Matica Srpska - Recnik Srpskohrvatskoga Knjizevnog Jezika - Knjiga Druga

ЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

ДРУГО ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ 1990

'«

\

Ово издање Речника об]ављено ]е захваљузући помоћи Вукове задужбине из Београда

ч

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР % ^ " > МАТИЦЕ СРПСКЕ

Уредници: АКАДЕМИК ДР МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ, ДР СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, СВЕТОЗАР МАТИЋ, ДР МИТАР ПРШИКАН

Помоћни уредници: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЋ, МИ1АН ОДАВИЋ, НАТАЛИЈА ЦВИЈШТИЋ

Обрађшачи: ДР КРЕШИМИР ГЕОРГИЈЕВИЂ, КОСТА ДОШЕН, НАТАЛИЈА ЦВИЈЕТИЋ, ДР НАДА ЂОРЂЕВИЋ, ЕМИЛИЈА КАЧАНИК

Секрепгар уредништва: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ

МА ТИЦЕ ХРВА ТСКЕ

Уредници: АКАДЕМИК ДР ЉУДЕВИТ ЈОНКЕ, АКАДЕМИК ДР МАТЕ ХРАСТЕ, АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ, ДР БОЖИДАР ФИНКА

Помоћни уредници: ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ, ДР БОЖИДАР ФИНКА, ДР ЗЛАТКО ВИНЦЕ, ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЋ

Обрађшачи: АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ, СТЈЕПАН ПАВИЧИЂ, ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЋ

Тајник

уредништва: МИЛАН ВИНЦЕНС

ЈОСИП

ЈЕДВАЈ,

МАТИЦА СРПСКА • МАТИЦА ХРВАТСКА

Р Е Ч Н ИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА КЊИГА ДРУГА

Ж—К —

(косиште)

Нови Сад * Загреб 1967

САДРЖАЈ Речник, II књига

9 — 862

Ж

9

3

56

И

341

Ј

549

К (до речи косиште)

616

Р^ЕЧНИК ж-к (косиште)

*$жш

.

»,

ж ж (Ж) а. звучни фрикативни предњонепж а б а ц , жапца м (ген. мн. жабЗца) чани сугласник. б. слово КОЈЧМ се обележава мужјак жабе. тај сугласник. в . грам. ознака за женски жаб&тина ж = жабурина аугм. и пеј. род. од жаба. ж З б а ж зоол. 1. а. безрепи водоземац из ж а б е ћ и , -а, -е в. жабљи. истоимене породице, са дугачким задњим ж а б и н а ц , -нца м бот. а. в. споменак, ногама прилагођеним за скакање: барска ~ , поточница. Сим. Реч. б. в. љутић. Сим. Реч. ~ губавица, зелена ~ , ~ крастача и др. б. мн. систематски назив за ову врсту вожЗбпћ, -а и ж а б и ћ , -иКа м младунч« доземаца КапШае. Терм. 4. 2. врспга морске жабе, пуноглавац 1агуа гапае. рибе 1.орћш8 р18са1огшк. 3. пом. дрвени или жЗбица ж 1. дем. од жаба. 2. врста раметални колут кроз који се провуче коноп кете за ватромет која скачући (као жаба) га дизате или вучење терета. праска. — Кључа и кркља трг у ноћи . . . Изр. људи жабе назив за подводне из- праште ракете и жабице. Каш. Наново као шиђаче. — »Људи жабе« снабдевени су мо- да запраскаше жабице по којима је нетко дерном ронилачком опремом. Пол. 1958; ходао. Крањч. Стј. 3. а. украс на горњем (про)гутати жабу поднети, подносити делу дршке пшитоља. Вук Рј. б. закачка, непрнјатности. копча на каишу опанка. — Затим су настала силна рвања . . . тако да се на опанццма ж б б а р м I . ловац жаба. — Заједно са жабама ови жабари лове и ситан рибљи кидала опута и жабица. Сиј. в . гвожђе на млађ. Пол. 1958. 2. пеј. а. назш за Талијана. коме се окреће осовина врата. Вук Рј. 4. мн. — Пођу ли одозго жабари с тенковима, бацање пљоснатог каменчића по мирној површини воде да тколико пута одскочи. — Око смјестиће њима браћа ову једну глувару. њих тупо су запраштали мецц, престижући Ћоп. Има од глади да липше, ако га прије један други — као жабице које је давно у тога не уцмекају жабари. Лал. б. шаљ. речни бродар. — Шта се ви жабари петл>ате детин>ству правво на вечцто ддарној површини. . . језера. Минд. 5. мн. анат. крајници у море, рекао је »мали«. Б1959. в . становник @1апс1и1ае сегујаз. Вук Рј. 6. зоол. доња страдолине, равничар. •— И тако теку у уреду на коњског кошта. Терм. 4. 7. бот. а. биљка часц, ког често пуни свјетина сељачка: из пор. кактпуса ОриШЈа Лси$ шсМса, О. Шпи. . . у опанцима окретљиви »жабари«. Гиза. Сим. Реч. б. јаштерица Ооброга а11иМарк. Ф. г. охол чоеек, ограничен човек; сапз. Сим. Реч. в . «. зевалица. Сим. Реч. малограђанин. — За оклопом, под гвозденим лонцем еле јунака, да се земља тресе ж&бјак м бот. в. жабљак. од тих жабара и цифрака, ну вирне ли чалма иза грма, помози боже! Шен. жЗбји, -а, -е покр. в. жабљи. — Жабјн кор се под небеса диже. Кам. жабарија ж зб. погрд. малограђани; ж б б љ а к м 1. место где има много жаба. глупаци. — Оному ко је самосвојан наше друштво не да до свјетлости. Жабарија? 2. бот. а . љутић. Сим. Реч. б. мн. назив за истоимену породицу. Терм. 3. Малограђани? Пургери? Уј. жЗбља трава ж бот. врспга биљке из ж&барица ж зоол. белоушка. Финк. пор. главочика Ап1ће1Ш8 сош1а. Вук Рј. ж&барски, -а, -б који се односи на жазкЗбљи, -а, -е а. који се односи на жабе. баре; ограничен; малограђански. — Сватко у кога је духа и полета, а не кзкавнога, — Снуждио се стари патак . . . што не моограниченога . . . жабарскога патриотизма же на приредбу жабљу стићи. Пол. 1958. . . . Ков. А. 6. који је као у жабе. — Заробљени Није-

10

ЖАБЉИВ — ЖАКЕРИЈА

мац . . . жабљих очију, био је рањен у ногу. Чол. Изр. ~ п е р с п е к т и в а а) фот. сниман>е еа ниског места, тј. укосо и одоздо; 6) фиг. врло узак духовни хоризонт. жабљив, -а, -о који има жаба, у коме има жаба. — Обишао [је] циглану са . . . дубоком јамом над чију се жабљиву воду нагиње шума густих врба. Петр. Б. ж а б њ а к м 1. в. жабљак Џ); фиг. малограђанска, учмала, устајала средина, жабокречина. — То је вцше-мање неуспјела демонстрација . . . сензација, која је у нашем жабњаку изазвала малу узбуну. Крл. 2. жабља јаја. Вук Рј. жЗб&ача ж бот. в. љутић. Бен. Рј. ж а б о , -6а м фр. чипкаст набор на горн>ем предпем делу женске одеће, некада и на грудима мушке кошуље. жаббвласица и жаббвласка ж бот. име биљке СаШтсће. Бен. Рј. жаббкрек и жМбокрек, ијек. жабокријек и жабокријек, м бот. в. жабокречина (/). жаббкречан, -чва, -чно а. на коме има жабокречине. — Осећа да му душа рђа, да тамни и да се претвара у неку нечисту жабокречну бару. Ђур. б. фиг. беживотан, безизразан, монотон. — У нашој жабокречној књижевности траје цриа књижевна ноћ. С 1937. жаббкречива ж 1. бот. врста зелене кончасте алге која густо расте по мртвим, устајалим водама СопГегуа. 2. фиг. оно што је без живота и покрета; мртвило, устајалост. — Он је . . . подигао жабокречину која се била ухватила у нашој књижевности. Скерл. Пијем и очајавам . . . Очајавам у овој проклетој жабокречини. Мих. жаббкречинаст, -а, -о који личи на жабокречину; жабокречан. — Требало би да се смирим, да упловим у жабокречинасту воду обичног живота. Бар. жаббкријек и жббокријек, ек. жабокрек и жабокрек. жабблик, -а, -о коЈи личи на жабу. — Волим Београд . . . него све ове планине и њине жаболике славује. Јакш. Ђ. жаболовац, -вца м онај који лови окабе; шаљ. рода. — Дугоног жаболовац почео је да бесни, да клопара кљуном. НИН 1959. жабурнна ж = жабетина. жЗвка ж покр. мех, чаггра (нарочтпо она у којој се држи млад кајмак, младо врхње). Вук Рј. ж&вор&ак и ж б в о р њ а к м бот. билка из пор. жабљака Ое1рћшшт сопзоНЈа.

ж а г а и ж З г а ж покр. тестера, пила. Бен. Рј. ж а г а њ е и ж а г а њ е с гл. им. од жагати. ж а г а т и , жагам и ж З г а т и , -ам несврш. покр. пилити, тестерити. жагач, -ача м тестераш, пилар. Р-К Реч. жагор м шум од многих гласова, неразговетан говор, разгоеор. — Чула се тутњава возоваЈ писак локомотиве и жагор људи. Јак. Допираше са ходника кљуцање . . . коке по камену и златни жагор пилића. Матош. фиг. Жагор живота таласа се свуда. Уј. ж а г о р а в , -а, -о в. жагорљив. — А како је одјекнула [прнча] . . . у свој оној жагоравој деци што густо ђикају. Петр. В. ж а г о р а н , -рна, -рно који је испутн жагором. — Улице пуне свијета жагорне, бучне. Цар Е. жагорење с гл. им. од жагорити. ж а г о р и т и , -им несврш. стварати жагор, говорити жагором, галамити, бучити, грајати. — Хрпе свијета су жагориле на обали. Уј. Птице жагоре у високим гранама. Ћос. Б. жаг&рић м дем. и хип. од жагор. — Они се ућуткавају све тише . . . док год се не умири и онај последњи жагорић. Шапч. жагДрљвв, -а, -о који жагори. — Гледаху преко жагорљивих глава. Козарч. жагбрљиво ц ж а г о р н о прил. са жагором, жагорећи. — Гости жагорљиво и лакомо навалише на сто. Козарч. Сви се ,услободе; постаде жагорно, пустопашно. Гор. жа^гре&е с гл. им. од жагрити. ж З г р и т и , -им несврш. 1. сијати, гледати (у нешто) сјајних очију; бити напуњен сјајем (р очима), гутати очима. — Својим немирним очима жагрио јс око себе. Кос. У шибљу врбову жагри сељачић сјајним очима у . . . снашу. Кик. 2. а. пржити, пурити (кукуруз). Вук Рј. б. жарити, прљити. — Коприве ме жагриле, госпоје ме жалиле. НПХ. ~ се окарити се; сијати се. — Код сваке чаше шампањца њени су се образи жагрили као у огњици. Цар М. [Сунце] . . . се жагри на висини. Кош. ж а д м фр. врста минерала од којег се израђују украсни предмети. ж З ж а п и ц а ж шаљ. в. копље.— Шиљком своје жажалице хоће да захвати неки свежњић што лежи на земљи. Вел. ж а к м покр. «. џак, врећа. жак&ријаж фр. сељачка буна (по устанку сељакау Француској 1358. г.). — У Велико}

Ж А К Е Т — Ж А Л И Т И (СЕ) Кикинди . . . у крају у коме је Јакшић био рођен, покрет је добио вид неке жакерије. Скерл. ж а к е т , -бта м и (ређе) жак&га ж фр. а. кратак (мушки и женски) капут. 6. врста мушког свечаног капугпа. жак&тић и жак&чвћ м дем. од жакет. ж а л 1 м и ж в. жалост Џа). — Као да се она његова мисаоност ишчахурила у некакав непреболан жал за нечим што је прохујало. Радул. Док једна сјена повиједала, друга до ње тако сузе лила да од жалн смучило се мевд. Прер. ж а л 2 м (мн. жали и жалови) = жало пешчана (морска) обала. — Вал пљусне у жале. Војн. Он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора. Дуч. ж а л а н , -лна, -лно а. који је пун жала, жалостив. — Али је из тих очију провиривао . . . некако жалан поглед. Сек. Улови на Полдиним уснама, као грч, један жалан осмијех. Десн. б. в. жалостан Џа). — Ражаљен је жалну тјешит стао. Марк. Ф. То је песма за младошћу која се . . . неће вратити, за коју ће жалан у гроб са отвореним очима да легне. Скерл. в . прекоран, увредљив. — Он ми није још никад рекао жалне ријечи. Пав. г. (одр.) в. жалбени (I). — Једног јесењег јутра на нашој капцји (о)свануо је црн, жални барјак. Пол. 1957. жЗлари м мн. (јд. жалар) зоол. тпице сродне шљукама Тпп§а. Изр. ж а л а р к р и в о к љ у н и Тппва зиђагсиаса. Бен. Рј. ж З л а р к а ж зоол. женка жалара. ж З л а ц , жалца м 1. а. в. жаока. — Комарци су пискутљиво зујали . . . осјетљцви тек убодом свога игличастог жалца. Сим. фиг. Знам, прихвати Младе, осјетив жалац тих ријечи. Јурк. б. (змијски) језик. — Из уста јој [жени] палаца језик као змијски жалац. Вуков. в. бодља из житног класа, ос. — Прву ноћ није могла да поднесе жалце, који су јој се из мршавог класја забадали у тијело. Вуј. 2. сечиво, нож. — Само му повучеш жалац испод грла да нема кад ни да викне. Лал. жалацати, -ам несврш. мицати језиком (о змији), палацати. Р-К Реч. ж а л б а ж (ген. мн. жалба и жалби) 1. а. изражавање незадовољства, негодовање. — Ни од једног борца нисам чуо ријеч жалбе или роптања. Чол. б. правн. писмено тражење од виших органа да поншите или пренначе неку одлуку нижих органа: написати, поднети, усвојиги, уважити жалбу. 2. а. «. жалост (1а). — Зловоља и жалба за пропалом самоћом . . . сведочнла је противно. Уск. Седећи често сама за гласо-

11

виром, свали се тако на њу жалба и чежња да се исповеди жицама. Петр. В. б. јадиковање, цвиљење. — Три се плача слијеваху у једну тиху жалбу. Наз. в . љутња, нерасположење. — Ја не носим у себи жалбе на те. Бег. г. покр. посета ради изјаее саучешћа над мртвим. жалбени, -а, -б 1. који означава, који изражава окалост, короту за неким. — Ветар је носио у страну њен жалбенн вео. Ћос. Б. Гледао је у те повијене људске црне фигуре које . . . носе у себи познату жалбену тужбаличку нарицаљку за оним кога нема. КН 1959. 2. који се односи на жалбе: ~ књига. жалбог и жЗлиббг прил. в. жалибоже. — Све знам што се, жалбог, догодило. Бог. Она је била лијепа, али, жалибог, није она само мени лијепа била, него сваком мушкарцу. Коз. Ј. ж а л и б о ж е прил. на жалост. жалнје и жалгије прил. комп. од жао. жалилац, -иоца м (ген. мн. жалилаца) = жалИтељ а. подносилац жалбе. б. онај који жали. жалилица и ж а л и љ а ж а. она која се жали. б. она која жали. жалиочев, -а, -о који припада жалиоцу.

жалитељ м = жалилац. жалит^љица, жалитељица и жали-

тељка ж жалилица. жблнти, -им несврш. 1. бити у жалости, у тузи за ким или за чим, туговати. — Први пут виде како је свет грозан. Она умрла3 а он не сме да је жали. Вес. Још више жаљах што се по свој прилиди растајем заувијек са старом Антицом. Ћип. Жалила је за њим, јер јој је био добар, јер се није кињила ни мучила код њега. Ивак. 2. сажаљевати (кога), саосећати (с ким). — Тко је пак чуо . . . да јој је муж пијанац . . . тај ју је сваки жалио. Коз. Ј. Она је изгледала Јоки као светица, заволела је и жалила много и сматрала да је мученица. Рист. 3. штедети нешто. — Не жали . . . паре . . . иди код свију лекара. Вас. Бендер није жалио боја. Сликао је . . . дивие даљине. Крањч. Стј. Изр. ж а л и б о ж е штета, узалуд је. — Жали боже тол'ке паре што дадох за књиге и плајвазе. Срем.; ж а л и м случај разг. жао мије; не ж а л е ћ и себе (радити) сеом снагом, с највећим пожртвоеањем (радити). ~ се 1. изражавати жалост, незадовољство, јадати се; саопштавати (коме) да се осећа бол, нелагодност или сл. — Иза ње је ишло више старијих жена: једна непрестано жалила се на дјецу. Леск. Ј. Жали се на зета, жали, каже, рђаво живи с Персом.

12

ЖАЛИЦА — ЖАЛОСНИЦА

Дом. Бојани . . . [се] жалио на свој тежак положај. Ћос. Д. Уђе Никола и рече да се Слатинац . . . жали на промрзле ноге и да не може даље. Ћос. Д. 2. поднети жалбу, тужити некога. — Нек се жали> и ствар ће бити испитана. Зна се пут сваке жалбе. Андр. И. жалица ж покр. рит; луг. Вук Рј. ж а л к а ж индив. жалопојка, запевка. — Знао сам . . . да ће тетка одмах ударити у жалку, отпочети да набраја цијеле литаније мртвих. Јел. жално прил. са жалом, с пуно жали, жалобно. — Ал' је слабост тако жално толико уздисати. Хар. Жално плаче, а тужно нариче. Пер. Титра у мени свака жица. Нешто ми жално дође, дирну ме века милина. Радул. жалност, -ости ж индив. е. жалост. — Сколи га она тиха сућутна жалност. Божић. ж а л о с = жал 2 . — Речи . . . су остајале у ваздуху треперећи, светлуцајући хладне као улов плаве рибе избачен на жало. Дав. фиг. Прича тихим валом жало запљускује. Пар. жалбба ж в. жалост. — Кад мине жалоба за мајком, отворит ће ти се врата краљевског двора. Шен. Жалоба већ ме обузимати стала, не за тобом, не на те, несретнице, већ на дјецу. Марк. М. жЗлобан, -бна, -бно а. који је пун жалобе, жалости, тужан, жалостив. — Уживали су слушајући жалобне звуке нечије зурле. Ћор. Петровић све дал>е се задубљиваше, упадајући при том у неко жалобно расположеше. Леск. Ј. б. (одр.) жалбени (/). — Та смије ли кројач питати за смртовницу покојног мужа кад какова госпођа наручи жалобну хаљину? Шен. жалббиво прил. жалобно. — Увијек обара очи кротко и жалобиво. Шен. жалббит, -а, -о и жалббитан, -тна -тно жалобан (а). — Шуми охладан5 влажан вјетар жалобитим хујом. Драж. Умјела [је] да сложи и напвше тако лијепо и жалобитно писмо да би се и камену срце расплакало. Ћоп. жалббит(н)о прил. жалобно. — Канаринац . . . се жалобито притиснуо уз зид, те . . . доскакутао на предњи крај крлетке. Коз. Ј. Нариче жалобитно, пискаво и танко. Кош. жал&бљвв, -а, -о жалобан (а). — Из бојних даљина домнијевао којипут ситни, жалобљиви . . . гласак кукаца. Ђал. жЗлобник м онај који је ожалошћен. — Најскладнија глазба вријеђа ухо жалоб-

шаа.Шен.

,,

,

л

., „

жЗлобница ж она која је ожалошћена. — Проматрао је у чуду ту необичну прилику красне жалобнице. Шен. жалобно прил. тужно, жалостиво. — Ах! — уздахну прота жалобно и незадовољно. Ранк. Вани жалобно пјевуљи вјетар. Цар Е. жЗлобнбст, -ости ж стање онога који је жалобан, жалост, туга. — Нека тајна жалобност провиривала из те жарке зјенице. Шен. жЗловање с гл. им. од жаловати (се). жЗловати, -лујем несврш. в. жалити. — И Николу цара жаловаху5 за годину сташе у жалости. НП Вук. Неће жаловати потрошена новца. В 1885. <-» се в. жалити се. — Рибари су долазили Лази у кућу да му се жалују и да се од њега опросте. Вил. жалбвит, -а, -о а. тужан, жалостив. — Она ти је3 Паво, јако жаловита. Михољ. И то све скупа ствара пјесму, мисаону и жаловиту. Радул. 6. в. жалбеии (/). — Видјеше [их] у тој жаловитој одјећи. Вел. жалбвито прил. тужно, жалостиво. — Мила осети како је све то у њему заридало жаловито и страшно. Петр. Б. жалопјев м (ијек.) жалосна песма; исп. жалопојка. — Жалопјев »с1е ргоГипШм бруји. Шен. жал&пбј м в. жалопојка. жалбпојан, -јна, -јно необ. тужан, жалостан. — Данас . . . ме већ потреса жалопојна јесен. Вучо. жалбпојка ж 1. песма бола, туговажа, елегија; тужбалица. — Очеву смрт опсвао је у једној жалопојци. Скерл. По вас дуги дан кука наглас, и њена горка запевка, болна жалопојка . . . разлеже се преко суседних плотова. Рад. Д. 2. тужепе, јадикотњг. — Дечак је страховао да град не убије виноград, и на жалопојке оца и деде желео је да сваке ноћи пада киша. Ћос. Д. Учестале [су] жалопојке заговорника »апсолутне приватне иницијативе« на »анархију«. Вј. 1957. жалосник м несрећник, јадник. — Баш те ноћи и умре ми жалосник! Шапч. Ама коме ти кажеш, жалосниче? Мени ли кажеш? —дрекну. Ћор. жЗлосница ж а. несрећница, јадница. — Однекуд и векако вратила се жалосница и ту умрла. Ђур. Голубице моја, — жалосвице стара! — тепао јој гануто. Гор. б. она која је у жалости; која жали за неким. — Надвисује се утјешљиво над жалоснице. Гор. в . (у атрибутској служби) која изражава жалост. — Ал' ти тужна мајка, јадна, нећеш нигде и никада збрисат' сузе жалоснице.

ЖАЛОСНО — Јакш. Ђ. Навријеше изненада Станку горке сузе жалоснице. Шен. Изр. врба ~ бот. в. жалосна врба, уз жалостан (изр.). жЗлосно прил. на жалостан начин, тужно; јадно. — Видиш ли како жалосно изгледаш? Игњ. Изр. ~ је за осуду је. жблост, -ости ж (лок. жалости и жалости) 1. а. душевни бол, душевна патња, туга. — Од тешке жалости она не може проговорити. Вес. Сваки дан . . . кано да је . . . дубље бразде жалости изорао на образима моје мајке. Ков. А. Али страховита жалост, Менелаје, мене ће снаћи. М-И. б. сажаљење, саосећање. — Сирота је, бјех се много сажалио на њу . . . — Разумијем, жалост је сестра милости. Кост. Л. 2. жаљење за покојником, корота. — Код старих Грка и Римљана црнина . . . била је знак жалости. СКГ 1937. 3 . јадиковање. — Да је коме жалост послушати, чудно цмили госпођа Јелена. НП Вук. 4. а. оно што је безвредно, безначајно. — Увијек је неку жалост око н>их баратао, кресао нешто и поткресивао. Коч. б. јад, беда. — Немоћан језичар је у стању да напише ствари које су често издајство оригинала, и чиста жалост у матерн»ем језику. Сек. 5. (у прилошкој служби) «. жалосно. — Та глобус [је] изгледао тако бедно да га је жалост било погледати. Нуш. Изр. бабина ~ нико и ништа. — Нисам ни ја бабина жалост! — дрско се трже момче и оштро погледа пут гаја. Ћоп.; бити у ж а л о с т и а) жалити за недавно умрлим блиским сродником; б) носити црнину као знак жалости (рбично о женским особама); ~ понети (имати И сл.) наљутити се. — Тада ме је мајка истукла до крви. На њу сам зато велику жалост понио. Ђон.; ићи (доћи и сл.) на ~ ићи на изјаву саучешћа у кућу у којој је неко умро. — Мајка одлази код њих »на жалост« и враћа се скрхана као са сахране. Андр. И.; кућа ж а л о с т и кућа у којој

јенекоумро;на ~ , н а моју (твоју итд.) ~

модални израз за исказивање жаљења; народна —' опште жаљење због смрти неког истакнутог државника, због неке велике несреће и сл.

ЖАЛОСТИВО

13

кад му болесник новим нападом потврди жалоску дијагнозу. Петр. В. г. који изражава жалост. — Молио је неодлучним и жалосним гласом. Крањч. Стј. д . који заслужује осуду. — Турски посланик се извинио и дао обећање да се жалосни догађај неће поновити. Уск. 2. а. који је у бедном стању, бедан. — Он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан. Ранк. Ницали су слободарски блитвински листови, неписмени, муцави, жалосни, али ношени неким нарочитим идеалним отпором. Крл. 6. који је без вредности, јадан. — Жалосна ми љепота, жалосно ми радовање, кад је немам чиме опремити. Мат. Ја мислим да су сељаци уз нас, јер да нису, жалостан би нам био уставак. Поп. Ј. 3 . тежак, горак, болан — Жалосним искуством утврђена [је] чињеница која уставност највише срамоти. Рад. Стј. Имамо жалосног искуства са прошлошћу. БК 1906. 4. (у именичкој служби м и ж) жалосник, жалосница. — Ама, какви су и који су то? . . . Јао, жалосна! Еј, наопако нам звонило! Срем. Изр. бити, н а л а з и т и се у ж а л о с н о м стању изгледати јадно, бедно; до ж а л о с н е мајке до пропасти, до потпуног уништења, страшно, ужасно. — Један другом гвожђем душу гули, па се крве до жалосне мајке. Март.; ~ врба бот. 8а1ух ћађЛошса; ~ ми (ти и сл.) мајка (мати) тешко мени (теби и сл.).

жалостив, -а, -о и жалостиван, -вна,

-вно 1. мека срца; пун саучешћа, сажаљив. — Али ипак је Марко жалостивна срца. Дом. Целог дана се ређале сусетке, . . . жалостивније још с капије ређале запевке. Рад. Д. Мирко постао још рјечитији, тужи се, глас му је жалостив. Кал. 2. а. пун сете, тужан, меланхоличан. — Пјесма обична, тек је некако жалостивом чини она жица суморности. Цар Е. Онда сам видео да су јој очи пуне израза, али тај израз беше жалостиван. Јакш. Ђ. б. в. жалостан (2а). — У тој . . . жалостивој спознаји да јој је упркос »младости срца« вријеме одмјерено . . . видје је и Миша. Сим. Виде своју госпоштину ДИВНУЈ прегажену, мртву, жалостивну. Фил.

жЗлостивко прил. = жалостиво на жалостив(ан) начин, са жалошћу, тужно. жЗлостан, -сна, -сно 1. а . који осећа — И мој Ђура рањев — вели жалостивно жалост, ожалошћен, тужан, испуњен жаПејан Томић. Вес. лошћу. — Тетка Новка . . . се свакад нађе жапостивност, -ости ж стање, особина онде где је жалост да теши жалосне. Глиш. 6. који изазива тешко, суморно расположење. онога којп је жалостив(ан). — Он је примио све обичне фазе од . . . дружељубивости — Сокаци су жалосни и празни. Ков. В. У до . . . жалостивности. Мил. В. прољетном блиставилу тужно одудара црна жЗлостиво прил. = жалостивно. — И туробност жалосних дана. Гор. в . који изаоно веколико кућа . . . канда га је гледало зива жалост. — Би јој . . . жао њега, само тако некако као кад се читају жалосне књиге. толи мило, толи жалостиво. Шен. Убледеле звезде жалостнво сјаје. Панд. Макс. Мајор болно климну главом, као лекар

14

ЖАЛОСТИНКА — ЖАНР-СЛИКА

жалбстинка ж заст. в. жалопојка Џ). — То су гласи пјесме жалостинке. Прер. жалбстпти, жалостим и жалсстим несврш. чинити (кога) жалосним, наносити (коме) жалост. — Том вечном сумњом што жалостиш мене! Ант. 2. ~ се постајати жалостан, растуживати се. — Немој се жалостити! . . . Наћи ће се и за нас когод! Трифк. Жалостила се до дна дугае кад би видјела коју дјевојку с оружјем о рамену. Наз. жалбшћење с гл. им. од жалостити (се).

жалузије, жалузија и жалузбне, -а ж мн. фр. капци на прозорима. жалфпја ж бот. лековито биље крупног мирисног цвета из пор. уснатица, кадуља 8аМа оШсјпаП?. Вук Рј. жалце, -а и -ета с (ген. мн. жалца и жалаца) = жаоце 1 дем. од жалац и жаока. жЗљење с гл.им. од жалити (се). жаљка ж индив. јадање; тужбалица. — Паде по мртвој дјевојци те у жал>ки каза да је Аницу убио Иван. Тур. ж а м о р м оном. а. жагор. — Кад сам чуо њихов жамор, сакрио сам се. Бег. Најпре са жамором па са заглушном дреком почела [је] да се саставља гомила. Андр. И. б. шум шшо га чини вода текући, жубор. — Око њих је владао најдубљи дшр, ремећен само благим жамором блиске Мораве. Ћос. Б. ж а м о р а н , -рна, -рно испуњен жамором. Р-К Реч.

жамореше и жаморење с гл. им. од жаморити.

жаморити и жаморвти, -им несврш.

правити жамор, жуборити; жагорити. — Море жаморило по пустој луци. Шен. Ослушкивала је гласове који сву ноћ нису престајали да жаморе око ватара. Андр. И. ж а н д а р , -ара и ж а н д а р м фр. = жандарм 1. припадник жандармерије. 2. карт. а. једна слика у картама за игру, пуб. 6. (обично у изразу: играти жандара) ерста игре карата. — После ручка игра с Миланом домина или жандара. Дом. жандарев и жандарев, -а, -о = жандаров који припада жандару. жапдарија ж служба жандара; жандармерија. — Чуо је да је тражио жандарију и да ће је добити. Мил. В. жандарнна м = жандарчина аугм. и пеј. од жандар. — Усправила се њих двојица, жандарине пусте. Берт. жандарисати, -ишем несврш. вршити службу жандара; фиг. поступати као жандар. — Она заповеда и жандарише тако природно као што живи и хода. Андр. И.

жандарнца ж и м дем. и ир. од жандар(м). — Сад је ево и беамтер баш из главна града; за њим јуре жандарице — читава парада. Јакш. Ђ. жандарица и ж а н д а р к а ж жандар(м)ова жена. — Полудео је за жандарком. Пол. 1957. ж а н д а р м и ж б н д а р м м = жандар. — За њим, са пушкама о рамену, ишла су друга два жандарма. Чипл. жандармерија ж државна полиција, војнички организована. жандарм&ријски, -а, -о који се односи на жандармерију: ~ официр, ~ станица и сл. ж а н д а р м с к и и жЗпдармски, -а, -о = жандарски који се односи на жандарме; фиг. насилнички, груб, бездушан.

жандармски и жандармски прил. =

жандарски на жандармски начин, насилнички. — Сви су имали у себи нешто жандармски набусито. Чол. ж а н д а р о в и жЗндаров, -а, -о = жандарев. ж а а д а р с к и к ж а в д а р с к н , -а, -б = жандармски. ж а н д а р с к и и ж а н д а р с к и прил. = жандармски. жандарство с 1. а. служба у жандар* мерији. б. жандармерија. 2. особина жандар(м)а, суровост, бездушност. — Опросхио сам му ваљда све: почев од жандарства. Јел. ж а н д а р у ш а ж погрд. женска особа која се радо дружи са жандар{м)има. — Он се сјети тршаве зарумењене жандаруше Милке. Ћоп. жандарчина м

•= жаидарина.

—

Не

верујем ја овој жандарчини. Дав. ж а н и л а и жанДлија ж тканина са кратким, густим, усправним длачицама с лица, а глатка с наличја; исп. баршун, сомот, плиш. ж а н и л с к и , -а, -о који је од жаниле. — Над столом, застрвеним жанилским застирачем, висио је тежак бронзани лустер. Ћос. Б. жанр м фр. а. врста> род (у књижевности и другим уметностима). — За потомство [Петрарка] остаје битно узор епистоларнога жанра. Уј. Поред новог жанра, масовне песме која је прилично форсирано негована . . . хорске обраде музичког фолклора врло сумало неговане. Пол. 1950. 6. начин уметничког стварања, стил. — Но описи нису увек дати у истом жанру у причању Вука Дојчевића. Глиг. жанр-слЗка ж лик, слика која приказује догађаје из свагдашњег жиеота (породичног, сељачког итд.). •,,

ЖАЊЕМ — ЖАРАЧ жбњем = жњем през. од жети. ж а њ н в о с необ. жњевење, жетва. — Ако се љети жање . . . већ само то жањиво дјелује као музика. Кос. жаЧ> прил. (комп. жалије и ж^лије) само у изразима: в р а т и т и ~ за срамоту освепшти се, вратити истом мером; д о ћ и (некоме) ~ растужити се, ражалити се;

~ ми (ти, му итд.) је3 ~ ме (те, га итд.)

жалостан сам, тугуЈем (због нечега); незадовољан сам (због нечега); жалим, сажаљевам (некога, нешто). — Ништа ми није жалије него што ми узеше шећер. Јак. До неба ми је жао'. . . што сам учинио. Креш.; (у)чинити (некоме) ~ нанети, наноситпи неправду (некоме), увредитпи, вређати (некога). — Док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили. Ат. жабба ж дијал. в. жалба. — Закон додуше тај правни лијек назива жаобом. М). 1926. жаобина ж заст. кауција. Прав. жаобни, -а, -б који се односи на жаобу, жалбени. жЗока ж (дат. -ци) 1. зоол. орган у облику игличасте цевчице у женки опнокрилаца из којега се при убоду излива отровна течност, текућина. 2. фиг. а. пакосна, заједљива реч, заједљивост. — Пецкао је жену набацаним жаокама и двосмисленим речима, но она се чинила као да не разуме. Петр. В. Нека жаока крила се у његовим ријечима. Леск. Ј. б. поет. поента, завршне речи епиграма. жЗоце 1 , -а и -ета с (ген. мн. жалаца) = жалце. жЗоце 2 , -а и -ета с дем. од жалг. — На малом жаоцу навукоше жене прову на крај. Вил. жЗочари м мн. зоол. инсекти, кукци са жаоком Аси1еа(а. Бен. Рј. жбочни, -а, -о који се односи на жаоку и жаоце1. жапа ж стид, стидљивост, снебивање, устручаеање. Р-К Реч. жапање с гл. им. од жапати се. жапатн се, жапам се несврш. стидети се, снебивати се; устручавати се, колебати се. — Ништа се не жапај, него лијепо једи. Ков. А. Послије Милтонова епа, овако величанствене композиције, није се Прерадовић ипак жапао пјевати »Прве људе«. В 1885. жЗпље с покр. залие. — Запали се брод васред жапља, спрва на два краја пак усред сриједе. Љуб. жЗпнутн се, -нем се сврш. према жапати се. ж&пче, -ета с младунче жабе,

*?5

жапчев, -а, -о који припада жапцу. ж а р м (ретко ж) 1. = жеравица завршни облик сагоревања дрвета и угља кад престане пламен и дим. — Али на жару цврчи месо и Риста не чује. Рад. Д. Под веђама очи сјаје ко два жара из пепела. Митр. Један је другом за одмазду усуо чак и жари на сару од чизама. Киш. 2. фиг. а. одушевљење, усхићење, занос. — Све ћемо учинити! — прихвати Мирко са жаром. Кум. Дуго ти причам, занесен, у жару, будућност нашу што се . . . крије. Дис. б. узаврелост, жестина. — Нисмо ми криви, већ време које мало-помало гаси жар младости. БВ 1909. А онда, када је жар свађе био највећи, одапне табанима о ледину и бјеж'! Донч. 3. фиг. а. врућина, жега. — Клонуо од пута и жара, крај студенца се једног он одмара. Јакш. М. Све је мировало у подневном жару. Шимун. б. врелина, ватруштина, темтратура. — Осјећао [је] на свом лицу тошга пожудни дах са њезиних уста и ћутио жар њезине пути. Том. По улицама леже боници . . . да им нема ко додати чашу воде што бога ради траже да угасе жар. Љуб. 4. сјај (обично о очима). — Велике црне очи, пуне жара и силе, застирале су дуге трепавице. Том. Очи му синуше страшним жаром. Дом. 5. руменило, црвенило. — На лццу јој играо чудноват жар, вјеђе, од плача црвене, трептиле немирно. Шен. Још бакрено небо распаљено сија, сва река крвава од вечерњег жара. Дуч. жара ж 1. а. земљана посуда, ћуп; врч. — Има некаквих прича о закопаним жарама с дукатима у подрумима неких кућа. Мар. Донијет ће грожђе, диње и жаре пуне вина. Шег. б, кутија с малим отвором на горњој страни за убацивање одговарауућих предмета (новаца, куглица и сл.). — Сви сакушвају прилоге . . . звекећу жарама. Крл. За нове борбе треба нсвих људи, а н>их ће једино изнијети нове гласачке жаре. Цар Б. в . суд с пепелом покојника, урна. — У псдножју се налазила жара с царевим пепелом. Пов. 1. 2. котарица, корпа, кошарица. — А монаси кошарачи плели су бијеле жаре. Уј. жара ж бот. копрша. Вук Рј. жара ж в. жар. — У соби су капци прислоњени, али ипак по поду трепери сунчева жара. Ћип. Усијана жара [је] . . . гутала сухо пруће. Кос. жаран, -а, -о в. жарки. — Излазила пред жарано сунце. НПХ. Другог дана при рођају жараног сунашца . . . испливаће Мрко Унуче Црнога Дједа. Коч. жарати, жарам несврш. в. жарити. — [Миркино дурење] га дражи и жара кб коприва. Божић. жарач, -ача м гвоздена шипка за разгргпање и подстицање ватре.

16

ЖАРГОН — ЖАРКО

ж а р г б а , -бна м фр. а. некњижевни, локални говср. — Тај кавалир говори у славном загорском жаргону. Крл. 6. говор неке социјалне или професионалне групе, с великимбројем нарочитих речи и израза, арго. — Судски жаргон неразумљив [је] обичним људима. Панд. Фраза . . . германске конструкције . . . реакција је против . . . сељачкога жаргона »народских« приповједача. Матош. ж а р д н н , -ина м фр. покр. башта, врт. — Л'јепо ти је у жардину цв'јеће. НПХ. жардинијбра ж фр. посуда за цвеће. • ж а р е н , -а, -о в. жарки. — Да синеш ми кб сунце жарено. Огр. жарење с гл. им. од жарити (се). ж а р и л о с 1. жарач. — Свака за својим послом — док нисам узео жарило па једну, па другу! — окоси се старац. Торд. 2. руменило, црвенило; исп. жар (5). — Некаквим тамним жарилом планули јој образи. Цар В. Изр. бити с в а к е п е ћ к е ~ мешати се у свашта; д е в е т е п е ћ к е ^далекосродство. ж а р и т и , жарим несврш. 1. а. ложењем еатре и разгртањем' жара јако загрејаеати (пећ за хлеб, крух). — Нађе је где пећ жари И . . . ватру изгрће. Н. прип. Вук. б. палити, распиривати (ватру). — Ти си нешто губав, калуђере, те не желиш гасит' но жарити. Њег. фиг. Ја сам их [наде] безглаво жарио у себи, бранио сам их својом крвљу. П1939. 2. а. јако грејати, пећи; палити (р грозници). — Сунце је жарило у теме. Јак. Жарило ме у прсима, пламтјело у глави. Кое. А. По томе се видјело да у њему жари и пече грозна грозница. Креш. б. загревати. — Трља шаке, дува топло у дланове и жари ушеса. Гор. фиг. Прошлост враћа, душе крепи, срца жари. Змај. в . жећи, задавати бол као додир жара. — Трње боде, а коприве жаре. Вук Рј. Престаде јаукати иако га је тур немило жарио. Кол. 3. а. ширити румен сјај, обасјавати руменилом (р сунцу, ватри и сл.). — Вечерња румен . . . над Београдом . . . дуже траје и јаче жари него над другим варошима. Андр. И. Румен одраз свјетла жарио је одозгор забринута . . . лицасусједа. Фраш. б. обузимати {руменилом). — Чудно се преобразила, живо руменило жарило је то старо крупно лице. Шен. Стид ми образ жари. Бој. в. в. жарити се (2). — Све трепти и сијева, сјаје и блијеска, цакли и жари. Љуб. Велике тамне очи из дубине жариле чудно. Шимун. 4. (погачу) посипати је ерућим пепелом. Вук Рј. Изр. ~ и палити самоеољно и безобзирно радити и управљати. ~ се Х.јако горети; сијати, сеетлети. — До касно доба жарили су се прозори. Бен. Искриле се тисуће звијезда, жарио се мјесец. Гор. 2. бити обузет руменилом, руменети се. — Ми стојимо . . . гледећ' лице како јој

се жари. Змај. Сунце бијаше запало, само небо се још жарило. Леск. Ј. [Ватра] се жарила и пламсала на широком огњишту. Ђур. 3 . горети (од бола), болети, жећи, пећи. — [Трагови] од . . . шиба . . . су се жарили у мојим длановима. Ђон. ж а р и ћ , -ића м индив. дем. од жар. — Мисао му изгорела у жарићу сузе што се одмах осушила у оку. Ћос. Д. ж а р и ц а 1 ж дем. од жара. "'* ж а р и ц а 2 ж бот. в. коприва. ж З р и ч а р н м мн. зсол. род инсеката, кукаца РугосћгоМае. Бен. Рј.

жаришни и жаришни, -а, -о који се односи на жариште: ~ даљина, ~ инфекција. жариште и жЗришта с 1. а. физ. тачка у којој се сједињују зраци после преламања кроз сочиво, лећу, жижа, фокус. б. највиша тачка, зенит. — Наилазило и подне, доспело сунце у жариште. Рад. Д. 2. фиг. а. главно, централно место нечега, центар. — Ту је жариште промета, особито сад у рату. Перк. Покушај да се жариште устанка у источној Босни уклони није успио. Чол. б. извор распростирања нечега: гнојно ~ , ~ болести, културно ~ и сл. ж а р к а с т , -а, -о а. који је (по боји) сличан жару; преплануо. — Устаде с клупе омален, дежмекаст човек . . . жаркастога као пламен брка. Кнеж. Л. Била [је] посве задовољна својим жаркастим од сунца и вјетра теном. Том. б. светлуца«, сјајан. — Она жаркастим очима штрцне по њему. Божић.

жарки, -а, -о (комп. жарчи) 1. а. који

је извор јаке топлоте; јако топао, врео; зажарен. — Жарко га је огријало сунце. Вук Рј. Незнано куд су отпловиле барке . . . у . . . пределе леда ил' крајеве жарке. Панд. Била је већ половица жарког љета. Крањч. Стј. Зачу се воде мрзли клокот у жарку грлу. Гор. б. који сија као жар; блистав; веома живих боја. — Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаш! НП Вук. Ал' твоје жарке зјене црне, нек сакрије вјеђа сутон благ. Домј. У вршцима јабланова . . . је јесен изаткала свој жарки руј. Јевт. в . који загрева, пали. — Брже, браћо, чаше напунимо, напунимо оног вина жарког. Радич. 2. еатрен, страстан. — Пуни жарког родољубл>а . . . бејаху у стању поднети све жртве. Дом. Жарки говори Демостенови последња су настојања грчког духа. Баз. Све жарчи шапат дршће. Крањч. С. Изр. ~ појас геогр. тропски предели Земље. ж а р к о прил. (комп. жарче и жарче) еатрено, страсно. — Своју рођену земљу ви жарко волите. Андр. И. Колико пута ме је

ЖАРКОВИТ — ЖБИРСКИ још жарче, још страствени)е преклињала. Нех. ж а р к б в п т , -а, -о заст. песн. в. жарки. — Жарковито никада сунце лучама својим на њих не гледи. М-И. Жарковита, неукроћена чежњо . . . нутриње сваке измичеш се стези. Марк. Ф. жаркбвито прил. в. жарко. — Такову сам си жену ја одвајкада за себе утварао . . . која би ме љубила жарковито као сестра брата. Коз. Ј. ж а р к о с т , -ости ж особина онога шпго је жарко, врелина, топлина, страст. — »Не знаш шта је жаркост пољубаца, чар љубави теби је незнана.« Михиз. ж а р н и , -а, -о који жари, који псца: жарне чахурице. Изр. ~ нит кратка окица од угљена, волфрама, у електричним сијалица.ча или радио-цевима. ж а р њ а ч е ж мн. зоол. морски организми који имају жарне чахурице које се при додиру распукну и тако ожаре и омаме ситие рибе СпМапа. Терм. 4. жарбвпт, -а, -о пун жара {2а), еаг.грен, темпераменгпан. — Млади акадекик југословенски Павић, жаровит и духовит, устао [је] да поздрави. Паел. ж а р о в љ е с необ. зб. им. од жар. — Гомиле жаровл>а тињају и разгарају се као распретане звијезде. Зог. жаровница ж варница, искра. — У небо су шикљалц млазеви црвених жаровница дијелећи се у сасвим правилна јата . . . Једна ракета разгоријевала се . . . сабласним сјајем. Лал. жаропек м покр. ерућина, припека. — А ти збиља гдје си ходио по овоме жаропеку ? Љуб. Жаропек! Над прашним сеоским путем дршће ваздух као лака паучина. Матош. жар-птЛца ж мит. рајска птица; феникс. жаруља ж крушкаста стаклена кугла која даје светлост од усијаие нити у себи, електрична сијалица. жаруљица ж дем. од жаруља.

17

Данас си врло жацава, јер те свака најмања бодљика до крви вријеђа. Шен. ж&цаво прил. жацајући, насртљиео. — Дјечурлија су зујала око њих ројевито, дивље, жацаво. Божић. жацање с гл. им. од окацати (се). ж З ц а т п , -ам несврш. боцкати. — Остави је небу и трњу што јој расте у срцу да жаца је и боде. Богд. фиг. Језе и слутње . . . га прате још од оног покоља на понору и сваке га ноћи жацају оштре као рез бритве. Ћоп. ~ се прибојавати се, устручавати се. — Жене се замислиле, али жацају се питати га. Ћип. Мушкарци слабијега талентаимале наобразбе жацају се близине наображених жена. Новак. жЗцкање с гл. им. од жацкати. ж а ц к а т и , -ам несврш. и уч. боцкати. — Миомирис фришкога профунта жацкао Микичин дуги нос. Шен. Мада га је сумња помало жацкала, опет је волео да чује како га жена воли. Вес. ж а ц м а н м подр. жандар{м). — Гдје су ти сад они онолики жацмани? Лал. жЗцнутп, -нем сврш. према жацати. ~ се уплашити се, непријатно се изненадити, тргнути се. — На то сам се ја мало жацнуо у срцу. Маж. М. Када . . . на првој страни спази своје име, Бајкић се жацну. Ћос. Б. ж а ц о , -а и -е м (вок. жацо) = жаца. — Шта ће он — уљез! Жацо. Вукое. Разбацивао сам три карте: ас, шанто и жацо. Кик. жб&н и жбЗп> м мањи пљоснат дрвен суд за течност, текућину; мање буре. — Завиривши једним оком у . . . жбан, он туробно настави: — Све су полокали. Ђил. ж б а ш а ж а. оеећи земљани суд, ћуп. — О машинању смо нанели жбању. Донч. б. када за купане. — Отишао [је] у своју купаону, ту скочио у жбању студене горске воде. Том. ж б а њ и ц , -ица м покр. дем. од жбањ. Вук Рј. жб&жпгнн м покр. сналажљие човек. — Нађе он увијек, жбижигин ти је он! Десн.

жарч&на ж жаркост. — И како ће мјерити након тога . . . жарчину њезиних цјелова. Бег. жбвр и жбнр м тал. ухода, шпијун; ж а ц а м (вок. жацо) подр. = жацо тајни агент, детектив. — Пред станожандар(м). — Младић зачу како се жаца вима многих од нас већ су мотрили жбири, пење за њим. Божић. Све су записали у а у нашим собама рили су по књигама и тефтере, ништа се ти 3 жацо, не секирај. креветима. Поп. Ј. Касније су дошли и они, Лш. жбцав, -а, -о а. који жаца, боцкав, жбирови у село. Кал. ж б н р с к п и ж б и р с к н , -а, -5 који се оштар; фиг. проницав. — Стане се приблиодноси на жбире. жавати лагано, одмјерено, намјештајући једнако цвикер на жацавим сивим очима. жбирски и жбирски прил. као жбир, Матош. б. који се лако вређа, преосетљив. — као ухода, подмукло, потајно. — Градови2 Речвик српскохрватскога књижевног језика, II

18

ЖБИЦА — ЖВАЛИТИ

ма . . . лагано и жбирски вукла [се] сумњижваканац, -нца м дуван за жвакање. чавост и страх. Михиз. ж в а к а њ е с гл. им. од жвакати. ж б З ц а ж 1. један од штапова који везују ж в а к а т и , жвачем и жваћем несврш. осовину точка са наплацима, палац на точку. = жватати 1. зубима ситнити и размекша— Хтједох уједати зид као бијесни керови втш храну. — Мрзовољно [је] жвакао [машто уједају жбице и осовину. Матош. кароне]. Јак. Дјеца се ваљала по поду жваЖбице точка који се брзо обрће не виде се. чући смокве. Шимун. фиг. Жвакао је у себи Физ. 4. 2. анат. кост подлактице гасИиз. 3. тугу. Бен. 2. споро и нејасно говорити. — А шипка (на кавезу). — Држе у рукама крлеоно неколико бегова и ага који су жвакали тке са жбицама. Богд. 4. покр. треска. речи и мерили изразе . . . пуштали су . . . ж б в ч и ц а ж дем. од жбица, трешчица. хоџу да се истрчава и сукобљава с Караман— Суварци су и нешто жбичица догорије- лијом. Андр. И. Тај човек жваче лажи као папига године. Крл. вали. Ћип., жбВчни, -а, -б који се односи на жбице. ж в а к а ч , -ача м онај који жваче, жваће. — Тешки посао баци жвакаче опет у сажбугара ж покр. рупица кроз коју се једва може гледати; исп. жумба. Вук Рј. њарење. Кал. ж в а к н у т и , жвакнем сврш. дем. према ж б у к а ж смеса од креча, песка и воде за спајање цигала и облепљиеање зграда; малтер> жеакати. жвакотина ж оно што је (са)жвакано. леп. — Са фасада мирних ту се жбука труси—• Њихове униформе . . . извучене из Полић. Око огњишта је длетом истругала дезинфекционог апарата личе на зелене жбуку до живог камена. Дав. жвакотине. Лал. жбукање с гл.им. од жбукати. ж в З к у т м в. жвакање. — Једосмо и ж б у к а т и , -ам несврш. облепљивати жбудиванисмо онако кроз жвакут. М 1867. ком, малтерисати. — Проматрао је сиве жвблав, -а, -о који има жеале (2). — жбукане зидове ове вањске чекаонице. Грг. Отвара и затвара велика жвалава уста као жбун м (лок. жбуну; мн. жбунови) = да зева. Вас. Жвалавом Блажу . . . зазуџбун ниско, густо израсло шибље које се грана бице искре на синовицу. Божић. још при земљи; син. грм (1). — При самом жвЗлавац, -авца м = жвалавко онај врху бријега шикара се завршавала ниским који је жвалав. изједеним жбуновима. Ћоп. фиг. Видео воденицу на месечини и блистав жбун воде на жвЗлавица ж она која је жвалава. витлу. Ћос. Д. ж в а л а в к о м = жвалавац. жбунаст, -а, -о који је сличан жбуну. жвЗлавост, -ости ж особина и стање — Читав . . . крај био је . . . зарастао у онога који је жвалав. ниске жбунасте буквиће. Ћоп. фиг. Око . . . жвЗле ж мн. (ретко у јд.; ген. мн. жваиспод жбунасте обрве сева. Богдан. ла) 1. метплни део узде који се ставља коњу жбунати се, -а се и жбунити се, жбуни у уста изнад језика, ђем. — Вама требају се несврш. расти у облику жбуна; имати жвале у зубима, руда међу вама, кочијаш изглед жбуна. — Облаци . . . се жбунају по за репом. Коз. И. 2. а. обољење слузокоже плавом небу као мали јагањци по зеленој на углотма усана. — Велика и танка уста, пољани. Вес. У густом ластарку . . . јове обједена на крајевима, са жвалама. Андр. И. се жбуне. Кош. б. слуз, бале из уста. — Жвале му теку из жбунић, -ића м дем. од жбун. уста. Божић. Сада се само сети да су од тих ж б у н и ш т е и ж б у н и ш т е с а. жбуње, симита свињама, док их једу, висиле из шибље, шипражје. Р-К Реч. б. предео обрас- уста зеленкасте жвале. Ћос. Д. 3. в. жвало. — Зар вуцима у жвале? Бег. фиг. Далматао жбуњем, шипражјем. Р-К Реч. тинци плове на сплавама по ријеци, што . . . жбуње с зб. им. од жбун. — Искидани гута све, чега се хвата жвалама вирова путељци утапају се у жбуње. Ђон. фиг. гладних. Наз. Даме са читавим жбуњем косе, цвећа и Изр. р а з в а л и т и ~ галамити, дићи вику. перја на глави. Црњ. — Вежите оног риђег што је највише рззж в а к м залогај. — Да нам буде млака валио жвале. Андр. И. љубав . . . стараца у уста трпају нам жвак. жвНлевце, -ета с покр. дем. од жвало. Наз; Р-К Реч. (1). Вук Рј. ж в а к а ж (дат. жваки) 1. деч. гума за ж в а л и т и , -им иесврш. 1. а. натицати жвакање. 2. нар. покр. дуван за жвакање. коњу жвале (1), зауздавати, завиличавати. жвакалнца ж шаљ. 1. уста. — Гладни — Када се пропне и лети као стријела несу, од јуче ништа нијесу бацили у жвакабеска . . . може ли је жвалити човјечја рулицу. Лал. 2. жвакање. Вук Рј. ка? Шен. б. фиг. савлађшати, обуздавати.

ЖВАЛИЦЕ — ЖГЕБАВ

т

оним жврком. Петр. В. 3. прамен, чуперак (косе) на средини главе. — На прозору је . . . његов имењак, кога зна још као чобанчића, кога је увек хватао за жврк косе. Петр. Б. ж в р љ а в , -а, -о в. кржљав. — Изађе . . . нека постара жена, жврљава . . . малених очију, жилава врата. Шапч. Коначно јс било добро овој сипљивој благој лијенчини кога је ова жврљава и ружна Кршићка . . . покретала и оживл>авала. Сим. ж в р љ а њ е с гл. им. од жврлати. ж в р љ а т и , жв^љам несврш. невешто, ружно писати, шарати, шкрабати. Р-К Реч. Изр. на сва жвала (причати, грдиж в р љ н к а ж зоол. грмуша. Финк. ти) много и свуда (причати, грдити). ж в р љ и н к а ж зосл. ципа (птица) Ап1ж в ј л о њ а м жвалавац, балавац. ћи« сатрезгпб. Бен. Рј. жвалце, -а и -ета с (мн. жвалца, ген. ж в р ћ к а т и , -ам несврш. оном. правити жвалаца) в. жваоце. Прав. шум налик на гласоее »жврћ-жврћ*, шљапж в а љ а ж в. жвало. — Згрчени у кабине, кати. — Жврћкају у опанцима натопљеу котлу и жваљи спарине. Павл. Ако те ни обојци. Рад. Д. удес баци у жваље ах! оркане! Баш. жгадија ж зб. 1. ситне жиеотиње које жваљење сгл.им. од жеалити. изазивају гађење; гамад. — Шта радиш ти то, жваоце, -а и -ета с (мн. жваоца, ген. море?! — »Ето, бијем жгадију!« вели он. жвалаца) дем. од жвало. Вук Рј. — Какву жгадију? — »Пацове«! Срем. Ваши и сва остала жгадија су, изгледа, знак ж в а т а к а т и , -ам несврш. дем. према доброг здравља. Богдан. 2. они који изазиеају жватати. — Брзо ће му зубићи поизникнути, па да видши како се жватака! Гор. презир, неваљалци, гадови. — Немци с усташама и осталом издајничком жгадијом пож в а т а њ е с гл. им. од жватати. влачили су се кроз Срем. Поп. Ј. Доћи ће ж в а т а т и , жваћем несврш. = жвакати. сн на крај, . . с том жгадијом антидржавном. — Ко много гута, мало жваће. Нен. Љ. Донч. Жватао [је] хладно, тврдо јело. Петр. В. ж г а н а ц , -нца м (обично мн. жганци, Погнуте главе жватао је. Уј. фиг. Пар сужганаца) јело кубано од кукурузног (ређе мјештана Брежанових жватало је језвк у којег другог) брашна, качамак, палента, боли. Гор. пура. — Је ли ти се задио жганац у грлу? Шен. Зими је са сјеника гледао звијезде — жвбтнути, -нем сврш. дем. према жватако сличне жутим, распросутим мрвицама тати; фнг.ујссти, пецнути. — Да ниси мало жганаца. Гор. срескога [начелника] жватнуо? . . . нашали се бакица. Гор. ж г а н и ц а ж препечена ракија, првпечежвбглица ж нар. покр. примитивна ница. — Не може вам свога имена потписати ако прије не испије чашу жганице. Шен. дрвена евирала различитог облика, обично А послије, кад се жганица разлила жилама, украшена орнаментима. ријечи су им све дублл и дубље сврдлале ж в и ж д а т и , -дим несврш. в. звиждати. у животно градиво. Крл. ж в З ж н у т и , -нем сврш. в. звизнути. ж г а р а в в ц а ж осећај паљења у једњаку, жвргољити и жвргДљити, -им несврш. горушица. — Жгаравица га мало мучила. оном. испуштати гласоее »жвр-жвр«, цвр- Кол. Нешто што не мучи душу као жгаракутати. — Вранци и ласте све цвркућу, вица, нешто ново. Дав. жвргоље. Матош. Озову се из кухиње веки ж г а р и ц а ж покр. језгра (рраха, лешника ситви гласови, као да жвргоље врепци итд.). ВукРј. под стрехом. Брл. ж г а т и , жгам несврш. покр. пећи. — ж в р к м 1. точкић на мамузи. — На Слободно [бисте] жгали ракију. Шен. потпетицама му мамузе без жвркова. Шапч. жгбба и ж г б б а погрд. кржљава, нефиг. Тада га мамузне негдје у нутрини жврк спутаности и полудачи за слободом. Божић. разтјена особа. — С једне стране сеђаше 2. а. дечја играчка у облику купе, чигра. — дебели крчмар, а с друге . . . она жгеба Пела. Шапч. Јеле . . . трхоли вртећи се попут жврка около себе. Војн. б. шиљак (на опанцима). жг&бав, -а, -о који је као жгеба, кржлав, неразвијен. — Оноличко жгебаво — Укаже [се] на вратима . . . опанчић с — Уз триста мука жвалила [је] бијес младога господина. Шен. 2. обливати пљувачком, балавити. — Отац му се у прикрајку подбочио жвалећи и преврћући по устима камиш од луле. Ков. А. Пио [је] ракију и жвалио лулу. Мил. В. жвалице, -ица ж мн. дем. од жвале. — Љуто пиште дјеца по нахији, јер су турској сили у жвалице. НП Вук. жвЗло с 1. чељуст, уста, раље. — Одсвуд се злотворна звјерска жвала расклопила да све прогутају. Љуб. А Балалко, див троглави, развалио троја жвала. Наз. 2. покр. кланац, ждрело. Вук Рј.

20

ЖГЕБАЦ — ЖДРАКАТИ

женче, ка чварак, а кадро да два човека табана по вољи! Рад. Д. Жгебави човјечуљак стаде пред Филипом. Божић. жгббац, жг^пца м и жгебе, -ета с в. жгепче. — Трећи пут кад је побацила, замало није умрла . . . и мрзила је те жгепце што јој прете животу. Рист. Поглед му паде на девојчицу . . . У очима му севну злоба: — Баците то жгебе под тенк. Поп. Ј. жгбмбав, -а, -о в. жгебав. — После смрти мужа, малог жгембавог човека . . . узела је узде у своје чврсте руке. Поп. Ј. жгбпчад с зб. им. од жгепче. жгепче, -ета с пеј. мало дете, дериште, дерле. — Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био него што га онако обрука и оџрни. Вес. Нека ми се не носи пред ОЧИЈ доста сам се нагледао жгепчади. Сим. ж г о љ а м (вок. жгбљо) = жгољо жгољав мушкарац; жгољаво, кржљаео дете. — Мали су, жгоље, ал' пуни мара, пуни добре воље. Кош. Видје како се жгоља сагауо до уха Филипова. Божић. жгољав, -а, -о мршав, слабачак, неразвијен. — Ситна и жгољава Николина матер још [се] више скупила. Ћоп. Два жгољава домобрана, поклопљени . . . шлемовима, одаше му почаст. Кол. ж г о љ а в а ц , -авца м жгоља. жгољавити, жгољавим несврш. постајати жгољае, кржљавити. Р-К Реч. ж г о љ а в к о м жгоља. — Колико пута си ми ручак прекинуо: »Жгољавко, не мељи ваздан, овце те чекају.« Ћос. Д. жгољавост, -ости ж особина онога који је жгољав, кржљавост. жгбљнца ж дем. и пеј. од жгоља, жгољо. — Нисам га ја зато хранила ни чувала да га жгољица ко ти улови и одвуче. Рист. ж г о љ о , -а и -е м (вок. жгољо) = жгоља. — Што ми се ту неки жгол>о долази да мијеша у моју службу ? Мар. ж г р г а љ и ц а ж покр. маљица за добош, бубањ, батић. — Уз чегртање барабанских жгргаљица . . . свадбена поворка гуримице се . . . уколоточила уским ходником. Божић. ж г у р а в , -а, -о гурав. — Свеђ исти, а да знаш колико те спомињу . . . Слијеп, жгурав, обричен — ти си, ти си ? Војн. жд<5ра м и ж (вок. ждеро) = ждеро и ждероња онај који много једе, прождрљивац. — Ти уошпте ниси толики ждера као ја. Сећаш се шта смо јели први пут ? Дав. ждерав, -а, -о прождрљив. Р-К Реч.

ждеравац, -авца и ждеравко м в.

ждера.

ждбравост, -ости ж прождрљивост. Р-К Реч. жд&ралица м покр. в. ждера. Вук Рј. ждерало с 1. погрд. уста; претерано велики апетит. — Због ваших ждерала, ћаћа је набио око врата калуђеров тељик. Јел. 2. покр. отвор у тлу који гута воду у кршу. 3-Г. жд&рање с гл.им. од ждерати.

ждератп, ждбрем несврш. = ждрати

1. пеј. похлепно, халапљиво и много јести, уопште јести. — Они тамо ждеру и лочу. Чол. Не ждере с вољом. Гор. 2. гутати, уништавати. — Ватра је . . . окретала на запад, ждерући халапљиво зграде. Моск. Жућкасти, модри снијег ждерала је похлепно вода и сунце. Донч. 3. једити, узрујавати, секирати. — Ждере то Јаницу што Јага спава, али од свађања нема користи. Кол. Сама та помисао да је тај човек н>ен љубавник ужасно ме ждере. Цар М. ~ се повр. и уз. повр. = ждрати се 1. једити се, узрујавати се, секирати се. — У ствари не умем да се љутнм, али умем да се ждерем кад ми нешто не полази за руком. Дав. 2. свађати се, гложити се. — Послуха нема никаква, и сви се ждеру међу собом, баш као пси. Бен. жд&рач, -ача м онај који ждере; фиг. енај који уништава, сатире. — Били су ждерачи оптуженога. Јонке. ждериво с погрд. јело. — Не згражава [се] над каквоћом онога што му се положи као ждериво. Вин. ждер&каш, -аша м индив. (у игри речи) в. ждера. — Зашто постоје на свету . . . ти политичари, ти великаши, наши ждерикаши. Богдан. жд^рњаче ж мн. ћелије, станице у организму које имају способност да ждеру, гутају страна тела, бактерије, фагоцити. жд^ро, -а и -е (вок. ждеро) и жд&ро&а м = ждера. — Није то засједа него банда ждероња. Лал. Тко је то? — запита рилоња. Отимач шпиља, ждероња плодова. Наз. ж д и т п , ждим и ждијем несврш. покр. палити. — Четници . . . ждију наше куће и чине свакојаки зулум над нашим свијетом. Чол. ж д р а к м покр. «. зрак. ж д р а к а ж покр. в. зрака. ждрЗкаст, -а, -о покр. в. зракаст. — Ждракаста брда на десно причињаху се одатле као голема кокошија чампра. Шимун. ж д р З к а т и , -ам несврш. фам. гледати (некога). — Ништа ти не вреди да ждракаш оног тамо што се смије кб луд на брашно. КН 1958.

I

ЖДРАКНУТИ — ЖДРЕБНА ждрбкнути, -нем 1. сврш. према ждракати. 2. гранути, синути (рбично о сунгју). — Сунце ждракну од истока. Вук Рј. ждрал м (мн. ждралови и ждралови) 1. зоол. птица из истоимене породице Огоб 8Ш5. Терм. 4. 2.коњ сиве длаке. — Па поседла два добра коњица, себи ждрала, а бану гаврана. НПХ. Изр. помели се (смели се) као ж д р а л о в и збунилисе. ждралан м хип. од ждрал (2). — Па окрену до ждралана свога, хитра ждрала спреми на јаслама. НПХ. ждралин, -ина м ждрал {2). — Змај Обилић на бесном ждралину у смрт рнну са тугом у оку. Фил. ждралињак м бот. в. здравац. Сим. Реч. ждралица ж бот. здравац. Сим. Реч. ждралов, -а, -о који припада ждралу. ждралдвито прил. као ждрал. — Отуђи звезданост ждраловито пламен. КН 1959. ждраловић и ждраловић м н»;ић ждрала, ждраљ м покр. в. ждрал. ждраљевина и ждраљика ж бот. врста лековите биљке Оа1е§а оШстаНз. Сим. Реч. ждраљи&и, -а, -е в. ждралов. — Ждраљиње крило . . . слично је доисга оштрим млазевима воде. Сек. ждрање сгл.им. од ждрати (се). ждрНо, ждрала м зоол. покр. «. ждрал. Вук Рј. ждрЗти, ждерем несврш. = ждерати. — Ето ви'те шта је ждрао! Рад. Д. Тако је господин-Спасу мржња ждрала и трошила и загорчавала му живот. Срем. ~ се = ждерати се. ждреб, ијек. ждријеб, м (лок. ждр<5бу; мн. ждребови) = жреб извлачење једног предмета (рбично цедуљице) између више истих ради неке одлуке; лутрија; коцка којом се доноси одлука о чему. — Добије ли играч на ждријебу, нека у сваком случају изабере сервис. Тен. ждребад с (ек. и ијек.) зб. им. од ждребе и ждријебе. ждр&бак, -ака м в. ждребац. — Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог ждребака. Ранк. ждр&бање с гл. им. од ждрсбапги. ждребаст, -а, -о који има особине ждрепца, ждребета, који је сличан ждрепцу. — Кумашине . . . душо моја> да си ми ждребаст и поскочљив! Маш.

21

ждр&бати, -ам несврш. (ек. и ијек.) = жребати одлучивати што ждребом; извлачити ждреб, коцку. — Капетани . ждребају . . . прије почетка игре. Хок. ждрббац, -бпца, ијек. ждријебац, м (вок. ждрепче; ген. мн. ждребаца) неушкопљен коњ; фиг. младић пун мушке снаге; похотљив мушкараџ. — На кога се такав ждребац уметнуо ? Моск. ждребе, ждребета, ијек. ждријебе, "с младунче коња. Изр. трчати, истрчавати се као ~ пред руду бити брзоплет, не бити уздржлив. ждреб&хце, -а и -ета с дем. од ждребе и ждријебе. — Оно несташно ждребенце . . . бије копитама. Шапч. ждребетина и ждреббтина ж а. аугм. и пеј. од ждребе и ждријебе. 6. месо од ждребета, ждрепца. ждреб&ћак, -ака м 1. зуб ждребета. Вук Рј. 2. вет. заразна болест младих коња, нарочито ждребади. ждреб&ћи и ждр&бећи, -а, -б који се односи на ждребе, који је као у ждребета: ~кожа. ждребешце, -з и -ета с ждребенце. Вук Рј. ждр&бина ж и м аугм. од ждребе и ждријебе. ждрббити, ждреби, ијек. ждријебити, несврш. доносити на свет ждребе. — Кб да те није брђанка ждребила? — тапшао Остоја коњића. Рад. Д. Даћу теби суру бедевију . . . што ждријеби коње огњевите. НП Вук. ~ се ждребити. — Ждреби се Вила или се Белка мора стелити. Петр. В. ждр&бица ж а. млада кобила (женско ждребе). — У близини је пасла комшијска ждребица. Ћоп. б. фиг. здрава, јака {млада) женска особа. — Откур је он, онако туњав, за њу, онакву ждребицу! Ћоп. ждр&бичар м онај који се брине о ждребадима. — Још као деран [је] постављен за ждребичара . . . сад је промакнут за кочијаша. Кол. ждр&бичин, -а, -о који се односи на ждребицу; који припада ждребици. — Још једном загледао се у мркоцрвене ждребичине сапи. Ћоп. ждр&бичица ж дем. и хип. од ждребица. ждрббљење, ијек. ждријебљење, с гл. им. од ждребити (се). ждрббна прид. (ек. ц ијек.) која носи ждребе, која ће се ождребити, бременита (о кобили). — Јесте ждребна! . . . баш је са спахијским ајгиром остала ждребна. Јакш. Ђ.

22

ЖДРЕБНИ — ЖЕВКАРЕЊЕ

ждрббни, -а, -о, ијек. ждријебни који се односи на ждреб. Прав. ждрВбност, -ости ж стање кобиле која ће се ождребити, бременитост кобиле. ждрелни, -5, -о, ијек. ждријелни који се односи на ждрело. Изр. ж д р е л н е ж а б и ц е «. крајтци; исп. жабица (5). ждрелњак, ијек. ждријелњак, м ават. I. ждрело Џ). Бен. Рј. ждр&1о 9 ијек. ждриј&ло, с 1. а. анат. простор изнад гркљана и једњака рћагупх. 6. фиг. шупљина, отвор. — Што може црначко месо спрам топовских ждријела ? Крл. Окда их нестаде брзо у тамном ждрелу ниске кућице. Ћос. Д. 2. а. кланац, теснац, улаз у кланац. — Чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело кроз које жучна сила дере. Јакш. Ђ. б. фиг. опасно место. — Тко је јунак, на ждријело! Маж. И. Изр. бацити у нечије — предати на милост и немилост. — Хтјели [су] комад по комад Хрватске бацити у туђинско ждријело. Шен. ждрблце, -а и -ета, ијек. ждријЈлце, С двм. од ждрвло. Прав. ждрепчаник, -ика м попречна мотка на колима за коју се везују хамови. — Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник. Лаз. Л. Коњи потегнуше с мјеста да зашкрипјеше ждрепчаници. Бен. ждр&пче, -ета с дем. од ждребе и ждријебе. — Шта си се ти преко мере, као ждрепче пред рудом, залетео ? Рад. Д. ждр&гаев, -а, -о, ијек. ждриј&пчев који се односи на ждрепца. — Ухвативши се за узенгију, чврсто се приљуби уз ознојек ждрепчев бок. Моск. ждр&пчина ж аугм. и пеј. од ждребац иждријебац. ждр&пчић м дем. од ждребац и ждрајебац. — Осјећао се лакши од свог ждрепчића, веселији од оне ласте. Матош. ж д р б т и и ждрети, ждрем, ијек. ждриј&ти и ждријети (имп. ждри; прил. сад. ждрући; р. прид. ждро 3 ждрла, ЖДРЛОЈ трп. прид. ждрт) несврш. покр. ждерати. — Не жалећи што су ждрли Турци но жалећи што су клали вуци. Март. ждрбцнути, -нем сврш. жацнути, боцнути. — Додуше, говорио је тако . . . али га је ипак нешто ждрецнуло у желуцу. Мар. ждрЗјеб, ек. ждрбб. ждријеб-, ек. ждреб-. ждриј&лац, -лца м (ијек.) покр. врло узан морски пролаз. ОГ ждрВјелни, -3, -б, ек. ждрелни. :

ждрЗјелхвак, ек. ждрблњбк. ждриј&ло, ек. ждр&по. ждриј^лце, -а и -ета, ек. ждрблце. ждријбпчев, -а, -о, ек. ждрбпчев. ждриј&ти и ждријети, ек. ждр^ти и ждрбти. ждркљај м вулг. залогај. — Гавран је таман био прогутао комад тврдог колача и сухи ждркљај застао му у грлу. Божић. ждркнути, -нем сврш. вулг. прождрети, прогутати. — Ми морамо тек штогод ждркнути, а они се часте Киш. ждрло с покр. в. ждрело. Вук Рј. ждрокнути, -нем сврш. нар. 1. пробости. — Погледајдер: овом куком само привучеш Турчина, па га онда шиљком ждрокнеш. Ћоп. 2. покр. одједном прогутати еећу количину (нпр. еоде). ждрбнца&е с гл. им. од ждронцати. ждрбнцати, -ам несврш. псгрд. покр. 1. дуго чекати, дреждати. Вук Рј. 2. невешто свирати, лупати, дрњкати, дрндати. — На њему [клавируЈ је често фрајла Меланија ждронцала неке арије. Срем. ж ђ и п п т и , -им сврш. покр. в. здипити. — Дај ти мени то месо, рече . . . пошто жђипи торбу. Љуб. жђубрити се, -им се сврш. претворити се у ђубриво, гнојиво. — Дјечак још марљивији належе на рогуље којима је кидао лесе жђубрене сламе. Ћоп. жббрак м покр. = џебрак 1. просјак. Р-К Реч. 2. тврдица, шкртац, циција. Р-К Реч. жебраклук м покр. гтрдичење, пирдичлук, шкртост. — Швапски жебраклук и ништа друго. Срем. жебрачење с гл. им. од жебрачити. — Ради жебрачења . . . у кафани, у кући . . . назван [је] Спаса Стипса. Срем. жебрачити, ж^брачим несврш. покр. = џебрати и џебрачити а. просјачити. Р-К Реч. б. тврдичити, бити шкрт. В. пр. уз гл. им. жебрачење. ж е б р а ч к и , -а, -б који се односи на жебраке,просјачки. жев&љати, -ам несврш. покр. ићи клатећи се, њшиући се, гавељати. — Гонич . . . проматра окрупну домаћицу која жевеља плочником. Кал. жевкалжца ж и м погрд. причалица, наклапало. — Сук је био иначе мало сулуд, жевкалица, — измислио је причу како партизани провлаче језик испод вилице. Вуј. ж€вкан>е с гл.им.од жевкати. жевкарење с гл. им. од жевкарити.

ЖЕВКАРИТИ — ЖЕЖЕЉ жевкарити, жевкарим и жбвкати, -ам несврш. оном. пуштати гласове као »жев-жев«, крештати, кевкати. — За мојим паробродом вили се жевкајући галебови у велебном луку. Кос. ж е г м покр. губа, труд; буктиња (рд сувога прућа). — Упале жег да им луча засвијетли. Љуб. ж б г а ж (дат. жези) врелина од јаког сунца, јака врућина, припека, запара. — Кад сенаслонио леђима на камен, осети да је још топал од дневне жеге. Андр. И. Ту жеге и суше никада нема: увијек је хладовина, зеленило и влага. Шимун. фиг. Љубавна га жеже несхватљива жега. Крл. жбгавац, -авца м зоол. јасенов церчак СЈсас1а огш. Бен. Рј. ж б г а р а ж покр. вулкан. Бен. Рј. жбгнути, -нем сврш. дотаћи нечим врелим, опећи. — Са дна његове убијене душе као да га нешто жегну. Куш. ж^дан, -дна, -дно (одр. жедни, -а, -б) 1. а. који осећа жеђ. — Да ниси жедна? — Јесам, дете моје, дај ми мало воде! Вес. б. у коме се оскудева у води. — Мало да ме не осуди на гладну и жедну тамницу. Матош. в . подр. који воли да пије (алка* холна пића). — Кад ја искупим неколико »жедних« у његовој качари, видећемо шта ће бити. Вес. г. коме је потребна вода, који оскудева у води. — Препукча земл>а жедна вапи. Дуч. [Храстићи] су јадно животарили на жедноме кршу. Наз. 2. фиг. који силно, страсно нешто окели. — Гутала сам књиге не зато, ваљда, што сам била жедна њих. Петр. В. Што мање на пут стати човјеку жсдну слободе. Кашт. Жено млечна тела, жедан сам те врло. Бој. Изр. ~ к р в и склон убиству, убилачки

расположен; жедна (човека) преко воде (преко девет вода) превести

преварити некога, подвалити некоме; и гладан и ж е д а н велики сиромах. жЗднети, -ним, ијек. жбдњети, несврш. 1. постајати, бити жедан, жеђати. — Терају их [говеда] на реку да их напију јер су цео дан по стрништима и кочењинама пасла и жеднела. Ђур. 2. фиг. жељно што очекивати, чезнути, жудети. — Све што је душа волела, за чим је жеднела . . . све сутра иде. Станк. Другови дани, хеј другови дани, што вас је срце жуђело, жедњело! Пар. Дај ми пољупце за којима жедним. Рак. жедНик м онај који је жедан. — И жудни пружи уздрхтале руке кб жедник к пуној чаши. Кош. Ево ти нових жедника са празним врчевима. Кос. жедница ж необ. 1. она којаје жедна. 2. она која је жедна крви, убиг/а. — Жедница

23

клета, крвница љута, грамзећ за крвљу народа мог. Јакш. Ђ. жедно прил. с великом жеђи; е великом желом за пићем; жељно, жудно. — Поче жедно да сипа ракију у суво грло. Ћос. Д. Хтједох да путујем с очцма жедно отвореним. Уј. фиг. Сунце је већ . . . искапило жедно посљедње капље ноћне росе. Ков. А. жедшак м 1. бот. бобовник. Терм. 3, 2. зоол. врста паразита Есћшососсш. Батут. ж&дњети, -дним, СК. ж&днети. ж € ђ (инстр. жеђи и жеђу 3 лок. жбђи) и ж е ђ а ж 1. а. жеља, потреба за пијењем, за пићем. — Осетио је . . . врелу жеђ коју никакво пиће није могло да угаси. Андр. И. Погибох ти од жеђе. Наз. б. недостатак влаге; потреба за водом; суша (о земљи). — Испуца зедш>а од жеђи. Срем. 2. фиг. жеља, жудња, чежња (за нечим). — И гракће црна жеђ из срца. Марк. Д. Жеђ из крви њене, праисконска селлчка, упутила је све жеље њене у једном правцу: земл>а. Шуб. Изр. угасити ~ напити се. жВђан, -а, -о песн. = жеђахан дем. од жедан. — Твоје срце жеђано љубави љубит' може, а да није гријех. Ботић. Накитио сам је [слику драге] жељом срца мога, пустом, тешком жељом срца жеђанога. Кост. Л. »кбђање и жбђање с гл. им. од жеђати. жбђати, жеђам и ж&ђати, -ам несврш. жеднети. — Жеђам за игром, за игром крви. Кос. И сада поштењаковић јури и жеђа за осветом. Б 1958. жВђахав, -хна, -хно песн. = жеђан. — Доста сте ме гладна нахранили, и жеђахна вином напојили. НПХ. ж&ђач, -4ча м индив. песн. онај који је жедан. — А ја луди жеђач у махниточ ходу, убих злог просјака и сву воду пролих. Уј. жеђ&ван»е с гл. им. од жеђевати. — Драги брате! када бану Лука . . . у рођену тужну домовину, након дуга мајке чезновања . . . и душманске крви жеђевања. Март. жеђбвати, жеђујем несврш. индив, е. жеднети. В. пр. уз гл. им. жеђевање. жбђца в. жећца. жбжак, жешка, жешко који жеже, врео, топао. — Топлина сунчева није данас више онако жешка каква је била. Вел. Рибу не ваља јести само на жешке дане. Ком. ж б ж е љ м батина која се једним крајем везује псу за огрљак а другим за колац. — Био [је] љутит као пас у жежељу. Креш.

24

ЖЕЖЕН — ЖЕЛЕЗОВКА

ж&жен, -&на, -Јно трп. прид. од жећи. жеж&ница ж двапут печена ракија, препеченица. — Неки [има] комад квасне јечменице, неки тикву пуну жеженице. Март. ж&женбст, -ости с особина и стање онога што је жежено. — У томе и јест бол и жеженост сазнања. Сим. ж&жење с гл.им. од жећи. ж е ж и в о с неодом. средство за жежвњв, Р-К Реч. ж е ж и к а ж бот. коприва, ж&ра. Р-К Реч. ж2зал и ж&зао, -зла м арх. в. жезло. ж&зло с палица као знак достојанства и власти (владара или високог црквеног достојанственика); исп. скиптар; фиг. власт. — Вриједна господарица Ката крепком руком држала [је] домаће жезло. Шен. жезл&ноша м ков. онај који носи жезло, владар. — Бећа је част жезлоноши краљу запала. М-И. желатин, -ина м и желатина ж фр. 1. производ који се добија кувањем костиЈу, хрскавице и других животињских беланчевина (употребљава се у техници, куварству, медицини), туткало. 2. пиктије, хладетина. Кл. Рј. желатинаст, -а, -о и желатЛнозан, -зна, -зно којије као желатин, пиктијаст. — Њене желатинозне беоњаче почеле су опет да добијају свој облик чврстине. Дав. У нади да му се путем неће истопити желатинозна смрзлина . . . судари се са сел>ацима. Божић. желатински, -а, -о који се односи на желатин; који је као желатин, пиктијаст, мек. — Шаке, које . . . му . . . стежу руке и рамена осећао је као желатинске доднре.

Вучо. желва ж зоол. покр. врста морске корњаче. Бен. Рј. ж&ле, -еа с фр. 1. воћни сок укуван са шећером који се при хлађењу стегне. 2. пиктије, хладетина. Кл. Рј. ж&леза, ијек. жел.еза, с мн. гвожђе, кљуса, ступица (замка за хватање дивљачи). Р-К Реч. ж&лезан, -зна, -зно, ијек. жбљезан 1. а. који је начињен од железа, гвозден: железни плуг, ~ лопта, ~ конструкција. б.у коме има железа: ~ руда, железни хлорид. 2. фиг. а. ]ак, чврст; снажан: ~ воља, ~ здравље. — На овом свијету успнјевају они који носе гвоздено срце у жељезним грудима. Матош. б. тежак, неумољив. — Чули су се ударци брадве . . . оштро, неумољиво, као жељезни, оштри

кораци. Шуб. По жељезном закону индивидуалистичких акција . . . Матк. жел&зара, ијек. жељ&зара, ж 1. топионица и лиеница железа, геожђа. — Ударени [су] темељи . . . жељезари висококвалитетних челика. Б 19з8. 2. трговина железном робом, гвожђара, гвожђарница. Деан. Рј. ж&лезаст, -а, -о> ијек. жбљезаст који је као железо, сличан железу. ж&лезник, ијек. жељезник, м а. слој земље у коме се налази руда гвожђа, железа. Бак. Реч. б. рудник геожђа, железа. Р-К Реч. жблезница, ијек. ж^љезница, ж 1. саобраћајно средство састављено од више вагона које вуче локомотива по гвозденим шинама, трачницама, воз, влак, 2. установа и служба која се стара о тој врсти саобраћаја. Изр. ж и ч а н а ~ в. уз жичан (изр.). ж&лезничар, ијек. ж^љезничЗр, м службеник на железници. ж^лезнпчарев, -а, -о, ијек. ж&љезничарев = железничаров који припада железничару. ж&лезничарка, ијек. жсљезничарка, ж женска особа железничар; железничарева мсена. железппчаркин, -а, -о, ијек. жељезничаркин који припада железничарки. ж&лезтгчаров, -а, -о, ијек. ж^љезничаров = железничарев. ж&лезннчарски, -а, -о, ијек. ж^љезничарски који се односи на .железничаре: ~ униформа. жблсзпнчки, -а, -б, ијек. ж^љезнички који се односи на железнице: ~ вагон, ~ саобраћај, ~ станица, ~ пруга, ~ мрежа, ~ колосек. ж&лезно, ијек. жељезно, прил. као железо, гвоздено; чврсто, несаломљиво. — Дунавски мост . . . мускулозно, жељезно, дрхти изнад . . . валова. Ђон. Није [се] обмањивао, него се железно стегао, потиснуо слутњу као олово на дно. Сим. ж&лезо, ијек. жељезо, с = гвожђе. — За њим су упловили сви заробљени бродови са војсковођама непријатељским, окованим у железо. Дуч. Земљо, хранитељко . . . ја сам твоја прса жел.езом парао, а ти си мене хљебом хранила! Шуб. Изр. старо ~ в. старо гвожђе (уз гвожђе изр.). желез&вит, -а, -о, ијек. жељезовит који садржи железо као елеменат, гвожђевит: ~ вода, ~ слој итд. железовка ж агр. врстајабуке. Тод.

Ж Е Л Е Т И — ЖЕЉЕНИК ж&дети, -лим, ијек. жел>ети, несврш. 1. а. имати окељу, хтети; тежити остварењу, постизапу нечега, жудети. — Но не нађу ни у Зети ни око ње свештеника каквога желијаху. Љуб. Жељени сан никако да дође. Срем. А смрзле ноге желе одмор врући. Уј. Није постигао жељена циља. Баб. Прије или касније ствар [ће] поћи жељеном колотечином. Бег. б. изражавати коме неку жељу (рбично 1. лице јд.). — Желим ти добар тек. Јонке. 2. осећати страст (према некоме). — Знам да ме ти много волиш и да ме желиш. Бар. Изр. ж е л е л а те м а ј к а ! не видела те мајка! жблуд м покр. = жељуд в. жир. — Већ су неке [свиње] биле унишле у густо грмење по желуд. Љуб. желудара ж бот. покр. в. мразовац. Р-К Реч. жЈлудац, -уца м анат. 1. орган за варење, пробаву хране, смештен у горњем делу трбушне дупље, шупљине у човека и многих животиња. — фиг. Симић [је] заокупљен . . . бригама за желудац куће. Јел. 2. у пчела део затка у коме се скупља мед. Изр. с празним ж е л у ц е м гладан. ж&лудачни, -а, -о = желучани који се односи на желудац: ~ катар, ~ сок и сл. ж&лудњача ж анат. «. гуштерача. Р-К Реч. ж&лучани, -а, -о = желудачни. желучина м аугм. и пеј. од желудац. — Оштрио је своје вучје руке и дражио пусту желучину за вечеру. Кос. ж д љ а ж 1. а. нагон, тежња за постизањем, за остварењем нечега, чежња, жудња. — Давна је носио скровиту жељу . . . да му дете не остане као он, свачији слуга. Андр. И. Снађе ме жеља да . . . уским утреником одем до сз'сједа »каноника«. Ков. А. б. потреба за нечим, прохтев. — Јави му се жеља за топлом водом и мирисним сапуном. Мар. 2. а. захтев, тражење. — Друже, викни још један овакав урнебес за мој рачун! Жеља му је испуњена. Јак. Радио је предано . . . и погађао жеље својих господара. Андр. И. б. избор, опредељење. — Ми смо закључнли да ћете сутра бити расјечени или спал>ениЈ према властитој жељи. Јонке. 3. љубавна страст; похота, пожуда. — Видео сам му у очима погану жељу. Јакш. Ђ. Зар је он могао имати жељу на осамдесетогодишље бабе! Кол. 4. (често појачано придевом »жива«, »драга« и сл.) вољена, жељена особа; предмет љубави, пажње, наклоности. — Ој, дођи Зуле, дођи, жељо жива, уживат ћеш са мном живи рај! Хар. Српски доли, пуни рајска чара, српске горе, жељо моја стара. Змај.

Изр. вуче ме ~ желим; горим од ж е љ е јако желим; да ме — м и н е (прође) да се задовољим; д о л а з и ми (обузима, п о д и л а з и ме) ~ желим жарко, хоће

ми се; испунити (остварити) некоме

ж е љ у задовољити некога, учинити некоме оно што жели; о д ж е л е т и ж е љ у (за н е к и м , нечим) покр. престати желети (некога, нешто); п о с л е д њ а (потоња) ~ оно што се изрекне пред смрт,у часуумирања; тестамен(а)т, опорука. жељака&е с гл. им. од жељакати. жељакати, -ам несврш. и уч. в. жељковати. Бен. Рј. жЈ-љаН и жехван, -љна, -љно 1. који осећа жељу, који жели. — Подмићивали су . . .немачке војнике, жељне свега, а нарочито похлепне на америчке цигарете. Јак. Одатле стане проматрати . . . и вребати на сусједе жељан разговора. Кал. 2. који се жели, жељен. — Боса, у бело обучена жена, иде за мишљу ко вечност дубоком, за жељним циљем својих младих дана. Панд. жељаница ж в. жељеница. — И не само тоз жел»анице моја . . . него човјек и свијета види. Коз. И. ж€л>ва ж зоол. покр. в. корњача. Бвн. Рјжбљвин, -а, -о који припада жељви, корњачин. жељез-, ек. желез-. жељ&зар, -ара м (ијек.) трговац железном робом, гвожђар. — Млади тај Адонис није додуше ништа у свијету био откад јс иступио из трговине жељезара Р-а. Ђал. жељезарија жзб.(ијек.) = гвожђарија предмети од железа. — Из хрпе жељезарије Јоко изгули жељени колац за бодљикаву жицу. Пол. 1959. жељ&знар, -ара м (ијек.) заст. произвођач железа. — Већ немачки жељезнари престају радити, јер је у Њемачку навалило француско и енглеско . . . жељезо. Старч. жељ&знара и жељезнарија ж (нјек.) 1. продавница железне робе, гвожђара. — Пође у . . . жељезнару и купи . . . револвер. В 1885. У тој кући налази се жел>езнарија. Јонке. 2. зб. жељезарија. — Изненади га ово двориште нагомилано по свим утловима различитом жељезнаријом . . . опекама, гредама. Пол. 1959. жељ&зњача ж (ијек.) заст. железница. — Ово нити даје море, ни жељезњача, ни икакво средство опћења. Старч. жељеник м онај који се жели, за којим се чезне. — Ни озеблу није милије . . . кб што је њој било око срца када је драги и жељеник њезин лати за руку. Торд.

26

ЖЕЉЕНИЦА — ЖЕНЕТИНА

жбљеница ж она која се окели, за којом ж&мљнчка ж жемичка. — Разноси по се чезне. — А како ћу, жељеницо моја, сусједству свјеже кифле и жемљичке. Бег. што стрина зна, све ће за твоју љубав казат ж&ка ж (вок. жбно; ген. мн. ж^на) и учинити. Торд. 1. а. лице по полу супротно мушкарчу, женж^љење с гл. им. од желети и жељети. ско. — Тек Доситеј Обрадовић стао је тражити за жену школовање и образовање. ж&љети, ж&лим, ек. желети. Скерл. Страх свијешћу сину: Нека жена ж ^ љ е ш ц е , -а и -ета с (ијек.) дем. од вришти! Гор. б. одрасла особа женског пожељезо.Прав. ла. — Једни писци воле живот као жену. ж&љив, -а, -о необ. в. жељан (1). — Матош. 2. а. бргчни друг женског пола, Црно му око јоште огњевито и жељиво супруга. — Јеси ли учитељева жена? . . . мејдана. Торб. .д ,»» — Не! . . . Ја још нисам удата, ја сам девојка. Вес. Такав један гссподин узео је ж&љица ж дем. и хип. од океља. за жену нашу драгу Шарлоту. Крл. 5. она ж е љ к а ж зоол. покр. в. корњача. која је удата или она која је била удата. — Бен. Рј. Она, узнемирена, повери се тада својој пржВљкање с гл. им. од жељкати. вој кони, жени већ у годинама. Јевт. Анжбљкати, -ам несврш. = жељковати ка је издржала њихов говор против жена дем. према желети, прижељкивати. — нероткиња. Михољ. 3. фиг. пеј. (о мушкарОна слути свој жељкани крајак. Ботић. цу) онај који нема мушке одважности, плашИ руке се широм шире, на бурне га жељка љивац, кукавица, слабић. — То мужеви? То груди. Митр. су жене! Кост. Л. Жена био ко се не освети! Радич. жбљковаае с гл. им. од жељковати. Изр. јавна ~ проститутка; лака ~ ж€љковати, -кујем несврш. — жељкажена лабавог морала у односу према мушкарти. — У тој самоћи њено је биће за нечим цима; м у ж , ч о в е к ~ врло одлучна и исжељковало. Ћип. Годи јој да је многи жељтрајна жена; (о)женити се на ж е н у кују, па се држи још гиздавије и још замамзаст. довести још једну закониту жену пољивије. Ивак. ред прве (код муслимана); узети за ж е н у ж е љ н и и ж б љ в и , -а, -б грам. којим оженити се. се изражава жеља. ж е н а н т а н , -тна, -тно фр. који изазша Изр. ~ н а ч и н оптатив. снебивање, због којег се снебиеа, нелагодан, ж е љ н и к м песн. онај који (што) жели. непријатан. — Над овом двораном зимског весеља доженантнбст, -ости ж нелагодност, снеступном свима жељницшиа, доранила [је] бивање, устручавање. — Кад је ушла у цркнова студен. Ботић. ву . . . ухвати је чудноват страх, нека пожељно и ж§љв:о прил. са осећањем стиђеност и женантност. Бег. жеље, нестрпљиво, чежљиво. — Руке су ми ж&нар, -ара м в. женскар. — Оно људрхтале од узбуђености, но ипак га жељно безно и кокетно понашање старога женара погледам. Шимун. Опет је наврнуо чутурицу и дуго је држао жељно испијајући раки- напрам младој дјевојци . . . био му је довољним доказом. Том. ју. Ћос. Д. фиг. [Филтар-папир] жељно упијавлагу. ОК. женарење с гл. им. од женаршпи. — жељбвање с 1. гл. им. од жељовати. 2. Такав човјек може да буде врло добар муж . . . ако није одан пићу, картама или женав. жеља (5). — Гдје си, Анђо, мојс жељорењу. Новак. вање? НП Вук. женарити, женарим несврш. необ. жељбвати, ж&љујем несврш. в. жељкозабављати се са женама, јурити за женама вати. (р мушкарцу); исп. женскарити. В. пр. уз жБљуд м покр, = желуд. — Пуна је [чссвина] празних жељудових љускица. гл. им. женарење. жВвем покр. през. од гнати. Шег. в а ж2мба ж покр. женидба. Прав. женербзан, -зна, -зно фр. племвнит, ж Ј м и ч к а ж = земичка хлепчић од бело узвишен, великодушан, дарежљив. пшеничног брашна. — Фема помало умачс женерозбтет, -&га м особина онога који половину жемичке у вино. Михољ. је женерозан, племенитост, узеишеност. ж е м љ а ж в. жемичка. — Замирисале жен&тина ж аугм. и пеј. од жена. — су жемље и чуло се . . . како пекар вуче А и дјевојке би се распршиле пред њим своје папуче по асфалту. Крл. као голубице: — Женетине! — мрмл>ао је жбмљнн, -а, -о који се односи на жемљу, с мржњом за њима. Гор. фиг. Види се да који је као у жемље. — Долазиле би с косом си изрод: и глас ти је женски. Цио си жена. Женетина! Лал. жемљине боје. Адум.

ЖЕНЕТРГА — ЖЕНОУБИЦА женбтрга ж бот. в. водопија. Р-К Реч.

27

се хијерархија очитовала у реду којим су се женили и удавали у кући или из куће. Мј. 1936. Изр. ђ а в о л и се ж е н е гоеори се о великој непогоди, о врло ружном времену; ~ око в р б е , под в р б о м нееенчано ступати у брачну везу; ~ на ж е н у в.уз жена (изр.). — Да се жени мој Никола на ме, ја бих кулу огњем запалила. НПХ; у д р у ш т в у се и к а л у ђ е р ж е н и у друшгту човек одступа од својих навика. ж&них, -иха и жбних, -а м в. женик. ж&ница ж дем. и хип. од жена. женка ж (дат. -ки) 1. зоол. жшотиња женског пола; супр. мужјак. 2. жена као представник свога пола. — Она је мушкарце мрзела . . . јер ншпта у њој друго нису гледали до женку за задовољствоЈ за кревет и за ноћ. Рист. Није било значајне шутње и оних и сувише ужагрених очију, које су у њој онако моћно видјеле женку. Сим.З.в. жена (2а). — Музикаш »згубидан« сломио је лучац на леђима своје драге женке. Ков. А. 4. бот. покр. в. кадифица. Сим. Реч. ж&нкар, -ара м в. женскар. — Ај, ви женкари! Доста сте [се] . . . прикрадали . . . к женама! Глиш. женкаст, -а, -о в. женскаст. — Испред Филипа опет [је] прошла једна слика: јсдан акварел . . . готово сувише женкаст у преливима. Крл. женжин, -а, -о који припада окенки. — Зачују се кораци гипких и меснатих женкиних листова низа стубе. Десн. ж&нивство с 1. имовина коју жена уноженкица ж дем. и хип. од женка (2). — си у брак или касније наследи, мираз. 2. женПијем, спавам, картам се . . . гањам женеке одлике, женственост. — Трстика нема кице. Дав. уопће никаква женинства, а рода и превише. женољубац, -упца м онај који је женоКреш. љубив; супр. женомрзац. — Упознао сам женирање с гл. им. од женирати (се). га. Тог прикасњелог женољупца. Пол. 1959. женирати, жениргм несврш. фр. изажеаољубив, -а, -о који показује много зивати неугодност (код неког), доводити у наклоности према женама. — Треба да знанеприлику, сметати, мучити. — Овај ре- те, децо, да је цело наше племе женољубиво. волвер нека вас ни најмање не женира. Меки смо вам пред женама ко врапци. Матош. Ранк. <—• се устручавати се, снебивати се, сусженомрзац, -мрсца м (вок. жбномрштезати се, стидети се. — Та, молим вас, не че; ген. мн. женомрзаца) онај који мрзи женирајте се, него извол'те сести као код жене. — Неумољиви женомрзац и човекосвоје куће. Срем. мрзац излио је . . . сав цинизам своје . . . ж&нити, жбним несврш. 1. уводити хаотичне . . . душе. СКГ 1937. мушкарца у брачну заједницу са женом. — жен&мушкн, -а, -б ков. који има одЗар хоће мати да те жени, а ти спаваш до лике и мушкарца и жене. — Због тога има ово доба? Дом. 2. сврш. и несврш. некњ. величанствени Лионардов свети Иван жеузети, узимати за жену. — Ја не могу да номушки тајанствени лик. Матош. је женим, мамице! Леск. Ј. женоубица и женоубица м ков. онај Изр. ~ кога прутом, каишем и с л . који је убио жену. — Изнесе хрпу злата тући кога. ~ се ступати у брак (о мушкарцу). — варљивог, да њиме дражи машту неситу измету људском — женоубици. Јакш. Ђ. Жени се човек и два и три пута. Вес. Ова

ж2нидба ж ступање мушкарца у брак; склапање брака. — У њега је син Павао, момак за женидбу. Лаз. Л. Два тједна иза тога славила се посве тиха женидба. Ков. А. ж&нидбени, -а, -о који се односи на женидбу. — Богословац . . . је . . . на добру парохију и на женидбени дшраз мислио. Јакш. 25. По другим градовима имаде такозваних женидбених пословница. Шен. ж&нидбеноправни, -а, -б ков. који се односи на правна питања брака. — Та су црквена и женидбеноправна питања завршена. Крл. жбнијалан, -лна, -лво заст. в. генијалан. женијалац, -лца м индив. заст. генијалан човек. — Држао је . . . себе за неку врст патника и презренога женијалца. Коз. И. жбнијално прил. заст. в. гетјално. женнјалност, -ости ж заст. в. генијалност. ж&ник, -ика и жбник, -а м арх. онај који ступа у брак, младожења. — Женици [се] увијек грабише око њих. Мат. Знали су јој и сами обзирно натукнути да се треба . . . обазрети за жеником. Сим. Изр. ц р н и ~ песн. смрт. — У цркви ћеш се, оче, сакрити, црн женик да те нигде не види. Јакш. Ђ. женбков и жбников, -а, -о који припада женику. ж&нин, -а, -о који припада жени. — Не знам бити под женином папучом, не! Франг.

28

ЖЕНСКА — ЖЕНСКИЊА

жбнска ж (дат. жбнскбј) а. в. жена (7). — Женске изашле пред врата да виде шта је. Шен. Власт . . . не зна шта ради! . . . Шаље женску за учитеља. Вес. 6. пеј. женска особа лаког морала. — Знате како је, женске коштају. Нуш. Хајдемо негде где има женских. Ћос. Б. Изр. јавна ~ в. јавна жена, уз жена (изр.). жбнскад ж зб. покр. в. жеискадија. — Ујутро, а особито подвечер долази овамо женскад по воду и да се мало продивани. Том. жепскадија ж зб. жене (1). — Женскадија не сме ни једно ншпта да прослови. Лаз. Л. На концу, од толике женскадије ако су оне три и окренуле к врагу, није опет тако велико зло. Кол. ж&нскар, -ара м онај који Јури за женама. — Женскар и пијаница на гласу . . . кад је дошло до жалосне капитулације, није се помирио с тим. Поп. Ј. Женскар и пијаница, није вјеровао у бога. Крл. ж2нскара ж 1. в. женка (1). Вук Рј. 2. крупна или јака жена. Деан. Рј. женскарење с гл. им. од женскарити. женскарити, женскарим несврш. забављати се са женама, јурити за женама. — Његов је отац био гостионичар у некаквој блатној и неутјешној славонској селендри гдје је много картао и женскарио. Бег. жеИскароша м индив. в. женскар. — Женскароњо . . . пјандуро, пушеџијо . . . све се уз њега прилијепило. Јел. жепскарлук м = женскарство забављањс са жснама, јурење за женама, женскарење. — Агамемнон беше човек повисок . . . лепа стаса, али се није клонно женскарлука. КН 1958. ж&нскарош м женскар. — Влајко, иначе великн женскарош . . . пристане уз кметове шале. Ранк. [Он је] фићфирић и женскарош. Матош. ж&нскЗрошев, -а, -о који припада женскарошу. — Тамо су јунаци као дјевојке, а женскарошева пушка није одвајала. Божић. ж&нскарски, -а, -о који се односи на женскаре. — Побор и не слути да прометник сумња, чувши већ одавно за његову женскарску славу. Мих. женскарство с = женскарлук. жбнскаст, -а, -о који личи на женско, који има женске одлике. — Ја сам се знојио3 али нисам . . . пружао беспослену, женскасту руку> ни чашћавао. Дав. жбнскасто прил. као жена, као у жене, слично женском. — Украј незграпних се-

љачких стопала оцртавале се . . . женскасто заокружене пете. Гор. ж&нскаћ, -аћа м в. женско. — Ако и овога пута буде женскаћ, ја . . . конопче па о греду. Рад. Д. женск&тина ж аугм. и пеј. од женска. — Тресу му се руке . . . зарадио у рату болест од женскетине. Мар. жбнски, -а, -б 1. који се односи на жене, који припада женама; који има особине жена, женки, који је као у жена. — Њезине кретње, лице, много женске проницљивостн поразиле су га. Кал. Њу је необично изненадио тај глас . . . скоро женски. Ћоп. 2. в. женствен. — Миошић био је на први поглед много женскији од Етелке. Тур. Она [Пољкиња] је најженскија од свих жена, и то је најјаче оружје којим иду у бој на мушкост. Дуч. 3. бот. који има само органе за замстање плода (о цвету).

Изр. ~ глава жена, женско; ~ ло-

гика ир. расуђивање, умовање основано на осећању; ~ рука жена као радник за женске послове; ~ ц р к в а део у цркви где спгоје жене, паперпга; ж е н с к е болести мед. болестпи које су у вези с природом женског

организма; женске песме (народне) Вуков назив за лирске народне песме; ж е н с к е

приповетке (народне) Вуков назив за

бајке; •—• П е т к о мушкарац који се понаша као женско и баеи се прешежно женским

пословима; ~ покрет ( ~ питање) пок-

репг за равноправносгп жена с мушкарцима;

~ род грам. в. уз род (изр.); ~ свет (пол)

жене,женеуопште, свежене; ~ с л и к (рима) двосложно подударање у слику; ~ в р е ме нар. менструација.

жбнски прил. а. као жене, на женски начин. — Молила те је . . . да ми мушки кажеш оно што ми је она толико пута женски рекла. Вил. Само су жене биле . . . против напасти са Мејдана и бориле се упорно, безобзирно, женски. Андр. И. б. фиг. без борбе, без отпора. — Кад ћемо везани женски мријети од њихових џелата . . . боље је да мремо јуначки, као људи. Вук. ж&нскија ж необ. в. жена (1). — Та десетогсдишња женскија пјева, краснрслови. Павл. ж & н с к т ђ , -иља м неодом. в. жена (3). — За мном, момци, у кога је мушко срце и мушка снага, а тко је женскиљ и кукавица нека остаје. В 1885. женскиљити, женскиљим несврш. понашати се као жена. — Сједај Јуриша [на коња], сједај и женскиљи, кукавицо! В 1885. ж б н с к и а а ж заст. в. женска. — Опет некакве сплетке с некаквом женскињом. Ђал. *, „, „ . ., , ,., ._ _,_. >.

ЖЕНСКИЊЕ — ЖЕРАВА женскиње с зб. жене, женски свет. — Цијелим својим изгледом и држањем све више одудара од осталог женскиња у газда-Јевремовој кући. Андр. И. Имао [је] двије унуке и сву силу млада неудата женскиња у родбини. Сим.

жбнтура, жент^рача и жентЈрииа ж

аугм. м пеј. од жена; исп. женетина. — А шта, он мене зграби за косу . . . пред оним жентурама. Берт. Напокон се жентурача исправи. Божић. Ко зна какве су оне београдске жентураче биле? Ћос. Д. Апотекар је . . . до грла сит тих гадних жентурина. женскић, -ића м дем. и хип. од женско, Донч. женско дете; девојче. — Једно је од њих ж^нура и женурпна ж в. жентура. била женскић од пет-шест година, а друго мушко за годину млађе. О-А. Што ће сви- — Женура оде до некаква дугачког . . . стола. Ков. А. Јурај . . . [се] дружио у Бечу с јет рећи? То ти је вјечна лозинка наших неком женурином. Новак. женскића. Драок. ж&нче, -ета с дем. и хип. од жена. — женскица ж дем. и хип. од жеиска. — Оноличко жгебаво женче, кб чварак, а Дјеца би се скупила око ње, мушкарчићи кадро да два човека табана по вољи. Рад. обијесно изваљени . . . а женскице збијене Д. Што вам је то билс женче, људи! Дав. у јато око Маше. Десн. женчица ж дем. и хип. од женка (2). — женско, женскога и жбнска с (инстр. Сањарио је о пахул>астим провидним женжбнским) в. жена (1). — Ја кад сам близу женска, не могу ријечи проговорити. Ћор. чицама. Мих. ж^ншчица ж дем. и хип. од женска. — Женско брзо научи, па брзо и заборави. Кол. Бијаше жешпчица слабашна, али неуморна. Изр. (и) мушко и ~ сви, сви одреда. Леск. Ј. женск&лик, -а, -о који је женског лика, жењ&ник, -ика м онај који се жени, који личи на окену. — Женсколики бупмасти сакристан прокрчио је пут кроз зателеба- који хоће да се жени. — Онда ви немате појма како би било најбоље започети кад се но мноштво. Божић. проси дјевојка? — прослиједи жењеник. женскост, -ости ж = женственост Креш. битне особине жене; женска привлачност, ж&н>ење с гл. им. од огсеншпи (се). осећајност, нежност. — Чим би видео Зорку . . . њен внтки стас . . . и танани струк, жбп, жепа м покр. в. џеп. — Требало је пун мекоте и женскости, губио је главу. непрестано сезати руком у жеп и плаћати. Уск. Њена женскост била је тада повријеТом. Имао сам у жепу легитимацију5 дипђена. Донч. лому и љубавну новелу. Уј. жбпар м покр. в. џепарош. — Ви сте женскурина ж необ. аугм. и пеј. од тај тат и жепар! Кол. женска. — Испочетка се нсшто колебала и покушавала одрвати грубостима које су ж&пић, -а и ж&пић, -ића м дем. од жеп. вршили према њој »извиканој женскурини«. жбппн, -а, -о в. џепни. — Погледа на Божић. своју златну жепну уру. Шен. ж&нствен, -а, -о који је са битним осожепница ж поклопац на џепу. — Дубинама жене, женски привлачан, осећајан, нежан. — Главна лица драме јесу . . . по- гачки зелени капут с клапастим жепницама. Шен. лицијски писар, каприциозна, женствена жбра ж покр. хип. од жеравица. — Цаки беспомоћна >читељица и . . . добродушни ће као жером зацрвењен шпорет. Божић. уча. Глиг. Међутим су му главом проми1 цале оне вјечне женствене црте. Шен. ж б р а в м 1. в. ждрал (/). — Љета јуре жбнственбст, -ости ж = женскост. — кано жерави кад се селе од сјевера на запад. Ков. А. 2. а. назие за јахаћег коња; исп. Сва њена још неразвијена женственост била је стиснута у калуп домаћинства. Поп. Ј. ждралин. — Жерав је под н>им летео, осетивши да му господар вољу не пречи. Јакш. Филип је своје склоности спрам жена и Ђ. Одмах за њим јаше на жераву барјакженствености сврставао у туђе комплексе. тар чете. Том. б. велики ео сивоња. Вук Рј. Крл. жбрав а ж покр. и ж&рава ж жеравица. ж&нство с 1. женскост, женственост. — Она је постала женом убогара и зароб- — На сач нагрне жерави и супражице па љеника да му се преда са цијелом страшћу полијегају. Љуб. На огњишту је остало још свога женства. Нех. Она н.ега воли, јер ју мало жераве. Бег. [Ватра] догорева, јер је је без речи научио да не презире . . . већ од н>е остала само још жерава. Андр. И. да воли то своје женство. Петр. В. 2. зб. Изр. о к р е т а т и се ( в р т е т и с е ) , сежене, женски свет. — То мишљење о жени дети као на ж е р а в и в. уз жеравица у кући проширио је за неко вријеме на жен(изр.)ј с просуље на ж е р а в у са зла на ство уопће. Коз. И. горе.

30

ЖЕРАВАК — ЖЕСТИТИ

жеравак, -вка м в. окерашца. — Фра-Тетка . . . обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак. Мат. жеравиљак м бот. ждраљевина. — Земља ниска, па по њој порасла сама нека коровина . . . жеравињак и . . . кисељак. Берт. ж&равица ж = жар (1) јгдан већи или мањи комад жара. — Кадшто [би] озебле руке наднијела над лонац, пун жеравнце. Шен. фиг. сјај, пламен, ватра. — Жеравицу [сурове реалности] можемо осетити једино у Вишњићевим стиховима. Сур. Очи му пламћаху . . . жеравицом. Шен. Изр. бити, седети, стајати, в р т е т и се на ж е р а в и ц и , као на ~ бити ерло узнемирен; ж и в а ~ 1) жив, хитар човек; 2) пргава, љута особа; као ( ж и в а ) ~ веома вредан, ваљан. жеравични, -а, -о који се односи на жеравицу; који је сличан жеравици. — Пепел>асти прхут свјетла запретава жеравични сјај звијезда. Божић. ж&равка ж 1. а. жар, комадић жара, жеравица. — Салнх [је] донио наргилу на којој је у распаљеној тумбећији тињала жеравка. Андр. И. Онде ће на димљивој жеравци пећи испаљетковане клипове кукуруза. Гор. 6. фиг. ватра. — Негда, негда, ове очи жеравке су живе биле. Змај. 2. бот. длачица на листу коприве која жари. — На листовима [коприве] имају познате длаке жеравке у којима се налази мравља киселина. Бот. ж&равник м посуда с рупицама за жар, мангал. — Баце [они] штипке тамјана на жеравник с разгорјелим дрвеним угл>еном и окаде зрак мирисом. Креш. ж&раввжца ж блатом покривена и запаљена купа дрва од које се прави угљен, ћумур. — Угљенари посједају ноћу око големих жеравница. Креш. ж&ран, -ана м фр. администратор, службеник који обавља текуће послове. — Одобрено му је одсуство од три месеца, али с тим да може одмах повести и породицу и оставити Давну као жерана Конзулата. Андр. И. жбраст, -а3 -о в. сивкаст. — Нека ти Спиро стресе дуд, бели, црни, жераст. Рад. Д. жератак, -тка м дем. од жера. — Па кад духнеш у црвен жератак, тада огањ силовит запраска. Кур. ж&рменка ж агр. врста крушке. — Између јабука и крушака највише сс препоручују . . . крушке . . . госпођинка . . . жерменка . . . зеленика. Тод. жброња м во сивоња. Р-К Реч. ж^роњица м дем. од ж&роња. — Цвили, тужи жероњица, коледо! И-Б Рј.

ж&рсеј м фр. = џерсеј врста тканине (најчешће свилене или вунене). ж е р т в а ж рсл. в. жртва. — Просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница. Њег. жертв^ник, -ика и жВртвеник м рсл. в. жртвеник. — Најсветцје небесне храмове . . . ја сам редом сваки полазио, насрка' се дима с жертвениках. Њег.

жертвовати се и жбртвовати се,

-вујем се сврш. и несврш. рсл. в. жртвовати ее. — Готов се је свагда жертвовати за народну ползу и напредак. Њег. жВсно прил. покр. в. жестоко. — А и ћато се, вала, жесно загледао у њу. Ранк. ж е с т 1 и жВст м и ж 1. бот. в. жешља. Сим. Реч. 2. непроходан терен, тпроходан предео. — Два прва километра овога друма . . . проведена [су] кроз најжешћи гвозд и гудуре, и кроз такову жест куда . . . људска нога није чепнула. В 1885. жбст* ж 1. в. жеста1. — Има ли мало жести да, видјевши пакао, види данас и славу небеску. Јурк. 2. фиг. жестина, јарост, гнев. — А владалац уђе мрака . . . улови ми гујном замком обезудшу моју жест. Кост. Л. жбста 1 и жбста ж алкохол, шпирит(уе). — Хлапе брзо као паре жесте. Божић. Изр. р а к и ј с к а ~ течност, текућина која се добија од љутих паприка покисељених у води и служи за појачавање ракије. ж ^ с т а 2 ж бот. в. жешља. Вук Рј. жбстан, -сна, -сно покр. жесток, силан. — Ђаво . . . од жесна зора шчепа зуб'ма за ћатов џемадан. Ранк. ж&ствка ж бо?. в. жешља. Вук Рј. жбстиков, -а, -о који је од жестике. Вук Рј. ж&стиковина ж 1. бот. в. жешља. Р-К Реч. 2. жестикоео дрво. Вук Рј. жбстила ж бот. в. жешља. Сим. Реч. ж&стилов, -а, -о који је од жестиле. ж&стиловина ж бот. в. жешља. — На широку вијугаву путу, међу овисоким грмл>ем жестиловине, први пут је попустила. Коз. И. жест&на ж особина, стање онога који је жесток, хипгар, љут; онога што је жестоко, јако, хигпро, љупго; хитрина; љутина; силина. — Грегоријанец говораше све већом жестином. Шен. Ко зна у жестини борбе . . . да није пала глава и неког ко се ту нашао ? Чол. жбстити, жестим несврш. љутити, гневити (кога). — Но по пољу коња разиграва да га боље жести и помами. НП Вук. Жега

ЖЕСТИЦА — ЖИВ сунца као да га је жестила и давала му снагу. Ћип. — се повр. — Умири ми се, драги бабајко, не жести ми се, слушаћу те ја. Кост. Л. Хуље, хуље! — жестио се старац. Цар Е. жбстица ж покр. 1. чврст камен, стена. — Зидови? Па и нису од саме жестице, има муљике и за врага. Божић. 2. (у атрибутској служби) љут, жесток. — Ко то сад хоће Гару здраву здравцату као жестицу стијену ? Божић. ж&сток, -бка, -бко и жесток, -а, -о (комп. жбшћи) јак, силан; љут, оштар. — Борбе су биле необично жестоке. Дед. В. Маркс и Енгелс [су га] подвргли жестокој критици. ОП 2. Оно ти је Вуче Мандушићу, жешће гује у каура нема. НП Вук. жест&ко и жестоко прил. на жесток начин, јако. — [Он] још жешће поче лупати штапом. Ђор. ж б т в а ж 1. а. кошење и скупљање жита. — Изиђи на жетву. Дом. 6. време жетвених радова. — Врућина је као у жетву. Бен. 2. оно што је пожњевено, род, летина, принос; оно што је прикупљено. — Кола стигоше пред . . . кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом. Глиш. 3. фиг. резултат некога рада. — Зреле године [Назорове] с временом [ће] донијети обилнију жетву. ХР 1928. ж&гвар, -ара м в. жетелац. — Обје војске налик на жетваре. М-И. жбтвени, -а, -о који се односи на жетву; који је у доба жетве. — Киша жетвена, блага ратарска киша, златна руко плодности, здраво будн! Пар. жбтвенка ж агр. врста ране крушке. — Ако је крушка, је ли мирисавка, жетвенка, или михољача? Коо. А. жбтелац и ж&телац, -еоца м (ген. мн. жбтелаца и ж&гелаца) онај који жање, коси жито. — На тој њиви жео Јоле . . . уз Ружу . . . они измакли били пред свима жетеоцима. Ад. жВтелачки и ж&телачки, -а, -б који се односи на жетеоце. — Чим одмакох, чух како запева жетелачку песму. Вес. жбтелнца и ж&телица ж 1. женска особа која жање. — Једнога јутра уђе . . . једна од жетелица да узме ватре. Андр. И. Пјесме су нам свете, златокласе, чисте. Пјесме коловоза, пјесме жетелица. Крл. 2. машина, строј који жање. — Под наслоном шупе стајала је зарђала жетелица. Моск. ж&геочев и ж&теочев, -а, -о који припада жетеоцу. ж&ги, жањем и жњем (имп. жањи и жњв; аор. Ж§ХЈ жб и жњех, жњб; р . прид. жбо, жела и жњбо, жњела; трп. прид. жет и жњбвен, -ена) несврш. 1. косити

и

жито српом. — Жела моба у Тодора млада. НПХ. 2. фиг. а.убијати, односити (о смрти). — Аферим ти, бако . . . за ког жањеш кад је смрт већ жела? Војн. б. убирати плодове рада, добијати као награду. — Он зна сад што за главни гријех свој жање. Комб. ж е т и и жбти, жмем (идш. жлш; аор. жех, же; р. прид. жео, жбла; трп. прид. жет) несврш. сажимати, стискати, цедити. Вук Рј. ж&тон, -бна м фр. 1. метални кружић, округла плочица која замењује новац. — Није било достатно ни жетона ни новчаница. Сим. 2. знак који у запучку, на реверу носе чланови неког друштва. Кл. Рј. 3. штампарско равнало за мерење текста. Вуј. Лекс. ж ^ ћ и , жбжем (3. л . мн. ж&гу; имп. ж&зи; импф. ждзијах; аор. жегох, жбже; р . прид. жбгао, ж&гла; прил. пр. жегав(ши); трп. прид. жежен, -ена) несврш. 1. палити, ерлојако грејати. — Сунце све топлије жеже. Нен. Љ. фиг. Крв жеже. Уј. 2. сагоревати, пећи на еатри. — Вапно се с лакоћомжеже. ЕГ 1. На списима твојим жива ћу те жећи. Бој. 3. изазивати бол на кожи, жарити. — Жегу као коприве. Прод. Канџија жеже. Домј. 4. пробадати (р болу), болети. — Све се више скушвао у плећима као да га жегу крста. Јевт. 5. фиг. а. задавати душеени бол. — То је огањ што му душу жеже. Јакш. Ђ. б. сећи строгим погледом. — Харан демон с очлма што жегу. Комб. Изр. ж е ж е н кашу хлади ко има непријатна искуства постаје опрезан; ж е ж е н а ракија ( ш љ и в о в и ц а и с л . ) препеченица\ ж е ж е н о злато чисто злато. ж б ћ ц а ж дем. од жеђ. — Тешка ме је оборила жећца. НП Вук. ж б ш љ а ж бот. ерста јавора Асег 1а1апсшп. Сим. Реч. ж&шљнка ж бот. в. жешља. Сим. Реч. ж е ш ћ е и ж&шће прил. комп. од жестоко. жбшћење с гл. им. од жестити (се). ж е ш ћ и , -а, -е комп. од жесток. ж З в (обично удвојено) узв. оном. глас који пуштају врапци. ж н в , жива, живо (одр. живи, -а, -б; КОАШ. живљи) 1. а. који жиеи, који је у животу, супр. мртав. — Нећу ли је живу здраву повести на свој град! Шен. Природа је многим . . . врстама живих бића ускратила сваку интелигенцију. Јак. б. који чини део живог бића. — Чинило јој се да јој је искинут комад жива меса. Андр. И. 2. а. пун живота, живости, живахан, немиран; активан. — Жив дјечак, здрав здравцат. Пав. [Он је] узео жива учешћа у династичком преврату. Скерл. б. пун покрета, прометан, бучан. — Књижевност јс

32

ЖИВА — ЖИВАХАН

овдје била у вртлогу живог живота. ХР 1928. Увече је текла жива трговина. Лал. 3. а. прави, стваран; истински. — Истина је жива да сам још необјективнији отпор знао скршити. Ђал. Сава је био живи ђаво. Глиш. б. сам, потпун. — [Ваздух се] заситио воњем сухе траве и џбунова што избијахуизмеђу живастијења. Ћип. А.којијош постоји, развија се. — Неки од старих песника [су] . . . постали нарочито живи у народноослободилачкој борби. Поп. Ј. 5. а. јасан, светао. — Блистале су [очи] . . . јасним, живим сЈајем. Крањч. С. Живим бојама бљеснуше локве по дворишту. Лал. б. занимљив; бујан, буран. — Пажљиво [је] слушао његово живо причање. Нен. Љ. Песник живе и плодне маште. Скерл. Дебата је била ванредно жива. Адум. 6. пресан, некуаан, непечен. — Гледам Јанкуља, како мљаска једући жив кукуруз. Јак. 7. (у именичкој служби, само с. род) стока, домаћа животиња; животиња уопште. — У то озго из села чује се чељадетско дозивање и живо зарже. Ћип. Кад доврши кулу3 начини велику појату — шталу за живо. Вујач. Изр. бојати се (чувати се) као ж и ве ватре много се бојати чега; да си ~ И з д р а в (рноме који нешто не зна) веруј, истина је; дирнути (такнути) у ж и в о дирнути у живац, где је неко најосетљивији, где га највише боли; ~ б и о ( ~ била итд.) благослов одраслих деци (нарочито кад деца љубе руку); ж и в камен камен који је чврсто усађенуземљу,сгпанацкамен;жи(в) минар. богами; богати; ж и в ( а ) ми (ти) тај и тај (та и та) нар. говори се у заклињању наводећи име најмилијег (рбично детета); ~ ме срам поједе јако се стидим; ~ сам заспао јако сам сањив, поспан; ~ с а х р а њ е н ( з а к о п а н ) одвојен од живота, друштва; ~ умрети (премрети) од страха страшно се препасти; ~ в а г а тежина жиее животиње; ~ ватра ( ж и в и огањ) 1) ватра добивена трљањем сувих дрва једно о друго; 2) врло храбар, окретан, вредан (о човеку), одличан, врло добар (на послу); 3) борба, мука, погибија; ватра из пушака; ~ вода 1) изворска, речна вода{ 2) празн. чудотворна вода која оживљава; ~ жеља Ј) еелика жеља; 2) (у вокативу) а) драго ми је да те видим; б) подр. не марим много за тебе; ~ ж е р а в и ц а ( ж а р , угљен) в. жива ватра; ~ згода згодна (изаанредна) прилика; ~ мука велика невоља; ~ ограда ограда од густо засађеног жбуња; ~ рана 1) отворена рана, која није зарасла, која не зарашћује; тешка рана; 2) фиг. велики бол који увек пече, т пролази; ~ р е ч 1) наставникове> предавачеве речи (за разлику од књиге, од оног што се чита); 2) занимљив говор, способност говора; ~ сила (снага) војн. војска, људи

(за разлику од технике); ~ с л и к а сценски призор без речи и покрета; ~ т р а в а бот. биљка која се употребљава у медицини за заустављање крварења материце Его<1шт С1сшагшт и Оегапшт К о ћ е т а п и т ; ж и в био п а в и д е о , ж и в и били па в и д е л и уверићеш се, уеерићете се (у истинитост чега); ж и в и з и д густо поређана жива бића (најчешће људи); ж и в и и н в е н т а р домаће окиеотиње; ж и в и језик/език којим се и данас говори и пише; ж и в и к р е ч , ж и в о вапно негашен креч> негашено вапно; ж и в и песак покретан песак; ~ сребро покр. жпва (метал); за ж и в а заст. за жиеота; и ја сам ~ ( ч о в е к ) и ја хоћу, и ја имам потребе као и други људи; изнети ж и в у главу једвасе спасти; као да га ж и в а деру (јауче и сл.) из свег гласа (Јауче); нема ж и в а мира неиа гшкад мира; н и ~ ни м р т а в 1) преплашен, скамењен; 2) в. ни за живу главу; (ни) ~ се не чује 1) не даје гласа од себе, не зна се ншита о њему; 2) одеећ миран; ни ж и в е душе (нема) нигде никог; ни за (под) ж и в у главу нипошто ни по коју цену, никако; остати ~ 1) спасти се од вемке опасности; 2) подр. бубнути нешто, рећи велику глупост; све ж и в о сви. ж и в а ж хемијски елеменат, метал сребрнастог сјаја, врло покретљш и течан, жидак ( Н 8 ) . Изр. као ~ немирно (дете), које је стално у покрету. ж и в а д ж зб. домаће, пернате животиње, живина. — По врту и дворишту чепрка јато живади. Пав. ж и в а љ и ж и в а љ , -вља м 1. становници, становништво једног краја, места. — Уз хрватски живаљ преостао је још по далматинским градовима и романски. Шиш. 2. заст. елеменат, средина. — Гледа силу хитријех рибица, гдје с' врцају у свом живљу чистом. Прер. 3. заст. суштина, бит. — Узајамно поуздање темељем је и мождацем свакога, а . . . живљем онога . . . друштва које се државом зове. Старч. ж и в а н о прил. в. живахно. — Сад живано, сад лагано у њедарцу трепти срце. Шен. живанчица ж бот. дупљан. Р-К Реч. живарење с гл. им. од живарити. ј живарити, живарим несврш. једва жиеети, животарити. — Живарио је подоста сиромашки. Шен. Касније је пошао на гимназију у Загреб, живарећи као сиромашан ђак. Марј. М. ж п в а р к а т и , -ам несврш. покр. дем. животарити. ж н в а х а н и жииахан, -хна, -хно који је пун живота, покрета, врло жив, пун живости; еесео, чио. — Разговор бијаше жи-

ЖИВАХНО — ЖИВИНАРКА вахан. Јурк. Аска је тога дана била нарочито ведра и живахна. Андр. И. ж б в а х н о и жВвахно прил. на живахан начин, врло жиео; бодро; весело. — »Истина је, истина!« пробесједи живахније пуковник. Шен. Записуј и мене! — живахко се јави Јоко из угла. Вуков.

ж и в е т н , -вим, ијек. живјети, несврш. 1. бити жив, бити у животу; постојати. 2. а. проводити окивот; имати услове, увете за живот. — Рад [бих] да прођем овуда да видим како живе овдашњи л>уди. Дом. б. имати оеакве или онакве односе (с неким); слагати се. — Живели су они врло лепо, као што . . . и приличи поповским живахкост и ж8вахнбст, -остн ж осокућама. Срем. 3. (од чега, о чему) одржавати бина онога који је живахан, онога што је се у животу, издржаеати се, зависити од. живахно; живост, добро расположење; ее- — Живио је . . . о милости краљевскога селост. — [Моју кћер] сасвим . . . остави суца. Шен. Јелен живи од маховине и лишањена живахност, и она само тражаше осаму. јева. Петр. М. 4. становати, бораеити, Нед. Опис опсаде Сигета . . . одликује се пребивати. — Дођоше питаша где живим, живахношћу. Шиш. јесам ли одатле родом. Дом. 5. фиг. одржаеати с ким полне односе. — Живио с њом на жив&хнути, живахнем сврш. 1. постати живахан, жие, весео; узнапредовати. очи цијелом селу не марећи . . . за саблажњавање. Бен. — Ниш је невероватно живахнуо одмах ~ се покр. слагати се, бити с ким у после рата. Поп. П. 2. поћи набоље, опораеити се. — [Ненад] полако поврати боју, добрим односима. — Наши се лепо живе. Шапч. Била тако два суседа. Живели се живахну, поче боље да једе. Ћос. Б. лепо, као браћа. Вес. ж н в а ц , -вца м 1. а. влакнасти орган у Изр. где ти ж и в и ш ? зар не знаш? људском и жиеотињском телу који преноси зар нисичуо?; да (нека) ж и в и ! ж и в е о ! чулне осете, вољне и невољне, нехотичне пок- поздрав у одушевљењу неким или нечим и при рете, нерв: очни, видни ~ , слушни ~ , здравицама; ~ као бубрег у лоју жијезични ~ и др. б. фиг. осетљиео место, еети у изобиљу; ~ као г о л у б о в и добро осетљива тачка. — Југословенско питање се слагати, живети у великој љубави; ~ на је постало . . . политички живац целе Аус- в е л и к о ј нози живети раскошно, растроштро-Угарске. Цвиј. 2. фиг. а. орган; снага. — но; ~ на вересију а) средства за живот Финансије [су] главни државни живац. стално узимати на вересију; б) стално бити Рад. Стј. б. срце, средина; срж. — Сулеј- у опасности; ~ од данас до сутра живоман-паша . . . продре у живац Црне Горе тарити; ~ о свом хлебу, к р у ху сам себе и ископа цркву и манастир на Цетињу. издржавати; ~ у нади надати се. Љуб. Изр. ~ камен камен чврсто усађен у ж и в ж б к а т и , живжичем несврш. оном. земљу; ж и в ц и су му попустили а) поцвркутати (о врапцима), пуштати гласове стао је нервозан; б) изгубио је власт над со- »жив-жив«. — Врапци по крову стали бом; и з г у б и т и ж и в ц е постати јако нер- живжикати. Матош. возан; оболети од нерава; имати ж и в ц е ж&вик, -ика м ниско, густо жбуње не бити нервозан; владати собом; ићи на ж и в ц е (коме) нервирати (кога); к и д а т и , које служи као ограда, жива ограда, живица. — Славићи у живику поје. Павл. трошити ж и в ц е мучити (се); ПОГОДИТИ 5 д и р н у т и , такнути у ~ погодити у ж и в и н , -а, -о који се односи на живу, најосетљиеије место, изазвати, увредити. који је са живом, који је од живе: ~ маст, — белило, ~ стуб. — Они су . . . за то дож и в е ж зб. 1. м намирнице. — [Њему] се учини згодним да ондје проведу ноћ . . . били у залог . . . живине руднике. Баб. док им буде потрајао живеж. Вел. 2. ж жив&на ж 1. зб. домаће пернате живопернате животиње, живина, перад. — Сама тиње, живад, перад. — Живина полеће са живеж [квочке, пилићи] већ види да се седала. Вес. 2. марва, стока; животиња. некаква чудевенија збивају. Глиш. — Људи су гори него живине. Шен. 3. заст. жив&жар, -&ра м набављач животних рак (болест). — Живина га расточила! Вук Рј. 4. заст. множина људи, гомила. Вук Рј. намирница, економ. •— Добро снабдјевени војни живежари аустријски . . . напуниживАнар, -ара м 1. човек који продаје ли [су] табор. Крањч. Стј. живину. — У аутобусу сами пословни људи: живинари, јајчари, мљекари. Донч. ж и в е ж н и , -а, -о у изразу: ж и в е ж н е 2. ветеринар. — Пуно ме је занимао и . . . намирнице храна; исп. животне намирниградски живикар. Кор. це, уз животан (изр.)жив&нарка ж женска особа која чисти жив&ркати, -ам несврш. оном. цвркузаклану живину. — Примила је на себе посао тати, живжикати. — Врапчићи би живерпаракуварице и живинарке. Моск. кали и међусобно говорили. Креш. 3 Речник српскохрватскога кљпжевног јсзика, II

34

ЖИВИНАРНИК — ЖИВОБАРА

жив&нарник м место (рграђен простор или кавез) за чување живине, кокошарник, кокошињац. — Навадила се . . . лисица на наш живинарник. Чол. живинарство с гајење живине као привреднаграна. жив&нати, -ам несврш. необ. понашати се као живина, као стока. — Пило се, проливало . . . живинало. Кос. живбнпца ж дем. од живина. жбвинка ж покр. животиња. — Та није [слон] међед — буни се митраљезац. — Живинка, брате, кб и остале. Ћоп. жбвинскн и живАнски, -а, -б 1. који се односи на живину. — Двориште конака пливало је у прасећој . . . и живинској крви. Чипл. 2. животињски. — Лице му је имало разјарен, управо живински израз. Десн. 3. (у именичкој служби, само с. род.) животињско осећање, животињизам. — Гледају [је] погледом , . . из кога избија живинско. Сим. жбвински и жив&нски прил. као живина; на животињски, зверски начин. живинство с оно што је животињско. — Идеје . . . су душевно подизале, оплемењивале и водиле до савршености човјечанство отимајући га живинству. Новак. жбвинчад ж зо. им. од живинче. живннче, -ета с животиња, марвинче. — Баш је човек неки пут гори од живинчета. Лаз. Л. ж&винчење с гл. им. од живинчити. — Живот срђанских жена и дјеце . . . остаје увијек оно што је био и првог ратног дана, мукотрпност, живинчење. Кик. ж&вннчити, -им несврш. теглити, живети тешко као животиња. В. пр. уз гл. им. живинчење. ж&витељ м покр. в. житељ. — Та кад је још држава тукла свој народ, своје живитеље? Ћоп. жпвити, -им несврш. некњиж. в. живети. — Знаш . . . да ћемо живити као голубови! Вес. ж&вић м коренов изданак, младица која избија из корена. жив&ца и ж&вица ж 1. ограда од шибља, жбуња, жива ограда; жбун купине или трна. — Мјесто ниске живице међ Феркетићевим и Иштванићевим вртом висок дрвен плот. Шен. На Биковцу ижђикале ограде од живице. Андр. И. 2. ледина. Вук Рј. 3. одбачени струкоеи кудеље, конопље. Вук Рј. 4. руб, ивица на тканини. Деан. Рј. жив&чав и ж&вичав, -а, -о 1. који има много живица Џ). 2. који има много дрвенастих делова у струку (р кудељи, конопљи).

живјкчати, живичем несврш. живжикати, цвркутати (о ерапцима). — У скупу полијећу с дебла на дебло и живичу, циче, перушају се. Коз. Ј. жнвнчеше с гл. им. од живичити. ж н в п ч и т и , -им несврш. подизати живу ограду. Вук Рј. жЗвичаи, -а, -о који припада жиеици, који је од живице: ~ ограда. жив&чњак, -ака и ж&вкч&ак м 1. живица, жива ограда. Р-К Реч. 2. дрво израсло из живице. — Иза живице, гдје је растао крошњаст храст живичњак, допре му до ушију некакво стеи.ање. Донч. живјета, -вим, ек. живети. живкарити, ж^вкарим несврш. животарити. — Имао је два плуга волова, седам-осам крава . . . те је могао врло лијепо живкарити. Коч. ж З в к а т и , живчем и живкам несврш. живжикати, церкутати (р врапцима). — У крошњама живкају врапци. Десн. Живко м мушко име.

Изр. на светог Живка, до светог Живка никад.

жЗвљати, -ам несврш. покр. напредовати, опорављати се. — Једино гљиваста уста и оштри језик живљају. Божић. живље с песн. окивот, живовање. — А ја блажен сред свог слатког живл>а благосивл>ам цијели свијет. КХ 1936. ЖЕВљење с гл. им. од живети и живјети.

жшљети, живим несврш. покр. в.

жшјети. жВвнути, -нем несврш. 1. постапш живљи, живахнути. — Живнуо шјор Фране и интимно гурнуо пријатеља у раме. Мар. 2. опоравити се. — Пошто је претурио тешку зиму . . . Тахирбег је сада одједном био живнуо. Андр. И. 3. оживети, пробудити се. — Тако, ето, [бог] у прашину пљуну, згради блато, па у њега дуну. Блато живну, ето ти човека. Радич. 4. учинити да нешто оживи, пробудити. — А писма јоште нема^ — . . . да росом живне душу. Јакш. Ђ. живо прил. 1. на жие начин, живахно, хитро; брзо. — Нека се живо обуку и нек спреме коње. Ранк. 2. јако, веома. — Мали Јанко Класнић живо се бојао да се велики рат не заврши. Кол. 3. јасно. — Стоји ми јоште живо у памети. Нен. М. Никако није могао уснутиЈ сјећајући се живо на свој вјенчани дан. Кум. Изр. з д р а в о ~ ! како си? како сте? живббара ж мочварно земљиште; фиг. жабокречина, мртвило. — Видео [је] у својој отаџбини само живобару и сагледао у људи једино похлепу за тековином и жудњу ка положајима. Прод.

ЖИВОВАЊЕ — ЖИВОТ живбвање с гл. им. од живовати. живбвати, живујем весврш. песн. в. живети. — А тога онда није било, па смо лако живовали. Коз. Ј. Тако се живовало годину дана. Матош. А каква је то вражја женидба кад вјенчања никаква немају, но живују ка' остала стока ? ТБег. ж&водајви, -а, -о песн. в. животодаван. — Налазим да то није небо, већ модро, добро, живодајно око. Матош. Уходим како моје мисли бијесне теку у горке сузе живодајне. Уј. живбдер м човек који дере угинуле животиње, стрводер. — Ја нисам живодер да гулим краву. Бен. жнвбдерац, -ерца и живодбрац, -рца м (у нар. причи) онај који је жив одеран. — Ја сам јарац живодерац, жив дрт неодрт. Вук Рј. живбдерница ж место, зграда у којој се деру животиње, стрводерница. живбдерски, -а, -о који се односи на жшодере. Р-К Реч. живод^рство с занимање, занат живодера. Р-К Реч. живблазан, -зна, -зно жш(ахан). — Звонар је постао мали Војин, живолазан и послушан дјечак. Бан. живблазност, -ости ж живахност. — Мораш се зачудити његовој младалачкој живолазности. Мат. живомбдар, -дра, -дро светло модар. — Био је то висок, лијеп господин . . . живомодрих очију. Бег. живбмученик м мученик за живота, велики мученик. — Доста ја њему аргатовах, па не видјех ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик да не би тебе. Ранк. Ја бих плакао кад бих знао да ћеш и ти остати невољни сељак3 живомученик, слепац код очију. Дом. живбмученица ж мученица за живота, велика мученица. Прав. живоначелни, -а, -о заст. цркв. који ствара, даје живот, од кога почиње живот. — У име бога и свете тројице . . . живоначелне Богородице. Вук Рј. живбок, -а, -о који је жших, веселих очију. — Деца у прљавим кошуљицама . . . чупава, балава, и живоска, мотала [су се] око ногу. Петр. Б. жбвопис м заст. 1. сликарство. — Као уметност данашње реалисте сматрају само живопис, музику и песништво. Марк. Св. У живопису и у музици уживао је. Јакш. Ђ. 2. сликарско дело; слике. — Подигнуто је дшого цркава и манастира с богатим живописом. Баб. Светлост . . . беше додирнула

35

понешто: завесе . . . и живопис на зиду. Глиш. ж в в о п и с а н , -сна, -сно сликовит; као насликан. — Тамо се уздиже онај живописни гребен, на коме се беласа наш лепи Београд. Ком. живописање с гл. им. од жшописати. живописати, живбпишем несврш. заст. сликати. — Увежбана, уметничка рука живописала је Јакшићев лик природие величине. Мил. Ж. живописац, -сца м заст. сликар. — [Сватко] био би видио лијеп и занимљив призор који је завриједио да се њим поигра шаљиви кист кога вјешта живописца. Јурк. Лепе слике великих живописаца чисто ме пренесу у други свет. Шапч. живоп&сачки, -а, -о сликарски. — Један од мојих добрих стричева беше свршио живописачку академију у Бечу. Шапч. жЗвописно прил. на жшописан начин, сликовито. — Стајао је . . . црнац у . . . живописно ишарапој одјећи. Десн. живописвбст и живописност, -ости ж сликовитост, живо, јасно сликање, описивање. — [Љ. Недићу] се допадала њихова [Јакшићева и Војиславл>ева] романтичарска живописност. Јов. С. живбркати, -ам несврш. покр. дем. према жиеети. жввбродац, -оца м зоол. ерста рибе 2оагсек упчрагиз. — Врло је занимљива риба живородац, јер је једна од ријетких коштуњача које рађају потпуно готове младе. Финк. ж З в о с н о прил. заст. на живостан начин, јако, одвећ. — И тако гледајући у свог новог, али живосно уображеног обожаваоца, правила је нове комбинашије о . . . будућности. Јакш. Ђ. ж б в о с т , -ости ж 1. особина онога што је окиво, пуно окивота; веселост. — Потребно је користити се разним играма и вјежбовним схемама, које ће унијети више живости. Рук. 2. хитрина, ужурбаност, брзо кретаке. — На овом одсеку фронта примећује се извесна већа живост код непријател>а. Дед. В. 3. сликовитост, јасност, изразитост. — У њој [слици] не знамо чему више да се дивимо, да ли живости слике и колорита или богатству стила. Нед. ж и в о с та н, -сна, -сно заст. жив(ахан), пун живости. — Исисале су . . . прсију мојих душу живосну. Јакш. Ђ. жДвот, -отг. м 1. а. стање живих бића од рођења до смрти. — На пољани виде још тројицу који су непомични . . . Али један . . . одаје знаке живота. Јак. Живот је у мени био потпуно стао на једну секунду. Мар. 6.

36

ЖИВОТАН — ЖИВОТВОРАН

постојање; опстанак. — Хашекова их је нема му ж и в о т а неће остати жив, не књига надмашила и страховитом популарможе живети; (од)узети (себи) ~ извршиношћу и дугстрајнијим животом у свјетским ти самоубиство; питање ж и в о т а и смрти размјерима. Јонке. 2. телесна снага; свежима, питање опстанка, ерло важна питања, здравље. — Здрава, свежа, једра лепота, све критична ситуација; п о к л о н и т и (опробрекће животом. Лаз. Л. У тим јунацима стити) ~ н а р . п е с н . нехтетиубити;растанема ни капље оног силног живота што (ја)ти се са ж и в о т о м умирати, умрети; кључа. Матош. 3. начин живљења, животни сит ж и в о т а крајње незадовољан; спроуслови, увети, стандард. — Он је био срасвести у ~ , у в е с т и у ~ (закон и сл.) тао с тим животом, о том није било сумње. астварити, применити; ставити, метнути Петр. В. Колико је јадан живот далматин~ на к о ц к у изложити се опасности; ских Загораца, не може се исказати! Мат. стајати, б и т и на п р а г у ж и в о т а почи4. живо биће, човек; становништво. — Хрва- њати активан живот; ступити у ~ 1) ти су, жртвовавши на хиљаде живота, ступити на снагу (о закону и сл.); 2) почети ~ Г. 1848. помагали цесару. Нех. У младој јавни, активан живот; у н у т р а ш њ и боровој шуми . . . скупио се и ту застао душевни и духовни садржаји; ући у ј а в н и ~ отпочети каријеру. остатак живота из неколико села. Ћос. Д. 5. тело, снага; струк. — Удари му кроз жЛвотан, -тна, -тко (одр. ж&вотни, живот бесна ватра. те не виде свет око -а, -о) 1. који је пун живота. — Прва је себе. Вукић. Испод зубуна везала је невјеста концепција мртва, блиједа, суха, друга узицом око живота опрегљачу. Љуб. 6. животна. Ант. 1. 2. (одр.) који се тиче издржавање, опстанак. — Ја сам им давала живота: ~ принцип, ~ пут, ~ борба,~ за живот. Бег. 7. актитост човека или друснага, ~ искуство, — правило и сл. 3. битан, штва, ток развитка. -— [Ранковић] је имао значајан, најглавнији. — Човеку је то жинеку нежност према . . . слабим људима вотна потреба да редовно ради. Батут. које је живот прегазио. Скерл. 8. грана, Од животне је важности за једну земљу област чоеекове и друштвене делатности: њен излаз на море. ЕГ. 4. животеоран, друштвени ~ Ј јавни ~ , културни ~ 3 чудотворан. — Морам још данас отићи да политички ~ , породични, обитељски ~ однесем оно мало животне водице што сам итд. 9. опис живота, биографија. — Живот од неког апотекара добио. Јакш. Ђ. 5. покр. [С. Марковића], рад и идеје. Скерл. 10. дебео, гојазан. Вук Рј. садржина живљења, оно иипо је најдраже Изр. ~ линија (црта) 1) в. линија жичовеку, жиеотна срећа, уживање. — [Дете] еота; 2) доследност у животу, карактерна јој је свет и живот. СКГ 1937. Нема ту среће црта; ~ снага, ж и в о т н и сокови снага, ни живота. Лаз. Л. То није живот! Вјечмоћ; ~ ш к о л а искуство добивено у животу; но . . . жеђати жарко барем кап живота. ж и в о т н е н а м и р н и ц е храна; ~ е л и к с и р Кркл. Тамо гдје живот се живи, а не без в. еликсир живота; ~ и н т е р е с 1) питање сврхе тек гине. Домј. 11. живост, изразиодржавања живота; 2) пол. најбитнији циљ; тост. — Очи његове добише за часак ~ п р о с т о р проетор неопходан за живот; нешто живота. Ћос. Б. ~ пут занимање као средство за окивот; Изр. без ж и в о т а а) млитав, мртав, — сапутник, д р у г 1) брачни друг; 2) непомичан; б) млитаво; биљни ~ флора, дугогодишњи пријател; ~ с т а н д а р д провегетација; борба на ~ и смрт ееома сечна мера задовољавања економских потреба жестока, огорчена борба;боритк се на ~ и појединца или појединих друштвених слојева; смрт водити одлучујућу битку за победу или ~ дело 1) најважније дело; 2) све што је пропаст; брачни ~ брак; в е ч н и (други 3 неко створио у животу; ~ п и т а њ е питање загробни) ~ рлг. жиеот човечје душе опстанка; најважније питање. после смрти; в р а т и т и у ~ излечити, окреживот&рење с гл. им. од животарити. пити; голи ~ опстанак; дати —погинути; дати некоме ~родмшккекога;душевни~ живот&рити, -отарим несврш. живети душевне потребе и њихово задоеољавање; ~ бедно, скромно, таворити; проводити једному виси о концу, о н и т и тешкојеболе- личан, скучен живот. — Чаршија ради и етан, може лако погинути, умрети; жи- ћути, досађује се и животари. Андр. И. Ја вота ми (мога)! тако ти (вам) ж и в о т а ! хоћу: или живјети или скапати, само не у заклегтама; између ж и в о т а и смрти животарити. Кос. у великој опасности за живот; к р в и ~ жив&твор, -а, -о песк. в. животворан. дати за кога умрети за кога; ж и в о т е — Животвор сјај нам младом свијету свану. м о ј ! (у тепању) драга\ драги мој\ линија Шен. ж и в о т а црта на длану која означава дужину жбвотворан и живбтворан, -рна, -рно жиеота; л и ш и т и (кога) ж и в о т а , раскоји даје живот, животну снагу, који октавити (кога) са животомубмтм (кога); на ~ и на з д р а в љ е ! са срећом\ срећно\; репљује; чудотворан. — И радоваше се добри старац животворној моћи своје води-

ЖИВОТВОРНО — ЖИВУЉАВ це. Јакш. Ђ. Ми Хрвати смо, надаље, изгубили сваки практични, животворни додир с нашом прошлошћу. Матош. Уморно крене [Мара] очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом. Лаз. Л. жВвотворно и жив&творно прил. окрепљујући. — [Уста] су животворно рекла. Крањч. С. животвбрност, -ости ж животна снага. — Снага његовог реалистичког духа . . . његов смех у коме има животворности нису допуштали да Глипгаћ . . . утоне у мистицизам. Глиг. живбтина ж покр. в. животиња. — Требају им за просте потребе ка' осталој исто животини. Њег. животиња ж 1. сваки живи створ осим човека: домаћа ~ , дивља <— и сл. 2. погрд. суров, груб човек, глуп човек. — Ама пази, па ова животиња збиља мисли да је он душа и центар свега друштва! Срем. Дат ћу ја теби птице! Животињо! Фелд. животкњДзам, -зма м неол. зверско, жидотињско понашање, жшотињске особине код човека. — И тај животињизам и тај изглед крда — све је то оно спољње, све то тако изгледа обичним нормалнцм људима. НК 1946. живбтињица ж дем. од живопшња. живбтињка ж покр. дем. од животиња. — [Ђорђе] жели једну животињку која ће да му растури муку. Ћос. Д. живбтињски, -5, -б који се односи на животиње, који је од животиње, који је као у животиње. — То би [лек од скорбута] нпр. била једна врста лишаја . . . затим . . . што већа употребаживотињскесвеже хране. Пепгр. М. Лице [је] било хладно и службено са цртама животињске окрутности. Јонке. Изр. ~ ц а р с т в о , ~ свет фауна.

ж З в о т а о , -бга с руС. заст. жив стеор. -— Свако ЖИВОТНОЈ дакле и човек, осећа незадсвољство кад не надшри неки инстинкт. Марк. Св. животност, -ости ж особина онога што је пуно живота, животне снаге; израз жшота. — Сви хрватски комедиографски текстови тога времена имају много више сценске животностн него трагедије. Матк. Потпуна животност . . . је често од обичне . . . анегдоте начинила догађај. Михиз. животбгрђе с грђење, проклињање живота. — Дуго су се бунили у животогрђу раслужени и огорчени раднички лавови! Кос.

жбвотодаван, -вна, -вно = живото-

дајан онај који даје живот, животворан. — Живот на овој планети, то је питање животодавнога сунца и интерпланетарних односа. К 1950.

животодавно прил. =

животодајно

дајући окиеот, животворно. животодајан, -јна, -јно = животодаван. — Не тече му то по жилама крв, топла и животодајна, него нешто слано и хладно. Цес. А. жЕвотодајно прил. «= животодавно. животдносан, -сна, -сно који (до)носи живот. — Ту из тог мртвила пепела изваби кб феникс птицу ријеч животоносну, ријеч: хоћу! Марк. Ф.

животднис и жЗвотопис м опис, исто-

рија живота, биографија. — Превда Левина није занимао учењаков животопис, слушао је нехотице. Крањч. Стј. Његови животописи знаменитих људи постајали су узори за стварање великана. Глиг. животописац, -сца м заст. писац биографије, биограф.

животбписни и жпвотописни, -3, -б

биографски, који описује живот. — Не може живбтињски прил. као животиња, се од свакога животописнога есеја захтијесурово, очајно. — Немци се животињски вати да достигне висину узора. ХР 1928. бране. Дед. В. жввств, живем несврш. заст. в. животиц.ство и живбтишство с 1. зб. жиеети. —Јесмо ли вам добри . . . а ви нам жиеотиње, животтњски свет. — Нашла [се] дајте живсти. Шен. Живу ли још ови вичудно испремијешана збирка животињства, тезови или постадоше дебели »плацинбилинства и рудства. Леск. Ј. 2. дивљаштво, шпектори«? Матош. суровост, грубост. — [Крлежа] оживљава ж н в у к а т и , -ам несврш. покр. дем. аустријску касарну у свој њеној суровој бесмислености и животињству. С1937. Чо- према жиеети, животарити. — [Црна Гора] век је одевена животиња, као ипо је циви- у то доба мирно живукаше под црквеном лизација политура животињства. Кнеж. Б. управом доброга и побожнога старца владике Саве. Љуб. жАвотић и ж н в б т и ћ м дем. од живот. живуљав, -а, -о који се хитро покрећв, жбвотно прил. 1. за живот, како живот жиео покретан; живуљаст. — У дугутражи. 2. силно, одвећ. — Колико је . . . љастим . . . очима, што наличе на живуљаве стара Југославија била животно јака . . . јегуљице, Ада открије снено и слијепо јутарсви смо се уверили. Пол. 1944. це. Божић. Приљубио [би] прса на земљу,

38

ЖИВУЉАСТ — ЖИДОВКА

нагнуо главу над живуљави одсјај ријеке. Божић. жбвуљаст, -а, -о жив(ахан). — Свиђаше ми се само њен ситан и живуљаст стас. Матош. Маша је . . . имала највише муке са . . . женицом живуљастих очију. Вуј. живуцање и живуцање с гл. им. од жиеуцати. живуцати, -ам и живуцати, живуцам несврш. дем. према живети. — Имао [је] у себи само жељу да мирно, сасвим тихо живуца. Кал. живуцкати, -ам несврш. дем. и пеј. живети, животарити. — Неће примити к срцу ову изјаву, наставиће да живуцкају у ситницама. КН 1960. ж&вцат, -а, -о (често у изразу: ж и в ж и в ц а т ) истински жив. — Бијаху коњаници, нит духови нит врагови, већ живцати људи. Шен. »Стојим ту пред тобом жив живцат!« узбуни се Танасије. Ћоп. живц&јат, -а, -о е. жиецат. — Мораш с њим у коло као да си жив живцијат. Ћоп. ж&вчани, -а, -6 који се тиче жиеаца, који је од живаца, нервни: ~ систем, ~ сустав. живч&вит, -а, -о који је пун живаца. Р-КРеч. жбвчевље с зб. живци, живчани систем. — Спужве још немају живчевље. Финк. Промјена стања у соматском живчаном суставу дјелује и на рад вегетативног живчевлл. НЧ. ж и г м (лок. жигу) 1. направа с рељефним натписом или каквим ликом који се отискује на папир, на какву робу или на што друго; сам тај отисак; исп. печат. — [Он] подреза стари општински жиг и од њега направи печат команде мјеста. Вуј. Велики кожни ковчези . . . изударани [су] царинским жиговима. Гор. 2. бот. горњи део тучка. 3. (обично мн.) сееање, пробадање. — Због жигова у крстима сву ноћ није ока склопио. Рад. Д. 4. метални шиљак на дугачком штапу за потпаљивање прангија. — На сваком сабору [је] . . . ткао кроз народ са усијаним »жигом« за потпаљивање прангија. Ћоп. 5.фиг.отисак,траг. — [Робијашиј цио свој живот носе на себи жиг ове куће [тамнице]. Чол. У срцу дубоко носе жиг времена. Божић. Изр. в о д е н и ~ водени знак; ~ срама (срамоте), срамни ~ срамота; ударити ~ нечега обележити нечим, дати неко обележје; у д а р и т и ~ с р а м о т е осрамотити. ждгавац, -авца м (често мн.) севање, пробади, жигање. — Још је по који слаб и риједак жигавац остао у десној слабини од жестока . . . ударца. Пец. Жигавци ми у врату Све јачи3 болнији. И.

ж&гавица ж покр. мали набој на табану. Вук Рј. ж и г а њ е с гл. им. од жигати. жигати, жига безл. несврш. 1. пробадати, севати (р болу). — Бол Матићеве руке није попуштао. Сваке ноћи га је жигао. Петр. В. Покаткад ме нешто [у лубањи] . . . жига и пече. Наз. 2. жећи, палити. — Сунце му стаде жигати тјеме као какво надражно палило. Божић. ж&герица ж покр. в. џигерица. — Наше ваде црне утробице, а кидају живе жигерице. НП Вук. жЗгица ж = жижица (2) а. дрвце са фосфорном главицом за паљење, палидрвце, шибица. б. мн. кутија (палидрваца). жВгични, -а, -о који припада жигици. жигнути, жигне и жЗгнути, -не безл. сврш. севнути, пробости, опећи (о болу). — Рељу нешто жигну кроз срце. Коч. Нешто [ме] синоћ жигну под лијевом плећком. Чол. Њу би тада жигнуло кад би он споменуо Рашида. Мул. жвгДвање с гл. им. од жиговати. жигбвати, жигујем сврш. и несврш. заст. в. жигосати. Деан. Рј. жигбвина ж покр. такса за ударање жига. — Нећу му наплатити ни декларацију ни жиговину. Срем. жвхосање с гл. им. од жигосати. ж&госати, -ошем сврш. и несврш. 1. ударити, ударати жиг. — Ова шипка скоро се охладила, не би могао њоме ни једно голо жапче жигосати! Јакш. Ђ. 2. фиг. обележити, обележавати, означити, означавати; (р)бедити, оптужити, оптуживати (за што срамотно). — Жигосао ме као поткупљена издајицу. Ђал. Нисте никада били жигосани као велеиздајник. Лит. 1957. ЖВд(а) м в. Жидов. жидак и жидак, -тка, -тко 1. редак (р течности, текућини и кашастим материјама), разређене густине. — [Патке] брбл>ају и брљају кљуном по житком јесењем блату. Срем. 2. танак, који се лако савија (о пруту, стаблу и сл.). — Помећу на њу [јелу] дарове да се свија оно неколико остављених грана на житксме деблу. Гор. Љубићеш козје трагове њене [мајчине] и остатке житке дреновога прута. Ђон. ЖЈЈдов, -а и Ж&дов, -бва м = Јеврејин в. Жидот. Жидови м мн. = Јевреји народ семитског порекла који живи у Палестини (и у другим земљама). Жидовка и ЖДдовка ж женска особа Жидов, Јеврејка.

ЖИДОВСКИ — ЖИЛАВО

39

ж б ж н В и ж и ж н и , -а, -6 који се односи на жижу. Изр. ~ даљина физ. растојање, удаљеност од жиже до сочива, леће. жижнути, жижнем сврш. према жижити (Ј). ж З ж о л е ж мн. бот. покр. врста ситног пасуља, граха Рћа$ео1ш уи1{;ап8. Вук Рј. ж и к м покр. варак1. — А сав му живот трептијаше . . . као жик у вијенцу. Љуб. ж З л а ж 1. огранак корена код биљке. — Свом силом треснусмо о храпаве жиле 1 ж2жа и ж н ж а ж 1. физ. тачка у што се опречиле по ускоме путу. Шапч. којој се скупљају одбијени или преломљени Посрћу преко жила и камења на шумској зраци. 2. мала светиљка; кандило. — Скочи стази. Чол. 2. ткиео које спаја мишиће за на столац, пухне по жижи и у соби настаде кости, тетиеа: вратна ~ , петна ~ . — Жимрак. Ков. А. 3. центар, средиште, жариште. ле му кости више не држе с месом. М-И. — Планете описују око Сунца елиптичне И он напне из свих жила, замахне рукама путање; у заједничкој жижи тих елипса и прескочи зидину. Наз. 3. крени суд; вена, налази се Сунце. Мил. фиг. Бачка и Банат артерија. — А ти сам себи хтио жиле да сачињавају жижу цивилизације за балкан- прережеш. Коз. Ј. Срце јој залупа и крв ску Србију. Цвиј. заструја по жилама. Вес. 4. бич од животињског уда. — Затим су се чули пуцњи њеж А ж а к , жишка м (мн. жишци) 1. најмањи извор светлости; свећица; мала лампа; гове жиле и јауци . . . плачни гласови свирача. Станк. 5. слој, жица руде, минерала фитчљ у кандилу. — Он само мени рече да лежем, угаси жижак, па леже и сам. Вес. или воде у земљи. — Копали су док нису Жижак . . . [је] цијелу ноћ свјетлуцао у нашли широку и дубоку жилу камена. Андр. И. Даде ли нам срећа да нагшпамо полумраку. Леск. Ј. 2. комадић жара; искра. — Стадоше жишци скакутати и титрати жељену водену жилу видјет ћемо опет око зденца. Брл. 3. фиг. светлост; искра. одушевљење! Цар Е. Изр. г о в е ђ а ~ в. жила (4); ~ к у ц а в и — У сваком од ових манастира горео је ца анат. 1) главни крвни суд, аорта; артерија; жижак националне мисли. Сур. Арлета била 2) фиг. главна улица, саобраћајнигја; из је светао жижак који је . . . одржавао мој петних ж и л а свом снагом; модра ~ вена; разривен живот. Јак. 4. мн. зоол. врста пустити ж и л е ојачати; разгранати се; штетних инсеката, кукаца на житу, грашку учерстити се. и др. Сигсићотс1ае. Терм. 4. жЗлав, -а, -о 1. пун жила, жилица; Изр. г л е д а (пиљи) као маче у ~ мршав, кончае, елакнаст, тврд: ~ месо. нетремице гледа. ж&жара ж ков. рђава, слаба лампа. — — Милоје љубљаше . . . жилаве руке седе старице. Вес. Црвени капци [с>] непрестано У кавани чкиљи нека жижара. Сек. и ужасно брзо трептали на жилавим очима. ж в ж в н и ж и ж и н , -а, -о који припада Петр. В. Двије слабашне кравице извлаче жижи. — Слаб пламен жижин осветли с муком ноге из смеђег жилавог блата. кућу. Вес. Донч. 2. издржљив, упоран; јак. — Широка ж п ж в т и , -им несврш. 1. пећи, тишта- му плећа и жилави врат казивали су неоти; мучити. — Зиам ја шта н>ега жижи. бичну снагу. Кнеж. Л. То је наша домовина, Глиш. Види се да га нешто жижи! Кнеж. Л. а у њој наш народ здрав и жилав. Шен. 2. покр. нетремице гледати, пиљити. — Вр- Непријатељ је давао жилав отпор. Наз. пољи се и жижи у бјегунца сјајним веселим жЗлавац, -авца м мишићав, снажан очицама. Ћоп. човек. Деан. Рј. жвлавити, -им и жилаввти, жилавим ж З ж в ц а ж 1. дем. од жижа. 2. = жинесврш. чинити жилавим, издржљиеим. — гица. — Једна се »млађа« и тровала [због Павле није још доста жилав, и фрау Роза њега] главићима од жижица. Срем. Запалио је . . . мирисаву хавану жижицом. Крл. га жилави! Сек. ж&лавка ж агр. а. врста виноее лозе. б. ж&жљив, -а, -о који је пун жижака грожђе и вино од такее лозе. — У Херцего(4)> поједен од жижака. Вук Рј. вини даје добра внсна долина Неретве (блаж&жљивити се, -им се несврш. постатина и жилавка). ЕГ 2. јати жижљив. Р-К Реч. жвлаво прил. истрајно, упорно. — [Љуж&жљивбст, -оети ж етање онога што ди] тако жилаво . . . бране властито мњење. је жижљиео. Прав. «. ,. ,. * Нех. , *• , ^ жбдовски, -а, -б који се односи на Жидове. жЗдовство с а. својства и поступци Жидова. — Конструирају опреку између жидовства и кршћанства. Баз. 6. (Жидовство) зб. Жидови. ЖЗдовчад ж зб. им. од Жидовче, Јеврејчад. ЖЗдовче с и ЖЗдовчић м дем. од Жидов. ж б ж и ж н ж а 1 узвик којим се мало дете опомиње да се не испече, пец\ Вук РЈ.

40

ЖИЛАВОСТ — ЖИРИ

жЗлавбст, -ости ж особина онога ко је жилав и онога што је жилаво, издржљивост, постојаност, упорност. — Они немају ни снажнога рада, ни устрајности, жилавости, свијести у раду. Рад. Стј. Тринаеста дивизија показала је невероватну жилавост и упорност у борби. Дед. В. жВласт, -а, -о који је пун жила. ж в л е , жилеа и ж в л е т 1 , -ета м фр. прашк, прслук. — Пред вратима је стајао висок, импозантан господин . . . с бијелим жилеом. Бег. Жакет, жилет, златни ланац . . . све на своме мјесту. Крл. ж&лет, -а и жДлет 9 , -^та м фр. ножић за бријање. — Гађају [те] џепним ножићима и жилетима за бријање. Мар. жил&тина ж аугм. и пеј. од жила. ж б л и т и , -им несврш. сапињати, везивати жиеотињу за задњу ногу. Вук Рј. ~ се напрезати се. — Пење се сад кракати Гавран мучно али жилећи се као стари жедни пас. Божић. ж б л в ц а ж 1. дем. од жила. — Пукнула ми мала жилица у грлу. Фелд. 2. живац. — Ни жилица јој не затрепери. Матош. 3. крајњи, најситнији део корена.

човек. Глиш. Љубомор отров мојим жиљем лије. Ков. В. жбљење с гл. им. од жилити (се). ж а љ е р м маџ. покр. станар у туђој кући, кирајџија. Вук Рј. ж б м и , жДми речца за одобравање, допуштање и сокољење: жив ми био. — Иди ти жими кући. — Не бој се ти жими ништа. Вук Рј. жЗока ж покр. узана грубо тесана даска за ограду, летва; исп. баскија. — Гура жиоке у огради, као да проба да ли су добро приковане. Андр. И. ж З о ч е а е с гл. им. од жиочити. жИочитн, -им несврш. прибијати жиоке. Вук Рј. жВочица ж дем. од жиока. ж а л б н , -бна м фр. доња сукња. — Подсукња од виолетне свиле . . . стари некакав жипон. Бег. жВпчење с гл. им. од жипчити. жВпчитн, -им несврш. напорно пеишчити, посустајати од ходања, шипчити. — Ни коња не да — већ жипчим овако пешке. Глиш. Изр. погодити праву жилицу пож и р м 1. плод храста, букее. — Опао годити у осетљиво место, у жиеац. жвр, још зелен, прскао је под копитама. ж З л и ч а в и ж З л и ч а с т , -а, -о пун жиАндр. И. 2. боја у картама, треф. — Откуд лица, кончав. — С одронка се тек откине ја да исисам из прста бундевску осмицу комадићак жиличаве земље. Коз. И. [у картама] . . . имао сам само велику зелену и жирове. Вил. жЗличица ж дем. од жилица. ж и р а д а ж и жирадо м мушки сламни ж в л и ш т е с цсл. арх. место живљења, шешир с равним ободом и равним теменом. седиште; средиште. — Ја султан Мустафа — Оријент-експрес [је] јурио својим уобиемир . . . господар . . . Багдата, жилишта чајеним путем пун . . . париских жирада и благодејствија. Њег. беретки. Пол. 1958. ж и л н и ц а ж анат. судовњача. — Испод ж и р а н , -рна, -рно 1. који се односи на бјелочнице налази се друга опиа очне јажир. 2. угојен. бучице — жилница. НЧ. жнрандбл, -бла м фр. варв. свећњак с жило, -а и -е м мршавко; мршав кои, коме с« виде жиле. — Овакав [коњ] жило и црије- неколико кракова. — [Свјетло] је струјало из блиједих пламена четирију свијећа, завоња сасуо 6и у се све наше зобове и такнутих у сребрни масивни свијећњак — кодаевине. Гор. жирандол. Ђал. жилДвит, -а, -о в. жилеи. ж&рант м тал. потписник на меници, жвловлак м бот. биљка из пор. боквица јемац. са изразито жиластим лишћем Иапгаео ж и р а р д и м жирада. — Сваки је час 1апсео1а1а. Сим. Реч. дизао с главе свој жирарди. Бег. жиљ м 1. пукотина на леду, стаклу, ж&раф, -афа м заст. в. жирафа. — земљи. Вук Рј. 2. бот. тал. покр. љиљан. Један жираф пребио [је] ногу. Нен. Љ. Бен. Рј. ж и р а ф а и ж и р а ф а ж зоол. афринка жиљајив, -а, -о пун жила, жилав. — Отпоче и она млађа, нека жиљајива ђубра, животиња дугих ногу, ерло дугог врата и шарене длаке ОиаОа сате1ораг<1аНз. Терм. 4. масна, неочешљана. Шапч. жире&е с гл. им. од жирити (се). ж б љ а к , -љка м покр. ожиљак; чворуга. — Израсту му на лобањи чворуге и жиљци. ж б р и , жирија м енгл. група стручњака Каш. за оџењивање и награђивање (на изложбама, ж&ље с зб. жиле. — [Ветар] понесе [грм] конкурсима, натечајима и ел.). — Жири изабран на данашњем састанку расписаће у облак као перце, а у жиљу му заплетен

ЖИРИРАЊЕ — ЖИТАРСТВО

41

жирбродан, -дна, -дно богат жиром. — У његовој кнежини . . . земл>а [је] и жирородна. Нен. М. ж и р ч и ц а ж дем. од жирка. 1 иситак , -тка м нар. 1. живот. — Ој, сунашце мога житка, кад ћеш опет да ми синеш! Радич. Родила је с њим троје дјеце, али житка доброг није било. Мих. 2. жиж и р п т и , жирим несврш. гојити, хра- вотне намирнице. — Људи . . . ношаху у нити жиром; гојитиуопште, добро хранити. торбама кушмни житак. Мат. Имају се ~ се гојити се, дебљати се. — А што ће отворити магазини и узети за војску житак. њему новац ? Трутовима, калуђерима — да Ноеак. 3. покр. имање. — Паметан сиромашак сежире? Ђил. тече леп житак. Павл. 4. стока, благо. ж&рић, -а и жАрић, -ића м дем. од Вук Рј. жир. ж и т а к * и ж З т а к , -тка, -тко непр. ж и р к а ж 1. е. жир. — Свиње под бри- в. жидак. — Испод широких разгажених јестима хрускају жирке. Марет. 2. анат. опанака бљузгао је прљав житак снијег. ендокрина жлезда на задњем делу средње Бан. коморе мозга, епифиза. — То је место у мозгу ж З т а п , -тна, -тно 1. житородан; богат . . . у једном непарном органу његовом, окитом, који има доста жита. — Богме и можданој жирци. Петрон. житни су. Нико још не памти да су и оку жита купили. Коч. 2. (само одр.) а. који жДро, -ба м тал. банк. пренос менице се односи на жито, којије од жита, за жито: или вредносних хартија, папира на друго ~ хлеб3 ~ слама, ~ поље. — Успјело ми је лиџе: ~ к о н т о , ~промет, ~ р а ч у н . видјети совхоз. Величанствено. Житна творжјјрбван, -вна, -вно 1. а. угојен. — ница. Крањч. Стј. 6. в. житарски. — Данас не мереш видјети у свијета жировне и Житни купац и ђевојачки отац не могу баковите сермије. Коч. 6. који се жири. срећни бити. Вук Рј. [То је] син житног трговца Јандре Лацковића. Коз. Ј. 2. родан жиром. Вук Рј. 3. (одр.) који се односи на боју у картама, на жир, на треф. Изр. ~ рђа бот. пламењача, снет; пара— Ја нисам могао да разликујем ни жиров- зитна гљива мрке, рђасте боје на житу ногакеца. Вин. Рисснна згатиш; житнимољац е. уз мољац (изр.). жирбвнна ж порез, такса која се плаћа за жирење свиња у шуми. — Он је закушшк ж Л т а р м 1. тргоеац житом. — Да знате, пашарине, жировине . . . он тргује са куја сам вам врло добар житар. Шен. 2. рузом и са свињама. Коз. Ј. зоол. житни инсек(а)т, кукац 2ађгиз мпеђпоМез. Терм. 4. жирози&на ж «. жировина. Р-К Реч. ж&тара ж в. житарица (/). Вук Рј. жировница ж в. жировина. — Спахиж в т а р а ц , -рца м зоол. в. жигпар (2). ја . . . узима . . . на свињче жировнице (кад ж З т а р н ц а и ж и т а р и ц а ж 1. лађа, дероди жир) по 4 паре. Вук. реглија за превоз жита. — Житарице лађе жирбвњак, -ака м свиња ухрањена пловиле су . . . по Сави. Том. Својим крожиром. Вук Рј. вом од греда, што беше скинут са једне жирбвскн, -а, -б в. жирован (3). — велике житарице . . . надвисила је била Били [смо] као у неком бунилу, па ја нисам [кућа] све стаје и оборе у околини. Црн>. могао ни разабрати жировског аса. Јонке. 2. (обичније с акцентом житарица у мн.) жнрондинац, -ица и жирбндист(а) жито, једногодишње зрнасте биљке чији м присталица жиронде (умерене републи- плод самлевен у брашно служи за исхрану, камске странке за време франџуске револуције). прехрану. ж б т а р н и ц а ж покр. житарска радња, — Жирондинци су сматрали револуцију завршеном. ОП. Надахњивала је и водила магацин за жито. — Тако исто нерадо их велику републиканску странку такозваних дочекаше и у оној улици код житарнице. Ћоп. жирондиста. Наз. жИтарски, -3, -б ко]и се односи на жирбпађа ж 1. време опадања зрелог жира. — Ја сам се овде осамио, знаш, житаре (1) или на трговину житом: ~ жиропађа је, па сам дотеро свиње у шуму. трговац, ~ крај, ~ подручје. Вес. 2. место, предео са жирородном шумом. жВтарство с 1. гајепе ,жита. — Кол— Жиропађа [је] била подељена . . . по хозно и совхозно житарство испоручивало [је] 2,300 милијуна пуди тржног жита. жупама, јер се није налазила у селима него Бак. 2. трговина житом. пошумама. Нов. ужи анонимни конкурс за израду пројекта. Пол. 1958. жир&рање с гл. им. од жирирати. ж и р б р а т и , жирирам сврш. и несврш. тал. бити жирант, јамчити, бити потпиеник на меници. — Вагнер [је] жирирао Игњату . . . седамдесет хиљада! Крл.

42

ЖИТЕЉ — ЖИЦА

ж&тељ и жнтељ м рус. заст. станотик. — Долази Пејо Маџар, житељ скадарски, а родом из Подгорице. Њег. Житељи тога краја нису обично изазивали никаква одушевљења у танкоћутних госпођа. Кол. жАтељство и житељство с становништво, становници; грађанство. — Он је опћини . . . саградио зидани мост . . . који је толи нуждан био житељству. Том. ж 8 т и , жијем несврш. заст. живепги. — Још Ченгић ага жије и харач к у ш . Наз. Т и кад живиш — и ја онда жијем. Крањч. Стј. ж&тије и жЗтије с цсл. заст. 1. живот, живљење. — Госпођа Лујза, кад је чула Шамикино житије, . . . сажаљевала [га]. Игњ. Усред кикота окрене се Петровићка, па викне на сапутника свог житија. Матош. 2. биографија (свеца или средњовековног владара). — Историјски споменици, као и житија владалаца српских помажу нам . . . да познамо разне називе те старе деобе. Нов. ж В т и ш т е с покр. њива засејана житом; земљиште где је било жито. ж б т к о и ж З т к о прил. 1. ретко; супр. густо. 2. гипко, савитљиво. — Гране стадоше пуцати од обиља . . . а потпорњи се житко свијали као лукови. Гор. жбткбст и житкост, -ости ж 1. особина онога што је житко. — [Цитоплазма] због своје житкости и еластичности нема особитог облика. Бот. 2. житка маса. — [Вуче се] по растопљеној . . . замешеној и расплинулој житкости. Ранк. житкбћа ж житкост. ж З т н и ц а ж 1. зграда, магацин, спремиште за смештај жита, амбар. — Житница је наша пуна била хране. Ат. И стаја И житница — све празно. Мишк. 2. област, крај богат житом, житородан крај. — [Панонска равница је] . . . земљорадничка област и житница динарских планина. Цвиј. жЗт&ак м 1. в. жшпница (7). — Баш ми треба даска за кров на моме житњаку. Креш. 2. њива. — Травњаци без траве и житњаци без жита. Пар. жАтњача ж агр. врста крушке која сазревау време жетве. ж б т о с 1. заједнички назив за биљке од чијег се плода меље брашно и прави хлеб, крух; плодови тих биљака, зрневље; назив за пшеницу. — Земљорад [је] већ прилично био усавршен, јер се ни данас не гаји дшого више разних жита. Жуј. На пољу дозријева жито таласајући се на повјетарцу. Леск. Ј. 2. кувана пшеница која се једе на даћи или слави, кољиво. — Свештеник излази да очита . . . над житом. Брзо ломи крснице, прелива жита вином. Сек. 3. покр. просо. Вук Рј.

Изр. бела, стрмна ж и т а пшеница, јечам, раж и овас; цспод ж и т а (радити) кришом, потајно; од тог ж и т а нема брашна од тога неће бити ништа, то неће успети. житбносап, -сна, -сно в. житородан. — Силан вихор . . . ближцо се од штајерских страна да се сори на . . . житоносне долине. Ков. А. житород, -ода и житброд м ков. род жита. — Клар је крив да је слаб житород. Гор. житбродан, -дна, -дно у коме добро рађају жита, богат житом. — Види се и Цер . . . а десно . . . губи се житородна српска равница, пространи Банат. Шапч. Из земље житородне рођен би. М.-И. У већини житородних области жито се продаје према оперативном плану и без застоја. Пол. 1950. ж и ћ е с песн. заст. живот. — Сад се у гроб спремам, већ ми жића није. Митр. Јадно је и боно моје тужно жиће. Наз. ж В ц узвик којим се подражава, опонаша звук који се чује при брзом покрету, ударцу шибом и сл. — Каноници . . . скупили своје дуге скутове па жиц као мачак за плот. Шен. Ја по ноћи жиц преко Саве у Топчидер. Шен. ж З ц а ж 1. упредена нит, конац. — Мајка преде танку жицу. Радич. Велики паук спуштао [се] по својој жици. Ћор. 2. а. истањен или као нит упреден метал. — За тај прстен везана је дугачка, јака а савитљива челична жица (кабл). Петр. М. Није код мене купио . . . ни колут жице. Гор. б. струна (рд црева, метала) на музичком инструменту. — Најприје ситно закуцаше жице бандуре. Шов. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, — удри побро, у сићане жице. Радич. 3. геол. а. танак слој руде у другој маси. — Рудник је откриа бакарну жицу. Пол. 1959. б. вода која у мањим количинама тече кроз земљу; танак млаз. — Пронађе водену жицу, па ископа и бунар. Вес. фиг. Живот Џимшира Туховца и кеса његова . . . брзо [се] своде на све тању жицу. Сиј. 4. а. фиг. црта, одлика, смисао, нота; дар. — Либрето се одликује хумористичном жицом. В 1885. У њега је јака сањарска жица. Нех. Пјесма обична, тек је некако жалостивом чини она жица сумсрности. Цар Б. Он је приповедачку жицу имао, несумњиво, и у високом степену. Поп. П. б. наслеђеност, порекло. — Будући син малена шљивара, био је понешто господске жице. Шен. Као сви Гранићи вукао [је] однекуд турску жицу. Андр. И. 5. телеграф; телефон. — Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све! Лаз. Л. 6. (обично у мн.) фиг. ограда од жица и њом ограђен

ЖИЦАЊЕ — ЖЛЕЗДА простор; логор. — Једни се спремају да бјеже из жица. Ђон. Провео сам био већ неколико месеци у жицама. НК 1946. Сада иста судба преко жице вреба. Фран. 7. индив. схватање, поглед на свет; ков, начин живота. — Бијаше кротак, ал' правичан, старе жице. Шен. 8. покр. гранчица, витица. — Знала би се успети и расплести танке грахове жице. Војн. Изр. б о д љ и к а в а ~ жица с бодљама која се употребљава за ограде и утврђивапе положаја у рату; г л а с н е ж и ц е анат. кожни набори у грлу чијим се треперењем производи глас; и г р а ч и ц а на ж и ц и циркуска играчица еквилибристкиња; к о л и к о ж и ц а , т о л и к о г о д и н и ц а каже се некоме кад има ноео одело; погодити (дирнути, ударити кога) у ( п р а в у ) ж и ц у дирнути у осетљиво место; п о г о д и т и коме (праву) ж и ц у погодити некоме жељу, мисао; пребирати ж и ц е свирати, певати; (у)бити, тући ж и ц у шатр. околишним путем нешто (из)молити, тражити, добити; у д а р и т и у д р у г е ж и ц е окренути на друго, на други начин; у д а р и т и у танк е , тање ж и ц е јадиковати да се изазове сажаљење. жЗцање с гл. им. од окицати. ж&цар м шатр. онај који живи на лак начин, који »бије жицу«, мангуп. — Ф а к и н жицар зграби прилику и шмугне. Бат. Зар нема за тај посао . . . босанских чобана и загребачких жицара? Кол. ж&цара ж в. жичара. — Чему то мицање црних вагонета на жицарама? Крл. жДцарош м в. жицар. жвцати, -ам несврш. 1. боцкати, бости; жигати (р болу и сл.). — Марка испод смирене ране жица бол. Вуј. 2. ударати прутом, шибом, бичем. — Куд је [жену] куца, туда кожа пуца, а куд жица, онуд крвца врца. НП Вук. 3. стругати нарочитом жицом. — Прије него што почнете . . . жицати паркете, смотајте тепих у трубу. Б 1960. 4. шатр. в. (у)бити жицу, уз окица (изр.). жЗцнути, -нем сврш. према жицати (7). — Некако [се] уједљиво, дрско насмијао. А то је Адила жицнуло. О-А. ж&чан, -а, -о и ж н ч а в , -чна, -чно (одр. ж&чани, -а, -о и жични, -а, -о) који је од жице. — Много је другова изгинуло, нарочито пршшком пробијања кроз жичане препреке. Дед. В. Прозвани су улазили кроз жичану капију и у тесно двориште. Јак. Изр. ~ ж е л е з н и ц а железница која се креће на жичаним конопцима у ваздуху, зраку, успињача; ~ стакло врста стакла са мрежом од жица.

43

ж&чара ж 1. жичана железница (у планинама, рудницима, теорницама). — Од превозних средстава, која сусрећемо у високим планинама, споменули бисмо успињаче и жичаре. 3-Г. 2. зоол. гусеница клишњака; исп. клишњаци. жич&на ж житкост. Вук Рј. жНчнца ж дем. од жица; мала кратка жица. ж и ч к в и жЗчки, -а, -5 који се одноеи на Жичу (манастир). ж б ш к а ж (дат. и лок. жишци; ген. мн. жижака и жишки) 1. честица која искаче из материје која је усијана или која гори, варница,искра. — Крупне црвене жишке . . . искакале су и прљиле чарапе и ноге затвореника. Лал. Кроз густо, тамно лишће види се као златна жишка . . . која ситна звјездица. Кос. 2. комадић жара, жар. — Напуни лулу, мејанџија му донесе жишку и он распали. Вес. жбшчица ж дем. од жишка. — Поветарац . . . распири неку неутуљену жцшчицу. Ранк. жлеб, ијек. жлвјеб, м (лок. жлббу; мн. жлебови) 1. дубока уздужна бразда, удубљење на земљи или стени; теснац; клисура. — У особитости Копаоника [спада] . . . и нека особита фела јаребице, која по каменитим жлебовима високог Копаоника станује. Панч. Вода што отиче низ планину издубиће на планини мале жлебове. Дед. Ј. 2. издубљена коритаста бразда у камену, дрветуу коритасто начињена бразда од лима; уређај за отицање воде или преношење сипког материјала; олук. — Велика кап удари и разбије се о крај лимена жлијеба. Крањч. Стј. Сагнула се и излијевала воду у одводни жлијеб. Донч. жлббаст, -а, -о, ијек. жљебаст сличан жлебу, који има облик жлеба. — Шуми вода низ стрме, жљебасте обронке. Шимун. жл&бнна, ијек. жљ&бина, ж аугм. од жлеб. жлббити, жлебим, ијек. жлијббити, несврш. правити, дупсти жлеб(рве). — Тако се прави све већа и већа шупљина за подземни водоток који стену исто та^о жлеби, подрива и разноси. Жуј. жл&бић, -а и жп&бић, -ића, ијек. жљебић и жљебић, м дем. од жлеб. жлббљење, ијек. жлијебљење, с гл. им. од жлебити. жлеббвит, -а, -о, ијек. жљеббвит који има жлебоее, који је са жлебовима. — По дугим жљебовитим ноктима види се да су јој руке лијепе и згодне. Вел. жлбзда, ијек. жлијезда, ж орган у човечјем или животињском телу који излучује

44

ЖЛЕЗДАВ — ЖМАРЦИ

сокове: знојна ~ , лимфна ~ , млечна ~ , надбубрежна ~ , пљувачна ~ , сузна —, штитаста~. жлездав, -а, -о, ијек. жљЗздав в. жлездани. жлбзданн, -а, -б, ијек. жљсздани који се састоји од жлезда. — Неких материја, сличних шећеру, има и . . . у жлезданом ткиву јетре. Батут. жлБздаст, -а, -о, ијек. жљездаст сличан жлезди; који је са оклездама. — Једино су листови посути жљездастим длачицама. Бот. жл&здица, ијек. жљездица, ж дем. од жлезда. жлездни, -а, -б, ијек. жлијездни који се односи на жлезде. Р-К Реч. жлездббоља, ијек. жљездббоља, ж мед. болест жлезда. жлездовпт, -а, -о, ијек. жљездовит пун жлезда. Р-К Реч. жл&пчић, -а и жл&пчић, -ића, ијек. жљепчић и жљепчић, м дем. од жлеб. жлијеб, ек. жлеб. жлиј&бити, жлијебим, ек. жлббити. жлиј&бљев>е, ек. жлебљење. жлиј&зда, ек. жл&да. жлВјезднп, -а, -б, ек. жлездни. жлпца ж оруђе за захватање и стављан>е у уста течне и житке хране, кашика. — Полагано је потезао жлицу за жлицом, стружући снажно о здјелу. Ков. А. Захватила је полако жлицом поленту. Мил. В. Изр. з и д а р с к а ~ мистрија; јести в е л и к о м жлицом 1) бити на еисоком, уносном положају, бити врло богат; 2) гостити се, бити на гозби; покусати сву мудрост ж л и ц о м ир. знати све, бити премудар; утопио би га у ж л и ц и в о д е јако га мрзи. жлЗчар м човек који прави жлице, кашике. жличара ж а. у воденици коло са жлицама на које удара вода па га окреће. Бен. Рј. б. зоол. 9. жличарка. ж л З ч а р к а ж зоол. врста патке с пљоснатим кљуном Раш1а с1уреа1а. Бен. Рј. жлвчаст, -а, -о сличан жлици. Бен. Рј. жлЗчица ж 1. дем. од жлица. 2.удубљен>е између грудне, прсне кости и трбуха; исп. лажичица. — Прекратко оплеће јој се извукло иза привезане сукње те јој се види жличица и доњи дио грудију. Киш. Под жличицом . . . осјећао је онај познати бол. Бан. жлдчњак м 1. кухињска направа за жлице, кашике. 2. бот. врста биљке, пграва

од пољачине СосМеапа оШсша1|$. Бен. Рј. 3. мн. кув. врапа јела од теста (које се вади жлицом и ставља у врелу воду да се укува). жлундра ж нем. жилав и кожает комад меса,жилау месу. Деан. Рј. ж љ е прил. покр. зло, рђаво, слабо. — Да му се није што жље збило? Маш. жљебаст, -а^ -о, ек. жлббаст. жљ&бина, ек. жлебина. жљ&бић, -а и жљ&бкћ, -ића, ек. жл^бић и жлббић. жљебн.ак м (ијек.) олук. — Кишница у жљебњацима непрестано жуборила. Леск. Ј. жљеб&вит, -а, -о, ек. жлебавит. жл»?здав, -а, -о, ек. жлездав. жљбздави, -а, -о, ек. жлездани. жл.2здаст, -а, -о, ек. жлбздаст. жљ^здица, ек. ислсздица. ;•жљезд&вит, -а, -о, ек. жлездовит. жљ&пчић, -а и ж љ ^ п ч и ћ , -ића, ек. жлепчић И жлепчић. ж м а р м в. жмарак. — Кад кога сретне, а њега удари жмар по образима. Вукић. Осетих жмар низ леђа. Јак. ж м а р а и > к м 8 р а ж 1 . чеарак. — [Мљаска] грумење пуре с подгријаним жмарама. Божић. 2. језа, дрхтавица. — Боли ме глава, а и некаква ме жмара хвата. Ком. ж м а р а к , -рка и ж м а р а ц , -рца м осећај боцкања испод коже; исп. жмарци. — Слутња о неизмјерности срца тешко да је убола оне људе жмарком своје бодљике. Уј. Тада човјека опет пребоцка некакав погубни краљежни жмарац. Божић. Мене подиђе неки жмарац низ леђа, а очи као да ми се замутише. Јак. ж м а р е њ е и жм&рење с гл. им. од жмарити.

жмарити, -им и жмаритн, жмарим

несврш. 1. изазшати жмарце, језу, дрхтаеицу. — Клавир и виолине попевају . . . звуци и ритам жмаре. Сек. 2. покр. пушити лулу жеалећи. — Насупрот [њега] . . . је сједио Никола Мачак, жмарећи лулу. Ћоп. 3. покр. бриждати, бити видан у нечему, у некој другој материји (р течности). — Црне накривл>ене чесме шикљале су студеним млазевима у сатрула корита око којих су жмариле баре. Лал. Газили су полако, гледали пред собом — под ногама жмарила им вода. Сиј. ж м а р ц и м мн. (гек. жмарака и жмараца) боцкање испод коже, пгрнци; језа. — У Милоја поче да се коса костреши и ударише жмарци низ тело. Вукић. Као мисли злопат-

ЖМЕРАК — ЖМРКНУТИ нице. . . струје хладии жмарци. Уј. Осјети жмарке среће по бедрима од уживања. Мар. Изр. п о д и л а з е ( к о г а ) ~ осећа језу.

жмбрати, -5м несврш. 1. в. жмирити. Р-К Реч. 2. покр. гађати, нишанити. Вук

ж м и р е њ е с гл. им. од жмирити. ~'' жмир&ћке и жмир&ћки прил. — жмурећке не гледајући, затворених очију. жмирити, -им несврш. 1. гледати полуотворених очију. — Жмирим и слушам и чујем како ми полако откуцава сопствено жмЗгавац, -авца м 1. онај који жмига. срце. Петр. В. 2. слабо светлети, шкиљити. 2. електрични сшнал на возилу који палећи — Свјетло, жмирећ' кроз завјесе, играло се и гасећи показује правац скретања. — је на његовој ћелавој глави. Шен. Тишина. Један београдски електро-механичар је изЖижак пуцка, жмири. Јакш. М. 3. ттремирадио доста успео прототип жмигавца. це гледати, пиљити. — Цвеја само жмири у НИН 1958. њега као маче у жижак. Ад. Стварност ми је тада била да жмирим у медицинске расж м б г а њ е с гл. им. од жмигати. праве и извештаје. Сек. 4. = жмурити (2) ж м и г а в о с т , -ости ж особина онога држати затворене очи док се други не сакоји је жмигав и онога што је жмигаво. крију (у игри жмире). ж м и г а т и , -ам несврш. брзо кретати ж м З р к а в , -а, -о 1. који жмирка, трепочним капцима, трептати. — Жмигале ће очима. — Очи [су] мале, тамне, жмиртихо и полагано кротке, плаве очи. Кос. каве. Шен. Ову . . . женицу са жмиркавим Његово лијево око, које је једва примјетно пепел>авим очима . . . све су мрзеле. Петр. жмирило, жмигало је и смјешкало се. В. 2. који трепери, слабо светли, треперав, Куш. светломрцав. — Ниједан се не јавл>а преко ж м З г н у т п , -нем сврги. према жмигати. те жмиркаве црвене свјетиљке без важног разлога. Крл. — [Отац] усуне руке у своје рукаве и жмигну оком у комин. Кум. Уто жмигну и електричжмЗркавице ж мн. индив. очи које на ладшица. Кол. жмире, жмиркаее очи. — Дигнувши жмирж м и ј а т и , -ам несврш. нар. пробадати, кавице на убожјаке, трговац осјети пуно самопоуздање. Божић. севати. — Овако под лажицом, баш овде ет' . . . Па кад почне да жмија, жмија. ж м З р к а в о прил. жмирећи, трепћући Ранк. очима. — Он се смеши, жмиркаво га погледа. Јеет. Погледао [је] жмиркаво у даљину. Јак. ж м В к а т и , -ам и жмикати, жмикам и жмичем несврш. цедити, изажимати. — ж м З р к а њ е с гл. им. од жмиркати. [Она] приклијешти међу стиснутим кољежмВркати, -ам несврш. 1. дем. и уч. нима један крај предена, а други жмикаше у према жмирити, трептати очима. — И рукама. Донч. Жмикала је крпу од врећетистајао је жмиркајући очима, као да је из не. Божић. тмине изишао на жарко сунце. Шимун. ж м З р а ж покр. чварак. — Сад ћемо Жена под косим сунчаним слапом жмирка у богатству пливати као жмира по уљу. очима. Лал. 2. слетлуцати, светлдмрцати. Љуб. — Светлости су жмиркале. Андр. И. Петролејке жмиркају на самотне пролазнике. ж м и р а ж = жмура и жмурка (најчешће Крл. у изразу: и г р а т и се ж м и р е ) игра у којој ж м в р к е прил. жмирећи, полуотворених један играч тражи друге жмирећи. — очију. — Жмирке их [очи] опет поотвори и Лијеп ће бити слијепи генерал . . . Да опази госпођу. Шен. Гледам га [сунце] игра жмире. Крањч. С. жмирке и с доста муке. Уј. ж м И р а в , -а, -о а. који стално жмирка, жмВрнути, -нем серш. према жмирити. који је полуотворених очију. — Ви'ш, вели опет и преврће оним ждшравим очима. жмнруцатн и жмируцкати, -ам неВукић. Тко је онај младић с плавом косом и сврш. дем. и уч. час се отварати мало а жмиравим малим очима? Креш. б. фиг. час се штварати (о очима), жмиркати. — слаб (р светлости). — Сијалице . . . су . . . Очи јој жмируцаху кано шици грабилици сасвим слабе, жмираве као жижак. Ман. за плијеном". Ков. А. Ладшице [су] уморно али устрајно жмируцкале. Кол. жмЗраво прил. жмиркаЈући. жмДцкути, -нем сврш. индив. намигж м и р а к , -рка треперење ваздуха, зрака нути. — Жмицне левим оком. Сек. на припеци. — Сунце већ припекло, жмирци жмркнути, -нем сврш. покр. жмирзаиграше над пољем. Матош. нути. — Жмркне лукаво стара очима. Ков. А. ж м и р а њ е с гл. им. од жмирати. жмбрак, -рка м зоол. корморан, вранац (птица). — Пливао је и ронио по мору као жмерак. Новак. ж м и г а в , -а, -о који жмпга, трепће.

46

ЖМРЋКАТИ — ЖОНГЛЕРСКИ

ж м р ћ к а т и , -ам несврш. оном. газити све )е то . . . уредно и педантно чисто. по нечем житком и производити звук таквим Крл. гажењем; шљапцати. — Она иде, жмрћка, ж н б р и ц а ж дем. од жнора. шљиска. Кош. Жмрћкали му натопљени Изр. по ж н о р и ц и под конац, по лиопанци. Рад. Д. нији, строго одређено. ж м у к е узвик којим се казује брзо кретање, ж њ а ц , жњаца м покр. в. жетелац, шмуг; исп. шмугнути. — То ми рече госпоБен. Рј. дин 3 а ја жмуке, натраг у наше село. Шен. жн>&вење с гл. им. од жети. ж м у к љ а р , -ара м покр. онај који воли ж ш е м = жањем. живети мукте, мукташ. — Оному жмукжа.бтва ж покр. в. жетва. — Ова љару крапинскому треба већ једном показати што вриједи наша шшрска мишица. свадба до године дана . . . док приспије за жњетву пшеница. НП Вук. Младо жито, Ков. А. навијај класове, пређе рока дошла ти је ж м у л м покр. в. жмуо. — Донеси жмул жњетва. Њег. с водом. Шег. жн>бтвар м покр. в. жетелац. — жмулић м покр. дем. од жмуо. — Тко је што . . . жњетвару и погнуту орачу ХоИеш ли жмулић ракије? Војн. назиачи доба? Марет. ж м у љ м покр. в. жмуо. Вук Рј. жшетварица ж покр. в. жетелица. ж м у о , жмула м покр. чаша. — Мајко! Вук Рј. — а гдје је жмуо ? Војн. ж њ ^ т в а р с к и , -а, -б покр. који се односи зкмура м = жмира. — Ја предлажем да на жњетваре и на жњетву, жетелачки. се играмо жмуре. Трифк. ж њ е т и , жњем несврш. покр. в. жети. жмурење с гл. им. од жмурипги. — Један ће брати, други сијати, трећи бранати, а жњети ћемо сви. Шен. Народ га је жм;урети, -рим покр. в. жмурити. засијавао, жњео, косио, пластио. Лаз. Л. жмурбћке и жмур&ћки прил. = жмижовијалан, -лна, -лно фр. весео, друштрећке. — Зажели да склизне . . . до долетишта жмурећке. Божић. Ја онда . . . жмурећ- вен. — Француз је жовијалан више него што је радостан. Дуч. ки бежи што боље могу. Ранк. Међу свим женама бих те познао и жмурећки. Богдан. жовијално прил. на жовијалан начин, ж м у р и т и , -им несврш. 1. држатпи затп- весело. — »Гле, наш Јанчи како је румен, види се да му добро иде«, смејао се жовиворене очи. — Он гледа стога што иде, јално деда. Поп. Ј. иначе би, чини ми се, радије жмурио. Ранк. Три човека . . . наизменице жмуре и жовијалност, -ости ж књиж. особина једно друго варају да су заспали. Сек. 2. = онога који је жовијалан, веселост, срдачност. жмирити (4). — Код Енглеза је хумор, а код Француза ж м у р к а ж = жмира. — Некада [си] жовијалност. Дуч. тако радо играла се жмурке са мном. Крањч. ж б к е ј , -^ја и -еја м в. џокеј. — И жокеј Стј. постигне људску славу, па [је постигну] исти ж м у р к е прил. затворених очију, жмуре- коњи и мајмуни. Ђал. ћи. — С времена на време затвори очи и . . . ж о љ а в , -а, -о ситан, слаб, жгољав. — неколико тренутака корача жмурке. Ољ. Живана је била . . . омалена, жољава. жмурнути, -нем сврш. према жмурити. Вес. Бјеше мирњачина, те га је ситна и жо— И ја жмурнух, — у свет насумце потеко'. љава Барица, жена му . . . могла карати до миле воље. Мат. Јакш. М. ж м у р љ а ч а ж зоол. трећи очни капак жбнглер, -бра м фр. 1. средњовековкод птица или жаба т е т ћ г а п а шстапз. ни путујући певач и глумац. — У периоду — Крупне очи жабе . . . заштићене су . . . одржавања већ створене егоше . . . главну са два очна капка и још једним трећим улогу имају певачи распрострањивачи . . . код Грка . . . рапсоди, код Француза танким капком означеним као жмурњача. жонглери. Ђур. 2. циркуски артист(а) који Станк. С. жнНранац, -анца м покр. кожна или разне предмете спретно баца уеис и хвата их платнена врпца за везивање ципела, шниранац. у руке; увесељшач. 3. фиг. човек који се сна— Тамничар ми запсвиједи да извадим из лази у свакој-ситуацији, који вештом игром речи обмањује друге. — Жокглер и фразер — ципеле жниранце. Мишк. неопходан и потребан режиму. Фелд. Изр. ципеле на ж н и р а н ц е ципеле на шнирање, на везивање. жбнглерски, -а, -б који се односи на жонглере. — На граници савршене жонглерж н о р а ж нем. варв. врпца. — Његова појава, с моноклом на старомодној жнори, ске висине . . . поједине ријечи губе своју -,„., с розетом једног високог реда у запучку. унутрашњу вриједност. Крл.

ЖОНГЛЕРСКИ — ЖРТВЕНИ жбвглерски прил. као жонглер; врло вешто. жовтлбрство с жонглерске вештине. — Овдје је свака независна кокетерија неопростиво пеливанство и жонглерство. Уј. жонглира&е с гл. им. од жонглирати. жонглиратн, жбнглирам несврш. 1. изводити жонглерске вештине, бацати увис и вешто хватати предмете; ићи по разапетој жици (у циркусу); еквилибрирати. — Пободена су два стуба, а ја на жици између н>их високо морам да жонглирам, да идем од једног стуба ка другоме. Рист. 2. фиг. вешгпо а нвпошшено искоришћаеаши околности; сналазити се у свакој ситуацији. — У Југославији су њемачки и талијански фашисти на најневјероватнији начин жонхлирали. Тито. Удшје да жонглира параграфцма. Шимун. зк&ржет м фр. фина вунена или свилена тканина. ж о х а р м зоол. врста инсекта, кукца, бубашваба В1а«а опеВДаНв. — Врзао [се] по кухињи као престрашен жохар, избјегавајући да га не згњече. Бег. фиг. Кад ови жохари почињу своје сумњиво кретање . . . значи сигурно рикцуг. Крл. жрак м и жрЗка ж покр. в. зрак. — Покрсти је и венча је за се, пак је грли од жрака до мрака. НП Вук. нфван, -вна м в. жреањ. — Поведосмо коло летимице. Он оста непомичан као доњи жрван. Шапч. ж р в а њ , -вња м 1. еоденични, млински камен. — Била је суша и радио је само један жрвањ, на пола воде. Андр. И. Мливо није више нитко доносио, нити су жрвњеви жрвњали. Гор. фиг. Трудим се да ме жрвањ живота не смрви. Кркл. 2. дш. ручни млин. — Неке куће имају жрвње на којима самељу мало брашна. Цвиј. Изр. н а ћ и се између д в а ж р в њ а наћи се у тешком положају. ж р в н а њ е с гл. им. од жрвнати. жрвнати, -ам несврш. в. жрвњати. — Њено је камеше жрвнало сав кукуруз из околног краја. Донч. Мрко и одвише мирно, жрвнајући вилицама, Чугаљ пусти карабин. Ћоп. ж р в њ а њ е с гл. им. од жрвњати. жрвњати, -ам несврш. 1. млети (на) жрвњима. — Нас неколико узели смо да у шаторском крилу жрвњамо кукуруз. Чол. 2. дробити, мрвити, ситнити, жватати; фиг. говорити напразно. — Он је зловољно гледао у своје босе ноге, напразно жрвњао јаким вилицама. Ћоп. жреб, ијек. жријеб, м = ждреб. — Нека ми жријеб досуди божицу. Шен. Жреб

је одлучио да се [фудбалери] у истој групи боре са Боливијом. Б 1958. жр&бање с гл. им. од жребати. жр&бати, -ам несврш. = ждребати. жребије с цсл. заст. в. ждреб. — На нас је пало часно жребије да пред олтаром оне светиње . . . поотварамо вреле изворе. Јакш. Ђ. жрец, жреца м рус. 1. незнабожачки свештеник. — Намеравао [сам] да се обратим жрецима, врачарима . . . да ми помогну. Уј. Замишљам да су некад жреци њини док се тамњан пали божици бело цвеће жртвовали. Јакш. М. 2. ир. сеештеник, онај који се нечем посветио. — И на велики скандал жреца старе филологије, београдска зараза се шири и ван граница Србије. Скерл. жријеб, ек. жреб. жрналица ж млин за каеу. — С кафом је шпло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу. Срем. ж р н а л о с ручни млин. Р-К Реч. ж р н а т и , -ам несврш. в. жрвњати. — Послуживао [је] муштерије, жрнао со, туцао бибер. Срем. ж р т ж покр. мотка која се ставља на воз сена да се притисне. — У прву собу ступи дуг човјек кано жрт. Ков. А. жртва и ж$тва ж 1. рлг. оно (рсоба, животиња или предмет) што се приноси неком божанству у знак захвалности или ради придобијања за себе. — Питагора [је] по успешно постављеној познатој геометријској теореми принео боговима на жртву сто волова. Псих. Људождери . . . прије него свечано прождеру своје заробл>енике . . . приносе прије тога жртве својим боговима. Јонке. 2. одрицање од нечега; несебично давање, вршење дела у корист некога или нечега; оно чега се одриче некоу корист другога. — Било је једно снажно колено људи . . . Оно је схватило живот као жртву. Вас. Улудо [је] жртвовала своју младост не добивши ништа у замјену за толику жртву. Иеак. 3. жиео биће или предмет коме предстоји смрт, уништење; оно што је већ мртео, уништено. — Чујв се да су куће доста оштећене, али да људских жртава нема. Сек. Павле, ено онде на обали заклана жена! Павле приђе жртви и стаде ошинут језом. Ћос. Д. 4. онај који се свесно одриче нечега; онај који неправедно испашта. — Ти добри синови и честита браћа3 вечито су жртва породице. Петр. В. А знате ли ви да сам ја био жртва ваших сплетака и завјера? Креш. жртвени, -а, -б који се односи на жртву, који је одређен за жртву. — Има часова кад горим дшрно као жртвено свјетло тек уне-

48

ЖРТВЕНИК — ЖУДЕТИ

сено у храм. Андр. И. Ова . . . чудновата питања стављах себи, идући поред њега као овца жртвена. Шапч. ж р т в е п и к , -а и жртв&ник, -ика м богослужбени сто или уопште место на коме се приносе дарови, жртве божанству. — Упали четири свијеће велшсога жртвеника. Шен. Клечали су у клецалима тик жртвеника св. Катарине. Том. фиг. Мајке, што вам сузе бог узе кб уљс на жртвеник слободе . . . завап'те клетвом преко мргве воде. Мас. ж р т в с н о прил. на начин жртве, као жртва, за жртву. — Брут је у том моменту светачки честит и жртвено спреман. Сек. Жртвено предана и блиједа . . . спремно [је] чекала све што је још може снаћи. Ћоп. жј> т в и ш т е с место где се приноси жрпгва. — Од већих остатака неолитског доба очуваии [су] гробови . . . и жртвишта. Жуј. ж р т в о в а њ е с гл. им. од жртаовати (се).

жртвопатн, -вујем сврш. и несврш.

принети, приносити, (у)чинити жртву; одрећи се, одрицати се нечег. — Откад премишљам како ћу да окрпим тај прозор, па ето, сад сам морао да жртвујем јсдне новине. Иуш. На своју тоалету гнао [је] да жртвује по пола сата времена. Крл. ~ се повр. — Неко треба да се жртвује за народ. Ћип. ж у б е р м песн. в. жубор. — И умукне жубер птичји. Љуб. Стоји жубер цура белогрлки. Кош. жуберити, -им несврш. в. жуборити. — Постави руке на колева, а све нешто сам собом жубери. Маж. М. жуберкање с гл. им. од жуберкати. жуб&ркатв, -ам несврш. дем. првма жуберити. — Жуберкају птице по влажним баштама. Куш. Чујем гдје жуберка поток. Наз. жубор и жубор м 1. шум који се чује кад года тече у мањим количинама. — Тама долом, тама гором, наоколо све почива, само вода са жубором са камена што се слива. Рсдич. Жубор врутка ме љуља и успављује. Митош. 2. нејасна смеша гласова, звукова песме, музике; жагор. — Нестало [је] сваког људског жубора у селу. Ад. Чини [ти се] да чујеш над собом величанствени жубор црквене глазбе. Коз. Ј. Он је гледао негде кроз прозор, слушајући очигледно само жубор њеног чаврљања. Андр. И. жуборав, -а, -о и жуборан, -рна, -рно који жубори. — Застадох поред једног потока гледајући . . . у његове бистре воде и жубораве таласиће. Б 1958. Око њега [језерца] расту танане, жубораве среброкоре брезе. Пол. 1957. На десно град са милијун очијју и жуборна Рона. Матоги. И

прођоше зиме и безбројна љета, та л>ета, те жуборне чесме. Кркл. жубор-вбда ж песн. вода која жубори. жубор-врбло с песк. врело које жубори. жуборење и жуббреше с гл. им. од жуборити. жуббрика ж бот. јасика, трепетљика Рори1и8 ггетик. — Жубори му брада као жуборика. Вук Рј. жуборнти и жуббрити, -им несврш. 1. производити окубор, производити лак шум. — Воде жуборе, диме се огњишта. Крл. Бескрајне шуме жутих шумиих и зрелих кукуруза жуборе на поветарцу. Чипл. 2. неразговетно звучати, жагорити, жаморити. — По ходницима универзитета су жуборили сви језици и сви дијалекти. Дуч. Дјеца су жуборила . . . а учитељ је застао у раду. Кал. ж у б о р и ш т е с место где се чује жубор. — Поточић у љесковини, весело мало вјечито жубсриште. Лал. жуборкање и жуб&ркање с гл. им. од жуборкати.

жуборкати и жуббркати, -ам несврш.

дем. према жуборити. — Кроз башту . . . жуборка поточић. Вес. [Мале птичице] жуборкале у гају зеленом. КХ 1936. жуванце и жуванце, -а и -ета с покр. в. жуманце. Вук Рј. ж у г а њ е с гл. им. од жугати. ж у г а т н , -ам несврш. покр. лајати; фиг. оговарати. — Четири тете с тестијама . . . ударише с Магдом у диван. Док су ове најбоље жугале, бијаше Марица већ дома. Том. жугнути,' -нем сврш. покр. пусшити глас, писнути. — Нијесмо, свеца ми, ни жугнули, ни једно друго у очи погледали. Љуб. Гледајући их, нико ни да жугне. Матош. ж у д ж песн. в. жудња. — Зар ниси плакб док си рибар био, за лепши живот, пун варљивих жуди? Ил. Бранио се од н,е, а нагињао јој свом жуди своје младе потиштене и понижене душе. Петр. В. ж у д а н , -дна, -дно који јако жели, жеАОН\ који се жуди. — Нешто вели да је трудан и одмора врло жудан. Радич. Дизала се насмијаном плавилу небеса жудна пјесма о шљивику, стазама. Коз. Ј. жудети, -дти, ијек. жудјети, несврш. силно желети, чезнути за киме или чиме. — Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Вес. Жудјела је она ту његову ријеч као своје избављење. Цар Е. Жудио је да кроз густе гране расцветалог шљивика види оно за чим му срце куца. Коч.

ЖУДИЈА — ЖУЉЕВИТ Жудија м заст. в. Жидов, Јеврејин. — По носу видјело се да је Жудија. Цар Е. жудијски, -а, -б заст. в. жидовски, јеврејски. — Чељад различита соја, нарочито жудијскога. Цар Е. Жудио, Жудјела м заст. 1. в. Жидов, Јеврејин. — Ншпта ти то не ваља колико Жуђелу крст. Љуб. 2. (жудио) грабљшац, гуликожа. — Хтио је да јој опљачка њено жито . . . — Зар немате душе, жудио? Франг. жудити е. жудјети. жудјетп, -дим, ек. жудети. жудно прил. с јаком жељом, жељно, са чежњом. — Оћути окрупњело тијело како му се жудно привија. Сим. Жудно је чекао час да пође. Сек. жудња ж силна, јака жеља, чежња. — У исти мах подиђе га злобна жудња за осветом. Гор. Нови положај појача у њему жудњу да стече себи угледа на овом пољу. Прод. жуђеник м песн. заст. онај за којим се жуди, чезне, који се жели. — Доброг старца ријечца . . . на дому ове им драге жуђенике . . . с небеса руку заштитну дозива. Марк. Ф. жуђеница ж заст. женска особа за којом се жуди, која се жели. — Мјесто милога лишца моје жуђенице на прозору старо мрко лице. Шен. жуђење с гл. им. од жудети и жудјети. жуја и жуја 1 ж = жујка 1. назив за женку домаће животиње, жуте длаке (рбично за овцу или кобилу). — Ај, барна! хај жујо! Придржавајте, људи; преби нам стоку. Лаз. Л. 2. жена жуте косе. жуја 8 м = жујо пас жуте длаке. — Пас потегао био к њој . . . Кад жуја и н>у отпратио . . . ето ти га и опет Цвејину кревецу. Ад. жуја 3 ж зоол. златна вуга Опо1и« еа1ћи1а. Деан. Рј. жујан м 1. жуто говече. Бак. Реч. 2. зоол. врста рибе, чиков МхбдигпивГобзШз. — Из дубине . . . дође и по какав жујан. Сим. 3. човек жуте косе. — Кад му један жујан зелених очију као у шали пође руком за пушку, он се оштро лецну. Ћоп. жујац, -јца м зоол. в. жујан (2). жујица ж доње место где стоје врата која не држе шарке ни багламе, стопица, петица. Вук Рј. жујка ж = жуја и жуја1. - жујо, -а и -е м = жуја*. жујце, -а и -ета с покр. в. жуманце. — Кокошје јаје има жујце. Бат. 4 Речник српскохрватскога кн>ижевног језика, II

49

ж у к , -а, -о горак. — Стегнута грла, жуких уста . . . он је мицао уснама. Франг. Као да је прогутала нешто жуко, намрчила се у . . . лицу. Михољ. ж у к а и ж у к в а ж бот. биљка из пор. лепирњача чија влакна служе за предењв, брнистра брагпшп јипсешп. — У најновије доба упозната [је] као добра текстилна си» ровина брнистра или жука. ЕГ. Погледајући десно и лијево у очинске, жуквом зараштене ливаде . . . подбадао [је] коња и журио се к својима. Шимун. жуков, -а, -о који је од жуке, жукве. Р-К Реч. жулити, жулим весврш. в. гулити. Р-К Реч. ж у љ м (мн. жуљеви) 1. отврдла и јако задебљала кожа на дланошма, табанима ила где другде. — Он рукама својим зарађује свој насушни хлеб и руке су му пуне жуљева. Срем. Имао сам . . . на нози грдно велики жуљ. Дом. 2. фиг. (само мн.) тежах рад, тешко стечена зарада. — Добра старица . . . одбијаше од својих жуљева диНар по динар. Шен. За крваве своје жуљеве добијаш . . . само суху папирнату потврду. Рад. Стј. Изр. стати (коме) на — дирнути у осетљиво место; повредити; увредити. ж у љ а в , -а, -о I. = жуљевит (1) на комв има жуљева. — Приступи му ближе, пруживши своју жул>аву тврду руку. Ћор. [Сел>ак] својим жуљавим рукама све живо храни. Мишк. 2. покр. надувен (р очима). Вук Рј. жуљајив, -а, -о «. жуљав (2). Вук Рј. жуљан, -љна, -љно необ. в. жуљав. — Ако ли трагаш откуд љубав у ме за све под руком жуљном што сад ниче . . . Кост. Д. ж у љ а њ е с гл. им. од ж$љати. жуљан»е с гл. им. од жуљати. жуљати, жуљам несврш. = жуљити 1. јаким притиском, трењем изазтати т»лесни бол. — Ципеле су ме жул>але. Чол. 2. фиг. изазивати душевни бол, тиштати, сметати. — Исто оно пријашње жуља му савјест. Кал. ж у љ а т и , жуљЗм несврш. 1. кресати, одсецати (траву мотиком и сл.). 2. рибати. — Све стоји пљусак воде, а људи жуљају главу . . . и вртају уши прстима. Том. фиг. гулити. — Ево жул>ам корицу крува. Ћоп. жуљ&вит, -а, -о 1. = жул>ав (1). — [Рибар је] својим жуљевитим прстима грабул>ао по песку. Пол. 1958. 2. чворноват, чвораст, квргав. — Осјетише силу средњовјековне жуљевите дреноваче. Матош.

50

ЖУЉЕВИТОСТ — ЖУПЉАНКА

жуљ&витбст, -ости ж особина и стање онога који има жуљеве. жуље&е с гл. им. од жуљити. ж у љ и т и , жуљим несврш. = жуљати. — Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Рак. Крајње је време да се једном почне говорити о ономе што жуљи народ. Јов. С. ж у м а н а ц , -нца м, жумабце и ж у м а н це, -а и -ета с жути део у јајету, резервна материја за исхрану заметка. жуманчевина ж материја, супстанца жуманцета. Р-К Реч. ж у м а & а к , -њка м жуманце. жума&аст и ж у м а њ к а с т , -а, -о који је сличан жуманцету (рбично по боји). — Ово . . . жумањасто одразивање неба пало као нејасан страх. Сим. Пијукање . . . малих жумањкастих пилића. И. жумањце и жумањце, -а и -ета с покр. в. жуманце. жумба ж в. жбугара. Вук Рј. жум&ница ж бот. жућаница (7). Бен. Рјж у м о р м в. жамор. — Споља не уђе никакав звук, нити жумор. Вас. жумбрити, -им несврш. жуборити; жагорити. — У пустој и мирној шумској тишини . . . поточић жумори тихо и вајно. Гал. »Ево га, иде!« жуморило се од једне хрпе до друге. Том. ж у н а ж зоол. — жуња птица слична детлићу Ргсиб таПшз. — Жуна кљуном куца о кору. Гор. жунин, -з., -о који припада жуни. жув>а ж = жуна. — На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња. Лаз. Л. жуњарица ж бот. врста биљке из пор. крсташица Егу81тит. Сим. Реч. ж у а и н , -а3 -о који припада жуњи. жуњић м жунин птић. Бен. Рј. жупа ж 1. а. предео између брда или планина, обично с благом климом. — Нас чекају наше планине и гаји, потеси мирисни и питоме жупе. Стан. б. предео, крај уопшпге. — У планинским земљама свака жупа, сваки поточни слив чува расне, дијалектичне и фолклорне посебности. Петр. В. 2. област; покрајина; ист. племенска држава. — За њу [Пелагонијску котлину] су везане . . . жупа Железник, и знатни делови Кичева и Пореча. Дед. Ј. Држава је узела у своје руке . . . организацију жупа. ОП 1. Неке [се] кнежине називају и жупама. Ђорђ. 3. најмања административна јединица католичке цркве, парохија. — Колико је пута с њим јео . . . у манастиру и по жупама. Мат. Дон Ловро (мозак жупе) . . . уда-

рио по срамним измишљотинама непријатеља цркве. Мар. ж у п а ж нем. вулг. супа, јуха; исп. жупар. — Он је служио даље да постане активан наредник за жупу. Јонке. жупан, -пна, -пно који има благу климу, сунчан, присојан, питом. — Бока . . . као приморје врло је жупна: у њој расту лимуни, наранче. Вук. Снег је . . . падао по висовима и по северним пределима, а киша по жупнијим местима. Жуј. Око ти весели лимун и најжупније биље што га носи жупна Италија. Паел. ж у п а н 1 , -4на м 1. ист. старешина жупе, (по)главар племенске државе. 2. сеоски (по)глаеар, кнез. — Бијаше то жупан јасеновачки . . . имућан и поштен сељак. Кум. Изр. в е л и к и ~ ист. упраттељ једне веће административне области. — Прекјучер био у котару велики жупан. Леск. Ј. Био би данас велики жупан, или барем државни секретар. Петр. В. ж у п а н 2 , -Зна м дуг капут. — Лепи су жупани на свој војсци. Глиш. Носио [је] жупан од танке сребрне ламе. Кнеж. Л. жупавија ж ист. 1. област којом управља жупан. — Немања [је] од малих жупанија силом стварао велику краљевину. Нен. Љ. Имао је два велика имања у жупанији вараждинској. Том. 2. надлештво, установа обласне управе са сеојим органима; зграда те управе. — Касније је наступила инвазија мађарских чиновника и у суд и у жупанију. Петр. В. Људи су на жупанији били уважили моју ситуацију. Крл. жупанијски, -а, -о који се односи на жупанију: ~ власт3 ~ скупштина. жупански, -а, -о који се односи на жупане. — У Рашкој се већ крајем VIII ст. издвојила важна жупанска породица. Пов. 2. жупанство с звање и дужност зкупана. — На тај је начин бивало да је жупанство постајало насљедно. Шиш. ж у п а р м нем. погрд. заст. = зупар и зупаш подофицир којијеу некадашњој аустроугарској еојсци добровољно служио преко одређеног рока. — С афектацијом жупара . . . заповједи »марно«. Крањч. Сшј. жупљанин м 1. човек из жупе, спгановник жупе. Вук Рј. 2. парохијанин. — Ту [је] жупниковао за врло кратко вријеме не живући у слози са својим жупљанима. Водн. жупљанка ж 1. женска особа из жупе, станоеница жупе. Вук Рј. 2. парохијанка. 3. жупско вино или друго што из Жупе. — Јован натегау флашу . . . и рече: — Добра-а! Права жупљанка. Ћос. Д.

ЖУПЉАНСКИ — ЖУРНАЛ жупљански, -а, -б в. окупски. — Оно [село] ни по чему није личило на питома жупљанска села покрај Лима. Сиј. жупни и жупни, -б, -б који се односи на жупу (5), парохијски. — Изјутра слушала је мису у жупној цркви. Ћип. жупник и жупнпк м католички свештеник који управља жупом. — Много доприноси што су жупници [у Корушкој] сиромашни. Цвиј. Над толиком дрскошћу згрозио се . . . велечасни господин жупник. КОА.

жупииков и жупников, -а, -о који припада жупнику. жупниковати и жупниковати, -кујбм несврш. бити жупиик, свештеник; вршити сдужбу жупника. — Постаде жупником цркве св. Марка . . . али је ту жупниковао за врло кратко време. Водн. Петар Бучар жупникује недалеко Карловца. Ков. А.

прохтјева . . . одигравала [су се] . . . усамљеничка умирања. Десн. журајиво прил. на журајив начин. — Роман [је] рађен брзо, журајиво. Михиз. журајивост, -ости ж особина оног ко је журајив. — Ништа од оне намештеничке раздражљиве и свађалачке журајивостцЈ или од оне радничке ћутљивости. Петр. В. журан, -рна, -рно 1. који се жури, брз, хитар. — Кнез крену журним кораком к самостану. Шен. Касарне су празне . . . журним маршом пролазе пешаци. Сек. 2. хитан, неодложан. — Уосталом, разговараћемо о томе касније, а сад опростите, јер ево имам журна посла. Мат. журац, -рца необ. онај који стално и у свему жури. — Има доста жураца, живчаних људи који на нос падају од рада. Цвиј.

журба ж хитња, журете. — [Љубица жупнички и жупнички, -а, -б који се се] одмах живо, с неком грозничавом журедноси на жупнике. — Каноник Микула . . . бом предаде послу. Ранк. Без журбе и октамо врши службу жупничку. Нех. Насред лијевања отвара врата. Крањч. Стј. котлине диже се хумак са столном црквом журбати, -ам несврш. е. журити. — . . . те одмах уз цркву жупничким сганом. И ми као и све живо око нас журбали смо. Шег. Петр. В. жупскп и жупски, -а, -о који се односи ж у р е њ е с гл. им. од журити (се). на Жупу, на жупе. — Дошао [је] баш у онај журити, журим несврш. 1. хитати; крај где је црно жупско вино било мало скубрзо ићи, брзо радити. — Уз стабла журе пље од воде. Срем. За заједничку обрану војске буба. Дуч. Вук је журио и брзао. граде сви родови жупски град. Пов. 2. Одборници су листали жупске и опћинске књи- Дав. 2. терати (кога) да брже ради, да иде и сл. — Иди, иди, дошао је неко! — поче ге. Гор. С улице крену к жупској кући. је журити мати. Станк. И он је са своје Ћип. стране журио кењца. Божић. жур м (лок. журу) фр. приватна по~ ~ се журити Џ). подневна седељка, посело. — То је неки дан журица ж песн. птица гласоноша. — отворено рекла . . . жена управника граПуковник . . . пустио је јуче изјутра у град да на једном журу. Андр. И. Кћерке су им журицу с писамцем да не предају град. . . . приређивале журове. Сим. Глиш. ж у р а ж 1. мали, мршав и ситан човек. журка ж зоол. врста птице, зелена — Књигу пише жура Вукашине. НП Вук. 2. зоол. врста птице Мегорз ар1аз1ег. — лиска ОаШпи1а сМогориз. — Доста лијепа лова уловили, лијепа лова журку и коЖаба ће је [пчелу] без опасности појести журку. НПХ. као и птица пчеларица (жура). НЕ. 3. покр. ерста коњске болести, коњска вртоглавица. журкати (се), -ам (се) несврш. дем. Вук Рј. према журити (се). — Попијевајући сад журав, -а, -о мали и ситан, окгољав. — тише, сад гласније, журкала љепотица преУ својој канцеларији седи срески начелник, ко ливаде. Коз. Ј. То су моји посли, а ти мали журав човечић. Дом. Чекао је . . . хајде, да се не осјете душмани, журкао воденичар дјевојку. Торд. [Чује се] шум са својим секретаром, неким журавим и вижжељезнице која се журка долином. Леск. Ј. ластим момчуљком. Бег. журљнв, -а> -о који жури, журан. — журавбст, -ости ж особина онога који Тек гдеког сретох, хитна, журл>ива, на боје журав, жгољавост, кржљаеост. — Не јишге што стићи беше рад. Косш. Л. могући постати рибар по својој журавости3 изучи књигу. Дов. журнал, -ала м фр. 1. а. дневник. б. журајив, -а3 -о нестрпљив, ужурбан, илустровани часопис. в. модни лист. — Оне нсреозан. — [То је] необично за тако жура- машне вшпе нису по журналу! Дом. 2. кратак филм о најновијим догађајима. — Бирајиву и малену особу. Петр. Б. Послије живота проведена у јагми стицања и у жу- ни филмски журнали сада су најљепша информативна штампа. Уј. рајивом задовол>авању пријеких путених 4*

52

ЖУРНАЛИЗАМ — ЖУТИЛОВКА

журналбзам, -зма м «. журналистика. — Прави журнализам је најбоља школа практичне и теоријске критике. Матош. журкалист(а) м новинар. — Ви знате да се ја, као журналиста, увек држим јавнога мнења. Трифк. Јосо Барић је прије двадесет-тридесет година био знаменит загребачки журналист. Бег. журналДстика ж новинаропво; лак но~ винарски стил. — Десет година бавцо [се] журналистиком. Барац. журналистица ж — журналисткиња женска особа журналист(а), новинарка. журналбстички, -2, -б који се односи на журналистику; који и односи на журналисте. — И он се . . . посвети тешком, али светом журналистичком позиву. Срем. Новиие [су] писале . . . о том журналисгичком феномену. Бег. журналисткиша ж = журналистица. журно прил. брзо, хитно, у журби. — Треба да журно путујете сву ноћ. Том. Примети како журно хита конаку његов друг. Чипл. журнбст, -ости ж особина онога који се жури; журба. ж у р а а в а ж в. окурба. — Око мене галама, гужва, журњава. Матош. жур-фЗкс м фр. варв. утврђени дан за примање гостију. — Првог четвртка у мјесецу имали су жур-фикс. Десн. ж у с т а р , -тра, -тро I . брз, окретан; хитар. — Имао сам жустро и срчано коњче, као ватра жива. Вукић. Помоли се госпођа капетаница, жустра, немирна. Франг. 2. оштар, жесток. — Жустре ријечи летјеле су као варница. Ћоп. Жустро је вико са Козјега брега. Рад. Д. жустр&на ж особина онога који је жустар. — Све је узаврело и устрчало се око њега са неком ужурбаношћу и жустрином. жустро прил. на жустар начин, хитро, оштро. — И гле ниткова, како ме пссече! брецну се повређени и жустро ђипи са свога седишта. Шапч. Ушао је . . . и позвонио жустро притиснувши у једно коштано дугме. Кик. жустрост, -ости ж в. жустрина. ж у т , жута, жуто (одр. жути, -5, -о> комп. жући) 1. који је боје воска> лимуна, цеета маслачка, љутића, сумпора, злата. — Дотури ми онај жути прашак за буве. Бан. 2. (одр.) а. као атрибут уз називе златног новца: ~ дукат, ~ меџидија. б. (у имекичкој служби) м златник, дукат. Изр. ~ г р о з н и ц а мед. тешка тропска (стомачна, желучана) болест; ~ кућа заст. лудниџа; ~ мајица победничка одећа у бициклистичким тркама; жу ти мјед месинг;

~ мрља, ~ пега анат. најосетљивиЈе местоу оку за примање видних утисака таси1а 1и(еа; ~ трака насилно даеана ознака Јеврејима под фашизмом; ~ штампа назадна, реакционарска штампа; ~ тело анат. жлезда с унутрашњим лучењем; још си ~ око кљуна сушше си млад, не знаш

шшгпа; клати се као жути мрави го-

нити један другога као најеећи непријатељи. ж у т а г а ж зоол. ерста рибе Тгу^оп раитаса. Бен. Рј. ж у т а к , -ака м злапит новац, златник, дукат. — Пружи на длану хрпицу златника према свјетлу: »Јесу, богами, прави млетачки жутаци«. Шен. Она [би] дошла кад би знала да у њега има више онакових жутака. Цар Б. жутаљ м коњ жугпе длаке. жута&ак, -њка м жумамце. Деан. Рј. ж у т а њ к а и ж у т а р и ц а ж зоол. покр. «. жутоеољка. — Да ту капу натакнеш на колац . . . не би се бојао да ће ти врапци и жутарице усјев позобати. Љуб. жутарица ж покр. жута коза. ж у т а ц , жуца м 1. в. жуманце. Р-К Реч. 2. златан ноеац, жутак. 3. жуто небељено платно. — Кошуља му од платна жуца раскаишена по средини леђа. Бан. 4. зоол. в. жутоеољка. Бен. Рј. ж у т е љ , -&ва м бот. а . невен. Бен. Рј. 6. маслачак. Сим. Реч. жут&љив, -а, -о «. жућкаст. — У посел>аченим цртама дуга жутељива лица не би био нитко наслутио кћер некоћ угледне стародавне обитељи. Ђал. Бијаше висока, коштуњаста, жутељива Њемица. Ков. А. жу^тети, -тим, ијек. жутјети, несврш. постајати жут. — Гледам како му листак црни, па онда жути. Вес. Сунце поче жутјети као лимун пред брање. Неим. ~ се бити жут, видети се жут. — Од велике суше и трава [се] жутела. Јакш. Ђ. Кад сједим овако, све ми се види како се преда дшом руди кава и жути шљивовица. Божић. ж у т и к а ж бот. врста биљке Вегђеп« ти1ј;апз. — Стрмим путељком пењали су се . . . кроз чичке и жутику. Бег. У тим танким пукотинама расте . . . патул>аста жутика или ситан дивљи каранфил. Андр. И. жутилица ж бот. врста биљке из пор. лепирњача Сешзга гтсгопа. — Ту расте још којекакво сниско шибље . . . црница, неке жутилице. Панч. жутило с жута боја. — Ива, сва у свечаном, свадбеном руху . . . се расцвала у жутилу својих маца. Леск. Ј. жутилова т р а в а и жутиповка ж бот. жутилица. Сим. Реч. — Зешва се кравила,

ЖУТИЉА — ЖУТОКОРА

53

ж у т њ а к м бот. ерста биљке која ее у степи је доцветавала позва маљава жутиловка. Моск. употребљава у лекарству и за бојење дрогеж у т и љ а ж женска особа која боји, боја- ријских артикала Сигсшпа 1оп^а. Сим. Реч. дише у окуто. И-Б Рј. ж у т а б к а в , -а, -о в. жућкаст. — Нећу да од моје крви испадне нешто слабачко и жутДљав, -а3 -о в. жућкаст. — Иза н>е је жутиљав чкаљом обрастао бајер. жутњикаво. Ћос. Д. Цес. А. жутњ&каво прил. на жутњикав нажутДна ж 1. жутило, окута боја. — чин. — Кроз голо грање дун>а жутњикаво Сам јој веза о врат низу . . . да јој злато пиљио је прозор. Ћос. Д. својом жутином покри цела прса. Станк. жу"то прил. у жутој боји, нажуто. — У шљивике [јесен] унесе лимунову жутину. Мукле експлозије испуњавале су подрум Кик. 2. покр. врста крушке. у коме је жуто и мирно горела свећа, тожут&њав, -а, -о в. жућкаст. — Сив- пећи се. Ћос. Б. касто запјени око жутињавих уста. Божић. ж у т о - као први део сложеница значи а. са жутом нијансом боје означене другим жу"тити, жутим несврш. 1. бојити жутом бојом. — Мутно је жутила кухињу обе- делом сложенице: жутозелен, жутоплав. 6. са жутом бојом онога што је означено друшена лампа. Моск. 2. в. жутети. гим делом сложенице: жутббрк, жутбнога. ж у т и ц а ж 1. мед. обољење јетре при в . са акцентом жуто- и именичким значекоме кожа и беоњаче, бјелочнице добију њем: онају кога је жуто оно што значи имежуту боју Јссегиз. — [Заим] је блед, зеница у другом делу сложешце: жутобрк, ленкаст и црн у лицу, као да болује од жужутоцога. тице. Андр. И. Још [је] жући него прије, жутДбрад, -а, -о који има жуту браду. као да је изненада добио жутицу. Бег. 2. болест воћака. — Кад воћка пати од жутице — Еј, жутобради! Зна ли се ко га уби? . . . суше [се] врхови грана. Тод. 3. врспга Вуко«. жугпе јабуке, крушке. — [Дечко] стаде жутббрк, -а, -о који има жуте бркове. разгледати крушкову грану, нема ли још — Све неки црвенперци, плавобради, жукоја зрела жутица. Ранк. 4. жута земља. тобрки, пегави. Петр. В. Р-К Реч. 5. небељено платно (рбично ланежутбвати, жутујем несврш. само у но). — На његову је кревету била добро изразу: (док) ж у т и ж у т у ј у 3 ц р в е н н набијена сламарица, плахте од жутице. (румени) путују људи нежног здравља Мар. 6. дукат. Вук Рј. 7. зоол. в. жутовољчесто дуже жиее од оних који изгледају ка. Р-К Реч. здрави. жутичав, -а, -о 1. болестан од жутице. жутбвољка ж зоол. врста птице пе— Очи добиле жутичав мученички израз еачице Етђепга скгтеИа. Вук Рј. и боју. Лал. 2. који је жуте, жућкасте боје. ж у г б г л а в , -а, -о који има жуту главу. — Улична жутичава свјетлост . . . дужила — Подигоше округле зазрнеле главе жутоје њену сјену преко . . . дворишта. Божић. глави сунцокрети. Моск. жутичавост, -ости ж особина онога жутбкљун, -а, -о 1. који има жут кљун. који је жутичав и онога што је жутичаео. — Сви [морнари] изабрали жутокљуне пажу"тјети (се), -тти (се), ек. жутети (се), пагаје. Дов. 2. а. фиг. неискусан, млад. — Ви сте још жутокљуни! осече се на њега ж у т к а ж 1. жута ракија. — Де још војвода. Кнеж. Л. Да си тако луд да те пола литре жутке! — срдито наредио Сибин. једно жутокљуно дете за нос повлачи, то Рад. Д. 2. зоол. покр. в. жутовољка. Бен. Рј. нисам веровао. Јакш. Ђ. 6. (у именичкој служби) м жутокљунац. — Кажу да је ж у т к а с т , -а, -о жућкаст. — Из жуткаста лица шиљи се дугачак танахан нос. међу старима настала велика потиштеност. Зар да жутокљуни победи. Ћос. Д. Шен. Испод носа пробијало му нешто жуткаста брка. Маж. Ф. жутокљу^вац, -нца м 1. младо птиче ж у т н и к м златан новац. — Биљежник жута кљуна. — Треба само да он . . . шапму показа неколико жутника, а он није ни не да је гладан, па да му као мати жутокљунтражио више. Цар Б. цу тутне у уста залогај. Каш. Од пјесме жутокљунца одједном врт је препун сунца. жутнути, -нем сврш. и несврш. по- Цес. Д. 2. фиг. млад неискусан човек. — ст(ај)ати жут, увео. — Жутнуло топо- Донекле му се и свиде то што један жутолово лисје беше почело да шумори некакве кљунац жели да му извуче асуру. Ћое. Б. заносне вечерње бајке. Ком. Стрњишта се заоравају, и чека већ жутнулн кукуруз. жутокора ж бот. покр. «. жутика. Петр. В. ВукРј. -у.

54

ЖУТОКОС — ЖУЧИЦА

жутдкос, -а, -о који има жуту косу. — Жутокоса дјеца . . . брзају уз живицу као стријела. Шен. Похрли им у сусрет . . . човјек витка стаса, жутокос. Кум.

жућкати се, -ам се в. жутети ее. — По столу у . . . чашама жућка се ракија. Ћос. Д. жућко м пас жуте длаке. жућо, -а и -е м *= жућа. жутбкрил, -а, -о који је окутих крила. жућов, -ова м в. жућко. — Сви [су] — Сједну на ружу жутокрил лептир. Шен. држали велике рундове, жућове 3 гаџе, и жутблик, -а, -о који је окутог лица. — тако даље. Срем. Жутолики сиједи старчић понављао је жухак, -хка, -хко покр. жук, горак. — другим ријечима оно исто. Сим. Није то Жухко је млијеко за вријеме кисељења, док више онај мршави, жутолики дјечак. Ћор. још није кисело како ваља. Шим. С. Ирена се својим киселим држањем, својим жухжутбног, -а, -о који је жутих ногу, ким опаскамз трсила да помути радост. Кум. са жутим ногама. — Сваки је дућан пун жуце,-а и -ета с покр. в. жуманце. — . . . жутоногих, мекогрудих пилића. Торб. За њима [вареним јајима јео је] дивље ротжутбперка ж зоол. а. в. жутовољка. кве, да им жуце лакше пробави. Љуб. Бен.РјЉ.врстаслатководне рибе 1,еис15Си8 ж у ч , жучи ж и покр. м 1. жутозелена гиШиз; исп. бодоркаЈ белоперка. Р-К Реч. течност, текућина горког укуса коју излужутбтрба ж зоол. врста гусеницв Вот- чује јетра преко жучне кесицг. 2. жучни ћух3 Оазиорасћа сћувоггћоеа. Тод. мехур. •— То му подражило жуч. Цар Е. жуточак, -чка м покр. ован са жутпим Вришти од болова . . . Јамачно јој опет жуч нрорадио. Рад. Д. Што не пшете? длакама на предњем делу главе. Вук Рј. Нисте ваљда сви болесни од жуча? Ћос. жутуга ж в. жутица Џ). Деан. Рј. Д. 3. фиг. заједљивост, пакост, злоба. — жутуља ж 1. жута земља, глина. — Ако је ишта слатке крви — она је! Знаш ли шта је: нема жучи. Вес. 4* љутина; Земља је жутуља или пескуља, мјесто жита бес, јед. — Кнез Горјански просипао је сад расте . . . кржл>ави кукуруз. Пав. То је на лигаше сву своју жуч. Шен. Потукоше онај минерални материјал што га зовемо се међусобно, само да искале жуч. Коз. Ј. глином, иловачом, земљом жутуљом. Тућ. 2. жутпа крава. 3. а. зоол. врстпа птице 5. горчина; трпљење. — Нагни к устима купу жића, пуну жучи. Домј. Чашу меда јошт МогасШа ћоаги1а. Бен. Рј. б. жутага. Бен. Рј. 4. бот. а. репица. Павл.; Сим. Реч. нико не попи што је чашом жучи нс загрчи. Њег. 5. папрењак. Сим. Реч. в . воловско око. Сим. Реч. Изр. ИЗЛИТИЈ искалити, просути ~ оборити се на некога тешким грдњама. жућа м = жућо пас жуте длаке. жучан, жучна и жучна, жучно и жучно жућак, -ака м 1. жутак (дукат). — Три (одр. жучни, -а, -6) 1. (одр.) који се односи хиљаде жућака и минцаћа . . . потрошио на жуч: ~ каменац, ~ канал, ~ мехур, је . . . мој ћаћко на ме . . . док сам се шко~ жлезда, — кесица. 2. жустар, оштар, ловао. Срем. Живко извади још десет жућаспреман на свађу. — У сали је владала сука. Јакш. 73. 2. зоол. врста лептира жуте ха и мртва топлота, која је само још више боје Оопер1егух гћатш. Терм. 4. дражила и онако нервозне и у послу жучжућаница и жућеница ж 1. бот. не људе. Ћос. Б. Педагози и психијатри ерспга дивље салате Осћогшт е п Ј т а . Сим. воде већ дуго врло жучне дискусије о стању здравља школске омладине. Вј. 1960. Реч. 2. мед. в. жутица Џ). Вук Рј. ж^ћење с гл. им. од жутети (се), жу- 3. једак, љутит; пакостан. — У његовим списима не осећа се ни ватрен и занесен тјети (_се) и жутити (се). апостол, ни жучан и огорчен критичар. жућка ж 1. в. жутовољка. Бен. Рј. 2. Прод. Вељић је црн, жучан човјек . . . било која животиња жуте боје. пун мржње на партизане. Лал. Хиљаде жућкараст, -а, -о в. жућкаст. — Најредовника држало је жучне проповиједи вшпе га буне оне мале, жућкарасте . . . папротив Фридрика I I . Пов. 2. 4. горак, тгметне господске очи. Ранк. жак. — Бијаше сладак само жучни крух жућкаст, -а, -о помало жут, нажут. емиграције. Матош. — На помно обујалом жућкастом лицу није жучити, -им и ж^чити, жучим несврш. било ни бр&де ни бркова. Шен. У сећању фиг. уливати горчину (у шта), загорчавати; јој се јави месец језовит и жућкаст. Рист. мучити кога. — Нећу да те мучим и да своје срце дугом причом жучим. Бој. жућкасто- као први део сложенице означаеа жуту нијансу боје која ј " . означена жучица ж бот. покр. а . заноеет. Вук другим делом: жућкастозелен, жућкасто- Рј. б. шафраника. Бен. Рј. в . брнистра. смеђ, жућкастоцрвен. Сим. Реч.

ЖУЧЉИВ — ЖУЧОВОДНИК жучљив, -а, -о заједљив, једак; оштар. — Онда су слиједиле . . . разне жучљиве сатиричне пјесме. Марј. М. Планула [је] жучљива свађа. Пае. жучљиво прил. заједљиво, љутито. — Радекић поче жучљиво да гризе усне. Ћоп. Мислиш ли да су те твоје мисли доследнс? — скоро жучљиво упита Сенка. Бар. , . . жучљнвост, -ости ж особина онога КОЈН Је жучљив, Јеткост, љутина, зсцедљиеост. жучвнца ж анат. жучни мехур, жучна кесица. Р-К Реч.

55

жучно прил. на жучан начин, јетко, оштро, заједљиво. — Наши их жучно оговарају. »Срамота, савезници па да тако поступају!« Ђон. жучнбст, -ости ж особина онога који Је жучан и онога што Је жучно. — Поновно с е ускомеша као некад у младомомачкик жучностима. Божић. жучовбд м анат. жучни канал. — Каспајају се у једну заједн а л и [гуштераче] ничку ц И ј е в која улази у дванаесник заЈедно са жучоводом. НЧ. жучбводвик м в. жучовод. Р-К Реч.

з (3) а. фон. звучни зубни струјни сугНиси ти за слугу, већ за господара. Змај. ласник. б. слово којим се обележава тај Кружи гласзша . . . како сам . . . неубројив, сугласник. в. (3) скраћ. Запад. у једну ријсч: потпуно зрео за лудницу. Крл. б. расположење за оно што је исказано речју за предл. са ген., ак. и инстр. I. са речју у генитиву уз коју стоји одређује 1. исто- у акузатиеу. — Јеси ли за ракију, господине ? времсност са трајањем онога што означава Шуб. 8. означава да се кретање завршава иза име у генитиву: за времв, у доба, у току. — или поред онога што је исказано речЈу у аку Ако сам за живота окусила капљицу среће, зативу. — Језик за зубе, гурбети једни! Матош. 9. казује да је кретање усмерено у он јс тому крив. Шен. Друкчији је данас правцу онога што је означено речју у акузасвијет него што је био за твоје младости. Лаз. Л. 2. намену ономе што реч у генитиву тиву. — Листови иду брзим влаком само онда ако су адресовани за Пешту шш за означава: ради, у имв. — Онда, за срећна Ријеку. Рад. А. Лук и кромпир . . . се са виђења — куцају се чашама, наздрављају. Јак. Можемо тамо за сретна пута испити јед- Бермуда у великим количинама извозе за но пиво. Крањч. Стј. Узгред је полако при- Америку. Петр. М. 10. казује да се нешто хеата, да приања или да се везује за оно што прављала све што ће требати газди за укопа. Ћор. Све се креће што је за оружја, све се је означено речју у акузативу. — Ђаци . . . се смејали и трзали за капуте и лен>ире. носи што је за носива. Март. П. са речју и изразом у акузативу означава 1. намену Петр. В. Осјетих како ме нешто уједе за нечега ономе што је обележено речју у акуза- срце. Наз. 11. означаеа време у току кога тиву. — Разбијали су и преносили камен за нешто траје или за које је везано. — Сцена је за трснутак остала празна. Фелд. Жупник зида&е куће. Нен. Љ. Он . . . чешће залази у град, изналазећи увијек нешто за продају. наброја госте које је за суботу увече позвао. Андр. И. 12. с обликом уз који стоји означава Кал. 2. лице с којим женска особа ступа у брак или је већ у браку. — Како се . . . могла меру, количину, вредност нечега. — Њих је одлучити да пође за тог незграпног човјека. више, нас мање, ал' за зидом ваља момак Крапч. Стј. 3. као допуна глаголима: знагпи, за два. Шен. Згазим погрешно, те склизнем мислити, говорити, осећати,бојати се и сл. оз-за два степена. Петр. Р. Ш . 1. уз глаголе начава на кога или на шта се односи оно што је који казују мироеапе или померање у границама онога што име у инструменталу значи глаголом исказано. — Није знао ни за мрачн^ Шуму ни за тамну стазу. Дуч. Брините се за показује а. да ее неко (нешто) налази или се моје дијете! Фелд. 4. циљ коме је усмерена што дешава позади, иза, с друге стране радња исказана глаголом. — Молимо за њего- онога што реч у инструменталу означава. ву душу. Шен. Они су жртвовали себе, сво- — За вратима је полица. Леск. Ј. Кидне из ју љубав . . . за мајорске еполете. Уск. 5. куће и стоји за кућом док она не изиђе. Вес. узрок од кога потиче оно што се казује гла- б. да је неко (нешто) уз оно, поред онога што голом или којом другом речју: због. — Ријет имеу инструменталу значи. — Сви су седели ћу ти да ми је твој Иво драг за његово по клупама за дугим храстовим столовима. добро срце и за љубав што ти дава. Војн. Кнеж. Л. 2. уз глаголе који казују кретат Он је за Милетића једном и у затеору лежао. значи а. кретање у простору иза, позади Петр. В. 6. оно за шта се даје, замена, накна- онога што реч у инструменталу означма. да. — Ја бих проје! . . . Да им дамо погачу — Лијепа си, лете за тобом. Пец. Неколико за проју. Вес. Пише оцу да ће . . . племенимушкараца се отисне за в л м . Гор. б. крвтом грофу вратити шило за огњило. Матош. 7. а. погодност, способност, дораслост за тање у правцу циља, идеја, идеала означвних оно што Је речју у акуттиву исказано. — речју у инструменталу. — Сестре одоше за послом. Ранк. Иде баш за тим како ће

ЗА

ЗАБАВИТИ

из тих јадних сељака да учини своје насељенике — тежаке. Ђал. Нек оиа иде за својом срећом. Глиш. 3. а. казује даје нешто заденуто, смештено, увучено у оно или иза онога што реч у инструменталу означава. — За појасом им ручне гранате. Јонкв. За гредама разне траве миришу снажно на припеци. Макс. б. казује да св нешто налази на ономе или у ономе што реч у инструменталу означаеа. — Она није видсла . . . како је лонац за ватром престао варити. Вес. Провео сам толике године за ђачком клупом. Дом. 4. означава да неко или нештно по реду долази иза, после онога шгпо је речју у инструменталу именовано. — За разговором дође шала, за шалом игра. Вее. Први старјешина [јеЈ . . . сердар, за сердарима иду војводе. Вук Рј. 5. казује да се нешто догађа истовремено с оним што је означено именом у инструменталу: у току, за време, приликом. — За доручком испричао сам му како сам сс провео у Трешњевици. Чол. 6. уз гласовв који исказују осећања и расположења с речју у инстпрументалу означма узрок који их изазиеа. — Чујете ли, она вапи за осветом. Донч. Нснад поче жалити за школом. Ћос. Б. 7. у значењу предлога: при, уз. — Неко . . . рекао ово, или оно, па сваки за своје запео и мож* отићи и руса глава, ал' оста за својим. Вукић. в.неодом. ^ значењу предмета, објекта радие, уместо акузапшва без предлога или акузатива с предлогом »нач. — Сине, ми чекамо за твојом песмом. Нед. Изр. за неким бити 1) бити удатпа за некога. — Толике учитељице удате . . . све су за учитељима. Ранк. 2) волепги кога. — Кад су те отмене госпође толико за мојим кћерима, шта ће тек бити од отмене господе. Нед.

57

заамвопа ж цркв. молитва која се чита за амвоном. — Он је жесток у литургици: што је зна, махни се . . . И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и свако парче одежде. Ранк. заарлаукати, -аучбм сврш. почети арлаукати. заарла^кнути, -аукнем сврш. в. заурликнути. — Нека до краја заарлаукне у њему бол. Вучо. заафектпрати, -бктирам сврш. почети афекпшрапш. з а а ш а т н , -ам сврш. в. захашати. заашнковати се, -кујем се сврш. почети ашиковати. забабрати, -ам сврш. почети бабрати, залупкарати. — Одједном забабраше сметени прсти око ноћног стола, као кад неко крадом, нечујно хоће да откључа браву. Петр. В. забава и забава ж 1. разонода, задоволстео, пријатно провођење времена, провод. — [Сабина] ју је била повукла у вртлог свакојаких забава главнога града. Кум. Обијесна и докона момчадија дала се иза обилате вечере на нељудску забаву. Киш. Марљиво сам плео крошњу (вршку) за риболов и спремао се за своју одшљену летњу забаву — у рибе. Ћоп. 2. предмет разоноде, оно с чиме се пријатно проводи време. — Ана је наравно увек ту с радом или са забавом. Лаз. Л. Сједох мало читати и пискарати. О тој забави мине ми дач до подне. Јурк. 3. свечаност, јавна приредба; игранка; бал. — На пучким забавама . . . пуца [се] из флобертице. Крл. Тада је отпочело у Српском дому . . . спремање за светосавску забаву. Андр. И. 4. заст. а. мана, замерка, приза- као префикс у сложеним глагодима гоеор. — Није му забаве. Вук Рј. б. смегтих, означава 1. а. почетпак радње или станл тешкоћа. — Да не чине забаве њиховим исказаног основним глаголом: запевати, затрговцима. И-Б Рј. треперити, зарудети се и сл. б. да је нешто забаван и забавап, -вна, -вно који дмимично захваћено радњом; да се у радњу, забавља, који ствара пријатно расположење; односно стање јако зашло: засећи, зацепити, који служи за разоноду, занимљив. — У призапричати се, задржати се, засести и сл. в . ватном животу Сремац је био најзабавнији свршетак радње: записати, заштитити, за- друг. Скерл. Анегдота Стјепана Аркадијевицрнити и сл. г . радњу додавања мање количине ћа била је такође врло забавна. Крањч. Стј. иечега уз друго шта: зачинити, забиберити, забаввља и забавиља ж настатица зазабрашнити. Д. означава да се кретањем бавишта. дошло или да је покретом нешто смештено забавист(а) м неол. извођач забавног позади, иза, с друге стране нечега: запасти, заћи, забацити и сл. ђ . да је нешто увучено> програма на приредбама. — Одржана је приредба у којој је учествовало осам београдутиснуто, смештено унутра: забости, заских »забависта«. НИН 1959. вућИЈ закопати и сл. е. да је један предмет забавитн, -им сврш. 1. (некога) а. учиспојен с другим: заковати, залепити, зашити И сл. 2. означава радну којом је нешто пре- нити да неко пријатно проведе време, разонодити, развеселити. — Трудио се да крило што друго: засути, зарасти, замазати забави и насмеје људе. Ћос. Д. б. привући, и сл. задржати нечију пажњу. — Вал>ало је и обдан забавити ову живину у мени. Бег. з&в]катв в авајкати, -ам сврш. «. заНајзад је посао тако забави да је престала хајкати. Вук Рј. V «•»» *»

58

ЗАБАВИЦА —

да мисли о томе. Петр. В. 2. (коме) заст. замерити, пригоеорити, наћи ману. — Ових дана удајем унуку . . . па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве. Мат. Приопћујем дакле ствар онако какова је, а читатељ нека ми не забави. Маж. Ф. 3. (некога) задржати, зауставити; омести (у нечему). — Забави ме он, те не дођох одмах. Вук Рј. И Крцо је забавио Турке 3 да је лашње војевати Мирку. Март. 4. покр. (некога) заборавити, занемарита. — [Црква се посвети] светој Петки . . . да се сгарица не расрди кад чује да смо је забавили, ако је и женска глава. Љуб. Изр. —' око (ОЧИЈ поглед) задржати, заустаеити поглед, обратити пажњу на некога или нешто. ~ се 1. пријатно провести време, провести се, провеселити се. — Изврсно ћете се забавити [у посети]. Ж1955. Момци и девојке дођоше на бденије у манастир да се разоноде и забаве. Чипл. 2. а. задржати се, издангубити; провести време. — Лако може и господин запитати: где смо се толико забавили. Јакш. Ђ. Тамо сам се забавила све до сада. Новак. 6. запослити се нечим; посветити се нечему; узети у разматрање. — Па ме посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите. Њег. Мора се забавити оним чиме је тако уско свезан. Коз. Ј. На конференцији у Јалти . . . велика тројица поново су се забавили питањем Југославије. Марј. Ј. забавица ж дем. од забава. — Андрија је знао удесити . . . да се господину професору што боље заслади забавица с његовим сином. Новак. забавишни и забавишни, -а, -б који се односи на забавиште. забавиште с 1. васпитна, одгојнаустанова за децу предшколског узраста. — Није живот дјечје забавиште! Нисмо ми дјеца. Крл. 2. локал за разоноду. — Онда је почела бјесомучна јурњава по хотелима, ресторанима, каванама, ноћним забавиштима. Бег. забавка ж в. забава Џ). — Сердарује али не мирује, јере бојну милује забавку. Март. забавља&е с гл. им. од забављати (се). забављати, -Зм несврш. и уч. према забавити. ~ се 1. повр. иуз. повр. према забављати. 2. водити љубав, занимати се. — Сва сс растапала од задовољства што се с њоме забавља млади судац. Ивак. Окрећу главе кад виде своје кћери како се забављају с површним и задуженим туђинцима. Петр. В. забављација ж вулг. забављање, забава. — Забављамо се, пане поручниче . . . Занимација и забављација све у шеснаест. Вин.

ЗАБАДАЧА забављач, -4ча м онај који забавља. — Обојици је досадно у друштву, јер нити су лепе спољашности, ни добри салонски забавл>ачи. Прод. забављачица ж она која забавља. Р-К Реч. забављевбст, -ости ж стање онога који је забављен, заузетост. — У тој забављености с овима другима, у тој хитњи и трци заборавио је на играће карте. Сим. забављив, -а, -о забаван, занимљив. Р-К Реч. забавник и забавник м 1. а. лист забавног садржаја. б. забатидео алманаха, календара и сл. едиција. 2„ индив. в. забављач. — Нудисезаперјаника: главом чувени . . . Сансон . . . вјечни забавник и весел>ак. Вел. забавно и забавво прил. у забави, пријатно, занимљиво. — Ферије су . . . пролазиле забавно и весело. Кол. Забавно [им је] певати уз ветар. Дов. забаглати и забагљати, -ам сврш. завући, ставити унутра. — Забаглао [је] чибучић чим је испао из пелена. Глиш. Ђаво је онде нокат забагл>ао. Јакш. Ђ. забагљивати, забагљујем несврш. и уч. према забаглати и забагљати. забагушити, забагушим сврш. зачепити багушем, испунити багушем. — Непрестано пљуцкање одаје да је навадан пушити лулу, и то с кратким забагушеннм камишем. Том. забадава и забадава прил. в. бадава. — Није забадава носила свој кодак. Бег. Ти не даш хлеб забадава. Ћос. Д. Ако тако желиш, можеш га имати забадава. Грг. забадавад прил. покр. в. забадава. забадало м и с онај који заједљшо задиркује, пецкало. — Бијаше највећи објешењак у мјесту, подругллшац . . . забадало и подваљивач. Донч. забадаљка ж заједљива шала, пецкање. — Можете задшслити . . . људе . . . који картају за кафицу, чашу соде — и море забадаљка! Јел. зЗбадањ, -дња м дрвени или железни клин на колима. Бен. Рј. забадање с гл. им. од забадатпи (се). забадатн, забадам несврш. и уч. према забости.

Изр. ~ нос (у нешто) неоправдано се мешати; ~ т р н у з д р а в у ногу а) стварати без потребе тешкоћу; б) говорити о нечему где му нема места. -—< с е несврш. према забости се.

забадач, -ача м забадача. Бен. Рј. забадача ж игла с глатцом, чиода, прибадача. — Црна копрена, прибодена вели-

ЗАБАЗДЕТИ — ЗАБАХТЕТИ ком златном забадачом, падала [је] . . . на рамена. Шен. забаздети, -дим, ијек. забаздјети3 сврш. почети баздети. забаздјетн, -дим, ек. забаздети. забазнратп, -азирам сврш. рус. склонити, сместити у базу; исп. база1 (3). — Дуго је Пинки само маштао о томе да употреби своју још увек »забазирану« ратну технику. Поп. Ј. забајати, -јем сврш. зачарати, опчарати, опчинити; опсенити, заварати. забактати, забакћем сврш. = забахтати почети бактати. забалавити, -им и забалавити, забал5вим сврш. пустити бале; испрљати се балама. — Трпа у онај бураг као у мјешину, сав забалавио, сваки час му се подригне. Чол. забалати, -ам тал. сврш. покр. заиграпш, заплесати. — Госпођа Ане . . . тад ћемо забалат. Војн. забалити, -им сврш. почети балити; упрљати балама. забамбадава прил. в. бадава. забанати, забанам сврш.покр. почети банати. забандати се, -бм се сврш. нар. заборавити се у каквој забави; запричати се. — Седну у заладак и стану се опет бенавити . . . па се ту забандају и забораве . . . на цео свијет око њих. Ранк. забанити, забаним сврш. 1. поставити некога за бана, дати некоме банско достојанство. Р-К Реч. 2. покр. сести (као бан). ~ се постати бан. Бак. Реч. забанбвати, забанујем сврш. 1. почети бановати. 2. загосподарити, овладати, — То настојање није га већ пуштало; забановало у њему. Коз. И. забантати, -ам сврш. е. забасатн. Вук Рј. забарикадирати, -адирам сврш. направити барикаду; заклонити, утврдити. — Жандарми су били забарикадирали прозор орманом. Пер. ~ се повр. — Читава омладинска група се забарикадирала у једној стаји, с оружјем на готовс. Поп. Ј. Онда . . . сам се забарикадирао у њеном стану и . . . пуцњава трајала цијелу ноћ. Крл. забарпти, -нм сврш. 1. направити бару. 2. претворити се у бару. ~ се забарити (2); начинити се као бара. — Земља под бачвом се забарила од бензина. Лал. забарјачити, -им сврш. залепршати као барјак, појатти ееу гиду барјака. — Ми-

т

нобацачка мина израњави земљу испод н>их . . . изнад њих забарјачи бич дима и земља уздрхта. Вуј. ~ се фиг. заузети прво место; испрсити се. забарбпитп, -ароним сврш. начинити бароном, дати коме титулу барона. — Постаде женом барона . . . којега у доба царства забаронише. Јов. Ј. забасати, -ам (аор. 2. и 3. л . забаса; р . прид. забасао, -ала, -ало) сврш. 1. изгубити пут, залутати. — Ударише на пометеничке бшвеге. . . и Рел>а осјети да су забасали. Коч. Забасао сам — кажем ја њему — изгубио пут. Шимун. 2. а. отићи далеко, заћи увелико (у причање или што сл.). — Али куд сам ја забасао, где ћу ја да испричам цео твој живот. Нуш. б. прећи меру, претерати, прекардашити. — Ја сам ти данас мало забасао . . . Потего сам више него обично па ме . . . ухватило. Шант. забат м троугласти део зида изнад бочне стране куће, калкан (2), ластавица (Ј). — Срушен је и сам забат црквице. Нех. Кроз тавансжи прозор . . . спусти се преко забата у двориште. Чол. Изр. куће на ~ куће подигнуте тако да су забати окренути на улицу. забаталити, -аталим сврш. тур. запустити, занемарити, напустити. — Забаталио [је] писање. Уј. Учгаш му се као да му Мацко пребацује што га је . . . због пића забаталио. Петр. В. ~ се запарложити се; престати радити. — Она ми је говорила да ћу се у паланци забаталити. Уск. забатаљеност, -ости ж стање и особина онога који је забатаљен, онога што је забатаљено, запуштеност. забатаљиваље с гл. им. од забатаљивати (се). забатаљивати (се), -аљујем (се) несврш. иуч. према забаталити (се). забатни, -а, -о који се односи на забат. — Тихо се пришуљала крај прозора и пошла уз забатни зид према уском пријелазу. Бен. забатргавати (се), -ргавам (се) несврш. и уч. према забатргати (се). забатргатн (се), -ам (се) сврш. почети батргати (се). забатрљати се, -ам се сврш. забавити се, занети се. — [Они] се другим чим забатрљаше, само да се мене ријеше. Ков. А. забаукати, -аучем и -аукам сврш. оном. почети баукати. забахтати, забашћем сврш. — забактати. забахтети, -тим, ијек. забахтјети, сврш. почети јако ударати. — Пење се уз бријег

60

З А Б А Х Т Ј Е Т И — З А Б Е З Е К Н У Т И (СЕ)

лагано . . . да му под грлом не забахти. Љуб. забахтјети, -тпм, ек. забахтети. забацатп, забацам несврш. в. забацивати, — Рукама млатара, шајкачу на потиљак забаца. Рад. Д. забациваше с гл. им. од забацивати (се). забац&ватк, -ацујем несврш. и уч. према забацити. ~ се искретати се, нехотично се окретати у страну. — Цестом су јурила коњска кола таквом брзином да су се на окукама забацивала. Чол. забацити, забацим сврш. 1. а. сместити, ставити, бацити иза нечега, хитнути иза нечега, заметнути. — Забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк. Јак. Смијао се биковљему муку, забацивши још дубље на раме обрамицу пастирског рога. Гор. 6. покренути, померити уназад, затурити. — Час је [капу] намакне на очи, час забаци на потиљак. Дом. Божена забаци главу као да се нечега присјетила. Сим. 2. а. одгурнути, ринути. — Ушао у своје двориште, мушки за собом забацио вратнице. Рад. Д. б. одбацити, одбити, напустити. — Мени је свеједно, да ли сва три приједлога забаците, или их сва три примите. Старч. Ја сам ту претпоставку убрзо забацио. Цар М. 3. а. загубити, затурити; заметнути. — О Везуву [је] нешто зимус писао, али не може да нађе, забацило се негде. Нен. Љ. б. далеко одбацити, удалипш, одвеспш или однети у забачен крај. — Богзна куд човјека може пут нанијети и забацити. Ћоп. в . завући, убацити. — Намерно забаци хартију у џеп. Ранк. ~ се 1. померити се, повући се уназад. — Око врата бијели се кошул>а . . . кићено понахеро забацио црвени копоран. Буд. 2. затурити се, нестати. — И љубав се се и оно лијепо поштење старинско забаци, изгуби. Коч. 3. завалити се, сести дубоко. — Забаци се у наслоњачу. Крањч. Стј. забачен, -а, -о 1. трп. прид. од забацити. 2. веома удаљен, дубоко завучен, издвојен. — И по најзабаченијим улицали стално су обилазиле немачке патроле. Поп. Ј. Тај га је колник спајао с неколико забачених села. Пав. 3. заостао, занемарен, неразвијен. — Прво ме је завосио сељак, онај у планини забачени сел>ак. Сек. забаченбст, -ости ж стање и особина онога што је забачено. — Та мања њихова важност долази од теренских тешкоћа, од забачености према главној комуникационој линији. Дед. Ј. забашитн 1 , забашим сврш. покр одрећи, порећи. Вук Рј. ... . .,-.-,

2

забашитп , -им сврш. заст. уплашити. — Но високо пушке подигните, и велику фиску учините . . . да бисте их како забашили. НП Вук. з а б а ш т а т и , -ам сврш. шатр. ухапсити, затворити. Бен. Рј. забаштиннти се, -им се сврш. узети што у баштину, утврдити се као власник имања. — Зато се наређивало да се царска и црквена добра не могу давати под закуп. . . дуже од 29 година, да се не би људи на њима забаштинили. Нов. забашурвва&е с гл. им. од забашуривати. забашурбвати, -урујем несврш. и уч. према забашурити. забаш^рити, -ашурим сврш. л.учинити да се преко нечега пређе као да га није било, заташкати, сакрити, прикрити. — Павле је давао Љуби двадесет дуката, те да ту ствар забашури и не потрже, али Љуба ни да чује. Дом. Да забашуре ову смијешну ЗГОДУЈ стадоше пјевати. Шимун. б. умањити непријатност, ублажити. — Причај, бол ми забашури. Стан. в . на превару узети, закинути, забушити, укаишарити. — Каже, забашурио му Лека марјаш, кад су летос . . . играли карте. Дом. забебелијавати (се), -лијавам (се) несврш. и уч. према забебелијати (се). забебел&јати, -ам сврш. необ. заварати; заслепити. — Плеше на сваку свирку хармоникаша, да своје бјегуначко друштво развесели, весељем забебелија и удобровољи. Шим. С. ~ се повр. — И човјек не зна како да се забебелија у властитом стиду. Шим. С. забегнути, -нем, ијек. забјегнути, (аор. 2. и 3. л . забеже) сврш. = забећи побећи; залутати. — Али му је забјегнуло стадо3 али му је заире нестало. НПХ. Млађак извири, па забегне очас за сури брег. Кош. заббдити, забедим, ијек. забиј^дити, сврш. в. обедити, набедити. Р-К Реч. забеђивати, -^ђујбм, ијек. забјеђивати несврш. и уч. према забедити. заб&жати, -жим, ијек. забјбжати, сврш. почети беокати. — »Забежао од Добоја Мујо«. Сур. забез^кнути, -бзекнем и заб&зеквутн, -бзекнем сврш. изазвати чуђење, запрепастити, запањити, пренеразити. — Биће [му] и сласт и страст да својим хуком и хитрином забезекне и рашршти коло вила у Мироч-планини. Петр. В. ~ се 1. зачудити се, запрепастити се. — У тој д}евојци има нешто што ће данас-сутра попут динамита праснути, да ћемо се мв сви од чуда забезекнути. Коз. Ј. 2.

ЗАБЕЗЕКНУТО — ЗАБЕСТИЈАТИ забмнути се, загледати се. — Он се забезекнуо у ово страшило [колеру], па што [у кући] умре, он сахрањује, што болује, он надгледа. Вес. заб&зекнуто и заб&зекнуто прил. запрепашћено, згрануто, запањено. — А мој отац зија забезекнуто. Ков. А. Забезекнуто погледа у меа као питајући: »Шта је ово?« Ћор. заб&зекнутост и заб&зекнутост, -ости ж и забезекн^ће с стање и особина онога који је забезекнут, запрепашћење, пренераженост. — Властитим забезекнућем настоје збунити и узбунити јавност. Шим. С. забезекњивање с гл. им. од забезекњиеати (се). забезекњивати, -бкњујем несврш. и уч. према забезекнути. ~ се несврш. и уч. према забезекнути се. заб&кнути се, забекнем се сврш. в. забезекнути се. — На тај глас Николетина се забекну и очи му стадоше као да га неко извенада омариса коцем. Ћоп. забекр&јати се, -ам се сврш. одати се бенријању. Р-К Реч. забел, ијек. забјел, м 1. гранични камен. 2. забран обележен забељивањем стабала на гратцама. Свезн. забеласати (се), -ам (се), ијек. забјеласати (се), сврш. појавити се беласајући се, појавити се беласањем. — Погледам ја у оном мраку, а оно забеласаше рукави — бришу сузе. Глиш. Иза једрих усана опет се забјеласао низ . . . зуби. Драж. Забјеласа се понека кућа. Радул. фиг. указати св. — Давно се ствар забјеласа у њему јасно као растрто платно. Сим. забележава&е с гл.им.од забележавати

забел^сати се, -5м се сврш. збунити се; забленути се. — Пази да не заборавиш, па да се не забелесаш и пред милостивим нашим господином. Ков. А. заб^лети (се), -лим (се), ијек. забиј&љети (се), сврш. 1. појавити се у белини, заблистати белином. — И послије таквих дава све би планине наоколо забијелиле новим снијегом. Шимун. Једнога дана забелели су врхови Алпа, а ускоро је снег пао и на планинску греду испред логора. Јак. Пут . . . се забијелио међу два далека гаја. Мих. На брду . . . забијеље се марама и чу се женски глас. Вуј. 2. синути, засјати, сванути (р зори, дану). — И дан забели . . . а он још не дође. Лаз. Л. Још часак, срце, — забијелит ће дан. Крањч. С. Изр. з а б е л е т и очима а) разрогачено погмдати, исколачити очи; б) онесвестити се; зора је забелела почело је свитати. забелешка, ијек. забиљешка, ж «. белешка Џ—За). — Ево шта о томе каже забелешка о разговору са амбасадором. Пиј. О томе имам и забиљешке у своме дневнику. Хорв. заб&гати, забелим, ијек. забијелити, сврш. 1. учинити белим, прекрити белином, обелити. — Воће је цвало и први вјетрови забијелише дворишта и путове отпалим латицама. Михољ. фиг. улепшати. — Домаћа радост забијелила сваку стијену. Војн. 2. учинити видним, осветлити. — Зора је већ забелила небо. Ћос. Д. Муња забијели мокар јесењи пејзаж. Вуј. 3. разблажити водом, разводнити (р вину). — Попијем чашицу забијељена далматинског вина. В 1885. 4. обележити дрво ољуштивши му кору. Вук Рј.

забелбглавити се, -им се и забелоглавити се, -бглавим се, ијек. забјелоглазабележавати, -лежавам, ијек. завити се и забјелогл4вити се, сврш. покр. биљежавати несврш. иуч. према забележшпи. 1. повезати главу белом марамом;удати се. — ~ се несерш. и уч. према забележити Удала се само да се забјелоглави. Вук Рј. се. 2. оседети. забепежба и забблежба, ијек. забиљезабелблучнтв, -им, ијек. забјелолучижба и забиљежба, ж врстауписау земљишне ти, сврш. зачинити (Јело) белим луком. — кнмге. Свезн. Баба би скувала густ пасуљ и забелолучила забблежити, -им, ијек. забиљежити, меџганик. Рад. Д. сврш. 1. записати, уписати; прибележити. забен&гати, -бнећем и -&там сврш. 1. — Што каже наш деда Јеротије, то и попа почети бенетати, заблебетати. 2. учинити забележи. Ад, На путу сам забиљежио неке беном, заглупити (некога). — Сељак је човјек своје мисли. Хорв. 2. оценити, бити примбенаст, неук. — Па кад су нас господа Љ1н. — Добро забележен и код аустријске забенетала! Ћоп. и код руске . . . владе . . . изгледао је најбољи могући избор. Јов. С. заб&седитн, -им, ијек. заббсједити, Изр. ~ оком спазити, уочити, одмерисврш. почети беседити. ти, запамтити. — Ја сам забележила заббсједитн, -им } ек. забгседити. оком . . . згодно место, одакле се неће [венац] ни помаћи. Ад. забествјати, -ам сврш. 1. почети бестијати, почети глупо говорити. 2. учи~ се уписати се. — Ја сам се у нашој нити, напраеитш глупост, глупо поступити. школв забиљежно. Креш.

62

ЗАБЕТОНИРАТИ — ЗАБИТИ (СЕ) забетонирати, -онирам сврш. обложи-

тпи бетоном, утврдити нешто бетоном. — А где је онај што уместо кромпира у праху на гипс набаса? . . . Сам своја црева, бре, да забетонираш! Аз. забећи, забегнем, ијек. забјећи, сврш. = забегнути. заббчати и забечпти, -чим сврш. почети викати »бее«. — Бе-е-е! забечи опет ужасно скучена чељад. Шен. заббчити се, забечим се сврш. ишроко отворити, разгрогачити очи, загледати се нетремицеу што. — Поп се забечи: — Каквих хиљаду дуката, каква имања? Лаз, Л. Аћим се само забечио. Слуша. Ћор. забиберавати, -еравам несврш. и уч. према забиберити. забиберпти, -им сврш. 1. зачинити бибером. — Вољела је јести јако . . . забиберена и замашћена јела. Козарч. 2. фиг. а. проткати причањв одвећ слободним изразима. — Матавуљ је по неки пут . . . своју шалу и преко мере забиберио. Цар М. б. нанети {коме) неприЈатност; учинити зло некоме. — Чекај, куме, забиберит ћемо ми вама . . . па ћете се чудити. Куш. забјкглисатп и забвхљисати, -ишем сврш. = забиљисати почети биглисати, бигљисати (о слаеују). забијањс с гл. им. од забијати (се).

забДљисати, -ишем сврш. = забиглисати. — У грудима забиљисаше стари младеначки славуји. Матош. забио, забјела м покр. в. забел (2). — Отворио [му] кућу кад је он отишао . . . по дрва у забио. Љуб. заб&серити се, -им се сврш. заблистати се, заискрити као бисер. — Рано јутро, забисерила се трава. Гор. забискупити, -им сврш. учинити бискупом, рукоположити, произвести за бискупа. И-Б Рј. забит, -а, -о 1. забитан. — У њихово забито село стигло је око триста људи. Чол. 2. тврд, затуцан, — Стипендиј добију већином који га не требају и који су онако забите главе. Ков. А. зЗбит и забит 1 ж а. усамљено, забачено место, удаљен крај. — Тко зна би ли се у тој забити икада био зауставио да се није . . . намјерио на садашњу своју жену. Јурк. Место њега у оној . . . дивљини потпланинске забити уграђује бетон у оплате под водом. Дав. б. кутак, угао. — Говорим пуку по забитима мрачних кућа и рубовима стрмих улица. Фран. в. фиг. усамљеност, повученост. — То га напокон изагна из забити самостанске. Јаг.

забит 1 м тур. заст. управник административне области за турске власти. — Био је момак забита подгоричкога. Миљ. забијатн, забијам несврш. и уч. према зЗбнтан и забитаН, -тна, -тко забачен, забити. усамљен, тешко приступачан. — У томе Изр. ~ нос (у шта) непозван се мезабитном кутићу дижу се једино двије шатиу шта. усамллне зграде. Шимун. Покуша да по<—• се несврш. према забити се. размисли о томе Сави и његову дјеловању заб&јач, -4ча м ков. оруђе којим се у томе горе забитном крају. Ћоп. нешто забија, чекић, маљ. Р-К Реч. забДтанџити се, -им се сврш. постати заб&јачка ж покр. клање свиња, свињска битангом, одати св неуредном животу. — даћа. — Сад га, ево, гледам у сватовима . . . Сасвим се забитанџио. Цар Е. А он се . . . пропио, забитанџио. Пец. на прелу, на забијачки. НИН 1959. забити 1 , забијем сврш. 1. забости забвј&дити, забиједим, ек. забедогга. (1а),укуцати;утерати.—Менијебило . . . забвј&литг, забијелим, ек. забелити. канда ми је тко клин забио у срце. Шен. забијелпик м бот. врста биљке из пор. Пред прозорима гвожђе . . . дубоко у зид ружа С о т а ш т (РогетШа) ра1изГп8. Сим. забивено. Сек. 2. а. ставити, завући, увући, загњурити. — Забио главу међу рамена и Реч. корача хитро и ситно. Донч. Забио главу у забнјбљетн (се), забијелим (се), ек. савијен душек и плакао. Андр. И. б. склозабелети (се). ншпи, сакрити. — Боље и боље [ствари] забиљежавање с ек. забележавање. забијмо у спиле и пећине, јер ће нам смаћи забиљежаватг, -сжавам, ек. забележ^- вериге с огња. Љуб. 3. в. забацити Џб). — Забио шајкачу на потил>ак . . . и важно кливати. ма главом. Јак. ~ се, ск. забележавати се. Изр. ~ н о ж у леђа мучки напасти; зЗбиљежба и заб&љежба, ек. забеле~ нокте у ледину побећи; ~ нос зажба и забглежба. гњурити се; ~ у г л а в у увртети у главу, заб&љежити, -им, ек. забележити. наумити, намислити. ~ се, ек. забблежити се. ~ се 1. увући се, сакрити се. — Забио се забиљешка, ек. забелешка. -. *,• у кућу . . . и не јавља се никако, као да и

ЗАБИТИ — ЗАБЛЕСАВИТИ није жив. Мар. Председник и секретари . . . б. фиг. осрамотити, обрукати. — Клевета у страху се забише под сто. Дом. 2. приковазалуд-залуд би да заблати! Кост. Л. пш се, упрети се (р очима, погледу). — Очи ~ се повр. — Находали се по рупчагама му се забише ненадно у Јакова. Сим. и заблатили се до појаса. Бен. 2 забпти , забудем сврш. заст. и покр. заблатњети, -тнит сврш. (ијек.) прекрити в. забораеити. — Не забуди на којој си! се блатом; постати блатно. — Кољена . . . настави властелин. Љуб. Ал' тако зби се су изгледала као два заблатњела карфиола. да Бруно ватрени свој опис мисе у уреду на Бег. столу своме заби. Марк. Ф. заблаћенбст, -ости ж стање онога што заб&тљив, -а, -о који предаје забораеу, је заблаћено. који чини да се (што) заборави. — Забитљиво заблеб&тати, -сбећем и -бгтам сврш. велебиље, лек потаји. КН 1959. почети блвбетати. забитница ж у изразу: вода ~ вода заблбјати, -јим сврш. 1. почети блекоја предаје забораву, која лечи заборавом. — Твоје ријечи су вода забитница, с које ћеш јати. 2. неразумно или недолично што рећи. — Хоћу ли сад и њега, а? забдеја он заборавити све минуле јаде. Шен. весело развлачећи усне. Ћоп. зЗбитнбст и забитнбст, зЗбитост и ~ се забленути се, тупо се у шта зазабнтбст, -ости ж 1. стање и особина онога гледати. — Јапан заборави свој осматрачки што је забитно; забаченост, усамљеност, посао и заблеја се одозго с букве у наоруудаљеност. Бак. Реч. 2. в. заборав. — Сружане госте. Ћоп. шит ће се жице моје у забитност и у прах! забл^јити се, -им се сврш. в. забленути Прер. се. — Ја сам се заблејио час у говорника, з&битски и забитски, -а, -б заст. који час у добротвора. Кое. А. се односи на забите; исп. забит2. — И да сврзабл^кнути, заблекнбм сврш. огласити ну у питому Жупу; у њу кажу Крца капетана се б/геком, испустити блек. — Јелена је наиз забитске куће Петровића. НП Вук. чинио . . . како се је . . . погођен зрном из забјегнути, -нем, ек. забегнути. пушке прекобацио, заблекнуо и ноге у забјеђнвати, -^ђујем, ек. забеђивати. зрак дигнуо. Јурк. забјбжати, -жим, ек. забежати. забленути, -нем сврш. 1. тупо се загледати у што. — Тек влашићи забленули забјел, ек. забел. сами кано свати у невјесту младу. Март. забјеласати (се), -ам (се), ек. забеласаОно забленуло. Не гледа у овце него у ти (се). њега. Сиј. 2. јако зачудити, запањити, забјелбглавити се, -им се и забје- изненадити. — Виђао је свакојаких ловаца, логлавити се, -бглавим се, ек. забелоглавиали женских још никад, па га је тај сусти се и забелоглавити се. рет . . . толико забленуо да је одмах стао и загледао се у њих. Шимун. 3. засенипш, забјелблучити, -им3 ек. забелдлучити. занети. — Сунчана зрака заблене ти очи. забјећи, забјегнем, ек. забећи. Шен. Све то не би ништа каснило . . . да је забјешити се, -им се сврш. (ијек.) нису забленули и примамили дукати. Иеак. покр. забезекнути се, пренеразити се. — ~ се 1. забленути (/). — Понешто се Народ забјешен шапти . . . чудећи се. заблену на те ријечи. Шен. Еј ти, мали, Њег. куд си се забленуо толико? Марк. М. 2. загледати се, заљубити се. — Ја врло добро заблагодаривати (се), -арујем (се) незнам да сте се страховито забленули у сврш. иуч. према заблагодарити (се). [његову] кћер. Шен. Кад ја просим, мора цео заблагодарити (се), -одарим (се) сврш. свет да проси; где се ја забленем, мора цео е. захвалити (се). — Већина људи од укуса свет да се заблене. Трифк. нема много да заблагодари својим наставнизабленуто прил. пгупо, безизразно, зацима за своје васпитање у том погледу. чуђено. — Забленуто гледаше на једно Поп. Б. Сузним очима заблагодари »за мјесто у таваници. Ћор. Не схваћа право шта очиту милост«. Матош. је то, те забленуто и жалосно гледа. Мих. заблажити, заблажим сврш. в. ублажити. — Док Милошу ране заблажила. забленутбст, -ости ж стање онога Дук Рј. који је забленут, запањеност, изгубљеност. Бак. Реч. заблатити, -им сврш. а. блатом испрљати, запрскати, замазати, искаљати. заблесавити, заблесавим и заблесави— То [су] . . . заблаћене чизме Аидрије т в , -им сврш. постати блесае; ошамутити се; претерано се занети. — Био је . . . закочијаша. Сим. Праће му пелене, јер блесавио од умора. Дав. Мислиш: Радојка врајла ве може да заблати руке. Мил. В.

64

ЗАБЛЕСКАТИ —

ЗАБЛУДЕО

заблешћивати, забл&шћујем, ијек. забљешћивати несврш. иуч. према заблештапт и заблештити. заблијбскати, заблијескам, ек. заблбскати. заблиј&штати, -тим, ек. заблбштати. заблијбштити, -им, ек. заблештити. заблбскати, -5м сврш. в. заблескати. — Снено око махом дш заблиска. Хар. заблискиватн (се), -Аскујем (се) несврш. и уч. према заблискати. — Исукан јатаган заблискнвао је у његовим рукама. Јакш. Ћ. заблнставатн (се), -иставЗм (се) несерш. према заблистати (се). забл&стати (се), -ам (се) сврш. 1. јако засветлети, засијати. — И већ заблиста у руци му бајонет. Ад. Мун>е заблистале муњолико и стадоше цијепати небо. Гор. Сузе му се заблисташе у очима. Дом. Наједанпут се пред шим заблиста Петроград. Шов. 2. истаћи се, одликовати забл&ушити се, -им се сврш. покр. се. — Први пут Гроздановић је заблистао . . . в. забленути се. — То је било тако јасно и на конкурсу за избор омладинске репреочито да су се сви заблеушили. Божић. зентације. Б 1958. заблсхнутп, -пем сврш. в. забленути заблуда и заблуда ж мишљење засно(2). — Стоји он . . . заблехнут . . . свечаним вано на погрешном сазнању, погрешно схваобредом, који се на брзину смунђава, без тање, погрешно уеерење; обмана. — Заблуда икаквог словоученија о браку. Божић. је мислим да интимни другови морају бити заблбшити се, заблешим се сврш. у свему једнаки. Уск. Он не мисли на свепокр. в. забленути се. Вук Рј. мир, јер су у њему све заблуде запечаћене. заблештавати, -ештавам, ијек. забљеКрл. Брак је већ у почетку стао да се поштавати несврш. иуч. према заблештати. казује као . . . страховита заблуда. Андр. И. Изр. бити у заблуди имапш погрешно заблбштати, -тим, ијек. заблијештати и забљ&дтати, сврш. 1. засијати, заблистати. уверење о нечем; и з в е с т и из заблуде — На окнима светлим забљештаће боје. отворити очи (некоме), учинити да неко правилно схвати нешто; Пасти у заблуду Рак. Снијег [је] непријатно заблијештао бити заведен, добити потпуно погрешну болно засјењујући очи. Ћоп. 2. а . заслепити слику о чему. јаком сеетлошћу. — На улазу заблијештило га море свјетла. Цар Е. Чудна им свјетлост заблудав и зЗблудан, -дна, -дно 1. заблијешти очи. Ћоп. б. обневидети, пому- в. заблудео. — Ја ћу ићи за гору на воду . . . тити вид (рд јаке светлости, напрезања, гдје сједате па се огледате, тер заблудне суза и сл.). — Око јој заблијешти као кад мамите јунаке. Март. 2. в. блудан. — муња сијевне алемом. Шен. Нетремице Чух врисак жена на заблудном пиру. гледа Госпођица у тај натпис, све док јој не Бој. заблеште очи. Андр. И. 3 . фиг. засенити, заблуделост, -ости, ијек. заблудјелост, задивити. — Обузело [га је] управо фанатиж стање онога који је заблудео. — Ошине чно настојање да заблијешти, да зачуди, да светину . . . погледом сажаљења због њене бриљира. Бег. Сви трепћу очима удивллни заблуделости. Мил. В. и заблештени. Андр. И. заблудео, -ела, -ело, ијек. заблудио ~ се в. заблештати (26). — Цар заклопи 1. који је заснован на заблуди, погреишн. — рукама лице да му се очи не заблијеште Ослободите се заблуделих мишллња . . . сјајношћу. Креш. размшшвајте трезвено и расуђујте савесно. заблбштити, заблештим, ијек. заблиПрод. 2. који је залутао. — Нигдје никога, ј^штити и забљештити, сврш. почети осим каквог заблудјелог комарца. Војн. фиг. блештити. који је пошао погрешним путем у животу, који је застранио. — Сјећамо се да смо зазаблештуцати, -ам, ијек. забљештуцаблудјели синови једне мајке Славије. Новак. ти, сврш. дем. према заблештати. — БиСа мном заједно . . . припадате оној најкану неугодно забљештуца и чврсто стисне заблуделијој . . . касти Срба. Сек. очи. Божић. ме воли, заблесавила, а не знаш јадан да она уме да окрене лист. Рад. Д. заблескатн, -ам и заблбскати, заблескам, ијек. забл>ескати и заблиј&скати, сврш. почети блескати, засветлуцати. заблеснути, -нем, ијек. забљеснути, сврш. Х.почетијако блештати, заблистати, синути. — Под облацима у магли и праху заблесну пожар. Бој. На жарком југу . . . лако ради љубави забл>есну ножи. Шимун. 2. а. заслепити блеском, изненадном светлошћу. — Не забљесни, боже, муњом и не удари стријелом! Кое. А. Гојка . . . забљесну ниско поцрвењело сунце. Ћоп. 6. обневидети (рд светлости, од суза, мапрезања и сл.). — После ми заблеснуше очи, па падох ничице на крај њене хаљине. Лаз. Л. 3. фиг. задивити, засенити. — Он мора на данаппБОЈ скупштини да забљесне својим говором, да освоји народ. Кол. Стане на мјрсту као удивљен, тако га је забљеснуло што је . . . угледао пред собом. Цар Е.

ЗАБЛУДЕТИ — ЗАБОЛЕТИ Изр. ~ овца ир. човек који је био на погрешном жшотном путу. заблудети, -дим, ијек. заблудјети (трп. прид. заблуђен) сврш. 1. поћи погрешним путем, залутати; погрешити. — Овамо [је] случајно заблудио. Шимун. Избавља из бордеља јсдну заблуђену женску. Шапч. 2. потпуно се предати нечему, занети се нечим. — Жене су у масама заблудјеле . . . па и себе и дјецу своју жртвују за партизанију. НК 1946. 3. изгубити {пут). — Ја сам човјек путник, а заблудио сам пут. Маж. М. ~ се изгубити се, залутати. — Каткад заблуди јој се око даље у врт. Шен. заблудио, -дјела, -дјело, ек. заблудео.

65

забљускати, -ам сврш. оном. стати бљускати, запљескати. — И онда забљускају кораци по блату. Ивак. забљуштитн, -им сврш. смучити се. — Забљушти му у срцу од њега. Божић. забоббњати, -ам и заооббаити, -им сврш. оном. почети бобоњати, бобоњити. забоббтати, заб^боћем сврш. оном. почети боботати, зацвокотати (р зубима). — Вук забобота од неке унутарње језе. Куш. з&бога узвична речца а. за изражавање чуђења. — Забога, па зар тако далеко бисте ишли? Игњ. Је л ' већ издахнуо, забога?! Шен. б. у молби, преклињању. — Немојте, забога, постати одвише познати у Америци. заблудити, -им сврш. 1. (некога) на Креш. Прибери се, забога, Гати! — смирипревару придобити, учинити да неко заблуди, вала је млађа сестра старију. Андр. И. в . за засенити, заслепити. — Момир се тек сад . . . истицање. — Ја ћу вам, свакако, казати по досећа како би Цајку заблудио и опет се штогод интересантно. Забога, људи су и домогао љубави и пара. Каш. 2. забезекнути. иначе премало поверљиви. Панд. — Биједна љуба стоји заблуђена, како хладзаббгар, -ара и зббогар, -а м богар, на на раскршћу стијена. Март. просјак. — Људи су људи, били бол>ари или заблудјелост, -ости, ек. заблуделост. забогари. Шен. забдгарка и забогарка ж просјакиња. заблудјети, -дим, ек. заблудети. — Јању љубиш, просјакињу, забогарку, заблудно прил. погрешно. — Ја сам о голотињу. Шен. теби заблудно мислио. Ћос. Д. заббгатити се, -им се сврш. постати заблуднбст и заблуђенбст, -ости ж богат, обогапшти се. особина и стање онога који је заблудан, заббгмати се, -ам се и заббгмати се, заблуђен и онога што је заблудно. — Али заббгмам се сврш. а. заклети се богом. — ограниченост мога интелекта за себе још не Заплашени се сел»ак забогма. Вел. б. почини његову заблудност. Петрон. У томе чети се богмати. је слабост вјерске заблуђености. Божић. забогорадати, -орадам и забогоразаблуђнвати, -уђујем несврш. и уч. дити, -орадим сврш. стати богорадати, према заблудети. богорадити. забљескатн, -ам, ек. заблескати. забогохулити, -охулим сврш. почети забљеснути, -нем, ек. заблеснути. хулити на бога. забљештавати, -ештавам, ек. заблешта'забод м в. убод. — При сваком забоду игле било [ми је] као да ривам нож у срце вати. забљештан, -шна, -шно (ијек.) необ. заједничких непријателл. Шен. = забљештив који заблешћује. — Тад ће забодак, -отка м покр. бод, део шава ускрс твога величанства на њихову славити начињен једним провлачењем игле с концем. се гробу . . . не тамјаном из горуће свијеће, з а б о д н у т и , -нем сврш. в. забости. —• нити другом забљешном приправом. Прер. Тако је, потврди Јакоб . . . забоднув казабљбштати, -тим, ек. заблештати. жипрст у стол. Шен. забљ&штвв, -а, -о (ијек.) = забљештан. забДјати се, -јим се сврш. побојати се, — Са запада одразивало се кроз обрис кро- уплашити се. — Ал' чим почне, неба се забоји и немирна се диже у зрак. Мас. вова забллштиво руменило. Драж. забљ&штиво прил. (ијек.) јако блештезабДлети, -ли, ијек. заббллти (обично ћи, засењујући. — Забљештиво, страховито, безл.) сврш. 1. почети болети; појавити горјела је она ватра. Наз. се (о болу у неком делу тела). 2. нанети бол, увредити. — ' Заболело га највише оно: забљбштити, -им, ек. забл&нтити. о свему треба ја да водим рачуна. Јак. забљештуцати, -ам, ек. заблештуцати. Његова хвала заболи љуто Аргејце. М-И. забљешћивати, -ешћујем, ек. заблеш- Та закашњела жаока пријекора није била довољна да заболи митраљесца. Вуј. ћивати. забљувати, забљујем сврш. испрљати Изр. душа ( с р ц е , до срца) ме забобљувањем. Бак. Реч. лела (заболело) јако сам се ожалостио; Ј Речаик српскохрватскога књижевног језика, II

66

ЗАБОЉЕТИ — ЗАБОРАВЉИВОСТ

неће те ни глава ~ ништа ти се неће десити. заббљети, -бли, ек. забблети. забомбардирати, -ардирам и заббмбардовати, -дујем сврш. 1. почети бомбардовати. 2. засути бомбама. — фиг. Шалице и чашице и пепељаре покорно су забомбардовале свеце, оковане у рамове. Јел. зЗборав м (ређе ж) 1. губитак сећања на некога или нешто, ишчезавање, нестанак из сећања нечега. — Векови су прошли и заборав пада, а још овај народ као некад грца. Рак. 2. а. уживањеу коме се све остало заборави. — Једно крај другога шеће у слатком забораву свега овога свијета. Ђал. Маште оживјеше и срећа га понесе у заборав. Гор. б. занос, занесеност, потпуно предавање нечему уз занемаривапе свега другог. — Мислила је о своме Иви и тако се подала посве заборави. Кум. в. повлачење из друштва, усамљеност, мир. — Боришка буде отпремљена . . . у Татру . . . на заборав и опоравак. Петр. В. Дакле, заборави тражиш, заборави. Кос. 3. опроштај, заборављање критце. — Према томе би се амнестија могла дефшшрати као државна заповијест којом се замјењује репресивна воља са вољом заборава. Мј. 1926. Изр. бацити (дати) у ~ , п р е д а т и з а б о р а в у , п р е к р и т и заборавом и с л . 1) заборавити; 2) опростити, сматрати као да критца није учињена; отети ( о т р г н у -

боравити оног очајничког израза на лицу. Вес. И отац зури у сина, заборавио је и Коперника и социјализам. Леск. Ј. б. не сетити се у једном потребном тренутку, сметнути с ума; испуагшти из вида. — Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! Ћип. 2. престати се старати о некоме или нечему, занемарити. — Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Дуч. 3. оставити, не узети нешто собом из непажње или занесености. — Да ја не заборавих синоћ петрахиљ и требник код тебе? Глиш. фиг. Поглед си заборавио на столу. Козарч. 4. опростити. — Реакционарна Скупштина не може да заборави Паризу што је прогласио Републику. Скерл. Изр. и бог га је з а б о р а в и о а) задржао се суеише дуго негде; б) изгубио је сваку наду; неће себе ~ водиће рачуна о своме интересу; нећу з а б о р а в и т и а) (кога) водићу рачуна, учинићу услугу; б) (коме што) нећу опростити. ~ се 1. уз. повр. заборавити један другог. — Да си друкчије поступио према њој, данас бисте се већ заборавили. Чипл. 2. а. изгубити контролу над својим поступцима; заузети неприлично држање, занети се, предати се осећањима. — Ох сестрице моја, јецаше Јана заборавивши се посве. Шен. Људи су људи. Могу лако да се забораве, распојасе и »разуларе«. Јак. б. морално посрнути. — Жене наших морнара по више година самоти, спасти и сл.) од заборава, из- тују . . . али ванредна је ријеткост да би вући из заборава оживети сећање на се која заборавила. Кум. 3. задржати се. нешто, учинити да се нешто не заборави; — А мени, старцу, осмех се заборавио на пасти ( п р е ћ и , потонути и с л . ) у — лицу и кад је јунак пао. Дав. бити заборављен; у ~ ( с л у ш а т и , ч е к а т и забДравка ж (у атрибутској служби) и т д . ) чрло дуго (слушати, чекати итд.~). која доноси заборав, од које се заборавља. — — Увече, када су застори на прозорима Земљицу ће опрат кшпа црна, из ње невен спуштени били, стајали би под њима у поникнути цвијеће и травица пораст забозабирав и слушали како наш мали узор равка. Март. Од искона те љубим, тишино, свира. М 1867. самоћо, моја водо заборавко. Матош. заборавак, -вка и заб&равак, -авка заборавко м онај који лако заборавља. м 1. заборав. — Зима се грози љетном заборавку. Божић. 2. бот. в. споменак, поточ- — Заборавко се сетио неке удовице . . . па је у сну додавао жалопојки нове строфе. ница. — Капље као суза . . . бистра вилинКН 1959. -вода заборавка. Матош. забдравља&е и заборављање с гл. зЗбораван, -вна., -вно 1. = заборављив им. од заборављати (се). (а) који лако заборавља. — Од радости сам заббрављати, -ам и заборављати, постала заборавна. Вес. 2. који чини да се нешто заборави. — Гласна лупа на његовим вра- -орављам несврш. и уч. према заборавипш. ~ се несврш. иуч. према заборавити се. тима трже њега из заборавна сна. Креш. заббрављено прил. у забораву; повуИзр. ~ вода напитак од кога се све чено. — Сви су се касно женили, глуво и заборавља. заборавика и заборавика ж в. заборав- заборавл>ено живјели и нечујно боловали на вода, уз забораван (изр.). — Да му је . . . и умирали. Ћоп. заборављив, -а, -о а. = забораван. — напити [се] какове заборавике, па да о свему Та, јесмо ли заборављиви или нисмо? КН што је било ншпта не зна. Јурк. 1959. б. који се може забораеити. Р-К Реч. заббравити, -им сврш. 1. а. невољно, заборављивост, -ости ж заборавност нехотично изгубити из сећања; престати се (/). — Чим би разговор дошао на обреде, сећати (кога или чега). — Никад нећу за-

ЗАБОРАВНО — ЗАБРАМБЕН испричавао се старошћу и заборављивошћу. Пав. зЗборавно прил. не сећајући се; као онај који заборавља, који је забораван. заборавнбст, -ости ж 1. стање и особина онога који је забораван и који заборавља. — С изражајем потпуне заборавности мотрио је њезиио тешко, очајно дисање. Новак. Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку. Лаз. Л. 2. в. заборав (/). — Цио н.ихов витешки рад хоће да покрије мрак заборавности. Миљ. забоскбтати, -ам сврш. индив. почети боскотати, говорити страним језиком. — Он је тешко изгледао да ће ђак Ивица »забоскотати«, али је овај муком мучао. Ков. А. заббсти и забости, заббдем сврш. 1. а. направити продор у нешто шиљатим или оштрим предметом; такав предмет забити у нешто. — Он забоде секирицу у талпу па похита к мени. Лаз. Л. Бодеж у врат забоде ми слађе. Гор. 6. додирнути неки предмет оштрим врхом или упрети у њега. — Војин . . . забоде своме бијелцу оструге у трбух. Лаз. Л. 2. а. засадити. — Причаће вам о бору који је израстао из гранчице што царица Милица на дан рођења свога сина Лазара у земљу забоде. Панч. б. фиг. нетремице, продорно гледати, упрети (о очима). — Госпођине су очи још забодене у Луку. Киш. Ракита је дуго шутјела у соби, са очима забоденим у таван. Сиј. 3. ставити, завући; загњурити. — Забо руке у џепове, накривио капу. Ђон. Ухватио се обим рукама за њезина рамена, забо главу у њезино раме. Војн. 4. фиг. окренути; јурнути. — Пришанем [јој]: — Мој бата тебе воли! Онда забодем, па беж међу своје вршњаке. Ад. Изр. ~ н о ж у срце рет. причинити, нанети велики бол, еелику увреду; ~ нокте у ледину побећи; — нос умешати се

у што; ~ нос(ом) у ледину (земљу) пасти; ~ нос свугде

завирити у свашта;

~ нос (у књигу, новине) занети се у

67

забравати, -ам сврш. залутати, заћи где као брав. Вук Рј. забравити, -им сврш. затворити бравом, закључати. — Пандур . . . изиђе и забрави врата. Ранк. фиг. А Љубанац сужан> добацио је: Науживат ћете се и моје смрти . . . — и забравио уста. Јел. ~ се закључати врата за собом. — Мало почине, а затим . . . добро се забрави и ушути. Шант. забрављивати (се), -ављујем (се) несврш. и уч. према забравити (се). забрадатитн, -им сврш. зарасти у браду, пустити браду. — На тамничком дворишту освану . . . нов затвореник, измучен . . . забрадатио. Вуј. забрадити, забрадим сврш. ставити мараму на главу и учврстити је испод браде. — Сједи на троношцу . . . руке положила на кољена, лице забрадила. Сиј. фиг. Већ зија подне, и забрађено сунце пало у маглу за реком. Каш. ~ се повр. — Чврсто се забрадила марамом. Десн. забрађивање с гл. им. од забрађивати (се). забрађиватн, -ађујем несврш. и уч. према забрадити. ~ се несврш. и уч. према забрадити се. забражђивати, -ажђујем несврш. према забраздити. забраздати, -ам сврш. почети браздати, начинити неколике бразде; усећи се, пружити секаобразда. — Искидани путељци наши . . . забраздали големом планином. Ђон. забраздити, забраздим сврш. 1. а. почети правити бразде, почети орати. — Забраздихи ја. До подне се зацрничитава њива. Коч. Неће да косом махну, ни плугом да забразде. Гор. б. фиг. почети правити боре. — Ране пјеге на лицу забраздише цртама туге и увехлости њезине усне. Војн. 2. заорати, заћи плугом у туђу земљу. Деан. Рј. 3. фиг. претератиу нечему, застранити; далеко отићи; удаљити се од предмета гоеора. — Говоре Среји . . . како ће му бити добро као у својој кући . . . — већ забраздише у хвалисању. Глиш. Није било више ни душе која би у такве мисли забраздила. Ђал. Ни сама луда, непослушна и невал>ала дјеца не би овако забраздила. Цар Е. Светозар је хтео да говори, али учитељ га опет предухитри. — Али, господо, ми смо забраздили. Петр. В.

читање; ~ перо у ледину престати писати, престати се бавити интелектуалним радом. ~ се 1. ући негде, у нешто и ту остати\ забити се. — фиг. Пламен његових очију забо се у празне зјенице неизрецивим погледом. Војн. 2. унети се (у нешто). — Перо се хотимице забо у домаће послове. Војн. забоцкати, -ам сврш. почети боцкати. забрајати, забрајам несврш. и уч. према забројити. забрабошчитн, -им сврш. 1. загадити ~ се несврш. и уч. према забројити се. брабоњцима, прекрити брабоњцима. 2. стазабрамбен, -а, -о заст. који забрањује, еити у што брабоњке. 3. фиг. почети бракоји се односи на забрану. — Али кад му се боњчити, почети говорити глупости и огавпредочила слика онога преображенога и ности.

з*

68

ЗАБРАН — ЗАБРЕКНУТИ

блиједога лица, и оне забрамбене кретње, одусташе . . . од накане. В 1885. забран м (ређе ж) а. шума, испаша или ловиште у које је забрањен приступ, брањееина. — Ја сам онај забран одгајио . . . Сваки онај церић у њему, то је моја радост. Вес. Прссјаков глас заводи као крик птице, у шумску забран. Мих. Ловили смо, а то је био забран рибарске задруге. ЛМС 1957. 6. врт. — [Радио је] у свом забрану, сагнут над засађене гредице. Гор. фиг. Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти. Уск. забрана и забрана ж 1. наређење да се нешто не сме чинити. — Поред свих забрана, дјевојчица се . . . дружила са циганском децом. Андр. И. Исто тако се морају поставити ознаке за гледаоце, право стајања, забрана стајаша. Аут. 2. адм. администратшно или судско решење којим се ускраћује право располагања неком имовином до наплате одређеног дуга. — Истражна комисија тражила је . . . забрану на његова примања. Јов. С. 3. в. забран (а). — Преко пута прескочи у забрану млади зец. Коз. Ј. 4. заст. заштитни бедем, шанац. — Направљена је једна мала забрана поради топова. Маж. М. забранити, забраним сврш. 1. а. наредити, заповедити, огласити да се нешто не сме (у)чинити. — Забраних ти да моја врата не обилазиш. Богд. б. издати наредбу о престанку неке делатности; наредити повлачење нечега из оптицаја. — Зашто забранише ваше новине Шумадинку? Нен. Љ. Написао [је] књигу »Повратак у родни крај«, која је одмах била забрањена. Дед. В. 2. објавити да је забрањен приступ у забран. —Док још нико у селу није забранио ливаду, поче Ђорко да браки и своје и туђе. Лал. 3. правн. ставити забрану на што, објавити да је забрањено служити се нечим. — Прије него ли је по тој молби обављен попис забрањене имовине, имаду предност пред заложним правом забране. Мј. 1926. Изр. забрањено в о ћ е (забрањена јабука) нешто што се воли, али је недопуштено. забрански, -а, -б који се односи на забран и забрану. — Шећкао [је] неком плитком забранском увалом у малом багрењаку иза станице. Вин. забранчић м дем. од забран. — Прођоше забранчић који се пружао иза вароши. Ранк. забрањив, -а, -о који може да буде забрањен, који се забрањује. Деан. Рј. забрањввање с гл. им. од забрањивати. забра&ивати, -ањујем несврш. и уч. према забранити.

забратка ж марама за забрађивање, еезоглава. — Тада притегну забратку. Божић. забрашнитн, -им сврш. посути, засути брашном. — До њега . . . су допирали . . . гласови забрашњених радника. Десн.

~ с е поер.

забрбати, -ам сврш. оном. в. забрботати. — Испод ормана и опет забрба. Матош. забрблати, -ам сврш. «. забрбљати. Вук Рј. забрбљати, -ам сврш. почети брбљати. ~ се распричати се, занети се у брбљање. — Добранић се забрбља страствено са старом госпођом о политици и господарству. Шен. Ја се забрбљао, а тамо може што затребати. Глиш. забрбДтати, забрбоћем сврш. почети брботати. забрбуљатв, -ам сврш. загњурити, потопити. — Марија се прислони уз корито, забрбул>а пређу у воду и почне клопати. Донч. забрдац, забрца м онај који живи, станује за брдом. И-Б Рј. забрдица ж место иза брда, мала увала испод брда. — На стрњишту испод села у једној забрдици скупио се Лујо сав под хаљиницу. Коч. забрд&ача ж покр. 1. гредица изнад статива на разбоју за ткање. Вук Рј. 2. крајња жица у брду за ткање. И-Б Рј. забрдски, -а, -о који се односи на забрђе, који се налази у забрђу. Р-К Реч. забрђанин м човек из забрђа. Деан. Рј. забрђанка ж женска особа из забрђа. забрђе и забрђе с предео иза брда; брдовипг предео. — У забрђу од запада виногради. Павл. забр&боњити, -им сврш. почети бребоњити. забр&ђати, -а сврш. покр. постати бређа, трудна, затруднети. Вук Рј. забрежје и забрежје с а. узвишица над речном обалом. — Река је протицала, тамна, испод забрежја. Црњ. б. брежуљкаст предео, крај иза брега. — Мутне рцјеке су текле у сива забрежја. Ђон. забрбкнути, забрекнем сврш. — забрећи а. набујати, набрекнути, набубрити; натопити се влагом, течношћу, текућином. — С тешком муком му је скидала забрекле чизме. Андр. И. б. прел. отклонити расушеност дрвених судова држањем воде у њима. — Спремај бачве, очисти и забрекни кадуче. Ђур. в . испунити се, напунити се, накрцати се. — Забрекнуше те вечери магазе, а људи се скушппе да прославе умирење Дрине и повратак Курибегов. Марк.

ЗАБРЕКЊАВАТИ — ЗАБРЉАТИ М. Кад трговци пођу лучити свињс, добро забрекне ћемер у Матије. Лаз. Л. Изр. ~ од снаге стећи велику снагу; осетити снагу, прилив снаге, прилив крви. — Забрекао од снаге . . . Јандрија је био постао трубач. Десн. забрекњавати, -&књавам и забрекњбватн, -Јкњујем несврш. и уч. према забрекнути. забр&ктати, з&брекћем сврш. почети бректати. забремзати, -ам сврш. варв. бремзама успорити кретање; зауставити, укочити. — фиг. Унапред знам да би ме мастиљаре оним њиховим ауторитетом у месту забремзали. Дав. забренцати, -ам, забренчати, -ам и забрбнчати, -чим сврш. почети бренцати, бренчати. — Оно на крају репа још страшније забренчи. Кол. забр^њитн, забрењи сврш. покр. в. забређати. — Ти си називао његовим благословом сваку овцу што је на вријеме забрењила. Бег. забрбћи и забрећи, забрекнем сврш. = забрекнути. забрецати, -ам сврш. почети брецати. забрбчати, -чим сврш. почети бречати. забрзати, -ам сврш. повећати брзину (хода или говора најчешће, али и било које радње). — Мала притиште руком груди да јој се не тресу, уситни, забрза. Андр. И. Он . . . забрза дебелим ножицама даље од зида. Кал. Само једно, само једно! — забрза она. Шимун. Подобро напцши, — па се присјети и забрза: — Со ми остаде у торби, со је за краву, ну дајдер је. Сиј.

т

Све, од травке до човјека, брижна јесен забрине. Прер. ~ се пасти у бригу, постати забринут. — Цела Баварска забрину се. Нен. Љ. А тежаку се лице забрине опскрбљено новим спознањем. Кал. забринуто прил. с бригом, брижно. — То је корак за цијели живот, додаде као забринуто. Том. Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. Ранк. забринутоет, -ости ж стање и осећање онога који има брига. — Забринутост бјеше јој засјенила лице. Кум. Могла би још помислити да њезина радозналост није сућут, него забринутост како јој не би остала на терету. Бег. забрињавати, -Лњавам и -ињујем несврш. и уч. према забринути. ~ се несврш. и уч. према забринути се. забр&њујући, -а, -е који изазива бригу. — Касније, кад су већ ојачали и нарасли у забрињујућу и озбиљну снагу, та ствар му је постала мрска. Лал. забркати, забркам сврш. ставити што сипко у течност, текућину и измешати; фиг. направити збрку, побркати. ~ се збунити се> помести се. — Али Да је који знао сам своју кућу потрефити! Но се замало не забркаше људи! Вукић. Клети штапови! И они се већ мичу, гибају, клепећу. И сељаци се забркали. Матош. забркљачити, -им сврш. шаљ. нар. почети бркљачитпи. забркбтати, -ркоћем сврш. оном. в. забректати. — Вршалица заштекта, забркота. Сим. забрљавити, -рљавим сврш. 1. непрел. изгубити тренутно способност мишзабридетн, -ди, ијек. забридјети, сврш. љења, ошамутити се, заблесавити. — Забрпочети бридети. л>ависмо лепОз па ако нож тражиш, лулу забр&дјети, -ди, ек. забридети. ти пружа. Вукић. А наједном ти, девета забрижити, -им сврш. прел. в. забри- рупа на свирали . . . забрљавиш. Сим. 2. нути, учинити да брине когод. — Е, баш ме прел. учинити да неко забрљави. — Види се да те учитељ забрллвио. Рад. Д. је син материн забрижио. Јакш. Ђ. ~ се в. забринути се. — Свијет [се] и забрљати, забрллм сврш. 1. направити забрижио. Јакш. Ђ. мрље на нечему, замрљати, испрљати. — забризгати, -ам сврш. почети бризгати. И она ми се придружи те ми све писмо забрља. Јурк. фиг. С једном ствари су се . . . забрДјати, забријем сврш. 1. а. отпоче- тешко мирили: с тим да нема пљачке. И ти бријање; обријати мало са стране, подбри-све би забрљали својим »снабдевањем«. јати. — Сви беху у антеријама . . . са јаче Поп. Ј. 2. фиг. погрешити, рђаво извршити забријаним брковима. Срем. б. избријати какав задатак; учинити што нечасно. — (наврх главе). 2. фиг. почети дувати (о хлад- Вук се лецну као да је опет нешто забрљао. ном ветру). — Забрије грозна вјетруштина. Не. Није овог пута погрешио. Дав. Забрља Креш. у најодлучнијем часу. Сим. Адвокат [је] забринут, -а5 -О који има бригу, испуњен нешто забрљао с продајом млина. Сек. 3. бригом. учинити да (неко) забрљави, довести некога забрннути, -нем сврш. прел. испунити у забуну. — Увијек некакве изванредне фразе, само гледајте како да забрљатс и бригом, задати (коме) бригу. — Као сваку замутите човјека. Коз. Ј. ЛРЧ« мајку, забрину је болест његова. Вес.

70

З А Б Р Љ И Т И — З А Б У Љ И Т И СЕ

забр^њити, забрљим сврш. загњурити, завући. — Понеко [кљусе] забрљи главу у трњак крај пута да . . . чупне још мало траве. Дом. забрњичити, -им сврш. ставити брњицу. — Благоје решен да не буде слабић . . . забрњичио га [теле] и шинуо конопцем. Рад. Д. забрбдити, забродим сврш. 1. почети бродити, запловити водом; фиг. кренути на дужи тежи пут или тежи посао. 2. кренути, винупш се. — Мјесец изрони иза влажне, сумрачне шуме и заброди према висини. Кос. забрбждити, заброждим сврш. покр. загазити, заглибити се. — фиг. Не знате ни сами у чему сте заброждили. Оскрвнили једно свето име. Љуб. забрбјати се, -јим се сврш. забројити се. забрбјити, забројим сврш. преварити некога бројењем; закинути, укашиарити. — Како ти и Алексеј делите приходе? . . . — Да те не заброји ? Он је вешт. Ђил. ~ се погрешити у бројепу, погрешити у рачунању. — Трговци добили натраг новац за који се забројили. Леск. Ј. Ако хоћеш да бројимо понова, ал' знај да се у животу ни за пару нисам забројио. Рад. Д. фиг. Баш се и господин бог забројио кад је тебе стварао. Ков. А. забрслати, -ам сврш. почети брслати (почети брзо и неразговетно говорити). забрстити, -им сврш. почети брстити; фиг. почети брзо којешта говорити; сав се предати причању. — Кад га Јованка понуди кафом, чича забрсти: — Друго моја, имаш више среће но памети. НИН 1960. забртвити, -им сврш. затиснупш, затворити, запушити. — Рупу забртви комадом цигле. Пав. Било им је . . . као да су им уста забртвљена под притиском море. Кос. ~ се запасти, заглибити се (у што). — Кратке и ниске лопте забртве се у снијегу. Ног. забртвљивати (се), забртвљујем (се) кесврш. иуч. према забртвити (се).

забрујати

и забрујити, -јим сврш.

почети брујати, брујити. забрундавати, -ундавам несврш. и уч. према забрундати. забрундати, -ам сврш. почети брундати. заб^чити се, забрчим се сврш. добити бркове; престати бријати бркове, пустити бркове. — Одавна [се] хтио забрчити јер су му се многе подсмјехивале да не изгледа мужевно. Божић. забрчњак м (обично у мн.) в. зализак. — Коса му гарава, а забрчњаци брижно почешљани. Креш.

заб^бати, забубам сврш. 1. почети бубати; забубњати, затрупарати, залупати. — Ми забубасмо ногама по плочнику. Неим. 2. затворити. — Ваљат ће да добро забубаш прозоре и врата. Војн. 3. загпурити, увући. забуб&тати, -ам сврш. почети бубетати. забубнути, -нем сврш. залупити. — Јеле улази хитро забубнувши за собом врата. Војн. забубњати, -Зм сврш. почети бубњати. забугарити, -им и забуг^рнти, -уг5рим сврш. почети бугарити. забудаласати, -ам сврш. побудатти, преко мере се занети ким или чим, залудети. — Помами се за младицом . . . забудаласа горе од икаква младића. Сим. забуђати (се), -5м (се) сврш. 1. постати буђав, убуђати (се). 2. запуетити (се). — Између тих ретких људских насеља, беспутна, забуђала пол,а, па влажне шуме и бескрајне . . . мочвари. Петр. В. забујати, -ам сврш. стати бујати; постати бујан. забуктати, зЈбукћбм и забуктети, -тим, ијек. забуктјети, сврш. 1. почети буктати, буктети. 2. запалити ватру; засијати, обасјати чим. — фиг. Аугуст Цесарец и Мирослав Крлежа забукташе пламеном. Шим. С. 3. фиг. праснути, гневно подвикнути. — У брз пламен на ме забуктио: »Жуљо једна, скадарско копиле!« Ботић. забуктјети, -тим, ек. забуктети. забулати, -ам сврш. покр. затворити (у коверат); запечатити булом*. И-Б Рј. 1

забулити, -им сврш. учшшти булом ; потурчити жену; ставити на се што од одела као була1; повезати главу марамом. — Главу је забулила белом куповном шамијом. Јакш. Ђ. ~ се потурчити се (р жени); напратти се була; повезати главу; умотати се. — Забулила се белом марамом, па залева цвеће. Јакш. Ђ. Стаде једна жена, сва забуљена у избледелој фереџи. Андр. И. забуљеност, -ости ж изглед и стање онога што је забуљено. — Не гледа . . . порцеланске тањире са насликаним . . . људима који се клизају држећи се за руке, грациозним људима упркос забуљености н>ихових широких одела. Дав. забуљити се, забуљим се сврш. уперити поглед у нешто, загледати се. — И онда се погњурио сам у себе, смркнуо и забуљио у земљу. Ков. А. Николетина се намрштено забуљи у ватру; а овда диже поглед навише. Ћоп.

ЗАБУМБАРАТИ — ЗАБУШАНТСКИ забумбарати, -ам сврш. почети бумбарати, говорити или певати гласом сличним бумбареву; прогунђати. 1 забун м покр. жагор, жубор. Вук Рј.

71

забунцати, -ам сврш. почети бунцати. забуњеност, -ости ж е. збуњеност. забу&ивати, -уњујем несврш. и уч. према забунити. 2 ~ се несврш. и уч. према забунити се. зббун м в. забуна. — Учинићу забун забург&јати, -ам сврш. почети бургиу дворове. НП Вук. забуна и забуна ж а. збуњеност, узру- јати; фиг. покренути у ковитлац, усковитјаност, пометња; недоумица. — Да забашури лати. — Забургијала би [бура] . . . подижући нагао вихор прашине и односећи црезабуну, почне се поигравати с дјецом. Кал. пове с кровова. Десн. Све је то нагонило у још већи страх и забуну. забурити, -им и забурити 1 , забурим Андр. И. б. узрујаност; неред, хаос. — Гром да је ударио у кућу Пуретића, не би направио сврш. завући, загњурити. — Девојке забутолико забуне. Вес. в . грешка, заблуда. — риле носеве у рупце. Ад. Најславније је у животу исправљати забуне. заб^рити 2 , забури сврш. почети дуКрл. г. неприлша, незгода. — Они су се вевати (о бури). — Те ноћи забури страшно чито налазили у новчаној забуни. Јов. С. и стаде хујати велики дажд. Гор. Изр. унети ( н а п р а в и т и , д о в е с т и забурликатн, -урличем сврш. почети у) забуну маправити пометњу, збунити. бурликати. забундати, -ам сврш. 1. умотати, зазабурмавати, -урмавам несврш. према тти. — Посматрао [сам] свет који је зазабурмати. бундан журио, или се весело смејао. Јак. заб^рмати, -ам сврш. затеорити бур2. фиг. спетљати, збунити. — Најпоштени- мом, завити, зашарафити; исп. бурма (2а). јег човјека они могу забундати и застраши— Још му бјеше пуце забурмато, у њем ти . . . па да не зна ни шта ради ни шта гоноси чашу и ракију. НП Вук. вори. Ћор. забурмутити, -им сврш. испрљати бур~ се повр. — фиг. Већ знате госпа Номутом, оставити трагове бурмута на нелине форме: све отворено, и увек као цечему. — У основној школи подучавао га лом свету упркос! . . . Али се Јулица ипак је . . . патер Бонавентура . . . јак човјек забундала до преко носа. Сек. округле главе, забурмућеног носа. Новак. забунити, забуним сврш. 1. а. збунити, забусати, забусам сврш. забости, задовести у недоумицу, изазвати забуну, побити. — Сред авлије копље забусао. НП мести. — Флегматички одговор унуке и Вук. бабе збуншпе га страховито. Шен. б. ошазабусенити, -им и забусити, забусим мутити, изазвати несвестицу. — Плесноћа сврш. покрити бусењем. — Ко ће издржати и иеки незгодни задах га сместа збуни, а . . . плач звјериње дјеце по забусењеним било је тако мрачно као у гробу. Ат. 2. подићи на устанак, побунити, узбунити. — њивама. Вуј. Да цар суди, а Лука се труди каконо ће забутати, -ам сврш. покр. заеући, увумировати раја . . . па да више не забуни ћи; заеалити. — Само да се господа наужива царства. Март. Буна! — све се, кажу, и да сто . . . заврзлама извољева, како би забунило. Црногорци заузели Дрвар и Песвоје сало у свилу и фотеље забутала. тровац. Ћоп. 3. омести, спречити. — Што Рад. Д. се тиче Моравске дивизије . . . она је за све забућкати, -ам сврш. 1. почети бућкати. то време била забуњена борбом на свом 2. мешајући бућкалицом умутити. десном крилу. Лаз. М. Трећа ће ти ударити забучати и забучити, -им сврш. 1. војска од бијела града Колашина . . . да забуни Ровца и Морачу . . . да не дођу тебе почети бучати, бучити. 2. испунити буком. — А ипак је његов глас забучио уску у индату. НП Вук. ~ се 1. збунити се. — На то се пред уличицу. Кал. забушавање с гл. им. од забушавати. оцем забуни и сметено поникну очима. Леск. Ј. 2. залутати. — То двоје-троје забушаватв, -ушавам несврш. = забуновине што се забуне на село почине каткад шивати 1 несврш. и уч. према забушити. већи дар-мар него све . . . сплетке. Ад. забушант м онај који избегава да изврши забунк&рисатк се, -ишем се сврш. а. дужност, да испуни обавезу. — Јавило се миого . . . забушаната који би хтјели да затворити се у бункер. — Без наређења се извуку из ватре. Лал. Све сами саботери, и дозволе назвао је забункерисаним: Тализабушанти из команде подручја. Хорв. јанима »добро јутро« са гроздом крагујевачких бомби. Вуј. б. фиг. повући се у одзабушантскн и забушантски, -а, -б брану, затворити игру (у фудбалу). — Вележ који се односи на забушанте, који је као у се, међутим, »забункерисао«. Пол. 1959. забушанта. — Патрола . . . лаганим забу-

72

ЗАБУШАНТСКИ — ЗАВАЗДА

шантским ходом пође према Колашину. Лал. забушантски и забушантски прил. као забушант. — Проживио рат у Канади готово забушантски. ВЛ 1960. забушантство и забушантство с особина и поступак онога који забушава, подваљује; превара, подвала. — Тој дванаесторици дебелих апостола забушантства рече капетан . . . Јонке. забушанција и забушација ж фам. забушаеање. — Све, све, али и на самом фронту има забушације. Вин. забушивање с гл. им. од забушивати. забушивати 1 , -ушујем несврш. = забушавати. — Због тих тричавих пара да се поново враћа на посао. . . да се мучи . . . довија и забушује. Маш. забушивати 2 (се), -ушујем (се) несврш. према забушити2 (се). забушити 1 , -им и забушити, 1 забушим сврш. 1. а. (нешто) избећи извршење задатка, испуњење обавезе. — Неки почеше да се праве болесии да би забушили сјутрашњи продужетак акције. Лал. б. (некога) прееарити некога, подвалити некоме. — Нико му није могао измаћи и забушити га. Срем. 2. а. збунити, изненадити. — Рашта тако . . . изненада нас забуши листом? Њег. Хермину забуши у први мах тај жар пријатељице . . . али брзо се освијести од чуда. Шен. б. заст. снаћи, задесити. — Срце ми се залије чемером, забуше ме јади. Буд. 3. ударити; запахнути. — Студен вјетар забуши је у лице. Ћип.

завагиути (се), завагнем (се) сврш. нагнути (се), заклатити (се). — И Јанко завагну за њим, али га придржа Јошко. Тур. завада и завада ж свађа, распра; међусобна љутпња; међусобни спор. — Је ли та завада гордијски чвор? Шен. Пострадао је он у некој завади с аристократима. Ко«. А. Ту живи и његова невенчана жена Агата, кад није у завади с Ментом. Андр. И. Због телета у завади сам с њим. Цес. Д.

завадба ж в. завада. — Могло би доћи . . . до завадбе и неслагања. Донч. завадити, -им сврш. сшворити, изазвати свађу између два или више лица, односно колектива, међусобно посеађати. — А како би теби било да је ко тебе с покојним Иваном завадио? Вес. Изр. з а в а д и о би д в а о к а у г л а в и то је највећи сплеткаш. ~ се уз. повр. — Зар сте се опет завадили? — упита мајку. Леск. Ј. Час се завадимо, после се опет помиримо. Лаз. Л. завадпица ж (у атрибутској служби) она која завађа, сплеткашица. — Мајка завадница [наслов песме]. НПХ. завадња и завађа ж заст. в. завада. — Ни сада не живе они у очитој завадњи. Том. То је и учинио . . . препјевавши стару хрватску пјесму о тој завађи. В 1885. завађање с гл. им. од завађати (се). завађање с гл. им. од завађати (се). завађати, завађам несврш. и уч. према завести1, заводити. 2 2 забушити , -им и заб^шити , забушим ~ се несврш. и уч. према завести се1. сврш. 1. затиснути, запушити, испунити. завађати, -ам несврш. и уч. према за— Не можемо ове јазове забушити с празним крилатицама. Уј. 2. увући, загњурити, вадити. <~~' се уз. повр. несврш. и уч. према зазабити. — Јела сва стрепи . . . забушивши вадити се. главу у његова прса. Кос. завађач, -ача м онај који завађа; сплет~ се увући се, забити се, загњурити се. — Улучи прилику и забуши се у гомилу. каш. — Нападам на . . . завађаче народа. УјФранг. завађ&ник, -ика м онај који је с неким зава ж покр. в. заова. — Дотрчаше заве у завади. — Кавгу је примило село као стару и јетрве. НП Вук. ствар, а завађеници, изгледало )е, да се не завабити, завабим сврш. дозвати вамисле мирити. Ћип. бом, призеати, примамити (о стоци). — Сам завађенбст, -ости ж однос завађених, је јунак тора отворио и бијеле овце завабио, бјежи с њима преко Зете равне. НП Вук. стање које влада међу завађенима. — Имала [је] да буде средство за рушење државе, завагивати (се), завдгујем (се) несврш. за стварање зле крви и завађености између нагињати се, клатити се. — Кобила . . . снажно затопота копитама да је лаки фае- наших народа. Пол. 1944. тон јурнуо као ветар низ улицу, тандрчући завађивање с гл. им. од завађивати (се). и пријатно завагујући. Маш. Фељбаба се завађнвати (се), -ађујем. (се) нссврш. диже . . . и покорно завагује низ пут, сав«. здчађати (се). јесно подржаван од унука. Ћоп. Ножни прсти били су у њега врло слабе петље, завазда прил. в. заувек. — Он се реши те се је завагивао унапријед као укочени да те сумње једном завазда рашчисти. какав сунцокрет на вјетрићу. В 1885. Мил. В.

ЗАВАЛА — ЗАВАРИТИ 1

з&вала и зЗвала ж геогр. пространо удубљење на Земљиној површини са благо нагнутим странама. 2 завала ж покр. 1. гомила, хрпа несаденутог сена. — Једни скупљају сено у завале, други навиљке превозе на воловима. Лал. 2. место на огњишту према прочељу, на које се ослањају дрва при стављању на ватру. — Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља . . . и преплашено гледа зликовца. Ранк. завалити1, завалим сврш. 1. оборити, повалити; спустити. — Завалићу вас у снег. Јак. Наслони се на његово колено, а главу завали на његову руку. Вукић. 2. загњурити, увући. — Завалила лице у јастуке на кревету, а обла јој се рамена само тресу од плача. Ивак. Он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке. Станк. 3. забацити унатраг, затурити. — Коста забаци капу на теме, завали главу, зажмири, а рукама се одупре о сто. Јак. 4. ставшпи препреку на нешто, затворити; затрпати; заглатти. — Док уз брдо вода наревала, а скочило триста Граховљана да завале друме и потоке. НП Вук. фиг. Па и мене Мујо сразит шћаше, па завали негдје кланац Мујо. Март. 5. непрел. нагрнути, наеалити, са жестином се кретати (р снегу, ветру и сл.). — Али ти не знаш нашу ВоснуЈ овдје може да завали снијег и о Ђурђев-дану. Чол. Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета. Ћип. ~ се 1. опружити се, комотно лећи; заузети место, наместити се. — Станко се завалио на ниску диванчићу. Шимун. Завалићу се немарно у непокошену траву. Ђон. фиг. Угојиће се он већ кад се завали у добру парохију. Поп. Ј. 2. а. пасти, упасти, заглибити се. — Ноћас [је] све погубио кад му је коњ запливао кроз сметове и завалио се у снијег. Чол. Зашто се људи завале у дугове? Киш. Лети блато све у комађу . . . а глиб да се точак . . . завали до оглавчина. Ад. 6. покр. потпуно малаксати, не моћи устати одслабости. — Ждријебе се у зими завалило и погинуло. Ћип. завалити 2 , завалим сврш. некњиж. и покр. в. захвалити. заваљатн, заваљам сврш. учинити да се нешто почне ваљати, да се почне котрљати. ~ се отпочети се ваљати. заваље с нагнута страна, стрмина. — Како је све штуро, како је јадно и гладно низ заваље крша. Стипч. заваљ&ник, -ика м покр. онај који је заваљен, онај који је без живости и окретноти; слабић. — То је његова мртваја, рукавац, у којем живи као клен заваљеник. Божић.

фиг. Срести ће нас двадесет тисућа . . . па не мрца и заваљеника, но Бошњака али Арбанаса, од искона војничког народа. Њег. заваљеност, -ости ж положај и спите онога који је заваљен, који је неокретан, лењ. — Он се наједном окрете од фотеље и њене похотллгае заваљености. Ћос. Б. заваљиватн, -аљујем несврш. и уч. према завалити. ~ се несврш. и уч. према завалити се. завапити, завапим и завапити, -пијем сврш. почети вапити. завапнити, -им сврш. превући вапном, кречом, закречити, учврстити кречом; замалтерисати. — Кад су изнад жене му завапнили плочу, Мате је клекнуо на руб гроба. Кал. заваравање с гл. им. од заваравати (се). заваравати, -аравам несврш. и уч. према заварати. ~ се несврш. и уч. према заварати се. зЗвараво прил. веоб. варљиео. — Завараво се оглашује шупље дрво. Божић. заварати, -ам сврш. 1. одвратити нечију пажњу од чега скрећући је на другу страну. — Гледа како да га завара, заговори. Ранк. 2. намерно погрешно обавестити, обманути, преварити. — Вас су тешили билтени и варлшве вести, које су надлежни радо пуштали . . . да заварају и охрабре народ. Нуш. 3. заеести, намамити. — Пројурим . . . поред н>ега . . . он за мном . . . докле га нисам у кукурузе заварао. Јакш. Ђ. [Ново доба] ће народу уцијепити нова, здрава начела . . . да се не буде дао од тек каквога . . . човјека опсјенити и заварати. Коз. Ј. Изр. ~ очи (коме) искористити непажњуу вешто одстранити нечију пажњу од чега; ~ т р а г умаћи да се не зна куд; еешто избећи (потери и сл.). ~ се поер. — Љутито изиђе из собе да тражи какав посао и тако се мало завара. Макс. заварнвање с гл. им. од заваривати. заваривати 1 , -арујем несврш. и уч. према заварити. заваривати 2 (се), -арујем (се) в. заваравати (се). — Заложи је три пута медом из ожице, али не кад она зине, него је као заварује па јој изненада ожицу тури у уста. Вук. завар&вач, -ача м онај који заварује. завар&вачки, -а, -о који се односи на завариваче и на заваривање: ~ занат, ~ алат и сл. заварити, заварим 1. техн. ковањем спојити усијане металне делове предмета. — Имао је да завари лимену плочу . . . затва-

74

ЗАВАРКАВАЊЕ — З А В Е З А Т И

рача првог дела бране. Дав. 2. ставити жсо у сирће, вино и сл. да постоји пре кувања. Вук Рј. заваркавање с гл. им. од заваркавати

туљак. — Донеше пред њега три завежљаја различитих штапова. Нен. Љ. Отац већ замата потребне ствари у завежљај. Пав. фиг. [Влакови] вуку у завежљајима дима тежину угљеног доба. Павл. Б. 2. узаа, чвор заваркаватн (се), -аркавам (се) несврш. (нпр. на марамици као знак сећања на што). = заваркивати (се) дем. и уч. према завара- Вук Рј. фиг. Завежљаји грчева ткали су им испод коже. Лал. вати (се). завежљајић и завежљајчић м дем. заваркати, -ам сврш. дем. према заод завежљај. варати. — Заваркавши коња, скочио му [је] у седло. Матош. завез м и завеза ж оно чиме је нешто завезано, ееза, везица. Бак. Реч. заварк&вање с гл. им. од заеаркивати Изр. трава од завеза нар. празн. («). трава за коју се верује да има моћ да спречава заваркивати (се), -аркујем (се) несврш. зле силе. — Бацит ће [у врело] . . . три кри= заваркавати (се). жића од глогова трна и клупко траве од заварљив, -а, -о песн. в. варљив. — А ја завеза. Тур. седох да у песми створим лепиш дан, младу завезак, -еска м 1. = завежљај. — Ђужену уз колевку, заварљиви сан. Змај. заварчивати, -арчујем несврш. према рица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра. Ранк. заварчити. Жена се полако преви у пасу, обзину зузаварчити, -им сврш. покр. а. спречити, бима завезак вреће, и поче полако да је омести; обуздати; сузбити, онемогућити. — Већ неколико пута лемали су га људи као диже. Сиј. 2. фиг. ситан, жгољав човек. — вола, па ништа . . . Ваљало би њега како Ама према човеку и уво! рече Латковић. Али ти, завешче један, куд си ти пристао? друкчије заварчити. Глиш. Овај нам угурсуз Вес. увек поквари весеље. Њему је то давно и завезан, -а, -о 1. трп. прид. од завезати. давно требало заварчити. Ком. б. бајањем 2. фиг. који се не уме снаћи, сплетен, неспрезауставити, излечити. — Од оног вечера тан. — Он једини што је онако мало отрекад је Живана заварчила урок Лазару она сит, сви остали су некако завезани и Глупи. ју је сматрала за најпаметнију жену. Вес. Нуш. зават- в. захват-. Изр. завезана в р е ћ а неспретан, «<заватрити, -им сврш. 1. дати ватру зан човек, завезанко. — Не велим да сам све(пушгји), почети пуцати, опалити. — Онда тац, још мање завезана врећа . . . али оно џека заратио свога, заратио, па га заватрио. је мајстор. Срем. Добра пушка ватру прихватила. НП Вук. завезанко м неспретан, неумешан, спле2. запалити. Р-К Реч. тен чоеек. — Деси се по који завезанко и у ~ се упалити се, планути. — Прскавац старијим разредима. Шапч. бијаше врло влажан па је требало подоста времена док се упалио. Ипак се напокон завезанбст, -ости ж стање и особина онозаватрио. Креш. га који је завезан, онога што је завезано. Изр. ~ црева мед. заплетеност, срасзавбвати, завевам, ијек. завијевати, лост црева Меш. покр. в. завијати*; исп. завити (6). — Завијева ме на срцу. Вук Рј. завбзати, завежем сврш. 1. а. обавити, стегнути везом (узицом, ланцем и др.) и заведбње с арх. 1. в. завод (7). — Архијереј тестаментом може завештати 1/3 учврстити узлом, чвором; умотати, увезати коме хоће, а друге 2/3 дужан је оставити на у завежљај, у балу, дењак, сноп и сл. — Празцркве, манастире . . . и сиротињска заведе- но јој је ужасно, као да стоји пред провалиа а . Арх. 1926. 2. навођење на разврат, за- јом завезаних руку. Каш. фиг. Само се вођење; обљуба малолетне девојке. Мин. Лекс.одупирала ногама, али он пребаци преко њих једну своју [ногу] да их завеже као сноп. зав&дл>ив, -а, -о в. заводљие. Бен. Рј. Бег. б. направити, сплести (чвор, узао), свезав&дрити, заведри безл. сврш. окзати. — Завежем на длаци један узао. ренути на ведрину (о времену), почети се Вук. в . причврстити везом (за нешто), приведрити, проведрити се. — Кшпи је досадило везати. — Тамо ће лајати псето, али ти се да пада . . . заведрило је у висинама. Пол. не бој, завезано је. Ћос. Б. фиг. Завезала 1958. си човека за сукњу. Ћос. Д. 2. фиг. уштедезавежањ, -жња м покр. в. завежљај. ти, прикупити. — И Мојсило завеза неку И-Б Рј. крајцару, оде у . . . паланку, отвори дућан. Глиш. 3. фиг. (често као оштра, увредљива збвежља) м = завезак (1) 1. оно што је заједно заеезано или увијено, свежањ; замо- заповест) престати говорити, умукнути,

З А В Е З И В А Т И (СЕ) — З А В Е Р И Т И (СЕ)

75

ућутати, ушутети. — Завежи! Ти си потзавере: мало-помало, па нађоше контакт пуно пијан. Донч. са илегалнима. Сек. 2. заст. заклетва, заИ з р . ~ ј е з и к , уста а) (коме) приморати вет. — Тамо, у посветилишту испод . . . некога да не говори. — Завезале су код куће кипа . . . пред двадесет и шест годмна измужевима језик. Михољ.; б) не говорити, рекао је брачну завјеру доброј . . . покојћутати, шутети; ј е д в а ~ к р а ј с крајем ници својој. Драок. тешко издржати материјално; исп. сасзаверавање, ијек. завјеравање, с гл. тавити крај с крајем. им. од заееравати се. ~ се 1. а. свезати се, направити се (р завераватн се, -&равам се, ијек. завјечвору, узлу); сплести сеу чвор. — фиг. Туд се чвор завезао. Јурк. Онда се живот и равати се несврш. према заверити се. заверак, -ерка, ијек. завјерак, м, у излитература завежу у један чудан чвор. Михиз. б. мед. сплести се, бити захваћен разу: сто (триста) му з а в е р а к а у изгрчом (о цревима). в. причврстити св везом ненађењу, као ублажена грдња: гле\ тдиш (за нешто), привезати се; прикачити се. — ти њега\ — А, сто му заверака нлгових! Пишу ми оданде да је први момак у ТалиЗа њих [ноге] се трн неки завезао, па га јанској. Срем. она све вуче за собом. Сиј. 2. заплести се, настати, развити се. — Завезаће се крвава завер&вик, -ика, ијек. завјер&ник, м распра. Бож. а. онај који учествује у завери, уротник. — Изр. ј е з и к му се з а в е з а о (уста му Она [Милетина буна] је била проказана, али се завезала) не може реч да изусти. [су се] завереници већ кренули с војском завезиватн (се), -&зујем (се) несврш. на Крагујевац. Прод. Представник арагонске лозе . . . пао [је] сасјечен од . . . завјереника. и уч. према завезати (се). Крл. б. онај који се закуне, заветује нечему; завезице, -ица ж мн. заст. врста окова исп. заточник. — Жена, која је верски фаза руке. — И на руке троје завезице. Вук натик, то је најсвирепији завереник догме. Рј. Дучзавејавати, -бјавам, ијек. завијавати завереников, -а, -о, ијек. завјереников несврш. и уч. према заеејати. који припада заверенику. залејати, -јем, ијек. завијати, сврш. завер&ница, ијек. завјереница, ж она 1. а. почети вејати. б. фиг. запахнути, по- која учествује у завери. чети се ширити (у ваздуху, зраку или у завер&нички, -3, -б, ијек. завјереничдуховној атмосфери). — С посве друге стране ки који се односи на заверенике. завејао је свјеж вјетрић . . . оптимизма завербивчки, ијек. завјергнички, прил. нове поезије. Марј. М. Све чисто, уредно . . . на вас завеје . . . дух уљудности. Ранк. на заверенички начин, као завереник, потајно. 2. а. прел. покрити, затрпати, засути (рби- — Не смијемо ићи овако ћутке и завјеречно о снегу). — Сметови су завејали наш ае- нички. Чол. родром. Б 1958. Лутамо кроз башту3 и све завереништво, ијек. завјереништво, с су стазе завијане цвијетом. Кркл. б. непрел. завереничко деловање, учешће у завери. — Чонападапш, нагомилати се вејући, напратти век има утисак да је Чумићево заверенишсметоее. — Сув . . . снијег завијао је око тво било само кортешовање. Јов. С. »куће«. Чол. фиг. Сан завејао до крова. завербње, ијек. завјер^ње, с в. завера. — Мас. Па се кршно завјерење гради: мужи ићи зЗвек(а), ијек. завијек(а), прил. заувек, кланце засједати. Март. занавек, довека. — Срце за час престане, а завер&вати се, -ерујем се, ијек. задуша завек утоне. Дуч. Жалила бих завијек вјеривати се, несврш. зшеравати се. ова сретна љета. Јур. заверити, -им, ијек. завјерити, сврш. зав&очати, -ам, ијек. завј&нчати, сврш. 1. удружити у заверу, учинити завереником. венчати (за себе). — И Рустан-бег љубу — Изгледало је као да је судбина све завразвјенчао, а млађан је Салко завјекчао. јерила против њих. Лал. 2. заклети, приНПХ. сећи. — Не тражим од тебе да мијењаш своју вјеру, нити тога тражи наша турска вјера, з&вера и завера, ијек. завјера и завјера, ж; исп. урота 1. а. тајни договор против већ само то да нас кадија завјери. Том. 3. кога или чега. — Од завере мрачне на сло- обећати за жену. — Објесио је кнеза . . . који ми [је] зазјерио своју једшшцу. Шен. боду људи ти си, мој граде, мучки удар задобио први. Панд. Била је откривена нео~ се 1. направити заверу; удружити се бично разграната завјера против тјелесног против кога. — Чинило му се [болеснику] интегритета царског принца. Крл. б. учес- да су се сви били заверили против њега. ници тајног договора или подухвата против Макс. 2. дати веру, заклети се; дати реч; кога или чега. — Омладинци постадоше врста обећати се. — Мицко је при поласку дао реч

76

ЗАВЕРНИ — ЗАВЕСТИ

владици и заверио се да ће поправити погрешку. Срем. Ваша [се] сестра . . . другому завјерила. Јурк. фиг. Ја се с тугом јесам завјерио. Ботић. заверни, -а, -б, ијек. завјерни који се односи на заверу; заверенички. — Вечерас ће се написати писмо завјерно. Нех. заверпица, ијек. завјерница, ж заст. докуменат о свечаном обећању, текст заклетве (рбично владареее). — Саставља завјерницу на коју ће се у име краљево морати заклети поклисари. Нех. Да се завјеримо и да потпишемо завјерницу. Шен. завес, ијек. завјес, м 1. завеса. — Распадали се високи жути завјеси. Наз. 2. вео; зар. — Ал' је Вема завес расклонила. БВ 1867. 3. прекривач, застирач уопште. — Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше мушко чедо. Ат. завеса и завеса, ијек. завјеса и завјеса, ж висећи заклон испред нечега, обично од тканине, застор (испред прозора, иепред позорнице и др.). — Два омања прозора . . . застиру се белом завесом. Ад. А сада мир! — ето завјеса се диже. Цар Б. фиг. Пред очима се исткива и лепрша сивкаста завјеса од пахуљица. Лал. Само би кадгод тамну завјесу ноћи пресјекла по која зелена ракета. Хорв.

надуго и нашироко у најтање танчине. Креш. 1 зав&сти и завести, -бдем (аор. 2. и 3. л. заведе; р. прид. завео, завела и завела; трп. прид. зав&ден, -&на) сврш. 1. а. одвести иза нечега. — Милија изиђе. Заведем ја н>у за кућу, па јој све лепо кажем. Вес. 6. одвести куд скренувши с пута, учинити да ко залута; одвестиу страну, склонити. — Сјахао сам, завео коња са стране пута и потрчао у правцу батерије. Јак. в . повести куда. — Одох јутрос и заведох косце, кад и овај човјек одонуда. Мул. 2. а. навести на рђав пут (преваром, лажном пропагандом и др.), обманути, преварити. — Јединице Црвене армије често су морале водити жестоке борбе с разним заведеним побуњеницима. Тито. 6. навести на прекршај морала, на разврат, на грех; освојити, обрлатити, залудити. — Подигао се човјек да заведе своју рођену шогорицу, он, један свештеник! Ивак. Она је попустила Ивовим молбама, заведена . . . сјајем његових очију. Ћип. 3. а. заиграти, повести завијајући (коло). — Цупни, скочи . . . па заведи. Радич. б. заттнути, развити (разговор). — Њих двојица не говоре један другоме ништа . . . Да окушам ја завести разговор међу њима? Ранк. У лаганој се кочији заведе живахан разговор. Леск. Ј. 4. уеести, засновати, установити (какво иово стање, поредак и сл.). — У својој [ћемо] жуИзр. гвоздена~ фиг. назив у земљама панији завести хрватски језик у јавну служзападног блока за границу земаља источног бу. Ђал. А онда су завели потлуно самодрблока или за границу између социјалистичких жавље. Пов. 2. 5. унети,уписати у кпиге.— и капиталистичких земаља; д и м н а ~ војн. Молбу заведу у деловодни протокол. Дом. застор од дима као заштита од неприја~ се 1. затетурати се, повести се; исп. тељског осматрања; д и ћ и ( у к л о н и т и , раздерати) завесу с чега обелоданити забатргати се. — Изненадним замахом . . . љосну [гаЈ чекићем . . . те се . . . заведе и тајну чега; разоткрити. испусти пушку из руку. Бож. 2. поћи, позавесити, -им, ијек. завјесити, сврш. вести се за ким. — Заведе се за оним који га 1. обесити, окачити. — Уз бок висила [му] у јаму води. Павл. 3. утонути, занети се дуга и широка старинска СЗ&ПА, завјешена о (у што). — У сан се заведем. Јурк. Стари балчаку за прости конопац. Ђал. 2. а. спус- морнари . . . заведоше се у смех. Дов. тити завесу (на прозору), заклонити завесом. зав&сти 2 и завести, -^зем (аор. 2. и — Наједном се сложила са полумраком 3. л. завезе; р . прид. завезао, -бзла и завезвазда завешене кухиње и тишином која је ла; трп. прид. завезенЈ -ена) сврш. 1. понаступила. Петр. Б. Врата [су] завјешена почети веслати; запловити, покренути брод. тешким портијерама. Бат. б. велом покрити — Ту ми лађе танке прихватише, завезоше девојку. Вук Рј. ~ се обесити се. — Кад јој је Иван руку блатом широкијем. НП Вук. Кретска . . . пољубио, она се завјесила о његово раме. оставих брда, те у море . . . завезох. М-И. 2. фиг. а. одмаћи, отпловити, упусптЂал. ти се, заћи (у што). — Учинило му се завесица и завесица, ијек. завјесица и да је време поодмакло, да је месец добро завјесица, ж дем. од заееса. завезао према западним планинама. Ђур. зЗвеслај и замах, захват веслом при Завезли добро у разговор. Андр. И. Завезе вожњи. — Још неколико добрих завеслаја, се у велике мисли. Креш. б. распричати се, па су у заливу. Ћип. фиг. Усмеравајући развезати. — Али Преочанин завезао на тим почетним завеслајем свој роман, он дуго и видећи на лицима свечани занос од истовремено усмерава и читаоца. НИН његове . . . пјесме, завезао без одушке. Ши1959. мун. 3. покр. употребити, покренути при зав&слати, -ам сврш. 1. почепш ееслати. вожњи (весла). — Завезе танка вес'оца, па 2. фиг. развезати, распричати се. — Завеслао пође с драгом на дворе. НП Вук.

ЗАВЕТ — ЗАВЕШТАВАТИ ~ се 1. запловити, отиснути се, кренути еодом, морем. — Амид Беширевић, борац Првог батаљона . . . се био завезао одмах за Ђировићем, али му се сплав распао насред ријеке. Зог. Златна се шајка завезла Нилом. Видр. 2. фиг. занети се; упустити се, заћи. — Иву би сјела на крило, а онда се завезла у маштаније. Шимун. Нас шестеро посједали око стола и завезли се у разговор готово до четврте поподне. Коз. Ј. завет, ијек. завјет, м 1. свечано обећање, свечаиа обавеза на што; заклетва. — Наш завјет на пјесникову гробу преврнуо нам је посвема душу. Шен. У жару боја дадосмо завјет: »Никад с Титова пута!« Ћоп. 2. завештана жеља или молба. — Не сејте ми изнад гроба цвеће . . . Пелен ће вам горке сузе мамит . . . што ми нисте завет испунили. Ант. 2- Југославенска академија . . . показала је да је разумела завет његов. Бел. 3. а. заветни дар на који се неко раније обавезао, поклон који верници прилажу црквама. — Ту је католички манастир гдје . . . поморци своје завјете прилажу од памтивијека. Љуб. б. покр. бројанице, круница. — Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета. Мат. Изр. цркв. С т а р и ~ први, старији део Библије заједнички за мојсијевце и хришћане; Н о в и ~ други део Библије, хришћански додатак ранијем старојеврејском тексту; пол о ж и т и ~ ступити у редовнике, калуђере. заветаран, -рна, -рно, ијек. завјетаран заклоњен од ветра, миран, гпих. — Једна завјетарна увала . . . одведе их у брдо. Лал. заветар)е, ијек. завјетарје, с в. заветрина. — Сва је ријечка долина у завјетарју. В 1885. заветива, ијек. завјетина, ж дан у години који поједина села славв уз разне обреде, црквени год, цркеена слава. — Али кад би на саме Цвети, а тај дан држе Планинчани завехину, па се ту код записа скупило старо и младо. Јакш. Ђ. Српске славе, заветине, свадбе, села . . . зачцњени су песмом и весељем. Марк. Св. заветиште, ијек. завјетиште, с место на које се иде ради полагања, давања или извршивања заеета. — Који помоћ иште . . . иде горе до самотне капеле и она је онда старо завјетиште. Визн. заветни, -а, -6, ијек. завјетни који се сдноси на заеет:~ ж р т в а , ~ дужност,~ дан, ~ процесија, ~ мисао, ~ ходочашће. з&ветник, ијек. завјетник, м онај који се заеетује, који положи завет. — Завјетницима село опрашта. Божић. з&ветников, -а, -о, ијек. завјетников који припада заветнику.

77

заветница, ијек. завјетница, ж женска особа заветник. Бен. Рј. заветничин, -а, -о, ијек. завјетничин који припада заветници. заветнички, -а, -о, ијек. завјетнички који се односи на заветнике. — Знам . . . да ће и кругу завјетничком, тајном јекнути одједном пробуђене жице. Кркл. заветовалац, -аоца, ијек. завјетовалац, м заветник. Бен. Рј. заветованнк, -ика, ијек. завјетовЈник, м онај који је заветован, за кога је учињен завет. И-Б Рј. заветовање, ијек. завјетовање, с гл. им. од заветовати (се). заветовати, -тујем, ијек. завјетовати, сврш. и несврш. а. обавез(ив)ати заветом, заклетвом. — Причају и да га је таст на самрти завјетовао да војује на Турке, докле не нађе замјене. Кост. Л. б. свечано обећа(ва)гпи, обрећи, обрицати. — И заиста, већ трећи дан заветовасмо једно другом вечиту верност и љубав. Шапч. ~ се обавезати се заветом, заклети се, заклињати се, обећа(еа)ти. — Тако, док не сване, он не би проговорио за живу главу. Изгледа да се завјетовао. Андр. И. Нити је заборавио завјета којим се завјетовао. Креш. зав&товница, ијек. завј&товница, ж заветница. — А завјетовница породи на свијет прелијепе близанке. Шен. заветрен, -а, -о, ијек. завјетрен заветаран. Прав. заветрина, ијек. завјетрина, ж а. место заклоњено од ветра. — Спустисмо [се] у јаругу, и нађемо једну заветрину. Вукић. Цеста бијаше прашна, а у завјетринама зрак усијан, загушљив. Цар Е. б. фиг. удобно, безбедно, сигурно место. — Јакшић је дошао у Србију не на неко велико и добро плаћено место и у заветрину једне канцеларије, но у забачена влашка села у Црној Реци. Скерл. Стално [се] вучете по завјетрини око штаба. Лал. Узалуд је тражио неку тиху завјетрину усвојим мислима. Мар. заветрпште, ијек. завјетриште, с «. заветрина. — Насред лађе у једном заветришту седео је сердар Андрија. Нен. Љ. зав&туша, ијек. завјетуша, ж заветница. — Доперјале и босе завјетуше. Јел. завечерје с вечерње доба. — Истом у блиједом свјетлу завечерја смирује се она веселост . . . за столовима. Коз. Ј. завешати, -ам, ијек. завјешати несврш. иуч. према завесити. завештавати, -бштавам, ијек. завјештаватц несврш. и уч. према завештати.

78

ЗАВЕШТАЈ — ЗАВИЈАТИ

завештај, ијек. завјештај, м завештан>е. — Старац Јаков . . . је потекао у Египат . . . и изрекао у завјештају . . . највећу ријеч. Л-К. Према завјештају [ће] . . . уживати доходак. Мат. зав&шталац, -аоца, ијек. завј&пталац, м = завештатељ и завештач онај који што завештава; онај који што оставља у завет. — Тиме је Академија отпочела извршавати последњу вољу једнога од својих завешталаца. БК 1906.

их оставља, он се тужно спремао на . . . пут. Ћоп. завидјетн,-дим, ек. завидети. завДдљив, -а, -о = завидан (1). — Ја сам отишао од њега увјерен да је ово створење злобно . . . и завидљиво. Л-К. И Бранко се од свога успеха мало занео . . . Наравно, видео је и понеки усшвени смсшак, и чуо понеку завидллву реч. Сек. зав&дљивац, -ивца м — завидник завидљив човек. — По селу букну глас да ће завештаае, ијек. завјештање, с а. Пантелићи да се деле. Завидљиици се смезавештана жеља, завет (2), аманет. — Пре- јаше и веле: тештоЈ тешто, пуче тиква. Вес. Завидљивци, било шта да виде у лајање поручио му је да га поведе са собом у Цасе одмах дају. Цес. Д. риград . . . Али то завештање није било лако извршити. Андр. И. б. последња воља, завАдљивица ж = завидиица завидопорука, тестаменат. — Завјештање је лива окенска особа. сличило на памфлет. Десн. в . опоруком осзаввдљнво прил. зашдећи, са завишћу. тављена имовина (наследство, легагп). — — Пролазе сељани, пешаци и коњаници . . . Коморе ће се издржавати . . . из завештања и он завидљиво гледа ове безбрижнике . . . и осталих . . . прихода. Лапч. путнике. Ранк. зав&штатељ, ијек. завјештатељ, м = завбдљивбст, -ости ж особина онога завешталац. што је завидљиво; заеист. — Знат ће добро зав&штатељка, ијек. завјештатељка, колико је . . . утјецала ниска мржња и завидљивост. Баз. ж женска особа завештател. завидник м = завидљивац. — Ту ваљзав&штати, -ам, ијек. завјештати, сврш. а. оставити у маследство опоруком, теста- да некакав злобник или завидник збија грешну шалу. Шен. ментом. — Нешто новаца [му је] завештала завидница ж — завидљивица. — Свуу тестаменту. Срем. б. оставити као амамет, завет, ставити у дужност онима који ос- да [је] видјела супарнице и завиднице. Коз. Ј. тају. завидно прил. на заеидан начин, завид~ се в. заветовати се. — Завјештала се љиео; у затдној мери. — Стевица га је гледа их [мушке хаљине] носи док је жива. дао зачуђеио и завидно. Петр. В. Миљ. завндност, -ости ж особина онога што зав&штач, -ача, ијек. завјештач, м = завешталац. — Стари [су] завештачи ос- је завидно; завист. Р-К Реч. тављали . . . своја добра за школовање деце завидост, -ости ж в. завидљивост. — И младића. Петр. В. И враг злоби примиче кресива, и завидост завештбње, ијек. завјештбње, с за- худобна плетива. Март. вештање. Бен. Рј. завнђати, завиђам несврш. в. зааидети. зав&шчић м дем. од завезак. — Сваки — Завиђао му са свом завишћу правог си[је] завешчић одрешен и прегледан. Ком. ромаха. Креш. заввжлати, -ам сврш. почети вижлизавидав, -дна, -дно 1. = завидљив ти, зеерати погледом. — Он се лецне, закоји завиди другом, пун зависти. — Ја сам вижла око себе погледом. Цес. А. мислила да си ти завидан што моја Пава завијавати1, -ијавам, ек. завејавати. иде у газдалук. Вес. И тако . . . одружи се 1 од босанскога змаја завидни Тузла-капетан. завијавати , -ијавам несврш. «. завпТом. 2. а. који је пгакав да изазива заеист; јатиг. — Ху-ху-хууу! — завијава . . . црни повољан, добар, угодан. — Ситуација у којој вјетар. Војн. сеналазите није завидна. Крл.б. количински зав&јавица ж покр. завијање, грчеви у знатан, еелик, висок: ~ висина, ~ ниво, трбуху. Бен. Рј. ~ број,~ брзина. заввјаљка ж завијање, вриска. — У завидети, -дим, ијек. завидјети, не- Мркановим јаслама не престаје дјечја засврш. бити незадовољан због нечега што вијаљка. Јел. други има или постиже; прижељкивати оно завијање1 с гл. им. од завпјати1 (се). што други има. — Завидео Игњат Петру . . . зав&ја&е* с гл. им. од завпјати*. што је онако стасит и одрастао. Вес. Ваља му заиста завидјети за овако красну смрт. завијати1, завијам нссврш. 1. несврш. Јонке. И док су му другови завидјели што и уч. према завити1. 2. гоеорити заплетено,

ЗАВИЈАТИ — ЗАВИНУТИ избегавајући јасно и одређено изјашњавање, околишити. — Нећу, нећу, госпар сам ја, завија ти она стара сотона. Војн. — Чекај, каква Управа града? . . . — Гадно је . . . Не питај ме, молим те, чућеш и онако. — Зашто Управа града, не завијај! Ћос. Б. ~ се несврш. и уч. према заеити се. - завијати 1 , завијам несврш. 1. отегнуто урлати, урликати (р вуку, псу и др.). — Урличу, завијају читаву . . . ноћ вуци. Гор. Један пас поче да завија. Мил. В. 2. фиг. а. трицати, јаукати. — Жене . . . плачу, завијају. Ђур. б. хујати, фијукати; пиштати. — Вјетар завија, режи . . . шишти. Куш. Сирене су . . . завијале. Ћос. Д. заввјати 1 , -јем, ек. завејати. завијати', -јем сврш. в. завити2. — Пси опет залајаше и завијаше иза куће. Глиш. заввјач, -ача м 1. завој. Вук Рј. 2. омотач од тканине који се обавија око феса. Р-К Реч. 3. сукнена трака за обавијање око ногу (рко гњата) у војничкој опреми, увијач. — Неки [војници] заостали на оном камењару и обавијају завијаче. Јак. 4. зан. алатка, оруђе за завртање и одвртање завртњева. — Држи . . . дјелић сата и чепрка ситним завијачем. Кал. 5. мн. зоол. мали вечерњи или ноћни лептири, чије гусенице наносе штету плодоеима ТоПпсМае. Терм. 4. заввјача ж 1. ерста ваљкасто увијеног колача. — ТЗју брда од колача и катови завијача. Кош. 2. врста стакленог суда. — Напуни ону завијачу. Јакш. Ђ. 3 . еунена прегача или о>кња. — Најзад су [комедијаши] повикали . . . да иде велика вода, те се људи почну загртати, а жене задизати завијаче (сукње). Ђорђ. 4. подметач који окене употребљавају кад носе терет на глави. Вук Рј. завиј&вати, завијевЗм, ек. завевати. зЗвијек(а), ск. завек(а). зав&јен, -ена, -ено 1. трп. прид. од за*ити1. 2. фиг. заобилазан, околишан, који се изражава у посредним наговештајима; супр. отворен. — Критичка запажања [у књизи »Савременици о Његошу«] изнесена су у веома завијеној форми. Ств. 1952. Неколико пута [је] поновио завијену пријетњу. Грг. завиј&но прил. на завијен начин, заобилазно; супр. отворено. — Он ми је отворено казао оно што ми је госпођа . . . рекла завијено. Јов. Ј. завијбглавити, -им и завијоглавити, -бглавим сврш. осетити вртоглавицу. — Суне му мозгом: нема сумње. Завијоглави и смрче му сс. Тек што затетура, нешто промрља и стругну низа стубе. Ћип.

завијбрнти, -им сврш. почети вијорити. ~ се почети се вијорити. завијугати (се>, -Зм (се) сврш. почети (се) вијугати. завијутак, -тка м (мн. завијуци, ген. завијутака) 1. а . место где заокреће пут или река, мања кривина, заеој пута, реке, окука. — На завијутку пута угледа погнута човјека. Вукое. Трже га изненада појава двију прилшса на завијутку стазе. Креш. фиг. Изгубио [се] у . . . завијуцима свог крвавог искуства. Крл. б. извијени део чега, завој (56), вијуга. — У завијутке ува мог сасу раствор губави, отровног дејства на човечју крв. Панд. фиг. Учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко »многаја љета«. Глиш. в . промена правца, изеијање кретања: правити завијутке. 2. омот, пакет, завежљај. — Чича . . . оде с неким завијутком под пазухом. Јов. Ј. заввјуша ж она која се извија, вијуга. — С брежуљка могао си мотрити . . . ријеку Арно, сребрну змију завијушу. Шен. завикати, завичем сврш. почети еикати; викнути, повикати. завиквути, завикнем сврш. в. викнути. — Пусти грдобо! завикну и притегну мужа к себи да га кући одвуче. Ћип. Он још дивљије завикне: »Загушљиво ми је!« Шое. завилашити, -илашим сврш. увртети, усукати зашиљујући (бркове). — А ти омасти брке, па их завилаши — да лакше бодеш! Гор. завил&чати, -ам сврш. в. затличити. — Да мало стегнемо и завиличамо ово омладине, за њено боље. Лал. завнлнчити, -им сврш. везати еилице, зауздати или зауларити. — Понеко [кљусе] . . . завиличено уларом, онако узгред, чупне још мало траве. Дом. фиг. обуздати, натерати на послушност, притегнути. — Шта зна Томо? Тутнули га [четници], завиличили пријетњама, па се пропиње к мени. Вуков. А онај мој смољо . . . пустио, те га овај белај [жена] узјахао и завиличио, па с њим витла куд јој њена жеиска ћуд мигне. Ком. завклишити, -илишим сврш. заеилашити. Вук Рј. завннути, завинем сврш. 1. окретањем заврнути, заокренути, засукати. — Та немирна ћуталица . . . може лако . . . да ми . . . руком завине врат. Вуј. Т и ћеш му завинут руке! Ж 1955. 2. повити, искриеити, извити. — Не би ни за три товара блага завинуо коњске плоче. Буд. Долина, при врху завинута, шири се, а затим нагло сужава у ружну јаругу. Лал. 3. замахнути, узмахнути крилима, узлетети. Бак. Реч.

80

ЗАВИРАК — З А В И Т И

завнрак, -ирка м покр. место у води где нема вртлога, где је вода мирна. — Још неколико трзаја цијелим тијелом и осјети да је зашао у мирни завирак. Покуша да нађе дно под собом. Вуков. 1 завирати , -рем несврш. и уч. према заврети; фиг. постепено улазити, ишчезавати. — Људи . . . завиру полако у куће. Божић. завирати 2 (се), -рем (се) несврш. и уч. према заврети (се). зав&рач, -ача м 1. заеор. — А мати пошла иза воза [кола] да закрене завирачем у низбрдицу. Гор. Сва су врата . . . забијена тешким чавлима, завирачима, засунцима и ланцима и гвозденим пречкама против свих евентуалности. Крл. 2. електрични прекидач. — Човјек код завирача: Што би било! Прекинута је струја! Кратки спој! Крл. завиривање с гл. им. од завиршати. завиривати, -ирујем несврш. 1. несерш. и уч. према завирити. 2. прел. загл&дати, посматрати; разгледати. — Младе сел>анке наилазе туда, завирују разне цвјетове, огледала, кутије. Ћор. Неодлучан склања се с плочника, а средином улице . . . био још смушенији и све му изгледало да га шегрти завирују. Рад. Д. Ружно је завиривати што други пише. Киш.

бођеник је добио име свога патрона, а био је и даље од њега зависан. Пов. 1. зависити, -им несврш. 1. стајати до кога, битиу чијим рукама; бити у последичној вези, бити услоељен, уветован.— Тко да се опре човјеку од којега зависи милост и немилост цесарова. Нех. Од његове [харпунерове] вештине много зависи број морсева који ће се уловити. Петр. М. 2. бити ограничен, везан у својим поступцима, не бити самосталан, бити подређен, потчињен неком. — Да оде у унутрашњост! Да зависи од окружног партијског одбора, од начелника букварца, или од капетана. Срем. Жена му је привржена и зависи од њега. Креш. зависнпк м в. завидљивац. Бен. Рј. зависно прил. на зависан начин, у зависном односу, зависећи. зависност, -ости ж однос у коме стоји последица према своме узроку, зависан однос, зависна веза, условљеност, уветованост; положај онога који је зависан, несамосталност, подређеност. — Ко је могао помишл»ати да су ствари у свету у таквој зависности једне од других. Андр. И. Не узима човјечанство као нешто изван зоологијских закона, него напротив види зависност његову од околине. Крањч. Стј. завист ж осећапе нерасположења и непријатгљства изазвано срећом, успехом друзавирнти, -им сврш. 1. погледати, багога. — Завист и мржња закипи љуће у тих цити поглед унутра; погледати у што мало нечистих срдаца. Шен. Порекло завибоље, обратити пажњу чему. — У њезину сти . . . ваља тражити у претерано развијемалом кућерку све је успремљено, чисто . . . ној себичности. Псих. И она свуд доспе да завири. Вес. Завиривши завистан, -сна, -сно завидан, завидљив. кроз наочале у образ свакому . . . притисне — Како ће нас зависна свјетина гледати и за собом врата. Ков. А. фиг. И кад је сиво . . . питати: Гле, гле! Јурк. свануће . . . завирило у колибу кроз прозорче . . . Вук је још лежао поребарке. завитак, -тка м (мн. завици, ген. заЋос. Д. 2. заћи некуд мимогред, успутно, на витака) оно што је завијено, увијено, замотукрапгко време, навратити, свратити. — Има љак; омот. — У завитку био је умотан месец дана како нисам код њих завирила. путни лист Бранкина оца. Шен. Макс. Никога ја не требам . . . рече он, зав&тезити, -им сврш. произвести за кад му је овај приговорио што му никада витеза, учинити витезом (кога). Р-К Реч. не завири. Бен. завити 1 , завијем (аор. 2. и 3. л . зЗви; Изр. ~ у душу (у срце, у та]не) упозр . прид. завио, завила; трп. прид. завијен, нати (некоме) тајне мисли, потпуно упознати; ~ у карте покартати с е ; ~ у чашу попити. -ена) сврш. 1. а. увити заеојем (рану), пре~ се поер. — Овај се завири и тек сада вити. — Хоћете ли . . . ми опрати у потопримети да је био попрскан крвљу. Пер. чићу руку и завити је? Шимун. Из торбе је извукао оба завоја, једним завио рану на завиркивање с гл. им. од завиркиеати. руци, а другим обавио око трбуха из кога је зјашша огромна рана. Пол. 1959. 6. завнркиватн, -иркујем несврш. дем. обавити, омотати око чега; увити каквим према завиривати. омотом, замотати: — цигарету, ~ у харзавирнути, завирнем сврш. дем. према тију. — Осушио се као испосник, пустио завирити. браду, завио око главе мало бедне ахмедије. Бож. Завије му пешкиром чело. Каш. фиг. зависан, -сна, -сно који зависи од кога или чега, условљен,уветован нечим; подређен, прекрити, замаглити; прикрити, ублажити несамосталан. — Људи су сувише зависни нечим. — И то је управо и разлог што је ова област тако дуго остала завијена тајанствеод друштвене организације. Прод. Осло-

ЗАВИТИ* — ЗАВИЧАЈНО ношћу. Псих. Ласкао [сам], мада то завих у шалу. Леск. Ј. 2. савити уназад; пресавивши, заврнуеши мало подићи, посувратити. — Тада скочи љепота ђевојка, зави скуте, а зави рукавце, она купи по путу дарове. НП Вук. 3. а. уврнути, заврнути {завртањ и сл.). Деам. Рј. б. засукати, увртети. — Војник зави руком . . . бркове и пусти кроза зубе неки глас. Глиш. 4. променити праеац, окреиути у страну, изгубити се, нестати за зовијутком, скренути {лево или десно). — Андрија се нагло одвоји од Бајкића и зави за угао у Скадарлију. Ћос. Б. Обиђе, зави у улицу лево. Дав. 5. завртсти главом; слегнути раменима ( у знак сумње и сл.). — [Бјежиш ли] . . . од жандарма? Какав си с њима? — Као с браћом рођеном. Газда зави шијом — не вјерује му. Сиј. Ја бих ипак хтио говорити с господом, — завије лијевим раменом Салф, као да се физички упире о своју намјеру. Бег. 6. заболети, бити захваћен грчем. — Молим те, извини, зави ме стомак. Јак. Знаш сам да је слаба стомака. Неки пут га одиста тако завије и заболи. Ранк.

II

збвитла) м оно што је завитлано, оно што се витла. — Чуј крич из бијелог завитлаја дима! Шен. зав&тлати, -ам (аор. 2. и 3. л . завитлЗ и зав&тла; р. прид. завитлао, -5ла; трп. прид. завитлан) сврш. 1. почети витлати. 2.захеатити вртлогом, дићи у коттлац, — Вјетар дигне . . . дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури. Мил. фиг. Завитлала вас паника и страх, као встар лишће. Ћсс. Д. 3. а. покренути кроз еаздух, зрак, махнути, замахнути (чим). — Каткад је [сабљу] . . . трзао, завитлао је зраком . . . и опет лагано у корице спуштао. Јакш. Ђ. 6. бацити снажно, са замахом, хитнути. — Доктор Лаца завитла свом силом боцу од дебела стакла у његово чело. Ков. А. фиг. отерати, одбацити. — Још ћеш их [ТуркеЈ завитлати у Босну! Вес. Тај човјек . . . ме је . . . завитлао у тајанствене предјеле најсрамотнијег страха. Крл. 4. фиг. разг. преварити; насамарити. — Пресрећан је кад му пође за руком да вас . . . ваљано завитла и натовари. Богдан. ~ се 1. почети се витлати. — фиг. ВеИзр. ~ главу нар. удати се; ~ у црно сео се смијех четом завитлао. Вел. 2. бацити унесрећити. се снажно. — Тада сав задихан . . . један <—< се 1. а . увити се, умотати се, обавити позорник завитла се усред оне гомиле и се. — Оде, у хаљину сјајну и блиставу зави снажно шчепа Јуришића. Вас. се. М-И. фиг. Опет је остао сам са својим завитлити, -им сврш. 1. в. завитлати. корацима. Завио се у себе и ишао. Шег. И опет се село завило тугом. Гор. Сокаче Вук Рј. 2. појаеити се, засветлети се (о сузама у очима); исп. завртети се. — У се већ сасвим завило у мрак. Чипл. 6. очима су му завитлиле сузе. Лал. обавити се око чега. — Одвила се златна зЗвитљај м в. завитлај. — Ђак бијаше жица од ведра неба . . . Завила се барјактару око барјака. НП Вук. 2. савити сеуна- ишчезнуо у завитлајима прашине. Шен. зад, посуератити се. — У Мојсила се пови завитљ&рити, -итљарим сврш. «. заштап укосо и рука зави за ударац. Вукић. витлати. — Па одмах . . . у два-три пута 3. променити правац пружања, скренути. завитл>ари Фехимове књиге крај пећи. — Од Плитске завило се поље на сјевер. О-А. Павл. завихбрити, -им сврш. почети вихоИзр. ~ се у црно ставити на себе ригпи. црнину; пасти у велику жалост. ~ се почети се тхорити. завити 2 , завијем сврш. урликнути. — з&вица ж покр. «. заотца. Вук Рј. Зави Томо како горски вуче. Вук Рј. фиг. зНвичај м (лок. завичају и завичају) крај, зафијукати (р ветру). — У драги завије нов предео где се ко родио, постојбина; отаџбина. бијес буре, трн се савије. Новак. Завије вјетар . . . не знаш с које стране. Шимун. — У мени има срца за овај завичај који ме роди. Шен. завитлавав>е с гл. им. од завитлавати завичајац, -јца м човек из истог краја; земљак. — На то ми је други завичајац добацио злобно. Јел. завитлавати, -Атлавам несврш. 1. несврш. и уч. према завитлати. 2. фиг. разг. зЗвичајни, -а, -б који се односи на завиизвргавати подсмеху, шали, подругивати се чај: 1— музеј, ~ општина, ~ лист. с ким; намерно изергавати неугодностима. — зЗвичајник м припадник места или опШалим се. Ми одавно нисмо имали кога да штинеу којој неко има завичајност. Бен. Рј. »завитлавамо«, па смо и тога жељни. Јак. збвичајкица ж канц. уверење о припадС тим [непримањем у опћину] би га завитланости одређеној (завичајној) општини. Бен. вао по милој вољи. Мих. ~-> се 1. несврш. и уч. према заттлати Рј. зЗвичајно прил. као завичај; страсно. се. 2. фиг. разг. неозбиљао се држати, збијати шале, измотавати се. - , . . . « . „, — Али треба добро познавати Војводину и 6 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

82

ЗАВИЧАЈНОСТ — ЗАВОДЉИВОСТ

више треба је волети, не лудо, завичајно, али бар мало. Михиз. завичајпост, -ости ж припадност одређеном завичају; правна веза између појединца и његове општине, града и сл. — Ми смо му признали завичајност. Гор. завјенчати, -ам ек. завенчати. завјер-, ек. завер-. завјес, ек. завес. завјеса и завјеса, ек. завеса и завеса. завјеситв, -им, ек. завесити. завјесица и завјеснца, ек. завесица и завесица. завјесје с (ијек.) индив. в. завеса. — Опрости божанске дуге да се као чудесни мост напну на завјесју неба. Крл. завјет-, ек. завет-. завјетран, -а, -о (ијек.) покр. в. заветаран. — Свако [село] нашло мјесто завјетрано, и ту траје — старо, мрко, убијено временом. Сиј. завјетрен, -а, -о, ек. заветрен. завјетрипа, ек. заветрина. завјетриште, ек. заветриште. завјетрно с (ијек.) покр. в. заветрина. — Бура . . . ископа маслине које не леже у завјетрну. Љуб. завјешати, -ам, ек. завешати. завјешт-, ек. завешт-. завладавати, -адавШп несврш. и уч. према завладати. завладати, завладам сврш. 1. етавити под своју власт, овладагпи; освојити; постати господар. — У почетку 1807. године . . . Срби завладају Биоградом. Вук. Поткраљ ће завладати селом и пријећи преко своја три моста напредујући. Крањч. Стј. 2. фиг. а. обузети (кога). — Завлада њиме некакова несломива чежња. Ћип. б. настати. — Завлада тренутна тишина. Ћое. Д. Завлада права зима. Том. завладичвти, -нм сврш. посветити за владику,прогласити владиком. — Па онда је Хрватска, па онда равни Сријем, гдје је наш господар ходио да га завладиче. Мат. ~ се постати владика, бити посвећен, рукоположен за владику. — Млади Његош тада пролази кроз Трст на путу за Русију, где треба да се завладичи. Мил. Ж. завлађивати, -ађујем несврш. и уч. према завладапш. завлажити, -им сврш. овлажити се, постати влажан. — Умијеш ли да пишеш? Умијем — одговара Тане, а очи му завлажише од милине. Андр. И. завлачење с гл. им. од заелачипш (се).

завлачити, завлачим несврш. 1. несврш. иуч. према завући. 2. одуговлачити, отезати. — Вјенчај се . . . покори се попу . . . није вајде даље завлачити. Ћип. Никаквим изговором завлачит већ немојте посао. М-И. 3. одвлачшпи, вући куда далеко. — Стани па ме не завлачи у далеки свијет. Шен. 4. заст. влачити, дрљати. — Малаксали кон>и добри, грозном браном пути живе завлачећи равно поље. Маж. И. Изр. ~ н о с у што показшати неумесну радозналост за што; мешати се где не треба. ~ се 1. несврш. и уч. према завући се. 2. пеј. вући се, вуцарати се. — Завлачећи се овако по хотелима . . . ја сам изгубио свако осећање за поштену жену. Уск. 3. одуговлачити се, отезати се, остајати без решења. — Годину дана завлачило се рјешење у опћини. Гор. ЗАВНО скраћ. Земаљско аптифашистичко веће народног ослобођења. завод м 1. а. школа или друга која васпитна, одгојна установа. — Лексу су . . . силом , . . враћали из вароши, из завода. Хтела је пошто-пото да учи школу. Сек. Зашто сте, дакле, промијенили завод? — Јер нисам могао постати одликаш. Крл. б. назив или део назша разних других устаноеа: казнени ~ , Завод за социјално осигурање, Географски ~ , Пастеров ~ , Хигијенски ~ . в. предузеће; творница: Накладни ~ , Погребни ~ , Заводи РР. 2. завођење, уношење у регистар, деловодни протокол. Р-К Реч. заводан, -дна, -дно в. заводљив. — Ствараше она [жена] у машти све чудније и заводније слике разврата. Рад. Д. завод&нити (се), -им (се) сврш. ». заводнети. — Човеку и против воље очи заводене. Вас. Заплакала Бара . . . а и другима се заводенише очи. Кол. завбдилац, -иоца и завбдвтељ м в. заводник. — Али с чиме је у стању бсрити се једно дете противу толико здружених непријатеља, у добу илузија . . . у коме нас заводиоци опседају? Грол. завбдптп (се), заводим (се) несерш. и уч. према завести1 (се). заводљив, -а, -о који заеоди својим особинама (нарочито лепотом), веома привлачан. — Две грације, високе и заводљиве, нуде ме да уђем. .Б 1939. Нешто мило, заводљиво лебдјело је . . . у тој тишини сунпа и мора. Војн. завбдљиво прил. на заводљив начин, заносно. — Драгић тако дрско жмирка, заводљиво прича. Дав. Са стола заводљиво мирише нарезан лимун. Драж. завбдљивост, -ости ж особина онога што је заводљиво. — [Црта] заводљивост широкога свијета. Водн. . 4 „_ „,„ >Ч1

ЗАВОДНЕТИ — ЗАВОЈЕВАЧ зав&днети, -ним, ијек. заводњети, сврш. напунити се сузама, овлажити се, засузити {о очима). заводник м 1. онај који заводи; развратник. — Ја . . . сам из ниске своје душе метнуо у њезино срце демона заводника. Новак. Сама понуда коју јој сеоски заводник чини вређа њен понос. Глиг. 2. адм. онај који заводи списе у деловодник. Деан. Рј. заводников, -а, -о који припада заводнику. завбднити (се), -им (се) сврш. заводнети. — Очи би јој заводниле сузама. Ком. Очи јој се развалиле, расвијетлиле, као заводниле. Пец. Малишине се очи заводнише и претворише у две крупне зеленкасте капи. Ћос. Д. заводница ж 1. женска особа која заводи, која се дотерује и прави привлачном ради завођења. — Једино што ми се ривало из душе, била је ријеч — заводница. Ноеак. фиг. Манимо се чаше, те заводнице. Марк. Ф. 2. бот. назив за гљиве СШосуђе о1еапа и Ркигошз о1еапиз из пор. печурки. — А гллвар треба да знаде отровнице пупавке . . . заводнице. Гор. заводппчки, -а, -о који ее односи на заводникв и заводнице; заводљив. — Он нема у себи заводничког, не улеће у љубав као у авантуру. Глиг. заводнички прил. као заводник, као заводница, заводљиво. — Лажно свјетло свијета заводнички свјетломрца. Крањч. С. заводништво с заводничко поступапе, завођење; навођење на разврат. — То би било веће злочинство од заводништва и преваре. Петр. В. завбдњатн, -ам сврш. покр. в. заводнети. — Очи му заводњале. Рад. Д. зав&дњети, -дним, ек. завбднети. завбдњити, -им сврш. в. заводнети. — А Велимир . . . заводњио очима . . . натежући у подруму . . . онако ђачки. Ранк. Расијано сјеме само дједовима заводњи очи. Божић. заводски, -а, -б који се односи на завод. — По савјету заводског тутора подијелио је дан на сатове. Торб. завбђач, -ача м в. заводник. Р~К Реч. завођачица ж в. заводница. завбђачки, -а, -б в. заводнички. завођење с гл. им. од заводшпи. завбзитн (се), завозим (се) несврш. иуч. према завесши* (се). завој, -оја м 1. танка тканина за завијање рана; повез од тканине којим се што обавија,веже. — Она је . . . одрешила завоје, опрала, па наново умотала рану. Јакш. Ђ. фиг. Дођох у ово мени . . . непознато друштво гдје ми скинуше с очију завој. Шен.

т

2. оно чим се нешто умотава, заштитни омогп; коверат, омотница. — Из џепа извади онај замотуљак . . . и зави га у завој. Срем. Онда мало отвори завој [писма]. Јов. Ј. 3. а. извијени део пута, реке и др., окука. — Са завоја на седлу угледао Перушина под собом цио град. Кал. Такво једно проширење настаје . . . на месту где Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца. Андр. И. фиг. Једино сјета заостаје на огради минулог времена . . . на задњем завоју љета. Павл. Б. б. извијени део чега; део (један од кругова) спирале или чега намотаног. — Кућица тога пужа је глатка и има косе завоје. НБ. в . бора, набор. — Био [је] то плашт од златна ткања . . . Плашт . . . смотан у мноштво завоја. Креш. г. промена правца кретања: правити завоје. фиг. извијање, преливу мелодији. — Извијала је зурла и пирлитала непознате мелодије са неочекиваним завојима и прекидима. Андр. И. завојак, -ојка м 1. коврџа,увојак, ттица. — Помњиво си намјести завојак косе на чело. Ђал. Те гледају у зелену траву како расте трава на завојке. НП Вук. 2. а. завијутак Џа). — Зја пећина. . . . Завојци и љестве изнијеше [нас] до ње. Павл. Пет година за мном каскају кб дроњци 1 . . . и путеви многи, и чудни завојци, и раскршћа пуста. Ж 1955. 6. завој {36); завојица {16). — Танко црево потиче непосредно из желуца једним завојком у дужини од 12 палаца. Батут. Завртањ је стрма раван обавијена око ваљка . . . њена дужина је завојак завртња. Физ. 3. завојан, -јна, -јно 1. завојит. — Пут бијаше завојан. Јурк. 2. (одр.) који служи за завијање: завојни материјал. завојаст, -а, -о завојит. — Онда по дугим, завојастим путима, међу селима, по гдјекоји мукли јек пушчаног хица. Шимун. завојачити, -ојачим сврш. завојничити. — Ђуку завојачили и морао је отићи. Коз. И. ~ се завојничити се. — Околности ме присилише да оставим школу. Завојачих се. Маж. Ф. завбјводпти, -им сврш. учинити војводом. — Црни Ђорђије . . . га је завојводио. Вук. завојевање с освајачки потхтт, освојепе; освојсна територија. —• [Позивају се] на некадашња завојевања. Цвиј. завој&вати, -ојујем сврш. 1. почети војевати. 2. освојити (у рату). — Нас је завојевала Србија, па ваља да се држимо и њених закона. Бож. завојбвач, -ача м освајач; онај који води освајачки рат. •— Њен је програм био: ослободити Кину од иностраних завојевача. Ђур.

84

1

ЗАВОЈЕВАЧЕВ — ЗАВРАТИТИ (СЕ)

завојевачев, -а, -о који припада завојевачу. завојбвачки, -3, -б који се односи на завојеваче, освајачки: ~ рат. завој&вачки прил. на завојевачки начин, немилосрдно. — Морам завојевачки угњетавати моје читаоцс. Уј. завојит, -а, -о који је на завоје, пун завијутака, вијугав; спиралан. — Из дубоких мирних вирова Дон се спушта на плићаке. Његов ток тамо је завојит. Моск. Сјутрадан се је кнез . . . успињао завојитим степеницама кроз ходник. Нех. завојитост, -ости ж особина онога цоји је завојит. Р-К Реч. завојица ж 1. а . завијутак (7). — На једној завојици аутомобил мало занесе и мене подиђе нека језа. Јак. Окренуо је завојицом, улијево, сашао под бријег, а стао код воде. Сиј. б. спирално испупчепе и жлеб око завртња.Р-КРеч. в . вијугава линија. — Испред њих прхнуше два-три тијела голуба, заокружише и на завојицу се успеше ва кров. Киш. 2. индив. справа за мучење притезањем. — Изређах мука читав знани ред, од завојица страшних палачких до трновог венца жеженог. Кост. Л. завојиште с в. превијалиште. — По шумама има још рањеника . . . Ту је завојиште. Јак. завојница ж 1. крива линија која чини низ једнаких затјутака око неке оси или низ све већих (или све мањих) завијутака око једне тачкеу равни, спирала. — Да би влакно заузимало мање места . . . оно је савијено у уску завојнипу (спиралу) која има малу дужину. Физ. 2. 2. заеојица {16). — Најпростији завртањ састоји се од главе и стабла на Чијем је крају урезана завојница. МЕП. завојннчити, -ојничим сврш. узети у војску, учинити војником. ~ се постати војник, ступити у војску. — Може и послије рата човек да се завојничи. Лал. завојскн, -5, -б који служи за завоје: ~ материјал. завојчић м дем. од завој. — Познавали смо сваки и најмањи завојчић те толико пута препјешачене цесте. Кик. завбјштити, завбјштим сврш. почети војштити, заратити. завдлети, ззволим, ијек. завбљети, сврш. почети волети. ~ се почети се волети. завбљети (се), заволим (се), ек. завблети (се). завбњати, -ам сврш. почети гоњати. завор и завбрањ, -рња м и завбрница Ж а . спојни клин на плугу или колима. —

Колица одоше да све скаче гвоздени заворањ. Матош. 6. гредица или клин којим св осигуравају врата да се не отварају, засовница, засун, преворница. — Тргла [је] завор на вратима. Л-К. Скочи до врата и извуче заворницу. Ђур. в . кочница (на колима). — И ја повучем за завор. Вел. г . фиг. препрека, сметња. — Јесу власти о том настојале . . . јер је било и крупних заворања и окрутјеле, подивљале ћуди. Буд. завбрњак, -ака м «. завор (а). Бен. Рј. завранити, завраним сврш. покр. учинити враним, зацрнити; фиг. осрамотити. — Заврани ми образ. Вук Рј. заврањивати 1 , -ањујем несврш. и уч. према завранити. завра&ивати 9 , -ањујем несврш. и уч. према заерањити. заврањити, заврањим сврш. врањем затворити, зачепити: ~ бачву. Деан. Рј. заврат м покр. в. повратак. — На путу ви добра срећа била, на заврату боље повраћење! Вук Рј. У заврату сусрео сам прије сдугу каше госпође књегиње. Бог. заврата ж бот. биљка из пор. каћуна, главапгац Серћа1апсћега. Сим. Реч. заврата ж покр. завратка. завратак,-тка м (мн. завраци, ген. завратака) заернугтл део рукава. — Узвине завратке од рукава капута. Креш. завратати (се), -ам (се) сврш. отровати се вратпом, љуљом (рпојном биљком); опити се. — Од хљеба таковога жита [у коме има врата] заврата човјек, тј. опије се. Вук Рј. завратити 1 , завратим сврш. 1. посувратити, заврнути; обиажити заврнувши одећу. — Завратила руке до лаката, а бијела скута до кољена. НПХ. 2. забацита натраг. — Анока размажено тресне ногом о земл>у, испупчи прси, зачкиљи и заврати главу. Лаз. Л. 3. свратити, скренути. — Из Ивањске стрмице низ брегове . . . завратисмо у шумовиту долу. Павл. 4. потерати назад; захватити и потерати куд; исп. заврнути (4). — Црногорци завратшпе овце. Вук Рј. 5. замлатити (секиру пре оштрења). Вук Рј. ~ се 1. повратити се, доћи. — Јуначки га отправише да се он већ није у Босну никад завратио. Павл. Весељаци се заврате у оштру смијеху, налик фијуку бичева. Гор. 2. посуератити се, заврнути се.— Свакому коњику виси доња чељуст до земље, а горња му се преко главе завратила. Маж. М. 3. устурити се, завалити се. — Заврати се мало на клупицу . . . и погледа у небо. Лаз. Л. Преломи тишину . . . смијех удовичин, од којега се завратила ва јастуке. Гор.

ЗАВРАТИТИ* — ЗАВРЗАН 1

завратити , заврбтим сврш. в. завратати. — Отац Максим заврати најпрви, пане главом у бљуду и издахне мирно. Љуб. завратка ж покр. плитка капица у народној ношњи, са равним дном од црвене чохе и црним опшивом. — На глави завратка са херцеговачким грбом. Шант. завратник м «. оковратник, овратник. — Живан [је] растезао . . . завратник да лакше говори. Шен. завратница ж бот. зељаста биљка из пор. оштролиста Г^усор^з агуеп818. Сим. Реч. завратњак м в. оковратник, овратник. — Оружје сијева, завратњаци се румене, на клобуцима тротги зелено лишћс. Шен. завраћање с гл. им. од завраћати (се). завраћати (се), -ам (се) несврш. иуч. према завратити (се). завраћенбст, -ости ж покр. настраност, поремећеност. — [То је] лудост и завраћеност господина шумара. Кос. заврачати, заврачам и заврачити, заврачим сврш. извршшпи врачање; зачарати, урећи. заврвети, -вим, ијек. заврвјеги, сврш. почети врвети. заврвјети, -вим, ек. заврвети. завргавати (се), -ргавам (се) несврш. и уч. према завргнути (се), заврћи (се). завргнути, -нем сврш. = заврћи 1. забацити (себи на раме, на леђа), натоеарити. — Пијуке су тешке завргли на раме. Митр. 2. а. започети, заметиути. — Ми хоћемо заврћи бојеве. Њег. На махове би завргла какав разговор. Цар Е. 6. запатити (стоку, живину и сл.). Вук Рј. 3. безл. донети, учинити. — Колико би користи завргло у кући да човјек не мора продати. Тур. 4. запоставитпи, занемарити; напустити. — Да завргнемо свој родни крај што свак га љуби? Шен. ~ се 1. натоварити се, ставити, подићи на раме. — Завргао се дреновом батином. НПХ. фиг. Завргла се [омладина] тим тешким послом. М 1867. 2. а. настати, изродити се, отпочети. — Сину зора иза горе јасна, а борба се заврже ужасна. Март. 6. запатити се, засновати се, појавити се у заметку, излећи се, зачети се. — У том се намах од себе сама завргне црв. Кралч. С. фиг. Узбуђена [је] на помисао која јој се прије завргла у глави. Креш. 3. изгубити се, залутати, забасати. — Ја ћу се бавити сад овом [овцом], која ми се била завргла и одвојила. Љуб. фиг. Гле ти, куда дш се памет завргла! Гор. заврдати, -ам сврш. почети врдати. заврбдети, -дим, ијек. завриј&дјети и завриједити, сврш. постати вредан, дос-

тојан чега, заслужити. — Завриједио сам укор. Богд. Ништа јој [књизи] није помогло што је завредела студију. Михиз. заврбднити се, завредним се, ијек. завриједнити сс, сврш. необ. постати вредан, провреднити се. — Милица се још више завриједнила, задомаћила, стала да се уводи у разгранате мужевл>еве послове. Ств. 1948. завређивати, -еђујем несврш. и уч. према завредети и завриједити. заврбжити се, заврежим се, ијек. завриј&жити сс, сврш. уврежити се, укоренити се; учврстити се. — Коријен [се] завријежи дубље. Шен. Завријежила се [напредност илирског покрета] првим кликом Гаја. В 1885. заврелнти, -им сврш. учинити врелим, топлим, угрејати. — Кап [вина] заврели [му] срце. Нех. заврелица ж покр. ускисло вино (за ереме врења). — Чисто наше вино не смије се мијешати са покислом заврелицом. Шен. завремен, -а, -о заст. в. привремен. — Наименовање . . . службеника . . . није само завремени . . . поступак. Старч. заврет&нати, -ам сврш. почети се окретати и зујати као вретено. — Граната завретена изнад њих и парчад гвожђа опоменуше их да устану. Вуј. заврети, -ри (р. прид. заврео, -ела) сврш. почети врети. заврети, заврем, ијек. завријети, (р. прид. завро, -рла) сврш. 1. упрети, напрегнути се. — Сагну се и заврије да га [камен] и сад дигне, да види колико још има снаге. Сиј. фиг. Шта сте заврли у тврдоглавост? Креш. 2. закочити, зауставити кочницом. — Сел>ак сиђе да завре коло. Шен. 3. заст. сакрити, завући. — Једне стране дома понијесмо, а у гору друге завријесмо. Вук Рј. 4. покр. клонути, затмоћи. — Тако скупљена и савита као у клупку, опет завре и обумре. Љуб. ~ се 1. повр. према заврети (5). — Заврем сс у драгу на мекано травно лежиште. Кос. 2. поткрепити се.— Пошто се код ватре смлачи, а хљебом и луком завре . . . стане казивати. Љуб. заврбчати, -чим сврш. почети вречати. з а в р ж д а т и , -дим сврш. оном. покр. «. зазврјати. — Рендген је заврждао. Рад. Д. заврзало м и с заврзан. — Какву сте нам снаху дали! Свекра зове заврзалом. Вук Рј. заврзан, -а и заврзан, -ана м пеј. неспретан човек, зеекан, клипан. — Што трпи [тај адвокат] да га овај незграпни заврзан ћушка? Панд. Размеће се у нас сијасет заврзанз око језика. Шим. С.

ЗАВРЗАНКО — ЗАВРНУТИ заврзанко м в. заврзан. Р-К Реч. заврзивало м и с индив. онај који заврзује, бенетало; заврзан. — Неправо би било казати да само такав заврзивало . . . сматра да пише књижевност. Шим. С. заврзивање с гл. им. од заврзивати (се). заврзивати, -рзујем несврш. 1. несврш. и уч. према заврсти. 2. фиг. а. причати којешта, бенетати; млатити се, петљати, оклевати. — Не заврзуј, него хајде, кад ти кажем. Андр. И. Знадеш, о старче, па зашто заврзујеш и питаш мене ? М-И. Поврвише низ џемат. Само су они најпијанији заврзивали и нису се дали покренути. Ћоп. 6. задржавати, досађивати причањем, замајавати. — Хајд ти својим путом5 а ја ћу својим. Не заврзуј свијет по џадама, — вели [Симану] жена. Сиј. в . мешати се у што, упетљавати се, трпати се. — Доброћудни би стилист пазио да не заврзује у посао у којему је ћорав. Шим. А. <~- се несврш. и уч. према заврсти се. заврзлама и заврзлама ж разг. 1. а. замршена, запетљана ствар. — Правне књижурине пуне заврзлама које велики адвокат мора да има у . . . канцеларији. Вучо. Ту ваздан има неких заврзлама, неких исприка. Донч. б. отезање; смицалица, доскочица, подвала. — Исплата суботом у готовом новцу без икаквих заврзлама — захтев је раднички. Лапч. За друге . . . спремили еу весељаци теже шаљиве погрде и добро смишл>ене заврзламе због којих ће бити урнебес од смеха. Рад. Д. в . збрка, забуна. — Који год је држао испите, зна да је у н>еговој глави . . . била таква заврзлама. Марк. С«. 2. (у атрибутсчој служби) ћудљив, особен, мушичав. — Алихоџа је био усамљен, као особењак и заврзлама-човек. Андр. И.

завриштати, -штим сврш. почети ариштати. завриштитн се, завришти се сврш. зарасти вриштином. Бен. Рј. заврљати, заврљам сврш. 1. заћи, залутати. — Може бити ово је њихово штене, па заврљало чак амо. Глиш. 2. фиг. прећи, заокружити. — Заврља очима по читавој ложници. Кое. А. заврљачити, -рљачим сврш. нагло бацити, завитлати. — Узме овај наш [војник] пола хлеба и заврљачи преко бедема. Јак. з а в р љ и в а о е с гл. им. од заврљшати.

завриснути, завриснем (аор. 2 и 3. л . 8бврисну) сврш. вриснути. — фиг. Безумна радост заврисну у самој његовој крви од те помисли. Вас.

Изр. удавити, залудети; дити по

заврљивати, -рљујем несврш. покр. заглбдати, завиривати (тражећи неки недостатак, ману). — Мери га од главе до пете, па онда му узе заврљивати у пушку. Ад. заврпдати, -ам сврш. необ. бацити се, заштлати. — фиг. Веле да је . . . заврндао у прозоре . . . »каменом смутње«. Ков. А. заврнут, -а, -о 1. трп. прид. од заврнути (се). 2. фиг. настран, смушен, луд. — Није могао том заврнутом . . . директору рећи да не зна одрезати један кравски реп. Кол. 3. искривљен, завијен. — И нос му је некако затубаст, па навише заврнут. Јакш. Ђ.

заврнути, заврвем сврш. 1. а. окренути; окрећући затворити, прекинути, смањити, притегнути: ~ кључ, ~ славину, ~ прекидач, ~ дугме на радију, ~ завртањ. б. затворипш; запречити. — Били су душмани ради тога што поп заврну сеоску благајну. Ћип. Јер су турски вардали улаци, да су Власи заврнули кланце. Март. 2. посувратити, подврнути, пресавивши мало задићи, заврзламија ж в. заврзлама. — Знаде загрнути. — Заврни, сине Мрђане, заврни безброј . . . смицалица и шала и . . . да у ми десну ногавицу. Кул. Пак заврну од њима ужива . . . без оне резерве и . . . злата мараму, и угледа свога господара. смијешка са којим . . . старији прилазе дјечачким играма и заврзламијама. Ћоп. НП Вук. 3. а. скренути у страну, завити. — Затим су се освртали једно за другим, заврзмата се, -ам се сврш. почети се нарочито на углу кад које требаше да заврне ерзмати. У ДРУГУ улицу. Срем. б. фиг. дотаћи се завриј^днти и завриј&дјети, -дим, ек. чега као узгред, мало заћи, завирнути. — заврбдети. Успио је Пескаровић тек сасвим при конзавриј^днити се, завриједним се, ек. цу да некако заврне у питање.1 Мар. 4. захватити, потерати, завратити (4). — Сезавр^днити се. дам-осам глава окинули и велики плијен завриј&жити се, злвријежим се, ек. заврнуше. НП Вук. 5. одвратити, одговозавр^жити се. рити. — Ја му заврнух: »Учинимо штогод«. заврвјети (се), заврем (се), ек. заврбти Кур. 6. увртањем ушкопити. — Мораћемо (се). га уштројити! — Заврнућемо му, као бику. заврискатв, заврискам сврш. почети Моск. врискапш. ~ врат (вратом), ~ шију убити, упропастити; ~ мозак ~ на своју руку стати расвојој вољи, самостално.

87

ЗАВРСТИ — ЗАВРШАВАЊЕ ~ се посувратити ее. — Рсмен, који се заврнуо, сметао му јс, али било је хладњикаво. Дав. заврсти и заврсти, -рзем сврш. 1. завезати, запетљати, заплести кога или што тако да се не може ослободити. — Хтео да изиђе из воде, али га изукрштано снопље заврзло, па по глибу као окован куковима шевељао. Рад. Д. Да седло с неба падне, управо би њега кускуни око врата заврзли. Кор. 2. в. заврзмати се. — Сада ми је заврзао по памети сак ове ноћи. Ков. А. ~ се 1. везати се, заплести се. — Тако их свеже [руке] заврзавши се сприједа попут чвора. Комб. Згази на дењак од конопље, заврзе се — и сједе. Сиј. фиг. Али су се тада Аустријанци толико били заврзли с Наполеоном да ни овакву понуду нису хтели да приме. Нов. 2. в. завргнути се (2а). — Међу људима бјеше се заврзла жестока распра. Мат. з а в р т м = завртај обртај, окрет. Бак. Реч. завртавати, -ртавам несврш. покр. в. заерћивати. — Ковачи набијају чекићима И завртавају сврдловима. Ков. А. завртај м = заврт. — При сваком завртају просула зраком седам . . . звијезда. Креш. завртаљка ж назив за разне направе којима се што заврће. Вук Рј. завртаљ, -тња м 1. клин са спиралним жлебом (завојицом); исп. вијак (а). 2. фиг. пробади, жигање. — Покуша да се осови на руке, али га болни завртањ жигне у глави. Божић. заврта&е с гл. им. од завртати (се). завртати, заврћем несврш. 1. несврш. и уч. према заернути. 2. фиг. говорити увијеио, завијапш, околишити. — Не заврћи, слободан си, ЧКО право кажеш. НП Вук. ~ се 1. несврш. и уч. према заврнути се. 2. вртети се, окретати се. — Тријеске врцају, заврћу се у зраку и фијучу. Кос. завртач, -ача м алатка, оруђе за завртање и одвртање завртњева; назив за разне друге направе којима се што заврће. — Производе се . . . завртачи за регулисање отвора. Б 1949. завртетн и завртети, -тим, ијек. завртјети и завртјети, сврш. 1. а. почети вртети. б. направити који обртај, окренути. — Заврти својом свјетиљком уокруг. Војн. в. (главом) окренути (главу) који пут лево-десно; одмахнути (рбично у знак чуђења или негодоеања). — И тај рече . . . другоме да су рефлекси сасвим исправни, на шта други завртје главом. Јонке. 2. заврнути Џа), ертећи забити или притегнути: ~ завртањ. Деан. Рј. 3. (често безл.) пасти на памет,

намегтути се у свести. — Смијешни су И ови падише: кад им нешто под капом заврти, они хоће . . . да им свијет буде псливаном. Њег. Кадшто би јој завртјело, а она — да бог очува! — бацала уоколо што би јој до руку долазило. Цар Е. Изр. ~ мозак ( м о з г о м ) , памст, г л а в у (коме; залудети, опчарати, опчинити (кога). ~ се почети се вртегпи.

Изр. завртеле му се сузе у очима

напуниле му се очи суза, засузиле; з а в р т е о

се мозак некоме, завртело

се

(у

г л а в и ) некоме добио је вртоглавицу. завртјети (се) и завртјети (се), -тим (се), ек. завртети (се) и завртети (се). завртка ж а. в. наертка. Р-К Реч. 6. в. завртањ (/). завртннца ж окућница. — Цар му је дао . . . зидану кућу и завртницу. Шен. Пред њиме кб проводич лајућ' лети> кроз двориште и врт до завртнице. Марк. Ф. завртбглавити, -им сврш. добити вртоглаеицу; почети лудовати, полудети. — Још мање би . . . она [народност] могла бити крива кад бисмо ми по несрећи завртоглавили. Павл. «—» се безл. замаглити се, завртети се у глави, добити вртоглавицу. — И здравом човеку би се завртоглавило кад погледа доле [са моста Неретве], а камали рањенику. Дед. В. завртуљак, -љка м оно што је уврћено. — Да не би заспао на чокоту коме се подмукло пружају бркови завртуљци . . . да му се заврте око ножица, . . . пева . . . попевку . . . славуј. Богдан. завртуша ж покр. заврнута, својеглава жена. — Цијелу ноћ сама с младићем. Сви ће рећи: Нека, нека . . . својеглава завртуша1 Ћип.

заврћи и заврћи, -вршем сврш. по-

чети ерћи. заврћн (се), з^вргнем (се) сврш. = завргнути (се). заврћивати (се), -рћујем (се) несврш. и уч. према завртети и завртјети (се). заврх предл. покр. иза врха, за врхом. — Три [везира] пођоше у Бјелопавлића, а четврти Блатом широкијем, извезе се заврх Сутормана. НП Вук. заврха ж покр. горњи део чега, врх. — Заврха се окрунила зиданим градом. Паел. заврцати, -ам сврш. почети ерцати. заврчнути, -чнем сврш. индив. забости, забити. — Само немоћ година спречава [бјелогардијца] да поново заврчне нглу у зјеницу СССР-а. Божић. завршаваше с гл. им. од завршавати (се).

З А В Р Ш А В А Т И (СЕ) — З А Г А Ж Њ А завршавати (се), завршавам (се) = завршивати (се) несврш. и уч. према завршити (се). завршак, -шка м завршетак. — Завршци кровова немају обично пластички украс. Баб. завршбтак, -тка м (мн. -бци, ген. завршетака) I . а. временска граница после које нешто престаје; престанак. — Сматрам да [ствар] треба да узме даљи ток и нађе свој природан и логичан завршетак. Андр. И. б. тачка, просторна гранжја иза које се нешто не простире. — Друм је постајао мучан и без завршетка. Јевт. 2. оно чиме се нешто завршава; последњи, крајњи део нечега. — Из те је трагичности никао . . . баладички завршетак пјесме. Марј. М. 3. грам. завршни део, завршни елеменат речи или њене основе; наставак. завршива&е с гл. им. од завршивати (се). завршввати (се), завршујбм (се) несврш. = завршавати (се). завршнти, завршим сврш. 1. привести крају, довести до краја, окончати. — [Требало је] да одем и завршим испите. Ћос. Б. Ви ме баш не охрабрујете да завршим што сам наумио да кажем. Креш. 2. бити гогпов, неспгати, умрети. — Беше ми потпуно и језиво јасно шта то значи: да је завршио, да је умро . . . један мој минут. СКГ 1937. 3. доспети до неког степена у животу, у напредовању. — Вођа покрета завршит ће као аустријски човјек. Матк. 4. зашиљити, направити врх (стогу); покрити стог. Вук Рј~ се доспети до кра]а\ прекинути се. — Тиме се разговор заврши. Шов. Не помшиља како се несретно може завршити таква вожња. Јонке. завршкаст, -а, -о благо зашиљен, затубаст. — На њему [Осогову] . . . нема јако изиесевих и оштрих врхова, већ се изнад гломазне масе дижу завршкасти голи врхови. Дед. Ј. з а в р ш н и и з а в р ш н и , -а, -о којим се нешто завршава, последњи; закључни; ~ тачка, ~ слог, ~ говор, ~ рачун. завршница и завршница ж спорт. завршни део игре или такмичења, натецања, нпр. шаховске партије. — Ако у средишњици не падне одлука, борба прелази у трећи део, у стадиј завршнице. Шах 1. фиг. Сталлнград је она завршница од које зависи опстанак Москве. Јак. заврштати, -тим сврш. почети врштати. зав^ћв и завући, завучем сврш. 1. до»ести што да буде у унутрашњости нечега или између нечега, увући. — Завукао сам руке у џепове. Хоре. Оида [Груја] скупи

очне капке и главу завуче у рамена. Јак. 2. одвући иза чега; еукући склонити куд. 3. развући, отегнути. — Руси [су] одвише завукли ствар. Нех. Изр. ~ руку у џепрешитисе^одлучити се на трошак, потрошити; показати се дарежљивим; ~ р у к у у туђ џеп извршити крађу. ( ~ се 1. ући, склонити се (у какав затворен простор, шупљину и сл.), уеући се. — Круна се завукла у кућу, па се не показује ни жива. Ад. Они што осташе завукли су сс у своје јазбине. Цар Е. 2. дуго, одвише потрајати, отегнути се. — Сам [је] био крив што се толико завукла ова погубна кавга. Шкреб. Изр. <~ у м и ш ( и ) ј у рупу пеј. сакрити се, не смети се показати; ~ у себе повући се,издвојити се од људи, постати неповерљив. зав^чев и завучен, -а3 -о 1. трп. прид. од завући. 2. заклоњен далеко у страну, удаљен, забачен. — Тај кланац је најзавученијс мјесто у читавом нашем крају. Ћоп. Јави му се у узаном завученом пролазу женски глас. О-А. 3. необ. повучен, који се не исгтче. — Показивао се пажљивим на све што му говори, а уз то се држао завученим, скромним, понизним. О-А. загадити, -им сврш. а. испрљати, укаљати чим гадним. — Римске слике . . . јако су пожутјеле од свјетла, прашине и дима, а и мухе су их прилично загадиле. Шкреб. б. закужити (штетним микробима и др.); искварити штетним примесама. — Сем тога страда чистоћа брашна и у приликама кад се из нехата . . . загади чисто зрко уродицом. Батут. ~ се 1. а . упрљати се чим гадним. б. окужити се; искварити с« примесама. — Завиј тај прст, Миладине, загадиће се. 2. безл. згадити се, осетити одвратност. — Једино се бојим да нам се овдје не загади. Јонкс. загађепост, -ости ж особина и стање онога што је загађено. — Упитали смо . . . шта је све предузето да се загађеност [воде у Сави] смањи. Пол. 1958. загађбње с резултат загађивања, настанак загађености; загађеност. — Иранијс [је] до загађења долазило због тога што су хемијске индустрије . . . отпуштале у Саву отпадне воде. Пол. 1953. загађивати, -ађујем несврш. и уч. према загадити. ~ се несврш. и уч. према загадити се. з З г а ж а њ , -жн>а м и з а г а ж њ а ж мрежа разапета на две мотке коју двојица вуку уз обалу газећи воду. — Уваћка тебе Вуксан као штуку у загажан.. Ћос. Д. После хватања рибе загажњом та се њена одлука учврстила још више. Моск.

ЗАГАЗДИТИ СЕ — ЗАГАТА загазднти се, -им се сврш, постати

газда, обогатити се. — То је био млад човек . . . ту се доцније приженио у једну добру кућу и брзо загаздио. Андр. И. загазити, -им Сврш. 1. а. почети газити; фиг. почети, наступити. — Зима загази неосјетно, без снијега. Сиј. б. ступити (на што), закорачити. — Дервиш загази на стубе. Сиј. 2. угазити, увалити ноге газећи; ући, продрети. — У хладну [је] воду загазио. КН 19Ј6. У Рудине мрке загазише. НП Вук. фиг, Кад је Талијан загазио у рат, потјерали су и мене. Сим. Бит ће да је загазио у педесету. Креш. Изр. ~ у д у г о в е бити много дужан, увалити се у дугове; ~ у к р в почети проливати крв, убијати. — То је . . . значило да ће се загазити у крв. Крл. загајдашити, -ајдашим сврш. почети свирати у гајде. — Већ ноћ. Над горјем месец млад. И неко . . . загајдашио храшћем. НИН 1959. загајити, загЗјим сврш. засновати да се гаји, запатнти; засадити. — У то доба сије се и жир: колико се старе шуме посјекло, толико нове треба загајити. Коз. Ј. Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, загајена виновом лозом и маслиницима. Мат. загакати, загачем сврш. почети гакати. заг&кпути, з&гакнем сврш. гакнути, загакати. — Јој! Јој! Боже, боже! — загакне старица, Шен. загаламити, -аламим сврш. стати галамити, почети галамити. загалаћити, -им сврш. покр. загалити. — Ту одмах поред њих у шибљу врбову жагри сељачић у загалаћену снашу. Кик. загалити, загалим сврш. покр. замрачити, застрети. — Ноћ ми стазу загалила. Шен. загалитн, -им сврш. а. оголити, открити, разголитити. Деан. Рј. б. заврнути (2), загрнути (5). — Дјеца загалила хлачице и рукаве. Гор. ~ се повр. разголитити се. Бен. Рј. загалицатп, -аличем сврш. покр. в. заголицати. — Већ давно и давно запечен зифт у њему [чибуку] загаличе ми уста. Лаз. Л. зДгана ж необ. тешко питање, проблем, загонетка. — Не оптеретио се и не замрсио каквим проблемнма, заганама, како би се рекло нашки. Шим. С. заганчнтн, -Гш сврш. ухватити, зграбити ганчем. Деан. Рј. заг&њати се, загаљам се весврш. «. загонити се. — За облаком се облак мрк загања, мрклина цијело небо већ заклања. Марк. Ф.

загар м тур. врста ловачког пса; исп. огар. — Чувао ју је од хртова и загара бојећи се старога оца. Наз. загарбвити, -аравим сврш. 1. постати гарав, поцрнети. — Више ништа није било чудно . . . ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна страна. Црњ. 2. учинити гаравим, зацрнити. — Ова . . . таласања преносе се . . . до шиљка . . . који их региструје на загарављеној хартији ваљка. Псих. ~ се а. упрљати се, поцрнети од гара и дима. б. прекрити се чим тамним. — Он је сад ушао у шеснаесту годину . . . горња усница му се загаравила. Петр. В. загарантирати, -антирам и загарантовати, -тујем сврш. е. гарантирати и гарантовати. — Опрешш [су] да, ако им се загарантујс живот . . . прекину борбу. Чол. зЗгарија ж покр. врста простог, грубог сукна. Деам. Рј. загарнти, -им сврш. загаравити (2). — Сунце почело да се загрће . . . Маглом сјајући као кроз загарено стакло. Бен. б. фиг. завести (у књигу и сл.), убележити, написати. — Нек му он у молбеници загари оне три ријечи, па ће Швабо намах видјети како и ми закон знамо. Коч. ~ се почети се црнети; почети се прекртати чим тамним. — На горњим усницама загарила му се два пуна црна брчића. О-А. Усне му се тек загариле. Јевт. загасит, -а, -о који је затворене, тамније боје, таман, мрк. — Загасито лице сад одједаред веселије сјало. Ивак. фиг. Теку ли загасите ријечи . . . на вијугавој замршеној врпци? Уј. загаспти, загасим сврш. а. учинити да нешто престане горети: ~ ватру, ~ жар. 6. хемијски сјединити с водом (р кречу, вапну, и др. тварима које се кипећи спајају с водом). — Још ми је загасио вапно у пжафу. Бен. фиг. Суха земља . . . тражи кишу да је утиша, загаси. Ћип. в . фиг. ублажити, утажити (жеђ, страст и др.). — Дај 3 брате, да загасим жеђ. Вес. ~ се престати горети. — Слаби пламећак [се] загасио. Пав. фиг. Онај њезин гласић, слаб и загашен прометнуо се јасним кликтањем радости. Јурк. загаснто- као први део сложених придева означава тамнији прелив боје: загаситоплав, загаситосмеђ, загаситоцрвен итд. загаситбст, -ости ж стање и особина онога што је загасито. загаспути, -нем сврш. в. загасити се. — Ватра одавно загасла. Вукић. загат м и збгата ж 1. насип или брана која спречава изливање воденог тока, гат Џа).

90

ЗАГАТАЦ —

— Међутим смо већ били до обале, па почели правити загате. Шапч. Сад се страховало за скоро докрајчени, меки још загат на десној обали. Дав. 2. грађење гата, загаћивање. Бак. Реч. з4гатац, -аца м гат на јазовима, устаеа. Бак. Реч. загатити, загатим сврш. а. заградити гатом {воду), преградити браном, преградним зидом, насипом, зајазити. — Французн загатише реку, те се разли и поплави. Црњ. фиг. Не загатиш ли сад смионства струју, гдје разврата ће стат несмиљени ток? Марк. Ф. б. необ. подићи као преграду, као брану. — Ти би могао забити колце да се загати зид. Бен. ~ се престати отицати, зауставити ток услед какве преграде, сметње, зајазити се; накупити се. — Нечистоћа се у њима [олуцима] лако загати и прелије. Батут. загатка ж загапшц. Бак. Реч. загаћивање с гл. им. од загаћивати (се). загаћнвати, -аћујем несврш. и уч. према загатити. ~ се несврш. и уч. према загатити се. з а г а ш и в а т и , -ашујем несврш. и уч. према загасити. загв&нтати, -ам сврш. нем. варв. приковати, причврстити завртњима. — фиг. Чим воз крену, Рсавац одшрафи осмех дотле загвинтан за прве кутњаке као џекет круна. Дав. загвозда ж железни клин за цепање великих комада дрвета. Бен. Рј. загвбздити, ЗЈГВОЗДИМ сврш. гвожђем затворити. — фиг. Загвоздит чим ћеш лакомост гробова. Крапч. С. загбгати, загегам сврш. почети гегати. <~ се почети се гегати. загеџавити, -им и загеџавити, -бџавим сврш. покр. закржљати. Прав. загпб м завој (За, в). — Након пол уре дођоше на загиб ријеке. Шен. Саборита кратка сукњица мрке боје разлијевала се у складним загибима од танкога појаса. Шен. загббати, загибам и загибљем сврш. почети гибати. —' се почети се гибати. загипсавати, -ипсавам несврш. и уч. према заггтсати. загипсатн, -ам сврш. затворити, испунити, прекрити, учврстити гипсом. заг&цати се, -ам се сврш. покр. а. почети се гицати. б. фиг. затрчати се. појурити. Вук Рј. заглабати, заглабам несврш. састављати делове чега, углабати, углављивати. —

ЗАГЛАВИТИ Ако га наљутиш, он окрене главу . . . заглаба чибук и претура неке »планете« по глави. Вес. ~ се углабати се; забадати се. — Станко Циганин ушао у коло и кида прстом жице, али његов прст као да се заглабао играчима у кичму, у потиљак, као да им трза нерве. Лаз. Л. заглабатп, -а.ч сврш. почети глаВати. заглава ж архит. завршни камен. Деан.

Рј-

заглавак, -авка м 1. клин којим се што заглављује (нпр. коса за држање); заглаољени, углобљени део каквог сложеног предмета. — Ти украси у дрву не познају људског ни животињског лика, осим у најређим случајевима (заглавци дрвених столица у Босни, гусле). Баб. 2. састсшак, место где је нешто заглављено. — И једна је црна локомотива . . . пројурила, те се још дуго чуло како шине на заглавцима прагова ударају у једноличном размаку. Крл. 3. «. зглавак. — За један секунд Григорије . . . шчепа руку која је кидала пређицу на кубури. Застењавши он је стеже у заглавку. Моск. 4. јабука, облучје на седлу. — Ослањајући се руком на заглавак седла, паша се окретао назад и говорио. Андр. И. 5. в. закључак. — Сваки доумак састоји сс дакле од два суда . . . из којих извире трећи заглавак (сопскшо). Баз. заглаварити, -аварим сврш. учинити глаеаром. ~ се постати главар, направити се главаром. — Ух, брате, брзо ли сс заглаварн без школе! Вујач. заглавати, -ам сврш. в. заглаеипати. — Закукурикали поносни [пијетли], а међу ногама им заглавали мали бијели турски пјетлићи. Матош. заглав&њати, -ам сврш. 1. почети глаеињати. 2. покр. одлутати, отумарати, поћи. — Но свечаност је започињала јсдва у четири сата, те он заглавиња некуда улицом и управи к мору. Цар Б. 3. прел. збунити, помести. — Та карневалска играрија с једним човјеком . . . морала га је једног дана јаче заглавињати у скрушеном држању. Божић. заглавити, заглавим сврш. 1. а. утврдити, учврстити чиме (клином и сл.) да не клима (секиру, мотику и др.). б. спојити углављујући, углабајући. в . учинити неупотребљивим, непокретним, онеспособити за рад, зачепити; испунити какав простор, пролаз и сл. и учинити га шупотребљивим. — Заглави [им] топове и отме руске заробљенике. Мат. Толико се скупило људи да су заглавили собу. Бен. Истрчи на врата, заглави . . . врата големом својом тје-

ЗАГЛАВЉЕ — ЗАГЛЕДАТИ (СЕ) лесином. Донч. г . забити, угурати у што (нпр. у какав теснац или отвор) тако да се тешко може извући, уклештити. — Другови су хтели да направе сплав шири од Дринс, да га на једној обали учврсте, а затим да га заглаве. Дед. В. А један црвенко грозно чачка нос само што не заглави прст. Вас. 2. настрадати, пропасти, погинути, изгубити главу. — Док ми син није заглавио на раду у Америци, дало се дурати. Пав. Зар оволики труд и мука, па на првом кораку да заглавимо. Јак. 3. а. окончати, довршити. — Славна та Клара заглавит ће своје дане невесело у собици под кровом. Шен. Хвала — заглави Иван и изађе хитрим кораком из дворца. Ков. А. б. извести закључак, закључити; исп. заглавак (5). — И мислећи на све те разлоге заглавише како у Чабруши није бољег женика. Шимун. Изр. ~ х а п с , з а т в о р доспети у затвор, бити затворен. ~ се а. запасти у што одакле је тешко изићи; зауставити се прикљештен (нпр. у неком тесном пролазу), — Заглавио се један од везирових топова у блату. Андр. И. Кост му се у грлу заглавила. Кол. фиг. А сада Микцу жао што се заглавио у овај положај, па га страх отићи кући. Кал. б. угурати се, увући се у што тесно, узано, углобити се. — фиг. Заглави се онако дугачак у последњу скамију. Срем. заглавље с а. кочетни, насловни део каквог текста, публикације и сл.; наслов, натпис. — На плакатама је било крупно заглавље. Јов. Ј. б. глава, одељак, поглавље. — [Опис] је исцепкан на ситне одељке и заглавља као у каквој гееграфији. Поп. П. Свитало је и већ са новим даном почињало је ново заглавље мучне повеснице. Јак. заглављивање с гл. им. од шглављивати

91

поправити, испратти; забашурити. — Стога репортер Препородапокуша да заглади утисак, говорећи . . . Уск. — Не срди се, само сам се шалио — говорио је смијешећи се сметено и желећи загладити своју кривњу. Крањч. Стј. 3. фиг. нар. журно поћи, упутити се: ~ у свет. ~ се погладити, дотерати косу. загладпети, -дним, ијек. загладњети, сврш. постати веома гладан. загладњети, -дним, ек. загл&днети. заглађиватн (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према загладити (се). загламан, -а, -о покр. глуп, ограничен. Бен. Рј. заглачати, -Зм сврш. загладити. — Тада треба све што је непотребно уклонити, ране заглачати. Тод. зЗглед м етн. глсдање девојкс (ради упознавања) пре просидбе. — Тегле просци из десетог села, као овце на солило — долазе на заглед. Коч. Мајка Мију на загледе слала: 'Ајде, Мијо, загледај дјевојку. НПХ. загледавати (се), -едавам (се) несврш. «. загледати (се). заглбдањс с гл. им. од загледати (се).

загл<5дати (се), загледам (се) несврш. и уч. према загледати (се). загледати, -ам сврш. 1. а. бацити поглед; завирити. — Узе торбицу . . . загледа шта је спремљеио, па оде журно. Глиш. Загледајмо мало и у школску собу. Јурк. б. упрепш поглед, погледати. — Ама кад загледа оком, као да ножем пресече. Сила! Вукић. а. опазити, спазити, угледати. — На цести мало подаље од његове куће уистину загледа некога. Леск. Ј. 2. нар. упознати и заволети (рсобу другог пола). — Видио заглављбвати (се), -ављујем (се) несврш. [ју је] једне недјеље у цркви и одмах загледао. Андр. И. Ја сам себи дику загледао. и уч. према заглавити (се). ч НПХ. заглавнп, -а, -б који је за заглављивање; Изр. — у ж е л у д а ц (коме) темељито завршни. — Она је одговарала већ подигиспитати његово стање и пегове поступке. нутом заокруженом своду као заглавни — Ипак се нађе нетко тко таквом одбору камен. Шкреб. загледа у желудац. Фелд. заглавнДчати се, -ам се сврш. добити ~ се 1. упрети и задржати поглед. — глатицу, снет. — Сунца [треба], да дозре, Ја се загледао у једна врата на кошници. да пожути клас, да се не заглавнича, не Шта гледаш? . . . пита ме он. Вес. фиг. оснијети. Сим. упрашти мисао, пажњу у одређеном правцу. заглавочити, -тл сврш. индив. ударити — Попео сам се на копривнички бедем и по глаш. — То ме једном заглавочило и по загледао се патетички у далеку хисторију. лубањи тако жестоко да сам одмах видио Крл. 2. погледати се међусобно, згледати се. све звијезде. Дук. — Он сиромах као згранован улете у кућу. заглаврњатн, -ам сврш. покр. залуСви се загледасмо шта му би сад. Глиш. тати, забасати. Вук Рј. 3. а. заљубити се, заеолети. — Душа ти је широка, срце црно, те тешко оној која се загладити, -им сврш. 1. а. учинити у тебе загледа. О-А. Говоре доље да се што глатким. б. превући руком или каквим предметом преко чега, поравнати, поправити. загледао у Штокићеву Манду. Новак. б. — Заглади прстима обрву. Донч. 2. фиг. уз. повр. према загледати (2). — Дошао је

92

ЗАГЛЕДАЧ —

ЗАГЛУШАН

баш на брежуљак3 гдје су се оно први пут заглунути, -нем сврш. в. заглухнути. — загледали. Мул. Овде влада она тишина која заглуне већма него грмљавина. Дуч. Наста лупа . . . заглбдач, -ача м етн. онај који гледа девојку пре просидбе; исп. заглед. — Ето то Деца се почеше дерати . . . Да заглунем на то! Вес. је цијела моја улога загледача и упросника. заглупети, -пим, ијек. заглупјети, сврш. Креш. постати глуп. — Тешко осуђује оне који загледачина ж етн. в. заглед. — Момфанатично заглупе, изгубе памет. Глиг. ци и дјевојке дођоше на загледачину. Тур. заглуппти, заглупим сврш. начинити загледнватп, -едујем несврш. в. загглупим (кога). — Никаква просвјетитељлбдати. — Синан га је загледивао са свију ска књига неће искоријенити религију из страна. Ств. 1948. маса које је заглупила капиталистичка розагледнути, -нем сврш. загледати Џа). бија. Ант. 1. — Људи су свраћали да је [животињу] заглупјети, -пим, ек. заглупети. загледну. Вуј. заглупљеноет, -ости ж стање онога ~ се згледати се. — На рукама напред! — чује се команда нашег командира. Вој- који је постао глуп. заглупљиваае с гл. им. од заглупљиници се загледнуше унезверено. Јак. вати (се). заглбђосати, -ошем сврш. обложити заглупљивати, -упљујем несврш. и уч. глеђом, емаљирати. Р-К Реч. према заглупити. заглибати, -ам сврш. е. з&глабати. ~ се повр. — Човек [се] тиме само заг— Објахао лафет и заглибао клип куваног лупљује. Глиш. кукуруза. Јак. заглупљАвач, -ача м онај који некога заглибити, заглибим сврш. 1. увалити заглупљује. — Човјечанство није требало у глиб. — Они су мало даље заглибили у да падне у сумњу да су његови лучоноше у речици топ, па су се одлучили . . . да га исти мах и његови заглупљивачи. Уј. помоћу волова извуку. Моск. 2. упасти, заглупљујући, -5, -е који заглупљује. уеалити се у глиб. — Мотика му заглиби до — У београдској гимназији било је боље изнад ушице. Божић. 3. фиг. запасти у . . . али ипак .-, . са истом заглупљујукакво зло, у тешкоће, застранити, ударити у што неподесно. — И не знаш како си се ћом класичном схоластиком. Скерл. заглух м необ. заглушна бука. — Хвала отиснуо мимо закона. Нитко од мојих . . . није овако заглибио. Куш. [Режисерј јеопет вама, браћо, на послуху! Опростите мене на могао да заглиби у своје шаблоне. Уј. заглуху. Вук Рј. ~ се 1. увалити се у блато, заглибити заглухнут, -а, -о 1. трп. прид. од заг(2). — Загази у једно велико блато и заглухнути. 2. фиг. ошамућен. — Нијем, заглиби се. Вук 2. фиг. а. занети се,утонути. лухнут, сатрвен тетурао је по пустој кући. — Бјеше се заглибио у размишљање. Шен. Драж. Замислио [се] и. заглибио некуда. Ков. А. заглухнути, -нем (аор. 2. и 3. л . зЗгб. упетљати се, увалити се, запасти (у тешлухну) сврш. 1. прел. учинити глуеим или коће, дуг и сл.); рђаво проћи, настрадати. — наглувим; изазвати привремено смањење јасОпоменуће се већ ње Момир кад се опет до ности слуха (лупом, виком и сл.). — Није грла заглиби у дуг. Каш. Дефицит у листу, да се дере, него да заглухне уши. Срем. трошкови, менице . . . Бојим се да се и Вест да је Рокса испрошена просто ме је ми са њим не заглибимо. Ћос. Б. заглухнула. Ком. 2. непрел. постати глув или наглув; приеремено изгубити способност заглибљавати се, -ибљавам се несврш. в. заглибљивати се. — Коњи су се заглиб- јасног слуха. — Њу је гушило њено рођено срце. Уши су заглухнуле, исколачене очи љавали, људи падали од умора. Моск. обневиделе. Андр. И. Од . . . бректања заглибљивање с гл. им. од заглибљизаглухнуше [му] уши. Вел. »ати (се). заглухнутост, -ости ж и заглухн^ће заглибљпватн (се), -ибљујем (се) нес стање онога који је заглухнуо, који је загсврш. и уч. према заглибити (се). лухнут чим. — Сем нешто мало телесног заглувети, -вим, ијек. заглувјети, сврш. бола и заглухнутости, није осећала ништа постати глув или наглув; заглухнути {2). нарочито. Ћос. Б. — Слух оболи, заглуви, не чује више ритам. заглушавати (се), .-ушавам (се) =• Сек. заглушивати (се) несврш. према заглушити заглувитн, заглувим сврш. «. заглухнути (/). заглушан, -шна, -шно 1. који заглушује, заглувјети, -вим, ек. заглувети. пун буке, бучан. — Заглушан тухањ. Светла

ЗАГЛУШАТИ — звезда улаза се замрачи. Ћос. Б. Глуха ноћ послије заглушна дана. Шен. 2. фиг. пуст, глух, шм. — Знаш ли, побро, како је оно било, у заглушна у времена стара, кад на свијету ништа било није. Март. заглушатп, заглушам несврш. в. заглушиеати. — А нашу песму хоће да заглуша певачко друштво жаба крекетуша. Змај.

