ć za kojai nisu biili siiEjurni ni da su je doživeii.
KRAJ —
Dobro došli u porodicu roto romana!
ninđa
DESIGN ROTO ROMANI