ЗАГОВАРАТИ

мисли о запосленом и ужурбаном свијету. Креш. ~ се залетети се. — Гојковић Алија . . . загна се да посече Комнена. НП Вук. Умало што се не загна на Јефту. Куш. фиг. занети се, упустити се. — Он се3 брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста докле допре до краја. Мат. загпој&вати, -ојавам несврш. према загзаглушеност, -ости ж особина, апање нојити (2). онога који је заглушен, заглухнутост. загнојепост, -ости ж стање онога што заглушивати (се), -ушујем (се) не- је загнојено. сврш. = заглушавати (се). загнбјити, загнојим сврш. 1. постати г заглу^шити, заглушим сврш. а. прие- гнојан, напунити се гнојем. 2. прихранити ремено или трајније смањити способност гнојем, нађубригт:~ л о з у , ~ воћку. 3. фиг. јасног слуха. — Заглушите ми уши тутња- покр. настрадати, умрети, погинути. — Отишао је да нешто смота, па, какве [је] вом. Хорв. б. пригушити, надјачати звусреће, још ће и загнојити. Јел. ком, другим гласовима. — Сељаци му заглушише глас својом лармом. Дом. фиг. по~ се загнојити Џ). — Зато се [дубоке тиснути, угушити. — Говориш на биједну ране] обично загноје. НЧ. старицу да заглушиш правицу суда својим загњаввти, загњавим сврш. гушећи, језиком. Шен. И као да би хтели да заглуше стежући убити, задавити. — Зар хоћете савест своју, њихово лице се грчи, они убрда ме овако немоћна загњавите? Мат. Ако завају ход. Јак. он мене зграби . . . за гркљан . . . загуши, ~ се повр. — Њена младост је силом хте- загњави . . . ? Берт. фиг. досадити коме, ла да се заглуши и да поверује у могућност измучити, изгњавити. — Слушај, Шацо, љубави због ње саме. Пепгр. В. молим те сједи и слушај! Знам да ћу те загљавити, али . . . Кол. заглушје с 1. повучено и тихо место где се скоро ништа не чује. — А у једном загњилети, -лим, ијек. загњиљети, заглушју, у збијеном сокаку, механа покојног сврш. почети гњилети. Алексе Шкоре. Радул. 2. заглушна бука од заг&иљети, -лим, ек. загњилети. које се ништа друго не чује. — Надвикивазагњуривати (се), -урујем (се) несврш. н»е, смијешано с одјецима, расло је до заги уч. према загњурити {се). лушја. Лал. загн.^рити, загљурим сврш. 1. прел. заглушљив, -а, -о заглушан. — Живспустити у воду или течност, текућину кање и заглушљиви цвркут ширио се по уопште, умочити, потопити; уронити, зацијелом селу. Бен. вући. — Загњури главу у јастук и зајеца. заглушво прил. на заглушан начин, Мил. В. Загњурио је образ дубоко у длазаглушујући. — Жабе су заглушно крекетале нове. Крл. фиг. Загњурите га у море обу мочварама покрај насипа. Донч. Авлијом мана. С-Ц. 2. непрел. загњурити се. — Тек је заглушно бурљао поток. Сиј. је један карташки пар, тамо подаље за једзаглушујући, -а, -€ в. заглушан. — Чсним столићем, загшурио у своју игру. Мар. тири разорна зрна, са заглушујућом лом~ се а. ући, заћи у течност, текућину љавом прскоше у црквеној порти. Вас. целим телом. — Ја ћу се одмах загњурити у загмнзати, -ижем сврш. почети гмиводу. Вел. б. фиг. предати се каквом послу, зати. потпуно, искључшо, унети се, задупсти се. загнајати, загнајбм несврш. индив. в. — Отпутовавши поново у Швајцарску заггнојити. — Шљунак се у ране увукао . . . н>урила се у теозофију. Петр. В. Ја сам се сав загњурио у понорне своје мисли. Уј. крвави набоји загнајају. Лал. загнати, -ам (заженем и зажденбм) заговара&е с гл. им. од заговарати (се). сврш. 1. а. забити; забости дубоко, зарити: заговаратељ м в. заговорник. — Смрт је ~ иглу. — Хола [ће] орла са облака скинут покосила Алвијана, најодличнијег заговазагнав смртно зрно у крвничке груди! ратеља тога савеза. Нех. Крањч. С. 6. натерати кога или што да заговарат&љица и заговаратељица ж зађе у нешто; отерати куда даље. — Ту је загаао дотјерану стоку. Ћип. Распрегне ко- заговорница. — Покаже се свеможна заговаратељица. Тур. н>а . . . и загна га пустопашице у шикарје. Гор. в . отерати иза чеза: ~ говеда за брзаговарати, -оварам несврш. 1. недо. Вук Рј. 2. фиг. индив. утонути. — сврш. и уч. према заговорити. 2. заступати, Мој ујак подбочи главу на руке и загна у брсшити, заузимати се за кога или што. —

94

ЗАГОВАРАЧ — З А Г О Н Е Н У Т И

Заговара радикално рјешење да се . . . бришу . . . ратни дугови. Обз. 1932. Није ми да га заговарам — али паметан је он и добар је. Леск. Ј. — се несврш. према заговорити се. заговарач, -ача м заговорник. — Овим је заступницима био на челу Фрањо Деак, заговорач либералних начела. Шиш. загбвети, -вим (песн. -вем), ијек. загбвјети, сврш. заст. угодити. — И многи не зна друкче да тузи загове, већ болном с' душом хвата за н>ине трагове. Змај. загбвјети, -вим, ек. загбвети. заговор м (лок. заговору и заговору) 1. заузимање за некога, повољно мишљење израохено у чију корист, препорука. — Није ми било нарочито угодно његово посредовање и заговор. Козарч. Само си по мојем заговору и заслузи остао официрски момак. Јонке. 2. заст. в. завет (7). — Заговорила сам је реметској Мајци божјој. Па ћемо ја и она на заговор. Шен. заговбрити, -оворим сврш. 1. а. разговором или другим чим задржати. — Хтели сте да нас заварате и да нас овдје заговорите. Петр. В. 5. разгоеором одвратити пажњу од нечега; забашурити. — Мисли он мене смотати и заговорити. А јок! Куш. Да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: »А што сте се, децо, тако, накииђурили?« Ранк. в . преварити, обманути. — Пробај да га заговориш, да га заведеш. Свака реч ће ти се о његову отреситост разбити. Јакш. Ђ. Мисли он мене смотати и заговорити. Куш. 2. дати повољно мишљење о коме или чему, приказати кога или што у повољној светлости, препоручити. — Хвалили су га и замолили ме да га заговорим код свога дједа. Шкреб. Нашем управитељу опћине прала [сам] рубље по оној зими боса, да ме заговори да добијем потпору. Мишк. 3. в. заветоеати. В. пр. уз заговор (2). ~ се задржати се у разговору или због чега другог; занети се у разгоеор. — Ако се заговорим, подсјетите ме сами. Л-К. Ама заговорисмо се . . . па сметнух с ума. Глиш. заговбрвик, -ика м онај који заговара, заступа кога или што, заступник; заштитник. — Хисторијска је чињеница да се у редовима илираца као моћни заговорници и идеолози илиризма налазе и феудалци. Матк. заговбрница ж женска особа заговорник. — Човјек на тај начин добива принципалку као заговорницу, која ће уложити добру ријеч ако наступи оно што је могуће. Адум. загода ж заст. погодба, нагодба. — [Виноград] је био прешао залогом и загодом на њихову задругу. Шен.

загође с и загођица ж покр. прилика, згодна прилика. Вук Рј. Изр. и з загођа у згодној прилици, згодном приликом. — Па из загођа . . . дружите се и начињајте се као присна браћа. Павл. зЗгојат ж покр. коров, нечистоћа, отпаци. загојатити, -ојатим сврш. покр. упрљати, довести у неред; запремити чим кабастим, закрчити. — Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта. Глиш. ~ се упрљати се; напунити се, запушити се. — Морска вода . . . оставља велики талог, и казан се брзо загојати. Нен. Љ. загојаћивати (се), -аћујем (се) несврш. према загојатити (се). загблити, з&голим сврш. необ. обнажити, открити. — фиг. Заболио сам крвл>у, заголио зору. Кашт. загол&цати, -ам сврш. 1. почети голицати. 2. фиг. изазвати интересовање у кога. — Хтедох обићи, али ме нешто заголица да чујем шта говоре. Ранк. Новинска вијест . . . морала ју је врло заголицати. Л-К. загомилавати (се), -илавам (се) несврш. в. затрпавати (се). — Загомилавао се новим пословима и бригама. Крл. загомблати (се), -ам (се) сврш. 1.в. затрпати (се). — Сједи у каваниЈ загомилан новинама. Крл. 2. покр. кренути (попут гомиле, лаеине). — У шалварама и под џубом, црн као гавран, Хаџија загомила уз разјужен снијег. Није гледао гдје и како стаје. Сиј. загон м 1. залет; напад, јуриш. — А у Турке загон учинио, седам-осам посијече глава. НП Вук. Ако викнем: »загон«!, искочите голим ножевима. Мат. 2. покр. жсто где се стока затвара, обор. — Даље испод тврђаве господарев је загон за стоку. Ћип. И з р . ( и з ) загона ( с к а к а т и , п р е с к о чити) са залетом. — Скакало се . . . из загона. Нен. Љ. По три коња загона прескочи. Њег. загонац, -бнца м покр. уска долина између брда. Бен. Рј. загоначке и загоначки прил. са залетом; трком,јурећи. — Па га јури загоначке по пољима. Матош. Затутњила земл»а под тешким оклопницима, који се загоначке залетјеше на бојно поље. Торд. загонбпути, -оненем сврш. задапги за решавање, посшавити (загонетку). — Онај што је загоненуо [ту загонетку] није пружио довољно материјала за одгонетање. Ранк. То је пјесма која је тајним чудесним писменима загоненута. Баз. г»*

ЗАГОНЕТАН — ЗАГОРЧАТИ зЗгонетан, -тна, -тно који има својство загонеткв, тајанствен; необичан, чудан. — Имао сам једног друга који ми је био и остао загонетан. Андр. И. То загонетно владање побуђивало је поштовање. Кал. з а г о н б т а а е с гл. им. од загонетати (се). загонбтатп, -бнетам и -бнећем 1. несврш. и уч. према загоненути. 2. фиг. нагађати; мудровати. — Што загонећете, њега је стигло божје покарање, а наше је шутјети. Торд. Загонетала је у себи: дође ли унаточ собаричиним ријечима, то значи да ме још љуби. Крањч. Спгј. ~ се задавати загонетке један другом. Вук Рј. загоНетка и загбнетка ж (дат. -еци и -етки) 1. пипгање постављено у алегорији или двосмисленим речима које треба одгоненути. 2. фиг. нерешено питање, проблем. — Ето погодне прилике да се реши загонетка једног важног периода у животу будућег писца. Милис. загон&тљиво прил. в. загонетно. — Крчмар прихвати и загонетљиво наздрави. Божић. зЗгонетно прил. на загонетан начин, нејасно; чудно, сумњто. — То им никако није ишло у главу и било им је загонетно. Срем. Само се Лапидус млађи загонетно насмијешио. Крањч. Стј. зЗгонетност, -ости ж особиш онога што је загонетно. — То је кључ загонетности његовог значаја. Матош. загбнити (се), загоним (се) несврш. према загнати (се). заговке прил. в. загоначке. — Баци [се] кричком [каменом] загонке. Љуб. загорац и загорац, -орца м становник краја иза горе, брда, загорја. Вук Рј. загорбвање, ијек. загоријевање, с гл. им, од загоревати. загорбвати, -бревам, ијек. загориј^вати несврш. према загорети. зЗгорел, ијек. загоријел, ж покр. в. загорелина. — Заудара [ракија] мало на загоријел. Коч. загбрелнпа, ијек. загорјелина, ж = загоретина 1. мирис и укус онога што загори; мирис паљевине. — Није било у чинији зрнцета до кога она [загорела паприка] не би својом загорелином допрла. Јакш. Ђ. 2. загорело место на нечему што се пече, пржи. заг&релица, ијек. загорјелица, ж загорела ракија. — Дајде оне загорелице. Вук Рј. загбрелост, -ости, ијек. загбрјелбст, ж стање онога што је загорело. ,, ,

Ш

загбрети, -рим, ијек. загорјети, сврш. 1. поцрнети и добити непријатан укус и кору на додиру са судом због прејаке еатре (р јелу); препећи се. — Људи, бојим се, да неће загорети [ракија]. Коч. Крчма и сад . . . мирише загореном џигерицом. Божић. 2. а. нагорети, поцрнети од ватре (о дрвеним предметима, оружју). — Окреће пуначко прасе на загорјелом ражњу. Мил. В. Борба је била јака, па су пушке прилично загореле. Вес. б. поцрнети, испећи се на сунцу. — Немирне очи . . . сијевале из пуног, руменог и загореног лица. Кос. 3. фиг. а. јако ожеднети, остати дуго без пића. — Има ли вина? Ја сам загорио. Јурк. 6. промукнути од пића. — Он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео. Ранк. 4. фиг. бити, дуго остати незадовољене жеље, прохтева и сл;успалити се. — Стигла је . . . да загори и од чисте женске зависти и радозналости. Маш. загбретина, ијек. загбрјетина, ж «= загорелина. — Одавде је [из кујне] стално иавирао задах загоретине и помија. ЛМС 1951. Ваздух је . . . мирисао на загоретину. Уск. загориј&ва&е, ек. загорбвање. загориј&вати, -оријевам, ек. загор^вати. зЗгоријел, ек. загорел. загорипа ж покр. е. загорелина. — До раскршћа, брате, миршпе загорином. Павл. загорје и збгорје с предео иза горе. загбрјелнна, ек. загбрелина. загбрјелица, ек. загорелица. загбрјелбст, -ости, ек. загбрелбст. загбрјети, -рим, ек. загбрети. загбрјетина, ек. загбретина. загбрка и загбрка ж 1. станотица краја иза горе, брда, загорја. Вук Рј. 2. в. загоркиња. — Загорка . . . видовитост посинку дарива. Јакш. Ђ. загбркиња и загбркиња ж нар. песн. вила из планине (рбично као епитет уз реч »вила« у народној књижеености). — Овдје кажу гору виловиту, и у гори загоркињу вилу. НП Вук. загоруцати, -ам сврш. дем. индив. засветлуцати, севнути слабом светлошћу. — фиг. Увијек у лажи загоруца мрва истине. Цес. А. загорчавати, -брчавам — загорчивати несврш. иуч. првма загорчати. загбрчати, -ам сврш. 1. прел. = загорчити учинити горким; учинити мучним, тешким. — Загорчала [му је] његове старе . . . дане. Срем. 2. непрел. постати горак,

ЗАГОРЧИВАТИ — ЗАГРАНИЧНИ напунити се горчине. — Лице му поцрњело, а уста загорчала. Божић. загорчивати, -брчујем несврш. = загорчавати. загбрчити, загорчим сврш. = загорчати (1). — Последње радости . . . та му гадура хоће да загорчи. Кол. Она је често кадра . . . да загорчи живот човеку. Марк. Св. загосподарити, -бдарим сврш. постати господарем, оеладати. — Нзезине очи . . . продирале су у њ, ровале му по унутрашњости и хтјеле загосподарити. Кал. загбсподнти, -им сврш. в. загосподарити. — Да стану на власт, загосподе свијетом, тад истом рад бих заподјенуо борбу. Марк. Ф. загосподбвати, загосподујсм сврш. 1. загосподарити. — Она је брзо загосподовала цијелим Егејским морем. Баз. Од тога је часа она загосподовала мојом вољом. Вел. 2. почети живети господски. — А тамо у гавана Михе већ се загосподовало за покојнога Медовића. Ков. А. заграбити, -им сврш. 1. а. брзо захватити неку количину одвајаЈући ]е од какве масе (руком, лопатом, судом и др.); ухватити руком. — Лађе . . . црне заграбе воде. М-И. Морам сићи до обале да извор ископам . . . Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. Вес. И заграби из кошаре шаку шљива. Бег. фиг. Хајд да и ми такав комад дамо! У људски живот заграбите само! С-Ц б. завеслати, захватити веслом. — Није то вријеме да отиснеш брод од краја, да заграбиш веслом. Шен. 2. пожурити, похитати; почегпи се нагло ширити, захватати какав простор. — Арап [кон>] само ниско пригне главу . . . и заграби равним ливадама. Шимун. Скупише се сви. Само Саћир Пулац заграби уз ону страну од џамије. Коч. Из почетка [бура] гуди дуго . . . онда удари у дрвеће . . . заграби затим по шевару крова . . . зазвижди и продре у кућу. Кал. заграбице прил. грабећи, заграбљајима. — [Руке] би јаке биле веслом заграбице потискивати лађицу по правцу крмана. Шен. зЗграбљај м оно што се једанпут заграби. — С четвртим или петим заграбљајем избаци [гробар] лубању. Јурк. Музикаш Јожица . . . испираше густим заграбљајима хладне воде своју натеклу главу. Ков. А. заграбљив, -а, -о песн. в. грабљив. — Дај да Турцима . . . свјета понудимо да . . . не шаљу заграбллве главе по селима да зулуме граде. Март. заград м в. заграда (1). — Од кошаре до суседовог заграда има читава пол>ана месечине. КН 1959. ^-

заграда и збграда ж 1. а. оно што је нечим ограђено (њива, простор за стоку и сл.); ограђени део какве просторије, преграда. — Гледа ћаћу како рано зором муле тера из заграде. НК 1946. Узми кључ од заграде у пивници, па носи на стол боце. Новак. б. оно чиме је нешто ограђено, ограда. — Противу зечева најбоље је средство ваљана заграда. Тод. 2. графички знак којим се издваја део тпекстпа, математичког израза и др.: обла ~ , угласта ~ , велика ~ , средња ~ , мала —. заградити, заградим сврш. 1. а. окружити, опколити, одвојити оградом, оградити. — Хоће да загради ливаду доле у реци. Глиш. Први ступи на заграђено бојиште церемонијар. Вел. 6. затворити препреком, препречити. — Сва врата су заградили гредама и камењем. Андр. И. 2. сгпатти у заграду (2). ~ се повр. према заградити (7а). заградски, -а, -б који се односи на заграђе, предграђе, оно шпго је иза, еан града. зЗграђа ж покр. заграда (1). Вук Рј. заграђанин м (ми. -ани) човек из заграђа. — Стари заграђани не запамтише тако млада чудовишта. Матп. заграђе и заграђе с покр. в. предграђе. —• А Ријечанину по томе је разумљивије име заграђа ријечкога Пласе. Кур. Ђачићи, водарице, факини из заграђа. Магп. заграђивање с гл. им. од заграђивати заграђцвати, -ађујем несврш. и уч. према заградити. ~ се несврш. и уч. према заградити се. заграјати, -јим и заграјатп, -јем сврш. почети грајати. загракати, заграчем сврш. почети гракати. заграктати, загракћем сврш. почети грактати. заграмзити, -им сврш. почети грамзити. загранак, -анка м покр. споредна грана, гранчица. — Плодови падају са китица и загранака. Ђон. загранатн, -ам сврш. почепги гранати. — фиг. раширити се попут грана. — Горе на мунари . . . бљесну бијела хоџина ахмедија, загранаше његове коштуњаве руке. Куш. загранац, -анца м покр. врста шаре. — [Струка] извезена на загранце и зубарце. Љуб. загранични и заграннчни, -а, -о рус. који је иза границе, инострани, иноземни. — Што је строжа цензураа тим већма умножава се загранична њихова литература. Нен. Љ.

ЗАГРАПЦЕ — ЗАГРЕПСТИ Радило се о новцу што га је . . . примио од заграничне партијске централе. Крл. заграпце прил. покр. грабећи, јурећи, брзо; исп. заграбице. — Заграпце долети коњаник. Шен. загргољити, -им и загргбљити, -гргољим сврш. почвти гргољити. загргорити, -им и загргбрити, -гргорим сврш. «. загргољити. — Узме боцу с ракијом забодену у снијег, кагне је, загргори, стресе се. Сиј. загргбтати, загргоћем сврш. почети грготати.

загрг^тати, -ргуКем и загргутати,

-ргућем сврш. почети гргутати. загрдети, -дим, ијек. загрдјети, сврш. 1. поапати грдан, нагрђен. Прав. 2. (каткад безл.) = загрдити (1) постати несносан, неподношљив, далеко прећи разумну, допуштену меру, сасвим претерати. — И ето, ове године загрдјело још горе кего лањске. Пав. загрдити, загрдим сврш. 1. = загрдети (2). — И по чаршији беше смешан, али у кући . . . ту је већ загрдио. Срем. Сви су млади часници радо гледали младе снаше и дјевојке, али овај [је] био загрдио. В 1885. 2. учинити рђавим, искварити, забрљати. —» Тај ти је [ступио у чету] међу првима! Труди се да полиже оно што је загрдио заједно с тобом. Вуков. 3. необ. почети грдити, прекоревати. — Е, то ти, побро, неће в&љати — загрди мој ујак. Креш. ~ се наружити се, нагрдити се. — Пред очима бљеснуло им је море као голи рибљи трбух који се закрварио, и тако се загрдила љескава сјајност. Михољ. загрдјети, -дим, ек. загрдети. загрђивати (се), -рђујем (се) несврш. и уч. према загрдити (се). З а г р е б м главни град СР Хрватске. Загребац, -епца м покр. в. Загрепчанин. — Људи Загрепци у војсци рекоше [ми] да вас је снашла худа болест. Шен. загребачки, -а, -5 који се односи на Загреб: Загребачки велесајам. загр&ботина ж в. огреботина. Бак. Реч. загр^вање, ијек. загријевање, с гл. им. од загревати (се). загрбвати (се), загревам (се), ијек. загријевати (се) несврш. према загрејати (се). зЈЈгревни, -а, -б, ијек. загријевни који се односи на загревање, који загрева. загрег&тати, -^гећем сврш. покр. .«. ' закрекетати. — У опћинском дворишту на дрвету радосно је загрегетала гаталинка. Мих. 7 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

97

загрезатн, -ежем сврш. покр. загазити, увалити се (у снег). — Вуле се зачас загледа у промрзле звијезде, те загреза поред пртине у дубоки снијег. Вуков. загрезнути, -нем (аор. загрезнух и загрезох; р. прид. загрезнуо, -ула и загрезао, -зла) сврш. пропасти, заглибити се, увалити се. — Данило путем није мислио ништа и само пазио да не загрезне у глиб. Шимун. Загрезнуше [тенкови и камиони] у протутенковским јамама. Донч. фиг. упустити се, упасти (у што непожељно); доспети у какво стање, утонути. — Има на стотине парница против опатица које су загрезле у највеће опачине. Кум. Сва смушена заборави на шалу и загрезне у срећу. Мих. загрејаватц, -ејавам, ијек. загријавати несврш. иуч. према загрејати. ~ се несврш. и уч. према загрејати се. загрејавач, -ача, ијек. загријавач, м загрејач. Прав. загрејаност, -ости, ијек. загријанбст, ж стање онога што је загрејано, својсгто онога који је загрејан. — Али поради непопустљивости и загријаности за борбу није хтјела попустити. Крањч. Стј. загрејати, -јем, ијек. загријати, сврш. 1. а. почети грејати. 6. учинити топлим, врелим. — Загријемо ли ту смјесу, осјетит ћемо мирис по оцту. Кем. Ако ћеш да се не кајеш, загреј добро пећ, седи крај прозора, гледај снежне пахуљице. Вес. 2. фиг. изазвати занимање, пажњу, учешће у чему, заинтересовати; занети, одушевити. — Он је знао тајну да људе загреје, убеди и поведе са собом. Скерл. Никад га не загрија. Леск. Ј. ~ се 1. осетити топлину у телу,угрејати се, постати топао; попити мало више алкохола. — Ходао сам по дворишту да се мало загријем. Чол. Превише се човјек загријао ракијом. Фелд. 2. фиг. постати приврженик (нечега), прихватити (што); одушевити се (чиме). — За ову идеју био се загрејао. Јов. С. Свега тога не би било да се и опет нијесу за филозофију загријали и највиши кругови. Баз. загр&јач, -4ча, ијек. загријач, м апарат за загревање.

Загрепка и Загргпкиња ж заст. и

покр. в. Загрепчанка. загр&псти и загрепсти, -Јбем сврш. 1. а. почети грепсти. 5. гребући закачити, запарати, огрепсти. — Загребао [би] га ноктима. Ков. А. Цикнуо је најзад тако високим и оштрим гласом, као да је загребао ножем по стаклу. Сек. фиг. Чим би се мало загребло, наишло би се на геака или на ћифту. Јов. С. в . угрепсти, гребући забележипш, нацртати и сл. — Потписао се

98

ЗАГРЕПЧАНИН — ЗАГРЛИТИ

ту . . . Алија, загребао је на зиду знак. Ћоп. 2. в. заграбити Џа). — А што се воде тиче, — требат ће загрепсти. Цар Б. 3. фиг. потрчати, побећи, стругнути. — Он ти загребе што игда може крозбуквик. Глиш. Као срњак загребеш — само се пара пуши из тијела. Донч. 4. сахранити,усмртити, ископати коме гроб. — Брата тко загребе, закопао себе. Шен. <~ се 1. стећи огреботину, огрепсти се. 2. закопати се, погрепста се. — Онда ће се

лијаве и себи посла правити кад већ они у нас не дирају! Ћоп. загризак, -иска м 1. а. мали комад, залогај. — Гледао је у загризак хлеба. Ћос. Д. б. закуска. — Поскочила и вјерна обичајима изнијела и каву и ракију и загризак. Јел. 2. траг зуба, траг угриза. Бак. Реч. загризање с гл. им. од загризати. загризати, загризам несврш. 1. несврш. и уч. према загристи. 2. фиг. заједати; дирати. — Ех 3 грехота! А зашто он мене на укрцати с пијаним транспортом . . . и . . . живу ватру ложи и пред мојим прагом зазагрепсти у блату галицијском за вјечност. гриза у Талијане? Ћоп. Крл. загризива&е с гл. им. од загризтати. Загрепчашга м (мн. -ани) човек из Загреба. загризивати, -изујем несврш. в. загриЗагрепчанка ж женска особа из Загреба. зати. — Тужилац и неслужбена глава села . . . упадао је у ступицу, загризивао меку загрнбити, загрибим сврш. покр. грикоју је калуђер примашшвим мирисима и бом захватити по води, потопити гриб у бојама закитио. Јел. шоду. Вук Рј. загрнзнути, -нем сврш. «. загристи. — з а г р и ж е п , -а, -о који се са заносом, са страшћу предао чему; окорео, задрт, не- Драги колега, а би ли ви нешто загризнули помирљие. — Булован је теретио Ђорђевића могуће ? Крл. загриј-, ек. загреј-. да је био најзагриженији комуниста. Чол. Његова сатира је једнострана, странчарска загристи, -изем сврш. 1. а. захватити, критика једног загриженог старолиберала. спигнути зубима. — Нашао је исцијеђену Матош. . . . половину лимуна . . . загризао и л>узагрижено прил. на загрижен начин'. тито бацио. Чол. фиг. Јаук, нечујан, али . . . болан загризао у обезумљену утробу. Мих. ~ иступати. б. нешто мало и на брзину појести, презазагриженост, -ости ж особина онога логајити. — Ја не могу више, ако не загрикоји је загрижен. зем штогод. Шимун. 2. фиг. упустити се у з а г р б ж љ и в , -а, -о 1. који гризе, пече. — што, почети, подухватити се чега. — Ја Загрижљиви је дим испунио јаму. Бен. сам сад, штоно се вели, загризао у ту ствар. 2. заједљив, пакостан. — Старци су загриж- Шен. Таман сте загризли једну тему, а љиви. Ћип. Схватио [сам] смисао њихова Емерсон вам је истрже и даје вам другу. загрижллвог . . . боцкања. Кос. Прод. загр&жљивац, -ивца м загрижљив чоИ з р . — удицу ( м е к у , мамац) упасти »ек, заједљивац. у припремљену клопку, ~ ( у ) к и с е л у јабуку загрДжљивица ж загрижљиеа женска упасти, упустити се у што непријатно, особа, заједљивица. тешко. ~ се а. посвађати се. — И ја сам загр&жљиво прил. 1. на загрижљив чуо да су се загризли Кнез и Господар, па начин, заједљиео. — Упозори је оштро и загрижљиво. Грг. фиг. Танко али загриж- мудро говориш. Љуб. Дакле се љуто загризли? А да! Крви је доста! Шен. б. закачити љиво и оштро пирио је сјевер. Кол. 2. се о кога задиркујући га, пецнути. — Марко упорно, загрижено. — Партизани су вјешто . . . диже се па пође . . . у кухињу да донесе тражили заклона иза живица . . . загрижљиво бранећи сваку стопу земље. Донч. месо и да се загризе успут о стару службеницу. Ћип. в . ући, увући се, укљештити се, загр&жљивост, -остц ж особина онога чврсто се прикачити. — Вражјим му се стракоји је загрижљив, заједљиеост. хом загризао Гуша у кости. Кос. Али мјесто загриз м 1. а. оно што сеуједанпут одгри- гдје се загризао није напуштао. Донч. зе, одгризак. — Одвали подобар загриз сендзагрлити, -им сврш. обухватити рувича и насмијеши се. Креш. б. храна кама око врата или струка (рбично као изуопште, оброк хране. — У дворишту је раз нежности, срдачности), стегнути у заревао магарац просећи напој и загриз. загрљај. — И његови синци загрле рукама Јел. 2. захват, стисак зубима. — Евин је њега. М-И. Он је загрли, па тако загрљени загриз узрок свој невољн Адамовој и вас- скоче у Мораву. Ђорђ. фиг. Кад те њима целог колена му. М 1867. [очимај погледа, душу ти загрли најл>епши загризаватн, -изавам несврш. «. загри- прол>етни сан. Шант. С морске стране загрлиле ту драгу двије ртине. Ноеак. зати. — Ког ћемо врага загризавати у Та-

ЗАГРЉАЈ — ~ се уз. повр. — Срце [ми] оте мах кад угледах како се . . . загрлише пред целим народом. Ад. фиг. Загрлиле се свуда по двије гране. Наз. Изр. ~ сабљама укрстити сабље у борби, изићи једам другом на двобој. — Затим су се сабллм' загрлили. НПХ. зЗгрљај м обухеат рукама у миловању или поздрављању. — Падоше једно другом у загрљај . . . једва се одлепише. Јак. Душа је тиша него тиха вода што капље у спиљи у мекоћи загрљаја ноћи. Уј. загрљаст, -а, -о индив. обао, пуначак, који се истиче облинама. — Њезине загрљасте и сњежне голе руке биле су се задахнуле њежним блиједим руменилом. Кум. загрљати (се), загрљам (се) несврш. в. грлити (се). — Што долеће соко тица мала . . . па загрља тицу пауницу. НП Вук. фиг. Виногради загрљају дубраве. Паел. Ступови хите храму на небиште, загрљају се горе. Би. загрљача ж покр. врста еодене тикве са грлићем. Вук Рј. загрљ^шнти, -рл>ушим сврш. покр. обгрлити, обухватити. — Притисне му деснијем кољеном димње, загрљуши га лијевом руком да му не да одушка. Љуб. загрмети и загрметн, -мим, ијек. загрмјети и загрмјети, сврш. почети грмети; затутњити, проломити се (о грому или о другим јаким звуковима). — Муња учестала — само тек шине као штрањка, а оно загрми. Вес. Али у то затрубише трубе, загрми бубањ. Гор. фиг. гласно поткати; гласно, громко запевати. — У воду! загрми часник. Маж. Ф. Дворана загрми царевку [царску химну]. Неим. загрмјети и загрмјети, -МИМЈ ек. загрмети и загр^мети. загрмнути, -нем сврш. грмнути, загрмепш. — Осови се брзо . . . и загрмну: »Не, не и не1« Шен. загрнути, загрнем сврш. 1. огрнути, пригрнути, покрити (неким плаштом, платном или чим сл.). — Загрнут је црном тамбарином. НП Вук. Весела . . . загрне топлу вунену мараму и изађе на сокак. Ивак. фиг. Шутњом се [чемпрес] загрнуо. Наз. 2. а. затрпати, засути земљом и др.: ~ раку, ~ канал. — Домаћица би сваку вечер жераву главње загрнула пепелом. Шимун. б. окопати пригрћући земљу уз биљку:~ виноград, ~ кукуруз. 3. заврнути, посувратигт\ исп. засукати (1). — Иво . . . загрне ногавице све до кољена. Ћип. Седе после према капетану5 загрну рукав од ћурчета. Лаз. Л. ~ се повр. — Погледале су се, притисле једна уз другу, а онда једном кабаницом

ЗАГРУХАТИ

99

загрнуле да се заштите од снијега и вјетра. Шимун. з а г р њ а ч , -ача м покр. в. огртач. — Дан је био јако студен . . . па смо у загршачима ходале и по кући. Шимун. загрббље с необ. загробни св»т. — [У рељефу су уклесани] свештеници са ролнама папируса посвећених богу Озирису, господару подземља и загробл>а. НИН 1959. загробпи, -3, -о који се односи на оно штоје иза гроба, после смрти:~ свет,~< живот и др. загрбзати, загрозим сврш. 1. заплашити претњом, припретити. — Синови снажног Кердела и унуци загрозе њему. М-И. Отварај, ако ти је живот драг! — набусито би загрозио. Радул. 2. довести у опасност. — Запаљење . . . може и животу загрозити. Батут. ~ се 1. припретити, загрозити (/). — Исо! Исо! опомену је Анђелија, загрозив јој се прстом. Шен. 2. испунити се грозом, уплашити се. — И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала. Ат. загрбктати, загрокћем сврш. почети гроктати. загромадати, -ам сврш. индив. затутњити, забубњати. — На тавану зашуми као кад се просипа жито . . . загромада као бундева. Сим. загром&њати, -ам сврш. затутњити, забубњати. — Бомбардери или не . . . Матић . . . затвара капке на прозорима тек кад загромиња. Сек. загрофитн се, -им се сврш. постати гроф. — И умало се није загрофио. Вел. загрохбтати, -охоћем сврш. почети грохотати. загрбхтати, загрохћем сврш. в. загрохотати. — Јулио сврши, а клуб загрохта на ту досјетку. Ков. А. загртало с необ. в. огртач. — Прије нег који слуга уђе, ухвати изненада шешир и загртало, па одлети из куће. Шен. загртање с гл. им. од загртати (се). загртати (се), -грћем (се) несврш. према загрнути (се). загртач, -ача м огртач; прекршач. Бен. Рј. загр^вати, загрувам сврш. почети грувати. < загр^стнти се, зЈгрустим се сврш. (обично безл.) покр. учинити се гадним, згадити се. — Судио [је] о Регини да би јој се загрустило и млијеко. Новак. загр^хати, загрухам сврш. почети грухати.

100

З А Г Р Ц А В А Т И (СЕ) —

загрцаватн (се), -рцавЗм (се) несврш. и уч. према загрцнути (се). загрцати, -ам сврш. почети грцати. загрцнути, -нем сврш. пресећи дах, моћ говора; загушити надражипии душник. — Праву ријеч није нашла јер су је сузе аагрцнуле. Кол. Дуван га загрцне; застаке да се искашље. Глиш. ~ се остати без даха, удахнути нешто што нагло загуши или надраоки душник; зајецати грчевито, почети плакати грцајући. — Тешко уздахне и загрцну се залогајем круха. Јонке. Загрцнуо се гутљајем и умало се није удавио. Десн. Рече попа; али не мога даље, загрцну се старац. Ад. фиг. Душа [ћеј задрхтати и загрцнути се сва од заноса. Михољ. загрцнуто прил. грцајући, загрцнупии се. — Убијена мајка лежала је на снегу . . . а боса деца су загрцнуто плакала и вукла је за руке. Ћос. Д. з а г р ц а б в а т и (се), -рцн.уј€м (сс) кесврш. и уч. према загрцнути (се). загрчивати, -рчујем несврш. «. загорчавати. Вук Рј. загрчити, з&грчим сврш. в. загорчити. — Чашу меда јошт нико не попи, што је чашом жучи не загрчи. Њег. загубити, загубим сврш. изгубити; оставити што да се тренутно не зна где је, затурити. — Онај што је то загубио, има још пара. Рад. Д. ~ се изгубити се, залутати. — Али он ме и на српском замоли да га не напуштам, јер се боји да ћу се загубити. Јак. з&губљено прил. изгублено, изгубивши се, остајући изван пажње, заклоњен од погледа. — Чудесно обрађена [плоча] . . . стајала је загубљено прислоњена уза зид. Кул. загуг^кати, -угучем сврш. почети гугукати. заг^дети, -дим, ијек. заг^дјети, сврш. почети гудети, заг^дјети, -дим, ек. заг^дети. загуднутн, з^гуднем сврш. дем. према загудети. — Један [би] полетио у игру подмомачку, али не зајечи, не загудне, само се смјешка. Божић. з а г у ж в а т и се, -ам се сврш. заплести ее, замрсити се. — Па ти се загужвало и замрсило и пук се . . . смео. Павл. Али главно — провозаћу се . . . и бити далеко од гужве што ће се овде загужвати. Дав. заг^кати, загучем сврш. почети гукати. заг^лити, загулим сврш. 1. мало огулити, одвојити мало коре, коже или чега сл., »аљуштити. Вук Рј. 2. заврнути, посуера-

ЗАГУЦАЈ

тити. — Киша пљуска, а он загулио широке ногавице. Павл. загул»ен, -а, -о 1. трп. прид. од загулити. 2. вулг. наопак, настран, заврнут, задрт. — Загуљен је то посао, другови! Ту се хоће сто чуда. Вуј. Нисам загуљеи у служби . . . зато и не напредујем. Мар. загуљбаац, -нца и загуљбнко м вулг. загуљен, наопак, настран човек; чудак. — Није ни загуљенац, чини се, кад онако говори. Бег. Ама ти у бригадној канцеларији, све сам божји сметењак и загуљенко! Вин. загуљевост, -ости ж особина или стање онога који је загуљен, онога што је загуљено. загуљивати, -уљујбм несврш. и уч. према загулити. загундоритн, -им сврш. почети гундорити. загунђати, -ам сврш. почвти гунђати. заг^њити, з4гуњим сврш. индив. густо израсти, постати гуњаст. — Лепа је . . . лепа и ливадаста као кад загуње отаве, меке и свеже. Ђур. загурати, загурам сврш. гурајући заеући куда, угурати. Р-К Реч. загур&кати, -уричем сврш. почети гурикати. загуслати, -ам сврш. почети гуслати. загуслнти, -им сврш. почети гуслити. загустети, -тим, ијек. загустјети сврш. загустити. загустнти, загустим и загустим сврш. 1. (само загустим) прел. а. учинити густим. — Млеко ћемо загустити скробним брашном. Пол. 1958. 6. закрчити. — Окупшпе се људи око нечега, згомилаше се и загустише друм, те се цео покрет заустави. Нуш. 2. непрел. а. постати густ; постати чест, учестати. — А пахуљице уситниле, загустиле. Гор. Загустише плотуни и чуше се мрачни повици. Лал. 6. закрчити се, напунити се. — Загустише друмови који . . . воде на Косово. Нуш. в . фиг- ударити у свађу, у оштре речи; претерати. — Док одједном они загустише, уљегоше у крупне ријечи. Њег. А што сам загустио, да ме вежете? — запита мукло старина. Торд. г. фиг. безл. постати тежак, пун опасности (о стању, положају, ситуацији). — Али што је загустило данас, мало, мало на пропаст свијета. Ботић. У неколико прилика тако је загусгало да је рат изгледао неизбјежив. Десн. загустјети, -ТИМЈ ек. заг^стети. зЗгуцај м покр. гутљај. — Можда ће и њкма и њему то бити и посљедњи загуцај. Божић.

ЗАГУЦАТИ — ЗАДАВАТИ загуцати, -ам сврш. покр. почети гуцати. — Тргне се као дављеник. Загуца зрака. Божић. заг^чити, -им сврш. заст. загукати. — У соби Анка свеђ код швела чучи, тек ријетко тиху пјесмицу загучи. Марк. Ф. збгуш ж покр. 1. гушење, астма. — Знајући да пати од загуши и стомака отпасаше му неколико каишева. Црњ. 2. оморина. — Иде олујина која ће разбити тмору и разнети загуш. Сек. загушавање с гл. им. од загушавати (се). загушавати, загушавам = загушивати нееврш. и уч. према загушити. *~ се = загушивати се несврш. иуч. према зсиушити се. з а г у ш а н , -пша, -шно 1. који гуши, загушљив. — Требало му је свјежине, загушна га спарина у соби притискивала. О-А. 2. загушен. — Глас му је бивао свс трагичнији и загушнији. Петр. В. загушено прил. пригушеним гласом, да се једеа чује. — Упита Андрија, готово загушено, шапатом. Глиш. Оне његове жустре речи, бујне као млаз, теку сад споро и загушено. Каш. загушеност, -ости ж стање или особина онога што је загушено. — фиг. Избацим [га] . . . као свједока загушености и грча. Уј. Та баршунаста загушеност одузимала је човјеку дах. Десн. загушбње с гл. им. од загушити (се). загушбвање с гл. им. од загушивати (се). загушивати (се), -ушујем (се) несврш. и уч. = загушавати (се). з а г ^ ш и т и , загушим сврш. 1. а . усмртити кога онемогућивши му дисање, угушити, задавити. — Намислила сам била . . . да га загушим, и то баш у продолу. Кос. 6. јако отежати (некоме) дисање због недовољног приступа свежег ваздуха, зрака. — Смрад барута нас је загушио. Дед. В. фиг. Слутња се згусну у црно сазнање, загуши дах и крвоток. Лал. в . сузбити, савладати. — Видјело се како настоји загушити жесток плач. Шимун. Ослушнуо [је], али одмах зати.м загуши га сан. Црњ. г . не дати неч&му да се (потпуно) развије. — Нарастао драч и загушио сјеме. М-О. 2. препунити, претрпати тако да настане тишма, гужва (р људима). — [Жене] загушише црквена врата, давећи једна другу. Чипл. Загушшпе [војници] уске улице доњег града. Црн>. 3 . умањити звук нечега, учинити да се нешто не чује. — Експлозије бомби загушиле су за тренутак клокотање митраљеза. Минд. Рече Елвира нешто загушеним гласом. Ков. А. 4. зачепити, запушити. — Киша . . . спере сав прах с лишћа што . . . поре загуши. М 1867.

101

Изр. сузе (плач) су га загушиле не

може да говори од еуза (плача). ~ се повр. — Није знао или би као луд да се загуши смијехом или да заплаче. О-А. Дуги час буде до представе . . . а већ се загупш на вратима грдне дворане занесени свет. Каш. Цеви . . . су се . . . биле сасвим од чађи загушиле. Нен. Љ. з а г у ш љ и в , -а, -о 1. а. у коме нема свежи еаздуха, зрака, који отежава дисање, који гуши. — Преко дворишта улази право у загушљиву кухињу. Петр. В. И опет тишина, тешка, спарна, загушљива тшшша. Матош. 6. фиг. тежак, скучен, узак, без видика, ситничарски. — [Треба жигосати] загушљиву, ситничарску моралну атмосферу нашег јавног и приватног живота. Матош. [Јакшић је] загазио у брлог оговарања загушљивог маловарошког живота. Скерл. в . који усмрћује онемогућавајући дисање: загушљиви гасови, плинови; исп. загушљивци. 2. пригушен, тих (р гласу). — Отпоче говорити . . . загушљивим гласом. Дом. загушљнво прил. 1. без свежег ваздуха, зрака, тешко за дисање. 2. пригушено, пригушеним гласом. — Ја . . . ј а . . . поче загушљиво и преста . . . Лаз. Л. Намесник побледе као мртвац. — Не може бити! — понављаше све загушљивије. Кнеж. Л. загушљивбст, -ости ж стање онога што је загушљиво. — Нашао [се] с дружином у соби пуној дима, загушљивости и вике. О-А. фиг. Све то ствара атмосферу тјесноће и загушљивости. Нех. загушљивци, -иваца м мн. хем. загушљит гасови, плинови (врста бојних отрова). загушћивање с гл. им. од загушћивати. з а г у ш ћ и в а т н , загушћујем несврш. и уч. према загустити, згушњавати се. — Сјене су у н>ој загушћивале — већ се у њима полако губило покућство. Цар Е. зад 1 м покр. зид. — Њу удрио камену од зада. Вук Рј. Он тако лутајући . . . нађе у зад нечесову шупљину, проз коју прође. Миљ. зад* 1. прил. «. зада. 2. м задњица, стражњица. — На колицима се довезе глума, те мајмун, велик, без репа, са задом

као од пуст.Вел.

зада прил. страга, одостраг. — Који су били уз планину зада, сад су први низ планину. Март. задава ж вар. гушење, дављење. — Т е течности . . . могу . . . у нос доспети, па изазвати појаве задаве. Батут. задавање с гл. им. од задавати. задаватн, задајем несврш. и уч. према задати.

102

ЗАДАВАТИ — ЗАДАТИ

задавати, -бм несврш. покр. ширити око себе неугодан мирис, воњ; исп. задисати, задајати. — Кућа је задавала старежем и неугодним задахом. Ћип. задавача ж покр. в. гредељ. Вук Рј. задавити, задавим сврш. 1. усмртити кога дављењем. — Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задаве путника и узму му торбу. Дуч. фиг. Ноћас могао је још лећи на својој постељи и задавити своју тајну. Војн. 2. учинити да сенешто не чује у пуној мери; пригушити, загушити. — Само чух неку лупу, стењање, рвање, задављен глас Станијин. Лаз. Л. ~ се повр. — фиг. Олга се увек неком мишљу задавила пре него што би који залогај прогутала. Јанк. Ето, читав бијес у н>ему је потонуо, задавио се сам у себи и нема снаге. Шег. задавица ж болест у грлу од које се може задавити, угушити; ангина. И-Б Рј. задављ&ник, -ика м онај који је задављен. — [Војници] стадоше повраћати и трл>ати задављеника. Кнемс. Л. задављено прил. (као) давећи се, загушеним гласом, пригушено. — Вучко посред њих оде под воду. Искочи једанпут, и ми чусмо како задављено викну: »Чамац, бре!« Лаз. Л. Кроз телефон . . . зујало је, муцкаво и задављено, прво слово једне страшне речи. Сек. задављиватн (се), -ављујем (се) несерш. и уч. према задавити (се). задавбрити, -им сврш. почети даворити. — [Јецао је] од заноса када би нећак задаворио на гласовиру. Матош. задаждетк, -ди, ијек. задаждјети, сврш. почети даждети. — Недостаје кише, па ако не задажди, оте нам се главна храна од уста. Гор. задаждјети, -ди, ск. задаждети. '"- ' за*дај м и зЗдаја ж покр. в. задах. — Задај од рума и ракије куљао је из њега. Јакш. Ђ. Паде . . . занесено, пијана од задаје тешке. Кош. задаја&е с гл. им. од задајати. задајање с гл. им. од задајати. задајати, задајем несврш. и уч. према задојити. задајати, -јем несврш. имати задах, мирисати, воњати (на нешто). — Задаје месо див[љ]ином. Вук Рј. задак, затка м (мн. заци, ген. задака) 1. задња страна, задњи део нечега, позадина. — Отворише се у затку браварнице мала врата. Шен. Дим и пламен лизну из цијеви на затку [тенка]. Наз. Између [чемпресаЈ . . . се види тамни задак маслинове шуме.

(СЕ)

Војн. 2. страокњица (рбично у животиња). — Треснуо га песницом по затку, те је кон> одскочио и зарзао. Бен. Одмицао је врцкајући затком. КН 1959. задаљити, задаљим сврш. покр. отићи далеко. — Побјегао [је]. Само, није могао да задаљи. Лал. заданити, ззданнм сврш. 1. провести дан (на месту где се неко затекао), задржати се (негде) преко дана {обично о војсци у покрету). — Ту је војска трудна починула, и бијели данак заданила. НП Вук. Сељак код кога је заданила чета радио је у илегалној организацији. Ћос. Д. 2. сванути, настати (о дану). — Бдију ноћу . . . а кад задани, падају изнемогло на логове. Гор. ~ се сванути; фиг. отпочети, завладати. — У старије доба није [се] знало за демократизацију каква се . . . јавља у Србији откако се тамо заданила уставност. Глиг. заданути в. задахнути. заданчити, -им сврш. покр. покрити дно (житом и сл.). — Нека им дневно ујам заданчи мерицу, па им више не треба. Рад. Д. задаљивање с гл. им. од задањшати (се). задањивати (се), задањујем (се) несврш. према заданити (се). задарити, -им сврш. покр. настати, заокупити. — Била задарила дуга, оштра зима. В 1885. задатак, -тка м (мн. -аци, ген. задатака) = задаћа а . оно што се коме даје да уради, изврши; оно што треба извршити, што је нечија дужност; циљ. — Колона [је] . . . имала задатак да заузме Кратово. Лаз. М. Ви сте чули какав ме свет задатак чека. Шен. Одлазе партизани на нове задатке. Донч. б. шк. оно што треба решити, научити, на што треба одговорити и сл.: школски ~ , домаћи ~ , писмени ~ , ~ из математике и сл. задати, -ам сврш. 1. учинити, нанети (коме што непожељно). — Пруски краљ . . . опсједа га [Праг] 1757, те му зададе тешких рана. В 1885. По тој вашој млитавости задасте нашој влади много неприлика. Шен. Доста су и они нама . . . јада задали. Коч. 2. а. поставити (питање и сл.). — У школи би задала дјетету питање. Леск. Ј. б. шк. дати, одредити (градиво за учење и сл.). — Професор му зададе [задатак] и Вукадин га написа. Срем. в . дати, одредити да се што изврши. — Жупник ти зада велику покору и још те изгрди. Павл. Изр. ~ веру, р е ч чврсто обећати, обавезати се на што. ~ се 1. предати се чему, занети сеу што. — У колима бејаше мртво ћутање, сваки се . . . задао . . . у дубоке мисли. Ат. Кадикад [би се] Ђука . . . задао у какав по-

ЗАДАЋА — ЗАДЕВИЦА сао. Коз. И. 2. индив. поћи, појурити. — Утом се низ Песак зададе један поручник са неколико кршних војника. Бож. задаћа ж (ген. мн. з&даћа) = задатак. — Наша заједница, како ја схватам задаћу и циљеве њене, позвана је да прати развиће савремене књижевности. Нед. То је била н>езина задаћа откако је почела својом главом мислити. Коз. Ј. Сву своју мудрост [ће] уложити у исправљање задаћа. Нех. задаћница ж свеска, тека за (школске) задатке, задаће. — Дијете је пишући уснуло над књигом и задаћницом. Крл. зЗдах м 1. непријатан, неугодан мирис, воњ, смрад. — Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом. Ранк. Не могох да се приближим, јер ми удари у нос онај смрад, окај задах. Мишк. фиг. О, да л ' осећаш да се у њој [песми] крије несносни задах устојалих рана? Рак. 2. запах, дах, мирис. — Благ задах свежине често нам свима рашири груди. Вес. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана. Ћип. Задах прама женских коса шара ми живи облик цијеле жене. Уј. задаха ж покр. в. задах. Вук Рј. задахнути, задахнем сврш. 1. захватити, испунити, прожети дахом, мирисом, запахнути. — Онда топли дим претилине задахне мене. М-И. Задахну је влажна ноћ И даљина. Рист. 2. испунити, прожети неким расположењем, мишљу. — Зато све што се . . . може у литератури спомињати, ограничено је на животописе . . . задахнуте духомнабожним. Јаг. У Ћипикаима . . . вечите чежње која је задахнула толика дела књижевна. Скерл. ~ се прелити се, бити обузет. — Наједном се то свијетло задахнуло сребрнастим сјајем. Драж. А уши и образи . . . задахнули се танким руменилом. Цар Е. задахнуће с гл. им. од задахнутпи (се). задах&ива&е с гл. им. од задахњивати (се\ задах&ивати (се), -ахшујем (се) несврш. и уч. према задахнути (се). задахталост, -ости ж стање онога који се задахтао. — Кад је . . . његово лице сасвим близу Светозаровом у задахталости рвања, онда га дах запахњује. Поп. Ј. задахтано прил. тешко, испрекидано дишући, задихано, задувано. — Читаво [се] вријед.е упорно и задахтано рву и носе. Ћоп. задахтаност, -ости ж задахталост, задиханост. — У задахтаности хватала се болних груди па је морала застати. Бен, фиг. Све се доживљује у некој чудној дрхтавици, у душевној задахтаности. СКГ 1937. задахтати, задашћем (имп. задашћи) сврш. а. почети дахтати. — фиг. Зацвили-

103

ла [је] и задахтала сњежна олуја. Шимун. Онда ће наново задахтати земља да окити . . . сваки грм. Мих. б. задихано, дашћући проговорити. — Тад се онај лијечник запухао . . . и окренувши се назочнима, задашће: Ова . . . Бег. Опростите, опростите! — задахта дона Агрипина. Франг. •"•" с е задихати се, задувати се (рд брзог

хода ила трчања). — Изубијао се јадник, задахтао се и ознојио. Вел. А ти . . . не шибај тако коње, та видиш да су се задахтали уз бријег. Шимун. фиг. Сустиже, ево, аутомобил задахтани воз. Каш. задебљавање с гл. им. од задебљавати. задебљавати, -ебљавам несврш. према задебљати. зЗдебљалбст, -ости ж стање онога што је задебљало. задебл»ан.е с место где неки људски, животињски или биљни део постане дебљи од осталог дела, кврга, израштај. зад&бљати, -ам сврш. а. постати дебли. — Зглобови њених прстију били су тамни, задебљани, као код људи који дижу терете и раде напорне послове. Макс. Срчани мишић можс због тога задебљати, може се проширити, ослабити. НЧ. б. фиг. отежати (о језику). — Шљивовица [га] ухвати, ноге му се одсеку, језик задебља. Б 1958. задева, ијек. задјева, ж покр. а. сметња, запрека, препрека. Вук Рј. б. покр. суша. — Ова несрећна задјева све [лозе] опржи. Ств. 1948. задбвалица, ијек. задијбвалица, ж веза речи или реченица којима се задева, задиркује. Пра«. зад^вало, ијек. задиј&вало, м и с онај који радо другог задееа, задиркује; задиркиеало, пецкало. Р-К Реч. задбва&е, ијек. задијевЗн.е, с гл. им. одзадеватн (се). задбвати, задевам, ијек. задиј^вати 1. несврш. иуч. према заденути. 2. задиркиеати, пецкати. — Немој више мене да задеваш. Вук Рј. Светио се на њој због шала сеоских цура које су га задијевале. Десн. ~ се 1. несерш. и уч. према заденути се. 2. уз. повр. задиркиеати, пецкати један другога. — Ако се не свађају, а они сс задевају или »товаре« узајамно. Срем. зад&вач, -ача, ијек. задјевач, м в. гаде»ало. Прав. задевбритн се, -&верим се, ијек. задјеверити се, сврш. постати девер. задевица и задеввца, ијек. задјевица и задјевица, ж 1. а. свађа, распра, препирка. — Велика дела народна не знају за људе, за њихове задевице, њихове суревњиве жеље и зависти. Нов. Ове задјевице значе само

104

ЗАДЕВКА — ЗАДЕЧАЧИТИ (СЕ)

губитак времена. Торб. б. мања борба, чарка. — Тако се скупштина образује и закључи да се на све стране започну задјевице противу некрста. Љуб. 2. изазов, повод за свађу. — На све пргаве, злобне задјевице старичине држи се [Марија] покорно. Донч. Погледа . . . у очи Бохуну, али не нађе у њима задевице ни изазивање. Кнеж. Л. задевка, ијек. задјевка, ж в. задевица. — С брежуљка вјетар носио момака пјесму . . . досјетке и задјевке уз које су баш безбрижно свој посао обављали. Хар. Деца . . . воде са мном једну те исту задевку. Ћос. Д. задевојчавање, ијек. задјевојчавање, с гл. им. од задевојчавапш (се). задевојчавати (се), -ојчавам (се), ијек. задјевојчавати (се) и задевојчивати (се), -ојчујем (се), ијек. задјевојчивати (се) несврш. према задевојчипги (се). зад&војчити, -им, ијек. задјевбјчити, сврш. учинити девојком, односити се као према девојци. — И Велинка канда је дошла мало себи. Није више Пави онако жестока . . . Штавише: задевојчила је! Кушша јој нов јелек. Вес. ~ се постати девојком. — Обадвс у цвету, прави девојчурци; јесенас се задевојчише. Шапч. И таконије ни опазила да се потпуно задјевојчила. Сим. заделблучити (се), -им (се) сврш. тур. покр. помахнитати. — Јече у странама хармоиике . . . да се нагло распојасавају и заделилуче. Куш. зад&гати се, заделим се, ијек. задијблити се, сврш. погрешити делећи, забунити се у дељењу. И-Б Рј. задељавати, -ељавам, ијек. задјељавати несврш. и уч. према задељати. задељати, -љам и -љем, ијек. задјељати, сврш. дељањем начинити шиљак, заоштрити. — Сваки извади из џепа . . . задјељан дрвек штапић. Шов. задељивати се, -д^љујем се, ијек. задјељивати се несврш. иуч. према заделити се. заденути, -нем (ретко задедем), ијек. задјенути, (р. прид. заденуо, -ула и задео, -дела; трп. прид. заденут, -ута, задевен, -ена и задет, задета; прил. пр. заденув(ши) и задев(ши) ) сврш. = задести и задети 1. ставити, закачити (за што, о што), затаћи. — У средини . . . ступао је доктор . . . са левом руком заденутом за ревер свога жакета. Ћос. Б. Задио фрулу за појас. Матош. фиг. А Купа је и даље текла мирно3 слична тешкој зеленој коси, у коју је слап као бисерни чешаљ задјенут. Гор. 2. ставити у што, угурати, забости. — И задену јатаган у грло. Вес. фиг. Некога нечим задиве и

задену му жаоку зависти у срце. Сек. 3. заподенути, започети, заметнути (борбу, кавгу, разговор). — Кепец овај пут није био тако полетан као испрва; али опет задену бој. Нед. Сједе . . . на камен па задједе збор. Креш. 4. а. захеатити штоу лету, окрзнути; закачити. — Прошло му тане кроз хаљине, али му меса није задјело. Вук Рј. Пушку пали војвода Вучуре, те задједе Петра Бошковића. НП Вук. б. дирнути кога речима. — Није се усудио . . . ни погледати камоли задјести Спасојеву кћер. Љуб. Ујео [си ме] р'јечју и њоме си задио мене. М-И. в . задесити. — Тако ме ненадано чудо не задјело! Н. посл. Вук. Изр. ~ за појас ир. надмашити, претећиу ередности; могао би га за појас ~ веома је снажан;засвирати (посвирати) и за пас (појас) ~ престати с нечим што еећ дуго траје, а што је досадило. — се = заденути се I . повр. и уз. повр. — Задјеше се очи Анетине, а за златне токе Иванове. НП Вук. Свађали су се . . . ради макар чега, само да се закваче и задјену једни о друге. Бен. 2. завадити се. — Зађешће се за бијеле овце. Вук Рј. 3. појавити се, заметнути се. — Прамен се је магле задјенуо преко мора од Сијења бијела. НП Вук. зад&рати, задерем сврш. а. мало подерати, зацепити. — Виси [му] задеран рукав. Сек. б. нагло повући да се подере, запарати. — И фратар задере срдито пером у папир. Нех. — се повикати, раздерати се. — Темпераментни Кватерник гдјекад се задере. Нех. Шта би ти мени требала? задере се млади Рибар. Креш. задеситн и зад&сити, задесбм сврш. 1. снаћи, погодити {обично о несрећи, злу исл.). — Да је не задеси какво зло! Грг. Задеси нас напаст и штета, па то ти је! Андр. И. 2. наћи, затећи, застати. — Задесио сам га при раду. Р-К Реч. ~ се бити, наћи се (где). — Управо тих дана задесила се у Травнику двојица француских официра. Андр. И. И кад се у то вријеме не задеси код куће, чини му се као да је нешто велико изгубио. Нам. задести и задети, -денем и -дедбм, ијек. задјести и задјети, сврш. = заденути. ~ се повр. = заденути се. зад1тиа>ита, -им, ијек. задјетињити, сврш. покр. 1. затруднети, занети. — Обје задјетиње у исто доба, и већ биле ношњом затрудиле до седмога мјесеца. Љуб. 2. стати детињити, почети поступати као дете. задечачнти, -ечачим, ијек. задјечАчити, сврш. начинити дечаком. Р-К Реч. ~ се постати дечаком.

З А Д Е Ш А В А Т И — З А Д И Р К И В А Т И (СЕ) задешавати, -бшавбм несврш. према задесити. — И тако ме једна пригода задешава за другом. Јурк. задиванити се, -иваним се сврш. покр. шпричати се. — А зар тако ви пазите на кућу! Ви се задиванили. Срем. задивити, задивим сврш. изазвапт дивлвње (код некога), зачудити. — Она је хтела данас да га задиви и успела је. Јанк. фиг. Да мистичну круну сплетем, потребно је задивити свемир, све док вријеме тече. Јур. ~ се осетити дивљење према чему. зачудити се. — Каква је то била девојка да се толико задиви старица? Ман. Колико ли дивоте, тако што . . . још није видно, . . . баш ће се задивити! Бен. задквл>&ван»е с гл. им. од задивљавапт1. заднвљавати 1 (се), -ивљбвам (се) = задивљивати (се) несврш. и уч. према задивити (се). задивљавати 2 , -ивљавам несврш. и уч. према задивљати. Р-К Реч. зЗдивљалост, -ости ж особина или стање, оног што је задивљало. — Не знадијах чему ћу се пре дивити: романтичној задивљалости . . . или Изабели. М 1867. зад&вљати, -ам сврш. доћиу дивље етање, постати диваљ, подивљати. — Енглези . . . од свију народа први би задивљали. Нен. Љ. Задивљао сам, ван живота сам. Сек. Облаци надања . . . као лишће труну у задивл>алој трави. Стипч. заднвљено прил. диввћи се, с дивљењем, зачуђено, изненађено. — Гледам бабу задивљено. Пав. Птице задивљено гледају деду и »егову пратњу. Макс. задивљеиост, -ости ж стање онога који је задивљен. — И старац мора да је опазио моју задивљеност. Ђал. заднвљбвати (се), -Јшљујем (се) несврш. и уч. = задетљавати 1 (се). заднгнути, -нем сврш. — задићи подићи нешто (рбично делове одела) до извесне висине. — Задигне крајеве од хабита и задене их за појас. Андр. И. Кћерка . . . задигну хаљу, као да се боји да ће је онечистити. Франг. ~ се = задићи се подићи се, кренути. — У дрва се задигне чета, као на војску. Љуб. заднзање с гл. им. од задизати. задизати (се), -ижем (се) несврш. и уч. према задигнути (се) и задићи (се). задвјатн се, задијам се покр. в. задихати ее. задиј&валица, ек. задбвалица. заднј^вало, ек. задевало. задиј&вање, ек. зад^вање. задиј^вати (се), задијевам (се), ек. зад4ватн (се). " '*

105

задијблити се, задијелим се, ек. зад4лити се. задиманити, -имантч сврш. почети диманити, запушити (дуван). Р-К Реч. задимити, -им сврш. 1. почети димити. 2. испунити димом. — Људи задимили собу пушећи. И-Б Рј. 3. фиг. побећи; исп. стругнути. — Пожурим сутрадан кроз ноћ на паробродску станицу и првом лађом задимим тамо. Дом. 4. фиг. покр. забелети. — У брковима и по бради избише бијеле длаке. Изнад ушију му је задимила сједина. Лал. 5. фиг. покр. ударити. — Нису хтјели испричати како га је Сурко онда задимио ногом у ребра. Божић. — се 1. почети се димити. 2. испунити се димом. — Планина се чисто задимила, па осећаш како се буди. Шапч. Задими се соба, замириса барут. Ранк. задимл>авати се, -имљавам се несврш. иуч. према задимити се. задимљено прил. фиг. замагљено, нејаено. — Опрезно и задимљено стављају до знања да се може и друкчије радити. Сим. задимљеност, -ости ж стање онога што је задимљет. Р-К Реч. заднплити, -им сврш. почети диплити, засвирати ( у дипле, свиралу, фрулу). — И дипле задиплшпе. Ков. А. задирање с гл. им. од задирати (се). заднратн, -рем несврш. и уч. према задрети. ~ се забијати се, увлачшпи се. — Као оне његових филозофа, оне су се [речи] немилосрдно задирале у његове груди. Леск. Ј. задвректорити, -им сврш. учинити неког директором. Р-К Реч. ~ се постати директор. заднривање с гл. им. од задиривати. задиривати, -ирујем несврш. в. задиркивати. Вук Рј. задпркивало м и с онај који другог радо задиркује, пецка; исп. задевало, пецкало. — Нигра је био познат као непоправљиво задиркивало, никога није штедио. Цар Е. заДиркива&е с гл. им. од задиркивати задиркнвати, -иркујем несврш. дем. дирати, боцкати, пецкати речима. — Због те његове слабости... браћа су га често пецкала и задиркивала. Андр. И. Имао је само једну особину, која је изазивала код његових другова непрестану жељу да га задиркују. Л-К. фиг. Тако тај неспретни кројач . . . задиркиваше у прописе црквене. Јурк. — се уз. повр. — Момци се задиркују с девојкама, гађају комушкама и ћеретају. Дом. »«*' «•* -' -"«» • •»

106

' ЗАДИРКИВАЧ — ЗАДНОЊЕН

задирк&вач, -ача м онај који другог задиркује; задиркивало. — Задржаше га да не лупи задиркивача. Срем. заднрљив, -а, -о који је склон да задиркује. — Задирљиви сусједи гледају сада мирније Мију. Новак. фиг. Сабор се мора једнако чувати . .. неупућене и задирљиве сум-

њичавости. Дк?. Ст/. заДирнути, задирнем сврш. в. дирнути. — фиг. Ви сте стрвни и обијесни . . . задирнете у чобане биједне, одагнате стоку са пасишта. Март. задисање с гл. им. од задисати. задисати, -ишем несврш. 1. пуштати из себе, ширити задах, воњ, смрад; заударати. — Задише из ње као нека буђ. Глиш. Задисаше на ракију као да се бачва просула. Лал. 2. запахњиватн, задахњшати мирисом. — Задише га блага, смоласта боровина. Ранк. фиг. Душа трепти на криоцима ријечи, те предивном задшпеш ме силом. Прер. Свој спев поделио је песник у десет певања, у којима је пуно лепих описа, који нас задишу свежином праве и чисте поезије. Нед. задисати, задишем сврш. стати (брзо) дисати. — Птиче [је] задисало у последњим трзајима. Десн. ~ се задихати се, задувати се. — Само сам се малко задисао и хватам зрака. Бен. задићи, задигнем сврш. = задигнути. — Жене задигле скуте па пролазе ћутке. Вес. Разбарушена коса, облак сирове жуге свиле, падао јој је по лицу. Задиже је. Ћос. Б. ~ се повр. — задигнути се. задих м необ. задиханост. — Двојица рудара у задиху су одговарала. Цес. А. задихавати се, -ихЗвам се несерш. и уч. према задихати се. задихано прил. тешко, испрекидано; исп. задахтано, задувано. — Носилн су га негде задихано;, журно. Минд. фиг. Наша књижевност [је] брзо, задихано . . . стизала одмакли свет. Михиз. задиханост, -ости ж стање онога који је задихан. — Ситуацију је мало кварила задиханост од трчања. Кол. Кратке реченице . . . дају утисак задиханости, журбе. Т. кн>. задихати се, задишем се сврш. спгаши убрзано и гласно дисати, осетити тешкоћу у дисању (рд брзог хода, трчања, узбуђења и сл.), задувати се. — Болесник се задихао, гледао ју је и опет проговорио. Шимун. Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора. Ћип. Задише се претјераним . . . одушевљешем. Божић. задичнти, задичим сврш. учинити дичним, признатим, изнети на дику, прослаеити. — Писало [је] како је тај »збор задичио

својим присуством«. Срем. Чујте само . . . какав ће диван чланчић о вама задичИти историју батаљона! Вин. задишати, -ам сврш. покр. в. замирисати. — А кумординар становитим особитим њухом задишав . . . уздигао би . . . главу

увт. Ков.А.

зад/ева, ек. задева. задј&вач, -Зча, ек. задевач. задјев&рити се, -еверим се, ек. задевдрити се. задјевица и задјеввца, ек. задевица и задевица. задјевка, ек. задевка. задјевојчаваље, ек. задевојчавање. задјевојчавати (се), -ојчавам (се), ек. задевојч^вати (се). задјевојчиватн (се), -бјчујем (се)> ек. задевојчивати (се). задјбвојчити (се), -им (се), ек. зад^вбјчити (се). задјељавати, -^љавЗм, ек. задел^вати. задјељати, -ам, ек. задељати. задјељиватн се, -бљујем се, ек. задељивати се. задјенутн, -нем, ек. задснути. задјести и задјети, -денем и -дедем, ек. задести и задети. задј^тин.нти, -им, ек. задетињити. задјечачнти (се), -^чачим (се), ек. задечАчити (се). задланица ж 1. горњи део шаке. — (Дотицао] се једном руком бајне Рахелине задланице. Креш. 2. ударац шаком, гиамар. — Опали [Марку] неколико врелих задланица. Бож. задниваае с гл. им. од заднивати. задннвати, заднивам несврш. иуч. према заднити. Вук Рј. заднити, -им и задиијем (трп. прид. заднивен, -ена) сврш. а . ставити дно. — Умео је да опаше и задни кацу и буре. Пол. 1958. б. фиг. доспети, доћи у тежак положај. — Чини се барем, запао је у јаз, заднио до дна и сад више — ни макац. Коз. И.

Изр. заднивсно цревоанат. иар. слепо

црево. задно с данце, дно на бурету. Вук Рј. задноТа ж покр. ерста игре, кола. — Поједини називи наших народних игара садржс наговештај о ономе што је у њима карактеристично . . . Задиога — да се ноге укрштају са задње стране. Пол. 1958. задно&ехс, -а, -о покр. који је покривен чиме по дну. — Од тога је звецкало фријесло

ЗАДЊАК — ЗАДОВОЉИТИ бакрена котлића задноњеног водом. Лал. Соба је била задноњена крвљу као црвеном простирком. И. задаак м 1. задњи део чега. — Послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Јак. Усадник је шупљи цилиндар . . . у њега [се] наврће задњак цијсви. Стрељ. 2. она.] који се налази на задњем делу нечега; супр. предњак. — Кад мало поодмакне [сплавЈ, пушта [предњак] задњака да крмани. Марк. М. задшац м заст. «. задњак (/). — Задњац од јечерме јест на њсму, али су пуца отпарана. В 1885. задњи, -а, -е 1. који је остраг, позади; стражњи. — На предњем седишту [колај седео је кочијаш, а на задњем једна млада женска. Вес. Ухати зекоња сио . . . на задње ножице. Гор. 2. који се налази на самом крају реда или низа, последњи. — Задње му речи прогута страшна вика. Петр. В. О, ноћи задња, дозрео сам за те! Уј. 3. рђав, скршен (намера, мисао). — Залазили [су] . . . у пријатељску препирку . . . беззадњихмисли. Андр. И. Сумњали смо да ова делегација долази са задњим намерама. Пиј. Изр. ~ м и огкуцаладошао мије последњи час\ ~ пошта (скраћ. з. п.) последња поштанска станица за нвко одредиште (где нема поште); ~ ц р е в о анат. гузно цреео имезсшит гесШт. Терм. 4.; на (у) задњу покр. напослетку; пасти на задње г р а н е в. уз грана (изр.); у з а д њ е покр. у последње ереме. зЗдњица ж део тела којим се седи, дебело месо код човека, стражнмца. заДњичар м хомосексуалац. — Окрабуљен морал, лажна култура, перверзна цивилизација, задњичари. КХ 1936. збдшични, -а, -о који се односи на задњицу. — [Мајмуни] који немају репа, личних кесица, ни задњичних жуллва. НЕ. зЗдњом прил. покр. задњи, последњи пут. — Мила ми је на умору мајка, па да задњом видим своју мајку. НПХ. задњон&пчани, -а, -б грам. који се односи на задње (меко) непце: ~ сугласник. задшбч прил. покр. в. задњом. — Задњоч [се] од свог дома дијели. Март. задббавити се, -им се сврш. покр. (за)добити. — Нахладио се у лову и задобавио се упале плућа. Том. задобивање с гл. им. од задобивати (се). задобивати (се), -обивам (се) = задобијати (се) несврш. иуч. према задобити (се). задобпјаае с гл. им. од задобијати (се). задобнјати (се), -обијам (се) несврш. и уч. = задобивати (се). -« - „ 4».

107

задобитак, -тка м (мн. -ици) оно што је задобијено, освојено, стечено; тековина. Р-К Реч. зад&бити, задобијем сврш. 1. добити, освојити, стећи. — У једном боју . . . задобио је дивну сабљу. Вес. Мало помало задобио сам опет потпуно слободу. Шкреб. 2. песн. победити. — Јесу ли се војске огледале? Чија ли је војска задобила? Војн. ~ се домоћи се, докопати се. — Само нека Рел>а појас . . . донесе, тако ћу ја Рељу погубити и појаса се задобити. Брл. задоббвати, задобујем сврш. почети добовати. задовек, ијек. задовијек, прил. покр. довека, увек, зауеек. — Благо теби задовијек, старче, чудно ли ћеш нешто доживјети. Њег. »Не лажите, јадни били, задовијек«, рече он. Лал. задовнјек, ск. задов€к. задбвоља ж в. задовољство. Бен. Рј. задовоЉавајућн, -3, -е који задовољава, довољан. — Постоје техничкс потешкоће у транспортирању овог материјала у задовољавајућим количинама. Тито. задовољавање с гл. им. од задовољавати задовољаватн, -бљавЗм несврш. и уч. према задовољити. ~ се несврш. и уч. према задовољити се. задовбљан, -љна, -љно 1. који има оно што жели, којије задовољен у својим жељама, који не тражи вигие и друкчије од оног што има. — Одатле [се] најбоље види да онај који није с малим задовољан обично не добије ништа. Јонке. 2. који је добре еоље, добро расположен; срећан. — Сама је била задовољна са собом. Крањч. Стј. У животу твоме јеси ли имб задовољних дана? Ил. задбвољеност, -ости ж стање онога који је задовољан. задовољ^ње с 1. гл. им. од задовољити (св). 2. задовољство, радост. — Сутрадан имао сам задовољење да видим своје кћери. Нед. 3. задовољштшш, морална накнада, сатисфакција. Р-К Реч. задовдљив, -а, -о који задовољава; који доноси задовољстео. — Задовољив закључак, до којега су коначно дошли, био је овај. Креш. Као да се сјајно, задовољиво пролеће у сетну јесен ведро осмехнуло. Марк. Д. задовбљитж и задбвољити, задовољим сврш. 1. учинити кога задовољним, учинити коме по вољи. — Говеда дам им за клање да и тиме задоволл срце. М-И. Задовољили вука и козу. Цар Е. 2. испунити неки услов, захтев, потребу и сл. — И ја сам члан овог срећног народа па, ето, хоћу, нс би

108

ЗАДОВОЉНИК —

Ли задовољио моду, да вам причам. Дом. Свакако ћете морати задовољити радозналост господе. Креш. ~ се повр. учинити себи по воли, постати, бити задовољан нечим. — Ово ми је . . . последње весеље, па хоћу и ја да се задовољим. Вес. Изгледа да се непријатељ задовољио тиме што је овладао комуникацијама. Чол.

ЗАДРАГАТИ

задблмнти, задолмим сврш. подићи додму, насип, загатити. Р-К Реч. задолмљавати, -олмљавам несврш. и уч. према задолмити. Р-К Реч. задомаћнтн се, -омаћим се сврш. постати домаћин, домаћица. — Милица се још више завриједнила, задомаћила. Спи. 1948. задораа, -рна, -рно = задоричан свадзадовбљник, -ика м задовољан човек. љив. Бен. Рј. — Шта ја ту могу?! — узригну се задовољзадорица ж покр. в. задевица. — Завод' ник. Гор. коња задорица твоја. НПХ. збдовбљно прил. 1. са задовољством. задорнчан, -чна, -чно — задоран. — Непрестано [је] тихо и задовољно сам Бен. Рј. себи хукао. Ков. А. 2. нар. довољно, доста. задоста прил. (по)доста, довољно. — — Имамсвега, богу хвала, задовољно. Вес. Кад задоста одмакоше, нађоше се готово задовбљност, -ости ж стање оног који у мраку. Шимун. Ништа стекао ни створио је задовољан, задовољство. — Душа заплива није, ни сува хл>еба задоста да има. Ћоп. Изр. ~ учинити покр. задовољити, у неку разблудну, чисту задовсљност. удовољити. Крањч. Стј. заддстајати, -је несврш. и уч. према зазадовољство с 1. осећање онога који је задоеољан, који је добре воље, добро распо- достати; исп. достајати. — Задостају селожење. — Са свију образа сјало је благо дам осам рана, док Станиша пашу изгубио. задовољство. Дук. Стара госпа кимну гла- НП Вук. задбстанути, -не сврш. «. задостати. вом у знак задовољства с тим свједочанством. Креш. 2. уживање, разонода. — Хо- Р-К Реч. дање и путовање беше једина моја лекарија задбстати, -ане сврш. бити доста, до. . . то беше још једино моје задовољство. вољно, достати. — Задостаће нам вина. Нен. Љ. Осим свега имао је он и још једно И-Б Рј. задовољство. Кол. задбцнели, -5, -6, ијек. задбцњели који је задогјнио. — Иза јабланова још ни сад задовбљштина ж задовољење (3). — не жути задоцнели месец. Дуч. Мени је то нека узвишена задовољштина. задбцвело, ијек. задоцњело, прил. са Шен. Тражио је само ону задоволлитину задоцњењем, касно. — Т и . . . мада задоцкоја је у таквим приликама уобичајена. нсло . . . ипак напредујеш. Ћос. Д. Јое. С. заддцнелост, -ости, ијек. задбцњелбст, задодбдати, -ам сврш. оном. индив. задобовати. — Однекуд зурла и добош за- ж сгпање онога који је задоцнио и онога што је задоцнило. додода. Стипч. задбцннти, задоцним сврш. 1. доћи задојавање с гл. им. од задојавати (се). доцкан, касно, закаснити. — Како је то у задојавати (се), -ојавам (се) несврш. и нас све задоцнило! Леск. Ј. 2. необ. задруч. према задојити (се). жати. — Шта да се ради? То ће нас задоцнити. Ком. задбјити, задојим сврш. 1. надојити, ~ се «. задоцнити. Вук Рј. нахрашти млеком из дојке (дете). — За жива бога не би га [дете] она задојила . . . задоцњава&е с гл. им. од задоцњавати. пред укућанима. Вес. 2. фиг. надахнути задоцњ^ватн (се), -бцњавам (се) — нечим. — Задојила си га тугом, кћери, задоцњивати (се) несврш. и уч. прбма задогорком као отров. Гор. цнити (се). ~ се 1. повр. 2. фиг. надахнути се, зад&цњели, -а, -о, ек. задоцнели. испунити се (нечим). — Ако због своје лизад&цњело, ек. задоцнело. јености и немоћи бациш кривњу на људе, свршит ћеш тако да ћеш се задојити сотонзадбцњелост, -ости, ек. задоцнелбст. ском охолошћу. Л-К. задоцњбње с гл. им. од задоцнити (се). задокторити се, -им се сврш. постати задоцњивање с гл. им. од задоцњшати. доктор. — Најпослије, пошто се задоктори, задоцњивати (се), -бцњујем (се) несврш. спанђа се с неком пјевачицом. Мат. и уч. = задоцњавати (се). задолДгати, -ам сврш. покр. почезадрагати, -ам сврш. покр. замилоти долшати (о чобанима). — Лујо задолиеати, заволета. — Ма су сужњи лијепе г а . Коч. •-.!. . •" .-••* • Ј - в — ^ дјевојке и кадуне скоро задрагане. Март.

ЗАДРАЖАТИ СЕ — ЗАДРИГАО

109

задражати се, -ам се сврш. уз. повр. жала ток времена. Матош. б. довести до покр. заволети се, замиловати се.— Ми смо одлагања, до закашњења. — Ви сте ме дуго задржали од посла. Трифк. Прво га задрсе одавна задражали. Шимун. жа једна радња са играчкама, онда једна задрамитн се, -им се сврш. покр. помодна трговина. Ћос. Б. в . спречиши у утолити глад, заложити се. — Приспело извршењу чега, не допуспгипги. — Некакво је воће, дозрела бела жита и свет се мало замршено чувство [га] задржа. Крањч. задрамио и умирио. Андр. И. Сшј. Та смелост идеје задржала је и писца задрачити, -им сврш. оградити драу одлучности и доследности. Грол. 2. а. чем. — Простирала се ту широка задрачена учинити да неко негде остане: ~ госта на ледина. Пав. ручку, ~ некога у друштву и сл. б. ухапзадрв^нити се, задрвеним се сврш. посити. — Задржане ваља одмах претрести. стати дрвен, претворити се у дрво. — фиг. Јонке. 3. сачувати, оставити. — Према удовицама је задржао и даље несаломљиву одЛијепо се сјећам како ми се од чудноватог бојност. Креш. Французи су у нашем Приосјећања готово задрвенила ријеч у гуши. морју задржали талијански језик у службеМатош. ном саобраћају. Мат. 4. узети (за себе), задргљати, -5м сврш. оном. необ. не дати, не издати, не предати на време. — затандркати. — А у дворишту задргља Механџија [је] био задовољан са задржаним штропот од колица. Ђал. стварима . . . а глумце грди. Срем. Није задрбгнути, задрегнем сврш. индив. платио већ недјељу дана, изговарајући се етегнути, завезати. — »Летна раскош« да су му задржали плаћу. Крањч. Стј. њезина била је . . . у . . . црвеној торбици Изр. ~ дах не дисати (рд страха, изод грубог плетива, задрегнутој на врху мнађења и сл.~); ~ нечију п а ж » у обузицом. Донч. ратити пажњу на себе; ~ од плате обузадр&сати, -бчим сврш. в. задречати. стаеити дужан новац; ~ очи, паж&у Р-К Реч. (на вечему) мало дуже посматрати, пазадрбмати, задремам и задремљем зити на нешто; — у п а м е т и , у с е ћ а њ у , (имп. задремЗј и задрбмљи) ијек. задриј&мати у успомени сећати се. сврш. почети дремати. ~ се 1. проборавити, пробавшпи, остати. задрети, зЗдрем, ијек. задријети, сврш. — Бранимир се . . . задржао добре пол 1. дерући, тргајући одвојити што (рбично уре. Том. Брод се због тога задржао у вогорњи, површински слој чега), зарити, запа- дама северног Шпицберга. Петр. М. 2. рати, засећи, захватити. — »Да отворимо«, зауставити а. — Пробила се [бомба] до рече . . . па задре прстом око црвеног восприземља, задржавши се на таваници. ка. Шапч. Далматинац јој задре свих својих Дед. В. 3. савладати, сузбити (нешто у пет прста у десну груд. Бег. 2. ући парајући, себи). — Не може да се задржи од смијеха. дубљв ући, заћи. — Цико се сагне да не зад- Љуб. 4. говорити о нечем (рбично отиирније). ре главом у облак [дима]. Кал. фиг. Након — Стога ћемо се . . . мало више на њима Енгелса ниједан марксист иије дубље зад[експедицијама] задржати. Петр. М. 5. ро у тај основни проблем. Ант. 1. 3. фиг. ухватити се, придржати се; одржати се. навадити, хтети нешто ма силу: куд си — Јахали смо и ми један поред другога да задро? би се задржали за суседа, ако би се који задрбчати, -чим сврш. почети дречата, кон. саплео. Јак. Једва се задржа на ногама. Ћос. Д. изговорити дречећим гласом. Р-К Реч. з а д р ж а ч , -ача м техн. оно чиме се што задрбчити, -им сврш. покр. в. задрезадржава, заустављач. Р-К Реч. чати. — Задречио задња слова госпара Лукше баш гласом као кад запјева. Војн. задржљив, -а, -о који се може задр~ се загледати се, избечити се. — [Ма- жати. Р-К Реч. гарс] . . . се задречило у земљу. Матош. задржљивбст, -ости ж особина или стање онога што се може задржати. Р-К задржава&е с гл. им. од задржавати Реч. задржав&ти, -држЗвам несврш. и уч. задрвбалда м 1. ттрдоглав, задрт чопрема задржати. век. — Професор ми је причао, знаш, онај ~ се несврш. и уч. према задржати се. задрибалда с ким сам се картао. Дав. 2. «. задријака. Р-К Реч. з а д р ж а т в , -жим (имп. задржи и задржи) сврш. 1. а. спрсчити у кретању, зауставизадригао, -гла, -гло који је пун и румен, ти; уздржати. — Један батаљон . . . на- добро ухрањен, који је пун здравља (обично шао се ту и задржао Немце. Дед. В. Бег не о лицу и врату). — Бјеше то повелика глава. може више да задржи чуђење. Шуб. фиг. Она почиваше на задриглу врату. Мат. Не ввдјех ништа, јер је рукама . . . задрНа авлијским вратима појави [се] задригло

110

ЗАДРИГЛОСТ — ЗАДРУЖБИНА

бубуљичаво солдачко лице. Кик. фиг. Завуците се око банка, за велику, задриглу пећ што брекће од кукурузних чокања. Пвтр. В. задриглост, -ости ж особина онога који је задригао.— Лице му није изгубило задриглост, а покрети брзику и јарост. Дав. задригнути, -нем сврш. постати пун и румен, претерано се угојити (рбично о дицу и ерату). — Свакоме [фратру] једнако [је] задригла шија, сваком једнако пуцају образи. Мат. задријака м здрае, снажан, задригао човек. Вук Рј. задриј&матн, задријемам и задријемљем, ек. задрбмати. задријети, задрем, ек. задрети. задрктати, задркћем в. задрхтати. задрмати, -ам сврш. почети дрмати, изазвати дрмање. ~ се почети дрмати се. ладрмптн, -им сврш. покр. натуштити се. — Па као земља када задрми, ужасним гласом војвода грми. Јакш. Ђ. задрмусати, -ам сврш. почети дрмусати, изазвати дрмусање. задрмуцати, -ам сврш. индив. в. задрмусати. — Кад ли га неко задрмуца. Јел. задрнДатв, -ам сврш. оном. почети дрндати, произвести дрндање, затандркати. — За њим задрндају нека кола. Киш. Низ каменито грло понора задрнда нешто метално. Ћоп. задрббита, задробим сврш. удробити (у шта); измешати. — Навечер чекала га је врућа, жута кукуруза, задробљена у илијеко. Сим. Фића и ја [смо] . . . кусали . . . млијеко задробљено пројом. Чол. задрббуљнти, -им сврш. почети дробуљити. — фиг. Неки старији мушкарци све мени уз нос задробуљили посве смјело И одрешито. Ков. А. задромбуљати, -ам сврш. почети дромбуљати. И-Б Рј. зЗдрт, -а5 -о тврдоглав, јогунаст, безразложно упоран; пуст. — Много ћеш бол>е проћи ако не будеш толико задрто и својеглаво чељаде. Бан. Тако си задрт да те ни рат није могао промијенити. Фелд. задртн, зЗдрем сврш. е. задрети. збдрто прил. тврдоглаво, безразложно упорно. — Јаблан . . . би громовито рикаоЈ букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима. Коч. зЗдртост, -ости ж особина онога који је задрт, упорност, тврдоглавост. — Из читава његова изгледа извиривала је задртост и злоба. Јонке.

з&друга и задруга ж (дат. -зи) 1. ист. породична заједница с већим бројем чланоеа повезаних блиским креним сродством. — Каква је то кућа, старинска задруга — читава војска! Лаз. Л. Бијаше врло радостан . . . што ће походити велику задругу Арсеније Ненадића. Шимун. 2. колективна организација, удружење за обављање или организовање разних привредних делатности: зсмл>орадничка ~ , потрошачка ~ , стамбена ~ , занатска ~ 3 сељачка радна ~ , рибарска ~ и сл. 3. заједница, удружење, савез људи уопште. — Старо бијаше то хрватско племе, многобројна некад задруга. Шен. Не живе сви тамо [у санаторијуму] као једна велика задруга. Макс. фиг. Срца наша сљубише се најнежнијим свезама и мисли нам ступише у најчвршћу задругу. Шапч. задругар и збдругар м члан задруге. задругарев и задругарев, -а, -о = задругаров који припада задругару.

задругарка и задругарка ж Х.женска

особа задругар. 2. бот. врста гљиве Тпсћо-

1ота тти1о8ит. Сим. Реч. задругаркшЈ и задругаркнв, -а, -о који припада задругарки.

задругаров и задругаров, -а, -о = задругарев. збдругарски и задругарски, -3, -о

који се односи на задругаре.

задругарство и задругарство с по-

стојање задруга, задружни покрет. — За унапређење ратарства и сточарства велику важност има задругарство. Старч. Задругарство . . . има врло велики значај за образовање омладине и одраслих. Пед. задругаш, -аша м пеј. члан задруге. — Но има ту и другихЈ ОНИ задругаши. Цес. А. задругнн и задругжн, -а, -о који припада задрузи. — Нити се икад могло чути да је коме одавао тајне задругина пословања. Цес. А.

задружан и задружав, -жна, -жно 1.

који припада бројној задрузи, породици, који је члан еелике [бројне) задруге. — Има у нас по селима кућа које су од старина задружне. Вес. Прени се и знај да си задружан међу људима. Павл. Брвнару саградио је Стево Шкундрић . . . задружан човЈек, с много породице. Ћоп. 2. фиг. ир. дебео, ухрањен. — [Они у чаршији] ка' бурад се заоблили, а жене им задружне и трбате. Рад. Д. 3. (одр.) који ее односи на задругу, који припада задрузи. — Идућег је тмурног јутра. . . био затворен жељезнички задружни дућан. Крањч. Стј. задружбина ж покр. «. задруга. — Толикој задружбини ласно би било скупит подмиру. Миљ.

111

ЗАДРУШКИ — ЗАДУЖЕЊЕ задрушкЗ и задрушки, -5, -б в. задружан. — Лијепи задрушки мир, ред и поредак владао је под кровом његова дома. Коч. задрхтавати, -рхтавам несврш. и уч. према задрхтати. збдрхта) м дрхтај. — На лицу јављала му се све већа и већа бол у љутим задрхтајима. Шен. задрхтати, задршћем сврш. почети дрхтати, прећи у дрхтање. задрхтјети, -тим (ијек.) сврш. в. задрх-

задувавати се, задувавам се несврги. и уч. према задувати (се). задуванити, -уваним сврш. = задуханити 1. почети дуванити, почети пушити, одати се пушењу. 2. испунити дуванским мирисом или димом од дувана: ~ собу. задувано прил. = задухано тешко, испрекидано дишући; исп. задахтано, задихано. — Бога ми јест! одговори он задувано. Глиш. задуваност, -ости ж стање онога који је задуван. — Она је то опазила по ходу и задуваности њезиној. Вес. тати. зад^вати, задувам сврш. почети дувати. задрхтнути, -нем сврш. необ. в. задрх~ се задихати се. — Све брже и брже тати. — Каткад [глас] задрхтне од ганућа. певају и корачају док се не задуваше толико Бег. да су морали стати. Сек. задрхт^ритн, -дрхтурим сврш. почети задуго прил. дуже времена, подуже, дрхтурити. — Ја задрхтурим лако ал' дуго. — А он, отресајући се задуго, напокон страсно, као листак кад му вјетар не да приволи. Јурк. Ја сам се задуго мучио да мира. Кос. схватим шта је писац мислио да каже. Марк. Св. задршка ж задржавање. — У истом трену цело то задовољство претвори се, задудати, -ам и задудити, -им сврш. нагло и без прелаза, у страх, запрепашћепочети дудати, дудити, засвирати (у дуде, ност, у вртоглаво падање без упоришта и гајде и сл.~). — Боље да си задудао у свој огузадршке. Андр. И. љени бајс. Ков. А. фиг. И старац проговори. Изр. скок са з а д р ш к о м авиј. скок Понајприје задуди ону своју: Рекао је . . . падобраном при чему се падобран отвара на да се то не да избацити наједанпут. Цар Е. извесној висини и успорава пад. задудљати,-амсврш. оном. дати од себе глас ду-ду. — Убрзо за њим задудња и хозадубеност, -ости ж = задубљеност стање онога који је задубен, дубока преданост ландски митраљез. Ћос. Д. нечему, замишљеност. — У очима Луцијизадудукати, -удучем сврш. почети дуним сјухне се нека неприсебна задубеност. дукати, почети свирати уз дудук. — А свиБожић. рац задудукао ситну двостранку и све се живо похватало у коло. Рад. Д. задубијанити, -ијанГш сврш. индив. ир. задупсти сеу што. — Много сте задубизадужбнна и задужбнна ж 1. а. ист. јанили, другови. А . . . мени је све то врло грађевина (рбично цркеа, манастир) подигпросто. Дав. нута за душу некоме од страие српских елазад^бити, задубим сврш. = задупсти дара или феудалних поседника. — Поносито 1. ући дубље (у што), забости, задати (рану). [су се] дизале сјајне задужбине . . . краљева и царева. Јаг. б. имовина (новац, зграде — Свака на њем гробница смртну теби рану и др.) која се поклања или заеештава у хузадуби. Прер. 2. фиг. уперити, упрети мане или просветне сврхе, фонд. 2. фиг. (рчи, поглед). — До ње стајаше Ђуро Даничић, задубив своје очи у лице красне добро дело, доброчинство. — Виша је задужбина једну сиротињску сузу утрти него дјевојке. Шен. ~ се = задупсти се предати се сав не- цркву сазидати. Ћор. чему, унети се у нешто. — Задубила се у задужбинар и задужбинар, -ара м осмисли. Том. Задубила [се] у посао па ради. нивач задужбине. Р-К Реч. Срем. И леже на диван, задубивши се злозадужбински и задужбински, -а, -о вољно у шару на плафону. Машош. који се односи на задужбине. задубљеВо прил. с дубоком пажњом. — задуженбст, -ости ж стање и положај Он је задубљено погледавао мене. Ков. А. онога који је задужен. — Велика раскош и задубљеност, -ости ж •= задубеност. — задуженост биле су свакодневне појаве. Пов. 1. Архимед [је] постао жртва задубљености у задужбње с 1. гл. им. од задужипм (се). своја геометријска испитивања. Псих. 2. примљена обавеза за обављање неког позадубљивање с гл. им. од задубљиватпи сла или извршење неког задатка. — На пот(«). ки његове револуционарне војничке страсти задубљивати (се), -убљујем (се) несврш. постојала су разноврсна задужења и секи уч.

према задубити (се).

-••«•

* •.

тори рада, Дав.

, .

- «.

•,.

..„^

112

ЗАДУЖИВАЊЕ — ЗАДУШИВАТИ СЕ

задужнвање с гл. им. од задуживати (се). з а д у ж н в а т и (се), -дужујем (се) несврш. према задужити (се). задужити, задужим сврш. 1. оптеретити дугои. — Најлепшу је ливаду заложио, незадужено имање је задужио. Јакш. 23. 2. учинити коме добро, услугу, обавезати кога чиме. — Отаџбино, чиме си ме тако задужила да од мене захтеваш оволике . . . патње? Вас. Задужио си мене заувијек. Богд. 3. дати неку обавезу, задатак, етаеити коме што у дужност. — Задужен [сам] од мајке да мотрим на очеву униформу. Јел. Све је у одреду предвиђено сем — задуженог за шалу. Ћос. Д. ~ се 1. начинити дуг, запасти у дуг; узети на дуг. — То ми је познат човек; још пре три године задужио ми се сто дуката. Глиш. 2. (коме) задужити (2). — Издањем »Јужнословјенских попијевака« за•дужио се Фр. Ш. Кухач . . . увелике своме народу. С 1911. Изр. ~ до врата (преко г л а в е , п р е к о очију) пасти у велике дугове.

Мрк и задубен у некакве тешке мисли, Тривун се диже. Ћоп. задути, з&дмем и задујбм сврш. 1. в. задухнути. — Ви вјетрови . . . окрен'те амо, ту задујте сшшо. Марк. Ф. 2. поднадути. — Сивкасто свитање као дим штипа за закрвављене беоњаче и задуле капке. НК 1946. задућанити се, -ућаним се сврш. стећи дућан. — Био [је] један од првих Рајкиних клијената у времс кад се тек био задућанио. Андр. И. зЗдух м покр. 1. задах, воњ. — Задух прољевена, нечистог рубља. Крањч. Стј. 2. бот. в. бедринац. Сим. Реч. зЗдуха ж (дат. задуси) мед. астма; сипња. — Сваких десет метара застаје, има задуху. Божић. Његова задуха и . . . наступи тешког кашља прекидају сваки час његов говор. Андр. И.

задухавати (се), -ухавам (се) несврш. и уч. према задухати (се). задуханити, -уханим сврш. = задувазадужпица и задужкица ж писмена нити. — Обојица задуханили, па се упупотврда, обаееза о дугу; обвезншја. — Гроф стили у разговор. Ћор. Изађем на гумно . . . је падао из једнога дуга у други, број мјепа мало задуханим. Павл. иица и задужница растао је без престанка. задухаво прил. = задувано. — Жене, Том. Ако га ове задужнице у један мах прижене! — рече . . . задухано. Крањч. Сгпј. тисну, он мора . . . пропасти. Мил. В. задухакост, -ости ж стање онога који задуљив, -а, -о покр. који болује од задухе, сипљие. — Шта радиш то . . .? чух је задухан. зад^хати, задухам и задушем сврш. свој глас кратак и згуснут као код задуљипочети духати. — Задухао оштар вјетар. вих. Лал. Ђал. задумити, -им сврш. индив. духнути, ~ се задихати се. — Миха се задухао. задуеати. — Кадгод би вјетар задумио. Гор. Креш. зад^хнути, зЈдухнем и задухнути, -нем задумљсн, -а, -о тур. фиг. брижан, засврш. 1. почети духати. — Уто задухне мишљен. — А задумљена Миљацка плаче и мало вјетар. Вел. 2. пустити дах на нешто; као да нешто шашољи. Куш. запахнути. — [Чаробни котури] какве виЗадунавац, -вца м (ген. мн. Задунадите на огледалу кад га задухнете. Дов. ваца) човек преко Дунава. Прав. Срце . . . меко, као суснежица кад је проЗадунавка ж (дат. -ки) женска особа лећни дан задухне. Ад. преко Дунава. Прав. задушан, -шна, -шно 1. рлг. (одр.) Задунавље с крај, земљиште преко који се чини за душу, који се односи на подушДунава. је. — Ови људи му не даду да пише како он жели. Они хоће да га кидају, као задушну задунавскн, -а, -о који је иза, преко погачу. Петр. В. 2. душеван. — Он је и сам Дуиава, прекодунавски: ~ жупанија. сирота, али толико добра чини колико би задуидерити, -им сврш. покр. запудоста било и од каквог задушног богаташа. шити, задимити. — Све димњаци куд год Ат. се човјек окрене. Таман као у подгоричком Изр. ~ баба подр. онај који радо чини затвору кад задундере на све стране. Лал. (често и непотребно) доброчинства, добра задунути, задунем сврш. в. задухнути. дела; ~ недеља, задушни дак цркв. зад^псти и задупсти, -убем сврш. = одређени дан за задушнице. задубити. задушено прил. пригушеним гласом. — ~ се = задубити се. — Поче читати са Јеле (задушено): Он је! . . . Он је! Војн. некаквим непријатним предуверењем, али се после . . . сав задубе у читање. Ранк. задушивати се, -ушујем се несврш. и Како би се знао задупсти у рачуне! Нех. уч. према задушити (се). , уг, ,,

ЗАДУШИТИ — задушити, задушим сврш. загушити. — Топал-паша курбан чини соколове да задуши. Њег. Пред очима тамни и нешто кано да ће ме онај хип задушити. Ков. А. Јелка [се] окренула к зиду и закрила рукама уста да задуши плач. Шимун. ~ се загушити се. — Отвори прозор, задушит ћемо се од дима и врућине. Шимун. задушнца ж мед. гушобоља, дифтерија. Бен. Рј. задушје с 1. цркв. подушје, даћа. — Чим је сахранио брата и подијелио задушје, почео се веселити. Божић. 2. в. задужбина. Р-К Реч. задушљив, -а, -о загушљив. — Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник и . . . прислонио би се на отворени прозор. Ћип. фиг. Тако је све угасло у њему као кандило без ул>а у тешком задушљивом воњу . . . тихе резигнације. Крл. задушљивац, -ивца м онај који болује од задухе, астматичар. Бен. Рј. задушљивка ,ж покр. женска особа задушљивац, астматичарка. Бен. Рј. задушљивост, -ости ж стање онога што је задушљиво, загушљивост. — Рјечица Арва са својим безбројшш притоцима . . . испуњава зрак мокром задушљивошћу. Андр. И. задушманити се, -ушманим се сврш. уз. повр. постати један другом душманин. — Све се задушмани и дође час да један другоме ни »добро јутро« не назове. Ћор. задушних м покр. онај коме се читају молитве за душу, покојник. — Већ је слава ваша погинула, кавурски смо сада задушници. Њег. задушнпца ж цркв. в. задушнице. — Српски народ је . . . био солидаран око тога гроба, као на јуначкој задушници. Матош. задушпице и задушнице, -ица ж мн. цркв. дан посвећен мртеима; служба, миса за покојника. — Држи све посте и не пропушта ниједне задушнице. Срем. Мама је морала бити на задушницама. Крањч. Стј. задушнички и задушнички, -а, -б који се односи на задушнице: ~ дани. задушнбст, -ости ж ир. особина онога који је задушан. — Узела је Задруга на себе да васкрсава мртве вредности . . . кога се све није сетила у тој својој задушности. Пол. 1959. зађавола прил. на несрећу, на жалост. — Књиге су оштетили . . . ђаци, зађавола, понајвише. Пол. 1959. зађаконити, -им сврш. учинити (кога) ђаконом, дати чин и звање ђакона. — Обе8 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

ЗАЖАРЕНО

113

ћаше да ће . . . израдити код владике да ме зађакони. Ат. ~ се постати ђакон, добити, примити чин ђакона. — Дакле, до двије године . . . може се зађаконити. Мат. зађевица и зађевица ж в. задевица. зађнлЈостати, -иликћем сврш. нар. песн. закликтати. — О соколе, мој соколе! Зађиликћи кол'ко можеш, пробуди ми младу мому. Вук Рј. зађубрити, -им сврш. засути ђубретом. — Рђа жута позлата на лишћу, а оно почиње тихо трунути да зађубри стари врбин пањ. Мих. ~ се постати нечист, упрљати се, напунити се ђубретом. — За то вријеме зађубри се нечишћена соба. Лал. заер&зити, -^резим сврш. покр. стаеити, спустити (е)резу на врата. Вук Рј. з а ж а г о р и т и , -им сврш. 1. почети жагорити, произвести жагор. — Појављују [се] радознале женске главе које зажагоре разговором. Козарч. 2. зачути се (као жагор). — Ха, ха, ха — зажагори смијех младе генерације. Кое. А. зажагрити (се), -им (се) сврш. 1. засијати (се) као у ватри (о очима), зажарити се. — Станко је зажагрених очију . . . повуче за рукав. Шимун. Очи му зажагриле и лице сја. Андр. И. 2. пасти у еатру, распалити се (о људима). — Уто дотрчи . . . Владо . . . и баци се међу зажагрене борце. Гор. зажалити, -им сврш. 1. стати жалити, осетити жалост због нечега. — Зажали само што није школован. Срем. Зажали што урар још није у дућану. Кол. 2. а. пожалити (кога). — Само им немој попустити и зажалити их. Сим. Севапније вам је не зажалити младића кад тужи за својом драгом. Вес. б. бити жао, криво на кога. — Да ти рекнем што за [удају], ко зна . . . можеш после зажалити на ме. Глиш. ~ се пожалити се (на кога, на што). — Кад се напи воде, уздахну чича Јордан и зажали се озбиљно. Срем. зажаморити и зажаморити, -им сврш. почети жаморити, подићи жамор. — Шега, њега! — несложно зажаморишс борци. Ћоп. зажањ, -жња м границе до које жетеоци одреде да покосе. Вук Рј. з^жара ж пламено црвенило на небу при изласку и заласку сунца. — На супротним се горама губили посл>едњи одсјеви предсутонске зажаре. Цар Е. зажареио прил. усијано, врело, са жаром, страсно. — Цвета осети да дрхти и да његова топлина струји кроз њу, зажарено га погледа. Рист. Стидно али зажарено обори очи. Божић.

114

ЗАЖАРЕНОСТ —

ЗАЖИВАТИ

зажаренбст, -ости ж стање онога који Срем. Вук . . . зажди уза страну, према је зажарен и онога што је зажарено; усијашуми. Куш. ње, врелина. — Такве љубавничке стра~ се запалити се. — Није пуха* много угарак док се кућа заждила. Миљ. сности и зажарености у овој песмици никада нема. Леск. М. з а ж е г м покр. паљење, запаљивањв. з а ж а р и в а т и (се), -арујем (се) несврш. Р-К Реч. 2. мед. запаљење, упала. Деан. Рј. и уч. према зажарити (се). зажегнути, -нем сврш. в. зажећи. ^ з а ж а р и т и , зажарим сврш. а. усијати заж&днети (се), -ним (се), ијек. заж&дгрејањем. — Напољу, на мангалу, дјечак њети (се), сврш. постати жедан, осетити је зажарио два парчета гвожђа. Лал. фиг. жеђ. — Ми ћемо се . . . сами послужити, Ријечи [књижевника] кидале [су се] с ускада зажеднимо. Шапч. Мој зеленко, моје та и преносиле у срца да ту зажаре сан о добро прво, . . . или си се зажеднио пива. слободи. КХ 1936. б. обасјати да изгледа као усијано. — И док високо црн [кобац] Март. крстари, крила му сунчев сјај зажари. Мас. заж&д&ети (се), -дним (се), ек. зажбд~ се 1. усијати се. 2. а. постати пла- нети (се). мено црвен> зацрвенети се (од сунчаног светла заж&лети (се), -лим (се), ијек. заи сл.). — Море се на истоку зажарило. Кум. ж&љети (се), сврш. осегтти жгљу (за ким Као да душа тужан обред снује у зажаили чим), пожелети, почети желети. — рено тихо предвечерје. Радул. б. заруменети Зажелио сам вас се. Ад. Зажељела се . . . св, зајапурити се (р лицу); засијати се (о дома, матере своје. Цар Е. очима). — Бришући ознојено и зажарено Изр. мајка те се з а ж е л е л а е. уз желице, приђе к прозору. Ранк. Бакоњи се лети (изр.); што ти д у ш а з а ж е л и што лице зажари. Мат. фиг. Једино што се хоћеш, што ти се прохте. крв моја зажари. Дис. заж&љети (се), -елим (се), ек. зажблети з а ж в а к а т и , зажвачем и зажваћем сврш. (се). почети жвакати. з а ж е т и , зажмем сврш. 1. стиснути, з а ж в а л а т и , -ам сврш. зажвалити (/). стегнути, затворити. — Тада зажех очи — Прохујала [су] путем . . . пакленска кола обадвије. Вук Рј. Овако се даље живјети у која су били зажвалани ђаволи. Гор. не може, — рече опет, прекрсти се и зажме зажвалити, -им сврш. 1. ставити (ко- очи. Шимун. 2. слегнути (рамснима). — Пињу) жвале (ђем). — Унукић зажвали осед- тај своје очи, месару! — рече клобучар ланог коња. Матош. 2. вулг. почети Мато Шћука, зажев раменом. Шен. жвалити, ставитиу жвале, у уста. — Зажз а ж е т и , зажањем (и зажњем) сврш. 1. вали крупну лулу. Ков. А. ~ с е уз. повр. загристи се до жвала. — почети жети. 2. захватити (косом или српом) жањући; исп. закосити. — Да Два се мрка зажвалила вука, два се горска не зажњеш српом у усјев ближњега својега. скобила хајдука. Март. И-Б Рј. зажваљивати (се), -аљујем (се) несврш. заж&ћи и з а ж е ћ и , зажежем сврш. 1. и уч. према зажвалити (се). учинити да што гори, запалити, упалити. з а ж в а т а т и , зажваћем сврш. почети — Чувар . . . зажегао зубљу. Паел. фиг. изазвати, подстаћи. — Не смијемо ништа жватати. започети што би народ к витештву зажегло. зажвргбљити, -ргољим сврш. почети Њег. Турци . . . зажегоше у њима жељу жвргољити. — Птице зажвргољише . . . за борбом и славом. Шимун. 2. опалити шума оживјела. Кол. (пушку); севнути (р муњи, грому). — Ја заз а ж г а т и , -ам сврш. покр. запалити. — жего из штуца, прас! Коч. 3. фиг. побећи, Замакоше присјенком зажганих лампи. Ћип. загрепсти; исп. заждити (3). — У трен ока У кући још тиња огањ што га моји пређи поскакали су из раке . . . и зажегли преко зажгаше. Тад. њива. Бан. з а ж д а к а т и , заждачем сврш. индив. ~ се запалити се. — Од приповести заграктати, загакати. — фиг. Грактаво моје отрова . . . зажегло би се море дебело. јато осталих заждаче: — Моли за нас! Кост. Л. Божић. з а ж и в а т и , заживам несврш. покр. гризаждити, -им и -ијем сврш.; исп. за- сти, јести. — Медвјед . . . се клео да ће жећи 1. запалити. — Гога Рашов зажди крушке родити, јер их воли и зажива. Љуб. кулу. Њег. Јаој, немој да нам заждијеш фиг. пригоеарати. — Он ти неће никад кукућу. Чол. 2. опалити (пушку). — Од обрапити пртена руба, но заживати и гристи за зажди џевердана. Вук Рј. 3. фиг. побећи, ручком и вечером да му мање потрошим. шагрепсти. — Пас зажди главом без обзира. Љуб.

ЗАЖИВЕТИ — ЗАЗБИЉАН з а ж и в е т и , -вим, ијек. заживјети, сврш. а. почети окивети. — Тада је Вукова реформа заживела својим правим и природвим животом. Бел. б. наставити живети, поживети. — Нешто је дуже заживео само један брат. БК 1906. заживјети, -им, ек. заживети. заж&вотни, -а, -б који трајв колико и нечији живот, који се дешава у нечијем животу. — Од тога направим хиљаду и две стотине динара прихода заживотнога. Јов. Ј. Људи који су пуно више дали друштву . . . растварају се послије смрти . . . заједно са заживотним својим успјесима. С1911. з а ж и г а т и , -ам сврш. почети жигати. з а ж и ж а т и , -жбм сврш. покр. в. зажизати. — Митар . . . поче зажижати оне свијеће. Ћор. з а ж и з а а е с гл. им. од зажизати. з а ж и з а т и , -ижем несврш.према зажећи. Р-К Реч. зажиЈШТн, -им сврш. положити лозу у земљу да пусти жиле, корен. Р-К Реч. з а ж и м а ш е с гл. им. од зажимати. з а ж и м а т и , -ам и -мљем несврш. пре~ ма зажети. — Бијелост сеоских кућа у сунцу зажима очи. Гор. зажињање с гл. им. од зажињати. з а ж и а а т и , -њем несврш. и уч. према шажети. — И касније ће својим српом зажињати наш усјев. НПХ. з а ж м и г а т и , -Зм сврш. ггочети жмигати. з а ж м н р и т и , -им сврш. 1. пригторити, упола затворити очи. — Живка . . . некако ђаволски зажмирила, па ме стреља оним љубопитним и чудним погледом. Ранк. Прелијевала се бојама да је човјек морао зажмирити. Бен. 2. затворити очи; исп. зажмурити (1). — Многи почетници стријелци код окидања и зажмире, па и ту . . . погрешку треба вјежбом одстранити. Стр. фиг. Какав је, не би он ни оцу зажмирио, увијек је о некаквом рсду блебетао. Сим. з а ж м и р к а т и , -ам сврш. 1. почети жмиркати; намигнути. — Он јој зажмирка у лице. Пав. 2. елабо засветлвти, затреперити. — Кроз прозорчић приземнице зажиирка жуто свјетлашце. Божић. зажмирнути, -нем сврш. в. жмирнути. — Зажмирнем очима, прекриисим се и потјерам коња. Шен. з а ж м ^ р и т и , -им сврш. 1. затворшпи очи; исп. зажмирити (2). — Зажмури Грга, па засуче брк. Кум. 2. фиг. начинити се као да св нешто не види (нечији поступак и сл.), прогледати кроз прсте. — Има ствари пред

којима, кад је човек отац . . . мора зажмурити. Ком. [Калиопини обожаваоци] умели су да зажмуре кад су послови њеног мужа то захтевали. Вучо. 3. фиг. смело се одлучити на нештпо. — Најпосле зажмурим, па хајд оном . . . Узловићу поганом. Глиш. з а ж м у р к е прил. покр. жмурке, жмурећкв. Вук Рј. зажуббрити, -им сврш. почвши жуборити, произвести жубор. зажуббркати, -ам сврш. дем. према зажуборити. зажудети, -дим, ијек. зажудјети, сврш. постати жудан, жељан чега, пожелети (што). •— Задовољан [је] у свем што му срце зажуди. Павл. Зажуди за слатким одмором и миром. Рак. зажудјети, -дим, ек. зажудети. зажутети (се), -тим (се), ијек. зажутјети (се), сврш. 1. почети жутети, постати жут. — Кукурузи су већ зажутјели. Вук Рј. Ветрић неки шушкаше по већ зажутелом лишћу. Вес. Прокључала вода и зажутјела од цвјетића. Гор. 2. показати се, засијати жуто, издвојити се жутилом, жутом бојом. — Мутна вода . . . зажутјела се кадшто на мјесечини. Кум. На рашљанском гробљу . . . зажутјеле су се нове хумке. Сиј. зажутити, зажутим сврш. учинити жутим. зажутјети (се), -тим (се), ек. зажутети (се). зажутлн, -5, -б покр. који је нажутео, који је почео жутети. — Само зажутло лишће шапуће. Вес. Пресипа се, стреса . . . на зажутлу маховину. Кош. зажутнути, -нбм сврш. дем. према зажутети; постати жућкаст. Вук Рј. зажучити, -им сврш. учинити горким као жуч, загорчати. — фиг. Дођу опет на ред унутрашњи послови и старешинске међусобице, минулом народном несрећом загорчане и зажучене. Нов. зазбиљ прил. «. зазбиља. — Зазбиљ у мојој близини борави ђаво. Кос. Клањаше се свима, но више у шали него зазбиљ. Шимун. зазбиља прил. од збиље, озбиљно; заиста, уистину, стварно. — Отац га караше, што у шали, што зазбиља с неваљалства. Ћип. Надао се да ће оћутјети радост . . . кад зазбиља постане господар . . . куће. Шимун. зазбиљам прил. покр. в. зазбиља. — Еј, Имбра, Имбра, и ти се зазбиљам жениш? Кол. зазбиљан и зазбиљан, -љна, -љно који одговара збиљи, стшрности, озбиљан, стваран. — Реализам . . . држи једпако зазбиљ-

116

ЗАЗБИЉНО — ЗАЗЕПСТИ

ном твар као и дух. Баз. Сама је садашњост нешто зазбиљно. Шимун. з а з б и љ н о прил. озбиљно, стварно. — Не каните зазбиљно тврдити. Креш. Имаду задаћу да прикажу зазбиљно . . . како јест. Баз. зазбиљнбст, -ости ж фил. стварност, реалност. — Козмологија . . . је наука о свијету, те су јој главни проблеми простор . . . зазбиљност [реалност] свијета. Баз. зазватн, зазовем сврш. гласом или покретом дати неком знак да дође, дозвапш, зовнути, позвати, (до)еикнути. — Ево, брате, зазвах те да дођеш. Ботић. Хтјела је да зазове неко име. Андр. И. Халимача оштро зазва. Сиј. зазвек&тати, -бкећем сврш. почети звекетати, произвести звекет. зазвбкнуга, зазвекнем сврш. в. зввкнути. — Зазвекнутћеоружјестаро. Крањч. Стј. зазв&ктати, зазвекћем сврш. почети звектати, произвести звеку, зазвечати. зазв&нчати, -ам сврш. зазвечати, забрујати. — [Одузмите] оно мало крупнијега гласа, што уз мађарски ратзазвенчало. Кур. Сад је зазвенчао, замумљао тамбурашки збор. Цес. А. зазвератп се, -ам се, ијек. зазвјерати се, сврш. забленути се. Бен. Рј. зазвбрити се, зазверим се, ијек. зазвиј&рити се, сврш. 1. изгледати, бити као у звери, постати као звер, зверски. — Није било човека . . . који не би . . . раздерао њихова [агената] зазверена лица. Вучо. 2. покр. зазверати се. зазвецкати, -ам сврш. почети звецкати, произвести звецкање. зазвецнутн, -нем сврш. звецнути. — Ђука . . . зазвецну свежњем кључева. Петр. В. зазвбчата и зазв&шти, -чим сврш. почети звечати, произеести звеку. зазвиждатн, -дим сврш. почети звиждати, произвести звиждање. зазвиждукатн, -иждучем и -иждућем и зазвижд^кати, -Аждучем и -Аждућем сврш. почети звиждукати, произвести звиждук. зазвнжнути, -н€м сврш. зазвиждати. — Локомотива опет зазвижне. Јурк. зазвиј&рити се, зазвијерим се, ек. зазвбритисе. зазвијукати, -ам и -ијучем сврш. покр. почети звијукати, произвести звијук. зазвјератн се, -ам се, ек. зазверати се. зазвдвнтн, зазвоним сврш. почети звонити; произвести зеонак звук.

зазвовзсати, -ам сврш. почети звонкати. — А газда би свагда шкринуо зубима кад би оно [новац] нешто зазвонкало. Дук. зазвонцати, -Зм сврш. почети зеонцати. — Лице му се . . . згрчило, зуби зазвонцали. Цес. А. зазвоцати, -ам сврш. стати звоцати. — Мајмун му . . . принесе њушку к уху и аазвоца брзо зубима. Вел. зазврјати, -јим сврш. почети зврјати. зазврктати, зазвркћем сврш. почети зврктати. зазврљитн, зазврљим сврш. индив. «. зазврјати. — Одмах му је оно »дечко« зазврљило у ушима као несносна звечка. Божић. зазврндати, -ам сврш. почети зврндати. зазврнчати, -чим сврш. почети зврнчати. зазврњати, -њим сврш. в. зазврјати. — Зазврњали су, зашумјели аутомобили. Цес. А. зазврцати, -ам сврш. почети зврцати. зазврчати, -чим сврш. почети зврчати. зазвучати, -чим сврш. 1. почети звучати; произвести зеук. 2 . испољипш се, очитовати се у звуку чега (гласа, речи и сл.). — Задње ријечи истисне кроз зубе, у њима зазвуче мржња и роптање. Пав. зазвучити, -им сврш. в. зазвучати. зазебтинитн, -им и зазбјтиннти, -им сврш. зачинити, полити зејтином, зауљити, Вук Рј. зазел&нети (се), -ним (се), ијек. зазел&њети (се), сврш. 1. почети зеленети (се), постати зелен. — Гледао [је] као море бескрајну планину тек зазеленелу. Андр. И. Разредаик је дошепесао до катедре, ознојио се и закашљао — а онда зазеленио. Гор. 2 . добипш зеленило; показати се, издвојити се својом зеленом бојом. — Зазелењеше се богато вртови. Нех. зазелбннти, -еленим сврш. учинити зеленим, обојити зеленом бојом. — Обојила је зидове . . . с друге стране врата — све је зазеленила. Дав. ~ се в. зазеленети се. — фиг. Ни мислила није да ће се њезин живот још једанпут зазеленити! Берт. зазел&њети (се), -4ним се, ек. зазелбнети (се). зазбпсга и зазепсти, зазббем сврш. (често безлично) 1. осетити хладноћу, озепсти. — Зазебло младића, а глава му горјела. Шен. На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га. Ћип. Иди лези да ти рана не зазебе. Вес. 2. фиг. осетити зебњу, страх, неугодноет. — Зазебе ме у

З А З И Б А Т И (СЕ) —

ЗАЗОВНУТИ

117

грудима. Матош. Она зазебе пред опаснои зазирати. Змај. Тко је зазирао од магле, стима кроз које је он, вјероватно, прошао. видио ју је црњу него је уистину била. Ћоп. Коз. И. зазибатв (се), зазибам (се) сврш. позазирнути, -нем сврш. а. угледати, чети зибати (се). спазити. — Гдје зазирне туђу невјесту, пуца му срце па га на жену искали. Љуб. зазив м в. зазивање. Деан. Рј. б. погледапш. — Радознало ме зазирнуше заз&вање с гл. им. од зазивати. својим очима жутих вјеђа. Креш. зазивати, зазивам и зазивљем несврш. з а з в р ц и , -ирака м мн. наочњаци (га и уч. према зазвати, дозивати. коње). Р-К Реч. зазндати, зазидам и зазиђем (имп. зазјавало м и с погрд. онај који зазјат, зазидај и зазиђи) сврш. заградити, затвориблет. — Било је ту умних глава и озбиљне ти зидом. — Капију из Макензијеве улице зазидаше. Ћос. Б. Да може . . . он би за- чељади, а исто тако бена и зазјавала какве ћеш срести иза сваког плота. Ћоп. зидао све оне прозоре са улице. Вас. ~ се повр. — [Ја] ћу се зазидати у камени зазјавање с гл. им. од зазјавати (се). зид. Шов. Кад се више разједе, мораћу зазЈаватн (се), зазјавам (се) несврш. се зазидати у ову кућу. Сек. зијати, празно гледати. — Хајд за послом! зазиђавати (се), -иђавам (се) несврш. Срп у руке, шта зазјаваш! Чипл. И војници покр. в. зазиђивати (се). шетаху горе доле па су се и зазјавали на зазиђивање с гл. им. од зазиђивати (се). све стране. Вин. зазнђнвати, -иђујем несврш. иуч. према зазјатн, -5м сврш. почети з/ати, зазазидагт. бленути се. Вук Рј. ~ се несврш. и уч. према зазидати се. зазлббити, зазлобим сврш. омрзнути; зазијаватн, -нјавам несврш. «. зазја- узети на нишан (кога). — Кад у пол>е, ал' шт. — Нашао сам се опет на ивици шуме и ту су Турци, а мене су зазлобили клети. . . . укочен, зазијавајући у небеса. Богдан. Март. зазм&јати, -Зм сврш. индив. почети зазбмитн, зазимим сврш. 1. а. безл. наетати, отпочети (р зими). — Кад зази- ее кретати као змија, поћи вијугаво као злшми, снег вејати стане. Јакш. М. Још није ја. — Гвозденом песницом пробила је Јантра потпуно зазимило. Чипл. б.ућиу зиму, бита себи токове, зазмијала, саградила мноштво затечен зимом. — Видиш ли ти . . . да ми природних утврда и полуострва. КН 1958. зазимисмо без крова? Лал. Барбуловић је зазмијугати, -ам сврш. почети змијузазимио с јако мало огрева. НИН 1959. 2. гати, учинити змијугав покрет. — Неколико прел. зашггштипш од зиме (ружу, палму, живих људских кривуља зазмијуга као одкошницу и др.). раз штапа у немирној води. Цес. А. ~ се в. зазимити Џа). — Клаћемо прасзазнаменовати, -нујем сврш. необ. ца, јер се већ зазимило. Ћоп. понети на себи знамење, упознати. — Отзазимљ&вати, -имљујем несврш. према како пођоше у школу, мајстор-Костина зашмити. деца зазнаменоваше бригу и страх. Сек. зазинутн, -нем сврш. в. зинути. — зазнати, -ам сврш.упознати (кога, шта); Дјевојка зазину, махну рукама по зраку тв постати свестан чега, сазната. — Ненад клону к земљи. Тур. Онај разрогачио очи браца ни зазнао није. НП Вук. Још нигда . . . Па зазину с неверицом: — Ама, газда није зазнао за овакву врсту љубави. Дов. Радоване! Марк. М. Ниједан не зазнаде за немаштину. Вес. зазињвватн, -ињујем несврш. и уч. зазнбјнти, зазнојим сврш. заморити према зазинути. — Та шарена гомила, принвкога тако да се озноји. — Што си тако ђога тиснута врелим прстом небесшш, зазињује зазнојио ? Вук Рј. Узбрдо сам сигурно бржи на магазу као гладна аждаја. Кик. од њих [агената], зазиојићу их и измаћи. зазишсати (се), -ам (се) сврш. почети Лал. зипкати (се). ~ се ознојити се. — Помало га и гроззазирање с гл. им. од зазирати. ница хвата, зазнојио се по хрптини. Гор. зазДратељ м онај који од нечег зазире. — Кијавица . . . Знаш, наша сељачка посла: посао, терет, зазноји се снага. Рад. Д. Зазиратељ од народних умотворина не докучује како у човјека . . . не мањкају спозазов м цркв. дозив, позив (у молитви). собности за духовни рад. Шим. С. — Зазови литанијски једва се чују . . . Чита их . . . дјевојче. Коз. Ј. зазирати, -рем несврш. плашљиво гледапш, презати, прибојавати се, устручавати зазовнути, зазбввбм сврш. позвати, ее, снвбивати се. — Коњи се почеше трзати зовнути; зазвати. — Зазовне ме на месне

118

ЗАЗОКЛИТИ — ЗАИГРАТИ

покладе владика. Љуб. Направи знак крижа на прсима и зазовне свето име. Креш. зазбклити, зазоклим сврш. покр. зацаклити. — Са најмањег перца зазоклило море росе. Павл. зазор м 1. оно од чега људи зазиру, срам, стид, срамота. — Није зазор спомињати оно што је некоћ било. Јурк. Сети [се] да је субота и да би било зазор . . . ма какав посао радити. Андр. И. 2. стрепња;дивљен,е. — На Ловћен гледах, у сну, с Цетиња, пун зазора, ка' негда, дјетиња. Кост. Л. Госпође је с удивљењем и племенитим зазором гледаху. Ков. А. Изр. без з а з о р а без стида, без устручавања, слободно, без страха;~ и срамота нар. песн. срамопиг; ~ ми је срамота ме је; устручаеам се; у ~ узимати у зло, за зло узимати. зазоран, -орна, -орно а. који изазиеа зазор, који заслужује осуду, сраман, стидан. — Ми смо у нашој кући доста оскудни, али се чувамо од свега зазорнога. Шапч. Шта је ту дакле неприродна, шта зазорна ? Шен. фиг. песн. стидљив. — У зазорно ме чело пољуби. Кост. Л. 6. неповољан, непријатан, неугодан. •— Одредбе . . . могу бити зазорне Порти. Гавр. Њему је годило господовати, али велике бриге бијаху му зазорне. Шен. зазбрити, зазори сврш. појавити се, заблистати, сванути (о зори). — Већ само што није зазорило. Дом. И зора зазорила, а она је будно чекала. О-А. зазорљив, -а, -о који зазире, плаши се, плашљив (рбично о коњу). — Мазга је била зазорљива. Вел. Одскочи у страну као зазорљив коњ. Дов. зазорљивац, -ивца м необ. онај који је зазорљив. — Американци наруче свима вино да буду несметани од зазорљиваца и досадника. Гор. зазорљиво прил. са стрепњом, плашљиво, бојажљиво. — Лисица . . . је зазорљиво звјерала као да се боји. Куш. зазрачити, зазрачим сврш. почети зрачити, обасјати зракама. зазрбвати, зазревам, ијек. зазријевати несврш. према зазрети. зазрети, зазрем и з'зрим сврш. 1. покр. спазити, угледати, уочити. — Удара ти откуд се не надаш; крије ти се, зазрет га не можеш. Њег. Све се обазире да зазре Ружу, но залуду. Љуб. 2. погледати плашљиво, поплашити се, тргнути се од страха, заплашити се. — Дешњак наједаред у страну. Зазре, па рну на руду. Ад. Како јс свијет зазрео, чини му се кад би их поклонио да не би могао наћи муштерије. Мул. 3. замерити,

приговорити. — Човјек чист у умном смислу, коме се нема што зазрети. Дан. зазриј&вати, зазријевам, ек. зазрбвати. зазрикати, зазричем сврш. почети зрикати, огласити се зрикањем. зазрнчати, -чнм сврш. покр. в. зазрикати. зазрнети, -ним, ијек. зазрњети, сврш. развити се до зрна, добити зрна. — Подигоше округле зазрнеле главе жутоглави сунцокрети. Моск. зазрљети, -ним, ек. зазрнети. зазрцалитн се, -им се сврш. почети се зрцалити, показати се.— фиг.Сине некакво свјетло наде и радости, која се зазрцали у посмијеху образа. Ков. А. зазубан, -бна, -бно мрзак, неподношљив. — Што ти је толико зазубна, прије се је нијеси могла доста нахвалити? Торд. зазубица ж (обично у мн.) 1. месо што нарасте коњу око зуба. — Наћи човека да повади зазубице ждрепцу. Ранк. 2. мед. набујало запаљено ткиво десни јДОЕтЉ-

Изр. расту му (ми итд.) зазубице; добива зазубице подр. има јаку жељу

за нечим (нарочито гледајући кад други једе). зазубнчаво прил. индив. подр. имајући зазубице. — Илегални лист . . . је полиција зазубичаво жељела да осјети међу прстима. Кул. зазубно прил. заст. мреко, неподношљиео. Вук Рј. зазузукати, -узучбм сврш. почети зузукати. зазујати, -јим сврш. почети зујати, произвести зујање. зазујити, -им сврш. зазујати. зазукатн, зазучем сврш. почети зукати, произвести зуку. зазупчати, -ам сврш. почети зупч ти. Б«н. Рј. зазурити (се), зазурим (се) сврш. почети зурити, загледати се. — Налегла се на банак и зазурила у огањ, у црвено пламење. Коз. И. Он се зазурио у мене издижући с напором вјеђу на слијепом оку. Пав. зазучати, -чим сврш. почсти зучати, зазукати. заиглитн се, -им се сврш. индив. накоетрешити се. — Његову се другу заиглила коса. Матош. заиграва&е с гл. им. од заигравати (се). заигравати, -игравам несврш. и уч. према заиграти. ~ се несерш. и уч. према заиграти с«. з а б г р а т и , заигрЗм сврш. 1. почсти шрати (р. прид. заиграо, -ала, -алоЈ трп. прид. заигран, -а, -о) 2. прокоцкати, изгу-

ЗАИГУМАНИТИ — ЗАИСТИНСКИ бити (на картама, коџки, берзи); проиграти. — Отац Орфејев заиграо је на бурзи сав свој иметак. Том. Новац, који [си] добио у понедјељак, заиграо си. Франг. ~ се 1. почети играти се. 2. затрчати св; трчкарати гпамо-амо. — Заигра се преко горе чарне. НП Вук. Онда се заигра ва пут, па се опет врати на плочник. Мил. В. 3. гатти се, заборавити с« у игри. — Деца, па ее заиграла [па волови ушли у туђу н»иву]. Вес. Кад им се чини да сам се заиграо или задубио у почетницу, настављају. Пав. завхуманити, -им сврш. начинити некога игуманом, дати (коме) чин и звање игумана. — Био [је], па га јопе' заигуманише. Коч. ~ св постати игуман. Вук Рј. заиЈушкати, -5м сврш. почети ију(ЈуУ шкати, завикати »ијују«. — Свима одлакне, заијушкају [војници]. Цес. А. за&лажење с гл. им. од заилазити. за&лазити, -им несврш. иуч. према заићи. заимавање с гл. им. од заимавати. занмавати, -илтвам несврш. покр. в. гаимати. Вук Рј. ,г заимање с гл. им. од заимати. заимати, -ам и -мљем 1. несврш. и уч. према зајмити, позајмљивати. — Обилазио крчме . . . »заимао« и из црквене благајне. Шимун. Зар ми нијеси заимао пара криомице, да отац не зна? Ћор. 2. захватати. — Треба помало ломити круха, па онако с крухом из сахана заимати. Маж. М. забмати (се), -ам (се) сврш. етећи иттак, обогатити се. — Живели су скромно . . . иако су с временом заимали и обогатили се. Андр. И. Био се толико заимао да је могао купити угодну кућу. Ж 1955. за&мач, -ача м суд за захватаље еоде. — Граби непреставо воду заимачем и полијева главе. Том. заДмача ж покр. кашика за сипање. Деан. Рј. заАмпоИоватп, -нујем сврш. почвти импоновати. — Прво [им је] заимпоновало да се одену по господски. КН 1956. заин^днти се, -Анадим се сврш. в. заинлтити се. — [Мислио је] на оног пгго се заинади. Комб. А највише се заинадише онда кад Марко даде молбу. Ћор. заинатити (се), -Анбтим (се) сврш. 1. почети радити упркос, за инат; испољити инат, бити тврдогмв, устврдоглавити се. — Ишчупати би хтео пањ с кореном. Заинатио се. Дав. А шта ти је то краљ дао кад си се толико за њ заинатио? — ругао се даље. Ћоп. 2. уз. повр. посвађати се. — Све се заинати једно са другим. Све се задушманн. Ћор.

119

за&нтачити, -им сврш. тур. почвти чинити или говорити све једно те исто, заокупити, заопуцати. •— Кад дођемо из поља, а ми заинтачимо искати штогод да једемо. Шапч. Заинтачили сте једно те једно, па се никако не дате окрстити. Ивак. ~ се заинатити се. — Макла, не макла, — заинтачи се Тодор. Ћоп. заинтербсиранбст, -ости ж стање оног који је заинтересиран за нвшто. заинтересиратн, -^сирам сврш. = заинтересовати побудити интерес, занимање, пажњу код некога. — Успио [је] заиатересирати за рад ученика. Бат. ~ се = зашггересовати се осетити, показати интерес, занимање, радозналост за нешто. — Кокоши . . . се нијесу нимало заинтересирале за велики догађај. Шег. заинтересованост, -ости ж стање онога који ј« заинтересован за нешто. заинтересовати, -сујем сврш. =* заинтересирати. — То ме заинтересује. Вел. Овај ме је текст . . . заинтересовао с два разлога. Рад. Стј. ~ с е ° заинтересирати се. — Она се не може заинтересовати ни за што. Ноеак. заира и з а и р а ж тур. покр. храна, Шмирнице. — Појео је сву заиру из торбе. Пав. Ставе у торбу алат и заиру. Десн. за&рлија м тур. покр. човек који *оди бригу о заири, храни. — Кнез Пејо заирлија. Сур. за&скати, заиштем и покр. заишћсм (имп. заишти) сврш. 1. обратити се некомл са захтевам да нешто дп, донесе и сл., затражити. — Тада заискаше каву. Јурк. Заишти шта хоћеш од н>ега — даће ти. Вес. фиг. Он се отресе дремежа, душа заиска рада. Гмии. 2. запитати. — Заисках да чујем ближе како су га то преварили. Нед. ~ се затражити, замолити допуштење. — Ја сам се заискао у оца, тј. заискао сам допуштење да могу нпр. отићи. И-Б Рј. заискритн (се), -им (се) сврш. зас(и)јати, засветлети искрама, варницама (рбично о очима, еузама). — Заискрило ми се пред очима, те сам видио све звијезде. Кум. Долазс! Заиграше срца, заискрише очи. Гор. фиг. У жутим очима заискри му пркосан пламичак. Ћоп. заиста и з&иста прил. доиста, одиета, уиетину, збиља. — Сетим [се] да ме заиста боли. Нен. Љ. заистински, -§, -б који је уиетину, који епиарно постоји, стваран, збиљски. — Сада се први пут појављивала пред њима заистинска »сила и ордија« једне царевние. Андр. И. - -

120

З А И С Т И Н С К И — З А Ј А Р И Т И (СЕ)

заистннски и заистнну прил. заиста, уистину, доиста, збиља. — Тражио [је] да му се тачно каже је ли то заистински било. Андр. И. заисто и збисто прил. покр. в. заиста. — И заисто је [њега] . . . лако дочекат' и гостит'. Миљ. зантати в. захитати. забтити в. захитити. заићи и заићи, заиђем сврш. 1. идући, крвћући се доспети иза чега, нестати, ишчезнути иза чега, заћи. — Тек заиђе за кућу, а већ чујем двојнице. Вес. Заишло ти сунце, издајице! — шапну Илијица. Торд. 2. залутати. — Заишла у наше село нека скитница из света. Ад. Заишли смо, рече један пратилац; уместо да обилазимо косом, а ми ударисмо на пречац. Шапч. 3. поћи редом, заређати. — Ваљаде му . . . уочи дана кад је све код куће заићи по селу. Јурк. Професори заиђоше на своје часове. Петр. В. 4. ући (у шта). — Ана се . . . поче смејати кад смо дубље заишли у воду. Нен. Љ. фиг. Далеко [смо] умом заишли, ако што о сунчаном вијеку сањамо. Кур. зајавити, зајавим сврш. 1. (об)јмити. — Уто зајави звоно на торњу св. Марка муклим гласом поноћ. Шен. 2. потерати, одвести (реце). — Ја и Иван зајависмо овце, кроз горицу на хладну водицу. НПХ. зајад прил. криво, неправо. Прм. зајадати, -ам сврш. почети јадати. зајадиковати, -кујем сврш. почети јадиковати. зајадњи, -5, -е покр, в. јадни. Вук Рј. зајажа ж јаз, брана. Р-К Реч. зајажавање с гл. им. од зајажавати. зајажавати, -ажујбм «= зајаживати несврш. иуч. према зајазити. зајажбва&е с гл. им. од зајажшати. зајаживатн, -ажујбм несврш. и уч. == зајажавати. зајазбвати, -азујем несврш. «. гајажи»ати. зајажљив, -а, -о који се мож« зајазити, заситити. Р-К Реч. зајазити, зајЗзил! сврш. 1. преградити (воду браном, насипом, бедемом); затрпати, загатити. — Браиом ће се моћи зајазити 130 милијарди кубних метара воде. Б 1958. Зајази се, а затим прелије преко тешких клада. Пал. [Снијег] зајазио је путеве, јаруге и ногоступе. Ћип. фиг. Љубав једина може зајазити јаз међу »господом« и »народом«. Рад. А. 2. заситити, задовољшпи. — Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио. Ранк. Зајазит бездан желуца им трула? Крањч. С. Ни умјетност не може у

мени зајазити ту незајажљиву страст. Матош. ~ се повр. заситити се; задовољити се. — Молим те, дај му . . . Нек се зајази! Глиш. Из мене је . . . зинула нека ала, никад сит нисам, зајазити се не могу. Вин. зајам, -јма м оно што се даје неком или узима од неког уз обавезу да буде ераћено (рсобито новац). — Дошло време да се потражи зајам у чаршији. Дом. Друт од друга поче да тражи метак у зајам. Лал. Зајам вуче јарам. Божић. Изр. д р ж а в н и ~ зајам који расписује држава кад су јој потребна средстеа; в р а т и т и коме ~ фиг. осветити се, вратити истом мером; дати коме на (у) — посудити коме; узети на ( у ) ~ посудити од кога. зајамачно прил. јамачно. — Зајамачно зна и он мене. Ад. И бог ће се са неба насмијешит, зајамачно први пут откад гледа. Крањч. С. зајамница ж установа у којој се даје новац на зајам, посудионица; заложна банка. Р-К Реч. зајамчбње с гл. им. од зајамчити. зајамчивати, -амчујбм несврш. и уч. према зајамчити. зајамчити и зајамчити, -им сврш. = зајемчити дати јемство, осигурати. — Можда би неко за њега зајамчио? Бен. Тако је Караџић остварио докраја свој велики задатак . . . да том језику зајамчи јединство и једнакост. Бел. зајабкати, -зочем сврш. в. зајаукати. зајаприти се, -им се сврш. в. зајапурити се. — Јелена се сва зајаприла, али ради. Вес. Меника је зло! рече гвардијан, кодое се лице бјеше зајаприло. Мат. зајапурено прил. црвена, зажарена лиџа. — [Они] су се клањали, смешили, објашњавали зајапурено и услужно. Црњ. Корачаху они размашитоЈ зајапурено и брзо. Божић. зајапуренбст, -ости ж стање оног коме је лице зајапурено. Р-К Реч. зајапурити, -апурим сврш. учинити да коме лице буде црвено, зажарено. — Врућ ветар однекуда долази на махове, зајапури лице и скрати дисање. Ђур. ~ се постати црвен, зажарен у лицу, зацрвенети се. — Разредник је дошепесао до катедре, зајапурио сс. Гор. Задувала [се] и зајапурила и тешко дисала. Рист. зајарнти, зајарим сврш. потерати брзо. — Обрстар зајари коња, па у Госпић. В 1885. ~ се поцрвенети; исп. зајапурити се. — Зајари се у лицу и тресне стиснутом шаком ругача у нос. Гор. « д

ЗАЈАРМИТИ — ЗАЈЕДНИЧАР

121

заједвца ж индив. заједљива реч. — Прошло је вријеме кочоперења на овакве пишљиве заједице од увреде. Божић. зај&дљив, -а, -о који има обичај да заједа, који је склон заједању, у коме има заједања. — Остављао је [сиротицу] на милост и немилост заједљивим аристократкињама. Леск. Ј. Са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе. Лаз. Л. зај&дљивац, -ивца м заједљив човек. зај^дљивпца ж заједљива окенска особа. зајЈдљиво прил. на заједљив начин, заједајући. — Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. Глиш. Материн глас заједљиво се подигне. Михољ. зајбдљивост, -ости ж особина онога који је заједљив. — Ни трага од најблажег хумора, а камоли љуте заједљивости. Прод. зЗједница ж 1. а. скуп јединки повезаних у неку це/тну. — Из времена кад је моја породица живјела у великој заједници . . . осгало ми је много успомена у сјећању. Разајачковина и зајачковица ж бот. в. дул. На челу хорде се налази вијеће старијих људи, које заступа интерес заједнице. кошутица. Р-К Реч. ОГ. Грађани Београда имају обавезу да позајашити, -им сврш. в. зајахати. л себно воде рачуна о чињеници да је Београд зај&давка ж зоол. опасна муха це-це главни град југословенске заједнице. Кокоја преноси болест спавања С1о$зша тог- мун. 1966. 6. заједнички живот; заједничке бкапз. Финк. идеје, осећан>а;истиинтереси; јединство. — С мужем својим није живјела у заједници. Том. зајбдалица ж заједљишца. зајбдало м и с заједљивац. — Ти си заје- Модерност је заједница у начину мишљења елитних европских класа. Матпош. Између дало! — викну Ружица. Шапч. Вуловић плутократије н пука нема никакве заједнице је убрзо напустио став . . . подсмсвала и заинтереса. Јов. С. 2. заједничко поседовање једала. Прод. чега, заједничко добро, оно што припада зазај^дање с гл. им. од заједати. једници. — Трагови заједнице добара . . . зајбдати, заједам несврш. 1. дирати, такођер [се] налазе у почетку нове религије. изазивати, подсмевати се, приговарати. — Ант. 1. Изр. б и љ н а <-х бот. више биљних врста Реч по реч — заједај један другог, док ти пуче шамар. Глиш. Дође отац Шима припит у истим климатским и земљишним услоеима, кући, па по Ђуки. Стао га заједати, пецкати, уветима; брачна ~ брак; кућна ~ породица у којој живи еише ожењених сродника клети. Коз. И. 2. закидапш (при исплати истога претка, задруга;~ дома и ш к о л е новца). Р-К Реч. ~ се 1. уз. повр. — Сви који беху зајед- друштво или удружење ђачких родитеља и љивци, заједали су се с обе стране. Глиш. настатика једне школе ради јачања веза између куће и школе, између родитеља, на2. загризати се, забадати се; увлачити се у ставника и ученика; п р в о б и т н а ••»* најранешггш. — Вода бије о ниске брегове, занији тип људских односау производњи; месна, једа се у земљу. Шен. Болна студен заједа стамбена ~ заједница становника једног ми се у тијело. Новак. дела неког насеља која се стара о питањима зај&дач, -ача м необ. заједливац. — у вези са станотма и домаћинствима својих За неке ругопјеве тога заједача и хулника припадника. мало их је хајало. Шим. С. зЗједннчаД, -чна, -чно в. дружеван. заЈедин ж покр. заједница, задруга. Вук Вук Рј. Рј. зЗједничар м онај који припада некој зЗједино прил. индив. в. заједно. — А заједници; онај који има што заједно с другдје треба на ђаура поћи, сви ћемо ми поћи гим. — Заједничари . . . имају право да заједино. Март. први купе добро које сопственик продаје. заЈединство с в. јединство. — Тражи се Арх. 1926. У једноставној заједници власпут из запреке према зајединству. Уј. ности не постоји никакваобавезазаједничара зајармити, зајармим сврш. индив. подјармити. — Помоћу жандарма и шпијуна зајарми цео народ. Јак. зајарчитн, -им сврш. индив. постати тврдоглав као јарац. — Знадем ја и те како зајарчити, а кад зајарчим, онда не планем само као пушчани прах. Божић. зајаукати, -аучем и зајаукати, -аучем (имп. зајаучи и зајаучи) сврш. почети јаукати. зајаукнути, -аукнсм и зајауккути, -аукнем сврш. јаукнути. — А он јадан тихо зајаукнуо. Хар. Не може више да трпи сам, да зајаукне. Уск. зајахати, -ашем сврш. сеети на нешто (обично на коња) опкорачивши га ногама, узјахати. — Исељеници и пратња зајахашс мазге. Ћип. Човјечац зајаха грану. Шен. фиг. Коса му зајаха преко ушију и улепи се. НИН -1959. зајахнвати, -ахујем несврш. и уч. према зајахати.

122

ЗАЈЕДНИЧАРЕВ — ЗАЈМИТИ

зајеромбнашити, -им сврш. учинити јеромонахому рукоположити за јеромонаха. — Или је покојни Силвестер пио [ракију], или је . . . није пио, па га опет . . . зајеромонашише. Коч. зајбсенити, -нм сврш. 1. отпочети проводити негде јесен. — Те године зајесенио јс са стоком на плангаш. Стев. 2. безл. отпочети, настати (р јесени). — Зајесенило Изр. заједничке именице грам. оп- изненада. Гор. ~ се безл. в. зајесенити (2). — Већ се шти назив за именице са истим или сличним особинама; ~ именилац (имекитељ), зајесевдло. Ситна јесења киша сипила је. ~ називник, ~ садржалац (садр- Вес. зајести, -едем сврш. 1. једењем потрожатељ) в. изр. уз те именице; наћи ~ шити, појести. — Поштен човјек могао [би] језик в. уз језик (изр.). збједнички прил. зајвдно, удружено. крај силне скупоће [у крчмама] саму душу зајести. Ђал. 2. не исплатити све што се заједнично прил. заст. «. заједнички. неком дугује; не дати коме што му припада, заједнвштво с в. заједница. — Природа криво измерити у своју корист а на штету је хуманитета да тежи за сугласношћу с дру- другога, закинути. — Никоме нисам нажао гима, а његова је егзистенција у оствареноме учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо заједништву свијести. Ант. 1. или зајео. Јакш. Ђ. 3. фиг. заједљивим резЗједно прил. 1. у заједници, у друштву; чима повредити нечију осетљивост, увредити сложно. — Ова мешавина [костију] долази речима. — Вукове полемике јаче су и снаж. . . отуда што су те животиње . . . заједно није од противничких. Он има духа; уме живеле. Жуј. 2. једновремено; у исто време. да заједе и да се подсмехне. Прод. ~ се 1. засећи се, урезати се. — Л>уб в — Каже се да је прва критика постала зајој се зајела у срце. Шен. 2. заситити се једно са првим уметничким делом. Панд. (неке хране); дојадити (о храни). — Свако заЈеднбст, -ости ж индив. в. заједница јело може се на више начина приправити, (2). — Све је било чврсто спојено, удружено и мора се зајести ако се начин приправллља не само истоветношћу материјалних интере- не мијења. Старч. 3. фиг. тешко се завадиса, но и заједношћу моралне одговорности. ти, закавжити се. — Зајели се они [људи], Прод. закавжили као гладни курјаци поред празна зајбдрати, -ам сврш. постати једар. тора. Рад. Д. Вук Рј. зајецати, -ам сврш. почети јецати, зазај&дрити, заједрим сврш. почети једплакати. рити, пловити помоћу једара. зајбчати, -чим сврш. почети јечати. зај&здити, -им сврш. почети јездити, за)н- в. заи-. поћи, полетети; отиснути се, запловити. — Навезе се у атеш-ђемије, па зајезди у то зЗјко м покр. зец. Р-К Реч. море сиње. НП Вук. Зајездише у трку презајмвлац, -иоца м онај који позајмљује. ма граду дивова. Наз. — Његови . . . станари и зајмиоци или зазај^кнути, зајекнем сврш. јекнути> за- лагачи — говорили би о њему сви исто. јечати. — Каноник задрхта, а згурени му Сек. брат клону дубље, зајекнув здвојно. Шен. зајмитв, зајмим (аор. 2. и 3. л. зајми; зајбктати, зајекћем сврш. почети јек- трп. прид. зајмљен) сврш. и весврш. 1. а. узети, узимати у зајам, позајмити, позајтати. зајеман, -мна, -мно индив. узајаман, мљивати. — Ако изгуби, обраћа се банкару, међусобан. — Од краља ријеч су уграбили, зајми новац, и наставља игру. Јак. Кад ми иестане соли, . . . доћи ћу да у вас зајмим. да се нико мијешати нема у зајемна наша Кре\џ. б. дати, давати у зајам. — Ако је латргања. Март. њему нестало пара, нашло би се људи, па зајемчавати, -^мчавам несврш. и уч. би му зајмшш. Ћор. в . весврш. помагати према зајемчити, јамчити. (коме) давањем на зајам, давати у зајам, позајмљивати. — Тога сваке године зајмим зајемчнти и зајемчити, -им сврш. -= и парама и житом. Ћос. Д. 2. покр. отети, зајамчити. — Зар му његови двоструки одвести насилно; потерати. — Кад родитељ јемци неће зајемчити више од ове куповинеће да да кому кћер у жену, овај је зајми не за дужину и ширину једног уговора? с пута или с воде, пак је робињу прсручи Панд. Само кад би му неко зајемчио да ће својој мајци да му јс чува. Љуб. Ја мишљах погинути Гајић, а не он. Каш. . ,.,. да штогод додаЈу заЈедничко) имовини. Мј. 1936. збједничарев и збједЛнчаров, -а, -о који припада заједничару. зЗједВнчарски, -а, -б који припада заједници и заједничарима. зМједнички, -а, -б који се односи на заједницу; који припада заједници; општи; удружен.

ЗАЈМЉЕНИК — ЗАКАЗИВАЊЕ вишта од Ибрахим ефендије, кад га онај зајми низ стрмину. Куш. •~ се уз. повр. међусобно давати зајам (један другом). — Ми у Трнави . . . сви смо поштени . . . Зајмимо се и помажемо у невољи. Ћос. Д. зајмљеник м покр. онај који се с ким узајамно помаже у послу, нарочито у пољеким радовима. — »Е, е«, слагала се баба, али се није знало с чим се слаже: да се зове зајмљеник, или да ће окишати. КН 1959. зајмни, -5, -о заст. покр. «. узајамни. — Ко хоћу, ко нећу, као гдје је узданица опћа и зајмна ишчезла. Љуб. заЈмодавав, -вна, -вно који даје зајам, позајмни. — Благајница Српског прегледа постала је зајмодавна каса за Недићеве пријатеље. Јов. С. зајмодавац, -вца м (ген. мн. зајмбдб"| онај који даје зајам. — Можда једини створ за кога је то време у касаби повољно, то је зајмодавац, зеленаш. Андр. И. зајмодавство с давање зајмова, обично под интерес. — Зајмодавство биће сузбијено; зајмодавац неће иматн право на интерес. Јов. С. зајмопр^мац, -мца м (ген. мн. зајмбпримаца) онај који прима зајам, зајмлтик. Р-К Реч. зајмотражилац, -иоца м онај који гпражи зајам. — Кредит за угал. подигло је 11.240 зајмотражилаца. Пол. 1959. зајогу^нити се, -бгуним се сврш. поетати јогунаст, узјогунити се. — Вукао [сам] зајогуњену телад до штале. Рад. Д. зајбсати се, зајбшем се сврш. покр. затрести се, заљуљати се; усталасати се. — Море се је зајосало, упире се с бреговима. Њег. зајујукати, -ујучбм и зајујукатн, -ујучбм сврш. почети викати »ју-ју«. — Лацица од радости зајујуче. Ђал. Раскопча сурку, нахери капу, зајујуче, поведе. Бен. зајуначитн се, зајуначим се сврш. начинити се јунаком, охрабрити се. — И зајуначила се српска деца, па и љима песма заклизи преко усана. Ман. зај^нитн (се), зајуним (се) сврш. почети понаишти се као јуне, узјогунити се; дврати се; трчати; бленутикао теле и сл. — И зајунио као јогунасто дијете. Бег. Ђорђе и Петар мисле да сам подвалио, лагао, зајунио, да нећу да признам демократски централизам. Дав. зајурдшати, -ам сврш. почети јуришапш. зајутарјс с јутарње доба. — О зајутарју стигоше . . . у шуму. Гор. » *» —

123

зајутарковати, -кујем несврш. доручковати. — Ујутро би лежао дуго, да не мора с н>име зајутарковати. Леск. Ј. Људи по пољима посједали уз лонце да зајутаркују. Бен. зајутрак, -тарка м доручак. — Разноси по сусједству свјеже кифле . . . за зајутрак лијеним буржујима. Бег. зајутрити, -ри сврш. безл. настати (о јутру). Р-КРеч. зајухукати, -ухучем сврш. почвти јухукати. зајушкати, -Зм сврш. почети викати »ју-ху«. — Код опетовања свакога стиха зајушкао [је] неки млади рибар. Новак. Зна се разлог! Све ми знамо! Не треба се стидјети! Ето! Зајушкали бисте од радости. Мих. зајчек м дијал. в. зец. — А гдје језајчек? Матош. зајчина ж бот. в. кошутица (2). Сим. Реч. з а к а в ж и т и (се), -им (се) сврш. заметнути кавгу, посвађати се. — Нико није рад с н>им закавжити. Вес. Зајели се они, закавжили као гладни курјаци поред празна тора. Рад. Д. закавитн се, закавим се сврш. папити мало каве. — Жена нема код кућс чим да се закави. Тур. закавџитн (се), -им (се) сврш. «. зака«жити се. закад&јати се, -ам се сврш. постати кадија. Р-К Реч. закадити (се), закадим (се) сврш. мало (се) загрејати. — И данас, ето, скупише сувади и чапурја да бабура се земљуша закади и вечера се спреми. Кош. закађивати, -ађујбм несврш. иуч. првма закадити. з а к а з а т н , закажем сврш. 1. рећи, заповедити. — Кад је ђак писмо превио, ок му заказа да и друго напише. Јакш. Ђ. Иди да зовнеш људе . . . И заказаћеш им . . . да је од мене доста. Вес. 2. одредита и објавити када ће и где ће нешто бити, обместити о утврђеном времену и месту (за нешто). — Није био заказани дан да пође тамо. Ноеак. После обећања да ће поново доћи на заказаво место, одоше. Ћос. Д. 3. дати име, назвати, именовати. — Крстшпс га и знаменоваше, и лепо му име заказашеЈ лепо име Наход Симеоне. НП Вук. 4. одрећи послушност, отказати, изневерити. — У овом случајуЈ који се помало тицао и њега, заказало је његово знање и окретност. Куш. Кад су Немци били на десет метара од њега, машинка му је заказала. Дед. В. зажазивање с гл. им. од заказивати.

124

ЗАКАЗИВАТИ — ЗАКАПЧАТИ (СЕ)

заказивати, -азујем несврш. према заказата. закаЈмачити, -им сврш. зачиншт кајмаком, ставити кајмака у нешто, премазати кајмаком. — Сваких пола часа . . . замиришу тањири са тек испеченом масном, добро закајмаченом . . . гибаницом. Ранк. закзјтитн, -им сврш. тур. покр. убележити, уписати, записати. — Да закајтим педесет ока царевине? — пита десетар и вади десетински тефтер. Коч. закакбтати, -акоћем и закЛкотатн, -оћем сврш. почети какотати. закакрчити, -чим сврш. покр. закржљати. — Остави за собом жену удовицу и од ње цуру од шеснаест година, мледну и наказну, закакрчену у невољи, да јој се сунце кроз уха прозираше. Љуб. закалати, -ам сврш. риб. покр. запасати, обухватити мрежом. зак&лити, закалим сврш. 1. расхладити усијано гвожђе, жвљезо хладном водом да постане чвршће. 2. фиг. ојачати, учврстити. — Њиховом невољом закаљено православље било је пуно огњене мржње и некога чуднога верскога поноса. Бож. закалуђерива&е с гл. им. од закалуђеривати. закалуђеривати, -Јрујем несврш. према закалуђерити. закалуђерити, -им сврш. рукопомжити некога за калуђера, дати некоме калуђерски чин. — Закалуђернте најстаријег ђака. Ранк. ~ се постати калуђер. х закалфити, -им сврш. учниити калфом, произвести за калфу. — Поче вечерати размишљајући . . . колико још има да прође док га закалфе. Срвм. ~ се постати калфа. зак&љати, закаљам сврш. учинити каљаеим, запрљати, упрљати. — Мислим да си ме сву закаљао чађом. Шов. закаљужати, -ам сврш. в. закаљати. — Град личи на измрцварено стеоно живинче, па му дах тром и млитав као закаљужен нечим незаперивим. Кик. закаменити, -им сврш. учитти да се нешто претвори у камен. — фиг. Навући ћу клетву на дом . . . закаменити сјеме у одиви. Љуб. ~ се 1. постати камен, скамашти се, окаменити св, не клијати, не расти. — И нека се сјеме закамени у земљи. Лоп. 2. фиг. постати као камен (ујаком узбуђењу); занемети; остати укочен, без покрета. — Закамени се Милоје кад чу. Забленуо очима, као да му је који капке подупро . . . — И ти то рече? Вукић. •».!« *«•

закампкати, -амичем сврш. зајаукати промуклим гласом; заскичати. — Један [пас] пискаво закамика, очито тешко рањен. Ћос. Д. закамуфлирати, -уфлирам сврш. в. камуфлирати. — Настојало се да се закамуфлира борба колонијалних народа за националну независносг. Пол. 1959. ~ се повр. в. камуфлирати се. з&канити, -им сврш. покр. оградити живом оградом, оградити трњем. Бак. Реч. зак4нити се, заканим се сврш. наканитн се, решити се. — Та дакле хисторија наставља свој . . . испредени, намотани конац, та прича како се жупник заканио да узме тјенвдти. Вел. закавтати, -ам сврш. тал. покр. 1. запевати, распевати се. — Ти закантао као да си учио за попа. Десн. 2. уклети (певањем и читањем из светих клига), зачарати. заканутн, -нем сврш. канути, капнути, пустити једну кап. — Како се дете роди, која бабичује треба да узме оно вино . . . и закаие кап детету у уста. Вес. закапарнсати, -ишем и закапарити, -им сврш. дати капару, капари(са)ти, ангажовати; испросити, заручити, верити (р девојци). — А што из пића вреба демон зао, још онда га [дете] је закапарисао. Змај. Ту [је] и Барица, испрошена и закапарена! Кол. Тако се наиме десило . . . да се властелин са свим људима . . . што их је требао за сјечу . . . већ погодио и закапарио. Бен. ~ се обећати ее, продати се. — Не био ја лаћман пете чете, ако с?е нисте данас врагу закапарили. Шен. закапати, закапам несврш. закопавати. — Шта ће нам користити . . . ако нас буду живе закапали. М-О. фиг. Оговарају нас, искапају наше мане и закапају добри глас наш. Вел. закапати, -ам сврш. 1. почети капати, потећи. — [Из ока] закапаше вреле сузе. Ранк. 2. каплама поквасити, покапати. — Отаре својим рупчићем сузе с његових очију, с писма које су оне закапале. Крањч. Стј. закапет&иити, -&тажш сврш. учинити капетаном. ~ се постати капетан. Вук Рј. закапАјати се, -ам се сврш. затворити се ератима на капији, закључати се. — Што си се закапијао? . . . Отвори врата! Вес. зак&цча&е с гл. им. од закапчати (се). зак^пчати, закапчам несврш. в. закопчавати. ~ се повр. в. закотавати се.

ЗАКАРАТИ — закарати, закарам сврш. покарати, изгрдити. — Мајка Јању шале закарала. НПХ. закардашитн, -ардашим сврш. прекардашшпи, претерати. — Нећу му ваљда рећи да сам закардашио и преспавао. Сим. закарити, -им сврш. покр. забринути, бацити у бригу. — Ко је тебе закарио, дајо, о своме се јаду забавио! НП Вук. ~ се забринути се. — Кад Турчину ситна књига дође, и виђео што му књига пише, одиста се Рамо закарио, а о јаду своме забавио. НП Вук. закаричити, -им сврш. стаеити у карике, повезати. — Упознат ће у њем снажан дух, који је у чврсто закаричену цјелину повезао своје мисли. Баз. закарпатски, -а, -б који се одноеи на предео иза Карпата. з а к а р т а т н , -ам сврш. упропастити картањем, прокартати, проћердати. — Да је закартао, запио, на жене потрошио . . . све би му било лакше. Кол. Изр. ћ а ћ а те (вас) з а к а р т а о вулг. говори се као ублажена клетва, кад се коме што мало приговара. — Ала уживате, ћаћа вас ваш закарто. Чол. ~ се занети се у играње карата, у коцкање; заиграти се страсно карата. — Неки Калањевчани и Шучани закартали се шлаге, па све у грошеве. Ранк. закасати (се), -ам (се) сврш. почети касати. — Кљусе се мало закаса, а његове кочије а на једну а на другу страну. Глиш. Коњи закасаше брже. Шимун. фиг. упустити се, залетети се. — Не може још да дође. Закасао у трговину. Станк. закаскати, -ам сврш. дем. и уч. према закасати. — [Коњи] би фркнули на нос, стресли гриве, закаскали неколико корака. Уск. закаснелост, -ости, ијек. закасњелбст, ж закаитење, задоцњење. закасннти (се) и закаснити (се), закасним (се) сврш. (аор. 2. и 3. л. закасни) 1. доћи касно, стићи касно; са закашњењем почети што, задоцнити (се), одоцнити (се). — Једног дана закаснила послије ручка. Грг. Да је [евакуација] закаснила два сата — 500 пегаваца настрадало би под немачким бомбама. Дед. В. 2. заостати, преостати. — На [дрвећу] још овдје — ондје подрхтава од мајушнога . . . вјетрића по који закаснио лист. Ивак. С последњим се возом Вуја закаснио у сами мрак. Ад. закасњелост, -ости, ек. закаснелост. закатанчитн, -им сврш. затворшпи катанцем. — Ја био управо закатанчио дућан; [кад] дође поштар и донесе од њега писмо. Куш.

ЗАКАЧКА

125

закатранити, -им сврш. премазати, замазати катраном: ~ чамац. закачаљка ж 1. а. петља за вешање. — Нема закачаљке на капуту. Пол. 1958. б. штипаљка за рубље (при сушепу). Деан. Рј. 2. фиг. а . повод свађи, закачка. Р-К Реч. 6. личност која рада закачује, дира кога. Р-К Реч. закачивати, -ачујем и закачнн>ати, -њем несврш. и уч. према закачити. ~ се несврш. и уч. према закачити се. закачити, -им сврш. (аор. 2. и 3. л . закачи) = заквачити. 1. обесити; прик(в)ачити. — Да ли га [коноп] синоћ закачисмо за греду? Ранк. 2. заденути.— Поп закачио оба палца за вишњев појас. Шапч. 3. запети, наићи на сметњу. — Кроз шуму можеш провући неколико пластова . . . да не закачиш о дрво. Ранк. 4. дохватити, захватити, погодити, окрзнути. — Ланац [којим су биле везане бомбе] је закачио мост и веза преко Дрине била је прекинута. Дед. В. Забрањено је противнику палицу закачити. Хок. Шта је? Чујем да си рањен. — Ншнта нарочито. Закачило мало леву руку. Ћос. Д. фиг. Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! Глиш. 5. фиг. довести кога у незгодан положај, у теснац, притеснити. — Како да се од оваквих . . . неисправности ослободимо, запитаће понеко кога сам . . . овим својим напоменама закачио. Бел. 6. закопчати, прикопчати, пршезати. — Неком инстинктивном гестом закачио оба кажипрста један о други као копче. Крл. 7. одузети што од другога, закинути, оштегтти. — Све му мало, све граби туђеа све рад да закачи другог. Глиш. [Згоде у новелама] се углавном крећу око питања . . . како ће трговчић закачити невјешта купца. Барац. 8. дирнути, боцнути, пецнути. — Умела је да насмеје и да закачи, али никад није вређала. Рист. ~ се = заквачити се 1. запети, задржати се; ухватити се. — Кошуљица у реци беше се закачила за неки камен. Глиш. фиг. Гдје год се истицао његов проблем ту се он закачио. Бег. 2. везати се; прилепити се. — Либерална интелигенција није регрутовала војску у народу; она се просто закачила за већ готову обреновићевску странку. Јов. С. 3. дохватити се, споречкати се, свадити се. — Још исте се вечери по испраћају новинара закачио са Жићом Громом око малог учинка његове смене. Дав. Његов се бурш закачио с неким врјником. Бег. 4. дирнути, напасти. — Кад Хорације хоће да се мало закачи за неко женско лице, он то чини са много . . . укуса. Цар М. закачка ж = заквачка 1. оно чиме се разне ствари спајају, везују, копча, веза, спајалица; оно на шта се нешто веша, кука, еешаљка. — У кућама имају основне потребе,

126

ЗАКАЧКИЦА —

све до последње закачке. Ђон. Нашла је некакву закачку, привезала наочари за легитимацију. Ман. 2. фиг. зачколица, незнатан повод за свађу или за избегавање обавезе. — Готово би бол>е било за те да га [газду] оставиш. — Ама како ћу? . . . — Нађи како му драго закачку, па изиђи — ето како! Глиш. закачкица ж дем. од закачка. з а к а ш љ а в а т и се, -ашљавам се = закашљивати се несврш. и уч. према закашљатисе. зЗкашља) м накашљивање. — Обичавао је у своје археологично предавање уплести становите ироничке закашл>аје. Шен. з а к а ш љ а т и се, закашљем се сврш. почети кашљати. — Тада се старац закашље. Новак. Одједаред се узбудио, закашљао. Сек. з а к а ш љ и в а т в се, -ашљујем се несврш. и уч. = закашљавати се. закашљуцати се, -ам се сврш. почети кашлуцати. закашњаваље с :л. им. од закашњавати (се). закашњавати (се), -ашњавам (се) = закашњивати (се) несврш. иуч. према закаснити (се). закаш&елбст, -ости ж в. закаснелост. — Одатле утисак закашшелости његових главних позорничких дјела. Комб. закашњб&е с гл. им. од закасшти (се). закаигњнвање с гл. им. од закашњивати (се). закашњивати (се), -ашњујем (се) несврш. и уч. = закашшавати (се). закаш&Двач, -ача м онај који {се) често или радо закашпује. Деан. Рј. заквакати, заквачем сврш. почтш квакати. заквасити, -им сврш. поквасити, учинити да постане квасно, полити водом или другом неком течношћу, текућином. — Тада Ђуро узе купу вина . . . закваси им свијетло оружје. НП Вук. заквачити, -им (аор. 2. и 3. л. заквачи) сврш. = закачити. — Десни палац заквачио за џеп у прслуку. Ад. Да јој је како заквачити му гушу. Цар Е. Када те заквачи та несретна костобоља, ништа ти није право. Кум. Заустављај брата Ивана да приора не заквачи са сјевера. Шен. —. се = закачити се. — Гдје се он заквачи, НИ враг га не истпачи. Шен. Ја нисам дошла . . . да ти се за душу заквачим. Леск. Ј. Овоме Лабусу канда је било жао што се командант заквачио с капетанои. Ћоп. заквачка ж = закачка. . . „,

ЗАКИДАТИ

заквек&тати, -&кећ€м сврш. почвти кееквтати. заквбчати, -чим сврш. почети квечати. заквичатн, -чим сврш. почети квичати. заквоцатн, -ам и -очем сврш. почети квоцати. заквркати, закврчем сврш. «. закерчати. — Из трња их опазише кокошке и заквркаше као да су лисицу виделе. Ћос. Д. закврчати, -чим (аор. 2. и 3. л . закврча) сврш. почети керчати. закевкати, -Зм сврш. почегпи кевкати. Р-К Реч. зак&втати, закевћем сврш. почети кевтати. — По селу, ту и тамо — свјетло. Закевће какво псето. Вуков. зак&вћати, закевћем сврш. в. закевтапш. — Погдјекад би закевћала лисица у страни. Куш. зак^рало м и с онај који стално закера, етално замера и на ситницама, стално приговара, прави примедбе. — Такво закерало, да је права напаст! И ово није овако, и оно није онако. Глиш. закбрање с гл. им. од закерати. закбрати, закерам сврш. замерати за свашта, не бити задовољан ни с чим, налазити замерку свачем (рбично и без разлога). — Немој дш ту закерати, него дај ту живину и вуну — кад смо се већ и погодили. Срем. Код куће [јеј закерао као пас и добре ријечи није прословио. Бен. закерббечити (се), -им (се) сврш. подићи главу високо. Р-К Реч. зак&серити, -им сврш. дигнугт браду увис. Вук Рј. зак&ћати, -а.ч сврш. покр. закржљати. — Манде бјаше у невољи закећала. Љуб. з4кивак, -ивка м = закивка и заковак ексер, чавао, клинац или које друго средство за закивање. — Све . . . су до посљедње опеке и закивка својим рукама подигли. Ћоп. закивање с гл. им. од закивати. з а к и в а т н , закивам несврш. и уч. према заковати. ~ се несврш. и уч. према заковати се. зак&вач, -ача м техн. цилиндрично тело с главицом за спајање лимова и сдичних металних предмета. Свезн. закивка ж = закивак. Р-К Реч. закидање с гл. им. од закидати (се). закпдати, закидам несврш. 1. при врху откидати; заламати. — Говеда, коњи,

ЗАКИДАТИ —

ЗАКЛАД

127

закипети, -пим, ијек. зашшјети, сврш. овце, и нарочито козе . . . врло радо заки1. почети кипети. 2. фиг. ускипети (рд гнева, дају (брсте) младе воћке. Тод. Ишла је злобе, мржњг), постати пренадражен. — у долове да погледа око лоза, па умјесто да их закида, сједјела је тако и плакала. А он? Закипио, као да је поклопац одскочио од лонца. Шен. Лоп. 2. неправедно неком нешпго узимати; задржавати од платв, награде; на мери призакипјетн, -пим, ек. закипети. краћивати. — Богаташи свакога дана помало закбптети, -тим, ијек. закиптјети, сврш. закидају наднице сиромашних радника. почети киптети, ускиптети. Ант. 1. Можда ће одсад боље контролисати закалтјети, -тим, ек. закиптети. кантар и мање закидати. Сек. фиг. скраћивати. — Сам закидаш свој живот, обуздазакисавати, -исава несврш. и уч. = заваш га и жвалиш као каково сирото коњче. кисивати прокишњавати, постајати мокар, Коз. И. 3. коршпи, пребаџивати. — А када пропуштати влагу. — Сат рђаво усађен па је у подне мајка једнако закидала> њој се му дроб закисава све до зерека. Андр. И. стужи и одговори јој, душећи се у сузама. закиселити, -им (аор. 2. и 3. л . закисели) Ћип. сврш. учинити да нешто постане кисело, ~ се викати кивно на кога; обрецаеати укиселити;зачинити нечим киселим.— Реаксе. — Имамо ми своју власт: капетана Рациоиа смјеса, закисељена оцтеном киселидекића, па сте ви њему лијепо скинули ном. ОК. Војнички хлеб . . . меси се од прееполете! — кивно се закидао окај исти крупе . . . а закисели се квасцем. Батут. борац, десетар. Ћоп. закисељивати, -ељујем несврш. и уч. закидати, -ам сврш. покр. затрпати, према закиселити. завејати. — Снијег закидао кланце и закисивати, -исује несврш. и уч. — путеве. В 1885. закисавати. — Ето хоће да удари киша> па закидивање с гл. им. од закидивати. — ће нашим људима пушке закисивати. Вук. Крај Станка се стадоше спуштати у долину закиснути, -нем (аор. закисох и закисмлади и здрави момци уз обијесно закидинух, 2. и 3. л . закисну, закисе) сврш. повање и хихот. Шимун. стати мокар (рд кише), покиснути. — Турци су близу, а ваше су пушке закисле, испраззакидивати, -идујбм несврш. покр. ните их и очистите. Јакш. 25. 1. в. зак&дати. 2. задиркиеати. В. пример уз гл. им. закидивање. ~ се прокиснути. — Нешто праха . . . закијаметити, -и сврш. безл. ударити, било се закисло и готово покварило. Љуб. закитити, -им (аор. 2. и 3. л. закити) отпочети (о кијамету). сврш. украсити нечим (џвећем, врпцама или закијати, закијам сврш. — закихати чим другим), окитити, уресити. — Мајка почети кијати. му се једном сагнула да убере зумбул и закијати, -ам сврш. покр. нападати закити сина. Сек. много (о снегу). — Закијао ситан и сух снијег ~ се поер. — Ко се узпут досад и није на хват високо. Ков. А. закитио, сад то није пропустио. Ад. И села и варош закитили се новим одијелима што закнкбтати (се), -икоћем (се) сврш. се вјетрила и редила. Шимун. почети се кикотати, засмејати се гласно. Изр. з а к и т н се похвали се нечим . закимати, -ам сврш. почети кимати. што није за похвалу. закинђурити се, -инђурим се сврш. закићсвка ж агр. трешња која рано накинђурити се, наместити се, дотерати се; сазри. — Има данас више стотина врста наресити се. — Прија Маро, дај се накицоши [трешања] . . . раница, закићевака, руштева, и закинђури под старе дане. Кос. белица. М 1867. закнхати, закишем сврш. = закијати. закинути, -нем (аор. закинух и закидох, 2. и 3. закину, закиде) 1. серш. према закизак&шати 1 , -ша сврш. = закишити дати. 2. дохватити, захватити. — Прођи (обично безл. закишало је завладало је кишно ме се, сине Миловане, не машај се присој- време) настати кишно ереме, окишити се. киње гује [сабље], љута јесте 'оће закинути. — Већ почетком листопада пожутјела шума НП Вук. Под грлом ју закинуо зубом. Наз. и папрат, закишало. Донч. У планини за~ се 1. уз. повр. боцнути се, пецнути а, киша одједанпут. Лоп. зајести се. — Кад би се нашли, само би се закбшати 2 , -ам сврш. намочити, нанасмијешили, огрлили, закинули, па се и кеасити, потопити рубље у воду. Р-К Реч. разишли одмах. Шимун. 2. обрецнути се. — закишити, -ши сврш. (обично безл. Не знаш ти, болан, мене! — кивно се закиде закшпило је) = закишати 1 . сељак. — Што год је зла и несретлука, све сам то ја сам себи на врат натоварио. заклад м 1. лепо, скупоцено одело, оружје, Ћоп. драгоцености, украс. — Видјели на светоме

128

ЗАКЛАДА —

Јовану онај лијепи заклад. Љуб. Много сам заклада вриједних из свих тих градова узео. М-И. 2. залог(а). — Дајте, браћо, деснице ми ваше као заклад вашијех одлука. Прер. 3. фиг. аманет, завет. — Дошао сам да ме исповиједиш . . . и да ти оставим два заклада на сахрани. Љуб. заклада и зЗклада ж задужбина (16), завештање. — Поднеће предлог скупштини да се кућа Маргетићкине закладе у Темишвару . . . прода. БК 1906. Он је оснивач добротворних и одгојних заклада. Крл. закладатељ м = закладник онај који је основао закладу, задужбину, завештач. закладни и закладни, -а, -о који се односи на закладу, завештање. закладнГш и зЗкладник м — закладатељ. — »Вијенчев« се »учесник скушптине« срди на Матичине чланове закладнике. ХР 1928. закладница ж акт о заклади, завештању.— »Матица хрватска« расписује у смислу закладнице из закладе Душана Котура књижевну награду за год. 1885. В 1885. закламитати, -амићем сврш. в. заклиматати. Прав. за\клано прил. као заклан. — Над дјецом је бдјела . . . а онда заклано заспала. Божић. закпањање с гл. им. од заклањати (се). заклањати, -ам несврш. и уч.. према заклонити. ~ се несврш. и уч. према заклонити се. заклањпч, -ача м онај који заклања. Р-К Реч. заклање с гл. им. од заклати. заклапање с гл. им. од заклапати (се). заклапарати, -ам сврш. почети клапарати. закл<шати, заклапам несврш. иуч. према заклопити. ~ се несврш. и уч. према заклопити се. заклапати, -ам сврш. почети клапати, почети клапарати. заклапати, -им сврш. почети клапити, пенити. закласати, -ам сврш. почети класати. заклати, закољем (илш. закољи; трп. прид. заклан) сврш. 1. пресећи гркљан, убити пресецањем гркљана. 2. фиг. упропастити,уништити (материјално или морално). — Лепо ме заклаше — оглобише. Глиш. Изр. ~ без н о ж а упропастити; заклаћу га као в р а п ц а , као пиле убићу га; з а с п а т и , спавати као заклан заспати

ЗАКЛЕТВА најчвршћим сном; п у ш к а га је з а к л а л а убила га на месту. •— с е 1. повр. — Сад нема милости, сам

си се заклао. Кост. Л. 2. уз. повр. поклати се; искрвити се међусобно. — Крв је потекла; заклат ћемо се као вукови. Наз. заклатити, заклатим сврш. почети клатшпи, ставити у покрет клаћења. — Истина! — чуди се Лепа и не верујући одречно заклати главом. Рист. ~ се 1. почети се клатити. 2. упутити а, отумарати. — фиг. Заклатио сам се и ја у ливаде пјесама црногорских. Кур. 3. долутати, доклатити се. — Исус и Марија! Како се тај у кућу заклатио. Новак. закпачити, -им сврш. попунити клаком, кречом помешаним с песком или неком ерстом земље; облепити малтером. — Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење. Мат. Изр. ~ рибу отровати житм кречом, вапном воду у којој има рибе. заклеНути, -нем сврш. покр. затворитирезом. заклепак, -пка м покр. приушак, шамар.

ВукРј.

закл&пати, заклепам и заклепљбм сврш. почети клепати,ударатиу клепало. — Таман бисмо пред манастирским вратима а заклепа вечерња. М 1867. заклеп&сати, -ам сврш. зазвонити. — У исти час заклепесају затегауто али кратко звона св. Влаха. Војн. заклеп&гаги, -&пећем сврш. почети клепетати. заклет, -а, -о 1. трп. прид. од заклети (се). 2. уклет, зачаран. — Узела је Јанка описивати, дакако, у таквом лику да је више изгледао као . . . заклети кнежевић кеголи као људско чељаде. Ђал. 3. који је (нешто) у највећој мери; најватренији; непомирљи«, огорчен. — Није му пријала та јадранска клима, њему заклетом сјеверњаку. Куш. Живановић . . . је заклети чувар светиња Вукових и Даничићевих. Скерл. 4. (Један) једини (чешће одрично). — Узме хамут сена, запали га, урла по подруму, па после ни једног заклетог [пацова]. Шапч. з&клет 1 м индив. в. заклетва. — Другари му се стари згледају . . . па, божанску погледајући клет, намигују: »Сад оде на заклет!« Кост. Л. збклет 2 м покр. преграђен део, фиока. — Паре сам примио, ето их у заклету од скриње у кожном тобоцу. Љуб. зЗклетан, -тна, -тно в. заклет. —• Откуни се, заклетна дјевојко, удат ћеш се и покајат ћешсе.НЛХ. з&клетва и заклетва ж свечано обећање да ће се нештоизершити, да ће се говорити

ЗАКЛЕТИ — ЗАКЛОБУЧИТИ истина; присега. — А шта ме мој милостиви заштитник сјећа те заклетве? Шен. Изр. ни од заклетве ни један једини; од закпетве бар један; п о л о ж и т и заклетву заклети се. заклети, -кунем сврш. 1. молити уз заклињање; тражити од неког пристамак на што уз заклетву. — Кад је Вељко био на самрти, заклео је Марка да Милоју буде уместо њега. Вес. Зашто га није заклела свим насвијету? Мул. Он је закле да га вазда чува. Богд. 2. учинити да неко положи заклетву; примити нечију заклетву: ~ сведоке, ~ чиновника. ~ се обећати уз заклетву; устврдити нешто уз заклетву; заклетвом стати доказивати;присећи(се). — Заклех јој се, чујеш, на смрти јој се заклех на моју душу. Шен. Ова [женај нема никога ни да се закуне. Сиј. Изр. з а к л е л а се земља рају да се тајне све сазнају ништа се не може сакрити;не бих се з а к л е о ; н е бих се смео ~ не могу да тврдим; ни да се закуне ни једанједини; све се з а к л е л о п р о т и в нас све је (сви су) против нас. заклетник м 1. онај који се заклиње. — Надан неће злата штедети да нађе себи заклетника ког, нек шане дужду коју тајну реч! Кост. Л. 2. поротник. Р-К Реч. заклецати, -ам сврш. почети клецати. заклбштнти, заклештим, ијек. заклијбштити, сврш. 1. уклештити, ухватити чим као клештима; стегнути. — Пароброд стаде; био је закљештен међу врбе које је разливена вода оплавила. Нен. Љ. 2. погледати укоченим очима. — Када би му то дошло . . . очима би заклијештио, језик би му се укочио. Јурк. Чујем, чујем! — дрма капетан главом, а заклијештио очима као коза пред мрак. Коч. ~ се загледати се, упрети очи, упрети погмд. — Дивне њезине очи заклијештиле му се у лице — ронећи ведар бисер. Креш. заклбзити, -им сврш. почети клизити. закл&јати, -ам сврш. почети клијати. заклиј&штити, -им, ек. закл<§штити. заклшснути, -нем сврш. (аор. 2.и 3. л. збкликну) кликнути; фиг. почети звати, зазвати. — Бијела је вила закликнула с Велебита високе планине. НП Вук. заклАктати, закликћем (аор. 2. и 3. л . закликта; р. прид. закликтао, -ала) сврш. почети кликтати. заклиматати, -5м сврш. почети климатати. заклимати (се), -ам (се) и заклимпбтати, -ам сврш. почети климагт (се). — Макнуо се за метлом па су заклимпетале 9 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

129

широке ногавице око мршавих гњатова. Михољ. заклинчити, -им сврш. заковати клинцима. Вук Рј. Изр. ~ работу покр. удееити, довести до шјгорег; упропастити ствар. — Пролетос беше сасма увркљестио, беше му, вала, заклинчио враг работу. Рад. Д. з а к л и а а л и ц а ж речи којима се заклин>е, заклетва. — До недјеље ће и ђаче преписати заклињалицу. Јурк. заклињање с гл. им. од заклињати (се). заклињати, -њбм (дијал. заклињам) несерш. и уч. према заклети. ~ се несерш. и уч. према заклети се. закл&њач, -ача м онај који заклињ* некога; онај који се заклиње. — Те уличице као да су још јучер врвиле грађанима, солдатима . . . заклињачима врагова. Бат. захлипа ж покр. крачун, скакавица, рвза. заклбпити, заклипим сврш. затворити клипом, засунути. — Немојте врата заклипити док ја не дођем. Вук Рј. Заклипи за собом млин. Торд. заклипсавати, -ипсавЗм несврш. покр. исмееати, изругивати. — Није Ћујан по глави ударен ћускијом да се даде заклипсавати. Ћоп. закпДпсати, заклипшем сврш. почети клипсати, тешко ићи. — Коло потрчи к њему, а он нашкумбљен, уздигнута погледа, стиснутих вилица заклипса натраг стазицом. Пол. 1959. заклипсввати, -ипсујем нгсерш. и уч. према заклипсати. — Само [је] трбоњасти крчмар Фунтек заклипсивао као шепав патак. Шен. закллситн, заклисим сврш. I . зачешлати уз главу, зализати. — Косу заклисио као да ју је намазао маслацем. Матош. Гаравих [је] очију, чупавих сиједих власи, које вавијек заклиси, па кб да га нетко олизао. Торд. 2. засећи укосо. — Најпре се [младари] заклисе према пупољку . . . па се затим на згодном месту расече кора . . . умести вијока и увеже. Тод. заклнцати, -ичем сврш. почети клицати. закл&цати, -ам сврш. заметнути, пустити клицу. — Да угледаш . . . гдје је некад при крају расцвјетао поносити љубдраг, залуду би мислио читав вијек како је ту заклицао. Љуб. заклобучатн, -5м сврш. почети клобучати. заклобучнти, -ббучим сврш. покрити клобуком; застрети. — На столу је горила лампа заклобучена зеленим штитом. Десн.

130

ЗАКЛОКОТАТИ — ЗАКЛОПНИЦА

заклокбтатн, -кбкоћем И -кбтам (аор. 2. и 3. л. заклокота) сврш. почети клокотати. заклон м 1. место где се може склонити (од опасности); склониште, уточиште, прибежиште.— Саветовао им је [страх] да беже а подсецао им ноге, водио их у заклоне. Андр. И. Напустит ћу заклон задњих пустињака. Уј. 2. оно чиме се неко или нешто заклања (штит, застор, заслон и сл.). — На главу . . . мједени заклон . . . метне. М-И. На столу лампа са заклоном од зелене свиле. Ћос. Б. Можда ја све људе и догађаје видим искривљено, уоквирено . . . као коњ који на очима носи кожне заклоне. Кул. 3. фиск. нагиб главе и горњег дела тела према назад. — Бацање се не изводи само снагом замаха . . . већ и засуком и одсуком, заклоном и претклоном трупа. Рук. Један од такових начина [дриблинга] јест отклон тијела удесно или лијево, затим нагли претклон или заклон [тијела]. Ват. 4. фиг. заштита. — »Ја сам хтео оборит' незакони закон!« »А ја тражих јадној сиротињи заклон!« Змај. Та то му бијаше [народу] најсигурнији штит и заклон од ислама. Јаг.

заклоница ж заклон, склоњено меето. — Они крену до шуме, у заклоницу. Гор, заклониште с место за склањање, склониште; прибежиште. — Нигдје ти није глава сигурнија него у овом поштеном заклоништу. Шен. Ухвати коња, приви се уз њега, припи, као да ту тражи заклониште. Сиј. заклоњати, -ам сврш. покр. «. заклањати. — А за капом паун-перо пало на раме, те му лице заклоњаше од жарка сунца. Вук. заклоњеност, -ости ж положај, стаче онога што је заклоњено. заклоп м 1. предмет којим се нешто затвара, заклопац. — Нашла лопижа заклоп! Љуб. Од ковчега отвори заклоп. М-И. 2. реза, засовница. Р-К Реч. заклопак, -пка м 1. в. заклопац. 2. за~ листак; језичац. Р-К Реч. заклопарати, -ам сврш. почети клопарати. заклопац, -пца м оно чиме се покрива лонац, сандук, кутија или што слично, поклопац. Изр. сваком лонцу бити ~ погрд. заклонак, -онка м заклоњено место. трпати се свуда. — Зар ти мораш сваком — Ту и тамо у заклонку бијели се још по лонцу бити заклопац? Торд. која хрпа снијега. Леск. Ј. заклбпити, збклопим (аор. 2. и 3. л . заклонац, -онца м «. заклон (/). — Не имаш варке, не познаш заклонца, обзор заклопи) сврш. 1. ставити заклопац на нешто, поклопити, покрити поклопцем. — ти је отворен и велик. Прер. Курир је заклопио цистерну. Пол. 1958. заклонит, -а, -о заклоњен, безбедан, си- Угарак [је] избацио, лулу заклопио. Берт. гуран. — Изабраше згодно место, мало зак2. затворити (књигу, очи, уста, ерата лонитије. Срем. У тој заклонитој тишинн и сл.~). — Млада заклопи књигу, дигну се . . . пролазио је . . . готово без промјене и стави је на полицу. Шен. Заклопи очи, дан за даном. Новак. нечујно кашљуцну и устаде. Петр. В. 3. заклбнити, заклоним сврш. 1. стпмити покрити, стаеити што преко чега другог. што иза или испод чега другога; склонити на — Сву Удбињу огријало сунце, а Сењане сигурно место. — Нагодише се с главаром облак заклопио. НП Вук. И цар заклопи . . . да кућа и превраће остану мајци нека рукама лице да му се очи не заблијеште сјајношћу. Креш. 4. покр. а. склопити, има гдје заклонити главу. Ћип. 2. а. застреобухватити. — Дарова му кошуљу од злати, сакрити. — Персијске војске толико је да ће стреле њихове, кад полете, згкло- та, заклопи му руке око врата. НП Вук. б. фиг. пасти, спустити се. — Ноћ је била нити сунце! Нен. Љ. Заклони руком лице. сасвим заклопила када су нас повезли пред Кал. б. затворити, спустити. — Пође одлучно према заклоњеним вратима оближ- некакву велику сељачку кућу. Ђон. ње собе. Војн. 3. заштитити. — Мене заИзр. ~ очи 1) умрети; 2) заспати; клонише богови од њИх. М-И. Матић је ~ очи некоме бити присутан кад неко . . . био добро расположен према Марко- умре. вићу, хтео је да га заклони и задовољио ~ се затеорити се, склопити се. — Један би се једном формалном изјавом. Скерл. једини вал — и над тобом се заклопи поФ. Изр. — г л а в у наћи склониште, стан. нор смрти. Маж. ~ се повр. — Зидари подигоше ЗВД, заклопни, -3, -о који се односи на заклоп, колико би се човјек могао заклонити. Мат. који служи за заклапање. — Уре удараху Заклони се са својим дјететом гдјегод у силовито у заклопно стакло. Шен. грмље. Шимун. Заклонио се иза ауторитета заклопнвца ж 1. в. капак. Р-К Реч. штаба и команде. Чудна ми јунаштва! Ћоп. 2. зоол. врста пужа. — По камењу врло заклонитост, •ости ж особина онога често налазимо заклопнице (заклепнице), што је заклонито. Р-К Реч. које имају витку вретенасту кућицу. Финк.

ЗАКЛОПЊАЧА — ЗАКОВАНИЦА заклбпњача ж зоол. врста корњаче. — Заклопњаче . . . могу заклопити . . . руб трбушне кореа па се тако затворе у оклоп. Финк. заклопбтати, -клбпоћем и -пбтЗм сврш. почети клопотати. заклопчпна ж аугм. и пеј. од заклопац. заклопчић м дем. од заклопац. заклоцати, -ам сврш. почети клоцапш, почети шкљоцати. — Заклоца зубима. Боокић. закљунути, -нем сврш. ударити, ухеатити кљуном. — Колико је горе и планине, ил' зелена поља и ливаде . . . не би птица кљуном закљунула, што од силе није притиснуто. НП Вук. закључаваше с гл. им. од закључавати

11!

одлука, решење, закључак (2). — Кнежевска власт . . . није се оснивала само на народним закључсњима него још . . . на султановии бератима. Јов. С. закључивање с гл. им. од закључивати. закључивати, -учујем несерш. и уч. према закључити, закључити, закључим сврш. 1. извести закључак; стећи уверење. — Закључи жена да ми је нарав зла, јер ни са ким нисам разговарао. Ћос. Д. С правом закључујемо да се повећала Самова обитељ. Креш. 2. уговорити, утврдити, склопити, погодити (мир, споразум, зајам, тргоеачки посао и сл.). — Он је имао само једну бригу, а то је да закључи частан мир. Јов. С. 3. одлучити, решити. — Тако [је] закључио султански девлет и росијски цар. Нен. М. 4. завршити, свршити. — Овијем закључујем кратки закључавати, -учавам несврш. и уч. пријеглед нашега језика од 12—15. вијека. Јаг. према закључагпи. закључница ж трг. уговор између про~ се несврш. и уч. према закључати се. даеца и купца робе. закључак, -чка м 1. лог. суд изведен из једног, деа или тше других судоеа; кратак закључно и з&кључно прил. с крајизеод из ширег излагања, резиме. — Ми сада њим роком, укључуЈући. — Оферти се поднећемо да вучемо никакве закључке из носе до краја месеца септембра закључно. овог упоређивања. Марк. Св. То га размиш- Дом. љање доведе до неодољива закључка да закмезити, -им сврш. почети кмезити. је тај кукац сишао с памети. Креш. 2. одБен. Рј. лука, решење. — Комисија . . . донесе закзакм&сати, -С-чим сврш. почети кмеључак да је нужно . . . изабрати три стручна лица. Нуш. Ми смо продали дрва на једно- кати. гласан закључак цијеле земљишне заједнице! закметити, -им сврш. 1. учинити кмеКрл. 3. свршетак, крај. — У цијелом се затом, поставити за кмета, старешину села. воду говорило мјесец дана прије закључка — У то били закметили газда-Алексу, па школске године. Новак. Пред сам закључак он . . . засео у судницу и стао записивати избора изби преда ме огромна људескара. ко ће на границу. Вукић. 2. учинити кмеЈевт. 4. а. уговор (о купотни или продаји, тому спахиЈским робом. меком послу и сл.), закључница. б. закључење, ~ се постати кмет. стварање уговора. — Оба су двора пристала закмећивати, -ећујем несерш. и уч. да се примирје продужи до закључка мира. према закметити (2). — Сад су пољски магНо«. нати почели . . . закмећивати слободне сељаке. Пов. 2. закључав и закључан, -чна, -чно који се односи на закључак; коначан, д&финитизакмбчати, -чим сврш. почети кмееан, последњи. — Он им и не даје никаквог чати, почети плакати. закључног књижевног облика. Нех. закнбжити, закнежим и закнбзити, закнезим сврш. учинити кнезом. — Од неко закључати 1 , -ам (аор. 2. и 3. л . закључЗ; р. прид. закључао, -ала; трп. прид. доба поче се по селу зуцкати да ће Јуру закључан) сврш. затворити кључем. — Пилиграпа закнежити. Коч. ~ се постати кнез. Ми смо цркву закључали, и одавде . . . нећемо. Дом. заковак, -бвка м = закивак. — Често ~ се повр. — Баба се закључала. Пав. наилазимо . . . да добре народне речи као: . . . закивање закивака, заковци. Бел. з а к т у ч а т и 8 , -ам сврш. почети кључати, почети врети, прокључати. зЗкован, -а, -о Х.трп. прид. од заковати. закључбње с 1. гл. им. од закључити. 2. фиг. в. закмт (Ј). — Закован Србин, 2. е. закључак Џ). — Онда се такво закљу- у простоти својој, чујте га само ви! Змај. Све је Србе сматрао као заковане непричивање назива непосредним закључком или јатеље Аустро-Угарске. Јов. Ј. закључењем. Лог. 1. 3. склапање (мира, уговора и сл.). — Они су са Спартом повели закованица ж штап чији је крај окован. преговоре о закључењу мира. Пов. Ј. 4. Рј

132

ЗАКОВАТИ — ЗАКОЛИТИ

закбвати, закујбм (имп. закуј; аор. 2. и 3. л . закова; р . прид. заковао, -ала; трп. прид. закован) сврш. 1. чавлима, клинцима или каквим другим средстеом нешгпоутврдипш, учврстити, приковати, прибити. — Једни су предлагали . . . да се остане у соби, али да врата закују и не отварају. Чол. 2. фиг. чврсто привезати, учинити непомичним. — Ја сам бар осећао горе на темену рупу, и доле за патос заковане ноге. Лаз. Л. Та ријеч све као да их закова. Лоп. 3. сапети у ланце, оксвати. — Све бацише у тамницу Турци, и у тешко гвожђе заковаше. НП Вук. ~ се 1. приковати се. — Као да се заковао за земљу, Петар понови: — Па зашто то? Ђил. 2. фиг. настанита се стално (као прогнаник), неодвојиво се везати. — А весело некоћ срце ти је било, . . . кад ускоку дједу туђинац досуди, у ове се пусте заковати стране. В 1885. Изр. као з а к о в а н непомичан. заковитлавати, -Јгглавам несврш. и уч. према заковитлати. ~ се несврш. иуч. према заковитлати се. заков&тлати, -ам сврш. 1. почети ковитлати, бацити да се креће коеитлајући се, окрећући се. — Извади бомбу и у знак просвједа заковитла је на ресторатера у саму гомилу. Цес. А. 2. почети се кретати у коштлацу. — На средини реке вода заковитла. <— се в. заковитлати (2). — Димови и мисли заковитлаше се по тешком зраку. Кол. заковица и заковица ж оно чиме се шта закива, закивак; метална спојка. — На мангалу дјечак је зажарио два парчета гвожђа за заковице. Лал. заковичар м онај који израђује заковице. заковрљатп, -ам сврш. в. заковрнути. — Оду момци здрави кб рушпа, а гојни кб рањеници, па заковрљај те умри. Зар то није богу плакати? Коч. заковрнути, -оврнем (аор. 2. и 3. л. зЗковрну) 1. изокренути, преврнути (о очима). — Клечи [светац] у ваздуху . . . а раширио руке и заковрнуо очима. Мат. 2. нагло се разболети, нагло занемоћи. — Једног јутра чича заковрну зорли. Вес. закбвртати, -рћем несерш. и уч. према заковрнути. заковрчавати, -рчавам несврш. и уч. према заковрчати. Р-К Реч. заковрчати, -ам сврш. = заковрџати завити, увити у коврџе,увојке; ткудравити. — С кудравом бијелом косом, заковрчаном у круте увојке, није никад била ни у моди ни изван ње. Торб.

закбврчити, -им сврш. = заковрџити 1. окренути, завити у страну. — Заковрчио вратом да не да кћери каурину. О-А. 2. «. заковрчати. — Коса, црна као угаљ, уметно или природно заковрчена, падала је око чела у два широка прамена. Цар М. 3. в. закоернути (2). — [Писмо] сте ви сами писали и наређивали, кад је она била занијемљела и заковрчила. Љуб. ~ се повр. 1. учинити се коврчавим. 2. фиг. изокренути се; заметнути се, настати. — Сумња се међутим заковрчила тек прол>етос. Сим. заковрџавати (се), -рџавам (се) несврш. и уч. према заковрџагпи (се). заковрџати, -ам сврш. = заковрчати. — фиг. К тому се прво лице није питало да ли оно говори увијек за себе, а да се не служи заковрџаним, свинутим језиком. Уј. ~ се увити се у коерџе. — Обрве, просиједе, густе заковрџале се. Радул. закбврџпти, -им сврш. — заковрчити. заковчаватц, -овчавам несврш. и уч. према заковчати. закДвчати, -ам сврш. в. закопчати. Вук Рј. закозпик м бот. е. козлац. Вук Рј. закокодакати, -одачем сврш. почети кокодакати. закокбтатн, -окоћем сврш. почети кокотати. закблатн, закблам сврш. почети колати, почети се кретати около, тећи, ићи наоколо. заколаЧиоти, -олачим сврш. исколачити, избуљити, јако отворити (о очима). — Као да га тупим рогом кљукну под ошит, младић болно удахне, очи му заколачише дјевојачки плахо. Божић. заколббати (се), -ам (се) сврш. стати се колебати, постати неодлучан. — Храбра душа Цезарова само је у први мах могла заколебати пред страхотом призора. Ђал. Ви сте четири стуба. Један нек се заколеба и кућа ће се срушити од потрсса груба. Богдаи. заколбтати се, -колећем се, ијек. заколијЈтати се, сврш. покр. занмхати се, заљуљати се. — Гвардијан застаде, заколијета се и паде наузнак, као свијећа. Мат. заколиј&тати се, -кблијећем се, ек. закол&гати се. заколикнути, -бликнем сврш. покр. упитати колико има чега у погађању. закблити, заколим сврш. 1. обићи, заобићи. — Три дана су пута заминули док су пусту воду заколили. НП Вук. 2. покр. а . подупрети колцима, приткама »инову

ЗАКОЛОБАРИСАТИ СЕ — ЗАКОНОДАВАН лозу, ударити притку, притаћи. Р-К Реч. 6. оградшпи, окружити кољем. Бен. Рј. заколобарисати се, -ишем се сврш. индив. окренути се у круг. — Око Јелице као да се заколобарише покућство. Матош. заколутати, -ам сврш. почети колутати, почети се кретати у колутовима. ~ се почети се колутати. закољ м 1. клање. — Узакоњено је у неким земљама да се и марва за закол, и њено месо морају стручно прегледати. Батут. 2. в. покољ. Вук Рј. 3. пропаст. — То је закољ и убиство. Вук Рј. закољак, -бљка м место на коме се брав или жртва коље, преклано место; рана начињена клањем. — Ужаснух се прво; у грчу страшну зграбих руком ниже. Закољак нађох грозан. Гор. заком&шати (се), -ам (се) сврш. почети комешати (се), ускомешати (се). закон м 1. збирка прописа суверене државне власти којима се нешто одређује, наређује, допушта или забрањује: грађански —•, кривични ~ Ј финансијски ~ , универзитетски ~ итд. 2. а. нужно стање које произлази из природе ствари. — То какав модерни [човек] крсти именом снаге природе, законима природе, и не замишља то као какву божанску ствар. Кнеж. Б. У људским жилама дјелује мрачан закон крви. Лит. 1957. б. правило, утврђена научна истина: Архимедов ~ , гласовни ~ , ~ гравитације, ~ инерције. 3. обичај, ред; пропис. — Учиниш изљев и молитву, како је закон. М-И. Старац . . . по свом закону молитве чита. Бан. 4. еера, релшија. — Нису нашег закона. Они су римпапини. Петр. В. Био [момак] из ближњега села грчкога закона. Рад. А. 5. извесне општепризнате моралне обаеезе (части, пристојности и сл.). 6. обред венчања, брак. — Рада рашири руке да је загрли, али се девојче изви и истрже . . . Не ваља се пре закона. Ад. Кад су божји закон савршили, одведоше двоје младенаца. НПХ. 7. фиг. праене науке. — А млади господин свршио је закон? Ћип. Изр. д о ћ и у сукоб са законом огрешити се о неки законски пропис; к р о ј и т и законе израђиеати и дотсити законе;

Нови (Стари) ~ рлг. «. уз завет (изр.);

нужда

ставити

~

мења неопходно је, мора се;

(из)ван

закона лишити ие-

кога заштите закона; ударити ~ утврдити задатак, правило, обавезати се. — Ударите закон да ћете проучавати толико становитих сати на дан, па га се држите. В 1885; ч о в е к од з а к о н а онај који познаје и примењује законе; правник.

133

закбнаковати, -кујем сврш. в. закоШчити. — Лучио је свиње у Љубовиђи в законакује у кући Смиљанића. Ком. законар м ков. в. законик. — Гроб гдје гениј сније, вјековита је књига отворенаЈ у којој људство прерођено штије законар свијета по њем посвећена. Крањч. С. закбнарски, -а, -о заст. који се тиче закона, законски. •— Не чекајући ни свршетка трогодшпњој законарској периоди, оставио је и сабор и домовину. Ђал. законарство с заст. в. законодаество. — Само је за финанцијално законарство . . . и даље остао њемачки [језик у настави]. С 1911. закбначити, -им сврш. задржати ее на преноћишту, остати на конаку, заноћигт. — Замркосмо код попа Ђурђа и ту законачисмо. Коч. закондрљати, -ам сврш. покр. почети се котрљати, ваљати. — Закондрља чаша по столу. Божић. закони, -а, -о в. законит. — Народна скупштина . . . огласи Карађорђа и његово законо потомство за првог и врховног српског предводитеља. Нов. законпк м арх. закон; книга, кодекс закона, зборник закона. — Милош . . . поставио је нарочиту комисију која ће израдити нацрт . . . једног грађанског кривичног законика. Гавр. фиг. Како се веровало у један вечити тип лепоте, створио је један систем књижевних догми и законик лепога. Скерл. Пред њим је стајао некакав законик. Јонке. законит, -а, -о а. који ее сдаже са законом, који се оснива на закону. — Плебејци су постигли да су се бракови између патриција и плебејаца признали као законити. Пов. 1. 6. признат законом (жена, муж, дете). — Вредна домаћица . . . више [се] старала [о ћурану] него о свом законитом мужу. Срем. Живио сам у мирном и . . . једноличном брачном додиру са својом законитом женом. Крл. законнто прил. у складу са законом, по аакону; правилно. — Пошто сс само правилно и законито може разумети, то да бл се нешто разумело, мора сс издалека гледати. Кнеж. Б. законити се, -им се кесврш. заст. венчавати се. — И води је [Ајкуну] у Крстову цркву, па се с њоме крсти и закони. НПХ. законитбст, -ости ж стање и особина онога што је законито, стање у коме се примењују и поштују закони. — »Бијесни пси« су били заправо једини гаранти законитости, у вишем, моралном сдшслу. Крл. зЗконодаван, -вна, -вно који ствара и издаје законе, који се односи на доношење

134

З А К О Н О Д А В А Ц — З А К О П А В А Т И (СЕ)

закона. — Јехове на Синају такав је био глас: топао, свемоћан, благ и законодаван. Марк. Д. Намесништво је пристајало да се скупштини, која је дотле имала само саветодавни глас, призна пуна законодавна власт. Јов. С. законодавац, -вца м (ген. мн. законбдЗваца) онај који доноси законе. — »Ми« [смо] овдје . . . против свог бољег увјерења преузели на себе дужност да будемо законодавци. Крл. заководавнлац, -иоца м индив. ир. онај који прописује, а у ствари дави, гази закон, правила. — Тим пртљањсм филолошких практиканата, законодавилаца језика, потре се подријетло ријечи. Шим. С. законбдавка ж жена законодавац. — Тај чудан роман једне циркуске играчице . . . завршује [се] с круном источне империје . . . мудре царице и законодавке. Грол. законодавство с свеукупност закона: радничко~,тгрговачко~.— У историји нашег законодавства Јован Хаџић јесте без сумње најистакнутија личност. Јов. С. [Држао је РадићЈ интерпелације . . . о демократизацији хрватске управе и хрватског законодавства. Крл. законодавчев, -а, -о који припада законодавцу. законозналац, -лца м онај који познајв законе, познавалац закона. — Кад посумњају сељаци, а он им вели да су се упознали и да је он адвокат и законозналац »Код топа«. Срем. зЗкономеран, -рна, -рно, ијск. закономјеран, рус. в. законит (а). — У људском друштву се одвијају закономерна збивања. Јак. Научавали су . . . да је свијест и идејни живот човјека само својство закономјерног кретања материје. ОП 1. за^кономерно, ијек. закономјерно «. законито. — Све се . . . уређује некако брзо, закономерно, безболно у ствари. Вучо. закономбрност, -ости, ијек. закономјфнбст, ж в. законитост. — Плима и осека имају сгрогу закономерност. 5 1958. зЗкономјеран, -рна, -рно, ек. закономЈран. зЗкоНомјерно, ек. закономгрно. закономјбрност, -ости, ек. законом<6рност. законопбсац, -сца м онај који пише законе, састављач закона. — Јован Хаџић је први модерни законописац кога смо имали. Јов. С. законбслбвље с заст. в. законодаество. — Краљевсжи рескрипт споменуо [је] потребу некакве промјенс у домаћем законословљу. Ђал.

закбносни, -а, -о који доноси законе. — Кољу по обичају божанствима биранс јањце: Фебу, Церери затим законосној. М-И. законост, -ости ж заст. в. закоштост. — Има свом помњом настојати да се својим поштењем и законошћу другим препоручи. Старч. зЗконотворан, -рна, -рко заст. в. законодаван. — Краљевина Хрватска и њена санкција прагматичка сву законотворну власт давају само својему сабору и својему краљу. Старч. законотворац, -рца м (ген. мн. закоибтвбраца) заст. в. законодавац. — Никаков законотворац никаковим законом не може предвидјети све околкости, тешкоће које могу настати и настају у јавним службама. Старч. законотворство с в. законодавство. — И ми желимо уставним путем с напретком јавне управе и законотворства корачати. Старч. законочувар, -ара м ков. чувар закона. — Она [Скупштина] бира све органе власти, од којих [су] најважнији тзв. законочувари и већници. Јов. С. закбноша м 1. в. законодавац. — Нови законоше сјетише се и школе. Јурк. 2. онај који познаје и примењује законе. — Они »као законоше и први људи« морају . . . дочекати аустријског команданта. Андр. И. законски, -а, -о 1. који се односи на законе. — Законски текстови који се односс на питање о којем је ријеч су врло кратки и мањкави. Мј. 1936. 2. законит. — Фердинанд је једини законски краљ. Нех. законски прил. на законски начин, законито, по закону. — Страпгљивац је решен да ме законски тера. Нед. законспбрисати (се), -ишем (се) сврш. учинити (се) тајним, сакрити (се). — Зар се може ко на партизанској територији »законспирисати« тако да партизани не знају где је? Поп. Ј. У суседном селу имам рођака, могао бих да се законспиришем док се ви не вратите. Ћос. Д. закоп м покр. 1. покоп, погреб, сахрана. — Ако не ископате калуђере и слијепцвЈ нама властели, што смо вам тобож огранци, нема закопа у Боци. Љуб. 2. рупа, јама. — Жито [је било] скривено у закопе које ни сами укућани нијесу знали. Лал. 3. један захеат мотиком или ашовом у копању. — Крумпир — нећу ти лагати — као тиква, а по десет их избациш једним закопом. Пав. закопавање с гл. им. од закопавати (се). закопавати, -опавам несврш. и уч. према закспати. ~ се несврш, и уч. према закапати се.

ЗАКОПАНИК — ЗАКОПЧАТИ (СЕ)

135

имање. Јов. Ј. 2. фиг. узјогунити се, заинтачити се. закопбтати, -ам несврш. почети ударати копитама. — [Отровна прашина] закбпати, -ам (аор. 2. и 3. л . закопа; покрила траву, па кон>, који је чупнс . . . закопита, преврне се. Гор. р. прид. закопао, -ала; трп. прид. закопан) закбпнтити, -им сврш. прел. етећи, сврш. 1. почети копати; замаоСнути у копазасновати. — Треба, богме, и рукама макњу. — Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пан>. Глиш. нути, акомислишдазакопитишшто. Шапч. 2. засновати, почети копати ради грађења, Она друга наведе је друга, тер напоред гнијезда крагујева она своје закопити легукопати. — Јаков . . . закопа шанчсве у ло. Март. Лозници и на Јагодњи. Вук. Псује Травник и ко га је закопао на том месту. Андр. И. ~ се пустити корен; учврстити се, ут3. а. покрити, огрнути земљом, затрпати. врдити се. — Закопитили се, па се не — У рупу треба да метне: главу од предњег дижу, нити мисле дизати. О-А. Било је вратила на разбоју, ону сребрну пару . . . пројектовано да се под притиском надмоћИ онда да закопа рупу. Вес. б. погрепсти, нијих непријатељских снага . . . повуче (на линију Скопље—Штип) и на њој се сахранити. — Наравно, кад ко умре, њега закопају. Ранк. фиг. Закопао је спомене на до бољих прилика закопити. Лаз. М. најдубље дно себе. Сим. в . фиг. затрти, закопкати, -ам сврш. почети копкати. уништити, упропастити. — Палеолог позакбпрепити, -им сврш. покрити копзива Мурата да закопа Грке са Србима. Њег. Не вјерујте свакому на свијету, и реном; прекрити. — Неколико лијепих жена пазите да вас Јелушић не закопа. Шен. са закопрењеним лицем и гслубјим очима. Уј. Он је о њима свс избрбљао и себе сама зазакопрцати се, -ам се сврш. почети копао. Цес. А. 4. а. сташти и сакрити укокопрцати се. павањему земљу. — Герас је то вино закопао закопчавање с гл. им. од гакопчаеати [у подруму] кад му се првенац син родио. Срем. б. ставити, метнути, завући (рукв (се). у џеп). — Закопао руке у џепове. Шен. в . закопчаватн, -бпчЗвам несврш. и уч. загњурити, зарити. — Вриснуо сам и зако- према закопчати. пао главу у јастуке. Козарч. 5. почети ко<~ се несврш. и уч. према закопчати сб. пати ногом, почети ударати ногом о земљу. з&копчав:, -а, -о 1. трп. прид. од закоп— Пуцњаве се пушака није плашио, већ чати. 2. који мало говори, уздржан, (с)узсамо застриже ушима, зарже мало и закопа држљив, резервисан, затворен. — Наглији ногом, као да је био у боју. Шимун. је [кнез] од оца . . . али је закопчанији, неИзр. ж и в з а к о п а н затворен, одвојен приступнији. Нех. од света; з а к о п а н о благо 1) благо саИзр. до г р л а ~ претерано (с)уздржљив, кривеноу земљу; 2) непознате, неприступачне претерано резервисан, ћутљив. вредности; ~ к о к а т у ледину кренути зЗкопчано прил. (с)уздржљиво. — Ои хитро (некуда); ~ таленат у земљу не искористити своје способности; не би ни строго и закопчано говори: Можеш ићи. Сим. Висока тајанствена личност држи се у ногом закопао смесгпа би пао мртав. тој ствари . . . прилично закопчано. Цар Е. ~ се повр. фиг. повући се у самоћу, зазакопчаност, -остч ж особина онога бити се. — Ваљда је пао на теме да се закопа у овом нашем каљавом селу. Срем. Сердар који је закопчан, (с)уздржљивост, резервисе није нигдје кретао . . . Закопао се у кућу. саност. — Дипломатска закопчаност постала је његова [Ристићева] друга природа, Лоп. и ма с ким разговарао, мерио је рсчи као да закопива ж 1. земља коју је неко први пише ноту. Јов. С. почео да обрађује, нечије еласнишпио од ста1 закбпчати, -ам (аор. 2. и 3. л . закопча ; рине, дедовина. — То је моја закопина. Вук р . прид. закопчао, -ала; трп. прид. збжшРј. фиг. Издизао се свуда мртви латинизам, градећи на туђој закопини. Водн. 2. јама, чан) сврш. 1. везати, причерстити копчама, рупа. — На самом Новом Брду виде се мно- дугметима или чим сличним. — Испод [хага окна, поткопи и закопине. Дед. Ј. Сто- љине] се могло видјети разнолико рублл . . . накосо закопчано разнобојним дугмстима. јећи3 гледао је у дубину закопине. Лал. Шег. 2. саставити, запети (Једно за друго). закопистити се, -бпистим се сврш. 1. — Са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом . . . продужи сам себи да чврсто остати где, укоренити се. — Ако ке будем имао деце (а то ће по свој прилици говори. Станк. тако и бвти јер немам намере да се овде ~ се повр. — Да му се не опази бијели закопистим)} ја ћу вама оставити и све своје овратшш, нагло се закопча. Кум. закопаник, -ика м тек прокопан пут. — Знаш ли да ми душа оде у пете, док смо пролазили оним ђавољим закопаником. Ранк.

136

З А К О П Ч И Т И — З А К О Т И Т И (СЕ)

закбпчитв, -им сврш. в. закопчати. — Не бегенишем за својим столом људе, који су толи чврсто закопчили дугмета своје униформе да им не видиш срцу до дна. Шен. —- се повр. — Метнем кесу у њедра, пак се добро закопчим да гдјегод у води не испане. Маж. М. закорак м корачај. — Сваки закорака чак сваки помак вјеђа, зур у ноћ ваби плес жандарских звјездица. Јел. закоракнути, -бракнем сврш. «. закорачити. — Пустио сам . . . да кнезови изборници и цар отпутују, а да зато нисам ни закоракнуо из своје собе. Шкреб. закорачати, -ам сврш. почети корачати. закорачивати, -ачујем несврш. према закорачити. закорачити, -брачим сврш. = закрочити 1. а. напраеити, учинити први корак, поћи. — Дохватио сам ствари и закорачио у пространи вестибил зграде. Јак. б. ступити, заузети део простора, учинити прве кораке. — Тако је Рим . . . закорачио на Балкански полуоток. Пов. 1. Овај хтједе поново да испружи руку, али је каноник већ закорачио кроз врата. Франг. в . фиг. заћи. — Дједови су добрано закорачили у године, а иису знали да им је домовина већа од пашника. Гор. 2. прел. прећи, прекорачити. — Поможе му да закорачи једну греду која се била испречила на месту. Лаз. Л. Закорачити, ако је потребно, и границу, али само колико да се одбије арнаутски напад. Лаз. М. закорбнити се, закбреним се, ијек. закоријенити се, сврш. укоренити се, пустити корен, ухватити се дубоко жилама у земљи. — Оне [резнице] се закопају у влажни пијесак, а кад се закоријене, пресаде сс младе биљке у земљу. Бот. фиг. прилагодити се, приеикнути се, ући у обичај, у навику. закорењивати се, -бњујем се, ијек. закорјењивати се несврш. и уч. према закоренити се. закбрео, -ела, -ело, ијек. закбрио који је отврднуо, окорео. — Закорели себичњак и тврдица, зури и у сами просјачки џеп — може ли се што и отуда извући. Ђон. закбрети се, закори се и закори се, ијек. заксрјети се, сврш. добити кору, покрити се, превући се кором. — Срећа по нас да је бура похитила нашим вилењацима на сусрете, па се пут закорио. Павл. Снијег је био промрзао, закорен и чврст. Лал. закориј&ноти се, -оријеним се, ек. закоргнити се. закбрио, -рјела, -рјело, ек. закорео. закор;ен>нватв се, -^њуј&и се, ек. закорењивати се.

закбрјети се, закори се и закбри се, ек. заксрети се. закорл&тити, -брлатим сврш. везати. — Руља паса, све два по два, закорлаћена, нестршвиво је поскакивала. Ђа,г. закбровнти (се) и закоровити (се), -им (се) сврш. зарасти, обрасти у коров. — Плуг . . . оста чекајући на тебе . . . баштина залединила, закоровила. Ђон. Земллца тврда, закоровљена, слаб природ. Мшик. закбровљеност и закбровљеност, ости ж стање онога што је закоровљено. закоровљивати се, -бвљујем (се) несврш. иуч. према закоровити се. закорушити се, -брушим се сврш. добити кору, превући се кором, отврднути. — Узе лупкати штапом по опанцима да одбије закорушен снег. Дом. закос м 1. место где има траве, сена, где се мозке косити. — Питом откријем закос и лежем на откос пјан. КН 1959. 2. нагиб. Р-К Реч. закосити, закбсим и закбсити 1 , закосим сврш. учинити косим, поставити косо. — [Арнаути суј држали положаје испред Тенеждолског теснаца, управо према друму Подујево—Приштина закошену линију. Лаз. М. закбсити 2 , закосим сврш. 1. почети косипш. 2. захватити у кошњи од суседове нмве. Вук Рј. — се 1. а. отпочети косити и заћи у кошење, дати се на кошење. — У суботу пред Петровдан . . . оде на ливаду и закоси се. Лал. б. фиг. почети увелико таманити, уништавати. — Смрт се тих дана била жестоко закосила. Лал. 2. уз. повр. фиг. крено се завадити. — Мени су обојица једнаки. Мислиш да је мени свеједно што су се оно закосили. Ћос. Д. закосматити, -им сврш. постати космат, обрасти у косу. — Запусти се некако страшно, сав закосмати. Сиј. закосовски, -а, -б који је дошао после Косова, послекосовски. — Преносио се духом . . . у дане косовске и закосовске. Матош. закосутра прил. покр. на трећи дан од данас, наксутра. — И тако је бивало прекосутра, закосутра, назакосутра, еле свакога божјег дана. Мат. закотвити, -им сврш. утврдити бацапем котве, усидрити. Бак. Реч. закбтити, закотим сврш. учинити да се што расплоди. ~ се расплодити се, почети котити се; намножити се. — Све ме некако сврби да кажем како су се у н»ему закотиле стјеницс.

ЗАКОТРЉАТИ — ЗАКРВАВИТИ Креш. Знаш ли ти да се од прашине закоте мољци? Глиш. закотрљати, -ам сврш. почети котрљати, учинити да се што почне котрљати. ~ се почети котрљати се. закотурати, -ам сврш. почети котурати, закотрљати, учинити да се што почне котурати. ~ се почети котурати се, котрљати се. закоцаћитп, -бцаћим сврш. покр. забацити, заврнути, затурити. — Онда га узе за главу, па је закоцаћи натраг. Вес. Зину. Закоцаћи главу и стаде ме мерити. Ком. ~ се забацити се, затурити се. — Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа. Ком. закоцбнути се, -оценем се сврш. в. заџенути се. — Закоценула се слушкиња од смијеха. Том. Грцала [је] у сузама док се не би закоценула и обнемогла. Марк. М. закоцењнвати се, -ењујем се несврш. и уч. према закоценути се. закоцкати се, -ам се сврш. почепш се коцкати, дати се у коцку; навелико ући у коцкање. — Свратио успут негде, закоцкао се и до зоре изгубио све. Ћос. Б. закбчити, закочим сврш. кочницом уставити, задржати, укочигт; спречити. — Он истресе на сто шаржер, откочи, закочи, показа како се окида. Ћос. Б. Ни једног тренутка небо није било без немачких авиона. То је закочило кретање једишша и курира. НИН 1958. И људи већ корили међу собом . . . бега што је толико закочио. Мул. <—' се зауставити се у своме кретању, у развшпку, постати непокретлмв, стати. — Читав његов живот као да се од тога дана закочи и скрену с онога заравњена пута. Ћоп. закошавати, -ошавам несврш. и уч. према закосити.

137

све то лепо намести на главу, онда се закрабуљи чаршавом. Дав. фиг. Накостријешила се . . . подвала закрабуљена закоником и демократским фразама. Матош. закрајак, -ајка м крај, окрајак. — И уводи зелену планину. Кад погледа на закрајак доњи, али пасу три крда оваца. НП Вук. закрајинити, -им сврш. повести, почети рат, заратити. — Још у време кад је Карађорђе закрајинио, побегну од турског зулума . . . из Босне две породице. Вес. закракунати, -ам сврш. покр. затворити кракуном, закрачунати. — Марко затвори врата и закракуна. Ћип. закраљивати, -аљујем несврш. и уч. према закраљити. ~ се несврш. и уч. према закраљити се. закраљнтв, закраљим сврш. прогласити некога за краља, учинити кралем. — А био то краљ мали што га од игре и обијести себи поморкиње закраљиле. Брл. ~ се постати краљ, прогласити ее за краља. закрасити, закрасим сврш. украсити, окитити. Р-К Реч. закрати в. закрхати. закратити, закрЗтим сврш. забрштти, не допустити; ускратити, не дати. — Овим лугом гонит' кошуту закратио сам сваком човеку. Јакш. Ђ. [Учитељ] не само да јој даље говорити не закрати већ јс на то још и ободри. Јурк. закратко и закратко прил. за кратко време, убрзо. — Одјури у шуму, затим на брвно преко потока и закратко ено га у Јагодовцу. Ђал. закраћиватн, -аћујем несврш. и уч. према закратити. закрачунаватн (се), -унавам (се) несврш. и уч. према закрачунати (се). закошак, -шка, зажошар, -а и закозакрачунати, -ам (трп. прид. закрачуш а р а к , -рка м место иза кочијаша у колима нан) и закрачунити, -ачуним (трп. прид. где се обично меће пртљаг. — Сада одмах ис- закрачуњен) сврш. затворити крачуном, пури [попари] ону празну петорку у подру- резом. — Илија утрча без душе и закрачуна му и натовари на кола у закошак. Јурк. врата изнутра. Мат. У узвишеном закошару сеђаше Јерко. Шапч. ~ се загторити се крачуном, ставити У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у резу на врата куће или собе у којој се сам »закошарку«. Вес. налази. — Затекао сам их у хотелу, нису се закошеност и закбшевост, -ости ж ни закрачуналИ;, будале! Јонке. особина онога што је закошено, косо избачено; закрвавнти, -рвавим сврш. 1. крвљу заисп. закосити. — Трећа армија, због опасне лити;окрвавити. — Нама је суђено тло зазакошености граничне линије у захвату рекрвавит обојици исто. М-И. Кад закољу свике Ибра, могла [би] бити спокојна за свој њу, пажљиво су брисали закрвављене руке. десни бок. Лаз. М. Ман. фиг. обојигт црвено. — На истоку . . . [ти, сунце] закрвавиш зору и замутиш небо. закраб^љити (се),-крабуљим (се) сврш. Чипл. 2. почети крвавити, почети крварити. ставити крабуљу (маску); умотати се. — Тада се добро закрабуљише и под шатор — И сузе кад дођу, ране закрваве — ја ни онда од тог ништа нећу знати. Дуч. 3. фиг. легоше. Маж. Ф. Вук нареди вампиру да

138

ЗАКРВАВЉЕН — ЗАКРЖЉАВИТИ

закрбсити (се), закресим (се), ијек. постати крвав, покашти се крвавим; позакријбсити (се), сврш. засјати, заблистати црвенети. — Шта ту ваздан! . . . Смеш — (се). — Учитељу се . . . на оне његове рине смеш да се рреш ? викну Лазар, а беоњајечи лИце зажари а очи закријесе. Јурк. че му од зала закрвавиле. Вес. Затим се сунце ромоли из магле . . . а на Изр. ~ очима погледати закрвављеним очима; непријатељски погледати. — рол>ани се закријеси роса. Новак. Браћа плануше и закрвавише очима на њсга. закреснути, -нем сврш. креснути; фиг. Маш. изрећи оштро. — Наши Јелењани су мекани ~ се покрити се, превући се, залити се на ријеч, а закреснеш ли језиком, упале крвљу, постати крвав. — Очи му се закрва- се као губа. Шен. виле, образи помодрили. Ћор. закрет м завој, завијутак, заокрет. — закрвављен, -а, -о 1. трп. прид. од На закрету Јелисејских поља њена се козакрвавити. 2. острвљен. — Од зоре до чија устави. Цар М. мркла мрака могла се . . . појавити мрка и зЗкретај м за(о)кре}пање; за(о)крет, покзакрвављена напаст — усташе. Ћоп. рет. — Знам сваки закретај ваш, ви багрезакрвављено ррил. крваво, крвнички. ми пропуцани и згрбљени. Бен. — [Гајић] у десницу стиште прсте и загледа закретање с гл. им. од закретати (се). се закрвављено у шћућурену кћер. Каш. закретати, -ећем несврш. 1. обртати, закрвављеност, -ости ж стање онога окретати у страну; завртати. — Провокоји је закрвављен и онога што је закрвавље- зећи путем . . . дрва, муслимани су закрено; велико непријатељство, закрвљеност. тали главу од цркве. Бан. Прсти . . . хтели закрзаритп, -рварим сврш. почети би да шчепају тај меки врат и да га закрећу. крварити. Мил. В. 2. непрел. скретати, полазити у <--' се залити се крвљу; постати крвав; страну, мењати правац. — Та »башгина« добити крвае изглед. — Пред очима бљеснуло закреће ррема дну тако да се оцажа како долази даље пут . . . лјесковите обале. им је море као голи рибљи трбух који се Војн. закрварио. Мих. ~ се повр. — [Ова двојица] су пили само закрвачити се, -рвачим се сврш. покр. воду, закрећући се и при том у страну. «. закрвавити се. Андр. И. закрвити, закрвим сврш. крвно заваз&кретни, -а, -о који се односи на закдити. — Душмани рођену браћу закрвише. Пер. Капетановић закува и закрви, па оде, рет, обртни. — Ако преокренемо смјер струје у котви, а оставимо непромијењени смјер а сад ми ту остадосмо да смирујемо. Ћоп. ~ се уз. повр. крвно се завадити. — На- струје у електромагнетима, закретни моменат дјеловат ће у суцротном смислу. Физ. 2. роди ће се закрвити и на земљу ће ударити закреч&вање с гл. им. од закречавати (се). голема сила. Јак. закречавати (се), -бчавам (се) = закрезакрдити, -им и закрдити, закрдим сврш. заметнути крдо, стећи крдо, постати чивати (се) несврш. иуч. према закречити (се). власник ееликог броја стоке. — Добро [се] закрбчати, -чим сврш. почети кречати. окући и закрди велики број оваца. Вујач. закреченост, -ости ж стање онога што — се јако се намножити. — фиг. Зађубри је закречено. се нечишћена соба, утрињи се изгажена слазакречивати (се), -бчујем (се) несврш. ма, закрдише се вашке. Лал. = закречавати се. закрек&тати, -екећбм сврш. почети закречити и закр&чити, закречим крекетати. сврш. 1. в. окречити. 2. кречом попунити закренут, -а, -о тврдоглав, својеглав, рупе, облепити зид или што слично. на сеоју руку. — Јацажани су у читавој Под~ се превући се кречном материјом; исгорини били цознати као тврдоглави и закпунити се кречом. — У закреченим жилама ренути људи. Ћоп. ваљда му се више и не може налипати било. Десн. закрбнути, закренем сврш. према закзакрбштати, -тим, ијек. закриј&штати, ретати. сврш. почети крештати. закр&сати, закрешем сврш. 1. почети захржљаваше с гл. им. од закржљакресати; засећи. — Замлати по њем шаком, вати. закреше ханџаром и одлети бијесан даље. закржљавати, -ржљавам = закржљиШимун. 2. подсећи, поткресати (гране). — вати несврш. и уч. према закржљати. Прислони се леђима уз један стари, закресан . . . орах. Ћор. 3. фиг. разбеснети се. — з а к р ж љ а в и т и , -кржљавим и закржМоре [се] узбуни, а бура у даљини низ Вељаввти, -им сврш. — закржљати постати лебит закреше. В 1885. , т ,,», кржљав, застати у напредовању, у рашће-

ЗАКРЖЉАЛОСТ — ЗАКРКЉАТИ њу. — Одајући се мрнарству, Бокељи су запустили маслињаке, који су закржљавили. Цвиј. Јавни биљежници бијаху некакви чиновници без државне помоћи, а сталеж је закржљавио. Мј. 1926. зЗкржљалост и закржљапбст, -ости ж стање и оссбина онога што је закржљало. — Био [је] састављен од неједнаких делова тела од којих су једни одавали . . . урођену закржлллост. Андр. И. з а к р ж љ а т и , -ам (аор. 2. и 3. л . закржл>5) сврш. = закржл.авити. — Што се човјек усправио, више је мишића главе и врата закржљало. НЧ. Стари добри сел>ачки назори . . . код овога су момка сасвим закржљали и одумрли. Ћоп. з а к р ж љ н в а т н , -ржљујем = закржљавати. закржњак м закржљали остатак, рудимент. Р-К Реч. з а к р ж њ а ч к п , -а, -о који се односи на закржњаке, рудиментаран, који је заостао, иеразвијен. Р-К Реч. закривати, зЈкривам несврш. и уч. према закрити. закривнтн, закривим (трп. прид. закривљен) сврш. 1. скривити, постати крив, учинити кривицу. — Ако смо за грех црађедовски закривили да се измучимо, ма нијесмо да се истражимо. Њег. Зло је несретни Ир закривио, зло ће и имати. М-И. 2. искривити, учинити кривим. — Фокуси се размичу, а хицербола је све мање закривљена. Алг. 1. По блиједом лицу Хусеинову бризну млаз крви, јунак закриви очима. Том. закривљеност, -ости ж својсгпво онога шпго је закривљено; искривљеност. — Да је Земља округла, закључује се из закривллности њене површине. ОГ. закривљивати, -ивљујем несврш. и уч. прсма закривити. закривудатн, -ам сврш. почети криеудати. закриј&сити се, закријесим (се), ек. закр^сити (се). •у закриј&штати, -тим, ек. закрбштати. закрикиути, закрикнем сврш. в. крикнути. — То није могуће! закрикне Хамилкар. Ђал. закрилататн, -ам сврш. почети крилатати, почети махати крилима. — На врх сваке жбице набоду хруште, који закрилатају у муци. Гор. закрилити, закрилим сврш. 1. а. покрити, заклонити крилима, узети под крила; заклонити, сакрити. — Бела вила . . . закрилила рањенике. Змај. Жупник је раши-

139

реном десницом закрилио помно обријаке уснице. Ков. А. Кад би нас сасвим закрилио мрак, она би ме загрлила. Црњ. 6. фиг. узети у заштиту, заштитити. — А ти, ако ли можеш, закрили својега сина. М-И. Заштитите ме и закрилите, ви моћне страже небеске! Богд. 2. винути се на крилима, полетети; запловшпи. — Након обичних поздравних усклика брзо }е закрилио у висине својих нада. Ђал. 3. прекрилипш, прекрити. — Закрилила војска сву земљу. Вук Рј. ~ се прекрити се; заклонити ев; заштитити се. — Саму послушност према заповиједи сматрао [је] само средством да се њом као рлаштем закрили. Баз. Јорганом белог паперја закрилила се землл. Чипл. закриштк м заст. онај који је узео некога под своје окриље, заштитник. — Осим ових [портрета] израдио је мајсторски лик свога закрилника Меда Пуцића. В 1885. закриљавати (се), -Аљавам (се) =• закриљивати (се) несерш. и уч. према закрилити се. закрнљати, закриљам несврш. заст. в. закриљавати. — Ти срце твоје питај: тко је јак, тко ваља довијек закршвати тебе? Марк. Ф. закриље с окриље, заштита. — Митрополит Стратимировић послао је Александру I нацрт за оснивање словено-српског краљевства под закриљем Русије. Гавр. Биг ћеш под мојим закриљем, ја ћу те штитити. Ков. А. закриљивати (се), -иљујем (се) несврш. и уч. = закриљавати (се). — Скрило [се сеоце] на подножју брегова који га закриљују. Цар М. закринкати (се), -ам (се) сврш. покрити (се) кринком, маскирати (се). — Сви смо ми маске и сви смо ми закринкани и сваки човјек осјећа потребу да сезакринка. Крл. закрити, закријем сврш. сакрити, покрити, прекрити; заклонити од погледа. — Нека ђетић види постељу гдје си га закрила. Лоп. ~ се повр. покрити се; прикрити се; сакрити се, заклонити се. — Остарјела срца закрише се пепелом, слично жеравици након пожара. Шимун. зЗкрич ж покр. забрана. — Па је закрич Сефер учинио. Вук Рј. закричати, -чим сврш. почети кричати. закркљати, -ам сврш. 1. почети кркљати. 2. увелико кркљати, врети, раскркљати се. — Домаћица . . . рукује закркл>алим лонцима на ватри. Ђон.

140

ЗАКРКНУТИ — ЗАКРЦКА

закркнути, -нем сврш. затворити, за- одело). — Столњак је ипак био груб, зачепити св, запушити се, загушити се. крпан у средини. Торб. фиг. попратти; — Биће нехито закркло [у лули]! Војн. Глас уредити. — Ако је господар Софра што несјој је закркнуо. Прсстала је пјевати. Торб. прстно казао . . . Чамча је то закрпио. закркорити, -им сврш. почеши крко- Њњ. Кад би ти уз њу [кћер] дао ону своју ливаду . . . зацело би се закрпили ошптинригпи. ски рачуни. Јакш. Ђ. закрктати, -ам и закркћем сврш. 1. в. закрпвца и закрпица ж дем. од зазаграктагпи. Вук Рј. 2. почети крктати, закрцкати. — Закркташе кости. Матош. крпа. закрпљивати, -рпљујбм несврш. и уч. закрл&гати (се), -рлепим (се) сврш. покр. залепити (се). — Као да нас неки ве- према закрпити. тар занесе, те се закрлеписмо једно за друго. закрстити, закрстим (трп. прид. зЈРанк. крштен и закршћен) сврш. 1. ставити знак крста уместо потписа (кад је неко незакрљбштити, -рљештим сврш. погледати љутитим погледом; заколутати очи- писмен); ставити крст. — Ћата Обрад нама (у срџби, пијанству и сл.). — Имамо ти чини писмено . . . и пружи му перо да за. . . овде и бунтовника. — А где, а ко? — крсти. Глиш. 2. извршити обред крштења. упита ћата и закрл>ешти очима. Вес. Вук . . . — Зашто га [дијете] не закрсти Лука? шкљоцну зубима, те закрљештившн очима М-О. 3. прел. посветити, осветити (водиЧУ)- — Владика дошао . . . замолише га . . . поче се . . . бранити. Куш. људи да закрсти водицу. Ђур. закрмак, з&фмка м покр. отеор на з а к р т о ж и т в , -им сврш. направити не~ палуби брода, на крми за улазак у његову ред, запрљати. — Ми жене, ка' жене: закрунутрашњост. Бак. Реч. тожиле свуд. Тако ти је код нас кад се ради. закрмачитн, -им сврш. начинити крВес. мачу, упрљати мастилом. Р-К Реч. з а к р у ж б в а т и , -кружујем несврш. и уч. закрмељавити, -бљавим, закрм&љапрема закружити. ти, -ам и закрмељити, -им сврш. добити з а к р у ж и т и , з^кружим сврш. 1. напракрмељ у очима. — фиг. Видшп ли онај фењер вити круг. — Закружио је лист у тихом на ћошку како је закрмељавио. Радул. лету. Мас. Закружи уоколо руком. Ћип. закрмити, з&крмим сврш. навалити 2. дати чему облик круга; заоблити. — Лишкуд без памети (као крме). — Куд сте закр- ће је јајасто, при основи закружено, на дшли, а? — зашшпта Урош. — Зар не знате врху затубасто. Тод. 3. заокружити, опкоји је данас год ? Марк. М. Куд си закрмио, колити. — Па се мисле кроз ноћи тамне кб несретниче? Зар га замијени? Брата свога! би сјутра закружили Турке. Март. 4. фиг. Куш. поћи, чути се наоколо. — Кру-у . . . кру-у закрочиватн, -очујем несврш. и уч. . . . озбиљно закружи пијетлов глас. Мих. према закрочити, закорачивати. закр^лити, закрулим сврш. покр. позакрДчити, закрочим (аор. 2. и 3. л . чети крулити, заурлати. — Један дебели закрочи) сврш. = закорачити. — Као да гост баца се под диван и закрули. Матош. смо закрочили у једну периоду развитка закрутити, закрутим сврш. укрутити; која је повољнија за ратовање. Цвиј. 2. фиг. забранити, запретити. — Он ми попрел. узјахати (на коња), опкорачити, опкаже гдје да сједнем и закрути ми да одатле крочити. — Лабуд несметан, вијао Сивку и у једном налету . . . закрочио је. Рад. Д. не идем. Јурк. — се укрутити се, постати крут. — закрпа и закрпа ж а. парче, комад То ново се много замахало, закрутило, одонеке материје којом се нешто крпи. — Кр- маћило. Ств. 1948. пиле су закрпама кроз које је игла . . . прозакрушковити се, -им се сврш. инпадала. Сек. фиг. У равници око Таре зацрњелс се широке закрпе копнине. Лал. днв. добити облик крушке. — Глас јој је б. фиг. погрд. нитков. — Хамлет: Та за- био танак . . . а облик јој се закрушковио. Божић. крпа и дроња од краља! Панд. закрхати и закрхати, -Зм сврш. 1. Изр. нашла в р е ћ а з а к р п у слични прел. забити; утерати. — Куд би са бласуједно другом; нашли су сеједнаки; не бити гом, кад је мећава закрха и вријеме обн и ~ не бипги ни близу; с в а к о ј в р е ћ и бити ~ ир. каже се за онога који сеу све меша; влада? Ћип. 2. развалити, оборити. Бак. Реч. 3. непрел. почети крхати, почети јако исп. бити у свакој чорби мирођија. — Ти си, тето, свакој врећи закрпа, — рече Мић- кашљати. Р-К Реч. ка увређено. Моск. закрцатп, -ам сврш. почети крцати. закрпатн, -ш и закрпити, -им сврш. закрцка ж покр. острижан штофа закрпама оправити, пришити закрпе (на уметнут испод шавова, уметак. Вук Рј.

З А К Р Ц К А Т И — З А К У К У Љ И В А Т И (СЕ) закрцкати, -ам сврш. дем. почети крцкати. закрцкиватн, -рцкујем несерш. и уч. према закрцкати. закрцколлтп, -им сврш. в. шкрцкати. — У лугу . . . одједанпут нешто закрцколи као да нечија нога стаде на суво грање. Ђур. закрчати, -чим сврш. почети крчати. закрченбст, -ости ж стање онога тто је закрчено. закрчивати, -рчујбм несврш. и уч. према закрчити. ~ се несврш. и уч. према закрчити се. •• закрчнтељ м онај који закрчује (што). — Благо ринув закрчитеља пута, покрочи напријед. Ђал. закрчити, закрчим (имп. закрчи, аор. 2. и 3. л. закрчи) сврш. 1. учинити непролазним, неприступачним, препречити, затворити. — Доминиканац закрчи бискупу иут. Шен. Велика маса сељака беше закрчила улаз. Дом. 2. фиг. зауставити; пректути. — Али, драги тато, закрчи му млада, поруменивши, ријеч. Шен. 3. претрпати, заузети, запремити неки просгпор многим стварима, мноштвом људи и сл. — Пред среском кућом закрчио народ да се не може проћи. Дом. ~ се заглавити се, збити се густпо да се нв може кретати (о већем броју јединки). — Наше колоне се закрчиле на мосту преко Бистрице. Дед. В. закрчкати, -ам сврш. почети крчкати. з а к р ш а т и , закршам несврш. и уч. према закршити (2). з а к р ш и т и , -им сврш. 1. почепш кршити, ломити. — Стаде уз прозор, па закрши прстима. Муд. 2. кршењем откинути горњи део чега, заломити. закршта&е с гл. им. од закрштати (се). з а к р ш т а т и , закрштам несврш. према закрстити. ~ се укрштати се. — Мраморна плоча, а над н>ом . . . камен крст. Тамо где се закрштају два крака, чита се . . . почетак и крај натписа. Сек. з а к р ш ћ а т в , закршћам несврш. «. закрштати. заксутра прил. покр. првкосутра. — Премишљаваше, како ће . . . с рисарима жети . . . заксутра на Јели. Кос. закувавати (се), -увавам (се) несврш. и уч. према закувати (се). з&кувати, -ам (аор. 2. и 3. л. закува) сврш. = закухати 1. ставити да се куаа, припремити, зготовити кувањем, варењем. —

141

Нана [је] закувала бакрач качамака. Ћос. Д. Ено кафа већ ври, одмах ћу је закувати. Шапч. 2. замесити: ~ тесто. 3 . иепрел. почети ерети, кључати, узмрети. 4. фиг. удесити што рђаво, спетљати, замрсити. — Капетановић закува и закрви, па оде, а сад ми ту остадосмо да смирујемо. Ћоп. ~ се = закухати се почети врети. — фиг. Страшно се нешто закувало у његовој души. Вес. закудбцати, -удецам сврш. индив. затетурати, заклатити се. — Обадвојица закудецају спрам епидемијске болнице. Цес. А. закудравити, -им и закудравити, -удравим сврш. 1. постати кудрае. Р-К Реч. 2. направити кудраеим, Бак. Реч. закуживан>е с гл. им. од закуживати. з а к у ж и в а т и , -ужујем несврш. и уч. према закужити. закузкити, -им и з а к у ж и т и , закужим сврш. окумсити, заразити; покварити, устајати (се). — Свеће су се гасиле саме од закужена ваздуха. Чипл. закуисати, -ишем сврш. тур. почети куисати, позивати верникв на молитву. — А он хоџа, кад закуисао, грешну душу лажном свецу дао! НПХ. зЗкука ж в. окука. Вук Рј. закукава&е с гл. им. од закукавати. — Жене закукавањем . . . узалудно покушавају да задрже напуштене и љуте мушкарце. Ћос. Д. закукаватв, -укавам несврш. према закукати. В. пр. уз гл. им. закукавање. закукати, -ам сврш. почети кукати, заплакати. закукуљев, -а, -о 1. трп. прид. од закукуљити. 2. увијен, који је само у наговештајима; несхватљив. — Подаци које смо ту ваишли нису били тако »закукуљени« као што смо очекивали. Пол. 1959. Спремајући се . . . на онај притајени, закукуљени став, [Стана] црипрема као најјаче оружје свој кукавичлук. Шуб. закукуљено прил. увијено, само у наговештајима. — Зову га жеником и ђувегијом, али све увијено и закукуљено. Сим. закукуљенбст, -ости ж стање онога који је закукуљен, онога што је закукуљено. — Туже се ето намјерници на његову . . . равнодушност и закукуљеност у се. Сим. закукуљивати, -уљујем несерш. и уч. према закукуљити. ~ се несврш. и уч. према закукуљити се.

142

ЗАКУКУЉИТИ —

закукуљигги, -укуљим сврш. (трп. прид. закукуљен) покрити кукуљицом; учинити тајанственим, обавити тајанственошћу,умотати, увити. ~ се увити се, умотати се; прикрити се; обавити се тајанственошћу. — Зимогрожљивн старац [се] од хладноће бијаше сав закукуљио у свој умашћен торли овнујски кожух. Ћоп. Дјеца робјегоше за ограде ђубришта и ту се закукуљили. Јел. закукур<5катп, -уречем, ијек. закукуриј&кати, сврш. = закукурикати почети кукурекати. закукур&снути, -урекнем, ијек. закукуријбкнутИ) сврш. отпочети кукурекати, кукурикнути. — Прошлу ноћ једаи је пијетао закукуријекнуо. Неим. закукуријекати, -уријечемЈ ек. закукур^кати. закукуријбкнути, -уријекнем, ек. закукурбкнути. закукурикати, -уричем сврш. = закукурекати. закулнсни, -а, -б који је иза кулиса, који се вргии крии*ом; фиг. потајан, тајан, подмукао. — Закулисни рад старе дицломатске школе и империјалистички прохтеви нису . . . били сасвим одстрањени. Цвиј. Главни ми је задатак био да прикажем сав закулисни политикантски рад водства тих странака. Риб. закумити, закумим сврш. замолити, затражити уз заклин>ање. — Двије куме закумиле кума. НПХ. Тад господа закумише Марка: »Богом брате, Крал>евићу Марко, пусти нама агу Бећир-агу«. НП Вук. ~ се постати кум. закуњати, закуњам сврш. почети куњати, задремати. закуњкати, -ам сврш. дем. од закуњапш. — Зијевне и хотимицс закуњка. Божић. закуп м 1. привремена употреба, коришћење чега уз уговорену цену, привремено коришћење непокретног имања уз уговорену цену. — У многим господарски неразвијеним земл>ама раширен је закуп као облик аграрног сустава. ОГ. Земљу сам давао под закуп. Петр. В. 2. цена закупа, закупнина. Бак. Реч. закупац, -пца м = закупник онај који узима што у закуп. — Отац му је био закупац мезулана на цариградском друму. Уск. У Индији, Кини, Јапану и у некимдругим азијским земл>ама једну половицу земље обрађивали [су] закупци. ОГ. закупачки, -а, -б који се односи на закупце: ~ село. закупити, закуиим сврш. 1. узети у закуп. 2.откупитиунапред. — Ђорђепосла

ЗАКУСИВАТИ Милету у друго село да обиђе неке шљиваре, које је закупио на зелено. Ранк. Намјерава овдје код нас закупити пашњак за ту своју ергелу. Донч.

закуговивати, -упљујем несерш. и уч. према закушти. закупни, -а, -о који се односи на закуп: ~ уговор, ~ земл>а. закупник м = закупац. — Мој је отац . . . додуше само закупник риболова. Новак. закупников, -а, -о који припада закупнику. закупнжна и закупн&на ж новац који се даје за закуп, цена закупа. — Коначно у ову групу срадају и неекономске закупнине за станове. Пол. 1958. закупвица ж женска особа закупник. закупничнн, -а, -о који припада закупшци. закупничкп, -а, -о који се односи на закупнике. закупништво с закуп, закупнички однос, закупљивање. — Отуда се рађа. . . вјера да се суставно ради о уведењу јавне кметије или о закупништву, и то по самовољи туђинаца. Старч. закуподавац, -вца м онај који даје у закуп. — Иатрицијска власт присилно исељава закупце и најамнике против којих закудодавац докаже да је рок закупа минуо. Мј. 1926. закупчев, -а, -о који припада закупцу. закупштина ж 1. земљаузетау закуп; оно што је закупљено. — Затекне ли се који од цаса изван села, на закушптини г. Клара . . . може га ловопазитељ смјеста устријелити. Гор. 2. в. закуп. Бак. Реч. закурвати, -ам сврш. вулг. дати, потрошити на неморалне жене. — Отац му је урропастио све добро, запио, закурвао. Донч. закурити, закурим сврш. наложити; запалити. — Близу столца била закурена пећ. В 1885. закурњавити, -им сврш. покр. запалити лулу, цигару, запушити (дуван), задиманити. — Братственици извадише луле с кратким камишићима те закурњавише. Мат. закусак, -ска » 1 . <. залогај. — Борци грну као кад вуци срну . . . кад назрију хнљаду оваца, па јалова чини им се меса ни закусак запаст ником неће. Март. 2. бот. пискавац бисаза рга1еп81б. Сим. Реч. закусати, закусам сврш. почети кусати. закусивати, -усујем несврш. и уч. према закусити. - - „ „^ . -«*.^;

ЗАКУСИТИ — зак^снти, закусим сврш. 1. појести нешто ЈЛПЛО, заложити; исп. чалабрцнути. — Дај да закусимо што. Вук Рј. 2. прел. ставити неком залогај у уста. Вук Рј. закуска ж јело (обично хладно) које се узима изван редовних оброка, мања гозба. — Приредио је чак и једну закуску намењену да је поједу његови најприснији пријатељи у трговини. Срем. Нутка га воћем или закуском. Гор. закускунити, -им и закускунити, -ускуним сврш. ставити (коњу) кускун. •— Што их нисн . . . закускунила? . . добацивала друга из друге њиве. Рад. Д. закутак, -тка м (мн. закуци, ген. закутака) кут, угао, ћошак, забачено мало и тихо место. — Из свих закутака тога на гдасу најлецшега краја Хрватске сакупљао се овдје најотмјенији свијет. Леск. Ј. Претресоше уоколо сваки ћошак и закутак. Мил. В. закутан, -тна, -тио а. завучен, скривен, забачен. — Неколико ситнијих позоришних дружина радило [ је] по закутнијим локалима. Андр. И. б. који се крије по ћошковима, буџаклијски; исп. потајан. — Ситао тијело незнатна уредника закутнога . . . листића миголл . . . уз велику л>удескеру. Ков. А. закућавати, -ућавам и закућивати, -ућујем несврш. и уч. према закућити. ~ се несврш. и уч. према закућити (се). закућитн, -им сврш. стећи кућу и оно шпго је потребно за кућу, стећи имање, обогатити се. — Ја бих првог овога Агбабу упалио, па онда редом све остале који закућише на нашој пропасти. Ћоп. ~ се в. закућити. — Докопати се своје земље, отети је од шуме, закућити се, и бити раван осталима. Куш. закућни, -а, -о који је иза куће. — Из винограда и закућних башта Великог шора поглед је падао на светлуцаве траке Тисе и Дунава. Поп. Ј. закухавати (се), -ухавам (се) несврш. и уч. према закухати се. закухати, -ам сврш. = закувати. — Љута [ће] запалити бура, која ће . . . узбуркати наше море да ускипи и закуха, као вода у лонцима. Кум. фиг. Настала граја, рогоборење, дерњава, и било је већ да ће се закухати и нешто горе. Цар Е. ~ се = закувати се. закуцаватн, -уцавам несврш. иуч.према закуцати. закуцати, -ам сврш. 1. прел. укуцати, забити (клин, чаваоисл.),ударајући чекићем или чим другим. — фиг. Види се, мушко су срце грешком у тебе закуцали, удри бар ти, жено, кад је Прерово без мужева. Ћос. Д. 2. почети куцати. 3. дати коме знак куцањем.

ЗАЛАГАОНИЦА

143

закуцкати, -ам сврш. дем. од закуцати. з&куцкутн, -нем сврш. једанпут закуцати, куцнути. закучаст, -а, -о 1. а. пресавијен наниже, заврнут, кукаст. — Стравична [је] ока и погледа, закучаста носа. Љуб. 6. пун кривина, окука, завојит. — Наварић на све закучастијим мјестима предусреће. Сим. 2. фиг. нејасан, вишесмислен; тајанствен, увијен. — Не треба нам свих тих закучастих закона. Рад. А. Из десетак разговора неодређених и закучастих напомена, савјета и сумњичења, најзад сазнао [је] угдавном ово. Ћоп. закучасто ррил. нсјасно, тајанствено. — Закучасто говориш. Вел. з&кучастбст, -ости ж особииа онога који је закучаст, онога што је закучасто, нејасност. — Докучује закучастост поезијс тиме што се заквачи за кривопис, граматику. Шим. С. закучивање сгл.им. од закучивати. закучивати, -учујем несврш. иуч. према закучити. закучити, закучим сврш. 1. дохватшпи куком, зак(в)ачити; запети; обесити о куку. Вук Рј. 2. дохватити, ухватити. 3. фиг. окривити за нешто. — Није му мило што [Хатка] помиње таван, сада када је он на н>ему, да га какав ђаво не закучи. Сиј. 4. преварити, закинути. Вук Рј. закучица и закучица ж повод за спор; замерка, зачкољица. — Препоручи му да ми . . . не води духовнвка који зна дубоке књиге, да ми ту запреда и у божје име закучице находи. Љуб. Завеслао надуго и нашироко у најтање танчине о различитим споредним закучицама. Креш. закушљавити, -им и закушљавнти, -кушљавим сврш. в. закржљавити. Р-К Реч. закушљатн и закушљати, -ам сврш. покр. 1. замрсити. — Рашчешшавала њихову младу, немарно закуихгвану косу. Гдиш. 2. в. закржљати. Р-К Реч. зЗлагај м в. залогај. Вук Рј. залавбрити, -лаворим несврш. заст. покр. в. залахорити. — Лаган вјетрић с копна залавори. Прер. залагање с гл. им. од залагати (се). залагаона и залагабна ж в. залагаоница. — Биједа мисли на бриге, на улог залагаоне. Крл. запагаоница и залагаДница ж радња где се ствари од вредности дају у залог да се узме новац на коришћење. — Једаред смо били тако шворц . . . да сам морао тај сат да носим у залагаоницу. Вин. - •.,-.- »-•*

144

ЗАЛАГАОНИЧАР —

залагаоничар и залагабничар м власннк залагаонице. — Драги мој познаник5 залагаоничар — Том. Креш. залагаоничарски и залагабничарски, -а, -б који се односи на залагаоничаре.

ЗАЛАЦ

залазно прил. удаљено, по страни, забачено, снеруке. Р-К Реч. залајавати, -ајавам несврш. према залајати. залајати, -јем сврш. почети лајати, залагаоинчки и залагабнички, -а, -б огласити се лајањем. који се односи на залагаоницу. залајуцкати, -ам сврш. дем. од залајати. залагати, залажем сврш. обмапупт, — Гладни рундови, очекујући миг својих преварити. — Залаже [га] да на Бадње вече господара или њихов хуцкај . . . залајуцкају са перјаницима пође у потеру за медведом. пробно. Божић. Тлиг. залактнти, залактим сзрш. подбочити Изр. <-' глад заваратпи глад, утпишатпилактом. — Поврх замка месец синб — два мало глад појевиш нешто мало. витеза Јшју вино, залактили лица бледа, ~ се повр. а преда се сваки гледа. Митр. залагати, залажем несврш. и уч. према ~ се ослонити се лактом. — Старац се заложити. лијевом руком залактио о сто. Цар Е. ~ се несврш. и уч. према заложигпи се. залактица ж 1. лакат, део руке од шаке залагач, -ача м онај који даје спгвари у до зглоба у лакту. — Свако рарче шећера залог, зајам. — Његови станари и зајмиоци ваљало је одувавати и брисати залактицом. или залагачи — говорили би о њему сви Маш. Мени су руке све више отицале, заисто. Сек. лактице ме бољеле, а прсти ми почели зазалагивање с гл. им. од залагивати (се). мирати. Вуј. 2. окука, завој, заокрет. — Изшпав из села, одмах пада у очи с леве залагиватн, -агујем несврш. и уч. према стране . . . једна залактица Вардарева у зал&гапш. — Дрско га . . . залагује, јер правцу северозападноме. О 1875. мисли . . . ово је слаботиња — човек. заламање с гл.им. од заламати (се). Андр. И. ~ се цовр. несврш. и уч. према залагати заламатати, -ам сврш. почети ламатасе. — Боже, зашто је тако слатко залагивати ти, махати. се? Лаз. Л. заламати, заламам несврш. према зазалагуша ж покр. она која залагује, ломити. обмањуџ. ~ се несврш. према заломити се. заладнти в. захладити. заламбарати, -ам сврш. оном. почети ламбарати, почети правити буку. — Трећи залажење с гл. им. од залазити. митраљез се касно јави и упразно заламбара. залаз м 1. в. залазак. — Сва ограда биЛал. јашо обасјана благим жуткасто зеленим звлапдкратн, -ам сврш. почети ландасвјетлом сунца на залазу. Шимун. 2. цокр. рати. странпуттја. Вук Рј. заланчати, -ам сврш. увезати ланцем. запазак, -аска м 1. залажење сунца иза линије хоршонта; сеетлост, осветљење неба — Негде на доњем крају је гвоздена кадија над хоризонтом при залажењу сунца. — заланчана катанцем. Јак. Станко, који би се вазда загледао у излазак залапитп и залапити, -нм сврш. покр. и залазак сунчев . . . први цут то не погледа. в. захлапити. Вес. 2. крај, свршетпах. — Ја знам једну залаптати,-амсврш. почети (х)лаптати. песму као зима хладну, коју мирно слушам — Доспије само једном заладтати на суху, на прагу јесени, при заласку лета и снаге у јер га жандар . . . гурну. Божић. мени. Дис. 3. спгранпутица; исп. залаз (2). залармати, -ам сврш. почети лармати. — Већ су били навијештени свакојаки зазалатпти, -им сврш. покр. в. захватити. ласци. Уј. Вук Рј. залазити, -им несврш. и уч. према заћи. залаукати, -аучем сврш. почети алазалазпи, -а, -о који се односи на залаз, укати. који залази, заходни, који је на заходу. — залахбрити, -лахорпм сврш. почети Вода се жарила од залазног свјетла. Торб. лахорити. залазница ж војн. зашпштница (2). залац, -лца м (геи. мн. залаца) 1. зао чо— Овамо [је] могла исто тако лако доћи век, злица. — А, погански сине (бије га), зар руска залазница. Крањч. Стј. такву жену напушташ па идеш у хајдуке, толико си затуцан залац? Кост. Л. 2. мед. залазхгачкн, -а, -б који се односи иа црни пришт атгах. . залазницу. .-ч. :

ЗАЛАШТИТИ (СЕ) — ЗАЛЕЖАТИ (СЕ) залаштитн (се), залаштим (се) сврш.

почети лаштити (се), засјати (се). задашћити, залашћим сврш. покр. «. залаштити. — Од сунца језеро залашћило. Павл. залва ж докр. в. заова. — С милим деверима и младим залвама угађају свекру. Ков. А. зал&бдети и зал&бдити, -дим, ијек. залббдјети, сврш. почгти лебдети. зал&бдјети, -дим, ек. зал&бдети. залеб&тати, -ам и -ебећем сврш. почети лебетати, почети тетурати се. залбвање с гл. им. од залевати (се). залеваДник, -ика, ијек. зал>ева6ник, м посуда којом се залива, канта за заливање. — Видјех заљеваоник покрај грла бунарића. Наз. зал&вати, залевам, ијек. залиј&вати несврш. и уч. према залити. ~ се несврш. и уч. према залити се. зал&вача, ијек. заљевача, ж = заливача канта за заливање. залевачити, -евачим, ијек. заљевачити, сврш. узети да што ради левом руком; замахнути левом руком. зал&вачити, -им, ијек. заљбвачити, сврш. спојити, привезати, заквачити, закачити. Р-К Реч. залбгати, залежем, ијек. залиј&гати несврш. према залећи. залегнутн и зал&гнути, залегнем сврш. = залећи 1. лећи (иза чега); прилећи. — Четници су одмах залегли, и Бранко је ту груру држао приковану за земљу. Чол. Залегне, иза зовова грма. Божић. 2. фиг. увелико отпочети, овладати. — И настаде мир, залегне тишина. Ђал. 3. достати (за нешто), покрити (дуг), бити довољаи. — Петар је задужен до грла, све имање не би му за дуг залегло. Ћип. Не би заслужба цијелога твог живота залегла за моју главу. Креш. 4. фиг. заузети се за кога. — Ја за свог залегох звонара. Март. Знам да ви морате да залегнете за царског човјека, говорио је он конзулу. Андр. И. ~ се почети, стати дуго лежати (у болести); остати дуго у лежању. — У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго. Ћип. залед&вити, -еденим сврш. в. заледити. — А кад си изишао иза њих [громила]^ нешто би те из зрака не заледенило, већ као одекло. Шимун. зал&динити, -им сврш. 1. претворити у ледину, учинити ледином. — Доиста овај би . . . могао зањивити ледину, залединити њиву. Старч. 2. претворити се у ледину. — 10 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

145

Плуг . . . оста чекајући на тебе — . . . баштина залединила, закоровила. Ђон. ~ се в. залединити (2). зал&динчпти се, -инчи се сврш. залединити се, претворити се у лединчину. зал&днти, заледим сврш. прел. претворити у лед, замрзнути, створити ледену кору на води. — Видиш, кошава ће заледити Мораву. Ћос. Д. фиг. Нагонска разборитост у њеној крви заледи на часак доброхотни смијешак. Франг. ~ се 1. прекрити се леденом кором.— фиг. Вици заста дах. Смрзну јој се душа и заледи ријеч. Вил. 2. фиг. обуставити рад. — У рат их тјерају индустрије које су се заледиле због хиреррродукције. Фелд. Изр. з а л е ђ е н и к р е д и т и кредити који се не могу трошити, који нису у оптицају. залеђе и залеђе с 1. а. оно што је неком или нечем за леђима; леђа. — У залеђу му бијаше у полумраку неки антикваријати. Кол. Сељаци се . . . окренуше у страну и опрезно, чувајући залеђе, одоше вичући родругљиво. Бен. б. фиг. ослонац, осигурање. — Доситеј је за свој рад имао добро залеђе. Прод. 2. а. оно што је иза нечега; позадина. — Човјек . . . изненада угледа . . . ту стару курију . . . с оном шумом у залеђу. Леск. Ј. Буја и ђика природа као коров у влажним залеђима кућа, испод заваллних ограда. Андр. И. фиг. Херцеговачки устанак . . . све је више обелодањивао своје политичко залеђе. Јов. С. Трст је добио положај слободне луке цод талијанском управом, што омогућава промет са земљама у залеђу. Старч. б. задим део, задња страна, крај нечега. — Не опазивши никога пред кућом, дохитјеше за залеђе. Гор. Радња драме одиграва се у залеђу 1914. године, на почетку рата. КХ 1936. залеђено прил. ледено, хладно; као залеђен. — фиг. А месец мирно, залеђено гледа на снежна поља и урвине леда. Панд. залеђ^ње с гл. им. од заледити (се). залеђивање с гл. им. од залеђивати (се). залеђиватн (се), -Ујујем (се) несврш. и уч. према заледити (се). залеђице прил. с леђа. — У тај пар скочи Нијемац да залеђице црободе Хрвата. Шен. зблежај м покр. 1. необрађена, запуштена њива, ледина. Бак. Реч. 2. фиг. парлог, запарлоокеност. — Мој је живот био попут залежаја: никад није могб да ми зазелени. Наз. зал&жати (се), -жим (се) сврш. дуго остати у лежају. — [Јестиво би] здраво тијело одмах исхитило, у желуцу слабом залежи. Кур. фиг. дуго остати неактиван, улежати се. — Ево има три године дана да

146

ЗАЛЕЛЕЈАТИ (СЕ) — ЗАЛЕТИТИ

се јесмо пуно залежали. НПХ. Виноград се залежао. Вук Рј. залел&јати (се), -бм (се), ијек. залелијати (се), сврш. в. залелујати (сг). — А пред њима се опет залелија она чаробно саткана завјеса. Леск. Ј. фиг. Од часа до часа залелијала би свијетла радост по гом лицу. Ђал. залед&кати, -блечем и залел&сати, -^лечем сврш. почети лелекати. залел&јати (се), -ам (се), ек. залел&јати (се). залелујати (се), -ам (се) сврш. почети лелујати (се). залемнти, -им сврш. залепигш, причврстити лемом, заварити. — Одмах се затим кутије добро залеме. Батут. залемљава&е с гл. им. од залемљавати. залемљавати, -бмљавам несврш. према залемити. зал&нити се, зЈленим се, ијек, залијбнити се, сврш. постати лен. залењивати се, -ењујем се, ијек. заљењивати се несврш. иуч. према заленити се. залепа, ијек. заљепа, ж в. лепак. Бак. Реч. залеп&зати, -ам сврш. индив. почети се кретати као лепеза. — По снегу залепезаше сенке стабала. Ољ. залеп&татв, -ам и -бпећбм сврш. почети лепетати. зал&шти, залелим, ијек. залиј&шти, сврш. 1. спојити, причврстити лепљењем. — Нотарош . . . му залепи пола десетице на шешир. Срем. фиг. Грицкајући брчић, залијецио тупи цсглед о под. Матош. 2. прекрити; затворити. — Паде јунак у зелену траву . . . а вјечни му мрак очи залиједи. Март. 3. нар. опалити шамар, ошамарити; ошинути. — Снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога. Мат. фиг. Тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним погледом. Ранк. Изр. пљуни па з а л е п и уради макар како, само да некако стоји. ~ се споЈити се лепљењем; прирасти, прионути. — Залепио ми се језик за непце. Сек. фиг. Поглед му се залепио за зид. Рад. Д. Очи тек . . . залијепише сс горе, у огледало. Матош. Што се није залепио за другове као крл>а. Дае. залепЈБивање, ијек. заљепљивање, с гл. им. од залепљивати (се). залепљивати (се), -епљујем (се), ијек. заљепљивати (се) несврш. и уч. према залепити (се). залепршати (се), -ам (се) сврш. почети мпршати (се). залести, -езбм, ијек. заљести, сврш. в. заћи. Р-К Реч.

залет м 1. место куд се пчеле залећу, куд обично лете; правац летења. Вук Рј. 2. брзо трчање ради замаха пред скок или пред бацање чега. — Најџрије треба учити . . . ударање лопте . . . а цотом залет и скок без лопте. Одб. Неки већ бјеху рочели да се бацају камена са залетом. Лал. 3. фиг. размах; нагао развитак. — Стрепим од тежње . . . за једним новим залетом духа. Кркл. залетавање с гл. им. од залетавати (се). залетавати (се), -^тавам (се) весврш. . залетати (се). залбтање с гл. им. од залетати се. зал&гата, ЗЈлећем, ијек. залиј&тати несерш. и уч. према залетети. ~ се несврш. и уч. према залетети се, залбтач, -ачамнеоб. онај којисе залеће. — Видећемо да нам недостаје . . . докретач стиха, смиони залетач у зону мађије. КН 1959. залетвати, -ам и залетвити, -им сврш. оградити летвама, ударити летве. Р-К Реч. залбтети, -тим, ијек. залбтјети, сврш. 1. одлетети за нешто, летећи заћи за нешто. — Залетјеше голубови за кућу. Вук Рј. 2. летећи заћи куда, скренути, залутати. — Говори голубу своме голубица: »Ти си залетео у то туђе јато, зато ја не гучем.« НП Вук. 3. натерати да почне летети, подстаћи да лети, да јури. — Већ како је коња залећела . . . све сватове претекнула редом. НП Вук. Он залети хата и у трку сагне се и уграби чибук са земље. Њег. ~ се 1. почети летети; отпочети брзо покрет, затрчати се, поЈурити, полетети. — Кликну иза грма Милан и залети се према дјевојци. Шен. Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник. Ранк. 2. а. залутати у лету, у брзом покрету; заћи. — Мало је иаше село, али у њ се залете новости. Вил. б. фиг. нагло упасти.—А што рече свијет? — залети се нестрпљиво у ријеч бег Златаревић. Том. 3. фиг. пренаглшпи, непромишљено поступити. — Ту се, дакле, Доситеј, рећи ћемо истину, залетио. Јаг. Било је јасно да се залетјела. Кум. залетивање с гл. им. од залвтивати се. — Залетивање донело би обадвоме грдве непрнјатности. Шапч. залетиватн се, -бтујем се несврш. некњиж. в. замтати се. В. пр- уз гл. им. залетивање. залетити, -им, ијек. заллтити, сврш. 1. остати да (негде) проееде лето, отпочети проводити (негде) лето. — Тако је зал>етио у санџачким шумама и као откинут од џокрета усамљени комит дочекао јесен. Лал. 2. безл. = залетити се увелико огточети, настапш (о лету), увелико освојити (о лету).

З А Л Е Т И Ц Е — З А Л И З И В А Т И (СЕ) ~ се безл. «= залетити (2). — Кад се затон: Бакарски ~ , Фински —-, Бискајски залети сасвим, ја сам удешавао те су се ~ . — Попут црних немани пружаху се сред састајали. Вес. кристалног зал>ева Црес и Крк. Шен. фиг. Њихова тамна галија указа се у далеком зазалетице прил. са залетом. — Низ ливу неба. Макс. стрмину слетјешс сањке . . . у сидљивом спусту, узлетјеше залетице благим . . . хузал&вадити, -Пм, сврш. претворити у мом. Божић. ливаду. — Средина врта била је руста, зализалетишни, -3, -б који и односи на вађена. Л-К. залетиште. — Једва ушавши у залетишну залбватн, заливам (ек. и ијек.; ијек. и луку, одмах [су сањке] вихорно струјиле залиј&вати) несерш. и уч. према залити. низбрдицом. Божић. ~ се несврш. и уч. према залити ее. залетнште с спорт. место или простор зал&вача ж = залевача. на коме се узима залет. — Скакаоница се заливни, -а, -б који се односи на залиеањг, углавном дијели на залетиште, мост и наводњавање: ~ систем, ~ поље. доскочиште. Скиј. залигивати (се), -игујем (се) несврш. зал&тјети, -тим, ек. зал&тети. покр. умиљавати се, улагивати се. — Залигу~ се, ек. зал&гети се. залетни, -а, -б који се односи на залет, је дијете око матере, и мати око дјетета. Вук Рј. који служи за залетање. — Скакаоница . . . залнз и зализ м бот. биљка из пор. још није имала залетау стазу. Пол. 1959. љиљана, покосница Ро1у8опагит. Сим. Реч. залбћв и залећи, -&к&и сврш. излећи, з&лизак и зализак 1 , -иска м (обичко у дати прилику да се излежв, закотити. — мн. залисци и залисци, ген. зализакЗ и Ако се често не чешљаш, залећи ћеш вашију зализака) 1. а. део косе који се спушта иза у глави. Вук Рј. ~ се излећи се, запатити с«. — Влага слепих очију низ образе. — Дивљака [су] лијепо обријали и ошишали, оставивши му помаже да се залегу и гљиве свакојаке врсте. Батут. фиг. појавити се, ухватити маха, само мале залиске око ушију. Јурк. б. заухватити корена, намножити а. — Турци лизани, зачешљани увојак косе. — На глави га [грмље] одмах задале, од страха да се не доносно стоје густи црни залисци. Вас. 2. необраслост или ћелавост која је с обе стране би хајдуци залегли. Маж. М. чела ушла у косу. — Чело високо, бијело, задећн и зал&ћи, залегнем и залежбм као омјесечено, са четири једва . . . осјетна сврш. = залегнути. испупчења, два поврх обрва и два исрод ~ се = залегнути сс. зализака. Ж 1955. Имао је велику главу и велике залиске више чела. Ђур. залећивати се, -&ћујем се несврш. «. залетати се. — Он се свакамо мишљу залезализак 1 , -иска и комад соли који су ћује. Марет. говеда зализала. Вук Рј. залецнутн (се), -нем (се) сврш. мало се зал&зан м покр. човек који много глади лецнути, тргнути се. — Брзина заноси ауто косу. И-Б Рј. напријед, људи залецнуше натраг. Божић. запизавост, -ости ж сгпањв, особина залеч^ње, ијек. зал>еч6ње, с гл. им. од онога који је зализан. залечити (се). залДзати, залижем сврш. 1. почети лизалечивати, -бчујем, ијек. заллчивати зати, лизнути, лазнути. 2. учинити глатким несврш. и уч. према залечити. лижући^ глатко зачешљати (косу). — Тада ~ се несврш. и уч. према залечити се. примијети да је зализала косу и лијепо залбчити, залечим, ијек. залијбчити, спетллпа у . . . црне рлетенице. Божић. сврш. приврсмено излечити; излечити. — Сваку длачицу фризуре поставиле на драво мјесто, наковрчале и зализале. Донч. 3. фиг. Она треба да залечи ране јучерашњег покр. настрадати, пропасти. — Зализао пораза. Ћос. Д. ~ се привремено се излечити; излечитити је јадник: нема више ни осољаја соли. се. — Ако ли опази да је . . . црна длака Павл. ~ се 1. а. глатко зачешљати себи косу. израсла по њој [оспи], залијечила се осла. б. налицкати се;упадљиво се обући. Бак. Реч. Дан. залешурати се, -ам се сврш. покр. 2. фиг. разг. загладипш (спор). — Било је затетурати се, забатргати се (у пијаном вике и пријетњи . . . али онда се све некако стању). — Чистваздух жестоко је дјеловао, зализало, помирило. Донч. залешура се и прислони се уза зид. Ћип. зализивање с гл. им. од зализивати (се). залив (ек. и ијек; ијек. и заљсв) м геогр. зализиватн (се), -изујем (се) несврш. и део водене површине која залази у копно; исп. уч. према зализати (се). 10*

148

З А Л И З Н У Т И — ЗАЛИШНО

зализнути, -нем сврш. 1. лизнути, Суљага зали уста. Радул. фиг. То зна само лазнути; фиг. врло мало појести. — Волим глува ноћ и несрећна женска судбина којој . . . да штогод загризем и зализнем у су уста заливена. Андр. И. 4. обложипш ашчиници. О-А. 2. фиг. додирнупш, захвати(неким металом). — Мирку даде двије рушке ти. — Сух и хладан вјетрић зализне вешто мале, обје су му у срму залите. НП Вук. Тешјаче над сивим камењем. Шимун. ка беху врата, ко оловом заливена. Радич. Преко кошуље је црвена јечерма, напријед залпјавати, -ијавам несврш. покр. е. заливена златним и сребреним новцем. Тур. заливати. — Све [би ми] вода залијавала уста 5. прглити, преплавити, поплавити. — Заод лшлиња! Ков. А. лише јој сузе очи. Глиш. фиг. Његово срце зал&јати, -ам сврш. покр. в. залити. — залила је радост. Кое. А. Изађе у двориште. А то би јаху њене очи залијане сузама. Леск. Ј. Сунце је зали са свих страна. Ћос. Б. ~ се в. залити се. — Лака румен залиИзр. ~ ж а л о с т , т у г у угушити жајала јој се у образе. Лвск. Ј. лост, тугу пићем, пијанством; сузама зазалијев м покр. в. залив. — Зову Боком л и т и много плакати, јако жалити (за онај чаробни залијев у који се спуштају . . . нечим). — Косово поље . . . сузама је забрда јужне Херцеговине и Црне Горе. Љуб. ливено. Јак.; ћ у т а т и , шутети као зал и в е н , као о л о в о м з а л и в е н не прогозалије-, ек. зале-. варати ни једне речи. залипљивати се, -ипљујбм се несврш. ~ се 1. прелити се, напунити се чим покр. зацењивати се. — Мрси косу [вјетар] течним, текућим; слити се. — Лице му се н>ој и Крепш, па се залипљују од смијеха и зали сузама. Мил. В. Кадетану се залиле радости. Мих. очи крвљу. Крл. фиг. Мирко се залио рузалДптати се, -ам се и залипћем се менилом ро образу. Михољ. Сва крв јој сврш. покр. задувати се. — Што си се залипсе залила у лице. Нам. 2. добро се напити тао? Сигурно ти Илија каже: »Трчи, ако ти уз јело. — Вина доста да се залијеш. Ад. Па око испане, не сагињи се да га узмеш.« Вуј. кад се залију вином . . . она се ррибије уза залиставац, -авца м покр. везен и накињ. Каш. 3. фиг. поплавшпи, преплавити. — ћен комад сукна или платпа који жене и Силна залила се војска ко кад сиње заолуји море. Март. 4. фиг. залепити се; смрзнути дееојке привежу преко груди. Вук Рј. залистак и залистак, -ска м (мн. за- се, скаменити се. — Грешнице, дабогда вам се уста залила. Чипл. лисци и залисци, ген. залистака и залистака) 1. а. оно што као лист поклапа неки отвор залих заст. 1. прил. а. забадава, без (у срцу, у грлу и сл.). — Између сваке претпосла. — Воденица стоји залих. Вук Рј. клијетке налази се отвор са залиском окре6. сувише, одвише. — Имате ли још коју нутим према доље. НЧ. При гутању спусти столицу залих? Вук Рј. 2. прид. в. залишан. се на отвор грла и затисне му улаз грлени — И оно зламенује залихо пиће и једење. залистак, тзв. лапак или језичац. Батут. Кур. 6. преклопац на нечему (нпр. на џепу). 2. залиха ж (дат. залихи) оно што стоји лист, заперак на биљкама (рсобито на лози). — Залисци гроздове засјењују. Гор. Сазрели као сувишно, што се још не троши, што стозалисци кукуруза и једри и богато заваљени јиу резерви; резерва. — Смањење залихе угља услед наглог пораста дотрошње. КН 1955. клипови. Рад. Д. 3. зоол. врста морске фиг. Везирова залиха лепих речи . . . [бирибе 8о1еа уц1вап8. Финк. ла је] врло оскудна. Андр. И. зал&стати, -ам сврш. почети листати. залнчити, заличим сврш. индив. зазалити, залијем сврш. 1. прелити, покитити, украсити. — Овде-онде заличио лити неком течношћу, текућином, сипати лимун, а у два велика чирака горе дебетечносту што. — Зави му ране и зали уљем ле . . . свеће. Шапч. и вином. Дан. 2. а. дати коме да попије залишан, -шна, -шно сувишан, непо(обично болеснику или рањенику). — Умива требан. — Забадао [је] своје рило у живо га студеном водицом, а зали га вином црвемесо тражећи крв, не дитајући је ли човнијем. НГЈ Вук. Сјећала [се] како га је залила јеку залишна или ротребна. Мишк. Свет водом. Мил. В. б.узети што за пиће, попити гладује . . . Залшшшм парама за бању цо(после једења). — Почео је одмах послије мозите где је невол>а. Сек. вечере, коју је залио с неколико чаша . . . залишица ж дем. од залиха. — Мала вина. Козарч. Тада заложе круха и сланине и залише . . . вином. Божић. 3. растоп- стрелишта, гдје сужњи држе своје залишице угљена. Креш. љеним металом слити; неодвојшо везати делове један за други. — Кад интережџији оде запишно прил. сувишно; излишно, узадуша на онај свет, расторе сребра па га залилудно. — Залишно и озбиљних мужева ју, а тело му никад не може иструнути у недостојно је расдравл>ати намјеру. Старч. земљи. Глиш. Митар ћути3 баш као да му Стајала је код њега сасвим залишно. ЈЈ-К.

ЗАЛОГ — ЗАЛОКОТИТИ

149

залог м и залога ж 1. а. предмет од отац заложио имање. Шен. И ја ћу теби,

вредности* драгоценост или имање којим се неком јамчи испуњење примљене обавезе. — Заложи другу доловицу Самобору . . . Амброзу Грегоријанцу, а по смрти Амброзовој спаде залог цод власт његових синова. Шен. фиг. Имао сам друга . . . који је на бојишту оставио као залогу живце. Сек. б. јемство за извршење обавезе; јемство да ће бити нешто; подлога нечега. — А у том је видио уједно најјачи залог њезине среће. Новак. Васкрс српскога државног живота . . . најбоља [је] залога бољих дана. СКГ 1937. Братство и јединство наших народа . . . залог [је] наше робједе. Чол. 2. хипотека, укнмжба. — [Француска] је узела стварну залогу над угљеницима . . . и над главном електричном централом у Немачкој. Јов. Ј. Сувласник брода може свој дио . . . оптеретити залогом [хипотеком]. М.ј. 1936. 3. предмет који се стави у књигу кад се прекине чипшње. — Младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу. Ранк. 4. друштпвена игра, фогпе. — Шетње, чај, играње и залоге кратиле су остатак дана. Нед.

брате, дати робу и паре, а ти ћеш мени заложити кућу. Ћор. 2. дати, учицити ввлике жртве, жртвовати (што најзначајније). — Сви смо ми уз ово и сви ћемо главе заложити. Ћоп. 3. а. појести који залогај, поЈести мало. — Таман да заложим нецгго меса, пуче вика и треска по крчми. Љуб. Достојанствено гуцнуше, тихо и озбиљно заложише малко. Бен. б. (кога) дати коме да једе, нахранити. — Домаћица . . . заложи госта бијелим хљебом и напоји га вином руменим. Шен. Њсна . . . жеља да јој Кларица . . . не остане без икога ко ће је заложити, локрити и помиловати, ето, сад је исггуњсна. Петр. В. Изр. ~ в е р у 5 реч дати свечано обећоње, тврдо обећати. — Јамчим и ја . . . поготово ако ми заложи витешку ријеч. Вел. ~ се 1. замжити (За). — Тамо се опет пред крчмом уставе . . . те сједну да се заложе. Јурк. Изађемо на његов дућан . . . да се мало заложимо и почастимо. Нен. Љ. 2. заузети се (за нешто), учинити «елике напоре. — Она би се сва заложила за зблогај м оно штпо се наједанпут заложи, сваку кап крви њихове. Глиш. Почасни стави у уста и прогута; мало хране, мало предсједник . . . заложио се у свом говору за стварање . . . међународне армије. Вј. јела; храна (уопште), хлеб. — Донеси овим 1957. путницима ло залогај јела и мало вина. Мат. Нека пере и мете за онај кукавни залбжити*, заложим сврш. запалити залогај што га оставише затворени лопови. (ватру). — Спуштајући ствари крај места Шен. Да ли је човечно отимати залогај из где ће се малочас заложити ватра, сваки уста и гонити их пре времена у гроб? Лапч. је гласно узвикивао. Нуш. Изр. броји му с в а к и ~ , залогаје залбжљив, -а, -о што се може заложипази што поједе, не даје довољно да једе; ти, који може (по)служити као залога. строга, са завишћу или жаљењем пази коР-К Реч. лико неко потроши; запео му ~ у г р л у з а л о ж в б , -5, -5 који се односи на залог, од узбуђења, страха и сл. не можеда гута; који ради са залозима: ~ банка, ~ завод, мастан ~ фиг. обилан, богат део; ствар заложне књиге, ~ право, ~ цедул>а. од вредности. залогајак, -јка и залогајац, -јца м заложвица ж исправа којом се потвр(мн. -јци, ген. залогајака и залбгајаца) дем. ђује да је залога примљена и да ће бити ераод залогај. — Тога дана ни залогајка не би ћена кад ее подмири тражбина; признаница, узео. Шапч. Сластан господски залогајак. обвезница којом се нешто даје у залог. — Тај Драж. Сваки дан печеика и бијели крушац се човјек . . . бавио куповањсм земљишта, те масни залогајац. Ков. А. те је било задужница, заложница. Богд. Требало [је] украдене заложнице само да залогајић и залогајчић м дем. од запрода и уновчи. Пол. 1958. логај. — У госдодску хрватску кућу нитко не дође а да не нађе који залогајић. Ђал. з а л о ж н и ч к З , -3, -б који се едноси на Зар је могао . . . другоме дропустити тако заложнице. — Људи . . . показују . . . пристојан залогајчић. Мил. Ж. заложничке надутницс, закушшчке . . . листине. В 1885. залогодавац, -вца м правн. онај који даје неку ствар у залог. залоквити (се), -им (се) сврш. претшозалогопримац, -мца м правн. онај који рити се у локве, напунити ее локвама, напразити локве. — У почетку је то долазило прима што у залог. од ријеке, преко залоквљених њива. Лал. з&логоровати, -рујем сврш. почети логормати; поставшпи логор. — Чета залогозалбкотитн, -им сврш. ставити лорова у две издвојене куће у селу. Ћос. Д. кот на нешто, затворити локотом. — Што 1 зал&жити , заложим сврш. 1. дати у би ти да ми нетко сапне и руке и ноге, да залог. — Кући не могу се ловратити, јер је ми уста залокоти. Гор.

150

ЗАЛОЛАТИ СЕ — ЗАЛУДНИЧИТИ

залблати се, залблам се сврш. почети некористан; празан. — А сад је сва ваша работа залудна. Нех. Нису залудне моје ее лолати, постати лола, почети се понашати као лола. — Да тебе није било, ја бих се сузе биле. Јакш. М. Залудни су твоји погледи увис. Бен. Вазда су теби, старче, ло залолао с каквом дјевојком. Цес. А. ћуди залудне ријечи. М.-И. 2. докон, беспозалом м 1. место где је нешто залом- слен. — Немају никаква посла. Стоје заљено; прелом. Р-К Реч. 2. песн. индив. лудни. Нен. Љ. У кући нема залудних руку. место где се нешто ломи (као оружје на Андр. И. бојишту), где је лом. — Мало их је остало залудетв (се), -им (се>Ј ијек. залудјети здравијех, ал' се боре по залому љуту. (се), сврш. 1. постати као луд, претерано Март. се (ким или чим) занети; полудети. — Незаломак, -бмка м (мн. -бмци) 1- оно мојте се ругат' ни везиру, е је био тако зашто останв унутра кад се нешто заломи. лудио. НП Вук. И шеница имаде кукоља Вук Рј. 2. мн. врхоеи лозе. Вук Рј. и духовник може залудити. Њег. Залудио залбмити, заломим сврш. 1. ломље- бијаше врло! М-И. Како се он залудио за мном • . . предуго би било да приловијењем одвојити део нечега, најчешће е горњег краја, закршити, еломити. — Неки су од- дам. Вел. Залуди се читајући житија светих. Ранк. 2. «. залудити. — Све је залудео, мах заломили хљеб и грицкајући чекали али ви једној се није предао. Срем. да зовну на казан. Чол. Пазећи да не заломе лед . . . ронили су и трцали под возалудити, -дим сврш. учинити да ко дом. Лал. 2. а. одсећи, орезати непотреб- буде као луд, навести кога да се претерано не младице (р виновој лози). Вук Рј. б. от- занесе (ким или чим). — Ракија га је залудила. кинути део кукурузног струка изнад клипа. Јакш. Ђ. Заборави на обијесног Влаха што 3. војн. скренути с правца кретања, поћи иу је залудио кћер. Шимун. у страну; заокренути; исп. закбсити. — з&лудица ж = залудница (1) залудна, Дссно крило прескаче неку врзину, те мало бескорисна, испразна ствар; беспослица, бесзаломи. Јак. Заломи десно крило! — рикао послииење. — Има их који . . . упорко наје Малета. Ћоп. фиг. И зашто јс њен живот . . . заломио овако безнадноме скончава- ставе писање стихова и онда кад већ сви н>у. ЛМС 1958. 4. (с ак. и инстр.) почети остали те залудице напусте. Нуш. аомити, кршити (р рукама, о прстима). залудјетн (се), -дим се, ек. залудети — Придиже се мало на дивану, ла само (се). залудљив, -а, -о 1. који се може залудишто заломи руке. Вин. Он очајно заломи рукама. Донч. 5. индив. проломити се. — ти. Р-К Реч. 2. који може залудити. — фиг. Предахне пред залудљивим смирајем као Наблизу заломи тутањ. О-А. 6. почети рђаво гоеорити (као да ломи језик). — Зало- пред вјечношћу. Божић. ии Американац у грозној својој францушзалудљивост, -ости ж могућноет залутини. Матош. ђиеања. Р-К Реч. ~ се 1. сломити се при (врху), одломити залудник и залудник м Оиај који је ее. — Да ми се није заломила арбија, сад залудан, докон; онај који време бескориено бих оралио. Вес. Сваки се трн заломи о наше проводи; исп. беспосличар. — На овим дуножне дете. Кик. фиг. душевно се сломити. гим лепим данима окушмше се . . . друш— Павле увек малодушан, заломио се у тво сеоских залудника. Ранк. Има всћ више вери о себи. Сек. У њему нешто лроклија, тједава како залудник беспослен стојим. па се заломи. Куш. 2. безл. пасти у део (о Креш. еудбини, срећи). — У рату је како се коме залудиица V залудница ж 1. = зазаломи. Ђур. Видећеш ти . . . како ће да лудица. — Други опет . . . веле да је поти се заломи. Вин. зориште једна залудница, луксуз. Срем. залбпатвтв, -им сврш. индив. ударити, Ово просто наглашавање врло простог и плеснути некога (као лопатом). — Гурне логичног принципа . . . не бијаше залуднига и залопати шаком. Божић. ца. Матош. 2. залудна жена, беспосличарка. залбптити, -им сврш. почети лоптити, залудннчар и залудничар м «. залудпочети липтати, потећи (о крви). — Заник. — Сликар залудничар гледа је цинички. лопти крвца, пропишти до стропа. Матош. Матош. залуд прил. = залуду узалуд, узаман, залудничеае и залудничбње с гл. им. забадава, без резултпата; без успеха. — За- од залудничити. луд вагош бога, који гасне. Јур. Залуд се залудничити и залудннчити, -им неВуја вуче око Милкине тарабе! Ад. Доста, сврш. проводити време залудно, беспослено, јадна жено, све је залуд! Дуч. беспосличити. — Види се да нисте залуднизалудан и зЗжудан, -дна, -дно 1. уза- чили. Кнеж. Л. Он залудничи и пре се са лудан, безуспешан; који је без резултата, школом. Гор.

151

ЗАЛУДНО — ЗАЛУЧИВАТИ залудно прил. узалуд, непотребно. — Журим кући, задржала сам се залудно. Сек. Залудно их је набрајати. Петр. Б. залудност, -ости ж 1. доконост. Р-К Реч. 2. узалудност. Р-К Реч. залудњак и залудњак м докр. «. залудник. — Што си неће залудњаци да зборе. Срем. залудњи и залуд&и, -3, -е в. залудан. — А Србијо, залудња делијо, попала вам сабље паучина. НП Вук. Обичај бијаше да му чине друге, веома залудње поште. Дан. Залудњом се рита надом. Љуб. залудо и зМлудо прил. «. узалуд. — Тко се мучи с предметом који није према њему . . . троши залудо вријеме. Јаг. залуду и залуду прил. = залуд. — Залуду нада, залуд спас. Крањч. С. Залуду га је прероручивао знанцима. Андр. И. Но савјет мајмуну, као увијек, бје залуду. Цес. Д. залуђено црил. као у лудом заноеу, претерано занесено, избезумљено. залуђеност, -ости ж претерана занесеност нечим; избезумљеност. — А због своје залуђености и млитавог настуца из страха да је [дјевојку] не изгуби био би присиљен отићи. Грг. залуђб&е с гл. им. од залудети, залудити и залудјети. залуђивање с гл. им. од залуђивати. залуђнвати, -уђујем несврш. према залудети и залудити. залужива&е с гл. им. од залуживати. залуж&вати, -ужујем тсерш. према залужити. залужити, залужим сврш. а. учинити, ставити у луг, уштавити држатм у лугу (р кожи). Деан. Рј. б. измазати лугом (р било чему). залукати, -5м и -учбм сврш. (кајк.) покр. завирити. — У прозор ми тко залуче, без мен' главе не извуче. Шен. залумповати се, -пујем се сврш. отпочети, стати лумповати; увелико заћи у лумповање. — Кад се колеге залудшују, изгураш цео број. Петр. В. залу&ати, залуњам сврш. заћи, забасати, залутати. — Лутао би около по брдима и равницама и сваки дан залуњао којекуда. Ђал. залупан, -а, -о 1. прикован, забијен. Бен. Рј. 2. фиг. духовно заостао, (при)глуп; јако занесен (нечим). — А шта би ми, убоги, залулани сељани, знали шта би? Ков. А. Наш је свијет залупан! Као крава! Крл. Ти мушки тако су залупани да и не примете кад се когод интересујс за њих. Трифк. Ј ., ..«, ч п , , л , . . . ,^».

залупанац, -нца м (ген. мн. залупЗнаца) онај који је залупан (2); приглуп човек. — Зар је мало . . . залупанаца у Рутки? Бен. залупаност, -ости ж особина онога који је залупан. — Веће отрцаностиЈ застарјелости, залупаности . . . више нигдје на свијету нема. Бен. залупати, залурам сврш. 1. почети лупати. 2. закуцати {на прозор, на ерата). ~ се фиг. претерано се занегт, претерано се заљубити, зацопати се. залупача ж пеј. покр. она која јс млупана (2), приглупа женска особа. залупити, -им сврш. нагло, е треском затворити, треснути. — Устао сам и залупио за собом врата. Крл. Отац скочи да погледа у књигу, а Славко је залупи. Сек. •~ се затворити се с лупом.

залупкарати, -ам сврш. почети лупкарати. залупкати, -ам сврш. почети лупкати. залупљивање с гл. им. од залупљивати. залупљивати, -упљујем несврш. и уч. према залупити. залупнути, -нбм сврш. залупити. залуталост, -ости ж стање онога који је залутао; застрањеност; несналажење. — Напосе је био знак културнс залуталости Стулијева друштвенога круга. Комб. залутати, залутам сврш. 1. а. сићи е пута, изгубити с« идући, заблудети. — Капетан . . . истом сада опази да јс збиља залутао. Коз. Ј. Плашљиво се обазирао као сеоски пас кад залута у вароши. Уск. 6. фиг. поћи погрешним путем (у раду, у по* нашању, у политици и сл.). — Лако сс и присвојила, као сва залутала и несрећна деца. Сек. Свака уставна опрезност [је] преслаба кад залута народно представништво или влада. Рад. Стј. И талентовани писци [могу] залутати на беспутицу. Прод. 2. доћи на нередоеан начин, случајно доћи. Јеврејка [из Аустрије] некада [је] залутала . . . у крајеве српске Војводине. Сек. Побринула [се] и за књиге. Дневник . . . и један залутао свезак Дантеових дјела. Торб. фиг. Мисао често залута у далски крај. Кркл. Изр. з а л у т а л а о в ч и ц а ир. особа која је пошла погрешним путем; з а л у т а л и мстак ( к у р ш у м , з р н о ) метак који случајно погоди или може погодити оно чему није намењен; ~ камење геол. камени блокови донесени из северних европских крајева дилутјалним ледом у јужније крајеве. залучнвање с гл. им. од залучивати. залучиватн, -учујем несврш. и уч. према залучити.

.—«

»«.....

152

ЗАЛУЧИТИ — ЗАЉУЉАЈ

залјчити, залучим сврш. одлучити, одаојити нпр. јагтд од шаца. — Кад одвојите чопор . . . крените и ове браве што је залучио Панта. И-Б Рј. залучити, -им сврш. зачшшти луком, ставити лука у што. — Гдјекоји још утуку бијелога лука те залуче. Вук Рј. зал^чити (се), залучим (се) сврш. повити (се) у лук, добити изглед лука. — Његове воденкасте очи . . . са залученим сиједим обрвама . . . учинише се . . . сумњиве. Кос. зЗлф м тур. покр. в. зарф. Вук Рј. заљаштити, заљаштим сврш. докр. учмншпи да (нешто) заблешти, да се засија. Р-КРеч. <~ се заблештати се. Р-К Реч. заљев м (ијек.) залив. зЗљева ж (ијек.) оно што се дигне на врх (суда) кад се кисела сурутка налије невареним млеком. Вук Рј. заљевабппк, -ика м, ек. залевабник. заљевати, -ам несврш. (ијек.) покр. в. заливати. Вук Рј. заљ&вача, ек. зал&вача. заљевачити, -бвачим, ек. залевачити. заљ&вачити, -им, ек. зал&вачити. заљењивати се, -бњујем се, ек. залењивати се. заљепа, ек. залепа. заљепљивање, ек. заледљивање. заљепљивати (се), -^пљујем (се), ек. залепљиваги (се). заљескавање с гл. им. од заљескавати заљескавати (се), -^скујем (се) и -бскавЗм (се) = заљескивати (се) несврш. и уч. према заљсскати (се). заљескати (се), -ам (се) сврш. заблистати се. — У часу кад му је рука с бакљом прелетела над бунаром, он виде . . . како је доле заљескала. Дав. Замало се између дрвећа заљеска и поток. Шов. заљескивати (се), -бскујем (се) = заљескавати (се). заљести, заљезем сврш. (ијек.) покр. в. заљећи. Вук Рј. заљетити (се), -им (се), ек. залетити (се). заљећи, заљежем и заљегнем сврш. (ијек.) покр. 1. заћи, ући. — Кад зал>егла у десету годину, а десете Јпреминула, мајко. НПХ. Но Суљо с псима и с тридесет Турака заљеже у гору. Миљ. 2. отпочети. — Док заљеже десета година. Вук Рј. заљечбње, ек. залечбње. заљечнвати, -бчујем, ек. залечивати.

заљбскати, заљоскам сврш. нар. вулг. наљескати сг. И-Б Рј. заљ^бити, заљубим сврш. покр. осегтти љубав према коме, заволети. — Он не зна још ни сада да га она љуби (зарраво заљубила га истом послије његова одласка). Леск. Ј. Ти си, Зоро, опет заљубила до два брата, два витеза. Наз. ~ се (у кога) 1. осетити љубав према коме, почети волети, осетити љубав према особи другог пола. — Улалим се, заљубим се управо људски. Шен. Манчу [су] све девојке гледале и све се заљубиле у њега. Срем. 2. уз. повр. — С госродом се врло заљубио, и искрену љубав отворио. НП Вук. На крају црве главе заљубило се двоје. Нуш. Изр. ~ до ушију (преко ушију, л р е к о г л а в е ) , л у д о , смртно ~ много, претерано се заљубити. заљубљ&ник, -ика м онај који је заљубљен; онај који воли. — Млада девојка би уздахнула и с тужним осмехом говорила би очајном заљубл>енику. Јакш. Ђ. Заљубљеници . . . не мисле озбиљно на циљ своје љубави. Новак. фиг. Он признаде . . . да је заљубљеник месечине. Ћос. Б. заљубљ&нички, -а, -6 који се односи Ш заљубљенике. — Стекао сам већу славу зал>убл>еничку него итко. Вел. фиг. [Мора се осетити] онај чудни заљубљенички однос тла и небеског свода. Петр. В. заљубљ&гко м ир. онај који је заљубљиве природе; заљубљив човек. Р-К Реч. заљубљено прил. с изразом велике љубави. — Стајали би муж и жена још дуго крај дјетета и гледали у н> слатко и заљубљено. Крањч. Стј. заљубљеност, -ости ж стање онога који је заљубљен. — Говорило [се] по селу да је посве оглупавио од те заљубљености. Бен. фиг. Доводила [га је] до бијеса она њихова . . . заљубл>еност и вјера у будућност. Лад. заљубљвв, -а, -о који се лако заљубљује. — Упознаје се . . . са лакомисленим и заљубљивим опатом. Панд. заљубљнвање с гл. им. од заљубљивати се. заљубљивати се, -убљујем се несврш. и уч. према заљубити се. заљубљивко м ир. в. заљубљенко. Р-К Реч. заљубљивост, -ости ж особина, својство онога који је залубљив. заљуљавати (се), -уљавам (се) — заљуллвати (се) несврш. и уч. према заљуљати (се). зЗљуљај м замах у почетку љуљања; један покрету љуљању, њихању. — Монотона

ЗАЉУЉАТИ — ЗАМАЗАТИ шкрипа иза сваког заљуљаја дражила ;е нерве. Бег. заљ^љати, заљуљам сврш. почети љулати. ~ се почети се луљати. заљуљивати (се), -уљујем (се) несврш. = заљуљавати (се). заљуљушкати (се), -ам (се) сврш. почети љуљушкати (се). заљутитн, заљутим (трп. прид. заљућен) сврш. 1. зачинити нечим љутим. — фиг. Опор је ваздух, нагорак светлости сок ко љага неправдом заљућена. Мас. 2. фиг. постати љут, оштар. — Тама загустила, а студен заљутила. Јурк. Тако су јако стезали капке . . . да им већ заљути у очима. Глиш. ~ се постати љуто, добити љут укус; олутити се. заљућенбст, -ости ж својство онога што је заљућено. заљуштак, -тка м 1. оно што је заљуштено. 2. рокр. в. додатак. И-Б Рј. заљ^штити, заљуштим сврш. почети љуштити, луштењем заћи у шта. замавпца ж покр. в. ертогштца. — Њима [боловима] се рридружи . . . замавица и несвест. Батут.

153

замаглица ж стање кад је свест замагљена; омаглица. — Мозак му се вртио као од замаглице. Шен. Кад се тргох из те замаглице, из те несвјестице . . . стадоше ме разапињати горке слутње. Ков. А. замагљен, -а, -о 1. трп. прид. од замаглити (се). 2. фиг. који је као маглом покривен, мутан, замућен (р очима, погледу, гласу). — Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагл>ених очију. Ранк. Гледао је око себе замагллним али оштроумним погледом. Торб. Глас му је био замагљен и пун пребацивања. Петр. В. 3. поремећен (р души, разуму). — Она страшна слика . . . само је још више могла помрачити му већ замагљену душу. Нуш. Расколачи очи у којима је играо неки неодређени страх . . . болно губљење замагљена разума. Франг. замагљеност, -ости ж стање онога што је замагљено; магловитост; замућеност; неодређеност. — Кратковиде очи имају замагљеност која даје целом лицу патину меланхолије. Поп. Ј. У свему томе нема истине, све је срачунато на древару и замагљеност. Бар. замагл>ивање с гл. им. од замагљивати

замагл>ивати(се), -агљујем (се) несврш. и уч. према замаглити (се). замађијавање с гл. им. од замађијавати. замађијавати, -ијавам несврш. и уч. замагДјати, -ам сврш. = замађијати према замађијати. обузети, опчинити магијом; бацити мађије (на кога). — Зачарана, замагијана, зЗмађијан, -а, -о опчињен, зачаран. — фасцинирана — није осим њега ништа вид- Као замађијани змај из гатке . . . збацује јела. Цар Е. своју кошуљицу. Прод. Стане као замађијан да је гледа. Цар Е. замаглити, -им и замаглим сврш. 1. покрити, прекрити маглом, учинити маглозЗмађијаност, -ости ж стање онога вшпим, замутити. — Над гором магле за- који је замађијан. маглиле. Фил. Јоки замаглише очи, хтела замађ&јати, -ам сврш. = замагијати. је да цлаче. Рист. Сидила је киша и посвема — Маркиза поезијом и причањем замађијам. замаглила вид. Хорв. 2. а. задимити, заЊег. Замађијала га је! — била је начисто пушити. — Извадим и ја лулу, варежем цодадија. Лоп. дувана и замаглим. Вес. Воштанице се позамазанац, -нца м онај који је замазан, гасиле и гарав дим замаглио таваницу. Рад. прљавко, прљавац. — Туче се . . . због неД. 6. фиг. побећи, одјурити, нестати као магла, одмаглити. — И мјесец зашкиљи ких одрпанаца и замазанаца. Мих. . . . и замагли опет у облаке. Вел. замазанвца ж прљаел женска особа. ~ се 1. прекрити се маглом, постати маг- Р-К Реч. ловит. — Новл>анско се поље замаглило. замазанка ж в. замазаница. — Што је Вук Рј. Што се равни замаглио Травник? замазанка? . . . Мислите ли се тући? Мих. НП Вук. 2. замутити се; изгубити провидзамазанко м замазанац. ност; постати нејасним; не видети се јасно. замазаност, -ости ж својство онога који — Лијепе очи замагле јој се сузама. Кум. Застаде на прагу, заиграше му ноге, замаг- је замазан или онога што је замазано. лише му се очи. Нуш. Гледам док се прозор замазати, -ажем сврш. 1. превући нене замагли, избришем, па опет наново. чим житким, нечим чиме се маже, намаДом. 3. фиг. помутити се. — Мени се у зати. — Ако је [шудљина] сасвим велика, глави замагли. Цар Б. Све представе и рретходно је ваља испунити ситним камемисли разбежаше се некуд, а свест се зањем, да затим замазати гипсом или цементом. магли. Ћос. Д. ^~~.< - * • г .. Г 1 « . ^ л Тод. 2. запрљати, упрљати. Вук Рј. 3. фиг.

154

ЗАМАЗИВАЊЕ — ЗАМАМЉИВ

сакрити, загладити, заташкати, забашурити; подмазати (давањем новца). — Одјутрор се на све стране лепе ове цлакате, колико да замажемо мало ствар. Нуш. Замазати код господе новцима какову кривицу. Вук Рј. Изр. ~ коме очи заварати кога (да не шди право стање ствари). ~ се по«р. замазбвање с гл. им. од замазивати (се). замазивати(се), -азујем (се) несврш. и уч. према замазати (се). замај&вање с гл. им. од замајавати се. замајаватн се, -ајавам се несврш. и уч. према замајати се. замајати, замајем сврш. некњиж. в. замахати. — [Во] замаја репом> окрете се и оде у шталу. Нуш. Када би рриметио да точак застаје, одскочио би и добро би га Ударио да га замаје. Богдан. замајати се, -јем се несврШ. забавити се, занети се. — Он се беше нешто замајао, али кад нас виде, остави посао. БВ 1909. Била би сс замајала око дјеце. Лал. замајац, -ајца м техн. = замашњак масивни пгочак за одржавање и регулисање кретања машине, строја. — На осовину је причвршћен точак замајац . . . који има велику снагу. Физ. 3. замајивати, -ајујем несврш. и уч. «. замахивати. — Руке му снажно замајиваху звоном. Ранк. замаЈни, -а, -о који се односи на замах(ај). — Замајна сила [љуљашке] је била толика да . . . девојка хтеде да пролети. Уск. замајница ж индив. в. замах. — Одвело би га . . . укоченим замајницама сећања. Дав. зЗмак и замак, -мка м а. утврђен феудални дворац. — Музеј, библиотека и опћина у древном је замку. Матош. б. летњиковац, вила. — Он има и мајуре, и села, и четири замка. Глиш. замак м место где се нешто губи, нестаје, крај чега.—У замаку реривоја тик градскога зида . . . стајаше Анђелија. Шен. замаказнти, -им сврш. индив. почети сећи маказама, или као маказама. — Штриц, штуц . . . и готово, — замакази Маркан прстима. НИН 1960. замака&е с гл. им. од замакати (се). замакатн (се), замачсм (се) несврш. и уч. према замочити (се). замакљати, -тн сврш. фам. цокр. стати макљати, журно поћи. — Рекла тако и одмах даље замакљала, све да фрца сук&а за њом. Берт. »ч. «•«• ^ * -

замакнутн, замакн€м (аор. замакнух, замакну и замакох, замаче и замачеј р. прид. замакнуо, замакла и замакао, замакла) сврш. = замаћи 1. а. заћи за нешто. — Опазио [је] да отац замаче за гору. Шапч. Док Аница не замакну иза угла, похлепно напасе поглед на њеном разбујалом струку. Мих. б. фиг. одмаћи, доста далеко опшћи. — Девојка замакла у године. Нуш. 2. изгубити се из вида, с погледа, нестати, побећи. — А како Македонац замаче из авлије, собицом се разлеже смех. Маш. Рајковић би био рад замакнути куда. Цар Е. фиг. Већ је цола његова иметка замакло. Мул. 3. а. стегнути око чега (рмчу, уже и сл.). — И замаче синџир око врата. Вук Рј. 6. покр. задавити омчом; обесити (кога). — Поповића замакоше Вука. НП Вук. Изр. ~ за око допасти се. ~ се докр. обесити се. — Богме нећу, моја мила мајко, или ћу се замакнути сама. НП Вук. замало прил. 1. а. убрзо, ускоро. — Баба је принела још мало шецурине те замало . . . горела је . . . ватра. Јакш. Ђ. Затим изађе, па се замало опет врати с писмом у руци. Леск. Ј. б. кратко, за кратко време. — Замало вам било, да бог да! Вес. Ту се онда учини примирје, али замало. Црњ. [Чарда] стоји још замало, споро дише ко старица. Чипл. 2. умало, готово да. — Замало нисам вриснуо. Вас. Кишица . . . претворила је цесту у кал>ужу . . . Ја замало што нисам сломио врат. Франг. замалт&рисати, -ишем сврш. залепити малтером. — Отвори се замалтеришу. Д 1957. зЗмама ж 1. оно чиме ее примамљује, мамац. Деан. Рј. 2. оно чиме се ко замами, опије, занесе, очара. — Ако . . . каква удата баци око на комшију . . . хајд' ћир-Моши да јој да биља од замаме. Срем. [Говорило се] о свему . . . што ствара замаму, разбујава машту и драж, потпирује и пали нагон. Коз. И. замамаа и зЗмамаи, -мна, -мно = замамљив који замамљује, заноси, очарава. — Спустила се ноћ, мека као паучина, страсна и замамна. Мил. В. Тамо су замамне снаше с округлим боковима и замамним цјеловима. Бен. замамнти, замамим сврш. 1. мамљењем привући, одмамити. — Док нас хајдук у гору замами. Вук Рј. Замамите ми га само у шуму . . . викну Тарас. Глши. 2. занети, очарати. — Замамио [је] својом мушкарачком снагом. Нех. И њега [је] слагала, па да ме замами да је заволим. Вес. замамљив, -а, -о = замаман. — Гледао ју је онако присталу и замамљиву, каква је у тај час била. Ивак. Досећао се

ЗАМАМЉИВАЊЕ — ЗАМАХ сваке &ене речи, сваког замамљивог цокрета. Петр. В. фиг. привлачан. — Одби одлучно замамљив дозив. Том. замамљивање с гл. им. од замамљиеати. замамљивати, -амљујем несврш. и уч. према замамити. замамљиво ррил. = замамно са замамом, приелачно; исп. опојно. — Њезин убави, једри стас и дражесна кретња замамљиво се доимала гледалаца. Том. Добила је посебну собу, куда су, пригушено и тим замамљивије допирале свирке, игре, жагор. Петр. В. замамљивост, -ости ж својство онога што је замамљиво, што заноси, очараеа.— Фема је висока, црномањаста, очију пуних чара и замамљивости. Коз. Ј. [Драму] заодјени . . . рухом истине и замамљивости. Војн. замамно и зЗмамно ррил. = замамљиво. — Знала је бити и замамно кокетна. Том. фиг. Око будућности замамно се слшје. Уј. замамност и зЗмамнбст, -ости ж «. замамљивосш. — Почела се очитовати сексуална замадшост. Грг. заман, -ана м в. земан. — Од замана како је остало, онако се и сзда налази. Њег. заман прил. (у)залуд, забадава; исп. узаман. — Од туге ли за јунаци, што их силан заман страти? Маж. И. Ја сам жудно хтео све за својим путем! Али заман муке. Дуч. И заман ћеш хтјети обновити радост. Цес. А. замандалити, -им сврш. мандалом, засовницом затворити врата, капију. — Уђоше и замандалише високу капију. Срем. Замандали врата што је могао чвршће. Шимун. ~ се повр. замандаљ&вати (се), -аљујем (се) несврш. и уч. према замандалити (се). заманђ&јати, -ам сврш. покр. «. замађијати. — Ако доједеш и једну длаку, онда ћеш остати заманђијан. Ћор. заманица ж ист. помоћ у коњима или људима коју су лађари узимали за вучење лађа. — Чинили смо заманицу; био сам на заманици. Вук Рј. Говорило се да ће јужним војводинама рослати заманице. Кнеж. Л. заманице ррил. в. заман. Вук Рј. зЗманички, -а, -о индив. помоћни, допунски. — Мање дисцишшновани стегови заманичке војске . . . одрекоше . . . послушност. Кнеж. Л. замантрати се, -а се (само 3. л.) сврш. покр. завртети се, бити захваћен несвес-

155

тицом, омаглицом. — Чудно! Чудно! — од висине ми се замантрала глава. Војн. заманути, заманем сврш. «. замахнути. — Дрекну Галоња и заману лесницом. Вес. Замане руком. М-О. замавце дрил. в. заман; исд. заманицс. — Нијесмо ли му говорили да не прима те погани у чету? — Јесмо заиста, но заманце. Кост. Л. замарање с гл. им. од замарати (се). замарати, замарам несврш. и уч. према заморити. ~ се несврш. и уч. према заморити се. замар&јати се, -ам се сврш. покр. упутити се, отићи, заћи. — Уђе нујан са врела Биоче, у љуте се замарија хриде. Март. замаскбрати, -аскирам сврш. в. маскирати. — Та активност се не може никако замаскирати ни сакрити. Зог. Диктатура [је изборима] хтела да замаскира своје право лице. Пол. 1959. ~ се в. маскирати се. замастити, замастим сврш. 1. зачинити машћу. — Сва порара [би се] подједнако раскошно и богато замастила. Срем. Вољела је јести јако замашћена јела. Козарч. 2. запрљати, упрљати машћу, нечим масним. — У замашћеној кецељи дуби газда. Јел. заматање с гл. им. од заматати. з а м а т а т и , заматам несврш. и уч. према замотати; ИСЈП. замотавати. заматорели, -а, -о, ијек. заматорјели који је зашао у етарост, оматорели. — И није, рекао бих, него тако, заматорјела старина. Гор. заматорити, -им сврш. оматорити, заћи у старост, постати матор. заматорјели, -3, -б, ек. заматорели. замаћн и замаћи, замакнем сврш. — замакнути. ~ се = замакнути се. замаукати, -аучем и замаЈтсати, -аучем сврш. почети маукати. замаукнути, -аукнем и замаукдути, -аукнем сврш. маукнути. — Подреко их он погледа, па с' усправи, замаукну. Радич. замах м 1. а. брз покрет; покрет за ударац, снажан покрет. — На торњу се види звоно у замаху. Пав. Једним снажним замахом успије да за прву грану задјене свој кофер. Кол. Стој, мачу, буди страшнијег замаха! Панд. б. фиг. потез; акција. — Он је човјек од замаха. Сим. Ти људи . . . имају и великих замаха, великих покрета душе. Нуш. в . удар, налет, брзо наступање. — Само шго би се кадикад јачи замах југа цомијешао с капљицама. Шимун. Вара те

156

ЗАМАХАЈ — З А М Е Ђ А К

радост . . . на сваки замах ветра. Мас. фиг. Дознајем о едскоме замаху Срба низ Вардар. Наз. 2. фиг. јачина развитка; силина, снага; брз успон; полет. — Српски омладински покрет дошао је до пуна замаха у шездесетим годинама. Барац. Значај и замах покрета у овим планинама . . . одлучи друкчије. Ћос. Б. Устанак у Славонији добио је све већи замах. Дед. В. замахај м покр. в. замах Џа, в). — Чују се замахаји веслача. Ћип. Мало јачи замахај вјетра и већ као да га никад није било. ЦарЕ. замахати, замаше.м И замахам сврш. почети махати. ~ се поћи некуд машући; поћи брзо'. куд си се замахао? замахивање с гл. им. од замахивати. замахивати, -ахујем несврш. и уч. према замахнути. замахнитати, -ахнитам и замахнбтати, -ам сврш. разбеснети се, полудети, размахнитати се; исп. помахнитати. — Тебе? — таку?! — ти си замахнитала. Војн. замахнути, замахнем сврш. 1. учинити замах (/), брзо што покренути да се њим удари. — Кирило на њега замахне дршком од мотике. Ћип. Кад га замолих да остави непознату женску у миру, он замахне дрема њој шамаром. Матош. 2. фиг. брзо наићи, налетети; брзо поћи, кренути, налетети (р ветру). — Кад вјетар замахне изнад дворишга, обазрем се. Вуј. фиг. Прије његове смрти језикознанство [је] замахнуло сасвим новим правцем. Јаг. замацкати, -ам сврш. докр. замазати, зстрљати. ~ се повр. зЗмашај м замах. — Јак замашај заби [му] смртоносно коцлае у сами трбух. Глиш. Тај је [витез] једним замашајем преполовио два дивља, страховита дива. Вел. [Чакавштина] не може драво да одоли силовитом замашају штокавштине. Јаг. фиг. Он је осјећао замашај те осуде. Новак. зЗмашан и замашан, -шна, -шно крупан, велик, обиман; значајан. — Сцриједа Тимотија доста замашну удовицу исдод руке ухватио. Јурк. Докопам један замашан суварак, па и ја нагох за н>им да га се сит натучем. Шапч. Носи се већ годинама са рланом једног замашног ероса 0 Александру Великом. Андр. И. Изведе замашну оцерацију на очима. Шкреб. замапшт, -а, -о замашан. — Бискул носи селу замашит дар од велике користи. Ћип. Видио си потурицу млада , . . замашита и бока и струка. Март.

замашити, замашим и замашити, -им сврш. захватити, посегнути. — Можебит [сам] превисоко замашио. Шен. замашитост, -остц ж особина онога што је замашито. — Наоко је безначајан, а био је од велике замашитости онда кад се одиграо. Нам. Караџић није исдрва био ни сам потпуно начисту са замашитошћу својих реформа. Барац. зЗмашно и зЗмашно ррил. у знатној мери, знатно. — Писац »Нечисте крви« . . . је један од наших приповедача који је најзамашније балкански. Богдан. зЗмашност и зЗмашност, -ости ж особина онога што је замашно, што је значајно. — У драми он губи од своје замашности, од дубине, од значаја. Богдан. з а м а ш њ а к м техн. = замајац. — Пароброди са замашњаком истискују жељезне бродове. ОП 2. Брзом кретњом поправља ремен на замашњаку. Крањч. Стј. замаштати, -ам сврш. зачарати, опчинити, занети, забавити. — То не може бит' истина, Драшко, него су ти очи замаштали. Њег. Но не сврши, тако је замашта његов сметен . . . поглед. Матош. Узми да ми замашташ оног десног стражара — натуцај нешто с њима. Лал. — се предати се маштању. — Ватра се гасила, на зими се замаштао, задремао. Дав. замашћивање с гл. им. од замашћивати. замашћивати, -ашћујем несврш. и уч. према замастити. замбак м тур. бот. љиљан, бели крин. — Исдред куће . . . девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, каранфила, замбака. Срем. замашукати, -ам сврш. дсм. према замахати. — Та забога, огрните се чиме! замашука старица главом. Кум. замедија ж тур. в. захмедија. — Иво плати гоге и мајсторе, и мајсторску замедију длати. НП Вук. зам&днти и замедити, замедим сврш. зачинити медом, засладити медом. — Јање пеци . . . а замеди предеке ракије. НП Вук. замедљавати, -едљавам несврш. и уч. према зсшедљати. замедљати, -ам сврш. «. замедити. — Пију врућу замедљану ракију и пуше дуван. Дом. зам&дљити и замедљити, замедљим сврш. «. за.недљати. замеђак и замеђак, -ећка м оно што је за међом, поред међе. — фиг. Рука ће ми смијех јагода у замећцима да вађе. Ђон.

ЗАМЕЂАШИТИ — ЗАМЕРАЊЕ замеђашити, -бђашим сврш. ставити међу, статти међаше, ограничити. замезграти, -ам сврш. почети мезграти, почети пуштати мезгру. зам&зетити, -им сврш. почети мезетити, мало појести као мезе. — Скидоше запонце да замезете док дођу остали. Андр. И. зам&зити, замезим сврш. в. замезетити. — Да замезимо мало хладним бифтеком. Креш. зам&сати, замечем сврш. почети мекати. замек&гати, -&кећем сврш. почети мекетати. замбљати, замељам сврш. «. умељати. Р-К Реч. замена и зЗмена, ијек. замјена и зЗмјена, ж 1. давање (чега) за што друго, зажњивање, размена. — Неко иште његову главу -у замену. Ад. Могло се некако замјеном доћи до духана. Кал. 2. онај који место другог што ради или куд иде, заменик, смена. — Хорација сретнеш ли с Марцелом, замену дш на стражи — нек пожуре. Панд. 3. накнада. — Жртвовала је своју младост не добивши шшгга у замјену за толику жртву. Ивак.

Изр. пасти, погинути без заменс

157

исп. замена (2), заменик. — Могао би дужде наћи среда своју замјеницу, не једну но триста, пак какве замјенице, да се земља тресе. Љуб. Она је осећала како лети онај срећни дан . . . када ће имати своју заменицу, своју снајчицу, своју »десну руку«. Вес. Изр. и ћ и у заменице ићи у узајамне посете. — Други се тек спремају куда на сијело, једвд другима у замјенице. О-А. заменички и заменички, заменични и зЗменнчни, -а, -о, ијек. замјенички и замјенички, замјенични и замјенични 1. грам. који се односи на заменице. 2. који се односи на заменике. — И све ће свршити тако да ће ме . . . смијенити са замјеничког положаја. Сим. заменнштво и замеништво, ијек. замјеништво и зЗмјенишгво, с замењивапе, заступање. Р-КРеч. зам&нљив, -а, -о, ијек. замјенљив = замењив који се може заменити: — стан. замбнљивбст,-ости, ијек. замјенљивбст, ж особина онога што је заменљиво. з а м е а б н и к , -ика, ијек. замјењбник, м в. заменик. — Место ће се подунити неким од замењеника. Лапч. з а м б а и в , -а, -о, ијек. замјењив = заменљив. замењивање, ијек. замјењивање, с гл. им. од замењивати (се). замењивати (се), -ењујем (се), ијек. замјењивати (се) несврш. и уч. према заменити(се). замера, ијек. збмјера, ж = замерка (1) оно на чему се мооке замерити; исп. дриговор, примедба. — Знам да ће бити замјере. Шен. Али — без замјере — ко да не познају [људи] стида. Крањч. Стј.

песн. покр. погинути а не убити ни једног непријатеља. заменик и зЗменик, ијек. замјеник и зЗмјеник, м онај који замењује неког другог. — Као замјеник котарског предстојника заручио [се] с госпођицом Вандом. Крл. То је био . . . замјеник команданта одреда. Чол. зам^вити, заменим, ијек. замиј^нити, сврш. 1. извршити замену, променити, узети што место чега другог. — Одаје школске и скадшје прашне замених тада за рол>ане страшне. Ил. Окрене се мужу, замијенивши замеравање, ијек. замјеравање, с гл. острвско нарјечје талијанским говором. Ћип. 2. одменити кога, преузети место, улогу, им. од замеравати (се). дужност кога другог. — Није ме могао нико замераватн, -еравам, ијек. замјеравати, заменити, морао сам отићи сам у курију. несврш. и уч. в. замерати. — Штогод се Петр. В. Онда би ме замијенио брат. Пае. замјеравало Франкоџанима . . . Нех. Изр. ~ г л а в у убити непријатеља пре ~ се в. замерати се. сеоје погибије. — Треба руцати и заменити зам^рало, ијек. замјерало, м и с пеј. главу. Ћос. Д. ~ се 1. уз. повр. учинити међусобно онај који лако замера другоме. — [Он је замену, разменити се. 2. убити некога од оних био] џандрљив и поган на језику . . . Осим тога, он је вјечито замјерало. Чол. који ће убити њега. — Павлуша је цогинуо на Туларском вису, дошто се претходно дозамеран, -рна, -рно, ијек. замјеран који бро заменио. Пер. Нијесу могли да се замисе истиче, угледан, значајан, знатан, завијене, али се нијесу ни предали. Лал. дан; видан, приметан. — Просвјета . . . никада не бијаше на тако замјерној висини. заменица и зЗменица, ијек. замјеница и замјеница, ж 1. грам. посебна врста речи Матош. Занатски писац имазамјерну лакоћу џисања. Уј. која врши службу или именице или придева, упућивачка реч: лична ~ 3 присвојна ~ . з а м ^ р а а е , ијек. замјерање, с гл. им. од замерати (се). , • ,. 2. особа која замењује (у чему) кога другог;

158

ЗАМЕРАТИ — ЗАМЕТАК

зам^ратл, замерам, ијек. замј^рати неИзр. — гибаницу, к а ш у подвалити, еврш. и уч. према замерити. учинити пакост; учинити зло (коме)\ ~ ~ се несврги. и уч. према замерити се. кућу направити раздору кући, међу чланоеима породице. замерачити (се), -брачим (се) сврш. ~ се направити се, створити се. — Затур. узети на нешто мерак, стећи вољу на што. — Гледам ове сватове, па се заме- иеси се густа домрчина. Рад. Д. зам^сти, -бтем сврш. замешати, нарачио, ра би се и ја женио. Ћор. чинити од брашна какво житко јело; забрказамерити, -им, ијек. замјерити, сврш. ти. — Замео као свињама (кад се што рђаво 1. не одобрити чији поступак; изразити не- зготови). Вук Рј. Љуба им само једаред заслагање с чијим поступком, приговорити, мете мећу и оздравише. Вес. пребацити. — Иван јој је тешко замерио зам&стн и замести, -етем сврш. 1. што је децу завадила. Вес. Нећете ваљда зазатрпати; завејати. — Мећава је . . . мјерити, — започне госпођа у зеленој хаљини. Вел. 2. запазити, уочити, видети; замела све путе. Нех. Зима је, снег замео све до кућних врата. Андр. И. 2. спречигт заволети. — Замјерио га [пијетла] он дред (да се што учини), омести. — Љуто би му кућом. Радул. Цвијету је замјерио Војканов син Радивој. Ћип. Јаков је замјерио дјевојку. замјерио тај болни уздисај, којим га је замео у његовим заносним размишљањима. О-А. Кал. 3. пребацити се мерећи. ~ се 1. изазвати чије неслагање, негодовање,3. а. метењем, брисањем склонити у крај. — незадовољство; изгубити мечију наклопост; Замести смеће у кут. И-Б Рј. б. фиг. занети, однети. — Згоде живота . . . су је замеле увредити кога. — Турска влада . . . замериће се руском цару. Нен. Љ. 2. преварити се далеко — од свега. Торб. Није [се] могао смирити с мисли да му је море заувијек мерећи, погрешити у мери. Р-К Реч. замело зета. Цар Е. замерка и замерка, ијек. замјерка и Изр. ~ траг(ове) уништити, збрисати замјерка, ж 1. = замера. — Ако не нађе отиске трагова; фиг. уништити, сакрити замјерке, роглед му се . . . задржи на стропу. нешто што може бигпи доказ кривице. Пав. Трећа замерка Вукова Милошевој <~ се иестати, изгубити се (р трагу људи управи тиче се економских односа. Прод. и сл.). — Врло брзо замео би му се сваки 2. покр. раздор, сеађа. — А зашто је таква траг. Сим. замјерка између та два владара? Вел. Мати заместити, -пм, ијек. замјестити, је шаптала: »Е, бит ће замјерке, велике сврш. 1. измакнути: ~ штап (у игри). замјерке!« Михољ. Вук Рј. 2. наместити. — Избави ме из мреже Изр. без з а м е р к е беспрекорно. коју ми тајно замјестише. Дан. зам&рљив, -а, -о, ијек. замј&рл>ив 1. замет 1 м тур. варв. незгода, тегоба, данкоји радо чини замерке, који лако замера. губа; труд> напор. — Уврати се к мени, ако Р-К Реч. 2. чему се може замерити. Р-К Реч. ти није замет. Вук Рј. А још боље је никако и не кухати . . . Толики замет ра бар да смо замерник, ијек. замјерник, м индив. онај који замера, приговара. — Само што још сити од њега. Шапч. замет* м навејан, нанесен снег на једном нема замјерника, што ураде безакоња приместу, намет. — Лежали су . . . облаци јека. Март. као замети снијега. Бен. замерво, ијек. замјерно, прил. видљизамет* м «. заметак. — Ето, то бијаху ео, еидно, приметно. — На зидовима . . . замјерно се истицаху ребренице на високим ррви замети узгоја Белизарова. Шен. Унутарњи пулс . . . тражи, неоспорно, дубљи прозорима. Ков. А. замет инспирације. Коњов. замес&вање с гл. им. од замесиеати. заметавати, -^тбвам несврш. према зазамесивати, -бсујем несврш. и уч. према м1сти, забацгиати. — Бијаху заметавана замесити. лрава Хрватске. Старч. з а м & и т и , замесим, ијек. замиј^сити, заметак и заметак, -тка м (мн. -еци) сврш. 1. начинити тесто (рд воде и брашна 1. а. биол. организам на почетном спуупњу и сл.), припремити за печење (тесто и сл.);развитка, ембрион, клица. — Под звоном измешати е течношћу. — Најприје замије- немога сна клија заметак зрна. Чипл. 6. фиг. сите орехњачу. Фелд. На рану . . . привиј- зачепшк, почетак. — Одваљена се бразда те само земље, пошто је најпре замесите пушила изаорача исјећала на заметак новога пљувачком на длаку. Глиш. 2. фиг. удесити, живота. Тур. Осјетила је у себи заметак направити еелику неприлику, учинити што љубави оне љетне вечери. Ћип. 2. покр. оно рђсио, изазвати какво зло. — Не лудуј, што ев може заметнути на раме, нарамак. враже, зар би опет хтео замијесити штогод ? — Прво хтела заметак [кукуруза] да отПа*. Ујка Васа? Дакле он је све то заме- празни, но јој се учинио лак, те га оберучкс сио? Нуш. подигла са земље. Рад. Д.

ЗАМЕТАЉКА — ЗАМИЈЕТИТИ

159

зам&тљив и збметљив, -а, -о в. заме1 тан . Р-К Реч. зам&тљивост и заметљивост, -ости ж в. заметност. Р-К Реч. 1 заметно прил. са заметом , тегобно, тешко. — Одиста беше тешко и заметно удрављати из Врховне команде. Лаз. М. з&метност, -ости ж својство онога што ј * заметно. Р-К Реч. замечгнути и зам&тнути, заметнем сврш. према заметати. ~ се сврш. према заметати се. зам&ћавжти, -и безл. сврш. отпочети беснети (о мећави), бити испуњен мећавом (р времену). — Из замећављене ноћи забрунда топ. Вуј. замехурати, -ам и замех^рити, -&хурим, ијек. замјехурати и замјехурити, сврш. добити мехур(овеу, прекрити се мехуром или мехуровима. — [Блато] расте, достиже већу или мању величину и не замехури. Дав. замбцати, замецам сврш. в. умељати; исд. замељати. Р-К Реч. замбчатв, -чим сврш. почети мечати. замешанција ж и замешатељство с, ијек. замјешжција и замјешатељство, разг. збрка, дармар; гужва, неред. — Дворјани покушаше . . . да . . . растумаче . . . незгодан роложај Виртемберга у целом том ратном замешатељству. Црн>. замбшати, замешам, ијек. замиј^шати, сврш. 1. изершити радњу мешања, смешати, помешати. — фиг. Ко их је замешао и ко ће из те мешавине изнети живу главу, то . . . не можеш да погодиш. Нуш. 2. фиг. замесити(2). — Тај ти је замешао и оно с Талијанима. Ћоп. замешивање, ијек. замјешивање, с гл. им. од замешивати. з а м е ш б в а т и , -&шујем, ијек. замјешивати несврш. и. уч. према замесити. замигати, -ам сврш. почети мигати. зам&гољнтв (се) и замигољити (се), ~ се почети се стеарати, настајати -им (се) сврш. почети (се) мшољити. замијаукати, -јаучем сврш. оном. поче(р плоду, о клици). — Иокако ми се не замећу ти мијаукати. краставци. Шапч. То ће се видети тек кад махуна почне да се замеће. Андр. И. фиг. замнј^нитн, замијеним, ек. зам^вити. Окани се сад књига и маштарија; није данас з&мијевче с (ијек.) оно што је замењено од тога вријеме и ништа се од тога не замеће. за друго што, замена. — Зазорно би ми било Радул. од туђе вјере примити звоно, замијенчс зам&тикавга м онај који замеће, почиње овога прастарог, српског. Мат. кавгу, свађалица. Деан. Рј. замиј&сити, замијесим, ек. замбсити. заметнште с место где се нешто замеће. замвј^твтв, замијетим сврш. (ијек.) Р-К Реч. а. приметити, спазити, уочитц. — У њену заметков и заметков, -а, -о који при- лицу замијети нешто што није могао добро да схвати. Леск. Ј. По шушкању грана замипада заметку. — Распоред и грађа крвних јети чељаде посве близу себе. Ћип. б. стажила у прво вријеме заметкова развитка. вити примедбу, апаску. — Ја ћу ти на ту НЧ. зам&таљка м и ж онај који што замеће, започиње (игру, борбу и сл.). — Гачани су заметаљке старе, увијек су игру заметали. Март. 1 1 заметан , -тна, -тно који чини замет ; напоран, тежак, тегобан, неугодан. — Овај рад [је] заметан, нарочито у прилици кад се сади у великој количини. Тод. Анализа Назоровог дела [је] заметна у знатној мери. Панд. заметан 2 и заметан, -тна, -ткд који се односи на заметак, који је у зачетку, ембрионалан. — Једна се станица сржи . . . преобразила у творевину коју зовемо заметна кеса (ембрионска кеса). Бот. зам&гање с гл. им. од заметати (се). зам&тати, зкмећем несврш. 1. зачињати, заподевати, започињати (шалу, причу, кавгу, свађу, бој, рат и сл.). — Заметао сам преко цијелсл; дана шалу и маскару. Коч. Свладај се и не замећи кавге са мном! Бен. 2. а. затурати, забацивати, скривати. — Крупно пише, ништа не замеће, но истину у очи говори. Њег. Говори . . . шта се десило! Шта замећеш и сакриваш! Чипл. фиг. (р трагу). — Јевта је сваки пут ишао другим правцем и вешто заметао траг. Ћос. Д. 6. запостављати, занемаривати. — Чуло се да тебе. . . Хасанзамеће, да по шатору држи робиње. Огр. 3. забацивати, стављати иза или преко нечега. — Стојан . . . замеће мотику и журно излази. Ранк. Пред њима су кола, и муж већ замеће ногу на јармац. Лаз. Л. 4. правити замете, наносе, сметове (о ветру и снегу), завејавати. — Снијег више не пада . . . само замеће, засипаваи тако праши . . да се пут не разазнаје. Бен. Олуја вани бјесни и замеће тај свијет. КХ 1936. 5. стеарати клицу, заметак; заснивати. — Усјеви расту и замећу плод. ЕГ. фиг. Човјеку који хоће да замеће уљаник требају три улишта. Љуб. 6. а. правити котурове, омче, чворове. — Прасе репом ваздан замеће, али нигде узла не завеже. Вук Рј. б. фиг. забацивати, заплитати. — А он ногом замеће, па дрекреће, заплеће. Кош.

160

ЗАМИЈЕШАТИ — ЗАМИСЛИТИ

замиЈетити да сам досегао својих шездесет година. Павл. замиј&шати, замијешам, ек. замбшати. замијукнути, -ијукнем сврш. мијукнути. — Наједноч замијукну негдје за грмом мачак. Шен. замблети, -лим, ијек. замиљети, сврш. почети милети. замилити се, -им се сврш. уз. повр. постати мило једно другоме, заволети се. — Двоје су се замилили млади: Омер момче, Мерима девојка. НП Вук. замилкивати, -илкујем несврш. покр. угађати, попуштати. — Замилкује слугама. Ћос. Д. замиловати, -лујем сврш. 1. заволети (кога), заљубити се (у кога). — Ту сахрани оца и мајку, ту рреко рута замилова дјевојку. Лаз. Л. Дође случајно онамо и страсно замилује жену свога шпана. Матош. 2. помиловати, погладити. — фиг. Тако би Маде удивљено и захвално погледала обојицу, а и Станко би њу замиловао погледом. Шимун. ~ сс уз. ровр. заеолети се, заљубити се једно у друго. — Тако ти Јелица и Мићо све из дана у дан . . . док се не замиловаше. Ранк. фиг. Али да се сунце и месец замилују . . . не би им чедо онако сјајно било. Јакш. Ђ. замиљети, -илим, ек. замилети. заминбвати, -инујем несврш. покр. (за)обилазити. — Боље је никад се не осветит% но рђавога за освету убит'! Стога је Веко заминовао друге, а тражио Перуту. Миљ. заминути, заминем сврш. 1. заћи (за шта), заклонити се; склонити се. — Сунце [бијаше] заминуло за брежуљке. Леск. Ј. Помоли се које село које пређе у висини и замине за брег. Дуч. Не огледну се, већ замину брже у кућу. Буд. 2. заобићи, проћи (поред кога, мимо кога или шта). — Три дана су пута заминули, док су цусту воду заколили. НП Вук. Хтио је да их што лрије замине, али како — оне стале па причају. Сиј. фиг. Многи ће бољу жену рад пријател>а заминут' а рђу узет'. Миљ. 3. проћи, протећи (р времену, звуку и сл.). — Када вшпе замину земана, док се јека била помолила. НП Вук. Стари . . . као да је сачекао да јека . . . гласа замине и у нашој свести. НК 1946. 4. покр. захватити, заокупити и потерати, добити. — Пак се натраг војска поврнула, и лијепи шићар заминула. НП Вук.

замирати, -рем несврш. и уч. према замрети и замријети 1. полагано умирати; постепено нестајати. 2. премирати (рд јаког узбуђења). — Немачка је замирала од страха. Јак. Размахује се . . . над сагнутим главама људи у којима срце замире од страве и ужаса. Мар. Сида сва замире од блажености. Сим. замир&ње с гл. им. од замирити (се). замнривање с гл. им. од замиривати замиривати, -ирујем несврш. према замирити. ~ се несврш. према замирити се. замир&сати, -иришем сврш. почети мирисати.

Изр. замирисао на погачу (на там-

јан) нар. приближила му се смрт. замирјктати, -ам сврш. тал. покр. заслужити. — Да ми даш . . . новца . . . колико замиритам. Мат. замирити 1 , замирим сврш. 1. смирити, умирити, примирити; исп. утишати. — Ћира иде те кавгу замири. Вук Рј. Све замири Милутине кнеже. НП Вук. 2. цокр. накнадити, наплатити, намирити. — Но тражим да дш . . . замири паром чељаде с моје земље заробљено. Љуб. 3. = замирити се поћи на боље; зарасти (р рани). — Рана ће најбрже замирити ако јој се . . . рубови могу . . . приљубити. Батут. фиг. Ту је рану бискур уочио и благом својом руком њу замирио. Павл. ~ се = замирити (3); исп. замладити се. — Замирила се рана, тј. зарасла. Вук Рј. Пошто се дупља [избијеног ока] замирила, дозивао неки Цеклињанин. Вуј. замирити 2 , -им сврш. хип. ресн. замирисати. — На небесих звијезда бљедне, а на земљи цвијет замири. Хар. Цурацвеће у баштицу меће да замири кад лола завири. Леск. М. збмисао, -сли ж (ресн. и м) 1. оно што се зачне у мислима, што се смисли; намера. — Казнио вас је више због јавних обзира него од зле замисли. Богд. Дријем се разби, ишчезоше маштања и замисли. Лал. Не знамо је ли то цренуће . . . пробудило је у њему цијело чудо нових замисли. Креш. 2. уметничка или научна основа, идеја; план. — Ако се ја не варам, највећа је невоља у замисли. Цар Б. Треба признавати велику улогу сцене и глумаца у оствариван>у пишчеве драмске замисли. Т. књ. замАслив, -а, -о замишљив. — Послије замиран, -рна, -рно индив. песн. који пада Босне расла је снага . . . аустријског замире, који се губи. — Ја лутам онуд куд фактора као јединог, реално замисливог глас се губи и уснам' хватам замирне звуке. удоришта за . . . борбу с Исламом. Крл. Кам. замислити, -им сврш. 1. зачети, заснозамнрање с гл.им. од замирати. .,«•,,••• еати нешто у мислима, у машти, смислити;

ЗАМИТАТИ — ЗАМЛАДНИК * -"

161

з&мишљен, -а, -о а. утонуо у мисли. б. који постоји само у мислима; супр. стваран. Р-К Реч. замишљено прил. утонувши у мисли, замисливши се. — Обоје се загледа замишљено у лијепи дан. Новак. замишљеност, -ости ж стање онога који је замишљен; утонулост у мисли. — Фра Петар остаде дуго у мислима, а онда, као извињавајући се због своје замишљености, рече тихо. . . Андр. И. На лице им се навукао израз дубоке замишљености. Кал. замбшљнв, -а, -о који се може замислити. зам&тати, замићем несврш. покр. в. замбшљивост, -ости ж стање онога што заметати (5). — Нови насељеници [рочеше] је замишливо. Деан. Рј. долазити те села орет замитати. Јурк. С замје-, ек. заме-. н>има сложно вуче из чутуре, ра замиЉе дезамј&тљив, -а, -о (ијек.) који се можл беле шале. Ков. А. замијетити. Деан. Рј. замити, замим сврш. покр. натерати, замј&тљивост, -ости ж (ијек.) особина (п)отерати; исп. зајмити (2). — И он тјера онога што је замјетљиво. Деан. Рј. за Усејином благо. Зами га бабу на дворозамка ж (дат. замци) 1. а. направа у ве. НП Вук. На овако безочну мисао зами облику омче или петље намештена за хватага невоља. Љуб. ње дивљачи. — Поларне лисице и зечеве Ескими лове замкама. Петр. М. У замку замицање с гл. им. од замицати. се једном уловила зеба. Цес. Д. фиг. То је замицати, -ичем несврш. и уч. према било . . . све што је Драган ноћас ухватио замаћи, замакнути. у замке дамћења. Вучо. 5. омча, петља уоп~ се 1. нестајати, скривати се. — Тамо ште. — Замка паде жени око врата. Шен. се замичу иза црних одијела слабо сакрита На дугачким конорцима биле су направрамена неке жене. Кум. 2. стезати себи омчу љене замке, кроз које су људи провлачили око врата; задављивати се. — Догна обје руке. Јак. 2. фиг. клопка, смишљено прируке до под грло, рак се поче замицати. премљена ситуација за довођење непријатеља Љуб. у угрожен положај; превара.— Лацко бијаше Изр.замичу му (се)очи за девојком човјек оштровид, вјешт свим малим замзапињу му очи за девојком, радо је гледа, види. кама друштвеног живота. Шен. Зашто је замишљавати се, -ишљавам се и Аника звала брата. . . Да ли је био случај ? -ишљујем се несврш. в. замишљати се. — Или је спремала неку замку? Андр. И. Не Она је сада већ као каква мала женица, ллаше ме више нимало замке ни засједе живота. Уј. озбиљна, паметна, а често се и замишл>ава. Изр. пасти у нечију замку бити преЦар Е. Она би се често дубоко замишл>авала. варен од неког; постати предмет чијих инКов. А. трига; рлести (цравити, постављати, замишљавач, -ача м необ. онај који намештати) замке спремати превару; свенешто замишља. — Такав замишљавач, зати на замку свезати тако да се одреши као рисац, говори о себи да »изражава жикад се повуче за крај. вот«. Шим. С. замкнути, замкнем сврш. в. замакнути. зЗмншљај м замисао. — Пећине су Р-КРеч. вавек играле велику улогу како у ствари замлад м мед. кожица на рани која потако и у људскоме замишљају. Жуј. Како чиње да зарашћује, стварање новог ткива је то страшно с туђим срцем рравити основе у рани, гранулација. Батут. и замишљаје. Ђал. замладити, замладим сврш. подмладити, замишљајан, -јна, -јно необ. који се обновити. — Након тога . . . сађе . . . у односи на замишљај. — Муче му машту замали виноград који чека да буде замлађен. мишљајним орипом. Божић. Кал. замишљање с гл. им. од замишљати —' се залечити се, зарасти (о рани); обновити се. — Да земља наша издесег<се). замишљати, здмишл.ам несврш. и уч. кована сва се замлади. Макс. према замислити. замладник м мед. неол. упаљено место ~ се несврш. и уч. преш замислити се. око болесног зубног корена, гранулом. Бен. Рј. уехтети. — К томе лукавство ово у уму замисли. М-И. Прво је Волођа замислио оригиналан план. Дед. В. Да је само више муниције, ра ћемо ми Власечицу узети кад замислиш. Чол. 2. предстаеити нешто у мислима, у машти. — Лице му није видео и никако није могао да га замисли. Ћос. Д. Замисли лајаву Терку и њеног Ивана. Мих. ~ се предати се мислима, задубити се, утонути у мисли. — Затим [се] у души и у срцу замисли. М-И. Вук се дубоко замисли и обори главу. Куш. Одједном застане над пуном кацом, замисли се ца се онда брзо прекрсти. Андр. И.

11 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

162

ЗАМЛАЂИВАЊЕ — ЗАМОЗУЉИТИ СЕ

замлађнвање с гл. им. од замлађивати

замлечнваае, ијек. замљечивање, с гл. им. од замлечивати. замлађнвати (се), -ађујем (се) несврш. замлечиватн, -^чујем, ијек. замљеи уч. према замладити (се). чивати несврш. и уч. према замлечити. замлаз м покр. кисело млеко начињено замл^чити, замлечим, ијек. замлијбод сурутке и у њу умузеног млека. Вук Рј. чити, сврш. 1. покр. затровати рибе млечом (млечиком). Вук Рј. 2. долити у шта млека; замлазити, замлазим сврш. пустити фиг. а. забелети. — Над двојицом случајно што течно^ текуће у млазу; нахранити музењем млека, подојити. — Замлазити нпр. помирених непријатеља замлијечи зора. Вуј. б. добити мутан изглед очиЈу. — Фра Брне, јагње, музући пуштати му млијека у уста кад држећи се за трбух, замлијечи очима. Мат. не може да сиса. И-Б Рј. замлата и збмлата м нар. онај који се замлиј&чити, замлијечим, ек. замлбрадо замлаћује; будала. — Шта ће му то чити. [токе и јатагани] . . . Мањ' ако Србија опет замлиј&штити, замлијештим сврш. ве зарати с Турцима, па ако не мисли, каква (ијек.) покр. избуљити, забленути, загледати је замлата, чету да куци. Срем. Нијесам се. — Кад се он родио, све замлијештило у баш таква шашава замлата као што је изњ очи. Нам. гледало. Лал. замлнтати, -ам сврш. покр. забасати. замлатарати, -ам сврш. почети млата— Чуј, народе, куд смо замлитали. Њег. рати. ~ се заклатити се. — Свака се свећа у замљаскати, -ам сврш. почети мљаскати. песници замлатара. Богдан. замлатати, -ам сврш. почети млатати. замљацкатв, -ам сврш. почети мљацзамлатити, замлатим сврш. 1. почети, кати. етати млатити. 2. а. затући, претући, замљечивање, ек. замлечивање. убити. — Да га измамим из куће и замлатим замљечиватн, -бчујемЈ ек. замлечивати. као живинче. Бег. фиг. Замлатио га бог, па не повратио (кад хоће да се каже да је ко замннјбватн, замнијевам (ијек.) нелуд или сулудаст). Вук Рј. 6. затупити. — сврш. 1. замирати, утишавати се (о зеуку). Замлатио га као ковач сјекиру, ца не повра— Таласи крај њег замнијевају тајни муклитио (као што ковач сјекиру искледље јем шаптом. Гал. 2. допирати (р звуку), разпошто је замлати). Вук Рј. легати се, одјекиеати. — Звуци селлчке замлат(н)ица ж покр. в. ћушка, шамар. ропијевке замнијеваху негдје издалека. — Падају ударци и замлатице, али и грдње Леск. Ј. Са звоника посавских села редом замнијеваху звуци вечерњега поздрављења. и дсовке. Цар Е. Гдје ми стиже, цашмагом Ђал. ме бије, гдје достигне, замлатнице дава. замњети, замнијем и замним (ијек.) сврш. 1. замрети, утихнути (о звуку). — замлаћен, -а, -о 1. трп. прид. од замла- Глас звона . . . је већ замнио и посвема тити. 2. фиг. затуцан; будаласто занесен, продао у тишини. Бен. 2. одјекнути, зазвучати, зазеонити. — Замамно глазба двозагрејан. — Нацредног [ће] учитеља прираном замни. Домј. И грозан смијех, цереказати . . . као замлаћену будалу. Глиг. замлаћнвање с гл. им. од замлаћиеати кање, грохот замније кб да грокћу мртваци. Гор. («). замлаћиватв, -аћујем несврш. и уч. замобивати, -ббивам несврш. индив. према замлатити. позивати у мобу. — Наимао је надничаре, ~ се будаласто, сулудо се заносити; замобивао комшије. Коз. Ј. неозбиљно се понашати. — Не замлаћуј се замбдрети (се), -рим (се) сврш. постати ка' чукнут! — љутили се и чобани. Рад. Д. модар; појавити се у модрини. — Посљедња Никоме даље није стало да се замлаћује са којекаквим књигама и да их вуцара којекуда. мека свјетлост расула се по мору, утијану и замодрелу маестралом. Ћип. Вин. замлацкатн, -ам сврш. покр. згњечити. замбдрити, -им сврш. учинити, напра— Ф и ! Ала је то [сир] замлацкано! Ков. А. вити модрим. ~ се постати модар. — Небо се красно замлачиватв, -ачујем несерш. и уч. замодрило. Бен. према замлачити. ~ се несврш. и уч. према замлачити се. замбзуљити се, -им се сврш. покр. замлачити, замлачим сврш. начинити добити мозуље, пликове. — Нећу прословити млаким, загрејати до млаког. Р-К Реч. за ту даћу ни зле ни добре, прије ми се језик ~ се постати млак. замозуљио! Љуб. -

нпх.

ЗАМОЛАН — ЗАМОТАВАТИ замолан, -лна, -лно који је пун молбе, молећив. — Он ме ваједном стисне за руку и предобрим ми замолнијем гласом загуче. Буд. Изр. замолни пут правн. начин којим се један суд обраћа другом да спроведе неку судску радњу {нпр. саслушање сведока, вештачење и сл.~). замолба ж молба. — На замолбу госрође Маје он их дусти у ходник. Кол. замблити, замолпм сврш. затражити што с молбом;упутити коме молбу. — Дошли смо . . . да вас . . . замолимо да не курујете овај мајур под шумом. Бен. Собарица оде да ме првјави, замолив ме претходно да малко рричекам. Цар М. ~ се (с дат.) замолити; понизно замолити. — Бирали су га и за кмета, али он се лепо замолио својим сељацима да њега оставе. Вес. Дјечак роново зајеца и опет се замоли просјакињи. Креш. замблница и замолница ж правн. молба једног суда другом да саслуша неку особу с подручја тог суда. замомчавање с гл. им. од замомчавати замомчавати (се), -омчавам (се) несврш. и уч. према замомчити (се). замомчити, -им и замбмчити, замомчим сврш. начинити неког момком, младићем, почети сматрати, огласити (кога) момком; обележити чим то оглашење. — И Милоје већ израсте, треба га замомчити. Вес. То је онај што смо га летос замомчили. Лаз. Л. ~ се постати момак. — Кад сам се замомчио, чувао сам гуске. Вел. Замомчио се дјечак, оставља се дјетињства. Ћоп. з а м о н а ш ^ в е с гл. им. од замонашити

замбнашити, -им и замонашитн,

-онашим сврш. прогласити кога монахом, изершити обред монашења. ~ се примити монашки чин; ступити у монахе. — Неки су се поткрај живота и сами замонашили. Бар.

замор м изнемоглост, слабост организма као последица телесне или психичке исцрпености.—Одговори жена задихана од замора. Макс. заморавати, -оравам несврш. «. замарати. — Немој га заморавати. Јов. Ј. ~ се в. замарати се. — Очи се заморавају. Дов. замораа, -рна, -рно који доноси, проузрокује замор, јако тежак. — У непрекидном, заморном раду тражила је утехе. Ранк. Премда су та путовања заморна, ја их очекујем с нестрпл»ен>ем. Цав. 11*

163

заморац, -орца м 1. човек из заморја, из преко мора, прекоморац. И-Б Рј. 2. зоол. ерста мајмуна: ~ Зелени Сегсорпћесиз зађаеш. Терм. 4. замореност, -ости ж стпање онога који је заморен, стање онога који осећа замор; исп. замор. — Код Енглеза почели су се . . . показивати знаци заморености. Пов. 2. замДритв, заморим сврш. учинити да когод осети замор, изазеати замор. — Када ме замори равнодушно, бедно време . . . рађа ми се жеља . . . Дуч. Наједанрут . . . заморило га то чекање. Кос. <~- се постати уморан, осетити замор. — Почео је живо, но убрзо се заморио. Риб. Старци се брзо заморе. Лал. замбрје с заст. земља, крај за морем, прекоморје. И-Б Рј. замбрка и заморкиња ж заст. женска особа из заморја, прекоморка. замбрљив, -а, -о који се брзо замара. — Нога [је] била осетљива и лако заморљива. Сек. замбрљивост, -ости ж особина или стање онога који се брзо замара. Р-К Реч. заморно дрил. са замором, замарајући. — Интонација [је1 равна и једнолика, што . . . делује заморно. Т. кн>. заморнбст, -ости ж особина онога што изазиеа замор. Прав. замбрски, -а, -б који је из заморја, прекоморски. — Мени не треба заморског краља. Шен. заморци м мн. зоол. усконоси мајмуни с кесама на предпем делу главе Сегсорићесике. Терм. 4. заморчЗд ж зб. им. од заморче. заморче, -ета с 1. зоол. морско прасв Сауја соћауа. Терм. 4. 2. онај на коме се врше експерименти. — фиг. Више не могу да будем заморче, па макар се сјутра сав свијет претворио у социјалистички Елдорадо. Вуј. замбрчић м (чешће у ин.) животиња на којој се врше медицинеки експерименти. замот м 1. а. оно у шта је нешто замотано, завијено; омот. — Извади из платнена замота велику сребрну . . . купу. Шен. фиг. И куца и звони без смијеха, без бола то срце звоника у замоту мраза. Поп. В. б. коверат, куверта. — Скину . . . нестррљиво замот . . . узе жељно читати. Шен. 2. пакет; завежљај. — Сад уљезе трхоноша, држећи овелик замот. Кум. замотавање с гл.им. од замоташти (се). замотавати, -отавам несврш. 1. несврш. и уч. према замотати. 2. фиг. извлачити се, врдати, увијати; заваравати. — Дје-

164

ЗАМОТАК — ЗАМРЕТИ

чак замотавао, мрско му било да лаже. Мул. Што ту замотаваш, те ово, те оно! Вуков. ~ се несерш. и уч. према замотати се. замотак, -тка м (мн. -оци) 1. замот (2), заеежљај; пакет.— Извукао је из скровишта тежак дуг замотак и опрезно га развио. Ћоп. 2. коверат, куверта; кесица. — Он власторучно напише на замотак са сјеменкама. Шов. замдтатв, -ам сврш. 1. увити, обаеипт, завити, омотати (чим). — Извади из џепа . . . мараму и њоме замота врат. Нен. Љ, фиг. Први вечерњи сутон замотао је крш у . . . маглицу. Кал. 2. фиг. заварати, завеапи на криви пут. — Буду ли ми усташе сјутра опет избиле пред кућу, чиме ћу их сад замотати, а? Ћоп. ~ се увити се, завити се. — Око прута курикова замотао слак се јаче. Наз. фиг. Куће су се замотале у рредзимску зебњу и немир. Козарч.

замочић м дем. од замотак, замотуљак. — Хитро извади из недара некакав замочић од рапира. Ков. А. замразитп, -и безл. сврш. пастати; стегнути (о мразу), јако захладнети. — Кад јаче замрази, да се чува зиме! Дим. 1 ~ се замрзнути се. замразпти се 2 , -им се сврш. 1. омразити се, доћи с ким у омразу. — Са Сигисмундом се . . . и с доданицима замразих рад тебе. Марк. Ф. Све је тражио око кола, с кола, с ким се кадгод замразио. Берт. 2. постати мрзак, постати одвратан. — Још су му се више замразили људи који отимају своме . . . поштење. Ђал. Покле ми се замразила лула, од онда само: јој и јој. Новак. замрачење с гл. им. од замрачити {сг). замрачивање с гл. им. од замрачивати

замрачивати, -ачујем несврш. према замрачити. замбтач, -&ча м ков. омот, замот Џ). ~ се несврш. према замрачити се. — Господин утом разви један замотач у замрачити, замрачим сврш. 1. начинити торби. Глиш. мрак; отклонити светлосне изворе; прекрити чим што не пропушта или слабо прозЗмотљај м замотак, завежљај. — Рапушта светлост. — Замрачи прозор и забраше се тек послије кад је Маре стала пред њих са замотљајем у руци. Цар Е. затвори врата за собом. Ћос. Д. фиг. Ваљда су му на час његове властите мисли замразамотпи, -а, -о који се односи на замот, чиле вид. Шег. Страст ми хоће здрави суд који служи за замотавање, за увијање, замрачит. Богд. 2. смркнути се; фиг. натмуомотни: ~ парир. рити се (р лицу). — Лице Славкино замразамотница ж коверат, куверта, замот чи. Ком. (16). — Окрене се к столу и опази наслов ~ се безл. смрачити се, смркнути се. на лисној замотници. Ков. А. — Од те магле и таме се замрачи море. замбтрити, замотрим сврш. угледати, М-И. Кад се замрачи, госпон Мића . . . опазити, спазити. — Не би ли живо гдје- жури код госпа-Саре. Сек. фиг. натмуригод замотрио Нестору сина. М-И. Никад ти се. — И одједном, као велом, тугом се више нећу твоје лице замотрити. Богд, замрачи. Каш. замрдати, -ам сврш. почети мрдати. замотуљак, -љка м (ген. мн. замбтуз а м р е ж м мсд. мрена па оку саГагасГа. љака) 1. завежљајчић; пакетић. — Затим брзо наррави замотуљак са топлом преобу- Бен. Рј. ком. Ћос. Б, У руци јој ситан замотул>ак. замр&жача ж покр. торба од мреже. Донч. 2. сеитак, смотак. — Ксенија је от- — Новица узе . . . мању торбу замрежачу, ворила свој замотуљак хартије, извади из развеза је. Вујач. н>ега документе. Јакш. Ђ. Извади стакленку з а м р е ж и т и , -им сврш. превући, покмирисаве воде, зачепљену замотуљком кр- рити мрежом или чим сличним. — Пауци пе. Франг. би нам небо замрежили. Радич. фиг. Небо замотуљати, -ам сврш. дем. према над пониквом чамрежише јата птица. Куш. Изр. — рибу опколити рибу мрежом. замотати. Вук Рј. замренити се, -и се сврш. превући замбчитн, замочим сврш. стаеити (што) у течност, у текућину. — Ама нека се мреном (о очима). — Очи канда ми се когод замочи перо, одмах ти ту ротегне замрениле. Дук. капетана. Глиш. И ти би хтио своју њушку замрети, замрем, ијек. замријети, сврш. да замочиш у корито. Бен. Замочио руку у 1. а. изумрети, престати живети; престанајежену матицу. Дав. ти даеати знаке живота; нестати. — Била ~ се заронити; пасти (у нешто). — је то велика задруга, али кад оно бише краЊегов дуги брк . . . замочио се био јед- сте, замре. Вес. Има десетак година што је ном приликом у мастионицу. Сек. она [кајкавска ријеч] и под тдм старим кро-

ЗАМРЗАВАЊЕ — ЗАМРСИТИ

165

(где) у ноћи, заноћити. — Нико од госгију вом замрла. Леск. Ј. 6. фиг. утишати се није смео замркнути у кући где је слава. (р звуку). — Замро звук. Андр. И. 2. обамрети (од страха, јаког узбуђења и сл.). — Нен. Љ. Дану рричај који што сте дошли, Замрло ми срце, скочим и гледам. Новак. да идсмо, да не замрчемо. Њег. Изр. з а м р к а о , а не освануо каже Кад Вук застаде висећи над реком, четрдесет партизана замреше у дрхтању. Ћос. Д. се о човеку који ноћу утече или нестане, који ноћу умре или га неко убије, или одведе. Изр. с т в а р је замрла не говори се Вук Рј. више о томе. замрли, -а, -б 1. изумрли; нестали. — замрзавање с гл. им. од замрзавати («). Најобичније се усвајају сирочад из замрлих замрзаватн, -рзавам несврш. и уч. кућа. Ђорђ. То сс грлс два замрла света. према замрзнути. ~ се несврш. и уч. према замрзнути се. Бој. 2. обамро, премро. — Он се завукао у раките и замрлим срцем гледао. Пец. замрзети и замрзити, -зим, ијек. зЗмрлост, -ости ж стање, особина онога замрзити и замрзјети, сврш. осетипш мржшто је замрло; обамрлост. — Крв је почињу према коме, омрзнути. — Замрзио је њала да струји, замрлост је пролазила. на сав свијет, на све људс. Ђал. Откад сам Ђур. с њиме и у кући му5 и на сунце сам замрзила. замрљавка ж бот. «. лпсац (2). Сим. Реч. Ћип. Само човјеку [је] дано да може да замрзи на свој живот. Андр. И. замрљати, замрљам сврш. упрљати ~ се уз. повр. — Заволе [се] због једне мрљама, замазати; укаљати. — фиг. Слава коју он има широм читаве земаљске кугситнице . . . или се замрзе исто тако. ле и коју узалудно покушавају да замрл»аПетр. В. ју — и то је слава цотпуно разумљива. Пиј. замрзнути 1 , -нем сврш. 1.учинипш да се нешто претвори у лед, да заледи, да се замрмљати, -ам сврш. почети мрмљати. превуче ледом. — Овај ће вјетар замрзнути замрмблити, -рмолим и замрмбљити, Дунаво. Вук Рј. Слушам како грањем замрз-рмољим сврш. почети мрмолити, мрмонутим у моја окна голи орах бије. Шант. љити. фиг. Од тих ће речи да замрзне у мени . . . замрмбритн, -рморкм сврш. почети мисао. М 1867. 2. затмети, заћутати, зашутети. — Што сте замрзле, што не збо- мрморити. рите? — подвикну Матан на женс. Лоп. замрса ж и замрсак, -ска м оно што ~ се а. претворити се у лед, смрзнути је замршено, што је у нереду, збрка, замршај; замршеност. — Није ту дакле у језику замрсе, се, следшпи се. — У нашим крајевима водс се зими замрзну и ослабе. Вук Рј. фиг. него је метеж у нашој плиткој глави. Павл. Нагађа шта може да исдане, на примјер, [Аници] се у жилама замрзла крв. Шимун. из замрсе. Сим. Унутрашњост . . . расула Вани по равни почне киша падати, а мени се као замрсак црева из бурага. Петр. Б. се срце замрзне. Вил. б. ледом се чврсто привезати уз нешто. — Замрзла ми се ци- фиг. Неко је вријсме тај замрсак прикривала . . . моја бистра опрезност. Вел. пела уз дод кола. Р-К Реч. Изр. з а м р з л и су (се) к р е д и т и банк. замрсити, замрсим (трп. прид. замробустављен је новчани оптицај; новчани за- шен) сврш. 1. учинити да нешто буде у води не исплаћују. нереду (р нитима, концима, коси и сл.), заплести, запетљати. — После замрси косе замрзнути 2 , -нем (аор. замрзнух и моје густе. Станк. Вјетар . . . шушкаво замрзох; р. прид. з&мрзнуо и замрзао) сврш. в. замрзети. — Замрзоше . . . они један на се петља да нешто замрси у оцвалом цвијећу. Мих. фиг. Бог би их . . . знао шта су другогЈ па се логледају кб душмани. Вес. Она је морала замрзнути своје просто одело, бшш међу собом замрсили. Ад. 2. фиг. а. учинити нејасним, неразумљивим, сложеним. тишину и самоћу. Петр. В. ~ се уз. повр. према замрзнути%. — [ »Учени« људи] често . . . и најјасннјс ствари замрсе. Јаг. И у својим најбоље конзамријети, замрем, ек. замрети. струисаним рсченицама . . . потрудио [се] замркавати, -ркавам несврш. и уч. бар нешто да замрси. Бел. б. довести у запрема замркнути. буну, збунити. — За час тињи Турке замрсише, сломише их низ тврдо стијење. замркпути, -нем (докр. замрчем) (аор. замркнух, замркну и замркох, з&мрче и Радич. 3. нејасно рећи, промрмљати; исп. промрсити. — Он никад неће људски одзЗмрче; р. прид. замркнуо и з&мркао) сврш. — замрћи 1. смрачити се, емркнути се, говорити, него заплете, замрси, па тек окрене други разговор. Глиш. Какав свијет! пасти, спустити се (р ноћи). — Доћи . . . док не замркне вече. Вел. фиг. Већ му је — замрси Адил срдито. О-А. и самом замркнуло од хода и прича. Каш. Изр. ~ с т в а р створити забуну, до2. дочекати ноћ, мрак, наћи се, застати се еести (нешто) у тежак положај.

166

ЗАМРСИЦА — ЗАМУЉИТИ (СЕ)

~ се 1. заплести се, запвтљати се. — Придржите ми да смотам ово мало конца, ал' пазите да се не замрси! Шапч. фиг. Погледи се обадвојице замрсе разбарушено, стравично, сметено. Цес. А. 2. фиг. а. постати нејасним. — Свилар . . . осети како . . . се у свести све роново замрсило. Вас. б. бити доведен у забуну, збунити се. — Опет [би се] пук помео и замрсио. Павл. 3. фиг. забунити се нечим, занети се у мислима.— Свако гледа шта ће чут' од тебе, а ти си се нешто замрсио. Њег. замрсица ж замрса, замрсак. — фиг. То је све сотона заплео . . . Сад ваља да се мотамо у тој замрсици. Бег. Нагон . . . заузлао [је] замрсицу њихових нејасних чежња. Цес. А. замртвати, -ам сврш. покр. постати као мртав, јако ослабити. — Замртвало од глади! — рече у себи домаћин. Вес. замрћи, замркнем (покр. замрчем) сврш. = замркнути. замрцање с гл. им. од замрцати. замрцати, -рчем несерш. и уч. према замрћи, замркнути. — Бренђа је . . . замрцао и освитао у планини. Лал. замрчати, замрчбм сврш. оном. почети мрчати, зарежати (о псу). — Све то бијаше тихо обављено, да је једва мало само замрчао стари кућни пас Везир. Том. замрчити, -им сврш. замазати нечим црним, зацрнити нечим. — Морадосмо замрчити комад хартије. Старч. Место на коме је било написано откуда је Вук родом беше нешто замрчено, те га ниси могао прочитати. Јакш. 25. замршавање с гл. им. од замршавати

замршбње с гл. им. од замрсити (се). — Да се размршењу угку управо они који су замршење увели. Старч. з а м р ш и в а њ е с гл. им. од замршивати

з а м р ш и в а т и , -ршујем несврш. и уч. = замршавати. 5 ~ се = замршавати се. замћи, замкнем сврш. заст. «. замаћи. — Далеко замкли у планину. Вук Рј. замудрбвати, -удрујем сврш. стати мудровати. з 8 м у ж црил. кајк. само у изразу: п о ћ и ~ удати се. — Само су двијезамуж пошле. Шен. Касно сам пошла замуж! Ђал. замузгати, -ам сврш. начинити на чему музге, упрљати. — Кућа му је стара чудно овештала, ветар је прољуљб, киша замузгала. Змај. Излупани прозори замузгани [су] и дуни паучине. Сек. замузен, -а, -о 1. трп. прид. од замусти. 2. фиг. покр. затуцан. — Они су замузени и држе много до тих ствари. Ђон. замука и замука ж 1. оно што се с муком стече, зарада. — Дође ти лепо други па ужива твоју замуку. Вес. 2. оно што је мучно, криво. — Шарац му стаде посртати . . . Марку је то замука. М 1867. 3. мука, труд. — Привредник у њему [воћу] с мало замуке може имати . . . извор за своје богатство. Тод. замукати, замучем сврш. сгпатпи мукати. замукивање с гл. им. од замукивати. замукиаати, -укујем несврш. иуч. према замукнути. замукло прил. ћутке, шутке. — Излази на капију . . . старосједилац . . . и у незамршавати, -ршавам = замршивати прилици, замукло гледа дошљаке. Ћоп. несврш. и уч. према замрсити. замукнути, замукнем и замукнути, ~ се = замршивати се несврш. и уч. -нем сврш. 1. непрел. заћутати, зашутети; према замрсити се. не чути се више, престати (о говору, песми зЗмршај м оно што је замршено, заи др.). — Радост би и пјесма . . . замукла плетено. — ф и г . Разложио сам . . . несретне чим би их видјела. Шимун. Пуцњава назамршаје наше љубави. Шен. Тражећи једном замукну. Ћос. Б. 2. прел. ућуткати, [истину] . . . у замршају свесних и несвесних лажи, он је . . . био духовит. Петр. В. ушуткати. — У таквој пригоди тешко би се дао замукнути. Шимун. з а м р ш е н , -а, -о 1. трп. прид. од замрсити ~ се в. замукнути. — Мучи, вило, (се). 2. нејасан, неразумљив; сложен. — Због муком се замукла. Вук Рј. својих тешких и замршених послова фратри замуљати (се), замуљам (се) сврш. су послали у Стамбол фра Тадију. Андр. в. замуљити (се). — Светла линија . . . И. Рад те нове установе био [јеј врло замркао да је исшшвала из замул>аних вода башен. Крањч. Стј. руштине. Јевт. замршено прил. заплетено, нејасно, замуљивање с гл. им. од замуљивати (се). збуњено. •— Пришао ми је замршено. Црњ. замуљивати (се), -уљујем (се) несврш. замршенбст, -ости ж особина, стање и уч. према замуљити (се). оног што је замршено. — Замршеност ретзам^љити (се), замул>им (се) сврш. роградског живота дјеловала је на њ. напунити (се) муљем. — Језеро се замуљило. Крањч. Стј.

ЗАМУМЛАТИ — ЗАМУЧИТИ

167

~ се 1. постати мутан. — Небо се беше замутило. Шапч. И очи јој се замутиле и сва се зачас промијенила. Ивак. 2. фиг. постати заплетен, замршен. — Послови српски замуте [се] и заплету још већма. Вук. Приликс се још већма замутише кад умре хрватски херцег Андрија. Шиш. 3. безл. а. осетита вртоглашцу, несвестицу. — Човјеку се . . . замути у глави. Јонке. 6. осетити муку, бол. — Нека што остадох гладан, но ми се замути у дробу. Мат. замућено прил. мутно; фиг. мутних очију. — Још се мере [људи] замућено и питају се исколачено. Каш. замућеност, -ости ж особина онога што је замућено, мутно. замући, -укнем и замући, -укнем сврш. «. замукнути. замућиваше с гл. им. од замућиеати (се). замућивати, -мућујем несврш. и уч. првма замутити. ~ се несврхи. и уч. прена замутити се. замуцава&е с гл. им. од замуцавати. замуцавати, -уцЗвам <= замуцивати несерш. и уч. према замуцати. замусанац, -нца м (ген. мн. замусазамуцак, -цка м индив. муцањ*. — Ненаца) замусан, прљав мушкарац, прљавко. — Све своје замусанце ископао из снијега. наметљиво и уз замуцак савјетује. Јел. Ков. А. Зар . . . је мало . . . оних замусазамуцати (се), -ам (се) сврш. почети наца? Бен. муцати; промуцати. замуцивати, -уцујем несврш. и уч. =• замусанвца и замусанка ж замусана, замуцавати. — Замуцивао [сам] неколико прлава окенска особа. пута. Марк. Св. замусанбст и замусаност, -ости ж замуцкати, -5м сврш. дем. према застање онога који је замусан. муцати. — Замуцка стари Кнежић збузамусати се, -ам се и замусати се, њено. Ђур. замусам се сврш. постати мусав, запрљати замуцкивало м и с онај који (у говору) се (обично о лицу). — А ја се већ замусао од замуцкује. Р-К Реч. плача. Пец. замуцкиваље с гл. им. од замуцкивати. замусти, -узем сврш. пустити музузамуцкивати, -уцкујем несврш. и уч. ћи млаз млека; задојити. — Кад не би могли . . . да уклоне труна, каква млада жена за- према замуцкати. замуцнути, -нбм сврш. према замуцати. музла би у око из својих прсију нешто млијека и замало трун би испливао напоље. — Онда би . . . мало замуцнуо. Ж 1955. Шимун. Шути Ибро као замузено дијете. замуча&е с гл. им. од. замучати. Куш. замучати 1 , замучам несврш. према зазамутити, замутим сврш. 1. учинити мучити (5). мутним. — Девојке те претекоше, ведром замучати*, -чим сврш. а. почети муводу замутише. НП Вук. И само уживање чати, заћутати, зашутети. б. прећутати. вина у стању је да замути најбистрије очи. Уј. фиг. Онда му је замутио радост. Мар. — Не бих хтјела ни пикњицс замучати. 2. фиг. а. створити. тешкоће, изазвати не- Шен. мир, забуну. — Све су ово замутили странци. замучитн, -им сврш. 1. почети муЋоп. б. помутити односе, завадити, ствочити. — Опет јој буде у души као да ју рити раздор. — Аустрија [је] Увтарију и је замучио љубомор и бол. Ђал. 2. изложити Хрватску тако замутила. Старч. муци, напору, намучити. — Праведник Изр. ~ воду изазвати немир, завадити; . . . Нит' кога замучио, нит' се невољан начинити штету; ~ јаје ставити јаје излежавао. Рад. Д. Ваш низашто [сам вас] у ј«ло, зачинити јајем; ~ памет (некомс) замучио ва овај састанак. Креш. 3. с муком а) налести на луд* мисли; б) збунити. заслужити. Вук Рј. Мазк. И. Канали се у ливадама замуљили. Донч. замумлати и замумљатп, -ам сврш. почети мумлати, мумљати. замумбљити, -умољим сврш. почети мумољити. — Хм! замумољи . . . разочаран. Наз. замумб&ити, -умоњим сврш. почети мумоњшпи. замумуљпти, -умуљим сврш. замотати, завити. — У труљицу сав терет сави и замумуљи, чврсто свеза. Кош. замурдарити се, -урдарти се сврш. запустити се (у нечистоћи), занемарити своју спољашњост. — У шајкачи и великим чизмама, са пуцггеном брадом, помало замурдарен . . . он је добијао . . . и војничке погледе. Љв. С. замурити, -им сврш. 1. замочити; загњурити. — Најбоље ће бити да сиђем . . . и да замурим чело у вир. Божић. 2. замотати, увити (лице, главу). — Онако замурена у мараму . . . она је била нелепа. Петр. В.

168

ЗАМЧИЦА — ЗАНЕДАРЈЕ

~ се 1. потрудити се, с муком поћи куда; намучити се, — А што сам се стара замучила од мојега до твојега двора. Вук Рј. 2. добити порођајне болове (о породиљи). — Још од заранка се Стојна замучила. Рад. Д. замчица 1. ж дем. од замка. 2. м докр. обешењак, окачењак. Р-К Реч. занавек, ијек. занавијек, прил. за вечита времена, заувек, коначно. — Смрт . . . људе . . . занавек раставља. Жуј. Ево ме к теби занавијек. Матош. занавека и занавеки прил, (ек.) песн. в. занавек. — Збогом, крчмо, занавека. Јакш. 23. Да ли и њих клета смрти занавеки у гроб спрти? Радич. занавијек, ек. занавек. запављање с гл. им. од занављати (се). занављати, занављам несврш. и уч. према зановити. ~ се несврш. и уч. према зановити ее. запављач, -ача м онај који нешто занавља, обнавља, који доноси нешто ново. — [Народ] осећа потребу да буде . . . и револуционарни занављач и конзервативни традиционалист. Петр. В. занаглити (се), занаглим (се) сврш. пренаглити (се). — Каја се што је лудо занаглио. Ћип. [Муж] је дигао на н>у руку •— занаглио се. Новак. зЗнаго ррил. локр. а. заиста, доиста, уистину; дакле. — Сад му се, занаго, чини . . . да је све то снијевао. Мат. б. узалуд. — Новац те је смео, благо, пусто благо, па зато нас вараш, — ал' ти је занаго. Змај. занаднти, -им сврш. заст. заварити (метал), таљењем, топљењем спојити делове метала. — Донио сјекиру да јој се занаде распукле ушице. Бан. занађиватн, -ађујем несврш. према занадити. занајвише дрил. покр. в. понајвише. — Напучише земљу шумске звијери, занајвише вуци грабежљивци. Јурк. занат, -ата м тур. 1. рад, посао као стално занимање наученог појединца (мајстора), обрт: зидарски ~ , обућарски ~ , столарски ~ . 2. занимање, струка, звање, професија. — Песништво у стиху и слику мало је чудан занат. Поп. Б. 3. вештина, умешност, знан>е, мајсторија. — Бечић је од оне врсте мајстора који са великим занатом изазива на разрачунавање. КР 1924. Изр. дати на ~ дати научење зашта;

нату ир. ко]и ]е нешто претворио у занат, у занимање: љубавник ро занату, цатриота по занату; т е р а т и ( с в о ј , стари) ~ не одустајати од својих навика; то му је <~ »10 је његов посао. занатак, -тка м (мн. занаци, ген. занатака) дем. од занат. Вук Рј. занатлнја м 1. онај који се бави неким занатом, обртник. 2. човек од струке, звања, професије. — [Техника] се исто тако одмах ту у првом читању у глави позоришних занатлија меша с утисцима драме. Грол. запатлијка ж женска особа занатлија. занатлпјскн, -а, -о који се односи на занатлије. — Доситеј . . . био је дијете занатлијске породице. Барац. занатлнјство с занатлијски сталеж. — [Тражи] модерну организацију занатлијства. Скерл. занатник м заст. в. занатлија. — Да сте здраво, моји занатници марни! Крањч. С. занатпичкп, -а, -5 који се односи на занагтике. — Сав начин како се код нас литерарна хисторија гојила, био је . . . некад занамички, статистички. Барац. запатност, -ости ж индив. занатска рутииа, увежбаност. — Крај све уобичајености и занатности уме да развуче [задева] некако искрено. Петр. В. запатски, -а, -б који се односи на занат. — Њена су подузећа мала, готово занатскога типа. ЕГ 2. фиг. И занатске сузе забрађених жена све то тако грубо и сурово дира. Рак. занатски прил. на занатски начин, као занат, као (што се ради) у занату. — Они . . . дроводе свој век ловећи јегуљу занатски. Петр. М. занатство с занати, занатска радиност. — Занатство и пољопривреда су заостајали. ОП 2. занаџија м покр. в. занатлија. — Несигурно [је било] стање како радничке класе у фабрикама тако и занаџија, трговчића и земљоделаца. Марк. Св. занаџијски, -а, -б покр. в. занатлијски. з а н а ш а т и (се)," злнашам се в. заносити (се). зав^битн се, з-даебим се сврш. индив. дићи се на небу, одскочити високо. — [Мјесец] занебио се стрмо, високо у уздуху. Кос. занебље с необ. небо (као позадина испећи (добро свој) ~ знати (добро неког предела). — [Учка гора] се љубичисвој) посао; мајстор од заната добар, ном бојом одбија од пламеног занебл>а. Шен. вешт мајстор; од заната извежбан, прави; отићи на ~ ступити на учење зазанедарје, ијек. зањедарје, с оно што ната, отпочети посао своје струке; по за- је на недрима, уз недра (р одећи). — Ако же-

ЗАНЕМАР — ЗАНЕСЕЊАШТВО ли да буде војну драга, нека носи зањедарје пуно драгољуба. Водн. занемар м заст. в. немар. — Па тим и оправдаше једном онај занемар што га цоказиваху досад у похађању »села«. М 1867. зан&мареност, -ости ж спгање онога који је занемарен, онога што је занемарено. — У драми је рриказао занемареност сељачког свијета. Барац. завемарбње с гл. им. од занемарити (се). занемарив, -а, -о — занемарљив који се може занемарити. — Он сматра студиј средина за занемарив. Уј. занемаривање с гл. им. од занемаривати. занемаривати (се), -арујем (се) несврш. и уч. према занемарити (се). занемарити, -бмарим сврш. престати марити за што, престати водипги бригу (о чему), запустити. — Због кога да он занемари мајку? Вес. Неће га ни заборавити ни занемарити. Грг. ~ се постати неуредан, аљкав према себи, запустити се. — Ви сте се врло занемарили, једногодишњи добровољче! Јонке. Тај се човјек посве занемарио због ваше кавге. Бен. занем&рљив, -а, -о = занемарив. — На краћим растојањима време путовања радиоталаса практично [је] занемарљиво.

169

занембћи и занбмоћн, -емогнем сврш. постати немоћан, разболети се. — Сека почела да поболева; оздрави, поправи се, па орет занемогне. Сек. Јутрос уједанпут занемогао па је отишао у тамничку болницу. Креш. зан&мчати, -ам, ијек. зањбмчати, сврш. почети немчати (говорити немачки). И-Б Рј. занеобрив&нитн, -иваним и занеобријанити, -ијаним сврш. покр. дуже времена занемаршпи бријање. Вук Рј. занер^Днтн, -нбредим (трп. прид. занбређен) сврш. учинити неуредним, нечистим, прљавим, запрљати; исп. занечистити. занеређивати, -нЈ-ђујем несврш. и уч. према занередити. занесвбстити се, -есвестим се, ијек. занесвиј&стити се, сврш. онесвестити се. — Медвједу се заврти мозак, занесвјести се и посрне. Шант. [Девојчица] се занесвестила. Сек.

занесвиј&стити се, -^свијестим се, ек. занесвестити се. зан&сен, -бна, -^но = занет 1. трп. прид. од занети (се). 2. пун маште, фантастичан. — [Гради] најзанесеније планове. Јов. Ј. Кад разлију се у тишину те пјесме луде> занесеве, ја видим СТОТУЈ мјесечину. Пол. 19.<9. Цес. Д. занбмело, ијек. заниј&мјело, ррил. иззанес^нко м в. занесењак. — Зашто би губивши моћ гоеора, без речи, немо. — Партизаии су занемело гледали за њим. Ћос. Д. иначе . . . био такав занесенко? Дав. занесбно ррил. == зането у заносу; у занбмелост, -ости, ијек. занијемјеЛОСТЈ Ж стање онога који је занежо. — Плач, занесености; замишљено., неприбрано. — Хусмирење, псовка и занијемјелост рзали су сеин . . . је занесено слушао Марију. Том. једно уз друго, а често се и мијешали у Стојећи на школском ррагу, занесено је свађу. Цес. А. гледала за децом. Макс. занбмети, -мим, ијек. заниј&мјети, сврш. занбсеаост, -ости ж = занетост стање 1. а. постати нем, изгубити моћ говора. — онога који је занесен, занос, одушевљење. — Занемела су уста његова. БК 1906. фиг. Устрајао сам код тога с толико . . . мрачне Доћи [ћс] време . . . кад ће чула моја резанесености. Шкреб. Понекад се тргне из дом да занеме. Рак. б. престати говоршпи, занесености и сети се јучерашњег дана. изгубити тренутно моћ говора (рд узбуђења Марк. М. и сл.). — Није? — истисну Дора на смрт занес&њак, -ака м (вок. зЗнесењаче; блиједа, јер је стара од препасти занијемн. -4ци) онај који је занесен нечим, који мјела била. Шен. Живи су занемели од ужаса. се лако заноси; иср. фанатик. — Био је од Јак. 2. заћутати, зашутети; не чути се онлх занесењака који су много хтјели, мновише. — Песма је замрла, приче занемеле. го подузели. Крз. Ј. Та оставите . . . заЈак. Нато су оне гласине за неко вријеме несењака. Воли да гладује . . . неГо да занијемјеле. Цар Е. . . . гледа своја посла. Донч. Изр. занемела су уста (нечија) занес&њачки, -а, -о који се односи на рет. умро је. зан^мнти, занемим, ијек. занијбмити, занесењаке: занесењачке мисли, ~ идеализам. (трп. прид. занемљен) сврш. учинити кога занес^њачкн прил. као занесењак. — немим. Прав. Њен муж, занесењачки изгубљен. Рад. Д. занембћати, -ам сврш. «. занемоћи. — [Војкици] »занемоћају« да улете у прво з а н е с е а а ш т в о с особина или стање задвориште. Јак. ••. тсењака, занесених људи; исц. фанатизам.

170

ЗАНЕСТИ — ЗАНИМАЊЕ

зан&стн и занести, -есем сврш. в. занети. — Вријеме те сутрашње никад преварит неће ни ноћ те преварљива ведра занести. Марет. збнет, -а, -о, ијек. зЗнијет = занесен. занетн, -бсем, ијек. занијети, (аор. 2. и 3. л. занесе и зане; р . прид. занео, -ела; трп. прид. занбсен, -ена и занет), сврш. 1. а. склонити, ставити у страну (иза нечега). — Он завуче руке у џепове од капута, занесе оба лакта за леђа и тако стаде према нама. Вукић. 6. окренути задљи крај, заокренути. — Када дођу на узвратиште, вешто занесу ралом. Ђур. 2. а. однети, одвући, скренути неког с пута, правца. — Дрина вода зла је брода: синоћ Марка занијела. НПХ. Ох, жено, жено! . . . Куда ме зане? Куд ли роведе? Јакш. Ђ. Враг би га знао који га вјетар занесе у Крагујевац. Матош. б. повући, понети. — Предели [су] . . . тако лепи да рутника занесу у неки пријатан сан. Нен. Љ. И зан'јела ме машта — пред хрпу чудне твари. Крањч. С. 3. фиг. обузети, одушевити, усхитити. — Многе је борба понела и занела, заволели су је. Цвиј. То одушевљење било је толико занело твога тату, толико га опило да је потпуно заборавио . . . Ћос. Б. 4. остати у другом стању, затрудџети. — С ким сам занијела нећу вам рећи. Цес. Д. Прве двије године [Невена] не роди, и тек прол»етос занесе. Андр. И. 5. покр. преварити у рачуну, закинути, украсти. — Немој занијети најамника, сиромаха и потребитога . . . подај му најам његов. Дан. Изр. з а н е л о га је вино пијан је. ~ се 1. нагнути се на једну страну, заљуљати се. — Мој отац као да се мало занесе, па се каслони лактом на раме материно. Лаз. Л. Цела се кућа . . . занела лево и десно. Ћос. Б. 2. задубити се, удубити се (у што). — Гледалац с прозора бјеше се . . . за час занио у идиличне мисли. Јурк. Под и Бошко занели се у разговор, па и не опазише куд се дену Вуја. Глиш. 3. бити еан себе, пасти у занос, изгубити се, изгубити свест (у болести). — Занесе се [болесник] као у неко бунило. Глиш. Суморан доглед одавао тешку бол њезину и она би се опет занијела. Мул. 4. фиг. препустити се неком осећању, одушевити се нечим. — Није она за нашу кућу! — Није, и ја велим! Али он . . . занео се баш зорли. Лаз. Л. Занијети се било чим што није у грешном тијелу. Кркл. Изр. ~ у сан задремати; з а н е л а му се глава завртело му се у глави. з8нето,ијек.зЗнијето, џрил. = занесено. — Јесенас [смо] зането корачали. Макс. зЗнетост, -ости, ијек. занијетбст, ж = занесеност. — У занетости [је] тражио своју обожавану Гркињу. Јакш. Ђ.

завбћати, занећам сврш. = занећкати навести, наговорити кога, утицати на кога да одрекне, одбије. Вук Рј. занећ^вати, -бћујем несврш. и уч. према занећати. завећкати, -ам сврш. = занећати. занећкнвати, -ећкујем несврш. и уч. према занећкати. занбчистити, -им сврш. учинити нечистим, запрљати, замутити. — Заведоше [га] иза прве бараке, у занечишћен простор. Ћоп. Чистећи језик, пречистунац му занечисти духовност, смисао. Шим. С. занечишћивати, -ишћујем несерш. и уч. према занечистити. занешеп, -а, -о непр. «. занесен. зан&шеност, -ости ж в. занесеност. з а н е ш ^ а а к , -ака м в. занесењак. занеш&њачки прил. в. занесењачки. занизати, зшижем сврш. започети низање. — Храбре Перицу, присиљавају га да заниже новим здравицама. Јел. занијати (се), занијам (се) сврш. е. зањихати (се). — На збор . . . ког колевка српска занија. Митр. Немачка колона се занија, ускомеша и докида. Ћос. Д. заниј&кати, занијечем сврш. (ијек.) порећи; одговорити одрично. — Финанци нијесу могли ни мрве занијекати. Кум. [Командир] важно занијече главом. Ћоп. занвј&мити, занијемим, ек. занемити. занијбмјело, ек. занемело. заниј&мјелост, -ости, ек. зан^мелбст. заниј&мјети, -мим, ек. зан&иети. зЗнијет, -а, -о, ек. занет. занијети (се), зан&сем (се), ск. занети (сс). заниј&тити, занијетим сврш. (ијек.) цокр. запалити, изазеати (пламен). — Шибица на догару пала у . . . шкатуљу ормарића . . . и занијетила дламен. Драж. фиг. Та племенита обрана занијети у њсзину срцу љубав. Шеи. зЗнпјето, ек. зането. зЗнијетост, -ости, ек. занетост. заникад(а) прил. за појачање, уз прил. никад(а). — Марушки никад неће отићи, никад и заникад! Ћоп. Знам да он то не би никад заникада преболио. Креш. зан&ма&е с 1. гл. им. од занинати (се). 2. а. оно чиме се неко бави, позив, струка, професија. — Ти си правник цо свом грађанском занимању. Крл. Она црва двојица нису имали сталног занимања. Пер. 6. привремено бављење нечим; посао; забава. — Сада је он само у грозничавом стању од нестрпљења, па тражи само себи занимање. Лаз.

ЗАНИМАТИ — ЗАНОВЕТАТИ Л. Седим на јастуцима и гледам у мутне кровове. То ми је занимање. Црп. в . војна обука, вежбаш. — Одведите битницу [батерију] на зашшање. Фелд. Иначе се јуче нису [војници] много претргли на занимању. Пол. 1958. 3. показивање, испољавање пажње, интересовапе. — Андрија . . . није знао да ли би се смио порадовати томе занимању професора за Тита. Новак. И ја сам се сам . . . са занимањем освртао за њим. Петр. В. заниматп, занимам несврш. 1. изазивати пажњу, интересовати. — Но све то не занимаше Борковићеве кћерке. Леск. Ј. Занимаће вас извесно да чујете што о овом супружанском пару. Срем. 2. пружати забаву, задовољство, забављати. — Зашто се не би књижевницима опростила та малогрешна навика да својим делима не занимају читаоце. Нуш. 3. давати посла> запошљавати, заузимати радом, ангажовати. — Свака ћурчијска радња занимала је 40—50 радника. Дед. Ј. ~ се 1. а. предаеати се каквој активности, башти се. — Мора бити да се тада и јаче занимао историјом. Поп. П. Занимао се савремешш обретима [открићима]. Баз. б. показивати пажњу, накмност, придавати значај (комв), интересовати се (за кога). — Господа . . . су се занимала за Веру прошле сезоне. Нех. Он [се] не усуди да покаже да се није занимао за игумана. Чипл. 2. проводити времв у пријатном расположењу, забављати се. — Ти се радо занимашсњиме? Нећу да тајим. Трифк. 3. заст. бити запослен, боравити. — Под помоћним особљем . . . сматрају се сва она лица . . . која се стално замимају у радњама, било ради изучавања . . . или за награду. Лапч. заннмација ж разг. шала и забава. — Забављамо се . . . Занимација и забављација све у шеснаест. Вин. зан&мнв, -а, -о занимљив. — Занимиве згодице у друштву. Шен. Данас си ми занимивија. Бег. зан&мивбст, -ости ж занимљивост. — У том бијаше занимивости. Кос. зан&мљив, -а, -о који побуђује, изазива занимање, пажњу, интересантан. — [Одиса] по коју тамну уличицу те занимљиве смјесе сел>ака и грађана. Војн. Фратри . . . нису више занимљиви. Андр. И. занАмљиво прил. на занимљив начин, интересантно. —- О том [је] фрајла Лаура јсданпут врло занимљиво и у четири ока причала. Том. зан&мљнвбст, -ости ж 1. а. особина онога што је занимљиво. 6. занимање (5), интересовање, радозналост. — Привући позорност пролазника, те кочију и путнике у

171

њој учинити предметима необичне занимљивости. Креш. 2. оно што изазива занимање, занимљива сгтар, предмет. — Ствдљив јереј Василнје . . . показао нам је . . . занимљивости манастира. Рад. Д. занинати се, занинам се сврш. покр. занмхати се, заљуљати се. — Зацвилише гајде. . . склопише се руке и сави се вијенац па се занина, потреса и заигра. Торд. завихати (се), занихам (се) и занишем (се) сврш. в. зањихати (се). — Видим! — учини он и заниха главом. Нуш. Ни кроз сећање да ми се занишу какве гране. Маке. зан&шанити, -им сврш. в. нанишанити. — Да почем који балија иза грма на нас не занишани. Павл. заништити, -им сврш. уништити. — Требало је заништити богатог сел>ака. Шен. зМвовет, ијек. зановијет, ж 1. неугодност, непријатност изазвана досадним приговарањем, приговор, еметња. — Чим се сељак дотакне ствари која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан. Мат. Код отпремања [поштанских пошиљака] било много зановијети: посао ишао споро. Цар Е. 2. бот. биљка из пор. лепирњача Су11$и8, Оешзга, 1-аћитит, Репег1а; исп. жутица. — По дланини паштровској . . . гуши [те] мирис девесиља и зановети. Љуб. Усдравила се под дрветом зановијети. Торб. зановбталац, -аоца, ијек. зановиј^талац, м заноеетало. — Један између њих, познати зановијеталац, стаде се . . . препирати. Дук. завов^талица, ијек. зановиј^талица, ж она која зановета, досађује. — Коњска муха — зановијеталица час је нестајала . . . Јел. зановбтало* ијек. зановиј&тало, м и с онај који зановета; исп. зановеталац. — Није пусто зановетало из досаде. Матош. Хтела [би] да се отресе неког зановетала. Цар М. зМаов&ган, -тна, -тно, ијек. зановијетан 1. који зановета, досађује; досадан. — Годинама и њему отешчао живот и зановијетно му и тешко ово путовање у град. Ћип. Упопречио се да нас можда осоколи и спроведе кроз ову зановетну пустош. Павл. 2. (одр.) који се односи на зановет (биљку). — Са ниска ивичњака ускочи у зановијетни честар покрај лута. Вуј. зааов^та&е, ијек. зановиј&тање, с гл. им. од зановетати. занов&гатн, -бветам и -овећем, ијек. зановијетати, несврш. приговарати, досађивати приговарапем, говорити неважне ствари, бесмислице. — Што он више зановијета, тим се она вшпе смеје. Нен. Љ. Като, — за-

172

ЗАНОВЕТАЧ — ЗАНОЋИТИ

новијета Јоза опет, — јеси ли заборавила што сам ти рекао. Вел. занов&тач, -ача и зановбтага, -аЧна, ијек. зановјетач и зановј&таш, м зановетало. — Нисам ја зановетач или свадљивац. Шен. зановетка, ијек. зЗновијетка, ж зановет (.1). — Не може с њим десет ријечи проговорити . . . да му не проспе живу жеравицу љутих зановјетака на главу. Јурк. заНовбтљив, -а, -о, ијек. зановјетљив који радо, често заноеета. — Трипче . . . помаже својим лопудским пријатељима да надмудре зановјетљивог и будаластог старца. Комб. занов&гаутн, -бветнем сврш. према зано»етати. — И лати се посла сдрам старачке моћи: овдје зановетнут', тамо и помоћи. Вел. зЗновнјет, ек. зЗновет. зановијет-, ек. зановет-. занбвитн, зановим сврш. приновити, обновити. — Наш друштвени живот [ће] . . . зановити живот мирисом народнога духа. М 1&67. У пуној слободи [ће] зановити традицију дедова наших. Петр. В. зановј&гач, -ача и зановј&гаш, -аша, ек. занов&тЗч и занов&таш. зановј&тљвд, -а, -о, ек. зановетљив. з&хога ж покр. крак, језичац земљишта, огранак. — Обркусмо од запада и од заноге пакрачке. Павл. Прешли поточић, ропели се поред једне заноге. Лал. заноктица ж (обично мн.) 1. анат. кожа око нокта, на корену нокта. — Око му лутало с ноката око којих је копао заноктице. Тур. Зашто су му прсти били пуни заноктица ? Макс. фиг. Да, рсд и закон [говорио је валија] . . . Ја заноктице једне овде не трпим. Андр. И. 2. мед. гнојаво запаљење меса испод иокта рапапишп, опуспла. — фиг. Док не такнем ту заноктицу, дотле и не боли. Бен. занбрити, занорим сврш. покр. в. заронити. Вук Рј. занос м 1. болесно душевно и телесмо стање у којем је поремећен рад чула и разума, несвесно бунцање; иср. бунило. — Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу. Лаз. Л. У заносу сјаји болесничко лице. Полић. 2. прбтерано одушевљење, усхићење, ентузијазам. — Глатко фино лице час би се зажарило племенитим заносом. Шен. И он [је] учествовао у неким демонстрацијама, пун идеала и младићког заноса. Дом. 3. замшиљеност, задубљеност, расејаност. — На »мртву стражу ?« . . . повтораваше у своме тужном заносу бача-Марко. Јакш. Ђ. Нека лупњава и неки крештави глас тргоше га из заноса. Мат.

4. ром. угао за који струја или еетар занесе брод са пракца вожње, курса. Свезн. заносап, -сна, -сно 1. који је пун заноса (2). — Нема вшпе онога дуготрајног, заносног миловања. Ранк. Звук звона . . . разноси . . . слике најзаноснијих нада о слободи. Крл. 2. који заноси својом лепотом, чарима, узвишен. — И леп је. — Веома. Најзаноснији је члан царскога дома. Бој. Она јс и сама знала . . . да . . . није баш заносна. Кол. зан&сиљка ж индив. она која заноси, очарава. — Чудна јогуница, а опет сасвим умиљата заносиљка. Јакш. Ђ. заносит, -а, -о заносан. — Јадна ли бијаше та борба жарке, заносите . . . душе. Војн. [Стере] даље своје свјетло на живе, заносите слике. Шен. зан&ситн, заносим 1. несврш. према занети и занијети. 2. а. говорити неки језик са страним нагласком, изговором. — Глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао бих, на грчки. Јакш. Ђ. Пјевао [је] дрхтавим, несигурним гласом, заносећи на чешки. Козарч. б. фиг. бити сличан, подсећати, прелазити (у тону, боји, мирису и сл.). — Да, флаута . . . управо није флаута, али је јако налик . . . Онако као кларинет, а заноси на фаготу. Лаз. Л. Утегнут у дуги и црни салонски капут, који је . . . мало заносио на зеленкасту боју. Куш. Изр. г л а в а (ме) з а н о с и , заноси ме у г л а в и осећам несвестицу. ~ се несерш. према занети се. заносито прил. заносно. — Како припросто, ал' опет заносито говори о свом животу. Шен. заносно прил. са заносом, занесено, изванредно. — Она [га] воли заносно, лудо. Јанк. Заносно миришу ружмарин и кадуља. Мар. заносност, -ости ж особина онога што је заносно, изванредност. заноћавање с гл. им. од заноћавати. — Тај залазак [сунца] подсећа на заиоћавање у баруштинским пределима. Сек. заноћавати, -оћавам = заноћивати несврш. иуч. према заноћити. В. пр. уз гл. им. заноћавање. занбћатп (се), -а (се) безл. сврш. пасти, настати, спустити се (р ноћи). — Доћи ћемо кући кад заноћа. Кум. Кад се заноћало, отишли смо. Чол. заноћивати, -оћивам несврш. и уч. — заноћавати. занбћити, заноћим' сврш. 1. остати (негде) преко ноћи, затећи се (негде) кад настане ноћ и тамо је провести. — За живу главу не смеју да заноће [крај мртваца]. Глиш.

ЗАНОШЕЊЕ — З А 0 Б И К 0 Л И Т И Једне ноћи заноћили су код букава. Ћос. Д. 2. безл. пасти, настати (о ноћи); исп. заноћати (се). — Већ је заноћило било. Шен. ~ се заноћити (2). — Кад се заноћи, . . . он изађе. Сек. заношење и зандшен»е с гл. им. од запосити (се). зан&шљив, -а, -о 1. који се лако заноси, који је пун заноса. — Он је, додуше, човек млад, али га нико не познаваше као сањалицу, као сувише заношљива осетљивца. Шапч. Она је увек била глупа и заношљива. Маш. 2. в. заносан (2). — Ређати бих знао заношљиве лепоте њене све. Кост. Ј1. закдшљиво прил. са заносом, заносећи (се); заносно; изванредно. — Па где је живот без ледене студи, коме се некад заношљиво спремо. Ил. И заори пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво. Ћип. [Вођа] продире напред, заношљиво леи. Кош. ааношљжвбст, -ости ж особина или стање онога који је заношљив, онога што је заношљиво. — Он је својом вјечном заношљивошћу и насмијаним и ведрим расположеи>ем оставл>ао . . . дојам срећна човјека. Цес. А. завудити, -им сврш. понудити. — Зануди га да је [каву] попије. Ћип. И зануди га [дијете] својим млијеком. Гор. зануђати, зануђам несврш. и уч. према занудити. зануждити се, -и се безл. сврш. настати (о нуокди). — Ако се баш сасвим занужди и дође мука до ока . . . Ћоп. за&акати, зањачем сврш. почети н>акати. зањедарје, ек. занедарје. за&екивати, -екујем несврш. и уч. према занијекати. — Сада нешто одобрава, а онда опет зањекује. Јурк. зањ&мчати, -ам, ек. зан&мчати. зањивити, -им сврш. начинити њивом. — Доиста, овај би . . . могао зањивити ледину. Старч. зањијати (се), зањијам (се) сврш. в. зшшхати (се). — Срца младих људи уздрхташе се као листак . . . кад га ветрић тихо зањија. Ат. зањирити се, зањирпм се сврш. упрети поглед, загледати се. — Оне би се зањириле и очи упирале на десну и на лијеву. Кур. Остала [је] баш ту стојећи, зањирена очима у своје прсте. Сиј. за&искати, зањискам сврш. почети њискати. зањихано прил. њишући се, треперећи. — Сунце је сјало, благо и зањихано. Козарч.

173

зањшсати, зањихам и зањишем сврш. почети њихати. ~ се почети се њихати. з а њ и ш т а т н , -тим сврш. почети њиштати. зањорити, зањорим сврш. покр. в. заронити, — фиг. Није се макнула, али глас јој је зањорио у дубину. Војн. з а а у к а т и , -ам сврш. оном. покр. почети пукати, мукати. — Једно је јуне зањукало. Ћур. зањушити, зањушим и зањушитн, -им сврш. 1. осећати њухом, нањушити. — Д р ш ће дред њом као коњ кад зањуши вука. Шен. Зањушивши умах да ће бити сељак мој отац, све скакуташе око њега. Ков. А. 2. поњушити, поњушкати, забости нос; фиг. погледати, завирити. — Проницави каноник . . . је умио зањушити у сваки . . . кутић. Ноеак. зашушкати, -ам сврш. почети њушкати. з8о, зла, зло (одр. зли; комц. гори); супр. добар 1. а. који је склон злу, неваљалству, неваљао, опак, пакостан. — Друмом зли коњици иду. Уј. У нужди куша друга злога. Панд. Наши изроди гори су чак и од Шваба. Чол. 5. који испољава, којим се испољава зло, неваљалство, злурад. — На његовом лицу јављао [се] један чудноват, зао осмијех. Уј. 2. који није онакав какав треба бити, који је с неким недостацима, рђав, лош. — Вукло оним злим путељцима преко брда и долина дарове. Ков. А. Јован отцоче да му се тужи на зле године. Станк. Изр. ~ дух (нечега) онај који изазива, проузрокује зло, унесрећитељ; ~ удес, ~ срећа (судбина, к о б , з в е з д а ) несрећа; зле в о љ е (бити) нерасположен (бити); зле очи урокљиве очи, које могу урећи; зле ћуди ( ч о в е к ) рђав, злобан> пакостан (човек); зли језици (говоре) људи који воле сплетке, оговарања (гоеоре); зло ми је не осећам се добро; знам га као злу рару зиам га само по злу; имати ~ срце на кога бигт киван, љут, нерасположен према коме; мрка капа, ~ п р и л и к а тешкода ту може изићи на добро; од зла оца а од г о р е мајке збир, скуп рђавих људи, олош; поћи по злу путу почети живети рђавим животом, одати се злу; с т в а р а т и (уносити) злу к р в стварати кавгу, размирице, нерасположење; у ~ ч а с у незгодно време; у ~ доба касно, доцкан. заобадати се, -ам се сврш. почети се обадати; фиг. помамити се. — Шта он то у својој блентавој башуни [главурди] мисли... кад се овако заобадб, ра решти и 'арси. Коч. заобикблити, -1'жолим сврш. необ. в. заобићи. — Дивизија . . . нас је већ заобиколила. Вин.

174

ЗАОБИЛАЖЕЊЕ — ЗАОГРНУТИ (СЕ)

заоб&лажење с гл. им. од заобилазити. заобвлазак, -аска м заобилажење. заоб&лазан и заобилазан, -зна, -зно који заобилази, којим се заобилази (рбично о путу). — Брод није пловио . . . продисаним заобилазним, него краћим дутем. Пол. 1950. Стављао [је] нека заобилазна, 'очито измишљена литања. Л-К. заобјклазити, -им несврш. и уч. према заобићи. заоб&лазно и зЗобилазно прил. заобилазећи, на заобилазан начин, заобилазним путем. — Он сам је то вјешто крио и извршавао заобилазно3 незапажљиво. Бег. Из шуме су излазили заобилазно. Ћос. Б. заобДлазност и зЗобилазност, -ости ж особина онога што ЈВ заобилазно. заобићн и заббићн, засбиђем сврш. проћи иза или око чега, проћи заобилазним, околишним путем. — Заобиђоше село које још није спавало. Кол. фиг. Тако је успевала да . . . заобиђе многу строгост закона. Андр. И. заббишлица ж икдив. заобилазан, околишан пут, заобилазак, заобилажење. — фиг. Пајзлова долитика пуна је заобишлица и додворавања влади. Цес. А. заоблачав, -чна, -чно рус. небески, неземаљски. — Од далата својих зрачних, из предела заоблачних. Ил. Њихова заоблачна љубав види се тек онда кад им се срце сломи. Прод. забблити, заоблим сврш. начшшти облим. — Заоблите свако дарче па притисните палцем. Шапч. Не бој се, брзо ћу ја оздраВИТИЈ заоблит ћу ти кукове. Бен. ~ се постати обао, пун. — Дебељко се још више одебелио, заоблио. Гор. Заоблио се, подбуо — глава утопљеника. Дав. фиг. Знајући. . . да ће све . . . напокон хтјети да се заобли, конкретира, изрази, кушала је да томе свакако избјегне. Бег. заоблнца ж докр. свињче (прасе) или овца {јагњг), припремљено за печеницу или испечено (рбично на ражњу). — Кућани око посла раде . . . ражње стружу, заоблице деру. Март. На ражњу . . . окреће дретилу заоблицу. Торд. заобличити, заобличим сврш. дати облик, уобличити. — Са леве стране пута указује нам се правилно заобличена зараваи. Јак. заоблучити се,-облучим се сврш. савити се у лук. — [Аорта] се кајпре мало пење увис, па се онда заоблучи. Батут. заобљавање с гл. им. од заобљавати (се). заобљавати, -обљавам = заобљивати несврш. и уч. према заоблити. ~^<*. ,

г- се = заобљивати се несврш. и уч. према заоблити се. заобљен, -а, -о 1. трп. прид. од заоблити (се). 2. који је облих црта, линија, обао. — Старииски, брижно очуван, заобљен намештај. Петр. В. Гледала је човјека . . . имао је заобљену главу. Торб. 3. фиг. заокружен, целовшп. — Т и су призори увијек заобљени, јединствени. Марј. М. заобљево прил. заокружено, без кривина, обло; фиг. цслошто. — Тартиф С. Петровића . . . дат је необично заобљено као изливен из једног комада. НК 1946. заобљеност, -ости ж особина онога штоје заобљено; исп. заокруженост. заобљивати, -обљујем несврш. и уч. = заобл>авати. ~ се = заобљавати се. заббртати, -брћем несврш. почети обртати, чинити да се што обрће. — Виде како се чун . . . рриближава, како га заобрћу веслима да би узео ток воде. Црњ. заобручати се, -ам се сврш. индив. фиг. заковитлати се. — Слушај . . . како се клобуча, навире, буја, док се заобруча сокова чежња у радосни длод. Мас. зЗова ж мужева сестра. — Дочекале су је јетрве и заове. Андр. И. заовин, -а, -о који припада заови. зЗовић м = заовичић заовин син. Бен. Рј. заовица ж дем. и хип. од заова. зЗовнчин, -а, -о који припада заоеици. зЗовичина ж заотна кћи. Бен. Рј. заоввчић м = заовић. зЗовнчна ж заовина кћи. — Враћала [се] из рода у дом, носећи колаче . . . унуцнма, заовичнама и дјеверићима. Љуб. заоглаввти, -бглавим сврш. 1. ставити (коњу) оглав. 2. фиг. узети власт над неким. — Кад кога ђаво заоглави, конопац му не гине, дрије или дослије. Андр. И. забгњити, заогњим сврш. покр. запалшпи. — Знаш [ли] неко суво мјестанце . . . гдје се може ватрица заогњити. Лал. забгрлнти, -им сврш. индив. загрлити. — Свијет са мора сад на копно хрли, своју земљу одет заогрли. Прер. заогрнути, -бгрнем сврш. бацити поврх покривајући (кога или што), огрнути, прекрити. — Стражњом лоловином шињела заогрнуо је доброга коња. Јакш. Ђ. фиг. И највећи тирани теже да заогрну своју насилничку владавину длаштом легитимности. ЛМС 1951. ~ се повр. — Дохвати бунду . . . и заогрне се. Гор. фиг. Глудост се заогрнула достојанством. Крл. ^ . . ... *-

З А О Г Р Њ И В А Т И (СЕ) — З А О К Р У Г Л И Т И з а о г р а и в а т и (се), -рњујем (се) несврш. и уч. в. заогртати (се). — Не треба Фаусту да се заогрњује у средовјечну учењачку кабаницу. Ђал. заогртавати, -ртавам несврш. в. заогртати. — Нова чохана колија, мада је топло заогртавала и грејала је, ирак ју је стезала. Стапк. забгртаае с гл. им. од заогртати (се). забгртати, -рћем несврш. и уч. према заогрнути. ~ се несврш. и уч. према заогрнути се. забгумчити се, -им се сврш. индив. постати жбуновит, покрити се жбуњем; исп. огумак. — Полети узбрдитим путељком . . . што се заогумчио и наткрио кудинама. Божић. заодбвати, -бдевам, ијек. заодијевати несврш. и уч. према заоде(ну)ти. — се несврш. и уч. према заоденути се. забденути, -нем, за&дести, -дедем и -денем и забдети, -енем, ијек. заодјенути, засдјести и заодјети, сврш. навући (коме) одело, одећу, снабдети одећом, обући. — Да ти заоденем и надојим сав Мељак за један цар твојих цркланица. Срем. фиг. Пролеће земљу је рробудило и вртове цвећем заодело. Марк. Д. Ал' не заодјеше бози милотом бесједе њему. М-И. ~ се повр. — фиг. Сви се [облаци] заодјену у таму. Леск. Ј. У тишини, у коју се заодио свијет, само . . . је клеретала рода. Бен. заодиј&вати (се), -одијевам (се), ек. заод&вати (се). забдјенути (се),-нем (се), забдјести(се), -дједем (се), -дјенем (се) и -дијем (се) и забдјети (се), -енем (се), ек. забденути (се), заодести (се) и заодети (се). заозбиљно црил. од збиље, озбиљно. — Тако се, заозбиљно, у свачијој глави ргоче утврђивати увјерење да је ово права чета. Ћоп. заојкатн, -ам сврш. почети ојкати. — У дољу доље . . . заојкао чобан. Бег. заоквприватн, -ирујем несврш. и уч. према заоквирити. заоквнрити, -оквирим сврш. чинити оквир око чега; бити као оквир око чега, уоквирити. — Тамне му очи бијаху заоквирене густим и коврчастим обрвама. Кум. Њене густе, црне витице заоквириле њено дјевојачко лице. Јакш. Ђ. заокнути, забкнем сврш. отпочети какво узвикивање, запевати (уз гусле). — Гуслар заокне другу [песму] ама Станку још непогоднију. В 1885. заокблити, -бколим сврш. = заоколишати и заоколишити заобићи око чега, оп-

175

колити; доћи около обилазећи. — Заоколе иза села у шеварик. Гор. Заоколи! Држи га! — одјекну са свих страна око шумарка. Ћоп. фиг. не казати одмах праву ствар, говорити изокола. заоколишавати, -ишавам несврш. и уч. према заоколишати. заоколАшати, -ам сврш. = заоколити. — Волио [бих] . . . да му се не откријем изненада, него бих да заоколишамо. Вел. заоколиш&ње с гл. им. од заоколишити. заоколшнивати, -ишујем несерш. и уч. према заоколишити. заоколишити, -олишим сврш. = заоколити. — Јовановић се диже, па избегавајући је [станицу], заоколиши у само место. Петр. В. заокрбнути, -бкренем сврш. 1. начинити заокрет, одједанпут поћи на другу страну, савити; исп. скренути. — Кад заокренуше у Ријеку, цијела је десна страна била још у сјени. Шимун. Заокрену удесно иза бараке, према блиском бедему црне шуме. Ћоп. 2. заврнути, окренути (нешто). — Заокрете шију славини на бермету и наточи. Шапч. фиг. Одет . . . један недоук који је заокренуо путеве наше поезије. Михиз. Изр. ~ врат(ом) 3 ~ шију убити. ~ се променити положај тела, окренути се. — Ја се у тјескоби . . . малко заокренух пазећи да не дотакнем Мандића. Вујач. зЗокрет м 1. место где што скреће, заокреће, окука, кривина, савијутак, заеој (на путу, реци и сл.). — Кораци и прашина на заокрету цесте. Фран. При заокрету друма у савски насид угледа своју девојку. Јевт. 2. промена правца, скретање. — Улицама дротутња колона камиона, удаљи се, заобиђе и послије заокрета стиже пред затворску кадију. Лал. фиг. У своме духовном развитку прошао је Ђалски кроз различите заокрете. Барац. До заокрета у немачкој политици не може доћи. Б 1957. заокретање с гл. им. од заокретати (се). заокретатн, -ећем и заокр&гати, -окрећем несврш. и уч. према заокренути. ~ се несврш. и уч. према заокренути се. заокр&тач, -ача м индив. онај који нешто заокреће. — То су . . . покретачи, заокретачи. . . Путокази развитку [поезије]. Михиз. заокритн, заокријем сврш. необ. в. покрити, прекрити. — Покој се спушташе на његову душу . . . да је заокрије отајством ноћи. Ћип. заокруглити, -округлим сврш.; исп. заокружити 1. учинити што округлим. — Он зину и задивљено заокругли уста. Бан. Даме су тражиле . . . да заокругли све углове. Шов. 2. попунити до једне округле,

176

ЗАОКРУГЉБН — З А 0 К У П Љ Е Н 0 С Т

целе цифре. — Продао [је половину њиве] да би тим новцем могао заокруглити неку велику количину новаца. Дом. 3. дати потпун, складан, целовит облик, употпунити, уобличити. — Послије кратке станке, као хотећи да заокругли мисао . . . он рече . . . Чол. ~ се постати округао; попунити се, угојити се. — Било је збора и договора, али се сума није заокруглила. Дом. Струк се заокруглио, коса почела . . . опадати. Глиш. забкругљеп, -а, -о 1. трп. прид. од заокруглити (се). 2. потпун, целовит, уобличен. — [Црногорци] имају израђен и заокругљен патријархални поглед на свет. Цвиј. забкругљено прил. потпуно, целовито уобличено. — Милош доврши један акт . . . тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно. Уск. задкругљеност, -ости ж особина онога што је заокругљено. — Сви ти људи говоре о Пушкиновој . . . уметничкој заокругљености. Цар М. заокругљивање с гл. им. од заокругљивати (се). заокругљивати, -угљујем несврш. и уч, према заокруглити. ~ се несврш. иуч. према заокруглити се. заокружава&е с гл. им. од заокружавати (се). заокружавати (се), -ужавам (се) несврш. и уч. према заокружити (се). забкружен, -а, -о 1. трп. прид. од заокружити. 2. који је у облику круга. — Разбацивао је жито, које је . . . заокруженим вртлогом падало на земљу. Бен. 3. заокругљен {2). — Низ прозних страница које заједно не представљају заокружену цјелину. Матк. И наша . . . критика може да покаже заокружене физиономије и дела. Михиз. заДкружено прил. заокругљено. — Недовољно систематски и заокружено говорио сам о овој књизи. Михиз. забкруженост, -ости ж особина онога што је заокружено, заокругљеност. — [Цифру 94,50] . . . је госп. Клисић, љубећи у свему заокруженост, претворио у 100. Кол. Лик М. Н. Бенеше . . . представља . . . врхунац глумачке зрелости и заокружености уметничког постуцка. Пол. 1958. заокружбње с гл. им. од заокружити заокруживање с гл. им. од заокруживати (се). заокруживатн, -ужујем несврш. и уч. премл заокружити. ~ се несврш. и уч. према заокружити се.

заокружити, -бкружим сврш. 1. а. начинити круг (рко чега, по чему). — Ево га! додаде и заокружи руком цо цијеломе збору. Мат. Авион је заокружио над нама. Чол. б. обухватити (погледом, очима), погледати у круг. — Махнитим рогледом заокружила сву празнину што је опкољује. Војн. Заокружио је очима око себе као звијер оцкољена са свих страна. Ћоп. в. обухватити у круг, опколити. — Немци су . . . навалили на наш одред, у намери да га заокруже. Поп. Ј. фиг. Веселим се да је удову заокружила јаком мрежом. Кум. 2. заокруглити. — Премесила је [тесто] . . . заокружила руком и оклагијом поравнала. Чипл. Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу. Шапч. Заокружит ће банковни конто. Сим. ~ с е 1 . начинитисеу облику круга, добити облик круга. — Над жижом се заокружи на греди светао круг. Шапч. Око очију јој се заокружили дубоки, мрачни колобари. Ж 1955. 2. заокруглити се. — Очи му се заокружиле и као да су се повукле у главу. Лаз. Л. Ту му се и трбух заокружио. Кол. заокујнсати, -ишем сврш. тур. почети окујисати. — Кад заокујише, у џамију. Мул. заокука ж окука, кривина. — На трећој заокуци сударих се готово са командантом одреда. Јак. Већ иза заокуке дрхте жуђене руке. Макс. забкуннти, -им сврш. 1. стати терати, потерати, погнати (рбично у гомили). — Кад сад заокупимо четнике, неће се до Тузле зауставити. Чол. Потоварише чобани своје торбе, заокупише стадо и лагано . . . пођоше низ планину. Јак. 2. обратити се коме наметљиео, салетети, спопасти; напасти. — Сви ме заокупише као осе и почеше честитати ми. Шен. У кафани ме одмах заокупише питањима. Мат. 3. обузети, испунити. — Изненада га заокупи толика жалост као да је оставља заувијек. Леск. Ј. Сасвим су нас заокупиле ове болничке бриге. Дед. В. 4. заузети, освојити, придобити. — Заокупе посебан стол. Ков. А. Ну цошто је Владимир погинуо, није јој срце нитко заокупио. Шен. 5. стати, почети. — Он ти заокуди ћурке тући, оне одет њега. Глиш. Заокудио једном неки . . . купач . . . да га запиткује. Андр. И. ~ се заузети се око чега, забавити се чиме. — Чак се и сам нешто горљиво заокупи, тамо око језичка на ваги. Мар. Он се блажено смијешио и заокуџио се гледањем низа се, а напосе у ципеле. Кал. заокупљати (се), -бкупљам (се) несврш. и уч. према заокупити (се). забкупљеност, -ости ж стање онога који је нечим заокупљен, заузетост. — [Питање] ниче из неке њене све дотле неприметае зао-

ЗАОКУПЉИВАТИ — ЗАОСТАТАК купљености сплетом мисли и сећања. Петр. Б. заокупњивати, -упљујем несврш. в. заокупљати. — Те су мисли заокупљивале Пуховца све то више. Новак. заолбвити се, -бловим се сврш. индив. постати (тежак) као олово. — Језик се заоловио и узалуд их [мисли] чека. Лал. задлујитп, -блујим сврш. индив. подићи се, наићи (р олуји). — Силна залила се војска, кб кад сиње заолуји море. Март. заомцнути, -бминем сврш. 1. проћи покрај чега, минути. — У тим разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица. Мат. 2. нар. песн. заменити. — Хоћеш за ме ти на мегдан поћи, коју русу заоминут главу? НПХ. забмитатп, -ш несврш. и уч. према заолшнути; заилазити, заобилазити. — Хватала [га је] мала трускавица кад смо заомитали иза углова. Креш. заонда прил. за оно време, оида. — Тога заонда и није требало. Шен. Свеједно што сам тако бунтовно и заонда протузаконито мислио. Нам. забпуцатн, -ам сврш. разг. 1. стати све једно те једно чинити, искати, говорити и сл.\ исп. заинтачити, заокупити. — Познаник заопуцао казивати, а све виче. Глиш. Затим одмах заопуца: — Ју, сирома наш Јоле! Какав фин човјек, каква грађа! Л1аш. 2. пожурити, похитати. Р-К Реч. заопучити, -им сврш. в. залпуцати. — И онда пођосмо, а он ти заопучи те причај, те причај. Куш. Чешкао се мало иза ува, свеце неке помињао, па заопучио за крдом. Б 1957. заоравање с гл. им. од заоравати. заоравати, -оравам несврш. и уч. према заорати. забрати, з&орем сврш. 1. почети орати. 2. орањем затрпати. — Израсла је на стрњишту трава и треба је што пре заорати. Стев. 3. поорати, узорати. — Овде-онде виђаше се и заоране земље, коју су орачи за кукурузе узорали. Вес. 4. а. заћи орањем (у туђу њиеу). — То је исто као и заорати у туђу њиву. Вел. Заорао му његов сусјед, неки Швабо, неколико бразда. Чол. б. фиг. отићи сувише далеко, забраздити. — Куд си, Вуче, заорао? Срећа твоја а те не чуше Млечићи, јер би те горе даровали. Љуб. заоргуљати, -ам сврш. почети оргуљати. — фиг. Заоргуљали изобличени урлици. Божић. забрија ж индив. свирка, дување (у рог). — Тад заори по сњежаној земљи мукла заорија. Шен. забрптп (се), здори (се) сврш. почети се орити, одјекнути. , . .• 12 Речник српскохрватскога књижевног језика, I I

177

забрљати, -ам сврш. почети орљати; почети ваљати, свалити, сурвати. — Руке носе од рамена снагу3 па стећицу заорл>аше стијену. Март. заорци, заорака м мн. покр. оно што остане да се накнадно попреко пооре. — Стана [је] мерила погледом . . . да ли ће са заласком сунца моћи прећи заорке. Ђур. забсјенитн, -им сврш. (ијек.) покрити (се) сјеном. — Него су ти овдје . . . травни долови дебелим хладом заосјењени. Павл. забсоб и заосбпке прил. покр. једно за другиМу узастопце. — Коњ . . . се пропе . . . пак се два-три пута заособ баци ногама. Мат. Удари трипут заосопке о кам. Љуб. заостав&на ж в. заоставштина. —• Го-

сдодину ће нашем ррипасти четвртина од сваке . . . заоставине. Кост. Л. забставши, -а, -е заст. који је заостао, заостали. — Многе раскопине, велике гомиле згура... трагови [су] зграда и заоставши делови вигњева. Панч. Из касе је довадно сва заоставша писмена, њих је умотао у хартију. Јакш. Ђ. заоставштшха ж оно што неко остави после смрти, наследство, наслеђе. — Људи који пописују заоставштину иза покојника . . . . имају неки нарочит изглед. Андр. И. заостајање с гл. им. од заостајати. забстајати, -јем несврш. и уч. према заостати. заостајкнвати, -Лјкујем несврш. и уч. необ. застајкујући заостајати. — Сеиз је . . . . на овом јутарњем походу још више заостајкивао. Радул. забсталица м и н< необ. особа која заостаје (у раду и сл.). — Ко је сувише скрудулозан, ризикује да се једног дана . . . нађе међу заосталицама . . . као што се то дешава сусталим војницима у преким маршевима. Цар М. забсталбст, -ости ж стање онога који је заостао, онога што је заостало (у просвети, култури и сл.). — Данас . . . се чине толики капори да се бед», заосталост и некултурност истерају из наше земље. ЛМС 1949. заДстанути, -нем сврш. в. заостати. — Заклињемо се . . . заостанулом крвљу хранити слободе срлске темељ камени. Јакш. Ђ. забстао, -ла, -ло (комр. заосталији) 1. р. прид. од заостати. 2. који је на нижем ступњу развитка (културног, привредног и др.)г некултуран, примитшан, назадан, непросвећен. — Он . . . није отпутовао . . . из ових прллвих и заосталих прилика. Крл. Ти си заостао, ти се облачиш као твој прадјед. Пол. 1959. заостатак, -тка м (мн. -аци> ген. заостатака) 1. оно што је (за)оста,го иза нечег. —

178

ЗАОСТАТИ —

Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу. Ћип. фиг. У каснијим Вучковићевим музичким дјелима има заостатака формализма и модернизма. Зог. 2. заостао посао; неисплаћено дугоеање. — Ишао [је] марљиво у уред, на његову столу није било никада заостатака. Новак. И код куће је у заостатку за којих осамнаест-двадесет хиљада од прошлог мјесеца. Крл. за&стати, -анем сврш. 1. а. остати иза кога или чега у кретању. — Станка нарочито заостаде од њих док не измакоше подоста. Ранк. Неколицина што заостасмо . . . пожуримо се за њима. Ад. б. не бити раван с ким или чим (по вредности и сл.). — Славни Дубровник не хтједе заостати за Срлитом. Јаг. Потегоше за сеоски кантарић који никад не заоста за чаршијским. Мул. 2. остати, задржати се. — Тек у мјесту — гдје би га благдани стигли — знао би заостати неко вријеме. Леск. Ј. Једне ноћи био сам нешто заостао у вароши. Мил. В. 3. закаснити у напредозању. — Без н>е [кише] све [би] заостало. Коз. Ј. Изр. ~ за временом не бити у току збивања (друштвених, политичких и др.). заоћати се, -ам се сврш. нар. покр. в. прохтети се. — Чусмо жагор војника. И они су пошли некуд . . . »Куда ћете ?« »Заоћало нам се, па не знамо где . . . . « Јак. заошбнути, -ошенем сврш. занети, отиснути, гурнути што на страну; исп. заошинути. — Заошени мало тај крај греде. Вук Рј. заошијавање с гл. им. од заошијавати

ЗАПАД

1

танке па заошинуте у шиљак. Шапч. Подигне руке као да копа, и заошине око себе поцут косца. Гор. 2. ошинути бичем, канџијом. Р-К Реч. ~ се повр. — Опет тишина. Само се покаткад заошине несташко ветрић. Ад. заоштравање с гл. им. од заоштравати

заоштравати, -оштравам = заоштривати несврш. и уч. према заоштрити. ~ се несврш. и уч. према заоштрити се. заоштрен, -а, -о 1. трп. прид. од заоштрити (се). 2. фиг. који сваки час мож,е изазвати сукоб, затегнут. — Између њега и мене односи су и даље остали заоштрени. Козарч. заоштренбст, -ости ж особина, својство онога што је заоштрено. — Овакав спор . . . је. . . довео до одасне заоштрености између двеју заинтересованих држава. Петр. М. заоштривати, -оштрујем несврш. и уч. = заоштравати. — Старац се машио сјекире и узео заоштривати кол>е. Торд. фиг. Ти заоштрујеш сваку моју поједину ријеч. Крл. забштритн,заоштримсврш. Х.начинипш ошпгрим или оштријим. — Одсекао колац од црног глога и заоштрио га не може бол>е бити. Глиш. фиг. Заоштри деро добро, како већ знаш, уједи млитавца безобзирце. Шен. 2. фиг. довести у затегнуто стање, погоршати. — [То] још више заоштри односе међу њима. Ћос. Д. ~ се 1. постати оштар. — фиг. Поглед отврдну и заоштри се грчевитом масом на лицу. Лал. 2. фиг. појачати се, погоршати заошијавати (се), -ијавам (се) несврш. се, постати тежи. — Тих дана борба се наи уч. према заошијати (се). забшијаст, -а, -о необ. повијен, савијен рочито заоштрила јер је требало бирати повереника. Јак. Односи су се заоштрили и поу луку. — Извади из свога гуњца једно заостали неподношљиви. Л-К. шијасто гвожђе. Ат. заоштрља(с)т, -а, -о зашиљен. Р-К Реч. заошвјати, -ам сврш. = заошинути (1) заокренути на страну, занети, савити; зазабштрљено прил. оштро. — Очи му (ко)витлапш. — Плам се крши . . . а када . . . светле заоштрљено виркаве. Сек. га вихор заошија, по црној се пучини савија. заоштрљити, -бштрљим сврш. заошЈакш. Ђ. Он се најприје зграну, заошија рутрити, зашиљити. — Планински орлови, кама. Куш. фиг. Тепсија [је] . . . играла преогуљених голих вратова и дугих, заоштрљесудну улогу, јер је заошијала један судски них кљунова, почеше се вијати небом. Коч. процес. Глиг. Заоштрљене само стрче стене. Кош. <— се поер. — Кад их домамише с брода, ~ се нарогушити се, накострешити се. половинасе чунова заошијаи преврте. Глиш. — Јазавац се заоштрљио, накостријешио, па заошиљавати, -иљавам несврш. в. затрчи кроз судницу. Коч. ошијавати. — Тијело му одскаче и ломи се, заоштруљити се, -оштруљим се сврш. трзимице заошиљава као у сулудици дјечје индив. в. заоштрљити се. — Сама си кост игре-хватавице. Боокић. и кожа: све ти се рамена заоштруљила. Кал. за&шиљаст, -а, -о в. зашиљен. — А о запад 1 и запад 1 (запад) м 1. (покр. и ж) боку припасао заошиљаст мач. Креш. страна света на којој сунце залази, на којој заошиљнтн, -ошиљим сврш. в. заши- неста-Је испод хоризонта. — Запад сав горио љити. Деан. Рј. у красном румену. Том. Запад све блеђи, већ се кроз први сумрак укрштају слепи мишеви. заошинути, -ошинем сврш. 1. = заоДом. Спич је мјестанце врх мора . . . са зашијати. — Брата ми беше начшшо саонице,

ЗАПАД

3

— ЗАПАЗИТИ

пади прво село турске Арбаније. Љуб. 2. а. залазак сунца. — Гледајте како се на мору одбљескује и игра заџад сунца. Ћип. Збогом ведре просторије, гдје запади крвљу горе. Бег. б. фиг. крај, свршетак. — Хајдемо оба у редовнички сталиш да чинимо покору до запада живота свога. Ков. А. Сукобе [се] два књижевна правца: један који нагиње своме западу и други који се ромаља на своме истоку. Прод. 3. западни ветар. Р-К Реч. 4. а. (Запад) земље западнс Европе {и Америке). — Код Словена не постоји она разлика између појма државе и појма друштва, што се тако оштро примећује на Западу. Марк. Св. Запад [се] с Истоком бори о првенство. Јаг. б. западни делови неке земље. — Сем тога наш је запад претрпео огроман немачки утицај. Ђорђ. Изр. Д и в љ и ~ западни, слабо насељени делоеи Сједињених америчких држава; од истока до запада у читавом свету, по целој земљи.' запад 2 и запад 2 ж место где не допире сунце\ исп. осоје. — Овај виноград лежи у запади. Вук Рј. занадање с гл. им. од западати. западати, -ам несврш. и уч. према запасти. западни и западни (западни), -а, -о који се односи на запад: ~ страна, ~ ветар, ~ народи, зарадне земље. — фиг. Та она броди већ у западне крајеве живота. Том. Изр. ~ ц р к в а римокатоличка црква; зацадни С л о в е н и Пољаци, Чеси, Словаци иЛужички Срби; ~наречјеикавсконаречје. западно и западно (западно) прил. на запад, према западу. — Затим окрену западно према Маглају. Том. западно- као саставни део сложених придееа значи: западни нпр- западнобосански, зарадноамерички, западноевропски, западнонемачки. западнути, -нем сврш. «. запасти. — Сакурили двадесет-тридесет других, па у Дугу с четом западнули. Њег. западњак и западњак (западњак) м 1. западни еетар. — Хладни, свежи западњак стао да продиркује. Ћип. 2. фиг. а. човек са запада (из западне Европе). — Л. Костић пише Самсон и Далила, као што дишу западњаци. Нед. 6. носилац, заступник духа и идеја Запада. — У српској књижевности био је Ј. Дучић најистакнутији западњак. Барац. запад&акиња и западњакиња (зададњакиња) ж жена са запада. Р-К Реч.

179

западњаштво и зЗпадњаштво (зЗпад-

њаштво) с скуп навика и особина које карактеришу западњаке; наклоност ка ономе што је западњачко. — Његова [би] поезија била само одраз зарадњаштва. Барац. Поред свега свога западњаштва, либерали су били велики националисти. Јов. С. западњи и западњи (западњи), -а, -е заст. е. западни. — Млетачко јој је звоно сребрна звука над западњом ластовицом. Љуб. запажај м в. запажање (2). — Вуловић постаје веома речит, богат . . . смелим уопштавањима, духовитим запажањима. Прод. запажање с 1. гл. им. од запажати. 2. оно што је запажено, мисао. — Кад би ово запажање чак и усвојили као тачно . . . могао [би му се] ставити . . . приговор. Мил.Ж. з а п а ж а т и , запажам несврш. и уч. према запазити. запажачки, -а, -о који запажа, који има моћ запажања. — Својом запажачком . . . обдареношћу . . . Аристотел је многе науке и основао. КН 1958. запажен, -а, -о 1. трп. прид. од запазити. 2. који је од веће вредности, који ваљаношћу скреће пажњу на себе. — Публиковао је више запажених на^чних радова. Петр. М. Наступи најбољих момчади донијели су нам запажене и лијепе побједе. Весл. запажљив, -а, -о 1. који се може запазити, видљив. — Прелети [му] испод сљепочица једва заражљив посмијех. Бег. Можда би томе јако запажљивом недостатку код нас требало лотражити узрок. Цар М. 2. који има способност запажања, који добро запажа. — Хроника пажљивог и запажљивог очевица. Михиз. запазарити се, -азарим се сврш. необ. занети се у пазар, забунити се пазарећи. — Запазарио се Јешна, па обневидио, а дјеца му краду шећерлеме из бисага. Куш. запазив, -а, -о в. запажљив (/). — Колико ситних . . . замисли, често једва запазивих . . . даје онај црави живот хисторијском филму. Р 1946. запазитн, -им сврш. 1. а. примити што чулом вида, уочити, видети, осетити. — Ако запази штогод смешко, она се смејала. Вес. Доскора запазим да и Францика јако пријазно роздравља Маргу. Пав. Њих [извесне појединости] уметник запази боље од нас, одабере их, повеже их. Јов. Ј. б. обратити пажњу на кога или што, повољно оценити; запамтити. — Професор М. је запазио западњачки и западњачки (западња- Бранка и заволео га. Сек. Добро сам га, мајчки), -а, -о који се односи на западњаке (2): ~ ко, запазио, кад сам њега доторици гоно. НП Вук. 2. заволети, замиловати. —• Ти су одевање, ~култура, ~ утицај. — Западњага људи веома запазили откако се вратио. чка цивилизација у томе судару [ће] сигурно Глиш. Ви сте морали опазити да вас је мој ЏрОПаСТИ. КрЛ. *Л> •!<•*«• г ^, -т 12*

180

ЗАПАЈАЊЕ — З А П А М Т И Т И

отац запазио као свога сина. Ком. 3. напоме- шице у царску столицу. Н. прип. Вук. Натаче нути, рећи. — Па и ви их се бојите, — запази зелене наочари и запали по дослу. Креш. б. Корен и незгодно се насмије. Цес. А. 4. при- наићи, ударити. — Тад се знаде засигурно да ће љута заралити бура. Кум. пазити. — Нека запази да се штогод безредИзр. ~ в а т р у (на о г њ и ш т у ) основати но не учшш на свадби. Божић. дом; ~ ( к о м е ) свећу бити присутан ~ се уз. џовр. заеолети се, замиловати се. — Причао нам је једанрут како се задазио чијем умирању. ~ се 1. почети горети; почети светлетн, с њом. Вес. Рођена се браћа нигде онако зазасијати, зажарити се. — Чим заноћа и запазили ндсу као што се ја и Веља залазисмо. пале свјетла, оживљују пјанци. Андр. И. Ком. Небо се бијаше пропарало и зацалило. Бозапајање с гл. им. од запајати (се). запајати, запајам несврш. и уч. према за- жић. фиг. Око јој оживе и запали се неком чудноватом ватром. Вес. 2. фиг. а. пасти у појити. ~ се несврш. и уч. према запојити се. занос, одушевити се (чиме). — Лере беседе, громки стихови, куле у ваздуху су прекразапакати, запачем сврш. оном. почети сна ствар: занесеш се и залалиш. Богдан. пуштати глас »пак-пам (о паткама). — За- Да се . . . Ингрида Барутанска није запалила квоцала би која кокош . . . или би зацакале тим Ларсеновим посмртним опусом . . . нипатке. Бен. када не би до те изложбе било дошло. Крл. запакирати, -акирам и запаковати, 6. дићи се, побунити се, заратити. — Србија -кујбм сврш. спремити, сложити нешто у и Црна Гора већ су се задалиле. А ево, у пакет; слоокити ствари у кофер и ел.; обло-Банату је устанак . . . . сузбијен. Поп. Ј. жити омотом и причврстити чим. — Тебе Након неколико деценија мира запалио се су запакирали као малу играчку. Кол. Ја сам Балкан у ослободилачком рату. Матк. 3. а. запаковао, ја путујем. Крл. Поче да убацује облити се руменилом. — Образи јој се запанамирнице у . . . торбак . . . а у ћошкове налише. Чипл. б. зажарити се (р рани); имати би заракован дуван и шибице. Лал. запаљење (2), упалу, грозницу. — Бака се мало запалила. Мат. Плућни катар . . . му се зазЗпала ж в. запаљење (2), упала. — Да палио на вршцима. Крл. не добијем запалу цријева. Матош. запалангати, -ам сврш. превући палангу, запалуцати, -ам сврш. почети палуцати. запорац (преко врата); исп. замандалити. — запалуцпути, -нем сврш. «. палуцнути. Ал' су врата од челика љута, затворена и за- — [Змија] запалуцне дугим рачвастим језипалангата. Вук Рј. ком и макну три дута главом. Наз. запалити, задалим сврш. 1. створити, запалчити, -им сврш. везати паоце ланизазвати пламен, ватру, учиншпи да што поцем (ради кочења кола нанизордици). Бен. Рј. чне горети, зажећи. — Не могу, макар нам запаљбње с 1. гл. им. од запалити (се). и кућу запалила. Ранк. фиг. Није то била она кратковјека сламната ватра коју . . . запали 2. мед. болесно стање организма изазвано обилак и јевтин говорник. Ћоп. 2. фиг. а. пробу- чно инфекцијом, праћено температуром, боловима и др.; чест назив болести са високом дити, изазвати кодкога неко осећан>е;одушевитемпературом, упала: ~ мозга, ~ очију, ти, покренути. — Пјесма је Пана запалила ~ плућа, ~ слепог црева. црвена срцаљудска. Крл. Запалио [је] у њима веру у вобеду. Ћос. Д. 6. подићи, покренути, запаљив, -а, -о а. који пали, који може изазеати (рат, револуцију), побунити. — Но- запалити; који се може запалити. — Већ се ва иредента [ће] запалити читаву серију но- диже уздрхтала рука да тутне под кров завих европских ратова. Крл. Буктим од жеље паљиву варницу. Ад. [Водоник] је лако зада подигнем буру над Евродом и запалим паљив. НХ. б. фиг. који се лако запали, одусвет. Каш. в. унети раздор, посвађати. — шеви. — Бакунин . . . имао је све да привуче Женски бес задалио кућу и хоће да је рас- запаљиву младеж. Скерл. тури. Скерл. 3.учинити да цигарета гори, поИзр. ~ бомба бомба за паљење разних чети пушити, задимити. — Скупи нагло кар- циљееа у рату. те и запали. Пушила је само у својој кући. запаљивање с гл. им. од запаљивати (се). Сек. 4. осветлити;учинити да нешто светли. запаљиватн, -аљујем несерш. и уч. пре— Већ су запалили излоге. Крл. 5. опалити (из ватреног оружја). — И запали свога џа- ма запалити. ~ се несврш. и уч. према запалити се. вердана на твојега мила господара. НП Вук. занаљивост, -ости ж особина онога што Она ни пет ни девет него запали из пиштоља те њега ро средини. Вук. 6. угрејати; зажа- ј€ запаљиво. рити, изазвати руменило. — Сухи уздах грло запамтнти, -им сврш. 1. задржати у запали. Крањч. С. Пламови му образ запапамћењу, сећању; видети. — Свога бабе залише. НП Вук. 7. фиг. а. похитати, пожу- памтила нисам. НПХ. Вратио се утучен, какрити. — Узме штап у шаке, па запали пјевог га жена никад није задамтнла. Сек. От-

ЗАПАМТЉИВ — ЗАПАРИТИ почињемо акцију која није запамћена у овом рату. Дед. В. 2. фиг. добитн казну, бити каокњт {нарочито у претњи). — Мало је требалс да тко скриви и већ би запамтио своју кривњу. Нам. Збор држите! Чекајте, запамтићете ви мене! Чипл. Изр. неће од неког добро ~ неће се лепо провести с неким; ово се није запамтило о»о се никад није десило. запамтљив, -а, -о који се може запамгпипги, који се лако памти; који добро памти. — Резултати . . . крећу се још око лако запамтљива четири минута. НИН 1958. запамћбње с 1. гл. им. од запамтити. 2« (ми.) успомене, мемоари. — Плесачице, глумице, пјевачи, војсковође, проналазачи . . . писали су своја затамћења. Уј. запамћ&вање с гл. им. од запамћивати. запамћивати, -амћујем несврш. иуч. према запамтити. запанути, -нем сврш. запасти. — Зацаните гдегод на друм . . . па пресрећите народ, па тргујте 'ајдучки. Срем. Слугански злодух, кад му запане царство, злоставл»а и мрцвари језик. Шим. С. запанџити, -им сврш. индив. зграбити папџама, шчепати. — Она ће се удати, а муж ћс јој заданџити тај новац, кб кањо пиле. Коз. И. запањено прил. изненађено, запрепашћено, скамењено. — Јанко [је] само запањено све то гледао. Кол. Она га запањено погледа. Вуков. запањенбст, -ости ж стање онога који је запањен. — Задањеност и чудноват посмијех на Силвијеву лицу опазе и Сабина и Виктор. Кум. запањбње снеоб. запањеност. — Ишли су . . . кроз најдубље кругове залањења и очараности. Бен. запањивање с гл. им. од запањшати (се). запањивати, -ањујем несврш. иуч. према запањити. ~ се несерш. и уч. према запањити се. запањити, задањим сврш. довести у велико чудо, веома зачудити, запрепастити. — Читаву Евроцу зацањио [је] дивотом народнога рјесништва. Јаг. У дрви мах запањи га поразна чињеница. Вуков. ~ се јако се изненадити, запрепастити се. — Она се запањи пред писаћим столом, укочена и окамењена. Дов. Госпођа Добранићка запањи се од страве и препасти. Шен. запањујућа, -3, -е који јако изненађује, који запањује. — Била би то задањујућа бројка. Пол. 1958. запањујуће прил. на начин,у мери који запањују. — Знају запањујуће тачно свој

181

пут. Л-К. Дрска и задањујуће одважна дјевојка. ЛМС 1951. запапак, -пка м (мн. -пци, ген. зарадака) задњи нокат на нози животиња. Деан. Рј. запапратити (се), -им (се) сврш. кеоб. обрасти у папрат. — Њен рој се крије ту недалеко у заветрини зелене јаруге, у шудљој букви запапраћеног потока. Петр. В. запапрен, -а, -о 1. трп. прид. од запаприти. 2. фиг. претеран, превелик, одвећ скуп; непристојан. — Начини се мало задапрен рачун, и старац све то исдлати без једне речи. Шапч. Смијаху [се] залалреним и маским шалама. Кум. За доба Вукова није се скомрачило са раскалашним и запарреним причама. Прод. запаприти, -им сврш. 1. а. зачинити паприком. б. зачинити папром, бибером. 2. фиг. нстравити неку непријатност, наудити, нанети штету (ради освете). — Онда још... коју дјесму! Требало би у њој зараприти прогивницима нашим. Ђал. Тко је био тај јунак који им је овако запаприо? Бел. Изр. ~ (коме) чорбу учинити (коме) неку непријатност, осветити се. запапричити, -им сврш. зачинити паприком, запаприти. — Место чорбе најрадије . . . [се] куса залапричена расоница. Рад. Д. запара ж претерано топао, прегрејан ваздух, зрак; спарина, оморина. — У кудеу ужасна задара. Вас. Наједном, тек што се одјутрило, притисну страшна запара. Гор. Изр. наћи сс у з а д а р к бити у непријатном положају. запаравање с гл. им. од запаравати (се). запаравати, -аравам несврш. иуч. према запарити. ~ се несерш. и уч. према запарити се. запаран, -рна, -рно који је пун запаре, спаран. — Она загушљива и задарна оморина [била је] све страшнија. Вас. Било је и таквих дана који нимало нису били овим слични. Без сунца . . . задарни, тешки. Бен. запарати, запарам сврш. 1. почети парати. 2. начинити огреботину, бразду на чему, загрепсти, задрети, засећи. — Један нокат запара кожу. Ћос. Б. запарбвање с гл. им. од запаривати (ее). з а п а р н в а т в , -арујем несврш. и уч. према запарити. ~ се несврш. и уч. према запаршпи се. запарнна ж «. запара. Деан. Рј. запар&пати се, -ам се сврш. шаљ. потрчати, закасати као парип. — У трку нас је достигла дугонога дјечачина . . . и трком се задарипала узбрдо. Ћоп. запарити, -им сврш. залити, прелити врелом водом. — Заларити буре, тј. налити у н> вруће воде па га затиснути, да вода из-

182

ЗАПАРЛОЖЕНОСТ — ЗАПАЋАТИ (СЕ)

вуче . . . воњ. Вук Рј. Треба да се надијете задарене конопље. Бен.

већ да си негдје запала у снијегу. Бен. Ходао сам свуда. Тад западнем у неке забране. ~ се 1. превући се паром. — Напунила Вес. б. доћи, доспети (у неко непријатно стање). — Прилично је и у дугове запао. Јов. Ј. [сам] чашу, која . . . се одмах запарила од Желио [бих] . . . дознати због чега је запао свјежине. Бег. 2. почети пуштати пару, задимити се паром. •—• Т е к што су се на столу у невољу. Вел. фиг. Западоше у неугодну шутњу. Сим. 3. пасти, нападати (о падавини, зарариле шоље с млеком . . . а Љубица дооборини, природно) појаеи). — Ноћу бијаше ђе. Петр. В. 3. испунити се загушљивим ваиза југовине сјевер окренуо и подубок сниздухом, зраком. — Проводи дане и спава у јег задао. Јурк. Иако је била зима и запао запареним собама. Андр. И. Запари се на дудубок снег, на капији су . . . стражила два стари, крене самум врући. Прер. запарложеност, -ости жособинаили ста- жандарма. Андр. И. 4. настати. — Кад западне нојца, момак за рлот хвата. Вел. 5. (коње онога који се запарложио, онога што се зага или коме) пасти коме у део, припасти. — парложило. — фиг. Ситничарски рат ових двеју породица, које се гложе у запарложе- — Који пут би га заџао неки залогај, остатак вечере. Кол. Оно је коњ, а не чапретина какности села и сеоског живота, дао је Сремцу ва је мени запала. Лал. 6. поставити заседу, обиље материјала за хумор. Глиг. бусију, сакрити се, склонити се. — По . . . запарложити се, -им се сврш. запасти кланцима . . . је лупежима лако запасти. у парлог, остати у парлогу. — Анђелија се Кост. Л. Сви зададоше за врата. Мул. Затрудила . . . да се имање не би нерадом западосмо по развалинама кућа . . . и не дапарложило. Вес. фиг. морално се запустити, досмо никоме изван. Мат. 7. стати, козанемарити се. — Њега гуши наш запарло- штати. — Знало се да су наручене [оржени кукавни живот. Матош. Већ су се гуље] и да ће запасти силна новца. Ћип. бројни логори . . . били улежали и Чаршинлије су . . . процјењивале колико запарложили. Ћоп. ће која [кућа] запасти новаца. Ћор. запарно прил. пуно запаре, оморине; исп. Изр. ~ за око бити запажен, бити опаспарно. — Било је запарно и досадно. Дав. жен, обратити пажњу на себе, свидети се; запаротина ж оно штоје запарано, траг, ~ у к л о п к у наћи се у неугодном, тешком ожиљак, огреботина. положају; ~ у ш а к е (некоме) доћи под запас м оно што се (у лову рибе) заокружи (нечију) власт. (запаше) мрежом. — Једним запасом мреже запастн и запасти, запасем сврш. поче. . . улови [се] пуних 30—40 и више помањих ти пасти. — Стећи ће мир далеког орача лађа [пуних укљева]. В 1885. када му волови3уморни, задасу траву. Ђон. запасати, -ашем сврш. 1. ставити нешто ~ се покр. задржати се пасући стоку; око струка, око ггоуаса, опасати, припасати. остати дуже пасући. — Залаши ми сабљу, бако, да сад и ја у бој запат, -а и запатак, -тка м 1. животиња кренем! ВОЈН. 2. а. заокружити, опколити. — Зар су запасали мрежом? Ћип. Неприја- за приплод, расно грло. — »Зобнатица« . . . је једина пунокрвна и Јтолукрвна ергела у тељ промиче поврх Јеловца . . . па хоће да их задаше с леђа. Мул. б. задобити, захва- земљи. У њој се налазе и сви бољи задати. тити, обузети. — Док сам био здрав, и при- Пол. 1959. Запатио је длемениту стоку, из бојавао се мало, али откако запасах болест, царске ергеле је куцио за запат касаче. Моск. 2. оно што је запаћено, одгајено, приплод. — не ферма ме. Ћор. Лука . . . осјети као да Задруга јестворилаекономију. . . исопствега наједном запаса кека снага. Радул. ни запат од 200 крмача. Пол. 1959; Деан. РЈ. запасати, -ам сврш. покр. тал. проћи. запатити, -им сврш. а. почети гајити, — Дунавом . . . запасале лађе. Павл. Ушли [суј у шуму и запасали испод пропланка. узгојити. б. одгаЈити, отхранити, подићи; стећи; добити као пршсову. — [Старац] жиЛал. запасивање с гл. им. од запасивати. — вади зацатио, врт засадио. Јурк. И кмет Филимон даће ми два млада бадема. Не знаш Наши рибари у лову на туне примениће метод како сам рад да их запатим. Шапч. Па је драулова зарасивањем. Пол. 1962. запасивати, -ссујем несврш. према запа- гом богу захвалио што је новог сина запатио. НПХ. сати. — В. пр. уз гл. им. запасивање. ~ се расплодити се, намножити се, назапасти, -аднем сврш. 1. а. пасти иза купити се. — Тамо је испред доњих прозора чега или за шта. — За један врбик, пред растао коров и запатили се пацови и змије. њиме, била је запала стрвина. Ђур. б. заћи> Јак. фиг. Запатила се у мени нека гадост, нестати (рбично о Сунцу и Месецу). — Сунце — тихо . . . признаде Петар. Ђил. је сјајући запало. Леск. Ј. 2. а. (у)пасти (у шта), наћи сеу какву положају, залутати. — запаћати (се), -ам (се) несврш. иуч. прв[Трунчица] западне у сат. Нуш. Мислио сам ма запатити (се). •> *, >'- .

ЗАПАУЧИНАТИ — ЗАПЕЛИТИ запаучинати, -ам и запаучннити, -им сврш. прекрити паучином. — Осутак лисног цвата ондје запаучинио грану, овдје је истачкао у небо. Божић. ~ се превући се паучином. — А како ти се њему запаучинало ждерало. Јел. запаучити се, -аучим се и запаучити се, -им се сврш. дићи се у облику паучине; обавити се провидним велом. — Синко, запаучила се црна дуга с неба у земљу. КН 1958. У њеној задаученој унутрашњости проводио је пријеподне. Десн. запах и запах м и запаха ж дах, задах, мирис. — Из подрума . . . вјечно избија оштар, пљеснив запах. Драж. Ветар је био влажан, засићен запахом ранога клијања. Поп. Ј.

183

запашњача ж покр. комсни појас у који се задева оружје, пашњача, силај. Вук Рј. запаштатн, зшаштам и запашћати, запашћам несврш. и уч. према запостити. запев, -а и запевак, -евка, ијек. запјев и запјевак, м муз. фраза илиузвик на почетку текста који се пева. зап^ваља, ијек. запијеваља, ж в. нарикача. — Наћи ће му се већ и гробари и запијеваље. Шов. запбвање, ијек. запиј4вање, с гл. им. од запееати. зап&вати, запевам, ијек. запиј^вати, несврш. Х.кукати, нарицати; плакати. — Мати стаде из гласа запевати и чурати себи косе. Лаз. Л. Она је задијевала, мол>акала, сва скурљена далеко испруженом лијевом рузапахати, -ам сврш. в. запахнути. Вук ком, у коју су од часа на час падали крајцаРјри. Пец. 2. певати. — Заједно са журником запахиватв, -ахујем несврш. према запа- . . . и с оргуљашем стадоше заријевати лахати. тинске пјесме. Бен. запахнутп, запахнем (аор. 2. и 3. л . зазапевати, -ам, ијек. ззрјевати, сврш. попахну) сврш. пустити из себе запах, мирис, замирисати; наићи таласом (о гасовитим, пли- чети пееати. запевка и запевка, ијек. зарјевка и зановитим телима); задахнути. — У ашчиници пијевка, ж нарицаљка; нарицање. — Нек их дочека и запахну различан мирис јела. рјевају, кад рокров ми се крати, запијевке О-А. Оштар воњ зарахну му лице. Гор. фиг. барем нујне. Вел. Плашиле су га и запевке Миладин беше наочито момче. Као благ ветрић на врућини, запахне те здравлл и снага жена над хумкама умрлих. Б 1958. Иза врата његова. Вес. је неко тихо цвилио. Цвиљење се сваки час запахњ&вати, -ахњујем несерш. и уч. претварало у тиху заревку. Ћос. Б. запбвнути, запевнем и запевнути, -нем, према запахнути. ијек. запјевнути и запјевнути, сврш. запезапахуљити, -ахуљим сврш. почети паеати. — Слијерац загуди, запјевне о Крадатиу пахуљама (о снегу, бехару, цвату и сл.); обавити пахуљама, прекрити пахуљама. — љевићу Марку. Шен. запевуцкати, -ам, ијек. зарјевуцкати, Проучавао [је] зарахуљени свијет вани. Грг. сврш. дем. почети певуцкати. запацкатп, -ам сврш. 1. а . запрљати; запевушити, -евушим, ијек. зарјевушинеуредно урадити нешто. б. утрти трагове. — фиг. Послије трчкарања, послијебри- ТИЈ сврш. почети певушити. запбвчити се, запевчим се, ијек. зарижљиво запацкане смрти . . . доћи, отићтс ј^вчити се, сврш. постати певац, одрасти прозван, призван, одазван. КН 1959. (р певцу). — [Петлићи] се с пролећа . . . запачати, -ам сврш. покр. заложити; ИСРИЛИЛИ, рреко лета по корову расли, а с везати, запречити, омести. — Стаде да плајесени се на буњиштима заревчили. Рад. Д. че и да се дод грлом замиче, гдје запача запек м и запека ж в. затвор (4). синовњу срећу једном хромицом. Љуб. То [земље] је моја старина и била, то ми није Деан. Рј. ни с чим запачано. НП Вук. запекљанција ж « . запетљанција. — Да зЗпашај м оно чиме се опасује, појас. — ли су све те њихове запекљанције тако важне да сад он судбоносно ротеже својим реРаде потегне кубуру иза запашаја. Ђип. шењем. Рад. Д. запашити, ззпаши сврш. покр. почезапбкљати, -ам сврш. покр. в. запетљати пашити, засмрдети. — фиг. Сад се утр- ти. — Говори ти, ајмано! Шта си то запекпаше . . . парабућке Швабе само да дођу у љао, црн ти дан не био ? — расрдила се ста. . . новине, па кад орет запаши која црко- рица. Рад. Д. тина, да се нађу на реду. Петр. В. ~ се в. запетљати се. — Запекљало се [у Шранији], узео људе бес, па подизали резапашити и запашити, з пашим сврш. рове ка' разобадана говеда. Рад. Д. учинити пашом, поставити за пашу. — Ћах на Босну тебе запашити, а да купиш ро раји запелитн, -им сврш. заст. покр. строго хараче. НП Вук. наредити, запретити. — Угљеша му заре~ с е постати паша. ' " ' « • '• лио да о том ником ни словца. В 1885. Још

184

ЗАПЕЉАТИ — ЗАПЕТИ

војвода запелио Луци: »Чујеш ли ме, капетане драги, гору црну држи домовину.« Март. зап&љати, -ам сврш. покр. увити, умотати. — Извади . . . у марами запељан прстен. Коз. Ј. запенити, -им, ијек. запјенити, сврш. 1. учинити да изиђу пене, изазвати пене. — Крупан жутоцрвен шаран подиже се на довршину, задени воду. Моск. 2. а. пустити пене, запенушити. — Онда к веслима сједну и бијелом залјене пјеном. М-И. Стадоше на то вали да шапућу, док изненада јаче запјенише уздигнув бук. Бег. 6. фиг. уморити се говорећи, изнемоћи од много говорења, разбеснети сеу говору. — Газда-Алекса већ запени: — Зар и ти диташ? Вукић. Ти мени тако! запјени она. Шимун. ~ се запеншпи (2а). — Рано прољетос наврла обилна сњежаница у набујалим дотоцима и задјенила се у јурњави преко ливада и путова. Гор. Наставља тихо, дохватајући чашу запењеног вина. Каш. запентати и зап&нтати, -ам сврш. почети пентати. запент&сати, -ам сврш. замуцати. — Ја се ухватим за главу . . . те запентесам. Ков. А. запенушатн (се), -ам (се), ијек. запјенушати (се), сврш. = запенушити (се) пустити пену,прекрити се пеном, запенити (2а). — Над брзом запенушаном Неретвом Иван се и растао . . . са својом првом бригадом. Минд. Све се заденушало, узвитлало, разиграло . . . као набујала река људских тела. Бар.

шта? мислио је даље извлачећи штуку која се заперила на дну мреже. Донч. зап^ртлатп, -ам сврш. необ. везати пертлом, везицом. — Скочи, навуче одело и не запертла ципеле. Ћос. Д. запет, -а, -о 1. трп. прид. од запети. 2. фиг. напет, пун напетости, затегнутости, опасан. — Спомињали су . . . запето стање између Пруске и Француске. Нен. Љ. Писац . . . у врло живој и запетој комичној ситуацији изводи Дамјановића да објасни целу ствар. Грол. зЗпета ж в. зарез (4). — Та наша господа политичари не могу да жртвују ни ријеч, ни једну задету у својим програмима. Леск. Ј. Изр. ни запету, ни за једну зарету ништа (нема да се промени). занетак, -тка м (мн. запецц, ген. запетака) стражњи део ципеле.

зап&ташки, -а, -5 индив. пун запета, са честом употребом запете. — Динамички дух његовог језика . . . прозрачност и шарм населили се у трому, запеташку . . . . немачку реченицу. Пол. 1959. запети, запнем (имп. злпни; аор. 2. и 3. л. запе; р. прид. задео, -ела; трд. прид. запет) сврш. 1. потегнути обарач, ударач (на оружју); затегнути. — На рукама црне рукавице, у којима не би могао ни запети ни одапети пушку. Вукић. Удерио душку, задео кокот. Гор. И борите се, врли јунаци. . . стријеле задните. Богд. 2. а. зак(в)ачити што (за што друго); наместити да се задржи. — Бубањ . . . му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно ишод врата оним парчетом још запете коже. Глиш. б.разапети, зап&нушено, ијек. запј&нушено, прил. удесити какво оруђе за хватање животиња. са пеном на устима; фиг. страсно, живо. — Ухватио [се] у замку, што му је зале неки запенушитн (се), -бнушим (се), ијек. заловац. Креш. Не надају се нададу, а терен је дјенушити (се), сврш. = запенушати (се). згодан, могли бисмо да им залнемо кљусу. — Французи су као и њихово шампањско Лал. Прегледају од синоћ запете вршке . . . вино, које брзо запенуши, а брзо преври и да ако има лова, одмах да доноси угарак. утшпа се. Нен. Љ. Сав се јунак запенуши, Ранк. 3. застатиу кретању, стати. — Сидја одлетим — он се ћуши. Змај. ро тежином утоне у и дно залне. Љуб. Некоме је запео залогај у грлу. Донч. Коло је запењеност, -ости, ијек. запјењенбст, ж запело. Свет се збунио и ускомешао. Андр. стање онога што је запењено. запеп&лити, -им сврш. 1. пепелом посу- И. фиг. Нијемцу запе мисао. Цар Б. 4. ти. 2. испунити пепелом; затрпати пепелом. натакнути. — Уврх носа запни [газда] тада наочале. Крањч. Стј. 5. ставити, задену— Неколико једнаких повика . . . затрепети. — Шокице . . . са . . . танким, везеним рило је у запепељеном уздуху попут искара. сукњама . . . запетим за пас, вазда су нашле Цес. А. фиг. Запепељене године, љетине не- нешто да дитају. Петр. В. 6. непрел. а. обране . . . ватре задретане. Пар. наићи на какву препреку, на тешкоће, спозаперак, -ерка м побочни изданак; млад таћи се; закачити се. — Како уђе у кућу, заде на праг. Вукић. [Кочија] пројури мимо израштај (на лози). — Орловски стреља њих, али при томе зале крило од сједала [Витомир] да проклетник [изгубљени коно[на кочији] о кола сељачка и потрга се. Том. пац] не виси негде на зарерцима кукуруза. Рад. Д. Кољенца [винове лозе] се надимају; Ловци су рђави другови, чим неко запне, дуги танки заперци зибају се на вјетру. Наз. оставе га. Бар. Ето дотле смо дошли, и ту смо запели. Уј. б. заплести се у говору, зазаперити се, -рим се сврш. необ. рашимуцати; престати говорити. — Запела је и рити пера, пераја; заплести се перајима. — Па

З А П Е Т И Т И — З А П Е Ћ И (СЕ) замуцала нешто, зовнула дјецу и отишла кући. Бен. П с т ! — бака стаде, мења боју, запе у пола речи . . . Јакш. М. Олга, — рекао је са изразом насчешене неверице, — нисам могао да замислим да ћеш ти . . . Запео је, а она му је помогла. Б 1957. 7. закопчати. — Ни једно од тих мајсторских пуцета није се могло задети. Ков. А. 8. а. напрегнути се,употребити сву снагу, распалити. — Од дората се није могло ирићи комотно Видаку, те стога неко запе и извуче плуг испод њега. Лаз. Л. Запео старина и ђуса највећом брзином. Креш. б. навалити, поћи, упутити се. — Стани, марво . . . Заустави! — нареди капетан одсечно војнику на стражи. — Где сте запели? Јак. Запе у правцу који му је он показао. Бан. в. тврдоглаво остати при свом мишљењу, зситтачити (се). — Не дам је, запела ти онда, исцод мајора! Млада је, може да поседи још, да продевује мало. Срем. Ехе, а ти ту запео: окуратор, џа окупатор, фашиста. Откуд он може да буде окупатор? Ћоп. Изр. запне реч у грлу не може говорити (рбично од узбуђења); запело не иде; з а п е л о је о г л а в у живот је у питању. — Чак и бабе видљиво попустиле: причекаће драги бог, није баш о главу запело. Ћоп.; з а ц е л о (о ш т о , за што) (обично хипотетично) зависи од чега, мора се нешто, потребно је. — А можемо, баш ако је за то запело, и да се ородимо. Срем.; ~ за око допасти се; привући пажњу; ~ из р е т н и х ж и л а употребити сву снагу {да се нешто постигне); ~ у г л а в у увртети у главу, уобразити; ни ~ не умети; не моћи; не почети. запетити, -им сврш. покр. в. запазити. — Инога признака каквог сјаја или господског обреда није запетило око. Шен. запетљавање с гл. им. од запетљавати запетљавати, -бтљавам несврш. према запетљати. ~ се несерш. према запетљати се. запетљанција ж разг. запетљана, замршена ситуација. зап&тљати, -Гш сврш. 1. везати шгпо да га је немогуће или бар тешко одвезати. — Кад си био јутрос напоходу, љуба ти је дугме запетљала, залетљала на танкој кошуљи, чини ми се да ћу да отпетљам. НП Вук. Покуша да запетља рлатнене кадке на колским дрозорима. Уск. 2. увући; увести у нешто одакле је тешко извући, замрсити, заплести. — фиг. [Удовица га] заџетља . . . у своје мреже. Креш. Замути и задетља на концу као човјек који је угазио у балегу, а труди се да покаже при том задовољно и одушевл>ено лице. Донч. ~ се 1. везати се, створити ситуацију из које је тешко изићи; довести се у непри-

185

лику; спанђати се. — Све би пошло по обичном да се није запетл>ао са неком од тих белосветских. Ћос. Д. 2. уплести се, заплести се. — Бугарска се запетљала у унутрашн,у борбу. СКГ 1937. 3. збунити се; не умети се снаћи, помести се. — У глави ми је било све тако јасно, а онда сам се запетљао. Дав. заоетница ж покр. стражњи крај опаика. Вук Рј. зЗпсто прил. X. у запетом стању, затегнуто. — Полузатворене јој очи трецећу, али се каткада и зацето привјесе. Божић. 2. са напетом пажљивошћу, са напрегнутом пажњом. — Сваки запето чека шта ће строги џопа проговорити. Јакш. Ђ. Мали није много схватао, али је запето пазио на сваку реч. Петр. В. запстост, -ости ж запето ст&ње, напетост; затегнути односи; напрегнута пажња. — Попустила је запетост између нас, али то ми је баш улевало некакав мутан страх. Петр. В. запећак и з&пећак, -ћка м 1. простор измсђу пећи и зида. — У неком запећку кашљуца по . . . нека озебличина, заостала иза оних што су већ сви на гробљу. Сек. Стари је доскора легао у запећак и заспао. Бен. 2. издигнути задгш део зидане пећи. — Свуд унаоколо по соби . . . клупе; широка пећ са запећцима . . . и банцима. Глиш. 3. мала пећина; заклон, склоњено место. — Стигоше до камена и сједоше у задећак под њим. Лал. 4. фиг. неважно место, запостављен положај, позадина. — Вријеме [га је] прегазило и бачен је новом струјом у запећак. Нам. Ми смо предалеко и предуго времена потискивали у запећак независну храброст замисли и прецизност ручне твсревине. Уј. зап&ћи и запећи, зап&чем сврш. 1. почети, стати пећи. 2. спржити; опрљити. — Једно двапут ме баш жестоко усука [вртлог у Дрини]: стајао сам као кукуруз кад га суша запече. Вес. ~ се I . а. осушити се, спећи се; закорети; од велике јаре отврднути, скорети се. — Говоримо о суши, па ми се чисто запекло грло . . . дед' да га оквасим малчице . . . Срем. Земља натопљена водом зарече се под топлим летњим сунцем. Цвиј. б. застати у развитку. — Тако неки чинили детету да га нестане . . . И запече се дете, па поболевај и поболевај. Ад. 2. утиснути се, заћиу што палећи. — Горућа се главица жара прилично дубоко запекла у живо месо на два-три мјеста. Крл.З. добити затвор, тврду столицу. — Да болесник, који се запекао, добије столицу . . . треба га гдекада бризгалицом клистирати. Батут.

186

ЗАПВЋКАР — ЗАПИРАТИ (СЕ)

Изр. зацекла се душа у њему налази се у тешком стању, тешко окиви. Р-К Реч. запбћкар, -&ра м додр. онај који седи у запећку, онај који није на истуреном месту. — Какви [сте ви]? Запећкари, слабуњци . . . Куд вас тискају, тамо идете. Коз. И. запецатн, -ам сврш. риб. загристи меку на удици (о риби). запецкати, -ам сврш. почети пецкатч. зап^чатити, -им сврш. 1. а. ставити печат као заштиту да се не отвара, печатом затворити. — И једнога дана бане комисија. Запечати касу, лрегледа је и нађе дефицит. Срем. Задечатила је [писамце] и дредала слузи. Крањч. Стј. б. фиг. онемогућити (коме) да каже, да гоеори, затворити. — Њихов храм бива сравњен са земљом, уста запечаћена, перо сломљено. КР 1924. 2. ставити печат, жиг; потврдити жигом; печатом обележити; фиг. обележити уопште, означити; утврдити. — Како да ти дадем рачун кад си ме стиснуо гвозденим мишицама и запечатио сјекиром. Ков. А. Нико не би рекао да је сваки [хајдук] своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством. Вес. И двије пријатељице запечате младу тајну срдачним топлим загрљајем. Ђал. Изр. ~ судбину (коме) спречити, учинити да неко не постигне оно што је требало да постигне; стати на пут чијој срећи. —< се затворити се. — Запечатило се небо, испрепуцала земља. Вес. запечаћавати, -аћавам и запечаћивати, -аћујем несврш. и уч. према запечатити. запбченост, -ости ж спгање онога што је

запечеио.

запешкиритн, -ешкирим сврш. обавити пешкиром. — Бошњаци с фесовима или зарешкирени. Шимун. збпешћај м = запешће део руке иза шаке. — Подлактице се држи запешћај, састављен од осам задешћајних костију. НЧ. зЗпешћајни, -а, -о који се односи на запешћај: ~ кост. запешће с = залешћај. — Скретање лопте . . . може се вршити скретањем руке или зарешћа у смјеру у којем се жели пуцати. Одб. запиждреност и запиждреност, -ости ж гледање јако отвореним очима, загледаност. — Одмах му упаде у очи . . . запиждреност избуљених фиксирајућих . . . очију. Божић. запиждрпти, -пм и запиждрити, злпиждрим сврш. докр. почети пиждрити. ~ се запиљити се, загледати се. -«.»

запнјати, зчшјам несврш. и уч. према запити. — Пио је . . . радо и сигурно половицу свога дохотка запијао. Новак. ~ се несврш. и уч. према запити се. запиј&ваља, ек. запеваља. -& запијбвање, ек. запевање. запијбвати, запијевам, ек. зап^ватк. I запнјсвка, ек. запевка. запијбвчитн се, запијевчЈ5м се, ек. запевчити се. запиј^хатп се, задијехам се сврш. (ијек.) покр. в. задихати се. — Огласи се изненада Маре Лучица . . . још сва запијехана од хода. Војн. Овај дотрчи одмах и урита сав запијехаи. Дук. запијукати, -пјучем и заиијукати, -ијучем сврш. почети пијукати. запилити, -им сврш. почети пилигпи, почети тестерити. — Нађосмо у селу два чичице, те их једва натјерасмо да запиле у дрво. Кол. Изр. ~ у главу увртети у главу, наумити. — То је што је у главу запилио: задаћа живота његова. Јурк. запиљпти, з^пиљим сврш. почети пиљшпи, почети нетремице гледати. ~ се упрети поглед у што, нетремице се загледати у што. — Жарке јој се очи запиљише у младића. Шен. Кад је требало да малишан доследњи пут гађа, он чучну тик до његаз запиљи му се у очи. Петр. В. запиња&е с гл. им. од запињати (се). запињатп, -њем несврш. и уч. према запети. ~ се затезати се. — А онда је подигао рамена и стиснуо реснице, а на шима су се задињале тетиве као конопци. Кик. зап4њач, -&ча м 1. предмет или део уређаја којим се зауставља кретање нечега, завор (на колима), кочница. Деан. Рј. 2. рачваст штапић за кочење вратила на разбоју. Вук Рј. 3. ороз (на пушци), окидач. Р-К [Јеч. запјкн>ача ж 1. запињач (/). — На лијевој доњој страни сандука је запињача за убрзач. Стр. 2. запињач (2). — Тракара разбој . . . повремено све престане да би ткаља извадила запињачу. Рад. Д. 3. опруга. — Ножице (маказе) . . . треба да су јаке и од доброг челика, а запињача да је од вијуге, а не од челичних полужица. Тод. зап&њачки прил. запињући, шрудећи се сеом снагом. — Мален је још број оних који запињачки раде због угледа. Дав. запирање с гл. им. од заппрати. запирати, запирам несерш. и уч. према запрати. -«, — се несврш. и уч. према запрати се.

ЗАПИРАТИ — ЗАПИСНИЧАРОВ запирати, -рем несврш. и уч. према запрети. зап&рач, -ача м предмет за затеарање; исп. задињач. — Зањише се, зашкрипи понеки висећи запирач на канатима. Радул. запирити, запирим и запиркати, -ам сврш. почети пирити, пиркати. запиркивати, -иркујем несврш. и уч. према запиркати. запирнути, запирнем сврш. захватити (расхладити) пирећи. — Старији људи . . . растресају с груди знојаву кошуљу да их запирне и расхлади вечерњи поветарац. Дом. запис м 1. мањи састав негде записан, забелешка. — С муком сриче кривудав запис: — Али . . . ја, АлијаЏа . . . Џамбас. Ћоп. Главни запис, гдје се говори о кнезу Новаку, није овдје прештампан. Водн. 2. окултно дрво с урезаним крстом код кога се искупљају крстоноше. — Крстоноше застају код задиса, попа и Обрад отревају што следује . . . и крећу даље. Ранк. 3. празне на хартији, папиру исписане речи или формуле којима примитшан свет приписује чудогторну моћ; исп. хамајлија. — То [је] запис који дијете носи цод дазухом да би се сачувало од дубоке воде и урокљива ока. Бан. Одмах се смирила кад ју је фра Анте два лута позвао к себи и дао неке записе. Шимун. 4. правн. заклада, легат, змештање. — Остави знатан запис за свете мисе. Шен. Милодарима и зацисима ваших отаца задобила је црква . . . много златних ствари. Дук. 5. мн. књиж. мемоари. записак, -ска м запис (7), забелешка. — Али има још један рукопис друге врсте, који стари записци вежу за хрватско земљиште. Водн. Његова су писма лажна, јер им у краљевским записцима нема трага. Шен. запнсатн, запишем сврш. 1. а. писањем забележити, написати. — Боље, вала, не би ни ти записао да си, којом срећом, писмен. Срем. Зар стоји негдје записано да је жена приватао власништво човјека? Крл. б.уписати,убележити; унетиу списак. — Ама, господине, је л ' то право? . . . — Записа ли ти кога ? — Затшса ли лш дете ? Вукић. фиг. У душу сам своју задисао оне дивне ријечи бана Николе. Кум. 2. написати запис (3), хамајлију. — Молим ти се да му затшшеш, — вели баба. Ћор. 3. оставити некоме нешто у легат, наслеђе, писмено завештати. — Што остане новаца то имате мени записати, ако вас ја преживим. Том. Изр. добро ( р ђ а в о ) з а р и с а н који ужиеа добро (рђаво) мишљење других о себи; ~ душу врагу предаши се ђаволу, одлучигпи а на рђава дела; ~ за ухо упамтигпи доб-

187

ро; исп. урезати у памет. — То нека себи задишу за ухо сви, и новопечени републиканци и они који их својим ријечима подјарују. Цар Е.; ~ к р в љ у ееликим жртвама потврдити, доказати; ~ у памет упамтити. ~ се 1. повр. према записати (16). — Мисли на прилику: зар се не би баба Ружа могла записати у братимке? Вел. 2. погрешитиу писању. Р-К Реч. 3. задржати се дуго у писању. Р-К Реч. 4. урезати се, остати у памћењу. — Љуће се записала солдачија у старчеву памет. Ноеак. записива&е с гл. им. од записшати (се). записивати, -исујем несврш. и уч. према записати. ~ се несврш. и уч. према записати се. запис&вач, -ача м онај који записује, онај који бележи. — Нацрт закона . . . обрађује ауторско својство записивача и сниматеља народних књижевних . . . творевина. Пол. 1957. заппска ж забелешка, краћи писани састав. — У својој записци К. К. Родофиникин је мислио да новим миром Србији треба дати њене старе границе. Нов. запискатп, запискам сврш. почети пискати, пиштати. запискивање с гл. ин. од запискшати. запискивати, -искујем несврш. и уч. према запискати. запискутати, -ам и -Лскућем сврш. почети пискутати, почети говорити пискугпавим гласом. — Наша се влада врло мало брине за позитивне знаности, запискута опет Ирена. Кум. запнсник м 1. писана садржина говора, дискусија и сл. {на састанку, седници, скупштини). — Деловођа води све записнике. Лапч. Молим да се ова чињеница унесе у записник. Крањч. Стј. 2. тачно записано саслушавање на суду или код другог ког органа. записница ж индив. књижица за за~ писиеање, бележница, нотес. — Капетан извади из недара своју малу записницу, прибележи у њу нешто. Јакш. Ђ. запвсничар м онај који води записник. — Нека записничар и то запише у записник! Фелд. записппчарев, -а, -о = записничаров који припада записничару. записничарка ж женска особа записничар. — Приђе им записничарка и рече да УђУ У судницу. Б 1957. записничаркин, -а, -о који припада записничарки. запнсничаров, -а, -о ==• записничарев.

188

З А П И С Н И Ч А Р С К И — З А П Л А М Т Е Т И (СЕ)

записНичарскн, -5, -б који се односи на записничаре. записнички, -а, -б који се односи на записник. заниснкчки прил. записником, у записпику: — утврдити. запнснути, записием сврш. стати пиштати; писнути. запитати, запитам (аор. 2. и 3. л. запита) сврш. 1. ставити пшпање, упитати, речима тражити одговор. — Дођи само у моју малу, па запитај: чији су волови најбољи, па ће ти сви казати: Симини. Вес. Била је веома радознала . . . али се није усудила да отворено запита. Бен. 2. покр. в. заискати, потражити речима. — Што запита силни Ахмет-паша, то му царе с драге воље даје. НП Вук. ~ се повр. — Јесу ли се кадгод запитали да ли би тако у прози писали? СКГ 1937. запити, запијем сврш. потрошити на пиће, пропити. — Све је продао и запио. Мишк. Немам новаца — и онако све запијеш. Нех. ~ се задржати се дуже пијући, упустити се у пијење. — Јеша никад није лумповао без мене; чим се запије, а он шаље по мене да ме . . . доведу. Среч. Прво се Гушавац запио, и то запио темељито. Сим. запитиватн (се), -итујем (се) = запиткивати (се) несерш. и уч. према запитати (се). запиткивало м и с онај који много запиткује. Р-К Реч. заннткиваље с гл. им. од запиткивати. запиткивати (се), -нткујем (се) несврш. и уч. = запитивати (се). зап&тљив, -а, -о радознао, који често запиткује. — Ев' овде ћеш, ев% овде, Максиме, запитљиву намирити жуд. Кост. Л. запвтбвати, -итујем несврш. покр. в. запитивати. — Видећи владика пет Мартиновића, Вука Бориловића и три своје слуге све крваве, поче их запитовати. Њег. запнцатн, -ичем несврш. и уч. према запећи. ~ се несврш. и уч. према запгћи се. запншавати, -ишавам вулг. нгсврш, и уч. према запишати. зап&шати, -ам сврш. вулг. 1. мокраћом полити, помокрити. Вук Рј. 2. фиг. с омаловажавањем се понети (према коме); понизити (кога). з а п и ш т а т н , -тим сврш. стати пиштати. запиштити, -и.м сврш. е. запиштати. запје-, ек. запе-. заплавети (се), -вим (се), ијек. заплавјети (се), сврш. постати плав, појавити се

у платлу. — Кшпа намах престаде. Небо заплаве и сунце грану. Јак. Тад се комад веба заплави. Визн. заплавити, заплавим сврш. 1. учинитн гглавим, обојити плавом бојом. 2. заплавети (се). — Е в ' је то заплавила зора, да ти кажеи двије-три ријечи. Ботић. _ ^ ~ се заплавети се. заплаввти, -им сврш. в. преплавити. — Турска се је отиснула војска . . . хоће нашу земљу заплавити. Март. Прочитао сам на овим страницама да нас је европски модернизам заплавио. НИН 1959занлавјетн (се), -вГш (се), ек. заплавети (се). заплављивати 1 (се), -ављујем (се) несврш. према заплаеети (се) и заплаајети (се). заплављиватн 2 , -ављујем несврш. и уч. према заплавити. заплахати, -ачсм сврш. 1. почети плакати. 2. прел.учинити да ко заплаче; расплакати; уцвелити. — Сад ће на ме навалити Турци . . . и многе ми Србе заплакати. НП Вук. Ја га нећу одвајати од Бранка мога. И нећу га заплакати, доста му је зле жалости. Лал. ~ се заплакати (/), расплакати се. . заплакивати (се), -акујем (се) несврш. иуч. према заплакати (се). запламињатн, -ам сврш. дем. почети пламињати. запламнти, запламим сврш. упалити; обухватити пламеном, прелити пламеном; фиг. учинити нешто као да је пламеном обухеаћено, зажарити. — Грозничава ватра запламила би му3 с часа на час, образе. Уск. ~ се зажарити (се); фиг. заруменети се, зацрвенети се. — Она се заплами у лицу. Вес. Пламен јој обасјаваше запламљене образе. Ћор. зЗпламсај м почетак пламсаља. — Дотјеравам још једанпут »Славенске легенде«, за које бих рекао да су сада, уз нов запламсај свеславенског осјећаја, постале актуелне. Наз. запламсати (се), -ам (се) сврш. јако се разбуктати; почети пламсати; засијати се. — Ватра је опет весело запламсала. Чол. У оном вечерњем мраку опази је Иво како јој црно око радосно запламсало. Кум. А на ту мисао устрепта опет радост у њему и запламса љубав у потауном жару. Шимун. Почео је пјеоиама . . . те се дао на политику, а иза тога запламсав се још већим пламеном у роману . . . Марј. М. запламтети (се), -тим (се), вјек. запламјети (се), сврш. почети пламтепт.

ЗАПЛАМТИТИ (СЕ) — ЗАПЛЕСТИ

запламтити (се), -им (се) сврш. (ек.

189

даје, из промета. — Главна база снабдевања и даље је остала заплена оружја од непријатеља. Марј. Ј. 2. оно што се одузме насилно у име наплаћивања неке обавезе. — Тко би запамтио све оке кривице, запљене, штете и патње што их народ подноси. Бен. Тражио је од мене да јавно пазарним данима продајем сел>ачке заплене. Бар. заплбпити, запленим, ијек. заплијднити, сврш. 1. узети као плен, однети као плен. — Наши су у борби . . . заплијенили око сто пушака . . . два бацача мина и два тешка митраљеза. Чол. 2. а. одузети од приватног лица предмете који служе као доказ неког критчног дела \летке, забрањене књиге и сл.). — Сви непродани егземплари тих новина били су смјеста заплијењени. Бег. Обавезује се [српска влада] . . . да унесе [у устав] одредбу по којој ће се моћи запленити слични списи. Јов. Ј. б. ставити под забрану због наплаћивања неке обавезе. — Плаћа мужева била је већ недавно заплијењена. Нех. в . забранити (законом). — »Блитвинско питање« непрестано се јавл>ало у новинама као заплијењена вијест. Крл. Изр. ~ душу освојити (некога) добротом или лепотом. запл&анв, -а, -о, ијек. запљсњив који се може запленити, који је за заплену. — Та метафора, да је глава цвркутаво гнијездо запљењивих књига, изразита је. Шим. С. заплењивати, -ењујем, ијек. запљењивати несврш. и уч. према запленити. запл^сати, заплешем сврш. почети плесати. заплескати, -ам и -ешћем сврш. «. запљескати. — Они ђаволи заплескаше својим црним длановима. Вукић. заппашено прил. у сшраху, преплазаплеспивити (се) и заплбснивнти (се), шено. — Задрхта сав н заплашено се ог-им (се), ијек. запљеснивити (се) и задљ^леда око себе. Кол. снивити (се), сврш. постати плеснив, уплеснивити се, побуђати. заплашеност, -ости ж стање онога који је заплашен, страх. — Лечио ју је млади заплести и заплести, запл^тем (аор. 2. доктор Мирко . . . Али је девојчици остало и 3. л . заплете) сврш. 1. а. оплести, испрептрзање усана, нека заплашеност у погледу. лестНу плетењем затворити. — Гледао је прозоре — они затворени, заплетени пруСек. ћем. Сиј. б. више праменова, струкова или заплагиивати, -ашујем несврш. и уч. нити испребацшати једне преко других и према заплашити. тако начинити венац или плетеницу. — Нема ~ се несврш. и уч. према жплашити се. цура осамнаест љета, зацлела је десет плезаплашнтн, -им сврш. изазвати страх теница. Вујач. 2. а. изукрштати, искри(код неког), уплашити. жати стаељањем једно кроз друго; запет~ се престрашити се, осетити страх, љати, замрсити. — А прсте унакрст запуплашити се. лела као у тихој молитви. Војн. Задлете запл^ати, заплеам, ијек. задљ^ати, сврш. руке у косе. Боокић. б. фиг. увући у неки «. заплехати. Вук Рј. замршен посао, уплести, упетљати. — Заједно с кнезом и министрима, Черњајев је зашлена, ијек. запљена, ж 1. заплењизацлео и себе сама у своје вигове. Јов. С. вање, одузимање имовине; уклањање из про-

и ијек.) в. запламтети се. запламтјетн (се), -тим (се), ек. запламтети (се). запланински, -а, -б који је за планином. — Тужни задланински груваји, пригушени даљинама, одјекиваху кроз ноћ. Гор. заплапирати, -анирам сврш. непр. «. планирати. запланути, запланем сврш. планути, опалити. — Заплануо си божјим тријесом, ножу, мој осветниче! Марк. Ф. ~ се заруменети се, зацрвенети се. — Жао ми је што не видите како сам се заплануо, јер стид је илак цигло људско својство. Крањч. Стј. заплапрњатн, -ам сврш. оном. почети плапрњати. заплатак, -таа м наплатак; исп. гобела. — Зачуо се на каменом путу звек колских шина прикованих на заплацима. ЛМС 1957. заплатити, заплатим сврш. платити, вратити коме учињено добро или зло; скупо платити, преплатити. — А да би ме не родила мајка, ако ми га не заплатшп јунак! Вратит' ћу ти шалу за срамоту. НПХ. Шваба је платио и заплатио. Јак. Господа су чувала добро своју кожу, ал' како је који Лази . . . шака дошао, тај је заплатио. В 1885. заплахирпти, -ахирим сврш. необ. постати плах (р води), разбеснети се. — Кад с јесени Врбас заплахири, тад Сава . . . закорачи на обале. Павл. заплашавати, -ашавам весврш. в. заплашивати. — Њих [птице] треба само заплашавати било чегртаљкама . . . било страшилима или пуцањем из пушке. Тод.

190

ЗАПЛЕТ — ЗАПЛИТАТИ

Зеус ме је Кронов син у заблуду задлео тешку. М-И. в. фиг. створипш ситуацију из које је немогуће изићи, направити збрку. — У кратко вријеме упозна она све властелинство и сав околишни свијет и заплете љубавне мреже. Ков. А. Био је мајстор у томе да и најпростију ствар тако изокрене и заплете да је више нико жив не може разријешити и ухватити јој крај. Ћоп. 3. збунити, помести. — Вишњић се није дао заплести збрком унутрашњег политичког збивања. Сур. 4. почети преплитати (ногама). — Кад Мане заигра и заплете и залупа ногама [у колу], звече они пусти ррапорци. Срем. ~ се 1. а. наћи се негде одакле није лако изаћи; сакрити се. — Мала дјеца . . . заплела се матерама међу ноге. Козарч. б. фиг. довести свбе у положај из кога се није лако извући; упетљати се, умешати се. — Заплео се у . . . неку врло комдлицирану криминалну аферу. Крл. Тај Милан Мировић се . . . заплео у студентске немире и нечијом грешком привирио у скојевску организацију. Лал. 2. створити се компликованим; постати замршен, нејасан, замрсити се. — Послови српски замуте [се] и заплету још већма. Вук. Ирена [је] наслућивала да се зарлео некакав важан до^ађај. Кум. 3. фиг. збунити се; побркати се, помести се. — Људи овог психичког типа често имају сувише поуздања, и због тога се кашто заплету и изгубе. Цвиј. Стао . . . казивати чудне приче о вилама, јунацима и заљубљеним дјевојкама, док се напоком нијесам заллео и стао уздисати. Шимун. 4. спотаћи се, саплести се, запети (за нешто). — Идући поред обале, заплете се и падне. Нен. Љ. Изр. ~ у ж е н с к е сукње пасти под женски угпицај, сувише се бавшпи женама. —Тко је то видио, толико силно се заплести у женске сукње. Ђал.; језик се заплете (неком) замуца; преста да говори, изгуби моћ говора. — То га још већма збуни и језик му се заплете те смрси нешто. Цар Е. заплет м 1. заплетено, замршено стање; замршеност; збрка. — У три се часка успио сплести у такво клупко заплета и противурјечја. Креш. Ја [сам] и сувише мали да улазим у све оне недокучне и неразрешљиве заплете једне душевне личности која има свој посебни строј страсти. Вас. 2. а. тежак неспоразум; сукоб. — Питање о њиховом припадништву могло [би] довести до међународних зарлета. Петр. М. б. кн»иж. сукобљавање тежњи, интереса личноети (у драми или другом ком књижевном делу). — Мане су јој [драми] што нема заплета ни јаче акције, него је готово сва у причању догађаја. НК 1946. Треба рећи неколико речи о самој басни, о зарлету у роману. Нед. 3. ерста народне игре (кола).

— Поједини називи наших народних игара садрже наговештај о ономе што је у њима карактеристично . . . Заплет — да се ноге заплићу. Пол. 1958. запл&гавица ж покр. в. заплет Џ). — Хилфердинг упркос . . . заплетавицама око међа . . . цише . . . Павл. зЗплетај м в. заплет {1). — Зато се ипак и он чувао л>убавних заплетаја. Ђал. заплетање с гл. им. од заплетати (се). заплетатк, -ећем = заплитати несврш. и уч. према заплести. ~ се = зашштати се несврш. и уч. према заплести се. запл&ген, -&ка, -дно 1. трп. прид. од заплести (се). 2. замршен; неразумљив, нејасан; тајанствен. — И тако се она тмурност . . . и она зарлетена питања ломе. Марј. М. Ама шта је с тим Павлом? Мени је све заплетенији. Нешто има у њему туђе. Сек. заплетенко м онај који се лако збуњује, збуњито; исп. смушењак. Р-К Реч. заплет&но прил. на заплетен начин, нејасно, збуњено. — Живан ми је тако заплетено причао да му нисам могао људски ухватити крај. Глиш. заплбтеност, -ости ж својство онога штоје заплетено, замршеност, запетљаност. — Она, жена, морала је осјетити рано и сву заплетеност тих рођачких односа. Нех. Чекао [сам] пред благајном . . . да се оконча . . . цела административна заплетеност. Рад. Д. заплеће с 1. оно што је иза плећа, залеђе, позадина. — Остали неки налријед да калаузе, а неки страга у задлеће, од шуме до шуме. Љуб. Ви остали остајте овдје, па нам чувајте заплеће. Торд. 2. фиг. помоћ, заштита, ослонац. — Нека оррости ови ђетић, али ако је од веље куће, он је у Црној Гори прогнаник . . . без одбране и заплећа. Мат. Чини ми се да може бити И без тога народнога заплећа. Паел. запл&кати, заплехам, ијек. запљбхати, сврш. покр. е. забити. Вук Рј. запливатн, -ам сврш. 1. почети плиеати. 2. запасти; фиг. упасти. — Запливао сам у тешке воде. Бак. Реч. заплиј&нити, заплијеним, ек. запл^нити. заплинути, заплинем сврш. покр. заћи у воду, утонути. — Заплинуле ноге до кољена. НПХ. заплитање с гл. им. од заплитати (се). зашштати, -ићем несврш. и уч. = заплетати. — И заплиће [крв] нас махнито у гријеху. Уј. Њему се дричињавало да ти велики само бесмислено заплићу ствар.

ЗАПЛИТАЧ — ЗАПЉУСНУТИ Ћос. Б. Заим, вјечито полупијан, стао [би] да заплиће језиком. Ћоп. ~ се = заплетати се. — Бура јој се заплитала у црну сукњу. Шен. О, ти душо, у мрежи што се борећ' за слободу само још више заплићеш! Помоз'те, анђели добри! Панд. Ђерзелез их је слушао, смијао се па и сам покаткад причао, заплићући се и узалуд тражећи ријечи. Андр. И. заплитач, -ача м онај који заплиће, који ствара забуну. — Господа заплитачи, тј. одвјетници, цијелу кашу ро вражји [су] помијешали били. Шен. заплитп, заплијем сврш. покр. в. запливати; запловити. — И дивљи умије бјежат од велике пучине морске која му се представља кад у њу заплије да неће исдливат. Миљ. фиг. Око усана јој заплије лаки . . . смијешак. Кос. заплбвити, запловим сврш. почети плоеити. Изр. ~ у дебело море отиснути се далеко, предалеко отићи (било у чему). заплбдити се, заплодим се сврш. зачети се, заметнути се. — Том опаском пријатељевом заплодише се у духу Адисоновом »мемоари шилинга«. Јурк. заплотшак м онај који ради закулисно, сплеткар, смутљиеац. Деан. Рј. заплотњачЈки, -а, -б који се односи на заплотњаке. заплотњачки прил. као заплотњак, закулисно, потајно. — Све ће се — а и требат ће — извршити мало притворно, мало задлотњачки. Цар Е. заплотњаштво и заплотњаштво с заплотнмчко делоеање> сплеткарство. заплужити, -им сврш. почети плужити, почети орати плугом, забраздити; направити бразду. — фиг. Тек око усана задлужи скрб . . . дубоке бразде. Матош. У Андрији задлуже . . . гануће и жалност. Божић. заплутати, -ам сврш. почети плутати. запљачкати, -ам сврш. 1. упљачкати, запленити. Вук Рј. 2. покр. в. запљескати. — А кад које од оно преобучењака изигра љешпе несретну игру, старо и младо запљачка рукама. Љуб. запљаштати, -тим сврш. почети пљаштати. запљ^атн, запљеам, ек. заплеати. запљена, ек. задлена. запљ&њив, -а, -о, ек. заплењив. запљењивати, -ењујем, ек. заплењивати. запљескати, -ам и -ешћем и запљбскатв, запљескам сврш. почети пљескати.

191

запљескивање с гл. им. од запљескивати (се); ласкање. — Има да захвали томе своме кметовском запљескивању и пошалицама. Јое. С. запљескивати (се), -ескујем (се) несврш. ласкати. В. пр. уз гл. им. запљескивање. запљеснивити (се) и запљ^спивитн (се), -им (се), ек. заплеснивити (се) и заплбснивити (се). запљбхати, запљехам, ек. заплбхати. запљувавањс с гл. им. од запљувавати. запљуваватн, -увавам несврш. и уч. према запљуеати. запљувати, запљувам несврш. 1. пљуеати. 2. односити се према коме (чему) презриво, попљувати, потцењивати. Бак. Рен. заговувати, запљујем (аор. 2. и 3. л. запљува; р. прид. запљувао, -ала; трп. прид. запљуван) сврш. 1. пљувањем загадити што. 2. почети пљувати. Изр. — у ш а к е почети радити. запљунутп, -нем сврш. попљувати. запљус, -а и занљусак, -ска м оно течности, текућине што једанпут запљусне; процес који се изврши запљуском. — Потрес и катастрофални запљуси од 8. травња 1667. покопали су њену [Дубровачке републике] поморску и трговачку величину. Мј. 1926. Било је врло тихо и топло љетње предвечерје, море без најмањега набора и запљуска. Новак. запљускавати, -ускавам = запљускивати несврш. и уч. према запљускати. — Чуло се из кухиње како мала Марица запљускава водом перући суђе. Новак. запљускај м индив. запљус. — Наслађујте се зраком хлађаним, видиком бајним3 тихим вечером и запљускајем бистрог језера. Кост. Л. запљускати, -ам сврш. прелити течношћу, текућином пљускајући њом. — фиг. Вал неизрециве доброте запљуска му срце. Цар Б. Десно и лево небеса су сура и запљускана тамнином. Рад. Д. запљускива&е с гл. им. од запљускивати (се). запљускивати, -ускујем = запљускавати. ~ се повр. — »Ха! Ха!« извикује од угодности запљускујући се водом по тијелу и глави. Пав. запљуснути, -нем сврш. а. прелити, облити, засути запљуском, полити. — Клону кад је све то чуо, кб да си га врелом водом запљуснуо. Змај. б. фиг. дочекати, задахнути, запахнути. — На колодвору га запљусну бура. Нам. Осјећај нанесене кривице

192

ЗАПЉУЦКАВАЊЕ — ЗАПОВЕСТ

окелети, изволевати. — Жена га запита што заповиједа. Леск. Ј. Изр. з а п о в е д а ј т е , а к о з а п о в е д а т е покр. ако желите, изеолите. — Добро дошли! Хајде, заповедајте унутра. БК 1906. Видим да се једва држите од дријема! Ако заповиједате, хајдемо у камару! Постеља је готова! Мат. заповддач, -ача, ијек. заповј^дач, м в. заповедник. — Но ипак бива тирански заповједач када практичност шнте. Ков. А. запбведити, -цм, ијек. заповјсдити, (аор. 2. и 3. л . заповеди), сврш. казати да се обавезно учини оно шпго се каже, наредити. — Рече тако заповеднички да се Пера само окрете, као војник кад му старешина заповеди. Вес. Господин сатаик, заповједите ватру! Фелд. заповбдник, -ика, ијек. заповј&дник, м онај који заповеда; онај који управља, рукоеоди чим. — На једној страни заповедник, врховни вожд Карађорђе, с војводама. Вес. Бан, заповједник и начелник главнога града не здвојише. Шен. заповедников, -а, -о, ијек. заповједников који припада заповеднику. запов&дница, ијек. заповј^дница, ж женска особа заповедник. — Служавке захватају воду, док међутим заповеднице . . . шетају се горе-доле. М 1867. Своја сам господарица, заповједница оне мале војске. Шен. запов&днички, -а, -о, ијек. заповј&днички који се односи на заповеднике; који има карактер заповести. Изр. е-* мост пом. повишено место на пароброду одакле капетан управља паробродом. заповбднички, ијек. заповјбднички, прил. на заповеднички начин, оштро, одлучно. — Прежи волове у плуг . . .! рече тако заповеднички да се Пера само окрете, као војник кад му старешина заповеди. Вес. Ок окрене лупати на врата и заповједнички викати својој кћери. Шов. заповедништво, ијек. заповједништво, с 1. право заповедања; управљање, команИзр. заповедни начин грам. глагол- довање. — Њему би требало повјерити важски облик за изражавање запоееспш и жеље, но каково заповједништво. Шен. Заповједимператив. ништво над војним снагама савезника било је повјерено Спарти. Пое. 1. 2. установа запов^дање, ијек. заповиједање, с гл. која издаје запоеести; управа, команда. — им. од заповедати. Рано ујутро промијенило је војно грађевзапов^дати, -бведам, ијек. заповиј&да- но заповједништво свој план. Јонке. ти, несврш. 1. несврш. према заповедити. 2. зЗповедно, ијек. заповједно, прил. на управљати, руководити, командоеати. — Људевит XIV главом је заповиједао. Павл. заповедан начин, заповеднички. — Мрко, Говорила је громко као да заповеда војском. мукло и заповједно наговара дјецу. Божић. Макс. Ти си га родила, па ти си преча и зЗповест, ијек. заповијест, ж (лок. зада заповиједаш с н>име. Ћор. 3. покр. повести и заповести; ген. мн. заповести и

запљуснуо срце горчином. Бен. Опет тишина. Само се по каткад заошине . . . ветрић, па и опет запљусне у собу . . . славујеву песму. Ад. запљуцкава&е с гл. им. од запљуцкаватпи. запљуцкавати, -уцкавам = запљуцкивати иесврш. и уч. према запљуцкшпи. запљуцкати, -ам сврш. пљуг/кањем загадшпи. запљуцкетатп, -ам сврш. дем. почетпи пљуцкетати. запљуцкпвати, -уцкујем = запљуцкавати. запљуцнути, -нем сврш. загадити што пљуцнувши на њ. — Примакне се још ближе, нешто викне и запљуцне му у лице. Шимун. запљуштати, -тим сврш. почети пљуштати. ~ се усталасати се. — Из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти. Кост. Л. зЗшсвед, ијек. заповијед, ж — заповест а. оно што се (усмено или писмено) каже с циљем да се обавезно изврши, наредба, наређење. — Од царице запов'јед примише . . . На дв'је стране с војском отидоше. НП Вук. Те жеље још јаче осјетила би кад би морала да пригне главу под туђу заповијед. Ћип. Ево их, Горде, чекају твоје заповиједи. Кост. Л. 6, писмено саопштење команданта јединице о распореду рада, похвалама, казнама и сл. које се чита еојницима. — Пријавио се болесним, за сутра је наређено да буде у заповиједи искључен. Крањч. Стј. Изр. десет з а п о в е д и цркв. заповеди које је, по предању, дао Мојсије Јеврејима, декалог. зЗповедан, -дна, -дно, ијек. заповједан, (одр. заповедни, -а, -о) који има карактер заповедања, заповеднички; строг, одлучан. — Изјави баруница љутим и заповједним гласом. Ђал. По његовом црном оделу . . . љеговом заповедном и поузданом изразу . . . могло се видети да је то начелник. Грол.

ЗАПОВИЈЕД — ЗАПОН заповести) = заповед. — Мој старији послао [ме је] народу српскоме у помоћ, а под твоју [Карађорђеву] запосијест. Вук. Сутрадан . . . поче биров викати по селу: — Чујте, људи, заповест од кмета: ударите рсге на стоку, да не чини штете! Глиш. Зар ће лавови вршити твоје заповијести? Креш. заиовијед, ек. заповед. заповпјсЈдање, ек. заповедање. заповиј^датн, -овиједам, ек. заповедати. заповијест, ек. заповест. заповјед-, ек. заповед-. заповргнути, -нем (аор. 2. и 3. л. заповргну и заповрже) сврш. = запозрћи заподенути, отпочети, започепш (говор, разговор). — Идем заплесати с удовицом •— заповрже странац. Креш. Он први то ипак није могао рећи док жена није заповргла разговор. Мул. заповрзати, -вржем и -врзам несврш. и уч. према заповрћи. заповрљачити, -врљачк.*.' сврш. покр. завитлапш, бацити. —• Могу . . . сваког тренутка да је [књигу] заповрљачим у неки угао собе. НИН 1959. заповрнути, -оврнем сврш. вратшпи се на нешто исто, поновити. Вук Рј. заповрћи, -вргнем сврш. = заповргнути. запоганити (се), -им (се) сврш. упрљати (се) нечим погамим; фиг. нешто погано, ружно казати или учииити. — Да ти се већ никада није тако запоганила језичина! Ков. А. заподевати, -бдевам, ијек. заподиј^вати несврш. и уч. према заподе(с)ти. заподенути, -нем, ијек. заподјенутиЈ (аор. 2. и 3. л. заподену), сврш. започети, заметнути, заерћи. •— Желећи . . . да заподјене о нечему гдје би цијело друштво судјеловало, започе овако . . . Креш. Кад се добро разгрејаше и привикоше на собу, заподенуше шалу и игру са децом. Ћос. Д. заподе(с)ти, -енсм и -едем, ијек. запбдје(с)ти, сврш. заподенути. — Заподјесмо понајприје дипломатично послије и живље опћење. Шен. Обрад био добре воље па с њим заподео жив разговор. Рад. Д. Мрак и тмуша, помрчина густа заподједе нашом Троједницом. Кое. А. ~ се изродити се, настати; подићи се. — Код Кореновске се заподео дуг и упоран бој. Шоск. Свађа се поново заподједе. Франг. Друмом се заподео облак прашине. Вес. заподијевати, -одијевам, ек. заподгвати. заподирати, -рем несерш. иуч. према заподрети и заподријети. — Батали, кмете, бога 13 Речник српскохрватскога ккижевног језика, II

193

ти! . . . Билопапрошло! Штотозаподиреш? Глиш. заподјенути, -нем, ек. заподенути. заподје(с)ти (се), -енем (се) и -едем (се), ек. заподе(с)ти (се). запбдрети, заподрем, ијек. залодријети сврш. в. заподенути. Прав. заподријети, заподрем, ек. залодрети. запожарнти, -ожарим сврш. в. запалити. Вук Рј. ~ се зажарити се, заруменети се. — Она обори очи и запожари се. Јурк. запбзнати, -ам сврш. заст. е. познати, препознати. — Свак хоће да запозна своје. Павл. На Раскршћу, страшном разбојишту, опет Мијо брата запознао. Ботић. ~ се постати познат, јасан, указати се. — Остани гдје си, док се запозна дан. Креш. запбј, -оја м в. напој, напитак. Вук Рј. запбјати, -јем (имп. запбј; аор. 2. и 3. л. запоја; р. прид. задојао, -ала) сврш. в. запееати. — Та кад наш попа запоје3 мени одмах кике расту. Шапч. А кад запоју »Још хрватску« стару, све друштво у глас један пјеват хрупи. Марк. Ф. запојитп, запојим (аор. 2. и 3. л. запојб) сврш. 1. дати коме да пије; залити. — Врати се с пуним кутлом воде . . . Придиже болесника и запоји га. Вес. 2. фиг. надахнути. — Ријетко је која књижевност, стављена у службу националне борбе, била поштеђена од ефемерности . . . и запојена опћечовјечанским елементима. КХ 1936. ~ се надахнути се; инспирисати се. — У животу га је држала . . . оданост ослободилачкој идеји којом је био запојен. Нуш. запбјци, -јака м мн. покр. весеље које се приређује после трипут оглашене веридбе, заруке. — Малко су дуже заспали након јучерашњих запојака. Бен. запомагање с гл. им. од запомагати. запомагатп, -омажем несврш. 1. звати у помоћ у невољи. — Повио се грешни Бојко носећи их на леђима . . . посустао те као запомаже: »Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!« Нуш. 2. јаукати, кукати, врискати. — [Жена и баба] су запомагале што је девојка отворила сандук са својом девојачком спремом и делила партизанима чарапе и кошуље. Ћос. Д. фиг. Звона звоне, бренче, јече, запомажу. Коз. И. запомагљавина ж в. запомагање. — Мене и њу стане запомагљавина. Матош. запбмоћи, -огнем сврш. јаукнути. — Каменски запомогне. Матош. запон м 1. запињање, напор, запрека, сметња. — Кад Миленко удвостручио запон...

194

ЗАПОНА — ЗАПОСЈЕДАТИ

ску плочу. Физ. 1. Ево ти златнога запора на твоја уста. Шен. 2. в. запонац (2). — Отрчим и повучем запор на уличним вратима. Пав. 3. уређај за кочење точкоеа, кочница. — Моја се кочија смицајући од запора на задњим точковима спушта низбрдице. Ђал. А.устава, брана. — Али добро је да се запор развали да се ријека излије. Уј. 5. мед. а. тешко мокрење. Деан. Рј. б. ретко или недо€ољно пражњење црсва, тврда столица, затеор (е и чин попа. — Вујадин се врати кући, и ту ијек. запосједати и запбсједати несврш. према га оженише и запопише на очевој парохији. зшгосести. Аидр. И. запбседнути, -н€м и запбсести, -осед~ се постати поп, добити чин и звање нем и -бседем, ијек. запбсједнути и запосјепопа. — Он се запопи, и као каноник столнс сти, сврш. узетиу посед, заузети, освојити. цркве у Дубровнику одрече се свјетовне по- — Немци су јуче очајнички покушавали да езије. Водн. запоседну Вучево. Дед. В. запопљ^ње с гл. им. од запопити (се). запосј^дање и запбсједање, ек. запосбзапор м 1. направа којом се што ттвара, дање и запоседање. гатеарач. — Отварањем објектива посебним запосј<5дати, -дсједам и запбсједати, запором пустит ћемо свјетлост на фотограф- -ам, ек. запосбдати и запбседати. измилела [гвоздена грдосија — аутомобил] и леко . . . пошла по друму. Рад. Д. 2. копча. Р-К Реч. 3. заст. сујета, охолост. Вук Рј. запона ж пом. конопац. Деан. Рј. запонак, -онка м запонац (5). — Како ће запонак на кошуљи . . . остати сух, а вас човек у зноју. Сек. запонац, -онца м 1. спица, палац (у то~ чка, котача). Вук Рј. 2. засоеница, засун, преворница, реза. — Кад је дошао до Дашине дашчаре, макне запонац. Новак. Илија Комарица затвори иза себе врата на дворишту, намјести жељезни запонац који је искочио. Данч. 3. предмет који се ставља да нешто задржаеа, запињач (Ј). — Плетена се столица, кад се без суздржавања спустио у њу, протегнула, запонац је попустио, и она се склопила. Перк. 4. окидач, ороз. — Дохвати пушци за запонац. Матош. 5. сггона, копча; манжетна на кошуљи. — Испод овратника кућне хаљине провиривало је чисто свилено рубље, танка холандска кошуља са златним запонцима. Л-К. Кожнате хлаче бјеху му стегнуте на листанцима запонцима од жуте мједи. Шен. Стави руке међу чаше, али не на лактове, да рукав исквари, него уздуж, да му блисну дугмад са запонаца. Каш. 6. (обично мн.) доњи део ноге којим се затвара отеор на трбуху јагњета које се пече, пречњак, запо~ њач. — Шта је, море, са задонцима? шали сс Гојко кад се вратише пециву. — Је л ' пречњаци . . . пита посилни . . . Ту су. Срем. Доносио јој је из крчме још топле запонце јањета с ражња. Десн. 7. кука. — Броди закуче лијес запонцима и довуку га с топом под Будву. Љуб.

ЗАПОСЈЕДНУТИ — ЗАПРАВДАТИ

195

запДстављеност, -ости ж стање или положај онога који је запостављен. — Да је та хрватска хомогена већина . . . осјећала своју . . . социјалну запостављеност, о томе нема сумње. Пов. 2. запостат м покр. настојник пољског добра. — Ево конта, господару, од запостата из Груде. Војн. запбстнти, запостим сврш. почети поетити. запот^гнути, -6т€гн€м сврш. 1. покренути, почвти. — А ти ми запотегао неку дубоку политику. Лал. 2. наеалити, упрегнути снаге. — Умјесто да научи сељаке како се воли краљ и чува српска вјера, запотегао ми он па их у комунисте завео. Лал. запотити, запотим сврш. покр. е. ознојити. Вук Рј. ~ се в. ознојити се. — Запотио се Саво цио у причању. Лоп. започбтак, -тка м в. почетак. Вук Рј. запбчети, започнем (аор. 2. и 3. л. зЗпоче; р. прид. започео, -ела; трп. прид. зЗпочет) сврш. учинити почетак, отпочети. — Одред је започео дјелатност прикушван>ем оружја. Чол. Само бих хтио да ми даднете пет фунта прије неголи започнем посао. Креш. зап&чимати, -ам и -мљем несврш. покр. в. започињати. — Долазиле [су] да . . . жању дозреле кукурузе и започимале с пјесмом на устима. Шимун. запбчиња&е сгл.им.од започињати (се). запбчишатв, -њем несврш. и уч. према започети. ~ се настајати, почињати. — Предања којима се повесница најстаријих народа започиње не казују нам ништа кад је и где јс злато најпре нађено. Панч. започбњач, -4ча м онај који започипе. — Пјеваче поставе уза н>, тужњаве започињаче. М-И. запошљАвањс с гл. им. од запошљавати. запошљавати (се), -бшљавам (се) несврш. и уч. према запослити (се). запошљен, -а, -о = запослен. запошљеност ж = запосленост. з а п о ш љ б а е с = запослење. запоштбвати, -бштујем сврш. почети поштовати. запрабога прил. ни за шта, ни по коју цену. — Он није лопов! — Али је хајдук! — Морао је! Није се дао везати запрабога! . . . Он није лопов! Вес. запбстављање с гл. им. од запостављати. заправдати, -ам сврш. покр. в. оптузапбстављати, -ам несврш. и уч. према жити. — Одмах сјутрадан пође у град одзапосташти. - > - • » * .V * вјетнику да заправда Војкана за двије кварте

запбсједнути и запбсјести, -еднем, ек. запбседнути и запбсести. запослед, ијек. запослијед, прил. покр. на крају. — Тек ти кажем жалост запослијед. НП Вук. запослен, -а, -о = запошљен који има посла, који није без посла. заносл&ник, -ика м онај који је шпослен. Сви трамвајски запосленици пошли у команде, а публика се пешке разишла кућама. Сек. запослепо прил. уз запосленост; уз ангажованост нечим другим; марљшо. — Јата врабаца запослено слијећу и узлијећу зврчећи крилима и чаврллјући узбуђено. Кал. запосленост, -ости ж = запошл>еност положај онога који је запослен, заузвтост. — Та твоја запосленост је управо намјештена. Крл. запосл^н>е с = запошљење ангажованост на послу, посао. — Радници поново добивају запослење. ОП 2. запосл&вати, -ослујем несврш. и уч. некњиж. в. запошљавати. — Текстилна је индустрија прилично развијена и запослује око 70.000 радника. ЕГ 2. запослијед, ек. запослед. запбслитељ м онај који неком даје посла; онај који прима на посао, послодавац. запбслитељица ж она која даје посао, која упошљава кога, послодаека. — Необична јој ријеч »веш« у говору запослитељице била као на одјећи красна шара. Шимун. запбслити, запослим (трп. прид. запошљен) сврш. дати коме посла, рада, примити на посао. — Пролетаризиране саљачке масе одлазиле су у Америку, јер их слабо развијена индустрија . . . није могла запослити. ОП 2. ~ се ступити на посао, наћи посла. — Власт их је [сељаке] гонила да се запосле уз најнижу надншду. Пов. 2. запост м покр. почетак поста. Вук Рј. запбставити, -им сврш. 1. не водити рачуна (о коме или чему), занемарити, запустити. — У Спарти су се развијале само војничке способности, у средњем веку само религиозни интереси; остало је запостављено и сузбијано. Пед. 2. не дати или не признати (коме) оно што заслужује, ставити некога иза кога или чега. — Његов отац, као и сви Срби официри у Аустрији, осећа се запостављен, превиђен. Сек. То није оспорило његов углед у цркви, али је . . . учинило да је запостављен Аугустину. Баз.

13*

196

ЗАПРАВО — З А П Р Е Г Н У Т И

кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан. Ћип. ~ се посвађати се. — Кад се с ким заправдамо, правдамо се и . . . бијемосе. Павл. зЗправо и залраво прил. у ствари, упра«о, баш. — Показало се да та кавана заправо и није ништа друго него извЛкана кућа. Јонке. Резултат нашег отпора заправо је супротан. Пиј. запрагнути, запрагнем сврш. покр. престати давати млеко; засушити. — Једном му је, рече, крава запрагла — ни кап млијека да се помузе. Лал. запражпти, -им сврш. покр. в. запржити. — Кад Круна . . . погледала по . . . полици, — једва нашла у чему да запражи. Ад. запрамати, -ам сврш. покр. брзо поћи. — Унишао [је] водећи испод руке погнуту старицу . . . те запрамао к вратима посебне собе. В 1885. запраскати, -ам сврш. почети праскати. запратн, заперем сврш. опрати нечисти део тела. — Дете проседе, па и пропузи . . . Изиђе напоље па се укаља кб прасе . . . Она га дигне, па или запере или пресвуче. Вес. ~ се повр. према запрати. запратити, -им сврш. спратити, затворити. — Одбијо се скором у хајдуке, па сад рају под барјаке свија и ево нас у град запратио. Март. Изр. ~ једра пом. окренути једра према ветру. запраћакати (се), -ам (се) сврш. почети (се) праћакати. запраћатн, -ам несврш. и уч. према запратити. запраћи, запрагнем сврш. покр. в. запрагнути. Вук Рј. запрашен, -а, -о 1. трп. прид. од запрашити (се). 2. стар; застарео, заборављен. — Теби није ни до кога осим до каквог запрашеног грчког филозофа. Маж. Ф. Таква дела морају да васкршу из запрашених библиотека. Цар М. запрашивање с гл. им. од запрашшати. запрашивати (се), -ашујем (се)несврш. иуч. према запрашити (се). запраш&вач, -ача м спраеа за запрашиеање.

запрашитп, запрашим сврш. 1. посути прашином'у прекритипрашином,испунитипрашином. — Кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи. Мил. В. Кокоши запраше зрак лепетом крила о земљу. Мих. Небо [је] као запрашено злаћаним прашком. Леск. Ј. 2. днћи прашину. — Кад . . . сокацима запраши [аутомобил] . . . за њим појури читав Нопор . . . дечурлије. Пол. 1963. 3. посути

прашком ради уништавања штетних инсеката, кукаца. 4. отићи дижући прашину; фиг. одмаглити, отперјати. — Пуковник . . . издаде наредбу ађутанту> и ои запраши до првог ескадрона. Моск. Из шипрага запраши срна. Гор. <~ се прекрити се прахом, постати запрашен, испунити се прашином. — Прогнаше деца чопор говеда на пашњак . . . Запраши се сокак, прашина трепери на сунцу. Ранк. з а п р а ш к а ж покр. в. запршка. — Брашно се узима и у запрашци . . . а од тога се праве и разни домаћи колачи. Батут. з а п р а ш т а т и , -тим сврш. почети праштати. запраштити се, -им се сврш. зајапурити се, зажарити се, заруменити се. — Запраштили му се образи од принаглице. Торд. Запраштише [јој се] крвљу блиједи обрашчићи. Матош. запрвачити се, -рвачим се сврш. постати првак. — Желим да се запрвачим тамо где нису потребни прваци већ срећници. КН 1959. запрдети, -дим, ијек. запрдјети, сврш. вулг. 1. почети пуштати ветрове; фиг. почети говорити глупости. 2. в. заденупш. Вук Рј. запрдивање с гл. им. од запрдивати. запрдивати, -рдујем и -рдивам несврш. вулг. шаљ. омаловажавати (кога); изругивати св (коме). запрдпца ж вулг. 1. неугодно, непријатно питање на које је незгодно дати одговор. Вук Рј. 2. ж и м фиг. особа која поставља такеа питања, гњаватор, безобразник. запрдјетн, -дим, ек. запрдети. запрднут, -а, -о вулг. забораеан. Вук Рј. запр&везити, -им сврш. покрити превезом, велом. — Изведе запревежену Јелицу [младу]. Уздигла превез, те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило. Вес. запрег м и запрега ж (дат. и лок. запрези) 1. прегача, кецеља. — Отворила ј е . . . сандук . . . и отуд вадила све што је имала: кошуљу, гаће, свилен јелек, шарену запрегу. Сиј. 2. животиње запрегнуте у кола. — На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом. Јак. запр&гача ж запрега (У), прегача. — Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. Ранк. запрбгнути, запрегнем (аор. запрегнух и запрегох, 2. и 3. л. запрегку и запреже) сврш. = запрећи. 1. упрегнути у кола, плуг и сл. — Запрегоше волове. Гојко узе порожје, а Раде плуг за руцеље. Вес. Шутке је запрегао

ЗАПРЕДА — ЗАПРЕПАШЋИВАТИ мршаве коње под расушена кола. Коз. И. 2. заврнути, посувратити. — Запрегни скуте, рукаве; . . . измеси чисту погачу. Срем. 3. застрети, покрити. — Кућерци су запрегнути дебелим сјенама. Стипч. 4. припасати (кецељу). Р-К Реч. 5. забрекнути, затегнути се. — Мишица је запрегла од снаге, срце игра од освете силне. Бег. ~ се = запрећи се фиг. примити се тешког, непријапгног посла, задатка, упрегнути се. — Једном ријечју да се запрегнем . . . у нека већа кола. Уј. запреда ж шал>. среда. И-Б Рј. запредак, -етка м (мн. запреци, ген. запредака) чахура свилене бубе, дудова свилца. запрбдати, з&предам 1. несврш. иуч. према запрести. 2. зановетати, изводити којешта. — Препоручи му да ми . . . не води духовника који зна дубоке књиге, да ми ту запреда. Љуб. Имаду . . . свој дом, своју краљевину3 своју државу; нитко им у њој не запреда. Павл. ~ се несврш. и уч. према запрести се. запредњачнтп, -бдњачим сврш. почети предњачити, уврстити се међу прве. запрежни и з а п р е ж п и , -а, -5 који се односи на запрегу (2): ~ стока, ~ возило, ~ вуча. запрежница ж «. запрега. — Живље, живље! У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Јак. запр^зање с гл. им. од запрезати. запрбзати, запрежем несерш. иуч. према запрегнути, запрећи. запрека и запрека ж 1. оно што запречава, омета кретање, сметња. — Кад је требало . . . од нада и мисли прећи на дело . . . пред Михаилом су ницале запреке, непрелазне и само њему видљиве и знане. Андр. И. Испитали све запреке и погибељи. Бег. 2. препона, препрека. — Трчање на 3000 м са запрекама врло је тешка атлетска дисциплина. Атл. запреканција ж нар. в. запрека (1). — Нека Мара размисли — рече ми Власта . . . нека каже . . . ако има каквих, што се вели, запреканција. Сек. запрековатн, -кујем сврш. покр. забранипш. Вук Рј. запрбмање с гл. им. од запремати. запрбматп, запремам несврш. иуч. према запремити. запрем&тати се, -емећем се сврш. почети преметати се. запремина ж 1. простор у који се може сместити извесна количина ствари. — Стави се концентриране сумпорне киселине или дарафинског уља до преко половице запремине. ОК. Томе доприноси и пуцање леденог

197

оклопа који затвара ваздушне запремине на броду. Петр. М. 2. геом. простор израчунат у кубним метрима, односно сантиметрима, волумен, обујам. — Свако тело заузима ограничени део простора . . . Величина заузетог простора зове се запремина тела. Физ. 3. 3. фиг. расплинутост, ширина. — Готово сви руски реалисти . . . пате од запремине, ако се смем тако изразити. Прод. запремннски, -а, -о који се односи на запремину. запрбмпти, збпремим сврш. заузети известан простор, запосести, захватити. — Старци запреме скрајња мјеста на скрајњој десници. Ђал. Поседало све и запремило неких пет столова. Срем. Ваља да Босну запреми јача снага, па да је реди. Павл. фиг. обузети. —• Свега га запремило то питање. Ђал.

запрепастити, -епастим сврш. задати страх, пренеразити, запањити, јако изненадити. — Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити шегова. То га запрепасти и готово поколеба. Вес. Овај налог за примирје . . . запрепастио је све. Фелд. ~ се престрашити се, пренеразити се, јако се изненадити. — Запрепастих се: лешеви се мичу. Гор. запрепаштавати, -аштавам = запрепашћивати несврш. и уч. према запрепастити. ~ се несврш. и уч. према запрепастити се. запр&паштено прил. = запрепашћено с ееликим изненађењем, изненађено, пренеражено. — Мали младунци [жабе] на локвањима чуче и запрепаштено гледају широки барски свет. Чипл. КрвопиЈе! — изустим запрепаштено, сметен до краја. Пае. запрбпаштеност, -ости ж = запрепашћеност стање онога који је запрепашћен. — Управо кад је . . . ухватио руком узицу звона, заустави га у томе опћи изражај запрепаштености. Креш. запрепаштбње с = запрепашћење гл. им. од запрепастити (се). запр&пашћено прил. = запрепаштено. — Игуман . . . стаде гледати запрепашћено у гомилу која се лагано примицаше. Ранк. Запрепашћено, посве лаганим кретњама, крсти се широко, тешко. Шег. запр&пашћеност, -ости ж = запрепаштеност. — У његовим . . . очима видио сам запрепашћеност. Чол. Осјећао, кроз мутнило оног пијанства, молећиве запрепашћености. Сим. запрепашћ^ње с = запрепаштење. запрепашћиваше с гл. им. од запрепашћивати (се). запрепашћпватн, -ашћујем несврш. и уч. = запрепаштавати. — Изненађује и за-

198

ЗАПРЕСТИ — ЗАПРЖИТИ

препашћује Авлију својом маштом и довитљивошћу. Андр. И. ~ се несврш. иуч. према запрепастити се. запрести, -едем сврш. 1. почети прести. 2. засукати предењем. — Црни су му запредени брци кб и свила у шикли-кутији. НПХ. 3. фиг. кренути (некуд), упутити се. — Побјешњела Васова удовица . . . запрела би ка Колашину. Лал. 4. фиг. в. заподенути. — Зато хитно запреде опет говор. Ђал. — се обавити се оним што се преде, напрести око себе. — Гусјеница се запреде, зачахури, преобрази. Мишк. з^прет м оно што је запретано; запретан жар, окар покривен пепелом; пепео којим се запреће жар. — Под запретом франачког огњишта има душак вјетра разорника. Кур. Вјетар је разбацио запрет са огњишта прије него се ватра угасила. Лал. запретавати (се), -бтавам (се) несврш. и уч. према запретати (се). запрбтати и запретати, запрећем и запрбтам сврш. 1. а. пепелом прекрити ватру, жар. — Пође џајприје до огњишта, запрета ватру. Бег. б. фиг. сакрити, притајити. — Све ове Марине ријечи разгорјеше у њему неке запретане жеље. Ств. 1948. 2. жаром и топлим пепелом затрпати што. — Јевта је имао неколико кромпира . . . и сада их запретао у пепео. Ћос. Д. У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око н>е, запретали босе ноге у пепео. Станк. ~ се 1. увући се у нешто. — Подне већ превалило, петлови се запретали у прашину. Рад. Д. До преда дан ишла сам утреником, онда се хватим гуште, запретам у траву и преспавам . . . до захода сунчаног. Буд. 2. наћи сеу чему врућем. — Све готово и у ноћи стало, у живу се ватру запретало. Март. запрсти, запрем, ијек. запријети, (аор. 2. и 3. л. зЗпре; р. прид. запро, запрла; трп. прид. зЗпрт) сврш. 1. закључати, затворити, ставити што иза ерата да се не могу опиорити. — Запрта златна су врата дјетињства. Наз. Вратит ћу се опет у тешке неподносиве вечери када су запрта врата сваког сусједа. П1939.2. застати, не моћи даље; посустапш. — Има их [избеглица] што су запрли на путу и помријеће од глади ако им се не помогне. Лал. Мучио се старац те скршвао, па кад запре, онда наставимо нашки. Мат. 3. напрегнути сву снагу, запети (8а). — Коњ заприје из све снаге да се дигне, попе се на прве ноге, али се одмах поведе и опет паде. Ћор. запр<5тити, запретим, ијек. заприј&гати, сврш. 1. рећи коме да му је штогод недопуштено, упутити претњу; предочити казну (због чега). — Рођена језуитска душице! — запријети јој прстом Душан. Бег. Сестра . . . запрети деци да ће одбити прсте ономе који

у ма што ујкино прихвати. Лаз. Л. 2. постати опасан, загрозити. — У своме налету турска војска запрети Цариграду и мореузима, које су држале у рукама савезничке трупе. Јов. Ј. Кад му је запријетило хапшење, бјежц у прогонство. Ант. 1. запреМвати, -ећавам несврш. и уч. в. запретавати. — Онда се . . . примакну пећи да запрећава јабуке у ватру. О-А. запрбћи и запрећи, запрегнем сврш. = задрегнути. , ~ се = запрегнути се. запрећивати, -ећујем несврш. иуч. ггрема запретити и запријетити. запречавање с гл. им. од запречавати. запречаватв, -ечавам = запречивати несврш. према запречити и запријечити. запр^чати 1 , запречам, ијек. запријечати, сврш. закрпити (опанке) одозго, преплести. Вук Рј. запрбчати 8 , запречам, ијек. запријечати, несврш. в. запречавати. Р-К Реч. запречнвати, -ечујем несврш и уч. = запречавати. запрбчитп, запречимЈ ијек. запријечити, сврш. 1. начинити запреку; заградити. — Улазна врата вагона запречио је један карабинијер. Јак. Колибе су биле запријечене кољем — да звјерке и вјетрови не улазе. Лал. 2. заштитити. — Они су запречили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова. Јак. 3. не допустити да се (ЈШПШ) изврши, омести, спречити; заустаеити. — Замахну Стеван коцем и прије него су други могли запријечити, паде Проданић на земљу. Тур. Не позове лијечника на вријеме да запријечи ток болести. Ћип. запречљив, -а, -о којим се прави препрека, који гграви запреке. — А по стази предсуђе опако, запречљиво навали камење. Прер. запречни и з&пречни, -а, -о који се односи на запреку: ~ ватра, ~ мина. запрешити, -им сврш. покр. пожурити (<*). Вук Рј. з а п р ж а в а т и , -ржавам несврш. и уч. = запрживати в. запржати. з а п р ж а к , -ршка м = запршка брашно укувано, запржено у масти или зејтину, уљу (обично с луком). Деан. Рј. з а п р ж а т и , запржам несврш. и уч. према запржити. з а п р ж и в а т и , -ржујем несврш. и уч. = запржавати. — Ових дана запржуј за свако јело лук на масти. Пав. з а п р ж и т и , -им сврш. а. зачинити јело запршком. — Готово сви доручкујемо стојећи, срчући запржену чорбу или кафу. Чол. б. засладити на ватри добро укуваним медом

199

ЗАПРЗНИТИ — ЗАПРТИ или шећером. — Дела, женскадијоЈ с медом да се [ракија] добро запржи. Рад. Д. Изр. ~ коме чорбу приредити неком неку велику леугодност; исп. смрсити конце. — Не гине тај лако! . . . Још ће он многом Турчину запржити чорбу! Вес. занрзнити, запрзним сврш. испрљати, запрљати. — Ја ћу окренути лице своје насупрот таком човјеку што запрзни светињу моју. Дан. ~ се I. испрљати се. — На се пазио није нимало; овдје се запрзни, ондје покапај. О-А. 2. изазвати кавгу; исп. прзница. Вук Рј. запрзнути, -нем сврш. покр. засути; обасјати, озарити. — Луч Хаткин запрзну собу жутим пламеном. Сиј. заприга ж покр. в. запршка. — Мама прави за зслени »цушпајз« ређу запригу... Па и ја сад тако кувам. Петр. В. запригати, -ам сврш. в. запржити. Вук Рј. запријети, запрем, ек. запрбти. заприј&титн, запријетим, ек. запрстити. заприј&чати, зЈпријечам, ек. запрбчати. заприј&чити, запријечим, ек. запрбчити. заприличити, -им сврш. 1. учинити се сличним. 2. безл. учинити се. — Заприличило је да ће тако бити. Вук Рј. запр&мити, запримим сврш. добити, примити. — Лијепо лице заприми и неки строги и опет жалобно-немоћни израз. Ђал. заприбнути, -ионем сврш. прионути, прилепити се. — Уз гору су ишли трчећим кораком, тапкајући учестано да загрију ноге прије него им обућа заприоне за табане. Лал. заприсбгнути, -исегнем сврш. = заприсећи присегнути, закмти. — Зар ћете ме уистину заприсегнути, славни суде? Креш. У четвртак . . . ће окружни инспектор . . . заприсећи и увести у дужност новога начелника. Обз. 1932. запр&сезати, -ежем = заприсизати несврш. а уч. према заприсегнути и заприсећи. запрбсећп и заприсбћи, -исегнбм несврш. = заприсегнути. запр&сизати, -ижем неспрш. — заприсезати. запрбстајати, -јем несврш. према запристати. запрбстати.-анемсврш. поћи, пристати (за ким). — Запристали за њом са гладним, нечистим псетом. Матош. Урош и Радекић кренуше напријед . . . За њима, опрезно и поиздаље, запристадоше остали. Ћоп. запричати (се), запрнчам (се) сврш. почети причапш, занети се у причању. — И увијек се запричам кад се сјетим покојног фра Филипа. Андр. И. *.•*

запрк^лати, -бм сврш. покр. почети пркелати, почети говорити (рбично страним језиком). — Талијанчић запркела нешто на свом језику. Николетина само одмахну главом. Ћоп. запрк&катн се, -Ши се сврш. полетети (на кога), загнати се {на кога). Вук Рј. запрљатн, запрл^ам сврш. учинити нечистим, упрљати. — Макар да је која и најбјеља, неће јој опростити3 него ће је блатом запрљати. Бен. запрњатн се и запра&цати се, -Ш се сврш. узјогунити се; разгоропадити св. Р-К Реч. запроигуманжсати, -ишем сврш. дати чин и зеање проигумана, посветити за проигумана. — Па га јопе' заигуманише, па запроигуманише, док га чак и не зајеромонашише. Коч. запрбсвједозати, -дујбм сврш. стати просвједоеати, стати протестовати. — А иза тога још три-четири подворника запросвједоваше. Креш. запрбсити, запросим сврш. 1. затражити, заискати (девојку за себе или неког другог). — Чуо сам да имаш јединицу кћер, веле: дивна је, па дођох да је у тебе запросим. Јакш. Ђ. 2. затражити милостињу; замолити. — Од тада, дође ли тко да што запроси, не шаље га вишс К врагу. Леск. Ј. запротити, запрбтим сврш. дати (коме) чин проте, рукоположити за проту. Вук Рј. ~ се добити чин и звање проте, постати прота. Вук Рј. запрбтопопити,-им сврш.в. запротити. Вук Рј. >~ се в. запротити се. запрпорити, -им сврш. почети прпорити. запрскавати (се),-рскавам (се) = запрскХвоти (се)несерш. иуч. према запрскати(се). запрскати, запрскам сврш. 1. стати прскати. 2. попрскати, засути прскањем; попрскати с једне стране. ~ се повр. запрскпвати (се), -рскујем (се) несврш. у ч . = запрскавати (се). и запрспути, -нем сврш. попрскати, засути еодом или каквом житком материјом. — Сплав зашуми и запрсне и колесо поче се гобати. Том. фиг. Црни запрсну шмајсером п лочник око бунара—нико не одговори. Лал. запрта ж упрпга, уже или каиш којим се учершћује шорба преко рамена. — Обесио о врат јанџик, упртио торбу, везао запрте на грудима. Дом. запртак и запртак, -тка м шаљ. назив за четершак. И-Б Рј. запрти, запрем сврш. «. запрети. Деан. Рј.

4* ^

Л

«г^№1г^

200

ЗАПРТИТИ — ЗАПУПАВИТИ

запртити, -им сврш. ставити на леђа или рамена, упртити. — Сељак молио, али не помаже, капетаница неће да чује. Шта је знао друго већ да запрти прасе, па натраг. Дом. ~ се ставити и везати што себи на. леђа и рамена, упртити се. — Запртио се врећом, сишао у долину и намјерио се на зле купце. Божић. запругати, -ам сврш. покр. в. појурити. — Коњаници и коњи натјечу се који ће брже запрутати. Павл. запрудити, запрудим сврш. начинити пруд, насип, преградити, запречити. запрхутати,-амсврш. почети прхутати. запрцати, запрцам сврш. покр. забити, забости. — Јаз јажи, Бечићи бече, Режевићи реже, Луг лужи, а Брца га свијема запрца. Љуб. запрчпти, запрчим и запрчпти, -им сврш. подићи из нормалног положаја нагоре. Изр. ~ нос понети се, погордити се, узохолити се. Вук Рј. запршка и запршка ж = запржак. — На све стране мирисало је на запршку . . . на јела која се приправљају с луком. Донч. Седе крај штедњака . . . и стаде чистити црни лук за запршку. Ћос. Б. запрштати, -тим сврш. почети прштати. запсивати, запсивам несврш. и уч. покр. псоеати, упућивати коме псоеке, срамотне речи. — Неће да дође, него зацсива матер и мени и капетану. Јакш. Ђ. запсикати, запсичем сврш. почети псикати, викати »пст]л запсбватп, запсујем сврш. почети псоеати; опсовати. — Уплашио се сам од свога рођеног гласа, грло му се стегло, али је запсовао. Петр. В. Играчи запсоваше као да је наједном забубњао крупин шкропац. Божић.

заптАвача ж заптивач. заптивачица ж «. заптшач. Бак. Реч. " заптЉвен, -ена, -бно 1. запушен, затворен. — Не обзире се ни десно ни левој уши су му заптивене. Кахи. 2. пригушен, потмуо. — Боловала [је] на прсима и имала глас танак и заптивен. Бен. Ал' стани, шта то јекће? Ко напрег од кашља, заптивен, сух. Кост. Л. заптивепбст, -ости ж особина и стање онога што је заптивено. заптија м тур. покр. жандар, стражар. заитпјанскн, -а, -б в. заптијски. заптијски, -а, -о који се односи на заптије, жандарски. заптисати, -ишем сврш. в. заптити. — А ми ћемо њему ударити, под кулу му шанац закопати . . . и сваку му воду заптисати. НП Вук. заптнтп, -им несврш. држати у запту, држати под стегом. — Кад ја заптих све моје војводе . . . а ти не мо'ш кога си родио. НП Вук. заптити, заптијем (трп. прид. заптивен, -ена, -ено) сврш. 1. запушити, зачепити, не пустити да тече, да се пробије, затиснути. — Те ноћи је нагло . . . надошао Рзав и, црвен од блата, зајазио и заптио Дрину на ушћу. Андр. И. Јамачно си врх пушчане цеви у трчању земљом заптио! Рад. Д. 2. стегнути, пригушити. — Забога, и мене је заптило! Бен. Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча, и запти га у грлу. Лаз. Л. ~ се стегнути се, загушити се. — Чудо нисмо заборавили говорити . . . Е тако је то кад се човеку заптију прса, а уста запуше. Шапч. Милисава кб да шчепа неко за гушу — тако му се глас запти. Вес. запћење с гл. им. од заптити. запћење с гл. им. од заптити. запувати, запувам сврш. покр. = запухати почети пуеати, дуеати. < ~ се = запухати се задувати се. запт м тур. варв. строгоутврђенред, стезапузати, -ужем сврш. почети пузати. га, дисциплина. — Та војска, ненавикнута на запузити, -им сврш. почети пузити. запт, могла се држати у задту само претеразапукнути, -нем сврш. покр. пући, опаном строгошћу. Јов. С. Не могавши се право спријатељити са заптом војничког сталежа, лити, осути (паљбом). — Све остале пушке запукнуше, нека бије, а нека ранива, тек ни одрече се службе. Новак. једна узалуд не пуца. НП Вук. заптив и заптив м мед. отежано дисање запумаати, -ам сврш. почети пумпати. при тешким обољењима органа за дисање и срца, запунитп,-им сврш. испунити, напуниастма, задуха. Сеезн. ти. — У дно јаме лијес шкрину . . . запуни заптивање с гл. им. од заптшати (се). јој сву дубину. Крањч. С. — се испунити се, напунити се. — Од заптнватп, заптивам несври:. и уч. према свода до земље тунел се запунио димом. заптити. ~ се гушити се, тешко дисати. — Дах- Цес. А. ћући и заптивајући се стари је викао тресући запупбвети, ијек. загцтпавјети и запупасе. Дав. витц (ек. и ијек.) -упавти, сврш. постати пупав. — Кад их вода умори, они трче на запт&вач, -ача м запушач, чеп; еентил.

ЗАПУПАВЈЕТИ — ЗАПУЧАК

201

— Вани је падао густ и крупан снијег с песак и затрпавају своје црнпурасте, од патоликом вијавицом да је јамачно већ било суља и проје запупавеле трбушчиће. Ћос. Д. тамо-амо нелроходних запуха. Јурк. запупавјети, -упавим, ек. запупавети. .чапухавати, -ухавам = зап^тсивати запупати, запутм сврш. почети пуштанесврш. и уч. према запухати. ти глас, почети певати (о пупавцу). Вук Рј. '— се = запухивати се несврш. и уч. запупети, -пим, ијек. запупити и запуппрема запухагли се. јети, сврш. 1. почети развијати пупољке. — запухај м запух Џ). — Вјетар је дувао Грање врба . . . беше увелико запупело. Црњ. 2. фиг. набубрити, набрекиути. •— Осе- лагано, на дуге запухаје. Кум. На гредици ћам њене запупеле образе на мом челу. Црњ. руже и каранфили као да болно јецају под силним запухајима вјетра. Кос. запупити и запупјети, -пим, ек. запузапухати, запухам и запушем сврш. = пети. запувати почети пухати, духати. запупчен, -а, -о који има облик пупка. ~ се = запувати се. — Запухао се, Р-К Реч. отворио уста, те би се кадикад руком одупро запурен, -а, -о в. зајапурен. Р-К Реч. о кољено. О-А. запурењачити (се), -ењачим (се) сврш. запухача ж зоол. краапавица обичиа постати пурењаком, развити се да се може (врста жабе) ВиЉ уи^апз. Бен. Рј. пећи (о кукурузу). — Па није ти, болан, још запухиватп, -ухујем несврш. и уч. = ни стигао овај кукуруз. Још се није ни запузапухавати. — Зрак јој је запухивао у лирењачио. Ранк. це. Торб. запурити се, запурим се сврш. в. зајапу~ се = запухавати се. рити се, зацрвенети се јако. — Беше изнела запухица ж в. запух (2); исп. запушица. хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од — А што би било да се сам не измотах из посла и ватре те дошла још руменија. Глти. запухице, да се смрзох. Ков. А. Запурио се у лицу, па све грми по соби његов крупни глас. Ивак. запухнути, запухнем сврш. обухватшпи, дочекати пухањем, дувањем (р еетру или запурњати (се), -ам (се) сврш. задимиг.ш (се), запрашити (се), испунити се прашином, било каквом струјању); запахнути. — Запухне однекле ветрић, па опет ноћ, и меседимом. — Сва околина запурња од прашиие чина. Марк. М. Скочио [ђаво] и запухнуо и дима. Јак. га изблиза смрдљивим дахом. Донч. запустети, -ти, ијек. запустјети, сврш. запуцавати 1 , -уцавам несврш. и уч. остати пуст, празан, опустети. — Под Турзакопчавати пуцета, дугмад. — И све зацима, услед емиграције, многа су села . . . пуцава и отпуцава блузу, испод које вири или запустела или остала са врло проређецрвено испрутана кошуља. Шимун. ним становништвом. Ђорђ. запуцавати 2 , -уцавам несврш. и уч. = запустити, запустим сврш. занемарити, заПЈЦивати несерш. и уч. према запуцати. не еодити никакву бригу; не старати се (о коме или чему). — Са брегова се враћб у свој запуцати, -ам сврш. 1. почети пуцати. стан, запустио шумско милено рочиште. 2. фиг. похитати; стати брзо што радити. Шен. Страховито се променила . . . Послове — Целог века чувао и неговао земљицу, је доста запустила. Сек. и сад место да је остави свом ПОТОМСТВУЈ <~ се повр. — Страшно се запустио. а он запуцао па продаје ли, продаје. Пол. Постао је тешка пијаница. Ћос. Д. Неће да 1957. А мој син ноћас запуцао код шест радн поштено, већ се запустио. Ивак. лекара. Б 1958. запустјети, -ти, ек. запустети. запуцивати, -уцујем несврш. и уч. = запуцавати2. — Мало стаде, много не тразапутити (се), запутим (се) сврш. појало, док почеше пушке запуциват', браћо ћи неким путем, кренути, упутити се. — моја, пушке и лубарде. НП Вук. Једнога дана запуте обје [жене] у Оточац. Новак. Питали су га оштро куда се запутио запуцкарати, -ам сврш. почети пуци шта тражи овуда. Андр. И. карати. запутити, -им сврш. спутити, спутазапуцкати, -ам сврш. почети пуцкати. ти, сапети; закопчати. Вук Рј. запуцк&тати, -ам сврш. почети пуцкезанућпурикатн, -уричем сврш. потати. чети пућпурикати. запучак, -чка м рупица (на оделу, хазапух м 1. слабији или јачи налет ветљшш, кошуљи) за закопчавање; рупица на ра. — Маглица . . . вија му у лице на за- реверу капута. — При том измакне и пуце из запучка. Леск. Ј. У запучку носе било пухе, кад се нагло с.њом окрене. Кум. 2. намет, нанос, снежна маса нанесена ветром. какав знак пјевачког друштва. Гор. Већина

202

З А П У Ч А Т И — ЗАРАБОШКА

има . . . у запучку капута металну значку Сокола или неког студентског удружења. Андр. И. запучатп, запучам несврш. и уч. према запучити. запучити, -им сврш. покр. закопчати. — Сам се није хтио обући, нити је знао онако згодно запучити тозлуке и дотјерати се. Ћор. А дугме запучити? Наз. запушавати (се), -ушавам (се) = запушивати(се)к«св/>г«. иуч. према запушити(се). запушЗч, -ача м предмет којим се што запушава; комад плуте или чега другог за запушавање флаша и сл., чеп. — Донео је [кочијаш] . . . флашицу са сребрним запушачем који је служио као чашица. Андр. И. запушивати (се), -ушујем (се) несврш. и уч. = запушавати (се). запушитн 1 , -им сврш. затиснутн, зачепити; затворити. — Још направи и чеп којим ће [издубени] пањ запушнти. Вес. Натпоручник Лукаш запуши себи уши. Јонке. Изр. ~ уста онемогућити, не дати неком да говори, ућуткати кога. — Рећи ћете: а зашто? Зато, госпођо, што би то најбоље запушило уста онима који би покушали да вас бране. Нуш. Моји кратки и крхки одговори запушише јој уста. Јурк. ~ се затворити се, зачепити се: запушила се канализациона цев. запушити 2 , -им сврш. а. почети пушити, запалити цигарету или лулу с дуваном, задгшити. — Запушисмо, али он не може. Одвикао је, одбаци цигарету. Лал. б. почегпи пушити се\ напунити се димом, паром и сл. — Ал* кад се желудац напуни, кава запуши и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну. Лаз. Л. Магла управо загустила и запушила кано да стоји од неба до земље непрозирна стијена. Ков. А. ~ се почети пушити се; напунити се димом, прашином; задимити се. — Тек кад се запуши супа и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор. Лаз. Л. Запуши се и у први мах не видјесмо ништа, а кад послије, ал' бјеже дорати с покиданом ормом. Торд. запушица ж магла; прашина. — Гледа . . . у правцу вјетра, али не види но запушицу и недогледну пучину. Ћип. запуштавати, -уштавам несврш. и учпокр. в. запуштапш. — [Ви] не бисте запуштавали народ ваш. О-А. запуштање с гл. им. од запуштати (се). запу^птати, запуштам несврш. и уч. према запустити. ~ се несерш. и уч. према запустити се.

запуштен, -а, -о 1. трп. прид. од запустити. 2. који не води бригу о себи; који није негован, занемарт, подивљао. — Уложио је . . . много у запуштено имањс. Том. Свуда по далеком југу један те исти, доброћудан, но запуштен народ. Јаг. Свако женско срце, било ма како тупо и запуштено, уздрхта. Војн. занушт&ник, -ика м онај који је запуштпен. — Ај, ко кад биједно запуштеник кој' свог оца гледа, гдје га пушта душа, и моје срце преломљено слуша, гдје ти ми гинеш, завичају мој! Крањч. С. запуштено прил. занемарено, немарно. — [Мајстор Коста и Срећко] изгледају као две утваре . . . Све више [су живели] чудачки, штедљиво, мало и запуштено. Сек. запуштеност, -ости ж стање опога који је запуштен и онога што је запуштено; заие.нареност. — Данас Охрид великом брзином излази из чаме своје средњовековне запуштености и претвара се у модеран град. Пол. 1950. запуштити, запуштим спрш. покр. «. запустити. запушћавати, -ушћавам несврш. и уч. покр. в. запуштати. запчија м в. заптија. — Војиновић је био . . . велики запчија у војсци. Вук. Терај! — гурне га запчија. Божић. зар 1 1. речца за сумњу: ваљда, можда. — Зато дођох . . . да чујем зар . . . како ме моји рођени не признавају. Крањч. С. Неко се зар сјетио прол>ећа и дјетињства. Ћоп. 2. узвично-упитна речца (у формалним питањима која изражавају неверицу, чуђење или одбијање, порицање). — Служити се крадом, заседом и мраком, — зар се тако ради са таквим јунаком?! Змај. Чим виде Пајкана, а он као из неба: — Зар да ме-крадеш? Вукић. 3. допусни везн.: кад сам (могао), куд. — Зар двоје деце покопао, те ћу сад за јунетом шмрковати! Рад. Д. з а р а и з8р м тур. 1. марама, копрена којом су муслиманске жене покривале лице. — Циганка . . . се . . . није крила и . . . он [јој је] . . . наредио да набави зар и да се покрије. Андр. И. Посматрао сам . . . тај необични скуп: Српкиње и муслиманке, сељачке мараме и зарови. Чол. 2. завеса, застор. — Алага подиже зар на пенџеру и погледа низ авлију. О-А. зар* м индив. сттање, сјај, светлост. — У зар дана и у плавет ноћи сним: ја ћу доћи, ја ћу доћи. Уј. зарабошка ж урез, усек; црта. — У последњој палеолитској епоси знали су [ловци] већ и оружје отровати . . . Том циљу служили су они олучићи и зарабошке

ЗАРАВАН — ЗАРАЖИВАТИ што се по многим коштаним стрелама и оствама видс изолучени. Жуј. зЗраван, -вни ж 1. узвисина са ратом површином, висораван. — Источни део горњег Повардарја сачињава зараван Овче поље. Дед. Ј. Други златом богати предео заузима средину великог азијског континента, а то је грдна зараван над којом се дижу Алтајске горе. Панч. 2. равно проширење. — На заравни гдје су се сгубе [степенице] преламале видјеше се у помрчини стаклена врата. Мат. зараванак, -нка и зараванвк, -анка м = заравањак мала зараван. — Мало затим почеше се са зараванка спуштати кола за колима у Топлице. Леск. Ј. Кад се добро и о пео . . . све између ограда, наиђе на мали зараванак, испод високе, обране крушке. Андр. И. зЗравањ, -вња м и -вњи ж зараван. — Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа. Ком. заравањак, -њка и зЗравањак, -ањка м = зараванак. — Недалеко на заравањку кочио се велики двор. Леск. Ј. Пандур поче водити знојаве коње по зеленом заравањку. Шапч. заравнавање с гл. им. од зармнавати. заравнавати, -авнавам несврш. и уч. према заравнати. заравнати, -ам (трп. прид. заравнан и заравнат) и заравпити, заравним сврш. учинити равним, поравнати. — Војници су заравнили земљу иза једне огромне стене. Јак. зарављаватн, -авњавам — заравњивати несврш. и уч. према заравнати. заравњати, -ам сврш. в. заравнати. — Ми неретко и алат заборавимо . . . над ископаним јарковима, а да искошше нисмо ни заравњали. Пол. 1959. заравње с «. зараван. — Гледао сам оно херојско заравње, на коме је Зеко . . . са својим голим синовима — дочекао Турке. Ком. заравњеност, -ости ж 1. особина онога што је заравњено. 2. заравњен предео. — Заравњеност је испод источног дела Плачковице неколико километара широка. Дед. Ј. заравњивати, -авњујем несврш. и уч. — заравњавати. зЗрад предл. с ген. = заради ради. — Па кад их видјеше у тој жаловитој одјећи, запиташе их зарад чега су овако кренули. Вел. зарада и зЗрада ж 1. оно што се радом заслужи, што се за рад добије, награда. — Па шта си него слуга. Као слуга тражиш

(СЕ)

203

своју зараду. Вес. Опет говорише о висини зараде? Крањч. Стј. 2. екон. а. разлика између куповне и продајне цене; оно што ј * добивено тргујући. б. оно што претекне иза трошкова на жиеотне потребе. зЗрадн предл. = зарад. — [Олтар] је био . . . више него обично окићен заради сајма. Ђал. зарадитп, зарадим сврш. 1. а. радом заслужити, добити као накнаду за рад. — Заради подоста с прањем рубља. Пав. б. фиг. својим поступцима заслуокити. — Бре, зарадио си да те удавим, распикућо једна, — брекну Стојан. Ћор. 2. добити, стећи. — Зарадио сам новога друга, пекарева сина. Лоп. Изр. ~ на штапу добити просјачењем. ~ се добити посао, запослиши се; оттгочети нађени посао; унети се у посао. зарадица и зарадица ж де.ч. од зарада. зарадница ж награда коју прима робијаш за свој рад. — Робијаш нема права на зараду . . . Међутим . . . управник има право да робијашима да награду. Та се награда . . . зове зарадница. Чол. зарадња ж заст. посао, рад, печалба; зарађиеање. — Син му бијаше у Загребу на зарадњи. Леск. Ј. зарадовано прил. раздрагано, радосно. — Јаблан се зарадовано кочоперио и редом поздравлло присутне. Рад. Д. зарадовати, -дујем сврш. причинити радост, обрадоеати, развеселити. — Однео [ниску дуката] да њима зарадује бестидну жентурину. Рад. Д. ~ се почети се радовати; обрадоеати се, развеселипш се. — Не знаш како сам се зарадовала кад сам чула да је девојка учитељ. Вес. з а р а д ш т а прил. в. зашто. зарађати се, зарађам се несерш. и уч. према зародити се. — А у потоњс доба зарађале су се чудне, себичне мисли у душама шкртих, похлепних оточана. Кос. зарађиваше с гл. им. од зарађивати. зарађбвати, -ађујем несврш. и уч. према зарадити. зарађбвач, -ача м онај који зарађује. Р-К Реч. з а р а ж а в а т н , -ажавам = зараживати несврш. и уч. према заразити. ~ се = зараживати се несврш. и уч. према заразити се. зараженост, -ости ж стање онога који је заражен, онога што је заражено. з а р а ж и в а т н , -аражујем несврш. п. уч. = заражавати. ~ се = заражавати ее. , . .

204

ЗАРАЖЉИВ — ЗАРАРИТИ

заражљив, -а, -о 1. који заразно делује. — А сада у захуку смјелости срне на њега заражљив осјећај, да он више нема ништа одлучивати. Цес. А. 2. који се може заразипш, подложан зарази. заражљивбст, -ости ж склоност к зарази. зараза и зараза ж продирање заразних клица у организам и њихоео ширење; инфекција; заразна болест, епидемија. — Извор заразе најчешће је заражен човјек или животиња. НЧ. фиг. Бљештавило барока пречесто [је] погодовало зарази љепотне манире. Бат. ззразап и заразан, -зна, -зно који заражава, који изазива заразу; који се лако и брзо преноси: заразне болести. — Сви његови доглавници сљедовали су том заразном примјеру по мајмунском закону опонашања. Лал. Он пати од оаразне баналности. Матош. заразговаратк се, -оварам се сврш. занети се у разговор; увелико заћи у разговор, распричати се. — Она ми окренула леђа, па неће ништа да чује. Заразговарала се с Пајом Акцијом. Срем. заразивати, -азујем несврш. и уч. в. заражавати. В. пр. уз заразница. заразитп, заразим сврш. а. унети у чији организам клице заразне болести; пренети на кога заразу. — Почела је да кружи гласина — како сам своју супругу сполно заразио. Крл. 5. фиг. извршити утицај својим примером, својим идејама или осећапмма на кога. — Деда Маша . . . засмеја се као труба. Зарази и Младена, па се и младић . . . узе смејати. Сек. ~ се 1. добити заразу. — Пази да се [у санаторијуму] не заразиш са тако ровитим плућима! Макс. 2. фиг. подлећи чему, усвојити што од другога. — Није, дакле, никакво чудо што се и газда Симо заразио жељом за играњем. Ћор. Није се заразио хладном мишљу безвјерства. Шов. з з р а з и ш т е с место одакле се шири зараза. Бак. Реч. заразник и зЗразник м микроорганизам, бактерија која изазива заразу. Бен. Рј. заразлнца и зЗразница ж необ. оно што заражава, заразна клица. — фиг. М н о ге су тврдње заразнице . . . те заразују духове. Шим. С. заразно и заразно прил. на заразан начин, као зараза; лако се преносећи. — У оно што је радио или говорио био је уверен увек на такав начин да је то заразно деловало на људе. Пер. заразнбст и збразнбст, -ости ж способност заражсшања. Р-К Реч. » ~»

зарајдовати се, -дујем се сврш. покр. в. зарадовати се. Вук Рј. зарајтати, -ам сврш. покр. улудо потрошити, потратити, проћердати. — Ух, ала је била бијесна кад је видјела да је зарајтб скоро све новце! Ивак. заракијати се, -ам се сврш. зшшти се ракије, остати дуго пијући. ракију. — Некад су се код њега, све до дубоко у ноћ, знали »заракијати« какви добро расположени гости. Ћоп. зараколити, -им сврш. почетираколити. зарамати е. захрамати. зарамптп се, -им се сврш. ставити нешто на раме. — Сви се однекуд зарамише пушкама, и сви навалише на себе фермене. Сиј. зарамље с оно што је иза рамена; део одеће гсза рамена. — Корет је на прсима и око руку извезен златном жицом, а крајима рукава до длана зарамље, и оно златном жицом извезено. Љуб. заран прил. покр. в. зарана. — Ако не отворимо заран очи и не угасимо пламен што се развио по Приморју и листом по Црној Гори, пропаде нам господарство. Љуб. зарана прил. рано; на време. — Некако зарана стигосмо у једно село. Јак. Вратио се зарана и прилично тријезан. Вел. заранак, -анка м в. заранци. — С оточића у свјетилу заранка заплавиле јој прве љубичице. Марк. Ф. Тек кад заранак плане румен, руке се загрле у смирају. Радул. зараннти в. захранити. заранитц, -им сврш. 1. устати рано, поранити. 2. стићи рано на неко место. Бак. Реч. заранци, -анака м мн. време пре заласка сунца. — И враћали се тек кад би сунце нагло на заранке. Креш. И у заранке се кренуо кући. Рад. Д. фиг. [Вишњић] се сит живота спуштао ка својим заранцима. Сур. заранчићи м мн. дем. од заранци. — Сунце већ бејаше сишло на заранчиће кад ја оно први пут стигох у Београд. И-Б Рј. зарањање с гл. им. од зарањати. зарањати, зарањам несерш. и уч. према заронити. зарар, -ара м тур. губитак, штета. — Зарара је, али фајде није, да трошимо силновиту војску, е је бутум раја устанула. НП Вук. зараривати, -арујем несврш. и уч. према зарарити. зарарити, зарарим сврш. покр. «. штетоеати. Вук Рј. .-п-п:- >*ч'> ,.• < ,-ж- « .

205

ЗАРАСЛИЦА — ЗАРЕЂАТИ зараслица и зараслотина ж 1. нешто што је зарасло. 2. траг од зарасле ране, ожиљак. Р-К Реч. зараст ж в. зараслица. Р-К Реч. зарастање с гл. им. од зарастати. зарастати, зарастам — зарашћивати несврш. и уч. према зарасти. зарасти и зарасти, -астем сврш. 1. прекрити нечим што расте (длаком, травом и сл.), обрасти. — Орангутан [је] сав зарастао брадом. Јонке. Био је већ скоро изгубио вид и сав зарастао у косу и браду. Петр. М. 2. преболети, зацелити се, излечити се (о рани). — Рана не могаше зарасти. Матош. фиг. Не може, мајко, зарасти исечено срце. Ранк. зарастица ж в. зараслица. Бен. Рј. заратити, -им сврш. 1. започети рат, почети ратовати, ступити у рат. — Сарајевски атентат . . . био је изговор што је Аустро-Угарска 1914. заратила на Србију. Јов. Ј. 2. фиг. завадити се, престати говорити. — Из те замене [тепсија] изроди се сукоб, у који зарате две породице. Глиг. 3. покр. (пушку) запети. — А то Раде и слуша и гледа, па зарати пушку џевердара, и погоди Нукић-барјактара. НП Вук. заратљив, -а, -о необ. који је увек готое да зарати, који је готов да почне сеађу, борбу. — Заратљиви критик . . . може се замислити тек до прве прилике. Шим. С. заратовати, -тујем сврш. в. заратити. — Даље је одмах њихов млин и она ораница због које је толико заратовао с братом Илијом. Ћоп. зараћен, -а, -о који ратује, који се на~ лази у ратном стању: зараћене државе. зараћенбст, -ости ж стање онога који је у ратном стању. Деан. Рј. зарачунавање с гл. им. од зарачуна*ати (се). зарачунавати (се), -унавам (се) несврш. и уч. према зарачунати (се). зарачунати, -ам сврш. ставити у рачун, урачунати; урачунати више него што треба. — Могла би му зарачунати више него што може платити. Грг. — се погрешити у рачунању. — Бојећи се да их није изгубила ил' се негдје на сајму зарачунала, почела их је бројати. Пец. зЗрашта прил. покр. в. зашто. — Ма зарашта, моје сунце јарко, ти показа на коси хајдуке. Радич. зарашћбње с 1. гл. им. од зарасти. 2. 6. зараслица (2). зарашћивање с гл. им. од зарашћивати )

зарашћивати (се), -ашћујем (се) несврш. = зарастати (се). — Није марио за земљу, нити ју је орао, нити сијао, те се земљиште почело све већма зарашћивати. Коз. Ј. зарђалост, -ости ж стање онога што је зарђало. зарђан, -а, -о в. зарђао. — Под таваном од куће нађу један комадић зачађене и зарђане мале пушке, којом су . . . омицали да пукне. Миљ. зарђао, -ала, -ало на коме се нахватала рђа. — Сиђе у подрум, који је једва отворио зарђалим кључем. Срем. Дотрчао [је] онако како се затекао, на прву узбуну, са зарђалом кубуром. Франг. зарђати, -ам (аор. 2. и 3. л. зарђа; р. прид. зарђао, -ала) сврш. прекрити се рђом, добити на себи рђу. — Плуг зарђа кад дуго не оре. Нен. Љ. фиг. Ваш [би] красни таленат у нереду могао зарђахи. Новак. зар&вати, -вем сврш. почети ревати. зарегетатп, -ам и -ћем сврш. почети регетати, почети штектати. зареда прил. покр. редом, изреда. — Стадоше зареда пружати уздане деснице младому капетану. Том. зарбдати, заредам сврш. = заређати 1. поћи редом; поћи у обилазак. — Већ су и просци заредали по селу. Ивак. Зареда од дућана до дућана и од куће до куће. Марк. М. 2. почети нешто изреда (причати, певати, низати, радити); почети се редом низати. — А старац ће Мехмед опет да зареда: »Лијепа ти је Николина Стана!« Вел. Отад заредаше Ђерзелезу поподневи у халвеџиници. Андр. И. Заредали разуздани, оргијски дани. Цар Б. зарбдити, заредим сврш. 1. заредати (/). — Узела . . . штрикерај у корпицу, па полетела и заредила по кућама и сокацима. Срем. Осим напоменутих расправа . . . заредише његова остала, већа и знаменита дјела. Јаг. 2. дати (коме) редоенички чин и звање, прогласити за р^довника, свештеника. — Сутра ће га заредити, данас га отац гвардијан исповиједа. Маж. Ф. <—' с е постати редовник,

свештеник.

—

Мјесто да се заредиг похрли под банов барјак. Ђал. заредице и заредом прил. изреда, по реду. — Има .заредице три ноћи што им се снива исти сан. Шимун. Не памти кад му се десило да тако заредом сања. Дав. зарбђати, заређам сврш. = заредати. — Заређамо из куће у кућу: — толико пшенице, толико кукуруза. Вес. Читао [је] само пјесмарице. Попне се на кров од колибе и заређа: »Бију Срби, а бију и Турци«.

206

ЗАРЕЂЕЊЕ — ЗАРЕЋИ (СЕ)

Сиј. Заређаше по чаршији необични призори. Андр. И. заређбње с гл. им. од заредити (2); чин или акт којим се коме даје редовничко или свештеничко зеање. заређивање с гл. им. од заређивати (се). заређивати (се), -еђујсм (се) несврш. и уч. према заредити (се). з2рсжап>, -жња м зарез Џ). зар&кати, -жим сврш. почети режати. зарез м 1. оно шпго је зарезано, засечено ножем или другим којим оштрим оруђем, урез, посекотина. — Говорио он мрко, правећи ножем дубоке зарезе на свом штапу. Шимун. Рана [је била] иаизглед лака — крвав зарез под опрљеним праменом црне косе. Лал. фиг. Сваки цјелов за њу значи дубок зарез у душу. Бег. 2. ожиљак од ране настале засецањем, бразгопшна. — Да, да, на њима [рукама] су зарезн и жуљеви хл се не даду опрати. Мишк. 3. бора, бразда на лицу (или другом делу тела);удубљење. — Фини старински златни амулет . . . се вертикално овјесио и нестајао међу чипкама, гдје се у зарезу меса осјећа како бубре дјевојачке груди. Крл. Поред све његове огрубјелости, ожиљка и оштрог зареза око усана, она је из очију Личанина прочитала горку тугу. Ћоп. 4. а. грам. знак интерпункције (,); исп. запета. б. мат. знак за одвајање децималног разломка. 5. војн. ушица на задњем нишану. Р-К Реч. 6. геол. мања пукотина настала деловањем воде. Изр. по зарезу редом, један за другим. зарезак, -еска м 1. дем. од зарез, рецка. — Могао си наћи траг неког укуса . . . и у фино извезеном душеку из чијих су зарезака вирили набори. Војн. 2. фиг. удаљаеање од предмета, дигресија. — Опростите, молим вас, лошем обичају тих мојих пречестих и предугих зарезака. Војн. зарезати, -ежем сврш. 1. а. начинити зарез; засецањем направити удубљење; урезигањем записати. — А када и забележе и зарежу своје име у камење студенаца . . . они спомињу обично само једно пусто име. Петр. В. Зарезано кестење пуцкета. Кркл. 6. направити посекотину, посећи, усећи, урезати. — фиг. У другој линији потичу они од хајдучког колена и носе дубоко зарезане у души приче о јуначким подвизима својих дедова. Јак. 2. зашиљити, заоштрити. — Ја бих вам зарезао перце. Глиш. 3. просећи ради обележаваим, обележити зарезом; исп. ровашити. — Младо стабло које зарежу зацијели и под новом кором остане једва видљива бразготина. Андр. И. 4. пробити се ееликом брзином; запарати; ошинути, севнути (о мунм, очима). — Звижди олуја. Зареже муња Н расветли собицу. Марк. М. фиг. Уздуж растегнутих усана зареза га пакосни осмијех.

Божић. 5. обслежити, оишчити. — Швекову фигуру у том трену представљало је његово пуно, насмијано лице, зарезано великим ушима. Јонке. Изр. з а р е з а л о (урезало) му се у душу> у памет добро памти, не мож* да заборави; з а р е з а о му бог рамена (да му на њима кошуља стоји) неспретан је, неумешан је; <— кога на свој р о в а ш настојати да му се осветиш; чувај се онога кога је бог з а р е з а о чувај с« онога који је нечим обележен (у телесном смислу). ~ се урезати се, усећи се. — Оно уже једном се зарезало у здраво месо. БВ 1909. Ријека се дубоко у гору зарезала. Маж. Ф. фиг. Две дубоке боре се зарежу дубоко око усана. Поп. Ј. зарезивање с гл. им. од зарезивати (се). зарезивати, -&зујем 1. несерш. иуч. према зарезати. 2. (кога или шта) (обично одрично) придавати коме или чему важност, ценити, марити. — Нарочито учитеље музике није зарезивао ни у што. Срем. Није много зарезивао обичне критике. Матош. ~ се несврш. и уч. према зарезати се. зарезнпк м зоол. в. инсекат, кукац. — Лујо лагано растегне крило папагајево те . . . тражи зарезнике. Мат. Није нужно да спавам на куферу ни да тријебим зарезнике. Уј. зарезотииа ж 1. зарез Џ). — На . . . костима [пса] познају [се] зарезотине од камених ножева. Жуј. Свеједно га је зарезотина сјекла и сметала код сваког корака. Крл. фиг. Бројеви се утискивали у главу као зарезотине ратне. Божић. 2. урезано удубљење на крајевима обрамнице. И-Б Рј. зар&ћи и зарећи, заречем, заречем и зарекнем (аор. 2. и 3. л. зарече; р. прид. зарекао, -екла) сврш. 1. заказати, утврдити ереме за нешто. — Парастос је заречен за сутра. Кост. Л. Ви сте ме испросили и, ето, зарекли сте сватове прекосјутра. Шант. 2. обећати. — Сваком добру привезао даћу, а голему зарекао плаћу на Миркову недочорну главу. Март. —-• се 1. а. дати реч, веру, завет; завето-

вати се, дати сеечано обећање. — Зато се он зарекне да ће три дана сједити у свом чуну на морској пучини. Брл. 6. уз. повр. обрећи се један (Једно) другоме; узети обавезу, изјавити да се узима обаееза. — Оба цара се . . . зареку да ће . . . у свему осталом поштовати целину Турске. Нов. Зарецимо се овдје . . . да нећемо никад заборавити — прво Иљушу, а друго, један другога. Л-К. 2. погрешити нехотице у говору и тиме се одати, изрећи се. — Одмах [се] досјети да се грубо зарекао. Војн. Мора бити опрезан да се у какву безазлену тренутку не зарекне. Креш.

ЗАРЕЧИТИ — ЗАРОБЉЕНИЧКИ

207

~ се 1. забости се, забити се. — Ти, као бодеж што се бритки у срце ми зари плачно. Јур. Копље везано за руку ловца зарије се у животињу. Петр. М. 2. закопати се; сакрити се. — Хтјела је да загрли и јаблан, и поток и камен на којем је починула, и да се зарије у влажну земл>у. Шимун. 3. фиг. забити се, утонути. — Зарио се у књиге И сам је радио. Сек. зарицање с гл. им. од зарицати се. зарнцати се, заричем се несврш. и уч. према зарећи се. з а р и ш к а т и , -ам сврш. покр. 1. почети ришкати. 2. ришкајући покрити земљом ила чим сличним, закопати. — То је семе! Кад му дође време, заришкаш га у земљу. Ћос. Д. заркати, зарчем сврш. в. захркати. зароб м заст. заробљеник. — То бијаху сужаи. Ови понекоји бијаху дворски: сужњи наравски и зароби. Старч. зарббитн, заробим сврш. 1. а. ухватити (противника) окива и одеести собом. —Брђане ми изведите штоно сам их заробио робљем на Морачи, води хладној. Маж. И. б. учинити робом; учинити бесправним; лишити слободе. — Ја тебе нисам заробила, него довела у своју кућу. Вес. фиг. А мене заробио мрак . . . ослијепно сам. Гор. 2. а. освојити, одузети од противника. — Кад бијелу заробитс кулу, немојте је почем запалити. НП Вук. б. фиг. опчинити, привезати пажњу, овладати ким потпуно. — Било је тренутака зарцљати, зариљам сврш. почети рида нас његово причање . . . зароби и приљати. вуче. Петр. В. 3. ухеатити. — Жене га зазаринути, -нем сврш. зарити Џ), заби- робише за руке и рамена, а он се, тобоже, ти. — Грчи нокте као да их жели зариотима. Петр. В. фиг. Ка<) млијеко и тамјан, нути у нечије живо месо. Цар Е. и ја ћу заробити звијезду. Уј. У врту своме ~ се зарити се, забити се. — Осјети како засадићу пролеће: све мирисе слатке зарога нешто прекла испод самог паса, као да бићу. Макс. му се шиљата оштрица зарину у месо. Лоп. ~ се постати роб; лишити се свега; презаузети се нечим тешким; одеећ се за што зарити, зарим несврш. песн. 1. обасјавати, осветљавати. — Своју свјетлост меку пршезати не мислећи ни на шта друго. — Он се и не мисли овде на селу заробити и ококакдило баца и собу ми зари. Шант. 2. сијати, блистати, зрачити. — Кућа . . . је не- вати. Срем. заробљавање с гл. им. од заробљаеакад зарила и блистала оним топлвм изобити (се). љем које не зависи толико од богатства. Андр. И. Мрежа сјена покидала се3 пред заробљаватн (се), -ббљавам (се) = зароочима му заре слијепа поља. Божић. бљивати (се) нгсврш. иуч. према заробити (се). ~ се зарити (2). — Тамо далеко попризаробљ&ник, -ика м онај који је заробште се зари овом истом крвљу. Бој. Лица љен; онај који је лишен слободе. — фиг. Ја пијаница и дангуба облапорно се заре. Бар. сам вам . . . тешко болестан и стан ми се овај заритн, заријем сврш. 1. забити; забо- причиња крлетком, а ја заробљеником у њој. сти неки оштар и шиљат предмет у нешто. Мих. заробљеников, -а, -о који припада за— [Гавран] је ту пао с кликтањем . . . и зарио одмах свој кљун, оштар као челик. Дуч. робљенику. заробљ&ница ж окхнска особа заробљеник. Једна челична тријеска . . . зарила [се] упра— Заробљеница на двору епирскога крал>а во у његову шију. Кик. 2. закопати; сакрити Пира . . . она не може да се одлучи. Ланд. у нешто. — Понекога . . . оборе и у снег те га зарију до грла. Шапч. Зарије главу у заробљ&ничкп, -а, -о који се односи на склопљене згрчене прсте. Матош. заробљенике. — Лиферовати Антанти хрватзаречити, -им сврш. узети реч, обећање (рд кога); исп. зарећи се (16). — Тога часа ја је заречим и договоримо се да одбегне за мене. Ранк. зареш&тати, -ам сврш. почети решетати. зарзавати, зарзавам несврш. и уч. према зарзати. зарзати, заржем сврш. почети рзати; огласити се рзањем, зањискати. зарзнути, -нем сврш. в. зарзапш. — Али срнче зарзну над својом побједом и побјегне у шуму. Наз. зарибати, зарибам сврш. почети рибати. Р-К Реч. зарибати, -Зм сврш. почети рпбати, ловити рибу. Деан. Рј. заривавати, -ивавам несврш. и уч. «. заривати. — Обухватио брацу око паса, а главу му заривава под ћемер. Пец. зарнвати, заривам несврш. и уч. према зарити. ~ се несврш. и уч. према зарити се. заридатн, -ам сврш. почети ридати, почети горко плакати. зарцкати, заричемсврш. почетирикати. зарикнутп, зарикнем сврш. рикнути, огласити се једанпут риком. — фиг. Кад Томо заврши, зарикну махнитим гласом. Шен. Доста је! — . . . зарикнуо је дивље гост. Кол.

208

ЗАРОБЉЕНИЧКИ — ЗАРОЊИВАЊЕ

ско месо . . . што се некако протукло . . . у руске заробљеничке логоре . . . то није била мала ствар. Крл. заробљбничкп прил. попут заробљеника, као заробљеник. — Октобарске боје . . . дрхте . . . под огол>еним небом које заробљенички зебе. Ђон. заробљеништво с 1. положај и стање онога који је заробљеник; ропство. — Једна група млађих официра . . . није хтјела да иде у заробљеништво. Чол. Читав штаб [је] .. . пао у заробљеништво. Јонке. 2. зб. кеоб. заробљеници. — Људи који су дошли из Хармакија сматрају се за интернирце, а ми смо ратно заробљеништво, дакле ипак нешто виша класа. Лал. зароол.иваше с гл. им. од заробљивати се. заробљпвати (се), -обљујем (се) несврш. и уч. = заробљавати (се). — Но заробљивати их . . . није се смјело. Крањч. Спгј. заровашптн, -овашим сврш. начинити на чему роваш, обележити, означити. — На југу се белило Баново брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само трагом какве дивљачи. Уск. зардвитн, заровим сврш. 1. зарити; забости, окрзнути, загристи. — Пољуби је неколико пута, у грло јој заровио зубом. Куш. Чување је врло просто, треба их [виоке] забости (заровити) у земљу или песак. Тод. 2. песн. подригки, поткопати. — Не могу заровити шанца нит из њега измамит бораца. Март. зарог м и зарога ж део луле који се држи уустима. — Стави опет зарог у уста. Божић. Из другога [џепа] вири камиш с прогризеном зарогом. Јурк. зарогобсрити, -гбборим сврш. почети рогоборити. зарод м песн. индив. в. зародак. •— Тако и прва топла сунчана зрака пробуђује у живот . . . зарод љутице гује. Крањч. С. зародак, -отка м (мн. -оци, ген. -ака) оно из чега се нешто рађа, заметак, клигја. — [Валпурга] је упорно држала да је сзима болестима зародак у прехлади. Новак. зародпти, зародим сврш. створити. — Убијало ме силним чувствима која је зародио страх из руку овог човјека. Кос. ~ се настати, заметнути се. — Тако се . . . зародила у њему узвишена мисао. Јурк. зарођипати, -бђујем несврш. и уч. према зародити. ~ се несврш. и уч. према зародити се. зарожптп, зарбжим сврш. 1. почети рожити, почети рогоборити; повикати. — Зарожи начелник опет за њим. Кос. 2. пустити

»рогове«, пустити жиле, закоренити се. — Метнуо сам лозу у растило да зарожи, па ћу на прољеће почестити. Вук Рј. зарозан, -а, -о 1. трп. прид. од зарозати. 2. фиг. сметен. — Био [јеј смртно блијед, смањен и спарушен, зарозан и најежен. Лал. зарозанко м покр. сметењак. — Тај »зарозанко« најгори у чети неће више никуд крочити даље. Михиз. зарозати, зарбзам сврш. задићи или згужеати рукаве, односно ногавице или чарапе; пустити да се набора падајући неуредно. — На себи [је] имао . . . сукнене чакшире увијек зарозане. Лал. Зарозао би чакшире, како би се видјело да су нове. Куш. ~ се засукати се, засукати себи рукаве или ногавице. зарбјити се, заројим се сврш. почети ројити се; проврвети. — фиг. [Дјечакова] машта била [је] заројена приказама. Креш. зарок м покр. опклада. — Видјех на сан Драшка Поповића; а мени се ка' у зарок стјеца, и река' бих, ето га низ поље. Њег. Изр. у *—' потпуно сигурно. — Он је то у зарок погодио. В 1885. зароктати, зарокћем сврш. почети роктати. заромјсњати, -ам сврш. почети ромињати. заромонити, -бмоним сврш. оном. почети ромонити. заромбрити, -оморим сврш. почети роморити. заропити, зароним сврш. 1. а. почети ронити; загњурити се главому воду; уронити, — Сад није било друге помоћи него . . . заронити у море. Новак. б. фиг. ући дубоко, удубипш се (у што). — И поглед мајчин зарони Јој у душу. Вес. 2. затрпати; прекрити. — Како је кршћански умро3 онако га кршћански и заронише у раку, баш под гранатом трешњом. Торд. фиг. залити. — Спремила је до два гроба, сузама их заронила. Јакш. Ђ. ~ се 1. заћи (у што); упасти; задубити се; ући дубоко у шта. — Заронила се . . . чак до кукова. Јакш. Ђ. фиг. У 1\1аглу се сунце заронило. Митр. Дубље и сигурније може се заронити у умотворине којега времена кад се литература тога времена оцијени. В 1885. 2. затрпати се, закопати се, зарити се дубоко у што. — Неким делом зарони у влажну земљу. Тод. фиг. Писци Матичини . . . заронили [су] се у архиве. БВ 1909. зароњавање с гл. им. од зароњавати (се). зароњавати (се), -оњавам (се) = зароњивати (се) иесврш. иуч, према заронити (се). зарон>иван>е с гл. им. од зароњивати (се).

З А Р О Њ И В А Т И (СЕ) — З А Р У М Е Њ И В А Т И (СЕ) зароњивати (се), -бњујем (се) несврш. и уч. = зароњавати (се). заропбтати, -ам сврш. почети ропотати. зарбптати, заропћем сврш. почети роптати. зарбситв, зароси сврш. почети росити, појавити се (о роси). ~ се покрити се као росом од паре (о прозорима, наочарима и сл.). заросуљати, -ам сврш. почети росити, росуљати, ситно падати (о киши). заротврати, -бтирам сврш. почети ротирати. зарочавати (се), -бчавам (се) несврш. и уч. према зарочити (се). зарбчити, зарочим сврш. утврдити веру, дати веру. — А птићи се пренуше бојазни . . . вјеру вјери зарочише стојну. Март. ~ се заверити се. — Турци су се зарочили, Крцо, сајединит дио Острога мога. Март. зарочница ж покр. в. заручница. — У путу га књига сустигнула од пунице и од зарочнице. НП Вук. зарошавати, -бшавам несврш. и уч. према заросити. — се несерш. и уч. према заросити се. з&руб м поруб, пресавијен па ушивен крај од хаљине, ћилима, столњака, чаршава и сл.; порубљена иеица какве ткамине. Бак. Реч. зарубак, -упка м крај, окрајак од чохе. Бак. Реч. зарубаст, -а, -о зарубљен; коме је одсечен врх. Вук Рј. зарубити, зарубим сврш. 1. направити поруб, порубити, оивичити, обрубити. — фиг. Онај вјетрић завијао је потихо кроз гране . . . зарубивши тамо доље пучину тврдом, оштром цртом. Војн. 2. засећи што оштро, шиљасто, начинити зарубастим: зарубљена купа, зарубљена пирамида. зарубљеност, -ости ж стање или особина онога што је зарубљено. зарубљпвање с гл. им. од зарубљиеати. зарубљивати, -убљујем несврш. и уч. према зарубити. заругати се, заругам се сврш. почети се ругати. зарудак, -утка м (мн. заруци, ген. зарудака) оно штоје зарудело, руменило, црвенило. — Као свраб пецкао га је Биканов зарудак очињи. Божић. зарудети (се), -ди (се), ијек. зарудјети (се), сврш. почети рудети (се) (о зори, воћу и сл.). зарудити 1 , зарудим сврш. заковрчити косу. Деан. Рј. 14 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

209

2

зарудити (се), -ди (се) сврш. в. зарудети (се). — Када би зарудило, он се скупи уза зид. Гор. зарудјети (се), -ди (се), ек. зарудети (се). заруђивање с гл. им. од заруђивати (се). заруђивати (се), -уђујем (се) несврш. и уч. према зарудети и зарудјети (се). заружитп, заружим сврш. покр. 1. почети ружити, почети дизати буку, затандркати, заштропотати. — Мост ланчани заружи. Шен. Уто заруже кола. Торд. 2. почети грдити, карати. — Млади Рибар закипти од гњева и заружи своју Душу: »Зашто си мн рекла да ударим оно дијете?« Креш. зарујити (се), -им (се) сврш. почети рујити (се), добити рујну боју. зарукавак, -вка м и зарукавље с одозго заврнут део рукава; део рукава од доњег краја до лакта. — По десном зарукавку пале запаљене главње. Р 1946. Георгију су удариле сузе на очи и сакрио је лице у зарукавље мантије. Чипл. зарукати, заручем сврш. почети рукати, зарикати. заруке ж мн. даваље речи и договор за закључивање брака, веридба. — Славио је прошлу ноћ заруке са дражесном госпођицом Лидијом. Крл. зарукнути, зарукнем и зарукнути, -нем сврш. одједном рукнути, рикнути, повикати у глас. — Пијмо! — зарукну друштво. Шен. зарулати се, зарулам се сврш. почети рулати се, закотрљати се. зарулити, зарулим сврш. покр. в. зарубити. — Друга од жена бијаше можда и млађа од господарице Маргарите, али . . . тубаста заруљена носа. Ков. А. зарумбнети (се), -ним (се), ијек. зарумбњети (се), сврш. добити румен изглед, постати румен. — А, господине . . . дакле? — зарумени јаче дјевојка. Ков. А. Заруменио се Имбра преко уха. Кол. Бубњи и праска плехана пећ. Сва се зарумењела. Вуков. зарум&нити, -уменим сврш. начинити руменим. — Безбројни млазеви црвених зрака заруменише небо. Вас. Око ватре, која јој је заруменила лице, осјећали су ријетку свечаност. Кал. ~ се 1. повр. 2. покр. в. заруменети се. зарум4в»ети (се), -еним (се), ек. зарумбнети (се). зарумењивати, -бњујем несврш. и уч. према заруменити. — Сунце тоне у море . . . и зарумењује западна небеса. Ков. А. ~ се несврш. и уч. према заруменети се и зарумењети се. — Стипанчићу се чинило да му се зарумењује лице. Новак. •• :• -

210

З А Р У Н И Т И (СЕ) — З А С А Д А Ш Њ И

зарунити (се), заруним (се) сврш. 1. почети рунити, почети добивати руно; фиг. забрујати. — Тада је старо црквено звоно весело зарунило својим звуцима. Креш. 2. почети се крунити, дробити. Вук Рј. заруњ&вати, -уњавам несврш. почети постајати руњав, почети добијати длаке. — Андрија . . . је заруњавао по брковима и по бради. Божић. заруњавети (се), -уњавим (се), ијек. заруњавјети (се), и заруњавити (се), -уњавим (се) (ек. и ијек.) сврш. постати руњае, длакав. — Махао је старац забринуто главом, указујући мајци на заруњавјеле бутине. Гор. заруњавјети (се), -уњавим (се), ек. зарун>5вети(се). зарутавети, -утавим, ијек. зарутавјети, и зарутавити, -утавим (ек. и ијек.) сврш. постати рутав, обрасти длакама или маљама. — [Магарац] би се одједном појавио, тресући весело зарутавелом главурдом. Петр. В. зарутавјети, -утЗвим, ск. зарутбвети. заруцатп, -ам сврш. почети руцати; зајецати. заручап, -чно, -чна 1. запремљен, заузет; исп. заручити (1). — Заручне му руке кад држи што у рукама. Вук Рј. 2. (одр.) који се односи на заруке. — Заручне прстене овит ћемо око прста. Ков. А. Одлучио [је] на брзу руку купити заручне дарове. Шимун. заручатн, заручам сврш. а. забректати, зарикати, закликтати. — Заруча вршалица, заштекта, забрбота. Сим. б. зажуборити. — Заруча [поток], весео, у крилу слободе. Кош. заручбше с гл. им. од заручити (се). заручивање с гл. им. од заручивати (се). заручивати, -учујем несерш. иуч. према заручити. ~ се несврш. и уч. према заручити се. заручити, заручим сврш. 1. употребити, напунити, запремити, заузети (суд, ерећу). Вук Рј. 2. испросити, верити, дати знамење, прстен (девојци) као знак да је испрошена; обећати некоме девојку. — Зане скида бурме позлаћене, и заручи љепоту дјевојку. НП Вук. Спасоје . . . по савету архимандрита пристаје да странац заручи његову кћер. Гаиг. ~ се (за неког, с неким) везати се датом речју (о момку или девојци), еерити се. — Благо оном који се с тобом заручио. Леск. Ј. Заручио сам се с једном девојком из истог села. Дом. заручник и заручВик м онај који је заручен, верен, еереник. — Ето 3 он је заруч-

ник који свакако љуби своју вјереницу. Леск. Ј. Он нити је више твој заручник, нити је наш заручник, ннти је уотште заручник. Нуш. заручпГшов и заручннков, -а, -о који пришда заручнику. заручница и заручница ж девојка која је заручена, вереница. — Јуриша Орловић отео [је] прије неколико дана заручницу секретара нашега генерала. Шен. заручпнчпн и заручничвн, -а, -о који припада заручници. заручаички и заручнички, -а, -о који се односи на заручнике. — После своје веридбе кнез Милош је дошао у блажено заручничко расположење. Јов. С. заручништво и заручннштво с стање у време кад је неко с неким заручен. — Ни за вријеме заручништва с Иваном није [се] могло међу њима развити интимније друговање. Ђал. заруџба ж заст. «. заруке. — Тек разгледавши добро, увиди да је то . . . вијест о Маријиној заруџби. Ћип. зарушавање с гл. им. од зарушавати се. зарушавати се, -ушавам се несврш. и уч. према зарушити се. зарушпти се, -им се сврш. затрпати се рушењем чега, нестати у рушевинама. — Код свих разваљене, почађале зидине, разјапљене или зарушене просторије. Петр. Б. зарср м ар. 1. украшена метална посудица или чашица у којој стоји филџан. — Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их. Срем. 2. корице, оклоп неког предмета. Шкаљ. з а р ш т а т и , -тим сврш. оном. почети рштати, затандркати, заштропотати. — Заршта гласно тешки и пуни камион. Петр. В. засад м 1. оно што је засађено (башта, парк, шума). — Одобрени су зајмови у сврху подизања дугогодишњих засада. Пол. 1958. фиг. Прстима грабл>а невидљиви засад. Божић. 2.семеили младица за сађење, расад. засад, засада и за сада прил. сада; док је овако, у овим приликама, за ово ереме. — Онда . . . реци му да не можеш засад, па шта буде. Ранк. Ипак је засада успјела. Кое. А. засада ж чеш. фил. основно начело, принцип. — Та иста бирокрација неће поштивати ни многе друге засаде марксизма. Ант. 1. засадашњп, -5, -е који се односи на ово време, садашњи. — Каже да је то засад њему највећа награда . . . на част му сва слава од таковог писања и награда засадашња (а другој нека се не нада). И-Б Рј. ^, <ч

ЗАСАДИТИ — ЗАСВИРАТИ

211

засадити, засадим сврш. 1. посадити, засведбчити, -^ДОЧИ^Ј ијек. засвједбстаеити засад у земљу, посејапш. — Снаша чити, сврш. потердити еојим сведочељем, Каја . . . ићи [ће] на стан прегледати како уверити сеојим тврђењем и доказима; постоји поврће што га је прољетос засадила. сведочити, доказати. — Нема никога који Ивак. Па се извали под вишњу коју је њеће му засведочити и рећи: »Имаш разлога; гов отац засадио. Вес. фиг. У врту своме јеси као најбољи Црногорац.« Нен. Љ. засадићу пролсће. Макс. 2. забити, забости. Утом је спису . . . муж доказивао непобитним наводима да су Стипанчићи засвје— Ти хоћеш себи првому да судим, и мач дочили стотину пута своју оданост аустријтвој намах овдје да засадим? Марк. Ф. 3. фиг. усадити, улити, пренети што на некога. ској царевини. Новак. — Засадио [ми је] клицу поштења, клицу засвежити, -и, ијек. засвјежити, безл. љубави за опће добро. Шен. сврш. постати свеже; исп. захладнети. — ~ се усадити се, улити се, ући. — Хилмо Јако засвежило, као да је тадшо јошје пројој је био прва љубаз, његово биће . . . суло свој ледени дах. Рад. Д. засадило јој се у прси. О-А. засвестан, -сна, -сно, ијек. засвјестан засадрпти, -им сврш. замазати садром, који је иза, испод свести, подсвестан. — Загипсом, причврстити гипсом, гипсирати. боравио је [просјак] на сусједе, не примјезасађивање с гл. им. од засађиеати. ћује их више, осим што му је остао неки засвјесни осјећај опасности с њихове стране. засађивати (се), -ађујем (се) несврш. и Кал. уч. према засадити (се). засв^тлети (се), -лим (се), ијек. засвизасалпти, -им сврш. добити сала у телу, ј&тљети (се), сврш. почети сеетлети, почеугојити се, опретилити, опретљати. — ти давати светлост од себе, заблистати. Господари као дужде што сједи на меке — Онда плану [звезда] и засветле толико душеке, гдје засали и у господству погине. да му очи засенуше. Вес. фиг. Зачас му на Љуб. образима засвијетли весели, драги посмијех. засамарити, -амарим сврш. ставити Ђал. самар, осамарити, — Још прије зоре било је засамарено добро магаре. Радул. засвбтлитн (се), засветлим (се), (трп. прид. засветљен) ијек. засвијбтлити (се), засањатн се, засањам се сврш. почети сврш. пустити светлост, учинити да буд« сањапш, предати се сновима. — Испружи светло, посветлити. — Кућа се засвијетлила крај поточића уморне удове и засања се у од муње. Михољ. Чистоћа и ред одмах диван сан. Креш. засвијетле. Кал. Велики понос засвијетли засапунати, -ам сврш. почети сапунати. се у свакој црти. Војн. засапунити, -апуним сврш. растворити засветломрцатп, -бмрцам, ијек. занешто сапуна (у течности, текућини); исп. свјетломрцати, сврш. почети светломрцати. засапунати. — Клистир с употребом заса— фиг. Страх засвјетломрца у њему. Гор. пуњене воде и глицерина. Јонке. засветлуцати, -ам, ијек. засвјетлуцати, засвагда и засвакад(а) прил. заувек, за сва времена. — Ако би се у селу и нашло сврш. почети светлуцати. издајника, село га ја само излучило из себе збсвнјет прил. (ијек.) покр. нипошто, засвагда. Поп. Ј. Одох, браћо! Збогом мени ни по коју цену, никако. — Засвијет га нико сада, збогом, браћо, можда засвакада. Радич. већ иначе зват не смије до Шћепане Мали. Њег. засванути се, засване се безл. сврш. почети сеитати. — Готово се било засвазасвиј&тнти, -им (ијек.) сврш. засеетнути, разбуди се Краљевићу Марко. НПХ. лети, заблистати. — фиг. И лице му засве везн. покр. иако, мада, премда. — засвијетли срећом. Креш. [Учитељ] уђе у дућан и купи шешир, засве засвиј&тљети (се), -тлим (се), ек. зада му не бијаше сасвим пристао. Јурк. Засве светлети(се). што је година зло понијела, једнако осјећа засввњити, засвињим сврш. 1. вулг. се пољем живи тежачкн рад. Ћип. запрљати где као да су ту биле свиње; назасведочавање, ијек. засвједочавање, кравитисвињац. — Атко јеовозасвињио? . . . с гл. им. од засведочавати. Половина ђубрета лежи на браздама! Бен. засведочавати, -бчавам, ијек. засвје- 2. фиг. учинити што недостојно; стати се дочавати = засведочивати несврш. и уч. понашати као свиња. — Јоко, што си запрема засведочити. свињио, Јоко. Вујач. засведочбње, ијек. засвједочење, с засвирати, засвирам сврш. почети свигл. им. од засведочити. рати. засведочнвати, -бчујем, ијек. засвјеИзр. засвирати и за појас (пас) задочивати, несврш и уч. = засведочавати. денути в. уз заденути (изр.). 14*

212

ЗАСВИРИТИ — ЗАСЕДАВАТИ

засвирити, -рим сврш. заст. в. засвирати. — Павле стаде, окрене се, још једном засвири. Ћип. засвитети, -тим, ијек. засвитјети3 сврш. почети свитети. — Није још ни зора засвитела, а он је већ био на ногама. Јакш. Ђ. засвитјети, -тим, ек. засвитети. засвицкати, -ам сврш. покр. заеветлуцати. — Оне [плоче] муњевито засвицкаше у изненадном немиру и нестадоше. Лал. засвједочаван»е, ек. засведочавање. засвједочавати, -бчавам, ек. засведочавати. засвједочбње, ек. засведочбње. засвједочивати, -бчујем, ек. засведочивати. засвједбчити, -бдочим, ек. засведбчити. засвјежити, -им, ек. засвежити. засвјестан, -сна, -сно, ек. засвестан. засвјетломрцати, -бмрцам, ек. засветломрцати. засвјетлуцати, -ам, ек. засветлуцати. засвбдити, засводим сврш. начинити свод; прекрити одозго. — Засвођени улаз био је осветљен фењером. Ћос. Б. фиг. Ноћ густа као да је засводила оне тесне уличице. Нуш. засвођаваље с гл. им. од засвођавати. засвођавати, -бђавам = засвођивати несврш. и уч. према засводити. засвбђе с необ. песн. свод. — И црни облак на небо насрну, сурином плаву пругу заогрну, кб засвође што сјаше у висини, и прогута је. Кош. засвођеност, -ости ж~стање онога што је засвођено. засвођивати, -бђујем несврш. и уч. = засвођавати. засврбсти и засврбети, -би3 ијек. засврбјети и засврбјети, сврш. почети сврбети. засврбити и засврбити, -и сврш. в. засврбети. засврбјети и засврбјети, -би, ек. засврбети. засврдлати, -ам сврш. 1. почети, стати еврдлати. 2. сврдлањем нешто учврстити. ~ се увући се, учврстити се. — фиг. Питањештада раде засврдлало се у њих и тшптало за одговором. Цес. А. засебан, -бка, -бно који нешто представља сам за себе, посебан, одвојен. — После се сви заједно зноје, обично у засебној соби. Лаз. Л. Везиру с породицом опредијели Хусеин засебан стан. Том.

засебит, -а, -о в. засебан. — Веома [су] наличили на засебите независне републике. Глиш. засебнто прил. в. засебно. — И заповеди Тарас својим слугама да раздреше један од возова који је стајао засебито. Глиш. засебице и засебице прил. 1. посебно, одвојено. — Претресоше уоколо сваки ћошак и закутак, сви заједно и засебице. Мил. В. 2. узастопно, једно за другим. — Три дана засебице чињаше везир своју покору. Том. засебно прил. посебно, одвојено; исп. засебице (1). — Свакоме од њих рекнем то засебно. Вел. Сваки сталеж вијећао је засебно. Пов. 2. засебност, -ости ж својсшво онога што је засебно, особеност, одвојеност. — Бића [су] у разном ступњу реална, према разном богатству и неједиакој многоликости своје засебности. Баз. засбвање, ијек. засиј&вање, с гл. им. од засевати. засбвати 1 , засевам, ијек. засиј&вати несврш. и уч. према засејати. засбвати 2 , засевам, ијек. засијбвати, сврш. почети севати. зас&внути, засевнем, ијек. засијевнути, сврш. 1. севнути, синути. — Тад би му засијевнуло око, поклопио би коња као младић. Шен. 2. дочекати, изненада обасјати јаком светлошћу. зас&гнути, засегнем сврш. дохватити, захватити, дубље захеатити. — Носио је једном руком Марјету . . . брижљиво пазећи да је не засегне пламен. Ђал. зассда и зЗседа, ијек. засједа и засједа, ж 1. а. скршено место из којег се неочекивано, изненадно папада; исп. бусија. — Пред свитање треба да заузме заседу с обе стране друма. Поп. Ј. б. скуп нападача који чека да неког нападне са скривеног места. — [Непријатељ] нам је пријечио повратак и постављао бројне засједе. Хоре. У таквом рату револуционарне снаге нападају непријатеља . . . из засједе. Комун. 1951. 2. дно стола; исп. застава (4а); супр. чело стола. — Војводе [у сватовима] свуда сједају у засједу, у дно трпезе. Вук. заседавање, ијек. засједавање, с гл. им. од заседавати. заседавати, -бдавам, ијек. засједавати, несврш. 1. = заседати (1) држати седницу (седнице), учествовати, суделовати у заседању. — Земл>а је код нас . . . припадала малим сеоским газдама цоји су заседавали у Скупштини. Јое. С. Свакога је дана од осам сати изјутра до дванаест сати у подне клуб засједавао и вијећао. Вел. 2. = заседати (4) председавати. — Добро је, Чича заседава, а тај не даје двојке из историје. Ранк.

ЗАСЕДАНИЈЕ — ЗАСЕЉЕ заседанвје, ијек. засједаније, с заст. «. заседање. — Међу прочим разговорима у заседанију ја опоменем . . . Нен. М. засбда&е и заседање, ијек. засјбдање, и засједање, с гл. им. од заседати. засбдати, заседам и заседати, -ам, ијек. засј^дати и засједати, несврш. 1. = заседавати (1). — У Загребу се тада налазио и ЦК КПЈ и он је скоро непрекидно заседао. Марј. Ј. Правописна се комисија састала у Београду . . . и заседала ондје до укључиво 1. липња. / 1957. 2. седати на скривено место да се одатле неко нападне, заузимагпи место у заседи, бусији. — Па узима пушку џевердара, а засједа на друма широка. НП Вук. Тко зна тко . . . гази мрачним стазама и засједа. Кал. 3. седати, заузимати места седајући. — А они> како ко долази, заседали и, срчући медену ракију, богорадили. Рад. Д. 4. = заседавати (2). — На челу дугог мраморног стола заседа стари и несвршени студент. Дуч. 5. застајати, западати {у грлу). — Заседају јој залогаји јела од слутње д а . . . она, Аница, код мужа можда нема ни хлеба. Станк. зас&дач, -4ча, ијек. засј^дач, м онај који заседа, који чека у заседи. — Брже да оду засједачима јавит. М-И. заседачев, -а, -о, ијек. засједачев који припада заседачу. зас&дачкЗ, -а, -б, ијек. засј&дачки који се односи на заседаче. — Избави нас [бог] из руку непријатељских и засједачких на путу! Дан. зас&дета (се), -дим (се), ијек. засј&дјети се, сврш. 1. остати дуго седећи. — Често би ми рекао: Што си се, човјече, засједио око тих кшижурина. Јурк. 2. постати уседелиџом. — Она је заседела, па вала, девује и за себе и за тебе. Срем. заседласт, -а, -о који је сличан седлу, преседласт. — Намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос . . . и чита. Шапч. заседник, ијек. засједник, м песн. в. заседач. — Неста пуцња тананих пушака, неста тутша на коњ'ма Турака . . . засједници одржаше кланце. Март. заседница, ијек. засједница, ж песн. она која чека у заседи. — Крај пута вребају . . . засједнице змије љуте. Шен. заседкути, -нем, ијек. засједнути, сврш. засести (2). — Лијепо је Марка дочекала, у господске столе засједнула. НП Вук. зас^зати, засежем несерш. и уч. према засегнути. засејавање, ијек. засијавање, с гл. им. од засејавати. *«*

213

засејавати, -ејавам, ијек. засиј^вати несврш. и уч. према засејати. засејати, -јем, ијек. засијати, сврш. обавити сетву, бацити семеу земљу, посејати. — Ево и мене да засејем босиљка. Вес. Куну се: да се ријетко кад та њива за један дан засијала. Ђур. фиг. Овај [је] несрећни народ засејао [кланце] својим гробовима. Нуш. засек, ијек. з^сјек, м засечено место, засекотина, усеклина. — Пред доста стрмим засјеком, међу два брда, стоји тик Саве самотан бријег. Шен. Сјећам се како су иза мотике остајали глатки засјеци жуте земље. Лал. засека и засека, ијек. засјека и засјека, ж препрека начињена од посечених, оборених стабала. — Ондје начини шанац за 1.000 људи и осам топова, а унаоколо утврди се засјекама. Вук. Паша . . . начинио је засјеке и пријекопе. Нех. засеклина, ијек. засјеклина, ж засек. — Као мачка успиње се [уз дрво] . . . искоришћујући . . . сваку засјеклину. Гор. зас&котина, ијек. засј&котина, ж засек. — Зрачак [месеца се] засекао на неравним ивицама стакла, па из засекотина точио позлаћену крв. Рад. Д. засекпути, -нем, ијек. засјекнути, сврш. засећи. — Тај стари софта . . . постаде особом која му се дубоко засјекну у срце и памет. О-А. засекташити (се), -^кташим (се) сврш. постати секташем, оградити се од света као нека секта. — Такве [би се] организацнје Комунистичке партије засекташиле и изоловале од средњих класа. Пиј. заселак, -елка и -еока м (мн. -блци и -еоци) сеоце, омање село које припада другом, већем селу, огранак села. — По ходницима се узбунио и гуркао свет, половина засеока. Петр. В. заселчаннн м становник засеока. — За нас заселчане . . . то вам је исто као кад ти се деси да некипут униђеш у одаје великога госе. Шов. засељава&е с гл. им. од засељавати. засељавати, -ељавам несврш. в. насељавати. — Догађало се да су се села расел>авала или сасвим изнова заселлвала. Нов. засељачити се, -ељачим се сврш. постати сељаком, посељачити се. — Ако је тај сточар Влах имао сам њива и ливада и засељачио се, и он је имао дужност да с осталим сељацима иде на косидбу. Нов. засеље с в. заселак. — К њима се прибраја једно ваљда засеље катунско, које се у хрисовул>и просто зове Проиловци. Нов.

214

ЗАСЕМЕНИТИ — ЗАСЕСТИ

засеница, ијек. засјеница, ж в. засенак. — По пустој обали нагло су се смјењивале засјенице и обасјаност. Десн. зас&нљив, -а, -о, ијек. засј&нљив = засењив који засењује; исп. засенити (2). — Сунце при заходу засја . . . засенљива му светлост играше према кретању лађе. Дов. засекути, -нем, ијек. засјенути, сврш. в. засенити (7). — Стајаху тако подуже засјенути, док је љетња топла ноћ . . . одашцала. Ћип. засепчити, -им, ијек. засјенчити, сврш. 1. бацити сенку, покрити сенком. — Замишл>ам себе с њом . . . на засенченој клупи 5 на коју ипак пада мало залазећег сунца. Минд. 2. обојити тамно, начинити тамнијим. — Да коначно дам продужење, бело учиним сивљим, засенчим јасноћу ствари копреном наслућења. Мас. засењавање, ијек. засјењавање, с гл. засенак и засепак, -енка, ијек. заим. од засењавати. сјенак и засјенак, м 1. а. место које је у засешаватп, -ењавам, ијек. засјењавати сенци, засењен простор. — Том приликом = засењивати несерш. и уч. према засенипш. Јанко не виде оно двоје што стајаху у зазасешатп, засењам, ијек. засјбњати, сенку. Лаз. Л. Устукну у засјенак стубишта. несврш. и уч. заст. в. засењавати. — РасКреш. б. хладовина. — Мало подаље од стола у засенку једног гранатог дрвета седе пушта косу на тле, мјестанце засјења њом. неколико младог женскиња. М 1867. 2. оно Прер. чиме је нешто засењено; заклон од сеетлости, зассшеност, -ости, ијек. засјењенбст, засена (/). — Слуга скиде засјенак на свјеж особина или стање онога што је засењено. тиљци да га погледа у лице. Франг. засељеље, ијек. засјењење, с 1. гл. Изр. бацати, бацити, ставити, ставим. од засенити. 2. стање у коме се налази љати у ~ потискиеати, потиснути, укла- оно што је засељено, сена. 3. мед. тамније њати, уклонити у страну, у позадину; да- место на рендгенској слици. леко надмаши(ва)ти. — Те вечери су два зас&њив, -а, -о, ијек. засјењив = запесника Босанца бацила у засенак све. сенљив. — Први зрак светла . . . растерао Андр. И. [је] са засењивим блеском онај мрак. Мил. В. засенац и засенац, -енца, ијек. засјенац засењивати, -ењујем, ијек. засјењивати, и засјенац, м покр. засенак (/). — Тражи несврш. и уч. = засењавати. Васо засјенца да се заклони. Вук Рј. засеа&вач, -ача, ијек. засјењивач, м засеннтп, -им, ијек. засјенити, сврш. 1. покрити сенком; оградити од извора свет- онај који засењује. засеок м в. заселак. — Брже-болл одлости. — Засјенивши свјетло . . . спустила јурио је у засеок да јави новост. Ћоп. Четсе госпођа Валпурга. Ноеак. Засенивши ничка војска од двије хиљаде пшачкаша руком очи, покуша да види шта се у кујни изненада нападе овај засеок. Лал. дешава. Ћос. Б. Старац . . . посла жену да тражи чобане за стоком по засјењеним засести, заседнем и заседем, ијек. запотоцима. Лал. 2. а. бацити сенку (на сјести, сврш. 1. а. сести> посадити се. — И што), помрачити. — Забринутост бјеше јој заседоше свати за пуну софру. Вес. Обојица засјенила лице. Кум. Из оштре боли пао је засјела за каву. О-А. б. добити, заузети у неку биједну апатију . . . која му је засјеместо (службу), сместити се. — Засио је на нила сву душу. Ћал. б. надмашити, претећи. свеучилишну катедру као изванредни про— Милош Обилић и Хајдук Вељко . . . фесор. Баз. Поп-Михаилов син је засео на засенили су Леониду и Сцеволу. Прод. Она очеву парохију. Андр. И. л. састати се у је својом ллпотом све засјенила. Кум. 3. седницу; отпочети рад у седници. — После за тренутак обневидети од јаке светлости, пола часа заседе цео школски одбор. Ранк. одузети способност да се еиди. — Очи ми се Рано већ комисија је засјела у великом засјенише од онога чара штоно се прелијева пространом »женском разреду« наше школе. с крова цркве св. Марка. Ков. А. фиг. Кик. 2. прел. посадити некога за сто. — Попе Е да ли јој засенише очи богати поклони свате дочекује дивно, засједе их за софре којима је дарива [онј ? Јакш. Ђ. господске. НП Вук. 3. ухватити заседу. — зас&менити, -им, ијек. засјбменити, сврш. оплодити семеном; размножити се. — Ту има читав шумарак жутог багрема, а засеменио однекуд и дивљи ладолеж. Сек. фиг. Земљу сам засеменио речима које не могу ни себи да протумачим. КН 1959. засен, ијек. зас)ен, м в. сенка, сена. — С краја испод лонџе дигоше се четири човјека, који су били мало у засјену. О-А. фиг. Крочим у засјен свога пада црна. Уј. засепа и засена, ијек. засјена и засјена, ж 1. оно што засењује, заклон, заслон, абажур, штит {на лампи, нпр.). — Са стропа висјела је великабрончанасвјетиљка обилно расвјетл>ујући испод засјене стол. Новак. 2. сена, сенка; хладовина, засенак. — На овај начин [од дрвећа] пада мање засене на имања. Тод. 3. помепгеност чула вида, изазвана сувише јаком светлошћу, засењеност. Бак. Реч. 4. опсена, обмана. Вук Рј.

ЗАСЕЋИ — ЗАСИЈЕВНУТИ И ми махом одосмо од Стоца и бусије уз друм засједосмо. Ботић. Треба засести иза букве и чекати их на цев. Ћос. Д. 4. а. сести Негде да ту дуже остане, задржати се. — Само Рок није нигдје дуже засјео, ишао је од куће до куће. Бен. Угојен и подадуо од пића, он се једва вуче, и гдје засједне, не диже се док га не изнесу.' Андр. И. 6, напасгт; пасти и задржати се. — А стара . . . засједе на Јагну и удри псовати. Бен. Она бура страсти . . . већ је без трага била ишчезла, а на њено место, као нежељен гост, засела је туга. Бар. в . ући, увући се (у кога, шта). — У Ђуку засјело нешто окрутно и немилосрдно, пакосно и кивно. Коз. И. 5. застати, запасти у грлу (р залогају, кости и сл.). — Раји заседе залогај. Ад. фиг. Сатирична прича »Комадић швајцарског сира« гадно је засела у грлу србијанске реакције. Поп. Ј. 6. заћи (о сунцу). — Јо, Ненаде, моје жарко сунце! Рано ти ми беше измилило, па ми тако рано ти заседе! НП Вук. 7. заузети, запосести; настанигпи, населити. — Они предјели опустјели [су], те у XVIII вијеку засјели их у претежнијем броју Арбанаси. Јаг. Ни касније, кад је засела Аустрија, није хтео да каже шта је знао. Марк. М.

215

бранити. Вук Рј. 2. фиг. усећи се, урезати се, произвести дубок и трајан утисак. — Дубоко ми се засјекла у памет грозна счика. Кум. У њихов живот . . . засекле се ратне године. Ћос. Д. засећи и засбћи, засегнем сврш. в. засегнути. — У повијести српскога препорода . . . главно [су] засегли пастири горње Шумадије. Паел. засецај м индив. засек; бора. — На лицу му се види ироничан засецај. Игњ. засбцање, ијек. засијецање, с гл. им. од засецати (се). зас^цатн, засецам, ијек. засијбцати несврш. иуч. првма засећи. ~ се несврш. и уч. према засећи се. засивети (се), -вим (се), ијек. засивјети (се), сврш. постати сив; појатгти се у сивој боји. — Убрзо [се] ускомешало грање и поље засивело од широке прашине. Рад. Д. Чим су се само засивјели прозори, дигне се. Бен. заснвити, -им сврш. учинити сивим, обојити у сиео. — Предвече је засивило собу. Поп. Ј. засивјети (се), -вим (се), ек. засивети Изр. ~ (коме) на грбачу (за врат) (се). постати (коме) велики терет. зас&грати (се), -ам се покр. в. заиграти ~ се засести (4а). — Пожури корак . . . (се). — Навезле се до три шајке лађе: у првој засјела се код оргул>ашевих. Бен. Пошто се коњи засиграли. НПХ. се налуња, дођс на дућан, па се засједи — засигурно прил. сигурно, ван сваке сумзаборави кад је дошао. Сиј. ње, поуздшш. — Не знамо засигурно постоји ли што такво. Баз. Неко повика да тамо засећи, -ечем, ијек. засјећи, сврш. 1. секући заћи мање или вишеу нешто; зарезати. засигурно стоје и жена Саве Љусине и — Узме секиру и засече довратак. Вес. фиг. његов зет. Ћоп. Засјекло мс је у срце. Шен. 2. усећи (с«), засидратв, -ам сврш. покр. в. засид~ урезати (се). — Међу очима, посред повија, рити. — Доли под Биоград аустријанска засекла је једна бразда. Вукић. фиг. Да није шајка засидрана по сву ноћ чека. Маж. М. и у њене дане засекао рат, у пролеће 1941. засидрити, -им сврш. пустити сидро, године? ЛМС 1951. 3. а. посеченим дреећем оградити. — Људи засјекли збјег у планини. усидрити; укотвити. ~ се укотвити се, чврсто се еезати за Вук Рј. б. фиг. закрчити, препречити. — нешто. — Метафора . . . засидрила се у И тај ће сад земљу преврнути да дш само литератури и у њој остала. НИН 1959. засече путове, куда бих с мојим намерама засијаваае, ек. засејавање. могао проћи. Ком. 4. подсећи, поткресати. — Засјекао брке као на трупици. Н. посл. Вук. засајавати 1 , -ијавам, ек. засејавати. фиг. Пепел>авосиви облаци спустили се засијавати 2 , -ијавам несврш. и уч. према ниско и засекли врхове Карпата. Јак. 5. засијати. пресећи, прекинути (у говору). — Видиш, и засијати, -јбм, ек. засејати. ти немаш новаца. Што год рекла, он ће те засјећ једном: а динари? Војн. 6. заћи, зазасбјати (се), -ам (се) сврш. = засјати корачити. — Барнаба био засјекао тамо у (се) 1. почети сијати Џ). 2.усијати, ужариседамдесету. Кум. 7. задрети, повредити. ти. — [Питање је] колико набоја засије — Учин иступ . . . засекао је по његовом цијев пушке тако да је морати стријел>ањс самољубљу . . . и поносу. Ћос. Д. Заједнич- обуставити. Старч. ко тржиште ће врло брзо засећи у привреду засиј^ваае, ек. засевање. сваке земл>е чланице. В 7957. 1 заснј^вати , засијевам, ек. засбвати1. ~ се 1. оградити се подсеиеним дрвећем. 2 засијбвати , засијевам, ек. засевати2. — Уз ратове људи се скупе у планини у велики збјег па се засијеку да би се могли засиј&внути, засијевнем, ек. зас^внути.

216

ЗАСИЈЕЦАЊЕ — ЗАСКАКАЊЕ

засиј&цање, ек. засбцање. засиј&цати, засијецам, ек. засецатн. зЗсијеч ж само у изразу: у засијеч (градити) засецајући на посебан начин градити. — Разасуле се кметске кућарице мале, а у засијеч грађене дрвењаре. Торд. засикнути, засикнем сврш.'сикнутпи. — Стави га у раму! — засикне. Бег. зас&ктати, засикћем сврш. почегпи сиктати. засилнти, -им сврш. постапт силан,јак, ојачати. — Рука ми је десна засилила, сабља бритка крви зажељела. Вук Рј. засинути, засинем сврш. синути, блеснути, засијати. — А и небо ти дивотно данаске је посиротно, нема месец да засине. Радич. У близини таква мјеста засинула би гдјегдје . . . вода. Шимун. засип м 1. оно што се у воденици заспе у кош да се меље. — Наш је засип, а његови зуби. Вел. 2. смет навејаног снега, намет. — С путова, што су се губили у засипима, долутао плашљив глас звона. Бен. 3. руд. засипање окна материјалом из кога је извађена руда. Р-К Реч. 4. мед. задуха, астма. Бен. Рј. засипавање с гл. им. од засипавати. засипаватн, -ипавам несврш. в. засипати. засипање с гл. им. од засипати (се). засипати, -ам и -швем несерш. и ун. према засути. ~ се несврш. и уч. према засути се. зас&пач, -Ача м заст. посуда, мерица (од десет ока) којом се у воденици жито засипа у кош. Вук Рј. заснпити, -им сврш. почети сипити. засшши, -а, -б техн. који се односи на засипање. — Из радионице се прешло на засипна кола на високим пећима. Пол. 1959. засирити, -им сврш. ставити у млеко сириште, посирити. Вук Рј. ~ се усирити се (р ммку, крви). — Маховина сва црвеном засирена крвљу. Март. засисати, -ам и -ишем сврш. претерати у сисању. — Кад жена наново затрудни> а још дијете иије одбила, онда се каже: засисало дијете. Вук Рј. заситан, -тна, -тно који засићује, који може (лако) заситити. Бен. Рј. заситити, -им сврш. 1. отклонити глад, учинити ситим. — Кад су заситили прву глад, стадоше се разговарати. Бен. 2. фиг. задовољити жудњу за нечим. — Кад засите врелу жуд, о Анином мужу зборе. Кош. 3. фиг. натопити, налити, напунити нечим. — Киша је лила, па им се цеди низ лице и одело које је већ давно било засићено

водом. Јак. Све је заударало по уском и неизраченом простору што је био засићен смрдљивим плином. Крл. ~ се постати сит чега. — Ћир-Моша би се слатко заситио тим [ручком], задовол,но протрљао руке и обрисао своју јарећу браду. Срем. фиг. Свега се засити једноћ чељаде, и љубави и сна. М-И. Детињско тело се лако замори и дечија машта брзо засити. Андр. И. зас&тљив, -а, -о који се лако можв заситити. зас&тљивост и заситпост, -ости ж стање и особина онога који је заситљив. засићавање с гл. им. од засићавати (се). засићавати, -ићавам = засићивати несврш. и уч. према заситити (се). ~ се = засићивати се несврш. и уч. према заситити се. засићен, -а, -о 1. трп. прид. од заситити (се). 2. загасит, угасит (р боји). — Засићено црвенило [корица] попрскано [је] . . . сивкастим светлацима. Леск. М. засићено прил. претерано, прекомерно. — О младости, незаситно гладна! О старости, засићено јадна! Прер. засићеност, -ости ж стање и особина онога што је засићено. — Све се брзо претворило У . . . путену засићеност. Крл. Наступила је она мучна и тупа засићеност послије узбудљивих и тешких послова. Ћоп. засићбње с в. засићеност. засићпвање с гл. им. од засићивати (се). засићивати, -ићујем несврш. и уч. = засићавати. ~ се = засићавати се. засићити, -им сврш. препунити се чим (рбично течношћу, текућином). — ПроЕрели [су] мутни потоци, засићиле баре и болесно се раскаљали друмови. Ђур. засјајити се, -им се сврш. в. засијати (се). — Кад се над њима спусте сјене, засјаје се сјетно омања приморска села. Кум. засјактати (се), -тим (се) сврш. в. засјати(се). засјактити, -им сврш. в. засјактати. — Лице ће му засјактити од прасетине, од јаре и вина. Десн. засјати (се), -ам (се) сврш. = засијати (се). засје-, ек. засе-. засједан, -дна, -дно (ијек.) који се односи на заседе, који је пун заседа. — Да си проклет, засједки крвопијо! Матош. Одатле је оплођење . . . имало у себи нечег подмуклог, сличног засједној игри. Десн. заскакање с гл. им. од заскакати (се).

ЗАСКАКАТИ — ЗАСЛЕПЕТИ

217

заскрамила жућкасто прљава мешавина снега и блата. Рад. Д. заскрббити, заскробим сврш. = зашкробити натапањем у скробу учинити крутим (р платну); исп. уштиркати. Вук Рј. заславити, заславим сврш. а . зазвонити, огласити славу. — Заславила звона. Навијештају сутрашњи светак. Цар Е. 6. фиг. отпочети (што лепо). — Процветаће шарно цвеће, заславиће премалеће. Змај. зЗслада и заслада ж оно чиме се што заслади; посластица. — Ох, краљице душе моје, румена зоро љубави прве, засладо вел>а отровнога живота! Јакш. Ђ. засладити, засладим сврш. 1. а . ставити шећер, мед или што сл., учинити слатзаскок м скок са залетом; изненадни ким. — Где би се, дакле, материно млеко скок, напад. — Теретни је то био влак . . . и прилике за прихват и заскок није било морало заменити крављим . . . ваљало би га и (шећером) засладити. Батут. 6. фиг. нигдје. Цес. А. На слободу испушташ ме да првим заскоком сплеткара смрвим, мог учинити угодним, пријатним. — Ми ћемо злотвора! Марк. Ф. Ту се слава, моћ и ти, момче, засладити овдашњи боравак. Јонке. 2. појести или попити на крају чега. богатство стичу преваром, лупештвом, за— Напричају ти тако, иските, навезу, па скоком и подлошћу. Бар. засладе чашом ракије и говеђим гулашем. Изр. и з з а с к о к а скачући. — Дјечак се Ћоп. затрчи, из заскока дохвати Лијеву и чврсто Изр. ~ душу најести се доста каквог је загризе у месо. Мар. укусног јела; причинити пријатност. — заскомукати, -бмучем и -бмукам сврш. Подједнаком смо гозбом засладили душе. почети скомукати. М-И. заскорупити (се), -брупим (се) сврш. ~ се појести што слатко. покрити се скорупом или било каквом танком заслађево прил. на заслађен начин, кором, скрамом, пенушавим таласима, вало- слатко, љубазно. — Пред претпостављенивима и сл. — Изгледа да је јутарњи вјетар ма је стајао са плашллвим лицем . . . и најежио заскорупљену површину мочваре. говорио је заслађено. Уск. Лал. заслађенбст, -ости ж стање онога шпго заскочан, -чна, -чио који се односи на је заслађено. заскок. — Што од заскочног запрепаштења, заслађввање с гл. им. од заслађивати(се). што од снажног одбачаја . . . жандар заспађнватв, -ађујем несврш. и уч. затетура натрашке. Божић. према засладити. заскочитп, заскочим сврш. 1. изненада ~ се 1. несврш. и уч. према засладити опколити; заобилажењем претећи, обићи. — се. 2, уживати у чему пријатном. — ОсУ Копривницу упиру Турци очи, н>у хоће мјешкивали се једно другом и заслађивали да заскоче свом силом. Шен. Нашао их радосним успоменама. Шимун. [говеда] човек на једном пропланку међу засланвтв, засланим сврш. осолити, луговима, заскочио их и потерао кући. Ђур. додати со у штпо. фиг. изненадити. — Нисам више мислио да би ме невријеме могло заскочити. Наз. 2. заслањање с гл. им. од заслањапм. скочити, поскочити. — Ногама напипљем заслањатв, -ам несврш. и уч. према застврдину, заскочим увис. Ков. А. Расрђен, лонити. он заскочи да се пребаци као некад преко бране. Марк. М. заслањиватн, -ањујем несврш. и уч. према засланити. Изр. ~ коме (у) реч упасти комеу реч. заслбпети, -пим, ијек. заслијепјети, заскочпца жиндив. зачкољица (2); пресврш. 1. постати слеп, ослепети за тренувара. — Ништа то није чудно . . . него је так, обнетдети. — Прстима протрлл очи. то нека заскочица, нека »клопка«. Божић. Оне му од тога заслијепише, тако да пртина заскочице прил. скоком. — К њему ишчезну пред њим. Сиј. 2. отпочети, учијунак заскочице ђиса. Март. нити што непромишљено (као слеп); заљузаскрамити (се), -им (се) сврш. превући бити се. — Катица је била »заслијепила« за нским Богданом. Ћоп. се скрамом, танком кором. — По земљи заскакати, заскачем сврш. 1. почети скакати. 2. заобилазити. заскакивање с гл. им. од заскакивати. заскакивати, -акујем несврш. и уч. према заскакати и заскочити. заскакутати, -акућем и -акутам сврш. почети скакутати. заскапдиратн, -андирам сврш. почети скандирати. засквичати, -чим сврш. почети сквичати. заскичати, -чим сврш. почети скичати. заскббити, заскобим сврш. скобама причврстити, утврдити. Р-К Реч.

218

ЗАСЛЕПИТИ — ЗАСЛУЖИТИ

засл&гати, Зсшлепим^ ијек. заслијбпити, сврш. одузети моћ здравога суда, нае&сти на криви пут, занети. — Бојим [се] да то [богатство] не оаслепи моју мајку и да ме не натера да пођем за њ. Шапч. Заслијепила ме срџба и учинио сам. Вил. Изр. ~ очи ( в и д ) коме прееарити кога. заспспљавање, ијек. засљепљавање, с гл. им. од заслепљавати. заслепљаватн, -епљавам, ијек. засљепљавати = заслепљивати несврш. и уч. према заслетти и заслепити. заслепљ&ник, -ика, ијек. засљепљеник, м заслепљен човек. — фиг. Ми знамо да . . . тупи аасљепл>еници обичавају свашта вадити из унгарскога законика. Старч. заслепљенбст, -ости, ијек. заслијепљенбст, ж неразумна оданост, неразумна преданост (чему); непромишљена увереност у нешто, претерана занесеност у чему. — Ето, јасно је, до какве ју је заслијепљености довело њезино господско лудило. Новак. Какво је то јогунство или заслепљеност . . . која нагони песнике да језик тако често киње. Поп. Б. засл&пљив, -а, -о, ијек. засљепљив који заслепљује. — Сасвим се сувишном и увредљивом чршила заглушна бука глазбала и засљепљив сјај жаруља с вртуљка. Цес. А. Цијело се село растопило и загрезло у бјелину, у тај засљепљиви облак. Бен. заслепл>нван>е, ијек. засљепљивање, с гл. им. од заслепљивати. заслепљнвати, -епљујем, ијек. засљепљивати, несврш. и уч. = заслепљавати. заслепљДвач, -ача, ијек. засљепљивач, м онај који заслепљује. заслбпљиво, ијек. засљепљиво, прил. заслепљујући, тако да заслепљује. — По степи заслепљиво, неодољиво сија ковиље. Моск. заслијбпити, заслијепим, ек. заслбпити. заслиј&пјети, -пим, ек. засл&гети. заслијепљеност, -ости, ек. заслепљенбст. заслин&вити, -инавим и заслинитп, -им сврш. 1. постати слинав, пустити слине, бале. — Грађани подижу главе . . . широко растворених заслинављених уста. Кик. Ја бих га живог појео, онако гнусно запењеног као пуж кад забалави и заслини. Дав. Заслињен и црвен од суза . . . устаје. Мар. 2. почети плакати (р деци). Бак. Реч. заслон м 1. бео собног намештаја који заклања од јаке светлости или топлине. — Испред два голема камина велики заслони. Креш. Седим испод заслона великог ог-

њишта. Богдан. 2. штит на лампи, засена; исп. абажур. — Са стола је нажлшрена малена лампа испод свог зеленог заслона бацала на кревет дубоку сјену. Цар Б. 3. штит на капи. — Црвен-капе наше немају заслона. Прер. Неки стријелци удешапају и капе посебно за гађање, особито штитник или заслон за очи. Стрељ. 4. кецеља, прегача. — Сприједа од паса . . . покривао јој крило заслон од црне свиле. Новак. 5. попречна страна кревета. — Она задрхта и примаче се кревету, те се прихвати руком за заслон. Вес. заслонац, -нца м в. заслон (2). — Кад би пала ноћ, враћао би се да уз малу свјетиљку са зеленим заслонцем поједе кукавнн залогај меса. В 1885. заслбнити, заслоним сврш. начинити заслон, штит; заклонити. — Заслонио лијевом руком уста, у ухо му пришапне: »Штета новаца«! Јурк. заслоњати, -ам несврш. в. заслањати. заспуга и зЗслуга ж 1. дело или поступак који чему доприноси, који доноси општу корист, који заслужује признање и поштовање. — Стече . . . великих заслуга познати по имену Ратковић. Јаг. Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу! Дом. 2. оно што се заслужи, што се заради, зарада. — Плати ми моју заслугу. Вес. Он је хтио да дође котарској области, макар и уз мању заслугу. Коз. Ј. 3. оно што је преко и изнад дужности; услуга. — С подручним себи народом чинио [је] велике заслуге двору аустријскому. И-Б Рј. Изр. п и с а т и , у п и с и в а т и у з а с л у г у сматрати као дело достојно признања; по з а с л у з и одговарајући ономе што припада, онолико колико припада. заслужан, -жна, -жно 1. који има заслуге (1) за што. 2. фиг. достојан, вредан. — Ја бих се вечно радовао и трудио бих се да будем заслужан тог вашег поверења. Шапч. з&служба ж заслуга (2). — Она ће ићи, молити и кумити свакога да му да каква посла, заслужбе. Мул. Заслужба је сигурна, плаћају по кубику. Бен. заслужбина ж заст. в. заслужба. — То су [дјеца] онога нијемога трхоноше коме сватко преплати заслужбину. Драж. заслужено прил. по заслузи, са заслугом. — Ово наше предузеће . . . заслужено се прославило пробијањем Созине. Пол. 1959. заслужива&е с гл. им. од заслуживати. заслуживати, -ужујем несврш. и уч. према заслужити. заслужнти, заслужим сврш. 1. зарадити, добити награду или плату за оно што је учињено. — Преносе за умерену цену

ЗАСЛУЖНИК — ЗАСНЕЖИТИ свакојаку робу, и тако заслуже новац. Нен. Љ. 2. добити право награде (за нешто); стећи, постати достојан (чега). — Кобили је двадесет година . . . заслужила је свој бијели хљеб. Бен. Неку свјетлију коб смо заслужили. Уј. Ради тебе сам и довео хајдучку чету да, по цијену крви, заслужим твоју љубав. Вујач. заслужппк м књиж. заслужан човек. — Нови људи, штићеници и заслужници новога стања имађаху предност. Ђал. заслужност, -ости ж особина онога који има заслуге за нешто. засл^тити, заслутим сврш. почети слутити; иаслутити, предосетити. — Није чула да им је калуђер назвао бога, па је заслутила зло. Ћос. Д. заслухтнти, -им сврш. почети слухтити, почети слушати. — Загледаше се у све тамнији, влажни полумрак безбројних стабала, заслухтише и затрепташе очима. Петр. В. заслушати, -ам сврш. в. зачути. — Ал' из горе говор заслушаше. Вук Рј. засљеп-, ек. заслеп-. засмакаше с гл. им. од засмакати. засмакати, засмачем несврш. према засмочити. засмеђити, -им сврш. необ. начинити смеђим; обојити смеђе. — Кад је Цико засмеђио правилну плочу, наслони се . . . на држак мотике. Кал. засмејавати, -ејавам, ијек. засмијДвати = засмехивати несврш. и уч. према засмејати. ~ се = засмехивати се 1. несврги. и уч. према засмејати се. 2. уз. повр. један другог изазивати, подстицати на смех. — Шесторица се почеше гуркати и засмејавати без устручавања. Петр. В. засм&јати, -јем, ијек. засмијати> сврш. изазвати код неког смех. — Прођу људи поред њега, а он се само смеје. Свака га ситница засмеје. Вес. Увјерена је да је све ово . . . један покушај старога Милоја да је засмије. Јел. ~ се стати се смејати, насмејати се. — Зар одонда кад се оно грохотом засмејасте при мојој изјави љубави? Нуш. Само што му се засмије брк кад се други засмију јако. Кал. засместн, -бтем сврш. покр. омести, спречити. — Такав развитак . . . био је засметен социјалним и некултурним неприликама. Шим. С. засмбтати, засметам сврш. почети сметати; омести. засметити, -им сврш. запрљати смећем, зађубрити. — Кор ћу послије само

219

измести, и тако ће га изнова засметити већ код јутарње мисе. Пав. засмехивати, -ехујем, ијек. засмјехивати, несврш. = засмејавати. ~ се = засмејавати се. засмбшити се, засмешпм се, ијек. засмиј&шити се, сврш. почети се смешити. засмпјавати (се), -ијавам (се), ек. засмејАвати (се). засм&јати (се), -јем (се), ек. засм&јати (се). засмиј&шити се, засмијешим се, ек. засмешити се. засмјехивати (се), -бхујем (се), ек. засмехивати (се). засмблити, засмолим сврш. премазати, натопити смолом; затворити смолом. — Ја ћу Јанку очи засмолити. НПХ. Начини [Ноје] себи брод од јакога дрвета и засмоли га изнутра и споља. Дан. засмочак, -чка м I . зачин. Р-К Реч. 2. јело од меса исеченог на комаде у соку. Бак. Реч. засмочнтп, засмочим сврш. зачшшти машћу, замастити. — фиг. Било би и одвећ жалоено слушати када народни заступници не би превише знали чиме ће засмочити своје говоре. Наз. засмрадити, засмрадим и засмрадити, -им, сврш. испунити смрадом, пустити смрад од себе, учинити смрдљивим; исп. засмрдити. — С овим твојим лаком за нокте засмрадио си читаву собу. Крл. засмрађеибст, -ости ж стање онога што је засмрађено. засмрађивати, -ађујем несерш. и уч. према засмрадити. засмрдетп и засмрдетн, -дим, ијек. засмрдјети и засмрдјетиЈ сврш. 1. почети смрдети. 2. дозлогрдити, дојадити. — Засмрдјело старому што се мачак врти около комина. Војн. Одавле до Земуна нема радничког квартира гдје њега не знају и гдје ти тај није засмрдио. Ћоп. засмрдити и засмрдити, -им сврш. 1. учинити да што смрди. 2. покр. засмрдети. засмрдјетн и засмрдјети, -дим, ек. засмрдети и засмрдети. засмрђивати, -рђујем несврш. и уч. према засмрдети, засмрдити и засмрдјети. засмуцати се, засмуцам се сврш. досмуцати се, доспети где смуцајући се. — Прозор [се] затвори и нечије хламуче засмуцаше се до врата. Војн. заснежити, -и, ијек. заскијбжитиЈ сврш. почети снежити, почети падати (р снсгу); окренути (о времену) на падање снега; покрити се снегом. — Миха Рабар је чезнуо да

220

З А С Н И В А Л А Ц — З А С О П Љ А В А Т И (СЕ)

заснијежи. Гор. Пола века је . . . дунђерисао по заснеженим шумама. Пол. 1959. засн&валац, -аоца м = заснивач онај који нешто заснива, оснивач. — Сем Бјелинског, засниваоца руске литерарне критике, Гогољеву књигу симпатично примише и чланови . . . Пушкинова круга. Прод. засннвање с гл. им. од заснивати (се). засн&вати, заснивам 1. несврш. и уч. према засновати. — фиг. Каткад само душом плине успомена и маглине засноване моје среће. Дис. 2. сновати. — фиг. Попустила је запетост између нас, али то ми је баш улевало некакав мутан страх. Чинило ми се да нешто смишља и заснива. Петр. В. ~ се 1. имати као основу, темељити се. — Државно уређење . . . би се заснивало на братству и равноправности. Тито. 2. огакоњивати се, утврђивати се. — Ч л . 1. прописује да се радни однос радника (намештеника) заснива уговором о раду. Арх. 1954. засн&вач, -ача м — заснивалац. — Основана је [дружина] под утицајем групе С. Марковића, који су заснивачи прве професионалне организације. Лапч. засаијЈжити, -жи, ек. заснбжити. засвитн, -им сврш. песн. 1. заспати, уснути. 2. почети сањати. — Опет је сан заснио. Креш. заснов м оно што се замишља радити, замисао, план. — Једино што се удостојавао повјеравати својој невјести своје широке заснове. Он ће ово, он ће оно. Мат. засвовавост, -ости ж својство онога што је засновано, што има (добру) основу. — Тражи право . . . да . . . провери животну заснованост и друштвену оправданост извесних појава. НК 1946.

1

засобица ж уграбљена, отета девојка коју отмичар баци за се на коња. — У бана је тешка засобица, врло му је ђогат малаксао. НПХ. засобица* ж фил. узастопност. — Његов основ је у засобици појава. Баз. засобице прил. једно за другим, узастопце. — Коњиц може прелетети засобице и по два бедема. Вук Рј. зас&вити, засовим сврш. ставити, навући засовницу (иза врата). — Поп дрекну . . . и засови врата. Кош. засбвница ж гредица која се ставља иза затворених врата да се споља не могу отворити, преворница, засун. — Засовница на вратима јелова бјеше. М-И. Сјутрадан дође стрико-Лујо и . . . појача засовнице на вратима. Лал. засблити, засолим сврш. 1. зачинити сољу; јаче посолити. — Добро [се] слагало [вино] са смрзнутом сланином и засољеном кајганом. ЛМС 1951. 2. фиг. зачинити шамм. — Била то живахна расправа, малне препирка, засољена шалом и доскочицама кнеза Орфеја. Кум. 3. фиг. наудити, нанети штету, осветити се, запаприти, забиберити. — У души се закуне да ће он томе Качићу ма гдје и ма како засолити. Ђал.

засољавање с 1. гл. им. од засољавати. 2. геол. процес претварања плодне земље у слатику. — У нашој земљи слањаче [слатине] . . . настале су поплављивањем или изданским засол>авањем. ОГ. засољаватн, -6л>авам несврш. и уч. према засолити. засољеност, -ости ж својство и стање онога што је засољено, сланоћа. — Струјања има само у горњем слоју, јер је даље вода због всће засољености тежа, иако је топлија. ЕГ 2. заснбватељ м засниеалац. — Захвалност и сва слава Гају, засноватељу, прегаоцу засољнватн, -бљујем несврш. и уч. младу. В 1885. = засоллвати. засвбватв, заснујем сврш. 1. положизасондиратв, -бндирам сврш. почети ти, поставити основу, поста&ити темељ, бушити сондом, почети сондирати. — Где основати. — Хусрев-бег [је] засновао ту год . . . засондира археолог, наилази . . . задужбину. О-А. 2. фиг. смислигт. — А на преисторијско киклопско стење. Петр. В. сада ваља засновати што ћемо и како ћемо засбпити, -им сврш. = засоптати учиданас прије подне. Јурк. нити да се ко (што) задиха. засвбвач, -5ча м необ. в. заснивач. — ~ се задуеати се, задихати се. — Алекса Балада бијаше свршена против интенције [је] осећао како га нестаје . . . Ако пође, свога засновача. Ков. А. засопи се; ако што почне радити, умори се. Вес. Браћа се засопила узбрдо. Божић. заснубвта, заснубим сврш. покр. заручити, еерити. — Него ријешити се засопке прил. покр. узастопно, узаспредсуде проти јурату и заснубити га с дратопце. — Пошто попи четири чашице загом кћерком. Шен. сопке, изиђе. Мат. заснути, ззснсм сврш. в. заспати. — засопљавати, -бпљавЗм = засопљиЉуди засну, а звијезде се буде. Вел. вати несврш. и уч. према засопити. засоб прил. покр. в. засобице. Вук Рј. ~ се несврш. и уч. према засопити се.

ЗАСОПЉЕНО — ЗАСТАВА засопљено прил. задихавајући се, задихано. — Нудио [је] госте и неуморно, засопљено причао. Ћоп. засошвивати, -дпљујем несврш. и уч. = засопљавати. ~ се = засопљавати се. засоптаватн (се), -дптавам (се) несврш. и уч. према засоптати (се). засбптало прил. задихавајући се, задихано. — Теглили [су] вреће засоптало кроз већ мрачне улице. Поп. Ј. засбптати, засопћем сврш. = засопити. — Опет побрза, засоптан, погнут. Вуков. фиг. Земља засопта и засу га густим, црним покровом. Кос. ~ се = засопити се. засбпце прил. узастопно, узастопце. — И би глад за времена Давидова три године засопце. Дан. засочитп, -им сврш. напунити се соком, потећи соком. — Оживи . . . у пролеће кад му испод коре засочи живот и кад му се вршци зазелене. Јевт. заспавати, заспавам сврш. в. заспати. — Очи им горе ватром свете маније као језера, на којима заспава глас звонова што пјевају литаније. Визн. заспало прил. поспано. — Момак је увек заспало одговарао. Ћос. Б. заспалост, -ости ж стање онога који је заспао; поспаност. — Све јг у тој соби високе таванице бидо испуњено миром и заспалошћу. Ћос. Б. заспанка ж бот. в. саса. Сим. Реч. '' заспати, заспим сврш. почети спавати, из будног стања прећи у сан. — Ја сам заспао као јагње с мирном савешћу. Дом. фиг. утишати се, умирити се. — Ноћ се већ простре и жагор заспи. Каш. Вјетар љул>а грање заспало. Тад. Изр. ~ в е ч н и м (последњим) сном умрепги; ~ као з а к л а н (као мртав, м р т в и м сиом, као к л а д а , као топ) чврсто, тврдо заспати; с т в а р је заспала посао је престао, акција је престала. збспем през. од засути. заспивати, заспивам несврш. и уч. према заспати. з&спиво с индив. тренутак кад се заспива, почетак спазања. — На путу кући и до самог вечера, па и до сама заспива, непрестано је размишљао о проштењу. Коз. И. засрамити, засрЗмим сврш. учшшти да неко осети срам, застидети. Вук Рј. ~ се осетити срам, застидети се. — Кад погледа око себе у сакушвену дјецу и жене, чисто се засрами. Ћип. - - -ч

221

засрамљеност, -ости ж стање онога који је засрамљен, постиђен. Р-К Реч. засрамљивати (се), -амљујем (се) несврш. и уч. према засрамити (се). засребрепити се и засребр&нити се, -Им се сврш. добити сребрну боју, појавити сеу боји сребра, засијати. — Кад се засребрени њезина сиједа коса . . . он се трза и стреса. Мил. В. На губици засребренила се пјена. Гор. засребритн и заср&брити, -им сврш. учинити сребрним, дати изглед сребра; посребрити. — фиг. Засребри [сунце] свој смијех! Вит. ~ се добити сребрну боју, сјај. — Подигну [младић] тешко огледало и смрска га на њиховим главама. Цријеповље се засребри. Цес. А. засретати, -ећем несврш. покр. (,пре)сретати. — Како којег [сељака Мађари) засретали, тако га питали: Шта си? Шуб. Засретао је сељаке и откупљивао све што су имали. Марк. М. засрицати, засричем сврш. почети срицати. засфкати, засрчем сврш. почети сркати. зас^кнутн, засркнем сврш. покр. (кога) дати коме да сркне. И-Б Рј. засрљати, засрљам сврш. почети срљати. застава и зЗстава 1 ж 1. на мотки причвршћено платно одређених боја као обелеокје народа, државе, удружења, идејног покрета, војног одреда и др.; исп. барјак (1). 2. фиг. симбол идеје, идеологије, која окупља групу људи, организацију и сл. — Светозар Марковић . . . је социјалистичку заставу први понео. Скерл. Почели [су] да се боре против романтике . . . дигли су заставу натурализма. Марј. М. 3. војна јединица са сеојом заставом. — Узаграпце провали у село застава банских хусара. Шен. 4. а. почасно место на дну стола супротно од прочеља, чела стола. — У прочеље стари сват, с десне му стране кум . . . а у заставу војвода. Матош. б. покр. сват који седи у застави, у прочељу. — Дјевојка клекне на прострте струке, а два засједе (или заставе) узму јој вео с главе. Вук Рј. 5. западни део неба који се обоји од сунца кад зађе. — Оде му жарко за заставу сунце. Сву ноћ јаше Корић на дорату. НПХ. 6. шипка на ђерму о којој виси кабао. — Гледа [старац] огољену заставу нечијег ђерма. Ћоп. Изр. бела ~ знак предаје; в о ј н и к под заставом војник у сталном кадру; ~ на пола к о п љ а знак жалости или короте; побости з а с т а в у ставити заставу као знак победе, осеајања; с и г н а л н е заставе заставе (појединачно или у комбинаци-

222

ЗАСТАВА* — ЗАСТАКЉИВАТИ

јама) за давање вести; ступити под туђу з а с т а в у служити (као војник и иначе) ту-

ђину, странцу; чврсто држати

заставу

издржати постојано на предводничком месту. 2 зЗстава ж 1. ист. заседа која се бије с потером при отимању стоке. — Ту заставу тврду оставкше, на заставу Пековић Станишу. НП Вук. 2. покр. залога. — За боље јемство нека ти је кућа у застави, док нам рибу не предаш. Љуб. заставе ж мн. покр. вез на чарапама, као вођице. Вук Рј. заставити, -им сврш. 1. (за)уставити; задржати. — Стани, брате, застави дората. НПХ. Наједанлут га нешто заставило као вјетар некакав. Мул. 2. пристаеити. — И што куха, то по лончину застави. Коз. И. 3. покр. заложити. Вук Рј. ~ сс (за)уставити се. — На путу се заставиле овце, стоје, преживају. Сиј. заставпца и збставнца ж дем. од застава. Изр. п р е л а з н а ~ знак победе којн се у такмичењу преноси од једног победника на другог. заставка ж вињета. Р-К Реч. застављање сгл.им.од застаељати (се). застављати, -ам несврш. и уч. према застатти. ~ се несврш. и уч. према заставити се. заставии и зЗставнн, -а, -б који се односи на заставу (7). Изр. ~ гала низ заставица разапетих на ужетима од прамца брода преко врхова јарбола до крме у свечаним приликама, згодама; ~ зуб анат. «. заставњак. заставнпк и заставник м 1. онај који носи заставу; исп. барјактар (1), стегоноша. — Пред четама стајаху заставници. Шен. Висок, млад заставник примио је из Фићиних руку заставу. Чол. 2. фиг. носилац идеје, идеолог. — Још од почетка свога рада . . . он је [Змај] био у поезији заставник омладинскога либерализма. Скерл. 3. најнижи официрски чин у војсци. — Прибавио [му је] чин заставника у једном пуку. Нед. заставница и зЗставница ж 1. попречна даска у кревету (код глаее и ногу). — Онда пође, посрне, прихвати се за заставницу постеље да се не сроза. Пец. 2. ограда огњишта. — Онај га повуче за ногу, и глава као мртва паде на заставницу огњишта. Вујач. заставнички и зЗставпички, -а, -б који се односи на застаенике. застав&ак м анат. умњак, крајњи кутљак (зуб). — Крајњи кутњаци ничу обично тек после 16. године, и зову се заставњаци (заставни зуби). Батут. _, . ,

заставбноша м ков. заставник Џ). — Ту је био рањен и заставоноша батаљона. Дед. В. застазити, -им сврш. индив. поћи стазом, упутити се. — Знам ја — шумјећеш даљвЈ граде, и кад застазим низ модро то Конавље. Кост. Д. застајавати, -ајавам несврш. и уч. = застајивати «. застајати. — Пођем, клецам, идем, застајавам, шеталицу сату задржавам. Змај. застајак, -ајка м индив. застајање. — Примицао се баштама, ослушкивао . . . дратио застајке и поласке. Петр. Б. застајаше с гл, им. од застајати (се). застајати, -јем несврш. и уч. према застати. <~» се несврш. и уч. према застати се. застајатн (се), -тбјим (се) сврш. задржати се. — Немој мене ради застајати на иуту. Дан. Немој ми се много застајати. Вук Рј. застајивати, -ајујемнесврш.и уч. = застајавати. — Мајка је сваки час застајивала и за Евком се обасвртала. Берт. застајкаватн, -ајкавам несврш. и уч. в. застајкшати. — Закрете из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао док је два мјесеца војником био. Ћип. застајкнвало м и с онај који често застајкује. Р-К Реч. застајкивање с гл. им. од застајкиеати. застајкнвати,-ајкујем несврш. и уч. 1. заустављати се с времена на време, повремено застајати. — Силазећи споро низ степениште и застајкујући на свакој степеници, он је отварао књигу. Андр. И. фиг. Јесен је још застајкивала на оној равни расвијетљеној сунцем. Наз. 2. прел. необ. зџустаељапш, задржавати с времена на ереме. — Низбрдицом волови пођоше брже . . . док Тола шапатом застајкује волове. Ћос. Д. застаклити, застаклнм сврш. 1. ставити стакла. — Поразбијала нам је све прозоре, које смо и онако на једвите јаде застаклили. Б 1958. 2. фиг. засијати као стакАО. — Приликом већих свечаности када би свакоме очи застаклиле, и он би затрептао. Петр. В. Гледаше у њ застакљеним очима. Шимун. ~ се постати као стакло, постати сјајно и непомично (р оку). — Ноге му [коњу] почеше дрхтати од умора, очи се застаклише. Нуш. застакљавати (се), -акљавам (се) — застакљивати (се) несврш. иуч. према застаклити. застакљивање сгл.им.од застакљивати. застакљивати (се), -акљујем (се) несврш. и уч. = застакљавати (се). .. ,_ЈЖ!&

ЗАСТАЛНО — ЗАСТИЂЕНОСТ

223

збсталпо и застално прил. сигурно, застарнЈватн, -арујем несврш. према засвакако. — Тјешио се нпо се то догодило старити. нехотице и што она за то застално и не може застаривост, -ости ж = застарљивост да знаде. Ћип. Застално сн гладан. Шимун. особина онога који је застарив и онога што засталбст, -ости ж стање онога што је је застаршо. застало, што се не креће. застариј&вање, ек. застаревање. застаријбвати, -аријевам, ек. застарезастанак, -анка м 1. застајање, задржавање. — При сваком застанку људи су се вати. бацали око пута у блато и воду да се бар застарити, -им (ек. и ијек.) сврш. = тренутак одморе. Пер. Два сата касније застарети. аутомобил је без застанка опет протутњао застарјелост, -ости, ек. застарелбст. кроз варошицу. Пол. 1959. фиг. Тај . . . застарјетв, -рим, ек. застарети. застанак и оклевање на половини пута за Стерију је важан и занимљив. Мил. Ж. 2. застарљив, -а, -о = застарив. одмориште. — Данас је пуно гостију у . . . застарљивост, -ости ж = застаривост. коначишту, омиљеном путниковом застанку. застарче, -ета с покр. застарела мала Божић. особа. — Узме старац другу жену, неко зазастанути, -нем сврш. в. застати. старче од тридесет година. Љуб. застара ж правн. застаревање, губитак застати, -анем, сврш. 1. долазећи откуправа на нешто после одређеног времена (због да наћи (кога или што), затећи. — Кад је нехоришћења, невршења итд.); застарелост. ступио у дворану, ту је застао владику. — Ту си забиљежен и остат ћеш забиљежен Јакш. Ђ. Застао [ју] је једноћ гдје говори док се кшиге због застаре не одбаце на таван. с једним момком. Коз. И. 2. заустатти Мих. се; задржати се; прекинути делатност; презастарати, -ам сврш. покр. остарети, стати. — После неколико корака застанем. постати стар, застарети. — Застарале из- Вес. Нагло застаде кад очу у близини мелонемоглице нападнуте вучцем, костобољом, дију, необичну и сјетну. Шимун. Рад на новом друму бијаше застао. Мил. В. Мићи сипљом . . . Љуб. сасвим заста дисање. Л-К. застаратн се, -ам се сврш. забринути Изр. застаде ми душа препадох се, се. — Хазур свати, извед'те дјевојку, кратки јако се уплаших. — У мени застаде душа, данци, а дуги конаци, хоће нам се дома зазашто знам шта ће бити, а ја главу под јасстарати. НП Вук. туке. Срем.у р е ч му з а с т а д е (запе) у г р л у није могао проговорити (рд узбуђења застарбвање, и}ек. застаријевањс, с исл.). гл. им. од застаревати. ~ се наћи се, задесити се. — Овај исти застарбвати, -арева.м, ијек. застаријббимбаша . . . застао се био . . . у Пожаревцу, вати несврш. и уч. према застарети и за- где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе. старити. Нен. М. застарелост, -ости, ијек. застарјелбст, заст&њати, застењем сврш. почети стеж стање или особина онога што је застарело, њати. што је престало важити. — Боде очи назаствда ж покр. стид, срамота. — Па викле на таму застарјелости. Шим. С. Ова кад би завршила игру, онда ћук, ћук, не кратка застарелост чинила је министарску оно као што је обичај, него као што је сраодговорност привидном. Јов. С. мота и застида. Лоп. застаретн, -рим, ијек. застарјети, сврш. застндети, -дим, ијек. застидјети, сврш. = застарити 1. изићи из употребе, не бити еише у еажности, не бити савремен. — За- учинити да неко осети стид, засрамити. — То њега и наљути и застиде, па му ударише старео си . . . прегазило те време, као аутосузе. Вес. мобил кочијаша! Рад. Д. Застарјели мета~ се осетити стид, посрамити се, зафизички начин мишљења и у науци и у срамити се. — Рајна ће се застидети деветфилозофији уступа мјесто дијалектичком. наестога века. Нен. Љ. Млади је човјек Лог. 2. 2. правн. изгубити правну и судску моћ, важност. — Кривица либералне вла- погледа . . . као застиђено дјевојче. Новак. де . . . била је застарела. Јов. С. 3. прећи застиднти (се), застидим (се) сврш. е. своје одређено доба, времс, остарети. — На- застидети (се). једном [су се сви] претворили у застарјела застидјети (се), -дим (се), ек. застидети створења. Торб. (се). застарив, -а, -о — застарљив који може застпђеност, -ости ж стање онога који застпарети, који подлеже застарееању. се застидео, осећање стида.— Добра се душв

224

ЗАСТИЂИВАЊЕ — ЗАСТРАНИТИ

његова пренерази од бола и застиђености. Ђал. застиђивање с гл. им. од застиђивати

застиђивати (се), -Ађујем (се) несврш. и уч. према застидети (се) и застидјети (се). застиј&њити, застијењим (ијек.) сврш. начинити стијењ, фитиљ, уфитиљити. — Блиједо замусано лишце, чупава застијењена од нечистоће коса, мршаве . . . ручице. Кал. застиља&е с гл. им. од застиљати. застиљатк, -ам и -љем несврш. покр. заклањати. — У њега је срце милостиво, како квочка пилиће застиље. Кур. застирак, -ирка м в. застирач. — фиг. Ноћ се хватала кровова села као застирак устајала дима. Стипч. застирање с гл. им. од застирати (се). застирати, -рем несврш. и уч. према застрети. ~ се несврш. и уч. према застрети се. застДрач, -ача м оно чиме се нешто засгпире, покрива, чаршав, ћилим, тепих. — На дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем. Ранк. застирка ж застирач, завеса. — Између срчали прозора . . . стајаше вишњеви сточнћ, покривен пребелом застирком. М 1867. Завири кроз застирку на прозору у собу. Ад. застићи, -игнбм сврш. индив. «. стићи, задесити. — Веселим се освети која ће застићи грофицу. Шен. застој м привремени или дужи прекид кретања, делатности. — Посао се одвија изнова, једнолико, без застоја. Пав. Она ни застоја, ни починка, ни сна, ни буђења нема. Вуков. застојни, -а, -5 индив. који се односи на застој. — Сапне га треномице некакви кошљиви, застојни осјећај. Божић. застолбвати, -блујем сврш. почети столовати, почети владати, управљати. — Продужи лозу и застолује у свом Самарнику. Јел. застбље с оно на столици на што се леђа наслањају, наслон столице. — Онда оде иза застоља свога господара. Креш. застопални, -а, -б који се налази иза стопала: ~ кост. застДпаље с анат. стопаони корен (аг5ив. Терм. 4. застоп(и)це и застбпце прил. у стопу (за неким). — Они и нехотице кренуше за њим и застопце слијеђаху га. Ћип. Помичући се споро и застопице према прозорчићу. . . моли. Божић.

застор м оно чиме се што застре 1. платнена, свилена, плишана или каква друга завеса, заслон на прозору, између два дела собе, испред позорнице и сл. — Застори од тамноцрвене свиле гутали сваки трачак и душили га тмином.Вол. Када се застор дигне, на позорници нема никога. Донч. фиг. Желим, кад застор раскрије се шумно, у твоје очи да тонем безумно. Бој. 2. заслон, штит на лампи, абаокур. — Обична лампа . . . има стакло (цилиндар) са застором. Батут. 3. кецеља, прегача. — На њој била нека врст народнога одијела: . . . зобунац . . . застор истога кроја и припроста кратка црна сукња. В 1885. 4. покривач, прекривач; столњак. — Кад ме коњи хитрц путу неизбежном понесоше друмом по застору снежном . . . Хладно ми је било. Марк. Д. Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине. Лаз. Л. фиг. Мрак је застор; што гушћи мрак, то јачи застор. Кнеж. Б. Кад се . . . спустио и застор од прашине, било је опет све на свом мјесту. Хорв. 5. оно чиме се покрива друм, цеста, улица (калдрма, коцка, асфалт и сл.). — Многе од н>их [улица] још имају турску калдрму или су без икакве тврде подлоге и застора. Пол. 1959. 6. војн. јединица која служи као заштита од непријатеља. — Довели су . . . неколико хиљада четника, који су им служили као застор. Дед. В. 7. фот. направа на фотографском апарату која повећава оштрину и дубину слике. зЗсторак, -орка м 1. оно чиме се пуна врећа с врха застре да се може лакше завезати. 2. платно на парионици, на које се метне пепео и сипа вода. И-Б Рј. фиг. вео. — Да би подигао бар једно ћеро од засторка над будућношћу. И-Б Рј. 3. застор уопште. застбрннца ж техн. шшгка за вешање застора (7), заееса. — Металци из лошке долине израђују металне засторнице. ВУС 1960. засторчић м дем. од застор. — Иза кућице жмиркало је испод засторчића слабо свјетло у ноћ. Новак. застравити, застравим сврш. испунити стравом, страхом, престрашити. — Ну и то ме не шћаше застравит, да ни кум и грђу не додаде. Јакш. 25. '•' се испунити се страхом, престрашити се. — Ако би се унутра затекао неко од домаће чељади, онако застрављен и онијемио, Јоваидека га је . . . храбрио. Ћоп. застранак, -кка м индив. странпутица. — Била је занијета као дијете које погнут* главе блуди . . . застранцима. Божић. застранити, застраним сврш. 1. поћи странпутицом; поћи погрешним путем, погрешити. — Заповиједи своме лиску кека

ЗАСТРАНИШТЕ — ЗАСТРУГА

225

застрашљив, -а, -о који застрашује, се побрине за овце ако би застраниле. Кос. који улива страх; који се лако застраши, Сви су знали политичку линију борбе и плашљив. — Лишће [је] трептало од блага трудили се да не застране. Пер. И л ' можда повјетарца неким застрашљивим, тиханим душа је, ко звијезда што лута, застранила у шумом. Вел. овај кал са модрог пута. Домј. 2. фиг. удаљити се од главне теме разговора, призастрашни, -а, -о који застрашује, који поведања, учења (доктрине) и сл. — Пошто улиеа страх. — Шта је узрок . . . тој тарсмо у интересу наше приповетке мало за- лабуци и застрашној лупи која их је и за3 странили . . . да се вратимо нашим младипањивала и плашила сву ноћ. Вел. Ваш ћима. М 1867. Ја сам застранио од свога кабинет . . . сличан је циркуском кавезу правог предмета. Креш. усред кога ви . . . пуцкетате застрашним застраниште с индив. забачено место. пиштољем. Крл. — На овим застраништима жене-сељанке застрашујући, -а, -е који застрашује, подносе све изљеве љубавне тешко, без застрашни. — Љубав дјелотворна, у поњенсности. Божић. ређењу с љубављу уображеном, ствар [је] застранчивати, -анчујем несврш. и уч. сурова и застрашујућа. Л-К. према застранчити. застр&тти, застрелим, ијек. застриј^застрапчити, -им сврш. в. застранити. лити, сврш. 1. убити стрелом или из еатреног оружја, устрелити. — И хвалиш се — Само шроводећему« од свих њих слоцару на дивану да застрелиш орла крстатога. бодно је застранчити кад се већ почне слаНП Вук. 2. пустити стрелу. — Заповеди вити права свадба. Ков. А. да се попне сваки [од синова] на кулу па да застрањеност, -ости ж својство онога који застрањује, застрањивање. — И први с куле застреле: где кога падне стрела, уредник . . . и садашњи . . . јасно су се одакде ће му довести девојку. Н. прип. Вук. 3. фиг. пренеразити се, бити запрепашћен. изразили против свих застрањености рђаво — И он је онде погинуо? — Јесте, погинуо, схваћеног . . . »модернизма«. Скерл. — рече просјак, — застрељен изгледом застра&бње с гл. им. од застранити. бача-Марковим. Јакш. Ђ. застра&ивање с гл. им. од застрањизастрељивати, -Јљујем несврш. и уч. вати. према застрелити и застријелити. застрањивати, -ањујем несврш. и уч. застр&гети, -пим, ијек. застрбпјети, према застранити. сврш. почети стрепети. застрањ&вач, -ача м онај који застразастрбпити, -им сврш. в. застрепети. њује. застрбпјети, -пим, ек. застргпети. застрашавање с гл. им. од застрашавати се. застрети, застрем, ијек. застријети (р. прид. застро, -рла; трп. прид. застрвен, застрашаватв (се), -ашавам (се) = застрашивати (се) несврш. и уч. према застра- -ена изастртсврш. = застрти покрити, прекрити (чим). — Прође јесен. Застрла белина шити (се). земљу, те је само шара суро џбуње. Вукић. зЗстрашај м заплашивање. — И било Кад мрак застре сву собу. . . онда мој немир је пријетња, љутих застрашаја. В 1885. још више расте. Иеак. застрашепо прил. са страхом, пре~ се покрити се, прекрити се. — Небо плашено. — Погледа га некуд застрашено. се опет застрло облацима. Лал. фиг. спуЛеск. Ј. Лица са дрозора застрашено су стити се. — На срце застре се нешто у исти нестала. Поп. Ј. час и блажено и болно. Ђал. застрашеност, -ости ж стање онога застрнјблитн, застријелим, ек. засгрбкоји је застрашен. — Због тога наступи право лити. политичко мртвило и опћа застрашеност. застрнјети, застрем, ек. застрети. Шиш. застрићи, -ижем сврш. 1. почети стризастрашивање с гл. им. од застрашићи. 2. стрижењем засећи. еати (се). застрти, з1стрем сврш. = застрети. застрашнвати (се), -ашујем (се) несврш. и уч. = застрашавати (се). — Небеса се застрше маглама. Кам. застрашити, -им сврш. испунити стразЗстртбст? -ости ж стање онога који је хом, изазеати страх, уплашити. — У срцу застрт и онога штсје застрто, закопчаност, се живот застрашеном таји, само вјетар затвореност у себе. — Шкрипе кола, коњи хуји . . . То су уздисаји. Јакш. Ђ. Сва топоћу, а људи се боје говорити гласно; застрашена указа се господарица. Леск. Ј. сједи сваки у својој застртости. Кал. ~ се испунити се страхом, преплашити заструг м, зЗструга ж дрвеии чанак, се. , • '-•• > • "*,_-да. ,л здела, зделица, чинијица с поклтцем. — 15 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

226

ЗАСТРУГАТИ — ЗАСТУПНИЦА

Чобани . . . једу из дрвеног заструга сир и хлеб, седећи око шарене торбе. Дом. Изједе комад погаче и марљиво поструга заструг са скорупом. Ћоп.; Деан. Рј. застругати, застружем сврш. 1. почепги стругати. 2. фкг.утећи, киднути, ухватити маглу. Бак. Реч. застружак, -ушка м = застружић дем. од заструг. застружити, -им сврш. затворити стругу, врата од тора. Вук Рј. застружић м = застружак. — Појели [су] читав застружић сира и још млаку проју. Рад. Д. заструјати, -јим сврш. почети струјати. заструшчнћ м дем. и хип. од заструг. — Старица устаде, извади из једног дрвеног заструшчића пушчано зрно. Коч. застрчати, -чим сврш. почети стрчати. застршити, -им сврш. почети стршити, појавити се стршећи. застуд&нети, -ни, ијек. застуд&њети, безл. сврш. = застудети и застуднети постати студено, захладнети. застуд&њетк, -ени, ек. застудбнети. застудети, -и, ијек. застудјети, безл. сврш. = застуденети. — Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Мат. И ево застудјет ће подвечер брзо. М-И. застудити, -и сврш. в. застудети. — Раскишило се и застудило. Гор. заст^дјетн, -ди, ек. застудети. заст^днети, -ни, ијек. застудњети, сврш. = застуденети. — Тада хладна јесен пронесе и последњу маглу над селом . . . Застудни. Лоп. застудљети, -дни, ек. застуднети. заступпност, -ости ж заступљеиост. — Заступаност сваке опћине у вијећу био је велик корак у демократизирању земље. Пов. 1. заступање с гл. им. од заступати. заступати, заступам несврш. 1. несврш. према заступити (7). — Уклони се с видјела, не заступај ми. Вук Рј. 2. а. бранити (пред судом кога). — Догодило се чак да би у исто доба заступао и по двије међу собом завађене странке. Цар Е. б. износити неко мишљеље, идеју, начело и борити се за њих; говорити у име (кога или чега). — То мишљење заступа цела једна група социјалиста у Енглеској. Скерл. Ја заступам начело, а не себе и своје личне интересе. Крл. 3. а. представљати, репрезентовати. — Ови нал! пјесници заступају живот књижевни и развој нашега језика у најјужнијој страни

Далмације. Јаг. б. бити дипломатски представник, старати се о интересима своје земље. в . замењивати у дужности; бити на месту кога или чега другог. — Капетан отишао . . . на одсуство, а оставио Живана да га заступа, као најстарији писар. Глиш. Јаков је добио златну медаљу, тј. позлаћенуЈ али заступа златну. Кал. заступати, -ам сврш. покр. в. засукијати. Вук Рј. заступити, заступим сврш. 1. стати коме или чему на пут, запречити; заклонити. — Помрчина нада мном царује, мјесец ми је сунце заступио. Њег. Црквена глава заступи ми пут. Кост. Л. 2. настати, наступити, доћи. — Ти си заборавио да ово није Турска и да је Аустрија заступила, ево четврта година. Андр. И. 3. а. имати свог представника; узети учешћа где. — Много су боље на Копаонику заступљене грабљивице. Панч. Били су лепи сватови. Сав ноблес тога места био је заступљен. Срем. б. заменити, заузети где место у име другог; заузети неки положај. — Командант . . . беше повукао . . . оне две чете . . . наложивши свом коњичком дивизиону да их на томе месту . . . помоћу патрола заступи. Лаз. М. Само се памти и казује да је иза њега заступио кнештво на Змијању кнез Грујица. Коч. заступЈвеност, -ости ж сптње или положај онога који је заступљеи. застуиник м 1. онај који заступа нечије интересе, прсдставник, посланик (у скупштини или где другде). — Онамо долазе у госте каткад и новинари и саборски заступници. Шен. 2. а. бранилац (обично на суду). — Тужилац . . . је дуго времена био и заступник своје општине. Нен. Љ. [Ухапшен је] на темељу тужбе неких . . . новчаних завода, које је доктор Б. заступао као правни заступник. Крл. 6. заштитник. — Срби љубили су га као свога оца и поштовали као највећег од Турака заступника. Нен. М. Главни заступник идеје за чисту, стопостотну . . . тенденцу у нашем умјетничком стварању [био је] Милан Марјановић. Крл. 3. а. дипломатски представник неке државе, предстаеник неке установе, друштеене класе и сл. — Дотада . . . у Србији није било никаквих заступника страних држава. Нов. б. онај који заступа у скупштини, сабору народ, који се брине о народним интересима, посланик. 4. онај који ерши неки посао место кога другог> заменик. — Заступник председника владе изашао је из собе министарског савета. Вас. Заступник предсједника владе категоријски демантира вијести. Обз. 1932. заступннков, -а, -о који припада заступнику. заступница ж женска особа заступник.

ЗАСТУПНИЧКИ — ЗАСУПНУТИ СЕ

227

засуканост, -ости ж стање или особина заступнички, -а, -б који се односи на онога што је засукано. заступнике. засукати, засучем сврш. 1. задићи, заступништво с 1. = заступство тело или установа који се бавв заступањем, обав- посувратити, заврнути и завити око нечега, љањем послова уместо некога и за његове ин- — Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе. Лаз. Л. Чича . . . засукао ногатересе, представништво. — Сад ради на вице и гази блато. Вел. 2.увити,уфитиљити. томе да добије београдско заступништво американске фирме аутомобила. Андр. И. — Напокон дигну црвено лице, засука 2. дужност и зеање заступника. — Парлабијеле бркове. Шен. 3. закренути, завити, ментарни Љубишин рад у прве три године заврнути, уврнути. — Лежао је у плиткој заступништва . . . састојао се у томе. Глиг. малој удољини, ружно искренут наузнак и некако засукана тијела. Ћоп. 4. а . усукати, 3. одбрана, заштита. — Поглавито су се чак надали у заступништво Аустрије и упрести, умотати, увити. — Једна једина машина у једној јединој ури више засуче Русије. Гавр. заступство с = заступништво (1). — него цијело то ваше . . . село у читавој години! Крл. б. фиг. духовио укрутити; Постепено [су се! почела отварати поједина заступства творница аутомобила. Аут. Из- учинити чудиим. — Душевно ропство засукало му мисли, узмутило чувства, заузјаловише [се] сва настојања Квартерникова дало вољу. Дук. да добије заступство. Нех. У четвртак бит Изр. ~ р у к а в е прионути на посао, баће скупштина градскога заступства. Обз. цити се на посао. 1932. '— се 1. засукати (/). — Ката је у кухињи, засудити, засудим сврш. почети судити. запрегла се и засукала те куха и пече. Јурк. засужњивати, -ужњујем несврш. и уч. Срећко — засуче се, припаше материну према засужњити. кецељу. Сек. 2. фиг. савити се, заокренути. — Коначно се аустријски фронт засука и засужњити, -им сврш. 1. учинити сужсроза и помаче. Андр. И. њем, робом. — Зато сам их засужњио. Шен. 2. постати сужањ, допасти ропства. — Ако засукивање с гл. им. од засукивати (се). ли бих засужњио, побре, гледај мене избазасукивати, -укујем несврш. и уч. према вити, побре! НПХ. засукати. засужњичити, -им сврш. индив. в. <~ се несерш. и уч. према засукати св. засужњити Џ). — Наопако да опет засужзасукијати, -ам сврш. заст. сабити њиче ослобођеног роба због моје брбсукију (у пушку); исп. сукија. Вук Рј. љивости. Чипл. засукљатп, -ам сврш. почети сукљати. засузити (се), -им (се) сврш. почети зас^кнути, засукнем сврш. учинити сузити; пустити сузе. — Засузи му бистро око. Хар. Госпа Нола засузи. Сек. Лице један покрет засукшања; мало засукати. — [ми] подсјела крв, а очи се засузиле. Коз. Ј. Дакле тако, . . . прихвати Јакобинац, засукнув бркове. Шен. И сами ћемо засукнути засук м фиск. увијање, увртање (тела рукаве. Ков. А. или удова) на једну или другу страну. — По~ се увити се. —• Само . . . утроба да се крет руку прати засук трупа. СТ. не засукне од боли и очајања. Ђал. Изр. на ~ увијајући се, заврћући се. засумпорити и засумпбрити, -им сврш. зас^кало с индив. нешто што је запосути или запарити сумпором. Бак. Реч. сукано, завијено, замотуљак. — Онда још засун м засотица. — Још прије лодневне извуче из замотака свакојаких четкалица и молитве спустио је дрвени засун на дућану. некаквих свјетлуцавих засукала. Кое. А. Куш. Он дршћући повуче засун дрвене засукан, -а, -о 1. трп. прид. од засукати. браве скакавице и одшкрину врата. Ћоп. 2. фиг. чудан, настран, уштогљен, крут, засунак, -нка м дем. од засун. задрт; затуцан, духовно ограничен. — Тај бијаше ексцентричан члан аристократскога засунка ж засун. — Само се још чуло тијела и Засукане главе човјек. Ков. А. како је са шкрипом повинута жељезна заЈедан засукани слуга чисти испушене сунка. Шов. Изнутра су засунке биле. М-И. цигарете. Петр. В. Никола Бундева [је] засунути, -нем сврш. затворити (врата) галамџија и засукан зјакота који не зна шта засуном. — Мирко [је] за собом засунуо вратреба рећи а шта сакрити. Ћоп. та. Ков.А. засуканац, -нца и засуканик, -ика м зЗсуња ж покр. в. засовница. И-Б Рј. засукан, задрт човек. — Али знај, пође засупнути се, засупнем се сврш. заонда тај кашљави засуканац, знај драги папмти се. — Засупну [се од тога] као да је мој! Дук. Нисмо против разлозима и докаон погођен. Креш. _# ив- л» ,«--•1 „»» зима, засуканци тврдоглави. Старч. 15*

228

ЗАСУПНУТО — ЗАТАКНУТИ

засупнуто прил. запањено. — Говедина зЗтаванак, -анка м заст. мали раван и [би вас] исто тако јефтино дошла . . . засупнешто уздигнут простор, зараваиак. — Хринуто ће кобасичарка. Креш. шћани [у Београду] имају само једну цркву (одмах како се попне од Саве горе на затазасути, заспем (аор. 2. и 3. л . засу; р. ванак). Вук. Пролазила је затаванком мало прид. засуо, -ула; трп. прид. зЗсут) сврш. више села. Цар Е. 1. прекрити посипањем; затрпати нечим затавпети, -ним, ијек. затавњети, сврш. сипким. — Засуше раку, пободоше крстачу, и вратише се с гробља. Глиш. [Грозница] в. затамнети. — А угасну сунце јарко. га је одмах напала кад му жену засуше земЗаљуља се и затавни. Видр. љом. Шимун. И Медовски залив засут је затавњети, -вним, ек. затавнети. песком. Цвиј. 2. а. обасути, извршити живу затаврити, -и;д сврш. покр. почети паљбу. — Кад дођоше браћа дететова, он таврити, почети еикати. — Дође срдит их засу камењем и поразбија прозоре на из дрва и затаври бијесан на ме. Буд. некој кући. Марк. М. Непријатељски минозатада и за тада прил. за то време. бацачи засуше минама и косу и заселак. Ћоп. б. фиг. почети говорити брзо и непре- — Али се затада и опет сврши сасвим на кидно, казати много речи, врло брзо изгоеорити. миру. Ное. — Она га је засула комплиментима. Крл. затаја ж 1. оно штоје тајно, тајност. — Баба . . . засула с питањима. Нам. 3. а. Иначе је без прекида био мрк и погружен, покрити, прекрити, потопити (о води). — пун некакве затаје, блијед. Коз. Ј. 2. самоЦестом засу вода. О-А. Стражар уведе бољно прикривање туђе имовине, утаја. Р-К двојицу млађих сељака, засутих снегом. Реч. Ћос. Д. б. посути. — Сабл>а, златом и дразатајати, -јим сврш. в. затајити. — гим камењем засута, лако је висила о танТај свој страх је ипак затајао будућему зету. коме појасу. Јакш. 25. Живко раздувава Том. Још мало . . . па ћеш оздравити — жеравицу да пухором заспе Тими раницу на рече јој некако поуздано. А затајао је како глави. Лаз. Л. 4. сасути мељаву у воденици, ћеоздравити. Ћор. пустити да се меље. — Врати се опет унутра затајивати, -ајујем несврш. и уч. према [у воденицу] . . . повади брашно из мучзатајити. њака у врећу, па засу другу. Глиш. У млин~ се несврш. и уч. према затајити се. чићу сједјела двојица сељака, један самлио, затајитп, -им сврш. 1. сачувати у а други засуо. Мул. тајности, прећутати, прешутети, при~ се повр. крити, утајити. — Што би хтио затајити засучак, -чка м оно што се засуче, увије, не би одао па да га на муке мећеш. Мат. уврти (нпр. од теста). Вук Рј. 2. изневерити, подбацити. — Неки [су] позасушива&е сгл.им. од засушиеати (се). двостручили силе, а неки су затајили у раду сасвим. Цес. А. 3. сакрити нађено, присвозасушивати (се), -ушујем (се) несврш. јити тајно туђу имовину, проневерити. — и уч. према засушити <се). Сумња да је дигао изгубљени новчаник са засушити, засушим сврш. 1. постати сух, осушити се, цзгубити влажност. — земље и затајио га и даље остаје. Поп. П. 4. (кога, што) одрећи се (кога, чега). — И Једва је дисао, челом му избио зној, уста затајио бога и све свеце и постао Турчин. засушила. Дом. Прекидоше говорника неки Шен. Много је одрода затајило такозваке којима је грло веома засушило у току беседе. идеале и предало се властодршцима. Крл. Ранк. 2. учинити сухим, осушити. — Танка ~ се притајити се, прикрити (се). — огреботина, на којој је вјетар засушио ситне Чим се у болеснику дух затаји, онда они као капљице крви. Вуков. 3. пресушити, пресахнути. — Али ће доћи источни вјетар, поплашени стану један другом викати. Мамс. и усахнуће му извор, и студенац ће му за- М. Срамота се више не да затајити. Вин. сушити. Дан. фиг. Тешки јад јој срце поз а т а к , затака м оно чиме се нџито закосио и у оку сузе засушио. Радич. 4. преста- такне; исп. чеп, запушач. И-Б Рј. ти давати млеко, изгубити млеко (р крави, затакарати, -ам сврш. оном. индив. овци). — Краве и козе засушише. Андр. И. почети такарапш, затандркати. — ЗаМартина [је] крава засушила. Десн. такарали су топови и каре које су војници ~ се засушити Џ,3). — Ноге су ми на рукама гурали. Јак. клецале, а усне ми се засушише. Дом. Уча затакати, затачем несврш. заливати. погледа у три засушена црвена млаза. Ћос. — Јеси ли гледао . . . кардинале када се Д. Ријека ће пресахнути и засушити се. Дан. госте? Кад једу пламенчев мозак, а затачу затабанатн, -ам сврш. почети табамаџарским вином? Крл. нати, почети корачати. затакнути, затакнем сврш. = затаћи затабати, -ам сврш. почети табати, 1. стсшити у нешто или иза нечега, заденутапкати, почети ходати. •.* • ти; уеући. — Љут затакну мач у корице.

ЗАТАЛАМБАСАТИ

—

ЗАТАШКАТИ

229

затамАнити, -аманим сврш. затрти, Шен. Гоњачи затакли своје бичеве за леђа. Ћип. 2. додирнути, захватити. — Преси- утаманити. ~ се затртпи се, потпуно пропасти. — јече му на грлу синџира, а б'јела му не затаче Српско деспотство ондје (у Сријему) се меса. Вук Рј. 3. покр. а. изазвати. — Су потом и затамани. Вук. чим нас је Ђуро ватакао. Вук Рј. б. позвати на мегдан. — Затака ме Лакетићу Јанко за затамбурати, -ам сврш. почети тамњегову сестру Комненију. НП Вук. бурати. Изр. з а с в и р а т и , п о с в и р а т и и за затамнети, -ним, ијек. затамњети, сврш. појас (пас) ~ в. уз заденути (изр.). постати таман. — Кад затамње небо, Фи— сс завадити се, сукобити се. — Да лип дође по њу. Божић. Кад год је погледа, чекамо пашину ордију . . . јуче сам се с затамне му зјенице. Вуков. њима затакао. НП Вук. <—• се затамнети, појавити се та.чан. заталамбасати, -ам сврш. почети уда— Са обесно насмејаног лица . . . јој се рати у таламбасе; залупати. — [Жене] преслатко затамњела кутња једна крезуби. . . заталамбасале моткама. Гор. ца. Маш. заталамбасити се, -амбасим се сврш. затамнити, затЗмним сврш. учинити погрд. индив. неприлично се заљубити. — тамним. — Потегнуо је кнез и гриље, заЗаталамбасио се у ту несретну баруницу, тамнивши собу. Нех. па никуд никако од ње. Ђал. затамн>(5н>е с гл. им. од затамнети (се), заталасавање с гл. им. од заталасазатамнити и затамњети. вати (се). затамњети, -мним, ек. затамнети. заталасавати, -асавам несврш. и уч. затамшивати, -амњујем несврш. и уч. према заталасати. према затамнети, затамнити и затамњети. ~ се несврш. и уч. према заталасати се. — Дизао [се] облак паре и затамњивао зазМталасанбст, -ости ж стање онога бринута лица. Лал. што је заталасано. Р-К Реч. затандркати, -андрчем сврш. оном. заталасатп, -ам сврш. 1. учинити да почети тандркати. настану таласи, изазвати таласе; фиг. изазатбњнти, затањим сврш. учинити танзвати гибање, изазвати жив интерес; стаким или тањим, станмти. Р-К Реч. еити у живу акцију. — То је судбина свих з а т а п а а е с гл. им. од затапати (се). политичких песама . . . заталасају целу земљу. Скерл. Оних дана је Врховни штаб дозатапати (се), затапам (се) несврш. и нио још једну из низа својих хисторијских уч. према затошти (се). одлука — заталасати . . . устанак. Ч-М. затапкати, -ам сврш. 1. почети тап2. а. задрхтати. — фиг. У гласу му зата- кати. 2. фиг. премлатити, убити. — Улеласа господски повријеђени понос. Цар Е. тео је у кљусу. Ухваћен. Нема куд. Биће б. заблистати, затреперити. — Одједном затапкан. Ћос. Д. као откривење све заталаса свјетлошћу. з а т а п ш а т и , затапшем сврш. почети Кркл. тапшати (рукама), почети пљескати. ~ се почети се таласати, доћи у стање затарабити, -им сврш. разг. затвоталасања; почети се живо гибати; ставити се у мсиве покрете. — И маглица, саткана рити, оградити тарабом. — Дође човек од сањиве пређе, заталаса се пред његовим пред апотеку, а врата затарабл>ена. Пол. 1959. фиг. Морало [га је] непријатно ошиочима. Леск. Ј. Маса се заталаса у месту. Петр. В. фиг. Из градића се заталаса ба- нути моје неочекивано враћање на нешто што је очигледно хтео да затараби у памкарно подне. Матош. ћењу. Вучо. заталасити се, -аласим се сврш. ин~ се поер. див. заталасати се. — Из обилних што се затарабљивање с гл. им. од затарабвласи . . . у расплетених бујних млази, заљиеати (се). таласи . . . Кост. Л. затарабљивати, -абљујем несврш. и затал&снути, -аласнем сврш. дем. према заталасати, наићи попут таласа. — Срчу уч. према затарабити. ~ се несврш. иуч. према затарабити се. свибањски . . . зрак, који кадикад заталасне затаћи и затаћи, затакнем сврш. = од мочвара и тресетишта. Крл. ~ се дем. према заталасати се. — Го- затакнути. з а т а т к а в а ш е с гл. им. од заташкавати. ;иила се опет заталасне. Крл. з а т а ш к а в а т и , -ашкавам несврш. и уч. заталити, заталим сврш. затворити нешто таљењем, причврстити таљењем. — према заташкати. Загријемо ли јодоводик . . . у затаљеној з а т а ш к а т и , -ам сврш. 1. онемогућити цијеви . . . Кем. •» да се нешто сазна; прикрити, сакрити. —

230

ЗАТВАРАЊЕ — ЗАТВОРИТИ .Г.

Нитко неће дознати, ја ћу све паметно заташкати. Перк. Павле, који је чуо његове последње речи, оштро га прекори, и да би заташкао ствар, приђе старцима. Ћос. Д. 2. потиснути, пригушити у свести, заборавити. — Међутим, у неколико махова, једна мисао, коју би одмах заташкао, беше га стресла. Ћос. Д. 3. ућуткати, умирити, примирити. — Она хитро поравна косу и оправу на себи, на брзу руку заташка и умири саму себе. Маш. Изр. ~ ствар сакрити нешто, прећи преко неке незгодне ствари ћутећи, шутећи, направити се невешт. затварање с гл. им. од затварати (се). затваратп, затварам несврш. и уч. према затворити. **> се несврш. и уч. према затворити се. затварач, -ача м оно чиме се неисто затеара (врата, прозор и др.); механизам за затварање цеви, за испаљивање метка и избациеање празне чахуре код ватреног оружја. — Имао је да завари лимену плочу секторског затварача првог дела бране. Дав. Пуцам! •— упери жандар пушку и шкрокне затварачем. Гор. затвор м 1. а. место, зграда где осуђеници издржаваЈу казну; место где се затварају преступници. — Трајан жамор по блитвинским затворима кад су кроз те жалосне собе пролазиле поворке родољуба. Крл. А знаш ли ти где је твоја мама? — У затвору. Бан. б. казна одузимања слободе на одређено време. — У овим узама извршавају се казни затвора који се разликује од робије. Мј. 1926. Ми тада нисмо могли судити злочинце на затвор. Чол. в. заст. казна задржавања ученика у школи после наставв. — Управитељ . . . нас је изружио и осудио на затвор. Петр. В. 2. а. затворено, заграђено место. — Можемо ли с царем боја бити из затвора из бијеле цркве? НП Вук. б. оно чиме се запшара какав отвор. — Кад су се из пећина у лов кретали, морали су улазе затворити . . . Вероватно да је затвор био од брвана. Жуј. Из ашчинице се просипало свјетло кроз стаклене затворе на мрачну улицу. О-А. 3. забрана пролаза или прелаза. — Затвор границе трајао је дуго. Том. 4. мед. отежано пражњење црева, тврда столица ођзирагш. — Један добио температуру, другог боли глава, онај се жали на затвор. Јак. Бслесник . . . губи тек, има прољеве или затворе. НЧ. Изр. з а г л а в и т и , п о г о д и т и ~ бити лишен слободе; и с т р а ж н и ~ правн. затвор за време истраге над окривљеним; ч а с н и ~ затеор са олакишцама (нпр. за политичке криеце). затворати, -ам несврш. заст. в. затшарати. — Ја затворам очи, а дивно видим

да је други свијет настао. Лаз. Л. Мирно сами врата затворасмо. Ботић. затвбрач, -ача м заст. в. затварач. — фиг. Тек што сам био отворио врата . . . а неки затворач, који осећам да је . . . у мени, хтеде их . . . залупити. Лаз. Л. затворен, -а> -о 1. трп. прид. од затворити (се). 2. ограђен са свих страна. — Погодим затворена кола и кажем кочијашу да тера што брже. Дом. 3. у који нема сеако приступа. — Они су имали свој »тенисплац« за затворено ДРЈТДТВО. Петр. В. 4. таман, загасит (о боји). — Меланија је увек носила хаљине затворене боје. Срем. Сам и самцат путује под затвореном плавети. Уј. 5. фиг. који не открива своје мисли, своја осећања, повучен, ћутљив, шутљив. — Шутљива, побожна и затворена у себе, она ју је [тајну] понијела са собом у гроб. Козарч. Ћутљив и тежак на ријечи3 постао [је] још затворенији. Ћоп. Изр. з а т в о р е н и с а м о г л а с н и к грам. самогласник при изговору којег је пролаз за ваздушну, зрачну струју у усној дупљи ма~ њи од обичног; з а т в о р е н и х очију (радити) не мислећи о опасности (радити); ~ море геогр. море које са целом својои обалом припада једноЈ држави; иза затворених в р а т а где је приступ допуштен само одређенима; н а и ћ и на ~ в р а т а бити од-

бијен; он је ~ књига, он је затворене

п р и р о д е тешко га је прозрети, разумети. затвор&ник, -ика м онај који издржава казну затвора. — Ондје су лакши затвореници. Јонке. Радници су захтијевали . . . да се пусте политички затвореници. ОП 2. затвореников, -а, -о који припада затворенику. затвордница ж жеиска особа затвореник. — Наредио [је] да му ту јогунасту затвореницу доведу. Бан. затвор&нички, -а, -б који се односи на затворенике: ~ живот. затворено- као први део сложених придева значи да боја изражена другим делом сложенице има тамнију нијансу: затвореноплав, затвореносив и сл. затвореност, -ости ж особина или стање онога што је затворено. — Затвореност извесних културних установа . . . Пол. 1957. Степен . . . затворености боја зависи од таласне амплитуде етра. Псих. Опет се помаљала из своје прирођене затворености> у коју су је учамили. Божић. затвбрити, з&творим сврш.; супр. отворити 1. а. учинити да се кроз нешто не може проћи, да се из чега не може изаћи или у нешто ући, да нешто не буде отворено, раскриљено: ~ врата, ~ прозор, ~ славину. — фиг. Затвори мајци врата свога срца.

ЗАТВОРЉИВ — ЗАТЕГНУТИ Креш. б. склопити, заклопити оно што је било отворено, раширено. — Држах крепко отворену књигу коју . . . [Ана] покушаваше да затвори. Лаз. Л. Спустише сунцобране и затворише нх према вјетру. Ћип. 2. а. зауставити кретање, ток чега: ~ воду, ~ гас, плин. б. забранити или препречити пролаз, преградити. — Млетачки принцип затворио границу. Мат. Турске ђемије затвориле су Дарданеле. Неим. фиг. Могло би нас вријеме затворити, Јеле! Војн. 3. а. увести, сместити у ограђен простор или у просторију: ~ овце у тор, ~ стоку у стају. б. склонити на сигурно место, закључати. — Учител> . . . брже-боље затвори протокол у фиоку. Глиш. Ето ти десет драхдш да ми купиш нов каиш. А кад га узмеш, да га затвориш. Јак. в. одузети (коме) слободу, ставити у затвор, ухапсити. — Тек кад сам био затворен, почех се прибирати. Дом. Ухватиле [су] кажњеника и затвориле га под добром стражом. Мј. 1926. 4. заклонити, закрилити. — Облаци, што су о заходу сунца почели с југа куљати, затворили све небо. Тур. Јаблан [је] својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање. Коч. 5. а. заградигт, оградити. — Све ово имање ја бих затворио у сам проштац. Вес. б. забранити (коме) приступ. — Дружила [се] са децом из добрих кућа . . . Сада су те куће за њу затворене. Ћос. Б. б. обуставипш, прекинути рад, пословање. — Отворио је дућан . . . али га је затворио, јер је морао у војску. Срем. И то је . . . довољно да се увалите у пословницу која је затворена преко обједа? Крањч. Стј. 7. залечити, зацелити. — Мала болничарка жури се да ми . . . затвори ране. Вујач. 8. мед. проузроковати отежаио пражњење црева, тврду столицу.

Изр. ~ врата за собом прекинути

везу с ким; ~ игру I) (у картама) пресећи игру и узети је у своје руке; 2) (у спорту) повући већину играчау одбрану; ~ н а в о д н и к е , заграду ставшпи други део наводника, заграде; ~ некоме уста не дапш некоме да каже своје мишљење, ућуткати; ~ обруч војн. опколити; ~ очи 1) умрети; 2) (пред нечим, за иешто) правшпи се невешт, не хтети видети гито; ~ кућу мртвим коцем напустити кућу и поћи у свет. ~ се 1. остати у соби, у стану закључавши врагпа; одвојити се чим (преградом, зидом, вратима) од других ради сигурности. — Он се затвори у Дубровнику, очекујући нову војску. Мат. фиг. И ви други који сте се затворили међу четири уска зида своје себељубивости . . . упамтите . . . Бег. 2. склопити се; саставити се. — Не вјерује . . . у фразе што их по дужности лаје пред затвореним редовима регрутског меса. Крл. 3. фиг. повући се у себе. — Временом се пот-

231

пуно затворила, одбила се . . . и од својих укућана. Андр. И. затвбрљив, -а, -о који се може затворити. — Кад га [горски венац! долине просецају, оне су уске, неприступачне, лако затворљиве. Цвиј. затворни, -а, -о који се односи на затвор.

Изр. ~ мрежа (тунара) риб. мрежа

којом се увала или драга затвара кад риба у њу уђе. затворннца ж техн. направа која служи за затварање. — Програм Литостроја обухвата следеће: хидромеханичку опрему за хидроцентрале, тј. различите затворницс и засуне за цевоводе и испусте. НИН 1959. з&творски, -а, -о који се односи на затвор: ~ живот, ~ ред, ~ болница. затврдити, затврдим сврш. утврдити, причврстити. — Постави брвна на мјесто и затврди клинце. Шен. затег м затегнутост. Изр. д р ж а т и у затегу затегнути, држати черсто. — Држи једек у затегу. Вук Рј. з&тега ж 1. оно чиме се нешто затеже, стеже. — Утврдили [су топ] . . . са безброј гвоздених клампи, затега и полуга. Ћоп. 2. пом. уже којим се једро на ветру притеже и попушта, шкота. Деан. Рј. 3. риб. покр. мрежа у којој се држи жива риба кад се не може продати. з&тегнут, -а, -о 1. трп. прид. од затегнути. 2. фиг. а. који је на опрезу, напрегнут. — Због те вечито затегнуте пажње и грозничаве забринутости имао је он нарочито бледило. Јов. С. б. заоштрен, непријатељски. — Ситуација је била крајње незгсдна и затегнута. Јов. С. Раздро је у крпе затегнути однос. Божић. 3. укрућен, укочен. — Он, увек свечан, затегнут и сујетан, пружа јој руку, Скерл. фиг. Бијаху та два човјека, судећи по узвинутим брковима и затегнутој латинштини, странци. Шен. затбгнути, затегнем (р. прид. затбгнуо и затегао, затбгла и затегла) сврш. = затећи 1. учинити да нешто буде напето, напрегнуто; повући један крај чега што је на другом крају учвршћено (жицу, уже), напети, натегнути. — Дадоше му гусле . . . он махну гудалом, затеже струне. Вес.Човјек баца за њом мреже своје, а кад затегне, мрежа празна. Маж. Ф. фиг. Грозни јед . . . му затегао све живце и стиснуо црне обрве. Војн. 2. а. стати одуговлачити, померити, помакнути (рок чега), одложити. — Ама, виде ли га како се понаша!? Изашла девојка на глас, а он сад затегб па се погађа. Срем. Очева је болест била . . . да је увијек волио затегнути с плаћањем. Козарч. б.

232,

ЗАТЕГНУТО — ЗАТЕСТЕРИТИ

задржати, уздржати (дах); отегнути (у див. загледати се, забленути се. — Често говору, песми). — Ја гледам те поплаве људске ми се догађа да се под мисом некуд »заса затегнутим дахом. Крл. Корда још и да- телебам«. Лав. нас . . . затегне ону старовинску, што нитко затем&љити, -т&мељим сврш. ударити више не зна осим њега: »Ој, ладо ле . . .« темељ, засновати, утврдити. — М. Горки Берт. в . одужити, потрајати. — Пољем верује у човека . . . Са том вером је помовлада омара и затегла суша, па . . . кукуругао револуцију и затемељио другарство зи тек што се држе. Ћип. Но како се рат између људи. Сек. затегнуо, морао је и он у војску. Мишк. 3. затевбркати, -ам сврш. индив. запепроћи; натегнути, повући; одапети. — То тти у тенору. — Коракне у ходник па љетно повјетарце није могло затегнути кроз »Вела врата«, па се прехитило . . . у Ри- затенорка према њима: Љу-у-бав, ах, љу-убав . . . Божић. јечки залив. Кум. Још кад су пробали [из затепати, -ам сврш. почоти тепати. бурета вино] . . . већ су прилично били зазатепикрух м индив. распикућа. — тегли. Срем. Покојни Партенија . . . затеже из острагуше па у по поле чела прас! Ти, ти заслужујеш грофовски иметак, а не Коч. 4. фиг. притегнути, стегнути. — овакве блуне и затепикрухи. Ков. А. Па баш сада кад су око нас затегли, хоће зат&псти и затепсти, -епем сврш. покр. [Немци] народ да заплаше. Ћос. Д. потрошити, проћердати. — Пијани старјешина покупио новце и затепао их са сзоја Изр. ~ личину нар. завршити на ветри друга. Шен. шалима, бити обешен. ~ се затурити се, замести се. — Камо ~ се = затећи се постати напет, насе је затепао, упита се . . . писар, да знам тегнут. — Затегло му се ћурче иреко шида га нађеи. Шен. роких леђа. Лаз. Л. Преко брижног чела затегоше се и исправише боре и он се назатер&вати, -еравам, ијек. затјеравати смеши. Чипл. = затеривати несврш. и уч. према затерати. затегнуто прил. уздржано, круто. — ~ се = затеривати се несврш. и уч. Он се направио важан, па ће од неко доба према затерати се. мало затегнуто: — Ништа! Коч. затерати, -ам5 ијек. затјерати, сврш. затегнутост, -ости ж стање и особина 1. учинити да што оштро уђе, продре дубоко у што, забити. — Властитом [је] руонога што је затегнуто, заоштрен непријаком затјерао оштар бодеж у срце. Шкреб. тељски однос. — Између нас и Турака настала је онаква затегнутост као уочи рата. Горчин затера палу у земљу. Ђур. 2. а. отерати (куд далеко), потерати, протерати. Јов. С. Затегнутост нека дипломатска за— Заћераше Максима у дно Арбаније у владала. Кол. затежљив, -а, -о који се затеже (нпр. Бушат. НП Вук. У то вријеме потјерали пси зеца, и мало да га у море не затјераше. во који неће да вуче). Вук Рј. Маж. Ф. б. утерати, угнати. — Виче затезан и затезан, -зна, -зно само у на Андрију што свиње нису затјеране у изразу: — камата фин. камагпа која се свињац. Бен. 3 . отерати иза нечега. — Зазарачунава, задржава као казна за закаш- тјерати овце за брдо. Вук Рј. њење у извршивању неког посла. ~ се залетети се, навалити. Вук Рј. з а т б з а а е с гл. им. од затезати (се). затеривати, -бруЈем, ијек. затјеривати, затбзати, затежем несврш. и уч. према несврш. и уч. = затеравати. »атегнути. ~ се = затеравати се. ~ се несврш. и уч. према затегнути се. затбсати, затешем сврш. зарубити или затезит, -а, -о индив. отегнут, разеузараенати тешући, отесати; тешући учичен. —• Сасвим пригушена гласа . . . [пје- нити тањим, ужим, заоштрити, зашиљити вушио је] неки затезит сањарски напјев. крај. — [Налази се] камен бјелухак . . . Креш. глатко затесан са многих страна. Вук Рј. зЗтелебаност, -ости ж фам. стање онога фиг. Одмах ће те Матеуш затесати . . . бит који је зателебан, заљубљен преко мере. — ће од тебе добра греда. Бен. Но слободно је упоредити зателебаност затесиватн, -есујем несврш. иуч. према Силвестрову . . . са »узрујанцијом« фине затесати. стакленасте душице шјор-Марка. Божић. затестерисати, -ишем сврш. почети зател&бати се, -ам се сврш. 1. фам. тестерисати. — фиг. Гласови су се полако утишали, хркања затестерисаше из соба. заљубити се преко мере, зацопати се. — НеПоп. Ј. какав практикант Аца . . . баш у то време вателебао се у његову ујну, собарицу Нину. зат&стерити и затест&рити, -им сврш. Маш. Мора да је зателебан у шеснаест кад почети тестерити. — фиг. Уздахну тешко. се сам себи тако осмехује. Дав. 2. пеј. инЧисто му је затестерило у грудима. Сек.

ЗАТЕТУБАТИ — ЗАТИСКИВАЊЕ затетубатн, _§ м С В р ш . покр. заклимати. — Хвала, милостиви господине! — затетуба Јакоб главом и остави собу. Ков. А. затетурати (се), -ам (се) сврш. почети (се) тетурати. затбћи и затећи, затегнем сврш. = оатегнути. ~ се = затегнути се. зат&ћп и затећи, зат&чем и затекнем сврш. 1. а. наћи, застати (кога негде, нешто што је већ од раније постојало). — Надали су се да ће их јутро затећи далеко иза Врања. Ћос. Б. Затекнем оца и матер пред кућним прагом. Пав. Пуно затекли, пуно и оставили. Вес. А друга многа се копља ту затекоше. М-И. б. изненадити, ухватити (на чему). — Само н>ега једног затекосмо на делу! — рече попа. Јакш. Ђ. Лијепа је! — рече ми једном моја мајка затекав ме како проматрам Анијелу. Коз. Ј. в. у другом браку наћи, наслвдити децу из првог брака. — Није . . . затечено [дете] као и рођено. Вукић. 2. отећи, надути се. — Руке су јој биле затекле и мало модрикасте као у праља. Макс. 3. дотаћи, додирнути. — Прес'јече му на грлу синџира, а б'јела му не затече меса. НП Вук. ~ се 1. наћи се; остати. — Срби стану добро чувати оно што им се у рукама затекло. Нов. Кућа је била газдинска . . ., онаква каква се затекла од деде. Сек. 2. повр. према затећи {16). — Кадикад се . . . затекнем да хулим. Јонке. Затече се гдје клечи пред неким бусеном, дише тешко. Донч. 3. бацити се, дати се (на што), залетети се. — Лазлувши мало и политике, затече се на учено поље. Јурк. Нитко [сеј неће затећи на таково дјело. М-И. 4. покр. зарећи се, обавезати се {коме). — И старој се мајци затекао да се другом оженити нећу. НП Вук. Зарскох се, затекох се да не љубим млада војна. НП Вук. затеч&но прил. изненађено. — Гледа пажљиво и мало затечено. Бат. з а т е ш т а т и и зат&шчати, -ам сврш. покр. затруднети, остати у другом стању. — Да није газдарица Анђа случајно затешчала? Ћор. затнјем прил. (ијек.) заст. в. затим. зЗтпк м заптивач, затикач. И-Б Рј. зат&кач, -ача м мех. клин, чивија у матице заврпи&а. Бак. Реч. затиктакати, -ам сврш. почети тиктакати. затилак, -иока м покр. в. затиљак. — Смеђе косе подигле се на затиоку. Војн. затиљак, -иљка м задњи део главе, потиљак. — Забацио шешир на затил>ак.

233

Дом. Заоблио се Фрањи Шпол>арићу затиљак као у гојна бичића. Кол. затбљача ж анат. кост у задњем делу лубање, затиљна кост. Бак. Реч. затиљнн, -а, -б који се односи на затиљак: ~ к о с т , ~ р е ж а њ . затиљчић м дем. од затиљак. — Рутави затиљчић и шапица којом је слободно махао [дјечачић] изгледали су озбиљно. Кал. з а т и м прил. 1. после тога, потом. — Затим устаде и стаде се уз врљику . . . пети на дрво. Ранк. Затим су платили и отишли. Донч. 2. осим тога, још. — Има петнаест насеобина од људи који су само камен умели обрађивати, затим других у којима су с каменим нађени и бакарни предмети. Жуј. затннкатн, -ам сврш. оном. почети тинкати. — Звонце над вратима капсле затинка сребрним звуком. Кум. зат&њати, -ам сврш. почети тињати. аатишати, -њем несврш. нар. затискивати, запушавати пукотине (на чамцу), шуперити. — Хитно извлаче [расушене чамце] на обалу и затињу кучином и вуном. Јак. затиптакати, -ам сврш. индив. произвести звук »тип-такн. — Хиљаде столица затиптакаше. Божић. затирање с гл. им. од затирати (се). затирати, -рем несврш. и уч. према затрети и затрти. ~ се несврш. и уч. према затрети се и затрти се. затДрач, -ача м онај који нешто или некога затире, уништавалац. — На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи. Дан. У младости предан борац за слободу, у зрелијим годинама затирач народне слободе. П 1939. затирачица ж женска особа затирач. — Та вам је госпа затирачица, није избирачица. Вел. затбрпчки, -а, -5 који се односи на затираче. затис м покр. оток, отеклина (јетре). Р-К Реч. затисак, -ска м покр. чеп, запушач. — Бутиљу узми са затиском. Лоп. затискати, затискам несврш. и уч. затискивати. — Он им каткад уста затискаше. Вук Рј. затискати, -ам сврш. в. затиснути. — Види се да вам је Татарин затискао лепком уши. Глиш. затискивање с гл. им. од затискивати

234

ЗАТИСКИВАТИ — ЗАТОМЉАВАЊЕ

затискиватп, -искујем несврш. и уч. према затиснутпи. ~ се нссврш. и уч. према затиснутпи се. затиснути, -нем (аор. затиснух и затискох, затисну, затиште и затиште) сврш. 1. а. силом угурати у што, испуншпи какву шупљину, рупу, пукотину, зачепити, запушити. — Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама. Мат. фиг. Пун месец затиснуо је прозор. Ћос. Д. б. припшснути, затворити. — У јакој врућини . . . затиснуо је . . . очи руком. Крл. У заборав тамну све вргох, затиснух уста и шутим. Тад. 2. угпнснути, забости, забити. — Затисму зубе у доњу усну. Шен. Скочи и затисне своје нокте у живо тијело младога господина. Ков. А. 3. гурнути, потиснути; затурити. — Вриједне смишљаш планове . . ., онда све затиснеш у задњу полиЦу без изгледа на што. Кал. ~ се 1. испунити се (о каквој шупљини), зачепити се, запушити се. 2. увући се, утиснути се. — фиг. Спарна се ноћ . . . затисла у сваки кут. Нам. затитрати Ссе), -ам (се) сврш. почвти титрати (се). затицање с гл. им. од затицати (се). затицати 1 , -ичем несврш. иуч. према затаћи, затакнути. затицати 3 , -ичем (ек. и ијек.; ијек. и затјецати) несврш. и уч. према затвћи. ~ се несврш. и уч. према затећи се. затишје и затишје с а. стање кад престане делатност, прекид (рбично приеремени) неког немирног, бурног стања, мировање; одмор, пауза. — Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје у коме и власти и хајдуци мироваху. Ранк. Седео [је] дуго . . . као . . . преморен човек који се потпуно предаје тренуцима одмора и затишја. Андр. И. Затишје пред буру бит ће, дакле, врло кратко. Вј. 1957. б. заклоњено место (од ветра, буке и др.). — Чамац, заокренувши у луку, нашао се у затишју. Ћип. У том затишју гдје су сједјели било је страшно вруће. Бен. затишкати, -ам сврш. 1. загпашкати. — Ствар се затишкала и легла. Срем. Морало се нешто наћи да се дефицит уклони и затишка. Уск. 2. ублажити. — Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак. Уск. затишкивати, -ишкујем несврш. и уч. према затишкати. затнштати, -тим сврш. почети тиштати. затјеравати (се), -бравам (се), ек. затеравати (се). затјерати (се), -5м (се), ек. затерати (се).

затјеривати (се), -ерујем (се), ек. затеривати (се). затјецати (се), затјечем (се), ек. и ијек. затицати (се). затка ж заст. покр. изазов {рбичио на мегдан). — Учини се затка. Вук Рј. Јесте ли дошли пред цркву и преда ме [владику] да ми покажете како сте кадри газити заклетву и дати затку клетвама? Мат. заткати, -ам сврш. прекрити ткањем. — Паук је своју мрежу сплео управо над њим и некако се жури, баш кб да сунце заткати му кани. Цес. Д. затљати, -ам сврш. покр. задремати, закуњати. Р-К Реч. затмбрити, затморим сврш. необ. ожалостити. — Ти оде, Дано, а јад дође и затмори душу моју. Кош. зато прил. из тог разлога, због тога. — Водо, ниси никад човека удавила, зато рода немаш. Н. прип. Вук. Но, каже се, паметнији попушта, зато сам ја први спустио глас. Мар. Изр. с в а к о з а ш т о има своје з а т о све има сзој узрок. затоврљатн, -ам сврш. зачавр гати. — И чисто нам је мило кад затоврљамо у школи руски, а Швабе се само обзиру. Лаз. Л. затога прил. заст. за то време. — Затога стајао Губец нијем и блијед као камен. Шен. затока ж (мањи) залив у реци или у мору. — Сутрадан нађоше леш у једној затоци, међу кладама. Андр. И. затдлити, затолим сврш. утолити, утажити. — [Желео је] да затоли и загаси . . . младићу жеђ. Ћип. затбмити, затомим сврш. а. пригушити, угушити, потиснути (неку мисао, осећање и сл.). — Она мораде затсшити и најскромнију своју жељу. Коз. Ј. Дошла туга раставница па ме с тобом раставила, радост моју затомила. Кош. б. присвојити, затајити, утајити (р ноецу). — Курве једне девет Југовића . . . и цареву хазну затомише. НП Вук. в. уништити, упропастити. — Велика [је] грехота, а од људи зазор и срамота, девојачку срећу на тај начин затомити. М 1867. Бојим [се] да ме не би која књижевна невјерија потворила да сам вољан наше часописе . . . затомити. Ков. А. ~ се заситити се. — Прождрли су му корен, изгризли су му цветове, нек се затоме још преосталим спареним листовима. Петр. В. затомљавање с гл. им. од затомљавати (.се).

ЗАТОМЉАВАТИ — ЗАТОЧНИЦА затомљавати, -омљавам и затомљи-

аати, -бмљујем несврш. и уч. према затомити. ~ се несврш. и уч. према затомити се. затоп м залив. — То је та толико развикана Европа . . . с модрим топлим јужним затонима, гдје цвату наранче. Крл. Шуљао се обалом, залазио у затоне, претраживао врбаке. Ћос. Д. затонић м дем. од штон. затонски, -а, -о који се односи на затон. — Затонски лук обилазим свисока. Наз. затоиути, затонем сврш. потопити, загњурити. — Сребрна кашика мрко потамни ако је затонемо у воду. Батут. затон. м маџ. рибњак. Вук Рј. затоп м покр. машћу или лојем заливена попржена изнутрица; исп. дроб (1в), каурма. Вук Рј. затбпити, затопим сврш. 1. потопити, наквасити, залити. — Дроб се . . . саспе у чабрицу и одоздо се још затопи машћу. Вук Рј. Бритку сабљу ћу му затопити, затопити оном сланом крвљу. НП Вук. Анђелија би затопила мало круха у вину. Божић. 2. топљењем затворити, заварити. — Стаклена цев на доњем крају . . . кугласта облика, а на горшем затопљена. Батут. ~ се накеасити се, забрекнути. — Ти јој реци . . . да се твоје расушило ведро, да с' чекала док се затопило. НПХ. затопкати, -ам сврш. покр. почети пућкати (на лулу). — Старац Дане изновице припалио лулу и затопкао. Буд. затбплити, затопли безл. сврш. постати топло (о времену), отоплити. — Било [је! већ добро затоплило. Новак. затопблитн, -и сврш. индив. обрасти тополама. — Поља млада да нам затополе — благим миром да смиримо боле! Кост. Л. затоп&тати, -ам сврш. почети топотати. затбптати, затопћем сврш. почгти топтати. затор м пропаст, унишгпење, истребљење, затирање. — Рат и није друго него затор људскога рода. Уј. затбрап, -рна, -рно који доноси затор, пропаст. — Офанзива организованих погиштених маса погибељна [је] и заторна. КР 1924. з&торе ж мн. покр. виме у крмане. Вук Рј. заторпик м онај који нешто затире, уништавалац, упропаститељ. — Ми и Гричани, заторници наше цркве, да смо једно? Шен. Зар она не би могла . . . мене заторником своје среће назвати? Коз.Ј.

235

заторнида ж женска особа заторник. — Ово је Драга Гончинка, злотворица, клеветница туђега поштења, заторница. Шен. заторбкати, -ам сврш. почети торокати. заточ м покр. в. опклада. Вук Рј. заточ^пнк, -ика м (вок. заточениче) онај који је заточен, затвореник. — Жали [кнез] свој удес, али га тјеши што је заточеник узвишене Сињорије. Нех. Ослободите, на мој захтев, овога младог официра, сада вашега заточеника. Нед. заточеИиков, -а, -о који припада заточенику. заточ&ница ж женска. особа заточеник. — [Немци] су вршили . . . стерилизације заточеница. Дав. заточЈничин, -а, -о који припада заточеници. заточ&вички, -а, -б који се односи на заточенике: ~ живот. заточеништво с стање онога који ]е заточен, ропство. — Преко Астрахана [се] враћа из татарског заточеништва. Поп. П. заточбње с 1. гл. им. од заточити. 2. затвор, тамница, робија (обично за политичке криеце); прогоиство на одређено место. — Дознали су и за Перу писара да је осуђен на дугогодишње заточење. Ранк. Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његову . . . заточењу на Елби. Мат. затбчити, заточим сврш. лишити слободе стављајући у затвор или под строги надзор у одређеном месту.— Силом околности заточен [је] у Глоговцу. Леск. Ј. Живећи заточен, у осами и немилости, везир се сетио живље свога порекла. Андр. И. заточје с заст. заточеништео. — Бачен је у Сибирију, гдје је провео у заточју пуних петнаест година. Водн. заточннк и заточннк м заст. песн. а. онај који се коме завери, обавеже да ће што учинити, нарочито изићи на мегдан. — Јер ја немам у моме Леђану добра момка нити заточника, ко б' Арапа смио почекати. НП Вук. Дјецо моја, храбри заточници, вас је ова земља породила! Маж. И. б. борац за нештс/у поборник, бранилац, заштштик.— Бијаше познат заточник илирске странке. Шен. Зар он [митрополит], вере нам први заточник! Кост. Л. заточпица и заточница ж женска особа заточник. — Чаробна заточница противне странке бану у то скромно коло. Шен. фиг. Док се Србија сад беше огласила заточницом утврђенога реда на полуострву, Бугарска се беше истакла као срећни борац. СКГ 1937. -

236

З А Т О Ч Н И Ч К И — ЗАТРЕПТАТИ

заточнички и заточнички, -а, -б који се односи на

затпочнике.

заточннштво и з&точнпштво с стање онога којије затпочник. — Како стоји ствар у погледу истинитости приче о заточншптву ковачичких . . . младих напредних пољопривредника? НИН 1958. затраван, -вна, -вно заст. песн. који неког зашрављује, који може затравити. — Ој љубави . . . ти затравним их здружиш вијенцем ружа. А кријеш трн. Марк. Ф. затравити, затравим сврш. 1. опчарати, опчинити, омађијати. — Ти ме својом л>епотом затрави. Хар. Гојко је осјећао само то како га . . . затрављена држи на мјесту тај странчев логлед. Ћоп. 2. зарастиу траву, обрасти травом. — Кукуруз је затравио, јер се не може окопати док киша не падне. Акдр. И. Силазили су на затрављену равницу. Лал. 3. подврћи бајању помоћу струка траве (болесно живипче). Вук Рј. ~ се израсти, претворити се у траву. — Зло семе брзо никне и одмах се затрави. Богдан. затрављ&ник, -ика м онај који је затрављен, опчињен. — Само луд затрацљеник може летјети за таковим фантомом. Шен. затрављено прил. као затраељен, опчињен. — Одговори она затрављено. Леск. Ј. Моје се очи затрављено чуде. Уј. затрављивање с гл. им. од затрављивати (се). затрављнвати (се), -ављујем (се) несврш. и уч. према затравити (се). затравппти, затравни сврш. затравити (2). — Вјетар цвилећи . . . носио на леђима набрекле и тешке облаке, за којима ће затрудњети њиве и затравнити ливаде. Гор. затрагати, -ам сврш. почети трагати, потражити. — Сдшјешак му се помало расплине и он затрага, с пословним изразом, по соби. Кал. з а т р а ж и т и , затражим сврш. 1. обратити се коме са захтевом или с молбом ради добивања чега или ради услуживања чиме, заискапш, замолити. — Пошто руча, он опет затражи воде. Вес. Затражио [је] помоћ. Јонке. 2. запросити (девојку). — Хоћеш ли да се љутиш ако те на јесен затраншм? Ћос. Д. 3. заст. почети тражигли, потражити (траг). — Докле Туре на јсзеро сиђе, па затражи око воде хладне, ничем трага не могаше каћи. НП Вук. затрајати, -јем несврш. покр. 1. задржати се, забавити се. — Па облази кроз краљевства — красна главо, ема немој затрајати — млади књаже! НП Вук. Иди, кад је тако, само немој дуго затрајати! Бог. 2. упропастити, потрошити, спискати, про-

ћердати. — Он је једиу краву затрајао, он нека другу добави. Кол. ~ се затрајати (1). — Отлен чета уз планину пође, затраја се за девет година. НП Вук. затракарати, -ам сврш. оном. почети тракарати. затракиватп, -акујем несврш. и уч. покр. узнемираеати, сметати, запиткиеати. — Непрестано је тражила каква-таква посла. Затракивала је Аницу сваки час, тако да се ова чисто чудила. Лаз. Л. затрапдати, затрандам сврш. почети трандати, залупати ходајући. — Затранда низ улицу тешким поткованим кондурама. Радул. затрапати, -ам сврш. почети трапати. затрапнтп, -им сврш. 1. ставити у трап (кромпир и др.). — Ваљало је спасавати . . . слабо затрапљен кромпир од мраза. Ћоп. Петар је с много вјештине проналазио затрапљене намирнице. Лал. 2. покрити земљом; затрпати. — Па се сташе закопават Турци . . . шарампове [шанце] затрапише тврде. Март. затргнути, -нем сврш. закинути, одузети. — Где год само може, ту нам [директор] затргне. Кол. затргбвати, -ргујем сврш. необ. почети тргоеати. — У што затргујемо, тргујемо за се. Павл. затрговчнти се, -им се сврш. постати трговац. — Најстарији . . . отишао је још у раној младости у Београд; тамо је стекао, затрговчио се и оженио. Андр. И. затребати, -ам (обичније безл.) сврш. 1. постати потребан, показати се потребним. — Узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало. Н. прип. Вук. Оправл>а каце, гради што год затреба од дрвенарије. Глиш. Ако затреба, да [народ] буде способан да оружје употреби у обрани домовине. Стр. 2. осетити потребу, нужду. — Причекат ћемо још, можда затребају штогод — изусти мати. Лав. затребовати, -бујем сврш. заст. затребати. — Када души затребује тајна, распопа је ласно запопити. Март. затремолирати, -блирам сврш. почети тремолирати, запевати у тремолу. — Окарински затремолира сузни шлагер. Божић. затрепбрити, -еперим сврш. почети треперити. затреп&тати, -^пећем и -п&там сврш. почети трепетати, задрхтати. затрбптати, затрепћем сврш. почети трептати. , „г » „, » 1ЛГ.

ЗАТРЕПТЕТИ — затр&птети, -тим, ијек. затрбпјети, сврш. почети трептети, затреперипш, задрхтати. затр&птјети,

-там, ек. затрбптети.

затрепушати, -ам сврш. ивдив. затрептати. — Закркља мали, искриви лице и затрепуша, намрштен, срдан, Кош. затрбсати (се), затресам (се) несврш и уч. према затрести (се). затрескати, -ам сврш. почети трескати. ~ се фам. заљубити се. — Видимо, затрескао се тотално чим овако говори у суперлативима [о девојци]. Б 1958. затрбсти, -сем сврш. 1. (нечим, нешто) стати треспш, учинити да се тресе, потрести. — Гојко затресе плећима и изиђе из собе. Ранк. Јежња затресе дјевојачким тијелом. Војн. фиг. Једна мисао, изненадна и нова . . . затресе уморену главу младог човека. Уск. 2. фиг. заплесати, заиграти. — Да чујете Загорце кад затресу уз гусле! Ћип. Изр. ~ мрежу постићи погодак лоптом у мрежу (у фудбалу, ногомету, рукомету и сл.). ~ се стати трести се, задрмагпи се. — Бацила се на јастуке и опет се сва затресла од плача. Л-К. Погдјекад дрмнуо би [вјетар] вратницама да би се кућа затресла. Ћоп. затрети, затрем, ијек. затријети, сврш. «. затпрти.

затр&штати, -тим сврш. почети пгрештагш\ загрмети, затутњати. затрзакати се, -ам се сврш. индив. дем. према затрзати се. — Затрзака се она, замаха рукама, залупа ногама. Сим. затрзати се, -ам се сврш. почети се трзати. затријети, затрем, ек. затрбти. затрица ж мед. нар. наступна грозница, маларија. Батут. затрка ж брз трк (пре скока; бацања и сл.), затрчавање, залет. — У пози затрке или борбе подсећао је на кипове древних грчких младића. Сек. затркати се, затркам се и затрчем се сврш. 1. а. затрчати се, залетети се; потрчати. — Он се затрка, прескочи преко воде и приђе јој. Коч. Перо . . . се затрка и одбаци од обале далеко у реку. Шуб. 6. потрчати. — Па се они за њим затркали. НПХ. 2. безл. покр. запасти у грлу, засести. — Трећа . . . је видјела да Малвина за сваким јелом корицу круха гриска, учини то исто, ну при том јој се затркало те је . . . морала отићи за бријест док је кашаљ мине. Коз. Ј. Њој зађе дим у уста, па јој

ЗАТРОВАН

237

се мало затрче и у грло, и све кашље, кашл>е. Ивак. затркивање с гл. им. од затркивати се. затркивати се, -ркујем се несврш. и уч. према затркати се. затркљати, -ам сврш. забости тркљу, притку у земљу. — Иште грожђа . . . из царева винограда, што је царе скоро посадио и сребрном тркљом затркљао. НП Вук. затрлица ж индив. заторница. — То су расплоднице туђинства, а затрлице куће и огњишта. Кур. затрљати, затрљам сврш. почети трљати. затрнити, затрним сврш. покрити, оплести {трњем). — Да птице не би вадиле посејано семе, треба леје затрнити. Тод. Затрнили господари тршем дебла досежних стабала да запријече потрлцима воћним прилаз до крошања. Гор. — се обрасти трњем. — Тада он опет скрену с друма на траву, па полете право једној високо затрњеној обали. Лаз. Л. фиг. Лице му је било затрњено бодљикавим прамењем. Лал. затрнулост, -ости ж стање кад нешто затрне, угаси се, учмалост. — Као ријеткост у доба гостовања страних дружина и затрнулости наше властите драмске производње вриједна је спомена његова комедија »Вјера изненада«. Комб. затриути, затрнем сврш. а. изгубити гипкост, укочити се, утрнути (о делу тела). — Руке су му на студеној огради затрнуле и он се усправи с уздахом. Шимун. Дед ме, сине, погреби мало по леђима. Сва сам ти нешто затрнула данас. Маш. фиг. Успоставише први затрнуто кршћанство. Павл. б. остати непокретљив од каквог снажног осећања, запањити се, пренеразити се, претрнути {рд страха и сл.). — Данило од такова причања затрне, па и нехотице стаде тражити гдје би сјео. Шимун. затрнути, -кем сврш. учинити да нешто престане горети, светлети, угасити (нпр. ватру, свећу). — фиг. Св'јех научи и накарај . . . мога Сима и Богдана . . . е су куће затрнули, у дом куку! Вук. затр&ати, -ам сврш. обрасти трњем. — Живица око куће затрњала. Сек. затрв>нван>е с гл. им. од затрњивати. з а т р а и в а т и (се), -рњујем (се) несерш. и уч. према затрнити (се). зМтрован, -а> -о 1. трн. прид. од затроеати. 2. фиг. жучан, загрижен, задрт, огорчен. — Хвалећи »српску грађанску класу«, бранећи њене интересе, Игњатовић

238

ЗАТРОВАНОСТ —

ЗАТРУПАТИ

затрпљати, -ам сврш. покр. запетљати. се показао . . . и као затровани антисемит. — Је ли ђаво јошт икада човјека у овакву Глиг. бруку затрпљао? Њег. зИтрованбст, -ости ж стање онога који затртати, -ам сврш. 1. запливати уеије затрован и онога што је затровано; загриженост, мржња, нетрпељивост. — Што јајући се, кривудајући. — Недалеко од мјеста гдје је сједио Подгорски затрта злшја од се тиче затрованости атмосфере приликом експлозије . . . она [је] огроМних размера.' жала по води, надносећи високо главу. Ков. А. 2. замуцати. — Сумња . . . — загрта Пол. 1957. Средњовјековна тама, феудална писар посве сметен — против мому поштењу. назирања на свијет, вјерска затрованост В 1885. далеко је то од синдикализма. Сим. затрти, затрем и затарем (аор. затрх и затровање с в. затрованост. — То затрех, 2. и 3. л. затр и затре; имп. затри и [експлозије] би проузроковало и незапамзатариЈ р . прид. затро, -рла; трп. прид. ћено затровање извесних делова земл»е. затрт и затрвен, -ена) сврш. уништити, Пол. 1958. истребити. — Поче морити колера, па . . . затрбвати, затрујем сврш. учинити што затре и ову кућу. Вес. Смишљала [сам| и отровним. — Ирци су затровали енглеске ујиовала како да затарем плод у себи. Кос. бунаре. Неим. фиг. извршити рђав утицај, Изр. ~ (нечије) семе, траг, лозу искеарити; загорчати. — Достојевски је учинити да нестане, уништити чији род, многе своје читаоце затровао својим очајним породицу, истребити. песимизмом. Прод. Затровали су ми чак и ~ се нестати, изумрети. — Фамилија дап вјенчања. Франг. се Карапанџића готово затрла. Вук. Страшан ~ се постати отроеан. — фиг. Она човјек, да му се затре кољено! Вил. [демократија] се неће разлтекшати луксузом Изр. з а т р л о се (нечије) семе, траг, цившшзације . . . и неће се затровати мржлоза и с л . изумрлису,нестали; семе ти се н>ом класе. Јов. С. з а т р л о ! ( у клетви) нека ти се искорени, истреби род, породица. затрбношити, -им сврш. нар. заст. освештати, осветити (цркву). Вук Рј. затр^бити, -им сврш. почети трубити, огласити се трубом. затропбтати, -ам сврш. оном. почети затрудити, затрудим сврш. I . задати тропотати; затандркати. — Кочија занеком труда, утрудити некога. — Ово тропота. Креш. је . . . онај који је крив што сам вас ја . . . затрпавање с гл.им. од затрпавати (се). од ваших кућа загрудио. Вук. 2. заст. покр. затруднети; заћиу трудноћу. — Обје задјезатрпавати, -рпавЗм несврш. и уч. према тиње у исто доба, и већ биле ношњом зазатрпати. ~ се несврш. и уч. према затрпати се. трудиле до седмога мјесеца. Љуб. затруднети и затруднети, -ним, ијек. затрпаност, -ости ж стање онога што је затрудњети и затрудњети, сврш. постати затрпано; преоптерећеност. трудна, бременита (о жени). — Маре зазатрпати, -ам сврш. 1. а. прекрити или трудњела. Шен. Напушта је [момак1 и ако не напунити што чим набацујући нешто (земљу може да затрудни. Ђорђ. фиг. Вјетар је . . . и др.), засути. — У околини вароши се носио на леђима набрекле и тешке облаке, одронила . . . земл>а и затрпала неколико за којима ће затрудњети њиве. Гор. кућа. Сек. фиг. Пожури да је затрпа бујицом затрудњавање сгл. им. од затрудњавати. својих ријечи. Десн. 6. заузети, испунити чим какав простор, закрчити, загушити. затрудњавати, -удњавам несврш. и уч. — Сада [се товари] једва петина терета, јер према затруднети и затрудњети. је друм затрпан снегом. Дед. В. Пренапучезатрудњети и затрудшетн, -дним, ек. ност, затрпане улице . . . промет у грчу, а затруднети и затруднети. стамбена криза на врхунцу. Р 1946. 2. презатруђивање с гл. им. од затруђиеати. терано запослити нечим, оптеретити. — Затрпан извештајима . . . једва [би] дочекао затруђивати, -уђујем несврш. и уч. по какав велики догађај. Ћос. Б. Знате да према затрудити. сам затрпан послом. Крањч. Стј. 3. фиг. затрулити, -им сврш. почети трулити. заташкати, забашурити, сакрити. — Упазатрумббтати, -ам сврш. почети трумдала би [мајка] у собу, прекидала у речи бетати, засвирапш у трумбету. мужа, сина . . . само да затрпа истину, извесност. Сек. затрупарати, -ам сврш. почети трупа~ се повр. — фиг. Ја сам се коначно рати. повукао од својих парњака и затрпао се међу з а т р у п а т и , затрупам с в р ш . почети трукњнге. Петр.В. .. , .-»*-,, ,-~ пати, залупати. - ч - - >'-• - * ' .-«--

ЗАТРУПИТИ — ЗАТУРИТИ затруппти, -им сврш. затворити е треском, залупити. — Пред носом [ми је] врата затрупила. Шен. затрупкаратп, -ам сврш. почети трупкарати. затрупкати, -ам сврш. почети трупкати. затруптати, затрупћем сврш. затрупкати. — На степеницама затрупташе, закикоташе се. Ђил. затрускати, -ам сврш. почети трускати. затрчавање с гл. им. од затрчавати се.

239

затуљиватп, -уљујем иесврш. и уч. према затулити и затуљити; фиг. пригушивати. — Ријечи које су значиле уједно и једну скривену и затуљивану . . . мисао. Сим. затуљити, затуљим сврш. метнути туљац на неку рупу (да се ухвати лисица или др.), затворити туљцем (рупу, јазбину). Вук Рј. затумарати, -ам сврш. почети тумарати; отумарати, одлутати. — Затумарао тамо где га нико не позна. Ад. зату"паст, -а, -о = затубаст. — У ње [је нос] доста краћушан, а на врху мало затупаст. Јакш. Ђ. Моји су [прсти] кратки, затупасти. Ћос. Д. затупети, -пим, ијек. затупјети, сврш. постати туп, отупети. — фиг. [Пук] беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хода. Црњ. Нема зла већега него кад ионако недотупавно још више затупи и полуди. Берт, затупити, затупим сврш. учшшти тупим. — Тако ћете лако, с мало лукавства изабрати мач незатупљени. Панд. ~- се постати туп. — Копља сте поломили и сабље су вам се затупиле. Лал. фиг. У њему [народу] се сатупила и тежња и способност да сам . . . ради на свом усавршавању. Марк. Св. затупјети, -пим, ек. затупети. затупкатн, -ам сврш. почети тупкати. затупљеност, -ости ж стање онога што је затупљено; тупост, мртвило, слабост, умор. — Збиља је осећао неку малаксалост и затупљеност у свему телу. Ранк. затупљивање с гл. им. од затупљивати

затрчавати се, -рчавам се несврш. и уч. према затрчати се. затрчати, -чим сврш. необ. почети гпрчапш, потрчати. — За њим цура трком затрчала, те Секула за пасухватила. НПВук. ~ се 1. упутити се трчећи, залетети се у трку; потрчати, — Теле поскочи добро натраг да се јаче затрчи ка Хлапића. Брл. Крену натраг к онима који се на пуцњаву затрчаше пут њих. Лоп. 2. фиг. у говору се нехотице изрећи, отићи предалеко. — Лука Шћапец, — затрчи се Лука пред Јандрин одговор. Киш. Опраштао [је] Милошу ако би се затрчао у критици његове педантерије. Уск. затрчкати се, -ам се сврш. дем. према затрчати се. — фиг. И говор нам се затрчкао, те по туђој свирали . . . ступа и корача. Кур. затубаст, -а, -о = затупаст који је без шиљка, који је при крају мало ужи, затупљен. — На једва мало, мало затубасту носићу почиваше нешто својеглавости. Леск. Ј. Полако клизи стари затубасти чамац рибарски. Чипл. затупљивати, -упљујем несврш. и уч. затубити, -им и затувити, -им сврш. заст. добрОу сигурно запамгпити, утувити. — према затупити. ~ се несврш. и уч. према затупити се. Да се увиде разлике између природних ствари, да се затубе облици тих ствари, то је затурање с гл. им. од затурати (се). просто посао памћења. Панч. Мо'ш ли зназатурати, затурам несврш. и уч. према ти да л ' си затувио, кад велики савјет затурити; исп. затуривати. учинисмо. НП Вук. ~ се несврш. и уч. према затурити се. затужити, затужим сврш. 1. почети затурено прил. повучено уназад, забачетужити, протужити. 2. индив. оптужити но. — [Главу] . . . држи мало затурено. Дав. (суду). — Удри псовати и грдити и да ће затуривати, -урујем несврш. и уч. затунас затужити. Шен. рати. 1 затулити , -им сврш. почети тулити, ~ се затурати се. заурлати. 1 затурити, -им сврш. 1. а. бацити, стазатуиити , затулим сврш. 1. смањити, вити нешто уназад (иза себе, иза чега), заумањити (сеетлост, еатру), угасити, утрбацити, заметнути. — Затурим пушку на иути. — Ишао сам ка затуљеним ватрама. раме . . . па изађем у поље. Вес. Затури Дед. В. 2. прикрити, сакрити. — Пришао капу на затиљак. Маш. Уморан лијеже под је неко да га упита како је овамо доспио . . . стабло и, затуривши руке под главу, гледа и гдје су га тако вјешто затулили. Вуј. како звијезде ничу, плове и тону. Цар Е. затуљивање с гл. им. од затуљивати. 6. заденути, гурнути у што. — Путаљчић

240

ЗАТУРКЕСАТИ — ЗАЋИ

стао . . . И н>ему затурена о ункаш узда. Ком. Дотлић затури руке у џепове од хлача. Киш. 2. а. стаеити, метнупш што негде тако да га је тешко наћи, загубити. — Где ли је то писмо? Захаре, Захаре! Опет га он некуд затурио! — говорио је Обломов. Глиш. фиг. Тако се људи гложе и прогоне око многе ствари па је послије забораве и затуре као дијете играчку. Андр. И. б. одбацшпи, заборавшпи; погашти дату реч, обећање. — [Шалом се] може скратити вријеме и затурити брига. Лал. Сви су краљи потегнули руке, од те шаке хајдука крваве, јер су тврду ријеч затурили. Март. 3. заподенути, заметнути {разговор). — Затури одмах разговор. Лаз. Л. А понекад би затурили причу. Сиј. Изр. ~ т р а г , к о н ц е сакрити поступке, дела. ~ се 1. нагнути се уназад, забацити се, завалити а. — Начелник се затури у наслону од столице. Дом. 2. загубити се. — Упале у шушан> двије трешчице . . . Упале, затуриле се. Вил. 3. поћи; почети. — На ти сабљу . . . кад се тамо друмом затуримо . . . да се с пута не макнеш грђему. НП Вук. Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани. Глиш. затурк&сати и затурчати, -ам сврш. почети турски говорити; исп. турчати. — Ђумишић затуркеса. Коч. затуткалисати, -ишем и затуткалити, -им сврш. причврстити, залепити туткалом. Р-К Реч. затутњати и затутшити, -им сврш. почети тутимти, тутњити. затутуљитисе, -утуљим се сврш. скрити се, шћућурити се, забити се. — Па дабоме, кад си се ти затутуљио па не умеш да макнеш! Нуш. затући и зат^ћи, -учем (трп. прид. затучен, -ена и затучен, -бна) сврш. 1. ударајући (у што) дати знак, ударити, покуцати. — Жељезио куцало на вратима . . . он зграби дрхтавом руком и два пута затуче. Војн. 2. а. ударајући забити, сабити у што. — Узврполло се, копа ногама, као да би их хтио затући у земљу. Цар Б. б. тукући затупити, сабити (нпр. шиљак који вири). 3. убити ударцима, премлатити. — Затуците тога шпијуна! Силом хтједоше да извуку пса . . . и да га затуку. Бен. 4. фиг. потрошити улудо. — Није му жао од тако тешко заслужених новчића . . . добар дио затући.' Кос. Хтио некако да затуче тај дан. Леск. Ј. Изр. ~ себи у г л а в у остати упорно, тврдоглаво при своме; исп. уз забити (изр.). ~ се 1. забити се, заеући се (незнано где). — Отићи кући — затући се у какво мало мјесто и учити. Нех. 2. фиг. постати тупав,

затупети. — Сеоско дијете, дошав у град, препало се и загукло. О-А. затуцавати, -уцавам несврш. иуч. према затуцати. затуцан, -а, -о а. духовно заостао, ограничен. — Нисам ја затуцана сељанка што пере шерпе — говори учена девојка. Дом. Вријеме њеног дјевојаштва на почетку стољећа било је . . . заправо харемски затуцано. Крл. б. задрт, тврдоглае; упоран, пепопустљиву сеоме уверењу, истрајан; фанатичан (нарочитоу еерском погледу). — Код нас нема затуцане поповштине. Марк. Св. Он је затуцани луђак. Вел. затуцано прил. на затуцан начин, као затуцан. — [Религију] не прима затуцано, без поговора. Глиг. затуцанбст, -ости ж особина онога који је затуцан. — Талијански писци су се већ у XIV ст. јетко ругали поповима, њиховој затуцаности. Пое. 2. затуцанство синдив. в. затуцаност. — Познајем . . . публику која је, по лакој обмањивости, понета за затуцанством. Јакш. Ђ. затуцање с гл. им. од затуцати. затуцати, затуцам 1. несерш. иуч. према затући. 2. сврш. учинити затуцаним, тупавим, заглупити. — Преко Павелића затуцао је [Хитлер] Купрешане, фанатизовао их је. Дед.В. затуцати, -ам сврш. почети туцати. затуцк&тати, -ам сврш. затупкати. — Затуцкета ногама по поду. Јел. зат^шити се, затушим се сврш. покр. загушити се, задушити се. — Кад је сазнала за Ахмета, затушила се од плача. Мул. затушкавати, -ушкавам несврш. и уч. према затушкати. ~ се несврш. и уч. према затушкати се, затушкати, -ам сврш. запушити, утуткати, ушушкати (због зиме, хладноће). — Тако вам ми на селу . . . Затушкамо дере на роговима и крововима. Ад. <~- с е поер. према

затушкати.

затуштити се, -им се сврш. покр. натуштити се, натмурити се. — Затуштило се небо3 море узрујало. Љуб. заћакулати, -ам сврш. покр. почети ћакулати, попричати. заћарлДјати, -ам сврш. иочети ћарлијати. заћер&тати, -ам сврш. почети ћеретати. заћи, зађем сврш. 1. а. крећући се доћи, доспети иза чега; заобићи. — Хвастовац нам зађе за леђа. Матош. Неки зађоше за хан и изгубише се у љесковој шуми. Андр.

ЗАЋИВКАТИ — ЗАУВАР -

241

рили. Лал. Мирашу, куд си заћорио с њима? Вуков. б. пеј. заљубити се преко мере. — Девојка замакла у године, а заћорила. Нуш. 2. залудити, опчинити. — Натурила некакве чини па заћорила онога лудака. Вес. ~ се пеј. в. заћорити Џб). — Будало, још ћеш се заћорити у ту плаву бештију! Петр.В. заћурликати, -урличем и заћурл&кати, -урличем сврш. почети ћурликати. заћутатп, -тим сврш. 1. престати говорити, ућутати, ушутети. — Он је онда заћутао. Бег. фиг. Прохујало је . . . више од шездесет година откако је заћутао Војислав [Илић]. ЛМС 1957. 2. фиг. престати одаеати звукове, шумове. — У час кад завлада мир . . . и шума заћути, и занеми врело. Рак. Огласи се [звонце] и заћута. Видр. Изр. ~ з а н а в е к (заувек) умрети, погинути. ~ се а. престати говорити (дуже ереме). — Милошсезаћутао. Вес. Силвестар се нешто заћутао. Дов. б. фиг. не јављати се, не давати гласа од себе. — Чим се Турци заћуте неколико дана, он одмах крене своје пандуре. Вес. заћутивати, -утујем индив. несврш. и уч. према заћутати. — Почне сасвим обичне разговоре о бањи, болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше. Лаз. Л. заћутјети, -тим (ијек.) сврш. осетити, приметити, — А јесу ли Турци што заћутјели? Паел. заћуткати, -ам сврш. приморати на ћутање, ућуткати, ушуткати. — фиг. Запуцаше однекуд и пушке . . . А заћутка их све љут грмеж, високо горе. Сек. заћуткива&е с гл. им. од заћуткивати. заћуткивати, -уткујем несврш. и уч. Изр. ~ д а л е к о прећи сваку меру; ~ у према заћутати. године остарети; ~ у ћ о р с о к а к наћи сеу безизлазном положају; з а ш л о ми за н о к т е заћућурикнути, -урикнем сврш. оном. каже се кад руке напољу врло озебу па после произвести ћурлик, ћућурикнути. — Гледала у топлоти стану прсти јако болети. Вук Рј. је како се чета пурана враћа с поља . . . заћивкати, -вчем сврш. почети ћив- шепурећи се . . . да напокон у сав глас заћућурикну. Коз.Ј. кати, пуштати глас »ћив-ћив«. заћућурити се, -ућурим се сврш. сав заћопати, заћопам и заћбпити, заћбпим се скупити (рд зиме, страха), шћућурити сврш. упрљати, умазати. — Не оциједи се. — [Сунце] кб у спрдњу химбеној зими, од му се још с уста онај слином заћопани . . . страха заћућуреној негдје за богаљским усни бљутак. Божић. херцеговачким плочама. Војн. заћопатн, -ам сврш. почети ћопати, заћушкатн, -ам сврш. увући тискајући, храмати. натискати, утуткати. — Чаршав бербезаћореност, -ости ж стање или особина рин заћушка око врата, и онда настане онога који (се) заћори. страховита процедура. Дом. заћорити, заћбрим сзрш. нар. 1. а. зЗувар прил. = заухар од користи, на понашати се као ћорав, слеп; слепо поћи куда, корист (макар и малу). — Ти си, ето, сама за ким. — Комарци заћорили од жеге. Мау кући па ти је заувар макар и мала помоћ и тош. Сами смо криви што смо овамо заћоолакшица. Глиш. И. б. изгубити се, нестати иза видика, хоризонта (о Сунцу, Месецу). — Сунце се спушта да зађе. Нен. Љ. Тако на радост зађе Одисеју свјетлост сунчана. М-И. фиг. Жено, ти ћеш сјутра с мог зреника заћи. Наз. в. изгубити се, нестати из вида. — Испратио [нас је] и за нама гледао докле год нисмо зашли. Нен. Љ. Госпођа је . . . гледала за њим и видјела . . . како је мимоишао своју кућу и зашао. Ћип. г. проћи, минути. — О, тебе ја сам тражио у многи дан што зашо. Домј. 2. а. ући (у шта). — Зађосмо у шуму. Ранк. Зађе у собу, сједне за сто. М-О. б. отпочети што (годину, раздобље и сл.); наступити. — Мелити се чинило да јој се смијеши праскозорје новога живота, у који је наканила заћи. Том. Био је зашао у своју шездесету годину живота. Пепгр. М. И пета година зашла како Пајкан робује. Вукић. 3. а. поћи заобилазно, поиздаље, — Црногорци . . . зађоше са чамцима па једном мрежом . . . заоколише оно место где се риба скупила. Нен. Љ. Ако зађу низ пут, па нас . . . олако похватају? Ћоп. б. фиг. упустшпи се (у разговор). — Воли старац Мехо заћи издалека. Вел. Послије вечере зашли би . . . у далеке разговоре и приповијести. Берт. в. доћи, свратити. — Треба ли вам утјехе, савјета, ви само зађите к мени. Шен. Добро [би] било у такав ријетки дан заћи у неку мирну кућу. Лал. г. поћи редом, заређати. — Директор је зашао од клупе до клупе и завиривао у то ђачко богатство. Макс. Кашаљ . . . зађе по сакупљеној чељади. Креш. 4. погрешити пут, скренути, залутати. — Тек што су мало ишли, олази да су зашли и да на том путу још никада не бијаху. Брл. Вози равно до краја, не можеш заћи. Креш. 5. покр. живети некако, моћи жшети. — Па како ти је сад? Зашло би се да није двају синоваца пасјега зуба. Буд.

16 Гечник српскохрватскога књижевног јсзика, II

242

З А У В А Р А Н — З А У З Е Т И (СЕ)

зЗуваран, -рна, -рно = заухаран користан. зауварно прил. = заухарно заувар. Вук Рј. заувек, ијек. заувијек, прил. за сеа времена, засвагда, за цео живот. — Тако послије двије-три године школовања остадоше у Београду заувијек. Шимун. Нана је умрла . . . Изашла је из . . . куће заувек, продужила ноћ заувек. Сек. заувијек, ек. заувек. заувинути, -увинем сврш. покр. заеикнути, заурлати. — Дабиша . . . је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде. Шапч. заударање с гл. им. од заударати. заударати, -ам несврш. (на што, по чему, чиме) одавати задах, осећати се на што, воњати, смрдети. — Била је сва зажарена и подбухла у лицу, а заударала је вином. Том. Зграда је заударала на коњско ђубре, мокраћу и трулу сламу. Ћоп. фиг. У брлогу бијаше мрачно и досадно, а уз то још страшно заудараше на прошлост. Куш. заударити, -им сврш. засмрдетпи, завоњати. — Из њега заудари као из ракијске мешине. Глиш. Устајало сено заудари топлим задахом трулежи. Моск. заузбијати, заузбијам несврш. и уч. према заузбити. заузбити, заузбијем сврш. сузбити, одбити, ератити. — Ја ћу удрит' посриједи . . . не бисмо ли заузбили Турке. Март. Ксзе што пасу заузбиј сад од ријеке. Марет. заузврат прил. у замену, као накнаду. — Ја ти не могу ништа дати заузврат, јер ни сам ништа немам. Козарч. Заузврат, Антологија пружа јединствен материјал за расправу. НИН 1959. заузгред прил. покр. узгред. — Заузгред буди речено, обојица су . . . помало и крадуцкали. Ћоп. заузгредан, -дна, -дно покр. узгредан. — Скрушено је слушао Јозине упуте и заузгредне пријетње. Ћоп. зауздавање с гл. им. од зауздавати (се). зауздавати, зауздавам несврш. и уч. према зауздати. ~ се несврш. и уч. према зауздати се. заузданбст, -ости ж необ. особина онога што је зауздано, уздржаност, обузданост. — Телеграфија подтекста и заузданост дескрипције [у збирци приповедака]. Михиз. зауздати, -ам сврш. 1. ставити узду (коњу). — Слуга . . . не успе да заузда сва три коња. Црњ. [Десница] је тог узнемиреног пастуха зауздала једном кретњом. Крл. 2. фиг. обуздати, савладапш, уздржати. —

Зауздајте свој злобни језик, рекао је Долгоруков. Крањч. Стј. У њему [је било] . . . толико заузданог очајања. Дав. ~ се савладати се, обуздати се. зЗузет, -а, -о 1. трп. прид. од заузети. 2. пријатељски расположен, предан, наклоњен. — [Војници] . . . мотрише на сваког оног за ког су знали да је заузет за Србе. Ат. [Он] је говорљив републиканац, заузет за слободу. Берт. заузети, заузмем сврш. 1. а. силом, борбом узети (рбично у рату), завладапш нечим, освојити, задобити. — Аустрија је у том рату заузела београдски пашалук по трећи пут. Нов. Да нисам заузео Блитванију на јуриш . . . била би ме господа . . . устријелила. Крл. б. заокупити, обузети (мисли). — Овда-онда, кад би . . . [Году] каква лшсао јаче заузела, гризла би . . . усну белим горњим зубима. Дов. Срела је једног непознатог човјека који је . . . заузео њене мисли. Мил. В. 2. а. сместити се, запосести, настанити се. — Ту су се Турци добро укопали, а батерије им заузеше дивне положаје. Јакш. Ђ. Французи настанит ће се у тој кући . . . генерал . . . заузет ће кабинет кнеза Андреја. Крањч. Стј. б. примити, добити (положај, место у служби). — Катедру заузе ускоро . . . Новаковић. Поп. П. Неки су већ заузели место у државној служби. Андр. И. 3. узети, послужити се, ангажовати; испунити, одузети (време). — Не треба сваког ни примати, заузме нам пушку забадава. Ћос. Д. Лепота Неапољског залива заузме цело време што га путник има. Нен. Љ. [Уређивање је] заузело три, четири дана. Мат. 4. примити, узети, добити (рблик, размере, израз и сл.). — У једном санаторију . . . заузела је та пустоловина своју одређенију форму. Крл. Дбсада, тај плод нерадозналости, заузме размјере тмурне бесмртности. Јур. Оно двадесетак лица . . . заузело је чудне изразе. Бег. 5. започепш, заподенути. — Изнесоше каву и ракију . . . о свачему јеглен заузеше. НП Вук. Увече заузме причу, па пређе о вилама, о парама у земљи. Сиј. Изр. ~ место герм. сести; ~ с т а в , позу стати, примити одређено држање; ~

став, становнште (према коме, чему)

изјаснити се, определити се. ~ се 1. (обично трп. прид.) забавити се, запослити се (чим), предати се (чему). — Дашу [је] заузета домаћим пословима. Скерл. Сједим ја . . . заузео се у рад, па ништа . . . не мислим. Шуб. У то вријеме [сам] био заузет на другим странама. Креш. 2. (за кога, за што) заложити се, порадити (за кога, за што) узети у одбрану, подржати (кога, што). — Док дође нови школски цадзорник — . . . онда се надам да ћете се ви заузети за мене. Трифк. Дуго је

ЗАУЗЕТНОСТ — ЗАУСТАВА сједјела. . . размишљајући о Матеушу, хоће ли се он, можда, за њу заузети и обранити је. Бен. 3. повезати се, здружити се (с ким). — Сељаци, ал' се тако заузели са овим комшилуком што не ради у пољу, па и они се прогосподили. Дом. заузетност, -ости ж заузимљивост. — Захвалим . . . од свега срца Аристотелу за толику заузетност. Вел. заузетост, -осги ж 1. апање онога који је заузет. — Болест новозеландског министра и заузетост цејлонског премијера . . . примљене су са искреним жаљењем. Пол. 1957. 2. преданост, наклоњеност. — Све зависи од тога колику ће ти млади учитељи . . . заузетост за морално усавршавање своје млађе браће из нове школе да изнесу. Панч. зауз^ће с гл. им. од заузети Џа), запоседнуће; запоседање, заузимање. — У цијелом Јапану влада изванредно одушевљење због заузећа Чин Чао. Обз. 1932. Бугари [су], одмах по заузећу вароши, кренули даље. Нуш. зЗузи м мн. покр. покладе (рбично у заклетви). — А псп Андровић, тако ми зауза, виши је душман Млечићу но ти. Љуб. заузимање с гл. им. од заузимати (се). 1 заузимати, -мам и -мљем несврш. и уч. према заузети. ~ се несврш. и уч. према заузети се. зауз&мљив, -а, -о 1. који се доста заузима, залаже, предан, ередан, спретан, предузимљив. — Љуба је . . . одлучан и заузимљив. Он за наш град вреди много. Дом. Уз спретан и заузимљив одбор све бисмо то могли и ми у Загребу имати без великог труда и трошка. Андр. Н. 2. који се може заузети. Р-К Реч. зауз&мљиво прил. заузимајући се, предано, вредно. — Она се кретала око болеснице . . . присебно . . . али заузимљиво. Андр. И. заузимљивост, -ости ж особина онога који се заузима за што, који је заузимљив; преданост. — С толиком је то живошћу и заузимљивошћу радио да се Миша морао зачудити. Цес. А. Баш та сурова умјешност показивала [је] извјесну бригу и заузимљивост. Божић. заузлавати, заузлавам несврш. и уч. према заузлати. ~ се несврш. и уч. према заузлати се. заузлатн, -ам сврш. завезати у узао, чвор, учврстити узлом. — Када је везала рубац на тјемену и хтјела да га заузла, отворила су се врата. Крл. фиг. Сијевање заузла небо и разголити вилицу брда. Вуј. ~ се завезати се. — фиг. Језик му се одмах заузла и никако да каже бар неколико правих ријечи. Јел. ."-чч& 1«*

243

заујати в. захујати. заујести, зауједем сврш. песн. завадити. — Када папга згледа отповиједиЈ у другу је ударио варку, каконо би заујео рају. Март. ~ се (с ким или између себе) уз. повр. завадити се. Вук Рј. заукати в. захукати. заукнути в. захукнути. зауктати (се) в. захуктати (се). зауларити, -уларим сврш. 1. ставшпи улар (коњу), свезати уларом. — Потражи кобилу . . . заулари је и поведе за собом. Ћип. 2. фиг. потчинити. — Теби се осладнла пара, заробила те и зауларила. Андр. И. зауљити, -им сврш. прелити, зачинити уљем, зазејтинити. И-Б Рј. ~ се индив. изгледати као прелшен уљем. — Скоро као да има неку опну на очима — зауље се . . . кад нам се погледи сударе. Лал. заумити, -им сврш. покр. замислити, смислити. ~ се замислити се, занети се. — Бона била, удовица млада, у што си се бона заумила, око шта ли руке саставила. НП Вук. заунапредак прил. унапред. Прав. заупити, -ијем и заупим сврш. в. завапити. — Сад заупи један војник. Новак. Свима одлакне, сви [војници] заупе весело, пушке поново плану. Цес. А. заупбкојсн, -а, -о рус. цркв. који је за покој душе умрлих (молитва и др.). — У макастиру се служиле заупокојене мисе. Пол. 1950. Он [владика] као да није примећивао да је расположење на гозби као да је заупокојена. Чипл. заупокој&ничкн, -3, -о рлг. икдив. заупокојен. — У равници су настали оријашки заупокојенички храмови фараона Сета . . . Рамзеса И. Пол. 1958. заурлавати, заурлавам несврш. и уч. према заурлати. заурлакати, -ам сврш. покр. почети урлакати, заурликати. — Маџари заурлакаше, онај џелат удари . . . [Тодора] песницом по глави. Шуб. заурлати, -ам сврш. почети урлати. заурликати, заурличем сврш. почети урликати. зауспут прил.узгредно, мимогред,уз пут. — На то се пјесништво, у којему се већ зауспут појављује по која загонетна алегорија, наслања и његово највеће дјело Пилигрин. Комб. заустава ж 1. заст. застанак, заустављање, задржавање. — Ови [су] и без тога озлојеђени зауставом војске на Дрини. Том. Казивање те угодне и дивне доконице прс-

244

ЗАУСТАВИТИ — ЗАУШНИЦА

киде заустава кочија код свратшпта Звоно. Креш. 2. правн. судска радња којом се наређује прекид парничног поступка. Свезн. зауставити, -им сврш. 1. а. учинити да оно што је у покрету стане, прекинути покрет, ход чега: ~ кола, ~ машину, ~ пролазника, ~ непријатеља. б. спречити, прекинути (ток какве радње, делатност). — Цотрону . . . није могао зауставити да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока. Мат. Сузе су јој зауставиле говор. Торб. 2. задржати, управити (поглед, пажњу, мисао сл^). — Матинић је . . . каткад зауставио и поглед на пјевачу и пјевачици. Кос. Он . . . виде . . . да је зауставила очи на некоме иза њега. Чипл. Изр. ~ дах прекинути дисање, утишати се у највећој мери. ~ се 1. прекинути покрет, ход, рад, стати, застати. — Тамо се вријеме зауставило на улазу. Коз. Ј. [Часовници] још раде, док су се неки ненавијени већ зауставили. Андр. И. 2. а. задржати се на чему (погледом, пажњом, мишљу и сл.). — Не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом. Срем. Гадили су ми се његови . . . погледи, који су се знали строго . . . зауставити на мени. Козарч. б. обратити пажњу на што, рећи нешто више о чему. — С. Вуловић . . . зауставио се и на његовим прозним радовима. Скерл. Ту има толико вриједног . . . да је потребно зауставити се код те књиге. Марј. М. Изр. не ~ н и п р е д чим бити спреман на све. зауставка ж индив. препрека, забрана. — Јавно мишљење, опће мишљење, увијек практицира неке суспензије, зауставке. Уј. заустављање с гл. им. од заустављати заустављати, -ам несврш. и уч. према зауставити. ~ се несврш. и уч. према зауставити се. заустављач, -4ча м онај који зауставља. Бен. Рј. заустављеност, -ости ж стање онога штоје заустављено. — [Те мане] у књизи . . . увек значе обарање вредности и поломљену заустављеност у лету. Михиз. заустављнватн се, -ављујем се несврш. и уч. необ. успоравати. — Није прошао час, и влак се заустављивао, најпослије зауставио. Цес. А. зауставни, -а, -6 који нешто зауставља, спречаеа. — Зауставни бод клизањем . . . је зауставни бод против напада на бок. Мач. заустбгнутн, заустегнем сврш. устегнути, суспрггнути, задржати у себи. — Т а д

одједном излети јој у грудима заустегнути одихај. Кум. заустезати, заустежем несврш. устезати, суспрезати, задржавати. Вук Рј. ~ се повр. — Ја седох близу Милана. Ох, колико сам га имала питати, а он се није заустезао одговарати. М 1867. заустити, заустим (трп. прид. заушћен) сврш. отворити уста (да се шпго рече), покушапш рећи, хтети или почети говорити (а не изрећи). — Обоје покушаше неколико пута нешто да кажу, али би само заустили и опет шутке, пажљиво . . . гледаху чудно с осмијесима. Л-К. Фра Грго заусти нештоЈ о свом позиву и о њеној души, али га Вели -паша прекиде и плану. Андр. И. зауфано прил. покр. поуздано, сигурно. — Не могу овчас зауфано рећи. Креш. зЗухар прил. = заувар. — И гозба ти заухар била. М-И. Ваља извалити који пањ, искрчити који педаљ, знаш, све је заухар. Куш. заухаран, -рна, -рно = зауваран. зЗухарно прил. = зауварно. заучати в. захучапш. заучити, заучим сврш. почети певати с мунаре (о хоџи или мујезину). — Таман хоџа . . . да на џамији заучи сабу . . . кад угледа где . . . улазе на капију. Нен. М. Зарудјела зора на истоку, н мујезин заучи с мунаре. Ботић. зауш м заокрет, окретаље лађе (кад је водена струја заокрене). — Отишла лађа на зауш. Ухватио зауш лађу. Вук Рј. заушак, -шка м 1. ушна жлезда. Р-К Реч. 2. заушница, шамар. Вук Рј. заушити, -им сврш. дати заушницу, ћушити, ошамаршпи. — Ја вам не бих таким начином заушио ни онога који је од јучер настао. В 1885. Шта те је заушило? — упита Мркан пригушено. Кал. заушнти се, -и се сврш. окренути се (о лађи кад пловећи уз воду оде на зауш, занесе је струја). Вук Рј. заушке, -шака ж мн. мед. запаљење заушних жлезда; исп. заушници, заушњаци (2). заушљивитн, -им сврш. пренети на некогауши, еаши. — Ти се бојиш . . . да сам те заушљивио. Кол. ~ се добити уши, ваши. заушни, -а, -б који је иза ушију: заушне жлезде. заушница ж 1. ударац руком, шаком по лицу (или иза ушију), ћушка, шамар. — Прилијепио ми страшну, врућу заушницу! Матош. Пришио [би му] такву заушницу, без обзира на свечан скуп. Чипл. 2. мн. мед. покр. заушке. — Станица је имала заушнице. Лоп. г"

ЗАУШНИЦИ —

ЗАХАШАТИ

245

заушници, -ика м мн. мсд. заушке. зафрканцвја ж вулг. зафркавање, подВук Рј. смевање. — Досадио му јс већ тај објект заушњаци, -Зка м мн. 1. место на врату зафрканције. Божић. 1 изаушију. — Рајко и Станко . . . запушили зафркати , зафрчем сврш. покр. уврухо па певају да се црвене заушњаци. Шапч. нути, зашиљити (бркове); завити (цшареЛице му се растезало као мрежа, и заушњаци ту). — Глас му је . . . подрхтавао скупа му скакали, мљацкаше брзо. Кос. 2. мед. са дебелим, у кокетно трократни увојчић заушке. — Нисам хтела да и моје дете добије зафрканим брчићима. Ђал. Осјећао [је] заушњаке. Петр. В. да нема толико снаге ни да зафрче цигарету. зауштити, -им сврш. индив. навалшпи, Јонке. окренути. — Шта пута заушти мећава! зафркати 2 , зафрчем сврш. оном. поШапч. чети фркати, произвести фркање. — Баш [ми] мило кад који коњ . . . зафрче. Ад. заушћивати, заушћујем несврш. и уч. фиг. Свакога момента зазиремо од курпрема заустити. шума, што одбијени од земље, зафрчу иззафал- в. захвал-. над наших глава. Јак. зафијукати, -ијучем и зафпјукати, зафркач, -ача м вулг. онај који радо за-ијучем сврш. почети фијукати, произеести фркава, подваљује, подваљшач. Бен. Рј. фијук. зафркнути, зафркнем и з&фркнути1, зафиј^кнутн, -ијукнем и зафнјукнути, -нем сврш. покр. узтнути, савити. — За-ијукнем сврш. фијукнути. — Издалека би фркнут јој је нос увис. Вел. Брк био проми таковом приликом зафијукнула као фућсијед, и то десни зафркнут и уфитиљен. калица. Шен. Камен . . . зафијукну поред Кол. уха. Пол.1959. зафиљашити, -иљашпм сврш. индив. зафркнути', -нем сврш. вулг. подвав. зафитиљити. — Брк зафшвашио и очима лити (некоме), намагарчити (кога). укротио. Берт. ~ се вулг. преварити се, погрешити на зафитиљитн, -итиљим сврш. уврнути, своју штету. зашиљити (бркове) као фитиљ. — Један . . . зафрљати, зафрљам и зафрљачити, има зафитиллни брк. Крл. -рљачим сврш. тур. одбацити нешто далеко од себе. Бен. Рј. зафићукати, -ам сврш. почети фићукати, произвести фићук. зафрштати, -тим сврш. оном. почети фрштати. — Синан изађе из колибе3 заз а ф и ш т а т и , -тнм сврш. почети фишфршта обућом по пијеску. Сиј. тати. зафратрити, -им сврш. начинити фратзафтија м тур. «. заптија. — Неки су ром, произвести, посеетити за фратра. — предлагали да би требало тужити па да га Сутрадан [му] у цркви рекоше да ће га тозафтије одведу у затвор. Ћор. га јутра бискуп зафратрити. Мат. зафурити, -им сврш. запарити. ~ се постати фратар. — Матавуљ је ~ се запарити се; фиг. зајапурити се. — у Бакоњи, и када се овај зафратрио, видео Кад дође поглавити, повикне биљежник човека из народа. Глиг. зафурен начелнику. Кос. зафрнг и зафриг м тал. варв. запршка. зафућкати, -ам и зафућкати, зафућ— Мијешала [је] по њој окренутим држалом кам сврш. почети фућкати, произвести фућкао да зафриг мијеша у лонцу. Крл. кање. зафригати, -ам сврш. варв. запржити. захајкати, -ам сврш. почети хајку, зафркавање с гл. им. од зафркавати (се). потерати у хајци. — Све под барјак салетзафркавати, -ркавам несврш. 1. нејели Турци што им може захајкат хајдука. сврш. и уч. према зафркати. 2. фиг. вулг. Март. терати с неким шегу, шалити се подваљујући, захалабучнтн, -им сврш. почети хазбијати шале на чији рачун. — Иако је капрал у цивилу тимарио волове, ипак је лабучити. захалакати, -ам и захал&ката, -алаконачно схватио да га зафркавају. Јонке. чем сврш. почети халакати. Шта радите? — пита их [војнике] Станко. — »Зафркавамо« бугарске стрелце. Јак. зЗхара ж-покр. бела терда бомбона умо~ се уз. повр. вулг. шалити се подватана у папир. — А кад ћеш нас послужити љујући један другом, шегачити се. захарама? Војн. зафрканост, -ости ж индив. збрка, зазахашати, -ам сврш. одрећи, занијекати; петљаност. — Милија ми је која припроста, сакрити, прикрити. — Истина је, мој чеснародна, од цијеле филозофске зафрканости. тити царе, ништа тебе захашати нећу. НП Маж. Ф. Вук.

246

ЗАХВАЛА — ЗАХВАТАТИ

захвала ж захвалност. — То би њему од Срба захвала за заслугу што је урадио. НП Вук. Сви моји ратници захвале су нашли у гробљишту влажном. Бој. зЗхвалан, -лна, -лно 1. који је пун захвалности, у коме се огледа захвалност. — Час упираше дрзовите очи у Подгорскога, час захвалне у грофицу. Ков. А. Желећи да видим око себе само . . . захвална лица, ја сам заборављао на себе. Козарч. 2. који даје добре резултате, погодан, подесан, згодан. — За ваш студиј . . . ви имате у нашем заводу захвалан објект. Новак. Захвалан оредмет . . . истраживања . . . треба да буду проблеми словенске симбиозе са . . . Мађарима. ЛМС 1949. 3. (одр.) који се чини из захвалности. — Приноси жртву захвалну. Дан. Изр. у з а х в а л н о име песн. у знак захвалности. — Избави се јунак из тамнице, па му Мујо у захвално име обећао сестру Анђелију. Ботић. захвалити (се), захвалим (се) сврш. 1. одати, исказати, изразити захеалност. — Захвалим господи на тој изјави. Шен. Старац се захвали доброме Хлапићу. Брл. Дјевојка би му понудила чашу млијека . . . он би се насмијао, попио и захвалио. Ћип. 2. признати као узрок чега, одати признање. — Ономе коцкару има да захвали ову посету. Мил. В. Увиђао [је] да мора само своме владању захвалити што се провлачи кроз школе. Иеак. 3. дати остаеку, одрећи се (чега). — На крају прве године . . . јавни бележник . . . морао [је] . . . да захвали на послу. Сек. Захвалио се 1945. на професури. Ант. 1. 4. (само са се) а. похвалити се. — Захвали се жути лимун на мору: данас нема ништа л>еише од мене. НП Вук. б. зарећи се (на нешто). — Док испаде турско момче младо, којено се захвалило било да ће узет Алексића главу. НП Вук. захвалница ж 1. а. речи захеалности. — Најсвечанији час код стола била би Јурјева захвалница оцу и учитељима. Новак. б. писмена изјава захвалности, — Повереник који распрода 10.000 марака . . . добиће лепо израђену захвалницу. БК 1906. 2. (у атрибутској служби) захвалан, захвалнички. — Осетила сам на челу две топле сузс захвалнице. Цар М. Жупник . . . измоли с народом молитве захвалнице. Гор. захваднички, -а, -б који се односи на захеалнице; којим се исказује захвалност, захвалан (5). •— Јесте красан помен био, захвалничке, чисте сузе од слатке сам туге лио. Ил. зЗхвално прил. са захвалношћу. — Ја бих их [песничке слике], штавише, врло радо и захвално примио. Нед.

(СЕ)

захвалнбст, -ости ж осећање признања за учињено добро. — Сузе му ударише на очи, сузе захвалности кад виде снуждена дечија лица око себе. Вес. Да вам засвједочим своју захвалност на вашој вјерности. Креш. захваљатн, захваљам несврш. покр. 0. захеаљиеати. — Захваљам ти, поштена старино, за велико твоје усрдије. Њег. захваљивање с гл. им. од захваљиеати захваљивати (се), -аљујем (се) несврш. и уч. према захвалити (се). захваљујући прил. уз помоћ, посредстеом. — Захваљујући иронији, човек може доћи до сазиања . . . да скоро ништа није за презирање. СКГ 1937. Данас, захваљујући усавршеној ратној техници, могу [се] непријатељи с успјехом раскомадати. Јонке. зЗхват м 1. а. покрет којим се нешто захвата, захеатање. — Осамдесетак кокошију отимље се за зрна кукуруза што их жена ситним захватима из лонца . . . баца међу њих. Кал. б. фиг. улажење, задирање, проницање у неки проблем. — Оно што се збива у тим догађајима импресионира . . . снажним захватима у психу учесника у драматици тих збивања. Глиг. Из поштовања према хисторији не би нипошто прескочила . . . његов захват у обитељску повијест. Адум. 2. а. простор који можв нечим да се захвати: ~ крила, ~ руку. б. обим, опсег. — [Крлежина књига] је дело опсежно и од широкога захвата. Богдан. Та богата етаографска грађа даје збиркама сестара Јанковић шири захват и већи значај. Пол. 1950. 3. домашај, досег, удар. — То бјеше повод што су пиквиковци дошли под захват закона. Креш. 4. чин, дело, потхеат, погпез; отирација. — Жупанчић је активно помогао поколлње млађих словенских интелектуалаца, које је . . . спремало револуционаран захват за ослобођење од Аустрије. Бар. Неизбјежан је кируршки захват. Сим. Немачка команда ка Балкану . . . покушавала је . . . да крупним војним захватима разбије главнину партизанских снага. Марј. Ј. зЗхвата ж 1. земља коју сусед од суседа захеаши (заоре). Вук Рј. 2. ливада или њива настпала на крчевини. — Сваки . . . је крчио око своје куће колико му је било потребно за захвате за сено и за њиве. Ђорђ. 3. количина рибе која се мрежом уједанпут улови. Бак. Реч. захватање с гл. им. од захеатати (се). захватати, -ам = захваћати несврш. и уч. према захватити. •** се = захваћати се несврш. и уч. према захватити се.

ЗАХВАТАЧ — ЗАХЛАДНЕТИ захватач, -ача м оно чиме с* захвата, квачило. Бен. Рј.

захватити, -им сврш. 1. а. узети су-

дом, кашиком, жлицом, руком неку количину чега (воде, јела и др.), заграбити, гахитити. — На земљу ступисмо ту и захватимо тад воде. М-И. Никад не захвати двапут с истог врела. Дуч. фиг. ући, задрети у неки проблем, узети за предмет испитивања, проучавања, обрадити. — Писац је енергично . . . захватио у »пуни живот« нашега народа. БК 1906. Да захватим у терминологију критичке филозофије. Ант. 1. б. снажно или брзо стати вршити неку радњу (завеслати, појурити и сл.). — Па се весла млађан латим, па полегнем, па захватим. Радич. Срдито му коњиц захватио — сви за њиме — коњи се слегоше. Радич. в . отпити, прогутати (течност, текућину); ухватити, узети (даха). — Прихвати плоску, потеже и добрано захвати. Мул. Нагло застане да захвати даха. Бен. 2. чврсто, снажно ухватити, зграбити, дочепати. — Не дам! — врисне она бијесно, огледавајући се што да руком захвати. Бен. Наглим покретом руке . . . захвати лопту. Ват. фиг. Он се стара да захвати политичку власт над Народом, организује војску и полицију. Марк. Св. 3. а. заузети, покрити, испунити (површину, простор); раширити се по чему. — Легне на ћилим, који се простре и захвати половину собе. Шапч. Сел>ачки усганци нису захватили читаву зсмљу. ОП 2. б. обузети, овладати. — Тада га захватила силна жалост. Леск. Ј. Захватио је [смех] целу, па се вије и грца. Рист. в. обухватити, опколити. — Други се ено веру . . . кроз шуму . . . да захвате ове с леђа. Мул. г. дохватити, повући. — На улици га захвати људска бујица, њен покрет. Ћос. Б. 4. закачити, окрзнути. — Обори [га] на земљу и прескочи преко њега, захвативши га по челу тврдим опанком. Мил. В. фиг. Пао је у јарост и напао бригадира страшним речима, а узгред је захватио и председника. Чипл. 5. а. добити, зарадити, ухватити. — Ковач вреба не би ли што захватио. Бен. Колико захвати у мјесецу? Како када. Вил. 6. ух»атити, добити (болест). — Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла . . . па ћеш захватит сушицу. Ћор. Изр. '—• о к о м сагледати,

догледати.

~ се 1. уз. повр. дохватити се, зграбити се међусобно. — Скочише један на другога, спремни да се захвате. Бен. 2. дохватипш се, стићи до. — Мирис је . . . прошао испред куће, захватио се вршака траве. Мих. захватљив, -а, -о који се може захеатити. — фиг. У разумијевању и интерпретацији потпуније [је] захватљив него у сваком освјешћивању и схваћању. Ант. 1.

247

захваћање с гл. им. од захваћати. захваћати, -ам несврш. и уч. = захватати.

се = захватати се. захећимити се, -ећимим се сврш. постати хећим, лекар. — На 11. јануара дође . . . да је фра Лука Дафинић, хећим (у зао час га се захећимио). Андр. И. захиљити, -им сврш. покр. зашкиљити. — А Бикан сада, под брашњавим трепавицама, захиљио негдје у полупразне полице. Божић. захирити, -им сврш. покр. 1. закржљати. — Јунчић вам је посве захирио. Ков. А. Племићу . . . није у трговини кукурузом захирила плсмићка свијест. Ноеак. 2. постати хироеит, ћудљив, узјогунити се. — Жена му Јока, за највеће гужве и посла, најрадије ће захирити и ударити у пркос. Маш. захитање с гл. им. од захитати. захитати, -бм несврш. и уч. према захитити. зах&тач, -ача м в. иаголац. Р-К Реч. захитити, -им сврш. 1. заграбити, захватити. — Да ти више не смију дјевојке доходити до твојих потока да би воде с миром захитиле. Ботић. Захити шаком хладне водице. Јакш. Ђ. 2. покр. забацити, затурити. — Капу захитио у затиљак и пјева. Ивак. захшс&тати (се), -Лхоћем (се) сврш. закикотати (се). — Захихоташе сватови. Кол. захладак, -атка м хлад, хладовина. — Увелико превалило подне. И тек што се осетио први захладак, већ се помолише из авлије и момчад и цуре. Шапч. Кад стигоше до хајдучке чесме, а ту благодат. Оно неколико дрва начинило захладак. Вукић. захладнти, захладим сврш. 1. безл. постати хладније, свежије. — Пред ноћ . . . захлади. Вук Рј. Захладило мало, па коњи лоигравају под нама. Вес. 2. учинити хладнијим, охладити, расхладити. — Босна му под ногама да захлади вечеру. Мул. И захлади му чело својим крилима као каквом махалицом. Креш. захладица ж хладовина, захладак. — Три коњара из села Беглука чекали вечерњу захладицу да опет протрче ливадама. Шимун. захладнети, -дним, ијек. захладњети, сврш. 1. безл. захладити. — За време миолитско у Италији је . . . било захладнело. Жуј. Ојача вјетар и захладње. Лал. 2. индив. озепсти. — Мало сам захладнео. Требао сам већ бити код куће. Ово је, брате, крај октобра. Ком, * 4 ~.%.. . . . . -..

248

ЗАХЛАДНИТИ — ЗАХРАНИТИ

захладнити, захладним сврш. учинити хладним. Прав. захладњ^ње с гл. им. од захладнети, захладнити и захладњети. захладњети, -дним, ек. захладнети. захладњивати, -адњујем несврш. и уч. према захладнети, захладнити и захладњети. захлађс и захлађс с 1. место где је хлад(рвина). — Замакне с Ибром у захлађе кано да је у бусију пао. Ботић. У захлађу пландовала је марва. Ћип. 2. хладовина. — И паде ноћ и донесе захлађе. Кош. захлађ^ње с долазак, наступ хладнијег времена. захлађивање с гл. им. од захлађивати. захлађивати, -ађујем несврш. и уч. према захладити. захлапити и захлапнтн, -им сврш. покр. 1. захватити, дохватити. — Нијеси ти тада захлапио малога »каноника« него равно мене. Ков. А. 2. опколити па потерати. — Пређе наше благо преко међе, а Турци захлапе да ће одагнати. В 1885. захлебити, -им5 ијек. захл>ебити, сврш. покр. снабдети храном, нахранити. — Пропустио кроз круњачу торбицу кукурузних клипова да би живину захлебио. Рад. Д. ~ се повр. — Ред је, мајковићу, и сељак да се захлеби. Рад. Д. захликнути се, -нем се сврш. покр. пригушити се, загушити се, загрцнути се. — Ипак му се чинило да чује некакво шуштање . . . и захликнуто дисање онако као кад чељаде у воду ступа. Ђал. захликтавати се, -иктавам се несврш. и уч. према захликнути се. захлипци, -пака м мн. покр. заушке, заушњаци. — Већ неколико дјеце од страха добило [је] захлипке. Јонке. захљебпти, -им, ек. захлебити. захмедија ж тур. покр. награда за рад. — Добро Трифку захмедију плати, подај њему маџарију жуту. НП Херм. захмет м тур. покр. труд, мука. Изр. ~ ти је потруди се, молим те. — Ефендија, ефендија, захмет ти је! — зауставила би га каква баба насред чаршије. Ћор. з&ход м 1. а. залазак; запад, западна страна. — Сунце је било на заходу. О-А. Кал се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине. Ранк. б. фиг. крај, свршетак. — Тамнио је девет годик' дана. Кад девета на заходу била . . . НПХ. 2. нужник, клозет. — Соба ћоравог слуге . . . стиснута је . . . између кухиње и захода. Пае. Као клисура мрачно двориште . . .

се на дну завршавало оронулом зградом општег захода. Ћос. Б. Изр. из захода заобилазно; то ми је на заходу покр. то ми је изван пута, далеко ми је. з&ходан, -дна, -дно 1. заобилазан. — На овај заходан пут грофа Орурка највише [је] навратио хајдук Вељко. Вук. Не би згорег било да им се то јави . . . Истина, јавиће им се и званично, али је то врло заходан пут. Ком. 2. (само одр.) који заходи, залази, који је на заходу, западу, западни. — Три јаблана . . . ту се висе, те сунца заходног руменилом сја вршак им се. Марк. Ф. Негдје шева пјева при заходном зраку. Шант. заходба ж нар. песн. захођење. — Заход' коња, нејаки МатијаЈ да ја теби стојим на биљегу. — Није тако, Куно Хасан-аго, твој је мејдан, твоја и заходба. НП Вук. захбдити, заходим несврш. 1. а. залазити, западати (о Сунцу, Месецу). — Сунце сада поносито, тихо . . . за горицу злаћано заходи. Радич. Хоџа је приповиједао о Сунцу, како грије, исходи и заходи. О-А. б. обилазити. — Батаљон . . . је, за време док су други заходили великим луковима, ишао много спорије. Лаз. М. Да . . . о том прозборим . . . правим ли путем ходамо или можда странпутицом заходимо. Кур. 2. нар. песн. водити коња пре напада на противника у двобоју, на мегдану. В. пр. уз заходба. Изр. заходи ми се покр. заобилазно ми је; трудна з а х о д и т и затруднетн. Вук Рј. заходица ж индив. странпутица. — Он је, синко, путе опходио . . . мотао се заходицом сваком. Кур. заходно прил. заобилазно; снеруке. — Путем је много заходније. В 1885. заходскн, -а, -о који се односи на заход (2); ~ јама. Изр. ~ телеграми вулг. алармантне вести. захођење и захбђење с гл. им. од заходити. захбрити (се) в. заорити (се). захохбтати (се), -бхоћем (се) сврш. почети (се) хохопгати. захрамати, захрамљем сврш. почети храмати. захранити, захраним сврш. нахранити кога (да не умре од глади). — Два голуба. Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав с пуном гушом, вол-ан да га захрани. Лаз. Л. Држави мора бити . . . Али немам! Треба ову сиротињу захранити! Вес.

?*

^*

~ ~ ^

?** *>*

ЗАХРАЊИВАЊЕ — ЗАХУКТАЊЕ ~ се прехранити се, спасти се од глади. — Дај да је 1проју] раздамо народу нека се захрани сад у овој невољи. Вук. [Љубиша] је умро у сиротињи, не оставив за собом . . . ни онолико колико је требало да му се удовица и деца могу хлебом захранити. БК 1906. захрањивање с гл. им. од захраливати захрањивати, -ањујбм несврш. и уч. према захранити. ~ се несврш. и уч. према захранити се. захреп&тати, -епећем сврш. покр. почети хрепетати. захрипатн, захрипам и захрипљем сврш. почети хрипати. захрипити, -им и захрбптатн, захрипћем сврш. «. захрипати. захркати, захрчем сврш. почети хркати, захрбпити, захропим сврш. почети хропити; проговорити дубоким промуклим гласом. захроптати, захропћбм сврш. почети хроптати. захрскати, -ам сврш. почепш хрскати. захрумити, -им сврш. покр. промрмљати. — Само је нешто неразумљиво захрумила. Ков. А. захрупити, -им сврш. залупити. — Портир Бошко захрупи и закључа им врата пред самим носом. Маш. захтев, ијек. захтјев, м оно што неко тражи, тражење, оно што се изискује; оно што нешто налаже, жеља у категоричком облику. — Он је удављен по захтеву Милошеву. Прод. Био је то напросто захтјев (постулат) ћудоредне свијести. Баз. захтеван, -вна, -вно, ијек. захтјеван који захтева, који се односи на захтев. — Очи јој заискре захтјевном молбеношћу. Божић. захт&вање, ијек. захтиј&вање, с гл. им. од захтевати. захт^вати, захтевам, ијек. захтиј&вати несерш. иуч. према захтети. захтети, -ем и -еднем, ијек. захтјети, сврш. изразити жељу да буде онако како се хоће, затражити, заискати. — Одлази од њега кад то захте његова срећа. Уск. Доцније човек је захтео да осваја, зажелео је да буде вољен. Јанк. захтвј&вање, ек. захтсвање. захтпј^вати, захтијевам, ек. захтбвати. захтјев, ек. захтес. захтјеван, -вна, -вно, ек. захтеван. захтјети, -тијем и -тједнем, ек. захтети.

249

захујати, -јим сврш. почети хујати. захук м почетак хукања, први хук; замах, залет. — Окрзне га срх кеодлучности, а онда у захуку смјелости срне на њега заражљив осјећај да он више нема ништа одлучцвати. Цес. А. захукавање с гл. им. од захукавати (се). захукаватн, -укавам несврш. и уч. према захукати. — се несврш. и уч. према захукати се. захукати, захучем сврш. 1. почети хукати. 2. хучући паром из уста или чим другим замаглити што, захукнути. — Плачем сам у својој соби, блиједо се смијешећи у мраку кроз маглом захукана прозорска Лакла. Козарч. ~ се 1. поћи са хуком; задихати се. — Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради. Вес. 2. фиг. узети маха, захуктати се. — Несрећа, кад се захука, не зна шта је доста. Змај. 3. заруменети се, прелити, прекрити (чим провидним). — Захукана у образима слабом ружичастом бојом. Леск. Ј. захукиваше с гл. им. од захукивати (се). захукивати (се), -укујем (се) несврш. иуч. према захукати се. захукиути, захукнем сврш. 1. хукнути. — Сухо лишће на земљи шушкало чудесно . . . дубл>е у шуми захукнула сова. Кол. 2. захукати (2). — По захукнутим и орошеним прозорима осећало се да су све те просторије препуне загрејаног света. Андр. И. ~ се превући се маглом или влагом, замаглити се; овлажити се. — Одмах се прозори захукнуше. Андр. И. захуктавати се, -уктавам се несврш. иуч. према захуктати се. за'хуктало прил. = захуктано са хуком, са захукталошћу.

захукталбст и захукталост, -ости ж =

захуктаност стање онога који се захуктао и онога што се захуктало, журба. — Крлежа [се] у прози ослобађа младеначке захукталости површног публицизма и храпавости. Матк. зЗхуктаН, -а, -о који је у пуном замаху, бујан. — Наш рад, ма како интеизиван и захуктан, не вреди ништа ако није сагласан с моралним добром. Јов. С. зЗхуктано прил. = захуктало. — Композиција . . . захуктано улете у станицу. Јак. зЗхуктапбст, -ости ж = захукталост. — Са свом том захуктаношћу опет испада . . . више кукавно него страшно. Десн. захуктање с в. захукталост. — Остављене саме себи, онс |страсти] немају

250

ЗАХУКТАТИ — ЗАЦЕПИТИ

зацв&тати, -ам, ијек. зацвјетати, сврш. другог циља него да терају све даље и даље почети цветати. Бен. Рј. упропашћујући у том захуктању и саму нашу личност. Јов. С. зацвплети, -лим, ијек. зацвиљети, сврш. захуктати, захукћем (аор. 2. и 3. л. почети цзимти. збхукта; р . прид. захуктао, -ала) сврш. позацвЈ&лвтвс, -им (ек. и ијек.) сврш. в. чети хуктати. зацвилети и зацвиљети. ~ се почети са хуктањем; нагло поћи, зацвиљети, -илим, ек. зацвилети. залетети се. — Послови који се захукташе зацвпчати, -чим сврш. почети цвиза живота Вучетина нису се граналиа али се чати. нису ни зауставили. Марк. М. зацвјбтатн, -ам, ек. зацветати. захуктити се, -им се сврш. в. захуктати се. Вук Рј. зацвокбтатн, -окоћем сврш. почети цвокотлти. захулити, захулим сврш. почети хулити. зацвркутати, -ркућбм сврш. почети захупитн, -ијем и -им сврш. покр. е. цвркугпати. завапити. — Захупит ће стари Турчин: — зацврљити, -им сврш. почети цврљити. Јоване, ето бега из Петошеваца! Павл. зацврчати, -чнм сврш. почети цврчати. захучати, -чим сврш. почети хучати. зацбдити, зацедим, ијек. зацијбдити, захушкати, -ам сврш. почети, стати сврш. в. нацедити. хушкати. зацеђаватп, -еђујем, ијек. зацјеђивати зацаклити, -им сврш. а. почети џакнесврш. и уч. према зацедити. лити, почети сијати као стакло. — С вечезац<5литп, зацелим, ијек. зацијблити (трп. ри северњача не зацакли стакласто и ледено, прид. з^цељен) сврш. 1. излечити. — Зацевећ . . . блиста топлије и мирно. Рад. Д. б. ужагрити (очима), добити сјај у очима. — ли, утоли ране што љуто пеку! Мас. Кога да женим, тко да ми рану зацијели? Ков. А. Зацаклио очима, те и он креснуо »Живио!« 2. непрел. зарасти (р рани). — Ни једна Паел. од тих рана није сасвим зацијељена. Шов. ~ се добити сјај стакла, засијати (се). ~ се излечити се; зацелити. — Анки се од драгости зацаклиле очи. зацбло, ијек. зацијело, прил. заиста, сиМихољ. Човјек . . . хрепће очима, у њима гурно. — Драга . . . Али зацело дођи! Глиш. се зацаклиле сузе. Сиј. Ви идете зацијело к њему. Ви сте од суда? зацактатв, з&цакћем сврш. почети цакШимун. тати (р пушци и др.). з а ц е љ и в а а е , ијек. зацјел>ивање, с гл. зацангарати, -ам сврш. оном. почети им. од зацељивати (се). цангарати {одавати звук »цан-гјан«). зацељивати, -^љујем, ијек. зацјељивати зацапкати, зацапћем сврш. почети цапнесврш. и уч. према зацелити. кати, поћи одајући звук Пјап-цапч. — Ма~ се несврш. и уч. према зацелити се. шући нсвинама . . . зацапкају старци плочзац^нити, заценим, ијек. зацијенити, ником. Крањч. Стј. зацаревати, -ујем сврш. в. зацарити. сврш. при продаји тражити, одредити (рбич— фиг. Упорно се борио и упињао да ум- но прешсоку) цену. — Одлучио да ће прасе зацијенити десет форинти. Тур. Ти си, Петре., јесто суза осмијех зацарује на мојим обратако заценио као да си ти сам у селу. Срем. зима. Јел. зац&шати се, заценбм се и зацбнути се, зацарбвати, -арујем несврш. и уч. према з^ценем се сврш. изгубити дах, загушити се зацарити. ~ се несврш. и уч. према зацарити се. (рд плача, од смеха, од кашља). — Узе дете које се већ заценило од плача. Дом. Она зацарити, -им сврш. 1. прогласити се зацени од смијеха. Вуков. Старица би се (кога) за цара. — Гдје враг црни зацари ђа- заценула од смијеха. Креш. вола међу оном шаком зликоваца, те нам 1 зацењивати , -ењујем, ијек. зацјењидаде оволико посла. Њег. 2. завладати, вати несврш. и уч. према заценити. узети ерховну власт, загосподарити. — фиг. 2 Ватра опет зацмиље. Мрак зацари. Божић. зацењиЕати , -ењујем несврш. иза~ се 1. прогласити се за г/ара, постати зивати кога да се зацени. — Шала његова зацар. — Али је зато . . . баш у њиховој вла- цењиваше смехом сватове. Вес. ~ се несврш. и уч. пр&ма заценити се. сти да се закраље и зацаре. Вел. 2. овладати, завладати. — Не даји нам терета изнад назац&шти, зацепим, ијек. зациј^шгги, ше снаге, да нам се не помрачи сјај твој и сврш. 1. мало поцепати, подерати, почети да се зло не зацари над нама. Андр. И. одвајати један део од неке целине; расцспити. зацвасти, -атем сврш. почети цвасти. — Неко зацепио панталоне, неко сукњу.

ЗАЦЕПЉИВАЊЕ — ЗАЦРЕПНУТИ Сек. 2. секиром или којим сличним алатом напраеити расцеп; цепањем накалемити. — За појас задене калеме племенитог воћа да уз пут зацепи дивљаку. Петр. В. 3. фиг. тражити премного, превисоку цену за нешто; нешто претерано изрећи; исп. заценити. зацепљивање, ијек. зацјепљивање, с гл. им. од зацепљивати. зацепљивати, -^пљујем, ијек. зацјепљивати несврш. и уч. према зацепити. зац&птати и зац&птети, -тим, ијек. зац&птјети, сврш. почети цептати, цептети, задрхтати, уздрхтати: ~ као прут. зац&птјети, -тим, ек. зац&птети. зацер&кати се, -ам се сврш. почети се церекати; прснути у смех, закикотати се. зацнганити, -игаиим и зацвханчити, -им сврш. почети понашати се као Циганин. — Кад сам му прочитао, зациганчи: дај ми, дај ми; и ја му дадох. Нен. Љ. зациј&дити, зациједим, ек. зацбдити. зациј&лити, зацијелим, ек. зацблити. зациј&ло, ек. зацело. зациј&нитн, зацијеним, ек. заценити. зациј&пити, зацијепим, ек. зацепити. зацијукати, -ијучем и зацијукатн, -Лјучем сврш. почети цијукати. зацијукнути, -Ајукнем и зацијукнути, -ијукнем сврш. зацијукати. зацикатн, зацичем и зацикам сврш. почети цикати. зац&кнути, зацикнем сврш. цикнути. зацикбтати, -Акоћем сврш. почети цикотати, кикотати. — Наједаред закликташе и зацикоташе девојке . . . — Јоле! — Гле Јола! Ад. зац&ктати, зацикћем сврш. почети циктати. зацил&гати, -ам сврш. оном. почети цилигати, одавати звук »цили-цилт. зациликати, -иличем сврш. оном. почети циликати. зациликнутв, -иликнем сврш. испустити један цилик. — Уто зациликне звоно са дрвеног торња. Ков. А. зацилАктати, -ам и -иликћем сврш. оном. почети циликтати. зацилбнкати, -ам сврш. оном. почети цилинкати. — Звонце је поновно зацилинкало у ходнику. Мар. зацнмати, -ам сврш. почети цимати. зацнндати и зац&ндрати, -ам сврш. оном. почети цинд(р)ати. зацинкати, -ам сврш. оном. почети цинкати, (почети одавати звуке »цин-циш).

251

зацбпити се, заципим се сврш. запањити се, задивити се; занети се. — И млади Рибар заципљен је гледо безлична лица, обнажене груди. Ил. Она ме није спазила, јер је заципљена гледала у прозор оног момка. Шант. зацичати, -чим сврш. почети цичати. зацјеђивати, -еђујем, ек. зацеђивати. зацјељнвање, ек. зацељивање. зацјељивати, -ељујем, ек. зацељивати. зацје&бвати, -ењујем, ек. зацењивати. зацјепљивање, ек. зацепљиваше. зацјепљиватн, -^пљујем, ек. зацепљивати. зацмвздрити, -и.м сврш. почепт цмиздрити. зацмнлетн, -лим, ијек. зацмиљети, сврш. почети цмилети. зацмбљетн, -илим, ек. зацмилети. зацмбкати, зацмочем сврш. оном. почети цмокати, одавати звук »цмот. зацмољити, -им сврш. почети цмољити, зацмиздрити. зацмурити, -им сврш. почети цмурити, пиштати. — Иво накупи суварака, па стаде да ложи огањ. Влажна шума зацмури; осјетио се оштар мирис кадуље. Ћип. зацокбтати, -бкоћем сврш. почети цокотати. зацбпанбст, -ости ж 1. стање онога који је зацопан. 2. тупоглавост. Деан. Рј. зацбпатн се, зацбпам се сврш. претерано се заљубити. — Зацопат ћеш се у н>у младићки глупаво. Сим. Па каква је то девојка? . . . Зацопала се у разбојника! Ранк. зацбпрати, -ам сврш. покр. е. зачарати. — Стеван хоће некаквим биљси да дигне једно благо у Банској пећини које је тобож тамо зацопрано. Прер. зацрв&нети се, -ним се, ијек. зацрв&њети се, сврш. постати цреен; показати се црвен. — Газда Лака сав се зацрвенео. Из очију му сева ватра. Вес. Али се ипак при том зацрвењела. Трг. зацрв&нити, -рвеним (аор. 2. и 3. л. зацрвени) сврш. учинити што црвеним. зацрв&њети се, -еним се, ек. зацрвенети сс. зацрвити се, зацрвим се сврш. накотити се као црви; залећи се, појавити се. зацрвбљчитв,-им сврш. покр. запрљати. Вук Рј. зацрепнути, -нем сврш. покр. в. зацрпсти. Вук Рј. -. -, , .. -

252

З А Ц Р Љ Е Н И Т И СЕ —

ЗАЧАРАТИ

зацрљбнити се, -рљеним се сврш. зачагрљати, -ам сврш. почети чагрљапокр. в. зацрвенити се. — Зацрљенио се и ти. усопио већ код седмог окретаја. Коз. Ј. зачађавање с гл. им. од зачађавати. зацрнети се, -ним се, ијек. зацрњети зачађаватн, -ађавам = зачађивати несе, сврш. постати црн; показати се гфним, серш. и уч. према зачађити. појавити се у црнини. — Наједном се на зачађавити, -ађавим и зачађавптп, широком Дњепру зацрни чамац. Шов. Поса-им сврш. постати чађав. гну се да главом не удари у страну, зацрзачађати, -ам сврш. = зачађити зачање се на бистру снијегу. Сиј. ђавити. — Око зачађала стакла . . . облизацрнити, зацрним сврш. учинити црјеће жућкаста лептирица. Андр. И. фиг. ним; фиг. ојадити (увити у црно), учинити Можда има још која искра у . . . зачађалу несрећним. — Покадгод јато гавранова заљегову срцу. Коз. Ј. црни снијег. Мил. В. Ако зацрнише Србе, зачађенбст, -ости ж стање оног који је не забијелише Хрвата. Павл. зочађен. Р-КРеч. Изр. з а ц р н и л о (је) постало је одееН зло, ужасно, страшно. зачађнвати, -ађујем несврш. = зачађавати. зацрњбње с гл. им. од зацрнети, зазачађнтн, -им сврш. = зачађати. — црнити и зацрњети; црнило. — Колоидно Зачађени строп подупрт је с двије храстове сребро у већој количини даје зацрњење. греде. Пав. Кем. зачакланитн, -акланим сврш. надати зацрњети се, -рним се, ек. зацрнети се. зацрњиватп, -рњујем несврш. и уч. вику; загаламити. — Шта је то, шта? Шта сте зачакланили тамо, кб у мејтефу? Коч. према зацрнити. зачалмнти, -им сврш. увити чалмом зацрпити, -им несврш. в. зацрпсти. главу. — Лежаше одјевен зачалмљене главе. зацЈгасти и зацрпсти, зацрпем сврш. Мат. 1. почети црпсти. 2. захеатити чим какву з а ч а м а т и , -ам (аор. 2. и 3. п. зачамЗ) течност, текућину. — Онда зацрпи светим и покр. зачаметии зачамити, -мим сврш. врчем из посуде вина. Дук. 1. а. дуго се задржати (негде). — Господар зацртавање с г.г. им. од зацртавати. бијаше подуго зачамао у Млецима. Љуб. Не могу зачамати [рибари], време брзо лети. зацртавати, -ртавам несврш. иуч. према Дов. Можда ће се . . . остати пола сата, зацртати. зацртати, -ам сврш. црталом обележи- можда зачамати читав дан, ко ће га знати. Ћоп. б. покр. одоцнити, закаснити. Вук Рј. — фиг. То би омогућило и остваривање ти% 2. фиг. престати развијати се, застати, неких већ зацртаних планова о проширењу замрети. — Рачунски [су] смерали [људиј туристичких објеката. ВЛ 1960. да зачамела трговина крене. Рад. Д. зацртњак м заглавак у плуга којим се зачангртатн, -ам и -ангрћем сврш. поцртало одозго загаављује. Вук Рј. чети чангртати. з&цукати, -ач сврш. покр. в. закуцати. зачандрљатн, -ам сврш. почети чанВук Рј. дрљати. зацуљатп, зацуљам сврш. покр. в. зазачапити, -им сврш. покр. зграбити, љуљати. Вук Рј. шчепати. — Тај часак долети рода и зачапи ~ се повр. жабу. Маж. Ф. зацупкати, -ам сврш. почети цупкати. зачаравање с гл. им. од зачараеати. зацурити, -им сврш. почети џурити. зачаравати, -аравам несврш. према зазацурити, -им сврш. направити цуром, чарати. девојком. зачараност, -ости ж стање онога који ~ се постати цура, девојка. — Ћукерија је зачаран, омађијаноспг; задшљеност. — је био већ ожењен кад се Ајка зацурила и Што се тиче зачараности мојега господара, удала за Пајицу. Тур. бог би знао шта је истина. Вел. зацуцукатп, -ам сврш. покр. завртети зачарање с 1. гл. им. од зачарати. 2. се. Вук Рј. в. зачараност. — Гајде су издизале и уљуљзачавлити, -им сврш. чавлима, ексерима, кивале читаву атмосферу песме у неко древзаковати. — Дворове зачавле да им није но поетично, а ипак однекуд шаљивоприступишта. Љуб. Положе у њ [лијес] -злобно зачарање. Леск. М. лешину и зачавле покров. Гор. зачарати, зачарам сврш. 1. опчинити, зачаврљати, -ам сврш. = зачеврљати омађијати, о(п)чарати. — То ми се десило почети чаврљати. ». . ,. од зачараних бића, којима се не могу осве-

ЗАЧАРИВАТИ — ЗАЧЕЉЕ тити. Вел. 2. изазвати дивљење, задивити, одушевити. — Мелита му се ванредно свиђала, она га је зачарала својим духом и својом љепотом. Том. Изложбе снимака . . . биле су препуне посетилаца изненађених и зачараних оним што су имали пред очима.

253

да не пореметимо свој мир, своју савест, своје калупе у које смо се зачахурили. Ћос. Б. зачвакпути, -нем сврш. чвакнути, ударити, кљуцнути. — Пијевац [је] зачвакнуо кљун жућкасте пилице. Јел. Петпр. М. зачволикатн, -бликам и -бличем сврш. Изр. з а ч а р а н и к р у г клопка; положај оном. почети чеоликати (рдавати звук без излаза; логички нерешив случај. ичво-чвоч). зачаривати, -арујем несврш. в. зачазачвориавити се, -брнавим се сврш. равати. — Вазда новим сјајем зачарује добити чворове, постати чворноеит. — мушка срца! Кое. А. Затим се [лицеј зачворнави и брзо осенчи зачарити, -им сврш. в. зачарати. — од крајева очију према ушима. Дав. Оплијени ме и зачари богатство и изворна зачевнљити, -евиљим сврш. 1. запети мудрост народних умотворина. Љуб. (пушку). Вук Рј. 2. завиличити (коња жвазачаркатп, -ам сврш. почети чаркати, лама). Вук Рј. заподенути чарку. — Ћуте . . . Лако им је зачсврљати, -ам сврш. = зачаврљати ћутати . . . Народ их храни . . . Зачаркају почети чеврљати. па побјегну. Вук. зачегртати, -ам сврш. почети чегргпати. зачарно прил. необ. чаробно, очаравазачедак, -етка м (мн. -еци) заметак, јући. — Дјевојка бјеше по свем красна виембрио, зачетак (5). — фиг. Београдски пада . . . но ипак се та љепота не доимаше шалук постане зачедак нове државе српске. никога зачарно. Ђал. Нов. зачас прил. врло брзо, одмах, тренутно. зачедити се, -им се сврш. заметнути — Али такви часови беху ретки, врло ретки. Зачас их замени бура и гром. Вес. се, зачети се. — фиг. Да се многа песма зачедила у овом аеду, сумњати не треба. Сур. Стао је зачас и гледао. Торб. зачекати, -ам сврш. покр. в. сачекати. зачасни, -а, -о покр. почасни. — Тај . . . — Ја сам га зачекао и љуто му прикричао зачасни грађанин готово свих наших слободда то више не чини. Буд. них градова и трговишта . . . стоји устрајно . . . на црти народне страже. Крл. зачекивати, -^кујем покр. несврм. и уч. према зачекати. зачатити, -им сврш. заст. почети чатизачекнути, -нем сврш. покр. в. закати, читати; почети говорити молитву. — чити. — Не ваљају у њему [селу] жене ни Прије но што ће сјести да једу, зачатише оволико, ево ти нах, — он зачекну ноктом сви једногрлице »оче наш«. Мат. за зубе и хитро руком изви устрану. Сиј. зачатмити, зачатмим сврш. ударити зач&ленчити, -им сврш. ставити чечатму, ставити плетер. Вук Рј. ленку. Прав. зачауравати се в. зачахуравати се. зачблити, зачелим сврш. ставити у чезачауреност в. зачахуреност. ло нечега, наместити (кога) у зачеље стола; зачауривати се в. зачахуривати се. улицу или трг затворити грађетном. — Домаћин је старим пријатељем стол зачелио. зачаурити се е. зачахурити се. зачахураватн се, -уравам се = зачаху- Јурк. зачелни, -а, -о који је на зачељу. — То ривати се несврш. и уч. према зачахурити се. зачахуреност, -ости ж стање онога ко- није могло отклонити тешкоће зачелних једшшца. Пол. 1958. ји је зачахурен и онога што је зачахурено; затеореност у себе, одвојеност од свега оста- зачело с зачеље. — Десна колона . . . лог. — Када смо говорили о извесној »за- прошла је село Думош. Моравски пољски артил. дивизион . . . је ишао на њеном зачахурености« комуниста, мислили смо на челу. Лаз. М. њихову пасивност када се ради о оваквим појавама. Б 1958. зачбло с прапочепгак; заметак. зачахурнвати се, -урујем се несврш. зачељавати, -^љавам — зачељивати 1. и уч. = зачахуравати се. несврш. и уч. према зачелити. 2. бити у зачељу. зачахурити се, -им се сврш. 1. омотати се чахуром. — Та како не би познали зачеље и зачеље с 1. почасно место за златнокрилца што постаје из гусјенице столом. — Попу и учитеља метнули у зачекад се запреде, зачахури и у чахури пре- ље. Вес. 2. војн. задњи део колоне. — Сви образи. Мтик. 2. фиг. затворити се у себе се слажемо да нам се колона много одужила. сама; одсојити се од свега осталог. — Само Зачеље је чак на Млиништу, а први делови

254

ЗАЧЕЉИВАТИ — ЗАЧЕТНИШТВО

су иза Дувна. Дед. В. Два отворева војничка камиоиа, један на челу, а други у зачељу. Кол. зачељнвати, -бљујем несврш. и уч. = зачељавати. зачељустити, -^љустим сврш. зауздати, ставити ђем, жвале (коњу). — Зачељусте вранце, стегну им узде . . . и јуре упропањ. Гор. зач&меритн, -им сврш. унети у шта чемер; учинити чемерним, загорчати. — Грдан грех зачемерио живот. Вукић. зачеп м мед. зачеплење, опстипација. Прав. зачепак, -пка м запушач. Вук Рј. зачепити, зачепим (аор. 2. и 3. л. зЗчепи) сврш. затворити чепом; запушити, затиснути. — Он узе чеп и зачепи [издубену рупу у пању]. Вес. Вели да не ваља зачепити уши . . . него их затиснути. Шим. С. Изр. ~ уста (коме) приморати некога да престане говорити, ућуткати. — Ти можеш ласно зачепити уста свијету. Кум. ~ се запушити се, затворити се. зачепица ж покр. 1. в. задевица Џ). — С мале зачепице веља бива. Вук Рј. 2. измишљотина. — Ево трећа година да моташ братство зачепицама; није куд камо, но звоно на сриједу. Љуб. зачепљаватн, -бпљавам = зачепљивати несврш. и уч. према зачепити. ~ се несврш. и уч. према зачепити се. зачепљеност, -ости ж стање онога који је зачеплен и онога што је зачепљено. — [Код згрчеиости цријева] долази до зачепллности. НЧ. зачепљбње с 1. гл. им. од зачепити (се). 2. в. зачепљеност. Р-К Реч. зачепљ&вати (се), -бпљујем (се) несврш. и уч. = зачепљавати (се). зачепркавати (се), -ркавЗм (се) несврш. и уч. према зачепркати (се). зачепркатн, -ам сврш. 1. почети чепркати; тек почети што радити. 2. фиг. умешати се у што, унети се у што. — Ако зачепркате у постављене односе, онда тачно можете да нађете разлог њиховом аутономизму и сепаратизму. Ћос. Б. 3. загрепсти. — Мали би пришао к оним вратима, зачепркао на њима прстима лагашко, као да голуб струже кљуном. Бег. 4. а. чепркајући затрпати; покопати, погртсти. — Тада га [дрвиша] повуче крај друма у јаругу, и крв зачепрка у шушањ. Маж. М. До мрака да леже овде [побијени] . . . А после их зачепркајте где хоћете. Пол. 1957. б. забашурити, прикрити. Р-К Реч. ~ се мало сеукопати. — Наши су се . . . утврдили. Али каква су то била утврђења? . . . Зачепркати се мало у земљу. Јак.

зачепрљатн, -5м сврш. покр. «. зачепркати (4а). — Избодшио Мијату дробушину а гроб наспимо бобицом и сравнимо га според земље да се не зна где су га зачепрљали. Љуб. зачепушати, -бм сврш. почети чепушати, почети чупати; чупнути. — Онда га је нешто гурало да потисне коња напријед мимо кола. . . па да јој зачепуша разбарушене косе. Бег. зачбстати, -ам и зач^стити, зачестим сврш. врло често нешто чинити, учестати; врло често се дешавати. — Звонце куца и погдјекад зачеста. Ћип. Од поноћи зачести грмљавина. Павл. зачбтак, -тка м (мн. -бци) 1. настајање; почетак. — У овој приповеци су . . . записивани зачетак, зрење и свршетак једног несрећног љубавног односа. Глш. 2. извор, порекло. — Ту наилазимо на посебни тиш криминалне одговорности за туђи деликт, који имаде свој зачетак у француском закону. Мј. 1926. 3. заметак, ембрио. — Из утробе живи зачеци се пеку. Јур. зачети, зачнем (аор. 2. и 3. л . заче; р. прид. зЗчео, -ела; трп. прид. зачет) сврш. 1. а. започети, отпочети. — Дуга пушка крикну и заче крвав бој. Јакш. Ђ. б. створити, дати живот. — Осећам све јаче велико било бола што ме заче. Мас. 2. затруднети, заметнути плод. — Нек јој се крв узбурља, и утроба њена нек зачне. Наз. ~ се 1. настати, започети. — Једва, млађан, чека онај часак клети, када ће се борба крвава зачети. Јакш. Ђ. 2. заметнути се (у утроби). — Ја знам толико да ми је мати одбегла за оца мога и да се зачело прво дете пре венчања. Сек. зачетки и зачетни, -а, -о почетни; ембрионални. Деан. Рј. зачетник и зачетник м а. онај који је нешто први започео, покретач. — Повољне прилике . . . учинише их зачетницима и уједно расадницима западне културе. Баз. [Вуловић] је и зачетник правог књижевног есеја. Прод. б. виновник, проузроковач. — Мисли . . . које се на сваком листу причају у књигама, зачетницима његове несреће, занесу га у једну од најнеобичнијих лудости. Вел. зачетница и зачетница ж она која је нешто прва започела. — [Она] је такође једна од зачетница романа у енглеској књижевности. Поп. П. Преда мном стајаше она глатка, лијепа змија, зачетница моје срамоте. Шен. зачетнички и зачетничкк, -а, -о који се односи на зачетнике и зачетнице.

зачетништво и зачетништво с под-

стрек, потицај, покретање, преи или по-

ЗАЧЕЋЕ — ЗАЧИРИКАТИ четни корак у неком раду, иницијатта. Бен. Рј. зачбће с започињање развијања заметка у утроби; оплођењ'е, заметање плода. — Немојте је [кћер] пуштати да шета по сунцу. Зачеће је благослов, али не онако како би ваша кћи могла зачети. Панд. И проклињаху бога . . . и рода свог и свог зачећа сјеме. Комб. Изр. б е з г р е ш н о ~ рлг. зачеће без оплођавања. зачсшљавати, -бшљавам несврш. и уч. према зачешљати. — с е повр. зЗчешља) м један захват чешљем кроз косу. — Излизаваше он даље задњи дио своје главе, мргодећи се . . . код сваког зачешљаја. Ков. А. зач&шљати, -ам и зачешљам (аор. 2. и 3. л . зЗчешља; р . прид. зачешљао, -ала; трп. прид. зачешљан) сврш. чешљем уредити косу (и сл.). — Зачешљасмо дуте косе 3 само госиодин прота . . . не дирну своје гргураве седе власи. Ранк. Зачешл>ао косу. Торб. ~ се повр.—То је сеја још у први освитак устала, зачешљала се. Вес. зачиграти, -ам сврш. почети се ертети као чигра, као зврк, брзо се заертети. — Окице Биканове зачиграше са шуштавице у руци на шуштавицу на тезги. Божић. зачикавање с 1. гл. им. од зачикавати. 2. изазиеање. — На неколико зачикавања у Раденику изјавио је . . . да он сматра да снагу треба трошити на борбе са противницима. Скерл. зачикавати, -икавам — зачикивати несврш. и уч. према зачикати. зачикати, -ам сврш. затражити да (ко) уради ово или оно ако сме, ако је кадар; изазеати. — Хајде сад, учо! зачикала га и Рајна. Рад. Д. Ако би га неко и зачикао на рвање, он никако не треба да се прими. Сиј. зачикивати, -&кујем несврш. и уч. = зачикавати. зачјккмати, -ам сврш. покр. затворити крпећи концем; попунити, запушити, зачепити (рупу). Р-К Реч. зачикнутн, -нем сврш. зачикати, боцнути, изазвати. — Деде чик! — зачикну га једна. Дом. зачнлнти, -им сврш. в. засилити. Вук Рј. зачимати, -ам и -мљем несврш. покр. в. зачињати. — Зачимај одавле, оданле, ударај у шалу, пуни чаше . . . све узалуд. Том. ~ се в. почињати се. — У предсобљу . . . сумрак се зачимао једва примјетљиво. Шег,

255

зачимба ж в. зачин. — [Он] вам . . . носи сол, свагдању зачимбу. Ноеак. фиг. Ми знамо да је опсјена и нада зачимбом живота човјечјега. Старч. зачин м оно што се додаје јелу ради побољшања његова укуса. — Господин Вића се боље могао познати поред пића него поред јестива и зачина као што је со. Срем. зачнна ж в. зачин. Бен. Рј. зачинак, -инка м бот. врста винове лозе. Бак. Реч. зачАнити, зачиним (аор. 2. и 3. л . зачини) сврш. 1. сташти зачин (у јело). — Баш си га [паприкаш] људски зачинила! Јакш. Ђ. 2. фиг. појачати чим привлачност и занимљиеост; окитити, улепшати. — Висином је коло надвисио, а љепотом коло зачинио. НПХ. зачинка ж 1. а . ђаконија, посластшја— За обичном јухом и прасетином долазиле наЈукусније зачинке и сластице. Коз. Ј. б. фиг. напев, мелодија. — Помладио се човјек, замахује својом трстиком, фићука зачинку из »Троватора«. Драж. 2. агр. врста воћа: јабуке, грожђе. — Између јабука и крушака највише се препоручују за ова места јабуке: . . . дуга, дуњица . . . зачинка, златара. Тод. Грожђе које се ту већином сади јесте скадарка, зачинка и сисача. Панч. зачин.аван»е с гл. им. од зачињаеати. зачиаавати, -ињавам несврш. иуч. према зачинити. зач&н>авац, -авца Л1 састављач духовних, набожних песама на народном језику у Хрв. приморју и Далмацији пре најстаријих познатих песника. — Те легенде . . . представљају духовно пјесништво наших зачињаваца, које спомиње Марулић у Јудити. Комб. зач&њавачки, -а, -о који се односи на зачињавце. зачињање с гл. им. од зачпњати. зачињање с гл. им. од зачињати (се). зачвњати, зачињам несврш. и уч. према зачгшити. зачињати, -њем несврш. и уч. према зачети. *~ се несврш. и уч. према зачети се. зач&њач, -ача м онај који зачиње. — Још једном хура! —завриска мали зачињач на балкону. Креш. зачипати, зачипам несврш. в. зачепљивати, затварати. — Међу његовим ријечима било је и тако простачких да . . . је Марија . . . зачипала уши. Шимун. зачирикатп, -чирикам сврш. оном. почети чирикати, цвркутати. — Ми не дамо сестрице Златокосе! зачирикаше птице на гранама. Наз. ,,., -~- ».

256

ЗАЧИРИКНУТИ —

ЗАЧУЂУЈУЋИ

зачмалбст, -ости ж стање онога који је зачмао; учмалост, успаваност; обамрлост. — Под намесништвом постигнуто [је] бар то да је у привредном животу прекинута дотадашња зачмалост. Јов. С. Класном борбом против окупатора . . . против зачмалости . . . неодлучности . . . пролетаријат мора обранити своју власт. Ант. 1. зачманути и зачмасти, зачманем (р. прид. зачмануо, -ла и зачмао, -ла) сврш. изгубити осетљивост, енергију, вољу, успаеати се; запустити се духовно. — Она [епоха] је само заоштрила, освежила и подстакла ка новом развитку оно што је било зачмало по различним центрима наше земље. Бел. Кад је последњи пут зачмао . . . Креш. зачовјечје с (ијек.) индив. место где нема људи, пуст предео. — С тобом каним поћи . . . к зачовјечју у времена ноћи. Прер. зачорбкнути, -брокнем сврш. оном. зашкрипати. — Шљунчићи јаче зачорокнуше испод терасе. Сек. зачудан, -дна, -дно који изазива чуђење, чудан, необичан, изванредан. — Ревност тога света била је зачудна. Андр. И. Сатира Јуричићева . . . макар је опажањима обилата, без зачуднијих метафора и слика, монотона је. Шим. С. зачудити, -им сврш. изазвати чуђење, зачкољина и зачкоЉнна ж удубљење у стеновитој обали избушено еодом; склониш- дивљење; изненадити. — Давао налоге који те, скровиште. — Море . . . ископало је . . . би свакога зачудили његовим необичним познавањем господарства. Шов. Прве ријечи такве зачкољине и затоне да их се не мозачудише слушаоце. Лал. жете нагледати. Нен.Љ. ~ се изненадити се; задивити се. зачкољвца ж 1. зачкољина. — [Остазачудно прил. в. зачудо. — Већ ми је вио је] пукотине, рупе, зимња склоништа, зачудно . . . како и н>у друге дома не упизачкољице своје. Јакш. М. 2. ситан безначајан разлог, изговор да би се (неком) мешто тају: откуда им онакве хаљине. О-А. зачуднбст, -ости ж в. зачуђеност. — замерило, да би се што осујетило или учиОн је знао да се буди у свију и дивљење, нило, задевица. — И сви остали оставили омразе и зачкољице, бацили за данас, бар зачудност, што он тако може. Коз. Ј. привидно, сваку нетрпеллвост. Рад. Д. Сјезачудо прил. на чудан начин, чудно, ди и чека зачкољице на које треба да одгонеобично; за чуђење, преко очекивања. — вара [жена]. Куш. Улице бијаху зачудо чисте као длан. Шен. Пругу и међународни друм смо зачудо презачланити, зачланим и зачланпти, -им сврш. уписати неког за члана неког друштва, шли без сметше. Поп. Ј. организације, учланити. зачуђавати (се), -уђавам (се) = зачу~ се уписати се за члана неког друштеа, ђивати (се) несврш. иуч. према зачудити (се). организације, учланити се. зачуђено прил. с чуђењем, чудећи се. — Ок ме зачуђено погледао. Риб. зачлањавање с гл. им. од зачлањавати (.се). зачуђеност, -ости ж стање онога који је зачлањаватн, -ањавам = зачлањивати зачуђен, чуђење, изненађење. — Непознати друг се смешкао са неким изразом тужне несврш. и уч. према зачланити. радости и зачуђености. Поп. Ј. ~ с е повр. зачлањива&е с гл. им. од зачлањшати зачуђиватн (се), -уђујем (се) несврш. и уч. = зачуђавати (се). зачлањнвати, -ањујем несврш. == зазачуђујући, -а, -е који зачуђује, који члањавати. изазива чуђење. — Међутим, зачуђујућа ~ с е повр. је чињеница да досад на угрожена подручја зачнрбкнути, -ирикнем сврш. зацвркутати. — Шојка вијоглава . . . зачирикну гласно. Наз. зач&слити, -им сврш. рус. увеспги у списак. — Он нареди да се Кошевој зачисли на храну. Моск. Зачишљени ћете бити при штабу батаљона. Вин. зачистити, -им сврш. делимично, мало почистити, брисањем склонити у крај. — Вечерасмо, дигоше синију, зачистише мрве. Вес. зачитаватн, -нтавам несврш. на једном месту (у кљизи, листу) читати о нечему, по негде помало читати (у књизи, новинама или где другде). — Без мисли листао [новине] . . . гдје је тек пригодом зачитавао у допис из Хрватске. Ђал. зач&тати се, -ам се сврш. почети читати и удубити се у читање. зачјог м хем. врста отроеа. — Под [отровима] . . . разумемо понајпре сумпорну киселину (зачјог, витриол). Батут. зачкати, -ам сврш. запушитн, зачепити нешто намуком, вуном и сл. Вук Рј, зачкиљити, -им сврш. — зашкиљити загледати полузатворених очију. — Де реци! — зачкиљила му у очи и поглед јој био поуздан као у копца. Рад. Д.

З А Ч У П А В И Т И — З А Ш И Љ И В А Т И (СЕ) није упућена ниједна екипа лекара из Врања. Б 1957. зачупавити, -упавим и зачупавити, -им сврш. постати чупав. — [Џимширу] је глава сва зачупавила. Сиј. зачупкати, -ам сврш. дем. почети чупкати. зачути, -ујем (аор. 2. и 3. л. зачу и зачу) сврш. иути. — Уто се почеше вргољити њихови бјесови, јер су зачули где им онај друг онолико завија. Брл. Ја баш месио хлебац у колиби, а зачујем да нешто зуји над колибом. Вес. ~ се чути се, огласити се. — После додне око три сата зачула се паљба сасвим близу. Дед. В. зач^чати, -чим сврш. стати чучати. заџав&љати, -ам сврш. почети џавељати. заџавети, заџавим сврш. заџавељати. — Јутрос деца у школи заџавела као врапци. Рад. Д. заџагати, заџагам сврш. оиом. почети џагати. заџакати, -ам сврш. оном. почети џакати. заџаракати, -ам сврш. I . почети џаракати. 2. зашкрипати, почети одавати глас који се чује при трењу суеих ораха. — Кости заџаракаше као скелети. Ђур. заџепак, -пка м унутарњи џеп на капуту. Бен. Рј. заџивџакати, -Јгаџакам и -ивџачем сврш. почети џиеџакати. зашабб&ати, -ам сврш. почети шабоњапш, потнуло одзвањати. — А затим удари [медвјед] шапом о шупље стабло до себе, које зашабоња као бадањ. Куш. з а ш а к т н ц а ж = зашачје део руке иза шаке. — Није баш била без руке до рамена, него без прстију и длана све до зашактица. Шимун. зашам^тити, -амутим сврш. в. ошамутити. — Војина би могла . . . као петлића зашамутити само једном песницом. Рад. Д. зашанчити, -им сврш. утердити шанац, оградити шанцем. ~ се ушанчити се, утердипш се у шанцу; фиг. стати чврсто иза нечега. — Француска . . . не смије се зашанчити за правничке текстове. Обз. 1932. зашапорити, -им сврш. почети шапорити, зашуштати. з а ш а п т а т и , зашапћем сврш. почети шаптати. зашапутати, -апућем сврш. почети шапутати. з а ш а р а т и , зашарам сврш. почети шара17 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

257

з а ш а р а ф и т и , -шарафим сврш. утврдити шарафом, завртњем, ушрафити. з а ш а р а ф љ н в а т и , -афљујем несврш. и уч. према зашарафити. зашар&нити се, -им се сврш. постати шарен, појавити се у шаренилу; добити шарен изглед. — Окице Биканове зачиграше са шуштавице у руци на шуштавицу на тезги, све му зашарени од њих. Божић. Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама. Ранк. з а ш а ч и т н , -им сврш. ошамарити, ударити (кога) шаком. Вук Рј. зашачје с = зашактица. — Потребан је сложени и координирани рад . . . зашачја. Весл. з а ш в п к а т и , зашвичем сврш. покр. почети швикати, зазвиждати. зашеврдати, -ам сврш. почети шеврдати. заш&пати, -ам сврш. почети шепати. зашеп&сати, -ам сврш. почети шепесати. зашепртљати, -ам сврш. почети шепртљати. зашестарити, -естарим сврш. обележити шестаром. — Вјештак [је] дно зашестарио за брод. М-И. зашећереност, -ости ж стање онога што је зашећерено. заш&ћерити, -им сврш. шећером засладити, ставити шећер у што. зашибатн, -ам сврш. почети шибапги. зашивање с гл. им. од зашиеати. з а ш и в а т в , зашивам несврш. и уч. према зашити. зашијати, -ам сврш. заееслати у противном правцу. — Младић зашија. Кајић заокружи, па се окрене. Ћип. з а ш и к а т и , зашичем и зашикам сврш. почети шнкати. з а ш и к љ а т и , -ам сврш. почети шикљати. з а ш н к т а т и , -ам и зашикћем сврш. почети шиктати. заигаљавати, -иљавам = зашиљивати несврш. и уч. према зашиљити. ~ се = зашиљивати се несврш. и уч. према зашиљити се. зашиљаст, -а, -о шиљаст, зашиљен. — Пупољци су зашиљасти и доста раздалеко. Тод. з а ш и љ а ч , -&ча м ков. оштрач за оловку. Деан. Рј. з а п ш љ и в а т и , -иљујем несврш. и уч. = зашиљавати. ~ се = зашил>авати се. - .*.

258

ЗАШИЉИТИ — ЗАШТЕЂЕВИНА

зашиљити, зашиљим сврш. направити шиља(с)тим. — Зашиљила је усне и сочно их прилепила о његов образ. Поп. Ј. фиг. Валент зашиљи поглед као жицу. Донч. ~ се напраеити се шиљастим, постати шиљаст. зашјкљчати, -ам сврш. дати чему шиљаст или купаст облик. — Врећа пуна жита, зашиљчана, завезана канафом. Сиј. зашинути, -нем сврш. ошинути. — Док ме млаз жестине ту не зашине. Уј. зашипити, зашипим сврш. забити шип (у што), шипом затворити. Р-К Реч. зашити, зашијем сврш. концем причврстити једно за друго, шивењем саетавити. зашичати, -чим сврш. почети шичати. з а ш н ш т а т и , -тим сврш. почети шиштати. зашкакољити, -им сврш. почети шкакољити. зашк&ктати, -ам сврш. в. зашикати. — Срна је уплашено зашкиктала. НИН1959. зашкиљити, зашкиљим сврш. = зачкиљити. — Понекад [би] у канцеларији зашкиљио кроз прсзор на суседски голубињак. Петр. В. Марко само зашкиљи преко наочара. Бег. зашкичати, -чим сврш. почети шкичати. зашкљоцати, -ам сврш. почети шкљоцати. зашкогртати, -ам сврш. е. зашкргутати. — Зашкогрташе затварачи на пушкама. Пали! Ољ, зашкргутати, -ргућем сврш. почети шкргутати. зашкреб&тати, -ебећем сврш. почети шкребетати. зашкринути, зЛшкринем сврш. а . зашкрипати окрећући. — Чује се . . . у вратима кључ како је два пута зашкринуо. Крл. Чим би је само мало угледао, зашкринуо би зубима, засукао рукаве. Мишк. фиг. Изроде, зашкрину Стјепко манит. Шен. б. окренути чим уз шкрипу, затворити (врата). — Зашкрину ли врата, ето ти потреса. Шен. зашкрнпати, зашкрипам и зашкрипљем сврш. почети шкрипати. зашкрипети, -пим, ијек. зашкрипјети, сврш. зашкрипати. зашкрипити, -ппм (ек. и ијек.) сврш. зашкрипати. зашкрипјети, 'Пим, ек. зашкрипети. зашкрипвути, зашкрипнем сврш. шкрипнути. — Час уздахне, час зашкршгае зуби. Ботић. . -

зашкрипутати, -Гшућем сврш. дем. почети шкрипутати. зашкробити, зашкробим сврш. = заскробити. — На себи је имала чисту зашкробл>ену хаљину. Торб. зашкурнтп, зашкурим сврш. тал. покр. учинити шкурим, тамним, затамнити. — Као да су му шкуре очи зашкуриле образе и цијелу кожу. КН 1958. зашлапкати, -ам сврш. в. зашљапкати. — Жена . . . пође, зашлапка опанком о босу пету. Сиј. з а ш л а ц , -аца м индив. онај који је зашао, застранио, застрањивач, јеретик. — Папа Иноценциј III писа Емерику, угарско-хрватском краљу, да он тога свога зашлаца усвијести. Паел. з а ш љ а п к а т и , -ам сврш. 1. почети шљапкати. 2. шљапкањем умазати. зашљ^патн, зашљепам сврш. почети шљепати, зашљапкати (1). зашљепитв, -им сврш. покр. ударити; сасути. — Сел>ака ти је лако преварити, час му зашљепиш прах у очи па пекљаш како ти се хоће. Рад. Д. зашмркати, зашмрчем сврш. стати шмркати. зашниратп, зашнирам и з а ш њ и р а т в , зашњирам сврш. нем. варв. егзати врпцом. — Скиде једну ципелу, која је увијек само допола била зашњирана. Вуј. зашббоњити и з а ш о б б а п т п , -им сврш. почети шобоњити. зашоббтатн, -ббоћем сврш. почети шоботати. зашрафитп, -им сврш. причврстити шрафом. зашрафљнвати, -афљујем несврш. и уч. према зашрафити. з л ш т а прил. и везн. зашто. — Ако си у канцеларији, ти по ваздан седиш у предсобљу, питаш зашта је који дошао. Срем. заштакати, -ам сврш. поћи штакама или као на штакама. — Заштакао [је] крај њега својим дугачким ногама. Цес. А. заштеда ж уштеда. Р-К Реч. зашт^дети, -дим, ијек. заштедјети, сврш. 1. уштедети, разумно трошећи сачувати за касније. 2. сачувати, заштитити од тешкоћа. затт<5дјети, -дим, ек. заштбдети. заштбдња ж в. уштеда. — Имају ли они таленти ту рекламу, публицитет, те шта је најглавније, могућност духовне заштедње ? Уј. зашт&ђевина ж ушгпеда, уштеђееииа, оно што је претекло иза трошкоеа. — Агата

ЗАШТЕКТАТИ — ЗАШТУЦАТИ и ја хтеле смо нашу заштеђевину на сто разних начина да употребимо. Јов. Ј. зашт&ктати, заштекћем сврш. почети штектати. заштпнути, заштинем сврш. стиснути, притиснути (прстима, канџама, штипаљком) кожу, штипнути, уштинути. 'Бен. Рј. заштнпатп, заштипам и заштипљем сврш. почети штипати. заштипивати, -ипујем несврш. штипати, стискати{прстима, канџама или штипаљком). — Па улеће у пећину вране, а ту нађе рањена јунака, па га почну заштипиват' вране са дно нога таман до врх главе. НП Вук. заштипкивати, -ипкујем несврш. штипкати. — Они су је узимали у своју средину и шалили се с њом, заштипкујући је. Мил. В. заштпта и заштата ж 1. заклањањг од непријатности, тешкоћа и опасности; чуеање; узимање у одбрану; одбрана. — А мени, видиш, док сам жив, заштиту даје колектив. Ћоп. Нови путници појавили су се као и први под заштитом мрака. Крањч. Стј. 2. организација за одбрану. — Дробац је . . . још године 1940 . . . био хапшен од Мачекове заштите. Пол. 1944. У Љубљани је била организована Народна заштита, масовна војничка организација. Дед. В. заштвтак, -тка м в. штит. — На просједој . . . дугој коси сједјела је висока зелена капа са дубоким заштитком над челом. Ђал. зашт&тилац, -иоца м в. заштитник. — Ох, хвала ти, заштитиоче мој! Кост. Л. заштититп, заштитим сврш. заклонити од непријатности, од тешкоћа или од опасности, узети у заштиту, одбранити; сачушти. — Он је настојао да је што боље заштити против упознавања свега. Новак. Једни листови хоће у том ставу . . . да виде израз жеље велике индустрије америчке да заштити своје крупне интересе. СКГ 1937. ~ се повр. заштитни, -а, -о који заштићује: ~ знак, — одред, ~ боја, — средство, заштитне мере. заштитник и зЗштитник м онај који заштићује; чувар, бранилац. — Санстефански уговор био је један акт који је Русија закључила с Портом као наш заштитник. Јов. С. Волим заштитнике хуманизма којима су једини доказ — вјешала. Крл. заштитница и заштитница ж 1. женска особа заштитник. — Стара заштитнице нашега племена, ево ме пред тобом сретне и блажене! Шен. 2. војн. део јединице који штити главнину војске у маршу од напада са !7*

259

зачеља. — Сада се само заштитнице боре. Јак. заштитнички и заштитнички, -а, -6 који се односи на заштитнике и заштитнице. заштитннчки и заштитнички прил. на заштитнички начин, као заштитник. — Мајке их [децу] ућуткују, грле их грубо, заштитаички. Ћос. Д. заштитништво и з а ш т н т н н ш т в о с заштићивање, узимање у заштиту; протекторат, патронат. Р-К Реч. заштнћавати (се), -ићавам (се) = заштићивати (се) несврш. и уч. према заштитити (се). заштићеник, -ика м онај који је под заштитом, кога штите, штићеник. — Не могу трпети нити руску заштиту . . . нити рускога заштићеника као кнеза у Београду. Нов. заштић&ница ж женска особа под заштитом, штићеница. — Стари хајдук је имао времена да сваку . . . цртицу на лицу своје заштићенице прегледа и упамти. Јакш. Ђ. заштићпвати (се), -ићујем (се) несврш. и уч. = заштићавати (се). зашто прил. и везн. 1. односно-упитни прилог: због чега, ради чега. — Ти ћеш се запрепастити кад чујеш зашто сам ти дошао! Вес. Зашто да се журиш? не тјера те нитко. Вел. 2. покр. узрочни везник: јер. — Немој мога изгубит Станишу, зашто немам до н>ега једнога. НП Вук. Звијезде [би се] истицале, а то бог не да, зашто би велика штета била. Вел. Ја само ћутим, зашто знам од чега је то. Срем. Изр. (не знам) ни зашто ни к р о ш т о без разлога; пошто-зашто будзашто, за било коју цену; с в а к о ~ има своје з а т о сваки узрок има своју последицу. заштр&гати, -им сврш. покр. е. застрепети. — Заштрепих до дна срца како се је туча његова јара на мене свалила. Шен. з а ш т р к љ а т и се, -ам се сврш. почети штркљати се, обадати се. заштрљити, заштрљим сврш. покр. в. зашиљити. — Копаше . . . дугачким и сухим прстом свој заштрљени нос. Кое. А. заштропити се, заштропим се сврш. покр. заглибити се. — У меку зелену мочвар заштропио се митраљески коњ. Лал. заштропбтати, -опоћем сврш. почети штропотати. заштруббнкати, -ам сврш. пеј. покр. проговорити неразумљивим језиком. — Један другом нешто »заштрубенкаше«. Ков. А. заштуцатн, -ам сврш. почети штуцати.

260

ЗАШУБОЊАТИ —

зашубдњати, -ам сврш. почети шубоњати. зашумити, -им сврш. почети шумити. згшуморити, -им сврш. дем. почети шуморити. зашутети, -тим, ијек. зашутјети, сврш. 1. почети шутети. 2. престати говорити. 3. прећутати, прешутети; затајити. — Само згоду са Тивадаром зашути. Ђал. Емпедокло не може да зашути у себи пјесника. Баз. ~ се зашутети, ућутати. — Мухаремага се зашути. Мул. зашутјети (се) 5 -тим (се), ек. зашутети (се). зашуткати, -ам сврш. приморати некога да не говори, ућуткати. — Зато је силом зашуткала глас свога срца. Том. зашуткивати, -уткујем 1. несврш. и уч. према зашуткати. 2. ућуткивати се, престајати давати гласа од себе. — Зашуткују гости и потежу јаче. Вел. зашућивати, -ућујем несврш. и уч. према зашутети и зашутјети. зашушити, зашушим сврш. покр. в. засушити. — Моли бога да мало зашуши. Паел. зашушкавати, -ушкавам = зашушкивати несврш. и уч. према зашушкати. зашушкати, -ам сврш. 1. почети шушкати. 2. прел. добро уеити, умотати; затворити, сакрити чим шушкавим. — А, Јурета, ноге ми покриј, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа. Мат. Све ти је код њега под кључем ил' је негдје зашушкано, турнуто, сакривено. Ћоп. зашушкивати, -ушкујем несврш. иуч. = зашушкавати. зашушљати, -ам сврш. 1. почети шушљати. 2. в. зашушкати (2). зашушљ&кати, -ам и -ушљечем сврш. почети шушљекати, говорити пискавим гласом. зашушнути, -нем сврш. в. шушнути. — Прије но једро зашушну и весла залупкараше, чу се свирка. Наз. зашушњити, -им сврш. покр. зашуштати. — Нешто зашушњи. Рајковић се лецне и нагло окрене. Цар Е. зашуштати, -тим сврш. почети шуштати. збабан, -а, -о који је као у бабе; који има изглед бабе, старачког изгледа, смежуран. — Упрепашћен витез стаде гледајући укочено на збабано лице њено. Ил. збабапост, -ости ж стање онога који је збабан, набораност, смежураност. Р-К Реч. збЗбаст, -а, -о в. збабан. Вук Рј. •

ЗБАЦИТИ

збабати се, -ам се сврш. добити изглед бабе, набрати се у лицу као баба; остарети. — Страховито се [госпа Нола] променила, збабала се. Сек, збабна прид. покр. носећа, трудна (р окени). — А да је она збабна с тобом, било би другачије. Бомсић. збабосан, -а, -о в. збабан. Р-К Реч. збабосанбст, -ости ж в. збабаност. Р-К Реч. збабуран, -а, -о смежуран. збабураност, -ости ж стање онога који је збабуран, набораност, смежураност. збабурати се, -ам се сврш. добити боре на лицу, набрати се, смежурати се. — Одједанпут се некако необично постарао . . . збабурао се, пожутио, стао наличити на шкопца. Л-К. У мраку изгледаше Бикан подадуо . . . напудрани, збабурани рово, наровашен од врага. Божић. збавитп, -им сврш. покр. сварити у стомаку, пробавити. Прав. збављати, -ам несврш. према збавити. збагљати, -ам сврш. свезати у свежње; исп. багља. Вук Рј. збаждати, -ам сврш. смешати, набацати; слупати, склепати. — Све то мајстор Медонић смеље и збажда скупа. Ков. А. Новим члановима редакције . . . била је . . . дужност: да читавом том материјалу што би га Шпартаљ слупао и збаждао придодаду мало учевнију и китњастију . . . форму. Маш. збакљати, -ам сврш. покр. смотати, спетљати; смунђати, како му драго урадити. збалач, збаоча м (ген. мн. збалача) заст. в. балчак. — Донеси ми воде у ђугуму, и донеси воде у легену, опери ми сабљу до збаоча. НП Вук. збалда ж тал. в. емаљ. — Други ђердан збалде и камења . . . А који је збалде и камена, тога цура ниже попуштала. НП Вук. збандачке и збапдачки прил. у страну. — Колико је коња помамио, све му коњиц на колане скаче у виталац небу у висине, а збандачке по три укопаја. НП Вук. Скаче вранчић зечкии збандачки. НП Вук. збацати, -ам заст. несврш. и уч. према збацити. збацизање с гл. им. од збацшати. збациватп, збацујем несврш. и уч. према збацити. збацити, збацим и збацити, -им сврш. 1. бацити доле, одозго, с чега. — Стресе се као да хоће невидљив терет да збаци са себе. Коч. 2. а. скинути (са себе). — Збаци кожух, засуче рукаве. Бен. б. уклонити, одстранити (с престола, с положаја). —

261

ЗБАЧЕЊЕ — ЗБИЈЕН Народ је увек сматрао да има право да збаци једнога књаза, те да постави другога. Скерл. Ако су желели учитеља оцрнити, општинског писара збацити . . . све су могли. Јакш. 25. 3. забацити (уназад). — Устукну један корак и збаци главу уназад, да би повећао одстојање од руке потпоручника Александра. Јак. Изр. ~ с ума заборавити. збачбње с в. збацивање. — Тој министарској кризи брзо је следовало збачење султана. Јов. С. збачцти, збачим и зббчитн, -им сврш. покр. в. збацити. — Ал' је Марко стара варалица, збачи себе бугарску ћурдију. НП Вук. зб§г, зб&га, ијек. збјег, м 1. месгпо или крај где се више њих склонило од какее опасности. — Жена му давно у збегу умрла. Лаз. Л. Сељани мораху сваки час у шумске збјегове. Матош. 2. они који су у збегу, избегли народ. — Ти скупови стараца . . . жена и нејаке деце звали су се збегови. Вес. збНгнути се, -нем се, ијек. збјегнути се, сврш. в. збећи се. збегбвнште, ијек. збјегбвиште3 с в. збег. Р-К Реч. зб&жати се, -жим се, ијек. збј&жати се, сврш. склонити се бежећи; побегавши скупити се на једно место. — Што утече испод сабље турске . . . то се збјежа у ове планине. Њег. зб&жиште, ијек. збј&жиште, с збег, уточиште. — Мораћемо бити врло опрезни . . . јер ће ме он сигурно надзирати у том збежишту. Цар М. збенавити се, зб&навим се сврш. претерано се збунити. — Дигли га од куће, рат под носом, а ови овдје се још сад збенавили и главу изгубили. Ћоп. зббсити се, збесим се, ијек. збијесити се, сврш. постати бесан, побеснети. — Притрчаше људи те их развадише. Али он се збесио3 па навалио као олуј. Вес. збећп се, збегнем се, ијек. збјбћи се, сврш. 1. бежањем се скупити наједно место; склонити се у збег, збежати се. — Још да не беше страна света што се збегло било, готово да . . . бежиш од своје куће у свет. Ад. К пећи су пришли станари шпиље што су се збјегли у град од зиме. Уј. 2. скупити се. — Све те материје олошају (што се тиче одбране од зиме) . . . кад се олињају и збегну. Батут. Дијете расте, па му га [фес] не морате сваке године куповати. А фес ће се ионако мало скупити и збјећи. Куш. зб&ваковати се, -кујем се сврш. сместити се у бивак. — Остатак дивизије . . . збиваковао се беше у околини села Сушева. Лаз. М.

збива&е с гл. им. од збшати се. 1 збивати се , збива се несврш. дешавати се, догађати се. — За неколико минута сва је варош знала шта се сад збива у заседању. Ранк. Било је као неко стезање и мирење које се збивало само од себе. Грг. 2

збивати се , збивам се несврш. в. збијати се1. — Онда би учестали на широком простору или се збивали у гомилу. Јак. зб&вен, -бна, -&к> в. збијен. — Пољане те личе на врло збивена села, само што су куће без димњака. Панч. Средину у којој се дешава радња романа нико боље није описао до сам Ћипико овим збивеним и пуним опажања речима. Скерл. збДвеност, -ости ж особина онога што је збивено; сажетост, концизност. — Један недостатак ове . . . књиге, то је збивеност у излагању. СКГ 1937. збкјање с гл. им. од збијати (се). збијати, збијам несврш. 1. забијати, утеривати што ударањем. — Пак сакова двадесет клинаца, збија Раду под двадес'т ноката. НП Вук. Спуштају пећанице и збијају жице. Креш. 2. бијући што сводити на мањи обим, сабијати; набијати, правити густим; скупљати уједно, прикупљати. — Мецам [га] што снаге имам, као да збијам тврду иловачу. Сиј. Бије љута ветрова војска, гонећи и збијајући чађаве облаке. Каш. Од зараде нису много харчили . . . него све збијали долар на долар. Кос. Изр. ~ р е д о в е а) збијати се, приблиукавати се физички један другоме (обично у каквој борби); б) организовати се; идејно постајати јединственијим; ~ ш а л у , лак р д и ј у и сл. терати шалу, шалити се. ~ се 1 скупљати се, приближавати се сее више једно другом; постајати све гушћим, сее чешћим; постајати све тврђим. — Мушкарци су се као и синоћ збијали у групе. Михољ. Људи догледају на небо да виде збијају ли се облаци. Ђон. а

збијати се , збијам се несврш. в. збих вати се . — Док су се збијали сви ови догађаји политичког карактера, на европском ратишту одигравале су се одлучне битке. Марј. Ј. збнјач, -ача м онај који сабија; онај који збија, који сједињује; предмет којим се збија. — Видим у нас вшпе разбијача него збијача хрватског пласта. Матош. збијачица ж она која сабија; она која збија, која сједињује. Прав. збЛјен, -ена, -&но 1. трп. прид. од збити {се). 2. а. сабијен, набијен; тврд. — И опет [су] каскали коши тврдом, збијеном цестом. Мил. В. б. јак, чврст. — Као сад да

262

ЗБИЈЕНО — ЗБИТИ

збЗљски и збиљски прил. стварно; озбиљно. — Хусеин се диже, за Мехмедом ходи. »Да ме збиљски бију» то, Мехо, не ради«! Вел. Мачак, гледајући преда се, додаде сасвим збиљски: — Узми, брате Иво, скрушено ту малу педипсу! Мат. збир м (лок. збиру) мат. = зброј оно што се добије као резултат сабирања више бројева, или еише ствари; скуп. — Квадрат над хипотенузом једнак [је] збиру квадрата над осталим двјема страницама. Ант. 1. збирање с гл. им. од збирати (се). збпрати, збирам несврш. 1. в. сабирати, збвјеност, -ости ж 1. особина онога што збрајати. Р-К Реч. 2. сакупљати. — Истина, је збијено. — [То су] велика индустријска он се оријентише на народне изворе . . . подузећа у којима се пролетаријат због збира народне пословице, изреке, легенде своје збијености могао много лакше оргаи анегдоте. Глиг. Књигом [владика] браћи низирати. ОП 2. 2. фиг. сажетост, конљубав казиваше, часним крстом у слогу цизност. — Бавити се ближе осталим лицима збираше. Март. 3. набирати, мрштити. — Бакоње фра-Брна . . . ја то овде не могу Снуждио се стари краљу, забринуто чело због унапред одмерене збијености свог збира. Кост. Л. написа. Цар М. '—• се скупљати се. — Ено, већ се леде збиј&сити се, збијесим се, ек. збесити плакате по улицама и збира се свет у гомилама да чита. Нуш. се. зб&рачки, -а, -о који скупља; сабирни. — збиља 1 и збиља ж стварност, реалност; озбиљност. — Шта се све ројило . . . у тој Можда ће и југословенство као збирачка, монументалистичка идеја учинити своје. казаској глави у којој су се иначе шала и збиља смењивале као плима и осека. Андр. Петр. В. И. У пол шале, а у пол збиље. Креш. збирка ж (дат. -ци; ген. мн. збирака, збирака и збирки) скуп еише ствари (обично збиља 2 прил. заиста, уистину. — Дакле од ередности) исте врсте: ~ слика, нумизпомирили смо се. Ама да л ' се ја варам, ил' матичка ~ . — Вуче га срце . . . да умножи се она збил»а радује? Лаз. Л. Ваља се збиља своју збирку [лептировај. Нен. Љ. Најзачудити сдшоности Кватерниковој. Нех. нимљивији је Јурај Шижгорић . . . који је издао збирку пјесама. Водн. збиљан, -љна, -љно в. озбиљан. — На то збиљни рекоше му друзи. Март. Ко зб&рљив, -а, -о који може да се збира. долази? — Зар он! Па тако миран, замиш- Р-К Реч. љен, и опет збил>ан, намргођен, мрк. зб&рљивост, -ости ж особина онога што Кост. Л. је збирљшо. Р-К Реч. зб&љимице прил. озбиљно. — Зна на збирни, -а, -о који се односи на збир. коју ће страну пук збиљимице окренути. Изр. ~ именица грам. именица која Павл. збиљити се, збиљим се несврш. по- обликом једнине означава скуп више бића или преджта: јагњад, пилад, бурад, цвеће итд. стајати озбиљан, уозбиљаеати се. — На збнрница ж место где се нешто збира. — његово питање када ћу да идем, одговарам Он односи броје у збирницу. Јурк. му: — Сјутра. Мале вјеђе се мрште3 лице збиљи. Ђон. збиро, -ра м покр. в. жбир. — Морао збиљнбст, -ости ж 1. стварност. — би бити . . . пропали одметник, туђи збиро да помисли, а би могао ту Хрватску Је ли већ моја? питао се у себи и у часу гдје учинити другом. Ђал. је сва збиљност тонула у нешто неизвјесно. Новак. 2. озбиљност. — Вечерас се њезино збирчица ж дем. од збирка. лице, на којем иначе виђаше нелијепу дјезбирштина ж аугм. и пеј. од збир. тињу збиљност, жарило надом, заносом и срећом. Шимун. збЗти, збијем (трп. прид. збијен, -ена збиљски и збиљски, -а, -о 1. стваран, и збит) сврш. 1. сабити, набити, учинити чвршћим, гушћим. — Начине . . . велику истински, прави. — Чујте пријатељи! Овдје треба збиљска и брза помоћ. Мат. Закон груду од снега, добро је збију. Нен. Љ. ћудоредни једини је закон збиљскога сви- Мића . . . одврнуо рог с барутом, пажљиво сасуо набсј и чврсто га збио. Л-К. 2. сајета. Баз. 2. озбиљан. — Памтите,' децо, терати, сагнати (на невелик простор). — збиљске дане . . . једва дочекане! Змај. га видим: низак па збијен, кривих ногу. Поп. Ј. 3. а. у коме су делови непосредно један до другог, густ, чест. — Збијена сеоска насеља су она чије су куће смјештене једна близу друге тако да се управо додирују. ОГ. б. фиг. сажет, концизан. — Код њега је краткоћа, тачна одмереност: Тацит није краћи, збијенији. Кнеж. Б. Изр. збијени р е д о в и а) густи редови; б) идејно јединствено и добро организоване заједнице. збиј&но прил. сажето, концизно; кратко. •— Одвише збијено . . . речено. Сек.

263

ЗБИТИЈЕ — ЗБОГОМ Кад их четничке потере збију на узан простор, они ископају ров, узму положај и туку се до последњег метка. Дед. В. 3. сажети, укратко изнети (написати или рећи). — Да, на крају, цело своје казивање у мало речи збијемо. Цар М. Изр. ~ р е д о в е а) прибити се један уз другог; прикупити се; б) стати чврсто један уз другог, солидарисати се један с другим ради успешнијег вођења борбе, ради остварења идеје. ~ се сабити се, стиснути се. — Свири, бре! — заповеда Циганима који су се збили уза зид. Станк. Збише се око њега . . . и стадоше га дозивати. Кос. зб&тије с цсл. заст. в. догађај. — Увече тога дана знало је цело место и . . . приповедало се у свима кућама о том збитију. Срем. На огромној површини »Буне« све остале Вишњићеве песме су поглавља и појединачна збитија која употпуњују слику. Сур. збЗти се, збуде се сврш. десити се, догодитпи се. — Ни жива душа не би била у сну слутила што се прије мало времена ужасно збило. Шен. Једно сам мислио, а десето зби се. Бој. А ако се то збуде, њезина будућност [је] компромитирана. Грг.

најзад, сатјеран у шкрипац, зблануто . . . избаци: — Богами, друже команданте, ја ништа не знам! Ћоп. зблааутбст, -ости ж стање онога који је збланут, пренераженост. — И Филип и Силвестрови у чуду и збланутости зинуше. Божић. зблатити, -им сврш. заблатити. ~ се заблатити се. — Невиност то је као падир овај што нема смисла кад се не зблати. Кам. збленут, -а, -о забленут; сметен. — Гледао је . . . Санта који се, збленут, није ни мицао. Франг. А несретни фратрић . . . збленут, стоји покрај ње. Мар. збленути се, -нем се сврш. забленути се. зближавање с гл. им. од зближавати. зближавати, зближавам несерш. и уч. према зближити. ~ се несврш. и уч. према зближити се. з б л и ж б а е с гл. им. од зближити (се).

збл&жилац, -иоца м онај који зближава. — Тиме чине > слуге и писцима и читаоцима којима постају посредници и зближиоци. Прод. збитбст, -ости ж збијеностп, сажетосш. зближити, зближим сврш. учинити — По својим начелним погледима на књи- блиским, приближити. — Ништа тако не жевност био је присталица збитости и кратможе зближити људе као невоља. Вес. коће. Барац. ~ се 1. уз. повр. постати близак; спризбиће с заст. оно што се збило, што се јатељити се. — У крижарским ратовима десило. — Жеља, наравно, пуста; немогућна су се феудалци разних области и земаља је измена збића мојега живота. Шапч. боље упознали и зближили. Пов. 2. 2. в. приближити се. — Примамљен одбљеском зб&ца ж покр. в. жбица. — Почне жмикати из луле и прокапати је збицом. Кал. њених очију, зближи се к њој и обгрли је. Ћип. збјбг, збјбга^, ек. збег. зблиза прил. из близине. — Роба ће доћи зблиза и здалека. Нех. збјегнути се, -нем се, ек. збегнути се. збјегбвиште, ек. збегбвиште. збљузгати, -ам сврш. сручити; излити нешто бљузгаво, гадно {на кога). — Особиту збј&жати се, -жим се, ек. зббжати се. је хулу збљузгао на Мркоглаву. Божић. збј&жиште, ек. зббжиште. збљутавити се, збљутавим се и збљузбјећи се, збјегнем се, ек. збећи се. тавити се, -им се сврш. постати бљутазблажити, зблажим сврш. учинити бла- вим; згадити се (коме). — Деди се збљутави гим, ублажити. — Ал' нећу силе, — љубави цела ова церемонија, опрости се и пође у своју собу. Шапч. тражим, љубављу твојом срце да зблажим. Јакш. Ђ. И радост зблажи свело лице Хризбог предлог с генитиеом којим се казује ста. Уј. узрок. — Никако не могу заправо логички оправдати зашто се . . . толико узрујавам збланути се, збланем се сврш. уплазбог људске глупости. Крл. Због недостатка шити се, унезверити се, запрепастити се; муниције пуцао [је] јединачно. Ћос. Д. охладити се. — Заблебета и зблане се Бикан. Божић. Укочих се, крв се у мени зблазбогом речца за поздрав при растанку. ну. Андр. И. — На то му пожеље збогом, оде својој кући. зблануто прил. унезверено; запрепашћено, Креш. уплашено. — То да ми ту потпишеш, у заИзр. ~ д и к о фам. свршено је, готоеи писник! — Какав записник? — упита као смо; п о с л е д њ е ~ последњи поздрав; р е ћ и зблануто. — О саслушању! Божић. Овај к о м е ~ опростити се. •,. . , ..,., »„. }

264

ЗБОГУ — ЗБОРКАТИ

зббран, -а, -о наборан, пун бора. — Станко му узе зборану руку и пољуби. Вес. Био је сав крмељав, навоштен од масних руку и зборан. Божић. зборанбст, -ости ж особина онога који је зборан и онога што је зборано, набораност. Р-К Реч. зббрати, зббрам сврш. набрати, начинити на чему боре, испревијати на боре; згужеати. ~ се добити боре, набрати се, згужвати се. — Чело му је намрштено, лице се зборало од те бриге. Лал. Како је чучнула крај збојак, збојка м мален а јак во. Вук Рј. оџака . . . збораше јој се димије и сложише око ње валовит круг. Андр. И. збојит, -а, -о јаке грађе, чврст. — Није зббрац, -рца м индив. онај који збори, то била нека фукара ушљива, него збојит и говорник. — Сврнимо још . . . код Томикрепак муж. Божић. Види га како ми је ковица, зборца доиста зборна. Кур. порастао, како је збојит и једар, прави дјед! зббрачкн, -а, -о који се односи на збор, Ћоп. саборски. — Пуше се ватре, вичу зборачке зббнџати се, -ам се сврш. постати мр- кафеџије . . . свијетли се и прелијева нашав, ослабити. Вук Рј. кит на женскињу. Коз. Ј. збор и збор, збора ч (лок. збдру) 1. зббрбнљ, -иља м покр. камен у желуцу скуп, састанак већег броја особа на једном прежиеара. Вук Рј. месту ради неког договора; скуп великог броја збдрење с гл. им. од зборити. лица на коме се држе пропагандни говорт збдрисање с гл. им. од зборисати. сабор. — Он је захтевао да одлуку о томе донесе збор радне заједнице. Б 1966. Јуче је зборпсати, -ишем несврш. = збороу Бихаћу био велики збор на коме је уче- вати држати збор; суделовати на збору, вествовало преко четири хиљаде људи. Дед. ћати. — СЈ'ђе су два дана зборисале и узгред В. Ја сам вас познавао . . . као социјасе гостиле. Мат. Љотић и Хођера доводили листичког министра, као пучког трибуна, су у Крагујевац присталице са стране да говорника на масовним зборовима . . . као ту с њима зборишу. Ман. марксиста. Крл. 2. всјн. узвик за командозборист(а) м певач у збору, хору. Бен. Рј. вање да се ступи у строј. — Командири позбористпца и збдристкиња ж пееајуре сваки у своју чету и командују »збор«. чица у збору, хору. Бен. Рј. Вас. 3. а. састав (рд више особа), колегијум. зббрцт, -а, -о који се односи на зборење, — Мужина је кажњен укором наставничког на говорење, речит; красноречив. — Примакзбора. Гор. б. хор (певачки, тамбурашки и нула ми . . . зборита уста. Матош. сл.), дружина. — Нови улравник . . . је зб&рити, -им несврш. говорити. — Вук наредио да организује тамбурашки и пје[је] умио не само зборити већ и творити. вачки збор. Чол. 4. композиција за певање Јаг. Кад ме позна, он ће друкчије о мени (у хору). — За ову дружину складао је зборити. Вес. Јенко и зборове »Хеј ројаки«, »Побратимија« и друге. В 1885. 5. зборење, говор. Изр. збор ~ в. уз збор (изр.); и з б о р и и т в о р и уме и лепо да каже и дауради што — Сједе дакле на камен и задједе збор. треба; нити з б о р и нити р о м о р и в. Креш. нит ромори нит говори (уз говорити изр.). Изр. ~ зборити нар. песн. говорити на збору; збором и твором речју и делом; зббришни, -а, -б који се односи на збонема збора мора се признати, цела је ис- риште. Бел. Рј. тина; нема (није) збора (ни збора) о зббрнште с место на коме се држи збор, томе нема од тога ништа; с в и р а т и ~ зборно место, место састанка, састајаливојн. позиеати војнике трубом да се скупе. ште. — Ту је у то време било главно збориште вештих кријумчара свих народности. зборад предл. покр. в. због. — Дабоме Петр. М. Журе слатком домјенку на расда [земља] роди — брани се — али зборад крижје, у срце сеоско и збориште јаросне чега роди? Вел. и јогуне младежи. Торд. зббран, -рна, -рно који пуно гоеори, гозборкатн, -ам несврш. (обично безл.) еорљив, речит. — Вама то и пристаје, јер помало, гдегде збориши. — Зборкало се по сте мудри, учени и зборни, а ми од сабље селу да дању удовицама дијели »водицу« и пушке никуд даље. Шен. Уста су нам а ноћу самог себе. Вуј. • »• зборна, срце разговорно. Кур. -* зббгу предл. покр. в. због. — Мудра ли је ова јарчина ркаћка збогу које сам добио триску. Мат. зббј, збоја м (лок. збоју) 1. збијена количина нечега, гомила чврсто збијених предмета или бића. — Кад је било око подне сунце, збиле су се у збојеве овце. НПХ. 2. састав, грађа тела, стас. — Прво је женско створење малена одебљег збоја. Божић. 3. е. бор (/), спрат, кат. — Салвд је градио и градио своју нову кулу на три збоја под Орловим стијенама. Шимун. 4. покр. дршка од плуга. Вук Рј.

ЗБОРНИ — ЗБРИСАТИ зббрни, -а, -б који се односи на збор: ~ симбол; ~ место, ~ песма. зборник м књига (или рукописна збирка) више разЈгичних чланака, расправа углавном о сличном предмету. — Издао је зборник закона »Правду«. Пов. 2. Можда нико . . . није саставио богатији зборник деминутива. Вучо. зборница и зборница ж место где се држе састанци; канцеларија, наставничка соба. — Директор ју је сачекао на вратима школе, представио је у зборници осталима. Пол. 1958. зборннчки 1 , -а, -б који се односи на зборнике. зббрнички и зббрнички 2 , -а, -о који се односи на зборнице. зборно прил. у скупу, заједнички. — Судили би зборно . . . по градскоме староставнику. Љуб. зборовање с гл. им. од зборовати. зборбвати, зборујем несврш. 1. = зборисати. — Зборујте с њоме, да вам нисам крив. Кост. Л. 2. покр. ићи на збор, сабор. — Лањске је године дочела зборовати, излазити на збор. Коч. зббровођа м онај који води збор; који руководи збором; хоровођа. — Први зборовођа овог збора био је судски пристав. Обз. 1932. зборски и зборски, -а, -5 који се односи на збор, зборни: ~ одлука и сл. зборџија м покр. онај који много збори, говорџија. — Начне главар да се залуду опире развратноме зборџији. Љуб. зббсти, збодем сврш. избости, убости. — Кад је Ада Иљу ове вечери збо, зграбио му је цуру и одвукао је собом. Кос. Шути — ако ријеч кажеш и матери приповједиш — знај да ћу збости и тебе и Хилму. О-А. Изр. збоде па (и) оде рече нешто (увредљиво) не водећи рачуна о томе шта гоеори. збрајгње с гл. им. од збрајати. збрајати, збрајам несврш. сабирати. — Збрајао сам и не нашао рачуна. Нех. збрати, збгрем и зберем сзрш. а. сабрати, скупити. — Кад откуд збере коју парицу, прво одвоји порезу. Вес. Сали-аги је било на срцу . . . да збере оно љетине. Мул. б. набрати, наборати. — Цар седа под круном што му чело збрала. Бој. ~ се скупити се.— И прије но што тамо пријеко сађу, већ их се овдје нова чета збрала. Комб. збратимити, -им сврш. учинити побратимом, спријатељити. — Ми дођосмо да нас збратимиш, да нам очиташ молитву. Вес. Збратимити балканске народе — то

265

значи ликвидирати моћ и уплив иностраних империјалиста. Зог. ~ се уз. повр. — Збратимио се са учитељем Јовом. Глиг. збратимљаватн (се), -Лмљавам (се) несврш. и уч. према збратимити (се). збратитн, -им сврш. збратимити. — Попа . . . рече: — Добро, децо моја! . . . Данас . . . ја ћу вам очитати молитву и збратити вас. Вес. ~ се збратимити се. — Деца се убрзо спријатељише и збратише. Петр. В. збрда-здола прил. без икаква реда. — Пословице су додуше вриједне као кратке реченице, али ти их често наваљујеш збрда-здола. Вел. Ако су те мисли набацане без икаква реда, збрда-здола . . . онда наше писање неће вредети много. Т. књ. збрекнути, -нем сврш. брекнути, викнути (коме) »бре\« грдећи га или претећи му, подткнути, изгрдити, запретити. — Свијет ни да те погледа. — Овдје би им га требало збрекнути! — каже Саво, љут и уморан. Ђон. збрзатн, -ам сврш. одвећ брзо изрећи. — Он је знао . . . да све полугласно и нејасно збрза као да му је баш стало до тога да га људи не схвате. Бан. збрцјати, -јем сврш. обријати сасвим; фиг. одрубити; збрисати, уништити. — Ох, ала ми расте кика . . . кад му главу псећу збријем. Радич. Ти су брегови прастаре формације . . . изложене при дну незнатним ерозијама, а по врховима збријане сјеверним вјетром. Андр. Н. збрЗнути, -нем сврш. скинути с бриге; обезбедити (кога) материјално, осигурати, снабдети. — Сваки министар збрине најпре своју фамилију, па тек онда државу. Нуш. Ваљда си збринуо и кочију? Креш. Изр. ~ бригу уредити што. — Јуче баш збринусмо бригу како и с чим ће Светислав на студијама. Сек. ~ се осигурати се; обезбедити се. — Ишколовасмо до краја . . . Босу, удасмо је . . . да већ боље не може бити, и баш обилато за старост се збринусмо. Маш. збрињавање с гл. им. од збрињавати. збрињавати, -ињавам и -ињујем несврш. и уч. према збринути. збрнсати, -ишем сврш. а. брисањем уклонити што однекле; уклонити уопште. — А само једна" хиљадица би збрисала све невоље! Куш. Наш неразбор збрисат ће нас салица земље. Шен. б. уништити. — Вјечни смо ми овдје и нас не може ништа збрисати. Нам. Забележено је у оно време да је Порта и зато журила се да Србију оружјем збрише. Нов.

266

ЗБРКА — З Б У Њ Е Н И К

збрка ж (дат. и лок. -ци) а. мешавина разних ствари, бића, појмова; одсуство реда и јасноћеу чему; исп. гужва. — У збрци двају језика и бујици исплетених ријечи није [се] дало ништа разумјети. Вуј. Еј, знаде се за Јосу тамо вани, у оној збрци људској. Кал. б. пометња, иеред. — У нестајању вјерског осјећаја гледао [је] један од главних разлога свеопће . . . збрке у главама и у увјерењима. Крл. Вишњић се није дао заплести збрком унутрашњег политичког збивања. Сур. в . недостатак јасноће, конфузија. — Немоћ и збрка ове концепције [социолога] се изражава у тражењу неког новог хуманизма. Б 1958. збркавати, збркавам несврш. иуч. према збркати. ~ се несврш. и уч. према збркати се. збркано прил. пометено, конфузно; нејасно. — Она ужурбано и збркано исприча неку бајку. Ћил. Све то тече збркано и без реда. Михољ. Запали цигарету и поче да шета . . . збркано мислећи о Васићу. Ћос. Д. збрканбст, -ости ж особина онога што је збркано, пометеност, конфузност. Р-К Реч. збркати, збркам сврш. а. направити збрку, помешати. — Не умеш, ти ћеш да збркаш, морам и ја поћи с тобом да ти помогнем. Нуш. б. помести, збунити. — Која корист проучавати некога кога поучци збркају. Шим. С. ~ се измешати се, побркати се; помести се; забунити се. — Све се збрка очајно у глави Христићевој: и оне дужности и бриге. Вас. Ипак није могао да уђе у појединости. Збркао се, и губио је . . . равнотежу. Петр. В. збркљано прил. без реда. — Гласови се испремијешају збркљано. Божић. збркљати, -ам и збрљати, збрљам сврш. урадити (што) како не ваља; неуредно скувати. Р-К Реч. зброј, зброја м (лок. збрбју) мат. = збир. — Како је зброј коријена позитиван, позитиван коријен има већу апсолутну вриједност. Алг. 1. збрбјати, -јим сврш. сабрати. Р-КРеч. збрбјидба ж сабирање, збрајање. — Случајно сврнуо очи с писаће плочице, на којој је смишљао неки . . . проблем из сложене збројидбе. Креш. збрбјити, збројим сврш. сабрати; избројати. — [Конобар је] збројио рачун. Торб. Збројих тридесет и једну жртву; шездесет и два бода ножа. Гор. збрбјбвка ж чеш. војн. ерста пушкомитраљеза. — Чета је имала три пушкомитраљеза, две »збројовке« и једну .»шошу«. Минд. ... ,

збрчкавати, збрчкавам несврш. и уч. према збрчкати. ~ се несврш. и уч. према збрчкати се. збрчканост, -ости ж набораност, згужеаност. збрчкати, -ш сврш. наборати; згужвати, набрати. — Сверушеће време збрчкало је лице кир-Герасово. Срем. ~ се добити боре, испунити се борама, наборати се. зб^батн, збубам сврш. склепати. Вук Рј. збуб&авати, збубњавам несврш. и уч. према збубњати. збубљатп, -ам сврш. скупити бубњањем, ударањем у бубањ. — Винтср, нови капетан, збубњао половицу сатније. Тур. збудити се, збудим се сврш. в. пробудитпи се. — Душа, за љубав створена, свеђ жуди за оним што се мили, чим с ужитка за дјелатношћу нагон јој се збуди. Комб. збукати се, збучу се сврш. стрчати се с букањем (о говедима). Вук Рј. фиг. скупити се с буком. зб^нити, абуним сврш. довести у забуну, помести. — Турци ће онда јурнути напред. Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви одостраг јуришите. Вес. То га још већма збуни и језик му се заплете. Цар Е. ~ се доћи у забуну, помеспш се. — Коло је запело. Свет се збунио и ускомешао. Андр. И. збунљив, -а, -о који се лако збуни. — Мислили су л.уди на Цигана . . . утолико више што су били у питању они . . . необавештени и збунљиви, као деца. Петр. Б. збунљивко м онај који се лако збуни. Р-К Реч. збунљнво прил. збуњено; лако се збуњујући. збунљивост, -ости ж особина онога који је збунљив. збунџнја м а. који настоји да другог збуни. — И један и други . . . су . . . литерарни збунџије, кликовни умјетници и научењаци. Шим. С. б. збунљивко. збуљеИ, -а, -о 1. трп. прид. од збунити (се). 2. смућен, смепген; убезекнут; конфузан. — Млада жена је живела збуњена и устрашена, у друштву сеоских жена. Андр. И. ДјевоЈ1{а [)е] пролазила двораном, заплашена. . . с кротким и збуњеним изгледом сиромашне дјевојке. Франг. збуњеник, -а и збуњ&ник, -ика м онај који је збуњен. — Из Еве . . . кад види гдје ова мизерија од збуњеника не зна што би, букне вулкан. Крл. ,

ЗБУЊЕНКО — ЗВАТИ збуабнко м збунљивко. — Ви сте малограђански збуњенко! Сами појма немате што хоћете, а што нећете. Крл. збуњено прил. на збуњен начин, сметено. — Гојко . . . приђе јој, гледајући преда се збуњено. Ранк. збуњеност, -ости ж стање онога који је збуњен; забуна, изненађеност. — Гвардијан једним брзим покретом прекиде општу збуњеност. Андр. И. Сва његова збуњеност настала је баш због тога што је много вјеровао. Л-К. збуљивање с гл. им. од збуњивати (се). збуњивати, збуњујем несврш. и уч. према збунити. ~ се несврш. и уч. према збунити се збургАјати, -ам сврш. спетљати, замрсити. — Док оком тренеш, већ ти се ту нешто смесило, збургијало, смотало. Маш. збурљати, -ам сврш. којекако што учинити, спремити што за јело, смућкати. — У задњи час хоћеш да збурљаш. Сим. збутати, -ам сврш. стрпати, угурати, набити. — Најзад дочекаше и тај тренутак када су их све [војнике] збутали у вагоне. Вин. Длаке је своје она5 роспија, сагорела па му и у каву збутала. Рад. Д. збућкати, -ам сврш. бућкањем (млека) избити масло (из њега). Р-К Реч. збучатн се, збучи се сврш. трком се окупити на једно место, збукати се. — Тек се њини пушташе крдови, збучаше се, ка имање, на со, — многа им се стада утријеше. Њег. зван, -а, -о 1. трп. прид. од звати. 2. коме нешто приличи и одговара, позван. — Роде, за лет виши звани! Комб. Изр. з в а н и и н е з в а н и и ко треба а ко не треба, и они који имају право (на нешто) и који немају. званик м покр. в. званица. Вук Рј. званнца и зваиица м и ж позвани гост, позвана гошћа. — Слава ми је, гости су . . . Званице су. Јакш. Ђ. На дан удаје своје сестре свадио се те опалио пушку на пирнога званицу. Буд. званичан, -чна, -чно 1. (чешће одр.) син. службен а. који је на служби у органима власти; који има правно овлашћење да заступа некога, да делујеу нечије име: званично лице, званични представник, званични орган. б. који се спроеоди у име државне или какве друге власти; који се обавља по утврђеном поступку, по одређеним правилима, прописима; послован: званични акт, званични налог, званични разговори, званичан захтев. — Ја . . . немам са школом и Бранком икаквог званичног досла и опћења. Шен. в . који служи за адмикистративно, канце-

267

ларијско пословање: званичне просторије, званични формулар. — Извади . . . туце чисте званичне хартије. Уск. г . признат, прихваћен, проглашен од стране најутицајнијих кругова; признат у јавности, у обичном јавном мишљењу. — Носио [је] . . . обешењачку црту . . . сумње у званичне ауторитете. Андр. И. 2. лишсн интимног, фамилијарног, срдачног, уздржан, крут. — Он има . . . романтичарску мржњу . . . на све људе педантне, званичне, укочене и углађене. Скерл. зважичник м 1. званично, службено лице, чиновник, службеник. — [Говорио јој је] о брзој каријери овога и . . . одликовању онога високога званичника. Коз. Ј. 2. некадашње најниже чиновничко звање. — Искупише се око мене сви званичници и служитељи библиотеке. Мил. званично прил. на зшничан начин, службено; по дужности. — Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо. Лаз. Л. званнчност, -ости ж својсгто онога што је званично, — Доктор Рожић се обрати Посиловићу, као и увијек строг и свечан, пун званичности. Сим. звање с 1. гл. им. од звати (се). 2. занимање, служба; положај, степен у служби и друштву. — Филип Грабовац . . . по звању фрањевац . . . уочио је међу првима друштвене и просвјетне прилике у Далмацији. Барац. Имам част носити звање генерал-ађутанта његова величанства. Крањч. Стј. 3. позив, улога, мисија. — Говорила [је] како би се хтјело преобразити друштво наше, па да жена већ буде сретна сама по себи и вршећи своје звање матере. Тур. 4. уред, надлешгпео. — Господин Раја Болманац метнуо клобук на главу и изашао из звања. Петр. В. звањце с ир. дем. од звање. — А куда ће с овом масом Жидова, Шваба . . . ? То већ сад рачуна да добије звањце. Петр. В. звати, збвем (имп. збви; импф. звах и збвијах; аор. 2. и 3. л . зва; р . прид. звао, звала; трп. прид. зван и зват) несврш. 1. а. ословљавати кога именом или називом (рбично јачим гласом) да би му се на нешто скренула пажња, дозивати. — Плакале су, вриштале, звале матер кричљиво. Гор. б. налагати или нудити коме да дође (гласом, поруком, каквим знаком), позивати. — Кад те нису у сватове звали, зашто дође незван у сватове? НП Вук. Кажеш да сам расположен — рече Марко зовући очима дворител>а. Кал. в . фиг. вући, мамити, упућивати (р каквом осећању, унутрашњем подстицању). — У завичај ме срце зове. Кашт. Оде куда га је . . . дужност звала. Јакш. Ђ. г . наручшати, тражити. — Че-

268

ЗВАЋЕ — ЗВЕЗДАРКА

сто није ни чекао да га почасте, већ је сам звао и гутао чашу за чашом. Цар Б. 2. давати име, ижновати, називати, ословљавати. — Зове себе »будитељем народа«. Дук. Имадијаше војвода уза себе једно момче, зовијаху га Богданом. Љуб. 3. песн. узеиктати као поздрав, називати. — Тудијер стражи божју помоћ зове: »Божја помоћ, цетињски стражару!« Маж. И. ~ се 1. уз. повр. — Они се никад нису звали именом, него Миладин је њу звао: дијете, а она . . . њега . . . еј ти! Вес. 2. имати, носити име, називати се. — Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком. Уск. Изр. то се з о в е . . . ( н п р . помоћ, ударац) разг. то је у правом смислу речи . . . (помоћ, ударац). зв^ће с покр. в. позив. — Брате, дође ми синоћ зваће од суда. Љуб. звач, звача м индив. онај који зове, дозива. — Загледа се уморени звач . . . стане вапити . . . свакидањи зив. Прер. звежђс, ијек. звијежђе, с астр. скупина звезда која има нарочито име, сазвежђе, констелација; одређени део звезданог неба око такее скупине звезда.

по свим правилима енглеског боксања. Матош. Изр. б и т и , остати без з в е з д е , немати з в е з д е бити, остати без оријентације, немати оријентације; бројити звезде бити склон сањарењу; бити расејан, бленути, зазјавати; в и д е о (побројио) је све з в е з д е каже се кад се ко веома болно удари те као да му севне у очима; з а ш л е су му све з в е з д е изгубио је сеаку наду, пропале су му све наде; ~ в о д и љ а звезда (36); ~ л у т а л и ц а ( ~ редатица) комета; ~ п а д а л и ц а метеор; ~ стајачица звезда Џа); (и) да му (јој) је ~ ( ~ Даница) на челу макар колике вредности или значаја био (била); к о в а т и ( д и з а т и ) у звезде много хвалити, уздизати; м о р с к е звез д е зоол. разред морских бескичмењака зракастог тела Аз^егоМеа; од з в е з д е до з в е з д е од зоре до мрака; р о д и т и се под срећном з в е з д о м бити срећан у животу; с к и д а т и з в е з д е (с неба) 1) много псовати, клети; 2) чинити и најтеже стеари, бити спреман и на немогуће за чију љубав, наклоност; много хвалити, уздизати. — Ја сам ћутала, а он . . . стаде у моју хвалу звезде с неба скидати. М 1867. зв&здан1, -а, -о ијек. звјездан 1. сличан звездама, звездаст. — Невидљив старчић небом сије искричав звјездан снијег. Ћоп. 2. на коме се јасно виде звезде, пун звезда: ~ небо, ~ ноћ. 3. (одр.) а. који се односи на звезде: ~ јато, ~ светлост. — Видим . . . бијеле звјездане стазе до поднева тихог свете хармоније. Крл. б. као састаени део разних терлшна: звездано време, звездани дан.

звбзда, ијек. звиј&зда, ж 1. а. астр. крупно небеско тело са властитом светлошћу и топлотом, по природи слично Сунцу: беле звезде, жуте звезде, двојне звезде, променљиве звезде. б. нар. ма које небеско тело које се на небу види као светла тачка. в . Нар. Сунце. — Кад озако звезда спрљи, никога нема да бар благу реч каже. Рад. Д. Звијезда припекла, па дјеца падају у незнан. Андр. И. г. фиг. варница, искра или што друго што изгледа као светла тачка. — Ударао је машицама . . . и ситне звијезде запламтјеше испод тавана. Вуј. Гори, блиста мноштво звијезда [вучјих очију] око Јоже. Гор. 2. а. зракасти предмет (знак, амблем, орден, украс и др).: петокрака ~ , официрска ~ , Карађорђева ~ . б. бела пега, прамен беле длаке на челу животиње {рбично коња), цвет; исп. звездаст (2). 3. фиг. а. срећа која некога прати у животу, оно што штити од несреће; судбина. — Веровао је у своју звезду. Ћос. Б. Њена [је] звијезда у двору зашла. Цар Е. б. оно што некога води у жиеоту; путоказ; идеал. — Трудној твојој чежњи, те за звијездом спјеши, дат ћу благи сан. Визн. Осјетим у себи незадовољство и снагу да . . . кренем својим путем, да потражим своје, нове звијезде. Марј. М. 4. фиг. особа која се у нечему изузетно истиче: филмска ~ , казалишна ~ , фудбалска, ногометна ~ . 5. нар. чело; глава.

зв&здара, ијек. звј&здара, ж = звездарница осматрачница небеских тела и појава у васиони, свемиру, астрономска опсерваторија.

— Уклони де се, јер ћу те кутлачом по звезди. Вес. [Удари га] шаком у звијезду

зв&здарка, ијек. звјездарка, мишјакиња. Бен. Рј.

зв&здан 2 , ијек. звјездан, м 1. нар. а. Сунце. — Највиши звјездан упекао, управо у тјеме. О-А. б. хип. у тепању мушкој особи. — Ох, ходи, сине, ходи. Иване! Сунашце, ходи, ходи, звездане! Јакш. Ђ. 2. бот. а. назив за неке врсте украсног цвећа из пор. глаеочика АзСег. Бот. б. назив за неке махунарке из рода 11.оШб; исп. детелина. Сим. Реч. зв&здар, -ара, ијек. звјездар, м (вок. звездару и -аре) 1. заст. астроном. — Штива и приче . . . о генијалноме звездару Копернику. Петр. В. Мора бити звјездар, да по звијездама зна колико је сати по ноћи. Вел. 2. зоол. покр. врста слатководне рибе Аарепзег 51е11аШз. Вук Рј.

ж

бот.

269

ЗВЕЗДАРНА — ЗВЕКАНСТВО зв&здарна, ијек. звј&здарна, ж в. звездара. — [У Европи] дјелују безбројне звјездарне. Крл. зв&здарница, ијек. звјездарница, ж = звездара. зв&здарски, -а, -о, ијек. звј&здарски који се односи на звездаре. звездарство, ијек. звјездарство, с заст. наука о звездама, астрономија. — Не знам је ли он то докучио из астрологије или звјездарства. Вел. звВздаст, -а, -о, ијек. звјездаст 1. који је као звезда, сличан звезди. — И јаглаци почеше растварати своје блиједожуте звјездасте цвјетове. Креш. 2. који има на челу звезду (26). — Имали смо тада једног звездастог риђана. Моск. звездасто, ијек. звјездасто, прил. у облику звезде, зракасто. — Скоро све [удолине] конвергирају према Београду или се од њега звездасто разилазе. Цвиј. фиг. Јутра што су долазила с тилл топлим покривачима снијега. . . дебело и звјездасто падају и покривају заборавом и Злату. Сим. звездац, ијек. звј&здац, м бот. звездан% (2а). Сим. Реч. зв&здача, ијек. звј&здача, ж зоол. морска звезда Аз1епаз. Деан. Рј. звездаш, -аша, ијек. звјездаш, м зоол. врстаморске звезде АзГепаз §1ааа118. Бен. Рј. зв&здица, ијек. звјездица, ж 1. а. дем. од зеезда. б. зракасти знак као обележје чина у војсци. — Донесе блузу . . . с еполетама и капетанским звјездицама. Ћоп. в. графички знак, нпр. за указивање на напомену у подтексту. 2. кристал смрзнуте воде; снежна пахуљигја. — Звјездице снијега су се спуштале на земљу. Вит. По парковима и дрворедима кипти процвало иње густим звјездицама бијелим. КХ 1936. 3. бот. звездан1 (2а). Сим. Реч. зв&здичарка, ијек. звј&здичарка, ж бот. врста маховине М п ш т . Сим. Реч. зв&здиште, ијек. звјездиште, с песн. звездани простор. — Једном се дигох у звездиште плавно, дигао ме мисли одушевљен лет. Змај. зв&здни, -а, -о, ијек. звјбздни в. зве1 здан (За). — У звјездно небо зирни. Крањч. С. зв&здовина, ијек. звјездовина, ж песн. звездани простор. •— А још увијек бјеше плитка бездна чаша звјездовине. Крањч. С. звездбвит, -а, -о, ијек. звјездбвит звездан1 (2). — Све ја то видим кроз ноћ, према звјездовитом небу. Бег. звездбзналац, -алца, ијек. звјездбзиалац, м «. звездознанац. Бак. Реч.

звездознанац, -нца, ијек. звјездознанац, м (ген. мн. звездбзнанаца) познавалац звезда, астроном; астролог. — Сунце . . . — кажу некоји звјездознанци — креће се, са цијелим својим системом, око још већега сунца. Маж. Ф. Млади хан се силно расрдио на своје звездознанце . . . који су му били прорекли доцније наступање зиме. Андр. И. звездозванство, ијек. звјездознанство, с наука о звездама, астрономија. — Садржава тај пучки компендиј и читав низ питања . . . из звјездознанства и другог знања о природи. Комб. звездблик, -а, -о, ијек. звјездблик који има облик звезде, сличан звезди, звездаст, зракаст. — На уласку у њихове паркове, пуне округлих и звездоликих леја . . . писало је . . . да је псе забрањено пуштати. Андр. И. Рјеђе су групације села са звјездоликим тлоцртом уоколо цркве. Баб. зв&здомце, ијек. звј&здомце, прил. песн. брзо као метеору стреловито. — Усједнуо хитрога ђогата и звјездомце кући полетио. Ботић. звездослбвац, -вца, ијек. звјездослбвац, м заст. в. звездознанац. — Био сам код звјездословаца. Јурк. звездбчатац, -аца, ијек. звјездбчатац, м онај који чипга судбину из звезда. Бак. Реч. звек м (лок. звбку; мн. звбкови) 1. звук који настане при удару о метални или други предмет који одзвања; звека. — У соби [се] стишао звек суђа, лампа угасила. Сиј. Нетом удари први звек на Госпин поздрав. Павл. 2. в. звук. — А ламатање колеса добива помало други звек. Андр. И. фиг. Морао сам се чувати свега што би било кадро да . . . даде старим пјесмама нов звек и нову кретњу. Наз. 3. фиг. бука, ларма. ->Требало би да нам кажу просто, без икаквог звека, оно што хоће да кажу. Кнеж. Б. звека ж (дат. -ци и -ки) продоран, резак (обично непријатан) звук метала, разбијеног стакла и др., звечање. — Брава кракне, врата пукну, звека стоји вратеница. Прер. Окна [су] са стране ходника, уз звеку разбијеног стакла, падала у двориште. Ћос. Б. зв&кан м погрд. глупан, будала. — Кад станеш потрзати оне твоје будалаштине, онда си . . . прави звекан. Шапч. Зар је у овој земљи народа, овако говорити са . . . витезовима, звекане? Вел. зв&кановић м в. звекан. — Ајде, ајде дома, звекановићу! Ков. А. звекавство с необ. будалаштина, глупост. — То је . . . зановијетање и звеканство, шта ли!

Ков. А.

-

•—

270

ЗВЕКАНЧИНА — ЗВЕРАТИ

звеканчнна и зв&канчина м и ж аугм. и пеј. од звекан. — Огромна звеканчина . . . тај Мијан није смио ући у собу. Лал. зв&кара ж јама испод чијег је уског отвора проширена слепа пећина. Свезн. звекаст, -а, -о луд, будаласт. — Неки хајдуци на ергелу грану . . . и репове трима коњима одсијекуЈ звекасти су коњи, мјесто да утеку! Вел. звекатања ж индив. звека, звекет. — Радосно [се] придружује свеопћој . . . жупатањи и звекатањи. Божић. звбкац 1 , -кца м бот. кантарион. Сим. Реч. зв&кац 2 узвик којим се означава кратак звек. — Удари [га] копљем у мишицу оштрим — и звекац! М-И. звекет м звека; сшпно или испрекидано звечање. — Ја ћу бити у вајату, дукате низати. Дукати ће звекетати, по звекету ми дођи! Вес. По пољу ишао шум, жамор и звекет. Шен. звек&тав, -а, -о = звектав који одаје звекет, који звекеће. — О пасу јој звекетава пуиа кеса пара. Богдан. Солдатеска . . . гања сељаке . . . повезане дугим звекетавим ланцима. Крл. звек&тало с оно што звекеће. — фиг. Он је ту био девете пете звекетало. Сим. звбкетан, -тна, -тно необ. који одаје јасан звук, звучан. — Гудну лучцем [гудалом] звекетнијем амо-тамо по коњскоме репу. Маж. И. звек&тање с гл. им. од звекетати. звекбтати, звбкећем несврш. = звектати одавати звекет. — Од ране зоре до запада сунца звекетаху мотике и лопате по оним пољима. Наз. Звекећући тешким оковима одлазе. Чол. звек&тљив, -а, -о звекетпав. — Просуо се звекетљив прасак тањура и здјела по столу. Гор. звек&тљиво прил. одајући звекет, звекећући. — И Милан се заборављао, причао весело, ударао руком . . . по сабљи која се звекетљиво тресла. Мил. В. зв&кетнути, -нем сврш. звекнути; звецнути. — Звекетни сабљом, кресни оком, зафрчи брк 3 напшпи пјесму, — пак је твоја. Маж. Ф. зв&кир, -ира м комад метала којим се куца на улазним вратима, капији. — Кућа му је била . . . у близини цркве. Капија велика . . . са огромним звек1__ м. Срем. На вратима грдан звекир, алка — шта ли му је? Матош. звЗкнути, -нем сврш. ударити, млатнути, звизнути. — Не чини му човјек ни-

шта, а он би тако волио да га звекне оном боцом по глави. Ћор. Звекне јој шачетину по лопатици. Божић. Изр. з в е к н у л о му у г л а в у пало му на памет. зв&снути, звекнем сврш. дати од себе звек, зазвечати; изазвати звек. — Чаше звекнуше, грла далеко јекнуше. Шен. Метални поклопац се откотрља и звекну. Лал. звВктав, -а3 -о = звекетав. — Ријечи су . . . кликтавих свјетла звектава ловина. Фран. зв&ктање с гл. им. од звектати. . • зв&ктати, звекћем несврш. = звекетати. — Тек ју је Амброзије звекћући кључевима присилио да изађе из . . . цркве. Бен. звекутатн, звекућем несврш. зеецкати. — Звекућу сабље. Шен. звер, ијек. звијер, ж и м (мн. звери ж и зверови м) 1. а. диеља, обичио крупна, грабежљша, крволочна животиња. б. мн. зоол. ред сисара месождера јаких очњака и канџи, у који спадају разне дивље и неке припитомљене жшотиње (пас, мачка) Сагшуога. 2. фиг. а. диваљ, необуздан човек. — Ја сам звер у пићу. Срем. б. бездушан, свиреп, окрутан човек. — Ти си крвожедна звијер. Шен. Можда би одговорио равним начином оном зверу. Срем. 3. заст. крзно. Вук Рј. Изр. в е л и к а (голема и сл.) ~ в. зверка (25); п р о б у д и т и у коме ~ пробудити у коме грубе, ниске инстинкте. звбрав, -а, -о, ијек. звјерав који гледа усплахирено или зверајући. — Загледај, велим, звјеравим избуљеним очима у ове моје зјенице што се сјају као звијезде. Вел. звераво, ијек. звјераво, прил. уплашено, унезверено. — Ту је страх, он скакуће звјераво по очима. Сим. звбрад, ијек. звјерад, ж зб. им. од звере. зверање, ијек. звјерање, с гл. им. од зеерати. звбраст, -а, -о 3 ијек. звјераст сличан звери, диваљ; који је као у звери. — Напустимо даље наше звјерасте дорате. Павл. Само су му . . . очи остале бистре, звјерасте и младе. Лал. зверасто, ијек. звјсрасто, прил. као у звери, као звер, дивље. — Носио је . . . очи своје матере . . . са погледом . . . зверасто младим и живим. Сек. Ћапнуо је оком, звјерасто, сад ревер, сад рукав . . . сметен. КН 1959. звбрати, -Гш3 ијек. звјерати, несврш. а. бацати брзе, немирне погледе на разне стране, плашљиво се огледавати. — Звјера немирним погледом око себе. Донч. б. пеј.

ЗВЕРЕ — ЗВЕРЧИЦА бленути, буљити, зјати. — Сипао [је] псовке на пролазнике: — Шта зверате, гадови једни! Петр. В. звбре, зв&рета и звВрс, -ета, ијек. звијбре и звјере, с звер, зверка. — Звијере сад се свако у дупље сакрива. Крл. Он скочи па у шуму као звијере. Ћоп. [Грабе] силовити људи . . . части као звјерад кост. Шен. зверип, -а, -о, ијек. звијерин који припада звери. Вук Рј. звбршгац, -инца, ијек. звјеринац, м мед. туберкулозно запаљење, упала коже, лишај на кожи 1ири$. Батут. звдрински, -а, -о, ијек. звјерински зверињи. — Тад варати разним ће ликовима, облицима звјеринским тебе. Марет. зв&рињак, ијек. звјбрињак, м ограђен простор у којему се чувају звери; зоолошки врт. — фиг. Годинама живио сам у нашем смрдљивом звјерињаку готово глухонијем, притајен и повучен у себе. Крл. Излетео [је] из тог зверињака, како је он у шали називао позоршпте. Грол. звер&њати, -ам, ијек. звјерЛњати, несврш. в. зеерати. — Милан звериња на све стране. Он је осматрач. Ољ. зв&риње, ијек. звјериње, с зб. им. од звер. — [Човек није] имао крила да може испред дивљега звериња утећи. Нен. Љ. Јунак за јунаком низ пољану скаче, тутањ по пољани, свем звјерињу страва. Вел.

271

великог утицаја. — Кад заробите опет неку »зверку«, тражите замену. Јак. Изр. в е л и к а ( к р у п н а , голема и сл.) ~ зверка (26); ситна (мала) ~ безначајан чоеек, човек ниског положаја. звбркаст, -а, -о, ијек. звјбркаст који је као у зверке. звВркасто, ијек. звјеркасто, прил. као зверка, попут зверке, дивље. — Тешко дисаху и звјеркасто се обазираху. Кос. звбркати, -ам, ијек. звјеркати, несврш. дем. према зверати. — Звјеркао је уоколо у потрази за камењем, увијек позорно пратећи . . . хице. Пол. 1959. зверлав, -а, -о, ијек. звјерлав в. зверав. — Звјерлав момак . . . донесе шећер. Сим. звбрлати, -ам, ијек. звј&рлати, несврш. в. зеерати. — Избијали су . . . дјечаци и дјевојчице . . . прибијајући се уз мајку или брата, звјерлајући погледом. Сим. звернути, -нем, ијек. звјернути, сврш. погледати наоколо унезверено, уплашено; бацити брз поглед. — Помоли се поша, зверну тамо-амо испред куће. Глиш. Сад звјерну оком нагонски. Божић.

зверокрадаца, ијек. звјерокрадица, ж и м онај који неовлашћено лови. — Он је био звјерокрадица и једном га у лову ухвати лугар. Чол. звербкрађа, ијек. звјерокрађа, ж недопуштени, неовлашћени лов. — У то време звбрињи, -а, -е, ијек. звјбрињи који . . . сви смо се помало бавили зверокрађом. припада зеерима, који се односи на звери: ~ НИН 1959. крзно, ~ јазбина, ~ траг и др. звбрски, -а, -б, ијек. звјерски 1. који зв&ри&ски, -а, -о, ијек. звјбрињски се односи на звери. 2. окрутан, свиреп. — зверски, зеерињи. Слуге и надничари су маса пролетаријата . . . њу треба ослободити данашње зверске зв&рцњски, ијек. звјерињски, прил. експлоатације. Лапч. Живот постаје све као звер. — Свако вече . . . звјерињски се звјерскији. Јонке. скитам пропланком голим. Ђон. зверски, ијек. звјсрски, прил. као звер; звбрнти, -им, ијек. звиј&ритиЈ несврш. на зверски начин, дивљачки, окрутно, свирепо. 1. в. зверати. — Не може да нађе мира сво— Наједанпут [се] зверски згрчи. Вас. јим ногама и очима, него звијери на све Ако . . . се звјерски туче и млати, он ће стране, стреца, врпољи се. Лал. 2. понашапризнати и оно што није никад ни сањао. ти се зеерски, свирепо, дивљати. — Кад се . . . утврдио, горе је него прије звијерио: Кол. једва му се бијегом испод ножа измакла зверскост, -ости, ијек. ззјерскост, ж два Највјеркнја кнеза. Павл. дивљачност, окрутност. — Греше они који ~ се постајати унезверен. — Свуд се уображавају да је храброст тога човека била зверскост. Кнеж. Б. Турци звијере од јада. Март. зв&рство и звбрство, ијек. звјерство зверје, ијек. звијерје, с 'зб. им. од звер. — Над јањетом се игра звијерје. Крањч. С. и звјерство, с (ген. мн. звбрстава) свирепо, окрутно дело; дивљаштво, зверски нагон. звбрка и зверка, ијек. звјерка и звјерка, — Чинио је неописива зверства. Дед. В. ж 1. звер Џа); дивља животиња (сисар) уоп- Пронашла му звјерство у погледу! Мих. ште. — Већином су и тада у пећинама жизв^рче, ~ета, ијек. звијбрче, с дем. од веле дивље зверке. Жуј. 2. фиг. а. звер (2). — Људи [су] непријазне звјерке. Крл. звер. зверчнца и заерчица, ијек. звјерчица Аћим је бездушник и зверка. Ћос. Д. б. разг. и ир. особа на високом положају и од и звјерчица, ж дем. од зеерка.

272

ЗВЕЦАТИ — ЗВИЖДУК

звбцати, -ам несврш. звечати; звецкати. — Звеца сабља на мејдану. НП Вук. Коњи алкарски . . . окићени су златним и сребрним накитом што звеца при ходу, а чудно шуми код трке. Шимун. звбцкав, -а, -о = звецкаст који звецка. — Он [би] пролазио с гиздаво опуштеном сабљом и звецкавим мамузама. Петр. В. звбцкај м звук звонца, звецкање. — Она послуша: вјетар је односио звецкај звончића. Бег. звецкање с гл. им. од звецкати. звецкаст, -а, -о = звецкав. — Ха, ха, то је твој глас, сребрна шкудо, такову ће те звецкасту избрајати у Сењу трговац за довезене дужице. Перк. звецкати, -ам несврш. дем. према звечати. — Откопчао си око врата стегнуту блузу, на којој су ситно звецкале колајне. Гор. Мамузицама звецка, куцка. Јакш. М. Изр. ~ оружјем показиеати ратоборне намере, претити ратом. зв&цкац м индив. зеека, звецкање. — фиг. Свјетлац драгуљни у очима јој сја и звецкац прпошни у смијешку. Божић. звецнутн, -нем сврш. 1. дем. према звбкнути. — Звецнуле десетице и никлени динари запљуштали као сребрна киша. Рад. Д. Звецнуо је остругама службоуљудно. Крл. 2. дем. према звекнути. — С уживањем звецну јаре прстом у чело. Моск. Изр. ~ у г л а в у (у г л а в и ) доћи у памет. звечај м в. звека. — И јечи звечај коњских прапораца. Бег. зв(5чак, -чка м (мн. звбчци, ген. звечЗка) клатно у звона. — Са великог звона . . . отпао звечак. Лаз. Л. зв&чак, -чка м бот. а. пуцалина Со1и1еа агћогезсепб. Сим. Реч. б. шушкавац КМпап1ћш. Сим. Реч. звечан, -чна, -чно ИНДИВ. е. зеучан. — Рајковић није волио дјецу, али га мекани, безазлени тон Вјеричина звечног гласића почео већ да дира. Цар Б. звбчање с гл. им. од звечати. зв&чарка с 1. зоол. змија отротица са рожним прстеноеима на крају репа који звече при кретању, чегртуша Сго1а1ш ћоггШиз. Терм. 4. 2. агр. врстпа јабуке. Тод. звбчатн, -чим несврш. 1. одаеати звеку; изазшати зееку. — Оструге звече, сабље звекећу. Шен. Чује се халка . . . Неко звечи. Шант. 2. звучати. — Речена имена ке звече лијепо у овим крајевима. Њег. звбчац, -чца м бот. треслица. Сим. Реч. звбчка ж (дат. -чки) 1. а. дечја играчка ја звечи; прапорац. — Неке козе, уплаше-

не, са звечкама и цингарама, јурнуше из ћошкау ћошак. Лал. Убрзо вриснули коњи . . . и кроз свежу ноћ чуле су се звечке. Рад. Д. б. метална плоча у коју се удара дрееним батићем, гонг. — У тај мах удари . . . ђак у гвоздену »звечку« што висаше о једном дрвеном стубу школског ходника. Шапч. в . звечак. — Не оглашују се клепке нкти звончад, јер су звечке и клатна . . . уклоњена. Гор. 2. бот. биљка из пор. лепирњача Со1и1еа опеШаНз. Сим. Реч. з в н ж д м в. звиждук. — Париз још има право умишљавати . . . да ћемо ми попут крда блага на прости звижд цара срнути у месницу. Старч. звиждав, -а, -о који звижди, пискав. — Често се гласе [мајмунчићи] кратким звиждавим гласом. Финк. Дуго још озвањаше фићукање звиждавих бичева. Гор. з в и ж д а в а ц и звнждавац, -авца м зоол. птица пееачица НуроШз пЛеппа. звЛждавка и зв&ждавка ж зоол. = звиждара и звиждарка ерста дивље патке Апав репе1оре. Бен. Рј. звЗждај м звиждук, фијук. — Чујеш само звиждај кад јатаган пане. Вел. з в и ж д а к 1 , звишка м покр. звиждаљка. — Ти зазвижди у звиждак сребрни. НПХ. звДждак, -ака и з в к ж д а к 2 , звишка м зоол. назив за неке птице пееачице из родоеа Рћу11о$сори$ и Нуро1а18. Финк. звиждалица ж и звиждало с в. зеиждаљка. — Поклонит ћу ти звиждалицу на плетеној врпци. Гор. Звиждало звизну. Шен. звв:ждал>ка ж направа помоћу које се производи звиждук, пиштаљка. — Одједаред се чу оштар писак пољареве звиждаљке. Сек. Јаким звиждуком своје звиждаљке алармирао је људе на своју присутност. Крл. звнждање с гл. им. од звиждати.

звДждара и звбждарка ж зоол. — звиждавка. Бен. Рј. ззиждатн, -дим несврш. оном. а.

производити звиждук(е); фијукати. — Често се заборави па звижди сокаком. Срем. Вани је звиждао, урлао, хуктао вјетар. Гор. б. звиждуцима изражавати незадовољство, презир, осуду нечега. — Да звиждимо на све пријетње и да смијешком на уснама идемо у сусрет најкрућој смрти. Цар Е. в . прел. звиждуцима изеодити (неку мелодију). — Отрчим звиждећи песму што сам је чуо од девојчица на белилу. Шапч. звиждјети, -дим (ијек.) несврш. «. звиждати. Деан. Рј. звИждук м висок, пискав звук који настаје услед трења ваздуха о нешто (дувањем

ЗВИЖДУКАЊЕ — ЗВИРЛАТИ кроз усне или у какав инструмен(а)т, брзим покретањем чега кроз зрак и сл-)- •— Из даљине је одјекнуо други звиждук. Ћор. Подигли се облачићи дима и оштар звиждук куршума пропара зрак. Донч. звижцукаше и звиждукање с г.г. им. од звиждукати. звиждукатп, звиждучем, -ућем и -укам и зви>кдукати, звиждучем, -ућем и звиждукам несврш. дем. према звиждати. — Дечко . . . звиждуће и маше одељаном палицом. Ранк. Око мене [је] почео да звиждука вјетрић. Крл. Узе се хитро свлачити, звиждучући нешто, што је сматрао Дворжаковом Хумореском. Лит. 1957. звиждукнути, звиждукнем сврш. произвести звиждук; произвести кратак или слаб звиждук. Бен. Рј. з в и ж д у ш а ж зоол. звиждавка. Бен. Рј. звижђење с гл. им. од звиждјети. звижнути, звижнем и звнлснути, -нем сврш. оном. = звизнути произвести звиждук; фијукнути. —. Ти, харамбашо, изиђи на друм, а ја ћу под овим пањем чекати, кад звижнеш, ја ћу пуцати. Петр. В. Нешто звижну, нешто пљусну у лишће. Шен. звиз узвик који означава јак, брз ударац. — Он ти нешто погреши, а ја за шамар па звиз. Ћоп. Звиз једну краву по носу. Кик. звизак, -зга м звиждук. — Чуо се звизак пиштаљке као позив на збор. Јак. Вјетрови су са . . . врхова [јела] у помамном бијесу и звизгу тргали и разносили огранке и иње на све стране. Коч. звНзак, -ска, -ско индив. оштар, продоран, звизгав. — Он га [јаблан] памти и воли . . . ради . . . његовог звиског шума под вјетром. Мил. В. звизга ж (дат. -зги) писка; звиждање, фијук. — Стоји звизга сивога сокола. НП Вук. Звизга срдитих гласова . . . шибала је по Иванову мозгу. Кал. Чује звизгу шибе, звекет ланца. Наз. звизгав, -а, -о који фијуче, звижди. — И коње љепогриве звизгавим бичем ошине. М-И. звизгај м звизга, фијук. — Док се плео звизгај јануарски, у нама младо рађало се лето. Бој. звизгац узв. 1. в. зеиз. — Он њега звизгац по ушима. Вук Рј. 2. (у именичкој служби) м јак ударац. — Кад је . . . стекао такав грдан звизгац, завиче он иза гласа. Вел. звАзгљив, -а, -о звизгав, праћен фијуком. Р-К Реч. звизд м оном. звизга; звиждук. — [Бура] насрташе на гране раздајући у њима звизди реско ијукање. Кос. Рикну рик, звизну звизд. Кош. 18 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

273

звВзнути, -нем сврш. 1. јако ударити, отинути; опалити {шамар). — Јест, жао ми је што те нисам звизнуо по губици — осмјехну се он горко. Л-К. Звизну му изненада . . . шамар. Ћоп. 2. бацити, завитлати великом снагом. — Лети оштар камен звизнут вичном руком. Михиз. звизнути, звизнем сврш. = звижнути. звијежђе, ек. звежђе. звиј&зда, ек. зв&зда. I.. звијер, ек. звер. звијбрац, -рца м (ијек.) покр. в. вук. — Вук [је] доносилац смрти, а његова друга имена, коса ти се јежи: курјак, муцињак, звијерац, вучина. Куш. Момак истрешти на њу очи као звијерац. Љуб. звиј&ре, звјерета, ек. звере. звнјерин, -а, -о, ек. зверин. звијерити, -им, ек. зверити. звијерје, ек. зверје. звпј&рче, -ета, ек. зверче. звијук м звиждук; фијук. — [Чује се] вјетрова звијук. Мар. звијукање и звијукање с гл. им. од звијукати. звијукати, звијучем (звијукам) и звијукати, звијучем (звијукам) несврш. а. звиждати; фијукати. — И прије него се разабраше, звијукаху бубуљи око њих. Мат. б. звиждукати. — Мала Перса . . . стави језик иза горњих лредњих зуба и ситно звијука попут препелице. Бег. звијукнути, звијукнем и звијукнути, звијукнем сврш. звиждукнути; фијукнути. — Свирке засвире, страже звијукну, а бубњи загрме. Љуб. зв&јукоша ж пеј. покр. љута, језична жена. — Јави ми кад звијукоша дође. Лоп. звирити, -им несврш. покр. вирити. — Шта ми звири у авлију? Вукић. звирка ж покр. отвор кроз који се може гледати, звирити. — Запињала Марија погледом кроз малену звирку, све је хтела да види. Рад. Д. звирка&е с гл. им. од звиркати. звКркати, -ам несврш. бацати брзе, кратке погледе; зверати. — Само Косјенка радосно звиркаше амо-тамо, јер она никада не бијаше тужна. Брл. Он је сумнвиво кретао главом и сваки час звиркао на мене, гледајући је ли у питању превара. Лоп. зв&рлати, -ам несврш. зверати; бацати погледе, кружити погледом. —Силазила сам у приземље непрестано звирлајући на улицу кроз сваки прозор. Бег. Шта си . . . тако збуњен и тако изван себе, очи ти некуд чудно звирлају. Кос.

274

ЗВИРНУТИ — ЗВОНИТИ

звирнути, звирнем и звбрнути, -нем

сврш. бацити кратак поглед, завирити. — Особито сам волео бојажљиво звирнути кроз тешку . . . капију. Петр. В. звнрчица ж дем. од звирка. — Кроз звирчицу на вратима чинило јој се да види унутра светлост. Рад. Д. звједљив, -а, -о (ијек.) заст. радознао, знатижељан. — Једна . . . до скрајности звједљива . . . упита. Кум. Трговци нуде . . . џиџе замамљиве звједљивом мноштву. Бег. звј&дљквац, -ивца м (ијек.) заст. знатижељан човек, радозналац. — Лакоумни звједљивци . . . распиткиваху помно о пикантним потанкостима те новотарије. Шен. звјбдљиво прил. (ијек.) заст. радознало, зиатижељно. — Дјевојка . . . поче звједљиво проматрати госте. Шен. звједљивост, -ости ж (ијек.) заст. радозналост, знатижеља. — Та два господина силно узбудише моју звједљивост. В 1885. звјезд-, ек. звезд-. звјер-, ек. звер-. звокбтати, звокоћем несврш. оном. в. зеекетати. — А мач му звокоће о калдрму као туцањ о звоно. Љуб. звбкотнутн, -нем сврш. в. звекетнути. — Скину звоно са звоника, пошто му пасовима омотају туцањ да не звокотне. Љуб. звон и звов ж 1. звук зеона, звоњење; појединачни удар, звек звона. — Једва се спушта и чује вечерње цркве звон. Мас. Одозго . . . падаху звонови овнујских чектара, утишани даљином. Лал. 2. зеоно (/а). — Са горе [је] хујила бура, заглушујући тужна јецања црквених звонова. Шен. звонак, -нка, -нко који јасно, звучно одјекује, звучан (р гласу); који одаје такав глас. — Викнуо [поп] својим крупним, звонким басом. Петр. В. Кљуцају . . . у плочу звонких стакала. Уј. звонар, -ара м (вок. звбнару и -ре, инстр. звонарем и -ром) 1. онај који звони у звона (рбично црквена). 2. жиеотиња на којој је звоно (рбично ован предводник). — А они вазда за мном као стока за звонаром. Љуб. 3. лиеац звона. Вук Рј. звбнара ж = звоник торањ у којему су зеона. — Бруји звонара од јеке звона. Ранк. [Звуци] се разлијеваху с малене сеоске звонаре. Цар Е. звонарев, -а, -о = звонаров који припада зеонару. звопарија ж дужност звонара. — Првог травња преузимам звонарију. Пав. Уосамнаестој години своје »звонарије«, [звонар] Малета је . . . кренуо пут цркве. Ћоп.

звонарппа ж награда зеонару; улог, накнада за одржавање звона и звоњење. —• Почне ружити којега од присутника да му је дужан звонарину. Гор. Путници [се] . . . овде задрже и . . . буду почашћени приходом од звонарине. Вин. звонарити, звонарим несврш. обављати слуокбу звонара. — Звонарити није толико ни уносно колико је дивно дочекати мисника у својој кући. Торб. звднарица ж дем. од зеонара. звоиарица ж 1. = звонарка зеонарева жена. — На вратима се појави звонарица. Цар Е. 2. животиња која носи звоно. Вук Рј. звонарка ж = звонарица (1). звонаркпн, -а, -о који припада зеонарки. звднаршхца ж 1. в. звонара. — Само . . . на црквеној кули и на школској звонарници . . . блесну последња црвен. Шапч. Стара романска звонарница стајала је у сјени каменолома. Крл. 2. радионица у којој се лију звона. Мин. Лекс. звонаров, -а, -о = звонарев. звопарски, -а, -о који се односи на звонаре. звонаст, -а, -о који има облик звона, сличанзвону. звбвац, -онца и звонац, -онца м 1. дем. од зеон (2), звонце; прапорац. — На махове брецне мазгин звонац. Ћип. Зазвонио дућански звонац. Цес. А. 2. мн. муз. инструмен(а)т са низом металних штапића. Мин. Лекс. 3. зоол. ерста птице, помракуша. — Помрчина као тесто . . . Само где-што звонац зазвони крај реке или совица завије. Глиш. 4. бот. звечак (6). Бен. Рј. звбнача ж агр. ерста крушке. Тод. звонашце и звонашце, -а и -ета с дем. и хип. од звоно и звонце. — Звони танкоглано звонашце. Шапч. звбник, -ика м = звонара. — У то се зачу звонце са звоника сеоске црквице. Срем. Звоник св. Марка извијао се попут дива из силесије . . . торњева. Шен. звбнило с индив. в. звоно. — Узе бијесно трзати уже звонила на зиду. Шен. звонппа ж аугм. од звоно. Бен. Рј. звбпптп, -им кесврш. 1. а. одавати звоноее, звоњаву (о звону); звечати. — Звоно читав сат звони. БВ 1902. Метално звоне локомотиве. Сим. фиг. Стотину година наши најбољи . . . људи звоне ланцима. Крл. б.јечати попут звона, одзвањати, одјекшати. — Под ногама му земља звони. Брл. И поново [је] звонила соба од његова гласа. Мил. В. фиг. Тај растанак . . . звонит ће у срцу мом и твојем вјечно. Кркл. в . в. зеучатн (2). — Мада је шала, ипак . . .

ЗВОНИЧ — ЗВОЊАВИНА страшно звони. БВ 1909. Таквог места нема данас у Србији, ни име му не звони нимало српски. Поп. П. 2. а. ударати у звона, покретати звоно или звонце да зеони; зеоном објављивати, давати кажав знак, позивати звуком звона. — Поп рече црквењаку да звони. Вес. Звоним нашој девојци, а она ми донесе. Макс. б. бити објављиван, оглашаеати се звонима. — Баш . . . подне звонило на малој жупној црквици. Војн. Изр. ~ на узбуну објављиеати звоном какву опасност; фиг. упозораеати на опасност, на потребу акције; ~ н а о п а к о , ~ у једну страну оглашавати звоњењем смрт; ~ у (на) сва з в о н а е. уз зеоно (изр.); ~ у ушима снамсно се чути, брујати; причињавати се слуху.

275

оно покр. ни]е важно шта се говори него шта јест у стварности. звоноливница ж ливница зеона. Р-К Реч. звонолик, -а, -о који је налик на звоно, звонаст; којије каоу звона. — Носила је . . . хаљину са звоноликим рукавима. Адум. Звонолик звук разлијегао се свечано бајном двораном. Шен. звонцав, -а, -о звецкае. — фиг. Швабе су крстиле село некаквим својим именом, нешто . . . звонцаво и трепетљиво као црквени полилеј. Ћоп. звонцад ж зб. им. од зеонце. звонцање с гл. им. од зеонцати. звонцати, -ам несврш. 1. звекетати. — Тањири су звонцали. Црњ. 2. в. звоцати (2). — Шта звонцаш. Овако свега јутра зврнда. М-О. звовце, -а и -ета с (ген. мн. звбнца, звбнаца и звбнаца) 1. дем. од звоно; мало зеоно (нпр. електрично или на бициклу); прапорац. — С висине цркве . . . зајеца мало звонце. Шен. Једно јагње дотрча му, о врату му висаше звонце. Вес. Не оглашују се клепке нити звонцад. Гор. 2. бот. а. звончић (2а). Вук Рј. 6. звечак (б). Сим. Реч. 3. мн. зоол. породица праживотиња из групе инфузорија звонастог облика УогНсеПШае. Свезн. звонцкати, -ам несврш. дем. према звонити и звонцати Џ). — Ломили смо пера, забадали врхове у даске и звонцкали. Петр. В. Мљекари звонцкају кантама. Сим. звончад ж зб. звонцад, прапорци. — По ријетком снијегу стружу саоне и звончад цинка. Коз. Ј. звончанице ж мн. бот. звомчићи Сатрапи1асеае. Бен. Рј. звончаст, -а, -о зеонаст. Бен. Рј. звбнчац, -аца м бот. кантарион. Сим. Реч. звончика ж бот. звончић (2а). Сим.Реч. звончиковцце ж мн. бот. зеончићи Сашрагш1асеае. Бен. Рј. звончпћ и звончић м 1. дем. од звоно; звонце. — Алпатић је на далеком путу уживао у звончићима и прапорцима. Крањч. Стј. 2. бот. а. назив за разне врсте биљака звонастог цвета из рода С а т р а т Ј а . б. мн. биљна породица у коју спадају те биљке Сатрагш1асеае. в . зеечак (б). Сим. Реч.

звбнич, -а и звбнич, -ича м бот. покр. ерста струпника 5сгорћи1апа сапша. Вук Рј. звопичкн, -а, -о који се односи на зеоник. звониште с простор у звонику где су смештена звона. — Спусти [поглед] мало ниже, до звоништа гдје чека звоно. Цар Е. звонкаст, -а, -о индив. који одзвања, звонак. — Лака . . . играва, звонкаста, крхка форма Давичових пјесама није на неким мјестима могла поднијети тешки и густи садржај. Зог. звбнкати, -ам несврш. дем. пргма звонити. — фиг. У грму . . . почну звонкати неке ситне дтичице. Кал. звоико прил. јасно, звучно. — Комесаров глас је звучао звонко. Ћос. Д. То је изговорио звонко и јасно. Фелд. звбпкбст, -ости ж особина онога што је звонко, звучност. — Они [сликови, риме] само у слатком заносу и звонкости певају и кликћу. Леск. М. звоно с (мн. звбна, ген. звбна) 1. а. направа за изеођење звука ударањем клатна или каквог батића о метал (обично левкаста направа од бронзе или других метала са клатном које виси у средини). — Наше душе слушају у својим дубинама плач звона краљевских Дечана. Матош. Па им закла овна испод звона. НП Вук. б. фиг. небески свод. — Небо високо, земља пространа, а ја под хладним модрим звоном пријатеља нигдје немам. Вуј. 2. назив за разне левкасте или шљкасте предмете са отвором окренутим доле: гњурачко, ронилачко ~ , стаклено ~ . 3. (и мн.) фиг. зеоњење, звонови; знак дат звоњењем. — Тугују сутонска звона. Матош. звоњава ж звукови звона, звоњење. —• Побегли у женски разред . . . после звона. Покопали су Турчића . . . уз бучну звоњаву Петр. В. звона. Кол. Рибар . . . је окренуо главу Изр. вешати на (о) велико звоно, свих у правцу одакле се чула звоњава. ЛМС 1957.

звонити, ударати

у велика

звона,

на сва звона и сл. чинити одвише јавним, претерано разглашаеати; није ~ него 18*

звдшавнна ж звоњава; звека. — Звоњавину звона . . . надмашивало [је] женино

276

ЗВОЊАКАТИ — ЗВРЉАТИ

кукање. Мил. В. Звоњавина стакла раздражи жешће свјетину. Новак. звоњакати, -ам несврш. непријатно зеонити, звечати. — На све стране [трамваји] звоњакају. Крл. звДњелица ж (ијек.) поет. заст. в. сонет. Бен. Рј. звбњење с гл. им. од звонити. зворн&куша ж врста лаких плитких лађа на весла које су некад пловиле Дрином. — Пропуштао [је] зворникуше које су носиле џебану везировој војсци. Ком. звоцање с гл. им. од звоцати. звоцати, -ам несврш. 1. звекетати; шкљоцати (нпр. зубима). — Звоцам кљуном и вијем се. Нен. Љ. 2. разг. пеј. говорити којешта, брбљати; закерати, грдити. — Море, шта ти мени ту звоцаш! набрецну се господин Петроније. Срем. Али Жика није могао да се обузда. Звоцао је> џафтао. Дав. звбцнути, -нем сврш. а. звекетнути; звучно ударити о нешто (р чему ситном); зврцнути, шкљоцнути. — Кукурузно зрно . . . одскаче као свјетлица и са сухом циком звоцне у прозорчић. Ћоп. б. фиг. подругнути се, боцнути. — Видимо ми, Никола, да си ти четник: не подносиш ничију вјеру осим своје — звоцну . . . онај подругљиви немилосни глас. Бан. звр оном. узвик за означавање зврјања, зврндања и сл. — Притиснем дугме [звонцај . . . звр . . . улети жандарм. Ранк. Ми већ полегли . . . а кола зврр, па на велика врата. Ад. зврј м зврјање, зврка. — На камовским лединама зврј »крпаша« и младости. Јел. зврјав, -а, -о који зврји. — Једна муха слети [му1 на чело и зашкакља га несносно зврјавим крилашцима. Донч. зврјаше с гл. им. од зврјати. зврјати, -јим несврш. оном. 1. одавати или изазивати кратке звукове, шумове који се брзо и једнолично понављају; брујати; Зујати, зузукати. — У жениним рукама зврји вретено. Пец. Зврјало [је] звонце. Сим. 2. (обично са придевом »празан«) бити празан, зјапити. — Кафане су зврјале празне. Уск. Хотел је зврјао џразнином. Козарч. Ено две преостале каце зврје у подрумима, и већ су се и расточиле. Б 1958. зврк м (лок. зврку; мн. звркови) 1. зврјање, зврка. — А у даљини . . . губи се зврк точкова. Коз. И. 2. дечја играчка која се удара бичем да би се обртала, чигра. — Плесала је и окретала се као зврк. Брл. фиг. У тај час уђе биљежник Нери, мален, ћелав, округао, прави зврк. Франг. 3. оно што је усукано или спирално увијено; увојак, колут. — А мала Дидо, с фризуром на звркове.

скинула Је звркове. Бег. 4. зврчак (2). — У том невиђеном бијесу стигне он к Витезу од Огледала, који утискује у коња сав зврк од оструга. Вел. 5. зоол. ерста пуока. Финк. зврка ж (дат. -ци) кратки шумот, звукови који се брзо и равномерно понављају, зврјање; зврчање, зврндање, клопарање. — Ништа се не чујаше осим зврке вретена и пуцкарања ватре. Вес. Мој вам је ујак имао изврсно ухо за зврку кола. Креш. зврка 1 ж зан. покр. машина за предење у народној радиности. Вук Рј. зврка 2 м и ж (вок. зврко) = зврко хип. и ир. од звркан, звркаста особа. — Радо, зврко, ко ти је рекао да човеку избацујеш ствари из куће? Пази је само! Ћоп. звркан м зврндов. — Изјела куга све те луцкасте звркане. Богд. звркаст, -а, -о шашав, ћакнут. — Звркаста распуштеница, сва срећна, перја у . . . министарство. Ћоп. зврк&гнути, звркетнем сврш. в. звркнути. Вук Рј. звркнут, -а, -о 1. трп. прид. од зеркнути. 2. сулуд, будаласт, ћакнут. — Овај механџија штуцаних бркова . . . чим зине хоће да га појаше као будаластог и звркнутог. Божић. зврквути, -нем сврш. звекнути; зврцнути. — Погледа по дружини, као да је хтео да види да ли им је звркнуло у главу на кога његова здравица нишани. Ком. звркнути, звркнем сврш. произеести краткотрајну зврку, зазврЈати; звекетнути. — Телефон [је] звркнуо. Кик. У том звркнуше некаква кола. Стадоше. Ком. У исти мах звркну стакло на прозору . . . Јанош се окрене да види шта је. Ат. зврко, -а и -е м (вок. зврко) = зврка 2 . — Уједанпут стане и погледа зврко на цесту. Том. звркоња м зерндов. — А ти, звркоњо, пусти ме на миру! Ков. А. зврктање с гл. им. од зврктати. зврктати, звркћем и зврктим и зврктети, -тим, ијек. зврктјети, несврш. зврјати (обично испрекидано); зврндати, тандркати. •— А влак јури и хукти и звркће. Цес. А. Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче. Лаз. Л. Нема тишина владаше, и стара Вида поносито зврктијаше вретеном. Вес. зврктјети, -ТИМЈ ек. зврктети. з в р к у љ а ж зунзара.— Пјесникима смолу за коју се ухвати звркуља па зврнда и замаже и језик и себе. Шим. С. зврлати и зврљати, -ам несврш. зврјати, брујати; зврндати. — Живот читаво

ЗВРЉИТИ — ЗВРЧАТИ вријеме око ње [је] шумио и зврлао као страшни један строј. Бег. У зраку су зврљали аероплани. Уј. зврљити, -им несврш. необ. зверати; зурити. — Очи звјерки зврљаху по Лауриним собама. Ков. А. Дугачки нос није додуше био оседлан наочарима, али је он непрестано зврљио и шкиљио преко њега. И. зврњоок, -а, -о разрок, зржав. — Ово нити је Рус, ни Србин! . . . Ено, гле: кривоврат, кривоног, зврљоок. Јакш. Ђ. зврндав, -а, -о који зврнда, зврчи. — Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој »ге«. Ћос. Д.

277

зв$ст м и ж покр. врста мека камена. — Топ утонуо у пјешчину, пак хћаше рећи да није од гвожђа, већ од голе зврсти. Љуб. зврц оном. узвик којим се означава лак ударац (нпр. кажипрстом одапетим од палца) или кратко зврјање. — Али ви Косту зврц по челу. Змај. зврцање с гл. им. од звђцати. зврцање с гл. им. од зврцати. зврцати, -ам несврш. ударати о нешто (р ситним предметима), зврцкати; зврјати. — Партизанска зрна . . . зврцала |су] у стрме . . . кровове и без престанка пјевуцкала поврх људи. Ћоп. Блиједа парка врти, зврца вретеном. Наз. зврндалица ж необ. в. зврндало. — Сазврцати, зврцам несврш. тумарати, да ми јс већ свега доста! Станите већ јескитати (се). — Боље би било да му је и данпут с том вашом проклетом зврндалиотац пошао овим путем, но зврца по Америци цом! Крл. зврндало и зврвдало с а. предмет и ради за америчке богаташе. Ђур. зврцкало с и м онај који радо зврцка, (играчка или друга направа) који зврнда. — Сваки вас окреће по својој вољи и жељи, удара. Вук Рј. фиг. луд човек. Бак. Реч. као што дијете окреће зврндало. Шен. зврцкање с гл. им. од зврцкати. Старо зврндало . од уре . . . кад почне, зврцкаст, -а, -о будаласт, луцкаст. — без краја бије. Јурк. б. фиг. пеј. наклапало, Весела, зврцкаста Мица претоваривала [је] нагваждало. — А гдје су тек празнови и вагонете. Сим. пјесничка зврндала. Матош. зврцкати, -ам дем. несврш. и уч. према зврндање с гл. им. од зврндати. зврцнути. зврцнут, -а, -о 1. трп. прид. од зврцнути. зврндара ж зунзара. — Њему је било као оној лудој и безбрижној муви зврнда2. будаласт, луцкаст. Р-К Реч. ри која се одједаред . . . нашла у густој зврцнути, -нем сврш. дем. 1. кратко паучини. Маш. зазвонити, зазврјати. — Опет зврцне звонце. Сек. 2. ударити лако или хитро, брзо; удазвридати, -ам иесврш. 1. зврјати (рбично бучно или неравномерно, на махове), тан- рити одапевши прст запет о палац. — Ако дркати, клопарати, зузукати, брундати. — зврцне куршум или мазне сабља по глави . . . не обзирите се много на то. Глиш. Још ме Коловрат зврнда једнолично. Донч. Градом зврцни четири пута у лице. Вел. зврндају тешка кола. Радул. Неколико муха ~ се повр. према зврцнути (2). — Расзврндало је око свјетиљке. Кум. 2. фиг. пеј. брбљати, наклапати; гунђати. — Глу- поповић се зврцну по челу. Ћос. Б. пане. Остарјели сте, а зврндате глупости! зврчав, -а, -о који зврчи. Р-К Реч. Мих. Неће ваљда они зановијетати и зврнзврчаво прил. необ. стружући, шкридати кано ми прости створови. Ков. А. паео. — У тишини наставио је црв зврчаво зврндов, -бва м звекан, будала, глупак. и досадно са својим разарашем у старој по— Сви знају да си ти један зврндов, један стељи. Михољ. уображени глупак, нерадник и чанколиз. зврчак, -чка м (мн. -чци, ген. зврчбка) Андр. И. Јесу ли они баш такви зврндови 1. зврк (2). Р-К Реч. 2. котурић на мамузи, као што изгледају. Божић. острузи, којим се подбада коњ. — Он пажљиво ослушну како за њим звецкају зврчзврпдбвчина ж и м аугм. и пеј. од зврнкови никлених мамуза. Вас. дов. Р-К Реч. зврчаљка ж зерк (2). Бен. Рј. зврнцати, -ам несврш. зврндати. — У рукама зврнцају црним или бијелим зврчање с гл. им. од зврчати. модроперластим круницама. Божић. фиг. зврчати, -чим несврш. 1. зврјати Зврнцале су бројке по зраку као јато муха. (рбично непријатно или бучно). — Електрично Бег. зврнчати, -чим несврш. зврндати, зу- звонце једнако зврчи. Сек. Зврче аероплани над крововима. Михољ. 2. цврчати, зукати. — Мухе зврнче. Бохсић. свирати {о попцу). — У кавани [је] све мировало, само [је] попац несметано зврчао. зврњало с скитница, луњало. — Ово Рад. Д. . • :. . зврњало страшно лоче. Шен.

278

ЗВРЧИНА — ЗГАЂЕНО

зврчина м в. звекан. Вук Рј. зврчка ж покр. в. зерк (2). Вук Рј. зврчка ж (дат. -чки; ген. мн. зврчакЗ и зврчки) ударац одапетим прстом. — Дете неко кад му на улици скриви, он га кажњава зврчком. Марк. М. А сада би . . . наки . . . да зврцну двадесет и четири зврчке. Вел. зврчока ж покр. чегртаљка, шкребетаљка. Деан. Рј. звук м (мн. звуци и звукови) 1. а. физ. оно што се прима чулом слуха (таласно, валовито кретање, трептаји, титраји одређене учестаности). — Мало затим просу се . . . умиљати и сребрни звук звона. Кум. б. фиг. ритам, ритмички израз. — Ја јој [песми] хтедох да похватам звуке. Митр. 2. грам. в. глас. — Сваки звук нашег језика добио [је] свој засебни знак. Бел. звукбвље с индив. зб. им. од звук. — Звуковље сребрно и тешко плови уздухом. Божић. звукбвни, -3, -б који се односи на звук. — Та глаткоћа . . . смела је њихову пажњу и подржавала је на вањштини, на звуковном утиску. Гор. звукбвно прил. звуком, у погледу звука. — Песници се понекад служе у свом песничком језику том фигуром [ономатопејом] да би нам и звуковно дочарали слику неке природне појаве. Т. књ. звукомер, ијек. звукомјер, м физ. справа за мерење јачине звука, фономепгар. Деан. Рј. звукомјср, ек. звукомер. звучак, -чка м необ. дем. од звук. — Ја само твоје звучак сам милости. Прер. звучан, -чна, -чно 1. а. који јако и јасно звучи, који одзвања, звонак; који јасно одјекује. — Прочита звучним гласом. Ђал. Смех . . . је био тако звучан. Глиш. б. грам. који се артикулише уз треперење гласних жица; супр. безвучан: звучни гласови, звучни сугласници. 2. фиг. а. китњаст, многоречие, бомбастичан: звучне речи, звучне фразе, ~ титула. б. гласотт, познат, чувен. — Скупиле се младе дјевојке првих и најзвучнијих имена. Ђал. 3. (обично одр.) који се односи на звук (често као део разних термина); звучни извор, звучни валови, звучна виљушка, звучни ефекти, звучни филм. звучати, -чим несврш. 1. давати, производити звук, глас; чути се, одзвањати, одјекивати. — Леву је руку опустила, а десна је лежала на инструменту с прстима утиснутим у дирке, из којих није звучао глас. Петр. В. 2. фиг. чинити утисак, изгледати. — »Блитвинско п и т а њ е « . . .

звучало је као фанфара за порицање читавог низа насиља и неправди. Крл. Разговор звучи јако чудновато. Торб. звучнти, -им несврш. в. звучаши. — Њезин мекани, умиљати глас звучио му је у ушима. Бег. з в у ч н т с м а. радиотехнички уређај који електричне импулсе претвара у звук. б. направа у облику трубе која служи за појачавање гласа при споразумевању на веће удаљености. в . фиг. онај који гласно објављује и изражава нечије тежње, идеје и сл.; гласни одраз. — Толстој је постао звучник велике хисторијске епохе. Р 1946. звучно прил. на звучан начин, гласно, јасно. звучнбст и звучнбст, -ости ж особина онога што је звучно. — Ја сам већ од нарави . . . склон . . . звучним ријечима, које ме опијаху својом . . . звучношћу. Козарч. згад ж заст. в. гад. — Бабо, јеси ли ти видјела псоглаве? — Нијесам синко. Да те бог сахрани такве згади! Кост. Л. Иди, згади једна! Вук Рј. згадпти, -им сврш. а. учинити одвратним, гадним. — Не згади ти псу стрвине! Вук Рј. б. изазвати гађење, учинити да се ко згади: ~ некога. ~ се а. (и безл.) осетити одвратност, гађење; показати гађењв. — Изашао дугачки Стоја . . . из крчме . . . те тресну о земљу. — Их! — згади се Вуја. Ад. Њима би се згадило на нас. Пав. Само је правио згађено лице. Десн. б. постати одвратан, гадан (коме). — Био је тако престрашен да ми се просто згадио. Чол. згадљив, -а5 -о в. гадљив. згадљивост, -ости ж в. гадљивост. — И њега обузе стид над самим собом, а осјећај згадљивости испољи се у наглој кретњи руке. Цар Е. згађа&е с гл. им. од згађати (се). згађати, згађам несврш. 1. несврш. иуч. према згодити. 2. нишанити, циљати, гађати. — Камо згађам тамо и дуцам. Шен. фиг. Крупић је био дочуо камо око бријачево згађа. И. ~ се 1. несерш. и уч. према згодити се. 2. уз. повр. — Немојте се згађати лењирима, ни брљати остале мастилом. Глиш. 3. фиг. слагати се, подударати се. — С Мулом ми се памет мало згађа, али с тобом не може никако. Њег. згЗђено прил. гадљива, гадећи се. — Свуда је сретао само неповерење, свуда су људи узимали један згађено сажаљив тон. Ћос. Б.

ЗГАЂЕНОСТ — згЗђепбст, -ости ж осећање онога који се згади, гнушање, гађење. — Том одбацивању себе од живота, у згађености над њим . . . ми смо живи сведоци. Пол. 1959. згађеше и згађбње с в. згађеност. — То разбуди у ње још и веће згађење и жешћи отпор. Цар Е. згазитп, -им сврш. стати на што, притиснути, пригњечити ногом или ногама. — Ја сам пазио да мрава не згазим. Козарч. Бора згази Косту на ногу, дајући му тиме знак да не говори. Јак. фиг. уништити, сатр(е)ти; сломити, учинити покорним; понизити. — Ти [си], ој дивна божице, згазила наде моје! Гал. Казни, то је твој посао . . . али ме згазити нећеш! Чол. Изр. ~ веру (реч) прекршити, погазити веру (реч). згалити, згалим сврш. индив. ублажити, разгалити. — Пошљи ми младу искушеницу да мало згалим невидљиви страх. Косгц- Л. згамитн се, -им се сврш. покр. полакомити се; исп. гаман. — Згами се домаћин на жут дукат. Љуб. згањати се, згашам се несврш. покр. прегонити се, свађати се. — Турци отеше Београд . . . док се краљ згањао с Фридриком I I I . Павл. з г а р м песн. згариште. — Његове су куће у згар утонуле. Пар. И за један час наше је село било пустош и згар. Шант. згара прил. покр. одозго. —• Воља [је] згара да други са мном дивљом стазом греде. Комб. згаравнца ж мед. горушица. Деан. Рј. зг&ратн, згарам несврш. а. прел. спаљивати, сагоревати. — А опет мало више Нијемац пепелар згара шуму. Павл. фиг. Пламеном жеђи срце моје гори, и прождире га и згара и мори жеђ врела. Марк. Д. б. непрел. горети, буктати, изгарати. — се повр. према згарати (а). — Ти [срце материно], фенић птица, што се у педел згараш, и да својим жаром дјеци срећу ствараш! Марк. Ф. згбрити, -им сврш. сагорети, спалити. — Понеко сеоце остало је на миру . . . није му огањ освете тршчане кровове у прах и пепео згарио. Јакш. Ђ. з г а р п ш п н , -а, -о који се односи на згариште. — Савијају згаришне осаме под крила, ходају до праговима још врелим од огња . . . као да су домаћини. Вујач. зг&риште с место где је био поокар, остаци онога што је уништено пожаром. — Дошло је на рушевине и згаришта. Сим. фиг. Само велики духови су у стању да се

ЗГЛАВЕ

279

са згаришта СВОЈИХ ЛИЧНИХ снова . . . уз-

висе3 преобразе. Петр. В. згасити, згасим сврш. угасити. — Треба . . . згасити свјетла. Уј. ~ се угасити се. — фиг. Сви ми се згасе вндици. Комб. згаснути (се), -нем (се) (р. прид. згЗснуо, -ула и згасао, -сла) сврш. престати горети или светлети, угасити се. — Тад напречац лампе згасну, и гомила заћути. Каш. Он пође оној звезди, а она згасну . . . плану . . . опет згасну и подиже се више. Вес. Како је вјетар дунуо . . . згасла се [шибица]. Крл. згвозденити се, -им се сврш. постати тврд, крут као гвожђе. — Окренули су мртвога. На леђима се згвоздениле свезане, замрзле руке. Вуј. згврчити (се), -им (се) сврш. в. згрчити (се). — Спусти се и згврчен потрчи на прстима до кућице. Цес. А. Имао је мали прст згврчен. Бен. згеЗа и згбба м в. жгеба. — Он се туче само с којекаквим згебама, а не сме да удари на оваквог ђиду. Лаз. Л. згеоав и згебаст, -а, -о в. жгебав. — Није цура . . . згебава. Кош. Оборила јој чама к земљи гране . . . па пресипа се, стреса . . . на згебасто грање. Кош. згепити, -им сврш. шатр. украсти; исп. смотати, здипити. — Деца у групама лутају улицама и сатима прате на растојашу ове сеобе у нади да што згепе. Ћос. Б. згбргетити, -им сврш. покр. свезати. Вук Рј. згеџати се, -ам се сврш. покр. постати геџав, закржљати. Вук Рј. згнб м прегиб, улегнуће. — Десном [руком] се вуче пушка у згиб десног рамена. Стр. згибати се, згибам се несврш. сагибати се, прегибати се. — Руке свија, у таван се згиба, па Ивану пољубио руку. НП Вук. згВнути, -нем сврш. песн. погинути; пропасти. — Туда Ахејци далеко од Аргоса без славе згину. М-И. Може ли и небо вратити свежину дрвету што једном до корена згину? Панд. зглавак, зглавка м (мн. зглавци и зглЗвкови) зглоб (/). — Шћепан му трља палцем влажни зглавак руке. Вуков. Готово [му се] истргоше руке из зглавака. Креш. зглаван, -вна, -вно покр. умешан, окретан, виспрен, промућуран. Р-К Реч. згпавац, -вца м покр. в. преклад. Вук Рј. зглаве прил. одозго. ТЈрав. •- - %

280

ЗГЛАВИТИ — ЗГНУШАТИ

зглавити, зглавим сврш. саставити, скупити (новаца). Вук Рј. зглавкарн и зглавкарп м мн. зоол. коло бескичмењака са чланковитим телом и хитинским оклопом АнћгороЈа; син. чланконошци. Терм. 4. зглбдити, -им сврш. направити глатким, загладити; погладити. — Згладио је косу, наместио јаку на капуту. Јакш. 23. Јелена зглади чело. Петр. В. фиг. ублажити, изгладити; избрисати. — Зглади лудост молитвом скромном. Ил. Ни хришћанство није одмах згладило етнографске разлике међу становништвом. Нов. згласити, згласим (трп. прид. зглбшен) сврш. учинити да се нешто догађа истовремено (нпр. слика и говор у тонфилму); временски ускладити, синхронизирати. Деан. Рј. зглашивање с гл. им. од зглашивати. зглашивати, зглашујем несврш. и уч. према згласити. згледавати се, згл&давам се несерш. и уч. према згледати се. згпбдање с гл. им. од згледати (се). зглбдати, -ам сврш. необ. сагледати, углгдати, опазити. — Згледах славље посред ноћи тамне. Крањч. С. фиг. Снови . . . се расплину прије него згледају бјелину папира. Андр. И. —' се уз. повр. погледати се међу собом. — Деца се згледаше . . . заклонивши главу за леђа друтарева. Ранк. згл^дати, зглбдам несврш. гледати с очекивањгм, погМдати. — Већ давно згледам, неће ли одакле наићи стаклар. Јурк. ~ се несврш. и уч. према згледати се. зглбдити (се), -им (се) сврш. в. згледати (се). — Тек се гласа насмијано — као да мајка чедо згледи голушаво гдје се трза. Кам. Војводе што су биле око њега зачуђено згледе се. Нен. Љ. зглбднути (се), -нем (се) сврш. згл1дати (се). — Али поред пута тополицу једну, сборену олујом, ти згледну. Радич. Кад је жандарм пришао . . . људи се згледнуше. Петр. В. У пролазу згледну се Мркоглава са сестром. Божић. зглоб, зглбба м (мн. зглббови) 1. син. зглавак а. анат. покретни саставак, спој двеју или више костију. — Витке ноге [кон>а] . . . оквргавише од убоја и натекоше у зглобовима од смрзавица. Гор. 6. бот. чланковито задебљање на стаблу биљке, коленце\ место рачвања. — Ми смо . . . слични трави пиревини: на сваком пресеку прави нов зглоб и тера изданак. Ћос. Д. в. место где се заглављују један за други делоеи каквог предмета. — Поче да махнито љуби

СЕ

хладну . . . пушчану цијев, њене рубове, зглобове и саставе. Лал. Затварач се прелама у два зглоба. Стр. г . спој, саставак уопште. — Србија представл>а зглоб балканских и неких ванбалканских система и због тога и зглоб којим се везују западна и источна половина Полуострва. Цвиј. д . фиг. 1) прелом, прекретница. — Рат је у Павловом животу направио зглоб и поделио живот. Ћос. Д. 2) члан, саставни део. — Није постао нови зглоб нашег песништва. Михиз. 2. склоп, састсш; сплет. — Осим ових . . . предности и врлина које се зрцале . . . у вјешту зглобу драматске радње, има новија француска драма и других особина. В 1885. 3. покр. брачни пар. Вук Рј. зглоба ж анат. в. зглоб (1а). — Мени се чинило да су се све кости и све зглобе разишле и раставиле. Маж. М. зглоби, зглбби ж мн. покр. копче. Вук Рј. зглббити, зглобИм сврш. 1. спојити, везати зглобом. 2. склопити, састатти. — Не помишљају енглески драматичари да зглобе јединствену радњу. В 1885. ~ се спојити се, бити везан зглобом. — Доњи њезин дио [бедрене кости] сплоштен је и зглобљен са гњатом. НЧ. фиг. Ове две главне области [Србија и Хрватска] зглобљене су на сремској плочи око Винковаца. Цвиј. зглобљаватп (се), -ббљавам (се) несврш. и уч. према зглобити (се). зглобни, -а, -б који се односи на зглоб: ~ веза, ~ "чаша, ~ јабучица, — мазиво. зглобнпца ж 1. анат. зглобна чахура. Бак. Реч. 2. шарка на вратима. Прав. зглоб&боља ж мед. болест зглобова а П п т . Р-К Реч. зглоббвит, -а, -о пун зглобова, чланковит. — фиг. У причи. . . фабула приповетке [је] заокруженија . . . без оних чудних зглобовитих искока и дигресија. КН 1959. зглобомаз м ков. зглобно мазиво, масна материја која омогућује лаку покретљивост зглобова. Бен. Рј. зглоббмазница ж анат. ков. покосница, превлака на зглоботма. Р-К Реч. згломбтати се, -ам се сврш. пасти са буком, стропоштати се. — Он се онако пијан згломотао пред вратима. Берт. згм^ждити, -еждим сврш. згњечити, смрвити. — Каменина се једна скомитљала на њега [рудара] и згмеждила га. Цес. А. згн&тп, згнам сврш. в. сагнати. Вук Рј. згнушати се, -ам се сврш. осетити гнушање. — Дође човеку да се згнуша на ту . . . нискост. Поп. П.

ЗГЊАВИТИ — ЗГОДНОСТ згн>&вити, згњавим сврш. в. згњечити. — Скочи старац Ловро, дјед-Илију хвата: »Хоћеш да те згњавим? Истрест ћу ти душу!« Вел. згњбсти, згњбтем сврш. в. згњечити. — фиг. Тиха ноћ на свијету коб гњетућу згњете. Прер. згњецати, -ам сврш. в. згњечити. — фиг. Некакав презир потмули према себи згњецат ће вечерас у гријеху. Божић. згњецкати, -ам сврш. дем. према згњецати. — Згњецкало [је] опет можебит оне жлијезде чији сокови изазивају апетит. Божић. згњбчити, згњечим сврш. притискивањем смрвшпи, спљоштити, згужвати и сл. — Згњечиће вас као муву. Нен. Љ. Тргање већ се довршивало, а селима се ширио опојан мирис згњечена грожђа. Шимун. з г њ З т и , згњијем сврш. в. сагњити. Бен. Рј. згњурити се, -им се сврш. погурити се, искривити се. — Стајаше згњурена и ниска стара курија. Ђал. згњушити се, -им се сврш. огадити се, изазвати гњушање. — Ту ми се згњушио читав свијет и књиге и наук и људи. Ков. А. згобити се и згобити се, згобим се сврш. покр. погнути се, згрбити се; исп. гоба. згода ж 1. оно што се згоди, деси, догађај, случај; дожшљај. — Згода сеоскога живота . . . имао је [Веселиновић] колико је хтео. Скерл. Стао би копати по давним згодама. Шимун. Писац расдреда љубавне згоде Топлице и Зораиде. Милис. 2. поеољна околност; прилика. — Станојло опет чекаше згоду, па да за све плати своме куму Срећку. Вес. Стари није имао често згоде да види покој на ономе тамноме лицу. Војн. 3. а.удобност; оно што треба заудобан живот. — Арифага стајаше у згоди боље од Нуман-бега. Мул. Научило кукавно марвинче на ону нашу босанску убокчију па је збунила ова згода и љепота. Ћоп. б. направа, ствар за употребу; прибор. — Донели су разног . . . прстења, игала . . . чиода и сваке згоде што кујунџије имају на продају. Вес. Плео [је] плетере и другу згоду. Ил. Донио згоду да гради ципеле — научио тамо у затвору. Сиј. Изр. ж и в а ( п р а в а ) ~ изванредна прилика; одличне околности; од з г о д е до згоде повремено, понекад, згодном приликом. згодан, -дна, -дно 1. а. који је добро прилагођен, који добро одговара приликама, потребама, неком циљу, намени, подесан, погодан, прикладан; повољан. — Парашница је згодна за хајдуке као колевка за детенце. Вес. Бранитељ бог Алолон тад згодан им пошаље вјетар. М-И. б. умешан, вешт. —

281

За згодно баратање мачем неће ти у крчми дати литру вина. Вел. в . добро, зашмљиво, духовито начињен. — Данас сам чуо згодну . . . анегдоту. Крањч. Стј. 2. леп, наочит. — Веле, згодан је као дјевојка. Мат. А удовица баш згодна; као за пазар. Кал. 3. покр. имућану богат. — Некад је он био најнареднији и најзгоднији домаћин на цијелој Крајини. Коч. згодација ж разг. згода, згодна прилика. — После наступају ферије, уживанција и згодација за бање и такве ствари. Срем. згбдимице и згодимице прил. у згодној прилици, покаткад. — Згодимице се није устручавао да умним латинским пјесмама повећа радост у друштву. Шкреб. Овако, згодимице, на улици, могли би се поразговорити. Бег. згбдимичан и згодпмичан, -чна, -чно који се догађа згодимице, случајно. Бен. Рј.

згодитак, -тка м (мн. згодици, ген.

згбдитака) 1. добитак на лутрији. — Колекционар [му] јавља да је његова срећка извукла један од првих згодитака. Крл. фиг. Ми смо раније рекли да је са Љубомиром Видаковић мислио начинити »главни згодитак« у својој књижевној каријери. Поп. П. 2. необ. погодак. —Хоћулидобити згодитак у главу. Михољ. зг&дити, згбдим сврш. 1. погодити (нечим некога или нешто). — Капетан галије маши се осликаног лука и згоди једнога стријелом у грло. Креш. 2. покр. отићи, доспети. — Мој Алија, куд ли си ти већ згодио, шта ли сад радиш? Ћоп. ~ се 1. догодити се, десити се. — Кад сам оно зрињски кастелан био у Лукавцу, згоди ми се велика неприлика. Шен. 2. наћи се, затећи се, сусрести се. — И пјевам јунаке гдје се с људима згодим. Вел. згодица ж дем. од згода. згодно прил. а. на згодан, подесан, пријатан начин; духовито. — Убојно копље . . . у руци му стајаше згодно. М-И. Јови [је] јутарња свежина згодно хладила босе ноге. Рад. Д. Енглески писац . . . згодно је окарактерисао положај Србије пре балканског рата: »Србија представл>а опкољену земљу, а њено становништво ухапшен народ«. Цтј. б. у згодној прилици, у подесном тренутку. — У њега истакнута [је] не само особа која говори но и цијела дружина унаокруг, лица која слушају и згодно упадају у ријеч. БВ 1909. в . повољно, удобно, прикладно (р згодним приликама, околностима за неку радњу). — Попрашио снег . . . згодно је за лов. Вес. А како је ругоба немила, не би никако згодно било рећи. Вел. згодност, -ости ж особина онога што је згодно, подесност, умесност. — Сад хајдмо,

282

З Г О Д О П И С — З Г Р А Б И Т И (СЕ)

господо, да разгледамо згоддост земљишта. згбнчић м дем. од згон. Вук Рј. Богд. Нећу да говорим о оштрини његова згоцџати се, -ам се сврш. пеј. покр. опажања, о згодности његове опаске. Л измршавити, усукати се. Вук Рј. 1905. згор(а) прил. покр. одозго. — Неке хрпе згбдопис м заст. историја, повест. — од повећег камења завршене [су] згор равНакон витешког рвања с Турчином, изном плочом. Панч. А господин Својтић борне су борбе златна књига у домаћем спава, да је милота богу гледати га згора. згодопису. В 1885. Том. згодописац, -сца м заст. писац историје, згорбватл, згоревам, ијек. згоријбвати историчар, повесничар. — То свједоче . . . несврш. иуч. према згореши. и згодописци. Павл. згорег(а) прил. само у изразима: није згођај м згода (/). — Петнаест се извило (не би б и л о , н е ћ е бити) <~ није (не би љета од оног у првом поглављу приповибило и сл.) рђаво, сувишно, неодмет. — Сматједана згођаја. Торд. По том није му могао рао [је1 да није згорег да са мном води дуге, нити Мирко јавити о згођајима »баханалске живе дискусије. Поп. Ј. Неће зато згорега дружбе«. Ков. А. бити ако пођемо мзлко даље. Вел. згоља и зг&ља прил. покр. сасвим, потзгбрети, -рим, ијек. згбрјети, сврш. пуно. Вук Рј. а. непрел. изгорети, испећи се. — Да ли ће згољап, -љна, -љно покр. прави, исоблак овако? . . . Згоре, брате, све! Вес. тински, потпун, чист. — Сва момчад, сви фиг. Згорјех сав у свјетлу пламном. Наз. часници и сви кухари на борбу згољни [су] б. прел. спалити, сажећи. — По Бивора граХрвати. Андр. Н. Истину ћу најзгољнију да згорио сам. НП Вук. казати. Вел. ~ се згорети (а). — Кад се та земља згомилавати (се), -илавам (се) несврш. згори и упола испече, они је уситне. Нен. Љ. и уч. према згомилати (се). згорнј&ватп, згбријевам, ек. згоревати. згомблати, -ам сврш. набацити на згбрјети (се), -рим (се), ек. згорети (се). гомилу, скупити у гомилу, нагомилати; натрпати, накупити у еећој количини. — Скузгоропадити се, -опадим се сврш. пим онда уже што сте спустили, смотам га постати горопадан, помамити се. Вук Рј. и згомилам. Вел. У кућу . . . су нам очеви, згоропађивати се, -ађујем се необ. дедови и прадедови гомилали и згомилали несврги. и уч. према згоропадити се. — Не све што су скупљали. Богдан. згоропађује се над женама, не отреса се. ~ се скупити се у гомилу, у збијени скуп, Гор. начетити се; претворити се у гомилу. — Казгбрчати, -ам сврш. в. загорчати. — да се вратиоЈ ушао је у собу и око њега су Свака суза горка . . . згорчала му је један се згомилали заробљеници, питајући се часак жића. Јакш. Ђ. шта се десило. Јак. Јахач је . . . пао у мек нанос гдје се сав згомилао на чудан начин. зготављати, згбтављам несврш. в. гоЛал. фиг. [На старицу] се згомилало толико товити. — За болеснике лијекове [је] знао пролазних годишњих времена. Дов. и зготављао. Јурк. згбтовнти, -им сврш. 1. спремити, скузгом&тлати, -ам сврш. покр. згужвати, вати за јело. — Данас ћу вам зготовити згомилати. — Он би нагло покупио све исбаш господски ручак. Јакш. Ђ. 2. направити, пред ње, згомитлао и једним замахом бацио начинити; бити узроком чега, изазвати. — у дно дућана. Куш. А ви се брините да ормар скоро зготовите. згон, згона м покр. 1.а. ужи појас земљишта (нпр. непреорана земља између две њиве, Јурк. Догоди ли се зло, ти си га зготовио. Љуб. два имања); њнва. Вук Рј. — фиг. Босна, зготозљаватн, -овљавам несврш. в. рецимо да је наш згон: па тко боље узоре. Павл. б. место где се окреће плуг при орању, готовити. Р-К Реч. уврати, увратине. Бак. Реч. 2. место где згрЗбити, -ид1 сврш. 1. снажно и хитро се сагоне овце, тор. — А и вуци у згон удаухватити, шчепати. — Зграбила је своју рили, али нигда све не клаше овце. Март. другарицу ватрено за руку. Грг. фиг. иззгбнити, згбним несврш.; исп. сагониненадно, нагло обузети, спопасти. — Павла ти 1. гонећи уклањати, гонити с чега', гопоново зграбише привремено заборављене нити низбрдо, гонећи премештати на ниже бриге. Ћос. Д. 2. украсти, смотати. — место: ~ стоку с њиве, ~ стоку у низине. Ваљда је неки усташа, пљачкајући околна 2. гонећи скупљати; угонити. — Фропт заместа, зграбио и ову књигу. Дед. В. мишљају и над њим цара — као оканџијана ~ се уз. повр. — Зграбе се и скотрл>ају свињара који згони крмке у дуг једноред. на земљу. Кос. Зграбише се укоштац и Кик. ---• ,» V , -• ^ * и , г стадоше се носити по заравањку. Ћоп.

ЗГРАДА — ЗГРЕШИТИ

283

зграда ж 1. а. грађевина (обично већих згрануто прил. запрепашћено, пренеразмера) за становање, пословну делатност ражено. — Жене се гледају згрануто, поили за смештај нечега, кућа. — Баш данас сечене оним што чују. Ман. дошла је дозвола да се изгради магистарска згранутост, -ости ж стање онога који зграда. Новак. фиг. На њој почива сва умна је згранут, запрепашћеност. зграда филозофије европских народа. Баз. згранчавити се, -и се сврш. покр. б. колиба, брвнара. — »Зграде« су којекако од кратких брвана, или боље од стабала ужећи се, покварити се. Деан. Рј. зграњавати (се), -ањавам (се) и зграслупане просторијице. Рад. А. 2. покр. њившја за споредније усеве, повртњак. — Пут њивати (се), -ањујем (се) несврш. иуч. према згранути (се). га нанесе у једну зграду купуса. Миљ. згрбавити, -ИМЈ згр5авити, згрбавим зград&тина ж = зградурина аугм. и и згрбити, -им сврш. повити, погнути. — пеј. од зграда. Наслонио се лактима на клупу, згрбио зградвна и зградина ж в. зградетина. леђа. Наз. Не згрби тијела нити пригну Бен. Рј. шије. Комб. зградити, зградим сврш. саградити. — ~ се погнути се, погурити се, згурити Зградио ми је барку, купио ову кућицу. се; постати грбае. — Старац мјесто наклоВојн. У срцу нашем сваки звук је . . . био на згрбив се упита са љубезним . . . смијебог мали који зна срећу да сруши и згради. шком. Леск. Ј. Ако желиш ући . . . згрбиМакс. ти се мораш. Змај. Висок, незграпан . . . згрЗдица ж дем. од зграда. згрбављених огромних леђа, издвоји се. Вас. зградурина ж = зградетина. згрбљиватв (се), згрбљујем (се) несврш. згражавање с гл. им. од згражавати и уч. према згрбити (се). згражавати (се), згражавам (се) = згргорити, -им сврш. индив. појести згражати (се) несврш. и уч. према згрозити похлепно, скрцкати. — Паде у искушење (.се). . . . отвори сардине и халапљиво их згргори. з г р а ж а њ е с гл. им. од згражати (се). Вин. згргукљати се, -ам се сврш. необ. з г р а ж а т и (се), згражам (се) несврш. = савити се, скупити се. Вук Рј. згражавати (се). згрбвати (се), згревам (се), ијек. згризграна ж и м в. згранов. — Та ја нисам јевати (се) несврш. и уч. према згрејати {се). морско чудо, нисам зграна, нит' сам црни лабуд, нит' сам бела врана. Змај. згрбжбати, -ам сврш. покр. направити боре, згужвати. згранов, -ова м суманут, помаман чо~ се наборати се, збрчкати се. — Стару век. — Не бјежи од тог згранова. М-И. и згрежбану руку подигла [је] над очи. Пец. Куку^ да љута згранова! Кост. Л. згрејати, -јем, ијек. згријати, сврш. зграновап, -вна, -вно и згранбвит, -а, -о помаман, суманут, згранут. — Он учинити топлим, угрејати, загрејати. — И наш кратки разговор 3 брз и покидан, сиромах као згранован улете у кућу. Глиш. згреја стисак руке пред вече прохладно. Погледасмо, а он оде некуд навише журно . . . Анатема га било, као зграновит! — Марк. Д. Како би било лијепо згријати своје ручице. Грг. фиг. развити, распалити. — прошапуће мајка. Дом. Наши народи не би имали кад згријати бој згранути, згранбм сврш. јако изненас непријатељем, осјетити своје снаге. Зог. дити, запрепастити, пренеразити. — Многе Изр. ~ место остати дуже на једном [су гае] класичне драме згрануле. Уј. Укоместу; ~ столицу уложити напор у учечени поглед . . . Елијасин као да је намах ње, умни рад. зграну. Панд. ~ се постати топао, угрејати се; прес~ се 1. јако се изненадити, запрепастити тати трпети од хладноће. — Ни ходањем се, пренеразити се. — При крају фратри одлучно одбише и слаткише и јужно воће. нисам могао да се бар мало згријем. Чол. Рачунали су увалити се у сламу, па се какоАна Марија се зграну. Андр. И. Ево ћеш -тако згријати. Кал. се згранути, ма истина је! Пав. 2. почети се згрбпсти, -ебем сврш. гребући скинути. понашати као суманут, помамити се, разбеснети се. — Коњи се згрануше па све уп- — Врхом опанка згребе опало лишће. Лал. Знај, крвниче, кад то бих вјеровала, л>еропнице скачу. Срем. Понекад му је долапоту би згребли ови нокти са лица мога. зило да се чак и згране, окосне на старога Богд. дрзника. Цар Е. 3. необ. отићи, одјурити згрешбње с грешан чин, грех, прекршај. бесио, као суманут. — Не зна [се] шта је нам}ерио и камо ће се згранути као олузгрбшити, згрешид13 ијек. згријешити, јина. Вел. • • сврш. 1. учинити грех; учгтити коме или

284

ЗГРЕШТАТИ — ЗГРТИШТЕ

чему криво. — Но људи тек су људи, најбољи кадикад згријеши. Богд. Сваки жив човек згреши. Нуш. О . . . српска науко, опрости, ако икада згреших имену твојему, опрости ми, јер нисам знао шта чиним! Дом. 2. необ. окривити, осудити. — Може се он одвући и куда на сјеник, па га неће нитко згријешити. Ков. А. ~ с е в . згрешити Џ). — Некад се згријешим па псујем и на бога се љутим. Шуб. з г р е ш т а т и , -ам сврш. покр. згњечити (грожђеу чабру). И-Б Рј. згризати, -изам несврш. према згристи. згрЗзнути, -нем сврш. дем. према згриети. — Згризне једно зрно и уз стакласто крцкање осјети земљав окус. Божић. згрНјати (се), -јем (се), ек. згрејати (се). згриј&вати (се), згријевам (се), ек. згргвати (се). згријешити, згријешим, ек. згрбшити. з г р З с к а т и , -ам сврш. дем. према згристи. — Згрискао [би] неколико сухих крушака или тврдих ораха. Креш. згрЗсти, згризем сврш. сажвакати; емрвити, суитнити зубима. — Згриш . . . прије него прогуцаш. Павл. Од страсти би згризла ми одјећу. Прер. згрлитн, -им сврш. песн. в. загрлити. — Украј реке хладне две су црне раке, посестриме драге згрлшпе јунаке. Јакш. Ђ. згрмјети, зг^мим (ијек.) сврш. в. загрмети. — Згрмје пушка на четири стране, задимише магле ненадане. Март. згрнути, згрнем сврш. 1. а. прикупити што зрнасто, сипко или какву множину предмета на једно место, на гомилу (потискивањем по каквој површини или по тлу). — Згрну новце лијеним покретом руке. Мил. В. б. фиг. 1) накупити, сабрати у еећој количини. — Куповао [је] витешке књиге да их чита, и . . . згрнуо [их] у кућу колико их се домогао. Вел. 2) стећи, зарадити у великом износу: ~ новац, ~ паре, ~ милионе, милијуне. 2. згрепсти, скинути, гртањем уклонити с чега (што сипко или какву множину предмета). — Згрни пљеву са жита. Вук Рј. И стење клето са пута му згрну. Радич. ~ се хитро се скупити, сабрати, згомилати се. — И сила се згрнуло Турака, сила раје и сила каура. Ботић. Народ се згрне и згусне код врата. Андр. И. згрожавање с гл. им. од згрожавати се. — Опште згрожавање, грчеви, плач, пребацивања: — незахвалност црна! — и опет сузе. Петр. В. з г р о ж а в а т и се, згрбжавам се несврш. «. згражати се. В. пр. уз гл. им. згрожавање. ~!, с

згрбзити, згрбзим сврш. испунити грозом, јако престрашити (кога). — Зашто да живи, куда ће сутра да иде ? Новаца нема. То је згрози и растрже. Рист. г-> се испунити се грозом, ужаснути се; осетити гнушање, гађење. — Фратар се згрози, али драгуни [га] ухватише. Шен. Не знам како је било другима, али ја се згрозих; коса ми пође увис. Вес. згром&лати, -ам сврш. покр. в. згомилати. — Заоштрљене само стрче стене, згромилане. Кош. згром&њати се, -ам се сврш. покр. сурвати се, стропоштати се нагло, с буком. — Одозго нешто затутња и зазвекета, згромиња се одозго нешто. Ћоп. згрбмити и згромити, згромим сврш. 1. громом ударити, громом оборити. — Свети Томо! Свети Луко! Згромите, светитељи! Он је! КН 1959. И бор понекад згромљен падне. Лап. 2. фиг. уништити, убити. — Умукни . . . Згромићу те! Дом. Колико је тако пута гледао лепетаву птицу коју је згромио каменом. Божић. згромбсати, згрбмошем сврш. згромити (2). — Знаш ли ти . . . да ћу да те згромошем. Јак. згромуљати се, -ам се и згром^љити се, згромуљим се сврш. згрудвати се, скупити се у громуљице. — Жишка тихо . . . зацврча и згасну згромуљена, задебљана врха. Дав. фиг. Сукнуло би из њених жила, секнуло срдито оно згромуљано што се годинама дешавало. НИН 1958. згрбхтити, -им сврш. необ. загрохотати. — Наједанпут су згрохтиле пушке доље на стражи. Мул. • згрстити се, згрсти се и згрстити се, згрсти се сврш. смучити се, згадити се. — И твом би се згрстило срдашцу. Март. Згрстило јој се. Сим. згртало с и м пеј. онај који згрће (новаџ). — Миха, тај коњски трговчић и згртало новаца . . . хоће да наткрили гавана. Кое. А. згртаае с гл. им. од згртати (се). з г р т а т и (се), згрћем (се) несврш. и уч. према згрнути (се). згртач, -ача м онај који згрће, радник коме је посао згртање. — У другој соби . . . буче пријатељи Матијини . . . згртачи шљаке код високе пећи. Сим. згртаџија м индив. в. згртало. — Осети да их мрзи . . . те ту . . . пијанице, тезгаре, згртаџије. Дае. з г р т и ш т е с ков. место где се што згрће, где се бацају шпотребне ствари, ђубриште. Р-К Реч.

ЗГРУВАТИ — ЗГРЦАТИ СЕ згрувати, згрувам сврш. = згрухати 1. срушити уз тресак, грувајући. — Мрачне клисуре тврде Перун ће громом згрувати. Шант. 2. фиг. урадити, обавити у хигппи, немарно, неуредно. Бак. Реч. ~ се = згрухати се 1. сурвати се, срушити се грувајући, уз тресак. — фиг. Руси нису били ни неосетљиви ни неактивни спрам несреће која се спремала да се 1813. згрува над Србијом. Нов. 2. згрнути се, нагомилати се, збити се. — Свет јурну гомилом и све се згрува око једног стола. Ранк. фиг. Засеоци се пак сместише, згруваше, нагомилаше око кривудавих . . . уличица. Шег. згрудавати (се), згрудавам (се) несврш. иуч. према згрудати (се). — фиг. Згрудавало се то њој дуго . . . Од лањске јесени . . . Онда је и доведена. Пец. згрудати, -ам сврш. = згрудвати збити, претворити у груд(в)У) у груд(в)е. ~ се = згрудвати се згуснути се, збити се, претворити се у груд(в)у, у груд(в)е. — — фиг. Само што у једног сјају [очи] живље, јасније, као да се у њима згрудала сва младост. Пец. згрудвавати (се), згрудвавам (се) несерш. и уч. према згрудвати (се). згрудвати, -ам сврш. = згрудати. — фиг. Дати стихове, осећања, сокове: згрудвати целог себе у слогове . . . у протест. Дав. ~ се = згрудати се. — Зглобови ме боле, а мишићи су се згрудвали у отврдле чворове. Лал. фиг. Кашљао сам и гушио се од крви, суза и страха, који ми се згрудвао у грлу. Козарч. згружен, -а, -о 1. згрушан, усирен. — [Очистио] му . . . згружену крв по широким прсима. Кум. 2. фиг. погружен, потиштен, тужан. — Образ му заокупио неки згружени, укочени изглед. Драж. Знадем за часе чамотне, јесени горке, згружене. Дуч. згрумуљати се, -ам се сврш. згромуљати се. — [Лежао јеј на танкој, тврдој струњачи од прашњаве, иструњене сламе, местимично згрумуљане у кврге. Дав. згрунути, -нем сврш. необ. набити, сабити, збити. — Хтједе да излије све из себе . . . да згруне све по могућности у једну саму ријеч. Десн. ~ се сударити се. — А за кликом одмах И дружина бане, са Хусом се згруне и на аега пане. Вел. згруписати, -ишем сврш. в. груписати. — Згруписа имање у један комад. Вес. згрустити се, згрустим се сврш. в. згрозити се. — Ужасно! — рече мајор, згрустив се над бездушном окрутношћу. Том.

285

згрутавати се, згрутавам се несврш. покр. в. згрудавати се. — фиг. Некакова печал згрутавала се у његову срцу. Коз. И. згрухати, згрухам сврш. = згрувати. — Брђанске уходи међаше, мнећ' да ни гром неће да га згруха. Март. ~ се = згрувати се: ~ низа стене, ~ с тавана. Вук Рј. згрушавање с гл. им. од згрушавати (се). згрушавати (се), згрушавам (се) несврш. иуч. према згрушати (се). згрушак, -шка м (мн. згрушци, ген. згрушака) мед. грудвица згрушане крви, усирак, тромб. Бен. Рј. згрушалина ж = згрушевина оно што је згрушано, усирено; згрушана крв. — Згрчивши лице опипа згрушалину улијепљену крвљу. Божић. фиг. Крв се на небеским рубовима угасила у жућкастој згрушалини. Мих. згрушапост, -ости ж згрушано стање, згуснутост неке течности, текућине. згрушати, -ам сврш. згуснути, учинити кашастим (што текуће или житко); згрудеати. — Небо дошло седефасто, а врућина напала да крв згруша. Вукић. И мождину ми огањ згрушао. Наз. ~ се 1. згуснути се, усирити се; претворити се у груд(в)асту масу, згруд(в)ати се, згромуљати се. — Од силе му нагле згруша се и стисне сва нам житка здрава крв. Богд. Није могао да гледа згрушано млеко на уснама малог. Дав. 2. фиг. збити се, згрнути се; измешати се, збркати се. — Оно мало здравих [бораца] згруша се у збијену групу. Лал. Досада, умор, нестрпљење . . . све се то тада згрушало у Мојсији. Цес. А. 3. фиг. натуштити се, прекрити се облацима. — Згрушало се небо над Преровом. Ћос. Д. згрушевина ж = згрушалина: крвна ~ . згрушен, -а, -о необ. в. скрушен. — И опречни су се нагони смиривали у згрушеној покорности, помијешаној са бијесом и прегарањем. Цес. А. згрушив, -а, -о в. згрушљив. Деан. Рј. згрушити, згрушим сврш. покр. стуцати. — Згруши мало соли, тј. истуци макар и покрупно. Вук Рј. згрушљив, -а, -о који се може згрушати, који се лако згрушава. Р-К Реч. згрушљивбст, -ости ж својство онога што је згрушљиео. згрушњавати се, згрушњавам се несврш. в. згушњатти се. — Испаривала се и опет згрушњавала. Сим. фиг. Брзо се [ноћ] згрушњавала и увијала простор. Пер. згрцати се, згрцам се сврш. згрнути се. — Згрца се ту цела чаршија. Глиш.

286

ЗГРЧЕНИЦА — ЗГУРАТИ

згрч&ница ж зоол. врста морске рибе МиПш зиггтЈегиз. Бен. Рј. згрченбег, -ости ж особина или стање оиога што је згрчено. Р-К Реч. згрчити, -им сврш. а. скупити, стегнути, искривити као у грчу. •— Згрчио шаке д зашиљио на њу очи. Кос. Једак нервозан осмех згрчи њене усне. Уск. 6. згужвати. — Рука његова већ бјеше згрчила писмо. Војн. ~ се а. бити захваћен грчем; скупити се черсто, грчееито, укочено, искривити се, изнаказити се као у грчу. — Зашто ти се лице згрчило у болу? Донч. Одједном се згрчи у кољенима и пови у пасу. Андр. И. фиг. стиснути се, сажети се, свести се. — Језик се овде згрчио на стотинак фраза. Сек. б. згурити се, јако сс сагнути, скупити се. — Обичавала је згрчити се над послом. Шимун. з г р ш т н т и , -пм сврш. необ. згрчити, намрштити. — Жене што су дошле јавити Гаврану несрећу нису бнле захуктане, само су лице згрштиле. Божић. ~ се безл. необ. згадити се; исп. згрстити се. — Згршти се гдјекоме кад једе што врло масно, или кад загризе каменчић у хљебу. И-Б Рј. згубидан и згубидановић м кајк. погрд. онај који бескорисно траћи, губи време, дангуба, беспосличар, залудник. — Мора [га] тако назвати због онога згубидана. Перк. Ти си свему крив, згубидановићу. Ков. А. згубидански, -а, -о који се односи на згубидане. — Имао [ти] у својој згубиданској глави и пакао и небо . . . ипак си ти тепац. Ков. А. згубити, згубим сврш. заст. погубити, уништити. — Какав тебе јад савлада? Да л' те дивљи злотвор згуби? Радич. Он згуби рускогцара Мурата. Војн. ~ се заст. нестати, изгубити се. — Но и они [венчићи] с' већ згубише. Радич. згугурити се, -им се сврш. необ. згрчити се, згурити се. — Врећу носио сам на глави и под њом згугурен . . . цептао. Ђон. фиг. Црквица . . . се приљубила и згугурила. Јел. згудалити се, -им се и згудити се, згудим се сврш. необ. савити се као гудало (народних гусала), згурити се. — Тај грбоња што се пред нама згудалио нема никог него себе. Радул. Мара открака теготно, пригнута од бриге, згуђена од студени. Кал. згужвати, -ам сврш. 1. изгужеати, наборати, учинити неуредним (стискањем, гњсчењем, пресавијањем): ~ одело, ~ хаљину. 2. савити, сложити у гужву; стиснути, згњечити у гужеу. — Да седнемо мало по

војнички на ове згужване пајване близу крме. Јакш. Ђ. Она их је примила и згужвала у руци. Торб. 3. фиг. а. оборити, смлаеити, склупчати у рвању. — Докопа Милисава, па како га је бог онако снажна дао, само га згужва као ти те новине. Вес. 5. учинити оронулим, исцрпсти, измождити, изнурити. — Какав ли је рад згужвао овога старца? Јов. Ј. ~ се 1. а. наборати се, престати бити гладак, постати нераван (услед гњечења, пресавијања и сл.); престати бити уредне, глатке одеће. — Помљиво [су] поправл>але сукње да се не згужвају. Бер. Згужвани и . . . на смрт изморени борци . . . извукоше се из обруча. Ћоп. б. наборати се од старости, смежурати се. — Кад осетих на образима . . . њене згужване старе усне . . . умало се не заплаках. Богдан. 2. сабити се, сплести се у гужву; згомилати се. — Партијци се згужвали један преко другог, цвокоћу од зиме. Ћос. Д. фиг. У души [се] све нешто згужвало и испреметало. Вас. згужв&љати, -ам сврш. в. згужвати. Р-К Реч. згужвотнпа ж оно што је згужвано, изгужвано. — Тада ми он додаде . . . једну прљаву згужвотину којом се он позива да остави сто динара на [означено] место. Грол. згулити, згулим сврш. 1. одеалити од подлоге, скинути гулећи, сљуштити (површински слој, кору, кожу, што прилеплено и сл.). — Са главе згули фластер. ВуЈ. Кад их господар угледа и хледе утјешити, скочише да му згуле браду. Кос. 2. фиг. опљачкати, отети. — Згулили би и са њих и са нас све до голог пазуха. Ђон. згуљивати, згуљујем несврш. «. гулипт. Р-К Реч. згундати, -ам несврш. покр. в. гунђати. — Што згундате, запрашенд филистри? Кое. А. згунторити се, -им се сврш. покр. е. згучити се. — Е, ти си се [стабљико] ту згунторила . . . нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина. Ранк. згура ж технол. отпадак или споредан производ при топљењу, таљењу металне руде, шљака, троска, дрозга. згураватп се, згуравам се несврш. в. гурити се. — Кад улазимо у гроб, сви се ми згуравамо и стискујемо. Вел. згуравац, -авца м индив. гураеко, грбавац. — Ово је истинска игра, у којој добива »здраво оков, којег онај згуравац нема. Божић. зг^рати, згурЗм сврш. 1. силом помакнути, потиснути или свалити с чега или низ нешто. — Узме га за јаку, згура га са

З Г У Р Е Н — З Г У Ш Ћ И В А Т И (СЕ) председничке столице. М 1867. Вељко га згура са даске на земљу. Вес. 2. а. набити, угурати. — Један од његових другова . . . згура му мало сламе под главу. Франг. б. сместити збијеније једно до другога, збити. Р-К Реч. ~ се збити се, згрнути се у гомилу. — Нашали се он, гледајући радосно оне што су се згурали око њега. Л-К. згурен, -а, -о згрбљен, погурен. — Чучи згурена у дашчари. Шен. згурено прил. згрбљено, погурено, повијених леђа. — Чиста је вода текла полагано стижући нам до изнад бокова, па смо се морали држати згурено. Наз. згурити, -им сврш. а. учинити погрбљеним, згрбити. — Згурили га боли. Змај. б. савипт, погнути. — Јарац . . . би згурио главу и залетио се на дјечака. Наз. ~ се 1. погрбити се, повити леђа. — Трпјела и радила [је] и прије реда остарјела, згурила се и погнула. Мишк. 2. скупити се, склупчати се, шћућурити се. — Многи су поспали, па се од хладноће згурили. Ранк. фиг. Гролшви и муње пламте . . . Куће се у мртвој улици згуриле. Ђон. Изр. згурио се као д в е паре у кеси сав се скупио, шћућурио, постао неупадљив. згуркавати се, згуркавам се несврш. покр. подгуркивати се. — Они су часак шутјели, погледавали се, згуркавали се лактовима. Ивак. згуро м погрд. покр. жгола, гуравко. — Де ти 3 де, згуро један, тражи себи ђавола! Ћоп. згуснут, -а, -о 1. трп. прид. од згуснути (се). 2. фиг. сажет, збијен, концизан; интензиван, пун. — Стил није згуснут. Нех. У лирици се [осећање] изражава у свом најзгуснутијем облику. Т. књ. згуснути, -нем сврш. а. учинипги гусгпим, гушћим. б. фиг. сажети, сажето изразити; учинити садржајним, пуним садржаја. — Интимне личне сломове и луцидна предсмртна погледавања једне генерације згуснуо је Крлежа у тој својој . . . драми. Матк. Успео [је] да згусне радњу. Пол. 1959. ~ се а. постати густ, гушћи. — Магле се нагло згуснуше. Бен. фиг. Мрак се приметно згуснуо. Сек. б. прећи из гасовитог, плиновитог у текуће стање или из текућег у чврсто. — Сб се по грудима згуснула њима. М-И. в . збити се у гомилу; збити редове. — Наша шака људи се згусну у мало клупко. Шен. Немци се средише, повукоше рањенике и мртве, згуснуше се, попунише стрељачки строј. Ћос. Д. фиг. Жалост за учом згусну се у камену квргу. И. •

287

згуснутбст, -ости ж особина или стање онога што је згуснуто. — Значајка је Матавуљева причања: згуснутост, прецизност израза. Барац. згуснуће с прелазак у гушће стање; гушћи, згуснути део нечега. — Атом сматрају сачо згуснућем еткра. КР 1924. фиг. Постигао је згуснуће у изразу мисли. Гор. згустити, згустим сврш. згуснути. — Полумрак . . . су облаци од дима из цигарета још више згустили. Нуш. ~ се згуснути се. — То је уље, само сипају једно на друго, па се згустило. Сек. Згустио се зрак у фину прозирну копрену. Ђал. згутати, -ам и згутити, -им сврш. згужвати, стиснутиу гуту, гужву, згучити. — Не слути! — опет промрси онај старац и згута браду у шаци. Куш. На махове му [је] свирало у грудима као да је под гуњ пиленце згутио, и оно пригњечено пијуче. Рад. Д. '— се скупити се, стиснути се у гуту, згучити се. — Опазим да се на клупи под гранатим кестеном нешто црни, као детенце да се згутило. Рад. Д. згуцати, згуцам сврш. индив. шаљ. попити и појести. — Свати пили, пировали, свати јели, благовали, док све нису згуцали. Кош. згучити, -им сврш. саеити у гуку, стиснути, склупчати. — фиг. Знао је да би га она хтјела привити уз себе, згучити крај свога срца, као кад је био мали. Вуков. ~ се саеити се у гуку, стиснути се, склупчати се; шћућурити се. — Она се згучила у један буџак на миндерлуку, па тако ћути. Ком. Довољно је дасељудисамо згуче у каквој било рупици по примеру зверова. Дов. з г у ш и т и , згушим сврш. пригушити. — После дужег ћутања изговори згушеним, уздрхталим, једва чујним гласом. Дом. Згушеним циком деру гласом грло. Вел. ~ се збити се претерано, сабити се. — Свуда свет, једно до другог, припивено, згушено, са свећом у руци. Станк. згушњавање с гл. им. од згушњавати з г у ш а а в а т и (се), згушшавам (се) несерш. и уч. према згуснути (се). з г у ш т а в а т и се, згуштавам се несврш. згушњавати се. з г у ш т а н , -а, -о покр. збијен, згрудеан. — Набацивала [је] сватове кругљама згуштаног снијега. Војн. згушћавати, згушћавам и з г у ш ћ и в а ти, згушћујем несврш. згушњавати. ~ се згушњаеати се. — Водена се пара згушћава. Панч. Клупко се све више згушћује. Бег.

288

ЗДАВИТИ — ЗДЕНАЦ

здавити, здавим сврш. песн. задавигт. — Хтједох да је мрзим, здавим у дивљшш. Бој. здавна прил. песн. одавно. — Из вашега сам града, и већ здавна. Комб. здал&ка прил. покр. издадека. — Роба ће доћи зблиза и здалека. Нех. здбљега прил. покр. из даљине. — Нитко кије ни слушао што говори кнез — ни не чује се здаљега. Нех. зданнје с арх. в. здање. — Био [је] . . . главни настојатељ кад се какво зданије прави. Нен. М. здањс с зграда (рбично већа). — Жупнички двор [је] било огромно старо здање из осамиаестога вијека. Коз. Ј. Изнад угнутих, старих кровова и башта диже се велико, жуто здање, окружно начелство. Станк. фиг. Доксати и балкони под талшим здањима четинара. Наз. здатЕ, здам сврш. песн. саздати, етворити. — Ту је људска рука здала један царски двор. Баш. Нас двоје на земљи заволесмо речи, од њих је била наша љубав здана. Макс. здМти се, здам се сврш. необ. дати се, бацити се; предати се (неком послу). — Други се здадоше у бијег. Мул. Сав се здао на посао. Андр. И. Сиротињско дијете . . . мирно и послушно, а здато за књигом. Андр. И. здвајаае с гл. им. од здвајати. здвајати, здвајам несврш. 1. бити у очајању, очајавати. — [Спиро] изађе из куће, оставивши удову и Јелку да плачу и здвајају. Кум. Он не здваја, тјеши се. Ћип. 2. сумњати. — Смјело покажи онда пут свакому цинику што здваја о твојој будућности. Ков.А. здвбјан, -јна, -јно очајан. — Помоћ! Помоћ! Гори! Гори! — вапијаху извана здвојни гласови. Шен. Потрчи [мачак] за Милом, дозивајући га кроз пусте уличице здвојним мијаукањем. Мар. здвбјити, здвбјим сврш. паети у очајање. — Мени је гдјекада да здвојим од досаде. Новак. Не здвој, ускочки мој граде! Крањч. С. здвбјно прил. очајно. Бен. Рј. здвбјнбст, -ости ж очајање. — У здвојности плачем кад ме нитко не види. Мишк. Аница . . . у нијемој здвојности . . . прође руком преко очију. Војн. здвора прил. споља, извана. Деан. Рј. здббљати се, -ам се сврш. постати дебео, угојити се. — Крупни и здебљани Саво пажљиво [је] слушао. Ћоп. здбвати, здевам, ијек. здиј&вати несврш. и уч. према зденути и здесгпи.

~ се несврш. и уч. према зденути с* и здести се. здВла, ијек. здјела, ж 1. округао, повећи, плићи суд, у који се ставља јело за еише особа, еоће и др., чинија. 2. анат. зделица (2). Бен. Рј. зделар, ијек. здјелар, м човек који прави зделе. зделаст, -а, -о, ијек. здјеласт који има облик зделе. — Као снијег бијеле здјеласте свјетиљке на стропу. Грг. , зделати, -ам, ијек. здјелати, сврш. израдити, начинити; здељати. — Све зграде и приручна оруђа здјелана су му од најчистије храстовине. Кос. зделбтина, ијек. здјелетина, ж аугм. и пеј. од здела. — Мани се тих лонаца и здјелетина. Пав. зделица, ијек. здјелица, ж 1. дем. од здела; шољица. — Висила је о зиду мједена здјелица за свету воду. Шен. Изненадише ме кавом . . . Попих двиЈе здјелице. Мат. 2. анат. кости крста и кукова и део трбуха обухеаћвн њима, карлица. Финк. зделичаст, -а, -о, ијек. здјеличаст који има облик зделице. — Жарени прах метнемо у здјеличасто стакалце и полијемо водом. Тућ. зделичица, ијек. здјеличица, ж дем. од зделица. зделичнп, -а5 -5, ијек. здјблични који се односи на зделицу (2): ~ отвор а зделичне кости. зделблиз, ијек. здјелолиз, м погрд. онај који се улагује и понижаеа за бедну награду, за милостињу, чанколиз, лижисахан. — Здјелолиза камо ли водиш! М-И. здел&ноша, ијек. здјелоноша, м погрд. онај који носи зделе, слуга, лакеј; улизица, удворица. — Па он је прави здјелоноша и тариздјела. Богд. здељати, -љем и -љам, ијек. здјВллти, сврш.; исп. зделати. 1. начинити дељањем, издељати, отесати. — Певац . . . гусле здеља па бугари. Радич. 2. стањити дељањем, стесати; сљуштити, одстранити, дељањем: ~ дршку, —' чвор с дебла. — Оштрим крајем дуга ножа здеље комад меса са . . . бута изнад огња. НК 1947. здеп, -а, -о покр. студен, хладан. — А добри народ сјетит ће се мене . . . благословит ће моје кости здене. В 1885. И нестаде у ноћни лахор зден — живота пустога верс заборављен. Гал. здбнац, -нца м (ген. мн. зденаца) студенац, бунар. — Ђерма се над зденцем у дворишту сва растрескана свали. Јурк. Миришу реке на зденце. Макс. __

ЗДЕНИЧАР — ЗДОБРА зденичар м в. зденчар. Бак. Реч. здбнути, -нем, ијек. здјенути, сврш. саденути, сложити у апог, пласт и сл.\ исп. здести. — Сави снопље и здену своје жито у крстине. Вукић. Нашао [је]. . . празне снопове здјенуте у крстине. Гор. здепчани, -а, -б који се односи на зденац, бунарски. — Препиши јој зденчане водице да . . . опере леђа. Шен. зденчаница ж вода из зденца. Бен. Рј. здепчар, -ара м занатлија који копа зденце, бунаре, бунарџија. Бен. Рј. зд&нчац, -аца м (ген. мн. -аца) дем. од зденац. зд&нчина ж 1. аугм. од зденац. 2. бот. врста маховине, поточара РоМшаНз. Бен. Рјзд$н>ак, здењка м необ. више уједно повезаних ствари, свежањ, дењак. — Трећа носи позамашан здењак кутлача и варјача. Шапч. здепавко м = здепанко мален и здепаст човек. Р-К Реч. здепало м и с необ. погрд. трапаеко. — Истргне кезлобник и здепало понеку реченицу из текста па показује свијету вичући. Шим. С. здепанко м = здепавко. Р-К Реч. здепаст, -а, -о онизак а подебео, дежмекаст (о човеку); који није витких, лаких облика, незграпан. — Дотрчала је из кујне незграпна и здепаста слушкиња. Мил. В. [Отвара] неким чудноватим оруђем здепаста врата. Ков. А. зд^пати, здепам сврш. покр. невешто и грубо начинити, склепати, слупати. — Надрикњига је као и надристолар кад отеше какву клупицу или здепа какву столицу. Шапч. ~ се покр. удебљати се; постати здепаст. — Пред њим је стајао дежмекаст, здепан дјечко, са великом главом. Ћор. зденнаст, -а, -о в. здепаст. — Говорио је . . . непрестано се љуљајући . . . својим кратким здепнастим тијелом. О-А. з д е п а а к о в и ћ м дем. и ир. здепаст чоеек. — Мали здепњаковић . . . мицаше се с цесте. Леск. Ј. здераватн, здеравам необ. несврш. и уч. према здерати. зд&рати, здерем сврш. тргајући, откидајући одвојити, скинути, згулити, сљуштити, отргнути с подлоге [рбично горњи слој чега). — Прије него што ће мене итко острићи, здерат ћу ја кожу и ишчупати браду свакоме. Вел. Смаче и здера све завоје с рана својих. Глиш. Од земље, скинуте 19 Рсчник српскохрватскога књижевног јгзика, II

и здеране с огољених поља, [Уна] прави оточиће. Мил. В. зд&ротина ж задерано, огуљено место на телу. — Барлеша маже маслиновим уљем дсбеле натеклине и здеротине. Божић. здесна прил. а. с десне стране; на десној страни. — Здесна [је] сједјела примаља. Новак. б. пол. са деснице, са стране десничара. — Буржоазија има два политичка непријатеља: здесна феудалце . . . а слева револуционарни пролетеријат. ПИФ. здести, зденбм и здедем, ијек. здјести зденути. ~ сено. Вук Рј. ~ се дести се, денути се. — Ми смо гледали . . . куд се здеде онај обешењак с нашим стварима. Нен. Љ. Ако би што и пропало, камо би се здело? Богдан. здетна, ијек. здјетна, прид. бременита, трудна. — Здјетна од Марта . . . роди двојке. Марет. зд&гност, -ости, ијек. здјетност, ж бременитост, трудноћа. Бен. Рј. зд&вљати се, -ам се и здивљачити се, здивљачим се сврш. подивљати, задивљати, постати диваљ. — Јазавчија д јеца . . . вире из бујне здивљане травуљине поред потока. Ћоп. Одавна здивљачена банатска трава . . . лијеже по гробу. Ћоп. здиј^вати (се), здијевам (се)3 ек. здбвати (се). здЗмити, -им сврш. 1. разг. побећи. — Кад је Милун саслушао ово решење, здимио )е као опарен кући. Глиш. Велики број логораша је побјегао. На крају и сам мајор је здимио уз брдо. Ђон. 2. а. треснути, ударити; хитнути (што на кога). — Замахне каменом и здими лугара у леђа. Ћип. Мори га врашка жеља како би своме госту здимио у главу чајник. Креш. 5. опалити из пушке. Вук Рј. здипити, -им сврш. нар. и разг. згра-

бити, украсти;

исп.

смотати. •— Мачак

[му је] дрско и вешто здипио читав јагњећи бут. Срем. Нема више новаца. То што је здипио сасвим је доста. Мих. здВрати, -рем несерш. и уч. према здерати. здјел-, ек. здел-. здјељати, -љем и -љам, ек. здељати. здјбнути, -нем, ек. зденути. здјести (се), здјенем (се) и здједем (се), ек. здести (се). здјетна, ек. здетна. здјетност, -ости, ек. здетност. здббра прил. добрим, лепим начином, мирним путем. — Неће ли грофица здобра, [каже] да ће ударити песницом. Ков. А.

290

ЗДОГОВАРАТИ

СЕ — З Д Р А В И Ч А Р С К И

здоговарати се, здогбварам се несврш. в. договарати се. — Здоговарали су се како би га у почетку могли збунити и утући. Ћоп. Ето ти . . . пајташа па се здоговарајте. Шуб. здоговор м в. договор. — Ту више нема здоговора. Марпг. Заказасмо здоговор за сјутра послије службе. Марк. М. здоговбрити се, здогбворим се сврш. в. договорити се. — Већ смо се сасвим били здоговорили. Вин. здбговбрно прил. в. договорно. — Замахнуше као здоговорно оба главом. О-А. здбла прил. одоздо. — Споменик је здола нешто ужи. Шен. Изр. збрда ~ без реда, несрвђепо. здоња ж дубоко поткопано окно; поткоп. Р-К Реч. здрЗв, -а, -о (одр. здрЗви, ређе здрави, -5, -б) 1. а. који нема обољења или телесних и душеених недостатака, мана, који је нормалних жшотних функција; супр. болестан. б. који је својствен таквом организму, у коме се огледа здравље. — Мозак [је] радио само . . . послије тврдог и здравог сна. Донч. Живо лице са здравом бојом. Андр. И. в. који користи здрављу, који окрепљује; који није опасћн по здравље. — Ови лепи и здрави предели . . . привлаче странце у свако доба године. Нен. Љ. Струји свјеж, хладан, здрав вјетар. Мат. 2. а. читав, цео, неповређен, неоштећен. — На Љету [пакету] пет печата. Сви су здрави. Ком. фиг. Како из гужве . . . изићи здравс коже ван? Донч. б. који има сталну вредност, сигуран; јак, сређен, ваљан; позитиван: ~ валута, здраве прилике, ~ ситуација. — Потез је здрав и не стоји ништа црнога [играча у шаху]. Шах 2. [Открио је] тај здрави елеменат у поезији природе. Матош. в . неукварен (без трулежи и сл.). — Мислиш ли ти нешто подузети у ствари набаве здравога брашна за болницу ? Фелд. 3. нормалан, правилан, трезвен, разборит: ~ логика, ~ памет, ~ разум. — Дужност је . . . државе: да непосредним и посредним путевима шири здрав појам о воћарству. Тод. 4. нар. јак, жестпок. — После здравога боја, особито из топова, тако све претера преко Вере [реке]. Вук. Изр. ~ з д р а в ц а т , — з д р а в ц и т , <— као д р е н , као р и б а , ~ као од брега о д в а љ е н и сл. сасвим здрав, потпуно здрав, ~ и читав сасвим здрав; неповређен, без икакее озледе; п р а в — потпуно невин, без икакее крибице; ~ Марија в. Здравомарија. Здравамарија ж «. Здраеомарија. Бен.

Р/-

здрЗвац, здравца м бот. род једногодишњих зељастих би/^ака Оегапшт, посебан назив за врспгу О. тасгоггћшнп. Сим. Реч.

здравац и здравац, -авца м тврд, здрав камен; станац. — Резана [пјесма] шиљбоком — пером у камен здравац. Фран. здрав&на ж а. здрав, за здравље погодан крај. — У тој здравини животне силе дођу до напона и траже одушке. Мат. б. особина оног што је повољно за здравље. — Поред свога лепога изгледа, здравине и воде . . . ужива он [Солун] још и извесне заштите Турака. О 1875. здравип.ак м бот. назив за неке врсте биљног рода здравац Сегапшт рћаешп, О. бапјЈшпеит. Сим. Реч. здравити, -им несврш. 1. а. иаздрављати, наздравити; поздрављати здравицом. — Тамо златно момче Сварожић златном купом госте здрави. Брл. 6. поздрављати, поздравити уопште. — Слушај пјесму којом росу младу здрави шапат лишћа са дрвета. Крањч. С. И осенчени пламеном славе . . . кланце и мора здраве. Бој. 2. оздрављати. — Њему су ране зарастале и здравиле без икаквога видања. Миљ. Што је више стала да здрави, то бистрије почела је да схваћа живот. Леск. Ј. ~ се уз. повр. према здравшпи Џ). — Полицајац је . . . преџоњао . . . сву ноћ, пио је с њима, здравио се. Јакш. Ђ. Са сваким се здравио и показивао своје . . . доброћудне очи. Куш. здравић м бот. а. биљка из пор. маслиница Барћпе 1ћуте1аеа. Бен. Рј. б. камилица. Сим. Реч. здравица ж 1. краћи говор или формула од неколико речи уз чтиу која се испија за нечије здравље, у част или за успех нечега; чаша и пиће које се при том испија: одржахи здравицу, напити здравицу, пити здравице, подићи здравицу и сл. 2. етн. а. чутура или други какае суд пића којим се позиеају гости {у сватове, на крсно име). — Сву господу зове на светога, са књигама и са здравицама. Вук Рј. б. пиће које се износи пред сватове на путу којим пролазе. — Сватовима изнијели здравицу. Вук Рј. здравнца ж 1. геол. земља која се налази испод горњег новог или прекопаваног слоја, здрава земља, целица. 2. мед. младалачка бубуљица аспа јиуепШб. — По лицу му се осуле здравице. Вес, здравичар м онај који држи здратцу (у одређеној прилици или често, радо). — Онда се [свечар] рукује са здравичаром. Вел. Добар певач на позорници . . . па духовит здравичар, и домишљан, набијен причама и досеткама. Грол. здравичарскн, -а, -о који се односи на здравичаре. — Ту се Шћедан подбочи, у гласу му забруја она свечана здравичарска нота. Вукое.

З Д Р А В И Ч А Р С Т В О — З Д Р Н У Т И СЕ Јвичарство с необ. и ир. причапе у стилу здравица. — У исто време сатирично пародира накићено, празноречиво здравичарство. Глиг. здравиш, -иша м бот. камилица. Бен. Рј. здрављак, -ака м угоститељска радња с млечним производима. здрЗвљати, -ам несврш. необ. а. наздрављати. — А добри гости . . . куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали. Јакш. Ђ. б. поздрављати. — КЛ пријани што се здраве, здрављам многа мила места. М 1867. здравље с а. стање организма при којем правилно, нормално раде сви његови органи и у којем се не осећају никакви болови. — фиг. Хрватска природа, наше ладање даје здравља нашој књизи. Матош. б. поздрав, са израженом жељом за нечије здравље. — Добар му је данак називала, а он јој га здрављем одвраћао. НПХ. Изр. б о ж е з д р а в љ а ! д а ј , б о ж е , з д р а в љ а ! треба причекати, видећв се, бићв времена за то; за чије бабе з д р а в љ е ? ир. за кога} зашто} има ли разлога за то}

291

здравствепн, -а, -б који а односи на здравље, одржавање здравља, лечење и сл.\ ~ стање, ~ књижица, ~ установа, ~ делатност. здравствевик м службеник здравствене установе, здравствени радник; болничар. Бен. Рј. здравствено прил. у погледу здравља. — После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао. Срем. здравственост, -ости ж ков. неодом. стање здравља у неком крају. Бак. Реч. здравство с неол. делатност на одржавању здравља и лечењу болести и систем устаноеа које се тим баве.

здравцат и здравцат, здрбвцит и

здравцит, -а, -о за појачање значења речи »здраво, обично у изразу: з д р а в ~ . — Ристосија, здравцата и буцмаста, умрла за софром! Рад. Д. Није могао док је био здрав здравцат. Вел. Ко то сад хоће Гару здраву здравциту? Божић. здрака ж покр. в. зрака. Бен. Рј. здрЗкнути, -нем сврш. покр. (блеснути, на здравље теби (њему итд.) етн. заблиснути. Бен. Рј. при довођењу у везу (у говору) некога са неким здрв&иити се, здрвеним се сврш. попокојником или настрадалим: не дослутадо а теби (њему итд.), не задесила те иста несре- стати дрвтаст, постати тврд као дрво. ћа;у здравље, са здрављем тлсл.уоби- — Старе жиле здрвене се сасвим. Тод. фиг. чајене речи при поздрављању и наздрављању. укругпиши се, укочити се; запањити се. — Сад се изненађен косац још више здрвени, здрЗвљење с гл. им. од здравити (се). не одговарајући на узвик. Ћоп. здргнути се, -нем се сврш. необ. здрављнце и здрављнце с дем. и хип. од здравље. — Даље снива: већ је види у укочити се, здрвенити се. — Још је стигао да се наруга овој двојици што су се толико здрављицу. Радич. Чувала му млађахно здргли и обесхрабили. Маш. здрављице. Ков. А. здрбо, -бла, -ело покр. в. зрео. Деан. Рј. здрЗво прил. 1. а. у здравом стању. — Јесу л ' у лађама сви се Ахејци вратили здрети, здрим несврш. покр. в. зрвти. здраво? М-И. Је ли све здраво у селу? Деан. Рј. Ћор. 6. у узвичној служби, као поздрав при здржанбст, -ости ж уздржљивост, узсусрету или растанку. 2. на здрав начин, држаност. — Његовој умјетности треба као здрав човек; ваљано, умешно. — А он још много васпитања и здржаности. Л 1905. му одговори здраво: »Зар си ослепио з д р ж а т и , -жим сврш. 1. задржати. — . . .?« Вук. Гледајмо здраво и ведро. Уј. Зато идем, ништа ме не здржа. Кур. 2. узНисам те чуо здраво резонирати. Божић. држати, сачувати. — И дотле здржи ове 3. покр. јако, ерло. — Гуле ли вас господа здраво? Вел. То је било здраво давно. куће сљеме — одврати старац. Марк. Ф. Петр. В. здрљити, здрљим сврш. необ. смаћи с Изр. ~ освануо; ~ био; тако био чега грубо, нагло скинути. — Духовито [је] ~ и сл. пригодне формуле (поздрави, благо- што је здрљио ноћну капу с . . . чела. Креш.

слови и др.); на ~ (заболело нешто, појавило се неко гнојење и сл.)

без видљива узрока болести, без спољне, вањске повреде; примити ~ за готово примити на веру, готоео, не гледајући, не проверавајући тачност. Здравомарија ж кат. молитва Мајци божјој, Богородици; зеоњење црквеног звона којим се верници позивају на ту молитву. 19*

здрмати, -ам сврш. протрести, продрмати; задрмати. — Објеручке здрма павлинову мршаву десницу. Кум. Удари свом шаком [у врата] и здрма с њима. Ћип. ~ се задрмати се. — Кад груне тај топ . . . земља се четири пута здрма. Шов. здрнути се, здрнем се сврш. згранути се. — Свијет се здрнуо . . . како може је-

292

ЗДРОБИТИ —

дан предстоЈНИк тако поступати с једним побожњаком. О-Л. здрббити, здробим сврш. смрвити, разбити, изломити на ситне комаде. — Све је то ситно здробљено и никад се не може скупити. Михољ. Ја сам желео да ти здробим ту твоју слабачку руку. Петр. В. фиг. смождити, уништити. — Твој отац, млад као ти сад што си, друкчији је био кад Бугаре здроби. Бој. ~ се смрвити се, разбити Св, сломити се на ситне комаде. — Кад месец залази, учини вам се да о његове [Ловћенове] стене удари, и ту се здроби и угаси. Нен. Љ. здробљавати, здробљавам несврш. в. дробити. — Здробљавају [жрвњи] зрна кукуруза. Цвиј. здрбзгатв, здрбзгам сврш. = здрузгати смрвити, смрскати, здробити; уништити. — Она говори погледајући са страхом кад ће се песница спустити да је здрозга. Бој. фиг. Пољубац смртни чулност сву ми здрозга. И. ~ се = здрузгати се смрвити се, смрскати се. здроздатн се, здрбздам се сврш. згрушати се. — Беланце . . . се у великој топлоти здрозда или згруша. Батут. здрпити, -им сврш. фам. и нар. 1. зграбити, нагло, грубо ухватити. — Тада мога оца здрпи једна ужасна грозница. Лаз. Л. 2. крадом однети, украста. — Однекуд наишли и курјаци . . . Мени ноћас две овце здрпили. Глиш. Зар ниси ништа здрпио? Јел. ~ се посеађати се, закачити се, дохеатити се. — Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано. Глиш. Није одлазила у друштво, због чега се често и здрпила с оцем. Петр. В. здруг м еећи здружени одред (рд разних родова еојске) у квислиншкој усташкој еојсци у доба II светског рата. здружати, здружам несврш. песн. заст. в. здруживати. — Кб што дуга здружа све небеске боје, тако у твојем тијелу све љедоте стоје. Враз. Ој љубави . . . ти затравним их здружаш вијенцем ружа. Марк. Ф. здружбње с спој, уједињење. — Нема . . . ни четири [заступника] који желе . . . то здружење. Љуб. здруживаае с гл. им. од здруживати здруживати (се), здружујем (се) несврш. и уч. према здружити (се). здружити, здружим сврш. спојити, поеезатиу целину,у заједницу; зближити, спријатељити. — Вашу је љубав разорила, а здружила двоје хладних срдаца. Том. Бол нас здружи, умре сва мржња и злоба. Спган.

ЗДУХА

~ се уз. повр. — Здружио се Турчин с Црногорцем. Њег. Ти би хтио поћи да се здружиш са Ричмондом. Богд. здружпо прил. необ. у друшшу, заједнички. — Загрејасмо се здружно. Богдан. здрузгати, здрузгам сврш. = здрозгати. — Кости своје здрузга о албанско стење. Петпр. В. Песницом здрузга кутију шибица испред себе. Бан. ~ се = здрозгати се. — Ако је што тешко, још може Флоријан да падне и да се здрузга. Петр. В. здрускати (се), здрускам (се), здруцкати (се), здруцкам (се) и здруцкатн (се), -ам (се) сврш. покр. в. здрузгати (се). — Једна кола просто здрускана. Јак. Међу лонце штапом наже да их здруцка, да их смаже. Радич. здрхтавати се, здрхтавам се несврш. необ. стресати се, дрхтати. — Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Ранк. здрхтјети се, -тим се (ијек.) и здрхтнути се, -нем се сврш. необ. стрести се, задрхтати. — Здрхтио се, не осјетивши дрхтај. Цес. А. И још се једанпут Миша здрхтне. И. здувач в. здухач. здувати, здувам сврш. = здухати дувањем скшути, збацити, одувати. — Један заостали козак слете с коња, као да га ветар здува. Моск. здудати, здудам сврш. начинити нешто да изгледа здепасто, набијено, без шупљика (рбично о тесту). ~ се добити изглед нечег здепастог, набијеног, здепати се. — Напред големи Личанин, наредник. А за њим малени и здудани жандар — редов Сремац. Петр. В. здуљити, здуљим сврш. необ. учинити што дугим, дужим, издужити, одуљити. — Трошке од злата . . . кадшто [су] на прилику притака или гранатгос стабалаца здуљене. Панч. здупити, -им сврш. покр. зграбити, дограбити. — Пред кућом налети на шепавог кувара Тополића> здупи га око паса и одиже од земље. Ћоп. здур м (мн. здури и здурови) ист. покр. гласник., тглал, објављивач; пандур (у дубровачкој републици). — У исти трен у вијеће пану здури. В 1885. Здур се попео на овај стари споменик слободе с кога је прочитао проглас о отварању л>етњих игара. Пол. 1958. здуха ж (дат. -хи) а. дах. — Под истим кровом има зими мјеста {I за стоку, која их огријева својом топлом здухом. Кос. б. мирис, задах, еоњ. — Тамо сам кроз дим . . . осјетио да злочинац има посебну здуху као дивље животиње. Матош.

З Д У Х А Т И — ЗЕВАЈБКА здухати, здушем и здухам сврш. = здувати. здухач, -ача м 1. празн. замишљено биће које доноси или сузбија невреме и град; човек којему се приписује таква моћ, вједогоња. — Вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народа. Мат. Вукодлаци, здухачи и вједогоње по њему [нашем паклу] иду гонећ мале лупеже. Наз. 2. немиран во. Вук Рј. здушан, -шна, -шно савестан, ревностан; усрдан, свесрдан. — Од срца [сам] вршила своју дужност здушне учитељице. Кое. А. И здушни вјетри у ту жеравицу пушу. Уј. здушевно прил. заст. из душе, искрено. — Можемо . . . здушевно исповједити да људи који ову смутњу . . . снују . . . нису Унгарци. Старч. здушити се, здушим се сврш. необ. збити се, згуснути се. — Васељена се нада мном здушила и мрвила ме. Матош. здушно прил. савесно, рееносно. — Да ли слуша искуцавање оног великог сата који сам здушно и поштено поправио? Андр. И. Жабе су по адама здушно крекетале. Кик. здушност, -ости ж савесност, ревност. — Гдје има здушности, гдје љубави за опће добро, гдје? Шен. Весели се да новога газду запањи марљивошћу, здушношћу и брзином. Кол. збба и з^ба ж зоол. а. птица петчица Рпп§;Ша соекђз. б. мн. општи назив за породицу птица певачица са дебелим кљуном Ргт§ЦНс1ае. Терм. 4. з&бл»ив, -а, -о 1. који лако озебе, неотппоран на хладноћу, зимљив. 2. који одражава зебњу, пун зебње, захваћен зебњом; који изазива зебњу. — Ријеч прољеће изазива . . . неки зебљиви израз на лицу. Десн. У њему је све више расла мржња . . . бришући малопређашњи страх и зебљиво осјећање кесигурности. Ћоп. зебљикав и з&бљичав, -а, -о необ. дем. према зебљив. — Седи прав, хладан и тврд, иеђу овим зебљикавим и подругљивим странцима. Андр. И. Хладно свјетлуцање оружја . . . и ријетка пуцњава од вароши будили су у души некакву зебљичаву трему. Ћоп.

293

з^бњица ж дем. од зебња. — Несвјесна зебњица . . . држала ју је потајно још од вечера. Десн. зеоовке ж мн. зоол. в. зеба (б). Бен. Рј. збора ж 1. зоол. пругаста дивља жиеотиња слична коњу Е^шдз гећга. 2. фиг. испругано место на улици које означава пешачки прелаз. збораст, -а, -о пругаст као зебра. — Није ни приметио зебрасте прелазе од белих и црних линија. Пол. 1960. зебрасто прил. пругасто као зебра. — Пролећно јутро [је] улазило кроз спуштене жалузије, зебрасто шарајући под. НИН1959. зебрцратп, зебрирам сврш. индив. учинити зебрастим, ишарати пругама. — На уској стази, зебрираној сенкама . . . његова се месечина . . . дробила у дукате. Вучо. зебровина ж кожа од зебре. — Господа . . . увезиваху своје непрочитане књиге у скупоцјену вепровину, јеленовину, коршачевину, зебровину. Крл. зебу, зебуа м зоол. врста гоеечета са грбом од масног ткива Во& тсЦсиб. Р-К Реч. зев, ијек. зијев, м (лок. зеву; мн. зевови) 1. рефлексни грч виличних мишића праћен широким отварањем уста [због дремљивости и др.); зевање. — Дај . . . кваса! . . . — рече између зевова. Глиги. Страх крену градом као зијев по чељадма и изби у њихов сокак. Куш. 2. а. отварање уста уопште; положај и облик уста кад су отеорена. — Јово је остао пресјечене ријечи3 у зијеву. Кал. б. грам. положај уста при непосредном прелазу са изговора једног самогласника на изговор другог, хијат. 3. фиг. а. отвор нечега што се отвара и затвара. — [Гледа] како зијев врата постаје све мањи и све ужи. Сиј. б. отвор кроз основу (на разбоју) кроз који пролеће чунак с потком. — Тка Марија . . . ужурбано трескају набрдила, и чунак . . . пролеће кроз зев памучне основе. Рад. Д.

зевак, зевка м тур. погодне прилике, мир, уживање, благостање. — Што ми зевка ни узура нема у Стамболу моме Цариграду. НП Вук. Памтио је Адемага и боља времена, зевкове, беговске и агинске. Куш. з^валица, ијек. зијевалица, ж 1. бот. род зббнути, зебнем сврш. необ. зазепсши, зељастих биљака са цветом који подсећа на бити захеаћен зебњом. — Милета само осети разјапљену чељуст и са чахурастим плодом како му листови зебнуше од страха. Петр. В. А т к г ћ т ш п . 2. зееање. — Онда те, буразеру, не хвата зијевалица! Јел. 3. пом. дреени Срце је зебнуло. Божић. или гвоздени жлеб на огради брода кроз који з<5бн>а ж 1. осећај, осет хладноће, дрхта- сг провлаче конопци. Сеезн. вица од студени, језа. — Тај зној и та зебња збвапо, ијек. зијевало, м и с 1. онај који годили су. Коз. Ј. 2. фиг. забринутост, слутња, страх, страховање (за кога). — Гледајте! много зева. Деан. Рј. 2. бот. в. зееалица (/). — завиче неко у вагону са зебњом у гласу. Р-К Реч. Цес. А. Ја сам се бојао да ме не одбије. Али збваљка, ијек, зијеваљка, ж бот. в. земе убрзо прође зебња. Нед. валица Џ). Бен. Рј. , . ^- -^ г ч « г ,

294

ЗЕВАЊЕ — ЗЕЈТИЊАВ

з & а њ е , ијек. зиј&вЗње, с гл. им. од зевати. збвати, згвам, ијек. зијбвати, несврш. 1. несерш. и уч. према зевнути. 2. несврш. и уч. према зинути; фиг. узалудно жудети, мучити се без нечега. — Донде . . . може јадник коњушар зијевати за својом плаћом. Вел. 3. а. падати у очи великим отвором, зјапити. — Из оног закутка Јелка није могла никуда утећи, јер је на једној страни зијевао понор. Кум. У . . . сенкама [шајки] је зевао по један топ. Црњ. 6. зијапги, зазјавати; бленути. — Неће она смјети да гледа у небо нћти да зијева сокацима. Сиј. 4. раздвајати се, правити отвор, зев Џб) (о редовима жица основе при ткању). — Равномерно тракара разбој, шкрипе подношке, послушно зевају жице. Рад. Д. з&вач, -ача, ијек. зј&вач, м онајкоји често

зева.

з&вачки, -а, -о, ијек. зј&вачки, шаљ. који се односи на зеваче. — Па то је господине капетане, зевачки батаљон. Вин. з&взек м (вок. -ече; ген. мн. зевзека) тур. глуп, туп човек, глупак, звекан. — Е, што сам зевзек, тако сам забрљавио да бих сам себи звизнуо шамар! Вин. з&взекаст, -а, -о ограничен, тупав, ћакнут. зевз&кати, -ам несврш. изводити којекакве будалаштине. збвзечење с гл. им. од зевзгчити се. з&взечина м аугм. и пеј. од зевзек. — Цикну . . . »сељачка марво« и »зевзечино« . . . и шта ми не рече! Рад. Д. з&взечити се, -им се несврш. натезати се (с ким, чим); правити глупости, понашати се као зевзек. — Да ми њу [велику кладу] лепо оставимо овде . . . ко ће се с њом акати и зевзечити! Вин. зевка, ијек. зијевка, ж бот. в. зевалица Џ). Р-К Реч. зевкарити, з&вкарим несврш. живети у зевку, уживати, доколичити, проводити се; исп. зевак. Вук Рј. зевкати, -ам, ијек. зјевкати, несврш. дем. и уч. према зевати. — Дижу се домари и на ноге стају, разваљују очи, шуте и зјевкају. Вел. зевни, -а, -5, ијек. зајевни који се односи на зев: — грч. Бак. Реч. з^внути, зевнем, ијек. зиј&внути, сврш. 1. бити захваћен зееом (/), отворити уста (и затворити их) услед грча еиличних мишића (рд поспаности и др.); грчевито отворити и затворити уста хватајући дах («а издисају, у хропцу). — Зијевне поспано, али се ипак не миче. Пав. Љуља се она и кашљуца, мислиш сад ће зевнути последњи пут. Поп. Ј.

2. фиг. показати отвор, пастиу очи отеором. — Кроз сјену и ледене ресе . . . блиснуше и зијевнуше велики прозори. Матош. зевуцкање, ијек. зјевуцкање, с гл. им. од зевуцкати. — Тром и подбухао од зјевуцкања и дријемежа. Мих. зевуцкати, -ам, ијек. зјевуцкати, несврш. дем. прсма зевати. В. пр. уз гл. им. зевуцкање. зевче, -ета, ијек. звјевче, с бот. в. зевалица Џ). Сим. Реч. зезало с и м 1. вулг. онај који се радо шегачи с неким. 2. зоол. цврчак 8су11аги$ агсШз. Деан. Рј. збзати, -ам несврш. вулг. завитлавати, извргавати шегачењу. ~ се шегачити се, завитлавати се. зезнути, -нем сврш. вулг. намагарчити, преварити, подвалити. — Сад довршавамо загат. Сутра централу . . . — А ако нас она већ ноћас зезне . . .? Бљуне, рецимо, киша. Дав. <~ се преварити се, претрпети неуспех. зеит- в. зејт-. збја, -е и збјо, -а и -е м (вок. зејо) хип. од зец. з^јтин м ар. мастан сок исцеђен из зрелих маслина или плодова индустријског биља (сунцокрета, лана итд.), ређе животињског порекла, уље: маслинов ~ , ланени ~ , рибљи / • ^ .

Изр. очи му играју као на зејтину немирне су му очи, баца поглед сад овамо сад онамо. з^јтинаст, -а, -о = зејтињав сличан зејтину, уљу (по боји, сјају, густини и др.). — Површина воде . . . поче се прелијевати у зејтинасту боју. Ћор. Стао Ризо покрај врата . . . с поткресаним брковима и лукавим лисичијим лицем с два зејтинаста, играва ока. Сим. збјтинасто прил. као зејтин, као уље, слично зејтину; сладуњаво, љигаво. — Јаков растресене хвата разговоре . . . свога брата Мише, солидно грађеног, зејтинасто уљудног. Сим. з^јтинитп, -им несврш. зачињати, преливати зејтином, уљем. — Кад зејтиниш салату, кап по кап пушташ у тањир. Бан. збјтиница ж посуда у којој се држи зејтин, уљаница. — Само би гдјекоји пут звекнула у ког сабља кривуља . . . или зејтиница, која је висила о кајаси. Мул. збјтињав, -а, -о = зејтинаст. — Врат се руменио у чистој . . . крагни, из које [је] излазила . . . краватна зејтињаве боје. Уск. Пас би . . . шкргутао зубима и шареним зејтињавим очима погледао у Николу. Ћос. Д.

ЗЕЈТИЊАЧА — ЗЕЛЕНАШЕЊЕ зејт&шача м нар. лампа на зејтин. — Од старих конзерви направљене су лампе зејтињаче. Јак, зејт^шга прид. непром. ар. в. маслинаст. — Бијаше јој неизрециво смијешан . . с уфитиљеним зејтунли брковима. Матош. зека ж зоол. сива чапља АгсЈеа сшегеа. Бен. Рј. збка 1. м (вок. зеко) = зеко а. хип. од зец. б. хип. од зеленко, зекан и др. 2. ж хип. мала зелена пушка. — За припашајем се испријечиле двије зеке и 'анџар. Коч. зекаљ м зекан (/). — А из таме јунак испануо . . . на зекаљу како горској вили. НП Вук. з&кан м 1. зеленко (1); хип. од зеленко (1). — Симеуну опреми мог хата, мени зекана. Коч. 2. хип. од зец. — Појављују се брадоње патуљци и . . . зекан. Гор. зеканчић м дем. од зекан (2). — Зеканчићи плахи брусе добре пете. Вел. збкаст, -а, -о који је зечје боје, зеленкаст, зеленкастост. — Груди . . . су се надимале и спуштале, подижући прљав капут од зекасте памучне тканине. Ољ. з&кац, -кца м дем. и хип. од зец. — Кукуруз по шест стотињака . . . А они зекца могу за уши па се госте. Тур. збкачки прил. покр. зечки, као зец. — То изрече ошину ђогина, па прелеће преко поља равна . . . Пол>ем трчки, а гором зекачки. НП Вук. з&со, -а и -е м (вок. збко) = зека (1). — Да оставим зека на почину, неће ли ми добити кочију. НП Вук. Би рекао и би се заклео да се зеко земље не дод'јева. Вук Рј. збкоња м 1. зекаст во. Вук Рј. 2. хип. од зец. — Ухати зекоња сио на задње ножице. Гор. зексер м варв. заст. метални новац од десет филира, сексер (у бшшој Аустро-Угарској). — Напипа пар зексера у свом џепу. Бег. з&кул>, -уља м в. зекан Џ). Бен. Рј. з&куља ж зекаста крава. — Ти си се управ . . . онога истога дана породио кад се је наша зекуља отелила. Кое. А. збкуа м в. зекан (/). Р-К Реч. зел&мбаћ, -Ља м 1. зоол. врста гуштера зелене боје 11асег1а УШСШ. 2. фиг. подр. човек у зеленој униформи, финанс. — Још сам био у ријечи кад ти се она три зелембаћа окомише на мене. Пав. зелембаћев, -а, -о који припада зелембаћу. зблен ж (лок. зел^ни и зблени, инстр. зблени и зелењу) 1. а. зеленило, зелено растиње и лишће. — Рашта није [нова година]

295

с почетком пролећа . . . кад се земл>а обуче зелењу? Њег. Дуго жуђена зелен никну по дрвећу загребачкога горја. Шен. б. зеленилом обрасло место (пољана, траењак и сл.). — На једној зслени, крај чесме, сједјело је десетак оружаних Турака. Андр. И. 2. поерће (нарочито мрква, першун, паштрнак и сл.). — Стане живети . . . као башчован, носећи зелен у град. Н. прип. Вук. з&лен, -&на, -бно (одр. зблени3 -а, -5) 1. а. који има боју лишћа, траве (Једна од осноених боја спектра); обрастао растињем такве боје. — Насеље треба да има . . . зелене површине. Пол. 1958. фиг. Овај рани тренутак зеленога јутра срећу је родио на грани. Цес. Д. б. који је у зеленој униформи, дресу итд.— Зелени батаљони [Талијани] су . . . разарали наше кровове. Ђон. в . (одр.) као саставни део неких термина: ~ галица, ~ детлић, ~ кадар и др. 2. а. који није сазрео (о плодовима, усевима и сл.). — Гдје је пошао по зрелу дињу, обрао је зелен бостан. Вел. б. фиг. млад, неискусан због младости. — Много је више зелених него зрелих људи. Кнеж. Б. Мјесто да остах у свом стаклу, изађох на свијет млад и зелен. Уј. 3. као саставни део песничких полусложеница: зелен-лишће, зелен-грана, зелен-гора и др. Изр. појести на з е л е н о потрошити нешто (новац и сл.) што треба тек зарадити;

прода(ва)ти, купити, куповати на зелено (нпр. пшеницу) прода(ва)ти, купи-

ти, куповати док још није зрела. зелбнак, -нка м зоол. врста речне рибе Р ћ о х т ш рћохтиз. Финк. зел&нар, -ара м продавац зелени, поврћа и воћа, пиљар. з&ленаст, -а, -о кеоб. зеленкаст; озелењен. — Мјестимицеје [брдо] седласто и драгасто . . . од половице све ниже равније лозом зеленасто. В 1885. зелбнац, -нца м покр. 1. дубоко место у еоди, вир зеленкасте боје. — Не дај ти 3 драги боже, да се ја нешто оклизнем па стрмекнем доле у онај зеленац. Ћоп. Струје мисли као вир зеленца. Уј. 2. зелен камен. Р-К Реч. 3. в. зеленко Џ). Бен. Рј. зел&наш, -&ша м 1. пеј. онај који даје новац уз еелику камату, каматник, лихвар. — Доцније се као зеленаш и берзанска хијена дочепао блага и бароније. Матош. 2. ист. а. пршгадник зеленог кадра (тј. аустро-угарских војних бегунаца за време I светског рата који су се наоружани скривали у својим селима или око њих). — Бојао се: смуцају се по граду и околшпу којекакви елементи, немирњаци, зеленаши. Бег. б. пол. припадник покрета који се противио уједињењу Црне Горе са Србијом после I сеетског рата. зеленашење с гл. им. од зеленашити.

296

ЗЕЛЕНАШИТИ — ЗЕЛЕНОКАДРАШ

зеленашити, -бнашим несврш. радшпи

као зеленаш, бавити се зеленашким послом, лихварити. — Зеленашио [је], гулио сељаке. Сим. зеленашица ж погрд. женска особа зеленаш. Р-К Реч. зелЈпашки, -а, -б који се односи на зеленаше, лихварски; претерано висок (о камати, интересу). — Француска буржуазија . . . се много бавила зеленашким пословима. Пов. 2. Намамљен зеленашким интересом, капитал се улагао поглавито у државне зајмове. Јов. С. зел&нашки прил. на зеленашки начин> као зеленаш; уз зеленашку камату. — [Сељаци] су се већ отпочели били зеленашки задуживати. Лапч. зелепашлук м в. зеленаштво. — Каишарлуци и зеленашлук почеше се нагло по народу ширити. О 1875. зеленаштво с зеленашки послови, звленашење, лихварство. —• У овом граду [су] . . . наизменице владале две помађарене породице, обогаћене зеленаштвом. Петр. В. зелепгаћа ж бот. калопер Тапасесшп ћаЈзапта. Сим. Реч. зел&нгора ж бот. бршљан. Сим. Реч. зел&ндур, -ура м зоол. зелеитарка. Финк.

зел&нети, -ним, ијек. зел&њети, несврш. постајати зелен. •— Нећу више смети ни у пролеће кад трава зелени . . . доћи ти сутоном. Макс. фиг. бити пун једа, једити се завидећи. — Зелене му због клијентеле другови и адвокати. Каш. ~ се бити зелен, истицати се зеленом бојом. — Ходник се зелењаше у модром виновом лишћу од лозе. Шапч. Небо се зелењело као травна ливада. Гор. фиг. бити пун једа, једити се. — Зеленио би се од . . . зависти. Ђал. зел&ник, -ика м бот. ерста биљке Еуопут и з јаротса. Сим. Реч. зеленика ж а. назив за разне биљке зелена плода (рбично јабуке) и за саме плодове; врста грожђа и вина. — О јабуко зеленико, што с' толики род родила? Вук Рј. Моје ноге . . . се не држе равно, као да сам се добро напио вина зеленике. Уј. 6. бот. назив за разне зимзелене биљке (шимшир, еепринац, млечика и др.). зеленпло с 1. зелена боја. — Најлепши и највеселији булевар то је Сена, са зеленилом њене воде. Дуч. 2. зелено растиње (трава, дрвеће). — И нађемо се на сунцу, на отоку мира, у зеленилу лаком на ливади Раковице. Кркл.

Изр. биљно ~ бот. хлорофил; париско

~ хем. прашак за тровање ларви комараца. зеден&на ж в. зеленило Џ). И-Б Рј.

зел&нити, зеленим несврш. чинити зеленим, бојити у зелено. — Сад олујина . . . лије кд из кабла, мочи и зелени запрашена стакла. Уј. зел&нити се, -им се в. зеленети се. — Још ће нам се гране зеленити. Шен. зелепић, -ића м младо зелено дрео. Деан. Рј. зеленица ж (у атрибутској служби) зелена. — Примили се гори зеленици. НПХ. зеленичав, -а, -о зеленкаст, недозрео. — Споро јје] и пажљиво притискивао зеленичав дуван сађеник. Ћоп. зел&ничица ж бот. биљка из пор. ружа Ргипиз 1аигосега5из. Сим. Реч. зел&ниш, -иша м 1. зеленило (2). — Лугови мирисали на дивљину, пооране њиве на зелениш који међама иштркљао. Рад. Д. 2. поерће, зелен. — Што се јела тиче, сме да једе само и искључиво зелениш. Вин. 3. пеј. незрели плодови (воће и др.); фиг. незрео, нгискусан младић. — Овакав један зелениш балави . . . он ће њему да пркоси. Крл. зблепка ж 1. зоол. зелентарка. Бен. Рј. 2. назив за разне жнвотиње зеленкасте боје. 3. (Зеленка) зеленко (2). — А пуцају бојнице лубарде. Крња туче, далеко преврже, а Зеленка граду не доврже. НП Вук. 4. врста смокве {стабло и плод). зеленкада ж бот. врста нарциса, суноерата Иага^хиз р$еш1опагс1з5из. Сим. Реч. збленкаст и зел&нкаст, -а, -о у малој мери зелен, који се прелива у зелено. — Очи су му изразите, иако су мало зеленкасте. Глиш. Киша је шибала у мала зеленкаста стакла на прозорчићима. Л-К. зеленкасто и зел&шсасто прил. преливајући се у зелено, са зеленкастим одсјајем. — Зеленкасто се пресијава маст на студену челику. Вуков. з&ленко и зелзнко м 1. зеленкастосие коњ. — Два лијепа зеленка закасаше. Шимун. 2. (Зеленко) назив за топ у народној песми. — Запалићу тридесет топова, па запалит' Крња и Зеленка. НП Вук. зелбпо прил. 1. у зеленој боји, као зелен: обојити ~ , просијавати се ~ , изгледати ~ . — фиг. Кад би га [његов поетски израз] . . . бојом требало протумачити, он би изгледао зелено. Богдан. 2. фиг. незрело, неискусно. — Ја сам невриједник, без срца! — узе он блиједо, жуто и зелено бнетати. Матош. зепенокад&раш,-ашам ист. зеленаш {2а). — Он [је] . . . устријелио . . . она четири . . . ребела, зеленокадераша. Крл. Подвизи . . . су се . . . приписивали »зеленокадерашима« из деветстоосамнаесте. Ђон. зеленокадраш, -аша м ист. припадник зеленог кадра (нарочите квислиншке формације

ЗЕЛЕНООК — ЗЕМАНОМ у доба II светског рата сасгпављене од босанских муслимана). — Ми овамо тучемо . . . све ове легије усташке и њемачке пукове, а већ домобрани и милицајци зеленокадраши предају се и без пушке. Ј1ал. зеленбок, -а, -о који има зелене очи. Деан. Рј. зел&нтарка ж зоол. врста птице певачице жутозелене боје СМопз сћ1опз; исп. зелендур. Финк. зеленчица ж зоол. врста птице певачице, чихс Сћгузопнгпб зршиз. Финк. зелсљак, -њка и зелбњак 1 , -ака м зелен клип кукуруза који се може кувати и пећи. — Над огњиштем вишаху вериге, и на њима котао пун зелењака. Вес. Због тога се осјећао свој на пашњацима по камењару . . . у крађи трешања или кукуруза зелењака. Јел. зел&н>ак2, -ака м зелен, незрео младић. — Ниједан од нас два млада зелењака није [се] смио похвалити већим успјехом. Шен. зел&њати се, -ам се несврш. покр. в. зеленети се. — Пред кућом још има смокава. Јесењке се зелењају. Ђон. зел&њети (се), -еним (се), ек. зел&нети (се). з&ле&е с 1. зеленило (2); зелене гранчице. — Оде он у пол>е, у зелење. Радул. Плетемо гриву китећи је тратинчицама и врбовим зелењем. Пав. 2. поврће, зИлен. — Освједочио сам се да је то најздравија храна: крух, сочиво и зелење. Ноеак. з&лот, -ота м грч. фанатичан поборник, присталица чега, фанатик {нарочито у верским питањима). Деан. Рј. зелотизам, -зма м претерана ревност, фанатизам. Р-К Реч. 1 з^ља м (вок. зељо) = зелл а . хип. од зељов, зељуг и сл. — [Мали] је поносито затурио хајкачу и виче: »Ајс, зељо, ајс, брато!« Вес. б. фиг. зелен, недозрео дуван. — Воли добар дуван, ама пуши и мог зеље. Вес. 2 з^ља и з€ља ж крава зеленкасте длаке. — Зел>а нам се отелила. Ад. зељани и зељани, -а, -б начињен, приређен од зеља: ~ пита. зељавнк, -нка м покр. зељаниг/а. — Виче . . . да јој је старац појео зељаник. Сиј.

297

зВљаст, -а, -о бот. који има увек зелену стабљику која не одреењује; супр. дрвенаст: зељасте биљке. з&љаст, -а, -о зеленкаст или зеленкастосив (попут зеца). Р-К Реч. зеље с 1. зб. поврће уопгите, зелен, зељасте биљке (гајене и самоникле) које се упогпребљавају као поврће. — Онда сам с Божом ишао . . . по ливадама где девојке беру зеље. Дом. Од знана зел>а глава не боли. Н. посл. Вук. 2. бот. назив или део назива многобројних зељастих биљака (купус, блитва, штавељ, лобода итд., како у којем крају), чије се лишће често употребљава за јело. Сим. Реч.

Изр. тога зеља има доста (напре-

тек) има тога у изобиљу, не влада у томе оскудица. збљо, -а и -е м (вок. зељо) = зеља 1 . з&љов, -ова м пас зекасте длаке. з&љош, -бша м зеленко (2). — А све зељош зељоша дозива. Вук Рј. зељуг м покр. вепар, крмак зекасте длаке. Вук Рј. з&љуга ж покр. крмача зекасте длаке. Вук Рј. з&љужица ж дем. од зељуга. — Све си продб, пропио . . . И крмачу зељужицу, и кравицу рогуљу. Кош. земаљски, -а, -б 1. а. који се односи на Земљу, Землин: ~ кугла. 6. рлг. и песн. који се односи на овај свет, оеоземаљски; супр. небескИ. — Или волиш царству небескоме, или волиш царству зсмаљскоме. Вук Рј. Кајите се 5 јер земаљског стана тијек измиче. Маж. И. в. књиж. својствен реалном животу и свету, стваран, природан, људски. — Те врлине [су] истините, живе . . . и, срећом, земаљске. Панд. 2. који се односи на земљу (државу, покрајину): земаљски прописи, ~

управа, ~ влада, ~ антифашистичко веће.

земаљски прил. као на Земљи, реално. Бен. Рј. земаљскост, -ости ж необ. својство онога што је земаљско. — Ритам његова развоја овисаи је о растојању да постигне равнотежу између земаљскости и апсолутна. Р 1946. з&ман, -ана м тур. заст. 1. а. време. — Ту је знао биват од старих земана омиљени диван младих Крушичана. Вел. Већ ту [је] земан, и нови дани и боља времена. Дис. б. век, године. — Јеси ли се игда препануо, игда, зељаница ж пита од зеља. — Ћуте празне чабрице и чиније земл>анице3 после пите синко, у земану твоме? НП Вук. 2. индив. боравиште. — [Чрт] гради сваке године зимзел>анице3 маснице. Кош. ски земан, тј. кулу, с које влада земљом. зел>анка ж бот. келераба. Сим. Реч. Наз. з&љар, -ара м човек који продаје зеље, поземанле и земаном прил. тур. заст. неврће; пиљар. Р-К Реч. када. — Овако на шпириту . . . само потпазељарица ж продавачица зеља. Р-К Реч. лим, па очас кафа, као земанле код Седам

298

ЗЕМБИЛ

ЗЕМЉАРИНСКИ

тамбурица. Ус;с. То је земаном бивало мјесто пашћења, згражања над чијим поступком, или гдје се народ купио на збор. Љуб. кад је реч о јаком стиду; иза тридесет з е з&мбил, -ила м заст. в. зембиљ. Вук Рј. маља ( н п р . бити, налазити се) нар. з&мбиљ, -иља м тур. торба или мрежа врло далеко; испод земље ( н п р . р а д и т и против неког) потајно, подмукло; л а к а за ношење мање количине намирница; исп. це- му (црна) ~ пригодна формула кад је реч гер. — Узе зембиљ . . . и упути се у чаршио покојнику или опроштај с њим; као да га ју. Куш. Један је носио . . . свежаш књига, је ~ прогутала, к а о да је у земљу а други зембиљ са јелом. Андр. И. пропао изгубио се без трага, ништа се о з&мичка ж нем. = жемичка. — Попије њему не зна; као и з земље (појавише се он лепо изјутра своју белу казу са земичком. и сл.) ненадаио, неочекивано; као небо и Дом. земља кад се хоће да истакне велика разлика између кога или чега, сасвим различито; ни з&мичкар м заст. пекар који пече земичке. ~ га не дочека ж и в а нар. песн. погибе зем&чкара ж женска особа која прави тренутном смрћу; ни на небу ни на земили продаје земичке. — Позна одмах . . . Ја- љи, и з м е ђ у н е б а и з е м љ е у несталном, њу земичкару. Лаз. Л. несигурном положају; пијан као ~ сасеим з&мља ж (ак. земљу, вок. збмљо; мн. пијан; саставити кога са (црном) земзЕмље, ген. зем&ља) 1. а. (Земл>а) планета љом оборити га на земљу (оружјем или инана којој живимо. б. место, простор живота че); сравнити са земљом срушити до тви људске делатности, свет. — Сва земља мела; (хтео је) да у земљу л р о п а д н е дрхти од неког умора тешког. Нам. Оно од стида (срама) јако се заетидео. што нас тишти и боли то је наш живот, овај овде, на земљи. Чипл. 2. а. површина з!мл>ав и з&мљав, -а, -о упрљан, умазан Земље непокривена водом, копно, сухо: на води землом. — Мокрим и земљавим рукама преи на земљи. — Сад се истом видио читав тура неко увело поврће. Андр. И. Ускопаше језик земље што се пружио с источне пла- Стрмендушу и земљавим рукама засадише нине у море. Наз. б. површина тла, граница крумпире. Божић. Земљине коре и еаздуха, зрака: над земљом з&мљак, -ака м (вок. з2мл»аче; мн. -4ци) и под земљом. — Кашљи још годину двије и онда под земљу. Пав. в . тло, земљишт:, човек који је из исте земље или из истог краја; подлога на којој живимо; земљиште као под- исп. сународник. — Босански је бискуп ваш лога пољопривредне делатности. — Хлапић и земљак. Шен. Остали Црногорци су негодовали противу свог земљака. Јак. Бундаш легоше један до другога на голу земљу. Брл. Вероватно је да [неолићани] земљу земљакиња ж жепска особа земљак. — нису радили. Жуј. г. (понекад у мн.) териХе, земљакиња моја . . . гледај ти ње! торија, простор за обраду, искоришћавање, Андр. И. земљиште као имовина, власништво: приватз&мљан и з&мљан, -а, -о (одр. земљани на ~ , задружна ~ , општинска ~ . — Ваше земље, ваше куће купују дошљаци. Јакш. Ђ. и земљани, -а, -б) 1. начипен од земље: земљани лонац, земљани насип, земл&ни под. д. сипка, трошна материја по Земљиној ко2. који се односи на земљу, на рад са земљом: ри: песковита ~ , порцуланска ~ 5 расквашеземл>ани радови. — Скупити сва села, све на ~ . — Дјеца стану бацати . . . дебело касељаке па и оне . . . неквалификоване земмење у грабу, засипати [га] прхлицом земљом. Гор. 3. држава или већа географска или љане раднике. Дав. 3. који личи или подсећа административна област. — У свој Европи на землу; земљаст. — Човек . . . био је одвратан, мршав . . . земљаног увелог лица, нема земље где је међу простим људима топретерано чист. Ћос. Б. 4. нсоб. земаљски. лика учтивост. Нен. Љ. Несрећа је њезина почела онога дана кад су Швабе провалили — Оно није никаква земљана сила, него нешто с оне стране. Ћоп. За који часак нас земпреко међа наше земље. Донч. љаних мученика . . . неће бити. Ћос. Д. Изр. ничија ~ простор између две зараћеневојске, који не припада ниједној страни; земљапнца ж необ. (у атрибутској слуобећана (обетована) ~ према Библији: жби) землана, начињена од земље. — Ћуте Палестина; фиг. срећна, богата земља или ме- празне чабрице и чиније земљанице. Кош. СЈПО; света ~ рлг. Палестина са Јерусализемљарина ж порез на земљу. — Кад сам мом и гробом Христовим; црна ~ ( у експресивнијем говору) земља (26, е, д) (нпр. кад платио десетину, заискаше и земљарину. је реч о сахрањивању или паду); гори му ~ Ћор. Приповиједаху морнари о мору, риби под ногама у стисци је, у несигурном или . . . главарини и зешваршш. Ноеак. опасном положају; збрисати с лица земземљаринскв, -а, -6 који се односи на л>еуништити,истребити; ~ г а још д р ж и земљарину. — Странац долази у Славонију још је жив; земљо, отвори се ( з и н и , ради земље . . . плаћа трећину свеукупнога п р о п а д н и , прогутај и с л . ) узвик запре- земллринскога пореза. Бен. *<** $» -».

ЗЕМЉАСТ — ЗЕМЉОМЈЕР збмљаст и з&мљаст, -а, -о а. сличан земљи по саставу и физичким особинама; помешан са земљом. — При том се одвајају земљасте примјесе. Кем. Окупљају [се] у . . . земљасте, брашнасте накупине. Тућ. б. сличан звмљи по боји идр., таман, беживотан. — Угледао [је] . . . мршаво, изболовано и земљасто лице. Вес. Смрт . . . [је] надвила свој вео над његово земљасто лице. Франг. зЈмљачкл, -а, -б који се одноеи на земљаке. збмљен и з&мљен, -а, -о покр.«. землан. — Ничу за потоком високе земљене ограде. Шен. До врата [се] трбушила земљена пећ. О-А. земљ&тина ж аугм. и пеј. од земља. — Дава брату старе земљетине, он узимље нове подорине. НПХ. Да ми да [бог] снаге да ону земљетину . . . шчепам . . . и начиним од ње брда и планине! Сек. з&мљив, -а, -о земљав Џ). — Ложимо ватру од влажних земљивих лозинака и пушимо дуван. Станк. Трудан човјек послије дневна рада — обрисав дланом земљив зној са лица — љубл>аше жену. Поп. В. З&мљив, -а, -о који припада Земљи, који се односи на Земљу: ~ кора;. ~ куглаЈ ~ оса; ~ тежа. — Према њему [климатуј се мењала и биљна одећа Земљина. Жуј. з&мљица ж дем. и хип. од земља. з&мљичка ж в. земичка. збмљишнп и з&мљишни, -а, -б који се односи на земљиште, на земљу као посед: ~ заједница, земљишне књиге, ~ рента, ~ фонд. зЕмљишник и з б м љ н ш н и к м покр. књига у којој су унесени подаци о земљиштима и њиховим в.шсници.ца, земљишна књига. — Ако је његова [земља], биће у »земљишнику« уписана на покојног му оца. Ћип. з е м љ и ш т е и з&мљиште с 1. земља као простор, тло, површина (географска и пољопршредна); земља као имовински појам: брежуљкасто ~ , неплодно ~ , обрађено ~ , заједничко ~ . — Ту је каптолско земллпнте. Шен. 2. фиг. услови, прилике, подлога. — Био [је] на . . . неблагодарном земллшту за ширење социјалистичких идеја. Скерл. 3. необ. место збивања. — Све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате [су] мојој мајци. Лаз. Л. зНмљовид м ков. географска карта. — На стијени висе два огромна и посве пожутјела земљовида. Ђал. земл>овндпи, -а, -о који се односи на земљовид; географски. — Важно се нагињао на раширену земљовидну карту. Сим.

299

земљбвнт, -а, -о који обилује земљом; супр. кршевит, каменит. — Тада је било . . . некако више њих у кршној Хрватској неголи у земљовитој Славонији. Шиш. земљбвласник м земљопоседшк. — Сељачки покрети, обично, завршују се извлашћивањем великих земллвласника. Јов. С. Закон је био ту, који је говорио: једна трећина прихода земљовласнику. Нам. земљбвласница ж женска особа земљовласник. земл>6власнички, -3, -о земљопоседнички. — Једна господарска класа, војничка и земљовласничка, почела се стварати. Јов. С. земљодблац, -лца, ијек. земљодјблац, м (ген. мн. земљбделаца) земљорадник. — Срби, који су пређе били искључиво земљоделци, почињу да се баве занатима. Марк. Св. Како су Срби добри земљодјелци 3 било им је на селима добро. Маж. Ф. земљбдепка, ијек. земљбдјелка, ж женска особа земљоделац. И-Б Рј. земл,бделски, -а, -б, ијек. земљбдјелски земљораднички, пољопривредни: ~ школа, — производ. земљодблство, ијек. земљодјблствоЈ с земљорадња, ратарсгто. — [Новине] да нам пишу о занатима, о општинама, о земллделству. Јакш. Ђ. земљодблчев, -а, -о, ијек, земљодјблчев који припада земљоделцу. земљодјблац, -лца, ек. земљодблац. земљбдјелка, ек. земљбделка. земљбдјелски, -а, -б, ек. земљбделски. земљодј&гство, ек. земљодблство. земљодјблчев, -а5 -о, ек. земљодблчев. земљодржац, -ршца м онај који држи земљу; земљопоседник. Р-К Реч. земљбзор м песн. индив. онај који гледа, осматра и чува земљу. — И Господин анђела погледа земљозора, миле земље наше чуваоца. Прер. земљблежа ж ков. она која само лежи на земљи. — Нека кб и друге свиње зешволеже једу и они. М-И. збмљомер и земљбмер, ијек. збмљомјер и земл>бмјер, м стручњак који се бави премеравањем земљишта, геометар. зВмљомерски и земљбмерски, -а, -б, ијек. земљомјерски и земљбмјерски који се односи на земљомере и мерење земље, геодетски. земљомбрство, ијек. земљомјерство, с наука која се бави премеравањем земљишта, геодезија. збмљомјер и земљбмјер, ек. збмљомер и земљбмер.

300

ЗЕМЉОМЈЕРСКИ — ЗЕМНИ

зВмљомјерски и земљбмјерскл, -а, -о, ек. земљомерски и земљбмерски. земљомјбрство, ек. земљомерство. збмљоппс м шк. наука која се бави описивањем Земље и појава на њој, географија; школски предмет и уџбеник који то садржи. — Стезао [сам] под пазухом нове читанке, рачунице и земљописе. Петр. В. земљописац, -сца м (ген. мн. земљбписаца) стручњак који се бави земљописом, географ. — Колумбо није пошао откривати Америку ни као поморац ни као земљописац. Нех. збмљописни, -а, -б који се односи на земљопис, географски: ~ карта, ~ положај. зе.мљопбсед и земљопосед, ијек. земљопосјед и земљолосјед, м земљишни посед, земљиште као имовина. — Сељак је свој земљопосјед проширио. Крл. земљопбседник и земљопбседник, ијек. земљопбсједник и земљопосједник, м онај који поседује земљу, власник земље. — У феудалном друштвеном поретку владајућу класу чине световни и црквени земљопоседници. ПИФ. земљопбседница и земљопбседница, ијек. земљопбсједница и земљопбсједница, ж женска особа земљопоседтк. земљопбседнпчки и земљопоссдничк и , -а, -б, ијек. земљопбсједнички и земљопосједнички који се односи на земљопоседнике: ~ класа, ~ аристократија. земљопбсјед и земљопосјед, ек. земљопбсед и земљопосед. земљопбсједпик и земљопбсједник, ек. земљопбседник и земљопбседник. земљопбсједница и земљопбсједница, ек. земљопбседница и земљопоседница. земљопбсједничкн и земљопосједннчки, -а, -б, ек. земљопбседнички и земљопоседнички. збмљорад м заст. в. земљорадња. — Земљорад [је] већ прилично био усавршен. Жуј. земљбрадин м покр. в. земљорадник. — Свитак усред поноћи . . . искрице светле тамом просипље, предсказујући земљорадину да му је зноја сазрео плод. Јакш. Ђ. земљбрадник м човек, сељак који се бави обрађиеањем земље као главним занимањем, ратар, тежак. земљбрадница ж женска особа земљорадник. земљбрадпнчки, -а, -б који се односи на земљораднике: ~ задруга, ~ посао. земљбрадннштво с зб. земљорадници. — Сврха аграрној рефордш мора бити ства-

рање господарски способнога земљорадништва. Мј. 1926. земхвораДша ж обрађивање земље, ратарство, грана пољопривреде која се бави обрађивањем земље и гајењем корисних биљака. збмљосатп се, -ошем се сврш. необ. а. постати као земља, добити боју земље, претворити се у земљу. — Под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења . . . готово земљосани. Станк. б. фиг. опити се потпуно; исп. пијан као земл>а. — Тапшао Рако по рамену Стојана, но он, земљосан пићем, само колутао белим трепавицама. Рад. Д. збмљоскок м цндив. избаџивање земље уеис, произведсно експлозијом гранате. — Црни земљоскоци дизали се од граната лијево и десно. Крл. земљбтежа м необ. в. земљорадник. — Козари и најпримитивнији земљотеже не могу да се пробију до користоносног приморја. Крл. збмљотрес м 1. изненадно јаче или слабије потресање, дрхтање Земљине коре, изазвано узроцима тектонске или вулканске природе, потрес, трус. 2. песн. земљотресац. — Вољу, земљотресе, моју погодио си у грудма! Марет. земљотрбсац, -сца м песн. мит. онај који тресе Земљом, бог Нептун, Посејдон. — Започне тада Посидон земљотресац ријеч. М-И. збмљотреспн, -а, -б који се односи на земљотрес: земљотресне линије, ~ зона. збмљоуз и земљбуз м геогр. место где је копио веома сужено између два мора, уже копно између две веће копнене површине, превлака. — У Грчкој путовао [сам] преко коринтског земљоуза. Нен. Љ. земљбузина ж земљоуз. — фиг. Новим проширењем Србије нестало је оне политичке земљоузине која је раставллла Србију од Црне Горе. Цвиј. земљурина ж аугм. и пеј. од земља. — Шта је овде бог наваљао пусте земљурине! Сек. земљуша ж (у атрибутској служби) земљана. — Дохвати своју лулу земљушу. Ков. А. И данас, ето, скупише сувади и чапурја да бабура се земљуша закади. Кош. збмни, -а, -6 а. земаљски, Земљин. — Земни односи и земне мјере њега нису више окивали. Десн. [Злато је] као мање или веће комађе неправилно по површини земној растурено. Панч. 6. који се налази у земљи или потиче из земље, који је у вези са подземним слојевима земље, подземни (понекад као део термина): ~ плод, ~ орах, ~ плин.

ЗЕМНИК — ЗЕРЗЕВАТ в. земљани. — Када се једнога дана преселим у црве и у земне груде . . . Цес. Д. земних м 1. песн. становник Земље, смртник, човек. — Земнику тужном памет се мути, ум се запањује. Прер. Човек треба да остане у првом реду син земље, земник. Марј. М. 2. ков. подземни свод, тунел. Р-К Реч. земскн, -а, -5 в. земаљски. — [У очима] је титрао посљедњи остатак земског живота. Ноеак. збмство с рус. орган племићко-грађанског самоуправљапа у дореволуционарној Русији. земунвца ж примитшна просторија за становање или пребиеање, укопана у земљу; војнички заклон у земљи. — Људи су живели . . . и по пећинама и по плитким земуницама. Жуј. Наши су ровали у њему [брегу] путеве и земунице. Андр. И. земуничар м онај који живи у земуници. — Партизански земуничари у Васојевићима организовали [су] свој батаљон. Лал. зена, ијек. зјена, ж песн. зеница. — Мирно и хладно гледају ти зјене. Наз. Заљубљени, руке сплетене не расплићите, не растављајте жедне зене. Макс. з&нгија и з&ађија ж в. узенгија. — Скочи јунак шари у зенгије. НП Вук. з&нђнл, -а, -о (и непром.) тур. богат. — [Удовицу] салетели просиоци, па све неки зенђил људи. Глиш. Не доличи бегу зенђиломе да он узме фукару дјевојку. НПХ. зенђ&лук м тур. богатстео. Вук Рј. з&нит, -ита м а. највиша тачка небеског свода, над главом посматрача. — Сунце је . . . спуштајући се са зенита, обасјавало . . . романтичну панораму. Уск. б. фиг. ерхунац, највиша тачка. — Кад је таква мржња доШла до зенита, онда сам им од јада и немоћи показивао језик. Киш. з&витни и збннтски, -а, -б који се односи на зенит. — Кишовито вријеме наступа одмах послије пролаза Сунца кроз зенит (»зенитне кише«). ОГ. Н>у [женку орла! само дражи, неодољиво подстрекава зенитски сноп. Рад. Д. збница, ијек. зјеница, ж 1. анат. отвор на дужици кроз који сеетлост продире у унутрашњост ока рирШа. — Као да хтеде своје жељне зенице занавек његовим чаром напојити. Јакш. Ђ. Прољеће . . . у врту шета и љуби росну зјеницу цвијета. Вит. 2. фиг. нешто најдрагоценије, што се најбрижљивије чуеа. — А моја Јула, шта ће моја кћи, јединица ми, моја зеница? Кост. Л.

- ••-

*

„.-

.

Изр. чувати

301 (пазити и сл.) као

зеницу ока чувати као нешто најмилијс, најдраже. Зен&чак, -Ака (мн. -аци) и Зеничанин (мн. -ани) м становник Зенице. Зепичанка и Зеннчкиља ж женска особа из Зенице. зепичпЗ, -3, -6, ијек. зјенични који се односи на зеницу. з^нути1, зенем и збнути, зенем сврш. и несврш. заоденути се, заодевати се лишћем и цветом (,у пролеће), (о)листати, (про)цветати, цвасти; (пројклијати, нићи, ницати (о билкама). — Нека знадеш да сам привенула, ето прије нег' сам и зенула! НПХ. Ја не газим сјеме што га вјетар носи у мој усјев; ја га пуштам нека зене. Наз. збнути 2 , зенем сврш. в. зевнути. — Заклонивши уста руком, зену. Вес. Аждаја под његовим копљем зену. Ј1аз. Л. збпа ж в. папуча. Бен. Рј. збпсти, зббем (импф. зебијах и зебах; аор. зббсх, зебе; р . прид. зебао, зебла) несврш. 1. а. осећати, трпети студен, хладноћу, зиму. — Како је дугачак [капут]! Неће ти колена зепсти. Макс. фиг. Згурена на снегу сеоска капела зебе усред гробља. Дуч. б. прел. необ. смрзавати, изазишти осећај хладноће, захватати хладноћом. — Љута вјетрина . . . и мене зебе. Креш. Ако те чежња жеже, хлад ноћи срце зебе, и патња месо реже, савиј се главом под ћебе. Уј. 2. фиг. осећати, трпети страх, страховати, бојати се, бити узнемирен. — Крупно нешто учиш у памети . . . А ја зебем од много мишљења. Њег. Немај страха! Умири се драга! Од утваре то ти срце зебе. Цес. Д. Изр. зебе га страх мучи га страх. — Свакога зебе страх у тој ружној ноћи. Нов. збр м зоол. врста јастреба, жутоглави брадаш Сураетз ђагћагиз. Финк. з&ра ж ар. покр. (у прилошкој служби) сасеим мало, трунчица, мрв(иц)а. — Та дјевојка га ни зере не воли. Ђал. зердав м зоол. тур. врста куне златице, хермелин, самур; крзно те жиеотиње. ВукРј. з&рде, -ета с тур. гушћг варени пиринач, заслађен шећером и зачињен шафраном. — Жуто зерде у сребрну сану. Вук Рј. зерделија и зерд&лија ж тур. а. кајсија Ргипш агтешаса. Сим. Реч. б. ерста ране шљиее Ргипиз рзеидоагтетаса. Шкаљ. зерз&ват, -&та м тур. нокр. 1. поврће, зелен. 2. ђаконија, фина стеар. — [Мјестој са свим отмјеним шункосаламскосирским зерзеватима. Сим. Разни зерзевати за предјело . . . Ћоп. Изр. знати сто з е р з е в а т а све умепш. Р-К Реч.

302

ЗЕРИН — З Е Ч А С Т

з&рин, -ина м, зерина и зеринкада

ж тур. бот. нарцис, зеленкада. — Румен ружа . . . вео раскида, а зерини црне очи дрече. Баш. Зеринкадо, позлаћена грано! Огр. збрити, -им несврш. покр. зурити, пиљити. — Његово младићко оштро око зерило је да му не измакне ни једна ситница. Вес. з&рица ж дем. од зера. — Земља постаје плитка. Без икаквог ужитка, без зерице изненађења. Павл. Баш би се ваљало зерицу згријати. Ћоп. зеричак, -чка м дем. од зера, зерица. — Де, де, — нутка га дјед, а Сава се на то само зеричак погне напријед. Ћоп, з&ричица ж дем. и хип. од зерица. — Зеричицо моја мала! И-Б Рј. збт м ожењен човек у односу на женине родитеље, браћу и друге чланоее њене породице, кћерин или сестрин муж. З&га ж геогр. 1. а. ист. старији назив за област која се приближно поклапа са данашњом Црном Гором. б. равница око доњег тока реке Мораче. 2. река у Црној Гори, притока Мораче. з&тнћ м хип. и ир. од зет. — Да би спасао кандидатуру драгог татице, врли зетић осјетио се херојом. Мих. збгњи, -а, -е в. зетовски. — Зетња врећа није нигда пуна. И-Б Рј. з&тов, -а, -о који припада зету, који се односи на зета. — Удао [је] кћер у Далмацију и чувао зетов виноград. Сек. Бијесан је он на беспосличење и нехај зетов. Вел.

з&ћат, -ата м тур. милостиња коју је сваки имућнији муслиман обавезан даеати сеаке године. Бен. Рј. з&ћир и збћир м а. нар. песн. прстен с каменом. — Зећир прстен вас од сува злата. Вук Рј. б. четврти прст на руци на који се обично метне прстен. Бак. Реч. з&фир, -ира м грч. 1. песн. поветарац. — И она у сенку оде где лишће мирише свеже 3 и зефир пријатно пирка. Митр. И зефир му се заплео у коврчаву косу. Крл. 2. врста танке тканине. Бак. Рј. зефДрић м дем. од зефир. — Пирка помало, пирка! — и додаде: — Зефирићи, тихи зефирићи! Срем. зефиров, -а, -о који се односи на зефир. з8х м тур. гајтан, ширит, врпца (рд усукане свиле). — Затуривши зех од наочара за уши . . . тетка Василија говори. Сим. зЕхер м перс. врста отрова. — Она иде у нову чаршију, па купује отрова зехера. НПХ. з&хра ж тур. в. зера. — Никад . . . не бијаше ма и зехру једну тужан. Мул. зец м (вок. зече, инстр. зецом; мн. з8чеви, ређе збцови) 1. зоол. плашљива дивља животиња из реда глодара, с дугим задњим ногама и дугим ушима Л,ери8: дивљи ~ , обични ~ . 2. фиг. плашљиеац, кукавица. — И није мушко него зец. Каш. Изр. пит,оми ~ зоол. кунић; још је ~ у шуми прерано је за радост; п л а ш љ и в

као ~ врло плашљие; стари је он

~

искусан је он, има памети; т р а ж и ћ е ~ матер биће велике невоље (нпр. мраза); у том грму л е ж и ~ у томе јв ствар, у збтовина ж зетова постојбина. — Нитоме је проблем. сам ни ја далеко од дуждеве зетовине. зВчад ж зб. им. од зече. Кост. Л. зечадија ж зб. шаљ. зечеви. — Кренуо зетДвљев, -а, -о и зет&вљи, -а, -е зеје већ сада да што раније стигне, па да натов. — Кад сам био пред зетовљом кућом, чини русвај међу том зечадијом. Вел. састанем га где поји краве ка бунару. з^чак, -чка м 1. дем. од зец. 2. бот. а. Шапч; Р-К Реч. дивљи грашак Рјвшп агуепзе. б. грашак збтовски, -а, -5 који припада зету, зе- РЈзшп 8а11ушп. Сим. Реч. тошма; који се односи на зета. — Што год з&чар, -ара м (вок. зечару и -аре) 1. буде зетовскога, да ми дара нитко не дијеловачки пас за лое на зечеве. 2. необ. ловац ли. НП Вук. зечева. — Чувени зечар га мргодно саслуша. зетбвштвна ж покр. зетова кућа, зеЛал. тов род. — Из те добросретње зетовштине з&чара ж бот. ерста траее, пауља. није јошт нико водио испрошено чел»аде. Сим. Реч. Љуб. з&чарка ж бот. гљиеа из пор. рупичара з&гство с однос зета према тазбини; стварање таквог односа. — Онај да ће поћи, Ро1уроги8 Ггопдозиз. Сим. Реч. з&чарвик м кавез за зечеве, стаја за а овај чудан све до краја ћути, па притезечеве. че: А шта би од зетства, вјере ти? Буд. зечаст, -а, -о ков. сличан зецу. — ЗеЗВћанин м (мн. -ани) чоеек из Зете Џ). части клокан је по своме бићу и боји врло ~. .,- а,Збћапка ж женска особа из Зете (7). сличан нашем зецу. Финк.

ЗЕЧАЦ — ЗИД

303

збчац, -чца м бот. зечак {26). Сим. Реч. -доле, љуљати, њихапги. — Конобарице су га зибале у крилу. Козарч. фиг. Тамо ме зече, -ета с дем. и хип. од зец; зечије талас етерни зиба. Крањч. С. младунче. — Маторка лежи на легалу, уз ~ се љуљати се, њихати се; клатити се, њу два мала зечета. Дом. Збогом медо, посртати од једне стране према другој (рд лијо, и ти зече мило! Наз. старости, слабости и сл.). — Дизао је зечев, -а, -о који припада зецу, евојствеи главу високо, бацао је руке нехајно, а зизецу. — Ономе лаву жалосноме који носи бао се као да коло игра. Шен. фиг. Крв се . . . ћуд лисичју а зечево срце. Њег. зибала као мјесечево злато у таласима. Бег. з&чевина ж зечје месо. — Судија . . . з&бача ж покр. в. зипка. воли да једе . . . зечевине. Јевт. У бризи зибблин, -ина м тал. зоол. зердав. 1је] да овај страни . . . пас не омасти брк Деан. Рј. зечевином. Кал. з&бетке ж мн. зоол. мале крволочне звез&четина ж зечја кожа. — Лагано се окрену и угледа командирову капу од зе- рке сличне мачкама УгуеггМае; исп. цибетке. Бен. Рј. четине. Лал. зМбнути, -нем сврш. љуљнути, зањизбчијак м зрно сачт за зечеве. — Згодихати. — И гранчица ју је [грлицу] два-трили ме из ловачке пушке, имам најмање пут зибнула. Киш. двадесет зечијака у туру. Ћоп. ~ се љуљнути се, зањихати се. — Зибзбчији и збчији, -а, -е = зечји а . који ну се зовки грана. Кош. се односи на зечеве, који припада зечевима, зибритп, зибри несврш. чинити да се својствен зецу. — Заспао [би], очију напола кожајежи од хладноће: зима зибри. Деан. Рј. отворених — сном зечијим. Сиј. б. као први део разних народних ботаничких назива: зибуљати се, -ам се несврш. дем. пре~ стопа, ~ житОз ~ уво и д р . ма зибати се. — Шетао се према двору старац. Лагано се зибуљао. Шен. з&чина ж 1. аугм. од зец. — Јесте ли зив м покр. зов. — Уто из даљине једва видјели зечине! — хвали се. Вел. 2. зечја кожа, зечје крзно, зечетина. Р-К Реч. 3. чујно разабире се први зив јације, глас мујезинов. Огр. бот. различак. Бен. Рј. зивати, зивљем несврш. индив. в. зеаз&чпшак м зечарник. — Изгорио је зети. — Што л ' озебло у обору ранче, из почињак са шест кунића. Вј. 1960. воја мајку зивље гладно! Март. з&чић, -а и з&чић, -ића м дем. од зец; зивкање с гл. им. од зивкати. зечје младуте. — Он је мимо њих стругнуо као зечић. Киш. зивкати, -ам несврш. и уч. понављати дозивање, често, сваки час зеати. — Тебе з&чица ж женка зеца. много нешто гледа и зивка Ката удовица. зечји и збчји, -а, -е = зечији: ~ брк, Срем. Обадвије богораде и зивкају га. Јел. ~ кисељак, ~ детелина, ~ лобода, ~ трава итд. — Дат ћу ти зечје масти да назЗвнути, -нем и знвнути, зивнем сврш. мажеш маснице и охрабриш своје зечје зовнути. — Кад војводи ситна књига дође срце. Ков. А. . . . прво српске поглавице зивну. НП Вук. К6 славуј жељно тебе зивнух. Крањч. С. збчкаст, -а, -о зекаст. — Јахаше зсчкасту бедевију. Лал. зид м (лок. зиду; мн. зидови, ген. зизечки прил. на зечји начин, као зец; дбва и зидбва) 1. а . усправни, окомити део фиг. плашљиво, бојажљиво. — Коњ му зграде на коме лежи кров зграде и који презечки поиграва. Лаз. Л. У Ибрахима по- грађује њен уиутрашњи простор. — О зиговора нема — и он зечки скочи. О-А. довима висе раскошне тапете. Креш. б. ограда (рбично од камена или цигле, опеке). з&б м спорт. сатјање, прегиб. — Ударац — Мало ће остат трагова негдашње' злоће, сс врши претходним зибом у кољенима и која нагони људе . . . граде зидовима опа. . . замахом руке унатраг. Одб. сиват. Марет. в . фиг. преграда, препрека. зибалица ж покр. колевка. — Јожина — Чета је неодољиво јурнула кроз ватрени се зибалица непрестано њише. Гор. зид метака и бомби. Поп. Ј. 2. страна суда, знбаљка ж индив. направа на колевци посуде, цет и сл. — Из устајале воде . . . да се може љуљати. — Успављивала га издвајају се из раствора гасови у облику у великим наћвамаЈ пошто стара колијевмехурића и хватају по зидовима суда. НХ. ка није имала зибаљке. Бен. Изр. бити з а т в о р е н ( и з ) м е ђ у , (у) з и б а а е и з З б а т е с гл. им. од зибати (се). четири (кућна, собна) зида не излазити зибати, зибам и зибљем и зибати, из куће, међу свет; блед к а о ~ потпуно -ам и -бљем несврш. доводити у ритмичко блед; исп. блед као крпа; бобом (боб) о ~ в. уз боб (изр.); д о т е р а т и , д о г у р а т и , кретање с једне стране на другу или горе-

304

ЗИДАНИЦА — ЗИЈАМЕТЛИЈА

притерати до зида, притиснути уза

крације и крупне буржоазије (која се номизид притеснипш, победити (кога) разлози- нално бори за правду, слободу и једнакост, ма тако да се не може бранити, да не може а у ствари штити интересе својих КЈШСО), одрицати нешто; д р ж ' се, к у м е , зида масонство. 1 шал>. каже се пијану човеку; ЖИВИ ~ низ, зидарчац, -чца м зоол. «. зидарица ред људи као препрека или сметња да се про- {15). Финк. ђе или да што прође; и з и д о в и имају зндати, зидам и зиђем несврш. 1. поуши треба бити опрезан да ко не прислушкује кад се гоеори штогод тајно; к и н е с к и дизати, градити (помоћу цигле, опеке, ка— а) веома висок и снажно утврђен зид који мена, бетона и сл. зграду или друго што). — фиг. Сунце зида градове по небу, тврје у давна времена подигнут око кинеског царства као заштита од упада непријатеља; ђаве по облацима. Дуч. Како мисли и ријечи б) фиг. непремостива преграда, препрека и кретње зидају здања. Уј. 2. фиг. стварати, састављати, писати. — Штросмајер (између две личности или два света); ограје зидао своју докторску тезу у Ђакову о дити се к и н е с к и м зидом прекинути везу са спољним, вањским светом, оградитпи јединству цркава. Баб. Изр. ~ к у л е у в а з д у х у живети у се од спољњег утпицаја; п р и с л о н и т и к о г а уза ~ извеспш на стпрељање; стпрељати; илузијама, сањарити, планирати што неостварљиво; ~ на песку стварати нешто на слепи ~ (на кући) зид без прозора; несигурној основи. ћ у т а т и , шутети као ~ не говорити ништа; у д а р а т и (лупати) г л а в о м о зДдина ж 1. аугм. и пеј. од зид. — Да ~ в. уз глава (изр.); ш п а н с к и ~ заслон ли ће . . . умрети од глади међу каквим од мканине, гшраван. зидинама? Ранк. 2. (обично у мн.) рушевине, остаци неког града, тврђаве и сл. — На самој звданица ж зидана кућа (рд цигле или води има стара зидина за коју се приповикамена). — Богато село, красне зиданице. једа да је била кула Лима харамбаше. Вук. Лав. Зауставили су нас коначари пред једСретао стигосмо у старе зидине. Шен. ном зиданицом на спрат. Чол. Наоколо се познају још зидине [манастира], зидање с гл. им. од зидати. уравњене већ са земљом. Глиш. Изр. к и к л о п с к о ~ начин грађепа при коме се наваљују велики камени блокови зјкдкћ м дем. од зид. један на други. зиднн, -а, -6 који се односи на зид: ~ з&дар, -ара м онај који зида, онај чији карта, ~ огледало, ~ сат, часовник, ~ је занат зидање. — фиг. На широком ђер- новине. ђефу отаџбине везу зидари свих занимања. з&довље и зиђе с зб. зидови. — [Гај] ЛМС 1949. се распростро изван зидовља. Креш. ИзвиИзр. слободни ~ припаднш слободривало [је] старо зиђе неког порушеног ног зидарства, масон. утврђења. Шег. зидарев, -а, -о = зидаров који припада зЗзола и зизула ж бот. в. чичимак. зидару. — То сам чула од Анице зидареве. Сим. Реч. Новак. зијавац, -авца м необ. зијало, зазјазидарија ж зидарство, зидарски занат. — Чим сврши школу, одмах ће на занат, еало. — Гурају радозналце зијавце. Богдан. Изр. ~ ч и ч а в а ц зоол. ерста птице из учити зидарију. Пав. пор. тркачица О1агео1а рга1тсо1а. Финк. зидарица 1 ж 1. зоол. а. врста осе СћаНзЗјавица ж необ. зевање. — Колико содота тигапа. Финк. б. врста птице из год се пута поведе ријеч о шијачком тргопор. пузавица Тк:ћос1гота тигапа. 2. бот. вачком таленту . . . увијек ме спопадне вијошница. Сим. Реч. некаква зијавица. Кор. зндарица 2 ж необ. жена слободног зидара, масона. — Тим даром увјерит ћете зијакс ж мн. в. уз зјака (изр.). — Млади о недужности свога срца ону коју изабере- згубидан . . . продаје зијаке у нашим брдите себи за достојну зидарицу. Крањч. Стј. нама. Ков. А. з&јало м и с онај који ништа ие ради ееН з&дарка ж зоол. а. врста дрозда Тигдиз тиз1сиз. Финк. б. зидарица1 Џа). Бен. Рј. зија унаоколо, зазјавало. — Пази . . . ти, старо зијало! Шов. зндаров, -а, -о = зидарев. зијамет м тур. ист. еелико имање, спахизбдарски, -а, -5 који се односи на зидаре: лук. — Осјећи ћу беговима зијамете. Вук Рј. ~ алат, ~ мајстор, ~ занимање. зидарство с зидарски занат. зијам&тлија м тур. онај који поседује Изр. слободно ~ тајна међународна зијамет. — Зијаметлије имали су зијамете. организација утицајних појединаца аристоШиш. " - - *•

ЗИЈАН — ЗИМИТИ з&јап м в. зијало. — Јеси ли чуо, зијане? Ков. А. з&јан, -ана м тур. штета. — Велик ћу ти зијан учинити. НПХ. Чини нам [брав] зијан. Глиш. зијапптн, зијаним несврш. бити на губитку, губити, штетовати. — Стојану за љубав узећу [коже], макар и зијанио на њима. Ћор. зпјанћер м тур. штвточина. — Голем је зијанћер . . . па му ваља подобру ударити. Глиш. зијанћерски, -а, -о који св односи на зијанћере. — Ама ти душу зијанћерску, зар мој труд и муку да упропашћујеш! Андр. И. з&јање с гл. им. од зијати. з&јати, -ам несврш. = зјати 1. тупо, безизразно гледати, бленути; зазјаеати. — Та швапска господа су зијала у тога јуначкога попа! Шен. Ти канда не знаш ништа друго него зијати около. Пав. 2. имати велики отвор, зјапити. — Уместо прозора, на другом спрату је зијао један велики отвор. Ћос. Б. Крзава, љута зијала рана на јаким прсима. Наз. фиг. Непрестано сте у борби из које зија пропаст. Тур. 3. викати, дерати се углас. — Мало му је што виче по соби, него још изађе у двориште па зија као махнит. Шапч. зијафет ж тур. гозба, част. — Ту зијафет велик учинио. НПХ. Какав је то зијафет? Срем. зијач, -ача м зијало, зазјавало. — Зијачи и гизделини . . . се супротнуше жупнику. Ков. А. з&јачки, -а, -о који се односи на зијачв. — Намамише у кафану силу радозналог и зијачког . . . свијета. Матош. зијев, ек. зев. зијев-, ек. зев-. зиј&хавица ж (ијек.) зевање. — Па ће вас спопасти . . . дангуба и . . . зијехавица. Кор. зијбхати, зијехам несврш. в. зијевати. з и к м оном. звук, писак. — Задршће каки танки ситни зик из драча. Ђал. зиле, зила ж мн. тур. пар металних округлих плочица које звече ударањем једне о другу а употреб/кавају се као музички инструмен(а)т. — Ударише зиле и борије. НП Вук. Звекећи около чим и у зиле . . . лупај. Марет. з&лџија м занатлија који израђује зиле и друге предмете од бронзе. Шкаљ. зиљав, -а, -о покр. зрикав. Р-К Реч. зЛљавац, -авца и знљавко м погрд. покр. зиљав, зрикав човек. Р-К Реч. 20 Речшш српскохрватскога књижевног језика, II

305

зиљавост, -ости ж особина онога који је зиљае, зрикавост. з и м а ж (дат. зими и зими, акуз. зиму; ном. мн. зиме) 1. а. најхладније од четири годишња доба, између јесени и пролећа. — Сјећају нас да смо усред тврде зиме. Ђал. 6. фиг. старост. — Ево, стигох у зкму својих днева. Креш. 2. хладноћа, студен. — Поче да ме хвата зима, те ти се привучем ближе уз амбар. Ћос. Б. фиг. Зима мојега осмеха сузе ће ти следити неверне. Јакш. Ђ. 3. језа, зебња. — Кад је узе, дрхтат стаде, кроз срце му прође зима. Радич. Тако је тужно мамио глас из оног дрвета да је свима зима пролазила кроз кости. Бен. Изр. ~ ми је око срца страх ме је; нема зиме (за н е к о г а ) разг. добро му је, т треба бринути за њега; цича ~ љута, јака хладноћа, еелика студен. зимаја ж агр. зимњача, зимска јабука, крушка. Р-К Реч. з&мара ж биол. спој који квашчеве гљивице стварају и излучују при врењу. ОК. зјкмача ж агр. зимњача, зимска јабука. — Маријина комора, с мирисом устајалих дуња и јабука зимача, отвара се некуд у дубину. Донч. зимбуљати се, -ам се несврш. дем. љуљушкати се. — Ја се зибам зимбуљам свако лето на Јурјев дан. Михољ. зКмзелен м и ж бот. а. биљка пузавица с овалним зеленим лишћем и плавим цветовима Утса тајог, V. т т о г . б. назив за различне биљке са лишћем које се увек зелени (бршљан, зеленика, калина). Сим. Реч. — Чудо још да расте зимзелен и трава. Уј. Обала је била зарасла ситном храстовом шумом и неком зимзелени. Вуј. знмзелен, -а, -о који је зими зелен. — Зимзелено дрвеће има тврдо кожнато лишће. Бот. С десне [стране] видиш зимзелене брежуљке. Љуб. зимн прил. у зиму, за време зиме. — Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала. Ранк. Изр. зими и лети у свако доба године, непрестано, увек. знмин, -а, -о који припада зими. — Лето [је] побеђивало (раздирало зимину одећу). Ђурић. знмбна ж в. зимница. — Храни свињче за зимину. Вук Рј. Што се тиче зимине и кувања, ту се није дала ниједној. Нед. Љетину треба чувати за зимину. Мишк. з и м н г и , зимим несврш. зимовати. — Немој у^ет' Новаковић-Груја да те љети по планини вуче, а да зими на јатдку зими. НП Вук.

306

ЗИМИЦА — ЗИМ0ГР0ЖЉИВ

зим&ца ж покр. 1. зимовање, зимовник (•/). — [Јаничари и спахије] обузму Сријем и ту се стане на зимици. Љуб. 2. грозница, језа. — Два мјесеца [ме] возали . . . све у зимици и врућици. В 1885. 3. агр. зимњача, зимска јабука. — У планини голобрдској имаде . . . лијепих срчика, слатких зимица. Кор. з&мица ж дем. и хип. од зима. — Није зиме ни зимице до которске Трипуњице. Вук Рј. з б м З ш т е с 1. зимовтк Џ). Р-К Реч. 2. зимски пашњак. Р-К Реч. з&мка ж 1. зоол. а. врста пастрмке која се лови зими. — Према времену у коме се лови . . . пастрва је добила разна имена, као летница, зимка. Дед. Ј. 6. в. зимовка. Бен. Рј. 2. агр. зимпача, зимска јабука. Р-К Реч. з&мкуља ж иар. краеа која се музе преко зиме. — Колико ћеш имати зимкулд? Вес. зимљеље с гл. им, од зимити. з&мљив, -а, -о 1. осетлив на зиму, хладноћу. — Изиђе у вјетровиту тмину младић, погурен и зимљив. Вуков. 2. хладан, студен. — У таково зимљиво раздање младе су слушкиње чучећи дувале. Десн. зимљивко м ир. ошј који је зимљш. Р-К Реч. з&мљвво прил. осећајући зиму, зимоморно. — Дјечак [се] зимљиво скупљао под кожухом. Ћоп. з&мљивбст, -ости ж осетпљиеост на зиму. зимни, -3, -о = зимњи 1. зимски. — Кад су зимне ноћи у нас, сједи се задуго. Шант. Пред њиме се изненада опет створиле дуготрајне зимне вечери. Леск. Ј. 2. песн. хладан, студен. — По руци дрхат зимни сад, сад врући. Марк. Ф. зимн&на ж необ. зимовање. — Иште [Лука] . . . пећину . . . за поставу и зимнину стојну. Март. зимница и збмница ж 1. храна спремљсна за зиму. — Изгледао је жалостан ради пропале зимнице, Михољ. Дотрајале су и вајбоље зимнице, пресахле позајмице. Андр. И. 2. зимовање; зимовник. — Узмакоше куд који на зимницу, да се у прољеће . . . опет на рочишту нађу. В 1885. Ласте долећу са зимница својих. Ил. 3. покр. грозница. — Људи добише зимницу од незрела воћа. Шен. Ћутио [је] како га зимница тресе. Кос. 4. зоол. врспга птице певачице. НЕ. зВмниште с заст. зимовник (1). — Креће се уз . . . попевку млађега света у жупније зимниште. Паич. Хтело се да лађа оде на своје зимниште. О 1875. , _ _.

збмно прил. хладно, студено. — Вани сн'јежи. Тамно . . . зимно . . . Крапч. С. зЈЈмњаја ж в. зимњача. Прав. знмњача ж агр. зимска јабука, крушка. — Сокови миришу црвених зимњача. Крл. з и м љ и , -а, -е = зимни. — Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша. Лаз. Л. А из кухише допираху мириси зимн»их јела. Шимун. звм&валиште с зимовник (7). — Онда их пренесу у . . . зимски рибњак или зимовалиште. Финк. зпмбвзње с гл. им. од зимовати. зимбвати, зимујем несврш. 1. проеодити зиму. — Мислите ли да ћу . . . овдје зимовати? Шен. Бачка земл>а и њен човек не зимују подједнако. Петр. В. 2. необ. прел. остављати преко зиме. — Немој мене зимоват у мајке. НП Вук. зимбвит, -а5 -о који је пун зиме, у коме је еелика хладнсћа. — Траје дане мутне, јадом обасуте, зимовите. Кош. зимовиште с зимовник Џ). — Стотињак корака од вароша . . . налази се нови књажев дворац за зимовиште. В 1885. Помиње се . . . некакав забран . . . као зимовиште стоци два села. Нов. зДмовка ж зоол. ерста птице певачице из пор. зеба Руггћи1а руггћи1а еигораеа. — Сјекице . . . и зимовке дизаху се уз цвркут и грају. Куш. зимбвник, -ика и збмовник м 1. место у којем се зимује, зимско склониште; зимоеање. — Знам да ви идете на зимовник у Фрушку гору. Чол. На западу је била обала . . . а иза ње . . . гора од катарака и димњака пароброда скушћених у зимовник. Уск. 2. зимиица (7). — Твоја је стока упропастила моју баштуЈ а онде је . . . цео мој ЗИМ0ВШ1К. Јакш. Ђ. зимовпнца ж заст. 1. зимовник (1). — [Снег] засипаше прозоре и таване у којима више врчпчјих породица бејаше подигло своје зимовнице. Шапч. 2. зимница (У). — По њој [земљи] клије трње и коровље, па му по њој гладни воци ричу, што им на љој зимовнице нема. Март. знмбвшак, -ака м зимовник (1). — Онда их пренесу у зимовњак, зимски рибњак или зимовалиште. Финк. зимогрАжљив, -а, -о в. зимогрожљив. — Два . . . зимогрижљива старчића . . . забленула [се] у дјевојку што сједи крај благајне. Цар Е. Зимогрижљивије [сел>анкеј се поређале у кујни поред огњишта. Рад. Д. зимогрбжљпв, -а, -о осетљив на зиму, зимљив, зимоморан. — Оронуо и полуслијеп,

ЗИМОГРОЖЉИВО — ЗИНУТИ увијек помало зимогрожљив, стари Лазар . . . излази на ледину. Ћоп. зимогрбжљиво прил. осећајући зиму, зимљиво. — Стресе [се] зимогрожљиво. Јакш. Ђ.

знмогрбжљивбст,

-оети ж осшљи-

еост на зиму. збмогрбз м песн. ков. језа, зима. — У коленима му чисто зимогроз. Кост. Л. зЗмогрбзап и зимбгрбзан, -зна, -зно 1. зимогрожљив. — Често [је био] зимогрозан, никада румен. Сек. Испод тога одела [се] наслућивало слабо, зимогрозно тело. Андр. И. 2. песн. који прети зимом. — Са њезином косом свилеиом и лепом, зимогрозни ветар играо је мило. Ил. зимогрбзив, -а, -о зимогрожљив. — Све је постало умл>ецкано, прљаво и зимогрозиво. Пол. 1958. зимогрбзиво прил. зимогрожљиво. — Публика . . . поче да зимогрозиво удара ногама, звижди, ларма. Дав. зимогрбзнца ж , зЗмогрбзје с и знмогрбзница ж језа, зима, зимљивост. — Гадљива зимогрозица, повраћа му се. Ћос. Д. Сасвим се препусти зимогрозју нових прољетних вјетрина. Божић. [Осети] лаку зимогрозницу и главу покри великим кожухом. Ћос. Д. зЗмогрбзно и зпмбгрбзно прил. зимогрожљиео. — Згрева прса зимогрозно стара. Јакш. 35. зимозебап, -бна, -бно зимогрожлив. — Она постала зимозебна па се и не мицаше никуд из запећка. Вес. зимозелеп м песн. в. зимзелен. — У коси ти је јагода и пелен, за појасом ти вири зимозелен. Марк. Ф. зимолист м бот. калина. Сим. Реч. зимбмора ж грозница; зимогрожљивост, језа. — Одлежао је у постељи цијелу једну недјељу . . . тресући се од зимоморе по цијеле дане. Сиј. зимомбран и зимбмбран, -рна, -рно осетљив на зиму, зимљив. — Мачак је зимоморан као љубавник или учењак. Матош. Коза се најежи од хладноће и кихну — била је стара и зимоморна. Лал.

307

зимоморнбст и зимбмбрнбст, -ости ж осетљиеост на зиму, зимогрожљивост, језа. зЛморад м и зиморада ж бот. покр. рузмарин. — Осјетио се оштар мирис кадул>е, пелина и зимораде. Ћип. зЗмород м бот. покр. невен. Сим. Реч. зимбсечина, ијек. зимосјечина, ж дрео сечено зими. Прав. зимосјеч ж (ијек.) покр. зимско клање (свиња, оваца). —• Ако и јест што зимосјечи . . . нешто се остави за год и за тежака. В 1885. зимбсјечина, ек. зимбсечина. зимскп, -а, -б који се односи на зиму:

~ одело, ~ рубље, ~ спорт, ~ дан, ~ крзно и сл. Изр. — врт, ~ башта стаклена башта;

~ р у ж а бот. хризантема; ~ сан 1) спаеање неких окивотиња преко зиме; 2) фиг. мртвило. з&мус прил. а. ове зиме {која долази), идуће зиме. — Зимус, чим се Дон смрзне, наши ће их опет притеснити. Моск. б. прошле зиме. — Зимус [је] говорио како му је увек милије и најтоплије лето. Лаз. Л. Зимус [нас је] протјерао са земље. М-О. зАмуске прил. нар. в. зимус. Вук Рј. з б м у ш њ и , -а, -е који св односи на протеклу зиму или на протекли део зиме. — Чобани се скупили па се разговарају о зимушњим претрпљеним мукама. Коч. Кораци нечијих зимушњих ходања нестајали су као да их тко брише. Перк. зДндан, -ана м тур. заст. тамница. — И пре ћу моје кости сложити у влажан зиндан града каменог . . . него што падне глава Бошкова! Јакш. Ђ. Свак с љубави у њега гледаше, а данас га ево у зиндану. Баш. з&нзбв, -ова м погрд. јако израстао (али незрео) момак, клипан. Вук Рј. зинзбвчина ж аугм. и пеј. од зинзов. зинут, -а, -о зачуђен, изненађен. — Зинутим очима гледи [крал>евић]. Крањч. С. Замумл>а пас у сну и Казо застане зинут. Кал. зинутн, -нем сврш. 1. отворити уета. — Кад му . . . нареди да зине и кад болесник осјети капи . . . једва се уздржа да не поврати. Лал. Сеоски одборници зинули и глупо блејали у каруце. Том. 2. а. заустити, прогоеорити. — Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века звмомбрје и зим&мбрје с зимомора. ћутати. Нуш. б. поеикати, гракнути. — СнаБен. Рј. ха на мене зине да сам дошла да уходим. Бен. зимоморница ж и м особа осетљива на Све се то припремило да га . . . напсује пред зиму, смрзла. Вук Рј. смрт, све зинуло на њега. Лал. 3. фиг. појавити се (р отвору, рупи), отворити се. — Ту зЗмомбрно и зимбмбрно прил. од бездан страхотан зинуо. Радич. Жена одмакзиме, зимљиво. — Жена продрхта, зимоморно протрне и окожи се на мужа. Креш. ну бадањ, а под њим зину у земљи дубока Стишћемо се једно уз друго, тијесно, зи- рупа. Шен. 4. (на нешто) фиг. јако пожелети што, успламтети од жудње за нечим. — Замоморно обгрљени. Ђон. , „„ ч

20*

308

8

ЗИНУТО — ЗЈАНУТИ

пело му око за његов виноград. Узловић збратити, -им и зиратити, зиратим неопет зинуо на ливаду. Глиш. сврш. тур. обрађиеати (земљу). — Панта Изр. зини да ти к а ж е м вулг. не миостаке . . . да зирати оно мало земље. Вес. елим (нећу) да тикажем; зинула нека ала зиратност, -ости ж особина онога што из мене (њега) не могу (може) се заситити; је зиратно. зинуло му срце жељан је у највећој мери; з З р к а т н , -ам несврш. дем. ггрема зи— од чуда (у чуду) јако се изненадити, рати Џ), гледуцкати, погледати. — Заостазапањипш се. јући за њима, Јовица је, са стране, љубоморзинуто прил. зачуђено, изненађено, забе- но зиркао у њих. Ћоп. И очице им зиркају зекнугпо. — Вукеља [ју је] гледао зинуто и доста живахно у тај бијели свијет. Цар Е. мрко. Шимун. фиг. Гдјегдје су иза дрвета зиркалз слаба свјетлашца. Бен. зип м енгл. напраеа за затварање двеју ивица на одећи. — Нема шкољка дугзНрнутн, -пем сврш. према зирати. мета која би откопчавала, нема зип који би зПфт м тур. црна наслага од дувана која затезала. КН 1958. се нахвата у чибуку или лули. — Коса зипарало м и с подр. онај који зипара, прљава, улепљена и црна као зифт. Ђур. виче. — Шта је теби? чуди му се Милоје. з&херица ж нем. варв. двокрака игла ко— Нема те већег зипарала, а сад си ми стао јом се нешто прикопчава, игла осигурача; исп. отезати. Вукић. спонка. зипарање с гл.им. од зипарати. з З ц , зица м нем. варв. седиште, седало зипарати, -ам несврш. погрд. ткати у колима; нсп. сиц. — Још га и сада ви(без великог разлога), праскати. — Уста је дим бокца у оном зицу! Крл. развалила скоро до ушију и . . . стаде на сав з&цер м нем. варв. ситуација из које се момсе извести сигуран погодак (у билијару, глас зипарати. Јакш. Ђ. О, лијепе параде! стоном тенису и др.). СТ. — стаде зипарати. Матош. зЗцнути,-нем сврш. необ. в. жицнуши. з&пка ж колевка, креветић за одојче, дојенче који се може зибати, љуљати. — Међу — Посљедња њена ријеч [га је] зицнула. Ћип. зипком и међ раком жића стаза протеже се зјака ж и м зјакаста особа. сваком. Прер. Садашњост љуљушка, ко дјеИзр. п р о д а в а т и (хватати) зјаке зјацу, у мекој зипци снова празних. Шант. кати. — Осам хиљада легионара . . . луњају зЗпкатп, -ам несврш. љуљушкати. — градом од јутра до мрака продајући зјаке. Цар Е. Лахор је цупка, зипка. Кош. зјЗкало м и с погрд. онај који зјака, знпчица ж дем. од зипка. зазјава. — Од таквих је међу Мрачајцима предњачио тупавац зјакало Кркан. Ђоп. зира м в. зиравко. Р-К Реч. зјакаст, -а, -о који зјака, зазјава. зирав, -а, -о погрд. разрок, зрикае. — Он зјакати, -ам несврш. улудо проводити гледаше својим малим зиравим очима оштро ереме, зазјавати, бленути, зијати. — »Плебс* попи у зеницу. Јакш. 23. стоји и зјака вани иза редарственога солдачзиравка ж разрока, зрикаеа женска кога кордона. Крл. особа. Р-К Реч. зјЗкнути, -нем сврш. према зјакати; фнг. зиравко м разрок, зрикав чоеек. Р-К Реч. млатнути. — Немој да те ја зјакнем, па да знраво прил. на зирав начин, разроко, ме упамтиш док си жив. Мар. зрикаео. зјЗкота м погрд. зјакало. — Никола Бунзиравост, -ости ж разрокост, зрикавост. дева [је] галамџија и засукан зјакота који не зна шта треба рећи, а шта сакрити. Ћоп. зират, -а и зАрат, -ата м тур. обрадива зјблитн, -им несврш. покр. дерати се земља. — Могли би се отимати да је зират рђаво ограђен. Мул. Равнице [су] прво кр- углас, викати. — Зјалио [си] на чаршији да се војска скупља и креће на народ. Бан. чене и под зират стављене. Лапч. зјало с отвор, ждрело, рупа. — Одасвуда збратан, -тна, -тно обрадив (о земљи). — зијева црно зјало смртоноснога топа. Катастар зиратног земљишта неопходно је Шен. Све се слило у један трајан хук . . . потребан Србији. БК 1906. Плодна зиратна као да јехиљадама бесних зверова опружиземља. Донч. ло вратове и разјапило зјала. Дов. зЗрати, -ам несврш. 1. упорно гледати, Изр. п р о д а в а т и зјала в.уз зјака(изр.). зверати. — Очи ни да трену, зирају по мразјалце с дем. од зјало. ку. Вел. Дуго зира кроз . . . маглу у његове зјанути, -нем сврш. и несврш. зијати, . . . руке. Божић. 2. зрикаво, разроко гледазинути, бленути. — НекИ дечко . . . у све ти. Р-К Реч.

ЗЈАП —

ЗЛАТАРИЦА

то зјане. Поп. В. Лице јој се згрчи и очи у очају зјану за Перушином. Кал. зјап м оно што зјапи, отвор, зјало. — Самсонова зар то глава? Тих вилица грдни зјап? Кост. Л. У срцу зјапи грдан зјап. Кош. зјапити, -им несврш. 1. бити широм отворен, зијати (2). — Врата између соба су зјапила отворена. Ћос. Б. Хладне очи растворене зјапе. Фран. 2. фиг. избијати из нечег. — Исколачила очи на ме. Сама је страва из н>е зјапила. Ком. По каванама . . . је зјапила поподневна чама и поспаност. Уј. зјЗпнути, -нем сврш. према зјапити. — Иза њих зјапну сокак, празан, још сивљи... од сивог зимског неба. Петр. Б. зјати, зјам несврш. = зијати. — Цијела родбина . . . покорно у њега зјала пратећи сваку његову ријеч. Коз. Ј. На мјестима окоМИ1О под њим зјају стравичне урвине. Мат. Зја из њихових уста глад. Перк. Не зјај толико да те чује! Каш. зј&вач, -ача, ек. зевач. зјбвкати, -ам, ек. зс-вкати. зјбло прил. цсл. шаљ. и ир. ерло много, ееома. — Ако књнгу изучи, зјело похвалан биће. Срем. Наљути се зјело. Богдан. зјбна, ек. зсна. зјбница, ек. зеница. зјбнични, -а, -б, ек. зенични. зла ж поименичени прид. покр. туђеркулоза. Вук Рј. зламен- в. знамен-. зларад(и) прил. покр. 1. иа несрећу. — Добре су ти лозе! — Само су мало избачиле. — Наше су зларад доста, али их ова несрећна задјева све опржи. Ств. 1948. 2. а. намерно. б. без икаква разлога. зпарадице и зларадичке прил. с рђавом намером. — Ја нијесам доша' зларадице. Вук Рј. Једна од њих тако га [звонце] зларадичке у руке узме те звонце зазвони. Н. прип. Вук. злат, -а, -о песн. златан. — Кад злато сунце јаче припали, ето чуда невиђена. Шен. Мој лептиру, злат ли јеси! Крањч. С. злата(ј)ли прид. непром. златан; позлаћен. — Па с' опаса свиленом каницом, а по њему златајли свилајом. НП Вук. Онда обукб кабаницу и сапе' златали пуца. Коч. златајлија ж тур. златан накит. Деан. Рјзлатан, -тна, -тно (одр. златни, -5, -б) 1. а. којије начињен од злата, којије покриеен или извезен златом: ~ ланац, <~ прстен, ~ зуб и сл. б. који има у себи злата: ~ песак, —•> жила. в . (одр.) који се рачуна према вредности или звшшчном курсу злата: ~ динар, ~ рубља. г. који потиче од злата. — Од

309

њих [пара] се чу онај тупи ситан златни звек. Станк. 2. а. којије као злато, боје злата. — Коса јој је била бујна, златна. Уск. Свуд је процвјетало биље, с којега вјетар златан пелуд носи. Наз. б. блистав, сјајан. — Блиста огромни небески бројчаник и помиче се по њему златна сунчева казаљка над шхљима и шумама. Гор. 3. фиг. а. прекрасан, диван. — Машта му поче ткати златне снове. Мат. Сванула златна слобода! Домј. б. врло користан, ваљан. — Занат је златан, носим га дома, нисам сирома'! Змај. Има, поврх тога, златно животно искуство. Мил. В. в . који је на највећем успону; срећан, благословен. — То је било златно доба римске књижевности. Нен. Љ. Дат [ћу] је . . . поправити да јој буде успомена на златне младе дане. Киш. 4. мио, драг, добар. — Како јој само мило и топло говори тај њезин лијепи, златни дечко! Том. Пилета, златни Пилета, да ли би хтео нешто да ми учиниш? Петр. В.5. (одр.) саставни део ботаничких, зоолошких и других

назива: ~ парменка (врста јабуке), ~ мара (врста бубе), ~ рибица итд. Изр. ~ б у л а , ~ м а р а , ~ м л а д е ж , ~ пир, ~ свадба, ~ средина и др. в. уз те именице; као — јабука нар. {обично о деци) диван, леп; имати з л а т н е р у к е бити врло вешт иумешану свом послу; о б е ћ а в а т и

златна брда (и долине), златне куле

много, све најлепше обећавати; уписати з л а -

тним словима, писменима унетиуисто-

рију као вредно помена и хвале.

златан м 1.'хип. име, назив од милоште који се даје људима и жшотињама. — Што велиш, златане, за ону Мићину? — Мрем кад је видим. Вукић. Златане, голубане, соколе, доро мој! Ћср. 2. бот. врста биљке из пор. љиљана са тамноцрвеним цветовима 1ЛЦшп тапаеоп. Сим. Реч. 3. зоол. а. врста речне рибе Рћохтиз рћохтиз. Бен. Рј. б. врста ципла МидП аигашз. Бен. Рј. златар, -ара м 1. занатлија који израђује предмете од злата и сребра или позлаћује оне који су од другог метала. — Златари ће доћи, прстен саковати, бурму позлатити. Вук Рј. Сједјели смо . . . Кушец златар и ја. Шен. Златар тај радио је са свачим што је од злата. Сек. 2. продавац златнина, јувелир. 3 . зоол. а. ерста птице А1се(1о 1врк1а. Бен. Рј. б. инсект дугог тела и снажних ногу, златнозелене сјајне боје Сагаћиз аигатз. Бен. Рј. златара ж агр. врста јабуке. Тод. Изр. мува ~ зоол. врсгпа муве која се прелива златнозелено или модро 1лсШа саезаг. Деан. Рј. златарев, -а, -о = златаров који припада златару. златарица ж врста вина. — Донеси једну бутељу златарице. Сим.

310

ЗЛАТАРКА — ЗЛАТО

златарка ж златарева жена. Р-К Реч. кромпировим лишћем 1лр1икЛиг5а <1есетИзр. м у в а ~ зоол. в. уз златара (изр.). НпеаГа; куна ~ зоол. врста куне Миз1е1а таг(ез. Финк. златарница ж златарска радња. — У Женеви не можеш побјећи од бижутерија и златка ж златна или позлаћена мала златарница. Андр. Н. пушка. — За појасом двије златке мале. НП Вук. златаров, -а5 -о = златарев. Изр. к у н а ~ зоол. в. куна златица, златаровица ж златарева жена или кћи. уз златица (изр.). — Златаровица га је одбила па се киви на злЗткаст, -а, -о златаст. — По стран>у. Шен. нама златкастог тијела има округлу црну златарски, -а, -о који се одноеи на зламрљу. Финк. таре: ~ занат, ~ обрт. злбтннк, -а и златник, -ика (злЗтник) златарство с златарски занат. •— У Са- м златан новац; дукат. — Павиша . . . узе лони је цвало златарство и текстилни обрт. златник међу два своја прста. Шен. Пов. 1. златн&на ж зб. предмети од злата, злазлМтаст, -а, -о који је по боји сличан тан накит. — Његови драгуљи и златнина злату, који је као злато. — Вршци и шуме имају бајослован глас. Нех. Продала [је] ци. . . постали су златасти. Крањч. Стј. Зла- јелу ташку златнине. Крл. тасти натписи извезени на црвеном сомоту златнити, златним несврш. златити. љескали су се у светлости свећа. Чипл. — Ја бих тебе л'јепо даровао . . . златнио златача ж 1. бот. врста гљиве Во1е1из бих крила до рамена. НПХ. сћгувешегоп. — Руке . . . су одисале вр~ се (през. златним се) златити се. — Ви гањима . . . златачама. Гор. 2. агр. врста јасте као голубица којој су крила посребрена, буке. Тод. а перје јој се златни. Дан. Друге [пчелеј з л а т а ш , -аша м зоол. а. врста караша. сјевуцају, златне се. Марет. Финк. б. врста орла А^ш1а сћгувае1из. златница ж зоол. 1. врста муве Мизса Бен. Рј. саЈауеппаЈ исп. уз златара (изр.). 2. назлбтва ж зоол. врста морске рибе, ко- зив за ерсте инсеката штеточина (купусни марча Сћгузорћгуз аигаГа. финк. бухач, кромпирова златица и др.). Финк. 3. бот. врста биљке из пор. главочика 8оШа§о злЗтиво с необ. златна боја. — фиг. Да одену се [њиве] једрим ткивом, па пуни, У1геа-аигеа. Сим. Реч. китни, да влат превуку рујавим злативом. златно- 1. као први део сложених придева Кош. значи боју која се прелива у златно: златножут, златнозелен, златноплав, златнориђ и златити, златим несврш. 1. а. чишти др. 2. в. злато-: златнозуб, златнокор, златзлатним, премазивати златом или златном нокос, златнолист, златнорог итд. бојом, позлаћивати. — Купола на торњу саборне цркве, скоро злаћена, блесну јарко. златност, -ости ж песн. особина онога Ћос. Б. б. чинити да нешто изгледа као злат- што је златно, златан сјај. — Трчи на расно (нпр. сунцв својим сјајем). — Сунце . . . кршћа у златности сунца. Тад. почело да злати падине. Јевт. 2. фиг. улепзлато с 1. хгмијски елеменат, скупоцен, шавати. — Њега . . . мучи . . . губитак не- племгнити метал сјајножуте боје који се лачега што • је златило његово дјетињство. ко кује и растеже (употребљава се као мерило Марј. М. вредности): жежено ~ , суво ~ , чисто ~ . ~ се сијати златнвм бојом, имати боју 2. предмети начињени од таквог метала. а. злата, пресијавати се као злато, појављивати украси, накит; позлаћени или златом извезени се у златном сјају. — Брда у присоју злате предмети. — Аге и бегови . . . обучени у се и умиру у ћутању. Ђур. Да видиш како срму и злато. Ћор. Бијесни гатачки јунаци ће се црнити твоја земљица у прол>еће, а сијевају у чистоме злату. Баш. б. новац, златзлатити с јесени! Гор. фиг. бити у изгледу ници. — У бечким банкама прикупљало се с великом коришћу. — Златили се на видици- звечеће злато. Јов. Ј. в . златне нити, конац ма неки крупни нови послови. Сим. којим се везе нека скупоцена тканина. — [Турзлатица ж 1. златан новац, златник, ду- ске су] хаљине јако скупе . . . што су извезекат. — Колико су ти дали златица? Кост. не златом. Маж. М. 3. фиг. особа ванредних Л. И златице сјаје . . . Нанизала Мина два- моралних особина, изузетно марљива особа. — наест сеферина. Кош. 2. зоол. врста муве. Та твоја женица је сухо злато! Крл. 4. фиг. — Ту су ројеви мува, а прозуји и покоја назив од милоште, у мажењу (момка девојци, златица. Дом. 3. бот. врста биљке из пор. родитеља детету и сл.). — Хајде, Фато, хајде, моје злато! НПХ. Умалој ниској кућижабљака Капипси1из Псапа. Сим. Реч. ци расло материно злато. Шант. Хајде, злаИзр. к р о м п и р о в а ~ зоол. биљна штето моје, реци што желиш. Чипл. 5. фиг. сјај точина, врста тврдокрилца који се храни

ЗЛАТО

ЗЛАТОНОША

311

злат&гривац, -ивца м коњ златне гриве. — Били су ту кулаши, дуплаши, чилаши, златогривци. Хорв. златбзуб, -а, -о који има златне зубе. — Тај угојени грађански златозуби пух. Гор. златоје м хип. име, назив од милоште; исп. златан (1). Вук Рј. златокбвац, -вца м необ. онај који кује рђа не приања; чиста се злата рђа не злато, златар. — Да видимо те . . . златохвата ваљан човек неће погрешиши; честит ковце. Марк. Ф. човек не може се покварити; злата в р е д а н од велике вредности; врло вешт, умешан (нпр. златдкбвни, -а, -б који је искован од зларуке); ~ од ч о в е к а диван, изванредан чота. — Слика пуна . . . златоковног ордеша век; злату ће се кујунџија наћи 1) оно . . . у гломазном оквиру. Божић. што је од вредности добиће лако своје место, златбкос, -а, -о који има косу боје злата. признаће му се вредност; 2) добра, скромна и — А она млада, златокоса, смије се. Сим. лепа девојка добро ће се удати; није ни он ~ ир. има и он мана; платити (измерити) злат&крил, -а, -о који има златна крила, (сувим) златом скупо, много платити; у коме су крила златне боје. — У језеру утва злату у златном новцу, у златној валути златокрила. Вук Рј. Кријеснице путем лу(платити); чист као ~ (о човеку) нема тају ноћним, блиједе, златокриле. Гал. на њему никакве љаге (нарочито у моралном златбкрилан, -лна, -лно в. златокрил. погледу). — А језеро у горској самоћи уљуљкује утву злато- као први део слож&ница значи да златокрилну. Фил. Моје жеље, птице злаје оно шгг.о се именује другим делом сложенице токрилне. Хорв. златбкрилац, -илца и златокрилац, као злато или боје злата: златовлас, златоглав, златогрив, златозуб, златоклас, злато-лца м буба златних крила. — Како не би рук и др. познали златокрилца што постаје из гусјезлатбблист, -а, -о индив. који блиста као нице! Мишк. златокрвлаш, -аша м лептир златних злато. — С неба вратив се [пара] кб златоблисто бисерје росно земљом се изниже. крила. — Зујећ' пчеле лијећу и златокрилаши метуљи по цвијећу. Враз. Марк. Ф. злЗтовез м 1. повез књиге с отиснутим златбкрилка ж она којаје златних крила насловом у злату. — Поред њих, у злато- (р пчели). — Утекла пчела златокрилка. Брл. везу, једна књига. Мил. В. 2. оно што је злЗтокруг м златан круг око главе (на зпатом изеезено. — фиг. Земља [је] модро- сликама светаца). — Арханђелов златокруг зелена лопта по којој сунце боде иглама у знаменује вјеру, љубав и надање. Љуб. златовезу зрелом. Крл. златбпвк, -а, -о који је сличан злату, златбвид, -а, -о који сија као злато, злакоји је као злато. — Златолик сунца трак толик. — Опет су блистали пред њим златосе дизо. Крањч. С. Јаја [глоговца] су златовиди путови. Божић. лика, по дужини нешто браздаста. Тод. златДвјечан, -чна, -чно (ијек.) индив. злат&љубац и златољубац, -пца м некоји се односи на %златни век«. — Тако на об. онај који љуби (воли) злато. — Покажи земљи Сатурно златовјечни живљаше некад. ми . . . мраве златољупце. Матош. Марет. злат&нос, -а, -о песн. необ. златоносан. златбвлас, -а, -о који има еласи, косу боје злата. — Цјелују им ноге златовласе блуд- — фиг. Видје да ће кваровати, златоносу штедећ коњску главу. Март. нице. Крл. златбносан, -сна, -сно који садржи, који златбврана ж зоол. птица шареног перја, носи у себи златпа. — Главна [се] количина смрдиврана Согасгаз 5ап:и1а. Терм. 4. злата и добива из златоносна пијеска. Тућ. златоглав, -а, -о којије главе златне боје. Нечега од бујности и хаоса златоносне земље — Онако раширених руку . . . сличила |је] Елдорада било је у животу . . . те престонибијелу, златоглаву лептиру. Шимун. це. Андр. И. златогпав м и златбглавка ж бот. златДноснбст, -ости ж евојство онога биљка из пор. љиљана Абрћос1е1те 1и(еа. што је златоносно. Сим. Реч. злат&ноша ж и м онај којије златоноеан. златбгласан, -сна, -сно ков. који звони — [Река] Пактолус у Лидији . . . је од старих као злато. — Напустила . . . дахире са праГрка много слављена . . . као златоноша. порцима златогласним. Матош. Панч.

боје злата, сунчани сјај. — На југу [се] лелујаху златом обрубљени облаци. Матош. У злату вечерњег сунца сваки је рудио клас. Шант. 6. фиг. зрелиусеви, нарочито пшеница. — Тунша је то лесма злата зрнастог. Чипл. Изр. г о р с к о ~ мин. злато које се налазиу стенама. Тућ.; мацино ~ мин. врстпа минерала, биопгиш; црно ~ у г а љ ; за злато

312

ЗЛАТОЊА — ЗЛИКО

златоња м покр. име волу златасте длаке. И-Б Рј. златбок, -а, -о који има очи сјајш попут злата. — фиг. Рој је златооких варница шикнуо. Торб. здатбпер, -а, -о који има перје или пераје боје злата. — Ту вас неће забољети глава, пиплићи златопери! Шен. Лаки таласићи . . . утркују се са златоперим рибицама. Вес. златоперац, -ерца м зоол. врста рибе Н аига^и«. Бен. Рј. златбперка ж зоол. врста вуге (птице). Финк. златбперни, -а, -б песн. 1. који има златна пера (о буздовану). Вук Рј. 2. в. злапгопер. — Ухватише рибу златоперну. НП Вук. златбпојка ж ерстпа птице А1сес1о 1$рј<Ја. Бен. Рј. златбпрстић м необ. домали прст, прстењак (на коме се најчешће носи прстење). — Ни слова се више није могло чути ни о палчсвићу, ни о кажипухићуЈ ни о златопрстићу. Шкреб. златорез м штамп. златомутиснута или урезана слова, украси (на књизи и с*.). — Дебела књига у црвеној кожи везана са златорезом. Ђал. Од успомена је највеличанственија била златорезом уоквирена позивница. Крл. злЗторог м зоол. врста дивокозе. Финк. златброг, -а, -о који има златне рогове. златбрун, -а, -о који има златно руно. — фиг. Планула је златоруна зора са истока. В 1885. златост, -ости ж особина онога што је златно. — фиг. Драг осмијех лица, сву златост сунца са трепавица . . . све сам то дао на дар слободк. Вит. злЕтотисак, -ска м штамп. оно што је златом отиснуто у нечем. — Лежале [су] црвене министарске лиснице, у које су златотиском отиснути тулипани. Креш. златбткан, -а, -о који је ткан златном жицом или је њом проткан, златом извезен. — У тој светлој златотканој одећи . . . замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља. Ранк. златбтканица ж златоткана тканина или одећа. — Види читав низ покољења у златотканицама, кадиви и чипкама. Глиш. Да ли злата желиш ил' бисерја, ил' драгулл или златотканице ? Цес. Д. златбтопка ж хем. азотна, душична киеелина са соном киселином, која отапа злато и платину, царска вода (в. уз водаИзр.). Тућ. златбуст, -а, -о који је злашних устпа; фиг. који говори златне речи, који дивно говори. — Да дође и златоусти какав светац,

и он би се бадава мучио. Шен. Ако нијесам златоуст, нијесам ни ружно рекао. Ћор. златДутва ж златна угта (птица из бајке). — Златоутва то је наша сека. НП Вук. златуља ж име крави златасте боје. И-Б Рј. Изр, а л п с к а ~ зоол. ерста слатководне рибе 5а1то а!рши&. Терм. 4. златуљити, златуљим несврш. песн. дем. према златити. — Небо руји, румени га и златуљи. Кош. ~ се дем. према златити се. — И златуљи се [тело] и у пламу руја. Кош. злату&ав, -а, -о златаст. — [Уна се] обавија . . . око брежуллка, засијаних златуњавим јсчмом. Мил. В. злаћан и злаћан, -а, -о песн. хип. златан. — Не носила већ ланац злаћани. С-Ц. Злаћана боја хватала се небосклона. Гор. злаћеп, -а, -о в. златан. — Међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи. НП Вук. Кад не би Црногорка била, злаћен би му прстен поврнула. Март. фиг. Напајаше медом рој злаћених пчела. Марк. Д. злаћење с гл. им. од златити (се). злед, ијек. злијед, ж (лок. зледи, инстр. зледи и злеђу) озледа. — Је ли вам се од нас згодила и мајушна злијед или вријед? Шен. Заборави им зледи нанете. Јакш. Ђ. злбдити, зледим, ијек. злиј&дити, несврш. наносити злед, озлеђивати; вређати, повређивати. — Та јесен увек ране моје зледи. Панд. Нити смијете толико моје ухо злиједити. Богд. злбхуд, -а, -о а. одвећ слаб, јадан, бедан, никакав. — Ради за оно злехудо парче хлеба. Ранк. Све је ту . . . да ти исциједи злехуду надницу. Сим. б. зао. — Црним те мраком ништавила обавијам, злехуди вампиру! Цес. А. злбхудан, -дна, -дно злехуд. — Ено 3 видите зидове црквене како нас жалосно гледају. Да, злехудне богомоље! Шапч. зл&худник м злехуд, рђав човек. — То 3 кћери, . . . говоре сви из реда злехудници или нерадници. Нед. зл&худ(н)о прил. јадно, бедно, мало. — [Уметник] се злехудо потуцао по свету. Глиг. Најпре су жита све мања, па онда све јаловија, најпосле једва нешто злехудно рода донесу. М 1867. зл&худ(н)ост, -ости ж особина и стање онога који је злехуд(ан) и онога што је злехуд(н)о; јад, беда. Р-К Реч. злЗјед, ек. злсд. злнј^дити, злиједим, ек. злбдити. злико, -а и -е м покр. зликоеац. Вук Рј.

ЗЛИКОВАТИ — ЗЛОБИВ зл&ковати, -кујем несврш. покр. чинити зло, вршити насиље. — Сваки кнез [је] на своју зликовао . . . како је боље могао. Павл. зликовац, -овца м онај који чини зло, који врши велика насиља, разбојник. — Нитко не зна је ли жив или мртав онај човјек, а зликовци су побјегли колима. Брл. Очистио [је] касабе и друмове од зликоваца. Андр. И. зликовачки, -5, -о који се односи на зликовце, који је својствен зликовцима. — То је био зликовачки поглед. Ком. зликова"чки прил. као зликовац, на зликоеачки начин. — И он би сада убио, желео дивље и зликовачки да . . . убије. Ђур. зликовпца ж (у атрибутској служби) зла. — Нанијела [га] наме . . . моја стара несрећа . . . [и] оне зликовице виле. Јурк. злвзсовник м индив. зликовац. — Отац Борков. Знам га добро, тајног зликовника. Јакш. Ђ. злпковчев, -а, -о који припада зликовцу. — Љубиша . . . испали пушку . . . Глава зликовчева клону. Ранк. злДна ж злоћа. Р-К Реч. злић, злића м 1. зликовац. — Ти злићу, а не брате. Ков. А. 2. мед. црни пришт. Батут. злиће с покр. зло, зло дело. — И домеће се још штошта што га — ма и по злићу — чини далеко вишим од других људи. Коз. И. злЗца м и ж зла особа; злшовац. — Ти остајеш вазда она стара злица и душманин мој. Ков. А. Хеј, гробару, злицо стара, зар већ гроб ? Митр. зличииа м аугм. и пеј. од злица (рбично о деци). — Зличино неваљала! Вук Рј. Реци ми радије гдје си се потезб, зличино, да те нијесам данас видјела? Војн. з л н ш а м и ж (вок. злишо) у ттању распуштеној деци; злица. — Иди ти — ти, злишо мала! Шен. зло с (ген. мн. зала) 1. рђае, ружан чин, ружно дело, рђава дела; супр. добро. — Ако умрем, немој ме по злу помињати! Лаз. Л. Душа га беспрекидно наводила на зло. Креш. 2. невоља, несрећа. — Па ме [везир] посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите. Њег. Не остављај ме у злу што ме бије. Комб. 3. а. мука, мучнина; болесно стање, болест. — Та . . . осјећајност налик је . . . осјећајности какве госпође којој је зло кад види заклано теле. Крањч. Стј. Митрополиту већ више дана зло на очима. Црњ, б. рђаво осећање, расположење; злоћа; бес. — Смеш — не смеш [да се рвеш]? викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. Вес. Нисам осетио никада толико зла и љутине у себи, те . . . потегох шшггољ из силава. Вукић.

313

Изр. акђео (бог) зла ђаво; дати се на зло (о рани) почети се гнојити, упа-

лити се; делити добро

и ~ с неким

бити ееран, одан коме; д о с к о ч и т и злу наћи лека, отклонити или спречити нешто; — злим в р а т и т и , враћати (о)светити се; ~ се од њега одбија тако је рђав да ни зло на њега неће; злу не требало нека се ту нађе (нешто), може затребати; (ићи) са зла на горе падати све ниже; стално се погоршавапш; на ~ (нешто урадити) на сеоју несрећу; на ~ брз зао, прек; на ~ ти

свануло! клетва;немојте примити, узети за ~ , уписати у ~ немојте се наљутити, не рачунајте као грех, преступ; нуж н о ~ оно што се не да, не може избећи; по злу познат ( ч у в е н ) познат као рђав; п о ш л о све по злу пошло свекако не ваља, не треба; пропало; р а д и т и (коме) о з л у спремати (коме) неку иепријатност; с т а т и злу на пут спречити, онемогућити нечије рђаве поступке; то слути на ~ то се може рђаво свршити, то наговештава неку непријатност, несрећу.

зло прил. (комп. гбре) а. како не треба, Како не ваља, рђаво, лоше; слабо. — Ноћас сам зло снила. Јакш. Ђ. Зло би прошао код родбине. Коз. Ј. Србљи [су] Сентомаш оставили на мало војске која је зло оружана била. Ат. Чаврљају врло зло талијански. Кум. б. тешко, јако (у негативпом смислу). — Наша [је] војска зло страдала. Ат. [Отац] дохвати штап . . . па ме стаде зло бити. Срем. в . с негодовањем, с нерасположењем, љутито. — Милош . . . писао је Д . Давидовићу . . . како је зло руски послаиик примио српски устав. Гавр. Осмехну се зло, дохвати са пода свој шешир и журно изиђе из собе. Ћос. Б. Изр. ~ и н а о п а к о не може бити горе; ~ нам се пише чекају нас неприлике; ~ си сео (и в и н о попио) у зао час, у зло време, кад не треба. злбба ж 1. жеља или хтење да се неком догоди зло, злурадост, осећање непријатељства из зависти; пакост, мржња. — Собарица . . . није могла да обузда своје злобе напрам старој госпођи. Том. Поглед му паде на девојчицу . . . У очима му севну лудачка злоба: — Баците то жгебе под тенк. Поп. Ј. 2. пакосна примедба. — Падале су злобе и досјетке са свих страна. Бег. злобан, -бна, -бно који је испуњен злобом, пун злобе, који испољава, изражаеа злобу; злурад, пакостан. — Увеле усне набрале се у злобан изражај. Леск. Ј. Постао сам био злобан на све што сам очима гледао. Дом. фиг. Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом и мећавом злобном. Ант. 2. злДбив, -а, -о = злобллв в. злобан. — Накеси се једном злобивом гримасом, ко-

314

ЗЛОБИВОСТ — ЗЛОГЛАСАН

ЈОМ је открио сву жучност своЈе лисичЈе губице. Божић. зл&бивост, -ости ж злоба, злобност. — Онда га спопадне напасна јетка злобивост. Божић. злббити, -им несврш. 1. (обично с дат.) бити злобан према коме, зло мислити, зло хтети неком; пакостити. — Прозлио се народ, злоби један другом. Стан. Није [у Истриј било издајица који потичу туђинца да нам злоби и да нам прави пггете свакојаке. Наз. Да потратимо тих неколико земаљских дана злобећи себе и ближњега свога. Шен. 2. изазивати злобу, пакост. — Баш је та собарица бивше удове Бабић задивллвала и злобила градић. Сим. •~ се 1. уз. повр. осећати злобу, пакост једно према другом. — Да се двоје не завађа мило, да су МИЛИЈ не би се злобили. Март. 2. покр. љутити св. — Све се више злобила. Божић. злобљ&ник, -ика м необ. онај који злоби другом. — Поклаше [се] кано злобљеници. Март. злббљеше с гл. им. од злобити (се). злббљив, -а, -о = злобив. — Постајао је злобљив и ломио врат другоме. Марк. С. злобник м злобан човек; пакосник. — Неки туђинци злобници зову то брдо . . . магарећим брдом. Кор. Злобник на своје савете ставља маску пријатељства. Нуш. злобница ж злобна окенска особа; пакосница. — О, ти мала злобнице! — пријетила јој опет тетка. Кум. злобнички, -а, -о који припада злобницима, којије својствен злобницима. — У свом злобничком настојању изградио је у себи [Зрнићево] осрамоћивање. Божић. злобно прил. са злобом; пакосно. — Церио се злобно и ружно грдни слуга. Ков. А. Он је добио своје, ено га, лежи у долини! — злобно је рекао . . . гарави усташица. Ћоп. злобност, -ости ж особина онога који је злобан, злоба, пакост. — Љутио се . . . на ту сељачку злобност. Шег. Са њима се у злобности према нама [заробљеницима] успешно такмиче стражари. Аз. зловајан, -јна, -јно необ. бедан, жалостан. — Поведем моју зловајну пустошницу у пустињу. Матош. зловаран, -рна, -рно покр. опак, зао. — Сад ми реците да сам зловаран. Љуб. Ја сам, вајмех, рода сужањскога, рода зловарнога, рода хорјатскога. Матош. зловарник м покр. опак, зао човек. — Шути стари злослутниче и зловарниче! Љуб. зловарнбст, -ости ж својство онога који је зловаран, злоћа. — Нећеш ли опет од свију

окусит прва несретну твоју зловарност? М-И. злбвера ж (ек.) необ. незнабоштво, паганство. — Људи . . . су веровали у све то, живели у том ужасном, неразмрсивом сплету од злообожавања и зловере. Кнеж. Б. злбвидјелпца ж (ијек.) индив. она која зло предвиђа, кроз коју се зло види. — Потрча хладгош ходницима кућним, охладњела и стуштена одједном зловидјелицом-маглицом. Божић. зл5видовац, -овца м индив. огихј који у свему види зло. — Па ми ти приговарај да су старци гринтавци и зловидовци! Павл. злбвоља ж зло, рђаво расположење, нерасположење; незадоеољство, љутња. — Пристар човјек . . . са сталном мрком зловоллм на омршавјелом лицу. Новак. Зловоља нека овлада њим, па би чупао своје рођене косе. Вес. Наста зловоља међу радницима и у народу мрмљање да од моста неће бити ништа. Андр. И. зловољан, -љна, -љно који је зле воље, рђаво расположен, туробан> натмурен; незадоеољан, љут. — Мајстор Мркоња . . . јс псовао . . . Хлапића кад год је био зловољан. Брл. И гунђа кб да неког кара: зловољан старац стражу чува. Јакш. М. Узбунн се зловољни свијет, поче мрмљати, буркати се. Шен. зловбљити се, -им се несврш. необ. љутити се. — Немојте се зловољити, господо, што сам оволико застранио! Вел. злбвољица ж подр. дем. од зловоља. — Ја . . . не хајем за свачију зловољицу. Шен. злбвољник м незадовољник. — И њег' чајно унихало пиво, штоно чински пију зловољници, и остале очајане душе. Март. злбвбпаНо прил. нераспомжено, са зловољом, незадовољно. — Кад тако желите сви, нека вам буде! рече понешто зловољно Хусеин. Том. Деда Мијат већ почео гунђати зловољно што прекидају песме. Дом. зловољност, -ости ж зловоља. — На лицу си му видео зловољност и забринутост. Јакш. Ђ. зл&временица ж зоол. птица из пор. шљука за коју се верује да предсказује, предвиђа ружно време Мшпепшз аг^иа1ш. Бен. Рј. зл&глав, -а, -о покр. а. тврдоглав, јогунаст. — Злоглав ђого шаха мисирскога, кад полети, уставит се неће. НПХ. У послу [су] и на трошку тешкуЈ рад злоглаве на крајини раје. Март. б. којије лудеглаве, луд. — Само остаде [на гробљу] злоглава Каласура. Коч. злбгласан, -сна, -сно којије на злу гласу, по злу чувен. — Чете бјеху . . . напуниле и његову злогласну крчму. Шен. Конак, не-

ЗЛОГЛАСИТИ — ЗЛОКОБАН кад лепа зграда . . . има изглед злогласне куће. Андр. И. Злогласни казнени завод [у Лепоглави] је пао у наше руке. Дед. В. зпогласити, злбгласим несврш. покр. проносити зао, рђав глас о неком. — Што лажеш . . . и злогласиш мртва друга [повикаше дјевери жени]? Љуб. злбгласпик м онај који доноси зле гласоее. Р-К Реч. злбгласница ж она која доноси зле гласове. — Јесу вране птице злогласнице. НП Вук. Ја сам, сине, говорио са оном злогласницом. Шапч. злбгласнбст, -ости ж особина или стање онога који је злогласан или онога што је злогласно. злбгледан, -дна, -дно индив. који зло гледа. — [Очи] су . . . мрзјеле све прагове зато што су туђи, па су и сада дрске, подсмјешљиве и злогледне. Вуков. злбгледање с гл. им. од злогледати. — Већ јој [дјевојци] подне и вас данак мину у бајању и у злогледању. Март. злбгледати, -ам несврш. ков. зло предсказивати, прорицати зло. В. пр. уз гл, им. злогледање. злогло м (вок. злогло) погрд. покр. злоглав човек, глупан. — Шути . . . бленто, злогло! — дере се кнез. Коч. злбговбр м покр. 1. онај који говори зло, зле ствари, непријатан човек. — За разлику од мрког злоговора Грабовца . . . Качић је ведар и простодушан. Комб. 2. оговарање. — Ако ја . . . будем назочан . . . неће бити нигда послије облагивања и злоговора против н>е.

Креш.

злогода и злбгодпна ж невреме, непогода. Бен. Рј. злбгодвца ж злогодница. — Гракну птица злогодица, кобно јекну грак. Кош. злбгодница ж 1. чавка (која по народном веровању предсказује, предеиђа злу годину). Вук Рј. 2. злогода. Бен. Рј. злбгодшацп м (јд. здогодњак) мн. дани кад је злогода. Бен. Рј. злбгуб, -а, -о рђав, лош, зао. — Сваки пут кад је види, догоди се нешто злогубо. Бомсић. злбгук, -а, -о који зло слути, злослутан. — Злогука птица кука на крову. Кркл. фиг. Чула се злогука писка локомотива са станице. Андр. И. злогук м 1. онај који зло слути, злослутник. — Ни речи више, стари злогуче, ни речи више, не верујем ја! Кост. Л. 2. зла слутња. — Одједноч [се] расу онај злогук који ју је све до овог часа лодшо и морио. Торд.

315

злбгуко прил. слутећи зло, злослутно. — Стриц . . . [је] злогуко пророковао: — Видим ја да се ти нећеш наносити своје главе. Ћоп. злогукалица и злбгутка ж она која зло слути, злослутница. — Одавна те вребам, злогукалице никаква! — викну фамулус и са избаченом шишаном полете за н>ом [ноћном птицом]. Шапч. Те . . . жене зло слуте и очекују. Вештице . . . злогутке! Ђур. злбдело, ијек. злодјело, с зло, рђаво дело, недело, злочин. — Признао је . . . да је он лично починитељ овога злодјела. Крл. Омладина се стравично, и као да је ухваћена на великом злоделу, распршала без трага. Марк. М. злбдјело, ек. злбдело. злбдоб, -а, -о индив. који се догађау зло доба, у зло време. — Упоређивао и сабирао махнитања злодоба, запретана огњишта. Јел. злодбшао, -шла, -шло необ. неповољан, рђав. — Бледило и убрзано дисање иаговештавали . . . несрећу, која би, поред осталих недаћа . . . била очајно злодошла. Рад. Д. злбдошлица ж покр. онај који је на зло дошао> који је дошао са злом намером, који доноси зло. — Пук скочи да каменује злодошлице. Љуб. злбдух м 1. зао дух, демон. — У свему што је . . . неповољно, виде рад злога духа: злодух сакриви поводњу и сушу, и болест и пошаст. Маж. Ф. К6 да ми злодух шапће да се вшпе видјети нећемо. Ков. А. Мрак се проби између борова и као злодух отиште у село. Макс. 2. рђав, опак, зао човек. — Злодух онај стари Горјански . . . стајаше тада краљу до кољена. Шен. злбдушан, -шна, -шно који има злу душу, рђав. — Људи су злодушни. КН 1960. злбжељан, -љна, -љно индив. који зло жели, злурад. — У самоћи . . . су интензивно горјеле оне његове зложелле и себичне ватрице. Божић. злбја, -е и злбјо, -а и -е м хип. од злотвор. — Док је још момак био, највећи је био злоја у селу. Кос. злокоб ж песн. зла коб, зао удес, зла судбина, несрећа. — Тек злокоб слутећ, црна она јата по нашој сада гракћу развалини. Крањч. С. Свако своје огњшнте брани . . . сву злокоб, несрећу одгања далеко од свога дома. Рад. Д. злокобан и злбкобан, -бна, -бно а. који доноси зло, несрећу. — Оне злокобне ноћи изгубише оца и мајку у пламену. Шен. Била би [то] штета чије би злокобне последице сами на себи кроз кратко време искусили. Јов. С. б. који слути, наговештава зло, злоелутан. — Тренутно је овладала злокобна

316

ЗЛОКОБИТИ — ЗЛОПАМТИВ

тишина. Јак. Разлијегало се злокобно завијање паса. Франг. злокДбвти, злокобим несврш. јављати, слутити зло, несрећу. Р-К Реч. злокобник и злбкобник м онај који слути зло, онај који доноси несрећу. — Обје се претварају . . . црнијем гавраном злокобником да слуте погибију. Љуб. У истарска [је] села провалила под царском заставом чета злокобника Јурише. Шен. злокобннца и злбкобница ж она која елути, која предсказује, предшђа зло, несрећу (рбично птица). — Буљина својим крештећим гласом . . . виче: Уху! Уху! Уху! — На твоју главу, црна злокобнице! Јакш. 23. Бјежи с крова, црна злокобнице [врано], да не тратши лагане стрелице. Брл. злокобно и злбкобно прил. слутећи зло, несрећу. — Узмем пушку у руке . . . а све на пушци изгледаше ми злокобно, пуно слутње. Дом. Још један гавран пролети више њих шутке, само што су му крила злокобно шумила. Шимун. злоковар и злбковар ж необ. зло, недело. — Злобне . . . душе . . . тајне муте злоковари. Март. злбковаран и злбковаран, -рна, -рно заст. који спрема, снује зло. — Још увијек се врзмамо у паучини злоковарних злица! Цес. А. злоковаритп, -оварим несврш. заст. наводити на зло; спремати, сновати зло. — Вас љута химба злоковари. Март. Што шурујеш, што злоковариш толико с тим директором Рашулом? Цес. А. злблист, -а, -о покр. који има лоше, слабо лишће. — Гледам по међацима јасење, па и оно некако злолисто за лисник. Рад. Д. зл&љесива ж (ијек.) бот. покр. лијандер. — Толика горчина да је крај н>е сладак пелин и течна злол>есина. Вел. зломвсаон, -а, -о покр. који има рђаве мисли, који што зло предвиђа. — Једва у први мрак, сјетан и зломисаон, приспије дома. Љуб. злдмвслен, -а, -о = зломшиљен који смишља, снује зло; злонамеран. — Налазили су се зломислени и докони Турци и оптуживали што је залазио у турске куће. Андр. И. Види само онај нож свјетлости што расијеца ноћ пред зломисленим људским оком. Вуков. зл&мвслено прил. злорадо, злурадо, са злим мислима. — Зрнић . . . злодшслено рече. Божић. злбмвшљен, -а, -о — зломислен. — Сметају [ме] зломшнљени људи. М-И. злбмшиљеник, -а и зломишљбник, -ика м онај који смишља, снује зло, злонаме-

ран човек, пакосник. — Ја се сјећам како су га свјетовали неки . . . по мојем суду зломишљеници. Вел. Кнез . . . [се тужио] на неке »зломишљенике«, аустријске поданике. Гавр. злонаклон, -а, -о који иагиње злу, ко]и је наклоњен злу. — Ријечи су те продрле до у сами живац злонаклона Станкова срца. В 1885. злонамера, ијек. злонамјера, ж ков. зла, рђава намера. — Узео [је] два њена огледа са јасном намером (злонамером) да покаже да Исидора Секулић пише неистините . . . текстове. Михиз. злонамеран, -рна, -рно, ијек. злонамјеран који има зле, рђаве намере. — Онда . . . се баци на широко поље . . . злонамјерног измишљања. Маш. Та господа моралисти... шире злонамјерне и разорне верзије. Крл. злопамерник, ијек. алонамјерник, м злонамеран човек. — С појединим ненаоружаним злонамерником свршује сам стражар. Јакш. Ђ. Сједио [је] у сјени заједно с другим злонамјерницима. Франг. злонамерно, ијек. злонамјерно, прил. са злом, рђавом намером. — Злонамјерно [ме је] изазвао својом злобном примједбом. Крл. Неки . . . поступци, често злонамерно тумачени, нису још објашњени. Поп. Ј. злонамерност, -ости, нјек. злонамјерност, ж особина онога којије злонамеран и онога штоје злонамерно. — Види му у . . . очима . . . подлу злонамерност. Бег. злонамјера, ек. злонамера. злокамјерав, -рна, -рно, ек. злонамеран. злонамјерник, ек. злонамернвк. злонамјерно, ек. злонамерно. злопамјерност, -ости3 ек. злонамерност. злонбвољан, -љна, -љно индив. в. злехуд. — Три овчице чупкају оно мало злоневољне траве. Дом. злбочник м онај који има зле, урокљиве очи. — Зна стара . . . како ваља отјерати онога злоочника што те урекао. Гор. Испрвице напето зури, испитује злоочника. Божић. злбочница ж она која има зле, урокљиве очи. злбппк, -а, -о зао и опак,рђав. — Његов злопаки дух у служби је велике господе. Шен. С тешком неизвјесношћу и злопаком слутњом ишчекиваху под тополом. Кос. злопамтан, -тнаа -тно ков. злопамтив. — По води га бози гањаху много срџбе Јунонине злопамтне ради. Марет. злопамтвв, -а, -о = злопамтљив који памти учињено му зло и жели да се освети.

ЗЛОПАМТИЛО —

ЗЛОСАВЕСТАН

317

злопбзнат, -а, -о ков. злогласан. — Ови скромни станови злопознатих Ужичана . . . махом су двоспратни. Уск. злопораба ж злоупошреба. — [Депутација] се притужила на злопорабе чиновника. Нех. злбпреља ж зла, рђава преља. — Злопреља се јаду досјетила. Вук Рј. фиг. она ЦарЕ. која слути, предвиђа зло. — Мисао му постаде злбпамтити, -им несврш. памтшпи учи- опет злопреља. Божић. њено зло и желети освету. Р-К Реч. В. и злбраба ж злоупотреба. Бен. Рј. пр. уз гл. им. злопамћење. злорабити, злорабимнесврш. злоупотрезлопамтљив, -а, -о = злопамтив. бљаеати. — Зао је међу њима само један, и злбпамћење с гл. им. од злопамтити. то онај који злораби њихово незнање и пра— С временом [се] туга извргла у шаљиво зну вјеру. Дук. . . . а нешто злобно злопамћење. Дов. злорабљење с гл. им. од злорабити. злбпата ж злопаћење, беда, невоља. Вук Рј. злбрад, -а, -о = злурад 1. који жели туђе зло, који се радује туђем злу. — То ти злбпатан, -тна, -тно 1. мучан, тежак. — Из злопатна сањања се прену. Март. 2. имаш, господине, на писму пред очима, но што ме само злорад искушаваш. Љуб. — Тко који се пати, мучи, који тешко жиеи. — Ето зна ? — измршва господар кроз злораду шаје глас до мене, Одисеја злопатног, допрб. лу. Шен. 2. који је зле воље, зловољан. — М-И. У њему душе Творца моле са злопатНато се узврпољише сва господа, нешто злоних да терет сними. Кош. радом љубежљивошћу посижући у своје кезлбпатити (се), -им (се) несврш. трпети се. Ков. А. зло, мучити св, тгшко живети. — Тако мозлбрадица ж = злурадица 1. злорадост, раде и он да иде старим утреником . . . злозлурадост. 2. злорада женска особа. — Мапатећи као враг. Вел. Шта има ту смешно кад твој ближњи гладује и злопати се? Срем. шењку, твоју заовицу, љубим. Заовице — злорадице! Крсшч. Стј. злбпатнпк м онај који се злопати, пазлбрадице прил. = злурадице са злом ћеник. — Кадар беше . . . страдалкике и злонамером, са злорадошћу, злурадошћу. — Нипатнике утешити. Ат. Не чините ми се, злосам дошао злорадице, већ смирено са ова два патниче, одвише сит. Мапгош. друга. Бог. злбпатнкца ж она која се злопати, пазлбрадник м = злурадник злорад, злућеница. — Какво рухо тајку дере злопатни- рад чоеек. — Чујеш ли ругалицу злорадника ? ца. Љуб. фиг. Као мисли злопатнице . . . Крањч. С. струје хладни жмарци. Уј. злбрадо прил. = злурадо радујући се злбпатннчки, -а, -б који се односи на зло- туђем злу, са злорадошћу, злурадошћу. — патнике. — Дојадише Христу злопатничке Злорадо смијешећи се шапнуо [је]. Шен. Посузе. Кош. гледа Марту, пак се насмијеши злорадо. злбпатнички прил. као зжтатшк, му- Шимун. чећи се, тешко жшећи. — Злопатнички гузлбрадбст, -ости ж = злурадост радост там знања узалудна. Уј. коју у некоме изазива туђе зло, несрећа. — На том се лицу могао појавити само осмијех злбпат&а ж невоља, патња, злочаћење. — Заборавио је тога дана своје домаће бриге поруге, јадљивости или злорадости. Новак. и злопатње свога народа. Нен. Љ. злбрек, -а, -о који је брз на злу реч. — злДпаћење с гл. им. од злопатипш (се). Да би се имало све оно што има она . . . није г ни издалека потребно бити толико . . . осозлбпитан, -тна, -тно који слабо једе, који ран и злорек. Андр. И. пробира у јелу; који пробира уопште. — Ја злбрепи, -пбга м индив. фиг. ђаво, враг. баш мњавах да не можеш без понуде, јер се — Злорепи, мниш ли да до ваше чете амо зна да сте злопитни. Мат. бих стиго . . . ван ако . . . добра коб то хтјезлопбгледан, -дна, -дно који је злог, де? Комб. мрког погледа. — Пјевао је мрк, злопогледан, злбрушан, -шна, -шно индив. који има натмурен особењак. Радул. Све очи хладне на себи рђаео рухо, слабо, лоше одевен. — Разсу, ипак одају на махове својом злопогледмишља како су ти рибари убоги и злорушни. ном непомичношћу паука [човјека]. Цес. А. Водн. злосавестав, -сна, -сно, ијек. злосавјезлопбглеђа м онај који има зао, мрк поглед. — Онај мали — злопоглеђа! Матош. стан, ков. који је зле савести. — Његова се

— Удеси све како би учинио по вољи својој пакосној и злопамтивој души. Богдан. злбпамтило м и с онај који памти учињено зло и жели да се освети; осветолубив човек. — Напрасит, свађалица, злопамтило . . . није хтео никога да остави на миру. Јов. Ј. фиг. То доказује . . . да је хисторија, која овакве ствари чува . . . право злопамтило.

318

ЗЛОСАВЈЕСТАН — ЗЛОСТАВИТИ

сјена вуче за њим као злосавјесна сабласт. Крл. злосавјестап, -сна, -сно, ек. злосавестан. злосип м ков. неваљалац, зликовац. — Вребас сам ја већ трећу ноћ на те злосине. Шен. злослут м в. злослутник. Вук Рј. злбслут, -а, -о = злослутан који (на) зло слути. — На раме ми тице слећу и злослутим гракћу гласом. Јакш. Ђ. злбслута м и ж злослутник. — Познато ј е . . . да су страшллшци и »злослуте« понајчешће изложени . . . обманама. Псих. злбслутан, -тна, -тно = злослут. — Никада, злослутни врачу, нијеси ми рекао добра. М-И. Одвела ме туга и мисли злослутне у поље далеко. Дуч. злбслутица ж 1. в. злослутница. — Птице злослутице мотљају се испред облака. Ћор. 2. необ. слућење зла. — У неком нејасном страху, у болној злослутици, предосећао [је] и трећу смрт. Рад. Д. злбслутннк м онај који зло слути. — У народу се још једнако вјерује да има злослутника, па што они прореку, да онако мора бити. Ћор. Да сам злослутник попут других људи, твоја би кукавштина и мене малко ушчудила. Вел. злбслутница ж она која зло слути. — Час страховито кобно хуји ко јата црних злослутница. Рак. Ви сте жене злослутнице. Шта плачеш? Јак. злбслутнички, -а, -б злослут(ан). — Једио вече зовне ме отац насамо. Мрштине на челу прорекоше ми злослутничке гласе. Шапч.

злбслутно прил. слутећи, наговештавајући зло. — Кад је Петар . . . злослутно ушао . . . у полутами блистала су два пламена жишка. Гор. Сутрадан се Милош убрзо вратио. Ушао је злослутно хукћући. Поп. Ј. злбслутност, -ости ж оссбина онога који је злослутан; слућење зла. — Њој је писац дао и у самом њеном личном животу клицу злослутности. Глиг. здослутња ж зла, рђаеа слутња. — Задише се, обузета лањском злослутњом. Божић. Унаточ жениној молби и злослутњи, није лијегао. Јел. злослуто прил. злослутно. — Рајна . . . алосуто веровала да неће добро бити чим је полиција своје руке умешала. Рад. Д. злбсрдав, -дна, -дно срдит, љутит. — Остаде сиромах у шакама немиле и злосрдне стрине. В 1885. злосрдност, -ости ж особина онога који је злосрдан, срдитост, љутитост. — Срдачност није дала осјетити да постоји злосрдност. Шим. С. _

злбсрдцути се, -нем се сврш. наљутити се, љутнути се. — Ви ћете, канда, и са самим богом да разговарате! — злосрдну се тобож барба Фран. Драж. злбсретан, -тна, -тно = злосрећан који је зле среће, несрећан. — Већ до горе допријеше Турци, ма се бране злосретни хајдуци. Радич. Дође . . . и онај злосретни испит зрелости. Коз. Ј. злбсретннк м = злосрећник злосрећан човек; несрећник. — Што ти је, злосретниче, што си подивљао? Шапч. Кад је онај злосретник спјевао пјесму, био је далеко од Марцеле. Вел. злбсретница ж = злосрећница злосрећна окенска особа, несрећница. — Глухо јецање продираше из рањених прсију злосретнице. Шен. злбсретно прил. = злосрећно са злом срећом. — Ако л ' ћеш се прије удавати, удај се, злосретно ти било! НП Вук. з л б с р е т а и , -а, -е покр. в. злосрећан. — Злосретњега лумбарда бије! Љуб. злбсретњпк м покр. в. злоср&тник. — Јесам баш ја они злосретњик — одговори Радо. Љуб. злбсретњица ж покр. в. злосретница. злбсретн>о прил. покр. е. злосретно. — Нека, селе, злосретњо ти било! НП Вук. здбсрећа ж 1. зла срећа, несрећа. — Није добро нит' ће добра бити, мени срце на злосрећу слути! Ботић. Срећо моја — злосрећо! Кош. 2. злосрећник. — Иди, злосрећо једна! Вук Рј. злосрећан, -ћна, -ћно = злосретан. — Злогуке његове строфе можда нису друго но слутња властите злосрећне коби. Матош. Креће да прода та злосрећна крвава дрва. Мил. Ж. злосрећник м = злосретник. — Злосрећник отрчи у најближу ракијашницу. Матош. Куд срљаш, злосрећниче? Вуков. злбсрећница ж = злосретница. злбсрећно прил. = злосретно. злбст, злбсти ж песн. злоћа, пакост. — Ми имамо доста сламе, бит ће ватре зачас дости да погори гамад злости. Прер. Два лава, у пуној злости свађају [се] око бачене кости. Богдан. злбстава м рђаво поступање с неким, злостављање. — Ко би поднб светске шибе, руге, неправде силних и злоставе гордих? Панд.

злбставити, -им сврш. и несврш. 1.

зло, рђаво поступити, поступати с киме. — Наметнули [су нам] господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе. Ат. Само

ЗЛОСТАВЉАЊЕ — ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЊЕ ако нас народ не злостави. М-И. 2. силовапш. Вук Рј. злбстављање с гл. им. од злостаељати. злбстављати, -ам несврш. зло, рђаво поступати с ким, мучити, малтретирати. — Тај прпошни дјечак злоставља цијелу кућу. Шен. Тужи [га] да је бије и злоставља. Лаз. Л. злостављач, -ача м онај који злоспгавља. злбт м пољ. јединица пољског новца. злотвор м онај који неком чини зло, (највећи) непријатељ; крвник, зликовац, душманин. — Убио . . . злотвора бега па морао бјежати. Буд. Не знам да ли је било на свету два већа злотвора од њих двојице у нашем селу. Ад. Нећу да причам како ме на вјери ухвати злотвор и убиа јер људи већ све то знаду. Комб. злотворан, -рна, -рно који чини зло, који се односи на чињење зла. — Злотворна рука сиже амо и тамо, а не знаш се бранити. Шен. Тако [је] куси умешао своје злотворне канџе. Рад. Д. злотворити, -нм несврш. чинити зло, поступати као злогтор. — Која вам је невол>а те кобите и злотворите један другом? Ад. злотворица ж в. злопиорка. — Ово је Драга Гончинка, злотворица. Шен. злотвбрка ж женска особа злотвор. — Миона . . . решила да око куће залупа и да одагна с огњишта . . . злотворку која људима пије мозгове. Рад. Д. зпбтворник м в. злогтор. — Гусари и злотворници имају се за два дана сами ставити пред суд. Шен. злотворннца ж в. злотворка. — Дјевојку је Стану злотворница нека опчинила. Вел. фиг. Црна рука злотворница је још непозната. Дук. злотворскн, -а, -6 који се односи на злотворе, који припада злотворима, непријатељски. — Не верујем да и сами знају откуда су им куће постале злотворске. Ад. злотворски прил. као злотвор, на злотеорски начин, крвнички. — Мрзимо се злотворски . . . завидимо један другом. Каш. Злотворски [је] покошена цима од крумпира. Михољ. злбткаља ж зла, рђава ткаља. — Злоткал>а се јаду домишљаше; стражње скуте спријед обрташе. Вук Рј. злоћа м и ж (вок. злоћо) = злоћо зла, рђава особа. — Дјечаци . . . су горе злоће од злодуха. Вел. Жгадија једна, све би ми упропастила, злоће су то. Поп. Ј. злбћа ж а. зла нарав, љутина, опакост; пакост. — Газда Алекса чисто се тресе од

319

неке обести . . . те му доња усна поиграва од злоће. Вукић. Жалио се на злоћу и мржњу домаћих Турака. Андр. И. б. зло, рђаво дело. — Бјежао сам од свакога и био готов на злоћу. Наз. злбћав м хип. од злоћа, злоћо. — Злоћане, са свог ћеш срца пострадат. М-И. злпћнн, -а, -о који припада злоћи. злбћко м хип. од злоћа, злоћо. Бен. Рј. злбћо, -а и -е м (вок. злбћо) = злоћа. — Кад их се дочепа, меље злоћо на оба жрвна. Павл. злбћов, -а, -о који пршгада злоћу. злоћуд ж зла, рђава ћуд. — Безосећајно подноси злоћуд женице. Рад. Д. злбћуд, -а, -о и злбћудан, -дна, -дно који је зле ћуди, који испољат злу ћуд. — Жене . . . се муче око злоћудих коња. Вес. Окренуо се као пред злоћудним псом. Бен. Ја још увијек осјећам на себи злоћудне очи. Цар Б. злбћудник м злоћудан човек. злбћудннца ж злоћудна женска особа. — Стао додијавати задругарима своје милоснице, снаше злоћуднице. Павл. злбћуднбст, -ости ж особина онога који је злоћуд(^ан); зла ћуд. — Пунци по вољи божјој злоћудност одбаце сваку. Марет. злбћудо прил. испољавајући злу ћуд, са злом ћуди, нерасположено. — Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. Ранк. фиг. [Ветар] злоћудо цвили у огољелу воћару. Ћоп. злоудесав, -сна, -сно који доноси зао удес, злокобан, злосрећан. — Злоудесно је, гдје сад стојиш, мјесто. Марк. Ф. Скршит ћете судбу злоудесну. Крањч. С. злбумнпк м ков. онај који има тшто зло на уму, који некоме што зло мисли, злонамерник. — Око куће није било на стреломет ни грма ни трна гдје би тајан злоумник могао засједу наћи. Шен. злбупотреба ж неисправна, протиезаконита употреба чега (положаја, праеа, еласти и др.); проневера, утаја. — Кнез покрива својим ауторитетом министарске злоупотребе власти. Јов. С. Главна средства била су . . . порези и злоупотребе код њихова сакупљања. Грг. злоупотрббити,-бтребим, ијек. злоупотриј&бити, сврш. учинити злоупотребу,рђаво употребити; проневерити, утајити. — Он . . . добра срца и поверљив према сваком, а друштво рђаво, те злоупотреби те његове добре стране. Дом. И најразборитији принципи се могу злоупотребити. Цеиј. злоупотребљавање с гл. им. од злоупотребљавати.

320

ЗЛОУПОТРЕВЉАВАТИ — ЗЛУРАДИЦА

злоупотребљавати, -ебљавам = злоупотребљивати несврш. и уч. према злоупотребити. злоупотрббљив, -а, -о који се злоупотребљава. злоупотребљивање с гл. им. од злоупотребљивати. злоупотребљивати, -ббљујем несврш. и уч. = злоупотребљавати. — Ви . . . доброту моју злоупотребљујете. Панд. злоупотр&бљивост, -ости ж стање онога што се злоупотребљава. злоупотриј&бити, -бтријебнм, ек. злоупотребити. злоуст, -а, -о само у изразу: злоуста иастрмка зоол. врста пастрмке. НИН1960. злбхотан, -тна, -тно заст. злонамеран, злурад. — Да није какав разбојник? Или је можда каква злохотна особа? Креш. злбхотник м заст. злонамерник, непријатељ, злобник. — Жупанија ријечка одбив плетиво злохотника својих . . . гоји тврду наду у . . . испуњење повеље. Старч. злбхотно прил. заст. злонамерно, злурадо, са злом вољом. — Одлуке Вашега величанства . . . злохотно [су] тумачене. Старч. злбхотност, -ости ж заст. особина онога који је злохотан, злонамерност, злурадост. — По њиховој не злохотности, него шали, то се и даље прочује. Јурк. злбхран, -а, -о злопитан. — Либраст [је] као злохрана свиња. БожиН. злбхраница ж мед. недовољна, слаба исхрањеност. Бен. Рј. зл&худ, -а, -о в. злехуд. — Мој несретни пријатељ приповиједао [ми је] хисторију своје злохуде судбине. Вел. злочест ж необ. рђаештина, неваљалство, злоћа. — Не ради се о крупном питању . . . већ више о једној злочести Сатаке. Божић. зл&чест, -а, -о 1. рђав, неваљао (у моралном смислу); несташан, непослушан. — О боже, ја сам неваљао, злочест човек. Ат. А како се злочеста цурица понашала док мене није било? Грг. 2. лош, слаб. — Баш се јесам грдно утрудио . . . 5ер су ови злочести путови. Њег. Исто ћу се мучити и с порезом и с тежацима и злочестим житним цијенама. Ђал. зпдчесто прил. пакосно; рђаво, слабо, лоше. — Странац . . . се загледа у Зироја некако злочесто. Јеет. Од страха је заборавио и оно мало њемачког што је у Прагу злочесто научио. Лал. злочестдћа ж индив. злоћа, рђавштина. — Злочестоће јако наликују снијету, и ко смеће свако времена су сплав. Прер.

злочип и злбчин м = злочинство ерло тежак преступ^ најтеже кривично дело (убиство, разбојништво, издаја и сл.). — Ако је, доиста, овај био убица, онда је његов злочин био један хладан злочин, злочин из рачуна. Јов. С. [Полицијски пас] одмах све нањуши и наведе на траг злочина. Јонке. злочннац, -нца (вок. злдчинче; ген. мн. злбчинаца) и зл&чинац, -инца (ген. мн. злбчинаца) м онај који је учинио или чини злочин(е). — Злочинци су били војници, али се поуздано није знало да ли смо имали у рукама праве кривце. Јевт. Она чека њега, развратника и злочинца проклетог. Донч. злочипачкн и злбчппачкп, -а, -б — злочински који се односи на злочгтце. — Рад његов учини му се рад злочиначки. Јов. Ј. Под вашом личном командом, Блитва је крваво безакоње у низу злочиначких насиља. Крл. злочнначка и злбчиначки прил. као злочинац, на злочиначки начин. — Војковић је злочиначки напустио Скрадин. Нех. злочини, -а, -б 1. злочиначки. — Кад твој злочини живот угасим . . . у самом паклу [ћу] добити згодније место. Ком. Државни тужилац истиче злочини карактер таквога писања. Скерл. 2. који чини зло. — А је ли дома паша Сулејман, злочине раје отац милостив? Јакш. Ђ. злочиннти, злбчиним и злбчпнити, -им несврш. чинити злочине, зло радити. — фиг. Ветар је у канијама па ни он не злочини. Ћос. Д. злбчинка ж женска особа злочинац. злбчннски и злочински, -а, -б = злочиначки. — Ова апокалипса . . . прикрила је у себи злочинску тајну о кобном свршетку илустрисимуса. Ков. А. злочинство с (ген. мн. злбчинстава) = злочин. — За трећега [каже] да је био на робији за злочннство. Прод. фиг. Лишавати језик таквих могућности значило би најмање чинити злочинство на поезији. Ј 1957. злбчивчев и злочинчев, -а, -о који припада злочинцу. — Небо хладно и мрачно као чело злочинчево. Нуш. зпурад, -а, -о = злорад. — Да ти је било видети она злурада лица и сажаљива смешкања! Ћос. Б. Хладно зазирање од њих прометну се у злураду мрзост, осветљивост. Гор. злурадица ж = злорадица. — Често, гонећ' стада преко тучних поља, злурадица тајна подузме га крадом. Ил. Сваку злурадицу сврни на правдицу. Божић.

ЗЛУРАДИЦЕ — ЗМИЈА

321

змЗјевац, -евца м бот. врста големог дрвета Вгасаепа сЈгасо. Сим. Реч. змај&вит, -а, -о који је као у змаја, силан, снажан. — Робови л>убавних мрежа подаваху се . . . њезиним силним змајевитим загрљајима. Ков. А. Огњен јунак, змајевита снага. Фил. змЗјевнца ж женски змај, змајева жена. — Тер што била Кадмовица љуба, то шаруља змајевица гуја. Март. змбјевски, -а, -о — змајски 1. који се односи на змајеве. — Има овамо један змајевски цар. Н. прип. Вук. Вино је њихово отров змајевски. Дан. 2. који је као у Јована Јовановића Змаја. — Ако његове [Вуловићеве] идеје нису ни приближно његошевске дубине, а оне су зацело змајевске злурадбст, -ости ж = злорадост. — јачине. Прод. Свој унутарњи живот [очитују] припростим змајилов, -а, -о необ змајев. — Узда му изразима радости и туге, љубави или злу- је зуба змајилова, грива му је шиком прорадости. Комб. Јака злоба прелази у злу- плетена. НПХ. радост. Псих. змајић м дем. од змај, млад змај. — змај, змаја м 1. празн. крилата неман, Он узимље три мала змајића. НПХ. фиг. чудовиште еретенаста тела; исп. аждаја. Да, онда бијах и ја крилат змајић! Шен. — У пећинама је машта људска одвајкада змајбгњени прид. само у изразу: З м а замтшвала . . . да бораве . . . виле и змајеви, аждаје и вампири. Жуј. 2. фиг. а. ј о г њ е н и Вук име деспота Вука Бранкоеића. Вук Рј. храбар, срчан човек, јунак (често уз речи: змајдлик, -а, -о који је сличан змају; огњени, огњевити). — Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи. Њег. који има облик змаја. — Киша . . . би стигИ погибе Змају Милутине. Змај је био ка ла до уста оних . . . змајоликих олука. Торб. змај је и пао. Радич. Ја сам иза његових леђа био змај огњени, а пред њиме кротак змајскн, -а, -б = змајевски. — Смрси добар као јагње. Коз. Ј. 5. енергичан, кана [је на чесми] она змајска глава из ватрен човек, особито радин, вредан. — Чо- које је вода текла. Андр. И. век ти је та Мара . . . и не само човек, змбјски прил. као змај. — Поред тога него змај, ватра; обара посао као снопље. блага живи Госпођица. Мирна је, али на Сек. Па зар нису ти Буковичани змајеви? опрезу, змајски будна. Андр. И. Мат. в . љута, бесна особа. — Капетан је змантати, -ам сврш. помутити свест, погнуо главу . . . помирен с тим да мора смутити, збунити, ошамутити. — Зазуда живи са огњеним змајем. Андр. јило ми је нешто чудновато у глави. ЗвецИ. 3. дечја шрачка од пагшра с репом, која кало, струјило, змантало ме, обесмислило. лети на ветру. — фиг. О! Облаци су дјечји папирнати змајеви! Уј. 4. фиг. симбол Бег. турске царевине. — Немој мислити да се змешарија ж дијал. неред, метеж. — гријешим, запуштав отаџбину без главе, Наредник . . . стога га и шаље да извиђа данас кад је у шкрипцу међу лавом [Мле- туче и сличне змешарије. Сим. цима] и змајем. Љуб. 5. (Змај) астр. име саззм&ја ж (вок. змијо; мн. змије, ген. вежђа. змија) 1. зоол. ерста гмизавца без ногу који Изр. крилати (летећи) ~ зоол. се креће пузећи, често отровних зуба Орћ^сЛа, врста крилатог гуштера Огасо уо1апз. бсгретез; исп. гуја(1): — љутица; ~ беФинк. лоушка; ~ отровница; ~ присојкиња. 2. фиг. зла, опака, подмукла, луказмЗјев, -а, -о који припада змају. ва особа. — Вала је змија она попадија. Изр. ~ д р в о бот. в. змајевац. Сек. Господин Јурица бијаше страх и трезмај&вање с гл. им. од змајевати. — пет момчади, оно што се зове »змија«. фиг. Доста беше змајевања, сатире и шале! Кол. 3. фиг. нешто дуго, уско а вијугаео Змај. (трака, поворка људи, пут и сл.). — Виде завитлан точак, црну змију трансмисионог змај&вати, змајујем несврш. понашати каиша. Ћос. Б. Петковић врти се с уколусе као змај; радити што и змај. В. пр. уз таном змијом узника око кестена. Цес. А. гл. им. змајевање. — -

злурадице прил. = злорадице. — Други . . . држе да су њихове будаласте мисли истините и кориснс, и зато хоће не злурадице да и друге тим окуже. Мил. Ж. злурадник м = злорадник. — Бочи [се] са . . . злурадницима и ко зна чијим најамницима. Маш. Одратовали јунаци своје па се кући вратили! — говорили су напити злурадници. Пол. 1959. злурадо прил. = злорадо. — Никанор се стаде злурадо смејати. Чипл. Пече га тај бамбус! — злурадо напомене мати. Пав. злурадовати се, -дујем се несврш. ков. радовати се туђем злу. — Ћути! . . . Зар не видиш да нам се већ и гости смеју и злурадују. Маш.

21 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

322

ЗМИЈАВ — ЗМИЈОЛОВАЦ

Железнички насип блешти бео, на њему змијећки пузио, све је то требало сажећи. две челичне змије. Поп. Ј. 4. фиг. а. (нар. Петр. Б. песн.) потајно оружје (обично нож). — Трзм&јин, -а, -о 1. који припада змији: ~ же Марко змију од појаса. НП Вук. б. нереп, ~ глава. 2. као саставни део ботанипријатељско осећање. — [То] му . . . пробуди чких назива: ~ језик, ~ чешаљ, .—• трава, змију мржње. Гор. Оживјеше . . . хладне змијине очи, ~ млеко и др. змије сумње. Лал. -инца м 1. бот. козлац. Сим. Изр. вије се, савија се као ~ Реч.зм&јинац, 2. мин. врста стене, серпентин. Тућ. у великој је муци, невољи; з г а з и т и змији змијинскн, -а, -б в. змијски. Бен. Рј. главу, стати змији на врат, ударити змију по г л а в и радикално отклонити змДјињак м местпо где је више змија опасност, учинити одлучан ударац да се заједно, змијско легло, гнездо. Деан. Рј. зло уиишти; ~ те ујела! клетва; змију змДјињи, -а, -е који се односи на змије, одгајити (отхранити) у недрима; који припада змијама, змијски. — Мој је змију у недрима носити каже се за отац змијињи цар. Н. прип. Вук. Мамио онога који добро враћа злим; и ћ и змији у [ме је дан] из куће у пусте савске врбике г р л о , на рупу срљати у очиту опасност; . . . пуне . . . змијињих гнијезда. Козарч. крити (што) као змија ноге држати зм&јити, -им несврш. индив. в. змијаши. што у највећој тајности; п и ш т а т и као ~ у процепу оглашавати изузетио тежак — Чини му се да око њих амији и продире положај; свијати се као ~ на трну унутра нека маглица. Божић. бити у ерло тешком положају; сиктати зм&јић м млада змија, змијица. — Докао ~ говорити одвећ љутите речи, увреде; пливаше, долуташе змије шаролике и ситни стати змији на р е п наићи на зло,настразмијићи. Брл. дати, награисати. змијица ж 1. дем. од змија. — По оном змијав, -а, -о необ. змијаст, змијолик. се влажном пијеску вијуга танковита, сре— Боје су вијугале и преламале се у траке, бролика змијица. Маж. Ф. 2. фиг. папирна шрака на забавама. — Баш је штета што нам конце, змијаве ковитлаце. Сим. нису послали конфете и змијице. Јонке. змијавост, -ости ж особина онога што змијбвит, -а, -о који је сличан змији, је змијаво. — Има нечега од Десе, . . . од њене змијавости и страсног предавања. змијолик. — У нијеми мрак змијовит пламен стрши. Бег. Тресе ветар змијовите брке. Сим. Фил. змбјак, -ака м бот. ерста биљке из пор. змнјбглав1, -а, -о који има глаеу као главочика која се сади због јестива корена, руска шпаргла бсоггопега Мзрашса. Терм. 3. змија. — фиг. Подмукла душа . . . змијозм&јар, -ара м 1. човек који лоеи змије. глава. Вуков. Друго су брдски змијоглави 2. зоол. врста орла који лови змије. Финк. комшилуци. 2Божић. змпјоглав м индив. човек са змијзмвјаст, -а, -о који је сличан змији, змијолик. — Загледах се у блистави, зми- ском главом. — То је чула змијска царица па је послала цару војску змијоглава. јасти водоток реке. Вас. Танак прамен паре излазио је из змијастог кл>уна. Торб. Кост. Л. змијбглавка ж бот. в. козлац. Бен. Рј. змијасто прил. као змиЈа, попут змије. змијбкос, -а, -о ков. који има змије — Она се змијасто уви. Сим. уместо косе на глави. — Прве сање [ми] змизмијастост, -ости ж особина онога што јокос враг све под срп косит стао. Крањч. С. је змијасто. Р-К Реч. змијблнк, -а, -о који је сличан змији; зм&јати (се), -ам (се) несврш. вијугати исп. змијаст. — Црно [је] око под змијосе као змија. — Кичма је змијала испод беле ликим обрвама. Шен. Његов поглед . . . коже. Ћос. Б. По њему се на вечерњем виде само вијугаве змијолике линије жене. вјетру змијају валови. Матош. Вас. змбјаче ж мн. зоол. морске звезде са краИзр. з м и ј о л и к и г у ш т е р и зоол. врста цима као змије ОрћшгоМеа. Бен. Рј. гуштера 8аигор1:егуе1а. Терм. 4. змијбтина ж аугм. од змија. — Владић змијблико прил. слично змијама, по[је] убио змијетину већу од конопа. пуш змија. — [По железничким шинама] Маж. Ф. змијолико крећу дугачке композиције. Јак. зм&јећи, -а, -е змијски, змијаст. — Муње заблистале змијолико и стадоше цијеОштар кас [хатова] скратио . . . оне зми- пати небо. Гор. јеће савијутке. Буд. змијоловац, -вца м онај који лови змије. зм&јећки ирил. попут змије, змијо- — Овог змијоловца [мунгоса] добио сам лико. — Сваку влат траве, по којој је огањ на поклон. НИН 1959.

ЗМИЈОПЛЕТ — ЗНАК змијбплет, -а, -о ков. који има змије сплетене око главе. — Злшјоплету си дирнула ми главу. Марк. Ф. змијохбд м ков. змијаст, вијугав ход. — Прашњави жути друм змијоходом се предавао бескрају, отимао погледу. НИН 1960. змијбчица ж бот. врста уродице у житу 1,а1(1угиб арћаса. — Изашли петићи по животу, црни као зрно змијочице. Љуб. змијскп, -а, -о 1. који се односи на змије, који је од змије, змијине коже, који је као у змије. — Женске носе . . . змијске ципеле и шарене пете. Крл. фиг. Лазар уловио тај змијски поглед. Рад. Д. 2. као саставни део ботаничких назиеа: ~ лук, ~ глава, ~ грожђе и др. змијски прил. као змија, слично змији, подмукло. — Насмија се трговац змијски. Шен. Змијски се [пренемаже] пред старим официрима. Црњ. змијски цар м зоол. врсп.а огромне неотровне змије Воа сопзтсгог. Терм. 4. змијугав, -а, -о еијугав као змија, змијолик. — [Пловке су] змијугава врата. Кош. змијугати, -ам несврш. провлачити се, кретати се вијугаво (попупг змијв). — Црви лудила . . . завукли се у људска тјелеса па се колутају, змијугају. Цес. А. фиг. Осјећај . . . је змијугао нејасно кроз њега. Сим. змАјуљаст, -а, -о дем. змијаст. — Зурио [је] у то змијуљасто мицање пламена. Крл. змАјуљасто прил. попут змије. — Тихо, нечујно, управо змијуљасто провезла су се . . . два стражара. Крл. змијуљати, -ам несврш. вијугати се као змија. — Низ леђа су јој змијуљале плетенице. НИН 1960. змијуљина ж змијурша. — У кљуну му се вије бесомучно водена змијуљина. Чипл. змијуљити, змијуљим несврш. змијугати. — На . . . дну [провалије] змијуљи и јечи зелена Морача. Пол. 1959. фиг. Стазица . . . брзо пред његовим очима змијуљи од ријеке до главнога градског пута. Кос. змијуљица ж 1. дем. од змија. — фиг. Окретао [је рањеник] главу да не види црвену змијуљицу која му је вијугала низ обнажену руку. Вуков. 2. зоол. а. морска паклара. Финк. б. врста речне рибе Ре1готухоп ПтаагШз. Финк. змијурина ж аугм. и пеј. од змија. — фиг. Непомично [су] бленули за гвозденом змијурином [возом]. Петр. В. 21*

323

зм&јушка ж индив. дем. од змија. — фиг. Лако би он . . . за ону бјелоглаву змијушку . . . Ивандића. Божић. змбјчад ж зб. им. од змијче. змијче, -ета с млада змија, змијица, змијић. — Тако, ваљда, змије у камену змијчадима загонетке плету. Јакш. Ђ. фиг. Па то је права гуја ово . . . змијче овде. Грол. зморац, -рца м дијал. ветар који дува с мора према копну. — Млечићи клети коноп дријеше. — Зморац шири њима њедра. Наз. зпавор м покр. зналац. — Тко зна талијански, ето знавора! Павл. знадбудем заст. будем знао. знажудап, -дна, -дно индив. жудан, жељан знања; радознао. — Многи се обраћају Корену обасипајући га знажудним, свакојаким питањима. Цес. А. знак м (лок. знаку; мн. знаци и знакови) 1. оно по чему се неко или нешто распознаје или по чему се разликује од другог; оно што показује нечији положај, чин. — Предведени је омањег, чврстог стаса . . . без нарочитог знака. Јонке. Спреман си за сабор . . . јер пун знак краљевства одећу ти кити. Бој. Он је седео . . . без палетушка и осталих официрских знакова. Вас. 2. покрет руком, главом, чиме се показује оно што се жели или мисли\ миг, сигнал. — Покушавала је сада и она говорити . . . више знаковима и као да тешко покреће језик. Крањч. Стј. Трубач је свирао знак за устајање. Јак. Једва дочеках знак звонцета. Наз. 3. црта, ознака, одлика, карактеристика; доказ. — Главни знак у његовом карактеру било је родољубље. Ат. Карикатура је као друштвена критика једини знак више културе. Матош. Смех је знак здравља. Дуч. 4. а. догађај, збивање, предосећање по коме се може претпоставити да би нешто могло бити или се догодити, природна појава, предзнак, знамење, симптом. И заиста мнсги знаци показују да би коцка имала доскора пасти. Цар Е. Ту су биле записане поплаве, неродице, ратови чудесни небески знаци и прилике. Андр. И. б. оно по чему би се могло наслутити да нешто постоји, да је присутно, траг. Од каквог брода или чамца никад ни најмањег знака. Петр. М. Изађоше на бријег. Нигдје знака живота. Вуј. 5. значка {друштва, предузећа), марка. — У запучку носе било какав знак . . . добротворног друштва. Гор. Као заштитни знак [на коси] детелина са четири листа. Андр. И. 6. (надгробни) споменик, белег. — Ту ће му знак се гробни начинити. М-И. 7. било какав предмет који служи за обележавање чега. — Наједном

324

ЗНАКОВНИ — ЗНАМЕНКА

путник одложи КЊИГУЈ уложи знак, заклопи је. Крањч. Стј. Изр. в о д е н и ~ слово или фигура на неким врстама папира, видљиви само према светлости; добар или р ђ а в (лош) ~ разлог за весеље или за жалост; з а ш т и т н и ~ трг. фабрички, творнички жиг на роби или производима; ~ ж а л о с т и црнина; ~ ~ ј е д н а к о с т и мат. нарочити знак ( = ) који означује да су два израза потпуно једнака или равна; ~ крста рлг. симбол хришћанства; ~ питања упитник; ~ чуђења узвичник; знаци и н т е р п у н к ц и ј е знаци који се употребљавају при писању ради јаснијег казивања онога што се хоће казати (зарез, тачка, црта, цртица итд.); знаци р а с п о з н а в а њ а војн. одзив и лозинка; н а в о д н и знаци наводници; не д а в а т и з н а к а од себе бити мртав или у несвести; п р е т в о р и о се у ~ питања јако је радознао; прометни з н а к о в и разни сигнали и фигуре који служе за регулисање саобраћаја; т е л е г р а ф с к и з н а ц и знаци Морзеове азбуке, абецеде; у ~ чега 1) као доказ, сведочанство чега; 2) као миг, сигнал; у з н а к у чега у правцу, у смислу; као сећање на; посвећено коме или чему; хемијски з н а ц и хем. скраћена ознака (обично само почешно латинско слово или два слова) појединих елемената. знаковпи, -а, -5 1. који се односи на знакове. — Спознати можемо . . . само у царству зазбиљности, законити ред приказан у облику знаковнога сустава наших осјетних утисака. Баз. 2. који се састоји од знакова, симболичан. — Знаковно сликарство малих формата. КН 1960. зналац, зналца, зналца (и знаоца) м (ген. мн. зналаца) онај који добро познаје иеку ствар или предмет; познавалац. — Свирао је вешто, с привидном равнодушношћу зналца коме то није ништа. Поп. Ј. Уз такве латинске и друге крњатке сматрат ће те барем знаоцем језика. Вел. зналачки, -а, -о који се односи на зналце, који је својствен зналцима. — Цијелу процедуру проматрао [је] са зналачким изразом. Шое. Најчешће је непријатељ савесне и зналачке критике пристрасност. Прод. зналачки прил. као зналац, са истинским познаеањем. — Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије поставити. Вес. Све сам ја то зналачки испрео. Сим. зналаштво с особина, својство зналца. зпалице прил. заст. знајући, свесно. — Исповиједамо да хотице и зналице нитко не ради о злу. Старч. зналичан, -чна, -чно покр. в. радознао. — Поносито дизаше мој с^жањ главу, гле-

дајући преко зналичних глава људства. Шен. зналичник м покр. радознао човек, радозналац. — Било је зналичника да виде нове куће у Јурјевској улици. Ђал. зналично прил. е. радознало. — Камо сте наканили? — упита зналично Марга. Том. зналнчност, -ости ж покр. в. радозналост. — На његову мирном и дискретном лицу није [се] могла читати никаква зналичност. Адум. знамен м 1. знамењг Џ—2). — Зидана кућа у грађанина . . . бијаше очит знамен богатства. Шен. Увек су сузе први зна-мен олакшања после . . . страдања. Јевт. Тумачио је [то1 као добар знамен за њену будућност. Десн. 2. значај, значење, еажност. — Као да је сав тај хисторијски сјај за њу имао веома мало знамена. Ђал. 3. споменик. Р-К Реч. знамсиати се, -ам се сврш. и несврш. (пре)крстити се. — Знамена се, пушка ватру даде. НПХ. знаменпје с цсл. в. знамење. — Бојати се да ово није неко страшно знаменије за ону дјецу. Мат. знаменит, -а, -о 1. који се истиче или се истакао чиме, чувен, угледан; познат. — [Зоркина соба] је . . . без књига и портрета знаменитих л>уди . . . давала утисак да ту живи жена. Уск. Јасно се сјетио знаменитог лика револуционарнога поручника. Крањч. Стј. Ово братство је знаменито по непрекидном низу свештеничког позива. Вујач. 2. који је од ередности, значајан. — Нису још ништа учинили знаменитог за светску историју. Нен. Љ. Државне су шуме знаменито врело јавних прихода. Рад. Стј. 3. а. еажан. — Дођох по веома знаменитом послу к теби. Ков. А. б. знатан, замашаи, велик. — Добивши знамениту своту новаца од султана за додузету војну, врати се Мустафа-паша кући. Том. знамепито прил. 1. знатно, врло много. — Вук [је] у слиједећем одсјеку неуморне своје књижевне радње . . . знаменито напреднији. Јаг. 2. значајно, важно. — Очима знаменито намигне Дорици. Ђал. знамепитост, -ости ж 1. особина онога што Је знаменито, еажно. 2. оно што је знаменито, знаменит, значајан предмет, ствар. — Изволите да вам покажем њене знаменитости и старине [цркве св. Мартина]. Нен. Љ. 3. значај, еажност. — Дорица није томе давала никакве знаменитости. Ђал. зпаменка и знаменка ж 1. мат. бројка, цифра. — Зброј знаменака дјељив [је] са три. Лог. 2. пега, младеж, белега.

ЗНАМЕНОВАН — ЗНАЊЕ знЗменбван, -вна, -вно заст. значајан, важан. — С њиме је највише говорила, знаменовне погледе измјењивала и куцала се. Том. знЗменовање с 1. гл. им. од знаменоватпи. 2. значај, еажност, значење. — Још два имена . . . су временом добила посебно географско знаменовање. Шиш. Изгубивши касније политичко знаменовање, постала је школа Питагорина знанствено сијело. Баз. знНменовати, -нујем сврш. и несврш. 1. значшпи. — Арханђелов златокруг знаменује вјеру, љубав и надање. Љуб. Што знаменује тај благослов? Шов. 2. (по)кропити посвећеном, благословленом водом. — Крстише га и знаменоваше. НП Вук. знаменовно прил. са значајем, значајно, важно. — Метну прст на уста и знаменовно показа собарици да шути. Том. знаменски, -а, -5 индив. в. значајан. — И он сам закључује предговор са знаменском реченицом. Уј. знЗменчица ж дем. од знаменка (2). — Њему [се1 свиђа она дражесна знаменчица. Киш. знамење и знЗмсње с 1. а. знак, ознака; белега. — Наш син Павао на десној руци имао [је] наравно знамење, овелику мрљу. Ков. А. Није слободно ни црвену мараму око врата носити; и то је знамење револуције. Нен. Љ. Морао би као нови витез носити свијетло оружје, без знамења на штиту. Вел. б. обележје, карактеристика, карактер. — Ни Турска није могла да нас даље држи на стари начин, . . . [зато] је свирепост и безобзирност постала главно њено знамење. Ђил. Никада му правога лица и знамења ухватити не можеш. Берт. 2. предзнак, предсказање. — Виђесте ли чудо и знамење, ка се двије муње прекрстише? Њег. Вјеруј . . . у знамења, у амулете — они никада не издају! Цар Б. 3. цркв. посвећена благословљена еода и привремено име детету које свештеник даје пре крштења. — Требало би неко да оде попиној кући . . . У јетрве ми се . . . нашло мало, па треба знамење. Вес. знан и знан, -а, -о познат. — Неке лепоте његове поезије . . . нису свима биле знане. Нед. У двору је с љубом медном витез седи, јунак знан. Митр. Изр. з н а н и и н е з н а н и многобројни, сви. — Сви: и пријатељи и непријатељи, и знани и незнани, па и сама дјеца — сви су видјели њезине сузе. Цар Е. знЗнац, -нца и знанца м познаник. — Имам доста знанаца у војсци. Шен. Он и Голобочагаш били су давнашњи знанци. Јов. С.

325

зн&нитн, -им несврш. необ. чинити познатим. — Та промјена све промјене знани што ће к нама из запада доћи. Прер. знаница ж познаница. — Видио сам да разговараш с неком госпођицом, мишљах знаницом. Шен. знанка ж песн. познаница, она што је добро позната. — Туга ће твоја проћи — шапће му стара циганка и гледа га као стара знанка и пријатељица. Шимун. знбпост, -ости ж наука, збир систематизованих истина до којих се долази откривањем чинилаца и појава у појединим гранама развитка природе и друштва и утврђивањем законитости у њима. — Тек у новије доба баца правна знаност више свјетла на тај појам. Мј. 1936. знанствен, -а, -о који се односи на знаност, научан, који одговара захтевима науке. — У разговору знало би се открити да Загон Изврсно позна . . . знанствену теорију. Нех. То ће бити мој први знанствени рад. Фелд. зпапственик м научник, научењак, учењак. знаНственнков, -а, -о који припада знанственику. — Умјетникова умјетност или знанственикова знаност може бити разумијевање. Шим. С. зианствено прил. у знанственом, научном погледу, знанственим, научним путвм, научно. — Има . . . још подоста тога против чега се буне споменути новатори, међу којима има и знанствено спремних људи.

/ 1957.

знанственост, -ости ж особина онога што је знанствено, што је научно, научност. — У посебној науци о природи има пак само толико знанствености колико има у њој математике. Баз. знанствењак м е. знанственик. Бен. Рј. знанство с 1. оно што се зна; познанство. — Кад се ко на вечни пут испраћа, не пита се ни за знанство ни за познанство. Ком. 2. познаници. — Мати је без реда гонила дјецу . . . по знанству и родбинству. Михољ. знаље с 1. позиавање једне научне, знанствене области, познавање чињеница и материје, упућеност у што, обавештеност (у чему). — Знање је светлост, знаше је моћ, учите, децо,.дан и ноћ! Змај. У првом реду долази у обзир писац . . . штампар и растурач, уколико има знања о садржају тискописа. Мј. 1926. 2. умење, вештина. — Игра се два тамо и два овамо — то је цело знање. Чипл. Човјек улаже максимум знан>а и средстава да би добио што већи принос. ОГ. 3. наука, знаност. — Сада се ту

326

ЗНАТ — ЗНАТИЖЕЉА

гдје свекрва за кћер снаху знаде. Март. 10. (знаш, знате, знај и др.) у обраћању за скретање пажње, а без значења. — Знаш, већ ми је додијало! Змај. А прве врсте је; знате, ја купујем само најбољи квалитет и директно. Петр. В, Изр. ако бога з н а ш , знате «. уз бог (изр.); ђаво би га знао в. уз ђаво (изр.); знам те ја (мој с о к о л е ) ! добро су ми зн&т, -а3 -о знан, познат. — Без ријечи познати твоји поступци; ~ за себе 1) памгледах она лица зната. Комб. тити. — Нисам се толико натруцкао од зн&тан, -тна, -тно а. који је од значаја, како за се знам. Шапч.; 2) (обично одрично) знаменит, значајан; познат, чувен. — И не бити при свести, бити у бунилу, бити друго нешто бог ми још знатније у душу тешко болестан; ~ к а о в о д у , као »Очеметну. Марет. Истиче се изнад осталих наш«, као р ђ а в у (злу) пару и с л . знати старешина само Јаков, у тај мах једини подсасвимдобро; ~ к о л и к о је сати знати да једнако знатан с Карађорђем. Нов. б. ве- је нешто рђаво; ~ у г л а в у , у д у ш у , у лик; приличан. — Осим тога, знатне се копрсте знати сасвим добро, потпуно, темељличине магнезијева клорида употребљавају но; ~ у к о м је грму (у ком грму л е ж и ) за израду тзв. ксилолита. Кем. зец знати о чему је реч; и шта (ти га) ја све знам много има тога, не може се све зпНти, знам и знадем (импф. знах, изређати; к а к о з н а ш , к а к о год з н а ш знадијах и знађах; аор. знах и знадох; ( з н а т е ) , ради шта з н а ш ја ти не могу имп. знај и знади; прил. сад. знајући и помоћи, нећу да ти помогнем; ко з н а , ко би знадући; трп. прид. знан изнат) несврш. 1. з н а о , ко то м о ж е знати то је неизвесно; бити упознат са нечим; имати особито поне зна г д е му је г л а в а збуњен је, изгузнавање неког предмета; битиупућену нешто; бљенје, претрпан је пословима; не знам шта познаеати. — У свој Лици ваљда не било ћу у неприлици сам, не умем да се снађем; шпиље ни јаруге којој он не би знао и улаз не зна се ни ко пије ни ко п л а ћ а и излаз. Тур. Биће вријеме па ће свако дистрашан је неред, хаос; не ~ з а м е р у јете књигу учити и писмо зиати. Андр. И. ( г р а н и ц е ) бити неумерен; не ~ за одЕскими не знају за друштво. Петр. М. Једм о р , за п р а з н и к увек радити, бити одвећ на кауркиња, која вели да је добро знадеш, вредан;кс ~ н и д в е , ни ч е т и р и у н а к р с т заклиње те да изађеш на двор. Том. 2. бине знати нтита; не ~ ни к а к о ми (му) тпи вешт у нечем, умети. — Ја сам играо је име и с л . не знати баш ништа; не ~ [игру дама1 како сам најбоље знао. Лаз. шта ј е ж е н а ; н е ~ ш т а ј е м у ш к о још не Л. А она му ништа не знаде одговорити5 битиуполним односима; н е ћ у , да бих знао него се откраде к ватри. Креш. 3. имати и на к о з и орати нећу никако; нећу да на уму, бити свестан; имати појам, схвазнам за њега не марим га, не тиче ме се, тати, разумети. — Понекад . . . готово нећу да имам посла или везе с њим; ни броја изван себе, не знајући шта ради, појури се не зна врло много; није не знам ш т а , прозорима . . . и почне да их цима. Станк. није бог зна шта ( к а к а в ) није нешто Имају свој поглед на свијет и углавном нарочито; н и к о н е ћ е да зна за нас сви знају шта хоће својим писањем да учине су нас напустили; то зна и моја баба и да постигну. КХ 1936. 4. имати обичај, ( с т р и н а ) , то знају и в р а п ц и на к р о обичавати. — Не очајавај, оче! — знала би ву то је свима добро познато; то се зна га тјешити Зејна. Том. Ујка је знао доћи разуме се, наравски, дабоме. — Ти се докус боцом у џепу. Бар. 5. бити у стању; моћи; менти не налазе у службеној повијести, то хтети. — Чиста литература зна врло често се зна, па их је требало тек пронаћи. КХ и најбогатије духове . . . одвратити од 1936.; шта знам у недоумици сам. живота око нас. Матош. Да немам дућан, и ја бих с вама у шетњу . . . Али шта знам, ~ се 1. уз. повр. познавати се међусобно. кад сам као човек трговац за дућан просто — Шта ме се тичу, не знам се ја с њима! поваздан прикован. Срем. Нека се стрпе Петр. В. 2. необ. осећати се. — Како мора само недјељу дана, па послије нека раде да је красно знати се заљубљеним. Ђал. шта знају! Мат. 6. морати; требати. — Вала, ја му не преноћих [у воденици] . . . з н ! т и ж е љ а ж 1. жеља да се сазна, рапа макар знао туцати жито у ступи. Глиш. дозналост. — Кумови [Цигани] се прими7. осећати. — Знаду наша леђа и много ми цаху, а у радницима расла знатижеља. Кос. је пута већ крв закипјела. Шен. 8. (у)пам- 2. знатижељна, радознала особа. — У кућу тити (у претњи). — Све ћу ја вас! ЗнаћеВоје Живковића долазе људи као у библиоте ко сам ја! Вес. 9. признавати, сматрати као. — Код свекрве невјести је лијепо, теку: ђаци и студенти . . . знатижеље кад хоће нешто да сазнају. Б 1958.

размећеш некаквим »разумним господарством«, као да си позобао све знање овога свијета. Дук. Изр. д а т и , ставити до знања (на знање) упознати некога (с нечим), опоменути (кога), скренути пажњу; п р и м и т и к з н а њ у (на ~ ) , узети к знању (на ~ ) упознати се са обавештењем.

ЗНАТИЖЕЉАН — ЗНОЈ знбтпжељан, -љна, -љно који жели да нешто дозна, радознао. — На питања знатижељних одговарао [је]: »Да3 било је свакојаких чудеса.« Шов. знЗтижељник м онај који је знатижељан, радознао човек. — Сва сила знатижељника кроз тарабе је гледала у госпоштијско дворшше. Шов. знЗтижељно прил. желећи да зна, радознало. — И очима ожима знатижељно. Кал. знатиж^љност, -ости ж особина онога који је знатижељан, радозналост. — Анка и Винко слушали су побожном знатижељношћу Лешићево разлагање. Коз. Ј. зпатно прил. значајно, еажно; у великој мери, много. — Знатно је што се овако о мајсторима говори. Нов. У рату ојачала је знатно краљевска власт. Пов. 2. знЗтност, -ости ж значајност, значај, важност, вредност. — Ја мислим да би таква знатност доста била да прослави читаву варош, а толи неће једну кућу. Јакш. Ђ. У том лежи хисторијска знатност брахманизма. Баз. знбчај м 1. вредност, велика улога (у чему), значење. — Настојао је . . . да самој ствари не даде више тако важан значај. Шег. Зна [се] да су ове [поларне области] од пресудног значаја за климатске појаве у Европи. Петр. М. 2. карактер; карактерност. — Тешко је наћи изразитих типова, јер нема отворених значајева. Марј. М. Завист . . . поквари свачији значај. Креш. Изр. п р и д а в а т и значај (нечему) ценити једну ствар као значајну. знбчајап, -јна, -јно 1. који је од значаја, који има (у чему) велику улогу, важан, вредан, знаменит. — Па ко су били ти људи који су смело и одважно узели на себе тај значајан задатак? Бел. Осим тога је значајну улогу у развоју радничког покрета одиграла и многобројна ситна буржоазија. ОП 2. 2. који је са посебним особинама, карактеристичан. — Добаци матери дуг, значајан поглед. Пав. Сваки крај има своје значајне животињске и биљне представнике. НЕ.

327

значаЈност и знМчајност, -ости ж I. значај, особита вредност, знаменитпост. — Тај поглед поприма неку нарочиту значајност. Кик. Пред свако гласање расла је значајност његове омлљене личкости. Поп. Ј. 2. карактерност, доследност. — [Он] сматра . . . политичку значајност гријехом и лудоријом. П 1939. зн&чак, -чка м дем. од знак. — Дај љубави ми само значак мали! Хар. значар, -ара м војн. заст. онај који даје знакове, сигналист(а), трубач. — А на егзерциришту . . . он одлази у јаругу код значара и тамо . . . лупа у добош да одмени значаре. Вас. значење с 1. оно што нешто значи, оно што се нечим исказује; смисао. — Међу свим овим значењима једне речи имамо такозвано основно значење те речи (кућа — зграда за становање) и пренесена значења те речи. Т. књ. А збиља им се значења често поклапају. Креш. 2. значај (1). — Говорити о хисторијском значењу човека чија лична хисторија још није довршена не може да буде лако. КР 1924. 3. знак, знамење, наговештај. — Има значења . . . да је К. К. Родофиникина поставио главни командант. Нов. зн&чити, значим несврш. 1. имати значење, означавати, казивати. — Турска реч зејтин значи маслиново уље. Бак. Реч. 2. а. имати одређени смисао; представљати. — Зашто пређице нису у реду ? . . . Шта то значи ? Јеси ли ти козак, или си сељачки опанак ? М.оск. Њихове појаве значе датум у нашој ликовно1 уметности. КР 1924. 6. (у 3. л. јд. през.) закључна речца: то јест, то ће рећи, према томе. — Доноси само триста хиљада. А то је мало. — Значи, чича, жениш сина за паре — рече човек с краја клупе. Б 1957. 3. вредети, представљати, — Једини који још нешто значи од те банде то је Керинис! Крл. Савезници . . . су се сада својим очима . . . уверили колико ми много значимо у борби против Хитлера. Дед. В. 4. давати знак, давати на знање, показиеати. — Стеван метне прст на уста и значи јој да не виче. Прер.

значајка ж особина, својство, одлика, казначић м дем. од знак. рактеристика. — Уз то је била још једна знЗчка ж знак, амблем (обично метални) особита значајка у тога мрачног човјека. Кос. Ту душевну значајку . . . опази и оћу- као обележје припадности неком друштву, ти сваки човјек прије и лакше него ма које удружењу, организацији и сл.: — Црвеног крста, ударничка ~ и сл. — То је висок тјелесно својство. Коз. Ј. младић, има плаву . . . косу . . . на прсизнЗчајпик м значајан човек. — Значајма две смучарске значке. Дед. В. ник је он . . . знам га још из школе! Гор. зпој, зноја м (лок. зноју) 1. водена течзнЗчајно прил. на значајан начин, ваност, текућина коју луче знојне жлезде а која жно; карактеристично. — Изиђоше обојица, избија кроз кожне поре. — Осталима избио погледајући се значајно. Ранк. Та гле само зној на челу. Гор. Војници су били у голом . . . како му се податно и веома значајно зноју. Лоп. 2. труд, напоран рад. — Што си осмјехује. Сим. знојем стеко могу ти узети. Змај.

328

ЗНОЈАВ — ЗОБЉЕЊЕ

Изр. д е в е т з н о ј е в а 1) претерано много зноја; 2) велики труд; дерати се до с е д мога зноја дерати се, викати до изнемоглости; знојем з а л и в а т и с трудом и муком обрађивати; истерати на зној избацити из себе знојепем; к р в и ~ труд и мука; крвави ~ велики т#уд;купати се у (властитом) зноју 1) много се знојити; 2) бити на муци, у великој неприлици, у тешком положају; напити се чијег зноја живети од чијег рада; пробио га з н о ј ознојио се; у зноју лица свог јести хлеб, крух с трудом зарађиеати за живот; хранити се својим знојем сам за себе зарађивати.

знбјнични и знојнични, -а, -6 који се односи на знојнице. знојничник и знојничник м оток, отеклина знојних жлезда. Р-К Реч. зоб, зоби ж (лок. збби) бот. врста стрног жита (најчешће као храна за коње), овас Ауепа 8а(1Уа. — Тумарају по густом житу или зобовима. Ад. зббак, -а, -о 1. узобљен, зобљу угојен, добро нахрањен зобљу. — [Ти ћеш] гледати како дебели и зобни хатови бијесно грабе. Јурк. 2. (само одр.) зобен: ~ крма, ~ слама и др. зобаница ж = зобеница (1) хлеб, крух од зоби, овсеница. — Мезимци . . . божје и краљевске милости за које се пећи мора пшенична погача, док је нама осталим Хрватима жвакати просту зобаницу. Шен. зббање с гл. им. од зобагпи. зббати, зббљем (прил. сад. зобљући) несврш. 1. а . кљуном узимати зрнасту храну или мрвице. — Кокоши су заиста искористиле Весин разговор, пришле и стале да зобљу разастрто тесто са чаршафа. Андр. И. б. јести бобице еоћа (грожђе, трешње и др.), јести зрно по зрно; гутати. — Маргерита је једнако зобала грожђе. Цар М. Зобао [је] трешње дивљаке на пољима. Гор. фиг. Гледајте само како је зобље очима. Том. 2. фиг. уништаватиједно по једно. — Њих ми зобљу крвави ратови. Кур.

знојав, -а, -о ознојен, коме је избио зној на кожи. — Вјетар . . . хлади знојава ковача. Лаз. Л. Изуо је ципеле са знојавих ногу. Киш. зпојаван, -вна, -вно «. знојав. — Пандур поче водити знојавне коње по зеленом заравњаку. Шапч. знојавбст, -ости ж стање онога који је знојав, ознојеност. знбјак, знбјка и знојак, знојка м хип. од зној. — По удима гризак дотече знојак. Марет. знојан и знбјан, -јна, -јно (одр. знбјни, -а, -о) 1. знојав, обливен знојем. — Чупав и знојан сељак сједио је на тезги. Ћоп. Платон неће смоћи . . . одговори сељак вадећи класове из знојних њедара. Крањч. Стј. 2. а. орошен капљицама сличним зноју. — Бљесак зббен, -бна, -бно (одр. зобени, -а, -б) који кроз знојна стакла срећних кавана. Уј. б. се односи на зоб; који је од зоби: ~ каша, ~ фиг. који је знојем стечт. — Радник нема крух, ~ пол>е. доста знојног круха. Лог. 2. зоб&шгца ж 1. = зобаница. — Вучјим Изр. з н о ј н е ж л е з д е анат. жлезде које зубима загризао је тврду . . . зобеницу, пулуче зној. ну . . . оштрих бадрл>ака. Кул. 2. в. зобница знбјење с гл. им. од знојити се. (7). — Наспе јој [ждребици] у зобеницу обзнбјилиште с топло купатило за парење рок. Бен. 3. ракија од зоби. — Искапили су . . . пет-шест чашица . . . зобенице, препеи презнојавање. Р-К Реч. ченке блитвишке, што је палила грло као знДјило с средство за знојење. Р-К Реч. сам ђаво. Крл. знбјити се, -им се несврш. 1. испуштати зббити, -им несврш. хранити зобљу или тој. — То није начин да официр дангуби, другим неким житом; фиг. добро хранити. а момчад се зноји. Крл. 2. фиг. издржавати — Кукуруз је крзав . . . оваквим доњи Куртешке физичке напоре, трудити се; осећати лани зобе своје коње. Божић. тешкоће; бринути, страховати. — Већ се зобица ж зобаница, овсеница. Бен. Рј. унапред знојио и бринуо кад би чуо да ће бити теоретски састанак. Ћоп. 3. замагљивазббиште с њива на којој је била засејана ти се воденом паром; постајати мокар; ис- зоб. — Да потражим [јагњад] још горе у пуштати еодене капи сличне знојним капизобишту. Ранк. ма. — Сунце топло грије окомиту планинзббљавнва ж покр. зобање, једење зрнаску страну, снијег се на површини растапа стог воћа. — Зар нису смрт Агњића, пиши зноји прозирним искричавим капима. Лал. манлук Гаврана, магарећа зобл>авина винограда . . . били јасни знаци и докази злознбјница и знбјница ж 1. анат. знојна сретне коби? Божић. жлезда. — Сувишак воде . . . убрзо се иззДбљак, -ака м бот. биљка из пор. главолучи кроз бубреге и знојнице. НЧ. 2. подчика чији се корен једе Тгаеороеоп рогпметач испод пазуха на хаљини ради чувања тканине од зноја. — Има . . . и женске зној- Го1шз. Свезн. нице. Крањч. Стј. - л1Х зббљење с гл. им. од зобити. ,- .. -

ЗОБНИЦА — ЗООКСАНТЕЛА

329

зббница и зобница ж 1. торба у којој се носи и из које се даје коњу зоб. — Наш кочијаш . . . беше натакао коњима зобнице. Нен. Љ. Скидај коњима зобнице с главе! Пав. 2. врста бобцце. — У низу наметника, које ми познајемо под именом бобица (громуљица, зобница, икре), за нас су најважније две: свињска и говеђа бобица. Батут. зббничар и зобничар м човек који израђује зобнице. — [При попису становника] је било свега: . . . дрндара 20 . . . зобничара 200. Лапч. зббничица и зобничица ж дем. од зобница. зббов, -а, -о који је од зоби: ~ брашно. зббовина ж покр. в. зовина. И-Б Рј. зббун, -уна м тур. = зубун врста капута, део мушке и женске горње одеће од сукна разне дужине, с кратким рукавима или без рукава. — Школник имао је на себи дуг зобун од модра сукна кордованског. Шен. На [сандуку] је . . . пртљаг: . . . шарен мушки појас, бијел зобун Ракитин, једна стара капа. Сиј. з&бунац, -унца и зобунац, -нца м в. зобун. — Један носач пролази . . . у зеленом зобунцу. Крл. зобунић м, зобунче, -ета с и зобувчић м дем. од зобун. зов, зова м дозивање; позив, поклич, апел. — Наталија! Наталија!, ваздух затрепери од зова. Поп. Ј. Али не дође она на његов зов. Креш. збва ж бот. врста дрвенасте биљке 8 а т ђисиз ш§га. — Још гради понекад пуцаљке од зове. Глиш. збвем през. од звати. збвика ж бот. в. зова. — Крену се кратак, хладан вјетар и донесе мирис зовике која цвате у комшилуку. Андр. И.

з&граф м грч. сликар икона, иконописац. — Стари зографи бише па и преминуше. БК 1906. зДграфски, -а, -б који се односи на зографе. Збдијак м грч. астр. небеска зона која обухвата дванаест сазвежђа кроз које Сунце пролази у свом кружном ходу за годину дана. — Пут Сунца . . . раздијелили су . . . на дванаест звијежђа, тзв. Зодијак. Пов. 1. збдијачкн, -а, -о који се односи на Зодијак. золота ж заст. ноеац од 30 пара. Вук Рј. зблуфи, зблуфа м мн. тур. = зулуфи залисци косе, пружени низ лице покрај ува; исп. солуфи. — Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио чак до јагодица. Лаз. Л. На прагу застаде висок мршајлија . . . са руменкастим золуфима. Матош. зољ м и зоља ж зоол. оса, осица. — Он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе. Шапч. Када је пјесник излазио, јурне као зоља преда њ. Матош. зољарица ж зоол. у изразу: ~ муха врста мухе Но1ородоп. Бен. Рј. збљин, -а, -о који припада зољи. Изр. зољино г н е з д о 1) осињак; 2) фиг. немиран, опасан колектив. збљинац, -инца м гнездо зоља, осињак. — Не бих умео рећи, господа ми, како у овај зољинац западе. Богдан. зона ж грч. 1. ограиичен део неке површине, простора или тела; појас: тропска ^ , ~ земљотреса, потреса, ~ радијације, гранична ~ , ~ Земљине гравитације, окупациона ~ итд. 2. област; подручје. — фиг. Пожуда има три зоне: умерену, ледену и жарку. Рад. Д. 3. наслага, слој. — Крљушти су врло ситне и неправилне; свака је од њих састављена из неколико зона што опкоља«вају једна другу. Петр. М.

збвин, -а, -о који је од зове: ~ чај. зовина и збвива ж дрво од зове; базговина; густиш, гуштик од зове. — Ждралин стрпа пушку у џеп и сакри се у зовину. Ћор. збвица ж нар. в. заовица. — А да су ми зле зовице, зовице бих разудала. НПХ. зовица ж дем. од зова. зовка и збвљика ж покр. зова. — Не бих се с вама никад умирио док ми не би проникле зовке на пријекладу. Љуб.

збнални, -а, -о који се односи на зону: ~ граница и др. збвац, -нца м ков. спорт. играч којиучествује, суделује у зонским турнирима. зонски, -а, -б који се односи на зону: •—• турнир, ~ првенство. зоо- грч. префикс у разним терминима који значе нешто у вези са животињским светом: зоологија, зооморфан, зоофил и др. зоогеографија ж грч. географија распрострањености животиња. зобграф м в. зограф. — Пребегне као дете . . . у Вршац, где настави да учи сликање уз једког нашег зоографа. Петр. В. зооксант&ла ж грч. бот. алга која живи у симбиози са животињама. — Поред тога

збвнути, ЗОВНГМ к зовнути, -нем сврш. позвати. — Мене само зовнули да потпишем уговор. Сим. Неко [ме] стиште за лакат и зовну ми име: Васо, пази, молим те! Петр. В.

330

ЗООЛОГ — ЗОРНИЧКИ

има каткад у н>ој малених жутих алга, зооксантела. Финк. зоблог м онај који се бави зоологијом. зоолбгија ж грч. наука о животињама. зоолбгијски и зоолбгичкн, -а, -б зоолошки. зоблошкп, -а, -б који се односи на зоологе и зоологију: ~ закони 3 ~ врт. зоомбрфан, -фна, -фно грч. који има облик животиње. зооспора ж грч. биол. бесполна ћелија, станица која врши размножаеање многих алга и гљива. зооспорангија ж биол. орган у коме постају споре. — Огранци мицелија пробијају кроз пучи на површину листа те на крају стварају тзв. зооспорангије. Бот. зоот&хничар м стручњак за селекцију стоке. зопкати, -ам несврш. дем. и уч. према зобати. — Зопкали би црвене гроздиће. Гор. зопца ж дем. и хип. од зоб. — Ну отиди те коње обиди, јесу л ' коњи зопцу позобали. НП Вук. Хајде, коњу, јадно ти уза ме . . . немам секе да ти зопце даде! Ботић. збр 1 , зора м (мн. зброви) тур. 1. сила, снага, моћ;гордост. — Нијемогуће датолика разиграност, толики зор напречац клоне! Десн. 2. бес, насиље. — Те на хата у рају полеће, самовољно, без никаква зора. Њег. 3. брзина, журба. — Од силнога зора стрпали се у једно клупко и пјешаци и коњаници. Торд. 4. мука, невоља; тегоба, тешкоћа. — Не брини, харамбашо! . . . Ако вам до зорова дође, хајте к Церу. Вес. 5. (у атрибутској служби) силан, кршан; диван: ~ јунак, ~ девојка. Изр. на <~ покр. (у атрибутској служби) поносан, горд; силан. — Било је у Спичу седам брата у једној истој кући, сви на зор као лави. Љуб. збр 2 , збра м псих. оно што се види, изглед; опажај; очигледност. — Осјетност ствара зорове, разум појмове . . . појмови без зора су празни . . . а опет зорови без појма су слијепи. Баз. збра ж (ак. збру) а . појава дана, прва јутарња светлост при појављивању дана; фиг. почетак. — Ах, овде, на овој зори живота мога, жељан сам умрети. Јакш. Ђ. Неће ли нове зоре појести опћа тама? Уј. 6. вечерња светлост после заласка сунца. — Заравнали раку, а вечерња зора пала му је на гроб. 3 1885. Изр.од(ране) зоре до (мркла) мрак а целог дана; у ц и к з о р е у преој појави зоре. зоран, -рна, -рно 1. силан, силовит, жесток; угмдан. — Па се загна један јунак зо-

ран . . . да Ђулеку посијече главу. НП Вук. Зорни капетан на први јуриш освоји . . . тврђаву. Драж. Три пута је [победу] са зорним јуришем повратио од мрских Авара. Јакш. Ђ. 2. који је лепа изгледа, леп, наочит. — У хаљине зорне црногорске одјевен је од траве до главе. Ств. 1948. Румен као јабука бијаше га дика погледати зорна и прикладна. Љуб. 3. који се види, очигледан. — Зато ви мени нисте потребни ту, као зорна обука! Крл. Имају задатак да обрађено градиво на зоран начин учине приступачнијим ученицима. ОК. 4. интуитиван. — Над овом зорном (интуитивном) спознајом . . . уздиже се нека виша радња спознајна. Баз. зорац, -рца м шаљ. зора; исп. зорњак. Вук Рј. зорен, -а, -о нар. песн. в. зрео. Вук Рј. збрин, -а, -о који припада зори. збрит, -а, -о в. зоран (2). — А била је то зорита дјевојка. Новак. збрити, -им несврш. 1. свитати, свањивати. — Гле, с истока зора зори! Змај. 2. постајати зрео, зрепги. — На родном бријегу зори виноград. Крка. Жита на оним њивама што бијаху засијане већ су зорила. Шимун. фиг. У њој севдах полако зори. Сек. зорити се, збрим се несврш. покр. поносити се; разметати се. — Има их који се збре с пушкама по селу. А ја је без великс невоље не узимам у шаке. Вуков. збрица ж дем. од зора. Зорјаница ж покр. в. Зорњача. збрли тур. 1. прид. непром. в. зоран (2). — Зорли момче! Чистунац је и ситан као дјевојка. Матош. Причали су . . . какав је зорли и наочит нови аустријски конзул. Андр. И. 2. прил. в. зорно Џ). — Баш зорли ударисте, таман у чело! Куш. Зорли је учеван. Коч. зДрнек м бот. в. зрнеш. Сим. Реч. збрпи, -а, -о који се односи на зору. — Гле, како се и травииа покуњи, упијајући зорну росу. Павл. зорник м в. дурбин, далекозор. — Не могох не погледати Анђелине. Привукох је зорником на три корака. В 1885. Својим зорником обишао [је] све планине и врхунце. Том. збрпица ж 1. јушарња црквена служба, миса која се служи у зору у предбожићно ереме. — У шест сати почиње жупникова миса — зорница. Пав. Већ је друга половина новембра, за који ће дан зорнице започети. Киш. 2. (Зорница) в. Зорњача. — Нити ће јој на уранак доћи преходница звијезда Зорница. Март. зорнички, -а, -о који се односи на зорницу. — Запјевао зорничке пјесме. Јонке.

ЗОРНО — ЗРАКОПЛОВАЦ збрво прил. 1. силно, јако, снажно. — Но не дају млади Црногорци, на Французе зорно ударише. НП Вук. Кучи . . . уздајући се у своје јунаштво, ходили су напријед зорН0Ј као да им никога на путу није. Миљ. 2. очигледно, да се види, видно. — Помоћу њега [глобуса] зорно се може приказати облик Земље. ОГ. По зидовима [су] висили некакви шарени графикони који су зорно . . . приказивали резултате жетве житарица. Кол. збрност, -ости ж очигледност; јасноћа. — [Геометријско мишљење] се пак од свих врста математичког мишљења највише помаже зорношћу. Шах 2. Генетичка се дефиниција одликује зорношћу. Лог. 2. збрњак м в. зорац. Вук Рј. Зоршача ж астр. јутарња звезда, Даница. — Зорњача је одавно изишла. Лал. з б р а а ш , -5ша м онај који се пише или узима у зору (о запису). — Онај смо спалили, што је писб око јација, онај сам други глувн>аш исјекб и попио у води, а то је трећи — зорњаш, што га држиш. Коч. зорблик, -а, -о који има лик зоре, сличан зори, који је као у зоре. — Ал' гле, заостаје — и одвраћа се од нас зоролико јој лице. Марк. Ф. Млада лица обасјавала је њежна зоролика румен. Шен. збром прил. у зору, врло рано. — Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе. Вес. зорт м тур. страх, зебња. — Ја с друге стране . . . с извесним, оправданим зортом, погледујем на њега, на вас и — мило ми је. Петр. В. Она се сва одрвенила од зорта. Матош. зДртаћ, -аћа м в. пшшљивац. Р-К Реч. збртити се, -им се несврш. покр. в. плашити се. — Зортио се као нико његов. Рад. Д. збртљаш, -4ша м е. плашљивац. Р-К Реч. зортљашица ж в. плашљивица. Р-К Реч. збфа ж «. софа. Р-К Реч. зрак 1 м = ваздух. — Сједнем на врата . . . да ухватим мало зрака прије обједа. Мар. Они би заједнички дисали тај чисти зрак. Ћип. Јато вивака прхну у зрак. Поп. Ј. Ту уздисање, плач и јаук боли са свију страна зрак без звијезда пара. Комб. Изр. б а ц и т и , д и ћ и у ~ ; в и с и т и , лебдети у з р а к у , г р а д и т и , зидати куле у з р а к у ; ж и в е т и од з р а к а ; ж и в е т и у з р а к у ; и з и ћ и , и ћ и на ~ в. уз ваздух (изр.). зрак 3 м и зрЗка ж 1. трак или траци светлости који долазе из једног светлосног извора. — Из дубоког јаза мирни дремеж чили, а уморним летом зрак месеца шета. Бој. Свака зрака бијеле свијетлости распаст ће се у спектар. Физ. 1. Црвени зраци из пећи уда-

331

раху у моју постељу. Лаз. Л. фиг. искра, сеетлост, пламен. — Под зраком њених умиљатих погледа топи се душа у теби. Јакш. Ђ. Негдје на дну свјетлуцала је зрака сућути. Сим. 2. мн. физ. а. електромагнетски таласи, валови којилуче зажарена тела: светлосни зраци, светлосне зраке; ултраљубичасте зраке; ултраљубичасти зраци, инфрацрвени (топлотни) зраци, инфрацрвене (топлотне) зраке. 6. назив за разне видове енергије коју отпуштају атоми (као сићушне честице или електромагнетске таласе, валове): радијумски зраци, радијумске зраке; алфа-зраци, алфа-зраке; бета-зрациЈ бета-зраке, гама-зраци, гама-зраке. в . геом. једна од линија повучена из средишта према периферији. 3. мн. геом. еише правих линија које из једне тачке иду у разним правцима.

Изр. рендгенски, рендгенови зра-

ци физ. невидљиви електромагнетски зраци који настају при ударцу врло брзих електрона о површину некога тела и који се примењују у медицини и техници. зрЗкав, -а, -о жмиркав. — Кад би погледала кога, чинило се као да је [око] зракаво и донекле разроко. Ков. А. зрбкавица и зрЗкавичница ж мед. нарочита гљивица која изазива обољење асппотусо815* Бен. Рј. зракаст, -а, -о који има облик зрака2, који се из једног места пружа у разним правцима, попут зрака?. — Сијају станичне свјетиљке као сабласне очи, обрасле зракастим, густим трепавицама. Цес. А. зрЗкасто прил. у облику зрака; као зраци, као зраке, у разним правцима. — Његове улице се зракасто крећу од центра. НИН 1959. Ријеке Совјетског Савеза теку зракасто и разилазе се у сва погранична мора или велика језера. ЕГ 2. зрЗкати, -ам несврш. погледивати. — Дјеца престрашено зракају мене и моје штаке. Јел. зракаши м мн. (јд. зракаш, -Аша) зоол. морске праживотиње зракастог тела Ка&о1апа. Финк. зракбвит, -а, -о в. зракаст. зракбвито прил. «. зракасто. — Високи и витки стас зраковито јој [Јелки] се црта на сињем небу. Кум. зраковни, -а, -о који се односи на зрак. — Има ли сунце друге драгане, до њеног ока, њене зенице, што, примајући зраковни му л>уб> враћа му семе плодом стоструким. Кост. Л. зрЗкоплов м авиј. апарат за летење ваздухом, аероплан, авион. зракопловац, -вца м ваздухопловац, онај који лети на зракоплову, који управља зракопмвом, авијатичар.

332

ЗРАКОПЛОВКА — ЗРЕЛОСТ

зрЗкопловка и зрзкбплбвка ж у изразу: белорепа ~ зоол. врста птице РћаеСоп аегћегеиз. Финк. зрЗкопловни, -а, -б који се односи на зракоплове и зракопловство: ~ пилот, ~ служба и др. зракоплбвство с ваздухопловство, ваздушна флота, авијација. зрЗкопразан, -зна, -зно који нема зрака, ваздуха, безваздушан: ~ простор. зрачак, -чка м дем. и хип. од зрак. — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио зрачак месеца у шуми. Дуч. фиг. У њеним очима видео сам и зрачак среће. Јак. зрачан и зрачан, -чна, -чно (одр. зрачни, -а, -6) 1. обасјан зрацима, освегпљен, свегпао, блистав, сјајан, видан. — Зато светли зрачно чело небеснога твога сина. Ил. фиг. Зрачна поетска фигура [Смиљанина] још више је истакнута у полутами сеоске куће. Скерл. 2. који се односи на зрак (2), ваздушни; ваздушаст. — Зрачна струја чисто је млака и мекана као млијеко, да све њежи. Леск. Ј. Прозирна сам, лагашка сам, зрачна сам. Бег. зрачење с гл. им. од зрачити (се). зрачити, зрачим несврш. 1. непрел. пуштати зраке, пуштати светлост (рд себе), светлети, сијати. — Месече пуни, још нам отуд зрачиш! Дим. Дан>у очи мраче. Но у мраку зраче. Уј. фиг. Он је зрачио, он је из оног села организовао и будио људе. Ћос. Б. 2. прел. обасјавати, осветљавати. — Сребрна мјесечина пратила је . . . јунака и зрачила му далеке путе. Шант. Пролећу зраци поврх мене, засипају јесењске таме и зраче ми зимске ноћи. НК 1946. 3. излагати рендгенским или каквим другим зрацима поједине делоее тела (ради лечења). 4. а. прел. одавати из себе. — Лице јој зрачило тугу, очи готово и нису никога виделе. Рист. б. непрел. ширикги се, простирати се из нечега. — Свладала ју је нека врста полусна, нека ведрина, која је зрачила из свих ствари. Франг. 5. излагати свежем зраку, ваздуху, проветравати. — На веранду су изнијели постељину да се зрачи. Донч. <~ се 1. сијати (се), светлети (се). — Јечмена жута пол>а зрела, речни се плићак зрачи. Дуч. 2. ширити се попут зрака. — А грч јој . . . хватао крста И одатле се шакасто зрачио и заривао низ кости. Рад. Д. 3. подвргавати се рендгенским или другим неким зрацима. — Саветовао му ј« [лекар] да се претходно подвргне операцији . . . а да се потом зрачи. Пол. 1953. зрачнћ, -а и зрачић, -ића м дем. од зрак. зраЧшца ж де.ч. од зрака. зрЗчиште с заст. зрак; атмосфера. — Високо горе у нејасном маглушастом зрачишту . . . јато врана вијаше се тихо и без-

гласно. Леск. Ј. А иза њега лебдио мјесец у зрачишту медене боје. Креш. 1 зрачни, -а, -5 који се односи на зрак , ваздушни: ~ линија, ~ простор. зрачнпк м цев за проветравање на палуби. Деан. Рј. зрачннца ж гумени балон у кожној лопти. — Гумена зрачница мора бити непорозна. Ног. зрачно прил. у виду зракова, као зрак; зрачећи, блисгиаво, сјајно. — Као зора небом зрачно се таласа [љубав]. Дис. [Жена] му је више и лепше постављена, зрачније и етеричније му вреди у животу. Богдан. зрачност и зрЗчност, -ости ж особина онога који је зрачан и онога што је зрачно; ведрина; свежина. — Раствореним својим порама халапљиво је гутала благу топлоту и реску зрачност. Маш. Доносио је увек собом атмосферу живахности, зрачности, оптимизма. Глиг. зрачњак м светларник, простор за светлост у облику малог дворишта у великим кућама или између кућа. зрачуљак, -љка м дем. и пеј. од зрак. — Даница . . . не може да одржи борбу са виделом дана који постаје далеко јаснији од њезиних нејаких зрачуљака. Шапч. зрва ж зоол. врста змије Сое1оре1118 1асеШпа. — Око Средоземног мора налазимо много већу зрву. Фит. зрдав м зоол. в. зердав. Деан. Рј. зрдалија ж покр. в. зерделија. зрбва&е, ијек. зријевање, с гл. им. од зревати. зр^вати, зревам, ијек. зријеватн, не1 сврш. в. зрети . — Око ми . . . бачено у густише лоза, — постаје зрно црно што зријева на чоку — рано грожђе. Ђон. зрел&на ж = зрелост (1) стање онога што је зрело. — Плод се осуо као китина, а зрелина истом избила. Куш. Миришу мјехови вина на зрелину сувице. Ђон. фиг. Отуда свим мојим одлукама биљег тежине и тријезне зрелине. Козарч. зрблити, -им несврш. в. зрети. — Ми зрелимо брзо, и брзо венемо. Скерл. зрело прил. фиг. разумно, смишљено. — Несретна дјеца знаду зрело мислити. Ђал. зрВлост, -ости ж 1. = зрелина. — Мирис ружа суморних и зрелост воћа свуда допире. Кркл. 2. а. стање организма који се потпуно развио. — У љубав је жена улила сву страст своје прве зрелости. Нех. б. фиг. висок ступањ интелектуалног развоја; разборитост; способност. — Својом . . . зрелошћу духа много [је] више одговарала . . . песнику. ЛМС 1957. Манифестовала [се] висока

ЗРЕНИК — ЗРИЦАТИ политичка зрелост радничке класе Југославије. Пол. 1957. Изр. испит з р е л о с т и завршни испит у средњој школи, матура. зр&ник, -ика м видик, обзор, обзорје, хоризонт. — Из магле Сунце се диже на плави зреник. Ил. Сунце }е већ било високо поскочило на зренику. Ков. А. зрбнути, -нем несврш. в. зрепш. — Жито се жути као да зрене. Тад. Осјетио је да је и та жеља зренула у њему. Лоп. зрбње 1 с гл. им. од зрети1. зрбње* с гл. им. од зретиг. зрЕо, зрела, -ло 1. р. прид. од зрети. 2. а. који је потпуно развио све своје сокове; који је готов за брање, бербу (р плодовима). — Живинче стало под зрео дуд, па ни да крене. Вукић. б. мед. који је доспео у последњи ступањ развоја, који је стигао за проваљивање; ~ чир. 3. који је доспео до потпуног разеитка физичког и умнсг. — Панта већ зрео човек, бирали га чак и за одборника у општини. Вес. 4. фиг. а. смишљен, паметан, разборит. — Сада [му се] тек јавља [оно што је доживио] у потпуној и разумној расвјети . . . зрелог гледања. Крл. б. поодмакао (о годинама). — Кад су саградили кућу . . . били су већ зрели за гроб. Козарч. в . који је приспео за решавање, ксји је готов за нешто; којије заслужио нешто. — Колико је зрелих прилика у игри упропаштено! Ват. Изр. *—'за в е ш а л а заслужио је вешала; ~ за лудницу ненормалан човек; с т в а р је •— потребно је спшар

решавати.

зрети 1 , зрем (мн. зр&мо, зрете, зру) и зрим (мн. зримо, зрите, зре; импф. зрах; аор. зрбх, зрб; имп. зри; прил. сад. зрући; р . прид. зрео, ијек. зрбо и зрио, зрела) несврш. постајати зрео, сазревати. — Грожђе зре. Рист. Зру плодови на гранама. Наз. фиг. Као грозд у јесени зри у мени тамни звук. Кркл. зрбти*, зрем и зрим (покр. и зријем) сврш. и несврш. гледати, мотрити. — Не може право памет да досегне кад га око не може да зрије. Баз. Бијелим рукам' очи покриј ми, Милена, да не зрим пријекора тврдих од времена! Враз. И бог ми тада у л и . . . ума снагу да све то зрим и познам. Митр. зрЗ узв. глас којим се оглашава зрикавац. — Тек од времена на вријеме бојажллша и тужна свирка зрикаваца зри . . . зри. Мар. зријавац, -авца м покр. в. зрикавац. Вук Рј. зрКјати, -ам несврш. покр. в. зрети1; фиг. овлађиеати, освајати (о дану). — И што је више зријао дан, све слађе и страсније било је срце и око. Кос. зриј&вање, ек. зревање. — -

333

зриј^вати, зријевам, ек. зрбвати. зријети, зријем сврш. и несврш. покр. (ијек.) видети. — Још коћас морам моје мило јање, још ноћас морам Зулејку зријет. Хар. зрик м и зрЗка ж гласу зрикању (попца); оглашавање зрикаваца, попаца, зрикање. — Чуо је . . . ван шуме безбројни зрик попаца. Црњ. Да л ' ће нам се јавит њена уста блага у тишине крику, у зрикавца зрику? Фран. Тек сад разумем како се рађа врутак, како почиње у трави вечерња зрика. Макс. з р и к а м (вок. зрико) = зрико зрикав човек. Р-К Реч. зрјЈкав, -а, -о који очима не гледа у правцу у ком су управљене, разрок. — Зрикав сељачић мерка огромне црне баканџе. Сим. Ни бога ми називали нису као човеку! — Шта ћемо, веле, скидати шешир оном зрикавом! Каш.

зрикавац и зрЗкавац, -авца м зоол. а.

врста инсекта, кукца правокрилца, попац Сту11и8. — Нујно и једнозвучно ори се песма и цврчање малих попаца и зрикаваца. Ад. Из локава су жабе . . . крекетале. Зрикавци [су] зрикали. Сим. Из дувара се чуо кућни зрикавац. Ћос. Д. б. мн. породица праеокрилаца у коју спада зрикавац (а) ОгуШЗае. Терм. 4. зрикаво прил. као онај или као у онога који је зрикав, разроко. — Очи му се зрикаво крижале. Шен. Само ретко и издалека зрикаво провири, у страху да Мица кројачица . . . дође на станицу. Каш. зрикавост, -ости ж особина онога који је зрикае, разрокост. зрЗкање с гл. им. од зрпкати. *-" зрикање с гл. им. од зрпкати. зрнкати, -ам несврш. разроко гледати. — Спушта се покорно у фотељу и зрика у старог. Каш. А плаве му очице малко блесаво зрикаху у свијет. Кол. з р и к а т и , зричем несврш. пуштати гласове (о зрикавцу); подражавати, опонашати гласом зрикавца. — Зрикавци тужно зричу. Макс. Тако он замишља и уздише, док зричци зричу. Кол. зрикнути, зрикнем серш. према зрпкати. зрико, -а и -е м (вок. зрико) = зрика. Р-К Реч. зрикоња м в. зрпка. Р-К Реч. з р и л и ш т е с индив. место са кога се шшто гледа, посматралиште. — Гледај, вило, са зрилишта свога. Март. зрво, зрела, зрело в. зрео. — Сада бијаше зрио муж. Шен. зрицати, зричем несврш. в. зрикати. — Тисуће и тисуће . . . зрицале своју испрекидану пјесму. Бег. •

334

ЗРИЧАК — ЗРОК

зрнчак, -чка м зоол. в. зрикавац. — Свуд узе зрно, а свакому од правдаша остави пол трсјем зричак зричку се озива. Марк. Ф. празне л>уске. Шен. 2. мален, често сасвим Зричци . . . певају своју монотону песму: ситан предмет округлог или овалног облика; »зри-и, зри-и«. Дом. делић материје: <~ бисера, ~ песка, ~ соли, ~ барута, ~ у бројаницама. фиг. трунка, зрнад ж зб. необ. зрње, зрна. — У слемрвица. — Сад се у њој опет стало извлачити дећим су слојевима . . . нагорела зрнад и из свога можданог скровишта оно зрно разразни обоци. Жуј. бора. Бег. 3. метак, тат, куршум. — Обрати зрнак, -нка м в. зрнце. — У тој кући му пажњу на пушчана зрна, која су непренема ни зрнка проса. Војн. стано фијукала, пјевала и зујала око њих. зрнање с гл. им. од зрнати (се). Крањч. Стј. Мирно [је] сипао зрна из митраљеза. Поп. Ј. зрнаст, -з, -о који има облик зрна; који је у зрнима. — Златна зрнаста киша навија Изр. б и т и , п р а в и т и се мањи од мавреће и складишта. Сим. Капље хладног знок о в о г зрна бити сасвим понизан; бити неја, зрнасте као пиринач, избијале су му по приметан; не вредети зрна боба ништа челу. Ћос. Д. Жирондинци су пристали на не вредети; ни зрна ништа, нимало. закон о максимирању цена на зрнасту храну. зрнббојина ж траг, убој од зрна (пушОП 1. чаног, града и сл.). — Пажљиво је погледавзрнат, -а, -о 1. зрнаст. — Насукао тих ши, спазим на њој [капи] двије зрнобојине. гајтана и тих ситних зрнатих пуцета по себи Вуј. Дрвеће без иједне зрнобојине. Вуј. попут циганског кнеза. Ков. А. 2. који је зрнбвит, -а, -о богат зрнима, зрнат; крупних зрна. — Безобзирце поче дивља пун зрна. — Закласа раж и јечам, а кукуруз, чељад бројити снопове . . . најљепше, најособито куд полије вода, — зрновит у вис зрнатије. Шен. потече. Буд. зрнати (се), -ам (се) несврш. зрнити, дозрвовље с в. зрневље. — Ишао погнут бијати зрна. — Вране . . . падају на кукурузе који су се истом почели зрнати. Коч. и заокретао разбацујући у полукруту некакво зрновље. Бен. Зрнајте брадоњице [кукурузи]! Гор. зрнбждери и зрнбждерци м мн. (јд. зрнашце, -а и -ета с зрнце. — Зрнашце зрнбждер и зрнбждерац) зоол. е. зрнојеци. свако хоће да се прометне у сјеме. Наз. зрнбјеци м мн. (јд. зрнбједац) зоол. Наслаган је [скроб] у разним биљним деложшотипе које се хране зрнеељем. Терм. 4. вима у облику малих зрнашаца различног изгледа. Тод. зрнохват м ков. насип на стрелшитпу. — зрневље с зб. им. од зрно. — Од чије ли Зато је добро да се одабире такав терен који ћу шешане погинути ? . . . њено зрневље ћу- ће имати у позадини висок насип или брети. Јакш. Ђ. Други пут сијали су кукуруз, жул>ак (зрнохват). Сшр. јер први пут бачено зрневл>е изједоше мнозрНце и зрнце,-а и -ета с дем. од зрно. — жине глодаваца. Гор. фиг. Долазио је до увјерења . . . да ће га . . . зрнеш м бот. биљка из чијег се плода еади заповједништво лишити и посљедњег зрнца средстпво за бојењеу црвено Ре^апшп ћагта1а. памети. Јонке. Сим. Реч. Изр. к р в н а з р н ц а биол. Нелије, станизрнити, -им несврш. 1. техн. растопљени це које са крвном плазмом чине крв: бела крвна метал или стакло сипати у воду да се добију зрнца (леукоцити), црвена крвна зрнца зрнца, гранулирати. Мин. Лекс. 2. зрнити се. (еритроцити). ~ се добијати зрна, зрнати се; појављизрнчан, -а, -о који је са' зрнима; који вати се у облику зрна. — фиг. У угловима има облик зрна. — Једни су везови крстаци осамллникових очију зрниле су се и расле . . . а други су овијанац, зрнчани бод, ланоловне сузе. Ћоп. чанац. Баб. зрнкаст, -а, -о в. зрнаст. Р-К Реч. зрн.е с зб. зрневље. — Скоро ће жетва . . . Једро зрње зрцје. Шант. Усред зрња зрнкати, -ам несврш. узимати зрно по јурнула је наша проза [прамац лађе]. зрно. ~ се 1. добивати изглед површине покри- Крањч. С. гене зрнима. — На гољеници зрнкала се свјезрњевље с в. зрневље. — Забректа мотор жа рана. Божић. 2. губити зрна једно за дру. . . зашуми слама, зашубоња зрњевље. Сим. гим, осипати се (о зрнима). зрн»ен>е с гл. им. од зрнити (се). зрно с (ген. мн. зрна) 1. а. ситан плод зрњкање с гл.им. од зрњкати. или семенка (у биљака), бобица: ~ зоби, ~ з р а к а т и , -ам несврш. зрнкати, зобати. пшенице, ~ бибера, ~ мака, ~ грожђа и Вук Рј. др. — Попнем се на трешњу и станем биркати најзрелија зрна. Ранк. б. ј&згра. — Себи зрок м покр. в. узрок. Вук Рј. ^.

З Р Ц А Л А Н — ЗУБ* зрцалан, -лна, -лно а. који се односи на зрцало, на огледало, који је као зрцало, као огледало, гладак, сјајан. — Видимо бријег ријеке, а под њим се простире зрцална дубина воде. В 1885. б. фиг. стакласт, укочен. — Смућивао [је] кнеза Андреја . . . хладни, зрцални поглед Сперанскога. Крањч. Стј. зрцаласт, -а, -о сличан зрцалу. Бен. Рј. зрцалити се, -им се несврш. сјати се попут светлосних зракоеа који се одбијају од зрцала, од огледала; огледати се. — Ипак се уза све то зрцалила на њену лицу толика свјетлост, толика вјера у будућност. Л-К. [У ријеци] се зрцалило свјетло небеско плавило. Креш. зрцалица ж бот. род биљака чија је цеетна круница у средини бела, а по ободу љубичаста 5реси1апа. Сим. Реч. зрцало с стакло превучено металом или углачан метал који правилно одбија светлосне зраке тако да одражавају ликове, огледало; фиг. глатка површина еоде. — Зрцало језера шкропе бисери росе. Кркл. зрцалце, -а и -ета с дем. од зрцало. зрцаљење с гл. им. од зрцалити се. зрцаони, -а, -б в. зрцалан. зрцати (се), -ам (се) несврш. в. зрцалити се. — Љубичасте горе, гранитне, до свода, зрцале су у дну мора. Дуч. фиг. Природа се увијек прима нашег срца, у њем зрца јасност своју и свој мрак. Прер. У том немиру природе и неба и немир се моје душе јасно зрца. Панд. зуав, -4ва м ист. војник у саставу пешачких војних јединица Француске, регрутован међу станотиштвом северне Африке (у бившим француским колонијама). -, зуавски, -а, -о који се односи на зуаее. 1 зуб м (лок. зубу) 1. анат. једна од беличастих, коштаних глеђосаних плочица, усађених у вилице, које служе за кидање и дробљење хране у устима. — фиг. Није она [Венеција] само једанпут осјетила њихов [Франкопана] зуб. Нех. Ни пјесничка дјела не одолијевају неумитноме зубу времена. Уј. 2. а. оштрији изрезак или зарезак на разним предметима (тестери, пили, чешљу и сл.), зубац. — Дешавале [су се] ствари које је госпа Нола још теже разумевала него прописне колаче и виљушке са четири или три зуба. Сек. б. избочина у стеии, у зиду или на другом чему, у облику зуба. — Зуб — избочина, честа у гребену. Често се повезује заједно по неколико зубаца. 3-Г. Огромни зид . . . још данас са својих деветнаест зубова опасује Малу страну. В 1<Ш5.3. истакнути део на окидачу и на разним механизмима. — Окидач (обарача) . . . на гор-

335

њем дијелу има »зуб«, који залиње у »зарез« ударача. Стр. Изр. б р у с и т и , о ш т р и т и зубе (на коме) говорити много и неповољно о коме; до зуба ( н а о р у ж а н ) веома много (наоружан); д р ж а о би га у зубима неупоредиео је већи и снажнији; ~ м у д р о с т и в. уз мудрост (изр.); зуби в о д е н е (за нечим) каже се кад се осећа велика жеља за нечим. — Софтама су већ унапријед воденили зуби [за печеним кромпирима]. О-А.; зубима и ноктима свом снагом, свим средствима (бранити се, прихватити се). — Ријека ће се бранити зубима и ноктима. Цар Е. Прионути уз књигу зубима и ноктима. Крапч. С; и з а , и з м е ђ у , п р е к о зуба, к р о з зубе неразговетно или једва чујно (говорити); има зубе (о ж е н и ) језичава је; имати зуб на к о г а , имати к о г а на зубу бити стално против кога; имати намеру учинити некоменекаквозло; ј е з и к за зубе! неговори\ ћути\; л а в љ и ~ бот. род биљака назубљеног лисног обода ]1.еоп1ос1оп. Сим. Реч.; метнути зубе на п о л и ц у трпети велику оскудицуу гладовати; не (о)белити ( н и ) зуба не проговорити, не проговарати; не дати коме з у б а помолити недати комедадођедо речи; није ни на један ~ сувшие је мало; носио би га ( ч о в е к ) у зубима одвећ је малиислаб; око за о к о , зуб за зубравна мера у одмазди, треба се осветити; пасјега је зуба рђав је, зао је; пасји ~ бот. 1) рдобрадица. Сим. Реч.; 2) кошутац. Сим. Реч.; п о к а з а т и зубе (коме) одупрети се, показати своју оштрину, своју борбеност;

поломиће (сломиће) зубе на нечему,

на некоме неће моћи нешто, односно некога савладати; п р о ц е д и т и , п р о м р с и т и кроз зубе силом или једва, полако проговорити; п у ш к а је на зубу пушка је запета (за некога); р е ћ и к р о з ( а ) зубе одвећ нечујно, одеећ тихо рећи; с а т е р а т и (сабити) зубе у г р л о премлатити, пребити, изубијати (нарочито по лицу); с т е г н у т и , стиснути зубе а) (р)трпети и (р)ћутати; б) не давати гласа од себеу тузи; с у ш и т и зубе бити жељанјела и пића гледајући их; трбух до зуба/ако приметна бременитост; т р е ћ и зуби му н и к л и веома је стар; туђим зубима јести живети од зараде другога, на рачун другога; тупити зубе узалуд говорити; узети ђем на зуб отети се из руку, не дати се савладати, никог не слушати; узети ( к о г а ) на зуб прогонити (кога); узети (метнути) у зубе прихватити се, презалогајити, појести; ш к р и п н у т и ( ш к р и п у т н у т и ) зубима разбеснети се. зуб 2 ж покр. стока, марва, благо. — Павле и Јосо, зајашивши сваки на свог парипа, гоњаху пред собом крупну зуб на пашу. Ћип. „.,, , , ж ^ . , ,. , , », љ „ . ~ , ^ с .

336

ЗУБА — ЗУБЕРАЦ

зу^ба ж (вок. зубо) 1. а. покр. дрљача. 2. подр. зубата жена. — Његова партнерица у салонским комадима била је она висока, суха глумица, нека зуба, без прсију. Бег. зубак, зупка м дем. и хип. од зуб. — Лијепу Кату зубак заболио. НПХ. зубало с 1. а. зуби, прибор за жвакање хране. — За прехрану је сисаваца врло добро удешено зубало. Финк. Полуган, човјек ћелав, лошега зубала, у старом и одрпаном капуту. Крл. б. вештачки зуби, зубна протеза. 2. фиг. млински каменови. — Недалеко се чује како [млинови] мељу уједначено тешким зубалом. Гор. зубаи м 1. погрд. човек великих зуба. 2. агр. врста кукуруза крупног зрна.

на коју ти намамљуЈеш похлепне и прождрљиве зубатке. Радул. зубатац, зубаца м зоол. врста морске рибв јако развијеиих и оштрих зуба Т)еШех Уи1§аГ18. — Обноћ ловим рибу . . . ричком сапе, удицом зубаце, укљате, вукове и канце. Љуб. Кад су били баш врх Кабла, уловише великог зубаца. Водн. ЗЈ^бати, -ам несврш. 1. хеатати, гристи зубима; жвакати. Вук Рј. 2. покр. дрљати, влачити. Вук Рј. 3. задирати (у што) чим шиљатим или оштрим. ~ се гристи се; свађати се. — Он се зуба с њим. Вук Рј. зубатица ж покр. 1. в. дрљача. Р-К Реч. 2. зупчаст клесарски чекић. Бак. Реч. зубани м мн. зоол. у изразу: ~ китови зубатка ж онолико сена колико коњ одврста китова О<1оп1:осег1. МЕП. једном узме у уста, коњски залогај сена. — Нема сијена ни зубатке. Вук Рј. зубање с гл. им. од зубати (се). зубато прил. оштро, пркосно. — Коме зубар, зубра и зубар 1 , -ара м зоол. в. је жао, нека каје, а на мене нек не лаје! — бизон. — Од говеда ваља поменути: тура или одвраћао им је зубато. Берт. праговече . . . зубра или бизона. Жуј. Европски бизон (зубар . . .) не живи више зубатост, -ости ж особина онога који је у природи, него га нешто гаје по зоологичзубат (2), јеткост; оштрина, хладноћа. ким вртовима. Финк. Р-К Реч. зубар 2 , -ара м зубни лекар; зубни технизубац, зупца и зубац, зупца м 1. а. изречар. зак или зарезак у облику зуба (на разним предметима): ~ на чешљу, ~ на тестери, зубарев, -а, -о = зубаров који припада пили и сл. — Вријеме [му је] пролазило у зубару. тесању зубаца за грабуље. Лал. Води слозубарнца и зубарка ж женска особа зу- бодан пут, дуж стијена што се вије, кб кад бар. се зидом тик уз зупце ходи. Комб. б. индив. зубаров, -а, -о = зубарев. дирка у клавира или оргуља. — Поче куцати зубарски, -а, -6 који се односи на зубаре. прстом по зупцима клавира и пажљиво слушати гласове. Бат. 2. покр. палац, спица зубарство с зубна медицина, стома- у точка. Вук Рј. 3. покр. корчулански камен тологија; зубарски занат и зубарски послови. који се ставља око прозора. Вук Рј. — У зубарству се употребљава [берилиј] зубача ж 1. зубата жена, жена великих као додатак зубарском цементу. Кем. зуба. Р-К Реч. 2. в. дрљача. — Оштра зузубаст, -а, -о који има облик зуба. — бача у угар, голем пожар у крв . . . КН Посматрали [су] далеке, зубасте . . . гребене 1959. 3. мн. грабље, грабуље. — [Хорват] Сијера Неваде. НИН 1959. знао је опалити чим било, што му се нашло зубат, -а, -о 1. а. који има зубе; који има у руци: колац, зубача, улар. Донч. 4. бот. велике зубе (о човеку, животињи). — Псето врста корова, троскот О појоп с!ас1у1оп. своје, зубатога режоњу, о ланац он веже — Упарложен — сав је обрастао у корову, гвоздени. Цес. Д. 5. в. зупчаст. — Они су зубача и шевар не да му прогледати. Шапч. иза својих тврдих кула и зубатих зидина зубачић м дем. од зубатац. стољећима одолијевали хордама. Бат. 2. а. зубачица ж бот. пустикара О^ЛаНз који је оштар на језику, заједљив, пакостан. — Хе, али им он није дао ни опепелити, Гегги§;теа. Сим. Реч. зубачаак м риб. повраз на који се лове зубат беше, па одмах за очи. Ранк. Те мирне зубаци. али зубате ријечи покуњише Тому, али придигоше Марка. Коз. Ј. б. хладан, оштар, зуб&кања ж аугм. и пеј. од зуб. — Коњски праћен мразом. — Зубато сунце улудо плаши зуб . . . и то још колики! Таква велика зувјетрину и студен. Јел. Напољу их дочека бекања какву ја . . . свога века нисам видео! хладна тама пуна З5'батог вјетра. Лал. Срем. зубатак, -тка м зоол. врста пастрмке. зуббрац, -рца м покр. врста веза. — Огрнула се млада црном струком при ужим — У Неретви и Морачи живи и пастрмка окрајцима ресатом, а при ширим извезена позната под именом зубатак. НИН 1960. на загранце и зуберце. Љуб. Прегледао си и ону плехану рибицу . . .

ЗУБЕРИНА — зуб&риаа и зубина ж аугм. и пеј. од зуб. — Покуњи се ропски старица . . . зашклоцавши крезубим зуберинама. Ков. А. зубити, зубим несврш. 1. правити зупце (на тестгри, пили). Р-К Реч. 2. оштрити зупце на тестери. Вук Рј. 3. «. дрљати. Вук Рј. зубић, -ића и зубић м дем. и хип. од зуб. зубпшпп, -а> -о који сс односи на зубиште. зубиште с анат. десни. Деан. Рј. зубља ж а. комад суве борошне или каквог другог сувог дрвепга који, запаљен, служи за примитшно осветљење. — Ускоро се на вратима куће појави старица с лучевом зубљом у руци. Лал. 5. буктиња, бакља. — Нас шесторица држасмо у рукама буктаве зубље. Петр. В. фиг. Ми носимо зубљс уздања и рите. Стан. Носио бих зубљу устанка. Уј. зубљати, -ам несврш. покр. в. грабуљати. — На ливадама људи сијено пластили . . . жене зубљале. Леск. Ј. зубљење с гл. им. од зубити. зубљица ж дем. од зубља. зубљ&аоша м и ж особа која носи зубљу. — Говорећи о зубллноши заносио се пјесник. Цар Б. зубни, -а, -5 који се односи на зубе: ~

ЗУЈАЛИЦА

— Дом народног здравља . . . расписује конкурс за . . . зубара . . . зуботехничара. Пол. 1959. зубот&хничарски, -3, -б који се односи на твхнику оправљања зуба и на зуботехничаре. зубун, -уна и зубун м тур. = зобун. — Сврх корета носи невјеста од сукна бијели зубун без рукава. Љуб. У белим гаћама и кошуљи, са црним зубуном од сукна . . . отац му се учини још крупнијим. Ћос. Д. зубунић, зубунић м и зубунче с дем. од зубун. зубунчина ж аугм. и пеј. од зубун. зубунчић м дем. од зубун. 3 УђуР прид. непром. тур. који нема новаца, сиромашан, бедан. — Сад ми кажи и одговори: или си туткун собом (који не зна) или зуђур с ћесом (немалац). Вук. зузук м оном. зука, зујање, глас који инсекти, кукци изводе крилима, иш сличан звук. — Ето, и пчелица је изменила свој пословии зузук и умешала се у разговор. Петр. В. Чак није било ни мухе која би . . . уз . . . зузук пореметила оквире шутње. Јел. зузукав, -а, -о који је пун зузука, који зузуче. — Надгрмљем и ровом трепте зузукави ројеви комараца. Матош. каменац, ~ живац, ~ лекар и др. Изр. ~ болест в. уз болест (изр.). зузукање и зузука&е с гл. им. од зузузубн&на ж зубна глеђ. — Зубна је шупкати. љина обложена тврдом зубнином. НЧ. зузукати, зузучем и зузукам и зузукати, зузучем и зузукам несврш. оном. произвозубоболан и зубббблан, -лна, -лно који пати од зубобоље, кога боле зуби. — А не дити зузук, зујати, зучати неједнако, час спуштајући час нагло дижући глас. — Сунце бисте ли могли идеалистички објаснити слује било већ на смирају. Око његове главе чај зубоболног сиромаха . . . кога боле зуби зузукаху комарци. Вес. Зузукају бумбари. сксро доживотно. Крл. Божић. зубобблно и зуббболно прил. као у зузузуцкати, -ам несврш. дем. према зубобољи. — Док је с говорнице слушао писзукати. — фиг. Понавља [речи! кухајући кав Лекин глас, Јовандека се зубоболно мршручак и зузуцка по кухињи као муха. Мар. тио и отресао главом као да се брани од мува. Ћоп. зуј м (лок. зују) зујање, зук. — Потише разабирао се зуј сваковрсних лептира и зубббоља ж напад зубних болоеа, бомушица. Ћип. Гдје је вретена зуј . . . Гор. лест зуба. — Сада трпи газдарица од зубофиг. Слушам величанствени зуј акорда. боље. Дук. Ноеак. зубоббљан и зубДббљан, -љна, -љно зуја ж 1. в. зуј. 2. фиг. тешкоћа. — у изразу: ~ т р а в а ж бот. зубовац. Сим. Одржава душу и држи главу док ова зуја Реч. не одзуји у недођин. Дав. зубовац, -бвца м бот. биљка из пор. гла»очика која се употребљава као лек од зузујав, -а, -о који зуји. — Одгонили су бобоље Апасус1из руге1ћгшп. Бен. Рј. зелене зујаве мухе. Десн. зујак и зујак, -јка м зоол. покр. в. базубовнва ж зубна кост. Р-К Реч. легар. Вук Рј. зубблнк, -а, -о који има облик зуба. зујала ж зоол. в. зујара. — По соби Р-К Реч. почне зврндати муха зујала. Кал. зубот&хкичар м онај који ради на лезујалпца и зујалпца ж 1. врста чигре чењу и оправци зуба; онај који то учи; онај који врши техничке послове око оправке зуба. која зуји кад се ерти; апарат који производи 22 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

ЗУЈАН — зујање. — Шта вреди што разие зујалице раде на таласним дужинама београдских радио-станица? Пол. 1950. 2. в. зујара, зунзара. — Тек би чуо муху зујалицу у најближој трави. Ков. А. зујан, -јна, -јно в. зујав. — Пустикаре се пригле под тежином шарених меденица што их зујне пчеле чешће облазе. Креш. зујање с гл. им. од зујати. зујара ж зоол. у изразу: мува ~ врста в*лике мувг која у лету гласно зуји СаШрћога егу1ћгосерћа1а. Терм. 4. зујати, -јим несврш. оном. а. одавати, испуштати звукове зу-зу-зу или сливене у један такав звук; зучати; зврјати. — Комарци зујаху око ушију. Вес. Штампарије зује и дању и ноћу. Уј. Куршуми турски фијукали су и зујали. Јов. С. фиг. Крањчевић је најосетљивији наш нерв . . . струна, жица што зуји. Матош. б. брујати, преносити се препричавањем. — Може ли предати она оно писмо кад цијелим селом зуји да је тај сељак настрадао. Лоп. Било [је] извјесно . . . да ће Лајкотовица о томе зујати посвуда. Мар. в . чинити се (коме) да чује. — И сад јој још зује у ушима они гласови и немирни жамор сватова. Ивак. зујач, -ача м зоол. врста инсекта, кукца. ~ Ту крилати зујачи . . . цврче и гуде у гроздовима гложја. Божић. зујача ж е. зујара. Вук Рј. ,, зујење с гл. им. од зујити. зујбкати, -ам несврш. дем. према зујати. — Около чаврљају птице . . . мири пољско цвијеће, зујикају кукци. Коз. Ј. зујити, -им несврш. в. зујати. — Зрна [су] зујила за нама. Шен. зујкање с гл. им. од зујкати. зујкати, -ам несврш. дем. према зујати. — Пчелице — једва да се угибљу једна другој — непрестано зујкајући. Леск. Ј. зујно прил. зујећи, шумно. — У глави тихо, зујно, врти се земља. Божић. зуЈнути, зујнбм сврш. зазујати; одлетети зујећи. — Тако ми је чудно топло кад зујну жице. Лец. Одједаред се са неког цвијетка дигне бубица, па зујне. Матош. зук м и зука 1 ж 1. јако, продорно зујање, зуј. — Каква је то хука по мом конаку? Где се и мува зуком страшљивим тек једва чује. Јакш. Ђ. Трубља јекну . . . опет силан топот и зука накита и оружја. Шимун. 2. *ука, брујање; тресак. — Наста велика зука и бука топова и пушака. Креш. 3. фиг. немир, узнемиреност. — Уљегла је зука у вароде. Његош. ука 1 ж бот. еежљика. Сим. Реч. зукање с гл. им. од зукати. "

ЗУЛУМЋАР зукара ж зоол. зунзара. — Кухиње пуне . . . зујања зукара и цијука младих мишића. Сим. зукасто прил. са зуком Џ), јако зујећи. — Осе и стршљенови зује зукасто и крупно. Сим. зукати, зучем несврш. сгтарати зуку, јако и продорно зујати. — Шеталица је ходала, куцао је сат, један пијани бумбар је зукао у прозору. Петр. В. Дланови [су] . . . ударали о сито, које се живље кретало и паче зукало. Наз. зукач, -ача м бот. зуква (1). Бен. Рј. зукача ж зоол. зунзара. — Пера цвиле као мухе зукаче и враћају се натраг у тинтарницу. Куш. зуква ж 1. бот. зука1. Сим. Реч. 2. агр. врста киселе јабуке. — Доносили |смо] киселе зукве и ложили ватре да се испече кестење. Лал. зукваја ж агр. покр. врста слатке јабуке. Вук Рј. зухван м погрд. звекан, празноглавац, глупан. — Ти си најгора хуља . . . ти си празна тиква и зукван. Вел. зуквара ж агр. зукеа (2). Вук Рј. зуквача ж агр. зукваја. — Јабука је зуквача најкрупнија воћка. Кор. зукнути, зукнем сврш. 1. произвести, датиод себе зук, зазујати; фијукнути. — Смири се жагор у сали . . . чуло би се да мува зукне. Лал. Цептали [су] од страха и на сваки куршум који би зукнуо око главе уривали лице у снег. Ћос. Д. 2. фиг. шапнути. — Кад вјетар горњим одајама крене и шикне басамацима, дотетура до њега и зукне му у ухо. Кум. 3. хитро отићи; одлетети. — У тај пар плану из собе пушка; зрно скиде Тими шајкачу и зукну пут тавана. Лаз. Л. зуктати, -тим несврш. в. зујати; зврјати. — А машина5 чудовиште: точкови, каиши . . . А зукти и зуји око нас. Сек. зуловн, -бва м мн. покр. в. золуфи. — Он [Ристић] је направио себи једну дипломатску главу, са зуловима и увоштеним брковима. Јов. С. зулум м тур. насиље; безакоње; неправда. — Нијемац ушао у нашу земљу, доробио је, чини по н>ој сваки зулум, пљачка, убија, гони у логоре. Чол. Народ [је] крепавао вјековима под . . . царским зулумом. Крл. зул^мац, -мца м покр. в. зулумћар. — Неко је мислио да то ћехајини људи хватају зулумце, неко да Турци гоне ћехајина заптију. Андр. И. зулумћар, -ара м онај који чини зулум, насилник. — А, вала, ја знам . . . да се гусала боје само зулумћари, издајице и тир-

З У Л У М Ћ А Р Е Њ Е — ЗУРЛА* јани. Срем. Док сте се ви овдје додворавали . . . дотле сам ја служио зулумћарима, крвопијама. Бег. зулумћаре&е с гл. им. од зулумћарити. зулумћарити, -умћарим несврш. чинити зулум, насиље, тиранисати. — Пребирају куће, избе, појате . . . хараче и зулумћаре по селу. Ђур. зулумћарлук м в. зулумћарство. — Треба да се плати ђумрук на зулумћарлук. Лал. Турчин је господарио, пустахије и јаничари зулумћарили по овој земљи. Сим. зулумћарски, -3, -о који се односи на зулумћаре. зулумћарство с чињењв зулума, насиље, тиранство, тлачење, угњетавање. зулумџија м в. зулумћар. — Зулум чини зулумџија Марко. НП Вук. зулуфи, зулуфа м мн. = золуфи. — Умешао се други сељак, кошчат, проседих зулуфа. Рад. Д. зумба и зумба ж тур. 1. а. справа за поништавање марака; метална справа за бушење рупица у кожи. Вук Рј. б. справа којом се удара сухи жиг. — фиг. На све мораш . . . ударити зумбу своје ограничености. Мар, 2. реч без значења у пееању. — Други за њим само нагађали, пјевали једну једину ријеч: зумба, зумба. Те његове пјесме тако и прозваше: зумбарице. Сиј. зумбарица ж песма у којој се понавља реч »зумба«. В. пр. уз зумба (2). зумбати, -ам несврш. бушити зумбом или чим другим. — Па се чинио као агине овце, којима се у прољеће зумба комадић уха. Нам. зумбул м тур. бот. врста украсне биљке из пор. љилана Нуасиићиз опеМаНз. Терм. 3. зумбулни, -а, -о који се односи на зумбул. зундарати, -ам несврш. јако зујати, зучати, зврјати. — Авион зундара, али не дижемо главу. Дед. В. зундарача и зундуља ж зоол. зунзара. — Лампа . . . је окићена . . . мухама. Међу овима се може примијетити и по која зундуља. Ћор. зунзак, -ака м зоол. покр. в. балегар. Бен. Рј. зунзар м зоол. в. зунзара. — Пега се мицала . . . била је колико зунзар. Ђур. зувзара ж зоол. у изразу: мува ~ зујара. — Једна мува зунзара налетала [је] на прозорска окна. Јак. зунзарање с гл. им. од зунзарати. зунзаратн, -ам несврш. зузукати, зучати. — Ухваћена у паучини, мува на таваници тихо зунзарала. Рад. Д. 22*

339

зунути, зунем сврш. зазујати, зујнути. — Нигдје никаква шума, ни мува да зуне. Вујач. зупар и з у п а ш м = жупар подофицир који је у некадашњој аустроугарској војсци добровољно служио преко одређеног рока. — Више то није био полупијани тамничар, бивши зупар и грубијан, већ академски образован човјек. Чол. Неки зупар, неки забушант, иеки топник из Иличке војарне. Донч. Командант војног округа . . . стари ислужени потпуковник, без школе, зупаш, фронташ. Чипл. зупчап, -а, -о који је са зупцима, који је на зупце: ~ железница. зупчаннк, -ика м точак са зупцима. — Ваљак се полако окреће помоћу зупчаника. Кем. Лигностон је сем тога нарочито подесан за израду зупчаника, лежаја и разних делова машина. Пол. 1950. •» зупчаница ж направа на зупцл и са зупчастим точкотма (нпр. железница). Бак. Реч. з у п ч а а е с гл. им. од зупчати. зупчаст, -а, -о а. који је на зупцв; назубљен. — Публика је у орману могла да запази једино безброј жица и зупчастих точкића. Шах 1. б. зубаст. — Гледала је . . . неправилне зупчасте кровове. Торб. зупчати, -ам несврш. а. правиши зупце. Р-К Реч. б. правиши рупице, рупичати. в . поништавати марке зумбом. зупчић м дем. од зуб. зур м покр. поглед, гледање; исп. зурити. — Ја те видим . . . гдје управллш кријес кабела и према најдаљем сунцу вртиш зур телескопа. Уј. Сваки закорак, чак сваки помак вјеђа, зур у ноћа ваби плес жандарскнх звјездица. Јел. зурење с гл. им. од зурити. зурило с покр. в. доглед. — Уздахну, гледајући на зурило те сељаке. Тур. зурити, -им несврш. гледапш несвесно у шшо, бленути; упорно, нетремице гледати у што. — Тито је веслао . . . зурећи упорно очима пред собом у море. Новак. Уча је зурио у мапу . . . правећи по њој оловком овлашне линије. Ћос. Д. зурка ж 1. рупа кроз коју се зури. — Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света. Ком. 2. трунка, мрвица. — Та ми смо с њиме младовали, били чобани . . . па никад »зурке « туђе тај човек не узе. Вес. зурла 1 м и ж особа која зури; сметењак. Вук Рј.

340

ЗУРЛА* — ЗУЧАТИ а

з#рла и зурла ж тур. (обично у мн.) = зурна врста народног дувачког инструмента е јаким звуком. — Ту је било и свирача с ћеманима, тамбурама . . . и зурлама. Вес. Разне зурле, гајде и свирале мијешају се са звуцима војних музика. Матош. 1 зурлати , -Зм несврш. свирати у зурлу. — Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета. Глиш. з^рлати 2 , -ам несврш. покр. зуршпи, пиљити. — Гле овога малога како дивље зурла у вас. Ков. А. зурлаџија м в. зурлаш. зурлаш, -4ша м онај који свира у зурлу, зурлаџија. — Исуканом сабллм даје знак зурлашима да престану са свирком. Срем. зурљати, -ам несврш. в. зурлати1. — Онако испод ока зурља како се то господари на његовом брду. Ков. А. зурма ж покр. в. доглед. — Узео зурму пред очи да види тко је та добра душа те њега не заборавља. Ђал. зурна и зурна ж тур. = з#рла Ј . — И поваздан се чула шала, смијех, пљесак, глас дефа и шаргије или зурне. Андр. И. зурпек м бот. в. зрнеш. Сим. Реч. з^рнути, зурнем сврш. зирнути, погледати, провирити. — Протре очиа протегну се зијевајући и зурну на прозор. О-А.

зуц оиом. 1. узвик за подражавање, опонашање гласа опнокрилаца. 2. м ппс, једва чујан звук, глас. Р-К Реч. зуцати, -ам несврш. = зуцкати (1) говорити, шапутати међу собом, причати. — А почеше о њој по селу што му драго зуцати. Ћип. Већ се зуцало и у друштву и чинила се наслућивања на његов рачун. Петр. В. зуцкати, -ам несврш. дем. 1. =• зуцати.

— У селу поче да се зуцка и говорка да ће за неколико дана бити смак света. Пол. 1960. Чича Срећко опет поче зуцкати помало против Станојла, називајући га: самовољом. Вес. 2. дем. према зујати. — Зуцкало је то око ње већ дуље времена. Цес. А. Муве се батргају, зуцкају, малаксавају, и орет зуцкају док се не уморе. Ћос. Д. зуцнути, -нем 1. сврш. према зуцати. 2. проговорити, рећи, писнути. — Ником није ни ријечи зуцнула о свом послу. Божић. Ако иком зуцнеш за ово ноћас, пропали смо. Ћоп. з^чати, -чим несврш. оном. јаким гласом зујати. — Унаоколо све је било мирно, само се чуле пчеле како зуче око цветова. Вас.

"

а г „• л

тл •»

Ј^ " ^

*"*

и &брет м тур. покр. 1. чудовишше, чудо. и 1 (И) а. самогласник предњег реда и — Какав се ово ибрет ради са мном и мојом високог места изговора. б. слово којим се кућом? Бож. 2. морална и физичка ругоба, обележава та] самогласник. наказа, особа за1 поругу. — Гледајте шта и 2 I. саставни везник 1. а. везујв речи ради онај ибрет Миљ. 3. пример за поругу. у набрсџању и стсуи или пред сваком речи или само пред последњом у набрсцању. — — Срамотна их ура стигла да од н>их ибрет узима цијела Црна Гора. Ђур. Све ради сам: и копа, и сади, и СИЈС И Изр. узимати ~ (с ким) чудити се поли>ева и плијеви. Вел. б. везуЈе две речи ко]е изричу Јединствен ПОЈПМ: слика и прилика,(коме); бити презрен и служити за поругу. стид и срам, старо и младо, овамо и онамо. &бретан, -тна, -тно ружан; наказан, в. везује речи коџ се понављаЈу и на ГППЈ начин чудоеишан. постаЈу изража/пије и Јаче истичу траЈаи>е Абретити се, -им се несврш. а. чудити радње: постаЈати бољи и бољи, све више и више; причао је и причао. 2. везуЈе реченице се. б. углбдати се на кога. в. изругивати се (с ко]е су сродне по садржини или следе џдна иза ким). Дбрећење с гл. им. од ибретити се. друге. — На команди зашкрипала су врата и ушла )е подофицирска патрола. Јак. Дбрик, -ика м тур. бакрен суд попут Клону мишићи и онда видиш сву физичку ерча, с уским грлом и поклопцем, за воду и немоћ. Крањч. С. Издржала је четири опекаву. — Свако јутро морало му се полити рациЈе, и нису много помогле. Рист. из ибрика. Радул. Носи ибрик с кавом, маслац и крух. Донч. II. речца за појачавање X. истиче реч ибр&чић м дем. од ибрик. пред КОЈОМ се налази: управо, баш, већ, ЈОШ, штавише, чак, и те како. — Није лијепо ибрДшим м тур. свилен конац. — Коса лагати, али некад се и мора. КН 1955. И јој је кита ибришима. НП Вук. Отпасао му паде мрак, а Станко још не стиже. Вес. се појас од ибришима. Андр. И. Чучим као будала. Шта џ и чекам. Поп. Ј. нбр&шимка ж и ибр&шнм-каравСве ]е то можда тачно што говорите, допуфвл м бот. врста каранфила О1аМћиз зирегштам и да )е истина. Сим. »Богме ћеш ти, ђш. Р-К Реч. малишане, и јаукнути кад Рудоња исуче Јаблану цријева« — застрашава га пољар. Зва и вва ж бот. 1. врста врбе 5аНх сарКоч. 2. као префикс даџ односно] заменици, геа. Вук Рј. 2. «. ивица2 (1). Сим. Реч. придеву или прилогу неодређено значење: ико, Двак, -ака м ивова шума. Р-К Реч. ИКОЈИ, икакав, вдпта, игде. Аванданче, -ета с бот. а. ивањско цвеће. иа узеик КОЈНМ се изриче ревање, њакање Сим. Реч. б. меч)е ухо. Сим. Реч. (о магарцу). вванђеље с покр. «. еванђеље. Вук Рј. иако допусни везник КОЈП изриче нешто Дваново цвеће, ијек. иваново цвИјеће, супротно ономе што се очекуЈе: премда, макар, с бот. «. иванданче. Сим. Реч. ако и. — Живот [ме] ни)е много мазио иако сам се родио у газдинској кући. Чол. пваново цвијеће, ек. иваново цвеће. &берци(гер) и бберцир м нем. варв. бванчица ж 1. бот. врста цеета 1^еисапдугачак горњи капут за пролеће и Јесен. Љ е т и т уи1§аге. — Шаптаји тргају питања као листиће пољских иванчица. Мих. 2. нбис и ибис м грч. зоол. ерста чапље јабука коЈа сазрева о Иеању, Ивапдану. (у старом Бгипту света птица) 11)15 за. Терм. 4. Двањача ж иванчица (2). Вук Рј.

342

ИВАЊДАН — ИГДА

јкверје с зб. им. од ивер. — Навраћао се да . . . баци прегршт иверја. Рад. Д. Тресне сјекиром о сто. Даске се скрше, и прхне иверје простором. Гор. Дверка ж мален ивер. — Јело су кували на пећицама . . . што су их ложили . .. иверкама украденим са дрвљаника. Јак. ив&рчић м дем. од ивер. Вук Рј. бверчица ж дем. од иверка. — Негда [јој је] поклонио парченце землл ограђено иверчицама. Лаз. Л. &вик, -ика м ивак. Вук Рј. &вић м дем. од ива; млада ива. ввица1 ж 1. крајња линија једне површине (тесаног камена, стола и сл.У, брид. 2. руб, крај чега(уопште). — На самој ивици шумарка, прикривен, сједи наш осматрач. Чол. Удишу мирис соли и озона чемпреси млади гробљу на ивици. Наз. фиг. Захватило је нешто као туга, па је већ била на цвици стрпљења, бојећи се да не плане. Бар. Већ је на ивици лудила. Уј. 3. поруб, опшив. Деан. Рј. Ввпца 2 ж бот. биљка из пор. уснатица Ајиј*а гер{ап8. Терм. 3. Ввичаст, -а, -о 1. који је налик на ивицу. Изр. ~ не пада далеко од кладе; 2. који има ивице. Ивичеше с гл. им. од ивичипги. куд ће ~ од кладе деца нису много другачија од родитеља, деца су као родшпељи. Ввнчити, -им несврш. чинигпи ивицу, ив^рак, -рка м 1. дем. од ивер. — Пас руб, крај чега, граничити, оивичавати. — Одјури према врбама које су ивичиле обалу. лану и зацени се, па загризе плот, те искида зубима читав иверак. Ад. ПогдјеМоск. Ветар . . . је . . . жалостиво јецао у који иверак погоди га у лице. Цар Б. 2. дрвећу које је пут ивичило. Мил. В. фиг. а. малвн, сипган дво чега. — То су тако Звичица ж дем. од ивица?. иверци кратких разговора. Сек. б. потомак. Цвичнн, -а, -о који је на ивици чега. — — Ето — и тај барун некакав је вајни иверак Сви . . . ивични делови [панонскога басена] старе хабсбуршке шундране баркаче. Цар Е. 3. зоол. врста морске рибе из пор. листова . . . насељени су народима који су с планина која плови поребарке и има оба ока на једној силазили. Цвиј. ввичшак м ивични камен. — Бојао се страни РЈеигопесгев Пезиз. Терм. 4. низбрдице... трзао [је] кола уз ивичњак. ив&ран>е с гл. им. од иверати. Сек. Звераст, -а, -о којије направљен од танких &вљак, -ака м ивак. Р-КРвч. дашчица или фурнира, слепљених унакрст Ввов и ивов, -а, -о који се односи на иву. под хидрауличким притиском. — Одобрени Двовача ж агр. врста крушке. су инвестициони програми за изградњу . . . фабрика иверастих плоча у Пријепољу. бвовина ж ивово дрво. Вук Рј. Пол. 1958. &вуља ж бот. биљка из пор. уснатиив&рати, -ам несврш. правити иверасте ца Вгасосерћаћип. Бен. РЈ. плоче; облагати дрво таквим плочама. &вчати, -ам несврш. спајати два двла вв^рац, -рца м дем. од иеер (/). — фиг. тканине тако да нит прелази преко рубова Прочитај српску историју . . . па да видиш споља и ствара поруб. зашто смо распарчани у иверце. Сек. вхало с грч. морска обала, жало. — ив&рић м дем. од ивер. — Ивериће по Бијело село мало на морско игало као галеб дворишту што је разбацано скупиће. Дом. пало. Наз. Зверица ж 1. ивер, отпадак од отесанога вгда прил. I. било када; икад. — Ја не дрвета. 2. плоча начињена од иверастих могу овамо више да се игда вратим, не могу. плоча. — То ће бити фабрика плоча иверица, Леск. Ј. А Зора лепа, лепша но игда и блеђа фабрика шпер-плоча. Пол. 1958. но икада. Срем. 2. икако, највшие. — ПотИвањдан м празник у част св. Ивана, Јована Крститеља 24. VI (7. VII). — Еле, некако о Ивању-дне . . . састаше се случајно три учитеља у Сопоту код среске куће. Глиш. Двањдански, -а, -б који се односи на Иеањдан. — Покушан је на њега [краља Милана] атентат (ивањдански). Риб. Ива&е и Ивање с Ивањдан, — Баш је подне уочи Ивања. Торд. Авањска р ^ ж а ж бот. врета биљке из пор. главочика ТапасеШт согупЛозшп. Сим. Реч. Два&ски, -а, -б који се односи на Ивање: ~ крес, ~ кресница. &ван>ски крБсови м мн. мед. покр. осип по лицу. Двааскб зеље с бот. а. бушина (2). б. оман. в. мечје ухо. Сим. Реч. Двањско цвеће, ијек. ивањско цвијеће, с биљка из пор. броћееа ОаНшп уегшп. Терм. 3. Авааско цвВјеће, ек. ивањско цвеће. Мвер, ивера м 1. треска која отпадне кад се дрво теше. 2. покр. мала помична кост у колену испред чашице. Рј. А.

ИГДА — И Г Н О Р А Н Ц И Ј А пуковник дрекне што је игда могао. Сек. Скупи новаца колико игда можеш. Богд.

игп&ница ж иглара (/). — У одрешеним торбама видео се костур поткоаица... игленица с две игле и концима. Моск. &гда ж тур. бот. в. дафина. Сим. Реч. бглин, -а, -о који се односи на иглу. — Лгде, ијек. игдје, прил. на било којем И то је тачка једног игликог убода. Ком. месту, ма где, било где; (уз негацију) нигде. — Дглнћ м подр. покр. кројач. — Бит ће Оженио се . . . пуком сиротицом без игде рата, има право тај иглић. Донч. Распарат ичега и игде икога свога. Глиш. ће му иглић лице као вањкуш. Цес. А. Згдје, ек. игде. Дглица ж 1. дем. од игла; фиг. оно што &гла ж (ак. иглу; ген. мн. игала) 1. боде као иглица. — Спушта с е . . . мрак пун танка метална шипчица с оштрим врхом ситних иглица зиме. Новак. 2. лист црногории ушицама на супротној страни за удевање чног дрвећа, четинара. 3. бст. в. здравац. нити, конца. — фиг. »Шта је теби, Јоланка ? Сим. Реч. Осгавио те швалер?« Боцкају шаљиве игле. бгличав, -а, -о = игличаст. — Изнад Поп. Ј. 2. метална или коштана шипчица с оштрим врхом различна облика и за различне бора на челу избијају [му] ситне игличаве капљице леденог зноја. Крл. фиг. Уочивши сврхе. плетаћа ~ , грамофонска ~ , магнетска ~ 5 ~ за косу, ~ за убризгавање, ~ за оне игличаве жарке трептаје у њима [зекравату (као накит). 3. (обично мн.) а. ницама], жељно и похлепно је обасу пољуплишће црногоричног дрвета, четинара: борове цима. Бар. Агличар м онај који прави или продаје игле. б. трн, бодља у неких биљака. — Игле меснатих плавушастих агава. Бен. иглице; исп. иглар. И нема нигдје никога до игле драча. Уј. бгличари м мн. зоол. голубићи кад се 4. (обично мн.) а. бодље на телу неких живо- покрију, заодену шластим перјем. Терм. 4. тиња. б. танки оштри кристали. Р-К Реч. Е. Агличаст, -а, -о = игличав а. који има оно што је слично игли, што има оштар облик иглице: ~ жалац, ~ лист, ~ снег 3 врх попут шле. — Игла од јечмена хљеба за~ ин>е. б. на чему има иглица. — Јеж . . . пала јој иза зуба. Вуј. закачињући се игличастим леђима о суве Изр. бити, седети, стајати к а о на стабљике . . . Моск. в. фиг. који боде, пробада. иглама бити узрујан, узбуђен, нервозан због — Биљежникове грахорасте очи титраху чега. — Дошли сватови . . . У соби све као игличастим погледима. Кос. [Домановић је] на иглама. Ранк.\ морска ~ зоол. морска игличастом иронијом и трновитим сарказриба слична јегуљи 8уп§па11ш8 асиз. Терм. 4.; мима ставлло противнике на нечувене моотанчати као ~ постати врло мршав; пра- ралне муке. Прод. вити од и г л е в и л е много увеличаеати. иглбчати се, -ам се несврш. претварати Дглар, -ара м онај који прави или продаје сеу иглице (о леду). — У тој густој као тијесто игле; исп. игличар. — Међу свјетином у магли игличале су се студене капи. Кик. крчми десише [се] четири сукнара . . . три иглАче, -ета с иглица. Р-К Реч. иглара. Вел. Агличица ж дем. од иглица. бглара ж = игларица 1. јастучац, Аглнчје с зб. лишће црногоричног дрвећа. јастуче или билс шта у што се забадају или у чему се држе игле. 2. мрежа којом се хватају — Лежим на дебелом слоју сувог игличја као на меком ћилиму. Чол. или ловв игле (рибе). нглбкошци м мн. (јд. иглбкожац, игларев, -а, -о = игларов који припада -ошца; ген. мн. -жаца) зоол. род животиња иглару. које имају на кожи шличасте бодљике, бодљаигпарица ж = иглара. ри, бодљикаши. Бен. Рј. игларов, -а, -о = игларев. Аглун, -уна м зоол. риба с продуженим Вгласт и Аглат, -а, -о а. који има облик горњим делом чељусти попут игле 'ХхрЈпаз игле: ~ лист, ~ зуб. 6. који је покриеен §1ас1ш8. Бен. Рј. иглама: ~ борова грана. игнбрант м 1. незналица, глупан. — игл&ни, -а, -б који се односи на игле. — Онакав клипан . . . апсолутни игнорант, Тако су близу једна другој и тако им је тијепа министар! Кол. 2. онај који све презире, сно као да стоје на истом игленом врху. Лал. потцењује. Изр. ( п р о ) т е р ( и в ) а т и кога к р о з игигнбранткнн.а ж жена игнорант. лене уши израбљивати, мучити, исцрпљиигнбрантски, -а, -6 који се односи на вати кога до крајних граница. — Гоне мене игноранте. ове моје старјешине, кроз иглене уши ме протјерују, а ја се и браним и отимам. Андр. игноранција ж лат. 1. незнање, неукост, И.; п р о в у ћ и се к р о з иглене уши непознавање чега. 2. презирањ*, потцењивање бити врло вешт и сналажљив. ,• •- нскога или нечега. . - Ј.Ч -- ~— -. -„-

344

ИГНОРИРАЊЕ — ИГРАНКА

игнорира&е с гл. им. од игнорирати. игпориратп, -брирам сврш. и несврш. = игнорисати не знати, не хтети знати за што, с презирањем прећи, прелазити преко чега као да и не постоји, потценити, потцењивати. игндрисање с гл. им. од игнорисати. игнорисати, -ишем сврш. и несврш. = игнорирати. иго и иго с заст. 1. а. јарам. 6. фиг. груба сила која угњетава; ропство. — Пружамо шије за будућа ига. Уј. Ја бих само тражио од браће Хрвата да нам пруже руку за ослобођење од аустријског ига. Пегпр. В. Ми смо дали све што смо могли да бисмо придонијели . . . ослобођењу . . . од фашистичког окупаторског ига. Тито. 2. фиг. бреме, терет, тежина. — Са душе нам се иго стресло. Шен, И сва у власти њена ига [бриге], њено сам ремек-дело. Марк. Д. Дгра ж (ак. игру; ген. мн. игара) 1. а. провођење времена, занимање које има као циљ разоноду, забаеу. — Беху ниска врата пред којима су седела два стражара и играла некакву игру, а та им игра беше да један другог удара с два прста по длану. Глиш. б. дечје забављање. — Кад смо се обичне игре наужили, почели смо бацати лопту на кров наше куће. Маж.Ф. 2. а. занимање, бављење ради разонодв неком ерстом спорта према одређеним правилима тога спорта: спортске игре. б. извођење неких радња и комбинација према одређеним правилима. — Затвори игру окренувши карту адута. Хорв. 3. а. извођење музичког дели. — То је прелудиј, а сада стрпљиво слушај игру. Ков. А. б. извођење улоге на позорници. — Представа је дивно испала. Публика се славно одазвала . . . Игра је текла живо. Срем. в. каза.шшни, позоришни комад. — Изгледа да овај призор представља заплет игре. Панд. 4. ред, низ ритмичких покрета одређеног облика и темпа, који се изеоде према нарочшпој музици; музика која одговара тим покретима. — Играли су окретне игре у неком дворишту поплочаном циглама. Уск. Компоновао је једну нову игру »Апотекарско коло«. Срем. 5. фиг. поигравање, подрхтаеање, титрање. — Накостријешила се сјајна длака под напетом игром леђних мишића. Гор. 6. фиг. низ унапрвд смишљених радња које имају одређену сврху; сплетке, интриге, тајии планови. — Умела је поучити Ану да Драгутина што више за се предобије. Цела та игра њу није ништа стајала. Дом. Увлачење Наполеоново није настало по нечијој основи . . . него је настало од најзамршеније нгре сплетака. Крањч. Стј. А и то нешто значи у овој ратној игри дуној непознатих и невидљивих ствари, варки и блефова. Лал. 7. а. брза и изразита смена чега. — Морао бих вам говорити . . . о чаробној

игри боја које се небом и земљом прелијевају о заходу сунца. Јурк. Цела та страшна слика претвори се Н е н а д у . . . у вртоглаву игру светлости и боја. Ћос. Б. б. мисли којв се нагло мењају и измењују. — Извраћајући смис а о . . . мудрују и тјерају безвриједну игру. Баз. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Сек. Њихове [парнасоваца] песме игре су духа у једној цивилизацији која умире. СКГ 1937. Изр. х а з а р д н е и г р е карт. игре на велике сеоте новаца; и г р а на б е р з и спекулације с вредносним папирима и еалутом на берзи; ~ п р и р о д е необичан, редак догађај или појава у природи; ~ р е ч и духовита досетка, осношна на употреби једне речи место друге или на замени значења речи ксје звуче једнако, а имају различито значење, каламбур; ~ с к р и в а ч а , ж м у р ( к ) е дечја играу којој се једном детету повезују очи те оно тако има да препознаје играча кога ухвати; ~ случаја (судбине) непредвиђена случајност, точекивани преокрет у животу; и г р а т и опасну игру баттисе послом који је скопчан с опасним, тешким последицама; к р в а в а ~ фиг. рат; олимпијске и г р е међународна спортска натјецања, такмичења која се изводе сваке четврте године (назване према старим грчким свечаностима које су се углавном састојаче од гимнастичких натјецања, такмичења); о т к р и т и чију игру открити чије тајне намере или планове. јкграв, -а, -о који игра, поиграва, жив, покретљив. — Стао Ризо покрај врата . . . с поткресаним брковима и лукавим лисичјим лицем с два зејтинаста играва ока. Сим. фиг. Лака, виртуозна, играва, звонкаста, крхка форма Давичових пјесама није на неким мјестима могла поднијети тешки густи садржај. Зог. Дгралица ж 1. играчка. — Јандрија свако поподне дође. . . однесе му какву игралицу. Десн. 2. играчица. Вук Рј. &гралишни, -а, -6 који се односи на игралиште. &гралиште с место где се игра а. спортски тереи за одржаеање утакмица, стадион: ногометно ~ , фудбалско ~ . б. индив. плесна дворана. — Тумарао сам по тамним дрворедима, позирући од часа до часа у сјајно вгралиште, у онај дражесни вртлог бијелих и ружичастих оправа. Крл. бграло с заст. играчка. Вук Рј. игранија ж зб. играчи и свирка, играње. — Стао пред чергаре, па гледа како им вита гудала лете преко жица. Не тицаше га се цела игранија. Шапч. Дгранка ж (дат. и лок. -нци) плес, бал, плесна забава, балска игра, приредба. — Почиње да се кити, да се спрема на господску

И Г Р А Њ Е — И Г Р А Т И (СЕ)

145

игранку. Војн. фиг. Оставши сама у игранци важи као примл>ен [»Народни посланик«], свјетлости, она као обично, несвјесна тога, али се шжако не игра. Нуш. Било да игра пијанице, било луде, било убицс . . . увек заокружи погледом над грабровачким куга прати урнебесан пљесак. Каш. в. фиг. ћама. Мих. правити се, приказивати се онин што није. Аграње с гл. им. од играти (се). — Ти у оваквим ситуацијама увијек играш вграбница ж 1. дворана за игру, плес. — наивку. Крл. Ако ћеш ти мени ту играти Играчи и госпођице . . . нађоше се у играони- мученицу, ја бежим од тебе. Петр. В. ци. Шапч. 2. карташница, когџсарница. — Изр. игра г л а в а , играју г л а в е велиОво није играоница! Гор. ка је опасност, у питању су главе, животи; играрија ж а. шра, поиграеање, шала. — и г р а ћ е ш ми ситну п и п и р е в к у осетиПутовање било је испрва тако лако кас дјечја ћеш моју моћ, еласт. — Чекај га, рибице, играрија. Брл. Утеха те играрије са свим играћеш ти мени ситну пипиревку! Ја ти светима била би узалудна. Дав. б. фиг. велим. Божић; ~ дволичну улогу оно што је слично игри, лака ствар. — Ако бити неискрен, претварати се (пред ким); пристанете на то да их напишете [двије ~ коме по г л а в и бити несносан; ~ пјесме], а за вас је то играрија. Шкреб. комедију претварати се, измотавати се; — на б е р з и бавити сс шпекулацијама на бграти, играм несврш. 1. а. проводити време у забави ради разоноде* забављати се. — берзи; <~ на чијим ж и в ц и м а (нервима) Два [су] стражара играла некакву игру, раздрсживати кога, нереирати; •—• н а ј е д н у а та им игра беше да један другога удара с карту ослањати се само на једно; ~ на лутрији кушати срећу; ~ к а к о д р у г и два прста по длану. Глиш. б. проводити на време изеодећи какеу спортску или друштвену с в и р а радити како други жели; ~ п о с л е д њ у карту чинитипоследњи покушај, игру: — тенис, — карте, ~ шах. в. правити потез неким предметом у игри вршећи неку ставити сее на коцку последњи пут; ~ на радњу или операцију: —краљицу, ~деветку, ужету а) ићи, ходати по ужету (у циркусу); ~ сет и сл. 2. а. покретати се, мицати се б) фиг. радити, изводити врло опасан посао; ~ очима бацати живе, изражајне погмде, брзо, у разним правцима, вртети се (као играчка). — Игра сито у рукама [жене]. Пец. намигивати, кокетирати; ~ отвореним У одбљеску сунца играју у увалици тала- картама радити отворено, јавно, поштено, без икаквихзадњих мисли; ~ п р в у в и о л и н у си. Ћип. б. поскакиеати (налазећи се у узбуфиг. бити најважнији, најутицајнији у ђеном стању). — Око му игра од радости. Шен. Н е ш а . . . све игра од радости. Глиш. какву послу; — другу в и о л и н у бити од Већ [ми] играју ноге како бих на пут. Вел. 3. другоразредног значаја; ~ у чијем к о л у прел. чинити да се ко брзо покреће у разним управљати се у раду и поступцима према чиЈим жељама; ~ в а ж н у улогу бити правцима, да поскакује. — Уто ага коња важан чинилац, фактор у чему. добра пред чадорје амо-тамо игра. Маж. И. 4. покретати се по музичком ритму, плесати. — ~ се 1. уз. повр. играти (1а, б). — Уз циликање свирача [свјетина је] играла Дјеца се играху на буће и на плохе. Ћип. на измјену. Новак. Играла сам с тобом [коло]; Идемо се играти »вјеверице«. Гор. У сенцн . . . ето и других девојака па играј с њима. дрвета на шеталишту десетина наоружаних Вес. 5. а. светлуцати се, треперити, блистати сељака игра се карата. Грол. 2. изеодити, се одбијајући се од чега (р светлости, зракама вршити брзе, различите покрете, бити неи сл.). — Дан се смирује. По ћилиму игра сташан (о жиеотињама). — Играли [се] клонуо сунчев зрак. Станк. Припече сунце пси на . . . пољу њиме. М-И. 3. занимапш се, . . . све игра пред очима. Чол. б. налазити се бавити се каквим радом, послом као забаеом, у кретању, Јављати се и ишчезавати. — понашати се неозбиљно. — И ви се тако играте Грозничава румен играше на лицу болеснице. са истином, на рачун једне часне жене? Шен. Клемзи игра на уснама плах смијешак. Грол. Један од оних људи који се никад не Пав. 6. а. живо куцати, бити (о срцу). — смире и не уозбшве, него се целог живота Срце јој игра од радости, куца жестоко. играју са самим собом н са целим светом. Ивак. б. подрхтавати. — Глас му играше у Андр. 11. Немој да се играмо рата. Немци грлу кано да га тресе грозаица. Кум. Јецала нам иду по трагу. Ћос. Д. 4. претварати се, је. Рамена су јој играла и глава се тресла. праеити се чим. — Није упутно . . . да се Вуј. 7. фиг. кипети, кључати. — Осећа како у играте добротвора! Фелд. Наше село није за њему нешто игра, ври, као да се уселио у друго него да- буде везано на рудо, а не њега какав ђаволак. Глиш. Нека нестрпда се игра кочијаша. Крл. ллгаост играла је у његовим нервима. Бег. Изр. ~ г л а в о м , ж и в о т о м , в а т р о м 8. а. изводити свирање на музичком инструменгпу, свирати. — Тачно и доста сигурно извргавати се ееликој опасности; ~ с киме игра на гуслама. Ков. А. б. изводити на радити, поступати с ким по сеојој вољи и према својим интересима; ~ с к р и в а ч а , сцени, позорници, глумити. — Већ годинама ж м у р ( к ) е радити неискрено, скривати што.

346

ИГРАЋИ — ИДЕАЛАН

бграћи, -а, -е који се односи на игре: ~ 4 г р и ш т е с «. игралиште. — Неки од . . . сто, играће карте. стећака служили су као . . . стожери за збоихрач, -ача м (вок. играчу) 1. а. онај који риште и игришта. Жуј. игра, плеше; онај који уме играти, плесати. игрмблук м тур. покр. врста турског — Него кад поче играти, ја сам се залре- дуката. — Путем бацао дјеци све игрмилуке пастио. Кад он научи играти ? — Море . . . и међедије, а просјацима бешлуке. Ћор. стари је он играч. Вес. б. онај који се занима, Нгроказ м а. драма. — Дао се Миклобави игром или плесом као занимањем, професионални плесач. — Онда су ушли играчи ушић на тискање хрватских кајкавских игроказа. Комб. б. представа. — Гледаоци и играчицс с тамбурама, китарама, цимбалама. смо трагикомична игроказа. Шим. С. Огр. 2. онај који суделује у какеој игри; онај који еоли, познаје какву игру. — Ту погибе Агуман, -ана (покр. -мна) и &гуман, в Славонац, најбољи играч шаха у бригади. -а м грч. старешина праеослаеног манастира. Пер. Играчи помешаше карте. Лаз. Л. 3. Вук Рј. онај који свира на каквом музичком инструИзр. путуј игумане, не брини за менту, сеирач. — Играчн и играчице с тамманастир можеш ићи, и без тебе ћемо се бурама, китарама, цимбалима . . . заврше снаћи. свирку дошавши на мјесто. Огр. 4. покр. наигуманија ж настојатељица, старешина рочит појас који пашу девојке кад полазе у православног женског манастира. коло. — Милкине другарице . . . ухватиле се игуманпјин, -а, -о који припада игумаједна другој за играч што га пашу још код нији. куће кад полазе у коло. Ад. игумависати, -ишем несврш. бити Изр. ~ на трапезу, на ж и ц и онај игуман. Рј. А. који изводи ератоломне гимнастичке вежбе у циркусу, варијетеу; акробат(а), пеливан; Дгуманка ж игуманија. — Игуманка из ногометни ~ ногометаш, фудбалер. клостера свлачи се. Поп. Ј. играчев, -а, -о који припада играчу. Дгуманов и Дгуманов, -а, -о који припада игуману. играчица ж она која игра било коју игру, она која уме играти. вхуманскп и вхумански, -а, -о који в т р а ч к а и вхрачка ж (дат. и лок. -чки; се односи на игумане. ген. мн. играчака) 1. ствар, предмет који Агуманство и втуманство с игуманска деци служи за игру. — Приђе малом сточићу служба, част. на коме је мало пре понамештала своје мале Агумнов, -а, -о покр. в. игуманов. — играчке. Ранк. Нема дјетета да му играчку Сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову донесе. Мих. 2. фиг. а. онај који служи као послушно оруђе гпуђе воље, оно чиме се распола- ћелију ступа. Кост. Л. же како се хоће. — Било [му1 жао што су и д. скраћ. и даље (при набрајашу). [људи] тако јефтине и биједне играчке у ид&ал, -ала м грч. 1. највиши циљ (у туђим рукама. Крл. Веруј дш, Урошу, Тривун племенитом и рђавом смислу) према коме се је ту само играчка, а главни махер је онај тежи и оно што даје правац раду и деловању капетан. Ћоп. Играчке вјетра ми смо. Кркл. б. лако изведива ствар, маленкост, ситница. у животу. — У слободним часовима читао им је Чернишевскога . . . загревао их је за — На први [је] поглед права играчка разликовати некретну имовину од покретнс. Рад. нове идеале. Скерл. Идеалом таквог сељачине постане жути пертл са три наредничке Стј. Њему су понос и достојанство народа звијезде. Крл. Ми ћемо . . . остварити идеал играчка. Ђур. хуманости. Божић. 2. оно што служи за Аграчки, -а, -5 који се односи на играче углед, узор, савршени узорак; образац чега. — и на игру. — Сједе усред дворане на под, Био је то као умјетнички издјелан идеал изморен и искрхан толиким играчким младе женске главе. Новак. Био је идеал послом. Вел. Посебне играчке песме налази- правог доброг мачка, јер кад се он каприцира мо већ у варварству. Ђурић. да ухвати м и ш а . . . у стању је да заборави јкграчница ж карташница, коцкарница. и на јело и на пиће. Срем. Увијек тих и по— Звекећу излизане плочице . . . на зеленом коранз са сваким си сладак, идеал доброг сукну блитвинске играчнице. Крл. грађанина. Козарч. Агримице прил. као у игри, играјући се. Здеалан, -лна, -лно 1. који одговара — Добра се сјећа како је . . . игридш- појму идеала каквоме се стално тежи. — це напунио мали незнани гроб. Божић. Идеалан разум био би онај који би могао јкгричав, -а, -о необ. који је попут игре; везати сву будућност за сву прошлост. фиг. неозбиљан. — Похвали [ми се] својим Кнеж. Б. 2. изврстан, одличан: — радник, ~ пројект, идеални увјети, услови. игричавим девојачким љубавима. Дав.

ИДЕАЛИЗАМ — И Д Е Н Т И Т Е Т

14*

Изр. ~ део (чега) правн. део (нпр. куће) и на идеализам. — Промјена идеалистичне

који се не може делити, недељив; супр. физички, дељиви део. идеал&зам, -зма м 1. ненаучни правац у филозофпји, књижевности и уметности (супротан материјализму) који сматра да је основа сеега што постоји дух, идеја. — Најрадије су се препирали о идеализму и реализму; велика већина их је била . . . за реализам и у науци и у животу. Срем. 2. идеално схватан>е окивота, склоност да се у животу види само добро, племенито. — Тежња за истином, тежња за правдом . . . то је идеализам најчистије врсте. Цвиј. идеал&затор м онај који идеализира. идеалДзаторство с идеализација, идеализирање. — У овој приповеци највише се осећ а . . . његово идеализаторство патријархалне заједнице. Глиг. идеализација ж радња, пеступак којима се нешто идеализира, идеализирање. — Пуста бајословност, идеализација стварности без з р н а . . . жара маштања. Вучо. идеализнрање с гл. им. од идеализирати.

идеализирати, -изирам сврш. и несврш.

= идеализовати приказати, приказивати нешто лепшим, узвишенијим и савршенијим него што је уистину. — Изнад свих се поносно издиже . . . идеализирани лик Тараса Буљбе. Шов. идеализовање с гл. им. од идеализовати. ндеализовати, -зујем сврш. и несврш. = идеализирати. — Јунаци епова . . . су обично идеализоване личности са узвишеним карактером. Т. кн>. идеалиса&е с гл. им. од идеалисати.

идеалисати, -ишем сврш. и несврш.

тежити за неким идеалом, занети се, заносити се идеалима. идеалист(а) м 1. онај који тежи чему идеалном, савршеном. — Он је идеалист чије срце не може да подноси неправде које се чине човеку. Глиг. 2. сањар, занесењак, онај који се у животу не сналази. — Ми обични људи прије размишљамо, ви идеалисте одмах одбрусите. Маж. Ф. 3. присташа, следбеник, представник идеализма као правца у филозофији или уметности. — Материјалистичка естетика побија ту тврдњу идеалиста и доказује да је уметничка слика . . . увек несавршенија од стварног живота. Т. књ. Платон је био филозоф идеалист. Пов. 1. идеалистица ж = идеалисткиња женска особа идеалист(а). — Т и си идеалистица! Шен. идеал&стичан, -чна, -чно и идеалјкстички, -а, -о који се односи на идеалисте

теорије спознаје у идеалистичну метафизику долази овдје до свога завршетка. Баз. идеал&стички прил. на идеалистички начин; као идеалисти. — О кретању је . . . Аристотел мислио и сасвим идеалистички. Пов. 1. идеалисткиња ж = идеалистица. — Олга је сентиментална идеалисткиња. Јанк. идеал&тет, -бта м идеално саершенство; оно што постоји као проста идеја или представа; супр. реалитет. идеално прил. на идеалан начин. — Љубав . . . живи и идеално се вјеша за племените гране. Уј. идеалност, -ости ж особина онога што је идеално. идбја ж грч. 1. предоџба, представа једне стеари у мислима. — Спојем видних, мишићних и опипних осјета настају идеје објекта. Баз. 2. основни принцип назора, гледања на свет. — Идеја марксизма је нашла најплодније тло у индустријским градовима. ОГ. Када је Марковић почео радити на томе листу, овај је сасвим био у идејама Интернационале. Скерл. 3. основна, главна мисао; намера, план. — Нанзен је . . . потпуно остварио своју идеју. Петр. М. И коначно пао [је] у врло опасно стање човјека очајна, коме су испред носа однијели изврсну идеју. Мар. 4. .у идеалистичкој филозофији ггралик, праслика једне ерсте ствари, појам неког савршенства које се у искуству не налази. — Идеалисте сматр а ј у . . . да је свет створен по идејама... које су пређе постојале иезависно од материје. Марк. Св. Изр. ф и к с н а ~ идеја, мисао која некога трајно прогони; манија. идбјица ж дем. од идеја. — Сваки има неку своју идејицу да протури. Ћос. Б. ддејни, -а, -о који се односи на идеје. бдејно прил. на идејни начин, с обзиром на идеју. идбјност, -ости ж особина онога што је идејно, идеја (2). — Иван . . . је . . . хтео све то да обоји неком идејношћу, неким »вишим« смислом. Шуб. &дем и нде.м през. од ићи. идемн&тет, -ета м лат. накнадно давање одобрења парламента влади за примитке, приходе и издатке, расходе. — [Влада је] дужна да од парламента тражи идемнитет за оне издатке и примитке које је вршила без одобреног буџета. Мј. 1936. идентјктет, -^та м погтуно подударање, потпуна истоветност; скуп знакова који једну особу или предмет уогште каракте-

348

ИДЕНТИФИКАЦИЈА — ИДИЛИЧАН

ризирају и по којима се разликује од осталих особа или предмета, једнакост. — Све је за [њега] било спремно: и легитимација . . . и полицијска карта о идентитету. Крл. Изр. у т в р д и т и , у с т а н о в и т и нечији ~ установити да је неко доиста онај о коме је реч, о коме се говори. идентификација ж утврђившве истоветности,

поистовећивање,

иденпшфицирање,

идентификовање. — Посланство НР Албаније исто тако је одбило да . . . учествује у идентификацији леша. Пол. 1958. ид&нтнфиковање и идент&фиковањс с гл. им. од идентификовати (се). ид&нтификовати и идент&фиковати, -кујем сврш. и несврш. = идентифицирати утврдити, утврђивати истоветност, поистоветити, поистовећивати. ~ се = идентифицирати се у свсму се сложити, изједначити се с ким. — То још не значи да је Друштво [српске словесности] било увек уз Вука и да се са њим идентификовало. Бел. ндентифицпрање с гл. им. од идентифицирати (се). идентпфнцирати, -ицирам сврш. и несврш. = идентификовати. ~ се = идентификовати се. — Али ја усвајам мисли и осјећаје тога заљубљенога фантасте . . . идентифицирам се с њим. Том. ид&нтичан, -чна, -чно који има исгпо значење, исти, истоветан, потпуно једнак. — До краја XV века развитак је дубровачког језика идентичан са херцеговачким. Бел. Обје једнаџбе имају оба коријена заједничка, оне су идентичне. Алг. 1. идбнтичност, -ости ж особина онога што је идентично. Лдеше с гл. им. од ићи. идеограм м грч. слика као писмени знак у сликовном писму. идгографија ж грч. писмо у коме се место слова употребљавају слике (идеограми), слшовно или појмовно писмо. идеблог м грч. покретач и представник неког смера, покрета (у политици, уметности и сл.), тумач и бранилац неке идеологије. — Идеолог Лењин стоји ч и с т . . . пред хисторијом. Крл. идеолбгија ж 1. фил. наука о идејама као основним принципима и погледима на свет. 2. изграђени скуп уверења и идеала неке друштвене класе, странке, покрета или читаве епохе. — Рачки је имао и ону нарочиту националистичку идеологију која је свакој народности признавала право на уједињење. Јов. С.

.»• тц • « • , >>.

идеблошки, -а, -6 који се односи на идеологе и идеологију, који се оснива на идејама. — Глишићу је . . . недостајала . . . у књижевном стварању . . . идеолошка изграђеност. Бошк. идеблошки прил. на начин идеолога, са стајалишта, становишта идеологије. — Грађани... не могу још идеолошки да образложе ту борбу. Пов. 2. &диди узв. нар. бежа. — Ту треба, господине мој, сести, удубити се, мислити, подвлачити, бележити. А видите, то данашњи наш свет не може. Он хоће да прелети ствари, па идиди! Петр. В. ддила и пдАла ж грч. 1. поет. мањи лирско-епски погтски састав у којем се описује идеализиран, миран живот сељачки или пастирски у природи. 2. фиг. а. миран, безбрижан, срећан, ничим непомућен живот, односно краћи такав еременски период. — Намеснички министри трудили су се да не покваре ову идилу између владе и Скупштине. Јое. С. Људи се међусобно кољу, мржња се увукла у идилу тихог обитељског живота, сви су грађани раздражени. Крл. б. нежна и безазлена љубав. — Идила се свршава наглим поласком [његова] брода. Мат. в. слике или појава нежног садржаја. — Кампосанто . . . је . . . мјесто гдје ће велемоћни . . . мајстори . . . створити у фрескама идиле. Бат. Сјајило сунце топло и жарко, као да се смије тој прекрасној идили. Кос. идилизација ж идилисање, идилизирање. — Маркс . . . истиче . . . да идилизација нашег живота у песмама млађих не представља идеалистички став према том животу. К 1950. идилизирање с гл. им. од идилизирати. идилизирати, -изирам несврш. = идилисати сликати или описиеати природу на идиличан начин, као идилу. — Па ћемо опростити младим душама које су управо Швицарску држале правим мјестом да идилизирају своју свјежу младеначку природу. Шкреб. ид&лисање с гл. им. од идилисати. — Он је први сликар који је испод колористичних н театерских идилисања . . . покушао да ликовно изрази сурову и биједну образину човјека и друштва. КХ 1936. нд&лисати, -ишем несврш. = идилизирати. В. пр. уз гл. им. идилисање. идбличап, -чна, -чно = идилички и идилски који пружа слику идиле, који има карактер мирнога и задовољнога живота, природан, једноставан, миран. — Овај идиличан мир прекинуло је завијаље сирене за узбуну. Јак. Стари је Тресић такб себи

И Д И Л И Ч А Р — И ДР. замшпљао своју идиличну старост међу кокошима и гускама, кравама и свињама. Мар. ид&личар м писац идила. — Јанко [Веселиновић] је . . . пеСник идиличар, романтик и буколичар, као да у његовим сел>ацима живе библијски пастири. Глиг. ид&пички, -а, -о = идиличан. — Гледалац с прозора бјеше се зачас занио у идиличке мисли. Јурк. идбличкп и ид&лично прил. = идилски на идиличан начин. — У целој Србији на истоку . . . [Марковић] идилички описује доба задруге. Скерл. ид&личнбст, -ости ж стање и особина онога што је идилично. &ДТ1СКИ, -а, -о = идиличан: ~ слика, ~ еп, ~ живот. &дилски прил. = идилички. — А и не могу никако да гледам тако идилски наивно на производе српске мисли. Марк. Св. адио- као први део у сложеницама значи: сам, свој, еластит: идиограф, идиолатрија итд. ид&ом, -бма м грч. а. устаљена, окамењена фраза, својствена неком језику, која се не може превести на други језик. — фиг. Моја си највиша лепота [машта], сна мојег идиом. Марк. Д. б. говору наречје, дијалекат, карактеристичан говор каквог мвста или сталежа. — Не трпим да ми Маџар свом силом намеће свој идиом. Ђал. идиоматика ж 1. учење о идиомима. 2. идиоми неког језика. — Буквалним преношењем фразеологије и идиоматике лоши су преводиоци . . . реметили цигле у згради свога властитога језика. Ј 1957. идибматски, -а, -б који се односи на идиоме. — Обичан говор његов има неке сурове племенитости, идиоматсквЈ изразне, искрене. Кнеж. Б. идиоснпкразија ж грч. урођена преосетљивост, одвратност према нечему (нпр. према некимјелима, лвковима, мирисима). — Ја субјективно осјећам дубоку идиосинкразију спрам сваке новоградње! Крл. идАот м грч. 1. мед. онај који пати од идиотије, кретенизма. — А кад год би ишла, угледала би за прозором нацерено лице лудог Алије, жута и крезуба идиота. Андр. И. 2. погрд. блесан, глупан, незналица. — Тамо у редакцији сједе идиоти, кретени, хуље, ниткови, параноици! Крл. Достојанства поделише идиоти. Дис. идиот&зам, -зма м 1. идиотија. 2. особитост језика или наречја неког краја или сталежа, идиом. идибтнја ж грч. мед. слабоумност у најтежем ступњу као последица недовољне

349

функције штитне жлезде, блесаеост, кретенизам. нд&откиња ж женска особа идиот. — На ломачи спалити . . . ову идиоткињу што је сама убила своје властито дијете? Божић. идЛотскн, -2, -о 1. који се односи на идиоте, који ]е својствен идиотима. — Рекавши то груну у идиотски смех. Кнеж. Л. 2. који нема смисла, бесмислен, глуп, немогућ. — И она кретенска идиотска.. . дисциплина, која као отров какви тече по жилама хабсбуршких грађана. Крл. ид&отски прил. на идиотски начин, као идиот. — Церио се потпуно идиотски. Ћос. Б. идиотство с идиотизам. — Тај човјек . . . прави од себе идиота да би својим идиотством прекрио своје нитковлуке. Јонке. јкдол, -ола и &дол, -ола м грч. 1. лик божанстт израђен од дрвета, камена или метала коме се указује верско поштовање. — Охоло идол стоји. А пред њим небу плавом жртвени дим се диже. Митр. 2. фиг. а. особа слепог обожаеања. — Десетак година иза смрти постао је [Радичевић] лдолом млађега, романтичарскога покољења. Барац. Идолу моје душе, небесној и најдивотнијој Офелији. Панд. б. лажна или привидна вредност, предрасуда, предмет лажног обожавања. — Да би природу верно интерпретирао, људски се дух мора ослободити свих идола. Петр. Б. идолатрија ж грч. обожавање идола, идолопоклонство; фиг. претерана љубав према коме или чему. — Мјесто братства . . . појави се себичје, идолатрија личних користи. Крањч. С. Аргументима... он успева да поруши Јанкову идолатрију вертеризма. Глиг. идолоп&клоник, -а и ндолопоклопнк, -ика м обожавалац идола, сујеверник. — Нисам ни ја идолопоклоник5 али народ мора имати неку вјеру. Маж. Ф. Кост остаје кост, а онај који у њу вјерује само је обичан идолопоклоннк. Богд. вдолопбклонички и вдолопокл&аички, -а, -б који се односи на идолопоклонике и идолопоклонство. идолопоклоннштво и идолопоклонство с обожавање идола, идолатрија. — Идолопоклоништво, обожавање мртвих идола као божанства, јесте ствар које они не могу да се отресу. Кнеж. Б. Идолопоклонство чињеницама . . . смијешна је и празновјерна заблуда. Шим. С. &долски и Ддблскн, -а, -п који се односи на идоле. Ддолчић и Јкдолчић м дем. од идол. и др. скраћ. и други, и друго.

350

ИДУЋИ — ИЖИВЉАВАТИ (СЕ)

Лдућн, -а, -е који је други на реду, који се јавља одмах за ким, за чим, који је најближи иза кога или чега, који слгди. — Шумовите планине . . . ћутале су замишљено и слутиле идуће борбе. Поп. Ј. Идућег прољећа донијет ћу ти два красна драгуља. Креш. Учите за идући час! Петр. В. Дђирот м тур. бот. лековита биљка ароматичног листа из пор. козлаца Асогш са1атиз. Вук Рј. јкђнт м тур. покр. онај који измиче борби, кукашца. — Да ми је онако ударити на каквог иђита! Вес. бжалити, -им сврш. доста пожалити, прежалити. — Али жалим, што ижалит' нећу, што веровах Задранин-Тодору. НП Вук. ижаривати, ижарујем несерш. и уч. према ижарити. ижарити, ижарим сврш. сасвим, докраја ужарити. — Из тупине се цемент добива ако се лапор у пећи ижари. Кем. н ж в а к а т и , ижвачем и ижваћем сврш. сасвим сажвакати. — И остали [су] трбати трговци, цвет чаршије . . . гужвали миришљаве ражњиће, па ижвакане разговоре и масне залогаје заливали вином. Рад. Д. ижватати, ижваћем сврш. ижвакати. — Ови [су] халапљиво ижватали крух. Гор. јкжденути, -нем сврш. покр. в. изагнати. Вук Рј. нждбрати, Лждерем Сврш. пождерати докраја. јкждирати, -рем несврш. и уч. према иждерати. — Те и такве мисли иждирале му мозак, али се не макне с мјеста. Цар Б. ~ се уз. повр. — У ствари се иждиру и гризу анимално. Крл. иждрачпти, иждрачим сврш. покр. избечити, избуљити. — Ослонили се [л>уди] о перваз од брода па гледају у н>их иждраченим очима. До«. иждр&бати, -ам сврш. ждребом изабрати. — Онда јунаке по избср иждребају. Марет. иждрббити, иждребим, ијек. иждријббнти, сврш. донети на свет ждребад. иждријббити, иждријебим, ек. иждрббити. и ж ђ и к а т и , ижђикам и б ж ђ и к а т и , -ам сврш. снажно и брзо израсти, израсти ерло високо. — Хотел је остао пуст. Кроз камене плоче је ижђикала трава. Јак. Сад треба и кукуруз да се окопава, већ је ижђикао и стоје стабљике као младићи. Рист. ижђускати се, ижђускам се сврш. искакати сеу плесу, наплесати се, наиграти се.

З ж е с назив слоеа »ш у цркееној ћирилици. — Слово иже, али сирца ниже. Н. прип. Вук. Само још нису могли . . . да се одвикну од дебелога и танкога ]ера и слитни над »иже«. Срем. иж&днети, -дним, ијек. иж&дњети, сврш. сасвим ожеднети, постати жедан. — Ја сам врло пића ижеднио. НПХ. иж&днити, ижедним сврш. учинити жедним, измучити жеђу. иж&д&ети, -ДНИМЈ ек. ижбднети. иж&нити, иженим сврш. поженити (нпр. синове). — Вере ми, да их [синове] не иженимо ове јесени—би руљали као волови! Вес. О в а . . . задруга здравих и ижењених мушкараца могла је сваком сељачком послу да дохака. Сур. ~ се оженити се један по један (сви). — Једнога дана нареди Смајо да сазове све момке који су се ове јесени иженили. Коч. б ж е т и , ижмем сврш. истиснути из чега све житко, исцедити, истештити. — фиг. Омаштен је соком3 ижетим из дјевојачких мртвих срдаца. Богд. иж&ћи и б ж е ћ и , ижежем и ижегнем (аор. 2. и 3. л. ижеже; р. прид. ижегао, ижегла и ижегла, -гло) сврш. сажећи, спалити. — Хаџија устаде . . . и дође некако као стар цвијет, сух и рашчупан, ижежен на суицу, исплакан кишама. Сиј. иживати, иживам несврш. покр. в. ижимати. Вук Рј. иживелост, -ости, ијек. иживјелост, ж стање онога што се иживи. — А ипак се на њему [на лицу] разабиру неке танке нити бора и неки пахуљав насјен иживјелости. Цес. А. иживети, -вим, ијек. иживјети, сврш. 1. дати одушка чему што се преживљава, подноси. — Софка није личност патријархалне девојке . . . која ове [родитељске] жеље и заповести иживи у сузама. Глиг. 2. искористити докраја, превазићи у жиеоту, развоју. — Било је то . . . прелазно време наше поезије кад је нешто већ доведено докраја и иживело све своје живе облике, а ново се тек почело наслућивати. Михиз. 3. проживети. — У њеном гласу промуклом од дугог тужења . . . осјећа се нешто као сласт од иживљеног и реченог. Лал. ~ се застарети, бити превазиђен. — Међутим, она [еснафска уредба] је изгубила сваки значај . . . још и стога . . . што се еснафски дух иживео. Лапч. ижнвјелост, -ости, ек. иживелост. иживјети, -вим> ек. иживети. иживљавати, иживљавам и нжнвгвбвати, иживљујем несврш. према иживети. ~ се несврш. и уч. према ижшети се.

ИЖИКАТИ — ИЗ(А)и ж и к а т и , ижикам сврш. покр. шиарати. — По начину обрадбе су то: од мједи вилице, накит ижикане коже с коситром. Баб. Джима&е с гл. им. од ижимати. Джвматв, ижимам и ижимљем несврш. према ижети. в ж и љ а т и , -ам сврш. покр. иамислити, смислити. — Гони Крајишника! — Налиде ми једну, Мићане! — Тако сам ја то ижињо и уредио. Коч. Куд је сад ижишало да се одозго баца! — чудио се Јовандека Бабић. Ћоп. З ж п ц а ж име последњега слова у црквеној ћирилици (V, у); фиг. крај, конац. — Убрзо затим пројури поред нас један коњаник . . . И ви сте, јел'те, на његовом изнуреном лицу приметили да је на ижици своје снаге. Мил. Изр. од аз до и ж и ц е од почетка до краја. — И признаде јој све 3 ама све од аз до ижице. Срем. ижицарити, ижицарим сврш. измамити, преваром или упорним тражењем добити. — Уз ижицарену цигарету, која је најслађа [желио је спавати]. Божић. в ж и ц а т в , -ам сврш. 1. жицом закрпити, повезати, испреплести. — Однесе даље безобличне ижицане опанке . . . пазећи да му лабава оплетина не запне за што. Кал. 2. гужеама жице остругати, изглачати: ~ паркет. Джлебвва, ијек. ижљебина, ж од воде издубено место као жлеб, поток. Рј. А. ижлббити, ижлебим, ијек. ижлијебити, сврш. издупсти као жлеб, снабдети жлебом (дубући). — Сребрн млаз слијевао се низ ижлијебљено дрво. Коч. Джлебљенбст, -ости, ијек. ижлијебљеност3 ж своЈство онога што је ижлебљено. вжлебљиватп, -лебљујем, ијек. ижљебљивати несврш. и уч. према ижлебити. ижлиј&бити, ижлијебим, ек. ижлебнти. Дждвјебљевост, -ости, ек. ижлебљенбст. вжљебина, ек. ижлебина. ижљеољиватн, -ббљујем, ек. шклебљивати. Джљећи, ижљегнем сврш. покр. в. изићи. — Два дана како сам дошао, па не могу да ижљегнем преда те! Нен. Љ. ижљубити, бжљубим сврш. покр. в. изљубити. — Она би их [децу] све одједном изгрлила и ижљубила. Ранк. <—< се уз. повр. — Он се диже са свога места, рукова се и ижљуби са њиме. Јакш. Ђ. н ж м и к а т п , ижмичем и ижмикам сврш. «. ижети. — Оголити треба душу његову

351

[народа], ижмикати све оие криве мисли, ове глупости, у које се поуздаје. Тур. Спустио [је] праљу на корпу још пуну мокрог, ижмиканог рубља. Дав. в ж м и к и в а т и , ижмикујем несврш. и уч. према ижмикати. — [Мати] кваси комад по комад рубл>а, измахује и удара шим о дно корита, иждшкује. Пав. ижрвн.ати, -ам сврш. жрвњем самлепш. ижутети, -тим, ијек. ижутјети, сврш. сасвим пожутети. — Нађе се у прилично малој просторији са . . . небрижно уоквиреним ижутјелим фотографијама по зидовима. Десн. ижутјети, -тим, ек. ижутети. и ж ц 4 г љ а т и и ижџ&кљати, -ам сврш. в. ижђикати. — [Дјеца] су за годину дана нарасла и ижџигљала у висину. Лал. На сурим урвинама букве [су] у небеса ижџигљале. Рад. Д. Лајање преровских паса . . . сетило га на кућу која остаје на Адаму, ижџикљалом, мршавом дечачићу. Ћос. Д. из предл. с ген. показује 1. а. место одакле се што извлачи, удаљује, излази. — Из кратких рукава излазиле јој руке облих лаката. Наз. Је ли, друже Павле, је л ' истина да ћемо ми да идемо из Јастрепца? Ћос. Д. 6. одвајање, одстрањивање од чега, напуштање. — Жао ми је што баш сад испадох из строја кад је потребан сваки човјек. Чол. Дани кад сам упознао Толстојева дјела никада ми се неће избрисати из памети. Р 1946. 2. извор из кога се што црпе. — Кад зашкрипи ђерам — воду неко захвата, вади је из дна. Чипл. 3. порекло; припадање каквој средини, групи; однос према чему. — У вашој земљи још само људи из народа знају за крвну освету. Грол. Д о л е т и . . . професор из хрватског језика. Гор. 4. време. — Из прва почетка . . . водио је чету. Буд. Мене то питање и онако мучи још из малоће. Вел. 5. начин. — Мало место где се сви из виђења познају. Јак. Волим их тако — из навике. Фелд. 6. од чега је што направљено, од чега је што постало. — Из литица тешу се ступи големи. Марет. Један пасус је био из масних слопа. Ћос. Б. 7. узрок, повод, сврху чега. — Нисам им смео отићи из бојазни да не чујем прекоре њихове. Јов. Ј. Он хоће да задржи влак. Зашто? Из мржње на људе. Цес. А. 8. у вези с предлогом »у«, при понтљању исте именице, означава непрекидност, трајност радње. — Из дана у дан, за оним столом> Ненад је виђао . . . нагнуту Јаснину главу. Ћос. Б. Наш батаљон иде из побједе у побједу. Јонке. вз(а)- (пред безвучним сугласником ис-) као предметак употребљава се при творби гпагола и означује а. правац радње

352

ИЗА — ИЗАГНАТИ

(најчешће напуштање огратченог простора); изићи, излетети, испасти, иступити, истећи, извадити, изнети и др. б. изузимање, одвајање: из(а)гнати, избацити, искључити, из(а)брати и др. в. кретање према врху: испузага, испети се и др. г. распрострањеност радње на цео предмет, у свима правцима: избраздати, изранити, изрезати, исећи и др. д. промену положаја: изврнути, извратити, изваљати и др. ђ . добивање, стицање: изборити, измолити, измамити, избогорадити и др. е. довођење радње до крајње границе, завршеност, престанак радње: исписати, испећи, испржити, изјести, истрошити, ишчистити, изгорети, измучити, изгрдити, измлатити и др. ж . радњу или стање ксје иде редом и обухвата цело мноштво оних који раде или на које се радња, стање односи: избудити, испоразболевати се, изварати, изумрети, изгинути, испогибати и др.

изабраних речи што толико срце очарава. Јакш. Ђ. Изабране душе . . . у сјајној пјесми. Матош. 3. (у именичкој служби) ж изабраница. — Господин Нестор . . . опростив се с пријатељем и изабраном својом, сједе н а . . . кола. Том. Ово носим мојој изабраној да пробира кекакве женске беспослице. Ћор. изабраапк, -ика м (вок. изабранДче) = избраник а. онај који је изабран гласањем за што, народни заступник, посланик. — Где да пуцаш у закон који су народни изабраници изгласали! 2> 1958. 5. онај каји је изабран за мужа, за драгога. — А ко је тај изабраник срца твога? М 1867. в. љубимац, миљеник. — Киша златника просула се данас . . . на неке изабранике Фортуне. Крл.

изабраница ж = избраница она која је изабрана за што; она која је изабрана за жену. — Ја сам славио срећу своју што ми иза предл. с ген.; супр. исиред показује је бог дао такву изабраницу. Вел. фиг. да се шгпо налази или догађа: 1. а. с друге К а п е л а н . . . рече да је црква једина изастрат, с леђа, страга, позади. — Нестаде браница срца његова. Нед. иза неких врата. Петр. В. Ти иза зида псуизабрати, -берем и -аберем (аор. изабра јеш, а пред п.им дрхтиш као јасика. Јоте. и изабра) сврш. = избрати а. дати коме Извуче нож иза паса. Андр. II. б. на неком растојању, размаку за неким, одмах, непосре- или чему првенство, одабрати према каквој особини. — Неранџа јв тако изненада посдно за чим. — Уз радника, свога друга, оде тала важна личност. »Зашто ли је њу баш сељак иза плуга. Ћоп. фиг. Иза сваке мисли тетка изабрала да ради?« Макс. То испашта н,егове провирује Мефисто. Марј. М. 2. по онај кога је такав човјек изабрао као оруђе реду, по важности, по својствима одмах за своје освете. Јонке. б. сдабрати гласањем. ким. — [Ајас] лицем и узрастом бјеше — Изабрали [сте] кандидатом просту вараиза . . . Ахилеја Данајац први. М-И. И у лицу. Том. Јест, оно бира народ, тако по селу се данас зна ко је други иза кнеза. уставу; али обично буде изабран онај кога Коч. 3. а. по сершетку чега, након, послг. полиција хоће. Дом. в. одабрати по срцу, — Не плаћа на време. Прође иза рока по из љубави. — Све се грабе око њега. Али читава три месеца. Глиш. Мати одмах иза он је изабрао. Мат. ручка приставила на ватру велики лонац. Пав. б. у вези с истом имеиицом која се понавизавретн. -ври сврш. = изврети кљуља истиче се непрекидност радње. — Негдје чем избити, покуљати. Вук Рј. у даљини отискује се гром иза грома. Коч. Ззагласа прил. пуним гласом, врло глав. по одласку, после одласка. — Они су дизали галаму . . . бојећи се да не остану иза сно. — Смил>а је обилазила по кући . . . и кукала изагласа. Глиш. воза. Мил. В. г. после смрти. — Био је гост код његове матере, удовице иза пошизагнаннк, -ика м изгнаник. — Пошто танског савјетника. Перк. [Двојица] фрабијаше изагнаник, Кватерник је у Русији тара саставллју инвентар ствари које су назирао своју заштитницу. Нех. остале иза фра Петра. Андр. 11. изагнаннца ж изгнаница. — Једва се отпути љепљивим дрхтећим кораком као изабати се, -ам се сврш. покр. в. исхаизагнаница. Божић. бати се. — Али се с временом све изрушило, изабало, јасле се пораспадале. Берт. нзагнанство с изгнанство. — И ја сам воде пребродио што су вриштале кад крст изаб&ла ж агр. мирисаво црно грожђе изагнанства добих. Бој. с тврдом љуском. изагнатн, -ам и -аженсм покр. -аждеизабирање и изабирање с гл. им. од нем сврш. = изгнати а. силом удаљити изабирати. откуда, истерати, изјурити. — Господа изабирати, -абнрам и изабирати, -рем [великаши] туђицу изаждену да они царују. несврш. према изабрати. Љуб. Крмачу и нераста пресретне и на пут Мзабраи, -а, -о 1. трп. прид. од изабрати. их изагна. Ком. [Власт је] уредника иза2. који је по својим својстеима одшчнији, гнала у његов завичај. Неим. б. уклонити, бољи, лопши од других. — Звук умилан одстраншт. — Све ме . . . масирају да изаг-

ИЗАГЊИТИ — ИЗАЗОВНО нају ваљда она) страх што се у мени накупио. Куш. ~ се покр. окомити се (на кога). — Изагна се Машо бајрактаре . . . на велика бега Мушовића, па ухвати бега за вилицу. НП Вук. изагњити, -ијем и изагњијем сврш. изгњити. — Коноп бијаше већ изагњио. Шимун. Сељани су прије обичавали д а . . . одијело... по сахрани покојника баце у трње . . . да изагњије изван куће. Бан. изагробнв, -а, -о што је после смрти. — Упознао [се] с литературом о психоанализи с обзиром на изагробне, послијесмртне проблеме. Крл. изаденути, -нем, изадести и изадети, -дедем, ијек. изадјенути, изадјести и изадјети, сврш. в. изденути. изадирати, -рем несврш. в. издирати. изадјенути, -нем, изадјести и изадјети, -дједем, ек. изаденути, изадести и изадети. изадрети, изадрем (аор. изадрех, 2. и 3. л. изадре), ијек. изадријети, сврш. 1. дерући извадити, извући, ишчупати. И-Б Рј. 2. фиг. побећи без обзира, стругнути. — Једва је изадро. Вук Рј. ~ се повикати из свега гласа на кога. — Њој је вријеме да не може боље! — дочека он, па се онда изадре на Шабана. Мул. Онај [се] тако изадре на њега као на последњег човека. Петр. В. изадријети, изадрем, ек. изадрети. изадутирати се, -утирам се сврш. карт. избацити све адуте, немати више ниједнога адута. Р-К Реч. и з а ж г а т и , -ам сврш. ижећи. — Дјеца [су им] ватром већ и утробу изажгала. Јурк. изажети, изажмем (аор. 2. и 3. л. изаже) сврш. сажимањем учинити да што изиђе напоље, да исцури, истиснути. — фиг. Његов стил тако је сочан и изажет, као први млазови ул>а испод жрвња. МарЈ. М. Сав смисао свог лутања, изажевши у неколико ријечи, он изрекне: Из Русије се враћам, друже! Цес. А. нзажети, изажњем и изажањем сврш. извршити жетву. Рј. А. и з а ж и м а њ е с гл. им. од изажимати. изажимати, -ам и -мљем несврш. према изажети. Ззазада прил. заст. одостраг, страга. — Ти, мој зете, удри изазада, ударите ласни на уморне. НПХ. изазвати, -збвем (аор. 2. и 3. л. изазва) сврш. 1. а. позеати кога, дати коме знак да изађе, да дође камо. — Позратише се к ста23 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

353

ну, изазову матер. Тур. И онако он једва ч е к а . . . да је ноћу изазове уговореним знаком. Ђур. 5. повицима, пљескањем у знак одобравања тражити да аутор, уметник изиђе на сцену. — Била [је] изазвана и отпевала је . . . и четврту песму. Срем. 2. својим поступком учинити да ко узврати истом мером, да се одазове. — Заметне чарку, изазове их [Турке], намами преко Дрине, па бије. Вес. 3. а. бити узрок чему, проузроковати што; побудити, подстакнути. — Велика хладноћа изазвала је опасне болести. Петр. М. Једногодишњи доброволлц Марек изазвао је у кухињи скандал. Јонке. б. учинити да што избије, да се појави. — Дете ту изазва у својој глави живу слику тога догађаја. Ђур. изазив м в. изазов. — На уснама јој лебдио непрестани смијешак, поругљив3 нехајан, пун неког изазива. Кум. изазиван, -вна, -вно изазован. — Дјевојка . . . га изазивним погледима . . . сплела. Јурк. изазивање с гл. им. од изазивати. изазивати, -азивам и -азивљем несерш. и уч. према изазеати. изаз&вач, -ача м 1. онај који изазиеа. — Ја сам човјек раденик и грађанин.. . Тако ме зови, изазивачу и продана душо! Срем. 1. фот. фемијски спојеви у воденој отопини КОЈН чине видљивом слику на фотографским плочама, развијач. Мин. Лекс. изазивачки, -а, -б који се односи на изазиваче; који изазива. — Одмеравао их је изазивачким погледима. Поп. Ј. изаз&вачки прил. на начин изазивача, као изазиеач. — Одједаред . . . обојица скочише са столица и погледаше се скоро изазивачки. Сек. Ззазивно прил. изазиеајући, изазоеио. — Осмјехнула му се изазивно. Кум. изазнавати, -азнавам несврш. сазнавати. — Знајући то знање старије, лакше изазнавају и обликују ново. Шимун. взазов, -ова м изазивање. — Иза тога удри у изазов с онима на кандидатској трибини. Креш. Осећао сам се приморан да очувам част . . . униформе, и зато сам . . . примио изазов. Мил. В. Ззазбван, -вна, -вно изазивачки. — Пецкају га цуре, добацују . . . поглед враголлст, изазован. Кол. Пролеће . . . напало је ове јадне сужње свим својим заводничким и изазовним љепотама одједанпут. Лал. взазовно прил. на изазован начин, изазиеајући, изазивачки. — Што ли се само скрива у погледима оних жена што га онако изазовно погледавају! Крл. Из баште . . .

354

ИЗАКАТИ СЕ — ИЗАСТРЕТИ СЕ

чу се птичји цвркут изазовно жив и лијеп. Лал. изакати се и Дзакати се, -ам се сврш.

свршити акање, извикати се. — Нека се изакају, па ће се смирити. Јак. изаклати, -кољем сврш. в. исклати. — [Војска] је љуте наоштрила зубе док Крајину изаклала љуту. Март. "-' се уз. повр. исклати један другога. — Не остала низ Дунај паланка, на којој се нисте изаклали. Март. изалазити, -им несврш. «. изилазити. — Једва човјек данас изалази на крај с господом и са светом, а како ћу ја слаба жена! Ад. Изам, изма м само у изразу: п р е к о изма без мере, преко мере. — Био поштен преко изма. Вес. И што аге преко изма траже. Март. изамлети, -мељем, ијек. изамљети, сврш. в. измлети. — Већ је био млин изамлио. Туба покупи брашно. Коч. изамљети, -мељем, ек. изамлети. изамрети, изамрем, ијек. изамријети, сврш. в. изумрети. Р-К Реч. изамријети, изамрем, ек. изамрети. изанализирати, -изирам сврш. свршити анализу. — Мишић [ ј е ] . . . изанализирао и опевао . . . поезију Васке Попе. Михиз. бзанђалбст и изанђалбст, -ости ж особина онога што је изанђало. изанђати (се), -ам (се) сврш. од дуге употребе постати излизан, отрцан, стар. — Намрштен. . . бацио се у своје изанђало салонско одијело. Матош. У неизветреној соби старински, изанђали намештај ширио је буђ. Вас. фиг. Наш женски с в е т . . . удара у клавир и дречи којекакве изанђале песметине. Дом. Изанђала се [кожа], много је служила. Богдан. изапети се, изапнгм се сврш. в. испети се. — Изапео се у самштину изнад села. Лал.

изаппрати, -апирам и пзапирати, -рем

несврш. и уч. према изапрати. изапрати, -перем и -пбрем (аор. изапрах, 2. и 3. л. изапра и изапра) сврш. в. испрати. — Марта, пошто изапра и разастре рубине по сушилу, оде у кућу. Вес. У кратком изапраном и искрпаном капутићу . . . мицао се он лагано. Коз. Ј. ~ се в. испрати се. — фиг. Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплачу. Лаз. Л. нзасебице прил. узастопце, једно за другим. — Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити. Ћип. Адил се уско привезао уз Хасибу.

Није могао поднијети да је два дана изасебице не види. О-А. изасећи, -сечем, ијек. изасјећи, сврш. «. исећи. — Из потаје сабљу повадио, све Сењане редом изасијече. НП Вук. Цар Костадин рвао се . . . док га Турци . . . на комаде изасијеку. Љуб. нзасипати, -ам и -пљем несврш. и уч. према изасути. ~ се несврш. и уч. према изасути се. изасјатн, -ам сврш. индив. обасјати. — Кад потамне и побледе зраци надом изасјани . . . тад се увек тебе сетим. Кост. Л. изасјећи, -ијЈчем, ек. изасећи. изасланик, -ика и изасланик м онај који је изаслан да заступа чи]е интересе, слумсбена особа која заступа интересе еласти. — Окружни инспектор ће као изасланик бана заприсећи и увести у дужност новога начелника. Обз. 1932. фиг. [Мост] је као залутао, осамљен изасланик н е к о г . . . свјетлијег свијета. Андр. И. изасланица и изасланица ж женска особа изасланик. изаслапство с скуп изасланика који заступају или представљају какав колектив, установу, власт и сл. — Дан уочи Михоља имало је посебно градско изасланство да уреди нека питања са сусједном опћцном. Новак. изаслати, -ашаљем и изашљбм сврш. упутити с каквим циљем или задатком, послати. — Кроз говоре . . . провлачи се једна мисао, а то ј е . . . да се на лице самога мест а . . . изашаље једна комисија. Нуш. Позва цар хрватски сабор да изашаље своје застушшке. Шиш. изасм&јати се, -јем се, ијек. изасмијати се, сврш. покр. 1. исшјати се досита. — Преко тога отац Максим сипље по пуку неке лудорије и сањарије, да би се човјек ситан изасмијао. Љуб. Ја бих пошао да ту бруку виђу . . . барем да се добро изаслшјем. НП Вук. 2. наругати се (коме). — Кнез се њим изруга и изасмије. Љуб. изасмДјати се, -јем се, ек. изасм&јати се. нзасобице и нзасбпце прил. узастопце. — Једном ми бје суђена срећа неколико година изасопце провести живећи с њим у истом граду. Јурк. изаспати се, изаспим се, сврш. покр. испавати се. — Но ћу сјутра, ако се изаспим, све редом [казивати]. Љуб. изастрети се, изастрем се, ијек. изастријети се, сврш. стерући се раширити, распрострети се. — Нетом се плодно Посавлл од Самобора изастрло с обје стране ријеке.

И З А С Т Р И Ј Е Т И СЕ — И З Б А

355

Паал. Дебели сњежани покривач изастро Водн. У новинама . . . изађе вест да је Јован рањен. Ћос. Б. 7. дати, учинити (предлог, се земљом. Креш. изастријети се, изастрем се, ек. иза- сугестију и сл.). — Настаде одмор, а после песма, док Микица не изађе с предлогом стрети се. да одиграју коју друштвену игру. Срем. 8. изасути, изаспем сврш. = исути а. постати. — Ту се . . . млијеко разбија да излити, пролити. — Он пружи.голе ноге, изађе масло. Наз. Пера изашао паметан као те му изасу на њих све оно хладне воде што какав маторац. Вес. 9. догодити се, десити преостаде у крчагу. Дом. б. сипајући истре- се, збити се (као резултат чега); испасти. сти, уклонити што. — Сељак . . . приступи — Из те засад дипломатске . . . борбе може к њима те изасу на сто нешто ситна, бијела рат изаћи. Нен. Љ. Изаћи ће то некако на новца. Шимун. в. испразнити. — Дошао да добро, удесит ће се. Бен. Није баш написао [нам] амбаре изаспе. Кул. г. фиг. исказати, ту реч, али изаћи ће на то. Дав. 10. настати, очитовати што у великој количини, — Кр- потећи од кога, родити се. — У том његовом шне сердар . . . изасу ријечи. Март. скоку на левицу још се предубоко осећају ~ се избити, изићи, појавити се у великом трагови генерације из које је изашао. КР 1924. Желим да се вратим селу и народу броју по телу. — По кожи се изаспу мехури. из кога сам изашао. Ћос. Б. 11. доћи накрај, Батут. По опеклинама се изасуле неке истећи, истрошити се, потрошити се. — гнојне бубуљице. Чол. Новац му је био сасвим изашао. В 1885. нзаткати, -ам, изаткем и изачбм (аор. 12. проћи, мииути. — Изашло је девет изатках, 2. и 3. л. изатка и из тка) сврш. годин' дана. НПХ. = исткати свршити ткање, ткајући начиИзр. ~ из дугова ослободити се дунити што. — А прекрасне чипке које су висиле на рубовима прекрагне простирке, гова, раздужити се\ ~ из себе заборавити, изаткаше вјеверке . . . и сјенице. Гор. фиг. се; ~ на дебело доћи, доспети до озбиљне, неугодне ситуације; — на г л а с прочути Организам [у драми] је изаткан из салшх св, разгласити се; ~ на г р л о дојадити; нерава. Грол. ~ на јаву, на јавност сазнати сс; ~ изаткивати, -аткивЗм и -ујем несврш. на једно бити једно исто; ~ на моје и уч. према изаткати. бити, постати онако како ја мислим; — на бзатрке и бзатрке прил. трком, трченос пресести; ~ на (пред) очи доћи ћи. — Харамбаша показа један висок пан>. пред кога, појавити се пред ким; ~ насусрет, усусрет помоћи, подупрети; ~ на »Деде!« — рече. »Из места« — пита Станко. сунце доћи на слободу; ~ на светло бити »Јок, изатрке«. Вес. Два-три пута се накратко затрче, исто се толико пута заустави, штампан, одштампан; ~ на в и д и к , на в и д е л о сазнати се, прочути се, дознати се; док напокон скочи изатрке. Креш. — н а в р х г л а в е , н а в р х носа дозлонзаћи и Азаћи, изађем (аор. 2. и 3. л. грдити; ~ од р у к е , за руком успети. изађе и изађе; р. прид. изашао и Лзашао) сврш. — изићи 1. напустити, оставити изацвастп, -атем сврш. развити цветон»ко затворено или ограђено место, простор; ве. — Пјесник се боји да ће му цвјетови отићи, удаљити се. — Узме карабин и изађе бити магањасти, неће лијепо изацвасти. Водн. у ноћ. Хорв. Он већ давно жели из куће нзашао и Дзашао, -шла, -шло р. да изађе. Чипл. 2. а. иступити испред других; иступити пред какав скуп с изјавом, саопште- прид. од изаћи. и з а ш а ш ћ е и п з а ш а ш ћ е с необ. излањем и сл. — Постројио нас и наложио да изађе из реда сваки десети човјек. Јонке. зак. — Било је то њено свакодневно изаб. напустити што, прекинути суделоеање, шашће. Божић. учешће у чему. — Готов [си] изаћи из манаизашиљање с гл. им. од изашиљати. стира ако ти је дам за жену. Мат. Нареизашиљати, -љем несврш. према изад и . . . играчу да изађе из игре. Ват. 3. гитети се, испети се. — Ти изађи на високу слати. кулу. НПХ. 4. доћи, појавити се, показати Взашто прил. било за што, макар за се негде, избити на површину, помолити се. што. Прав. — Добро млада на прозор изађе, Иво љуту Дзба ж 1. мања соба, одаја. — Жандарстријелу приправио. НПХ. Пробудио сам се ски посао . . . јест сумњати у свакога . . . кад је сунце већ било изашло. Чол. 5. (из вршити преметачине по сиротињским изчега) променити (психичко) стање, прећи у бама. Донч. У првој колиби . . . припреманеко друго стање. — Антина снага се раз- ли су све за ампутацију, гуркајући се у тесној махала, изашла је из штедње. Кал. Изаћи изби. Поп. Ј. 2. клет, комора, стаја. — ће село из вјере, подивл>аће. Сиј. 6. појаБила под кућом кб мала изба, па у изби тти се, бити издан, објаељен у штампи. оставллли дрва и друге некакве ствари. Ћор. Кратки неугодни гласови к а о . . . од — Ђирилицом изашло ј е . . . седам књига. 23*

356

ИЗБАВАК — И З Б А Ц И Т И

гласа гусака из дубоке избе. Шимун. Мукло су се отворила врата избе, трапаво је изашла крава. Лал. взбавак, -авка м избављење. — Ја каква је силна била стража . . . без избавка сваког бијела дана. Март. избавилац, -иоца м = избавитељ онај који избавља, који је избавио, спасилац, ослободилац. — Она се својем избавиоцу захваљиваше више погледима но речима. Нед. Био је Мојсије . . . избавилац народа. Сек. избавилачжи, -а, -5 који се односи на избавиоце. избавитељ м = избавилац. — Скупштина је дала кнезу Милошу назив »избавитеља и оца Србије«. Гавр. Јуранов пријатељ и избавитељ из заробљеништва носи име Јанка кнеза Драшковића. Матк. избавит&љица и избавитељка ж женска особа избавитељ. избавитељски, -а, -о који се односи на избавитеље. — Пун одушевљења избавитељског приближим се. Шапч. Азбавити, -им сврш. ослободити, спасти из каква зла, сачувапш од какве опасности, од чега непријатног. — Избави [их] из сиротиње и беде. Станк. Та га понуда избави из велике неприлике. Креш. — се повр. — Упадоше једном у дубок сњежани намет и избавише се из њега бијели као млинари. Креш. Прикраде му с е . . . нада да ће се сви из логора избавити. Пол. 1955. Азбавтвање с гл. им. од избављати (се). " Азбављати, -ам несврш. према избавити. ~ се несврш. према избавити се. избављач, -ача м избавилац. — С Летом се сукоби бог избављач Хермија. М-И. избављ&ник, -ика м онај који је избавлен. — Исправи чело и као избављеник са слатким дахом погледа у зрак. Бож. избављбње с гл. им. од избавити. Азбавница ж индив. избавитељица. — По тихом двору пјесма се лелија, хрватска пјесма из илирског доба, та избавница туђинскога роба. Марк.Ф. избадати, избадам несврш. и уч. према избости. избаздети, -дим, ијек. избаздјети, сврш. покр. баздећи избацити из себе гасове, плинове. Вук Рј. избаздјети, -дим, ек. избаздети. Азбајатн, -јем сврш. приказати што бајним, као у бајци. — О дивна слико давнине, избајане прошлости! Крањч. С. Азбалавити, -им и избалавити, -алавим °врш. избалити. Р-К Реч,

нзбалансирати, -ансирам сврш. извршити, постићи баланс, равнотежу с чим. — Хотели пружају . . . избалансиран комфор. Бат. ~ се еешто прећи, пребацити се из једнога положаја, стања у други. — Из каоса она се у трен избалансирала у снобизам. Крл. нзбалбгати (се), -ам (се) сврш. пустити из себе балегу. — Удри, комшија, то кравче, видиш да ће ми се на орање избалегати. Рад. Д. бзбалити, -им сврш. умрљати, упрљати балама. — Силвестар је згађеног лица очекивао да се она [Билоглавчева глава] сваки час ршше и избали га. Божић. фиг. Проклете бабетине, избале све што им под гупчетину дође. Јел. избарабарити, -абарим сврш. наћи једнаким, равним, изједначити. — [Крчмарица је] још младолика, готово да )е избарабарим са кћерју, којој је тек шеснаеста. Мат. избарбарити се, -им се сврш. постати као барбар(ин). — Хоћу да будем паор, да се избарбарим. Матош. избасати, -ам сврш. басајући изаћи. — Како да избаса из ћорсокака у који је запао ? Ољ. Они избасали равно насред села. Хорв. избат&нати, -ам сврш. истући батином. — Вратили га, страховито избатинали и посадили за књигу. Шов. Нека ми он доноси јело. Другога ми немој слати јер ћу га избатинати! Чипл. избауљати, -ам сврш. изићи бауљајући. — Мара, тек што беше проходала, избаул>а иза врљика. Ранк. Избауллвши на другу обалу, ок је седео ћутећи и чекао. Поп. Б. Ззбацај м оно што се избаци, што настане на површини коже, коре или чега сличнога. — На површини налазе се и црвени мркожути избацаји. Тод. избацати, избацам несврш. према избацити. избацивање с гл. им. од избацивати. избацивати, -ацујем несерш. и уч. према избацити. избацити, избацим сврш. 1. а. бацати ван, напоље, одстранити, ослободити се чега непотребног, незгодног. — Пиллрице у својим инвективама... прогутају све што су избациле, па . . . опет буду једно срце и једна душа. Цар Е. фиг. Мати је наставила даље . . . жучно, болно и оптужујући да избаци из себе све што ју је мучило. Козарч. б. носећи, еукући са собом донети, изнети (о еаловима, еетру). — Вода избаци овај пањ. Вес. Бродолом је избацио на то острво само њих двоје. Дуч. в. нагло бацити ван, иапоље,

ИЗБАЧАЈ — ИЗБЕЖИВ испустити. — Избацио [је] колуте дима. О-А. г. искључити, уклонити, удаљити из састава чега (школе, строја, организације и сл.). — Неколико ученика из старијих разреда би избачено. Ћос. Д. Прекршитељ се мсра избацити из игре. Ват. 2. истаћи, истурипги. — Фелдмаршал је, укрућен, избацивши прса и увукавши трбуХ) чекао мој одговор. Мар. фиг. Избацивши ту једну малу окуку, пут скреће у лијевак око планинског потока. Лал. 3. послати напред. — Павле нареди да се патроле избаце далеко у шуму. Ћос. Д. 4. а. бацити напред. — Копље на Ајаса избаци сјајно. М-И. б. опалити (из ватреног оружја). — Сукан је стреловито избацио десницом три хица. Божић. Онда навали раја на зулумћаре да им не дамо . . . ни пушке избацити. Лал. 5. а. пустити клицу> пупове, изданак, младицу. — У чаршији и по селима капарисавају његови људи . . . шљиве које још ни пупове избациле нису. Андр. И. б. фиг. донепги плод, корист. — Знала је тачно колико која њива може да избаци неродне и родне године. Ств. 1946. 6. брзо, нагло изређи, изговорити. — Ево, сад ће банути писмоноша. . . и избацити црну вијест. Цар Е. На ове огорчене, халапљиво избачене речи . . . убезекнуто се згледнусмо. Петр. В. 7. фиг. изнети на површину, учинити познатим. — Револуционарна епоха . . . избацила је у многим правцима нова начела. Бел. Не могу да умјетнички достојно обликују . . . материјал који је избачен на површину октобарске револуције. ХР 1928. Изр. ~ из г л а в е (из памети, из срца, из вида) заборавити; ~ из колосека, концепта, р а в н о т е ж е (кога) довести у забуну, смести, збунити; ~ и з седла истиснути с положаја; лишити снаге и способности у борби. — Дошли избори3 и доктор га избацио из седла. Мар.; ~ из употребе престати употребљавати; ~ на улицу а) иселити из стана не дајући други стан; б) лишити средстава за живот, зараде; ~ ногу испред кога надмашити кога. — Он је троструко радио само да увећа своје имање и да испред другобратственика избаци ногу. ? у р . ; ~ и з т а к т а в. да извести (изр.). ~ се 1. преместити се на другоместо, пребацити се. — Одред се из села Ђинђуше избаци на гола брда. Пер. 2. искочити. — У даљини је бучао брзац, а каткад би се избацила риба. Сим. 3. избити на лицу, телу {осипу красте). Нзбачај м избациваш. — Код додавања лопте суиграчу треба смањити оштрину избачаја. Рук. избаштинити и Азбаштинити, -им сврш. лишити баштине, права наследства. — Да једном избаштине хрватски народ . . . из његова завичаја. Павл. У том насељу . . . богаташ . . . купи две-три породице, изба-

357

штини ИХЈ отера их у варош у пролетеријат. Сек. бзбег, ијек. избјег, м бежање, бег. — О-О-ОЈ куме Саво . . . О предај се, мо-о-ре, опкољен си и избјега ти нема никакво-о-га. Лал. И у тој неприлици тражи избјега. Шим. С. взбегавање, ијек. избјегавање, с гл. им. од избегавати (се). избегавати, -егавам, ијек. избјегавати несерш. према избећи. ~ се избегавати један другога. — Потпуковник и мајор су се помало избегавали. Сек. избегавач, -ача, ијек. избјегавач, м онај који избегава кога или што. — За таквога избјегавача памет не одговара. Шим. С. Дзбеглица, ијек. избјеглица, м и ж онај који је избегао из своје домовине или из сталног пребивалишта. — Мостом преко Унца пролазе дуге поворке избјеглица. Наз. Пешаци или избеглице... по четири испод руке . . . прелазили преко моста. Вас. Дзбегличин, -а, -о, ијек. који припада избеглици.

избјегличин

јкзбеглички, -а, -б, ијек. избјеглички који се односи на избеглице. — Све избегличке владе које се налазе у Лондону у сукобу су са вођама отпора у земљи. Дед. В. Азбеглиштво, ијек. избјеглиштво, с а. стање избеглица; избеглиште. — Волели [би] да . . . видите крајеве где сте били у избеглиштву као дете. Ћос. Б. б. фиг. осамљ*ност, усамљеност. — Прилагодио се сасвим свому духовном избјеглиштву. Шим. С. бзбеглиште, ијек. избјеглиште, с место где бораее избеглице. — Сад стс у избјеглишту. Морамо се о вама бринути. Јеи. Дзбегнути, -егнем3 ијек. Азбјегнути, сврш. = избећи 1. побећи, утећи склањајући се од чега неугодног, нежељеног. — Већина становника избегла је у шуму чим је борба започела. Ћос. Д. фиг. Судбини није избјегнути лако. Вел. 2. склонити се, уклонити се кому или чему. — Они не желе свађу и морају је избјећи. Лал. Није осјећала сваге да га гледа . . . па је, како би избјегла кушњи, прешла тихо за ступ. Крањч. Стј. изб&жатн, -жим, ијек. избј&жати, сврш. бежећи изићи, побећи. — Бога ми се препануо Иво, из одаје Иво избјежао. НП Вук. изб&жив, -а, -о, ијек. избјежив = избежљив који се може избећи. — Први конгрес . . . позива пролетаријат... да уклања све взбеживе принципијелне и тактичке разлике. Пол. 1959.

358

ИЗБЕЖИВОСТ — ИЗБИВАТИ

изббживбст, -ости, ијек. избјеживбст,

избблети, -лнм, ијек. избиј&љети, сврш. постати бео. — Црни капут толико је био смешан над тим избелелим хлачама. Црњ. Изр. и з б е л е ш е ми очи обневидео сам (нпр. од дугог читања). — Ко ће да броји даље, избелеше им очи бројећи. Срем. изб&жљивост, -ости, ијек. избјежљинзб^лити, избелим, ијек. избијблити, вбст, ж = избеживост. сврш. учинити да што буде бело. — Избелила сам косу сузама. Кист. Л. Видио [је] Дзбежнбст, -ости, ијек. избјежнбст, ж у в р т у . . . дрвеће избијељено од кише. шбеживост. Р-К Реч. Торб. избезббразити се, -им се сврш. постати Изр. ~ очи изненадипш се, зинугпи од безобразан. — Цар Виљем . . . слаже се са чуда. — Кад му споменула »посао« избијели ФрањоЈ^ Фердинандом . . . јер су се Слобарба Фран на њу очи. Драж.; ~ зубе вени јако »избезобразшш«. Јов. Ј. показати зубе, искезити зубе. — Грк избиизб5зумити, -им и избезумити, -бзу- јели зубе на прокуратора. Шен. мим сврш. 1. довести до лудила, одузети избељивати, -бљујем, ијек. избјељивапамет. — Ова ме ђаурка избепуми, њена ти несврш. и уч. према избелити. лепота исиса ми речи. Јакш. Ћ. Ненадана изббљити, избељим сврш. избечити. — вијест да је [Грушењка] овдје избезумила Кнез . . . избељи на њега своје једино око. га је у трен ока. Л-К. Трчаху [дјеца] за н>ом као избезумљена. Шег. 2. покр. завара- Шов. изббрнв, -а, -о који се може изабрати. еањем довести у смешан, глуп положај, намагарчити. — Вјеран бјеше јунак мимо људе, Деан. Рј. изб&рнвост, -ости ж особина онога који па га оно пашче Ћоровића избезудш некако је изберив. на братску. Њег. избеснети се, -сним се, ијек. избјбсње~ се а. изгубити способност расуђивања, ти се, сврш. престати беснети, искалити бес. сићи с ума. — И тада Га спопадну муке или — Кад престану пролетње кише и вејавице, бес да цепа . . . гризе . . . Просто се избекад се избесне ветрови . . . Андр. И. Олуја зумио. Вес. Један војник... држи дете, а се избјеснила, само се опажа од времена на двојица изводе жену која се избезумила. Андр. И. б. изгубити хладнокреност, способ- вријеме врло слаб бљесак. Мар. нсст управљања собом. — Италијани су се избетоннрати, -онирам сврш. поставиизбезумили, војска је изашла на улицу и ти бетон, свршити бетонирање. — Досад терала људе кући. Дед. В. је избетонирано преко 2500 квадратних метара коловоза. Пол. 1959. избезумљ&ник, -ика и изббзумљеник &збећи, -егнем, ијек. избјећи, сврш. = м онај који је избезумљен. — Али Рако . . . избегнути. поново се искежено осмехну, па као кад избезумл>еник мрцвари своју жртву, произбечити, избечим сврш. 1. широко збори. Бож. отворити (очи), избуљити, извалити, разронзб&зумљено и изб&зумљено прИл. гачити {очи). — Смаил избечио у ме огро6*з памети, лудо, сумануто, безумно, луђачки. мне црне очи. Јевт. Дјеца из кута избечила очи. Кал. 2. искривити (лице). — Бол [је] — Сруши се на земљу и почне грчевито, избечила лица. Михољ. фиг. Као блатњаво посве избезумљено шапутати и узвикивалишће шушти шапат служавки шћућурети. Шег. них уз избечен зид. Каш. нзб&зумљенбст и изб&зумљенбст, ~ се (на кога) 1. погледати широко -ости ж особина и стањв онога који је избеотворених очију. — Опростите! — избечи зумљен. се на мене госпођа у зеленој хаљини. Вел. избезумљивати, -умљујбм несврш. и уч. Деловођина ж е н а . . . појави се на вратима према избезумити. и избечи се на Ђурђа. Ћос. Д. фиг. Избе~ се несврш. иуч. према избезумити се. чили се часовници с високих звоника. Каш. 2. добити уморан, изморен изглед лица, ислаизбекбљити, -бкељим сврш. искривити, бети у лицу. — Младић [се] просто избечио искревељити; испружити, исплазити (језик). од јурњаве дању и седничења ноћу. Дав. — Одмах му упаде у очи . . . лик тог . . . избивање с гл. им. од избивати. избекељеног тијела. Божић. Насред пута избивати, избивам несврш. 1. не бити на онај нечастиви... избекелло језичину ко каквом месту, бити одсутан. — Старац је рука. Ранк. избивао из ћелије свега око двадесет и пет ~ се поер. — На т е . . . речи се онај избекељи у праву неземаљску наказу, савр- минута. Л-К. 2. стално се задржати негде. — Не избива из села. Вук. шено ужасну. Мил. В.

ж = избежљивост стање онога што је шбеживо. изб&жљив, -а, -о, ијек. избјежљив =» избежив.

ИЗБИЈАЊЕ — ИЗБИЧЕВАТИ изб&јање с гл. им. од избијати. 1 избијати , Лзбијам несврш. према избити. 2 избијати , избијам несврш. избшати {2). — Сима не избија из ваше куће. Нуш. избвјач, -Дча м оно чит се што избија. избиј&лити, избијелим, ек. избелити. избиј&љети, -елим, ек. избелети. Азбир м избор, бирање. — Упозорили смо в е ћ . . . на онај начин избира што га је наш композитор умео да учини.. . у пробирању простонародне лирике. Коњов. бзбирак, -ирка м оно што остане кад се боље већ избере. Вук Рј. изб&рало м и с 1. избирач. Рј. А. 2. право избирања. — Наше је издирало, а господско избирало. Вел. избиратп, избирам и Дзбирати, -рбм несврш. према избрати. изббрач, -ача м онај који бира, пробирач. — Избирач ће утирач добити! Кост. Л. Господ нађе избирача гдје још вири у дно свијета. Крањч. С. У јелу [је] мањи избирач. Петр. В. избирачица ж она која бира, пробирачица. — Прва љепотица мјеста, млада намигуша, избирачица, уграби му срце. В 1885. Сада ј е . . . она сама постала толико избирачица и нервозна, те не зна више ни сама шта жели. Петр. В. изб&рачки, -5, -б који се односи на избираче. избирбкати се, -5м се сврш. покр. извештити се, довити се чему. — За моје грдно добро . . . види га гдје се избирика хљеба ми отимати. Маш. избврљив, -а, -о који радо бира, пробира. — Нарочито су гласне и избирљиве постарије сељакиње које траже наочаре. Андр. И. И младе и старе, и згодне и незгодне, јер он много избирљив није био. Кол. нзб&рљивац, -ивца м шбкрач. изб&рљивица ж шбирачица. изб&рљивост, -ости ж особина онога који је избирљив. избирњача ж бот. бела конопља, белојка СаппаМз запуа. Р-К Реч. избнскати, избиштем сврш. довршити бискање, ишчистити од ушију, вашију. — Нема вашака ту3 избискао сам. Лал. избистраватн, -истравЗм = избистривати несврш. и уч. према избистрити. ~ се несврш. према избистрити се. избистривати, -Лструјем несврш. = избистравати. нзббстрити, избистрим и Азбпстритн, -им сврш. учинити да што буде бистро. — Хајдук је колутао великим сивим очима,

359

које је избистрио живот на ваздуху. Андр. И. фиг. Њено [мајчино] смиЈешење избистри тмурну собу. Грр. ~ се постати бистар. — Избистривши се сасвим, учини ми се као да је јато гусака кућу опсјело. Јурк. Мутно је . . . данас вријеме... ама ће се, каже, брзо избистрити. Коч. Дзбити, избијем (трп. прид. избАјен, -бна, -бно и избит) сврш. 1. прел. а. ударцем, снажним покретом одстранити, учинити да што испадне из чега, да што искочи ван, напоље. — Други ми ударцем изби нож из руке. Лал. Из камена можеш избити само искру. Пав. фиг. [Из Ибрахим-паше] је тешко избити добру реч или људски осећај. Андр. И. б. ударцем извссти зеук, одбити. — Часовник невидљив негде изби мирно. Дуч. Градске уморне уре ненадано избише три након поноћи. Тад. в. ударцима задати бол, истући, измлатити. — У таквом једном нападу дочепао је сестру . . . а затим избио душмански. Сек. фиг. Избит од глади мрцварим папир. Кам. 2. фиг. радом постићи, заслужити, извући корист; створити нешто. — Да ћаћа штогод на надницу не избије, од глади бисмо умрли. Шимун. Нисмо ми антимилитаристе рат измислили да из тога избијемо некакве новеле и политичке пароле! Крл. 3. непрел. а. пробити се ван, напоље, нагло се појавитн (о биљџи, еатри, еоди и сл.). — Само по ораницама избило трње. Шимун. Ватра у кући је већ била избила напоље. Моск. Одаднише једдно затворено буре, а из њега изби супаран воњ. Гор. фиг. Живи тако туга сакрита у шутњи, а некада бучно избије у љутњи. Фран. б. исклизнути, испасти »ан, напоље, показати се. — П р а м . . . је избио испод плетенице. Крањч. Стј. Земља [је] већ избила испод . . . угаженог снијега. Бен. 4. непрел. а. изићи откуда на какав простор, еидно место. — Избивши на цесту, старица р е ч е . . . Хоре. Око подне смо избили на планински гребен. Чол. б. настати, показати се. — Жесток сукоб између двеју породица избио [је] из ситних повода. Глиг. Тешкоће обично избију код погодбе о наплати за рад. Па«. Али избио је рат. Јак. Изр. ~ из г л а в е а) заборавити; б) (коме што) уразумити (кога); ~ из седла в. уз избацити (изр.); ~ на јаву (на по-

вршину, на среду, на видело) изићи на

јавност, прочути се, показати се; ~ на нос пресести; ~ пару заслужити новаца; к л и н к л и н о м ~ вратити истом мером; ~ м л е к о , м а с л о , јаја измутити, избућкати^ Дзбица ж дем. од изба. избич&вати, -Лчујем сврш. истући бичем. — Сваке су године дјечаке једном до крви избичевали. Пов. 1. ч.

360

ИЗБИЧКАВАТИ — ИЗБОЈАТИ

нзбичкавати, -ичкавам несврш. покр. истраживати. — Кад се врати . . . нађе више од по лонца ракије. Стаде избичкавати и дознаде да су од зове . . . начиниле натегу па вадиле. Вес. избјег-, ек. избег-. избј^жати, -жим, ек. избгжати. взбј&жив, -а, -о, ек. игбгжив. избј&живбст, -ости, ек. избгншвост. избј&зкљив, -а, -о, ек. избежљив. избј&жљивбст, -ости, ек. избежљивбст. бзбјежнбст, -ости, ек. избежност. нзбјељнвати, -бљујем, ек. избељивати. избј&сњети се, -сним се, ек. избгснети се. дзбјећи, -^гнем, ек. избећи. изблањати, -ам сврш. блањајући истањити, истесати. — Лице јој је . . . нездраво, а прса танка као изблањана. Цар Е. Лице [му] дође још кошчатије, као од изблањаних дасака. Дав. Азблатити, -им сврш. укаљати, умрљати блатом. изблеб&татв, -^бећем сврш. блебећући рећи, избрбљати. — Јеси ли чуо шта. . . онај свашта изблебета? Рј. А. ~ се повр. — Казаћу ти једну тајну . . . Али пази . . . немој да се играш ватром, да се не изблебећеш! Вуков. изблбдети, -дим, ијек. изблиједјети, сврш. 1. постати блед. — Мара је омршавила, избледела. Петр. В. 2. изгубити првобитну природну боју. — Исправлло је своје изблиједјеле гаће. Кал. фиг. У њему [Кочићеву језику] има да се освежава и богати онај избледели . .. језик којим се данас пише. Скерл. изблеђивати, -бђујем, ијек. избљеђивати несврш. и уч. према избледети. избл^јати, -јим сврш. погрд. избрбљати. — Постављала јој је тако вешто . . . унакрсна питања да је ова све казала и не знајући шта је све изблејала. Срем. ~ се повр. — Не питај га, амана ти, за такве ствари, док се није што изблеја. Њег. изблескивати, -бскујем, ијек. избљескивати, несврш. и уч. давати, чинити одблеске. — фиг. Пламен мојих бубрега избљескује. Уј. избл&ушан, -а, -о индив. духовно заостао, блесав, туп. — Тим је именом звао не само све планинце већ изблеушане незналице. Божић. Ззближе и Взближе прил. изблиза. — Ето ту га први пут видјех онако изближе. Крањч. С. Тужно је мислити о погинулим друговима, а нарочито о онима које је човјек изближе знао. Чол.

Взближега прил. в. изближе. — Они се попну да изближега промотре кип. Креш. Нзблнза и изблиза прил. а. из непосредне близине; супр. издалека. — Кнез Крсто . . . није још никада изблиза видио краљице. Нех. б. добро, у појединостима, детаљно. — Људи знатни из разних нација . . . бјеху им изблиза познати. Мат. Повијест није јоште изблиза испитала оне појаве. Рад. А. в. (најчешће у вези са »ни«) приближно. — Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. Дом. Ни изблиза се није могло претпоставити колико ;е то [бомбардовање] била страшна катастрофа. Јак. Изр. и з б л и з а и и з д а л е к а са свих страна. бзблизу и изблизу прил. в. изблиза. — Свак се пење, жури се и труди да изблизу чуду се начуди. Радич. изблиј&дјети, -дти, ек. изблбдети. нзбљеђивати, -еђујем, ек. изблеђивати. избљескивати, -ескујем, ек. изблескивати. избљувавати, -увавам несврш. и уч. према избљувати. ~ се несврш. и уч. према избљувати се. Азбљувак, -увка м (ген. мн. избљувака) 1. оно што сеуједан мах избљује. — Немајући при руци комад вате, Саша обриса избљувак крајем своје болесничке рекле. Дав. 2. фиг. разг. гадна, ружна реч. Бак. Реч. избљувати, избљујем сврш. 1. избацити из желуца кроз уста непробаељену храну. — Почнем повраћати, црева да избљујем. Моск. фиг. Да ви не стигосте, избљувао би он свој добитак. Вел. 2. фиг. а. рећи, изговорити (ружне речи, псоеке, клетве исл.). — Кад јој се син вратио из шуме, стара је на њега избљувала толико отрова. Лал. Много тога је измислио, избљувао и насјекао против нас. Ков. А. б. избацити из себе у еећој количини. — Крчме се поотвараше и избљуваше потоке зелених униформи. Лал. ~ се упрљати се, умрљати се бљувањем. избогорадити, -брадим сврш. испросити упорним молбама, испросјачити, искамчити. — Хтели [су] да избогораде живот уверавањем о својој лојалности и понизношћу. Поп. Ј. Азбој м заст. е. избојак (/). Рј. А. взбојак, -ојка м 1. младица у биљке. — Лишће и млади избојци покривени су једнослојним кожним ткивом епидермом. Бот. 2. избочени део (нпр. у прозора). — Свијећа [је] . . . весело горјела . . . на избојку прозора на стубама. Креш. изб&јати, -јим сврш. обојити, измалати. — Исте ноћи буде избојан крештаво срески затвор. Гор.

ИЗБОКСОВАТИ — ИЗБОЧЕНО

361

Азбоксовати, -сујем сврш. изударати изббрати, изборам сврш. испунити борабоксујући; боксањем избацити, истерати кога. ма. — Врат му је био раздрљен, ситио — Одмах скочим да их избоксујем откуда су изборан и црвен. Петр. В. и дошли. Вел. нзборббтати се, -ам се сврш. необ. избблети, -олим, ијек. изббљети, сврш. избрбљати се, изблебетати се. — Али они 1. приздравити, опоравити се, оздравити. — се јоште не искокодакаше и не изборботаше Пошто је несретни Мијат нешто изболио и доста. Ков. А. животом објачао, пошаљу га . . . у Млетке. Дзборит, -а, -о изабран, одабран, пробран. Љуб. 2. изболовати. — Ја сам с неком тугом и — На чудан је начин сабрао врло избориту плашњом гледао изболела лица и њихове књижницу. Шим. С. изразе. Лаз. Л. изббрнти, изборим сврш. постићи боризбопбвати, -олујем сврш. од болести бом, истрајним радом. — Вриједност поезије ослабити, смршавшпи, омршавити. — Она је причала . . . како су негдје измрзнули, свакако је нешто што у наше доба треба тек изгладњели, изболовали. Сиј. Угледао је поновно изборити. КХ 1936. Зашто се оно мршаво, изболовано и земљасто лице. тада није борио и изборио своје дшшљење? Ћос. Д. Вас. ~ се повр. — Ми хоћемо да се изборимо ~ се повр. — Што се бар не изболова . . . за правду. Б 1958. Људи који немају снагу те мајка да ми те изнегује3 надгледа, понуди. да се изборе за боље — чему да живе. Вуј. Станк. Дзборник м онај који има право да бира изббљети, -блим, ек. изболети. изббмбардоватп, -дујем сврш. обасути, гласањем, бирач. — Било је у Хрватској . . . засути бомбама. — Талијански авиони од педесет хиљада изборника више од тридесет хиљада чиновника. Крл. избомбардоваше још неколико села. Ћоп. бзборница ж бот. белојка. Рј. А. Азбор м 1. одабирање и резултат одабирања. — Природна наклоност човека к јкзборнички, -а, -о који се односи на човеку . . . добија [се] . . . просто природним изборнике. — Изборничка свијест . . . суграизбором у борби за опстанак. Марк. Св. ђана била [је] на . . . ниском ступњу. Крл. То би свакако био тежак избор. Јонке. 2. &зббрништво с бирачи. Р-К Реч. оно из чега се може бирати. — У нашој домовиизборнбст, -ости ж право избора, бирања. ни има велик избор племенитих . . . пића. Крањч. Стј. 3. оно што је изабрано из какве — Основни принцип . . . управљања је изборност коју врши народ. Пол. 1958. множине. — Ја сам спремио за тебе један избор пјесама из мог десетгодишњег рада на изббсти и Азбости, -ббдем сврш. 1. дјечјој поезији. Ћоп. Стара је госпођа почела пробости чим оштрим; убости еише пута, на излагати избор из својих успомена. Торб. 4. еише места. — Вечери једне . . . Арбанас ти бирање гласањем (рргана власпги и сл.). — је ножем избо очи. Рак. Глава му је клоОдмах после расписаше и. изборе народних нула, тијело израњено, избодено. Цар Е. 2. посланика. Дом. свршити бодење. Изр. по ~ најбољи у свакој врспги; по ~ се 1. уз. повр.задати један другоме ране своме избору по своме нахођењу, по својој (ножем или чим другим). — Ударила је на.тевољи. тку Тонку, ради које су се једном на прелу Азборан, -рна, -рно (одр. изборни, -а, момци изболи. Сим. Стари скочи . . . да -о) 1. (само одр.) ксји је у вези с изборима: види . . . да се не избоду говеда. Ћоп. 2. ~ систем, — котар, срез, ~ агитација, фиг. окосити се, отрести се на кога, одбрусити ~ парола и сл. — Догодило се то да у коме. — Од тебе враг већ ушур узео! — већиии изборних јединица ни један од кан- избоде се друга као шило. Торд. Они се дидата неће имати довољан број гласова. згледаше, док се један из гомиле са држаБ 1958. 2. који се бира. — И династије и лицом у руци не избоде: »Чујеш ти . . . није војводе ослобођене Србије биле су . . . махом ово твоја Малесија.« Бож. изборне. Цвиј. 3. одабран, истакнутп. — Азбоцкати, -ам сврш. дем. према избости. Окушва се на славу и на част све што је — Бит ћеш искврцан и избоцкан, а иштиизборнијега у народу. Павл. Изр. изборни суд правн. суд састављен пан да све јечиш. Вел. Неиспавано тело дршће, очи избоцкане. Поп. Ј. од судија које бирају они који се гшрниче. избочавати, -очавам несерш. и уч. према бзборан, -а, -о којије пун бора. — И лик избораних и збрисаних црта и њен посус- избочити. — Свлачећи горњи капутић . . . она се . . . вртела, јетко трзала и изботали ход . . . били су изразито слични чавала груди. Петр. В. младом човеку. Чипл. Гледамо његову [месечеву] изборану и разривену површину. јкзбочено и Азббчено прил. фиг. значајЈак. КОЈ изразито. — ЛукШа му пружа лист

362

ИЗБОЧЕНОСТ — ИЗБРИСАТИ

гледајући га пожудно, избочено, строго. Војн. бзбоченост и бзббчепост, -ости ж 1. стање онога што је избочено. 2. избочина. избочење с избочина. — На бранику [аутомобила] су избочења разних облика. Б 1959. бзбочина ж избочено место. — Сметала му је малена избочина под лежајем. Лал. Чамац заокрене да обиђе једну избочику на обали. Шо«. изббчитн, избочим и нзббчнти, изббчим сврш. дати чему испупчен облик, учинити да што стрши из равне површине, испупчити. — Илија избочи груди. Мат. Крчмар . . . избочио трбух на вратима . . . и фрче брк. Кал. Имао је да заобиђе ватру и избочена Вучићева леђа. Лал. ~ се повр. — Пред нама се избочио неки још већи вис. Јак. Искочиле му жиле на надланици, избочиле се кости. Гор. Дзбочник м неол. спорт. избочено лежиште за весло на боку чамца. Весл. взбразданост, -ости ж стање онога што је избраздано. дзбраздатп, -ам сврШ. покрити што браздама, борама и сл., начинити на чему бразде, боре и сл. — Избраздаше бријег путељцима. Андр. И. фиг. Никад још образ не избразда страхом . . . сутрашњих дана. Кркл. ~ се добити бразде, боре и сл. — Сва избраздана и погнута ходала је по одајама. Сим. Океан је најпре био миран, а онда се избраздао таласима. Б 1957. избраздити, избраздим (трп. прид. избражђен) сврш. начинити (бразду). — Сад ћу избраздити најљепшу бразду. Наз. избрајати, избрајам несврш. према избројати, избројити. взбраник, -а и избраник, -ика м — изабраник. — У управл>ању фондова имаће удела и радници преко својих избраника. Лапч. Знала [је] да никада неће бити жена свога избраника. Сгпанк. Хомер . . . Данте Пушкин бројаће се увек међу избранике литерарне уметности. Цар М. избраница ж = изабраница. — То су његови љубавни сонети у којима се непосредно обраћа . . . избраници свога срца. Прод. избранички и избранички, -а, -о који се односи на избранике. — Осети у себи . . . онај широки избранички вид којим се све ствари . . . посматрају са гледишта вечности ? Цар М. Нзбраност, -ости ж особина онога што је избрано.^т- Треба да људи поново претпоставе избраност обилаштини. Цар М.

Азбрати, изберем и изббрем сврш. = изабрати. — Пођем лагано кроз село да изберем згодну кућицу. Вос. Мара је ситна и мршава. Такову је он спрам себе избрао. Михољ. Сад сам дошао господину министру да га молим да ме . . . избере народ за народног посланика. Дом. Изр. и з б р а н и суд правн. в. уз пзббран (изр.). избраш&авање с гл. им. од избрашњавати. — Новим постројењима постићи ће се око 2 одсто више избрашњавања. Пол. 1958. избрашњ&вати, -ашњавам несврш. код мељаве постизавати више брашна. В. пр. уз гл. им. избрашњавање. избрбљатп и Дзбрбљати, -ам сврш. а. брбљајући рећи, казати. — Гризла се за усне да не би избрбл>ала своје мишљење. Франг. Вазда дш избрбља којечега. Ранк. б. као строј, машина изговорити не мислећи: ~ лекцију. Бак. Реч. ~ се а. много се изговорити, напричати. б. рећи оно што се сматрало као тајна, изрећи се. — Синоћ сам се сигурно опет избрбљао пред Ураниловићем . . . јер ме просто изазива. Сек. Раздражио сам болесна човјека ситницама, и он се избрбљао. Л-К. Азбрежак, -ешка м брежуљак, брешчић, обрежак. — Сјећам се како се у суморно поподне указала иза једног избрешка испод села вијугава колона. Чол. С једне и друге стране . . . урвине жуте земље . . . које према врху избрешка постају ниже. Божић. бзбрежнна ж узвишење, узвишица. — Кроз врт . . . води путељак до врха избрежине. Бен. Радом вјетра настале су лесне избрежине. ЕГ 3. избрецивати се, -&цујем се несврш. и уч. према избрецнути се. Дзбрецнути се, -нем се сврш. оштро одговорити, рећи што коме, осећи се на кога. — Власта . . . љут нешто у кући . . . тек се избрецну и шину ме као ватром. Сек. »Сад почиње кукшава!«— избрецну се он. »Немам ни часа дшра вечерас« Франг. избријавање с гл. им. од избријавати. избријавати, -нјавам несврш. према избријати. избр&јати и бзбријатд, нзбријбм сврш. обријатиуз длаку (да лице буде сасвим глатко). — Увијек елегантан . . . избријан. Крл. ~ се повр. Дзбринути, -нем сврш. побринути се, осигурати, обезбедити. — Бог ће све избринути. Вел. ~ се повр. бзбрисати, -ишем сврш. 1. бришући учинити што чистим, сухим, обрисати. —

ИЗБРЉАТИ — ИЗБУЈАТИ Буни га све . . . и оно живо брисање и намештање добро избрисане трдезе. Ранк. 2. а. одстранити, уклонити брисањем, стругањем (прљавштину, мрље и сл.); прецртати оно што је било написано, наштампано. — Поп . . . поче говорити да ће он сваког избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио. Лаз. Л. Погледа у Цветину таблу, виси црна и чиста; избрисала је болничарка. Рист. фиг. Тиме би опет све било у реду. Љага би била избрисана. Адум. б. учинити да што нестане, ишчезне; уништити. — Граница у ствари није ни постојала, јер су је били избрисали грчки и албански партизани. Дед. В. фиг. Хармоника која се јавила из оближњег дворишта избрисала им је мисао. Шег. Изр. ~ из г л а в е (памети, памћења, сећања, свести, срца) заборавити. ~ се 1. постати чист, сух. — Дода му пешкир и чаршав да се избрише. Глиш. 2. нсстати, ишчезнути. — Иестат ће . . . дворца и жице, избрисат ће се међаши. Гор. Није се знало за дан и ноћ . . . избрисало се вријеме. Сим. избрљати, избрл>ам сврш. брљајући укаљати, умрљати, замазати. — Оно су ноћас изметинама избрллли, окаљали. Ћип. избрбдити, избродим сврш. бродом испловити. — Кад избродим с рта уклетог, нитко неће да ми у свиралу душе. Стипч. фиг. Да, то је зора када ноћ изброди. Кркл. избројавати, -бјавам несврш. и уч. према избројати. избрбјатн, -јим и избројим сврш. =-= избројити 1. свршити бројање. 2. по реду све побројати, навести (у списку и сл.). — Ево тих села по реду како их је хрисовул>а избројала. Ное. 3. исплатити.—Комшије смо, марвинче ми је познато, и ја ћу ти за н>у одмах сутра избројати четири »стоје«. Ћоп. Изр. моји су дани и з б р о ј а н и скоро ћу умрети; може се на (у) прсте избројати има сасвим мало; неколико; могу му се ребра избројати врло ]е мршав. избрбјив, -а, -о који се може избројити. нзбројивбст, -ости ж особина онога што је избројиво. избрбјитн, избројим сврш. = избројати. — Не бих вам све избројила ја, исказала не бих. М-И. Људи . . . казују живот свој . . . у онолико гозорних варијација колико нико избројити не може. Сек. Тако ти они »ему избројише, па пишу пријаву о сел>аковој . . . работи. Пав. Дзброћине ж мн. остатак од броћа којим се еећ једанпут бојадисало. Прав. избрстити, -им сврш. брстећи редом утштити. — фиг. Тако је избрстио и изгризао славну хрватску повијест. Ков. А.

363

бзбрусак, -ска м мин. танка избрушена плочица минерала или стене који се микроскопски истражују. Тућ. избрусити, избрусим сврш. 1. свршити брушење. 2. брусећи учинити оштрим, наоштрити. — Ону стару [сјекиру] мало очеличи, добро је избруси па хајд с њом на вашар. Ивак. Зрака сунца . . . се окрзне о избрушену косу или мотику. Ад. 3. фиг. учинити читким, јасним, изразитим. — Мелодиозно изграђене, избрушене ријечи у узвишеној су међусобној слаткој хармонији. Цар Е. 4. фиг. изгрдити, испсовати, изружити. — Јавно мнење га тако грозно избруси и изгрди да човек . . . није цео дан излазио у кафану. Дом. А, избрусићу ја њега добро! — рече начелник. Глиш. ~ се фиг. а. постати бољим, зрелијим, добити, стећи умешност, вештину у чему, обогатити знаље, искуство. — Баш аграрка реформа била је у Русији онај камен кушње на коме се избрусила сва дубока социјална дијалектика руске публицистике. КР 1924. Ето, тако се омладина Лике избруси, као камен о камен. Дед. В. б. постати проницљие, изоштрити се. — Када човјек одушевљено служи својој домовини, избруси му се не само ум него и вид. Кум. јкзбручити, -им сврш. осрамотити, изружити, изгрдити, испсовати. — Он избручи стражаре који су их тако довели и нареди да се људима попусте руке. Лал. јкзбрчити се, -им се сврш. истурити се. — Очи се издубле, пропале у шупљину лубање испод које се већ избрчила мртвачка окосница. Војн. Стас јој крепак, рекао би саливен, а прси се избрчиле и надизале опору кошуљу. Шимун. избубати, избубам сврш. 1. изударати, истући, избити. — Избуба [га] шакама у име наплате за возарину. Креш. 2. фиг. жханички, папагајски научити напатт, набубати. — Већина је из грдног страха пред професором старала се да математику избуба просто напамет. Марк. Св. избуб&тати, -ам сврш. истући, измлатити. — Стрпали су га у затвор . . . Ту су га прописно избубетали. Ољ. избуднти, избудим сврш. редом- пробудити. — То да буде знак да домаћини избуде робље. Нуш. Све нас избуди зора рана. Вит. ~ се пробудити се један за другим. — Све се цуре редом избудиле. НПХ. Другови су се избудили, настао је у соби жагор и смијех. Чол. избујати, -ам сврш. бујајући раширити се> нагло, снажно израсти. — На његову хумку . . . избуја ружа. Гор. фиг. Казује . . . трагичну основу над којом је никла и избујала сва ова необуздана лирика. Богдан.

364

ИЗБУКТЕТИ — ИЗВАЈАТИ

взбуктети, -тим, ијек. избуктјети, сврш. буктећи изгорети; фиг. умирити се. — Ту [затворен у соби] виче и псује неко вријеме, а уто избукти у њем сав горопадни бијес. Том. ~ се букнупги, планупги, успламгпети. — фиг. То п и т а њ е . . . ријешит ће се не како је кому по вољи, него како бити мора — избукти се мсј пријатељ сав зажарен. Јурк. избуктјети, -тим, ек. избуктети. Дзбуљено прил. буљећи, тупо; не схватајући. — Гледала је некако избуљено као да јој се чини неизмјерно далеко и невјеројатно што сада слуша. Цар Е. Он се избуљено загледа у зид. Вас. избуљивати, -уљујем несерш. и уч. према избуљити. избуљити, избуљим сврш. широко отворити, исколачити, избељити (о очима). — Знам да су ту хил>аде избуљиле сада очи на мене. Јурк. Шта си избуљио очи као бик, мислиш да те се неко плаши? Чол. фиг. Збијене куће с избуљеним прозорима нагомилаше се одједном испред н>их. Лал. ~ се исколачити очи, гледати широко отворивши очи. — Он врати очи на Даду, па се готово избуљио како је гледао. Вукић. избунцати, -ам сврш. бунцајући рећи, изговорити нешто што се не жели. — Што ли сам ја лудо и незграпно избунцао у оној срећи? Ков. А. избућити, избућим сврш. исколачити, избечити, избуљити (рчи). — Мачак . . . избућио очетине. Вук. Азбућнути, -нем сврш. шумно испасти из чега. — Уто један вареник избућне из здјеле. Шов. избуцати, избуцам сврш. буцајући, кидајући раскинути, издерати. — Не мари ништа што је Вукосав избуцао принципово писмо на бабово благо. Кост. Л. Стао навлачити издеране рукавице па. . . је кроз избуцане вршке протурао прсте. Креш. избушити, избушим сврш. 1. свршити бушење. 2. начшшти много рупа на чему, пробушити на више места. — Све што је имало какав зид било је избушено пушчаним хицима као решето. Јонке. Сви су искочили из аутобуса, нико није рањен, али је килер избушен на три места. Дед. В.

извагати, изважем и извагам сврш. измерити на вази. — Грожђе треба извагати. Пол. 1958. извагнути, извагнем сврш. обавигпи посао вагања; довршити вагање. — Извагните тиквицу с чепом. ОК. јсзвадак, -атка (мн. изваци, ген. извадака) извод, одломак. — Знао је и безброј валцера и куплеа, па и оперских извадака на клавиру. Петр. В. Изваци из његова говора шире [се] по свим новинама. Коз. Ј. бзвадити, -им сврш. 1. а. изнети откуд на еидело, извући из унутрашњости чега: ~ рубље из ормара. б. извести. — Па извади Турке из тамнице. НП Вук. в. извући, ишчупати што је утврђено, учвршћено: ~ зуб. — Тешко јој као да си јој џигерице извадио. О-А. 2. фиг. отети, ослободити. — Данас нема старога Филипа крижара да слатку Анђелију извади из мојих ноката. Шен. 3. добити као накнаду. — Ђорђе . . . продаде све! Извадише неких стотињак дуката и дођоше . . . у Београд. Лаз. Л. Па, ето, шта је изникло! Та није ни лукац, већ арпаџик. Нећу ни семена извадити. Змај. 4. прибавити, добити на лични захтев од какве службене, званичне установе: ~ уве-

рење, ~ потврду, ~ путну исправу. Изр. баш сте ми из уста извадили ! баш сам хтео рећи; ~ (коме) душу, живот убити (кога); ~ кога из школе

прекинути чије школовање; ~ из ветра измислити. — Што знам, нисам из вјетра извадио нити измислио. Бен.; — к р в а в у сабљу заеадити се; ~ мрљу уклонити,

очистити; ~ новац (нпр. из штеди-

онице) подићи, узети новац; ~ очи а) ослепити кога; б) оштро изгрдити, испсовати кога. — Онај [газда] ће ми очи извадити. Мат.; ~ реч и з г р л а проговорити, прословити, изустити. — К у м е ! . . . једва из грча грла извадио Здравко реч. Рад. Д. ~ се 1. повр. — Сама му се сабља извадила. НП Вук. 2. необ. добити неко звање, постати нешто. — Оженио се кад се извадио за мајстора. Шапч. извађати, извађам несврш. в. изводити. — Меланија извађа свој монограм на салветама. Срем. Пијемонт . . . подметнуо се мисли талијанској да је извађа. Павл.

извађач, -ача м в. извођач. — У малом простору била су имена извађача. Торб. извабити, извабим сврш. вабећи учиниизважати, изважам несврш. в. извозити. ти да ко или што изиђе; изазвати, измамити. — Запјевам као што никад нисам не би л Ј извајати, извајам сврш. израдити уметебе извабио. Огр. Имају некакву свирајку, тнички (као вајар) месећи од глине, гиппа умеју њоме да их [пацове] извабе из са и сл., режући из дрвета, клешући из свију кућа и амбарова. Срем. фиг. Много камена. — Тај је човјек извајао од воска суза сам извабио јој казујући јаде и невоље [70—80] скулптура. Крл. фиг. Мржња . . . што у младости ме задесише. Богд. -< *. извајала је у нашем блату његов лик у чу-

ИЗВАЛА — ИЗВАНРЕДАН дне големе димензије. Баб. На сваком лицу беше извајан страх. Вес. взвала ж 1. дрво изваљено из земље. Рј. А. 2. мед. испадање унутарњих органа (материце, задњег црееа) због слабости везивног и мишићног ткива рго1арзи$. Бен. Рј. взвалити, извалим сврш. 1. ишчупати, истргнути из тла или др. и преврнути, претурити на страну. — На једном узвишеном мјесту . . . стоје два-три изваљена камена. Нен. Љ. По који пут је ветар тако снажан да воћку извали из корена. Тод. фиг. Сваки извали уздах као гром. Кал. 2. а. истуригпи, упраеити куд. — На пенџер је главу извалио и очима црним забијелио. Ботић. Дијете љуто, па истом извали ноге испод себе, преврће, лупа што спопане. Мул. б. избуљити, избечити, разрогачити (очи); отворити, разјапити. — Извали Пепић очи као кухан рак. Матош. Перушина је извалио усне па зја сад у Американца сад у оца. Кал. 3. а. вулг. рећи што непромишљено, неспретно (тр.какву глупост), бубнути; изговорити уопште. — Али се одмах угризе за усне поћутјевши да је извалио немалену будалаштину. Цар Е. Група сељака је ћутала као да не може ниједан да извали иједну ријеч. Поп. Ј. б. ударити, одаламити. — Он извали на првоме до себе такву мерабу [ћушку] да се овај само заљулл. Срем. 4. непрел. изићи одакле у ееликој маси. — Пошто Лука на утрину равну [стигне], дотле чета из села извали. Март. 5. фиг. излећи. — Она [Славонка] има већу цијену која више порода извали. Тур.

;*

365

касарни. Ћоп. Само се из једне бријачнице извал>ао округао берберик ћелаве главе. Бан. изваљнва&е с гл. им. од изеаљиеати (се). изваљивати, изваљујем несврш. и уч. према изеалити. ~ се несврш. и уч. према извалити се. изван предл. с ген. 1. показује да нешто није у границама онога што означује именица уз коју стоји а. у просторном значењу. — Изван куће био је поносит а у кући нежан. Срем. Живећи изван Загреба, бијаше изван свих наших котерија. Матоги. б. у временском значењу. — Он је ноћас пио у подруму изван редарственог сата. Полић. Она је одевена изван свих времена и мода. Андр. И. 2. показује да се што изузима: изузев, осим; поред. — Изван његова доста мучна рада био је [дечко] њихово љубимче. Дов. Изван боли што је осјећаше у п р с и м а . . . нека друга бол кидаше га. Ћип.

изваа- као први део сложених придева означаеа да је нешто изван онога што значи именица у основи другог дела сложенице; исп. ван: изванбрачни, изванстраначки, изваншколски и сл. Азвана и извана прил. с еањске стране, споља. — Ти никад не позна тај пут вијугави, пут којим извана доводи унутра. Дуч. Извана само он се таки каже, ал' унутри је ко гусала струна: неисказано ето добар! Огр. изванац, -нца м човек са стране, туђин, странац. — Они [Црногорци] могу не само ~ се 1. а. лећи, опружитпи се. — Мла- да покуде него кадшто и да похвале изд е н . . . насмеја се и послушно се извали на ванце. Нен. Љ. кревет. Лаз. Л. Паја изишао пред кућу, изванбрачни, -а, -о који је рођен изван запалио своју симсију па се извалио колико брака, еанбрачни. — Овај остави посао је дуг. Глиш. б. фиг. умрети. — Могу живјети још дуго, а могу се изненада извалити. старијему, изванбрачному сину. Драж. Новак. 2. а. извалити (3); извући се, изаћи с &званвдљни, -а, -о независан од воље. муком или лагано. — Извалили се они из Бак. Реч. камењара одрпани и надимљени. Кал. б. изван&вропски, -5, -б који није у Еврофиг. појавити се, помолити се. — Из оне пи, ваневропски. — Бакар, олово и коситар бијеле и румене магле извали [се] сунце. Маж. Ф. Из тутњаве се извале вучје очи, мора да увози из изваневропских земаља. БГ 3. а сјајан, кратак влак излети са замахом у постају. Крањч. Стј. 3. излећи се. — Баш јкзванка и бзвадка прил. покр. «. као јаје, туриш га под кокош, а не знаш извана. што ће се извалити. Куш. фиг. Оба се изизванлбгичан, -чна, -чно који прелази валисмо из тврде мужачке зипке. Ков. А. границе логике, нелогичан. — Оне изванлоизваљати, изваљам сврш. 1. изгурати гичне нити . . . обвијају душу. Матош. ваљајући. — Пред кућом изваља она буре изванредан и &званредан, -дна. -дно 1. и доваља га до врата. Мил. В. 2. сасвим, (одр.) који је изван уобичајеног реда, састава, докраЈа поваљати. — фиг. Не бих волио да програма и сл.; супр. редовни, редовит: ~ опет буду неке ваљаонице те да нам сасвим седница, изванредни посланик, — представизвал>ају и утуку памет. Вел. ник, ~ члан и сл. 2. а. изузетан, необичан, ~ се изаћи еалмјући се, истетурати се, особит: ~ догађај, ~ појава. б. који је искотрљати се. — Иза поноћи . . . пијанци изузетних размера; одличан, изврстан. — Она би се извал>али на улицу и кретали према осети неку изванредну снагу и самопоуз-

366

ИЗВАНРЕДНО — ИЗВЕКОВАТИ

дање у себи. Вес. ЈБепота народног одијела и наших људи изванредна је. Војн. изванредно и бзвапредно прил. на изеанредан нанин, изузетно; одлично, изврсно. — Учитељ њихов из повијести . . . упитао их је би ли они хтјели да им изванредно предаје и о свјетској књижевности. О-А. Наша радио-веза изванредно ради. Дед. В. изванредност, -ости ж својство онога што је изванредно. Дзвансветски, -а, -б, ијек. извансвјетскИ који је изван сеета, вансветски. — Извансвјетски бог дуализма води нужно к теизму. Баз. бзвансвјетски, -а, -б, ек. извансветски. взвански, -а, -б в. извшмки. изванслужбен, -а, -о који је изван службе, неслужбен. — За катастрални уред копира изванслужбене тлорисе. Кое. А. јкзванстраначки, -а, -6 који је изеан странака, који не припада ниједној странци, ванстраначки. — Ја сам изванстраначки монархист. Крањч. Стј. бзваншколски, -а, -о који је изеан школе, ваншколски. — Но ја сад живим по нарави, чисто у неком изваншколском стању. Кос. нзвањац, -њца м непозван гост, туђ човек, изванац. — Тако са постојаним гостима. Ако бане извањац . . . њега просто назове: »Шјор Бенск. Мат. Азвањи, -а, -е и Дзва&ски, -а, -о спољашњи, шњски. — Умјесто стаклене плоче има стаклену чашу, обложену иа извањој и унутарњој страни листовима станиола. Физ. 2. Абдуселам је био само извањски ђак. О-А. изваАштиНа ж еањски, спољни изглед, спољашњост, вањштина. — Опет се те отмене госпође не чињаху да под сјајном извањштином која их окружаваше иду за трагом блудне жене која ту становаше.

Дзведба ж 1. остваривање, извођепе каквог уметничког програма. — Занос у дворани све више расте, свака изведба [музичка] врело је нових ужитака. Цар Е. 2. израда, производпа. — Нови захтјеви, изведбе материјала као и његове обрадбе узрокују и њезин нестанак. Баб. бзведбени, -а, -о који се односи на изведбу. изведбница ж изведена реч. — [Нисам] сматрао да нам ријеч пук и њезине изведенице нису потребне. Ј1957. нзведив и изв&дљив, -а, -о = изводив и изводљив који се може извести, извршити, остварљив. — Данас постоји технички изведива могућност да се Дунав . . . повеже . . . с Јадраном. БГ 2. дзведреност, -ости ж стање онога што је изеедрено. Бак. Реч. изв&дрити, изведрим сврш. учинити ведрим; изазвати ведрд ереме. — Овај ће вјетар ноћас изведрити. Вук Рј. <-ч се постати ведар; наступити (о ведрини, ведром времену). — Дође вече, оно [небо] се изведри. Вес. фиг. Два дана после тога стиже једно . . . писмо, и Маргарета се поново изведри у лицу. Цар М. извежбавање, ијек. извјежбавање, с гл. им. од извежбавати (се). извежбаватн (се), изв&жбЗвам (се), ијек. извјежбавати (се) несврш. и уч. према извежбати (се). бзвежбаност, -ости, ијек. извјежбаност, ж својство онога који је извежбан. — То [прикупљање и сређивање материјала] је ствар извежбаности и навике. Т. књ.

бзвежбати, -ам, ијек. извјежбати, сврш. вежбањем кога научити. — Ова немачка дивизија . . . била је специјално извежбана за борбу против партизана. Дед. В. ~ се стећи вештину, искуство у чему. — Милан . . . исприча откриће Америке. У причању те »историјске ствари« он се особито ЦарМ. извежбао. Дом. Сада се Јужни Словени бсмве Дзварак, -арка м 1. талог који остаје при варењу течности. 2. лек добивен еарењем извјежбаше у ратној вјештини. Шиш. трава. 3. техн. троска, згура. Бак. Реч. извбзати, извежем сврш. 1. сасвим еезати, све повезати. 2. индив. разговетно, Азварати, -ам сврш. а. много пута прееарити. — Доста сте ми стрица изварали сувисло изрећи. — Идиот који не може ни и његова потрошили блага. НП Вук. б. речи да извеже. Бож. извејавати, -^јавам, ијек. извијавати извући, измамити преваром. — Пази, учитељу! . . . Ако могу ја овај конопац добити или несврш. и уч. према извејати. изварати, зашто сам и дошао . . . А ако не бзвејати,. -јем, ијек. извијати, сврш. узмогу, а ти конопац добро упамти. Јакш. Ђ. свршити, довришти вејањежита, све овејати. изватирати, -атирам сврш. добро, сасвим — Једна [је] хрпа радника истом у десет сати поставипш, обложити ватом или чим меким обноћ извијала жито. Коз. Ј. нзвекбвати, -^кујем, ијек. извјекбвати, и топлим. — Кола [су] тако изватирана сврш. проеести век (живот). — Ја сам већ бундама да према тим колима . . . салонски купе није ништа. Игн>. „ , . „ „.. и з в ј е к о в а о . Вук Рј. . - , ! Ч к , Ј Ј т ....••

И З В Е Р А Т И СЕ — И З В Е С Т И (СЕ)

367

што је био крај сеоског пута. Ранк. Не нађе се нитко да је изведе из родител>ске куће. Ђал. 6. водећи преместити, померити, упутити на одређено место, дп одређеног положаја или смера. — Био је уверен да ће га та путања извести на пут. Вес. Окупатор згази земљу и хиљаде изведе на губилиште. Јак. в . учинити да избија одпекле, спровести (о води и сл.). — Чело главе воду изведите. Наз. Усред гувна вода изведена. НП Вук. 2. а. створити на темељу, осноеу нечега: ~ суд, ~ формулу. — Те две чињенице биле су •—• с е пружити се, протегнути се вијугаво, довољне да се изведе закључак да фашискривудајући. — Стаде бацати поглед на тички блок мора неминовно пропасти. Јак. кривудав ред врба изверуган уздуж тијесне 6. грам. створити додајући наставак на долине под бујним кукурузом. Ћоп. какву основу. — Када се употребљава услов, &звесити, -им, ијек. извјесити, сврш. сасвим је природно извести глагол условити. обесити на видном месгпу. — Она није била Бел. 3. а. извршити, остварити; учинити. — прва која их је [црне заставе] извјесила. Он једини може сретно извести велику Андр. И. Читаве би сате гледао огромну основу. Кум. Спретно изведена ствар, а то карту Пацифика извјешену низа стијену иза је главно. Ћос. Б. Он изведе да луде за њим старог писаћег стола. Цар Е. одједном по две [девојке]. Каш. б. створити, изв&слати, -ам сврш. веслајући некамо се начинити, саставити својом вештином (пишући, сликајући, певајући, клешући, цртајући извести. — Брже-боље извеслах у дубину. и сл.). — И гледао [је] закучаста, лијепо Пол. 1958. изведена арапска слова. О-А. в. отпевати, Лзвссно и бзвесно, ијек. извјесно и одсвирати: ~ песму. г. приказати, описати у извјесно, прил. 1. а. са сигурношћу, без књижевном делу. 4. доеести на свет изјаја, двоумљења, поуздано. — Само откад извјесно излећи: квочка је извела дванаест пилића. знам да је жив, сва сам блажена. Шен. б, Изр. ~ из с т р п љ е њ а довестиу раздрасигурно, јасно, очигледно. — Да ће бити слободак и наш [Београд], то нам је било извесније жено, узбуђено стање; ~ из такта учинити да ко изгуби присебност или моћ владања но ишта. Поп. Ј. 2. свакако, зацело. — Такав диван и редак егземплар, нема га, извесно, самим собом; ~ из забуне, заблуде ослободити од забуне, заблуде; ~ начистац ни бечки хербаријум. Срем. начисто, на чистину рашчистити, оббзвесцост и Дзвесност, -ости, ијек. јаснити; ~ на пут на п р а в и пут помоћи 3 взвјесност и извјесност, ж особина онога што коме да заузме у животу право место, спрејв извесно, чврсто уверење у истинитост чега; мити за жиеот, упутити кога. сигурност, поузданост. — Да знаш како сам <-~- се излећи се (о птићима, пилићима и др.). понекад жедна извесности. Уск. Није пред — Ове сам пловке сама насађивала. Кад извесношћу смрти слаботињски плакао и су се извеле, мишл>ах у себи: да ли ће их јадиковао. Прод. јести и моје дете. Шапч. Ззвестан и дзвестан, -сна, -сно, ијск. изв&сти- и изсести 2 , извбзем (р. прид. извјестан и извјестан 1. а. у којему нема извезао, извезла и извезла; трп. прид. тдоумице, јасан, одређен. — Он је у себи изв&зен, -ена, -бно) сврш. а. возећи одстраничисто плашллво обнлазио око извесног и ти из чега, из каквог простора: ~ дрва из поузданог пута и начина да се човек доведе у ред. Лаз. Ј1. б. познат, знан. — Извјесна је шуме, ~ отпатке из града, из дворишта. б. отпремити у иноземство, иностранство ради њеном величанству ваша храброст од памтипродаје, продати изван земље: ~ жито, ~ вијека. Њег. в. сигуран, неминован. — Отац индустријске производе. в. возећи допремити Тихомир се зато и трудио да своју општину од извесне пропасти спасе. Јакш. до какеог места. — С мртвим Марком сједе 25. 2. неки, један, неодређен. — Кажу ми да ви на галију, извезе га под Вилиндар цркву. НП Вук. [Жена је] извезена на пола Дунава и сад од извесног времена уздшпете за Радојком Тићином. Срем. Неиспаван — јер га бачена у воду. Ђорђ. извјесна мисао већ дуже времена држи као у ~ се 1. а. изићи из чега у превозном клијештима. Цар Е. средству: ~ из града, ~ из луке. б. доспети 1 1 изв&сти и Дзвести , изв&дем (р. прид. до каквог места возећи се. — Па никад . . . извео, изв&па и извела, -ло; трп. прид. да се у ауту с њим извезе до мора. Каш. 2. изв&ден, -бна, -бно) сврш. 1. а. еодећи кога изићи на пучину, испловити. — Бура, дједо, учинити да изађе однекле, водећи одстранити не би се извезао него да је милост божја с из чега. — Јелица га изведе из воћн>ачића тобом. Новак. - *-*ГУ , > . » „ , « • « извдрати се, изверем се сврш. попети се верући се. — [Дјечаци] што би дланом о длан, изверу се на врх брда. Кум. бзверити се, -им се, ијек. извјерити се, сврш. унезверити се, подивљати од беса, љутње. — Јеси ли ти господар у 'вој кућц, или је прото мрачајски ?! — диже помамно главу и извјери се. Коч. изверугати, -ам сврш. учинити да се што посве савије [као веруга]. Вук Рј.

368

ИЗВЕСТИ — ИЗВЕШТАТИ

извбсти и Азвести, извбзем (р. прид. извезао, извбзла, -ло и извезла, -ло; трп. прид. извбзен, -а, -о) сврш. 1. украсити везом, везењем. — Њихове [турске] су хаљине . . . извезене златом. Маж. М. Леп ћилим, по коме су шаре пролећним цвећем извезене. Нен. Љ. фиг. Да јој испод окна . . . дотури писмо извезено црвеном оловком. Каш. 2. израдити везући: ~ украс, ~ шару. — фиг. Заогртала би се тужном мантијом извезеном од мрака. Матош. 3. фиг. отпевати с преливима. — Ех, он [пастир! је знао свакој птици свиралом пјесму да извезе. Вит.

— Трпезарију добро изветрите. Сек. б. осеежити износећи што на свежи зрах, еаздух: ~ одело, ~ постељину. 2. а. исхлапити, испарити се; ишчезнути, изгубити се (због утицаја свежег зрака, ваздуха, због истрежњавања и сл. ). — После двадесет и четири сата тешка опијеност од хлороформа изветрила је из мозга. Моск. б. фиг. исхлапити (р човеку и његовој памепги), ослабити памећу. — [Он] је већ извјетрио, а да би могао судити о умјетности. Новак. Ради тога не чудите се ничему што радим, а памет ми није још извјетрила! Шимуц. 3. пасти у заборав, ишчезнути из сећања. изв&стнје, ијек. извј&стије, с рус. заст. ~ се 1. в. изветрити (2сС). — Ви отварајте ». извештај. — О Шћепану сам извјестија чиста сабрао из рапората . . . провидура котор- прозоре да се смрад извјетри. Пав. 2. освежити се или прочистити на свежем зраку, скога. Њег. еаздуху, изложити се његовом утицају. — изв&стилац, -иоца, ијек. извјбстилац, м Шофира на Авалу да се изветри од разговора. а. човек који шаље вести, који извешћује, оба- Каш. вештава о чем. — К а о млад [био је] извесизвбћати, -ам сврш. померити памећу. — тилац париских новина. Андр. И. б. подноГотово извећао од туге, више се није ни силац службеног изеештаја,референт. обраћао људима. Вес. изв&стионица, ијек. извјестионица, ж &звеџбати (се), -ам (се), ијек. извјеџбати уред, канцеларија која даје какве извештаје. (се), сврш. покр. в. извежбати (се). — Дугои — Вратио се . . . с љепушном црномањастом практиком на томболама извеџбао се. Срем. дјевојком која му је у једној извјестионици извешавати, -ешавам, ијек. извјешавати за гувернанте препоручена била. Том. несврш. и уч. према извешати. извбститељ, ијек. извј&ститељ, м извесАзвешати, -ам, ијек. извјешати, сврш. тпилац. — Школски извјеститељ погледа поеешати, обеситиједно поједно, сее редом. — дјевојку кроз очале поближе. Шен. У Соба спаваћа . . . зеленим сукном покривена скупштини се подиже таква бура да либерални известитељ . . . мораде да измакне из и по њем извјешано оружје сваке руке. Јурк. Осим верижњаче беше још неколико Скупштине. Марк. Се. мотака и о њима извешани велики комади изв&ститељица и известит&љица, ијек. сланине. Вес. извј&ститељица и извјестит&љица, ж она извешивати, -(ћнујем, ијек. извјешивати која о чему извешћује, обавештава. — фиг. Пошта је извјеститељица, учитељица и несврш. и уч. према изеесити. взвештавати, -ештавам, ијек. извјештатјешитељица у исти мах. Рад. Стј. вати несерш. и уч. према известити. изв&ститељка, ијек. извјбститељка, ж бзвештај, ијек. извјештај, м подаци који известшпељица. изв^стити, извбстим, ијек. извијбстити се коме подносе као саопштење, порука или (трп. прид. извештен) сврш. а. упознати с докуменат; обавест, вест. — И извјештаји са догађајима, обавестити. б. поднети извештај, ратишта били су све поразнији. Јак. Изрече озбиљно као да подноси службени извјештај. јавити. — Вођ патроле је извијестио да су Нијемци доиста прошли оним путем. Чол. Пав. бзвештајнн, -а, -б, ијек. извјештајни ~ се доћи до обавештења, обавестити се. в. обаеештајни. — [Инострани лакај] . . . — Не могући се ни сам наћи у том хаосу . . . сигурно ради за некакву извјештајну канцепротивречности . . . решио [се] да се сам, ларију у иноземству. Крл. где треба, извести. Срем. Војвода је синоћ Ззвешталост и изв&шталост, -ости ж послао момка да се извести о мом здрављу. својство онога што је извештало. ЦарМ. изветравати (се), -етравам (се), ијек. ЈЈзвештао, -ала, -ало и изв&штао, -ала, извјетравати (се) = изветривати (се) несврш. -ало стар, истрошен, похабан. — На вратима и уч. према изветрити (сг). се појави повисок . . .човек, у извешталом оделу. Дом. изветривати (се), -бтрујем (се), ијек. извјетривата (се), несврш. и уч. = изветраизвбштати, -ам сврш. остарети, преставати (се). рети, истрошити се, похабати се; изменити Азветрити, -им, ијек. ^звјетрити, сврш. се, изгубити сјај од старости. — А баба је 1. а. освежити, очистити пуштаЈући унутра имала оба [ока] смеђа али им се не може свежи зрак, ваздух, проветрити, прозрачити. одредити боја јер су оба извештала. Вес.

ИЗВЕШТАЧ — ИЗВИЂАТИ (СЕ) изв&штач, -ача, ијек. извј&штач, м онај који шаље или даје какве изеештаје, обавести. — Извјештач претпоставља да је неки шпијун приметио јутрос на бостаншпту нас. Чол. изв&штачен, -а, -о, ијек. извјештачен намештен, неприродан. — Оно што је код других извештачено и намештено, код њега [Ј. Илића] је природно и неусиљено. Нед. Све оно . . . стилизирано пренагомилавањем мотива и извјештачених тема . . . у овоме кипу још није било ни програм. Крл. изв&штачено, ијек. извјештачено, прил. неприродно, намештено. — Нешто због света, а нешто због дединог става према нама н>их двоје су . . . извештачено испољавали љубав према нама. Бар. изв&штаченост, -ости, ијек. извј&штаченост, ж својство онога што је изввштачено. — Волим Мухамеда што је потпуно слободан од извештачености. Кнеж. Б. Оборио се на плиткост, извјештаченост и лажност српске романтичарске поезије. Барац. Азвештити, -им, ијек. извјештити (трп. прид. извештен, покр. извештит), сврш. покр. Х.учинити вештим. — Извјештили смо, ојачали глежње. УЈ. 2. в. извештити се. ~ се постати еешт. — А како се он то само извјештио! Новак. Начин је исти, помагала иста као у взвјештите велеграђанке. Торд. Азвешће, ијек. бзвјешће, с извештај. — Поподне желим о том имати извјешће. Шен. Капетан . . . узе одмах да саставл>а извешће начелнику. Ранк. извешћиваше, ијек. извјешћивање, с гл. им. од извешћивати. извешћивати, -ешћујем, ијек. извјешћивати, несврш. и уч. извештавати. — Он је марљиво извјешћивао и Гаја и Бабукића. Ђал. изв&шчата, -ам сврш. покр. в. извештати. Взвид м упознавање са чим, испитнвање чега ради прикупљања одређених података, поступак који се изводи у ту сврху. — Посланик ми тумачио да још треба неке извиде. Кум. Што се пак тиче поправка цркве . . . да ће се по могућству провидити, након редовитих службених извида. Ћип. извидати, извидам сврш. измчити. — Извидаће њене траве сваку бољетицу! Вес. Ја ћу ти извидати ране. Наз. фиг. Јесам ли ја узрок невоља и зала које нам је судбина дала, а ја се трудим да их извидам ? Богдан. бзвидети, -дим, ијек. извидјети, сврш. 1. истражити, испитати, проучити. — Комисија . . . је из Београда послата да извиди многа насиља што је . . . починио 24 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

369

начелник. Јакш. Ђ. А Салко је хтио да пође к Марти да извиди што мисли. Шимун. 2. војн. истражити, разгледати прикупљајући податке, утврђујући распоред и актитост непријатеља. Дзвидјети, -дим, ек. извидети. изв&дљив, -а, -о заст. в. извједљив. — Шутите, красна жено извидљива! Јурк. изв&дљивост, -ости ж радозналост. — Народ је гледао у пар радознало . . . из уобичајене извидљивости. Кал. јкзвидни, -а, -б који се односи на извиђање, који изшђа, — Извидне патроле учестале, и њихови кораци одјекују у свако доба ноћи. Радул. Дзвидшш м а. = извиђач војник или еојно возило (аеион, чамац и др.) којему је задатак да извиђа терен и непријатеља, да (п)осматрањем прикупља податке; онај што извиђа уопште. — Малом пастирском извиднику указа се сунце. Гор. б. у омладинској организацији припадник секције која организује излете у природу, упознавање природних лепота и сл. — Сретну се случајно с групама младих извидника и феријалаца. Пол. 1958. Дзвидница ж војн. 1. еојна јединица иди патрола (ређе појединачни војник) која иде да извиди положај и намере непријатеља. 2. задатак који извршава таква патрола или јединица, извиђање. — Сретен је . . . био у некој регрутској чети у Санџаку . . . и у извидници долазио од Романије. Ђур. Чини ми се . . . да је државни пароброд-крстарица кренула у извидницу. Дов. бзвидничар м човек који извиђа, изтђач. — Ти бескрајни батаљони ловаца и домобрана, извидничара и ухода . . . ходају и пјешаче по Европи. Крл. &ЗВИДНИЧКИ,

-а, -о који се односи на

извидницу. — Ми смо, другови, извидничка патрола. Јонке. &ЗВИДНИЧКИ прил. као извидница. — Птичице зацвркућу плашљиво, извиднички. Кал. Нзвпђај м а. извиђање, извид. — Ова пак одлука равнала се по извиђајима доктора Лаце о намјерама Подгорскога. Ков. А. б. правн. сакупљање доказног материјала ради спровођења казненог поступка. — Узе онај [писар] кроз плач молити да га [Маркој пусти, а обећава да неће чинити кривични извиђај. Дом. взвиђање с гл. им. од извиђати. извиђати, извиђам несврш. према изеидети. ~ се необ. видети се, срести се више пута. — фиг. Капитале, здраво да се извиђамо! Твоје је доста и предшого било! Ћос.Д.

370

ИЗВИЂАЧ — ИЗВИНИТИ

изв&ђач, -ача м = извидник (а). — Послали смо извиђача у село и чекали у једној . . . котлини. Чол. Прелетео их извиђач увече. Дед. В. извиђачнца ж она која извиђа. изв&ђачки, -а, -б који се односи на извиђаче, који служи за извиђање. — Партизани имају топове, моторна возила, оклопна извиђачка кола, па чак и тенкове. Јак. извиждавати, -иждавам несврш. и уч. према изеиждати. извиждати, -дим сврш. звиждањем показати негодовање према коме, звмждањем осудити. — Ужурбано стају [људи] у ред . . . да га сложно извижде насред трга. Каш. Прави творац модерне француске поезије доживео је чудну судбину да буде извиждан од романтичара. Панд. &звиискра ж књиж. искра, заметак из којега се негито развија, шири. — Његош. . . сагоревао је у чувању извиискре слободарске. Сур. , извијавати, -ијавам, ек. извејавати. извијавати се, -ијавам се несврш. необ. в. извијати1 се. — [Старица] се извијавала на високом столцу да се упише у књигу гостију. Сим. нзвијање с гл. им. од извијати (се). бзвијати, -јем, ек. извејати. извијати 1 , извијам несврш. гфма изтти. ~ се несврш. према извити се. нзвијати 2 , извијам сврш. истерати, изагнати. — Кад то баба опазила, жарилом га извијала. НП Вук. ~ се узлетети, уздићи се. — Извијао се орао под облаке. Вук Рј. извијатити, -ијатим сврш. изићи, излетети, изјурити. — Брзо . . . извијати из моје собе. Јевт. изв&јач, -ача м 1. онај који нешто измншља, снуЈе. — Ал' када се дрзну. . . Уликс, злоће извијач, Паладин усудни кип из храма истргнут светог. Марет. 2. техн. оруђе којим се што извија, еади из чега; исп. извојац. извиј&но прил. савијајући се. — Иде Цајка 1 Иде ситно и извијено, лака као веверица. Каш. Ззвијест ж (ијек.) заст. в. изеештај. — Извађено из школске извијести гидшазије ријечке. Кур. Затим долазаше извијест какав су утисак учинила његова три писма. Мат. нзвијести-, ек. извести-. "* * * извијугати, -ам сврш. исавијати, искривудати. — Равницу је парала модра и извијугана Сава. Козарч.

~ се пружити се тцугаво, сатти се на вигие места. извијутак, -тка м (мн. извијуци, ген. извијутака) промена тона у гласу, прелив, модулација. — И највише пословна ће реч у свом гласовном удару или извијутку . . . одати свога човека у датоме тренутку. Петр. В. Дзвиканост, -ости ж својство онога што је извикано, оглсшеност, озлоглашеност. извикати, извичем сврш. 1. вичући изрећи. — Праве се да нијесу чули ни оно што је он баш гласно и разговијетно извикао. Бан. 2. добити вичући. — Толико си викао, па нијеси ништа извикао. Вук Рј. 3. изнети на глас, озлогласити. — Већ као дјевојка од петнаест година бијаше извикана. Нам. Извикани родољуби . . . брину се за интересе »голубии>ег народа«! Ћип. 4. прогласити. — Село . . . извиче једног за кмета, да му штап, и овај после кметује. Вес. Заптије су давно извикале трњење огњишта. Сим. 5. искарати, испсовати, изгрдити. — Она сакри рукама лице као дијете што се боји да га не извичу. ВОЈН.

~ се 1. викати довоље, досита, наткати се до изнемоглости; утолити гнев еичући. — Пошто се тако мало извиче и издува, онда је опет лепо. Вес. 2. (на кога) изгрдити кога. изв&кач, -ача м в. извикивач. — Трувери, трубадури . . . глумци, пеливани, извикачи, гуслари . . . певали су3 причали по скуповима. Петр. В. и з в н к и в а а е с гл. им. од извикивати. извикивати (се), -Лкујем (се) несврш. и уч. према изеикати (се). извик&вач, -ача м онај који што извикује. — Све више вичу извикивачи у дипломатским фраковима. Крл. Одједном [је] . . . чуо себе како прича, и то гласом извикивача пред циркуском шатром. Дав. извикнути, извикнем сврш. викнути, викнувши изрећи. — Тек вани ће извикнути стихове... као да пјевају ругалицу. Пав. ~ се викнути на кога, обрецнути се. — И он се извикну на мене. Шен. &ЗВШШЧИТИ, -им сврш. разбити коме еилицу, изглавити, ишчашити ударцем (вилицу). — Откако је оном жандару пре две године извиличио вилицу . . . не пије ништа. Срем. Ззвина ж књиж. извињење, исприка. — Пре но што сам и могао нешто као извину рећи . . . он настави истим гласом. Петр. В. извинитн, извиним сврш. рус. а. опростити, не замерити (коме), испричати, оправдати. — Знате шта, моја децо: ви ћете нас извинити. Јак. Извиштте ме што се нисам

ИЗВИНУТИ — ИЗВИТИ (СЕ) приказао напосе свима. Крл. б. оправдати пред ким, замолити у чије име кога да не замери. ~ се замолити за опроштење, оправдати се. — Ја бих се врло лако извинио. Нуш.

371

показати. — Један [сељак] . . . са подераним опанцима на ногама, из којих му извириле и пете и сви прсти . . . Ћор. Сва четири писара извирили главама изнад дрвеног заклона. Креш. извинути, извпнс.м сврш. 1. ишчашити, извиркивање с гл. им. од извиркивати. уганути. — Куку извинусте ми руку! Срем. 2. савити, изврнути према горе. — извиркивати, -иркујем несврш. и уч. Аха — јеси ли, јеси! — извину Махмуд дем. према извиривати. — После неколиобрвама. О-А. Фини, при крају нешто ко тренутака дете стаде извиркивати из извинути носић показивао је велику одважсвог заклона. Ранк. Кошул>а му извиркуност. Шен. 3. измакнути. — Још једном је. Вел. покусила господа не би ли могла ту немилу извисивати, -исујем 1. несврш. према правду извинути краљевскоме суду и пренијети пред своје властито судиште. Шен. извисити. 2. надвисиеати, надеишатти. — У колу, јаче но остали момци . . . извисивао ~ се 1. поер. према извинути (3). — Вара- је дјевојке. Јел. лица . . . се је с муком извинуо на конопцу. ~ се несврш. према извисити се. Шен. 2. дићи се, изаћи. — Несретнице! извину извисити, извисим (трп. прид. извишсн) се мукло из Сабининих груди. Кум. Пун сврш. уздигнути, дигнути у висину. неодољиве жеље да се дигне, истакне, да се Кад ашов извиси гомилу земље више попаизввде из мрака. Цар Е. дије, махну поп руком. Лаз. Л. фиг. Краљ, извињавање с гл. им. од извињавати (се). да би оно од чега се грофица тако застидила извињавати, -АњЗвам несврш. и уч. извисио на особито поштовање, подигне подвезицу увис. Нен. Љ. према извинити. '—' се уздигнути се, дигнути сеу висину. — — се несврш. и уч. према извинити се. На мрамору... извисила се жена дивна. изв&њавно прил. необ. као извињавајући Кош. се. — Вели малчице извињавно: »Јесте, извисбка прил. свисока; охоло. — Изја сам«. Петр. Б. висока пружише руке Петровићу. Леск. Ј. изви&бње с гл. им. од извинити (се). Нзвит м покр. лажни поеод, изговор, Дзвир м в. извор. — Извир вода извирала, излика, исприка. — Она губа . . . измислила б'јелу пјену изметала. НП Вук. којешта, само да нађе извит како ће се проскитати. Мат. јкзвира&е с гл. им. од извирати. бзвиратн, -рем несврш. а. истицати, Дзвити, извијем сврш. 1. савити, искриизбијати из унутрашњости на поершину вити, савијајући померити из нормалног (о текућини, течности). — Из његове црвен- тложаја, издигнути, подићи. — Он изви касте коже извирао је зној. Поп. Ј. Крвав руку тако здраво како би отприлике изгледао млаз извирао је из чела. . . и увирао у коњ са сломл»еним вратом. Лаз. Л. Официр недра. Ћос. Д. б. имати извор, настајати, изви обрву. Ћос. Б. фиг. Песимизам је у почињати (о текућим водама). — фиг. духу . . . ни смеха ни суза; само једна сива Четвероношке, плазећи, ваљајући се, из- извијена линија двосмислице. Грол. 2. вирали су њихови другови [рудари бјежећи отети коме из руке савијајући мује, извадити, пред лавом]. Цес. А. Учини му се да му сузе извући. — И он се маши руком за револвер извиру из дубине срца. Мат. . . . У томе тренутку скочи Марко . . . изви извиривање с гл. им. од извиривати. му из руке оружје. Јакш. Ђ. 3. изеући из корица и дићи увис, исукати. — Паре! одједном дрекну кнез и у час изви нож из извиривати, -ирујем несврш. 1. непрел. несврш. и уч. према извирити. — фиг. А блед каније. Јевт. Изви нож у висину и удари њиме Николу по глави. Ранк. 4. фиг. измамесец невесело поврх стена извирује. Митр. 2. прел. заст. изгледати кога, вирити, мити, изазеати. — Седом дужду из очију старих извио сам сузу сажаљења. Јакш. Ђ. мотрити ишчекујући кога. — Жене су . . . [Комунистичка партија] је и извила искру препоручивале својим кћерима да га [Стојаустанка. НК 1946. на] чешће извирују и да га какогод домаме на своја врата. Ћор. Ко би га [господара Изр. ~ песму запевати. Софру] видео пред дућаном како . . . изви~ се 1. променити облик савијајући се, рује муштерије, не би рекао да је у њему савити се, искривити се. — Очи су му се тако јака душа. Игњ. некако искосиле, а уста извила, да је личио извиритн, -им сврш. 1. опрезно погледати на нацртани месец са карикатура. Јак. 2. откуд показујући се што мање, провирити. — извући се гипким покретом. — Она се изви из загрљаја и заглади замршену косу. Ћор. Илија се усходао и мало, мало — а он тек извири на капију. Вес. 2. помолити се, мало се фиг. Временом су и они сами осетили да су 24*

372

ИЗВИТОПЕРАВАЊЕ — ИЗВЛАШЋЕЊЕ

сс извили родитељској дисциплини. Петр. В. 3. а. уздигнути се, избити у висину. — Истресе лулу па је онда н а л у н и . . . Дим се изви изнад његове главе. Вес. фиг. Снежни врх . . . извио се попосно. Јак. Извио сам се над ропство тијела и власт судбине. Андр. И. б. изаћи, избити из чега; помолити се, појашти се. — Сад се изви из праха неколико коњаника. Шен. Дубок уздах изви му се из прсију. Кум. Велика му се суза изви на око. Шен. в. развити се, настати, догодити се. — И тим свршисмо згсде што су се извиле прије двадесеа година. Ков. А.

извј&дт&ивост, -ости ж (ијек.) заст. својство онога који је изеједљив. — Та читав град гори од извједљивости. Драж. извјежбавање, ек. извежбавање.

извјежб&вати (се), -^жбавам (се), ек. извежбавати (се). бзвјежбаност, -ости, ек. извежбанбст. взвјежбати (се), -ам (се), ек. извежбати (се). извјек&вати, -екујем, ек. извекбвати. Азвјерити се, -им се, ек. изверити се. извитоперавање с гл. им. од извитоперабзвјесити, -им, ек. извесити. еати (се). извитоперавати (се), -бравам (се) = мзвјесно и бзвјесно, ек. извесно и извитоперивати (се) несерш. и уч. према из- извесно. витоперити (се). извјесност и &звјесност, -ости, ек. нзвитбпереност, -ости ж својство онога Лзвесност и Лзвесност. што је извитоперено. — [Лесковчев стилЈ Ззвјестан и Азвјестан, -сна, -сно, ек. ва самој је оној граници одакле се право иде известан и известан. у извитопереност. Михиз. нзвјести-, ек. извести-. извитоперцвати (се), -брујем (се) несврш. и уч. = извитоперавати (се). — фиг. Азвјет м (ијек.) заст. изговор, исприка. — Први пут после Маркса и Енгелса унесен То је честопут пуки извјет којим се служи је у програм једне од партија радничког покљенива чељад. Павл. рета низставова који не извитоперују човеконзвјетравати (се), -етравам (се), ек. љубљиву мисао марксизма. Пол. 1958. изветравати (се). извитбперити, -им сврш. изеити, искриизвјетриватн (се), -бтрујем (се), ек. вити. — Задрхтао се, не осјетивши дрхтај, изветривати (се). грчевито извитоперио око себе прсте. Азвјетритн (се), -им (се), ек. изветрити Цес. А. фиг. Извитоперене цивилизације могу учинити више зла него добра. Цвиј. (се). &звјеџбати (се), -ам (се), ек. извеџбати ~ се изеити се, искривити се. — Ова се даска извитоперила, па се клацка. Ранк. (сс). извјсш-, ек. извеш-. Азвише и взвише 1. прил. поврх, &звлазба ж правн. заст. извлашћивање, еише, сувише; поред тога, штавише. — За извлаштење. — То би била врста извлазбе сваку лојаницу извише да ће платити угарску за опћенито добро. Старч. форинту глобе. Шен. [Фране] редовито похађа рану м и с у . . . Извише прати сваки јкзвлазбени, -а, -о заст. који се тиче погреб. Драж. 2. предл. с ген. поврх, изнад. — изелазбе. — Случајно [је] . . . залутао у регистратуру кано свједок у становитој извлазТо је пијетао лупнуо крилом и прелетио беној парници са жељезницом. Ков. А. кроз прозор, извише кревета. Лоп. извишивати, -ишујем несврш. извисиизвлакач, -ача м део затеарача на ватрееати. — Сунце стаде полако из низине на ном оружју који извлачи чахуру или тиспаљени обзорју извишивати своје лице, веће од метак из лежишта метка. — Пушка коју је штита. Вел. купио нема сигуран извлакач, заглављују извјбдљив, -а, -о (ијек.) заст. радознао; се меци. Вуков. исп. извидљив. — Пред вратима стајаше извластити, извластим (трп. прид. извлахрпа извједљивих људи. Шен. Брбл>а у сушћен и извлаштен) сврш. лишити власнизама извједљива ујна Марија. Матош. штва, власничког права. — По овом закону извј&дљивац, -ивца м (ијек.) заст. извлашћени су одмах наши Срби земљовласрадознао човек. — Сарадници Магазина баца- ници. Риб. ху извједљивцима тек мрвице презирног извпаче&е с гл. им. од извлачити (се). смијеха. Матош. извдачнти, извлачим несврш. према извј&дљиво прил. (ијек.) заст. радознало. — Све је извједљиво чекало како ће и што изеући. ~ се несерш. према извући се. ће с Котроманићем. Ђал. Жељније и извједизвлашт^ње и извлашћ^&е с одузимање љивије него сама Милка ишчекивала је »ласништва. Барица Ловрића. Новак.

ИЗВЛАШЋИВАЊЕ — ИЗВОЗНИЧКИ извлашћнваше с гл. им. од извлашћивати. извлашћпватн, -ашћујем несврш. и уч. према извластити. Дзвод м 1. извадак из какве књиге или пнсменог састава; сажета верзија неког текста: -— из књиге рођених, ~ из матичне књиге. — Један му је допис био и штампан цео, а други у изводу. Срем. 2. суд до којега се дође разматрањем чега, закључак.—Кад би тко тако умовао, онда би се тај извод логиком звао. Кор. Ми се на његовим изводима нећемо задржавати. Бак. взвода ж покр. главица купуса или другог неког поврћа која се остави за семе. Вук Рј. извбдати, извбдам сврш. провеети, прошетати (коња да се одмори). — Добре коње Турци изводаше, па им онда зопцу устакоше.

НПВук.

извддив, -а, -о = изведив.

373

&зводња ж цркв. и етн. последња литургија која се служи мртвоме за душу; даћа или ручак који се тада поповима даје. Вук Рј. изводњети, -дним, ек. изводнети. извбдшити, -им сврш. покр. изводнети. Изр. ~ из памети полудети, избезумити се. — Гомила да изводњи из памети. Каш. извбђач, -ача м онај који што изеоди. — Нацрт ново" закона . . . регулише питања . . . и ауторске заштите уметника извођача. Пол. 1957. Извођачи се поставллју раштркано у пољу. Ват. нзвођачица ж окенска особа изеођач. извбђачкп, -а, -6 који се односи на извођаче. — Мокрањац је знао да му ј е . . . потребно створити . . . извођачки корпус. Коњов. Унутрашњост оскудева у пројектантским и извођачким кадровима. Пол. 1958. &звођење и извбђење с гл. им. од изводити.

изв&дилац, -иоца м (ген. мн. -илаца) онај који изводи, извршује што. — С п о ј к е . . . нападају изводиоце корнера у заједници са својим помагачем. Хок. Посланички клуб није био информиран од изводиоца покушаног атентата у Скупштини. Риб.

^звожење и взвбжење с гл. им. од

Дзводница ж мат. линија која изводи неку поершину (нпр. омотач конуса, купе) крећући се на утврђен начин.

&звознички, -а, -5 који се односи на извознике. — У извозиичком [је] Б е ч у . . . стекао веза. Крл. „, _~ ^«» ~-

извозити (се). извоз м 1. слање робе у другу земљу ради трговине, продаје. — Аустро-Угарска [је] ставлћала забране српском извозу, на првоме месту извозу стоке и живине. Цеиј. 2. заст. излажење еожњом. — Турци поставе извбдитељ м изводилац. двије велике галије да бране лађама Иванизвбдити, изводим несврш. према извести. -беговима извоз низ језеро. Љуб. Изр. има тога за и з в о з има тога извбдљив, -а, -о = изведив. — Марконапретек. вићеве идеје о социјалној реформи на селу извбзати се, извозам се несврш. и уч. биле су примашБиве, али не и изводљиве. еозати се досита, навозати се. Скерл. извбдљивост, -ости ж својство онога извбзити, нзвознм несврш. према извести*. што је изводљиво. ~ се несврш. према извести се. извбднети, -дним, ијек. изводњети, јкзвозни, -а, -о који је у вези с извозом: сврш. постати еодан, водњикав, разводнити — трговина, ~ роба. се; фиг. исхлапити, постати слабе памети. &звозник м онај који се бави извозом дзводни, -а, -б 1. који.и се што изводи, робе у друге земке. — Опште лудило које је излазни. — Уз изводни канал за јаја борави . . . од Хусе кокошара начинило Хусеинна женки 4—20 тих патуљастих мужјака -агу извозника. Андр. И. Илија извозник који оплођују јаја. Финк. 2. шах. на коЈему зида велику магазу и леденицу. Рад. Д. се изеоди нова фигура. — Неки пут је потребно бзвознина и извозн&на ж царина за тачно рачунати да ли пешак може да стигне до изводног поља, а да га не сустигне про- извозну трготну. Рј. А. тивнички краљ. Шах 1. 3. који припада извозница ж исправа, дозвола за извоз. — изводу, из којега се изводи. — Поставлл нај- Грађанин је . . . могао да за два-три цекина пре по неколико дефиниција и аксиома, купи . . . путницу или извозницу. Крл. па на основу њиховом изводи . . . посебне Азвозничар м в. извозник. ставове, на које се надовезују такозвани изводни ставови. Петрон. &звознкчарски, -а, -6 који се односи на извбднити, -им сврш. в. изводнети. — изеозничаре, изеознички. — Интервенције, перценти, извозничарско искуство . . . богаЈехија-ефендија био је последњи изданик та заручница . . . елементи од којих је . . . једне старе лозе која се иживила, исцр1шлаа доктор саградио своју каријеру. Крл. крв јој изводнила. Радул.

374

ИЗВОЈАЦ — ИЗВОРНОСТ

Азвојац, -ојца м вадичеп, извијач. Рј. А. извој&вати, -бјујем сврш. 1. војевањем, борбом добити, постићи, освојити. — Требало [се] борити те крв пролијевајући храброшћу . . . извојевати сваку стопу земље. Јаг. Тако је извојевана једна од наших великих победа. Дед. В. фиг. Уједно је својим пјесмама Радичевић српскоме пјеснику извојевао право да пише о ономе што осјећа. Барац. 2. решити у своју корист {битку, рат и сл.). — Многе ратове извојеааше, много мегдана поделише. Јакш. Ђ. извојштити, извојштим сврш. в. изеојееати (/). — Он [кнез! ће да извојшти . . . своје право! Нех. Сами, без ичије помоћи . . . извојштит ћемо себи слободу. Наз. извол<5вање, ијек. изволијевање, с гл. им. од изволевати. изволбвати, -блевам, ијек. изволиј&вати 1. несерш. према изволети. 2. изабирати, хтети, тражити што најбоље или најугодније. — Пуши тако и само изволева. Срем. извблетк, изволим, ијек. извбљети (р. прид. извблео, извблела) сврш. удостојити се, милостиво пристати, усхтети.

Изр. изволи ! извол(и)те! изразучти-

Показала [се] потреба да се издаде преглед хрватске повијести... на основи извора. Шиш. У његовој [Сремчевој] библиотеци било је и доста кшига из историје. . . сви српски историци као и извори за домаћу историју. Поп. П. 4. оригинал списа, исправе, кнмге. — По обвезници, чији извор ево у својим рукама имам, дугујете ви Тополковићу знамениту своту. Шен. Сваки спис. . . имате дш . . . у извору или у пријепису доставити. Новак. Дзворак, -орка и изворак, -рка м дем. дд извор. — Кад љети пресахну [убли], ред је ходити надалеко, до . . . изворка. Мат. јкзворав* и Лзворап, -рна, -рно (одр. изворни и изворни, -а, -о) 1. (одр.) који припада извору, изеорски. — Скрените ка изворном дијелу Неретве. Дед. В. 2. оригиналан, првобитни. — Град [је] био и извана и изнутра посве добро сачуван у свом изворном лику. Шен. [Наш народни језик] остао је један од најизворнијих . . . словенских језика. Бел. јкзворац, -орца м дем. од извор. — Испод једне букве близу извире изворац, бистар као суза. Глиш. бзворншни, -а, -о који се односи на извориште, који припада изворишту. — Метохијом се зове северни дио тектонске котлине, изворишна челенка Белог Дрима. Дед. Ј. бзвориште с место, околина извора код текућих еода. — У горњем току, око изворишта, ерозија је најјача. Тућ. фиг. Ђорђе је пажљиво мотрио из косине извориште митраљеских рафала. Чипл.

вости кад се коме шгпо нуди или при одазивању. изволиј&вање, ек. изволеваље. изволиј&вати, -блијевам, ек. изволбвати. извољаватп, -бљавам несврш. в. изволевати. — Ако милост твоја извољава да му кажеш твоја страховања. Њег. извбљети, изволим, ек. извблети. јкзвор м 1. место где подземна еода или друга каква текућина, течност избија на изворљив, -а, -о песн. који има много површину земље, место откуд што извире, извора. — Ал' отац људи и богова сјеђаше истиче, ерело. — Воде закулисну борбу за тада баш на врхунцима Иде, изворљивог освајање извора нафте. ОГ. фиг. Изворе суза сног брда. М-И. [су] изиорима крви замјешивали. Миљ. изворник и Ззворник м 1. оно опгкуд 2. а. место откуда се што добавља, откуда је што прегшсано или преведено, оригинал. — се ко сшбдева чим. — Буржоазија . . . [је] Упро је под старост у њемачки да би могао завладала и изворима сировина. ПИФ. штитити Нибура (МЈеђићга) у изворнику. Ми [смо! нашли извор и човека који ће нам Паел. 2. онај од кога је што потекло, зачедобавл>ати џебану. Нен. М. б. место где што тник. — За осваде и клевете обрачунат ћу с настаје, започиње; средина, појаве, околности изворником њиховим од кога потекоше. из којих што потиче или се развија. — Кренуо Ков. А. 3. индив. извор, врело. — Још да се к самом извору, тако рећи позорници има воде с изворника. Март. догађаја, да својим очима види. Срем. Народну песму ми највише волимо на извору јкзвбрно и Ззвбрно прил. на изворан њеном, како је сам народ испева. Нед. Има начин, оригинално. — Пјевала [је] пјесме два извора . . . из којих потиче наше сазнање. посве изворно. Ков. А. Глшпић је желео да Лог. 1. в. разлог, узрок, повод; оно што што изворније изложи живот села и сељака. пружа могућности за нешто. — »Слијепа Глиг. воља живота« извор је страшне и бездушне извбрнбст, -ости ж особина онога што је борбе за живот. Марј. М. Њој би мило што изворно, оригиналност. — Рађање великих нађе извора да прикрије прави узрок сузама. уметничких д е л а . . . као да претпоставља Вес. 3. писани докуменат на основу кога се неку свежину и изворност инспирације. ерши научно испитивање или истраживање. — Цар М. -•"• - •-. •—-—"•

ИЗВОРСКИ — ИЗВРЕТИ бзворски, -а, -б који се односи на извор, који потиче из извора. — То су карсна поља . . . честа безводност или оскудица и текуће и изворске воде. Цвиј. изворскбчац, -чца м ков. извор из кога вода скаче увис, гејзир. — Жеље су избијале из метежа душа као страствени-изворскочци. Цес.А. бзворчић и извбрчић м дем. од извор. — Учитељ Милан и поп-Марко . . . разузурили се код изворчића. Глиш. извДштитв, извоштим сврш. 1. навоштити, намазати воском. 2. разг. избити, истући. — фиг. Кажу, неко га, не знам, тамо у неким новинама, сакраментски извоштио. Срем. Ззврата ж заст. извраћање. — Нама су заштеђене све изврате и сви они горки покушаји. Павл. извратити, извратим сврш. 1. в. изернути. — У другој соби . . . стајала су два сељак а . . . са извраћенил« дугим кожусима. Мил. В. Покаже своје крезубе чељусти, извративши оба ока у небо. Ков. А. 2. повратити, вратити (новац или какву ередност). — Онда ће јој брат морат извратити што је њено по божјој и људској правди. Торд. ~ се 1. в. изврнутисе. — Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак. Мат. Шта ћеш, извратише се времена као кожух кад почне киша. Ћоп. 2. фиг. покр. наљутити се. — А судац, весео и смијешан, у нека се доба насуморен изврати. Павл. Дзвраћање с гл. им. од извраћати. Дзвраћати, -ам несерш. према извратити. бзвраћеност, -ости ж својство онога што је извраћено. изврачати, Лзврачам сврш. добити, дослутити ерачањем, изгатати. Вук Рј. изврвети и изврвети, -вим, ијек. изврвјети и изврвјети, сврш. изићи врвећи, нагрнути. — Људи, који су панично изврвели на улицу.. . гледали су га застрашено. Поп. Ј. взврвитн, -им сврш. покр. в. изврвети. — На авлинска врата изврвила женскадија. Шант. изврвјети и изврвјети, -вим, ек. изврвети и изврвети. извргавање с гл. им. од извргавати (се). извргавати (се), -ргавам (се) и извргивати (се), -ргујем (се) несврш. и уч. према извргнути (се) и изврћи(се). бзвргнути, ћзвргнем (аор. 2. и 3. л. изврже, изврже и извргву; трп. прид. извржен и извргнут) сврш. = изврћи 1. одстранити из себе, избацити, изметнути. —

375

У теби Творац читав створи с в е т . . . не мога свет у теби живу мрет: ко терет срца изврже га сињ. Кост. Л. 2. испалити, опалити. — По двије само извргоше мале. Март. 3. извадити, ослободити. — Онда ти је Милош помогао и из турског ига извргао. НП Вук. 4. довести на удар чега неповољног, изложити. — Ти нећеш изврћи руглу моје име. Кум. ~ се 1. повр. према извргнути (4), изврћи. — Ујединити се с њима на основу равноправности као 1918. године значи извргнути се опасности да опет доживимо 1941. годину. Чол. 2. а. претеорити се у што горе, изродити се, изопачити се. — Његова ће се страст изврћи на несрећу. Шен. Они су се бојали да се Савет . . . не извргне у једну олигархију. Јов. С. 5. окренути на што неповољно, довести до чега нежељеног. — Кад помислим у што се извргла наша љубав . . . Грг. 3. излећи се, настати, никнути. — Бојати се да се отуда не извргне каква буна. Кнеж. Л. извргудати се, -ам се сврш. добити облик кривудасте, змијолике црте, изеити се. — Измигољио се [конопчић] . . . и као змијурина се извргудао на свежем бусену. Рад. Д. изврд&вање с гл. им. од изврдавати. изврдаватн, -рдавам несврш. и уч. према изврдати. Дзврдати, -ам сврш. а. извући се лукавством из неповољног положаја; избећи лукавством што неповољно, измакнути. — Синоћ сам подслушкивао и, да не могнеш опет да изврдаш, ево, ухватио сам стенографске белешке. Сек. б. лукаво избећи спровођење, примену чега, изиграти. — Да ли је Пашић закључио женевски споразум да би га послије изврдао. Риб. изврбђати, извређам, ијек. извријбђати, сврш. много пута увредити. — Извријеђали сте некаквог свог бившег принципала, директора, што ли. Крл. Враћале се [жене] с пијаце, уморне, раздражене и извређане од дрских пил>арица. Петр. В. изврбжити се, изврежим се, ијек. извријежити се, сврш. израсти у вреже. — Ж и л е . . . су се . . . пружиле и ђаволски изврежиле испод земље. Ђур. изврет&нати, -ам сврш. развити вретенасте стабљике. — Извретенао лук. Вук Рј. ~ се израсти попут вретена. — По лицу му се извретенала као вучја длачетина. Божић. бзврети, -рим сврш. = изаврети. — фиг. У очима дубоким и живим младост је и љубав у срећу изврела. Ђон. Кроз живот нашег н а р о д а . . . теку два тока поезије, изврела из два далека извора. Михиз.

376

ИЗВРЕЋИ — ИЗВРЦАТИ

извр^ћп и бзврећи, извршем, ијек. извријећи и извријећи, сврш. = изврћи сасвим оврћи. бзвржба ж индив. извршење. — Дотле је морао чекати извржбу у затвору за кметове. Ђал. бзврзан, -а, -о изношен, истрошен; испреплетен. — Он је тога дана изшпао из својих изврзаних отешчалих опанака. Кал. извриј&ђати, извријеђам, ек. извређати. извриј&жити се, извријежим се, ек. изврежити се. извријбћи и бзвријећи, извршем, ек. извр;ћи и изврећи. изврљити, изврљим сврш. истурити; избуљити. — Пилићи се само прибише иза њих [квочака] па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »цррр!« Глиш. Изврљио око па виче. Вес. нзврнути, изврнем сврш. 1. а. унутрашњу страну окренути напоље. — И постава од рукава не вал^а! — рече и изврну рукав. Срем. 5. окренути с једне стране на другу; преврнути, претурити. — Кристина. . . брзо изврне неколико страница. Војн. Темпо и Стево с поносом су гледали изврнуте локомотиве, сурване вагоне. Дед. В. 2. изшнути, искренути. — Како су могли изврнути гвожђе? Мат. 3. окренути према горе. — Изврнуо широко очи, из којих потекоше вреле сузице. Ков. А. 4. фиг. изопачити, искварити, изменити. — Те приче [биле су] често пута изврнуте, преувеличане и само дјелимично истините. Ћоп. Шта му је, те је овако изврнуо руку. Не можеш да му познаш рукопис. Ком. Изр. ~ коме памет, мозак обезумити, залудити кога; ~ очи умрети; ~ чашу испити до дна, искапити; ~ у (на) шалу, на лакрдију нашалити се. ~ се 1. а. пасти, изеалити се. —• Нађе брата мртва Радована, ту се бјеше мртав изврнуо. НП Вук. фиг. умрети. — Свако" дана гледам к а д . . . ће се [Салих-бег] изврнути. Андр. И. б. окренугт се, преернути се. — Као да се нешто у њему стубоком изврнхло. Донч. 2. фиг. променити се, постати друкчији. — Сваки се промијенио и изврнуо за ново вријеме, као старомодни шешири за нову сезону. Бег. Почео се отац дужит и одонда све се изврнуло наопако. Ћип. Изр. ~ се од смеха јако се смејати. јкзврнутост, -ости ж својство онога што је изврнуто, окретање. — Њему се објаснило да је мучење. . . око трафике било исто таква инфернална изврнутост у патњу као што је ово данас у некакво имагинарно »уживање«. Крл. бзврпати се, -ам се сврш. покр. изеући се, избити, одвојити се. — И син полетио,

па ће на кола, ал' у тај пар изврпа се из хрпе мајка. Торд. бзврсно прил. одлично, изванредно. — Јаше изврсно, као најбољи кошик. Том. Жена вам изврсно весла. Петр. Р. &зврсност, -ости ж својство онога што је изврсно. јкзврстан, -сна, -сно одличан, изванредан. — Ја знам гдје се точи изврсна капљица. Дук. Наша народна војска представл>ала је изврстан материјал. Јов. С. Та се мисао чинила . . . изврсном. Леск. Ј. изврсти (се) и изврсти (се), -врзем (се) сврш. напасти, почети викати на кога. Вук Рј. извртањ, -тња м покр. а. врелце, мали извор. Рј. А. б. в. еир (2). Рј. А. &звртање с гл. им. од извртати. бзвртати 1 , изврћем несврш. према изврнути. Азвртати 2 , -ам сврш. покр. извртети, издупсти, ертећи начинити. — Тко ће им . . . сковати жељезни КЛИНЈ извртати нови шараф ? Пае. нзвртети и извртети, -тим (трп. прид. изврћен, изврћен и изврћен) ијек. извртјети и извртјети сврш. 1. издупсти вртећи, избушити. — Онај Турчин . . . извртео је у кундаку рупу. Нен. Љ. Вода . . . извртела је уске капиларне тунеле кроз дебели зид десног загата и уцурила унутра. Дав. 2. покр. испословати, измолити. Изр. ~ коме памет смутити, збунити кога. извртјети и извртјети, -им, ек. извртети и извртети. изврћатп, -ћем несврш. покр. в. извртати. — Изврћати, изопачавати, уништавати природни осјећај . . . постало је књижевничким послом. Шим. С. изврћи и бзврћи, извршем сврш. = изврећи; фиг. избатинати, издеветати. — Но ме и данас кости поболијевају од слома, као да ме је ко шибицама изврхао. Љуб. бзврћи (се), извргнем (се) сврш. = извргнути (се). изврх предл. с ген. из врха, из горњег дела; саврх. — Тече вода изврх брда. Вук Рј. Гледала га дјевсјчица извр* двора мајкинога. НПХ. бзврцати, -ам сврш. истештити, извући врцаљком из саћа мед. — Восак од пчела добива се топљењем пчелињег саћа након што је из њега изврцан мед. ОК. фиг. Три саћа тешка, силовита} што их утроба моја изврца. Кул. ,1 • ' : - » • » ! * , . •-»,- ^

ИЗВРШАВАЊЕ — ИЗВУЋИ .

нзвршаваше с гл. им. од извршавати.

извршавати, -вршавам — извршивати несврш. и уч. према извршити. Дзвршан, -шна, -шно правн. 1. (одр.) који извршује, спроводи законе, прописе на којима почива устројство државе или какве организације; управни. — Кнез је имао да врши извршну власт, а Савет законодавну. Гавр. Сматрао [је] да је услов политичке слободе подјела власти на судску, законодавну и извршну власт. Ант. 1. 2. који треба да се изврши, који је прошао све правне фазе, сву процедуру предвиђену пре извршења (о пресуди, казни). — Пресуда је постала извршна. Андр. И.

377

извршљати, -а.м сврш. разгазити, рашчупати, разбацати, доеести у неред. — Пасуљиште . . . је јутрос зађавола . . . много извршл>ао, не водећи рачуна што за сваким његовим инаџијским кораком полежу ките бораније по влажној земљи. Рад. Д. Косе јој извршљане, а лице грчем унакажено. Рад. Д. бзвршник м извршилац, извршитељ. — Нити се томе хтеде покорити главни извршник, румелијски валија Ибрахим-паша Бушатлија, нити градске београдске старешине. Ное. Диван се ми ти извршник. Креш. бзвршнички, -а, -б који припада извршнику или извршницима. Рј. А.

изврш6и>е с гл. им. од извршити. бзвршност, -ости ж својство онога што изврш&гак, -тка м извршеп>е, испуњење. је извршно. Рј. А. Дзврштина ж заст. изврсност. — Сваку извршив, -а, -о који се може извршити. су изврштику . . . богови узели мени. М-И. извршивање с гл. им. од извршивати. извукиватп, -укујем несврш. и уч. в. изв.гачити. — Велико сунце данима се вал>ало извршивати, -ршујем несврш. и уч. = у огњу, једва извукујући усјев. Лоп. извршавати. — Овај паклени... план дахије стану извршивати последње недеље 1804. извући и извући, -учем (аор. 2. и 3. л. Нов. извуче; р. прид. извукао, извукла и извукла) извршивбст, -ссти ж својство онога што сврш. 1. извести еукући из чега или откуда. — На земљу прије свега извуците лађу. М-И. је извршиво. Наши болничари извукли [су га] испод извршилац, -иоца м (ген. мн. извршиланепријатељске ватре. Хорв. 2. довести вукући ца) онај који што извршује, ОНОЈ који спроводи, одоздо навише. — Селим је сам извукао један извршава какав поступак, какву одлуку топ на врх некакве позиције. Нуш. [Коњи] надлежног органа, извршитељ. — Није он извукоше [кола! на највишу тачку. Андр. И. какав худи извршилац туђе готове мисли. 3. а. извадити, добити. — Сваког прољећа и Глиш. А гдје си ти био синоћ приликом јесени преоравају [блато] да би из њега напада на пореске извршиоце? Гор. извукли шаку двије зрња. Крл. Старица . . . гарала је у огњишту да из мокрих дрва извршитељ м извршилац. — Дошли су извуче пламен. Лоп. б. постићи, стећи у да пописују намјештај... Судски извршитељ ушао је у моју собу под шеширом. Цар Е. каквом послу: ~ корист, ~ зараду. в. доћи Истиче мисао да је Зеус . . . врховни извр- до чега на основу одређених појава, података, извести: — поуку, ~ закључак. г. измамити; шитељ правде. Баз. изнудити: ~ новац од кога, ~ признање, извршит&љица, извршитељица и из~ реч. д. добити на лутрији или сличној игри вршвтељка ж женска особа извршитељ. на срећу: ~ премију, ~ улог. 4. нацртати, оцртати. — Један друг ми је извукао мастиизвршитељскн, -а, -б који се односи на лом скице распореда наших и непријатељизвршитеље. ских трупа у петој офанзиви. Дед.В. фиг. Стаизвршити, извршим сврш. 1. учинити, ложено, сигурном линијом извукао је најпре урадити, свршити, обавити. — Један је од крупне контуре века. Михиз. 5. произвести, другова извршио самоубиство. Дед. В. Може добити одређен {врло висок или врло дубок) несметано извршити ударац на врата. Ват. тон на музичком инсгпрументу. — Фагот ми 2. испунити, остварити. — Ђаурко бедна, је покварен и не могу да извучем »е«. Б 1958. јеси ли спремна извршит жељу везира? 6. а. претрпети, поднети: ~ батине, ~ Јакш. 23. Зеус . . . изврши Тетиди вољу. шамар, — грдњу. б. (без допуне) бити М-И. 3. покр. навршшпи, пробавити, прове- кажњен, изгрђен, истучен: извући ће он за то. сти. — Стари је Анте у пржуну [затвору] имао извршити шест мјесеци. Ћип. Изр. ~ из ш к р и л ц а спасти из неприли~ се 1. испунити се, остварити се. — А у ке; ~ из уста коме претећи кога у речи; срцу друге је мисли преврто, које се све ~ краћи (тањи, дебљи) крај в. уз крај извршише редом. М-И. 2. догодити се, (изр.); ~ пете (стопе, реп) измакнути збити се. — Мрска [се] извршити удаја има. казни, дужности; ~ за ј е з и к кога навести М-М кога да што рекне. « в „- .

378

ИЗГАЗИТИ — ИЗГЛАГОЛАТИ

изгаргати и изгаргашати, -ам сврш. покр. ишчешљати, изгребенати (о вуни). Вук Рј. изгасити, изгасим сврш. а. угасити редом једно по једно, погасити. б. утрнути, угасити. — Изгасим лампу и легнем у постељу. Уск. ~ се угасити се. — К њему [огњу се] прилаже по цјепаница сваким даном, како се никад не би изгасио. Брл. изг&тати, изгатам сврш. 1. гатајући заслужити, стећи. 2. гатајући сазнати. — А како ће то изгледати, морала је она . . . да изгата и испророкује. Бег. АзгиЗати, -ам несврш. ггрема изгинути. изгибати се, изгибам се несврш. необ. ершити разне кретње, гибајући се измицати. — Изгибају се не мичући КРИЛИЈ на завојима беласну им груди. Кош. бзгинути, -нем (аор. изгинух и изгибох) сврш. 1. бити уништен, пропасти (у каквој катастрофи, несрећи и сл.). — Много га [народа] је изгцнуло и од зла времена. Нов. Кад гину наша деца [у рату] — нека и ми гинемо. Вес. 2. погинути, умрети. — Шта ће крсти вућ' ми се по двору?! Нек' изгину редом! Огр. 3. нестати, ишчезнути. — Лутала је Минка сабирући . . . успомене на Ивана што је изгинуо преко пучине. Кос. Већ дуго изгинули су задњи траци сунца са супротних брежуљака. Леск. Т. 4. разг. пропасши од напора, измучитисе, намучитисе. изгаламити, -аламим сврш. необ. изаћи галамећи. — Пре четврт сата, једва, изгала- — Чини ми се . . . да сам . . . роб. Роб имања. мили су тетурајући последњи ноћници. Дав. Изгибох због оних њиветина. Сек. Изгибо~ се извикати се. — Сви као да су се смо пијући по овој Бачкој. Вас. журили . . . да се изгаламе за ово кратко нзгинуће с заст. погибија, пропаст. — вријеме. Чол. [Народност] нитко не може од изгинућа обранити. Старч. изгалијати, -ам сврш. индив. тешко радећи заслужити, стећи. — Све л>ето сам &згла5ати, -ам сврш. изглодати. . . . просједила за оном сретном машином, не ~ се изглодати се, изјести се. Вук Рј. би ли штогод изгалијала и саставила да изглавити, изглавим сврш. покр. истегкупим што. Ћоп. нути, извући нешто што се негде заглавило, изгамбати и изгамбуљати, -ам сврш. задржало, испречило. — [Морио] себе пријекором: у што се нађе да промоли браћи изићи гамбуљајући, нагињући се на једну и помоћ коју изглавит не може. Миљ. фиг. на другу страну, извући се. — Он ти онда извући се. — Чекао да горе једном ватра држи рукама за жиље, те једва изгамбуља стане и џада се отвори . . . и да најзад изглаве на обалу. Глиш. из зла села. Сиј. изгамизати, -ижем сврш. гамижући ~ се помаћи се из свога положаја, истаизићи, изгмизтпи, измилети. Вук РЈ. еити се. — Помисли да се небо изглавило. Вел. изгањати, изгањам несврш. према изизглављивати, -ављујем несврш. и уч. гнати. према изглавити. &згаравити се, -им се и изгаравити се, изглавн&чати се, -ам се сврш. оболети -аравим се сврш. постати гарав, умазати се, упрљати се гаром. — Лице изгарављено и од главнице, сиети (о житу). — Жито се готово свакад изглавнича. Глиш. одавно неумивено. Бож. изглагблати, -ам сврш. заст. изговорити, изгарање с гл. им. од изгарати. изрећи. — Него . . . ти сада сигурно размшпизгарати, нзгарам несврш. према изгорети љаш . . . чему ли дође Вицко да изглагола и изгорјети. -V - ->* •" -**. своје весеље и одушевљење. Драж.

~ се 1. а. изаћи вукући се. — Он једну ноћ прокопа град од Саве . . . пак се полако извуче с неколико момака и утече. Вук. б. изаћи полако или с муком. — Извуче се полако И плашљиво из колибе Гиле . . . кривац и јунак овога дана. Срем. Милунка се тромо извуче из собе . . . хукћући. Ћос. Д. 2. фиг. избећи> спасти се из чега, изердати, уклснити се. — Сва несрећа управо лежи у томе што се ту треба некако вешто извући, па свакоме да буде право. Нуш. То је живчан и жучан тип . . . Неће се извући. Крањч. Стј. 3. издужити се, продужити се. — Нос јој се извукао и отанчао. Станк. Изр. ~ се на светлост дана показати се, појавити се. изгазити, -им сврш. 1. газећи изгњечити, изгужвати, изломити. — Баци капу . . . и сву је изгази. Вес. Под столом бијаху двије. . . изгажене сервијете. Кол. 2. а. изићи газећи из чега течног, житког. — А из крви мало изгазише. НП Вук. б. више пута угазити у блато, у воду. И-Б Рј. 3. у?пабати, утапкати. — Идем и ја изгаженим путем. Маж. Ф. 4. разг. честим ношењем, ходањем учинити ишрим, удобнијим. — Лутала је по малом дворишту . . . вукући изгажене папуче од филца. Ћоп. ~ се статиједан другом на ногу. — Наже свет да бега, изгураше се и изгазише се добро. Срем.

ИЗГЛАДИТИ — ИЗГЛЕДАН Дзгладнти, -им сврш. 1. учинити глатким, равним, изравнати; глачајући учинити глатким и сјајним. — Из нечега лију . . . нешто жуто што може изгладити мору боре. Наз. Она сто . . . постави пред њих лијеп, изглађен красно. М-И. фиг. Ове опште невоље као да су изгладиле све супротности наших нарави. Јак. 2. поправљајући понегде учинити добрим, исправним. — Молер га мала . . . први дан га довршио, а други дан изгладио. Срем. Тога језика ти никад изгладити нећеш. Шен. Изр. — с т в а р уредити, решити спор. ~ се 1. постати гладак, изгубити боре, наборе. — Усне су јој се изгладиле. Торб. Од ноћашњег неспавања није на њима било ни трага, него су им се чак лица . . . сад некако изгладила и освежила. ЛМС1951. 2. фиг. попустипм у својој оштрини, смирити се. — Њој се роне сузе низ образ, Марко се не отима, изгледа да се изгладио и изравнис. Бег. изгладнелост, -ости, ијек. изгладњелост, ж стање онога који је изгладнео. изгладнети, -дним, ијек. изгладњети, сврш. осетити глад; изнемоћи, малаксати од глади. — Из Сребренице дошао је пјешице у Горажде, мршав, изгладнио. Чол. Ех, јесте ми изгладњели и посушили се? Пав. изгладппти, изгладним сврш. учинити кога гладним. изгладњавање с гл. им. од изгладњавати. изгладшавати, -адњавам = изгладњивати несврш. и уч. према изгладнити. изгладњелост, ек. изгладнелост. изгладњети, -дним, ек. изгладнети. изгладњизање с гл. им. од изгладњивати. изгладшиватп, -адњујем несврш. и уч. = изгладњавати. изгладњ&вач, -ача м онај који изгладњава кога. — А најмање би је икад искао у отимача, изгладњивача свога рода. Божић. изгладбвати, -адујем сврш. гладом се измучити. — Зар нас толико бојали бисмо се тих изгладованих неколико лопова? Игњ. изглађивати, -ађујем несврш. и уч. према изгладити. Дзгланцати и изгланцати, -ам сврш. гланцајући, глачајући учинити што светлим, блиставим. — Да је купио и још двије киле кудеље, ипак је [пушку] не би изгланцао. Јонке. изгласа прил. пуним гласом. — Свом снагом га свлачи доле вриштећи изгласа. Каш. Тако су жене изгласа кукале и бугариле. Ћоп. изгласавање с гл. им. од изгласавати.

379

нзгласавати, -ававам несврш. и уч. према изгласати. изгласати, -ам сврш. гласајући одобрити, примити, решити што, изабрати кога. — Изгласасмо буџет. Митр. Кога сте изабрали за председника? — Па, знаш . . . изгласасмо Панту! Дом. изглачати, -ам сврш. а. исправити, шгладити, поравнати уклањајући неравнине, боре, наборе и сл. — Кожа се тако осуши да ју је лако ухватити у боре, које се врло лако изглачају. Батут. фиг. Моралне и физичке снаге биле . . . су . . . успеле да све племенске3 покрајинске . . . и дијалектолошке разлике и супротности изглачају. Петр. В. 6. учинити глатким глачалицом, утијом, пеглом. — Брижљиво [је] одјевен, изглачан. Крл. ~ се постати гладак, без нераенина. — Свуда су се . . . изглачале висоравни, брежуљци и котлине. Цес. А. Ззглед м 1. а. оно што се еиди споља, еањштина, спољашњост. — Приближив се једној двокатној кући доста занемарена изгледа, она стане. Ђал. Никад свет различитијег изгледа ни порекла није био окупљен у тој дворани. Макс. б. вањштина, спољашњост као одраз унутрашњег стања човека или његова карактера: озбиљан ~ , строг ~ , благ ~ . — Онда [се] још више усправи и узе цезарски изглед. Бож. Шала је завршила, и он покуша узети послован изглед. Мар. 2. оно што се открит погледу, оно што се еиди у даљини, слика природе, пејзаж. — Одавде пуче изглед преко језера. Матош. Уђе . . . у једну собу, видну, с изгледом на врбе. Јевт. 3. (често мн.) намере, планови, надања; могућности чије у будућности. — Отпочињало је мирно љето са добрим изгледима. Андр. И. Вуче ме и боља зарада, управо ванредни изгледи да стечем и живим независно. Сек. [Уживао је] « у претресању изгледа за будућност. Креш. 4. онај који служи као очигледан пример, углед, образац. — [У пјесмама] му је, нарочито у епиграмима, изгледом раскалашени Марцијал. Водн. Изр. бити без и з г л е д а бити без наде; бити у изгледу имати наде; на ~> по и з г л е д у по вањштини, по спољашњости; ставити (коме што) у ~ дати му наде да ће се нешто испунити. изгледавати, -ддавам несврш. и уч. = изгледивати изглбдати (2,3). — Сјео је у кут и одатле изгледавао жмиркавим очима. Лит. 1957. Ззгледан, -дна, -дно 1. који има добар, леп изглед. — Наставник је изгледан мушкарац, витак, плав. Вј. 1960. Било је у чети, касније, изгледнијих, ученијих и храбријих школараца, али нико није умио тако слатко и занесено да прича. Ћоп. У мирној изгледној

380

ИЗГЛЕДАЊЕ — ИЗГНАТИ

улици стајала пред њима стара кућа. Креш. 2. у који се може понадати, поуздати да ће се добро свршити. — Ако у некој позицији има више изгледних и могућих планова, онда ваља изабрати онај којега је изводљивост изпјеснија. Шах 2. нзглбдање с гл. им. од изгледати. изглбдати, изгледам несврш. 1. а. имати какав лик, облик, вањштину. — По пустој равници беле се стрњике, а трава ти изгледа опрљена, жута, увела. Јакш. Ђ. Онако бос, разбарушен, отрцан, подеран изгледа врло јадно. Цар Е. б. (безл.) чини се. — Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен. Срем. Изгледа ми као да збиља није хтио доћи. Цес. А. 2. гледати откуда, проматрати. — Ко си ти, безимени б р а т е , . . . што зуриш . . . и изгледаш даљине са свог спруда. НК 1946. Разговара сам са собом и даље претражује вебо, изгледа облаке. Куш. 3. пажљиво гледати онамо одакле се ко чему нада, очекује, ишчекује кога, што. — Путници . . . као очајници стоје на . . . обали, одакле . . . узалуд изгледају скелу. Андр. И. По свој га прилици одатле дуго изгледала, јер чим га опази, брзо му је замахнула једном руком. Шимун. бзгледати, -ам сврш. довршити гледање, гледајући стећи, добити. Вук Рј. изгледивати, -бдујем несврш. и уч. = изгледавати. — Она петорица стану изгледивати гдје је она стотина осталих. О-А. Наврх сокака стоји му жена и унезвјерено изгледује га. Радул. Мзгледпо прил. 1. на добром, згодном месту, прикладно. — Начинио [је] леп кревет и наместио онде где је мислио да му је најизгледније. Вес. 2. надсуући сеуспјеху. — На [потез црног] . . . могао би бели изгледно да настави. Шах 1. Азгледнути, -нем сврш. баг/ити поглед, погледати. — Нетко бјеше напоље изгледнуо. Јурк. нзглеђивати, -еђујем несврш. и уч. покр. в. изгледивати. — Лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије. Игњ. изглибити се, изглибим се сврш. покр. укаљати се глибом. — Збиља, кажи дш, Вуче3 чему се изглиби по образу онај дан? Љуб. изглббнти се, изглобим се сврш. избацити се из зглоба; фиг. издвојити се. — Да ли треба . . . Тагору сматрати да се изглобио из координата друштвене ангажованости ? КН 1958. нзглбдати, изглођем сврш. 1. глођући скинути, очупати (месо с костију) — По столу исполивано вино, изглодане кости. Станк. 2. фиг. а. дуготрајном употребом,

ношењем, треп>ем доеести у рђаво стање, истрти, излизати, изгристи. — На нечистим, вјетром, кишом и временом изглоданим балконима стајале су старе канте. Козарч. Под њим су јецали и шкрипали уски басамаци, изглодани од многих посета. Андр. И. б. појести, страћити, уништити. — Увести у кућу одрњу да изглође моје старе труде. Војн. Тога натписа више нема јер га је изглодао зуб времена. Креш. ~ се изјести се, изгристи се, излизати се. изглбђати,-ођемсврш. покр. в. изглодати. — Па нас бацило у жвале лавима који су нас до кости изглођали. Павл. Руке му је зубима изглођала и његова крв бијаше пошкропила упрепашћено лице дјевојке. Шант. Азглоцкати, -ам сврш. дем. према изглодати. — Он лагано изглоцка папир и залц га пљувачком и запали. Лал. изглумити, изглумим сврш. глумом, претварањем постићи, стећи, добити. — И они су дошли до ауторитета тнме што су знали да . . . изглуме обичан престиж. Петр. В. дзгмизати, -и.жем сврш. изићи гмижући, измилети. — Из сивих јој очију изгдшзало нешто слузно, мамно, обијесно. Божић. изгмилети, -Алпм, ијек. изгмиљети, сврш. в. измилети. — Људи . . . су изгмил>ели на та мјеста. Креш. нзгмиљети, -илим, ек. езгмилети. изгнаник, -ика и бзгнапик м онај који је изгнан {обично из домовине или сталног пребиеалишта). — Обећао је да ће сав свој живот провести као изгнаник ван Србије. Гавр. Изгнаник старац на дјецу и на унуке мисли. Цес. А. Решење саветско остаде у важности, а изгнаници [из гимназије] добише грдних батина од разјарених родитела. Срем. изгааница и бзгнаница жженска особа изгнаник. — Отићи да тамо животариш бедно као нека изгнаница, то не разумем. Јанк. изгпаничкн и бзгнанички, -а, -о који се односи на изгнанике. — Светозар Марковић је тек у својој двадесет и шестој години отишао да једе горак хлеб изгнанички. Скерл. изгцапство с стање у којем се налази изгнаник. — Она у ропству осећала се кривом пред њим у изгнанству. Јанк. Да вас на горак живот опомене, на хлеб изгнанства ваше худе браће. Јакш. Ђ. изгнањс с гл. им. од изгнати. бзгнати, -ам (аор. 2. и 3. л. Азгна и бзгна) сврш. = изагнати. — Њему се чинило да је изгнан у туђину. Уск. Изгнао овцвЈ на пашу ихпусти. Комб. ш ». г ^ з а

И З Г Н Е З Д И Т И — ИЗГОНИТИ нзгнбздити, изгнездим, ијек. изгнијбз-

дити, сврш. избацити, истерати из гнезда. Деан. Рј. изгниј&здити, Азгнијездим, ек. изгнбздити. изгн^сити, изгнусим сврш. учинити да нешто постане гнусно, нечисто, упрљано. — Викаћу докле будем жив да је Иво Дубовић ништаЈ и т о . . . зато што је изгнусио часно либро помораца. Војн. изг&авити, изгњавим сврш. 1. притискујући, гњавећи изменити облик чега, изгњечити. — Лака пара дизала се са земље, носећи мирис изгњављене траве. Јак. 2. фиг. измучити досађујући чим. ~ се фиг. измучити се досађујући се. — Изгњавила се пршшчно код досадног и педантног испитивања пригодом састављања записника. Крл. изгњбсти и бзгшести, -бтем сврш. изгњечити. — Брацика се једног јутра нађе у болници, изгњетен, изударан, расклиматан. Поп. Ј. изгњбчити, изгњечим сврш. 1. а. гњечећи учинити меким, изммљеним и сл., изломити, изгужеати. — Осећао је отужан мирис изгњечене папрати. Јак. Њене малене, мишје уши . . . чинило се као да су изгњечене. Ђил. б. изударати (рбично ногама и рукама). — Јесу ли то момци? . . . Дати се онако изгњечити за права бога! Ад. 2. гњечећи, исцедити, истиснути сок. — Изгњечено [се] грожђе са широм заједно зове кљук. Вук. изгаЉгав, -а, -о који може изгнмти. Бак. Реч. изгњДливост, -ости ж стаље или особина онога што је изгњиливо. Бак. Реч. изгњилити, -им сврш. = изгњити посшати гњио, распасти се због гњиљења, иструнути. Деан. РЈ. 4згњити, изгњијем сврш. = изгњилити. — Ако сам коров, нека тај коров изгњије на месту гдје је и никао. Сек. изгњуравати, -уравам несврш. и уч. према изгњурати. изпвурати, изгњурам сврш. изићи на површину воде, изронити. — фиг. Упркос све већој жестини, теревенке никако да изгшурају из своје језиве изолованости. Вучо.

381

Ззговбр м 1. начин на који ко изговара поједине гласове или речи. — Јединство кљижевног језика тражи и јединство књижевног изговора. Бел. Његов савршени енглески изговор, његов студиј... све је то говорило за високу каријеру. Крл. 2. измишљени или нестеарни разлог да се чему избегне. — Има их доста који се извлаче из борбе . . . под изговором да склоне своје у удаљенија села. Чол. Ево стигох у Лондон уз изговор да водим Емилију у походе. Креш. изговбритељ м онај који изговори нешто. — Изговоритељ . . . први пут изговорене ријечи био [је] пјесник у часу кад ју је изговорио. Шим. С. изговбрити, -оворим сврш. 1. саопштити што гласом, рећи, казати. — Сместа идем . . . Морају ме примити. Изговорићу им све. Макс. Вјежбај се да сваки глас, сваку ријеч добро и тачно изговоршп. Пав, 2. навести какав разлог као оправдање; опраедати, испричати. — Молим те, изговори ме. И-БРј. ~ се 1. изрећи све до краја. — Он је морао да се изговори. Л-К. 2. наеести кака« разлог с намером да се што избегне, оправдати се. — Ханки је то ласкало, али се изговорила болешћу. Бен. Касније се сваки лако изговори да је то било ноћу и да се није видио црвени криж. Јонке.

изговбрљив, -а, -о који се може изговорити. — Ова . . . девојка са тешко изговорљивим индијанским именом . . . била је . . . безопасна. НИН 1959. изговбрљивост, -ости ж особина или стање оиога што је изговорљиво. Ззгомет м и ж погрд. измет (о човеку). — Два изгомета... састаше се да буду заједно на ругло народа. Мат. &згон м протериеање из места пребивалишта; изгнање. — Био ј е . . . крадљивац који је имао изгон из Прага. Јонке. Вели каплар службено: затвор или изгон из села, па изаберите. Сиј. изгбнаш, -аша м онај који је изгнан, протеран. Деан. Рј. изгонашица ж женска особа изгонаш. — Ту су обично тек за неколико дана затворене блуднице, изгонашице. Цес. А. изгбнитељ м онај који изгони, истерује: — духова. Деан. Рј. изгбнити, нзгоннм 1. несврш. према изгоб&љати се, -ам се сврш. в. искобеизгнати. 2. избацивати, избијати. — Из љати се. — Пашће опет у неимаштину из бојна га седла изгонио. НП Вук. Клин се које се једва изгобелло. И-Б Рј. клином изгони. Вес. 3. на силу тражити, изгов&рање с гл. им. од изгоеарати (се). захтевати, искати што од кога, истеривати изгов&рати, -бварам несврш. према изшто од кога. — Тако Турци зађу по народу говорити. и стану опет истраживати и изгоннти рухо и оружје. Вук. 4. истеривати добит, зараду, ~ се несврш. према изговорити се.

382

ИЗГОЊАЧ — ИЗГРАДЊА

зарађивати. — Имао је још и ту особину . . . да изгони од једне паре три. Глиш. 5. изграђивати, дотеривати. — Сваки носи до два дес'т пушака, све на један арзлак изгоњене, а на један чакмак догоњене. НП Вук. 6. избацивати што у говору, изговарати. — Жупник с дебељаковићем приставом изгонио једну шалу за другом. Ђал. изгбњач, -ача м онај који изгони. Р-К Реч. изгбњење и &згоњење с гл. им. од изгонити. бзгорак, -орка м комадић свеће који остане кад свећа догори. — Но ипак га је примила . . . у свом собичку гдје је све смрдјело на изгорак свијеће. Франг. изгор^вати, -бревам, ијек. изгоријевати несврш. према изгорети. — Цело њено младо тело изгорева сломљено у наручју уображеног љубавника. Дуч. Лзгорел, ијек. изгоријел, ж покр. = изгорељ рана и ожиљак од опеклине. изгбрелина, ијек. изгорјелина, ж = изгоретина оно што је изгорело, оно што је оштећено до ватре; опеклина, опекотина. — Чело [је било] црна изгорелина. Лал. изгбрелица, ијек. изгбрјелица, ж погорелица. Вук Рј. нзгДрепбст, -ости, ијек. изгорјелост, ж стање онога што је изгорело. Ззгорељ, ијек. изгоријељ, ж покр. = изгорел. — Слушао сам да се изгоријељ лијечи ватром, а зло злом. Лал. изгбрети, -рим, ијек. изгбрјети, сврш. 1. а. бити уништен огњем, ватром. — О кући није више мислио; могла је ватром изгорети. Вес. б. уништити огњем, ватром. — Читаву шуму изгори. М-И. в. потрошити залзжење, горење, осветљење: ~ много дрва. — Те су књиге тако занимљиве да . . . нсћу изгорим по целу . . . свећу док се наканим да је оставим. Шапч. г. фиг. убити, уништити; бити уништен, пропасти. — Немој да ме изгориш, Милоше, побогу брате! Ћос. Д. Дајте амо те карте, изгорјели сте сви! Јонке. 2. а. сасушити се, увенути од жсге, припеке. — Гледала [је] изгорјелу суху тратину. Торб. Сел>аку не можеш угодити: ако је жега, не ваља, изгоре све. Макс. б. разг. испећи се на сунцу, изменити боју коже, поцрнети, препланути. — Изгорели од с у н ц а , . . били су стасити и лепи. Јанк. 3. сагњити, иструнути, иструлити (од дугог лежања у гноју и влази). — Изгорјет ће јој [крави] бутови у том ђубрету, сагњит ће. Бен. 4. фиг. а. изгубити сјај или снагу. — И суза час кане, час усахне у изгорелом оку. Чипл. б. пропасти, страдати због претераног залагања, напрезања. — Петар [ ј е ] . . . од

оних који изгараЈу и изгоре у ватри пожртвовања. Фелд. в.умрети. — Напокон, изгорио је Јуре око четврте уре . . . нагло, у бијелој ватри у којој се мјесецима мучио — већ га нема. Божић. 5. осетити у највећој мери какву емоџију, осећање. — Готово да изгори од стида. Бен. Горим [од љубави,... и изгорјет ће ми и тијело и душа. Нам. Чуо сам за тебе . . . па ми срце изгоре од жеље да те упознам. Бар. Изр. и з г о р е ш е ми табани нестрпљив саму најеећојмери; ~ п о г л а в и полудети.— Но, кад би он то ? Мањ ако није . . . по глави изгорио. Рад. Д.; куме, и з г о р е ти к е с а ! ословљавање кума у сватовској поворци да баци онима који то еичу што више новаца. изгбретина, ијек. изгорјетина, ж = изгорелина. — Изгоретине и опари постају дејством пламена. Батут. Заударало је воњем труле плијесни, мирисом креча и фирниса... мирисом коштаних изгорјетина. Божић. изгориј&вати, -бријевам, ек. изгоревати. Взгоријел и Ззгоријељ, ек. изгорел и изгорељ. изгорјел-, ек. изгорел-. нзгДрјети, -рим, ек. изгорети. изгбрјетнна, ек. изгоретина. бзграбити, -им сврш. грабећи извадити, исцрпсти. — Док је њему ћесар намирио, шест је каса својих изграбио. НПХ. взграда ж необ. оно што је изграђено, грађевина; фиг."организациЈа. — Народноослободилачки одбори . . . образују једну вертнкалну изграду, једну уставноправну пирамиду. Пол. 1944. изградилац, -иоца и изградитељ м онај којије што изградио. Р-К Реч. изградити, изградим сврш. 1. подићи, начинити (зграду). — Требало би изградити у селу дом културе. Дед. В. 2. створити, остварити. — Једна [се] држава не сме означити као социјалистичка тек онда када већ докраја изгради социјализам. Пиј. 3. саставити, одабирајући по утврђеном начину материјал (научни, уметнички, језични). — Систем метричких правила био је изграђен још у античким књижевностима. Т. књ. Ми морамо себи изградити своје мишљење. Марј. М. 4. створити у мислима, засновати, замислити. — Донио [је] . . . свој . . . изграђени пројект. Крл. '—' се развити до пуне мере особине у одређеном правцу. — Она се за годину дана борбе изградила. Поп. Ј. Требаш се изградити политичко-идеолошки. Сим. изградња и изградња ж 1. изграђивање. — Њена би дужност била да сама поради на

ИЗГРАЂЕН — ИЗГРИЈАВАТИ лиЈечењу тога зла, на изградњи моста преко те провалије. Кол. Социјалистичка изградња села нераздвојно је повезана са развитком целокупне наше привреде. ПИ 1950. 2. оно што је изграђено, грађевина. — Љети они мажу сеоске изградње блатом. Кос. бзграђен,-а,-о 1. трп. прид. од изградити. 2. фиг. којије добио, постигао одређен, завршан облик у своме развитку, зрео. — Имао [је] изграђене појмове о части. Кол. Питање би могло бити само шта је у изграђеном таленту од наслеђа, а шта од васпитања. Пед. бзграђеност, -ости ж стање онога који је изграђен и онога штоје изграђено. — Нисмо схватили њен огромни значај због своје недовољне теоретске изграђености. Пов. 2. изграђивање с гл. им. од изграђивати. * изграђивати, -ађујем несврш. и уч. према изградити. изграђ&вач, -ача м онај који изграђује. — И . . . један од изграђнвача идеје школе рада заступа рационализам. Пед. изгранути, изгранем сврш. показати се, појавити се (о сунцу). — Кад је жарко изгрануло сунце, сунце кара сирота дјевојка. НПХ. Сунце бијаше изгрануло и пролило се преко брегова обраслих старом буковом шумом. Ћоп. Дзгрбавити, -им и изгрбавитн, изгрбавим сврш. учинити грбавим, искривити. Деан. Рј. ~ се постати грбав, искривити се. изгргбтати, -гргоћем сврш. гргоћући испрати уста. — Уста ваља редовно и често водом . . . испрати и изгрготати. Батут. изгрдити, изгрдим сврш. 1. обасути погрдама, искарати, испсовати, изружити, осудити оштрим речима. — Изгрдише га у неким страним новинама на пасја кола. Срем. Само да их он малко изгрди, онако из срца и без горчине. Наз. 2. учинити грдним, наказним, нагрдити, унаказити, причинити велику штету, квар. — Ма утече од Скадра везире, и још с њиме нешто мало војске, израњено и све изгрђено. НП Вук. Мач ти изгрди рђа. Наз. ~ се уз. повр. обасути погрдама један другога, искарати се. — Они се на пасја кола изгрдише и умало не побише. Маш. изгр&бати, -бем сврш. е. изгрепсти. — Глава му увијена ватом . . . лице изгребано. Дом. Глава му је била сасвим празна.. . ноге изгребане. СНЈ. изгреб&нати, -ам сврш. гребенима ишчешљати (р вуни). — фиг. Хисторија наставља свој изгребенани, испредени, намотани конац. Вел. изгрбвање, ијек. изгриј&вање, с гл. им. од изгревати. -, , т ,. „ „ ^ . , . -„_,

383

изгр^вати, бзгревам, ијек. изгријбвати несврш. и уч. према изгрејати. бзгред и бзгред м 1. повреда јавног реда и општепознатих друштвених норми, испад, непристојан, неприличан, разуздан поступак. — Два пута у кратко вријеме допаде тамнице због изгреда. Комб. Зар вечито затрпавати изгреде тога пропалице ? Петр. В. 2. јавно исказивање негодовања политичке природе. — Учестале су вести о хапшењу студената, о изгредима на универзитету. Сек. [Свијет] је био миран и шутљив тако да није дошло ни до каквих изгреда и манифестација. Обз. 1932. Дзгреднтс м онај који чини изгред. — Стражар на улици лично хапси изгреднлка. Крл. Власници ресторана . . . прибегли су драстичним мерама да би пијане изгреднике одстранили. Пол. 1958. бзгредннчкп, -а3 -о који се односи на изгреднике. изгрејавање, ијск. изгријавање, с гл. им. од изгрејавати. изгрејавати, -ејавам, ијек. изгријавати нссврш. и уч. према изгрејати. Дзгрејати, -јем, ијек. изгријати, сврш. 1. појавити се грејући, почети грејати. — А после нагло изгреја сунце иза облака. Макс. 2. попети се над хоризонтом, засветлети (р Сунцу, Месецу). — Изгријао је над планинама голем крвав уштап. Козарч. Лампа . . . није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина. Станк. ~ се повр. према изгрејати (1). — Има још доста времена да се изгрије на сунцу успаван једноличним бренчањем овчарских звона. Лал. изгр&пстн и Азгрепсти, -&бем сврш. 1. гребући чим оштрим (нпр. ноктима) нанети поереде, ране. — Голе ноге и руке изгребене су јој до крви. Пае. У црно завијене жене изгрепшће сува лица. Вуков. 2. гребући извући, ишчупати, ишчепркати. — Људи су све изгребли, претражили, отрцали у гладној потрази. Кал. ~ се повр. према изгрепсти (1). — Скотрл>а се Радош низ неку јаругу, сав се изубија и изгребе, па бежи што је жив. Глиш. изгризаватн, -изавам несврш. изгризати. изгризати, изгризам несврш. и уч. према изгристи. ~ се несврш. и уч. према изгристи се. изгрбзотина ж изгризено место, оно што је изгризено. — На овом дијелу.. . била је с т а р а . . . лоза, алн која је — по магарчевим изгризотинама — повађена. Божић. изгријавање, ек. изгрејавање. . изгријавати, -ијавам, ек. изгрејавати.

184

ИЗГРИЈАТИ — ИЗГУБИТИ

бзгријати, -јем, ек. Азгрејати. изгриј&вање, ек. изгргвање. изгриј&вати, изгријевам, ек. изгр^вати. нзгршвавнти, -им сврш. истрти се, нагристи се (од мољаца). Деан. Рј. Азгрискати, -ам сврш. — изгрицкати дем. према изгристи. — Лимуна ћу испијати, а наранчу мирисати, а јабуку изгрискати.

изгр^вати, изгрувам сврш. = изгрухати ударцима проузрокоеати бол, избити, истући. — Маса радознала света . . . јурне тако журно и бесомучно да старе и слабије изгазе и изгрувају. Дом. Оборише [га], немилосрдно изранише и изгруваше. Маш. ~ се = изгрухати се задобити ударц* у неком делу тела (при паду и сл.% изударати се, угруеати се. НПВук. Дзгрудати и јкзгрудвати, -ам сврш. бзгристи, -изем (аор. 2. и 3. л. изгризе; обасути кога груд(в)ама снега, истући грудтрп. прид. игризен, -ена и изгрлзен, -бна) (в)лиа. — Кад је прошла, изгрудали су је сврш. 1. а. иситнити зубима (обично храну), мокрим грудама. Пав. гризући оштетити поершину чега, направи~ се 1. уз. повр. обасути један другога ти рупе, разгристи, расточити. — Седео сам груд(в)ама снега. 2. индив. постати као груна великом канабету чију су чоху изгризли д(в)а, заоблити се. — Прелази рукама премољцл. Дед. В. Они око свога мравињака ко првих жена изтрудалих у облине. Дав. изгризу траву. Нен. Љ. 6. изазеати бол или изгрухати, изгрухам сврш. = изгрувати. оштећење на површини делоеа тела. — Зној в — Да ко тебе и те васељенске патријаре . . . прашина и немилосрдно сунце изгризло им мало изгруха, одрицали бисте се и бога и је очи и уста. ВОЈН. 2. фиг. а. измучити, мајчина млијека. Љуб. Ја бих га, бако, изгруизнурити физички. — Намах се сети и сушихао, смлавио. Гор. чавог учитеља . . . изгризеног у лицу бригом ~ се = изгрувати се. — А он им исприи болешћу. Бар. По сву ноћ седи на постеповједи да се само изгрухао, јер је силно тресљи, изгрижен и блед. Каш. б. рђавим понуо о земљу. Вел. ступком присилити да се одстрани, изгураАзгрушан, -а, -о који има много неравнити. — Тако говори углавном из злобе да на, који није гладак, који је као стучен. — је престраши и да је тим лакше изгризе из Зкао је вјешто прикрити и засјенити мане куће. Бен. изгрушана образа... да је на око изгледао ~ се уз. повр. ујести, угристи један посве пристао. Коз. Ј. другога. — Ваљада се нећете изгристи код бзгрушен, -а, -о покр. који је у грудиобе као пси. Бен. д(в)ама, изгруд(в)ан. — Рало се са новом сназкзгршдкати, -ам сврш. — изтрискати — Давно је већ како је [Дунав] изгрицкао гом заби, кидало је бразду и остављало изгрушену и преорану земљу. Ђур. ону тарабу. Мил. Азгрушкати, -ам сврш. покр. опрати јкзгрлити, -им сврш. загрлити све редом. што (нпр. рубље) ударајући нмм о што или — Обузе је милина гледајући ову нејаку Дсцу лупајући га пратљачом. Вук Рј. . . . она би их све одједном изгрлила. Ранк. Лсзгрцати, -ам сврш. грцајуЋи, јецајући ~ се уз. повр. загрлити један другога. — Изљубише се, изгрлише као да су на једном изговорити, избацити. — Не требам ни видјети Велебит — изгрца мати — доста ми је срцу лежали. Вес. да видим и чујем ова два његова курјака. изгрмети се, -мим се, ијек. изгрмјети да они мало просе, сврш. престати грмети, истутњити се. Па«. фиг. Требало би — Истом брзином мину олуја. Изгрмило чешл>ају ова горња села, да притегну: изгрцали би они Баука на сриједу. Ћоп. се. Гор. Азгуб м покр. в. губитак. — Ох, да ми је изгрмјетн се, -мим се, ек. изгрмети се. очима видјети, Црна Гора изгуб да намири! нзгрнути, Азгрнем сврш. а. згрћући изЊег. Нијесмо много добили трговином, еадити и уклонити на страну (што растре- али ни изгуба нмали. Љуб. сито). — Гледао на вране што су слетјеле Азгубати се, -ам се сврш. постати губав, на снијег, изгрнут из трапа. Бен. Пространу плочу, која је оџаку подлога и на коју је огубати се. Р-К Реч. изгубитак, -тка м заст. в. губитак. — марно изгрнут . . . жар, укусно је издубао. Сва права самосвојности [државе] тако [су] Бож. б. окопати (виноград). Вук Рј. међу се везана да изгубитком н>их и једнога изгрохбтатн се, -ам се сврш. сершити сва остала трпе. Старч. грохотање, грохотом се исмејати. — Два се изгубити, изгубим сврш. 1. а. остати грла изгрохоташе у погани смијех. Дук. Ззгрт м земља која се изгрће у винограду. без чега, престати имати као својину заборавивши или оставивиш где због непажње: ~ Рј.А. кишобран, — књиге, ~ торбу. б. остати без Азгрташе с гл. им. од изгртати. чега, немати више могућности служити се јкзгртати, -рћем несврш. према изгрнути. чиме (у физичком или моралном смислу): ~

ИЗГУБЉЕН — ИЗГУЖВАТИ око, ~ руку» ~ много крви, — здравље, ~ сан, ~ наду3 ~ поуздање, ~ углед.

в. бити растављш, одвојен од кога његовом

смрћу: ~ дете, ~ брата, ~ друга, ~ ро-

дитеље. 2. остати без једнога дела чега, смањити, умањити шта. — [Кит је] од гладовања изгубио дебљину. Петр. М. Игра не смије изгубити на ллпоти и брзини. Ват. 3. претрпети квар, штету, неуспех, губитак (у игри, натјецању, такмичењу, у борби, у парници и сл.); проиграти, прокоцкати. — Само право м е р и . . . Боље и да изгубим коју пару него душу. Срем. Добар шахист, који изгуби партијуа искрено је увјерен да ју је изгубио због своје погрешке. Крањч. Стј. Сасвим ми се карта окренула . . . знаш да сам све изгубио. Ад. 4. погрешити, залутати; забунити се. — Ишли смо и . . . изгубили пут. Ђон. А он је корачао погурено . . . и сваки час мењао ногу, као што чине војници кад у даршу изгубе такт. Вас. 5. потрошити, потратитиузалуд, пропустити. — Изгубио двије године, научио се пити. Нех. Не смијемо ни трена изгубити. Креш. Радио [сам] до три сахата по поноћи да бих надокнадио оно што сам изгубио. Лаз. Л. 6. нар. песн. одсвћи; уништити, упропастити. — Хоћу Јакши изгубити главу. НП Вук. Чим сам лијепе свате погубио, својој сестри срећу изгубио. НП Вук. Изр. ~ апетит не моћи јести; ~ битку (игру, партију) бити побеђен, доживети неуспех; ~ дах не моћи дисати; <-•> дар

385

свијету у тешкој депресији. Козарч. 3. који нема одређеног правца, дезоријентисан. — Ја сам луч запаљек који . . . освјетллвам путе залуталом и изгубл>еном човјечанству. Срем.

Изр. изгубљени син, ~ овца (ов-

чица) онај који је напустио своје друштво, своју зај&дницу, своју породицу и скренуо с правог пута. кзгубљ&ник, -ика м онај који је смућен, сметен, клонуо; онај који је скренуо с правога пута у животу. — Мислила сам да ћу наћи сина, а нашла сам болесника и изгубљеника за кога нема наде да ће икада оздравити. Мишк. Под таласом п о н о ћ и . . . ми, изгубл>еници овога града, чекамо тугу. Ђон. изгубљ&вица ж жена изгубљеник. — Ја сам безбрлтица и изгубљеница, нијесам имала под небом ништа до овога голога живота. Љуб. 4згубљено прил. 1. нестајући, ишчезаеајући. — Пијукао нада мном звук високо, изгубљено. Гор. [Гласови] су се распршили изгубл>ено, беспомоћно. Шег. 2. у духовној одсутности, празно, пусто, глухо, беспомоћно. — Дуго и изгубљено гледа у гусле. Ћос. Д. Жена га некако изгубљено погледа. Хорв. бзгубљеност, -ости ж 1. стање или особина онога који је изгубљен; несигурност, збуњеност, сметеност, беспомоћност. — Неки дјетињски осјећај ужасног страха и изгубљености . . . осјетио сам једном на ходнику говора немоћи говорити; ~ г л а в у , живот неке тамнице у ноћи. Андр. И. Све оно осјећање биједе, изгубљености, страха . . . пре1) погинути; 2) не знати шта чииити, јако окренуло се сада у буктећи пламен спознања се збунити; ~ на изборима не бити изабран; — ноге (ходајући, јурећи) неправде. Шег. 2. одсутност разума, заборавмного сеуморити, измучити (ходајући, јурећи); ност. — Насеље се увелико спремало... ~ памет полудети; — (сваки) образ да расле обилате прегршти . . . највеселије постати безобразан, бестидан; ~ тло под изгубл>ености покладње. Божић. ногама престати се осећати сигурним; изгубљив, -а, -о који се може изгубити, ~ (све) у чијим очима немати никакве који шстаје, ишчезава. — И њен је лик неодеажности, вредности за кога; ~ ж и в ц е ређен, изгубљив послије неколико дана престати владати собом и својим поступцима. невиђења. Божић. ~ се 1. а. нестати, ишчезнути. — изгубљввост, -ости ж особина или стање Прескочио је преко нечијих ограда и изгубио онога који је изгубљив, који се изгубио. — се у маслиницима. Шег. Удовица навуче Нагризоше га осјећаји нејакости и осјећаји мараму на очи и изгуби се у гомили. Чипл. изгубљивости. Божић. б. постати неприметљив, незаметљив ушима. јкзгугати, -ам сврш. фам. изнети на — Остало се изгубило у буци што се на то глас. — Новине и свијет: га-гу . . . док изгупроломила. Цар Е. У комешашу се изгубила реч. Рад. Д. 2. фиг. смести се, збунити се, не гаше нешто. Мул. изгудити, Јигудим сврш. ир. изрећи, знати за себе, престати нормално расуђивати. — Сад се сам себи чудио с чега се био мало исказати. — Жао ми је што немам написано то што си сада изгудио — рече Велимир. прије онако изгубио и устравио. Ћоп. Хасанагиница сва је као изгубл»ена: дршће, Бажић. хода амо-тамо. Огр. 3. залутати: ~ у шуми. изгужвати, -ам сврш. 1. учинити да што изгуби сво; раеан облик, своју глаткоћу, Азгубљен, -а, -о 1. трп. прид. од шгубити. глаткост (немарним постутом, стискањем 2. који је без наде, беспомоћан. — Ћутао је и и сл.). — Униформа му је изгужвана, гледао стражара изгубљеним и безизразним види се да је скоро парена. Дед. В. Изгужва погледом. Чол. Он сада изгубљен лута по слику и баци јој пред ноге. Нуш. Под столом 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

386

ИЗГУЛИТИ — ИЗДАЈИЧИН

бијаху двије изгужване . . . сервијете. Кол. фиг. Сва јој је душа била изгужвана од тог пустог мијешања и копрцања. Бег. 2. фиг. изударати. ~ се изгубити свој раван облик, своју глаткоћу. — Његово изгужвано лице без успјеха се скривало у кучинасту браду. Ђил. нзгулнти, изгулим сврш. 1. одерати горњи, површински слој с чега, скииути кожу с кога. — Она честица . . . беше сва обрштена, они лепи грмићи . . . беху изгуллни. Вес. фиг. Јадан, одерак и гладан, грдно га изгулило то ново вријеме. Ђал. 2. очистити од коре, љуске и сл., огулити, ољуштити. Деан. Рј. 3. истерати. — фиг. Удри ти, господине, ко што теби Првул каже: онако ћеш ти понајпре изгулити. Лаз. Л. изгуљиватн, према изгулшпи.

-уљујем

несврш. и

уч.

изгунђати и бзгунђати, -ам сврш.

гунђа/ући рећи, прогунђати. — Сестра га сумњиво омјери, нешто изгунђа, закључа порту и оде. Киш. изгуравати, -уравам = изгуривати несерш. и уч. према изгурати. изгурати, изгурам сврш. 1. тискањем, гурањем приморати кога да се удаљи. — Ако чујеш какву галаму у канцеларији и звонце, знаш да треба некога изгурати напоље. Срем. 2. доћи на чије место, заменити кога истиснувши га. — Али нас Талијани изгураше, и то доста немилосрдно. Дед. В. 3. фиг. с муком, с напором, полако доћи до каквог места, постиђи што, изершити што. — Под пуном струјом изгурао је [трамвај] узбрдицу. Вучо. У Барама, откад постоје, није ни мушкарац изгурао даље од матуре. Сим. Чак ни десет заповиједи божјих нису знали. Годинић је изгурао бар четири, али Имбра ни запети. Кол. ~ се уз. повр. гурањем истиснути један другога. — Наже свет да бега, изгураше се и изгазаше се добро. Срем. изгуривати, -урујем несврш. = изгуравати. изгуркивати, -уркујем дем. несврш. и уч. према изгурати. — Навикала се, — објасни Уллна 3 изгуркивајући га из собе. Ђил. бзгуслити, -им сврш. добити, зарадити страјући у гусле, гуслајући. — Ходали су пуна три мјесеца, напросили мала готовогаЈ није шале, изгуслио Тале. НПХ. изгустирати, -устирам сврш. варв. изгубити вољу на што, престати волети. — Прилично је изгустирала немачки језик који госпођа Перса још једнако брани. Срем. Жића Гром ће је одвести кући за домаћицу

бар на два-три месеца, па ће је изгустирати. Дав. нзгутати, -ам сврш. искусити, доживети што непријатно. — Стари Сестрић још се није повратио од плача и стида који је данас морао да изгута. Чол. Сви су се нудили да уместо девојчице изгутају ирву ватру, како дечацима и доликује. Пол. 1959. изг^шнти, Лзгушим сврш. издушити{2), гру(х)нути. — Изгушнла је пушка кратко, језовито, пресјекла воду и тишину. Сиј. издавалац, -аоца м в. издаеач. — Издаваоци и критици различито су дшслили о времену и постању тога закона. Нов. издавапачкп, -а, -б који се односи на издаваоце. издавање с гл. им. од издавати. издавател. м в. издавач. — Михајло Петровић Погодин је у оно доба . . . издаватељ »Московићанина«. Нех. издавати, издајем несврш. према издати. нздавач, -ача м (вок. издавачу) онај ко]и издаје књигу иш што друго штампано, накладник. издавачев, -а, -о који припада издавачу. издавачки, -а, -б који се односи на издаваче: ~ завод. издавДјати се, -ам се сврш. покр. свршити парничепе. — Пошто се бише издавијали, измире се. Миљ. Аздавна и издавиа прил. оћавно, одавна. — Он је издавна наш пријатељ. Нед. издаждети се, -ди се, ијек. издаждјети се, сврш. заст. сасвим се испадати (
издаждјети се, -ди се, ек. издаждети се. издаја ж гажење задане речи, вероломство, еероломнички поступак. — Злопаког дјела више учинити нећеш, нити издаје ковати и сновати. Шен. [Они] сада полако клизе у издају. Чод. Зздајан, -јна, -јно којије склон издаји, који се оснива на издаји. — Да не чују издајни Пипери, е ће на нас јутрос ударити. НПВук. Није по том ни чудо да пламен издајне буне лиже из Далмације и овамо у Славонију. Шен. Дздајица м = издајник 1. онај који издаје, који је издао (кога). — Шта би ти, мајко? Да издам другове, да се издајицом назовем, је ли ? Вуков. фиг. И једиии издајица је траг. Гор. 2. (у аарибутској служби) ж издајничка. — Оно поносито дрво слоге и љубави... твојом издајицом руком у тријеске [си] растресао. Кур. Дздајичин, -а, -о који припада издајици, који потиче од издајице. , .

- ИЗДАЈНИК — ИЗДАТИ ДзДајник м = издајица. — То је доиста значило бити доушник, кривоклетник и издајник правог . . . народног осјећаја. Крл. фиг. Тај нос своме газди складност црта квари . . . тај издајник стари. Дим. Дздајница ж 1. жена издајица. 2. (у атрибутској служби) издајничка. — Сузе издајнице потекоше јој некако саме од себе у врелим низовима. Бен. ЈкздаЈничин, -а, -о који припада издајници, који потиче од издајнице. бздајнички, -а, -о који се односи на издајнике или на издајнице. — Јесам ли ја седео у нечасној и издајничкој служби? Сек. Тај бестидни л и с т . . . т о н е . . . у то издајничко блато. Креш. &здајнички прил. 1. као издајник, на начин шдајника. — Тај ће је човек издајнички оставити и узети какву лутку? Јов. Ј. 2. издајом, на превару. — Био је издајнички убијен. Лов. 1. бздајништво с особима издајника; издаја, издајство. — [Он] ти је остао да прича о срамоти издајништва. Зог. &здајно прил. издајнички. — Јужни се вјетар издајно чешкао о њега. Божић. издајство с издаја. — Ти си по издајству дошао до наше тајне. Шен. Храброст, искреност, верност сматрају се вазда као врлине, а страшљивост, лагање, издајство као пороци. Марк. Св. издал&ка прил. а. из даљине, с велике удаљености. — То је био читав двор . . . који је изгледао издалека као чуперак на жутој стрмини. Андр. И. б. из дамког краја, из далеке земље. — Тај је био издалека: горе од хрватске међе. Огр. в. фиг. не долазећи у непосредни додир. — Чешку је народност сматрао неком тајном организацијом, којој је боље уклашати се издалека. Јонке. Издалека [је] симпатисао партизане. Ћос. Д. Изр. ни ~ никако, ни на који начин; почети —> не прећи одмах на суштину ствари, говорити заобилазно. Зздалеки, -а, -б песн. којије из даљине. — Сад ка' чује корак неки, шум и шапут издалеки. Јакш. 23. Зздаље и бздаље прил. издалека. — Имао јје] увек двоје наочари, једне кад је хтео да што гледа изближе, а друге кад је хтео издалл да видн. Срем. Почеци овога покрета, као и свих других, воде се издаље. Поп. Б. јкздаљега прил. в. издаље. — Старије бабе и жене чак су устајале испред њега чим би га угледале издаљега. Ћор. Завеслао надуго и нашироко с различитим споредним закучицама које су тек издаљега повезане са згодом. Креш. 25*

387

издаљвти се, издаљим се сврш. покр. удаљити се. — С тијем се издаље [Арбанаси] од мушке озбиљности. Миљ. Аздан и Вздан м а. место где вода из земље избија. Вук Рј. б. покр. извор. Вук Рј. 4зданак, -анка м 1. младица која израста из корена на дну стабла или из посечена дрвета. — Живић, изданак од млада дрвета. Вук Рј. 2. фиг. потомак рода, племена. — Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева, и изданак из коријена његова изникнуће. Дан. 3. мин. део слоја или рудне окице. који избија на површину зшље. издангубити, -им сврш. дангубећи проеесши време. — Издангубих дане и године. НП Вук. изданути в. издахнути. издање с 1. гл. им. од издати. 2. оно што је издано или што ће се издати у штампи; скуп примерака какве књиге, ноеина, дела неког аутора, који се одједном одштампају и повежу; књиге једног издавачког предузећа, наклада: ~ Матице хрватске, ~ Матице српске; прво ~ дела А. Шеное. издатак, -тка м а. оно што се у новцу изда, потроши. б. књиг. стубац или рубрика у које се записује сее што се исплати или потроши. јсздати, -ам и -адем сврш. 1. дати из какве залихе, оставе, готовине или уопшпм из местагдесе што чува, гдеје похрањено; предати на чије располагаље. — Што год је новаца иза покојног Марка остало, она је издала за наднице. Шант. Стари шкртари и гули људе, али не жали издати за њега. Бен. Данас смо морали да издамо храде из болничких магазина. Дед. В. 2. дати у најам, у аренду, под закуп. — Прети јој да ће издати башту под закуп. Срем. Зашто сте издали стан кад сте знали да је предмет у поступку? Вј. 1957. 3. учинити познатим, открити оно што би требало остати скривено, одати. — Тај смели поглед као да је хтео да изда тајне једне д\апе бедне. Ант. 2. Већ је више од пет мјесеци . . . како шушњем надими кућу да је не би свјетло издало. Божић. 4. а. наштампати, пустити у јавност, обелоданити књигу. — Ово је кратак извод опширније монографије Копаоника . . . коју ћу . . . касније издати. Панч. Већ се одавна показала потреба да се издаде преглед хрватске повијести. Шиш. б. објавити, обнародовати (закон, исправу, наредбу и сл.), ставити на снагу. — Велика скупштина би . . . издала нови устав. Јов. С. На брзу руку изда неке наредбе. Цар Е. 5. а. погазити дату реч, еерност према комв, изневерити., прећи на страну непријатеља. — Ја сам издан, на вјери издан! Том. Наше народне пјесме . . . певају како је љуба свога мужа издала. Вес. б. фиг.

ИЗДАТЉИВИЦА — ИЗДЕВЕТАТИ престати деловати, служити, вршити своју издвајање с гл. им. од издвајати (се). функцију. — Већ су ме посве издале очи. издвајати, Аздвајам несерш. према издвоКрањч. С. Човек је одједном задрхтао. јити. Издао га глас. Андр. И. Издао је мотор. Сим. -—' се несврш. према издвојити се. — в. не испунити очекивапа, подбацити. — Павле се на први поглед издвајао нечим Љетина издала као никада у вијеку. Лал. г. туђинским у изгледу и понашању. Сек. покр. умрвти. — Станица је дијете, а ти издвојенбст, -ости ж особина или стање ћеш прије издат него те она одмијени. Лоп. ~ се 1. нехотице, против воље открити онога што је издвојено. се, очитоеати се. — Деца полажу . . . Чим издвбјити, издвојим сврш. 1. оделшпи, кога испитна комисија прозове, а мајка му одвојити од целине, од заједнице; изабрати, се одмах изда. Срем. Хтио сам све то преузети одабрати између других. — Њега су издвојили на себе> али се овај глупан овако издао. на супротну страну. Јак. Дјеца ру га проЈонке. 2. назвати се, показати се другим него матрала док је покушавао издвојити комад штојест. — Оде ти он у цркву, те се изда за од шест пенса. Торб. Ене де! . . . узвикну прогоњеног свеца. Креш. 3. уз. повр. изнекмет одједном, издвојивпш из оне гомиле верити, проказати један другога. — Задали [пешкира] један велики фитил>аш. Ранк. 2. [су] један другом веру да се не издаду. одстранигпи, удаљити, ослободити (џз органиВук. Дадне мито у Куче да се међу собом зма, из каква састава и сл.). — Т и [су] елеиздаду. Миљ. менти издвојени. Кем. То зависи. . . од постотка влаге који је издвојен. Вј. 1957. Изр. — себе поступати против свога ~ се 1. а. оделити се из целине, иззаједнице. уеерења, својих навика, својих принципа. издатљивица ж бот. кантарион. Сим. — Србија је прва држава која се . . . издвојила из европске Турске. Цвиј. б. оделити Реч. се од других добивши у својину део заједничке Аздатник м онај који издаје какеу исправу. имовине. — Сељак земљу није могао ни Доказивалац прикаже непотпуну исправу продати . . . нити се могао из опћине издвојити. ОП 2. в. осамити се, усамити се. — И потписану по издатнику. Мј. 1926. ЗЗДГХ и Аздах м 1. испуштање зрака, баш у том упињању да се од свих издвоје, еаздуха; супр. удах. — Сваки такав носни изгледа да су налазили сву драж свог живота. Станк. 2. истаћи се између других каквом издах и удах узнемиривао је сакрестана. особином, одвојити се. — Из те . . . зелене Шег. 2. издахнуће. — Такав беше кроз цео густине издвојио се поносно у висину живот, такав оста до издаха. Змај. 3. фиг. понеки брест. Ранк. свршетак. — На издаху сваког вијека . . . дође једна сјен застрта из простора незнаиздвојито прил. покр. одвојено, друкчије нијех. Крањч. С. Све оне . . . фреске поснего остали. — Издвојито и бистро гледа у љедњи су звучни издах готике. Бат. Спасојеву прилику. Ћип. издахнути, издахнем сврш. 1. испустити издзбрити, издворим и нздвбрити, -им зрак, еаздух из плућа. — Човјек издахне на сврш. дворећи постићи, заслужити, стећи. дан око 400 литара угљичног диоксида. — Дворио га је за девет година . . . не изНЧ. Изненада му се чинило као да га неко двори паре ни динара. НП Вук. Кад је љушчепао за грло, па није могао да издахне. бав издворио, његова срећа не познаје међа Рад. Д. 2. испустити последњи дах из себе, ни препона. Водн. умрети. — Сваки члан породице, ма где био, издебатнрати се, -атирам се сврш. жури да дође кући пре но што домаћин издахне. Ђорђ. Под мојим ћеш копљем издовољити се дебатирањем. — Муж и жена нису никад дискретан пар, нити их овамо издахнути. М-И. фиг. Глас пукне попут доводи жел>а да се . . . издебатирају. Бег. стаклене шипке и издахне у немоћном шапту. взд6ван>е, ијек. издијевање, с гл. им. од Донч. Само лампин пламен . . . мало јаче издевати (се). плану, па и он издахну. Чипл. изд^вати, издевам, ијек. издијевати 1. издахнуће с самртни час. — Тако ми несврш. према изденути. 2. називати кога чим. мога издахнућа! Вук Рј. — Издевали га за будалу. Каш. издахтати се, издашћем се сврш. зади~ се ругати се коме надевајући му ружне хати се, осетити сметње, гушење при бржем надимке. — Никад се не издева над Гајићем. ходу, пењању и сл. Р-К Реч. Каш. в з д а ш а в , -шна, -шно а. који радо даје, нздев&татв, -ам сврш. избити, истући, дарежљив. — Издашан и чазбен био је за измлатити, излупати. — Ако се они слегну чудо. Вук. б. који много даје, обилан, обилат: и тебе издеветају батинама и све ти кости ~ берба, ~ жетва, ~ јело. изломе? Вел. Одмах би их [робијаше] вратили у »кућу«, издеветали, а коловође оковали. издашност, -ости ж особина онога који Чол. је издашан или онога што је издашно.

ИЗДЕЈСТВОВАТИ — ИЗДИГ ~ се уз. повр. избити, истући Један другога, измлатити се. — Потукла се рођена браћа, поразбијали главе, изранили удове, напросто издеветали се. Мих. изд6јствовати,-вујем сврш. испословати, постићи, израдити. — После дутих преговора друштво издејствова код Косте бакалина да добије петролеума на вересију. Дом. издекламирати, -амирам и изд&кламоватн, -мујем сврш. изговорити декламирајући, декламујућч. — Моја је Невенка дирљиво издекламирала једну пјесмицу. Кол. Једанпут . . . он синовцу нареди да издекламује циркулар. Мат. изделавати, -блавам, ијек. издјелавати несврш. и уч. према изделати. Азделати, -ам, ијек. издјелати, сврш. I . израдити, начинити, направити. — Био је то као умјетнички издјелак идеал младе женске главе. Новак. Продао је на пазару пола вреће издјеланих кашика. Божић. 2. фиг. створити на основу искуства, као резултат изучавања, размишљања, вежбања, изградити. — Могао је да устали и издјела свој стил и своје схваћање. Марј. М. Он је то образлагао издјеланом пјесничком формом »Јудите«. Р 1946. изд&гати, Азделим, ијек. ИЗДИЈ&ЛИТИЈ сврш. 1. извршити дељење, поделу чега, поделити. — Напуштајућм зграду изделио је војницима крстове. Јак. 2. оставити кога без дела, не узети кога у дељење. — Дај ти сада први повуци . . . да те опет не издијелимо. Ков. А. 3. одвојити кога из заједнице давши му у власништво део заједничке имовине. ~ се одвојити се добивши у власништво део заједничке имовине. — Ваљда се из поштовања према деди Мијату нису изделили, јер одмах по његовој смрти задруга се распрсну у неколико кућа. Дом. издељавати, -бљавам, ијек. издјељавати несврш. и уч. према издељати. Дздељати, -ам и -ем, ијек. издјел>ати, сврш. израдити резањем, резбарењем (од дрвета или на дрвету). — Издеља ножем подужи танак шиљак. Ћос. Д. Кад се је најео, издјеља од дрвета свиралу. Шов. издељ&вати, -^љујем, ијек. издјељАвати несврш. и уч. према изделити. Азденутн, -енем и -едбм, ијек. Лздјенути, сврш. = издести и издети 1. наденути имв, надимак. — Ни једне јетрве није оставила да јој не издене име. Лаз. Л. 2. извадити што откуда. — Најпослије смисли се, издјене иза паса двогрле и прихвати да свира. Ћип. ~ с е извући се из чега, испасти ван, напоље: изденуо се конац из игле. — Камен дохвати Андрију поребарке, на голо месо, гдје му се кошул>а у трчању издјенула. Божић.

389

Аздер м само у изразу: за ~ неиздерив, врло трајан. — Хлаче за издер. В 1885. изд&ратн, издерем сврш. 1. довести у стање истрошености, раскинути на више места дугом употребом, тешким радом и сл., поцепати, подерати, похабати. — Изгледа бедно у издераној одећи. Дед. Ј. Данас ми морамо посртати по издераним путовима. Пав. фиг. Над њим је јесен махнула цуњама издеране магле. Михољ. 2. доеести у стање промуклости (р гласу). — Сва очајна издерала грло вичући. Крл. 3. истући, избатинати, измлатити. — Рече дш да му захвалим што ме није дао повалити и издерати. Ат. 4. фиг. јурнути. — А ја ти . . . на моме вранцу издерем из шарампова. Вук. ~ се 1. доћи у стање истрошености, раскинути се на еише места, поцепати се, подерати се; промукнути. — Пусти. промукао и издеран глас. Радул. Ноге су ми збиља ослабиле, грло се издерало. Бан. 2. фиг. сурово викнути. — Јесте ли разумјели? — издере се [командант] на завршетку. Чол. Издерао се на мене . . . као да пред њим стоји углавллни крадљивац. Крл. изд&рилеска, ијек. издбрилијеска, м чврст, издржљив човек (на којем се може издерати леска, а да њему ништа не буде). Вук Рј. изд&рилијеска, ек. издфилеска. Аздерина ж јарак који је издерала вода, вододернна. — Буду изаслани људи . . . да га проведу преко издерина. Крањч. Стј. изд&ротина ж место гдеје што издерано. — Изјеле га [лишће] . . . соли, и вода је по н>ему изрезала дубоке издеротине и јаружаста кориташца. Крл. Најпрљавије . . . крпетине пришили су на своје издеротине. Божић. издес&тати, -ам и издбсетковати, -кујем сврш. убити свакога десетога; смањити (број чега) убијањем сваког десетог, уништити, убити у великом броју. — Наше лијево крило прво навалило . . . чили и здрави се залијећу, а издесетани се враћају. Торд. Да земља наша издесеткована сва се замлади. Макс. Вздесна прил. са десне стране. бздести и Аздети, -енем и -едем, ијек. Аздјести и издјети, сврш. = изденути. вздиванв^и, -иваним сврш. изрећи, изговорити. — Ако смијем, шјор, ја ћу нешта друго издиванити на памет. Мат. ~ се дшанећи изговорити се. — Нашло се, додушвЈ још увијек . . . оптимиста . . . који су кризи успркос знали . . . громко запјевати и опширно се издиванити. Кол. &здиг м покр. простор у планини на који се издижу, изгоне овце преко лета; исп. бачија (а). — У Томовој кући било је читаве године сланине . . . и смока сваке руке што

390

ИЗДИГНУТИ — ИЗДОБРИТИ

су га доноскли пуни торови и издиг у Сињајевину. Ств. 1948. Имао је огромну ливаду више издига. Вујач. Аздигнути, -гнем сврш. = издићи 1. мало дићи, подићи, уздићи. — На плочнику је лед издигао склиске кврге. Торб. Дежурни ађутант укочи се на поздрав издигнувши сабљу. Јеегп. 2. повисити (глас). — Има три стотине пуних година . . . издигох ја мало више гласом него обично. Коч. 3. фиг. учинити вишим, дати (коме, чему) веће значење, вредност, џену, узвисити. — У првој половини 19. века Леополд Ранке издигао је политичку историју на највишу висину. Арх. 1926. Мерили [су себе] . . . према оним легендарним јунацима што их је наша борба издигла. Поп. Ј. 4. покр. идући преместити се куда нааише, попети се у издиг. — Нс даду ми издићи у планину. НП Вук. Издигао [сам] у планину... гдје не стижу гласови и испарења. Лаа. ~ се 1. уздићи се, подићи се. — Кад стиже бег на обалу, прво се издиже на коњу. Шуб. Капетаница се издиже на вршке прстију. Франг. 2. фиг. нагло се појаеити. — Умјесто одговора издиже се одједном мисао пуна грозе и бојазни. Цар Е. Аздизање с гл. им. од издизати (се). Дздвзатн, -ижем несврш. према издићи. ~ се несврш. према издићи се. изд&зач, -ача м направа која издиже што. — Сандук . . . сличан је кутији, а у њему се налази издизач метка. Стр. издиј&вање, ек. издбвање. издиј&вати, издијевам, ек. издбвати. издиј&литн, издијелим, ек. издблити. издиктирати, -иктирам сврш. 1. изговорити гласно да онај који слуша може записати. — И издиктирао је мирним гласом . . . слиједеће писмо. Чол. Издиктирај . . . У машииу неколико редака. Бег. 2. свршити диктирање. Аздимити, -им сврш. 1. испушити докраја (лулу, цигару). — По четири луле издимисмо . . . да ријечи једне не пискосмо. Њег. Не би се ти ље овако разваганио . . . те неколико лула до грла издимио, да нам ње није у кући. Ков. А. 2. вулг. напустити место присилно и журно. — Ја тражим да одмах издимиш одавде. Ово је кафана. Дав. ~ се нестати (као дим), издимити (2). — Све што ви зовете недостојном интелектуалном тартиферијом издимило би се као пеливанска глупост. Лит. 1957. взднмљивати (се), -нмљујем (се) нееврш. и уч. према издимити (се). &?дирак, -ирка м оно што је подерано, издерано. — фиг. Срце се моје цијепа на издирке. Наз.

&зднрала узв. бежи, склањај се. — Кад он то чу, а он онда издирала. Вук Рј. аздорало м и с онај који се издирући мучи, труди. Вук Рј. изд&рало с труд, мука (онога који издире). — Наше је издирало, а господско избирало. Вел. бздирање с гл. им. од издирати (се). дздирати (се), -рем (се) несврш. према издрети (се), издерати (се). изд&ринчити и издаринџити,-имсврш. тешким трудом зарадити. Прав. Аздирша м в. пздирало. Вук Рј. вздисај м 1. оно што човек дишући издахне одједном. — Послије издисаја настаје мали одмор, док се поново мишићи и ошит не контрахирају. НЧ. 2. умирање, свршетак, смрт. — Закон налаже да деца буду при издисају очеву. Јов. Ј. Свачцји је живот књига. Почетак јој је уздисај . . . свршетак јој је покров и издисај. Јакш. Ђ. Изр. на издисају на самрти. бздиса&е с гл. им. од издисати. Дздисати, -ишем несврш. према издахнути. Аздићи, -игнем сврш. = издигнути. ~ се издигнути се. индифер&нцираност, -ости ж особина онога штоје индиференцирано. индиференцирати, -^нцирам сврш. извршити диференцирање. — Мемедага и старац Фочо остају два оштро издиференцирана лика у нашој књижевности. Сур. издихавати се, -ихавам се несврш. и уч. према издихати се. издахати се, издишем се заст. сврш. престати убрзано тешко дисати (при ходу, раду и сл.), издухати се. &здншни, -5, -о који се односи на издисање. издјелавати, -^лавам, ек. изделавати. бздјелати, -ам, ек. изделати. издјељавати, -^љавам, ек. издељавати. бздјељати, -ам и -ем, ек. издел>ати. издјељнвати, -ељујел!, ек. издељивати. Аздјенути, -нем, ек. ксзденути. бздјести, -дјенем и -едем, ек. издести. Аздјети, -дјенем и -дједем, ек. издети. Аздно предл. из дна, са дна. — Издно мора. И-Б Рј. Аздобовати, -бујем сврш. 1. добошем прогласити. 2. фиг. изблебетати, избрбљати. — Па ако је тако — рече удовица мало дурљиво. Ако је тако, ја то ииком нећу издобовати. Ат. нздббрити, издобрим сврш. изићи на добро. — У селу узело било на сва уста

ИЗДОВОЉАВАТИ — ИЗДРЖАТИ говорити . . . како нам брак неће издобрити. Буд. А ја вам кажем да не ваља што дирају у ћуприју; и неће издобрити ово поправљање. Акдр. И. нздовољ&вати (се), -бљЗвам (се) несерш. и уч. према издовољити (се). издовбљитн и изд&вољити, -бвољим сврш. задовољити. — Као да је плачем јучерашњим срце своје досита издовољила. Берт. ~-• се повр. — Пустио сам га нека се издовољи трчећи улицама. Креш. Он и Срдар особито се издовољише морском рибом. Мат. издбјити, издојим сврш. сасвим подојити^ сасвим помусти. Р-К Реч. нздвлазити, -им сврш. придоћи један за другим. — Кад се смркло, његови другари . . . издолазише један по један. Јакш. 23. Дотле су издолазили сељаци из најудаљенијих села. Мул. издомунђати се, -ам се сврш. потајно се договорити. — Одвезао на два камиона ракију у Беч и тамо се издомунђали с неким радницима. Дав. Аздравити, -им сврш. 1. оздравити, постати здрав. — Кад газда издрави, лијечник му нареди да остане подуже у кући. Ћип. 2. излечити, учинити кога здравим. — Илија неће да зовне лекара, стрепи: могао би га издравити. Чипл. Дздрамчкти, -им сврш. тешко измолити. — Ово сам једва издрамчио. НИН 1960. издрапати, издрЗпам сврш. раскинути, поцепати на више места, у комаде. ~ се повр. Аздрати се, -дерем се сврш. издерати се. — Иди ти до белаја, па другог завитлавај... издра ти се он на мене. Рад. Д. издрачпти се, издрачим се сврш. издерати се на кога. — Он се издрачи на њу: — Јеси ли ти гладна, или ти је чега мало ? Лаз. Л.

391

Дздрета, издрем, (р. прид. дздро, -дрла; трп. прид. дздрт), ијеК. издријети, сврш. издерати. — [Жарач] му је на више места издро кожу. Лаз. Л. На дну писма слова бијаху развучена, издрта. Нех. ~ се 1. намучити се. — Дало се . . . на половицу, па су се тежаци издрли а да нијесу имали никакве користи. Ћип. 2. издерати се на кога. — И одмах се издре: »Ти си, Мујо, бака!«Вел. Он сг онда издре на ме в рече ми да гледам свој посао! Вес. 3. покр. побећи. — Јаши, па иди! Ја ћу пјешке издријет. Нен. Љ. издрбчати се, -чим се сврш. издерати се. — А што сте стали викати, бог вас видио — издреча се мали писарчић. Ков. А. нздречнвати, -бчујем несврш. и уч. према издречити. ~ се несерш. и уч. према издречити се. издрбчити, Аздречим сврш. избечити. — Па буЈрум, мајчин сине, ти се брецнеш и издречиш очи. Радул. Видје једно узбуђено лице, издречено на њ. Бег. ~ се 1. избечити се. — Што си се избечио у ме! издере се Тодорина. Тур. фиг. Блуза се издречила овдје на свјетлу својом јефтином кретонском простотом. Михољ. 2. издератписе.

издрбшити, издрешим, ијек. издриј&шити, сврш. одрешити, ослободити кога. — Хтијаше [Турчин] да Вукову [главу] веже, ал' и Вука вјера издријешила, јер сељани за н»егову стали. Март. издржавање с 1. гл. им. од издржавати (се). 2. оно чиме се ко одржава у животу, од чега живи (рбично новац). — Израдио је код више власти . . . да му се . . . да пристојно издржавање. Андр. II. издржавати, -државам 1. несврш. према издржати. 2. исхрањиеати. — Ви ако хоћете да ме издржавате људски, па алал вам и моја кућа и моје имање. Ранк. ~ се несврш. према издржати се. бздржај м време колико неко може издржати што. — Он одуљи из дубоког лијеног издр&снути се, издрекнем се сврш. даха, на издржај, мукло носно ојкање без грубо, сурово викнути, издерати се. — У ријечи. Кал. бухару с њим — издрекне се. Јурк. издржање и издржа&е с 1. гл. им. од издрбљити, издрељим сврш. избечити, издржати (се). 2. оно чим ко себе у животу избељити (о очима). — А шта си издрељио те одржава. — Невиђене траве умео [је очурине у мене? Мат. Издрелл Маркан човек] да нзбере, као најбол>е средство за очи, тобоже као да се чуди. Пав. издржање своје. Панч. Његов син прима ~ се 1. избечити се. — Шта је, што си се издржање из инвалидског фонда и — издрељио у ме? Ћоп. 2. издерати се. — Ама проси. Лаз. Л. откуд сад ти ? — набусито се издрељи Никоиздржати, -жим сврш. 1. постојано, летина. Ћоп. Издрељио се на н> дебели упорно поднети, устрајати, истрајати. — официјалчина. Пав. Други батаљон је овде издржао најжешће издресирати, -бсирам сврш. дресирајући борбе. Дед. В. Издржао је операцију камена извежбати. — Он [ум] издресират дух ће ваш. на мјехуру. Матош. Окренуо сам се у С-Ц. На Мићином лицу се смеогао издре- страну јер нисам могао издржати њезин сирани млади пас. Дав. ^ , игчи поглед. Козарч. 2. задовољити одређеним

392

ИЗДРЖЉИВ — ИЗДУБЉЕНОСТ

захтевима (при проверавању, оцењивању чега). — Он има свест о дужности да прими само оно што издржи пуну критику његова разума. Скерч. Изр. ~ казну провести пресудом одређено вре.не у казненом заводу; ~ на својим плећима поднети главни терет око испупавапа чега. ~ се исхранити се, прехранити се. — Што зарадиш као надничар, биће, ако се како треба стегнемо, довољно да се сви издржимо и да имамо свега. Нед. издржљив, -а, -о који мзже да издржи што напорно, тешко, отпоран, истрајан, чврст, солидан. — Суров одгој учинио је од Спартанаца храбре и издржљиве војнике. Пов. 1. То није угодно ни естетично, чак и за наше врло издржљиве нерве. Грол. издржљиво прил. на шдржљив начин, са шдржљивошћу. — Свакога који би јој се приближавао издржљиво би гледала и пратила. Станк. издржљивост, -ости ж особина онога који је издржљив или онога што /е издржљиво. Дздриблата, -ам сврш. спорт. дриблајући преварити лоптом кога. — Противника . . . треба заварати, издриблати. Ног. бздркјети, издрем, ек. издрети. ти.

издриј&шити, издријешим, ек. издрбши-

Дздриловати, -лујем сврш. дрилом извежбати. — Та издрилована дисциплина има да нестане. Дав. издрљанчити,-им сврш. погрд. измолити, искамчити, испросјачити. Вук Рј. издрљати, издрљам сврш. 1. изравнати дрљачом. — После дуже употребе треба овако уређене [тркачке] с т а з е . . . добро издрл>ати и . . . посути песком. Јах. 2. фиг. рђаво, невешто и.ш неорижљиво написати. — Двадесетак потписа међу којима половица издрљаних. Матош. Послао је нервозно, издрљано писмо. Гор. издрљнти, издрљим сврш. а. раздрљити (груди). — Ш . . . т-та ? — промуца Горчин и прллвом руком несвесно протрл>а руњава и издрљена прса. Ђур. 6. широко отворити (рчи), избечити. — Саво пази своја посла, жваНући халапљиво и прескачући издрљеним очима из једне здјеле у другу. Ђон. бздрмати, -ам сврш. дрмајући избацити што из своје основе. — Та ево га, мила нено, гдје дрма на вратима, издрмао, мила кено, пола кључакице. Вук Рј. издрмусати, -ам сврш. дрмусајући истрести> шбацити. Р-К Реч. - - -

бздрндати, -ам сврш. 1. прочешлати (вуну). Вук Рј. 2. фиг. погрд. посеирати, подрнкати маао на клавиру. Р-К Реч. 3. фиг. избрбљати. Бак. Реч. ~ се 1. издрмати се, надрмати се возећи се у колима. — Издрндали смо се на том чачковитом путу дозлабога. Пав. 2. избрбљати се. Бак. Реч. издрббвти, издробим сврш. учинити што ситним, уситнити, измрвити. — фиг. Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробл>еним реченицамаЈ испричао свој . . . кратки животопис. Шапч. Дздрбнцати се, -ам се сврш. издрндати се (/). — Метнут ћу му све четири перине и онако ће се издронцати на колима. Коз. Ј. издрпаница м и ж онај (рна) који је издрпан, подеран. Р-К Реч. нздрпанко м онај који је у издераном, подераном оделу. Р-К Реч. издрпати, издрпам сврш. 1. издерати, подерати, поцепати, издрапати. — Кућа је сва у нереду . . . дјеца каљава, неумивена, издрпана. О-А. Од силне кише . . . изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом. Срем. 2. испипати, извршити дрпање у ееликој мери, иштипати. — У игрању сву ју је издрпао и изгњео. Пав. Аздрузгати (се) и бздруцкатн (се), -ам (се) сврш. изгњечити (се), изгужеати (с$). — Она висока, суха глумица . . . с намрешканим вратом попут оне издруцкане сукње на њој. Бег. Дздубак, -упка м удубина, удубљење. — Као год у Кијевским пећинама, тако су се и ту видели издупци у зидовима. Глиш. [У ходнику] су биле намјепггене у издупцима ријетке љепоте . . . билине и цвијеће. Том. По издупцима са сваке стране стајаху велики вински крчази. Креш. издубати, издубдм сврш. е. издупеши. — Морача као горска вучица протукује се кроз издубано стијење. Ђон. издубен, -а, -о трп. прид. од издупсти. издубеност, -ости ж стапе онога што је издубено. ^здубива ж удубина. — У једном је зиду била издубина. Новак. Згури [се] у малој издубини у зиду. Креш. издубити, издубим (трп. прид. Лздубллн) сврш. издупсти. — Људи су се почели . . . помицати с мјеста на којем су већ били издубили удубину за стајање. Михољ. Узмем лепо овај пањ па га . . . издубим да се може и у њему саће правити. Вес. фиг. Разум је мала снага и зло гдје дође, оно издуби све испод њега. Лал. Аздубљеност, -ости ж стање онога што је издубљено. „..,.»» .»--«_ ^ -^

ИЗДУБЉЕЊЕ — ИЗДУХАТИ издубљб&е с 1. гл. им. од издубити. 2. издубено место. Р-К Реч. издубљивати, -убљујем несврш. и уч. према издубити. издубока прил. из дубине, из темеља. — Добро се оно издубока гради, велим ја вама! Ћоп. издуботина ж шупљина начињена дубењем. Р-К Реч. издув&ва&е с гл. им. од издуеавати (се). издув&вати, -увавам несврш. и уч. према издувати. ~ се несврш. и уч. према издувати се. издувати, издувам сврш. = издухати. 1. дувањем очистити, прочистити што: <~~ славину, ~ цигарлук. — У прсима кб да јој лежаше нешто што би требала да издува. Вес. 2. а. дувањем направити, обликоеати што: ~ стакло. б. дувањем изсашти (пламен), разгорети. — Принесе фитиљу главњу, издува пламен и упали је. Вуј. 3. струјом зрака, ваздуха избацити. — Код крупних китова ступ водене паре, издуване у облику водоскока достиже висину од 10—15 метара. Петр. М. И грунула ј е . . . хаубица и издувала гранату. Б 1958. 4. издушити (36). — Вратар . . . отворивши капију промрмл>а замуцкујући . . . И одједном са звиждуком издува: Д-до-ш-шли... Ђил. ~ се = издухати се 1. престати дувати. 2. престати убрзано, тешко дисати (после трчања, брзих и наглих покрета и сл.), успоставити нормално дисање. — Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо. Ком. Тетка Ика управо је растеретила леђа3 па се издувала. Јел. 3. искалити се. — Не видећи . . . на коме би могао искалити свој јед, уђе у кафану да се издува над рачунском књигом. Мат. 4. фиг. весело се провести, пробанчити. — Позвалц [су га] на веселу вечеру да се »издувају«, како су они то знали. Грг. 5. безл. наживети се. — Шта ћеш — каже мајка — године . . . Издувало се, па се нема куда више. Радул. издужнвати, -ужујем несврш. иуч. према издужити. ~ се несерш. и уч. према издужити ее. издужити 1 , издужти сврш. — издуљити 1. учинити дужим, дулим, испружити, извући, развући. — Митраљезац издужи пшју као барска птица. Вуј. Птица мочварица која хоће спријечити да јој тијело тоне у воду чини напоре да би истегнула и издужила своје ноге. НБ. 2. пружити, протегнути у неком правцу, смеру. 3. продужити рок чему. — Они му издужили меницу на три месеца. Ћос. Б. ~ се = издуљити се 1. постати дужи, дули. — Према мјесецу је опазио како му

(СЕ)

393

се сјенка издужила као турски нишан. Вуј. Немачка колона се издужила као огромна змијурина. Јак. 2. лећи испружиеши се. — Никола се издужи између њега и војника. Ћос. Д. 2 издужитн , издужим сврш. исплатити за кога дуг, ослободити кога дуга. Р-К Реч. ~ се шатр. ставити потпис, потписати се. — Не би човек веровао ко се све издужио потписом на меницама и облигацијама. Срем. издуљивати, -уљујем несврш. и уч. према издуљигки. ~ се несврш. и уч. према издуљити се. издуљнти, издуљим сврш. =» издужити1. — Госпођа Ванда издуљи врат. Десн. Затим издуљи поглед по свратишном ходнику. Креш. ~ се = издужити 1 се. — У тужиоца и истражнтел>а лица се готово издуљише. Л-К. изд^нути, издунем сврш. покр. «. издухнутпи. — Убио си! шшови Вековић, гледајући у левак дима који Мића издуну. Дав. издупсти и јкздупсти, издуббм (трп. прид. издубен и издубен) сврш. а. дубећи, копајући начинити рупу или шупљину. — Раку [су му] издубли таман ондје гдје га је зрно стигло. Вујач. б. направити, изрезати помоћу урезиеања, бушења, дубљења. — Пространу плочу . . . укусно је издубао и уоквирио дебарски каменорезац. Бзж. фиг. Било би можда прошло као ноћна тлапња која чак не издубе за себе мјеста у сјећању. Михољ. ~ се постати дубок, урасти дубоко у што. — Очи се издубле, пропале у шупљину лубање. Војн. нздуравање с гл. им. од издураеати. издуравати, -урЗвЗм несврш. према издурати. издуратн, -ам сврш. истрајати, издржати. — И тим би новцем подигао и покрпио оно кућерка што ће тешко још коју годину да издура. Мил. В. Ову зиму не би ми више унучад тамо издурала од глада. Пав. Аздути се, -дмем се сврш. надути се у ширину. — Лабуд се нешто издуо и брекће од подне. Рад. Д. бздуха ж геогр. мања, често неприметна пукотина у крашком речном кориту која упија речну еоду. Свезн. издухати, издушем и издухЗм сврш. — издувати. ~ се = издувати се. — Заустави да сс коњи издухају. Мат. фиг. А — помислио сам — задојио се слободом духа, треба да се издуше. Л-К.

394

ИЗДУХНУТИ — ИЗИМ

издухнути, издухнбм сврш. истиснути дубоким дахом што из какве шупљине. — Стари Ћемаловић . . . лагано издухну сап дим и бсз поздрава крену даље. Ћоп. јкздушак, -шка м одушак, предах, прекид. — Праште клете [пушке], издушка им нема. Март. Живци су му треперили изазивајући . . . ону нелагодну, раздражљиву преосетљивост без издушка. Дав. издушивати (се), -ушујем (се) несврш. н уч. прена издушити (се). нзд/шити, издушим сврш. 1. истиснутч, избацити зрак, ваздух {обично из плућа). — Надме образе, па издуши накупљени зрак. Десн. Подвриснула локомотива, издушила у свом звиждуку сав јад Крајишника, који се откидају од своје земље. Ћоп. 2. избацшпи вапгру, метак. — Теке двије пушке издушише, докле двије друге запуцаше. НП Вук. 3. фиг. а. изгубити снагу, моћ, способност, ослабити. — Мато се одрекао своје живе жеље да ће моћи склонити Јелицу . . . да бјеже . . . у који крај и ондје се притаје док издуши бура. Торд. Бљузне пљусак, бљузне па издуши, сунце гране, малшпу осуши. Кош. 6. одједанпутп, нагло изговоригпи. — Јовица је, на концу, једва могао да издуши: — Ево ти, кажем ли ја, пропаде држава! Ћоп. в. нагло изићи, нестапш. — Он издуши на велика врата, па преко авлије. О-А. ~ се утишати се, умирити се. — Талас се сам измори, и вјетар се сам издуши. Наз. изд/шке прил. издушуЈући, снаокно дишући. — Сркућите господски, а не тако издушке као да сте загореле казанске луле. Рад. Д. нзђ- в. ижђ-. Лзеоран, -а, -о индив. коЈи је пун пруга као зебра. — У огледалу . . . гледао је . . . мишићаво тело . . . кожу изебрану црвеним, укрштеним пругама од фротирања. Дав. Нзед, ијек. изијед, ж у изразу: т р а в а од и з е д и бот. в. љутић. Сим. Реч. взедипбгача, ијек. изједипбгача, м и ж необ. изјелица, прождрљивац. — Испичутуро, изједипогачо, празна мјешино! Ков. А. &зелнца (ек.) в. изјглица. Лзелпчки, -а, -о (ек.) в. изјелички. Дзем в. изједем. из^рити (се) в. исхерити се. &ЗССТИ, изедем и изем (ек.) в. изјести. нзети, измем сврш. заст. в. изеадити. Деан. Рј. Дзеша и &зеша (ек.; в. изЈеша. в з е ш а н и Лзешан, -шна, -шно (ек.) в. изјешан. Ззешност и Азешност, -ости (ек.) в. шјешност.

изигравањз с гл. им. од изигравати (се). изнгравати, -игравам 1. несврш. према изиграти. 2. узимати какав лик с намером да се ко доведе у заблуду, приказивати, правити себе неким другим. — Оливија је не може бити вештије изигравала кокету. Нед. На шетњи се шали., сиије или изиграва доктора. Чол. ~ се 1. несврш. према изиграти се. 2. уз. повр. варапш, обмањиеати један другога. — Потајно су се изигравали, знајући један за другога. Бен. из&грати, изиграм сврш. 1. а. шрајући (у каквој игри, глумећи у каквом казалашном, позоришном комаду) довести игру до краја. — Он ми сада долази редовно . . . те изигра две лартије шаха. Нен. Љ. фиг. Цар Наполеон изиграо је све улоге што је знао. Нен. Љ. б. у игри извршити какву комбинацију, одиграти. — Ја имам још једак адут . . . ја ћу га изигратн. Крл. Изигран [је] последњи потез. Крем. 2. играјући изгубити, проиграти, прокоцкати, растећи. — Има гладинаца који би се хтјели помоћи туђом муком и надокнадити што изиграју и растеку. Павл. 3. поступапш несавесно и нечасно према коме, преваритч, обманути; наћи могућност да се избегне обавези или обећању, заобићи. — Не да овд)е лајеш годинама како те је изиграо човјек за кога работаш! Крл. Најбољн његов друг и земл>ак поткопава га . . . и ради да га изигра н да он добије лиферације. Андр. И. Сељаку [је] у крви да изигра свако наређење власти. Ћос. Д. Изр. ~ најтежу, последњу, з а д њ у карту употребити последње средство против кога. ~ се 1. много, довоље се наиграти. — Ала се изиграсмо . . . Нисам се изиграо 'нако ни кад сам мог Милована женио. Вес. 2. изгубити свој добар глас, преварити се. — Изгледало је да ће се дневници код народа изиграти. Дом. изидати, изидам и изиђем сврш. 1. свршити зидање, завршити, довршити грађевину, зграду, сазидапш. — Капела . . . је изидана озго, у висини до више појаса. Нен. Љ. 2. а. испунити грађевинама, изградити. — Сада је све изидано, пуно вила уз обалу. Бен. б. подупрети, заштитити зидом. — Ту спустише ленгер уза саму изидану обалу. Дав. изнђивати, -иђујем несврш. и уч. према изидати. Кзијед, ек. изед. изЛлажење с гл. им. од изилазити. изјклазити, -нм несврш. излазити. изим предл. заст. «. осим. — Изим господара живио је у тој соби још један живи створ, стара зелена папига. Шен. Изим

И З И М И Т И — И З Ј А Д А В А Т И (СЕ) неколико срдачних ријечи и . . . љубазног осмијеха ништа друго међу њима није било. Ћип. изимпти, изимим сврш. 1. прехранити преко зиие. — Захватих погледом сшежне и пусте висове бјеласичке гдје се у продолима муче чобани да четином изиме овце. Лал. Раде сиротани да их мали ујам изими, исхрани. Кош. 2. прегурати зиму, презимити. — Не учинисмо ни ми то од бијеса . . . него . . . знаш . . . докле изимимо. Мат. изппаднти се, -инадим се сврш. довоље се наинадити. из&скати, изиштем сврш. Х.предложити да се што учини, изврши, затражити. — Зато стане молити посланике да би га изискали к себи као толмача и секретара. Вук. Добро ће учинити тај . . . писац . . . да од нашег Хорватовића изиште веран опис Черкеза. Јакш. 25. 2. иштући постићи,добити, измолити. — Шамика је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен. Игн>. 3. шитући, изнаћи, истражигпи. Вук Рј. ~ се постићи, добити допуштење за што. Вук Рј. нзискивање с гл. им. од изискивати. нзискнвати, -искујем 1. несврш. и уч. првма изискати. 2. тражити, захтееати. — Све је то изискивало времена. Л-К. Велике напоре . . . устанак изискује. Чол. изисти и Азисти, изиђем сврш. покр. в. изићи. — Тад ће изист дјело на видјело. Њег. А сутра ће изист у Созину. НП Вук. &зистпне прил. доиста, заиста, уистину. — Иа, изистине> боље је тако, вјерујте ми. Петр. В. Изистине велим. Сиј. из&стински и изистицски, -а, -6 а. који

395

војвођанских села. Дед. В. Они су давно изишли из дечачког доба. Јак. Скоро је о томе и читава приповијест изишла. Берт. Свак се боји . . . да ће одатле изићи велики источни рат. Нен. Љ. Из моје крви изишла је њезина прилика. Војн. Изишла је година дана. НПХ. Взјав м поет. в. изјава. — Твој је дрхтај тада слут пророка, изјав тајне. Крањч. С. дзјава ж 1. усмено или писмено изношење, очитовање: ~ саучешћа, ~ љубави, свечана ~ , дати изјаву. 2. саопштење. — Гледајући смрти у очи, одбио је било какову изјаву о стању и снази наше војске. Јонке. Изр. ~ г в о з д е н е руде руд. изданак рудног слоја на поершини. Р-КРеч.; прећутна ~ правн. изјава која није исказана, него се изводи из радње, чина. бзјаван, -вна, -вно којим се нешто изјављује, исказује. Изр. изјавна р е ч е н и ц а грам. изрична, декларативна реченица. изјавилац и изјавилац, -иоца м онај који даје какеу изјаеу, који се изјашњава, који се изјављује, очитује у чему. — Очитовало се да су осамдесет постотака дотичних изјавилаца присталице »интимне лирике«. Шим. С. изјавити, изјавим (трп. прид. изјављен) сврш. 1. дати изјаву, изрећи (нешто) јавно. У норвешком парламенту изјављени су енергични протести. Петр. М. За мене није нитко изјавио да бих био некоме нешто украо. Крл. 2. извести стоку (на пашу). — И изјавих стадо на планину. НП Вук. Јутрос чобанин изјавио овце. Глиш. Изјави, секо Зоро, румене краве своје на пол>а амаранта! Наз. ~ се «. изјаснити се (7). — Синоћ сам одговара истини, истшшт. •—• Д о к не добијемо морао да се изјавим о духу који влада код шта за јело, могли бисте ми испричати какав изистински догађај. Вин. б. прави, стваран. дивизије. Црњ. Изјавио се, а ја сам му се — Ја мислим да нико на свету није писао . . . обраћала. Ноеак. као он . . . изистинске стихове. Сек. Парна изјављати, изјављам несврш. в. изјавмашина . . . је бар права. Баш изистинска. љивати. Ту нема варанције. Петр. В. изјављнвање с гл. им. од изјављивати{се). пзвхтински и бзистински прил. на изјављивати, -Јгаљујем пссврш. и уч. изистински, истинити начин, истинито, ствапрема изјавшт. рно. — Па сиграмо се, онако . . . Није то ~ се несврш. и уч. према изјаеити се. нзистински. Петр. В. &зјагњити, -им сврш. = изјањити 1. изићи и бзпћн, изиђем (аор. 2. и 3. л. изиђе и изиђе; р. прид. изишао и изишао) донети на свет јагњад, ојагњити. — Ова је овца изјагњила све те овце. Вук Рј. 2. отхрасврш. = изаћи. — Изишао Шимун поребарке из клупе. Гор. Нико ни пре ни после нити јагње до овце. — Јеси ли ти своје овце изјагњио ? Вук Рј. њега није изишао пред српски народ са ~ се ојагњити се, појагњити се (о овцама). тако широким и потпуним програмом. — Краве ти се истелиле . . . овце ти се изјагСкерл. За њима журе се два младића из њиле! НП Вук. засеока, који истом изиђоше из војништва. Ћип. Она се сада окретала к женама које су изјадаватн, -адавам несврш. и уч. према изишле на прозоре. Шег. Кад сам пролазио изјадати. главном улицом Оточца, изиђе ми слика ~ се несврш. и уч. преча изјадати се.

396

ИЗЈАДАН — ИЗЈАШЊИВАЊЕ

Дзјарити се, -им се сврш. донети младунАзјадан, -а, -о индив. оплакан. — Цијело гробље осуло се цвијећем . . . само гроб це на свет (о козама). Р-К Реч. твој, друже изјадани, запуштен је остао. Хар. изјармити, изјармим сврш. скинути Дзјадати, -ам сврш. казати докраја, јарам, испрегнути: ~ волове. Вук Рј. исказати, изрећи свој јад. — Три је јада над изјаругати, -ам сврш. испресецати јаруњим изјадала. НПХ. Све је своје бриге гама. — Транспорти су очајно дозивали изјадао. Нех. ~ се 1. олакшати јад казујући га, испла- преко изјаруганих брежуљака. Лал. кати се пред неким, истужити се коме. — изјаружати, -ам и изјаружити, -им Њима се изјадала, и оне су је жалиле. Вес. сврш. ископатијаруге да се одводни земљиМогли су се један другоме потужити, изјадаште. Деан. Рј. ти . . . и било им је лакше. Мишк. 2. (на кога) потужити се. — Изјада се на Живана. Глиш. изјаснити, изјасним и пзјаснпти, изјасним сврш. 1. учииити јасним, објаснити, изјадиковати се, -кујем се сврш. изјаистумачити, растумачити. — Марине, хоћу дати се, нажалити се. — Могао је пред да ти изјасним. Цар Е. 2. изјавити, очитотти. ким да се изјадикује. Бен. — У другој игранци он јој изјасни своју Дзјадити (се), -им (се) и изјадити (се), љубав. Ат. изјадим (се) сврш. в. изјадати (се). — Све ~ се 1. (за што) исказати сеоје мишљење, му Грујо јаде изјадио. НП Вук. своју одлуку, свој пристанак, очитовати се Дзјазбити се, -им се сврш. заст. (на кога) за што. — Више се делегација изјаснило имати јазбу, озлобити се, наљутити се, за обуставу експеримената нуклеарним оружозлоједити се на кога. — Госпођа . . . се јем. Ј 1957. Словенски народ се . . . изјаснио изјазбила на ме, као да сам могао другачије да неће дозволити обнављање старог државрадити. В 1885. Дочека ме отац, изјазби се на ног система. Ч-М. 2. објаснити се. — ме. Буд. [Пацијент је] хтео да се изјасни, а шеф га пријатељски обгрли. Макс. јкзјаловити, -им (трп. прид. Лзјаловљен) сврш. 1. учинити да животиња побаци плод. изјаукати, -аучем и изјаукати, -аучем — Тјерат ће без реда. . . изјаловит ће кобилу. (имп. изјаучи и изјаучи) сврш. јаукањем, Донч. 2. не донети плода-, рода. — Омли- кукањем нешто постићи, стећи, изјадиковатавила земља . . . изјаловила род и не била ти. Р-К Реч. јуначица да голо сјеме избаци. Лоп. ~ се 1. престати јаукати. 2. изјадати се. ~ се 1. побацити плод. — Видео је бреме — Цео дан радим као стока . . . пред вече . . . које је у себи носила . . . Колико би га лудо изјаучем се у себи овако слаб и грозничав. заболело да се . . . изјаловила. Вучо. 2. Сек. изродити се, остати без потомства, без рода, бзјахати, -ашем сврш. 1. нелрел. изићи без плода, немати порода. — Племе Микачево јашући одакле. — Прије него што смо изјабило се изјаловило. Шен. То је земл>а која се хали на отворену пољану . . . извели [смо] неће никада изјаловити и потпуно подбацити, двије чете из шуме. Чол. 2. прел. а. привикмакар какво сушно и маћаво лето било. Ђур. нути, извежбати коња јахању. Вук Рј. б. фиг. Стражари су били ислужени треће- изморити коња јахањем. — Када сташе позивци, изјаловљени и жељни тишине. коње днјелити, мени даше старо изјахано. Лал. Музе је и музе као гладну краву, па Вук Рј. није ни чудо што се [земља] изјаловила. ~ се најахати се. — Јеси ли се већ сит Бен. 3. фиг. т остварити се, остати неиспуњен (р нади, намери,жељи, плану и сл.). — Кунем изјахао? Рј. А. ти се . . . да ће ти се изјаловити на глави изјахнвање с гл. им. од изјахивати. круна. Шен. Остаде изјаловљена првобитаа изјахивати, -ахујем несврш. и уч. према жеља команданта дивизије. Лаз. М. изјахати. изјалбвљив, -а, -о који се лако може изјашњава&е с гл. им. од изјашњавати изјаловити, не испунити се> пропасти; несигуран. — Изјаловљива је нада да ће се поједиизјашњавати, -ашњавам = изјашњиванац полрааити критиком, напросто стога што је свака глава, што више гријеши, ти несврш. и уч. према изјаснити. — Није било кад да се изјашњава кому се има тврђа. Шим. С. јавити часник страже. Нех. Дзјаловче, -ета с изјаловљено, побачено ~ се = изјашњивати се несврш. и уч. живинче, изметак. — Бечи се као крава на према изјаснити се. изјаловче. Н. посл. Вук. изјаш&б&е с 1. објашњење. 2. оправдање, Азјавшти, -им несврш. = изјагњити. ~ се = изјагњити се. — А овце ми све извињење. Р-К Реч. се изјањцле. НП Вук. нзјашњивање с гл. им. од изјашњивати.

ИЗЈАШЊИВАТИ — ИЗЈЕСТИ

397

изјашн>ивати, -ашњујем несврш. = изизједначивање с гл. им. од изједначиеати јашњавати. — Нијесам писмен да потанко ту жељу срца . . . изјашљујем. Мил. изједначивати, -ачујем несврш. = ~ се = изјашњавати се. изједначавати. бзјед ж в. изед. ~ се = изједначавати се. изједначилац, -иоца м онај који изједнаизј^дање с гл. им. од изједати (се). чује. — Ислам је . . . потпун изједначилац изј^дати, изједам 1. несврш. и уч. према изјести. 2. јести део по део. — Он тек храни људи. Кнеж. Б. птице, изједа дневне оброке и читка. Дрлж. изједначит&љица ж жена изједначилац. Пас изједа ловину. Кал. 3. нагризати, — Дубина, било сан било рађање, мајка је трошити мало-помало. — Море . . . гризе и изједначитељица, у њој је све једнако свему. изједа подножје тим врлетима. Кум. Сјећао КН 1960. те [лишај] на свраб, на губу, на болести које изједначнти, -^дначим сврш. поставити организме изједају. Шимун. 4. фиг. гристи, више ствари или лица у исти ред вредности, нагризати, мучити, кињити. — Бриге изједа- учинити једнаким што је било неједнако. — ју сироту жену. Нех. Изједан амбицијом, Рако изједначи палице и предаде их мегблиједио је и жив се јео, осјећајући се непра- данџијама. Мат. Десно крило црвених . . . ведно запостављен. Ћоп. успева да . . . у трећој минути другога ~ се једити се, гристи се\ мучити се. — полувремена изједначи. Ћос. Б. Нећу се ја због тебе овдје дуго изједати. ~ се 1. постатиједнак. — Доби указ . . . Том. Не може се ни стајати, нити се у празким да се изједначи са својим друговима који мукама изједати. ЛМС 1951. су мање чекали, а више аванзовали. Срем. Изр. изједајућа средства 1) сргдсшва Касније су се главни римски богови потпуно која изједају, нагризају, разарају болесна тпкива изједначили с грчкима. Пов. 1. 2. постати (нпр. лапис); 2) сргдсшва која изједају, разарају једно, ујединити се. — Већ се брда изједназдрава пгкива (нпр. оцтена, сирћетна киселина), чише с тамом, и варош умукну. Андр. И. 3. грам. стогшти се у једно, асимилирати се. изј&ден, -ена, -бно 1. трп, прид. од изјести. 2. истрошен, излизан, отрцан, похабан изјбдрити, бзједрим сврш. отпловити од употргбе; нагрлзен. — Нога [му се] поклнлађом на једра; фиг. измакнути. Бак. Реч. зује по сасвим изједеним плочама... кализј&жљиво прил. иеоб. знатижељно, дрме. Бат. Намештај стар, поцепан, труо, лубопитно, радознало. — Жене с кућних изједен. Јов. Ј. врата изјежллво зуре у пролазнике. Кал. &зједика ж а. место које је изједено; изј&здити, -им сврш. изићијездећи, отићи нагризено. б. мед. рана, настала паљењем, јашући. — Изјездише панови . . . окружени знојењем и сл. уи1пи$ СОГГОЈШП. Бак. Реч. небројеним слугама. Глиш. Једкога јутра изјединити, -едГшим сврш. 1. статти изјезди . . . на шетњу по обали. Вел. две или више ствари, два или више лица у Дзјелица м и ж (ек. и ијек.; ек. и ЈЈзелица) испги ред врвдности, изједначити. Бак. Реч. 2. = изјеша 1. онај који много једе, који се тешко ујединити. — Не изједини, Алаху, крста! можезаситити, прзждрљиеац. — У својој пуН. посл. Вук. ковнији бијаше на гласу као најјача изјелица. изједтшдгача, ек. изедипогача. Том. Госпођица је одмах уклонила великог изј^дити, изједим сврш. покр. наједити, мачка Гагана, тешку изелицу и дангубу. Андр. И. 2. фиг. израбљивач, лупеж. — Опројако наљутити, расрЗити. Рј. А. ~ се 1. престати једити се. 2. наједити сти [се] силно љут на стару изјелицу својих кметова. Ђал. Служио [сам] три године се, много се разљутити. Рј. А бзједна прил. једнако, непрестано. — дана изелицу, па ми заједе оно мало моје муке и зараде. Срем. Ја сам чуо да се горе у Шумадији изједна туку са Твабама. Пер. бзјелички, -а, -о (ек. и ијек.; ек. и изелички) који се односи на изјелице, израбљиизједначаваље с гл. им. од изједначавати вачки; исп. изјелица. — Ратови се воде од памтивека и неће се укинути докле год на изједпачавати, -ачавам = изједначивасвету буде изјеличке власти. Моск. ти несврш. и уч. пргма изједначити. ~ се = изједначивати се несврш. и уч. изјерити, изјерим сврш. покр. е. исхерипрема изједначити се. тпи. — Чапкунски изјерио фес са плавом изједначеност, -ости ж својстио или кићанком. Јакш. Ђ. особина онога што је изједначено, јсднакост. ~ се в. исхерити се. — Раме ми се десно пзједначбње с гл. им. од изједначити (се). изјерило. Михољ. Изр. ~ закона правн. увођење једнаких изјести, изједем (некњиж. ек. изести, закона за све делове једне државе. — Азем и изедем, ијек. изијем) сврш. 1. до-

398

I ИЗЈЕТКАТИ — ИЗЛАЗ

краја појести: ~ парче круха, хлеба. — У сласт изједе комад погаче. Ћоп. 2. једући пробушити, изгристи, прогристи. — Другому изјели плућа. Леск. Ј. Буве и комарци . . . изедоше [ме]. Вес. 3. изгристи наједањем, разгристи, расточити. — Медаље је с временом изјела рђа. Пав. На вратима њихова стана дочека је мати . . . руку црвених, изједених од цеђа. Ћос. Б. 4. истрти, искварити; похабати {дугом употребом или еременом). — Преко доње усне објесио се дуг изједен зуб. Гор. Под раоником зазвонило је тупо: преломљен мач аварски изеден земљом. Чипл. 5. фиг. а. нагристи, измучити. — Онда Жарка изједе срамота . . . и јаросно удари на Турке. НП Вук. Ту је живело девојче што ми срце изеде. Јакш. 23. б. одузети, отети силом или преваром. — Село ми изједе ораћега вола у глобу. Љуб. в . убити, уништити. — Што нам нема од Коњица Јанка ? Да л ' га није невјера изјела ? НП Вук. г. у клетви. — Изјест ће те јад! Крањч. С. Изјели га виногради, који увијек обећавају, а никад не дају! Вил. Изр. изјео вук магаре (магарца) ником ништа; остало Је дело некажњено; ~ к о г а г р л е ћ и страст(ве)но целивати; ~ (коме) јетру, џигерицу (век) измучити, намучити, досађиеати до несношлиеости; •— много

батина (шамара) добити мнсго

батина (шамара); ~ опуту доживети неугодности; ~ (што) погледима похлепно гледати; ~ ватру претрпети еелику муку; бити много изгрђен; ~ в е л и к о б о г а т с т в о потрошити, проћердати, спискати, страћити велико богатство; мука га изјела пропао је; н е ћ е ш ~ д р у г о г Б о ж и ћ а нећеш доживети другог Божића; в р а г а и з и о ! в р а г те и з и о ! пропао\ (клетеа); ж и в га срам изједе много се постидео. ~ се фиг. 1. истрошити се, сатрти се, измучити се, изнурити се. — Сам се од срама и једа изјео. Куш. 2. бити чим заклоњен, помрачити се (о Сунцу, Месецу). — Изјело се Сунце. Вук Рј. дзјеткати, -ам сврш. на више места нагристи кжелином (или чим другим) какву површину. — Брзо сам изјеткао плочу, па сам дао направити покусне отиске. Шкреб. бзјецатн, изјецам сврш. испрекидано кроз сузе и плач рећи, јецајући изговорити. — Овијена му око врата једва изјеца да би отишла. Тур. ~ се свршити јецање\ довољно се најецати. — Да је изљуби, да јој се исплаче над зеницама и изјеца под грлом. Б 1958. нзјбчати се, -чим се сврш. 1. снажно викнути да глас одјекне, да се чује јека, извршити јечање; јечати до изнемоглости, јечањем се заситити. — Спустили су [га1 у бунар на конопце . . . и он се дол>е на дубоком кругу

жуте земље прво искашља и изјеча. Сиј. 2. јечањем изрећи, исказати сав свој јад и бол. Рј. А. Ззјеша и бзјеша м и ж (ек. и ијек.ј ек. и изеша, изеша) = изјелица. — [Уортачио се] су три четири изјеше, јаме бездање, које би варком свијет прождрле. Љуб. Онај којега зовемо »гурманом« врло често није никакав избирач . . . него прождрљивац а изјеша. Уј. Ззјешаи и бзјешав, -шна, -шно (ек. и ијек.; ек. и изешан, изешан) прождрљив. Нзјешност и Дзјешност, -ости ж (ек. и ијек.; ек. и изешност, Азешност) својство или особина онога који је изјешан. изјурнвати, -урујем несврш. и уч. према изјурити. изјурити, Азјурим сврш. 1. непрел. брзо, нагло изићи. — Крај самих врата . . . окрете леђа и изјури из разреда. Ћос. Б. 2. прел. истерати, шагнати. — Потукао се са Имром и изјурио га из свог дућана. Дом. Изјурит ћу њему душу из њедара. Вел. изјурнути, изјурнем сврш. нагло, одједном излетети, искочити, искрснути. — Сваки би час из дубине . . . изјурнуло питање. Цар Е. Ззјутра прил. у доба јутра, ујутро. — Изјутра је кроз голо планинско камење свирао ветар. Јакш. Ђ. Устаје рано изјутра. Вел. взлагање с гл. им. од излагати (се). излагатн, излажем несврш. и уч. према изложити. ~ се несврш. и уч. према изложити се. излагати, Лзлажем сврш. добити, постићи, измамити лагањем. — Желе да се ови наш Сабор распусти не би л ' како они излагали у пуку већину. Павл. ~ се избавити се, изеући се из неугодне ситуације помоћу лажи. — Око Пореча ухвате га Реџепови Турци . . . те се једва излаже и од смрти избави. Вук. излагач, -ача м 1. онај који излаже. — Излагачима из иностранства управа Велесајма ставиће на располагање максимум изложбеног простора. Пол. 1958. 2. онај који нешто исказује, тумачи. — [Милош Савковић је] час даровит . . . есејиста . . . час опет популаран излагач књижевно-исторнјских концепција. Михиз. 3 . мат. изложилац (2), експонент. излагачица ж женска особа излагач. изладити (се) в. исхладити (се). &злаже&е с гл. им. од излазити. бзлаз м (ген. мн. излаза) 1. место где се може изаћи, проћи, пролаз, отвор. — Она [јегуља] се узнемири и почне тражити излазе из слатке воде у којој је била. Петр. М.

ИЗЛАЗАК — ИЗЛАШТИТИ Бригаде су се изгубиле, нису могле да нађу излаза из Грмеча. Дед. В. 2. а. излажење, идење ван. — Хтио бих . . . видјети царев излаз из Успенске столне цркве. Крањч. Стј. 5. појава на позорници глумца у својој улози. — Ако им [глумцима] први излаз на позорницу пође успешно за руком, обезбеђен [је] успех целе вечери. Поз. 1948. 3. фиг. могућност решења (каквог проблема). — Излаза су само два: или поклекнути или — борити се. Цар Е. Из тога скептицизма нашао је Кант излаз. Баз. Тој кризи нитко жиз не зна излаза. Крл. Изр. ~ сунца рађање, рођај сунца;

399

дзлајати, -јем сврш. 1. непрел. вулг. изговорити, изрећи, исказати оио што не треба рећи, што је тајна. — Вјерне слуге бијаху вјерније од паса. Своје тајне не би нити мЈесецу излајали били. Ков. А. 2. пеј. постићи, стећи нешто дрским гоеорењем. — Једва сам ја то излајао. Вук Рј. ~ се 1. а. свршити лајање, у довољној мери лајати, налајати се. — Од те ваше службе једини [је] профит тај што се по селу пси излају. Бен. б. фиг. вулг. престати са говором и викањем. 2. изговорити, избрбљати и оно што би требало да остане тајно, сдати. — Препоруче [му] сто пута да се што не излаје. Љуб. Што се и м а т и '—• (обично војн.) имати одобрење сад не излајеш кому си понијела ону цедуљу ? за излажење ван круга касарне; не морати радити, бити ослобођенредовног посла; одело Бан. 3. (на кога) изеикати се на кога, испсовати, изгрдити кога. — Хтео [сам] да се бар добро за и з л а з одело које се носи на улици (за разлику од оног којесе носиу кући); ствар без излајем на вас да не речете да сам, смекшан и з л а з а ствар тешка, за коју нема решења. страхом, ћутао. Лал. нзпакирати, -акирам сврш. 1. свршити јкзлазак, -аска м (мн. -асци) 1. излаз лакирање. 2. фиг. дати вањски, спољашњи (1). — Крене у ту спиљу да види има ли какав излазак на другом крају. Вел. Бојана сјај, дотерати, удесити. — Живот те глемпри изласку свом у море сваки час мења бајевске обитељске организације био [је] своје корито. Нен. Љ. 2. а. излажење. — Био већ у толикој мјери излакиран да се . . . је то у Европи први излазак маса на улицу, много пазило и давало на . . . репрезенрешених да одлучно демонстрирају против тативни глембајевски моменат. Крл. другог империјалистичког рата. Дед. В. б. изландати, -ам сврш. а. добити, стећи појаељивање (кнмге). — [Књига] је . . . за што ландањем (говорењем). — Ако језиком свога изласка читалачку и савремену крити- не изланда, главом не исклима. Н. посл. Вук. ку одушевила. Цар М. 3. фиг. излаз (5). — 6. избрбљати. — Што језик изланда, то кроз Српски народ нема другог изласка до рево- једно ухо улази> а кроз друго излази. Киш. луције на Балканском полуострву. Скерл. 4. <>» се 1. натумарати се, нашетати се. крај, заершетак. — На изласку шест неделл не беше више ни говора о грофу. Цар М. Вук Рј. 2. набрбљати се. Вук Рј. изланути, изланем сврш. нехотице рећи, јкзлазан, -зна, зно који се односи на избрбљати. — Кад једном већ изланух, излаз; полазан. — У свету владају партије, нећу затајити. М-И. Сигурно је који . . . то је моја излазна тачка. Марк. Св. излануо и наша имена. Снм. ~ се изланути. — Пази да се што не бзлазити, -им (импф. нзлажах) 1. несерш. према изаћи, изићи. 2. дизати се изнад чега, изланеш. Јакш. Ђ. Није [се] могао због нечег да свлада те се излануо. Л-К. појављиеати се, помаљати се. — Иза липа почне излазити пук мјесец. Крањч. Стј. излапаратн, -ам сврш. избрбљати. — фиг. Читав низ великих, талентованих Једва свеже језик да не излапара. Вес. приповедача излази на књижевно поље. излапелост в. исхлапелост. Прод. 3. истицати, избијати, излиеати се. — излапети в. исхлапети. Унац . . . излази из једне пећине. Цтј. 4. свршавати се. — Спушта се [улица] . . . према излапити «. исхлапити. обали и излази из лучке капетаније. Мар. излаптати, -ам сврш. покр. искидати на Изр. и з л а з и значи, следи, према томе, лапте, комаде, раскомадати. — Једна је то једнако је, дакле. — Ако је а = 2, х = 2, земља, ако и јест којекуд окрњена и излапизлази да је а = х. тана. Павл. пзлазнште с полазиште; полазна тачка. бзлармати се, -ам се сврш. нашкати се. — Надовезује се [све] на оно основно изла- — Држимо говоре на зборовима. Испрнчамо зиште. Ант. 1. се, излармамо. Дом. излафити, излафим сврш. тур. слагати, Дзлазник м онај који излази, који има излаз, који сме излазити. — Није ни војникобманути речима. — А шта сам ти излафио, -недјељник, излазник, који смрди шталом и драга? Ако сам те једноћ пољубио, нису нафталином. Божић. уста на лицу остала. НПХ. бзлазнина и излазнАна ж царина на излаштити, излаштим сврш. изгладити, изгланцати. — Дворски мештар . . . ударио извоз, при изеозу. ..„, ^ -•*_.-»

400

ИЗЛЕВАЊЕ — ИЗЛЕТИШТЕ

взлепљиватн, -&пљујем, ијек. изљепљивати несврм. и уч. према излепити. излести, излезем (аор. излезох, 2. и 3. л. излезе и излезе; р. прид. излезао, -зла) ијек. изљести, сврш. покр. в. изићи; исп. изљећи. — Не мили ми се из ове мрачне клијети на улицу изљести, да на поган [странца] не натрапам. Јакш. Ђ. Угледа га Иаан капетане гдје изљезе Ружи из одаје. НП Вук. Ззлет и излет м 1. краће путоеање (рбично у природу), думса или краћа шетња у друштву изеан места становања ради одмора и забаве. — Она се веселила излетима кочијом и приређивањем пикника. Крл. Да направимо један . . . излет у Кошутњак. Срем. фиг. Научник прави излет у област трансценденталних питања. Прод. 2. а. излетање, лет. Бен. Рј. б. спорт. залетање. — Играти . . . опрезно с ријетким излетима на мрежу. Тен. излбта&е, ијек. излијетање, с гл. им. од излеташи. пзлбтати, излбћем, ијек. излијбтати несврш. и уч. према излетети. нзл&тети, -тим, ијек. излетјети, сврш. 1. изићи одакле летећи. — Из двора ти утва излетјела, у моје је дворе долетјела. НПХ. 2. фиг. а. изићи трком, брзо истрчати. — Два бундаша излетјела из курије. Матош. б. ненадано и нагло испасти из чега, бити избачен. — Кад топ буде испаљен . . . инструмент излети из њега. Петр. М. Јахач је при оштром заокрету излетио из седла. Лал. в. бити искључен, удаљен одакле, из чега. — И код нас је почело чишћење . . . многи су излетјели. Крањч. Стј. Излетеће зато као излем&зати, -ам сврш. нар. в. излемати: добро (поштено) кога излемезати. Р-К Реч. куфер [из партије]. Дав. г. нагдо избити, јурчути, провалити. — Онда из његова изленнрати, -бнирам сврш. «. излинира- грла излети вулканска грмљавина. Крањч. ти. — Његове писанке су биле . . . излени- Стј. Д. нагло изићи, утећи, измакнути се, ране. Петр. В. отети се. — Псовка му из срца излети. Јак. Осјети да му саме ријечи излетјеше. изл^нити се, излбним се, ијек. излијбЛоп. ђ . нагло напустити, остатти кога. — нити се, сврш. постати ееома лен. Излетела би матери из крила, па под венац излеп&татн, -ам сврш. замахнути, почети стала. Кош. Душа из удова излети. М-И. е. лепетати, почети махати. — Тек је излепе- нагло се појашти, изићи. — Наједанпут ми тао [умирући] танким ручицама попут рањене излети њена слика пред очи. Лаз.4Л. птичице када умирући крилима излепрша. Изр. из к о ж е ~ бити врло нестрпљие Кое. А. очекујући да се догоди нешто еажно, судизлбпити, излепим, ијек. излиј&пити, боносно; и з л е т е л о ми из памети забо(трп. прид. излепљен) сврш. 1. премазати, равио сам; ~ као из пушке, као дипревући, облепити: ~ знд жбуком, малтером. в а љ брзо, нагло изићи (рдакле). 2. покрити какеу површину лепећи што на њу. ~ се пренаглити, затрчати се, непромиш— [Школа] је жалосно изгледала: прозори љено рећи. — Ако га не знаш — те се излегаш хартијом излепљени. Јакш. Ђ. [Зидови] и рекнеш штогод — онда си страдао. Вес. су . . . посвуда излијепљени писмима. Нех. нзлетиште с место у које се иде на излет. 3. слепити, улепити: ~ листове у књизи. — Ми смо често заједно излазили и посјећиизлепљивање, ијек. изљепљивање, с гл. вали излетишта. Шкреб. Ада Циганлија [је] им. од излепљивати. - ,*._...омиљено београдско излетиште. Пол. 1957.

је лалицом три пута о блистав, излаштен под. Нех. излбвање, ијек. излијевбње, с гл. им. од излевати (се). изл^вати, излевам, ијек. излијевати изливати. ~ се изливати се. изл&вентати, -ам и изл&вентовати, -тујем сврш. провести време као левента. — Колико си времена проћердао, пропио, излевентао или утропшо на излишности! Дав. излбгати се, излежем се, ијек. излиј&гати се несврм. и уч. према излећи се. — Ко ће слабе извест Талијанце на литице ваше непрегледне . . . на којим се излежу орлови. Њег. Боље је да не рађа него да се излегу несоји и Циганчад. Лоп. изл^гнути се, излегнем се сврш. в. излећи се. — И пакао се цијели излегну. Наз. излежавање с гл. им. од излежавати се. излежавати се, -бжавам се несврш. и уч. према излежати се. взл&жатв се, -жим се сврш. 1. одморити се од р?да (р обрадивом земљишту). — Увијек је добро пустити баштину да се под ливаду седам или осам година излежи. Ђур. 2. провести дуже времена лежећи, ништа нв радећи, проленчарити. Бак. Рвч. взлбматв, излемам (ек. и ијек.) сврш. добро истући, избатинати. — Многа је женска била спевана са Шацом у песми, па после излемана код куће. Срем. Излемали га на мртво име. Бар.

ИЗЛЕТЈЕТИ — ИЗЛИЗАК изп&тјети, -тим, ек. излбтети. Дзпетаик м онај који иде на излете, учесник у излету. — Узима у своје руке целокупну организацију . . . воза излетника. Мил. Ж. &злетница ж она која иде на измт, учесница у излету. Бак. Реч. јкзлетаичкл, -а, -б који се односи на излетнике; који служи за излете. — Преко лета га [острво] посећују . . . чак и излетнички бродови из Европе. Петр. М. излбћп и бзлећн, -ежем (аор. излегох, 2. и 3. л. излеже; р. прид. излегао, излегла и Азлегла; трп. прид. излежен) сврш. 1. седећи на јајима извести младе. — [Дечака суЈ обузимале смешне дечје мисли . . . зашто кокошка одмах не излеже пиле. Макс. 2. фиг. створнтл, изазвати, родити, бити узрок чега. — Нови вјетар пуше тамо . . . само се бојим да не излеже олују. Сгш. ~ се а. изаћи из јаја. — Знају колико се . . . сваке године излеже пилића. Нен. Љ. б. родити се, настати. — Баш се излегао јунак, наочит као и његово име. Пав. Ко издао те јунаке — нека се од њега излегу губавци! Зог. фиг. Могла би се излећи из свега тога ружна саблазан. Кум. Неки ће се ђаво од овога излећи. Ћоп. излеч^ње, ијек. изљечбње, с гл. им. од излечити (се). изл&чив, -а, -о, ијек. изљ&чив = излечљив који се може излечити. — Многе страшне болести . . . сада су постале готово безопасне и лако излечиве. КН 1955. Тај стеден болести је изљечив. НЧ. излечнвати, -дчујем, ијек. изљечивати несврш, и уч. према излечити. изл&чивост, -остн, ијек. изљечивбст, ж = излечљивост својство или особина онога што је излечиво. изл&чптељ, ијек. изљсчитељ, м онај који лечи, исцељује. — Увијек ће бити тобожњих изљечитеља, врачева, хомеопата. Крањч. Стј. пзлбчити, Азлечим, ијек. излиј&чити, сврш. ослободити кога болести, вратити коме здравље, исцелити. — Верујем да ће време све излечити. Вас. Пјеват ћу ти . . . докле срце не излијечим твоје. Огр. ~ се оздравити. — Очистила се отрова и излечила од туге. Каш. изл&чљив, -а, -о, ијек. изљечљив = излечив. излбчљивост, -ости, ијек. изљ&чљивбст, ж = нзлечивост. излешкаватн се, -ешкавам се несврш. = излешкивати се де-и. од излежавати се, предавати се често лежању. — Бујно тијело све се лијено излешкава. Крањч. Стј. 26 Рсчник српекохрватскогг књижевног језика, II

401

излешк&рити се, -Јшкарим се сврш. до миле еоље се належати, налешкарити се. — Сутрадак се излешкарио читајући у топлом кревету . . . детективске романе. Божић. излешкивати се, -Јшкујбм се иесврш. = излешкавати се. излибити се, излибим се сврш. покр. извући се, искрасти се. — Ако ме пак навечер нема, онда дођи око девет сати између наше куће и цркве. Можебит да ми успнје излибити се ван. Бег. &злив м (ген. мн. излива) (ек. и ијек.ј ијек. и изљев) 1. место где се што излива. — Врат . . . је непотпуно опрао у каквом изливу у предграђу. Тор5. 2. а. излажење воде из тпока, из свога корита, плављење, поплаеа. — Изговор је био ванредан излив Дунава. Нов. б. нагло изливање (кише из облака, крви из неког ор:ана и сл.). — Планински поточнћи постају чуда после излива времена. Вес. в. нагло избијање (чега). — Магма . . . провали кроз стјеновиту кору на површину земље, гдје долази до њена излива или ефузије. Тућ. 3. фиг. а. отворзно изражаеање, очитоване осећања, расположења, мисли. — Свака [је] њена мисао излив слободног срца. Коз. Ј. Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола. Ранк. б. одушак, олакшање. — Потлачена младост нађе излива само у природи. Војн. 4. оно што је одједанпут одлиеено, саливено, одлив, салие. — Његова је [храброст] била као здрава јабука . . . од једног излива, без превоја и слојева. Дав. &зливак, -ивка м оно што се излива или што је изливено. Бак. Реч. Изр. ~ к р в и мед. модрица од задржане крви, изливка. ДзлГгаан, -вна, -вно који се нагло чзлиеа, очитује. — Опасност . . . да осећања постану изливна и несташна,потпуно неконтролисана. КН 1959. нзливање с гл. им. од излиеагпи (се). пзлнвати, изливам несврш. (ек. и ијек.; ек. и излгвати) несврм. и уч. према излити. ~ се несврш. и уч. према излити се. Азливка ж мед. крв која се излила из крвног суда и задржала се у телу ехсгауаза1шп. Бен. Рј. нзлнпник м цев, одвод за излиеање тчисте воде,слиЈник. — Осјећао се задах у изливнику. Торб. излизавати, -изавам — излизивати несерш. и уч. првма излизати. &злизак, -иска м (ген. мн. излизака) 1. оно што је излизано. 2. фиг. безвредно чељаде. — Ко ми је он? Удовичко дијете, излизак! Вуков.

402

ИЗЛИЗАН — ИЗЛИТИ

бзлизан, -а, -о 1. а. истрошен трењем Изр. на и з л и к у привидно, наоко. — или употребом; олињао, извештао, отрцан. — Алапић нека једно вријеме на излику банује. Јусуф је . . . изгледао јадно, пола обучен у Шен. своје народно одело, а пола у неку излизану излин&јати, -ам и излинирати, -инирам униформу. Андр. И. Живимо . . . ограђени сврш. повући линије; повући равне црте у општим местима, излизаним речима и појмо- одређеним размацима. — На храпавом столу вима. Ћос. Б. б. истрт, углађен, углачан од обрете се некаква пожутјела свеска . . . била трења или од употребе. — Напокон је изашао је већ излинијана. Вуков. Биљежница му је Мјесец . . . сјајан као излизан новац. Торо. увијек била чиста, сва излинирана. Шов. в. исц&пен. — Хладна, сурова и излизана нзл&њао, -ала, -ало истрошен дугом лица била су као ликови у дуго употребљаваних новаца. Јов. Ј. 2. лицкањем дотеран, употребом, издеран, огуљен. — Стари пас . . . с излињалом длаком на боковима, трчао нагиздаи, удешен. — Увидио срдити . . . кумординар да сва његова излизана и на- је око шаруље. Бен. Пројаха калуђер са излињалом камилавком на глави. Мил. В. мазана велеградска гизда ваља да преизлињати (се), излињам (се) и изл&њада првенство томе »коњскоме трговчићу«. ти (се), -ам (се) сврш. 1. а. опасти, изгубити Ков. А. се [р длаци), олињати се. — Длака [коњу] . . . излизаиица м покр. излизан новац. мјестимице посве излињала. Гор. б. постати Азлизанбст, -ости ж својство и стање лињав, истрошити се. — Излињао на њему онога што је излизано, истрошено. дугачак капут. Десн. 2. фиг. ослабити, излизати, излижем сврш. 1. свршити изгубити се. — С временом је излињала лизање: — тањир. 2. а. истрошити трењем успомена на његове жртве. Кол. 3. ишчезнуили употребом. — Модре му хлаче бијаху ти, нестати,умрети. — Излињати са свијета већ нешто излизане на дну ногавица. Кум. у сну, безболно и непримјетно. Лал. Све се на свијету излиже кад се често таре. изл&њати, -ам сврш. избатинати, изуЋор. б. фиг. нестати. — Донијела је из дарати. — Требало је . . . да га излиња свог родног краја многе особике које никако својим трешњавим камишем што га је имао нијесу могле да се излижу: нагласак, планин- ваздан у руци. Том. ску ведрину, начин одијевања. Ств. 1948. изл&псати, излипшем сврш. а. липсаши, И принцип [се] каузалитета излизао. Уј. ~ се фиг. извући се, једва преболети. — изгинути, угинути, крепати. — Мучиш [се] по службама . . . теглећи док не излипшеш Ал' се дијете некако »излизало« из болести и под чијим плотом. Ков. А. 5. полипсати, остало здраво. Том. поцркати. — Сва [је] стока излипсала. Лал. излпзивати, -изујем несврш. = излизаизлАстати, -ам сврш. пустити, потерати вати. излијати, -ам и излијам сврш. 1. изма- лшиће, постати лиснат, олистати. — Гране су бојажљиво пупале, но нису се усуђивале мипги на лукав начин. — Лија је излијала излистати. Козарч. из гавранова кљуна парче сира. Мапгош. 2. излнтати се, излитам се сврш. вулг. 1. насамарити, обманути, преварити. — И свршити литање, испразнити се, прочистити лија излија [вука]. Наз. се. 2. фиг. избрдљапги се, наблебетати се, излнј&вање, ек. излевање. избалити се. Деан. Рј. излиј&вати (се), излијевам (се), ек. &злити, излијем (аор. 2. и 3. л. изли; излбвати (се). имп. излиј; трп. прид. изливен, -бна) излиј&мати покр. в. излемати. сврш. 1. а. нагињући или преерћући суд нзлиј&нити се, излијеним се, ек. излени- учинити да што истече из њега. — На небо гледећ излије вино [из кондира]. М-И. ти се. Изли . . . неколико крављача воловима у излиј&пити, излијепим, ек. излепити. дугачко, испуцано корито. Мил. В. б. лијући излиј&тање, ек. излетање. поквасити, полити. — Насред дворишта излијбтати, излијећем, ек. излбтати. изливеног плеснивом сапуњавицом дрежди [рода] на једној нози. Петр. В. в. (у што) излијеч-, ек. излеч-. Ззлика ж (дат. -ци) 1. позивање на нешпго лијући из чега улити. — Ухватили су рачун измишљено или споредно да се чему избегне или колико Рајна . . . свакога часа излије своје да се шпго одбије, изговор. — Што сад само воде у море. Нен. Љ. фиг. Милост своју у хоће с том изликом о ригорозима и о испити- душе наше излиј! М-О. 2. фиг. а. отворено и јасно исказати, изразити, искалити, очима? Нех. Једног се дана решим да ја одем товати своје осећаје, расположење према к њему. Излику за то не беше мучно наћи. коме. — Сва задоцнела, неизливена материнЦар М. 2. изглед, маска.— Градске госпојице ска љубав и накупљена жуч . . . излила се на . . . то су гљиве отровнице под изликом затечену дечицу. Моск. б. одбацити. — у румен-руже. Баш.

ИЗЛИЦИТИРАТИ — ИЗЛОЖНИ Ћипиковом дјелу има много чега што треба излити. Зог. 3. а. згототти, начинити ливењем (рд метала, воска и сл.) дајући облик, одлити. — Морат ћемо . . . излити други кип. Креш. Национална гарда посједовала је топове, изливене средствима грађана. Ђур. б. фиг. дати у савршеном облику. — Стихови нису прављени него изливени из респективног осећања. Панд. Хусарски ментени и драгонерска гала . . . све је то изгледало као изливено од воска. Крл. ~ се 1. а. изаћи из корита, преко обала, прелити се, разлити се. — Руси не могу због Дунава, који се био излио рано, пријећи у Бугарску. Вук. б. пролити се у млазевима, пљуснути (о киши). — Час затим се изли на земљу силан пљусак. Цар Е. 2. изаћи у великом броју, хрпимице. — Стаде УЗ прозор, чекајући да се излије свијет. Десн. излицитирати, -итирам сврш. добити, купити на лицитацији, јавнај дрлжби, Бак. Реч. бзлишап, -шна, -шно рус. непотребан, суеишан. — Страх је био излишан. Хорв. Ви . . . гоните људе да раде излишан посао. Дав. излишити, излишим сврш. 1. покр. дотећи, бити доеољно. — Из овога комада чохе не могу чакшире излишити, тј. изићи. Вук Рј. 2. ставити на страну, спремити (за другога), додати. — фиг. [Осјетио је1 да треба да му излиши, за попудбину, нешто од свог животног искуства. Десн. Дзпиншца ж оно што је непотребно, сувишно. — Имајући све што им је за живот требало на дому, ретко су кад одлазили у град или варошицу да траже излишицу. Нед. &ЗЛИШВО прил. непотребно, сувишно. — Наводити примера било би излишно. Скерл. Није ипак излишно овом приликом напоменути. Л 1905. јкзллшпбст, -ости ж непотребност, сувишност, сувишни послови. — И у науци и у књижевности треба се данас чувати нагомиланости и излишности. Прод. Лзлпштво с заст. в. излишност. — Морлаци . . . су тако очврсли да им здрављу не могу да нахуде ни . . . највеће неумерености и излиштва. О 1875. излбвитн, изловим сврш. похватати, ухеатити у лову; побити у лоеу. — Изловљено је у тој области око 200.000 правих китова. Петр. М. изловљаватп, -овљавам несврш. и уч. према изловити. &злог м (мн. -зи, ген. излога) 1. стаклом ограђен део трговачких или обртничких, занатских радња у којима су поређани или изаожени предмети који се могу купити, еитрина. — Застајала је пред златарским 26*

403

излозима. Ранк. Излози су пуни нових књига. Пол. 1958. фиг. Је ли у очима била дуга, спектар, излог драгуља? Уј. 2. заст. изложба. — Наша [је] дружина за пољску привреду приредила први излог земаллких производа. Панч. Дзложак, -ошка м (мн. -шци, ген. Азложака) изложен предмет. Дзлажба ж 1. разни производи постављени на место у које је свакоме слободан приступ да их гледа или купи: ~ индустријско-пољопривредних производа, ~ слика, општа ~ . 2. цела инсталација у којој се налазе изложене ствари. јкзложбен, -а, -о који се односи на изложбу и на изложбе: изложбени простор, чланови изложбеног одбора, изложбени примерци. Азложбено прил. као на изложби. — Иза ограде . . . свињски народ . . . понаша се најпристојније, да не кажемо свесно изложбено, службено и свечано. Петр. В. &зложенбст, -ости ж својство, стање онога што је изложено. излбжив, -а, -о који се може изложити. излбжилац, -иоца м (ген. мн. излбжилаца) 1. в. излагач. 2. мат. = изложитељ број који означује колико се пута неки други број (основа) мора помножити сам са собом, експонент. изл5житељ м мат. = изложилац. излбжити 1 , изложим сврш. 1. ставити што на видно место где га свако може гледати: ~ слике, ~ робу на продају, ~ листе гласача. 2. а. поставити на од ^еђено место изван заклона. — Монголи одржавају млеко свеже . . . тиме што га најпре скувају, па онда изложе да се смрзне. Батут. Она ми је маћеха . . . Док сам још био сасвим мален, изложила ме и напустила. Јонке. б. поставити у нарочите прилике (најчешће опасне). — И српске земље . . . биле су изложене различитим променама. Бел. Намјерава . . . да изложи своју особу ратним случајностима. Крањч. Стј. 3. окренути према чему. — Бродица је . . . изложила цијело једро бурици. Нех. 4. изнети, протумачити, објаснити, разјаснити. — Није . . . изложио јасну своју замисао резолуције. Божић. [У књизи је] прикупљен и врло прегледно изложен сав материјал. СКГ 1937. Изр. ~ ж и в о т ставити живот у највећу опасност. излажитн", изложзм сврш. 1. ложењем потрошити. Р-К Реч. 2. наложити ватру у свим пећима. Р-К Реч. дзлзжвште с место гдеје што изложено. Бен. Рј. изложпи, -а, -о који се односи на излоге. — Ходао је тик до кућа, ударајући палицом по изложним избочинама. Крањч. Стј. «•

404

И З Л О К А В А Т И — И З Л У П И Т И СЕ

излокавати, -бкЗвам несврш. и уч. према изл^дело, ијек. излудјело, прил. попут излокати. луде, лудо, лудачки. — Четници су се . . . Ззлокан и &злока&, -а, -о испран, издеран, разбеснели и излудело клали. Ћос. Д. издубен. — Жалио сам му се како је стрм излудетн, -дим, ијек. излудјети, сврш. И излокан пут од Травника до Доца. Андр. И. постати посве луд, помахнитати. — Да ти У дну под излокансж високом обалом текао знаш шта је мени свашта у памети, чудио би је Дунав. Чипл. се како нисам излудјела. Шуб. Боји се . . . да она напречац не излуди и да не скочи Ззлоканбст и Азлоканост, -ости ж кроз прозор. Каш. својство или стање онога што је излокано. изпуднрати се, -удирам се сврш. «. излбкати, излочем и излбкати, излбчем излудовати се. Р-К Реч. сврш. 1. издерати током, издупсти. — У пећинама које је плаха ријека излокала . . . излудитц, излудим сврш. а. учинити седе рањеници. Дед. В. Кише излокале кога лудим. б. фиг. залудити, преварити. — малтер и земљу. Рад. Д. 2. лочући испити Излуди ме, уједе ме гуја. НП Вук. (рбично о животињама). Бак. Реч. 3. покр. излудјело, ек. излудело. лочући извадшпи и добити нешто што је излудјетн, -дим, ек. излудети. било на дну воде. излудпвати се, -удујем се сврш. налудоВзломатан и пзлбматан, -а, -о изломљен вати се. — Ми ћемо . . . видјети како ће се од напора, дрндања, труцкања у колима, излудовати тај витез и тај коњушар. Вел. измучен. — Легне онако изломатан и трудан излуђнзпње с гл. им. од излуђивати. да спава. Јурк. изпуђивати, -уђујем несврш. иуч. према изломити, изломим сврш. 1. извршити ломљење сасвим или на много места, раскома- излудити. дати. — Погачу родитељи са кумом изломе излуживање с гл. им. од излуживати. над дјетињом главом. Ђорђ. фиг. Вода излуживати, -ужујем несврш. и уч. према заклобуча, изломи се на њој стакло мјесечине. излужити. Сиј. 2. порушити. — Кад бијелу изломише нзлужити, излужим сврш. 1. а. стаеити кулу, тада Турци јуриш учинише. НП ВуК. 3. фиг. а. измучити, изнурити. — Изломисмо рубље у луг да се испере. б. испрати, исцедити. момчад. Ботић. Тешко сам се, мајко, изломио. — Ако се месо пристави с хладном водом, НПХ. б. уништити. — Многе сам му силе вода га исплаче, излужи. Батут. 2. ставити кожу у штав, штаеити. Р-К Реч. изломио. НП Вук. нзлукавити, -укавпм и нзлукавитн, бзломљен, -а, -о 1. трп. прид. од изломити. 2. а. испрекидан. — Звоно неправилним, -укавим сврш. лукавством добити од кога изломљеним ритмом туче по оџацима. Ћос. Д. што, лукавством измамити шпго коме; иасаТукли су [Нијемци] густом ватром по ретком дити кога, насамарити, преварити. Р-К Реч. и изломљеном партизанском строју. Ћоп. б. ~ се постати лукав. Р-К Реч. оштро испресавијан. — Дуже електричне бзлумпан, -а, -о нем. који се набанчио, варнице описују као и муња изломљену храпав, промукао од пића (рбично о гласу). црту. БК 1906. 3. фиг. лош, рђав. — Она — Излумпани бас просу му се у таму. Кос. изломљеним њемачким језиком говори. Бен. излушати, излуњам сврш. изићи луњајуАзломљено прил. прекидајући се, испрв- ћи, тумарајући (без циља). — Ћушнуо кују кидано. — Поче причати . . . некако изломље- госп. мајора која је управо била из једне но, као да се о нешто спотиче. Куш. Симка приземне кухиње излуњала. Тур. изломљено уздахну, ћутке припреми вечеру излупати, излупам сврш. 1. изершшпи и тихо га понуди. Ћос. Д. лупање, куцање докраја. 2. истући, избатинаАзломљеност, -ости ж својство или ти, измлатити, ишчибукати кога. — Ти стање онога што је изломљено. ћеш бити излупан ко нико твој. Вес. Ако излопатати, -ам сврш. 1. лопатом изба- те нисам сад излупао на мртво име, нисам то цити. — Цврчао је ужарен угљен пгхо су га учинио једино зато . . . што хоћу да те излопатали из локомотиве на блатан снијег. изведем на суд. Л-К. 3. ударајући по чему Крл. 2. изударати лопатом. истрести прашину, испрашити: ~ одело, излбпаћеп, -а, -о измучен, испаћен. — ћилиме. 4. разбити, поломити у комаде. Црта лица излопаћених од глада сједи ~ се повр. — Клекне . . . да се помоли, господин Алфред. Креш. али није само шапутао да што прије сврши, да се што више науздише и у прса излупа. излубурен, -а, -о који је искривљен као лубура. — И данас стоје у Космајској врло Бен. излупитн се, излупим се сврш. изљугитистаре приземљуше излубурених зидова . . . ти се, изаћи из чега као из лупине. — Сукца рушевне. Сек. •*••

ИЗЛУФТИРАТИ — ИЗМАГЛИЦА још није било, само се осјећало да ће се за који час излупити из тог руменила. Бен. излуфтирати, -уфтирам сврш. нем. варв. проветрити, прозрачити. — Излуфтирај апотеку! Поп. Ј. Дзлучак, -чка м (мн. -чци, ген. -ака) 1. оно што је излучено. Бен. Рј. 2. физиол. шжтг(1). Терм. 4. нзлучан, -чна, -чно 1. спорт. који треба да што излучи, елиминшие. — Ако се расписују излучна натјецања, онда треба . . . одредити што ужи број кандидата. Кугл. 2. физиол. који излучује, чисти: излучни органи. Изр. ~ тужба правн. захтев тужиоца да му се изда ствар о којој друга лица воде спор стога што му ствар припада или што има пргче право од оних који се око ствари споре. нзлуч&ње с гл. им. од излучити (се). излучивање с гл. им. од излучивати (се). излучпаати, -учујем несврш. и уч. према излучити. ~ се несерш. и уч. према излучити се. Азлучика ж 1. оно што се излучује. — Има их [праживотиња1 у излучинама слузница здравих животиња. Финк. 2. оно што се ставља одвојено. Бак. Реч. излучити, излучим сврш. 1. оделити, одвојити, издвојити, искључити. — Критика времена излучила је из мноштва његових [Стеријиних] дела оно што је вредно. Поп. Ј. Ријека . . . није била још излучена из територија краљевства хрватскога. Шиш. 2. избацити: ~ изметине. Бак. Реч. 3. мат. изтдити: ~ заједнички фактор. ~ се повр. — Човјеку дође жел>а да се излучи из свијета. Креги. Азлуџба ж заст. в. излучење. Бен. Рј. &злуџбецн, -а, -о који се односи на излуџбу. Деан. Рј. &зљев (ијек.) м = излив. — Еруптивне стијене су посталс изљевом магме из унутрашњости земље. ОГ. Спознати се не као посебно биће него као дио врховнога бића, као изљев Брахме. Баз. Заврши изљеве својих радосних чувстава. Креш. бзљевати, -ам (ијек.) несврш. в. изливати. — А за појас двије златке младе, ни ковате ни чекићовате, но у златан калуп изљевате. НП Вук. Јкзљегнути, изљегнем (ијек.) сврш. покр. = изљећи в. изићи. — Изљегоше из Стамбола града. НП Вук. фиг. постати. — Ранко је јунак изљегао. Миљ. взљепљивање, ек. излепљивање. изљепљиватн, -^пљујем, ек. излепљивати.

405

изљестн, изл>езем, ек. излести. нзљећи, изљегнем (ијек.) сврш. покр. *= изљегнути. изљеч-, ек. нзлеч-. изљубити, пзљубим сврш. 1. а. пољубити много пута и на разним местима. — Кад га [дијете] унесе у вајатић, ту му је изљубила цело тело. Вес. Усне ћу твоје до крви изљубити. Бег. б. пољубити редом све. — А невјесте изљубио. НП Вук. Изљубим синове своје. Дан. 2. обљубити. — Сада је у слаткој узбудљивој недоумици тек изљубљене невјесте, која не зна још да ли је занијела. Радул. нзљуљати, изљуљам сврш. 1. свршити љуљање. 2. љуљањем ишчупати. — Изљуљала грану ГЛОГЗЈ поштапа се, оде кући. Змај. Вихор се спустио, настаде . . . треска изљуљаних стабала. Ћип. &зљускати, -ам сврш. растворити љуску да зрио само испадне. — Видсше кад му нож испаде из обамрлих прстију као изљускано зрно из кошуљице. Кнеж. Л. изљутити се, изљутнм се сврш. 1. уз. повр. наљутити се (више лица)једно на друго. 2. искалити љутњу. — Пошто се добро изљутио — искарао је чељад, избио жену . . . Халимача се примирио. Сиј. 3. престати се љутити. Бак. Реч. изљуштити, изљуштим сврш. извадити из љуске; скинути љуску. — Изљуште их [зрна] од меснатог дела плода. Батут. фиг. Није га прогутала . . . али га је изљуштила изнутра, испразнила га и оставила само танку фасаду . . . остатак од човека. Андр. И. Чисти критеријум недостаје тим појединостцма да би биографију могли изљуштити из легенде. Уј. Ззмагао прил. као магла, ситно, као из магле. — Иде киша измагао. Вук Рј. измагати, измажем несврш. и уч. према измоћи. измагЈЦати, -ам сврш. = измађијати. — [Пјесник] је ту измагијао чудо непознато. Матош. &змаглити се, измагли се сврш. разведрити се ишчезавањем магле, разићи се. — Све ће се изветрити3 измаглити. Нен. Љ. фиг. Кад је занос с винском јаром измаглио из главе, извади паре. Петр. В. Азмаглица ж 1. врло ситна киша која пада из магле. — У први мах га није ни познао кроз кишу и измаглицу. Куш. Из натмурена неба цио дан сипи права јесенска измаглица. Чол. фиг. И он је неделл и месеце живео заглушен шумом рада, вртео се . . . и наједном падао у дубоку измаглицу нејасних мисли. Ђил. 2. треперење ужарена зрака,

406

ИЗМАЂИЈАТИ — ИЗМАЛАТИ (СЕ)

Кал. Једва измаче главу да не прими шзмар. Чипл. б. извући кришом, украсти. — На превару измаче карабин и отперја кроза шуму. Ћоп. в. измамити. — Обећа још веће вјеровање . . . како би им могао измакнути писане признанице за стари дуг. Ћоп. 2. а. умаћи, изгубити се кришом, побећи, ухватити маглу, загргпсти, нестати. — Но измакла два Арапа црна. НП Вук. Кад се је једном хтио приближити Алаги, овај се окрену од њега, назвав га каурином, и измаче. О-А. фиг. Твој ми лик из памћења измаче. Комб. б. отићи напред, удаљити се од каквога места. — Пожурио сад! са селидбом да измакнем док је још добра пута било. Коз. Ј. Журили дарати. — • Области [су] непокорнике и смо се . . . да измакнемо из града лрије непослушнике честито измазале и испрашиле полицијског часа. Чол. в. фиг. бити напредљесковом масти. Ков. А. нији у културном погледу, испредњачити. — ~ се 1. повр.: ~ мирисним мастима. Људи што су учили школу некако [су] Р К Реч. 2. искаљати се, испрљати се. измакли од нас у свему. Ранк. 3. избећи, измазнвати, -азујем песерм. и уч. према уклонити се. — Каже тако само да измакне послу. Бен. 4. исклизнути, испасти. — Узде измазати. нам измакоше из руке. Шен. 5. потећи. — нзмазнти, измазим сврш. искварити Измакло је из оног терена из кога су никле сувишном, непотребном нежношћу и обиљем, многобројне пошалице, подругачице и досеразмазити. Деан. Рј. тке. Глиг. ~ се 1. а. преместити се, помаћи се на измајстбрисати, -ишем сврш. на лукае и еешт начин израдити, постићи што. — неку удаљеност од кога или чега, померити се, [Кнезу] је све изгледало да је Ристић измај- удаљити се. — Остави хлеб и сир на један пањ, па се измаче. Срем. Мјесец се измаче сторисао већину за рат. Јов. С. Измајсторисао иза облака. Ков. А. б. умаћи, побећи. — је рођаку да . . . положи »ратни докторат«. И жена се клела . . . да су га видјели . . . а Вин. јкзмајсторити, -им сврш. израдити као само, вели, чека згоде да се измакне. Мул. 2. испасти, исклизнути се (из непажње или неопмајстор, вешто. — Весео је грабио празне лименке . . . па чавлићима сита измајсторио. резности). — Он се некако уозбиљи и пази да му се што не измакне. Вес. Глоговача му Јел. се путем . . . изчакла из руке. Дук. 3. поклизбзмак м (мн. -аци, ген. измака) 1. а. час нути се, склизнути се, омакнути се. — Турчикад нешто престаје, кад Је на крају, крај, ну се ноге измакоше, притисне га Комненсврметак. — Зима је била на измаку. Мул. -бајрактару. НП Вук. 4. а. понестати, потроСнага је на измаку. Ћос. Д. Све те мисли шити се. — Још није ново унишло у амбар, бијаху узалудне на измаку живота без смисла. а старо се измакло. Мул. б. изгубити се, Шимун. б. место где нешто пргстаје: стићи на ишчезнути. — Година 1941. измаче се у ~ шуме. Бак. Реч. 2. начин, могућност да се далеку, тамну прошлост. Лал. чему измакне, избегне. — Очи блуђаху десно и Изр. и з м а к л а ми се п р и л и к а нисам лијево, као да траже измака. Шен. Ако искорлстио прилику, и з м а к л а ми се р е ч измака нема, онда пуцамо . . . предавања омакла ми се реч, рекао сам нешто што нема. Лал. нисам желео; и з м а к л о ми се оку нисам Изр. д о ћ и на ~ исцрпсти се, бити на опазио. крају својих снага. измакнуће с гл. им. од измакнути (се), измакљати, -ам сврш. нар. истући, измаћи (се). избатинати, издеветати, излемати, излупапш. измала прил. = измалена из детињства. Р-К Реч. — Два се друга измала гледала. НПХ. измакнутн, измакнем (аор. измакнух и измалати 1 , измалам несврш. в. измоизм^кох, измакну, измаче и измаче; прил. љавати. Р-К Реч. пр. изм^кнув(ши) и измакав(пш); р. прид. измалатн 2 , измалам несврш. помало изм&кнуо и измакао, изм&кла и измакла) показивати што иза чега, помаљати. Вук Рј. = измаћи сврш. 1. а. ставити даље од неке ~ се помало се показивати иза чега, пгачке, помаћи, одмаћи. — Амброзије . . . помаљати се. — Измала се иза брда. Вук Рј. тољагу мало измакне за леђа и приближи Нестаје тијела његова на очиглед, и измалају се крмку постранце. Бен. Измакне ногом се кости његове које се прије нијесу видјеле. штапове на које се просјак био наслонио. Вук. ваздуха лети. — Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица што се виђа обично усред лета. Ранк. измађ&јати, -ам сврш. = измагијати чарањем изазвати нешто, ишчарати, дочарати. Р-К Реч. бзмазати, -ажем сврш. 1. превући, покрити каквом бојом, машћу и сл., премазати. — У Капитолу још се види на зиду један Јупитеров орао, нису га измазали. Нен. Љ. 2. учинити прљавим, испрљати, упрљати. — На . . . капутићу, масном и измазаном од мастила, један џеп напола одеран. Мил. В. 3. фиг. јако, жестоко истући, избити, изу-

8

ИЗМАЛАТИ — ИЗМАШИТ 3

измалати , измалам сврш. нем. варв. обојити, осликати, измоловати. — Плафон је осамдесетих година измалан старомодним мотивима. Кол. бзмалена прил. = измала. 1 измаљати , измаљам несврш. и уч. према 2 измолити . Р-К Реч. измаљати-, измал>ам несврш. измалапш*. — Не измаљај иза јеле главе. НПХ.

407

измарширати, -арширам сврш. изићи, отићи еојничким кораком, марширајући. — Он је постројио дивизион и наредио да измаршира из града. Дед. В. измасакрдерати, -акрирам сврш. извршити масакрирање, искасапити, сасећи. — Нисам се бранио и зачудо ме не измасакрираше. Матош. измасирати, -асирам сврш. извршити •—• се помаљати се, појављивати се. — масирање, добро истрљати тело. — Прије самог натјецања добро је да се атлетичар Из гроба два чедоморац да види измаљати лагано измасира. Атл. се четир мале пести машуће за њим куд се годијер крене. Марк. Ф. измастити, измастим (трп. прид. измаштен и измашћен) сврш. учинити масним, измаљати 3 , измаљам сврш. измалати'. — Јошко још и кућу своју измаљао, па му је омастити;упрљати машћу или другом каквом масноћом. — Огрнути измаштеним ћебетима сада још десет пута милија. Берт. . . . они би поваздан зевали или се протезали взмамити, измамим сврш. 1. постићи, по својим прљавим лежиштима. Маш. добити што ласкањем, лукавошћу, преварому Сунцем и ветром ишибано лице под већ лажју. — [Успио је] измамити и штогод измашћеном, али увек накривљеном титовпара. Глиш. 2. мамећи, пошвајући изазвати ван, напоље, нзвабити; привући својом лепотом, ком. Минд. занимљивошћу или корисношћу. — Бијаше изматати, изматам сврш. покр. измамикрасна јесенска ноћ, која је цијело друштво ти, намамити. — Биоградски заповједник измамила на тријем. Том. 3. изнудити, извући. Грк изматао на вјеру [сријемског бана] — Измамио му је једва неколико безначајних посред Саве на договор, те га из потаје ножем пробо. Павл. речи. Бак. Реч. Изр. ~ сузу из ока учинити да ко изматати (се), изматам (се) несврш. и заплаче. уч. према измотати (се). измамљивање с гл. им. од измамљивати. измаћи и Азмаћи, измакнем сврш. = нзмамљнвати, -амљујем несврш. и уч. измакнути. према измамити. Дзмах м последњи ступањ замаха. — измандрљати, -ам сврш. вулг. изговори- Извлачење замаха до краја зове се измах и ти брзо, неразговетно, како било одверглати. саставни је дио замаха. Тен. Р-К Реч. измахиваше с гл. им. од измахивати. изманеврирати, -енрирам и изман&врисати, -ишем сврш. 1. извршити манеериизмахпвати, -ахујем несврш. и уч. према рање, саставити и разврстати (обично вагоне нзмахнути (се). на станичним трачницама). — Ако се брзо измахнитатн, -ахнитам сврш. истутне изманеврише један воз, маневристе се . . . њити, искалити, излити, истерати бес. кажњавају. Лапч. 2. фиг. вештим поступа~ се истутњити се, искалити се, протењем спречити, осујетити чије деловање. — Наши официри . . . умели су да противника рати своје. Р-К Реч. заобиђу и изманевришу. Јов. С. измахнути, измахнем сврш. извући замахом, учинити један замах држећи што у изманевровати, -рујем сврш. в. изманеврирати. — Маневриста који је у току 24 руци с намером да се зада ударац. — Вучко . . . не измахну секиром. Лаз. Л. сата изманевровао преко 40 возова . . . ~ се 1. измахнути. — Измахне се упућује се . . . да замени кочничара. Лапч. десном руком што је могао шире. Мар. 2. Шумадијска дивизија првог позива требала излетети, испасти из руке. Бак. Реч. је да изманеврује непријатељски положај. Лаз. М. измацити, измаци сврш. искотити младе изманикнрати, -икирам сврш. извр(о мачки); исп. омацити. Вук Рј. шити маникирање, дотерати нокте на ру~ се омацити св (о вшие мачака кад кама. — Човјек и на смртној постељи мора окоте мачад). бити обријан, изманикиран. Крл. измацкати се, измацкам се сврш. покр. изманути в. измахнути. измрљати се. Рј. А. измањкати, -ам сврш. понестати. — измашив, -а, -о што се лако измаши; Измањкало му новаца. Маж. Ф. чиме се лако замахне, који снажно удара: ~ сабља. Р-К Реч. нзмарати, измарам несврш. и уч. према изморити. . - *«.„,.*,. 4 з м а ш н т , -а, -о измашив. Бен. Рј.

408

ИЗМАШИТИ — ИЗМЕНИТИ

јкзмашити, -им и измашити, измашим сврш. 1. избацити. — Те се маши у струне зобнице, те измаши седам мртвих глава. НП Вук. Видје Дедо са алата свога, ал' далече шију измашио. Март. 2. узмахнути. — Он измаши тако рукама као да уистину нешто разбија. Сиј. 3. брзо одмакнути напред, измаћи. — Кад на разбој измашио Лука, врну очи. Март. Гле, гдје сам оно запао? — Како Мато измаши први! Торд. ~ се избацити, истрошити што, остати без чега. — Ако се човјек, што у вино што у игру, измаши ситнога новца што својим трудом добије, он неће праве сласти имати у свод! животу. Павл. Ј&змашпчке прил. покр. замахнувши, са замахом: ~ бацити камен. Вук Рј. пзмаштатп, -ам сврш. створити у машти, измислити. — Одмах измашта чудесно здање. Божић. Измаштали су нове називе. Лал. измед и измеђ предл. покр. в. између. — Измеђ те бучне чељади истицала се људина, црн и мршав. Шен. Измеђ прозора дшндер са . . . застирком. Нуш. Дјечица . . . са ручицама и главицама измед играчки. КХ 1936. Чајир му је . . . измеђ сеоских њива. Глиш. Један измеђ н>их био је чувен лекар. Нен. Љ. Пецкали се измеђ себе. Бен.

измељавити, -бљавим сврш. 1. покр. мељањем измрвити. Рј. А. 2. в. измељати (2). — Сквасио [је] рукав крпендаве кошул>е . . . што ју је лежећи измел>авио. Божић. измбљати, измељам сврш. 1. измесити, изгњечити, добро измрвити. Рј. А. 2. искаљати, Упрлати. Вук Рј. ~ се искаљати се, упрљати се. Ззмена, ијек. измјена, ж 1. промена; добиеање једног облика или стања место другог. — Човек [се] може морално развијати само са изменом околине која утиче на његов развитак. Марк. Св. Смрт [је] . . . само нужна измјена материјалне форлге. Крл. 2. а. смењивање, смеиа, замена једнога другим. — Главна измјена страже била је у подке. Неим. Почетници [у шаху] гријеше можда најчешће код измјене фигура. Шах 2. б. онај који смењује, замењује, смена, замена. — Можда свекрва не нашла себи измјене у размазаној невјестици. Павл. Јавно покаже свој гњев на кнеза Симу . . . зашто им не посла из/лену на Равањ. Вук. 3. мепање једне ствари у замену за другу, размена. — Поменута два појаса динарске земл>е . . . улућени су на узајамну измену привредних и сточарских продуката. Цвиј. 4. преиначивање, преинака, прерада. — Рукопис »Живога леша« за двшиест година лежања на столу Толстојевом претрпео [је] прилично допуна, измена и преправака. Грол.

између предл. с ген. изриче 1. а. (на питање где?) да се ко или што налази у простору који је тачно одређен везом именице Изр. ~ р а т и ф и к а ц и ј а , р а т и ф и к а ц и и предлога. — Има ствари између неба и оних инструмената дипл. узајамно пр&даземље о којима треба размишљатн. Јонке. вање важних дипломатских докумената; ~ б. да се ко или што налази у друштву онога т в а р и физиол. сви хемијски процесиу органишто значи веза именице и предлога. — Срби зму који одржаеају живот; мала, к р а т к а нису хтели да између себе пусте мухасила. ~ мисли, р е ч и мали, кратки разговор; Нов. Уклонио се између људи од пусте на измену радити, п е в а т и наизменце срамоте. Мул. 2. (на питање када?) да се радити, певати. што збило у времену израженом везом предлога и именице. — Састајале се сваког сумрака измбнити, изменим, ијек. измиЈбнитн, између оброка. Сим. 3. да се однос о којем се сврш. 1. учинити друкчијим, променити, говори тиче особа (с)поменутих везом предлога пршначити. — И њега је љубав изменила. и именице. — Стоји између њега и ње као јака Јакш. Ђ. То . . . што се пооткриле нове земнепремостива ограда. Пец. Она . . . јадикова- ље, што се живот измијенио из темеља, све ше како је она несретни повод отуђења се то овога живота овдје није тицало ништа. између оца и сина. Креш. 4. да се поређење Крл. 2. уклонити старо и покварено и постатиче онога што значи веза именице и предлога. еити ново и исправно: ~ делове машине. — Управо пред њим возила се чудна кола 3. добити, дати што наместо чега другога. — Измењсно је још неколико команди. Јак. с једним коњем . . . која су била нешто 4. а. дати једно и примити у замену друго, средње између таљига, кабриолета и кочије. заменими; погрешно или намерно узети туђу Крањч. Стј. ствар уместо своје: ~ шешире. — Ратификаизмек&тати, -бкећем сврш. подр. изго- циони инструменти биће измењени у Паризу. ворити козјим гласом, испричати. — Ето, и Пол. 1944. То се име не да, ко каква халлна, ја сам тако козарски измекетао ту дрску по вољи измијенити. Павл. б. фиг. одговорити књигу о шознатим правним и лолитичким« на какву радњу или какав поступак једнаком Сабундаловићима. Мар. или сличном радњом или поступком: ~ поглеизмелбмати, -ам сврш. индив. мелемом де, ~ поклоне, ~ дарове. ублажити. — Љубав је мени дшоги измелеИзр. — мисли о чему изложити један мала јад. Змај. ^ .. , ^.., *, другоме сеоје мишљење; ~ писма послати

ИЗМЕНИЦА — ИЗМЕСИТИ пиема један другоме; ~ р е ч и поразговорити се. ~ се 1. постати друкчији. 2. доћи, спгупити, стати наместо другога. — Измијенила се три паса људи откад Иван проби границу. Љуб. Взменица, ијек. измјеница, ж она која замењује, смењује. — Јеси л', сине, цуру испросио . . . старој мајци брзу измјеницу? НП Вук. бзменице, ијек. измјениц^, прич. изменце. — Пак два и два с њим [звоном] на раме, измјенице кад им бреме дотужи. Љуб. Градом заповиједаху измјенице војводе. Шен. Ззменицбм, ијек. изЈијеиицбМЈ прил. покр. в. изменице. — И ту га храњасмо и измЈеницом полажасмо да му затвор не дотужи. Љуб. бзменичан, -чна, -чко, ијек. измјеничан 1. који се измењује, који се враћа или понавља у одређеним размацима еремена. — Држао је он да постоји измјенично [периодично] стварање и растварање свијета. Баз. 2. који се мења, променљив. — Рат се водио с измјеничном срећом. ОП 1. 3. узаја.иан, међусобан. — Затим прође доста времена у измјеничиом испитивању, приповиједању. Леск. Ј. Изр. ~ с к л о п к а ел. направа која омогућује упаљивање и гамеље електричне сијалице са тше места; ~ струј а ел. струЈа којасе мења валовито, таласасто; изменични кутови, у г л о в и геом. једнаки кутови, углот на супротним странама трансверзале, налзжнични кутови,угиоеи.

409

вршити замену, стављатиједнс место другога. — Лупаш фењере, куцаш на прозорима, измењаш људима фирме. Срем. изм&њив, -а, -о, ијек. измјењив = изменљиз. измењивањс, иЈек. измјељивање, с гл. им. од изтњивати (се). измењиватв, -4њујем, ијек. измјењивати несврш. и уч. према измениши. ~ се иесврш. и уч. према изменити се. измењ&вач, -ача, ијек. измјенљвач, м направа којо.ч се измењује смер или јакост енергије. — У црном диму угљена и кокса . . . трепере живци завртања и спирала, гибљу се равномјерно измјењизачи и вјешто тијело погона. Сгш. нзмера, ијек. нзмјера, ж оно што се добива кад се што мсри, сдчерава, мерење, одмеравање. — Лешићева измјера доказивала је да ће бити достатно јарак Бељан прочистити. Коз. Ј. Потребна је прописно изграђена тркалишна стаза са добро прорачунаном измјером завоја. Аут. измеран, -рна, -рно, ијек. измјеран в. измерљив. Деан. Рј. изм&рив,-а,-о, ијек. измј&рив в. измерљив. Десн. Рј. изм&ривост, -ости, ијек. Измј&ривост, ж в. измерљивост. бзмсритн, -им, ијек. измјерити, сврш. 1. одредшпи каквом мером величину или теокину чега. — Измери поље. Радич. Крунослава . . . моли Коревскога на откупе да га измјери златом. Водн. 2. фиг. утврдити, упознати бзменичцо, ијек. измјенично, прил. величину, обујам, обим, значење чега, процениизменце, иаизменично. — Давали счо један ти. — Не може се ничија памет измерити по другом прилике да измјенично дођемо до годинама. Марк. Св. Све су оправе оцијењсизражаја. Шкреб. не, свака кретња илијеренаЈ свака ријеч одвагнута. Коз. Ј. изм&вљив, -а, -о, ијек. измјенљив ~ измењив који има способност да се мења. — Изр. ~ кога погледом, ~ кога од Он је исто тако тежак и тешко изменљив. г л а в е до пете охоло, надувено, презриво Бел. погледати кога; ~ коме леђа измлатити, изм&нљнвбст, -ости, ијек. измјбнљивост, истући кога. ж својство или особина онога што је изменвзм&рљив, -а, -о, ијек. измјерљив који љиво. — Процес . . . пјенушав . . . мислити у се може измерити. сликама и опајати се многоликом измјенизмбрљивост, -ОСТИЈ ијек. измјерљиљипошћу слика. Крл. вост, ж својство или оспбина онога што је изм&нце, ијек. измјенце, прил. редом измерљиео. један за другим, наизжнце. — У обичном измесарити, -бсарим сврш. сасећи, искаговору имао је три пословице којима је сачити. Бен. Рј. говор измјенце преплитао. Јурк. взм^свти, измесим (трп. прид. измеизм^њати, измењам, ијек. измијбњати, шен) и;ек. измијбсити сврш. 1. брижљиво сврш. и несврш. 1. сврш. изкенити. — гњечећи размекшати оно што је густо и Зар не би ту [у задатку] могло само да измелепљиво^ спремити, зготовити тесто, глину, њаш знаке? Макс. Пошто су измењали кит и сл. — Измеси, Вело . . . измеси чисту узајамно псовке, наставили смо пут даље. погачу! Срем. Мештровић је измијесио Јак. Најзад брзијем полукругом измијењаше тоне блата. Крл. 2. фиг. јако истући. — [у игри] мјеста. Мат. Људи међусобно Славу јој женску . . . измесићу јс ка' Вла' измењаше погледе. Ћос. Д. 2. несврш. п и т у . Р а д . Д . , ,., ,,,--,... . -

410

ИЗМЕСТА — ИЗМЕЋАРИТИ

нзместа, ијек. измјеста, прил. с места, избрљали, окаљали. Ћоп. Сакуплл пасје без затрке. — Коњ скакач . . . скаче у свим изметине. Јоте. 2. фиг. прљава и одурна врстама кретања . . . а ако је потребно, чак ствар. Бак. Реч. и изместа. Јах. Дзметни, -а, -о који се односи на измет. — изм&сти и бзмести, изметем сврш. Код големе већине [животиња! одијељени метлом добро очистити, метући одстранити, су изметни и мокраћно-сполни отвор. Финк. избацити из унутрашњости чега. — Узела измбтнути и Азметкутн, изметнем ми она метлу из руке па је измела радионицу. (аор. изм&тнух, изм&тох и изметох, 2. и 3. л. Брл. Отац . . . заповједио да се нзмете слама, взметну, измете, измете и Измете) сврш. 1. а бадњаци исцијепају. Шимун. фиг. Измести избацити ван, напоље, даље од себе. — Сјајно треба те туђе вуцибатине. Шен. копље из руке Патрокло изметне први. изм^сти 1 и Азмести, измбтем сврш. М-И. 2. ставшпи на одређено место да се измутити. види, изложити. — Медењари . . . под И з р . ~ масло мућкајући млеко у спигпу шаторима изметнули на огледе медењаке. излучити, издвојити масло. Торд. фиг. [Њима] није ништа слађе но измбсти 2 , -етем сврш. довестиу пометњу, честита и бољег од себе човека . . . јавно збунити, побркати, помести. — Не бојте се, напасти, изметнути га руглу светине. Маш. 3. одбацити, оставити на забаченом месту, моји соколози, јер је турска изметена војска, изложити некога негде не водећи даље бригу о јутрос ћемо добити јунаштво. НП Вук. њему. — Да се није [дијете] изгубило, или изместитп, -им, ијек. Лзмјестити, сврш. га немајка изметнула. Торд. Рим је основан преместити из једног места на друго. — од Ромула и Рема . . . које је краљ Амулије, Хоће Обрад да је [судницу] измести у зграду одмах чим су се родили, изметнути дао. коју је . . . на брзу руку сазидао. Рад. Д. М 1887. 4. испалити, окинути, пукнути из Командир је сматрао да је много бол>е ако пушке. — Покајах се што изметнух пушку. измести батерију изван села. Јак. Коч. 5. пре вретна ослободити се детета, 1 Азмет м 1. а. балега, поган. — Осећа се побацити. Бак. Реч. задах прашине помешан са сточним изметом. ~ се 1. а. искварити се у својој природи, Ранк. Жестоко заудара по из.мету. Донч. б. изгубивши добра својства својих предака или ђубре, смеће. Р-К Реч. 2. дете или живгшче своје врсте. — Откуд се изметну кад му нико изжтнуто или побачено; исп. измеће. — није онакав у целој породици. Вес. б. претвоНа буништу без повоја наго чедо цвијели рити се у нешто супротно или неповолно, . . . па се јеже на измет скрнави. Март. 3. изгубивши првобитни изглед или карактер. — фиг. изрод, олош, најгора врста. — Овамо И тако се њихова веза изметнула у брачни залазили . . . коњокрадице, беспослице и чвор. Божић. И књижевност може у извесдруги измет људски. Шен. Такви . . . имају ном тренутку да се изметне, да удари рђавим бити робље, измет човечанства. Нед. Овде празцем. Поп. Б. 2. (на кога) бацити се на живи . . . јејина . . . Овај страшни излхет кога, бити му сличан. — Ако се на оца не ноћи савио је гнездо своје. Ил. изметнеш, ти ћеш имати памети. Ћос. Д. 2 Имали су се на кога изметнути. Јакш. Ђ. Азмет м тур. служба, послуживање. — Не могу ти измета чинити . . . у бијелој изметнуће с гл. им. од изметнути; кули. НП Вук. побачај. Деан. Рј. Азметак, -тка м (мн. измеци, ген. изметаизм&ћар, -бра м (вок. измећару и -ре) ка) в. измет (1а, 2 и 3). — Највише наилазе тур. а. слуга, помоћник. — Отишао . . . [инсекти] на воћке које пате од лисних Симеун по робу, кућу саму на млади и ваши, јер се хране њиховим измецима. измећарима оставио. Сим. б. пеј. подлац, Тод. Црна земља муком застење носећи . . . улизица. — Његови доушници . . . не спавају, л>удства гадан изметак. Јакш. Ђ. а најмање они аутономистички измећари са изм&таљка ж заст. покр. девојачка игра, својим вођом на челу. Цар Е. Замишљао сам плес, налик на когпиљон. — Играју се [дјевојкеј се у положају полтрона . . . чанколиза, изметаљке. Вук Рј. реакционарног измећара, бирократског трута. Уск. изм&тање с гл. им. од изметати (се). измбтати, измећем и изметам несврш. и измећареше с гл. им. од изжћарити. уч. према измести. измећарити, -бћарим несврш. служити изм&тати, измећем несврш. према измет- коме, код кога; бити коме елуга. — За свог нути. [Им је] дјетињства измећарила. Павл. Изме<—• се несврш. према изметнути се. ћарих шеснаест година у Сул»аге. Андр. И. Лзметина ж (обично мн.) 1. материја Никад ми поштени људи постати нећемо, природним путем избачена из тпела; исп. измет нама је суђено да читавог живота измећаримо (1). — Оно [таблу] су ноћас изметинама •& крадемо. Ћоп. , - . -. -~ - ---•

ИЗМЕЋАРИЦА — ИЗМИЉАТИ измећарица ж = измећарка служавка, слушкиња. — Једна старица, измећарица смежураних руку, кумала је ситним пијеском авлинска врата. Андр. И.

411

измешетарити, -етарим • сврш. постићи мешетарењем, ценкањем, лукавошћу. — Што бисмо дакле нас двојица могли да измешетаримо ? Крл. бзмешкољптн се, -им се сврш. мешкоизм&ћарка ж = измећарица. — Показа љењем, мигољењем извући се, измигољити се. на измећарку Дену. Срем. — Тјелашце је настојало да се измешкољи измећарство с служба, посао измећара. из кожице и да се разгиба. Божић. — Момче . . . тужи над данашњим просјаштвзмивање с гл. им. од измивати (се). вом и измећарством. Скерл. взмивати, измивам несврш. према измити. нзм^ћати, измећем несврш. покр. в. ~ се несврш. према измити се. изметати. — Земља ће вам кости измећати. измиголити и бзмиголити, -им сврш. Павл. покр. в. измигољити. — На то испане . . . Дзмеће, -ета с одбачено, напуштено дете; слуга са фењером и за њим измиголи нека исп. измет (2). — А што ће нам то ? Одакле ситна погурена госпођа. Мшп. ти то туђе измеће? Торд. ПЗМИГОЉИТИ И &ЗМИГОЉИТИ, -ИМ СВрШ. бзмецкати, -ам сврш. изгњецати. — У 1. изићи откуда мигољећи, полагано се вукући, случају непослуха . . . мали ће преступник, извућисе. — Пузали су се пешаци као гуштери . . . Неколицина измигољи и за трен ока све уз шалу и смијех, бити измецкан кољениускочише у непријатељски ров. Јак. фиг. ма. Ћоп. Бол је опет измигољио кроз унутрашње јкзмече, -ета с 1. дем. од измет(ак). 2. јагње неразвијено, ојагњено пре еремена. Р-К поре забрана. Дав. 2. ослободити се силом, отети се, отргнути се. — Мигољим се [у Реч. сну] под њиховим рукама и измигољим, и &з.мешано, ијек. измијешано, прил. паднем са стола. Куш. испретурано, испреметано, без реда, збрда~ се измигољити. — Јегуља . . . се -здола. Р-К Реч. измигољи из мреже. Петр. М. С великом Дзмешанбст, -ости, ијек. измијешаност, муком измигољио сам се и . . . сишао . . . у ж својство или стање онога што је измешано. кафану. Вас. фиг. Ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара. Глиш. измбшати, измешам, ијек. измијбшати, измијен-, ек. измен-. сврш. 1. мешајући саставити уједно нешто што је разноврсно, смешати, помешати. — измиј&њати, • измијењам, ек. изм^њати. Пјесник се те основне ритамске мелодије . . . измиј&сити, измијесим, ек. измесити. није д р ж а о . . . измијешавши кајкавски наглаизмијеш-, ек. измеш-. сак са штокавским. Матош. Покрет . . . је поново измешао наш исток и југ са севером и измнлање с гл. им. од измилати (се). зададом — створио је необичне прилике у измилатн (се), измилам (се) несврш. нашој земљи. Бел. 2. нарушити, испретурати, покр. в. помаљати (се). Вук Рј. покварити ред, размештај чега. — Возари измешали хамуте, ономе нестало ћебе. Јак. нзмилетп, -илим, ијек. измиљети, сврш. фиг. Сад би хтео све да кажем, па зато — 1. милећи, пузећи, гмижући изаћи. — Из испретурао и измешао као плеву. Чипл. 3. камена гуја измилела. НП Вук. Кад му која а. мичући и преврћући чиме (нпр. жлицом, кап воде измили из мокре косе испод шајкашиком) учинити да се помешају неке теку- каче, он је отре шаком. Пер. 2. изаћи ван, наћине, течности или ствари. б. мичући и поље, појавити се. — Путници измшвеше на преврћући чиме (нпр. варјачом) неко јело на палубу. Наз. Све живо је измилело и у ватри учинити да се свуда једнако скува и кафане се преселило. Каш. фиг. Откуд сад да нигде не загори. Бак. Реч. измилеше толики дугови. Поп. Ј. На улице ~ се 1. бити састављен, помешан с ким свуда блуд измили тада. Јур. (чим). — Старац и снаха окренули очи к дзмиловатк, -лујем сврш. обасути милосеби: њихов поглед измијешао се с чежњама. еањем; изгрлити, изљубити. — Ноћас је била Кал. 2. ући међу друге људе. — Наши играју измилована. Сиј. фиг. Друга [болесница] наше, они њихове игре, после се измешаше, је најприје измиловала стакло [на »чудотворпа сви играју то наше . . . сремачко коло. ној« слнци] прстима, да их затим превуче Шапч. Измешајмо се с њима! И хајдуци се преко својих загнојених очију, уздајући се у измешаше с устаницима. Вес. чудотворну моћ додира. Пав. бзмешато, ијек. измијешато, прил. покр. измиљати, измиљам несврш. показивати «. изжшано. — Народ у цркви стоји измеша- се, појављивати се. — Из тамних ждријела то, нити се зна који је старији ко ли је млађи. Капеле стао помало измиљати мрак и дахтати Нен.М. - .. „--.-• -;.. ~, , росом кроз ваздух. Перк. •?&>&,

412

ИЗМИЉЕТИ — ИЗМИЦАВ

н ш и љ е т н , -илим, ек. измилети. измилдаги, -пм сврш. в. измилети. — Сад један, сад други [хајдукЈ измиљио из спиље у мрку ноћ. Тур. Из Антине куће измиљнше Антана браћа и сестре. Михољ. Језици се разиграли [од вина] . . . а опреке, притајене, излшљиле и грубо плануле. Мих. изминутн, издтнем сврш. проћи (р времеиу). — Већ су скоро уредовни сати нзмииули. Ков. А. А кад ти концесијама измиде рок, нека стсчено твоје власништво опет преда у уараву приватном друштву. Рад. Стј. взмннуће с гл. им. од изминути; серметак, крај. — Послије изминућа примирја започе краљ Стјелан рат наново. Шиш. изми&ивати, -нњујем несврш. иуч. према изминути. — А надга девето већ измињује . . . л>ето. М-И. •Азмир м в. измирЗа, измирење. — Н у ево

наде измиру. В 1885. »Рибање« је рибарска идила . . . [у којој се црта] измир пјесника патриција с пучанима рибарима иза тешке и крваве заборављене борбе. Водн. Взмпра ж в. измирење. Р К Реч. измправање с гл. им. од измиравати (се). измправати, -ЛрЗвам = измиривати несврш. и уч. према измирити. ~ се = измиривати се несврш. иуч. према измирити се. нзмирап, -рна, -рно помирљив, складан. — Да, дакле, подаде својој пјесничкој слици измиран завршетак, замислио је Прерадозић Адамову визију. В Ј885. бзмирба ж измирење, тмирење. — Код свете задарске и трогирске измирбе није [гаЈ особита срећа пратила. Шен. Онда је слиједио срдачан и њежан призор измирбе. Новак. измирбше с гл. им. од изиирити (се). измиривање с гл. им. од измиривати (се). нзмпрпватн, -ирујем несврш. = измиравати. ~ се = измиравати се. измирАвач, -ача м онај који измирује, онај који посредује при измирењу. — Младен је био . . . способан да разуме сукобе и дилеме као посматрач, а нарочито као измиривач. Сек. измјфитељ м онај који измирује, који посредује за измирење. измирити, измирим сврш. 1. успостаеити, обновити мир међу оиима који су у свађи или непријатељству, отклонити несугласице, помирити. — Обично се старао да лешш речима и саветима цамири парничаре. Глиш. Одмах иди да измириш децу. Вес. 2. доеести у склад, сложити, ускладити. — Љубав домовинска измирила је прву хрватску

романтику са друштвом (народом) и са природом (Хрватском). Матош. Пуних петкаест година трудила се енглеска влада да издшри те две тежње [о правима и Арапа и Јевреја]. СКГ1937. 3. исплатити, намирити. — Чекао сам те годину и но док ниси измирио мањак. Ранк. ~ се 1. прекинути сеађу, непријатељство, успоставити иарушет односе, помирити се. — Што да радим? Треба да се измирим с кумом — али како ? Вес. Морао се измирити и са папом. Пов. 2. 2. а. (с чим) стрпљиво се односити према чему, привикнути се на што. — Упишите га у какав спортски клуб и будите измирени с тим да ове године падне на испиту. Нуш. С временом он се био измирио са том могућношћу. Андр. И. б. (с чим) задоволмти се чим, сложити се, сагласити се, пристати на што. — Душа његова измирила се са срамотом његове кћери. Коз. Ј. Био је вредан студент, и отац се као измирио био са одлуком синовљом. Сек. Изр. наши су р а ч у н и измирени међу нама је све уређено и изратано. изм&рљив, -а, -о који се може измирити, помирљив. — Само таква филозофија је измирљива са природном науком. КР 1924. &змирна ж грч. миришљава смола која се добива од коре неких врста тропског дрвећа, а употребљава се за кађење при еерским обредима, смирна, тамјан. — Он је осећао у својој души неку светињуЈ нешто налик на мирис залаљене издшрне. Вес. Не помаже ни цилициј ни измирна. Божић. бзмислнти, -им (трп. прид. измишљен) сврш. 1. мислећи доћи до неког проналаска, пронаћн. — Клео је . . . оног који је измислно пушку и баруг. Вес. Измислили су сада неки радар, па виде и кроз облаке, а и ноћу. Јак. 2. створити маштом нешто чега није било или чега нема. — Све што фантазија може измислити чудноватих и апсурдних билина5 све си ту налазио у највећем складу. Воји. Сад ћемо . . . морати измислити какву заверу. Дом. ~ се в. измислити (2). — Он [паша] се измисли или га потвори на прилику да је носио какове еспапе. Маж. М. пзмитатн, -ићем и -ам несврш. покр. измстати. — Друге се [жене] опет залрегле те двориште и испред куће измићу. Јурк. измити, измијем сврш. умивапем, прањем учинити чистим, умити. — Суботом увече сви укућани . . . измнвени и очешллни. Сек. Уочи недел>е нема више да се измије калдрма испред куће. Марк. М. фиг. Сркните . . . гутл>ај свете водице . . . измијте срце. Гор. Изр. ~ коме главу строго прекорити, изгрдити. изм&цав, -а, -о који се измиче, уклања. — Некакво болесно сугласје . . . није произ-

ИЗМИЦАЊЕ — ИЗМОЗГАТИ

413

врбу јадиковку којој је вјетар измлатио гралазило из међусобног познавања, него из не. Наз. измицавог околишања једнога пред другим. ~ се уз. повр. истући, излемати један Ког. Ј. &змица&е с гл. им. од измицати (се). другога. — Кад се једанпут људски измлатимо, знат ће се и без краља чије је празо јаче. Дзмкцати, -ичем несврш. и уч. према Шен. измакнути. нзмлаћивати, -аћујем несврш. иуч. према ~ се несврш. и уч. према измакнупш се. измлатити. измишљавање с гл. им. од измишљавати. дзмлетн, -мељем, ијек. измљети, сврш. измишљавати,-ишљавам в. измишљати. 1. самлети, претворити у брашно, прах или — Људи измишљавају неке писаће машине. сл.: ~ пшеницу, ~ каву. 2. фиг. изгоеорити Срем. Никаково чудо што је о Јелки измиш- којешта, напричати. — Колико само они љавала свакојаке страхоте. Кум. глупости измељу, просто човјек да поврати. Ззмишљај м оно што је измишљено, Сим. 3. фиг. сатрти, измрцваршпи. — Дању измишљотина. — Ја лудо волим измшшваје ме ухвате послови, па мало заборавим, али маште. Креш. Довољно је зрнце измишљаја, ноћ ми је проклета, сву ме измеље. Ћос. Д. па да се скотрља низ брдо глупарија као &змљаскати, -ам сврш. индив. мљаскагромада лажи. Божић. јући изгоеорити. — Ја бих га »смллвио« — измишљало с и м измишљач. измљаска Јосо кроз пуна уста. Пав. измишљање с гл. им. од измишљати. Дзмљети, -мељем, ек. измлети. измишљати, измншљзм несврш. и уч. нзмодедиратн, -блирам и измбделовапрема измислити. ти, -лујем сврш. дати окељени облик чему нзмАшљач, -&ча ж онај који измишља према узорку, извајати. — Поставивпш . . . оно чега нема. — Легенда нема изворника, а папир на лијево кољено, измоделирао га је машта анонимног измишљача. Божић. опрезно руком по избочини јабучице да се не исклизие. Крл. Можда . . . гипке покрете &змишљеност, -ости ж својство или особина онога што је измишљено; измишљање, коња доиста не може ни камен боље измоделовати него еруптивно бачена маса . . . измишљотина. нзмишљбтпна и пзмишљотнна ж оно морске воде. Сек. измбдрити, измодрим сврш. учинити што је измишљено, оно што није истинито, модрим; фиг. учинити да коме изиђу модрице бајка, прича. — И сијасет других измишл>отина набраја он и приповеда где год (рд ударца). — Избили га, измодрили му шакама лице и леђа. Новак. стигне и стане. Вас. Што би он могао да каже на ову вражју измишљотину? Крл. измодулирати, -улирам сврш. необ. извршити, уеежбати модулирање, прелазак с из.мјен-, ек. измен-. једне ерсте тона на другу. — Данас ће још измјењ-, ек. измељ-. дефинитивно измодулирати пасаже леве измјер-, ек. измер-. руке клавирске партије ове токате у Ха-молу. Дав. 4змјеста, ек. изместа. изможден, -а, -о исгфпен, гктрошен, Дзмјестити, -им, ек. изместити. изнурен. — Ви живите кукавички без снова и Дзмлавити, -им сврш. немилосрдно из- цилЈева, старији и изможденији од земље бити. — Навале на [њега] . . . исцакају га и неплоднице. Матош. Тане кујунџија . . . са измлаве, па га оставе онако измлављена на безбојним увек раширеним очима у изможземљи. Вел. Не љути се јер ћу те измлавити. деном лицу, био је један од . . . најревносниКос. јих посетилаца. Андр. И. измлатити, измлатим сврш. 1. а. заврбзможденост, -ости ж шцртност, гкшити млаћење, омлатити, оерћи (р житу). — трошеност. — Ни трага измождености му А када бих све лепо измлатио, и духнуо није било на лицу. Шов. несташни поветарац . . . ја бих сипао жута измбждити, измождим сврш. доееспш и бела зрна из саћуре у саћуру. Шапч. Измлаћени су снопови јечма и ражи. Гор. до крајњега умора, до поггтуне исцрпеноаш б. фиг. претрести, расправити. — Да понав- снаге. — Глава клону, лице потамнело . . . рука ломна, тело нзмождено. Радич. Само је љам оно што сте ви већ измлатили . . . тога не могу. Јурк. 2. јако, жестоко истући, [вјетар] својим сухим дахом измождио и излемати. — Ја бих га за ово измлатио, онако измождену земљу. Донч. поштено измлатио, да запамти. Ћос. Б. Азмозгати и измбзгати, измозгам сврш. Чим се диже, измлати ме на мртво име . . . размишљајући изнаћи, проиаћи. — Таква колцем. Дук. 3. ударајући оштетити поер- држава оставља утисак сувише сложене и шину чега, изломити. — Била је налик на сувише измозгане творевине. Јов. С. На

414

ИЗМОКРИТИ — ИЗМОТАЦИЈА

концу, старац )е у СВОЈОЈ глави измозгао да ће му политика . . . бити нешто као што је ова Станкова дрвена нога. Ћоп. измбкрпти, измокрим сврш. в. измочити; помокрити. <~ се помокрити се. Р-К Реч. 1 измблити , измолим сврш. 1. постићи, доћи до чега молећи, прошњама. — Кад Вукадин чу за паре, он . . . удари у јужно наречје које је употребљавао кад год треба што измолити. Срем. Он не треба Горшу . . . да га упути . . . како ће измолити опрост од биљеговине. Гор. 2. прочитати, изговорити молитву докрсца. — После гимнастике . . . стиже још да до доручка измоли 30 пута круницу. Дав. ~ се молбама постићи допуштење за излазак, одсуство. — Другога дана допутује владар. Неколико се слугу Ростовљевих измоли да оду видјети цара. Крањч. Стј. измблитп2, измолим сврш. помолити, истурити, издићи. — Висок шљахтић који је измолио из гомиде своју главу . . . хватао је [колаче] дугим рукама први. Глиш. &змоловати, -лујем сврш. нем. 1. завршити моловање, насликати. — Сликар . . . је измоловао затегнуте, свеле образе . . . девојчице. Петр. В. 2. обојити, оличити. — На загасито измолованоме зиду висила је слика св. Петке. Јакш. Ђ. измољ&вати, -бљавам 1. несврш. и уч. према измолити1. 2. (себи) варв. изјављивати се против чега, ограђиеати се од чега, улагати протест против чега. — Нисам те ништа питао. Ја себи то измоллвам. Крл. измољаватн се, -бљавам се несврш. и уч. према измолити*. — Угледала [је] гдје се нешто из њега [језера] измољава. Рј. А. измољакати, -ам и измољакати, -бљакам сврш. мољакањем постићи, добити, — Измол>акао од Брацике да сме на Цезару изјахати на детелику. Поп. Ј. Можда [ћу] ипак . . . измољакати макар малеи предујам. Шов. измбљчати се, -ам се сврш. постати, бити изједен од мољаца. — У другим [пергаментима] су стиховима измољчана слова. Вел. &змор м крајњи умор, измореност, исцрпеност, сусталсст. — Одатле [од претјераног рада] непорађање дјеце [код жена], измор и преране смрти. Паел. бзмореност, -ости ж стање онога који је уморан, изморен, исџрпеност, сусталост. — Радован донесе у касабу погрбљен лик, тешку измореност и неку безмерну зачуђеност у очима. Марк. М. измбрити, изморим сврш. довести кога до потпуног умора, исцрпсти његове снаге. — Пут који ћемо дању . . . превалити за

неколико сати, узеће нам ноћу двапут више . . . а борце ћемо . . . изморити без потребе. Чол. ~ се постати потпуно уморан, исцрпен. — Кад бисмо се који пут изморили послом до немоћи, он би штогод рекао. Новак. измотавање с гл. им. од измотавати (се). измотавати, -отавам несврш. и уч. према измотати. ~ се 1. несврш. и уч. према измотати се. 2. извлачити се из неугодна положаја, заобилазити истину. — Измотавао се колико је могао, лагао, али напокон рече истину. Бен. измотанција ж вулг. = измотација 1. измотавање, извлачење, подеаљивање. — И тако је Мркоглава био најурен због своје лукаве измотанције. Божић. 2. фиг. онај који се измотава, подваљује. измотати, -ам сврш. 1. одмотати оно што је било умотано, смотано, сплетено, развити, одвити, расплести; одеијајући извући. — Из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младенову прсту била. Ат. 2. изершити мотање, водање амо-тамо докраја. — Тако их измотам око града тамо и амо. Љуб. 3. фиг. а. уклонити, скинути или извући с тешком муком. — Дотле мушкарац измота двије тешке плоче и стаде вући из јаме ковчег за ковчегом. Ков. А. б. извући од кога што, измолити. — Пожешка господа знојила се . . . надајући се да ће сада добра прилика бити измотати какву милост или повласт за родни град. Шен. в. с тешком муком изговорити, промуцати. — Једва дишући, измота јадник из уста: »Немој — задавит ћеш ме!« Шен. ~ се 1. размотати се сасвим (рно што џ било намотано), одмотати се. — Ево се ово клупко измота. Рј. А. 2. посве, сасеим намотати, смотати. Рј. А. 3. фиг. а. сплести се, замрситисе;измешатисе. — Међутим протурили и ону буру, ону промјену влада, све се то измотало, а напосљетку се опет нашли кмет и ага. Мул. б. извући се, изићи одакле један за другим. — Из велике кочије измотају се четири господина. Кум. Сада напокон разреда госпођа Вуковић парове који се измоташе из собе један за другим. Коз. Ј. в. извући се из тешког положаја, из неприлике с муком, с напором. — Ја макни и макни лијево, па десно, док се . . . не измотах из утробе сњежнога запуха. Ков. А. Питао ме [отац] гдје сам била. Измотала сам се некако и није ништа примијетио. Бег. измотЗција ж вулг. = измотанција. — Смешни би јој билн и зазорни меки душеци . . . варошка пренемагања, лекари, бабице и друге измотације. Рад. Д. Језик за зубе! . . . Докле ћеш клепетати, прапорачка измотацијо? Матош. , . , *-^.

ИЗМОЋИ — ИЗМРЧИТИ измбћн и &змоћи, измогнем сврш. 1. успети, смоћи. — И ово смо једва измогли, дала сам, и сам знаш, све. Ћоп. 2. бити доста, доеољно, дотећи, домашити. — Он се је сав задубио у рачуне, комбинујући на све начине хоће ли му свота коју још у џепу има измоћи на данашњој забави. Коз. Ј. Глас [му] застао, неусиљеност му није измогла. Куш. измбчити, измочим сврш. свршити мочење; потпуно поквасити. измрвити, -им сврш. 1. иситнити, издробити на ситне делове. — Кад деца измрве при јелу, она пажљиво покупи мрвице. Дом. фиг. Шта хоће стари, слепи мудрац? Да ли да трује душе, измрви срца и онеспособи за борбу? Прод. 2. фиг. сатрти, смрвити. — Ову тројицу лопова . . . рукама бих их све измрвио. Игњ. ~ се претворити се у мрве, раздробити се, распасти се у мрве. — Како сам га лако о земл>у спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице. Ат. Дзмрежати, -ам сврш. нспреплетати унакрст попут мреже. — Лоза знадне обронцима измрежати прелијепе мавезе. Буд. Сполл је продирала нека бледа, водњикава светлост, која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску, измрежану танким линијама харемских мушебака. Нуш. Азмрешкати, -ам сврш. ситно набрати, наборати. — Вал>ају се тихо измрешкани вали. Вел. А дал>е — матица Дона чија се угасито измрешкана површина буркала на ветру. Моск. измржњавање с гл. им. од измржњавати. — Обноћ шаљу шуме и воћњаци усевима и свима биљкама топлији ваздух, те их тако чувају од измржњавања. Тод. нзмржшавати, -ржњавам несврш. и уч. према измрзнути. В. пр. уз гл. им. измржњавање. &змрзнути, -нем сврш. јако прозепсти, промрзнути, страдати од студени, укочити се од мраза, скочањити се. — Она је причала . . . како су негдје измрзнули, изгладњели. Сиј. По искричаву измрзнуту цијелцу плитак траг водио је у правцу Мрачаја. Ћоп. измрљати, измрљам сврш. учинити мрљавим, умрљати, испрљати, укаљати. Р-К Реч. ~ се повр. измрмљати, -ам сврш. рећи, изговорити мрмљајући, тихо, нејасно и неразговетно, прогунђати. — Сретан пут! . . . измрмл>а мати за њом. Пав. А на концу, рђо, остат ћу ваљда ја сам служити — измрмл>а пуковник. Мишк.

415

нзмрмољити и бзмрмољнтп,-пм сврш. 1. измрвити. — Да видим када те овај лав шчепа у своје канџе, па те свега измрмољи као крумпир. Мат. 2. измрмљати. измрсивати, измрсујем несврш. и уч. према измрсити. 1 измрсити , измрсим сврш. X. неуредно завезати, заплести. — Многобројне жиле . . . су се . . . шириле преко његова лица, бескрајно измршене. Лоп. 2. развезати, расплести, размотати што је било сплетено, свезано. 3. фиг. а. извући, ослободити. — Нога [му] запела за уже на самару н никако није могао да је измрси. Вел. б. учинити јасним, разумљивим, ући у суштину чега. в. учинити нејасним, мучним за разумевање, замрсити, заплести, запетљати: ~ послове. измрсити 2 , измрсим сврш. окаљати, учинити нечистим мрсном храном какву посуду да се у њој не може куеати посна храна. Вук Рј. измрскати, измрскам сврш. разбити, сатрти на комаде, на парчад. Р-К Реч. измрцварити, -мрцварнм сврш. 1. а. нанети много рана, ударцима осакатити, убогаљити кога. — Уморан си, изнемогао, како су те измрцварили људи господина бискупа. Шен. И баш ту, према мосту, Јуришић, изгажен, изгужван, измрцварен успе да се измигољи. Вас. б. расећи на много делоеа, раскинути, рашчеречипш на комаде. — То је маса људског меса на дохвату убојитим зрнима убијена, раскомадана> измрцварена. Пол. 1958. 2. мучењем довести до потпуне немоћи, исцрпености, измучити, исцрпсти. — Али уто се пробуди! Узбуђен, измрцварен, са сузама у очима. Шов. Непријатељу је баш циљ да нас овде . . . измрцвари, па да нас после уништи глађу. Дед. В. фиг. Дошло је време . . . да даровити синови нашега народа . . . даду све што могу, а не чим порасту да . . . измрцваре теме, да учмају и јалово сврше. Петр. В. ~ се намучити се, напатити се. — А онда када им је тешко, кад се измрцваре, онда зову у помоћ. Мишк. бзмрченица ж покр. она којаје измрчена, нагорена, упрљана радећи много у кухињи; исп. пепељуша. И-Б Рј. бзмрчити, -им сврш. 1. измазати, испрљати по лицу чађу, гаром. — На једној страни вила, на другој Плакир кога виле измрче. Комб. 2. фиг. покрити тмином, тамом, замрачити, помрачити. — Црна, немила ноћ притиска земљу . . . измрчила цијелу природу густом, чађавом мрљом. Војн. 3. фиг. исписати којекахо. — Мрчи тамо и мрчи амо, док измрче највишу руковет хартије. Љуб. Памет [му] мути сила измрчене хартије, раштркане по големом столу. Ћоп. « , *. , .

416

ИЗМРШАВЕЛОСТ — ИЗМУЧАТИ

измршавелост, -ости, ијек. измршавје-

лбст, ж стање онога који је мршав. измршавети, -ви.'л, ијек. пзмршавјети, сврш. измршавити. — Сав се усукао, измршавео сасвим. Вин. измршавити, -ид1 (ек. и ијек.) сврш. постати врло мршав. — У блиједим измршавјелим образима видјела се горчина. Беи. Дзмршавјелбст, -ости, ек. измршавелост. &змр1иав;ети, -вим, ек. из.мршавети. из.чршатп, -ам сврш. измршавити. — Робл>е, пуштено из тамнице, онако полуголо, измршало и осакаћено, говачкало је, ломило и палило. Андр. И. измувати, -ам сврш. вулг. изударати. — А тад, да смиримо узбуђење, Гамбију добро измувасмо ребра. Богдан. измудријашити, -ијашим сврш. е. измудрити. измудрити, измудрим сзрш. 1. изнаћи, измислити, смислити. — Ху, та само једну да видим која је што измудрила, ил' изумела! Змај. Баш је био вал>ан човјек који је измудрио ове шпире [ракију]. Ђал. 2. створити маштом, измислити оно шгпо не постоЈи. — Фабуле су му вјечне, премда их већину не измудри, него тек препјева. Матош. 3. досетити се, довинути се чему. — Коначно измудри да их је премало да га изнесу на чистине. Франг. 4. постати мудар. — Допхљак је окретан, измудрио у сиромаштву. В 1885. 5. надмаишти у мудрости, надмудрити. — Немој да . . . свашта блебећеш и да те таборник измудри. Бан. измудричити, -им сврш. в. измудрити. измудрбвати, -удрујем сзрш. е. измудрити {1—3). — Пази школниче! Какву ће ти болест измудровати твој пријан, шапну Павиша. Шен. Стриц је некако измудровао и ономад твојој поштованој матери протумачио да сте ви с породицом светог оца у Риму . . . род. М 1867. Тко ће да за своје измудрује пређе јуначније име. Вел. б з м у ж а жсамо у изразу: дати к р а в у на измужу дати краву некоме да је храни и за свој рачун музе. измузатв, измузам 1. несврш. и уч. према измусти. 2. фиг. а. изелачити. — Мајка измуза танку нит кудјеље чиста власа. Сте. 1948. б. намигиеати, жмиркати {рчима). — Сваки по нешто избацн. А послије дуго трљају браде, измузају очима задовољно, мисле: богме смо му добро пришинули. Сиј. измуљати, -ам сврш. 1. гњечећи исцедити сок из чега, смулати. — Набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина. Н. прип.

Вук. 2. уништити. — Пази, јер би ти иначе могли љени магарци и јарци измуллтц читаво село, као што су ти онда . . . измул>али . . . виноград. Божић. 3. напунити муљем. — На води је управо пловио стари, измул>ан дуб. Цес. А. измуљитв, Лзмуљим сврш. изљуштити, извадити из љуске. — Послије све уједно скупља из мохуње зрно да измуљи. Кур. ~ се измакнути се, испасти. — Жена секиром удара коња по сапима . . . два војника јурнуше на жену, она стаде . . . гледа их . . . секира јој се измуљи из руке. Ћос. Д.

измумлати и измумљати, -ам сврш.

мрзоеољно, мргодно, гунђајући рећи, проговорити. — Једва ухвати даха да измумл»а: »Карте скрити!« ЈЈал. измунтатн, -ам сврш. 1. продати сее на мунти, лацигпацији. 2. шатр. измусти; искористити па вешт и лукав начин. — Пан оберлајтнант Шеба . . . је тога дана хтео некога да измунта за ручак. Вин. измусти, измузем сврш. 1. музењем или дојењем извући млеко из еимена животиње. Вук Рј. — фиг. Зелена громада је привлачила облаке као магнет и измузла из њих дуге бујне кише. Лал. 2. фиг. а. лукаео, еешто измамити што (тајну, новац) коме. — Но нпак све измузосмо из њега. Креш. Измузао мало-помало готово све новце. Глиш. б. с муком добити што сд кога. — Та хоћу ли већ једном да измузем из вас ту проклету пријаву ? Крл. в. тихо, силећи се рећи, изговорити. — Хатка је шутјела, па из шутње, гласом танким и тихим, измузе мудро и отегнуто: да невјести не ваља да збори. Сиј. измутити, Лзмутим сврш. 1. направити, учинити мутним, помутити, замутити. 2. избућкати, промућкати. Р-К Реч. 3. фиг. замрсити. — Ал' јој русе косе измутио. НП Вук. измућкати, -ам сврш. извршити мућкање докраја, промућкати. измуцати, -ам сврш. 1. изговорити, изрећи муцајући, запињући у говору. 2. фиг. преко воље иједва нешто рећи. — Хм! измуца школник стиснув очи, мој драги Талијане! Шен. И из свега тога испадне неколкко јадних фраза које човјек измуца некако. Чол. нзмуцкати, -ам сврш. дем. према измуцати. измуцкивати, -уцкујем несврш. и уч. према измуцкати. измучање с гл. им. од измучати. измучати, измучам несврш. тешко, мучно зарађивати. — Слала га је у војску мајка удовица, измучајући му на мотици школовање. Пер.

ИЗМУЧЕНОСТ — ИЗНАЈМЉИВАЧИЦА

417

појам одређен генитивом. — Чинило му се Дзмученбст, -ости ж малаксалост од . . . да је Сократ неправедно осуђен и да је, тешкога рада, од болести и сл. — У цртама морално, стајао изнад својих судија. Јов. С. њезина лица могла се видјети бол и душевна Изнад свих гласова чуо се глас Данилов. измученост. Том. Дзмучитн, -им сврш. 1. а. (кога) мучењем Крањч. Стј. б. истиче прекорачење какве довести до потпуне изнемоглости. — Пошто мере, норме, стања: преко, више од. — Лидија . . . је изнад свега волела путовати на коњу. га страпшо измуче, посијеку га [хаџи-Рувима]. Грол. Остало је и сећање на њега као на Вук. Па шта је он? Душманин кога треба човека који је потегао изнад своје снаге, најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин. Вес. б. Андр. И. (што) напорним радом доеести у стање умора. Азнадити, -им сврш. превући, ојачати, — Измучише . . . главу његови [Вукови! слојем нада (челика), учинити чврспшм, несл>едбеници . . . Јаг. 2. натерати, присили- јаким као надо, очеличити. Р-К Реч. ти кога да пати, да се мучи.—Тај ме је човјек бзнадпичити, -им сврш. радећи на измучио до смрти. Крл. 3. тешко, мучно надницу заслужити, зарадити на надници. — зарадити, мучећи се зарадити. — Он ће А ову пилад сам код новог кмета изнадни[отићи] код фамилије да би . . . други посао чила, знојем зарадила. Рад. Д. сиромашни урадио, и жени и дјеци хл>еба изнадовољити се, -овољим се сврш. измучио. Миљ. Знојила се дању, ноћу . . . необ. потпуно се издовољити, задовољити. — док крвавим није знојем три товара изНа њезкн врисак и запомагање скочише мучила. Змај. ~ се доћи до стања малаксалости, исцрп- њезини мушки укућани као рисови, пресрећни што ће сад и они да се изнадовоље на сти се, истрошити се напорним, тешким радом, бригом, болешћу. — И она се, сирота, неком. Маш. изнадодавати, -одајсм сврш. необ. додаизмучила. Саватије лежао читаву годину. ти на много места или у много махова. — Иотрошило се и црно иза нокта. Ком. Измучи Да је било за паре или за кешто друго, се до врхунца планине, па се обазри наоколо и видјет ћеш. Наз. никад ја не бих научио све оне изувиЈане и изнадодаване ријечи сличне једне другој. &змуштрати, -ам сврш. варв. научити Лал. помоћу муштрања, извежбати, навикнути изнадувати се, -адувам се сврш. необ. кога на што строгом дисциплином. — Јунаци надути се сви један по Један. — У једном . . . нападоше чилни, измуштрани. Март. шипрагу побијени товарни коњи, изнадували У те се дане измуштрао у стрлљивости и се и ноге им само стрче. Јак. покорности као Јоб. Перк. нзваимати, -ам несврш. према изнајмити. изнабадатн, -абадам сврш. на много месгпа, више пупга убости. — фиг. Цио крај изнајооље прил. покр. у најеећој мери, био је изнабадан лавежима, кроз које су се колико се год може. — Треба свашта радит чули усамљени пуцњи. Лал. што се може, али треба пазит изнајбол>е и на оно што се догађало. Њег. изнабијати, -абајам сврш. све набити (0 обручима и о бачвама). Рј. А. изпајмитн, изнајмим сврш. 1. узети што под најам. — Једног дана изнајмио изнагрдити се, -агрдим се сврш. необ. [Костица] дућан и почео самосталан рад. докраја нагрдити се, изобличити се. — Сек. Но тамо у селу у изнајмл>еном брлогу Данн, зимо, кано пјесник изнагрђен од дневно кука остављена жена са шестеро пркоса! Кам. голе, гладне сирочади. Мих. 2. дати, издати нзнад предл. с ген.; супр. испод 1. а. под наЈам: ~ собу, ~ куду> ~ лађу. указује да нешто што је у хоризонталном изнајмљив, -а, -о који се може дати, смислу на истом или блиском месту надмашује издати под најам: ~ стан3 ~ соба. висином појам одређен предлогом. — Ал' кад изнад средине пуногласне скупштине взнајмљивање с гл. им. од изнајмљивати. Д°ђУ 1два орла], они заокружише круг и изпајмљивати, -ајмљујем несврш. и уч. учестају махати крилма. М-И. Она осионача, газдарица стоји изнад мене ипраска. Маш. б. према изнајмити. изнајмљбвач, -ача м 1. онај који што указује на положај који је на већој надморској даје или издаје под најам. — Газдинствависини од појма одређеног предлогом. — Пје-изнајмљивачи и закупци. Б 1957. 2. онај шаке остави изнад Видинскога пол>а у брдикоји узима какву некретнину под најам. ма. Вук. в. указује на положај ближи горњем крају нечега него појам одређен предлогом. — изпајмљивачица ж она која изнајмљује. Засукао је рукаве од кошуље до изнад — Прихватили су их [те гласове] сви . . . лаката. Франг. 2. а. указује да нешто по изнајмљивачице соба и продавачице цвећа. вредности, важности, снази и др. надмашује ЛМС 1951. , — ... .-,-,,„- _ „-, 27 Речник српскохрватскога књижевног јсзика, II

418

•'"-'* И З Н А Ј П Р Е — И З Н А Х О Д И Т И

Азнајпре, ијек. Лзнајприје, прил. пре свега, с почетка, у почетку; супр. после, потом, најпосле. — Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала. Срем. Тако су, ево, и они морали изнајприје да напусте своју стару кућарицу. Цар Е. в:знајприје, ек. изнајпре. изнакажавање с гл. им. од изнакажавати. изнакажавати, -ажавам = изнаказивати несерш. и уч. према изнаказити. изнакаженост, -ости ж својство онога што је изнакажено. изнакажбње с гл. им. од изнаказити. изнакаживање с гл. им. од изнакаживати. — Наша земља је . . . поставила себи . . . задатак да уништи све услове изнакаживања људи од дјетињства. НК 1946. изнакажнвати, -ажујем несврш. «. изнаказивати. В. пр. уз гл. им. изнакаживање. изнаказиваше с гл. им. од изнаказивати. изнаказнвати, -азујем несврш. = изнакажавати. изнаказиги, -аказим сврш. учинити наказним, унаказити. — Они су изнаказили идеју пролетерског интернационализма. Пиј. Читаву ноћ Вера није стисла ока . . . с бољу се сподшњући изнакажених, измучених црта Андријашевићева лица. Нех. изнакарадити, -арадим сврш. учинити накарадним, нагрдити. — Он вас је изнаказио, изгрдио, изнакарадио, осмрадио, огадио. Бег. изналажеше с гл. им. од изналазити. изналазак, -аска м (мн. -асци, ген. изналазака) 1. смишљање, налажење, домишљање нечему. — Све нас . . . подстиче на рад својим духовитим изналасцима тема. Дом. 2. изналажење, откриће чега дотад непознатог; изнађени предмет, проналазак, изум. —То је доба примене паре и електрицитета, изналаска железница и пароброда. Скерл. Моћи [ћете] да судите шта је . . . од важних изналазака науке и вештине за народ потребно и корисно. Панч. изналазач, -ача м онај који је што изнашао, открио, изумитељ, проналазач. — Највише, наравно, стоје они који су и изналазачи и у исто време савршени извршиоци и довршиоци свога изналаска. Поп. Б. изналазачки, -а, -б који се односи на изналазаче: ~ таленат. изналазилац, -иоца м изналазач. — Али је та тајна [изналаска камена мудрости] . . . сваки пут са својим изналазиоцем изудшрала. Панч. извалазити, -им несврш. према шнаћи.

нзнам^тати, -амећем сврш. све редом, једно за другим наметнути. Вук Рј. изнабдити в. изнаходити. изпаопачити се, -бпачим се сврш. необ. постати наопак, изврнути се, изопачити се. — Све се изнаопачило. Вук Рј. изнапнјатн се, -апијам се сврш. напити се, сви редом се нашти, изопијати се. Рј. А. Ззнапоља прил. покр. необ. извана, споља. — Но то је било само изнапоља, за људске очИз јер је изнутра било сасвим друкчије. Бен. изнапредаачити, -едњачим сврш. необ. «. испредњачити. — Вековима је изшшредњачио св. Сава. Петр. В. изнарамице прил. иза рамена, сеом снагом. — Зграби сјекиру и изнарамице стане ударати медвједа у чело. Шант. изнаставити, -им сврш. необ. настављајућиједно на друго начинити, саставити. — Волео бих сад да знам да ли сам слуга, или коњаник, или чувар лова, или трговац са житом. Изгледа као да сам изнаставл>ен од свакога од њих. Мил. В. изнат^зати, -атежем сврш. натегнути све редом. — Спремала се на велики корак: напасти адвокатску аждају која је . . . изнатезала све параграфе колико се само дало. Мар. изнаужитн се, -аужијем се сврш. насладити се докраја, науживати се. — Истодобно му је [гледајући гробље] душа прелетјела кроз дане . . . прве младости који су се ту изиграли, иживјели и изнаужили. Бег. нзнаћи и бзнаћи, изнађем (аор. изнађох; р. прид. изнашао и изнашао; трп. прид. изнађен) сврш. 1. тражењем доћи до чега за што се није знало где је, наћи. — Вријеме би било да се српски капи-ћехаја потруди не би ли изнашао пријеписе од берата. Вук Рј. И да се не пролази док се кривци не изнађу. Мул. 2. а. истражујући наћи, домислити се, пронаћи, открити, утврдити. — Јаков се хвата њега грозничаво, не би ли пронашао . . . оправдање поступка, изнашао разлог. Кал. б. докучити, открити, створити што ново, пре непознато, изумети. — Што земл>а ма где роди, што вештина изнађе или наука измисли, то можеш за најкраће време да добавши. Панч. Кад је изнађена штампа3 и у Срба су се стале оснивати штампарије. Бар. 3. створити маштом, измислити, смислити. — Да је све посијано, опет би ти изнашао неки послић и разлог да ме задржиш. Лал. нзнахбдити, -аходим несврш. покр. изналазити; исп. изнаћи. — Изнаходе му давне и скоре грехове и како је пршшсао на свом шгиту неко словце. Љуб.

ИЗНАШАЊЕ — ИЗНЕМОГАО изпашање с гл. им. од изнашати. изнашатп, изнашам несврш. в. износити. — Један спис у том омоту изнашао је пуних пет арака. Новак. изнашашће с заст. изналазак {2). — Ту се разиграла покладна машта . . . да је и сам апотекар додавао своја духовита изнашашћа. Мар. Немојте мислити да имам од изумитеља какове постотке за јавно уздизан>е и хваљење његова изнашашћа. Андр. Н. изн&бити, изнебијем сврш. покр. родити мртво дете, побацити. Вук Рј. изв&блушити и изн&бљушити, -нм сврш. в. изнебушити. — Извањски су нас догађаји изнеблушшш. Павл. Јуначио се . . . блијед и изнебљушен часник. Р 1946. изн&буха прил. изненада, ненадано, неочекиеано. — Да су три звијезде с неба изнебуха преда ме пале3 не бих се тако запањио. Јурк. Да се барем човек . . . нада [госту на ручак], па хајде-де, него тек бахне ти . . . неко изнебуха! Глиш. изв&бушево дрил. изиенађено, зачуђено. — Филип је изнебушено . . . погледа. Божић. изн&бушити, -им сврш. изненадити. — Ха, јесам ли те изнебушио? Матош. ~ се изненадити се; помести се, збунити се. — Младић је говорио чисто љутито. Жушшк се изнебуши и застаде: Ћип. Али сви остали замукоше нагло, па ушутим и ја, гледајући изнебушен око себе. Шимун. изн&бушице прил. в. изнебуха. — Иза угла цркве бијаше се изнебушице појавио Стари. Дук. изн&бушке прил. в. изнебуха. — Изнебушке се прене, ђипи. Шен. Изнебушке осови се стара Мартинићка. Кос. изн&бушце прил. в. изнебуха. — Јелице — зовнут ће изнебушце Хајдуковић. Торд. изн&вера, ијек. нзневјера, ж невера, вероломан поступак. изневерава&е, ијек. изневјеравање, с гл. им. од изневеравати (се). изневеравати (се), -еравам (се), ијек. изневјеравати (се) = изневеривати (се) несврш. и уч. према изневерити (се). изневеривати (се), -брујем (се), ијек. изневјеривати (се) несврш. = изневеравати (се). — Сликар Чартков у похлепи за новцем . . . изневјерује се своме таленту. Шое. извев&ритељ, ијек. изневј&рител»Ј м онај који је изневерио. — [Сматрао је] борбу против оваквих изневјеритеља народне ствари једном од својих главних задаћа. П 1939.

419

млади људи прекршили [су] задану ријеч и изневјерили као штребери и крухоборци ујака Пинтеровића. Матош. Народ се састао у шуми да суди жену која је изневерила мужа. Дуч. 2. (што) не држати се нечега, напустити, оставити, издати. — Никада неће изневјерити слободне хрватске мисли и мисли слободне Хрватске. Матош. Све вође радикалне демократије . . . изневерили [су] своја начела. Скерл. 3. не испунити оно што се очекивало, не оправдати очекивања. — Нас две, његове кћери, изневерисмо обадве. Сек. Али Швејк је изневјерио њихове наде. Јонке. 4. престати имати повољан ток; лоше се показати у одређеном тренутку, престати добро служити: изневерило време, изневерила срећа. — Вицка изневјери блажена стрпљивост. Драж. Стшшо је нешто чачкао око пушке и жалио се како га је јучер изневјерила. Вуј. Изр. ~ самог себе поступити супротно својим навикама и карактеру. ~ се в. изневјерити (1). — Никад ми се ниси изневјерила, ни ја теби. Шен. Он је члан Комунистичке партије од 1919. године и није јој се изневјерио. Чол. Изр. ~ самом себи в. изневерити самог себе.

бзневест прил. (само ек.) покр. в. изненада. Вук Рј. изневјера, ек. изневера. изневјераваше, ек. изневеравање. изневјеравати (се), -еравам (се), ек. изневеравати (се). изневјеривати (се), -ерујем (се)3 ек. изневеривати (се). извевј&ритељ, ек. изневеритељ. изн&вјерити, -им, ек. изн&верити. &знеговати, -гујем, ијек. изњеговати, сврш. 1. негујући подићи, отхранити. — Авлије београдске су изнеговале не једног човека. Сек. фиг. Критика . . . баци сјеменке и изњегује заметке до рађања нових дјела. Марј. М. 2. неговати доста, дуго. — Што се бар не изболова . . . те мајка да ми те изњегује. Станк. изпедајбога прнл. покр. изнебуха, изненада (истичући да је зло оно што се изненада догађа), изнешдном несрећом. Вук Рј. Азпедрити, -им, ијек. изњедрити, сврш. изеести, измислити, стеорити. — Народ који је такав језик изнедрио . . . није стално мислио на рат. Петр. В. изнемагати, -&мажем н -&магам несврш. ггрема изнемоћи.

изн&могао, -гла и взнембгла, -гло н взв&верити, -им, ијек. изн&вјерити, изнемдгло 1. који је изгубио снагу, исцрпен, сврш. 1. (кога) прекршити веру, дану реч, клонуо, малаксао, изнурен. — Ал' је прешло обавезу, издати, преварити. — Многи . . . време преко твојс главе [вранчс], изнемогло

420

ИЗНБМОГЛИЦА — ИЗНЕСВЕСТИТИ

тело, малаксале моћи! Рак: Сасвим је био клонуо. Пружио је изнемогле ноге колико је могао. Кол. фиг. Али то лишће све је попарено, изнемогло, клонуло. Леск. Ј. 2. фиг. стар, оронуо,' истрошен од старости или дуге употребе. — Недалеко од мога дома био стар — да тако рекнем — изнемогао двор. Ђал. Два вслика, гиздава леандера . . . раскошно закитили стару, изнемоглу стреху. Ћор. кзв&моглица м и ж изнемогла особа. — Кл>асти, хроми, сакати, слијепи и многоврсне изнемоглице запучале су дугу пругу која се протезала. Љуб. изн^могло прил. на крају снаге, клонуло, малаксало. — Ми гладни и сувотни, преврћући изнемогло тешке бразде, работујемо за сите и богате. Коч. [Крава је] изнемогло мукала за празним јаслама. Гор. изн&моглбст, -ости ж стање онога који је изнемогао, клонулост, малаксалост. — Поодавно [га је] обузела . . . изнеадоглост, те не може никуд макнути из куће. Коч. Изр. до и з н е м о г л о с т и у највећој мери, до максимума. — А на тратини четири . . . чуда архитектуре . . . до изнемоглости репродуцирана на разгледницама. Бат. изнембрити се, -еморГш се сврш. покр. л. изнвмоћи. Вук Рј. изнембћао, -ала, -ало в. изнемогао. — Леш који је са собом носио слабе, изнемоћале јецаје, допуза к мени до пред сама кољена и застаде. Вујач. пзпемоћатц, -ам сврш. в. изнемоћи. нзнемоћи и изн&моћп, -емогнем сврш. изгубити моћ, снагу, клонути, малаксати. — Као Хермес стари и с њнм Афродита, стопи се у мени страшћу твојом целом да сав изкемогнем под витким ти телом. Рак. Плакале смо . . . плакале . . . све смо изнемоглс од плача. Иеак. Лзаенад м индив. ненадан догађај. — Претрнула од страшног изненада, занемела у болу што раздире јој душу патну, старица стоји. Кош. јЈзНенада прил. неочешвано, иепредвиђено. — А било је то изненада, баш као из ведра неба гром. Срем. Дошао, брате> изненада, као благајници контрола. Неим. бзнеиадан, -дна, -дно који се догађа изненада. — Рикне зажаривши се од изкенадног напада срџбе. Пае, Треба . . . изнуравати непријатеља изненадним нападима. Чол. нзненадити, -енадим сврш. изненада се појавити, зачудити, затећи неприпремљеним. — Изненадила ме та смрт као елементарна несрећа. Матош. Тенковска колона изненадила је неке јединице Хрватског корпуса.

Дед.В.

... . . . ....

_.. , .-_.

~ се примити, дочекати што са чуђењем, изненађењем, зачудити се. Ззаеаадник м онај који се изненада, неочекивано појави, ненадан гост. — Руке забавља неким плетивом због бојазни од каквог изненадника. Божић. Изненадно прил. изненада, неочекивано. — Избије изненадно преда њ Луцифер. Крањч. Стј. Од Црног смо чули да су Немци ушли изненадно у Колашин. Дед. В. Дзненаднбст, -ости ж својстео или особина онога што је изненадно. — И ова комедија [се] сасвим наслања на прву, не одликујући се . . . изненадностима радњи. Комб. изп^нађен, -а, -о који одражаеа изненађење, изазван изненадним догађајем. — [Луција] јс гледала занесеним изненађеним погледом у Тита. Новак. У длавим очима као да севнуше неке анђелске милине што издаваху изненађену радост. Шапч. изнснађено прцл. с изненађењем, чудећи се. — Сваки [је] . . . забленуто, изненађеао и с неком тихом чежњом погледа. Срем. изн&нађеност, -ости ж стање оиога који је изненађен. — Али што више долажаше себи од изненађености, беше му све теже. Вес. нзненађбље с 1. осећај духовне неприпремљености, чуђења или извесне забуне изазван чим непредвиђеним или неочекиеаним. — Тек после неколико година удала се, на опште изненађење, за једног Турчина. Андр. II. Вијест је изазвала пријатно изненађење. Пае. 2. оно што изазива такав осећај. — Имам за вас једно изненађење. Првокласно изненађење. Бег. изнепађиваше с гл. им. од изненађивати нзненађивати (се), -ађујем (се) 'несврш. и уч. према изненадити (се). бзненатке прил. в. изненада. — Већ је и прије о н . . . ме копљсм погнао, кад изненатке на говеда навали наша. М-И. изнервирати, -ервирам сврш. учинити докраја нервозним, довести у стање узбуђености. — Ово пројахивање треба да загреје и умири коња5 а не да га умори и изнервира. Јах. ~ се претрпети нешто што јако нервира, имати доста нервозе. нзнербдмти, -ередим сврш. довести у неред. — А онда се, изнередивши то мукотрпно кретање, полако и она уврстила у његово . . . снено и дуготрајно одвијање. Божић. Дзнесак, -ска м износак (2): ~ дуга. изнесвбститн, -^свестим, ијек. изнесвиј4стити, сврш. покр. учинити несвесним,

ИЗНЕСВИЈЕСТИТИ

(СЕ) — ИЗНИМАН

421

лишити свести, разборитости. — Хоћете да ;е много таквих коЈе )е рат изнео на поврХрвате у Далмацији изнесвијестите. Паел. шину. Андр. И.; ~ на својим плећима, ~ се изгубити свест, онесвестити се. ~ г л а в н и терет чега издржати највеће Рј. А. тешкоће спроводећи што; ~ гаће на решензнесвиј&стити (се), -бсвијестим (се), то изврћисе опасностима; ~ коме ч и к а р м у изнети за кога што лоше^ поругљиво; ~ ек. изнесвбстити (се). (читаву, живу) главу, (читаву) кожу, изн&сти и бзпести в. изнети. к о с т и изићи жив из какве опасности, остати јкзнети, -нбсем, ијек. изнијети (аор. жив; <-•' ногу п р е д другима покр. бити изн&сох и изнех, 2. и 3. л. бзнесе и ређе изне; први, бити бољи од других; ~ п р е д л о г р. прид. изнео, Изнела, покр. изнесао3цзн6сла; предложити. трп. прид. изнЈсен, -ена и изнет) сврш. 1. а. ~ се престати носити јаја (о кокошки). носећи одстранити из чега, преместити из нзниже предл. с ген. испод. чега еан, напоље. — Показали су где је живео изннзатн, изнижем сврш. метнутиу низ, Лутер и изнели су неке његове ствари и посуђе. Нен. Љ. Смртне остатке покојникове сее ианизати. ~ се сврстати се у низ. — Бисерје росно . . . изнијели су на рукама родбина и пријатеземљом се изниже. Марк. Ф. Дјевојке се љи. Крањч. Стј. фиг. Ту су били сви . . . изнизале уз море, па неке пјевају. Кум. који нису изнели из школе ни једног слова. Глиш. б. носећи учинити да оно што је доле изниј&нсиранбст, -ости ж својство онога дође горе, на место које је повише. — Ми што је изнијансирано. једва себе извлачимо, а тек како они изнеше нзпијанспратн, -ансирам сврш. изеести топове' на овај крш. Јак. Ствар хрватске слободе и независности упропашћивали су у тананим и постепеним прелазима. — Испод развикане еволуције људске културе духа он . . . они људи које је народ . . . изнио и поставио на своје чело. П 1939. 2. послужити . . . графичком иглом биљежи једну невјерокога чим, поставити пред кога као послужење, јатну изннјансирану скалу моралне биједе. КХ 1936. Гојкићев [Срећковић] је био част, поклон. — Заксље брава, и кад га вшпе доживљен, из себе донесен, више изнесу за вечеру, оставе од њега главу изнијансиран у тону и гесту. Ств. 1948. чобану. Вук. На вијећников стол изнијели шампањац. Цар Е. 3. а. испричати, саотатиЈкзиијетн, -есем, ек. изнети. ти. — Дружина шутјела и чекала да Алијага Ззникао, изникли ж оно штоје изникло. нзнесе тај доживљај. Мул. Оджах јој је она Вук Рј. језгровито изнијела сва лукавства. Божић. изникнутн, изникнем сврш. = изнићи 1. б. зло о коме рећи, обедити, оклеветати, потворити кога. — Брани се да није . . . ничући изићи из семена, израсти из земље. — Како пало, семе изникнуло. Радич. Кржљаво изнео тај глас за девојку. Срем. Ама, изнесу често на човека и што нијс. Андр. И. 4. дрвеће... је гдјегдје између гребења изникло. Цар Б. 2. фиг. а. израсти уопште, развити се. доетићи износ, вредност, суму. — То би — Изникло дете као златна јабука, једро и могло да изнесе књигу од читавих десет здраво. Глиш. Југословенска народна армија штампаних табака. Нуш. Ванредни кредити су за четири године намесничке владе изникла је у ослободилачкој борби југословенских народа као једна сасвим нова изнели неколико милиона. Јое. С. 5. покр. поднети докраја, истрајати, издржати. — армија у Европи. Марј. Ј. б. нагло се појавити, Шта је Грчка прама Русији, па ни она не одједном настати. — Али у тај мах изникоше однекле њих петорица. Јурк. 3. заст. нестати, могаше изнијети с царем без туђе помоћи. ишчезнути. — Худа се спусти по стубама [у Мул. Како можеш изнијети међу том чеподземлл] те изникну у земљу. Кое. А. Све л>ади? Рј. А. ђачко као да је од њега отпрхнуло, изникло. Ђал. Изр. ~ на тапет давати прилику да се о чему јавно говори или расправља; ~ на бзннм м индив. в. изнимка. — А како велико звоно (на велика звона) говорисмо и ми сами тог дана били за распру орни ти о чему јаено, на сеа уста; — на д а с к е приказати на позорници; ~ на ј а в н и ступ и врло ратоборни, песнице су нас сврбеле сваког без изнима. Богдан. срамоте јаено мсигосати; ~ пред очи живо описати; ~ своје погледе (о чему) &знимак, -имка м в. изнимка. Р-К судити (р чему); ~ в и с о к о стег борити се, Реч. залагати се за што; ~ на глас учинити бзпиман, -мна, -мно који се изузима, познатим, учинити да се о коме или чему који представља изнимку, изузетан. — Богомного гоеори; — на јаву (видик, видело, милско племство . . . пријелазом на ислам на светло дана^ на пазар, пред свет, придржало је . . . свој изнимни друштвени прсд јавност) обелоданити, обзнанити; ~ положај. Шиш. [Романтици]- су свратили на п о в р ш и н у учинити познатим. — Било оком на фантастично . . . изншшо. Рад. А.

422

ИЗНИМАТИ — И З Н У Д И Т И

изниматн, Лзнимам и изнимљем несврш.

заст. в. изузимати. изннмитл, изнимим сврш. заст. в. изузети. — Исти Кара-Фејсија, млади вођа крџалија .. . може се вратити у домовину, само сте вас двојица изнимљена. Том. бзпимице прил. = изнимно као изнимка, изузетак, изузетно. — То су учинили млади павлини, а само изнимице синови ближњих загорских племића. Водн. Разговор се изнимице није вртио око политике. Ђал. . б з н и м к а ж оно што се изузима од неког правила, изузетак. — Има по два-три човјека који се натрусе, али то су ријетке изнимке. Кум. Није ни тог дана правила изнимку. Адум. бзнимно прил. = изнимице. — И Мато изнимно натакнуо тулац на главу. Кум. Пред њим [је] ишао глас какав се шири око изнимно страшних појава. Лал. АзНнмност и изнимност, -ости ж особина или сеојство онога што је изниммо.

Дзнитити, -им сврш. начинити, створити (што ново), извести, измислити. — Интелектуалци кажу: ковати реч, а народ каже за нечију лепу и сређену реч: лепо изнитио. Сек. Још се изнити читава прича како кућу држи чисто и господски. Мат. бзнићи, изникнем сврш. = изникнути. бзнпцање с гл. им. од изницати. јкзницати, -ичем несврш. према изнићи, изникнути. &зништавитк, -им и изништавити, -Јгштавим сврш. = изништати постепено се смањити, изгубити, нестати. Вук Рј. и з п б ш т а т и , -ам и изништати, изнтптам = изништавити. — Јадни ти млетачки огњеви според ове горуће пучине! Изништају као звијезде кад сунце гране. Љуб. &зништити,&зништим сврш.унишгшти. Р-К Реч. Ззнова прил. 1. наново, испочетка. — Свагдје се осјећа да овдје послују људи који граде све изнова. Чол. 2. опет, поново, по други пут. — Кад их је Цинцарин изнова кавом и ракијом послужио, они се згледаше значајно. Јакш. Ђ. Вратила се изнова на своју двадесету годину. Сим. бзновице прил. изнова (2). — [Јасноћа стила нас] свеудиљ мами да . . . изновице читамо. Шим. С. Дзновичан, -чна, -чно који се изнова догађа, понован. — Откако је добила мировину, појавила се у њој жеља за изновичном борбом и новим животом. Коз. Ј. извојавање с гл. им. од изнојавати (се).

изпојавати (се), -бјавам (се) несврш. и уч. према изнојити (се). нзпбјитн, изнојим сврш. учинити да се ко много зноји, јако ознојити. — [Вођа је коња] узео трљати својом хаљином да га изноји. Грол. ~ се излучити доста зноја, много се ознојити. — Попиј, па се одмах покриј и изној. Шапч. Кад се [болесник] изноји, поступа се онако као што је означено. Батут. бзнос м (ген. мн. износа) I. количина (новца), новчана вредност, свота, сума. — И одбројила себи остатак, по износу много већи од гроша. Пав. Нема те радње која на моје име неће са задовољством послати куповину, у сваком износу. Андр. И. 2. ношење напоље, изношење. — Млечићи забранили износ сваке ратне справе. Љуб. 3. дерање, издер (рдела, тканине и сл.У- сукно добро за ~ . Азносак, -ска м (мн. -сци, ген. износака) 1. последње јаје које кокош снесе. Вук Рј. 2. износ, сума. Рј. А. иза&сач, -ача м онај који што износи. — Али вероватно да није исто униформа надзорника паркова . . . и униформа чистача улица или износача ђубрета. Пол. 1950. изнбсит, -а, -о који се истиче, уздиже изнад других, уздигнут, истакнут. — Скочих тн ја . . . на један износити камен и слимих капу да ме прије радознанци лослушају. Љуб. изнбспти, износим несврш. према изнети. ~ се 1. несврш. (из чега) уздизати се. — Две горице . . . се износе из мора и чине као неки оквир панорамИ овога питомога гнезда. Нуш. 2. сврш. изићи из употребе због дугог ношења, бити похабан, подеран. — Њихове халдше од скупоцене чохе већ се беху износиле и висиле су на њима као стари дроњци. Глиш. Слатко је имати . . . само једно одело и кад га износиш, онда тек друго. Макс. изнбћитн, изноћим сврш. дочекати зору, преживети ноћ. — Дете му . . . још с вечери заковрнуло и једва изноћило: смлати га као граном нека немоћ. Рад. Д. бзношен, -а, -о дотрајао од употребе, похабан. — Нико од осуђеника није волио . . . тражити да му се промијени неки комад изношеног одијела. Чол. Нос, прилично омашан . . . није нимало кварио . . . лика који се у изношеном жакету . . . кретао. Кол. Ззнуда ж правн. кажњиво дело када се употребом силе или претње неко присили да што учини или пропусти на штету своје или туђе имоеине. взнудити, -им сврш. извући, постићи силом, под притиском. — Неки покушавају

423

ИЗНУДИЦА — ИЗОБАТИ од пијаног газде да изнуде зајам. Ћос. Д. Потписује признање које му је изнуђено мучењем. Фелд. Дзнудица ж ситуација у шаховској партији кад играч мора да вуче слаб потез кр нема другог излаза. Шах 1. јкзнудница ж изнудица. — Због дужности вучења мора црни краљ одмакнути и тад слиједи мат. То је најједноставнији примјер изнуднице. Шах 2. изнуђавање с гл. им. од изнуђавати. изнуђавати, -уђавам = изнуђивати несврш. и уч. према изнудити. изкуђпваше с гл. им. од изнуђивати. изнуђивати, -уђујем несврш. = изнуђавати. изнуђ&вач, -ача м онај који што изнуђује од кога. — Сва та лица око њега [су] . . . ласкави изнуђивачи, трећеразредна пискарала, уцјењивачи. Кол. нзнуђ&вачки, -а, -о који се односи на изнуђиеаче: ~ поступак, ~ покушај. Азнукати, -ам сврш. нукањем постићи, изазвати. — Чини ми се да јој моје ријечи изнукаше неко поштовање прама мојој особи. Шен. Његова воља била је упућена само у једном правцу: да изнука одговор на своју вику. Кал. изнуравање с гл. им. од изнуравати. изнураватн, -уравам = изнуривати несврш. и уч. према изнурити. Азнурен и Дзнурен, -а, -о исцрпен, шморен, изможден, истрошен, уморан у највећо] мери. — Завјесе . . . биЈаху спуштене, и зато није било чудо да је изнурен гроф још тврдо спавао. Том. Ми млади старци најновијег доба падамо, рано изнурена раса. Рак. Азнуреност и Азнуреност, -ости ж стање онога којије изнурен. изнуривање с гл. им. од изнуривати. изнуривати, -урујем несврш. = изнуравати. бзпурити, -им и изнурити, изнурим сврш. исцрпсти, изморити, измождити. — Месец дана рада на сушењу шљива толико радника изнури да се тешко враћа на стару меру. Лапч. Те ноћи . . . били смо крајње изнурени. Чол. изнутра и бзнутра прил.; супр. извана, споља 1. са унутрашње стране, делујући унутар нечега; обухватајући унутрашњу површину. — Национално ослобођење споља стоји тесно везано са политичким и социјалним ослобођењем изнутра. Скерл. Али она га није видјела извана, него изнутра. Крањч. Стј. 2. из нечега, из унутрашњости нечега. —

Отворише влажно подрумче. Изнутра удари задах . . . влаге. Вес. Тко је ? — упита он срдито изнутра. Бег. Дзнутрашњи, -а, -е који потиче изнутра, који се јавља изнутра. — У кавани је приметио и младога Папрага који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан. Јакш. Ћ. изнутрица ж 1. а. унутрашњи органи човека или животиње, утроба. — Присутност дјетета, јаче но ударци кундака, пеку и срце и цијелу изнутрицу Љубанца Симића. Јел. б. унутрашњи део неког плода, предмета и др. — Видјели су крв на снијегу, руменом као изнутрица зреле лубенице. Лал. 2. унутрашња болест. — Уста да изгоре од неке грозничаве изнутрице. Матош. Ово момче једе нека велика изнутрица. Није само тело, и његова је душа болна. Ком. 3. храна, први пут саоквакана, коју животиње преживају. Рј. А. &зњеговати, изњегујем, ек. изнеговати. Азњедрити, -им, ек. изнедрити. нз&ијати, изњијам сврш. в. изњихати. изњихати, изњншем и изњихам сврш. подићи, отхранити. — фиг. Љето и зима годину изњиха. Н. посл. Вук. ~ се изићи из колевке, израсти, појавити се. — Нек се овај вијек горди над свиЈема вјековима . . . у н> се осам близанаца у један мах изњихаше из кол' јевке Белонине и на земљи показаше. Њег. Касно ће се оваки гениј [као Његош] из славенске колијевке изњихати. Љуб. взњушити, -им и изњуогати, изњушим сврш. њушењем наћи, сазнати, испипати, накушити. — Морали су некако изњушити да залазим на вашу страну. Шен. Азњушкати, -ам сврш. мало-помало изњушити. — Кад је била изњушкала да у њега има сила злата и сребра, досјети се ђаволији. Шен. изо- грч. као први део у сломсешцама озиачује једнакост или сличност по облику или намени: изобаре, изофоне, изоглосе, изохипсе, изоклине, изолиније и сл. изобаратн, -обарам сврш. оборити сее једно поједно, пообарати. — Ето књига, Родић генерале, брже да си к Суторини војску, хоћу да ми изобараш зиде. Март. Изобараће крстине стока. Моск. изобаре ж мн. грч. мет. црте које на метеоролошкој карти спајају места једнаког атмосферског притиска. изббати, изобљем сврш. свршити зобање, све позобати. — А грожђе сам с тобом изобала.

НП Вук.

„„

„ _

424

ИЗОБЕСТИТИ СЕ — ИЗОБРАЖЕНОСТ

изобичајити, -ичајим сврш. потиснути, взоб^ствти се, -ббестим се, ијек. изобијбодстранити из обичаја, употребе, примене. — стити се, сврш. постати врло или сасвим Све што му се чинило да је турско, гледао је обестан. Рј. А. изДбијаН, -а, -о са свију страна избијен, да изобичаји. Нен. Љ. ~ се 1. изићи из обичаја, из употребе, нв стучен, оштећен, изубијан. — На . . . молбу тетица би . . . одмах стала намештати велику, бити даље у обичају. — Оно што се једном изобичаји тешко се икад враћа у истом испрљану и изобијану лутку. Ранк. облику. СКГ 1937. Утрке се помало изобиизобиј&стити се, -ббијестим се, ек. чајиле. Куш. 2. ући у обичај, уобичајити се. изобестити се. — Ја не бих знао управо доказати да ли се взобила прил. = изобилно и изобиља ова игра у народу изобичајила из шале И обилно, врло много, преко мере. — Сваки крај подсмијеха. Рј. А. у Србији, свако најмање место има изобила изоблачити, -бблачим сврш. обући, одествари које су непознате. Панч. Бијаше свега нути више њих редом. изобила. Јурк. ~ се 1 обући се сеечано. — После обеда нзобнлан, -лна, -лно који обилује нечим, одемо на сабор . . . Свет се изоблачио — богат. — Те је Бачка житом изобилна . . . дшлина ти га погледати. М 1867. И ђаци, и те је Фрушка вином изобилна. НП Вук. учитељ, и учител>ка сви се изоблачили као о Ти Црногорци се . . . расули по разним благу дну. Шапч. мањим местима Србије . . . где их је дочекала изоблачити се г , -бблачим се сврш. покриизобилна и јефтина земља. Сек. ти се, застрти се облацима, наоблачити се, Взобнлво прил. = изобила. •— Поделите натуштити се. милост свуколику што вам земља изобилно изобличавање с гл. им. од изобличавати. даје. Јакш. Ђ. У Станковића се не просипљу нзоблнчавати (се), -ичавам (се) = изобизобилно глатке стилистичке фразе. Прод. личивати (се) несврш. и уч. пргма изобличиизобилност, -ости ж особина и стање ти (се). онога што је изобилно. изббличевост, -ости ж стања онога који пзобнловатп, -лујем несврш. имати је изобличен. чега изобила, бити богат чим, обиловати. — изоблнчпватн(се), -ичујем (се) несврш. Грађани . . . време је да се једном престану = изобличавати (се). ценити празне речи, којима ми изобилујемо. взобличити, -ббличим сврш. 1. промениДом. Поларна област изобилује у крупним ти обличје, изнаказити, нагрдити; изопачити, китовима. Петр. М. искривити. — Први удари живота изобличивзобилство с заст. в. изобиље. — Ја ли су у нама наше првашње назоре живота. нећу да заборавим да мој отац . . . гладује . . . Цар Е. Погледа је . . . својим разроким мој отац који се научио сваком Изобилству десним оком. Тај поглед учини јој се да је на овоме свету. Ат. Марково лице изобличио грђе но игда. взобиљ прил. в. изобила. — Дујо има Ћип. 2. разобличитиу раскринкати, разоткриизобиљ прилика и бољих. Буд. ти. — Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и Ззобиља прил. = изобила. — Највише позове на кајање. Лаз. Л. Као бивши рукобаштине, највише стоке у њега је, и сваког водиоци немачког логора смрти изобличени другог мала и иметка изобиља. Глиш. Некад су и ухапшени. Поз. 1948. сам тако волио кшпе . . . и дуго их мирисао ~ се добити ружан, иенормалан изглед, кад изобиља падну по првим . . . листовима. изнаказити се; изгубити правилан облик. — Вуј. Мати се изобличила и као да је преплашена. изббиље и Ззобнље с велика, довољна количина ствари потребних за окиеот, богат- Пав. Смањио сам се од мраза, искривио и ство; велика, довољна количина уопште. — изобличио. Вујач. Растао је тако мали Станко . -. у богатој изображава&е с гл. им. од изображакући, пуној изобиља. Дом. Ракије имаш у вати (се). изобиљу. Кос. изображавати (се), -ажавам (се) несврш. Изр. р о г изобиља рог пун воћа и према изобразити (се). цеећа као симбол обиља. — Анђео мира лебизбораженост и взббражецост, -ости дио јој изнад главе, сипајући из рога изож 1. изграђеност, оформљеност. — Главна је биља воће. Наз. одлика [прве периоде новије филозофије]. . . изобиљство с в. изобиље. — У С. Томашу изображеност главних праваца филозофских, није било великих топова, није било ни рационализма и емпиризма. Петр. В. 2. другог оружја у изобиљству. Ат. просветљеност, образованост. — Далмација изобичаватп се, -ичавам се несерш. и уч. . . . предњачн изображеношћу цијелому истоку. Јаг. , .^ . — , . . , према изобичајити се.

ИЗОБРАЖЕЊЕ — ИЗОКОЛАН

425

изображ&ње с гл. им. од изобразити (се). војничком одијелу доста омапшт чозјек . . . сведених густих обрва, малена изогризана изобразба и изббразба ж разшјање умних и др. способности, овладавање знањем, брка. Буд. школовање, одгој, образовање. — Морали су избгријати, -бгријеи, ек. избгрејати. новаке слати на цзобразбу у лразне хусарске &зод е. иеход. војарне. Мишк. изод- в. исход-. изббразити, -им и изобразити, изоизбдавна и избдзвно прил. заст. давно, бразим (трп. прид. изббражен и изббражен) сврш. 1.(што) уобличити, оформити; изради- одавна. — Ви знате моје пријатељство, знали сте га изодавна. Нед. Радојка све то већ ти. — Оста теме глатко, као оно мртвачка глава од слонове кости изображена. Јакш. Ђ. изодавно и не слуша и не гледа. Лаз. Л. 2. просветлити, образоеати, васпитати; изодонјати, -бдбијам сврш. одбити свг уздићи, усавршити. — Ми овдје канимо да и редом једно по једно. — На оној кућерини свој народ придигнемо, да му језик изобраизодбијало све браве и куке. Рј. А. зимо. Ђал. Тежина ове сатиричне критике изодвајати, -бдвајам сврш. одвојити пала [је] на господичиће који путују да себе (све или у више махоеа). изобразе. НК 1946. ~ се одвојити се (сви или у више махова). ~ се 1. изградити се, формирати се, изодвбјити (се), -бдвојим (се) в. изодвастворити се. — У Ауетрији . . . изобразила се једна управна бирократија. НК 1946. 2. јати (се). — Браћа су се изодвојила. Бак. Реч. образовати се, стећи потребна знања. — изодгризати, -бдгризам сврш. одгристи Свака добро уређена [држава] . . . дужна [је] све рсдом једно поједно. Рј. А. давати свакоме прилике да се Изобрази. нзбденута, -нем и избде(с)ти, -едем и Панч. 3. изгубити нормалан облик, изнаказити се, изобличити се. — За кратко вријеме . . . -дијем, ијек. избдјекути и избдје(с)тд, сврш. одести, оденути, обући потпуно или све редом. било се лице тога јунака посве изобразило ~ се потпуно се одести, оденути; покрити од тешке болести. Шен. се, заоденути се. — фиг. Него ћеш ме мало изббушице прил. заст. в. изнебуха. — причекати до весела данка Ђурђевога кад Напредак прави не нађе се изобушице. Павл. се гора изодије листом. НП Вук. Нзоглав ж заст. безглавост, разулареност, избдјенути, -нем, ек. избденути. необузданост. — Али не да војвода Лука да се избдје(с)ти, -бдједем и -дијем, ек. избдемрска смутња не огради . . . на срамоту и (с)ти. грехоту велу, на изоглав нараштају цијелу. изодламати, -бдламам сврш. одломити Март. све једно по једно. изоглавити, -бглавим сврш. скинути изодсецати, -одсецтИЈ ијек. изодсијецати, оглав (коњу, магарцу и сл.), изуларити. Рј. А. ~ се фиг. разуларити се, распалити се, сврш. одсећи свеједно поједно. — Миленко . . . удари на њих [дахије] те их побије и главе раздражити се. — Бјеше пошла Срдарова им изодсијеца. Вук. »једра Јелица«. . . а за њом . . . друга Јелка са нзодснјецлти, -бдсијецам, ек. изодсецати. некојим дјевојкама. Бакоши се тек сад машта изоглави. Мат. Његове страсти . . . су се пзоквиригн се, изоквирим се сврш. већ биле изоглавиле из оглави разума. изићи из оквира. — Откуд њој светици небесКреш. кој смелост да се изоквири из поретка . . . изоглосе ж мн. грч. лингв. црте које на свегиња? Рад. Д. карти обележавају докле се простире нека изокпиве ж мн. грч. мет. црте које на дијалекатска особина. карти спајају места једнаке магнетске инклиизогоне ж мн. грч. мет. црте које на нације. карти спајају тачке једнаке магнетске деклиЗзокола прил. 1. с околних места или нације. етрана; око нечега, наоколо. — Уз ватре се нзограђпвати, -ађујем сврш. оградити ћевапи пеку, а гладне желучине изокола на све ргдом оградом. — Око њих [павиљона] је њих зијевају. Јурк. Са грожђа з}'ји сијасет било све изограђивано густим сплетовима кукаца . . . што су се изокола окупили. Ћип. жица. Лал. 2. фиг. околжиећи, издалека. — И почешс, окако изокола, наговештавати Илији жеље избгрејати, -бгрејбм, ијек. изогријати, своје. Вес. Ми се све боцкамо некуд изокола, сврш. добро, посве огрејати, изгрејати. — дај мало да погледамо па сриједу! Лал. Да извадим кости Јованове, да их мало изогрије сунце. НП Вук. бзокблан, -лна, -лно који је -азоколо, изогризати,-6грпзамсврш. огристи гито унаоколо. — А он нам црта . . . идилу морскона много места, изгристи. — Ступи преда њу га рибарења и чари изоколног оточја. Водн.

426

ИЗОКОЛО — ИЗОПАЧАВАТИ (СЕ)

Взоколо прил. у кругу окосебе, наоколо. — изопацнбннст(а) м присталица изолациоСада су опрезније мотрили изоколо. На низма: амерички изолационисти. путу није било никог. Чипл. изолацион&стички, -а, -6 који се односи изокрбнути, -бкренем сврш. сасви.ч окре- на изолационистег изолационистичке тежње. нути, обрнути, изврнути. — А велике изблирано прил. = изоловано одвојено, индустријске рибарске мреже . . . јаке посебно, засебно. — У оним револуцијама подморске струје у тим дубинама лако . . . се радничка класа борила изолирано. изокрену. Петр. М. Рајко се протегну. Онда Р1946. Проблем кривње као основ кривичне изокрену главу и у том ставу . . . остаде, одговорности не може се разматрати изолигледајући фотографију. Јак. рано. Арх. 1947. ~ се 1. сасвим се окренути, преврнути се, из&лираност, -ости ж = изолованост изврнути се. — Станко, колико је дуг, сручи својство или стање онога који је изолиран. — се на људе пред собом, изокрену се и љусне То [је] уродило . . . бјежањем писца од на буре. Ћоп. 2. фиг. сасвим се изменити (у стварности и друштвених обавеза у потпуну рђавом смислу). — А онда, одједном, изокрене изолираност од средине. Барац. се и изопачи цела та игра; наступе времена изолирање с гл. им. од изолирати (се). кад свет стане да се руга разуму. Андр. И. изолпратп, -блирам сврш. и несврш. Све што се изврнуло, посувратило, изокренуло3 ШТО је испало из лежишта народне етике нем. = изоловати 1. а. издвојити, издвајати, . . . насликао је [Сремац] у својим сатирама. оделити, одељивати од утицаја средине, осамити, осамљивати. б. сместити,смештати Глиг. одвојено, не допуштајући додира или односа с избкретати, -окрећем несврш. према другима: ~ болесника. 2. физ. (за)штитити, изокренути. обложити, облагати изолатором. — Изолиизбкрпнти, -им сврш. све окрпити. рам обмотавањем свиленим или памучним Рј. А. концем све врсте жица. Пол. 1944. изблатор м 1. физ. тело које не спроводи ~ се повр. изолирати (Ја). — Они су се електричну струју, које изолира електричне тиме све више и више изолирали од широводове; оно што спречава ширење какве физичке ких маса. Тито. појаве или стања. — Свила . . . је непроводАзоловано прил. = изолирано: живеник или изолатор. Физ. 2. фиг. Народ вам је ти ~ . и превише добар спроводник струје, али без бзолованост, -ости ж = изолираност. икаквог изолатора. Дав. 2. мед. у болницама, у касарнама, у дечјим домовима и сл. одвојена Азоловањс с гл. им. од изоловати (се). просторија за привремено смештање болесника. Дзоловати, -лујем сврш. и несврш. = изолирати. — Друштвено су изоловани, не изблаторски, -а, -о који се односи на значе социјално ншпта. Матош. Клевете и изолаторе: ~ чашица, ~ подлога. лажи, распиривање шовинистичке мржље, изолација ж тал. 1. а. одвајање и спреча- то су била њихова средства да политички вање свакога додира с околином, одвојеност, изолују наш покрет на Мајевици. Чол. одељеност од других, усамљеност, осамљеност. ~ се повр. = изолирати се. — Тај стари господин живио је у савршеној изблученбст и изблученост, -ости ж изолацији. Крл. 6. мед. одвајање болесних од спирална ижлебљеност (нпр. у пушчаној, здравих. — Правилник за изолацију заразних топовској цеви). болесника. Дед. В. 2. физ. а. одвајање елекизблучити, -им и изол^чити, -блучим тричне струје помоћу изолатора од околних сврш. 1. спирално ижлебити. — Нашла се и предмета; спречавање деловања, дејства илипонека подмазана карабинка, сјајна и н о в а . . . продирања нечега помоћу облоге, преграде и сл.: са изолученом цијеви. Вуј. 2. фиг. изборати, електрична ~ , топлотна ~ , ~ од влаге. избраздати. — Лице му је јасно изолучено и б. оно што служи да се спречи деловање или обрасло маљавим црним длакама. Јак. продирање нечега: пробити изолацију, скинути Азоп м бот. врста биљке, сипан, милодух изолацију. Ну$зори8 оШстаНв. Деан. Рј. изолационн, -а, -б који се односи на Ззопака прил. покр. с друге, обрнуте изолацију. ~ слој, ~ болница. стране. изолацион&зам, -зма м политичка струја Ззопака ж в. искеареност, изопаченост. — којој је циљ ограничавање политичке акције на Данас је потребна . . . критика против националне оквире,уздржавање од међународнеизопака да би се језик препородио. Шим. С. активности (у САД). — Неки, малобројни, изопачаваље с гл. им. од изопачаеати (се). тврде да је океанска главобоља настала изопачавати (се), -ачавам (се) = отуда што је Америка прекинула са изолациоизопачивати (се) несврш. према изопачити (се). низмом. Б 1958. „ .

ИЗОПАЧЕНИК — ИЗОРАТИ зопач&ник, -ика м изопачен човек, покварењак. — И тако тај . . . изопаченик даје само злочест примјер другим Циганима. Кос. издпаченбст, -ости ж својство онога који 'е изопачен, поквареност. — Црња слика моралне изопачености не би се могла нити представити! Јаг. Сократа је сметала и изопаченост његова времена. Пов. I. изопачбше с гл. им. од изопачити (се). изопачивање с гл. им. од изопачивати

427

У недељу су се сестре изоправљале и . . . заузеле су положаје на трима фотел>ама. Петр. В. изопћавати, -бпћавам = изопћивати, изопштавати и изошптивати несврш. према изопћити. изопћ&вик, -ика м = изопштеник изопћен човек. — У цијелом се животу [Назор] осјећао као луталица, изопћеник, усамљеник. Барац. Свега имамо неколико песама овог трагичног песника који је био . . . изопћеник друштвени. КН 1958. изопачивати (се), -ачујем (се) несврш. изопћ&ница ж = изопштеница она = изопачавати (се). којаје изопћена. пзопачити, -бпачим сврш. 1. учинити изопћбње с гл. им. од изопћити. -, да што буде наопаКо, дати чему рђав облик, изопћпваље с гл. им. од изопћивати. нагрдити, унаказити, искривити, изврнути што. — Котарски управитељ починио изопћивати, -бпћујем несврш. = изопнечувено насиље, изборне листине изопачећавати. не, опозиционални бирачи силом искључени. изопћити, изопћим сврш. = изопштити Коз. Ј. То позориште је »огледало живота«, лишити чланства, искључити из друштва, једно од оних шаљивих, испупчених или заједнице (најчешће црквене). — Због својих угнутих огледала . . . која изопаче црте лица. назора био је Хус изопћен. Баб. Грол. 2. учинити да ко буде опак, рђав, искваизопштавати, -бпштавам несврш. = рити, покварити. — Људи су је изопачили. изопћавати. М-О. Рат је изопачио народ, не верује више, не покорава се више. Поп. Ј. изопшт&ннк, -ика м = изопћеник. — ~ се 1. искривити се, изобличити се. — Кошут је морао доживети пораз, постати бескућник, још горе: изошптеник. Петр. В. Његово иначе правилно лице као да се изопачило од гнева И унутарњег напона. изопшт&ница ж = изопћеница. Јак. А онда, одједном, изокрене се и изопачи изопштбње с гл. им. од изопштити. цела игра. Андр. И. 2. постати спак, рђав, изопштивање с гл. им. од изопштивати. искварити се. — Изопачио се и овај свет. лзопштивати, -општујем несврш. = Нико ти ту не поштује ни чиновника ни изопћавати. старијега. Глиш. Изопачи се сва наједном у пустој грамжљивости за дјечјим жамором. изопштити, ИЗОЈШГГИМ сврш. = изопМихољ. ћити. — Иако изопштен и сам, био је свим животним нитима повезан са оним што се у изопијаватн се, -ијавам се несврш. и селу збивало. Вуков.' уч. често се опијати. — Па зар смо дотле пзор м награда (у житу или ноецу) спали да гледамо како се они изопијавају. која се даје на име најма теглеће стоке за О-А. орање, најам. — Брзо је прешао у памети изопијати, -опијам сврш. свередом опити. неколико озбиљних, главних тачака о — У подруму млађима даје пити . . . па кад их давању земље под закуп и на изор. Глиш. изопија, то му је мило. Игн>. Спавали су Он је замијенио оца у свему: узимље волове мртви, изопијани [сватови]. Донч. на изор. Гор. ~ се повр. — Жене се изопијаше брзо^, а изоравање с гл. им. од изоратти. побратими се једва држе на столицама. Ранк. изоравати, -оравам несврш. према изораизопирати, -опирам и избпирати, -рем сврш. опрати једно по једно, све редом испра- ти. из&рати, изорем (аор. изорах, 2. и 3. л. ти, опрати. Рј. А. избпити, изопијем сврш. опити, напити. изора и изора) сврш. 1. а. свршити орање, поорати све што је требало орати. — Да ми — Мијешала вино и ракију док је пашу даш једног дана Гојка — пошто изоремо — добро изопила. НП Вук. ~ се повр. — Али си се мамом помамила, да претресем ограду на авлији. Вес. Сви већ изораше и посијаше, само је његово али синоћ вином изопила. НПХ. пусто. Мишк. фиг. Далматинци скачу на избплетати, -оплећем и -оплетам сврш. супротни бријег . . . Изорали су Дрину све тлести једно по једно или мало-помало. [сплавима], ту крваву њиву. Наз. 6. фиг. Рј. А. изборати, наборати (чело). — Сиво небо не притисну оловном нијемом тежином тек избправљати се, -ам се сврш. сасвин се кровове . . . него и брижна, изорана чсла. уредити, дотерати (о већем броју особа). — («)•

428

ИЗОСЕЦАТИ — ИЗОШТРЕНОСТ

Матош. 2. а. орући извадити из земље на површину. — Преломљен мач аварски изеден земљом изорао је плуг из вечног сна. Чипл. б. орући добити, зарадити. — Многи властеличић не може у овој земљи изорати колико просјак напроси. Кнеж. Ј1. изос^цати, -бсецам, ијек. изосијецати, сврш. осећи све једно по једно, поодсецати. — Који у боју изосијецају главе побијених непријатеља, они су и надвладали. Вук. нзосијецати, -бсијецЗм, ек. изосецати. нзбставити, -им сврш. учинити да ко или што изостане, испустити, пропустити. — Овакве песме . . . је . . . и сам песник у новом издању својих песама изоставио. Нед. цзбстављање с гл. им. од изостављати. нзостављатп, -ам несврш. према изоставити. избстајање с гл. им. од изостајати. избстајати, -јем несврш. према изостати. избстанак, -анка м 1. случај кад ко изостане, кад се не нађе на месту где би требало да буде, недоаазак. — Добио је од професорског савета опомену због 30 неоправданих изостаиака. Скерл. 2. немање, недостајањ . — Тај изостанак сопственог израза у форми и нијансе у песничкој садржини глазни су недостаци Черкелве поезије. Михиз. избстапути, -нем сврш. в. изостати. изостатак, -тка м (адн. изостаци, ген. избстатака) 1. в. изостанак. — Моћи ће накнадно . . . молити оправдање нескривљеног изостатка: ако докажу да су без своје кривице морала изостати од рочишта. Мј. 1926. Видите — и показа прстом учитељу — у ову сте рубрику погрешно унијели изостатак. Ћип. 2. иовац чија исплата заостане, део зараде који се накнадно исплати, заостатак: примити изостатке.

изостане иза драгана у жртвоваљу. Проб З.остати изван чега, не бити ту, недостајатпи. — До тога је био бијели штапић који некоћ није тако лако смио изостати код законских к судских чина. Шкреб. Изостане ли овај [вољни] напор у потребном моменту3 воља неће бити остварена. Псих. изострага и избстрага прил. покр. на стражњој страни, са стражње стране. — Кошуљу . . . вјешто пребаци жупнику на рамена, па . . . скупив изострага кошуљу у наборе . . . додаде манипул. Торд. взбтварати, -ам сврш. отеорити еве једно по једно, поотварати. — Капци се у четирију пушака изотвараше. Мул. нзотерме ж мд. грч. геогр. црте које на географској карпш спајају тачке исте температуре. изотсрмичан, -чна, -чно који имаједнаку или постојану температуру. взбтети, изотмем сврш. истргнути, отети. — Изврши [чаробњак] онако худу преобразбу . . . само да ми изотме из руку побједничку славу. Вел. изотнматн, -ам и -мљбм сврш. отети редом све једно по једно. — Дође [лугар], па нам изотима свима сјекире. Рј. А. изоткидати се, -бткидЗм се сврш. откинути се све једаи по један. — Турци се . . . смету, а коњи им се још изоткидају па ударс преко логора. Вук. изотопи м мн. грч. физ. исти елементи с различитим атожким тежинама; радиоактивни изотопи. нзотпадати, -ам сврш. отпасти сее једно по јсдио. — Изотпадаше кошима копита од тјерања. Дан. изотр>5сатн, -бтрбсам сврш. отрести сее једно по једно. Рј. А.

избстати, -останем (аор. изостах, избстадох и избстанух) сврш. 1. не доћи куда би требало доћи, не бшпи, не појавити се тамо где треба бити; престати долазити негде. — Непрестано сам с њим. Како изостанем једно пре или послеподне, ето ти Вукала или Бука к ме1ш. Нен. Љ. Слиједећег је дана изашао из куће први пут откад јс изостао из уреда. Бег. Али један по један престадоше сви гости да долазе. Неко вријеме је виђала још само Матана Боштора3 па онда и он изостадс. Андр. И. 2. а. остатпи иза других, заостати. — Али Марта изостаде иза хрпс Беглушкиња. Шимун. Мењала је корак кад год би јој син изостао или пошао брже. Чипл. б. фиг. бити, постати гори у чему од другога. — [Наш свет] је, ка жалост, изостао иза Шва}цараца и Американаца. Срем. Мерима сазнаје за ту огромну жртву [Омерову смрт]; у њену тугу меша се жеља да нс

изотуцатн, -отуцам сврш. отући на целој поершши чега или на више места. — Покушавали [су] да се ослободи окова, изотуцали ноге један другом, а ништа учинили. Лал. Одерао је дланове, изотуцао кољена и нокте. Вуков. нзофоне ж мн. грч. лингв. црте које иа географској карти спајају места где се Јављају исте гласовне појаве (у проучавању језика). пзохјкпсе ж мн. грч. геогр. црте које на географској карти спајају места једнаке висине. изоштравање с гл. им. од изоштравати изоштравати (се), -оштрЗвам (се) = изоштривати (се) несврш. и уч. према изоштрити (се). Дзоштреност, -ости ж својство или особшш

оиога

који

је изоштрен.

• «{*••«•

И З О Ш Т Р И В А Т И (СЕ) — И З Р А Д И Р А Т И

429

изоштривати (се), -бштрујем (се) непено имовинске разлике међу држављанима. сврш. = изоштравати (се). Рад. Стј. Нека се побрине да изравна дефицит прије доласка комисије. Мил. В. 3. избштрити, изоштрим сврш. 1. учинити фиг. изгладити, измирити, нагодити. — Доћи оштријим. — Језике изоштре као ножеве на тоциљу. Божић. 2. фиг. учинити оштријим, ће већ други који Ие све то изравнати. финијим, осетљивијим, истанчанијим (будност, Цар Б. ~ се 1. постати раеан, изједначити се у чуло, ум, живце и сл.). — Борбе с Турцкма погледу еисиле, ниеоа и сл. — Снег, као изоштриле су његова чула. Глиг. Илегалан помаман, завејава стазе и друмове; дубоки живот у старој Југославији изоштрио је јендеци и поточићи изравнаше се са стрмим њихсву будносг. Јак. <~ се постати оштрији, проницљивији, обалама. Јакш. Ђ. 2. изједначити се уопште, финији. — Специјалности интелигенције, поатти једнак. — Да се женске раднице изравнају с мушким. Лапч. Већ се изравнао духа и рада тиме ће се само изоштрити и истанчати. Уј. Треба рећи . . . да се посљед- с празнином око себе. Кал. 3. шгодити се, измирити се, смирити се. — Господар Софра њих година проширио видокруг наше се изравнао, али с њима више не говори. лите.ратуре . . . да се изоштрио поглед. Игњ. Марј. М. изравнихи, изравним сврш. = изравнанзрабитп, израбим сврш. 1. истрошити ти. — Лепо намести мој крезетић и изравни употребом. — Није се . . . свадбовало, а да дланом по чаршаву. Вукић. Затрпа земљу, нијесу потцикивале меланколичне струне. Ков. А. 2. искористипш. — Повријеђен што изравни је. Бег. ~ се израенати се Џ и 3). — Корито му се је удавача нестала са странцем, стари израбио [потоку] беше готово изравнило са ливадама. тренутак сметње. Мих. Ранк. Марко се не отима, изгледа да се нзрабљивање с гл. им. од израбљивати. изгладио и изравнио. Бег. нзрабљввати, -абљујем несврш. према пзравно прил. на израван начин, шпосредизрабити. но, директно; отворено, јасно. — Треба стати израбл>&вач, -ача м онај који израбљује, очи у очи и рећи изравно што је човјеку на искоришћује кога. — Власт . . . је угњетавала срцу. Бен. Мени је прилично свеједно, народ у интересу израбљивача. Пиј. Нема . . . вучемо ли своју лозу из блата изравно или израбљивача или експлоататора. ОГ. неизравно. Цар Е. израбљнвачица ж женска особа која изизрављатн (се), -Зм (се) сврш. покр. е. рабљује. изравнати (се), израенити (се). — Парничари израбљавачки, -а, -о који се односи на . . . су . . . презриво одбијали људе који [су] израбљиеаче. — Тако је Платон хтио овје- се ту нашли да у последњем часу завађене ковјечити израбљивачки поредак. Пов. 1. изравњају. Рад. Д. взработати, -ам сврш. добигпи, заслужиизрада ж 1. процес рада, потребан да се ти работом, зарадити. — Утоплио сам се ја што изради, израђивање. — Организовали су . . . Натрпао сам на себе, брајко, све што ми 1 израду двају великих чамаца. 1ол. Техника је жена изработала за десет година. Вуков. израде земљовида је врло сложена. ОГ: 2. Ззраван, -вна, -вно иепосредан, директан; начин, каквоћа рада на азрађеном предмету. — отворен,јасан. — Хрватски је сабор год. 1865. Разгледао је . . . сребрњаке и јатаган . . . и узалуд тражио изравне преговоре с краљем. дивио се изради. Вес. Са те стране, а и по Нех. Она зашути и порумени јер се није својој солидној изради уопште, и тај речник надала такову изравном одговору. Коз. Ј. може корисно послужити. Бел. 3. покр. оно изравнавати (се), -авнавам (се) несврш. што се добије радом, зарада. према изравнати (се). &зрадак, -атка, м (мн. израци, ген. взравнање с гл. им. од изравнати (се). пзрадака) израђевина. — Утапљало би се изравнати, -ам (трп. прид. изравнан и [јавл>ање савјести! у дјетињској радости што изравнат) сврш. = изравнити 1. учинити види своје изратке тискане. Ђал. равним; изједначити у погледу висине, даљине дзрадоа ж израда. — Подузеће неке пружања и сл. — Мајстор узе маказе, па је послове . . . предаје на дјеломичну или [косу] одсецаше, све прамен по прамен, да потпуну израдбу другим лицима. МЈ. 1936. сву лепо изравна. Јакш. Ђ. Разјарена дјеУза њ стоје два ормара неједнаке величине и војка замахнула на њега жлицом тако израдбе. Пав. снажно и широко да би му засигурно била изравнала нос с осталим лицем. Мар. 2. израднрати, -адирЗм сврш. избрисати изједначити уопште; довести у равнотежу ножићем или чим оштрим (рно што је било (приходе и расходе), намирити. — Једни тврде написано). — Мало . . . је искрмачио, алн се . . . да је порезима задаћа изравнати постето даје израдирати. Јакш. Ђ. г-л -~~-т „ ^ и

430

ИЗРАДИТИ — ИЗРАЖАЈ

израдити, израдим сврш. 1. а. начинити, су подмиривали . . . потребу у ковачким направити што ручним или механичким радом. израђевинама. Ђорђ. Кад воћка изда, кад — Начинио једну клупу дуж зида, па сто, престане рађати . . . добра је за гориво и па три столице. Све је то израдио мајсторски. разне израђевине. Тод. Вес. Фотографу је одбио снимање дворца, израђен, -а, -о радом измучен, исцрпен. — јер ће га умјетник израдити у уљу. Гор. б. Миле је био пекарски син . . . са лицем разрадити, обрадити. — Живот градски, сувише израђеним за његове године. Андр. малоградски и сеоски израђен је детаљном И. Крупне, израђене шаке чијају њежну тачношћу. Матош. За савлађивање тих паучину. Михољ. препрека . . . било је потребно постићи две Азрађеност, -осга ж својство или особина ствари: стварати организацију и израдити тактику. Панд. в. уеежбати радом, дотерати, онога штоје израђено, изграђеноспг, умешност, вештина. — Сажетошћу израза, израђеношћу усавршити. — Он је у Србију дошао са форме . . . [Матош] је у развитку хрватске израђеним идејама и утврђеним планом поезије значио њезино ослобођење од веррада. Скерл. Није израђен, али диван глас., треба га израдити. Крањч. Стј. 2. а. створити, бализма и патоса. Барац. остварити. — Ето, то је све шта чините, а взрађивање с гл. им. од израђивати. шта израдите ? — Ништа! Трифк. Језиком израђнвати, -ађујем несврш. према изранећете ништа израдити! Бен. б. направити, дити. изазвати, проузроковати. — Жао ми Паве, израђивач, -ача м онај који је нешто жао ми Велинке, а жао ми и Пере . . . Све то луда Велинчина памет изради. Вес. 3. израдио или израђује. — Одредио је мјесто свршити какав посао, постићи што за себе или Станку Вразу у културној повијести, ознадругога, испословати. — Помену ми да треба чивши Враза творитељем и израђивачем славенске културе. С 1911. од њеног оца да ми изради место у Београду. Уск. Лако би Мишко израдио код директора израђивачица ж женска особа која што њој и бољи стан. Кол. фиг. Моја расправа израђује. . . . израдила ми је помоћ из закладе. ХР Израсл м земља на Блиском истоку у 1928. 4. радом добити, стећи, зарадити, којој жиее претежно Жидови, Јевреји; фиг. привредити. — Кад је Туба стала на снагу, Жидови, Јевреји. — Велика радост бијаше у ишла је по селу по надницама да изради који женском Израелу! В 1885. грош за шаку соли. Коч. 5. (кога) вулг. Изра&гац, -лца м (ген. мн. Израелаца) подвалити (коме), преварити. — Еј црни мој човек из Израела; Јеврејин, Жидов. Војо . . . Вараш се . . . ако мислиш мене да израдиш. Вучо. Иза станице хонведски хусаизраелкт, -ита м тал. в. израелићанин. ри зафркавали су два пољска Јеврејина: изра&литскн, -а, -о који се односи на најпре их жестоко израдили за читаву израелите. корпу ракије. Вин. израелићанин м припадник јеврејске, •—• се постати бољи, савршенији у раду, мојсијееске вероисповести: ортодоксни ~ . изградити се, усавршити се. — У нашем израелићанка ж она која припада друштву . . . где се људи тако тешко и споро јеврејској, мојсијевској еероисповести. израђују, мало их је који су се тако потпуно израелићански, -а, -5 који се односи на израдили. Скерл. израелићане. израдљивост, -ости ж особина или Израелка ж женска особа из Израела; својство онога што је израдљиво. Јеврејка, Жидовка. јкзрадовати се, -дујем се сврш. науизраелски и израелски, -а, -о који се жиеати се радујући се, нарадовати се. — односи на Израел и на Израелце: израелска Сачекала [је] да се срећни отац израдује. племена. Рад. Д. изражавалац, -аоца м онај који што израдукати, -ам сврш. дем. према израизражава. дити, зарадити, заслужити. Рј. А. взражавање с гл. им. од изражавати (се). израђање с гл. им. од израђати (се). — Гледао је често . . . сажално на израђање изражавати (се), -ажавам (се) несврш. домаћих племенитих обитељи. Новак. према изразити (се). израђати, израђам несврш. према изродити. изражај м израз. — Потражимо народне ~ се несврш. према изродити се. изражаје за боје. Баб. Његове се усне сабирају у злобан, подругљив изражај. Леск. Ј. И израђевина и израђбвнна ж оно штоје код тог најпримитивнијег света наилази се израђено, производ рада, рукотворина. — У . . . на изражај нечега што се не своди баш врло многим селима била је по једна или по само на животињске потребе. Петр. М. неколико кућа настањених Цигана . . . који

ИЗРАЖАЈАН — И З Р А З И Т И

ш

нека његова [Гундулићева] значајна изразна својства. Комб. изразбијати, -азбијам сврш. све, потпуно разбити (многе ствари, у много комада или на много места). — Дијете запусти своје играчке кад их изразбија. Павл. Попадија из Мартиновца варјачом [му је] сав нос изразбијала. Јакш. Ђ. изразговаратн се, -бварам се сврш. довршити дуги разговор, разговарати довоље, довољно. — Кад се изразговарала с Ханком, примакне болесници јагоде. Бен. Била сам жељна да се с тобом слатко изразговарам. Ћос. Д. изразговорити се, -бворим се сврш. 1. Ззражајно прил. на изражајан начин, докраја се изговорити у разговору. — Нека се са доста израза,садржаја. — Боб . . . изражај- изразговори, можда ће изаћи на јаву због но погледа свога пријатеља. Креш. Овај чега је дошао. Бен. 2. в. изразговарати се. — нови помодни филмски стар . . . донекле Муж и жена нису никад дискретан пар, делује изражајно док ћути. Пол. 1950. нити их овамо доводи жел>а да се изразговоре. Бег. изражајвост, -ости ж својство или израздвајати, -аздвајам сврш. сасвим особина онога штоје изражајно. одвојити, раздвојити једно од другог. — взражевост, -ости ж својство или Пламен је обузео . . . опатију и њени . . . особииа онога што је изражено. готски прозори гледали су сурово кроз взражљвв, -а3 -о = изразив (1). — Кад израздвајане млазеве пламена. Глиш. је на женско које пао тај поглед, он постаде нзразив, -а, -о 1. = изражљив који одмах мек, изражљив, љубаван. А т. Предоџбе и визије . . . изражљиве су ријечју, али се може изразити. — И ове ријечи . . . имају . . . алузија на тешко изразива стања. Уј. 2. нису филмском сликом. Шим. С. необ. изразит, изражајан. — Описи су взражљивост, -ости ж својство или ванредно живи и изразиви, пишчев начин особина онога што је изражљиво. приказивања има чудну моћ. Мат. израз и &зраз м 1. реч, фраза, скуп нзразнвати (се), -азујем (се) несврш. в. речи којима се што изриче. — Музикалношћу изражавати (се). — Све љубезности којима је лапидарног израза он [Крањчевић] је прва изразивала своју радост биле су намијењене наша савремена снага. Матош. Никола је Виктору. Кум. У сваком кораку изразивала читао Гримове бајке преводећи с њемачкога. се . . . нека неизмјерна топла доброта којом Понекад није могао одмах да нађе одговараје сву околицу око себе напуњала. Коз. Ј. јући израз. Чол. 2. вањски, спољни изглед чега (очију, лица и сл.), кретње, мимика бзразнт, -а, -о; исп. изразан 1. који којима се очитује, показује унутрашње стање. снажно или јасно нешто одражава, пун — На његову се лицу појави болни израз. израза; изражајан. — Говори [чича Милан] Мат. А Милки дшсли укрутиле лице; иза тихо . . . без иједног изразитијег геста. сваког смијешка нагло се навлачи тврд израз. Чол. 2. а. који јасно пада у очи, јасан, недвоКал. 3; вањски, спољни знак, одражај, мани- смислен. — Сва дружина двора клечи око фестација унутрашњег процеса, радње, стања; постеље грофичине којој је на лицу већ начин одражавања нечега. — Књига је израз био утиснут изразит биљег смрти. Том. б. појединца. Матош. [Данашња влада] није који је нешто у великој мери, који недвојбено израз народних жел>а и народних потреба. спадау неку категорију, истакнут. — ПартијНуш. 4. уметнички поступак и стил, начин ске директиве садржавале су и . . . убијање изражавања. »изразитијих« петоколонаша. Вуј.

[Био је] усавршитељ новога инструменталног изражаја у музици. ОП 2. Лзражајан, -јна, -јно (одр. изражајни) 1. који јасно нешто испољава, богат изразом, изразит; који се жтиче својим обликом, који ударау очи,уочљив, истакнут. — [Црна раса] има дебеле изражајне усне. ОГ. 2. (одр.) који се односи на изражај или изражавапе, који служи изражавању. — То је не само речник народног језика већ . . . и целокупност речничког блага, реченичких изражајних могућности једнога краја. СКГ 1937. Јсђупка је љубавна пјесма . . . али ослобођена стереохипних изражајних реквизита првих дубровачких пјесника. Барац.

Изр. доћи (долазити) до (пуног, нзразитељ м заст. онајкоји што изражава правог, најпотпунијег) израза изразити (говором, радом и сл.). — Буна против старих

се, очитовати се до краја, потпуно; примите

политичких . . . форми нашла је своје изразител>е у младоме нараштају интелии сл.) у учтивом саобраћају као уобичајена генције. Јов. Ј. завршна формула у писму. изразити, изразим (трп. прид. Лзражен) бзразаи и взразав, -зна, -зно (одр. сврш. 1. изнети речима, изрећи, исказати; изразни и изразни) 1. в. изразит. — Лице му показати држањем, каквим гестом и сл., благо, поглед изразан. Дом. 2. (одр.) који се испољити, открита, исказати. — Прије односи на израз. — У пјесми . . . јасно избијају смрти је изразво као посљедњу жељу да му

~ поштовања(дивљен»а3

захвалности

432

И З Р А З И Т О — ИЗРАСТАК

донесу леда и шампањца. Матош. То

[мржњу према окупаторима] је необично јасно изразио [Назор] јучер кад су га омладинци поздравили. Дед. В. 2. приказати помоћу чега, предстаеити; мат. исказати у одређеним ве.шчинама, јединицама, формулама и сл. — С5 и 5ХС изразит ћемо помоћу ових величина. Физ. 1. Изразити у помоћу х. Алг. 2. ~ се а. послужити се каквим изразом, рећи, исказати што\ открити, исказати своје унутрашње стање, испољити своју суштину. — То су обично они, да се најблаже изразимо, иаивни сељаци . . . који се збуне чим уђу у град. Срем. фиг. Бојом и мирисом каранфил се савршено изразио. Марј. М. б. имати, добити видљиве знакове, манифестације. — Други од манастирских ђака, Бранко . . . нешто старији од Милана са јасно израженим мушким цртама у лику и држашу. Чипл. Дзразвто прил. а. са доста израза, садржаја,изражари>: ~говорити, ~изгледати, ~ певати. 6. у изразитој мери, јасно, наглашено, упадљиео. — Пред њима стоји стасит момак, племенита лица и блага погледа из кога ипак изразито сијеваше мужевки понос. Том. У приповеци »Света освета« још изразитије су избила Матавуљева приповедачка својства у сликању карактера. Глиг. изразитост, -ости ж својспгео или особина онога што је изразшпо. изразно и &зразно прил. в. изразито. — Његови »Сонети« изразно ће сведочити у каквим је дубоким водама он газио и пливао, борећи се за свој живот. Кнеж. Б. У овој трећој слици типови су насликани доста изразно. Грол. Израиљ, -иља м арх. 1. в. Израелац. — Само, молим вас, полако ћемо [причати] да не чује Израиљ у антерији што продаје слане бадеме. Глиш. 2. в. Израел. Израиљац, -иљца м арх. в. Израелац. нзранљски, -а, -о арх. в. израелски. израјати се, израјам се несврш. појављивати се у ројееима. — Звезде се тихо нзрајају, пале. Ком. нзракиутн в. исхракнути. Лзрана и израиа прил. на почетку каквог временског пгока, рано а. иа почетку дана, изјутра, зором: устати —•. — Храпав . . . бас . . . извикивао је вен израна . . . гостионичара који ће око подне продавати печену прасетину. Божић. б. пре или на почетку времена које би се очекивало, којеје уобичајено: вратити се с посла ~ , вечерати ~ . — Легоше израна. Цар Е. в. пре него је нешто поодмакло, у првом стадију каквог развоја, тока; већ у младости или детињству. — Израна још вукла га је жаља да се одликује

као војник. Нед. Постарали [су се] да младу јелинску душу још израна напуне јелинизмом. Срем. израније прил. из ранијег доба, отпре. — Знам [га] још израније . . . још из доба окупације. Ћос. Б. изранити в. исхранипш. изранити 1 , -им сврш. = израњавити задати коме много ранау ранити на много места. — У великој главној авлији био је везан [Хафиз] . . . раздрљен и израњен. Андр. И. А та је прича још и данас урезана на израњеној кори ораха у дворишту. Михољ. фиг. Хорације се загледа у обзорје, крваво од вечершег суица, израњено оштрим зубима торњева. Матош. Она ми је срце изранила. НПХ. ~ се =• израњавити се добити много рана, ранити се на много места. јкзранити 2 , -им сврш. израна, рано устати, поранити. Р-К Реч. ј[зрањавнтн, -им и изра&авити, -ањавим сврш. = изранити1. — Наликује [мачак] на глинена пијетла којем су несташни дјечаци праћкама израшавили најљепше дијелове тијела. Јел. фиг. Разговарали смо о будућности, гледајући у тешко израњављени, али издалека још увек лепи град. Поп. Ј. ~ се = Изранити се. — У устима јој камил-теј да испира стално, јер би се иначе израњавила. Рист. израњатн 1 (се), израњам (се) сврш. в. изранити (се), израњавити (се). — фиг. Њену младост тешку, жул>евима израњану . . . свијетом ћу пронијети. Ђон. израшати-, ЛзрЈњам иесврш. према изронити. израњивати в. исхрапивати. израпортирати, -ортирам сврш. в. рапортирати. — Прва ће ми бити да се јавим капетану на рапорт, па да му израпортирам. Неим. &зраслкна ж = израштај оно што на чему израсте (на људском или животињском телу, на дрвету). — Кад говори [Арслан] — под грлом му се кретала мјешинаста израслина гуше. Лал. Ту је нађено да је израслина у ствари рак, и то тешког облика. Пол. 1958. фиг. То наше посебно што се изградило, то су болесне израслнне. Тур. Дзрасднца и Ззраслица ж -азраслина, израшпгај. израенадати се, -ам се сврш. сасвим се распасти. — Седи Георгије у дубокој . . . већ натрулој фотељи у којој је израспадана превлака. Чипл. бзраст м и ж и Дзрастак, -аска м израслина, израштај. — Поносим се што ми

ИЗРАСТАН — ИЗРЕДА бог ту израст [велики нос] даде! Дим. Женке и мужјаци разликују се код неких гмазова по величини . . . и израстима на кожи. Финк. Погледао је пажљиво у просјаково црвено лице, оштре чекињаве просједе израске браде. Кал. фиг. Ово није проста гнојавица, ово је читав израст на нашем друштвеном телу. Ком. бзрастан, -сна, -сно = израстао који високо израсте, велик, висок. — Онако израстан . . . изгледао је импозантан. Срем. Готово дасеједва што промијенила од онога каква је прије била . . . Нешто израснија само. О-А. израстање с гл. им. од израстати. Ззрастао, -сли ж израслина, израштај. — Од напора јој се и месната израстао испод зелене шамије затресла. Рад. Д. Азрастао, -сла, -сло = израстан. — На једном пароплову . . . налазио се један млад човек који је имао лице бледо као самртниКз стас израстао и витак као дух. Ат. израстати, израстам несврш. према израсти. израсти и &зрасти, -астем (аор. 2. и 3. л. израсте; р. прид. израстао, израсла и израсла) сврш. 1. изићи, избити из чега растући, постати растом еећи, нарасти, порасти. — По дворишту израсло трње и коров. Ранк. У дугим годинама синови израстоше као борићи. Михољ. 2. фиг. а. поникнути, настати; појавити се, искрснути, створити се. — Некакви нови коњаницн израстоше на степи као из земље. Кнеж. Л. Између њега и маћухе израстао је зид. Козарч. 5. доћи до пуног развитка, развити се, достићи виим ступањ у развоју. — Израсли [су] под васпитним утицајем Партије ц кроз револуционарну праксу. Поп. Ј. Прије или касније морао би израз у самој ликовној умјетности израсти логично до узора, до идеалне слике једног народа. Баб. 3. (из чега) растући прерасти, превазићи, премашити што: ~ из хаљина. — фиг. Ми смо данас израсли из бесциљних, празних и беспосличарских филолошких зановетања. Скерл.

433

прсти се израчвали сасред длана — ухвати ме језа од њих. Лал. израчити, израчим сврш. пустити чист зрак, ваздух у какву просторију, проветрити:

~ собу.

~ се провести неко време на чисту зраку, ваздуху. — Изашао је стари до касарне да се на минуту-двије израчи. Крл. израчунавати, -унавам несврш. према израчунати. израчунавач, -ача м онај који израчунава. — Уз њега ради и израчунавач просјечних брзина који даје уједно резултате . . . извјештајној служби на терену. Аут. израчунати, -ам сврш. 1. свршити рачун, иаћи коликоје чега или доћи до одређеног резултата рачуном. — Кад прода волове и свиње, он ти онако, просто, напамет све израчуна. Вес. Он је настојао доказати да је Земл>а округла, и прилично је точно израчунао њезину величину. Пов. 1. 2. рачунањем, мишљењем закључити, пронаћи. — На своју радост израчуна он да ће вечерас некако испливати. Коз. Ј. Има још два-три сата времена, па добро израчунај. Ћос. Д. израчуцити, -ачуним сврш. покр. в. израчунати. израчу нљив, -а3 -о који се може израчунати. израчунљшзост, -ости ж својство или особина онога што је израчунљиво. израштај м = израслина. — Постоји једна врста омањих китова који имају на леђима троутласте . . . израштаје. Петр. М. израшћивати, -ашћујем несврш. в. израстати. Бен. Рј. нзрђао, -ала, -ало изједен рђом. — Под сваком сликом бијаше извезено изрђалим златним перлама име и дан кад је угледао свијет сваки умотвор. Војн. изрђати, -ам сврш. постати сасвим зарђао, изјгден рђом. — Свежи мени руке наопако . . . и дај мени изрђану ћорду. НПХ.

~ се израсти (26). — Онда се Ратковић израстао у кадета који је у паради ходао по . . . каванама. Крл.

изребар и изребра прил. с ребара, с бока, са страке. — Ребрани пенџер, тј. са стране, изребра. Вук Рј.

израсходовати, -дујем сврш. ставити изван употребе, избацити из употребе. — Прва ардшја би посигурно морала . . . израсходовати знатан део своје снаге. Лаз. М.

изр&брити се, изребрим се сврш. истурити ребра напред; испрсити се, подбочити се. — На самој среднии стаје наложила велику ватру, па се изребрила према ватри на великој гомили сена. Ранк. Пред пекаром се изребрио космати Јанаћко. Рад. Д.

бзратовати, -тујем сврш. постићи што ратујући, изборити се за што. — ир. Лепо смо изратовали! Код куће од наших отимају храну, а овде морамо ратовати ни сами не знамо зашто. Моск. Азрачвати се, -ам се сврш. израсти у облику рачве, рашље. — Руковасмо се . . . 28 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

изр&вати се, -вем се сврш. сершити ревање (пошто се дуго ревало). Рј. А. бзреда прил. без прескакања, без изузетка, редом, редомице. — Они ти изреда бегенају Талијанима што су папи отели Рим. Павл.

434

ИЗРЕДАН — ИЗРЕКА

Да нисам ја тако отпоран . . . пропадали би и ми и наше фамилије изреда. Ђур. Лзредан, -дна, -дно рус. в. изванредан. — Благодарим, — клања се г. Пера — изредна чорба. Срем. То је пример суве и хладне ироније, мали комадић, али изредан. Поп. П. изрбдати, изредам сврш. 1. поређати. — На раскршћу . . . изненади нас мноштво изредана пука. Павл. 2. изређати (1). — Они се пољубише и, пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје. Мил. В. — се изређати се. — Наслиједит ће га цијело туце тад, и тако сав изредат ће се град. С-Ц. изрбднти, изредим сврш. 1. ставити у редоее, разместити по реду, поредати. 2. изређати (2). — Све Солинке редом изредио. НПХ. Изреди целу махалу и опет се врати кући, олет седа до огњишта. Станк. 3. довести у ред, очистити, уредити. — Када се испеваше, домаћин да знак да се деца удаље, а мати то све изреди. Игњ. Плодовитих је писаца мало и који се труде па насађено сношве овршу, овршено вију и отријебе сламу, изреде чисто зрње. Шим. А. ~ се изредати се. — Званице [су се] већ окупиле и првом чашом ракије изредиле. Љуб. Кад се поздрави изредише, опет наше бедевије . . . одмакоше од силне пратње . . . кочија. Павл. Взредом прил. «. изреда. — Онда паша . . . дарује изредом сватове. НП Вук. изрбђатк, изређам сврш. 1. редом изгоеорити, набројати. — Његови виногради и чифлуци многобројни су и ко би их могао изређати! Срем. Јожа све [папкаре] изређа. Гор. 2. редом, по реду обухватити каквом радњом {сершити, учинити, испробити и сл.). — У животу је изређао разна занимања и обишао целу Југославију. Поп. Ј. 3. поређати, сложити, поставити у ред, у низ: ~ флашице. ~ се 1. изменити се, доћи редом један после другога. — Са црквеног торња једанаест се равномерних удара изређало. Рад. Д. Пошто су се изређали пријатељи благородног господина Хорација . . . ступи напријед неки . . . румен човуљак. Креш. 2. стати у ред, поредати се.

Азрезак, -еска м (мн. -есци, ген. изрезака) 1. оно што се изреже из чега или од чега. — Јоска је тихо пјевуцкала и с/ецкала од шарена папира оне необичне изреске. Бен. фиг. Тако је било мрачно да су се једва у отворима пенџера разазнавали изресци неба. Бег. 2. изрез. — Седео је са младом лепотицом на прозору и покушавао да је пољуби у изрезак на леђима. Чипл. бзрезати, -ежем сврш. 1. режући разделити на више комада. — Закољу [жртву] . . . онда изрежу комаде и претилином обвију. М-И. Мора за сваки дан изрезати и исцепати дрва. Петр. В. 2. резкући одеојити, изеадити из чега. — К лађи црној мене одведи и стријелу из бедара ми изрежи. М-И. 3. начинити изрез (у чему или на чему). — Обуо би бијеле бјечве мјесто бојадисаних, а то ти је> брате, смртан гријех кад обујеш изрезане ципеле. Маж. Ф. На вратима се појави госпођа Зора . . . у ружичастој вечерњој хаљини с изрезаним рукавима. Срем. 4. израдити режући из дреета, камена, метала и сл. или урезујући у дрвету, камену и сл. — На првом топу владика је изрезао ове стихове. Нен. Љ. Мотрим изрезани саркофаг Солина. Уј.

изрезбарити, -бзбарим сврш. украсити или израдити резбарењем. — Кроз отворена врата, сва изрезбарена, чује се глазба. Нех. фиг. Кад желимо да што лепше и боље изрезбаримо своје слободне часове, ми »лек« за вечерњу разоноду тражимо у свежој башти »Извидника«. КН 1958. Што је то што му даје тако дшран, тако изрезбарен изглед ? Торб. изрезивање с гл. им. од изрезиваши. изрезивати, -езујем несерш. према изрезати. нзрезнлитп, -бзилим сврш. тур. жестоко изгрдити, испсовати. — Потрошио толике паре, завадио се с толиким људима, изгрдшш га и изрезилили преко новина . . . ето ти! Нуш. Командант се нађе у неприлици. Да јс требало неког изрезилити због какве погрешке . . . то би њему шило од руке, али ово . . . Ћоп. изр&зотнна ж 1. место на којем је што изрезано: ~ на лицу. 2. оно што се изреже, изрезак: ~ од папира. изрежирати, -ежирам сврш. извршити режију, извршити послове режисера. — Предизрезуцкати, -ам сврш. изрецкати, изресставу су други изрежирали. Крл. Ама требало кати. — Непрестано је проналазио крупне брдске јагоде вјешто укривене под изрезуцби једаред да изрежирамо конференцију на каном зеленом капом. Ћоп. Маћеј је из Антарктику! К 1950. града донио шарених папира, а она од њих Взрез и &зрез м место гдеје што изрезано; изрезуцкала зупчасте точкице. Бен. на одећи: проширење отвора кроз који пролази врат. — Какву хаљину да обуче Цајка Нзрека ж (дат. -ци) 1. реченица или скуп вечерас ? . . . Са дубоким изрезом или с речи којима се што изриче, јавља, саопштава. малим? Каш. Увуче му два прста у изрез — Марко . . . приповједи испрекиданим блузе и тако га привуче к себи. Мар. изрекама . . . вечерашњи догађај. Бег. На

ИЗРЕКНУТИ — ИЗРИГАТИ вјеки вјеков! — понављао је често у себи ту завршну погребну брачну изреку. Ћоп. 2. сажета рененица која садржи какву мисао или моралну поуку, мудра реченица, сентвнција. — И један и други сипао је све саме чословице и опћените изреке. О-А. Изреке о моралу имају само онда вредности ако произлазе из личног искуства. Пед. 3. правн. = изријек (2) главни део првсуде којом суд одлучује о кривици оптуженог или о тужденом захтеву тужитела (диспозитив). изр&кнути, изрекнем сврш. в. изрећи. 8зреком,ијек. изријеком, прил. изричито, изрично. — Марулић као присташа црквене ренесансе изријеком означуЈе своју хрватску поезију као реакцију против поезије леуташа. Водн. Дакле, да обмањује, лаже, како Вук изреком вели. Бел. нзр&ндисати, -ишем сврш. 1ур. свршити рендисање, изблањати. — фиг. Зар не видите да је цела ситуација тако храпава да се не може ни изрендисати3 а камоли изгладити. Нуш. изр&штн се, изрепим се сврш. необ. опружити реп. — По двориштима сеизрепила мртва стока и живина. Матош. Дзресан, -а, -о који је са ресама, отрцан, изројтан. — Хлаче изресаних ногавица, а горе дроњак на дроњку. Јурк. јкзрескати, -ам сврш. = изрецкати дем. према изрезати. — С њим [мачемЈ му и корице даде, и ремен изрескан красно. М-И. цзретка, ијек. изријетка, прил. 1. не густо, не збијено (у просторном смислу), овде-онде. — Наоколо куда погледаш... пјешчани наноси, изријетка обрасли боровином. Бен. У свему је унутри неколико гости, изријетка посијаних. Цар Е. 2. не често (у временском смислу), кадикад, по који пут, овда-онда. — У соби је тшнина. Само што изретка пламичак у лампи почне једва чујно пуцкати. Дом. Покаткад плачно, као ријека из које се изријетка огласио који таласић. Цес. А. изр&ћи, изречем и дзрећн, изречем сврш. 1. речима исказати, изговорити. — Побратиме! . . . Реци ми ко те уби? . . . Тек он то изрече, а потавне лице Бранково. Вес. Посљедњу је ријеч изрекао неким тајанствено свечаним гласом. Јонке. 2. прогласити, донети, одредити: ~ казну. — Исте вечери је НОО изрекао смртну осуду. Дед. В. Чинило јој се као да ће јој доктор Зорић сад изрећи пресуду: да ли ће ослепити или не? Рист. ~ се 1. нехотице рећи што се није хтело или мислило рећи, изговорити што неопрезно. — Неки који су били простодушнији изрекли су се у чуду. О-А. Пред Чедом не смем да хе споменем. Још је неразуман па ће да се 28*

435

изрекне у комншлуку и код деце. Ћос. Д. 2. необ. изјаснити се, донети одлуку. — Успјех гласовања дознао сам истом сада под саму ноћ: људи су се изрекли за гробље. Дук. изр&цив, -а, -о који се може изрећи. изр&цитовати, -тујем сврш. изговорити рецитујући. — Лирску песму . . . морамо целу изрецитовати. Т. књ. бзрецкати, -ам сврш. — изрескати. — Тамо је на хартији и један ситно изрецкани круг. Ђон. фиг. Ускомешан ветром, Дон је бацао на обале чнсте изрецкане таласе. Моск. Дзречан, -чна, -чно в. изричан (/), изричит. — Ја сам постављен за стараоца деци покојног Љубише. То је било по изречној жељи његовој. Ком. изреч&није с цсл. оно што је изречено, изрека. — Завршује се [писмо] сасвим жалостиво, чисто плачевно, поповско-калуђерским пророчанским изреченијем. Јакш. Ђ. бзречица ж дем. од изрека. — [У ИлиријиЈ народ има питоме пјесме и мудре изречице. Нех. бзречно прил. в. изрично, изричито. — У Корану се доиста врло мало говори о сластима у рају, оне су пре наглашене него што се о њима изречно говори. Кнеж. Б. изреш&тати, -ам сврш. испробијати, избушити на више места. — Изрешетани кукурузи [од т у ч е ] . . . снуждили се жалосно. Гор. Изрешеташе ме Турци сачмом ко зеца. Ћоп. фиг. Небо . . . је било изрешетано звездама. Петр. В. изрцбати, изрибам сврш. 1. рибањем истрти, очистити. — Ту . . . тепсије и синије . . . Свакога дана имају доста посла дјевојке док све то изрибају, па се сија. Срем. После изрибаше собе и тек онда уђоше. Дед. В. 2. изрезати, исецати рибежом: ~' купус. 3. фиг. изгрдити, испсовати. — Имао сам силну жељу да изиђем и да га прописно изрибам. КН 1958. бзрибати, изрибам сврш. извадити рибајући (рибу или друго што из мора, из воде). — Полакоми се вук . . . пак стаде да учи и да се мучи како би хљеб из оне дубине [морске] изрибао. Љуб. изрива&е с гл. им. од изривати. изривати, изривам несврш. према изрити. изригавати, -игавам несврш. и уч. према изригати. јкзригати, -ам сврш. вулг. 1. ригајући избацити, избљувати, повратити. — Све је те дивове смутио и завео горостас кога је море изригало. Наз. фиг. [Земља] ће да изрига побуну из својих црева. Дав. 2. фиг. дати себи одушка, искалити гнев над ким, излити срце над ким. — Испраска се и изрига

436

ИЗРИГИВАТИ — ИЗРОВАШИТИ

из себе све што се у н>ему накупило. Чол. Ишчекивала [би га] на степеницама пред судом да изрига на њега све погрде. Франг. изригивати, -игујем несврш. = изригавати. 4зригнути,-нем сврш. ршајући избацити. взридати се, -ам се сврш. много ридати, исплакати се. јкзријати, изријем сврш. покр. в. изрити. Рј. А. изријек м (ијек.) 1. оно што је изречено. — Живот је свет: у сваком свом изријеку. Бег. 2. правн. = изрека (3). изријеком, ек. изреком. бзријети, изречем сврш. покр. в. изрећи. Рј.А. изријетка, ек. изретка. изрикати се, изричем се сврш. досита рикати, нарикати се. Рј. А. изрикнути, изрикнем сврш. индив. рикнувши избацити из себе што у један мах. — И он је сад из све снаге изрикнуо сав бол из себе. Дав. изриљати, изриљам сврш. дубоко изровати, изрити, прекопати тло [лопатом или плугом). — Виноград би могао да изриљам. Рад. Д. Потребно је да се земља пре сађења воћака што боље изриља. Тод. &зринути, -нем сврш. ринути ван, напоље, избацити, истиснути: ~ из седла5 ~ кога из службе.

ЗзричаЈ м 1. оно што је изречено, скуп речи, фраза; исп. израз (1). — Тим прологом почео је старац тумачити снагу и љепоту изричаја. Неим. Ако се смијемо послужити тим изричајем. Креш. 2. в. израз (3). — »Робиња« најпотпунији је умјетнички изричај Луцићеве петраркистичке еротике и његова аристократизма. Водн. Јкзричак, -чка м дем. од изричај. — Матерински језик заправо требало би да буде рјечит и рјечљивост . . . сваки изричај и изричак. Шим. С. бзричан, -чна, -чно 1. = изричит који је изражен јасно, одређено, речима. — На тај је сабор . . . послао и хрватски [сабор] своје посланике с изричном упутом да настоје око остварења пређашњих жел>а хрватских. Шиш. Нађем . . . изричан налог, накићен са много разлога на безбедност Данске и Енглеске. Панд. 2. грам. исказни, изјавни: ~ реченица. Азричит, -а, -о = изричан (1). — Рекао ми је . . . да је изричита жеља . . . да се не уважи ни једна олакотна околност. Крл. Бележићете . . . све оне походе који би обратили пуну и изричиту пажњу на знамениту борбеност . . . нашега батаљона. Вин. бзричито и изрично прил. на изричит начин, дословно, одређеним речима. — Суд доноси одлуке за случајеве који нису изричито споменути. Лог. 2. Фра Брне бјеше потпуно задовољан са сиковцем, иако фратар то није никад изрично потврдио. Мат. и.чркпути (се), изркнем (се) сврш. в. изринуће с гл. им. од изринути. исхркнути (се). Вук Рј. изритавати се, -итавам се несврш. и изробзкјати, -ам сврш. провести на робиуч. према изритати се. — Са столице га ји, као робијаш. — Сутра ћу у Лепоглаву. [пијанога] скидосмо . . . Туд се је мало Преда мном је петнаест година робије које изритавао и бранио . . . али му у час мртви ваља изробијати у »тамници кући оплаканој«. сан тијело обломи. Јурк. Чол. изритати се, изритам се сврш. ритати изрован, -а3 -о 1. трп. прид. од изроеати. се досита, наритати се; фиг. избеснети се, 2. избраздан, храпав. — Тај сељак . . . оштра, истутњити се, протерати своје, жива лица, изрована раним борама мицао је бзрити, изријем (аор. 2. и 3. л. изри; брковима. Шуб. фиг. Венцел Отокар Драпал трп. прид. изривен, -ена и изрит) сврш. 1. само је клокотао од . . . смијања сухим својим ријући ископати, изровати, издупсти. — изрованим гласом. Коз. Ј. изроварити, -оварим сврш. = изроваУсијана ђулад . . . забише се далеко у земљу, шити изрошти, ископати, раскопати. — Она изривши и избацивши високо у ваздух је била још држећа . . . а он клецав, изроцрну земљу. Глиш. Под земљу пчеле се варен и уморан. Вучо. завућ у рупу изриту знаду. Марет. Страх је изрио по твојој души као гундељ по кром~ се = изровашити се постати избразпиру. Ћос. Д. 2. уситнити, растрести земљу дан, изрован, наборан. (радисејања).3.р1!јући добити, постићи. Р-К изровати, изрујем сврш. ријући ископати, Реч. раскопати. — Свиња не може кроз њих изритити, изритим сврш. покр. извито- проћи нити поља изровати. Бен. Када изађоше на пут који су летни радови посве перити. — Да пуцају у оне трошне кровове изровали, обојица се зачудише. Петр. В. којим је сунчана жега изритила даске. Мул. изровашити, -бвашим сврш. = изроваизрицање с гл. им. од изрицати. рити. — Висока гора, висока и сва изровашеизрицати, изричем несврш. према изрећи. на, као да су је оријаши изгребли. Бен. фиг.

ИЗРОГАЧИТИ — ИЗРОЊАВАЊЕ Ако Николу осуде и на десет година, ја ћу га чекати . . . Само ме једно мучи. Да ли ће он мене хтети овако изровашену. Пол. 1957. ~ се = изроварити се. — Причај! — рече истражник . . . — Али што? Ја немам појма . . . — Сад се изроваши читава истражникова брада, као да му је нетко из ње јетко истиснуо крв. Ж 1955. изрогачити, -огачим сврш. избечити, избуљити (очи). — Скоро истовремено зачује какотање. Изрогачи очи. Божић. Дели се рањеницима чај. Поп изрогачио очи, а један партизан, Далматинац, насу у порцију чаја. Дед. В. ~ се (на кога) испречити се, обрецнути се на кога. — На то се они на мене изрогаче: »Та ми хоћемо да осветимо нашег кнеза«! Нен. М. бзрогљати, -ам сврш. покр. извадити рсгљама (кромпире). Рј. А. изрогуљати, -ам сврш. покр. на вршају рогуљама дигнути сламу да семе испадне на тло. бзрод м 1. оно што се изроди, што постане физички или морално горе од онога од кога се роди или из чега никне, искварен припадник какве људске групе, заједнице исл. — Ослободи нас сваког страха . . . а највише опаких изрода из наших властитих редова. Мишк. 2. покр. коров, уродица. — Љуљ, у пшеници некакав изрод налик на штур јечам. Вук Рј. изродити, изродим сврш. родити много {деце), народити. — Окућио се ц оженио у Сарајеву гдје је и дјецу изродио. О-А. Она би вјеројатно могла изродити читаво племе оријаша. Донч. фиг. Тишина, угодно мјесто . . . помажу јако да се најнеплодније музе оплоде и изроде пород. Вел. ~ се 1. свршити с рађањем, не рађати више или не моћи родити. Рј. А. 2. постати гори од својих предака, изметнути се, искварити се. — Од поносних својих отаца . . . бијаху се изродили у скутоноше обласника. Новак. фиг. О, срце моје, ти се не изроди, нека у моје затворене груди никад Неронов не провали дух! Панд. 3. а. изменити природу, претворити се у што друго, у што горе. — Жамор, спочетка тих . . . гдјегдје се изродио у свађу. Бен. Питање је како избећи . . . опасност да се почетна улога државе . . . не изроди у кастинско-бирократски систем. Комун. 1951. б. настати, појавити се (р чему неповољном). — Није се смела никоме потужити . . . бојећи се да се што горе не изроди. Вес. Знајте . . . да ће се вама на грбачу свалити све зло и невоља што се изроди из наше кавге. Вел. Лзродица ж 1. бот. главница (2) С1аујсерз ригригеа. Сим. Реч. 2. в. изрод (1). — На то [иде] бјесноћа нашијех изродица! Павл.

437

изрођавање с гл. им. од изрођашти се. изрођавати се, -бђавам се = изрођивати се несврш. према изродити се. изрођај м изрођавање, дегенерација. Бак. Реч. изрођ&ник, -ика м изрод Џ). — Наш се некултурни изрођеник кити туђим, и то журналистичким перима. Шим. С. Азрођенбст, -ости ж особина или својство онога што је изрођено, дегенерација. изрођивање с гл. им. од изрођивати се. изрођивати се, -рбђујем се несврш. = изрођавати се. изројпти се, изројим се сврш. 1. излећи се, излетети (у) ројевима. — Савремени кроничари помињу да су се изројили скакавци у нечувеној множини. Кнеж. Б. фиг. А Марији . . . узаврело у грудима и чађавом тававицом заблештали светлаци, изројили се уз вериге као да је неко најјароснију ватру разџарао. Рад. Д. 2. свршити ројење, изделити се даЈуКи ноее ројеее (о пчелама). — Трмке ти се изројиле, све ројаци ка' облаци! Вук. 3. фиг. изговорити свашта (срдећи се на кога). Рј. А. бзројтати, -ам сврш. учинити да се напраее ројте, претворити у ројте, крпе. — Соба с прашном, изројтаном поњавом, с два истрошена . . . кревета. Сим. Она је човјек у коме природа лепрша попут барјака; вјетар ће га изројтати без боја. Боокић. изрблати, изролам и изрољати, изрољам сврш. нем. 1. еаљајући учинити раеним, глатким, изравнати: ~ рубље. 2. а. одмотати што до краја: ~ ћилим. 5. замотати што до краја: — географску карту. 1 изрбвити , изроним сврш. 1. изићи испод воде на поершину. — Чим је изронио, младић . . . стаде да плива ка другој обали. Андр. И. 2. фиг. а. изићи на видик, појавити се одједном, помолити се, искрснути, показати се. — Наједном изрони из грма танка кошута. Ксс. Из мрака [је] нагло изронио кочијашев лик. Пав. б. настати, постати. — На дворишту је дотле из влажне и хладне магле . . . изронио ведар, свијетао., рани прољетни дан. Кол. О Мандићевој шкртости изронила је прича . . . Михољ. 3. (што) изеадити роњењем: ~ прстен из дубине. изрбнити 2 , изроним сврш. 1. поткопати, разлокати, разнети, спрати (вода земљу). 2. пролити, просути: ~ сузе. ~ се измучити се много, натрудити се. — Мати се стане тужити . . . како јој, ако сина није код куће, нема ко ни дрва исцијепати, те се изронише, јер оно њих не преможе толико домаћег посла. Буд. изроњавање с гл. им. од изроњавати.

438

ИЗРОЊАВАТИ — ИЗУБИЈАТИ

изроњАвати, -бњавЗм и изроњбвати, 1 -бњујем несврш. према изронити . изрбсити, изросим сврш. накеасити (влагом, течношћу), сквасити^ облити. изрубати, -ам сврш. окрњити на много места, изровагпи по крајевима, ивицама. — По који облак. . . сједи му [брду] ка раменима или се једва примјетно пуже уз саму изрубану, суновратну ивицу пирамиде. Ђон. изр^битта, изрубим сврш. све или сасвим порубитпи, опшити. Рј. А. изруг Авање с гл. им. од изругавати се. изруг&вати (се), -угавам (се) = изругивати (се) несврш. према изругати (се). изругати (се), &зругам (се) сврш. много се наругати коме, изврћи руглу, смеху, исмејати кога. — Кнез се њим изруга и изасмије. Љуб. Одлучи [Андријашевић] да се свему томе изруга. Нех. изругивање с гл. им. од изругивати (се). изругбвати (се), -угујем (се) несврш. = изругавати (се). изр^зкитн, ^зружим сврш. обасути погрдама, испсовати, искарати, изгрдити. — О, како ме најзад изружише ти епски дивови наше Илијаде! Крањч. С. Плане за ситницу . . . изружи га да га ни Ибар не може опрати. Бож. изрукбватв се, -укујем се и изруковати се, -кујем се сврш. заершити руковање; руковати се са више особа. — Изруковавши се с н>име узе без околишања износити што му је мало прије саопћио мршави господин. Цар Е. Пошто је оставила обрамице, она се слободно и мушки изрукова са свима. Лал. изруков&дати, -ам сврш. покр. сакупити у руковети (окито). — Све смо жито изруковедали, али нијесмо повезали. Вук Рј. изрунити се, Азруним се сврш. рашчинити се у мрве, измрвити се, искрунити се, раздробити се. изрупчати, -ам сврш. начинити на чему много рупица, избушити на много места. — Најпрво му пођу очи по олтарима које покривају би}ели олтарњаци с изрупчаним чипкама. Коз. И. изрутинбрати се, -инирам се сврш. постати рутиниран, извежбати се. — Кад се увјежба, изрутинира, истренира, онда ће у Загреб. Бег. изр^чатн, изручЗм несврш. в. изручивати. —• Ја те изручам божјој милости. Новак. Теби, драги мој нећаче, . . . изручам властеоство своје и старинско по закону право. Бог. шзручбње с гл. им. од изручити. изручивање с гл. им. од изручивати. изручиватв, -учујем несврш. према изру-

изручилац, -иоца и изручитељ м онај који изручује (кога или што). изручити, изручим сврш. 1. испразнити, изасути, просути. — Мати Стојанова изручи пуру у чанак и спусти пред њих. Ћор. Преко хиљаду авиона прелетело је . . . а заробљеници са устрепталом радошћу ишчекују када ће изручИти свој смртоносни товар. Јак. фиг. Спуиггајући ствари Јордан изручи гадну псовку на рачун Немаца. Јак. 2. предати коме. — Валпурга МУ је [Стипанчићу] изручила Јурјево писмо. Новак. А кући тијело моје поврати да би ме огњу мртва изручити могли Тројанци. М-И. 3. испоручити, јавити. — Изручите од мене генералу . . . да су његове вијести неистините. Крањч. Стј. Изр. ~ п о з д р а в поздравити; ~ захвалност захвалити. изручке прил. покр. бацајући из руке, врзимице, хитимице. — Ударио га батином изручке. Вук Рј. бзручник м онај који што изручује, предаје. Рј. А. изручница ж признаница или потврда којом се потерђује да је што изручено или предано. — Баја-Ђуро се одмара да заборави свакојаке предатнице и изручнице из уреда. Киш. дзрупба ж заст. в. изручење. — По њој [основи] се неће смјети тражити изруџба њихова припадника, већ само прихватити ако буде понуђена. Мј. 1926. изрушитн, -им сврш. порушити све; порушити на много места. ~ се порушити се, срушити се до темеља или на много места. — Али се временом све изрушило. Берт. изуб^дати, -убадам сврш. I . убости на више места. — фиг. Пролазе поред брдашца као у журби изубаданог каменим крстовима. Ћос. Д. 2. фиг. прострелити {више пута) очима, погледом, оштро погледати. — Један другом изубадаше очи шиллстим густим погледима. Ћос. Д. нзубаха прил. покр. изненада. — Но ако удари изубаха, а нас нађе спавежљиве, ископаће нас до трага. Љуб. изубашити се, -им се сврш. покр. згранути се, изненадити се. — Нађе сина у оне муке какве }е везир умио измислити, како ће се мајчино срце изубашити и од жалости раслабити да испуни жељу везирову. Миљ. нзубијати, изубијам сврш. озледити на много места ударцима, избити, премлатити. — Нетко је стајао изубијан и крвав. Михољ. фиг. Жива свјежа пруга Уне . . . губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих . . . литица.

ИЗУБИТИ — ИЗУЗЕТНОСТ Мил. В. Момчад је изубијана од напора и ноћи и страха клонула, утрнула зубље и позаспала. Крл. из^бити, изубим сврш. учинити зупчаетим, изупчати. Р-К Реч. изубити, Јгаубијем сврш. в. изубијати. — Изубијена, смалаксала извукла би се ван, сјела пред кућу на камен. Пец. изување с гл. им. од изувати (се). изувати, Лзувам несврш. према изути. ~ се несерш. према изути се. изувач, -ача м направа за изу-вање обуће. — Бјеше то . . . облачиокица у којој су главни . . . предмети били . . . огледало, па назувник и изувач. Креш. нзувидјети, изувидим (ијек.) сврш. заст. испитати, истражити. — Ваља изувидјети који између њих на то је пристао, а који није. Павл. нзув&јати, -увЗјам сврш. 1. учинити вијугавим, кривудавим, искривити на много места. — Украј пруге изврнути и спаљени вагони . . . и изувијани носачи од мостова као да су од жице. Јак. 2. фиг. утјено, компликовано казати. — Да је било за паре . . . никад ја не бих научио све оне изувијане и изнадодаване ријечи сличне једна другој . . . ал' за Партију све то научио. Лал. ~ се постати вијугав, искривудан; поређати се у вијугавој линији. — Видели су се . . . изувијани редови врба куда је текла речица. Пер. изувити (се), взувијем (се) сврш. в. изувијати (се). — Данас је његова [Зорана Мишића] фраза зрела . . . мисао и кад је изувијана и кад је једноставна, увек прецизна. Михиз. изугризати, -угризам сврш. = изуједати угристи, ујести на више места. изудавати, -удајем сврш. = изудати поудати све (кћери) или еише њих. — Изумрле и расуле се старе породице или се поженило и изудавало. Петр. В. изударати, -ам сврш. 1. избити, истући, измлатити. — Такву је осјетио вољу да је . . . ногама изудара. Бен. Оборише га, изудараше кундацима и отјераше у самицу. Чол. • фиг. Можда је од дјетињства и сувише био пригњетаван и изударан од живота, те је већ огуглао. Петр. В. 2. ударити на више места по чему. — Велики кожни ковчези . . . изударани [су] царинским жиговима. Гор. Изр. ~ на мртво (на мртво име) жестоко, јако избити, испребијати кога. изудати, -ам сврш. = изудавати. — Неколико је дјевојака тако изудала. Ђал. Азудити, -им сврш. 1. раскомадати, искасапити (тело); чсећи на подуже комаде погодне за сушење (месо, заклано живинче). —

439

Он . . . се избави несреће . . . да преда крштене некрпггеним зликовцима, који би их изудили очас на тисућу делова. Бож. [Казивали ми] како се пастрма изуди на вјешалице. Павл. 2. раставити на делове, рашчланити. — Периода у којој живимо успела је само у једном . . . да све рашчлани, да рашчеречи и изуди. СКГ 1937. изузам прил. заст. в. изузев(ши). — Кнез Брнардин Франкопан преживио је сву своју дјецу изузам можда једину Веронику. В 1885. изузев 1. прил. за изузимање: узимајући као изузетак, осим, сем. — Лица [су приповетке], изузев главну јунакињу, и данас још жива. Цар М. 2. у служби предлога (с ген.). — [Тај крај] нема жељезничких пруга, изузев индустријске пруге Угљевик — Босанска Рача. Чол. изуз&гак, -тка м (мн. изузбци, ген. изуз€т5ка) оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. — Радници су се тад борили сами. Ретко који средовечни сељак. Изузеци само. Дав. Драма Вучјак је изузетак. Матк. бзузетан, -тна, -тно који чини изузетак, који одудара, који се одваја од правила. — Наскоро је стигао одговор да се сви бунтовни елементи издвоје у нарочити логор и према њима предузму изузетне мере. Јак. Позвавши се на изузетне прилике, отпио . . . Кол. изузети, изузмем (аор. 2. и 3. л. изузе; р. прид. изузео, Изузела; трп. прид. изузет) сврш. 1. издвојити напосе између више лица или ствари, не убрајати међу остале, искључити између осталих. — Уредник оне »Антологије« није никад у свом животу — ако изузме доба своје ране младости — имао »савремен укус«. Поп. Б. Ови нижи разреди немају никаквога права да буду изузети од пореза. Рад. Стј. 2. а. узети унапред, предујмити. — Господин је изузео себи утржак продаје од посљедња три дана. Сим. б. узети из чега, извадити. — Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе фондова десет хиљада динара манастирског новца ради . . . поточара. Ранк. Одем у музејску књижницу и тамо са другаром изузмем такву једну књижицу. Вин. ~ се наљутити се на кога, постати му непријатељ. — Још откако се терасмо оно лане око синова — одонда се он на нас нешто изузе и стаде дувати. Глиш. Ја помислим: зашто се је он изузео на ме. Кик. бзузетно прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. — Данас [сте] тако изузетно мили и искрени. Јанк. Ја сасвим изузетно осјећам потребу да све то рашчистим. Кол. Взузетност, -ости ж сеојство или особина онога што је изузетно. '-•• •» -- - - -••>

440

ИЗУЗЕЋЕ — ИЗУМИСЛИТИ

изузбће с 1. гл. им. од изузети. 2. правн. Ето ти види, молим ја тебе, сад те њихове у грађанском и кривичном поступку тражење памети и изума: наручили из вароши Туре да судија не суди у одређеном случају због да подучава наше дјечаке. Ћоп. 2 постојања околности које изазивају сумњу у бзум м в. изун. — А), бора вам, куми и његову пристрасност, искључење. — А за дјевери! Је ли изум цури говорити? НПХ. слиједеће суђење тражит ћу [његово] изуСеиз осјети прави тренутак па снисходљиво зеће. Крл. О искључењу и изузећу [поједипоче: — Изум, ага, да те нешто питам? — них судија] решава судско веће. Пол. 1944. Бујрум . . . Радул. изузимање с гл. им. од изузимати. изумакати, изумачем несврш. све појести нзузимати, изузимам и изузимљем не- умачући у што. Вук Рј. сврш. према изузети. нзумбвање, ијек. изумнјеваље, с гл. им. изузнати, изузнам (изузнадем) сврш. од изумевати. заст. посве сазнати испитујући, истражујући изум^вати, -умевам, ијек. изумиј&вати што. — Чудим се откуд Марко сваку пасју несврш. и уч. према изумети. пару изузна. Павл. изумбвач, -ача, ијек. изумјбвач, м изумиизуј^дати, изуједам сврш. = изугризатељ. — Зато и све напред наведене речи ти. — Пустио сам их [комарце] да ме добро имају . . . живе, продуктивне наставке: поизуједају. Петр. М. фиг. Плаче над свим у казалац . . . изумевач. Бел. свом животу, младом, а ипак изуједаном нзумелац, изумеоца, ијек. изумјелац, м непрекидним очајем. Мих. изумитељ. Дзука ж заст. оно што се изучило, наука. изум&гак, -тка, ијек. изумј&гак, м оно — То јединство земље, народа . . . изуке . . . што је изумљено, пзум, проналазак. — Негда извело је једну свијест, свијест талијанску. је предилац радио само на једном вретену . . . Павл. И стекли изуку бољу него их имају После учињених изуметака је један предилац писци данас. Шим. С. прео на 11-16 вретена. Лапч. изукрстити, -укрстим сврш. в. изукрш изумети, изумем, ијек. изумјети, сврш. 1. тати. — Нека [наука] испитује изукрштену наћи истраживањем нешто што се пре није мрежу која везује међу собом разноврсне знало, изнаћи. — Колико година је прошло појаве спољног света. Прод. Ова су имена како је Гутенберг изумео слово, а тек јучер изукрштена и испреплетена жудно као и су »укинуте батине«. Лаз. Л. Ту су ти . . . судбине оних који су их оставили. Вуј. бочице с мирисном водицом, па посебне с изукрштанбст, -ости ж својство или некнм наново изумљеним балунчићима. особина онога што је изукрштано. — [Разви- Драж. 2. смислити нешто што не постоји и так језика] нам даје изванредно лепу и навести то као истину, измислити. — . . . пластичну слику оних односа узајамности И ти би какову ријеч, о старче, изумио брзо и изукрштаности коју видимо и свугде да тко струку ти даде и кошуљу. М-И. другде на целом простору пружања нашега изуметник, ијек. изумјетник, м в. изумијезика. Бел. тељ. — Све игра игру . . . најбешњу . . . која изукрштати, изукрштам сврш. ставити, распоредити једно преко другога а у разним се по својим снажним изуметницима назвала: смеровима, унакрст. — Долина Спрече пуна козачић. Глиш. изумивати, изумивам сврш. довршити је врбака . . . изукрштана је саазама и путевима. Чол. Он [језик] је углавном саграђен од умивање свих, умити све редом. — Децу по попречнопругастих мишића који су изукрш- кући сву изумивам. Вес. тани. НЧ. фиг. У оној мутној води изукршизумијев-, ек. изумев-. таних и испреплетених сплетака . . . могло се изумипац, -иоца м изумитељ. много шта постићи. Крањч. Стј. изумињавати, -ињавам несврш. и уч. пре~ се бити, наћи се у унакрсном положају, преплести се у разним смеровима. — А пушке, ма изумињати. — Можда ће те [господа] изумињавати, можда ће потајице пазити на силне пушке, изукрштале се изнад глава те. Новак. војничких. БК 1906. Омекнуо восак, па се изумАњати, -ам сврш. тал. покр. испитасвећице понагињале, изукрштале. Сек. ти (код суда), преслушати, саслушати. Рј. А. изуларити, изуларим сврш. скинути изумирање с гл. им. од изумирати. улар: ~ коња. изумирати, -рем несврш. према изумрепш. ~ се фиг. постати сувише слободан, необуздан, разуздати се, разуларити се. изумисао, -сли ж покр. измишљотина. — Лзум и Азум1 м 1. оно што је изумљено, Срдар се љутио на »изумисли дичурлије«, а највише на Фра Брну. Мат. резултат изумиочееа рада, проналазак: ~ радиофоније. — Одлучио је свој изум дотјеизумислити, -им сврш. покр. измислити. рати. Павл. 2. домишљање, довитљивост. — — Па кад се то . . . повјеровало о највећем

ИЗУМИТЕЉ — ИЗУЧАВАТЕЉ мудрознанцу 19. вијека, што се неће рећи и изумислити на вас? Павл. изумитељ м онај који је што изумео, који је изнашао што је пре било непознато, проналазач; исп. изумилац, изумелац. — Њихов је изумитељ, судим ја, у паклу награђен за свој сотонски изум. Вел. Изумитељ овог еликсира у историји човечанства заузима прво место иза Пастера. Б 1958.

441

Азун м тур. допуштење, одобрење, привола, 2 пристанак; исп. изум . — Ушао је Швабо у Босну, а ни Султан ни Ћесар не упита нас: је ли изун, бегови и турска господо ? Андр. И. Јово узео изун од мајстора, па се нешто усповрзо, сад уз чаршију сад низ чаршију. Шанпг.

јкзун-т^скера ж тур. писмено допуштење, одобрење. — Па стане молити Ћаја-пашу да му даде изун-тескеру да може продати у изумит&љица и изумитељица ж жена Немачку неколико стотина волова. Вук. која је што изумела, проналазачица. изупотрббљаван, -а, -о који је толико бзумити, -им сврш. избезумити, обезуупотребљаван да еише не вреди, избачен из мити. Рј. А. ~ се остати без памети, полудети. — употребе. — Таквих реченица има у тој књизи . . . али и сам он признаје да су то Боме изумио се човјек, па ето ти! Десн. изумишљати, изултшљам несврш. према већ све старе и изупотребљаване. Нуш. Шта ради . . . онај жути штајервагн? Старински, изумислити. изупотребљаван. Сек. изумјелац, -миоца, ек. изумелац. Нзупчанбст, -ости ж својство или особина изумјет-, ек. изумет-. онога што је изупчано. изумљавати, изумљавам несврш. в. изупчати, -ам сврш. начинити зупце на изумевати. — Четврти дан сам добивао чему, изрецкати. Бен. Рј. главне згодитке, изумл>авао сам најбоље изурвати, -ам сврш. ископати, издробити, патент-аероплане. Матош. изумљив, -а, -о необ. који има способност раскопати, раздробити. Рј. А. да изуме. — Хајдемо дакле у Шијачку — у Азуст в. наизуст. ту земљу обртничку — и то управо у Голоизустити, изустим (трп. прид. изушћен) брдо, то гнијездо изумљивих соколова. Кор. сврш. испустити из уста, једва изговорити, изумљивати, изумљујем несврш. в. изјавити, изрећи. — Мислила је: то неће изумевати. — Изумљује [Дорчић] дапаче смети никад изустити, а ето изусти. Вес. нове начине рибарења. Новак. Мама Сидина долазила и одлазила те ни изумрети, изумрем, ијек. изумријети, ријечце да би изустила. Киш. ~ се заст. изјаснити се за што. — Ми (аор. изумрех, 2. и 3. л. изумре; р. прид. изумро, -рла3 -рло) сврш. 1. умрети, нестати бисмо се за њихово сједињење изустили кад не оставивши никаква потомства; исп. уга- би то срећа наших народа питала. Старч. сити се. — Данас нема животиње која би изутбзати, изутежем сврш. стегнути, личила на некадање динотеријуме; они су везати на више меспш. — Зими, истина, дакле изумрли без потомства. Жуј. Тада је носили смо на ногама старе искрпане и изумрла блитвинска шведска линија на шпагом изутезане ципеле, нађене наградхунском краљевском пријестољу. Крл. 2. ском буњишту. Кик. умрети свиједан за другим, поумирати. — У Азути, изујем (аор. 2. и 3. л. изу и изу; р. Градишкој и Бродској пуковнији узимају се прид. изуо, Јгзула; трп. прид. изут и изувен, под сзоје деца, обично женска »кад им изувена) сврш. свући, снимити, скинути с изумру родитељи«. Ђорђ. И кћери им убрзо једна за другом изумрле. Рад. Д. 3. фиг. за- ногу (рбућу); ослободити се обуће. — Радојка дође те ме изу и опра ми ноге. Вес. И ципеле мрети, ишчезнути, изгубити се, нестати. — је изуо да покаже како се послује. Кал. Давно су јој изумрла осећања, мисли и жеље што би се само ње лично тицале. Дом. ~ се скинути са својих ногу обућу. — Бакоња се прену . . . али не скочи као некад, Кад пада киша, изујемо се, те трчимо боси по но лешка докле не изумре посљедње зујање трави. Дом. звона. Мат. 4. фиг. постати празаи, пуст, изучавалац и изучавалац, -аоца м опустети. — Руски ров на брегу . . . био је онај који изучава. — Против те концепцнје изумро. Црњ. Данас је цеста изумрла. Донч. чули су се и у иностранству гласови низа напредних изучавалаца језика. Ств. 1948. изумријети, изумрем, ек. изумрети. изучавање с гл. им. од изучатти. нзумрће с гл. им. од изумрети. — Кратко вријеме послије изумрћа Карловића у Њеизучаватељ и изучаватељ м изучатлац. мачкој натјерао је саски војвода Хенрик — Шопенхауер је, по мишљењу њемачких остале војводе да га признаду за краља. изучаватеља стила, »умјетник у смјештању ТЈов. 2. °" и - ^ > ! « ч•&•>->* •< ч ^ ' интерпункције«. Шим. С. , «№^ -»• .... -

442

И З У Ч А В А Т И — ИКАВКА«

изучавати, изучавам несврш. према изуа у кратким у је. — По школи и по књичити. жевности сам ијекавац. Вел. Азучено прил. на изучен начин, вешто. — ијекав&зам, -зма м реч у ијекавском Мркоглава јој изучено поглади [косу]. облику у икавским и екавским говорима; ијекавштина. Божић. Азученбст, -ости ж својство или особина иј&савицаииј&кавицаж в. ијекавштина. онога којије изучен. ијбкавка и иј&кавка ж жена ијекаеац. нзучити, изучим сврш. 1. постићи ученј&савски и иј&кавски, -а, -о који се одњем темељна знања у чему, докраја учити. — носи на ијекавце и на ијекавштину. — У Која срећа да ншесам никада ни изучила веза, — од њега сва моја несрећа. Шимун. та три дијалекта постоје и три говора . . . Јасно се види да је занат изучио код предсје- икавски, екавски и ијекавски. Барац. ијбкавски и иј&кавски прил. на ијекавдника. Бар. 2. дати, предати коме какео знање, умеће, научити, обучити (кога). — ски начин. То је н>у изучила она Крунија, стрина њезина, нјбкавштина и ијекавштина ж јужни што зна и што ђаво вечера! Вес. штокавски говор, говор ијекаваца. — Са крш~ се учењем стећи какво знање или ћанима говораше икавштином, а са хршпћавештину. — Каните се свађел већ гледајте да нима ијекавштином. Ћип. се то дијете сачува, да се што изучи. Мул. Он Зјем покр. /. лице през. од јести. је створио читаву школу песника без талента бјетко прил. покр. в. јетко. — Цар који су се у њега изучили вештини писати кад види да на трпези нема ожице . . . рече песме.. Нед. ијетко: »Шта је ово?« Вук. Изр. ~ дову, ~ молитву очитати иЈу и нју узтк којим се изражава чуђење молитву, помолити се. — А он му је дову изучио. НП Вук. И да им [мртвим душама] због чега неочекиваног, непредвиђеног, страшног. — Ију, господин Спиро, шта вам то сада Хаџија не изучи молитву, ја данас не бих пада на памет! Срем. Из друге собе слушао довде стигао. Сиј. [сам] очајне врискове: ију! ију! ију! Нуш. изушивати, изушивам сврш. на више места и вшие пута ушити, сашити. — Оне нјују(ју) узвик којим се изражава занос, [књиге] су често излепљене . . . изушиване. раздраганост (рбичноу колу, поскочицама и сл.). — »Ситно, брате, ијујују!« момци чили Андр. И. изушћивати, изушћујем несврш. и уч. подвикују. Радич. Шаца [се] распомами па удари у поскочице и подврискује: ијују! према изустити. Срем. 8јед м (ијек.) покр. 1. в. јед. — Оћути у ијујукати, ијујучем = ијукати несерш. себи некакав пркос и бијес, да је завикнула и уч. према ијујукнути. кроз плач од иједа и љутине. Шимун. 2. нјуј^кнути, ијујукнем сврш. узвикнути «. отров. — Дане губим ијед гутајући. Кор. »ијују«. — Кад је то рекао, ијујукне. Вел. иј&дак и Вједак, -етка, -етко (ијек.) Зјук м а. глас који се чује кад ко ијујукне, локр. в. једак. — Пун је ијетких нападаја на поцикиеање, врискање. — Виногради се . . . свеучилишнуфилозофију.Лаз.Што је теби... озивљу од пјесме и ијука. Нех. б. покр. да си вазда . . . невесела и ијетка? Лоп, фијук. — Чује се ијук вјетра. Војн. иј&дан и Зједан,-дна,-дно неодр. допусна ијукати, ијучем несврш. = ијујукати. придевска зажница за лица и ствари: икакав, — Нетко ијучући, нетко пјевајући, а нетко и макар који, икоји. — Те песме [су] могле стати плачући извезу се трком из Хорватова у ред најбољих сличних творевина које је двора. Донч. иједан народ створио. Бел. Реците им да ми кк. скраћ. икавски. треба, да сам без иједне паре. Јонке. пкавац, -авца м (ген. мн. -аца) онај иједанпут прил. = иједном и у каквој који говори говором у којем је од негдашњега прилици, икад, икада. »јат« настало »ш. — Икавац сам по срцу и иј&дити (се), иједим (се) несзрш. в. души и ја сам. Вел. једити (се). — Ја узео [шићар], за мене је икав&зам, -зма м реч у икаеском облику било, па се немој на ме иједити. НП Вук. у ијекавским или екавским говорима; икавиј&диом прил. = иједанпут. — Учини штина. — Писао ј е лијепом ијекавштнном, јој се необичнији него иједном досад. Радул. натруњеном подоста икавизмима. Водн. ијек. скраћ. ијекаески. икакица ж в. икавштина. иј^кавац и нј&кавац, -авца м онај који 1 нкавка ж она која говори икавски. говори оним штокаеским говором у којем је негдашње »јаш« у дугим слоговима прешло у ије, нкавка2 ж в. штуцале, подриг. Вук Рј.

ИКАВСКИ — ИКРАШИЦА

443

бкавски, -а, -б који се односи на говор Дкона ж грч. светачка слика у визаптијикаваца, на икавштвину. ско-правослатој уметности. — На зиду је икавштина ж западни штокавски говор, висила једна стара дрвена икона светога гоеор икаваца. — У Златарићеву књижевном Саве. Лаз. Л. На олтару бијаше икона св. Миховила. Шим. С. р а д у . . . икавштина се већ губи у ијекавштиДконица ж дем. од икона. — Љубили су ни. Водн. . . . сребрну иконицу с ликом Богородице. Зкад(а) неодр. допусни прил. за ереме 1. било када, ма када. — Потреба за политичку Вучо. акцију осећала се више но икада. Скерл. 2. иконоборац, -рца м (вок. иконоббрчс; ген. мн. -оббраца) ист. цркв. противник покр. никад. — Сад помози, али већ икада. НП Вук. 3. покр. колико год, највише. — поштовања икона; исп. иконокласт. — Отуда потиче им тај тон и дух, достојан иконобоГрго се превијао и бусао у груди што је раца у првим вековима хршнћанске цркве. икад могао. Мат. КН 1958. Изр. боље ~ него никад(а) боље и касније него никада. иконоббрство с ист. цркв. борба против Зкадар(е) прил. покр. в. икад(а). — поштовања икона, хришћанска хереза, јерес Што не дођеш ноћас у Котаре, али ноћас, која није допуштала ликовно представљање али икадаре. НП Вук. светаца, анђела и др. — Први озбиљнији Зкакав, -ква, -кво неодр. допусна придев- сукоб [између источне и западне цркве] избио ска заменица за каквоћу илиза лица и ствари: је у вријеме иконоборства. Пов. 2. макар какав, било какае; иједан. — Без иконбграф м иконопмац. Икаква напрезања одскочи белегу за читаву иконокласт м грч. иконоборац. стопу. Вес. Кршнији сам него икакав калфа! иконолатрија ж грч. пош^повање, обо— рече Стојан. Ћор. жавање икона. Зкаки, -а, -б покр. в. икакав. — Ко год иконописац, -сца м сликар икона. — опази у томе икаку сметњу, нека слободно Неки иконописац — скитница још давно дао каже. Вук. му [је] надимак »Петрарка«. Ћоп. Зкако неодр. допусни прил. за начин: на икон&писни, -а, -5 који се слика на икома који начин, било како. — Ако икако нама. — С тим очевидно досликаним икоможе, нека дође. Јакш. 23. нописним ореолом . . . он има врло живу Вкамо прил. макар камо, икуд(а). и изразну физиономију. Грол. ик&ндија ж тур. = ићиндија а. трећа иконопоклоник м обомсаеалац икона. муслиманска молитва која се клања између Деан. Рј. поднева и залаза Сунца. — Алибег клања икбнос м даска или што друго што икиндију. НПХ. б. време кад се та молитва служи као подлога икони. — У старом ораховрши. вом иконосу златила се богата икона. Ћор. вко, Вкога = итко неодр. допусна имениикондстас м преграда између олтара и чка заменица за лица: било ко, макар ко. — осталог дела цркее, украшена иконама. — То је пуки сиротан без икога свога. Дом. Не Гледа у пламичак кандила што трепери сјећаше се да га је ико волио. Мил. В. пред распећем на врху иконостаса. Ранк. Зкозаедар, -дра м грч. геом. = икосае&КОНСКИ, -а, -5 који се односи на иконе, дар тело ограничено са двадесет истостраних који је налик на иконе. — Нерадо гледа трокута, троуглова. Вкојако прил. покр. в. икако. Вук Рј. твоје иконско лице. Иван. икос м бот. плава тубероза. Р-К Реч. икоји, -а, -е неодр. допусна придевска Зкосаедар, -дра м = икозаедар. заменица за лица и ствари: макар који, иједан, икакав. — Није [ми] познато да је икоји икра ж рибља јаја, мрест. — Од јаја учитељ тако лепих књига написао као (икре, мрести) разних риба праве ајвар. Станко. Трифк. Батут. Зколик, -а, -о неодр. допусна придееска Изр. бацати икру полагати јаја, мрест заменица за величину и количину: макар колик. (о рибама). Зкраст, -а, -о у којему је икра, пун икре. нколико неодр. допусни прил. за количину: макар колико, ишта; иоле, макар мало. — бкраш, -аша м и икрашица ж риба Ако се овој приповијести може иколико (женка) у којој има икре. — Ја изберем још приговорити . . . Вел. Обрађивали су земљи - два робра икраша (шарана) из корита. Лаз. Л. ште3 иколико заштићено од буре. Нех. Међу рибама било је и јегул>а икрашица и Нколицко прил. макар и најмање. — И млечњака, очевидно полно зрелих за мрешћење. Петр. М. .а.«-л - чз---»•«_.=. зашто да јој вјерујеш иколицко. Вел.

444

ИКРИТИ СЕ — ИЛИНШТАК

Вкрити се, -им се несврш. имати изглед икре, зрнаца. — Њихова маст [домаћих свиња] блешти и икри се као бели шећер. Петр. В. Лкрица ж зоол. личинка, ларва трака-

нлегалност, -ости ж особина онога што је илегално. — Отпор радничке класе, организиране већином у Комунистичкој партији, скршен је формално њезином забраном[1919]а и она је пошла у илегалност. Барац. Раде вице Су811сегси8. ФинК. даље у дубокој илегалности наше партијске Зкричав, -а, -о у коме има икрица, пун организације. Чол. икрица. — Од икричавог . . . свињског меса илегалство с илегалност. — Већ за можемо добити кукасту или свињску тракапрвих дана илегалства . . . читао [је] . . . вицу. НЧ. немачки и руски. Чипл. икричавост, -ости ж стање онога што је Влегитиман, -мна, -мно в. илегалан (а). икричаео; болест свиња и говеда коју изазиеају иле-миле прил. умиљавајући се; исп. икрице. миле-лале. — Хоћеш овамо да поправиш Зкриште с место мрешћења. човека, а ти му . . . иле-миле као да је на 8кс м 1. име слову »х« латинске абецеде. 2. сиси. Ад. мат. тражена непозната величина у матемаили везн. раставни употребљава се 1. тици3 непозианица. 3. непознат број уопште. кад је реч о двема могућностима која једна — Као да нема икс других који о томе од- другу искључују, о избору између две могућлучују без мене! Цес. А. ности. — Или [ће побити] они нас или ми Изр. икс-ноге искривљене ноге у облику њих. Трећега не сме бити. Моск. Свеједно му је хоће ли га или неће ко чути. Кал. 2. слоеа х (разведене од колена наниже). између делоеа говора који на друкчији начин иксан, -ана м тур. в. инсан. — Знаш приказују исто. — Стан значи кућу или оно како је . . . иксан је, штоно се каже божји мјесто гдје ко живи или стоји. Вук. 3. кад створ. Андр. И. се указује на последице до којих ће доћи ако Зкс-ипсилон м озиака за непознату изостане оно што се захтева или претпоставнли било коју особу, чије име није важно. — ља: иначе, друкчије, у протиеном случају. — Загрепчанин Икс Ипсилон зажелио је теЧекајте ме [сватови] у беломе двору . . . да лефонирати из Загреба у Лондон. ВУС 1960. ја тражим по мору девојку, ил Ј ћ' у мени живо срце пући. НП Вук. 4. кад се указује на бктерус м грч. мед. мсутица. закључак који се намеће ако се не верује у 9ктус м лат. наглас у песничкој стопи или претходно речено. — Или, ваљда, не мислиш у музици; споредни нагласак у речи. — На да смо разбојници? Јевт. сваку стопу падао је ритмички удар, такоИзр. и л и - и л и нека се одлучи, нека буде звани иктус. Т. кн>. успех или неуспех. — Пристајеш ли да играмо 8куд(а) неодр. допусни прил. за правац: и посљедњи пут, па или-или. БВ 1909. биао куда. ЈЈлијино с в. Илиндан. Ллач, -ача и илаџ, -аџа м тур. лек. — илијинскн, -а, -о = илински који се Дошла сам да тражим илаџ за домаћина. Ћор. односи на Илијино, на Илиндан. Ллегалап, -лна, -лно а. који није законом &пијски, -а, -б в. илијински: илијске признат, незаконит, противзаконит. б. који врућине. се скрива од власти, тајни. — Прије рата Јклнк м и длика ж тур. а. сребрно или Партија је . . . издавала . . . безброј . . . коситрено, калајно дугме. — [Бркови] му се илегалних, полулегалних и легалних листова. спустили до свијетлих тока и илика. Торд. Комун. 1951. Комесар [се] са Алијом састајао Поглади се по сребрним иликама на прслуку. два пута, дајући му упутства за илегалан рад. Ћоп. б. рупица или петља за закопчавање. Ољ. ЈГлиндан, -а и влин дан, Илина дана илегалац, -лца м лат. онај који се крије (дне) м Илијино, дан у години посвећен хришод власти, потајни борац против власти. — ћанском свецу Илији. — Препукла земља Као илегалцу било [ми је] тешко кретати се жедна вапи, од Илиндана огањ пржи. Дуч. београдским улицама. Чол. Три партизанске блинданскн и Алнндански, -а, -о који групе, вођене илегалцима, пођоше у акције се односи на Илиндан. — Отада па до илинна четничке штабове. Ћос. Д. данског вашара она је потпуно развила ил&галка ж жена илегалац. — Мако се барјак. Андр. И. прерушила, ова илегалка је била позната Длински, -а, -о = илијински: ~ омомногима. Поп. Ј. рина, илинске врућине. илегално прил. а. незаконито, кр>ие1ш Алинштак м 1. покр. месец српањ, јул. — ткон. б. тајио, криомице. — Из Сарајева је Има и данас и других назива месеца у илегално путовао у Мостар. Дед. В. Знао сам нашем народу (нпр. илинштак — јул). Бел. 2. да он у Крагујевцу живи илегално. Чол. онај који слави Имтдан. Вук Рј. , - ,^

ИЛИЊАЧА — ИЛУМИНИРАТИ илињача ж бот. јабука и крушка која доспева о Илиндану. — Између јабука и крушака највише се препоручују за ова места: . . . илињача. Тод. Илишдап м в. Илиндан. — Јој, Мрђане — Митровдане, јој, Млађене — Илињдане. Кул. Ллпше с Илиндап. — Кише је жедно свето Илиње. Кул. илињски, -а, -о илински, илијински. — У ужарене илињске дане ослушкује . . . пијукање разбојника јастреба. Ћоп. илирац, -рца м (вок. илирче; ген. мн. илираца) ист. припадник илирског покрета, илиризма. — Хрватски су илирци хтјели . . . за све Југославене увести једно народно име — илирско. Барац. Илкри, -ира м мн. (ЈД- Илир, -пра) стари изумрли народ који је живео у нашим крајевима пре досељења југословенских народа. илиризам, -зма м ист. илирски покрет, национални покрет Хрвата тридесетих и четрдесетих година 19. столећа. — Представници илиризма били су све млади људи. Барац. Илиризам је извршио и графичку и ортографску реформу. Бел. илнричкн, -а, -о илирски (2). — Онда је све што је год било »илиричко« било опће заједничко, наше. Бен. илнрка ж жена присталица илирског покрета. — Познавао сам Загрепкињу која је од мађаронке постала илирком. Шен. илирски, -а, -о 1. који се односи на Илире. 2. који се односи на илирце и на илиризам: ~ покрет, ~ препород. — Запјевајмо ту илирску будницу. Матош. илирство с илиризам. — Организирају своје приврженике у странку . . . да побија илирство. Шиш. илирштина ж в. илиризам. — Насташе силне свађе међу оцем и сином све ради илирштине. Ђал. илити везн. заст. в. или. илиџа и илиџа ж тур. топлице, бања; купатило. — Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору [се купати]. Игњ. илнџар, -ара и нлиџар м 1. власник илиџе; намештеник у илиџи. — Мојсило илиџар цеди лимун . . . у басен. Лаз. Л. 2. учитељ пливања. Р-К Реч. влиџарев, Нлиџарев и илиџаров, илиџаров, -а, -о који припада илиџару. ило с иловача. — Почеше носити лапор и ило, градити куће. Наз. Мочвара је исушена, а само на дну остале су непомичне кладе у илу и талогу. Лал. илов, -а, -о који је начињен од ила, глинен. — Грабио је жганце из илове здјеле. Шен. Сједим на илову поду. Нам. џ> •-> л ^

445

Зповаст, -а, -о 1. начињен од иловаче, глинен. — Надула се иловаста пећ. Новак. 2. у којему има иловаче, глиновит. — Пут [је] мекан, иловаст, а стрм. Кол. илозача ж неочишћена жута глина; глшш уопште; исп. ило. — Минерални материјал . . . зовемо глином, иловачсм, земљом жутуљом. Тућ. Предлетоше [коље] прућем и набише иловачом. Андр. И. иловачан, -чш> -чно и иловачаст, -а, -о у којему има иловаче, глиношт. — Кад се оваква стена растроши, а оно не изађе земл>а ни чисто пешчана, ни чисто иловачна. М 1867. Поља испрскана иловачастИм талогом још од последње поплаве. Уск. цлојалан, -лна, -лно фр. неисправан, неискрен, нелојалан. Бак. Реч. илојалност, -ости ж својство онога који је илојалан. јклузија ж лат. обмана чула или мисли по којој се оно што се причиња узима за реалност, тако да предмет изгледа друкчији него што је у стварности. — Путовати, и то је губити илузије. Матош. У самоћи се стварају слике и илузије. Јанк. илузионизам, -зма м а. фил. субјективно-идеалистички правацу грађанској филозофији, по коме је материјални свет само илузија, обмана. 5. стеарање илузија реалног простора у казалишту, позоришту; стварање илузија, обмањивање уопште. — Позорница . . . се мора третирати . . . као простор за игру без икаква илузионизма. Поз. 1948. илузнбнист(а) м 1. присталица илузионизма. 2. еештак у изазивању илузија код других, опсенар. — Љубав може да прави чудеса . . . кад с њом манипулира добар илузиониста. Бег. илузион&стички, -а, -б који се односи на илузионисте и на илузионизам. — Јавља [се на позорници] . . . илузионистичка трансформација облика помоћу светлосних ефеката. Поз. 1948. илузбран, -рна, -рно који постоји само у машти, варљив; осуђен на неуспех, нереалан, неостварљив, неизведљив. — Безуспјешан би био мој поступак, као што је илузоран био мој наум. Божић. нлузбрно прил. неостварљиво, нереално. илузбрнбст, -ости ж особина онога што је илузорно. илуминација ж лат. свечана расвета, осветљење. — Пале села . . . производећи на тај начин језовиту илуминацију. Лаз. М. илуминирање с гл. им. од илуминирати. илумвнврати, -инирам сврш. и несврш. лат. = илумшшсати обасја(еа)ти, осветлити, осветљавати, расветлити, расветљавати. —

446

ИЛУМИНИСАЊЕ — ИМАЊСТВО

Илуминирана је и костурница палих бораца.

Пол. 1958. илумјкнисаше с гл. им. од илуминисати. илумАнисати, -ишем сврш. и несврш. = илуминирати. — фиг. Он је имао нечега од илудшнисаних људи, од великих вођа људских гомила. Скерл. илустративан, -вна, -вно који објашњава сликовито, очигледно потврђује, који служи као илустрација. — То је сухо теоретско набрајање без илустративних примјера. Лит. 1957. Влустративно прил. на илустративан начин, као илустратор. — Карел Зеленко [је] илустративно расположен [сликар], жел>ан да што више каже. Пол. 1958. илустративност, -ости ж особина онога што је илустративно. нлустратор м онај који илустрира, сликар, цртач илустрација. — Чувени француски илустратор није могао да се задржи у границама које беше себи поставио. Цар М. илустрација ж лат. 1. слика или цртеж уз текст којима се прати излагање или објашњава садржај. — Ја се бејах нагкуо над књигу и гледах илустрације. Лаз. Л. Опрема књиге и илустрације имају своју посебну вредност. Нол. 1958. 2. часопис са сликама. — Читали су у кавани дневно новине, каткад превртали и илустрације. Бег. 3. фиг. живо, сликовито, очигледно тумачење, приказивање нечега у тексту или говору. — Реалистичке илустрације друштвених средина, . . . реалистички портрети . . . превазилазили [су] често његове [Ј. Игњатовића] конзервативне назоре. Глиг. Наде ми нешто на памет што ће можда служити као илустрација докторовим речима. Петр. В.

Вук Рј. Сваки момак досад дику је имаво. Вел. Вмагинаран, -риа, -рно који постоји само у машти, нестваран, замишљен. — Привидни . . . парламентаризам представл>ао је имагинарне везе између власти и народа. Глиг. Раштркане . . . колибе . . . у незашореним селима . . . допуњавале су мој имагинарни пејзаж. Вучо. Кмагинарно прил. на имагинаран начин.

имагинатнван, -вна, -вно који има

способност замишљања, уображавања: ~ ум,

~ активност.

имагинација ж лат. способност замишљања, уображења, машта, фантазија. — Сремац . . . није имао инвентивну имагинацију да сам измисли предмет [за приповетку]. Поп. П. дмалац, -аоца м (ген. мн. ималаца) онај који има, поседник. — Село [је] могао имати један, а заселак други ималац. Нсв. Државно се земллнпте имало тадашњим имаоцима одузети. Пов. 1. ^ м а м , -ама м тур. 1. муслимански свештеник. — Ганибег је собом довео имама да дјетету име надије. Мул. 2. горњи део чибука који се држи у устима кад се пуши. Вук Рј. имамов, -а, -о који припада имаму. нман, -ана м тур. вера, закон. — Не иди, бабо, тако ти имана, док једине кћери ке опредшш. НПХ. Ја, каква је пуста! Тако ми имана, стид је не би било да је код султана. Шант. иман&втан, -тна, -тно лат. који се спшлно налази у бити неке појаве, унутрашњи. — Предикат је логички иманентан субјекту, тј. садржава се у њему. Лог. 1. Социјалистичко друштво има свој, иманентни морал који се нлустрцрање с гл. им. од илустрирати. награђује и казни на овом свијету. Арх. 1953. илустрирати, илустрирам сврш. и неиманентно прил. на иманентан начин; у сврш. = илустровати 1. снабде(ва)ти илуст- иманентном стању. рацијама (неки текст). — Било му је наложено иман&нтност, -ости ж појам и стање да илустрира Горски вијенац. Баб. 2. (по)служити као илустрација, разјаснити, раз- онога штоје иманентно. имање с пољопривредно добро, посед; јашњавати, осветлити, осветљавати. — имотна уопште, власништво. — Надзирао [Ови примјери] треба да илустрирају једном је тежаке, како је видио на имањима у дате поставке. Ант. 1. Длустровање с гл. им. од илустровати. Славонији. Кал. У породичној задрузи влада дакле најпотпунији комунизам у имању, Апустровати,-рујемсврш. инесврш. = раду и уживању. Марк. Св. илустрирати. — Своје основне идеје . . . он 6ман»е с гл. им. од имати. илуструје сада целом књигом. Бел. имањвће и нман>ице с в. имањце. — иљад- в. хиљад-. Отац му се настанио . . . на свом обитељском им- преф. «. ин-. имањићу од иеколико јутара. Ђал. Остало му имавалац, -аоца м покр. в. имућник. — је иза мајке нешто имањица и онај кућерак Нису их [највеће ствари] учинили имаваоци накрај села. Вес. него сиромашци. Павл. Дма&ство с покр. заст. имовина, имање. имавати, имавам покр. несврш. и уч. — Проучи нам што у плећу каже, колико је љ* «-•-- --- , према имати. — Да нијесам имава' дружине. у влаха имањство ? Март.

ИМАЊЦЕ — И М Е

447

нмањце, -а и -ета с дем. од имање, мали имао ? Цар М. 8. покр. у вези с инфинитивом посед. — Имањца њихових породица стајаху кад се истиче да је мало недостајало да се од давнине једно до другога. Шен. Његов догоди што неповољно. — Имао сам ову ноћ отац има . . . од имањца само две њиве. пијехнути. Вук Рј. Имах мртав панут од Ранк. смијеха. Њег. Изр. ~ п р а в о бити у праву; ~ радо Дмаовнна ж в. имовина. — Краду [калукога волетикога. — Влатко је поштен човјек, ђери] божје дане и манастирску имаовину. и жене су га радо имале. Шен.; ~ у г л а в и Скерл. алкохола бити припит. иматаи, -тно, -тно покр. заст. = имашан ~ се 1. заст. односити се. — Закон . . . и в. имућан. Вук Рј. народ у државном животу имају се како у Зматеријалан, -лна, -лно лат. бестелесан, човјеку душа и тијело. Старч. 2. заст. бити, нематеријалан, нестваран, духоеан. — У живети, пролазити (добро или зло); бити човеку исто тако мало постоји иматеријална имућан. — Добро се ок има. Вук Рј. 3. покр. душа као и у животиње. Петрон. родити се. — Кад . . . Морава однесе кључ, иматеријалност, -ости ж особина онога а њему се син имао. Рад. Д. што је иматеријално, нестварност. Дматник и &матњик м покр. имућан и.мати, -ам и имадем (мн. имамо, имамо човек, имућник. — Осилио се, разгоропадио и имадемо, -те; през. у служби футура II се наш иматник. Гор. Један од њих [био је] имаднем; имп. имај и имадни; аор. 2. и 3. л. сточник и иматњик. Љуб. има и има) несврш. 1. а. располагати чим иматрикулација ж лат. уписивање у каосвојом имовином, бити власник, поседовати:матичну књигу, у глату пописну књигу; упис ~ кућу, ~ новаца, ~ хране. б. (без допуне) уопштс. Бак. Реч. бити имућан, богат. — Боље је умјети него нматрикулирати, -улирам сврш. и имати. Н. посл. Вук. 2. за истицање постојања чегаштојеунекој еези са субјектом(са допу- несврш. завести, заводити у списак, упином од које зависи ближе значење) а. поседова- с(ив)ати. — Тискари су иматрикулирани на ти неку особину, одликовати се чим: ~ плаве свеучилишту. Водн. очи, ~ ггамети., ~ углед, ~ искуство. — имаће с покр. имање, имовина. — Теби је Он је хвали да има укуса. Макс. Имао је поврх чојства бог дао и имаћа, те можеш и нагао карактер. Крањч. Стј. б. битиу каквом дијелити. Мат. стању, расположењу, бити обузет чим: — Амаћник м в. имућник. — Саси су на тим наду, ~ жељу, ~ вољу, ~ намеру, ~ осећај, крчевинама насељавали људе . . . као и ~ главобољу, ~ несаницу. в. бити пред чим властела и остали имаћници. Ное. што следи, што треба да се збуде или уради: дмашан и Лмашап, -шна, -шно покр. ~ обавезу, ~ задатак, ~ састанак. г. и заст. — иматан. Вук Рј. бити у каквом односу с ким: ~ брата, •— жену, ~ суседа, ~ непријатеља, ~ сарадниЗмбецил м лат. онај који је имбецилан. — ка, ~ купца. 3. носити на себи (што од одеће). Код имбецила се знаци умне заосталости — У аутомобилу има капу, на броду носи даље проширују. Псих. шал. Каш. 4. а. садржавати, мерити, обухвмбецилан, -лна, -лно душевно слаб, еатати: ~ два метра висине. — Ока има духовно заостао, блесав, слабоуман. четири литре. Вук Рј. 6. навршавати одређено имбецнлнбст, -ости ж стање онога који време постојања, живота, бити одређене старости: ~ сто година. — Нема пуно је имбецилан. осамнаест љета. Њег. 5. (обично безл.) а. бмбрете, имбрета ж мн. тур. копче на трајати, не бити утрошен, исцрпен: узимајте кошуљи под грлом, чампраге. Вук Рј. док има! има ли воде ? б. живети, проводити Дмбрик, -ика м в. ибрик. — Излио је век; постојати, налазити се на свету. — [кафу] из имбрика. Војн. Вичем откада ме има. Вел. Имају нека два Вме, -ена с (мн. -ена, ген. -бна) 1. а. Стојана . . . један ће бити сигурно тај што га тражшп. Макс. в. наершитисе, протећи. — То лични назив човеков, који се даје одмах по је давно било . . . Има пуних тридесет година. рођењу и који заједно с презименом служи као Мат. 6. а. желети, намеравати, бити лична ознака. — Сваки је . . . изговарао своје готов, вољан. — Имам нешто да вас упитам. име и презиме. Јак. б. такав назие заједно с Уск. Шта ми имате рећи, гштам вас. Креш. б. презименом или само презиме: породично ~ , требати, морати, бити обавезан. — Ујутру уписивати имена. в. потпис. — Има се састаимаш рано устати, наложити ватру . . . и вити спис који ћемо ми сви својим именом поткријепити. Ков. А. 2. фиг. а. глас [добар донијети воде. Ћор. Насталу штету имамо или лош), репутација лична или породична. — покрити нашом кауцијом. Сим. 7. ступати с ким у сексуалне односе. — Је ли пристојно да Била је погријешила, била је име свога мужа окаллла. Шен. И још сад га [сина] спомињу јавно живиш с девојком коју је цео свет са рђава имена. Чипл. б. углед, слаеа: стећи

448

ИМЕЛА — ИМЕНОВАТИ (СЕ)

име, створити име. — Ђура Јакпшћ оставио је за собом име . . . можда и највећег чистог лирика српског. Скерл. в. чувена, позната личност: достати <~, велика имена. 3. а. посебан назив животиње, каквог географског и др. објекта и сл.; натпис, наслов каквог^текста, слике и др.; имена улица, установа, планина. — Размишљао је . . . каково ће име надјенути телчићу. Гор. У имену књиге не стоји кад се дочела писати. Вук. б. лични придевак, надимак. — Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име. Лаз. Л. в. ужи назив за опште појмове из неке шире категорије: имена месеци, имена особина, имена оруђа, алатки, имена биљака. г. реч којом се што назива, назив уопште. — Мајка је слатко име. Павл. Име панађур је примл>ено од Грка. Лапч. 4. грам. именица; било која реч која се деклинира, мења по падежима. — Не знаду склањати имена. Вук. Изр. бити н е ш т о само именом, по имену бити нешто само по изгледу, само формално. — Они су [хоџе] само именом оно што кажу да јесу. О-А; именом који се зове, коме је име. — Једног јединог аша, именом Николу, имаше. М 1867; избити (излемати, измлатити, изударати, испребијати, пребити и сл.) на мртво ~ , на пасје ~избитијако,жестоко; крсно ~ етн. в. слава. — На Митровдан славио је своје крсно име. Петр. В.; на ~ чега 1) на рачун чега. — Мађарска је на име репарација била дужна исплатити . . . деведесет милиона долара. Марј. Ј.; 2) за што. — Калуђери . . . су на име . . . манастира напросшш себи новаца. Вук; на ~ к о г а з а кога; на нечије ~ (радити) под нечијом фирмом а за себе, за свој рачун; не знати крсно —, к р с н а имена чему не моћи се снаћи, не разумети нешто. — Дође [ми] понешто па му не знам крсна имена. Дом.; у ~ некога место некога. — Тко вас је овластио да говорите у њихово име ? Козарч.; у ~ закона законска формула којом орган еласти позива некога да поступи по његову наређењу. — [Вакмајстор] скиде пушку и каже: »У име закона, одмах да си ишао!« Шуб.; у то ~ з а то, због тога. — Дај онда у то име по једну чашу пива! Дом.; за ~ бога, за I— света узвик при чуђењу, еајкању, грдњи.

имендап м дан у који се слави светац чије име ко носи, годовно. — Ћурке и пилиће, намењене за имендане и друге свечанике, кљукали су орасима. Глиш. Његов је [старчевј имендан. Леск. Ј. Вменданскп, -3, -6 који се односи на имендан. Цмени, -а, -о заст. в. именски. Бак. Реч. Зменик м попис, списак имена. — Има у порезном именику више од двије тисуће занимања за која се прописују посебни порези. Рад. Стј. Јиречек је нашао . . . именике дубровачке властеле. Поп. П. им&нилац, -иоца м мат. = именитељ број у разломку који означава који се делови целог узимају, делитељ у разломку, називник. Изр. з а ј е д н и ч к и ~ мат. број у којем се сви сеедени бројеви налазе без остатка. именит, -а, -о заст. који је чувена имена, гласит. — Кључ . . . је отварао врата и до многих других именитих учењака онога времена. Јаг. именитељ м мат. = именилац. Изр. з а ј е д н и ч к и ~ в. уз именилац (џзр.). — фиг. И циклус о Француској . . . показује . . . заједнички именитељ на који се могу свести доживљаји једне савремености. КН 1956. именито прил. заст. особито, нарочито. — Прогањају [га] душмани народни, именито Луцић. Ђал. Именито избија несклад између уредаба о заштити земљорадника и фактичких прилика. Мј. 1936. именица ж грам. самостална реч којом се именује биће, ствар, радња, стање и својство. именички и Лменични, -а, -6 који се односи на именице: ~ промена. именовани, -а, -о трп. прид. обично у ижничкој служби: раније споменута особа. — Да се . . . именовани због насртања на мирне грађане казни . . . Глиш. именовање с гл. им. од именовати (се). именовати, -нујем сврш. и несврш. 1. каз(ив)ати име, навести, наводити по имену. —Снегови [су] и сметови сву околину преобразили, нипошто не би могао поједина места именовати! Јакш. Ђ. Анте Старчев^ић пишући ове ријечи именовао је Кватерника. &мела и имела ж бот. полунаметна Нех. 2. поставити, постављати кога за што. зимзелена биљка, полупаразитски грм који — Друштво може [старешину] свргнути и расте на разнии врстама дрвеНа Уксит аЉит. другога именовати. Ђорђ. Ја те именујем нм&лаш, -аша м зоол. ерста коса који се надстојником транспорта. Јонке. ~ се 1. наз(и)ватисе. — Шћепан Мали. . . храни имелиним бобицама ТшчЗш У18С1УОШ8. знамениту је епоху у Црној Гори и у окоВук Рј. лини учинио именујући се руским царем. Дмелин и имелин, -а, -о који припада Њег. 2. казати своје име, предстаеити се. — имели. Умијешам се у занимљцви разговор и када се именујем . . . гласно се насмије. Матош. бмелица и им&лица ж дем. од имела.

449

ИМЕНОВАЧ — ИМПЕРАТИВ именбвач, -4ча м необ. онај који надееа имена. — У старим космогонијама се истиче да божанства надевају имена стварима. Наши народни језичари . . . били су од лозе тих божанских именовача. Сек. Вменскн, -а, -о који се односи на име (4). — Више пута ниже се исти глаголски или именски облик у по десет стихова. Водн. Нментовање с гл. им. од иментовати. Нментоватн, -тујем сврш. и несврш. покр. «. именовати. Вук Рј. имењак м човек који је с неким другим истога имена. — Сјећаш ли се, Ловро, што се догодило светому Павлу, мојему имењаку? Јурк. Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше. Јакш. 23. им&њака и име&акш&а ж жена која је с неком другом истог имена. — Ја ћу наћи цурицу> имењакињу твоју. Шимун. Змењаков, -а, -о који припада имењаку. Лмељача ж имењака, имсњакиња. имењачина м пеј. од имењак. пмбтак, -тка м (ген. мн. иметака) = имутак целокупност онога што ко има, поседује, имовина. — Умро је . . . оставивши сав покретни и непокретни иметак . . . сину. Водн. Преноси свој иметак: ћилим, јоргане и сандучић. Нуш. имиграција ж лат. усељавање, досељавање. имнтативан, -вна, -вно који се односи на имитацију. — У основи ове песме лежи имитативна мађи}а . . . пастир и земљорадник обавллју разне радње да изазову или зауставе кишу. Ђурић. имЛтатор ж онај који имитира, опонаша другога, подражаеалац. — Тражили [су] угледе . . . у Хорацију и у његовим њемачким имитаторима. Барац. имбтаторски, -а, -б који се односи на имитаторе: ~ култура. имнтација ж лат. 1. а. оно што је начињено према неком узору. — У другу врсту љубавних песама долазе његове [Илићеве] имитације народној љубавној лирици. Прод. 6. лазкна замена за нешто; кривотворина, фалсификат. — Уместо скупоценог накита од правог драгог камена данас све више продире јевтин накит и имитација дијаманата. Пол. 1958. 2. угледање, опонашање. — Он не иде путем шштације Вагнера. ОП 2. имитирање с гл. им. од имитирати. имитиратп, имитирам несврш. чинити што као други што чине, опонашати, подражаеати. — Учествовао је као глумац у многим скечевима и верно имитирао тидове из логора. Јак. .«•« -* ж»«.-...«ч«» «» 29 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

бмитовање с гл. им. од имитовати. 4митовати,-тујемнесврш. в. имитирати. — Певушио је кроз зубе и носом имитовао гусле. Срем. Нема у прошлости примера који би се могао потпуно имитовати. Петр. В. Уз хор који пева о медведу . . . имитујући његсве покрете, појавили су се и глумци у посебним сценама. Ђурић. ЈЈмобилаи, -лна, -лно лат. који се ш може покренути, непокрепган. имббилије ж мн. лат. непокретна добра, непокрвтна имања, непокретнине. имобнлвост, -ости ж свсјство онога што је имобилно, непокретност. &мовина ж вредности које поседује неко физичко или правно лице. — Имадијаше осим остале лијепе имовине пушку шарку. Јурк. На скели бише пребачени батерије, штабови и војна имовина. Моск. &МОВИНСКИ

И

&МОВИНСКИ,

- 3 , -О

—

имовни који се односи на имовину. •— Аграрном реформом . . . из темеља су промиЈењсни имовински односи. ОГ. Појавила се имовинска неједнакост кад су настали богати и сиромаси. Ђурић. имбвит, -а, -о заст. в. имућан. — Имовити јесу и богати, . . . из добра је лако војевати. НП Вук. Дмдвни, -а, -6 = имовински. — Имаду право [на додатак] претешки инвалиди без обзира на имовно стање. Мј. 1926. [Кнежева] је очевидна дужност да одмах предузме мере за утврђивање личне и имовне безбедности. Гавр. &мовник м књша у којој је записана имовина, итентар. — Дигни трговцу имовник трговински, смео си му главу. Павл. бмовно прил. с обзиром на имовину, што се тиче имовине. — Глишићева је породица имовно пострадала. Глиг. нморалАтет, -бта м и иморалност, -ости ж лат. неморал, неморалност. имортал&тет, -^та м лат. бесмртност, неумрлост. Змператив м лат. 1. оно што се мора учинити, прека потреба, тхтев, задатак. — Извести дивизију што пре из шуме, док још има снаге да гази снег, био је императив који се наметнуо. Дед. В. Он [Вук] је доиста у пуној мери изврпшвао императив времена и друштва. Богдаи. 2. нагон, снажна побуда. —• Код њега је стваралачки императив разбијао окове, и људске су страсти јаче у његову дјелу од свих ограда. Комб. 3. грам. гла?олски облик којим се изриче запоеест, саеет или молба, запоеедни начин.

Изр. категорички ~ фил. у Кантовој

идеалистичкој филозофији безувјетна, безусло-

450

ИМПЕРАТИВАН — ИМПОРТОВАЊЕ

вна морална заповест хојаје тобожеод искоимпертнн&Нтан, -тна, -тно непристојан, на својствена разуму и којаје темељ морала. дрзак, безобразан. — Био би [у друшгву] . . . вмперативан, -вна, -вно који има осо- импертинентан. Ђал. импертин&нтно прил. на импертинентан бину императива, који св мора послушати, обавезан. — Та мати је морала бити једна од начии, дрско. оних јаких и императивних жена какве се импертипбатност, -ости ж својство изузетно . . . јављају у нашем народу. Скерл. онога који ј * импертииентан. Не може бити [држава] подвргнута једном импертинбнција ж лат. непристојност, императивном правилу. Мј. 1936. дрскост, безобразлук. — Ово је безобразлук! Ово је импертиненција! . . . — викала је. Вмперативно прил. на императиван Јакш. Ђ. начин. 8мперфек(а)т, -фекта м (ген. мн. -катб) имп&ратор м лат. ист. цар, монарх; у старом Риму врховни војни и цивилни запо- лат. грам. време пређашње несершено којв се употребљава за догађаје који су се у прошведник. лости вршили или су се понављали. имп&раторица и импбраторка ж жена Змперфектан, -тна, -тно и Вмперимператорова, царица. фективан, -вна, -вно несвршен: ~ глагол. имп&раторски, -а, -о који се односи на Змперфективно прил. на имперфективан императоре. начин; у имперфективном емислу. Дмпериј, -ија м и бмперија ж лат. — имперфективност, -ости ж особина онога империјум 1. власт императора. — фиг. што је имперфектиено. Угодно љето . . . је тек преузело империј од прољећа. Ивак. 2. царство, царетна; држава импликација ж оно што је имплицирано која држи под влашћу друге земље. — Мно- у нечему. — Бави [се] васпитним импликацигобројни робови били су стална опаскост за јама модерне поезије. КН 1955. мир и сигурност римског империја. Ант. 1. имплицирати, -^цирам сврш. и несврш. Руско-јапански рат покренуо је резолуцио- лат. садржавати у себи, обухватити, обухнарне снаге народа руске империје. Крл. ватати. — Поезија социјалне револуције није увек имплицирала естетску револуцију импер&јал, -ала м 1. велики формат саме поезије. ЛМС 1957. финог папира. 2. штамп. врста типографских елова високих преко 5 см. 3. врста сира. 4. импозаитан, -тна, -тно фр. који производи ерста новца, некадашњи руски дукат. — јак, снажан дојам, утисак, који импонира, За свако прочитано писмо примићете од велик, величанствен: ~ зграда, ~ маса људи. мене по један империјал. Јакш. Ђ. — Израдао је његов портрет у импозантној фигури јахача. Бат. империјал&зам, -зма м тежња за импозантно прил. на импозантан начин: господством, господарењем над другим народима, освајање других земаља. — Лењин . . . де- ~ изгледати. финира империјализам као монополистички импозантност, -ости ж особина онога стадиј капитализма. Крл. којије импозантан, онога штоје импозантно. импоцирање с гл. им. од импонирати. империјалист(а) м присталица империјализма, завојевач, освајач. импонбрати, -бнирам сврш. и несврш. империјал&стнчки, -а, -о који се односи лат. = импоновати ули(ва)ти поштоваље, на империјалисте и на империјализам, осваја- дивљење, изаз{и)еати јак дојам, јак утисак. — чки, завојевачки. — Ратови се дијеле на импе- Мени управо импонира твоје мужевно држање. Фелд. ријалистичке и обрамбене. Лог. 2. дмпоновање с гл. им. од импоновати. Змперијални, -а, -о који се односи на јкмпоновати, -нујем сврш. и несврш. =* империју (нарочито енглеску). — Планови за организацију система империјалне одбране импонирати. — Њена реч и вол>а . . . импоновали су паланци. Сек. . . . биће размотрени на конференцији председника влада земаља Комонвелта. &мнорт м лат. увоз, увозна тргоеина; Пол. 1957. увезена роба. &мпербјски, -б, -о = идшеријумски који импортирање с гл. им. од импортирати. св односи на империј(у). импортнрати, -ортирам сврш. и несврш. = илшортовати донети, доносити^увести, увобмперијум м лат. = империј и империја. зити из страних земаља. — Одлучно [јеј био &мперијумски, -а, -о = империјски. противан . . . оним политичким слободама бмперсоналан, -лна, -лно лат. безличан, што су у земљу импортирали са стране. Глиг. нееезан за одређено лице. . к -«,.*- ->• &мпортован»е с гл. им. од импортовати.

ИМПОРТОВАТИ — ИМУН кмпров&затор м лат. онај ксји импровиАмпортовати, -тујем сврш. и несврш. = зира, који стеара или изводи што без припреме, импортирати. импот&нтан, -тна, -тно 1. немоћан уопште. без претходнога плана. — Марин Држић био — Колико је радничка класа морално је већ познат као угодан импровизатор импотентнија . . . утолико и сам капитали- шала. Водн. импровнзација ж лат. оно што је ствостички развитак једне земље . . . осећа већи застој. Лапч. 2. немоћан у тлном погледу. рено или се чини без припреме, без претходног плана; сценска, књижеена или музичка твореимпотбнтнбст, -ости ж особина онога вина за тренутне потребе. — Мислио је у који је импотентан, импотенција. току говора, и имао дубоких изрека, које су импот&нцвја ж лат. 1. немоћ, клонулост у ствари биле импровизације. Јов. С. телесна и душевна. 2. мед. полна немоћ. импровизирање с гл. им. од импровизиимпрегнација ж лат. натапање неког рати. предмета хемикалијама да се повећа трајност, импровизирати, -нзирам сврш. и неотпорност и др.: ~ дрвета. сврш. = импровизовати створити, ствараимпрегнирање с гл. им. од импрегнирати. ти,извести, изводити што без припреме, без претходног плана. — Народни пјевач пјесму импрегнирати, -егнирам сврш. и несврш. подерћи, подвргавати импрегнацији: ~ не памти, него је увијек изнова импровизира. железничке прагове, ~ платно, ~ папир. Барац. Био [је] спреман да импровизира смјеста неку причу. Чол. бмпрегновати, -нујем сврш. и несврш. импрбввзовање с гл. им. од импровизозаст. в. импрегнирати. еати. импресарио и импр&сарио, -ија м тал. импровизовати, -зујем сврш. и несврш. онај који организује уметничке приредбе и = импровизирати. — Три пута недељно . . . руководи њима. Нушић треба да буде толико весео и располоЗмпресиван, -вна, -вно који импресио- жен да на једном ступцу новина импровизује нира, који изазиеа или може изазвати снажну шалу. Скерл. импресију. — Његов језик . . . је . . . импресиЛмпулзнван, -вна, -вно који је нагле и ван у истинитости и снази. ЛМС 1949. непромишљене нарави; који св врши без размишЗмпресивно прил. на импресиван начин. љања, нагонски, инстинктиван. — [Људи импр&сија ж лат. дојам,утисак, мисао. — динарско-планинског типа] махом врло импулзивни . . . одмах и често без дужег разЈа никако нисам могла да се отмем импресији мишљања раде. Цвиј. Импулзивни покрети да ти много претјерујеш. Крл. настају без икаквог спољњег повода. Псих. импресионвгзам, -зма м ум. уметнички ЈЈмпулзивно прил. на импулзиван начин. правац на крају 19. и на почетку 20. столећа, који је тражио од уметника приказивање — Омладина је . . . импулзивно реагирала непосредних, тренутних субјективних утисака на притисак. Крл. и расположења. — [Фрање Марковића] импулзивнбст, -ости ж својство онога је заслуга што је хрватску критику ослошто је импулзивно. — Општа илшулзивност бодио површног импресионизма и упутио у тога доба [пубертета] све способности попотрагу за опћом законитошћу умјетничког креће на акцију. Пед. и књижевног развитка. Барац. Ампулс м лат. 1. потицај, подстицај, импресионирање с гл. им. од импресио- нагон, покретна сила. — Друштвени инстинкнирати. ти биће опет главни имлулси радњи за ошпте добро. Марк. Св. 2. физ. производ импресионирати, -бнирам сврш. и несврш. изаз(и)вати јак утисак, дојам; ганути, силе и времена у којему је та сила делоеала. дирнути, дирати, потрес(а)ти. — Највише импулс- в. импулз-. их је импресионирала велика морална вредимпутирање с гл. им. од импутирати. ност Србије, јуначка дела њенога народа. импутирати, -утирам снрш. и несврш. Цвиј. Чланови делегације били су илшресиолат. подттнути, подметати неоправдано нирани резултатима југославенских народа у окршљујући, припис(ив)ати у кривицу. — обнови. Вј. 1957. Импутиране су нам ствари које код нас нису импресибвист(а) м ум. и књиж. приста- биле ни изречене ни написане. Тито. лица импресионизма у уметности. — За бмун и имун, -а, -о лат. 1. мед. отпоран импресионисте критика је само уметност против неке заразне болести. — Дијете ће . . . којом се служимо да уживамо. Скерл. послије пребољених оспица редовито остати импресион&стички, -а, -о који се односи имуно. НЧ. 2. фиг. неосетљив, којега се што на импресионисте и на импресионизам. не доима, непријемљив за нешто. — Гледаш импресибнисткиња ж жена импресио- у мене, обичног примитцвца, имуног за лепоте туђег света. Пол. 1958. ниет(а). 29*

452

ИМУНИЗАЦИЈА — ИНАЧЕ

имунизација ж имунизирање. и везиру. НП Вук. За инад неће да плаћа у имунизбрање с гл. им. од имунизирати. реду. Ћор. инадити се, инадим се несврш. в. инатинмунизирати, -изирЗм сврш. и несврш. ти се. — Све нешто неразговијетно говори, (у)чинипш имуним. као да неког ружи или се с неким инади. имунизовање с гл. им. од имунизовати. Радул. Опрости као да се никад инадили 5 имунизовати, -зујбм сврш. и несврш. нијесмо. Ћор. в. имунимрати. — Два америчка истражиинадљив, -а, -о в. инатљив. — Не подивача . . . успели су да имунизују против јеле међу собом других ријечи, већ гдјекоју туберкулозе два добровољца. Пол. 1959. инадљиву. О-А. имунАтет, -бта м 1. прирођвна или инађеље с гл. им. од ннадити се. стечена отпорност организма према заратим Внако прил. покр. иначе, друкчије. — болестима. — Није стекао . . . иикакав Само, само да још мрсти није! Ал' већ нека имунитет против упале покоснице. Крл. 2. посебна права која имају народни посланици, кад инако није. Радич. страни дипломати и др. у односу на судске и Диат, -ата м тур. намлрно, изазиеачко друге власти, изузетост из надлежности тих тступате против чије воље, пркос; свађа, »ласти: дипломатски ~ . — ПолитичарИ завада. •—• Отуда незадовољство са собом и коалиције, пошго их је штитио посланички буна против старијих која се изражава имунитет . . . нису били позатварани. Риб. пркосом и инатом. Пед. Изр. од ината кема горега заната Дмуност и нмуност, -ости ж својство посл. пишта није горе него радити што из онога који је имун. пркоса, пркосећи; герати ~ инатити се вмутак, -тка м (ген. мн. АмутЗка) = (/); за ~ , Ј ~ , уз ~ упркос, из пркоса, иметак. — Синови су стекли имутак и инатећи се. беспрестанце радили. Сим. инатити се, инатим се (импф. инаћах се) &мућ, -ућа> -уће покр. заст. ». имућан. несврш. 1. спроводити инат, пркосити, Змућан, -ћна, -ћно који има довољно свог каприцирати се. 2. уз. повр. свађати се, препирати се. — Што се гложите и инатите имапа, довољно богат. — Великаш сам око плијена што га од мене уграбисте ? Богд. могућан и имућан. Ш«н. То је био човек доста имућан: ки богат ни сиромах. Вес. ннатљив, -а, -о склон инату, пркосан. инаћење с гл. им. од инатити се. нмуће с покр. «. имовина. — [Бисаге] . . . нестадоше са свим . . . имућем. инаутуратор м онај који нешто инаугуВел. Све моје имуће . . . остављам својој рира. — Тако је човечанство достојно навјерној супрузи. Ћор. градило рушиоца вековних заблуда и инауВмућнпк м имућан човек, богаташ. — гуратора нове рационалне науке. Петрон. Проклињали су свој теготни живот . . . у ипаугурација ж лат. свечано увођење у ропству имућкика. Кос. Од независног звање, достојанство или дужност. књижевног гссподара и имућника постао је инаугурцра&е с гл. им. од инаугурирати. филолошки подложник и клеветник. Прод. ннаугурнрати, -урирам сврш. и несврш. бмућност и имућност, -ости ж стање — инаугурисати увести, уводити кога у онога који је имућан, имућство. — Уживао је дужност;увести.,уводити уживот, објавити, . . . углед ксји прибавл>ају имућност и објављивати, навестити, навешћивати (кпр. умјешност заједно. Десн. нови политички праеац). — [Револуцијом] имућствеии, -а, -о који се односи на је инаугурирана нова форма уставне влаимућство, имоти. — Обавештавала се . . . давине. Баз. о приликама његовим личшш и имућствеипаугурисање с гл. им. од инаугурисати. ним. Маш. инаугурисати, -ишем сврш. и несврш. им^ћство с имаље, имошна, имутак, = инаугурирати. — Он је први код нас иметак. — Преда . . . радњу и имућство у инаугурисао посебан стил. Пол. 1958. његове руке да . . . управља. Шант. Значе прил. 1. иа други начин, друкчије. ин- (испред уснених суггасника им-) — Сусједи његови тумачили су необични тај преф. лат. 1. са значењем тгирања, одрицања: појав иначе. Том. Ја развео ту од Кулина бана индефинитан, индеклинабилан, имперсона. . . Али баш нисам зкао иначе. Ад. 2. (најчешлан и сл. 2. сазиачењемуношења,увођења иса.: ће с везн. »и«) а. осим тога, поред тога. — инфилтрат, инкорпорирати, импорт и сл. Све је то . . . заударало и чинило . . . загушљивим и иначе врели јулски ваздух. Чол. Лнад, -ада м в. инат. — Сјетио се јада б. по другим особинама, с другог гледишта. — да су негдје браћа у инаду. Март. Два Захтев . . . се ни иначе није слагао с турскИм чардака нова начинили . . . све уз инад цару

ИНАЧИЈИ — ИНВЕСТИТОР

453

појмовима. Јов. С. в. уосталом. — Ево вам шгвектива ж лат. прекор, грдња. — домаћице па се с њом погодите; то је и иначе Први је [облик сатиричара] . . . непосредно њезино. Чол. 3. у супротном случају. — нападање, прекорним или жестоким речима, Кажем ти да будеш учтив . . . иначе се које . . . носе у себи сатиричну жаоку; то су вуци напоље! Дом. инвективе. Поп. Б. иначији, -а, -с заст. в. друкчији. — инв&нтар, -ара м лат. 1. попис имовине, Постаде иначија и у души: много склонија особито покретне. 2. сама имовина. — Унео је у задругу сву своју земљу и инвентар. Пол. шали и смијеху него прије. Шимун. 1950. фиг. Брацика је спадао у инвентар иначица ж неодом. мало друкчији облик домаћинства. Поп. Ј. или садржај чега, еаријанта. — Које [пучко Изр. ж и в и ~стока; м р т в и ~ствари. пјесништво] . . . живи од невелика броја темељних људских мотива и тонова, понавиввентаризација ж Х.састављање пописа љаних у безброј иначица. Комб. имовине, стеари; преглед, контрола инвентара. 2. уписивање у инвентар. инаџвја и инаџија м човек који се воли инатити, свадљивац, каегаџија. — Ти и ннвентаризирање с гл. им. од инвентајеси инаџија . . . Ти би се увијек крвио. ризирати. Ћор. Овим инаџијама најразличитије ситнице инвентаризирати, -пзирам сврш. и служиле су као повод за распру и препирку. несврш. = инвентарисати саставити, сасЋоп. тављсмш инвентар, (најправити попис имоинаџбјка и инаџијка ж она која је вине. ииаџија. инвентарнсање с гл. им. од инвентарисати. инаџнјскВ и инбџијски, -а, -б који се односи на инаџије. — Код неких се тек тада инвеитарисати, -шпем сврш. и несврш. ишчахуравало национално осећање, надах- лат. = инвентаризирати. нуто поносом, а уз хо и инаџијским 1фкосом. {швентиваи, -вна, -вно који се одликује Јак. инвенцијом, живим и довитљивим духом, јкввазија ж лат. тпријатељски упад у духовит, досетљив. — Сремац . . . није имао неку земљу, улажење странаца у земљу, инвентивну имагинацију да сам измисли навала, провала. — Страна инвазија која је предмет. Поп. П. ишла за тим да наш народ . . . разједини — инвентивнбст, -ости ж особина онога духовно га је приближила. Бел. који је инвентиван и онога што је инвентивно. инвазијски и ннвазиони, -а, -о који се иавентнрати, -бнтирам сврш. и иесврш. односи на инвазију. — Огромна инвазиона инвентарисати, инвентаризирати. флота већ [је] пловила према . . . полуострву. инвентура ж инвентаризација. Пол. 1958. инвбнција ж лат. способност, дар пронаинвалпд, -ида м лат. оиај који је у рату или иначе настрадао тг постао неспоссбан или лажења; духовитост, досетљивост. — Разиограничено способан за рад; немоћан човек, грана инвенција кодшозитора овде ће да заблиста у пуном сјају. Коњов. богаљ: ратни —. бнвепцпозан, -зна, -зно в. инвентиван. ипвалида ж в. инвалиднина. — Неки ипвенциозност, -ости ж својство онога резервни капетан . . . је у Београд дошао да којије инвенциозан. регулише своју инвалиду. Ћос. Б. јшверзиван, -вна, -вно обрнут, прометицвалид&тет, -бта м = инвалидност стање онога који је инвалид. — Због . . . нут. инвалидитета повучени [су] са бојишта. ннвбрзија ж лат. 1. преметање, обртање Пол. 1944. редоследа. 2^_грам. преокЈеиут ред главне и инвалиднбна ж новчана помоћ коју зависне реченице, псремећеност реда речи или инвалид прима од држаее. — Радна књижица реченица. служи . . . и за доказивање . . . права иа Днвертован, -а, -о обрнут. — Емоциопензију и инвалиднину. Пол. 1958. налност песничког језика огледа сс углавном инвапвднбст, -ости ж = инвалидитет. у инвертованом реду речи и реченица. Т. књ. — Имају права на ортопедска колица . . . ипвестпрање с гл. им. од инвеспшрати. инвалиди . . . чија се инзалидност састоји у инвестирати, -бстирам сврш. и несврш. оштећењу ногу. Пол. 1959. уложити, улагати капитал у неки посао инвалидов, -а, -о који припада инвалиду. или предузеће. ннвалпдскп, -а, -о који се односи на ининв&ститор м онај који инвестира. — валиде: ~ пензија. Британија . . . је у прошлости била главни иввалитки&а ж жена инвалид. • инвеститор у земљама Комонвелта. Пол. 1957.

454

ИНВЕСТИТУРА —

ИНДИВИДУАЛИЗОВАТИ

инвеститура ж лат. 1. у&ођење кога у Изр. бити на и н д е к с у бити забрањен; посед у феудално доба. 2. свечано постављањес т а в и т и на и н д е к с забранити, жигосати некога на какав високи положај. 3. одобрење као опасно. парламента новој влади да нооке вршити нндетермнн&зам, -зма м идеалистички државне послове. — Француска скупштина је правац у филозофији који пориче узрочну после изгласавања инвеституре . . . упућена повезаност појава и проглашава постојање на одмор. Пол. 1958. апсолутно слободне воље, неусловљене никакшм инвестиција ж (обично мн.) лат. 1. вањским, спољним ни унутрашњим узроцима. улагање капиташ у неки посао или предузе1,е. — Слободне воље у сдшслу апсолутног — За капиталну изградњу по селима ове индетерминизма . . . нема. Петрон. године предвиђене су велике инвестиције. индетермднист(а) м лат. присталица Пол. 1950. Треба спровести одлуке о смањи- индетерминизма. вању инвестиција и оријентацију на модериндетерминјкстички, -а, -о који се однизацију привреде. Тито. 2. капитал уложен носи на индетерминизам и на индетерминиу неки посао или предузеће. сте: ~ схватање. инвестицијски и ннвестициони, -а, -о Зндефпнитан, -тна, -тно лат. неодређен. који се односи на инвестиције: ~ фонд. инди везн. тур. покр. дакле. — Инди ја ипгениозан, -зна, -зно лат. оштроуман, сам велики лудов! ? Ивак. духовит, генијалан. — Човек је . . . после . . . инднвидуа и инд&видуа ж лат. — напорних и ингениозних радова . . . одгонетнуо састав природних производа. КН 1956. индивидуум I. поједино биће, јединка. — Свака је индивидуа нула кад се роди; цифру Знгениозно прил. на ишениозан начин. вредности своје добија она доцније. Кнеж. Б. ингениозност, -ости ж особина онога који 2. особа, личност, појединац. — Везао је је ингениозан, проницљивост. уза се слабе и снатриве, мушке и женске ингер&нција ж лат. утицај; посредовањг; индивидуе. Бег. 3. погрд. сумњива, безначајна особа. — Спавам у некаквом подруму с суделовање. — О страном друштву постоје специфични прописи у нашем закону, који још шесторицом сумшивих индивидуа. Ноеак. То ти је . . . лакомислена, бесавесна дају надзорној власти много веће ингеиндивидуа, муктаџија. Петр. В. ренције него код домаћих. Арх. 1926. ипгрбсија ж лат. продирање, продор, Знднвидуалан, -лна, -лно који припада улажење. или је својствен само појединцу, лични, особан; супр. општи: ~ рад, ~ успех, ~ стил, ~ Јшгресиван, -вна, -вно грам. који значи разлика. — Залагао се за државу у којој би почетак какве радње: ~ глагол. били осигурани индивидуална слобода и Днгресор м навалник, провалник, освајач. права разума. Ант. 1. &ндат, -&га м тур. заст. помоћне чете; поцпдивидуализам, -зма м начело, праеило моћ уопште, нарочито ратна. — Отишао му о самосталности појединца и о његоеу праву да у индат. Вук Рј. Да би појачао радикалну левицу, он јој је послао у индат либерале. ставља своје личне интересе изнад интереса колектива, себичност; тежња за издвајањем Јов. С. појединца из друштва. — Ја знам да ће вндгклинабилав, -лна, -лно лат. грам. индивидуализам одвојити човјека од човјека, ксји се не деклинира, непроменљив. срце од срца. Уј. индгавидуализација ж издвајање поједи&ндгкс м лат. 1. попис, казало, садржај. — [На крају књиге] дат је индекс имена начног лика, појединачно разматрање, одвајање особина својствених одређеној индивидуи: ~ лица и географских термина који се налазе у књизи. КН 1956. 2. екон. број који у посто- ликова у роману. цима показује узастопне промене неке еконожке ннднвидуализираше с гл. им. од индипојаве, показатељ. — Од 1952. до сада опшш видуализирати. индекс откупних цена порастао је за 58 одсто. индивидуализиратк, -изирам сврш. и Пол. 1958. 3. мат. (физ. хем. и др.) број који се несврш. = индивидуализовати (из)вршити ставља уз доњи руб слова десно да назначи неку всгичину, нпр. а1г а 2 ) а3. 4. попис забрање- индивидуализацију, (у)чинити индиеидуалним. — Необичност неких Лазаревићевих фигура них књига које су по мишљењу црквене или државне власти штетне за верске односно . . . може се протумачити само намером Лазаревића да индивидуализира свој стил и државне припаднике. — Дело Коперниково стављено је на индекс забрањених књига. националним обележјима. Глиг. Петрон. 5. књижица у коју се уписују предаиндчвицуа.тизовање с гл. им. од индививања на високим школама и полазак предава- дуализовати. н>а.—Нашао сам индекс Београдског универивдивидуализовати, -зујем сврШ. и зитета са сликом Вилка Фалконија. Дед. В. несврш. = индивидуализирати. — У соци-

ИНДИВИДУАЛИСАЊЕ — ИНДИСКРЕТНО

455

бот. чивит ГпсН^оГега ппссопа. 3. папир за јалнои роману пролетер је слабо индивидуаумножавање или копирање отисака премазан лизован. Ж 1955. плавом бојом. индивидуалисаае с гл. им. од индивидуалисати. &ндиј, -ија м •= инднјум хемијски елеиндивидуалисати, -ишем сврш. и не- мент (1п). сврш. индивидуализирати, индивидуализовати. инд&јански, -а, -б који се односи на — Главне личности романа . . . попови Ћира Индијсшце: ~ племе, ~ плес. и Спира нису индивидуалисани, него тиИндијанцн, -ијанаца м мн. (јд- Индијапвзовани. Ж 1955. нац) општи назие за народе и племена врло индивидуалист(а) м 1. присталица инди- старога порекла, који су живелиу Америци пре видуализма. — Убеђен индивидуалист, Ста- досељења Европљана и који су се у неким нојевић је истакао супротност која постоји крајевима сачували до данас. између слободе уопште . . . и централисДндијев, -а, -о који припада индију. тичког, етатистичког социјализма. Скерл. 2. инд&јот м покр. пуран, ћуран; исп. онај којему су властити интереси пречи од интереса заједнице, себичњак. — Толико сам шиуљ. Вук Рј. инд&јота ж покр. пура, ћурка; исп. био саможиви индивидуалиста . . . да ми интуша. Вук Рј. се чинило да . . . само ја страдам. Чол. Дндијски, -а, -б који се односи на Ининдивидуалбстнчан, -чна, -чно и индидијце и на Индију. — У индоевропске јевидуалбстичкн, -а, -б који се односи на индивидуалисте и на индивидуализам. — зике спадају . . . индијски језици. Пов. 1. Андијум м хем. = индиј. Данашњи је човјек индивидуалистичан и фанатичан. Шим. С. Дефиниције доброг и Иидијци и Ј^ндијци, Индј5јаца м мн. рђавог које Спиноза износи чисто [су] (јд. Индијац и Индијац) становници Индије субјективног и индивидуалистичког карак- (без обзира на националну и верску припадтера. Петрон. ност). индивидуалистки&а ж жена индивидуандикатив м лат. грам. глаголски облици алист. еа значвњем времена, хронолошког односа индивидуалАтет, -бта м 1. значајна, неке радње према тренутку говора; исп. изразита шчност. — Руски роман је захватио конјункхив, оптатив. . . . све важније типове, па чак и значајне а Зндикативан, -вка, -вно који св односи изузетне индивидуалитете. Прод. 2. скуп карактеристичних ссобина појединца. 3. инди- на индикатив, који има карактер индикатива. видуалност, оригиналност. — [Поезија] се не може силом . . . направити ни динамичном инд&катор м лат. 1. показатељ. — ни статичном, јер у томе моменту губи свој Привредни индикатори наговештавају да индивидуалитет. Панд. је почео покрет ка побољшању. Пол. 1958. 2. назив за разне справе и средства за покаЗндивндуално прил. на индивидуалан зивање промена одређених величина, тока реначин. индивидуалност, -ости ж сеобина онога акција и др.: ~ притиска, — хемијских што је индшидуално, индивидуалитет. — реакција. Индивидуалност у литератури је оригиналинднкација ж лат. ознака, знак, симпност. Матош. том, околност: ~ болести. — Има Још нндивбдуум и инд&видуум м =• једна важна индикација која нас упућујс индивидуа. — Социјална доктрина захтева управо на лик двовидан. Ј 1957. нивелизацију, престанак и уток индивидуума Лндиректан, -тна, -тно лат. посредан, у целину. Петрон. заобилазан; супр. директан: ~ доказ. — индигнација ж лат. иегодовање, зловоља, Требало се . . . борити против апсолутизма срџба, осећање одвратности. — Одбијам свс индиректним путем. Ант. I. инсинуације с индигнацијом! Дав. Лндиректно прил. на индиректан наинднгнирање с гл. им. од индигнирати. чину посредно. инднгнирати, -игнирам сврш. и несврш. бндискретан в Зндискретав, -тна, изаз(и)вати индигнацију, зловољу, негодовање; (на)љутити. — Све га је то индигнирало, -тно који- ш зна чувати тајну, брбљав; сувише радознао. — Тај његов осмех је вријеђало, разочарало. Бег. сва индискретна питања. Андиго м шп. 1. модра или плаеа боја која разоружавао се добива од истоимене биљкв. — Чар индиго- Мил. В. -боје... надмашила би дивна боја што је с вндискретво и Зндискретно прил. траве и цвијећа у том долу сјела. Комб. 2. на индискретан начин.

456

ИНДИСКРЕТНОСТ — ИНДУСТРИЈАЛКА

ивдискр&гнбст и индискретнбст, -ости ж својство онога што је индискретнз, индиекреција. индискрбција и индискрбција ж лат. нечување тајне, брбљавост; сувишна радозналост, гажење поверења. — Опростите за индискрецију, али . . . ваш интимни живот сада је псстао и наша заједничка . . . ствар. Петр. В. шгдиспозиција ж лат. нерасположење, нелагсдно осећање. — Не, није то било срце [болесно], то су били живци, једна тренутачна индиспозиција. Донч. ипдиспбннрап, -а, -о који се нелагодно, непријатно осећа, зловољан, нерасположен. — Телефонски отказује представу кад је индиспонирана. Десн. ивдифер&нтан и ипдиферентап, -тна, -тно лат. 1. који не мари, који не суделује, равнодушан. — Био [је] сасвим индиферентан у вјерским стварима. Пов. 2. 2. неважан. — Разговарао је о стварима скроз индиферентнима. Новак. индиферент&зам, -зма м немар, равнодушност према некоме или нечему. — Кад је хуманизам . . . дошао до вјерског индиферентизма . . . покренута је против њега црквена ренесанса. Водн. индифер&нтно и индиферентно прил. на индиферентан начин, равнодушно. индифер&нтност и ивдиферентвбст, -ости ж својство онога који је индиферентан, равнодушност. — Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање. Лаз. Л. илдициј, -ија м и ввдпција ж лат. знак, околност по којсј се закључује и суди о чему. — У праву не постоје само докази него и индиције. Крл. Жика је на основу ситних безначајних индиција долазио до закључка. Дав. &нд)е прил. заст. другде. Вук Рј. Ивдоевропљанв м мн. (јд. Индоеврбпљанин) назив за већину народа од Индије до Европе чији су се језици разеили из заједничког прајезика. ивдо&вропски, -а, -5 који се односи на Индоееропљане: индоевропски језици. нндоп&втан, -тна, -тно равнодушан, немаран, лен. — Ама ви сте индолентна раса . . . не може то код вас. • Срем.

индол&нтнбст, -ости ж особина онога који је индолентан. индол&нција ж лат. равнодушност, иемарност, леност. — Ја не могу да схватим ту индоленцију. Крл. индосамент м тал. банк. изјава написана на меници или чеку којом онај који има

право да их наплаћује преноси то својв право на другога. индбсант м онај који врши индосамент. &ндуковзн>е с гл. им. од индуковати. Двдуковати, -кујем сврш. и несврш. = индуцирати 1. лог. закључи(ва)ти од појединачног према општем. 2. ел. изаз(и)вати електричну струју помоћу магнета. цидуктиван, -вно, -вно лог. који се закључује или је закључен путем индукције; супр. дедуктиван. — Индуктизна је метода . . . пут од посебнога ка општему. Лог. 1. Цндуктивво прил. на индуктиван начин, индуктивним путвм. бндуктор м ел. електрична справа у којој се истомерна струја нискога напона претеара у испрекидану струју високог напона. индукцнЈа ж лат. 1. лог. закључивање од поједтачног према општем; спознаја из искуства; супр. дедукција. 2. ел. изазиеање електричне струјв помоћу магнета. ивдукцпјски и ивдукцпонн, -а, -о који се односи на индукцију. индустрија ж лат. а. грана привреде која обухвата пргдузећа за прераду сироеина, израду средстава за производњу и потрошњу и искоршићавање природних богатстава: дрвна ~ , лака ~ , тешка ~ . б. некшиж. индустријско предузеће. апдустрвјалаа, -лна, -лно индустрпјскп. нндустријалац, -лца м власник индустријског предузећа. — Нападали с у . . . богате трговце и индустријалце. Риб. индустријализацвја ж ширење и умножавале индустрије, индустријски разеој; увођење стројне, машинске технике у привреду. — Брза индустријализација . . . промијенила је структуру становништва. ОП 2. ивдустријализирање с гл. им. од индустријализирати (се). индустријализиратн, -нзирам сврш. и несврш. = индустријализовати увести, уводити индустријски начин обраде сировина, провести, проеодити индустријализацију. — Наша земл>а [је] данас већ индустријализирана. Тито. ~ се = индустријализовати се разви(ја)ти индустрију. индустрвјалазовање с гл. им. од индустријализовцти (се). индустрвјализовати (се), -зујем (се) сврш. и несврш. = индустријализирати (се). индустрвјалка ж жена индустријалац. — Говораше се . . . о некој Бечлики индустријалки. Мил. В.

ИНДУСТРИЈСКИ — ИНКАРНИРАТИ индустријски, -2, -б који се односи на индустрију: ~ предузеће, ~ производња. индуцирање с гл. им. од индуцирати. индуциратп, -уцирам сврш. и несврш. = индуковати. инервација ж лат. утицај живаца на рад органа. — Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед такве инервације поче живље мислити. Ранк. бнертан и иабртав, -тна, -тно непокретан, тром, млитав, лен. — Државни апарат, разједен разорним радом пете колоне. . . [био је] инертан у спровођењу нових мјера. Комун. 1951. Днертност и ин&ртнбст, -ости ж сеојство онога који је инертан и онога што је инертно. ин&рција ж лат. 1. сила којом се неко тело опире промени свсга стања или положаја. — Свако тело има инерцију, тј. особину да тежи да задржи стање мира или једнаког праволинијског кретања. Физ. 3. 2. недостатак фишчке и интелектуалне енергије. — Гаји . . . дебелу инерцију из старих времена угодног живота. Сек. Изр. по инерцији, по закону инерције по навици, несвесно као строј, машина, махиналпо. инж&њер, -бра м (вок. внжењеру) фр. = инжињер технички стручњак са високом факултетском спремом: грађевински ~ , машински ~ 3 рударски ~ , саобраћајни ~ , шумарски ~ . п н ж е а б р а ц , -рца м војн. = инжињерац војник који С1ужи у инжењерији. — Испред перона постројена чета инжењераца. Јак. инжеп>6рија ж = инжињерија род војске који се бави техтчким и грађевинским пословима. ннжењеријскн, -а, -б који св односи на инжењерију. ннж^шерка ж — инжињерка жена инжењер. инж&њерски, -9, -о који се односи на инжетре. инжбннр, -ира м в. инжењер, инжињер. инж&љер, -сра м — инжењер. пнжињ^рац, -рца м = инжењсрац. инжиз>6рија ж = инжењерија. инжиш&ријски, -а, -о који се односи на инжињерију. инжбшерка ж — инжењерка. ивжДњсрскн, -а, -о који се односи на инжињере.

457

инзистираље с гл. им. од инзистирати, ннзнстирати, -истирам несврш. лат. = инсистирати упорпо настојати, постојано тражити, наваљивати. — Упорно је инзистирао да се . . . правно одијели од брата. Божић. ипзуларан, -рна, -рно лат. оточки, острвски. — Само инзуларне државе могу бити . . . чисте у националном погледу. Цвиј. инзулпц, -ина м мед. = инсулик лек пропшв шећерне болести, добивен из екстракта гуштераче. ннзулидскп, -а, -б који се односи на инзулин. Анзулт м лат. = инсулт. 1. увреда. 2. напад(ај). — Кочијаш . . . га брани од инзулта . . . неваспитане дечурлије. Петр. В. ини, -3, -о заст. други. — Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста. Игњ. Да не спомињем иних неприлика. Матош. пниц&јал, -Зла м лат. еелшо почетно слово имена; украшено еелико слово којим почињу главе или одломци у књизи. — Саставише од окречена камена иницијале царева имена. Андр. И. шшцнјатива ж лат. потицај, подстицај, наговор; почетни корак у неком раду. — Бацио је бомбу из властите иницијативе. Крл. Иницијативу за овакав штимунг давао је сам управник. Вучо. иницијатпвап, -вна, -вно који даје иницијативу, који из властите побуде почиње нешто: иницијативни одбор. иниц&јатор м онај који даје преи подстицај за неко дело, зачетник, покретач. пниц&јаторка ж жена ииицијатор. шшцијаццја ж лат. упућивање у тајне, у принципе или у технику рада. инј&кцпја ж лат. мед. доза текућег лека која се убризгава у тело. инјекциони, -а, -о који се односи на инјекције: ~ апарат. Ннјупктив м лат. грам. стари индоевропски претеритални облик без аугжнта. м припаднш једног од некадашњих јужноамеричких индијажких племена; касније припадник владајуће касте у Јужној Америци пре доласка Европљана. инкарнација ж лат. утеловљење, оличење. — Вујо је инкарнација лукавости, подлости... и нечовечности. Глиг. инкарпиратп, -арнирам сврш. и несврш. утеловити, утеловљавати, оличити, оличавати, оваплотити, оваплоћивати. — Учинило јој се . . . да је у томе дежмека-

458

ИНКАСАНТ — ИНКРУСТИРАТИ

стоме дембелу инкарниран узрок њене несреће. Матош. инкасант м тал. = инкасатор онај који убире новац; благајник. — Отац јој је био . . . нског осигуравајућег друштва.. . инкасант. Андр. И. инкасанткиња ж — инкасаторка жена инкасант, инкасатор. пнкасатор м — инкасант. инкасаторка ж — инкасанткиња. инкасирање с гл. им. од инкасирати. ннкасирати, -асирам сврш. и несврш. прикупити, прикупљати новце у коју сврху, примити, примати новац за нешто. — Пребрајале су ситан новац инкасиран преко дана. Десн. инкасо, -са м тал. 1. наплата у готову. 2. убирање новаца на темељу менице или каквог другог документа по налогу веровника. — Овлашћење да може вршити наплату (инкасо) за уговорену продају. Пол. 1958. инквЈЕзнтор м 1. ист. члан суда инквизиције. 2. фиг. окрутан човек, мучитељ, престрог судац. инкв&зиторски, -а, -б који се односи на инквизиторе и на инквизицију. инкв&зпторски прил. на инквизиторски начин. инквизнција ж лат. ист. 1. полицијско-судска организација у католичкој цркви, основана у 13. ст. за борбу против јеретика, која се истицала окрутношћу. — Денунцира [га] као јеретика код инквизиције те буде . . . затворен. Петрон. 2. фиг. мучење, окрутност, престрог поступак. — Како ће дуго трајати ова инквизиција? Тих сатрапских манира мени је већ доста. Крл. бнквнзнцибнп, -а, -б који се односи на инквизицију: ~ суд. инклннација ж лат. 1. склоност, нагињане к чему. — Занимљива је . . . инклинација појединих српских писаца реалиста Оријенту. Глиг. 2. физ. отклон магнетске игле од правца севвр-југ. Јшклииациони, -а, -б физ. који се односи на инклинацију. — Магнетска игла која може да се окреће око хоризонталне осовине . . . у равни магнетног меридијана зове се инклинациона игла. Физ. 4. инкшширање с гл. им. од инклинирати. шшлинирати, -инирам несврш. имати склоност, бити склон, нагињати к чему. — Нешто [је) задухан као да инклинира на астму. Бег. Анкливоватн, -нујем несврш. заст. в. инклинирати.

1

инкбгнито , -та м лат. затајивање свога имена и поломсаја. — Наскоро опет у инког. ниту дође [надвојвода] у лов. Јов. Ј. инкбгнито* прил. не откривајући се, прикршено, под туђим ижном. — Поједини мађарски руководиоци тих година долазили су инксгнито на одмор код нас. Пиј. инкомодацнја ж лат. прављсње сметња, неугодности, узнемиравање. инкомодирати, -бдирам сврш. и несврш. смести, сметати некоме, (на)правити непријатности, досадити, досађиеати. — Немам намјере да вас инкомодирам било у чему. Крл. Знкомпатибилан, -лна, -лно лат. који се не слаже или не иде с чим другим, неспојив, несложш. инкомпатибилност, -ости ж особина снога што је инкомпатибилно. инконзекв&цтан, -тна, -тно лат. = инконсеквентан недоследан. инконзеквевтност, -ости ж = инкосеквентност недоследност. инконсекв&атан, -тна, -тао лат. = инконзеквентан. инконсекв^нтнбст, -ости ж = инконзеквентност. инкорпорација ж лат. укључење у свој састав, сједињење, припајање. — Под инкорпорацијом [се] подразумева збирање у један зборник . . . већ постојећих законодавних аката. Арх. 1954. ннкорпорирати, -брирам и инкорпбрисати, -ишем сврш. и несврш. укључи(ва)ти у свој састав, сјединити, сједињавати што с чиме. — Двор [у Бечу] Хрватској . . . враћа (инкорпорира) Приморје. Шиш. инкриминација ж лат. окривљивање, оптужба. инкриминнрање с гл. им. од инкриминирати. иикриминнратн, -инирам сврш. и несврш. = инкриминисати оптужи(ва)ти, окривити, окривљивати. инкрим&нисање с гл. им. од инкриминисати. инкримбвисати, -ишбм сврш. и несврш. = инкриминирати. — Наведеном Уредбом инкриминисана је и сама употреба неисправног моторног возила. Пол. 1959. инкрустација ж лат. украс од седефа или метала утиснут у дрво. — Сели смо . . . око . . . стола претрпаног кутијицама са инкрустацијама од седефа. Вучо. шцсрусткрати, -устирам сврш. и несврш. утиснути, утискиеати инкрустације. — Појасеви од беле коже инкрустирани

ИНКУБАТОР — ИНОПЛЕМЕНИК [су] воћем од керамике: трешњама, лимуновима или јагодама. Пол. 1958. инкубатор м лат. 1. апарат у коме се помоћу грејања легу из јаја пилићи. 2. мед. нарочито удешена коморица у којој се негују слаба и прерано рођена новорођенчад. инкубаторски, -а, -б који се односи на инкубаторе. — У земљи [Холандији] постоје . . . инкубаторске станице које производе пилиће. Пол. 1959. инкубација ж лат. 1. вештачко лежење, извођење пилића у инкубатору. 2. мед. временски размак од заразв до појаве првих симптома болести. Енкубацибни, -а> -б који се односи на инкубацију: ~ период. инкунабула ж лат. књига штампана у прво доба развитка штампе (у XV столећу), Ино прил. друго, друкчије и у изр.: не моћи на ино т моћи друкчије. — Има их [песника] који певају што не м01у на ино но Да певају. Нед. ицбверан и иноверан, -ерна, -ерно, ијек. инбвјеран и иновјеран који је друге вере. — За њу [народну ствар] радимо и жртвујемо још више него остала иновјерна нам браћа. О-А. Није [му се] свиђала њушка те иноверне индивидуе. Чипл. иновбрац, -рца и инбверац, -ерца, ијек. иновјерац и инбвјерац, м = иноверник онај који је друге вере. — Кажу [му] како то није ни најмање лепо, како то иноверци никад не би учинили према своме патеру или пастору. Срем. Раткај је . . . искључив католик, противник иновјераца у земљи. Комб. инбверка, ијек. инбвјерка, ж = иноверница она која је другв вере. — Иновјерку . . . они приме свесрдније но својевјерку. Мат. инбверник, ијек. инбвјерник, м = иноверац. инбверница, ијек. инбвјерница, ж = инсверка. ннбверски, -а, -б, ијек. инбвјерски који се односи на иновернике и на иноверство. иновбрство и инбзерство, ијек. иновј^рство и инбвјерство, с друга, туђа вера. иновбрчев и инбверчев, -а, -о, ијек. иновј^рчев и инбвјерчев који припада иноверцу. иновјер-, ек. иновер-. инбврстав, -сна, -сно који је друге врсте. бпоземан и инбземан, -мна, -мко који је из других земаља, који се односи на инсземство, иностран: ~ тржшпте.

459

инозбмац, -мца и инбземац, -емца м рус. онај који је из друге земље, иностранац. Бен. Рј. ицбземка ж она која је из друге земље, странкиња. индземски, -а, -6 који се односи на иноземце и на иноземство. — Чудно је изгледао у иноземском оделу. Кнеж. Л. ивоз&мство и инбземство с туђина, туђе земље, иностранство. — Напустила је [наша књижевност] лутање по иноземству и усталила се на домаћем тлу. Прод. Отпутовао је у иноземство. Шов. ипој&зичан, -чна, -чно који говори другим, туђим језиком. — Како се то . . . владају напрама четвртини инојезичног становништва? Павл. Све се то чини зато да би се могла одржати утакмица с . . . туђом, инојезичном и иноверском околином. Петр. В. &нок м монах, калуђер. — Смерни инок остаје [у мукама и болестима] сталан, као и праведни Јов. Ранк. &ноки&а ж монахиња, калуђерица. инбкосан, -сна, -сно 1. КОЈН нема у домаћинству довољно помоћи, довољно радне снаге; с<3м, осамљен. — Осврнем се и видим се инокосна. Јурк. Живио је у планини инокосан. Имао је само женску дјецу па поудавао. Андр. И. 2. који се не налази у задрузи или колективу, самосталан. — Рад педесет тако организованих радника, с таквим средствима вреди више но рад стотине инокосних радника. Марк. Св. ин&косник м онај који је инокосан, самац. — Два тако многобројна катуна . . . састоје [се] по попису из самих инокосника. Нов. Обично би попут свих инокосника и самотника брзо заволио своју собицу. Матош. ннбкосНо прил. на инокосан начин. инбкоснбст, -ости ж = инокоштина стање онога који је инокосан. — Инокосност на селу готова пропаст, готова сиромаштина! Ком. инбкошшак м в. инокосник. — Други инокошњак... јегленисао је са Шкељом. Мат. инбкоштииа ж = инокосност. — Ту се сад сети и себе и инокоштине своје; осети се сам. Срем. У нас увек, поред задруге, било је и инокоштине. Ђорђ. инбкрајни, -а, -б покр. заст. који је из друге земље, иностран. Вук Рј. инбплеменик м човек из другога племена. — С њима [си] племе једно напрама другому иноплеменику. Павл. Према странцу и иноплеменику [Црногорци] су поносни. Цвиј. • ,-г,~~- -

460

ИНОРОГ — ИНСПИРАТОР

внораг, -ога м онај који има један рог. — Носио је ћата три недеље од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. Срем. инброг, -а> -о који има један рог. — Појео бих сада вола инорога. Наз. инбродац, -дна, -дно који је другога народа, туђински. — Ушао је у састав хрватске државе . . . и инородни романски елеменат. Комб. Инородни досељеници исто тако [су се] брзо преображавали. Петр. В. пнбродац, -оца м (ген. мн. -аца) припадник другога рода, народа, туђинац. Бен. Рј. ннбротка ж туђинка, странкиња. инбстран, -а, -о 1. који је из друге, туђе земље, иноземан. — Иностраним дрвећем и цвијећем засађени перивој ширио се за кућом. Шен. 2. који се односи на вапску, спољну политшу: министарство, секретаријат иностраних послова. пностранац, -нца м (вок. Лностранче; ген. мн. индстранбца) човек из друге земље, странац, туђинац. — Међу иностранцима шире наш језик. Бел. Тај је тип по свој прилици иностранац. Крл. пндстрапка ж окена иностранац. ицострапски, -а, -о који се односи на иностранце и на иностранство. — У иностранске се руке издајете. Павл. иностранство с туђе земље, иноземстео. — Изиђе на.лађу која долази из иностранства. Уск. &воча и Аночица ж друга жена (кад муж узједну жену узме и другу). — Удавала се за хаџи-Омера... и то као иноча. Андр. И. бночки 1 , -а, -о који се односи на иноке. — Показа. . . битне особине иночког, калуђерског живота. Ранк. кночкн 2 , -а, -о који припада иночама. инош м мађ. покр. слуга, лакеј. — Господарство је повјерио сасвим свому иношу. Ђал. биспн, -ана м тур. човек, чељаде, људски створ. — Додијала ова суша и хајвану и инсануа па се живјети не може. Ћор. Инсан је поган, појео би од мржње сама себе. Сим. инс&ктарнј, -ија и инс&ктаријум м збирка инсеката, кукаца. — Ученици. . . хватају разне бубе и лептире за инсектаријум. НИН 1958.

инсект&једи, -еда м мн. (јд. инсектбјед) зоол. животиње Које се хране инсектима, кукцима. ивс&рат, -ата м лат. оглас, белешка у новинама. нвсДгннје ж мн. лат. знакови, обележја: ~ власти. инсинуација ж лат. наговештај којим се коме подмеће што негативно, подметање, злобна и лукава измишљотина. — Опет се наљути на себе због подле инсинуације. Дав. ннсипуираае с гл. им. од инсинуирати. ИЕСНнуиратп, -уирам сврш. и несврш. (на)правити иисинуацију, подметнути, подметати, подвалити, подваљивати коме што. — Мислим да ниједном речи нисам инсинуирао да је Мића субјективно помагао полицији. Дав. инсистирање с гл. им. од инсистирати. инсистирати, -^стирам несврш. лат. = инзистирати. — Тако је сасвим пропао покушај за заснивање кооперативног покрета, па се више на њему није ни инсистирало. Лапч. инсолв&нтан, -тиа, -тно трг. који нема средстава да плаћа своје обавезе: ~ дужник. ивсолз&нтност, -ости ж стањг онога који је инсолвентан. инсолвбнција ж лат. неспособност плаћања, обустављање плаћања обавеза. — Дужник је квоту повисио јер је своју инсолвенцију прикривао. Обз. 1932. бнспсктор м онај који ерши инспекцију, надзорник: финансијски ~ , санитарни ~ . инспектбрат, -ата м инспекторски уред, надзорништво, служба, функција инспектора.

Днспекторица и бнспекторка ж она

која врши инспекцију, иадзорница. бпспекторов, -а, -о који припада инспектору. бпспекторскн, -а, -б који се односи на инспекторе и на инспекторат. нисп^кцзја ж лат. надзор, смотра, преглед: тржишна ~ , санитарна ~ . — Дошао директор на инспекцију у разред. Неим.

инсп&кцијски и инспекциони, -а, -б који се односи на инспекцију. — Средиште из кога ће [генерал] вршити своја инспекциона путовања биће Вишеград. Андр. И. јкпсектп, -ката м мн. (јд. инсект и инсеинспбратор м онај који надахњује, подкат, -кта) зоол. разред врло распрострањених стиче на што; зачетник неке идеје. — Милеситнијих животиња из кола чланконожаца т и ћ . . . је био огаптенародни мислилац и (зглавкара), кукци 1шес1а. борац инспиратор наше народне целоинсектбцид, -ида м хемијско средстео купности. Петр. В. Комунистичка партија за уништавање инсеката, кукаца. Југославије била је инспиратор, организа-

ИНСПИРАЦИЈА — ИНСТРУИРАЊЕ тор и руководилац народноослободилачке борбе. Вј. 1957. нкспирација ж лат. надахнуће (рсобито уметничко), стање кад је умегпник иарочито способан за стварање; замисао некога дела и подстицај да се оно оствари. — Бол никад није био извор инспирације ни елеменат лепоте грчког уметника. Дуч. Књижевност треба да црпе језик, садржај и инспирацију из народа. Шов. Ннспирациопи, -3, -5 који се односи на инспирацију. — Језички покрет и »рат« у интелигенцији нашој Вукоза и Бранкова доба били су велика инспирациона снага за поезију онога доба. Сек. ипспирнраше с гл. им. од инспирирати инспприрати, -ирирам сврш. и несврш. = инспирисати подстакнути, подстицати, одушевити, одушевљавати, надахнути, надахњивати кога на што, наговорити, наговарати, утицати на кога да нешто учини. — Дух слободе инспирирао их је и потицао на борбу и жртве. Вј. 1957. ~ се наћи надахнуће, подстицај за (уметничко) стварање. инсп&рисацост, -ости ж сгпање онога који је итпирисан, — Преокупације из лектире видљиве и огошљиве подупире срећом даровитост и младост и код сваког посебна инспирисаност. Михиз. инсп&расаље с гл. им. од инсгшрисати иисп&рисати, -ишем сврш. и несврш. •= инспирирати. — Борбу Африканаца инспиришу идеали слободе. Пол. 1958. ~ се = инспирирати се. — И самим народним животом могу се уметници инспирисати. Бел. ивспицира&е с гл. им. од инспицирати. инспицирати, -ицирам сврш. и несврш. (из)вршити инспекцију. инсталатер, -^ра м онај који врши послоее око инсталације уређаја: ~ водовода. инсталатерски, -а, -о који се односи на инсталатере: ~ радња. инсталатор м онај који уводи у дужност каквог достојанственика.

'

461

инсталираше с гл. им. од инсталирати {се). ипсталпрати, -алирам сврш. и несврш. 1. поставити, постављати какае уређај или постројење. — Радио-апарат био је потајно инсталиран. Дед. В. 2. увести, уводити свечано у дужност. — [Краљ] бана није никако дао свечано на сабору инсталирати. Шиш. ~ се наместити се, наћи своје звање. — Ја сам се инсталирао у трговини и у стручној журналистици. Сек. инсталисати (се), -ишем (се) сврш. и несврш. в. инсталирати (се). пнстанца и инстаиција ж лат. судска или административна установа одређеног ранга; надлежна власт. — Касациони суд рјешава у задњој инстанци... жалбе против рјешења и пресуда првостепених и апелационих судова. Мј. 1926. Уложише призив на вишу инстанцију. Јевт. бпстинкт м (ген. мн. &нстинкат5) лат. природни, несвесни унутарњи нагон или побуда да се што чини; наслеђена или дугим радом стенена натка. — Инстинкт самоодржање — љубав према себи самом — један је од најјачих покретача за радњу и код човека и код животиња. Марк. Св. [Сремац] је био реалист по инстинкту. Барац. Цнстипктиван, -вна, -вно који има природу инстинкта, нагонски; несвестан, нехотичан. — Гајио [је] неку инстинктивну мржњу према туђинцима. Глиш. Лпстппктнвно прил. на инстинктиван начин, нсионски. — Она би га инстинктивно јаче стегла за руку. Јанк. инстбтут, -ута м 1. научна установа, установа за научна истраживања (често као део имена појединих установа); картографски ~ , старословенски ~ , пољопривредни институти, етнографски ~ . 2. назив за неке одгојне, васпитне установе. — Унука се васпитала у немачком институту за отмене девојке. Каш. 3. правн. установа, институција. — Надзор политичке власти над а. д. мора имати свој циљ као и сваки други правни институт. Арх. 1926. У вези са смртном казном је задржан [у пројекту закона] институт замене смртне казне. Пол. 1959.

инст&тутка и инстбтуткиаа ж де-

инсталација ж лат. 1. уређај, напраеа војка која се налази у каквом одгојном ину неком погону или постројењу: електрична ституту. — Код Круне [хотела] ми пре~ , водоводна ~ . 2. постављање таквих и пречи пут једна група институтки. Уск. сличних уређаја. 3. свечано увођење у дужност ннст&тутски, -а, -б који се односи на каквог достојанственика, устоличење. — институте. Представе биле су . . . и код инсталације бана. Водн. институција ж лат. установа, завод; пнсталацијскн и ЗвстзлациоНи, -а, -о удружење. који се односи на инсталације: ~ материјал. ннструнраље с гл. им. од инструирати.

462

И Н С Т Р У И Р А Т И — И Н Т А Б У Л И Р А Т И (СЕ)

иДструирати, -уирам сврш. и несврш. струменти, болничарка-асистенткиња и ин= инструисати поучити, поучавати; упутиструментарка. Чипл. ти, упућивапш. — Инструира, служи као инструментација ж лат. муз. удешавање одгојитељ. Шов. једног музичког дела за извођење на еећем броју инструисање с гл. им. од инструисати. инструмената. иаструисати, -ишем сврш. и несврш. инструментАрати, -бнтирам сврш. уде= инструирати. — Баш њему поверили [су] сити једно музичко дело за извођење на еише да инструише њихове кћери. ЛМС 1951. музичких инструмената. — »Словенско потЈЈнструктиван, -вна, -вно поучан. — пури« . . . инструментирао [је] за гудачки За испитивање Сремчевог приповедачког квинтет. Коњов. метода веома је инструктиван случај са јединсулин, -ина м = инзулин. ном анегдотом о попису становништва коју да је Сремац претварао у приповетку. Глиг. ипсулннскн, -а, -о који се односи на инсуЈ}нструктнвно прил. поучно. лин. бнструктор м онај који поучава, поучаАнсулт м = инзулт. — На све те вапгељ, учитељ. — Да сигуркије напредује инсулте он [пас] је филозофски подавијао реп. Лаз. Л. [у школи], узео му отац инструктора. Новак. Анструкторица и бнструктбрка ж инсурбкција ж лат. побуна, устанак. окена инструктор. инсц&натор м онај који инсценира. — Анструкторски, -§, -о који се односи на Веристички ефекти на позорници . . . дјелују инструкторе: ~ служба. обратно од онога што је инсценатор од њих инструкција ж лат. 1. поучавање, поука. очекивао. Поз. 1948. — Ја сам давао инструкције [ђацима]. Фелд. ивсц&наторски, -а, -б који св односи на 2. упута, упутство; налог. — Требало је . . . дати инструкције Пеки . . . да истакне цеду- инсценаторе и на инсценацију. — У комаду који се . . . догађа у затвореним просторима л.у. Вучо. . . . инсценаторски проблем . . . није нимало инструмен(а)т, -ента м (ген. мн. -ната) комплициран. Поз. 1948. 1. оруђе, помагало, алатка. — Доктори су инсценација ж лат. кулисе и опрема собом понели инструменте и санитетски материјал. Дед. В. 2. музичка спраеа: гу- сценских комада. — Поводом једне представе дачки ~ , дувачки ~ . 3. правн. докуменат, поведена [је] реч о томе уколико је Миљкоисправа; пропис. — На . . . пленарној седници вићева инсценација очувала карактер Сремчевог дела. Грол. потписани су инструменти овог заседања. 2> 1958. [Треба] да нађемо такав систем иисценирање с гл. им. од инсценирати. инструмената који ће утврдити обавезе предузећа према заједници. Пол. 1957. инсценирати, -^нирам сврш. и несврш. 1. (на)чинити, подесити, подешавати инсцебнструментал, -а и инструм&Втал, нацију; приредипш, приређиеати сценски комад -ала м лат. грам. падеж који одговара на за приказивање на позорници. — Његов питање: (с) ким или (с) чи-и? (са основним [Гогољев] »Ревизор«. . . више је низ посебних значењем оруђа, средства или друштеа). комичних призора него добро инсценирано дело. Прод. 2. фиг. лицешрно удесити што инструмснталпст(а) м свирач на каквом са сврхом да се неко заведе у заблуду: ~ свађу, инструменту. ~ напад(ај), ~ процес. Знструменталнп, -а, -о 1. који се односи интабулација ж лат. уписивање праеа на инструмен{а)т: ~ музика. 2. који се односи власништва на чију имовину у службене књина ииструментал. ге; заплена чије имовине због дуга. — Оберучке инструм&нтар, -ара м онај који се брине [је] прихватио понуду, јер му је вишак око инструмената. дозвољавао да скине интабулацију с кућице. инструмбнтариј, -ија и инструмбн- Вучо. таријум м а. збирка разних инструмената пнтабулпраље с гл. им. од интабулирати који служе истој сврси: лечнички, лекарски (се). ~ . б. в. инструментација. — Велика црквена иктабулирати, -улирам сврш. и несврш. и ораторијумска дела . . . у своме инстру= интабулисати провести, проводити интаментаријуму предвиђају оргуље. Пол. 1958. булацију, (у)књижити. инструм&нтарка ж медицинска сестра ~ се = интабулисати се укњижити се, која води бригу о стерилности хируршких провести под својим именом. — Он је добио инструмената при операцијама. — Наредио парницу и интабулирао се [на кућу и на [је] . . . да се спреми операциона сала, инвиноград]. Мар. -. . «.« „ ^ .

ИНТАБУЛИСАЊЕ — ИНТЕРВАЛ интабулисање с гл. им. од интабулисати («0. интабулисати, -ишем сврш. и несврш. = интабулирати. ~ се = интабулирати се. Антактан, -тна, -тно лат. нетакнут, пеоштећен, сав, цео. бнтактност, -ости ж стање кад је што интактно. интарзија ж лат. ум. украшавање предмета од дрвета умецима различите боје. — Једна стара комода са интарзијама блиста. НИН 1959. Антачити (се), -им (се) несврш. тур. упорно и стално говорити исто, инатити се. — Интачи [мати] по своју, све наврће говор на оно своје смишљено. Михољ. инт&грал, -ала м мат. коначна, променљива величина. Знтегралан, -лна, -лно 1. сав, потпун, целокупан; чврсто поеезан. — Међу рукописима пок. Драгише Станојевића . . . нашао се и интегралан превод Дантеове »Божанствене комедије«. Цар М. 2. мат. који се односи на интеграле: интегрални рачун. интегралност, -ости ж особина онога што је интегрално. интеграција >к лат. спајање делова у целину, уједињење, уједињавање. — Никакве »светле традиције« нису могле спречити економску интеграцију америчке федерације. Пол. 1958. интегрирати (се), -ирам (се) и инт^грисати (се), -ишем (се) сврш. и несврш. (ш)вршити интеграцију. интегр&тет, -&та м 1. целокупност, јединстео. 2. неповредивост. — Интегритет Турске . . . узимао [се] у заштиту тим савезима. Нов. инт&лект, -кта м лат. ум, разум, мисаона способност. Знтелектуалаа, -лна, -лно који се односи на интелект; уман, мисаон, духован: интелектуални радник, ~ рад.

463

шта светлости да падне на н>ено интелигентно чело. Уск. интелигбнтно прнл. на интелигентан начин. интелнгбнтност, -ости ж особина онога којије интелигентан, интелигенција. интелиг&нција ж лат. 1. способност правилног разумевања појаеа и ствари у жиеоту и свету, бистрина ума. — Познавање безбројних чињеница, брзина расуђивања . . . биле су главне ознаке младићеве интелигенције. Андр. И. 2. умни радници, интгмктуалци. — Крену се у ону кафану где је сва интелигенција тога места долазила ујутру на кафу. Срем. инт&ндант м фр. (ген. мн. -ната) 1. онај који се брине за снабдевање војске или које друге организације. — На Банији има храке доста, чете уопште немају интенданта. Дед. В. 2. упраеитељ казалишта, позоршита. ннтендаптов, -а, -о који припада интенданту. инт&ндантскн, -а, -о који се односи на интенданта: ~ официр. интендантура ж установа која се брине за снабдееање војске или које друге организације, предузећа и сл. интевзивав, -вна, -вно 1. који има карактер јаке активности, појачан, јак, жив, упоран: ~ рад, ~ поглед, ~ пажња. — Тај је лов раније био врло интензиван и рентабилан. Петр. М. Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа. Уск. 2. агр. који тежи да постигне што веће приносе са мањих поершина: ~ пољопривреда, ~ обрађивање земље.

интензивно прил. на интензиван начин. интензивност, -ости ж својство онога који је интензиван и онога што је интензивно, интензитет. — Осећање, поред лепоте, треба да је достигло и известан виши степен интензивности. Поп. Б. интенз&тет, -ета м лат. јакост, јачина, снага; величина снаге, напетости; напетост, интензивност. — Фигуре . . . имају за циљ. . . интелектуалац, -лца м (ген. мн. -уалаца) да покажу интензитет осећања. Т. књ. уман и теоријски образован човек;умнирадник. инт&нција ж лат. намера, накана, намисао, ннтелектуалка ж умна радница. жеља. — Према интенцији чинитеља-постају [дјела] добра и зла. Баз. Неке интенције Јштелектуално прил. на интелектуалан закона односно школске реформе јасније су начин, умно, духовно. — То дело обухвата . . . изражене у редигованом законском предлосве што је Дубровник интелектуално ствогу. Пол. 1958. рио у току векова. Поп. П. инт&рвал, -ала м лат. 1. удаљеност, интелАгеа(а)т, -ента м (ген. мн. -ната) в. интелектуалац. — Они ће без тешкоћа размак временски и мссни; међуереме и међупростор; станка, пауза. — У кратким интерелиминисати оних неколико малограђанских валима чула се отегнута и необична јека интелигената. Чол. [звона]. Андр. И. 2. муз. однос двају тонова с интелиг&нтан, -тна, -тно разуман, уман, обзиром на еисину. — Интервал између првог бистар. — Њена ушчешљана фризура допу- и осмог тона зовемо октавом. Физ. 1. 3. мат.

464

ИНТЕРВЕНИРАЊЕ — ИНТЕРНАТ

све тачке на бројном правцу којг се налазе између две задане тачке. интерзенир3н»е с гл. им. од интервенирати. интервенирати, -^нирам сврш. и несврш. = интервенисати 1. (у)мешати се у што, (из)вршити интервенцију, посредсвати. — Интервенирао сам да му сина пусте из затвора. Божић. 2. утицати на кога. интерл&висање с гл. им. од интервенисати. интерз&Писати, -ишем сврш. и несврш. = интервенирати. — Он је спреман да . . . интервенише у Бечу да се продужи рок. Јов. Ј. интервбнција ж лат. 1. радња, акција којој је циљ да се измени ток или стање чега (уплитање, посредовање, пружање помоћи и сл.): ~ власти, адвокакгка ~ , медицинска ~ . — Био [је] приморан да потражи лекарску интервенцију. Мил. В. Увек нечије ингервенције. То је лоша навика за живот. Пол. 1966. 2. уплитање, мешање једне држаее у послове друге државе: оружана ~ . интервелцибнист(а) м припадник снага (војних и др.) којс интервенигиу у другој држави. — Падали [су] борећи се против контрареволуције и иностраних интервенциониста. Пол. 1959. интервенционбстичкн, -а, -б који се односи на интервенционисте. — Интервенционистичке војске . . . биле су тешко притиснуле младу Совјетску Републику. Тито. инт&рвју, -уа м енгл. разговор новинара, репортера и сл. с којом истакнутом личношћу, намењен јавности. — Новинари [ће] сутра пре зоре да нас појуре за интервјуе. Ћос. Б. интервјуирање с гл. им. од интервјуирати. ннтерзјупрати, -уПрам сврш. и несврш. = интервјуисати поставити, постављати питања и доби(ва)ти на њих одговоре, разговарати с којом истакнутом личношћу ради дооивања података за јавност. интервјупсаље с гл. им. од интервјуисати нптервјуисатп, -ишем сврш. и несврш. = интервјуирати. — »Препород« је у једној нотици позивао писца да га интервјуише. Уск. интбрдикт м (ген. им. -ката) лат. ист. папинска казнена забрана вршења црквених обреда неком лицу, особи или на неком подручју католичке цркве.

Интережџије . . . не презају ни од каквих подвала и смицалица. Цеиј. Ннтергс м лат. 1. пажња, занимање; склоност према коме или чему. 2. корист, пробитак. 3. камата. — Давао је новац под интерес. Дом. Звтересан, -сна, -сно заст. в. интересантан. — Интересни су ти почеци рада на географским школским књигама. Цвиј. кнгересантан, -тна, -тно који побуђује интерес(оеање), занимљи«. интересантно прил. иа интересантан начин, занимљиво. ннтересантност, -ости ж особина онога што је интересантно. шхтер&сент, -нта м (ген. мн. -ната) онај који се за што интересује, занима или га се нешто тиче. интересирање с гл. им. од интересирати интересиратн, -бсирам несврш. = интересовати 1. занимати, тицати се, изазивати чију наклоност. — Н а с . . . далл та ствар не интересира. Петр. Б. 2. необ. даеати ноеац под интерес. — Почео је давати новце под интерес, и та му се шпекулација тако осладила да је наумио . . . само интересирати и од интереса живети. Глиш. <~" се (и сврш.) = интересовати се занимати се; (за)тражити обавести, упуте. Знтересни, -3, -б који се односи на интерес, који је у интересу чијем: ~ сфера, ~ подручје. бнтересовање с гл. им. од интересовати Зптересовати, -сујем несврш. = интересирати. — У другом ,[писму] ћу ти писати о чему другом, што ће те свакојако интересовати, кад те већ ја интересујем. Вас. •—> се = интересирати се. — Имам једну лондонско-бечку групу која се интересује вашом фабриком. Ћос. Б. интерАјер, -бра м фр. унутрашњост нвке просторије. — фиг. Игњатовић је откривао интеријере живота малограђанских породица. Глиг. Лнтеријернн, -а, -о који се односи на интеријер. пнтерј&кција ж лат. грам. узвик, усклик.

иатерм&цо м тал. 1. уметак; међуигра која се изводи између чинова глаене игре. 2. неочекиеани догађај, упадица. инт&рнат, -ата м лат. дом за смештај интер&гнум м лат. време за које држава ученика какве школе; одгојии, васпитни завод нема сталног владара или власти, безвлашће. у којем питомци станују и хране се. — Предлагало се . . . укидање богословског интеринтер&жџнја м човек којему је на уму ната. Јов. С. >4 «•-• - » - Ј • •*само интерес, корист; лихвар, зеленаш. —

ИНТЕРНАТКИЊА — ИНТЕРПРЕТ

465

трашње органе, на њихове болести и лечење: ~ медицина, ~ болест, ~ клиника. интернирање с гл. им. од интернирати. интерннрати, -брнирам сврш. и несврш. ограничити, ограничавати коме слободу кретања, прогнати на одређено место, заточити. — Старог фабриканта су . . . Аустријанци привремено интернирали. Андр. И. интернирац, -рца м онај којије интерниран, заточеник. — Оптужен [је] да је свирепо мучио многе интернирце. Пол. 1958. инт^рнист(а) м 1. мед. лекар специјалист за унутрашње болести. 2. ђак који живи у интернату. интернАстички, -а, -о који се односи на интернисте Џ): ~ клиника. интбрнисткиња ж лекарка стцијалистинтернационалац, -лца м = интерна- киња за унутрашље болести. ционалист(а) присталица интернационализма. бнтерогативан, -вна, -вно лат. упитни. интернационал&зам, -зма м покрет за интерп^лацт м онај који подноси интермеђународну солидарност и равноправност и пелацију. борба против шое тизма било које врсте. — интерп&лаиткиња ж жена интерпелант. Партија, ватрени поборник интернационаинтерпелација ж лат. питањв којим лизма, показала је највећу нацноналну свест. посланик у парламенту тражи од владе Марј. Ј. разјашњење о некој политичкој ствари или интернационализација ж придавање ин- догађају. тернационалног карактера чему: ~ лука, ~ интерпелирање с гл. им. од интерпелирапокрета, ~ сукоба. ти. интернационализиран>е с гл. им. од интерпелирати, -елирам сврш. и неинтернациона/шзирапш (се). сврш. = интерпелисати поднети, подносити интернационализирати, -изирам сврш. интерпелацију. Инесврш. = интернационализовати(.у)чикиинтерп&лиса&е с гл. им. сд интерпелисати интернационалним, да{ва)ти чему међути. народни карактер. интерп&лисати, -ишем сврш. и несврш. ~ се поста(ја)ти интернационалан, доби= интерпелирати. — Моја је улога да (ва)ти интернационални карактер. интерпелишем владу што се државне паре интернационализоваше с гл. им. од троше улудо. Дом. интернационализовати (се). интерплан&тарни и бнтерпл ш е т а р н и , интериационалнзовати (се), -зујем (се) -а, -б грч.-лат. који је међу планетама; који сврш. и несврш. = интернационализирати се пружа до других планета: ~ путања, ~ (се). — Павловић је сав на плану интернаци- лет, ~ простор, ~ брод. — Интерпланетаонализованог књижевног језика појмова. рни промет се мора остварити. Лог. 2. Михиз. ивтерполација ж фр. уметак, додатак интернационалист(а) м — интернацимеђу делоеима чега. оналац. интерлолдрање с гл. им. од интерполиннтернационалбстички, -а, -б који се рати. односи на интернационализам. — Наша партиннтерполирати, -6ш1рам сврш. и неја освата своје интернационалистичке обаве- сврш. = интерполисати уметнути, уметати, зе. Комун. 1951. дода(ва)ти међу делове чега. — У тексту . . . интернационалисткиња ж жена интер- интерполирани су курзивом штампани фрагменти. КН 1958. националист{а). — Саша Терзић није била малограђанска патриоткиња већ интернациинтерпблисање с гл. им. од интерполисаоналисткиња. Дав. ти. интерлблисатв, -ишем сврш. и несврш. &нтерни, -а, -5 а. унутрашњи; домаћи, •=< интерполирати. приватан: ~ споразум, ~ сукоб, ~ ствар. — Нема права да се мијеша у његове интерне инт&рпрет, -^та м лат. = интерпретатор послове. Риб. б. мед. који се односи на уну- онај који што интерпретира. — Многи

интЈрнаткиња ж ученица која станује у интернату. ивт&рнатски, -а, -б који се односи на интернат: ~ просторија, ~ живот. интернација ж лат. заточење (обично у какав логор), ограничење слободе кретања; прогонство. — Четири минуле године светског рата провели [су] у аустријској интернацији. Андр. И. интернационала ж лат. 1. међународна организација радничких (комунистичких или социјалистичких) партија: Трећа ~ , социјалистичка ~ . 2. (Интернационала) међународна револуционарна химна пролетаријата. Знтернационалан, -лна, -лно који св односи на све или на многе народе и државе, општи за све народе, међународни.

30 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

466

ИНТЕРПРЕТАТИВАН — ИНТОНИРАТИ

лаици . . . истицали су се као одлични интерпрети духовне музичке материје. Коњое. интерпретативан, -вва, -вно који се односи на интерпретацију. — Цанкарева . . . комедија »За добро народа« . . . остала је до наших дана, и поред . . . озбиљних интерпретативних покушаја, нерешен проблем. Поа. 1959. интерпрбтатор м = интерпрет. — Није хтео бити ништа друго до интерпретатор Аристотелов. Петрон. интерпр&гаторка ж == интерпреткиња жена интерпретатор. интерпретација ж 1. тумачење, објашнлвање смисла нвчему. 2. сцвнско приказивање, представљање, глумљење. — Драмска дела доживљују све новије режијске и глумачке интерпретације. Поз. 1948. &нтерпретационп, -а, -б који се односи на имтерпретаџију, извођачки. интерпретираае с гл. им. од интерпретирати. интерпретирати, -бтЗрам сврш. и несврш. тумачити, објашњавати, изложити, излагати; приказ(ив)ати; представљати. — Да би природу верно интерпретирао, људски се дух мора ослободити . . . лажних представа. Петрон. инт&рпретки&а ж = интерпретаторка. инт&рпретоваше с гл. им. од интерпретовати. инт^рпретовати, -тујем несврш. в. интерпретирати. — Олга Јанчић [скулптор] интерпретује форме на свој начив. Пол. 1959. интерпункција ж лат. помоћни знакош којима се у писму раздвајају речвницв и пмхови делови, реченични знаци. — Од свих правописвих правила . . . најважније је питање правилног ставл>ан>а интерпуккције. Псих. Внтерурбан м лат. међуградски телефон. — Назвао вас је интерурбан. Хитно су вас тражили. Сим.

интиман. Нех. 5. који се односи само на ужи круг узваника, зеаница: ~ ручак, ~ свечаност у чију част. интим&тет, -бта м интиман живот, ттимност. — Станковић је с великом љубављу . . . улазио у интимитет, у унутрашњи живот патријархалног човека. Глиг. д&тимно прил. на интиман начин. — Хтио [сам] подијелити с неким интимно радост. Сим. интпмност, -осга ж особина онога што је интимно. — Отлрхнула је из њиховога брачнога живота искреност и права интимност. Ивак. Знтимус м присан, интиман пријатељ. — Он [жупник] је интимус главара, учествује и сам у пљачкању села. Глиг. &нтов в. хинтов. интоксикација ж лат. мед. тровање. интолерантан, -тна, -тно иеподношљив, нетрпелив. интолеранција ж лат. одсуство толеранције, нетрпељивост, непријатељство према онима који друкчије мисле или верују. — Гледао је он класичан примјер вјерске интолеранције. Крл. интонативно прил. интонационо. — [Хор] аматера савладао [је] . . . интонативно тешку . . . хорску партију. Пол. 1959. интонација ж лат. 1. повисивање и снижавање гласа. — Иронија се у говору означава нарочитим реченичким нагласком, интонацијом. Т. књ. 2. муз. а. звучање гласа иди инструмента. — Звонка, страсна боја њеног гласа, његова необична интонација натераше гомилу да се утиша. Моск. б. почетни тон, започињање певања или свирања. 3. акцент, тонске карактеристике акцента. — Код једносложних ријечи треба цреносити акцент на проклитику . . . гдје се ради о силазним интонацијама. Ј 1957.

антонацибни, -а, -5 који се односи на интонацију. — Свака од ових реченица има Днтима и интима ж лат. интимна, своје интонационо таласање . . . што даје приватна ствар, ствар личне природе. — интонациону разноврсност . . . тексту. Т. књ. Знтонацибно прил. у погледу интонације Књижевна историја... откривала [је] н>егове [пјесникове] интиме из личнога живота. (2). — Тежиште мисли се тек очекује у потврдној реченици, која интонационо јако Пол. 1959. пада. Т. књ. бнтиман, -мна, -мно 1. који је у дубини интонирање с гл. им. од интонирати. душе, (у)нутарњи, лични: ~ осећање, ~ интонирати, -бнирам сврш. и несврш. тежња, ~ жел>а. — Стил се — не може 1. (рб)свирати, (отјпевати. — Војна музика потпуно схватити без интидшијег познавања . . . интонирала [је] химну. Јонке. 2. да(ва)ти писца. Матош. 2. који се не показује јаено, интонацију, (за)певати, отпочети, отпочињаприватни. — На жалостЈ ваш интимни живот ти песму. — Нетко је од рибара интонирао сада је постао и наша заједничка, службена ствар. Петр. Б. 3. који је у еези с љубавним несигурним гласом пјесму. Новак. 3. фиг. односима: ~ веза, ~ доживљај. 4. близак, (о)бојити, прожети, прожимати. — Редови поверљив, пријатвљски, срдачан: ~ разговор, ове књиге ингонирани су изразито хумани~ пријатељ. — С колегама још нисам . . . стичком мисли. КН 1958. „..-.,. .._, -.,

ИНТОНОВАЊЕ — ИНФАМИЈА Анхриговати, -гујем несврш. в. интригирати. — Људи проводе свој век интригујући само да се дочепају »вишег места«. Марк. С«. интродукција ж лат. а. уводни део музичког дела. — Шамика слуша [гласовс гитаре], чује акорде и неке интродукције. Игњ. б. предговор у кнмзи. бнтроспектГшан,-вна, -вно који посматра себе. — Интелектуалци . . . уколико су врло интроспективни, ипак откривају своје немоћи и слабости. Пол. 1959. интросп&кција ж лат. псих. непосредно посматрање својих душевних доживљаја, самопосматрање, размишљање о својим делима и поступцима. — Основна психолошка метода мора бити самопосматрање или интроспекција. Псих. бнтуитиван, -вна, -вно који непосредно схвата, који спознаје без помоћи искуства интрансигбнтан, -тна, -тно лат. = или разумног закључивања. — Да ли ће интранзигентан. — У боју с маглама и [књижевник] до њега [израза] доћи интуфиксијама... ја [сам] тврд и интрансигентан. итивним путем, или аналитичким или синКрл. тетичким, то је друго. Бел. вжгрига и интрига ж (дат. -ги; ген. мн. Внтунтивно прил. на интуитиван начин. интрига и интрига) фр. 1. потајно или лукаео ннтуиција ж лат. непосредна спознаја деловање с намером да се што постигне, сплетка, подвала. — Нагомилана незадовољства, чега, домишљај, осећај; предосећај. — До . . . мржње, свађе, интриге, плану као барут. Нен. откривања истине уметник долази својом интуицијом, тј. својом способношћу . . . да Љ. Као жртва једне опаске интриге паде [вепроникне дубоко у људе и живот. Т. књ. зир] изненада у немилост. Андр. И. 2. заплвт радње у кнмжевном делу. — Понекад је взггуљ, -уља м заст. покр. пуран, ћуаутор убацио неку личност ради заплета ран, тукац; исп. индијот. Вук Рј. интриге . . . ради контраста. Поз. 1948. јкнтуша ж заст. покр. пура, ћурка, тука; исп. индијота. Вук Рј. интрвган, -ана ш в. интригант. бнтушац, -шца м заст. покр. ћуре, интр&гант м сплеткар, смутљивац. — туче. И-Б Рј. [Он] је препредени аморални интригант с маском наивна и безопасна човека. НК 1946. влћар, -ара м тур. покр. 1. порицање, интр&гантица, интр&гантка и и н - одрицање. 2. онај који инћари. — Како па то з б о р и ш ! . . . Зашто ^нћариш, инћару нитр&гантки&а ж жена интригант. — Како један! Срем. је могла да се поведе за овом . . . интригантИзр. ударити у ~ порицати, одрикињом. Андр. И. цати. — Удариће у стари инћар. Казаће интр&гантски, -а, -б који се односи на да га [допис] није он писао. Срем. интриганте. ннћарење с гл. им. од инћарити. интрбгантски прил. на начин интриганинћаритн, инћарим несврш. покр. одта, као иншриганпг. рицати, порицати. В. пр. уз инћар. интр&гавтство с особина иншриганпга; &нћун, -уна м тал. зоол. бргљун (врста интригирање. — Обзнана је постала извор свих зала . . . подлога интригантства. Риб. сарделе). Деан. Рј. &нфаман, -мна, -мно лат. који је на злу интригираше с гл. им. од интригирати. гласу, сраман, низак, прљав у поступцима. интригирати, -игирам несврш. 1. прави- — Пјевао је инфамне еротичке пјесме. ти интриге, сплеткарити. — Писао је љубаз- Бег. [Имали су] инфамно задовол>ство да су бољи од других зато што су богати. но оном одвратном Савићу који интригира против њега. Мил. В. 2. побуђивати интере- Сек. совање. — Највише је интригирао све [на инфамија и бнфамија ж ружан глас, броду] млади јапански брачни пар на меденечасност, срамота, нискост. — Каљате себе ном путовању. Пол. 1959. инфамијом која вас обешчашћује и пониАнтриговање с гл. им. од интриговати. зује. Цар Е. Днтонова&е с гл. им. од интоновати. вантоновати, -нујем сврш. и несврш. иеоб. в. интонирати. — [Дум Иван] нијс интоновао речи обично, него је готово скандирао. Поп. П. интрав&нбзан, -зна, -зно лат. мед. који се убризгава у еене: ~ инјекција. интрада ж тал. муз. предигра. — Концерт је био отворен популарном свечаном интрадом енглеског композитора. Пол. 1958. Знтрамускуларан, -рна, -рно лат. мед. који се убризгава у мишиће. интранзиг&нтан, -тна, -тко лат. = интрансигентан непопустљив, непомирљив; упоран, постојан. антраазитиваа, -вна, -вно лат. непрелазан: интранзитивни глаголи.

30*

468

ИНФАМНО — ИНФОРМАЦИЈА

бнфамно прил. на инфаман начин: говорити ~ , понашати се ~ . јснфант м лат. 1. шпански престолонаследник. — Иза наших трупа инфант од Шпаније поставио чете. Поп. П. 2. краљевић, принц. инфант&рија ж фр. војк. пешадија. — Постаде натдоручник инфантерије. Наз. Командир је проматрао вод инфантерије како се појављује и губи у магли. Вуј. инфант&ријски, -а, -5 пешачки, пешадијски. — Станко је био у униформи инфантеријског официра. Вујач. инфант^рист(а) м пешак (еојник). — Млади инфантерист треће . . . регименте . . . лежи. ЛМС 1951. инфантил, -ила м лат. онај који је инфантилан. — Умно развијање инфантила тече у почетку скоро нормално. Псих. Внфантилан, -лна, -лно дечји, детињаст, умно неразвијен. — Живи тако са мајком по потреби свога инфантилног . . . егоизма. Андр. И. инфантилност, -ости ж особина онога што је инфантилно. јкнфаркт м лат. мед. ограничена замрдост на неком делу органа због зачепљености артерије која доводи крв у тај део. Лнфективан, -вна, -вно а. зарсиаи, кужан: инфективне болести. б. (одр.) који се бави заразним болестима: ~ клиника, ~ медицина. инф&кција ж лат. мед. зараза. инф&кцијски, -а, -о, Внфекциозан, -зна, -зно и ЈЈнфскциони, -а, -б заразан, куокан. — Прописао је цијепљење против . . . инфекциозних болести. Мар. Внферноран, -рна, -рно лат. нижи, мање вредан, подређен. — Да ли је жена равноправна према мушкарцу или је инфериорна. Кол. ипфераорност, -ости ж особина онога који је инфериоран. — Пуцао [је] да би се ослободио осећања инфериорности. Ђос. Б. Внфервалав, -лна, -лно паклени, ђаволски. — Са свим тим својим убијањем . . . Рихтер управо доказује инферналну свемоћ живота. КН 1958. инф&рно м тал. пакао, — [У кући] владао је пакао, један од оних породичних инферна у којима двоје супружника . . . вуку исто уже свако на своју страну. Андр. И. бнфикс м лат. грам. глас илн скуп гласова који се умеће у средину речи. кнф&лтрат, -ата м мед. прожимањв текућином, течношћу и бубрење ткива при запаљењу: туберкулозни ~ . *.^|".р .<*гп

инфнлтрација ж лат. уношење, убацивање, продирање у што, увлачење (нпр. у какву организацијуУ. тајна ~ , ~ агената. инфнлтрирање с гл. им. од инфилтрирати (се). ннфилтрнрзти, -филтрирам сврш. и несврш. лат. = инфилтровати провести, проводшпи инфилтрацију, унети, уносити, увести, уводити. — Тврди се да су се ухапшени агенти били инфилтрирали у апарат Аденауерове странке. Пол. 1959. ~ се = инфилтровати се продрети, продирати у што, увући се, увлачити се. бнфилтроваше с гл. им. од инфилтро»ати (се). кнфилтровати, -трујем сврш. и несврш. = инфилтрирати. ~ се = инфилтрирати се. Звфвнитак, -тна, -тно лат. бескрајан, бесконачан; трајан. ЗнфинитезималаВ, -лна, -лно лат. бескрајно мален.

Изр. инфинитезимални рачун мат.

рачунање с бескрајно малим количинама, заједнички назие за диференцијални и интегрални рачун. Знфннитпв м лат. неодређен глаголски облик који казује само радњу, бивање или спшње, не вежући их за одређено време, лице или број. инфинитнвнн, -а, -о који се односи на инфинитие: ~ наставак, ~ облик. ннфицира&е с гл. им. од инфицирати ипфнцирати, -ицирам сврш. и несврш. лат. заразити, заражавати, окужити. ~ се повр. ннфл&ција и бнфлацнја ж лат. екон. пад ередности папирпог новца, пуштање у оптицај средстава за плаћање у количинама које надмашују економско стање земље. икфлу&нца и инфлу&нција ж лат. мед. заразна болест с повишеном температуром и телесном клонулошћу, грип(а). Јормативан, -вна, -вно а. који садржи доста обавештења, пун информација: ~ чланак, ~ реферат. б. (одр.) информациони. ннфбрматор м лат. 1. онај који обавештава кога о чему. 2. покр. заст. приватни, домаћи учитељ. инфбрматорка ж

жена информатор.

информација ж лат. обавест, извештај. — Новинске агенције западних земаља пренеле су информације о отварању Конгреса радничких савета у Београду. Пол. 1957.

ИНФОРМАЦИОНИ — ИПЕРИТ Знформацибни, -5, -6 који се односи на инфорчације, који обавештава: ~ билтен, ~ уред. информб&ро, -6а м фр. скраћ. информациони биро; пол. међупартијски центар већег броја комунистичких партија од 1947. до 1956. године. нпформирање с гл. им. од информирати (се). информирати, -брмирам сврш. и несврш. = информисати извеспшти, извештавати, обавестити, обавештавати. — Добро је што сте баш мене нашли, добро информираног човека. Поп. Ј. ~ се = информисати се обавестити се. — Није се лрије информирао за возни ред. Бег. инфбрмисање с гл. им. од информиеати (се). инфдрмисати, -ишем сврш. и несврш. = информирати. ~ се = информирати се. — Гости могу да се код ње информишу о нечем и преко телефона. Пол. 19Ј8. инфрацрвенн, -а, -б у изразу: ~ з р а к е , зраци невидљиви зраци који су у спектру испод црвених, топлотни зраци. јшфузија ж лат. мед. уливањв твкућине, течности у тело бомсниково. ннфузбриј, -ија м и инфузбрија ж лат. зоол. микроскопски ситна животињица. — Шта јс кадар да види онај мајушни црвић из царства ннфузорија? Ком. ннфузбријскн, -а, -6 који с* односи на инфузоријс. инхалатор м справа за лечење инхалацијом. инхалација ж лат. мед. удисање мковитнх пара. инхалираше с гл. им. од инхалирати. ннхалирати, -алирам сврш. и несврш. удахнути, удисати лековите паре. Анцест м лат. правн. родоскврнуће, родоскврњење. инц&дент м лат. неочекиван, незгодан догађај, случај који нарушава уобичај*ни ред; сукоб (нпр. на граници). Внч м енгл. мера за дужину (2,54 см). — Дај данас инч, сутра ћеш изгубити миљу. НИН 1958. &нџијел, -ела и Днџил, -нла м тур. света књига у муслимана, Коран. — У бекству губе инџијеле старе. Макс. инџ&нир, -ира м покр. земљомер, геометар. Вук Рј. ввџ&рица ж покр. врста крушке. Вук Рј. н н ш т - в. инст-.

цџ,>* •*• "-. «

469

ии>е с а. смрзнуте водене честице које се нахватају по предметима, смрзла магла. — Једва се назире пун иња велики храст у дворишту. Дом. Иње му се хватало рутавих прса. Гор. б. фиг. седа коса. — Зар никад више нећемо срести тога милог човека са лицем пуним свежине и косом пуном иња? БК 1906. &оле и Ноле прил. иколико, ишта, макар мало, имало. — Бујице подгризају иоле рахлије тло. Нех. Људи који иоле политички мисле никад тако тешку грешку не могу да учине. Ћос. Д. &бн, -бна м грч. ел. = јон електрично набијена честица која настаје када атом или група атома прими или изгуби један, два или више електрона. вонако и и онакб прил. без обзира на све друге. — Нама су ионако одузели све осим живота. Чол. Ја сам пуковнику предложио дванаесту [компанију], јер је она ионако на издисају. Јонке. ионизација ж ел. = јонизација претварање у ионе (неутралних честица); стварање, појава иона (у некој средини). ионизацијски и бонизацибни, -а, -б који се односи на ионизацију. ионизнрати, -изирам и ибнизовати, -зујем сврш. и несврш. ел. претворити, претварати у ионе; прожети (прекрити, испунити и сл.), прожимати ионима; изаз{и)вапш ионизацију, јонизирати: ~ отопину, раствор, — атоме, ~ површину неког тела. ионосфбра ж = јоносфера горњи део атмосфере у коме има у великој мери иона и слободних електрона. &бнски, -а, -б који се односи на ионе: ~ веза, ~ цев. Зоткле прил. било откле, с које год'стране, иоткуд. Зотклен прил. покр. в. иоткле. — Хоће ли, кумим те оогом, иотклен засвијетлити ? Радул. Зоткуд(а) прил. макар откуда, било с које стране. — Не знаш ни куд ћеш, ни шта ћеш, нити иоткуда имаш кога свога да ти се нађе у невољи. Сиј. ипак (често у корелацији с везницима: иако, премда) реч са значењем допуштања (у реченицама којима се износи нешто што се не би очекивало према онсме што је претходно речено). — Вријеме је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње. Дан. Па и послс толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати. Лаз. Л. Неколико Нијемаца ипак је побјегло према Лајковцу. Чол. ип&рит, -ита м хем. врста бојног отрова.

470

ИПСИЛОН — ИРИТИРАТИ

Зпсилон и бпсиибн м 1. име елова у латинском алфабету које се пише »у«. 2. мат. ознака и назив за непознату величину, обично другу нвпознаницу у вези иск-ипсилон. јкра и 8ра в. ирха. Вук Рј. ирад м тур. покр. непокретно имање, доходак од имања. — Човјек се снашао, намакао ирад. Мул. Нигдје ништа немам од ирада. НПХ. ирадијација ж лат. 1. бацање зрака на нешто, зрачење, ооасјавање чега. — Да ли би . . . био у стању да ирадијацијом изазове промене наслеђених особина код људи. КН 1959. 2. мед. ширеље осета болова преко граница непосредно оболелог органа. ЕЛЗ. 3. физ. привидно позећање светлог предмета на тамној подлози. Мин. Лекс. ирадирати, -аднрам несврш. ершити ирадијацију, ширити се попут ирадијације. — Шири се [атмосфера времена] . . . ирадира из опћег поретка. Марј. М. &рам м и Арама ж тур. покр. ерста ћилима. — Простријеше по трави загасит ирам и на њега положише болесницу. Андр. И. Миндерлук... са једном олињалом ирамом. Лаз. Л. ЗрационалаН, -лна, -лно лат. 1. фил. који се не осниеа на логичкој законитости и према томе је несхватљив разумом, који се логички т може објаснити ни изразити. — Марко Ристић . . . као . . . заговорник ирационалног стваралачког метода . . . пружа одабране кристале једнога интегралног погледа на свет. КН 1959. 2. мат. који предстаеља коначну вредност, али се не може тачно шразити ни целим бројем ни разломком целога броја: ~ број.

иреалност, -ости ж својство онога што је иреално, нестварност. Зрегуларан, -рна, -рно лат. који се не подвргава општим правилима, нередовит, неправилан: ~ пулс, ирегуларне трупе, ирегуларни глаголи. ирегуларнбст, -ости ж особина онога што је ирегуларно. иред4нта ж тал. *. иредентизам. иредентбзам, -зма м тежња, покрет да се националне мањине и крајеви у којима живе у другој земљи сједине с матицом земљом, иредента. иред^нтнст(а) м присталица иредентизма. — Задар . . . је био склониште и гнијездо . . . талијанских иредентиста. Наз. иредснтЈкстнчки, -а, -б који се односи на иредентисте и на иредентизам. — Код нас није било никаквог револуционарног ни иредентистичког гибања. Крл. иред&нтисткиља ж жена иредентист. нрелевантан, -тна, -тно лат. који је без важности, безначајан, споредан, — Мени је савршено ирелевантно што енглески двор мисли . . . о сликарству. Кр/1. пр&гатор м лат. посуда с гуменом цеви за испирање унутарњих органа тела. иригацзја ж лат. 1. агр. наводњавање недовољно влажне земље ради веће плодности. 2. мед. испирање телесних шупљина и рана.

иригацнјски, Зригационн и нрига-

ц&бни, -а, -б који се односи на иригацију. иригнрати, -игирам несврш. 1. наводњаеати, натапати. 2. испирати шупљине у телу иригатором. ирид&нта ж в. иредента. — Не могу да разумем откуда су у управи »Просвјете« ирационал&зам, -зма м фил. праеац сви шефови српске ириденте. Јов. Ј. идеалистичке филозофије који не признаје законе логике и према коме се живот и свет бридиј, -ија и бридијум м лат. хем. не могу разумом схватити. племенит метал сродан платини, врло отпоирационал&стичкн, -а, -б фил. који се ран према хемијским утицајима (1г). иризирати, -изирам несврш. грч. претиче ирационализма. — Код симболиста је јако наглашен њихов ирационалистички и ливати се у дугиним бојама. — Очи су јој антиреалистички став у уметничком ства. . . иризирале. Бег. рању. Т. к№. ирис м грч. 1. бот. перуника. — Ово пол>е . . . некад славно са својих ружа и ирационалност, -ости ж својство онога . . . ириса постало је најзад гробницом грчке што је ирационално. Зрвас м зоол. врста јелена, соб К.ап§Цег слободе. Дуч. 2. анат. шареница, дужица у оку. 1агапс1из. нритација ж лат. раздраженост, расгшНреалан, -лна, -лно лат. који не постоји у збиљи, стварности, нестваран, незбиљски, лиеање. — У . . . стадију високе иритације . . . показује дивљу снагу карактера. Крл. нереалан. — [Фантастичност] је забрујала иритиратн, -итирам сврш. и несврш. кроз иреалне женске идеале у стиховима раздражи(ва)ти, узнемири(ва)ти, узбудити, пред седамдесет година. Крл. Изр. ~ реченица грам. погодбена ре- узбуђивати. — Иако је иритиран, настоји да пребаци сукоб на други терен. Мар. Мирис чгница у којој се не врши ни погодба ни потамјана га је иритирао. Дав. , -»-.,«8» следица. _ - * •*Ј^«Ј —: , -_„Ј*

ИРОНИЗИРАЊЕ — ИСЕ

471

ирониз6раи.е с гл. им. од иронизирати. другога. Берт. Ироши се ко момак о сеоској нронизнрати, -изирам несврш. односити слави. Михиз. ирошки, -3, -б који се односи на ироше, се према некоме с иронијом, на фин и духовит начин исмејавати некога, подругивати се којије као у ироша. — Носио је само мекане, коме. — Пауни са туђим перјем — иронизи- »ирошке« шешире. Матош. рала је стара мајка. Вил. Почиње самога сеирошки прил. као ирош, кицошки. — бе иронизирати. Мар. Метне на главу [шешир] нахеро, онако ирбвизовање с гл. им. од иронизовати. — ирошки. Ивак. Једва се мало савладао, нашавши забаву у Дрха и врха ж маџ. учињена, уштављена том да с неким иронизовањем самога себе овчја кожа. — У постолама од ирхе сједио је броји ударце. Нех. у наслоњачу. Крањч. Стј. нрбннзоватв, -зујем несврш. в. иронизиВс(а) узвик којим се гоне овце. Вук Рј. рати. В. пр. уз гл. им. иронизовање. исаббрисати, -ишем сврш. на сабору, ирбннја и иронија ж грч. фино, при- екупу саборишући закључити, испословати. кривено исмејаеање, изругиеање. — Аничико И-Б Рј. се лице просу иронијом. Коз. Ј. Вршњаци би исакатити, -им (трп, прид. исакаћен) га често дочекивали с папреном иронијом. сврш. осакатити, извршити сакаћење на Сек. фиг. Смирени пејзажи иронију крију. еише предмета, на еише места истог предмета Фран. или уопште захватајући у већој мери предмет, Изр. ~ судбине необичан обрат, обрт учинити кога сакатим, богаљем, обогаљити. — догађаја који оштро одудара од очекиваног Ти . . . као да си опет исакатио моју младу тока. — Иронија је судбине да је сама Аус- шуму. Шапч. И руке би исакатио. Шов. фиг. трија у неку руку нагнала Хашека да напише Морам . . . да је слушам . . . А она мора да Швејка. Јонке. исакати . . . Ја јој зато ни десету не вјерујем. ирбнијски, -а, -5 «. ироничан и иронички. Срем. ~ се уз. по*р. — Докле ће се људи међу — Финији дуси повлаче [се] у иронијски собом исакатити или поубијати. Вук. саркастични закутак. Матош. &сан, -ана м ар. е. инсан. — Доста се ир&нијски прил. в. ирошчно. — Уштину и мучио, мимо другог исана. Ђур. је за образ и рече, токорсе, иронијски. Матош. исашати, исањам сврш. књиж. створити у сновима, извући из снова. — Нијесам ирбнисатн, -ишем сврш. и несврш. в. пјесник да' бих могао читаве романе исањаиронизирати. — Извините, мислићете да ти. Ков. А. Дан [венчаша] је прошао као иронишем. Дав. исањана комета кроз њихова девојачка чуирбнвчан, -чна, -чно = иронички који ла. Вучо. садржи у себи иронију, подруглие, заједљив. исањкати се, -ам се сврш. задовољити — Отада поста он ироничан, бодљив и ујсдљив. Ков. А. Палаика је такво решсње се сањкањем, насањкати се, исвађати се, -ам се сврш. свађати се с примила . . . уз ироничан смех. Сек. ким довоље. — Обично би се исвађали између ирбничар м онај који воли иронизирати. себе, не престајући да се воле. Дав. — Кипео је од хумора и вица . . . тај ирони- Пође . . . да му исприча шта је наумио и да чар. Вин. се исвађа са својим братом. Сиј. нрбннчки, -а, -б = ироничан. — На исв&глата, -ам, ијек. исвј&тлати, сврш. уснама му титра иронички смијешак. Кол. 1. свршшпи светлање. 2. учинити да што ирбнички и ирбнично прил. с ирони- буде светло. .— Обручићи дводинарки, исјом, подругљиео, заједљиво. — [Бег] се иронич- вјетлани сидолом, сјали су се дановитим ки смеши кроз своју белу браду. Шуб. Ваши сјајем лажног новца. Божић. [су] родољубни поклици . . . морали дјелоисвилати, -ам сврш. пустити сеилу, вати . . . више иронично него озбиљно. добипги браду, расцеаспш се (р кукурузу). Вук Јонке. Рјнрбничност, -ости ж особина онога што исвирати, исвирам сврш. 1. свршити је иронично. — Био је неугодан својом иро- свирање. 2. сеирањем истрошити се. — Кулничношћу. Крањч. Стј. тура и цивилизација, моде-журнали . . . нрош м маџ. покр. кицош, гизделин; исвирани клавири . . . све је то стизало нз фићфирић. — Ако је ирош, баш се ирошки и Земуна. Сек. владао. Срем. исвј&глати, -ам, ек. исветлати. нрошити се, -им се несврш. понашати исе, &сета с тур. заст. в. хисе. — Дахије се као ирош, истицати се, охолити се. — . . . сав биоградски пашалук раздијеле измеИроше се [у колу], све хоће да надигра једак ђу себе на четири исета. Вук.

472

ИСЕВАЊЕ — ИСЕЦКАНОСТ

исеваше, ијек. исиј&вање, с гл. им. од исељбннчки, -а, -о који се односи на исевати. — Мисао о стварању као еманацији исељенике и на исељење. — У једном јаком (исијевању) из врховнога бића . . . била је од исељеничком налету и њени родитељи особите знатности. Баз. иселили у Турску. Нам. ис&вати, исевам, ијек. исијевати, несврш. исељевшштво с а. стање онога који се исејавати?. В. пр. уз гл. им. исевање. иселио или кога су преселили. — Ћипико је &севци, исевака и исевака, ијек. исијевци, описао и оне друшгвене снаге које су све м мн. 1. брашно што се по други пут исејава употребиле да сељака . . . отерају у исељеништво. Глиг. б. зб. исељеници. (ЈШ ређе сито) из мекиња. Вук Рј. 2. покр. осевине, мекиње. Вук Рј. исељбње с гл. им. од иселити (се). исејавање, ијек. исијавање, с гл. им. од исељивање с гл. им. од исељивати (се). исејивати. исељпвати (се), исељујем (се) несврш. исејавати1, -ејазам, Ијек. исиј^вати не= исељавати (се). сврш. према исејати. Дсећи, исгчем, ијек. исјећи, сврш. 1. исејавати3, -ејавам, ијек. исијавати, а. секући, расецајући изделити на делове или несврш. емитовати, испушпшти из себе у израздвајати на поједине елементе. — Кад је околни простор; зрачити: ~ зраке, ~ нукле- стијењ био подигнут, видио је своје папире арне честице. — Он шћаше . . . молити се . . . исјечене. Торб. Доље је као на пладњу лежао пред сликом богиње, са које исијава нај- непознат град. Био је попут торте уредно љепши зрак мора. Шант. Из велике пећи исјечен. Крањч. Стј. 5. побити (сабљама, исијавала је ватра. Јонке. мачетма и сл. ). — Дахијски људи исеку по Асејати, -јем, ијек. &сијати3 сврш. 1. пашалуку још гогаилу поглавитих људи. посејати потпуно, засејати (све семе, сву њиву).Нов. Неки покушаше да изађу кроз прозор, али их немачки рафали исекоше. Ћос. Д. 2. просејати докраЈа. Деан. Рј. в. пообарати секирама, пилама, тестерама и бсек, ијек. исјек, м 1. исечак уопште, др. — Шта, забран продао ? — Није! . . . Али изрез. — Посматраху [бабу] кроз исек на готово као да га продао, кад ће га исећи. вратима. Дов. 2. кув. в. исвчак (5). Вук Рј. Вес. Наоколо исечена шума. Фелд. 2. резањем ис&кати, -ам сврш. тал. пом. покр. начинити отвор, изрез(ак) на каквој читавој испаљати, избацити воду (из чамца, лађе). површини (хаљини и сл.). — Где је тај јелек био мало исечен . . . јасно [су] одскакала . . . Деан. Рј. обла, једра плећа. Станк. Хаљина . . . ис&кач, -ача, ијек. исјекач, м (у атрибутској служби уз именицу »нож«) којим се сече, исечена око врата врло је неповољна за њену . . . здепасту фигуру. Андр. И. 3. начиисеца. — Неопазице пусти држак ножа нити, израдити што резањем, сечењем, издуписјекача. Креш. сти, изрезати. — Познају се још велики ис&снути се, исекнем се сврш. очистити степени, исечени у камену, по којима је она нос од бала, слине, усекнути се. Бен. Рј. ходала. Нен. Љ. фиг. То је . . . свет који ис&лидба ж заст. в. исељење. — Иселид- постоји . . . а који је Дончевић исекао из живота. Михиз. 4. одвојити, раставити једно бом старосједилаца . . . навалило с Турцима од другога чим оштрим (нпр. неразрезане лисарапских обичаја. Павл. тове у књизи). — Узмите [књигу] . . . са ис&лити, иселим сврш. а. прел. преме- свога стола, исеците је, читајте тако да вам стити из места становања, навести или очи измиле из дупљи. БК 1906. приморати на напуштање пребивалишта. — Из тих колиба су четнлци присилно иселили Изр. ~ погледом кога мрко, презирно породице. Лал. б. непрел. напустити место погледати кога од пете до главе. — Пословођа сеога становања. — Кад би се ова драга њему . . . само исече муштерију погледом и баци досудила . . . цијело село требало би да исели. качкаваљ на старо место. Пол. 1959. Ћип. ~ се уз. повр. према исећи Џб). — Ту се ~ се иселити (б). — Ова кућа беше војске љуто исјекоше. НПХ. проклета, и из ње се требало иселити. Вес. исбцање, ијек. исијецање, с гл. им. од исељавање с гл. им. од исељавати (се). исецати. исбцати, исецам, ијек. исијсцати несврш. исељавати (се), исељавам (се) = исељивати (се) несврш. и уч. према иселити (се). према исећи. Асецати, -ам, ијек. Лсјецати, сврш. дем. исељ&ник, -ика м онај који се иселио или према исећи. — Кухан и ситно исјецан дроб од кога су преселили на друго место, у другу каква живинчета . . . се попржи. Вук. земљу. — Поред исељеника истичу се у Хрватској новога вијека и неки досел>еници. Дсецканост, -ости, ијек. исјецканбст, Шиш. .,, . , . „ . ..,-,.*, ж својство онога штоје исецкано. — [Граница]

ИСЕЦКАТИ — ИСКАЗ

473

се због . . . иссцканости земљишта не може Вуков. фиг. Сунчев ће ти [води] цјелов душу исисати. Наз. 2. фиг. постепено извући, испоправити. Цвиј. Дсецкати, -ам, ијек. исјецкати, сврш. цедити (добитак, новац). — Држе [странциЈ хрватска имања док могу читаве тисуће исидем. према исецати. — Срљају у борбу, у којој ће их исјецкати на резанце. Јонке. фиг. сати готова добитка. Ков. А. Он је исисао последње наше материјалне остатке, без милоОсјети исјецкани кас оног ужасног смртног јежурца низ кичму. Божић. Смејао се . . . сти. Вас. 3. фиг. исцрпсти, изнурити, лишити снаге и здравља. — Бијаше слаб и исисак исецканим својим смехом. Сек. болешћу. Кос. Овај новинарски позив ме је Асечак, -чка, ијек. исјечак, м (мн. -чци, исисао. Уск. ген. -ака) 1. а. оно што је у чему исечено, Изр. ~ к р в , ~ з а д њ у к а п потпуно изрезано, исечени део и место гдеје исвчено. — материјално уништити. — Увјераваше их По смрти су лубање трапановане — да би . . . да ће пасти у шаке лихвара који ће им и се исечак као амајлија носио. Жуј. б. део текста који је исечен, изрезан из какве публи- крв исисати. Кум. Исисат ће та стара крвокације. — Павле . . . покаже исечак из једне пија на сусједу још задњу кап. Шен.; ~ из (малога) прста рећи, тврдити што без париске ревије у којој је штампана његова икаква основа, измислити. критика. Сек. Баш тих дана протурен је у ис&тнити и Аситнити, иситним сврш. 1. једном пакету у земљу и мали исечак из новина. Јак. в. део, уломак какве цглине. — измрвити,раздробити; исецкати наситнеделове. — При сваком његовом покрету пада на Један исјечак живота обасја се смислом и мене иситњена слама. Минд. Треба мотичиподсјећа на далеке дане. Лал. Исјечак свјетла пада преко умиваоника. Торб. 2. мат. цом иситнити и уклонити сву земљу што је а. део круга између два полумера, полупречника између жила. Тод. 2. измениши, разменипги у и одговарајућег лука. б. део кугле, лопте омеђен ситан новац. коничном површином којој је врх у средишту бсјек, ек. исек. куглв. 3. кув. месо исечено између бутова и исј&кач, -ача, ек. ис&кач. ребара печена брава. — Тај се храни исјечцидсјећи, исијечем, ек. исећи. ма. Вук Рј. исјец-, ек. исец-. исијавање, ек. исејаваше. &сјечак, -чкз, ек. исечак. исвјавати, -ијавам, ек. исејавати. 9ска ж покр. вриска, бука. — Чине [млади Асијатн, исијем, ек. исејати. Црногорци] иску и весеље. НП Вук. Стаде исиј&вање, ек. исевање. иска и треска, поклич и уришање. Љуб. исиј&вати, исијевам, ек. исгвати. искадити, искадим сврш. 1. прочистити вхијевци, исјевака и исјевака, ек. исевци. димом, окадити. — Још нам ваљаде, прије кего што легнемо, искадити оманом собу. иснјец-, ек. исец-. Јурк. 2. фиг. приморати на одлазак, на напушАсиот м тур. бот. назив за нвке тропске тање ранијег места. — Наслућују што им се биљке из пор. 2те»ћегасеае (Сигсшпа гесЈоод нас спрема, да их "аиме искадимо из апа 1 2т§1ђег оШапак) и за зачин који се Сења. Шен. добива из тих биљака. Сим. Реч. Дсказ м 1. писмена или усмена изјава, иснпава&е с гл. им. од исипавати. саопштење на саслушању, пред службеном исипавати, -ипавам несврш. и уч. према особом. — Да није било исказа свједока, могла се је евентуално извући. Крл. Наредник исипати. сједи за столом и записује своје исказе. Чол. Дснпати 1 , -ам и -пљем сврш. необ. в. 2. докуменат, службени извештај о количинаизасути. — Пуница исипа мало бабушки из ма. — Блазиран бечки бурзијанац . . . који великог котла у здјелу. Шов. није могао дочекати бурзовнога исказа. 2 бснпати , -ам и -пљем несврш. према Шен. Пред њим некакви списи, искази, и исути. све му је то . . . сада глупо и бесмислено. Кол. 3. а. оно што се о нечему изрече, реченица исисавање с гл. им. од исисавати. исисавати, -исавам несерш. и уч. према (развијена или неразеијена). б. изражавање, исказивање (писмено или усмено). — Субјективисисати. на песникова осећања [се]. . . у њој [лирској исисавач, -ача м направа којом се што поезији] изражавају у облику непосредног (вода, ваздух, прашина) исисава. песникова исказа. Т. кн>. в. вањски, спољни Аснсати, -ам и -ишем (имп. исисај и одраз унутрашнмх осећања и расположења; исиши) сврш. 1. сисањем извући из чега (текуће израз; знак, гест{а). — Пјесникова пратња састојке, дим и сл.). — Нека метну на срце дочекана [је] исказима топле срдачности. најљућу гују да им она отров исиса. Змај. Цар Е. Испочетка је с непоуздањем гледала Узе да исиса цигарету до задњег дима. на исказе пажње. Грг. ^-љ_ л&

474

ИСКАЗАТИ — ИСКАНЏИЈАТИ

исказати, искажем сврш. 1. а. изразити искакатн, искачем несврш. и уч. према речима, (из)рећи, изговорити, испричати, саоп- искочити. шгпити, исприповедити. — Не зна тај ниједну искакива&е с гл. им. од искакивати. реч да искаже. Петр. В. Оцу и мајци . . . искакиватн, -&кујем несврш. и уч. према искаже сан. М-И. Охрабривши се искаже му све своје бриге. Бен. б. дати изјаву, искочити. нскакутати, -акућем и -утам сврш. изаћи изјатти (писмено илиусжно) насаслушању. — Он је тражио од жене да понови све што је скакућући. — Љубомир таман потерао стоку исказала на првом саслушању. Андр. И. 2. на пашу, а Милка искакута пред њега. Ранк. изразити држањем, поступцима, учинити да се искаламити, -им сврш. = искалемити види, да се зна, показати, испољити (какво свршити каламљење. осећање, расположење, својство и сл.). — Ако искалати, искалам сврш. покр. калањем, се будемо . . . међусобно вређали, исказаћемо тиме једно непоштовање према оном дому. цепањем начинити, изрезати, исећи. — [Од чистих вапненаца] се дају искалати велике Нуш. Зар ми крвопролићем наплаћујеш ромбоедарске колотине. Тућ. доброту што сам ти је исказао? Креш. искалемити, -им сврш. = искаламнти. ~ се 1. истакнути се, показати се, поступити како се сматра да треба. — Три дана су искалнти, искалим сврш. 1. каљењем трајале грозничаве припреме за тај један учинити што тврдим: ~ гвожђе. 2. фиг. а. [свадбени] дан, јер се отац хтио у сваком охладити, издовољити, смирити, стишати: погледу исказати. Козарч. Оставила им је — бес, ~ гнев, мржњу и сл. — Ни^акве [рођакиња] много, па морају да се искажу прилике није било гдје би могао искалити погребом. Бен. 2. показати своје исправе, ту своју жељу. Шимун. Да би искалио жуч, легитимисати се. — Кад не имадох чим да се окрете се [комесар] официрима. Црњ. б. искажем [пред стражом], навалшпе да ме растеретити, ослсбодити суздржане напрегводе пред заповједника. Јурк. нутости: ~ душу, ~ срце. ~ се дати одушка својој унутрашњој нсказивање с гл. им. од исказивати (се). напетости, зслободити се уздржаног нерасисказивати (се), -азујем (се) несврм. и положења нападајући некога. — Искалила би уч. према исказати (се). се на свима у кући кад бијаше љута. Мат. Не Асказница ж 1. особна, лична карта, би се смирио док се на коме не би искалио. Нам. легитимација. — На . . . чланској исказници искаљати, искаљам сврш. калом испрприлепљена је фотографија. Б 1959. 2. служљати, упрљати, замрљати. — Не би му бени документ којим се што потврђује. Бак. очистила одијела па макар било бог зна како Реч. . . . искаљано. Бег. искаишарити, -ишарим сврш. стећи ~ се повр. — Ала си се искаљао! Вес. каишарењем, преваром, заваравањем измамити искањивање с гл. им. од искаљивати (се). (нпр. новце). Р-К Реч. вскаљивати (се), -аљујем (се) несерш. и иска&шати, -ам сврш. 1. исећи на каише, на траке, раскомадати, распарати, поцепати. уч. према искалити (се). — Хамови му искаишани. Р1946. Искаишали бскамкати, -ам сврш. в. искамчити. — Марковићеву доламицу, раставили га с Сачувај те5 боже, камкала, јер искамка. камилавком. Лал. 2. изударати каишем. — Н. посл. Вук. Ако . . . Крђо оваквог затекне, искаишат ће вхкамчити, -им сврш. постићи наметга ко брава. Божић. љивим, насртљивим молбама. — Силом хоће искајаваае с гл. им. од искајавати (се). да искамчи ренту. Матош. Он мора молбама и претњама да искамчи од сеоских власти искајаватн (се), -ајавам (се) несврш. и материјална средства нужка за рад у школи. уч. према искајати (се). Глиг. бскајати, -јем сврш. престати оплакиискамџвјати в. исканџијати. вати, жалити кога (након уобичајена рока), Лскамџити, -им сврш. в. искамчити. — ожалити. — Причекај ме за седам недјеља, док искајем [мртва] Игровић Ивана. НПХ. Хтела је мирно мужа да искамџи. Маш. Једва што смо искајале матер, стао к нама искантати 1 , -ам сврш. покр. исновати, долазити под пенџер Бариша. Ивак. псукати. Вук Рј. ~ се кајањем стећи опроштење. — Затвоискантати 2 , -ам сврш. лат. покр. испевари ме у бијелу цркву, док се млада искајем ти; фиг. избрбљати. Рј. А. гријехова. НП Вук. Ој, дођи брзо да се исканџвјати, -ам сврш. канџијом, бичем искајем пред тобом. Шен. изударати, избичевати. — Исканџија на њене искакаше с гл. им. од искакати. • •- очи учитеља. Глиг. ~жс ч«»«* * а «

ИСКАЊЕ — ИСКАТИ бскање с гл. им. од пскати. Дскање с гл. им. од пскати. нскапање с гл. им. од искапати. искапати,искалам несврш. в. ископавати. — Искапала је крумпир. Нвск. фиг. износити на видело. — Оговарају нас, искапају наше мане. Вел. &скапати, -швем сврш. 1. непрел. а. истећи капљући кап по кап. — Сигурно је пио сремску дудовачу, ону што је тек искапала из казана. Б 1958. б. (о очима) исцурити, пролитисе(у кмтви). — Очи ми искапале ако лажем. Мих. 2. прел. исцедити лијући сузе, излити у сузама (р очима). — Плакала, плакала — мишљах очи ћу искапати. Глиш. 3. прел. умрљати капљама. — Главну је ријеч водио ковач . . . у црном капуту искапаном воском. Бен. Изр. и с к а п а о је очи, о ч и ће му и с к а п а т и и сл.) 1) намучио се (намучиће се и сл.) радом при којем се напреже еид. — Мора да је мајстор очи искапао док га [јелек] јс начинио. Вукић. Моје [су] очи искапале све плетући од злата кошуљу. Шимун.; 2) (за ким, чим) измучити се узалудном жудњом, прижељкивањем, завидљивим гледањем нечега што би се желело добити. — Сви ће брбљавци очи за њом искапати. Божић.

475

искар&отскн, -3, -б који се односи на искариоте, издајнички. — Искариотско искање је то! Кост. Л. Аскартати, -ам сврш. 1. добити картањем. — Двјеста рубаља што су их искартали . . . некуд је брзо нестало. Л-К. 2. изгубити картајући се, прокартати. Рј. А. нскасапити, -им сврш. 1. исећи небрижљиво, немарно, како било, исећи као месар (касапин) месо; изранити, израњавити, изнаказити чим оштрим, поубијати, уништити. — Ћути . . . док те нс искасапим овим мојим зубима. Матош. Батаљон . . . остао је смрвљен и искасапљен, непокопан, на снијегу пуном крви. Лал. фиг. Излећу [му] на уста гневом искасапљене реченице. Сек. Из искасапљених кућа . . . провирују нагарене главе. Р 1946. 2. фиг. подврћи оштрој критици, непоштедно изгрдити. — [Лист] »Фигаро« искасапи [књигу пјесама] »Цвијеће зла«. Уј. бскасати, -ам сврш. изићи касајући брзо, живо. — фиг. Двије године једва искасале, а треба још претурити једну. Тур. искати, иштем несврш. покр. в. бискати. Вук Рј. Дскати, иштем (покр. искам и ишћем; имп. ишти) несврш. 1. тражити, настојати наћи, настојати открити оно што је сакривено, гигубљено, за што се не зна гдеје, има ли га. — искапити, искапим сврш. испипш до Свуд шену тајну иште. Брл. Кроз мјесечну дна, до капи. — Искали филџан ракије, па ноћ и ллтну посвуда те, душо, шитем. Бег. отхукну оштро. Андр. И. фиг. Сунце је већ 2. а. настојати (молити, захтевати) да се било високо поскочило . . . и искашшо нешто добије; поручивати: ~ помоћ, — зајам. жедно посллдње кааље ноћне росе. Ков. А. — Пошао к њој да иште новаца. Мул. Поћи Изр. искапити на бело испшпи све [ће] да иште данак. Богд. Седне сам за један до дна. — Искапе на бијело купице. Торд. сто, па иште вина. Игњ. б. тражити за жену, ~ се нестати до последње капи, ишчезнути, просити: ~ девојку. в. захтевати као цену, расплинути се. — Неко јако залупа . . . у као противвредност. — Ни дрва не уме исти трен из лица му се искапи све оно продати док му год код куће не кажу колико руменило од препеченице. Вуков. да иште. Лаз. Л. г. настојати, захтевати да искапљиваае с гл. им. од искапљивати се уради, испуни, инсистирати; очекивати, желети. — Ако батаљон иште, мора на јуриш искапљивати (се), -апљујем (се) несврш. ноћу. Ћоп. Та нисам ја искао да ми цитирате . . . лирику. Петр. В. Иштеш ли штогод, и уч. према искапити (се). Ане ? Војн. 3. а. имати као правило које треба искапчати, искапчам несврш. и уч. према испуњавати, изискивати. — Учине све што је ископчати. искао . . . ред. Нов. б. чинити потребним, нужним. — Чаша жучи иште чашу меда, нскарање с гл. им. од искарати. смијешане најлакше се пију. Њег. Његово искарати, искараи сврш. оштро покара- здравствено стање иште окрепу и одмор. ти, испсовати, изгрдити.— Она ће искарати Цар Е. в. безл. бити потребан, требати. — га својски. Богд. Ушао у кућу да искара За извршиоца државне власти . . . искао се жену. Сиј. пре свега веран члан своје партије. Марк. Св. нскарикирати, -Акирам сврш. приказаШта толико пијете ? Да то не чшште, учинио ти, насликати у облику карикатуре. — Исме- бих вас солицитатором. Ту се иште знање и ју и искарикирају сваког живог ко му падне поверење. Петр. В. шака. Петр. В. Изр. д у ш а ми иште, срце ми иште искарбот м погрд. онај који је спреман вруће, жарко желим; ~ чију руку просити на издају, да почини што ружно (према имену девојку;~оч1Л!,\а. настојати видети,спазити; библијског Јуде Искариота). — Фаризеј — ~ за бога кар. просити ми.гостињу, просја_ , *,- _, .-.„.* . ,. искариот . . . иде мене тужити! Ћал. • „.,.; чити.

476

ИСКАУРИТИ СЕ — ИСКЕСИТИ (СЕ)

~ се покр. тражити допуштење, молити излазак, одсуство. — Мој нећак Стева иште се у војску, не дам му. Срем. Једне зечери замаука мачак на вратима. Искао се напоље. Срем. искаурити се, -им се сврш. постати каурин, редом се покаурити (прећи у хришћанство). — А баш да се сви искауримо. НПВук. Дскачкати, -ам сврш. покр. изгњечити, иситнити оно што је удробљено. ~ се газећи по блату испрљати се, окаљати се. искашање с гл. им. од искашати. искашати, искашам несврш. према искосити. искашљавање с гл. им. од искашљавати искашљавати (се), -ашљавам (се) -= искашљиватн (се) несврш. и уч. према искашљати (се). Нскашљај м оно што ко искашље, храхотина. искашљати, искашљем сврш. кашљући избацити из грла и душника. — Неколико је пута искашљао читаве млазеве крви. Јакш.Ђ. ~ се а. кашљући прочистити грло и душник. — Софте се искашљаше. О-А. Дуван га загрцне, устане да се искашље. Глиш. б. лако закашљати чистећи грло пре него се почне говорити или да се што прикрије. — Све живо погледа у Маринка. Он се искашља, па поче. Вес. Мирко с врата лане, као да ће проговорити, па се онда искашше предомисливши се. Кал.

Већ је сасвим искварио очи [од читања]. Мар. 2. учинити неморалним, непоштеним, научигпи неморалу, нееаљалству. — О пусти је да живи — ја ћу је искварити, нагрдит јој љепоту. Богд. ~ се 1. доћи у неисправно, лоше стање. — У запећку неколико нових кошарица у приправности, кад се . . . свакидашње искваре. Ад. 2. постати гори, лошији, склон тморалу и неваљалству, стећи лоше склоности. — Бабе на Врачару најозбиљније мисле да се сав свет од рата искварио. Петр. В. јксквасити, -им сврш. поеве, сасвим сквасити. — Мене била мати што сам исквасила кошуљицу. Шапч. јксквачити, -им сврш. раздвојити оно што квачи једно друго, прекинути квачење, отквачити, ископчати; супр. уквачити: ~ мотор, ~ зупчаник. бсквржити, -им сврш. покрити квргама. — Е, што би баба, онако трапава, исквржена назебима скочила од радости! Рад. Д.

бскврцати, -ам сврш. изударати. — И не петљај се ти да испитујеш потешкоће овога посла, бит ћеш искврцан и избоцкан . . . да све јечиш. Вел. искврчити, искврчим сврш. индив. згурити се, скврчити се. — [Бријест] је ту и 1амо искврчио. Бег. бскежено прил. кезећи се. — Рако некако увуче главу у рамена, поново се искежено осмехну. Бож. иск^зитн, искезпм (трп. прид. искежен) сврш. = искесити исцерити, показати (зубе). н с к а ш љ и в а а е с гл. им. од искашљивати — Једно магаре подигло главу, искезило зубе. Ћип. фиг. Пред зиму . . . искези на њих глад своје оштре зубе. Мил. В. искашљнватн (се), -ашљујем (се) не~ се =» искесити се 1. открити, покасврш. = искашљавати (се). зати зубе; искривити се, исцерити (се) (7). исквадрирати, -адрирам сврш. 1. мат. — Дао бих главу да јест — одговори риђи дићи на квадрат, помножити истом вреднош- човек, искезивши се од ува до ува. Мил. В. ћу. — Ако једнаџбу исквадрирамо . . . добит 2. исцерити се (2). — А он се искези: »Пре ћемо једнаџбу другог степена. Анал. 2. тебе ћу бити готов! Шта ти мене учиш, жутоиндив. ишарати тракама, шарама у облику кљунче?« Моск. фиг. Поред пиштоља искеквадрата. — Ухвати га у сну сунце и кроз оне зила се стара нека ханџарина. Јакш. Ђ. решетке дрвене исквадрира му тијело својим зрацима. Божић. искбљити, кскељим сврш. покр. в. ис&скваренкца и исквар&ница ж она кезити. — Само двије секунде — одговори која је морално покварена. — фиг. Јед исква- Салф искељивши лице у широк смијех. Бег. ~ се в. искесити се. — Перка му се и ренице змије проницат ће све жиле, сву крв, нехотице искељи. Божић. и када је сву проникне, загушио се црв савјести. Ков. А. нскбсити, искесим (трп. прид. искешен) сврш. =» искезити — Нећу! — искеси Јова бскварено прил. на искварен начин. зубе. Кос. фиг. Нека Божић [благдан] искебсквареност, -ости ж особина онога који си бијеле зубе, љепши је. Ћип. је искеарен. ~ се •= искезити се. — Два се лица искесише у цигански посмијех. Дук. Шути ти! искварити, искварим сврш. 1. довести у неисправно, лоше стање; учинити неугодним, . . . искесио би се стари Савета на своју већ иепријатним. — У дан највећег посла стави на пола обамрлу супругу. Коз. Ј. Какви лопови! искеси се нетко из гомиле. Франг. на себе празничко одело, и исквари га. Сек.

ИСКЕФАТИ — ИСКИСНУТИ

477

фиг. Пред њим се злобно искесила сумња. Изр. он ће то ~ он ће то платити, Мих. он ће за то одговарати, он ће се због тога иск&фати и Дскефатв, -ам сврш. 1. кајати. кефом очистити, ишчеткати. — Одјећа ~ се кијајући ослободити се неугодног бијаше искефана и савита. В 1835. 2. фиг. надражаја у носу. покр. изгрдити, испсовати, очитати буквицу. искилавити, -илавим сврш. учинити иск^читн, искечим сврш. покр. в. ис- килавим, иштетити. — Искилавише те кезити. Рј. А. [коша] ђаволи! Гор. ~ се добити килу, постати килае; фиг. искива&е с гл. им. од искивати. искавати, искивам несврш. и уч. према сатрти се од умора, искидати се. — Ми у послу да се искилавимо, а ви само што омеисковати. тате и међу ноге се плетете. Куш. Да пукну, искивити се, искивим се сврш. необ. да се искилаве . . . што ће нам прочитати постати киеан, љут на кога. — Гричани шифру! Вин. [су се] искивили на тебе, тужић ће те. искинутн в. искихнути. Шен. јкскинути, -нем (аор. ^скинух и искиАскидано прил. на прекиде, с прекидима. — Ноћ сам искидано преспавао. Ђон. Одне- дох, 2. и 3. л. искину, искиде и искиде) сврш. 1. наглим покретом одстранити, изкуд искидано допиру звуци хармонике. вући што или део чега што се чврсто држи, Пол. 1950. истргнути, ишчупати; изрезати, исећи (џз бскидапбст, -ости ж особина онога што чега). — Загризе [пас] плот те искиде зује искидано. бима читав иверак. Ад. Чинило јој се да бскидатн, -ам сврш. 1. а. наглим покре- јо) је искинут комад жива меса. Андр. И. тима разделити у комаде, поцепати, растр- фиг. И баш се мора у хајдуке, искинути из гати, растргнути. — Ваљда ради сагласносебе негдашњи миран и једноличан живот. сти са ЈБИховим искиданим, поцепаним рухом Ћоп. 2. наглим покретом одузети, уграбити, . . . пустио [је] да шегове реченице буду отети. — фиг. Хтела бих . . . да се борим, искидане. Прод. Извади неколико . . . залода ђаволу комад из уста искинем. Сек. гаја круха, искида их у мрвице. Бен. б. ~ се 1. откинути се, отргнути се. — фиг. измучити, изнурити (о болести, напор- На њему [дјевојчету] само издерана рубина, ном раду, старости). — Премда је била сва а раме помодрило од студени јер јој се руискидана, она је . . . стављала . . . ручник кав искинуо. Брл. [Зграбио је] волан који н а . . . груди свога старца. Кол. Ми смо иссе био искинуо из [његових] руку. Грг. 2. кидани, уморни и свели, најлепше године фиг. измучити се, изморити се од напорног у рату провели. Стан. 2. прекинути на рада. — Павле се кида и искинуо се. Крл. више места (какву врпцу, окицу и сл.); наруискињнти, искињим сврш, јако, веома шиши на више места редован ток, повезаност нечега (разговор, прометне, саобраћајне везе). измучити много злостављајући, кињећи кога. пскипети, -пим, ијек. искипјети, сврш. — Каиши су били искидани. Макс. Треба 1. кипећи, кључајући излити се, прелити се; и нама к и ш а . . . да искида путове. Нам. Иза плота чујем . . . искидан разговор. Пав. испарити. — фиг. Како младост кипи . . . просто ће да искипи из модле. Петр. В. 3. кидајући у комаде одстранити, уклонити 2. фиг. а. предати се сав, потпуно чему, зађубре, очистити (шталу). — Да узмеш лопату и часком искидаш оно мало ђубрета. мрети. — Деша, пружила се сва према западу5 искипјела је у гледању. Војн. б. изКос. И оно око штале искидај. Пец. губити свежину, снагу, животну радост. — Изр. ~ н е р в е , ж и в ц е довести у стање нервозне напетости; јако изнервирати. Не видите ли да је у шему све искипјело: и душа и срце. Цар Е. ~ се растргнути се, растргати се на Изр. ~ од з д р а в љ а бити веома комаде. — фиг. Срце да ти се искида. Станк. Изједа се и искида од љубомора. Цар Е. здрав. искнпјети, -пим, ек. искипети. Изр. ~ од смеха много се смејати; ~ ж и в 1) много се мучити радећи; 2) имати искир&јати, -ам сврш. покр. 1. добити много брига. на киријању, заслужити као кириџија. И-Б Рј. 2. завршити киријање. искијавати (се), -ијавам (се) несврш. и уч. према искијати (се). бскиселнти, -им сврш. 1. намочивши искнјати, искијам сврш. = искихати размекшати, расквасити. Р-К Реч. 2. изакијајући избацити из грла и ноздрва. — фиг. звати у чему кисело врење, укиселити, стаеити у туршију (краставце). Р-К Реч. Плаше ме ове лепоте јануарске јер се бојим ~ се 1. расквасити се, разжкшати се да их у априлу и мају не искијамо. Вес. Сад ће му за све искијати ево ова овдје . . . ова (у води). 2. постати кисео, ускиснути. наоко смирена светица. Ћоп. „ ч ^ „, 4скиснути, -нем сврш. 1. постати сас-

478

ИСКИТАТИ СЕ — ИСКЛИЗНУТИ

вим мокар, влажан од кише, прокиснути. — Провалила се на крову велика рупа, па ће ми то жито сасвим искиснути. Креш. Цио дан су [радници] сједјели на сунцу, сушећи своја искисла руха. Сиј. 2. покр. ускиснути. И-Б Рј. искптатн се, искитам се и искићем се сврш. много, доволе наскитати се. вскитити, -им сврш. 1. а. дати леп изглед, украсити, уресити. — Све су куће свечано искићене. М-О. фиг. С те стране планина је искићена арнаутским селима. Петр. В. Димови шрапнела искитише пол>ану. Јак. б. фиг. учинити лепшим, богатијим, пунијим по унутрашњем садржају, у моралном смислу. — Моја хвала разбудила [је] у њему жељу да види дјевојку, искићсну толиким врлинама. Вел. 2. а. снабдети изразитим, живописним, китњастим додацима, стилским украсима. — Како си ти то све . . . пјеснички искитио. Јурк. Напричају ти тако> иските, навезу, па засладе чашом ракије. Ћоп. б. ир. живо оцртати, приказати у негатиеном смислу. — Бијели фратри искитили су те пред њим као посинка — живога сотоне. Шен. ~ се 1. приказати се лепшим, бољим. — ир. Наравно, најприје да чујем твоја оправдања, уљепшавања, да се искитиш мучеништвом. Бег. 2. само у нар. песми у изразу: ~ вина (вином) добро се напити. — Хладнијем се вином искитише. НП Вук. искићивати, -ићујем несврш. в. китити. — Људи све искићују и претјерују. Ђал. искихавати (се), -пхавам (се) несврш. и уч. према искихати (се). искихати, искихам и искишем сврш. = искијати. искшшути, искихнем сврш. искихати. и с к и ш а т и се, -ам се сврш. покр. е. искиселити се (7). Вук Рј. искласавање с гл. им. од искласавати. искласавати, -асавам несерш. иуч. према искласати. нскласати, -ам свр,ш. пустити класове, извлатати. — Зимски усјев није АШОГО страдао, искласао је, лијепо порастао. Бен. Густи дим . . . таласа попут густо искласале озимице. Р 1946. исклатарити се, -атарим се сврш. покр. искитати се. Рј. А. Дсклати, искољем сврдп. 1. поклати, заклати, убити многе, све (чим оштрим); наеести на крваве сеађе, покоље. — Зар хоћемо рата заметати и исклати сву нашу крајину? НП Вук. 2. покр. изуједати, изгристи. — Љуби, јуначе, колико ти драго,

Ј

ал ме немој по лицу исклати. НП Вук. Исклали је пси. Вук Рј. ~ се уз. повр. — У малу се длаку не искласмо. Њег. И ти се људи тако страсно задубе у . . . шах да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили. Срем. исклатити, исклатим сврш. покр. избити, истући. — Ражести се крчмар јако и запријети му: ако не буде платио да ће исклатити он њега својски. Вел. ~ се издовољити се, задовољити се клаћења, наљуљати се. — Заспу [дјеца], јер су се бели исклатила [на самару]. Сиј. исклбпатн, исклепам сврш. погрд. немарно, небрижљиво учинити, склепати, спетљати, збубати, смандрљати: ~ стихове. Р-К Реч. искл&пати, -ам и нсклепљем (имп. исклепај и искл^пљи) сврш. 1. наоштрити ковањем, наоштрити ударајући чекићем. — Затупи ли плуг, ковачу га носи да га исклешве. Ков. А. И јуче си нам носио лемеш ковачу да га исклепа. Десн. 2. фиг. нар. отесати, угладити, дотерати (некога). Деан. Рј. ~ се покр. с муком се избавити из неприлике, искобељати се. Рј. А. искл&сати, исклешем сврш. клесањем израдити из камена. — Над високим вратима исклесан је грб. Мат. Сфинга је исклесана у живој стијени. Пов. 1. фиг. Млада лица, на којима је дуга борба исклесала неку тврдоћу и одлучкост. Поп. Ј. Говор [им је] тврд и исклесан. Донч. всклбштитн, исклештим, ијек. исклиЈ&ШТИТИЈ сврш. клештима извући; фиг. тешком. муком што добити. Рј. А. исклибити, исклибим сврш. исцерити. — Све [цуре] исклибише уста. Ад. ~ се исцерити се. — Није важно, рече и презирно се исклиби. Кал. Вала си ми н ти велику мудрост научио . . . — исклибио се цуретак. Ћоп. исклизава&е с гл. им. од исклизавати. исклнзавати, -изавам => исклизивати несврш. и уч. према исклизати и исклишти. исклизати, исклижем сврш, в. исклизити. ~ се наклизати се довоље, докраја. исклизнватн, -изујем несврш. и уч. = исклизавати. исклизити, -им сврш. 1. клизећи испасти, измакнути се. — Данашње су младожење ко чикови: таман га упецаш . . . а он исклизи. Срем. 2. фиг. изићи, измакнути неопажено. — Како да је [срећу] држиш да ти не исклизи. Вел. исклизнути, исклизнем и бсклизнути, -нем сврш. а. исклизити брзо, изненада;

ИСКЛИЗНУЋЕ — ИСКЉУЧИТИ клизнувши (се) испасти, — Исклизне голема књига из руку Тошићевих. Каш. фиг. Жена му исклизнула као риба. Неим. б. фиг. оклизнувши се скренути с нечега, упасти у нешто. — Сваки час, у иначе лепој песми, они [песници]... исклизну — у прозу. Поп. Ј. ~ се исклизнути (а). — К а л и н а . . . га опет хвата и чврсто држи док јој се опет не исклизне рука из његове. Срем. исклнзнуће с гл. им. од исклизнути (се). искл&јати, -ам сврш. пустити клицу, изданак. — Ветар јој доноси семе од различнога бшва које се . . . ухвати, исклија5 израсте. М 1867. Тек што је исклијао [грах]. Бен. фиг. Опране звијезде исклијале небом. Нам. исклијештити, исклијештим, ек. исклбштити. бскликнути, -нем сврш. индив. в. ускликнути. — Не и д е м ! . . . искликнуо нагло Мојсије. Цес. А. Јксклимати, -ам сврш. климањем нешто добити, постићи. — Ако језик не излаја, глава не исклима. Н. посл. Вук. &склицатн, -ичсм и -ам сврш. 1. клицањем, акламацијом изабрати. — Једнодушно исклица [сабор] Крсту Франкопана »скрбником и бранитељем краљевства«. Шиш. 2. на јавној продаји, дражби извикати коначну цену. — Тако се искличе и продаде сва роба. Торд. искл&цати, -ам сврш. пустпипги клице, проклијати, исклијати.

479

— И сам полог . . . искљуцала и попила [кокош]. Рад. Д. нскључан, -чна, -чно 1. техн. који служи за искључивање неког уређаја: ~ полуга, ~ ручица. 2. грам. (одр.) којим се нешто искључује или изузима: ~ реченица. 3. заст. в. искључив. — Хрваштини смо у школи . . . извојштили . . . право искључнога употребљаја. В 1885. У јужној голој и кршној зони су они [кречњак и карсни облици] скоро искључни облици. Цвиј. искључати, -ам сврш. кључајући избити, изићи на површину. — Она лажна унутарња . . . снага [пијанице] понекад букне и искључа на површину3 али се брзо и гаси. Ољ. искључбње с гл. им. од искључити (се}. искључив, -а, -о 1. који показује искључење од општих правила, прописа, необичан, посебан, изузетан, редак. — Навика на робовање може у неким искључивим приликама да добије инструктивни карактер. Марк. Св. Посл>едак . . . био је т а ј . . . да је [Аристотелова наука] стекла искључиви углед. Баз. 2. који припада само једном власнику, кориснику и сл., који се не дели с другима, неподељен. — Венеција осваја искључиво господство на Јадранском мору. Шен. Бајкић доби времена да се прихвати правог посла, остављајући маказе и лепак у искључиво наследство Андрији. Ћос. Б. 3. који искључује све друго, који не попушта, непопустљие, својеглав. — Друга група, искључива и одлучна, наваљивала је да се касарна заузме. Ћоп.

искључива&е с гл. им. од искључивати (се). цена цена која је објављена као почетна на искључиватн (се), -учујем (се) несврш. авној дражби. — [Цијена] је већ била наи уч. према искључити (се). расла на четвероструку од искличне. Шов. искључиво прил. 1. на искључив начин, искљувавати, -увавам несерш. и уч. само, једино. — Престао сам глумити самапрема искљувати. ританца . . . који је заокупљен искључиво нскљувати и Дскљувати, искљујем туђим бригама. Крл. 2. искључујући еве друго, непомирљиво, својеглаео. — Многе сврш. =» искљуцати (1) кљујући извући, истргнути. — Нека вам вране искљују очи. [оцене]... дате су једнострано, искључиво, нетачно и без разумевања ствари. Поп. П. Јонке. Разбацали су [дијелове тијела] по једној ледини да их искљују орлушине и гаискључивост, -ости ж особина онога ко~ врани. Чол. ји је искључив и онога што је искључиво. искљувити се, искљувим се сврш. искључити, искључим сврш. 1. а. покр. излећи се. — Искљувили се на оба- удаљити, одстранити из састава, чланства, лишити права суделовања у нечему. — Сједи ли Нила . . . па оставили легло. Кош. и знаде да га свакога часа могу искључити Аскљукатн, -ам сврш. 1. кљукајући из чланства управе. Крањч. Стј. [Био је] угојити, утовити. Р-К Реч. 2. покр. изгњеискључен из свих . . . средњих школа. Крл. чити, исцедити, измуљати. Рј. А. б. уклонити из употребе, примене, функцибскљукнути, -нем сврш. индив. избити, онисања. — Лакше је морске л а ђ е . . . док извући, једним ударом кљуна. — Искљукни се здравствено посматрају, искључити из једак сафир из његова лежишта. Креш. саобраћаја. Батут. в. изузети, издвојити, бскљуцати, -ам сврш. 1. = искљувати. узети као изузетак. — Зато ћу је искључи— Ластан искљуца велики рубин из кра- ти из овога осврта да . . . не квари целину љевићева мача. Креш. 2. кљуцајући разбити. ове књиге. Михиз. 2. (обично трп. прид.)

вхклични, -а, -о само у изразу:

~

480

ИСКЉУЧНО — ИСКОМБИНОВАТИ

не допустити могућност извршења чега, не јаради. — Ова је коза искозила све ове козе. узети у обзир (као могуће). — Сасвим је Вук Рј. искључена могућност да је могао остати жив. »—> се ојарити се (о већем броју коза). Вук Мар. 3. прекинути рад или протицање чега, Рј. зауставити, ископчати: ~ мотор, ~ струју, &скок м спорт. скок на месту из воде увис. ~ воду (у водоводу). — Потребно је начинити мањи или већи ~ се 1. повући се, издвојити се: ~ из искок из воде. Ват. збивања, ~ из догађаја. 2. престати протицаискокати, искбкам сврш. испржити ти или функционисати, зауставити се (нпр. кукурузна зрна да испуцају и избаце еан, напоо струји или мотору). ље,језгру. — Неће моћи шаку зрна искокати бскључно прил. в. искључиео (7). — У дјеци. Божић. исто време искрсавају многобројни хајдуци, <--' се испржити се> испуцати (р кукурузи то искључно од неких досељеничких ном зрну или о земљи кад испуца од велике породица. Цвиј. Аустријски се гекерал ста- суше). Вук Рј. рао да српске вође задобије искључно за искокотити, -бкотим и искбкотитн, -им Аустрију. Нов. сврш.«. искалачити. — Они само искокотили искоб&љати се, -ам се сврш. спретним, очи па гледе и чуде се књизи и попу. Глиш. вештим окретом, покретом ослободити се Искокотила у ме своје велике црне очи. чега, изаћи, извући се; извући се из тешког Павл. положаја. — Хоџа се искобеља из оних искблачено прил. исколачивши очи, разствари које су му се са рафова сручиле на рогачено, избуљено. — Његове очи гледају главу. Андр. И. Требало је лукаво поступати стаклено, укочено, исколачено. Дав. ако је човјек хтио да се искобеља из тих исколачити, -блачим сврш. широко, канџа. Франг. фиг. При свршетку се та истина испод хрпе ријечи искобеља мало усплахирено отворити очи (рд страха, чуда, муке), избечити, избуљити, разрогачити очи. другачија. Шим. С. Утом се и месец поново — Скаменио се од муке и страве, исколачио искобеља из пипака облака. Чипл. очи па ни дахнути. Торд. Тисуће глава с искоо^чити (се), -ббечим (се) сврш. исколаченим очима и отвореним устима покр. в. избечити (се). Рј. А. пратиле га у трку. Шимун. Исколачи очи, искобити, искобим сврш. покр. навући напрегне се и из уста му покуља млаз црне несрећу на кога, унесре%ити,уништити, упро- крви. Јак. <•» се широко се отпворити (о очима), пастити. — Бојим се . . . да ми [маћеха] не разрогачити се. — Тај је страшан изгледао: искоби сестрића. Љуб. То ће кућу . . . да очи би му се исколачиле, вратне жиле наискоби и осрамоти. Лал. ~ се .говр. — Ја наточим двије купице дуле. Радул. искол&тати, -блећем сврш. покр. извући [ракије], он уздахне и обје осуши, а ја њему расклимавши, олабавивши климањем. — Омодруге двије, да се не искобим. Љуб. та својијем пасом звону туцањ, а рукама искбвати, искујем сврш. 1. направнти, исколеће клин из жовица. Љуб. фиг. Приизрадити ковањем. — Ријетко . . . би отишао чајте вн што хоћете, само одавде нас нећете из којег села не исковавши ниједан ножић. ни ћускијама исколетати. Ђон. Пав. Влада је овлашћена да искује један искблити, исколим сврш. покр. испомилион дводинараца. Јов. С. фиг. Љубав је исковала мач. Ћос. Д. 2. фиг. постојаним, љити, употребити. — Јарили се [синови] упорним радом израдити, начинити, створити одмјерено, штедећи . . . снагу и мржњу, што нешто чврсто и трајно. — Он и његов живот 1реба исколити у задњем часу. Божић. су исковали тај поглед на свијет. Каш. Свак ~ се испунити се. — Клетва се очева до носи своју судбину! . . . Ја сам своју исковао. мало времена исколила. Павл. Франг. Народ срцем проговори и ардшју дскблчити, -им сврш. позабадати ко(л)своју створи, искова је чврсту, једну. Ћоп. чиће у земљу. нсковрнути, -оврнем сврш. преврнути, искомадати, -ам сврш. исећи, искидати, изврнути (најчешће о очима). — Он . . . разделити на комаде, раскомадати. — Земкова исковрну крваве очи и накочопери се. је земља сва искомадана: њивица ту, ливада Рад. Д. онамо. Сиј. фиг. Звоњава допире до ушију, искомадана И ношена на махове. Перк. искбврчити, -им сврш. 1. свршити коврчење чега. 2. исковрнути (оч«). — Одједаискбмардити, -им сврш. покр. в. испреред га пусти, исковрчи очи, крикне, заплаче. бијати. Вук Рј. Матош. искомбинирати, -инирам и искбмбиискбзити, искози (трп. прид. искожен) новати, -нујем сврш. направити план о сврш. окозити, ојарити известан број козлића, чему, смислити што. — Поручник Дуб

ИСКОМЕШАТИ — И С К О П Е Љ А Т И СЕ већ пре тога искомбинирао је целу ствар овако. Вин. Људи одмах штогод искомбинирају. Нех. Према рефератима . . . двојице рецензената могу искомбиновати колико и како одлази од првобитне редакције. БК 1906. иском&шати, -ам сврш. изазвати комешање чега, ускомешаши, усталасати. — Његов господујући глас је продирао... кроз искомешани задах прашине. Иетр. В. искомпромитиратн се, -итирам се и вскомпромнтовати се, -тујем се сврш. оорукати се, осрамотити се. — А шта је љубавник — искомпромитујете се мало, па готова ствар. Нуш. &СКОН1 м и ж цсл.ј исп. одискона а. прапочетак, почетак. — Геби искона иигдје ни конца. Прер. Сама она прапрамагличаста материја морала је у искони својој бити у заЈедници каквог другог још већег небеског исполина. Ком. б. необ. порекло. — Да . . . избрише свој плебејски искон . . . узе обилно трошити. Крл. &скон2, -а, -о необ. некадашњи, старински. — Луле пале ти искони људи, луле пале ништа не хвале осим својих исконијех дана. Март. &скони прил. цсл. давно, у почгтку. — Рекло би се да су велики пјесници били на почетку, искони, а савремени бивају све неразумљивији. Уј. Дсконски и &сконски, -а3 -п који је од искона, од самога почетка до данас, који је наслеђен издалеке прошлости,урођен, прирођен. — Пролазе пешшама гдје исконски сједе мраци. Наз. Волео је земљу ИСКОНСКОМЈ анималном приврженошћу. Поп. Ј. исконструираност, -ости ж = исконструисаност својство онога штоје исконструирано. — [У дјелима БалскогаЈ удара у очи исконструираност фабуле. Барац. нсконструирати, -уирам лат. сврш. = исконструисати конструирати, конструисати; вештачки, натегнуто направити. искодструисаност, -ости ж = исконструираност. исконструисати, -ишем сврш. лат. = исконструирати. — Та лица нису жива; она су исконструисана од једнобојног лошег сценаријског папира. Пол. 1950.

на време грталицу за подморски ископ, па се није радило све до краја фебруара. Пол. 1950. 2. фиг. пропаст, уништеље. — Болештина . . . опустоши дшога мјеста, а у многим протањи људство до ископа. Љуб. Ахејше [су се] лађе у Аулиду скупљале . . . ископ Тројанцима и Пријаму носећ. М-И. ископавање с гл. им. од ископавати (се). ископавати (се), -бпавам (се) несврш. према ископати (се). искбпајник м покр. в. ископник. — Јадни слијепци тако радећ ишли су на руку свому ископајнику, 1урчину. Павл. нскопакпк, -ика в нскопавик м покр. в. иекопник. — Ти нијеси човјек, чим аргатујеш ископанику своме. Ћоп. ископадица и нскопаннца ж в. ископница. — Та ти је [бабаЈ крвница и ископаница. Љуб. искбпати, -ам сврш. 1. издупсти копајући; издупсти уопште. — Цаму] је ископала граната великог калибра. Јонке. Ја ћу . . . догодине бунар да ископам. НК 1946. фиг. Бурна времена... ископају . . . јаз између два нараштаја. Андр. И. 2. копајући извадити \из земље, испод снега и сл.) ј истргнути. — Вал>ало би га [извор] . . . из блата, у коме лежи, ископати. Панч. Испричао [је] друговима шта му се све догодило — до дана кад је био ископан из свога снежног гроба. Петр. М. фиг. Треба из тога ископахи његово срце! Крл. 3. а. изеући одакле, пронаћи. — Хита на састанак . . . где се узда ископати посао који ће му изручити сто хшвада динара. Каш. Из дна ормара . . . ископа стари псалтир. Марј. М. Нисам придшјетио одакле је ископала бочицу ракије и неколико цигарета. Јел. б. изеући,ослободити тешког,неугодног положаја. — Само да те ископам, јер те свакако ископати морам. Шен. 4. фиг. материјално, физички уништити, упропастити, затрти. — Дај писару, дај адвокату!... Па ме ископаше, до дна ме ископаше. Ад. Зеленаши ископаше један дом. Матош. Ископа олуја воћке у цвету. НК 1946.

Изр. ~ г р о б коме покр.уништити,за-

трти кога; ~ очи коме изгрдити кога у најеећој мери; унесреНити. ~ се 1. повр. — фиг. А кад се једноћ увалиш у . . . биједу, нећеш се ископати док си жив. Пав. Више [се] никад нећеш искоисконцептирати, -ептирам сврш. лат. пати из дуга. Нех. 2. појаеити се, настати направити у концепту, као концепт, састави- (р борама), урезати се. — Смањио се . . . ти. — Директор [јеЈ изговорио слово које оседео, око очију му се ископале дубоке је исконцептирао још пре осадшаест година. боре. Сек. 3. покр. затртисе>сасвим пропасСрем. ти, искоренити се. — Ископала се кућа попа искбнчатн, -Зм сврш. извссти концем: ~ Богдана. Лоп. Кад би сви . . . били као ти — ископао би се траг томе занату. Вујач. чарапе. Вук Рј. ископ&вати се, -ам се сврш. в. искобеља&скоп м 1. ископавање; радилиште где се што ископава. — Градилиште није добило ти се. — Она [се] ископељала из шшста. Сим. 31 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

482

ИСКОПЕЧИТИ — ИСКОРИСТИТИ

ископ^чити, -бпечим сврш. покр. «. о земљу приликом првог искорака лиЈеве изобличити. — У сто ријечи помијешају ноге. Рук. коју нашку, изопачену и ископечену да ти искоракнути, -оракнем сврш. 1. искоуха оглође. Љуб. рачити. — Алекса искоракну ка Мојсилу и бскошша ж 1. место где се врши иско- дође левим раменом према њему. Вукић. 2. павање; ископанајама,удубљен>е. — Земља . . . спорт. заузети став у којем је једна нога напред, а тежина тела је на стражњој се дизала у . . . црним хрпама на равном рубу ископине. Кос. И алат заборавимо . . . нози. — Код пуцања треба лијевом ногом искоракнути. Хок. над ископаним јарком, а да ископине нисмо ни заравнали. Пол. 1959. 2. археол. предмет искорачивање с гл. им. од искорачивати. нађен ископавањем. — Гледа [кућу] . . . с нскорачнвати, -ачујем несврш. и уч. пажњом с каквом археолог испитује какву према искорачити. ископину из старих времена. Јов. Ј. Нађене нскорачити, -брачим сврш. начинити су многобројне ископине у Европи. Пов. 1. корак, иступитиједном ногом напред; начинивископирати, -бпирам сврш. умножити, ши корак изићи. — Јанко искорачи десном направити у више копија; написати с копијом. ногом напред. Лаз. Л. Таман она искорачила — Ископира у своме блоку . . . да поручник из куће, а Пера се врати с гумна. Вес. фиг. Дуб има сместа доћи. Вин. Он је из Јовановићевог тврђења искорачио искбпнети, -пним, ијек. ископњети, у аподиктичност. Мил. сврш. 1. ишчезнути под утицајем топлине ~ се в. искорачити. — Беше [се] искора(о снегу), окопнети. 2. фиг. а. постепено ишчез- чио да објави своје титуле, када га странац нути, нестати. — Брзо ли наде ископне. спречи. Мил. В. Панд. б. постепено се истрошити или сасушинскор&нитељ, ијек. искорј&нител>Ј м = ти, ослабети, оронути. — Под теретом искорењивач онај који искорењује. година она је већ бнла оронула, некако нскор^нитн, -бреним, ијек. искоријенити, ископнела. Бар. Све му се у њој [у очинској кући] учини смањено, ископњело. Ћоп. сврш. сасвим уништити, затрти, истребити. — Да словенска литургија није била у ХрватЛеже мокри на блатњавој земљи, усахској искоријењена, доказује један закључак нули, ископнели. Јак. Сплитског црквеног синода. Водн. Зар ми вхкопннк м онај који некога ископа, заиста не можемо . . . искоријенити из задаћа унесрећи, упропасти, заторник. напшх ученика тих . . . погрешака?! Ј 1957. Дскопница ж жена ископник. кскор&нљкв, -а, -о, ијек. искорјенљив = искорењив који се може искоренити. &скопн.ак м покр. в. ископник. — Глобо, ископшаче! Кост. Ј1. искорењавање, ијек. искорјењавање, с гл. им. од искорењаеати. искбпњети, -пним, ек. искбпнети. искорењавати, -ењавам, ијек. искорјеисконрцавање с гл. им. од ископрцавати њавати = искорењивати несврш. и уч. према искоренити. исконрцавати (се), -прцавам (се) несерш. искор&њив, -а, -о, ијек. искорјењив = и уч. према ископрцати (се). искоренљив. ископрцатн, -ш сврш. с муком извући, искорењивање, ијек. искорјењивање, с извадити. — Жена успе да ископрца руку и гл. им. од искоретиешпи. стаде да га одмах удара по глави. Дав. нскорешивати, -ењујем, ијек. искорје~ се 1. повр. — Јосо се ископрца из њивати, несврш. = искорењавати. гомиле старих врећа. Кал. 2. фиг. с муком искорењбвач, -ача, ијек. искорјењивач, се извући, ослободити из тешког и неугодног м = искоренитељ. положаја. — Био [је] у сташу и другом да искор^пити, -брепим, ијек. искоријдпипомогне. . . да се ископрца испод зеленашког ти. сврш. в. искоренити. И-Б Рј. дуга. Радул. искорнје-, ек. искоре-. ископчавање с гл. им. од ископчавати. искорАстив, -а, -о = искористљив који ископчавати, -опчавам несврш. и уч. се може искористити. — [Преглед] искориспрема ископчати. искбпчати, -ам сврш. прекинути, пресе- тивих водних снага Хрватске. Вј. 1960. искор&сгатељ м онај који искоришћује, ћи, зауставити деловање чега (нпр. каквог искоришћивач, корисник. — Он ће остати механизма): ~ батерију. — Аутомобил . . . искориститељ шене дарежљивости. Бег. не троши бензина јер шофер ископча мотор. Јонке. искбристити, -им и искорнстити, -ористим (трп. прид. искбршитен и искбриштен, Кскорак м спорт. корак напред или у искбришћен и искбришћен) сврш. 1. а. страну. — Зато се препоручује бацање лопте

ИСКОРИСТЉИВ — ИСКОТРЉАТИ извући какву вредност или зараду из чега, употребити извлачећи какву корист: ~ земљиште, ~ рудна богатства. б. употребити уопшгпе, послужити се могућностима које пружа нека ситуација: ~ алатку, ~ гужву. — Искористи мрак и уђе у колибу. Вујач. Настави устрајно не би ли искористио своју предност. Креш. 2. силом или прееаром извући корист на штету другога, злоупотребити у своју корист. — Искористити људе треба, и варатиз и лагати, за себе грабити земаљско благо. Каш.

483

Искоса [је] падало [свјетло] с висине првог ката. Сим. Ногнутих глава гледали су искоса један на другога. Пер. То су били соло продори до пред гол и оштар шут искоса у стативу. Пол. 1958. 1 искосити , пскосим сврш. 1. косом сее покосити, покосити докраЈа. 2. фиг. побити косећи аутомажким оружјем; побити секући. — Је л' ти оно баба испред вароши искосила митраљезом читав камион црнокљунаша? Ћоп. ~ се уз. повр. побити се један с другим, искорјкстљив, -а, -о = искористив. —• једни с другима секући се. — Могуће да се то Понуди . . . још увек . . . искористљиво . . . поље пре видовданске битке друкчије звало; оружје у борби против остатака реакциои тек после, кад су се две силне воЈСке исконарне мисли. Рист. силе, прозвали су га Срби Косовом. Нен. Љ. искорбстљквбст, -остн ж особина, својискдсити 2 , -искосим сврш. искидати на ство онога штОЈе искористљиво, комаде; подерати на много места. — Миши нскбрити, искорим сврш. оштро пока- савили гнијездо и искосили хартију. Павл. рати, искарати. — Све три [кћеркеЈ добро ~ се 1. искидати се, подерати се, исцепати искори. Сиј. се. — Насмејао [сам се] видеаи се још у . . . старим хаљинама где су се ивице биле исковхкорити, -им сврш. неодом. извадити силе. Уск. [Кошуљи] су се од дуга прања (из корица), исукати. — Мој га [мач] ујак у искосили . . . превраци. Креш. 2. фиг. испреједном скоку зграби у руку, искори га, чити се, успротиеити се, одупрети се, оштро, витешки с њим махну. Креш. нскбричитн се, -оричим се сврш. испас- љутито реагирати, обрецнути се. — Пусти, бога ти! — искосн се шјор Кеко. — К врагу, гпи из корица. — Видео је [дечак] . . . да се од зар ћемо увијек о њему говорити. Ћип. пада [књигаЈ потлуно искоричила. Андр. И. Закопчавајући . . . дугмета Мирон . . . се искориш гаваше с гл. гш. од искоришискоси на кћер. Моск. гпавати. искосити 3 , искосим и искосити, искбсим искориштавати, -иштавам несврш. = сврш. учинити косим, поставити косо, нагнуискоришћавати и искоршпћивати несврш. и ти; усмерити у страну, укосо. — Ову даску уч. према искористити. . . . треба да је искосимо на зид — да се искориштавач, -ача м = искоришпењемо уз њу. Лал. Мало искосих главу и ћавач и искоришћивач онај који искоришугледах Талијана. Вујач. Искосивши очи, тава, искоришћава. Аксиња рече одлучно. Моск. искоришт&ње с = искоришћење гл. ~ се постати косим, нагнути се. — им. од искористити. Обрве јој се још више искосише на великом челу. Ћос. Д. [КишаЈ се сада сасвим искосила искоришћаван>е с гл. им. од искориш— густа, јака. Сиј. ћавати. искоришћавати, -ишћавам = искоришјгскосвце прил. искоса. — Управник је тавати. искосице гледао овог драматурга. БВ 1909. искоришћавач, -ача м - - искориш- Стражар га је искосице омјерио. Цес. А. тавач. искострешитп се, -острешим се, ијек. искостријешити се, сврш. нарогушити се, искоришћбње с = искориштење. искоришћивање с гл. им. од искориш- најежити се, накострешити се. ћивати. искострцјешити се, -остријешим се, ек. искострешити се. искоришћивати, -ишћујем несврш. — искориштавати. искбтити, искотим сврш. котећи донети на свет младунчад, окотити. искаришћ&вач, -ача м = искоришћавач. искотрљати, -ам сврш. котрљајући, искорје-, ек. искоре-. ваљајући изгурати, избацити. — Искотрљаше Аскос м право кошње траве на туђој у двориште буре медовине. Шов. ливади или комаду ливаде (уз накнаду у новцу ~ се котрљајуШ се изићи, изеаљати се. или у натури). — Узети ливаду на искос. — Испод њега се искотрља некакав сламни Рј. А. шешир. Ранк. Опази крчмара Раду како се 2скоса и Зскбса прил. од неке тачке искотрљао, обао . . . па се усталио у предвра(места и сл.) у косом правцу, укосо; попреко. — ћу. Кал. 31*

484

ИСКОТУРАТИ — ИСКРАСТАТИ СЕ

искот^рати, -бтурам и искотурати, -ам сврш. искотрљати. Аскоцкан, -а, -о који има на себи коцкасте гиаре. — У шареним искоцканим хлачама . . . допану он амо. Драж. У бојној опреми, искоцканој у коцке модре . . . Вел. искбчити, искочим сврш. 1. а. скочити напоље, ван из чега, одакле. — Ђура и Карл искочили су на обалу. Нен. Љ. Искочи . . . из својих кола. Кал. Један грађанин . . . искочи [из аутобуса] као чеп из боце. Донч. фиг. Расклопи се . . . прозор . . . Искочи светлост на црн плочник. Каш. б. разг. брзо, журно изићи, истрчати. — Енглескиња . . . уђе. Фармацајт . . . искочи пред тезгу и поклони се. Сек. в.необ. учинити на месту мали скокувис, поскочити. — Кочије труцнуше . . . путници искочише за читаву педаљ с оно мало кровине на којој сеђаху. Глиш. г. удаљити се, излетети, побећи. — Кад опази . . . да вика све више остаје иза њих . . . појми да су искочили из ланца и . . . побегли од опасности. Ранк. 2. а. појавити се нагло, неочекивано, створити се, избити, искрснути. — Два камена . . . таре један о други. Искочила ватра. Сек. Пред очима искочила му цијела порсдица. Ћип. б. појавити се, избити на телу, на кожи. — Искочиле му жиле на надланици. Гор. Удари [га] палицом по глави да му је одмах искочила кврга. Јонке. 3. а. поЈавити се изнад хоризонта, попети се (р Сунцу). — Било је искочило сунце с једнога кошва. Вес. Чим сунце искочи . . . отиђите сутра до ње. Л-К. б. постићи, досећи неку висину, нарасти. — Које моје, које пријател>ево, искочиће на тријес' 'ектара. Рад. Д. 4. издићи се изнад какве површине, стршити. — Насред лица . . . искочио нос. Торд. На једном месту . . . искочила гола стена. Јак. 5. понићи, настапш. — Живи без икакве везе са . . . целим редом људи из кога је искочио. Андр. И. 6. одбећи, одметнути се. — Цар [турски] може ли се довијек трпјети? Ко не може, он је искочио. НПВук. 7. избити на какав положај, на истакнуто место, постићи какав положај, звање. — У том опћем успону друштва искочили [су] . . . сви неуспјели и повријеђени. Крањч. Стј. Преко ноћи искочише на положаје људи дотле скоро непознати. Ћоп.

и његовог друга. Дом. [Из] сељачких к о л а . . . су искошкани волови. Ћос. Д. Зскра ж (ген. мн. искара) 1. честица 1 горуће или ужарене материје, варница (Ј). — Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала. Њег. Пршти [у ковачници] и врца мећава искара. Сек. фиг. Просу из очију на изненађеног учитеља обшве зеленкастих искара. Мих. 2. мала, ситна честица чега што се сија, блиста, светлуца. — Снежне залеђене искре су одбијале месечеву светлост. Јанк. Звијезде се кријесилеЈ као искре драгуља на баршунастом сагу. Војн. 3. фиг. а. почетак, заметак, клица чега. — Сада ће да се распири искра устанка који је скоро годину дана био гушен. Поп. Ј. б. ситан, неразвијен делић, малена примеса чега (каквог осећања, дара и сл.)\ траг. — [Обилна киша] просу . . . по срцу тежака искре радости у очекивању добре љетине. Наз. Његово гледање на свијет . . . имало је у себи искру видовитости. Радул. Изр. бацити и с к р у у барут (у лагум), п р и н е т и и с к р у к слами лакомислено или неопрезно изазвати тешке последице; од

мале искре велики огањ незнатан повод великојсвађи; потпирити запретану ис-

к р у поново разбуктати оно што се смирило. Нскрав, -а, -о искричав. — Искраве очи блистају. Креш. Како ће смијех твој [сунце], искрав 3 заблистати у леденој јези ћелије! Вит. искравити се, искравим се сврш. отопити се, раскраеити се. искрадати се, искрадам се несврш. и уч. према искрасти се. јкскрај, -аја м покр. крај, свршетак. — Било је већ на искрају зиме. Вес. Распоредили смо батал>оне на искрају шуме дуж стазе. Чол. искрај предл. с ген. покр. 1. с краја. — Вика стража искрај поља. НП Вук. 2. са меспга, из простора у близини кога или чега. — Фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу. Мат. Цигански момци израстају искрај котлова. Вујач. искракати, искрачем сврш. изаћи ходајући великим корацима; искорачати уотите. Изр. да и с к о ч и из к о ж е (од нес- — Онога дана је ураров мршави лик . . . трпљења, беса) врло је нестрпљив, бесан у искракао на сунчаку сеоску цесту. Кал. искраснти, искрасим сврш. искитити. највећој жри, не може се свладати; да очи искоче (од врућине, од муке, од стра- — Сјајне токе од четири оке, жеженијем ха) неподношљиео је вруће, мучно, страшно; искрашене златом. НП Вук. очи су му искочиле, очи су му хтеле ~ се фиг. накитити се вином, напити се. и с к о ч и т и гледа, гледао је и сл. с највећим — И дивно се [господа] искрасише с вином. интересом, с најеећом радозналошћу; — ђав(о)- НП Вук. лу из торбе бити врло препреден, снаћи се у бскрастати се, -ам се сврш. покрити се свакој ситуацији. крастама (по телу). — И нема мјеста гдје искбшкати, -ам сврш. нар. испрегнути огребен није тај живот . . . искрастан многим (волове или коње). — Искошка [газда] сивоњу ранама. Кркл.

ИСКРАСТИ — ИСКРЕСИВАТИ (СЕ)

485

Лскрево прил. на искрен начин, отворено. — Боље се, искреније, истинитије и с више љубави . . . није могло говорити. Прод. Рекох ти поштено и искрено да кћи ми није за те. Богд. бскреност, -ости ж својство онога који Зскратн, -§м несврш. необ. в. искрити. је искрен. искрбиутн, искренем (аор. искр&хух и — Млаз младог сока искра и пенуши. Бој. Лскретох, 2. и 3. л. бскрену, Лскрете и вскреискрвавити, -крвавим сврш. 1. а. ума- те) сврш. 1. а. окренути доњу, супротну стразати, умрлати крвљу. б. озледити, израња- ну, дно чега горе, увис, преврнути, преокренуеити изазивајући крварење. — Он га [кон>а] ти; изврнути, нагнути. — Она попође преко остругама свега искрвавио. Лаз. Л. фиг. ограде и и с к р е н е . . . овећу кошару. Ћип. Моја искрвављена душа није могла друкчије. Исжренута су небеса отицала заједн ос риЋос. Б. 2. искрварити (1). — Русија ће . . . јеком. Сим. б. разг. нагнути, нагло испипрг искрвавити у рату с Нијемцима. Чол. (посуду). — К у х а р . . . ми тури шутке ша~ се а. повр. према искреаеити (Ја). б. лицу каве у шаку, а ја }е искренем до дна. искрвити се. Гор. 2. довести, ставити у неприродан, неискрвављенбст, -ости ж стање онога који обичан положај, обрнути, искривити {нпр. главу, тело). — Попне се . . . на коња, стије искрвављен. сне петице искренутих ногу коњском трбуху искрваритн, -рварим сврш. 1. непрел. и полети. Крањч. Стј. Г о л у б . . . искренуо изгубити много крви; због губитка крви умре- врат, па трза главом. Донч. Гледао је некако ти. — Народ треба да искрвари за интересе преко рамена, ружно искренут. Ћоп. 3. фиг. њему сасвим туђе. Јонке. Умро је, искрварио, а. учинити друкчијим, потпуно изменити. после подне. Ђил. 2. прел. в. искрвавити Џ). — Другови [му] искренуше тајну . . . у ру— И кад бисте ме свега искрварили, клицао гање. Ков. А. [Боштво] не може искренути бих . . . Киш. тока догађаја. Нех. 6. настати нешто друго, ~ се искрварити (/); пролити много друкчије од оног што је раније било. — Сникрви, претрпети велике губитке у рату, јег уситнио, ал' не пада, већ искренуо борбама. — У борбама су се обје стране сјевер. Мул. искрвариле. Пов. 2. ~ се прошшти правац, изменити се, искрвити, ђскрвим сврш. искрварити (7). обрнути се. — На Порти се осећало д а . . . се [покрет] веома брзо искренуо против — [Офанзива] ће се дотле продужавати док мала Србија не искрви са последњим борцем. турске владавине. Нов. Никад човек овде не зна у пгго се ствар може искренути. Сек. ~ се ударити у крваве обрачуне, побити Андр. И. се, потући се тако да се крв пролије. — То су Зскрење с гл. нм. од искрити (се). бедници [побуњена раја], позавађени Између нскресаватн (се), -бсЗвам (се) = искресебе, који ће се сами искрвити и пасги нама сивати (се) несврш. и уч. према искресати (се). пред ноге. Андр. И. Искрве [се] ко ће први. искрбсати, искрешем сврш. 1. произКик. веети, извући крешући кресивом, огњилом искрсв^љити, -евељим сврш. искривити, (ватру, искре). — Искреса ватре и опет згрчити, унаказити гримасом (лице или његове задими. Глиш. Ватру не смијеш наложити делове); искренути, изврнути. — Лица [су им] . . . жеравицом . . . него је искресати из попримила искревељен израз. Јонке. Писар кремена и ухватити на губу. Пав. фиг. искревељи шију и заклопи спискове. Рад. Д. Лепа Гркиња волела би и искру ватре ~ се 1. направити гримасу, искривити из свога обожаванога Спартанца искресати, лице. — Писар се искревељи, али је даље али све бадава. Јакш. Ђ. О в е . . . ситнице читао. Бен. 2. добити исхривљене, изнакажене искресах за купања у Новом и послах их црте лица, неприродан израз лица, искривити у »Вијенац«. Маж. Ф. 2. необ. искомадати, се, згрчити се. — Уста њенога оца искревеље исећи. — Њих двојица сједоше за велики се у бесу. Поп. Ј. букови с т о . . . на ком бјеху искресана пецива. Мат. 3. рећи без увијања, отворено, искреп, -а, -о 1. који изражава оно што мисли и осећа,у кога нема претварања, отворен.у лице, у брк (обично оштрим тоном). — — Модерна [је] ученост изобличила и Не може учитељ да трпи, него једва чека попа да му све искреше. Глиш. замрачила првобитно, искрено значење текс~ се испсоеати се или истући се. — това. Уј. 2. (у именичкој служби) ж истинита Пусти их нека се искрешу. Бак. Реч. реч. — Како се радујем . . . да си ми дала прилику да с тобом коју искрену прозборим. искресивати (се), -бсујем (се) несврш. М 1867. = искресавати (се). Аскрасти, -ад€м сврш. необ. в. украсти. — Искрали испод мене мојега сивца. Вел. ~ се крадом, кришом изићи, извући се. — Прије одласка искрала се из вагона. Пав. фиг. Тек ту, на стрмој пртини, Урошу се искрадоше двије-три сузе. Вуков.

486

ИСКРЕТАТИ — ИСКРИЧАВ

Аскретати (се), -ећем (се) и нскрбтати (се), искрећбм (се) несврш. и уч. према искренути (се). искрбчити, Аскречим сврш. неспретно размаћи, раставити у страну, раскречити. ~ се раскречити се, раскорачити се. искр&чити и Аскречити, искречим сврш. окречити све, докраја, обелити кречом. искрбштити, Аскрештим сврш. избечити, разрогачити (очи). — Близу њега сељак искрештио очи. Лоп. Аскрзати, -ам сврш. а. дугим ношењем или дугом употребом оштетити (нарочито ш крајевима, ивицама), износити, похабати. — Искрзане [су] жиле памучне. Вел. Гледаше у своју болничку хаљину цскрзану око врата и рукава. Рист. 6. оштетити (изровати, изломити и сл.) на много места. — Орао. . . потресе јака крила, чија су пера при врху искрзана. Вуков. Око нас улице разривене, излокане, искрзане. Ђон. ~ се I. оштетити се, похабати се од дугог ношења или дуге употребе. — Ено о н а ј . . . капут . . . искрзали се рукави. Срем. 2. фиг. претрпети озледе, измучити се, изнурити се. — Искрзала јој се душа. Божић. искрбвнти, искривим сврш. 1. учинити кривим, косим, саеијеним, накршити. — У један мах му се учини као да је Сима малчице искривио браду. Сек. Помоћник нишанџије искривио главу и . . . блене у ноћ. Јак. 2. дати неприродан, изнакажен израз (лицу, уетима и сл.) као знак незадовољства, гадливости и сл., згрчити, изобличити. — Искриви уста и не одговори нипгга. Вел. Плач му искриви лице. Крањч. Стј. 3. фиг. изопачити, покварити; искренути, завести с правог пута. — Повијест искривише. Ђал. Рођакиње су пјевале... искривљене маџарске пјесме. Козарч. [Ђока] је . . . многе судбине искривио. Лал. Изр. ~ в р а т (све ишчекујући кога) предуго (обично жељно) ишчекивати. — Вратове искривише извирујући на тебе. Бож. Врат искривих уз пол>е гледећи. Њег. ~ се 1. а. постати крив, савијен. — Излокани путеви . . . и да је права осовина, искривиће се. Сек. Хоћу да дш се мало провртиш, искривиш. Сим. б. погрбити се, погурити се. — Стари, хроми, искривљени свијет, подбочен батинама и штакама. Бег. 2. добити неприродан, унакажен израз (о лицу, устима), згрчити се. — Лице јој се искривило, пребледело. Ранк. Изр. ~ од смеха много се смејати, заценути се од смеха. искривљавање с гл. им. од исКривљавати (се). искрнвљавати (се), -ивљбвам (се) = искривљивати (се) нееврш. и уч. према искривити (се).

бскривљеИо прил. неприродно, изнакажено. — Сликар га је гледао искривл>ено и накешено. Сим. бскривљеност, -ости ж особина онога који је пскривљен и онога што је искривљено. искривљивање с гл. им. од искривљивати (се). искривљбвати (се), -кривљујем (се) несврш. = искривљавати (се). Зскривуданост, -ости ж особина онога што је искривудано. искривудати, -ам сврш. учинити кривудавим, вијугавим. — Пут преко Тресиб а б е . . . јако је искривудан. Јакш. Ђ. фиг. Ток живота [је] искривудан3 замршен. Јакш. Ђ. искрижати, ^скрижам сврш. 1. изрезати на кришке: ~ јабуку, ~ лубеницу. Вук Рј. 2. превући цртама, прецртати. — Једну страну допола је искрижао. Јурк. Искрижа слабе. . . стихове. Ств. 1952. фиг. То [ ј е ] . . . лице искрижано цртама туге. Шен. Зскрнти, -им несврш. 1. испуштати из себе искре, варничити. 2. = искрити се а. бити у светлости која се прелива, трепери, светлуцати, сјати (се), блистати (се) попут искре. — Сав је [Београд] треперио и искрио у једноличној светлости подневног сунца. Ћос. Б. Умукну растачући вино што злаћано искри пијући сунчани трак. Мих. б. одражавати каква осећања, страсти и сл., зрачити њима; избијати попут искре, треперити (о животној снази, о јаком ссећању). — Све је искрило и врело у њој. Шимун. Добар друг . . . из кога искри жеља да ми буде сличан. Дав. в. палити, штипати попут искре. — Брдски в а з д у х . . . по лицу је гребао, искрио. Ђон. Јежурава зора искри на кожи. Божић. ~ се = искрити (2). — У даљини се С а в а . . . благо искрила. Ћос. Б. Некад се тако бијесно искриле [очи] да је човјека пролазила језа. Чол. У очима се искрила њежност. Сим. Старина . . . се искрио од . . . весеља. Креш. Зскрнца ж 1. дем. од искра. 2. духовит обрт, мудрост, афоризам. Р-К Реч. 3. бот. покр. а. в. красуљак. Сим. Реч. б. «. љутић. Сим. Реч. Вскричав, -а, -о 1. који се искри, који светлуца; блистав, сјајан. — Над њима искричаво банатско небо без дубине. Ћоп. Све се слијева у вал растаљеног сребра, искричаву росу мокрих плочника. Сим. фиг. Ми невин&Ј топли, искричаве крви чекасмо несвесно вал векова. Бој. Поћи ћу комад искричавог срца очистит негдје у свјежини гора. Фран. 2. фиг. пун духовитих успелих обрта, места: ~ разговор, ~ дијалог.

И С К Р И Ч А В А Ц — И С К Р Ц А Т И (СЕ) Вскричавац, -авца м индив. сјај, светлуцање (рчију). — Очи им коначно проврвјеше пожудним искричавцима. Божић. Зскричаво прил. светлећи попут искрица, испуштајући из себе искре. — Његове добре, верне очи и надаље су јој искричаво светлеле сивим зеницама. Бар. Безбројне »жабице« искричаво пуцкетају. Б 1958. бскричавост, -ости ж својство онога штоје искричаво. — Драмски »корак« Милоша Црњанскога рађен ј е . . . чак и упадљивом мером дијалошке искричавости. НИН 1959. Зскрнчеае с гл. им. од искричити. — Точи и диви се искричењу у чашама. Мих. бскричнти, -им несврш. в. искрити. В. пр. уз гл. им. искричење. Зскриште с место у електричном (струјном) колу где прескаче искра. — Крајеви секундарне узвојнице спојени су с искриштем. Физ. 2. фиг. Ти си их упутио свим искриштима нашег живота. НИН 1960. нскрљбштити, -крљештим сврш. в. исколачити. — Дрекнуо је и искрљештио очи на Јована. Јак. ~ се избечити се. — Грозно се искрљешти на мене. Вас. Е, да знаш да ћемо гледати! искрљешти се Јовандека. Ћоп. искрмачити, -им сврш. погрд. измрљати, испрљати, унаказити мрљама. — Искрмачи [пијанј сваки акт који му до руке дође. Глиш. нскрмити 1 , искрмим сврш. исхранити (домаће животиње). Рј. А. искрмитн 2 , Јгскрмим сврш. окренути у правцу ветра (лађу, брод). Рј. А. Зскрњи и јкскрњи, -а, -е арх. (само у именичкој служби) м ближњи. — Помоћ коју смо вазда готови дати искрњему својему. Љуб. Откад је жив, није паре жртвов а о . . . за пријател>а, за искрњега. Кум. бскројак, -ојка м оно што је искројено. — Он је кројио, звиждао и хитао искројке. Сек. искрбјити, искројим сврш. 1. изрезати из каквог материјала (тканине, коже и сл.) у делове одређеног облиКа (ради прављепа одела, обуће), скројити. — фиг. Стихови сами по себи могу некада не бити друго до проза искројена и сврстана у редове. Сек. Главна [је] ствар [за историчара] да се најпре искроји план наших победа. Вин. 2. изрезати, искидати на много места. — Тако искројену кору треба сад одлубити. Тод. Један [пас] упада . . . искројена уха и израњаване њушке. Вуј. бскрпати, -ам и Лскрпити, -им сврш. 1. поправипш крпањем тпако да се може употребити, окрпити, закрпити. — [Био је]

487

гологлав . . . у кратком посве изапраном и искрпаном капутићу. Коз. Ј. Морате прво ципеле поправљати и капуте искрпити. Макс. Остала је [кошуља] искрпљена и ишарана од буха. Кал. 2. искарагпи, изгрдити кога. Вук Рј. искрсавати, -крсавЗм нееерш. и уч. према искрснути. бскрснути, -нем (аор. &скрснух и искрсох, 2. и 3. л. искрсну, искрсе и искрсе) сврш. изненада, нагло се појавити, показати се. — Покадшто сам медвед изненада искрсне пред ловцем. Петр. М. Наједном, при тој помисли, искрсне у његовој машти цио низ успомена. Крањч. Стј. искрстити, искрстим сврш. 1. извршити над многима обред крштења, покрстити (све или много њих). — Убију диздара и Алај-Беговића, и жене им и дјецу искрсте. Вук. 2* поставити унакрст, изукрштати. — фиг. Мисли су мутне, искрштене. Ботић. ~ се примити крштење, покрстити се (о већем броју лица). искр^нити, Аскруним сврш. одвојити зрна од окомка, окрунити докраја (зрна из клипа кукуруза). Р-К Реч. бскрханост, -ости ж особина онога што је искрхано. искрхати, -2м сврш. оном. искашљати (о коњу, мачки). — Кад мачка зачести крха. ти, вал>а рећи: Своју главу искрхала! И-Б Рј Аскрхати, -ам сврш. изломити, изразбијати; оштетити или озледити на много места. — Он има . . . искрхане руке. Црњ. И дућан је био стар, са искрханим трулим ћепенцима. Ћор. ~ се разбити се, изломити се. — Испусти из руке свијећу, те се искрхала на комаде. Бен. искрцавање с гл. им. од искрцавати. искрцавати, -крцавам несврш. и уч. према искрцати. бскрцај м искрцавање. — Искрцај на оточић . . . сретно [је] успио. Цар Б. [Бродови] тамо долазе због искрцаја и укрцаја терета. Пол. 1958. искрцалиште с место где се *рши искрцавање. Р-К Реч. бскрцати, -ам = искрцкати зубима или каквим предметом издробити (што крхко): — орахе, ~ лешнике. искрцати, -а.ч сврш. изнети, извући терет из лађе, еагона и сл., истоварити. — Зар неће Руси у случају да нас Бугари нападну, искрцати... војску на Варни? Нуш. ~ се изаћи из возила (рбично с теретом који се превози). — Баталлн . . . се био . . . искрцао на ову станицу. Дед. В. фиг. А ја,

488

ИСКРЦКАТИ — ИСКУПИТИ

ево, искрцао сам се из себе као из предобро познате лађе. Кал. 4скрцкати, -5м сврш. = Лскрцати. " Аскрцни, -а, -б у изразима: ~ с т а н и ц а , ~ м е с т о станица, место где се врши искрцаеање. искрчпвати, -крчујем несврш. в. крчити. — Сваки простак зна да }е онде земља боља, те ту искрчује и настањује се. М 1867. искрчити, Лскрчим сврш. извући, ишчупати с кореном; повадивши дрвеће и прекопавши претворити у обрадиво земљиште. — Огради и гробље и искрчи трње по њему. Вес. То [је] некада била ш у м а . . . па је искрчшга. Рад. А. фиг. Сигурније би се био искрчио онај драч што смета истински ваљаним . . . људима. Марј. М. Аскрчмити и нсЈфчмити, искрчлтм сврш. раздати, продати, распродати на мало (пиће ијело). — Искрчми читаву бременицу воде нашој чети. Чол. фиг. Онда је све искрчлшо дан. Однио сјеверњак. Јел. нскршавати «. искрсавати. искрпгати, Лскршим сврш. изломити на комаде, искрхати. — Све лежи као да је покошено . . . кукуруз искршен, огуљен, пшеница искидана. Ђур. Искрши . . . бичало на кољену. Гор. искршгњавати в. искрсавати. искуваваше с гл. им. од искувавати. нскувавати, -увавам несврш. и уч. према искувати. Дскувати, -Зм сврш. = искухати. 1. подврћи дужем куеању, скувати после дужег кувања. — Пасуљ се прво искува, па тек онда припреми запршка. Јак. фиг. Упалих н е д а р а . . . изломљене, готово искуване снаге . . . Станк. Зној искувао образе и од оних образа . . . направио баш праве шкембиће. Вас. 2. куеањем очистити. бскужити, -им и иску^жити, искужим сврш. свршити кужење чега, посве, сасвим раскужити, дезинфиковати. Бен. Рј. Дскукати,-ам сврш. 1. кукањем ожалити, оплакати. — Ти наричеш јадна брата свога... и још њега искукала ниси. Март. 2. кукањем (јадиковањем, жалбама) добити, испослотти. — Угоститељи се жале да зими рђаво пролазе. Кукали су и искукали дозволу. Пол. 1959. ~ се изјадати се, исплакати се, накукати се. — А кад . . . се довољно искукасмо, спазих да . . . нема Махи-Едина. М 1867. искукљатн, -ам сврш. в. искуљати. Вук Рј. искукуљшзати се, -уљујем се несврш. према искукуљити се. — Из ломне жене

искукуљуЈе се све вшпе и више енергичан руководилац. Вј. 1957. искук^љити се, -укуљим се сврш. изаћи из кукуљице, чахуре, ишчахурити се; фиг. развити се. иск^лити, Аскулим сврш. необ. издићи, подићи попут куле. — Надиже капу и искули је да дође виша. Сиј. искуљати, -ам сврш. снажно у великој количини избити, истећи (о диму, води и др.). — Све те гомилице које су искул>але Из уличице . . . сливају се затлм у кафане. Нуш. искундачити, -им сврш. кундаком изударати, избити, истући. — Паде сумња на сеоске надриобртнике, које жандари искундачише. Гор. Рећи . . . да су неког искундачили жандари није довољно. Чол. Зскуп и &СКУП1 м искупљење; накнада, награда, новац којим се што искупљује. — Весео рад искупа душе . . . дохвати писмо да га прочита. Јурк. Сузе . . . су за мене биле као неки искуп од свих некадашњих грехова. Цар М. Аскуп* м скуп, збор, еастанак. — Но потрчи селу Загарачу . . . ту ћеш браћу на искупу наћи, те доведи стотину јунака. НП Вук. Када се саберу већ [человође] и на искупу када се нађу, онда се дигне Ахилеј. М-И. иск^пати, искупам сврш. добро, довоље окупати. ~ се повр. — Потрпа нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. Лаз. Л. искупител, м онај који искупљује или је иекупио чији грех, кривицу, откупитељ, спаситељ. искупитељски, -а, -о који се односи на искупитеље, на искупљење. — Он придаје жени . . . готово искупитељски значај у друштву. Скерл. вскупнти, искупим сврш. 1. а. откупом поератити (рно што је било заложено или је како друкчије дошлоу власништво другога). — Продао [сам] свој сребрни ланац . . . али сада ћу ја то опет све искупити. Креш. б. откупом ослободити (нпр. ропства). — Иди, Марко, те искупи бега. НП Вук. фиг. Ако се ћађе већа сума, лакше би било и Антека искупити из криминала. Бен. 2. а. накнадити, надоместити, заменити, учинити да се какав недостатак не опази, не осети. — Инвенција, јачина израза . . . разуме се да су драгоцене . . . особине, али не могу да искупе слабости . . . језика. Лоп. Б. б. накнадити, наплатити осеетом, осветити, одмаздити. — Хоће . . . да се свехи и искупи крв своје деце. Пол. 1944. 3. заслужити чим опроштење за што, окајати: ~ грехе, ~ кривицу. — Ђока је имао мана...

ИСКУПИТИ — ИСКУСУРИТИ (СЕ) њих је искупио јунаштвом у рату. Поп. Ј. Ја сам учинио такву глупост да је могу искупити само пред лицем непријатеља. Јонке. Изр. ~ дуг вратити, исплатити дуг;

~

обећање, (задану)

реч испунити,

извршити обећање, (задану) реч. ~ се 1. повр. према искупити (16). — Молили су људи да их пусте, па и да се искупе . . . али они горе неће ни да чују. Андр. И. Ја сам му дао осам стотина цекина да се искупе из турског сужањства. Шов. 2. надоместити неким делом или постигнућем ранији пропуст или грех. — У 28. минути Веселиновић се искупио за малопре пропуштену шансу. Пол. 1950. бскупити, -им сврш. довести, донети или дотерати на једно место, сабрати, скупити. — Кад дођу овако прела, искупим ја моје другарице. Вес. Онда их можемо и ми испод шуме искупити и протјерати. Бен. Мораћемо што пре искупити рањенике. Дед. В. ~ се састати се наједном месту, сабрати се, скупити се. — Изишао пред опћину гдје се искупио народ. Гор. Сав се манастир искупи над њим. Андр. И. иск^пљати, искупљам несврш. ч уч. према пскупити. искупљ&ник, -ика м онај којије искупљен, ослобођен, откупљеник. И-Б Рј. искупљ&ница ж она која је шкупљена, ослобођена. Р-К Реч. искупљив, -а, -о који се може искупити. Р-К Реч. искупљивање с гл. им. од искупљивати. искупљбвати, -упљујем несврш. и уч. према гижупити. искупљивост, -ости ж особина или својство онога што је искупљиво. Р-К Реч. Дскупвица ж писмен документ којим се што искупљује. — Пошаље Јоба . . . . с пуномоћи да би доносиоцу изручио искупницу. Креш. 4скутгаички, -а, -о који је намењен за искуп, искупљење. — Њом [шетњом у себе] је свима дана искупничка свота. Уј. искупбватн, -упујем сврш. много купити, накуповати. — Искуповали су толико ствари да већ скоро нису имали ни где1 да помећу све то у кола. Срем. иск^псти и бскупсти, искубем сврш. ишчупати, истргнути, извући. — Треба коријен искупсти. Кур. Силимице [јој] искубе опток и уза њ ишчупа бич власи. Љуб. иск^рити, искурим сврш. рус. покр. а. испушити, попуишти. — Искури једну [лулу], на потеже кесу из кожната торбака да напуни другу. В 1885. б. потрошити ложећи: ~ хват дрва.

489

бскусан и Вскусан, -сна, -сно 1. који има доста искуства, праксом стечеиог знања, вештине, познавања ствари; који одражава животно искуство. — На овом терену било је мало војнички и политички искусног руководећег кадра. Чол. Долази бригада искусних, прекаљених бораца. Дед. В. 2. који је пун животног искуства. — Млада генерација није . . . разумјела искусне разговоре стараца. Ков. А. иск^сати, искусам сврш. покр. појести оно што је на жлици, кашици. — Чим бака пуха, дјед све искуса. Дан. бскусити, -им и искусити 1 , искусим сврш. упознати властитим искуством, осетити на себи; доживети, преживети, претрпети. — Да сви пунолетни буду пред ошптином, јер ако дође до неке несреће, нека је сви искусе. Ћос. Д. Све сам искусио на власгитим леђима. Сим. иск^сити2, Лскусим сврш. покр. 1. исећи, изломити на комаде: ~ хлеб. Вук Рј. 2. искусати. Вук Рј. бскусник м индив. онај који у чему има искуства. — Искусник у филму . . . прозрео је његове могућности. Шим. С. 4скусност и иск^снбст, -ости ж особина онога који је искусан. Аскуствев и искуствен, -а, -о који се оснива на искуству, на екстрименту, емпиријски. — Искуствене . . . идеје и идеје рефлексије чине темељ свега нашег знања. Ант. 1. Пленум је анализирао. . . утврђивање . . . добро постављених искуствених норми. Пол. 1958. искуств&њак, -ака м индив. онај који све осниеа на искуству, емпиричар. — [Као филозоф! је искуствењак, те све спознавање изводи из искуства. Баз. Дскуство и иск^ство с (ген. мн. бскустбва и ^скустава) 1. оно што је неко сам доживео, скуп знања, нашка, вештина стечених у животној пракси. — Укус је резултат личних искустава. Поп. Б. Она га је проматрала, оцјењивала, употпуњавала искуство о њему. Кал. 2. заст. извођење какве појаве или посматрање нове појаве ради научног испипшвања, експерименат. — Друго искуство које је направљено у заводу . . . почива на идеји да се из тога завода искључе краткотрајне казне слободе. Мј. 1926. Изр. г о р к о ~ знање, резултат до кога се дошло после тешких неприлика. искусурати, -ам и искусурити, -усурим сврш. вратити кусур, намирити, изравнати. — Он ће ти већ казати ако устреба још штогод, па ћемо и то искусурати. Глиш. ~ се уз. повр. — Време [је] . . . да се искусурају са гадним ћир-Мантом. Срем.

490

ИСКУХАВАЊЕ — И С Л Е Д И Т И

Таман згода да се ја и он искусуримо. Срем. искухавање с гл. им. од искухавати. искухавабна и нскухаваона ж «. искухаваоница. искухавабница и искухаваоннца ж ков. народна кухиња у којој се добивају обична II јефтина јела без нарочитог прибора. — Пун [је] још арнаутских искухаваоница. Крл. искухаватн, -ухавам несврш. према искухати. Дскухати, -ам сврш. = искувати. — Искухала стару коку, а стгоову патку замотала у папире. Мишк. Моје је ножеве искухала моја баба Мага. Лаз. Л. искуцавање с гл. им. од искуцавати. искуцавати, -уцавам несврш. и уч. према искуцати. вхкуцати, -ам сврш. 1. ударањем о што произвести звук, избити, откуцати докраја (о сату). — У тај час искуца њихов сат седам. Мул. 2. куцањем учинити да што изиђе напоље: ~ чеп, врањ на бурету. 3. с муком стећи, прибавити. Рј. А. 4. исписати машином, истипкати. бскуцкати, -ам сврш. дем. према искуцати. — [Браћа] броје.... искуцкану плаћу. Крањч. С. иску^чити, искучим сврш. извући (лукавством, вештином и др.), измамити. — А да ли кадгод што искучиш од рођака фратра? Мат. Замишља [старица]: какву ли тајну крије V себи [снаха] и на какву куку да је из ње искучи. Сиј. искушавање с гл. им. од искушавати. искушавати, -ушавам несврш. и уч. према искушати. Зскушај м песн. кушање, проба. — Она [је] мука сва . . . тек побратимства мога искушај. Кост. Л. Аскушати, -ам сврш. 1. а. кушајући дознати, извући какву тајну, признање и сл. б. проверити, испитати, испробати. — Свака шкљоца не ваља, мораш јој искушати оштрицу зубом и ноктом. Пав. Послужио сам се тиме само да је искушам. Грол. Пођу . . . да искушају новога коња. Крањч. Стј. 2. нар. ставити, навести у исХушење. — Пази, лоло, кад од мене пођеш, да те каква шуша не искуша. Леск. М. искуш&вик, -ика м (вок. искушениче) 1. онај који послужује у манастиру и спрема се да постане монах, калуђер. — Обуче он редовничке хаљине и постане искушеник. Водн. Искушеник који послужује око стола скочи са тањирима и посуђем. Петр. Б. 2. индив. онај којије прошао разна искушења,

који је искусан, вешт чему. — Знају Кићо и Спасоје што раде. — Искушеници! Сим. искуш&Ннца ж жена искушеник. — Ја ти не бих гарантовао да су сасвим чисти посли били између Исаија и искушенице Јефимије. Вуј. искушбнички, -а, -о који се односи на искушенике. — Морам будућег јунака свог романа представити... у искушеничкој мантији. Л-К. искушенбштво с положај, стање искушеника; време које проводи искушеник док ее не замонаши. Р-К Реч. искушбше с 1. оно што пртлачи, заеоди; страст, жеља за нечим замамљиеим, заводничким, напаст. — Хоћу ли моћи Издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав? Уск. Па како онда да не дођеш у искушење... да не стресеш коју крушку? Сим. 2. искуство. — Нисам учила [живот] само из прича.. . него и из часова горког искушења. Кос. вхлабелост, -ости, ијек. ислабјелбст, ж особина онога који је ислабљен. Аслабети, -бим, ијек. ислабјети, сврш. = ислабити постати слаб, немоћан. јкслабити, -им сврш. = ислабети. — Старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу. Лаз. Л. Тијело му је постом ислабљено. Михољ. ихлабјелост, -ости, ек. ислабелост. Аслабјети, -бим, ек. ислабети. Аслам, -ама м ар. вера у коју је у 7. ст. у Арабији основао проповедник Мухамед, муслиманска вера, мухамеданство. исламац, -мца м необ. припадник исламске, муслимаиске странке. — Тежиште ситуације прелази на земаљску странку и опозицију, аграрце, исламце и католике. Ђое. Б. нсламизирати, -изирам сврш. привести исламској вери, учинити муслиманом. — Север [Судана] је јако арабизиран и исламизиран. Пол. 1959. исламица ж необ. арапско писмо. — Да примимо муслиманицу или исламицу мјесто ћирилице и латинице? Бен. вхламски, -а, -б који се односи на ислам, муслимански, мухамедански. — Отворено није се нико никад овде огрешио о прописе и добре обичаје исламског света. Андр. И. исл^дити, Аследим, ијек. ислиј&дити, сврш. рус. подврћи свестраном испитивању, истрази, истражити. — Полиција учини увиђаје на лицу места, детаљно иследи кривце. Дом. [Треба пазити] да се расправа не закључи док ствар није потпуно ислијеђена. Мј. 1926.

И С Л Е Д Н И — И С П А В А Т И (СЕ)

491

втследни, -а, -б, ијек. исљедни који се исмбвЗње, ијек. исмијевање, с гл. ии. од односи на ислеђење, који проводи ислеђење, ис- исмевати (се). трагу: ~ поступак. — Испит свједока . . . нсмбвати, исмевам, ијек. исмијевати = има исљедни судац извршити у року од исмејавати, исмехавати и исмехивати несврш. осам дана. Мј. 1926. Иследна комисија саслуи уч. према исмејати. шавала је све редом, од команданта па до ~ се = исмејавати се понашати се стражара на кулама. Јак. неозбиљно, извргаеајући кога или што подсмебследник, ијек. исљедник, м онај који *УЈ ругати се. — И онај се свет поче с проводи истрагу. — Дошао је и иследник њиме исмевати, а он га зато готово омрзда изврши увиђај. Јак. ну. Вес. бследнички, -а, -б, ијек. исљеднички исм&вач, -ача, ијек. исмј&вач, м онај који се односи на иследнике. — Између њих који радо или често шмева кога. — Тек поније више иследнички сто. Ћос. Б. степено схватао је саговорник да има посла са . . . исмевачем. СКГ 1937. Аследовање, ијек. &сљедовање, с гл. им. од иследовати. — Старац је са наџаком у исмевачица, ијек. исмјевачица, ж жена руци предузео исљедовање. Јакш. Ђ. исмевач. исм^вачкн, -а, -о, ијек. исмјдвачки који бследовати, -дујем, ијек. исљедовати, несврш. в. ислећивати. В. пр. уз гл. им. се односи на исмеваче и исмееање. — Нечег више исмевачког имао је када је шалама иследовање. обасуо рат попова и попадија. Глиг. ислеђбње, ијек. исљеђење, с испитиваисм&вачки, ијек. исмјевачки, прил. с ње, истрага. — Поведоше га . . . на прво подсмехом, подругујући се. — Покушао [је] ислеђење. Вујач. ислеђивање, ијек. исљеђивање, с гл. грубо и исмевачки да се шали са мном. Ћос. Д. им. од ислеђивати. исмејавање, ијек. исмијавање, с гл. им. ислеђивати, -еђујем, ијек. исљеђивати од исмејавати (се). несврш. према иследити. исмејавати, -^јавЗм, ијек. исмијавати ислије-, ек. исле-. = исмеватиислпкавање с гл. им. од исликавати. ~ се, ијек. исмијавати се = исмевати се. исликавати, -икавЗм несерш. и уч. преча — Стајала [сам] међу вама више мртва него исликати. жива кад сте се исмијавали мом страху. Пав. &сликати, -5м сврш. представити слиисмбјати и бсмејати, -јем, ијек. исмиком, насликати; прекрити, украсити сликама. — Слепи зид, по коме је некад била ислика- јати и исмијати, сврш. изврћи подсмеху, приказати у смешном облику. — Хоће сав свет на нека шума, неке воде. Ћос. Б. Прозори да исмеје. Дим. Гримасама жели исмијати су често исликани те пропуштају врло мало и обрукати његову особу. Креш. свјетлости. Баб. ~ се 1. довоље, снт се насмејати. — Све Аслииавити, -им и ислипавнти, -инаје сложно, весело и љупко, и свако гледа вим сврш. слинама упрљати, избалити. том приликом да се добро ишали и исмеје. ислбвити, Асловим сврш. индив. изгоЛаз. Л. 2. извргнути кога или што подсмеху, ворити, избројити. — Тко би чаре твоје изругати се коме. исловио! Прер. исмехаватн, -^хавам и исмехивати, бслужен, -а, -о који је довршио служење, -^хујем и -^хивам, ијек. исмјехавати и искоји је у пензији, умировљен; дотрајао. — мјехивати, несврш. = исмевати. — ЧиниМићо [је] . . . превртао . . . стару ислужену ло му се и она да се смије, сви да га исмјесамарину. Ћоп. хавају- Леск. Ј. И она види сад све њих како о њој говоре, како је исмехивају. Мил. ислуж^ње с гл. им. од ислужшпи. нслужити, ислужим сврш. 1. провести В. Са мном [се] сви исмјехују. Л-К. у каквој служби, одслужити. — Ислужио исми-, ек. исме-. је [војник] л>ета дуга. Крањч. Стј. 2. слуисмије-, ек. исме-. жећи стећи, добити. — Служио сам као роб, исмје-, ек. исме-. јер сам мислио да ћу ислужити ту дјевојку. исп. скраћ. испореди. Кнеж. Л. Све што би ислужио било би премало. Креш. испавати се, испавам се сврш. провести доеољно еремена у спавању, довољно се окреислушкивати, -ушкујем несврш. при- пити сном, наспашти се. — Она нити би се слушкивати. — Ноћу не ислушкују пазинајела, нити испавала, нити се одморила. тељи. Гор. Бен. Сад они први што су се испавали уступају место другој трећини. Вин. исље-, ек. ислс-. - <• . .V. -„.

492

ИСПАВКИВАТИ — ИСПАРЕЊЕ

испавкДвати, -авкујем несврш. и уч. индив. сном или дремљивим стањем одспграњивати, потискивати из свести. — Покој се спушташе на његову душу, испавкујући му сваку тешку мисао. Ћип. испављивати се, -ављујем се несврш. и уч. према испавати се. Дспад и Вспад м (ген. мн. испада) 1. а. неочекиван, жучан напад(ај) (усмени или писмени), иступ против кога. — Био [је] започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад. Дом. Увелике су забринути због твојих пречестих испада против Енглеза. Цар Е. б. војн. изненадан напад(ај) на непријатеља из каквог утврђеног и/ш заштићеног положаја. — Одбијено је и неколико испада из Даниловграда. Дед. В. Он је пао код првог аустријског . . . луђачког испада на Лублин. Крл. 2. а. изгред, прекршај. — Ћоркан се загледао у девојку . . . и због ње починио толико . . . ислада да је био затворен и батинан. Андр. И. Људи . . . чине од твојег испада . . . политичко питање. Дав. 6. мед. нервни напад(ај), наступ душеене неуратотежености, који се очитује у облику бацања на земљу, грчева, наглих прелаза из смеха у плач и сл. — То је код њега био испад живаца. Крл. 3. спорт. покрет ногом напред или у страну тако да тежина тела падне на истурену ногу. — Код рада ногу долазе у обзир . . . основне кретње . . . испад напријед, испад натраг. Мач.

(од ватре, од сунчане врућине, деловања ветра и сл.). — Око кућице видје исгшвену земљу. Коз. Ј. б. фиг. оштетити, озмдити или уншитити чим јетким, што нагриза, жеже. — А сузе, слане седмероструко, испалиле ми вид у очима. Богд. Изр. ~ све с в е ћ е , ~ све метке учинити све што је било могуће. испал&чати, -ам сврш. покр. истући, изударати (палицом, штапом). испаличити, -им сврш. покр. извући палице из јарма и испрегнути волове. Рј. А. испаљати, -ам сврш. пом. = испаљити избацити воду из чамца, лађе, исцрпсти. Деан. Рј. испаљивати, -аљујем несврш. иуч. према испалити. Аспаљити, -им сврш. пом. = испаљати. испамбтити се, -аметим се сврш. изгубити способност нормалног и мирног расуђивања, изгубити памет. — Тебе једног имамо, па смо се и ја и стара већ испаметили и обезумили од жалости и од бриге. Ћоп. фиг. Све оне очи биле су испамећене од страха. Лал. бспанути, -нем сврш. в. испасти. — Трчи, дко ти око испане, не сагињи се да гаузмеш. Вуј. А из магле јунак испануо.

нпх.

Вспара ж заст. загушљив зрак, ваздух, спарина; оио што се испарује, испарење. — Па каква испара! Чисто те души. Шен. На проллће опет плиме и осеке, па напокон испаре и грознице. Павл. шшаравање с гл. им. од испаравати. испаравати, -аравам = испаривати небспаковати, -кујем сврш. 1. извадити сврш. према испарити. из замота, распаковати. 2. све спаковати, испараклаисати, -ишем и нспараклизапакотти, упакоеати. Р-К Реч. сати, -аклисам несврш. исцепати, поцепати, издерати, раздерати. — Шав је на торби испалпти, испалим сврш. 1. избацити из ватреног оружја (палећи барутно пуњење); мојој... испараклисан. Јакш. Ђ. произвести пуцањ (ватреног оружја), пуцати, испарати, испарам сврш. 1. парајући опалити: ~ гранату, ~ метак, ~ рафал, раздвојити по шавовима; исцепати, издерати. ~ пушку. — Пинторовић тргао кубуру и — Брзо испара платно. Мул. Испарали на испалио три хица у зрак. Огр. У земуници својим кабаницама подставу и од тога им су војници припремали зрна . . . послуга сашили одијело. Мишк. 2. дубоко изгрепсти истрчава и с највећом брзином испали, па или расећи, разрезати. — Моје груди помоћ се исто тако брзо враћа. Јак. 2. утиснути ишту, испаране на бојишту. Јакш. Ђ. Треужареним гвожђем какав знаку кожу. — Ако ба . . . за то удешеним ножем . . . испарати је роб био лијен . . . испалили [су му] на кору по целој дужини оних делова. Тод. челу и рукама жиг. Пов. 1. 3. опалити, 3. искидати, разнети на комаде. — Токе му опрљити, ижећи пламеном са свих страна је испарао од куршума трес. Јакш. Ђ. Не(нпр. чистећи, дезинфикујући што). — Пар мири хрптењаче однијели су. . . испарали сумјештана. . . жватало је језик у боли, све сање о »српству«. Јел. вадећи испаљеним ножем сачму испод коже. испарбити, -им сврш. добити парбу, Гор. фиг. Нека овај . . . бол сажеже све парницу, исправдати. Бен. Рј. моје у мени, нека испали огњено ја као рану и нека ме исцијели. Андр. И. 4. а. исушити, испарб&е с оно што настаје из текућилишити влаге, учинити да испуца нпр. земља не, тенности која се испарује, произеод испа&спадање с гл. им. од испадати. Аспадати, -ам несврш. према испасти. Аспаднути, -нем сврш. в. испасти. испакнватн, -акујем несерш. и уч. према испаковати.

ИСПАРИВАЊЕ — ИСИАСТИ ривања. — Спопадала га мучнина . . . од тих ракијских испарења. Сим. А та кисела испарења нису прелила само ову собицу. Дав. испаривање с гл. им. од испариеати. испарнвати, -арујем несврш. = испаравати. испар&вач, -ача м апарат помоћу којега се што испарује. вхпаршш ж оно што се из нечега испари, пара, испарење. — То не бијаше дим лађин, но испарине што се дизаху с мора огријаног сунцем. Наз. У колиби је заударало на испарину мокрих одела. Ћос. Д. Дспарити, -им сврш. 1. прел. претворити у пару, у плиновито, гасовито стање. — Морало [се] чекати . . . сунце да испари сувишну воду и влагу. Кнеж. Л. 2. непрел. а. претворити се у пару, изветрити. — Пред зору је била киша . . . још нису испариле кишне капљице. Лаз. Л. б. фиг. постепено иестати, ишчезнути, изгубити се. — Маштање у хипу испари. Јел. Ускоро је нестао угаљ, па онда вода. С њом је испарио и оптимизам. Лол. 1958. в. фиг. шаљ. нестати, ишчезнути кришом, неприметно. — Кухари су . . . страховали кад га примете у кухињи. Знали су да ће нешто »испарити« из њихових ормана. НИН 1959. 3. облшпи, опрати прокључалом водом, ошурити. — Заставио био велики котао с водом и њом врело испарио и изапрао расушену бурад. Коз. Н. Нека изнесу корито из шупе . . . требат ће га . . . испарити. Бен. фиг. Онда је потребно да имају кревет гдје ће . . . претрести и испарити своје идеје. Уј. А.угрејати, згрејати уз непосредну близину ватре. — Скидоше [ми] чизме, те ти ја и Станко покрај добре ватре. . . испаримо табане. Шант. ~ се испарити (2а); изгубити облик текућине, течности претварајући се у пару и чврсте састојке. — Изгледало је да је и сунце хтело да се скруни у прашину и море да се испари у прашику. Јанк. испарљив, -а, -о који може испарити. — Зрак је засићен југовином... осмуђен часовито брзо испарљивим дшрисом боровине. Божић. Етилни је етер . . . лако испарљива текућина. ОК. испарљивост, -ости ж својство онога што је испарљиво. испарчати, -ам сврш. разделити, разрезати на комаде, искомадати, раскомадати. — А ћ а т у . . . жалије њега [џемадана] но меса што му [је] све искаишано и испарчано. Ранк. Брзо пређе преко разјапљених гротла . . . са растуреним и испарчаним цреповима. Вас. Аспасиште с место где стока пасе, пашњак, испаша. Рј. А.

493

бспасјити се, -им се сврш. покр. постати зао {као пас), покварити се. — Овај се свет испасјио . . . вара брат брата, краде пријатељ пријатеља. Јзур. &спасти, -аднем и -анем сврш. 1. пасти из чега; престати бити усађен, углављен, смештен у нечему (из неког случајног разлога или спонтано, без вољног деловања). — И њој испане апарат из руке. Бег. Ногрбила се, пропала у лицу . . . коса . . . потамнела и доста испала. Сек. 2. а. престати суделовати у чему, доспети ван састава чега, престати бити обухваћен чим. — Ја сам тако испао из састава своје команде. Јак. Све до краја [такмичења] није се знало ко ће испасти из лиге. Пол. 1957. 5. фиг. престати налазити се у какву стању, у каквој ситуацији. — Отпао од куће, испао оцу из љубави. Сиј. 3. а. нагло, ненадано, неочекивано се појавити, искочити, изјурити. — Н а . . . улазу у шуму испадоше пред нас један жандар и једак сељак. Чол. И једва што је њега нестало, испао је кроз иста врата тамничар. Цес. А. б. разг. одједном, нагло изговорити. — А, бога ти, господине, зар те то занима да слушаш? — испаде наједном сељак, коме толика пажња Иванова дође некако чудна. Шуб. 4. а. постати нешто {иаизглед или стварно, као последица одређеног развоја догађаја), показати се каквим. — Он испаде крив за све. Куш. Испао си недруг и подлац. Бар. Ни пред оцем не смијем такав испасти. Адум. б. изићи, показати се, постати, појавити се у стеарности као резултат какве радње; проистећи, произићи. — Обе фотографије су испале врло добро. Уск. Знао сам ја да из онакове работе и не може другачије испасти. Креш. в. десити се, догодити се, збити се. — И не једном испадне да једна фракција има више везе са суларничком партијом него са сопственом. Ћос. Б. Све [је] испало овако да не може бити боље. Сим. Изр. и с п а д е му душа једва се држи, физички је врло слаб; и с п а л о да испало

нар. било шта било; ~ из комбинације

бити заборављен при каквом плану, каквој замисли; ~ из чијих руку престати бити у чијој контроли, еласти. — Први пут после толико година ситуација би испала из његових руку. Ћос. Б.; ~ из ф о р м е а) попустити, не бити у стању потпуно располагати сеојим споссбностима; б) поступити на начин који нијеу складу с признатим правилима владања; ~ из г л а в е (памети, сећања) бити заборављено; ~ из исте

вреНе, из исте утробе(из истога ле-

гла) бити истога рода, исте врсте; ~ из себе изгубити стрпљење; ~ из улоге а) изгубити се глумећи на сцени. — Г л у м а ц . . . испао . . . из своје улоге и не зна како да се спасе. Крл.; б) в. испасти из форме (б). —

494

ИСПАСТИ — ИСИЕКОТИНА

Цело друштво испаде из улоге и прсну у смех. Петр. В.;

•—• и з у п о т р е б е престати

се употребљавати, бити расходован; ~ на г л а с постати гласовит, познат; као да му је из ока испао врло му је сличан. — Био је налик на сајџију... ама као да му је из ока испао. Вин.; да му је и з ока испао макар му био најближи, најрођенији. — Сељак ће те убити за стотину дуката, па да си му из ока испао. Ранк.; ~ за руком поћи за руком, успешно се извршити. испасти и бспастн, испасем сврш. посве, сасвим попасти: ~ ливаду. Дспат, -ата м тур. покр. доказ; сведок. — Ови су људи моји испати . . . и они ће потегнути на своју душу да је [смоква] моја. Ћор. Аспатити, -им сврш. изврћи патњама, намучити. — Онај пупоња тамничарски! . . . Колико ли нас је тај испатио. Коз. И. ~ се искусити, прежиеети много патњи, напора, намучити се, напатити се. — Промијенио се кад се, испаћен и порушена здравља, вратио из рата. Чол. Мозак се испатио, коса побијељела. Донч. Асиаћеност, -ости ж стање онога који је испаћен. &снаша и испаша ж 1. паша; напасање. — Виноград . . . смо посадили тамо гдје не може да роди ни трава за испашу. Франг. Велика стада селе на сезонску испашу у степу. ЕГ 2. фиг. Вољели смо заћи у њихове стране на испашу пакосне ћуди. Стипч. 2. место где стока пасе, пасиште, пашњак. — [Шикара] је служила као заједкичка испаша за овце и козе. Ћоп. Изр. п р а в о и с п а ш е право изгона стоке на туђе земљиште. Аспашар и Зспашар м чувар стада, пастир на летњој испаши. 3-Г. нспашташе с гл. им. од испаштати (<*)•

испаштатн, испаштам несврш. 1. искупљивати какво зло дело казном, покором, трпети, патити због почш^ене кривице, греха или зла дела, окајавати; исп. испаштимг, испостити (2). — Починили су злочин и бачени су овдје [у тамницу] да . . . за то испаштају. Чол. Зажмирио као човјек који је свјестан своје кривње и вољан је да је испашта. Донч. 2. покр. чистити од масти, од мрсних састојака. — Обично се тај дан сви мрсни судови испаштају; све се пере и чисти. Рј. А. ~ се покр. живети у посту, постити. Вук Рј. нспаштити, -им сврш. искупити какво зло дело казном, покором, окајати. — Душмани остају у тмици да испаште своје гријехове.

Ћип.

..^^,..,

:

-,&';

-.-—»

испашћати, испашћам несврш. «. испаштати. Вук Рј. испеваватп, -^вавам, ијек. испјевавати несврш. према испевати. &спеван, -а, -о, ијек. испјеван 1. трп. прид. од испевати. 2. којије од многог певања изгубио глас. — Твој крти, испеваки, промукли глас ме прати. Марк. Д. Дспевати, -ам, ијек. испјевати, сврш. 1. гласом (по одређеним музичким нормама) извести, отпевати. — Имао [је] да испјева високи »г«. Леск. Ј. Гуслари [су] неколико пјесама уз гусле испјевали. Вујач. 2. створити, састаеити, написати у складу с поетским нормама, као песник, спевати. — Хтедох да запевам млад дитирамб среће, а ја најтужнију испевах поему. Дуч. Какова је хо била пропаганда, видјет ће се из ове хидше у прози што ју је испјевао народу. Рад. А. 3 . опевати у песми. — [Веселиновић] се оженио једном лепом и младом сел>анком са којом су га девојке на прелима испевале. Скерл. ~ се 1. провести довољно певајући, напееати се. — Прошалимо се ту, испевамо и наразговарамо, па хајд/ кући. Ад. Кад се канаринци испјевају до миле воље . . . отварају се прозори. Козарч. 2. остати без ранијег песничког или певачког дара, уметничке снаге, свежине, исцрпсти се певајући. — Пошто се [умјетници] испјевају и исвирају [у опери], бацају их у пензију. С 1937. На његовим се [Змајевим] најновијим песмама опажа нечега старачкога; он се испевао. Нед. бспегати се, -ам се^ ијек. испјегати се, сврш. покрити се пегама. — И она је била испјегана ромбусима трептавог свјетла. Торб. исп^глати и Дспеглати, испеглам сврш. 1. врућом пеглом изгладитпи, изглачатпи. — Разлупао [је] лактом прозор . . . поцепавши испеглан рукав. Каш. Пластрони за црна одијела били су увијек уредно наштиркани и испеглани. Крл. 2. учинигпи равним, глагпким, поваљати. — Туцаник да се поспе [на пут] и ваљком испегла. Ћос. Д. исп&депсатн и испедепсати, -педепшем сврш. грч. причинити, задати бол (за казну). — Дај ми, о Ноћи, да бих био дубок . . . да ме костријет испедепса у бок. Уј. Ј&спек м накнада (део ракије или новац~) за употребу котла при печењу ракије што се даје власнику, казанија. — На казан се даје испек. Вук Рј. нспекотиВа ж рана на кожи изазвана топлином или чиме што изједа, разједа, опекотина. — Нагризли (испекотине) од љутина. Батут.

ИСПЕКСИНИТИ — ИСПЕЋИ исп&ксишгги, -им сврш. тур. покр. испрљати> загадити. — Осгави то . . . искаљаћеш и испексннити те хаљине на теби. Ћор. испељавати, -ељавалг несврш. према исп^љати. испбљатн, испељам сврш. покр. испецати, изуједати. — Па оне [пчеле] те добро испељале. Рад. Д. исп&љатн, -ам сврш. покр. извести1. Аспенкти се, -им се, ијек. испјенити се, сврш. пустити пену. Бен. Рј. исп&нтати, -ам сврш. покр. муцајући изговорити. — Не спада у наше друштво! — испента Мато. Ков. А. Испента [дјед] жаловито. Пав. исп&нтратж се, -Зм се сврш. пентрајући, хватајући се рукама за што попети се, узверати се. — Кад се тамо [на таван] испентрао [лопов], спазио да зидари оправљају нешто. Вин. Путници се испентраше уз мокру обалу. Ћоп. исп&њатн се, испењем се сврш. «. испети се. Дсперак, -ерка м мали струк који поред главнога струка нарасте, заперак (у кукуруза и сл.). испердашити, -ердашим сврш. 1. истегнути, растегнути, развући (нпр. при прерађивању коже). Вук Рј. 2. ослободити се кога, отпремити, отправити. Р-К Реч. испбрити, исперим сврш. покр. попети, поставити на високо, истакнуто место: ~ мету, ~ међаш. ~ се 1. испети се високо; пружити се у висину стрчећи; исп. испети се (16). — Пред нама се . . . исперила и избочила стијена, низ коју се рушио бук. ХР 1928. 2. в. извитоперити се. Вук Рј. исперутати се, -ам се сврш. 1. добити перути, осути се перути. — На лицу белом и исперутаном од ветра . . . избиле црвене пеге. Андр. И. 2. бшпи рашчупана перја. — Орлушина ту седи . . . исперутана бојем скорашњим. Кост. Л. исперушати, -ам сврш. 1. лишити перја. 2. фиг. разг. иаковати, изгрдити кога. јкспети, испнем и испењем сврш. преместити (кога, што) навише, помаћи на више место. — Једна се шестопрежна батерија напела из све снаге да испне топ на постав. Крл. Хоћете ли да [ковчег] испнем у вашу собу? Грол. ~ се 1. а. преместити се на више место, попети се, успети се. — Испеше се на сјеник. Сим. Нареди нашем куриру . . . да се испне на пирамиду. Чол. б. заузети простор на узвишенијем месту, на висини. —

495

Хајдемо на тај брежул>ак што се испео. Вел. [Бишево] се највише испело уз плавдшу. Сиј. в. постати виши, досећи већу висину, узОићи се. — Најгорњи преградак тако је висок да га не могу докучити ни кад се испнем на прсте. Пав. г. подићи се, попети се изнад хоризонта. — Сунце се већ испело. Шуб. д. фиг. достићи виши ниво, постати важнији, значајнији. — [Јагић] је много учинио да се наша наука испне на високи ниво. Бел. Уколико се човек више испео . . . утолико је безобзирнији. Маш. 2. појавити се, избити на какеој површини. — По лицу пјеге се испеше. Марет. [Изгоретине] јављају се . . . као мехури који се испну. Батут. З.заузети стојећи положај, усправити се, устати. — Не знам што ни како, тек се добар човјек испео одједноћ на ноге. Крањч. Стј. 4. израсти {р дрвећу). — Гдје се испело нешто јасења, купиле се вране. Коз. И. 5. 4игиспрсити се, испречигпи се у говору. — Но вама је баш до њега стало! — дрско се испне . . . осјећајући се . . . послије свађе слободним. Цес.А. кспетљаватн (се), -етљавам (се) несврш. према испетљати (се). исн&гљати, -ам сврш. 1. ослободити петљи, ееза и сл.; фиг. избавити, извући кога из тешке, замршене ситуације. — По његовом шшљењу само је женидба могла испетл>ати кнеза из новчаних тешкоћа. Јов. С. 2. замрсити, замутити, утајити. — Све је . . . укњижено, ништа се не може испетљати. Мих. ~ се повр. — Испетл>ао се из чаршава у који се био [у сну] заплео. Андр. И. Сваки [истраженик] има своју причу којом жели да се испетља . . . и спасе робије. Чол. Лспетост, -ости ж оно што се испело, избочина. ОГ. исп&ћи и јкспећи, испечем сврш. 1. а. припремити за јело излажући ватри без додавања воде, згототти пекући, пржећи на еатри, жару: ~ месо, ~ рибу. — фиг. Али онај други колач што си га испекао Живки преко новина, то ти не ваља. Нуш. б. хемијски изменити жарењем, утицајем ватре: ~цигле, ~ к р е ч , вапно. в.уништити, усмртити пекући на ватри. — Треба да нас испечете ако одемо опет у четнике! Ћос. Д. 2. учинити сухим, грубим, храпавим или изједеним, лишити влаге, исушити (топлином, хемијским деловањем и сл.). — Жеђ и умор испекли усне, осушили грло. Вукић. Висок, испечена лица . . . не изгледа нимало као мирни . . . победник. Јевт. 3. добро упознати, научити, проучити, сигурно овладати чим. — Све је у животу од потребе. А то је баш овде људски вспекао. Маш. Ако се лопови труде да испеку свој занат, ми [милиција] се трудимо да испечемо свој. Бан.

496

ИСПЕЦАТИ — ИСПИРИТИ

Изр. испеци па реци посл. размисли, рекања одраслих маторака . . . с песмом

затим реци; ~ каву скувати каву; <—- р а к и ЈУ произвести ракиЈУ из кома, пулпе и сл. деловањем еатре. ~ се 1. бити ггечен, готов зајело. 2. добити опекотине на телу од сунца, Шгорети {26). Изр. ж и в се -—' бити у сталној неприлици, у сто мука. — Ако . . . на свом мјесту остане, тако мора да се жив испече. Маж. М. ^спецатн, -ам сврш. избости жалцем, рилцем, изуједати, изгристи (о мувама, комарцима и сл.). — Бранила се од пчела да је не испецају. Сиј.

младића који се с пролећа на слами испилили. Рад. Д. И такав је и он откако се испилио. Андр. И. Наш је прадјед дошао из Куча . . . Од њега смо се ми испилили, ми биочки Кучи. Сиј. 2. постати, настати, развити се. — Од незграцна, дивљачна кожунлије нагло се испилио . . . окретан и постојано храбар борац. Ћоп. Увијек се испили осјећај тог живог сна. Божић. 3. појавити се, показати се. — Тражи одијело . . . и коначно се испили . . . у војничком шињелу. Ћоп.

испиљугати, -ам сврш. покр. изнаћи, успети, сазнати, искучити, докучити: ~ испечити се, пспечнм се сврш. надути неку новост. Бак. Реч. се, набрекнути. — Његов широки трбух код сваког »ха« снажно се испечио и потресао. исшш>ан>е с гл. им. од испињати (се). Пав. јкспињатн, -њем несврш. према испети. &спизмити се, -нм се сврш. постати ~ се несврш. према испети се. пизмен, осветољубив, злобан, пакостан према испипавати, -ипавам несврш. и уч. према коме. — Хамзага испнзмио се у последње испипати. време на манастир и тражи сваку прилику да му напакости. Андр. И. Шта је сад ово, бспипати, -ам сврш. 1. додирнути, људи? Нешто се власт на нас испизмила. дотаћи руком са свих страна, опипати. — Ћоп. Ти знаш . . . ја сам је прегледао . . . — Шта прегледао . . . исшшао! Јак. 2. фиг. а. открииспија&е с гл. им. од испијати. ти, изнаћи испитујући, трагајући. — Да испијати, испијам несврш. према испити. испипаш је ли све то правцата истина што Изр. ~ кога очима, погледима свијет говори. Шен. Радецки . . . је био и непрестано, нетремице гледати кога, пратити упознат са тим крајевима, па је већ испипао погледима. — Зграбио мајку . . . испијајући . . . где им је [Талијанимај слаба страна. Вин. јој лице погледима. Војн. Жут, гладан . . . б. опрезно, лукаво измамити, сазнати од кога, докучити, искушати. — Испипао сам испија га очима. Крл. од њега [пазикуће] да је у кућу залазио неки исп&јач, -ача м онај који испија. — доктор. Новак. Сигурно су дошли да нешто Гура испијача немилосрдним дшром инкви. . . од мене испипају. Ћоп. зитора. Мих. испнпкавати, -ипкавам несврш. и уч. исп&јен, -ена, -ено 1. трп. прид. од испити. 2. фиг. потпуно исцрпен, изнурен, према испипкати. истрошен. — Како бих )а могла, овако испије&спипкати, -ам сврш. дем. према испипана, да сађем у млиницу. Бег. Испијени, ти. — Радознали Федот испипкао је још жути другови подлегали су пегавцу. Дед. В. масу појединости из туђег живота. Моск. нсп&јенбст, -ости ж стање онога који је испиралнште с место где се што испира. испиЈен. испирање и &спирање с гл. им. од испиј&снути, испијехнем сврш. (ијек.) испирати. покр. издахнути, умрети. — Од велике радости и жалости њему на руке испијехну. испиратв, испирам и Аспирати, -рем Н. прип. Вук. Ово је трећа [јама] у коју мене несврш. према испрати. жива збијају, а . . . она . . . ме чека кад исп&рач, -ача м 1. направа за прање испијехнем. Љуб. рубља, за испирање суђа и сл. 2. онај који се 1 испАлати, -ам и испилити , испилим бави прањем, испирањем чега. Р-К Реч. сврш. разрезати, изрезати. — Столар прави исп&рача ж крпа за испирање суђа, судостол од испиланих дасака. Шим. С. пера. 2 испилити , испилим сврш. 1. излећи, испирачица ;к жена испирач (2). извести из јаја (пилиће). — Већ четири недеље лежала је на јајима, али никако да испирити, испирим сврш. 1. дувајући их испили. Богдан. 2. испилити се. — фиг. истерати, издувати. — Љекар испири дугаИз јаја маште испилиће живи пилићи. Дав. чак млаз дима. Мат. 2. фиг. разг. избацити, ~ се 1. изићи изјајета, излећи се; потећи, отерати. — Краљ . . . их је [министре] испи(на)родити се. — Мешала се снажна куку- рио с њихових положаја. Креш.

ИСПИРЛАТИ — ИСПИТАН исп&рлати, -ам сврш. в. испирити (2). Вук Рј. испирл&татн, -ам сврш. изаткати украшавајући уметничким шарама, украсима. — Она [се] зграда, сва испирлитана и нашарана, при мјесечини некако чудно доимље. Цар Е. &спис м (ген. мн. исписа) 1. оно што је исписано из чега написанога или наштампанога. — За ову своју студију Новаковић се служио . . . нашим исписима из париских архива. Гавр. 2. нар. крај, смак света; исп. исписати се (4). — Све натрашке наше окрене се, пак рећ' ваља да је испис близу. Март. 3. прописно спроведен престанак чланстеа у каквој организацији или похађања какве школе; брисање из евиденције. &списан, -а, -о 1. трп. прид. од исписати. 2. а. који се усавршио у писању (као књижевник). — Сазрео је [Божић], постао сигуран у свакој материји, исписан, вештини додао рутину, рутини критеријум. Михиз. б. на којему се огледа дуга практична употреба (у писању): ~ рукопис. исп&сатељ м онај који прави исписе, који што исписује. •— Катанчић . . . бијаше . . .

неуморан исписатељ старина. Јаг. исписати, испишем сврш. 1. а. преписати из документације, исправе и сл. — Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама . . . те сам из ње исписао главније податке. Мат. б. начинити попис, списак чега. — Прихватио [сам се] првога посла, да испишем већа и мања пјесничка дјела својих дванаест књига и да их средим по годинама. Шкреб. 2. уклонити, избрисати из састава, из пописа, списка чега, шкључити (из школе, чланства). — Чим видим да које дете слабо учи, ја њега испшпи из школе. Глиш. фиг. Моли . . . судбину . . . да га што прије испише из списка живих. Вуј. 3. написати (као писар или писац); створити као писац, саставити. — Златним везом исписана слова преко покривача казивала су . . . завете болесника. Чипл. фиг. На лицу јој исписан велики ужас. Ранк. 4. испунити писменим знацима, писшмм (арке, табаке). — А кад их [табаке] испишем, неће ништа вредети. Нен. Љ. 5. а. ишарати, прекрити шарама. — Кожа му је сва исписана, пуна трагова несмиљене батине. Дук. б. насликати. — Над вратима . . . исписане су лепе копије икона. Ат. На њој [дипломи] су исписана два ловачка пса. Јакш. 25. ~ се 1. поер. према исписати (2). — Мислио сам да се испишем [из болницеј, али ме нешто синоћ жигну под лијевом плећком. Чол. 2. битијасно, видљиво обележен, означен. — Лијево од пута ишле су долине . . . у оним најнижим. . . исписале се танке рјечице, потоци. Сиј. 3. изгубити способност за ново и оригинално књижевно стварање. — Ви 32 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

497

десет година повторавате исте дшсли, исте фразе, већ су једне и друге постале доказ да сте се исписали. Марк. Се. Како се брзо^ како се страшно брзо [Црњански] исписао? Михиз. 4. вар. пропасти, уништити се, нестати, затрети се; исп. испис (2). — Да кољено наше не ишчезне, да се наше име не испшпе. НП Вук. исписивати (се), -исујем (се) несврш. и уч. према исписати (се). &списна ж заст. иовац који се плаћа ономе који испише дуг или порез кад се намири. — Чибука се плаћа по двије царе на козу и на овцу3 И на буљук (од куће) по једну пару исписне. Вук. Дсписни, -а, -6 који се односи на испис, исписивање. Р-К Реч. &СПИСНИК м друг из војске истог годишта, ершњак. — Ми смо исписници; служили смо све ратове у једној чети. Вас. Налазе се стари знанци, пријатељи, исписници из војске. Рад. Д. Дсписница ж потврда о исгшсу, иступница. — Кад играч жели изаћи из једног клуба, треба да добије исписницу. Вј. 1960. јксписнички, -а, -б који се односи на исписнике и исписнице. &саит м (ген. мн. испита) 1. а. испитиван>е. — Старци се с парохом склонише у врт гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. Мат. б. саслушање кривца, сведока на суду или пред органима јавне сигурности, безбедности. — За испит свједока у другом окружју обраћа се . . . суду онога окружја који тада свједока испитује. Мј. 1926. За све време лежања у затвору не узима се никако на испит. Скерл. 2. а. проверавање знања из наставних, школских предмета; проверавање знања после кога се стичу одређена слуокбена, званична права: дипломски ~ , стручни ~ , судачки, судијски —, професорски ~ . б. уопште проеера својстеа, способности у животу и животној борои. — Сремци [су] прешли у Босну. За ово пола године они су сјајно положили испит. Чол. То је . . . испит свих особина које сваки добар стријелац мора посједовати. Стр. в. фиг. тешкоће, незгоде у животу, проба, кушња. — Тај назор о свету пропао [је] у неумитном испиту живота. Богдан. 3. рлг. обред пред склапање црквеног брака при којем се младенци прстенују и оглашују вереницима, веридба, прстеновање пред свештеником. — И прошевина је, и испит је, и опет неће за њега поћи! Вес. бспитан, -а, -о 1. трп. прид. од испитати. 2. који је проверен у својој струци, опробан, поуздан, сигуран. — Није потребан већи број испитаних кронометриста. Аут.

498

ИСПИТАНИК — ИСПИТИВАЧКИ

иснитаник, -ика м онај којије на испиту, који полаже испит; онај којије био на саслушању. — Комисије су у положају да испитаницима не признају оспособљење и да их обарају на исшггима. Лапч. [Придружи] к хапшеницима сумњиве испитанике. Гор. ислитанички, -а, -о који припада испитаницима или испитанику; који служи за испитиеање: ~ клупа. испјктатељ м заст. испитивач, истраживач. — Од позваника били су сви Јурјеви испитатељи. Новак.

јјсспитн, испијем (трп. прид. испијен, -бна, -&но и ИСПИТЈ -а -о) сврш. 1. а. примитпи у себе увлачећи кроз усгпа, грло иједњак (штпо текуће), попити: ~ до дна, ~ на душак, ~ наискап, ~ (на) екс, — у кап. — фиг. Свако . . . испије купу оних ужитака што их буде сматрао за себе најслађим. Цар Е. б. примити, упити у себе, у своју свест. — Паве ухитила му главу обадвјема рукама па се у њ загледала као да би га хтјела испити. Војн. 2. фиг. а. испарити,учинити да ишчезне (што текуће). — [Сунце] испи воду каљужа. Наз. б. постепено истрошити, поткопати, уништити. — Она нема снаге да се гура, снагу јој бол испио. Нуш. в. лишити сокова, елажних састојака, једрине. — До касне је зиме стршио . . . испијен . . . црни грозд. Михољ. г. лишити снаге, свежине, здравља, исцрпсти. — Гледа га равно . . . у очи3 мутне, испијене од болести. Мар. 3. нар. испушити, попушити. — Док би лулу испио духана освојише допола мегдана. Март. Испи, први дим из чибука. Вукић. Изр. ~ ( с в о ј у , горку) чашу проживети тешке часове; ~ коме к р в измучити честим лошим поступцима; ~ коме самртну нар. проузроковати коме смрт. — Он је твоме сину »самртну« испио . . . ИСПИЈ И ТИ њему. Вес.; в р а н е су му мозак и с п и л е нар. глуп је, без памети. ~ се физички пропасти, исцрпсти се. — Крај тебе сам се жива испила . . . тебе служећи скинула се моја младост са мене. Бег.

испитатн, испитам сврш. 1. а. питанмма павести или подстаћи на давање каквих обавештења, на откривање чега; искушати. — Баш бих желео знати да ли је Лазар милује . . . — Казаћу Маринку да га он испита. Вес. б. службено узети од кога податке или изјаве, подврћи саслушапу, саслушати. — Испитани су сведоци Милунови [у парници], испитан Милан. Глиш. 2. а. дознати питањима, распитати се; утврдити. — Ишао је . . . да испита у које се зграде могу да сместе рањеници. Дед.В. б. размотритпи,разгледати, проверити; утврдити својства чега, испробати (огледом, покусом и сл.~). — Сабор . . . има право и дужност у потанкостима испитати сваку ставку прорачуна. Рад. Стј. Требало је . . . тај материјал испитати. Чол. в.ставити на кушпу, пробу, испробати. — Он [бог] кажњава оне који су најчвршћи у вјери да би још једном испитао њихово стрпљен е. Јевт. 3. подврћи научном посматрању, истражити, проучити. — Даничић је [народном језику] испитао законе и утврдио правила. иснитДвалац, -аоца м (ген. мн. -алаца) Нед. Захтијевао је да се на основу знања испитивач. — Сваки се испитивалац књижевсвестрано испитају поједшш етички појмови. них дела служи данас историјском критиком Ант. 1. 4. подврћи испиту {2), проеери знања, при свом испитивању. Поп. П. способности за што. — Врховни судац . . . испитАвалачки прил. испитиеачки. — предлаже свога замјенчка КОЈИ . . . мора бити испитани судац. Тен. 5. подврћи испигпу (5), Гадили су ми се његови погледи, који су се прсшеновапги, верипги. — Поп Мика нас »по знали строго и испитивалачки зауставити на свим правилима свете православне цркве« мени. Козарч. испита. Ћос. Б. испитнваше с гл. им. од испитивати. ~ се уз. повр. сазнати шгпо постављајући нспитивати, -итујем несврш. према испиузајамна питања. тати.

испитбвач, -ача м = испитач. — Овда-онда стаде постављати питања, па мало-помало . . . од момка смјерна . . . поста . . . нсп&тач, -ача м = испитивач 1. онај вјешт испитивач. Мат. То су признали инокоји испитује, поставља питања на испиту. — страни испитивачи тог предмета. Водн. Глсдао је изобличену слику својих испитача нспит&вачки, -а, -5 својствен испитивачу [професора]. Новак. 2. онај који научно и испитивачима, који одражава окељу да се испитује, истражује што, који се бави проунешто сазна, прозре. — Погледа га испитичавањем чега. — Испитача преисторије . . . вачким погледом. Вес. Бушила су је танка има у садашњим културним центрима, одакле испитивачка рилца радозналости. Сим. су своје околине испитали. Жуј. Свеколики напори испитача да истакну лице које се исхштДвачки прил. желећи дознати што, прво почело бавити [воћарством] . . . остали упознати, прозрети кога. — Сељаци су нас радознало и испитивачки гледали . . . су безуспешни. Тод. с. ихпитати, -ам сврш. покр. напитати, нахранити. Рј. А.

ИСПИТКИВАЊЕ — ИСПЛАКАТИ постављали су нам закучаста питања. Поп. Ј. Испитивачки Момира мери, спремна да га наружн. Каш. нсииткивање с гл. им. од испиткшати. испвткбватн, -Аткујем несврш. и у-Ј. дем. према испитивати. — На вечеру није ни ишао . . . да га не драже косци . . . испиткујући . . . о шумским дусима. Гор.

499

ним од много и много година. Војн. фиг. Плану, рекао бих: оборит ће свијет, а онда све то исплави, као да није ништа ни било. О-А. исплавити, -им сврш. е. исплавети. — Све вам исплавило: погледај иа конаку ону заставу. Радул.

Асплавити, -им сврш. плавећи избацити. — Да се уклоне трошице од прашине . . . исп&тљив, -а, -о а. који жели, тежи све између капака и једра, луче се сузе које их сазнати, радознао. — Шта ћу ако нови стра- исплаве. Батут. Богом сестре, по Врбасу жар буде мало више испитљив од овог што врбе! Исплав'те ми моје миловање [утопдолази? Лал. 6. в. испитивачки. — Њихови л>ено момче]! НПХ. се погледи састану, а она3 видећи његов _ > испитљиви поглед, рекне . . . Ивак. нсплавјетн, -вим, ек. исплавети. исплазввати, -азујем несврш. плазећи, иси&тљиво прил. на испшпљив начин, испитивачки, радознало. — Морао сам изгле- пузећи излазити. — Исплазује Хусо тужан из дати врло узбуђен, јер ме погледа испитљиво. жабњака. Вел. Цар М. Изасланик је . . . испитљиво стиснуо Асплазитв, -им (трп. прид. исплажен) своје танке вјеђе. Божић. сврш. 1. непрел. плазећи, пузећи изићи, испузити. — Исплазила кроз прозор [утвара] поиспвтгљивост, -ости ж љубопитљивост, пут змије. Ков. А. Из глиба са дна долине радознадост. — Мирећи глад, Јанко би радо исплазе змајеви. Креш. 2. прел. истурити намирио и своју испитљивост. Мат. еан из уста (Уез«к), показати. — Нигде . . . ихпитни, -а, -б који се односи на испит, ветрића . . . псн полегали под стреје . . . искојије одређен за испит, који служи за испит: плазили језике. Вес. Мало исплазивши језик, стављали би редом своја имена. Гор, ~ комисија, — градиво, ~ задатак. фиг. Црвен, ватрен језик до неба исплази [пожар]. Змај. испнтнила ж заст. такса за испит. Рј. А. Изр. ~ ј е з и к а) умрети обешен. — Сутра ће десет [талаца] исплазити своје нспихати се, испихам се сврш. индив. језике на вјешалима. Ђур.; б) учинити осетити гушење у дисању због недостатка зрака, ваздуха, задувати се. — Јако се испихао простачки и увредљив гест. — За један суд нема већег понижења но кад му какав злико. . . срце му скочило. Стипч. вац исплази језик. Ком. дспнчаша и бспичутура м онај који исплакати, исплачем сврш. и несврш. може испити много алкохолног пића, који је 1. лишити боје, делова површинског слоја, склон пићу. — Он не треба Горшу испичашу подлокати, изрити, размрвити, избледити да му састави молбу. Гор. А ја сам уживао и деловањем воде, валова, капи, оплакати. — у пићу и у испичашама. Богдан. Под лошом [Капљице] се слију у локвице на јако искабаницом обично је добар испичутура. Вел. плаканој земљи. Шимун. Зидови, исплакани Краљ испичутура попио је те вечери 20 ли- многим кишама, ружно су одударали од тара пива. Пол. 1958. бјелине снијега. Чол. 2. а. исп(и)рати, про• испАшати, -ам сврш. вулг. 1. излучити п(и)рати, (иш)чистити изнутра чим текус водом из тела, мокраћног мехура: ~ крв. 2. ћим. — [Болеснику] треба иригатором црева исплакати. Батут. фиг. Реч у говору бива поквасити мокрећи. ~ се испразнити воду из мехура, помокри- компромитована, поготово ако су шиме исплакали уста они који нису знали шта ти се. говоре. КН 1958. б. одстранити, одстрањииспјевавати, -евавам, ек. испевавати. вати из чега чим текућим. — Ђубрење . . . треба извршити што раније, док има влаге, јкспјеван, -а, -о, ек. испеван. како би се храниве материје исплакале и односиле у земљу. Тод. испјеватв, -ам, ек. испевати. — се испрати се, очистити се. — фиг. Аспјегати се, -ам се, ек. испегати се. Мисли се испрекрштају као жицс на бспјенити се, -им се, ек. испенити се. шареници, изаперу се, исплачу. Лаз. Л. исплавети, -вим, ијек. исплавјети, сврш. вхплакати, -ачем сврш. 1. а. излити у постати плав, постати блед, истрошен. — сузама (жалост, тугу, бол и сл.), ублажити Висила је по гдјекоја фотографија неких плачући, одстранити из свести.- — Цуриле ми госпођа, у огромним кринолинама, исплавље- [сузе] низ лице као да сам сву бол исплакати 32*

500

И С П Л А К И В А Т И (СЕ) — И С П Л Е С Т И

хтио. Кос. И исплако сам све жеље и наде на хладни . . . камен тај. Панд. б. (рчи) прелити у сузе; изморити, надражити плачем. — Изгубила је мужа готово је очи исплакала. Крапч. Стј. в. (сузе) истрошити, пролити плачући. — Од јутра до сада дјевојка је исплакала све сузе. Ћоп. 2. разг. измолити, испросити сузама. — Хоће да исплаче милост да је не истјерају из куће. Бен. Био [је] свагда среће да никад нема ни нове кнлге ни одела, већ да то исплаче мајсторица од господе. БК 1906. ~ се плакати довоље, до спонтаног смирења, наплакати се. — Никога нема . . . пред ким би могао да се исплаче. Вес. Одлазила је да се исплаче код рођака. Франг.

дуговање Револуцији исплатио смрћу и раним гробом. Вуј. 2. покрити раније учињене издатке, трошкове. — Двоја кола исплатшше све платно, трећа кола профит. Игњ. ~ се а. сврш. подмирити трошкове за уложени рад и сл., дати корист, добитак. — Слабо ће вам се исплатити ваш труд ако будете прекапали ово мрско буниште. Креш. б. несврш. (обично безл.) бити од користи, имати смисла, целисходности. — Баш се није ни исплатило свраћати у ово мјесто. Нам. Чекали су сатима, а онда се све одједном исплати. Лал.

исплакввати (се), -акујем (се) несврш. иуч. према исплакати (се).

исплаћввање с гл. им. од исплаћивати. нсплаћиватв, -аћујем несврш. и уч. према исплатити.

исплакнути, исплакнем сврш. = исплахнути овлаш или брзо испрати, пропрати. — Дај ми једно винце . . . даисплакнем мало уста. Срем. Исплакне их [чаше] у маштелу. Божић. испламтети, -тим, ијек. испламтјети. сврш. пламтећи изгорети, изгубити сја), снагу. — фиг. Има у њему [младићу] ватре. Само треба припазити да не испламти убрзо. Петр. В. У његовим блесастим очима давно је испламтела и последња искрица. Јакш. 23. испламтјети, -тти, ек. испламтети. испланирати, -анирам сврш. 1. а. планом предвидети, утердити. — Да ли је тачко да годишњи одмор иије могао боље да се испланира ? Пол. 1950. б. свршити планирање. 2. нар. измислити, удесити. — То су ти, брате^ ова господа испланирала некакву уш да једе шљиве. Сим. исплата ж даеање новца ради подмиривања неког рачуна или обавезе. — Одбијали су исплату рачуна. Јое. С. Поједини члан бродовласничког друштва не може да тражи исплату [улога]. Мј. 1936. исплатив, -а, -о који се може исплатити; који ће се исплатити. — Обећа . . . провизију, исплативу послије вјенчања. Шен. исплатилац, -иоца м (ген. мн. -лаца) онај који исплаћује. — Исплатиоци новогодишњих награда . . . дужни су обрачунати . . . Вј. 1960. исплатити, исплатим сврш. 1. а. намирити платом, наградом за што, наградити, издати као награду или накнаду. — Босиљка га исплати и он оде. Вес. Ми смо вама поштено исплатили хиљаду и двије стотине на руку. Крл. б. накнадити новцем или чим другим, изравнати, подмирити, платити дуг. — Кад буде штагаљ и штала., онда ће скупљати да теби или дјеци твојој исплате. Мих. фиг. Чекао их је као комуниста да би своје

Всплатни, -а, -о који се односи на исплату:

~ благајна, ~ налог и сл.

исплахнути, исплахнем сврш. = исплакнути. Деан. Рј. исплахњивати, -ахњујем несврш. и уч. према исплахнути. % јксплашити, -им сврш. плашећи истерати. — Младу Дуку оженила мајка с једном цуром . . . пуно охолитом, пред којом је мајку потиснуо, из бијела двора исплашио. НПХ. исплбвити, -ИМЈ ијек. исплијевити, сврш. 1. плевећи одстранити, ишчупати коров (из усева и сл.). — Исплијевио је коров у зараслом вртићу. Гор. Ил' није мени допуштено зар . . . исплевити чемерику и трн ? Кост. Л. 2. плевећи очистити, ослободити корова: ~ ЊИВУЈ ~ усев. испл^сати, исплешем сврш. плешући довршити, отплесати. ~ се наплесати се, издовољити се плешући. јксплеснивити и испл&снивити, -им, ијек. испљеснивити и испљеснивити, сврш. постати плеснив. — Сутра треба да провјетриш орнате, посве ће испљеснивити. Бен. испл&сти и бсплести, исплетем (аор. 2. и 3. л. исплете; р. прид. исплео, исплела и исплела, исплело и исплело) сврш. 1. а. израдити плетењем. — Исплети ми седам метара црне чипке за моју мараму. Грол. фиг. Лида сједи и сањари окружена пређом свога сна исплетеног од мјесечевих нити. Сим. Тако су му довољна четири елемента да исплете композицију. Коњов. б. плетењем учврстити, испреплетати; преплићући се, чинећи сплет испунити. — [Доктор] загледа у крвне судове што су . . . крвавим мрежама исплели дно дупље. Рист. 2. фиг. измислити, маштом створити. — А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света. Нуш. Ђаво никад не спава

ИСПЛЕТАТИ — ИСПЉУНУТИ (СЕ) и бог зна шта ти све људи могу исплести од једног јединог питања. Ћоп. ~ се 1. ослободити се чега што веже, спутава, извући се из чега заплетеног, неугодног, испетљати се. — Само да се исплетем што пре из тих кривудавих сокачића. ЛМС 1957. Кад једном баце око на вас и сплету вас у своје нити, како ћеш се исплести. Креш. 2. догодити се, изићи (као крајњи резултат ненег заплетеног). — Још су остали неко вријеме тако маштајући што ли би се из тога могло све да исплете. Цар Б. 3. замрсшпи се, испреплетати се. — У збрци двају језика и бујици исплетених ријечи није [се] дало ништа разумјети. Вуј. 4. збунити се, сплссти, побркати се. — Дете се исплело . . . спусти главу и ухвати дрхтавим прстима крај од кецељца. Петр. В. Асплетати, -ећем = исплитати несврш. и уч. према исплести. испливавати, -ивавам несврш. и уч. према испливати. бспливати, -ам сврш. 1. изићи, дићи се на површину воде. — Испливам, па потонем, па опет испливам. Сек. фиг. Читава једна тешка прошлост испливала је на површину. Крл. 2. пливајући избити куд или изићи из чега: ~ на обалу, ~ из теснаца, ~ на отворено море и сл. — Сам је запливао, сам је морао и да исплива до краја. СреМ. 3. фиг. појавити се} показати се, искрснути. — Испод касних, сањивих звијезда указаше се брда и жбуње исплива из мрака. Вуј. А нешто на дну душе бори се и хоће да исплива. Нам. 4. фиг. изићи из тешког положаја, извући се из неприлике, ослободити се: ~ из дугова, ~ из опасности. — Испливавши . . . из хаоса . . . пао је жртвом фиксне идеје. Крл. исплиј&вити, -им, ек. исплбзити. исплииути, исплинем сврш. испарити (се), изгубити се, изветрити (се). — Јандрији исплцну из главе тачна представа синовљег расположења. Десн. Асплитати, -ићем несврш. = исплетати. — Изгледа да се у ваздуху исплиће јесен са мирисом хладних ветрова. Ж 1955. Исплиће се читава легенда. Сим. Дсшшћати, -ћем несврш. покр. в. исплетати. — Па му станем гриву исплићати све бисером и драШм камењем. Ботић. нсплАћати, -ам сврш. постати плитак. — Свет је постао мален, мора су исплићала. Дуч. испличити се, испличим се сврш. добити пликове, еодене приштеве. Р-К Реч. исплбвити, 11СПЛОВИМ сврш. 1. пловећи изићи (р броду, лађи, или ономе ко се вози на њима). — фиг. Он би опет испловио из стварности. Десн. 2. изићи откуда не журећи се.

501

— Привопила их врло озбиљно маленој старици... која је испловила из друге собе. Крањч. Стј. 3. фиг. појавити се, показати се, искрснути. — Из тмастих облака испловио [је] тужан мјесечев срп. Огр. Тврдо утабаним летњим путем, који час залази у њиве, час исплови из њих, иду два човека. Чипл. испловљбње с гл. им. од испловити. исплбдити, Асплодим сврш. донети плод, родити. Бен. Рј. Асшгужити, -им сврш. плугом изорати. — Сваки [ће потапшати] свога Дилбера и Звездана по сапима... пошто су ваљано исплужили њиву. Петр. В. исплутавати, -утавам несврш. иуч. према исплутати. исплутатв, -ам сврш. в. испливати Џ и 3). — У часовима затишја исплута на површину глас лименог кухињског будилника. Десн. Све оне претподневне Мутавчеве н а к а н е . . . сад су исплутале опет. Цес. А. бспљескати, -ам и испљбскати, испљескам сврш. = испљускати1 избити, истући пљескама, ишамарати. 4спљеснивити и испљбснивитн, -им, ек. исплеснивити и испл&снивити. нспљувавати, -увавам = испљувати несврш. и уч. према испљувати. бспљувак, -увка м оно што се испљуне из уста, пљуеачка, хракотина. — Једног јутра уплашено угледа [болесник] у испљувку крв. Макс. Његов испљувак садржи на тисуће клица. НЧ. испљувати, бспљувам = испљувавати несерш. и уч. према испљувати. испљувати и 4спљувати, испљујем сврш. 1. засути пљувањем, пљунути (на кога или што) више пута. 2. испрљати, упрљати изметинама (р мухама.) — Муве га [сат] толико испљувале да се ни бројеви нису познавали. Јакш. Ђ. 3. избацити из уста, испљунути. ~ се испљувати (5). — Главар се поштено . . . испљува. Дук. Аспљунут, -а, -о 1. трп. прид. од испљунути. 2. посве сличан некоме. — Онај један сасвим је налик на Ивића, испљунути Ивић. Пав. бспљунути, -нем сврш. избацити изуста. — Цркох кашљући, па баш ништа не могу да испљунем. Вес. фиг. Испљуну разговор у Рожићевој канцеларији у пљувачницу на ходнику. Сим. Као да вас је испљунуо из своје пажње. Мар. ~ се в. исплунути. — Закашље се срески начелник бучно, ислљунувши се обилато. Маш.

502

ИСПЉУСКАТИ 1

— И С П О В Б Ђ И В А Т И (СБ)

бспљускати , -бм сврш. = испљескати. — Петар испљуска Јакова и протјера га из своје . . . куће. Кум. Аспљускати*, -ам сврш. 1. исцрпсти пљускајући' (воду из чега). — Целу кофу [воде] испљуска по лицу и по глави. Лаз. Л. 2. сквасити; опрати пљускајући водом. — Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе. Шапч. ~ се повр. према испљускати (2). — Он се испљуска хладном водом. Мил. В. испљускбвати (се), -ускујем (се) несерш. и уч. према испљускати (се). — Андрија је испљускивао воду из пароброда. Нен. Љ. Аспљуснути, -нем сврш. уједанпут избацити воду из чега. ~ се излити се пљуснувши. — фиг. Као да му се сва снага испљуснула у шамар, смалакса и загледа се преда се. Ћос. Д. Аспљуцати се, -ам се сврш. избацити из уста сву пљувачку. — Застане и снажно се искашља, испљуца. Божић. испљуцкавати, -уцкавам = испљуцкивати несврш. иуч. према испљуцкати. 4спљуцкати, -5м сврш. дем. према испљувати. — Испљуцкана пут је сад човјечја била. Кам. испљуцкнвати, -уцкујем несврш. — испљуцкавати. — Сваки час испљуцкује мрвице духана преко стола. Куш. нспобадати, -ббЗдам сврш. све редом побости. — Па онда место барјака које су били испобадали око српског шанца ударе полако шумнате гране. Вук. испоббкнути, -ббекнем сврш. покр. изрећи. Зсповед, ијек. исповијед, ж (лок. исповбди и Всповеди; ген. мн. исповбди и Исповеди) = исповест а. отворено, иекрено признање чега. — Тек увечер, кад бих свршио своју редовиту исповијед, скинуо би шибу с ормара. Хорв. 5. цркв. обред верског признавања и опраштања греха* — Болеснику је дана нијема исповијед и причест. Крањч. Стј. в. вероисповест, вера. — У Босни има највише кршћанске вјере источне исповиједи. Маж. М.

који се исповеда. — Подаље од сваког олтара стајала је у куту стара дрвена исповједаоница. Шен. Код сваког тог стуба има исповедаоница. Нен. Љ. исповбдаонички и исповедабнички, -а, -6, ијек. исповјбдаонички и исповједабнички који припада испоеедаоници. — Уз ограду са свих страна куњало је свакојако драчиње . . . као дувне код исповједаоничке решетке. Киш. испов^дати, -бведЗм, нјек. исповиј^дати несврш. према исповедити. исп&ведити, -им3 ијек. испбвједити, сврш. 1. цркв. саслушати чију исповед. — Дође исповедник из удаљеног манастира те исповеди и причести оца Саву. Ранк. 2. искрено изнети оно што је дотад била тајна. — Дођох да ти исповједим да сам — мајка. Шен. Они су мало пре своју љубав једно другом исповедили. Јакш. Ђ. ~ се 1. цркв. подврћи се исповеди (б). — Да ли ће ти дати без исповести [да се причестиш]? Знаш код нас попа не да ником док се не исповеди. Ранк. Да сам се исповједила, сигурно би ме услшпао. Ивак. 2. жкрено испричати све о себи.

бсповедни и испбведни, -а, -5, ијек. исповједни и исповјсдни 1. који се односи на исповед. — Господине, ја желим исповедног духовника. Ат. И голицао ме неким деликатним исповједним тајнама. Мар. 2. који је као глспоеед. — Догађало се да сам већ одавно завршио свој исповједни реферат, а он свеудиљ шути и чита. Хорв. Изр. на и с п о в е д н у ( р е ћ и , казатИ) као на исповеди. испов&доик, -ика и испДведвик (вок. Всповедниче и исповедниче), ијек. исповј&дник и испбвједник, м 1. свештеник, духовник који исповеда. — Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди оца Саву. Ранк. Навалио је исповједник силну покору на леђа старога Крањчеца. Крл. 2. онај који се исповеда или који се исповедио. Вук Рј. испов&диица и испбведница, ијек. исповј&дница и испбвједница, ж 1. исповедаоница. — Они [фратри] који су исповијенспов^далац, -аоца, ијек. исповиј^да- дали промолише главе из исповједница. лац, м (ген. мн. исповбдалаца) онај који се Мат. 2. она која се исповеда или која се исповеда. — У њој [исповиједаоници] сједи исповедила. — Под тријемом педесет поређаних исповједница. Паел. свећеник, а пред њим клечи исповиједалац. Кос. исповбднички и испбведнички, -а, -б, исповбдање, ијек. исповиј^дање, с гл. ијек. исповјбднички и испбвједнички који им. од исповедати. се односи на исповеднике. испов&даохгаца и исповедабница, ијек. нсповеђАвати, -Јђујем, ијек. исповјеисповјбдаоница и исповједабница, ж у ка- ђЛвати, несврш. покр. в. исповедати. толичким црквама покривено седиште за све~ се в. исповедати се. — Ми смо се штеника, које има са сваке стране решетка- исповјеђивали један другоме даном и ноћом, сти прозорчић на који свештеник слуша онога оволико земана годрше. Миљ.

ИСПОВЕЗАТИ — ИСПОДОЧКЕ

503

испов^зати, -бвбжем сврш. све редом испбгинути, -немо сврш. испогибати. повезати. — Тако су се и коци неког плете- — Нека други Турци што испогибоше, но ног плота, исповезаног шибљикама, ређали двије буљубаше који сс од цара нијесу босве даље. Црњ. јали! Миљ. Зсповест, ијек. всповијест, ж (лок. исиспод предл. с ген. означује 1. да је пов^сти и исповести; ген. мн. исповбсти и нешто на доњој страни чега. — Испод једне Дсповести) = исповед. — АЛЈ* ОН осјети да букве близу извире изворац. Глиш. А друје исповијест злочинца истипита. Војн. Због ги [извор] испод прага дворишта тече. М-И. тебе прошле ноћи замали што цео вод не 2. даје нешто у непосредној близшш чега што оде богу на исповест у залеђену Мораву. је еише, узеишеније. — Па побјеже пољем Ћос. Д. испод града. НП Вук. 3. да је нешто с доње исповијати се, -бвијЗм се сврш. исави- стране чега. — Ајдемо! — одврати Мадлена и пође с Иваном испод руке. Ђал. Он јати се. Вук Рј. се помами, скочи, докопа Митру испод исповијед, ек. исповед. пазува па избаци на снег босу. Вес. 4. стање, исповијед-, ек. исповед-. положај у којем се ко или што налази. — Испод судбине нема куда. Бож. Некако му Зсповијест, ек. исповест. је пошло за руком да се извуче испод сунсповјед-, ек. исповед-. ђења. Мар. 5. мање од чега, за мање од чега исповратнти, -бвратим сврш. више пута (по мери, ередности и сл.). •— Била је још лепа и држећа жена још испод четрдесет повратити, избљуеати. — Те ноћи . . . Лагодина. Срем. Једна пуна бутелл [лозове кета Никчевић, што с& вели, и душу је исповратио. Маш. ракије] не може се покаткад купити испод талира. Нен. Љ. исп&враћати, -ам сврш. све редом (по)вратити: ~ дугове. испода предл. с ак. в. испод. — Испода ~ се 1. повратити се у великом броју. њ образ указа се блед. Кост. Л. Један ос— Кад су стигли у школу, куда су сс већ тане у среди и треба да уграби папучу, који многа деца исповраћала, затекли су госпо- остали додају једно другоме испода се. дина секретара у четвртом женском разре- Нед. Љ. ду. Јакш. Ђ. 2. в. исповратити. Дсподаље и бсиодаље прил. мало издаље. — Појахао је коња . . . обишао је испоиспбвртати, -ам сврш. прихватити, додаље Аникину авлију. Андр. И. грабити; исп. исповртети. — Врло често исповртао је креду и разбијао о главу деисподбачати, -бдбачам сврш. на много тета. Марк. Св. места подбочити, подупрети. — фиг. Биографија . . . не представља ни научну ни умеисповртети, -тим, ијек. исповртјети, тничку истину, ма колико била исподбачасврш. ископати, извући; исп. исповртати. — Шта је ово, господине Симо, у новинама ? на тзв. »научном апаратуром«. КН 1960. исподвлачити, -бдвлбчим сврш. све реа он њима: Ништа, изволите прочитати ово! дом подвући. — Али му одмах падоше у очи па исповрти твоје писмо. Нуш. Мадлена силна места, готово на свакој страни, исисповртјела однекале бритву. Матош. подвлачена писаљком. Лаз. Л. исповптјети, -тим, ек. исповртети. испбдводан, -дна, -дно којије испод воде исповрћнвати, -врћујем несврш. и уч. — Лаком пушком исподводном ловићемо према исповртети. спретно, смело. Пол. 1958. исподземаљскн, -5, -б необ. који доиспбганити, -им сврш. а. учинити полази испод земље. — Гласом исподземаљским ганим, изгнусити, загадити. — Провалила ушима нежним приче крваве из давнопроми двојица синоћ у мљечар, пождерали шлог доба причају. Јакш. Ђ. кајмак и сланину, а остало што нису могли испоганили и просули. Чол. 6. фиг. морално испбдизати, -ижем сврш. подићи све покварити. — Е моја децо, истровао је Шва- редом. — Ја исподизах књиге којих се хар6о свијет, испоганио и превјерио. Коч. тија на корицама беше потклобучила од по~ се повр. — Многи су јој мушкарци . . . де. Лаз. Л. одлазили, и много се младеж ту испоганила. испбдмукла и исподмуклга прил. подАндр. И. мукло, лукаео; кришом, тајом, мучки. — Онда опет [глухонијеми] стане режати на испогибати, -огибамо сврш. сви редом изгинути. — Кад смо испогибали на Кан- њих [дјецу] исподмукла. Цар Е. Савкин зет . . . само је исподмукла сијевао својим зедији . . . свак се барем по трипут замијенио. леним очима. Ћоп. Љуб. Испогибало се толико да ће нарикаче прије исцрпсти своје импровизоване жице исподбчке прил. испод ока, испод очију. него што се опоје свака глава. КН 1959. — Шетао је тужан оном ширином својих

504

ИСПОДСУНЧАНИК — ИСПОМОЋ

рала и гледао исподочке ону острошку земљу. Стпв. 1948. исподсунчанпк, -ика м покр. вепгар испод сунца (рд истпока). Вук Рј. исподупирати, -рем сврш. све редом подупретпи. — [Цркве су] исподупиране са свих страна. И-Б Рј. испозајмљивати, -ајмљујем сврш. позајмитпи многима. — Испоклањао је знатне суме удружењима и испозајмљивао многима новац да му не врате. Лал. испбздрављати се, -ам се сврш. поздравитпи се са сеима редом. — Кад се . . . испоздрављасмо, опет к Сави на обалу. Павл. испбјати, -јем сврш. испевати. — Нашинац . . . ће химну испојати свакој каноничкој туки и патки! Ков. А. Без муке се пјесма не испоја. Њег. испбклањати, -ам сврш. поклонити све, многима поклонити. — Остале [пиштоље] испоклања [Хајдук Вељко] знатнијим момцима. Вук. Колико ли он не испоклања [новца], не претплаћује . . . Ков. А. испбкбј и испбкој, -оја м вечни мир, покој. — Пјева им народном душом испокој свети и стари. Крањч. Стј. И ту му паде на памет . . . како је . . . и Милија сам себи напио за испокој душе. Вес. испбкупити, -им сврш. све покупити, скупити. — Не дирај га [гуслара] сад! Док чилих мисли број испокупи под мудро чело. Кост. Ј1. исполагати, -блЗжем сврш. све редом положити. — Мјесецима и годинама тврдоглаво је учио и бубао све док није исполагао потребне испите. Ћоп. Дсполак, -блка м индив. наполичар. — Косио је у гори ноћу и дању да прекрми јунце — а исполци му даваху лошији дио, лишћем и стељом издшјешан. Гор. Асполац, -блца м направа у облику издубене лопатице којом се пљуска вода из чамца, пуљарка, шешула. — Половина се чунова . . . преврте затим су сву ноћ исполцима и капама испљускивали воду. Глиш. исполбвати, -блевам, ијек. исполиј&вати, сврш. = исполивати све редом полити; полити на много места. исполивати, -бливам (ек. и ијек.) сврш. = исполевати. — Па и мене си исполиво сву, скупоцена је ово хаљина — то треба прати! Кост. Л. ~ се повр. — И кад се увече седе за вечеру, она их учи како ће да једу да се не би исполивали. Вес. исполијбвати, -блијевам, ек. исполевати.

испблиН, -ина м цсл. див, џин, оријаш. — Ко труп огроман мрачног исполина ког су ломили громови И буре. Јакш. М. Отуд приче о исполинима, којима су нешто у потврду ишле и кости свакојаких великих сисаваца што су изумрли. Панч. испблина ж исполин. — Исполине планина се истакоше оштрије на блиједом небу. Андр. И. испблински, -а, -б који припада диву или дивовима, који је као див, дивоески, голем, огроман. — Над њим [Скадром] се наслагала једно за другим голема брда, као какве исполинске љестве. Мат. Нек' ме дави исполински мрак и богомрак. Матош. исполитизбрати, -изирам сврш. бавећи се политиком што постићи. — Он је политизирао више од тридесет година, а никада није исполитизирао ништа. Крл. исполитирати, -итирам сврш. дати вањски, спољашњи сјај, изглачати. — Чамчина жена метну га [умрлог Чамчу] доиста у . . . сандук, али га да најпре код столара исдолитирати. Игњ. нспољаваље с гл. им. од испољавати. испољавати, -ољЗвам = испољивати нееврш. према испољити. испољивати, -бљујем несврш. = испољавати. испбљити, испољим сврш. показати, очитовати (какву особину, евојстео). — Испољавао је [шеретлуке] . . . само онолико и онакве какве је сходно свом шегртском положају смео испољити. Срем. ~ се 1. истакнути се између осталога. — Мутне очи дубоко му упале у главу, а крупне јабучице испод њих испољиле се, прекривене танком, болесничком румени. Ћор. 2. очитовати се, показати се (о каквој особини, својству). — Осјећај стидљивосга испољи се у наглој кретњи руке. Цар Е. Ту су могле да се испоље његове одлике. Десн. испомагати (се), -бмажем (се) и -бмагам (се) несврш. према испомоћи (се). испомагач, -ача м помагач. — Мора да их је [наочари] сматрао још привременим и краткотрајним испомагачем, те их није дао поправлдти. Петр. В. испомамитн, -бмамим сврш. учинити помамним, разбеснити. — Глад је потпуно испомамила и иначе узбуњену звер. Јевт. испбмицати, -ичем сврш. све редом (по)маћи, (по)макнути. — Врнут ће он токове живљења у планини опет по старом, макар да су их горњи Курлани хтјели испомицати и свратити на своју страну. Божић. Нспомбћ, -оћи ж (лок. испомбћи и испомоћи) помоћ, помагање (обично у какву

ИСПОМОЋИ — И С П О С Л А Т И

505

испорбдивбст, -ости ж = испоредљивост својство или особина онога што је испоредиво. испдредити, -им и испор^дити, -оредим сврш. ставити две или више особа или ствари једну поред друге да би се показала њихова сличност или разлика, поредити, успоредити, упоредити. — Испореди пажљиво његову прозу с прозом његових сувременика и претходника. Поп. П. Оригинал сам ти зато послао да би пријевод . . . с њиме могао испоредити. Вук. испор&дљив, -а, -о — испоредив. испорбдљивбст, -ости ж = испоредивост. Аспоредно прил. у једном реду. — А Илија је ту у њима, и не трчи нити пред возом нити испоредно с њиме. Цес. А. испорбђати, -бређам сврш. = испоредати. испбређење и испоређ^ње с гл. им. од испоредити. испоређивање с гл. им. од испоређивати. испоређиватн, -бђујем несврш. и учпрема иепоредити. испопримати, -опримам сврш. све редом испбрити, испорим сврш. распоривши примити. — Пре но што су их заробили, извадити. — Узев брже-боље нож испори испопримали су по три плате унапред. Јак. њим из кабанице новац. Јурк. испопродавати, -одајем сврш. продати бспорука ж 1. предаја чега (купљене росве редом. бе и сл.). — Ту су се склапали крупни тргоиспдравити, -им сврш. покр. исправити, вачки( послови о испоруци робе. Пов. 2. 2. правн. наредба наследницима да одређеним поправити. — Зло те снашло. — Манда ће лицима предаду неку имовинску аредност или набоље испоравити. Торд. Увече леђима, корист, легат. Свезн. подбочивши се још одстрага и објема руиспоручивање с гл. им. од испоручиеати. кама као да их је хтјела испоравити. О-А. испоручпвати, -учујем несерш. и уч. испоразбијати, -азбијам сврш. разбити према испоручити. све редом. испор^чити, -оручим сврш. саопштити испоразбол^вати се, -олевамо се, ијек. што (поруку и сл.у, предати што, послати испоразболиј&вати се, сврш. редом се разбо- (купљену робу и сл.). — Испоручи Хасаналети, поразболевати се. Вук Рј. гиници . . . нек ме млада не чека на двору. Огр. Тако су наједанпут испоручене велике испоразболиј&вати се, -олијевамо се, ек. количине маслаца, сира, саламе. Пол. 1950. испоразбол^вати се. испдручити, -им сврш. бити порук, јенспор^дати, -бредам сврш. = испоремац за што. Вук Рј. ђати ставити све у ред. — Пред очима су испбсати, испосем сврш. покр. исисати. вама испоредани. Павл. — Ако се народ исвијести и погледа бисЗспоредба ж поређење, поредба, успоред- тријем очима какве лажи из прста испосах ба. — Испоредба обију мјеста [у те двије . . . не мари ме врћи под гомилом. Њег. књиге] доста је да се углави напријед речено. ХР 1928. испос^цати, -осецам, ијек. испосијецати, сврш. посећи све редом. испДредбен, -а, -о који је у вези с испоиспосијдцати, -осијецам, ек. испосередбом. — Управо је могуће гледати како се у души Платоновој рађа мисао о испо- цати. редбеној снази духа. Баз. испбслати, испошљем и испошаљем сврш. послати, отпремити (поштом, железиспоредив, -а, -о == испоредљив који ницом, по коме и сл.). — Остави потпоручсе може испоредити. послу). — Стари добри сељачки назори о комшијској солидарности, заједничкој испомоћи и »гајрету«... код овога су момка сасвим закржљали и одумрли. Ћоп. испомбћи и испбмоћи, -бмогнем сврш. пружити помоћ (рбично у какеу послу). — Звао [би га] да му испомогне у млину. Креш. ~ се повр. — Најпре је она њему издала најлепшу своју собу под кирију, тек да се испомогне. Маш. бспон м узвисина, испупчење. — Површина му [Мјесецу] се одликује удубинама и високим испонима. ОГ. нспопбватв, -опујем сврш. прекорити као поп. — Можда има право господин Јоксим, испопова ми неки дан добро: Госпођо Лазарић, ви имате фикс-идеју. Сек. испопрбчити се, -бпречим се, ијек. ислоприј&чити се, сврш. стати попреко, испречити се. — Није се више љутио на старога Обрада који му се испопречио на путу. Јел. фиг. Чим изађоше из војарне, испопријечи се зид ноћи. Р 1946. испопријбчити се, -опријечим се, ек. испопр^чити се.

506

ИСПОСЛОВАТИ — ИСПРАВАН

свечане окове на испотајном сужњу обијем? ника да чека везу и испошље телеграм. Кост. Л. Нуш. [Ујна] је у невољи својој слала поуздане бабе к њему да јој што испошаље од Лспотаје прил. потајно, крадомице, кри»оних« пара. Маш. шом. — Имаће се они када гледати — дочекује друга и испотаје намигује на друиспословати, -ослујем сврш. постићи настојећи, бринући се око чега, израдити, из- ге. Ћор. Ми сви знамо колико вриједи сваки борац Прве пролетерске и што је дошао молити. — С моје стране неће бити бадава тако испотаје, не у бици, него на маршу ако ми то испослујеш. Новак. читав. Чол. Дспосник м онај који, обично из религинспотбзати, -бтежем сврш. све редом озних разлога, живи на усамљеном месту прекинувши свакџ додир с људима, пустињак, потегнути, извући ван. — Окупи сеоску мобу, изриба и на крај испотеже крваве лередовник. — Надвојвода. . . је више налик на фратра испосника него на кнеза владара. шине. Љуб. Нех. Ко је још са женскима могао изићи АспотекЗр(а) прил. покр. из почетка, на крај, а камоли он, испосник, смирени од почетка. — Исприча му трговац испотекалуђер. Дом. кар све што је знао и видео. Ранк. Попуни рафове празним кутијама, опљуни руке па бспосница ж 1. жена испосник. Р-К Реч. 2. ћелија испосникова. — Тешко му је . . . почни испотекара. Уск. у самоћи хладне избе испоснице. Јакш. 23. испбтитн се, &спотим се сврш. покрити бспосннчки, -а, -о који се односи на се потом, знојем, јако се ознојити. испоснике, који припада испосницима: ~ лице, Аспотиха прил. потихо, потајно. — Ис~ хаљина, ~ мучење. потиха и кришом по селима се повукао испосред предл. с ген. из средине чега. глас да је »мајор« још увијек жив. Ћоп. — Човјек испосред мисли наједном опази јкспотишка прил. покр. в. испотиха. да му је ура у соби стала. Драж. — Кад имам престаде да једе, он му као Зспостава ж мањи уред, мање надлештво испотишка спусти на колено три златне ликао филијала главног уреда, експозитура. — ре. Боок. Комисија испоставе унутрашњих послова испотписивати, -исујбм сврш. сви редом . . . је дошла на лице места ради увиђаја. или све редом потписати. — Најзад испотпиПол. 1958. сују иеку изјаву. НК 1946. испбставитн, -им сврш. банк. издати. испочитавати, -итавам несврш. заст. — Мјеницу ће испоставити трговци. Нех. приговарати, замерати. — Ту су владу не~ се показати се, открити се, објаснити мило чешл>али . . . испочитавали јој самосе, утврдити се. — Ипак се испоставило да вољу и неспособност у управи. Старч. је одликовање мени намењено. Мил. Но испошивати, -бшивам сврш. све редом онда се испоставило да је његов хотел факти- пошити, сашити. — Његове писанке су биле чно на сјенику. Кол. састављене, испопгаване и излениране од испдстављати, -ам несврш. и уч. према обичног папира. Петр. В. испоставити. испбпшљати, -бшиљем сврш. сее редом исп&ствтв, &спостим (трп. прид. испопослати. Прае. шћен) сврш. 1. извршити пост. — Ми [буле] бсправа ж писмени докуменат ради утћемо се саме покрстити, часнијем се вином врђивања какве чињенице, посла, радње, који напојити, а четверо поста испостити. НП могу имати пратих последица. — Он исправу Вук. 2. фиг. постом искупити, окајати. — хоће да од краља стече, па по туђем добру Треба да се кајем и много да праштам да без бриге да шеће. Змај. Провиђени тим и испостим грехе нашег господара. Бој. таквим лажним исправама, ускоци крећу ~ се 1. доста постити, омршавити од на пут. Цар Е. поста. — Та ако се ти, куме, ниси испостио дсправак, -авка м — исправка оно што . . . онда вала није ни твој свети Спиридон. Срем. 2. исцрпсти се, истрошити се. — Сем је исправљено, измена, допуна чега, поправак, поправка. — Својим затезањем ускраћује тога и воћке као и шуме помажу знатно да исправак кривицама. Вел. Неки пјесници се земља не испости. Тод. одмах напишу дјела која . . . готово и не испосудити, -осудим и испосуђивати, требају исправка. Лит. 1957. -Уђујем сврш. све редом посудшпи. — Сав Зсправан, -вна, -вно 1. који нема мане, важнији сатнички персонал . . . све је то недостатка, који је у свему добар, ваљан, он ислосуђивао од других сатнија и чета. згодан за употребу. — Сви се сложише у Крл. томе да је соба доиста са свима побројаним Нспотајав, -јна, -јно потајан, тајан. — својствима исправна. Срем. 2. који се осниИл' да му кажем нечувену реч и заклетве еа на правилима, који одговара пратлима:

ИСПРАВДАТИ — ИСПРАНГИЈАТИ

507

~ изговор. 3. који одговара стварности, махале ЈОШ су више поЈачавала та) утисак тачности, тачан, истинит; ~ закључак, пустоши, тшпине и некакве тешке испра~ просуђивање. жњеностн. Ћоп. Дсправдати, -ам сврш. добити правду нспражњивање с гл. им. од испражњираспром (на суду). — Ти си рекао да се може вати. исправдати та половица. Ков. А. испражњивати, -ажњујем несврш. = испражњавати. Асправити, -им сврш. 1. а. учинити усправним оно што је сагнуто, искривљено. испражњ&вач, -ача м физ. направа на — Осјетио [би] потребу да малко исправи електричном кондензатору (нпр. на лајдентијело. О-А. Младић . . . иђаше кицошки екој боци кроз коју се испражњује електрици. . . исправљене главе, а погнутих леђа тет). Физ. 4. унапред. Ранк. 5. учинити равним, глатким. бспразан, -зна, -зно слабо вредан, без — Има средстава да јој исправи пуг којим она иде. Нам. 2. фиг. ослободити се мана, икакве вредности, непотребан, празан, ташт, недостатака, грешака; унети исправке у ру- сујетан. — Свака алузија у томе погледу, мислимо, потпуно је испразна. Петр. В. копис. — Исправио му је погрешке које се Они се губе у маглама најиспразнијих комтичу правилности и чистоте језика у пребинација. Крл. Испразне ријечи које су воду. Нед. кадре узнемирити нерве, пореметити проИзр. ~ к р и в у Д р и н у учинити небаву. Кол. могуће. ~ се заузети усправан положај. — На бспразник м онај који је испразан, 'то се исправи иза стола мала пшљата женташт. Бен. Рј. чица. Ков. А. И ја се онда полако повучем испразнити, испразним сврш. 1. извакроз ону рупу и исправим се унутра. Срем. дивши садржај учинити да што буде празно. Асправка ж = исправак. — Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџа- — Испразнидер торбу овога поштованога кума! Ков. А. Турци су близу, а ваше су клија који је и непријатељу његовом напипушке ноћас закисле; испразните их и очисао напад на њега! Срем. Италија није стите. Јакш. Ђ. фиг. Зато би препуно срце била спремна на исправку граница Југослаиспразнио, пишући му писма. Ђал. 2. навије до реке Соче. Марј. Ј. пустити што, отићи из чега. — Најхитније Асправљаље с гл. им. од исправљати. морамо испразнити целу Прозорску котливхправљати, -ам несврш. према испра- ну. Дед. В. вити. Изр. ~ коме џеп, кесу лишити кога исправљач, -Ача м онај који исправља. новаца-, измамити сав новац. — У основном је тексту: »То међутим није Лспразница ж испразна, ташта женучињенсш, исправл>ач пише: »То, међутим, ска особа. — Пристаје ли ми [марама]? — није чињено.« Бел. питала испразница. Торд. Изр. ~ струје ел. справа којом се из испразност, -ости ж својспгво онога што водова тшничне струје добива једносмерна, је испразно. — Лудорије . . . може да замисли усмеривач. женска испразност. Новак. фиг. Сву ону исправљив, -а, -о који се мооке исправи. . . испразност . . . данашње цивилизације ти; који исправља. — Гласом је желио да Валент је распоредио по соби . . . савршеном буде другарски укорљив, упозорљив, исуредношћу. Крл. прављив. Божић. испраксирати се, -акснрам се, нспракАсправник м ист. управитељ котарске, среске полиције. — Идемо к исправнику јер тиковати се, -кујем се и испрактицнрати и њега је требало којешта замолити и по- се, -ицирам се сврш. стећи праксу, извежбати се. — Сиромашак послужитељ забављао звати на ручак. Л-К. се испраксиран. . . својом службицом да Зсправно прил. на исправан начин; како им . . . показује врата. Божић. [Преводиоци] треба. — Држао се исправно и јуначки на пишу и преводе служећи се не само богакоњу. Шен. тим језиком . . . него и књижевно испраисправнбст, -ости ж особина онога што ктикованим језицима кроз много столећа. је исправно. — Питање исправности тога Сек. Само ако ме питате за савет, боље поступка подијелило је француске социјавам је узети некога који је већ испрактилисте у два табора. ОП 2. циран. Нуш. исоражњавати, -ажњавам ----- испражиспранг&јати, -ам сврш. испуцати као њивати несврш. и уч. према испразнити. прангија. — [Земљотрес] се спремао да Дспражњеност, -ости ж стање онога испрангија и шикне из кратера, из срца, из што је испражшно. — Згаришта Горње смисла, из радовања неугасивог јутра. Дав.

508

ИСПРАСИТИ — ИСПРДЈЕТИ

испрасити, испраси сврш. опрасити више прасади. Вук Рј. ~ се опрасити се (о више крмача). Вук Рј. &спраскати, -ам сврш. истрести, сасути с праском, с еиком. — Он је, да испраска љутину, често прелазио у Гуњу. Јевт. ~ се извикати се. — Он не би могао живети а да се свако јутро с неким не посвађа. Испраска се и изрига из себе све што се у њему накупило. Чол. бспрати, -перем и -перем сврш. 1. опрати унутрашњост чега. — У само вече затражи воде те испра уста, која му беху од силног дувана огорчала. Вес. 2. опрати облшајући. — Киша је испрала све гране. Уј. фиг. Четворицу је горко опекао, али су му и сузе испрале бели свет из очију. Змај. Изр. ~ коме г л а в у строго укорити кога. ~ се повр. — Прво су [тежаци] пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се. Ћип. фиг. Небо се рашчистило, гора испрала и подмладила. М 1867. вхпратити, -им сврш. 1. пратећи довести кога до каквога места, обично при растанку, опроштају с неким. — Испрати капетана до на двориште. Том. фиг. У тој истој наслоњачи крај прозора зоре и нове дане . . . би . . . увече опет испратио и поново дочекао. Чипл. 2. а. отправипги, отпремити, решитисе (кога). — Хоћу игто пре да је испратим из куће! Глиш. б. отпремити, послати (нешто). — Ова запечаћена писма иди предај Вавики да их још јутрошњом поштом испрати. Јакш. Ђ. в. бити на чијем спроводу. — Ја не знам је ли се десило да је когод издахнуо за његово доба а да га он није испратио. Шапч. 3. фиг. изразити на какав начин сеој однос према ономе који одлази. — Пљусак смеха га испрати. Петр. В. 4. фиг. (погледом, очима) гледати за ким или за чим што се удаљује. — Ја испратих погледом њезину . . . лијепу појаву. Кос. Младић га испрати очима док тамо при зору не замаче између мрких маслина. Ћип. Вспратша и испратња ж 1. испраћај. — Снаше и девојке служе сватовима ракију. Жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богатству. Вес. 2. погребни испраћај, спровод, пратња. — Шест људи ношаху покојника на носилима; за овима сељаци који су дошли на испратњу. Вес. Зспраћај м праћење кога на одласку. — Једва је дочекао да сване . . . да види који је то враг да му је дочек слабији него испраћај. Срем. Зспраћајан, -јна, -јно који је у вези с испраћајем. — Има ту да дође испраћајна

миса, потпто је тако било и са прошлом маршкомпанијом [пред полазак на фронт]. Вии. бспраћање с гл. им. од испраћати. бспраћати, -ам и испраћбвати, -аћујем несврги. и уч. према испратити. испрашач, -ача м в. испрашивач. испрашивати, -ашујем несврш. 1. несврш. иуч. према испрашити. 2.(метке) пуцати из пушке. — Крвнички метке испрашује и од среће неке прижмурио. Сиј. испраш&вач, -ача м направа којом се што испрашује (нпр. ћилими, одело и сл.). испрашити, испрашим сврш. 1. очистити од прашине, отрести прах. — Неки скине капу, млати се њоме да што боље испраши одијело. Чол. 2. фиг. а. истући, измлатити. — Та не би му ништа шкодило да му мало испрашите леђа. Том. б. избацити, истерати напоље. Деан. Рј. 3 . здробити у прах. — Противу њих препоручује се посипање испрашеног негашеног креча около воћака. Тод. Вспрва прил.мз почетка, у почетку, пре, најпре. — Испрва уљуља га сила руменог вина. П(ен. Испова тама и ропство, а затим светлост и слобода? Јакш. Ђ. Испрве прил. = испрвице испрва. — Ти можеш сам себе подупирати у обарању тестамента — не бој се, сада га и испрве оборити нећеш. Ћос. Б. испрв&не прил. испрва. — Начелник слгшао ме испрвине као што човјек слуша луђака. Шен. вспрвице прил. = испрве. — Нитко му није тога замјерио, само његова жена, коЈа се испрвице стидјела, а касније гризла и љутила. Коз. Ј. Вспрвичан, -чна, -чио који је претходио свему другоме, почетни, прт. — Тај испрвичан, јасан и једноставан поглед везивао је догађаје. Гор. е Вспрвично прил. испрва. — Брзо П 1 нестало Барици сумњивога погледа којим је испрвично дочекала дојиљу. Новак. вгспрдак, -ртка м вулг. оно што се испрдне. — Колишно је дијете као испрдак. Вук Рј. фиг. Муле! Муле! Вражји испрдак! Грдоба те је родила! Па«. испрдељускати, -ељускам сврш. покр. избити, истући прдељускама, испљускати, ишћушкати. — Па како ју је њезин отац . . . испрдељускао! Војн. испрдети, -дим, ијек. испрдјети, сврш. вулг. избити: ~ зубе, ~ око. Рј. А. ~ се пустити ветрове из себе. Вук Рј. испрдјети, -дГш, ек. испрдети.

«-*?••

ИСПРДНУТИ — ИСПРЕДАВАТИ &спрднути, -нем сврш. прднувши избацити (што из себе). — [Лисица] од страха прдне и испрдне тефтер. Н. прип. Вук. Вспре, ијек. 'исприје, прил. отпре. — Исприје често појединци замјењују појединце. Павл. испребацати, -ам сврш. бацити све једно преко другога. — Ујутро земља већ избила испод испребацаног и угаженог снијега. Бен. испрсбацивати, -ацујем сврш. пребацивати све редом. — [Звониле су] Трнскога испребациване ријечи с дивним римама. Бен. вспребијати, -ебијам сврш. 1. јако истући, избити, излемати. — А Цајки . . . [испоручује] и претњу: да ће је испребијати као мачку ако чује што рђаво о њој. Срем. И у тај час сјети се оне жене коју је мало прије испребијао њезин муж. Бег. 2. пребити, сломити (ноге, руке и сл.) на више места или у вишељуди. — [Гоњеки] ударе изнад некакве урвине . . . те се тако земља отисне и . . . многи испребијају ноге и руке. Вук. Он падне на оне који су га дигнули, те испребија и себе и њих. Шим. С. Изр. ~ на м р т в о име жестоко избити кога. — Колцима га испребијај на мртво име. Шен. ~ се савлађујући разне препреке измучити се. — Још ми бриде и глава и леђа колико се ислребијах. Ранк. Пошто се кроз те хладовине добар сахат испребијасмо . . . стало се наглије сгрмоглавати. Павл. испреоушити, -ебушим сврш. пробушити на много места. — Зелени му је кафтан вас испребушен од убојитих зрна. Том. нспреваљивати, -аљујем сврш. све редом превалити. — По њему разбацане картеЈ испреваљиване шоље, пуно трина и пепела од дувана. Ј1аз. Ј1. испр^варке, ијек. исприј&варке, прил. на превару. — И њега он хоће натраг у варош, овако испријеварке. Ћоп. испревбзати, -бвежем сврш. саееим превезати. — Глава јој је испревезана шареном свиленом марамом. Кое. А. испревезивати, -дзујсм сврш. све редом превезати. — Имао је ћубу нарогушене косе на глави и нешто дроњака ислревезнваних једко за друго. Лал. испревбсти, -бзем сврш. све редом превести. — Ил' у крило да ти стресу све алеме небеске, да звездама испревезу твоје ж-еље, твоје сне? Кост. Л. испревијати, -евијам сврш. све редом превити. вспревлачнти, -евлачим сврш. све редом превући, испрецртати. — Писмо [је било] . . . са много испревлачених и брижљиво замазаних редова. Мил. В.

509

испр&вргнути,-гнем сврш. = испреврћи испретурати. — Испревргнутим столцима мало да га не утукоше. Кое. А. испр&вртатк, -рћем сврш. све редом преврнути, претурити. — Она приђе бунару. Корита полупана и испревртана, ведро скинуто. Вес. Тражили су шкаре . . . испревртали му ладице. Гор. ~ се повр. — Угарци поскакаше . . . од њих се људи испреврташе . . . тресући огањ са себе и својих хаљина. Миљ. испр&врћи, -ргнем сврш. = испревргнути. испрбгнути, испрегнем (аор. испрегнух и испрегох, испрегну, испрггну, испреже и испреже; р. прид. испрегнуо, -ула, испрегао, исдрегла и Аспрегла) сврш. = испрећи одрешити, ослободити из запреге коње, волове и сл. — Чича Стеван нареди Саби да испрегне коње и одведе у ар. Вес. Дошао на мел>аву још неки чича . . . па још није ни коње испрегнуо. Вел. На тој се фотографији видјело како су варошани и неколико тежака испрегли коње. Шимун. испреграђивати, -ађујем сврш. преградити на делове. — [Земљнште вртача и увала] је сухозидинама испреграђиваио у многе, сасвим мале њиве. Цвиј. испрегризати, -егризам сврш. на више места или све редом прегристи. Вук Рј. испред I. предл. с ген. означује 1. да је нешто с предње стране чега (рбично на неком растојању). — Неколико коњаника [од сватова] цоче се утркивати. Зет Марко измаче испред свију. Вес. Узврдао се као ђаво испред грома. Вук. Кад наиђе мушко . . . дижу се на ноге испред њега. Нам. 2. у име кога, место кога. — Па ни то сам није могао нити имао када обавити: нашао је другога да испред њега продаје. О-А. Мене су, свијетли пашо, послали испред цијеле чаршије. Андр. И. 3. да што непосредно претходи чему: пре. — Али уто неког дана, а баш испред сама мрака, ето к њој . . . убогог ђака. Хар. Испред јесени погибе му и ћерка. Лал. II. прил. напред. — Кад смо шили овамо, па јашим ја овако испред, а ти позади мене, јеси ли који год пут помислио . . . да ме убијеш? Вес. Изр. ~ свега више од свега. испреда предл. нар. песн. в. испред. — Често гледа испреда механе кад ће доћи Фатима дјевојка. НП Вук. испредавати, -едајем сврш. 1. свршити предавање свега што је предвиђено: —• грађу. 2. извршити предају многих или свих. — Но око Цвијети удари Сулејман-паша Скопљак с војском, те Србе узбије натраг и запали Студеницу, и народ онај испредаје. Вук.

510

ИСПРЕДАК — ИСПРЕЛИЈЕВАТИ

~ се прекинутисе на више места, прекину~ се предати се сви редом. — Пошто се ти се редом. — фиг. Лете, лете, мењају се као већ народ по Србији испредаје, велики се у калејдоскопу нејасне, испрекидане дшсли. везир врати натраг. Вук. Испредавали су се и неки за које је мислио да никад неће. Рат. Гледајући више у мене, рече испрекиданим гласом. Хорв. Лал. Аспредак, -етка м (мн. &спреци, ген. вспр&кинуто прил. испрекидано. — Испрекинуто >здише и јеца мајка обилазећи нспредака) гусеничко гнездо. Терм. 4. сада кола, сада кућицу нашу. Ков. А. испр^дање с гл, им. од испредатпи. испр&китити, -им сврш. на много места нспр^дати, испредам несврш. према исокитити преко другог накита. — Бјеласају прести. Изр. није му мати језик испредала [се] у њежном свјетлу јесенског сунца лијепе зграде Загреба, високи торњеви . . . а све уме, зна добро говорити. то испрекићено жутозеленим лишћем крошнспредвајати, -бдвајам сврш. разделити њата схабаља. Ђал. надвоје, удвостручити. — У својој сложеЗспреко, ијек. испријеко, прил. в. испрека. ности и испредвајаној унутрашњости и он је носио негде дубоку и невидљиву, али јаку испреко предл. с ген. из оне стране, с обешењачку црту. Андр. И. оне стране. — Кад се војске српске . . . врате испредњачитн, -едњачим сврш. отићи, испреко Дрине, Бошњаци одмах се стану избити напред. — Мисао је тананија од језика прикупљати к Дрини. Вук. Кад бијаше помељаца и поковалаца испреко воде, и она увек испредњачи пред својим изразом. Бел. Посљедњих неколико корака он испред- Букар се нешто дометао. Мат. њачи и истрча на дрвену платформу моста. испрекбпати, -ам сврш. сасвим прекопаЛал. ти. — Ако садим врт, а то ми свиње сусједове испр^житн, -им сврш. покр. увребати, сав врт испрерују и испрекопају. Крл. наћи. — И чим испрежи да ви нијесте код испрекрајати, -екрајам сврш. све прекуће, увуче се [вјештица] ту и преде. Лал. кројити једно по једно или мало-помало. Рј. А. испрбзање с гл. им. од испрезати. испрекрижати, -екрижам сврш. 1. = испр^зати, испрежем несврш. према исиспрекрштати унакрст, укриж сложити прећи, испрегнути. што, укрстити. — Тешко је покидати испрез&астж, -ебе.п сврш. сасвим прозеп- ланце који нас одавно испрекрижаше. Павл. сти. — Одвише је испрезебао и уморан да би Руке у муфу, грчевито испрекрижане. се наканио ићи даље. Сим. Божић. 2. искрижати, прецртати (са сеих вспрека, ијек. испријека, прил. а. с страна), испрецртати: ~ рукодис. нспр&крпати, -ам сврш. сасвим (и оне друге стране реке Саве (из Срема, из Војвопоново) искрпати. — Погнула се жена, крпа дине). — Он је испрека родом, па је тамо стару, давно већ исдрекрпану сукњу. Драж. служио у војсци. Лаз. Л. Отац ју је довео однекуд испрека кад је ишао у Пешту. нспрекрштати, -бкрштам сврш. = Мил. В. б. с незадовољством, попреко. — Но испрекрижати (1). — Муње су као неке још мало, и почесмо се умарати те испријека ватрене змије испрекрштале небо. Јакш. Ђ. гледати Цигане. Шимун. в. са сгпране, с бока, <** се бити испреплетен, укрстити се. — изребар. — Гласница, рупица на корабљама Сад се могла јасно разликовати жута као испријека. И-Б Рј. лимун кожа и многе бразде, испрекрштане испрекнватж, -екива.ч сврш. све редом тамо и амо по њој. Ранк. прекџвати. Вук Рј. кспр&лазити, -им свшр. сви редом, малоиспр&квдано прил. с прекидима, с преки- -помаао прећи. — Тако и Кара-Влахаима на дањем. — После опроштаја Лазар се завали десној страни Дунава који су у различнијем догађајима амо испрелазили. Вук. у постељу и ћуташе дишући испрекидано. испреламати, -&ламам сврш. преломити Вес. Тад Рашица брзо и испрекидано прогосвередом, изломити. — Вјетар [је] испреламао вори као да се задихао. Шимун. неколико гранчица. Леск. Ј. испр^кнданост, -ости ж својство онога испрелбвати, -елевам, ијек. испрелијевашто је испрекидано. ти, сврш. = ислреливати прелити све малоиспрекидати, -екидам сврш. прекинути -помало. Рј. А. свередом, прекинути на више места. — Испреиспрепивати, -еливам (ек. и ијек.) кидаћемо жице које нас вежу са старином. сврш. = испрелевати и испрелијевати. Љуб. [Риба] је промишљеним снажним и ненаданим трзајима хтјела да испрекида нит. Ноеак. ., Ј,. „ ^ -Ј," ч-*.-^

испрелиј^вати, -елијевам, ек. испрелб-

ИСПРЕМА — ИСПРЕПЛИТАТИ испрема предл. с ген. покр. према кому

или чему. Рј. А. испрбматн, испремам несврш. према испремити. нспрембнити, -еменим, ијек. испрсмиј&нити, сврш. изменити. — У коњугацији знаменито је како се испремијенише особни дочеци. Јаг. испр&мерити, -им, ијек. испремјерити, сврш. све редом прежрити.

511

нспренизати, -енижсм сврш. све редом или на многим местима пренизати, изнизати. — Препреден човјек дође . . . златни носећи ђердан испренизан електром многим. М-И.

нспр&падати, -ам сврш. све редом препасти, уплашити. — Што си их тако испрепадала — каже пријекорно тетки. Сим. ~ се много пута се препаспш. — Па што да вам даље причам. Испрепада се човјек. Куш. испрецисивати, -исујем сврш. све редом испреметаност и испр&метаност, -ости преписати, преписати много пута. — Кад ж стање онога што Је испреметано. спахије изваде и донесу од цара ферман . . . жспрем&татв, -емећем сврш. преметнути Србљи га испреписују и свуд по Србији све редом. — После му [рањенику], онако разашљу. Вук. крвавом, испремета џепове. Јакш. Ђ. Скрииспреплашивати, -ашујем сврш. све ње бијаху обијене и испреметане. Мат. редом преплашити, сасвим преплашити. — нспр&метнутв, -нем и испрем&тнути, Најзад кад је овај несрећни човек испре-бметнем сврш. испреметати. — Све испре- плашиван и скрушен . . . [она] се поврати. метнуше да нађу новац. Кум. Мил. В. нспр&мешаност, -ости3 ијек. испр&мијенспрепл&стк и испр&паести, -бтем шаност, ж својство онога штоје изтшано. — сврш. = испреплетати и испреплитати све Нарочито је велика испремијешаност код редом преплести, сасвим преплести. — Испреевропеида. НЕ. плела је руке и покушала се издигнути. испрем^шати, -^мешам, ијек. испреми- Козарч. Гледала је . . . неправилне зупчасте јбшати, сврш. сасвим измешати. — Часом кровове испреплетене жицама. Торб. фиг. ћуте, ослушкују испод кабанице свој испре- Везивао је нити које су спојиле људе и мијешани топли дах. Ћип. догађаје, испреплео чврсту потку Револуци~ се испреплести се, измешати се. — је. Мих. Њезшш се прсти испремијешаше с меканим ~ се = испреплетахи се и испреплитати чипкама у њедрима. Леск. Ј. Сватко тко се се преплестпи се међусобно или око чега. — ваљано испремијешао с тим нашим бабама Шаша и некаква сагњила трава . . . испрепле. . . тај је . . . могао научити само једно. Крл. ла му се изме!)у ногу и руку. Ћип. фиг. Мрак се ухватио и испреплео. О-А. испрембштати, -емешт&м и нспрЈмешиспреплетавати се, -^тавам се несврш. тати, -ам, ијек. испремјбштати и испремјеши уч. према испреплести се. —- [Ворци суј се тати, сврш. све редом преместити. — У нашем се суду учинише грдне измене . . . мијешали, испреплетавали . . . срасли са брадом. Мил. В. све судије . . . испремешташе. Ком. нспр&шета&е с гл. им. од испреплетати исиремиј&нити, -емијеним, ек. испреМ&ШТИ.

испр&мијешанбст, мешаност.

-ости, ек. испре-

жспремијбшатн, -бмијешам, ек. испрембшати. испрбмити, испремим сврш. испразнити, повадити. — Је ли кз колибе све испремљено? Јурк. испремјбштати, -емјештЗм и испрбмјештатк, -ам, ек. испрембшхати и испр^мештати. испремлатити, -емлатим сврш. све редом премлатити, измлатити. — Остала дјеца страховала су да . . . не оде у квар које његово говедо јер би их иначе све испремлатио. Гор.

испрбплетати,-ећемсврш. = испреплести. — Не губимо ни време ни снагу у узалудним напрезањима да размршавамо што си ти тако склупчао и испреплетао. Прод. ~ се = испреплести се. — Свуд се испреплетале као мреже реке од млека. Глиш. Језици различнн ту се испреплећу. М-И. испреплбтеност, -ости ж сеојство онога што је испреплетено. — Нити што везују људе безбројне су, а танке, снажне својим мноштвом, испреплетеношћу. Мих. Таква испреплетеност мотива . . . опћа је појава код писаца. Матк. испр&шштање с гл. им. од испреплитати

испр&нлитати, -ићем сврш. = испреиспремлаћнватн, -аћујем несврш. према плести. — Сада дуге вињаге испреплићу испремлатити. ^ ^ надграђени плетер. Пав. Разграната мрежа

512

ИСПРЕПРЕСТИ — ИСПРЕТУЋИ

ријека испреплиће све крајеве Југославије. ЕГ 2. ~ се = испреплести се. — На леђима [џубета] су две гране које се напоредо разграњавају и шире тако да се гранчице њихове испреплићу. БК 1906. фиг. С тиме се испреплићу лица другарица, разговор, пољупци и посмијеси. Леск. Ј. Тонула је у мутне снове у којима су се испреплитале прошлост и садашњост. Поп. Ј. нспр&прести, -редем сврш. сасвим препрести. — Сунце . . . сјало [је] на модром небу, које као да је било испрепредено танким прозрачним маглама. Бен. испрепродавати, -одајем сврш. све редом продати. — Јер је робље било испрепродавано и разведено по свему царству турскоме. Вук. исир&пуцати, -ам сврш. на све стране попуцати. — Запечатило се небо, испрепуцала земља. Вес. испрербвати, -ерујем сврш. сасвим преровати. — Ако садим врт, а то ми свиње сусједове сав врт испрерују и испрекопају. Крл. испресавијатн, -авијам сврш. пресавити више пута. ~ се пресавити се више пута. — Далеко ће се разбацати космате главе с испресавијаним . . . перчинима. Глиш. А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља. Мил. В. испресећи, -сбчем, ијек. исдресјећи, сврш. пресећи све редом, пресећи неколико пута. — Испресјекоше змију, само јо,ш главу држао је Иван у руци. Ков. А. Илица је на више мјеста испресјечена сунчаном свјетлошћу. Кум. испр&сецано, ијек. испресијецано, прил. шкидано, изрезано. — Све је те ријечи она изговорила некако растргано и испресецано. Цар М. испресбцати, -бсецам, ијек. испресијецати, сврш. пресећи све редом, пресећи на све стране.— Коњушари, који су испресецали узде, стајали су изобличени од блата. Мил. В. фиг. Одмах нас све орловим оком испресеца. Марк. Св. испр&сијецако, ек. испресецано. испресиј^цати, -есијецам, ек. испресецати. испр&сјећи, -сијечем, ек. испресећи. испрескакати, -ескачем сврш. 1. прескочити више пута. — фиг. А пуковник . . . испрескакао је финале свога говора необичном брзином — џокеја. Крл. 2. фиг. одговорити коме, победити кога побијајући га оштрим речима. — Вук се ту решио да добро одговори нападачу,, га да испрескаче. Поп. П.

испр&слушати, -ам сврш. сасвим преслушати. — Кад ли ће се тај господин појавити да га испреслуша? Пец. Аспрести, -сдем сврш. а. израдити, добити нити предењем, зготовити предењем. — Ти им испреди малу кошуљу. Вук. б. фиг. створити маштом. — То је доста да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, иако даучинаст, хоризонт. Лаз. Л. ~ се фиг. настати, излећи се, створити се. — Кажу варошани да се из прела свашта може испрести. Ђал. Преко измрцварених тела својих људи око имена вође испреде се мит и ствара ореол славе. Јак. иснр&гати и Аспретати, испрећем сврш. извадити из мсеравице, из пепела. — Шта је човјеку наједанпут ? — мишљаше . . . жена, држећи дете на руци, а другом детету пружајући кришку прохе што је била испретала. Шапч. Удовица и дјевојка почеше доносити јело, најприје тек испретану погачу. Мат. испр&ткати, -ам сврш. редом, сасвим преткати. — фиг. Испреткали сјајни зраци шумске сенке. Кош. И сам живот сељака испреткан је шареном разноликошћу. Леск. Ј. испреткиватн, -еткивам несврш. и уч. према испреткати. испрбтргати, -ам сврш. на више места претргнути, истргати. — И из испретрганог причања једног и исправљања другог ухвате смисао. Цес. А. Испретргани сеоски пут однио те био у пропаст. Ђон. ~ се измучити се много. — Чиновници [се] испретргаше од посла. Сим. испр&трзати, -ам сврш. истрзати на аестране. — Он их [мисли] осјећаше испретрзане> натегнуте. Мил. В. испретуравати, -уравам несврш. и уч. према испретурати. испр&турјшост, -ости ж својство онога што је испргтурано. — У њихову животу измешани су . . . неколики векови балканских испретураности. Михиз. испретурати, -етурам сврш. = испретурити 1. свередом претурити. — [Жандарми] провалише у Шпартаљеву штампарију и све тамо испретураше и поништише. Маш. 2. фиг. све редом изменити, учинити друкчијим него што је било. — Млад, бујан [Вук], с великим идејама и још силнијом снагом да своје замисли и оствари и све око себе испретура. Сур. Песник је испретурао ред речи у реченици. Т. књ. испр&гурити, -им сврш. = испретурати. — Читаво је ратиште тако страшно испретурио мачак. Јонке. испретућн, -учем свр!п. све редом прешући. — А сада ћемо их поготово тако испретући да неће изнијети живе главе. Шов.

ИСПРЕЋАТИ — ИСПРИПОВЕДИТИ Аспрећати,-5м сврш. покр. в. испретати. — Ја ћу самоседми Сплићанин . . . вадити на правој граннци испрећано гвожђе из пуна котла воде кад буји у најжешћи кључ. Љуб. испрбћи и бспрећи, испрегнем сврш. = испрегнути. испрецбдити, -^цедим, ијек. испрецијбдити, сврш. смешати честице, прожети. — Простором се ширио неки чудновати воњ . . . испрецијеђен још задахом дима. Ђал. испрециј&дити, -бциједим, ек. испрецбдити. испрецртаватн, -цртавбм несврш. и уч. према испрецртати. испр&цртати, -ам сврш. сасвим прецртати, ишарати. — Испрецртао је неколико картона за нацрт бакрореза. Крл. То је био висок, коштуњав човек, са лицем као од печене цигле, испрецртаним борама. Мил. В. фиг. Свијет је испрецртан мрежом његових продаваоница. Сим. испречаваше с гл. им. од испречавати се. испречавати се, -бчавам се = испречивати се несврш. и уч. према испречити се и испријечити се. испрбчати, испречам, ијек. испријбчати, сврш. положити неколико ствпри једну преко друге, ставити, положити попреко. — Народ много сам себи шкоди тим што села [немају] њива ни ливада, нити испуст . . . већ испречали су . . . просторе. Ђорђ. Пут од села Јаруга до њихове куће био је сав испријечан жилама дрвећа. Ћоп.

513

[је] држао у затвору само да из њега што више испреша. Цес. А. испреш&гати се, -ешетам се и -4шећЈм се сврш. прошетати се тамо-амо. — Бит ће барем минус десет Цглзија! . . . Треба да се човјек испрешеће малко. Крл. нспрешивати, -ешивам сврш. прешити све једно по јеоно или мало-помало, сасвим прешити. Вук Рј. бспржити, -им сврш. спремити (Јело) пржећи, пекући, испећи. — Главни интендант, бивши кафеџија, испржио за себе и своје помоћнике педесет приганица. Дед. В. ~ се добити опекотинс, опећи се; добтпи мрку боју коже (рд сунца). — Брзи воз . . . улетио је . . . с масом женског граћанског свијета, свјеже, горштачки испрженог на алпинском сунцу. Крл. бспригати, -ам сврш. покр. еасвим попршати, исфригати, испржити. — Него се смилуј и исиригај ми које јаје, ако су и пости. Љуб. Зсприје, ек. испре. исприј^варке, ек. испрбварке. Зспријека, ек. испрека. испријеко, ек. испреко. исприј&чати, испријечам, ек. испрбчати. исприј^чити (се), испријечим (се), ек. испр^чити (се).

исприка ж (дат. и лок. -ици) 1. разлог за оправдање, изговор, испричавапе. — То им бијаше нека утјеха, нека исприка пред својом савјести. Кум. Али ту ваздан има испречивати се, -бчујем се, несврш. = . . . неких исприка, излаза или шта ти ја испречавати се. знам чега све нема. Донч. 2. молоа за опраштање. — Тражи од мене писмену исприку испрбчнти, испречим, ијек. исприј&чити, сврш. а. прел. ставити попрекп, испречати. у облику новинске изјаве. Крл. — А што си испречио ту секиру? Глиш. исприкивати, -икивам сврш. прикобати Старци испријечили чибуке, задимили каву. све једно по једно. — [Чули су] да се царски Мул. 6. непрел. стати попреко. — Ето тај фермани чате и да су гдјешго исприкивани чика Аврам сад испречио пред црквену по збјеговима. Вук. општину . . . и дрекнуо је. Сек. испримати, ^спримам сврш. све редом Изр. <— очи (очима) попреко погледати. примити. — Ја одлазим. АлЈ дај исприми ~ се 1. стати попреко чега, препречити прије оставштину ми. Марк. Ф. Не могу пут, затеорити пролаз. — Ал' се на прагу ти круха накувати нити могу коња исприиспријечи пред нама кршна Словенка мати. НПХ. конобарица. Шен. фиг. Па још и сада кад исприпов^дати, -бведам, ијек. исприсе и љубав испречи, то би било само залуд трошити речи. Змај. 2. фиг. успротиеити се, повиј&дати, сврш. = исприповедити усмено опрети се. — Иако шврћа, он се толико изложити докраја, све. — Капетан . . . саслуша Јелку, која му плачући исприповеда све. пута испречио пред мајком. Ђур. 3. еикнути осорно, издрети се, издерати се. — Не трпи Срем. Овај је господин мој господар, главом . . . исприповиједани и описани! Вел. никаква запиткивања, одмах се испречи: ~ се приповедати до миле воље, досита. »Гледај свога посла!« Лаз. Л. бспрешати, -ам сврш. прешом испшсну- — Вала си се и ти синоћ и ноћас сит исприти, изажети; фиг. измамити, извући лука- повиједа и наприповиједа. Рј. А. еошћу. — Ја вам знам и задњу крајцару исприпбведити, -им, ијек. исприпбвјеиспрешати из бабље кесице. Шен. Судац га дити, сврш. = исприповедати. — Сада 33 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

514

ИСПРИПОВИЈЕДАТИ — ИСПРОГОРЕВАТИ

исприповједи Борковићевој ћерци све своје мисли, све своје муке. Леск. Ј. исприповиј&дати, -бвиједам, ек. исприпов^дати. исприпбвједити, -им, ек. исприпбведити. исприпрбстити се, -ипростим се сврш. ослободити се, решити се чега. — Он се након двије године исприпрости свих тих петљања. Павл. Он се исприпростио стварности. Десн. испричавање с гл. им. од испричавати

пити скуте да их живот не испрља, и укопали се на чврстој подлози. Прод. <-' се повр. — Када сам оно малочас рекао да се Деспотовић испрљао због партије, ја сам био исувиШе уопштио ствар. Ћос. Б. нспрљети, -љим, ек. испрлети. испрљугати, -ам сврш. разровати, раскопати. — Ћупурдијина ударна десетина . . . налети усред ноћи . . . на непријатељску засједу и остаде прикована за испрљугану земљу. Ћоп. нспробавање с гл. им. од испробавати. испробавати, -обавам несврш. иуч. према испричавати, -ичавам несврш. и уч. испробати. према испричати. исвробадати, -обадам сврш. све или на — се несврш. и уч. према испричати се. испричати, испричам сврш. 1. свршити много места пробости. — Испробадали су причање, исприповедати, усмено изложити, ме бајонетом. Лал. фиг. Небо је висјело приопштити што. —• То ће ми бити најмшш- тамно, само ријетко гдје испробадано звијезја прича што је до данас испричах. Вес. дама. Бен. Била би грехота испричати сухо и кратко испробати, испробзд сврш. нем. искусадржај Гаврана. Матош. 2. опраедати, шати, прокушати. — Није то била никаква ослободити кога од какве одговорности, обавезе већа шетња, само онако, како је говорила, да и сл., извинити. — Затим је испричала оца испроба ноге. Бег. Чланство КПЈ тада је пред гостима. Козарч. Но како се ради о било састављено од људи . . . испробаних журну послу, бит ћу тиме испричан. Креш. револуционара. Марј. Ј. ~ се 1. изговорити се докраја. — Праве испробијати, -обијам сврш. све или на књиге [су] само оне у којима се један писац много места пробити. — Вратих се, танетима сам испричао, причајући о наравима својих испробијан кано решето. Јурк. савременика. Богдан. 2. опраедати се, извининспробуђиватн се, -уђујем се сврш. ти се. — Испричао сам се да имам много пробудити се редом, једно по једно. — Чељад посла. Хорв. се испробуђивала, поустајала. Лаз. Л. испр&чив, -а, -о који се може испричати, испроваљнвати, -аљујем сврш. на много оправдати. — Неприлика је дакле посве места провалити. — Око манастира да пограиспричива. Шен. де бусије и да испроваљују пушкарнице, па бспричница ж потврда родитеља или ондје да их [Турке] чекају. Вук. Кад га [пут] старатеља којом опраедава школској власти Турци оправе, наши људи га од прве кише изостанак ученика из школе, — Код . . . нас или снега испроваљују и раскопају. Андр. И. . . . испричнице . . . не вриједе. Ми смо . . . испровлбчити, -овлачим сврш. провући у . . . војсци . . . а не . . . у . . . школи. Јонке. испришивати, -ишивам сврш. пришити све једно по једно. Вук Рј. ~ се повр. — Једва се испровлачисмо свеједно по једно. — Чороје је имао хаљину кроз шибље. Рапк. чупаву по којој су били испришивани испровоциратн, -оцирам сврш. изазвати којекакви репови. Вук. са злонамерном сврхом. — Неће ме испроиспркоситн, -им сврш. добити ггрко- воцирати да прекршим утврђене форме. шењем. — Што ће они испркосити, будале? Дав. Гор. испровртавати се, -ртавам се несврш. исцрлети, испрлим, ијек. испрљети, редом се провртати. — фиг. И испрекидани сврш. заст. в. испрлити. — Немилице ватром редослијед мисли . . . непрекидно се испроиспрљесмо, нити оста створа ни коријена. вртава. Шимун. Кур. испроврћивати, -рћујем сврш. провртеНСПЈЈГИТН, &спрлим сврш. посве опалити, ти све једно по једно, на много места, редом опрљити, ожећи. — фиг. Тек с једним мозгом пробушити. — Да неће нас смјестити у санаторијум зато што смо им пушкама коже што се дуго грли и у њ'га тражи пјесника и брата да својим стихом осуде испрли. Кам. испроврћивали. Вујач. испрљати, испрљам сврш. а. учинити прљаеим, запрљати, замазати. — Собу ћете ми сву испрл>ати. Бен. б. фиг. лишити моралне чистоће. — Други су умели прику-

испрогорбватн, -бревам, ијек. испрогоријевати, сврш. на више места прогорети. — [Жарач] му је на више места које испрогоревао које издро кожу. Лаз. Л. Ускоро

ИСПРОГОРИЈЕВАТИ — ИСПРСИВАЧКИ

515

колона стиже до јаруге, испрогоријеване Три дана послије испроса опрости се Али Видаић. Том. чергашким огњиштима. Лал. испросбцати, -бсецам, ијек. испросиј^испрогорнј&вати, -бријевам, ек. исцати, сврш. просећи на много места, еве прогорбвати. испрогризати, -бгризам сврш. прогри- једно по једно или мало-помало. — Планине испросецане клисурастим . . . дубоким долиети на више места. нама . . . Цвиј. испродаватн, -одајем сврш. све редом испросиј^цати, -бсијецам, ек. испросбпродати. — Све су кметове били испродацати. вали. Андр. И. нспрбсвпати, -ам сврш. све редом просунспрбдатв, -ам сврш. сасвим, све редом ти. — Погледам ја, а оно на писаћем столу продати. — Мал ћемо продават' док не све полупано, пообаљивано, испросипано испродамо. Јакш. Ђ. мастило, хартије на све стране! Срем. А по испрозебаватн, -ебавам несврш. и уч. љекарници испросипали смрдљивих љекапрема испрозебати, испрозепсти. — Пропадају рија да убију мирис духана. Креш. од зиие, испрозебавају, поболијевају од вспрбсити, испросим сврш. а. добити реуматизма и запаљења. Лапч. прошењем, упорним молбама, измолити. — испрозбоатн, -бзебам сврш. = испро- Хаџи-Муста-пашин син испросио [је] код зепсти сви редом прозепсти. — Слушао сам цара да свога оца на дахијама покаје. Нен. М. мало прије како многи борци у сну кашљу б. добити прошењем као просјак. — Од чадора — испрозебали су ноћас газећи Спречу. Чол. иде до чадора, проси Раде, мало испросио. НП Вук. Старица . . . испросила је граха. испрозбпсти и испрбзепсти, -ебем Леск. Ј. фиг. Очи јој испросиле комадић рзрш. = испрозебати. — [Око казана] се врзу умотани, чађави, испрозебли људи. ведрог неба. Божић. в. добити прошењем Андр. И. [девојку], добити пристанак [девојке] за удају. испролбвати, -олевам, ијек. испроли- — Да, кликну Перо, да знаш, брате, испросио сам Добру. Шен. Не бој се — испросићемо ј^вати, сврш. све редом пролшт. — Док [су] ми теби девојку. Лаз. Л. се звуци уморних тамбурашица слевали . . . с киселином испролеваног алкохола . . . испросјачити, -осјачим сврш. добити Црнић се грлио са својим друговима. просјачењем. — Одонда сву обућу, а и одјећу, Марк. М. испросјачи од својих другова. Киш. Вукадин . . . је и у школи гледао да испросјачи оцене, испролАвати, -бливам (ек. и ијек.) сврш. = испролевати и испролијевати. — Столови а такав је просјак и у трговини. Глиг. су испроливани. Божић. Дспросни, -а, -6 који се односи на исгфос, нспролиј&ватн, -блијевам, ек. испрол^- који је испрошен, измољен. — Слаботиња душевна. Испросни часак слабости. Божић. вати. нспрбткати, -ам сврш. еасвим или на испрблити, испролијем сврш. све редом пролити,скроз пролити; пролевајућиупрљати. много места проткати. — Био то плашт од — Бијели столњак био је испроливен вином. златна ткања, чудновато испроткан звијездама. Креш. Новак. Дспрошеница и испрош&ница ж исиспрДпадати, -ам сврш. пропасти једно поједно. — Али су све те задруге . . . испро- прошена девојка. — А камо наша испрошенипадале. Лапч. [Скоро] сви су ови [чланови ца? Глиш. испрошивати, -ошивам сврш. 1. еве експедиције] у путу испропадали. Петр. М. редом или мало-помало прошити. — Узми игиспрорезивати, -бзујем сврш. све редом лу и конца па испрошивај само да се не рапрорезати. Вук Рј. стави. Рј. А. 2. фиг. а. прострељати на мноиспрореш&тати, -5м сврш. сасвим, на го места. — Испрошивали смо га мецима. Вумного места прорешетати. — На другом и на јач. б. прошарати. — Снијег ће се отопити, катрећем олтару свете . . . бијаху безбожници ћуии ће испрошивати ливаде и пасишта. Вуј. испрорешетали. Мат. фиг. Испрорешеиспрсавање с гл. им. од испреавати (се). тају те очима и утопе у жубору ријечи и испрсавати (се), -рсавам (се) = испрсисмијеха. Ћоп. вати (се) несврш. и уч. према испрсити (се). нспрброковати, -кујем сврш. све редом испрспвање с гл. им. од испрсивати (се). прорећи- — А како ће то изгледати, морала је она . . . да изгата и испророкује. Бег. испрсивати (се), -прсујем (се) и -прсивам Дспрос м (ген. мн. испроса) прошење (се) несврш. = испрсавати (се). (девојке), просидба. — Нећемо пити ракије . . . испрс&вачки, -а3 -б који је као у оних док не потврдимо дјевојчин испрос. Љуб. који ее испрсују, размећу. — Нестало некадазз*

516

• ' • ИСПРСИТИ — ИСПРШЕНОСТ ,

шње кочоперне мушкости и испрсивачког држања. Сим. Аспрситн, -им сврш. напред истурити, изравнати, усправити. — Сад ће он пред овим младићем испрситр. свој погурени лик. Михољ. фиг. [Бећарац је] још уза све некако одвише каћиперскн елегантан и испршен двостих. Леск. М. ~ се 1. напред истурити прса. — Зеко се испрси на ту помисао. Андр. И. фиг. На небу испрсише се облаци. Гор. 2. заузети енергичан став, направити се важан. — Староме је на хипове изгледало да би добро било испрсити се, питати за рачуне, дигнути руку, пак пукло куд пукло! Крл. испрскатн, испрскам сврш. сасвим попрскати, све редом попрскати. Р-К Реч. Дспрскати, -ам сврш. сасвим или на много места прснути, испуцати. — И ту се ти надај повољном успеху у раду! — мишљаше она стојећи пред прл>авом испрскалом школском таблом. Ранк. Аспрснути, -нем сврш. прснувши изићи, истећи. — И брисала је рукавом сузе што су јој без плача испрсле на очи. Бег. бспртити, -им сврш. распртити, отеретшпи. ~ се истоварити се, испртљати се. — Испрти се из носиљке исто онако хитро како се био спртио. Креш. испртљати, -ам сврш. иселиши. — Ну сада нема Сале, она је испртљала из оне друге куће коју је Алага продао. О-А. ~ се исшоваршпи се. — Да се испртља из кола, морао му сељак да помогне. Ђал. нспрћити, испрћим сврш. истурити, избочити (усне као знак незадовољство). — Испрћи доњу усницу. Наз. испр^гати, испругам сврш. ишарати пругама. — По њему и по белини кревета лежала је испругана сенка као покривач. Андр. И. Небо над њим имало је боју бијеле плаво испругане кошуље. Сим. Аспрузкан, -жна, -жно који има задатак да испружа; пружан. — Вјештим кварт-ударцем расјекао му Бранимир испружне мишице на десној подлактици да није могао већ сабљом владати. Том. нспружа&е с гл. им. од испружати. испр^жати, Аспружам несврш. и уч. према испружити.

под пазухом пурана. Ков. А. А Илија још лежаше заваљен на миндерлуку с испруженом ногом и још испруженијим очима. Лаз. Л. фиг. Где год је турска кућа испружила мало стреје . . . полегали би војници. Нуш. Изр. ~ ј е з и к пеј. пуно говорити без потребе; ~ п а п к е вулг. цркнути, угинути, крепати; ~ све четири пружити се, лећи свом дужином. ~ се 1. истежући се или растући уеећати се у дужину, растегнути се, учинити се дужим. — Испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње. Ћип. 2. а. испружити ноге у трку, издужити се (о животињи). — Вранац се испружио, па се чинило да се и не тиче земље. Шимун. б. постаеипш се у водораван положај, лећи. — Потегнувши неколико димова, он се полако испружи ка обореном стаблу. Чол. фиг. Пред нама се испружила Јахорина. Дед. В. Изр. не могу се ја т о л и к о ~ не могу ја толико потрошити. испрутати, испрутам и бспрутати, -5м сврш. испругати. — И све напуцава и отпуцава блузу испод које вири црвено испрутана кошуља. Шимун. Дспрућити, -им сврш. испружити. — Ех! испрући длан, па онда поглади браду. О-А. ~ се повр. — До јеле он се довуче и испрући се испод пласта на улежаној слами. Кош. испрхати, испршем и испрхнути, испрхнем, сврш. а. излетети пршући. — Летјесмо са свога брда попут птичица, испрхавши из гнијезда. Ков. А. И она испрхне из кочије као дтичица. Шов. б. фиг. нагло, брзо искочити. — Кад ја . . . лритерах чамац на оно степениште у обали, исдрхну [девојчица] из њега. Пол. 1958. 6спрхнутн,-нем сврш. покр. иструнути, иструлита. — По кутовима лежале [суј хрпе жуте врбовине и ликовине са старим испрхлим кољем. Ђал. Аспрцати, -ам сврш. покр. прорасти, извретенати. — Испрцао лук. Вук Рј. Лспрчитн, -им сврш. вулг. истурити, избочити. — Пепица је . . . отишла са стражњицом испрчеиом као да има под сукњом корпу. Донч. испршавати се, -ршавам се несврш. покр. в. испрсавати се. — А он као да осјећа да га она гдеда, испршава се. Пец.

испружач, -ача м само у изразу: мишићи и с п р у ж а ч и анат. мишићи који савијене Аспршено прил. испрсивши се. — Испрделове тела враћају у првотни, пређашњи шено корачајући, предводник [поворке] не положај. Дспружити, -им сврш. истежући про- звераше ни лево ни десно. Бож. тегнути у какву праецу (ноге, руке, главу). — бспршеност, -ости ж својство онога који У собу испружи главу млад сел>ак носећи је испршен. — А она . . . самозвана је правила

ИСПРШИНА — ИСПУНЉИВ ред иа рибарници са кочоперном испршеношћу својственом особама ниска раста. Десн. Аспршина ж оно што је испршено, избочено, избочина. — Пребаци се хитро ногама преко . . . зидића на испршину гребенску. Божић. Аспрштити, -им сврш. стлачити, згњечити. — Па окрену тихо, повјерљиво, пипкајући прсте лијеве руке, које јој је каплар испрштио. Сиј. испсикати, испсичем сврш. псикањем наружити, изгрдити. — Зеус [је] . . . када је већ јако оматорио . . . од жена испсикаи рад неуспјеха. Вел. испсбватн, испсујем сврш. обасути погрдама, изгрдипги. — Но Ћурчија га испсује. Вук. Микача је на пасја кола испсовала и жене и дјецу. Ћоп. ~ се а. олакшати еебн, издовољити се, псујући. — Газда Јордак ознојио се и до миле воље испсовао се док је све обиграо и саставио да Дражу приме у школу. Маш. б. уз. повр. обасути грдњама један другога. — Ту затече Симу^ испсова се опет с њиме због оне потре. Глиш. испувавати (се), -увавам (се) несврш. = испухавати (се) и испухивати (се) несврш. и уч. према испувати (се). испуватп, испувам сврш. = испувнути, испухати и испухнути дувањем одстранити, избацити, очистити што од чега. ~ се = испувати се престати пувати. испувнути, испувнем сврш. = испувати. испудити, испудим сврш. покр. истерати, изагнати. — Дршће као Адам када га испудило из раја. Матош. Аспужати се, -Зм се сврш. покр. «. испузати се. — Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну греду-осовину . . . он се подиже на снажним мишицама па је опкорачи. Вас. бспузати, испужем и испузам и исгг^зитн, -им сврш. пузећи изићи, извући се; пузећи попети се. — Лагано испуза из дубине стога. Лал. Испузи паук лагано на свјетло. Новак. С невјероватном лакоћом ИСПУЗИО на зид. Лал. ~ се испузати. — Кад се испужете из мемљива подземља, засене вас једноставно београдско сунце. Петр. В. бспузнутп, -нем сврш. испузити, испасти, исклизнути се. — Ал' са боцом испузну му из џепа и писмо. Шен. Сада је имамо, да не дам да нам исдузне из руке. Цар Е. испукнути, испукнем сврш. покр. в. ишчупати, извадити. — Некоч је знао вадити зубе, те испукне сретном лакоћом зуб. Ћал.

517

бспукнути, -нбм сврш. = испући 1. испуцати (7). — Ово је стари Херцег-Нови, којему је брштаи облачио испукле зидове. Љуб. 2. опалити, пукнути. — Топ испуче као да је прогрмело. Бак. Реч. 3. фиг. а. избацити. — Ко ти јамчи да тај исти луди Срета не испукне одједаред кеца — адут? Маш. 6. нагло изговорити, изрећи. — Не знам чему — испукне . . . иронички. Цар Е. ~ се изненада се показати, етворити се. — Али утом се иза ограде бјеше испукнуо други дјечак. Јурк. бспулати, -ам сврш. накитити, украсити пулама или пулијама. — Чакшире су попут димлија . . . под кољеном сапутане кожнатим кољеницама, преко ових четири, реда све у двије ситно испулана коситра. Буд. испуљати, -ам сврш. покр. испаљати. — Он брзо чун испул>а. Марк. Ф. испуљивати се, -уљујем се несврш. и уч. према итуљити се. испуљити се, испуљим се сврш. показа1гш се, помолити се, појааити се. — Испуљио се пред н>ом сав Дорчић у својој рођеној нарави. Новак. бспумпати, -ам сврш. нем. исцрпсти. — Послије тога испумпана је вода из унутрашњости брода. Пол. 1959. Зспуна ж необ. испуњење; исп. испуњај. — У злобне груди смело зарију праведних жеља скору испуну. Јакш. Ђ. дспунити, -нм сврш. 1. учинити пуним. — А он је [птицу] испуни, намести у соби па уведе ђаке. Глиш. фиг. Задуго, чим би Бакоња отворио очи Јутром, милина би му испунила груди. Мат. 2. унети, уписати све потребне податке, обавештења. — Старац се страшно знојио док му је испунио индекс Петр. В. 3. изазвати (неко осећање). — Тај призор . . . га је испунио највећим гнушањем. Том. Мисао о своме греху . . . сву [је] испунн неоггасивом тугом. Станк. 4. остварити, привести у дело или живот, извршити потпуно што намишљено, замишљено, наређено, наручено. — Води мајку да испуни завјет. Војн. Кажи шта желиш: нема те жеље коју ти нећу испунити. Вес. Није . . . сваку људску дужност испунио. Баз. ~ се 1. постати пун, заузет чиме у целини или до неке границе. — Сунце је клонуло заласку, долине се испуниле сјенком. Лал. 2. истећи, протећи (р времену). — Кад се испуни година и нешто мало више . . . Ана му роди сина. Дом. испунљнв, -а, -о = испуњив који ее може испунити, остеарити. — Сигурно су га и испунљивим држали. Баз.

518

ИСПУНЉИВОСТ — ИСПУСТИТИ (СЕ)

вспунљнвбст, -ости ж својство онога Аспуст м 1. а. место камо се пушта стошто је испунљиво. ка на испасиште, пашњак, ледина. — [Говедар испуњавање с гл. им. од испуњавати. Раја] обдан на лединама или на испусту скоро ништа . . . не ради. Ад. Становао је у испуњавати, -уњавам = испуњивати једној од најудаљенијих улица, чисто већ на нееврш. према испунити. испусту. Ђал. б. земљшите, обично ограђено, испуњавач, -ача м = испуњивач онај обрасло травом, у близини стаја за стоку или који испуњује, извршује, остварује што. у вези с њима, служи за пуштање ради укршПрав. тања домаћих животиња. Свезн. 2. избочина Дспуљај м испуњење; исп. испуна. — на грађевини, мосту, прозору. — На средњем стубу [моста] . . . озидани су са обе стране Позив госпође Липовскове . . . био му је испусти. Андр. И. На испусту широм отвореврло мио, од њега је кшчекивао ислуњај нечега што је као ванредно велико живјело ног прозора беживотно су се руменили цветни листићи процветале вишње у воћу њему. Новак. испушати, испуњам несврш. в. испуњава- њаку. Моск. 3. отвор, рупа, јарак куда отиче вода. — Што год кише падне . . . све се ту ти. стече . . . до год се испуст за воду не нађе. Дспуњеност, -ости ж евојство онога што М 1867. И шумно се слијевала вода из је испупено. — Испуњеност простора тумачи кухињских испуста. Десн. 4. испуска. — И се динамички. Баз. гледам . . . у црвене ислусте на плавим испуњбње с гл. им. од испунити. испегланим рајтхознама. Кик. испуњив, -а, -о = испунљив. Аспустан, -ска, -сно (одр. испусни) 1. испун.иван>е с гл. им. од испуњивати. (одр.) који служи за испуст или испуштање испушивати, -уњујем несврш. = испу- {нпр. воде). — Још овог мјесеца биће затворени сви испусни тунели и почеће пуњење њавати. језера. Пол. 1958. 2. којије слободан од посла, испуњ&вач, -ача м — испуњавач. Прав. беспослен, докон. — Нашавши говеда и Аспупак, -пка м оно што је испупчено, кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испупчепе, испупчина. — Па га у десно раме испустан, лута планином. Ћип. у испупак оклопа згрдив . . . рани. М-И. испусти, -^зем сврш. пузећи изаћи, испупити, -им сврш. добити пупољке. шмакнути се, испузнути. — По ноћи му је Р-К Реч. испузла из џепа новчарка. Новак. фиг. Аспупчаст, -а, -о испупчен. — Спомињао Домаћин куће . . . је старчић којему је мужевност одавна испузла из тијела. Пол. 1959. га се као млада, снажна човјека румених образа, испупчастих прса. Ђал. испустпти, испустим сврш. 1. а. престабспупченост, -ости ж својство онога што ти држати у рукама. — Испустила је клупче од материна плетива. Нуш. б. учиније испупчено. ти да што изиђе, истече. — »Аах« испусти испупч^&е с гл. им. од испупчити (ев). кроз зубе. Јак. И у болном уздаху испусти Аспупчина ж оно што је испупчено, зрак из плућа. Донч. в. спустити. — Ока иепупчење, испупчено место. — А преко несвесно испусти руке и чисто обамре. Нуш. костију затегнута кожа . . . прављаше испу- 2. а. дати могућност или допустити коме да пчине. Шапч. оде, да се удаљи одакле, отпустити. — А сутрадан ујутро по уговору преда сел>ацима Аспупчити, -им сврш. истурити, избочити. — Уздигнуо главу и испупчио прси. оног везаног човјека, а они њега испусте, те Лаз. Л. Испупчи према соби леђа. Ков. А. отиде кући. Вук. б. препустити. — Не био који сам ако испустим Јању другоме. Леп младић! Протегљаст . . . плавих очију . . . умерених, мало испупчених уста. Вес. Срем. в. изагиати (стоку на пашу). — Не могу да је [стоку] испусте. Андр. И. 3. ~ се истурити се, избочити се. искључити, моставити, уклонити (из књиге, бспурити, -им сврш. а. опрати врелом из каква уеменог или писменог састава): ~ водом, испарити. — Сада одмах испури ону стих. 4. фиг. пропустити, пустити да празну петорку [буре петакињу] у подруму. измакне, прође. — Ако сад малакшемо, испусЈурк. б. испећи поред ватре. — Дај да ово [пу- тићемо победу. Нуш. Нећу ја за твоју љубав рсњаке] лепо испуримо. Ранк. да испустим овако лепу прилику. И. Дспуска ж (најчешће у мн.) ивица одела Изр. ~ д у ш у умрети; ~ и з памети опшшена сукном друге боје (рбично на унифор- заборавити; ~ и з руку пропустити; ~ ми). — Обуче . . . вунасте панталоне са цриз в в д а , и з очију не опазити, престати веним »испускама«. Срем. [Џентлмен] у црве- гледати у што; зтемарити. ном капуту с тамноплавим испускама. ~ се 1. престати играти, плесати у Мш. В. колу и не држати се више за руке, изаћи из

И С П У Т И Т И СЕ — И С Т А В И Т И кдла. — Хоће [Стојан] силом да коло расквари . . . Женскиље се усцикаше, па се испустиШе. Ад. 2. покр. запустити се (услед леноети, нерада). — Како да га натерамо да ради? . . . Мени се чини да се он испустио овако зато што си се ти на њега наљутила. Вес. исп^тити се, испутим се сврш. упутити се. — Када се ја гдјегод испутим . . . све пребацим преко главе. Павл. Лспућп, -укнем сврш. = испукнути. испућити, нспућим сврш. истурити. — Кир-Никола . . . држао се за исп>ћени трбух, па се тресао од силнога смеја. Јакш. 23. Аспух м евако поједино избацивање звука, мелодије, арије из плућа или из трубе. — Неутјешни јецаји . . . забринуто једнолични и пословни испуси корачнице . . . излазе из строја као из некакве рачунаљке. Кал. нспухавати, -ухавам несврш. = испувавати. ~ се = испувавати се. — Изједе по обичају мало црна круха и суха сира, те испухујућ се . . . легне под онај свој отрцани покровац. Јурк. испухати, испушем и испухам (имп. испухај и испуши) сврш. = испувати. — Мотрио сам у морској пучини гдје хоботница испуха пјешчину на бјелавини и начини себи дворе. Љуб. ~ се = испувати се. — Испухао се вјетар. И-Б Рј. испухивати (се), -ухујем (се) несврш. = испувавати (се). испухнути, испухнем сврш. = испувати. — Па су . . . испухнули то проклетство. М-О. Марко сједне немоћно на троножац, испухне из себе умор и прихвати се ручка. Кал. испуцавати, -уцавам несврш. и уч. према испуцати. Дспуцати, -ам сврш. 1. непрел. добити пукотине, покрити се пукотинама. — Испуца земља од жеђи [тј. суше]. Срем. Он је ћутао пунећи поново испуцалим црним прстима лулу. Чол. 2. а. испалити, избацити (из ватреног оружја). — Пушке престале, задње су на н>ега испуцале. Мул. Коста је испуцао скоро хиљаду граната из хаубица на Нови. Дед. В. б. потрошити, истрошити. — Много су, много барута испуцале у своме вијеку. Шов. фиг. Туристи су брзо испуцали своје фшшове. Пол. 1958. 3. опалити, учинити мрким. — Успињао [се] на предњи дио пароброда да га зрак морски испуца и вјетар издува. Радул. ~ се 1. а. потпуно се исцрпсти, истрошити се. — Овако, испуцали смо се пре времена — и када је руско-турски рат дошао, били смо неспособни. Јов. С. б. фиг. отр-

519

цати се. — Данас је за њу постојала опет само она стара, испуцана романса. Божић. 2. изрећи докраја оно што је коме на срцу. — Али требало се ослободити, истрести, испуцати. Уј. Аспучити, -им сврш. ољуштити, окомити. — Ћутећи Наза промијеша руком по казану испучене шљиве. Бан. испушавати, -ушавам несврш. и уч. према испушити. Аснушак, -шка м оетатак испушене цигарете или цигаре. — Био [је] блажен кад је сачекао да са снега подигне бачек испушак и халапљиво истрза преостале димове. Рад. Д. бспушан, -шна, -шно кроз који се пушта дим. — Димензије испушних цијеви . . . слободне су. Аут. бспушнти, -им сврш. сасвим, докраја попушити, потрошити пушећи. — Гле5 већ је скоро испушио, а она [цигара] све једнако држи свој пепео. Ат. Узе једну [цигару], испуши је, а затим другу. О-А. ~ се фиг. изветрити, исхлапити, нестати, ишчезнути. — Романтика ми се испушила преко ноћи. Шен. Треба опет неко вријеме проживјети на селу док се све то испуши из главе. Леск. Ј. испуштање с гл. им. од испуштати. нсп^штати, испуштам несврги. и уч. према испустити. испуштач, -4ча м направа којом ее гато испушта. — Отвори испуштач, па је строј пустио струју сива дима. Крањч. Стј. исред предл. с ген. из средиие. — Ја сам родом исред Сења града. НП Вук. Ко да је исред села изникао. Вил. нсркати, исрчем сврш. 1. све посркати, исисати. — Испочетка се . . . чудио што га [рибље око] није он или нетко од деветоро његове чељади исркао. Божић. 2. фиг. исцрпсти. — Блијед, исркак стајао је [Браца] . . . њишући се. Пец. истабанати, -ам сврш. истући, избити по табанима. — Ја још нисам видео да је неко кога су добро истабанали то заборавио. Андр. И. Дстабати, -ам сврш. сасвим потабати, потапкати. Аставити, -им сврш. 1. постатти на видно место да ее покаже. — Хоће Славјак да свијету бијелом своје свеце на видик истави. Прер. 2. извадити, извући из чега, шбити. — Како ју је лако ударио, два јој здрава зуба иставио. НПХ. Најзад опет скочи, изађе, узе секиру, истави'колац, отвори врата и оде. Лаз. Л. фиг. Али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно

520

ИСТАВЉАЊЕ — ИСТАЊИВАЊЕ

и да помисли дубље о њој. Ранк. 3. а. помаћи, одмаћи, смаћи. — Примјећују једна д р у г о ј . . . срчући врућу каву, таман истављену с усијане жеравице. Пец. б. ишчашити. — Није ли му господар иставио руку или ногу? Вел. 4. удаљити, одстранити од себе, напустити. — Нађох мушко чедо у шуми истављено од некога. Прер. ~ се 1. испољити се, испосташти се, показати се. — Нешто озбиљно иставило се на њима [на њеним састанцима]. Леск. Ј. 2. (по)ставити се. — Човек се не мора повести за сваком заводљивом представом: његов разум се може овој иставити насупрот и не дати да се свака тежња оствари. Псих. Дставља&е с гл. им. од истављати (се). бстављати, -ам несврш. и уч. према иставити. — се несерш. и уч. према истаеити се. бставорити, -им сврш. провести тешко живећи, животарећи. — Иставорише опет неколико година. Куш. Тешко је шутљивошћу иставорити дан. Божић. Истаја прил. потајно, кришом. — Волео бих да ви онако истаја видите како изгледа у изборном срезу господина Деспотовића. Ћос. Б. истакање с гл. им. од истакати. истакати, истачем несврш. према источити. Дстакати, -ам сврш. покр. оджвалити и упола испрећи (коња). — Ћукан истака коња, скине с предњег стуба завежљај сијена и простре га пред рудо. Божић. истакнути, истакнем (аор. истакнух, истакну, истакох, истаче и истаче; р. прид. истакнуо, -ула и истакао, истакла и истакла)сврш. = истаћи 1.а.поставити,померити што напред, истурити. — За часак истакну доњу испод горње уснице. Шен. б. поставити што на видно жсто. — Улица добила нарочит свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у средини. Дом. 2. фиг. а. нарочито нагласити скрећући пажњу на што. — Али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. Лаз. Л. Пред долазак одржао сам борцима говор у коме сам истакнуо три ствари. Чол. б. похвалом или сл. одвојити кога између других, предложити. — Нареди се дан избора. Попа истаче Лазара за кмета. Вес. ~ се 1. издвојити се између других. — Онда истаче се из гомиле један младић. Нен. Љ. 2. учинити покрет према горе, успраеити се. — Све се племство трзну, сто глава истакну се увис. Шен. 3. фиг. одвојити се из броја других чим (храброшћу, способношћу и сл.). — У кратком априлском рату опет се истаче мимо све као ваљан војник. Лал.

бстакнутост, -ости ж својстео онога што је истакнуто. — Не хтеде узимати учешћа у нападу, наводећи за разлог истакнутост своју у односу према осталим батаљонима свога пука. Лаз. М. исталитн, &сталим сврш. истопити, растопити. Прав. ксталожити, -им сврш. издвојити таложењем. — Вода . . . се замути, а касније исталожи неки мркц талог. Батут. ~ се издаојити се таложењем. — Клорови цони ће се са сребрним ионима исталожити у облику нетопљива талога сребрна клорида. Кем. истам, -тма м грч. геогр. уска копнена превлака. истандбкати се, -андрчем се и истандрк а т н се, -андрчем се сврш. вулг. докраја се извикати, изгаламити се. — Пусги ја њега тако да се истандрче, па му станем претитЈ судом и 'двокатима. Рад. Д. истандрљати, -ам сврш. вулг. изговорити; исп. истандркати се. — Та ругобна поворка [просјака].. . истандрља неколико отрцаних просјачких бројаница. Бож. Зстанова и Зстановице прил. заст. изноеа, изновице. — Кад је истанова рат започео, опет војвода... пређе сам. Павл. Четврто, истановице прегледано и попуњено издање. И. истапчавати (се), -анчавам (се) несерш. и уч. према истанчати (се). истанчаност, -ости ж својство онога штоје истанчано. — То је жека која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије. Дуч. Овај ч о в ј е к . . . је окушао сваку раскош и истанчаност. Бег. истанчати, -ам сврш. 1. а. истанмти, учинити тањим. — Истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. Ћип. б. учинити финијим, префињенијим. — Додуше, овај савршено одгојени младић истанчао је своје пориве. Бег. 2. много измршавити, постати мршав. 3. бити при крају са залихама, са резервом. ~ се а. постати тањи. — Нос танахан, пшљастЈ носнице истанчане дижу се похлепно и напорно као шкрге у рибе. Леск. Ј. б. постати осетљивији, финији. — Слух се изоштрио, истанчао и дах зауставио. Ђур. Модерни [се] интелект истанчао, постао осјетљив. Шим. С. иставчити, -им сврш. 1. истанчати (.15). — То је з н а ч и л о . . . истанчити опажања. Дуч. 2. истегнути, на танко развући. — И ја бих ти могао настругати и истанчити такове поезије. Ков. А. исташивање с гл. им. од истањивати

ИСТАЊИВАТИ — ИСТЕМПИРАТИ

521

истањбвати, -ањујем несврш. и уч. пре- роштење. Л-К. Малн мршав . . . око врата му стално истегљен вунени шалић. Сек. ма истањити. ~ се несврш. и уч. према истањити се. ист&гљив, -а, -о који сс може истеглити. истањитн, истањим сврш. учинити што истбгљивост, -ости ж својство онога сасвим танко. — Нитко не зна тако ваљано што је истегљиво. — фиг. [Поезија] не сме . . . истањити оштрицу бритви као он [дјед]. да злоупотреби своју заводљиву истегљиПав. вост. КН 1956. ~ се 1. постати танко. — Истањи се истбгкути, истегнем сврш. = истбћи и поцепа једно место на кеким папучама 1. натежући учинити дужим; протегнути или неком комаду рубља. Андр. И. Било би у какву правцу. — Коњи су истегли вратове. ко кад мрак дубина у плавичаст истањи се Павл. И он је истегнуте шије кашљуцао прам. Маш. фиг. Мјесечина се истањила. пред вратима учионице- Ћос. Б. фиг. ПроКроз њу сипи свјетлост дана који још није матрам са клупе . . . дуга стабла, истегнута настао. Лал. 2. постати јако мршав. — у висине. Уј. 2. повлачећи извући одакле. Влајко [је] дочекао пролеће — истањен као сенка, кашљући и хватајући се за срце. Поп. — Не надасмо се да ће нас коњи истегнути. Ј. 3 • фиг. истрошити се, смањити се. — Ис- Павл. Часимице мач је истегнуо. НПХ. Изр. ~ дуШу, ~ ж и л е измучити се тањио му се хамбар, тпеница дотрајала. неугодним, мучним, тешким послом. Јевт. ~ се 1. постати дужим, растегнути се. Астапати, -ам сврш. тапајући изаћи. — Младен Грабовац се истегао као гума. — Уздрхтала се бака, па се подупре о дје- Сек. 2. усправити се, испружити се, пруживојку и истапа из кухиње у двориште. Торд. ти се. — Нигдје нема ни једне једине моистапати се, истапам се несврш. према гућности ни отвора да би човјек могао да истопипш се. се истегне, да све тс поруши, да се дигне, јкстапкати, -ам сврш. покр. тапкајући да ускрсне. Крл. На кревету се истегао на што пригњечити на што, честим ударцима леђима Аћим. Рад. Д. учинити да ее што смекша, да постане расАстегнутбст, -ости ж својство или статегљиво. — Настружи доста рена, побибери ње онога што је истегнуто. — Капут ми је и овлажи, на крпу као тесто истапкај па сприједа . . . страховито истегнут . . . И да дуж целе ртењаче преви. Рад. Д. бих ту истегнутост учинио колико толико логичном, набих се шакама у џепове. Ж бстарети, -рим5 ијек. истарјети, сврш. сасвим остарети. — Јело јој давали као псу 1955. што је истарио и не може да пази на кућу. истбзало с справа којом се лађа истеже Мил. В. на крај. Рј. А. Зстарски, -а, -о који припада Истри. ист^заше с гл. им. од истезати. истбзати, исгежем несврш. према истећи, истасати, -ам сврш. сасвим стасати, израсти. — Истасале су [траве] преко дана. иетегнути. ~ се несврш. према истећи се, истегнуСим. ти се. истаћи и бстаћи, истакнем сврш. = бстек м време кад што испгече, прође. истакнути. — По истеку тога рока бићу принуђен поистацки, -а, -о обично у изразу: исти вести против ње брачну парницу. Срем. Али ~ баш исти, сасвим исти; исп. истија(ци)ти. они . . . не сачекаше истек последњег дана, — Гледах стару познату слику, исту иста- него у потаји ноћу утекоше. Пол. 1957. цку као јуче. Матош. Встекар прил. наново, изнова. — На исДстачкати 1 , -ам сврш. посути, ишарати текар пушке подасуше. НП Вук. Е, да ми тачкама или као тачкама. — Ах, тако би се откуда истекар родити! Јакш. Ђ. било добро наћи се поново у оним подножистелалити, -длалим сврш. огласити, јима, истачканим селима. Ђон. објатти што преко телала, викача, гла2 4стачкати , -ам сврш. израсти попут сника, уопште разгласити. — Реџеп пред притке. — Осутак лисног цвета ондје за- подне доглавиња на пијацу да истелали паучинио грану, овдје је истачкао у небо. нешто о зимској помоћи. Бан. Божић. нстдлити, истели сврш. донети телад на бсташтити, -им сврш. изгладнети. Вук свет, отелити више пгелади. ~ се довршити тељење, отелити се све РјЈ&стеглити, -им сврш. истегнути, ис- (о кравама). — Краве ти се истелиле, све волове витороге! НП Вук. пружити, развући. — Истегли добро руке и леђа . . . па онда дуго и задовољно зеваше. истемпирати, -^мпирам сврш. удесити Лаз. Л. Истеглио ми браду и моли за оптоповски метак или бомбу тако да експло-

522

ИСТЕПАТИ — ИСТЕЋИ

дира у одређено време. — На сваки топ су истемпирана по четири зрна, »на картеч«. Јак. Лстепатн, -ам сврш. изговорити тепајуНи. — То изрече оним милињем којим дијете први пут у животу истепа на мајчину крилу слатко име шамо«. Маж. Ф. ист&псти и бстепсти, -епем (аор. истепох, 2. и 3. л. истепе; р. прид. истепао, истепла и истепла) сврш. истрести, избити. — Он је . . . мужевима загребачким истелао неколико тисућа форинти из џепа. Шен. истеравање, ијек. истјерЗвање, с гл. им. од истеравапш. истераватп, -^равам, ијек. истјеравати, несврш. в. истеривати. вхтерати, -ам, ијек. истјерати, сврш. 1. гонећи одстранити, уклонити кога или што из чега, приморати кога да изађе, терајући изагнати. — Нека се зна и за ту бруку: како је отац тужио суду сина зато што га је истерао из његове рођене куће! Вес. Жега [их је] као сваки дан истјерала на двор. Војн. 2. а. пустити клицу, изданах, никнути. — И јечам им је већ истјерао, а раван је као да је сијачицом досијан. Бен. Део подлоге.. . остави се нарочито да се за н> друге године привеже младар који ће истерати из окца. Тод. б. учинити силом да што истече, изиђе, избије из чега. — Кад удариш оцило о кремен, лако ти је варницу истерати. Ад. 3. постићи, произвести одређену количину чега. — Кад ј е . . . истјерао двадесетак танких неједнаких откоса, леже у хлад . . . да се одмори. Ћоп. Изр. ~ бубице (мушице) коме и з г л а в е учинити да неко почне трезвено мислити и поступати, уразумити кога; ~ ђав ( о ) л а ( в р а г а ) и з кога учинити да неко буде умерен, да не претерује ни у чему, укротити; ~ на чистац размрсити неку стеар, рашчистити, уредити што је било нејасно, замршено; ~ н о в а ц и з чега зарадити; — р е ч на језик натерати кога да говори; ~ с т в а р до краја успешно завршшпи што; ~ сузе учинити да неко заплаче; ~ светлац(е) на очи ударити снажно по глави; н е ћ е дуго ~ неће дуго поживети; терати л и с и ц у 5 а ~ в у к а в. уз лчсиџа (изр.). ~ се уз. повр. — По равну се пољу поћераше, на чарку се збиља истјераше. НП Вук. ист&ретити се, -им се сврш. а. истоварити се. б. фиг. оборити се на кога, напасти. — Ти ћеш бити жртва, тко изгубио да изгубио, на тебе ће се истеретити. Јел. истеривалац, -аоца, ијек. истјеривалац, м = истеривач онај који што истерује.

истернвгље, ијек. истјеривање, с гл. им. од истеривати. истеривати, -ерујеМЈ ијек. истјеривати несврш. и уч. према истерати. — фиг. Кроз грло промиче све гласнији кас смијеха који му зачас истјерује сузице на очи. Божић. Изр. ~ п р а в д у парничити се; боригпи се за исправлање било какве неправде; к л и н се к л и н о м истерује треба деловати протџв кога или чега истим средстеима. истер&вач, -ача, ијек. истјеривач, м = истеривалац. Дстесаност, -ости ж својстео онога што је истесано. ист&сатп, истешем сврш. 1. тесањем израдити, начинити што, издељати. — То је једна од најчувенијих и најславнијих статуа што је икада из мермера истесана. Нен. Љ. 2. фиг. а. дати чему коначни облик, изградити. — Истеши поему, па макар се храпавилом натјецала са храстовом кором. Ков. А. б. привикнути кога културним навикама, уљудном владању, понашању. — Ова [жена] га је мало истесала и, што наши кажу, отворила му очи. Срем. Т а и њега је живот и свијет истесао. Бег. истеспвати, -^сујем несврш. и уч. према истесати. истестбрисати, -ишем и ист&стерити, -им сврш. = испилити. — Дебло оставише да га сутра истестере за прошце. Вес. Сваки тестераш ради код цриватника који плаћа по истестерисаном метру. Чол. истетовирати, -бвирам сврпт. тетовирањем уцртати слику у човечју кожу. •— Ратнички истетовирана лица, пун јела и вина, тешко је дисао у врећи. Мар. нстет^рати, -Зм сврш. тетурајућп изићи. — Окрену се на пети и истетура из крчме. Шен. Истетурао [би] на улицу да се поигра са осталом децом. Петр. В. истбћи и бстећи, Лстегнем сврш. = истегнути. ист&ћи и Астећи, ист^чем и истекнбм (аор. 2. и 3. л. истече; р. прид. истекао, истбкла џ истекла) сврш. 1. изићи текућа, излити се, исцурити (о текућини, течности). — Онда је сва вода кроз те пукотике истекла. Нен. Љ. фиг. На извору у тихо вече са водом једна ријеч истече. Цес. Д. Двије-три руковети врезине димњаху да очи истеку. Мат. 2. доћи крају, проћи, сершити се, завршити се (о времену). — Десет дана [је] истекло од оне кобне ноћи. Јурк. А година докле истече, дивну ћеш родити дјецу. М-И. 3. фиг. изићи, произићи, доћи од. — Има две-три песме [међу народним песмама] које су из гушчијег пера истекле.

ИСТЕЦИШТЕ — ИСТИНИЧИЦА Змај. 4. појавити се (о Месецу, Сунџу, звездама). јкстецнште, ијек. истјециште, с 1. место где вода истиче. 2. одводни канал. Деан. Рј. истбштити, истештим, чјек. истијсштити, сврш. тештењем иецедшпи. — фиг. Усудни хисторијски час открива тајне пјеге и скровите распуклине исцијеђених карактера и истијештених душа. Војн. Зстп, -а, -б 1. који није други ни друкчији. — А кроз прсте му заструја и испуни га свега тај исти занос. Андр. И. 2. једнак. — Сва стабла била [су] једнака: исгог лика, исте боје, па и истог шумора. Наз. Мисли [Цвета] на дете његово и њено, тепа му, умиллва се; зна га, исти је Брале, само мали, сасвим мали. Рист. Нећете ваљда меие стављати у исти ранг с вама? Мар. 3. сам лично, а не други. — Именом не зове никога нити хоће да каже коме »господине«, па да би јој исти цар дошао. Мат. И ти исти, и ја, и сваки . . . Мул. 4. прааи. — Да смо дошли до њега да се разговарамо као исти пријатељи. Уск. Па како покојни Рајић и Хусановић некад ко иста браћа. Мул. 5. нем. варв. адм. он, онај (који је пре спомеиут). — Али је поп Ћира био несретан са својим мачком. Јер исти, иако је био од ране младости код њега . . . ипак се он изметнуо у нешто сасвим друго. Срем. У нашем срезу појавио се хајдук. Исти обија дућане по селима. Бан. Изр. ( г о в о р и т и ) једно те исто увек,у свимприликамаједнако; иста песма исто; и з истих стопа одмах, сместа; и з л а з и на исто исто је, једнако је; у ис-

523

какви су; супр. лаж. — Ал' је истина напокон проЗила дут. Марј. М. Клеветнички изврћу истину. Пиј. 2. морални идеал, правда, правичност: веровати у истину. 3. фил. поуздано знање које правилно одражава стварност у свести и сазнању човека: објективна ~ .

Изр. куповати под готову истину

нешто лажно примати као истинито; окол и ш а т и око и с т и к е не хтети рећи како је било; о т и ћ и , поћи богу на истину умрети; погледати истини у очи трезно оценити ситуацију, помирити се с правим стањем ствари; у хатар и с т и н е , за в о љ у и с т и н е уобичајена формула да се нагласи истинитост онога што се тврди; што је и с т и н а , истина тако је, стеарно је тако. истина, Зстинабог и истинабог речца у ствари, у самој ствари, доиста, заиста. — Он, истина, виче и на осталу челлд по кући, али се ни на кога не осеца онако као на н>у [кћер]. Глиш. Он 3 истина, није знао да су побуне већ плануле. Тур. Жене се, истинабог, поквариле, али ни мужеви по касарнама и шпиталима нису болл. Крл. Истинабог, у тебе је рука сигурнија. Андр. И.

ЈЈстннп, -а, -о (комп. истинији) заст. е. иетшшт. — Нећу да шутим; нек' ме слуша свако, а бит ће добро за тог да се сјети што истини ми откри дух овако. Ком. Кунем ти се богом истинијем да ти ништа учшшти нећу. НП Вук. Лстнннт, -а, -о 1. који одговара истини, који садржава у себи истину. — Ваша би претпоставка врло ласкава била по мене, само кад би бнла истинита. Трифк. А ја? — упита млада жена искреко заинтересоти мах уједно; један и (те) ~ , тај ~ вана . . . да чује истиниту и лепу реч. Јанк. исти (појачано). 2. испшнски, који није други, прави. — И једна је и друга страна превиђала истинито Встнја в. истиха. добро отаџбине. Нов. Ја их тако видим . . . ист&јати и Зстијацити, -а, -5 обично истините неимаре града. Уј. З.који говори у изразу: исти истија(ци)ти исти ис- истину, истинољубив. — А причао ми је товетни, сасвим исти; исп. истацки. — До- истинит човјек да се код вас и плата добија биће једног малог и лепог синчића, биће према неваљалству. Лал. исти истијати Брале. Рист. истннито прил. што је по истини, збиљнстиј&штнтк, истијештим, ек. истешти- ско. — Постојала је склоност да се трезвено ти. и истинито гледа на . . . национално питаистимарити, -имарим сврш. 1. очисти- ње. Цвиј. ти чешагијом (коња). — Ја . . . јутрос забоЗстинитбст, -ости ж својство онога који равио мало коње да истимарим. Сек. [У је истинит и онога штоје истинито; истина. саонице] су била упрегнута два дивна до- — Одговор [му се] тако допаде да већ поче ратаста коња сјајно истимарене длаке. Ћос. и сам веровати у истинитост његову. Ранк. Б. 2. фиг. ир. изгрдити. — Истимари мене Постојало је дубоко негдје у докторовој комесар прописно због тебе! — лагао је личности закопано осјећање истинитости. Јевта. Ћос. Д. Крл. встина ж 1. оно шгпо одгоеара стварЗстиница и астиничнца ж дем. од исности, што је у складу са збиљом, стварно тина. — Истину ћеш ти тек морати наћи, стање сттри; тврђење, саопштење у којем у себи, пабирчећи . . . по ето оваквим истисе неки догађај или нека стеар износе онакви ницама као што су ове овде. ЛМС 1951.

524

ИСТИНОЉУБАЦ — ИСТЈЕРИВАТИ

А пуни зброј свих тих истина и истиничица даје још увијек сасвим незнатан разломак оне Истине. Лит. 1957. истинољубац, -упца м (;ен. мн. истинољубаца) човек који љуби, воли истину. — Организовани истинољупци као једини законодавци својих властитих истина и своје властите истинољубивости, то су велике рибе у мору лажи. Лит. 1957. истинољубив, -а, -о који љуби, воли истину. — Он [је] био један од најређих људп које сам познао, праведан и истинољубив до савршенства. Цвиј. истннољубивбст, -ости ж и истпнбљубље с љубав према истини. — С инсинуацијама није још никада нитко ништа постигао! Само с диреканим вршењем дужности и истинољубивошћу! Крл. Суровост . . . је чешћа последица природног отпора већине према даровитим људима неголи израз истинољубља. Дав. Дстипски и дстински, -а, -б 1. који стварно постоји, збиљски, реалан. — Младић оћути опет задах истинског живота. Ћип. 2. праеи; сабржајан. — Истински песник не може никада бити тако низак; јер где је год геније, ту је и поноса. Нед. Јеси ли ти мени истински пријатељ? Вел. Видела сам твој пријатељски, истински поглед. Петр. В. Зстински и Дстински прил. уистину, доиста, збиља. — Ширио је зенице да бол>е види: је ли истински њена крв. Вес. А Смајо је истински желио да свак буде весео и задовољан. Коч. Астинати, -ам покр. несврш. према истепсти. — Говораше жупник истипајући пепео из луле. Ков. А. истнратп, истирам и бстирати, -рем несврш. према истрти. — Али то се постедено истире, љушти, постаје свакодневно. Уск. Хоћу — одговори Паниковски, истирући троме старачке сузе. Крањч. Стј. истисак и Астисак, -ска м примерак чега отисцутог, штампаног, отисак. — Вашој екселенцији послао [сам] први истисак мојега памфлета. О 1875. истискати, истискам несврш. истискивати. — Шаптала је, истискала, циједила своје ријечи. Шег. истнскати, -ам и истишћем сврш. тискањем што истиснути, изгурати. — Из нахије ужичке још из почетка Карађорђије [је] Јакова био истискао с помоћу Милоша Обреновића. Вук. истискивање с гл. им. од истискивати (се). истискивати, -искујем несврш. и уч. према истиснути.

~ се уз. повр. — Људи настају и престају, истискују се и смењују по својим знањима. Нов. истиснАна ж пом. количина воде коју брод истисне својом тежином, газ, депласман. истиснути, -нем (аор. истиснух и истискох, 2. И 3. Л. истисну, истиште и истиште; р. прид. истиснуо, -ула и истискао, -сла) сврш. 1. гурајући, тискајући одстранити, удаљити, приморати да изиђе, да оде. — Али су ме истисли из гнезда мога. Вес. Задавит ћу те, истиснут ћу ти душу на грло, као пилету. Донч. фиг. На тужну харфу истиснем коју искрену сузу. Крањч. С. Али ја из своје савести не могу да истиснем слику оног маларичног болесника. Јак. 2. фиг. а. заузети чије место изгуравши, одстранивши кога. — Иако је већ као мајор истиснут из активне службе, био је јаче дисциплинован. Сек. 6. изговорити полако, испрекидано, с напрезањем. — Ви сте једна ординарна хуља! — истисну кроз зубе. Бег. Ја не могох да истиснем ријечи. Поп. В. истиснуће с гл. им. од истиснути. јкстицаае с гл. им. од истицати (се). Астицати 1 , -ичем несерш. према истаћи, истакнути. ~ се несврш. према истаћи <.е, истакнути се. Астнцати2, -ичем = Астјеца^и (ијек.) несврш. према истбћи, пстећи. ист&фан, -ана м тур. женски накит на глави. — Па се свлачи тер се преоблачи: једна глава, а два истифана. НП Вук. Зстиха прил. а. потихо, не производећи шума, да се једва чује. — Рече му нешто истиха. Шен. Зазвучи тај час истиха нека жалобна жица. Леск. Ј. Почну истиха певати. Петр. В. б. неприметно, полако, полагано, поступно. — Ноћ крадом и истиха као лак вео . . . застре поља и ливаде. Лаз. Л. Једна је освајала од првога маха, друга тек истиха. Нед. истихана прил. истиха, потихо. — Ко смрт се сјени споља влаче, све гушће, гушће, истихана. Крањч. С. А срце јој канда обумире и куца само истихана и несигурно. Том. истиштати се, -тим се сврш. допећи се, полако се испећи. — Нек' се само добро истишти! [пиле што се пече на ражњу]. Глиш. Хоћеш ли да ти донесем парченце гибанице, сад сам је извадила? Дивно се истиштала. Рад. Д. Дстјерати, -ам, ек. Астерати. пстјер&валац, -аоца, ек. истерЛвалац. истјерива&е, ек. истеривање. истјеривати, -ерујем, ек. истеривати.

ИСТЈЕРИВАЧ — ИСТОВИТ истјербвач, -ача, ек. истеривач. Дстјецање (ијек.) с гл. им. од истјецати. 2 бстјецати, -ечем (ијек.) = истицати . истјециште, ек. истециште. &сткати, -ам сврш. = изаткати. — фиг. Лежао је и мотрио то истом озарено небо са бијелим стрикама истканим кроз плавило зрака. Коз. И. Његова уобразиља је без тешкоћа исткала читаву теорију. Лал. исткивати, исткивам несврш. « уч. према исткати. — Њу [историјску истину] исткивају и попвшају брижни . . . истраживачи. Петр. В. бстлачити, -им сврш. завршити тлачење, потлачити докраја. — Што ће теби истлачено срце кад на њему туге почивају? Ботић. Гдје се он заквачи, ни враг га не истлачи. Шен. исто и исто прил. 1. управо тако, баш, управо; на исти начин. — Све су наше главе изабране, момци дивни исто као звијезде. Њег. Отац је исто тих дана ходио у поље, увече би се враћао уморан. Ћип. 2. једнако, исто толико. — Ја га волим још увек исто, али више никад мира и среће не могу да нађем у њему и у мислима на њега. Јанк. 3. заиста, доиста, уистину. — Хоћу удрит на Колашин Горњи, да знам исто главу изгубити. НП Вук. А хоћеш ли исто по мору пловити? Ћип. Изр. једно ~ потпуно једнако. истббојап, -јна, -јно који је исте, једнаке боје. — Јоха расте често уз воду и има с обје стране истобојне листове. Бот. истббројан, -јна, -јно који има исти број чега. — Овога пута министри су се поделили на две истобројне групе. Јов. С. Зстовар м истоваривање, искрцавање: ~ брода. истовараваље с гл. им. од истоеараеати. истоваравати, -аравам несврш. = истоваривати несврш. и уч. према истоварити. истоварати, -оварам несврш. истоваривати, скидати, снимати товар са каквога еозила. — Прво истоварамо једна кола сена. Аз. Почео је сам да истовара . . . окрену кола и врати се на њиву. Петр. В. истоварач, -ача м онај који истоварује. истоварива&е с гл. им. од истоеаривати. истоварнвати, -арујем несврш. = истоваравати. истоварбвач, -ача м онај који исто»арује. истбварити, -им сврш. скинути, снимити, извући товар (из кола, вагона, брода

525

и сл.). — Кад су руке пуне, ти их истовари,

Уј-

~ се а. скинути се, искрцати се с тоеаром. б. вулг. учинити велику нужду. — Мокрио је у оне сандуке, па се и истоварио у њих. Јонке. Ако још једном викне, наш друг . . . ће се истоварити у гаће. Кик. истбварнште с место где се истоварује. Р-К Реч. истоварни, -3, -о који се односи на истоеар. Р-К Реч. бстоверан и истбверан, -рна, -рно, нјек. истовјеран и истбвјеран који је исте вере с ким другим. истовбрац, -рца и истбверац, -ерца, ијек. истовјерац и истовјерац, м онај који је исте вере с ким другим. — Премишљавао је како то може бити да управо једини његови истовјерци могу бити таки, док се други слажу. О-А. истдверка, ијек. истовјерка, ж она која је исте вере с ким другим. истбверник, ијек. истовјерник, м истоверац. — Сваки је потпуно везан са судбином не само својих сродника и укућана него својих комшија, истоверника и суграђана. Андр. И. истбверница, ијек. истовјерница, ж истоверка. истбветав, -тна, -тно који је сасшм исти, једнак по особинама с ким или с чим другим. — Шамика гледа на Мимику: истоветна мати. Игњ. Погледи Рачкога и Кватерника . . . нису ни могли бити истоветни. Нех. ист&ветити, -им несврш. чшити кога или што истоветним. — Разгледајмо шта их [пјеснике] спаја, приближава, истовети у њиховом авангардном подухвату. Михиз. истозетпо прил. на истоветан начин, сасеим исто. истбветност, -ости ж особина онога што је истоветно, једнакост по особинама. •— Њега је само бољело што није могао ту истоветност доказати цијелом свијету. Коз. Ј. истов&тњак, -ака и истоветгвак м онај који је истоеетан с ким. — У браманском тројству је Вишну бог вјечног препорођаја, индијски истоветњак Исукрстов. Матош. Д у ш а н . . . је мој идејни истоветљак. Кик. истбветовати, -тујем несврш. чинити истоветним. — Њом је владала недужна љубав за се, које не ваља истоветовати са себичношћу. Баз. нст&вит, -а, -о (обично у изразу: и с т и и с т о в и т ) који је сасвим исти с ким или с чим. — Никада језик писаца, језик књига и књижевности није био истовит с народним или пучким говорима на које се осла-

526

ИСТОВЈЕРАН — ИСТОК

н»ао. / 1957. Завуче руку у џеп и извуче исто оно истовито дисмо што му га је описао стари џентлмен. Креш. пстовјерав и истбвјеран, ек. истоверан и истоверан. истовј^рац, -рца и истбвјерац, -ерца, ек. истоверац и истбверац. истбвјерка, ек. истбверка. истбвјерник, ек. истдверник. встбвјернвца, ек. истбверница. встбвјетав в. истоветан. встбвредав, -дна, -дно, ијек. истбвриједан који је исте вредности с ким или с чим другим. истбвреднбст, -ости, ијек. истбвриједНОСТЈ Ж својство онога шта је исте вредности с ким или с чим другим. — Истовредност моралне личности и личности појединаца не да се доказати. Јов. С. истбвремен, -а, -о који је из истог времена с ким или с чим другим, који се врши у исто време с чим другим. — Напад треба да буде истовремен. Чол. истбвремено прил. у исто време. — Изабраше га истовремено за председника удружења великих поседника. Сек. Соба . . . служи као кухиња и благоваоница истовремено. Донч. истбвременбст, -ости ж особина онога што је истовремено, подударање у времену. — Та истовременост долази и отуда што су извођачи цијелога овог рада већином странци. Баб.

њање матере која је спавала у другој соби. В 1885. истбгласно прил. на истогласан, једноличан начин. — Дизачи код ужета подвикивали су истогласно. Гор. истбдобан, -бна, -бно који се односи на исто доба, исто време, који је у исто доба на више места, једновремен. — Сви су ови гласови истодобни. Крл. Свугде си присутна, свему истодобна. Дуч. истбдобник м човек који жиеи у исто доба е ким другим. — А Видали, истодобник Никин [Наљешковићев], пјева. Јаг. истбдобно прил. у исто доба, у исто време, у исти мах. — Смијешила се Јелена и истодобно дражесно се силила да намршти своје чело. Кум. Проучавајући истодобно економски и финансијски положај земље, писци се залажу за увођење политичких реформа. ЛМС 1959. встбдобнбст, -ости ж особина онога што је истодобно, једновременост, истовременост. — То су одношаји сукцесије и истодобности. Баз. истбдопце прил. истодобно, у исто време. — Штедња времена налаже да се и два посла раде, ако се истодопце радити могу. Јурк. истбзвучан, -чна, -чно који је истога звука е чим другим. встбзвучница ж ков. хомоним. Прав. истбзначан, -чна, -чно гито има исто значење с чим другим. — Ријеч и искуство су иу истозначни. Шим. С. встбврвједав, -дна, -дно, ек. истбвреистбзначница ж ков. синоним. Прав. дан. истбзначнбст, -ости ж особина онога истбвриједност, -ости, ек. истбвред- што је истозначно. ност. истбимен, -а, -о који је истога имена. встоврљатв, -ам сврш. пеј. којекако — Од отока истичу се Раб с истоимеиспричати. — Све то једно за другим ис- ним градом. Шиш. товрља ова дежмекаста чегртаљка. Ком. Изр. истоимени р а з л о м ц и мат. разистбврсно прил. на истоврстан начин, ломци који имају исте називнике, имениоце. истбименост, -ости ж особина онога истоветно. — Две куће, два лопа, две пошто је истоимено. падије, две кћери, све супростављено само у једном случају, на избору зета а иначе истојбзичан, -чна, -чно који је истога често истоврсно усмерено. Ж 1955. језика, који говори исти језик. — Наша исистбврснбст, -ости ж особина онога што токрвна и истојезична браћа, Буњевци и Шокци, нису могли да имају... удео у је истоврсно, истоветност. националном животу. Петр. В. истбврстан, -сна, -сно који је исте врЗсток и всток м \.једна од четири стране сте с чим другим, истоветан. — Ако су истоврсне сорте [воћа] у редовима. . . нај- света, насупрот западу; део хоризонта где боље је обележити их дашчицама. Тод. Ис- излази Сунце. — Проширит [ће] наше дивно царство од истока до запада сунца. Њег. товрсни магнетски полови се одбијају, а Дан је освитао леп. Исток се руменио кад различити се привлаче. ОГ. се опрости с Крушком. Вес. 2. (Исток) пол. встбгласан, -сна5 -сно који је истога, народи који живе у источним деловима земље једнакога гласа, једнолик. — Чуло се само {насупрот западним). — Запад с Истоком тјескобно дисање Јулије и истогласно сте- бори се о првенство. Јаг. На Истоку резо-

ИСТОКА — ИСТОРИЈАТ нују: ко није видео фајде од очију неће ни од трепавица. Срем. 3. источњак (2). 4. истицање, точепе. — Он ми дао вина на исток. Рј. А. Изр. Б л и с к и — предња Азија; Д а л е к и — источноазијске земље; С р е д њ и ~ средња Азија. Лстока ж извор, исходиште. — Имала је то бити програмска партија . . . са паролама као што су: . . . Народ је утока и истока власти. Ћос. Д. истбкрак, -а, -о и нстбкрачан, -чна, чно који је истих кракова. Деан. Рј. истбкрван, -вна, -вно који је исте крви с ким другим. — Ријечи Гајевих писама, којима га је потицао ка љубав и слогу с истокрвном браћом, усјекле му се у памет дубоко. Ђал. истбкрвннк м онај који је исте крви с ким. — Још мање треба причати — непријатељства богова и хероја против рођака и истокрвника својих. Баз. истблик, -а, -о који је истога лика с ким; који је врло сличан коме. Р-К Реч. истбликбст, -ости ж особина онога којије истолик. &столковање с гл. им. од истолковати. бстолковати, -кујем сврш. рус.-слов. арх. протумачити; истумачити. — Кад ми је . . . све то истолковао, опет сам хтео . . . да сазнам ваше мишљење. Вин. истолмачити, -олмачим сврш. рус.-слов. в. истумачити. истољагати, -ам сврш. истући тољагон, излупати. — Ако се не буде владо како ваља, ја ћу фи-ју (показа руком како ће га истољагати). Мат. Зстом 1. прил. тек, једва (.истичући непосредни почетак нове радње или новог стања).—Сјутрадан устаде рано. Истом зора почела бијељети. Коч. Дјечак је нешто мислио, па истом послије дуга мучања упита сестру. Шим. С. 2. везн. за време (обично у свези: истом што) значи да се радња главне реченице врши одмах и непосредно после радње зависне временскг реченице: тек што, једва што, само што. нстомачитн, -омачим сврш. покр. в. истумачита. Кстомеран и ист&меран, -рна, -рно, ијек. истомјеран и истомјеран који је исте мере е ким или с чим. истбмити, истомим сврш. затомити, пригушити. — Здраво данио! — јавио се [Рака] Витомиру. Осмејак му на кошчастом лицу истомљен. Рад. Д. истбмишљеник м онај који је истога мишљења с ким. — У њега су биле упрте очи његових страначких истомишљеника.

,

527

Мар. Нађе још три млада учитеља истомишљеника. Лал. истомјеран и нстбмјеран, -рна, -рно, ек. истомеран и истомеран. истонародпн, -а, -6 који припада истом народу. — [Ти су народи могли основати] своје националне државе или се ујединити са већ постојећим истонародним или сроднонародним слободним језграма. ХР 1928. бстоноћје с индив. равноднетица, еквиноциј(ум). — Сунце си [жено] у равнотежи тихог истоноћја. Крл. истбпити, 11СТОПИМ сврш. сасвим, докраја растопити. — Бар да ми одвоји репић [шарана] с којом кашиком истопљеног лука и пилава. Ранк. ~ се 1. претворити се у текућину, течност. 2. фиг. нестати. — Једна звезда прелете преко мрачног неба, остављајући за собом траг, па се и он истопи. Јак. истбплеменик м онај који припада истом племену с ким другим, једноплеменик. Р-К Реч. ист&племенски, -а, -о који се односи на исто племе. — Истоплеменске земље, па колик контраст! Матош. истбпрвице и пстопрвце прил. из почетка, опет, изнова, изновице. Р-К Реч. Зстор прил. заст. уто, тек\ исп. истом. — У сваке су шале ударили, истор пропишти, процвили, а онда залаја као штене у гробљу. Торд, Истор крену ведро у облаку. Март. нстбредан, -дна, -дно који припада истоме реду, поретку. Бак. Реч. истбредност, -ости ж својство или особина онога штоје исторедно. Бак. Реч. истор&зам, -зма м методолошки принцип који траоки посматрање и испитиваље евих стеари у историјском развоју. бстбрија ж = хисторија 1. наука која истражује и проучава прошлсст; наука о развоју људског друштва, поеест; уџбеник из те науке. 2. а. разеој чега, прошлост. — Бригада... имала је своју нарочиту историју. Минд. 6. догађај, прича. — Почињем да пишем кратку историју једног дугог и великог страха. Андр. И. Изр. п р а в и т и историју, улазити (ући) у историју бити од великог значаја, (тако да остане записан у историји); точак историје неумитност историјског збивања, историјског развоја; хтети в р а т и т и , окре-

нути натраг точак историје хтети

заустатти историјски развој. истор&јат, -ата м ток догађаја, повест. — Ви бисте . . . сада хтели да знате да ли су то били они аутентични документи које сам употребио за историјат Земљиког рођења. Мил.

528

ИСТОРИЈИЦА — ИСТОЧИТИ

бстбријица ж дем. од историја. — По изложеној историјици наше катедре види се да су ову држали махом . . . испитивачи језика. Поп. П. истбријскп, -а, -б који се односи на историју; значајан, познат у историји; значај уотате. — Историјска улога [Београда] . . . одређена [је] његовим географским положајем према панонском басену. Цвиј. Изр. ~ п р а в о одавно стечено право; ~ материјализам в. уз материјализам (изр.). истдријскн прил. на начин историје. — Ако [Ђура Јакшић] није успео да да историјски типичне, психолошки уверљиве карактере, он је илак проговорио снажно са позорнице. Поп. Ј.

истбричпост, -ости ж особина онога што је исторично. — Историчност све више бива иманентна нашем погледу на свет, нашем доживљају света. Пол. 1959. цстбродап, -дна, -дно који је од истога рода, од исте врсте. — Једна је савршеност за сва истородна жива бића. Баз. Свака мисао није истог значења: нека је шира . . . друга је ужа и обухвата у ^гвари само две-три истородне мисли. Т. књ. истбродност, -ости ж особина онога што је истородно. исторбкати, -орочем сврш. испричати, изговорити свега и свачега, избрбљати. ~ се довоље се изговорити, избрбљати. Дстоскати, -ам сврш. изгурати кола историк м историчар. нсторибграф м онај који се бави историо- натрашке, еичући коњима »тош« или »тоз«. Вук Рј. графијом. нстесмеран и истбсмераи, -рна, -рно, историографија ж проучавање истоијек. истосмјеран и истосмјеран који је ријских извора и литературе. истога смера. — Гогољев и Сремчев [посисторибграфски, -а, -о који се односи тупак] је готово истосмеран, истоветан по на историографе и на историографију. — фиксирању психолошких и социјалних ознаТај карловачки дух, који је струјао из ка. Ж 1955. богатих књижница и архива, оваплотио је Изр. — струја ел. струја која делује модерни и историографски критицизам увек у истоме смеру. Илариона Руварца. Петр. В. истбсмислен, -а, -о в. истосмеран: ~ исторцопнсац, -сца м историчар. — струја. Р-К Реч. У овом мом приповедању не тражите саврјЈстосмјеран и истбсмјеран, -рна, -рно, шенство историописца. Нен. М. Делиградек. истосмеран и истбсмеран. ски догађај није потпуно објашњен од наших ист&стран, -а, -о и истостраничан, историописаца. Јов. С. -чна, -чно који има исте странице, равноисторкц&зам, -зма м проучавање чега претежно са историјске стране; давање много стран. Деан. Рј. истбстраност, -ости ж својство или места историји у проучаеању књижетости особина онога што је истострано, равноили чега сродног. — Тематика Родољубаца страност. је пуна историцизама. ЛМС 1951. истоц&љати се, -ам се сврш. довоље се истДричан, -чна, -чно в. историјски. — наклизати, натоциљати. Р-К Реч. Једном готово несхватљив амалгам конкретног, скоро историчног и заједничког садристоч ж заст. в. исток (/), исход (16). — житеља свих епоха и свих људских средина. Заруменило се море од источи. Брл. Свитало Михиз. је из источи. Крањч. С. историчар м онај који проучава историју. Дсточанскп, -а, -о који се односи на исток, — На историчарима је да реше да ли је било источњачки. — Песме Ј. Илића праве су у Банату аутохтоних Румуна или не. Цвиј. источанске песме са источанским колоритом, истбричарка ж она која проучаш исто- источанским обичајима и источанским осерију. — Главни уредник и овог броја још је ћањем. Нед. позната историчарка . . . А. М. Панкратова. истбчити, источим сврш. 1. а. учинити Пол. 1957. да што докраја истече. — Увијек частио . . . истбричарски, -а, -о који се односи на увијек точио, а никад источио. Вук. б. псторичаре. излити, пролити (о сузама). — Колико је истбричарски прил. као историчари. суза већ источила, колико ноћи пробдјела истбричарство с особина историчара. — мислећи на њега. Мишк. фиг. Исцедио сам У »Злату и сребру Задра« Крлежа открива зенице плачући, источио сам душу јадајући блиставу дијалектику свог историчарства. над људским боловима. Нуш. 2. продати Пол. 1958. пиће точећи га (у радњи). Бак. Реч. 3. изоштистбрички, -а, -о историјски. — Не рити нож, секиру или што слично на тоцилу. тражите у овом мом приповедању историчке Бак. Реч. 4. израдипш што на токарској клупи, тезги, углачати. — Ћела беше свезе. Нен. М. „.•••.

ИСТОЧКАТИ — ИСТРАЖИВАЊЕ округла, чиста и тако се лаштила као да )е источена од слонове кости. Глиш. 5. истрести из каква суда што зрнасто или сипко. — Кад тамо има шта видјети. Нетко му источио кош жита. Мул. Кад се курузно зрње источи из к о ш а . . . сељак и к^рир покупише брашно у торбе. Бан. 6. фиг. ослабити, учинити мршавим. — Источила [га] болест. Креш. 7. избушити гризењем. — Ушао . . . у собицу . . . осврнуо се . . . на црвима источену клупчицу. Коз. И. Кад се и они [гаврани] тамо на поље свале, тад зашушкају као црви на источеној лешини. Војн. ~ се точећи се исцурити. — Учини јој се да то више и није она, већ неживи људски створ коме се сва крв источила кроз невидљиве ране. Бар. фиг. Источио се из њега гнев, испарила мржња. Рад. Д. Дсточкати, -ам, сврш. в. истачкати1. Зсточни и Асточни, -а, -о који се односи на исток. — Увуче се лагано у двориште па одмах зађе под прозоре са источне стране. Ранк. Искочи сунце из источног мора. Вел. Изр. — блок пол. државе источне Европе на челу са СССР; ~ грех рлг. 1) грех који је починио Адам једући јабуку са дрва (с)познања; 2) фиг. грех који вуче порекло из давнине; ~ питање ист. питање опстанка турске држаене еласти на Балкану и на Лееанту и с тим у еези питање њена наследства. Всточник и Асточник м 1. место одакле што истиче, извор. — Да би се могао овај лековити источник [извор] употребитИ, ваљало би га . . . из блата у коме лежи ископати. Панч. [Напио] се иза ручка свјеже воде са полуразрушеног источника. Матош. фиг. И тако Вукадин стиже после толиких напора и препона источнику науке и нађе се у школи. Срем. 2. оно из чега што настаје, почетак, зачетак, узрок. — Слушао је што говоре сељаци, како проклињу источника свега зла. Шен. Не даље! . . . Заборавићу крви источник! Заборавићу млеко мајчино! Јакш. Ђ. 3. онај који истиче од кога, потомак. — То бјеше источник крал>евске крви, ал' бијаше само бан. Шен. 4. источњак (2). — Свјеж источник зашуми лишћем крошања. Гор. 5. цев којом што отиче. — Оне [жлезде] обично имају једну или више спроводних цеви, источникаЈ којима лучена течност отиче. Батут. Зсточннца и Асточница ж она која је извор чега. — Благослови дивну дјеву, источницу мојој срећи и мом овом нов"ом пјеву. Хар. источно- као преи део сложеница значи: који се налази на источном делу онога што је означено другим делом сложенице: источноафрички, источнобосански, источноевропСКИЈ источнословенски и сл. 34 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

529

Изр. и с т о ч н о п р а в о с л а в н а црква православна црква за разлику од западне,

католичке; Источноримско Царствоист.

Бизант, Византија.

Зсточшак и бсточљак м 1. човек који

потиче с Истока, који је из источних земаља. — Стари Грци, иако духом овејани западњаци, били су у навикама ипак мало источњаци. Цар М. 2. ветар који долази с истока; исп. источник (4). — Кад лађа у Вериге, скочи источњак да све понесе. Љуб. Од јутрос су се наизменично захуктавали источњак, смешкали северац и млаки скоро топпи поветарчић. Дав. Зсточњачки и Асточњачки, -а, -о који ее односи на источњаке и на Исток. — Колико су лепе ове источњачке песме Ј. Илића, оне имају и једну ману, а то је што је у њима пуно источњачких речи. Нед. Тиме се и опет посвједочује старинска веза између старе глагољске литературе хрватске и књига источњачких. Водн. Всточлаштво и бсточњаштво с оеобина источњака.— Неко извјесно источњаштво од краја рата одродило се. Уј. истравнти, истравГш сврш. стравом, страхом испунити кога, престрашити, поплашити.— Циганка . . . задихано говори: »Ах, жено . . . што ме препаде и истрави. Смрт ме пређе, па ето.« Андр. И. Зстрага ж 1. истражни, иследни поступак с намером да се открије кривииа. — Проживл>авао сам све оно што сам доживио за пет мјесеци истраге. Чол. Може доћи и до истрага, прегледавања старих рачуна. Кол. 2. уништење, пропаст. — Унутрашњег непријатеља био је решен гонити до коначне истраге. Јов. С. И нека се гложе у свађи до истраге. Нех. истрагати, -ам сврш. истрагом пронаћи. — Генезу песама је врло тешко уходити, врчо тешко истрагати. Сек. истрадати, Лстрадам сврш. докраја страдати, сершити страдање. — Не прекида се ланац хероја . . . јер људи страдања своја истрадали још нису. Сек. истраж&ник, -ика м онај који је под истрагом. — Цио сам дан . . . у смрдљивој соби убијајући . . . стјенице, једине наше домаће животиње5 како их зову истраженици. Чол. истражАвалац, -аоца м = истраживач онај који што истражује, 1и.питује, испитивач, проучаеалац.

истраж&валачки, -а, -о = истраживач-

ки који се односи на истраживаче и на истражиеање. — Удубио је свој истраживалачки поглед. Бег. истраживање с гл. им. од истраживати.

530

ИСТРАЖИВАТИ — ИСТРАНЏИРАТИ

истраживати, -ажујем

1. несврш. и

и с т р а ж п и к м 1. истражитељ Џ). — [Кривца село] познаје боље него што би га истражбвач, -ача м = истраживалац. могао познати и највештији истражник. — Утицај мистика оплеменио је уметност Нов. Пристиже и други жандар истражник. баш зато што су мистици највећи истра- Божић. 2. истраженик. — То пјева он, Милан истражник, који већ дуго чами у живачи унутрашњих вредности. Дуч. истражном затвору. Коч. 3. покр. онај којему истраживачнца ж жена истраживач. се кућа истражила, који је последњи од свога рода. — Помамио си се око звона и задужбиистраж&вачки, -а, -о = истраживалана као да си самохран и истражник, а не на чки. — Под проналазачким, истраживачким крду дјеце и у дугу до ушију. Љуб. методама подразумевају се путеви или начиАстражников, -а, -о који припада истрани како се долази до сазнања истина, како жнику. се истина истражује. Лог. 1. Встрајан, -јна, -јно који у чему истраје, истражнлац, -иоца м онај који што издржљив;упоран. — Самоук . . . али даровит, истражује, истраживач. — Излет један из енергичан, борбен, истрајан . . . он [Вук] је Зајечара са доктором . . . који је сам истражина бојно поприште излетао сам самцит. Прод. лац, показа нам да се . . . здесна од пута бстрајан, -а, -о којије трајао дуже вреналази трахит. О 1875. мена; дотрајао, изношен. — На [старици] . . . истражитељ м 1. правн. службеник беху искрпљене, истрајане хаљине. Дов. који врши судску истрагу; истражни судац, бстрајао, -ала, -ало који је прешао своје судија. — Треба припремити просторије за време, дотрајао. — Овај нови апарат власти судије истражитеље и среске судије који ће . . . одбацује истрајале и превазиђене устанообављати истражне радње. Арх. 1953. Још ве окружних и среских начелстава, пореских исте ноћи до у рано јутро прегледао је управа. Пол. 1950. судац истражитељ . . . све акте у послу . . . Астрајати, -јем сврш. 1. одолети, издрбанке. Бег. 2. в. истражилац. Деан. Рј. жати у тешким условима, не попустити истражити, истражим сврш. 1. испита- чијем притиску, устрајати, одбранити у ти брижљивим, марљивим тражењем. — борби своје положаје. — Био је решен да исДао је истражити гдје треба да се подигну траје док у њему тиња искра живота. Мил. В. нове жупе. Шиш. Иван је . . . дошао . . . Могла је проклетница да до краја истраје у овде да истражи и испита неке грађанске борби с њиме. Гор. 2. утаман изгубити, жртве у циљу издавања помоћи. Шуб. 2. пропустити (о времену). — Камо моји љетни правн. извршити судску истрагу, ислеђење, данци што ја истрајах. Вук РЈ. иследити. 3. покр. уништити, истребити да истрајисати, -ишем сврш. необ. трајане остане ни трага (породици, племену), ти у току каква еремена; достати, бити ископати(4). — Зар није доста што су ова доста. — Са колико си пара пошао у рат? села попаљена прошле јесени, него хоКете и — Са један динар. — Па да ли ће моћи да ове године да нас смудну четници. То би ти истрајише до краја рата? Јак. значило да сте ви прегли да — истражите Зстрајно прил. на истрајан начин; овај народ. Лал. стално и доследно. — Помиње се истрајно да ~ се покр. а. уз. повр. уништити један се теорија историје не може делити од другог. — Јер ако се листом истражимо, ко теорије језика. Сек. ће ти се за гријех кајати који паде на српско истрајност, -ости ж особина онога што кољено? Њег. б. истражити (3). — Слутећи да ће му се кућа брзо истражити, стари је истрајно, издржљивост. — Стаљинград . . . примјер је истрајности. Тито. Вук се медик . . . изучи својој вјешгини свога слугу. бацио на реформу језика и правописа с Мат. изванредном смелошћу и показао је у том Лстражки и бстражни, -а, -б 1. који се послу необичну истрајност. Прод. односи на истрагу и судски поступак у испграНстранип м чоеек из Истре. зи: <—' судац, судија. — Споро протичу Нстрапка ж женска особа из Истре. дани у истражном затвору. Чол. Истражне списе . . . ласније је одстранити. Нех. 2. астрански, -а, -б в. истарски. — Из који врши истраживања, који припада истра- записа наиме о међама господе истранске живачу и који је у вези с његовим радом, црпимо вијести о нашим глаголским листиистраживачки. — Код . . . предузећа . . . ко- нама. Јаг. лектив се већ образује код истражних радова истрапџирати, -анџирам сврш. покр. да би се још више проширио у периоду транџирајући расећи на комаде; фиг. сасвим изградње. Пол. 1957. утући, убити. — Та није да сте га [у полеуч. према истражити. 2. проучавати.

ИСТРАЋИТИ — ИСТРЕСАК

531

мици] посекли, него сте га истранџирали — вели Клицин. Срем. бстраћити, -им сврш. потрошшпи, расути трошгњем: -—' имање. Р-К Реч. истрачити се, истрачим се сврш. покр. уништити се, изумрети (о породици, кући, племену кад умре не оставивиш порода). — Прилучи се . . . да се истрачи један богати Зећанин, ујак Златијин, који, не имавши од срца порода, остави све његово сухо и сирово Златији. Љуб.

поред свега тога, имао у себи нечега ширег. Јов. С. нстр<§бити, истребим, ијек. истрнј^бити, сврш. 1. требећи очистити. — Две . . . најстарије . . , ишле . . . Миони . . . да их . . . од ваши истреби. Рад. Д. 2. униилтити, искоренити. — Оне рогате ђаволе некако истријебисмо. Јурк. Не можемо се . . . ни тада надати да ћемо истребити све болести редом. Батут. ~ се уз. повр. уништити се међу собом; неетати, ишчезнути. — Једну једину идеју бстраџбина ж покр. оно што су ново- његују у својим главама како би се што насељени, удомаћени плаћали месној цркеи прије и што окрутније узајамио истријебили. за права која су у њој стицали. — Платите Крл. Хајдучке дружине нестају онда кад цркви истраџбину, а селу натраџбину5 или више не ваљају и саме се истребе. Сек. га већ нећете . . . међу нама пирити. Љуб. истребљавање с гл. им. од истребљавати. истрбушити, -им сврш. истурити трбух. истребљавати, -ебљавам •= истребљи~ се истурити се трбушасто, бити вати несврш. и уч. према истребити и истриистурен у облику трбуха. — фиг. Високо јебити. изнад улица на бедему земље истрбушиле се истребљбње с гл. им. од истребити и погдегде кућице. Рист. истријебипш. бстргати, -ам сврш. тргањем повадити, истрббљив, -а, -о који се може истребити. сасвим потргати, на комаде раскидати. — Р-К Реч. — Волим да ме вуци истргају него да ме се истребљ&вање с гл. им. од истребљивати. његова рука дотакне. Коч. фиг. Истргана истребљнвати, -ебљујбм несврш. = душа не налази опреке више онако тешкима истребљавати. и неподносивим, као што . . . их је у први крај представллла. Коз. Ј. истребљ&вач, -бча м = истребитељ. истребљбвачкн, -а, -о који ее односи бстргнути, -нем (аор. 2. и 3 л. Истргку, бстрже и истрже) сврш. 1. наглим покре- на истребљиваче и на истребљивање. — том извући што из чега, силом ишчупати. — Српски народ био је поробл>ен заједно са осталима, и истребљивачки бес окупатора Она у тренутку истрже Микин нож иза највише се ка њега окомио. Пиј. припашаја. Коч. фиг. Било ми је пусто и досадно, и као да ми је нетко све мисли истреж&бње с гл. им. ид истрезнити истргнуо. Ков. А. 2. фиг. добити шгпо од (се) и истријезнити (се). Прав. кога, дочепати се чега силом, изнудити. — истрбзнити, истрезним, ијек. истријезНије хтјела да тјера мак на конац . . . знајући нити, сврш. а. довести кога у трезно стање, да има времена да је шчепа, да јој истргне растрезиити. б. фиг. повратити коме споону тајну из срца. Кум. собност да трезно расуђује, да се ослободи од Изр. ~ ( к о г а , што) и з срца заборавити каквих предрасуда. — Што даље да налразно (на кога, на што); ~ с кореном потпуно, тандрче, да траћи речи, кад су оне немоћне саевим, радикално уклонити. да Спиру од обамрлости истрезне? Рад. Д. ~ се 1. ослободити се силчм, отети се, ~ се доћиксеби, постати трезан, осепшти ишчупати се из чега, од кога. — Рада рашири се трезан, растрезнити се. — Ускоро се . . . руке да је загрли, али се девојче изви и пропио, и како се први пут опио, није се истрже. Ад. Једва се истргнем из његова никако вишк све до смрти ни истрезнио. загрљаја. Хорв. фиг. Није било никако могу- Срем. фиг. Истријезни се зачас од љутине ће да се истргнем из те невоље. Ђал. 2. кад видје сина онаква. Мил. В. нагло св појавити, избити; нехотично се испоистренирати се, -^нирам се сврш. љити (о задржаваним чувствима, речима и тренирањем извежбати се. — Одговорио сам ел.); отети се (коме). — У исти час истрже му . . . да сам се ја за оваква ноћивања добро му се дубок уздах. Мул. истренирао. Чол. Кад се увјежба, изрутиистргнуће с гл. им. од истргнути (се). нира, истренира, онда ће у Загреб. Бег. встреба ж истрага(2), истребљен,е}уншиистресавати, -есавам несврш. в. истретење: рат до истребе. Р-К Реч. истр&битељ м = истребљивач онај који истребљује, уништава. — Револуционар, терорист, истребитељ ројалиста3 он је, 34*

Дстресак, -ска м 1. оно што остане кад се што истресе. — Пијане приче су у ствари . . . душевни истресак, исповест.

532

ИСТРЕСАЊЕ — ИСТРНУТИ

Рад. Д. 2. фам. и вулг. последае дете које се у родитеља роди. Р-К Реч. истрбсање с гл. им. од истресати. истрбсати, истресам = истресивати несврш. и уч. према истрести. истресивати, -бсујем несврш. = истресати. Астресине ж мн. 1. оно што се као последње истресе. — Жене се бацише на вреће па стале сабирати шећерне и брашнене истресине на папир. Гор. 2. последњи пролетњи енег. Вук Рј. истрбскати, истрескам, ијек. истријескати, сврш. изломити у треске. — Зар он да ми нешто пребацује. Њему ћу ја вретено преко носа истријескати. Вуков. истр<5сти и &стрести, истрбсем сврш. 1. а.- тресући избацити, просути што докраја. — Ма имам и ја кесицу, али што метнем, опет истресем. Сек. Испао је . . . на улицу као да га је тко истресао из тамне вреће. Перк. б. тресући очистити од прашине: ~ ћилим. 2. фиг. а. испити надушак. — Пошто истресе полић, као да му очи мало оживеше. Лаз. Л. Прво у крчму сврати и попи по једну с ногу. А затим истресе многе. Ил. б. нагло, брзо изговорити све што се има рећи. — Таки си, веле, и таки био, и истресу му све што некад нису смели рећи. Чол. Ту бијаше му прва »штација« да истресе и претресе новости које је похватао. Кол. Изр. '»' душу измучити се од трешње, дрмања (возећи се по рђаву путу); ~ џ е п (чији) измамити коме сав новац. ~ се 1. фиг. испразнити се, излити своје срце, олакшати срцу, изјадати се. Р-К Реч. 2. (на кога) изгрдити, испсовати (кога). истрбштити 1 , -им сврш. избуљити, избелити очи, погледати одвећ раширених очију. — Истреште очи на мене као да ће ме прождријети. Љуб. Тако ће негде да истреште очи. Дом. нстрбштнти*, Астрештим, ијек. истријдштити, сврш. притискујући исцедити. — Ако налијемо истрештенуЈ исцеђену комину још једанпут раствором од шећера па . . . пустимо да преври, онда добијемо другенац или комињак. Батут. јкстрешчад ж зб. им. од истрешче. Прав. Дстрешче, -ета с истресак (2). Р-К Реч. истрзавати, -трзавам несврш. и уч. према истрзати. јкстрзан, -а, -о истрган, испрекидан. — Стално је била главобољна и тужила се на истрзан сан. Сек. Подиже главу и спази где се истрзана и као хармоника развучена колона клатари уз брдо. Марк. М.

истризакица ж покр. острижак, одрезак истрижене вуне. — Спредњи краји зубуна, од појаса до дна, нарешени су истризаницама од свите различне боје. Љуб. бстрзаио прил. на истрзан начин, испрекидано. — Цело је време истрзано мислио и премитшао за кога да се определи. Ћос. Д. бстрзаност, -ости ж особина онога што је истрзано, испрекиданост. — Својим склоностима за мирно реалистичко приповедање додао је нешто експресионистичких истрзаности и рескости у тексту. Михиз. бстрзати, -ам сврш. тргајући раскидати, искидати. — Ако сада ја из кола викнем, Турци ће те ножима истрзати. НП Вук. нстриј&бити, истријебим, ек. истребити. истријезпити (се), истријезним (се), ек. истр^знити (се). истриј&скати, истријескам, ек. истрсскати. истриј&штити, истријештим, ек. истрбпггити. Астринитн, -им сарш. претворити у трине, уситнити. — Леђа су га . . . болела . . . раздражена лежањем на танкој, тврдој струњачи од прашњаве, истрињене сламе. Дав. Дстрићи, -ижем сврш. 1. сершити стрижење на више објеката. 2. изрезати, исећи на много делова; стрижењем исећи. бстрицкати, -ам сврш. на ситно истрићи. — Уздуж латица опрегљаче пришите су двије -уставе изашаране истрицканом свитом. Љуб. истркати, истрчем сврш. 1. истрчати (7). — Мати жалосна, плачна истркала преда њ. Мул. Све је село истркало да види сватове. Берт. 2. пустити коња да се доеољно натрчи. Вук Рј. ~ се доволно се истрчати. Зстрке прил. изатрке, трчећи. — Накашља се мало и проговори као истрке: треба да се изврши наредба министрова. Ранк. истркивати, -тркујем несерш. и уч. према истркати. истркнутн, истркнем сврш. иетркати, истрчати. истрљатн, истрљам и истрљатн, -Зм сврш. 1. очистити трљањем. — Узмем обућу . . . истрљам је, каише намажем па оставим на место. Вес. Чинило ми се као да су сви истрл>ани јеленском кожом. Торб. 2. проћи више путпа по чему дланом, ручником и ел.; истрши, измасирати. — Оди де, Паула . . . истрљај ме добро где стигнеш. Сек. —-' се очистити се трљањем. бстрнути, -нем сврш. угасити, утрнути. Вук Рј.

ИСТРОВАТИ — ИСТРУЋАТИ истрбвати, иструјем

сврш. а. многе

потровати, отровати све редом. б. фиг. извршити штетан или убитачан утицај на кога, искварити. — Е, моја дјецо, истрово је Швабо свијет, опоганио и превјерио . . . Нико ником не вјерује. Коч. ~ се искварити се. — Браћо моја, што која година, све слабије. Опогани се свијет, истрова се. Коч. истропати, пстропам сврш. исећи на крупније комаде, на парчад. Р-К Реч. Дстрошен, -а, -о 1. који је трошењем, употребом доведен докраја, дотрајао. — Куће су им споља старе, истрошене, готово посивјеле од кише и трајања. Ђон. Кола су стара, истрошена. Наз. 2. телесно ослабљен, исцрпљен, изморен. — Чинила му се нешто напаћена, уморна али нимало остарјела или истрошена. Бег. Моје тело, истрошено и сагорело од маларичних напада, жудило је за домаћим миром. Јак. Астрошеност, -ости ж апање онога који је истрошеп и онога што је истрошено. — Нађе [лекар] да је стање озбиљно, претерана анемија, истрошеност целог организма. Ћос.Б. встр&шити, истрошим сврш. 1. много потрошити у (на) што, дати све што се има за што. — Истроше људи и црно испод нокта док дођу до неког свог права. Глиш. 2. покр. измрвити што на трохе, мрве, иситнити, истуцати, издробити, уситншпи. — Кад се окори горњи слој леје, ваља кору полако истрошити. Торд. <—' се 1. врло много издати, потрошити. — И ми смо се, верујте, истрошили много. Дом. Било је несреће, а ја се посве истрошио. Шен. 2. фиг. изгубити снагу, поетати физички слаб, ослабити. истрпавати, -трпавам иесврш. према истрпати. нстрпати, -ам сврш. избацити што је било утрпано; ископати. — Мили мртви ту нам почивали док им Турчин кости не истрпа. Ботић. истрпети, -пим, ијек. истрпјети, сврш. поднети, издржати, упорно докраја (бол, патњу и сл.), одржати се, претрпети. — Притијешњен реским болом не могах да истрпим, већ викнух на сав глас. Вуј. Урмово . . . дрво у оним пустињама . . . истрпи највећу жегу и сушу и не пропадне. М 1867. истрпјети, -пим, ек. истрпети. јкстрти, истрем и Лстарем сврш. 1. довршити трење. 2. честом употребом, трењем учинити дотрајалим, излизаним, похабаним. — [На каменој плочи] иза ч, пгго значи тисућу, има на истртом мјесту још простора за два слова. Водн. Како су стара,

533

истриена и изанђала ова кола! ЛМС 1957. 3. бришући осушити, очистити, шглачати, ишчистити; избрисати. Р-К Реч. 4. истрљати, измасирапш. ~ се 1. излизати се; избрисати се\ уништити се. 2. истрљати се. истртљати, -ам сврш. избрбљати, изблебетати. Р-К Реч. бстрћи, -ргнем сврш. в. истргнути. иструбити, -им сврш. свршити трубљење; фиг. разгласити на све стране. истругавати, -угавам несерш. и уч. према истругати. истр^гати, Лстружем сврш. 1. свршити стругање, остругати шгпо изнутра, очистити од блата. — Да доспијемо . . . волове гдје у потоку овако чесалима истругати. Ков. А. 2. стругањем изглачати, изгладити, дати потребан облик. — Викни момцима да брже истружу корито. Бен. иструдити, &струдим сврш. заст. покр. трудом заслужити, зарадити. — Трапари (траписти) што бољега иструде, то је за госте. Павл. иструднети, -дним, ијек. иструдњети, сврш. покр. постати уморан, преморити се. — Ја сам ионако изнемогла и иструдњела. Бег. иструд&ети, -дним, ек. иструднети. Аструлити, -им сврш. = иструнути постати труо, распасти се због труљења. — Чарапе ми иструлиле од зноја. Моск. Ваљда им је коријен иструлио. Пав. иструнити, кструним сврш. чешљем ишчистити, избацити (уши, ваши из косе). Вук Рј. ~ се издробити се мрвљењем. — фиг. Ја и не сумњам да су се многа Дојчевићева причања иструнила у толико дуго вријеме. Љуб. Аструнути, -нбм сврш. = иструлити. — Дуб изнутра сасвиме иструно. Радич. истр^ситн, иструсим сврш. трусећи, тресући испразнити, испити до дна, искапити. — Пијуцкајући и чаврљајући иструсили [су] три чашице. Кол. Иструсише неколико чаша заједно. Ћип. Дструскати, -ам сврш. иструцкати. ~ се иструцкати се. — Врло сте се иструскали . . . да вам ие би нашкодило. Бен. нструснути, иструснем сврш. иструсити. — При тим ријечима иструску Ивакић чашицу, па настави. Шен. иструћати, иструћам сврш. нем. изрећи, бубнути. — Имао [је] неки . . . богодани дар да иструћа какву глупост, којом га ни најдуховитији човек не би могао оклеветати. Срем. Али сам опет и ја шој иструћао једну бесмислицу. Ком.

534

ИСТРУХНУТИ — ИСТУПЈЕТИ

бструхнути, -нем сврш. в. истручути. — Не дам свога . . . да макар зато иструхкуо у криминалу, али не дам! Бен. По прозорима лцестимично . . . запрашенвЈ иструхле дрвене решетке. Радул. бструцкати (се), -ам (се) сврш. дем. труцкајући продрмати (се), трешњом, дрмањем измучити (се) (нпр. на колима по рђаеу путу). истрфљати, -ам сврш. в. избрбљати. Р-К Реч. нстрцати, истрцам сврш. ношењен похабати и искрзати, отрцати, излизати на појединим деловима. — За пећи . . . стајаше неки стари шарен ковчег са сасвим истрцавдш словима. Лаз. Л. Има на себи чакшире, шарене од мрља и истрцане на рубовима. Кос. ~ се повр. — На њему [кожуху] се истрцала свила па се везови покварили. Торд. истрчавање с гл. им. од исшрчавати. истрчавати, -трчавам несврш. и уч. према истрчати. истрчао, -ала, -ало који стрши далеко испред чега, истурен. — Довољно га је било видети онако . . . грудатог и трапавог истрчалог грудног коша, масивних рамена. Дав. У разговор се умијеша . . . крупан младић са шиљатим носом истрчалим далеко испред лица. Лал.

лакше кад куће с вида изгуби и насаму се сама себи истужи. Ћип. истумачитељ м заст. онај који што истумачи. — [Хрватски језик] његоваху прости попови глагољаши онако како им га [је] повјерио . . . први истумачитељ »хрватске књиге«. Јаг. истумачити, -умачт« сврш. сасвим протумачити, докраја протумачити, све објаснити. — Дедер ми сан истумачи. М-И. Мит о вавилонској кули још нијс доста истумачен. Сек. 4ступ м (ген. мн. иступа) 1. реч, изјава, представка и СЈ . којима ко иступа пред другима. — Штросмајеров је мужевни и патриотички иступ у Бечу придигао крила народној свијести. С 1911. 2. испад, негпактичан поступак, преступ. — Све мане и слабости ових личности, сви њихови иступи и погрешке, све је то обележје целокупног друштвеног стања. Прод. Због његових политичких иступа Сремца су противници држали реакционарцем. Барац. иступање с гл. им. од иступати. иступати, иступам несврш. и уч. према иступити.1 иступети, -удим, ијек. истулјети, сврш. постати туп. иступити 1 , &стулим сврш. а. изићи из реда и стати изван њега, обично напред. — Ко од вас изјављује да нема снаге да остане у одреду, нека иступи. Чол. Окда је старица истрчати, -чим сврш. 1. изићи трчећи, трчећи појавити се где. — Чобани су истрчали истулила, лришла к мени. Хорв. б. изићи, пред нас. Чол. 2. фиг. пре других или неумесно исписати се (из друштва, завода и сл.). — Сваки члан има право на крају године да уплести се {нпр. у разговор), умешати се у што унапред. — Одговарам му да је то лаж истули из друштва. Лапч. Давала је утисак и клевета, и за то ћу га тужити суду . . . . . . девојке која је недавко иступила из Зар истина? истрча неко с питањем. Ранк. конзервативног васпитног интерната. Петр. 3. истркати (2). — Тражио је . . . да му В. в. изићи пред јавност, пред слушаоце с паша дозволи да потрчи коња, а пошто га каквом изјавом, говором за или против кога, истрчи, вратише се. Сиј. за шта или против чега. — НећеШ да исту~ се 1. фиг. истрчати (2). — Било му је пишотворено. М-О. Може јавно даиступи: то би било опасно. Ћос. Д. г. начинити глупо што се тако истрчао са смијехом. Шег. иступ (2), испад. — Што је теби дало права •2. натрчати се у довољној мери. — Истрчало се дијете, па се уморило. Шуб. да без ичег конкретног у руци иступиш онако инфамно? Крл. Прво његово јасно истрчити, истрчти сврш. само у изразу: ~ очи избуљити, избељити. — Исплазило осећање било је осећање кривице што је онако иступио пред одредом. Ћос. Д. блашче језик, истрчило очи. Новак. исту^гати*, иступим сврш. начинити истршати, -шим сврш. истурити нешто што тупим. — Оловку ћете иступити тако да стрши. — Под једник столом бележећи све ситне и крупне цифре. Пол. дријемао је . . . пас Муњко . . . истршалих 1958. кукова и ребара. Десн. Изр. ^—> зубе на чему, о ш т о тешко истубока прил. из основа, из тежља. се на чему промучити узалуд. Бен. Рј. ~ се поетати туп; изгубити осећај за нешто, отупети. — фиг. Иступи се пусти истужити се, истужим се сврш. исказапонос који овдје више ничем није служио. ти своју тугу. — Истом Мара сестри се Лал. истужи . . . око јој се нехопше отме, те слази сретнога Адила. Ботић. Чисто јој је иступјети, -пим, ек. иступети. * ... г >

ИСТУПЉЕЊЕ — ИСУТИ истуговбње с гл. им. од иступити (ее). бстуини, -а, -5 који се односи на иступ. Р-К Реч. Астуштк м онај који чини иетупе. — Пишем о алкохолу добричина и сањара, а не о алкохолу истудника и преступника. Ујистуравати, -уравам несврш. в. истурати. нстурање с гл. им. од истурати. истурати, истурам несврш. и уч. према истурити. Астурен, -а, -о истакнут, избачен; испружен напред. — Падоше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица. Ранк. Сметен крене.м напријед истурене главе. Пав. Дезертирати са истуреног положаја . . . то би заиста била издаја. Бар. вхтурепост, -ости ж особина и положај онога што је истурено. истуриватн, -урујем несврш. в. истурати. Астурити, -игл сврш. 1. а. ставити на видливо место, истаћи. — Он истури заставу на улицу, ветар је дохвати и поче лепршати њом. Ћос. Д. Истурио је страже са обе стране реке. Андр. И. б. учиншпи покрет напред или према горе каквим делом тела (ногом, руком). — Мара истури прва главу пригнута. Кал. 2. избацити. — Туђа земља истуриће странца. Јакш. 25. Изр. ~ п у ш к у опалити. — Турци истурише још неколико пушака према тој страни. Андр. И.; ~ реч проговорити, изрећи, изустити. — Оштру ријеч никад не истурИЈ сем кад нетко опсује крај гумна. Сиј. ~ се а. преместипш се на видљиво место, показати се. — У по тога крвавога јада истури се делија незнана, сва у сухо злато закована. Март. б. помакнути се, учинити покрет. — Он се истури мало натраг, зажмири . . . и заједљивим тоном изговори. Дом. истурпбјатн, -ам сврш. 1. турпијом истругати. — Нема ноћи кад се не истурпијају решетке на нечијим прозорима. Бан. 2. турпијом зарадити. Бак. Реч. бстурчити и дстурчити, -им сврш. сва лица редом учинити Турцима. — Ма би наша станишта пожгали . . . и дјетиће истурчили луде. Март. ~ се постати Турчин. — Зато треба нашим калуђерима благодарити . . . те се кисмо истурчили. Нен. М. Проносио [се] глас да му се дједови истурчили. Торд. истутњавати се, -утњбвам се несерш. и уч. према истутњати се. и с т у т а а т и се, -ам се сврш. = истутњити се тутњати до миле воље, избеснети

535

се, тутњавом, виком искалити евој бес. — Али се старац био страшно наљутио: удари једанпут жену . . . па пошто се истутња, излете у двориште. Моск. Кад се тај чандрк, та лупа и шкрипа истутљаше, чу се онај глас мрака. Сим. истутњитн се, -им се сврш. = истутњати се. — Али тај је бијес био под поклолцем од сламе и некако се истутњио јадно и неопасно. Мар. Имало је ту нешто што мора да се истутњи у псовкама и шкргуту до изнемоглости. Лал. истућн и јкстући, истучем сврш. 1. избити, испребијати, излупати, измлатити, побити. •— Ал'

утече од Босне везире, и

још с њиме нешто мало војске, истучено и све израњено. НПВук. Тијело му као олово, глава као истучена. Цар Е. 2. ударцима уситнити, тукући измрвити, истуцати. — У застругу теслом [осушену змијину главу] истукао, на пепелу овлаш загрејао и дечку на прсима у пределу срца превио. Рад. Д. ~ се уз. повр. испребијати се, измлатити се жђусобно. — Сад ми кажите . . . ако се и истучемо, хоћемо ли с тим пресудихи чија је лудост највећа? Вук. бстуцати, -ам сврш. туцајући уситнити, измреити. — У торби [вам је] једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. Ранк. ох се туцапем измрвити се. — Звијезде би се истуцале, а то бог не да, зашто би велика штета била. Вел. бстуцкати, -ам сврш. дем. стући у сасвим ситне мреице. Р-К Реч. истуширати, -уширам сврш. окупати и истрљати кога под тушем. ~ с е повр. — Устао је у шест сати> обријао се, а затим се чврсто истуширао. Кол. исукавати, -укЗвам = исукивати несврш. и уч. према исукати. исукати, исучсм сврш. сучући изгући; извадити. — Поручник исука сабљу. Лаз. Л. фиг. Од те задшшљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној. Мат. Настоји исукати из гласа сву топлину. Мих. ~ се одмотати се, растегнути се (о ономе што је било савијено). — фиг. На ссоском пашњаку . . . цеста се ксукала . . . у развијен лук. Павл. исукнвати, -укујем иесврш. = исукавати. бсусовац, -бвца м члан реда католичке цркве Дружбе Исусове. Асусовачки, -а, -о који ее односи на исусовце. бсути, испбм сврш. =» изасути. — фиг. Исуо је из очију мили дјевојачки лик, па су остале празне, мутне. Мих.

536

ИСУШЕНОСТ — ИСХИТРИЛАЦ

бсушенбст, -ости ж особина и стање Лсфурнтн, -им сврш. опржити, ожећи. онога што је исушено. ^сфућкати, -ам и исфућкати, исфућкам исушиваље с гл. им. од исушивати. сврш. нар. извиждати. — Исти та) народ исушивати, -ушујем несврш. и уч. према исфућкат ће пијана човјека. Шов. исушити. исфуцатв се, исфуцам се сврш. иар. исушити, исушим сврш. 1". учинити доћи у бедно, слабо стање дугом употребом, суеим, уклонити из чега воду или влагу. — похабати се, офуцати се; олињати се. — Мале, витке . . . деветке отпјевале су своје Мисли Шваба да нам разапне и исуши коже . . . исфуцале се. Сим. као зечевима. Ћос. Д. 2. фиг. довести до крајње исцрпљености. — Опрости ми, крив &схабан, -а3 -о који је од дуге употребе сам . . . Наташа, ја сам мозак свој исушио. истрошен, олињао. — Одело исхабано, Вас. кошуља прљава. Петр. В. <-~> се 1. постати сув, пресушити, остати јксхабати се, -ам се сврш. дугом се без воде. — [Београдски водоводи] који су употребом истрошити, олињати, излизати некада . . . Београд обилато водом напајали (р одећи и ел.). . . . с временом ће се сасвим исушити. Панч. псхађатн, исхађам несврш. покр. в. 2. осушити се, измршавити. — Јадница је у посљедње ври)еме сасвим пролала, исходити. — Њима исхађаше [Сукце] . . . исуишла се и укочила као даска од чамовине. крвљу надојено. Јурк. Донч. бсхарати, -ам и псхарати, исхарам исфабриковати, -кујем сврш. 1. изра- сврш. опљачкати, опустошити докра]а. — дити на фабрички, творнички начин,у великој Истрошена, исхарана, она тек сада ОСЈМИ у количини, индустриЈски произвести. — фиг. читаву животу сијевање и муку. Радул. Онда . . . ћемо да исфабрикуЈемо наше Дсхарчитп, -им сврш. изершити харчење законе за нашу потребу. Лал. 2. разг. ир. докраја, сасвим истрошити. Бен. Рј. а. произвести нешто у великој мери ради исхаснитп, им сврш. извући хасну, састм продаје, публицирања и сл. — Исписивао је искористити. Бен. Рј. стихоградитељ . . . исфабриковао стихове. бсхекловати, -лујем сврш. нем. варв. Сек. б. (коме) злонамерно оптуокити кога за нешто што нцЈе учинио, подметнути. — хеклован>ем, кукичањем исплести, извести. — По . . . фотељама исхекловани јастучићи. Већ Јуче је на силу хтео да му исфабрикује вештачки прекршај демократског центра- Срем. лизма. Дав. исх^рити, исхерим сврш. постаеити исфантазирати, -азирам сврш. створи- нахеро, накосо, искосити, искривити. Бен. Рј. ~ се стати нахеро, косо, искривити се. ти у машти, измислити. — Настојао [је] да исфактазирам линију његова личног жи- — Малени прозори погрбили се и исхерили према страни којој је цела зграда посрнула. вота. Десн. исфорсирати, -брсирам сврш. нагло, Шапч. исхинити, исхиним сврш. заст. преваром форсирано истаћи на видан, значајан положај; форсирано, вештачким мерама створити. — измамити. — Ал' шта ћете рећи . . . кад први судац у држави исхини удовици Шта је Партија нашла у њему и толико га уговор, па га раздере. Шен. исфорсирала? Лал. Ова) пут . . . мислим говорити . . . о једном аспекту једне исфор&схитити, -им сврш. избацити. — сиране аутономије. Пол. 1957. Здраво тијело [би јело] одмах исхитило. Куш. бсфригати, -ам сврш. покр. извршити ~ се изметнути се, исперити се, извитофршање, испржити. И-Б Рј. перити се (нпр. даска кад постане неравна). исфризбратн, -изирам сврш. уредити И-Б Рј. фризуру, потпуно, сасвим извршити фризираАсхитрен, -а, -о умешан, лукав. — ње; фиг. приказати што лепшим него јесте. — Све мораш обрадити и исфризирати Морална и материјална беда . . . добрим је делом резултат ових исхитрених доктрина. по свом укусу. Мар. ~ се повр. — фиг. Најприје да чујем Д 1934. Његова исхитрена музикашка глава твоја . . . уљепшавања, да се искитиш муче- умах упозна ситуацију. Ков. А. ништвом и исфризираш што згодније. Бег. Асхитреност, -ости ж својство онога што бсфркнутн, -нем сврш. покр. излетети. је исхитрено. нсхитривати, натрујем несврш. и уч. Дсфугован, -а, -о који је пун фуга, саспрема исхитрити. тавака, пукотина. — Коса му је дим што нечујно пуже по исфугованој цокли хапсане. нсхјктрилац, -иоца и исх&тритељ м Ђос. Д. _ заст. онај који је нешто исхитрио, измишљач.

ИСХИТРИТИ — ИСХРАКАТИ

537

бсхитрити, -им сврш. заст. створити уштапа, једне ноћи летње. Дуч. Ноћ прође

маштом, измислити. — Чини [се] да им је [драмама] пјесник сам исхитрио садржај. Водн. Сад видиш и сам да моја јутрошња натуцања нису била исхитрена. Цар Е. исхладити (се), исхладим (се) сврш. постати хладним или хладнијим. — Тада се она сјети да ће кава исхладити. Ћип. [Ваљкаста пећ] се одмах и исхлади чим се ватра угаси. Батут. исхлапелост, -ости, ијек. исхлапјелостЈ ж својство онога што је исхлапело или исхлапило. исхлапео, -ела, -ело, ијек. исхл&гао; фиг. слаб духом, слабоуман. — Ево нове буржоаске класе која замјењује исхлапјелу феудалну аристокрацију. КН 1936. У друштву исхлапелог каквог старчића. . . особито му је било задовољство по читаве сате . . . брбљати. Маш. исхлапети (се), -пим (се), ијек. исхлЛпјети (се)3 сврш. = исхлапити (се). — Или сте тамо сви полуд^ели или сам ја исхлапио. Крањч. Стј. А сва ока мала злоћудност исхлапје у обилну млазу тихих суза. Креш. дсхлапнна ж оно (пара, мирис) што се из чега исхлапи, испарење. — Зрак мекан и топао љупко се гибље . . . одишући лаганим исхлапинама оморике и бора. Леск. Ј. исхлапио, -ила, -ило, ек. исхлбпео. исхлапптн (се), -им (се) сврш. = исхлапети (се). 1. а. испарити се, изветрити. — [Сузај је пузала низ овлажене зјенице полако низ лице, пак би исхлапила на врућој пути. Војн. б. изгубити мирис, јачину, укус. — Оно што још има у флашама [коњака и рума] исхлапило је. Петр. В. Стајало је на столу сијасет лончића с омазаним поклопцима да се не би исхлапио који сласни производ старинске . . . кухиње. Шов. 2. фиг. мало-помало, неприметно, постепено ишчезнути. — [Пјесници] ишчезавају и исхлапе исто тако брзо како су се појавили. Уј. Све оне љаге . . . сасвим су већ биле исхлапиле. Нам. 3. изгубити памет, подетињити. — Недрета је исхлапила. Нам. исхлапјелост, -ости, ек. исхлАлелост. исхлапјети (се), -пим (се), ек. исхлбпети (се). исхлапљ^ше с гл. им. од исхлапити, исхлапети и исхлапјети. исхлапљив, -а, -о који може исхлапити. псхлапљивати, -апљујем несврш. и уч. према исхлапети и исхлапити. — Вода из оцсана исхлапљује па у облику кише и осталих оборина натапа копно. Бот. &сход м 1. а. излаз(ак) Сунца, Месеца над хоризонт. — Склопи очи сетне, у исход

мирно, но по исходу Сунца море се узбурка. Маж. Ф. б. заст. страиа где излази Сунце, исток. — Уминуо облак на исход. Шен. 2. начин, средство којим сг решава каква тешкоћа, излазак из тешке ситуације. — А сад не види никакав исход, а опет нешто очекује. Кал. 3. а. свршетак, крај, завршетак. — Једну сам душу тражио у свету . . . и нашао опет на исходу мету: ћутање своје. Мас. б. резултат чега. — Он . . . се . . . радовао баш таквом исходу ствари. Божић. Твоја је ствар праведна, те у исход парнице не треба сумњати. Рад. Д. исхбдати се, исходам се сврш. много ходати, находати се, нашетати се. — Уморан сам јер сам се данас доста исходао. О-А. Поподне шетали и баш се исходали. Радул. исхбднти 1 , исход&м несврш. 1. несерш. и уч. према изићи и изаћи. 2. фиг. (из чега) произлазити, оснивати се, темељити се на чему. — У дрози . . . долазе до израза сукоби који исходе из противречности у друштву. Глиг. Ситуација [у трагедији] исходи логично једна из друге. НК 1946. исхбдитн 2 , нсходим сврш. покр. молећи, настојећи, заузимајући се око чега постићи, доћи до чега, испословати. — Тешком муком бјеше исходила мати . . . да је мајор пустио сина у прве латинске школе. Шен. Ономадне је на рачун опћине исходио допуштење за градњу жељезнице. Цар Е. — се заст. ослободити се, избавити се. — Сви народи [бијаху] . . . приправни здружити се макар с киме за исходити се данашње невоље. Старч. Шума ће се хлада исходити, срце моје јада за никада. НПХ. јксходншни, -а, -б који се односи на исходиште, полазни, почетни. — То је посљедак на који Платона води исходишна мисао о априорном знању. Баз. Асходиште с тачка, место, ситуација одаклесе исходи, полази, почетак. — Основица или исходиште тога чуда [језика] лежи у говорној моћи људској. Сек. Његови погледи . . . постали су млађем српском нараштају исходиштем за рад. Барац. Сваки потрес има своје исходиште у унутрашњости Земље. ОГ. &сходни, -а, б који припада исходу, који излази, почетни. — Исходни се Мјесец јављб издалека. Шант. Стала је поново ту на исходној тачки гдје се нашла прије толико мјесеци. Бег. исхбђеше и бсхођење с гл. им. од исходити (се). исхракати, исхракам и исхрачем сврш. храчући избацивати из грла, из уста. — Клас од пахуље дјетету одлети одмах даље у уста и једва га исхраче натраг. И-Б Рј.

538 ~

ИСХРАКИВАЊЕ — ИСЦЕДИТИ (СЕ) се храчући

очистити

грло

од

исцакала га из радње. Маш. 2. изударати, истући. — Навале на [њега] . . . исцакају га и уђе у предсобље. Дом. измлаве. Вел. исхрлк/шање с гл. им. о& исхракивати исцвасти и јксцвасти, иецватем сврш. посве, сасеим процеасти, исцеетати. исхрак&вати (се), -акујем (се) и -акивам ~ се исцвасти. — Исцвало се бајамово цвијеће. Прер. (се) несврш. и уч. према исхракати (се). исхракнути, ксхракнем сврш. хракнувисцветавање, ијек. исцвјетавање, с гл. ши избацити из грла. — фиг. Кило меке! им. од исцветавати. исхракну Срећко поруџбину. Дав. исцветавати, -етавам, ијек. исцвје~ се хракнувши одстранити слуз из тавати несврш. и уч. према исцветати. грла, прочистити грло. — Ућута [поп] и нсцв&тати, -ам, ијек. исцвјетати, сврш. исхракну се па једва чујно настави. Лаз. Л. свршити цветање; избити, развити се (о исхракњпваље с гл. им. од исхракњива- цеету), процветати. — фиг. Даровити ти (се). синови . . . сељака . . . исцветају на неком исхрашБиватп (се), -акњујем (се) несврш. огранку које се много удаљило од сгабла. Сек. иуч. према исхракнути (се). исцвјет&вање, ек. исцветавање. исхрапа ж храњегве, прехрањивање; начин исцвјетавати, -етавам., ек. исцветавати. храњења. — Почела су ратарска племена све исцзјбтатн, -§м, ек. исцветатн. више тражити стоку ради . . . исхране. Пов. 1. Таква исхрана назиза се оптималном јер бсцедак, -етка, ијек. исцједак, м и даје тијелу оптималну тежину. Ног. Асцедина, ијек. исцједина, ж оно што се Изр. д р у ш т в е н а —• храњење становисцедило из чега, г^сцеђени сок, екстракт. ништва у мензама, задружним гостионицама Деан. Рј. н сл. исцедити, исцедГш, ијек. исциј^дити, исхранити, исхраним сврш. снаддети сврш. 1. а. цедећи, стишћући изеући (текуће храном кроз дуже време, осшурати храном; састојке), истиснути, изажети. — Да га на нахранити. — Много нас је . . . па не могу мртву воштину цедиш, не би капатке масти све да исхраним. Ранк. Дошла је буна, ко исцедио. Вес. Нашао јеисцеђену . . . половину ће децу исхранити. Ћос. Д. лимуна. Макс. фиг. Све је ту зато да ти ~ се повр. — Хране једва да се исхрани- испразни кесу, да ти исциједи злехуду мо. Јакш. Ђ. У родној години Кушмељ се надницу. Сим. 5. испустити, одати из себе могаше исхранити својим житом до Божића. (текућину, течност), пролити. — Колико ли Мат. пред њом исциједих суза рад љубави наше! вххрањенбст, -ости ж својство или ста- Шен. Оно море суза . . . исциједише ове очи. Војн. в . с муком, напором извући, постићи ње онога који је исхрањен. исхрањивање с гл. им. од исхрањивати {какав резултат, признање и сл.). — За два-три мјесеца исциједит ћу то из њега, не (««)• била која сам. Сим. Ако што има, исцедићу, псхраљивати (се), -ањујем (се) несврш. па макар морали и ја и он земљу да гриземо. према исхранити (се). Чипл. 2. (обично трп. прид.) фиг. исцрпсти, псхрекати се, исхрекам се сврШ. в. истрошити, ослабити, измршавити (рд болесисхракати се. — Главар се поштено исхрека. ти, напорног рада, глади, старости и сл.). — Дук. У . . . убогом кућерку превила се суха, исхркнути (се), исхркнем (се) сврш. в. исцеђена муком и неимаштином стара исхракнути (се). — Учитељ [се] од силне домаћица. Ранк. А њих двојица сједе у том жестине накашља, исхркну и као вјетар оде. сивом свитању . . . исцијеђени и уморни од Јакш. Ђ. разговора. Донч. 3 . разг. испити посве, до &схрскати, -ам сврш. хрскајући смрвити, последње капи, искапити. — Чутуру на одушке исциједи. Марк. Ф. Кад је сву [боцу] иситнити. И-Б Рј. исцедио, тада је бесно удари о сто. БК исхујатп се, -јим се сврш. 1. пролетети, 1906. фиг. рећи полако, нерадо, преко воље, пројурити (р ветру, еремену и сл.). 2. фиг. процедити. — Марта, дохвати ми! — исминути, проћи. Бак. Реч. циједи он кроз бркове. Пав. Јесте ли преисхуктатн се, исхукћем се сврш. изви- судом задовољни? — исцеди председник кати се, исгпутњити се. — Сељак . . . се гледајући на Османа. Баж. исхуктао и изломио у узалудном бунту, па — се 1. постепено посее истећи, искападритиснут и потиштен ућуткује. НИН 1959. ти. — Сокови животни кано да су се исисцакати, -ам сврш. 1. ударајући ногом циједили. Марј. М. 2. изгубити сву текуизбацити, истерати. — Властитом когом ћину, течност. — Целу боговетну ноћ тослузи. •— Мало се исхраче и испљује, па тек

И С Ц Е Ђ И В А Њ Е — И С Ц И Ф Р А Т И (СЕ) чила јадница крв . . . па се исцедила до сржи. Рад. Д. исцеђивање, иЈек. исцјеђивање, с гл. им. од исцеђивати. исцеђивати, -еђујем, ијек. исцјеђивати несврш. и уч. према исцедити. исцблеги, -лим, ијек. исциј&љети, сврш. излечити се, постапш здрав. — Исцијељеле су сада ране љуте што грађански је рат их задао. Богд. исцеливатп, -дливам и -блујем, ијек. исцјеливати, сврш. целивати све редом, једног за другим, изљубити. — Како ли му усрдно полетише [дјеца] у загрљај те га живо исцјеливаше. Драж. — се уз. повр. дати један другоме цедове, пољупце, изљубити се. исц&литељ, ијек. исцјелител., м онај који исцељује, лечник, лекар. — После предавања [о туберкулози] пола дворане хтело је да говори са славним лекарем, исцелитељем. Макс. Морални исцелитељ је жена, мати, добар дух породице. Глиг. исц&литељка, ијек. исцјблитељка, ж 1. жена исцелитељ. 2. (у атрибутској служби, уз именице: молитва, песма) која исцељује. — Песма исцелитељка и чудотворка постала је већ у најстарије доба. Ђурић. исцблити, исцелим, ијек. исциј&лити, сврш. а. лечењем учинити здравим, излечити. — Исцијелит ћу ране, агшшце! Огр. [Доктор] слусти руку на његову главу као да хоће да је. . . исцели додиром. Рисгп. б. фиг. ослободити бола, бриге. — Од размншљања пршти вам чело . . . неће вас исцелити моје речи. КН 1958. ~ се излечити се, оздравити. исцељбње, ијек. исцјељење, с гл. им. од исцелити и исцелети. исц&љив, -а, -о, ијек. исцј&љив који се може исцелити, излеч(љ)ив. исцељбвање, ијек. исцјељивање, с гл. им. од 14сцељивати. исцељивати, -^љујем, ек. исцјељивати несврш. и уч. према исцелити. исц&љивост, -ости, ијек. исцј&гвивост, ж својство онога што је исцељиво. исц&љитељ, ијек. исцјељитељ, м в. исцелитељ. — Б о г . . . је наш исцјељитељ, најамит ће вама лијека што ће вас излијечити. Вел. исцбпити, исценим, ијек. исцијенити, сврш. платити према цени, исплатити. — Доброга мужа ниједне аспре исцијенити не могу. Н. посл. Вук. Дсценкати, -ам, ијек. исцјенкати, сврш. ценкањем добити. — Ништа више нећеш исцјенкати. Мих.

539

нсцбпати, исцепам, ијек. исциј^пати, сврш. 1. ударајући чим оштрим разделити на еише делова, расцепати. — Обори грм . . . Исцепаћеш га као треницу. Вес. 2. раскинути на комаде, раздерати на много меспш, поцепати, издерати. — Узе онај табак и исцепа у парампарче. Вес. фиг. Својим дебеЛИМЈ каткада исцијепаним гласом попијевао је. О-А. Вечерњу тишину исцепаше отегнута нарицања удовица. Ћос. Д. ~ се подерати своје одело. — Дете пише: исцепало се, обосило, а зима. Ранк. бсцепкати, -ам, ијек. исцјепкати, сврш. дем. према исцепатн. ~ се разделити се на више малих делова. — Када се он [штаб] исцепка на седам или осам штабова, да ли ће то бити добро ? Пол. 1950. Асцерити, -им сврш. показати, обнаокити (зубе) развукаеши усне; развући у гримасу, згрчити (усне, лице) показујући зубе. — Каткад би зарежао [пас] и исцерио своје оштре зубе. Бег. ~ се 1. развући и уздићи усне тако да се еиде зуби. — Лица им се страшно исцерила. Шимун. Исцери се [демон] најгрозније. Крањч. С. фиг. Све што ми се иначе чинило часним сад ми се указивало у исцереној слици. Шкреб. [Ниски џбунови] маскирају исцерене отворе бункера. Дав. 2. грубо, љутито рећи, обрецнути се, окосити се на кога. — Шта наглабаш упразно! исцери се Станко. ВуЈач. исциганити, -иганим, јксциганчити и исц&ганчитп, -им сврШ. мољакањем измамити. — Грошић исцигани из туђега џела. Шен. Пође у посадну чету да узајмљује људство. Тамо је . . . једва исциганчио два вода. Лал. нсције-, ек. исце-. исцикуљити се, -икуљим се сврш. покр. оштро избочити леђа, изгрбити се (о мачки). — Једна мачка исцикуљила се у пепелу док је газдина кћерка милује. Ђон. исцикцакати, -ам индив. учинити изломљении, искривуданим на цик-цак. — фиг. Мајка их [прича] је толико навезла да му је можда какав њезин луђачки вез исцикцакао мозак. Божић. всцитирати, -итирам сврш. извпшити цитирање докраја, цитирати све редом. — Онај плави му исцитира [стихове]. Срем. Прошле је [писце] исцитирао. Уј. бсцифрати, -ам сврш. искитити, нагиздати. — Знам да ћеш ти свога прељубљенога . . . исцифрати. Шен. Господар Софра . . . имао је чакшире гајтаном исцифране. Игњ. — се повр. — Пожали што се тако исцифрао. Ђал. • , ,

540

ИСЦЈЕ- — ИТАЛИЈАНАШ

исцјс-, ек. исце-. исцмакати, псцмачем сврш. фам. изљубити гласним пољупцима. — Загрлила своје дијете, исцмакала га и изљубила. Кол. ~ се уз. повр. — Пошто се исцмачу и прекрсте једно друго, разиђу се. Глиш. исцрвотбчити, -Оточим сврШ. црвоточењем уништити, изгристи. — Господа су . . . сједала на крхке, исцрвоточене предмете. Гор. Поред . . . избе дижу се старе, исцрвоточене степенице. Ћор. фиг. Сужањство [им је] исцрвоточило и оно мало срца што су још имали. Војн. Бол је . . . исцрвоточио оно што сте ви сматрали својим плановима. Мил. В. бсцрнак, -пка м (ген. мн. -пака) оно што је исцрпено, извучено из чега. бсцрпап, -пна, -пно који обухвата многе појединссти, свестран, потпун. — Све ово одмах [ћете] тачно извршити и о свему поднети исцрпан извештај. Дом. Послије таковог исцрлног одговора козак је сматрао да има право да Шути цијелим путем. Шов. исцрпеност, -ости ж особина и стање онога који је исцрпен. — Цео народ чинио је жртве у крви до потпуне малаксалости и исцрпености. Цеиј. исцрп^ње с гл. им. од исгфпсти. исцрпив, -а, -о исцрпан. — Ово дјело . . . надилази . . . исцрпивом опширношћу сва досадашња дјела. Шиш. исцрпнво пригс. исцрпио. — Лењин је исцрпиво објасниоТолстојеву величину. Р 194о. Дсцрпина ж фарм. исцедина, екстракт. Деаи. Рј. исцрпити, нсцрпим (трп. прид. исцрпљен) сврш. = исцрпсти 1. а. црпући изеући све докраја; сасвим истрошити, потрошшпи снагу: ~ воду из бунара. — Исцрпљена докраја, једног сам дана клонула. Хоре. Неко лови лубеницу... да се исцрпљен жегом у подне сочно освежи. Чипл. б. извући све докраја, потпуно искористити. — Увјеривши се да је овдје исцрпио све информације, Тресић плати и остави зачуђена инвалида. Мар. 2. довести, расправити све докраја. — Скупштина. . . остаје дотле докле свој дневни ред ке исцрпи. Марк. Св. -—- се повр. = исцрпсти се доћи докраја, истрошити се. исцрпљеност, -ости ж својство или стање онога који је исцрпљен. — На прагу потпуне исцрпљености, људи су спавали у ходу. Донч. исцрпљбње с гл. им. од исцрпити. исцрпљив, -а, -о в. исцрпан. исцрпљивати, -црпљујем несврш. и уч. према исцрпити и исцрпсти. .-.-_-*. 5

исцрпљиво прил. в. исцрпно. — Учшдало ми се: ако ту шљиву посијечем, па о свему исцрпљиво извијестим надлежне, ликвидират ће се ствар. Кол. исцршђивост, -ости ж особина и стање онога који је исцрпљив. бсцрпно прил. на исцрпан начин, свестрано. — Од вредности су и многи савесно И исцрпно израђени реферати. Цшј. Асцрпност, -ости ж особина онога што је исцрпно. — Допала ми се нарочито свестраност и исцрпност њене анализе. Ђил. исцрпсти и исцрпстп, исцрпем (аор. 2. и 3. л. исцрпе; р. прид. исцрпао, исцрпла и исцрпла, исцрпло и исцрпло; трп. прид. исцрпен) сврш. = исцрпити. — Болест га је јако исцрпла. Чол. Исцрпен клону на узглавље. Креш. Кад су исцрпли све бапске лекове . . . одвели су је у амбуланту. Рист. Непомук најпослије исцрпе предмет о којем је говорио, па зашути и он. Донч. ~ се = исцрпити се. — Док стигоше до државне шуме, исцрпе се разговор. Моск. Дотрајале су и најбоље зимнице исцрпле се резервне снаге. Андр. И. исцртавати, -цртавам несврш. и уч. према исцртати. 4сцртати, -ам сврш. а. шиарати, прекрити цртама, линијама. — Играли су се [дјеца] неке игре по плочнику исцртаном кредом. Торб. фиг. Дрхти . . . модро тијело . . . исјечено крвавим канџијама, исцртано готским бодежима. Ђон. б. прекрити, попунити цртежима. — Његова [сликарева] ће се пажња везати за друге зидове платна и хартије које вапе да се исцртају и исликају. Пол. 1958. в. представити цртежом, елтом, нацртати. — Молим вас, исцртајте . . . то лице. Ков. А. г. фиг. приказати, описати речима, оцртати. — У шаљивом духу . . . у лакој карикатури исцрта лик сеоског попа. Глш. Асцрткатн, -ам сврш. дем. према исцртати. исцуркти, -им сврш. а. излити се кап по кап или у млазу, цурећи истећи. — Пограби двојицу... и о земљу удари њима . . . те мозак исцури. М-И. Један су казан пробушили, па је сва чорба исцурила. Дед. В. б. фиг. изгубити се, нестати, ишчезнути с какве површине. — Марко, ђаво један, стао до Луце . . . па је Маријану . . . ради тога исцурило нагло руменило с образа. Мих. ИталАјан, -ана и Италијанац, -нца м = Талијан и Талијанац човек из Италије. нталијанаш, -аша м ист. — талијанаш присталица талијанске власти над нашим

ИТАЛИЈАНИЗАМ — ИЂИ крајевима (Далмацијом, отоцима и Истром); онај који се определи за Италију. италијан&зам, -зма м талијански језични слеменат у другом којем језику. — Наше су драме писане прозом, и то не прозом дубровачких комедија, пуном италијанизама, већ чистом књижевном прозом. Комб. италијанизирати, -изкрам сврш. и несврш. (у)чинити Италијаном или италијанским. Итал&јанка ж = Талијанка 1- женска особа из Италије. 2. (италијанка) врста талијанске пшенице која се гаји и код нас. итал&јански, -а, -б који се односи на Италију и на Игпалијан{ц)е. италЛјански прил. на начин Талијаиа, као Талијан. нталијанштнна ж особина Ишалијана. — Дакле и ви сте једна више жртва нталијанштине. Шапч. птац&зам, -зма м грч. лингв. новогрчко читање слова нта« као »ш (Атина — Атена, Крит — Крета); исп. етацизам. итд. скраћ. и тако даље. Дтератив м лат. грам. учестали глагол. итеративан, -вна, -вно који означује радњу која се понавља: итеративни глаголи. нтерација ж лат. понављање. &ти, идем несврш. заст. в. ићи. — Вјечно ћу навише ити. Наз. итин&рар, -ара и итииерариј, -ија м лат. 1. огшс неког пута с подацима о крајевима кроз које се путује. 2. возни ред туристичких превозних средстава. втко зам. (ген. икога, дат. и лок. иком, инстр. иким) = ико — Они [Арбанасиј лакоме добријема и лијегшјема женама као итко. Миљ. Мој је перјаник чист као итко. Вел. бће с покр. јело (рбично у вези с им. »пићеч). — Стала [се] својски кријепити ићем и пићем. Матош. Аћи и ићи, идем и идем (импф. иђах; р. прид. ишао, ишао, ишла, ишло) несврш. 1. а. кретати се, помицати се с једног места на друго правећи кораке, ходати. — Није се касало, већ смо данима ишли ходом. Јак. О штапу је ишао . . . отрцан као просјак. Бег. б. кретати се у одређеном правцу неким возилом, саобраћајним средством, путовати; ~ влаком, возом, — паробродом, ~ авионом. 2. а. одмицати се, удаљавати се, одлатти. — Иди сада с милим богом и жури се да утечеш из ове шуме! Брл. Што ме не пустите да идем. У свет да идем. Станк. б. упућиеати се куда, с каквом намером, циљсч. — Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Лаз. Л. Ишао си у шумску штету

541

када те празан желудац натјерао. Гор. 3. а. налазшпи се у стању кретања деловањем какве силе (о превозним средстеима). — Цестом . . . иду сељачка кола. Шен. Возови су ишли у великом одстојању један од другога. Јак. 5. радити (о мехаиизму), фупкционисати: иде сат, иде мотор. в. тећи. — На дну увале.. . иде један танак поточић. Дуч. По испупченим црним жилама ишла је крв лагано. Моск. г. ширити се, распростирапш се. •— Иђаше [лозинка] шаптом од уста до уста. Том. Начела уставне слободе и републике иду као колера. Нен. Љ. д. лити, левати (о киши), падати. — Напољу киша иде као никад. Вукић. 4. а. долазити, наступати, примицати се, приближаеати се. — Свему иде крај. Јакш. Ђ. Снијег се топи, иде прољеће. ВУС 1960. б. пролазити, мењати се. — Вријеме иде, иде и свијет. Шен. 5. протезати се, пружати се. — Између реченијех двију кућица иде мала уличица. Војн. Одмах иза моста иде жељезничка пруга. Чол. 6. (с ким) дружтпи се. — Какав изгледа ефенди-Мита, како је обучен... с ким иде, било му је [гласнику] забрањено да се распитује. Станк. 7. (коме, кога) бити намењен коме, тицатн се кога. — Нисмо могли право разабрати, иде ли овај аплауз маџарске комлозиторе или мађарски народ. Андр. Н. Зна [поп Вране] да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека> него као сина заједничке нам домовине. Ћип. 8. а. (на што) односити се на што, одговарати чему. — На тежак злочин иде тежак закон. Сиј. б. (на што, за чим) настојати око чега, желети. — Ти си ми душманин; ти идеш на то да ме сатреш. Вес. Људи иду одзаманде за тим [да живе у добру]. Коз. И. в. (кога, кому) припадати, доликовати. — Разуман је и чисто прозире што је чије и коме што иде. Њег. Добар је бог! Дат ће он теби што те иде! Крл. г. (у што) убрајати се, припадати. —Тај човек иде у коло људи који љубавне односе . . . сматрају као просту разоноду. Цар М. Дан [тај] иде у ред оних дана у којима је Швејк проживио највише задовољства. Јонке. 9. а. развијати се, тећи; водипш се (р разговору). — Сав овај призор иде великом брзином. Војн. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка збрда-здола док не изађоше на тему. Сек. б. напредовати. — Одорављање је ишло споро. Тек кад је пролеће грануло, и Тома се придиже. Вес. Посао . . . је ишао да боље не може. Куш. 10. (за ким, чим) поводити се, угледати се. — Тешко томе ко за туђом памети иде. Јаг. Дучић . . . иде за симболистима. Скерл. 11. бивати, догађати се, дешавати се. — А они негдје попусти, негдје сс одупри . . . и тако то иде и дан-данас. Мул. Очајан и

542

ИЋИНДИЈА — ИХТИЈАР

кемоћан . . . он остави све да иде како иде. Ћос. Б. Изр. ~ чијим стопама, чијим трагомследитикога; ~ д а л е к о ( п р е д а л е к о ) бити претеран у својим поступцима; ~ докраја не попуштати, терати мак на конац; ~ (коме) на л е п а к дати се завести лепим речима (од кога); ~ (коме) на ноге понижавати се пред неким; ~ (коме) на руку помагати, подупирати кога у његову настојању; ~ (коме) уз нос пркосити (коме);

•—' н а ж и в ц е

постајати

досадан,

несносан; ~ линијом најмањег отпора избегавати у своме раду и поступцима тешкоће; ~ набоље опорављати се, попраељати се; ~ нагоре погоршавати се (рбично о болести); ~ на к о г а , п р о т и в кога нападати на кога; ~ напоље а) излазити ван; б) вршити нужду (фрзиологику потребу)> ~ на с р е ћ у ослањати се на срећу, предузимати што наслепо; ~ на страну в. ићи наполе (бу, •—' на танак л е д прихватати

се несигурна,

опасна посла;

•—• н а -

кулук, и војска, и трошарина и иди ми, дођи ми. Рад. Д.ј и д и ми с о ч и ј у ! склони се да те не видим; не иде ми то из г л а в е непрестано о томе мислим; не иде му у р а ч у к није му од користи, немам од тога никакве користи; не и д е ми у г л а в у не могу да схватим; та, и д и (идите) а) није тако; б) није могуће да је пгако; што не н д е } не иде то се не слаже с уобичајеним редом, понашањем, што се не сме, не сме се. пћјкндија ж тур. = икиндија. — Око ићиндије олуја мало [се] стиша. Мул. ићитуглнја м тур. ист. паша са два туга (рдликовапа). Вук Рј. их енкл. ак. мн. од он. 8х узв. (каткада поновљено или отегнуто: их-их-их) а. за изражавање јаких, снажних осећања (чуђења, диељења, усхићења, нестрпљења, жалости, бола и сл.). — У трену му живот поста ништа. Само рикну: — И х ! И потеже нож . . . да га сјури себи у груди. Вес. Ишла је [циркуска играчица] по жици . . . Сукњица кратка, довде . . . а ноге, их . . . Сек. б. за исказивање ненадано надошле мисли. — И х ! рече, одоше ми овце! . . . Ја се овде заговорила. Вес. Аха узв. (каткада отегнуто: ихааа) 1. пх

т р а ш к е назадовати; — на т р л о мрестити се, бацати икру (р рибама); ~ н и з брдо а) спуштати се стрмим гпереном; б) назадотти, пропадати; ~ од р у к е до руке прелазити од једнога до другога; ~ од себе нар. в. ићи напоље (б); ~ по моди, (појачано). —• П р е д пандуром [ишао је] п о ~ у к о р а к с модом придржавати се куњен.. . Пупавац. За њим пристала деца моде; ~ с духом времена бити савре- варошка, а граја се дигла: »иха! 25 [батина], мених погледа на живот; -~ (с ким) у к о - 25«. Глиш. Она ће њега за руку, па брзо, рак не заостајати ни у чему; ~ својим брзо у најближу сеоску појату иха, бућ у путем гледати свој посао; ~ трбухом за сламу. Ћоп. И мени каже: ја те волим. И крухом тражити посла, зараде; ~ у још једном тако зборила, колико ја знам, р а с к о р а к с ким разилазити се у схватаа колико не знам — ихаа! Сиј. 2. (отегнуто: њу и поступцима; ~ у сласт, у тек при- ихааа) за изражавање наглог и снажног смеха. јати (о јелу); ~ за руком успевати; ~ — Ихааа! засмеја се тетка-Дока. Срем. за својим очима, ~ за својом г л а Ахај узв. пх (појачано). — Видео сам ја вом бити самосталан у својим одлукама; ~ за својим послом радити свој посао, и лепших! Ихај! Дав. Зачу се женски врисак и пискав г л а с . . . »Ихај, живјела браћа не гледати на оно што се другога тиче; и д е Руси!« Ћоп. добро (коме) живи у повољним приликама, успева у животу; иде г л а с ( и н а ) о Дхаха узвик за изрицање смеха и подк о м е , о чему говори се, прича се; и д е врискивања у игри и весељу. — Ихаха! засмекарта (коме) прати га срећа у картању; ја се Зона и зовну Васку . . . па одоше смеиде (коме) педесета, ш е з д е с е т а и т д . јући се. Срем. приближава се педесетој, шездесетој години; јкхнути, ихнем сврш. викнути »пх« (у иде сан на о ч и (коме) поспан је; иде усхићењу, дивљењу). — И Станко тако ихну у к о р и с т , у п р и л о г , у рачун (коме) да је одскочио с троношца. Их, у Руса ти у складу је с интересом (чијим); иде с в е има тридесет милијуна... што сабљом сикао по лоју ( к а о подмазано) све се јече. Ћоп. врши глатко, без потешкоћа; иде с в е д о &храм, -ама м тур. бели огртач муслиђ а в о л а , б е з трага пропада све; иде у манских хаџија. — Старица је изведе уз реду а) свеје добро; б) слажем се; и д и без стрме басамаке, и нађоше се на пространој т р а г а ! в. иди ми с очију\ иди м и , дођи диванани, застртој ихрамима. Андр. И. ми а) без правога реда, неорганизовано, безихтн- грч. као први део у сложеницама главо. — Дозволио си да се у кући живи безглаво, подмазано, некако циле-миле, са значењем: рибљи, који је у вези с рибом: иди ми, дођи ми. Вучо; б) бог те пита што, ихтиолог(ија), ихтиосаури и сл. ихтбјар, -ара м тур. покр. старац. — много штошта. — А све ти је о сељаку: и Почеше пристизатн мусафири. Све сами

И Х Т И О Л — ИШИЈАС ихтијари, убијена погледа. Куш. Стари љуДИЈ ихтијари, па су на коге устајали кад би се он помолио на свогде зекану. Ћор. нхтнол, -бла м грч. мед. мрка, житка маса катрапског мириса као лек против кожиих болести. ихтиолити м мн. грч. пал. окамењени остаци риба који се налазе у стенама. ихтиблог м онај који се бави ихтиологнјом. ихтиолбгија ж наука о рибама.

543

н ш а к а т и и ишакетатн, -ам сврш. шаком изударати. — Он је хтио појурити, ишакати све око њих. Бож. Кнез ишакета руком обојицу. 11-Б Рј. ишалити се, -им се сврш. досита се шалити. — Свако гледа том приликом да се добро ишали и исмеје. Лаз. Л. и ш а м а р а т и , -ам сврш. истући, изударати шамарима. — Ето, ишамарао стражар . . . неки дан једног молера. Чол. ишамарисати, -ишем сврш. в. ишамарати. — Е, ово посљедње га је највише ИХТИОЛбгијСКИ, - З Ј -О = ИХТИОЛОШКИ (1) заболело, више него да га је ишамарисао који се односи на ихтиологију. цео левачки срез. Срем. ихти&лошки, -а, -б 1. = ихтиологијски. бшантати, -ам сврш. шантајући изићи. 2. који се односи на ихтиологе. — Ишантала је из своје собе стара госпођа. ихтиосаури м мн. грч. зоол. изумрли Поп. Ј. риболики гуштери, реатили. ишапутати, -ам сврш. шапутајући избху и ихуху узвик за изражавање снаж- реЋи, исказати. — Тада када ме је . . . ноћу них осећања, емоција; исп. их. — Иху! . . . увео у купу [стог кукурузовине], нешто је Полетићу! Глиш. Нису то само тек кола, ишапутао. Ћос. Б. већ и певанка на колима . . . Те неко иза и ш а р а т и , ишарам сврш. 1. свршити свег грла дрекну: ихуху. Ад. шарање, попунити, прекрити шарама. 2. ихухукатн, ихухучем кесврш. узвики- украсити, улепшати шарама. — На њој еати иху, ихуху. дуга, бела кошуља, ишарана око врата и ЈЈца ж маџ. покр. бочица, стакленка, дуж рукава црвеким и длавим памуком. полић, холба. — Ицу или оку, колико ћете Вес. 3. покрити мноштвом пега, мрла. — Само кошуљу није успио дотјерати: остала вина? Змај. је искрпљена и ишарана од буха. Кал. 4. нцање с гл. им. од ицати се. покрити написано (текст) мноштвом разЗцатп се (обично у 3. л. јд.)> ица и иче личних бележака, знакова и сл., нечитљиво ми се несврш. штуцати се, подригивати се. исписати. — Он је смјеста приправан сва Вук Рј. своја нечитљиво ишарана дјела дати на бч прил. тур. покр. ништа. — Има још преписивање. Ков. А. и других ствари . . . које му ич не ваљају. ишарет м тур. миг, слутња. — Казао Срем. За муницију се ич не брините. Ком. му ишаретом, тј. намигнуо на н»ега. Вук Рј. Вчага м тур. ист. високи службеник на Како га угледах, тако ми дође неки ишарет. турском двору, деорски маршал. Вук Рј. Андр. И. бчега ген. јд. од ишта. ишатирати, -атирам сврш. нем. варв. Вчији, -а, -е зам. ма чији, било чији. — довршити шатирање, сенчење. Нисам пошао на харање, ни на напаст добра ишеп&сати, -ам сврш. шепесајући изићи. ичијега. Март. Без ичијег знања . . . на— Сељак је дошао у д у ћ а н . . . изјутра и пустио Гје] војнике, и батерију и фронт. одмах ишепесао из њега. Козарч. Вас. ишбтати (се), ишетам (се) и ишећем ичбглан м тур. дворанин, паж. — (се) сврш. шетајући изићи. — Винограду На челу су јахали везирови изасланици> на домаку шиетали пред нас пудар и пудадвојица од најугледнијих ичоглака3 са шест рица. Јурк. Друштво ишета да видц варош коњаника. Андр. И. и околину. Мил. В. Куд ће се ишетат? Мул. 8 ш узеик којим се гони, тера живад и пшибати, -ам сврш. изударати шибом, друге птице. — Он поче . . . гонити кокоши истући, избити. — Мрзео сам је с и л н о . . . . . . Иш . . . Иш, ти крекавче! Вес. Дада грди с в е . . . Ако петао ушао у кућу: Иш, мржњом роба ишибаног и дривезаног за плот. Уск. фиг. То старо, сухо ч е љ а д е . . . крепао! Ад. Изр. и ш , ке п р а ш и ћути, не лажи; ишибала бура, те су јој упале очи све сузиле. Новак. ле хвали се. 4шијас м грч. мед. упала окивца који &ша узв. в. иш. — Иша, врани, грдно иде од крижа, крста задњом страном ноге обиљежје! . . . Што падате на наше сараје? НП Вук. . -< - -• ка стопалу, кукобоља 18сМа8. >-

544

ИШШАСНИ — ИШТА

&шкрбати, -ам и ишкрбити, ишкрбим сврш. учинити да што буде шкрбаво. Вук ишјккљати, -ам сврш. шикљајући про- Рј. — Одмах до те . . . капе . . . једно валити, нагло истећи млазом. — фиг. За- ишкрбљено . . . стакло за кандило. Рад. Д. бшлкнгати, -ам сврш. нем. варв. покр. старелост је одувек настојала, притиснута тежином нових догађаја, да ишикља из свршити шлингање. Рј. А. својих зачамелих дубика и да се озари топшимркати, ишмрчем и ишмркам сврш. лином живота. Сур. а. исцрпсти шмрком; све пошмркати. б. шмришикнути, ишикнем сврш. заст. шик- чући очистити нос од слузи. Деан. Рј. ~ се усекнути се. — Вујка се . . . обриса нути, излетепги, полетети. — Лађа сјекне од суза, ишмрка се, да онда . . . дроговори. тихано пред дворе, тисне уз крај, конопац Лаз. Л. ишикне. Прер. ишмркнвати се, -ркујем се несврш. и н ш ш ш т и , ишипим сврш. покр. изглавити, твући из жлеба. — фиг. Тијело уч. према ишмркати се. ми дутовањем доста измучено, а напосе јкшмугати се, -ам се сврш. нем. варв. глава . . . снутра ипшпљена. Кор. криомице, кришом изићи, изгубити се, проДшити, ишијем сврш. опшити што чи- красти се. ме. — Свећеник је код жртвеника под зланшно прил. покр. нешто мало. — Пошто том ишивеним плаштом држао пред собом му се поврати ишно духа . . . поче да се куотајство и чекао. Новак. Обукао нову би- не. Љуб. јелу сурку ишивену на свим шавовима црншнути, -нем сврш. према ишкапт. — ним гајтанима. Бен. Момак ишне на Луку као да кокош одгои ш и ш а т и , и н т п а м сврш. покр. оши- ни. Киш. шати све одреда. — Нос'те амо, дјецо, сви иш&кчити, ишокчим сврш. учинити главе да вас свију ишишам. Рј. А. Шокцима, пошокчити све одреда. Вук Рј. пшк^кљати, -ам сврш. свршити на ко~ се пошокчити се. Вук Рј. ш шкакљање, прошкакљати; изголицати кобшпан, -ана м маџ. заст. покр. надгледга. — На мртво ће те шпкакљати и одвући ник, надстојник на властелинском или спау ријеку. Шов. хијском имању; исп. шпан. — Нити нам ншкатн, -ам несврш. а. узвикивати чиш* в а љ а . . . спахија са његовим немачким и терајући кокоши или другу жизад. б. фиг. маџарским ишпанима и пандурима. Јакш. Ђ. индив. одгонити (кога). — Он и даље нада Ја сам био само ишпан код старе ексцеленмном ишка светога Николаја и пријети бације. Матош. тином. Јел. ишпаница и бшпанка ж — ишпаноЗ ш к е покр. узвик којим се терају стње вица жена ишпанова. — Шаљу [слуге] да и друге домаће животиње. — Куд вас тис- виде јесу ли онде . . . надшумарица и ишкају, тамо идете. А тако и марва, куд јој паница. Игњ. »ишке« викнеш. Коз. И. иишааов, -а, -о који припада ишпану. Ашколати, -ам и Дшкоповати, -лујем ишпановица ж = ишпаница. Вук Рј. сврш. омогућити коме да сврши школе, збринути кога док сврши школу, старати се о ишпартатн и Дшоартати, -ам св^шкоме док заврши школу. — Свога јединца нем. варв. извући шпарте, линије, исцртати. . . је свакако хтио ишколати. Бег. Пола — Кроз њиве зреле пшенице, као ишпарвинограда ћаћа ми је продб док ме ишколб. тане црте, видели су се трагови стрељачкпх Бан. стројева. Пер. Била се много променила ма~ се свршити школе. — Па ће данас- ма. Посна зализана коса, ишпартана белим -сутра, кад сс ишкола, кад постане човјек, власима. Вучо. познавати сељачки живот. Мишк. Ех, да бшпнља ж заст. дрвен шиљак којим се ова сирота чобаница зна што то значи ишко- прибоду два краја (нпр. на шатри или у ћелати се. Ћоп. бету код се у њ што завије); исп. прибадача. шпкбшгги, ишкопим сврш. све одреда Вук Рј. ушкопити. ишпотатн, -ам сврш. нем. варв. покр. ишкрабати, ишкрабам сврш. шкраба- изгрдити, изружити. њем исписати, ишарати. — Замислим себе З ш т а = ишто зам. за ствари (ген. ичеу дугој зеленој скамији, изнутра изрецканој га, заст. ичеса, дат. ичему, инстр. ичим, и ишкрабаној именима мојих претходника. лок. ичем) 1. макар што, макар нешто. — Петр. В. Не дам да ми ишта пропадне. Дом. Нема Дшијасни, -а, -б који се односи на иши-

ас.

ИШТАЛ — ИШЋУШКАВАТИ

545

изгледа за путнике да ће ишта постићи. стране посматра његово мрко и заруњавило Андр. И. 2. прил. макар мало, иколжо, иоле. лице, позолицом иштипано. Ћип. — Ишта ли је мекше ћуди, касније му до2што = ишта. — Немој се шалити да тужи. Буд. Кад сам сит ишта, нијесам гла- шпто почнеш с њим говорити. Вук. Тако дан ништа. Н. посл. Вук. ми . . . свих . . . учењака, ако сам од те Аштал, -ала м тур. заст. тек, апетит. апокалипсе ишто схватио. Ков. А. Јесу л ' Турци шпто узмакнули? НП Вук. Видите — Ово отвора иштал. Вук Рј. дштампати, -ам сврш. завршити штам- ли тај зној како цури с њих, па их питајте да ли им иппо шкоди. Коз. Ј. пање. Р-К Реч. Аштрнцкатн, -ам сврш. на ситне кошпт&ктати, иштекћем сврш. покр. штемаде изрезати, исећи. Р-К Реч. кћући истерати какву ловину. Рј. А. иштркљати, -ам (аор. 2. и 3 л. иштркља; вштем 1. лице през. од искати. ишт&нити, иштеним сврш. донети на р. прид. иштркљао, -ала, -ало) сврш. тсвет, окотити штене или штенад, оште- соко изићи, израсти. — Пооран^ њиве [мирисале] на зелениш који је међама иштркнитпи. Вук Рј. ~ се окогпити сву штенад, оштенити љао. Рад. Д. ~ се покр. разбећи се, разбежати се (р се. Вук Рј. говедима). Рј. А. ишт&нути, -нем сврш. покр. у малој иштрцавање с гл. им. од иштрцавати. мери иштетити, уганути, ишчашити. — нштрцавати, -рцавам несврш. и уч. Ја сам десну иштенуо руку. НПХ. Аштетити, -им сврш. 1. причинити ште- према иштрцати. иштрцати, иштрцам и бштрцати, -ам ту, квар на чему, довести што у неисправно сврш. а. штрцањем избацити неку течност стање. — Величанствена црквена лађа. . . из чега. б. штрцајући пошкропити, попрса својим кругим стубовима које су векови у подножју иштетили. Дов. Дуварови иш- скати. Рј. А. тећени вјетром . . . само што пиште и стењу. иштрцнути, иштрцпем и бштрцнути, Куш. 2. а. учинити рђавим, срамотним, ос- -нем сврш. штрцнути из чега. рамотити; покварити, повредити. — Ти иштувати, -ам сврш. докр. утрнути, си бабу образ иштетила, ашикујућ с Облаугасити: ~ свећу. Вук Рј. чића Радом. НП Вук. Па јесте, могли би ишћакулати се, -ам се сврш. тал. покр. — каже онај други, више да му не иштети вољу него што би и сам тако нешто мислио. в. ишћаскати се. ишћаскатв се, ишћаскам се и бшћаЛал. б. морално покварити. — Иштетила га туђа земља. Ж 1955. 3. претрпети квар, скати се, -ам се сврш. наразговарати се штету, изгубити вредност. — Ту Тадија ћаскајући; ишчаврљати се, ишћеретати се. љуто иштетио, испред брата ријеч уграбио. Ашћератн, -ам сврш. покр. в. истерати. НП Вук. 4. покр. изранити. — Нити се на ишћер^тати, -ам сврш. ћеретајући исњ не маши — осим крвнога му брата, али причати што, избрбљати, напричати. — га по срећи не иштети. Љуб. Овога брата Нашалила се са мном господарица те ишћенашега Стиједа Х р к о в а . . . грдно су пушке ретала којешта. Ков. А. иштетиле. Мат. ~ се досита, довоље набрбљати се. Р-К ~ се 1. оштетити се, постати слабији, Реч. гори, попустити, ослабити. — Очи су им ишћ&смати, -ам сврш. нанинити ћесе иштетиле, па не знаш куд гледају и виде ли ишта. Лал. Без . . . пијавица не би на сме, шупљике, рупице као украс на платну своје ноге могао ни стати јер се крв у њима (да се извезе неки нарочити вез). Вук Рј. ишћбшити се, ишћошим се и ишћббрзо штетила, а иштетила би се сасвим кад шитн се, ишћбшим се сврш. накренути се, их овако не би лијечио. Сиј. 2. стећи рђаве склоности, искварити се (морално). — Гле- накривити се; пасти у очи ћошкастим издај, крмско село 1 . . . Лијепо на око, а иште- гледом. — А и кула била с' ишћошила. тило се, не ваљају у њему жене ни оволико. НПХ. Сиј. 3. добити килу, окилавити. Р-К Реч. ишћукати, ишћукам сврш. покр. ћукајући сабрати кокоши и пилиће. Рј. А. кштећбње с гл. им. од иштетити. ишћућати, -ћим сврш. покр. в. извеиштећивати, -&ћујем несерш. иуч. према трити (2а). Вук Рј. иштетити. иштипати, иштипам сврш. свршити н ш ћ у ш к а в а њ е с гл. им. од ишћушкаштипање, уштинути много пута; уштину- вати. тиједнога за другим све одреда. — Бит ћеш ишћушк^вати, -ушкавам несврш. и уч. . . . иштипан да све јечиш. Вел. Иво са према ишћушкати. 35 Речиик српскохрватскога књижевног језика, II

546

ИШЋУШКАТИ — ИШЧЕГРТАТИ

Ашћушкатн, -ам сврш. 1. ћушкама миру. Цар М. Он стаде и устави војску па изударати, ишамарати, испљускати. — Ире- страшнијем гласом ишчати тропар св. на бијаше тога дана живо ишћушкала малога Франу. Мат. Силвија. Кум. А њена мамица . . . одведе ти ншчауритн в. ишчахурити. је лепо у ходник и тамо је, своје Нанче, ишчахураваље с гл. им. од ишчахуравадобро ишћушкала. Вин. 2. ћушкајући ногом ти се. избацити, изгурати. ишчахуравати се,-уравам се = ишчаху~ се уз. повр. изударати се међусобно ривати се несврш. и уч. према ишчахурити се. ћушкама, ишамарати се. ишчахуривање с гл. им. од ишчахуриишуљати се, ишуљам се и ш и у в а т н се, вати се. ишуњам се сврш. полако, крадом, кришом ишчахурнвати се, -урујем се несврш. изићи. — Идем, добро, идем, — измуца . . . = шпчахуривати се. ишуља се из собе. Кум. Ишуњао се из склоништа и као прогоњен кренуо друмом. Рад. ишчахурити,-им сврш. необ. извадити Д. Са митраљезима у рукама успели смо да што из чахуре, одмотати чахуру или што се ишуњамо из логора. Б 1958. слично. — Извади из њедара некакав замоишупљбвати, -упљујем несврш. и уч. так крпа из којега након дужег одматања ишчахури малену бочицу. Кал. према ишупљити. ~ се 1. одмотати се из чахуре (р свиленшупљизсати, -ам сврш. украсити какву ним бубама), изићи из чахуре. — фиг. Из материју већим бројем шупљика, начинити тме мојих груди ко лептир лијеп се ишчахури шупљике у чему. сан. Наз. 2. фиг. развити се, испољити се, ишупљити, ишупљим сврш. на много постати од чега. — Ја у теби нисам љубила места прошупљити, начинити шупљине у човека који је преда мном стајао, већ оног чему. Рј. А. другог који је требао да се из тебе ишчахури. Цар М. јкшчавлити, -им сврш. скинути, извући чавле, отковапш оно што је било заковано јкшчачкатп, -ам сврш. 1. чачкајући чавлима. — Бјегунци [су] . . . ишчавлили уклонити, извадити, очистити што између поднице с тајних скровишта житка. Гор. зуба. — Ишли су четомице у планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе. Глиш. 2. шичаврљати, -ам сврш. чаврљајући рећи, избрбљати, изблебетати. — Ја бих и чачкајући или чепркајући по чему пронаћи, брижљивим тражењем пронаћи, открити своју слику жалила да мора овдје висјети што. — У дупљи труле букве . . . тражио — шпчаврља Нела. Коз. Ј. ~ се избрбљати се, изблебетати се. — куне па ишчачкао пушку. Петр. В. фиг. Прилепио се за црну земљу да га ни митраИшчаврљав се тако оде стара госпођа. Коз. Ј. љез не може ишчачкати. Јак. ншчамити, ишчамим сврш. од дуге бшчашеност, -ости ж особина онога што чаме, досаде ослабити, скончати. — Шта ће бити од н>е. Изјешће се жива, ишчамиће. је ишчашено. Ћип. ишчашбње с гл. им. од ишчашити, б ш ч а м к а т и , -ам сврш. истегнути, изву- стање које настане кад се зглоб ишчаши. ћи. Бак. Реч. н ш ч а ш н в а њ е с гл. им. од ишчаишвати. Ашчангити, -им сврш. извући из чашице, и ш ч а ш и в а т и , -ашујем несврш. и уч. ишчашити, уганути, ишчевиљити (руку). према ишчашити. Р-К Реч. јкшчашити, -им сврш. 1. изоацити> ишчарати, ишчарам сврш. чарањем помакнути из чашице, из зглоба, пазуха, постићи, добити. — Ти људи су измислили склогих. — Доктор је констатирао да је десна краву чудотворку која је кадра да ишчара нога у глежњу ишчашена. Кол. Ухвати клип најслађе ђаконије. Ђурић. објема рукама, ишчаши га прво из лазуха Ашчаркати, -ам сврш. 1. изгрепсти, стабљике, преломи весело и хитне га. Ств. ишчепркати жар из пећи. 2. фиг. упорним 1948. 2. фиг. а. искриеити. — Домаћин се тражењем постићи, стећи, добити. Р-К Реч. уплаши да се тај тешко започети разговор не ишчастити, ишчастим сврш. почастити ишчаши. Лал. 6. избацити из складнога живота. — Склон претеривањима свих све као што треба. врста, ишч.ашен3 очајан, он хита местима ~ се почастити се довоље. свог детињства. Михиз. ишчатати, -ам и ишчатити, -им сврш. ншчевиљвти, -евиљим сврш. ишчашицсл. докраја очатати, очатити, свршити ти. Р-К Реч. чатање, ишчитати. — Свештеник помаза умирућој светим уљем ноге, руке и чело, ишчегртатн, -5м сврш. изговорити брзо ишчата молитву, па прекрсти је и остави у као чегртаљка. — Старао се да запамти

ИШЧЕЗАВАЊЕ — ИШЧИЈАТИ гомилу речи за два сахата, па их ишчегртао као воденица. Марк. Св. ишчезаваље с гл. им. од ишчезавати. ишчезавати, -езавам несврш. и уч. према ишчезнути. Ангаезнути,-нем(аор. 2. и 3. л. ишчезну, ишчезе и ишчезе; прил. пр. ишчезав(ши); р. прид. ишчезао, -зла) сврш. изгубити се с (из) очију, нестати. — Хладно [се] препоручила и ишчезла за кућним вратима. Ивак. Ишчезло је лето, прошла јесен и зашло се у зиму. Јак. ишчезнуће с гл. им. од ишчезнути. ишчекавање с гл. им. од ишчекавати

547

ишчепуњатн, -ам сврш. изгазити, истлачити, измлатити, очерупати. — Власи му бијаху . . . начецурене ко сламната стреха када је људски ишчепуња вихар и вијавица. Ков. А. ишчепушати, -ач сврш. покр. истрљати, натрљати. — Ако те уватим, живо ћу ти уши натрти и ишчепушати. Рј. А. ишчер&кати, -ам, ишч^речити и и ш ч&речити, -им сврш. исећи на череке, четврти, комаде. — Тај ће брже вола убити, одријети и ишчерекати неголи ти јање одријети. Рј. А. фиг. Периода у којој живимо успела је само у једном . . . да све рашчлани, да ишчеречи и изуди. СКГ 1937. ишчерупати, -ам сврш. сасвим, начисто очерупати, оперушати. Вук Рј. ишчбсати, ишчешем сврш. в. ишчешати.

ишчекаватн (се), -бкавам (се) = шпчекивати (се) несврш. према ишчекати (се). Дшчекати, -ам сврш. чекати до одређеног И-БРј. времена, пробавити, провести док се не појави ишчеститати, -бститам сврш. свршити онај (оио) који (што) се очекује или док не редом честитање, свима честитати. — Тако наступи оно што се очекује, дочекати. — чича Фирдуција ишчестита свима. Вел. Она дакле није могла да ишчека сутрашњи Ашчеткати, -ам сврш. четком ишчистидан, дошла је прије. Леск. Ј. Рибари једва ти. — Умивен, ишчеткан и очешљан крене ишчекаше да се сна науживају. Ћип. се путник. Срем. ~ се уз. повр. дочекати се међусобно. — ~ се четком се очистити. Изађосмо и одосмо у механу да се ишчекамо, ишч&шати, ишчешем сврш. 1. свршити јер још нису сви дошли. Вес. чешање, докраја очешати. 2. чешући глаеу ншчекивање с гл. им. од ишчекивагпи извадити уш, ваш. Вук Рј. 3. чешагијом (се). очистити коња. Вук Рј. ~ се повр. — Док се наши ишчешу ишчекивати (се), -екујем (се) несврш. по главама . . . проћи ће и мјесеци. Бен. = ишчекавати (се). ишч^пати, ишчепам и ишчепљем сврш. шичешљавање с гл. им. од ишчешљавачепајући изгазити. — Никому се не свиђа то ти. селлчко гробље, ослаби нестабилна ограда, ишчешљавати, -бшљавам несврш. и а онда краве дођу па га ишчепају и по њему уч. према ишчешљати. опасу траву. Вуј. ишч&шљати, -ам сврш. 1. свршити ишчепркавати, -ркавам несврш. и уч. чешљање, уредити чешљањем. — Све су према ишчепркати. друге на водицу пошле и русе су ишчешишчеиркати, -ам сврш. 1. чепркајући љале косе. НПХ. Црна коса била му је дуга наћи, избагјшпи из чега. — Ишчепрка [из . . . тек ишчешљана. Ђал. 2. прочешљати, дупље] одиста стару, прастару књигу. Глиш. раздвајајући на нити вуну на влакну или Пронашао ме је, ишчепркао тако рећи из конопљу. — Згази на дењак од конопл>е3 прашине као изгубљени чавао. Донч. 2. заврзе се — и сједе баш ту, потону у меку фиг. распитујући сазнати о чему што се ишчешљану конопљу. Сиј. фиг. Тамо су се држи у тајности, открити што раније прво ишчешљале магле, па ниски облаци непознато. — Откуда само шпчепркаше и тјерани вјетром. Сиј. оно што се у винограду десило? Рад. Д. 3. ~ сеуредити чешљањем косу. — Ишчешчепркајући покварити што. Вук Рј. љај се, близу је Лопуд. И-Б Рј. '— се тешко се извући, испетљатпи се, ишчибукати, -ам сврш. излупати, изуискобељати се. — Ишчепркао сам се из дарати. — Они се срдачно загрлише и 3 постеље као из брлога, јер сам се . . . био Павлушка од саме драгости добро ишчибука завукао у сламњачу. Чол. мршава леђа Петрушкина. Сек. Ајде куд који, ишчепрљати, -ам сврш. покр. чепрљају- док вас нисам ишчибукао! Куш. ћи, чепркајући наћи, извадити. Рј. А. ишчбјати, -ам сврш. 1. довршити, ишчепукати,-ам сврш. чепукајући проћи. докрајчити чијање, очистити, ишчистити — Тако би фра Брне ишчепукао дужину перје, вуну или што слично. — На столу лежатријема тридесет и шест пута дневно. Мат. ла је гомила гушчијег перја, коју сам морао 35*

>ој ка 1СТОВ1

. » .*

Ј ј (Ј) 1. а. предњонепчани звучни суглаашк, Црногорац? НПВук. 6. (зб.) туђи људи, туђи еонант, близак по изговору самогласнику. б. свет. — Гдје ми лежи бабо и мајка, и ја слово којим се обележава тај глас. 2. (Ј) скраћ. ћу лежати, а не овдје, међу јабаном. Ћор. у географији југ, у хемији јод и у физици џаул. Изр. г о в о р и т и на јабану говорити ја лична заменица за 1. л.јд. (ген. мене и сеашта без смиела. — Бунца РИСТОЈ говори на јабану. Шант. мбне, ме; дат. м&ни и мбни, ми; ак. мбне и мбне, ме; лок. м&га и мбни; инстр. мнбм, јабансац, -нца м тур. странац, туђинац. мнбме; облике за множину в. код ми) 1. — Тамо лежи некакав јабанац, ништа не реч којом говорно лице означава само себе. одговара, и бог би га знао шта ће ту. Глиш. 2. (у служби именице, само ном.) скуп свих јабаалија м = јабанџија «. јабанац. евојстава неке особе, личност, индивидуалноет. Вук Рј. — Лично ја има да се претопи у ту [дородичјабански, -3, -б који се односи на јабану ну] колективну моралну целину. Скерл. и јабанце, туђински. Никада [пјесник] не сдшје традицију поштојабанџија м = јабанлија. — Ал1 се вати више од свог интуитивног ја. Лит. 1957. Турци помамише: откуд јабанџија на турске 3. (краћи облик дат. ми) а. употребљава говорно лице као знак интересовапа за онога с спахилуке. Паел. јЗбер м бот. в. чубар. Сим. Реч. ким или о коме говори (етички датив). — Влашићима то нажао било па ми својој јббланмбот. 1.а. дрво из пор. врба Рориговоршпе мајци. НПХ. Претрну [Смиљана] 1из ругатМаШ. б. фиг. млад, здрав момак, па га пита: »Шта ми ти је сине?« Ад. 6. у јунак. — Мој се јаблан вити сад пушком заклетви. — А тако ми бог? истинога. НП бори, слобода га кити. Вит. Децо моја, Вук. в. замењује присвојну заменицу мој. — јаблани моји, што тако изгибосте! Ман. 2. У власти ми је дак да раскинем са животом. зељаста планинска биљка из пор. жабљака Уск. Ено ми тамо у даљини кћери. Креш. са окутим цветом ТгоШш еигораеив. Сим. Изр. по мени (може, слободно је) Реч. 3. агр. врста зимске јабуке. Р-К- Реч. што се мене тиче, колико од мене зависи (може, јабланак, -нка м дем. и хип. од јаблан. слободно је). јаблавар, -ара м зоол. врста тврдоЈ8 1. покр. речца за потврђшање (у одго- крилца који жиш под кором јаблана К.ћупсћ1вору изриче слагање, сагласност, пристанак 1е8. Бен. Рј. на што)јест, да. — »Власи били задалили кујЗблавнк, -а и јабланик, -ика м место ћу, је ли? »Ја!« — потврди он. Мул. Трује се народ, изокрећу се стари адети. Ја, ја! где расту јаблани, јабланова шума. И-Б Рј. Ћоп. 2. раставни еезник: или . .. или. — Куд јЗбланић м дем. од јаблан. год пођем, ја ли ће ме срести, ја стићи. Глиш. 3. узвик у чуђењу или дивљењу. — Ја, да )аблавка ж агр. врста зимске јабуке. видиш перна буздована! Вел. Ја, каква је јЗбланов, -а, -о који припада јаблану: ~ пуста! . . . Стид је не би било да је код султадрво, ~ стабло. на. Шант. ј&блановина ж јабланово дрво. јабана ж тур. 1. туђа земља, туђи крај,

туђина. — Нек она [Смил>а] иде за својом срећом. Хвала богу, неће отићи на јабану! Глиш Из села све сама сиротиња, а ни с јабане нису долазили бољи. Берт. 2. ж и м а. туђинац, странац. — Је л' јабана или

јЗблански, -а, -б који се односи на јаблане.

јЗбд§ње с зб. им. од јаблан. — Чесма окружена високим јаблањсм. Бег. јаббгме и јаббме прил. покр. «. дабогме.

550

ЈАБУКА — ЈАБУЧИЦА

јЗбука ж 1. бот. врста воћке из пор. ружа са много подврста; њезин плод Рн-из та1иб, Ма1из ритИа: ~ дивљака, ~ колачара, ~ петровача, ~ ранка, ~ слаткача, ~ зеленика итд. 2. оно што је по своме облику слично плоду јабуке (кугла на торњу, топовсКо тане, округла дршка штапа, кубуре, округли део балчака, дојка у окене и сл.). — За пасом бљеште јатагани и јабуке од пиштоља. Дом. Зацвркуташе око торањске јабуке ласте. Гор. Тахи ће посјести град, па нека дође госпођа Уршула ако су јој гвоздене јабуке слатке. Шен. 3 . предње облучје на седлу. — Сјахао [поп] с коња, затурио . . . узду на јабуку од седла. Вујач. 4. дар, поклон, награда (као знак захвалности или накнада за нешто). — Да знадеш, ако ли помогнеш, јабука те . . . чека. Ботић. Јуче је имао сукоб са женом јер је примила прасе као јабуку од једног сељака. Петр. В. 5. етн. просидба; прстеновање, веридба. — Спремите све што треба за јабуку и свадбу. Шапч. 6. фиг. мила и драга особа. — Аој лане, јабуко са гране! Брала бих те, ал' не смем од нане. Леск. М. Ниџо> јабуко моја, јеси ли ми жив? Ћоп. 7. анат. а. јабучица (2а). — Док је говорио, јабука на грлу му је играла. Петр. В. б.јабучица (2г).— Један куршум преструга ми целу јабуку левог ока. Сек. в. јабучица (2д). — Горњи крај рамењаче'... зове се јабука раменица. Батут.

Моћи ћемо добити на послугу његово цедило за јабуковачу и казане. Нед. 2. = јабучњача пита с јабукама, савијача надевена исецканим јабукама. — Купи за пет новчаница јабуковаче и почне јести. Кос. јЗбуковаче ж мн. бот. = јабучнице пор. јабука РотоМеае. јЗбуковик м јабуковача (1). Вук Рј. јЗбуковина жјабуково дрво. Вук Рј. јЗбучар м 1. а. онај који продаје јабуке; онај који радо једе јабуке. Вук Рј. б. воћњак засађен јабукама. — Нема само житних и кукурузних њива него и нешто баште, јабучара И шљивика. Петр. Б. 2. етн. један од оних који иду да прстенују дееојку, прстенџија; исп. јабука (5). — На уговорени дан дођу јабучари или прстенџије . . . кад пођу кући, онда дјевојкине другарице прате јабучаре. Вун. 3. зоол. кукац, инсект који буши цветне пупољке јабуке Ашћопотиз ротогат. Терм. 3. 4. плод неког поврћа (нпр. рајчице, парадајза) у облику јабуке.

јЗбучара и јабучара ж јабучар (16). — Прескочише два три дубока јендека, оставвше за собом још више воћа и стару јабучару, и ево их под големом трешњом. Шапч. јббучарев, -а, -о = јабучаров који припада јабучару. јббучарица, јабучарица и јЛбучарка Изр. биће к а д а ј а в о р јабукама р о д и ж она која продаје јабуке; она која воли јабуке. Р-КРеч. неће бити никада; дати јабуку за јабуку дати дар за дар; вратити ударац ударцем; ЈЗбучаров, -а, -о = јабучарев. ~ не пада далеко од стабла какви ј8бучаст,-а,-о који има облик јабуке, који родитељи, таква деца; ~ р а з д о р а оно што је као јабука: ~ плод, ~ воће. — Панта изазива свађу, раздор (премајабуци у старогрч- накриви своју јабучасту главицу и загледа се ком миту, коју је богиња свађе Ирида бацила у мене. Пепгр. В. Паковање јабучастог воћа међу друге богиње); ~ спознаје, сазнања врши се најобичније у . . . котарицама. Тод. врло еажна, судбоносна спознаја чега; ј о ш јабуч&тина ж аугм. и пеј. од јабука. није ~ з р е л а још није дееојка за удају; као ~ (црвена, румена, златна) леп, јЗбучик м јабучар {16). здрав ијак (дете, девојка, момак); пала ми је јббучина ж 1. аугм. и пеј. од јабука. 2. златна ~ у к р и л о оженио сам се лепом и ваљаном девојком; примити, узети јабу- бот. в. мандрагора. Сим. Реч. јЗбучић м младо јабуково дрво. Вук Рј. ку (на прстеновању) примивиш дар пристатинаудају; убрати к р в а в е јабуке јЗбучица ж Х.дем. од јабука. 2. а. анат. (у борби) бити поражен; з а б р а њ е н а ~ избочена хрскашца у грлу над улазом у душник ствар у коју се не сме дирати; з а г р и с т и у код мушкарца; исп. јабука (7а). — Он прок и с е л у јабуку дати се на тешко изведие пљува крв . . . нос му се ушиљио, јабучица потхват, на посао за који недостаје снаге: испод грла искочила. Вес. Имаш толику зелена ~ недорастао момак, недорасла јабучицу на грлу као кврга. Пав. б. (обично девојка. мн.) в. јагодица (26). — Чеданце притисну пуне румене јабучице своје к лицу [мајчину]. јббуков, -а, -о 1. а. који припада јабуци: Шен. Осмех . . . заигра на јабучици лепог ~ цвет, ~ дрво. 6. којије начињен одјабука: образа. Јакш. Ђ. в. заобљени део прспга с ~ сирће. 2. као саставни део назива неких унутрашње стране, насупрот нокту, вршак инсеката: ~ шша, ~ смотавац, ~ штампар. прста. — Поновно затвори очи. Притиште ј&буковац, -овца мјабуков штап. Вук Рј. их јабучицама прстију. Божић. г. очна кугла ј&буковача ж 1. јабучни сок као пиће, коју творе бјелоочница и рожњача. — Извртао је [бијесан коњ] крвљу наливену очну јабујабучница; ракија од јабука. — Крчмари крчме вино, ракију и јабуковачу. И-Б Рј. чицу. Моск. Очна јабучица је покретљива.

ЈАБУЧИЦЕ — ЈАВИТИ НЧ. Д. одеблали део на крају кости, који се у зглобовима углаба у другу кост. — Она [коштана твар] на јабучицама прелази у спужвасту коштану творевину. НЧ. 3. држак старинског оружја с крајем налик на малу јабуку. — За појасом стара нека пиштољчина са зарђалом јабучицом. Јакш. 23. Два нова рапира, без сјаја и без оштрице, с јабучицама. Вел. 4. агр. покр. рајчица, парадајз. — Брала јабучице и зелену паприку мећући све то у корпу. Ивак. Изр. Адамова ~ анат. јабучица (2а). јЗбучице ж мн. анат. отеклине као јабучице на зглобовима, улози. Деан. Рј. рбучји, -а, -е који се односи на јабуке. јЗбучни, -а, -о 1. који се односи на јабуке (дрео и плод); којије начињен одјабука: ~ сок. 2. састати део назива неких инсеката који живе најабуци илиу њену плоду: ~ пида, ~ лептирић, ~ мољац, ~ смотавац, завијач. Изр. ~ к и с е л и н а хем. органски спој, једињење које се нарочито налази у незрелим плодовима јабука (употребљава се у прехрамбеној индустрији); — кост анат. једна од парних костију која се налази у костуру лица испод ока,јагодична кост 08 гујЈота&сшп. јббучница ж пиће од јабука, јабуковача. — Мирис и јачина шљивовице, јабучнице, вина, пива . . . НЧ. јЗбучнице ж мн. бот. = јабуковаче. — Цветови [дуње] су као у свих јабучница хермафродитни. Тод. јЗбучњак м а. јабучар {16). — Господарице нарицаху иза гласа у шлжвицима и јабучњацима. Гор. б. јабучница. — Преша јабуке из које се прави јабучњак. Бег. ј&бучњача ж = јабуковача (2). — Најрадије јејео медењаке и резанце с орасима. И јабучњачу . . . Коз. Ј.

551

јаван, -вна, -вно 1. нескривен, познат; супр. тајан. — Шушни овај, шушни онај и постала [је] она [прича] јавном тајном. Том. 2. којије доступан свакоме, коме може присуствовати свако; који је намењен стма: ~ скуп, ~ распродаја, ~ предавање, ~ сигурност, ~ поредак, јавна добра. 3. који се тиче друштвено-политичког живота, општи, општенародни: ~ рад, јавни интереси. 4. индив. стваран, реалан; исп. јава (2). — Комунист млад или стар не може да постоји као револуционар ако не уме да сања будућност тако живо да му је она јава јавнија од јаве. Дав. Изр. ~ жен(ск)а женска особа лаког морала, проститутка; ~ б е л е ж н и к заст. орган кога поставља државна власт и који је овлашћен да саставља исправе у правним пословима и односима, нотар; ~ г л а с а њ е гласање које се обично врши дизањем руку; ~ мишљење мишљење јавности (2). јЗваш и јаваш прил. тур. полако, лакше, без журбе; немарно. — Јаваш, Недељко, наш је вакат дошо! Андр. И. јавашати, -ам и јавашити, јавашим сврш. попустити, ослабити. — Добри ати сад су јавашали. Рј. А. Али пуста снага јавашмла . . . Он ме тресну о земљу ка бундеву. Вес. јавашлија м онај који ради јаваш, лен, немаран човек. — Опет ћемо ми по старом, јавашлије моје! Рад. Д. јавашлнјски, -а, -о који се односи на јавашлије. јавашлпјски прил. као јавашлија, лењо, немарно. — Овде се ради полако, готово јавашлијски. Пол. 1957. јавашлук м тур. лењост, немар, неуредност (у послу).

јавашнути, јавашнем сврш. постати лењ, немаран. — А . . . доцније . . . јавашнуо. јав м оно чиме се ко показује или јавља, Лал. глас, зов. — Хасанагиница се још прије тргнујави прил. заст. баш тако. — Задрхта ла — на први јав свата егарешине. Огр. Ниг- као поплашена кошута и стаде јави као де гласа, нигде јава! Ил. укопан. Шапч. Изр. (не) дати, (не) пустити јава од јавити1, јавим сврш. Х.усмено или писмено себе (не)јавитисе,(не) огласитисе; нема ни приопћити, саопштити што коме, обавесстрава ни јава нема ни трага ни гласа; потражити стрв или ~ потражити тити кога. — Потрчао [је] у село да јави долазак пророка. Дуч. Писмено ти јављам мртва или жива; ступити на ~ појавити конац мога сна. Уј. 2. пријавити, најатти се, показати се. (долазак). — Молим вас, јавите ме господину јава ж 1. спшње будности; супр. сан. — — рекох [момку]. Дом. Јаве га, а паша га И на јави и на тиху санку само тебе гледам. одмах пусти к себи. Срем. 3. објавити, огласиОгр. Уснио сам га као на јави. Андр. И. 2. ти. — Јавише трубе да . . . стижу поклисари. стеарност, реалност. — После овог доШла је Дуч. 4. поднети тужбу против кога, тужити. одет несрећна јава. Вес. Да ли је јаве талас — Онда ћемо обесити тога попа; сутра ћеш што ме пљуска? Кркл. га јавити. Нед. Љ. 5. покр. отпевати, одсвираИзр. и з и ћ и , избити на јаву појавити ти. — Деде, Спасо, деде, Ико, — јавите једсе, поспгати јатим; и з н е т и , дати на јаву ну . . . Певајте, певајте, и уча воли да слуша 15 објавити, учинити јавним. -V* -* " наше сељачке песме. Вес.

552

ЈАВИТИ — ЈАВОРЊАЧЕ

~ се 1. дати вести о себи, огласити се. — Тако је — јави се истиха Марија. Ћип. Покоја се рода негдје јави клепетом. Бен. Изненада [се] јави пушкомитраљез. Ћоп. 2. а. одазвати се. — У том тренутку зачује над собом људски глас и позивање да се јави. Петр. М. б. поздравити један другога при сусрету; одгоеорити на чији поздрав. — Ни видео нисам тада ваше лице — само вам се збуњен јавих нехотице. Дис. 3. доћи, пријавити се. — Догодине ћу имати право да се јавим на практични испит. Ранк. Прва ће ми бити да се јавим капетану на рапорт. Неим. 4. учинити се видљивим, показати се пред чијим очима; искрснути, указати се; настати. — Да се госпоја-Цајки јавио сам покојни њен . . . не би је тако изненадио. Срем. Изненада се јави сумња. Козарч. 5. почети деловати (писати, певати). — Док се Милан Ракић није јавио, Митровић је . . . важио као најбољи млађи песник српски. Скерл.

јавабст, -ости ж 1. својство или стање онога што је јавно, отвореност, нескривеност; супр. тајност. — Може се рећи да се у политички живот уноси ове више јавности (слобода штадше, јавност скушитинских седница). Јов. С. 2. друштвено-нолитинке организације које стварају и представљају опште мишљење, јавно мњење; друштвена заједница. — Јавношћу називамо штампу, и дневну и периодичну, и такозвано јавно мнење. Пол. 1959. Ја сам као новинар о српским културним појавама нашу јавност упућивао. Матош. О томе мало зна шира јавност. Чол. Изр. избити на ~ 3 у ~ , и з а ћ и на ~ постати јавним, сеима познат; и з н е т и на ~ писати у новинама, издати спис, књигу; ступити п р е д ~ јавно изводити (нпр. ужтничко дело); ступити у ~ почети државну или политичку делатност; ш к о л а с п р а в о м јавности ист. приватна школа која имаједнака права као и државна школа. јавнбцветке, ијек. јавноцвјетке, ж мн. Изр. —> за девојку покр. запросити бот. биљке цветњаче АпЉорћуга. Бен. Рј. девојку. — Једног дана јави се он за моју јавндцвјетке, ек. јавнбцветке. сестру од тетке. Лаз. Л.; ~ за р е ч затрајбвнути 1 (се), -нем (се) јавити1 (се). — окити допуштење да се говори. 1 Послаћемо човека одавде па нека им јавне јавити , јавим несврШ. скупљати овце и »одити их са паше. — Јавит крдо чујеш глас да се код суднице нађу. Ком. Најбоље би пастијера. Маок. И. Памтиш . . . како си их било . . . да им се јавнеш. Срем. Де, мали, јавни се! Антун узе пушку и с [овцеј јавио низ долове?! Ћоп. врата је исдали. Мат. Јоб . . . јавну се први јавка ж рус. 1. војн. уговорена тајна реч пут. Креш. Што си заћутао?! . . . Јавни се . . . (или реченица) која сеупотребљава у стражар- Твоје се ствари овде радо читају. Срем. ској служби у војсци, или у конспиративном јЗвнути2, -нем серш. према јавити2. — раду, лозинка. — Ја сам војник, јавку не смем Јавну цура преводника свога, па с њим да кажем, господине! Ћос. Д. Ушао је човек стадо сдрати у заграде. Март. и јавио му се са исправном јавком. Пол. 1959. 2. особа која повезује илегалце. — Дошао [је] јЗвор, јавора м 1. бот. шужко белогорично до једног трговца који је био наша јавка. дрво из истоимене породице, с много подврста Дед. В. Асег р8еш!ор1а1апш: бели ~ , шумски јЗвкатн се, -ам се несврш. и уч. чешће ~ . 2. фиг. јаворове гусле, народна песма уз се јављати. — Тај <х, лијо жута, испод пута, гусле. — Стољетни плач јавора претвара се у сијевање ханџара. Матош. не јавкај се! Сиј. јављање с гл. им. од јављати (се). 1 јављати (се), јављам (се) несврш. према 1 јавити (се). јављати3, јављам несврш. према јавити*. ј&вљач, -ача м онај који јавља. Деан. Рј.

јавбрац, -рца м бот. подврста јавора Асег ођшвашт. Свезн. јавбрик, -ика и јбворик м јавороеа шума. Р-К Реч.

јавбрика ж 1. бот. покр. в. ловор. ј&вље с заст. јава. — Је ли јавље од сна Деан. Рј. 2. фиг. индив. в. јавор (2). — Зелено дрво штака нам је та [Вуковај, јаворика смућеније? Њег. јавно прил. 1. опчорено, нескривено; супр. из њега проклија. Кост. Л. тајно. — И у варошима и у срезовима гласало јавориВа и јавбрина ж аугм. одјавор. — се јавно. Јов. С. 2. пред скупом људи, пред Стар је војно трула јаворина. М 1867. свима. — Тужила га због увреде части јер је јавбрић, -а и јавбрић, -ића м дем. од то рекао њој . . . на некој плесној забави јавор. — Не сагибај се, јаворићу! Шов. потпуно јавно. Јонке. јавбрје с зб. им. од јавор. — Вода носи јЗвиоправнп, -а, -5 правн. који се односи борје и јаворје. НП Вук. на јавно праео. — Један [устав је] основа јав&рњаче ж мн. бот. јавори Асегасеае. јавноправном, а други [грађански законик] приваткоправном поретку. Јов. С. Деан. Рј. « . ' т? « *• «•'•«-

ЈАВОРОВ — ЈАГЊИТИ јбворов, -а, -о који припада јавору; којије од јаворова дрвета. — Дај овамо гусле јаворове! Митр. јЗворовина ж дрво од јавора. јага ж хип. од јагње. — Дотрча неколико јагањаца пред нас. Оним одмах стаде тепати: Моје јаге! . . . Моје лепе јаге! Вес. јЗгаааст, -а, -о који је као јагањац> кротак. — Свака сећа реч [у јеванђељу] на онога јунака јагањастог [Исуса]. Кост. Л. јЗгањац, -ањца м (обично мн. јЗгањци) = јањац 1. зоол. ја(г)ње. 2. фиг. кротка, мирна особа. — Од најокрутнијег наредника за мјесец дана створио [је] правог јагањца. Јонке. јбгањце, -а с дем. од јагње. — Има и које јагањце. Уск. ј&гањчар м пастир који чува јагањце, овчар. — Бијеле овце отјераше, поклаше ми младе јагањчаре. НП Вук. ј8ган>чев, -а> -о који пргтада јагањцу. јагашчић м дем. од јагањац. јагла и јбгла ж искокано кукурузно зрно, кокица (2). Р-К Реч. јаглара ж покр. мрежа за хватање јаглица. Бен. Рј. јаглац, -аца м -аца м бот. рана пролећна биљка жута цвета с дугом дршком Ргшш1а соћиппае. Терм. 3. јаглике ж мн. бот. род биљака које се јављају рано у прољеће Рпти1асеае. Терм. 3. јаглнна ж мед. врста кожне болести, плускашца ћегрез. Р-К Реч. јаглннаст, -а, -о који је пун јаглине, пљуска вичаст.

љу и тако проширује своју власт и ОЈачава силу. Цвиј. 2. журити се, хрлити. — Јагми цркви чим звоно удари. Шапч. Млад пар почео да живи, и ради, и јагми да откупи малу њивицу. Сек. ~ се (око чега, за чим) отимати се да се што уграби или постигне, настојати око чега. — Показало се да умије ловити у мутном, али се свијет уза све то јагми да у њега тражи савјета. Цар Е. Ја се за другим [свијетом] не јагмим, јер ми тамо неће бит ни вина ни ракије. Ћор. јагмљење и јбгмљење с гл. им. од јагмити (се). јЗгњад ж зб. им. од јагње. јбгае, -ета с (мн. јагањци, јагњићи) = јање 1. зоол. младунче од овце. 2. фиг. кротка, мирна особа. — Претвара [се] из вука у јагње и из јагњета у вука. Дуч. Изр. умиљато ј а г њ е д в е о в ц е сиса умешан, вешт човек својим опхођењем извлачи корист с тиие страна. јбгњед, -а, јагњед, -еда и јагњеда ж бот. 1. црна топола Рори1ш пј§га. 2.јасика. Вук Рј. јагњедовина ж 1. дрво од јагњеда и јагњеде. 2. в. јагњед(а). Бен. Рј. јбгњенце и јагњбвце с дем. од јагње. — Саже главу ко јагњенце, па потписа. Ранк. јЗгњење с а. гл. им. од јагнмти (се). 6. време кад се овце јагње. — Имали су они још дијелова на које су годину дијелили, осим вађење крудшира и јагњења оваца. Шимун. јагњетина ж = јањетина 1. јагњеће месо; јагњеће печење. Р-К Реч. 2. јагњећа кожа. — Гуњ велики, постављен јагњетином. Вук Рј. јагњбћак, -ака и јагњећак м кожа од Јаглук м тур. рубац, марама. — На јагњета. — Шубара од сивог јагњећака била му је забачена на потиљак. Моск. једној се води умивали, о један се јаглук отирали. НП Вук. Обје [сестре] повезане јагњећи, -а, -е 1. који се односи на јагње; црним јаглуком. Шант. који је од јагњета: ~ чорба, ~ печење, ~ јаглун, -уна м зоол. покр. в. иглун. месо, ~ кожа, ~ шубара. 2. који је као у јагњета, нежан, кротак. — Његове су се Деан. Рј. округле очи још више рашириле, постале јаглучић м дем. од јаглук. мекше, још јагњећије. Дав. јагма ж гур. живо настојање око чега, јагњећииа ж в. јагњетина. — Иако је по тежња да се до чега дође преи или међу . . . четири банке кило . . . јагњећине, сви је првима, отимање, грабљење око чега. — од реда купују. Рад. Д. Затим су дошла деца и јагма да се што вгапе ј&гњешце и јагњбшце с дем. од јагње. заради. Бар. Двоје-троје их полети одмах као јЗгњпво с = јањиво ја(г)њењс. Вук Рј. на јагму, тко ће купити софтину вечеру. јЗгњила ж бот. в. јагњед. Сим. Реч. О-А. фиг. Он је подлегао јагми за непосредним успјехом, пишући за пљесак. Крл. ј&гљилнште и јбгшило с место где се Изр. п р о д а т и на јагму продати све овце често јагње. — Кад се овце јагње, он набрзо. готово не спава. Стално је око јагњилишта. јагмити и јЗгмити, -им несврш. 1. Пол. 1950. Са зимнице у прољеће пратио отимати, грабити. — Затим је [Горчин], [би] овце на јагњило. Коч. као да јагми од некога, почео брзо да кида јЗг&итн, -им несврш. = јањити 1. танке влатове. Ђур. Јагми [владалац] зем- доносити на свет младунче (о овци). — Ова

554

Ј А Г Њ И Ћ — ЈАД

овца Јагњи сваке године по двоЈе Јагањаца. Вук Рј. 2. чувати овце док су сјањне, надгледати јагњење оваца; помагати овци да се ојагњи. — Трећу шаље да му јагњи овце. НП Вук. Ево и њеног травњака! Ту је она са мајком овце »јагњила«. Вес. ~ се јагњити Џ). јагњић м покр. мушко јагње. Вук Рј. јаг&ица ж = јањица женско јагње. — Да се рађају јарице и бијеле јагњице! Вук Рј. јЗгода ж 1. бот. ииска зељаста биљка из пор. ружа, с округластим меснатим плодом црвене боје Рга^апа уи1ј*аиб; плод те биљке: шумска ~ , вртна >—-. 2. бот. биљни плод налик на плод јагоде, боба, бобица, зрно: ~ на грозду, ~ на купини, <—• на дуду, ~ на бршљану. — Прождро би га у јагоди грожђа. И-Б Рј. 3. анат. в. јагодица (26). — До јагода солуфе спустила. НП Вук. 4. фиг. особа мила и драга. — Зар да ти, јагодо моја, таквог младожењу нађем? Моск. Лоло моја, јагодо из росе! Леск. М. Изр. ићи као грлом у јагоде ићи сасвим неспремно. јЗгодар м онај који бере или продаје јагоде. Р-К Реч. јагбдара ж в. дудињак. Р-К Реч. јагодарити, -одарим несврш. брати јагоде; продавати јагоде. Р-К Реч. јЗгодарка ж 1. она која бере или продаје јагоде. 2. агр. а. в. јагодњача (1). Р-К Реч. б. врста гроокђа црних јагода. Р-К Реч. јагодаст, -а, -о који има облик јагоде, који је сличан плоду јагоде. јЗгодин, -а3 -о који припада јагоди, који се прави од јагода: ~ сок.

ј8годн>ача ж 1. агр. врста ране крушке. Вук Рј. 2. анат. јагодична кост. Р-К Реч. јбгодши, -а, -е који се односи на јагоде: ~ леја, ~ сок. јагбрчац, -чца м бот. в. јагорчевина. Бен. Рј. јагорчевина ж бот. пролећна биљка слична јаглацу, окутих цветова са кратким дршкама Рппш1а асаиНз. Терм. 3. јагбрчнка ж бот. в. јагорчетна. — По . . . младој трави жути се јагорчика. Мил. В. јагрз м тур. кон> светлосмеђе боје. — Под Бакалом јагрз посрнуо. НП Вук. јагрзаст, -а, -о који је боје као јагрз. Вук Рј. јагрзли прил. непром. в. јагрзаст. — Па јагрзли усједе гаврана. НП Вук. јЗгуар м зоол. крупна крвожедна звер из пор. мачака РеНз опга. Терм. 4. јЗгуарски, -а, -о који се односи на јагуаре. јагурнда ж 1. бот. дивља лоза УИ18 зЛуе81;п8. Сим. Реч. 2. себичаи и безвредан човек. — Исак, ск^вај к а ф у 1 . . . — Не«а више, господин поручник. — Пази га, види г а ! . . . Јаој, јагуридо! Јак. јад м покр. јед, гнев, срџба. — Нешто си љутита па хоћеш да нада дгаом искалиш свој јад. Кум. Јео [га] јад кад помисли на дукате изгубљене узалуд. Глиш.

ја^ м 1. осећање жалоспш и бриге, душевног бола, патње. — Ја не могу с тешка јада редом све казати како бјеше, јер ми ријеч запиње у грлу од плача. Бог. Т и би дошла к мени без суза у оку . . . скривајући јаде и тугу дубоку. Рак. 2'. невоља, беда, нејЗгодина ж бот. «. љоскавац. Сим. Реч. срећа. — Опште је познато . . . колико сте јЗгодица ж 1. дем. од јагода. 2. анат. а. ви . . . радили од почетка светскога рата вршак прста, јабучица. — Осјећа она невид- да олакшате беду и јад нашега народа. Цвиј. љиви пламен што јој пали јагодице на прстиОбашао сам све куће [у селу]. Јад и невоље. ма. Нам. Ријетко би прошао дан да ми [учиНаз. 3. јадан човек, јадник. — То мало јада што је остало [после косовскога боја], та тељица] шибом не жари прсте и јагодице. Пав. б. (обично мн.) испупчени део лица испод раја, то смо ми. БВ 1909. Видиш, јаде, глеочију, јабучица. — Око сљепочица и личних дај3 сиротињо краткорука, избуљи очи! Гор. 4. маленкост, штогод убого, неугледно, нешто јагодица заструји ледена језа. Кал. Јагодице искочиле као два чвора из лица. Рист. безначајно. — Чмањак је неког јада порастао. Мат. У планини сједиш и неке јаде јЗгодичаст, -а, -о који је налик на јагоди- пишеш. Нен. цу, јагодаст. Изр. биће триста јада бит ће зло и јМгодични, -а, -о који се односи најагодице: наопако; јади га ( ц р н и ) з н а л и ко би га јагодичне кости [на лицу]. знао; јади те ј а д и л и ( з н а л и , у б и л и ) ! сдопали те ј а д и ! нееоља те снашла јЗгодичница ж јагодична кост на лицу. — Све јој лице беше тамно . . . широке јаго- (клетва); на ј е д в и т е ( ј е д в и н е ) јаде дичнице искочиле јако над . . . образима. једва једшце, с тешком муком; ни по јада ни по бриге. — Ни по јада ако је само Глиш. то. Чипл.; шака јада нешто малено и слајбгодњак м 1. место где расту јагоде. бо. — То ће [о нама] сада велики одлучити, мали смо ми ту, шака јада. Пер.; учинити Вук Рј. 2. врежа од јагоде. Р-К Реч.

ЈАДА — ЈАДИТИ од кога или чега триста јада тешко

555

јадера ж покр. одвећ бедна еечера; вечера кога ојађеног. — Ушао [је] у кућу да замете мало скроба — то му је јадера и вечера била. Лал. јадика ж бот. в. жалосна врба (уз врба изр.). Сим. Реч. јадиков, -а, -о 1. који припада јадици. — Скупио је [бог] сузе од вјекова, плод са нашег дрва јадикова. Крањч. С. 2. фиг. ј&дан, -дна, -дно 1. који је у тешком пун тегоба и јада. — Пребрдио јадиков стању, бедан, несрећан. — О младости некланац. Павл. заситно гладна, о старости засићено јадна! јаднкован, -вна, -вно јадан, јадиков (2). Прер. Колико је јадан живот далматинских Загораца, не може се исказати! Мат. 2. — Оста кућа пуста јадиковна. Март. а. који нема никаква значења, никакве вредјадвкованка ж јадиковка, тужаљка. ности, безначајан; каји изазива презир својадиковање с гл. им. од јадиковати. јим поступцима. — Због удовице главу да јадиковати, -уј€м несврш. 1. јадати. изгубиш? јадан си ти партизан! Ћос. Д. — Кроз сузе им јадиковаше тугу своју. Осим безбројних људи у [економској] кризи Јакш. Ђ. Почне јадиковати и сједне на има и једна шачица пјесника. Уј. б. који се налази у врло слабом стању, бедан, кукаван. стубе пред кућом. Брл. фиг. Јадикујући — Бјеше одјевен [Одисеј] у јадно рухо. [сјеверњак] кроз маслинове гране пузао је цестом. Војн. 2. тужити се, жалити се. — М-И. Шћућурен, згурен, збијен уз дрво Никада није јадиковала на своју судбину. . . . [изгледао је] још јаднији, кржљавији са својим преплашеним очима. Мил. В. Бен. ~ се уз. повр. јадиковати {2). — Оне Пошта, брзојав и телефон врше . . . своју службу у јадним приликама. Рад. Стј. се [Савета и Милица] јадиковаху како су несрећне у љубави. Трифк. Изр. ~ не био не снашла те несрећа. јадиковац, -бвца м (у атрибутској служ— Видиш ли ти, јадан не био, да ми зазиби) јадиков (2). — Заковаше нас у ланце мисмо без крова. Лал.; јадна ми (му јадиковце. Печ. 1939. Немир подгриза ко итд.) мајка тешко мени (њему итд.); папутника на стази непознатој, у кланцу сти на јадне г р а н е оеиромашити. јадиковцу. Фран. јЗдање с гл. им. од јадати (се). јадиковина ж јадиково дрво. — Гусле јЗдати, -ам несврш. (обично у изразу: ~ јаде)мск<миватм јад,нееољу, несрећу, ту- јаворове и гудало од јадиковине. Вук Рј. јадиковка ж 1. исказивање туге, жагоеати, кукати, јадиковати- — Јада [Илић] своје јаде љубавне. Нед. Отац, мајка, браћа, лости, бола; нарицање, кукњава; исп. јадованка. — И ту гдје бјеше . . . јадиковка роснахе... све јада и нариче. Вес. фиг. У ба, сад пасе бијело и недужно јање. Кркл. рукама слијепаца . . . јадале су [гусле] јаде. Прикри се иза лесковог жбуна посматраКрањч. С. ~ се а. јадати. — Мени је све горе, јући и слушајући њихове [избјеглица] јајада се Цвета, не могу више овако да из- диковке. Ћос. Д. 2. тужба, жалба пуна држим. Рист. фиг. Мир је. Само негдје у јадиковања. — Из Загреба од гричких грависини вода пригушеним плачем на пије- ђана опет [сам] добио тужбе јадиковке... ску се јада. Наз. б. тужити се, жалити се да их бискуп Иван изнова затира и убија. Шен. При слабој светлости лојанице китио (на кога, на што). — Било је тренутака кад се свекрва и сама јадала на сина. Цар Е. [је поп] своје хришћанске јадиковке духовном суду. Јевт. 3. бот. јадика. — Била Јада се [сељак] своме куму на многе свеце је налик на врбу јадиковку којој је вјетар које мора да прославља. Мил. Ж. измлатио гране. Наз. јЗдац, јаца и јадац, јаца м рачваспш јадикбвно прил. на јадикован начин, кост у птица под гушом, настала од обе тужно. — Знао сам кад ће . . . пресјећи кључне кости које су срасле у једну. Изр. ломити ~ в. јадачити се; сцоља тужбалице и јадиковно се насмијешити. Јел. г л а д а ц , изнутра ~ споља уредно и чи~ сто, изнутра неуредно и прљаво; ударити јадкњи, -а, -е в. јадан. — Вино пије коме ~ преварити кога; знам за ~ неСењанине .Иво . . . На јадиње гувно Дећеш ме преварити! санчића. НП Вук. јадац, јаца м в. јадник. Р-К Реч. ја"дити, -им несврш. јадаши. — Стоји јадачнти се, -илг се покр. кладити се као осуђена; тужи, јади . . . сузицама облиломећи јадац. Р-К Реч. вена. Радич. Јадио старац и — проплакао. »ш м в. јадник. Р-К Реч. Мул. га казнити, уништити га. јада ж (само вок.) јадница. — Па Што ћемо сад, јадо ? . . . Продаћемо кућу и баштину. Кост. Л. Јадо јадда . . . шта ти коме можеш. Сиј. ј&дан, -дна, -дно заст. који је пун јада, гнева, гневан, љутит, срдит. Бен. Рј.

556

ЈАДИТИ — ЈАДОВИТО

Изр. јади те ј а д и л и в. уз јад (изр.). храсшће што су јадно животарили на же~ се јадати се. — Он се само јадио и дноме кршу. Наз. лио . . . сад гласно, сад тихо свој бол. Наз. јбдност, -ости и јаднбћа ж стање онога ј&дити, јадим несврш. 1. једити, љу- који је јадан, бедан, који изазива сажаљење, тити кога. — То је мога оца јадило више беда. — Смрвила [га] јадноћа. Бег. Видио него све на свијету. Шен. 2. задавати јаде, је он сву јадност и голотињу и своју и свонаносити нееоље (коме), мучити (кога). — га народа. Коз. Ј. Домановић је био расипан према »Одјеку« јбдо м (вок. јадо) хип. од јадник. — Не. . . раздрагавао његове приврженике, јадио какав ситан сплашен јадо, сив као миш, противнике. Прод. нађе се на зачељу [колоне]. Ћоп. ~ се осећати јад, љутњу, љутити се; јЗдов, -а и јадов, -бва м 1. јадник, нежалити се. — Свак би се јадио да га је срећник. — Збори, јадна, нашки, ако мислшп запао крив дио. Љуб. да нешто искамчиш за оне јадове што су јадич м бот. в. једић. Деан. Рј. у шанцу. Вуј. 2. онај који није ни за шта, Јадичац, -чца м бот. в. мразовац Со1с1п- беда; исп. јадан (2). — Кад се састане шака с и т ап1итпа1е. Сим. Реч. празноглаваца и јадова који просто као јадиште с место јада, несреће. — Неће мајмуни подражавају другима... то већ од нас [раздвојене браће] бити никад ништа није налик ни на што. Маш. до јадишта и пепељишта. Љуб. ј&дов, -а, -о који је пун јада, пун тегоба. јадљив, -а, -о 1. који је пун јада, јадан, — И сјатни се намамише сини уз јадику и тужан. — Бијела коса падаше низ гараво јадове кланце. Март. јадљиво лице. Шен. 2. који се лако, брзо јади, јбдован, -вна, -вно 1. јадан (1). — Прељути> срди. — Тај [је] свијет стално . . . кину се сва веза између... јадовнога, гораздражен, јадљив и срдит. Донч. лога, скрбнога и бољу прожетога Гајише. Тур. Дођосмо на Дрину. Превезосмо се у јадљиво прил. на јадљив начин, срдито, гневно. — Никако нећеш! — истисну јад- ову нашу јадовну земљу. Шапч. 2. који заљиво госпођа. Шен. даје јаде, пгешке бриге. — Падне у тешке јадовне мисли. Ђал. јадљивбст, -ости ж особина онога који јадбванка ж I. јадиковка. — Позорно је јадљив. саслуша његову јадованку. Крет- 2. пеема ја^дник, -а и јадник, -ика м 1. онај који изазива сажаљење, невољник, патник. — тужног садржаја, тужаљка, нарицаљка. Пеко их је [пегавце] грдио, говорио како — Пјесме су им сјетне јадованке. В 1885. брукају нашу војску, а они јадници се по- Мајка запевала крваву јадованку. Рад. Д. куњили. Дед. В. Од прве плаће посла својЗдовање с гл. им. од јадовати. јим јадницима стотину динара. Донч. 2. јЗдовати, -ујем несврш. туговати, јадипрезр. морално слаб човек, слабић, бедник. ковати, јадати. — Шта је с њим, јадује — Ви јадници, што изгубисте образ и по- мати, да ли живи или је мртав? Мишк. Исштење удварајући се силнима. Ранк. цедио сам зенице плачући, источио спм дујЗдница и јадница ж она која је јадна, шу јадујући над људским боловима. Нуш. несрећница, она која изазива самилост. — Да '—> се тужити се, јадати се, жалити се на кога. — Нити се што брине нити ради — протерам одмах Турадију, да избавим јадницу Србију. Радич. Онда ме загрлила и јадовала се ханума на тавану. О-А. заплакала јецајући само једну ријеч: »ЈаднијЗдовина ж тадив. беда од човека, јаца!«. Војн. дое (2). — Тресао се гледајући с мржњом јЗдничад, -и ж зб. им. од јадниче. ову људску јадовину. Дав. јадбвнт, -а, -о 1. који је пун јада, беса, јадниче, -ета с јадно дете. — Само понеко дете заплаче. Једно јадниче стално срдит, гневан. — Ја не знам гоппта, мрмљаше дрхти и цвокоће од зиме. Дед. В. И не окре- врачарица јадовитим гласом. Шен. 2. који ће се на њега и његову јадничад. Кик. је пун тешкоћа, који задаје напор, муку. — Надчовечна снага . . . не зауставља [трк плајЗдничин п јадничин, -а, -о који прининке] ни преко јадовитих неравнина пупада јадници. них шипражја. Рад. Д. 3. језив, страшан. јЗдничић м дем. од јадник. — Али јадовиту смрт од њега не одврати јЗднички и јадвички, -а, -о који се нитко. М-И. Пред нашим очима [одиграће се] једна. . . врло јадовита љубавна односи на јаднике. ј&дннчки прил. као јадник. — [Просјак] трагедија. Цар М. јаднички приђе к столу. Бож. јадбвито прил. на јадовшп начин, страј&дно прил. на јадан начин, бедно, сишно, ужасно. — Застењем јадовито и љуромашно, тешко, мучно. — Проматрао [сам] то. Ков. А. _,

ЈАДОВИЋ — ЈАЗАВЧЈИ јбдовић и јадовић м јадник. — Требало је само мали напор [па] не би данас пред самим собом изгледао такав јадовић. Вуј. јЗдовно прил. најадован начин. — Тужног му оца јадовно прогања злоба. Крањч. С. јаддлик, -а, -о заст. јадан, бедан; тужан, жалостан. — У том је тренутку тако јадолика била, тако очајнички изгледала да сам је морала сажал>евати. М 1867. Проматрајући оца откривала би на његовом јадоликом лицу тај тешки изражај. Новак. јадблико прил. тужно, жалосно. — Јадолико нд гранама смрзнутим гачу [гаврани]. Наз. јадбвосаи, -сна, -сно неол. који доноси јад, раздор, погибао. — Јадоносној Ериди бјеше гледати весеље [борбу богова]. М-И. јадоња м в. јадник. — Зар ти . . . јадоњо, ову земљу да учиш како да извршује своје обавезе? Дав. ј&Дбст, -ости ж в. јад (7). — То није посмијех самилости, туге . . . јадосги или бриге. Матош. ЈЗдран, -а и Јадран, -ана м део Средоземног мора између северног и средњег дела Балканског и Апенинског полуотока. ј&дрански, -а, -о који се односи на Јадран. јадрански, -а, -б који се односи на Јадран и Јадар (крај у зап. Србији). јадрењак, -ака м дијал. в. једрењак. — Од трговачке флоте једва да је остало којих 50 јадрсњака мале обалне пловидбе. Мј. 1926. јЗдро с дијал. в. једро. Р-К Реч. јадуша ж покр. она која је пуна јада, бедница- — Што у кућу не улазиш, сотоно, но ћуршп ту као ћук? — Мило ми сунце, јадушо, одвали јој дреко брка. Пол. 1958. ј8ђав> -а, -о покр. еуф. од јадан. — Ја знам, јађан Марко, да се ти не надаш пардону, па зато тако говоршп. В 1885. Ја угуших гласе сред срца јађана. Змај. јЗђеник м еуф. «. јадтк. — Откуд ми пара и ашлука кад сам ти, јађеник5 од такве куће! Срем. Процвијелио момче јађениче. Март. јбђење с гл. им. од јадити. јађење с гл. им. од ј<гдити. јажа ж јаз (1, 2). — [Послови Букареви су] да гази в о д у . . . ако је уставу вода понијела или се јажа затрпала. Мат. јаже&е с гл. им. од јазити. јбжораст м бот. барски шевар, јеокак (2)

брагкашшп гатовит. Р-К Реч.

ј&з м (лок. јазу) 1. а. жлеб, канал за довођење или одвођење воде. — Вода потоком појури узаним јазом што је направљен да одводи воду у кречану. Вес. Чула је воду како брбља дуж јаза и испод напуштеке воденице. Вуј. б. удубина, јама. — [Баруштина] је била врло опасна, јер су посвуда били дубоки јазови. Креш. 2. провалија, бездан. — Само се . . . чује како гргоље извори и пада Мошћаница кроз јазове. Андр. И. фиг. Све је дубљи јаз дадања без савести и јадаља. Дис. У јаз сићи бола ћу. Наз. 3. дубока и мирна вода заустављена браном (ради ловљења рибе). — Пут води уз дуги Јаз. Стипч. 4. фиг. разлика, неслагање. — Бурна времена . . . ископају . . . јаз између два нараштаја и створе од њ и х . . . два свеха. Андр. И. 5. зоол. речна риба, слична ' клену 1^еис18си8 к!и8. Р-К Реч. јЗзавац, -авца м 1. зоол. грабљивац из пор. куна, оштре њушке, неспретна тела и дуге чекињасте длаке Ме1ез те1е8. Терм. 4. 2. фиг. онај који граби туђе, израбљивач. — Зар син тако великог народа да буде роб [туђинскимЈ јазавцима! Јакги. Ђ. јМзавачки, -а, -б који је од јазаваца. — Јављао [је] да је . . . јазавачка . . . суха кожа знатно доскудила. Ћор. јЗзавичар м зоол. 1. = јазавчар врста ловачког пса кратких, кривих ногу, клемпатх ушију (за лов на јазавце и лисице). МЕП. 2. врста сисара тоболчара у Аустралији Рега§а1е 1а§ош. Финк. 3. фиг. човек који има неко сеојство јазаеичара. — Глупи јазавичар . . . је стално глупо понављао: Немам среће у картама. Дав. ј&завичарка ж ~ јазавчарка. — Из шуме искочи жута куја, јазавичарка. Бар. јазавичаст, -а, -о који је као јазавац. Р-К Реч. јЗзавчар м зоол. = јазавичар (1). Терм. 4. јЗзавчарев и јЗзавчаров, -а, -о који припада јазавчару. ј^завчарка ж — јазавичарка куја јазавчар. јазавчарски, -а, -б који се односи на јазавчаре. ј^завчев, -а, -о који припада

јазавцу.

јбзавчевнна ж а. јазавчево месо. б. јазашчева кожа. јЗзавчнји, -а, -е = јазавчји који се односи на јазавие, који је од јазаваца. јазавчина ж аугм. од јазавац. — фиг. Тешко вама неваљале крадљиве јазавчине, богме ће ноћас бити трке! Пол. 1959. јЗзавчји, -а, -е = јазавчији.

558

ЈАЗБИНА — ЈАЈСКИ

јајаст, -а3 -о који има облик јајета, ]ајбзбина ж I. рупа у земљи у којој жиеи нека животиња. — Од њега се [ловца] не јолш<> овалан: ~ лист, ~ брдо. може сакрити ни зечја лога ни јазавчева јајат, -а, -о у кога су велика јаја, мудат. јазбина. Глиш. Кад гране дролеће, усамље- Р-К Реч. ник [медвед] напушта јазбину. Пол. 1958. јајача ж агр. врста крупне шљиве налик 2. тесна, тамна просторија. — Суч'ед Мате изађе из своје јазбине, подземљуше. Кал. на јаје; исп. јајара (2). јајачки, -а, -о који се односи на град Одмарамо [сеј у тој великој јазбини [соби], Јајце у Босни. без довољно ваздуха и сунца. Чол. 3. место, просторија где се скупљају преступници, кријајашце и јајашце, -а и -ета с дем. од миналци. — Варате ме и ласкате3 и дома- јаје. мљујете у јазбину да ме претучете. Каш. јаје, -ја и јаЈета с 1. биол. расплодна (најВереник је поверовао да се налази усред већа) станица, ћелија у птица, корњача и бандитске јазбине. Пол. 1958. неких других животиња, омотана омотачем јазбинити, -им несврш. индив. борави- или у љусци, овалног облика (употребљава ти у јазбини. — Неухумкане кости . . . јаз- се као животна намирница): кувано —, пржено ~ . 2. део мушког полног органа у кобинити су престале на грлу колевке мрака. јем се ствара семе. — Добио је туберкулозу КН 1960. па су му морали извадити обадва јајета. јЗзбити, -им несврш. в. јазити. Р-К Јонке. 3. помична утега на једнокракој ваги, Реч. кантару, која показује меру тежине. — Појазија ж тур. покр. писмо, оно што је миче пажљиво кантарско јаје у правцу написано на нечем. — Лист хартије књиге противном од теже терета. Андр. И. без јазије. НП Вук. Изр. бити с л и ч а н коме као ~ јајазити, јазим несврш. а. навраћати еојету бшпи му веома сличан; боље д а н а с ду. Вук Рј. б. затрпавати, пунити (јаз, ја~ него сутра к о к о ш боље данас оно што му). — 11а је по брду стрпано грање да је сигурно па било и мање него сутра више јази локве. Павл. и несшурно; боље своје ~ н е г о туђа к о к о ш боље своје мање и сигурно него туђе јазић, -а и јазић, -ића м дем. од јаз. велико и несигурно; која к о к о ш много — фиг. Све мора тећи по старим издубеним к о к о ћ е , мало јаја носи ко много говори јазићима. Ранк. о сеом раду, мало ради; К о л у м б о в о ~ јаз&џија м тур. покр. в. писар. — Он гоеори се кад се наоко нешто неизведиво лако призивље к себи јазиџију, па дохвати је- изведе на духовит начин; н а ш а о би д л а к у дан табак књиге. НП Вук. у јајету јако је сшпничав; подметнути ЈАЗУ скраћ. Југославенска академија знау туђе г н е з д о к у к а в и ч ј е ~ свој терет ности и умјетности. натоварити на туђа леђа; т р а ж и т и длаку у јајету залазити у најмање ситнице. јазук м тур. 1. штета, шкода. — Па је јазук вјеру погазити. НП Вук. 2. (у служби јајињак, -а и јај&њак, -ака м
јајник и јајњак м анат. расплодни орган код жене који ствара јајне станице, ћелије, јајињак оуапит. јајнични, -а, -о који се односи на јајнике. јајовод м анат. део женског полног органа у облику танке цеви између јајника и матер(н)ице оуМисШз. јајоводни, -а, -5 који се односи на јајовод. јајблкк, -а, -о који има облик јајета, јајаст, овалан: ~ лист, ~ брег. јајбпија м и ж онај (рна) који испија јаја. — Љути се [старац] на свраку јајопију. Ћоп.

јајарнца ж 1. женска особа јајар. 2. етн. колач који се пече о Ускрсу са целим, јајскн, -а3 -о в. јајиим. обично обојеним јајетом у средини. Бак. Рј. љуску. Вук Рј.

Ушла у јајску

ЈАЈУША — ЈАКО јајуша ж покр. врста пите од кукурузног брашна, сира, масти и јаја. И-Б Рј. јајце, -ца и -ета а. дем. од јаје. б. јаје. — Сретноме човеку и петлови носе јајца! Срем. Јајце с град у југозападној Босни на ушћу Пливе у Врбас. Јајчанид м (ном. мн. -ани) човек из Јајца. — Кулу гради беже Јајчанине. Вук Рј. Јајчанка ж жена из Јајца. јајчар, -ара м јајар Џ). — Јаја. . . продала сам јајчару за сол. Гор. јајчарица и јајчарка ж она која купује и продаје јаја. — Ако се сукобшп с каквом јајчарицом или мљечарицом . . . Кур. јак, јака, јДко (одр. јаки, -а, -б; комп. јИчи); супр. слаб. 1. који се истиче великом фшичком снагом, снажан; који је лепо развијен. — Сремац је јак и здрав као кремен. Матош. По кухињи се неуморно вртјела . . . женица јаких препланулих лнстова. Ћоп. 2. а. који је добро утврђен, наоружан; кога је тешко сломити, раскинути, разбити, издржљив, отпоран: ~ армија, ~ тврђава. — Прозори [су] тих ћелија самица од специјалног стакла3 јаког као гвожђе. Матош. Сазидао је капију јаку као град. Станк. б. духоено снажан, чврст, непоколебљив. — Луцвја није јака затајити ни радости ни жалости. Шен. Продирала је и у најудаљеније крајеве ове земље неодређена али јака жел>а за знањем и бољим животом. Андр. И. 3. а. који има велику моћ, власт, велики ауторитет, који је моћан (по свом положају, утицају, економски, по броју и сл.). — После Норвежана лредузеле су исти посао [вађење угља] доста јаке компаније. Петр. М. б. имућан, богат. — Дошао у Загреб без крајцаре у џепу, а сада, веле људи, да је јак газда. Кум. 4. а. који има велику снагу, јачину: ~ мотор, ~ телескопа јаке наочари. б. који садржи велики проценат чега, снажан по свом деловању: ~ отров3 ~ лек, ~ пиће. — То су јаке минералне воде. Нен. Љ. Справи нам двије кафе, али јаке. Војн. в. знатан, значајан по свом утицају: ~ доказ, ~ чланак. г. оштар, продоран (р мирису): ~ мирис. 5. а. снажан, знатан по своме испољавању, по интензитету. — Разболи се Чемер-дека, грозница га тресе јака. Змај. Јака киша стаде лијевати као из кабла. Том. Биће јака зима. Чипл. 6. који снажно звучи (о гласу). — Јунаци3 браћо! викнуо млади ага јаким грлом. Том. Његов глас био је тако јак и крупан. Брл. 6. (у чему) који је добро упућен, извежбан (у неком послу, у некој вештини, у неком питању): ~ шахист. — Да те огледамо колцко си јак у свирању и пјевању уз оргуље. Јурк. Био је јак у латинском. Андр. И. % . . .

559

Изр. имати јаке л а к т о в е ». уз лакат (изр.); јача п о л о в и н а муж, брачни друг; ј а к и (јачи) пол мушкарци; јаче д р у ш т в о ир. сумњиво друштво; јака

дисциплина

(рука) строгост; ~ као

земља врло јак; ~ на зубу брбљав, лајав, зубат. ј2к м зоол. врста крупног говечета које живи у високим, планинским областима средње Азије, тибетско гоеедо Роерћаеш §гоптеп8. Терм. 4. ј&ка1 ж покр. у изразу: нас је ~ много нас је. Вук Рј. ј&ка* ж нем. варв. део одела око врата, оковратник. — Поврнуте јаке на прокислу ш и њ е л у . . . маршира тромо неки одред трећепозиваца. Нуш. Изр. у х в а т и т и , з г р а б и т и за јаку а) строго позеати на одговорност; б) ухапсити. јакако и јакако прил. дакако, свакако, дабоме. — Јакако да је боље! Дом. јЗка&е с гл. им. од јакати се. јакаре&е с гл. им. од јакаршпи се. јакаритн се, -им се и јакати се, -ам се несврш. играти се натежући једно друго, рвући сеједно с другим. — Ту се натјеравала и јакарила дјеца, мала и велика. Кол. А он . . . дохвати је [чобаницу] за руке и стаде се јакати с њом. Ранк. јакача ж јака жена. Р-К Реч. јакета ж тал. покр. а. кратак мушки капут. б. кратак женски капут тесно припијен уз тело (у црногорској ношњи). Свезн. јакија ж тур. мелем од сапуна, ракије и јаја за лечење рана на леђима коња. Вук Рј. јакивт м грч. драги катн црвене боје, рубин. — Зидови од суха злата> круништа од алема, врата од јакинта. Вел. јакнц м грч. покр. в. јакинт. — Натакла невјеста на прсте јакице и свакојако прстење. Љуб. јЗклев, -а, -о покр. јак, чврст. — Ја сам ти почврст човјек, али сјевер када преломи јаклен дуб, иреломио га је. Ков. А. фиг. Одају и својим неувењивим јакленим језиком из којега су времена. Шим. С. јаклика ж в. јакача. Р-К Реч. јакна ж нем. варв. кратак женски капут. — Милка обуче »јакнув што јој купише у граду. Петр. В. јако прил. (кодш. јЗче и јЗче) 1. снажно, врло; много. — Знам да би га то јаче узнемирило. Мат. Али се тамо јако разочарао. Кол. Јаче од седам година био нам је . . . вођом. Буд. 2. јасно, -гласно. — Крухе ј а к е . . . чиниле [су] да им се [сељацима] јаче виде њихове оштре главе. Станк.

560

ЈАКО — ЈАЛОВАК

јал* м тур. невоља, несрећа. — Прођ' се, мајко, јала и белаја, није ово књига посланица, него ферман цар-Отмановића. НП Вук. јалак, -ака и -лка м тур. покр. в. јарак. — Прејурисмо чистину, прескочисмо јалак на врзину. Ранк. Чинило ми се да . . . ме вија нека незнана сила сакривена у туробним јалацима и шипразима. Уск. јалакати,-ам и јалачем несврш. викати јала{х). — На ноге се, ето Турци иду, јалакаЈУЈ честе пушке мећу. Радич. јадакнути, јалакнем сврш. према јалакати. — Зацикташе пушке3 јалакнуше Турци. Торд. јалан, -лна, -лно (одр. јални) покр. завидан, злобан. — Никоме ми нисмо јални, да се зна. Донч. јалапа ж бот. а. биљка из пор. слакова 1ротоеа ја1ара. Деан. Рј. б. в. ноћурак. Сим. Реч. јала(х) узв. покр. дед(ер), хајде. Деан.Рј. јбли везн. покр. в. или.' — Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притјаковљица ж индив. врста морнарских врдити ограду, јали оплести, јали окопати. Глиш. [Неимар] пође у Стамбул . . . ама да се лестава. — Изнесоше дугу јаковљицу, теједном обазрије јал' на нас јал' на ћуприју. шко оптерећену оловницама. Креги. Андр. И. јаком прил. покр. јако. — Јаком иду јалија ж тур. покр. обала; празан протвоје муке и невоље, а ломоћи ти се не спор, ледина. — Доклен мору на јалију може. Ранк. Ово је увод што сада пишем, а сиђе. НП Вук. То госдодско дете . . . дружијаком долази оно што је главно. Дом. ло се . . . са мушкарцима . . . учествујући у њиховим играма и скитњама по јалији. јакбст, -ости ж јачина. — Ти мајстори су . . . сукали конодце кеобичне јакости и Андр. И. дебљине. Андр. И. јалијаш м тур. покр. беспосличар, скитница\ неодгојен дечак; исп. јалија. — Нестане јакостан, -сна, -снојак, снажан. — Отијалијашима пара, а они газди Стевану. ма се, заман јој муке, у јунака јакосније Марк. М. Већ сам помислио да сам жртва руке. Радич. Човјек средовјечан, али теменеког мостарског јалијаша. Пол. 1959. љан и јакостан. Цар Е.

Пољуби Никанора у руку цмокнувШи јако, желећи да се чује. Чипл. јако прил. покр. сада. — Сви ви • •. позаспасте, а ја јако излазим. Андр. И. До малочас сви желели кишу, а јако: да се склонимо! Вес. јакобинац, -нца м (ген. мн. јакобинаца) револуционарни демократ(а) у доба француске грађанске рееолуције поткрај 18. ст., члан јакобинског клуба (према самостану, манастиру св. Јакоба у Паризу). јакобии&зам, -зма м пол. покрет и идеологија јакобинаца. — Француска револуција је дело јакобинизма. Дуч. Ни рестаурација није успјела да ликвидира јакобинизам. Крл. јакббинскн, -а, -6 ноји се односи на јакобинце: ~ идеја, ~ власт. јакбван, -вна, -вно јакошњи. — Као жедан човјек коме се испред уста отргне саплак јаковне воде. Дов. фиг. Језик свакога народа испрвице бијаше . . . некваран, јакован, природан. Шим. С.

јалман м тур. заст. кундак на пушци. — ј&кота м и жјак, снамсан човек или жеиа. — Милиновић бијаше као да га неки јакота [Пушка] је обљевена златом од јалмана до ошинуо. Матош. О јакоти жени хоћу да ти горњег нишана. НП Вук. причам. Буд. јалност, -ости ж покр. јал1. — Пре ће бити да је то глас . . . нечије пакосничке јакбта ж јачина, снага. — Он је јачи јалности. КН 1959. јакотом. М-И. Нестало је јакоте свијести народне, преотело је маха туђинство. Водн. ј&лов, -а, -о 1. а. који не доноси плода, јакошњи, -а, -е скорашњи, садашњи; неплодан. — Под јаловим дудом играло [јеј свеж. — Просу устајану воду и насу јакошњу. коло. Срем. б. који не може имати порода, који не може створити потомство. — МаргаМат. рита је лијепа и румена . . . али јалова. јакреп м тур. нар. акреп {1). — У њој Ков. А. Да је она права и поштена женска [тамници] има сваке гадалине, змије кољу, а . . . не би се обадала овако ко јалова јуница. јакрепи штипљу. НПХ. Ћоп. 2. узалудан, некористан. — Он се сав јбкут м тур. покр. «. јакинт. — Зацак- уносио у тај јалови посао. Андр. И. Чама легла на стари јалови живот. Донч. лила би му се [закланом овну] зјеница као јакут. Нам. јалбвак, -ака м а. јалов човек. — Бог зна јал 1 м (лок. ј&гсу) покр. завист, злоба; да ти је муж јаловак. Ћос. Д. б. јалова биљка исп. јалност. — Зеленио би се од јала и (најчешће кукуруз). — Њих двоје су пошли зависти. Ђал. да хране говеда. Изнели по бреме јаловака

ЈАЛОВАН — ЈАМАСТ

561

јЗловост, -ости ж особина онога што и мувара. Ћос. Д. в. једногодишња лоза која је јалово, неплодност, стерилност; бескорисје избила из притајеног окца. Свезн. јЗлбван, -вна, -вко покр. в. јалов. Деан. ност. — фиг. Најкрупније жеље . . . су обично пород сите доконости и животне Рјјаловости. Сек. јалбвац, -вца м л.јалово мушко живинче; јЗломак, -мка м хебр. капица какву исп. јаловица (а). — Коња старога грофа, носе ортодоксни Жидови. — Дуги коврчави жућкаста јаловца . . . водио је грофов коњушар. Крањч. Стј. 6. јалово дрво. Бак. пејсици његови вијорили су испод јеврејског јаломка. Глиш. Реч. јМлша ж бот. покр. в. јоха, јоеа. Бен. Рј. јалбвач, -ача м јаловак (а). — Ту се јалшевина ж покр. в. јоховина, јововина. налази . . . горњи или »бувин« Самарник, прозван по јаловачу Симеуну. Јел. јМма ж (ген. мн. јамЗ) 1. а. рупа искојаловина ж руд. 1. јалова земља; земља пана у земљи. — Копа јаме уколнице у гробљу. Креш. фиг. Косово постаде непрегу којој нема (доволно) руде, минерала; материјал из којега је таљењем, топлењем одвојена ледна јама, костурница страшна и поразом славна. Рак. б. удублено место, удубина, руда; исп. шљака, згура. — Најпримитивнија метода . . . да се . . . руком одвоји јаловина удубљење уопште. — Говорила сам ти да су саме кврге и јаме [у постељи]. Крањч. Стј. од минерала. Кем. Редуковано гвожђе у Њега у очну јаму под обрву згоди. М-И. течном стању скупља се на дну пећи — а изнад њега се налази стопљена јаловина. 2. рудничко окно. — И на грлима подземних НХ. 2. фиг. јалово стварање, невредна дела. јама рано . . . сунце њима [рударима] је — Умјетност [је] у томе да се из грдних тона залаз. Ђон. 3. дубоко, вертшално удубљење у њихове [илузија] јаловине извуче бар једно земљи, понор, проеалија. — Омера сте ви енергетска зрно оне будућности. Ж 1955. убили и бацили у јаму. Чол. Јаме су вертикалне удубине . . . с отвором. ОГ. 4. а. јалбвиња ж и јалДвиње с зб. сее што је тесна, мрачна просторија. — Живео [сам] јалово, јаловџи и јаловице. — Да су паметни у ћор-сокаку, у оној јами и штенари. Куш. . . . све би продали и ишли у Турску, кад б. јазбина (Ј). — Овде [су] углађени злочинсе с ове земље дигао род и настала само ци у . . . разбојничкој јами. Скерл. јаловиња — ни двије жене у селу не носе Изр. к о п а т и коме јаму припремати трбух. Сиј. Јаловиње бјежи под Подвиње. коме пропаст. НПХ. јамак, -ака м тур. ист. 1. барјактарев јВловити, -им несврш. чинити јаловим, одстранити полне жлезде у човека или живо- заменик. .— Зелен га је барјак оклопио, а јамака кита од барјака. НП Вук. 2. регрут у тиње, шкопити, штројити, кастрирати. ~ се 1. постајати, бити јалов; побацива- јаничара. — Зато се могло десити да један одред јамака војничког олоша . . . збаци ти плод. — Неки куне на издаху мајку што таквог султана са престола. Андр. И. 3. се није јаловила њиме, па сс не би носио ни помоћник мајстора, калфа. Шкаљ. с киме. Март. фиг. Откад ме остави, све јЗмар, -а и јамар, -ара м 1. зоол. голуб се већ јалови. Наз. Луда нада увијек се . . . топи и јалови. Лал. 2. нар. истресати се, дупљаш који живи у јамама Со1итћа гш§га10па. Рј. А. 2. врста ловачког пса. — Са собом су празнити се (о облацима). — [Настану] честе кише, особито у Котору, гдје се облаци . . . повели псе јамаре. В 1958. 3. онај који копа сукобе и јалове у онај тјеснац као у корито. јаме вадећи руду, рудар. — Низ узане лествице силазио је пре неки дан у отвор јаме јамар за Љуб. Над њом се [градином] јаловили објамаром. Б 1958. 4. необ. онај који је за другог лаци. Торд. светског рата бацао људе у дубоке јаме. — јЗловнца ж а. крава или овца која се И нисмо се растужили над крвљу паликуће не пгели или не ја{г)њи; исп. јаловац. — и јамара. Фран. Доведе ми краву јаловицу. НП Вук. Испејамарити, јамарим несврш. лоеити у коше овцу јаловицу. Ћоп. б. жена нероткиња. — Још си пустила да те јаловицом јамама лисице и друге зеери. — У априлу и мају ловци су . . . јамарили помоћу паса прогласе. Божић. в. неплодна земља. — јамара. Пол. 1957. Савојац ћути и грбачи ка својој каменитој јаловици. Матош. ј&марица ж 1. зоол. а. врста мале рибе из пор. шарана која живи у нашим крашким јалдвка ж в. јалоеица (а). Р-К Реч. еодама, гаовица Рагарћахшиз. Финк. б. јбловљење с гл. им. од јаловити (се). угор, јегуља. Рј. А. 2. бот. биљка из пор. ја*лово прил. неплодно, бескорисно, уза- јаглика СоПиза МапћшН. Сим. Реч. лудно. — Овлје су сви моји покушаји јалово јЗмаст, -а, -о пун јама, издубен, изриеен. испали. Лаз. Л. Пепео праши по цести коју — И он се жури да је [војску] стигне те се је јалово мести. Уј. спотаче у јамастој пртини. Вуј. 36 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

562

ЈАМАТВА — ЈАМЧЕВИНА

ЈЗмичарке ж мн. зоол. род змија отровница које имају дубоку јамицу између носних отвора и очију Сго1а1тае. Терм. 4. јамичаст, -а, -о = јамичав. — Земллм никада не скакутаху згодније ножице . . . јадшчастије лице и финији лик него што бјеше у Марије. Креш. јаЧшчење с гл. им. од јамичшпи. ј&мичити, -им несврш. праштпи јамице (нпр. у винограду). Бен. РЈ. јЗмичица ж дем. од јамица. ј&мљати, -ам несврш. према јамити1. — јамља Луку Новица за руку. Март. јЗмни, -а, -о в. јамски. Изр. ~ глиста зоол. рударска глиста, глиста која живи у јамама, рудницима Апсу1о8[ота с1иос1епа1е. Финк. јамбвит, -а, -о јамаст. Р-К Реч. јамомбрац, -рца, ијек. јамомј^рац, м руд. стручпак који мери рударске јаме. — Рудник магнезита . . . расписује конкурс за . . . јамомерца. Пол. 1959. јамомјбрац, -рца, ек. јамомфац. јЗмпски, -а, -о који се односи на јамбе: ~ стопа. јЗмин, -а, -о који припада јами. — ПојЗмрати, -ам несврш. кем. покр. тужиточна вода пјенећи се грми; јамино жвало ти се, јадиковати. — Ако је тко лумповао гута је и пије. Наз. па јамра, то онда шеф увијек точно зна. Крл. ј&мина ж аугм. и пеј. од јама. — Па јЗмски и јамски, -а, -б који се односи на утече опет у јамину. НП Вук. јаме, који потиче изјаме. Изр. — р а д н и к рудар. јЗмити 1 , -им сврш. докр. 1. узети, ухватити, зграбити. — Онда јами седефли јбмство и јамство с = јемство 1. а. тамбуру. Огр. Иза треће ријечи јами му примање обавезе, одговорности за кога или за Мартин боцун из руке. Кос. 2. оставити, што. — Уз моје јамство платит ће вам одмах. проћи се, оканити се. — О том бих ти ја, мој Том. б. осигурање, обезбеђење, гаранција. — Јерко, могао силу казивати — ал' јамимо! Служило је [богатство] . . . као јамство за Јурк. Јами, ч и к о ! . . . У капетаницу не дирај! немирне и оскудне године. Андр. И. фиг. Јакш. Ђ. Чему спутавати двије особе [у браку] гдјено ~ се уклонигт се, отићи. — Сијевај, ти нема, засада, никаква јамства да би младеначка свеза била . . . јака. Коз. Ј. 2. правн. дјечаче, одовуд се јами! Вел. ноечани износ којим се јамчи за извршење чега, јЗмити 2 , -им несврш. копати јамиће за кауција. — Код понављања парнице може [сеј сађење лозе. Вук Рј. оврха суспендирам . . . ако тужитељ полојбмић, -а и јамић, -ића жјамица ископана жи јамство. Мј. 1926. за сађење лозе. — Онда се поред сваке значке Изр. д р у ш т в о с о г р а н и ч е н и м јамзабоде кочић и на томе месту ископа јамић. ством трг. друштво чији чланови јамче само до висине својих улога. Тод. јЗмица ж а. дем. од јама. б. малп удубљеј З м у ж а и ј а м у ж а ж покр. в.јомужа. — А посрка ли ти оно јамуже у ћелији? Љуб. ш на бради или на образу (при осмеху). Мијат [је] устави и затражи да му да јамуже. ј&мичав, -а, -о = јамичаст који има Лоп. јамице, који је пун јамица. — Коштица је јамурина ж аугм. и пеј. од јама. Вук Рј. јајаста и јамичава. Тод. јЗмчење и јамче&е с гл. им. од јамчити. ја"мичавица ж само у изразу: бела ~ јамчевина ж = јемчевина новчани зоол. врста морског мекушца 1ло1ћуппа уЉеа. износ или каква вредна ствар као осигурање Финк. да ће обавеза бити извршена; исп: кауција. — јамичак, -чка м покр. будак, трнокоп. А знало се опет да Марко има новаца и да Вук Рј. их посуђује уз добру јамчевину. Новак. Изр. ~ пећ индустријска пећ за добијање сирова железа, вапненца, кречњака и др. Мин. Лекс. јаматва ж покр. в.јематва. — Љетошња јаматва била је још слабија од свих посљедњих година. Ћип. јЗмац и јамац, -мца м — јемац онај који јамчи за другога. — Мелита била је . . . добар јамац уз свога супруга. Том. јМмачан, -чна, -чно за што се може јамчити, поуздан, сигуран: ~ смрт. јЗмачно прил. поуздано, сигурно, зацело, заиста. јЗмачнбст, -ости ж поузданост, сигурност. — Сумње... би морале постати јамачностима кад би свијет био готов. Баз. јЗмб м грч. поет. метричка двосложна стопа с кратким и дугим слогом, односно с нагласком на другом слогу (« -). јамб&граф м ир. писац стихова у јамбима. — Многи ваши »јамбографи« заостају у том за Бенешићем. С 1911. јамбор м покр. в. јарбол. Деан. Рј. јамбтина ж аугм. и пеј. од јама.

ЈАМЧЕВНИ — ЈАЊЧАРИЦА јбмчевни, -а, -б који се односи на јамчевину. Деан. Рј. јЗмчити и јамчити, -им несврш. = јемчити а. примати на себе одговорност за кога или за што; бити јамац; тврдити да ће што бити. — Јамчио је за њега кад је отворио апотеку. Лаз. Л. За своја . . . увјерења човјек јамчи својим потписом као за своје мјенице. Крл. 6. служити као јамство, као доказ, сигурност. — А зар им не јамчи моја прошлост? Кор. Ништа нам не јамчи . . . да се [човјек] неће развити у сасвим нову врсту. Ћос. Б.

563

јбнуарски, -б, -б који припада јануару, који се односи најануар, који се збиваујануару. јанџик м тур. кожна торба која виси о рамену. — А преко груди о рамену виси стари јанџик. Дом. јбњ и јан. м 1. бот. л.јасен. СНЈ^. Реч. 6. јагњеда, црна топола. Сим. Реч. 2. необ. јарбол на једрењаку. — Он је једном четири Енглеза запељао на највиши јањ па им наложио нека дижу једра на одлазак. В 1885. јања ж в. јагњеда. Р-К Реч. јбњад ж зб. им. од јање. јбњара ж тор за ја(га)н>це. Р-К Реч. ~ се уз. повр. — То бива . . . кад се људи јамче да се унапредак што зло неће јањац, -њца и јЗшац, јањца м (обично у мн. јањци) = јагањац. — Куни вука, вука учинити. Нов. јандал и јандан прил. тур. а. на страни, ћуд ће вући: своју мутњу јањцу помећући. Март. Тамо јањци играју се бели. Митр. по страни, са стране, одвојено. — Што је Ти моји Хрвати час су лавови, час јањци. момак јандал од сватова? НП Вук. 6. на Шен. Разни зерзевати за предјело, па мало страну. — Те Максима јандал оћушн>ше. пржене рибице . . . а тек онда главна тачка НП Вук. дневног реда, јањац на ражњу. Ћоп. јанија ж тур. покр. врста јела од меса с Изр. три јањца (нејака) у д а в и ш е различном земни. — Пробао [је] печења и курјака посл. еише слабих савлада једног јаније3 зготовљене од добрих јаловица. јакога. Ранк. јЗње, -ета с (супл. мн. јањци) = јагње. — јаничар м в. јањичар. фиг. Не може он ништа, јање! Бег. јанка ж мрежица у облику врећице, Изр. и ћ и као јање на з а к л а њ е ићи причвршћена на дрвени или гвоздени обруч, без отпора, без протеста, кротко. којом се вади уловљена риба из мреже; исп. јЗњење с гл- им. од јапити (се). мередов. Рј. А. јањетина ж = јагњетина. — Носи се јанкеса ж тур. коокна торба која се на копљима печена овновина и јањетина. носи са стране, преко рамена и груди. Вук Рј. Шен. Кад се малко прихватио јањетине . . . јанкесеџија м тур. џепокрадица, џепарош, нешто му се језик одријешио. Буд. крадљивац, лопов. Шкаљ. јањ&тина ж аугм. и пеј. од јање. јансен&зам, -зма м реформистичка релијањећи, -а, -е који се односи на јање: ~ гиозна струја у католичкој цркви 17—18 в. кожа. (названа по имену белгијског бискупа Јансена). јањећнна ж в. јањетина. јансЈнист(а) м присталица јансенизма. јЗњешце и јашбшце, -а и -ета с дем. од јаксен&стички, -а, -о који припада јање. јансенистима, који је као у јансениста. јб&иво с = јагњиво. Вук Рј. јЗцтар м рус. мин. кристализирана јЗњило с јагњилиште. — У чаршију смола црногоричног дрвећа жућкасте боје (употребљава се за прављење ситних предмета није никад силазио, осим у прољеће кад би се овце спуштале са Змијања на јањило. Коч. и накита), ћилибар. јЗњити (се), -им (се) несврш. = јагњити јбнтарни, -а, -о = јантарски 1. који је начињен од јантара. — Женске носе јантарне (се). Вук Рј. јањица ж = јагњица. Прае. огрлице. Крл. 2. који је као у јантара. — На постољу од мрамора јантарних одсјева јањичар м ист. вијник регуларне турске кочила се Минерва. Десн. Она се не може пешадије, састављене од заробљеника и потуротргнути јантарној чаролији. Сим. чених хришћана. јањичарев и јањичаров, -а> -о који јЗнтарно ' прил. индив. као јантар, попут јантара. — Сигурно је [мјесец] често припада јањичару. овако јантарно сјао. Сим. јањичарски, -а, -о који се односи на јантарљак м зоол. врста пужа чије се јањичаре. јањчар, -ара м покр. онај који чува, кућице жуте попут јантара бисстеа. Финк. пасе ја(га)њце. Деан. Рј. јбнтарскн, -5, -б = јантарни. јаачарица ж покр. пастирица која пасе ј&нуар м лат. први месец у години, сијечањ. ја(га)њце. Р-К Реч. 36*

564

ЈАЊЧЕВИНА — ЈАРАК

јањчевтш и јЗњчевина ж е. ја(г)њемесо у листу винове лозе). — Вели ми Мара: тина. Вук Рј. »Червиш ваља«. . . и јапрак! Ћор. јањчић м дем. од јањац. — Као млад јаприти, -им несврш. тур. чинити што јањчић . . . клону Андрија главом. Глиш. црвеним, црвенити. — фиг. Младост што ј8о и ј&ој (често поновљено) = јаох јапри га [облак] златна. Крањч. С. узвик за изрицање бола, туге, нссреће, окаљења јапунџе, -ета с тур. покр. врста кабанице, због нега. — Јао, мамо, удави је [птицу] . . . огртач. — Носи сцво јапунџе са џигерастом јао . . . јао! Радич. Јаој . . . јаој! — викао је јаком. Јакш. Ђ. болно. Јак. Изр. послије кише ~ (не треба) касно је после свршеног чина предузимати мере јЗок м заст. в. јаук. Р-К Реч. јаокати, јаочем несврш. в. јаукати. да се оно што се догодило спречи. јапурити, Јапурим несврш. узбуђивати, Р-К Реч. јабкнути, јаокнем сврш. према јаокати. узнемиривати. — Та је предстража онда јапурила виком и звиждуком људе. Божић. — Ахилеј јаокне страшно. М-И. ~ се узбуђивати се. — Да се човјек ј8ох узв. = јао. — Јаох, рече, делијо при читању црвени од стида и јапури од незнана, лакше мало, окаменио се! НП Вук. чулности! Десн. ј&па м фам. покр. отац; исп. папа, тата. јар 1 м (лок. јбру) 1. жар, топлина, јара. — Јапа — тако она називаше оца — буду већ — Витка бјелина бреза на рубовима, јасно се све урадили. Ков. А. извијајући у том јару, још јаче истиче јапага ж покр. стрма, дубока Јама, дивљину буктања. Мих. Три сам ноћи у понор, провалија. — У свој Лици ваљда не трави лежала, хладила се од великог јара. било спиље ни јапаге којој он не би знао и Кош. 2. јарост, срџба, бес. — Лаже! — улаз и излаз. Тур. крикну Живан, црвен од јара. Шен. А они јЗпад ж место где сунце не допире, осој(е); у јару због неуспјелог свог бијега . . . буктјели су и хулили махнито. Цес. А. супр. присој(е). Вук Рј. јЗпадан, -дна, -дно осојан, сеновит. Бен. јар г м и ж само у изразу: сејати ж и т о на јар сејати с пролећа тако да донесе род РЈу јесен. Вук Рј. јЗпадно прил. осојно. Вук Рј. јЗпаран, -рна, -рно покр. јак, способан за сваки посао. — Ал' њему [оцу Шими] још црвену и јапарну не усхтје нитко тога учинити. Коз. И. јапија ж тур. покр. грађевинско дрво, дрвена грађа. — Толика се јадија слегла на обе стране Дрине. Андр. И. Шумар са жандарима и кнезом оборише започету зграду, а јапију продадоше. Каш. јапити, -им несврш. покр. в. зјапити. — И ране јапе, врела крвца лопи. Радич. фиг. Јаз међу интелигенцијом и народом јапи и овако. БВ 1906. јЗпица м дем. и хип. одјапа. — Само вири капица гдје већ спава Барица и јапица. Матош. јапичар м покр. човек који означује дрвеће погодно за грађевински материјал; исп. јапија. — Маса радника је стално ангажована у . . . шумарству (дрвосече, јапичари, тесачи итд.). Лапч.

јар 3 м тур. заст. в. ахар. — Одведе коња у јарове. Н. прип. Вук.

јЗра ж 1. а. велика врућина,јака топлота зрака, ваздуха загреЈаног сунцем, летња припека. — Пустило јару мартовско сунце ко ужарена пећ. Јакш. М. б. велика топлота усијаног метала. — И утихнула је рујна жива јара усијаног железа. Чипл. в. повишена температура тела од болести илиузбуђења. — Срце ми је почело необично да лупа, а некаква јара да ме просто гуши. Ком. 2. запах, задах. — Толика је јара ударала из њега. Бен. Куљала [је] из њега винска и ракијска јара као из старих, натопљених буради. Петр. В. јара ж покр. крух, хлеб одјечмена брашна. Бен. Рј. јЗрад ж зб. им. од јаре.

јапом прил. покр. широм. — Врата [су] остала јапом отворена. Марк. М.

јарадар м пастир који чува јарад. Р-К Реч. јарак, -рка м 1. дугачак прокоп, ров, ископан у земљи, за одвођење воде. —[Кишница] се сакупљала у јарке крај цесте. Бег. Заударају касапнице, јарци и канали. Андр. И. 2.во]н.рову првоЈ борзеној линији за заштиту војницима при пуцању на непријатеља. — Доста је замјеника било остало по јарцима. Дед. В.

јапрак м тур. покр. а. лист; лист од винове лозе. Шкаљ. 6. врста јела (млееено

јарак, -ака м тур. покр. оружје. — Стаде звека тока и јарака. Март.

јапненица ж покр. в. вапненица, кречана. Вук Рј. јапно с покр. в. вапно. Вук Рј.

ЈАРАМ — ЈАРЕЊЕ јарам, -рма м 1. дрвена направа у коју се прежу волови кад шпго вуку. 2. (само јд.) фиг. а. бреме, терет, тежина. — Да јарам тешки предрасуде свргнем. Марк. Д. 6. угњетавање, тлачење, ропство. — Када се Славонија опростила јарма турскога, појави се и ондје . . . живот књижевни. Јаг. Као да ч/јем очајно стењање моје браће под јармом туђинским. Дом. 3. зоол. морска риба која има главу са сваке стране, попут јарма, продужену 2у8аепа таПеш. Терм. 4.

565

мусти јарца у р е ш е т о радити сасвим бескористан посао; пустити јарца у башту, дати јарцу да чува к у п у с поверити некоме нешто где ће бити од велике штете; судбина ~ судбинаје ћудљива, превртљива, будућност неочекивано лоша. јаргча ж покр. в. јаруга. — Благоје . . . је одлучио да се сакрије у шуму . . . у дубоке . . . јараче. Ћоп. јарачитн, -им несврш. тур. покр. вежбаИзр. двоструки ~ спорт. нарочшпи ти, припремати коње за трку. — Андрија је захвапг при рвању; ~ в о л о в а пар волова. већ хтио јарачити за двогодишњу трку. Бож. јМрачки, -а, -о који има својстео јарца. јарамаз м тур. заст. зликовац, неваљалац. — Кад је неко . . . јарамаз н поганштина, Деан. Рј. онда му и моје пијаввде сметају. Бан. јарбол и јарбол м висок стуб за подизање једара, застава и сигналних заставица, за јарамазлук м тур. злочинспгво. смештај навигацијског и сигналног светла и сл., јарав, -ана м тур. 1. друг, пријател. — катарка. — Јарболи носе надута једра. То су, свакако, твоји красни јарани [разбили Наз. Одједном на јарболу се развила црвена прозор]. Андр. И. 2. драган. — Тај њезин застава. Ђон. јаран долазио је свако вече да се улицом јарббље с зб. им. од јарбол. — Крижеви прошеће. Киш. Можда је напустила дијете . . . да би отишла на састанак с јараном. [се] . . . заљуљаше као препуштено јарбоље. Божић. Десн. јарбуо, -ула м покр. «. јарбол. Деан. Рј. јарани, -а, -б јарки, румен и ужарен од врућине. — Зоро моја прије сунца јаранога! јард м енгл. мера за дужину (рко 91 см.). Кос. јбре, -ета с (мн. јарићи, зб. јарад) млајараннк, -ика м в. јаран (/). Вук Рј. дунче козе, козлић. Изр. бесдослен поп и јариће крсти јараника ж в. јараница. Вук Рј. Јаранити, јараним несврш. покр. прија- посл. каже се за онога који се бави бескоритељевати, друговати, дружити се; миловати сним, узалудним послом. се, волети се. — Ја имадох дјевојку јарана, с јЗреб м зоол. покр. јаребица камењарка. њом јараних девет годин дана. Павл. Вук Рј. ~ се јаранити. Вук Рј. јар&бика ж бот. в. смрдљика богђш аијараница ж 1. другарица, пријатељица. сирапа. Терм. 3. — Неке кадуне, јаранице Хаџиничине, јар&бица ж зоол. а. птица слична домасматрале су, наравно, за своју дужност да ћој кокоши, боје земље на којој живи, позната јој оду и да виде дијете. Ћор. 2. драгана. — по укусном месу. б. (лш.) систематски назив Набрајаше имена газдиних јараница са села. за род таквих птица РегШс1а<1ае. Терм. 4. Ћип. Изр. ~ к а м е њ а р к а СассаНз захапИв ~ ; јаранство с другарство, пријатељство. л е ш т а р к а Теггазгез ђопаб1а; ~ д о љ с к а Вук Рј. РегсНх регсИх. Терм. 4. јарањење с гл. им. од јаранити (се). јарббичар м 1. човек који хвата, лови јбрац, јарца м (мн. јарци и јарчеви) 1. јаребице. Р-К Реч. 2. пас који служи за лов зоол. мужјак домаће козе. 2. подр. а. чоеек с на јаребице. Р-К Реч. брадом (због које подсећа најарца). — Је ли> ти јаребичаст, -а, -о који је као у јаребице. брадоњо, јарче, колико си речи хтео да Р-К Реч. кажеш? Чипл. б. муж коме је жена нееерна. јар&бичији и јар&бичји, -а, -е који се Бак. Рј. 3. предмет сличан по чему јарцу а. гимнастичка спраеа за прескакање; исп. односи на јаребице. јар&кања м јарчекања. — Добро јутро, козлић (26). — Али можеш да прескочиш то сунце, као дете . . . кад у соколани прескаче јарекањо! Змај. јарца. Дав. б. ногаре за пиљење, тестерисање јар&ница ж 1. јарећа кожа. Р-К Реч. дрва. 4. покр. јечменац, јечмичак. 5. (Јарац) 2. ја(г)њећа еуна; исп. јарина. — Ухватаћу астр. име сазвежђу. јагњичицу, просућу јој јареницу. Вук Рј. Изр. бабини ј а р ц и нар. мартовски јар^пце, -а и -ета с дем. од јаре. снег(гојисе незадржава дуго);дерати јарца ј^рење с гл. им. од јарити се. вешати се ногама о мотку, о грану (дечја игра); д е р а т и свога јарца радитиједно теједно; Заре&е с гл. им. од јарити се.

566

ЈАРЕТИНА — ЈАРМИЋ

јаретина ж Х.јареће месо. 2.јарећа кожа; мешина одјареће коже. — Ујагми јој [слушкињи] јаретину вина. НПХ. јЗрећак м аокр.јарећа мешипа. Рј. А. јарећи и јарећи, -а, -е којије одјарца или јарета, који је као у јарца или јарета: ~ печење, ~ глас, ~ брада, јареће кожице. јарешце и јар<5шце, -а и -ета с дем. од јаре. јари, -§, -о који се сеје у пролеће и исте године у јесен доноси род, пролећни. — И плове тамо . . . по злату јечма и пшенице јаре. Шант. Но, како надредује јара сјетва? Крањч. Стј. јарик, -ика м јарица. — Прође пролећна равнодневница. Јарик већ нико. Вес. јМрнна ж јареница (2). — Дохвати прегршт вуне и почне је чихати. — Као свила. Јарина. Наз. јарина ж пролећни и летњи плод. Вук Рј. јарппица ж дем. од јарина. Р-К Реч. јМрити, -им несврш. доносити на свет младунче (о кози). ~ се јарити. јарити, јарим несврш. 1. жарити, греЈати, по(дс)тицати (ватру), распаљивати, — Скупљене око камина . . . јариле су ватру. Божић. Оно мало затвореничког сукца . . . јари [му] костобољу. Вуј. фиг. Сад га већ није јарила она огшица променљиве страсти. Шен. 2. подбадати, по(дс)тицати, соколити. — Порубај ме за прво и за ово — јари га Војкан. Ћип. Час повици побједника јаре. Торд. 3. љутити, гневити. — Свијете, свијете . . . дуго ме не јари! Вел. ~ се а. долазити у јарост, љутити се, срдити се, гневити се. — [Мотрио је] испод ока синове који су јели и слушали и јарили се. Божић. б. распаљивати се {у страсти). — И сада . . . мислећи на цуре, јари се, страст га заноси. Ћип. јЗрић (обично мн.) м в. јаре. — Века стоји коза за јарићи, а јарића дрека за козама. НП Вук. Изр. бабини ј а р и ћ и в. бабини јарци (уз јарац изр.); тера баба ј а р и ћ е нар. фатаморгана; исп. тера баба козлиће (уз козлић изр.)јЗрнца ж 1. млада коза. 2. фиг. женска особа којајс као јарица. — А куд да побјегнем ? . . . Са овом јарицом. Нас смо двоје од исте крви. Сиј. јарица ж јара тиеница; исп. јарик. — Преорали смо за јарицу. Глиш. јЗрич м 1. покр. љубавни јар1. Вук Рј. 2. бот. в. бобовњак. Сим. Реч. „ ^ јЗричица ж дем. од јарица. ж покр. в. јака1. Вук Рј. •

јарки, -а, -о (комп. јарчи) 1. који дајејаку топлоту> јару, који пали, ерућ. — Зрака мала у јарки се огањ разбуктала. Јакш. М. То не сија јарко сунце на небу. Цес. А. 2. а. који се блиста, сјајан. — Једно чобанче . . . јарких очију приђе. Ћип. Јарка мјесечина . . . прелазила [је] у свитање. Лал. б. сјајан, румен. — Подигла је своје јарко лице. Михољ. 3. топао, врео. — Велико срце и јарка крв — то је трагика Крањчевићепа. Марј. М. А.јасан, изразит. — Тип хохштаплера и његовог ађутанта . . . имају јарко обележје своје средине. НК 1946. јарко прил. 1. жарко, вруће, еатрено, страсно. — Како сам се сада јарко загријао, мада је стегла толика студ. Креш. 2. сјајно, светло {р боји); супр. тамно, загасито. — Угледа цвијет . . . ситан и јарко црвен. Андр. И. 3. фиг. живо, јасно. — Митке у »Коштани« толико је јарко насликан да читалац види врло живо . . . његову физиономију. Глиг. јаркост, -ости ж јасност, живост. — Осјећао . . . јаркост слике. Бен. јарма и јарма ж крупно самлевено брашно које се даје стоци, прекрупа. — Жита су се морала трошити као прекрупљена јарма јер их ондашњи жрвњеви кису могли у брашно самлети. Жуј. јармак, -ака и јармац, -аца м пречка преко руде о којој висе ждрепчаници. — Место на јармац ступи ногом на ждрепчаник. Лаз. Л. јармашице ж мн. бот. врста алги Соши§агае. Деан. Рј. јЗрмен м бот. а. биљка из пор. главочика Апсћеппз покиП$. Терм. 3. 5. е. камилица. Сим. Реч. јармени, -а, -5 који се односи најарам: ~ ремен. Бен. Рј. јарм&ница ж 1. пречка коју лађари на рекама мећу преко прсију кад вуку лађу. Вук Рј. 2. акат. косш лица,јабучица. — А јарменице се избочиле и искочиле. Креш. јЗрмешак м сврдло којим ее буши јарам. — Пружи прст на велики сврдао јармењак. Глиш. јарм&њача ж доњи део јарма који еоловима долази испод враша. — Пази и дридржавај јармењачу, иначе ћеш воловима обити рогове! Рад. Д. јармити 1 , јармим несврш. стављати (воловима) јарам. — Да јунце хваташ и станеш их јармит. Марет. јармити 2 , јармим и јармити, -им несврш. 1. хранити јармом. Р-К Реч. 2. млетијарму, дробити, ситнити, сецкати. Р-К Реч. јармић, -а и јармпћ, -ића м дем. од јарам.

ЈАРМИЦА — ЈАРЧИНА јармица ж Нлин којим се затиче јарам. — Али се јунци уплашили и превалили кола, а јармице и сдоне се поломиле. Гор. 1 јарни , -а, -5 врућ, врео, угрејан. — ПоД . . . крушком узрелом чека косце јарне . . . велика румена пита. Кул. јарни*, -а, -б заст. в. јари. — Прољетне искрице . . . пророчице јарне. Кур. јарно прил. срдито, гневно. — Турци викнуше, полажући ми скупе ножеве, које су донде јарно махали. Јакш. 25. јЗрнути, -нем сврш. према јарити (5). — И сјетисмо се нашег права, поштене то нам јарну бриге. Шен. јарбвик, -ика м бот. врста траве. — Високо на зидовима коњушнице висиле су осушене ците разнолисних трава: јаровик . . . Моск. јаровизација ж рус. агротехнтка припрема семена пре сетве ради убрзања развоја биљке и повећања приноса. јаровизирати, -изирам сврш. и несврш. (из)вршити јаровизацију. јароња м фиг. подр. човек с брадом; исп. јарац (2а). — А не, драги мој јароњо! Чипл. јаросно прил. гневно, бесно, љутито. — Бајбакову синуше јаросно очи. Јакш. Ђ. Затопта јаросно ногама. Донч. јарбст, -ости ж 1. велики гнев, срџба, љутина. — Овај час идем . . . говорила је Мелита у највећој јарости. Том. Управник, ван себе од јарости . . . скочио је са столице. Чол. 2. јара, жар, велика топлота. — Башта је пуста . . . иако већ попушта јарост сунца. Вучо. јаростан, -сна, -сно (комп. јарбснији) X. гневан, љутит, срдит. — Чу се из кујне глас јаросне госпође Персе. Срем. И јаросним оком гледа писара. Матош. 2. заст. бесан, обестан. — Журе [момци] слатком домјенку на раскрижје, у срце сеоско и збориште јаросне и јогуне младежи. Торд. јарош м маџ. покр. место (рбично у селу) на раскршћу, где се младеж окупља ради забаве, рогал. — Зар ти није било доста јуче? — А изветрило је то чим сам изашао на јарош! Срем. јаруга ж (дат. јарузи; ген. мн. јбруга) 1. дубоко, уско и дугачко удубљење са стрмим странама на површини земље, провалија, увала. — Подзидаше осјелине и насуше јаруге. Андр. И. Села и насеља, расута по шумама и јаругама, доживјела су . . . много и много катастрофа. Крл. 2. покр. јарак којим вода протиче, јаз. Вук Рј. ј&ругаст, -а, -о = јаружаст који је пун јаруга, који је као јаруга. — Гледаху како се . . . раздањује небо — јаругасто као земља. Лал.

јаружало с = јаружило строј, машина за чишћење л
568

ЈАРЧИЋ — ЈАСНИТИ

јарчић м дем. одјарак. — Затим је одмицао . . . јарчићем између гредица лана. Донч. јарчић м дем. од јарац. јарчји, -а, -е = јарчији. јарчји прил. као јарац, попут јарца. — Ситан, брбљив, јарчји покретљив. Мих. Курлан се јарчји преврнуо преко брвна. Божић. јарџија м покр. онај који чисти јарке, јаме. — Један обичан јарџија . . . има тамо четири стотине месечне плате. Рад. Д. јас м светлост, јасноћа. — Жмирио је од његова јаса. Десн. јасак, -ска м тур. забрана. — Цар Сулејман јасак учинио да с' не пије уз рамазан вино. НП Вук. јасакчија м тур. заст. чувар, заштитник, пратилац, телохранитељ. •— Јасакчију воде у Турској владике и велики трговци. Вук Рј. јЗсан, -сна, -сно (комп. јаснији) 1. који еија, блиста, светао, сјајан. — Мјесец је још увијек био јасан. Брл. И јасна синуће зора. Митр. 2. који није ничим замрачен, бистар, провидан, прозиран. — Погледам горе у етер јасни. Баш. 3. који је светле боје; супр. таман. — На себи је имала лагану јасну одјећу. Ђал. 4. који се добро чује, звонак, звучан. — Па из јасног грла запјевао. Ботић. И само се чује . . . звецкање јасних прапораца. Ранк. 5. који није ничим замагљен; који очитује, шпољава искреност, ведар, бистар. — И он по њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина. Станк. 6. а. разумљив, лако схватљш, који не оставља никакве сумње, уверљив. — Сељаци су нетремице слушали разложне и јасне Раткове ријечи. Чол. б. у чему нема никакве сумње, чист, рашчишћен. — Ако ситуација није потпуно јасна, тада треба . . . саставити комисију. Јонке.

јЗсеВовача и јас&новача ж 1. јасеновац. 2. копље с јасеновим дршком. — Јасеновача тешка и мједена неком се у зид заби. М-И. јЗсеновина и јас&новина ж јасеново дрво. Вук Рј. јасење с зб. им. од јасен. јбсењп, -а, -е који припада јасенима; који је одјасена. — [Слијепци] повезани за јасење трупе. НП Вук. јасик, -ика м јасикова шума, место где расту јасике. Вук Рј. јасика ж бот. лиснато дрво из пор. врба којему лишће трепери Рори1иб 1гети1а. Вук Рј. јасиков, -а, -о који припада јаеици, који је од јасике.

јасвковац, -овца м и јасиковача ж

јасиков штап. Вук Рј. јасиковвна жјасиково дрво. Вук Рј. јаснчић м млада јасика. Вук Рј. јасичица ж дем. од јасика. јасички, -а, -о в. јасико«. — Скоро ће у јасичку шуму. Ћос. Д. јЗсла, јасала с мн. в. јасле. — У тај мах поче кобила . . . да глође јасла. Дом. Сутра ће он њему набити јасла муваром. Рад. Д. јЗсла ж необ. в. јасле. — Сви у кругу стоје око голог дјетета у јасли. Крл. јЗсле, јасала ж мн. направа у облику дугачког корита или сандука, причвршћеног уза зид, у коју се ставља сточна храна. — Коњи дрежде пред празним јаслама. Ад. Изр. дечје ~ одгојна, васпитнаустанова задецудо тригодине; д р ж а в н е ~ , г р а д с к е ~ пеј. државна, градска служба, намештење. — Наши људи не знају ништа друго него на државне јасле. Макс. ј&сли, јасала ж мн. заст. е.јасле. Вук Рј. ј&слице ж мн. дем. и хип. од јасле. Изр. б о ж и ћ н е ~ фигуре или слике јбсен, -ена м (лок. јас&ау и јасену; мн. новорођенчета у јаслама с мајком, оцем и јасени и јасенови) бот. ерста шумсжог дрвета стоком (алузија на Исусово рођење). — Увијек би мотрио јаслице . . . а изнад олтара падириз пор. маслина, са више подврста, пераста нате анђеле. Хорв.; дечје ~ в. уз јасле лишћа, употребљава се у обрту, занатству и (изр.). индустрији Ргахтиб: бели ~ 3 црни ~ . јасмпн, -ина м бот. украсна биЊка из јас&нак, -нка м бот. 1. дем. и хип. од пор. маслина с белим мирисним цветићима, јасен. 2. зељаста биљка с лишћем које садржи скупљеним у китице или гроздове Ј а з т т ш п у себи етерско уље Вјсштпиз а1ђш. Сим. оШсша1е. Реч. јасминов, -а, -о који припада јасмину, јас&ник, -ика м јасенова шума; место где који је од дрвета јасмина: ~ цвет, ~ чибук. расте јасење. Вук Рј. јбснити, -им несврш. 1. (само 3. л.) јЗсенов и јас&нов, -а, -о којије одјасена. постајати светао; свитати. — Свјетло јЗсеновац, -бвца мјасенов штап, јасенова дневно јасни. Уј. 2. фиг. објашњавати, чинити јасним. — Јара зграби појединост батина. Вук Рј. Изр. ноћни ~ зоол. врста ноћног леп- плана о тројици (појединости што их је . . . слиједио и јаснио). Сим. , тира Са1оса1а Ггахии. Терм. 4. г

ЈАСНО — ЈАСТРЕБАСТ

569

јбсноплав и јаснбплав, -ава, -аво који је јбсно прил. 1. светло, сјајно сијајући. — светле плаве боје. — Старомодни јасноплави А мјесец је свијетлио јасно да бијаше видно као по дану. Том. 2. добро видно, разабирајући фрак био [је] посвуда узак. Ђал. А над вама небо боје јасноплаве. Дис. појединости, тачно. — И при овом сунцу виде кас јасно. Јак. 3. гласно, разговетно. — ј^сНосмеђ и јаснбсмеђ, -а, -о који је А ковац је дуго послије тога сребрно и јасно сеетле смеђе боје. — [Задовољство] засја у бренчао. Донч. 4. право, равно. — [Глумац] његовим . . . јасносмеђим . . . очима. Л-К. сваком гледа јасно у очи. Дом. 5. разумљиво, јасиост, -ости ж 1. = јасноћа. 2. некадаочито, очевидно. — Све то јасно говори о шња титула кнезова и неких чланова владар[Стеријину] . . . чврстом ставу. Милис. Зар ских породица. — Нека знаде Ваша јасност теби још данас није јасно? Козарч. . . . Шиш. Изр. б и с т р о и ~ (рећи) отворено, јаснбта ж заст. в. јасноћа. Вук Рј. без околиимња (рећи). јаснбћа ж = јасност (1) својство онога јасно- као прт део придевских слоокеница што је јасно. за боје показује светлу нијансу боје спомеиуте јЗсноцрвен, -а, -о и јасноцрвен, -^на, у другом делу сложенице: јасножут, јаснозелен -ено којије светле црвене боје. — Накривио на и сл. главу партизанку с јасноцрвеном петокраком јбснобојан и јаснбббјан, -јна, -јно који звијездом. Донч. је јасне, светле боје. — Особито радо ждере јбснути, -нбм сврш. изјаснити се, очито[камелеон] лептире, и то јаснобојне. В 1885. вати се. — Сав је српски народ јаснуо за јаснбвид, -а, -о који има способност рат. Нен. Љ. јасновидости, видовит. — Облаци се размакли јбспис м грч. мин. црвен или тамноцрвен и у бунару неба преискрила волујара јаснови- кремен, кварц (употребљава се као украс). да. Божић. Не знам ниједну песничку књигу јМспра ж 1. (обично мн.) заст. врста која је толико јасновида својим изразом. ситног нолца; новац уопште. 2. бот. а. в. НИН 1959. метиљ. Сим. Реч. б. биљка из пор. жабљака, јаснбвидац, -ица м (мн. јасновици; ген. пољски ноечић. Р-К Реч. јасндвидаца) онај који је јасновид, еидовит. — јаспрбни, -3, -о који се односи на јаспре. Астролога3 алхемичара, јасновидаца и проВук Рј. рока бивало је све мање. Уј. јВсприца ж дем. и хип. од јаспра. јаснбвидност и јаснбвидост, -ости ж јаство с фил. скуп свега онога што чини рус. 1. натприродна способност погађања и спознавања будућих догађаја, видовитосгп. 2. чију личност, индивидуалпост. — Увијек фина проницљивост основана на већем живот-је лагао с надмоћним смијешком као да се диви своме негативном јаству. Божић. Садрном искуству и научном предвиђању будућих жај свијести, односно спознаје створен [је] догађаја. — И поред све своје . . . продорне јасновидности . . . он ипак није био . . . из субјекта, он је продукт јаства. Ант. 1. филозофски ум. Бел. Но гдје је сијело јаснојастпје с цсл. јело. — Кад владика видости? Уј. уста . . . сви одахнуше задовољни што се ово јаснбвит, -а, -о заст. јасан. — Јасновито посно . . . јастије свечано и коначно завршило. Чипл. је само то да памет њезина скрибента није јЗстог м грч. зоол. врста великог морског кадра служити вољи. Шим. С. јаснбгрлн, -а, -о који је јасна, звучна рака, врло укусног меса Нотагш уи1еапб. Терм. 4. грла. — Јасногрли мујезини . . . кличу јастбжара ж рибњак за живе јастоге. дравовернима. Шапч. Свезн. јЗсножут, -ута, -уто који је светле жуте јЗстреб м 1. зоол. птица грабљивица боје. — Заинтересовало [га је] његово велико прстењеЈ један од аметиста, а други јасножут савинута кљуна и дугих оштрих чапорака, канџа: ~ кокошар АзШг ра1итђапи8. 2. и необично сјајан. Л-К. фиг. грабљив човек. — Он је био јастреб, јВсноз&леа, -бна, -бно који је светле немилосрдни јастреб. Коз. Ј. Сигурно их је зелене боје. — Доле под . . . брдима . . . јасно- тај јастреб нечим саблазнио, зар би се иначе зелене ливаде дотичу [се] високе, тамне с њим ородили. Ђил. шуме. Шимун. јЗстребарски, -5, -о в. јастребаст. — јЗсномодар и јаснбмодар, -дра, -дро Црне непомичне перле јастребарских очију који је еветле модре, плаее боје. — Разабра . . . живну му гдјекад . . . на голе листове . . . људску фигуру у јасномодрој полицијској кршних дјевојака водоноша. Ж 1955. униформи. Маш. јЗстребаст и јастрббаст, -а, -о који је )асн6ок, -а, -о Ноји има јасне, бистре очи. боје као јастреб, који је као у јастреба. — — Маде, красна јасноока дјевојчица. Шимун. Њезик јасгребасти нос био је свинут. Торб.

570

ЈАСТРЕБАЦ — ЈАТИМИЦЕ

јЗстребац, -епца м зоол. у изразу: ~ јастучић м 1. дем. од јастук. 2. оно што циполаШ зоол. врста птице грабљивице, је налик најастучић. — Обе су малене растом, орао рибар РапШоп ћаИаеШз. Бен. Рј. црне, већ са јастучићима сала. Андр. И. Набубрео меснати јастучић под ноктом. јастрббача ж у изразу: сова ~ врста Лит. 1957. Флорет се састоји од оштрице еове бугшит ига1епбе. Финк. и јасгучића. Мач. 3. мн. заст. јастучак (5). јастр&бић м дем. од јастреб, младунче — Напослетку одигра се још облигатна јастреба. игра »јастучићи«. Игњ. ј§стребов, -а, -о који припада јастребу, јастучје с индив. зб. им. од јастук. — који је као у јастреба: ~ око, ~ лице. Чује шушањ дапирнатог јастучја испуњеног јЗстребовски, -а, -б којије као ујастреба. пиловином. Крл, — Наредник се осмехну својим јастребовјастучни, -а> -о који припада јастуку, ским очима. Моск. који се односи на јастук: ~ навлака. јастр&буша ж јастребаста кокош. — јастучннца ж јастучна навлака. — Сједила је . . . као каква кокош јастребуша. По даку би спавала или плела јастучнице. Божић. Андр. И. ЈЗстрепски, -а, -б који се односи на јас}8т м назив старог гласа који је у нашем пгрвба и јастребе: ~ око. језику дао тројак рефлекс: е, је (ије), и; назив јЗстрепски прил. као у јастреба. — слова старе ћирилице (4). Као да му је . . . женска рука . . . чеону ЈАТ скраћ. Југословенски аеротранспорт. кост . . . свела у танку •. • јастрепски савијејатаган, -ана м тур. дуг савијен и оштар ну лииију носа. Ж 1955. нож еа великим дршком на два уха, који се јЗстријеб м в. /аетреб. '" " • носи за појасом. — Љут јатаган о појасу режи. Маж. И. јастук м тур. 1. а. четвороугласта платИзр. говорити на јатагану оеорно, нена кеса напуњена перјем (вуном, длаком и сл.) са навлаком, на коју се наслања глава при оштро говоршпи. спавању,узглавник. — фиг. На врелом јастуку јатак м тур. 1. онај који скрива људе сујете изгараће по сву ноћ главе жељнр прогоњене од власти, односи им храну и обавешугледа. Вуков. 6. оно што служи као јастук тава их о опасности. — Дед му је био јатак за наслањање руку, за седење, за прибадање ига- разбојника. Сек. 2. заст. јатакоеање. — У ла, за украс и сл. — Сунце [ с е ] . . . сјајило на кули му јатак учинио. НПХ. јастуку црозора. Кум. Намести се удобније на јатаковање с гл. им. од јатаковати. јастуку седла. Моск. 2. оно што је налик на јатаковатн, -кујем несврш. 1. бити јастук, што подсећа најастук. — То материнско и хумано срце нудило је починка њихо- јатак. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима. Вес. 2. бити у дослуху с вим главама на меком топлом јастуку њених груди. Поп. Ј. Стоји [жена] крупна3 дебела, ким. — А дружили се, по обичају, са жандарима и јатаковали с властима. Куш. с јастуцима сала по лицу. Кал. Тамо иза оних кућа што их застиру надувани јастуци јатарица ж риб. риба која живи у јату бијелога дима има много живица. Бен. 3. (нпр. сардела, скуша и сл.). Свезн. покр. јастучак (3). Вук Рј. 4.дрво које стоји јЗтати се, -ам се несврш. покр. в.јатити по осовини (на колима). — На криваји, углављеној у двоколице пресамићен преко пред- се. — Видио је и све колеге што се јатаху . . . око загорског властелина. Ков. А. њег јастука . . . као мртав лежи Љубомир. Ранк. јатачки, -а, -о који припада јатацима, који се односи на јатаке: ~ обичај. јастучак, -чка м = јастучац 1.дем. одјајаташтво с јатакоеање. Р-К Реч. стук; исп. јастучић. 2. јагодица на вршцима јЗташце и јаташце, -а и -ета с дем. од прстију. — Јастучком прста дај утуши на вјеђам дријемним огањ љути. Крањч. С. 3 . јато. заст. врста друштвене игре, плеса, кола. јатн, јашем покр. в. јахати. — Обноћ јастучаст, -а, -о који је као јастук. — јати, обдан почивати. Огр. Мајчине су руке велике и бијеле, јастучасте. јЗтимнти се, -им се несврш. покр. в. Сим. јатити се. — Но се грозне јатимиле звијери. Март. јаст^чац, -чца м = јастучак. — На јастучцима њезиних прстију остану . . . јЗтимице прил. в. јатомице. — Планикапи крви. Донч. Јастучца ондје заљубље- ном завија вјетар. Или су то вукови што ни плешу. Марк. Ф. јатимице срљају од Јеловице? Вуков. фиг. јастуче, -ста с дем. одјастук. — [Девојче] Јатимице јатиле се . . . нове мисли и нове сумње. Кос. наслоњено на свилено јастуче. Јакш. Ђ.

ЈАТИТИ СЕ — ЈАХА

571

јбтити се, -им се несврш. а. скупљати у собу зрак који су ноћу јаукави вјетрови

се у јато, стварати јато. — А кад мртву стрн се гавранови јате. Домј. Од мрамора глатка, врх кога се јати ред птица? Бој. 6. скупљати се, сабирати се. — Те се листом стали јатити [напредњаци] у његовој бријачници. Драж. Око слепа гуслара јатила се деца. Сур. фиг. Звуци се јате. Кркл. И јате се звезде. Ђур.

ЈЗтнште с место где се јате, скупљају птице или људи. — Постаде та долина јатиште свакаквих чета. Шимун. јатка ж покр. јадница, сиротица (као израз сажаљења). — Твоје вријеме, твоји судови, па јој зар, јатки, тако суђено. Сиј. јаткин, -а, -о који припада јапгки. — Лако се загнати на сиротињско, на јаткино, на удовичко, но није јуначки. Сиј. јЗтник м покр. члан јата(2б)>братства. Вук Рј. јЗто с 1. већи број животиња исте ерсте које лете, плове или пливају заједно. — С крова ми полете јато голубова. Вес. И скакаваца мину јато. Дуч. Јато рибица пред њим хитро шмугну у мрак. Дав. 2. а. скуп, заједница људи. — Зато се потруди да их [синове] опет поврати у јелинско јато. Срем. Са ибриком на рамену јата жена к Нилу иду. Наз. б. покр. братство у коме има више од педесет пушака или бораца. Вук Рј. в. гомила, мноштво истоерсних предмета. — Мјесто њих јато просуло се звијезда. Шен. Преда мном ниче кућа јато бијело. Гал. Падоше болних дшсли јата. Радул. јЗтомице прил. на јата, у јатима, попут јата. — По плаветном небу гонили се јатомице . . . облаци. Шен. Јатомице почеше посјећивати болеснике. Ћор. јЗтомичан, -чна3 -чно индив. који се врши у јату. — Он је, соко сив, што . . . јаде моје гони пред собом ко црних ласта јатомичан лет. Кост. Л. јЗторан, -рна, -рно покр. јак, снажан, жустар, окретан. — А јаторни волови преживају украј падине. Шапч. Ти си . . . доста снажан и јаторан. Вес. јЗћење с гл. им. од јатити се. јЗук м 1. отегнут, тужан, плачеван узвик, крик човека од боли или у ееликој жалости. — Јаук и писка свуда око мене. Рак. Шестероструки јаук жена распе се у ноћ. Донч. фиг. Јаук гусала претвара се у сијевање ханџара. Матош. 2. хука, хујање, завијање. — Слушала је страховити јаук вјетра. Војн. Пролећу звошаве арамваја, јауци сирена. Рист. јаукав, -а, -о 1. који много или често јауче. Вук Рј. 2. који хуче, завија. — Потече

намакали у дим. Гор. јаукавац и јаукавац, -авца м = јаукалац онај који јауче. Деан. Рј.

јаукалац и јаукалац, -алца м = јаукавац. јаукалица и јаукалица ж 1. жена која

јауче. Р-К Реч. 2. песма тужбалица. — Кад ко умре [у Боки], ожале га сроднице загорским јаукалицама или тужбалицама. Цвиј. јаукање и јаукање с гл. им. од јаукати. јаукаст, -а, -о јаукав. — И кад сам се ријешио тог . . . јаукастог и плачљивог: успио сам. Сим. јаукати, ј^учем и јаукати, јаучем несврш. 1« пуштати од себејаук, болно вапити. — Жене су јаукале: »Јао! Погинут ће ти дијете на крову!« Брл. Има их који јаучу на г л а с . . . »Јаој, докторе, где си да те сад видим!« Јак. 2. хукати, завијати. — Тако јауче [ветар] мени две ноћи око ушију- Вес. јауче парострој. Крл. фиг. Јаучу лажи. Шег.

јауклија ж тур. заст. вереница, заручница, драга. — А Ивану јауклија дође. НПХ. Та шта би му рекла прва јауклија његова? Мул. јаукљавина ж в. јаукање. Р-К Реч. јаукљив, -а, -о индив. који јауче. — Сваког им се трена привјесак . . . усхита претварао на лицима у неугодну јаукљиву гримасу. Божић. јаукљиво лрил. индив. на начин онога који јауче, као јаучући, као да јауче. — Проговори поспрдноз јаукљиво. Божић. јаукнути, јаукнем и јаукнути, јаукнем сврш. према јаукати. — фиг. (Зна испружи црне, тврде, коштуњаве руке које у близини глатке дјетиње коже јаукнуше страшним и непријатним контрастом. Вил. јаф&тит, -ита м в. јафетовац. јафбтитски, -3, -о који се односи на јафетите: јафетитски језици. јафетовац, -овца м припадник једнога од индоееропских народа (по библијском Јафету). Бен. Рј. јаЧрта ж тур. део. — Шековићка општина дијелила се на три дијела или јафте . . . Свака јафта обухватала је низ малих заселака. Чол. ј&х узв. покр. в. ја (5). — Јах3 јеси [ли] видио нашег Хусе! . . . Боме ти тај дрма држазом. Ћоп. јаха ж покр. игра у којој противници јашу једни на другима. — Адилу се особито свиђало кад би се играли јахања, јахе, гдје један другога мора носити. О-А.

572

ЈАХАЛАЦ

— ЈАШИКОВАТИ

јЗхалац, -аоца м јахач. — Изјахала из везирова конака читава чета јахалаца. Том. јахалица ж и м коњ поводник који носи кириџији пргпљаг, а и сам кириџија на њему кагпкад јаше. Вук Рј. ЈЗхалишнн, -а, -о који се односи на јахалиште. јЗхаллште с место где се јаше или се учи јахати, јахаоница. — Јахалиште иза врта употребљаваше . . . за велике игре. В 1885. )8хање с гл. им. од јахати. јЗхаонпца и јахадница ж јахалиште. Бен. Рј. ј&хатп, јашем несврш. 1. кретати сг седећи на јахаћој жшотињи. — Асан-ага кроз гору јахаше. НП Вук. фиг. Наш чамац је у галопу јахао на таласима. Јанк. Хлапић је јахао наврх крова и полијевао ватру која је све ближе к њему долазила. Брл. 2. фиг. тлачити, кињити (кога). — Остало [нам] у крви да нас други јаше, да нам своју вољу намеће, да нам туторише. Рад. Д. Изр. ~ на чему упорно настојати око чега. — На том ја питању јашем. Л-К. ~ се 1. добро служити као јахаћи коњ. — Ено му мога кулаша. Он се добро јаше. Ком. 2. уз. повр. јахати један на другоме. — Јашу се дјеца . . . кад се играју клиса. И-Б Рј. јахаћн, -а, -е који служи за јахање: ~ коњ, ~ прибор, — одело. јахаћица ж (у атрибутској служби) која је за јахање, јахаћа: ~ мазга. јахач, -ача м (вок. јахачу) онај којијаше, коњаник. — фиг. [Чарда] стоји још замало . . . докле гвоздени јахач — ћуприја Тису и овде не узјаше. Чипл. јахачица ж женска особа која јаше. — Мелита . . . била је страствена јахачица. Том. ј&хачкн, -а, -5 који се односи на јахаче: ~ огртач, ~ бич, јахачке чизме. јахта ж енгл. мањи брод, лађа (на једро, на пару, или мошор) за шетњу по мору, за спортско једрење. Јахудија м тур. Жидов. — Сад, Јахудијо . . . кашао си свој вечни стан! Јевт. јМц (обично у изразу: јац јацо!) уз*ик којим се ваби јарац. Вук Рј. јација ж тур. пета или посмдња дневна молитва муслимана. — Брзи јесу коњи соколови, до јације стаћи ћемо двору. Огр. Мујезини су довршавали своју дову — била је јација. Шант. јацијски, -5, -б који се односи на јацију. Ј&цинт м бот. в. зумбул. Деан. Рј. Јацо узв. обично у изразу: јац ј а ц о ! «. јац. јачан>е с гл. им. од јачати.

јачати, -ам несврш. 1. прел. чинити кога или што јаким или јачим. — Поглед на њега [завјетни врч] јачао ме . . . и давао снаге да устрајем у . . . борби. Дук. Тај рад [у радионичи] јача проналазачки дух и самосталност. Пед. 2. непрел. постајати јачи, напредоеати. — Како је растао и јачао . . . нестајало је у н»ему све мало-помало страха. Мишк. Задруга доста јача из године у годину. Пол. 1959. ~ се уз. повр. рвати се. — Побацала је јастуке на Лелу и јачала се с њом и тукла као да је и она дијете. Бег. јвче и јВче прил. комп. од јако. „^ јЗчеше и јачење с гл. им. од јачити (се). јачбрма ж тур. в. јечерма. •— Преко кошуље је [на хајдуку] црвена јачерма. Тур. Живо [је] бљескало сребро на мушким јачермама. Шимун. , ч јЗчп, -5, -е комп. од јак. јЗчина (обично мн.) ж покр. прња, дроњак. — Облачили прње и јачине. Њег. јач&на ж I. јакост, снага, сила, моћ. — Он је од свих киклопа први јачином. М-И. Сви признаше . . . Пери да има драво, дивећи се јачини и множини доказа. Срем. 2. бројно стање, величина. — Коњички дивизнон јачине 12 бахаљона. Лаз. М. јачити, -им и јачити 1 , јачим несврш. в. јачати Џ). — Он је [крст] што ве [Црногорце] у невољи јачи. Маж. И. ~ се 1. постајатијачи. — У куШњи смо, дух сс јачи. Крањч. С. 2. уз. повр. јачати се. — Не трпи он, дабоме, којекакве градске . . . пркоснце да се јаче с њиме. Гор. јачити 1 , јачим несврш. заст. покр. певати јачке. Деан. Рј. 1 јбчица ж дем. од јака. — Јачице . . . по најновијој . . . моди. Шен. На узану јачицу јоШ по неколико звездица пришије. Јакш. Ђ. јбчица* ж докр. повећи број (људи или предмета). — Има тамо добрих и поштених људи, а и јачица их је. Вујач. Око сто када [потомака]. Добра јачица. Сиј. јачка ж покр. народна песма Хрвата у Бургенланду и зап. Маџарској. ј&чмен м в. јечам. Рј. А. • јачмичак, -чка м в. јечмичак. ј а ш а ц , -Шца м необ. јахаћи коњ. — Морао [јој је] држати скупоцјена јашца, јер је била страствена јахачица. Том. јаш&ћке прил. = јашимице јашући. Р-К Реч. ј а ш и к м в. ашик. — На дјевојку јашик учинио. НП Вук. јашиковати, -кујем несврш. покр. «. ашиковати. — Ал' болује али јашикује. НП Вук.

ЈАШИЛАЦ — ЈЕГЕ 1

јбшнлац, -иоца м покр. в. јахач. Бен. Рј. јЗшипица ж покр. в. јахачица. Бен. Рј. ј&шимнце прил. = јашећке. Деан. Рј. јбшиока ж покр. в. јахаоница. јЗшионица и јашибпнца ж в. јахаоница. — Улазе први коњи враћајући се са јашионице. Матош. Радић је свршио као сањар . . . устријељен у једној војничкој јашионици, преграђеној за парламенат. Крл. јЗшитн, -им несврш. в. јахати. — На гојном, сјајном вранцу јашио [је] фра Иле. Кос. фиг. Али да је на моју . . . не би ти овако јашио на нама! Ћип. ј а ш м а к м тур. покр. марама, вео којим су муслиманке покривам глаеу и лице, женска повезача. — Пољски вјетар хлади . . . и јашмак диже са невјеста млади'. Шант. На клупама . . . ћућориле двије-три групе жена под јашмацнма. Ћоп. јашпер м заст. в. јаспис. — Краљица у плашту од камиље длаке, у сјају јашпера, срме и циркона. Бој. јашта прил. дашта, дабоме, дакако. — Да није он [син] шта отуђио од тог имања? — Јашта је! Вес. Јашта, говорио би: види се дједова крв. Марк. М. јЗштарица ж в. јаштерица. — И сад ме језик боли од ње [дискусије] и ево ми је јаштарица скочила. Лал, јЗштерица ж приштић на језику. — О Вуче, гдје си? Што си се потајио, али ти је на језик изашла јаштерица. Љуб. је 1 енкл. 3. лицејд. од бити-јесам. 8 је енкл. ак. јд. од она. јеванђелије с покр. в. јеванђеље. — Није он дис5 јеванђелије, па да му је свака света. Ћор. фиг. То је дело јеванђелије најлибералнијих погледа. С 1919. јеванђ&лпст(а) м 1. = еванђелист(а) сваки од четири писца (канонских) јеванђеља. 2. евангелик, припадник ееангеличке, протестантске вере, протестант. Р-К Реч. јеваиђблисткиша ж евангеликиња, протестанткиња. Р-К Реч. јеванђелски, -а, -б који се односи на јеванђеље: ~ текст, ~ прича. јеванђеље с цркв. = еванђеље прве четири књиге Библије {Новог завета) које говоре о животу и учењу Исуса Христа. Ј&вреј м = Јеврејин «. Јевреји. Јеврбјац, -јца м в. Јевреј. — Јеврејци гажаху ријеку . . . мршави, прашни. Наз. Ј&вреји м мн. = Жидови народ семитског порекла који живи у Палестини (и у другим земљама).

573

Ј&врејиН м (мн. Јевреји, ген. Јевреја) = Јевреј. — Вјечни Јеврејин на бабилонским голим водама. Матош. Јбврејка ж женска особа Јевреј, Жидовка. ј&врејски, -а, -о који припада Јеврејима, који је својствен Јеврејима: ~ језик, ~ држава. јеврбјство с својство Јевреја, јеерејски дух, јеврејска вера. — Јевреји су као оне биљке пузавице . . . То је један живот и исхрана без земље. То је чудо! То је јеврејство! Сек. Ј&врејчад ж зб. им. од Јеврејче. Ј&врејче, -ета с мали Јевреј. — Два Јеврејчета, као два домаћа кучета, легоше на под. Глиш. Гомила Јеврејчади . . . дерала се и ваљала по блату. Глим. јеврбјштина ж 1. в. јеврејство. — Јевреји, карактеристично, све језике говоре са неком тиличном јеврејштином. Сек. 2. сви Јевреји. Р-К Реч. Јеврапа ж заст. в. Европа. — Полагано, ти Јевроцо, цели свете луди! Змај. ј&втимба ж = јефтимба заст. јавна продаја путем надметања, дражба, лицитациЈа. Бен. Рј. јевтнн, -а, -о == јефтин 1. а. којему је мала, ниска цена. — Мама каже да не треба никада кудовати јевтине ствари, јер се брзо покваре. Макс. б. за који се не троши много: ~ живот. в. за који се дају мале камате: ~ кредит. 2. фиг. а. који мало вреди, безначајан, ништаван. — Срећа има јевтину тарифу али се може и без ње. Уј. фиг. Нека се не мисли да ми овим хоћемо да правимо јевтине досетке. Нед. Није то била она кратковјека сламната ватра коју . . . запали лак и јевтин говорник. Ћоп. б. до чега се на лак начин

долаш: ~ слава. Изр. ~ месо, — чорба за плот, од јевтина меса ни чорба не ваља, од јевтина меса чорба по долини не-

што израђено од слаба материјала не ереди ништа. јевтшао прил. = јефтино 1. за мали новац, уз ниску цену. — Двојица су били погинули, један рањен . . . Прилично јевтино, поред свега. Пер. 2. на лак начин. — Пам е т . . . није још нико јевтино стекао. Јурк. јевтинбћа ж = јефтиноћа ниска, мала цена; супр. скупоћа. — Оно јес', господине докторе, криза је, јевтиноћа у чаршији . . . али с е . . . доктору докторско мора дати. Рад. Д. ј&втичав, -а, -о покр. в. јектичав. — Н и с и . . . ми јевтичава ни кржљава, већ здрава, пуначка и као иконица лепа. Рад. Д. ј&ге, -ета с тур. покр. турпија. Р-К Реч.

574

ЈЕГЕР — ЈЕДАН

јбгер м нем. припадник рода некадашње аустроугарске војске. — На ТаШлихану се чула громка музика аустријских јегера. Андр. И. ј^герски, -а, -б који се односи на јегере; који је као у јегера. — Ја тек само искривим своју јегерску каду. Срем. јбгпје, јегија ж мн.тур. ребрау лађе;исп. егије. — Кајак се дравио од уштављене коже фока, затегнуте преко јегија од дрвета. Петр. М. ј&глен в. еглен. јбго цсл. нар. само у изразу: п р е к о јего преко сваке мере, превише. — Има, али ово је преко јего, претерала дара меру. Рад. Д. Поклоњено кљусе издурало је преко јего. Лал. ј&гуља .< зоол. речна и морска риба која има тело слично змији, угор Апј»ш11а уи1-

ћање, који гризе, пече, штипа. — Спопао [би је] тежак кашаљ од јетка дима. Шимун. фиг. У часовима осаме обузимала га је јетка горчина и чинило му се да је живот промашио. Бар. 2. испуњен незадовољстеом, зловољан, озлојеђен, огорчен. — То је једино паметно што може да уради онако увређен и једак. Дав. 3. а. пун злобе, пакости, заједљив, пакостан. — Мати му Умихана стара је и јетка старица од неко седамдесет година. Огр. Ти си једак . . . зато што си љубоморан. Вас. 6. који изражава злоћу, пакост, злобу. — Лице му је било сиво . . . а очи јетке, наливене отровом. Лал.

једало с 1. једаћи прибор. — Започела је гозба тишином прекиданом звекетом једала. Новак. Мноштво [се] ђака сакупило пред кухињском тезгом држећи сваки у руци једала и карту. Киш. 2. чељусти са зубима, зубало. — Очи су јој утонуле у тамне јаме, а једало се истурило као у мајмуна. Изр. електрична ~ , ~ муњевита Десн. риба змијолика облика која јакич електриједан, -дна, -дно в. једак. — Још му рука чним ударцима усмрћује или онеспособљује и крвним димом кади, а из очи једне вркћу велике животиње Оутпошз е1ес1псш. БЛЗ. срде. Март. ј&гуљаст, -а, -о 1. који има облик јегуј&дан, -дна, -дно 1. а. мат. број који се ље. — Затим се . . . осенчи од крајева очију према ушима неким зракастим . . . јегу- обележава са 1 и који је прш и најмањи цели љастим борама. Дав. 2. фиг. савитљив, ги- број. б. као део сложеница и израза: једанаест, бак, окретан, препреден. — Превејан и је- двадесет један, један-два, један по један, једанпут и др. 2. једини, сам. — Свак се гуљаст, Салкај је хтио бити на доброј нози нада новцу и добитку, један Адел о новцу са сваким. Нех. не мисли. Ботић. А нас једне само сунце јбгуљин, -а, -о који припада јегуљи. грије. Њег. 3. једнак, истоветан, исти. — Оба су били једних година, једнака раста. ј&гуљвца ж дем. од јегуља. Вес. 4. јединствен, недељив. — Што се месо јбгуљка ж зоол. в. јегуља. Финк. дуље кухало, то се јаче држало уз кости, јед м (лок. једу); исп. ијед 1. осећање чинећи с њима једну цјелину. Јонке. 5. а. огорчености, непријатељства према коме, гнев,(за истицање дивљења) чувен; славан, велик. срџба; пакост, злоба, мржња. — Сједе нагло и — Град једног Враза и Шеное. Матош. од једа прогута пљувачку. Ћип. Алај ће Иако данас код нас нема једнога Скерлића, попуцати од једа све остале цуре у селу. то не мора да значи толико да недостају Ивак. 2. отров. — Кад змија уједе . . . ваља способности за такав став. Богдан. б. (за покушати да јој се јед (отров) из убода посиса. Батут. 3. жуч. — Крај је био та- исказивање презира) бедан, презрен, мрзак. — Ти напоље, псето једно! — цикнух ја, па кав да је она већ сутрадан жалила каменито корито као јед зелене Дрине. Андр. И. му полетих за гушу. Вес. Била је готово увријеђена што се усуђује један Мужевић Изр. на језику мед, а у срцу јед подигнути очи до тако савршеног створа. љубазшм речима прикривено непри/атељство; Ђал. 6. истински, прави. — Тај ти зна све пристајати на јед (некоме) вређатиувре- главаре у главу и по имену — чудо једно! ђеног, изазивати код неког још већу љутњу; Мат. Није више добро живјети на свијету у селу мед, у кући јед (бити) љубазан . . . народ се покварио, читав је свијет јепрема странима, а груб према својима. дан велики лопов! Донч. 7. неки, некакав. једа везн. заст. в. еда. — Слободан сам — Пас . . . инстинктивно осјећа . . . да ће га — једа л' ријети смије? Март. Запитки- једнога лијепог дана кетко украсти. Јонке. ваху га један за другим једа ли се озледио ? Метак је пролетио тик поред главе једног Јурк. омладинца. Чол. 8. (у именичкој служби) а. с иста ствар, исто. — Треба ли ти једно Јбдак и јбдак, -тка, -тко (одр. јетки и јетки, -а, -о; комп. ј&ткији) 1. а. који изједа, двапут рећи? Огр. б. с оно што је недељшо, разједа, разгриза. — И [земља] не оштрдкује јединствена целина. — Сви чланови заједгрожђе ни јетком квари га рђом. Марет. нице осећају се једно према осталим друштвеним класама. Пед. в. ж једна реч. — б. који изазива неугодно, физички болно осе-

ЈЕДАНАЕСТ — ЈЕДАРЦЕ

575

једанпут прил. = једаред I . показује Дајте да и ова бена једну каже. Ћоп. 9. у ««и с редним бројем »други* често се употре- једнократност чега: само у једној прилици, бљава у набрајању, у сравњивалу, упоређи- једном. — Једанпут се живи, једандут се вању (истичући узајамни однос, супроптост, гине. Змај. Издаци за војску дозвољавају се такођер једанпут заувијек. Рад. Стј. 2. разлику и сл.). — А обично и најрадије стану на какав басамак: једно да боље виде [ко- у неодређено време (у прошлости или будућиостн) некоћ, једном. — Још једини живи ло], а друго да изгледају веће. Срем. А властелин што нам је био једанпут влададјеца у њих све по десетак, једно другом ром. Војн. 3. напокон, напослетку, најзад. — до уха. Пав. Ах, када ли ћемо једанпут изићи из ове Изр. ~ и нијсдан кад се жели испусте равнице! Јак. 4. у пуном смислу, једтаћи да један нема велике вредности; ~ по ~ а) појединачно; б) један од најбољих. — ном речи, укратко. — Ко се не би бојао вукодлака . . . црвен па гадан, једанпут реСалих-ага један по један у касаби. Мул.; ~ за с в е , сви за једнога потпуна ћи страшан. Шапч. слога и солидарност и у најтеоким прилшама; једанпута прил. покр. в. једанпут.

једком речи, у једну реч укратко речено; једно на друго, једно с другим

еве заједно, скупа узето; ј е д н о те једно увек исто; као и ~ међу свима најбољи. — Па и стећи је умио као и један. Мул. Био је то радник као и један у селу. Лоп.; све ( с в и ) до једнога сви (без изузетка); све и ~ свако. — Ево, људи . . . вјера је да би пристао на ово све и један. Тур.; као ~ сложно; у ~ г л а с једногласно; у ~ мах одмах, одједном. једанаест број који св обележава са 11, за један већи од 10. једанабстак м и иепром. око једанаест, приближно једанаест. једанаестбрац, -рца м 1. поет. стих од једанаест слогова. — Као ријеткост може се иеђу доданим пјесмама . . . споменути дријевод једне латинске пјесме у сафичкој строфи и у једанаестерцу. Комб. 2. спорт. у ногомету, фудбалу казнени ударац који се изводи са једанаест метара директно у гол. Једанаестеро = једанаесторо зб. број према једанаест: ~ деце, ~ чељади, једанаестера врата. једаваести, -а, -о редни број према једанаест. једана&стнИа и једанаестбна ж једанаестах. једааа&стица и једанаестица ж бројка, џифра којом се обележава број једанаест {11); оно што је означено том бројком (нпр. трамвајска кола). Једанаесто- као први део сложених придева и именица показује да онога што значи оенова у другом делу сложенице има 11: једанаестодневни, једанаестогодишн>и, једанаестокатница, једанаестоспратница и сл. једакаест&рица ж једанаест мушкараца. једанаесторо = једанаестеро. једанак прил. покр. 1. уједно, заједно. — Нити смо се једанак родили, нити ћемо једанак умријет. Њег. 2. одмах, сместа. — — Сједиш негдје; пушиш, набрчкаш дером и једанак пара. Лоп.

једанпутјбдан м (непром.) таблица множења. — Не знадох једанпутједан наизуст, него морадох увек да промислим ра да дам одговор. Мил. једаоиица ж в. благоваоница. Бен. Рј. јбдар, -дра, -дро (одр. једри, -а, -о) 1. а. добро ухрањен, крепак, здрав; набрекао, набијен, чврст. — Бијаше то човјек ко гора и . . . једар и лијеп. Шен. Чешља своју дугу косу, а . . . једре прси дижу се и спуштају. Вес. б. обилан, пун. — Стара је то кућа, једра у свему. Мул. Пуна [се], једра свјетлост разлије по миришљавом, планинском зеленилу. Коч. в . крупан, велик. — Радовала се . . . домаћица, пробирајући једрије кромпире. Рад. Д. г. дебео. — Андра кроз . . . храстове талпе, четири прста једре, види Раку, апсанџију. Ћос. Д. д. који се одликује какеоћом, кеалитетом, здрав, тврд; сочан. — Дотерао је и товар дрва . . . све једре грабовине. Андр. И. И з м и ч е . . . и лоза, на којој гроздови једри расту. М-И. 2. фиг. а. сажет, збијен, језгровит, садржајан. — Он располаже живљим, једријим и стилски љеишим реченицама. Прод. Све је то о ц р т а н о . . . у јасним и једрим десетерцима. Матк. б. снажан по интензитету, који се снажно, нагло јавља, очитује, испољава. — Одједном је ударио у чудан и једар смијех. Јел. једаред прил. = једанпут. — Подај деведесет и девет пута, а не дај једаред — ниси дао ништа. Вес. Тако ћу једаред, сам у себи суди, прислонити главу на њезине груди. Вел. једареда прил. докр. в. једаред. 1 једарце с 1. дем. одједро. 2. биол. битни, саставни део станице, ћелије, најчешће лоптастог облика, језгро. Свезн. једарце 2 и једарце, -а, -ета с 1. дем. од једро. — Млади срп мјесеца силазио је на запад као једарце рибарице лађе. Војн. 2. бот. горња латица у цвету. Бот. 3. зоол. један од најлепших лептира југословенске фауне РарШо родаНгшз. Терм. 4.

576

ЈЕДАЋИ — ЈЕДИНИТИ

ј&даћи, -3, -е који служи за једење: — јЗдиво с «. јело. — Пива и једива за прибор, ~ сто(л), ~ соба. три љета има. Вел. ј&дпвбст, -ости ж особина онога што је ј&два прил. 1. с напором, с тешком муком. — Нешто ми стеже грло и једва дишем. једиво. Р-К Реч. Рист. Ујутро се дебгли инфантерист једва ј&дих ЈИ тур. скуп предмета намењених држао на ногама. Јонке. 2. у малој. количини, за какву сврху, прибор (рбично за јело). — у незнатном ступњу. — Одоше! Једва се Кавану [је] одмах снабдео потребним једијош виде. Трифк. Ноћ бијашг тако мркла ком. Рад. Д. фиг. Л. Костић не дозајмљује своје слике и поређења само од кафанског да је Иаица једва видио пута. Креш. 3. неједика; он их узимље где год их нађе. Нед. стрпљиво, жељно. — Једва чекам да се видим с а . . . бојним друговима. Јакш. Ђ. 4. ј&дикти, -а, -5 покр. (као појачање уз а. тек, управо. — Отрча . . . к брату Гаји- један) в. једини. — Немаше друго никога шлну који се је једва оженио. Тур. Једва него једнога једиктога сина. Н. прип. Вук. сам био сео, кад се . . . иза неких столица ј&дна, -а, -о покр. самохран, инокосан. диже један човек. Мил. В. б. у најбољем случлју, саму, највише. — Тијани беше се- — Остадох једин, са женом и децом. Глиш. јединак, -ика м 1. једини син, јединац. дамнаест . . . а Милану једва шеснаест ле— Син ми је, јединак је, ама га не могу та. Јакш. Ђ. Нисам још ништа приметио на језеру — једва две-три барке. Петр. Р. хвалити. Ћор. Понос и дика мајчин јединак је Туна. Торд. 2. зрно које се по једно Изр. ~ ј е д а н п у т , ~ једном на концу мвћв у пушку. Вук Рј. 3. (у атрибутској конца, на крају крзјева, ипак, напокон (кад служби) једини. — Ал' уто се управо посе хоће истаћи да се остварило нешто што с* нестрпљиво очекивало); ~ да, ~ л и да маче нетко на кревету што је био до јединка пенџера. Берт. 4. бели лук, чешњак у којега • тешко да, мучно (кад се изражава сумња у могућност чега). — Ту у свакидашњем жи- је главица једно чесно. Р-К Реч. јединац, -нца м Х.једини син. — Ако ми воту налазимо људе који убијају, краду, ка' јединцу ништа не даш, нећу ти ни траотимају — па једва ли да осећају грижу савести. Марк. Св.; ~ ј е д в и ц е једва (по- жити. Вес. Он је осјећао свога јединца углавноме као нешто без чега би се ипак јачано). — Једва једвице коракну . . . два лакше живјело. Крл. 2. појединац уопште. три корака. Шен. — Је л' јунаштво, ако се јединац бије проти ј&двави, -а, -б в. једвини. — Једва на једване јаде објасни да је то путничка ме- тисући? Шен. 3. индив. оно што је једино, јединствено, изузетно. — Он [Његош] има хана. Дом. . . . стил-јединац који до данас није нашао ј & д в т т и јбдвити, -3, -о само у изразу: преводиоца. Сек. на (у, уз) ј е д в и н е (једвите) јаде с јед&качан, -чна, -чно само у изразу: муком, једва једеице. — Не мрдну ни прстом ~ паљба војн. паљба појединачних пушака; . . . и на једвине јаде . . . прошапута. Лаз. Л. супр. плотунски. — Одјезди пут Веље глаНа једвите јаде умирише га некако. Франг. ве, одакле . . . допираше с времена на време јединачна пушчана паљба. Лаз. М. Ти јВдвице прил. једва. — Већ је било врх . . . јединачном паљбом удри само официре. касипа борбе на мач . . . једвице сурваше Ћос. Д. врага. Шен. А из даљега тек једвице сиједнначно прил. само у изразу: пујевну и загрми подмукла тутњава. Ћип. цати ~ војн. пуцати метак по метак; јбдввчке прил. в. једва. — Вазда је седео . . . и подстицао мршаву ватрицу . . . супр. рафалом. — Стајао је уз букву и због недостатка муниције пуцао јединачно. Ћос.Д. која једвичке просијаваше. Шапч. ј&дини, -а, -б који је један, сам у својој јбдек м тур. покр. 1. конопац,уже.— Паврсти (често као појачање уз један). — Она пшна три коња водили смо за једеке. Маж. је била једино дете у оца, па јој је отац у М. Брже-боље узеше [морнари] попуштати свему по вољи чинио. Вес. Али губавац му једеке на котви. Дов. 2. нар. цесн. коњ у не узврати ни једном једином ријечи. Креш. поводу, парадни коњ. — Стаде њиска.. . једпник, -ика м 1. покр. с. јединац (7). једека. Баш. Крете Лауш убојне једеке. Фил. 3. једик. — Све чадори бијели и цр- — Узми . . . за кума . . . Светозара, јованова јединика. Лал. 2. индив. онај који је вени . . . а једеци од чистога сребра. Павл. Механски једек . . . чича-Јордан није ку- једини у чему, самац. — Такве идеје . . . представља само тај једини, а нитко га не пио из трговине. Срем. слиједи, па он нијс појединац, него јединик. јВдем /. лице јд. през. од јести. Шим. С. јбдење с 1. гл. им. од јести. 2. покр. јединити, јбдинГш несврш. спајати, јело. Вук Рј. састављати целину од посебних делова или јЈдив, -а, -о који се може јести. јединица, сједињавати. — Грчка филозо-

ЈЕДИНИТИ — ЈЕДИНСТВЕНО фија . . . решава основна питања . . . о материји . . . нераздвојно их јединећи са учењем о супротности. Пепгр. В. ~ се спајати се, сједињаеати се. — Ваздух је непрестано од нечега дрхтао, и та се устрепталост јединила са узнемиреношћу која је узнемиравала све становнике ове злосрећне вароши. Андр. И. јбдиннти, -а, -б в. једини. — У добру је порасла дјевојка, јединита у оца дјевојка. НП Вук. Један јединити доглед рекао ми је више него она теби својим силним брбљањем. М 1867. јед&ница ж 1. једина кћи; она која је једина. — Има красну дјевојку, а и фамилија добра, а то је јединица у оца. Дом. То је звијезда јединица која сад на небу блиста. Уј. 2. мат. а. бројка, цифра којом се обележава број јгдан; оно што је означено том бројком. б. вредност првога места које ее у децималном еистему писања налази испред децималне тачке. 3. најнижа оцена у успеху у петоцифреном еистему која значи: нгдовољан. — И опет нећеш да учиш! Гледај га само! Саме јединице и двојке. Срем. 4. ееличина прихеаћена као осноеа за мерење других величина, које су с њом истоврсне: новчана ~ , временска ~ , ~ напетости, ~ производа. 5. одвојен, издвојен део неке целине који има одређену самосталност. — Војска нам је нарасла из партизанских одреда у крупне јединице које воде фронталне борбе с непријателлм. Дед. В. У неким — котарима . . . гласали су сви бирачи у више изборних јединица. Вј. 1957. Радне јединице у лредузећу . . . треба да врше обрачуне по тржишним ценама. Под. 1966. Градиво . . . мора да се подели на мање целине . . . То су . . . методске јединице. Пед. 6. покр. ретко сукно које се тка у једну жицу; исп. клашње (1). Вук Рј. ?• покр. узак комадић земље између две њиве. Вук Рј. једАиични, -а, -о који се одноеи на јединицу (7), који припада јединици. јед&ннчни, -а, -о који се односи на јединицу (као број или меру). — Језгра носи на себи одређени број позитивних јединичних електричних набоја. Кем. ј&динка ж 1. еваки организам који еамоетално постоји, одвојен, заеебан представник какве животињске или биљне ерсте; особа, појединац, индивидуа. — Свака јединка у свом развоју у кратком времену пролази неке стадије које је прошла њезина врста од најстаријих времена до данас. НЕ. За њега је врста важнија него јединка. Јов. СВише се никад неће родити баш оваква јединка као ја. Сим. 2. једина кћи, јединица. — Ево има девет годин' дана како просим од мајке јединку. НПХ. 37 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

577

ј&дикко м хип. од јединак (1). — Мати тепајући своме дјетету рече »Јединко мој, весео ми својој мајци био!« Рј. А. ј&дино прил. 1. а. само, искључиво. — Станковић је ушао у књижевност без икакве претходне рекламе, једино снагом свога талента. Прод. Зајецао сам, још и сад плачем, једино грлом, јер очију немам. Гор. б. (у служби' везника) ограничава или сужава тврдњу глаене реченице. — Соба је пространа . . . чаршави б;ли, столице беле, једино су ћебад сива у болници. Рист. 2. покр. уједно, заједно. — Ту четири бијаху војводе... Сви на ноге једино ђипише. НП Вук. једнно- као први део сложеница значи: једини, без икога, сам. једнибверан, -рна, -рно, ијек. јединовјеран е. једноееран. јединбвјеран, -рна, -рно, ек. јединоверан. јединбродки, -а, -о и јединдрођен, -а, -о који је једини рођен. — Не вјерова у име јединороднога сина божијега. Вук. О в а . . . стрпљива животиња гријала је дахом својим сина јединорођенога. Мар. ј е д ш б с т , -ости ж заст. в. јединстео. — Њезин је битан увјет: јединсст... капрама осталим државама. Старч. једбнствен, -а, -о 1. коме нема равна у целој врсти, изузетан, изванредан. — Он је испевао ону симфонију . . . јединствену у целој српској књижевности по својој музичности. Скерл. Ти присуствујеш пертурбацијама које су јединствене у хисторији човјечанства. Козарч. 2. а. ксји очитује, представља јединство, уједињен. — Та [сеј коалиција у процесу борбе претворила у јединствени фронт. Дед. В. Свако поједико дјело . . . и поједина фаза представљају само детаљ на в е л и к о ј . . . јединственој слици таква књижевног, животног опуса. Матк. 6. ззједначки за све, свуда једнак. — Кад се помену дисциплина и захтјев да сви устаници . . . имају једну јединствену командуЈ граја се још више појача. Ћоп. Снабдијевање села индустријском робом [врши се] по нижим јединственим цијенама. ЕГ 1. }ед јшствево прил. 1. особито, нарочито. — Играо је јединствено, од главе до пете. Срем. Она је јако, необично за наше прилике и за наше жене, јединствено волела књижевност. Скерл. 2. зуеднички, скупно, уопште. — Јер ако један карод јединствено не би хтио борбу с окулатором, братство с другим народима, ни борбе, ни братства ни јединства не би било. Пол. 1944. 3. једино, еамо. — Ни у политичком и друштвеном животу напредака као крајњи резултат, не зависи јединствено од добрих вођа. Поп. Б.

578

ЈЕДИНСТВЕНОСТ — ЈЕДНАКОМЕРАН

јед&нственбст, -ости ж особина онога ј&дљивост, -ости ж сеојство онога који је једљив. што је јединствено. једнак, -а, -о 1. који се ни по чему не јединство с стање онога што је једно, што је заједно, спојено, сједињено. — Народ- разликује од другога, тачно такав, исти; дну културу не ствара јединство мишљења, супр. друкчији. — Старија сестра била је мирне, трезвене природе, увек једнака. него снага народне енергије и народног идеала. Матош. Он је тврдио да није до- Андр. И. 2. мат. раван. — Извоз је једнак ништици. Јонке. 3. (у прилошкој служби) вољно јединство осећања и жеља, но да покр. одмах, сместа. — Једнак пуче хиљаду треба и јединство мисли. Скерл. Братство пушака . . . једнак врисну хиљаду моиака. и јединство, као основа међунационалних односа, треба да буде испуњено и економ- НП Вук. Прековођани стигоше и сви једнак заграјаше. Мат. ском садржином. Комун. 1966. јбднако прил. 1. у Једнакој мери, на једјед&нцат, -а, -о в. једина. — Све рази земље бијаше јединцата велика, ниска, нак начин, без разлике; исто. —• Једнако смо додуше велики, али нијесмо пар! Брл. дугачка соба. Шен. Ја никада нисам могао Осећа да мирише млада трава, увек једназарадити ни једног јединцатог пстака. Кик. ко. Јеет. Остали свједоци изјавише једнако. ј&динчад ж зб. им. од јединче. Ћип. 2. непрестано, без престанка, бе$ прскида. — Онај велики . . . једнако [се] карјединче, -ета с једино дете. — Она је јединче, да к тому женско јединче. Кор. тао. Матош. Мајор је једнако заподевао нека војничка питања. Сек. 3. саеџдно. — фиг. Вековима је наша земља чезнула за Зар није једнако је л' које звијежђе мање, својим јединчетом морем. Вучо. ил' живот човјечји, ил' пауково ткање? једишење с гл. им. од јединити (се). Домј. 4. мат. равно. једињ^&е рус. хем. материја у којој се једнако- као први део сложенице значи: након заершеног хемијског процеса промене једнак: једнакодељив, једнакосложен, једсва ранија својства њених састојака, хемиј- накосмеран. ски спој. једнакббројав, -јна, -јно који је једнак јбдити, једим несврш. доводити у ста- по броју. — Потом је депутација пошла у ње раздражености, љутити, срдити, гневи- Пешту . . . гдје се састала с једнакобројном ти. — Мелиту је силно једио тај лукави и [депутацијом] угарског сабора. Шши. фино препредени надзор баруничин. Том. једнаковрбднбст, -ости, ијек. једнако~ се осјећаши јед, љутњу, гнев, љутити вријбдност ж једнака вредност. — За слисе, срдити се (на кога). — Огари се Бонић кара све су ствари једнако вриједне, и у већ почео једити на Станка што мучи, јер тој једнаковриједности људски је лик пому се није дало говорити саму. Шимун. стао пашге т о п е . Печ. 1939. Међу нама је свршено. Теши ме само што замишљам да се он још више једи иа мене. једнакбвремев, -а, -о Ноји се догађа у Јак. исто време, истовремен; који траје једнако дуго. Деан. Рј. ј&дити, -а, -о в. једини (као појачаеање уз један). — Једна једита — ријеч свали једнаковријбдност, ек. једнаковрбдсилан терет са срца. Мул. Пукла је свуд нбст. унаоколо црна бескрајна ноћ у којој нема једнакбврстаа, -сна, -сно који је једни једног једитог небесног светлила. Ком. наке врсте, истоврстан. — Умијеће постаје јбдито прил. љушито. — Марко млад, кад из многих проматрања у искуству настаје један опћи суд о једнаковрсном. Ант. 1. сух, живчан, држи врата и зове узрујано, једито. Војн. једкакбгласан, -сна, -сно који је једнаког, истог гласа. — Чуло [се] . . . једнакој&дић, -ића м бот. отроена биљка из пор. жабљака Асошшт паре11и8. Терм. 3. гласно тиктање уре. В 1885. једнакбзвучаи, -чна, -чно који једнако ј&дљив, -а, -о који исказује јед, у коме ее очитује јед, једак (2 и 3). — Олга . . . звучи, који је истога гласа, истозвучан. није ни с једном цртом наличила — оцу, Деан. Рј. човјеку . . . једљива погледа. Новак. Сада једнакбкрилци и Једнакокрблци м мн. се зачује из собе глас слабашан, али једљив. зоол. кукци, инсекгт са четири једнака криЛгск. Ј. ла (нпр. цврчци) Нотор1ега. Терм. 4. једнакбмеран, -рна, -рно3 ијек. једнакб)&дљиво прил. на једљив начин. — И она се ето посиљује! — једљиво помисли мјеран који је једнаке мере, равномеран, уједФран. Драж. Са суварке загакала [врана] начен. — Оваква економска политика нужкао да злосута весвица једљиво зачикава. но мора довести до једнакомјернијег распоРад. Д. реда стаиовништва у нашој земљи. ОГ.

ЈЕДНАКОМЕРНО — ЈЕДНОБОШТВО

579

једнакбмерно, ијек. једнакбмјерно, прил. једначити, ј&дначим несврш. чинити у једнакој мери, равномерно, уједначено. — једнаким, стављати у исти ред, изједначиНаши се мотиви нижу један крај другога вати. — Витеже славни . . . са твојом слапонављајући се једнакомјерно као какав вом своју не једначим. Вел. Ропство и непримитивни рецитатив. Баб. срећа једначили су сталеже. Кнеок. Л. ~ се а. повр. — Јер с љепообразном једнакбмјеран, -риа, -рно, ек. једнакоЛетом једначит се Ниоба стала. М-И. меран. б. бити раеан, једнак коме, чему. — У томе једнакбмјерно, ек. једнакбмерно. је он у неку руку једначио се с отроком. једнакбправан, -вна, -вно који има јед- Нов. нака, иста права, равноправан. — [Гајио] јбдначито прил. уједначено, равномерно. је — константно идеју да постане једнако— Поређали [се] млади косачи па једначито, правним чланом тога друштва. Бег. као по команди, измахују оштрим косама. једнакбправнбст и једнакоправнбст, Ранк. -ости ж особина или стање онога који је ј&днаџба и једнаџба ж = једначина: једнакоправан, равноправност. — Друштвено уређење је демократско с једнакоправ- линеарна ~ , квадратна ~ . ношћу мушкараца и жена. ОГ. једнАна ж 1. грам. облик променљиве једнакбсложен, -жна, -жно грам. који речи када се говори о једном бићу или једној има једнаки број слогова: једнакосложне ствари, сингулар. 2. јединство, јединост. — Све [је] што је с тим догађајсм сколчано речи. једнакбсмеран, -рна, -рно, ијек. јед- изведено и у једну једнину сведено. В накбсмјеран који је једнаког, истог смера, 1885. ј&днински, -3, -б грам. који се однсси истосмеран. Једнакбсмерно, ијек. једнакосмјбрно, на једнину. ј&дно прил. око, близу, отприлике. — прил. на једнакосмеран начин, истосмерно. — Док пркосна пјесма једнакосмјерно . . . Скоком униђе дјевојче од једно седамнаест година. Шен. Једно два месеца с времена прича . . . Јел. на време поручивао је мајци да је жив и једнакбсмјбран, -рна3 -рно, ек. једнакбздрав. Чипл. слгбсаи. једко- као први део сложенице значи: једнакбсмјгрно, ек. једнакбсмерно. једнакбст, -ости ж а. равноправност у један; једнак, испги: једноцевни, једночлан, једнодневни, једногодишљи, једномеран; једполитичком и социјалном смислу. — Није номишљеник, једнообразан итд. могао ни да упозна ону друштвену снагу једнббазан, -зна, -зно 1. мат. који има која је у стању да оствари једнакост на вишем ступњу, радничку класу. Ант. 1. једну базу, осноеицу: једнобазна геометриј6. потпуна подударност, идентичност (по ска тела (стожац, пирамида). 2. хем. коме вредности, величини, количини, особинама). ее један атом водоника дзде заменити мета— Скоро [ће се] постићи једнакост мере и лом (о киселини): једнобазне киселине. новца за све народе и земље. М 1867. једнббожац и једнооожац, -шца м ј&днара ж покр. фрула од једне цеви. припадник једнобоштва. — Муслиман . . . једначак, -чка м књиг. неодом. остатак покореним једнобошцима . . . треба да напри закључивану рачуна који се преноси на метне харач. Пов. 2. другу страницу књиговодствене књиге, салдо. једнббожачки и једноббжачкн, -а, Бен. Рј. једпачеае с 1. гл. им. од једначити (се). -б који се односи на једнобошце. једнбббјан, -јна, -јно 1. који је једне бо2. грам. изједначивање, асимилација двају је. — Небо било је прекрито . . . једнобојгласова: ~ по звучности. једн&чкна ж мат. = једнаџба два јед- ним сурим плаштем. Нех. 2. фиг. једиолик, нака математичка израза, везана знаком јед- монотон. — Лагано слећу са свих страна — далеки данци, тренуци небројни, на иакости, из којих се може израчунати једна душе моје талас једнобојан. Мас. непозната количина. — фиг. [Етика] је за Питагору проста хармонија... а за Спенједнбббјност и једнобојност, -ости ж 1. есобина или стање онога што је једнобојно. сера личка једначина. Скерл. 2. фиг. једноличност, монотоност. — Ако се ј&Дначит, -а, -о уједначен, раеномеран. — Маме га зелене л и в а д е . . . по којима се књига у цјелини ипак тешко чита, то је због сувише ријечи и с тим спојене пробелуцају чопори стоке и разлеже онај једначити познати му звон меденица. Ранк. Из повједничке једнобојности.. Комб. једнббоштво и једнобоштво с еера меке кудеље . . . поче да извлачи једначиту која признаје само једног бога. — Није хрии бескрајну танку жицу. Лал. 37*

580

ЈЕДНОБРАЗДНИ — ЈЕДНОГОДИШЊИ

шћанство било прво које је говорило о једнобоштву. Дуч. једнббраздни, -а, -б који је од једне бразде: ~ плуг. једпббрбјан, -јна, -јно грам. који има само једнину: ~ именица. Деан. Рј. једновал&нтав, -тна, -тно и једвоваљав, -љана, -л>4но хем. који веже уза се један атом водика, водоника. једноверан и једнбверав, -рна, -рно, ијек. јбдковјеран и једнбвјеран који је једне (исте) вере с другим, јединоверни. — [Срби су] ишли на војну по заповести Портиној куд би се год наредило, осим на једноверну Русију. Нов. једчовбрац, -рца и једнбверац, -ерца, ијек. једновјерац и једновјерац, м = једноверник онај који је исте вере с другим; супр. иноверац. И-Б Рј. једнбверка, једнбверница и једновервица, ијек. једновјерка, једновјерница и једнЈвјерница, ж жена једновернж. једибвервик и једнбвервик, ијек. једновјерник и једнбвјерник, м = једноверац. — у&ијали [ с у ] . . . једновернике и суседе своје због врло ништавних разлога. Бож. једнбвидан, -дна, -дно грам. који има један вид (о глаголу). једнбвит, -а, -о 1. који има унутрашње јединство, јединствен. — Слију [садржај и форму] у једну једновиту и хармоничну цјелину. ХР 1928. У литератури ће та дјела бити снажна и солидна, једновита и велика. Марј. М. 2. једноличан, монотон. — Његов посјет бивао [је] за њу . . . нека промјена у оном једновитом животу. Мул. једнбвито прил. на једновит начин, једнолико. — Живјела тако из дана у дан једновито. Мул. једндвитост, -ости ж особина онога што је једновито. једновјер-, ек. једновер. једнбвлЗшће с неограничена, сва власт у руци једне личности. — Појавило се питање једновлашћа. Вј. 1957. једнбвблник м ков. онај који има само једнога вола. И-Б Рј. једнбвремен, -а, -о који се збива, ерши у исто ереме с ким или чим. — Умногоме овиси једновремени тренинг и од температуре воде. Ват. једнбвременик м онај који жиеи или је живео с ким у исто време, сувременик. — Не може се претпоставити да је Лаза Костић стекао своју славу услијед неразумијевања својих једновременика. С 1911. једнбвремено дрил. у исто време, истовремено. — Једновремено [је] јако бље-

снуло и разломило се над њим небо. Шег. Стигли сте једновреадено с нама који смо се возили. Цар М. једпбвременост, -ости ж стање онога што је једновремено. једкбврстан, -сна, -сно који је од једне исте врсте. — Уколико је [земља] по саставу једноврснија, утолико је такву земљу лакше обрађивати. Торд. јеДнбглав, -а, -о у кога је једна глава. — фиг. Па и она једноглава и стоокаЈ бучна војска гледалаца, која га је у гладке дане хранила пљескањем, разбјегла се из дворане. Каш. јсднбглавац, -авца м заст. онај који се одвојио из задруге и окиш сам са својом породицом. Вук Рј. једчбгласан, -сна, -сно 1. који је прихваћен од сеих који су суделовали у гласању; једнодушан, општи. — Ваша је композиција врло лијепа, пуна поезије; то је једногласан суд. Новак. 2. муз. који се пева гласом једне, исте висине. — То се нарочито осећа у овој збирци . . . за један глас или једногласни дјечји збор. СКГ 1937. једнбгласице прил. једногласно, једнодушно. — Имамо човјека млада, којега вјештину једногласице хвале сви. Јурк. једабгласник м грам. једнаставан самогласник, монофтонг; супр. двогласник, дифтонг. једвбгласво прил. 1. гласоеима свих без изузетка. — Радници га једногласно изабрали за пословођу. Дед. В. 2. у један глас. — Епископи једногласно ускликнуше. Павл. једнбгласнбст, -ости ж сеојство, особина онога што је једногласно. једногод, -а, -о и једнбгодан, -дна, -дно 1. којему је једна година,једногодишњи. — После годину дана ижђикали су [пси] као једногодно теле. Моск. 2. који је једнаких, истих година с неким другим. Р~К Реч. једнбгодац, -гоца м 1. онај који је с Ким једних, истих година, вршњак. Р-К Реч. 2. в. једногодишњак. Р-К Реч. једногбдишњак м 1. оиај којему је једна година. 2. војни обвезник који служи у војсци једну годину. — [Конобарици] су сви чешки једногодишњаци који су били у логору понешто дуговали. Јонке. једногодишшачкп, -а, -6 који се односи на једногодишњаке (2). — Железнички инжињери са једногодишњачким испитом — њих има у министарству војном као кусих паса. Вин. једногбдишњи, -а, -е 1. којему је једна година. — Нишка у колевци најмлађег, једногодишњег синчића. Дом. 2. који се односи само на једну годину. — Донесен [је]

ЈЕДНОГОДИШЊИК — ЈЕДНОЈАЈАСТ

581

само једногодишњи оријентациони план . . . свима злједнички, једнак у стх, сложан. — Мишљења о моралној вредности Хамлетове за даљу производњу. БГ. 3. бот. који живи само један вегетациони период: једногодишње личности нису једнодушна . . . постоје и друга. Панд. Та одлука није могла бити биљке. извршена због једнодушног отдора војске. једвогбдиш&их 1л (обично у мн.) онај ОП 2. који је у истој години рођен с неким другим. једабдушао прил. сложно, једногласно, — С унучађу дједови играју . . . све би река' једногодишњици. Њег. јединствено. — Сви одважно и једнодушно једнбгоче, -ета с младунче одједне године. повичу. Нен. Љ. Закључено је једнодушно. — У пети ескадрон залутало је ждребе Кол. једногоче. Моск. једнбдушност, -ости ж особина или стање оних који су једнодушни, онога што је једзбгочић м дете од једне године. Р-К једнодушно, јединственсст. Реч. једгбжен, -а, -о који има само једну једнбгрб, -а, -о који има једну грбу: ~ дева, камила. жену, моногам. Деан. Рј. јсдпож<5нац, -нца м онај који има само једнбгрлице прил. као из једнога грла, једногласно (2). — Силно људство заори једну жену, моногам(ист). Р-К Реч. једногрлице пјесму добродошлицу. Павл. једнбженство и једножбнство с стање Зачатише сви једногрлице Оченаш. Мат. једноженца, моногамија. — Вриједи поменути једнбданка жједнодневиа грозница. Р-К чист им брачни живот у једноженству. Реч. Шиш. једнбдешгн, -а, -б, ијек. једнодијелни једкбжичац, -чна, -чно 1. који има само који је од једнога дела. — У једноделној једну жицу. — Монотона пратња на примикући чађавих греда . . . висе клипови ку- тивним једножичним гуслама није остала куруза. Сур. непромијењена. Обз. 1932. 2. покр. што се једнбдијелнн, ек. једноделни. тка у једну жицу. Вук Рј. једпоз&прежпи, -а, -б једнопрег. — јсднодимензионалан, -лна, -лно којије само од једне димензије. — фиг. Не верна Уличица . . . је била тако узана да се двоја репродукција истине, него покушај сабијања једнозапрежна кола нису могла мимоићи. љубави . . . у једнодимензионални калуп. Шое. Вучо. једабзвук, -а, -о в. једнозеучан. — фиг. једнодинарац, -рца м новац од једног То је песма . . . једнозвука. М 1867. динара. — Влада је овлашћена да искује једнбзвучан, -чна, -чно који се не мења, . . . три милиона једнодинараца. Јое. С. једнбднепни, -а, -б који траје само један који остаје у истој висини, једнолик (о гласу, дан. — Власт је исто што живот једнодневне звуку). — Једнозвучним гласом срицаше бискуп из хартије славу грофа Баћана. Шен. мушице. Коз. Ј. Шум тај био једнозвучан. Тур. једдбДневнбст, -ости ж индив. особина једисбзвучје с спајање двају или више онога што је једнодневно. — У овој свесци спасавам . . . чланке . . . да им ипак остане звукова у складно звучање, једнозвучнсст. — трајнија вриједност од једнодневности. Ма- Критика [је] . . . састављена од елемената који се само привидно слажу и ријетко тош. синхронизују у једнозвучје. КН 1959. једнбдом, -а, -о и јеДвбДоман, -мна, једнбзвучно прил. у истом звуку, једно-мно 1. бот. који на истој јединки има посебне мушке цветове с прашницима, а посебне женске лично. — Нујно и једнозвучно ори се песма . . . малих попаца. Ад. цветове с тучковима (нпр. кукуруз): једнодом(н)е биљке р1апгае топокхае. 2. пол. једнбзвучност и једнозв^чНбст, -ости који се састоји од једног представничког, ж особина онога што је једнозвучно. законодавног дома. једнбимеН, -а, -о који има исто име, једнбдомнбст и једнбдомбст, -ости ж истоимен. Р-К Реч. особина онога који је једнодом(ан). једнбименик м в. једноимењак. Р-К Реч. једводржавнбст, -ости ж особина држајсднбимењак м човек којему је исто »е која је једна, јединстеена. — [Цар Душан] име као и некоме другоме, имењак. — У ћитапу основа у управи самовласност и једноне пише једнако за два брата једноимењака. државност. Дан. Њег. једнбдушав, -шна, -шно који је испуњен једнбјајаст, -а, -о у којега је само једно истим мислима, осећањима; који изражаеа оно јаје. — Некога није могао направити . . . што су сви прихватили, прожет јединстеом, некакав једнојајасти калуђер. Јел.

582

ЈЕДНОЈАЈАЦ — Ј Е Д Н О Љ Е Т

једнбјајац, -ајца м онај у којега је само једно јаје. Вук. Рј. једнојајчан, -а, -о који потиче изједног истог јајета. — Од једног оплођеног јајета развију [се] једнојајчани близанци. НЧ. јед гој&зичан, -чна, -чно и једнојбзичкн, -а, -б а. истојезичан. — Поп-Спирина Јула је без сумње најљепши тип сеоске госпођице у једнојезичној литератури нашој. Матош. фиг. Звук, боја . . . — то је једнојезичка, општејезичка продукција, ако се сме тако рећи. Сек. б. који је састављен само на једном језику. — Једнојезични речници су објашњени речима језика чије речи садрже. Пол. 1957. једној&сењи, -а, -е којије одједнејесени. — Да му је . . . течност од злата, исплатио би га једнојесењи род мојих равница. Јакш. Ђ. једнбкатан, -тна, -тно који је на један кат, једноспратан. — Било је тамо неколико . . . двокатница . . . и та једнокатна кућа, обојена сиво. Макс. Једнокатна зграда жупног двора . . . одвојила се у правом куту од . . . цркве. Пав. једнбкатница ж зграда на један кат, једноспратница. — [Сагради] над пругом красну једнокатницу. Мих. једпокбпитари м мн. зоол. животиње с једним копитом на нози. — Сакагија напада на коње и друге једнокопитаре. Батут. једнбкрак, -а, -о у којега је само један крак: једнокраке живчане ћелије. Терм. 4. једнбкратан, -тна, -тно који бива, који се врши само јед< нпут: ~ помоћ, ~ радно време. једнбкратност, -ости ж особина онога што је једнократно. једнбкрвпи, -а, -о а. који потиче од истих родитеља ил I само од истог оца. — Григорије, његов једнокрвни брат . . . окупаће тело. Моск. б. који је повезан заједницом порекла{о братским народима).—Прерадовић био је искрен пријатељ слоге једнокрвне браће Хрвата и Срба. В 1885. једнокрвност и једиокрвнбст, -ости ж особина онога који је једнокрван. једнокрилац, -илца м (ген. мн. једнокрилаца) аеион који има један пар крила, једноплошњак, моноплан. Деан. Рј. једнбкрилни, -а, -о који се састоји само од једнога крила. — Улазило се у кућу кроз једнокрилна врата. Шег. једнбкрок,-а,-о самоуизразу: ~ фигура шах. фигура која се помиче на шаховској плочи само за једно поље. Шах 2. једнблетан, -тна, -тно, ијек. једнољетан а. којему је једно лето, година, једногодишњи.

•— Пак ћу ти јуницу заклати једнољетну. М-И. б. који је истих година с ким. Деан. Рј. једнблетка, ијек. једнољетка, ж жиеотиња од једне године. једнблеткиња, ијек. једнбљеткиња, ж једногодишњи избојак на стаблу. Вук Рј. једнолетница, ијек. једнбљетница, ж бот. биљка која живи само годину дана. Бот. једнблик, -а, -о 1. који се не мења, којије непрестано исти, једнак. — Ја сам се научио на једнолику мијену дана. Козарч. Одговара . . . увијек истим једноликим гласом. Јевт. 2. који има исти лик као неко други; који се ничим не разликује. — Роди Цвета синке једнолике, четир' сина очине прилике. Радич. једнолико прил. једнолично. — Једнолико избија часовник. Дуч. једнбликост, -ости ж особина онога што је једнолико. — Нису занемарена ни друга културна средства која овим горштацима треба да ублаже једноликост сталног живљења у планини. Пол. 1958. једнол&ннјскл, -а, -б који је усмерен поједној линији, у једном праецу. — Живот је једноставан [у поетској идили], кретање једнолинијско: путем добра или путем зла. Глиг. једнол&нијски прил. уједном правцу. — Као сликар и критичар Крлежа није наступао једнолинијски. Барац. једнблистац, -сца м бот. врста папрапт Орћк>е1оз8ит уи1еа1ит. Сим. Реч. једнблисти м мн. бот. породица папрати с једним листом у два засебна дела Орћк>81о8касеае. БЛЗ. једнбличан, -чна, -чно који је непрестано истиЈеднак, који се не мења. — Пред.њим се пружао једноличан видик. Ћоп. ЗадриЈема уљуљана једноличним шумом мора. Ћип. Олет су се редали једнолични дани. Ивак. једнблпчје с в. једноличност. — Мој пријатељу, тај ће сат свим чулима ти више дат но година једноличја. С-Ц. једнбличке прил. заст. у исто време, истоеремено. — Препаде се и Милош и Марко, једноличке на ноге усташе. НП Вук. једпблично прил. увек једнако, што> без промене. — Вода је једноличко и шумно падала с висине. Андр. И. [Отац] извлачи дретву ширећи једнолично руке постранце. Пав. једнбличнбст, -ости ж особина онога што је једнолично. — Хладноћа, једноличност предела . . . изазивају потиштеност, умор. Пед. једнблучац, -чца м бот. врста лиљана ћтеа. Р-К Реч. једнољет-, ек. једнолет-. *

ЈЕДНОМ — ЈЕДНОПЕРНИ ј&днбм прил. 1. једанпут Џ—3). — Од овога догађаја не чуше о хајдуцима нити једном. Тур. Мајсторовић . . . опечен једном, није смео да се ода. Ћое. Б. Ипак ћете се једном сјетити мене. Јонке. Једва се једном сместише. Петр. В. 2. покр. уједанпут, заједно. — Пак извади двије пушке иале . . . обје једном у прси сасуо. НП Вук. Изр. ~ за свагда заувек. једномбран и једнбмеран, -рна, -рно, ијек. јбдномјбран и једномјеран једнак, једноликуједнако јак,једнако брз, уједначен. — Брусили су или клепали косе једномјерним ударцима чекића. Шимун. Врелина и једномјерно куцање срца хоће да га успавају. Андр. И. јбдномерно и једнбмбрно, ијек. једномјерно и једнбмјбрно, прил. једнако, уједначено. — Другом је [руком] напрежући једномјерно мишић, изажимала спужву. Крањч. Стј. једном^рнбст, -ОСТИЈ ијек. једномјбрнбст, ж особина или стале онога што је једномерно. једном&сечићи, ијек. једномјесечићи, м мн. деца рођена у истом месецу. Вук Рј. једнбмесечни, -а, -б, ијек. једнбмјесечни а. којему је један месец.—Лице му ј е било тако . . . задовољно какво можемо видјети само код једномјесечног дојенчета. Јонке. б. који траје један месец. — Колебање . . . се појачало након царева једномјесечног боравка у врховној команди. Крањч. Стј. в. који се добија, прима заједан месец (нпр. плата). — Да може да . . . откупи своју прву књигу пјесама што вам је посветио у слијепом заносуа он би данас платио своју једномјесечну плаћу. Крл. једнбметка ж пушка која се пуни само једним метком. Р-К Реч. Једнбмисленик м в. једномишљеник. — Другови СМОЈ једномисленици, осветници и завереници. Јакш. Ђ. Једнбмисленбст, -ости ж својство или стање онога који је с киме једнаких мисли. — У другој соби се настави доста тром разговор: нема једномисленостн. Сек. једнбмишљен, -а, -о који једнако, исто мисли. — Од једног једномишљеног бега до другог . . . отпремаше се проглас Хусеинов. Том. једнбмншљеник м онај који је с ким једнаких мисли, назора, уверења, истомишљеник; приврженик, присталица. — Угодније је у запећку сједити и једномишљеницима продиковати. Ђал. Јоле Пилетић долази у жесток сукоб са политиком . . . књаза Николе и његових једномишљеника. Вујач.

583

ј^дномјеран и једнбмјеран, -рна, -рно, ек. једномеран и једномеран. јбдномјерно и једнбмјерио, ек. једномерно и једнбмерно. једномј^рнбст, -ости, ек. једном<5рнбст. једномјбсечићи, ек. једном^сечићи. једномјбсечни, -а, -б, ек. једномесечни. једномбтбраи, -а, -б који има само један мотор: ~ авион. једнбмудац, -уца м онај који има само једно мудо. Р-К Реч. једномужатица ж окена која је имада само једног муока. Вук Рј. једнон&дељни, -3, -б, ијек. једнонедјељни који траје једну недељу, једнотједни. — Треба га осудити на једнонедељни пост. Нуш. једнонбдјељни, -3, -6, ек. једнон&дељни. једнбничење с гл. им. од једноничити. једнбничити, -им сврш. постити једући само једанпут на дан (рбично увече); исп. једноудити. — Данас је једноничио! Ништа у своја уста узео није. Мат. једнбног, -а, -о и једнбножан, -жна -жно који има само једну ногу, који стоји на једној нози. — Сједећи на једноножним сточићима пет је кравара хватало и вукло меке сисе пуних вимена. Кол. Једноноге плесачице смеју се . . . ломе у танким крстима. Макс. једноббразан, -зна, -зно који има један облик, који је начињен или уређен по истом обрасцу; једнолик, једнак. — Обуку вам униформу и од тога часа постајете једнообразан. Нуш. Њихова страственост и бучност бијаше . . . једнообразна, и зато наликоваше на учинак механизма. Донч. Француска је добила ново једнообразно административно уређење. ОП 1. једноббразно прил. по истом обраецу, облику, једнако. једноббразност, -ости ж особина онога што је једнообразно. Једнбок, -а, -о који има само једно око, који је изгубио једно око. — Вичне слуге рају кваче, а највише Сафер једнооки. Муж. И. Кроз долину је корачао једнооки див. Макс. једнбокац, -кца м онај који се родио само с једним оком. Р-К Реч. једчбосни, -а, -б који има еамо једну ос, осовину. Р-К Реч. једнопартијскп, -а, -б који се састоји еамо од једне гшртије: ~ систем. једнбпер, -а, -о и једнбперни, -а, -б у којега је само једно перо, један лист : ~ венчић, ~ чашица.

584

ЈЕДНОПЛЕМЕНИК — ЈЕДНОСМЕРНОСТ

једнбплеменик м онај који је с ким

једндрукац, -кца м онај који има једну руку. Р-К Реч. једдбручни, -а, -о који се извсди једном руком, који је удешен за рад једном руком: ~ салто, ~ пила, тестера. једнбсатан и једносатан, -тна, -тно који траје један сат. — [У кругу] узници се врте на својој једносатној дневној шетњи. Цес. А. једн&сед, ијек. једнзсјед, м аероплан који има само једно седиште. Свезн. једнбседан, -дна, -дно, ијек. једнбсједан који има само једно седиште. — Рекорд је постављен на једноседној једрилици. Пол. 1958. једнбсеклн, -а, -б, ијек. једнбсјекли који има само једно сечиво, који је оштар с једне стране. — Онда стријелцима Ахилеј постави гвожђа: двосјеклих сјекира десет и десет једносјеклих. М-И. једнбпрег, -а, -о и једнбпрежан, -жна, једнбселац, -лца м ист. племић сједним -жно у који је упрегнута само једна живо- селиштем који је сам са својом породицом тиња. — Крај лампе кутри једнопрег фија- обрађивао земљу; исп. шљивар. БЛЗ. кер. Полић. Иза окуке наиђу једнопрежна једнбсемени, -а, -б, ијек. једносјемени, кола наткривена шатором. Донч. бот. који има једну семенку. Бот. једнопрбцентни, -а, -о = једнопостотни. једнбсечни, -а, -о, ијек. једнбсјечни што једноразредан, -дна, -дно који има само је сечено само једним редом: ~ шав. Бак. Реч. једну учионицу (о школској згради). — Једноједносје-, ек. једносе-. разредна школа нема ни седамдесеторо једнослбвчано прил. в. једносложно. — дјеце у четири разреда. Крл. Да — одврати Ткач једнословчано. Сим. једн&редан, -дна, -дно који се састоји једнбсложаи, -жна, -жно грам. који се од једнога реда. — Поступно је прелазио [пук] у једноредни борбени поредак. Лаз. М. састоји само од једнога слога: једносложке речи. јед брог м зоол. ретка морска животиједнбсложница ж грам. реч од једнога ња из пор. делфина с дугачком кљовом на горњој чељусти, нарвал, Мопоскт топосегоз. слога. једнбсложно прил. једним слогом, кратБен. Рј. ко, лакоиски. — Смркнуто је шутио и одговаједчброг, -а, -о у којега је само један рог, рао једносложно. Крањч. Стј. инорог. — Према митологији јуникорн је једнбсложнбст, -ости ж особина онога једнорога животиња, слична коњу. Б 1957. што је једносложно. јед тбродан, -дна, -дно који је једнога једнбслојан, -бјна, -бјно који се еаетоји рода, исте врсте, истородан. — Камо мени одједнога слоја. — Млади избојци покривени браће једнородне, камо мени мог јединог су једнослојним кожним ткивом, епидермом. брата? Ботић. Поједине од ових дражи у стању су . . . да произведу само једнородне Бот. осећаје. Псих. јбдносмеран и једнбсмеран, -рна, -рно, једнбродност, -ости ж особина онога који ијек. једносмјеран и једнбсмјеран који је у једному истом смеру. је једнородан, онога што је једнородно. Изр. ~ струја ел. струја која не мења једпброђеки, -а, -о једини у родитеља: смер и задржава исту напетост. ~ син, ~ кћи. Бен. Рј. јбдносмерно и једнбсмерно, ијек. једједнброцн м мн. (јд. једнбродац, -оца) носмјерно и једнбсмјерко3 прил. на једнозоол. врста црва наметника, паразита из смеран начин, у једном смеру. — Може се реда метиља који живе најчешће на шкргама гледати на ствари једносмјерно. Крл. риба Мопо§епеа. Финк. једносмбрнбст и једнбсмернбст, -ости, једнбрук, -а, -о који има само једну ијек. једносмјерност и једнбсмјернбст, ж руку. — Капетан, све онако једкорук, бранио особина или стање онога што је једносмерно. је свој вехикл. Бег. Он се кретао међу њима, — Нема једносмјерности . . . него је све једнорук, висок. Пер. испреплетеност. Крл. једнога, истога племена, истог националног порекла, истоплеменик. — Презрео нас, другаре и једноплеменике, родитеља свога, па се почео с туђинцима пазити. Јакш. Ђ. једнбплеменбст, -ости ж особина оних који су једнога истога племена, истог националног порекла. — Та једноплеменост [са Русима] је за њега [Његоша] битна и важна. Ђил. једнбплошњак м једнокрилац. једнбполан, -лна, -лно = једносполан бот. који има само прашнике или само тучкове (р биљци). једнопбстотни, -а, -о = једнопроцентни који доноси од сваке стотине по један: ~ камата. једабпрег м запрега с једном упрегнутом животињом.

ЈЕДНОСМИСЛЕН — ЈЕДНОТЈЕДНИ једнбсмислен, -а, -о који имаједан смисао. — Двосмислен израз . . . може вриједити више него неколико једносмислених. Шим. С. Утицаји су се јавили кад је у њему [Вуку] већ био израђен фолклорни и етички оквир . . . једносмислен. СКГ 1937. једнбсмислеио прил. на једносмислен начин, у једном смиелу. — Они [васпитачи] морају да делују у складу и једносдшслено. Пол. 1957. једносмјер-, ек. једносмер-. јВдносмјеран и једнбсмјеран, -рна, -рно3 ек. једносмеран и једносмеран. једносмјерно и једнбсмјерно, ек. једносмерно и једносмерно. једносмј^рнбст и једнбсмјерност, -ости, ек. једносмбрнбст и једнбсмернбст. једнбсобан, -бна, -бно који се еастоји од једне собе. — За једноссбан и гарсоњеру . . . дајем леп двособан комфоран стан. Пол. 1957. једнбсполан, -лна, -лно = једнополан. једнбспратан, -тна, -тно који има само један спрат, једнокатан. — Народна власт . . . предала [је] на употребу шест једноспратних зграда. Пол. 1950. јсднбспратница ж кућа која има један спрат, једнокатница- — У завршетку су четири једноспратнице и једна двоспратница. Пол. 1950. јВдноставан, -вна, -вно 1. који се лако може ехватити, извршити, решити. — Зашто се свијет не преокрене наглавце кад је истина тако гола и једноставна? Мих. Једноставан план . . . код кога се циљ и изведба лако уочују. Шах 2. 2. који се састоји одједногдела, прост. —Данашњи живи свијет настао [је] напрестаним промјенама од једног или неколико једноставних праоблика. НЕ. За . . . свјетлост која се не раставља даље кажемо да је једноставна. Физ. 1. И те тако ситне честицс, атоми, нису једноставне и јсдинствене. Кем. 3 . а. који није украшен, искићен, обичан: ~ хаљина, ~ одело. — Уска соба . . . дуж једнога зида једноставво лежиште од дасака. Јак. б. природан, неизвештачен, неусиљен. — И поче разговор, обичан, једноставан. О-А. То је једноставан босански сељак. Дед. В. 4. који се ни по чему не одваја од других, обичан, уобичајен, скроман. — У аристократској хијерархији не попеше [се] даље од наслова једноставних племића. Ђал. Неугледан, кржљав какав је увек био . . . И једноставак као госпа Нола. Сек. 5. једнолж, једноличан. — Послије му се учини да шум ријеке није једноставан као у почетку. Лал. јбдноставно прил. 1. без потешкоћа, лако. — Откри тајну шеговог бјекства, и то доста једноставно. Лал. Из тако нечега се

585

једноставно не можеш извући. Грг. 2. просто, укратко речено. — Ја сам на испиту једноставно измешао Стари и Нови завет тако вешто као што би добар коцкар измешао два пакла карата. Нуш. Никада [га] између себе нису звали његовим правим именом . . . него једноставно — град. Донч. 3. отворено, искреноу приступачно. — С радницима се опходио једноставно. Ђил. 4. без великих захтева, задовољаеајући се малим, скромно. — Тако бих од свег срца желео да живим једноставно, као мој отац, али не умем. Сек. једноставнбст, -ости ж особина онога који је једноставан, онога што је једноставно. једнбстаничан, -чна, -чно биол. који се сжтоји само од једне станице, ћелије, једноћелијски: ~ биљка, једностанични организми. једнбстопица ж покр. отисци, рупе од корака једног или еише људи у снегу. — Марија иде посљедња и тешко погађа у једностопицу с великим размацима за њене ноге. Вуј. једнбстран, -а, -о 1. који је усмерен, управљен само на једну страну, у једном правцу,којисе односи само наједно на штету осталога, пристрасан: ~ човек, ~ суд, ~ закључак, ~ развитак, ~ образовање, одгој. — [Критика је] била одвише једнострана и завела је на погрешан пут. Нед. То је био . . . једностран поступак. Водн. 2. (само одр.) који се односи само наједну страну, који захвата само једну страну: ~ упала плућа, ~ узетост. Р-К Реч. 3 . једноличан, без промене. — Све, све је исто, једнострано, досадно. Ранк. једнбстраначки, -а, -б који се састоји од једне странке. — Постоје два решења: или обнова центра или нови покушај с једностраначком владом. Пол. 1957. једнбстрано прил. на једностран начин, е једне стране, у једном праецу. — Лице је имало . . . израз аристократске, једнострано и површно одгојене дјеце. Новак. Неки чланови Друштва једнострано [су] схватили тај задатак. Бел. једнбстранбст, -ости ж особина онога који је једностран, онога што је једнострано. једнбструк, -а, -о који је само од једне струке: ~ конац. Бен. Рј. једибструко прил. на једнострук начин. једнбструкбст, -ости ж особина онога што је једноструко. Једнбступ м покр. ногоступ. — Трагом једноступа у снијегу пође ка кућама. Ћип. једкбсупввце ж мн. бот. скупина скривеносемењача које на клици имају само једну супку, котиледон Мопосо1у1ес1опе$. Деан. Рј^ , једнДтједни, -а, -о (ијек.) који траје један тједан, једнонедељш, једноседмични.

586

ЈЕДНОТОН — ЈЕДРАЦ

једнбтон, -а, -о и једнбтбнски, -а, -6 који је једнога истога тона, који се не мења, једнолик по тону, монотон. — Његова поезија није једнотона. Панд. Запев . . . се изражава . . . од равне, једнотонске монотоније до читавих мелодијских распона. Коњов. једнбтрачан, -чна, -чно који има само једну трачницу: ~ пруга. ј&днбћ прил. = једноч једанпут (1-3), једном. — Прије тога је само једноћ подигао главу да види је ли све у реду. Шимун. Идеале у срцу гајиш да онда — једноћ — . . . узмогнеш рећи утјешне ријечи: и ја сам некад поштено хтио. Кам. једноћ&лијски, -а, -б биол. који се састоји само одједне ћелије,једностаничан: ~ организми. једнбудити, -им несврш. једноничити. — Чим видиш жену да једноуди . . . одмах се далеко клони од ње. Шапч. једнбудппк м онај који постећи једанпут на дан једе. — Има мученика који се нису одрицали свију наслада живота, па су ипак већи мученици од свију испосника, једноудника и пустињака. М 1867. једнбуђење с гл. им. од једноудити. једнбум, -а, -о в. једноуман. И-Б Рј. једпбуман, -дша, -мно који све ради по својему уму, тврдоглав, својеглав. — За Радивоја . . . знало се да је једноуман и несломљив. Лал. једнбумац, -умца м онај који је једноуман, тврдоглавац. Р-К Реч. једноутробнп, -а, -б рус. који потиче од исте матере. — Ако се већ и у теби налази блудник, а што је онда твој једноутробни брат Иван? Л-К. једнбфазвп, -а, -б само у изразу: ~ струја ел. изменична, наизменична струја која се добија из једне узвојнице асинхроног мотора. једнбцеван, -вна, -вно, ијек. једнбцијеван који се састоји од једне цеви, који има једну цев. — Флаута је била једноцевна. Пол. 1958. једнбцевка,ијек. једнбцијевка, ж ловачка пушка сједном цееи. — Враћали би се [жандари] с двоцијевкама и острагушама једноцијевкама. Гор. Тукао [је] из једноцевке чворке. Маш. једнбцијеван, -внз, -вно, ек. једнбцеван. једнбцијевка, ек. једноцевка. ј^днбч прил. = једноћ. — Једноч ми се учини баш као да Мајка божја у оквиру задрхта. Јакш. Ђ. Тако смо постали најприје јаје, послије пиле, па ће тај наш славни град . . . једноч бити пијевац оштрокљун. Шен.

једнбчннка ж драма у једном чину. — Он ће га [мотив смрти] провести кроз све . . . драмске покушаје, да га тек поткрај свог живота сугестивно фиксира у једночинки »Пред смрт«. Матк. јЈдночке прил. покр. в. једанпут (/). — Дедер . . . да га и ја једночке обијелим овим штапом. Ћоп. /еднбчлан, -а, -о ноји има само један члан, део. — Једночлани цветни делови. Панч. ј&днбш прил. покр. в. једанпут (1). Вук Рј. јеДнбшорац, -орца м покр. шор који има самоједан ред кућа. — Говорили [су] и други, њихови . . . суседи, и тамо читав низ кућа у њиховом једношорцу. Петр. Б. једњак м анат. део пробавног канала у човека и животиње кроз који пролази храна изустау желудац. — фиг. Ловци . . . расуше причу око огњишта са широким и чађавим једњаком. Ћос. Д. једњаков, -а, -о који припада једњаку. једшачки и јед&Зчни, -3, -б који се односи на једњак. ј&дбвав, -вна, -вно и једбвнт, -а, -о 1. који садржи у себи јед, отров, отрован. — Кроз густо грмље измаче баш ко гуштер или једовна змија. Бог. Једовитих гуја јато паклено. Змај. 2. срдит, љут. — Ошину га пријеком ријечи и једовитим погледом. Војн. З.фиг. злобан, пакостан, једак, заједљив. — Једовитим срцем . . . назовиморале лијеш. Змај. Волио је да га приме као сиротана весељака него као једовног просјака. Божић. једбвача жједовна, отровна змија, отровница. — Он превраћа дрвље и камење док је нашб качу једовачу. НПХ. једбвито прил. на једоаит начин, с пуно једа. — Злобно и једовито мрмљала би и брундала око огњишта. Ков. А. ј&драње с гл. им. од једрати. ј&драр, -ара м човек који прави једра. Деан. Рј. ј&драти, -ам несврш. = јбдрити 1. а. сазревајући пунити се соком (о плоду, зрну), постајати једар. — Пупољци већ на лозама јсдрају. Марет. Од кише кукурузи у долини расли и једрали. Макс. 6. постати пунији. — А Јела је ока ведра, једрају јој бела недра. Кош. Мали Ивић једрао на сеоској ледини. Мул. 2. фиг. испуњаеати се чим (каквим осећањем и сл.). — Млада душа његова богатила се, једрала је новим утисцима. Шапч. јбдрац, -аца м језгра дрвета; чврста и тврда дрвна маса која се налази између коре и језгре. — Било их је [лула] од трешњевих облица примитивно избушених кроз једрац

ЈЕДРЕЊАК — ЈЕДРОВИТОСТ усијаним жарачем. Дав. фиг. То је оно што му највише подгриза тјелесни једрац. Божић. једр&њак, -5ка м и једрбшача ж брод, који помоћу једара искоршићује ветар за погон. — Једрењаче и паробродићи нису понајвише ни пристајали уз обалу. Наз. Два гусара са старинског једрењака свађали се једног дана. Пол. 1958. - јВдрбње с гл. им. од једрити. Ј^дреље с гл. им. од једрити. ј&дре&е с гл. им. од јддрити. једр&тина ж 1. аугм. и пеј. од једро. Рј. А. 2. платно $а једра. Бак. Рј. ј2дрилац, -иоца м (ген. мн. -лаца) 1. човек који једри. 2. зоол. средоземна врста двошкржног гдавоношца Агј;опаиГа аг§о ЕЛЗ. јбдрилачкн, -5, -о који се односи на једриг оце. ј&дршгаца ж 1. а. једрењак. •— Да видите море и једрилице како одлазе као моје мисли и наде. Јанк. Постеља гладних шкрипи као стара једрилица. Крл. б. спортски брод разне величине и облика који помоћу једара иекоришћује ветар за погон. ВЛЗ. 2. апарат за једрење по зраку, ваздуху. — Иза бомбардирања налетјели су авиони с једрилицама. Ч-М. Малишани су прошли кроз град носећи своје заставе . . . и разне моделе једрилица. Пол. 1958. ј&дршшчар м онај који управља једрилицом. — Пољски једриличари [налазе се] у нашој земљи. Пол. 1957. ј&ДридичЗрски, -а, -б који се односи на једриличаре: ~ такмичење, ~ регата. ј&дрилнчарство с теорија и пракса јвдрења на једрилицама. — Једриличари су остварили пет потребних услова за највише признање у једриличарству. Пол. 1959. Ј&дрило с (ген. мн. јбдрила) 1. е.једро. — Само чекамо ветар . . . и бела једрила наша зашумела би срећно. Ил. 2. јарбол. Деан. Рј. једрипце и јЈдрилце, -а и -ета с дем. од једро. ј^дриље с а. »б. им. од једро. — На далекој пучини разабирало [се] једриље неке лађе. Адум. б. фиг. бродовље на једра. — Није било још подне кад доједри наједанпут у луку читаво једриље. Наз. једр&на ж особина и стање онога што је једро. — На гласу још већма бијаху [Трогирани] са једрине, величине и љепоте својега тијела. Шен. Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива. Ранк. јбдржти и јЈдрити, -им несврш. 1. пловити помоћу једара користећи се снагом ветра као погоном. — Мирно ће наша лађа

587

да једри. Нен. Љ. фиг. Син неће знати једрити према духу новога времена. Ђал. 2. кружећи, пловећи кретати се лагано зраком, ваздухом. — Конци свилене паучине лако и свечано једрили су избистреним ваздухом. Бан. фиг. Ја видим љубав, поглед њој ми једри. Дие. 3 . фиг. ходати амо-тамо, крстарити. — Тај ти ј е једрио дан и ноћ кроза село, причао, обећавао . . . и што може и што не може бити. Ћор. јбдрнтн,-Гш несврш. = једрати. — Зелена гранчица прима и одаје влагу [младом плоду јабуке] да јој срце једри и сазрева. М 1867. Таква је Анка била од петнаест година, кад је једрила од младости. Михољ. ~ се једрити. — Кукурузи су се прво једрили, а онда од жеге и суше фитиљили. Ђур. јВдро и ј&Дро с (ген. мн. једара и јбдара) 1. направа од јаког платна нарочитог облика, причвршћена на јарболу, која помоћу ветра покреће брод. — Распни једро . . . одвези ме . . . на острво мирно. Шант. фиг. Чим скрши тој змији главу, донијет ће га једра на наш бријег. Шен. 2. једрењак. — Колико их има — што судите? До тријест једара. Сад ударају натраг — не кријући да смјерају на Кипар. Богд. Изр. д и ћ и , р а з а п е т и , р а з в и т и ј е д р а а) отпловити; б) почети спроводити евоју вољу, загосподарити. — И сад тек моја жека разви увелико своја једра. Ком.; на сва једра, (под) пуним једрима а) једрити пуном брзином; б) кренути се врло брзо, журно, бити у највећем покрету. — Нервна организација је под пуним једрима. СКГ 1937. једро прил. на једар начин, снажно, збијено, чврсто. — Прави класик је писац . . . који је своје мисли изразио у ма којем обликУз али само једро, разговетно, јасно.

ЦарМ.

јбдро с (ген. мн. једара) 1. унутрашњи део плода, језгро, језгра, срж. •— Свако житно зрно састоји се од семенице или кошуљице и из једра. Батут. 2. уиутрашњи, средишни део чега. — Нервне ћелије изграђене су . . . из сивкасте протоплазматичне масе . . . у чијој се средини налази по једно, а каткад и по више једара. Псих. 3 . фиг. битни, основни, најважнији део чега. — Књига је једро нациокалких струјања. Петр. В. једрбвит,-а,-о који је пунједрине,једар. — Бректи бок [дјевојачки] једровит, обал. Кош. Оџај му израз осмолавио усне, које облизује једровитом језичином. Божић. једрбвитост, -ости ж особина или стање онога што је једровито. — Очи му се бијесно закријесе — гледајући њезине дивно садјељаке њежношћу и једровитошћу . . . груди како се надимљу. Ђал.

588

ЈЕДРОСТ — ЈЕЖИЋ •'.•**

јбдрбст, -ости и једрбћа ж особина или јежаст, -а, -о који има бодље попут јежа. стање онога што је једро. — Витки му се — Не осећа огреботине . . . од оштрог трња стас истицао снагом и једроћом. Кум. Заноси и јежастих чичкова. Рад. Д. у Његошевом делу оријашки полет маште ј&жат, -а, -о накострешен (као јеж). — . . . мушка једрост и чистота језика. Цар М. Положи десну руку на ханџар . . . намркне јВђа ж покр. јело, храна. — Главна јеђа јежате обрве. Шен. са целом фамилијом, то је вечера. Нен. Љ. јбжђење и ј&жђе&е с гл. им. од јездити. ј&ђа ж покр. в. јед (3). — Прекјуче се јежев, -а, -о који припада јежу. — Нос поче тужити да га глава боли и поче ка' краставац, бркови ка јежеве бодље. Вес. бљувати само јеђу. Вес. Изр. имати ј е ж е в е муке много се јбђење с гл. им. од једити (се). мучити. Ј&ђупак, -пка м заст. Циганин. — Ово јбжевац, -евца м и јбжевина ж бот. је кучић и господичић> а Раде је Јеђупак. в. кострика. Бен. Рј.; Р-К Реч. Љуб. ј&ђупачки, -а, -6 цгиански. — Проклето јбжевски, -а, -б који је као у јежа (као си ми копиле јеђупачко! Матош. ограђен бодљама). — Задржавши своју јежевску слободу [Старчевић] борави своје Јбђупчад ж зб. им. од Јеђупче. Ј&ђупче, -ета с дем. од Јеђупак, Циганче. дане већином усред четири зида. Нех. — Једне поноћи угаси . . . огњиште . . . под јежење с гл. им. од јежити (се). чергом неке Јеђупчади. Матош. ј^жина ж 1. аугм. и пеј. од јеж. 2. зоол. ј&ђупчити, -им несврш. в. циганити. а. морскијеж. Деан. Рј. б. в.јежарица.Финк. Р-К Реч. ј&жинац, -инца м 1. зоол. а. морскијеж: Ј&ђупка и Ј&ђунки&а ж заст. Циганка. ~ камењар, ~ патуљасти, ~ срцасти. Терм. — Заигра Јеђупка нага. Дуч. На малену јој 4. б. врста инсекта Шзра. Бен. Рј. 2. бот. в. длану чарата Јеђупкиња. Наз. јежак (2). — Дигне зеца који изабере лежај ј е ж м 1. зоол. сисар из пор. кукцождера, . . . у маленом смиљу или јежинцу. Кал. бубоједа, покриеен по леђима и боковима ј&жинцн м мн. зоол. морски јежеви, игличастим бодљама Егшасеш еигораеш. 2. грађ. направа за набијање путова и насипа. бодљари (с бодљама на еапненастој, кречној — Представљен је процес изградње трасе, чахури) Есћтој(1еа. Терм. 4. почев од крчења непроходних славонских , јежим несврш. чинитпи да се шума, па преко земљаних радова, рада јежева шпго диже, да сшрши, да се костреши (нпр. . . . до бетонирања. Пол. 1950. 3. војн. про- длака на телу). — По навици [је] прислутивподморничко оружје за избацивање бомби шкивао јежећи длаку на врату као мачка кад на непријатељске подморнице. МЕП 4. бот. се нађе 3 у опасности. Лал. фиг. Лежала је а. врста јестиве гљиве Нујпшп герапскнп. опружена . . . сигурно ледених ногу што Бен. Рј. б. врста биљке из пор. кактуса чије га је љутило и јежило одурном безвољом. округласто етабло има по ребрима бодље Божић. ЕсћтосасШб с11$со1ог. Сим. Реч. ~ се 1. кострешити се од зиме, страха, Изр. м о р с к и ~ зоол. морска животиболести или јаког узбуђења. — Почели смо њица с округмм вапшном, кречном љуштуром се обојица јежити од студени. Чол. фиг. на којој се налазе круте, помичне бодље црне Мјесто очинског крова јежила се туђа боје ЕсћтосагЈшт тесЈкеггапеит; мра- нова кућа. Матош. 2. много се страшити, ВИЊИ ~ в. кљунати јежак, уз јежак (изр.); бојати се, ужасатти се. — И Ненад — иако набасати на ј е ж а настрадати; редом се се у почетку сав јежио при гадним псовкама ј е ж ј е ж и све иде својим током; осетити — сасвим се прикључи банди. Ћос. Б. 3. ј е ж е в е (по телу) осетити језу, дрхтање грчити се, скупљати се, правити наборе, због страха и ел. — Тада сам и спавајући ситне таласиће на равној површини, мрешкати осјетио јежеве страха и лупао сам . . . да се. — Угледа моје изнакажено, згрчено лице бих се пробудио. Уј. с наочалима у води која се лако јежила од лахора. Мар. 4. нелагодно се осећати, узбујбжавица ж в. језа. Бен. Рј. ђивати се. — Како се морају мрштити и ј^жак, јешка м 1. дем. од јеж. 2. бот. јежити мирни и богобојажљиви историци . . . врста барске биљке којој скуп плодова даје кад прочитају ове јетке оптужбе. Прод. изгледјежа Зраг§ашшп гато$ит. Свезн. Изр. редом се ј е ж ј е ж и «. уз јеж Изр. к љ у н а т и ~ зоол. врста кљунаша (изр.). с бодљама као у јежа Есћк1па аси1еа1а. ј е ж а р н ц а ж зоол. бодљокожа риба којој су се љуске преобразиле у велике бодље, па је тако налик најежа; исп. јежина (б). Финк.

јежић, -а и ј&жић, -ића м 1. дем. од јеж. 2. бот. врста биљке из пор. уснатица Са1атт1ћа астов. Сим. Реч.

ЈЕЖИЦА — ЈЕЗБИНА ј^жица ж зоол. шишкар, шишкарица, шишарична зоља Сушрјв ^иегсиз са1усјв. Терм. 4. јежице ж мн. зоол. породица морских јежева, јежинци. Бен. Рј. јбжња ж в.језа. — Кад из гудура изненада што зацвили, јежња их подилази по свему животу. Ћип. [Очи су јој] пуне оног неког аветињског заноса од којега те спопада јежња! Цар Е. јежбван, -ана и јежбвнт, -ита м покр. «. језуит(а). Вук Рј. јежбвка ж бот. врспга биљке из пор. штитара, названа због бодљавих лисних режњева Есћторћога. Бен. Рј. јбжоња м аугм. од јеж. јежуван, -ана м е. језуит{а). — Користит ћу . . . ако помогнем скинути кринку с лица оних јежувана. Ђал. јежувит, -ита и јежувита м в. језуит(а). — На јутарњем сунцу свану Загрсб, град . . . афериста . . . и јежувита. Матош. јежуљнво прил. изазивајући језу. — У неком . . . стању у коме се сваки додир осјећа преувеличано, јежуљиво сладак и болан. Десн. ј&жур, -ура м 1. дрхтај језе, јежње. — Па ме и сада . . . подилазе јежури на помисао како се оно под мојим ногама већ ронило камење. Цар Е. 2. оно што је најежено, што стрши. — А бријачница мраморком шути, само шкаре шкљоцају по глави и шишају редом јежуре длака и мисли. Мар. 3. оно што је намрешкано, бора, набор. — Баш као на млијеку мрешкави скоруп, набере се малој на лицу смјешкави јежур. Божић. ј&жура ж зоол. в. јежинац (1а). — Уз наше је обале најчешћи хридинасти јежинац (јежура, јежинац камењар). Фит. јежурав, -а, -о који изазива јежуре (7). — Јежурава зора искри на кожи. Божић. Већ их је поподне, кад је стигао његов радиограм . . . одмах нешто хладно и јежураво пресјекло. Сим. јежураво прил. на јежурав начин, с пуно јежура. — Сву му нутрину јежураво прожима осјећај религиозног страхопоштован>а. Божић. јежурак, -рка м дем. од јежур (1); исп. јежурац. — Данило стајаше неодлучан на улазу врта . . . све док не поче ћутјети мразне јежурке у тијелу од влаге и хладног вјетра. Шимун. ј&журан, -рна, -рно који има много шиљака, најежен. — Кад . . . струне воће под покровом сњежним јежурних планина . . . мотрим . . . саркофаг Солина. Уј. јежурац, -рца м 1. дем. од јежур (/); исп. јежурак. — Чим пређе свијетлу црту,

589

осјети исјецкани кас оног ужасног смртног јежурца низ кичму. Ж 1955. 2. прохладан лахор, поветарац. — Јежурац што је упиркивао на . . . прозорско једриље топио се на НЈИХОВИМ врућим кожама. Божић. јежурење с гл. им. од јежурити (се). јежурив, -а, -о в. јежурав. — Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу. Ћип. јежурина м аугм. одјеж ијежур. јежурити, јежурим несврш. изазивати јежуре. — Почиње да јој се умшвава старачким разрушеним смијешком који, плачкуњав, не милуши, већ јежури. Божић. ~ се 1. осећати јежуре. — Ту и тамо навраћао сам к рупици на прозору, јежурећи се и замирући. Јел. 2. мрешкати се. — Морска пучина је тамнија и јежури се. 25««. јежурка ж хип. од јеж. — Прегледа јежурка своје бодље, још их боље зашиљи. Ћоп. јез 1 м (мн. ј^зови) зоол. слатководна ситна риба из пор. шарана 1длх% те1апошз. — У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница. Ком. јез 2 м в. језа. — Јез хладан као страх прелети му тијелом. Војн. Сред летњег жара зимогрозан јез. Кост. Л. јбза ж 1. осећај студени, хладноће праћен дрхтшмм тела. — Изашао сам у двориште. Стресао сам се од језе: напољу је била влажна, права новембарска ноћ. Чол. 2. а. осећање страха, ужаса. — Мању дјецу, особито сељачку, хвата језа од те слике. Пав. б. срси, жмарци од снажног осећања пријатности, угодности. — Кад се . . . сретоше . . . прође кроз њих обоје одједном као слатка језа страсти. Јанк. Како преломих, кб грану, горки бол, и све се расцвјета јарком и радосном језом. Кркл. језав, -а, -о необ. в. језан Џ). — Све заносе своје предао сам вину и језавој тузи сулуде самоће. Полић. језан, -зна, -зно 1. којије пунјезе, страха, ужаса, језотт, стравичан. — Големи, језни мене прође страх. Радич. Чинило се да су и зидови дрхтнули, толико су биле језне ове ријечи. Киш. 2. љут, гневан, бесан. — Препадох се да ћу погинути, јер су језни Турци на Москове. Њег. 3. необ. страсно жељан. — Свадљив, насилан и дијелбе језан. Марк. Ф. језан, -ана м тур. молитва коју мујезин са минарета оглашује. — А језана . . . да се сећа [у Београду] свак ко санка луда. Радич. језбина ж покр. јествина, јело. — Богати гаван . . . сваки дан благоваше разлике језбине. Кур. ,-?>;,• , .-"'_' т л--?-.!-

590

ЈЕЗГАРИЦА — ЈЕЗЕРСКИ

језгарица ж 1. в. језгра Џ). Вук Рј. 2. бот. «. леска Џ). 'Рј. А. јбзгра ж (ген. мн. језгара, језгЗра и јбзгри) = језгро 1. унутрашњи део плода у тврдом омотачу или љусци. — Грго . . . разбија машом орахе . . . и оне крупне очишћене језгре приноси устима жене којој су обје руке заузете дојењем. Бан. 2. а. унутрашњост, средишни, централни део чега. — Сваки континент се састоји од језгре или трупа и дијелова. ОГ. Језгра Сунца емитира бијелу свјетлост. Физ. 1. б. биол. најважнији део станице, ћелије животињског и биљног организма: станична3 ћелијска ~ . в. физ. централни део атома око којег круже негативно набијени, наелектризирани електрони: атомска ~ . 3. фиг. а. суштина, бит, срж чега. — У њему [витезу] је сажета сва језгра јуначкога скитничког живота. Вел. То ће бити језгра мога предавања. М 1867. б. темељни, осноени део каквог колектива, друштаа, организације. — Језгра овога народа готово су све сами сељаци и тежаци. Вук. Језгра нашег батаљона је здрава. Јонке. 4. бот. в. леска (1). Рј. А. јдзгран, -а, -о у чему јејезгра. Р-К Реч. ј&зграш, -аша м католички свештеник који није свршио теологију, него само »језгру С«. писмач. — За ње [жупе, парохије] не могаше смоћи свећеника, па било и самих језграша. Јурк. јбзгрин, -а, -о који припада језгри: — сок, ~ опна. ј&згрпца ж 1. дем. од Језгра. 2. бот. средишни део од језгре, језгра од језгре. — У језгри налази се једно или више округлих тјелешаца. То је језгрица, пис1ео1ш. НЧ. фиг. А његови [њемачког језика] носиоци . . . показују да је у н>их тврда и дебела љуска коју треба . . . разбијати докле допре до оно нешто зрнца праве језгрице. Ков. А. ј&згричав, -а, -о који има језгру.

Деан.

Рј. јбзгро с (ген. мн. јбзгара) = језгра: атомско ~ . — фиг. Иза тих периферијалних зона налази се географски тројно језгро: хрватско, босанско и србијанско тежиште наше земље. Петр. В. Језгро чете требало је да чини Ћупурдијина ударна десетина. Ћоп. Језгро те поезије је протест. Матош. језгрбвит, -а, -о а. једар, чврст, крепак. — Здраво, језгровито чељаде, врло озбиљна и интелигентна лица. Шен. 6. пун садржаја, сажет. — [Фра-Брне] му прочита своју оставку на гвардијанство — писмо језгровито и добро смишљено. Мат. Фића му је одржао кратак, али веома језгровит . . . говор. Чол. језгрбвито прил. на језгровит начин, сажето,јасно. — Одмах јој је она језгровито

изншела сва лукавства, прострла их као на пладњу. Божић. Језгрбвитост, -ости ж својство, особина онога што је језгровито, садржајно, сажето. Језд м необ. налет, навала. — Поручник Бошко успио је да сакрије поглед и заузда језд душе. Јел. јбздач, -ача м онај који језди, јахач. — Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. Глиш. ј^здеше и ј&здење с гл. им. од јездити. ј&здити и јдздити, -им несврш. 1. јахати. — Међутим су поп Вића и његов Вуја већ јездили жабарским друмом. Глиш. фиг. На вранцу кроз кланце језди зрела јесен. Кркл. 2. касати, грабити,јурити (р коњу). — Можда ће домало црни коњици бога Нептуна по водама јездити овим. Наз. Коњ језди и стриже кроз маглу. Коч. 3. фиг. Јурити, брзо пролазити, нестајати. — Проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога. Уск. Сада знадем како моје жеље тутње, докле језде ноћу. Уј. језбрац, -рца м преисторијски човек који је живео уз језеро. — Велики напредак . . . показали су језерци у томе што су умели ткати. Жуј. језбрина ж 1. аугм. и пеј. од језеро. 2. такса за риболов у језерима. — Најнезнатнији су приходи од нарочитих занимања као што су . . . риболов у мору и језерина. Дед. Ј. језерје с зб. им. од језеро. — Искриле су се прашњаве честице плавкасте боје . . . као неко језерје у школском рељефу. Божић. рзеркиња и јез&рки&а ж песн. еила која борави крај језера и у језеру. — Па се нагну на да њ и лијепа и мила — кано над језером језеркиња вила. Враз. Није сан, не, већ права вила језеркиња! Маж. Ф. језерни, -а, -б који припада језерима. — Преносим се . . . на Сљеме, одакле се не види десетак језерних увала . . . већ равно поље до босанских гора. Бен. јбзеро с (лок. јбзеру и језбру; мн. језбра, ген. језбра) 1. мање или веће удубљење на површини земље испуњено поглавито слатком водом: тихо ~ , глацијална језера, вештачка језера. — фиг. Језеро суза у нама гргољи и струји. Божић. 2. фиг. еелико мноштво чега. — Постоје мало, па опет зароне у зелено језеро кукуруза. Ћос. Д. Зашумјела по драгама језера лана и конопаља. Гор. језеровшак м бот. в. сита. Бен. Рј. јбзерски и језбрскп, -а, -5 који припада језерима и језеру; који се односи на језеро. — Касније му је било суђено да се . . . утопи, грлећи мјесечев одраз у језерској води. Уј.

ЈЕЗЕРЦЕ — ЈЕЗИК јбзЗрце и језбрце, -а и -ета с дем. од језеро. — Под њима се плавила округла језерца међу шеваром сличне боје. Шимун. А доле испод земље језерце мрачно. Мшпр. ј&зив, -а, -о 1. а. који изазивајезу од страха и ужаса, грозан, страшан. — Са зебњом се сјетих да би опет могле започети оне језиве сцене. Хорв. Над читавим крајем влада мукла тишина ноћи, језива тишина гробља. Чол. б. који изазива језу од угодности. — О, каква је неизмјерна и језива сласт загристи у топло једро лице које пуца од младости и свјежине! Коч. 2. врло слаб, неуспео. — Литературе нису никад оскудевале ни очајним приповедачима, ни језивим хумористима. Цар М. Већ почиње са својим језивим шалама. Пав.

591

изражавања мисли који има одређена гласовна и граматичка правила и служи као најглавније средство за споразумевање међу лудима: каижевни ~ , говорни ~ . — Вук . . . је . . . одбацио сваки компромис у питању чистоће народног језика. Бел. б. разноликост речи, начин изражавања, изражајне форме, стил, својствен коме или чему. — Ради комичног ефекта и реалистичне вјерности унаказио је [Сремац] кристални језик старије српске приповијетке. Матош. в. говор и начин говора с обзиром на његов садржај: дипломатски ~ , песнички ~ . — А наше учитељице су веома зла језика . . . једва чекају да чују што за другога. Ранк. И у њих је космат језик, крв прљава. Гор. 2. начин споразумевапа уопште. — Језик бројева стоји онако исто према језику речи, као језик речи према ј&зиво прил. на језив начин, страшно, језику интерјекција. Кнеж. Б. У низу бескоужасно. — Деда је кркљао језиво . . . разја- начних експеримената [сликар је] стварао пљених уста, оловна лица и ужасно избуљенов сликарски језик. П 1939. Пролазили су них очију. Поп. Ј. Човјек из јаме јецб је ко поред парка, и голо дрвеће једнаким језиком дијете, тек приклан цикти језиво му гласак. сашаптавало се с ветром. Моск. 3. војн. Гор. онај који треба да пружи обавест, обаеештење ј&зивост, -ости ж својстео или стање о непријатељској војсци (обично заробљеник). — онога што је језиео. — У својим је пјесмама Добавићу језик од Татара, баш везана под изразио . . . језивост самоће, гробнице, шатор донети. НП Вук. Засада немамо лудила и смрти. Барац. тачних података о непријатељу. Још нисмо ухватили ниједан »језик« — заробљеника. ј&зик м I. 1. покретљив, плоснат мишић Дед. В. 4. народ. — До гроба не смијем у усној шупљини човека и виших животиња вратити се у свој завичај, већ сам осуђен који служи као орган за укус, за жвакање и гутање хране, а код човека помаже при ствара- међу туђим језиком трајати дане. Шен. Изр. брусити, о ш т р и т и ~припремати њу и извођењу гласова и говора. — фиг. Зими [би] љути сјевер стао бријати с романтичних сеза оштар говор; д о ш л о му на ~ случајно крапинских брдина и лизати својим студеним је рекао; држати ~ за зубима (иза зуба), на узици, у топлу а) пазити на језиком по долини. Ков. А. 2. оно што је своје речи; б) шутети, ћутати, уздржавати својим обликом или употребом слично језику а. пламен кад лиже у вис или нагло сукне. — се од говора; имати дуг(ачак) ~ бити У куту гори шкрта . . . ватра и упире језиком брбљив, много и безобразно говорити; имати у дно лонца. Божић. Из једног авиона поган ~ ружно говорити о другима; имати сукнуо је пламени језик, а потом густ дим. с ким з а ј е д н и ч к и ~узајамно се разумеваЈак. 6. казаљка, игла на ваги која показује ти; и с п л а з и т и ~ јако се уморити од дуга која страна претеже. — Кад оно дете метну ходања или трчања; ~ му лети (као по последње зрно . . . а оба таса стадоше, и лоју) глаткои течно говори; ~ му је отејезик на теразијама — стоји на оној страни ж а о тешко и с муком гоеори; ~ му се више но на сјајној. Вукић. в. клатно у звону. свезао (завезао) не може да говори (рд — Када забугари . . . мједени језик Св. узбуђења, страха и сл.); ~ му се узео Стјепана Краља, побијели лијепа . . . Јелица занемео је; изгубио је моћ говора (рд страха и као папир. Матош. г. комадић коже на ципели сл.); ~ му се з а л е т е о казаоје нешто што преко кога се обућа везама стеже. — Препла- није требало;рекаоје еишенего штоје требало; шен стајао сам тако, гледајући мајку која ~ за зубе в. уз зуб (изр.у, како на ~ је . . . мирно дизала везе са ципела, извукују- налети без размишљања (говорити); ломићи из њих велики кожни језик. Лоп. д. ти ~ 1) слабо, рђаво говорити; 2) вежбати помични део браве који искочи и чини да су се у гоеорењу (кад се учи туђ, стран језик); врата затворена. — А њој [брави] шкљоцну м а к а р о н с к и ~ шаљ. мешавина различних двапут језик зарђали. Змај. ђ . уска трака чега. — Касир . . . окрене ручку националке језика; матерински, матерњи ~ свој . . . и из тучаних усмина провири бели кар- језик \за разлику од туђег, страног језика), тонски језик. Дав. Сад се истом видио читав језик завичаја; м р т в и ј е з и ц и 'језици који језик земље што се спружио с источне се више не говоре, језици изумрлих народа; на језику ми је хоћу да кажем; наћи планине у море. Наз. Крену према најближем заједнички ~ споразумети се; наврх тамном језику шуме. Ћоп. II. 1. а. систем ј е з и к а ми је не могу да се сетим (али знам

592

ЈЕЗИКАЊЕ — ЈЕЗИЧАВ

добро); немати д л а к е на ј е з и к у «. уз длака (изр.); немушти ~ \)језик животипа; 2) језик који се не може разумети, нејасан говор; није ме пчела за ~ ујела не морам ћутати; о д р е ш и т и , р а з в е з а т и ~ прекинути ћутање; омакло му се с језика, нехотице је рекао нешто што није мислио да каже; оштар на ј е з и к у који говори оштро и одлучно (рбично непријатну истину); повући, потегнути кога за ~ навести кога да говори (понекад и оно што не би желео); превалити, претурити преко језика изговорити што полако и с муком; п р и р а с л о му за ~ често употребљава у говору (неку реч); п р у ж и т и , пустити ~ говорити слободно не водећи рачуна о последицама; пуштати ~ иза зуба говорити не размишљајући; с к р а т и т и ~ коме учинити да неко мање прича, брбља; с л а д а к на ј е з и к у слаткоречив; који уме да се умиљава, улагује; сврби га ~ окели, хоће да каоке нешто; што на срцу, то на ј е з и к у што осећа, то говори, искрен је; тупити ~ узалуд говорити; ујести се, у г р и с т и се за ~ 1) нагло зашутети, заћутати (да се не би рекло нешто незгодно и непријатно); 2) рећи што и одмах се покајати због изговорене речи; узимати кога на ~оговарати кога; у в у ћ и ~ престати говорипш, ушутети, ућутати; в е ш т на ј е з и к у добар говорник; в л а д а т и (неким страним) ј е з и к о м добро знати (неки страни) језик; з а п л и т а т и ј е з и к о м нејасно, несигурно говорити (због неке органске мане или због пијанства, збуњености и сл.); з а в е з а т и ~ коме не дати коме да говори, ућуткати га; з л и (пакосни, погани) ј езици они који еоледа говорерђаво одругима; ж и в и ј е з и ц и језици који се сада говоре. јез&кање с индив. гл. им. од језикати. — Матерински језик заправо требало би да буде рјечитост и рјечљивост, бесједство и језикање. Шим. С. ј&зикаст, -а, -о налик на језик. — Улаз . . . десно од језикастог изданка стијене. 3-Г. јез&кати, -ам несврш. еешто говорити. В. пр. уз гл. им. језикање. ј&зикова&е с гл. им. од језиковати.

језикоградитељ м ков. индив. онај који изграђује језик. — Енглези су моћни језикоградитељи. Сек. језикознанство с заст. «. језикослоеље. — Прије његове [Катанчићеве] смрти језикознанство [је] замахнуло сасвим новим правцем. Јаг. језиколбвац, -вца м ков. индив. онај који лови, тражи у језику неправилности. — Језиколовци лове по језику барбаризме. Шим. С. језиколбвачки, -3, -о индив. који се односи на језиколовце. — Покушај да се језик очисти . . . језиколовачким требљењем потјече од менталитета . . . Шим. С. језиконосац, -сца м ков. индив. онај који у себи носи свој језик, онај који добро познаје и осећа својјезик. — Има људи који са лакоћом и са задовољством читају свој језик у неколико временских фаза. Таквим људима — језиконосцима бисмо их могли назвати — имају велике литературе да благодаре . . . Сек. језикбслов м е.језикословац. — Како сам слаб географ, а још слабији језикослов . . . не могу судити о јачини доказа, црпених из географије и лингвистике. БК 1906. језикослбвац, -вца мјезички стручњак, лингвист, филолог. — Јавила се у штампи, а и у стручним удружењима језикословаца, врло гласна тенденција за реформом Даничићеве акценатске кодификације. / 1957. Слика »старца Милована« не би била потпуна кад јој не бисмо додали коју црту о њему као језикословцу. Поп. П. језикДсловље и ј&зикословље с изучавање, проучавање језша, филологија, лингвистика. — Закључујемо . . . из . . . разлике у изговору неких гласова . . . којој с пуним правом компаративно језикословље толику важност приписује. Јаг. У медресама је језикословље главна знаност. О-А. језикбсловни и ј&зикосповни, -3, -о који се односи на језикословље. — Пожали у себи да га је то упитао, јер му нису биле миле језикословне расправе. Кум. Ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки. Дом.

језикослбвчев, -а, -о који припада језикој^зиковати, -кујем несврш. покр. а. словцу. беседити, говорити не мислећи озбиљно о ономе што се каже. — Што ми језиковали, језикотворац, -рца м онај који ствара то се весело свршило и здружило. Љуб. језик. — Ви сте у неку руку језикотворац. Језик им није престајао језиковати о вечитој Фелд. Оригинални песник који је и језиконекој пожртвовности, правди, истини. Маш. творац, а не само језикослов, увек [се] б. обећавати. Вук Рј. пркосно носи са језичким калупом . . . својих претходника. Пол. 1959. језикбвни, -а, -о в. језички. — Осетљиви [следбеници Вука и Даничића] само за језијезичав, -а, -о 1. који има дуг ковне, а не и за уметничке особине књижев- језик. — Плази дуги језичави камелеон. ног дела, они су остали . . . без мерила у Крл. 2. а. брбљав, брбљив, блебетљив. — оцени савремених књижевника. Јов. С. Језичави Франина и Гржина бијаху . . . пи-

ЈЕЗИЧАВКА — ЈЕЗИЧНИК јани. Дук. За гомилом су ступали и хрипутали бангави старци и жустро џакале језичаве бабе. Ћоп. б. који радо оговара. — Била је лајава и језичава. Бен. Језичава Габријела . . . разноси вести по селу. Глиг. 3. оштар најезику. — Момци, који сте мало језичавији, ступите напријед па изазивајте непријатеља! Шов. јез&чавка ж = језичара. — И лијепа и марљива, но и језичавка на гласу. Мих. јбзичавост, -ости ж особина, својство онога ксуи је језичав. језичак, -чка м 1. дем. од језик 1 (7 и 2). — Мали језичак огња изби. Лоп. Држао је бомбу за језичак. Вуј. Све је то . . . у правој мјери са здравом памећу, као по језичку на ваги. Вел. Средиште вароши и . . . њена главнина налазе се на пешчаном језичку земље. Андр. И. 2. фиг. и ир. језичавост. — Да вам она толико . . . од својих уста даде, колико мени често дарује од свога језичка, доста би вам било. Богд.

593

јез&чати, -ам несврш. брбљати, оговарати. — Док су жене језичале, дотле људи по закону спремили Кузму. Торд. јез&чатбст, -ости ж мед. одебљање језика тасго§1об81а. Бен. Рј. ј&зичац и језачац, -чца м 1. дем. од језик1Џ и 2 ) . — Дај још вина, нека сусјед гуцне да му бар подмажем језичац. Гор. И сједне опет на клупу, загледавши се у пламени језичац свјетиљке. Нех. Звонцад . . . језичцем чило бију. Кош. Нико Гајов . . . и Баташ . . . се . . . пењу уз уски шумски језичац, убачен као острво. Лал. Њезин језичац ни најмање не заостаје за Мандаљениним и Мартиним. Ков. А. 2. бот. разне врстпе трава из пор. оштролиста, главочика и др. које својим обликом личе на језик: Апсћша агшгеа, АсћШеа и др. Сим. Реч.

Изр. бити ~ на вази, играти језич1Га на кантару бити онај чинилац

који у датом тренутку {при гласању или у сличној ситуацији) одлучује ко ће победити јдзичан, -чна, -чно а. који претерано између двају противника. — Напредњаци много гоеори, брбљав, брбљив. — Она ти је су се надали да ће добити бар толико помало самовољна, језична, хоће да одговара. сланика да буду језичац на вази између Глиш. По том су дрвећу птице почивале . . . радикала и њихових противника. Јов. С. соколи и језичне поморске вране. М-И. [Желе] изазивати . . . борбу германског и На стражи је Пистол . . . мало будала, дословенског света у којој би играли језичца ста кукавица, много језичан. Сек. б. свадљив; на кантару. Петр. В. лајав. — Била је од оних дебелих, језичних језичина ж 1. аугм. и пеј. од језик. — жена, од оних газдарица градских које теку Није јадник рачунао с оштром и саркаиметак и све се око нечега кавже. Вуков. стичном језичином Тонике. Адум. 2. ж и м Чак и радници постају све ћудљивији, злобнији... а жене све језичније. Ђил. погрд. онај (рна) који оговара, еређа језиком. — Отац му бјеше забранио да прође преко прага оне језичине. Војн. језичапство с индив. укупност језичног блага. — Матерински језик заправо треј&зичић м дем. од језик. бало би да буде . . . све језичанство матера јЗзичка ж в. језичара. — Ти си једна и отаца и све дјеце једног народа. Шим. С. језичка и једна клепетуша, па клепећеш ни сама не знаш шта. Ћор. јбзнчар м 1. онај који се бави језиком као науком, стручњак у језичним питањима. језички, -а, -о који се односи на језик — Књижевник.. . језичар, политичар и (говор), говорни. — Бранећи народаи језик, дипломата, он је учествовао пуним живо- Вук је обогатио нашу књижевност . . . мнотом у пословима своје земље. Бел. 2. брбља- гим чланцима о језичким питањима. Прод. вац, брбљивац; огоеарач; свађалица. — Није језичкн прил. језички и стилски дотемогао боље подбости језичаре него што их рано. — Сваки писац има свој начин осеје оном штетицом подбо. Божић. ћања и мишљења... и [треба] да се у језДчара ж = језичавка женска особа складу с тим и језички изражава. Т. књ. која много и пакосно гоеори. Р-К Реч. јез&чљив, -а, -о в. језичан. — Снаха језичарење с гл. им. од језичарити. — [била] језичљива, назлобна, прождрљива и Он се чинио невјешт »женском« језичарењу. горопадна. Брл. Божић. ј&зични, -а3 -о 1. који се односи на језик језнчарити, -ичарим несврш. оговарати, (1а). — Код коријена језика налазе се јебрбљати. В. пр. уз гл. им. језичарење. зични крајници. НЧ. 2. језички. — Он [Сремац] је и ту главни представник реакције ј&зичаст, -а, -о налик најезик, најезичац. против језичне централизације, против Вука. — По форми је [шљунак]... био јајаст, Матош. језичаст или срцаст. Жуј. Око огромног језнчник м 1. брбљавац. Вук Рј. 2. заст. штедњака пламсали су језичасти плавичасти пламичци. Јак. - . . _., ., многобожац, безбожник. Сеезн. 38 Речник српскохрватскога књижевног језиха, II

594

Ј Е З И Ч Н И Ц А — ЈЕКАВСКИ

ј^зичница ж 1. в. језичара. — Свак сс ријом, а у души јој је био захвалан за иде-

од те двије )езичнице уклањао као од жива огња. Љуб. Онаке језичнице још нисам видела . . . да она против свог свекра и против свог старешине онаке речи говори! Вес. 2. анат. језична кост, изнад гркљана, слична потковици оз ћуоМез; исп. језичњача. Бен. Рј. Изр. ~ з е л е н а зоол. врста мекушца 1ЈпјЈи1а апаипа. Бен. Рј. ј&знчнбст, -ости ж својство или особина онога који је језичан. — Ви мислите да Изабелина погрбљеност није још толико рђава колико Емилијина језичност. Мил. В.

ју. Бег. језуитски прил. лицемерно, неискрено. — И морам се црвењети у овај час — рекох ја језуитски. Бег. јеј, јеја м и јбја ж зоол. јејина. Рј. А. ј&јина ж зоол. 1. грабљива ноћна птица савијена кљуна из пор. сова, совуљага Виђо ћићо. — Не лажи, шта буљиш у ме ко јејина? Сим. 2. погрд. зла жена. — Она стара јејина све ми нешто циција. Радул.

ј^јић м најмања врстпа из пор. сова Зсорз 8СОР8. ЕЛЗ.

јек м 1. а. слушни осећај изазван чиме, оно шпго се слухом прима, распознаје, звук. — Звона славе и јек им одјекује. Ћип. Јек и одјек . . . отварања врата разлијеже се на све стране. Креш. б. кратак, оштар звук (ватреног оружја, грома и сл.), прасак, пуцањ. — Стиша пушака громких смртне јекове. Јакш. Ђ. [Чује се] по гдјекоји мукли јек пушчаног хица. Шимун. в. муз. звук, тон одређене висине. — Зар нас већ увоИзр. ~ зелена зоол. в. уз језичница дни јек [композиције К о з а р ] . . . не подсећа на клик из завршетка Десете [руковети]? (изр.). Бен. Рј. Коњое. 2. отегнут, жалостан, тужан звук, јез&чњаче ж мн. бот. биљна врста из крик од бола или велике жалости. — Сруши пор. главочика 11д2иНПогае. Терм. 3. се, стане га јек. М-И. [Рањеник] би у сну јез&чњачнн, -а, -о који припада јези- болним јеком прекинуо тишину. Јакш. Ђ. чњачи. Бен. Рј. 3. јека. — Глас јој је тужан као јек долина. Уј. 4. фиг. душевни покрет, осећање које се језно прил. изазивајући језу. — Зима језно протресе, пролеће мирисима млаким јавља као одговор на што. — Појмо пјесму, мили друзи, пјесма нам је срца јек! Хар. . . . успава. НК 1946. 5. фиг. време, час најјачега, пунога развитка језбвит, -а, -о који изазивајезу, страшан, чега. — Са почетком »Зоре«.. . мостарски страхотт, грозан, уокасан. — Стварале се књижевни покрет улази у свој јек. Радул. језовите приче и ишле од уста до уста. Био дан у пуном јеку. Коз. Ј. Цар Е. Изр. јеком ј е к н у т и нар. песн. гласно језбвито прил. на језовит начин, изазизаплакати, зајечати. — Видје мртво певајући Језу, страшно. — Напољу је вјетар десет Сењана, јекну јунак јеком жестокијаукао . . . звиждећи бијесно по укоченим крововима који су језовито и болно шкрип- јем. НП Вук; п р а з а н ~ нешто што нема никаква значења, никакве вредности; ни јејели. Коч. ка ни з в е к а гробна тишина. јездвитбст, -ости ж својство или стање јбка ж (дат. јеци) 1. одбијање звучних онога што је језовито. таласа од неке препреке, које даје дојам, утијезуит, -ита и језуита м лат. 1. свеште- сак понављања звука. — Јека дојекну крик. ник, члан реда католичке цркве »Дружбе Креш. фиг. Чим се данас рекне Хашек, Исусове«, познате са своје реакционарности. одмах се као јека јави Швејк. Јонке. 2. од— Сједили су језуити, а у њима мрак и зив. — Све тако гледам и без јеке зовем, тмина. Видр. 2. лицемер, лукавац, подмукао, а тад се тужан доље браћи враћам. Огр. вероломан човек. — Чисто стрепим да ме Пјесма је ишла надалеко... да се увуче у наши позитивисте и реалисте не сматрају затон под горама и пробуди ондје јеке. мречњаком, богомољцем и језуитом. Матош. Наз. Нису никако и ни по чему пуста јека Јест, јест — она ти је прави језуита! Бег. оне масе туђих.. . и данас по свему сувијезуитДзам, -зма м језуитски поступак, шних књига. Бен. 3. јек Џа и б). — Причини му се као трубе јека. Јакш. М. Још лицемерство, подмуклост, вероломност. се није чула она оштра јека пушака. Поп. Ј. језуитски, -а, -о 1. који се односи на јбкавац, -авца в. ијекавац. езуите: ~ ред, ~ стил. 2. погрд. лицемејбкавка ж в. ијекавка. ран, подмукао, вероломан. — Онда вас нећу видјети — рекао је с језуитском галантеј^кавски, -3, -о в. ијекавски. • "--:• ј&зичњак м бот. вепринац, здравац Кизсш ћуро{*1о$шп. Бен. Рј. ј^зичњаци м мн. зоол. једна од скупина безрепаца. — Међу безрепцима разликујемо двије главне хрпе: безјезичњаке и језич њ а к е . . . Језичњаци су све наше добро познате жабе. Финк. јез&ч&ача ж в. језичница (2). Р-К Реч.

ЈЕКАВШТИНА — ЈЕЛЕНИЦА ј&савштина ж в. ијекавштина. ј&сати, јечим несврш. песн. в. јечати. — Јекати ће можда овдје довијека слушајући ужас посмртнога клика. Гал. јекм&гџија и јекмекчија м е. екмеџија. јбкнути, јекнем сврш. 1. пустити јвк, звук из себе, огласити се. — Из дућана излете на калдрму најпре Миче . . . а за њим капа и тамбура, која тужно јекну ваљајући се по калдрми. Срем. Удари се песницом по . . . прсима и јекне. Матош. 2. одазвати се јекому одјеком одјекнути. — Јекну јека. Ил. Сав пакб јекну језиво у тами. Гор. фиг. Нек машта јекне својим зборовимаа са умом, чувством, разумом и страсти. С-Ц. 3. викнути. — Рупи [стражар] у собу и јекну: »Ево их!« БК 1906. 4. зајечати, застењати од бола, жалости. — Трпео [је] мучење и муке3 као див. Није јаокнуо нити јекнуо. Глиш. Да хукнем, јекнем, макнем се — не могу. Матош. ј^ксер м в. ексер. *.-. *?»г .= м јексик прил. тур. нетачно, криво. — Пронађоше . . . да мој кантар јексик мери. Рад. Д. Не мери ј е к с и к . . . поломићу ти ребра! Ћос. Б. ј&ктаво прил. одјекујући, с треском. — Ударац бубне јектаво лубању. Божић. јекташе с гл. им. од јектати. јектатн, јбкћем несврш. и уч. према јекнути. јектенија ж и јект&није с (обично мн.) грч. кратке молитве у православној цркви као саставни део богослужја. — Предложио [бих вам] да овај хекст.. . уврсхе у велику јектенију. Бож. Одговараху на јектенија десетина одраслих ђака. Ранк. Пошто се очитале јектеније . . . привели Симеуновицу. Сим. ј&стети, -тим, ијек. јбктјети, несврш. в. јектати. — Гором иду Петрови сватови, гором иду, гора јектијаше. НП Вук. Оног бубну шаком по леђима да је све јектјело. Том. јектнка ж грч. покр. плућна туберкулоза, сушица. — Умро [је] од јектике. Десн. ј&ктикав, -а, -о в. јектичав. — Пљуцаш ту твоју јектикаву балу око себе и гадиш ми се! Бег. ' јектичав, -а, -о 1. који болује од јектике. — Уто дође гостионичарка, неко биједно створење, јектичаво. Бег. фиг. Гледам ноћас уштап; дошао жут у лицу, јектичав. Пав. 2. који је као у јектичавих људи. — Писар . . . ДУГЈ погнут . . . јектичавог изгледа, благо се смешио. Петр. В. Несигурно [се] котрллју латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом. Мил. В. 3. 38*

595

фиг. кржљав, који се суши. — Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа. Уск. Ви схе сухо, јектичаво... лишће. Матош. јектичавац, -авца и јектичавко м онај који болује од јектике. Р-К Реч. ј&ктичавост, -ости ж стање онога који је јектичав. јектичан, -чна, -чно који се односи на јектику. — Често прати туберкулозу тзв. јектична (потајна) грозница. Батут. ј&стјети, -ТИМЈ ек. јбктети. јбла ж бот. црногорично дрво светле коре, с плоснатим иглицама поређаним чешљасто с оба бока гране и усправним чешерима, шишаркама Акпсз. Јблада иЈелада ж = стара Грчка, Хелада. јелак, -ака и јелак м јелик. — Млад јелак био [је] сав обновљен. Ћос. Б. Заплака се Загоркиња вила крај језера у густом јелаку. Фил. јелац, јелца м онај који једе; онај који може, који воли много појести, изјелица. — Варен к у к у р у з . . . јелац оглође. Шим. С. јелаш м име волу. Вук Рј. јелашје с Х.јелик. — Кроз густо јелашје Црнога врха погледао. Јакш. Ђ. Држите се смреквика и јелашја. Гор. 2. зб. им. од јелша; исп. јошје. — Задје јој се кошуља за зелено јелашје. Вук Рј. јелва ж покр. в. јела. — Бржи човјека помоћи . . . него мун>а пламен укресати или стријела јелву растрескати. Кур. јелеј, -бја м цсл. посвећено уље које се употреблава у црквеном обреду. — Прелије [гроб] сузом са зеница, мјесто вина и јелеја света. Март. јелек м тур. део народне мушке и женске одеће без рукава, украшен везом. — Одевен у чохану памуклију а поврх ње чохан јелек. Дом. Дојке расту, јелек попуцује. Куш. ј^лен м зоол. 1. дивља живогпиња, преживар, детапкар, с разгранатим роготма (у мужјака) Сегуи$ е1арћиб. 2. јеленак (16). Р-К Реч.

Изр. северни ~ зоол. врста јелена

који живи у хладним крајевима северне полукугле, соб Кап^Гег 1агапс1ш. Терм. 4. јелбнак, -нка м 1. зоол. а. дем. и хип. од јелен. — Гледате л' ј у н а к а . . . на портрету древном што сједи с јеленком? Гал. б. кукац, инсект с јако развијеним горњим чељустима у облику јеленскога рога, рогач 1_исапи8 сегуиз. Терм. 4. 2. бот. биљка из пор. папрати с дугим нераздељеним листотма сличним језику 8со1орепЉшт уи1{>аге. Сим. Реч. јеленица ж женка јеленка. Р-К Реч.

596

ЈЕЛЕНКА — ЈЕЛОВНИЦА

јбленка ж бот. = јеленчица в. девесиље. Бен. Рј. ј&пенко м хип. од јелен. Р-К Реч. јеленов, -а, -о који припада јелену. јеленовина ж 1. јелења кожа. — Под прстима [је] осјетио... златан сат у кесици од јеленовине. Крл. 2. јеленско месо. јеленски, -а, -о који се односи на јеленеу који припада јелену. — У руци му рукавице од јеленске коже. Дом. На њему ј е . . . одело . . . са дугметима од јеленског рога. Андр. И. ј&хенчад ж зб. им. од јеленче. ј&ленче, -ета с дем. од јелен. — Буди као срна или као јеленче на горама. Крањч. С. јеленчпца ж бот. = јеленка. Сим. Реч. јелењак, -ака м 1. зоол. јеленак {16). НЕ. 2. бот. јеленак (2). Бот. ј&лен>и, -а, -ејеленски. — Синови ће им дати јелеших рогова. Вуј. У тебе пасје су очи . . . јелење срце. М-И. јелетнна ж аугм. од јела. јелече, -ета с и јелечиК м дем. од јелек. — Девојка . . . обуче . . . шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече. Ранк. Ту поседају . . . само у јелечићима и шалварама. Срем. јелик, -ика м јелова шума; исп. јелак, јелашје. — Сруше највишу јелу у планинским јелицима. Гор. А кад те Лујо Крстанов> пресреће у јелику, ти шутиш! Коч. јелика ж јела. — Укочено, скамењено . . . дижу се јелике и оморике. Коч. ј&шн, -а, -о који припада јели. Јелини м мн. (јд. Јелин, -ина) заст. Хелени, стари Грци. јелин&зам, -зма м 1. ист. доба цветања грчко-оријенталне културе после Александра Великога, хеленизам. 2. оно што карактерише Јелине, скуп особина Јелина. 3. лингв. грчка реч, фраза. јелинизирати, -изирам сврш. и несврш. [у)чинити кога Јелином. — У томе делу вароши станују највише Грци, јелинизирани Срби и Цинцари. Дед. Ј. јелАнист(а) м заст. стручњак за старогрчки језик и књижевност; одушевљени поклоник старе грчке културе, хеленист(а). јелинбстички, -а, -о који се односи на јелинизам Џ). — Расин је приказао личности . . . из јелинистичке александријске периоде. Панд. Јблинка ж жена Јелин> Хеленка. — Да сам родом ЈелинкаЈ то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити. Јакш. Ђ. ј&пшскЗ, -а, -о који се односи на Јелине: ~ култура.

јелинство с 1. свест о припадности јелинском народу. — Зато су се као патриоте и Јелини . . . постарали да младу јелинску душу још из рана напуне јелинизмом, па ће . . . после све до гроба јелинством мирисати. Срем. 2. Грци, грчки народ. — Његова је идеја била да ће јелинство у Сицилији . . . подлећи страним освајачима. Јов. С. јелић, -а и јелић, -ића м дем. од јела. — Ту јелић до јелића, једва промичеш. В 1385. јелнца и јелица ж бот. а. дем. од јела. б. биљка из пор. лободњача, с коленастом стабљиком Ро1успетшп агуепзе. Сим. Реч. јелка ж (ген. мн. -ки) 1. јела. — Из соколовичке дубодолине, пуне црних јелки, милела је ноћ. Ћос. Б. 2. одсечена и искићена млада јела као симбол празника Божића и Нове године. — Китила је божићну јелку, вјежбала уз харфу старе божићне арије. Андр. И. јелкпца ж дем. од јелка. јело с (ген. мн. јела) а. оно што се једе, што служи као храна; на одређени начин спремљени прехрамбени производи да се могу јести. — Изнијеле виле . . . јела биранога и пића меденога. Брл. Јео је врло мало, и то најпростија јела. Нех. б. свако јестиво посебно од кога је састављен обед, вечера, доручак. — Поп-Спира . . . чекао је гужвару, омиљено своје јело. Срем. Наручили су неку врсту пучког јела, викиншки лонац. Крл. фиг. А л и . . . се у тој мензи живота кувало једно јело — изградња. Дав. в. прехрамбени производи, храна. — Тако су записани [чиновници] . . . код месара, код трговца јелом. Новак. У рукама је држао две саксије са цвећем, што изнесе да прода, да би купио јела својој деци. Дом. јепов, -а, -о који припада јели; који је начињен од јеловине: ~ стабло, ~ шума,

~ даска.

ј&ловина ж а. јелово дрво (као грађа). — Тодор се најзад нађе у — бараци од јеловине. Ћоп. б. јелова шума, јелово дрвеће. — Успињао [се] према брежуљку обраштеном густом јеловином. Шен. јелбвит, -а, -о који је попут јеле. — Сводови [су] као у горостасној спиљи гдје се виле купе и легу . . . стубље јеловито. Љуб. ј&говник м 1. лист пагшра с истшсаним пописом јела у угоститељским радњама и ресторацијама. 2. избор јела. — Директор је тражио прави богати јеловник. Пол. 1958. фиг. Јеловник духа . . . лишава савјест кајања и брига. Уј. ј&твница ж индив. в. јелоеник. — Кслнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је. Ћор.

597

ЈЕЛОЊА — ЈЕН јблоња м име волу. Вук Рј. једбточ м врста кукца, инсекта који жиеи под кором јела Возаусћш. Бен. Рј. ј<5лце, -а и -ета с дем. од јело. — Мимо хлеба насушног потраже још какво благопријатно јелце. Шапч. јелша ж бот. покр. јоха. Вук Рј. ј&лшик, -ика м јелшова шума. — Јелшици су над њим тихо и плахо шуштали. Бен. јелшов, -а, -о који припада јелши; који је од јелше. — Шуљала се . . . као вјетар који б и . . . потресао црвенкастим јелшовим ресама. Бен. јелшовина ж јелшово дрво. — Да буду црна [дјеца], купају их у води у којој су кухали јелшовину. Бен. ј&матва ж покр. берба грожђа; исп. јаматва. •— Било доба о јематви. Наз. Дошла јематва и дјевојке грозд позобале. Божић. јематн, јбмаМ и јемљем несврш. покр. брати грожђе. Вук Рј. јемац и јбмац, -мца м = јамац. — Тај бег је бранио манастир и фратре и бивао им, кад је требало, јемац. Андр. И. јемач, -ача м покр. 1. берач. — Је ли готов ручак јемачима? Рј. А. 2. јемачки кош, јемачка корпа. — Донио ми је пун јемач смокава. Рј. А. јемачица ж покр. берачица. — У доба јематве, кад су му једине музе јемачице, позива [Соркочевићај да пјева »Бака виновога«. Комб. јемачки, -а, -б који се односи на јемаче. јбмачно прил. заст. јамачно. — Ми ћемо јемачно доћи до вас. Нен. М. јемек м тур. а. јело, храна. — Почео сам узимати таин и јемек. Маж. М. 6. обед, гозба. — Добро ћу ти угађати, мајко, трећи дан ти јемек зготовити. НПХ. јбмелије ж мн. в. јеменије. — Он из завежљаја извади јемелије . . . па јој пружи да их обује. Вес. јем^ннја ж тур. (по имену земље Јемен) рубац, марама од танке шарене тканине којон муслиманке повезују главу. — Димије су извезене сребром, а на глави јој јеменија. Огр. јеменије ж мн. тур. врста плитке обуће попут папуча у боји (јеменске израде). — Све је на њему било у покрету од косе на глави до црвених јеменија које је носио по кући. Андр. И. Јбменијице ж мн. дем. од јеменцје. — Једно мало, врло мало Цинцарче у антеријици и у јеменијицама. Срем.

јеменлије ж мн. јдменије. Вук Рј. јемнн, -ина м тур. покр. присега, заклетва. — Она богу јемин дала да сс никад удавати неће. НПХ. јбмин м тур. ист. управник, надзорник. — Чујем да има брата Ђуку који је јемин код. . . господара Јефрема Обреновића. Вук.

Изр.

замислио

се као јемин

о

марту много се замислио (јер су се јемини обично у марту мењали). јем&нлук м тур. подручје, низ села под јеминовом влашћу. — Под [спахијама] је сва Србија, осим нешто царских села која се зову . . . јеминлук. Вук. јбминовац, -овца тјеминов човек. Вук Рј. јбмински, -а, -о који припада јеминима. ј&мјеш и ј&мзвеш м покр. в. лемеш, раоник. — Небо је узмућено облацима — скоро орање . . . Још мало па ће и сунце — златни јемљеш. Ђон. јбмственнк, -а и јемственик, -ика м 1. конац за прошивање списа, аката. — Памти га чича-Јордан кад је сам себи пришивао дугмад »јемствеником«. Срем. 2. в. јемац. Бен. Рј. јемство и јбмство с = јамство. — Она [присега] бијаше . . . најсигурније морално јемство. Старч. Ишли су први трговци па су молили да се на њихово јемство пусти. Ком. јемствовати, -ујем и јемствбвати, јбмствујем несврш. заст. в. јемчити. — За ово не могу јемствовати да је поп Лука без договора писао. Нен. М. Сви јемствују један за другог. Дом. јемужа и ј е м у ж а ж покр. е. јомужа. — Наложили ватру и у њој загријевали каменчиће, па их дрвеним машицама бацали у чанак пун јемуже. Нам. јемужап, -жна, -жно који се прави од јемуже: ~ сир. Вук Рј. јбмчев, -а, -о који припада јемцу. јемчевипа ж = јамчевина. — Управљајући одбор позвао [је] насљеднике да издаду . . . јемчевину. М 1876. јбмчеае с гл. им. од јемчити. *~ јбмчити 1 и јемчнти, -им несврш. = јамчити. — Високи отпис јемчи за . . . законитост намјере очитоване листопадском дипломом. Старч. Јемчиш да ће се ораси чувати за зиму и да неће убуђати. Рад. Д. јбмчити 2 , -им несврш. лабаво прихватати, прошивати концем скројене делове који се касније коначно сашију, фирцати. — Управо није била шваља, јер је само јемчила порубе. Мат. јен м јапански новац.

598

ЈЕНГИЈА — ЈЕРЕМИЧАК

Ј&нгија ж в. јенђија. — Јенгије тамо, на дрвеним сећијама, грцнуше мало смијеха. Божић. јбндек м тур. јарак, ров. — Испред сваке куће има јендек пун воде. Срем. Пронавдао сам још неколико партизана, па смо потпуно претурили камион у јендек. Дед. В. јбндечина м аугм. и пеј. од јендек. ј&ндечић м дем. од јендек. ј1нђа, Јбнђибула и ј&нђвја ж тур. покр. жеиа која у сватовима иде по младу и води је, деверуша, сватица. — Свате једнаке, јенђе дјевојке. НП Вук. Кад повели љепоту дјевојку, јашу коње буле јенђибуле. НП Вук. Паша даде пашиницу младу да јенђија буде уз ђевојку. НП Херм. Разговор је. . . живахније и веселије текао у соби гдје су биле саме жене, јенђије. Ћор. јбнђијица ж дем. од јенђа и јенђија. — За Хасанагиницом су ушле Султанија... и шест јенђијица. Огр. јенђ&лук м част или служба јенђцје. — Мајка ће ти у јенђилук поћи. НПХ. ј&ничар м в. јањичар. — Уводићу Турке јеничаре. НП Вук. Тад . . . друзи му, врли јеничари, труп однесу к граду Сарајеву. Март. Јбнки и Јбнки, -ија м подр. Американац. Р-К Реч. јењавање с гл. им. од јењавати. јењавати, ј&њавам несврш. према јењати. ј&њање и јбњање с гл. им. од јењати. јбњати, ~ам и јбњати, јењам сврш. и несврш. (о)слабити, попустити, попуштати, малакса(ва)ти, смањи(ва)ти се; опасти, опадати; преста(ја)ти. — Љубав је та јењала. Крањч. Стј. Врућина бијаше већ јењала. Коч. ј&њичар м в. јањичар. — Исјекоше Турке јењичаре. НП Вук.

— Црне очи, јер ме не гледате? НПХ. Топац се и сламке хвата, а јер не би кмет потражио мајку гору? Торд. јера везн. заст. в. јер. Вук Рј. јерав, -а, -о покр. в. херав. јералаш, -Зша м рус. врста старе игре карата, слична висту и преферансу. — Сједили су код њега у овом тренутку... за јералашем државни тужилац и наш котарски лијечник. Л-К. јбрарх, -а и јерарх, -арха м грч. цркв. врховни свештеник, егшскоп, владика. јерархија ж 1. подручје власти јерарха. 2. владаеина свештенства. 3. свештенство. — Из система црквене награде и казне на земљи развише се најцрње злоупотребе у јерархији. Марк. Св. 4. заст. в. хијерархија. — Иако није био свагда први у чиновничкој јерархији . . . у ванканцеларијским часовима . . . био је свуда међу првима. Срем. Поетска, творачка моћ стоји — у општој јерархији ствари — исто тако високо. Поп. Б. јбрбасма ж тур. в. јерибасма. — Она је као крушка јербасма, глатка и мека. Андр. И. јербо везн. дијал. в. јер%. — Само ако ово нису саме ријечи, јербо ријеч ори, али и пројечи. Вел. Чиновници код нас не раде по закону, јербо дају земљу онима који је нијесу нужни. Шуб. јергбван, -ана м бот. в. јоргован. јере везн. дијал. в. јер2. — Они су се мене уплашили јере ћу им узет власт врховну. Њег. А јере питаш? Десн. јеребица ж дијал. в. јаребица. Вук Рј. Јербза ж пол. а. скраћ. Југославенска радикална заједница — реакционарна профашистичка политичка странка у бившој краљевини Југославији. б. фиг. (јереза) припадник те политичке странке, јерезовац. — Знам ја тебе: вазда си био . . . радикал и јереза. Лал. јбрезовац, -бвца м пол. присталица, пријеоце с дем. од јело. И-Б Рј. падник Јерезе. 1 јбр м (мн. јброви и јброви) назив стајбреј, -еја м грч. свештсник у православрослоеенским словима *к, к. — Само се још ној цркви. — Стидљиви јереј Василије . . . нису могли у писању да . . . одвикну од показао нам је . . . занимљивости манастира. дебелога и танкога »јера«. Срем. Рад. Д. 2 јер везн. а. везује зависне реченице којеремијада ж горко јадиковање, тугојима се изриче узрок ономе што је казано у вање (према имену библијског пророка Јереглавној реченици. — Жали Шарац тебе, гос- мије). — Истресао [је] пред своју љубазницу подару, јер ћете се брзо растанути. НП Вук. . . . читава брда неправди . . . Тс јеремиИ вук вије јер га рђа бије. Март. Сањам јаде Црна Олга савесно је преносила Ибида ћеш доћи јер миришу ноћи, а дрвеће ки. ЛМС 1951. листа. Макс. 6. покр. замепује изрично: да, јер&мијски прил. као пророк Јеремија. што. — Моли бога јер си остарио, данас — Тукао [је] главом о д а с к е . . . и гласно бих ти укинуо главу. НП Вук. Причај што на срцу имаш, да не речеш, кад од мене јеремијски плакао и нарицао. Крл. пођеш, јер нијеси смио говорити. Њег. вјерем&чак, -чка м бот. врста биљке из покр. стоји место упитнога: гито, зашто. пор. маслиница Оарћпе МајЈауапа. Сим. Реч.

ЈЕРЕС — ЈЕСЕНАШЊИ Јбрес ж грч. рлг. = хереза учење које се противи црквеним догмама; фиг. одступање од општепризнатих погледа или ставо*а у једној идеологији. — То се могло сматрати не само као књижевна јерес него као право богохуљење. Прод. Његови захтеви да се употребљава у књижевности чист народни језик звучали су као јерес. Бел. јерет&зам, -зма м јерес, јеретичност. — Нијесу случајно . . . неки православни догматици замјерали Николају јеретизам у односу на п р а в о . . . православље. Ђил. јер&тик м = херетик проповедник од цркве забрањеног учења, присталица јереси, херезе, — Осјстио је као добар солдат цркве . . . потребу . . . да се побије с јеретицима. Крл. Као јеретици . . . богомили налазе у свом схватању живота . . . непресушно врело . . . надахнућа. В 1958. јер^тичан, -чна, -чно и јер&тички, -а, -о у коме или у чему има јереси. — Овакав слободан и јеретичан говор . . . увреди војвоткињу. Јов. Ј. Куд ће његова јеретичка душа? Нен. Љ. јербтнчнбст, -ости ж особина онога што је јеретично. јбри м име слову и глаеу у старословенској азбуци. јЗрибасма ж агр. врста сочне крупне крушке, бљузгача, водењача. — Из врта је допирао сладак мирис јабука... и сочна набреклост јерибасми. Сим. ј&рина ж аугм. и пеј. од јер1. — Крма беше дебела јерина. Радич. јбрихонски, -а, -б у изразима: ~ р у ж а бот. једногодишња биљка из пор. крсташица Апазсапса Мегоћипгјса. Сим. Реч.; ~ труба труба од чијег су се јаког звука, по библијској причи, срушиле зидине града Јерихона у Палестини и Јевреји ушли у њега. — МИСЛИШ можда да су . . . ђачки хорови јерихонске трубе. Сек. јерихонски прил. као јерихонска труба, снажно, громогласно. — Господарица плавих висина [женка орла] . . . јерихонски кликће. Рад. Д. ј&риште и јериште с тур. покр. домаћи резанци, танки и дугачки, од којих се прави пилав. — При дну авлије . . . на белим чаршафима било разастрто јериште. Андр. И. јбрје с индив. зб. им. од јер1. — Весла њима . . . јерје танано. Радич. ј&рлија м тур. покр. назив за Турчина који се од давнина населио у неком нашем крају. Бен. Рј. Ј&рмен, -ена и Ј&рменин м (мн. Јермсни и Ј&рмени, ген. Јермбна и ЈбрмевЗ) припадник јерменског народа.

599

Ј^рмеика ж припадница јерменског народа. ј&рмбнскн, -3, -о који припада Јерменији и Јерменима. )ерм&њача ж покр. в. јармењача. — Рошави Лаза водио волове, Средојеви синови придржавали јермењачу. Рад. Д. јербглифи м мн. = хијероглифи 1. сликовно писмо старих Бгипћана. 2. фиг. тешко читљиво писмо, рукопис. — Мбре . . . кој' ће да ти зна те твоје јероглифе! Шта је ТОЈ какве су то цифре?! Срем. Благајничке књиге . . . сада леже мртве као камење ишарано неразумљивим јероглифима. Андр. И. јербглифскн, -3, -б који се односи на јероглифе. јеромбнах, -аха и јеромбнах м калуђер који мооке вршити све свештеничке обреде и радње као и световни свештеник (у православној цркви). — Морали су јеромонаси и јерођакони над њим читати еванђеље. Л-К. јбсам /. лице јд. през. помоћног глагола бити. Џсап, -апа м тур. в. хесап. — Дијељаху жутога дуката; не дијеле бројем ни јесапом, но капицом Поповића Мића. НП Вук. јесаул м туркменски ист. официрски чину некадашњим козачким војним јединицама, капетан. — Крупни прсти остаријег јесаула . . . нервозно су вртели точкић на догледу. Моек. јбсен, -ени ж (лок. јес&ни и јбсени, инстр. јбсени и јбсењу) 1. годишње доба између 23. IX и 21. XII. 2. фиг. доба вењења, увелости; свекулости; приближавања свршетку, крају чега; доба старости. — На усне јесен утиснула боје, власи ми зима додирнула ето! Марк. Д. јЕсен, -ена м бот. покр. в. јасен. Деан. Рј. јесбнас прил. 1. у току ове јесени. — Ако чича Марко јесенас откине од чича-Маринкове њиве коју бразду, чича Маринко ће . . . исто толико отпарати од чича-Маркове. Ад. 2. а. прошле јесени. — У тој спиљи оставише хајдуци јесенас добар дио блага што га поробише. Тур. Ја не знам шта му би одједанпут. Јесенас онако момче — а сад? Вес. б. прве следећејесени. — Што није вечерас, нека буде јесенас! Матош. Стићи ћемо и на Мајевицу, другови, ако нисмо могли сад, онда сигурно јесенас. Чол. јес&наске прил. покр. в. јесенас. Вук Рј. јес&нашњи, -а, -е који се тичејесени која јеу току; који се тиче најближејесени, прошле и наредне. — Ово јутро подсећа на оно јесенашње. Дав. Бороша [је] познати наш непријатељ још из јесенашњих борби. ЛМС 1951.

600

ЈЕСЕНИНА — ЈЕСТИ

јес^нина ж јесења мсетва. Деан. Рј. јесбнити (се), јес&ни (се) несврш. у изразу: јесен ј е с е н и (се) настаје, наступа јесен. — фиг. Све буја, све цвета, а у МОЈОЈ души већ јесен јесени. Бој. ј&сенка ж 1. јесењача. — Зауставио се на брегу гдје је била огромна крушка јесенка. Ђур. 2. (у атрибутској служби) јесења: ~ крава, ~ вуна. Јесенбвати, јес&нујем несврш. проводити јесен. — И гурбетских черги нема као пре . . . Само Суљо . . . остао да јесенује. Ђур. ј&сенски, -а, -б = јесењи 1. који припада јесени, који се вршиујесен. — Јесен се приближује . . . По који суви листак падне с гране, као нијеми гласник суморних јесенских дана. Коч. Бит ће доста да уважимо неколико чињеница што их је један народни заступник изнио у прорачунској расправи јесенског засједања. Рад. Стј. 2. који је као јесен. — Она се осмехивала . . . осмехивале су се само сиве, јесенске очи. Ђил. ј^сенски прил. као у јесен. — Само је врт јесенски оголио. Фелд. ј&сенче,-ета с 1. јесење пиле, пиле од прошлејесени. — Нека закоље једно јесенче, па мало чорбице? Вес. 2. бот. в. хризантема. Р-К Реч. Јбсенчићи м мн. јесењи пилићи. Р-К Реч. јес&њак, -ака м 1. јесењи ветар. — Запухаше вјетри јесењаци. Кур. 2. покр. а. прасе које је опрашено у јесен. б. бот. украсно дрво пренето из Сев. Америке, које има горак мирисав плод Р1е1еа тГоНаО. Сим. Реч. јес&н»арке ж мн. бот. биљке које цветају у јесен. — Слуте . . . на јесен . . . прозрачни цват јесењарки, размотане дубине ријека. Сим. јбсењача и јес&њача ж агр. врста воћа које сазрева у јесен (крушка, јабука, смоква и сл.); исп. јесенка. Вук Рј. јдсење с поет. в.јесен. — Мрачни, кратки дани, суморно јесење, на небу облаци, у срцу камење. Змај. О, ми што бјесмо већ дуго под игом јесења позног — у сјај ћемо стићи. Кост. Д. ј&се&и, -б, -е = јесенски. — И лута по алејама гдје дах јесењег вјетра сухо лишће њише. Цес. Д. Дотле су командири . . . шапатом говорили о јесењем орању које се приближује. Моск. ј&се&ка жјесењача. — Пред кућом још има смокава. Јесењке се зелењају. Ђон. ј&сењски, -а, -б покр. в.јесенски. — Било је вече, меко, јесењско. Сиј. ј&сетра ж зоол. род морских риба штитоноша, главе извучене, веома укусна меса, које улазе у реке ради бацања икре Аарепзег

зшпо: слана ~ 3 ~ моруна, ~ кечига.

јеси 2. л. през. помоћног глагола бити. јбсир, -ира м тур. заробљеник, сужањ. — Ја је јесир, ја је погинуо. НПХ. јбсмо 1. лице мн. през. помоћног глагола бити. јесно прил. потврдно, афирматито: ~ одговорити. јбснбст, -ости ж особина онога што је јесно, афирмативност. јбст 1. узвик којим се потврђују своје или туђе речи, да; супр. не, није. 2. 3. л.јд. през. помоћног глагола бити. Изр. што јест, јест што је истина, истинаје; ~ или није (при игрању крајцарица) глава или писмо. јестан, -сна, -сно (одр. јбсни, а, -б) потврдан, афирмативан. — И добивши јестан одговор Стјепан Аркадијевић . . . изиђе на прстима. Крањч. Стј. По квалитету судови се дијеле на афирмативне или јесне . . . Лог. 2. јестаствен, -а, -о заст. који се односи на природу (на Земљу, њезину климу, на животињски и биљни свет и сл.), који је у вези с изучавањем природе. — Није се могао упустити у јестаствено тумачење морала. Петр. В. јестаствбница ж заст. наука о природи, природопис. — У јестаственицу или, као што је другаче зову, природне науке, спадају: минералогија, ботаника и зоологија. Нуш. јестаствбничар м заст. онај који проучава природу, биолог, природописац. — Али јестаственичар, који испитује најближе узроке појава и законе . . . наилази свуда у природи дуализам. О 1875. јестаство с рус. заст. природа, све ствари и појаве које се тичу природе. јествен, -а, -о индив. в. јестив. — Она се уопће више хранила мирисима него јественим супстанцама. Крл. јественнк м јеловник. — И сједне до мене, узе разабирати јественик. Шен. јествина ж јело, храна. — Ашчија . . . му изнесе све разне јествине. О-А. Јествионица ж индив. в. благоваоница. Бен. Рј. јбсте «. јест. јбстество с рус. заст. основно својство чега, оно што је битно, главно. — Иди ти, брајко, у перечаре . . . немаш ти јестества за овај посао. Срем. јести, јбдем (импф. јбђах; аор. јбдох, 2. и 3. л. ј§де; имп. јбди; прил. сад. јбдући; прил. пр. (пб)једавши; р. прид. јбо, јбла; трп. прид. јбден) несврш. 1. жвакати и гутати јело, хранити се. — Шиме је сједио у вагон-ресторану, полагано јео свој ручак. Бег. 2. а. гристи, уједати, боцкати (р ннсекти-

ЈЕСТИВ — ЈЕТРА ма). — А мене су целе ноћи јеле вашке. Јак. б. дражити, штипати, угризати. — У собу . . . ударало је са свих страна неко бело светло које га је као луг оштро јело за саме зенице. ЛМС 1949. фиг. И опет је сумпорни блијесак изненађења и сумње пресјекао душу гомиле [рудара]. И почео је . . . јести и штипати и разједати. Цес. А. 3. нагризати, изједати, уништавати. — Рђа једе гвожђе. Бак. Реч. фиг. Последњих дана је ћутала стално живећи неким својим животом који је јео, па је бивала све блеђа и слабија. Рист. Било је неколико трговина мјешовите робе које су конкуренцијом једна другу јеле, док најзад најјача није појела све. Вуј. 4. фиг. а. подривајући, подлокавајући односити.— Морава одиста »једе« плодну зе;иљу која може да даје и две жетве годишње. Пол. 1958. б. трошити (снагу, новац и сл.). — Напињу се жиле, пуцају крста . . . и напор једе снагу. Кос. Лијепо покућство, гравире, увез књига једу његова средства. Уј. в. гристи, мучити, пећи. — Нећу да ме савест једе . . . нека ради шта хоће. Сек. Тебе бриге једу . . . Тежак је твој живот. Ћос. Д. фиг. Пјесниково ГКрањчевићево] срце напола је у свијету, а пола тек у њему. Оно једе само себе у трзавици вјечној. Марј. М. 5. фиг. примати, добивати, односити, обилато се наплаћиеати. — Кад ћеш по закону, гонићемо се . . . Па нека једу адвокати, родила је година. Ћип. 6. в. гутати (4): ~ речи. Бак. Реч. Изр. ~ туђи крух, хлеб, ~ хлеб с туђих руку, ~ хлеб туђим зубима, — хлеб на туђе зубе живети на туђи рачун; ~ чију муку живети од туђега рада; ~ г о р а к крух, хлеб тешко живети; ~ к р в а в крух, хлеб боритисе,ратовати; ~ в о ј н и ч к и крух, хлеб служити у војсци; ~ крух, хлеб у зноју лица мучити се радећи и заслужујући; ~ с киме со и хлеб живети у слози и пријатељству; ~ врућу кашу налазити сеу опасној и тешкој ситуацији; ~ ж е р а в к у мучитисе; ~ крух, хлеб из многих п е ћ и проћи многе земље, крајеве, потуцати се; — лудих гљива лудити; ~ в е л и к о м ж л и ц о м , к а ш и к о м добро живети; частити се, гостити се; ~ в е к коме трајно љутити кога, не давати му мира; ~ в е к с киме љутитисе, мучити се с ким читавог живота; ~ боја бити бијен. — Бићу твоја макар јела боја. Леск. М.; ~ коме из руке бити покоран коме; не ј е д е ти хлеба! не тиче тесе; лези, хлебе, да те једем посл. каже се за онога који без рада и труда жели само да ужива. ~ се 1. трошити се. 2.једити се, гристи се, љутити се. — Бријач се јео да му је све жуч кипјела. Шен. Ханума [се] у себи јела и прегризала. О-А. 3. опадати; нестајати (о Месецу). — Неће ништа бити, баћа . . .

601

Месец се једе. Моск. Једеш се као месец за сваку ситницу. Вас. јестпв, -а, -о који је за јело, који се може ;ести: ~ уље, јестиви производи. јбстиван, -вна, -вно в. јестив. — Јестивном уљу одређене су цене код произвођача. Пол. 1944. јестиво с а. јело. — Стави на стол по избор фина јестива. Шен. Ми сами себи гоховимо јестиво. Нед. б. живежне, животне намирнице, храна. — Крене ону голему сандучину . . . пак је од врха до дна накрца јабукама, медом . . . и другим јестивом. Јурк. јестивост, -ости ж стање онога што је јестиво. — У старијем лишћу зна се нагомилати толико кристала да изгуби јестивост. Бот. јбстојска ж заст. покр. јело, храна. — Почео сам узимати таин и јемек по девет или десет јестојска. Маж. М. ј&су 3. л. мн. през. помоћног глагола бити. јетарни, -а, -б који се односи на јетру. Бен. Рј. ј&тим м тур. покр. дете безједног или без оба родитеља, сироче. — Ама, добар си чоече, нису ово паре; ово су . . . шарена ћагета за јетиме, за дјецу да се играју слика. Марк. М. јеткаље с гл. им. од јеткати. — Пролазе године дуге и мучне самоће . . . покуси и јеткања киселинама. Бат. јбткати, -ам несврш. дем. према јести. 1. мало-помало јести, грискати. — Након сахране . . . су сви удобно сједили у крчми . . . јеткајући слаткише. Креш. 2. изједати, нагризати, разгризати хемијски. В. пр. уз гл. им. јеткање. јетко и јетко прил. 1. лутито, с једом, незадоеољно. — Јадник мрдну јетко раменима и мораде да се утеши шунком. Петр. В. 2. огорчено, пакосно, заједљиво, жучно. — Све ти се друго није чинило шалом, већ баш ово — рече понешто јетко учитељ. Јурк. Устају [робијаши] послије сна . . . орни за свађу. Неки се препиру ни због чега, дуго и јетко. Чол. 3. оштро, продорно. — Јетко мирише оштра и ријетка трава. Донч. Само окови су звецкали ситно и јеткије него икад. Лал. јеткост, -ости ж својство, особина онога којијеједак и онога што је јетко. јетра, јетара с мн. и јетра ж унутрашњи орган, жлезда јајасто? облика у чоеека и животиње која излучује жуч и врши низ најважнијих процеса који су у вези са разменом твари, материје у организму, црна џигерица. — Срце му не ваља, јетра пропада, а живци не слушају. Лап. Била је јуха с вал>ушцима од јетара. Јоике.

602

ЈЕТРАВОСТ — ЈЕЦАЊЕ

Изр. иде ми на јстра не подносим га; јетра изјести(коме) многоизмучити(кога); з н а т и кога до јетре темељито, добро познавати кога. — Ма знам их до јетре. Ж 1955. јетравбст, -ости ж мед. болест плућа у којој плућно ткиво постаје слично јетреном ткиву ћера11за110. Бен. Рј. јбтраст, -а, -о налик на јетру. Бен. Рј. >». јетрва и јбтрва ж жена мужева брата. — И јетрва јетрву испрати до пол пута. Коз. Ј. Волела је да се кити и негује, а то су њене јетрве и остале снахе гледале са чуђењем и осудом. Андр. И. јетрвин и јетрвин, -а, -о који припада јетрви: ~ син. јетрвић и јетрвић жјетрвин син. Бен. Рј. Јетрвица и јетрвица ж дем. од јетрва. јетрвичина и јетрвичина ж кћијетрвина. Бен. Рј. ј&тренаст, -а, -о који је боје као јетра: јетренасте пеге (на лицу). јбтрепи, -ГЈ -б који припада јетри, који се односи на јетру: јетрене станице, ћелије, ~ уље, ~ болесник. ј&треница и јетреница ж 1. кобасица од свињских јетара, џигерњача. — Али овако је ипак боље, јер би иначе градски начелник можда купио себи за те новце јетреницу за доручак. Јонке. 2. мед. јетрена марамица. Бак. Реч. 3. бот. врапа биљке из пор. маховина. Бак. Реч. јбтреннчни, -а, -6 в. јетрени. — А јетренични надјев . . . мирисао је на папар, маст и јетра. Јонке. ј&гренка ж бот. врста шумарице с плавим цветовима Апетопе ћераЉа. — Поглед му је био пун ведрине: цвијет јетренке обасјан сунцем. Крл. јетр&њак, -ака м зоол. врста цревне глисте В181ота ћера11сшп. Бен. Рј. јетрењаче ж мн. бот. родови маховина који успевају на влажним местима (рко бунара, извора и сл.) Нера11сае. Свезн. 1

јетрица и јетрица ж 1. дем. од јетра. 2. бот. «. бадра. Сим. Реч. 2

јетрнца с мн. јело припремљеио одјетара. — Тек је десет сати прије подне, заудара отужно на паприкаш, на пирјана јетрица и на филеке. Донч. јетрАчавост, -ости ж мед. в. јетравост. Бен. Рј. јетрњак, -ака м бот. в. рањеник. Бен. Рј. јетрњи, -а, -е в. јетрени. — Из њихових [бакаларових] јетра циједе врло љековито јетрње уље. Финк.

јетрбболан и јетроболан, -лна, -лно који болује од јетре. Р-К Реч. јетрббоља ж мед. болест јетара, јетре. Р-К Реч. ј&ћим м тур. покр. в. хећим. — Што је од онога јабанца јећима, лијечи ли још по народу? Љуб. ј&фтимба ж = јевтимба. — Одређена је јефтимба за набавку још 12 вагона кукуруза. Обз. 1932. јбфтин, -а, -о = јевтин. — Биле су то кратке ноге у чакширама од јефтиног платна. Лал. Никад нисам мислио да је на селу живот тако јефтин. Нех. Држава [се] мора побринути да се земљорадницима осигура јефтин кредит. Мј. 1926. Из ње [духовитости С. Сремца] излази мешавина суптилне ироније . . . и каткад јефтине комике. Ж 1955. Глава је овдје [у овом селу] јефтина! Пав. Није се противио тако јефтиној слави. Креш. јбфтино прил. = јевтино. — Они казаше да би нас јефтино пребацили [чамцем преко Саве]. Маж. М. Лиферовао је канцеларијски материјал јефтиније него иједан лиферант. Срем. Јефтино [се] домогао намјесништва. Вел. јефтипбћа ж = јевтиноћа: ~ радне снаге, ~ робе. Јехбва м јеврејски нази« за бога. јехова ж бот. покр. в. јоха. Бен. Рј. , ј&хтика ж покр. в. јектика. Рј. А. јбхтичав, -а, -о в. јектичав. — Кудила [сам] моју комшику . . . да је јехтичава. Ћоп. Јехуднја м тур. Жидое. — Видите ли ви, људи, шта овај Хитлер чини од јадних Јехудија? Андр. И. јецав, -а, -о 1. стчан јецају, дрхтав, испрекидан (р гласу). — Дотрчала Драга . . . из шуме, разрогачених очију и јецава гласа од страха. Гор. фиг. Он је вечерас тужан и јецав као цитра. Бег. 2. који тешко говори, који у говору запиње језиком, који муца: ~ дете. — Остао је јецав послије неке болести у дјетињству. Б 1951. јецавица ж јецање. Рј. А. јецаво прил. јецајући, плачно, тужно. — Ја ти сметам — рекла је јецаво. Вуј. јецај м испрекидан, грчетт плач. — То није био више плач. То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело. Уск. фиг. То жалба није вјетра кроз чемпресе, ни јецај врутка на дну долине. Наз. јецало м и с покр. јецав, муцав чоеек; исп. јецав(2). — Јецалу језик смета. Вук Рј. ј&цан, -ана м ерста свиње која споро дебља, а може живети о слабој храни. Вук Рј. ј&цање с гл. им. од јецати.

Ј Е Ц А Т И — ЈЕШАН ј&цати, -5м несврш. 1. испрекидано, пригушено, грчевито плакати. — Лежала је непомична на свом кревету слушајући како Цвета јеца . . . па је и њу захватила језа. Рист. фиг. Сам Еол ми је харфу дб да сваким ћухом јеца. Крањч. С. 2. фиг. производити испрекидани шум попут јецања. — Шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући секунде. Вас. Све околом спава, тек жубор потока тишину пресеца, и капање росе што у ноћи јеца. Марк. Д. 3. муцати. — Могу ви рећи још и то да више не јецам кад зборим. Б 1951. - - јбцкало м и с покр. онај којијецка. Рј. А. ј&цка&е с гл. им. од јецкати. јецкати, -ам несврш. 1. дем. одјецати. — И мајка и дете јецкају. Радојка га кроз сузе пољуби . . . а оно јецка. Вес. Има л ' у ме снаге? — дјеви срце јецка. Наз. 2. дем. од јечати. — Ђердан звечи, срце јечи; ђердан звецка, срце јецка. Вук Рј. јецнутн, -нем сврш. према јецати. — Позаспали момци тихо као дјеца, тек гдјекоји стаје истиха да јеца, уздахне и јецне. Вел. фиг. Из оближњег села јецну звоно. Десн. јбчам, -чма м бот. ерста жита (употребљава се као људска и сточна храна и у пивар-

603

јбчмен, -а, -о који се односи на јечам, који је начињен од јечма: ~ клас, *—< слама, ~

крух, ~ каша, ~ хлеб.

јечмбнак, -нка м и ј&чменица ж крух, хлеб одјечма. — Па сад она да пријеђе наједанпут у сиротињу . . . да у прољеће јечменка једе. Берт. Узмем комад јечменице, сједнем на праг и гледам. Пец. јечмбнац, -нца м (ген. мн. јечменацЗ) = јечмичак гнојна упала лојне жлезде на иеици очног капка. — Вјерују да се јечменац може чарањем одстранити вршком тупог ножа. Крл. јечменик, -ика м в. јечшнац. Вук Рј. јечм&ниште с = јечмиште поље на којем је посејан или је био посејан јечам. — Снажна радост напуни срца и пренесе се земљом на крумпириштима и јечмеништима. Бен. јечменов, -а, -о покр. в. ј&чмен. — По вечери . . . узме брашна полупшенична, а полујечменова . . . и начини колач. Љуб. јечм&њак, -ака м јечжнак. — Комшија његов . . . не може да скуца ни честита круха, него једе јечмењак. Коз. И. јечмењача ж 1. агр. в. јечмача. — У Шумадији ћете наћи најлепше . . . караманке и јечмењаче. Нед. Почетком љета . . . дјечак ству) Ногдеит за1јуит. пао с крушке јечмењаче и засјекао обрву. јечан, -чна, -чно који има јак јек, који Ћоп. 2. (у атрибутској служби уз именицу одјекује; звучан, звонак. — Устресоше поље кава) јечмена. — Његови ће дотада пржити на јеком гласне свирке јечни бубњи. Њег, угљевљу каву јечмењачу. Божић. Послије је Али у тај час озове се уздухом јечан, сре. . . донијела кафу јечмењачу. Бан. брнаст, анђеоски клик. Драж. Јечмика ж бот. в. маљеница. Сим. Реч. ј€чан>е с гл. им. од јечати. јечмпти, -им несврш. хранити јечмом. ј^чати, -чим несврш. 1. оглашавати се — Пиво пије, а јечми ђогата. НПХ. јаким гласом, одјекивати, разлегати се, орити ј&чмић, -ића м јечмичак. — Гдекада се се. — Кубуре и пјесме јечале су веселим јаве на рубовима капака натеклине — тзв. комшилуцима. Шимун. Доле хуји Неретва, а по брдима . . . јече бацачи. Дед. В. фиг. У јечмићи или чмичци. Батут. јечмичак, -чка м (мн. -чци, ген. ј&чмичапразној нутрињи јечи ми дроб. Наз. 2. пуштати болне гласове, гласом одавати бол, ка) = јечменац. — Досадише ми јечмичци: тек је прошле недеље спао један с десног стењати. — У другом ћошку . . . јечало је ока, а ево сад избио други. Глиш. Бикану је једно болесно дијете. Мил. В. фиг. Вјетар је бубрио . . . јечмичак под капком. Божић. јечао све то тужније. Војн. јечмиште с = јечмениште. — Прође јеч&рма ж тур. = ђечерма део старинске мушке и женске народне ношње, прслук, јелек. покрај жута јечмишта. Сиј. јечно прил. јечећи, болно, тужно. — — Старинско и одијело на њему . . . јечерма Неки сггајни . . . акорд чувствене пјесме . . . са токама и плочама сприједа. Шимун. јечно, болно зазвучи. Драж. Обучена је била у свечано рухо: у финој кошуљи . . . у свиленој јечерми и димијама. ј&џек м тур. заст. јело, храна. — Ти Ћор. приправи господска јеџека. НП Вук. јечермица ж дем. од јечерма. ј^ша ж погрд. покр. храна,јело. — А ти ј^чити, -им несврш. в. јечати. — Десно да платиш осмеро дјеце што су жене побапод насипом иза дрвореда кестена метално циле, миришући твоје јеше. Љуб. је јечила трубља објављујући повечерје. јешан, -шна, -шно 1. похлепан за јелом, Михољ. изјешан, прождрљш. — Био је то неки ужасно јбчмача ж агр. крушка која доспева кад и дрзак, безобразан и јешан мачор. Срем. 2. јечам. Вук Рј. који сеједе. — Орач у бразди јешним крухом јечмен, -ена м покр. в. јечменац. Вук Рј. дише. Кашт. '^џ* •»

604

ЈЕШКА — ЈОГУНЛУК

)Вшка ж тал. покр. мамац за рибу. Бен. Рј. јбвањштак м човек који слави Јовањдан. јбшнбст, -ости ж океља, похлепност за Вук Рј. јелом, апетит. — Поред све зараде . . . јовијалан, -лна, -лно лат. који је веселе остајао [је], због своје немилосрдне јешности, ћуди, доброћудан; друштеен, жовијалан: ~ гладан. Ћос. Б. човек, ~ подсмех, ~ лице. јВдиш м нем. јсдан од немачких дијалеката јовијално прил. на јошјалан начин. — с елементима хебрејског и славенских језика, Потрепта га бећар јовијално по рамену и који се као књижевни језик служи хебрејским смијешећи се оде. Цар Е. Шиме први ступи алфабетом: ~ књижевност. у собу, готово јовијално. Десн. јНдловати, -лујем несврш. индив. произјбвик, -ика м јошик. — Трепти ива на водити висок, извештачен глас. — Учењак . . . ћувику, трепти јова у јовику. Кош. изврсно »јидловаше« као да је њега Абрахам јбвин, -а, -о који припада јови: ~ грана. хтио заклати мјесто овна. Матош. јбвина жјова. — Између цесте и ријеке јКлиш м заст. покр. в. јиће. — За јилиш израсла је јовина. Лал. сам дао све. Нех. јбвљак, -ака м в. јошик. Вук Рј. јинош и јинуш м маџ. покр. в. инош. Јово, -а и -е м = Јова. — Од њега би могао постати добар господски јбвов, -а, -о којије начињен или потиче од слуга, а онда и »јинош«. Ков. А. јове: ~ шума, ~ лишће. јинушки, -а, -б који се односи на јинуше. јбвовнна ж јовово дрво. — Безобзирце — Жиле му се надуле . . . са . . . унутарње журили на север, у удољице које су гостојинушке самопознаје. Ков. А. љубиво мамиле својим густим шумама јНткати, -ам несврш. покр. дем. према јововине и брезе. Моск. јести; исп. јеткати. — Јиткај и пиј најприје, јбг, јбга м човек који живи по систему јоге: а онда причај. Кос. индијски ~ . јиће с покр. јело, храна; исп. иће. — јбга ж санскр. индијст филозофски Не мисле друго него за јиће и спање. Ћип. систем; особита техника помоћу које чоеек ЈНА скраћ. Југославенска народна армија. може потпуно овладати својим телом. ЈНОФ скраћ. Јединствени народноослој&гин, -ина м в. јог. — Стари састављачи бодилачки фронт. . . . јогини, рапсоди, барди нису . . . сами јб и јо узв. покр. в. јао(х). — Јо мене, својеручно ни бележили своје изливе. шта је попу данас! — зачуди се једна жена. Петр. В. Глиш. А јо, човјече! — крикнула преплашена јбгински, -а, -о који се односи на јогит: Криста. Берт. ~ каталептичко стање, ~ пракса. Јоб, Јоба м = Јов мушко име, симбол јбгун, -а, -о тур. покр. в. јогунаст. — стрпљивог патника (према библијском богатом праведнику којије побожно и стрпљиво подно- Журе [момци]. . . на раскрижје, у срце сеоско сио све недаће и искушења у животу): стрп- и збориште јаросне и јогуне младежи. Торд. љиви <~. — Врати љубав овом Јобу. Уј. јбгунаст, -а, -о који неће да се туђој јобовскн, -а, -о који је попут Јоба; фиг. вољи покори, него по својој ради, тврдоглав, пуи патње, тежак, болан. — Пристане на самовољан, обестан; који се често јогуни. — јобовска искушења која га чекају. Комб. И зајунио као јогунасто дијете. Бег. фиг. Оно [јавно мишљење] је каткад . . . јогунасто Јов, Јова м - Јоб: праведни ~ . и тврдоглаво. Нен. Љ. јбва ж бот = јоха дрво из пор. бреза које јбгунасто прил. на јогунаст начин. — расте на влажном тлу А1пи5. — Убрзо дуж Лагашно кораца . . . јогунасто накриви реке зашумеле треперне јове. Рад. Д. главу, па само шиба својим граорастим, Јбва м (вок. Јово) = Јово хип. од Јован. Изр. (хајде) Ј о в о наново све испочетка увијек насмијаним очима. Ивак. (почсти). јогунити се, јогуним се несврш. бити јбва ж тур. покр. кљусе, коњ без господара. јогунаст, показивати своје јогунство, опирати се тврдоглаво и обесно. — Одмах да сте се Вук Рј. измирили . . . Шта? Јогуните се. Срем. јованнмитп, -им несврш. заст. покр. заклињати светим Јованом. — Кумим тебе и јбгуница и јогуница м и ж јогунаста јованимим те. Вук Рј. особа. — Сви су одавно навикли да хоџу сматрају јогуницом и особењаком. Андр. И. Јбвањдан, Јовањдана и Јовања дне м праеославни цркеени празник. јогунлук м тур. јогуност, јогунство. — јдвањски, -а, -о који се односи на Јовањ- У свом јогунлуку . . . каткада ни за живот не дан; ~ мраз. •- »• ч. маре. Коз. Ј. ?, *,,». „ • -««•., *.

ЈОГУНЉИВ — ЈОНИЗИРАТИ јогунљив, -а, -о јогунаст. — Топлина земље . . . и жар усница смириле би у њој оно јогунљиво, копрцљиво. Божић. јогуност, -ости ж и јогунство с особина онога који је јогунаст, обест. — Није се хтела ни осврнути, сувих очију, пуна јогуностк и поноса. Летр. В. Познајем га добро: клепеће све којешта, или из шале или из јогунства. Л-К. јбгурт м тур. млеко укисељено помоћу нарочитог фермента. јод м хем. елеменат из групе халогених елемената. јбдат, -4та м хем. со јодне киселине. јбдид, -ида м хем. спој јода (нарочито с металима): сребрни ~ . јод&зам, -зма м тровање јодом. јодирање с гл. им. од јодирати. јодирати, јодирам сврш. и несврш. (по)мешати с јодом; (пре)мазати јодом. јодлање с гл. им. од јодлати. јодлати, -ам несврш. нем. = јодловати певати на особипг начин, често и нагло прелазећи из прсног регистра у фалсет. — Почели су Тиролци јодлати. Крл. јодповање с гл. им. од јодловати. — Било је то тако страшно јодловање и дречање да су га другови морали одвући од отворених врата. Јонке. јодловати, -лујем несврш. = јодлати. В. пр. уз гл. им. јодловање. јодловски, -а, -о који се односи на јодловање: јодловске попевке. јоднн, -а, -о који се односи најод: ~ тинктура, јодне соли, јодне воде, јодни препарати. јодов, -а, -о који припада јоду: ~ тинктура. јодовбднк и јодоводбник, -ика м хем. спој, једињење јода и водика, водоника. јодовбдичан, -чна, -чно који се односи на јодоеодик: ~ киселина. јбдоформ и јод&форм м хем. 1. органски спој јода, угљика и водика. 2. мед. жут прашак којим се посипају ране и који спречава гнојење. јодоформирати, -брмирам сврш. и несврш. посути, посипати јодоформом. јод-тинктура ж хем. растопина јода у алкохолу. јозефинбзам, -зма м просвећени апсолутизам аустрцјског цара Јосипа II (1780— 1790). јозефинвхтички и јозбфински, -а, -б који се односи на јозефинизам: ~ доба, ~ време. јој узв. 1. изражава јако осећање: бол, страх, жалост, радост, дивљење. — Јој,

605

брате! . . . јекну она и скочи у гроб. Вес. Јој, каква је била Јања! Ад. Јој, ко канда је сам нечишњак у њега унишао! Иеак. 2. изражава претњу: тешко\ — И јој си га души која би у такав час дошла под шегове руке. Шен. јој енкл. облик дат. ж. р. заменице дна. јб-ја узвик којим се заустављају волови упрегнути у кола или плуг. И-Б Рј. јбјкати, -ам несврш. оном. узвшиеати кјојч. — Однекле иза џамије . . . докаса и сам Станко Веселица све јојкајући: — Јој, јој, јој, па ви без мене на ракију! Ћоп. јок прил. тур. не, није, никако. — Ја са судом имам посла — с тобом јок. Глиш. Не дам се ја газити. А јок! Ивак. Изр. ~ вала(ј), ~ хаша покр. не, боже сачувај'. * јокаше с гл. им. од јокати. јокати, јочем несврш. покр. викати, узвикивати »јо«. јбкин, -а, -о само у изразу: ни бога јокина оаги нимало, баш ништа. јоктур м тур. у изразу: ударио ~ у кесу нема ништа. Вук Рј. јбла ж врста спортског чамца. јолдаш, -а и јблдаш, -аша м тур. друг, другар. — Ходи, јолдаш, да пијемо вино! НП Вук. јблпаз м тур. скитница, клатеж. — Брлићу је стављена на расположење десетина . . . кицоша и јолпаза безобзирних. Лал. јблџијам тур. покр. путник; исп. јолдаш. Рј. А. јомужа и јомужа ж покр. свеже помузено млеко; исп. јамужаи јемужа.— Цијела је кућа вошала угодно на . . . пјенушаву јомужу тек отељених крава. Сим. јомужан, -жна, -жно који се прави од јомуже: ~ сир. Вук Рј. јон, јбна м грч. ел. = ион електрично набцјена честица која настаје када атом или група атома прими или изгуби један, два или више електрона: негативан ~ , позитиван ~ , слободни јони. јбнатан м агр. врста сочних и мирисних ••абука. — У њима успијевају од бољих врста [јабука] . . . златна парменка, јонатан. БГ 1. јонвј м в. јон. јонизација ж = ионизација претварање ујоне (неутралних честица); стварање, појава јона (у некој средини). јонизирати, -изирам и јонизовати, -зујем сврш. и несврш. претворити, претваратиујоне;(у)чшшпш водичемелектрицитета она тела која иначе нису водичи, ионизирати.

606

ЈОНОСФЕРА — ЈОХОВИНА

јоносф^ра ж грч. = ионосфера горњи јордамљење с гл. им. од јордамити (се). део атмосфереу коме има у великој меријона и јордамџија м онај који јордами, охол, слободшх електрона. умишљен човек. Вук Рј. 1 јбнски , -а, -5 који се односи на Јонију јорданитп, јорданим несврш. = јорда(покрајину у Грчкој): ~ стил (у архитектури). мити. — Каква ли ће бити свекрва и друге 2 јбнскн , -а, -5 који се односи на јоне. јетрве? . . . Да неће јорданити? . . . Онда се јбпац, -пца м нем. покр. 1. мајмун. 2. поче сама куражити: А што да јордане, што фиг. подвала, смицалица, сплетка. — Иза да се поносе? Вес. тога — мој господине — скрива се некакав јоркшир м енгл. врста свиње која брзо јопац. Крл. расте и добро се тот (према истоименој енјбпет и јбпета прил. покр. в. опет(а). глеској покрајини): бели ~ . јбпвца ж нем. покр. 1. мајџуница. — јоркширац, -рца м свиња јоркширске Превраћала се тако брзо и толико пута око пасмине. колобара да би заиста могао ткогод и посумЈбсип = Јосиф м грч. мушко библијско њати је ли то папига или јопица. Брл. 2. женска особа која се слепо поводи за друшм. — име. Изр. правити се понизни, препоНемогуће је малограђанкама и јопицама добни ~ правити се невин, безазлен. забранити да не фарбају усне. Крл. Јбсипово с католички црквени празник јбпна ж нем. покр. кратки горњи капут; исп. јакна. — Пера . . . пушта Бису услужним {19. III). каваљерима да приме од ње јопну и сунцоЈбсиф м = Јосип. бран. Срем. јбт, јбта м = јота (2) у латиници и ћиријбрга м и ж тур. заст. коњ касач који у лици име сугласника »ј«. један мах диже обе десне или леве ноге. Рј. А. јбта ж грч. 1. име грчког слова »и«. 2. = јбрган м тур. креветски покривач, напу- јот. — Ту професор није допуштао да се њен памуком или вуном и прошивен, поплун: измени ни јота. Марк. Св. атласни ~ . — фиг. Јорганом белог паперја Изр. ни (једне) јоте нимало, ништа. [снегом] закрилила се земља. Чипл. — Не би за монархизам жртвовао ни једне јорганлук м платно које служи као јоте. Нех.; ни за ј оту ни за најмању ситницу, никако. шце у јоргана. Вук Рј. јотација ж грам. јотовање. јорганче, -ета с и јорганчић м дем. од јорган. јдтист(а) м индив. присталица Вука јорганџпја м онај који прави и продаје Ст. Караџића који је у ћирилску азбуку унео јоргане. слово ј (јоту). — Младић, иначе ма како талентиран, ако је био јотиста, тај није јоргбван, -ана и јорговпн м тур. бот. имао протекције код »главнокомандујућих«. грмолика биљка с лепим гроздастим миристм цветовима, обично плаве или беле боје бупп- Глиг. јотовање с гл. им. од јотовати; исп. јотација. јоргованов и јбргованов, -а, -о који припада јорговану: ~ цвет. јотовати се, -ујем се грам. несврш. јбрдам, -ама м тур. охолост, поноситост, променити сеу други глас под утицајем гласај. умишљеност, уображеност. — Ама што се — Јотовани д и т изговараху се такођер као и данас. Јаг. надуо онако од тешка јордама? Где год дође, све ти се он размеће. Глиш. јох узв. покр. в. јао(х). — Јох ти га се мени по другому, тешко бону што му други јордамити, јбрдамим несврш. тур. = јорданити охолити се, шепурити се. — Држа- даду. НПХ. ње [је] имала некако господствено. Није она јоха ж (дат. -хи) бот. = јова: сива или јордамила тим, па да човек рекне: ете, нашла бела ~ А. тсапа; црна ~ А. гошпсШоПа. се вила у чем није била. Вес. [Витомир] каже јохин, -а, -о који припада јохи: јохине својој новој коси: — Јордами ти још мало, гране. јордами. Андр. И. јбхнути се, јбхнем се сврш. покр. по~ се јордамити. — Хаџи Весилага љуби кренути се у великим количинама. — Духне дората у очи, а дорат се јордами. Нам. фиг. силна вјетрушина са запада, јохну се црне Јордами се [вјетар], залијеће се одозгор мрчаве као куле и брегови. Љуб. испод Храстова. Куш. јбхов, -а, -о који је начињен или потиче јордамли прил. тур. охоло, поносито, упето. — Ако видиш да јордамли јаше . . . одјохе: ~ грм3 ~ кора. то је Фочак. Андр. И. • - - л?->. " " -е јоховнна ж јохово дрво. •*

ЈОШ — ЈУВЕЛИР јбш прил. испшче 1. да што не престајеу времену, да траје и у тренутку кад се говори, даје без прекида. — Да, још је ж и в ! Кост. Л. Још ја коње појим, а од крчме заорила нека вика и цика. Вел. 2. а. да се што догодило доста пре времена када се говори. — Опомињем се да сам још у Тршићу као дијете слушао пјесму. НП Вук. Још је Платон појединца подредио држави. Баз. 6. да се што догодило пре него се очекивало или да ће се догодити пре него што би се могло очекивати. — Још у путу . . . појави се с времена на време из воде глава какве фоке. Петр. М. Нисам [га] ни ја [видела] . . . али ћемо [га] сутра видети. — Још сутра? Јакш. Ђ. 3. да се чему што је ту, што постоји, додаје или придруокује нешто друго, да се што наставља, продузкује: к томе, уз то, осим тога, као додатак. — Један дим ЈОШ, једну чашу! Јакш. Ђ. Протегнут ћеш се! — 'Оћу . . . још нешта! Коз. И. 4. (у вези: и још, још и) појачава оно што се додсџе. — О, мани је, молим те, сушта сентименталност! Па је још и заљубљена! Трифк. Стагнација, пропадање, мизерија, и још к томе и домаће бриге! Јонке. 5. у вези с компаративом појачаеа компаратив. — Нови Сад [је] још ближи Београду од Ниша. КН 1958. 6. у вези са суперлативом истиче да има врло мало онога што значи придев супротна значења. — Једнога вечера . . . у том друштву . . . нешто ишло све усиљено и утегнуто. Још највеселији је био апотекар. Срем. 7. истиче да је оно што се додаје супротно ономе чему би се могло надати, ипак. — Каква дупља, још добре пчеле излијећу. Н. посл. Вук. 8. (у вези: и (то) још како) појачава оно што се исказује реченицом. — И Аница је све радила, и то још како! Станк. Нашао сам је међу живима, и то још како живима. Јонке. Изр. није него ~ (што) којешта, којештарије. јбша ж бот. в. јоха. Р-К Реч. јоше с покр. в. јошје. — Кроз башту се . . . може стићи до ријеке и мокрог јоша. Лал. Водим [жену] . . . низ воду, па се упутиЛИЈ МИ, да кажем, и ријека Ибар — он кроз јоше, а ми покрај њега. Сиј. јбшик, -ика м место где расту јохе, јохова шума^јохов гај. — У јошику дренову батину тражити. Н. посл. Вук. јбшика ж бот. в. јоха. — Ђикнула [влага] бујно у грмље, редове јошика и топола. Сим. јбшнков, -а, -о који је од дрва јошике: ~ кориташце. јбшиковина ж е. јоховина. јбшић и јбшић м млада јоха.

607

јбшје с јошик. — Кроз јошје идеш, пијеском меким. Кост. Д. Младић хтједе замаћи у јошје крај друма. Киш. јДшљак, -ака м в. јошик. Вук Рј. јбшт прил. заст. в. још. — Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи. Њег. Изјављујем јошт и то да ћу моја . . . започета дела . . . свету саопштити. Игњ. јбште прил. в. још. — Ма ти си ми . . . јоште јесенас обећао да ћеш ми . . . приповедати. Јакш. Ђ. Небо [се] јоште жари. Леск. Ј. Мало јоште нерођено дете и штене изгледају потпуно једнаки. Нен. Љ. Тек јоште Султанију приупитат морам. Огр. Шта је он могао против људи који су од нашег свијета направили неко чудо, а дало би се у њему јоште како лијепо . . . живјети. Чол. јоштер прил. покр. в. још. — Бивало је пакла и јоштер га бива, султанијо моја! Хар. Прије три до четири вијека бијаше јоштер у самом Дубровнику . . . познато име народно хрватско. Јаг. ЈРМ скраћ. Југослоее ска ратна морнарица. ју и ју (често поновљено) узвик за изражаеање изненађења, чуђења, страха и сл. — Е, време је да се иде! . . . вели поп Спира. — Ју, зар већ! Срем. Једнога дана ње нема кући, десет, једанаест, дванаест,—)у 3 ју, ју — свану лепо, а ње нема. Вас. ју енкл. ак. ж. р. заменице дна; исп. је (употребљава се само после енклитике »је« или испред ње): 6н ју је видео, али: ја сам је видео. јуб&лант м в. јубилар(ац). ' ла.», јуб&лар, -ара и јубвдарац, -рца м човек или установа чији се јубилеј слави, свечар. — Вијећник . . . ће у згодном часу поздравити јубиларце. Вел. јубиларан, -рна, -рно који се односи на јубиларе: ~ годишњица, ~ приредба,~ честитка. јуб&ларка ж женска особа јубилар, свечарица. јуб&леј, -еја м хебр. прослава високе, заокружене годишњице рада неке особе, устаноее или неког догађаја: златни ~ у дијамантни ~ . јуб&лејскн, -а, -б који се односи најубилеје. јуб&лејски прил. као на јубилеју, на начин јубилеја. — Јубилејски скрушени и благонаклони сачуваћемо се једне опасности. Михиз. јув&лир, -ира м нем. мајстор који израђује предмете од племенитог метала и драгог камења; трговац који продаје такве предмете, драгуљар. »«.,..

608

ЈУВЕЛИРСКИ — ЈУГОСЛОВИНСТВО

јувелирски, -а3 -б који се односи најувелире: ~ излог. јувелирство с Јувелирски занат. југ м 1. страна света која је насупрот северу. — Кроз ноћ и влагу дивље се гуске селе југу. Макс. 2. (Југ) јужне земље и народи: борба Југа и Севера у Америци. 3. јужни ветар; исп. југо. — Југови с великим кишама били су престали. Шимун. Дува југ и хуји у буковим шумама. Ћос. Д. фиг. Гдје су југови наше тишине? Кркл. југавац, -авца м зоол. лептир који се и зими види да лети по кући кад дува југ, прудељ Масгое1оз8а 81е11а1агат. Рј. А. југо м и с 1. јужни ветар у јадранском приморју. — Снијега је нестајало, с Велебита се рушило југо. Тур. Дувао је југо . . . море се вал>ало јаче. Јанк. 2. покр. в. југ (/): возити у ~ . југов, -а, -о и југован, -вна, -вно в. јужан (2). — Ноге су пропадале у југов снег. Ћос. Д. Бијаше рано југовно прољеће, изненадно отоплило. Ћоп. југовнна ж Х.јужни ветар. — Дувала је топла југовина. Ранк. Далеко из канала чуо се шум југовине. Новак. фиг. Лоче разгледати и читати наслове [у новинама]: На овој политичкој југовини. . .. Срем. 2. фиг. лак живот, лака зарада, беспосличење. — Нема код мене југовине! На нос ће ти изићи шаран, синко кисели! Дом. југовинил, -ила м хем. скраћ. југословенски поливинил, хемијски путем добијена материја која се производи и прерађује у нашој земљи и употребљава у изради многих ствари широке потрошње. југ&вит, -а, -о пун југовине, јужан (Ј). — Једно спарно југовито поподне дочека дјевојка Франа. Драж. Свану дан југовит, благ. Кош. Југовић м песн. велики јунак; национално свестан човек, спреман да погине за домовину (према нар. песми о девет Југовића). — Шта да радим, утучен рече старац. А рече ли им да их имам деветеро, девет Југовића. Макс. југоврана м подр. присталица југословенске политике у бившој Југославији. — Сад смо показали оним југовранама како се шика. Крл. југозапад и југбзапад м 1. страна измеђујуга и запада (скраћ. ЈЗ). 2. (Југозапад) југозападне земље и народи. југозападни и југбзападни, -а, -о који се налази на југозападу: ~ Африка. југозападњак и југбзападњак м југозападни ветар. југоАсток м 1. страна света међу југом и истоком (скраћ. ЈИ). 2. (Југоисток) југоисточне земље. • - ,„,

југо&сточни, -а, -о који се налази на југоистоку; који долази с југоистока: •—• Европа,

'—• в е т а р .

југо&сточно прил. на југоисток(у). — Палестина сеналази југоисточно од Феникије. Пов. 1. југо&сточ&ак м ветар који дува с југоисточне стране. — Сликовите копрене жена . . . лагацко њише топли југоисточњак. Шов. Југопрес м скраћ. службена установа југословенске владе за давање информација штампи и јавности. Југорас м ист. скраћ. Југословенски раднички синдикати — назив за реакционарну синдикалну организацију којује основала некадашња профашистичка влада краљевине ЈугославиЈе ради сузбијања утицаја комунистичке партије на радничку класу. — Николу су сматрали загриженим присталицом Југораса. Ћос. Д. Југославен, -ена м — Југословен 1. а. југославенски држављанин. б. припадник једног од југославенских народа. 2. присталица политичке идеологије о братству и јединству свих јужних Славена. Југославенка ж (дат. -ки; ген. мн. -ки) женска особа Југославен. југославенски, -а> -5 који се односи на Југославене и Југославију: ~ одбор, ~ влада. југослав«5нство с 1. својство онога који је Југославен. 2. (Југославенство) скуп свих Југославена. Југдславија и Југославија ж држава у југоисточном делу Европе у којој велику већину становништва чине Југославени: Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћ. СФРЈ). југдславски, -а, -о песн. в. југославенски. — Југославска горда кула диже до три силна прста. Шен. Југослбвен, -бна м = Југославен. Југослбвенин м в. Југословен. — Да ли би . . . један Хрват или Југословенин могао да добије Нобелову награду? Уј. Југослбвенка ж (дат. -киј ген. мн. -ки) женска особа Југословен. југослбвенски, -а, -о који се односи на Југословене и Југославију. — Оваква дела стварала [су од Србије] вођу и мученика за југословенску идеју. Јов. Ј. југословбнство с 1. својство онога којије Југословен. — Социјалистичко југословенство је заједнички интерес на бази социјалистичких односа. Комун. 1966. 2. (Југословенство) скуп свих Југословена. Југословинство с заст. в. југославенство.

ЈУДА — Ј У К С Т А П О З И Ц И Ј А Јуда и Јуда м 1. жидовско име. 2. фиг. издајица (према Христову ученику Јуди који је, по Библији, издао свога учитеља). — Јуда сједи међу нама. Крл. 3. (јуда) бот. врста биљке, јудино дрво, рогачица Сегс18 зШ^иазтип. Сим. Реч. јуда&зам, -зма м жидовство, жидовска вера; жидовско схватање, владање. јудаизнрати, -изирам сврш. и несврш. (у)чинити кога Жидовом, (по)жидовити, (по)јеврејити. јудаш, -аша м необ. издајица; исп. Јуда (2). — Гомила . . . провали кордон полицијс . . . да демолира стан тога маџаронскога јудаша. Крл. Јудбјац, -јца м становник Јудеје (једне од покрајина у Палестини); становник Палестине; Жидов уопште. јудиформ м покр. в. јодоформ. — Жене су остале да воњају по јудиформу. Крл. јуд&кат, -ата м лат. правн. праворек, пресуда. — У противном случају теоретски најбоље образложени јудикат могао [би] бити »зитта тшпа«. Мј. 1936. јудпкатура ж лат. правн. правосуђе.

609

јужни, -а, -5 који се односи на југ (1), који се налази на југу од чега. јужно прил. на југу, на јужној страни. јужно- као преи део сложеница означује јужну страну света или да се нешто налази најугу од чега: јужноафричка обала, јужноамеричке државе, јужнодалматинска села, јужноекваторска струја, јужнофранцуски градови, јужнославенски народи. јужшак м 1. чоеек с југа. — И не може бити другачије у нас јужњака. Крањч. С. То је онај тренутак екстазе којој подлежу темпераменти јужњака. Јак. 2.јужни ветар. — К6 бајам што труни цвијеће. . . кад јужњак његовим проструји грањем. Бег. Шума наоколо јежила се под јужњаком. Лал. јужњакиња ж женска особа с југа. јужшачки, -а, -о који се односи најужњаке: ~ начин, ~ темпераменатЈ ~ ћуд, ~ фантазија, ~ шалаЈ ~ порекло, јужњачки градови. јузбаша м тур. ист. заповедник над стотином војника; капетан. — Ми смо тако држали нашег јузбашу и мал што човјек не погину. Мул. Ш и јуј узв. в. јаој. Вук Рј. Јудин и Јудин, -а, -о 1. који припада јујукаше и јујукање с гл. им. одјујукати. Јуди. 2. фиг. издајнички. — И тај је Јудин јујукати, јујучем и јујукатн, јујучем динар крвљу стечен сваки. Домј. Примили несврш. узвикивати »ју, јуч од претераног се да за Јудине паре врше дужност крвника весеља. — Засуче бркове те стаде ђипати и српског народа. Тито. јујукати да се тресао читав овај наш дом. јудол ж цсл. заст. в. долина. •Ков. А. Изр. г р е ш н а (плачевна) ~ в. уз јујукнути, јујукнем и јујукнути, јујукдолина (изр.). — У њој [књизи] . . . списана нем сврш. према јујукати. је и запечаћена судбина свега што живи и ходи по овој грешној и плачевној јудоли. јујушкање с гл. им. од јујушкати. Коч. јујушкати, -ам несврш. јујукати. — јужан, -жна, -жно 1. који се односи на Чујеш . . . како се . . . мушко и женско на све ветар који дува сјуга и уопште на време кад стране купи, па раздрагано кликује и јујутакав ветар дува. — Опазио сам да је и он у шка. Том. оне јужне дане био страшно нервозан. Нех. јука ж бот. врста средњоамеричке текстиДане кошаве смењивали су дани тешког лне биљке с великим белим цветовима Уисса. јужног ветра што од јутра до мрака ваља Сим. Реч. ниске и мутне облаке. Ћос. Б. 2. (одр.) в. јука ж покр. в. јуфка. Бен. Рј. јужни. јукнн, -а, -о који припадајуки. — Усправјужарка ж висока, дебела конопља од ни јукини цватови кб канделабрн сублистали. које се сучу конопци. Р-К Реч. Наз. 1 јужина ж јужни ветар. — Дувала је јукнути, -нем сврш. в. јујукнути. — млака јужина, тресла гранамаЈ облијетала Сељачки сватови јукнуше весело на својим хуком око мрких маслина. Ћип. Оне ријечи узмутише њезину крв као јужина море. Бег. коњима и одлетјеше напријед машући шеширима. Кое. А. јужина 9 ж покр. в. ужина. — 'Ајте јукстапозиција ж лат. положај једне дечки, на јужину! Матош. ствари поред друге (нпр. штампање двају јужинати, -ам несврш. покр. в. ужина- истоврсних текстова једнога уз други ради ти. — Ваља јужинати, вичу. Сим. поређења). — Види се да нису разграничили и разврстали релативну плодност или значејужити (се), јужи (се) безл. несврш. дувати (рјугу); постајати топлије, топитисе, ње једнога или другога писца, те та њихова кравити се под утицајем јужног ветра. — јукстапозиција испада нека врста стилскога дармара. Уј. " ' Напољу је јужило и стене су капале. Вуј. 39 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

610

ЈУКСУК — ЈУНАЧИТИ (СЕ)

јуксук м тур. покр. напрстак, напршњак. истиче, одликује или у друштву привлачи нарочиту пажњу: ~ лакејских соба. — Рј. А. Она ће бити . . . сретна ако њега . . . салонЈЈ>Л м лат. = јули седми месец, српањ. ског јунака . . . узме за мужа. Коз. Ј. 5. покр. јула ж покр. врста народног кола. — а. мушко дете. — Кума јој притрча, диже деНаиграло се . . . и дбре и ј< ле, и мјеста и тенце са земље и викне весело: — Јунак 1 . . . повраћанца. Павл. Војвода! Вес. б. ожењен човек, муж. Вук Рј. јулар, -4ра м покр. в. улар. Вук Рј. в. момак, слуга. И-Б Рј, Изр. гроб незнаног јунака симболичјули м = јул. ки гроб оних који су погинули борећи се у рату јулијански, -а, -б лат. само у изразу: ~ к а л е н д а р (зовесе тако по Јулију Цезару за своју земљу; ~ дана онај који се у чему који гаје први увео) календар који заостаје за прославио, о коме се говори с дивљепем; ~ на језику, на речима хвалиша,хваставац, грегоријанским 13 дана, а употребљава се разметљивац; ~ од ока прави јунак; — данас само у православној цркви. рада почасни назив одликованога за дугојулнјскп, -а, -б = јулски који се односи на трајан и општекористан рад; по и з б о р месец јул(и)\ ~ жега, ~ сунце. ј у н а ц и нар. најбољи јунаци. Изр. јулијска, ј у л с к а р е в о л у ц и ј а јунакиња ж жена јунак. — Ова дјевојка ист. револуција у Француској 1830. г. у којој су народна буржоазија и радништво срушили с пушком о рамену стоји као симбол стотина Луја XVIII и реакционарно племство; Јулиј- наших јунакиња које су пале у овом рату. ске Алпе планински ланац на западу Слове- Дед. В. није; Јулијска крајина ист. назив за јунаков, -а, -о који припада јунаку. Трст, Истру и за онај део тадашње Словеније јунак&вање с гл. им. од јунаковати. и Хрватске који је после првог светског рата јунаковати, -акујем несврш. радити, била анектирала Италија. поступати каојунак. — Без муке је јунаковат јулимбриш м бот. тур. покр. в. ђул-имлако, ма под круном од олова тешко. Њег. бришим. — Одјекнут ће пољупци које си Покојни Милић све мислио како ће му и крао преко зида испод расцвалог јулимсин по времену јунаковати. Шен. бриша. Војн. јунаковић м фам. в. јунак (3). — Еј, јулски, -а, -5 = јулијски. куда ли си отпутовао, тако изненада, мој јума-басма ж тур. = јумбасма ерста јунаковићу. Ков. А. тканине која се обично употребљава за правјунакбродап, -дна, -дно ков. који рађа љење душека. — Доле свилена сукња и јунаке. — У вама грлим сву Хрватску земљу шалваре од јума-басме. Срем. јунакородну! Марк. Ф. јумак, -а и јумак, -^ка м тур. клупко, јунац, -нца м (вок. јунче; ген. мн. јунаца) мали мосур, калем на који се намотава свила, 1. младо мушко говече; млади бик. 2. фиг. златни или сребрни конац. — Приви се Петру непромшиљен, умно ограничен човек. — Само делији каконо свнла јумаку. НП Вук. он могао те је надахнути да тако стар и велик јунац идеш се возати на дјетињим колицима. јумбасма ж = јума-басма. Ков. А. јун м лат. = јуни шести месец, липањ. јуначан, -чна, -чно који ради или појун, -а, -о заст. млад, — У моје доба јуно кад је још весна златна красила цвећем ступа као јунак, храбар, смион, срчан у опасности. — А сада бијаше у најбољој мене. Митр. снази, јуначан и лијеп. Шимун. Збогом, — ј^на ж зоол. покр. врста птице, луња ђаци . . . збогом, децо . . . Будите јуначни МПтоз ГШ1УШ. Бен. Рј. . . . Тако је говорио директор. Ман. јунад ж зб. им. од јуне. јуначење с гл. им. од јуначити (се). јунак, -^ка м (вок. јуначе; мн. -&ци, вок. јуначива м аугм. од јунак. — У »Горј^наци и јунДци) 1. онај који се истиче јунашском вијснцу« ведра и раздрагана јуначина твом, храброшћу, сжлошћу (нарочито у Вук Мићуновић наткриљује болом и јадом рату). — На историјско поприште ступио је . . . нови јунак, пролетаријат, вођа радног растрзаног владику Данила. Прод. народа и његов ударни одред. Зог. 2. главно јуначити, јуначим несврш. чинити кога лице или носилац радње у књижевном делу или јунаком, подстицати на јунаштво, соколити. у казалишном, позоришном комаду. — Успо- — У свето) служби отаџбине своје, речју ређиваше се са јунацима разних романа и их крепи, а делом јуначи. Ил. [Гргај би га биографија. Матош. 3. покр. млад човек, заиста соколио и јуначио био. Шен. младић (особито неожењен). — Не мећите ~ се 1. покашвати се јунаком, бити оке на јунаквЈ јунаци су вјера и невјсра. Јунак. — Кад су дошли насред шуме, најНП Вук. 4. (често ир.) особа која се чиме старији брат, који се дотле јуначио и хра-

ЈУНАЧИЋ — ЈУНЧИЋ брио, осети силан страх. Нуш. 2. разметати с« јунаштвом, хвалисати се. — Лако је вама јуначити се над полумртвим човеком коме сте и руке свезали. Чипл. јуначић м 1. дем. од јунак. 2. хип. дечачић, дечак. — Деца се била сиграла. . . А по неки јуначић избечио сањиве очи . . . па слуша. Ад. јуначица ж покр. «. јунакиња. — фиг. Омлитавила земл>а... и не била јуначица да голо сјеме избаци. Лоп.

611

јунећп, -а, -е који припада јунету или јунади. — Гојан је [јунац] . . . и онако је за око ка' јабука, закон му јунећи! Рад. Д. јувешце, -а и -ета с дем. од јуне. — Јест ми дао капару и још исти дан двадесет круна кад је продао некакво јунешце. Тур. јуни м = јун. Јуниј(е) м заст. в. јун(и). јунијски, -3, -о који се односи на јуниј:

~ припека, ~ вечер.

јуниор м лат. а. млађи (од двојице исјуначки, -а, -о 1. јуначан. — Ту-сам тпог имена). — Петар Петровић јуниор. б. гледао јуначкога Лому како хладнокрвно млађи, најмлађи члан ткога друштва, насвојом ваљаном батеријом разбија густе колоне Турака. Јакш. Ђ. Њега. . . види рочито спортског; супр. сениор. — ЗаврЕнеја гдје редове јуначке ломи. М-И. шен је пети шампионат Југославије у рвању за сениоре и први за јуниоре. Пол. 1958. 2. који је као у јунака, који је онакав какав треба да буде у јунака, какав се пристоји јуниорка ж (дат. -ки; мн. -ки) женска унацима. — Приђе му Милица и пружи особа јуниор (б). — Сениорке и јуниорке му малу пушку: »Ево ти обиљежје јуначко, такмичиле су се на стази од 500 м. Б 1957. илад ускоче!« Мат. Смислио је и за бујуниорскн, -а, -о који се односи на јумидућност: ђубрење . . . руковање газдинско, оре: ~ такмичење. јуначко . . . Кал. јуница ж женско говече које се још није јуначки прил. као јуиак, храбро, срчано, отелило. — Принеси ми јуницу од три госнажно. — Па кад већ мислим да ћу под- дине. Дан. лећи, младост ми шапне: јуначки стој! јуничин, -а, -о који припада јуници. Змај. А он зграби лонац објеручке, п а . . . јункер м нем. 1. у биешој Пруској плејош већом вјештином потегне јуначки. Вел. Изр. по ј у н а ч к и јуначки, на јуначку, мићземљопоседник; представник немачке завојевачке политике: пруски јункери. 2. питомац као јунаци. — Боцкали смо се по јуначки. јункерског училишта (војне академије) у царВојн. ској Русији. јуначно прил. заст. в. јуначки. — Али јупкерски, -5, -5 који се односи на јунсудбина јарац — и ја се склоним да је отркере: ~ каста, ~ униформа. пим мушки и јуначно. М 1867. јункерство с I. особина онога који је јуначност, -ости ж својство, особина онога који је јуначан. — Он је у његовој јункер. 2. скуп јункера. — Задатак државе види у остварењу власти јункерства. ПИФ. [Васе Решпекта] јуначности и мужевности јункерчић м дем. од јункер. — Балтиградио лик Сентандрејца Србенде, одгојечки јункерчић шљивар, револуцијом проног у народној поезији. Глиг. тјеран из родног краја. НК 1964. јунаштво и јунаштво с 1. особина јунонскн, -а, -о који је као у Јуноне онога који је јунак. — У грудима смете им (римске богиње женствености), бујан, стасит; срце, јунаштво им оде све и жестина. М-И. узвишен, величанствен: ~ леђа, ~ лепота, [Рат] јс открио . . . стоицизам и јунаштво јунонски облици. жене. Зог. 2. јуначко дело. — Само је њејуност, -ости ж цсл. заст. младост. — говој храбрости и срећи било могуће изСве ћемо дати за љубимују Доситијеву јувести ово јунаштво. Крањч. Стј. ност. Дом. јунга ж тур. = јуњга стара мера за јунош(а) м цсл. заст. младић. — Пију масло (подруг оке, ока и по). — Баба Алка вино два јуноша м л а д а . . . један јунош . . . је знала да донесе кући . . . јунгу масла Краљевићу Марко. НП Вук. Све ће тај у јаглуку. Марк. М. јуноша опјевати једнаким жаром и вјештиј^не, -ета и јунета с 1. младо говече незре- вом. Матош. ло за расплод. — Куд је отишло јуне, нек' јунски, -5, -б који се односи на меацјун: иде и уже. Н. посл. Вук. Дјсца јој трче ~ испитни рок. шором као млада јунад. Кос. 2. фиг. јунац јунчев, -а, -о који припада јунцу: ~ (2). — Једно новинарско јуне. Матош. [Ба- кожа. таљонски летописац] би морао бити човек јунч(и)ји, -а, -4 који се тиче јунаца. интелигентан, а не тек онако нека волина или неко јуне. Вин. »- „ - \ јунчић м дем. од јунац. ,«« 39*

612

ЈУЊГА — Ј У Р И Т И

ју&га ж = јунга. — Тршићани давали су му [читлуксахибији]. . . на кућу по јуњгу масла. И-Б Рј. јупа ж нем. капут, јелек, зобун, хаљетак. Бен. Рј. јупица ж дем. од јупа. јупитерски, -а, -о који се односи на Јупитгра, који је као у Јупитера, достојанствен: — држање, ~ власт. јупка ж покр. в. јуфка. Вук Рј. јур прил. заст. еећ. — Велики стол бијаше јур прострт. Леск. Ј. јура ж геол. друга периода мезозојске ере {према имену горја на граници Швајцарске и Француске). јурасор, -ора м лат. заст. помоћник сучев, судијин. — Ја велики судац, а ти мој јурасор. Ђал. јурат, -&та м лат. студент права, правник; исп. јурист. — Краљевски га персонал умах узео за свога јурата. Ђал. Као син богатог трговца учио је »за јурата« у Пожуну. Петр. В. јуратош м заст. лат.-маџ. = јуратуш в. јурат. — Господа јуратоши . . . отишли једноставно у . . . какову гостиону. Кос. јуратошкн, -а, -5 који се односи на јуратоше. јуратовати, -тујем несврш. заст. службовати, радити као јурат, правник, вршити правничку службу. — Јуратовао је двије године у Осијеку. Томић. јуратуш м = јуратош. — Пуховец је видио да се даде умније разговарати с његовом Регином него с многим младим јуратушом из уреда. Новак. јуратушки, -а, -5 који се односи на јуратуше. јурба ж заст. јурњаеа. — До њега јурба господе и госпођа . . . по свима собама. Јурк. јурве прил. заст. в. јур. — Трећи се јурве јављају пијетли. Матош.

јурбднчки, -а, -о лат. правни, правнички: ~ факултет, јуридичка скрипта, јуридичке књиге. јурвдички прил. на јуридички начин, праено. — То можда и није јуридички допуштено, али ми живимо у изузетном, великом времену. Кол. јурија ж покр. \.Јурњава, јурење, трчање, терање. — Дабоме, хоће човјек у војску! . . . То овако, тек са сокака, па хајд у касарну, да час пре одслужи, као да је овде нека јурија. Дом. 2. место где се јури, трчи, игра. — И тако једнога дана на дорћолској јурији освану нова новцата »Фабрика обуће«. Ћос. Б. јурнсдбкција ж лат. судска надлежност, право суђења: имати јурисдикцију, пренети јурисдикцију на кога. јуриспрудбнцнја ж лат. правна знаност, наука о праву; судска пракса. — Јуриспруденција покаткад признаје да јавно службом може управљати и приватна организација. Арх. 1954. јурнст(а) м лат. 1. студент права. — Кречар је имао већ сина јуристу. Игњ. Корнел је чак као јурист доносио кући све љепша и љепша »гебИшшша«. Ђал. 2. стручњак у правној знаности, науци, зналац закона, правник. — Старчевић није био јуриста по звању. Нех. Адвокат је устао . . . У магистралној пози реномираног јуристе . . . рекао је . . . Вучо. јуристерај, -аја м нем. варв. праео као наука и у практичној примени. — Ја не разумијем много од тог вашег јуристераја. Крл. јурвхтика ж познавање права и еештина у примени права. — Јелена је, не успјевши да га [свога брата] измијени, дигла од њега руке3 препустила га јуристици свога мужа. Цес. А. јур&стичкн, -а, -о правнички: јуристички докази, ~ особа, ~ схватање, јуристичке студије.

јурнти, јурим несврш. 1. непрел. а. врло брзо се кретати, трчати, летети, б*жати. — фиг. Сто основа јурило је мојим мозгом. Новак. У мислима јуре слике прошлости и будућности. Чипл. б. брзо и непријурдисати, -ишем несврш. тур. јури- метно пролазити (р времену и ономе што се шати, наваљивати. — Онамо је Љубиш у времену догађа). — Вријеме је јурило у јурдисао голим н о ж е м . . . кроз средину неповрат недохитним летом. Ков. А. в. брзо смрвљених душмана. Јакш. Ђ. [Кинези] прелазити с предмета на предмет (о очима, засукаше рукаве да јурдишу на нас. Дов. погледу). — По калдрми јури севак из црних зеница. Каш. г. брзо пролазити нокајуре прил. заст. е. јур. зујући се само на час (као кад се лети). — јуревика ж бот. покр. врста смрче, три- А с другу страну брда јурила је цеста стршља. — У јуревике лист је с а м а ц . . . и од ма и вијугава као горски поток. Нам. 2. ње се вршве плету. Павл. прел. (кога или што) брзо и без прекида ићи за ким или чим, гонити, прогонити, вијати Јурење с гл. им. од јурити (се). јургет м и јургета ж тур. дугуљаста тиквица, обично се једе пуњена самлевеним месом Сисипгпз Пехиозиз. Сим. Реч.

ЈУРИШ — ЈУРЦАТИ (СЕ)

613

(кога). — Родиће се дете које ће . . . кад јурјбвка ж бот. врста печурке ТпсћоЈосе замомчи да јури девојке по врбацима. т а Оеог§д. Сим. Реч. Ћос. Д. фиг. Мој ме балкон јурио, прогоЈурјево с католички црквени празник св. нио. Матош. Јурја. Изр. ~ в е т а р брзо, некорисно, бесмиИзр. добит ћ е ш на ~ нећеш добити слено, напразно радити што\ ~ (као) бсз никада. г л а в е збуњено, сметено радити> поступати. јурмнцом прил. покр. законито, по пра~ се уз. повр. гонити се, натеривати се, безуспешно ићи један за другим. — Сад, ву, тврдо (да се не може поништити). — Лакомац пружи још по дуката и припита: комисија се јури једно месец дана, али нај»Је ли јурмицом и без откупа?« Љуб. после се састане. Нуш. јурница ж бот. лековита биљка с перјуриш м тур. навала, нападај војске трком на непријатељску војску или на не- јастим листовима и плавим цветовима Ропријатељски утврђени положај. — Они су 1етопшт соеги1еит. Сим. Реч. јурно прил. индив. јурећи, журно. — . . . ишли пред нама са исуканим сабљама, Како ћеш [срце] стегнути оне валове што на јуриш. Чол. Црни [играч с црним фи. . . у збуњен мозак јурно продиру ? Јакш. Ђ. гурама] продужујс јуриш. Шах 1. Изр. писати на ~ писати брзо, на~ јурнути, јурнем сврш. 1. сврш. према гло, без размишљања; освојити чије срцс јурити. 2. (на кога) бацити се, навалити, на ~ предобити кога брзо, на први поглед. устремити се. — И једни на друге јурну каконо вуци. М-И. 3. фиг. брзо, нагло јуршпавати, -јццавам несврш. и уч. в. јуришати. — А ви јуришите више но ући у великој количини, одлетети. — Отварају се врата и споља топла јара и млаз што стс икад јуришавали у ваш живот. свстлости нагло јурну са женом која уноси Миљ. јело. Макс. јур&шање с гл. им. од јуришати. Изр. јурнула му к р в у г л а в у поцреејур&шати, -ам несврш. 1. чинити јунио је од узбуђења. риш, ићи на јуриш. — Како су Црногорке јурњава ж 1. јурење, трчање, трка; јуришале на Бугојно, на Купрес! Много их одвећ брзо кретање. — И поче изнова бије изгинуло. Дед. В. 2. фиг. упорно наваљијесна јурњава око бунара. Андр. И. Ритам вати на кога речима. — У сабору су . . . вагонских точкова, јурњава телеграфских жестоко на н> јуришали. Шен. 3. спорт. ступова . . . све је . . . дочаравало вожњу. оштро наваљивати. — Приликом хватања Кол. фиг. На пропланку неба указао се треба . . . јуришати на лопту. Рук. месец и за час сео на црквени торањ да јурАшач, -4ча м «. јуришшк. Р-К Реч. се одмори од јурњаве с облацима. Поп. Ј. 2. било какав посао који захтева брзину^ јуришнти, јуришим и јуришити, -им •журбу, хитњу, трчкарање. — [Дежурном сврш. учинити јуриш, навалити. — Ја и ађутанту] је ова непрестана јурњава по Јовица дочекаћемо их [Турке] и збунити, Босни прво четовање и прво ратно крштеа ви одостраг јуришите. Вес. фиг. Болест ње. Јевт. 3. гурњава, гужва, метеж, неред. која никог од путника није поштедела . . . не смеде ни јуришити на њега. Ат. — Кад су честите даме унишле у . . . двориште, изненадила их . . . страховита лупа јур&шлија м «. јуришник. — На глави и јурњава. Кол. му је капа четничких јуришлија. Лал. јурбдив, -а, -о рус. луду ћакнут од ројурбшлиЈски, -а, -5 који се односи на ђта. — Удовица довела младу сестру, јуришлије: ~ капа. сеоску јуродиву богомољоку, и јуродива чува јуришнп, -а, -о који се односи на јуриш: ~ батаљон, ~ чета, ~ колона, ~ авијација. двоје дјеце, а здрава служи. Сек. јурддивац, -ивца м онај који је јуродив. јурпшнпк м онај који јуриша, који иде на јуриш. — Неће бити домобрани, него јурски, -а, -о геол. који се односи на јуру: јуришници и навалници. Крл. — доба, ~ формација. јурнишо прил. као на јуриш. — У нејурум и јурун тур. покр. узвик за покој . . . сумахниталости јуришно искочи из (дс)тицање: навали\ удри\ — И турске се нагужване свјетине. Боокић. хоџе осјстиле, па дрекнуше салавата [блајуришнути, јуришнем и јуришнути, гослова] свога, па отале јурум на ђауре. Март. -нем сврш. полетети на јуриш, учинити јуриш. — Па јуришну на свога такмаца. јурцати, -ам несврш. нар. јурити. — Кост. Л. Лутао је улицама. Јурцао за поворкама. ј^рјевац, -евца м бот. а. пепељуга СћеЋос. Б. поросЈагт аЉит. б. прудник Сћ. ћосгуз. Сим. ~ се проводити се, забављати се; нагаРеч. њати се. — Хоће ђувегију, хоће да се јурца,

614

ЈУС — ЈУТРОШЊИ

а кад је стани-пани, онда: мајко, гдје си? Шуб. Јурцао се затим са Хектором и Дијаном. Ћос. Б. 1 Јус м лат. право, правна знаност. 1 јус м име словима за назале у старословенској азбуци. ЈУС скраћ. југословенски стандард (етикета за југословенске одевне производе, направљене по мери просечног Југословена). јустифицирање с гл. им, од јустифицирати. јустнфицирати, -ицирам сврш. и несврш. (из)вршшпи смртну казну, смакнути, смицати. јустификација ж лат. извршење смртне казне, смакнуће. — Уз записник [о погубљењу Алије Алијагића] је приложена и скица судског дворишта у коме је извршена јустификација. Пол. 1959. јута ж енгл. бот. биљка из пор. липа од чијих се елакана праве вреће, сагови, појаси и сл. Согсћошз сарвикпз. Сим. Реч. јутан, -ана, -ано = јутен којије од јуте: ~ предиво. јутарњи, -а, -б који припада јутру, који бива или се врши ујутро: ~ гимнастика, ~ хаљина, ~ хладовина, ~ маглица, ~ расположење, јутарње новине. јутарњица ж а. јутарња песма. — Горе над њим звонила је шевина јутарњица. Ђал. б. јутарња звезда; исп. јутрашњица. Бен. Рј. в. (у атрибутској служби) јутарња. — Усред гаја . . . гдје се зора јутарњица с бијелим даном рочи. Киш. јутарце, -а и -ета с дем. од јутро. — Цика и весеље од јутарца рана. Вел. јутен, -ена, -ено = јутан: ~ индустрија. јутраст, -а, -о индив. који је попут јутра, свеж, одморан, бодар, крепак. — Они небооки и јутрасти [бикови] иду кроз село, љуљају риком столетне храстове. НИН1959. јутрашн»и, -а, -е в. јутарњи. јутрашњица ж в. јутарњица (б). — Пред тим кипом још га затече звијезда јутрашњица. Шен. јутрен, -а, -о «. јутарњи. — Јутрени поздрав . . . јој увек носи. Радич. Травица спава под бисернии ињем јутренијем. Март. јутрбник, -ика м необ. јутарњи ветар. — Свјеж јутреник гасио је звијезде. Гор. јутрења ж цркв. = јутрење обред и молитве што се у јутро врше у цркви. — Стари свештеник тек свршио јутрењу, па сео . . . пред црквом. Вес. Јутрења је мало прије свршила. Бег. јутрешача и јутрб&ача ж (у атрибутској служби) јутарња. — Испио би своју каву јутрењачу. Крањч. Стј.

јутрење с гл. им. од јутрити (се). јутреље с цркв. = јутрења. — На звонари је заиста ударало старо крње звоно, оно којим се обичнии даном звони на јутрење и вечерње. Чипл. јутрењи, -а, -б в. јутарњи. * " јутрнти (се), југри (се) безл. несврш. свитати, свањиеати (се). — Док се не почне јутрити, ј а . . . не радим. Куш. јутриш, -иша м индив. јутро. — Па нек' весб поцикује, као Шваба крај трајлиша, до белог јутриша. Кош. јутрња ж покр. в. јутрења. — У то је доба јутрњу читао, пред иконом клањао. Љуб. јутрн.5, -а, -б покр. в. јутарњи. — Јутрње звоно кад се гласи, звијезда свака свијетло своје гаси. Прер. јутраица ж (у атрибутској служби) јутарња. — На далеком обзорју синула сјајна као суза — Даница јутрњица. Војн. јутро с (ген. мн. јутара) 1. у најширем смислу: време почетка свитања до пред подне, у ужем смислу: ереме око из.шска сунца: рано ~ , сунчано ~ . — фиг. Силази млађано јутро низ обронак шљунка на жалу. Наз. 2. фиг. а. младост. — Искидани венци стоје . . . и пролете јутро моје3 а подне се тихо спушта. Митр. б. почетак новога доба. — Све су завјесе пале, и све се лажи тале, и свиће ето јутро Откривења. Крл. 3. мера заг површину земље (1600 к«. хвати или 5754 м ). — Тешком муком уредио сам пет јутара . . . винограда. Том. Могао сам лако замислити и тај његов кућерак усред села и јутро-два земље. Б 1958. Изр. добро ~ јушарњи поздрав; му-

дрије (старије) је јутро од вечера

важну одлуку треба оставити за јутро, за сутрашњи дан; од јутра до сутра нар. непрестано, без прекида. — Од јутра до сутра пуштали [би] да им цуре чесме. Дав.; по јутру се дан познаје какав је ко у младости такав ће и остати; с јутра ујутро. — Устао [је] око девет сати с јутра. Новак.; в и д е т и (знати) своје добро јутро ир. упознати, доживети сеоју несрећу. јутром прил. (обично у вези: јутром и вечером) у време јутра. — Јутром нас пусте из затвора. Вил. Шарац вуче трамвај јутром и вечером. Дом. јутрос прил. данас ујутро, овога јутра. — Још јутрос се јавио, јутрос зором. Вес. јутрбска и јутроске прил. покр. в. јутрос. — Јутроске свијет нам цијели открива отајство своје. Наз. јутрошњи, -а, -е који се односи на ово јутро, који је од јутрос, од овога јутра. — И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци. Ранк.

615

ЈУТРОШЊИЦА — ЈУШЊАК јутрош&ица ж 1. јутрошња вода (која је јутрос захваћена и донесена па је хладнија и свежија од јучерашњице или синоћнице). — Дођох амо да умијем лице, да донесем мајци јутрошњице. Радич. 2. (у атрибутској служби) јутрошња. — Ни ^да посркнеш своју капљицу јутрошњицу. Шен. јуф узвик којим се изриче изненађење, престрављеност; иш. уф. — Јуф! — цикну Јула, и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу. Срем. јуфка ж тур. на танке листове развијено тесто за справљање пите. — Праве неку врсту пите која је велика као точак од кола, а савијсна је од тисућу јуфки. Сим. јуфта ж покр. в. јухта. Рј. А. Јуфтар м зоол. тврдокрилац који заудара на јуфту Озтодегта. Бен. Рј. јух узв. в. ју. — То батина теби фали. — Јух, јух — циктала је госпа Ната. Андр. И. јуха ж (дат. јухи, ређс јуси) текуће, течно јело с месом, варивом, тестом и сл., супа, чорба: говеђа -—', прежгана ~ , топла ~ , рибл>а ~ , кокошја ~ , ~ с резанцима. Изр. л о з о в а ~ фиг. вино. — Лозова јуха тоболац опуха. Н. посл. Вук. јуха-хај узвик којим се изражава велика радост. — Јуха-хај, попет ћу се јаблану на грану! Ивак. јухар, -ара м онај који радо и много једе јуху. јухат, -а, -о у чему има много јухе или који даје много јухе, јушан: ~ јело, ~ месо,

~ грожђе.

јухбпија м и ж в. јухар. јухт м и јухта ж холандски нарочита врста меке непромочиве коже: чизме од јухта, мирис јухте. јухтовида ж јухта. — Седло . . . ново новцато с е д л о . . . још увијек мирише савршено свјеже по јухтовини. Крл. јуче(р) прил. 1. уочи дана у који се говори, дан који претходи данашњему дану. — Јучер . . . таман посједасмо за вечеру, а паук се спусти те насред совре. Јакш. Ђ. Твоје данас бит ће сутра јуче. Уј. 2. недавно прошло време. — Јуче везир, данас резил. Н. посл. Вук. Њезин тен . . . сјећа на . . . дјевојче што је јучер оставило затвор каквог строгог женскога института. Новак. Изр. ч о в е к од ~ човек за кога се зна од јуче, који није познат, скоројевић. — Ја сам, да знаш, племић кољеновић, а нисам од јуче. Шуб. јучбрашвече прил. јучер навече. — Умро је јадник јучерањвече. Креш. јучбрањдап м заст. јучерашњи дан. — У један пут . . . дођу гласови иза леђа да

су Турци у јучерањдан преко Мачве отишли у Шабац. Вук. јуч&ра&н, -а, -е = јучерашњи 1. који је од јуче(р), који припада непосредно претходном дану, дану пре данашњега. — Јучерања плаха и кратка кишица спрала сву прашину с лишћа и дрвећа. Срем. Сјети се . . . сцене јучерањега помирења. Крањч. Стј. 2. који припада недаеној, скорој прошлости. — А све је то млађарија, све јучерања дјеца. Мул. 3. који је познат од јучер, за кога се прије није знало, непознат, скорашњи. — Сви смо познати, давнашши . . . Па, као велимо, ти си још скорашњи, јучерањи. Срем. јуч&рашшн, -а, -е = јучераљи. — Не позна се ни траг јучерашње крви. Уј. То су јучерашњи најславнији немачки писци. Нен. Љ. јуч&рашњица ж 1. јучерашњи дан и оно хито сејуче(р) догодило. — [Пробудивши се] не вјеровах јучерашњици. Матош. Ту су Немци око нас. Има да им се осветимо за јучерашњицу. Ћос. Д. 2. недавна, скорашња прошлост. — Домаћа буржоазија. . . је, верна својој јучерашњици. . . одмах капнггулирала. Пиј. 3. јучерашња вода {која је јуче(р) захваћена и донесена). — Свиће . . . Дигла се Ната несана . . . јучерашњицом умила . . . и јутрошњице донела. Кош. јуч&раш&бст, -ости ж оно што карактерише недаену прошлост и сама та прошлост. — Данас није и не може бити јуче, иако је оно из њега изишло, изишло, потирући својом материјалном данашњошћу његову материјалну јучерашњост. Ђил. јучерца прил. покр. в. јуче(р). — Простит ћете ако вам није добра како јучерца. Војн. јучераи, -а, -е заст. в. јучерањи. — Све знам што с е . . . догодило од јучсрњег дана, све потанко. Богд. јушад ж месо у јухи каојело: говеђа ~ , пилећа ~ . Бен. Рј. јушан, -шна, -шно 1. који садрмси много јухе: ~ јело, јушне конзерве. 2. који служи за сркање јухе. — Колико стане на три јушне жлице. Јонке. јушаст, -а, -о «. јушан (1). Рј. А. јушина ж аугм. и пеј. од јуха. јушица ж дем. од јуха. јушка&е с гл. им. од јушкати. јушкати, -5м несврш. «. јујушкати. — Тамо је дјечурлија јушкала и поскакивала. Кол. јушннк м неол. посуда, здела за јуху. Јушњак, -ака м покр. лонац у коме се

кувајуха.

~

,

.

.

, ,.

к к 1 (К) 1. а. веларни безвучни праскави сугласник. б. слово којим се обележава тај глас. 2. (К) скраћ. за круну, новчану јединицу у неким земљама, за краља у шаху, за елемент калиј(ум). к* и ка (пред сугласницима к, г, х редовно, а пред другим гласовима ређе) предл. с речју у дативу означава 1. а. место, предмет, лице према којем је управљено кретање. — Оде к матери у собу. Панд. Лизао је [пламен] к небу високо. Гор. Књкга вуче масу к аутору. Матош. 6. оно чега се неко прихвата. — Одлучио [је] да се врати к злочину чим изађе из казненог завода. Мј. 1926. Старче, сједидер к ручку. М-И. 2. смер, правац у којем се ко или што налази или према чему је што окренуто: према. — Она пружи руку обрнувши главу к прозору. Лаз. Л. Остали [отоци] к истоку леже. М-И. 3. коме је што намењено или усмерено. — Распали у грудима краљичину љубав к Енеји. Марет. Желеоје да . . . устанак у Србији . . . послужи . . . и к ослобођењу и Грчке. Нов. 4. коме се што даје, додаје. — К ономе што се на стр. 21. говори о начелнику . . . додаћу још нешто. Нов. 5. време, рок у коме се нешто догађа, врши. — Удаћу се к јесени. Вук Рј. кабадахија и кабадахија м тур. 1. ист. заменик дахије. — [Дахије су у кнежинама] испостављали своје намеснике кабадахије. Ђорђ. 2. фиг. насилник. — Срески судија . . . изрекао је казне седморици кабадахија, који су изазвали неред и туче на Булевару Револуције. Пол. 1959. кабадахијски и к'бадахијскн, -а, -о који се односи на кабадахије. — Окривљени . . . су кажњени са по педесет дана затвора због изразито дрског и кабадахијског држања и поступка. Пол. 1959. кабадах&лук м тур. насиље. — Путниц и . . . реаговали су на овакав кабадахилук и протестовали. Пол. 1959. кабајет м тур. критца. — Ја ћу силну покупити војску без изуна славна госпо-

дара; а кад буде кабајет теглити, теглиће га Церовић Новица. НП Вук. кабала ж хебр. -жидовска, јеврејска тајна наука о тумачењу знакоеа и бројееа, мистика. — Познајете ли ви жидовску кабалу? Бен. кабапист(а) м онај који се бави кабалистиком. — Он детаљно упознаје грчке и јеврејске мистичаре, тумаче снова и кабалисте. КН 1958. кабал&стика ж наука о кабали, верски мистицизам. — Проучаваше . . . астрологију3 кабалистику и мистицизам. Матош. кабал&стичан, -чна, -чно и кабалистички, -а, -б који се односи на кабалисте и на кабалистику. — Дани имају значења . . . по сасвим кабалистичним својствима. Нех. кабан, -ана м тал. кабаница. — Далматински фратар . . . остаје соко и под фратарским кабаном. Цар М. кабапица и кабаница ж подужи огртач који се носи поврх одела за заштиту од зиме или од кише. — Онај се човјек замота у своју кабаницу, па и он легне на сламу. Брл. фиг. Ноћ је покрила кабаницом поља. Поп. Ј. Изр. к и ш н а ~ огртач од непромочиве

тканине; обрнути кабаницу прећи к противнику; окретати кабаницу према

ветру управљати своје деловање према приликама на своју корист; скројити коме кабаницу осветити се коме. кабаничар и кабапнчар м онај који прави кабанице. — На вратима затече Пелу, Леке кабаничара жену. Срем. кабаничарев и кабаничарев, -а, -о — кабаничаров који припада кабаничару. кабаппчарка и кабаничарка ж жена кабаничарева. — Прошћавајте! — вели Пела кабаничарка. Срем. кабаничаров и кабаничаров, -а, -о = кабаничарев.

617

КАБАНИЧАРСКИ — КАБЛИЦА кабаничарски и кабаничарски, -а, -о који се односи на кабаничаре: ~ мајстор, ~ занат. кабаничина ж аугм. и пеј. од кабаница. — Види човјека . . . у војничкој кабаничини. Тур. кабаничица и кабаиичнца ж дем. од кабаница. кабанчина ж аугм. и пеј. од кабан. — Ево ова кабанчина док се вратим! Ђур. кабао, -бла м а. дрвени или лимени суд за извлачење воде из бунара, за ношење воде и сл., ведро, кофа; овећи суд са два уха, чабар. — Док су . . . дотрчали . . . са чакљама и кабловима воде, кућица је била сва у пламену. Андр. И. б. музлица. — Мати их [овце] дочекивала са каблом да их помузе. Ћор.

Изр. као из кабла

(лије, тече)

јако, у вешким млазевима (лијеу тече). кабардннац, -нца м врста черкеског коња (по покрајини, Кабарди). — Васиљо је можда придржавао узеигије Врангелову кабардинцу. Божић. кабаре ж мн. тур. покр. а. врста женског појаса од кадифе с металним токама. Шкаљ. б. в. точе. Вук Рј. кабаре, -6а и кабарет, -&га м фр. мало забавно казалиште, позориште у коме се уз пиће даје разноврстан програм. кабаретки&а ж кабаретскаужтница. — Сјети се француске кабареткиње и наших севдалинка. Божић. кабаретски, -а, -б који се односи на кабарет: ~ певачица, ~ рецитатор. кабарице и кабарвце ж мн. дем. од кабаре. Р-К Реч.

кабелски, -а, -о који се односи на кабел: ~ веза. кабина ж фр. мала, одвојена просторија за нарочипге сврхе: ~наброду, ~ у купалишту, ~ на дизалици, телефонска ~ . каб&нер, -ера м намештеник у купалишту који се брине за ред у кабинама. — Ту се и крије дубљи смисао ових речи које му . . . кабинер Иван . . . често каже . . . увече код кабине. Андр И. кабАнерка ж женска особа кабинер. кабДнет, -ета м фр. 1. а. радна соба. — Културни се радници повлаче у своје кабинете. Баб. б. службена просторија, канцеларија. — Посетим све министре у њиховим кабинетима. Дом. в . мала или споредна соба. — Послије поноћи повукох се у крајни кабинет. Крањч. С. 2.у научнимустановама и школама просторија у којој се чува какеа збирка и изводе експерименти: физикални ~ , хемијски -—; природословни

-—•. 3. министарско

веће,

министарски савет, влада. — Европски кабинети су сматрали да је распад отоманске империје неизбежан. Гавр.

каб&нетски, -а, -б 1. који се односи на кабинете. 2. који се стеара у кабинету, у канцеларији;'$>нт. којијебез везе саживошом м праксом. — Караџић није био кабинетски човек и научни теоретичар, но практичан радник. Скерл. каб&нетски прил. без еезе са стварним животом. — Толике . . . типове није могуће кабинетски конструисати. ЛМС 1949. кабин&чић м дем. од кабинет (2). — У мом зоолошком кабинечићу . . . могли [сте] видети у спириту неколико рибица из Млаве. Шапч. кабДница ж дем. од кабина. кЗбаст, -а, -о тур. који заузима много кабински, -а, -5 који се односи иа кабине. места, сувише велик, крупан, гломазан, незгра- — То је онај мали црнац, кабински момак. пан. — Предложи да бар ранце остави, ЛМС 1960. тешки су и кабасти. Лал. У жени је све кабл м = кабел. — У СССР-у је истонапукло . . . кобељају јој лабаве кости у времено кроз један кабл обављено 300 кабастом месу. Божић. фиг. Заметнут ћу телефонских разговора. Пол. 1958. кабасто весеље. НПХ. Их, кабасте памети! каблар, -ара м онај који прави каблове. Куш. Вук Рј. кЗбасто прил. гломазно, крупно, големо. кабларев, -а, -о = кабларов који припада — ир. Књегиња је баш зорли, кабасто каблару. учевна жена. Коч. к&бларка ж агр. врстајабуке која сазрева кабезо м врста безалкохолног пића. — поткрај рујна, септембра. Р-К Реч. Код нас се шири производња разних оранкабл&ров, -а, -о = кабларев. жада, кабеза и синалка. Б 1958. кабларски, -а, -5 који се односи на кабк&бел м енгл. = кабл 1. херметички ларе. изолиран електрични вод за подземне и подводне каблина ж аугм. од кабао. линије. — То се . . . не може обавити путем кЗблић м дем. од кабао. — Бутеље сс телефона, радиограма, кабела. Сим. 2. бродски конопац од челичних жица. Бак. Реч. хладе у каблићу с ледсш. Сич. 3. пом. мера за даљгшу (//10 наутичке миле). каблица ж врста кабла. — Дохвати ЕЛЗ. - . - * < пуну каблицу воде. Ћип.

618

КАБЛИЧИЦА — КАВАЛИРШТИНА

кЗбличица ж дем. од ка&лица. кабловскВ, -а, -5 који се односи на каблове:

~ веза, ~ мрежа.

кабл&грам м телеграм послаи подводним каблом. кабљача ж кабао. — Може не само . . . преслицу него и метлу и мотику и кабљачу . . . у руке узети. Кур. каботажа ж шп. мала обална плоеидба. — Промет на мору дијели се . . . на обалну пловидбу или каботажу и на прекоморску пловидбу. ОГ. каббтажни, -а, -о који се односи на каботажу, који се одржава каботажом: <~ трговина. кабриолет м фр. 1. лака кола (рбично са два котача, точка) с једним коњем у запрези и с кожним кровом који се може склопити. — Кола . . . су била нешто осредње између таљига, кабриолета и кочије. Крањч. Стј. 2. тип аутомобилске каросерије са кровом који се може склопити. ЕЛЗ. кабулити, кабулим несврш. тур. а. одобравати, прихватати, усвајати. — Ја сам с њиме разговорио и он све кабули. Ћор, 5. мислити, претпостављати. — Кабулих е су то газде оие куће. Матош. кава ж тур. • = кафа 1. бот. тропска грмолика биљка зрнаста плода СоГГеа агаНса; њезин плод. 2. напитак приређен од пржена кавина плода или његоаа сурогата. — Имамо и каве и шећера. Дом. 3. покр. в. кавана. — Силни Турци из каве иђаху. НП Вук. У исто доба навраћали [су] у Перину каву. ЛМС 1951. Изр. бела ~ пиће начињено од млека помешаног с каеом. кавад м грч. богата женска горња дуга хаљина од свиле или кадифе коју носе муслиманке. — Кћерци даје кавад до пољане. НПХ. Дркће мома, а срце јој куца, отпињу се од кавада пуца. Радич. фиг. Земља наша под зеленим кавадом скрива вечити огњени жар. М 1867. кавада ж тур. црвени патлиџан, рајчица, црвена јабучица. — Нетко се уставио пред башчованима те пробира црвене каваде. О-А. Шима . . . низала млитаво на канафу махуне и зелене каваде за зиму. Радул. кавадић, -ића м дем. од кавад. каваз, -аза м тур. оружник, стражар, жандар; почасии стражар, наоружани пратилац. — Пред вратима [Совјета] свагда је стајао један момак с пиштољем и с ножем за појасом, који се звао каваз, те би јављао кад би ко дошао и рад био унутра ући. Вук. Пођу . . . кавази за њим да мало посмотре камо он то носи. Мамс. М. »..,.-

кавазбаша м тур. заповедник каваза. — Једном приликом организује се у Никшићу турска чета од око двадесет и пет најистакнутијих Турака, на челу с кавазбашсш Дијулијом. Вујач. кавак м тур. топола. — Готово се већ заборавио, [стојећи] у гранама лишајива кавака. Бож. кбвал м тур. 1. врста кратке пушке; исп. кавалија. Вук Рј. 2. сеирала. — Некада су чобани у предвечерје слушали испред бачила сетне мелодије кавала. Пол. 1958. кавала ж зоол. црна морска риба која жит при стеновитом дну, врана Согута тега. Рј. А. кавал&рија ж фр. - каваљерија коњаништво, коњица (род војске). — фиг. Свака чесгица тог његовог оркана зараде . . . испуњава [га] . . . јуришима некакве тешке новчане кавалерије. Вучо. кавалеријскп, -а, -о који се односи на кавалерију: ~ официр, ~ марш. кавалернст(а) м војник који служи у каеалерији, коњаник. — Кавалеристи су се вратили, поскакали с коња. Крл. кавалет м тал. врста лежаја (ногари преко којих су положене даске). — Лсжи он ту сад на свом стјеничаво.м кавалету. Крл. кЗвалпја м тур. врста топа: топ ~ . Вук Рј. кавалир, -ира м тал. = каваљер 1. а. мушкарац који се у женском друштву истиче својим финим еладањем, углађеношћу, духовитошћу. — Наташа . . . смијешећи се преко лепезе разговарала се са својим кавалиром. Крањч. Стј. б. мушкарац који плеше или игра на каквој забави с дамом. — Та блиједа рука још без кавалира. Матош. 2. поштовалац, обожавалац жене, поклоник, удварач, љубавник. — И вн сте као дјевојка одлазили у сумрак кавалирима по новац. Куш. 3. племенит, великодушан, дарежљив мушкарац. — Послије забаве плаћали су кавалири. Бег. 4. носилац каквога одличја: ~ ордена Св. Марка, ~ ордена Александра Невскога. кавалнров, -а, -о који припада кавалиру: ~ рукавица. кавалирски, -а3 -б који се односи на кавалира и каеалире: ~ поступак. кавалирски прил. на кавалирски начин, као кавалир. — Нисте се понашали кавалирски. Нех. кавалирство с и кавалиршгина ж = каваљерство (1) кавалирски поступци. — Ишчекујући је пред црквом, ова му се посљедња мнсао највише и мотала по глави. На своје кавалирство слабо је и мислио. Леск. Ј. Чудне ми кавалирштине, дивне ли

КАВАЛКАДЛ шгеменитости, даривати некога туђом робом. Кол. кавалкада ж фр. свечана поворкајахача. — На цести мртваци јашу у тутњу луђачкс кавалкаде. Крл. Копитс коња су трупкале дижући облак прашине, и цела кавалкада заустави се . . . код суседне батерије. Јак. каваљер, -бра м = кавалир. — Чули сте њену страсну жељу — будимо јој пријатељи и каваљери. Нех. Пред вечер сам ишао кроз публику као раЗочарани каваљер коме се састанак изјаловио. Петр. В. Атињани су велики каваљери . . . не излазе често у кафане, али у друштву су џентлмени. Пол. 1958. Он је кават>ер светога Ђорђа. Мат. каваљ&рија ж -- кавалермја. — Сетио се Русије и стрица . . . генерала каваљерије. Петр. В. каваљ&ријски, -3, -о који се односи на каваљерију: ~ капетан, ~ сабља. каваљбрист(а) м еојник који слунсп у каваљеријн. — Зар није то аксиом да истјерана господа каваљерасте могу обично да буду само џокеји и конобари? Матош. каваљерски, -а, -о који се односи на каваљера и каваљере: ~ гест. каваљерскп прил. на каваљерски начин, као каваљер. — Ситничаво су се цјенкали за лире при куповини, а затим каваљерски и богато чашћавали »савезнике«. Лал. каваљбрство с 1. = кавалирство. — Он је хтео да каваљерством и добротом туче своје противнике. Дом. Хтели смо да се према странцима покажемо каваљери, мислећи у нашем неискуству да је каваљерство обележје западњаштва. Јов. Ј. 2. достојанство, чин носиоца неког одличја, ордена. — Због овога даде Русија Сави Маркову . . . каваљерство светога Ђорђа. Мат. кавана ж = кафана гостионица. каванар, -ара м (инстр. -аром и -арем) = кафанар 1. онај који држи кавану, кавеција. 2. кавански гост. — Трговци, чиновници, официри, занатлијс и остали каванари комешљиво су зурили у праскаву поворку. Божић. кававарев, -а, -о ~ каванаров који припада каванару. каванарпца ж жечска осооа каванар. каванаров, -а, -о — каванарев. каванарски, -а, -о који се односи на каванаре: ~ заннмање. — Затим ћемо наставити уличном и каванарском критиком. Ков. А. каванирати, -анирам несврш. посећивати кавану. — Добро цц није пу.чшо и каванирао. Уј.

— КАВЕЗ

619

каванисатн, -ишем несврш. бити каванар, држати кавану, б&аити се каеанарским послом или занинањем. — И ако му данас Ристо не узме бар двбста динара, онда није достојан да каванише поред царског друма. Рад. Д. каваница ж дем. од кавана. кавански, -а, -о који се односи на каване: ~ дим, ~ прозор, ~ живот, ~ ћаскало, ~ политика, ~ публика. Изр. ~ п о л и т и к а плитка политика, политика која се води у разговорима по каванама; ~ ч о в е к човек који већину слободног времена проводи у кавани; ~ п о л н т и ч а р политичар који аги-пује по каванама, обећавајући иемогуће ствари, неозбиљан политичар. каванџија м е. каванар (/). -— Нит пита тестира у повозника, нит илаћа каванџијк. Павл. каваски, -а, -о који се односи на кавазе:

~ особа.

каватина ж тал. краћа лирска попевка у опери. кавга ж (дат. -ги и -зи; ген. мн. кавга и кавги) тур. 1. свађа, препирка. — Поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга. Ранк. Она два села нису живјела у кавги, ал' се нису нн вољела. Наз. 2. бој, туча. — Душе лш, бит ће опет нове кавге. Бгг. Ја сам сит бојева и кавге са вама, па коме се ратује нека се бије. Вујач. кавгање с гл. им. од кавгатч се. кавгатн се, -ам се несврш. кавжити се. — Неколико глава, савитих у једно клупко што се тргају и кавгају као вјетрови у спиљи Еоловој. Шен. кавгач, -ача м - кавгаџнја и кавгаш онај који замеће кавгу. Бен. Рј. кавгачнчак, -ичка м бот. врста биљке из пор. љутића, жаворњак Пе1рћтшт сопбоНЛа. Р-К Реч. кЗвгаџија м и ж = кавгач. — Познавала га је цела околина као убојицу и кавгаџију. Дом. Научењаци нису кавгаџије. Матош. касгаџнјскн, -а, -о који се односи на кавгаџије: ~ начин. кбвгаџитп се, -им се несврш. свађати се, препирати се, тући се. — А они се непрестано кавгаџили и клали око његова имања. Креи/.

кавгаш, -аша м = кавгач. кавез м тур. = крлетка 1. кућица за птице којој су стране од дрвених или металних решетака. — Кавез за птице, разваљен и пуст, упорно ћути на перону. Ћоп. 2. јаким гвозденим решеткама ограђен простор у коме се држе дивље крволочне животиње: циркуски

620

КАВВЗИЋ — КАВУРКА

~ , лављи ~ . 3. соба у старих муслиманских кавжење с гл. им. од кавжити се. кућа, затворена дрвеним решеткама на прозок а в ж п т и се, -им се несврш. (око чега, рима да се не би видела женска лица у соби. — за што, с ким) имати међу собом кавгу, Јер он љуби Омерово злато, којено је у свађати се. — Међутим је слушала како се кавезу расло. НПХ. 4. фиг. строго контроли- они доље међусобно кавже, у вртлогу псосани простор у коме се ко креће и живи. — вака и грдња. Бег. Кавжили би се за најмању Је ли могуће . . . руска књига. »Основи ситницу. Ђон. лењинизма«. . . зар смете, овде, у фашистичкавжнца ж дем. од кавга. ком кавезу ? Јак. кавијар и кЗвијар м тур. усољена рибља кавезић м дем. од кавез. икра (нарочито од моруне), ајвар. кавејанац, -нца м бот. врста граха. кавив, -а, -о 1. којије од каве: ~ талог, ~ Р-К Реч. конзерва. 2. ко)и је боје као кава. — Лијево кавела ж тал. ерста свирале. — У пољу салон за примање у тешком дамасту, са скупочује се свирка свирала и кавеле. Ћгт. Такову цјеним наслоњачима тамносмеђе кавине свиралу зову у нас кавела, а не врула. боје. Крл. Шимун. кавица ж дем. од каеа. кавеп, -&на, -ено (одр. кавени и кавени) кавка ж покр. в. чавка. Бен. Рј. 1. који је од каее: ~ талог, ~ зрно, ~ конзеркЗвкатн, -вчем несврш. оном. в. каукати. ва. 2. КОЈН служи за спремање и пијење каве: ~ — Кавчу пуре. Том. филџан, ~ МЛИНЈ ~ прибор, ~ шалица. 3који је боје као кава. — Обори главу . . . кавпикање с гл. им. од кавликати. — чешкајући брадом руб кавеног џемпера. Одједном се у павиљону разлеже неко Божић. урликање, кавликање, лајање , . . у павиљон увео неко кучку. Јак. кавеннсање с гл. им. од кавенисати. калликатп, кавличем несврш. оном. кавеннсати, -ишем несврш. пијуцкати каву, забављати се уз каву. — Моја мајка [је] давати, изводити глас та», кавч. В. пр. уз гл. им. кавликање. често са њима кавенисала. Радул. Ллјепио свирачицама банке, тиранисао жену, кавеникавовац, -овца м бот. кавино дрво СоГГеа сао, ракијао. Сим. агаМса. ОГ. кавенка ж шољица каве. — И као што с кавовина ж сурогат каве. — Цикорија више воде и воденица боље меље: тако се за се . . . прерађује . . . у неколико творница првом кавенком и у женских тек точкови кавовина. БГ 1. крену. Јурк. кавблнн,-ина м тал. бот. покр. а. карфиол. кавеносмеђ, -а, -е смеђ као кава. — До Рј. А. ње — један кавеносмеђ Црнац. Бат. кав&пија м и ж мушка или женска особа кав^љак, -ака м 1. суд у коме се кува, која радо пије каву. пече кава. — Уђе у собу ониска старица, кавбточје и кавоточје с неол. место права слика кавењака с капицом. Шов. 2. где се продаје и пије кава. Бен. Рј. каеени млин. к&вра ж тур. спона, петља, заковница. каверпа ж лат. 1. мед. шупљина у ткиву Рј. А. живог органчзма, изазеана туберкулозним кавраисати, -ишем сврш. тур. причврпрпцесом. — Имам отворену каверну. Сим. стити, углавити спонама, заглавити: ~ фиг. Није вријеме да се сад крече каверне страсти. Божић. 2. војн. пећика, спиља, чавао, клинац. Вук Рј. издубина у стени ради заштите од артиљекавран м покр. в. гавран. Бен. Рј. ријске ватре или од бомбардовања. — Они су каврика ж покр. трава којом се храни се сви повукли у ров, каверне, и стиснули стока кад нема сена. Вук Рј. се у влажном мраку. Кал. каоски, -а, -б који се односи на каву: кНвернозан, -зна, -зно који има много кавске жличице, кашичпце. каверна; шупаљ, шупљикав: кавернозни ходкавул, -ула м покр. в. карфиол. — Ове НИЦИЈ кавернозна плућа. кавеџпја м = кафеџија 1. каванар, године нити фажола, нити кавула^ нити гостионичар. — Хисторија [је] у једном пери- купуса — све је жега однила! Војн. оду била домен кавеџија и гостионичара. Уј. кавур и кавурин м покр. в. каур. — 2. онај коЈи приготовљава, кува каеу. Сваку неправду учињену кавурима он је кавеџшпн, -а, -о који припада кавеџији. лако . . . залечио. Срем. кавурптп в. каурити. кавбџнјски, -а, -о КОЈН се односи на кавеџије. • . , , . .,, , ^ . кавурка в. каурка.

К А В У Р М А — КАДАР кавурма ж в. каурма. — Ја пијем белу кафу, али никад без кавурме. Срем. Окријепили смо се шљивовицом и босанском кавурмом. Лал. кавурски, -а, -о в. каурски. кавчине, кавчика ж мн. тур. в. калчине. — А на ноге чизме и кавчине. НП Вук. кавџатп се, -ам се несврш. уз. повр. «. кавжити се. — Увек је готов да се кавџа и да се мири: да се кавџа без битке и да се мири без љубази. Дуч. кавџнти се, -им се несврш. в. кавжити се. — Лакше је с безазленом децом се кавџити него с поквареним људима парничити. Срем. кЗган м монголски титула аварског вође. — Стигоше под водством кагана Бајана на западну обалу Каспијскога мора. Шиш. кад м (лок. каду; мн. кадови) 1. а. ароматички дим који излази из чега што гори. — Дах налик на тамјанов кад. Креш. Берберин . . . га је лијечио . . . кадовима. Андр. И. фиг. Добра дела која понеко чини често су само кад којим гледа да угуши своје прљавштине. Кнеж. Б. б. миришљаво испарење, мирис. — Цвеће пушташс из себе мирис благ, а тихи ветрићи проношаху тај мирисави кад. Шапч. 2. покр. оно чиме се кади; трава којом се дими месо и риба при сушењу. — Јоште не знам горега рибања . . . влага објужила со а окисла кад. Љуб. 3. кађење. Бак. Реч. ц, када прил. и везн. I. прил. 1. а. пита се за време: у које време. — А кад сте ви из Пожеге? Глиш. Како је и кад дошло до расељења оних становника . . . нема податжа. Вујач. б. (поновљено: кад . . . кад) изричедасе што догађа наизменце. — Марија јој крадом односи кад млијека, кад меда у саћу. Донч. Срце му куца кад јаче, кад слабије. Чипл. в. (често у вези с другим прилогом за време) изриче да се што догађа повремено, с времена на време. — У дал>ини се чује кад који пуцањ. Донч. А госпа Пава једва кад завири у собу. Ћип. Не заборави му рећи . . . да сам ријетко кад сусрео таква официра. Јонке. 2. (често поновљено с везником и: кад . . , и кад) истиче да је прошло доста времена: откад. — Ето, кад си доведена, па немаш трбуха. Вес. Кад ми је и кад мајка умрла, па сам с њом био и разговарао се као на јави. Ком. 3. изриче неко неодређено времеу прошлости или будућности: икад. — Да ли си кад у своје најтеже дане мислила . . . да волиш сваки уздах свој ? Мар. Може ли ипак да преболи, да ли ће кад устати ? Каш. 4. гамењује именицу »време«. — Она је имала кад и да ради пољске радове, и да мсси и да чисти. Вес. Нема кад да разговара о пословима. Мул. Није било кад мислити о томе. Крањч. Стј.

1

621

II. везн. стоји на почетку зависних реченица и изриче 1. а. време.— Ја сам ноћас пошб . . . кад су први пијетли запјевали. Бог. б. увјет, услов, погодбу. — Кад се већем мора, нек се копа брже. Змај. Кад би само његови дјед и бака била живи, колико би се радовали! Сим. в. узрок. — Нек ме Мера мртвога целива, кад ме није жива пољубила. НПВук. Кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо. Н. прип. Вук. г. допуштање. — Учиниће што му се свиди, па кад би читав свијет од тога пропао. Лал. д. жељу. — Кад би само и дању овакав био као што ноћу бива! Вук. 2. истиче неочекиваност или изненадност (често у еези са речима: али, ето, оно, тамо). — Није стигла скинути . . . блузу, кад се врата отворе. Крањч. Стј. Не потраје много, кад ето ти кмета. Вес. Ви сте ми донијели наду . . . да ћу се с њом упознати — а кад тамо, ништа од тога. Богд.

Изр. бог те пита ~ , ко зна ~ давно; једва ~ , мало ~ , слабо ~ ретко; ~

б р ж е зар тако брзо; још — неко неодређено времеу прошлости или будућности; ~ било, било ~ кад се пружи прилика, већ једном; ~ год у свако време кад, сваки пут кад, било у које време; <~ му д р а г о било у које време, макар кад; ~ како, к а к о ~једанпут овако, други пут онако; ~ који ретко који; ~ себе одавно, даено. — Тако смо вам ми једаред . . . још кад себе, пре рата, у сталноме кадру, имали у чети једнога пана лајтнанта. Вин.; ма ~ већ једном; у било које време; кад-тад пре или после.

када 1 ж (вок. кадо) 1. хип. од кадуна. — Немој дјецу остављати, кадо! Огр. 2. бот. покр. в. зеленкада. Сим. Реч. када 2 ж 1. суд за купање. — У купаоници га посадише у каду с топлом водом. Јонке. 2. в. каца. — Он је те банке [новчанице] држао у једном . . . лагуму, у кади и у бурету. Игњ. када 3 ж хип. од кадуља. Деан. Рј. кадавер м лат. лешина, стрвина. — фиг. Од првога дана био му је одвратан тај гњили кадавер од човјека. Крл. кадагод прил. в. кадгод. Прав. кадаиф и кадаиф м тур. јело од финих тестених влакана, шећера и масла. — Вејсил . . . пече кадаиф за рамазан. Андр. И. кадано прил. када. — После ноћи кадано се зорица зажари. Радич. каданџика ж кадутца. Вук Рј. кадар 1 , -дра м фр. 1. сва лица обухваћена једном службом, струком, организацијом и сл.: наставни —', научни ~ , судски ~ , партијски ~ . 2. војн. а. обавезна мирнодопска војничка служба, служење еојног рока. — Данас се више не служи кадар под корбачем.

622

2

КАДАР — КАДИЛНИ

2 Вин. б. стални састав војнихјединица {рфицири кадет , -ета м рус. ист. пол. припаднш и подофицири). — То )е време било остављено конституционално-демократске партије (к-д], јсдиницама . . . . које за време мира нису главне странке империјалистичке буржоазије постојале, односно нису имале свог мирно- у царистичкој Русији, којаје после октобарске допског кадра. Лаз. М. 3. део филма који револуције била важан фактор за окуплање камера сними одједном. — Снимио је и послед- контрареволуционарних снага. — Ако ја ни кадар овог филма. Пол. 1957. 4. варв. имам своје мишљење о власти, зар сам ја октр. — Улазећи у кадар огледала његове због тога контрареволуционар ? Кадет ? Моск. усне као да су јој дотакле потиљак. Дав. кадетннца ж кадетска школа. — Пофиг. Писац је продужио роман преко свог тиштени Тодор, одвојен од своје старе првог плана. И кад је већ једном изашао из чете, нашао [се] у . . . ходнику мариборске кадра, он је ударио у . . . уметање и ширење. »кадетнице«. Ћоп. Поп. Ј. кад^тов, -а, -о који припада кадету. Изр. стални ~ мирнодопска војна сила кадетовати, -тујем несврш. бити кадет Једне државе; зелени •—• ист. војници који — Еј, гдје су лијепа времена кад си у Карловсу поткрај првог сеетског рата одбегли из цу кадетовао и враговао! Шен. јединица аустроугарске војске и крили се око својих кућа с оружјем у руци. кадетски, -а, -о који се односи на кадете; ~ школа, ~ униформа, ~ испит. кадар 2 , -дра, -дро тур. који је способан, који може (нешто учинити). — Дорасли сте каднва ж в. кадифа. — Ми смо боси, сабљи и ханџару и кадри сте постајати одрпаниЈ а ту висе одијела од баршуна и храбро на мегдану. Вел. Ноге имам да сам кадиве. Наз. кадар стићи и утећи. Јак. фиг. Она [мјеница] кадиваст, -а, -о в. кадифаст. — Као је кадра да у часу прогута сву моју муку. дуга повила му се кадиваста обрва. Глиш. Пав. кадАвели прид. непром. в. кадифели. — кадар(е) везн. покр. в. кад, када. Кадивели доламицу обукла ти од милине. кадарум и кадарун м агр. врста црнога Јакш. Ђ. грожђа. Р-К Реч. кадДвен, -а, -о в. кадифен. кадаш&и, -а, -е 1. од када, из ког времена. кадАвица ж в. кадифица. — Замирише Вук Рј. 2. стар; давнашњи. — Он насрне на [у башти] кадивица, ђул и босиљак. Јак. ме . . . »Па бог с вама! . . . Окан'те ме се; та кадашња сам ја жена!« — »Па нисам ни ја кадДвли прид. непром. в. кадифли. — младић!« Срем. Памтим ја све то. Кадашњи Обема рукама распуча кадивли јечерму. сам ја зец! Вел. Ком. кадгод прил. казује неодређено време а. кадија м (вок. кадија и кадијо; ген. мн. некад, једноћ. — Ко зна хоће ли њихови кадија) тур. шеријатски судија. — Да је труди кадгод бити од користи! Нен. Љ. б. памети до кадије као од кадије, пуна шака каткад, који пут. — Зашто не свратиш браде. Торд. кадгод до нас? Моск. кадијин, -а, -о који припада кадији. каде прил. и везн. покр. в. кад, када. кадијиннца ж = кадиница кадијина Вук Рј. жена. — Просим ето . . . кадијшшцу. Огр. каденсирати, -енсирам сврш. и несврш. каднјински и кадијски, -3, -б = кадинфр. (из)говорити с каденцом, спуштајући глас ски који се односи на кадије. на крају. — Њезин глас [је] сваку поједину кадвжад(а) прил. 1. од времена до времена, фразу каденсирао у малим спиралама. Бегпонекад, који путп. — Тек кадикад би којом кад&нца ж тал. муз. спуштање гласа на крају. — Прелије га [уздах] муклом каденцом улицом прошла жива душа. О-А. Кадикад се чуо клопот коњских копита. Ћип. 2. на тамбури. Сек. [Исповиједао се] дуго у врло давно. — Кадикад, још у детињству, једноличном тону без каденце. Бег. бујна машта детиња стварала му јс појам о кад&раш, -аша м ист. припадник зеленог тој лепоти после прича старе бакс. Вес. кадра. — Ево . . . уздарје . . . узвикали се кад&кадаш&и, -3, -е који бива кадикад, кадераши машући . . . косама и бодежима. повремен. — Како ти можеш с једног лавца Гор. имаовине, без друге крађе осим дангубице кадерашпца ж женска особа која је помагала зеленом кадру. — Маријана [је] кадикадашње, поштено живети? М 1867. кадилац, -иоца м (ген. мн. кадилаца) пријетила . . . да ће пријавити Еву као 1. онај који кади. И-Б Рј. 2. фиг. ласкавац. кадерашицу. Крл. кадбт1, -бта м фр. питомац војних школа. Бак. Реч. кадилнв, -а, -б *. кадиони. — Гдје је — Пуковнлк је стајао мирно- као ухваћен свети гај и кадилни олтар. М-И. кадет. Андр. И.

КАДИЛО — КАДРИЉА

623

кадило с в. кадионица. — Твоје срце димом. Ћор. 2. димитисе. — Кади се петроосушило се јурвс поодавно у светом диму лејка. Крл. црквених кадила. Том. Жертва ми је та кадифа ж тур. 1. врста меке сеилене милија него уље из кандила и измирна из баршунасте тканине; сам(е)т, баршун. — кадила. Њег. На капију излазе делије, на њима је свила и кад&лук м т>р. ист. 1. управна јединица, кадифа. Вел. фиг. Преде златна жица пјесникова на мекој кадифи његове душе. Марј. М. подручџ једног кадије. — Васиљ је често са 2. бот. — кадифица биљка с кадифастим својом четом крстарио по гатачком кадилуку. цеетом Та^егез егесшз. Сим. Реч. Вујач. 2. кадијско звање. — Обећаваху . . . каднлуке свича који буду на страни Стамкаднфан, -а, -о и кадифан, -фна, -фно була. Шапч. = кадифен 1. који је од кадифе (_Г). — Има каднн, -а, -о в. кадијин. — Донесу кадину више кадифаних јастука. Вел. 2. кадифаст. свједоџбу како је [друг] погинуо. Љуб. — Пут њезина је . . . кадифна као кожица кадбнац, -нца м кадијин службеник. од кајсије. Наз. кадифаст, -а, -о који је као кадифа; исп. Вук Рј. кадифан (2). — Тада су могле да се сагледају кадиница ж = кадијиница. — Склонуше његове велике, црне очи кадифаста сјаја. некако жене беговицу и она сједе у кола Андр. И. фиг. Глас дубок и кадифаст. Уск. заједно с кадиницом. Мул. кад&фелн прид. непром. заст. кадифан. кадински, -а, -о = кадијински. Прав. — У једном боју . . . задобио је дивну сабљу кМдионн, -а, -о који се односи на кађење. с кадифели корицама. Вес. Прав. кад&фен, -а, -о = кадифан. — Поред кадибник, -ика И кадионик м кадионица. сандука . . . био је црн кадифен јастучић. — Кад . . . кадионик испушта посљедње Јое. Ј. Очију нежних, кадифених. Станк. димове . . . он наставља проповијед. Бег. фиг. Стропоштава [се] у празнину спавања, кадибннца и кадпонпца ж метални у љену кадифену угодност. Сим. суд за кађење тамјаном при црквеним обредима. каднфено прил. попут кадифе. — [Ора— Из сребрне кадионипе дими тамјан. ње] се кадифено преливало. Моск. Војн. Узе [поп] кадионицу и поче кадити кад&фица ж бот. = кадифа (2). — По народ. Вес. калдрми цветали су џбунови кадифице. кадпбпичар и кадцоничар м онај који Уск. носи кадионицу. — Изашао свећеник да каднфли прид. непром. тур. в. кадифан. благослови море . . . С њиме су пошли свје— Нагиздао се у . . . кадифли магнатско ћоноше и кадионичари. Креш. одело. Петр. В. кадибннчнца и кадионнчица ж дем. кад&фпија (у атрибутској служби) ж од кадионица. којаје од кадифе. — На глави му капа кадифкаднтн, кадим несврш. 1. палити какву лија. Јое. С. ароматичну материју ради ширења њеног кадли везн. за истицање да се нешто мириса, чинити да се што прожме кадом. — ненадано, неочекивано догодило: а то, а оно, Ширио се дим боровице којом је . . . кадила а кад тамо; исп. кад I I 2. — Није одјахао собе и тријем. Бен. Марко је сваки дан вјетрио и кадио да истјера задах лоја. Андр. И. неколико стотина корака . . . кадли се лијево од њега покаже големо мноштво коњаника. 2. а. испуњавати мирисом. — Мирис липе кадио је целу околину. Вес. Од дјетелине, Крањч. Стј. Кад дође [царев син] у највисочију планину, обазре се, кадли му лаванде, кадуље дах кади сањарске шетње. ђевојке нема. Н. прип. Вук. Уј. б. мирисати. — Носио је . . . у устима црвену лулицу с дуваном који је кадио кадмиј, -ија и кадмијум м мин. бели пријатно. Петр. Б. 3. цркв. при верском меки метал, сличан цинку (Сс1). обреду махати кадионицом из ксје се шири дим кадво везн. кад. — Би ли ти са Смаили мирис запаљеног тамјана. — Кадио [је] трпезу и читао молитве. Ђорђ. 4. фиг. ласка- -агом кадно удари на Тушину? Мат. Наста ти, удварати сеу улагивати се коме. — Криво велико узбуђење кадно уђе висок господин у модру капуту. Креш. [му је било] што тај човјек који је кадио каднбкад прил. каткад. — Каднокад целом свету нађе баш њега да удара кадионидао му и пара. Мул. цом по глави. Јов. С. Додијало овако кадити свакој шуши. Ћоп. кадран, -ана м фр. плоча с назначеним ~ се 1. излагати се диму, удисати дим. — бројевима на сату. — У крову зграде беше Сељаци се кадише око ватре, која је просипа- умештен велики сахатни кадран. Глиш. ла загушљиве димове са сирових дрва. кадрил, -ила м, кадрнла и кадр&ља Шапч. Испијају [каву] кадећи се духанским ж фр. врста плеса у фигурама са четири

624

КАДРОВАЦ

— КА ЗА

каживатн, кажујем несврш. покр. в. казивати. — 11а је сада, што није никада, ударила каживат вјештице. Њег. Оћете л' му право каживати? НПХ. кажипрст м други прст на руци (до палца). — Уздигну палцем и кажипрстом десне руке кратке бркове. Шен. Кораком прође поред страже, непрестано држећи кажипрст на обарачи . . . карабина. Моск. кажипут м 1. знак који показује прашц пута или цесте, путоказ. — На раскршћу ми стражи кажипут у драчи и трави. Гал. 2. фиг. човек или што друго као путоказ или узор у животу. — Па тај зар телал у срцу да је мом? Мој претеча, мој друг, мој кажипут? Кост. Л. фиг. Он јс компас и кажипут углађености. Богд. 3. в. кажипрст. — Викне на сапутника . . . запријетивши му кадуља ж бот. мирисава лековита биљка гојазним кажипутом. Матош. Иоче . . . да из пор. уснатица, обично љубичаста цвета; гризе нокат левог кажипута. Нешто смишља. жалфија 5а1уја оШстаИз. Терм. 3. Ком. кадуљин, -а, -о који припада кадуљи: ~ кажпрука ж ков. путоказ у облику цвет, ~ мирис. руке. — Малена жгољава . . . лица истегнукадуљица ж дем. од кадуља. та . . . из којега је клиновито искочио још кадумана ж агр. врста јабуке која касно дуљи нос, као кажирука на раскршћу. Кол. дозри. Тод. кажичас м ков. индив. в. часовник. — Максим улази, у руци му пешчани кажичас. кадуманка ж агр. а. кадумана. б. врста Кост. Л. крушке. Р-К Реч. кажњавање с гл. им. од кажњавати. кадуиа ж тур. угледна жена; госпођа. — Настадоше . . . пјесме о Рашици харамбаши кажшавати, кажњавам несврш. према . . . ради кога плачу кадуне и буле. Шимун. казнити. кадунин, -а, -о који припада кадуни. — к а ж њ е н и к , -а и кажњ&ник, -ика м онај који је осуђен на затвор, затвореник, Бадава је, кадуниној памети нема пара. Игњ. ухапшеник. — Тај принцип бјеше: прост кадуница ж дем. од кадуна. војник — кажњеник, увијек под надзором. кадунски, -а, -о који се односи на кадуне. — Мат. Један отпуштени кажњеник, паралитик Свуче када кадунске хал>ине. НП Вук. . . . бивши човјек вуче се за њом као сјенка. Крл. кадунџика ж в. кадуница. Вук Рј. кажшеников и кажшеников, -а, -о кадшто прил. каткад. — У школи је који припада кажњенику. потпуна тишина, само кадшто које дијете закашље. Леск. Ј. Само кадшто пуцањ јекне. кажњеннца и кажшеница ж женска Ил. особа кажњеник. кажњенички и кажљенички, -а, -5 кађеше с гл. им. од кадити (се). који се односи на кажњенике: ~ логор. каел прид. непром. тур. в. каил. кажњив, -а, -о који потпада под казну, кажа ж 1. народна прича, скаска. — Кад који треба да се казни: ~ поступак, ~ дело. му дође, умор да одмара, нижућ каже, пуне к а ж њ в в а т Е , кажњујем несврш. покр. шумског чара: о патуљку, брадатом створуљку. Кош. 2. оно што се каже, препричава, «. кажњавати. — Она ће осјетити неправду вест. — Када срдоболну ту Хефесто зачује што га јс . . . кажњивала потпуно некрива. кажу [да га је жена Афродита изневјерила], Новак. уђе у ковачницу. М-И. И народ је причао кажњивост, -ости ж потпадање под . . . од уста до уста иде кажа, и допире до казну. — Нитко не може бити кажњен ради најдаљих села Срема. Поп. Ј. дјела . . . чија је кажњивост угасла. Мј. 1926. каж^вање с гл. им. од кажевати. кажолнраше с гл. им. од кажолирати. каж&вати, кажујем несврш. покр. в. кажолнрати, -блирбм сврш. и несврш. казитти. — Ја сам чуо, кажевали су ми. фр. (по)ласкати, умиљавати се, улагиеати се. НПВук. То је све3 шта ћу му друго кажевати? Нен. Љ. Књигом браћи љубав кажеваше. каза ж тур. ист. управна јединица мања Март. од округа, котар, срез, кадилук. — Омер-паша плесача и музика за тај плес, четеорка. — Игра замало застаде и музика огласи кадрил. Нуш. Плесали су . . . једну фигуру кадриле. Крл. Погледам као младенац којему се деси неприлика код кадриље. Матош. кадровац, -бвца м припадник кадра (2); војник у кадру (који служи војни рок). — Војни [је] закон пун скривених намера . . . добровољци су само камуфлирани кадровци. СКГ 1937. кадровски, -а, -о који се односи на кадар и на кадрове. — Питање попуне судова новим . . . кадровима и кадровско питање у цјелини постало је горуће. Арх. 1953. Као језгро . . . имао [је] послужити ограничени броЈ активних официра . . . из одговарајућих кадровских јединица. Лаз. М.

625

КАЗАВИЦА — КАЗАС . . . раздијели Босну на шест окружја, а ова на . . . казе. Шиш. Ђевђелија . . . је до пре 25 годика била село, а од тада је постала средиште казе и седиште кајмакама. Дед. Ј. казавица ж = казалица оно што се казује, приповест. — Они би . . . разговарајућ истресли што би каквих казавица знали. Павл. казаз, -аза м тур. казас. — Трећи су увређено ћутали и тврдили да другачије и не може бити, кад којекакве терзије и казази воде ствари и спремају жалбе везиру. Андр. И. казакпн, -ина м рус. мушко горње одело у облику краткога кафтана. — Мало послије уђе ујак у казакину, у модрим хлачама — Крањч. Стј. казалац и казалац, -аоца м 1. онај који каже. 2. кажипрст: прст ~ . 3. мат. експонент. Рј. А. казалица ж = казавица. — Стара дама навалила [је] да јој кроз трубу потанко испричају једну-двије од његових најбољих шаљивих казалица. Креги. казалтпни, -а, -5 који се односи на казалиште, позоришни: ~ комад, ~ критичар, ~ распоред, ~ дружина, — ложа, ~ плесачица, казалишне даске. казалиште с = позориште место, кућа где се приказују казалишни комади, театар: Хрватско народно ~ , Загребачко драмско ~ 3 ~ лутака. казало с 1. в. казаљка: ~ уре, сата, ~ брзине. 2. попис, преглед садржаја у књизи, да се може лако наћи на којој је што страни, регистар имена, назива, цена, каталог: стварно ~ . казаљка ж (ген. мн. -ки) метална шипка којој је један крај утврђен на осовини, а други је слободан и креће се с осовином показујући на сату време (сатове, минуте и секунде), на струјомеру утрошак струје, на манометру јачину притиска и сл.: ~ на сату, галванометар с казаљком, велика ~ , мала •—.' — фиг. Блиста огромни небески бројчаник и помиче се по њему златна сунчева казаљка над пољима и шумама. Гор. Тада ћу окренути казаљку времена за две зсиљаде година унатраг. Мил.

Дед. В. 3. војн. оклопљена просторија на ратном броду за смештај топова средњега калибра. казаматирати, -атирам сврш. и несврш. утврдити, утврђивати, осигура(ва)пш казаматима. — Ми [имамо] казаматиране батерије, ми шине за тешке топовс . . . а они? Сек. казан, казни ж (лок. казни, инстр. казни и кажњу; ген. мн. казни) цсл. в. казна. — Захтијеваше оштру казан. Нех. Јурица Хитрец био је за казан смрти. Кол. казан м тур. 1. метални суд округлог облика који служи за загрејавање, кување и сл., котао: бакарни ~ , ракијски ~ , војнички ~ . — Дједо долази пијан од нечијег казана. Ћоп. 2. фиг. оно што је налик на казан, што изазива представу казана. — Ми смо свесни тога да је Балкан тај казан, та реторта у којој се прекувавају и усклађују западне и источне стихије. Петр. В. Нахија између нахије и село између села диже бране и затвара се у сопствени казан. Сур. 3. техн. затворен суд за претварање воде у пару: парни ~ . 4. фолкл. врста игре: играли се казана. Изр.

ићи

на

•—', спасти

на

~ јести

на казану, заједнички се хранити; к а д ~ пође кад ракија почне цурити; осећати се као у к а з а н у битиу непрестаним и тешким бригама; пити на к а з а н у пити ракију код ракијског казана. казанија ж део или количина ракије што се даје ономе који посуди, позајми казан за печење ракије. Рј. А. казаница ж и казанлук м просторија у којој се налази казан. — Иза куће [су] штала, пушница, казаница. Дом. Воће ћс пропасти и казаница се неће запушити. Рад. Д. На крову казанлука, на авлији, голе стабљике дивље лозе. Радул. казански, -а, -о који се односи на казане: ~> ватра, ~ храна. казанче, -ета с дем. од казан. казанчина м аугм. од казан. казанчић м дем. од казан. казанџија м тур. занатлија који прави казане и уопште бакрено посуђе, котлар. — Онај у фесу — Благоје казанџија — цео дан нестрпљиво ходаше. Лаз. Л. казанџијин, -а, -о који припада казанџији. казамат, -ата м и казамата ж тал. = каземат 1. тамница у тврђави за злочинце и казанџијски, -а, -о који се односи на политичк* ухапшенике. — Казамати празни, казанџије: ~ занат. све се пропоштенило. Дом. Хиљаде и хиљаказанџ&лук м 1. котларски занат. 2. де људи лежали су гладни у смрдљивим место у чаршији где раде казанџије. казаматима. Риб. 2. војн. бетонско склониште казанџиннца ж казанџијска радионица. (надземно или подземно) од артиљеријске казање с гл. им. од казати (се). ватре и авионских бомби. — На овом острву постоје најмодерније фортификације с дубоказас, -аса м тур. онај који прави дугмета, ким казаматима, електричним лифтовима. ројте, ерпце и сл. од стле, свилар; исп. казаз. 40 Речник српскохрватскога књижевиог језика, II

626

КАЗАСКИ — КАЗИВАЛИЦА

— Често . . . би отишао казасу који . . . на вртешку испредаше свилене . . . гајтане.

Тапч.

поштапалица, узречица у говору многих људи; ~ кога прстом извргавати кога порузи;

~ по души (по истини, по правди)

казати онако како је; ~ у ч е т и р и ока казаски, -а, -б који се односи на казасе и рећи што удвоје, без сведока; ~ у очи (у казазе: ~ еснаф. брк, у образ, у лице) отворено, искрено казати, кажем (трп. прид. казан, -а) сврш. и несврш. 1. а. усмено приопштити, рећи; к а ж и ми да ти к а ж е м рекне се саопштити, рећи, (из)говорити, приповедити, кад ко пита кога за оно што оиај не зна; приповедати. — И мени је тако тешко да вам како ~ , како да кажем узречица у гоеору којом се избегава да се изрази потпуно не умем казати. Лаз. Л. Све ме некако сврби или тачно своја мисао; не могу ~ , немогуда кажем. Креш. б. (кога, каква) рећи за ће ј е ~ , не може се ~ рекне се када се кога што. — Цариграде, лијепа ли те кажу. у говору спомиње нешто што премашује наше НПХ. Мајка ме је казала и горега но што схватање; нека ми се допусти ~ , ако сам био. Сек. в. (у 3. л. мн. без субјекта) смем ~ рекне се као оправдање да ће се у прича се, гоеори се, опште је мишљење. — говору употребити оштра, груба реч; реклаКажу да се сјен може узидати. НП Вук. Он -казала брбљање, преклапање; само се по је, кажу, некакав пЈесник који крчи нове себи к а ж е само се по себи разуме; шта путеве. Бар. 2. именовати, споменути. — к а ж е ш (кажете)? израз чуђења кад је реч Кажи јунака ког не чека рака. Змај. 3. о нечему у шта је тешко веровати; штоно објаснити, објашњаеати. — Свето небо и кажу, што се (оно) каже, што да се ви искре мале кажите ми што сте задрхтале. каже, како се каже као што је обичај Крањч. Стј. Први закон фотометрије каже рећи, као што многи говоре; то не к а ж е на нам дакле: расвјета је пропорционална с добро то не слути на добро. јакошћу извора свјетлости.Физ. 1. 4. прорица~ се 1. приказ(ив)ати се ким; представити ти. — Он је сам желио да . . . види шта му плећка каже. Ћор. Књиге кажу муке свако- се, представљати се. — Куда ми се дједе памет . . . да се кажем царем русинскијем. јаке. Март. 5. (кога) издати, тужити,јавиЊег. Али чим им се она каза ко је . . . понашати, пријавити, проказати. — Срам те било, н>е свију њих измени се из темеља. Маш. мрзиш браћу! Чекај, док те кажем оцу. Рукујемо се, ја јој се кажем, она ми понуди Дом. А да те оцу кажем ? Пец. 6. заповедити, столицу. Бан. 2. постати видљив, показати заповедати, наредити, наложити, прописати. се. — Већ се избочине из земље кажу кли— Ради што ти се каже! Лаз. Л. 7. мислити, сураста стијења. Бег. Разбила се тама и помислити. — Шта ће казати свет кад види зора се каже. Вел. Драма . . . не сме да се да се кажњава . . . један угледан првак. објашњава, она мора да се каже. Богдан. Андр. И. 8. изразити што (мисао, суд и сл.) у казачок, -ока м рус. украјински народни писаном саставу {у књижевном делу, расплес с ритмом који се непрестано убрзава; прави и сл.), (на)писати, тврдити. — Да не музика за тај плес. — Други нам пљешћу спомињем толиких . . . пјесника што су пјевали . . . као наш Прерадовић, рекавши у у ритму казачока. Божић. Хармоникаш пјесми оно што не могаху казати у чланку. засвира казачок с дубоким преливима. Мапгоги. 9. (на кога) (р)бедити, (р)кривити Моск. кога. — Није истина што на дете кажеш. казеин, -ина м лат. беланчевинаста НП Вук. 10. изразити, изражаеати што супстанција млека, саставни део сира, сиревина. вањским, спољним изгледом (без помоћи речи). — каземат м и каземата ж фр. = казамат. Стрн добро стоји и трсови лијепо кажу. — Оставили су тај комад меса и младости Шен. Светле очи кажу младост рано зрелу. можда баш овдје . . . у казематима. Бат. Стан. 11. (у)чинити помоћу речи, каквога знака, покрета, чина и сл. да се што еиди, Било нас је двије хиљаде у подземним казематама. Гор. показ(ив)ати коме што. — Ну, хајд пођи са мном да ти кажем стадо. Митр. Та што? казематски, -а, -5 који се односи на то ћу и чином казати! Крањч. Стј. 12. (кога, каземате. коме) упознати (кога с ким), представити казета ж тал. = касета 1. сандучић, кога коме. — Тко је онај младић и гдје станушкрињица за драгоцености, новац и сл. 2. је? . . . Горим од жеље да и вас њему кажем. архит. четвртасто удубљено поље на своду. Креш. 3. фот. кутија у коју је уложен негатив. Изр. боље ~ рекне се кад се хоће што тачније да изрази или кад се хоће поправити казивалац,, -аоца м онај који казује. — оно што је речено; казано-учињено одмах Сви . . . казиваоци и наше дивне старешине је извршио штоје рекао; ~ и з р е к о м казати нас лагаше. Нен. М. од речи до речи како Је ко рекао; казати, ж подр. она што свашта и касти, каже, кажем, да кажем као радоказивалица казује. Рј. А.

КАЗИВАЛО — КАЗУИСТИКА

627

казначејка и казначејка ж заст. женска особа казначеј, благајница. — Пролази Перса казначејка, удовица која је преко мере бела и румена. Срем. казначејство и казнач^јство с заст. слуукба казначејева: директор казначејства. казначина ж заст. село или део општине под једним казнацом или главаром. Рј. А. казнепи, -а, -о који се односи на казну: ~ поступак, ~ законик, ~ завод, ~ експедиција, ~ власт, ~ правосуђе. Изр. ~ п р о с т о р спорт. део шралишта пред вратима, голом, где сваки прекршај повлачи најтежу казну. — Настала је велика гужва у казненом простору »Вардара«. Вј. 1957. казненоправнп, -а, -о који се односи на казнено право: ~ одговорност. казним, -а, -о заст. в. кажњив. — Десет минута је прошло, а господин Мирко није још дошао! То је казнимо. Јакш. Ђ. Колико је тек растао број деце . . . која још нису каз&вач, -ача м 1. онај који казује. — вршила казнима дела, а пролетаризирана Многобројна понављања . . . служе томе да су. Лапч. певач или казивач предахне. Ђурић. Такви казнибна и казниопа ж заст. в. казниомодерни . . . записи настају тек онда кад се ница. — Четири је године проборавио тамо успостави присни контакт међу записивачем с једне и казивачем с друге стране. КН 1958. међу зидинама казнионе. Коз. Ј. Јасневски је . . . омогућио овај илегални састанак и 2. онај који показује пут (коме); исп. калауз (1). — Па опрема вранца казивача, кој' договор, и то у самој амбуланти пожаревачке казнионе. ЛМС 1951. казује по ноћи друмове. НП Вук. 3. оно што показује: ~ пута. казнибница и казнионнца ж завод где су затворени они који су осуђени што су казина ж в. касина. — Хрватско-угарска починили тежа кажњива дела. — Он гледа странка . . . основа у Загребу своју казину. како му јавно продају дио земље, па како га Шиш. воде у казнионицу. Мил. В. А куд ћеш ти ? У казино м в. касино. — У казину се град за слушкињу па у болницу или казниоприређивао плес за плесом. Ђал. ницу. Тур. казма ж тур. покр. трнокоп, будак, казнибнички и казнионички, -а, -о крамп. — Што ми добијемо, није земља него који се односи на казнионице: ~ начин живота. камен. Треба казмом да га разбијеш. Лоп. казнионски, -а, -о који се односи на казна и казна ж мера примењена против казнионе. — Наставио је . . . борбом против кога због почињене кривице, каквог пропуста, казнионског режима. Пол. 1959. преступа, злочинства и сл.: новчана ~ , казнити, -им (трп. нрид. к§жњен) сврш. телесна ~ , смртна •—•, •—• доживотне робије, и несврш. донети, доносити одлуку о казни, изрећи, изрицати казну. — Безобразнике ~ лишења слободе. казни затвором. Неим. Казнити значи донекИзр. бити под казном, бити у к а з н и ле признати немоћ васпитања и васпитача. издржавати казну, Пед. казнац, -аца м 1. ист. у феудалном систему казуалан, -лна, -лно лат. случајан. достојанственик који се бринуо о скупљању пореза, у Србији упраеник владаочеве благајне. казуап&зам, -зма м учење да у свету 2. покр. сеоски главар. — Рачуне дају [скрбни- постоји и влада случај. ци] сада казнацу, а он суду. Рј. А. казуар м малајски зоол. врста птице тркачице, сличне ноју Сазиагшз сазиагшз. казначеј, -а и казначеј, -еја м рус. заст. благајник. — И он, да би растерао мисли, ЕЛЗ. поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казуист(а) м човек који решава озбиљна казначеј. Лаз. Л. питања логичким доскочицама и софизмима. казначејев и казначбјев, -а, -о који казу&стика ж (дат. -ци) лат. 1. доказиприпада казначеју: ~ помоћник. вање којесе осниеа на појединачним случајевима,

казивало м и с подр. онај који свашта и радо казује. Рј. А. казива&е с гл. им. од казиеати (се). казивати, казујем несврш. 1. несврш. према казати. 2. говорити напамет, декламовати. — Док је песму казивала, лице јој добијало неки узвишени израз. Грол. Изр. ~ од р е ч и до р е ч и понављати дословце како је ко говорио; — у перо изговарати речи да их други редом записује, диктирати. ~ се 1. чинити се, показивати се. — Ал' и њена с' тада сенка са очима суза пуним у сутону казиваше лепа, сјајна. Јакш. Ђ. Он, премда војник, нит је био спретан нит умјетан; али се казивао медене ријечи и миле крви. Буд. 2. приказивати се, представљати се. — Један перверзан индивидуум који се казује хоџа из Бихаћа, а уистину чини се да путује свијетом. Андр. И. Спасоје се овдје казивао ђаком — иако је то давно престао да буде. Сиј.

40*

628

КАЗУИСТИЧКИ — КАЈАК

који се без основа уопштавају па доводе до извртања истине. — То је права језуитска казуистика. Куш. 2. примена општих догматских прописа и моралних принципа на посебне практичне случајеве у животу. — Али и та бољшевичка казуистика питање је да ли би лењинском револуционару . . . дозволила да се послужи лажју. Дав. 3. правн. разматрање појединих примера судских расправа еа гледишта како их треба решавати по нормама права. — Законски предлог не помиње [олакшавајуће или отежавајуће околности] у тој казуистици, већ их оставља судијиној слободној оцени. Арх. 1926.

овој ствари има неког каиша који је могла удесити само . . . покварсна душа. Ком. Изр. стезати ~ скромније живети. — Наши радни људи нису више спремни да стежу каиш. Тито; ударити коме ~ преварити кога. к а Ј ш а љ е с гл. им. од каишати (се). ка&шар, -ара м (вок. каишару и -аре) 1. онај који прави каише. Р-К Реч. 2. фиг. онај који се при послоеању служи преваром, подвалом; лихвар, зеленаш, каматник. — Позоришни гледаоци препознавали су у Вулу паланачког и сеоског ћифту, зеленаша и каишара. Глиг. Драга браћо, не идите казу&стички, -а, -о који се оснива на каишарима3 гуликожама. Гор. казуистици: ~ надмудривање. каиш&рев, -а, -о = каишаров који казук м тур. колац усађен или учвршћен припада каишару. у земљу за који се веже лађа. — Стаде [лађу] каишареше с гл. им. од каишарити. вући себи. И таман да заметне уже на казук, а у гомили света опази једну жену. Лаз. Л. каншарити, -ишарим несврш. бавити се каишарским пословима, каматовати, еарати; кбзула ж лат. горња хаљина католичких свештеника при вршењу обреда. — Гвардијан поступапги као каишар (2). — Није он [сеоски ћата] био од оних људи који су каишарили је управо навлачио преко главе казулу. да би стекли^ он је каишарио да би благовао. Андр. И. Вес. ка&гџија м тур. онај који тера каик, каишарлук м каишарски поступак, прелачамчар. — Каигџије дочепаше први каик, ра, подвала; лихгарстео, зеленаштво, каишарпа се отискоше на воду. Ком. ство. — Каишарлуци и зеленашлук почеше капк м тур. чамац. — У мали је каик се нагло по народу ширити. О 1875. искочио, до ђемијс каик дотјерао. НПХ. каишаров, -а, -о = каишарев. каил, -а, -о тур. споразуман, задовољан, каДшарски, -а, -б који се односи на вољан. — Стари није томе каил био. Ћоп. каишаре и на каишарство: ~ интерес. ка&ма ж тур. турски папирни новац. — ка&шарски прил. попут каишара. — Пун амбар, пун тор, пуна кеса пусте каиме. Он је и ове године каишарски урадио. Моск. Коч. каин м братоубица (према библијском каишарство с каишарлук. имену). — Гнезда нечасних издајника морају ка&шати, -ам несврш. 1. резати на бити разорена, каини морају бити уништени. каише (нпр. кожу, сланину). Вук Рј. 2. фиг. Моск. браздити. — Земљорадничка задруга увела каиновскн, -а, -о који се односи на каина, . . . »фергусон«, а овај почео да каиша најбољу братоубилачки. — У тим [грађанскимј земљу книнске комуне. Пол. 1958. круговима дремају стари нагони и каиновски ~ се 1. кидати се. — Кора . . . у старости планови. Андр. И. много испуца и лако се каиша, љушти. Тод. 2. фиг. еијугати се. — Серпентине су се каић м тал. врста чамџа; исп. каик. каишале узбрдо. Ђон. Деан. Рј. к а в ш а ц , -шца м дем. од каиш, каишић. ка"нца ж покр. заст. женски накит на глави од кована новца. Вук Рј. к а и ш и ћ м дем. од каиш. ка&шлија (у атрибутској служби) м каиш м тур. 1. дуга трака од коже направљен од каиша. — Кад пође суду или (ређе од чврсте тканине) која служи као појас или за везивање. — Тешко је пса од миси, обује стајаће опанке каишлије. Коч. намазана каиша отјерати. Н. посл. Вук. 2. к а в ш н и , -а, -б који се односи на каише. оно што има облик каиша Џ). — Скини и кај и каЈ дијал. упитно-односна заменица онај каиш сланине. Вес. Имао је једну једину за ствари у кајкаваца. кошуљу која се . . . цепала у дроњке и каја ж тур. покр. 1. грумен. — Купи каишеве. Андр. И. 3. пом. једна од дасака коју кају соли. Уск. 2. цемент. — Ко нам којима се покривају бокови лађе. Вук Рј. 4. поједе кају из бетона под попуцалим асфалфиг. лихеа, зеленашење, каишарлук. — А том. Петр. В. онај коме су каишем големо имање распарчали . . . чека парче хлеба. Јакш. Ђ. 5. фиг. каЈак м ескимски а. мали ескижки превара, подвала. — Уверио [сам се] да у чамац (рбично заједну особу) превучен туљано-

КАЈАКАЧКИ — КАЈМАН

629

Петр. В. 3. мн. свезак или књига са штам*ом кожом преко дрвенога костура. б. спорт. паним или уписаним нотама неког музичког лагани чамац, згодан за спуштапе рекама састава. — Потражи кајде па сједне к стаили за натјецаш, такмичење. кајакачкн, -а, -3 који се односи на кајаке. ром гласовиру. Леск. Ј. Изр. од те кајде нема фајде посл. кајакаш, -аша м онај који се бави спортом од тога што ти говориш не може бити у кајацима. — Из Новог Сада кренуће у ништа. Београд регата кајакаша. Б 1958. кајданка ж свеска с кајдама, бележница кајакашки, -5, -о који се односи на кајака- у коју се бележе кајде, ноте. Деан. Рј. ше: ~ спорт. кајзерица ж нем. варв. врста округлог кајакаштво с вављење кајакашким спор- пецива с режњешма. том. — Била је прва жена која је препловила кај&та ж холандски собица, кабина на дивљу Комарницу . . . била је »опседнута« лађи. — То као да није гробница, него нека кајакаштвом. НИН 1958. кајита на трабакулу. Мар. кајаник м онај који се каје. Бак. Реч. кајиш в. каиш. кајаница ж жена кајаник. Бак. Реч. кајкавац и кајкавац, -авца м онај који кајање с гл. им. од кајати (се). говори кајкаеским наречјем. кајарење с гл. им. од кајарити. кајкавачки и кајкавачкн, -а, -5 «. кајарпти, кајарим несврш. тур. прокајкавски. веравати меру, баждарити. Вук Рј. кајкавбзам, -зма м реч или облик речи кајас, -аса и кајас м и кајаса ж тур. 1. који су својстеени кајкавском наречју. (обично мн.) каиш којим се управља коњем, каЈкавка и кајкавка ж женска особа узда. — Брзо затеже кајасе да заустави кајкавац. риђушу. Чипл. фиг. На н>ему се огледао кајкавски и кајкавски, -а, -б који се грађански понос сталоженог господара који сигурно држи кајасе свог живота у рукаодноси на кајкавце: ~ говор. ма. Петр. В. 2. каиш којим се причвршћује Изр. ~ дијалекат један од трију дисабља, седло и сл. — Трипут ју је опасао јалеката српскохрватског језика назван по пасом, а четврти од ћорде кајасом. НПХ. упитно-односној заменици кај (шток. што). Он скиде кајасу са седла и нареди млађем кајкавштина и кајкавштина ж говор да веже старијега. Андр. И. кајкаваца, кајкавско наречје, кајкавски дикЗјати, -јем (имп. кај) несврш. 1. ис- јалекат. — Већ од прве кајкавске књиге паштати, жалостити се због чега, жалити. [избијало је] колебање између кајкавштине — Немоћно срце туђе јаде каје. Крањч. С. и штокавштине. Водн. Ако си се, кмете, огрешио, кајао веком кајмак м тур. 1. скоруп. — Слаће ми док не докајао! Вукић. Дсла т а м н а . . . . . . сваке јесени по качицу кајмака. Ком. страдањем кајем горким и перем сузом 2. фиг. оно што стоји на врху, на површини, својом. Марк. Д. 2. покр. оплакивати кога; што је најбоље. — У црвеним, излизаним бити у жалости за ким, коротовати. — ложама кајмак града. Матош. Не каје дјевојка додуше мртву главу . . . Изр. с к и н у т и , п о б р а т и ~ узети оно Торд. Па зар ти тако свога мртвог оца кајеш? Берт. 3. освећиеати (кога). — Тешко што је најбоље у каквој стеари. оном кога цар каје. Вук Рј. кајмакам, -ама и кајмакан, -ана м ~ се жалити због неког свог поступка. тур. ист. заменик великог везира; окружни — Кажи им нека је просе, неће се кајати. главар; котарски, срески глаеар. — [У Пећи и Ђаковициј само за неко време испадне Вес. У савјести својој кајао се због гријеха. за руком каквом енергичном мутесарифу и Бен. кајмакаму да установе неки сношљив ред. кајба ж тал. покр. кавез, крлетка; исп. Дед. Ј. Није се бојао ни паша ни кајмакана. гајба. Деан. Рј. Сим. каЈгана ж тур. јело од пржених јаја. кајмак-баклава ж ерста баклаве у Изр. као светог П е т р а ~ прескупо. које је надев од кајмака. — Мене су ти избори стајали као светог Петра кајгана. Сим. кајмаклија ж скувана црна кава која има доста пене. — Дед . . . једну кајмакликаЈганица ж дем. од кајгана. кајда и кајда жтур. 1.знаккојимсебеле- ј у ! . . . хоћу да посрчем овако с ногу. Ком. жи еисина и трајање гласа у музици, нота. — кајман, -ана м зоол. а. ерста крокоПреписује кајде најновијих арија. Коз. Ј. дила: ~ мисисипски АШ§а{ог т1881831рр12. напев, арија. — И та нас је кајда севда- еп518. Терм. 4. б. мн. породица таквих жилинска пратила... до Балтијског мора. вопгиња АШваШгМае. Терм. 4. •&. -*•

630

КАЈМЕКАМ — КАКИ

кајм&кам, -ама и кајмбкан, -ана м в. кајмакам. — Према његовој сили нису били ништа ни д и з д а р . . . ни кајмекам. Шуб. кајсија ж тур. бот. дрво из пор. ружа жуто-црвенога плода с великом коштицом Ргапиз агтешаса; плод тога дрвета. Терм. 3. кајсијача ж агр. врста гљиве СапсћагеИиз сЉапш. Сим. Реч. кајсијин, -а, -о који припада кајсији. кајсијица ж дем. од кајсија. кајсијовача ж ракија од кајсија. Прав. кајута ж в. кајита. — Изиђе из кајуте на крми. Крањч. Стј. кака ж деч. човечја нечист. Вук Рј. какав, -ква, -кво зам. 1. изриче питање о особини, својстеу кога или чега. — Каква ти се чини [дјевојка]? Ћоп. Не знам каква је корист од тога што те шаљемо у школу. Креш. 2. у упитним и узвичним реченицама изриче осећања (дивљење, чуђење, негодошње, порицање и сл.). — Какав је то ред да се куха јуха без меса! Јонке. Каква љепотица! говорио је сватко тко ју је познавао. Крањч. Стј. Ицу или оку, колико ћете вина? Та каква те о к а ! . . . Без пуна бокала ни за што не седам. Змај. 3. а. у корелацији са заменицама овакав, такав, онакав или с прилозима овако, тако, онако с придевом показује однос. — Какав гост, онака му част. Н. посл. Вук. Зашто си ти такав какав си? Вас. Никад није човјек видио тако вјештих положаја у какве су се смјештали његови пријатељи. Креш. б. указује на познате особине, онакав какав, такав какае. — Забава је, какве већ јесу забаве по босанској провинцији. Сим. Колико је пута у потаји дрхтао... да Софка, каква је, сигурно неће пристати. Станк. 4. а. у служби неодређених заменица: неки, некакав. — По ноћи би какви људи рекли мјеште цуре да водимо бабе. Огр. Данас-сутра па ие јој се јавити каква прилика. Срем. б. (у ћменичкој служби) човек. — Кад какав без ноге уђе у трамвај, дуго чекам док му каква стара жена устане. Црњ. 5. (у атрибутској служби) повољан, добар. — Беше ли [на вашаруј марви какве цене ? Јакш. Ђ. Је ли то какав народ? — Добар док га не наљутиш. Вуј. 6. (у прилошкој служби) отприлике. — Има томе каквих дванаест година . . . Богд. Треба да одијелиш од мене Божицу за каквих четрдесет дана. Ћоп. Изр. — сам, т а к а в сам таква ми је природа, не могу бити другачији; ~ си шатр. како си; не знам ~ особит; није богзна ~ не вреди много. какавгод, каквагод, к&квогод неодр. зам. неки, некакав, Јадан од. — Ови варош

може се присподобити каквомугод славонском селу. Маж. М. какав год, каква гбд, какво гбд и какав му драго каква му драго, какво му драго неодр. зам. 1. било какае, било које врсте, свеједно какав, оеакав или онакав. — Како ће утјешити тужпу мајку која сад [с ратишта] чека каква год гласа. Мул. У земним слојевима [се] . . . нађу кости или какви год други трагови . . . Жуј. 2. лош, слаб. — Сада су почели по сокацима да избацују јабуке, и то не какве год, него лепе, крупне сенабије и зеленике. Андр. И. какав-такав, каква-таква, какво-такво неодр. зам. 1. бар некакав, слаб, — [Надница им] уз нешто земље и стоке осигурава какав-такав опстанак. Чол. Има [Личанин] какву-такву њивицу. Пав. 2. било какав, икакав, овакав или онакав, некакав. — Ствари не могу бити без обличја каквог-таквог. Дов. какаду, -уа м зоол. врста папагаја: ~ ћубасти Сасаша §а1епга. Терм. 4. какадукалнца ж зоол. в. какаду. Деан. Рј. какао, -каа м мексички а. бот. дрво какаовац чије се семенке упошребљавају у производњи чоколаде. б. прашак који се добива од семенака тога дрвета и топло пиће од тога прашка. какаов, -а, -о који припада какау. какаовац, -овца м бот. дрво коокастих и јајастих листова које расте у тропима Тћеоћгота сасао. Терм. 3. какаовњак м в. какаовац. Бен. Рј. какарпзање с гл. им. од какаризаши. какаризати, -аризам несврш. оном. какотати. — Кокошке гледаху казан као неко чудо и какаризаху међу собом о њему. Лал. какви прил. разг. никако, нипошто. — Ма какви, ти ништа не разумеш! Дав. каквоћа ж особина, својство или обележје којим се ко или што разликује од другога, вредност, врсноћа, квалитет. — Богатство појединаца не увеличава се сразмерно количини и каквоћи његовог рада. Марк. Св. Пољопривредна добра обрађују се на најсувременији начин, како би се добила што боља каквоћа и што већа количина. ОГ. каквоћни, -а, -б који се односи на каквоћу. Терм. 1. кЗки прид. непром. перс. који је боје као земља прашина, жућкастосмеђ. — Био је у једноставној каки одори. Крл. Закопча сва дугмета свог френча каки боје. МОСК.

!№,,-

_-.

- VI-

КАКИ — КАКО-ТАКО каки, -3, -б покр. в. какав. каки прил. в. какви. — Што, много вам? Та каки много! Каш. какило м и с каоке се за човека који растеже реч када говори. Вук Рј, к&ко и како прил. и везн. I. прил. 1. а. за начин. — Како је отац ваш? Дан. Како бисмо земљу потурчили? НП Вук. Како ти је нме? Вук. б. за поређење (у корелацији: тако, онако). — Како кому напијеш, онако ће ти и отпити. Н. посл. Вук. 2. пстиче дивљење и усхићење: колико. — Како је лепа ова ноћ! Рак. Како нам је диван снијежак нападао! Крањч. Стј. 3. изриче а. чуђење или негодовање. — Како! ви сте били на Корзици? Грол. Како се нећу љутити? Ћор. б. жељу. — Како би хтио застрти та окна на својој души! Цес. Д. в. покр. поређење: као. — Скаче старац како хитро момче. Њег. Сутра бићеш како лист од купуса кад га гусјенице изгризу. Војн. г. неодређеност вршења радње: на некакав начин, некако. — Него дајте да како Ахејце спремимо за бој. М-И. Њему би било најмилије да га та женидба како мимоиђе. Сиј. д. могућност, вероватност: можда. — Онда је погледаше испитујући као да је није, како, синоћним . . . пољупцем увредио. Јакш. Ђ. ђ . појачава порицање: никако. — Па није он био рђав према сиротињи! — Та како рђав . . . мени је двапут, без менице, дао по сто динара! Каш. II. (како) везн. изриче 1. начин: као што. — Говорите . . . поштено, како срце срцу збори. Богд. Оде како је и дошао. Ад. 2. а. изјаву, саопштење, запажање: да. — И сама опази како им финанцијско стање није ни најмање ружичасто. Сим. Мара изађе да свима јави како је умрла баба. Рист. б. констатацију. — И данас [се] оподшњем и човјека и коња му: како је пошао био низ чаршију. Вук, Затекла их како плачу. Сим. 3. намеру (обично с кондиционалом): да (би), не би (ли). — Написао је родитељима . . . да ће урадити све могуће како би удовољио њиховим жељама. Крањч. Стј. Како би поправили свој положај, Немци су започели противнапад. Пол. 1944. 4. време а. иепосредно пред радњом главне реченице: чим, након што. — Како ме угледао, он ми приђе. Вес. Неколико часака након тога како је пројахао владар, буде . . . дивизија позвана натраг. Крањч. Стј. б. истовремено с радњом главне реченице: док, кад. — Брада јој [кози] подрхтава како миче њоме. Ћип. в. почетка радње КОЈН је одређен главном реченицом. — Кнезу . . . указивало се све тамно и мрачно особито... како му је болесни отац био присиљен бјежати. Крањч. Стј. Има више од пола године како ништа нс

631

пије. Срем. 5. узрок: зато што,јер. — Како је мошњар обрве скупио био, разумјела је намах да у њем нешто куха. Шен. Како су ме познавала сва њушкала [полицијска], био сам угрожен. Поп. Ј. 6. последицу. — Уредник [Антологије] тако је радио како би читалац имао што више јамства да је избор добро учињен. Поп. Б. 7. узгргдно објашњење података или мисли о којима се говори. — Ви сте, како се оно каже, господар ситуације. Јонке. Како сигурно знаш, удовац сам. Сим. Изр. богзна ~ јако, врло. — Скочи с кола па тромо и као да је богзна како уморан, приђе столу. Лаз. Л.; ~ б и л о , ~ било да б и л о , било ~ било макар како било, макар како испало, свеједно како; ~ (да) н е , него ~ дакако, наравно, свакако, дабоме; и те ~ , (и) још ~ веома, врло. — Он и те како љуби књигу. Нех.; ~ где према месту; ~ год било како, свеједно како; ~ ј е ? ( ~ си) разг. уобичајена друштвена формула којом се пита за здравље или уопште за животне услове; ~ је, тако је, ~ је да је треба бити задовољан, иако није како би се хтело; ~ је могуће по могућности; ~ кад(а) према приликама; ~ који не сви једнако; ~

који

дан (која

година) без прекида,

стално, непрестано. — Слабост како који дан узимаше све више маха, Вес; ~ коме једноме овако, другоме онако, нејеонако; ма ~ колико год, свеједно колико. — Ма како уздигло се срце. Цес. Д.; к а к о . . . т а к о и и. . .и. — Све види, како у кући, тако и у радионици. Бар.; ~ тако некако; ~ треба {врло) добро. каков, -а, -о заст. е. какав. кЗкогод и какбгод прил. 1. на неки начин, некако; на било који начин, икако. — Нема наде да би то могло постати какогод друкчије. Цар Б. 2. можда. — Па кад си Црногорац, да не познајеш какогод Максима Црнојевића. Кост. Л. 3. покр. као, као гито, попут (чега). — Бока је земља здраза какогод Херцеговина. Вук. какогођ в. какогод. какодакање с гл. им. од кокодакати. какодакатн, -бдачем несврш. оногл. производити гласове ка-ко-дак (о кокошима); кокодакати, раколити се, какотати. Вук Рј. каколбгија ж грч. грам. погрешан, рђав говор; погрешан израз. каконо и каконоти прил. како, као. — Једни на друге јурну каконо вуци. М-И. А два ока до чела висока каконоти у крагуја сива. Март. како-такб прил. 1. донекле, барем мало. — Чекали су да се догради мост и како-тако оправе путеви. Андр. И. 2. некако,

632

КАКОТАН.Е — КАЛАЈЏИЈСКИ

калабурња ж граја, галама, калабалук. — Калабурња та се не би никад стишала. Наз. кЗлав, -а, -о који се даде калати, расцепљие, цепак. Деан. Рј. капавање с гл. им. од калавати. кЗлавар м тур. покр. клупа на којој крзнари стружу коже. Вук Рј. калавати, калавам несврш. покр. «. силазити; исп. калати (2). — Мањега звјерета а поганијега . . . није било откако [је] Свети Василије низа стубе калавао (приповиједа се у Боци да је казао Црногорац кад га је ујео рак). Вук. калаватнти, -нм несврш. в. калафатити. кзкоћњак м необ. расположепе за при- Вук Рј. чање, говорљивост; пеј. уста. — Кад му се калаваћење с гл. им. од калаватити. какоћњак отвори, кад наиђе код њега раскалавац, -авца м плод биљке који се положење, просто једна милина! Радул. расцепи кад сазри. — Плод је дивље мркве калавац и распада сс у два плодића. Бот. какофбпија ж грч. скуп гласова или тонова који звуче нескладно и немелодиозно; калавост, -ости ж особина онога што супр. еуфониЈа. — Чују се овдје сви језици је калаво, цепљивост. — Правилно распаЛеванта у доста простачкој какофонији. дање [минерала] зовемо калавошћу. Тућ. Дуч. калавре, -вара ж мн. врста кратких какофбннјски, -а, -б који се односи па хлача, панпгалона. Вук Рј. какофонију. калај, -аја м тур. коситер, цин. какофбнвчан, -чна5 -чно који неугодно, капајисање с гл. им. од калајисати. Ружно звучи: ~ глас, ~ реч. калајпсати, -ишем сврш. и несврш. какрик м бот. покр. в. медунац. Сим. превући, превлачити, обложити, облагати Реч. калајем. — Ту силни легени, ибрици . . . кактбје ж мн. грч. в. кактуси. — Умпо све то сребрно или бакарно па калајисано. Срем. [је] да удеси укусан живот. . . с полицама Изр. небо (сунце) ти (вам) калапуним кактеја. Десн, јисано блажа псоека. — Где ћеш тамо, кактусц и кактуси м мн. (јд. кактус сунце ти калајисано! Рад. Д. и кактус) грч. бот. породица суптропских калајли и калајли прид. непром. покр. вишегодишњих биљака с дебелом и сочном као од калаја, попут калаја, калајни. — Фесостабљиком с трновима и бодљикама Сас1ави су били масни и некако калајли. Ћор. сеае. Терм. 3. калзјлија и калајлвја ж тур. 1. калајни кал (ређе као) м (лок. калу) расквашена тањир, здела. — Насекоше пуне две велике земља, блшпо. — Пере ноге од прашине и калајлнје од оне печенице. Шапч. 2. сикала замазане. Павл. фиг. Излаз из овог тан накит од калаја у облику звончића хаоса и кала не може се ни замислити без који се уплеће у косу. — Дугу косу оплела терористичке акције. Вас. у перчин, у који није уплела »урочице« и »калајлије«. Вес. калабалук м тур. 1. множина, гомила. — Ту се саста калабалук коња: двјеста ата калајни, -5, -о 1. који је од калаја, који и триста парипа. НП Вук. 2. граја, вика, је калајисан. — Узимао [је] на зајам послумегпеж. — Потрчим ја горе да видим шта жавник и калајне кашике. Рад. Д. Скиде је, каква је то ларма и калабалук. Срем. [печење] с ватре и поднесе на калајној чинији. Кнеж. Л. 2. којије као калај, — Небо калабрез, -еза м шешир са ишроким . . . калајне боје. Дов. ободом. — Талијани у црним калабрезима калајџија и калајџнја м 1. занатлија [продају] садрену пластику. Крл. који се бави ливењем калаја или калајисањем. калабука ж тур. граја, врева. Р-К Реч. — Сав је црн као калајџија. Болс. 2. тргокадабуре&е с гл. им. од калабурити. вац који иде около носећи робу са собом, торбичар, покућарац. Вук Рј. калабурвтн, -абурим нссврш. правити калајџијски и калајџијски, -а, -о који збрку, грају, метеж, мешати ствари које не иду заједно, каламутити. Вук Рј. се односи на калајџије: ~ занат. на неки начин, не баш лоше. — Палма је још како-тако била у реду. Крањч. Стј. Још Радојка како-тако, ал' Радован? Наопако! Јакш. Ђ. какотање и какбтање с гл. им. од какотати. какотати, -оћем и какбтати, какоћем несврш. 1. какодакати. — Кокош поче какотати у дворишту. Дом. Какоће [вјештицаЈ као љута квочка. Кал. 2. пеј. причати шта било, брбљати, ћеретати. — Момци пјевају, а дјевојке. . . се шале и какоћу. Шапч. Ђуро поваздан нешто какоће. Предлаже да некога ноћаске оставе да чува дрвсну грађу. Ћоп.

КАЛАМ — КАЛАЧА калам м тур. в. калем (2). — Не одрезуј каламе ножем тупим. Марет. капамак, -амка м дем. од калам. кЗламанак, -анка м покр. врста капе. Р-К Реч. каламар, -ара м тал. 1. покр. судић за тинту, мастило, тинтарница, мастионица. Деан. Рј. 2. зоол. лигња. — Јели смо скампе. А ти си узео каламаре после. Дав. каламбур, -ура м фр. 1. игра речима којс једнако или слично звуче, а имају различито значење, нижа врста фигуре. — Набацују сс [дипломати] . . . каламбурима и дворјечицама. Шен. Ја ћу с е . . . дуго сећати по каламбурима и духовитим доскочицама неколицине Француза. Дуч. 2. збрка, метеж. — Све се збркало у њеној глави, па се направио каламбур. Вес. каламбурист(а) м онај који се у писању служи каламбурима. — Представи Чамчу као весељака, духовитог домишљана, човека каламбуристу. Глиг. каламАтет, -^та м лат. потешкоћа, не»оља, квар. каламитн, -им несврш. = калемити 1. урезивати калем у дивљаку, цепити. — А ја се мучио каламећи дивљаку. Наз. фиг. Каламио му неку . . . моралну лекцију. Мил. В. 2. пелцовати (оспице). Вук Рј. каламљење с гл. им. од каламити. каламутити, -амјтим несврш. в. калабурити. Вук Рј. каламућење с гл. им. од каламутити. капан, -лна, -лно (ређе: каона, -но) (комп. калнији) каљав, блатан. — Кална, жута вода . . . тече преко пашњака. Донч. фиг. Душу нашу, што је каона, ми нећемо опрати водом купаона. Крл. каланка ж агр. еоћка (бресква, шљива) чији се плод може калати, цепати по дужини; супр. глођва. Деан. Рј. калање с гл. им. од калати (се). калапач, -ача м маџ. покр. чекић. — Блистали су калапачи од задовољства што се ударци мајсторови тако лепо слажу са калфиним чекићем. Чипл. калапнтн, -им несврш. покр. мењати, прилагођаеати, прекрајати. — Вељу да они нијесу дали калапити како други хоће. Миљ. ~ се мењати се. — Туђи цареви . . . међу њима [Арнаутима су] пијавице метали . . . те су се калапили и промјењивали себе и све своје. Миљ. калатн, калам несврш. 1. располављати рибу и приређивати је за сушење. — Калају је [приморци рибу] и суше. Бат. 2. цепати, расцепљивати по дужини (воћке, дрва). —

633

Чуло се како се у шуми кала једно дебло. Крл. "^ се пуцати равно, уздуж. — Вапненац се кала савршено, кремен никако. Тућ. калати, -ам тал. покр. 1. сврш. ослабиши од болестпи. Вук Рј. 2. сврш. спуспгити, скинути: ~ једро. — Па је [дјевојку] кала са коња вранога, па је води у дворе бијеле. НПХ. 3. несврш. грабити, захватати воду калачом. — Почела [је] да кала воду. Мил. В. калаужење с гл. им. од калаузити. калауз м тур. 1. онај који показује коме пут, путовођа, водич. — Воде га да им у овој замршеној шуми буде калауз. Ћоп. 2. трговачки посредник, мешетар, самсар. — Преко својих калауза крупни капиталисти предузимају сушење шљива за свој рачун. Лапч. 3. гласоноша, гласник. — Калаузи Хусеинови разнесоше [прогласе] на све крајеве Босне. Том. 4. напраеа у облику кукице којом се може отворити свака обична брава, отпирач. — Отвори калаузом врата која воде на таван. Чол. калаузити, -им несврш. покр. 1. по~ казивати пут, проводити. — Ти калаузи пашиној војсци да прегази и опали Паштровиће! Љуб. 2. вршити посредничке послоее. — Ја му наплатих све до паре. А и што не бих — пола је мени, а пола њему. И уз то он ми и калаузи. Ком. 3. уходити} извиђати. — Отме ли се гдје цура . . . Јуре калаузи и тражи отимача. Коч. калаузлук м покр. посао, занимање калауза {1—3); потказивање, достаеа. — Зар Рајка . . . ухапсили . . . Опкладио бих се да ту има, колико-толико, и његова калаузлука. Ком. калауштина ж плата калаузу. Вук Рј. калаушче, -ета с дем. од калауз. Вук Рј. капафат, -ата и калафат м тал. покр. мајстор који гради или поправља бродоее, бродоградитељ. — Одјекивали су ударци чекића и пјесма грлатих калафата. Цар Е. калафатати, -ам, калафатирати, -атирам и калафатити, -им сврш. и несврш. поправити, попраељати брод; затворити, затварати пукотине на броду, баеити се калафатским занатом, шуперити. 'Бак. Реч. калафатски, -а, -о који се односи на калафате. калафониј, -ија м и калафонија ж в. колофониј. — Грчка у Југославију увози: памук, уље, калафониј . . . ЕГ 3. калац, -лца м 1. млада трава. — Пустио коња на калац. Вук Рј. 2. бот. в. пир. Сим. Реч. калач, -ача м и капача ж посуда којом се граби, захвата вода из бунара; исп. кала-

КА.31АЦИЗА. — КА.31ЕМ ти. — Стајала је над овцама које су се у кругу тискале око калаче с водом и пиле. Перк. кблаџија м човек који кала, разрезује рибу (за сушење). Вук Рј. кблаџиница ж зграда или место где се риба кала. Вук Рј. калаш, -аша м тур. расипник, пропалица, варалица. — Она бијела пјевачица улети одмах међу оно неколико калаша-бећара. Ћип. калашење с гл. им. од калашити (се). калашити, калашим несврш. 1. варати. Вук Рј. 2. скитати се. — С друговима цијелу ноћ је по селу калашио. 73««. ~ се калаишти (2). — Срце [би јој се] парало кад би помислила, не калаши ли јој се можда син по граду. О-А. калаштура тур. погрд. 1. ж раскалашна, разуздана жена. — Ја не волим мршаве калаштуре. . . даске без прсију и наказе без кукова. Рад. Д. 2. м неваљалац, хуља, нитков. — То је филистар . . . клинкур и посљедња калаштура магарећа. Вин. 3. м и ж пас скитница, псина; исп. џукела. Вук Рј. калварија ж муке, патње (према брду Калварији на којем је, према хришћанском учењу, Христос био разапет). — Осјети да је већ проживио у себи сву ову калварију. Десн. Поратна калварија сељакања је заборављена. НИН 1959. калваријскн и калваријскн, -а, -о који се односи на калварију: ~ пут. калвин, -ина м = калвинист(а) присталица учења верског реформатора Калеина. калвпнАзам, -зма м Калвинова верска наука. — Окренуо [је Јурај Зрински] читаво Међумурје на калвинизам. Водн. калв&нист(а) м — калвин. калвинбстпчки, -а, -о који се односи на калеинисте и на калвинизам. калв&нистки&а и калвинка ж женска особа калвинист. калвивски, -а, -о који се односи на калвине. кЗлдрма ж грч.-тур. пут, цеста направљена од камена, покривена, поплочана каменом, плочник од камена. — Гргољила вода низ сокаке који почеше да показују калдрму. Андр. И. Гледао ју је како несигурно . . . стрчава сјеновитом дворишном калдрмом. Божић. калдрмар, -ара м = калдрмџија онај који прави калдрме. Бен. Рј.

калдрмарнна ж дажбина за употребу калдрме. — Када путују, не плаћају ни мостарину ни калдрмарину. НИН 1960. калдрмија ж покр. в. калдрмарина. — Узеше ми грош саме калдрмије. Шапч. калдрмнпа >к калдрмарина. — Две вреће луча . . . четири је то банке . . . ако они доле у чаршији не буду повисили калдрмину. Рад. Д. калдрмисање с гл. им. од калдрмисати. калдрмпсати, -ишем и кЗлдрмити, -им сврш. и несврш. прекри(ва)ти пут каменом. — Шетам калдрмисаним шеталиштем. Чол. Улице нису калдрмили. Глиш. кЗлдрмљсње с гл. им. од калдрмити. калдрмџија м = калдрмар. — [У Савез грађевинарских радника] улазе зидари, халдрмџије . . . Лапч. кале и кале м хип. од калуђер. — Гледао сам на све стране по ћелијици остарелог кала. М 1867. кЗлеб м заст. в. галеб. Деан. Рј. кЗлеж, -ежа и калеж м лат. 1. цркв. чаша од метала са сталком, која се употребљава приликом црквених обреда, путир. — Носили [су Турци] у поганијем рукама калеже ; кадионице. Љуб. У сунчаним трацима сјале се бијеле руке жупникове и златни калеж. Кум. 2. песн. чашица цвета. — Низ борове иглице струји кишица цвјетова у калеже. Наз. Изр. г о р к и ~ , ~ п а т њ е , ~ к у ш њ е зло које треба ко да подиесе. — Свирам ти да те мине горки калеж живота. Матош. к а л е ж њ а к м цркв. покривало за калеж приликом црквених обреда. — Блистају од бјелокости укрућени калежњаци. Гор. калепдбскоп м грч. 1. оптичка направа у којој се помоћу два огледалца и разнобојног материјала покретањем стварају различите фигурице. 2. фиг. множина различних слика које брзо долазе и пролазе, шаренило. — У газда Ивковој соби . . . обрће се неисцрпни калеидоскоп слика, типова и епизода. Грол. Овај се свет претвара у огроман калеидоскоп боја и линија. Ант. 2. калепдбскопски, -а, -б који се односи на калеидоскоп; који је као у калеидоскопу. календбскопски прил. као у калеидоскопу, шаролико, брзо. — Гогољ нам управо калеидоскопски слика цијелу галерију сјајних типова. Шов. Све му је то помогло да постане . . . калеидоскопски брз. Мих. калем м (мн. калеми и калемови) грч.-тур. 1. дрвени ваљак за намотавање пређе или жице, мосур, чунак. — У чистој собици претрпаној . . . калемима телефонске жице . . . дуго је говорио с политкомом. Моск. фиг. Стао се одвијати калем догађаја иза-

КАЛЕМАР — КАЛИОНИЧАР

635

званих оним што се десило на тавану. Дав. дотураше парче хлеба и каленицу воде. 2. а. гранчица, пупољак који се цепи, преЋос. Д. сађује на другу биљку, навртак. — Турски калибар и калибар, -бра м (ген. мн. п у т н и к . . . за појас задене к а л е м е . . . да калибара) фр. I. а. унутрашим промер, успут зацепи дивљаку. Петр. В. фиг. То пречник цеви ватреног оружја. — Пушчане није била права, изворна в.јера, него она цијеви свих врста калибара . . . зијевале су на селу каламљена; но калем се није придоље према падини. Вуј. 6. величина и темио. Коз. Ј. б. накалемљена биљка или дрво. окина пушчаног или топовског зрна. — Гра— Једна се коза успела уз стричев двого- нате најтежих калибара све су чешће риле дишњи калем. Ранк. 3. заст. писаљка од по рововима. Јак. 2. фиг. а. врста; вретрске којом су се на Истоку служили уме- дност. — То је ионако предвиђено за лосто гушчјег пера. — Ћате се ужурбале . . . пуже великог калибра. Сим. Примедаба за ухом им бели калемови, а у руци хартиима пуно, и све истог калибра. Поп. П. ја. Шапч. б. човек истакнутих (добрих или лоших) особина. — Мој стари је тежи калибар: калемар, -ара м 1. онај који калеми. — Домаћин обично не калеми, већ доноси грабежљив, себичњак, зеленаш. Ств. 1948. материјал калемарима. Пол. 1958. 2. калекалибарски и калибарски, -а, -о који мачица. — Посекао се калемаром. Ћос. Д. се односи на калибре. калемана ж накалемљена воћка или калДграф м грч. краснописац. — По лоза. И-Б Рј. занимању је био калиграф . . . у канцелакалемачица ж нож за калемљење. Бен. Рј. рији . . . ордена. Андр. И. калиграфија ж вештина читкога и калемити, -им несврш. = каламити. лепога писања, краснопис. — Може калемити. . . питому воћку на дивљаку. Сим. Калеми [баштован] и везује калнграфнрати, -афирам и калигравињаге ликом. Петр. В. фисати, -ишем несврш. читко и лепо пи~ се цепити се, пелцовати се. — Хо- сати. ћемо да се у добри час калемимо против калАграфски, -а, -б који се односи на те мијазме. Петр. В. калшрафе и на калиграфију; који је лепо калемље&е с гл. им. од калемити (се). написан: ~ вештина. каленац, -енца м бот. в. шпаргла. Сим. кал&графски прил. на калиграфски наРеч. чин, као калиграф. — Пише на таблици кал&ндар, -ара м лат. 1. таблица рас- лијепо, калиграфски. Крл. пореда дана у години, попис дана, тједана, калижпти се, калижим се несврш. седмица и месеци у појединој години. 2. спорт. покр. срамити се, стидети се. — Своју распоред натјецања, такмичења по датуми- срећу под ноге турисмо, да се с нама вас ма; ~ натјецања, такмичења, спортски ~^ свијет калижи. Њег. годишњи ~ . капиј, -ија м тур. = калијум хемијски Изр. изгубити ~ помести сеу датуму, елеменат, мекан метал сребрнасте боје (К). чинити нешто што не одговара годишњем калијев, -а, -о и калијски, -а, -б који добу; нови ~ грегоријански календар; псовати ч и т а в ~ псовати све чега се сети, у свом хемијском састаеу има калија, који много псоеати; стари ~ јулијански ка- је постао спајањем с калијем. лендар. калнјум м = калиј. калијумов, -а, -о који у себи има каликал&ндариј, -ија и кап&ндаријум м део календара где су пописани дани. Прав. јума. калило с покр. в. каљужа. Вук Рј. календарић м дем. од календар. калипа ж бот. грмовита биљка из пор. календаров, -а, -о који припада каленмаслина с опорим и горким црвеним плодом дару. 1л8и81гшп уи1§аге. — Калина је лијепа глекал&ндарски, -а, -5 који се односи на дати, ал' је горка зобати. Н. посл. Вук. календаре. калиновац, -бвца м зоол. врста лепИзр. ~ година време од 1. I до 31. XII. тира 8р1тх Н§и51п. Финк. кал&ндарскн прил. према календару, калиовица и калидница ж просторипо годинама. — И онда, још календарски младе, оне су презреле старице јалових ја, одељење творнице, фабрике, где се гвожђе кали. — Гости [су] разгледали . . . калижеља. Рад. Д. оницу и најмодернију термичку обраду календро с бот. в. смрдуша. Р-К Реч. производа. Пол. 1959. кал&ница ж 1. земљана зделица. Вук Рј. калионичар и калибничар м онај који 2. суд за еоду. — Свако [јој] вече [жене] кали. — Индустрија пољопривредних ма-

636

КАЛИОНИЧКИ — КАЛОПЕР

шина расписује конкурс з а . . . калионичара. Пол. 1959.

калионички и капи&нички, -а, -б који

се односи на калионицу: ~ пећ. калнрање с гл. им. од калирати. — Други пут, опет уз помоћ реферата о мањку и калирању, продали су 111 килограма. Пол. 1950.

калирати, калирам сврш. и несврш.

тал. (из)губити на тежини због сушења или расипања (о роби); исп. кало 2 . В. пр. уз гл. им. калирати. калитп 1 , калим несврш. 1. тсхн. давати железу, гвожђу велику тврдоћу, чврстоћу, трајност помоћу загрејавања до високе температуре, а затим наглог хлађења. — Кад је требало да се нешто кали . . . све троје потапали су у воду врело гвожђе. Бан. Волели смо људе . . . и ко огањ били, који челик кали. Митр. 2. фиг. чинити чврстим, способним за подношење тешкоћа, јачати, челичити. — Крха те и ломи [клетва], ал' ти снагу кали. Стан. Ми смо каљени на вековним мукама. Макс. Изр. ~ срце задоволавати жеље срца. — Њихове ћу одсјећи главе и окитити мојега чардака, да их гледам и да срце калим. НП Вук. Пију и срце ми кале. Вел. ~ се челичити се, јачати. — У тим окршајима калило се јунаштво. Дед. В. Калио се револуционарни дух наших бораца. Пол. 1958. калпти 2 , калим несврш. располућивати, сећи (месо); исп. калати. — Ката је калила прасиће вешто као човек. Чипл. калиф, -а, калиф, -ифа и капифа м = халиф(а) ист. врховни муслимански поглатр у арапским државама који има највишу духовну и световну власт; титула турских султана. — Абдул Хамид узео је титулу калифа, врховног вјерског поглавара свих муслимана. ОП 2. кал&фат, -4та м = халифат територија под влашћу калифа; држава којој је на челу калиф. — Са распадањем Багдадског калифата падала је обрамбена снага Арапа. Пов. 2.

калифорпиј, -ија и калифорнпјум м елеменат велике тежине (С5).

калифски и калифскп, -а, -о који при-

пада калифима, калифама: ~ престо.

калк м фр. лингв. ропски превод стране речи. калкан, -ана м тур. 1. штит: сребрни калкани. Рј. А. 2. а. забат на кући. Рј. А. б. врста крова на кући који се од једног зида спушта косо на противни зид: кућа на —: Бак. Реч. 3. покр. врста старинске женске

капе. — На глави му финофесић, мислим калкан је. НПХ. 4. седло. — Па се пови у калкан дорату. НП Херм. калканскн, -а, -б који је на калкану, који служи као калкан, забатни: ~ зид. калкулант м — калкулатор онај који калкулише. — Публицистичко-издавачки завод . . . расписује конкурс за калкуланта. Пол. 1957. кМлкулатнван, -вна, -вно одређен, утврђен калкулацијом (о цени). — Предузећима [би] требало омогућити да врше слободан откуп [јаја] и да их продају по калкулативној цени. Пол. 1958. калкулатор м = калкулант. калкулацпја ж лат. предрачун, прорачун. — Захтјеви рентабилности и амортизације имаху и онда своје калкулације. Бат.

калкулацнјски и калкулациони, -а, -о

који се односи на калкулације.

калкулирати, -улирам и калкулнсати,

-ишем сврш. и несврш. израчуна(ва)ти, обрачуна{ва)ти, прорачуна(ва)ти. — Он одмах . . . калкулира о резултату. Крл. Калкулисали смо, рачунали и израчунавали да би нас надзиђивање једног спрата коштало око 27 милиона динара. Пол. 1958. кЗлма и калма ж тал. тишина, затишје. — Између северног и јужног пасата налази се појас калма, у коме нема хоризонталног ветра. Физ. 3. калмук м фр. ерста длакавог сукна. — Сукња од калмука. Шен. Рекла од калмука. Дом. кало 1 с покр. в. кал. — фиг. Да будеш опет хришћанин и да са мном опереш кало душе и тијела. Љуб. кало 2 м тал. губшпак, мањак на мери који настаје од сушења или расипа у промету (о роби), сасушак. — Кало и други губици . . . настају држањем већих количина робе . . . у неупакованом стању. Б 1958. калбвит, -а, -о којије пун кала, блатан. — Ужарене оплате на точковима пиште и цврље у каловиту путу. Гор. Сан мутан и каловит. Сим. калбгажа м газиблато. Вук Рј. калбдонт м паста за зубе (према једном творничком, фабричком имену тога продукта). — Она реч [била је] истиснула кроз забрављена устг као последњи бризг калодонта из скоро празне тубе. Дав. калонг м зоол. врста сисара тропских крајева са гЛавом сличном глави пса Р1егориз есКШз. Терм. 4. калопер м бот. украсна мирисава биљка из пор. главочика, божја плахтица Тапасешт Сим.

Реч.

$

Ј.,*-«

КАЛОРИЈА —

КАЛУЂЕРСТВО

637

калбрија ж лат. физ. 1. јединица за мерекалпитп, -им несврш. наносшпи штету, ње количине топлоте; количина топлоте кварити. — Немамо еснафско право, па која је потребна да се 1 кг водв угреје за 1° Ц. може онај Мита брица да нас тужи што 2. мера за храњиву вредност животних нами- јевтиније бријемо па му калпимо занат. Срем. рница. — Вриједност овог оброка . . . износи 1250 калорија. Пол. 1957. калпбзан м тур. лажљивац, варалица. калбријски, -а, -о који се односи на кало- Вук Рј. рије. калпбзанаст, -а, -о лажљив, преваран. калбрнјски прил. с обзиром на калорије, — То је један непоштени и калпозанасти по калоријама. — У САД . . . исхрана је човјек, који за инад неће да плаћа у реду. калоријски најјача. Пол. 1958. Ћор. кал&рика ж физ. наука о топлоти. — калуђер м грч. човек који припада црк[О топлотним појавама] се бави наука о ееноме реду и живи у манастиру, самостану, топлоти или калорика. Физ. 3. редовник, монах. — Највише [ме] може усрећити . . . мантија калуђера и фрушкогоркалорпметар и калориметар, -тра м ски манастир. Сек. справа за мерење количине топлоте коју је Изр. у д р у ш т в у се и ~ ж е н и в. излучило или упило неко тело. уз друштво (изр.). калорим&трија ж мерење топлоте. калуђерак, -рка м хип. од калуђер. — калориметрнјски, -а, -б који се односи на Зар онај бледи . . . смирени и скромни калориметрију. калуђерак . . . зар то није Василијан! Ранк. калбричан, -чна, -чно 1. који се исказује калуђерење с гл. им. од калуђерити у калоријама: ~ вредност. 2. који има довољно калорија: ~ храна. 3. којега покреће калуђерпти, -им несврш. уводити у топлота, парни: ~ централа. калбричкп, -а, -о који се односи на калори- калуђерски ред. — Шта је то ? . . . да калуђере мбне! ? Ранк. је и на калоричност. ~ се постајати калуђер. — Ниси пристао калбрнчнбст, -ости ж особина онога да пашеш мач ни да се калуђериш. Лаз. Л. што је калорично; количина калорија у нечем. калуђерић ж дем. од калуђер. — Укупна калоричност исхране је у порасту. калуђерица ж женска особа која припада Пол. 1958. црквеном реду и живи у манастиру, самокалбта ж тал. 1. мат. површина куглина стану, редоеница, дувна, монахиња. одсечка, сегмента, капица. 2. анат. вршак калуђеричин, -а, -о који припада калулубање са1уапа саршз. калотина ж 1. кришка, одломак воћа. — ђерици. калуђеричкн, -а, -о који се односи на Поједе . . . танку калотину гуње. Вел. 2. калуђерице. — Ласте у своме калуђеричком плоча настала калањем. — Вапненаца од оделу од свиле црно-беле певале су. Дуч. којих сс дају искалати велике ромбоедарске калотине има на Исланду. Тућ. капуђерички прил. попут калуђерица. калош, -бша м бот. покр. в. лала. Сим. — [Косу је] калуђерички стегнула у витице. Петр. В. Реч. калбша ж фр. в. галоша. калуђеров, -а, -о који припада калуђеру. калп прид. непром. тур. лажан, патвокалуђероваше с гл. им. од калуђеровати. рен, нееаљао. Вук Рј. калуђсровати, -рујем несврш. живети калпагџија м = калпакчија онај који као калуђер, бити калуђер. — Посматрао је праеи калпаке. Р-К Реч. манастир у коме годинама калуђерује. Пол. 1958. калпак м тур. 1. ист. свечана капа од самура, куноеине или коже. — На сваком је калуђерски, -а, -б који се односи на калуалкару калпак од куновине с бијелом челен- ђере: — искушеник, — ћелија, ~ мантија. ком од ждралова перја. Шимун. 2. ратна калуђерски прил. као калуђер, на калувојничка капа од лаког метала, кацша, шлем. ђерски начин. — Он поигра ситно калуђерски. — Деца су натицала на главе калпаке војниНП Вук. ка. Нуш. 3. капа од крзна, шубара. — Осјетише момци да ту киту ружмарина неће за калуђерство с 1. зб. калуђери. — Свешсвој калпак затицати. Торд. тенство у његово [Доситејево] доба . . . нарочито калуђерство . . . заслуживало је калпакчија м = калпагџија. Р-К Реч. најоштрију критику. Прод. 2. особина духа калпачина ж аугм. од калпак. којим су прожети калуђери. — Владика живи и дише само калуђерством. Ранк. калпачић м дем. од калпак.

638

КАЛУЂЕРУША — КАЛЦИФИЦИРАТИ

калуђ&руша ж жена која је у некој вези с калуђерима. — Дошла ме обићи мајка оца Руфима . . . названа калуђеруша. Јел. калуђерушин, -а, -о који припада калуђеруши. — Срчем калуђерушину јуху. Јел. калуђ<5рче, -ета с млади калуђер. Вук Рј. калуђерчина м погрд. = калуђерштина аугм. од калуђер. — Калуђерчина се најела ракије. Ћос. Д. калуђерчић и калуђерчић м дем. од калуђер. калуђерштина м — калуђерчина. Вук Рј. калуп м тур. 1. а. предмет на који се набија што да добије његов облик: ~ за обућу, ~ за земљано посуђе. б. суд у који се улива што житко да би очврснувши добило његов облик, матрица за одливке. — Њиме [графитом] облажу унутрашњост калупа у којима се метална маса обликује у различите предмете. Тућ. 2. сшвар која се добије одливањем у калупу (16), одлиеак. — Спира је купио и велики калуп сапуна. Срем. Војници сагледају калупе биљне масти и чуде се . . . да маст може бити у онако чврстом стању. Јак. 3. збијен и чврсто свезан свежањ дувана, лишћа, траве, сена и сл. Вук Рј. 4. фиг. углед, пример,узор. — Није могао жени опростити да се је високо занашала те по истом калупу и дјецу си одгајала. Коз. Ј. Наша се револуција није развијала по неким готовим калупима и по унапријед скројеним шемама. Б 1958. 5. фиг. образац, узорак. — Ови наши безимени зачињавци . . . створит ће . . . и прве метричке калупе, које ће од њих преузети нови пјесници. Комб. У таквим приказима нема осећања, у њима је условност, занат, калуп. Поз. 1948. Изр. на исти (један) ~увекједнако. — Све [је] то писано на један калуп. Јонке; на свој ~ друкчије од других. — [Оне су] ни добре ни зле, али на свој калуп рођене. Шен. калупар м онај који прави калупе. — Индустрија трактора и машина . . . расписује конкурс за пријем у службу двадесет пет калупара. Пол. 1958. калупац, -пца м калуп (2). — Калупац сапуна [ми је] тетка даровала. Љуб. калупити, -им несврш. 1. помоћу калупа израђивати нешто. — Мијесио блато, калупио циглу. Кос. 2. наелачити што на калуп. — Носио је фесове да их калупи, бакраче да калаише. Куги. 3. збијати у чврст облик. — Поврће се суши и калупи, како би се ослободило воде. Батут. 4. фиг. даватиувек чему исти, стереотипан облик. — Он није говор својих личности калупио у реченицу која се прилагођава свакој ситуацији. ЛМС 1949. калупљење с гл. им. од калупити.

калупчић м дем. од калуп. калуша ж покр. бела овца у које су црне уши или је мрка по глави. Рј. А. калушаст, -а, -о који има белу главу, а црне уши. — Сањам да јашим црну кобилу, ка' зивт врануша, само калушаста и у предњим ногама чарапаста. Рад. Д. калушнца ж дем. од калуша. калфа м (ген. лш. калфа и калфи) тур. изучен трговачки или занатлијски помоћник. — Пописна листа занатлијске радње . . . Колико има у радњи помоћника (калфи), а колико ученика (шегрта). Лапч. калфенски и калф&нски -а, -о који се односи на калфе. — Прошле [су] дуге шегртске и још дуже калфенске године. Андр. И. Изр. ~ писмо потврда о довршеном учењу заната и положеном испиту за калфу. калфин, -а, -о који припада калфи. калфинскн, -а, -о калфенски. калфић, -ића м и калфпца м и ж дем. и тј. од калфа. — Команду [у демонстрацији] преузеше неки калфићи, неки дотада незнани јунаци. Кол. калфоватн, -фујем несврш. бити калфа, радити као калфа. — Калфовао [је] у разним градовима. Поп. Ј. калцан м шаљ. калуђер. — Један калцан држи свећу, егедају други троје. Кош. калцедбн, -бна м грч. мин. врста кремена разних боја (употребљава се као полудрагуљ). — Провидне разнобојадисане [кремене] зовемо калцедонима. Тућ. калциј, -ија м лат. = калцијум хем. елеменат, сребрнастобели, ковни метал (Са); креч, еапно. калцијев, -а, -о и калцијски, -а, -5 који у свом хемијском саставу има калција, који је постао спајањем с калцијем: ~ карбонат, ~ фосфат, ~ со. калцијум м = калциј. калцијумов, -а3 -о калцијев. калцинирати, -инирам и калцбнисатп, -ишем сврш. и несврш. изложити, излагати високој температури да би се испарењем воде постигла већа тврдоћа и стеорила на повришни стакласта превлака. калцнт, -ита м лат. мин. врста минерала, калцијев карбонат, вапненац, кречњак. — Калцит или вапненац кристализира хексагонски. Тућ. калцифпкација ж 1. додаеање калција земљишту ради мењања агрохемијских својстава. 2. мед. овапњење, закречење. калц&фиковатн, -кујем и калцкфицирати, -ицирам сврш. и несврш. дода(ва)ти чему калција.

К А Л Ч И Н Е — КАМ капчине, кблчина ж мн. тур. врста сукнених чарапа, доколенице. — Беле високе калчине бугарских војника бљештале су на сунцу. Јак. каљ, каља' и кЈЈљ, каља м нем. 1. плочица од глине или мајолике за градњу пећи. — Још познатије . . . су пећи од каљева. Батут. 2. земља од које се праве пећи. Бак. Реч. каља ж в. каљужа. — Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље. Вес. каља ж тур. јело од купуса или кромпира с попрженим луком и месом. — Наметну у сахан вреле каље. Радул. Остало је ваљда нешто каље од крумпира. Сим. каљав, -а, -о а. којије пун блата, којије умазан блатом, нечист, прљав. — Улнце су биле блатне и каљаве. Мил. В. Кућа је сва у нереду . . . дјеца каљава, неумивена, издрпана. О-А. Јарци, што су пред кућама, препуни су каљаве воде. Иеак. б. фиг. тмуран, суморан. — Ја на овом каљавом дану из баре ове мислима плијем. Крањч. С. каљавитн се, каљавим се несврш. каљати се. — фиг. Ја [се] каљавим, извијам грбачу, за славу ваше породице. Грол. каљавко м каљав, прљав човек. Р-К Реч. каљавост, -ости ж особина онога што је каљаво. каљак, -љка м = каљац. — Змај . . . је јуначки знао гулити каљке лаву млетачкоме. Павл. каља&е с гл. им. од каљати (се). каљатн, каљам несврш. 1. чинити каљавим, нечистим, прљавим, прљати, блатити, мрљати. — Изводе дјецу да не каљају ручицама . . . хаљине. Шимун. 2. фиг. кудити, ружити, срамотити, брукати, погрђивати. — Страх образ каља! Љуб. Брат каља руке братовљевом крвљу. В 1885. ~ се повр. — Шта сам те пута . . . терао с пута да се не каљаш по прашини. Шапч. фиг. Каљате се тако црним гријехом незахвалности. Ђал. каљац, -л>ца м = каљак очњак у животиње. Вук Рј. каљача ж (обично мн.) гумена ципела која се навлачи на кожнату обућу ради чувања од влаге. каљев и каљев, -а, -о који је направљен од каљева. — Зими су гореле тешке букове главње у великој каљевој пећи. Андр. И. к а љ е њ е с •'.;. им. од калити (се).

каљиште с место где има много каља, блата. — До главчина мој неки прика заглибио у каљиш-у кола. Рад. Д. кМљкати, -ам несврш. копкати, чачкати, забадати. — Гдје би угледао рупу на врећи,

639

турио би у њу прст, каљкао је као шупљи зуб. Божић. к а љ б г а ж а м газиблато. — Официре [је] . . . називао каљогажама. Вучо. каљуга ж = каљужа 1. место пуно каља, блата; блатна локва. — Како је рат страшан . . . У каљузи, по рововима под кишом челика умиру најбољи људи. Бар. фиг. Жеља да се бар мисао спасе из јама смрада и каљуга зла. Мас. 2. фиг. човек морално пропао, нитков. — То је људска рђа, одрод, каљуга. Ђур. каљугав, -а, -о каљав. — Коњи . . . у оном широком каљугавом [путу] пођу унаоколо. Петр. Б. каљугати се, -ам се несврш. = каљужати се прљати се блатом, ваљати се по блату. Р-К Реч. к а љ у ж а ж (ген. мн. каљужа) = каљуга. — Кишица што је пала претворила је цесту у каљужу. Франг. фиг. Убаце унутра [у тамницу] човјека . . . и онда га избаце одавде са свим оним моралним блатом које се за н> залијепи у овој каљужи. Чол. к а љ у ж а п , -жна, -жно који потиче из каљуже, блатан, нечист. — Становници мочварних предјела приучени и каљужне воде пити. Ков. А. каљужање с гл. им. од каљужати се. каљужарка ж бот. биљка из пор. жабљака К.апипси1и8 Ппвиа. Сим. Реч. каљужаст, -а, -о који је као каљужа, као из каљуже. — Сред собе је ведрица, пуна неке каљужасте, сапунасте воде. Ков. А. к а љ у ж а т и се, -ам се несврш. — каљугати се. — Свиње су се каљужале у хладовини. Кол. каљужина ж 1. аугм. од каљуга и каљужа. — Кад киша пада, онда наша дјеца граде кал>ужине, у којима бродићи "плове. Маж. Ф. 2. еода из каљуже или попут каљуже. — Једва си сјео . . . да одгризеш нешта сухе рибе, да се насркнеш каљужине. Шен. каљужница ж бот. биљка из мочварног тла, са сјајним срцастим листовима и великим златножутим цветовима Сакћа ра1шш$. Терм. 3. каљун, -уна м тал. покр. врста ееће галије. Вук Рј. кам и кам м песн. в. камен. — Онда ћу плакат . . . што нисам више кип од кама. Цес. А. Ти нећеш више крај мене бити, и ја ћу бити ледени кам. Митр. Изр. ~ (им) у дом, у ~ ударио покр. клетва при проклињању. — Главари се скаменили, кам им у дом! Њег. Никад се ја више не дигох! — одврати он. — У кам ударио! — рече жена. Лоп.

640

КАМА — КАМБРИЈУМ

кама ж (ген. мн. кача) тур. бодеж, нож каматарство с позајмљивање на камате. с обе стране оштар. — О појасу му окачене — Каматар је Марко у свему . . . и суд бомбе и кама. Чол. бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора. Ћип. камаљика ж бот. в. пелин. Бен. Рј. кбматити, -им несврш. давати ноеце на кЗмара ж тал. а. соба. — Лези у моју камате; баеити се лихвом, зеленаштвом. — камару. Вратићу се рано. Војн. Уселио се био . . . у ону другу празну камару са великим Не камати [добар трговац] нити је незаситан зидовима. Ств. 1948. б. мала споредна соба, у течењу. Павл. собица. — Само на ћошковима куће су собе каматни, -а, -5 који се односи на камате: и камаре за оставе. Дед. Ј. ~ рачун, ~ стопа. камара ж грч. а. велика количина, каматник м онај који даје новац на камамноштво каквих предмета, нагомиланих без те. — Ћути, ћифто, зеленашу, каматниче! реда, гомила, хрпа. — Нестао [миш] у камари Матош. Нема, кажу, таквог каматиика и дрва која је ту стајала у свако доба године. зеленаша у цијелој Босни. Андр. И. Андр. И. Ево, ту се налази читава камара кЗматннков, -а, -о који припада каматдоказа. ЛМС 1951. б. стог, пласт. — А нас нику. троје ћемо . . . снопове везати, камаре слагакаматница ж она која даје новац на ти. Сим. Ишли смо . . . иза камара устожене камате, лихварица, зеленашица. — Старе сламе. Чол. вјештице које редовито примају доларе од Изр. на камаре навелико. — Маларија синова . . . а окрутне су каматнице у читавом хара на камаре. Кос. селу. Гор. камарад, -ада м фр. = камарат и камерад каматнички и кЗматиички, -а, -о друг, колега, пргџатељ. — Бар ће ме тако . . . који се односи на каматнике и на камате. — једном оставити на миру сви твоји камаради. У Мезопотамији се врло често морало рачуПетр. В. нати у трговачким и каматничким пословикамарадскн, -Г, -6 који се односи на ма. Пов. 1. камараде. к а м а т а а к м постотак, процен(а)т од камарат, -ата м = камарад. — Поруч- новца који се узима или даје на камате. — ник Радекић, па онај његов камарат Урош. Ови кредити служили су малим банкама да Ћоп. . . . узајмљују новац . . . уз добар каматњак. камар&јер, -бра м тал. 1. титула коју Риб. фиг. Мртваци се покапају, а гробари папа даје цркееним прелатима: тајни ~ . Вук. послују с каматњаком. Крл. 2. собар, послужитељ (обично на паробродима). каматбносан, -сна, -сно који носи камате: камарвла и камар&ла ж шп. закулисна ~ капитал. клика на двору монарха која својим интршама камаћење с гл. им. од каматити. утиче на државне послове у своју корист. — кЗмаџпја м чоеек који убија камом Саветовао [је Чернишевски] . . . да Словени (погрдно за четнике у II светском рату). — не постану опет слепо оруђе бечке камариле. Другови су те молили да их убијеш, да им Скерл. Србија је Супилу онда изгледала скратиш муке и да не падају живи у руке растрована династичким борбама и камарикамаџијама. Б 1958. лама. Крл. камаџнја м тур. каматник, лихвар, камарилскп и камарплски, -а, -о који зеленаш. се односи на камариле. камаше и камашне ж мн. нем. гамаше. камарнти, -им несврш. слагати што у — У рукавицама и камашама он је изгледао камаре. — Везује га [жито] . . . док се слама Паризлија од главе до пете. Јов. С. На увис витла да се камари. Кош. ногама му још кожнате жандарске камашне. камарица ж дем. од камара. — ЗавирнуМар. ше у камарицу. Лежао је сив, непомичан. камбана ж ром. народни музички инПоп. Ј. камарот(а) м тал. слуга на броду, мали. струмент у који се удара као у еелики бубањ. — Капетан . . . нагна га да обавља службу камбиј м и камбија ж меки део стабла камарота. В 1885. између коре и дрвета, којим стабло расте у камата ж (мн. м и ж -ти и -те) новац дебљину, бељ, бељика. ЕЛЗ. који се плаћа на позајмљени новац за одређено камбриј, -ија м геол. = камбријум време; фиг. корист, добитак. — Свака забава, најстарија формација палеозојског доба Земље. свака гозба носи нам троструке камате. Шен. камбријски, -а, -5 који се односи на кЗматар м каматник. — Каматари им камбриј: ~ формација. убирају плодове, пљачкају им имовину. Глиг. „ . ,м . , камбријум м геол. = камбриј.

КАМБРИК — КАМЕН А ћутати, шутјети к а о ~ не говорити ниједне речи; д р а г и ~редак минерал који се одликује великом тврдоћом и нарочитим сјајем, а употребљава се највише као украс; јести ~ много патити, мучно живети. — Камен мораш да једеш ако ћеш човек да будеш. Сек.; камена ти могу ћутати, камена се п о м и р и о никако не могу ћутати, нема ни говора о помирењу, камена с рамена (бацати) момачко натјецање, такмичење у снази (ко ће даље камен одбацити); ~ кам&ја ж фр. драги камен с испупченим до камена палача посл. (обично у вези ликом, каоукрас; исп. гема. —Имаоје . . . на са: з р н о по з р н о п о г а ч а . . .) сталним и лијевом прстењаку једну антикну камеју. Крл. На сомотској пантљици око врата упорним радом постижу се велики успеси; ~ к о т л о в а ц терди слој вапненца, кречњака на камеја у златном оквиру. Вучо. зидошма котлова; ~ к у ш а ч , ~ к у ш њ е камеп&он, -она м а. зоол. врста гушначин или поступак на основу кога се могу пгера који мења своју зелену боју према околини оценити или открити својстеа, особине кога, у којој се налази Сћатаекоп уи1еапз. б. фиг. чега; ~ међаш камени стуб који означуј* превртљи« човек, превртљивац. — Око границу поседа или државе; ~ мудраца, ~ њега [бана Баћана] превија сс неколико мудрости средстео којим су алхемичари хрватских камелеона. Шен. настојали претворити просте метале у сребро камелеонов, -а, -о који припада каме- и злато; фиг. начин, поступак којим се у важним и замршеним ситуацијама остварује леону. најбоље решење; ~ на в р а т у чијем бити камелебнски, -а, -б који се односи на велики терет, велика брига бити; ~ пуца камелеоне. од зиме необично је јакау оштра студен; ~ камелеонство с и камелеонштина ж темељац а) први камен у каквој грађевини; беспринципијелност, превртљивост. — Нашао б) најеажнији део чега, основа, темељ чега; га је [материјал] у камелеонштини нашсг као под каменом ( д р ж а т и тајну) синовопеченог . . . малограђанина који . . . гурно, поуздано (држати тајну); ко тебе цјева пјесму новом животу, а живи по каменомЈ ти н>ега крухом, хлебом зло вратити добрим; ко тебе каменом, ти старом. КН 1959. њега оловом зло вратити злом; л у ж н и ~ камелпја ж бот. биљка из пор. чајева с хем. натријееа лужина, каустична сода; великим белим или црвеним миришљавим не о с т а в и т и ни ~ на камену а) разруцветовима СатеШа јарошса. Сим. Реч. шити до темеља; б) немилосрдно, нештедимице критиковати кога или што; п л а в и ~ камен, -ена м (лок. камену и камену; хем. модра, плава галица, бакрени сулфат; ~ мн. камени и каменови) 1. одломљени део стене у облику компактне масе или појединих смутње онај који изазива смутњу, свађу; исп. јабука раздора; ~ спотицања главна делова, комада (употребљава се највише као тешкоћа у остварењу чега; пао ми (му и грађевински материјал). — Сељаци ситне камен туцанац. Гор. Чатрњу саградише од сл.) ~ са срца осетио сам(је и сл.) велико . . . тесаног камена. Вујач. 2. а. воденички олакшање; п р о б н и ~ в. камен кушач; с каменом ти б и л о ; у ~ у д а р и о ! тешка камен, жрвањ. — Укарари камен да ситно клетва, у проклињању; срце од камена меље. Глши. б. плоча над гробом, надгробни (имати) билги тврд и немилосрдан; стајати споменик. — Моје најмилије успомене леже под каменом. Маж. Ф. 3. (у придевској к а о од камена (отесан) непомично стајати; сталан к^о — поуздан, чврст; стати служби у неким полусложеницама, песн.) камени, каменит. — Прхну орле низ камен- на луди — изјубити памет; шаљ. оженити -Подгорје. НПХ. Лупају . . . големи батови се; с т в о р и т и / се каменом постати нео камен-врата. Наз. 4. каменито тло, кр- помичан, запањити се, пренеразити се (рд шевита земља. — Али ти је мало по свијета велике жалости, бола и сл.); у д а р и л а коса у ~ појаеиле се, испољиле се велике тешкоће; . . . но си отров адске своје душе и на овај в и н с к и ~ тврди, кристални талог који камен избљувала. Њег. 5. фиг. тешко, мучно осећање, брига, непријатна обавеза. — се ствара при врењу грожђаног сока или шире, Они други ми сметају, увек говоре што не среш; зубни ~ в. каменац(а); ж р т в е н и ~ треба . . . А мени је камен на души. Сек. 6. окртееник. мед. в. каменац (б). — Издржао је операцију камена на мјехуру. Матош. камев, -а, -о (обично одр.) 1. који је Изр. а с ф а л т н и ~ битуменски вапненац, начињен од камена. — [Нешто се] скотрља кречњак; бацити се каменом на к о г а на камен под. Киш. На ливади . . . бијелио кудити, ружипш, оговарати, клеветати кога; се камени нишан на свјежем мезару. Сим. камбрик м енгл. трг. памучна тканина од танких жица. — Тргла се видећи како јој се сукња од ружичастог камбрика засјала на сунцу. Цар Б. кЗмгарн м нем. предиво, тканина од чешљане вуне. — Звонар сашио . . . прслук од пругастог камгарна. Шов. камгарни и камгарнски, -а, -5 који се односи на камгарн: ~ капут, ~ штоф.

41 Рсчник српскохрватскога књижсвног језика, II

642

КАМЕНАК — КАМЕНИЧКИ

2. кршевит, стеновит, каменит. — Долетео болесног стања. — Крива је моја жена и [глас] преко брда, преко камених главица и њезини каменци. Кол. стењака. Ђур. Сред града у камену Сењу на кам&ника ж бот. врста биљке која гласу је . . . храм. Крањч. С. 3. фиг. непо- расте на каменитом тлу ЗахЉајЈа. Терм. 3. мичан, непокретан, који је као без живота, каменппа ж аугм. и пеј. од камен. — мртав. — Био сам . . . нем и камен. Шапч. Шчепа тешку шакасту каменину па је напне Уђе у собу, а ја онако камена останем . . . до вањских врата. Буд. 4. фиг. а. чврст, тврд у нажиљеној руци. Бомсић. (р сну). — Ноћ кб ријека свечана се ваља каменисати, -ишем сврш. и несврш. в. над каменим сном Париза. Јур. б. нем. — каменовагпи. Р-К Реч. Тако гледаше млад, замукнут каменим муком. Ил. в. крут, строг. — Модерни каменит и каменит, -а, -о камен {1-5). — писци нађоше нијансе, облике и бо}е стила Пролазили [су] каменитим и усеченим . . . сасвим непознате каменој лапидарности коритом Дрине. Андр. И. Брежуљци . . . Салустија и Тацита. Матош. г. мучан, голи, сажежени, каменити. Франг. Око тегобан. — Суза није имала, па зато јује широкога, каменитога огњишта . . . посједало камени чемер двоструко убијао. Моск. 5. осам до десет старијих жена. Ћор. Имао је фиг. безосећајан, неосетљив, хладан, бездушан. нешто каменито и у својој појави и у свом — Није ни Видосава камена срца. Пол. 1944. држању. Радул. Оне нас љубе својим дрве6. покр. слаб, јадан, кукаван. — Камена ти ним, каменитим . . . срцем. Матпош. госпоштина, бабо, при Јанковој у Сибињу каменити, -им несврш. претпварати у граду! НП Вук. Аколи си пао на мене . . . камен, окамењивати. — фиг. Њен бол није камена ти узданица! Љуб. мамио сузе, он их је каменио. Вес. ПреплаИзр. ~ доба преисторијско доба кад је шен и зимљив шапат каменио је жене . . . човек правио алат и оруђе од камена. и збијао дјецу у замукле гомиле. Ћоп. кам^нак, -нка м дем. од камен. ~ се 1. претварати се у камен. — фиг. Сузе . . . теку кроз прси, падаЈу на срце и камепар м ром. покр. зидар. Вук Рј. каменар, -ара м онај који се бави обрађива- камене се. Лаз. Л. 2. фиг. постајати непоњем камена за различите сврхе, клесар, камено- мичан, непокретљив, као без жиеогпа. — Као . . . цвеће испод коре снежне што се резац; ОНПЈ КОЈН туца камен. — Каменар камени. Дис. Види како се камени њезино предложи да поставимо на уласку у варош дјевојачко лице. Тур. 3. фиг. бипги запањен, камени стуб. Ранк. Нађе у куту од вреће начињен лежај, који је сигурно служио запрепашћен {од чуда, изненађења). — Стао па гледа, па се само камени; не верује својим каменарима као кревет. Шег. рођеним очима. Срем. камбнара ж 1. место, зграда где се обракамепитост и камепитост, -ости ж ђује, теше камен. — У прастарој каменари старац сједи. Прер. 2. каменолом. Бак. Реч. особина онога што је каменито. кЗменица ж 1. суд начињен од камена. — каменарев, -а, -о = каменаров који Има . . . пуне бачве вина . . . равне каменице припада каменару. каменарица ж зоол. ерста ерапца Раззег уља. Љуб. Спусти новчић у каменицу са светом водом. Кос. 2. геол. зделичаста удуре1гоша. Бен. Рј. бина на површини вапненасте, кречњачке каменарка ж зоол. «. камењарка. стене која је настала природним путем. — каменаров, -а, -о = каменарев. Зађоше у тјеснац па се веру између стијена. »Видиш, зими су ове каменице пуне воде.« кам&нарски, -а, -о који се односи на Ћоп. 3. кажнолом. Бак. Реч. 4. зграда сагракаменаре и на каменарстео: ~ посао, ~ ђена од камена. — Колико је других каменица индустрија. пропало, а Брезовица се још држи! Ђал. каменарство с каменарски посао, занат. 5. ж и м фиг. погрд. човек који ћути {као кЗменаст, -а, -о а. обилан камењем. камен). — Нијесмо вас за то бирали . . . Зборите, каменице јадни! Бож. 6. зоол. а. Р-К Реч. б. којије као камен. Деан. Рј. морска риба с отровним репом. Терм. 4. б. кам&нати, -ам сврш. и несврш. «. морска шкољка, врло добра за јело, острига каменовати. — А знаш шта те чека у родном Озггеа есћЛз. Терм. 4. крају? Хиљадама руку да те каменају. Ил. кам&ница ж омањи камен. — Имао је камбнац, -нца м а. стврднута вапненасвећ припремљене купове каменица на прота, кречњачка матерцја на зубима. — »Калозору. Шег. Воденичара смо, најзад, дозвали донт« се испршава као најљући непријатељ ударајући каменицама о кров. Чо». зубног каменца. Мар. б. (често мн.) мед. стврднута материја у неким унутрашњим кЗменички, -а, -о који се односи на кдмеоргашма (бубрезима, мехуру) као последица

КАМЕНО — КАМЕЊАРКА камено прил. непомично, као камен. — Камено сједи као да глуми неку улогу. Вујач. кбменоваше с гл. им. од каменовати. каменовати, -нујем сврш. и несврш. уби(ја)ти засипајући камењем. — Покушај само . . . ево моје главе ако те не каменују. Цар Е. фиг. Како је тешко вољети и бити крај све љубави мржњом каменован. Кост. Д. камен&век, -а, -о> ијек. каменбвјек, необ.

дуговечан

као

камен.

—

Гле

...

и

пирамида каменовјека писа. Прер. камендвјек, -а, -о, ек. каменбвек. каменодељац, -ељца, ијек. каменодјељац, м онај који прави предмете од камена. — Градили су камене ножеве . . . афрички каменодељци. Жуј. каменодељски, -а, -о, ијек. каменодјељски који се односи на кажнодељце. — Тада настаје застој у напредовању вештине каменодељске. Жуј. каменбдјељац, -ељца, ек. каменодељац. каменодјељскн,-а, -о, ек. каменодељски. камеполо.м и камеполом м место, земљиште, рудник из којега се вади грађевински камен. — Неки делови Београда стоје над мајданима, каменоломима. Сек. У каменоломима и рудницима . . . радници удишу ситне честице камене прашине. НЧ. каменоломан, -мна, -мно који се односи на каменолом, који ради у каменолому — Томе [су] каменоломном раднику експлодирале у џепу динамитне патроне. Јонке. каменбмет м ков. даљина колико се може каменом бацити. — Ја сам оно нашао, али му нисам хтио ни на каменомет да примиришем. Вел. каменорез м украс или натпис урезан у камен, израда од истесаног или резаног камена. — Лукови и стубови су украшени каменорезом, арабескама, мозаицима у црвеној и плавој боји. НИН 1959. каменор&зац, -есца м (вок. каменорешче) онај који реже, теше камен, вајар, клесар; исп. каменар. — Друговао је са сликарима . . . каменоресцима и поетама. Нен. Љ. Појавили [су се] и далматински каменоресци. Андр. И каменорезачкн, -а, -б који се односи на каменоресце: ~ посао, ~ занат. каменбтисак, -ска м умножавање, преношење на папир помоћу нарочите пресе цртежа или текста урезаног на камену; производ таква умножавања, литографија. каменбугљеви, -а, -б који се односи на камени угаљ. кам&нуша ж зоол. врста птице која живи у камењару Мс«шсо1а захаиШз. Финк. 41*

643

камепче, -ета с дем. и хип. од камен. — Корача [голуб] са каменчета на каменчић. Срем. каменчина ж = каменчура аугм. и пеј. од камен. — Уклонише неку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице. Глиш. каменчнћ м 1. дем. од камен. 2. ситан драги камен. — Блистао је златан старински брош у облику лептира с дугим извијеним крилима, по којима су се искрили ситни плави и румени каменчићи. Ћоп. 3. заст. камечак (2). — Доста је да им књиге и каменчиће дарујемо. Гор. 4. ситни ваљчић начињен од масе која лако даје искре; кремен за упаљаче. каменчура ж = каменчина. — Опкорачи [поп] какву каменчуру. Јеет. кам&нштак, -ака м становник каменитог краја, камењарац. — Буљумбаши од све Малесије [даде] двије хиљаде . . . каменштака, љута убојника. НП Вук. Ближе сад сам вјетру бризи гладног каменштака. Кост. Д. камењак м 1. покр. вук. — А његова [вука] друга имена, коса ти се јежи: курјак, камењак, мрцињак. Куш. 2. ерста јечма. Р-К Реч. камењак, -ака м 1. — камењар (1) место пуно камења. — Трчао би по камењацима, по стаблима и кроз трњаке. Наз. Пут поче опет да се пење уз камењак. Андр. И. 2. фиг. човек камена срца. — Ви сте камењак, бешћутник, окрутник и накажњак! Креш. 3. покр. врста лонца. Вук Рј. 4. зоол. ерста смуђа. Прав. камењар, -ара м 1. = камењак (1). — Удубљења . . . настају на површини непрегледног сињег камењара далматинског залеђа. Десн. Гоњење је трајало сатима, у камењару пуном шкрапг. Лал. 2. каменар, клесар. — Сретоше и Сретена камењара. Лаз. Л. 3. зоол. а. име роду птица певачица које бораве по каменитим местима Зах1со1а. Финк. б. (уз имена животиња) онај који живи на камениту тлу: врабац ~> гуштер ~ , јежинац ~ . камењара ж 1. кућа саграђена од камена. — Људи . . . станују у брвнарама и Ј<амењарама. Ћип. Била је то провизорно подигнута камењара. Шег. 2. в. каменолом, Деан. Рј. 3. геогр. оголело камено подручје обрасло оскудном вегетацијом посебног састава. БЛЗ. камењарац, -рца м каменштак. — Буде се душе погинулих хајдука крупних косматих камењараца. Ђур. кам&њарка ж 1. зоол. а. врста јаребице РегсИх ј;гаеса. Р-К Реч. б. врста поскока. Терм. 4. в. врста стоноге, стрига. Финк. 2. фам. неморална женска особа, блудница.

644

КАМЕЊАЧА — КАМИЛИЦА

кЗме&ача и камДњача ж покр. 1. Ками ти у срце! Вук Рј. 2. (у прилошкој агр. врста крушке. — Сањари мала путем с служби) тешко, јао. — Ками нама — ми смо двије крушке камењачс у руци. Божић. 2. криви. Радич. Ками ономе кога бију. Н. посл. зоол. врста дивље козе. — Ово су животиње Вук. којс ћете јести — дивокозу . . . и козу камивао, -ала м највиши део дугачке камења«у. Вук. планине, планински гребен (с кога се ваља камекамење с зб. им, од камен; фиг. терет. — ње наједну и другу страну). — И подиже . . . Све камсњс мојих брига [о чамче] . . . презадужбину . . . на врх стене, на стрмомс носиш преко воде. Наз. камивалу. Змај. Бољс је узети као границу Изр. бацати, д и з а т и на кога д р в љ е венац или камивао, највиши, у високим и ~ жестоко кога нападати; г р и с т и ~ планинама као кичма оштар и назупчен део. тешко, мучно жиеегпи. Цвиј. хам&жбла ж и кам&зол, -бла м тал. кбмењење с гл. им. од каменити (се). покр. прслук, зубунчић, корет. — Имала је на камера ж фотографски или филжки себи . . . некакав камизол. Шен. На плећима апарат. — Камера јс . . . снимила нераз[има нсвјеста] камижолу или корет од црвсне говстну гомилу голих тела. Дае. кадифс. Вук. кам&рад, -ада м = камарад. — Камерад к&мик м покр. а. камен у мору, стена, Адамов . . . силовитог је значаја. Крл. сика. — Како живиш ? — Као рак на камику. камерал&зам, -зма м лат. ист. екоМар. б. велика стена која ее попут оточића, номска политика која има за циљ подизање острвцета уздиже над морску поершину, гренационалног богатства повећавањем извоза, а бен. — Отоци су различите величине, а наши смањивањем увоза, меркантилизам. Свезн. их приморци и оточани дијеле на гребене или кам&ралије ж мн. лат. ист. наука о дркамике, оточиће или шкоље и отоке. ОГ. жаеном господарству, газдинству. — Учио камиказе м јапански пилот самоубица, је камералијс у Хамбургу и у Паризу. Јов. С. којије жртвовао свој живот, рушећи се својим к&мералнн, -5, -5 који се односи на камера- аеионом (торпедом) пуним експлозива иа лије и камерализам: ~ књиговодство, каменепријатељски брод. — [Противник] је у ралне науке. извесним тренуцима подссћао на јапанске камердинер м нем. варв. собни слуга, камиказе. Пол. 1958. собар на дворовима великаша. — Нико [војкамикање с гл. им. од камикати. воткишу], почев од цара па до његова какамнкати, ка.мичем несврш. в. камкати. мердинера, није трпео. Јов. Ј. Благоваонице с укоченим камердинерима. Крл. камила ж грч. зоол. домаћа животиња из реда папкара, поглашто у пустињским кЗмерјупкер м нем. варв. ист. = камеркрајееима, с једном или две грбе, дева Сатехер дворска титула, звање у неким монар1ш. хистичким државама. — Уврштен си у кам&лавка ж грч. 1. ваљкаста капа, дипломатски збор и именован камерјункером. првенствено калуђера, а затим и других Крањч. Стј. православних свештеника. — Пројаха калуђер кбмерпи, -а, -5 нсм. = коморни (2) са излињалом камилавком на глави. Мил. В. који је намењен мањем кругу слушалаца у мањем простору (за разлику од опере и концер- 2. а. шал>. бела висока куварска капа. — Ту су се врзли кухари са својим као снијег та): ~ музика, <~ позорница, ~ кор, хор. бијелим камилавкама. Крл. б. висока четничка кЗмерхер м нем. варв. ист. = камеркапа. — Марковић је на себи имао . . . шијункер. — [То су] разни протекционисти и љату четничку камилавку. Лал. умировљени царски каЈмерхери. Крл. кам&лавчица ж дем. и пеј. од камилавка. кам^чак, -чка м (мн. -чци) = камичак 1. — Са грубом камилавчицом на глави, обудем. од камен. — Пригну се и баци камечак чен у неку уску, неспретну мантију. Ранк. на . . . прозор. Шен. 2. заст. камена писаљка камнлад ж зб. младунчад камиле. којом се некада писало на школским таблицама. кам&лајка ж покр. в. камилавка. Вук Рј. — Ево ти таблице и камечка, па сутра лијепо у школу. Ков. А. камДлар, -ара м чувар и еодич канила. — Ратничко племе, камилари и коњакамза ж (обичво мн.) тур. држак од ри, у најбољу руку аскетски строго и диссабље, ножа, ханџара и сл. — Ја се сагох циплиновано племе. Петр. В. да копчу одапнем, запе мени камза од ханџара. Шкал. Баш од ножа камзе саломио. камнларев и камиларов, -а, -о који НП Вук. пршигда камилару. к8мн м покр. и арх. 1. а. «. камен. — Или кам&лица и камнлнца ж бот. лековита ками к лонцу или лонац к камену, свакако биљка из пор. главочика, титрица МаШсапа напокон лонцу. Н. посл. Вук. б. у клетви. — сћатотШа. Бен. Рј.

КАМИЉА — КАМОТОЧАН камиља ж покр. в. камила. — Дссет хиљада камиља дожену турску ратну справу. Љуб. камнљи, -а, -е који се односи на камиле, који је направљен од њихове длаке; који је као у камиле. — После јела пуши . . . раскопчан . . . у жућкастом капуту од камиљс длаке. Андр. И. Дими се мрка млечика камиље боје. Моск. к а м т , -ина м грч. 1. а. врста отворене пећи која греје просторију пламеном, а непосредно је повезана с димњаком. — У дну собе био је камин од мрамора. Нен. Љ. Из ужарена камина падао је одсјев жара. Видр. б. покр. в. комин (1а). 2. пукотина у плашнској стени. 3-Г. камДон, -она м фр. моторно еозило за прсвоз већих терета. камибнет, -ета и камибнет, -а м мањи камион. камАонски, -а, -5 који се односи на камионе. камичак, -чка м = камечак. — С те висине могао је бројити камичке морскога дна. Војн. Блато се толико осушило да се . . . промолили већ и шиљасти камичци јадне калдрме. Сек. к а м и ш м (ген. мн. камиша) тур. 1. цев кроз коју се увлачи дим из луле. — Сврне лулу, па њега камишем преко леђа. Ђорђ. И загризе још јаче у камиш, кроз који је одбијао брзе димовс. Донч. 2. мала количина чега. — Камиш вина испио, па не зна што ради. Киш. Изр. љубе се к р о з ~ мрзе се. камишац, -шца м дем. од камиш. — Извади из торбе своју малу лулицу с још мањим камишцем. Кор. камишевина ж бот. — камишовина удика УЉигпит 1ап1апа. Сим. Реч. камншић, -а и кам&шић, -ића м дем. од камиш. — Извадише луле с кратким камишићима те закурњавише. Мат. камншовина ж бот. = камишевина. Сим. Реч. камкало м и с онај који камка. — Сачувај те боже камкала. Н. посл. Вук. камкање с гл. им. од камкати (се). камкати, -ам несврш. јадиковати, кукати. — Тужна [Пенелопа] узме лслекати, а свс око ље камкати робиње стану. М-И. ~ сс жалити се. — Камкамо се кухарици: »Ко ће мене услишлти?« Боокић.

645

кЗмо прил. 1. употребљава се кад се пита а. за правац. — О, камо, камо сад да бјежим? Гор. Ко куца о оклоп мојих мисли? . . . Ко ме зове ? Камо ? Мас. 6. за оно чега нема, а жели се да буде. — Феруз паша каду пита: Камо кључи од тамнице ? Змај. Камо зец мој3 ви разбојници и пустахије? Вел. в. за сврху чему. — Камо ћс заклетве наше и уговори нам сада? М-И. 2. изриче жалост што чега нема. — Камо, брате, миле твоје пјесме, свакој души утјеха и нада! Ботић. Па што си тако? . . . Кам' они једри образи? кам' снага твоја? Вес. 3. изван питања изриче уопште правац, простор. — Али сад се не има камо. Јурк. Није знао камо би са собом од весеља. Креш. 4. (у везд с речју »да«) а. изриче јаку жељу (која се може испунити): е, само. — Биће кишс. — Камо да хоће! Вес. б. истиче жаљење што се није догодило оно што бисмо желели да се догоди: боље би било. — Ама, што сс исели од тебе капетан Марјан ? запиташе га. — Море, кам' да ми није ни долазио! вели газда Мијалко. Срем. Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске железнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај! Нуш. 5. односи се на реч која изриче правац. — Одлази онамо камо га из оног дућана упутише. Срем. Становао сам у дворцу . . . камо туга приступа нема. Креш. Изр. камо год било камо; ~ се? где си"> ~ (моје, лепе, пусте) среће било би добро. — Камо моје среће да лудујеш за миом! Змај. Камо среће да ропство зимско није у њима разарало љубав. Рад. А.; нсма се ~ нема изласка, решења. камогод прил. у било какво мкпго, некамо, некуда, било куда, било камо. — Можда је хтјела да је он одмах узме и поведе камогод далеко. Шимун. камоли везн. (често у вези с везником »а«) истиче да је оно о чему се говори сасвим природна последица онога што је речено. — Толике године . . . засјене мало јаче успомене а камоли неће ведри крик из прве младости. Бег. Једна књига изврсна . . . није ни забележена, камоли да је доживела озбиљан критички приказ. Михиз. Изр. ~ пусте среће в. уз камо (изр.). — Ако си ти одиста моја мајка, камоли пусте среће да си остала гдје си и била. Креш. кЗмомет м индив. в. каменомет. — Учини им се [дрвосјечама] да утону [звијезде] тек за камомет од њих. Креш. камбмида ж бот. камилица. — Висока мршава жена, с очима жутим и светлим као цвијет камомиле. Божић.

камница ж бот. биљка трајница с цреекамоточ м зоол. «. камоточац. ним или бледољубичастим цветићима која расте на каменитом и суеом тлу Ае11иопета камдточан, -чна, -чно који точи, дубе захаШе. БЛЗ. камен: ~ спужва СНопа се1а1а. Финк.

646

КАМОТОЧАЦ — КАНАВАЦ

камотбчац, -чца м зоол. врста морске направљена од материје за камуфлажу. шкољке која буши камен Рћо1аз с1ас1у1ш. Дед. В. б. прикривање истине, стварности Терм. 4. ради обмањивања. — Ради камуфлаже радио трсшти, разлежс се Љотићев издајнички камп м енгл. место са шаторима или говор. Поп. Ј. дрвеним кућицама који служе за одмор. — Летује у кампу. Пол. 1958. камуфлирање с гл. им. од камуфлирати (се). кампанати, -ам несврш. тал. покр. изводити испрекидане звукове ударајући клаткамуфлиратп, -уфлирам несврш. еришном само у једну страну звона; звонити уопти камуфлажу, прикривати, маскирати. — ште. — Брујало је дубоко велико звоно, Место је било тако камуфлирано да се . . . којему су се кампанајући одазивали батови. није могао, у оној полутами, приметити Нех. отвор. Јак. ~ се повр. — С корпом у руци, као да је кампанел и кампанил м тал. покр. звопошла на пазар. Тако се камуфлирала. ник. — Сваки час су ударала звона . . . с Петр. Б. малог и великог кампанела. Божић. Са старог ниског кампанила свако четврт сата камфор м лат. ароматична сивкаста упадали су рески гласови. Вил. смола која се добива из дрвета и лишћа камфоровца; употребљава се у медицини. кампанип&зам, -зма м тал. претерана љубав према родном крају (која не води рачуна камфорнп, -а, -о који се односи на камфор. о широј заједници), локални патриотизам. камфоров, -а, -о који припада камфору. кампања и кампања ж тал. 1. повремени Изр. ~ д р в о камфоровац. интензиван рад, везан за краћи рок, ради осткамфоровац, -овца м бот. зимзслено трења каквог еажног културног, политичког дрво из пор. ловорика од којега се добива камилипри«редногциља;годишњедобаза какву врсту радова. — Читава та кампања снизивања фор С т п а т о т и т сатрћога. — Камфорозац је дрво високо до 40 м, а расте највнше у цијена остала је код административних мјера. источној Азији. ОГ. Крл. Цели април трајала је изборна камк а м ч е њ е с гл. им. од камчити. пања. Бар. 2. војн. војни поход, војне операције. — Наша влада била је решена . . . да не камчпти, -им несврш. тужити се, улази у рат све до пролећа . . . када почне досађивати јадиковањем или мољакањем, камнова руска кампања. Јов. С. 3. поља изван кати. — Не камчи, жено! Свима нама је градова, обрасла вегетацијом. — Краљ Нума тешко! Бег. Сад заокупила друга деца те је још сјајна утвара коју сретате по самотнич камче и моле. Шапч. путима римске кампање. Дуч. камџија ж в. канџија. кампањски и кампањски, -а, -5 који се кан 1 м (мн. канови) монголска и татарска односи на кампању, повремен. — Ту нису до- владарска титула, кнез, владар: татарски ~ . вољне кампањске мјере, већ непрестана бор2 кап , -а, -о накан, вољан. — Би л' она ба и одгајање људи. Ант. 1. била кана да пође за ме? Ћоп. кампањски и кампањски прил. на кампањски начин, повремено. — Планирати рад кана ж 1. а. бот. биљка која се гаји ради значи престати радити стихијски и кампањдобивања боје за бојење косе, ноктију и сл. ски. ПИ 1950. 1^а\у$оша теггшз. Сим. Реч. б. црвеножута боја од такве биљке. — Љуљушка је тако . . . кампирање с гл. им. од кампирати. с косом у таласу која мирише на кану. Јевт. кампирати, кампирам несврш. лого~ ровати, привремено становати на отвореном 2. бот. ерста трстике Саппа икИса. Сим. Реч. пољу, у природи под шатором. кана ж покр. намера, накана, жеља. — камтити, -им несврш. покр. ервети, Волим бити морске рибе храна, нег' љубити мотати се. — Низ хладовит друм камте ког ми није кана. НПХ. дивни лептири. Дов. канабе, -ета с фр. = канапе широк ~ се боравити, налазити се, мотати се. тапецирами наслоњач на који може сести — Увијек су се [муж и жена] камтили око више особа (употребљава се и за лежање). — чардака више чесме. Куш. Изнад канабета уклоњена је увећана фотокамут м нем. део хама који се ставља на врат мсивотињи (најчешће коњу). — Подизали графија тетке Шимице. Десн. [возари] камуте кроз које су коњи сами канава ж покр. в. канафа. — Гризући провлачили главе. Јак. зубима дуже времена канаву . . . прекине је. камуфлажа ж фр. а. војн. прикривање, Шант. маскирање објеката да не буду лако видљиви, капавац, -вца м тал. покр. а. груба, уочени. — Официрска униформа била [је] чврста тканина. — Чађава прашина покри

КАНАВЕ — К А Н А Т

647

домаћинову закуску постазљену на чистом врсним токовима стремиле, каналишу се у канавцу. Бож. б. крпа, рита. Вук Рј. једном правцу. Јак. канаве, -ета с тал. покр. нарочито каналнћ м дем. од канал. направљен сандук или корпа за држање боца; канални и каналски, -а, -б који се исп. бочњак. Вук Рј. односи на канале: •— систем, — постројење. канадски, -а, -5 који се односи на Канаду каналчић м дем. од канал. (државу у сев. делу Сев. Америке). каналџија м радник који копа или чисти Изр. ~ балзам смола која се добива из канале. — Љути се Исмет каналџија, жестоко коре канадске јеле (употребљава се у оптици отпухујући димове. Куш. и микроскопији). канаља м тал. неваљалац, нитков, хуља. канал, -ала м лат. 1. а. ископано корито — Требало би тој канаљи забити метак у . . . испуњено водом или прокоп под земљом (као веза за саобраћај између двеју река,језера, мора лубању! Крл. канап, -апа м и капапа ж тал. — канаф или као средство за снабдевање водом, за наводњавање или отицање воде). — Ријечни танак конопац од упредених нити кудеље, лана или другог влакнастог иатеријала; исп. промет се надопуњује ријечним каналима. канава. — Уплашено говече газило је по ОГ. Заударају касапнице, јарци и канали. канапу и спотицало се. Вуј. Свезао мачки Андр. И. б. дуги морски теснац између два канапу око врата. Бан. копна: Брачки ~ , Велебитски ~ . 2. анат. дужи или краћи шупљи органи у организму канапе, -ета с и канапе, -&а м фр. = кроз које пролазе разне твари, материје. — канабе. — На . . . канапетима [у салону] Мућка главом као да му је вода ушла у сједе господа и даме. Кол. Ако га [прстен] не ушни канал. Бан. Крв проструји . . . кроз нађем . . . под канапеом . . . позваћу полицифине капиларне канале. Петр. М. 3. фиг. ју. Петр. В. средство, пут, начин, веза за постизање неког канара ж тур. клаоница, месарница. циља. — Комунистичка партија је илегалним каналима слала своје људе . . . у Шпанију. Бак. Реч. канарац, -рца м «. канаринац. — Мало Марј. Ј. Изјавио је да је његова земља даље видим жута канарца. Маж. Ф. спремна да поновно судјелује у разговорима који би дипломатским каналима били добро канарина ж тал. «. канаринка. — Доноси припремљени. Б 1960. на дар Шћепану двије канарине. Њег. У крлеци јеца сама канарина. Марк. Д. канализација ж низ техничких уређаја канарннац, -нца м зоол. птица певачица, који служе за скупљање и одстрањивање зеленкасте или жуте боје из пор. зеба,пореклом употребљене воде и других отпадака. — У многим већим местима . . . уклањају се и с Канарских отока, острва беигшб сапапа. канаринка ж женка канаринчева. чврсте и течне изметине . . . канализацијом. Батут. Уводимо канализацију. Сим. канаринчев, -а, -о а. који припада канаринцу. 6. којије као у канаринца. — Дотјеран кЗнализациони и канализац&они, -а, . . . са својом жутом госпођом канаринчевс -о који се односи на канализацију: ~ радови. боје. Торб. каналпзирање с гл. им. од канализирати. канаринчић м дем. од канаринац. канализиратн, -&зирам сврш. и несврш. = канализовати и каналисати 1. (из)градити канале, провести, проводити канализацију. 2. да(ва)ти одређен правац деловању, развитку, управити, управљати. — Осјетио је потребу да га некако канализира, упути на прави пут. Сим. Није тежио да канализира науку. СКГ 1937. канализовање с гл. им. од канализовати. канализовати, -зујем сврш. и несврш. = канализирати. — Хтио је да као преданост одушевл>ењу канализује, да веже људе међусобно. Уј. каналисање с гл. им. од каналисати. каналисатн, -ишем сврш. и несврш. = канализирати. — Улице које досада нису имале водовод каналисаће се током године. Пол. 1959. И њихове мисли, ма како разно-

канарица ж в. канаринка. — Изнио преда се кавез с канарицом. Ћор. канас м заст. врста капе. — Сједну за стол . . . око њих врева калпака . . . канаса, полуцилиндара. Шен. канаста ж карт. врста игре са два снопа карата. — Одиграћемо једну партију канасте. Пол. 1959. канат м тур. 1. крило (на аратима или на прозору). — Дебела да не може проћи кроз врата ако јој се оба каната нс отворе. Ћор. На нечијем сиротињском прозору лупкао [је] отворен канат. Кик. 2. страна (у колима), леса. — Скинем с кола канате и душеме, променим срчаницу па расточим кола. Рад. Д. Возили их на волујским колима, из каната су се климатале њихове . . . ноге. Пер. 3. а. преграда од плетера, преградак у кући. — Ја гдје паде горњи канат цркве. Вук Рј. Остали

648

КАНАТ — КАНДИЛО

ти твоји пусти алати као што су наши јадни канати. НПХ. б. комад, део железничке пруге који се састоји од прагоеа и трачница измећу два састава трачница, чланак. — Одваљен је први канат пруге, прва спојка прагова и шина. Ољ. 4. кош, кошара наретко, решеткаето плетена. — Натовари пуне канате паприка, купуса и сена. Вас. 5. део неке целине која се састоји од неколико комада који се увлаче један у други, чланак, колено, заглавак, кат. — Па окрену дурбин низ планину, развуче му до осам каната. НП Вук. канат, -ата м монголски област или држава којом управља кан: кримски —. кЗнатити, -им несврш. градити канате, преграде, преграђивати. Вук Рј. кЗнаћеше с гл. им. од канатити. канаф, -афа м и кавафа ж тал. = канап. — Наши живци нису од гвожђа, од канафа су. Шен. На вратима висила су три-четири феса нанизана на канафу. Ћор. кЗнафас м фр. трг. чврсто, густо ланено или памучно платно.

кандидатица и канд&даткиња ж она која је кандидат. — Млад човјек . . . се кандидатицама пучке просвјете смјерно поклони. Шен. Онда је и Рођена . . . обична кандидаткиња за удају. Бег. кандидатов, -а, -о који припада кандидату. канд&датски, -а, -б који се односи на кандидате: — листа. кандидатура ж право и могућност да се неко може кандидовати. кандидација ж лат. пријаеа за кандидата. — Хоћу р е ћ и . . . да се одречете кандидације у корист вашега зета. Нуш. Све политичке с т р а н к е . . . су извршиле кандидацију . . . за Уставотворну скупштину. Риб. кандидацнјски и кЗндидацнбни, -а, -6 који се односи на кандидаиију: — комисија,

~ одбор, ~ листа.

кандндирање с гл. им. од кандидирати

кандидирати, -идираи сврш. и несврш. = кандидовати а. прел. предложити, пред' кавда везн. 1. као да. — Па и ови Турци лагати некога за кандидата. — Пруски канда нису прави Турци. Вес. Ала чудан ти краљ . . . на испражњени шпански пријесто је реп у врага: баш канда је лисичји. Јурк. кандидирао [је] свог рођака. ОП 2. б. исЖурио се канда ће закаснити. Мул. 2. тупити, иступати као кандидат. — Ја изриченесигурност, могућност, хипотетичност ћ у . . . кандидирати на своју руку и будем онога што је речено: могућно, можда, вероват- ли изабран, стајат ћу изван странака. Том. но, по свој прилици. — Могло би се жети ~ се поер. — Канио се идућих избора данас у Врбовачи . . . канда неће бити кише. кандидирати за народног заступника. КоМакс. Обоје је канда осјећало знамени-ост зарч. . . . тренутка . . . па су се као бојали нарушакавдидова&е с гл. им. од кандидовати вати га. Ивак. (се). кбндахар м врста скијашког веза којим се каидидовати, -дујем сврш. и несврш. ципела чврсто веже за скију. ЕЛЗ. = кандидирати. — Кандидован је за прикавд&лабар, -бра м лат. 1. велики богато јем у Партију. Поп. Ј. — се повр. — Кандидовао си се био украшен свећњак са неколико огранака за свеће или жаруље, сијалице. — На столу, у сребрном за посланика. Срем. кандил, -ила м песн. в. кандило. — вишеручном канделабру, дрхтали су пламеЗлатан кандил од дванаест ока. НП Вук. нови свијећа. Бег. 2. стуб за уличну или другу расеету. — Увече је нови град освјетљен . . . кавд&лар, -ара м онај који на гробљу освјетљењем са бетонских канделабра. Пол. пази на гробоее и пали кандила. Бак. Реч. 1958. канднласто прил. као кандило. — Тикандблар, -ара м тал. покр. свећњак. — суће прозора упалише се као свијеће, канМоже бити да ће купити нове канделаре диласто затреперише. Сим. светоме Франи! Мат. кандилка ж бот. украсна биљка-из пор. канд&дат, -ата м а. онај који се натјече, жабљака А^ш1е§ја угЈеапз. — Она је ту дошла са необичним венцем . . . од шетакмичи за неки положај, за квалификацију боја, божура, кандилке. Панд. или службу. — Од њих тројице кандидата он је изабран за звонара. Пав. б. ОНПЈ који се кандплни, -а, -б који се односи на канпредлаже да буде биран за вршиоца неке друшдило: ~ светлост. твене или политичке функције, за примање у кавдило с грч. 1. мала стаклена понеку политичку организацију и сл.\ ~ за општинског одборника, посланички ~ . — судица разних облика, често од скупоценог метала, напуњена уљем, у којој гори жижак Били су ме узели за кандидата, значи да ме припреме за Партију. Лал. в. ђак или студент пред иконама. — Собу је освјетљавало кандило, које је горјело пред иконом. Лаз. Л. који се пријавио за полагање испита.

КАНДИЛЦЕ — КАНОН Кандило блиједи пред јасном зором. Цес. Д. фиг. Ти си вечно кандило лепоте. Радул. 2. фиг. песн. неоеско тело које светли (о звездама и Месецу). — Густи облаци дима сакриваху . . . небеска кандила. Јакш. Ђ. канднлце, -а и -ета с = кандиоце дем. од кандило. — Пређосмо у његову собу у којој је . . . жмиркало кандилце пред иконом. Вес. кандиљ, -иља м уљана светиљка; исп. кандило. — Јоште мунаре витке сјајни кандиљи ресс. Баш. кандиоце, -а и -ета с (ген. мн. -дилаца) = кандилце. — Кандиоце пред иконом одавно се угасило. Глиш. Поред кревета трепти у чаши кандиоце. Матош. кандирање с гл. им. од кандирати. кандцрати, кандирам сврш. и несврш. фр. посути, посипати, превући, превлачити шећером, ушећери(ва)пш. Изр. кандирано воће ушећерено конзервирано воће које је сачувало свој облик и укус. кандис м фр. пречишћен, кристализиран шећер, жути шећер. — Слаткиша нека не забораве . . . кандиса, марципана. Л-К. каиднг, -ита м фр. ушећерено воће. Бак. Реч. кандјело с покр. в. кандило. — Ни уље у кандјела не би оставили. Лоп. кандјеоце с покр. в. кандиоце. — Једно је мало кандјеоце пред дверима цвиљело. Љуб. кан&ла ж фр. 1. а. цев, цевчица. б. покр. е. славина. 2. кора од цимета, цимет. — Јело се и пило. Ту левантско грожђе, ајвар и канела. Бој. канелнра ж фр. уздужни жлеб на површини стуба античких грађевина. канелирати, -^лирам сврш. и несврш. (из)дупсти канелире, (и)жлебити, (из)браздати. кЗнет м тур. в. довратак. — Падоше му врата из канета. НП Вук. канибал м хиндуски 1. људождер. — Сањаш . . . да те канибали кухају у котлу. Мар. 2. суров, крвожедан човек. — Кољу канибали... на све стране зверства, у Беранима, у Сјеници. Вучо. канибалАзам, -зма м = канибалство људождерство због глади, прохсдрљивости или из религиозних предрасуда; фиг. окрутност, нечовечност, дивљаштво, варварство. канибалски, -а, -5 који се односи на канибале и на канибализам. — То није. . . канибалска мржња на туђина. Скерл. канибалство с == канибализам.

649

канија ж (обично мн.) тур. корице за нож, ножница, ток за сабљу. — Спусти [нож] у канију. Јами. Ђ. Рус са кривом козачком сабљом у црним канијама. Вучо. канДла ж фр. цевчица за довођење или одвођење текућине, течности или зрака, ваздуха. — Дише на стаклену канилу. Крл. канитн, каним несврш. имати накану, намеру, мислити, помишљати, намеравати (нешто учинити). — Сматрају људи да их канимо прогнати с њихова огњишта, па се бране. Ћоп. Знам ја шта сте ви канили рећи. Креш. ~ се 1. накањивати се, одлучивати се, спремати се. — Каним се ја пола године да пођем. Ћос. Д. 2. устезати се, скањивати се, устручавати се. — Једи, шта се каниш ? Сиј. 3. (сврш. и несврш.) оканити се, пуштати, напустити, оставити на миру, не дирати што, клонити се чега. — Опомене га да се кани ћорава посла. Кум. Кан'те се ви мене; моје је већ прошло. Коч. кЗница ж в. тканица. — У авлију уљезе стасита женска прилика, у дугачким, златним каницама. Ћор. канкан, -ана м фр. ерста фриволног, раскалашног плеса. — Плешу дуси валс, канкан, кадрилу. Гал. канкановати, -нујем несврш. необ. плесати канкан. — На челу свијех . . . канканује Лидија. Војн. кЗно прил. и везн. в. као. — Брка све баш кано врљави Јаков воденичар кад измијеша људима вреће с брашном. Лал. Говориш кано из књиге. Дук. кановачки, -а, -5 лингв. само у изразу: ~ г о в о р тип шумадијско-сремског гоеора који је добио име по томе што се тао оноч изговара »каноч. канов, -а и канон1, -она м грч. 1/ правило прописано од највише црквене власти, догма. — По канонима црквеним карасмо га. Марк. Ф. И да виша власт није над каноном била, она [Офелија] би у несвештаној земљи лежала. Панд. 2. фиг. пратло каквог учења или књижевног правца; оно што је традицијом постало обавезна норма. — Његов [Андрићев] је језик потпуно у границама књижевног канона. Бел. Природа . . . била је за њих тек у другом плану, а канон и формула у првом. Баб. 3. цркв. а. правосл. песма у част празника или свеца. б. списак, попис религиозних књига, признатих од страие гфкееие власти: библијски .—•. в. у католичкој цркви трећи, главни део мисе, а у православној сваки прописани г/рквени обред. 4. муз. аиишласни састав у којем мелодију почетнога гласа понављају један за другим гласови на различи-

650

8

КАНОН — КАНТАРИЋ

1

тим интервалима. 5. шталга. тип великих ски. — Два учењака . . . из каноничког праслова. ва . . . доказаше. Старч. 2 капбп , -бна м и канона ж фр. топ. канонски и канбнски, -а, -б који се однош на каноне, који је као у канонима: — Где су канони ? Артиљерија! Лал. ~ књига, ~ стил. канонада ж фр. пуцњава, паљба већег Изр. ~ п р а в о црквено право. броја топова у исто време и учестано. — каносати, -ошем несврш. мазати, бојиДан и ноћ је тутњао једнолични и непрети каном. — Швабице . . . каношу косу. кидни хук канонаде. Мил. В. Уз пратњу Срем. топова са старе тршћанске цитаделе почеканоти везн. заст. в. као. — Зато је ла је канонада. Крл. морао и мој Илија, каноти кмет кнежев, канбненфутер м нем. варв. топовска храна, војници који гину за рачун другога. с осталима поћи. Бог. — Бити лиферант кононенфутера, лифеканбћал, -ала м тал. покр. дурбин, даровати . . . хрватско месо . . . то није била лекозор. — Каноћал је једноставни далекомала ствар. Крл. зор. Нех. канонизација ж цркв. проглашење неке канта и канта ж (ген. мн. -та и -ти) нем. особе свецсм. — фиг. Због тога није ништа већа лимена посуда. — На нечистим . . . балкоштетније . . . од канонизације израза. Поз. нима стајале су старе канте. Козарч. 1948. Изр. п р и в е з а т и коме канту рашиканонизирање с гл. им. од канонизирати. рити, разгласити о некоме какву шалу, руканолизирати, -изирам и канбнизо- галицу. — Трећи еу му привезивали канту због ове или оне удовице. Уск. вати, -зујем сврш. и несврш. 1. прогласити, проглашачати свецем. — А он [светац], кантабилан, -лна, -лно тал. муз. који моћан, канонизиран . . . неће да посредује. се може лако певати. Рад. Д. 2. утврдити, озаконити, утврђикантање с гл. им. од кантати. вати као канон, озакоњивати. — Је ли упутно канонизирати метрику умјетног пјескантар м зоол. морска риба нашега мора, ништва једног народа чији је језик још светле боје и укусна меса Сатагив 1теаШ8. млад. Наз. Свезн. канопик и канбник м виши свешкЗнтар м (лок. кантару и кантару) тур. теник у католичкој цркви, везан обично 1. вага у облику металне шипке или полуге, за службу у каптолу и за пребенду. са зделицом за терет на краћем, а (у)тегом кан&ника ж наука о прашлима или ^јајетом) на дужем краку, на којем су ознормама спознаје. — Каноника се ограни- начене тежине; вага уопште. — Кад му дотужи трговање, а он диже руке од канчује на то да одреди осјете као мјерила тара, па пође по свету. Вукић. фиг. Неће . . . истине. Наз. вас нитко питати откле сте и шта сте, нити капонАкат, -ата м служба и положај ће мјерити ваше душе на кантару судачке каноника. — Један и други бијаше добар ђак . . . и по ондашњим појмовима . . . кан- строгости. Бег. 2. покр. ист. мера од педесет и пет ока: један кантар дрва. Вук Рј. дидати каквога канониката. Шен. Изр. ~ кадија чист рачун — дуга каноников, -а, -о који припада кано- љубав; разуме се као магаре у ~ не иику. разуме ништа. канбнир, -ира м топник, тобџија, аркантара ж покр. врста лонца од бакра. тиљерац. — Није се бојала ни врага кад Вук Рј. се срела с канониром. Јонке. кантарија ж канпгарина (2). — Сам је канбнисатв, -ишем сврш. и несврш. закупљивао општинску кантарију: његови цркв. в. каноиизирати, качонизовати. — синови и помоћници су мсрили и премеДео њих [пуританаца] сад је . . . скоро каравали све што се на пазару продаје. Андр. И. нонисан. Кнеж. Б. канбнист(а) м позиавалац или учитељ кантарпна ж 1. аугм. и пеј. од кантар. канонског праеа. 2. оно што се плаћа за мерепе кантаром. каноничија ж индив. в. каноникат. Вук Рј. кантарион, -она м бот. лековита биљ— Ја ћу се . . . задовол>ити за своју службу ка, богородичина трава, трава од посека каноничијом. Бел. Нурепсит регГогаШт. — НИТКО није канонички и канонички, -а, -6 1. а. умео . . . сачувати . . . кантарион и куницу који се односи на канонике: ~ служба, ~ као фра Лука. Андр. И. курија. б. ко-ји је као у каноника. — Амор има каноничкп трбух. Шен. 2. заст. канонкантарић 1 м дем. од кантар. -** -

I

КАНТАРИЋ 2

2

— КАНЦЕЛАР

651

кантарић м покр. погрд. онај који се кВнтовство с идеалистички филозофски правац који је настао из учења Кантоеа мота око лонаца, чанколиз, Вук Рј. и његових присталица. кантарнћ м дем. од кантар. кантон, -бна м фр. административна кантарица ж риб. повраз за лов на област у Француској и Швајцарској. рибе кантаре. кантопалан, -лна, -лно који се односи кЗнтарница ж зделица на кантару на на кантоне. коју се меће оно што се важе. Вук Рј. кантопираше с гл. им. од кантонирати. кЗнтарски, -а, -о који се односи на канкантониратп, -бнирам сврш. и несврш. таре. — Удешава савесно и помиче пажфр. = кантоновати сместити, смештати љиво кантарско јаје. Андр. И. војнике по приватним кућама на приеремено кантарџија м намештеник при јавној ваги; мајстор који прави и поправља канта- становање. — Већина сељана [морала је] да примају у куће кантониране немачке ре. — Кад год би прошао кроз травничку чаршију, неки Рустан-ага, кантарџија5 окре- војнике и официре. Поп. Ј. каптоноваље с гл. им. од кантоновати. нуо би се за н>им. Андр. И. кантоновати, -нујем сврш. и несврш. кантарџијин, -а, -о који припада кан= кантонирати. — Кантоновао пук у селу тарџији. кантарџиница ж зграда где је смеште- неком до Ваљева. Вас. кантбцски, -а, -б који се односи на канна јавна еага. — Застадосмо пред зградом тоне. чудног облика . . . »Кантарџиница«, објасни пријатељ лаконски. Пол. 1958. кантор м лат. певач; оргуљаш и зборовођа, хоровођа; певач молитава (код Јевкантата ж тал. муз. већа вокално-инструментална композиција у којој се наизменце реја). ређају солисти и зборови. — Писао је и канторски, -а, -б који се односи на канкантате за хор, соло и оркестар. Коњов. торе. 1 кантати , -ам несврш. лат. покр. 1. каптрига и кантрида ж тал. покр. певати. — Чује Влаха гдје канта старе столица. пјесме. Војн. 2. досађшати приговарањем. кантун, -уна м тал. покр. кут, угао, Рј. А. ћошак. — А ти, стара мајко, у кантун! кантати2, -ам несврш. покр. $адити Шимун. црева из утроое бравчета. Вук Рј. кантунача ж тал. покр. в. шишана Вук Рј. кантилепа ж тал. муз. а. мелодија лир- (врста пушке). ског карактера. — Још од Орфеја и звука канун1, -уна м в. канон1. — То не ваља; сирена до апенинских топлих кантилена у овако је канун, овако је ред, овако треба песми свакој било моје бије. Марк. Д. да се ради. Мул. 2 фиг. Чуо сам озивање прољећа кроз канканун , -уна м покр. в. канон*. — Собом тилену валова. Матош. б. ист. поет. неузе дванаест кануна и његових двадесет велика епско-лирска песма. момака који знаду топом управљати. НП кантина ж тал. мала продавница хлад- Вук. них јела, пића и других ситних ствари (за канунер, -бра м покр. тобџија. — И војнике у касарни, раднике у творници, фа- даде му пет стотин' солдата, канунера брици и сл.). — Пробијају се вијести из најбољег јунака. НП Вук. кантине. Ђон. фиг. Бацили смо котву у канура ж тур. велико повесмо, пасмо кантину слфти. Полић. (конца, пређе). — Кад се канура једном кантинер, -ера « продавац у дантини, заплете, тешко је одмрсити. Шапч. еласник кантине. канути, кЗнем == капнути сврш. према капати. кантннерпцч и кантвнерка ж жена кантииера; влаашца каитине; продаеачица у канцел м лат. 1. уред, канцеларија где каитшш. — Пред вратима кантине намјери се налази архив и где се врши примање и отсс на крупну кантинерицу. Тур. Чудна је премање списа. 2. проповедаоница с решеткама. та жена, та кантинерка. Крл. канцелар, -ара м 1. у неким европским кавтица и кантица ж дем. од канта. државама (Западна Немачка, Аустрија) председник министарског већа. 2. старешина или к&нтовац, -овна м присталица Кантове шеф канцеларије у установи. — Хуманизам филозофнЈе. су преносили у Далмацији Талијани, који кЗнтовски, -Д, -о КОЈН сс односи на Кан- су амо долазили као . . . канцелари и нотари. Водн. Стигао је . . . нови канцелар и та: кантовске категорије. ^

652

КАНЦЕЛАРЕВ — КАЊОНСКИ

тумач. Андр. И. 3. у царској Русији најшши грађански чин и носилац тога чина. — Налазили су се при владару . . . бивши министар рата . . . гроф Румјанцев, канцелар. Крањч. Стј. канцеларев, -а, -о = каицеларов који припада канцелару. канцеларија ж лат. јавна или приватна пословна просторија, писарница; уред, уредско особље. — Његови закупци слободно су одлазили к њему и слободно се дописивали са његовом канцеларијом. Јов. С. И Црвени криж ми је писао и та шпањолска канцеларија. Крл. Изр. д в о р с к а ~ ист. централни орган власти у Бечу за све наследне земље Хабсбурговаца. канцеларијнца ж дем. од канцеларија. — Вукадин је . . . могао . . . отворити . . . мало канцеларијице, па мало . . . пискарати завађеним сељацима. . . али он то није хтео. Срем. канцеларијски, -а, -о који се односи на

канч^ло с тур. повесмо, пасмо, еитлић, свитак конца. — Поче да развија конопац из канчела. Бож. канџа ж (ген. мн. канџа и канџи) тур. = панџа оштар савинут нокат на прстима неких четвороножних животиња и птица. — Видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастрсба. Јакш. Ђ. фиг. Ја з н а м . . . за вихор који смрт у канџи носи. Кркл. Изр. бити у чијим к а н џ а м а , д о ћ и у чије к а н џ е бити у чијој суровој и немилосрдној власти. кЗнџаст, -а, -о који је налик на канџе. — Падали су у очи бијели и његовани прсти канџастог облика. Вујач. фиг. Замишља канџасте очи своје. Божић. канџаш, -аша м зоол. животипа с канџама: мајмуни канџаши. Финк. капџија ж тур. дуга, танка узица или ремен причвршћен на држаље којим се гоне животиње, бич. — По воловским леђима почеше пљуштати прутови и канџије. Моск. канцеларију. ~ службеник, ~ време. Шуља се [вјетар] лагано, крадом и онда Изр. ~ језик (стил) укочен, тежак . . . са хиљаду тешких окованих канџија ошине по развалинама. Куш. језик пун пословних, службених речи и израза; ~ пацов ( ш т а к о р ) искусан, снаканџ&јање с гл. нм. од канџијати. лажљив канцеларијски службеник: ~ рукоканф&јати, -5м несврш. ударати, бити пис читљив, леп, исписан рукопис. кога канџијом. — Опет Секул нагони вранкапцеларист(а) м канцеларијски чинов- чића, канџија га са обадве стране. НП Вук. ник. — Пише ко канцелариста какав. Срем. фиг. Небо ће је [земљу] канџијати бљеском и громовима. Кос. канцеларов, -а, -о = канцеларев. канџијнца ж дем. од канџија. капцеларскн, -а, -5 који се односи на канцелара. кан> м (мн. к4њи и к&њеви) зоол. = канцеларство с звање, служба канцела- кањац коштуњава риба нашег мора са црверова. — [Салкај] не да из шака канцелар- ним или окутим пругама беггагшв вспћа ство. Нех. сађпНа. Деан. Рј. 1 кбаа ж покр. очни капак. — Отвараху канцблист(а) м писар, нижи чиновник. [жене] своје црне кање. Дис. Имацијаше — Окупио је око себе неколико млађих наљепак . . . преко десне кање. Креш. људи — судских канцелиста. Десн. Код сваког стола по двоје-троје, сви говоре . . . кбња 2 ж зоол. «. шкањац. Рј. А. канцелисте и практиканти не чују, љутс ка&ар, -5ра м рибар који лоеи кање. се. Сек. кав>ац, -њца м = кањ. — Ено црвенканцелАстички, -а, -б који се односи на кастих кањаца што бораве на камењу на канцелисте. рту залива. Наз. канцлер, -ера м в. канцелар. — Постаде ка&евник м повраз за лов на кање. напослетку лорд канцлер. Петр. Б. кањ&рисало м онај који кањершае. канцпбрство с в. канцеларство. — Он И-Б Рј. [је] био пре свога канцлерства председник кав»&рисање с гл. ии. од кањерисати. [суда]. Петр. Б. кањ&рисати, -ишем несврш. покр. почињати певати, претпевати. Вук Рј. канцона ж тал. 1. песма за певање. — У санак њу заљуљала је канцона моја усред кааоп, -бна м шп. геогр. уски кланац, ноћи. Наз. Ја хтедох да свршим почету дубока, тесно урезана речна долина, сутјеска. канцону. Марк. Д. 2. ист. лирска песма тру- — С прсобрана цесте, као с бедема какве бадурске поезије. — Ту се истакоше . . . збир- тврђаве, гледали су доље у дубину каком канцона и сонета. Водн. њона. Кал. канцондјер, -ера м тал. збирка песама, кањонски, -а, -5 који се односи на капесмарица: ~ Николе Рањине. њоне: ~ долина.

КАЊУГ — КАП

1

653

кањуг м зоол. в. шкањац. Рј. А. гурност: по свој прилици, чини се, вероватно. као везн. и прил. I. везн. 1. начинско- — Фехим га оштро погледа, мало се смрче и као замисли. О-А. Био јој је као неки -поредбени везник а. исказује сличност или једнакост двају појмова, у одређеној особини девер. Срем. б. у тражењу објашњења или уопште. — Стао је говорити... на ублажава директно питање. — Па зар, вере ТИЈ ТИ ТО све верујеш ? . . . А као зашто катедри, прав као свећа. Макс. 6. изриче не ? Шапч. Па шта би онда ми као . . . — начин како се што врши, дешава. — Ту уснух као заклан. Матош. в. при понавља- приупита неко. Ћоп. в. кад се истиче сумњу исте речи у поређењу истиче нешто што ња у истинитост онога што се приопштава, је обично, природно, само собом разумљиво. саопштава, са значењем: тобоже, бајаги, — Е, што ће се Јека радовати кад јој ка- бајаге (често у вези: као тобоже, као бајаги). — На једној од тих тераса сједимо нас жем. . . Мајка као мајка. БВ 1909. Рака двојица и као путујемо негдје послом. Чол. као Рака, витлао рукама зубун и певушио. Зато је као бајаге пошао у лов. Кол. Рад. Д. г. при поређењу мере или количине чега: колико. — Било је те јесени шљивокаЧ>, кала м (лок. калу) в. кал. — Од вицс као водс. Кол. Њима је толико као тог дана ми СМОЈ кроз мочар и као, где се до лањског снијега. Мих. д. у еези са вез- тресет слаже, тонули све дубље. Бој. ником пито* всже начинско-поредбене речекаолин, -ина м мин. масна глина, минице. — Ја сам такођер јсдном . . . одлучио нерал од кога се праеи порцулан, порцуланада ћу се, као што се каже, сам изображавати. Јонке. ђ . у вези с везником »да« изриче ча, порцуланска земља. поређење које се само замишља, претпоставља. каон, -а, -о «. каљав. Вук Рј. — Као да је јуче било! Или као да је било каоно и кЗоноти прил. нар. како, као. ко зна кад! Минд. Мајор као да је у воду — Но Кале, окренут према Циганима, попропао. Јонке. е. у вези с речцом »год« истиче дигну руке увис каоно у почетку. Шимун. сличност или једнакост. — Кад би да прође Родофиник . . . стане све Грке биоградске поред школе, угледа га учитељ Грујица, око себс призивати каоноти људе од свога па као год да му се нешто слутило, напе народа и језика. Вук. се од смеха. Глиш. Бој је престао. Ла као к&ос м грч. = хаос 1. у старој грчкој год што смо без команде јурили непријатеља, тако смо лепо у реду стали. Јакш. Ђ. митологији и филозофији бескрајан простор 2. покр. како, као што. — Но хајдемо ми, у коме су се налазили без реда материјални а она нека кука на пепељаку као је навикла. елементи од којих је наспшо сеет. 2. збрка, Љуб. Овако, као ја приповиједам . . . при- метеж, неред. — Пред јутро помијешају се све сање и слију у један каос. Крањч. Стј. повиједају сс у мојој постојбини ове приче. Вел. 3. покр. (уз комп.) него, од. — Сада кЗосан, -сна> -сно в. каотичан. — Пронема бољега јунака . . . ни бољега коња у валију свјетску... у каосну ону маглу јунака као мога дора од мејдана. НП Вук. створи. Крањч. С. Ништа му није било милије као слушати каотн прил. в. као. — Намјештај је у све оне милоте. Креш. 4. са везником »и«, кући нов и прост, каоти радња сеоскога при додавању чега у говору, или допуњавању мајстора. Шимун. набрајапа: такође(р), исто тако и. — У кабтичан, -чна, -чно и кабтички, -а, -б тој. . . изби осјећаху се мириси од шпикоји је у каосу, без реда, несређен, збркан, ритуса, агниса, пелина . . . као и од тамјана. Мат. 5. с везником »да« (у служби узвика) испретуран. — Југославија се налазила у каотичном стању. Тито. одриче или оповргава оно што је непосредно пре тога речено. — Као да се политички кабтички прил. као у каосу, збркано, радник може занимати каквим занатом! несређено. — Сад су се сви ти различити . . . Бесмислица! Скерл. Они су се уплаелементи каотички врзли у мом говору. шили да неће имати ко да настави овај Шкреб. занат. Као да јс то занат. Петр. Р. кабтичност, -ости ж стање онога што П. (као) прил. 1. испред речи и израза у ко- је каотично. 1 јима је поређење избледело: у положају, у својкап ж (лок. капи; ген. мн. капи) = ству (кога, чега). — Хтио си бљеснути на капл>а 1. а. делић чега текућег, течног који позорници као главна улога, као полубог, има округласт облик. — Кап за капљом а не као статист. П 1939. [Соба] је слу- клизила је у вијугастим цртама по стаклу жила пуковнику и као салон и као трпепрозорних четворина. Крл. Капима зноја зарија. Грол. Енгелс је француски мате. . . је залила [омладина] сваку стопу ове ријализам XVIII стољећа назвао филозоф. . . беле трасе. Б 1958. б. еуф. ерло мала ском револуцијом која је послужила као количина макар мало чега текућег. — Могла увод у политички преврат. Ант. 1. 2. а. је [кућа] ватром изгорети, он се не би маистичс приближност, непотпуност, неси- шио да кап воде на пламен баци. Вес. в.

654

2

КАЛ

—

фиг. нешто врло мало, остатак, траг, трачак. — Мени се . . . прохте . . . да ништим све око себе док осећам и последњу кап снаге. Ранк. У очима им заискри кап весеља. Божић. 2. мн. лек у текућем стању који се узима према броју капљица. 3. мед. излив крви у мозак, апоплексија; нагла смрт због срчаног обољења, срчани удар. — Омер-бегу паде кап од узрујања. Нам. Деда млатара црвен, још мало па да га удари кап. Поп. Ј. Изр. до (последње) капи, у ~ потпуно, сасвим; до п о с л е д њ е капи к р в и борити се дати, жртвовати све за борбу, за одбрану чега; к а о д в е капи воде с л и ч н и потпуно, сасвим слични; као ~ воде на длану (кога чувати) веома пазити на кога; ~ по ~ (испити) мало-помало (џспити); ~ у мору незнатна, ништавна количина (у поређењу с чим); млада к а о ~ врло млада; ни к а п и нимало, ништа; утопио би га у к а п и воде уништио би га не бирајући средства, веома га мрзи. кап 2 м покр. жлеб или цев кроз коју капа вода с крова. — А врагољаста дјечица стављаху своје жуте главице јујучући под кап. Шен. Пењу се [људи] на кућна сљемена и грналом руше с крова снијег који се бучно ухрпава под каповима. Гор. кап 1 и кап м фр. рт, рат, део обале који сеже далеко у море. кап- (често поновљено) оном. узвик за опонашање гласа који се чује кад што капне. капа ж (ген. мн. капа) тал. 1. део одеће, опреме којим се покрива глава, различито уобличен (сашивен, изваљан и сл.), без обода, крила или са штитником изнад чела: службена ~ , студентска ~ , рибарска ~ , ~ са штитником, сунцобраном. — фиг. Ђури остадоше туђи и јавни покрети и све оно што људи трпају под широку капу социјалних знаности. Нех. 2. фиг. оно што покрива врх чега, што је смештено, што се налази одозго. — Неуморно је проналазио крупне брдске јагоде вјешто укривене под изрезуцканом зеленом капом. Ћоп. Иза угла су . . . испузла . . . два мала тенка с округлим гљивастим капама. Крањч. Стј. Изр. бацати капу увис много се радовати; црна (мрка) ~ з л а п р и л и к а каже се кад нешто слути на зло; дати коме по к а п и нар. ударити кога, задати ударац (физички или морални); д а в а т и к а пом и шаком давати обилно; д о ћ и коме капе докопати се власти над ким; д о ћ и под капу (о девојци) нар. удати се; ~ д о л е ! капу д о л е ! узвик којим се одаје одобравање и признање; капом в е т а р терати бити лакомислен, ветрогоња; нак р и в и т и капу не марити, не бринути се

КАЛАЉЖА ни за што; не стаЈати п о д капу нар. не свиђати се. — А и ови твоји муслимани . . . Некако ми не стају под капу. Ћоп.; носити капу на т р и пода нар. узохолити се; од капе гајде п р а в и т и нар. радити узалудан посао; п о д капом небеском под небом, на овом свету; пуна му (је) ~ доста му је, дојадило му је; с к и дати капу п р е д ким поздрављати кога; ценити, уважавати кога; скројити коме капу присилити кога да прими, прихвати оно што му није по вољи; с в и п о д капом сви до једнога; в р а б а ц му је п о д капом не зна поздравити; в р т и му се ~ о к о г л а в е има много брига. капав, -а, -о необ. који капље, с којега капље. — [Чаршави] су се испречили тражећи од њега да обилази ту њихову . . . још мокру капаву чистоћу. Дав. капавац, -авца м 1. мед. гнојна упала мокраћне цвви изазвана бацилом гонококом, гонореја, тршгер. 2. (у атрибутској служби уз именицу »мед«) који капље. — А тврди знојећ се храсти испуштати капавац мед ће. Марет. капавица ж 1. вода од кише која капље с кућа. — Слаб пламен обасја . . . локву од капавице на утабаном земљаном поду. Лал. 2. бот. в. вијошница. Сим. Реч. 3. мед. в. капавац {1). Деан. Рј. капак, -пка м тур. 1. а. (обично мн. капци) дрвено или метално крило на прозору, ћепенку, које се може отварати и затварати. — Златар . . . брзо спусти капке на ћепенку. Јевт. Огледа се по прозорима. Свуда затворени дрвени капци. Мар. Лабави капци се трзају на фијук вјетра. Вуков. б. поклопац, заклоџац. — Погледа кроз онај капак на средини тавана. Мул. Отвори капак на лули. Шапч. 2. а. анат. покретљиви набори коже који заштићују очи. — Тешки капци. . . поклопили су снене очи. Кал. Лела рашири очи, па их . . . брзо прекри капцима. Сек. 6. кожни набор над ушима у неких врста кокоши. — Неке [се] пасмине одликују големим крестама, ушним капцима. НЧ. в. бот. део омотача око плода. — Око рода је омотач од четири бодљива капка, који израсте кад род дозре. Тод. 3. завратак на рукаву, посуновраћена ивица. Вук Рј. Изр. у ч и н и т и ~ нар. учинити крај, окончати. — Звиждук Хметка] . . . учинио капак граји у селу. Сиј. капалица ж 1. суд у који капље ракија из казана. Вук Рј. 2. *. капаљка. Р-К Реч. капаљка ж направа (на флашици или др.) за бројење капљица (нпр. лека). — Ох, кад се родио срца меког које шмрца као каква капаљка сузна. Божић.

КАПАМА — КАПАЦИТИРАТИ капама ж тур. кувано јело од јагњетине, зелена лука и других зачина. — Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења. Јакш. Ђ. капамаџија и капамаџија м тур. заст. оортник, занатлија који прави покриваче. Вук Рј. капање с гл. им. од капати. капар м онај који прави капе. — [У првом попису Србије] било је: . . . капара 16. Лапч. Овдје су капари пред кућама понамјештали широке љестве. Бен. капар, -пра м бот. биљка чији се нерасцветали пупољци употребљавају као зачин, капра Саррапз вртоза. — Врло је добро помијешати неколико сосова, али само без капра. Шов. к&пара 1 ж тал. део уговорене вредности, цене која се неком даје као знак да је погодба закључена и као јамство да ће се извршити. — Ево вам капаре, продуљи... пружив врачу кесу златника. Шен. Ја сам . . . направио уговор, па сам примио и капару. Вес. кЗпара 2 ж бот. «. капар. Рј. А. капаран, -ана м в. копоран. — Оћути како га нетко повуче за капаран. Кос. капарати, -ам сврш. и несврш. тал. в. капарисати. к^парин, -а, -о који припада капари2. — Капарин коријен стари камен дави. Ков. А. капарисатн, -ишем и кЗпарити, -нм сврш. и несврш. дати, давати капару. — Једе ревносно и залива још ревносније5 а капарише најревносније. Срем. фиг. Ђаво је већ капарисао његову душу. Прод. ка^парица ж 1. жена капар. 2. зоол. птица из пор. гиева са кукмом, ћубом на глави Оа1еп1а спзЈага. Бен. Рј. капати, -пљем и -ам несврш. 1. а. падати, цурити кап по кап. — Почиње капати киша. Сек. Кроз прсте капале су капи топле и густе. Гор. фиг. Дукати [су му се] пробијали кроз прсте и капали нечујно у траву. Црњ. И стихови су тихо капали у срце. Кркл. б. прел. изливати у капљама, кап по кап. — Капао [је] из стакленке лијек у чашицу. Крањч. Стј. фиг. [Старински сат] је мирно и одмјерено капао своје куцаје у плави мрак. Лит. 1957. 2. пуштати, пропуштати воду (кроз пукотине и сл.). — Капље нам [кров] на неколико мјеста. Ћор. Напољу капљу труле стрехе. Ћоп. 3. фиг. а. падати мало-помало, пристизати полагано и стално. — И зетов новац у кућу капље. Каш. Новац поче капати са свих страна. Куш. б. полагано пролазити, нестајати. — Капљу звијезде с небеског аметиста. Крл. в. лагано наилазити, тећи, ређати се. — Тихе уре капљу као вода низ

655

блиједе зидове. Ђон. Лијено и снено капљу предвечерја. Пец. г. постепено настајати, ширити се, јављати се. — Једва се јутро одлепило од влажних брегова, и дан, мрк испод своје мокре кабанице, капао по лединама. Рад. Д. 4. фиг. а. (на чему, над чим) радити без прекида, мучити се {физички и морално). — Више воли да по . . . механама »просипа памет« него да капа над земљом и имањем. Андр. И. б. чамити, пропадати. — С тебе данас капљем у тамници. НП Вук. Једнако је пио . . . поред ње капао или у њу . . . пиљио. Маш. в. напрезатиу замарати (очи); чилети, слабити због упорног гледања (о очима). — Али су свима очи капале пред излозима. Божић. Изр. к а п љ е му млеко из уста нар. сувише је млад и неискусан. капати се, -ам се несврш. покр. играти се игре с капама. Рј. А. капатка ж покр. дем. од кап. — Да га [ћурана] на мртву воштину цедим, не бн кшатке масти исцедио. Вес. капац, капца м покр. дем. од кап. — Има у вијеку људском капац неумрлости. Паел. И тако све труснуше по капац вина. Креш. капац и капац прид. непром. тал. покр. у изразу: бити ~ бити у стању, бити кадар, способан. — Око је ваше бистро, капац сте и у даљину погледати. В 1885. Добро, Маро, добро, ти си свему капац. Ств. 1948. капац&тет, -ета м лат. 1. способност да се што учини, оствари, снага, моћ, јачина (појединца, творнице, фабрике и сл.). — Роман Рајевски . . . својим стваралачким капацитетом . . . вртио се је у . . . животном вртуљку блитвинске цивилизације. Крл. Он је могао . . . подићи фабрику са капацитетом од . . . хиљаду пари ципела днезно. Ћос. Д. 2. просторност, обујам, запремина, носивост (брода, камиона, плућа и сл.). — Његов данашњи стомачни капацитет може толико да прими. Јак. Пливачи имају велики капацитет плућа. Ват. 3. физ. способност неког тела да у себе прими електрицитет, топлоту: електрични ~ , топлински '-•'. Физ. 2. 4. мн. производни објекти (постројења, погони, заводи и сл.). — Приступило се обнови и изградњи стамбених насеља, индустријских капацитета и рудника. ЛМС 1949. 5. фиг. човек великих, изузетних способности, познат и признат стручњак. — Сматра за необичну ч а с т . . . што може . . . да поздрави једног од највећих стратешких капацитета. Крл. Он је ненормално велики радни капацитет. Дав. каоацитирати, -итирам сврш. и несврш. поби(ја)ти, свладати, савлађивати противдоказима, онемогућити, онемогућавати, уве-

656

КАПАЏИЈА — КАПИЈА

рити, уверавати, освојити, освајати на први поглед. — Романтика старе готске рушевине капацитирала је мој сентимент. Бег. капаџија м капар. — Још да се и овдашње капаџије томе досјете, па да ваљевским корзом крену они широки каубој-шешири — било би весеље. Пол. 1958. капела и кап&ха ж лат. 1. црквица с једним олтаром (намењена најчешће разним обредима); кућно светиште или богомоља (за приватно богослужење): гробљанска ~ , дворска ~ . 2. вокални или инструментални хор, збор (обично мањег броја певача или свирача). — Млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле. Уск. Владо ју је извукар из тамбурашке капеле. Сим. кап&лан, -ана м лат. цркв. жупников, парохов помоћник. — Капелан протин не беше тога дана код куће3 па је зато сам про- ј та дошао да је сахрани. Јакш. Ђ. Дошао и господин жупник с капеланом. Кол. капеланвја ж служба катланова и подручје његове службе. — Далмација има . . . сто тридесет и три капеланије. Мат. Дао је . . . истражити гдје треба да се подигну . . . нове . . . капеланије. Шиш. капеланисати, -ишем несврш. в. капелановати. — И моји, богме, баш нису филозофи, ал' бар толико знају да би код поп-Арона могли капеланисати. Јакш. 25. капеланов, -а, -о коЈи припада капелану. каиеланбвати, -анујем несврш. вршити капеланску службу, служити као капелан. — Млађи [му је] брат код свете Кларе капелановао ? Шен. кап&лански, -а, -о који се односи на капелане. канелица и капблнца ж дем. од капела. капелмајстор м нем. варв. капелник, диригент, зборовођа. — фиг. Само цврчак, црни мајстор . . . сад је њојзи капелмајстор. Матош. капелник м зборовођа, диршент капеле: војни ~ . капелнички, -а, -б који се односи на капелнике. кап&тан, -ана м лат. (вок. капетане) 1. војн. највшии чин нижих официра у војсци: активни ~ , резервни —. 2. а. ист. поглавар, управник, старешина града или територијалне јединице. — Сваки срез имао је свог старешину, тзв. капетана, кога су бирале општине. Јов. С. Позвао [је] с в е . . . капетане градова на важан договор у Травник. Андр. И. б. старешина уопште, вођа, заповедник. — Провалише кроз врата. Први капетан лоповски. Игњ. 3. пом. а. заповедник на броду (морском или речном). — Чинио се сам себи као капетан прекооцеанске

лађе. Сим. б. управитељ луке, пристанишпш. —Добио је службу лучког капетана у Краљевици. Нех. 4. спорт. = капитен вођа момчади у спортским удружењима. — Тренер и капетан момчади дужни су . . . обићи пливалшпте. Ват. капетанат, -ата м в. капетанство. — Јесте ли питали пермес од капетаната? Војн. капетанија ж 1. «. капетанстео. — Стјепко се остави земаљскс капетаније. Шен. Ахмет-бег Церић . . . био [је] посве млад човјек, тек засео после очеве смрти на своју капетанију. Андр. И. 2. ист. подручје капетанове еласти. — Ама кажем ти, нема онаког радина да га тражиш у капетанији! Вес. 3. зграда у којој обавља службу капетан, капетанов уред, канцеларија; управа луке. — [Продавач] старих одијела . . . се стиснуо уз врата лучке капетаније. Мар. капетаннца ж = капетановица капетанова окена. — Капетаница . . . јаше с младим официрима. Андр. И. капетаннчин, -а, -о који припада капетаници. — У капетаничином дому опет се Барица препородила. Новак. капетавов, -а, -о који припада капетану. капетаибватн, -анујем несврш. вршити капетанску службу. — Сада он мете пространу ријечку пијацу на којој му је дјед некада капетановао. Ств. 1948. капетановац, -овца м ист. а. момак у капетановој служби. Вук Рј. б. војник у капетановој војсци. — Коњица лигаша продире кроз редове капетановаца. Шен. капетановица ж = капетаница. — Њен стриц је дошао код капетановице. Вуј. Везак везла капетановица. НПХ. кап&тански, -а, -о који се односи на капетане. капетанство с капетанска част или служба. — Откад су ми дали капетанство, нијесам им части учинио. НП Вук. Племенити Брадачи . . . хвалишу [се] франкопанским капетанством. Мих. капетаиуша ж погрд. женска особа која (се) љубака с капетанима. — Лијепе су ми то дјевојке! Капетануше! Бег. капетанчина м пеј. од капетан. — То је капетанчина и кракелер. Крл. капетанчић м дем. од капетан. кап&тина ж аугм. и пеј. од капа. — Дали су му . . . некакву капетину смрдљиву од зноја и прашине. Радул. капија ж тур. 1. улазна, обично велика врата у градским бедемима, на какеој згради, дворишту и сл. — фиг. Очи, нос, уши и уста капије [су] гријеха. Матош. Капију

КАПИЈАТИ — КАПИТАЛИЗАМ живота отварао је [Дис] мучно и тешко. Михиз. 2. а. узак пролаз међу стрмим стеиама, клисура, теснац. — Три дана водила се борба за Црвене Стијене на Романији. То је капија за пролаз од Сарајева ка Подроманији и Сокоцу. Чол. б. војн. стратешки важно место за даље напредовање. — Сутра увече је напад на Прозор. Пробија се капија за наше даље маршеве. Дед. В. 3. спорт. тачно обележен и брањен простор на игралишту у који се гађа лоптом у фудбалу, хокеју и сл., врата, гол. — Играчи [су се] . . . гомилали . . . час пред једном, час пред другом капијом. Рад. Д. Изр. тријумфална ~слаеолукподигнут у славу велике победе, тријумфа. кап&јати, -ам несврш. затварати капију. — Сламком врата капијала. НП Вук. капијетина ж аугм. и пеј. од капија. — Кућерак са два пенџерчића и капијетином на уску улицу. ЛМС 1951. капнјпца ж дем. од капија. капнјски, -а, -о који припада капији и капијама. — [Ђерам] расушен лежи крај капијског стуба. Чипл. кап&лар, -ара м (мн. капилари) (обично у мн.) лат. биол. најтања, крвна жилица, крвни суд који чини спону у циркулацији између артерија и вена. — фиг. Чобанин је поново отворио капиларе страха и . . . залелекао. Вујач. кЗпиларпи, -а, -5 који се односи на капиларе и капиларност: ~ мрежа, капиларне појаве. капиларност, -ости ж физ. утицај површинске напетости текућих материја на њихова равнотежна стања (појава дизања или спуштања разине, нивоа у врло уским цевима). кЗпимпце и капимице прил. кап по кап. — [Из облака] би се покадшто спустила капимице јесенска киша. Шен. хапДчика ж бот. а. биљка из пор. штитара Егуп^шт т а п п т и т . Сим. Реч. б. в. багрем. Вук Рј. капнрати, капирам сврш. и несврш. лат. схватити, схватати, разумети, разумевати. — Данче је капирао као да испија чашу воде. Кик. капнспа ж лат. заст. = капсла упаљач с праскавом мшперијом која се упали од удара и запали барут. — Топ се пунио кроз цев . . . После је направљен кокот и каписла као у старинских кубура. Дед. В. кап&слара ж стара пушка која се пунила метком који је имао капислу на чахури; исп. капсолача, капсулача. — Други [је имао] . . . пушку, ако се тако може назвати оно нешто гараве каписларе. Андр. И. Искупи сељака, 42 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

657

па ко буџу3 ко будак, ко косу, а само он носи пушку капислару. Вас. кап&тал, -ала м лат. 1. екон. вредност или скуп свих привредних добара која слуоке за производњу и која доносе власнику вишак вредности или добити путем експлоатације радника. — У капиталистичкој пољопривреди . . . нужно долази до концентрације капитала у рукама великопосједника. ОГ. 2. капиталисти, буржоазија као класа; капитализам. — Борба између два свијета . . . у којој се бори правда с неправдом, човјек с капиталом . . . не занима те. Козарч. 3. велика свота новаца, главница. — Оставља.м му и капитал од шест тисућа форинти. Драж. Сама помисао да би . . . морала . . . да живи од капитала не привређујући . . . заустављала јој је срце. Андр. И. 4. фиг. стечена вредност, предност коју неко има. — Сваки разговор са сељацима . . . открије понешто од онога чиме смо ми [комунисти] стекли морално-политички капитал. ЛМС 1951. Представе, једном стечене, остају у памћењу као психички капитал. Пснх. Изр. м р т в и ~ а) фин. вредност, имање који не доносе прихода; б) фиг. знање, идеје и сл. који се не остварују. капптала ж велика слова неког писма, капитално писмо. — У излогу . . . су упадала у очи велика слова његова имена . . . исписана најчистијом римском капиталом. Лит. 1957. капитапан, -лна, -лно лат. 1. а. главни, темељни, основни; изванредан, изузетан. — У Атини су . . . изјавили . . . да је одржање Букурешкога мира капитално питање за Грчку. Јов. Ј. Мало тежак стил, који умара . . . али дјело иначе од капиталне вриједности. Козарч. б. који се односи на осноена средства, на њихову изградњу; инвестициони: ~ изградња. — У опће трошкове не укључују [се] капитални издаци за игралиште, трибине. Тен. 2. лов. који иадмашује друге примерке (по вредности, величини и сл.), који се посебно цени као трофеј; исп. капиталац (1). — Готово по правилу увек капитални шаран преко 10 кг припадне неком ко никада у животу није бацио удице. Пол. 1959. Изр. к а п и т а л н а с л о в а еелика, почетна слова. капиталац, -лца м 1. лов. снажан јелен с великим роговима. 2. еуф. дем. од капитал (Ј). — Вукадин је, истина, имао мало, што кажу, капиталца и могао је отпочети радњу код Три кључа. Срем. капитал&зам, -зма м друштвено уређење које најамних сразмерно средстава

се оснива на експлоатацији масе радника од стране капиталиста, малобројних приватних власника за производњу. • - - - .----.

658

КАПИТАЛИЗАЦИЈА — КАПИЋ

капитализација ж екон. успостављање капбтен, -5на м фр. спорт. = капетан капиталжтичких односа, концентрација сред- (4). — Берлинци су Пјера називали »капистава у рукама капиталиста; претварање теном«. Десн. После друге трке за државно поједишх вредности (нпр. иметка, вишка друмско првенство државе у бициклизму вредности дохотка, камата) у капитал. — савезни капитен . . . одредио је возаче. Пол. Али ако сс сваким даном врши капитализа1957. ција привреде . . . то радници траже да се и капити, -им несврш. в. капати. — Сва на овим пословима изједначе с радницима јој скровита туга капи ријеч по ријеч из других категорија. Лапч. уста. Војн. Ко зна . . . двоструку смрт гроблл капитализира&е с гл. им. од капитала- где суза не капи ? Дуч. Него капиш у галији танкој! НПХ. зирати (се). капитул м лат. в. каптол. — Био се капитализирати, -нзирам сврш. и несврш. (џз)вршити капитализацију, подврћи, заметнуо спор између бискупа пуљскога и капитула ријечкога ради словенске службе подвргавапги капитализацији. божје. Водн. ~ се претворити се, претварати се у капитулант м онај који капитулира, капитал, главницу. — Ако се . . . камате који издајнички напушта положај пред тешшто их доноси нека главница у одређеном коћама и опасностима. — Било је издајица и размаку времена . . . приклапају главници капитуланата чак и у генералштабу. Тито, тако да и камате носе камате, кажемо . . . да се камате капитализирају. Алг. 1. капитулантски, -а, -о који се односи на капитуланте; сеојствен капитулантима. — капитализовати (се), -зујем (се) сврш. Такав став је капитулантски! Крл. Знали и несврш. в. капитализирати (се). смо . . . да капитулантски дух узима све више хапиталисање с гл. им. од капиталисати маха. Чол. (се). капитулантство и капитулантство с капиталисати (се), -ишем (се) сврш. и поступак капитулантов, издајничко напушнесврш. в. капитализирати (се). — [Радничтање даље борбе. — Издајство и капитулантким осигурањем] ће се растурене суме кана- ство водстава старих политичких партија лисати, капиталисати и употребљавати онде било је народним масама јасно као дан. Пиј. где се стварна потреба укаже. Лапч. капитулар, -^ра м 1. зборник закона капиталист(а) м власник, поседник капи- државних и гфквених. 2. члан каптола, тала, онај који искоришћује најамнераднике. — каноник. Мин. Лекс. Имаш хиљаде долара у банци! Ти си капикЗпитуларан, -рна, -рно који се односи на талист! Крл. Као да је одједном испод капитуларе (2). достоЈанствене маске тешког капиталисте капитулација ж лат. а. војн. прекид провирио некадашши Рафо. Андр. И. борбе и предаја победнику под уејетима, капитал&стички, -а, -6 који се односи на условима које је он поставио. — Друго је капитализам; својствен капиталистима и пораз војске3 а друго капитулација. Сек. капитализму; основан на принципима капи- Па то је готова капитулација! Кол. б. прекид тализма: ~ производња, ~ систем, — ' > даље борбе с ким, признање своје слабости, друштво, капиталистичке државе, капита- немоћи. — Све то није још капитулација листички односи. науке и побједа догме. Марј. М. Прешеркапнтал&стични, -а, -5 в. капиталис- нову су капитулацију и словенски конзервативни слојеви примили на знање. Барац. тички. — Никаква капиталистична добит и никакво надметање није ту требало. Марк. капитулацнонн, -а, -5 који се односи на Св. капитулацију. капиталчић м ир. дем. од капитал. — капнтулирати, -улирам сврш. и несврш. фиг. Сви су се трудили . . . не би ли мало а. војн. преда(ва)ти се непријатељу под увјеповећали свој политички капиталчић. Р1946. тима, услошма које он поставља, полрокитиу капитанат, -ата м покр. в. капетанство. полагати оружје. б. напустити, напуштати — Није ли му [Крсти] цесар лане хтио да даљу борбу пред тешкоћама, призна(ва)ти сеоју слабост, немоћ. — Ми данас . . . не одузме капитанат у Истри? Нех. желимо капитулираги пред бирократизмом. капитаннја ж покр. в. капетанија. Ант. 1. Најбољи шахисти су морали пред капитанка ж покр. в. капетаница. — њима да капитулирају. Шах 1. У теби је млада капитанка. НПХ. кЗпић м заст. 1. део глаее који се покрива кап&тел м лат. архит. горњи проширени фесом. Вук Рј. 2. горњи део, поклопац пећи. (често и украшени) део носивог стуба на Вук Рј. 3. купола. — Навали хрпа људи на грађевинама, главица: дорски ~ , јонски ~ , жупну цркву . . . капић цркве дииамитом коринтски ~ . , ^. ,^~ *разори. Старч. . -

КАПИЦА — КАПЉИЦА

4 !.•».>!

659

капларија ж капларска служба, част. капица ж 1. дем. од капа. — фиг. Није [ми] мило гледати само бијелу капицу Вук Рј. [снијега] на Ловћену. Мат. Пепица је доникапларнца м подр. и шаљ. каплар. — јела . . . чашу пива с бијелом скрутнутом Поравнали би живот као капларице десетикапицом пјене на врху. Донч. 2. комадић ну. Дав. коже који се пришива на врх предњег дела кЗпларов, -а, -о = капларев. ципеле или опанка с горње стране. — На капларовица ж капларева жена. Вук Рј. једној нози имао сам опанак од опута, а на другој с капицом. Кос. По . . . дугим црним капларски, -а, -5 који припада каплару ципелама с лакованим капицама падале су или капларима. — Капларске паре тај има. . . . панталоне. Бан. 3. каписла. В. пр. уз Јак. капичарка. 4. мн. зоол. врста јестивих шкокЗпларски прил. на начин каплара, лака РешпМае. Терм. 4. 5. анат. кожица попут каплара. — Чичица намрштен, ћуткоја покрива главић мушког уда ргаертшт. љив и капларски строг. Матош. Он није од Изр. попина ~ бот. кандилка. — оних . . . што слепо и капларски извршују Нежна плава боја лопине капице мешала се што им се нареди. Вас. са интензивним жутилом неког отровног капларство и капларство с капларска цвета. Уск. служба, капларско звање. — У те је кафаникЗпичар м покр. опанак с капицом. Рј. А. це најрадије . . . одлазио, и то одвајкада, капичарка ж лимена кутија као део још од капларства свога. Срем. ловачког прибора. — Па још велики рог за капдарчић м ир. дем. од каплар. прах, па жута лимена капичарка3 пуна капица капља ж (ген. мн. капаља и капљи) = упаљача. Тур. кап 1 . — Са лишћа падају капље; киша капичаст, -а, -о који има облик капице. сипи. Вес. [Руком] је окренуо прстен с крупном капљом драгог камена на прстењаку. капичати, -ам несврш. пришивапш капиДонч. Не оста више од негдашњих снова ни цу на обућу. Прав. капља горчине, ни тренутак среће. Дуч. капичица ж дем. од капица. Човјека може најприје ударитг капља кад капАџибаша м тур. ист. главни капиџија, обува постоле. Мар. сгпарешина над капиџијама. — Капиџибаша капљаник, -ика м мин. камена творееина плану на те ријечи. Том. Средином лета која настаје излучивањем еапненца, кречњака стигао је нарочити изасланик, султанов на стропу пећина на местима одакле капа капиџибаша, са пратњом. Андр. И. еода или на тлу где она пада, сталактит или капДџија м тур. вратпар. — Цар отправи сталагмит, сига. Деан. Рј. до три капиџије. Њег. На устима капиџије капљевина ж 1. маст која истече из нема. НПХ. брава или свињчета кад се пече. Рј. А. 2. свака капАџик м тур. мала врата на огра^и материја која може капати, текућина, течизмеђу суседних кућа. — Полагано пође ност. — фиг. [Очи] је имала бестијске, преко авлије, одшкрину капиџик и упаде у суновратне: два модро расвијетљена понора башчу. О-А. пуна . . . сталагмитских леденица, низ које Изр. к р о з ~ ( с в р ш и т и што) мимо се стално слива густа капљевина похоте. закон, помоћу веза, познанства (свршити што). Ж 1955. — Све је свршено кришом, кроз капиџик и капљ&вит, -а, -о који може капати. без конкурса. Уск. Бен. Рј. капАшон, -бна м фр. капуљача, капуликапљив, -а, -о који капље. — Вода је ца. — На глави јој опазио огроман свилени течност капљива. М 1867. капишон са жутим врпцама. Ђал. капљик, -ика м камен који настаје излучикапка ж (дат. -ци; ген. мн. капака и вањем из воде кад она капа и испарује се. — капки) дем. од кап. — Љубав ти је чиста као Исто се тако начине по пећинама од капљика капка росе. Јакш. Ђ. камена они ступови. М 1867. капкати, -ам иесврш. дем. према кстати. капљица ж 1. дем. од капља. 2. фиг. — Кроз кожу провирила препукла кост низ алкохолно пиће (најчешће вино). — Жељно коју је капкала густа крв. Гор. ме очекује да на обали Босфора испијемо каплан м зоол. тур. в. тигар. — Која ти, коју добру капљицу. Мил. Генерал . . . би болан, вјера вели да не једеш мачквЈ каплана му увијек наточио какву љуту капљицу. . . . дај реци? О-А. Јонке. 3. мн. лек у текућем стању који се кбплар м тал. најнижи чин у војсци, узима према броју капи. — У мали куфер Станко сам . . . сложи . . . капљице за стомак. десетник, десетар. Дом. Лијечник [га је] озбиљно . . . мотрио и кЗпларев, -а, -о = капларов који припада нудио му капљице. Крањч. Стј. каплару. 42*

660

КАПЉИЧАВ — КАПРИЦИРАТИ СЕ

кЗпљичав, -а, -о који је састављен од каплмца, мокар. — Један прхут лапавог снијега . . . стопио се напокон у капљичаву звијезду. Божић. капљичаст, -а, -о који је као капљица, сличан капљици. — Између тако насталих капљичастих творби дошло је до борбе за опстанак. НЕ. кЗпљичнца ж дем. од капљица. капљбмер, ијек. капљомјер, м в. капаљка. Деан. Рј. капљбмјер, ек. капљбмер. капљув, -а и капљувак, -увка м покр. слаб извор. — Слабе изворе зову капљув или капница. Цвиј. Има извора који цуре, има капљувака. Сек. капљуцати, -ам несврш. дем. према капати. — Из ситна врела . . . капљуца вода. Вел. капна ж нем. варв. капица на обући. — Бежао [је] . . . док су одваљене капне клопотале и сапињале га. Вас. Стаде . . . на . . . капне својих чизмица. Дав. капнвца ж 1. творевина која настаје при капању шлучивањем камена из воде или смрзавањем воде. — Здесна и слева дижу се гигантски стубови . . . од самих скамењених капница. Ком. Можда се искристализирају као ледене капнице. Божић. 2. (у атрибутској служби) вода од кише која капље. — Низ прозор се циједи вода капница. О-А. 3. цистерна, густијерна. — У граду је капела, красна капница, па подруми и тамнице. Кум. 4. покр. слаб извор. В. пр. уз капљув. капнути и калнути, капнем сврш. = канути. кбпо и капо, -па м тал. поглавица, шеф, старешина. — Фигура капа Валтера направљена је снажно. Михиз. капоња м шатр. вођа, руководилац, главешина. — Смутљиви капоње некидашњих изгреда дали су петама вјетра. Цар Е. И то га узнемири, мање због неуредности оних тамо капоња и буџа који се не држе прописа. Дав. к&пораст, -а, -о који има као капу, ћубу на глави, кукмаст, ћубаст: капорасте кокоши. капбрка ж кокош која има на глави ћубу као капу. Вук Рј. кЗпоркип, -а, -о који припада капорки. — Ноћас треба да се излегну капоркина . . . јаја. Петр. В. капот м тал. покр. в. капут. — Па ти капота немаш, чини ми се? Лал. капра ж бот. капар. — Од мирођија из далеких . . . крајева највише се употребљују . . . капра, ванила. Батут.

кбпрал м заст. «. каплар. — Два је пута био капрал, два сам га пута морао деградовати. Матош. капрадија ж «. капларија. — Но за пар дана капралије био је рањен у крижа. Мишк. капралскп, -а, -5 који припада капралима, који је сеојстеен капралима. — Има и таквих амбициозних глупана за које капралске звијезде значе кулминацију у животу. Крл. капралчина м аугм. и пеј. од капрал. — Какав пијани капралчина у касарни . . . »лично« је држава. Крл. капраљ м заст. «. каплар. — Ти, капраљу, знаш све. Том. каприбла ж тал. скок увис и окрет у зраку, ваздуху. — фиг. Живот иде својим путем и преврће се на свој начин у нелогичним каприолама и каприциозним контрадикцијама. Бег. каприс м и каир&са ж фр. в. каприц(а). — Књижевни и уметнички рад, као год и суђење о њему, препуштено је разузданом капрису појединаца. Цар М. На свијету нема ничег што би вриједило колико њена ма и најнезнатнија каприса. Крл. капрпц м и капр&ца ж тал. 1. неоснотна, необразложена одлука, захтев, хир, ћуд, мушице. — Твоја политика и твоји каприци скупо су ме стали. Поп. Ј. Она није угодна супутница и расрдила га је неколико пута својим каприцама и тврдопавостима. Бег. 2. фиг. нешто необично, неочекивано: ~ моде. — Женева [је] само један каприц маште и само један случај срца. Дуч. каприциозан, -зна, -зио 1. који има каприц или каприце, ћудљив, јогунаст, тердоглав. — Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна. Уск. фиг. Каприциозна . . . справа [вага] . . . покаже исту тежину. Мар. 2. необичан, фантастичан. — Носи све . . . пожуде у грчевима својих дивних и каприциозних облика. Матош. каприциозно прил. 1. хировито, ћудљиво, тврдоглаво. — Две лепе удате жене каприциозно се боре око лепотана јурата. Глиг. Ја сам каприциозно гледала преда се као да га не видим. Бег. 2. необично, фантастично. — Ту се шаренила . . . и купола с каприциозно оцртаним латернама. Шов. каприцнбзност, -ости ж својство онога који је каприциозан.

каприцнрати се, -ицирам се сврш. и

несврш. владати се, поступити, поступати каприциозно; бити тврдоглав, јогунаст, тврдоглаво устрајати. — Кад се он [мачак] каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело. Срем. Ја сам се онда била каприцирала. Крл.

КАПРОЛ — КАПУТ кЗпрбп м заст. в. каплар. — Бит ће фратар . . . поп, официр, фрајт, капрол! Ков. А. капрблија ж заст. «. капларија. — Десет пута био је дотјерао до капролије. Шен. капролица м подр. и шаљ. в. капларица. — Момци ме боцкали . . . и питали кад ли ћу пришити двије звјездице на кожух, јер да сам капролица. Шен. к&пса ж н капсел м лат. покр. мртвачки сандук, одар. — Није више ни мислила на капсел ни на златне тракс. Божић. капсла ж (ген. мн. капсла и капсли) фр. = каписла. — Загледа капслу на пушци, па тихо, нечујно оде у шуму. Дом. капсдлача ж капислара. — На стотину тих [Турака] са овом капсолачом јурнуо. Бож. капсула ж лат. 1. каписла, капсла. — Брзо је нашао начин да капсулом француске пушчане муниције замијени специјалне упаљаче. Лал. 2. кошуљица од папира, желатина, скроба за лекове у прашку или текућини, течности. капсулача ж покр. капсолача. — Зинуле капсулаче са . . . дрвеним набијачем. Вуј. к а п т а ж а ж фр. затварање подземног извора воде или плина, гаса у цеви, у бунаре и сл. да се спречи губитак и да се најбоље употреби. — Најчешће јединице [војне] су вршиле . . . каптажу извора. Б 1958. каптажни, -а, -б којијеу вези с каптажом. — На извору ће се наставити каптажни радови. Пол. 1959. кНптиван, -вна, -вно који може да се ухвати, схвати. — [Андрићева проза је] толико скројена по параболама наше савремене каптивне моћи. Пол. 1959. каптирање с гл. им. од каптирати.

661

кЗптолски, -5, -б који припада каптолу или Каптолу. капуданпаша м тур. ист. адмирал у турској морнарици. — Као хирург и лекарски помоћник [је] ступио у службу великог капуданпаше Кучук Хусеина. Андр. И. капула ж романски покр. а. црвени, црни лук. — Довезао га талијански брагоц скупа са капулом. Драж. б. јело од згњечена граха, пасуља с луком. — Они су били задовољни капулом или јајима. Том. Овдје се мрска, а код њега домаа да је било и капуле. Ћип. капулар, -4ра м заст. в. каплар. — Немило повриједио [је] курје око капулара Мицковића. Шен. к&пулица ж дем. од капула. капуља ж анат. вет. в. капура (/). Деан. Рј. капуљача ж покривало за главу пришивено на одећу за ератом; исп. капуц(а). — Навукли су капе на очи и капуљаче преко главе. Лал. Цестом у село дојахао коњаник . . . с капуљачом на глави. Донч. капуљица ж 1. капуљача. — Преко главе је навучена капуљица од коже. Петр. М. 2. в. капура Џ). Свезн. капура ж 1. анат. вет. мања преграда желуца преживара. 2. покр. капорка. Вук Рј. 3. покр. длака на глави и врату пса. — Инвалид му [псу] неколико пута прође руком кроз длаку на капури. Вуј. капурал, -4ла м заст. в. каплар. — Дивно ћу вам уредити војску . . . Ставићу ви добре десечаре, десечари то су капурали. НП Вук. капуран, -4на м покр. главар. — Док ето ти старца капурана . . . а за њиме неколико војске. НП Вук. капурао, -4ла м покр. заст. в. каплар. — Приђе капурао Миле Хинић. Буд. капурина ж аугм. и пеј. од капа, капетина. Вук Рј. капут, -ута м тал. 1. а. део мушког одела с отвореним превраћеним оковратником који сеже обично до испод појаса. б. врста горње одеће (мушке, женске, дечје) која се облачи поврх одела и обично сеже до испод колена. 2. фиг. онај који нос капут, капуташ, грађанин (у супротности према сељаку). — Није био капут никада пријатељ гуњцу. Том. Срби СМОЈ браћа смо, ал' некако капут живи од гуња. Рад. Д. Изр. и с п р а ш и т и коме ~ избитпи, истпући кога; о к р е т а т и ~ према в е т р у управљати се према приликама; с к и н у т и коме ~ с леђа огулити кога материјално;

каптирати, каптирбм сврш. и несврш. 1. (из)вршити каптажу извора (еоде, плина). — Каптираће се 20 значајних извора у излетничким и туристичким местима. Б 1958. 2. ухватити, хватати. — Њему, човјеку, ослушкују пулс, каптирају дах. Дав. кбптол м лат. 1. кат. збор каноника као саветодавно тело уз бискупа. 2. (Каптол) део Загреба у коме је катедрала, надбискупски двор и каноничке курије; негда засебан град. — С Каптола зазвони звоио. М-О. каптблац, -лца м 1. ист. човек који припада каптолу. 2. (Каптолац) становник Каптола. — Нека . . . га имају Каптолци, тога финога птића. Шен. кбптолонац, -онца м погрд. и ир. каптолац. — Прави загребачки син, не онај из сваки ~ носити наопачке све криво, наопако гледати, судити. ш. . Долњег града, него каптолонац. Матош.

662

КАПУТАК — КАРАБИНКА

капутак, -тка м дем. од капут. — Мине . . . човјек . . . у капутку од лодена. Десн. капуташ, -аша м пеј. човек који носи капут, грађании, господин (у супротности према сељаку). — Ми смо капуташи у другој генерацији. Крл. За Бачванина, земљорадника . . . није увек у питању само хасна, већ и таштина . . . само да му се не наругају ти капуташи. Петр. В. капуташија ж пеј. зб. људи капуташи, грађани, господа. — Науку слободе, заборављену у народу и попљувану у капуташији, бесједи. Матош. капуташки, -а, -б који се односи на капуташе. — Све штрца багош . . . на лица капуташка. Матош. У ствари нису били лоши људи, само капуташка сиротиша, синови сеоских писара и учитеља. Петр. В. капуташтво с пеј. капуташи и њихова својства, особине. — Кроз ово неколико особа завиристе у рутаву душу модерног лицемјерног капуташтва. Матош. капутина ж аугм. и пеј. од капут. капутић м дем. од капут. капутлија м пеј. капуташ. — Они су смрдљиве капутлије што живе од сељачког зноја — грбаче. Ћос. Д. капутни, -а, -5 који се односи на капут. — Подавије руке испод крила капутних. Креш. капућехаја м ист. страни дипломатски представник у некадашњој Турској. — Не би више заџакао ни да си био капућехаја у Цариграду. Срем. капуц, -уца м заст. *. капуца. — На глави му стајао капуц као фратру. Шен. капуца ж тал. кукуљица, капуљача. — Развила се дуга поворка чланова братовштине са запаљеним свијећама, а за њима попови у црним капуцама. Бен. капуцип, -ина м тал. 1. припадник католичког реда у којем редовшци имају мантије с капуцом. — Затрепти суза радосница у оку старога капуцина. Шен. 2. в. капуцинер. — Гласно [је] попут друге господе могао [у конобара] наручити капуцина или соде. Ђал. 3. зоол. врста атричких широконосних мајмуна са снажним дугачким репом за прихватање Иасугћта. капуцинер м врста пића од кафе с мало млека, боје као мантија капуцина. — Просједио би уз капуцинер један сат. Десн. капуцинскн, -а, -о који припада капуцину или капуцинима: ~ самостан. капуцкатн, -ам несврш. дем. према капати. — Ракија се пролила па капуцка на под. Јел. г г » ,,« _'..чг . -

капуч, -уча м покр. в. капуца. — Носе редовничку хаљину црну са великим наплећком и капучом бијелим. Павл. капца ж дем. од кап. — Ви сте надолили посљедњу капцу . . . па да моја срећа буде потпуна. Креш. капче, -ета с дем. од капа. — Како ти то мислиш?! Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш ? Срем. капчпћ м дем. од капак. — Он се приближи прозору, отвори капчић па упита . . . Мул. капчица ж (ген. мн. капчица) дем. од капца. кар1, кара м заст. карање, куђење, грдња; казна. — Од кара глава не боли. Вук Рј. Нека се ми прво међу собом сложимо и договоримо да не буде послије кара. Павл. кар2, кара м тур. брига, невоља. — Пиј, попе, то је добро, то разбија кар. Нен. М. И досад је дотјецало с каром. Март. кар и кар м тал. покр. кола. — Скупине људи и жена . . . карови . . . већ теку бијелом цестом. Божић. кара ж тал. војн. 1. кола која вуку топовб и муницију. — Лешеви коња и топовске каре . . . леже украј пута. Панд. 2. фр. густи строј војника пешака са фронтом на четири стране (против напада коњице). — Војници су били постројени у кару. Јак. кара- тур. први део сложеница у значењу: црн, црни: карабаја, карахабер, карасевдах итд. карабан м зоол. в. водомар. Бен. Рј. карабанка ж зоол. патка кашикара 5ра1и1а с1уреа!:а. Бен. Рј. кЗрабатак, -тка м тур. горнм дебљи део ноге код живади, забатак. — Извади Вукадин карабатак па га пресече. Срем. карабе, караба ж мн. в. карабље. Вук Рј. карабиљ, -иља м нар. «. карабин. — Угледају . . . сабље, карабиље и пиштоље. Јакш. Ђ. карабин, -ина м и карабива ж ар. кратка (коњичка) пушка. — Пребацио сам карабин преко леђа да бих рукама могао широко да размахујем. Чол. Дохватио тешку карабину. НП Вук. карабин&јер, бра м тал. жандар. — Ноћу, приликом бјежања, седам их је погинуло од карабинијера. Ђон. карабишкјерски, -а, -о који се односи на карабинијере. карабинка ж карабин', карабина. — Устријелио [је] четворицу бандита власторучно из војничке карабинке. Крл. Скочих ја за карабинку . . . па за њим. Ћоп. >•:

663

КАРАБИЊЕР — КАРАКТЕРАН караб&њер, -ера м в. карабинијер. — Око касарне су се мотали мршави карабињери. Лал. карабА&ерски, -3, -б е. карабинијерски. карабице ж мн. дем. од карабе. Вук Рј. карабље ж мн. ерста пастирске фруле. — А карабље зацијучу: Три сам дана кукурузе брала. Кош. Гадљар у карабље удара прстима, а доље је на карабљама рог. Вук Рј. карабоја ж тур. 1. црна боја, црнило. — Обукла је свечано либаде . . . а турила карабоју на карасолуфе. Срем. [Купиће се] карабоја за Милункину пређу. Рад. Д. 2. бот. в. винобој. Сим. Реч. караббјати, -ам несврш. покр. бојадисати у црно, црнити. — Свака [је] прња машћена и карабојана. Ств. 1948. карабулина ж покр. 1. забуна, збрка, смутња. — Сви једанак заграјаше, у тој карабулини Бакоња узјаха на другога коња и угаа га у воду. Мат. 2. дуг замршен траг зеца кад заварава прогоншпеље. Рј. А. караван, -ана м и каравана ж тур. 1. поворка обично робом натоварених дева, камила, коња, кола, људи и сл. (првенствено у пустињским и степским крајевима). — Иде караван мирно, полако, само точкови шкрипе и осовине. Чипл. О пасји саборе, ти лајеш, а караване иду. Крл. 2. фиг. мноштво чега што иде, следиједно за другим. — Стигао је с караваном жеља. Вучо. караван-сарај и караван-сбрај, -аја м тур. свратиште за караване, хан. — У похабаним остацима некадањега . . . караван-сараја бијаше једна пространија . . . просторија. Бож. Везирова задужбина неће бити само мост него и један хан, караван-серај. Андр. И. каравански, -а, -б који се односи на караване, који служи за караване: ~ пут, ~ транспорт и сл. каравела ж 1. шп. пом. врста брода, лађе са три или четири јарбола; једрењак, брод на једра различна облика. — Надимају [се] једра облака и каравела. Дав. 2. авиј. тип путничких авиона. каравиље с бот. «. каранфиље. — Донећу од Иванке каравиља и зумбула. Вес. каравранац, -нца м црни коњ, вранац. — Били су ту кулашиЈ дуплаши . . . каравранци, бијелци. Хорв. 1 карађоз м тур. заст. = карађол предста«а са обојеним фигурама од коже, марионетама; марионета; мађионичар, лакрдијаш. — Било је и у турско време нечега на ово налик . . . кад се какав турски »карађол« даје у кафани. Срем. карађоз* м тур. 1. црноок човек. Вуј. Лекс. 2. Циганин. Кл. Рј. ..

1

карађол м 1ур. заст. •• карађоз . — Каткад се окупљало толико свијета колико пред каквијем карађозом. Ћор. карађбрђевац, -евца и карађорђевићевац, -евца м присталица Карађорђа и династије Карађорђееића. — Карађорђевци су оспоравали учешће кнеза Александра у Михаиловом убиству. Јов. С. Указивало се да је отацг Светозара Марковића . . . био страстан к .рађорђевићевац. Скерл. каракил, -ила м в. каракул. Кл. Рј. каракол м тур. ноћна стража; патрола. — Ја ћу га, кад сс смркне, пренијети . . . с ону страну потока, па ће га каракол сигурно наћи. Андр. И. караконџа и караконџуна ж тур. вештица, авет, утвара. — Детињства Лалићевих јунака пуна су предсказања, тајни, караконџи. НИН1960. Дечак се није плашио мрака ни караконџула, које у глуво доба јашу људе. Ћос. Д. каракос, -а, -о тур. е. црнокос. — Ој девојко, каракосаЈ не гледај ме гола боса! НП Вук. карактер, -а и карактер, -ера м грч. I. а. скуп основтх, битних, сталних психичких особина које се очитују, огледају у иечијим поступцима; ћуд. — Није лако . . . саставити петнаестак људи тако различитих . . . по карактеру и схватањима. Андр. И. 6. чврста, јака воља, доследно и постојано уверење, упорност, непоколебљиеост у оствариеању чега. — Ја немам карактера да нешто почнем. Крл. в. лична етика, морал, честитост: човек без карактера. 2. човек као носилац одређених, обично добрих особина. — Ја се гнушам . . . тако подлих карактера. Змај. Ти си показао да си карактер, а ја то ценим. Петр. В. 3. сеојства, одлике. — [Новоослобођени крајеви] су у свему још имали карактер једне турске провинције. Скерл. [Његови поступци] су скоро сви и скоро увијек носили карактер јаке нервозне раздражености. Козарч. 4. занимање, звање. — Ставите и ваш карактер поред имена! Дом. Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. кр. дворскога савјетника. Ћип. 5. књиж. и ум. лик, слика која садржи опште, заједничке, типичне црте, тип: комедија карактера. — Французи дијеле приповједаче у сликаре карактера и обичаја. Матош. Из оваквог заплета Вишњић извлачи своје карактерс. Сур. карактеран и кЗрактеран, -рна, -рно 1. који има карактер (/в), честит, частан. —— Тај ваш Швејк заиста је карактеран човјек. Јонке. 2. који има јако, оштро изражено какво обележје. — Тражио [је] . . . да знају добро карактерне црте једног и другог језика. Бел. Имао је умну и карактерну главу. Крањч. Стј. 3. којије својствен једном народу.

664

КАРАКТЕРИЗАЦИЈА — КАРАМЕЛА

— [Народне игре] се укључују у наставни предмет карактерних игара. Ств. 1948. 4. (одр.) који се односи на карактер. — И поред свих својих карактерних слабости и недостатака, он има извесне моралне појмове. ЛМС 1949. Комедија »Скуп« . . . много је овиснија о Плауту и о његовој »Аулуларији«, карактерној комедији о шкртици. Водн.

карактер&стички прил. заст. в. карактеристично. — Поджупан је . . . врло карактеристички узвинуо свој брк. Шен. карактер&стично прил. на карактеристичан начин. — Њен је човјек . . . пропао, како сте се карактеристично изразили. Л-К.

карактеристичнбст, -ости ж особина онога што је каракпгеристично. карактеризација ж књиж. карактерикарактерно и карактерно прил. према зирање, давање карактеристике Џ), одређивање, постаељање карактеристичних црта кога или карактеру, с обзиром на карактер. — Редичега. — »Мартин Крпан« је одлична новела, тел. . . . је умео . . . да ликове карактерно определи. Пол. 1958. по језику . . . карактеризацији и основној карактерност и карактбрпост, -ости мисли. Барац. Нарочито је [писац сценаријај ж особина онога који је карактеран. неубедљив у карактеризацији ликова. Пол. 1957. кзрактеролбгија ж наука која проучава карактернзирање с гл. им. од карак- људске карактере, типове, темпераменте. теризирати. карактеролошкн, -а, -о који се односи на карактеризирати, -изирам и к а р а к карактерологију. — Говорећи о садржајним тдризоватп, -зујем сврш. и несврш. = и карактеролошким обиљежјима књижевкарактерисати а. да(еа)ти карактеристику ности Левстик је . . . улућивао на грађу из кога или чега, опис{џе)ати оно што је својст- словенског сељачког фолклора. Барац. вено коме или чему. — Та једна једина реченикаракуп, -ула м врста црне овце и сјајно ца фабуле карактеризира . . . све оно што је крзно које се добива од тек ојагњене јагњади он створио. Бат. Ја сам хтио . . . карактакее овце. — На . . . фарми производи се и теризовати народни инстинкт. Рад. А. б. наше домаће астраган-крзно укрштавањем бити карактеристика, главно обележје коеа руског каракула и домаће овце. Пол. 1950. или чега. — Долину Струме карактеризик а р а к у ш м тур. вет. запаљење костију рају котлине. ЕГ 3. скочног зглоба задње ноге у коња. Свезн. карактерисање с гл. им. од карактерикаралац, -аоца м онај који кара, карач. сати. каралица ж женска особа каралац, каракарактерпсати, -ишем сврш. и несврш. = карактеризирати. — Карактеристичне чица. људе све карактерише. Јурк. Ево једне карамазовштина ж својства, атмосфера ствари која најјаче карактерише ту нашу приказани у роману »Браћа Карамазовш од нервозну журбу. Дом. руског писца Достојевскога. — Тко би могао уопће да просуди . . . тко је коме остао дужан карактерДстика ж 1. а. истакнута у тој лудој карамазовштини! Л-К. црта, битна ознака нечега; опис карактерних ссојстава, истицање битних ознака; слика карамав м тур. 1. човек црне пути. Кл. карактера. — Фатална карактеристика те Рј. 2. врста паса из Караманије (покрајине у мржње и јесте у томе што босански човек Малој Азији). — Хрти и карамани заурлаше. није свестан мржње. Андр. И. По . . . томе Бож. кратком састанку створио је . . . себи . . . караманка ж агр. врста крупних укусјасну карактеристику тога човјека. Крањч. них крушака. — Мора да су црвљиве ове Стј. 6. докумен(а)т или изјаеа о чијој радној караманке. Ранк. и општедруштвеној активности. — Врло је карамббл, -бла м фр. 1. врста билијарске издашно делио карактеристике и оцене као игре и поготка у тој игри. 2. фиг. сукоб, »паникер«, опортуниста. Поп. Ј. 2. мат. цели број који се стаеља испред мантисе логаритма. судар. — Тако је дошло . . . до карамбола. 3. слика својстаеа чега, основни показатељ Крл. чега (нпр. графички). — [Кривуља] предочује карамболирање с гл. им. од карамболизависност анодне струје о напетости решетке. рати. — Настаде [у колу] карамболирање, Ту кривуљу зовемо карактеристиком триод- гости не умеју да играју, него једно друго не цијеви. Физ. 2. чепа и гура. Срем. карамболирати, -блирам сврш. и некарактербстичан, -чна, -чно карактесврш. ударити, ударати један о другога, ран (2); у којему се нешто огледа, долази до израмсаја. — Од свих јела [је] најкарактерис- сударити се, сударати се. В. пр. уз гл. им. карамболирање. тичнији: жабљи бродет. Бег. Ова сцена . . . карамел м и карамела ж фр. пржени карактеристична је за тумачење Хамлета. шећер, посластица која се добива грејањем Панд.

КАРАМРАК — КАРАУЛИТИ шећера, гликозе џли сладног сирупа. — Други нуде бомбоне, карамеле и чоколаде. Уј. карамрак м покр. црни мрак, густа помрчина, тмина. — Карамрак да друг друга пред собом не види. Вуј. карамрачива ж аугм. од карамрак. — Оне [кише] ноћас у густој карамрачини перу крв с хумке. Вуј. карамусала ж покр. велики незграпни примитиено начињен брод. — Дошло нешто карамусала из Арбаније да му сашијемо ребра. Војн. карамут м тур. јесенска крушка (стабло и плод). — Пјевала је [птица] . . . с карамута у башчи. Сим. карамфил в. каранфил. карантав, -ана м тал. заст. крајцара, ситни мједени, бакарни новац. — Ко не чува карантане, не броји цекиње. Вук Рј. Не фали ни карантан. Војн. карантен, -ена м, карант^на ж и карантин, -ина м тал. привремена изолација болесних особа и оних који су с њима били у дотицају ради спречавања ширења заразе; погранична установа која надзире особе, бродове и робу ако долазе из заражених крајева. — Особе . . . из тих [заражених] крајева морале [су се] подврћи неко време . . . карантенима. Батут. Морали [су] остати у карантени на венецијанској граници. Шкреб. Подизала [се] на Дрини ђумрукана и карантин. Шуб.

665

карапуша >к тур. зоол. в. крпељ. — Мален, сув, мршав, с великим, црним, као карапуша, младежем испод десног ока. Ћор. карар, -ара м тур. заст. 1. а. почивање, мировање; уравнотеженост. — Али за цара нема карара. Јакш. Ђ. б. трајање. Бак. Реч. 2. раенотежа, сталност. — И сам [бих се] дивио . . . ономе горе што држи на карару читаве светове. Ком. Изр. нема му к а р а р а нема му једнака, раена. карас, -аса м зоол. покр. в. караш. Бен. Рј. карас&вдах, -5ха м тур. велика љубавна занесеност, љубаена меланхолија, тешка сета, страсна туга. — Стезаше за руку Гену . . . на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила. Срем. кЗрат и карат м грч. 1. мера за злато и драго камење теокине 0,2 грама за ступањ, финоћу злата, чија најеећа чистоћа износи 24 карата. — Они су повод лијевању златника са три карата примијешана кова. Комб. 2. идеални део у имоеини брода. — Према обичају на Средоземном мору брод се . . . дијели на 24 дијела, названи карати. Мј. 1936.

карати, кара.м несврш. 1. а. викати на кога, грдшпи, прекоравати. — А кад би дошао, онда га је карала. Бег. б. исказивати о коме неповољан суд, нападати, осуђивати. Много те браћа [фратри] карају и оптужују да си свјетовни човјек. Андр. И. 2. кажњакаранфил м грч. 1. бот. а. украсна биљка са цветовима разних боја ОЈапЉиз согуорћу1ик; вати. — Свуда каж'те како Србин кара исп. клинчић2 (7). б. мн. биљна породица ко- дивљи зулум туђих господара. Војн. Савјетовао што не ваља радити и што посијој припада та биљка СагуорћуПасеае. 2. зоол. врста корала: морски каранфил Ме1п- гурно карају и људски и божји закони. Јел. ~ се 1. повр. — Шта радим? —. одмах (1шт сИатћиз. Финк. се прене Липовац и стане се у мислима каракаравфвлак, -илка м в. каранфил. Р-К ти. Иеак. 2. уз. повр. — И она се с деверима Реч. кара. Вес. фиг. Ту се хлађан поток с Фрушкокаравфвлвћ, -а и каранфилић, -ића горко.ч кара. Јакш. Ђ. 3. (на кога) необ. в. кам 1. дем. од каранфил. 2. бот. тропско дрво рати Џ). — Мајко моја стара, не дај боги Еибеша сагуорћу11ага из пор. смрча чији се да се на ме кара! Змај. осушени цветни пупољци употребљавају као каратпн и каратпи, -а, -о који се односч зачин и лек. Сим. Реч. на карате (1). каравфилчвћ, -а и каранфвлчић, караула ж тур. 1. кула на државној -ића м «. каранфилић. Р-К Реч. граници у којој граничари чуеају стражу, каранфиљ м в. каранфил. — Сад њој стржисариица, стражара крај мостова, тусретној и смиље мирише, а мен' худој ни нела и сл. — Насред куле карауле . . . каранфиљ неће. Ботић. стражари се искупили. Јакш. Ђ. Код те карапфиље с зб. им. од каранфил. — је карауле пуцао широки видик на југ. Крл. Китите ме смиљем, каранфиљем. НПХ. 2. неудобна, напуштена, у рушевном стању кућа. — Обиј један праг, обиј други . . . каранфић м покр. а. в. каранфил. — Бео док се најзад не задовољиш с каквим подруи румен каранфић . . . бљешташе у живим мом или караулом. Уск. бојама. М 1867. 6. в. каранфилић (2). — Миродије и зачини (со, бибер, ђумбир, каранкараулити, -им несврш. чувати страфић итд.) важе за нашу исхрану. Батут. жу. — Гавран караули пред караулом већ карање с гл. им. од карати (се). трећу ноћ. Куш. , ..„ .... ^ „ , _ .,. .„ ч „

666

К А Р А Ф А — КАРВА

карафа ж тал. варв. боца од брушена стакла са стакленим чепом. — Уз ликерске боце налази се . . . и карафа с вином. Бег. карахабер м тур. црни глас (рбично о смрти). — Уто њему карахабер дође. НПХ. карач, -ача м човек који радо и често кара, грди, куди. — Ој, карачу, амо ходи, глени па се намргоди! Радич. карачица ж жена која кара, грди, која се љути. — А јетрве карачице . . . Вук Рј. Покажи му врата! . . . изброји карачица Дана Сечан. Гор. караш, -аша м зоол. слатководна риба, сродна шарану Сагаззшз сагаззшз. Терм. 4. Изр. ~ златни, ~ з л а т а ш врста караша Сагаззшз сагаззшз аигашз. Терм. 4; Бен. Рј. карашица ж похр. заједница неколико сточара за искоришћавање планине стоком. — За живот на планини сточари образују удружења која се зову карашице. Дед. Ј. караштац, -шца м зоол. покр. в. караш. — Носи кроз шуму лаке чамце на лов караштаца. Павл. карашчић м дем. од караш. — Карашчићи коло воде, а кесеге гледе.. Торд. карба ж заст. покр. грдња, карање. — Ил' ме проси, ил' ћу сама доћи, јер је мени карба додијала. НПХ. А Драгошу, после карбе многе, заповест је . . . дао. Јакш. 23. карбид, -ида м лат. хем. а. хемијски спој,једињење неког метала (џли и неметала) с угљеником: хромов ~ , волфрамов ~ , силицијев ~ . — Жуто се пуше творнице цемента и карбида. Крл. б. такав спој,једињење калција и угљика (СаС2), средство које с еодом даје ацетилен (за рударске лампе и др.); исп. карбит. карбидни и карбидски, -а, -б који се односи на карбид, који потиче од карбида: *~> примеса, ~ светло, ~ лампа. карбнт, -ита м хем. в. карбид (б). карбитни и карбитскп, -а, -о који се односи на карбит: ~ лампа. карб&туша ж карбидна светиљка; исп. карбид (б). — Карбитуша му је сјала управо у лице. Сим. карбол, -бла м лат. фарм. хемијски спој, једињење које служи за дезинфекџију, карболна киселина (ртопина, раствор фенола). — Углове школе и . . . јавна мјеста дао је полијевати карболом. Мар. карболизиратн, -изирам сврш. и несврш. дезинфицирати, зали(ва)ти, премаз(ив)апш карболом. карбопкн&ум м лат. хем. тешко катранско уље које се употребљава за заштиту дреета од труљења. _. .

карболка ж карбол, карболна киселина. — Гдекада је довољан само раствор сапума . . . без карболке. Батут. карбблни, -а, -б који има у себи кароола. — Осјећа карболни задах. Леск. Ј. Изр. ~ к и с е л и н а хем. отопина, раствор фенола, карбол. карбоа, -бна м лат. 1. мин. угљен, угаљ. 2. геол. пети период палеозојске ере, период настајања угљ(ен)а. карб&вар, -ара м тал. 1. ист. члан тајне политичке организације у Италији на аочетку 19. в., којаје радила на ослобођењу иуједињењу Италије. 2. припадник тајне револуционарне организације, револуционар уопште. — То је за ту господу . . . била дружба црнорукаца и карбонара. Крл. 3. заст. покр. врста широког огртача какве су носили карбонари Џ). Вук Рј. карббнарскп, -а, -б који се односи на карбонаре. — Држите ме око паса, иначе ће пасти та карбонарска мантија. Уск. карбонарство с карбонарске идеје, карбонарски покрет. — Мора да остави Милан јер га тамошња полиција обузрочи с карбонарства. Матош. карббнат, -ата м лат. хем. со угљичне, угљене киселине: калцијев ~ , магнезијев ~ . карбонизацнја ж хем. процес поугљивања> угљенисање. карбонизбрати, -изирам сврш. и иесврш. = карбонирати подврћи, подвргавати карбонизацији, претворити, претварати у угљен, угаљ, угљенисати. ~< се претворити се, претварати се у угаљ, угљенисати се. карбонирати, -бнирам и карббнпсатн, -ишем сврш. и несврш. = карбонизирати. ~ се = карбонизирати се. карббнит, -ита м лат. слаб експлозиа у рудницима угља. Кл. Рј. карбоп-папир, -ира м чврсти танки папир с танким слојем у лепилу растопљеног угљеног прашка, Кл. Рј. карбонски, -а, -5 који се односи на карбон. карбун, -уна м покр. «. карбон (/). Рј. А. карбуница ж покр. пећ за угаљ. — Дјечак Иво прилази к вратима карбуницс, ужиже и затвара врата. Наз. карбункул м лат. мед. гнојна упала, гнојно запаљење у кожи и поткожном ткиву, пришт, чир. карбуратор м фр. маш. направа у моторима за претварање текућег горива у плин, гас, расплињач. карва ж (обичао ми.) пречаге лотре. Вук Рј. - - ... ™..4 .

КАРВАН — КАРИКА

667

весели каре. Ђон. 2. кув. комад меса са карван, -ана м перс. покр. в. караван (/). — Па у Дугу с четом западнули, дочекали ребарцем. карван од Никшића. Њег. кареж ж покр. карање, грдња. — Тешко ти дому гдје застара кокот ил' дјекарго м непром. шп. бродски терет; терет уопште. — Симплон-оријент превозио војче, ту ти није ручка ни вечере без карежа! Љуб. је и екстравагантан карго. Пол. 1958. карбнција ж лат. ускраћивање, ускракарда м = кардо хип. од кардаш. — та, оскудевање. — А зар смо з а т о . . . уз Иво, стари кардо мој! Вес. каренције учили латински? Ђал. кардав, -ана м маш. механички зглоб који кар&га и каретка ж зоол. врста коромогућује пренос обртања између два вратила која стоје једно према другоме под промен- њаче Сће1опе јтћпсаш. Бен. Рј.; Терм. 4. љивим кутом, углом. каријатида ж грч. архит. стуб у обкардански, -а, -б који се односи на кардан: лику женске фигуре који служи као потпорањ избоченим деловима грађевине. ~ зглоб, ~ вратило. кар&јер, -бра м тал. спорт. најбржи кардаш, -аша м тур. друг, пријатељ. — трк коња, галоп. — К о њ . . . је јурио у Послушај ме, вернога кардаша! Јакш. Ђ. каријеру. Моск. Кроз београдски дим гледам кардаше. Матош. каријбра ж тал. 1. напредовање, успон, кардинал, -ала м лат. 1. цркв. најеиши успех у служби или каквој другој активности. — Нема ту ни блиставих степеница свештенички чин у католичкој цркви после каријере. Сим. Ми ћемо вам прекинути папе. 2. агр. а. врста јабуке: пругасти ~ . каријеру. Чол. 2. звање, професија, служба. б. врста стоног грожђа. 3. зоол. врста америчке птице певачице из пор. зеба Кдсћ- — Своју чиновничку каријеру започео тош1епа сагсНпаНз. Бак. Реч. [сам] овдје у Ребенику, као судски писар. кардивалан, -лна, -лно лат. главни, Мат. каријер&зам, -з.ма м безобзирна, себична основШу најважнији, битан. — То је оно тежња да се постигне успешна каријера. — кардинално питање. Крл. Филозофија . . . Хтио је изнијети . . . каријеризам и демау в и ђ а . . . кардиналну разлику од науке и повлачи се на свој . . . терен. Петрон. гоштво младих школованих Срба. Барац. Островски је излагао сатири . . . бескрукардиналов, -а, -о који припада карпулозни каријеризам. Поз. 1948. диналу. каријбрист(а) м онај који тежи да по кардјкпалски, -а, -5 који се односи на кардинале, који припада кардиналима: ~ сваку цену стекне каријеру. — Ти . . . скриваш отровну душу [себичњака] . . . каријеплашт, ~ палица, ~ шешир. риста. Козарч. Веселиновић даје у роману кардиналство с кардиналски чин, кар- тип каријеристе, бескрупулозног, безобзирдиналско звање, кардиналска част. — Од- ног егоисте. Глиг. риче [се] кардиналства и враћа световном каријерАстички, -а, -о који се односи животу. Јое. С. на каријеристе, што је својствено каријекардво- грч. као први део сложеница ристима. — То је каријеристички швиндл! значи: срце, срчани: кардиограф, кардио- Крл. грам итд. каријбристкиња ж женска особа какардибграм м грч. мед. графички при- ријерист(а). каз рада срца добивен на кардиографу. каријес м лат. мед. хронично изједање кардибграф м грч. мед. апарат за чврстог ткиеа кости, гњиљење, труљење испитивање рада срца. кости, нарочито зуба. кардибграфски, -а, -о који се односи карика ж маџ. 1. прстен; колут у ланна кардиограф(е): ~ снимак, ~ лекар. цу; исп. алка, беочуг. — Ређају се правилкарди&лог м лекар, стручњак за бо- на слова, али хладна и мрачна као карике лести срца. у ланцима. Андр. И. Госпођа Ирена игра кардиолбгија ж грч. област медицине се нервозно наруквицом од златних карикоја проучаеа срце и његове болести, обољења. ка. Донч. 2. фиг. а. мања једшшца у каквом већем систему, саставни део какее целине. кардиблошки, -а, -5 који се односи на кардиологију, на болести срца: <—< преглед. — Ирак [је] одавно представљао »најслабију карику« у Багдадском пакту. Пол. кардо, -а и -е м = карда. 1958. Петогодишњи план јесте основна кардуп, -уна м бот. в. артишока. Вук Рј. карика за изградњу социјализма у нашој каре, - Ј а м и с фр. 1. војн. кара (2). земљи. Пиј. 6. оно што спаја, спојница, — Све се бараке постројише у дебели, свеза уопште. — Слиједио је Перо у Пас-

668

КАРИКАТУРА — КАРМАЊОЛА

ковој приповијести . . . нит догађаја, ону удесну карику која веже све људске чине. Војн. карикатура ж тал. 1. опис или цртеж који приказује некога или нешто намерно унакаженим и смешним. — Хамлет се руга људској лубањи уз цијели низ шекспирских карикатура, Матош. Ту има и озбиљних чланака. . . али и шале и хумора, у ријечима или карикатури. Чол. 2. смешно искривљена слика нечега, нагрда, грдоба. — Видела је у личности помоћника Петка само карикатуру власти. Глиг. карикатуралан, -лна, -лно који има особине карикатуре, смешан, ружан. — Енглез [ ј е ] . . . рођен смијач, надијевајући . . . народима карикатуралне надимке. Матош. кЗрикатурално прил. као карикатура, смешно. — Стварност дјелује карикатурално без карикатуристове хиперболе. Матош. кбрпкатуран, -рна, -рно в. карикатуралан. — Трипче Држићев . . . [је] један од оних карикатурних типова какве је Држић увек правио од Которана. Поп. Ј. карикатурист(а) м онај који рише, црта, израђује карикатуре. — Ковачић је сад карикатурист, сад елегик. Барац. Лапидаран је . . . попут модерног карикатуристе. Матош. карикатуристкшБа ж жепска особа карикатурист. карикача ж покр. округла херцеговачка и црногорска капа. Вук Рј. карДкирано прил. унакажено, попут карикатуре. — Види на свој начин: жарче, никада искривљено или карикирано. Бен. карикирање с гл. им. од карикирати. карикирати, -икирам несврш. извргавати руглу претерујући у истицању смешнмх црта. — Карикира их извргавајући руглу и спрдњи све идеале младости. Ков. А. кар&клија ж покр. карикача. — Срби н о с е . . . на глави . . . или црвену капу . . . или кариклију (горе у Херцеговини). Вук. кЗрпбзап, -зна, -зно изједен, болестан од каријеса: ~ зуб. карбол, -ола м фр. покр. мала ручна ко.га са два точка; поштанска кола. карнран, -а, -о фр. коцкаст, који се састоји од квадратића: ~ качкет, ~ сукња, ~ одело. кар&тад, -ада м и -ади ж покр. милостиња; даћа. — Хајде, Боже, од града до града, па ти тражи тешка каритада. НПХ. Братство сједе за даћу, за »трпезу од каритади«. Мат. кЗритатпвап, -вна, -вно лат. добротворан, хуманитаран. — Он је дао укину-

ти самостане у коЈима се припадници нису бавили школским или каритативним радом. Барац. кЗритатнвпо прил. добротворно, као добротвор. — Тако дјелује каритативно за удовички фонд. Крл. каритативнбст, -ости ж особина онога што је каритативно. Бен. Рј. карити се, -им се несврш. љутити се, жалостити се, бринути се. — Можда Митра само тебе дира; хоће да те једи ? . . . Немој се ти карити, нечој! Вес. На ти ову јабуку, па се немој . . . карити. Све ће добро бити. Коч. карић, -ића м помично седало у спортском чамцу. Весл. каричица ж дем. од карика. кар&шик и к а р и ш и к м тур. 1. а. смеса, мешавина. 5. муз. композиција разних песама (најчешће народних); потпури. — А кад је дошао на ред мјешовити збор с некаквим каришиком . . . одушевљење је било неописино. Ивак. 2. бот. мешавшш од жита разне врсте (пола ражи, пола пшенице); пир. Сим. Реч. карли прид. непром. тур. заст. брижан, забринут. — Што си карли 5 моја јетрвице! НПХ. Тај има срце од камена! Нити знаш кад је весео, ни кад је карли. Ком. карлисати, карлисам несврш. често излазити и улазити. Вук Рј. карлица ж нем. 1. дрвено кориташце за разлиеање млека (ради скупљања кајмака) и др. — Анђа . . . [је] наједном разливала ио шездесет карлица млијека. Вујач. Нејасно су се видјеле готово празне полице . . . неколико карлица и нешто простирке. Вуков. 2. анат. кости које уоквирују доњи део трбуха, зделица реМб. карличар м онај који прави и продаје карлице. — Цигана. . . највише је било ковача . . . карличара и коритара. О 1875. карличица ж дем. од карлица. — Напуни ми ову карличицу [брашна]. Рад. Д. карличпп, -а, -о анат. који се односи карлицу (2): ~ кост. карљив, -а, -о који се радо кара, свађа, свадљив. Бен. Рј. кЗрма ж санскр. морална узрочност света, судбина. — На крају је кухар доказао да је то била карма, дакле унапријед одређена судбина. Јонке. кармањбла ж фр. револуционарна песма из времена француске рееолуције и плес праћен том песмом. — Н е м а . . . никакве плесне школе . . . у којој би се могла научити плесати та наша блитвинска кармањола. Крл. . ^ . ^ , . ,„ _, -- на

КАРМЕЛИТ — КАРСТИФИКАЦИЈА карм&пит, -ита и кармелитанац, -нца м в. кармелићанин. карм&питски, -а, -б који припада кармелитима, кармелићанима, који се односи на кармелите: — ред. кармелићанин м (мн. кармелнћани) припадник католичког просјачког реда (названог по гори Кармел у Палеспшни). кармелићанка ж припадница каршлитског реда. — Успињу се улицом двије црне опатице-кармелићанке с бијелим овалним оквирима око лица. Мар. карменадла ж варв. в. крменадла. Бен. Рј. кар.мин, -ина м грч. 1. отеорена, светла црвена боја добивена из сушених тела ушенаца, вашију. — [С дрвета] долетаху цветне лиске црвене као кармин. Дов. 2. црвена боја за усне, руж. — Мичу се лица у поворкама . . . са зарезима горућег кармина око усана. Крл. кармнпе ж мн. лат. ритуална гозба у почаст покојника, даћа, подушје. Вук Рј. кармнннсати (се), -ишем (се) несврш. мазати лице или усне кармином. — Кока је успела да натера Станку. . . усне да карминише. Ћос. Б. карминкаст, -а, -о који је мало, понешто црвен (са нијансом кармина). — Бијеле, при крају карлшнкасте. . . латице лежале су на путу. Шег. кЗрмички, -а, -о индив. који се односи на карму. — Кршћанство јако афирмира кармички закон. Уј. карн&вал, -ала м тал. 1. народна свечаност праћена маскерадама и плесовима и раздобље забаеа између Богојављења и коризме. — Огроман карневал, као море шумно, просу се на Страдун. Дуч. 2. фиг. неред, лудовање; друштвено и политичко расуло. — То је бно читав карневал. Бег. У овом карневалу збивања падају маске. Крл. карн&валски, -а, -5 који се односи на карневал, покладни. — Та карневалска играрија с једним човјеком . . . морала га је једног дана јаче заглавињати у скрушеном . . . држању. Божић. карн^валски прил. као на кармевалу. — Мрзио сам опанак који ми је збиља за племениташки грб карневалски одредила. Јел. карн^бл, -ола м лат. мин. врста полудрагуља, полудрагог камена боје меса, калцедон с примесом железног, геозденог оксида. карнер, -ера м тал. 1. кожна ловачка торба. 2« поруб, набор, волан. — Купио [јој је] свилену хаљину са карнерима. Јакш. Ђ.

669

карпи, -а, -5 заст. а. који је за карање. — Кад зујите, свакому сте драге, кад пјевате и многим сте карне. НПХ. б. правн. в. карностан. — Учини карни закон сувишан. Спшрч. карн&воре ж дш. лат. 1. зоол. животињс месождери, зверови. 2. бот. биљке које се хране кукцима, инсектшш. карн&ворскн, -а, -о меатсдерски. — Није то више . . . католичко-римска карниворска добронаклоност, бахато допуштење п у к у . . . да се преждере месом. Божић. карниж, -ижа, карниз, -иза м и карннза ж фр. архит. хоризонталш истурени део фасаде (нарочито изнад прозора и ерата). — Прозори [су били] . . . уоквирени у високе гранитне карнизе. Глиш. Кућа с китњастим балконом и избледелим шареним карнизама остала [је] као спомен лепших дана. Моск. карн&бл, -бла м в. карнеол. — [Метне] на себе кратки крзном опшивени ментен, готово посут златом и карниолом. Ђал. карнДша ж фр. шипка, пречага иад прозором на коју се веша застор, завеса. — Вјетар се поиграва са завјесом на карниши. Крл. [У соби] су свјетлуцале мједене карнише на прозорима. Козарч. карносни, -а, -о правн. заст. који доноси, изриче извршна (а не судска) власт, дисциплииски, административни: ~ поступак, ~ казна. Бак. Реч. карња ж грдња, карање. Деан. Рј. кЗро, -а м фр. = карон а. карт. црвени коси черверокут, четвороугао на играћим картама: ~ осмица. б. четвороугао као шара уопште. — Мрзи свој манто на каро. Петр. В. каров, -а, -о који се односи на каро. — Старица је дотле разложила. . . карову даму, двије десетке. Сим. карон, -бна м = каро. каропов, -а, -о који припада карону:

~ ас, ~ кец, ~ седмица.

кароња м тал. мрцина; фиг. ленштина, неваљалац. — Лупежи, кароње! Војн. каросернја ж фр. аут. горњи део кола {нарочито аутомобила), дрвена или гвоздена конструкција кола. каротида ж грч. анат. вратна жила. кароца ж тал. покр. в. каруца. — Отправише коње и кароцу. НП Вук. карпуз м и карпуза ж тур. бот. покр. лубеница. Сим. Реч. кЗрст м нем. геол. крш, крас. карстцфикација ж геол. стварање карста, крша, _ .„ ,

670

КАРСТНИ — КАРТЕЗИЈАНИЗАМ

надом на какву добит; узети п е ш а ч к у карту разг. ићи пешице. картање с гл. им. од картати се. картаоница и картабиица ж е. карташница. Р-К Реч. картар, -ара м в. карташ. Вук Рј. картара ж жена која ерача, гата помоћу карата; исп. гатара. — [Хоћу да] чујем шта ће ми казати ова картара. Вес. картарош м в. карташ. — Са највећом напетошћу очекују вести, слично картарошу који са уздржаним дахом извлачи карту и лагано је загледа. Јак. картарски, -а, -о који се односи на картање: ~ друштво. картаруша ж картара. картати (се), -ам (се) несврш. играти карата, проводити време у игри карата. — болничка —•. б. докумен(а)т којим се поТи си остао исти, пијеш, пушиш и карташ. сведочава припадиост каквој оргашгагјији: Козарч. Банчи, карха се. Трифк. Радо се чланска ~ , партијска ~ , војничка ~ . картао. Новак. Шта ради? — Карта, шта в. докумен(а)т којим се посведочава право би друго могао да ради . . . Лал. коришћења чега: ~ за кино, биоскоп, покартаКб, -а, -е који служи за картпање. вратна ~ , возна ~ , ~ за снабдевање. — Укаже се сретан Јулијо на вратима г. погшс јела и пића у ресторанима и кафа- картаће собе. Ков. А. нама, јеловник. — И без карте поручујем картач, -ача м и картача ж «. каршта ће да нам служе: ракове, рибе, јаретеч(а). — Као да се просипљу картачи и бице. Каш. д. посетница. — Ево ти . . . да гранате на главну стражу. Шен. Суче брке, ми знаш адресу — и пружи му своју фину оштри своје маче, снева лунте, бомбе и карту — посјетницу. Ћип. 4. поштанска дописница, разгледница. — Од ње [је] сти- картаче. Змај. картаџија м заст. карташ. — Прогла прва карта из дома. Нех. 5. покр. пакљувио [је] где су се оне картаџије склопир, хартија; писмо. — Донесе ми листак ниле. Ком. карте бијеле. НПХ. Од књаза ми једном карта дође. НП Вук. к а р т а ш , -аша м онај којему је страст Изр. бацати ( р а з м е т а т и , р а з б а ц и играње карата. — Његов господин [је] вати) к а р т е , г л е д а т и (коме) у к а р т е такав карташ [да] сваку н о ћ . . . до врачати, гатати из карата; дати на к а р зоре игра карата. Глиш. Имао сам додуше слшсла за карте, али нисам био карташ. те прокоцкати, изгубити на картању; Шкреб. градити куле од к а р а т а заносити се неостварљивим плановима, намерама; иде карташица ж 1. женска особа карташ. ми, пошла ми (глу И сп.) ~имамуспеха, 2. в. картара. Вук Рј. добијам при игри карама; и г р а т и на д в е карташки, -а, -б који се односи на карк а р т е трудити се да се добије на једној таше, који служи за картање. — Мораш или на другој страни; карта в и ш е разг. пронаћи карташку браћу. Пав. [Као да се улазница куплена испод руке; кула ( д в о р и ) , налази] за карташким столом. Јонке. кућа од карата в. уз кула (изр.); не карташница ж место где се карта (за иде ми (му и с л . ) , одбила ми (му и сл.) се ~ немам успеха, губим при игри ноеац), коцкарница. — Донијели би вина и карата; особна, л и ч н а ~ исправа којом јестива да им буде једнако добро и угодсе доказује идентитет једне особе, легити- но као у карташници. Бег. мација; о т к р и т и , о т в о р и т и , п о к а з а т и картезијанац, -нца м присталица карсвоје к а р т е отворено говорити, престати тезијанизма. — На материјализам картезискривати своје мисли, намере; помешати јанаца одговарали [су] теозофи и теолози. чије карте покварити, помрсити, пореме- Дуч. тити чије планове; п о с л е д њ а , з а д њ а ~ картезијан&зам, -зма м фил. правац последња могућност да се што постигне, мишљења у филозофији који иде за Декароствари; ставити (стављати) што на товом филозофијом. — Међу присталице (једну) карту, и г р а т и на п о с л е д њ у картезијанизма у Француској долазе и најкарту изложити што опасности, ризику с већи духови католичке цркве. Петрон. кЗрстни, -а, -б који се односи на карст, крашки: — предео, ~ поље. карта >к (ген. мн. карата) лат. 1. геогр. цртеж, смањена слика Земљине површине или једног њеног дела (са општим или специјално пробраним подацима), мапа: географска ~ , ~ Европе, дијалекатска ~ , генералштабна ~ 3 хидрографска ~ , индустријска ~ , изобарска ~ и сл. 2. а. картон у облику правокутника, правоугаоника од којих је састављен сноп играћих карата које се између себе разткују по боји, по фигурама и сл. — Свака карта на коју је положио губила је. Маж. Ф. 6. (обично мн.) картањг, коцкан>е. — Не може се живот испунитн.. . пићем и картама. Пав. Знам тог човека . . . Волео пиће, карту. Чол. 3. а. лист папира различитог облика (формулар, бланкет) у који се уносе нарочити, службени подаци:

КАРТЕЗИЈАНСКИ — КАРТУЛАР картез&јански, -а, -б који се односи на картешјанце. картел, -а и картел, -бла м тал. екон облик капиталистичког монополског удружења у сврху повећавања профита који се постиже утврђивањем јединствених цена за све учеснике који су се удружили. картелизирати, -Лзирам, картелирати, -елирам и карт&лисати, -ишем сврш. и несврш. удружи(ва)ти у картел. — Потпуно је картелизирана производња угљена и кокса. ОП 2. У Сјеверној Америци картелирано је више од 80% свеукупне продукције. Крл. Ничу штрајкови — што је и нас натерало да се противу њих картелишемо. Лапч. картелскп и картблски, -а, -о који припада картелима, који се односи на картеле. — Полуколонијални карактер Југославије установљавала је брза пенетрација иноземног капитала . . . картелским везивањем домаћих предузећа за иностране картеле. Комун. 1951. к&ртер м енгл. техн. доњи део кућице мотора са унутрашњим изгарањем, сагоревањем. картеч, -бча м и картбча ж војн. артиљеријско зрно са танком кошуљицом испуњеном металним куглицама, које служе за деловање, дејство против незаклоњене живе силе на блиским растојањима (при одбијању јуриша и сл.). — Он темпира топ на сто метара... а зрна се расуше као картеч. Нуш. Та вијест је прсла као картеча. Крл.

671

картбграфски, -а, -б који се односи на хартографе и картографију: картографске студије, ~ војни завод. картометар и кЗртометар, -тра м геогр. справа којом се мере димензије неког облика на Земљиној површини. картом&трија ж геогр. грана картографије која се бат мерењем димензија (дужинЛ, висинп, кутова, угловп, поершинА и сл.) неког облика на Земљиној површини на осноеу карата. Свезн. картбн, -бна м фр. 1. чврст, крут, дебео папир нарочите израде, лепенка. — Собе ће нам обложити белим картоном ради светлости. Дед. В. 2. лист, докуменат с одређеним подацима: особни, лични ~ . — Резултате прегледа треба унијети у здравствене картоне. Аут. У полицијској картотеци прегледани су сви картони познатих међународних провалника. Пол. 1958. 3. слик. првобитни нацрт, скица слике. — Овдје сам први пут видио примјерке оних сагова који су били ткани по Рафаеловим картонима. Шкреб. картонажа ж фр. инд. 1. производи од картона; радионица у којој се праве такви предмети. 2. творница, фабрика картона. Бак. Реч. картонажер, - ф а м фр. стручњак који израђује предмете од картона. Пол. 1959. картонирати, -бнирам сврш. и несврш. (при)лепити на картон, (у)коричити картоном. — Сучелице пред њим виси на зиду . . . картонирана слика циркуског мајмуна. Кик. картечки и картечнп, -а, -о који се картонски, -а, -6 1. начињен од картона: односи на картеч: ~ ватра, ~ паљба. — ~ кутија, ~ амбалажа. 2. фиг. књиж. Шест топова . . . спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично. Нуш. укочен, без живота, нереалан. — У н>ој [комедији] слика живота штура, ликови Дивизија... се излазећи из шуме морала врстати под картечном ватром. Крањч. Стј. помало картонски. Пол. 1958. картбнчић м дем. од картон. картираше с гл. им. од картирати. картоп м бот. биљка с белим груд(в)акарт&рати, картирам сврш. и несврш. стим цвастима УЉигпшп ори1ш. Сим. Реч. 1. унети, уносити, убележити, убележавати картот&са ж лат-грч. систематизована у карту {нпр. топографске податке измере- збирка картона са разним подацима инфорне на терену). 2. упутити, упућивати (по- мативног или погшсног карактера; кутије пуњавајући одређени картон), (по)слапш же- за чуеање таквих картица. — фиг. Све те лезницом (какву робу). — Један вагон робе истине . . . одавно је он већ . . . ставио у . . . је био картиран до станице Чукарица. живу картотеку свог мозга. Вучо. Пол. 1944. картбтечни, -а, -б који се односи на картица ж 1. дем. од карта. 2. карта картотеку. {Зв). — Још има картице за маст. Дед. В. картузијанац, -нца м припадник катокартбграф м геогр. стручни цртач личког пустињачког реда основаног у Франземљописних карата, онај који се бат карцуској. тографијом. картуз&јански, -а, -б који припада нартукартографнја ж грч. геогр. наука о зијанцима, који се односи на картузијанце: ~ редовник, — самостан. састављању земљописних карата, вештина у израђивању и репродуковању земљописних, картупар, -ара м лат. рукописна збирка топографских и других карата. преписа исправа, уговора, тестамената и сл.

672

КАРТУН — КАСАН

који су се односили на поседе самостана, каптола итд.: супетарски '—, задарски ~ . картун, -уна м покр. 1. в. картон. — Крушка . . . је била шупља и од картуна. Шимун. 2. врста памучне тканине. Вук Рј.

сл.), благајна (2). — Глумац. . . седи на каси. Дом. Они су . . . помагали партијску касу. Риб. 3. назив за разне ноечане или кредитне установе. — Што се тиче неродних година. . . сељака је од њих обезбедити ваљало. . . позајмицама из јавних каса. картуч м покр. а. картеч(а). — Грме Јов. С. 4. фиг. новац, готовина која се налатопи, просипљу картучи. НП Вук. зи у каси. — Благајник Великог млина покупио је уочи првога сву касу. Поп. Ј. картуш м и картуша ж фр. а. војн. Изр. б р а т и н с к а ~ добровољна оргав. картеч(а). б. фишек, чахура. — У двонизација радних људи какве установе, прерани је у тај трен било више од педесет дузећа и сл. у којој чланови сталним месгчним никластих картуша. Крл. приносима стварају фонд за узајамну помоћ; картушина ж аугм. и пеј. од карта. државна ~ министарство финансија; — [Прашину] је . . . вјетар дизао из свих ~ сконто трг. попуст од утврђене цене к у т о в а . . . и буркао заједно са сламом3 ако се роба одмах плаћа у готову: пер ~ картушинама. Божић. трг. плативо одмах у готову. карусел м фр. ертешка, врту гак. — каса 2 ж тур. покр. кундак. Рј. А. Вртјело ми се у глави као да сам на какву касаба ж тур. градић, варошица, паланкаруселу. Бег. ка. — До касабе [је] допрла вест о везикаруца ж тал. (често мн.) врста кола на четири точка, с кровом и високим седи- ровој погибији. Андр. И. Јесење сунце штем за кочијаша; лака кола, кочиЈа. — позлаћује касабу. Сим. касабалцја м човек ш касабе, варошанин. По цести непрестано... по које таљиге или стара каква каруца. Бег. . . . Једне ка- — Цијели дан падао је снијег на велику руце рррр! па стадоше пред цркву. Лаз. Л. жалост касабалија. Ћор. Изишао је из манастира четворопрег . . . лакасабалпјка ж женска особа из касабе. коване каруце са четири белца. Чгтл. — Касабалијкама је куповао што им треба. Ћор. каручица ж (често мн.) дем. од каруца. касабапијски, -а, -о који се односи на каручкн и каручни, -а, -6 који се одкасабалије. — Затворен видик, мршава носи на каруце: ~ коњи. Вук Рј. земља . . . давали су већ дјеци касабалијкарф&ол, -бла м тал. бот. цветача, ски изглед, борбен и манијачки. Андр. И. цветни купус (поврће) Вгавбка о1егасеа уаг. касабнца ж дем. од касаба. — Многи Во1гу*13. Терм. 3. су с е . . . забили у наше касабице. Коч. карцер м лат. ист. школска казна затвокасаблија м в. касабалија. — Причао ром за ђачке преступе. Кл. Рј. лш . . . како је јефтино купио некакве звјеркарц&ном, -бма м грч. мед. рак (боке од некаква касаблије. Ћор. Он је рођени лест). босански касаблија. Бар. каршипама ж тур. покр. добродошликасаблијка ж в. касабалијка. ца. Бен. Рј. касабпијски, -а, -б в. касабалијски. — каршЛлук 'л тур. дочек, пријем; одгоТе душе [су] затроване ситним касаблијским вор. Бен. Рј мангуплуком и бакалским лукавством. Лал. к&с м (лок. касу) 1. а. трк при којему касав, -а, -о сличан касу. — Ништа коњ покреће истовремено десну предњу и леву није одавало њу [кују] која му се прибллзадњу ногу, затим леву предњу и десну зад- жавала: ни . . . закрвављене очи, ни касави њу. — Вози полако до гробља, а онда кроз трк псета с подвијеним репом. Сим. село брз кас. Ћос. Д. б. (у прилошкој служкбсајлија ж само у нар. песн. у изразу: би) брзо, трком. — Ви, ИЗ места, кас кући! капа ~ капа урешена, украшена драгоцено Ћос. Д. 2. фиг. брзо кретање чега. — Кроз и скупо. — Они му кажу да носи [дјевојгрло промиче све гласнији кас смијеха. ка] . . . капу касајлију и на њој три златне Божић. челенке. НП Вук. 1 каса и каса ж тал. 1. чврста, обично к&сало м и с шаљ. и подр. онај који железна направа у облику ормара или санмного хода, јури, много се окури. Вук Рј. дучића за чување новца, драгоцености, ередкЗсалов, -а, -о у изразу: к о д касаносних папира и сл., благајна (7). — У каси л о в е куће шаљ. када неко за што пита, фале новци. Шен. Неколико њпх . . . изгупа му се неће право да каже, него га пуштају раше касу на снег пред општину. Ћос. Д. 2. одељење у каквој установи, предузећу где да каса једнако узалуд. И-Б Рј. се изводе рачунске и новчане операције (прикасан, касна и касна, касно и касно .иање, издавање новца, продаја улазница и (обично одр. касни) 1. а. који се прибли-

КАСАЊЕ — КАСАЧ

673

1 жааа своме крају. — Он се је враћао често касапскн , -а, -о који се односи на касабе. са ловом у ноћи касве. Ил. Сретан тко — Прошао је чобанин, враћајући са паше касне у дане своје к очеву игњишту иде касапске краве. Андр. И. предвече с колима пуним. Наз. б. који се 2 касапски , -П, -о који се односи на касапе налаш на последњем ступњу свога развитка: и касапнице. — Хватао се [мачак] у коштац и касни средњи век, касни романтизам. 2. са самим касапским пацовима, који су већ а. који је дошао, стигао, извршио се после обичног, одређеног, уреченог времена или рока, познати као дрски. Срем. закаснели, задоцнели: касни гост. — Прикасар, -ара м заст. и покр. в. касарна. — мер касне разраде оперативних планова Сјутра ће ти човјек донијети у касар пет пружа нам предузеће дрвне индустрије. дуката, а ти то предај ономе Јовићу што је ПИ 1950. 6. који сазрева после других сли- затворен. Ћоп. чних или истоврсних (о плодовима и усевима). касарна и к&сарна ж нем. 1. зграда у — Пут је био раван и мек, над њим нагнуте којој стално станује војска и која је удешена касне крушке. Андр. И. 3. (комп.) који ће за мирнодопски рад еајске. 2. фиг. и пеј. бити, који ће се појавити, после (у времену). велика гммазна зграда с много одељења. —• — Николетину Бурсаћа... каснијег во- Те старе . . . прљаве палаче . . . [су] пакао љеног командира чете, упознао сам још док . . . и у тим касарнама биједе и глада станују је он био само босоноги... Николица Бур- партаје. Крл. саћ. Ћоп. касарвица и к^сарннца ж в. касарна. касање с гл. им. од касати. — А што ја знам од Беча ? Из касарнице на касап м тур. в. касапин. — Не би ова, вјежбалиште, с вјежбалишта у гостионицу. Новак. као друго неко псето крала и од Симе касапа месо с пања. Лаз. Л. касарвски и касарнски, -а, -5 који се к а с а ш ш м (мн. касапи, ген. касапа) односи на касарне. — У њега није било ни тур. месар. — У једној в а р о ш и . . . живео трага педантерије . . . запоаедничкога тона је неки Перо касапин. Вес. или касарнске дисциплине. Прод. Жену су му рођену одбили од њега кундаком код касапинов, -а, -о који припада касапину. плота касарнскога. Крл. 2 касашшски, -а, -о в. касапски . — Цик&сати, -ам несврш. 1. трчати касом. — јене да је то по касапинску. Павл. Како ће стари коњ успоредо касати пред касапитп, -им несврш. 1. а. сећи заклану колима са ватреним ждријепцем? Шен. 2. животињу на комаде. — Зимус је лако закло јахати у касу. — Далеко пред њим касаху печеницу . . . Стана је касапи н ћути. Бан. на коњима три жандарма. Ранк. 3. трчати, У цик зоре већ се је тукло и касапило у јуршпи. — Гига је пустила Рускињу сад да задарској клаоници. Десн. б. фиг. унаказива- каса за њом, сад опет да је достигне. Бег. ти, кварити. — Касапи језик, однарођуј га, Узећемо те у среду Милан и ја, и имаш богме робуј страној фрази. Шим. С. 2. убијати, да касаш да све летиш. Сек. 4. разг. журити мрцварити људе хладним оружјем (рбично у (се). — По трави крај цесте касао је . . . један борОи, у рату). — Ови исти непријатељски стари накострушени јеж. Брл. војници [су] касапили његове људе. Јак. касација ж лат. 1. правн. поништење 3. радити као касапин, бавити се касапским занатом. Бак. Реч. какве одлуке, пресуде због повреде или погрешне примене закона или прописа. — Неки поротни касапиште с неоо. в. кланица. — суд у Енглеској осудио [је] на смрт једног пса Иснрва шћаше деце хиљаду да их на касапи- што је ујео три човека, а варош је тражила ште своје отпрати. Јакш. Ћ. касацију пресуде. Дуч. 2. касациони или касаплук м касапски, месарски занат, врховни суд који врши судбену власт у посмесарење. — Да бог да се ти, добри човјече ледњем степену или инстанцији. — Цма не само жалба на редовни првостепени суд . . . дичио и поносио својом силом и моћи већ, ако је овај не уважи, и ревизиона жалба . . . као Рекавица касаплуком. Коч. на касацију. Мј. 1926. касапљење с гл. им. од касапити. касацијски и к&сацнони, -а, -о који се касапница ж 1. место где се касапи, сече односи на касацију: ~ пресуда, ~ суд, — и продаје месо, месница, месара, месарница. —судиштвЈ ~ судац. Застаде пред једном касапницом и купи меса па га однесе кући. Вес. 2. фиг. место где се касач, -ача м коњ који добро и истрајно људи масовно убијају, масовни покољ, клаотца. каса. — Једном су неком поседнику продали — Порта сама није била у стању да обузда . . . бесну крвну кобилу5 као касача. Петр. В. масу у њеном бесшшу, и Цариград се претНа земљи [се] могу натјецати са сваким вори у људску касапницу. СКГ 1937. касачем. Вел. *$* <- -• , *- • --

43 Речник српскохрватскога књижевиог језика, II

674

КАСАЧИЦА — КАСНА

касачица ж кобила која добро каса. — Покупили [су] све коње, и остала је само касачица Стрелка. Моск. касачки, -а, -б 1. који се односи на касаче: касачке трке. 2. који је својствен касачима. — Видео је у брату нешто касачко, напрегнуто. Ђил. касела ж тал. покр. 1.; андук, шкриња, ладица. Рј. А. 2. мн. справа начињена од две упоредне мотке спојене попречним даскама, која служи за ношење цигле, жбуке, малтера и сл. на грађевинама. Рј. А.

каска ж фр. врста шлема. — Били су ту . . . високи Енглези са колонијалним каскама на глави. Јак. каскав, -а, -о који каска. — фиг. Чуо је њезин каскави скамуцкави цијук. Божић. каскавица ж вет. живчала болест оваца, узроковаиа вирусом. ЕЛЗ. каскада ж фр. 1. а. слап који се руши низ степенасту или терасасту падину. — Ананаса сок кб свијетла се каскада . . . циједи. Крл. б. стетнаста или терасаста падина. — Маслинове шуме падају овде у дугим сребрним каскадама. Дуч. 2. фиг. каселица ж дем. од касела. — Него — брза, нагла, плаховита бујица, обиље чега. — ако не буде другачије — ти знаш моју мисао: Силне се каскаде звукова руше. Крл. 3. каселицу на раме, па што бог да. Цар Е. ел. начин спајања (везивања) елемената или касербла ж фр. метална посуда за кондензатора тако да супротни полови буду кување јела (и за друге потребе) с поклопцем; међу собом повезани, серија. Физ. 2. 4. филм. исп. кастрола. — Подигао је поклопац опасна сцена везана с падом (нпр. с коња, из сребрне касероле. Крл. воза и сл.). — Погинуо [је] у једној наизглед безопасној каскади, при брзини од 50 килокас&га ж тал. = казета. — Онда је метара на час. Б 1966. узела из касете цигарету. Бег. Оде у дно дворишта и гвоздену касету с дукатима каскадер, -бра м деојник главнога глумца тури у тадашњу пећ за хлеб. Петр. В. при снимању опасних сцена у филму. — Бавио се разним пословима пре но што је касетбратп, -^тирам сврш. и несврш. постао каскадер . . . да би дублирао филмске (на)правити касете на своду. звезде у опасним сценама. Б 1966. кбсија ж бот. биљка чији се листови и каскадбрство с занимање, посао касплодови употребљавају у медицини СаззЈа кадера. — Каскадерство је плаћено по тесИсшаЦб. — Ако је јалова земља . . . једва тарифи од око 100 франака за један дан ће касију ниску и ружмарин пчелама дават. снимања. Б 1966. Марет. каскадни, -а, -о који чини, ствара каскаде. касијер м в. касир. касина ж и касино м тал. зграда, просторијеза друштвенесастанке ијавнезабаве. — Има ту, осим крчме за прост свет, и засебна касина за господу. Ад. Кад је стигао пред касино, ту га тек ухвати страх. Петр. В. Увечер се обучем и одем у касино. Магпош.

касир, -ира м онај који рукује касом, благајник. — Онај чупави реалиста био је на каси касир. Сре.и. Дечки се договорили и хтЈели да оробе некаквог касира. Крл. касирати, касирам сврш. и несврш. фр. поништиггш, поништавати, докинути, укинути, укидати (пресуду); отпустити, отпуштати, уклонити, уклањати. — Ја бих све те школе касирао па устројио неколико академија. Коз. Ј. каснрица и касирка ж женска особа касир, благајница (2).— Плаћа се на благајни озбиљној касирици илн љубезном господару. Бем. Пред свадбу сети се па врати каквој касирици или собарици њену фотографију. Срем. Начетшш се забезекнути келнери . . . касирка јеца. Сек. касит&рит, -ита м мин. коситрени, калајни камен из кога се вади коситер. ЕЛЗ. кбснца и касжца ж

дем.

од

каса.

•,-..••

каскадно прил. у облику каскаде, степенасто. — Унутрашњост хале биће подељена на четири галерије које ће бити постављене каскадно. Пол. 1959. к&скало м касало: — Нема ти туна, брате, шжаквог дућанџије Каскала, а има каскала муштерије, кб и сам што си данас. Срем. к&скање с гл. им. од каскати. к&скати, -ам несврш. а. дем. према касати. — Седа у кола . . . са два геџава коња који снено меланхолично каскају. Поп. Ј. Иван Непомук безвољно је каскао за њим. Донч. фиг. Сунце је каскало при дну свога лука. Божић. 6. фиг. полако се кретати лупкајући. — Воз је каскао . . . преко досадне равнице. Лал. Каска шиваћа машина преко дебелога нлатна. Макс. касхуљати, -ам несврш. дем. према каскати. — Сиромах чича-Маринко, каскуљајући са служавииком у руци . . . дотрча преко сокака. Јакш. Ђ. касна ж не.м. варв. стражњи део кочије са седиштима. — Каруце да буду у црно лакиране, по ивици касне . . . да иду црвене линије. Ћос. Д.

-*• -»1 •,;Л_Ј

- V а /.«

КАСНАР — КАСТИЛИЦЕ каснар, -ара м господарски чиновник на властелин^тву; благајшк. — Мој прадеда . . . био је каснар патријаршијског властелинства. Мил.

675

касом прил. у касу, трком, брзо, журно. — Кола . . . су касом журила граду. Бар. Потера коње касом у село. Чипл. касрбла ж касерола; исп. кастрола. — каснарица ж каснарова женс. — Чекали Ја сам . . . за чашицу коњака и необично под тријемом каснар с каснарицом. Ђал. сладим лонце и касроле. Уј. Почиње се [бал] у седам сати . . . Госпођа каста ж лат. 1. одвојена друштвена класа каснарица [је] . . . са својом кћерком готова. људи, повезана пореклом, занимањем које се Игњ. наслеђује и правним положајем (у Индији и кЗснилац, -иоца м онај који касно леже. у другим источним земљама). — Професионални мислиоци . . . брахмани били су Р-К Реч. највиша каста. Ј^;. 2. затворена друштвена каЧшнлица ж женска особа која касно класа која брижљшо чува своју изолованост леже. — Рана ранилица и касна каснилица и сеоје привилегије. — Ту горду и бунтовну . . . [беговску] касту требало је срубити и кућу тече. Рј. А. покорити. Андр. И. 3. људи везани својим касннтн, -им несврш. 1. долазити, сти- занимањем или професијом. — Мора ли се зати куда касније него што треба. — Ех — каста пјесника одржати? Уј. 4. индив. род, рече . . . сапутник — да нисте толико врста. — Све су се касте дрвећа нашле на каснили, отишао би без мене воз. Пол. 1959. окупу. Наз. 2. сувише касно одлучити се на нешто, затезаКаставштвна ж крај око Каства североти, оклевати. — Мој господар казује Вашој милости да му не касни предати град и западно од Ријеке. мјесто Самобор. Шен. Ал' не касните да не кЗстански, -а, -б индив. в. кастински. — ухвате у неразумном вас одгађању. Богд. Ми учени људи говоримо једним заробљеним ~ се безл. покр. 1. журити се, не моћи кастанским језиком. Сек. одгађати. — Мени се касни. Замахнем кастањ&те ж мн. шп. врста музичког људски, избијем му из руку сабљу. В 1885. 2. постајати досадио, одуговлачити се, отеза- инструмента, удараљке у облику дрвених звечки или плочица које се натичу на прсте и ти се. — Не имајући посла3 вријеме ми се којима се изводе оштри пискави звуци као касни. Паел. такт плесу. — Као два немирна раздражена касно ирил. 1. при крсуу каквог временског рептила трзале се њезине руке чегрћући одсека (кад џ већ прошао већи његов део). — кастањетама. Бег. Дигох се касно, у дубок мрак. Јевт. Било је кастел м лат. в. каштел. — У тај час јави касно послије подне кад смо . . . кренули из се сат с торња старог млетачког кастела. Липнице. Чол. 2. а. после обичног, одређеног, Мар. Ужице има још два добра камена моста уреченог еремена или рока. — До онога женина и кастел. О 1875. новца касно ћу доћи. Нам. Тата ће касно кастелан, -ана м в. каштелан. — Кастедоћи, не треба га чекати. Макс. 6. после последпег часа до којег се могло што учинити. лани медведградски бијаху од старине на — Помокрите се у бочицу прије него буде гласу безбожни злотвори и врагови града Загреба. Шен. касно. Јонке. 3. (комп. касније) после неког кастен поил. тур. покр. в. кастиле. аргмена. — Нитко му није . . . замјерио, само његова жена која се испрвице стидјела, Вук Рј. а касније гризла и љутила. Коз. Ј. Пешевић касти прил. нар. (скраћено од казати, [је] касније погинуо у чети Голубовој. Буд. као узречица) тако рећи, да се тако рече, 4. (суп. најкасније) напокон, напослетку. — каже, као (ублажавајући или оправдавајући У цијелом Подгорју нема школе . . . Па оно што се хоће рећи). — Опростите, молим, ја најкасније и чему? Новак. сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете. Јакш. Ђ. Ракија је једна моја слабост, касво- као први део сложених придева са касти. Срем. зшчењем: поткрај, при крају, при измаку кЛстпг м и кастнга ж покр. в. каштиг(а). периода који значи други део; исп. касан (2а и — Хтио са11 баш да видим докле иде кастиг б): каснобарокни, каснојесењи, каснолетњи божји и . . . ваша брука. Маш. Он није мога и сл. сам себи уччнити више кастиге и незадокаснолбгалац, -аоца м онај који касно вољства. Миљ. ' леже. Бен. Рј. каст&гати, -ам сврш. и несврш. покр. в. каштигати. — Боже свемогући . . . кастикаснбст, -ости ж стање онога што је касно. — Књижевници к о ј и . . . касно почињу гај изрода! Ђур. да стварају симптом [су] касности једне кЗстиле и кастилпце прил. тур. покр. к у л т у р е . Уј. ..•" •• •<--«*.• хотимично, навлаш, намерно, с умишљајем. — 43*

676

К А С Т И Н С К И — КАТАЛОГ

Кастиле хоћеш да је обориш — прекорава га Рамо. Куш. Дошли [смо] кастилице да га помолимо као старијега по годинама а мудријега по памети. Љуб. кЗстински, -а, -о који се односи на касту и

на касте: ~

подела,

<—• привилегиј(а).

кбститн, -им несврш. тур. покр. настојати, намеравати; исп. кастен, кастиле, кастилице. — Турци су кастили да му оборе цркву. Павл. кМстнн, -а, -о који се односи на касте: ~ подела. Р-К Реч. кастрадина ж тал. покр. осушена бравља и говеђа ребра и бутине. — Мајка је спремала ручак, и то оно што он воли — домаће вариво са кастрадином. Ђон. кастрат, -ата м онај коме су одстрањене полне жлезде, ушкопљеник, евнух. ЕЛЗ.

ре душа пролази кроз катабазу и анабазу. Матош. катавасија ж грч. а. низ песама у православној цркви које се певају на јутрењу. — Псалме читају заједнички, катавасију певају наизменице. Шапч. б. зборник у коме су скупљене црквене песме. — Поји поваздан из неке старе катавасије, а изменио се #а га једва човек познати може. Срем.

катакл&зам, -зма м и катаклДзма ж грч. нагли преврат, преокрет који све руши и уништава, велика елементарна несрећа, потоп, пропаст, катастрофа на Земљиној кори. — Приликом једног катаклизма континент на коме је било то језеро распао се на два дела који су се раставили постепено. Петр. М. фиг. Жене, у очима вашим сја уломак . . . љепшег неба које је . . . за неке страховите катаклизме прсло у парчад. кастратскн, -а, -о који се односи на Андр. И. кастрате, који је својствен кастратима, катакбмба и катакомба ж грч. дугачки ушкопљенички. — Њихово је пјевање . . . подземни ходник у староме Риму и у другим као кастратско пискутање. Матош. градовима римског царства у којима су се први хришћани склањали, вршили своје обреде кастрација ж лат. уклањање семених жлезда, шкопљење. — Кастрацијом [свиња] и сахрањивали своје покојнике. — фиг. У мрачне катакомбе успомена сакријте ове постизава се већа количина масти. НЧ. песме! Јакш. М. кастрнрати, кастрирам лат. сврш. и каталац, -лца м покр. јамица у човека несврш. (из)вршити кастрагјију, (у)шкопити. више јабучице под грлом. Рј. А. — Али је с т а р и . . . све разгледао и установио да је Мишко . . . кастриран. Кол. каталектички, -а, -о грч. непотпун. Изр. ~ стих поет. стих којему недостаје кастрбла ж нем. касерола. — Био је последњи слог, непотпун стих. ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ. Јакш. 23. Пуни катал&псија ж грч. мед. 1. мишићна лонци и кастроле. Дим. укоченост као знак душевног поремећења. 2. кбструм м лат. утврђено место, логор. — присилно сугестивно стање код хипнотизираних. Кад су се уверили . . . да ће тражити много жртава одржавање и самога каструма на катал&птичан, -чна, -чно и каталептој . . . хридини, они дигоше руке. Петр. Б. тичкн, -а, -о обамро, укочен: ~ укоченост. к8т м (лок. кату; мн. катови) тур. 1. катализа ж грч. хем. изазивање хемијске део куће између два стропа, две таванице, реакције или промена њене брзине под утицајем спрат: први ~ 5 соба на трећем кату, кућа на катализатора. два ката. — фиг. Деца, за кат нижи свет, катал&затор м грч. хем. материја која преплићу се око ногу старијих. Рад. Д. 2. а. ред или слој чега(један изнад другога илиједан убрзава или успорава хемијску реакцију, али преко другога). — Он извади дурбин од се сама при томе не мења. — фиг. Да ли је биљура, па га изви на дванаест ката. НПВук. довољно читати само дела песника ? Или . . . постати начисто са собом о томе који су Чисто га гледам како се облачи: џемадан катализатори између нас и поетске речи од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана. Лаз. Л. б. геол. слој истога састава. ововремене? КН 1958. — Тако се . . . тријас састоји од три ката: каталДтички, -а, -б хем. који раставља, доњег, средњег и горњег тријаса. НЕ 1. распгвара, растворан. Изр. ~ бубњића, тремни ~ анат. каталог м грч. 1. попис, списак предмета део унутрашњег ува. {књига, рукописа, слика и сл.), састављен по ката- грч. као први део сложеница значи: одређеном реду: изложбени •—.' — фиг. Жендоле, под, преко: катабаза, катаклизам, катаскиње су каталог лијепих ствари. Вел. 2. комба и сл. попис ученика с рубрикама за њихове оцене, катабаза ж грч. силажење, поератак (из прозивник. — Попе се на катедру, спусти каталог . . . па се загледа у снег који је нланинских крајева према мору). — фиг. У напољу густо падао. Уск. „ -; мистичној вјери раскошног сиријског Мит-

К А Т А Л О Г И З И Р А Њ Е — КАТАСТАР

677

каталогизираше с гл. им. од каталоги- пила руком по катапулту и спустила поклозирати. пац. Козарч. каталогизирати, -изирам сврш. и некатапултирање с гл. им. од катапулсврш. унети, уносити, упис(ив)ати у каталог: тирати. — То је [васионски] брод са три ~ књиге, слике, — музејске предмете. седећа места. У њему нијс предвиђено катакаталогирати, -бгарам сврш. и несврш. пултирање космонаута. Б 1964. в. каталогизирати. катапултиратн, -ултирам сврш. и каталпа ж бот. дрво с великим срцастим несврш. избаци(ва)ти помоћу катапулта листовима на дугим петељкама, с белим звоно- (2а). В. пр. уз гл. им. катапултирање. ликим цветовима и с уским тоболчастим катар м грч. припадник верске секте у плодовима у облику цигаре Сага1ра Нј*пошоИез. — Наоколо . . . стајале су високе средњем ееку, познатп и под именом богомил, патарен. . . . платане> кестени, каталпе. Ђал. катар, -ара и кЗтар м грч. мед. упала к&тана и катана м и ж маџ. војник, слузне опне неког органа; прехлада, назеб: коњаник, хусар. катанац, -анца м тал. 1. врста браве која цревни ~ , плућни ~ , ~ плућа. се извана, споља ставља на врата, локот: катаракт м грч. 1. праг у речном или откључати, отворити ~ , затворити катанцем, језерском кориту преко којега се вода руши у халка с катанцем. — фиг. Титула је катанац, слаповима, брзица, брзац. — фиг. Ја сам осјеланац и брњица на глави, а он воли, као ћао . . . како се ваља тај катаракт лажи и птица, бити слободног кљуна. Каш. Одијеглупости. Крл. Катаракти погрда пљуште лили су ме од свијета жељезним катанцем, из њезиних уста. Мар. 2. мед. мрена на и сад сам сам. Вшп. 2. бот. зеласта биљка оку, замућеност очне леће, очног сочива. с расцепљеним листом Кезес1а 1тео1а. Терм. 3. катаракта ж катаракт: нилске катараИзр. метнути (коме) ~ на уста не допустпити (коме) да говори; не говорити, кте. — фиг. Игре двосмислене творе катаракту, а чињеница ће да варнице роди. Уј. шутјети, ћутати; с оне стране катанца у затвору. катарални, -а, -б који се односи на катар: катански, -а, -о који се односи на катане: ~ кашаљ, ~ грозница, ~ упала. ~ сурка, ~ рухо. катарза ж грч. а. очишћење, прочишћење. — У скулптури је голотиња заслугом катанче и катапче, -ета с дем. од катаумјетности увијек на све »људе од укуса« нац. дјеловала као једна катарза. Уј. б. поет. катанчина м и ж аугм. од катанац. етичко прочишћење, измирење осећања самилокатанчити, -им несврш. стављати под сти и страха што их изазиеа јунак који у катанац, затварати, хапсити. — [У затвору] трагедији страда (по Аристотелу). их катанче и пребијају. КН 1959. катаринка ж бот. в. лепа ката. катанчић м дем. од катанац. катарничица ж бот. «. красуљак. Рј. А. катанчице ж мн. бот. породица једногодишњих зељастих биљака КезеЈасеае. катарпца ж покр. омања мотка у коју Терм. 3. су усађене ости, копљача у заставе и сл. Рј. А. катаплазма и катаплазма ж грч. врућ катариште с покр. катарица. Вук Рј. кашаст облог који се меће на оболели део тела. катарка ж грч. јарбол: предња — , катапл&ксија ж грч. нагла и пролазна узетост (обично од страха), уплашеност, кошара на катарци. — фиг. Катарке стоје утученост; мед. укоченост тела од капи. гордо на тој води што значи живот. Дуч. катарљив, -а, -о који је пун катара. — катапл&ктичан, -чна, -чно који се односи [У Краљеву] јој рекли . . . да је скроз катарна катаплексију: ~ стање. љива, а овамо, чељаде било у благословеном катапулт м и катапулта ж грч.-лат. стању. Рад. Д. 1. у старом веку ратни строј, машина којом катарма ж тур. узда, поеодац. Вук Рј. су се на непријатеља бацали велики комади камења, тешке стреле, запаљиве мапгерије и кЗтарозан, -зна^ -зно в. катарљив: ~ сл. 2. а. пом. механизам помоћу кога авиони глас. узлећу с бродова. б. механизам који избацује катарчица ж дем. од катарка. космонаута из васионског брода. — Сами космонаути . . . избацивали су се катапулкатастар, -стра м лат. службена евитима из својих седишта. Б 1964- 3. подупирач деиција земљишта по бонитету и култури, који држи поклопац иа клавиру. — Клавир је која служи за техиичке, економске и статисбио мало раштиман. Цвијста је срдито лутичке сврхе, за израду земљишних књига и

678

КАТАСТАРСКИ — КАТЕКИЖАТИ

као подлога за опорезитње прихода од земљиш- предмепш или најчешће њихову општу каракта; служба која врши ту евиденцију. терисггику: граматичке категорије, социолоИзр. в о д н и г*> скуп основних података шке категорије. 3. фил. појам који садржава о рекама и потоцима. најапштија својства, везеи односе постојања и катастарски, -а, -б који се односи на мишљења: ~ времена, — простора, <~узрочности, ~ јединства. катастар: катастарске мапе, катастарске категбријскн, -а, -б који се односи на књиге. категорије: ~ везе. Изр. ~ јутро мера за површину земљиИзр. ~ и м п е р а т и в фил. в. уз категоришта; исп. јутро (3). чан (изр.). катастик и катастих м грч. у старим категбрисање с гл. им. од категорисати: српским манастирима ручна књига у коју је ~ уметничких дела. манастирска управа уписивала све прилоге: Дјевички ~ . категДрисати, -ишем сврш. и несврш. = категоризирати. — Ту [у колима] она кбтастрални, -а, -б в. катастарски. нзради свој дневни ред и категорише своје катастрбфа ж грч. 1. пагла велика несрећа, кобан догађај с тешким последицама, бриге . . . у економији и у кући. Сск. категбрнчап, -чна, -чно и категбрички, слом у личном или јавном животу: косовска -а, -о о коме нема сумње, одређен, сигуран, ~ Ј ~ Титаника, породична -—•. 2. смрт. — безувјетан, безуслоеан: —• начин, ~ тврђење. Послије катастрофе . . . тужила је за њим до Изр. к а т е г о р и ч н и (категорички) сусвоје смрти. Нех. Лекари нађу да је стање д о в и лог. сигурни, безувјетни, безусловни болесника врло опасно и да је катастрофа ту. Скерл. 3. поет. у драми трагичан преокрет судови (за разлику од увјетних, условних); ~ и м п е р а т и в фил. безувјетни, безусловни пред завршетак радње. 4. потпун пораз. — Катастрофа [се] није могла избећи, већ само закон дужности и морала. . . . одложити. Шах 1. категбрички и категбрично прчл. на катастрофалан, -лна, -лно који изазива категоричан иачин. — Омладина воли кад се катастрофу, који води до катастрофе, кооан, нешто категорички тврди. Макс. Одмах сагд трагичан: ~ бој, ~ потрес, ~ погрешка. запазио да је та трампа већ била договорена, к&тастрофа лно прил. на катастрофалан и ја сам је категорички одбио. Риб. Аристотел је . . . узео у обзир само судове којима начин, кобно. се нешто тврди напросто, категорички. кЗтастрофалност и катастрофалност, Баз. -ости ж својство или спгање онога што је категбричност, -ости ж сеојстео или катастрофално: — положаја. особина онога који је категоричан. катафалк м тал. одар за мртвачки лес, катедарски, -а, -о који се односи на пресвучен црним покривачем. — У средини капгедру: ~ начин предавања, ~ педантекапеле . . . лежала су на катафалцима два рија. сјајна метална сандука. Јов. Ј. фиг. На западу катедра ж грч. 1. уздигнуто место или зубље пламте над катафалком умрлог дана. спго у учионици за предавача, наставника, Крл. говорника. 2. радно место главног предавача катахрбза ж грч. нелогично спајање речи неког предмета на свеучилишту, факултету, (нпр. мања половина, неједнака половина, столица. — Очекивао је да ће добити катедру располовити на троје). на универзитету за компаративну књижевкатегоризацнја ж разређивање, распоре- ност. Бег. 3. збор предавача једне или неколико ђивање, сврставање у категорије: ~ радова. сродних дисциплина на сееучилишту, факулпгету. — Ја сам дшслио да учим латински и категоризираше с гл. им. од катего- грчки у Бечу — тамо су чувене катедре за ризирати. то. Сек. • категоризирати, -Лзирам сврш. и неИзр. г о в о р и т и е к с ~ говорити на сврш. = категорисати сврста(ва)ти, распо- начин онога који предаје, с ауторитетон. редити, распоређивати по категоријама. катедрала ж грч. сто{л)иа, саборна категбрија ж грч. 1. ред, врста једнород- црква, поред које обично станује црквени них ствари, појава, нарочито људи према поглавар: готска ~ . њихову друштвеном положају или према кЗтецрапни и катедралски, -а, -б који врсти њихове делатности. — Али има једна категорија просјака који су добро прилљени. се односи на кагпедралу, саборни: ~ свештеник, ~ црква. Уј. Он је почео да озбиљно разликује свет на мушке и на женске, а ове последње у неколикатекбта м в. катехета. ко категорија. Мил. В. 2. у научној термииокатек&жати, -ам несврш. тал. покр. 1. логији појам који означује ред истоврсних предавати катекизам. 2. фиг. упућивати

КАТЕКИЗАМ — КАТОЛИЧКИЊА кога у што сувише потанко. — Прођи се предикања! . . . Шта да га ту катскижаш кад сам зна да би га Наћвар отира кад би дозна. Мат. катек&зам, -зма м грч. 1. кратко излагање хришћанске веронауке у облику питања и одговора. — Смијао се уживајући што може исмијавати катекизам. Адум. 2. уџбеник о основама хришћанске вере, написан у облику питања и одгоеора. — Страховито . . . празне су те фразе . . . прештампане из пучког катекизча. Крл. 3. фиг. уопште кратак и језгровит уџбеник неке науке или уметности, правилник који садржи прописе којих се треба придржавати. — Да сам као ви, морао бих узети катекизам своје странке и данас узвисивати што сам лани кудио. Бен.

679

катехизација ж = катскизација. катсх&зис м грч. = катихизис веронаука. — Раније — у средњем веку — сматрало се да је главно знање катехизиса и догматике. Пед. катехумен м грч. в. катекумен. катнје ж мн. тур. металче или кожне кутије за патроне: припасати ~ . Шкаљ.

к&тил м тур. крвник,убојица. — Исколачи очи као катил. Коч. Ух . . . не знаш какав је он катил. Шуб. катнлски, -а, -б крвнички: ~ рука. катпл-ф&рман, -ана м тур. ферман којим се наређује да се ко погуби, смртна осуда. катДхет, -бта м в. катихета. катих<5та м = катехета. катекизација ж = катехизација и катихизација поучавање у науку вере у облику катАхстскн, -а, -б = катехетски. питања и одговора. катихизација ж = катехизација. катекизнратн, -изнрам несврш. поукатпхЛзпс м = катехизис. чавати у вери, настојатч наговорити кога да каткад(а) прил. кадгод, који пут. — прихвати какво учење или да у што верује. — Каткад проведемо цело после подне у пријаМи им ништа пе говоримо, ни на што их не тном разговору. Нен. Љ. Само што каткад силимо, не катекизирамо их. Наз. зафрче који коњ, пасући . . . мирисаву траву. катекнзмуда м маџ. в. катекизам. — Ад. Других дужности нема, већ тачно клањаВидим ја, попо, а и у вармеђи су ми то исто ти, каткада изјутра. О-А. казали: да чувам село од тога поганога катлабапаст, -а, -о глуп, недотупаван. катекизмуша. Јакш. Ђ. — Све боље знаш, а овамо си ка ован катлакатекумен м грч. цркв. човек иноверац банаст, те ни за војника те нису узели. Рад. Д. који се припрема да прими кргитење; код еванкатмер м тур. картфил. — У земљаној гелика дете које се припрема за потврду, консаксији катмер процвјетао. Сим. фирмацију. катм&рли прид. непром. тур. пун цветкатат, -бта м грч. в. кагпета. них листића: ~ ружа. катбта ж грч. геом. у правокутном катбда ж грч. негативан пол извора трокуту, правоуглом троуглу стратца уз прави кут, угао. — фиг. Неки људи у електричне струје; супр. анода. животу иду хипотенузом, страном благог катодпн, -5, -о који се односи на катоду: успона, док други увек иду катетом. Макс. ~ цев, катодни зраци. католик и катбпвк м грч. припадник катбтар, -тра м в. катетер. катбтер м грч. метална или гумена цев римокатоличке црквене заједнице. катопики&а и катбликиња ж женска која се увлачи у мокраћни канал, сонда. особа католик. — Оженио се . . . биготном катехбза ж грч. 1. наука хришћанске католикињом. Бел. вере уотите. 2. поједина методичка јединица католицАзам, -зма м грч. хришћанска хришћанске верске обуке. вероисповест којој је на челу римски папа и кат&хет, -бта м грч. в. кагпехета. живот по њеним начелима: римски ~ . катехбта м грч. = катихета свештеник католичанка ж в. католикиња. — Кокоји у школама поучава веронауку. ломба . . . као добра католичанка прекрсти катех&тика ж грч. вештина поучавања се пре јела. Грол. у вери у облику питања и одговора; методско католпчански, -5, -о в. католички. упућивање у ту вемтину. католичанство с 1. католичка вероикатехетнн, -а, -о који се односи на катехе- сповест и припадање њој: прећи на ~ . 2. сви католици као верска заједница: читаво •—•. ту. — Катехетиној дивљој нарави он је тражио дубље разлоге. Мар. католички и катбличкп, -а, -о који се катехетски, -а, -б = кагихетски који се тиче католша и католицизма: ~ празник, односи па катехете. ~ акција, ~ число, католичке масе. катехДзам, -зма м грч. в. катекизам. католпчкиша ж в. католикиња.

680

КАТОЛИШТВО — К А Ћ У Н И Т И СЕ

католиштво и катблиштво с заст. «. катрбп, -ена м фр. кигпица, строфа од четири стиха. католичанство. 1 католки&а ж в. католикиња. катун , -уна м ром. пастирско насеље, пасиште на које се преко лета изводи стока. — катбнски, -а, -6 који је као у Катона, строг у погледу вршења грађанских и моралних А из невидљивих катуна . . . допире крупан лавеж торних паса. Лал. Вече се румено сја дужности: ~ карактер, ~ правичност. . . . Иза катуна . . . овнујскб звоно, на челу, катрабунаћ и катрамунаћ, -4ћа м грч. сарањује . . . гашење сунца. Ђон. покр. клетвена молитва којом се проклиње катун', -уна м ар. густа, проста памучна непознат почитмац каквог недела. — Ако не тканина, циц. — Све то покривено покривахтјесте да побиремо црковину с Комскога, лом од катуна, осутим великим црвеним дизаћу о свом трошку катрамунаћ у светога цвијећем. Шен. Шпиридона у Крфу. Љуб. катунар 1 , -4ра м 1. заст. старешина у катран м тур. црна и густа текућина, течност неугодна мириса која се добива куха- катуну. — Послије сваке пјесме катунар њем из борове смоле, или сухом дестилацијом из Медар даје . . . пастирима . . . дарове. Водн. четинарског дрвећа и каменог угљена; син. 2. пастир на катуну. паклина. катунар", -4ра м онај који прави катун%. катранар, -ара м онај који вади или пече катуниште с место где се налазио капгун1. катран. — Катранари [ваде] катран. М 1867. — Батаљон сталних четника . . . опколи пусте стјеновите стране у клисурастој јами прошакатранаст, -а, -о који је као катран. — раној катуништима. Лал. Скупљали су се црни, катранасти облаци. Сим. Катранаст мрак завио је стратиште и катунски1, -а, -б који се односи на катуне1: траву заливену крвљу. Вуј. ~ брда. катранизбрати, -изирам сврш. и некатунски2, -а, -б који се односи на катун*. сврш. = катранисати (на)мазапш, залити, — Кћи му је за леђа и под њега трпала заливати катраном. — Увјерио се да гори катунске узглавнице. Крањч. Стј. само катранизирана површина. Бег. каћипера ж в, каћиперка. Вук Рј. катранисање с гл. им. од катранисати. каћиперан, -рна, -рно а. који се воли китити. — Изгледа [Француз] странцима катранисати, -ишем сврш. и несврш. = катранизирати. — У црном незграпном површан и неозбиљан, лепршав и каћиперан. Дуч. б. фиг. кићен. — Пошао је [И. Војновић] и катранисаном чуну је . . . једнооки рибар. даље у своју реторику, разнежену и каћиАндр. И. Ту су један чамац . . . катранисали. перну. Грол. Шов. каћиперка ж женска особа која ее много катранити, -им несврш. облагапш, мазакити, помодарка. — Ево каћиперка са косом ти катраном: ~ дно чамца. као од бијеле пјене. Матош.\ Зар хоћеш, катраница ж посуда за катран. — Уз драга, да се теби ласка као факој другој малено брдашце пењаху се једна кола с каћиперки ? Рак. арњевима, и на њима звецкаше мачка и каћиперно прил. гиздаво, охоло. — папуча која с катраницом вишаше о срчаниКаћиперно [се] и охоло ушетао) Божић. ци. Лаз. Л. катранли прид. непром. тур. умочен у каћиперност, -ости ж особина онога који катран, покатрањен. — Извео је на раскрш- је каћиперан, онога хито је каћиперно. — ће, а обукао је у катранли кошуљу и потпалио Забиљешке лишене су сваке кићености и на њој. Андр. И. стилске каћиперности. КН 1959. катрански, -5, -б који је од катрана: ~ каћиперски, -а, -б који се односи на сапун, ~ смола, кагранске боје. каћиперке: ~ КЈЉеност. катранџија м онај који прави и продаје каћипбрство с каћиперност. — Некада катран. — Спуштали [су се] у варош дрвари, она [навика] потиче из недоучености, каткада ћумураши и катранџије. Ћоп. из каћиперства или разметања. Бел. катрањав, -а, -о намазан катраном, кбћун, -а и каћун, -уна м тур. 1. бот. а. упрљан од катрана. — Растурене гомиле зељаста биљка с плавим цветом и гомољастим гвожђа и динамита прекривене су катраподземним делом Огсћ18. Терм. 3. 6. мн. њавом хартијом. Лал. породица истоимених биљака ОгсћМасеае. Терм. 3. 2. име волу. Вук Рј. катра&ење с гл. им. од катранити. каћунак, -нка м бот. каћун. Сим. Реч. катрањи, -б, -е в. катрански. — Као катрање пруге црнели су се на карнижу каћунити се, каћуним се несврш. китпитрагови воде која је некад туда текла. Моск. ти се, гиздати се; кочоперити се. — Гдје се

КАЋУНИЦА — КАУЦИЈА реформа литерарне малограђанштине каћуни . . . ту влада културно каћиперство. Шим. С. каћуница ж гомол од каћуна. Вук Рј. каћунка ж бот. а. каћун Џа). Сим. Реч. 6. мразоеац. Сим. Реч. в. шафран. Сим. Реч. каћунков, -а, -о који припада каћунку. кбћунов и каћунов, -а3 -о који припада каћуну. каћуновице ж мн. бот. в. каћун (16). Бен. Рј. каћуњење с гл. им. од каћунити се. каћуша ж назив за врсту совјетског брзометног бацача мина у другом светском рату. — Сви су луди, и Енглези, и Американци, и Нијемци, само Совјети знају шта раде спремајући каћуше против свих. Ђон. к8у оном. узвик којим се опонаша глас пуре, ћурке или пурана, ћурана. кЗубој м енгл. говедар, коњар који јашући на коњу чут стада у Сев. Америци. кЗубојски, -а, -б који се односи на каубоје: ~ шешир, каубојски филмови. кбугума ж нем. гума за жвакање која се добива од сушена сона каучукова дрвета. кбузалан, -лна, -лно лат. који показује везу између узрока и паследица,узрочан,узрочно повезан: каузални низ3 каузални смисао, ~ веза. Изр. к а у з а л н е р е ч е н и ц е грам.узрочне реченице; к а у з а л н и н е к с у с правн. узрочна веза у кривичном праеу између кривичног дела и насталих штетних последица. каузал бтет, -бта м = каузалност узајамна веза узрока и последица, узрочност. — Мислим да сам открио каузалитет тога догађаја. Крл. Природу треба објашњавати на основу природног каузалитета. Петр. В. кбузално прил. повезано као узрок и последица, излазећи једно из другога. — Све ствари једна из друге апсолутно нужно произлазе и једна другу одређује у бесконачност. Ант. 1. каузалност, -ости ж = каузалитет. — Веза каузалности остварила је аероплан. Уј. кбук1 м тур. капа од дебеле вунене тканине око које је омотана чалма. — Сви су . . . посматрали стаситог човека са белим златом извезеним високим кауком на глави. Андр.И. к8ука м оном. глас пуре, ћурке или пурана, ћурана, пућкање; исп. каукати. кЗука ж грч. место обријано на глаеи католичких свештеника и редовника, тонзура. — Гдје је кауке, нема јабуке. Н. посл. Вук. каукавац, -авца м оном. зоол. ерста галеба 1^аги& Јшсиз. Рј. А. каукање и каукање с гл. им. од каукати.

681

каукатв, каучем и каукати, каучем несврш. 1. пуштати глас »кау« (р пури, ћурки, пурану, ћурану). — Двориштем ракоље се кокоши, каучу пуре. Торд. Ћурке . . . се беху искупиле пред вратима, па истегле вратове и каучу. Глиш. 2. цвилетпи, кукатпи. — У магазинима је било брашна као неба . . . а моја дјеца каучу и јаучу од глади. Кик. каукнути, каукнем и каукнути, каукн&и сврш. према каукати. каукчнја м тур. онај који праеи кауке1. каулин, -ина м тал. в. карфиол. Бен. Рј. каур м ар. муслимански назив за хришћанина, неверник. — Ти би мога баба оставила, па б* отшпла стара за каура. НП Вук. кЗурбаша м тур. поглавар, старешина каура. — Видите ли каурбашу Марка ди господски рујно вино пије. НП Вук. каурење с гл. им. од каурити (се). каурин м (мн. каури) в. каур. каурити, -им несврш. чинити кога кауром, покрштавати. ~ се постајати каур. — Док ја бјежим од каура — он се каури. О-А. каурка (дат. -ки; ген. мн. -ки) и кауркин>а ж немуслиманка, хришћанка. — Бијесно и неодољиво зажеље кауркињу да је види. Андр. И. каурлук м хришћани, неверници. — Свијет му тијесан: његовој шали нема мјере . . . А овај наш каурлук бијаше дигао главу ко клас. Андр. И. каурма ж тур. врста јела од исецканог дроба (рвчјег, свињског и др.); исп. кавурма. каурски, -5, -б који се односи на кауре. каурче, -ета с дем. од каур. — Јеси л ' чуо . . . за каурче Нику Ђулковића? Рј. А. каустика ж грч. вештачко нагризање, наједање. каустичан, -а, -о 1. који изједа, нагриза, пали: ~ сода. 2. фиг. једак, заједљив, подругљив. — Такви људи . . . искусни, каустични и скептични, нагињу мизантропији. Матош. каустичкн, -а, -б в. каустичан (2). — Њезина каустичка досјетљивост . . . углађеност и прилично знање изненадили би човјека. В 1885. каустично прил. на каустичан начин. каустичност, -ости ж својство или особина онога што је каустично. каутеризација ж грч. паљење неким каустичким средством, жигосање усијаном ковином: ~ стоке. кауција и кауцнја ж лат. јамчевина, утврђена уговором (најчешће у ноецу) која служи као иакнада за евентуалну штету једнога од уговарача. — Пустили су ме . . .

682

КАУЦИРАТИ — КАЦИГА

имам пара, па сам дао кауцију. Рист. Наткафбњак, -^ка м млинац за млееење поручник . . . се устријелио због женидбене кафе. — Јања окреће кафењак. Радул. кауције. Јонке. кафетарнја ж покр. шп. кафана. — Он кауцирати, кауцирам сврш. и несврш. [је] био често . . . ујутру, на кави,у познатој положити, полагати кауцију. кафетарији на Пилама. Поп. П. кЗуч м енгл. широка почиеаљка с ниским каф&џија м = кавеџија. — Преживео је наслоном која служи за себење и спавање. и многе кафеџије који се . . . измењаше у кЗучук и каучук м енгл. 1. смоласта тој новој пивници. Срем. Дјевојка се с пашом материја која се добива из сока неких врста окладила . . . да ће дигнут' цару сарук с тропског дрвећа, а служи за добивање гуме главе . . . кафеџији залфе и филџане. НП и за производлу разних предмета. 2. в. каучу- Вук. ковац: плантаже каучука. 3. огртач за кишу кафбџијски,-а,-о који се односи накафеначињен од каучука. — Паво, замотан у џије. каучуку, вас мокар, држећи фењер у руци каф&џи(ј)ка и кафеџнпка ж женска . . . Војн. Изашли су из телефонске колибе особа кафеџија. — Једна кафеџинка . . . траофицири, сви у каучуку. Крл. жи одбјеглог сина. Лал. каучукаст, -а, -о који је као каучук. — кафешантан, -^на м фр. ресторан с Растегнувши своје каучукасто лице, начини артистичким приредбама. — Није . . . волео још два корака. Крл. хучна и бучна весеља . . . концерте и банкете, каучуков, -а, -о 1. који припада каучуку: кафешантане. Срем. ~ дрво. 2. који је начињен од каучука. кафешчић м дем. од кафез. — У малом каучуковац, -овца м бот. дрво из којега се кафешчићу тужи славуј јаде своје. Баш. добива каучук Неуеа ђгазШепа. Терм. 3. кафипернја ж нем. живодерница, стрвокаучукбносан, -сна, -сно који даје дерница. — Сви ће пси који нису пријављени каучук: каучуконосне биљке. бити одузети и уништени на кафилерији. кбуш м тур. 1. самица, ћелија у затвору, Пол. 1944. кафин, -а, -о који припада кафи. Шкаљ. 2. велика војничка спаеаоница у касарнама. — Широки и изглодани басамаци воде кафица ж дем. од кафа. у први бој . . . лијево малене двије [одаје] и кафтав м тур. врста дугога капупш без међу њима голем кауш заптијански. Мул. поставе. — Пошла је ка манастиру увијена у кауша ж в. кауш. — Мували су се један кафени кафтан. Ћос. Д. мимо другога . . . и звечали у оковима у кафтанић и кафтанчић м дем. од кафскупној кауши из које су опет излазили тан. блиједи. Лал. Бјеже [затвореници] натраг кахар м тур. жалост, брига, туга; у кауше и боје се свјетла као кртице. Вуј. кафа ж тур. = кава. — У господским насиље. — Од кахара и жалости тешке. кућама има једна соба гдје се пече кафа. НПХ. кбхаран, -рна, -рно жалостан, тужан, Маж. М. Синоћ . . . мимо кафу ја сам турску насилан. Шкаљ. прошла. НПХ. кахарити, к&харим несврш. жалостикафаз, -Зза м покр. в. каваз. — Долази ти. — А зашто би заман кахарио себе?! кафаз од сераскијера и позива [посланике] Шаит. да к њима иду. Њег. кахарли прид. непром. кахаран. — А кафана ж = кавана. — Црта угљеном портрете по забаченим кафанама. Матош. тај везир дертли и кахарли грозне сузе од очију ваља. НП Херм. кафаиар, -&ра м (инстр. -&ром и -4рем) кахва ж тур. покр. в. кафа. = каванар. — Кафанар . . . диже обрве, пак замаха главом. Мат. Без кафанара и крчмара ках&ксија ж грч. мед. слабост оргашзма нема код нас друштвености. Матош. као последица тешких болести. ЕЛЗ. кЗхлица ж нем. варв. суд за ноћну покафанарица ж женска особа кафанар. требу, врччна. — Као котлокрпа куцка кафаница ж дем. од кафана. кафански, -а, -о који се односи на кафане. својим смрдљивим кахлицама. Крл. к&ца ж ваљкаст дрвен суд отзорен с кафанчнна ж погрд. кафана. — Да ми горње стране, шири при дну. — Купусна се је знати само што има у тим кафанчинама, каца у шупи расула на дуге. Мих. У јесен кад по сву ноћ у њима проведете. Лаз. Л. шапућу каце пуне шљива. Ћос. Д. кафез м в. кавез. кацига ж лат. капа од метала, шлем. — каф&т, -а, -б који се односи на кафу: ~ Јуран се уплаши пушке и оружникове прибор, ~ боја. кациге. Цар Е.

683

К А Ц И Г А С Т — КАШАГИЈА кацигаст, -а, -о сличан кациги. — Морска кокошка има на голој глави кацигасту израстао. Финк. кацкање с гл. им. од кацкати. кЗцкати, -ам несврш. помало капати. — Кацка пара. Вук Рј. фиг. Кестени више не кацкају око њих, отресени су. Ђон. кацнутп, -нем сврш. према кацкати. кЗча ж дијал. в. змија. Деан. Рј. качак, -чка м дијал. мужјак каче. — Кад ћемо том старом мачку и отровно.м качку стати ногом за врат? Дук. качак м тур. одметник од власпш; разбојник. — И у качаке би најзад побегао, кућу би своју изгубио, са.мо да не падне у ове јаде. Бож. качамак м тур. јего од пгердо скувана кукурузног брашна, пура, мсганци, палента. — На [ватрама] . . . су кркљали котлови качамака. Лал. качање с гл. им. од качати. качар м онај који прави каце. — Паја је важио као прави качар или пинтер у месту том. Сре.к.

1

1

кЗчкаае с гл. им. од качкати . ^ 2 кЗчкаље с гл. им. од качкати'. 1 к^чкати , -ам несврш. 1. газећи по блату чинити да постане житко, гацати по блату. — Отјерај те свиње да не качкају испред куће. Вук Рј. 2. ситнити мешајући, муљати, претварати у кашу. — Нема воде, људи морају снег из јама вадити, качкати га и кравити у кориту. Ђур. кЗчкати 2 , -ам несврш. правити чипке нарочитом иглом с кукицом. — Мишићни осјет допушта нам да . . . качкамо или плетемо. НЧ. качкет, -ета м и качкета ж фр. капа са штитником. — Дрско додирне качкет у поздрав. Божић. Брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја. Вас. кЗчни, -а, -б који се односи на каце. Прав. качул и качуо, -^ла м покр. велики котао. — Огањ гори, а на троношку стоји качуо. Војн. к а ш м тур. покр. ункаш, облук. — На жераву о каш обесио. Вук Рј. к&ша и каша 1 ж 1. житко јело, спремљено од брашна, прекрупе, кромпира и ел. у води или млеку: јечмена ~ , кукурузна ~ , кромпирова ~ . 2. фиг. полужитка маса. — Међу њемачким фургонима . . . стајала у каши од гноја »Антилопа«. Крањч. Стј. Путеви су били претворени у густу лепљиву кашу снега, воде и блата. Пер. 3. фиг. нешто без реда, замршено, збрка, дармар. — Језик је свих тих људи постао неразумљив . . . у ватреној каши страсти. Цес. А. Ту је у нас . . . страшна каша већ други дан. Крањч. Стј. Изр. хладити кашу тражити излаз из мучне ситуације; јести в р у ћ у к а ш у суделовати у мучним и оггасним догађајима;

качара ж = качарница зграда где стоје каце и где се пече ракија. — Како казан још није проврио, у качари је била тишина. Аидр. И. к&чарев, -а3 -о = качаров који припада качару. качариште с 1. качара. Р-К Реч. 2. место гдеје ткад била качара. Вук Рј. качарлук м качарски занат. — Дужан сам му и алат нужни за качарлук и столарлук. Глиш. качарнпца ж -- качара. Прав. качаров, -а, -о = качарев. кувати крваву кашу спремати крвокЗчарски, -а, -5 који се односи на качаре: пролиће; начинити кашу од чије њушке, претворити кога у гомилу каше ~ занат. качатн, -ам несврш. покр. бацати се, жестоко изударати, измрцварити кога ударпраћакати се у води, плискати (о риби). цима; ни к а ш е се није најео млад је и неискусан; о б и л а з и т и као мачак око Вук Рј. в р е л е (вруће) каше опрезно, издалека качачки, -а, -о који се односи на качаке. приступапт какву послу, скувати, закукЗчији, -а, -е =- качји који припада качи, вати, сварити, заварити, замутити кашу створити смутњу, пзазвати неугодну, који се односи на качу. мучну ситуацију; страхић кашу хлади качица ж дем. од каца. каже се за онога који због страха или кукавичкачјп, -а, -е = качији. лука изиишља разлоге да пешто не учини; тешко каши туђе млеко чекајући качка ж покр. «. клис (5). Вук Рј. качкаваљ, -аља м ром. врста прешаиог, тешко ономе који очекује помсћи где за то нема пресованог овчијег сира. — И наш качкаваљ изгледа; ж е ж е н кашу хлади којијеједнсм настрадао, други пут у сличиој ситуацији је нарочито прерађен сир. Батут. много опрсзније поступа. качкавпца ж житко блато, бљузгавица, лапавица. — Капље магла с грања, брчкавик а ш а 2 ж хип. од кашика. — Кад принеца, качкавица, па нога потања. Кош. сеи шимшир кагау ка грлу. Вук Рј. качкапнца ж игла за качкање*. Прав. кашагија ж тур. в. чешагија. Вук Рј.

684

, КАШАЈБ — КАШЉАВ

кЗшаљ, -шља м нагло и бучно избацивање зрака, ваздуха из плућа као последица надражаја слузнице непца, органа за дисање; болест праћена таквом појавом. — Удахнуо сам . . . мало отрова, па ме спопаде кашаљ. Гор. Јешу напопао некакав кашаљ, не знаш шта је од њега. Ад. Изр. кокош(и)ји —, мач(и)ји ~ нешто незнатно, безиачајно. — Та видјет ћеш да он није кокошји кашаљ. Торд. Наши су топови при овоме . . . мачји кашаљ. Ђур.; магарећи, в е л и к и ~ мед. заразно обољење, обично деце, које почиње упорним сувим кашљањем које постпаје свејаче, хрипавац кашаст, -а, -о којије као каша. — Пошао [је] пред војником по тужно кашастом блату. ЛМС 1951. к а ш Ј т а ж тал. покр. в. касеша. — Магарад касају, стружу се кашете о самарима. Лоп. кашнка ж тур. 1. предмет којим се граби житко јело, жлица. 2. количина чега колико може стати у једну кашику. — Послије двије, три кашике [јухе] чекале смо да конобар однесе тањуре. Бег. 3. на воденичном колу удубљена даска која удара водени млаз те покреће коло. — Да гази воду, ако се што закачило међу кашике. Мат. 4. на грађевинским машинама направа с оштрим кљуном која копа, граби и преноси земљу и др. — Багер је почео да једе брдо . . . Огромна кашика која је . . . отргла од брега готово четири кубика земље . . . зауставила се над каросеријом . . . камиона. Пол. 1958. 5. врста вештачке меке на шцаљки у облику кашике. — Штуку првенствено лове на такозване кашике, чије лелујање у води најпотпуније представља ход ошамућене рибице. Пол. 1958.

Изр. мисли да је сву мудрост кашиком појео (попио) мисли да је врло паметан; попио би га у кашици воде мрзи га и жели га пошто-пото уништипш.

кашбкаоница и кашикабница ж в. кашичара (2). Р-К Реч. кашикар м 1. кашичар Џ). — С много ларме спуштали су се низ бријег Цигани кашикари. Ћоп. 2. грађевински строј, машина, која копа помоћу направе сличне кашици с оштрим кљуном. БЛЗ. 3. зоол. покр. кашичар (2). Финк. кашбкара ж 1. покр. кашичара (/). 2. пушка која се пали помоћу огњила; исп. кашилук. — Убојица два-трипут отвори и затвори механизам на пушци . . . А ово је наша стара кашикара. Вукић. 3. зоол. покр. каишчар (2). каш&карка ж зоол. покр. е. кашичар (2). Финк.

кашикаст, -а, -о који има облик кашике, који је удубљен попут кашике. — Она стави на под две ниске фотељице с кашикастим седиштем. Дав. каш&кати, -ам несврш. кашиком, лопатом мешати. — Кашикали су лено по њој [каци] дугим, шафољастим лопатама. Дав. каш&лук м тур. покр. огњило на пушци, чакмак, чарак. — Пиштољ слага. Радоје му рече да је пушка давно напуњена, него да подаспе кашилук. Вес. каш&рати, каширам сврш. и несврш. фр. прекри(вс/)ти, облепити, облепљивати (нпр. картон шареним папиром); налепити, налепљивати слику на чврст картон. — Данас се изнад кашираног . . . дебла спушта на обичном платну насликана крошња. Поз. 1948. кбшица ж дем. од каша и каша1. кашпчак, -чка м бот. = кашичац биљка из пор. крсташица СосМеапа оШстаИз. Сим. Реч. кашичар м 1. онај који прави дрвене кашике, зделе и сл. — Колачари разапели шатре . . . а кашичари зделе и заструге. М 1867. 2. зоол. покр. птица у које је кљун спреда раширен као кашика, жличарка Р1а1а1еа 1еисогос11а. Вук Рј. кашДчара ж 1. воденица у које су на колу пера у облику кашика. Вук Рј. 2. покр. направа где се држе кашике. Рј. А. кашичарев, -а, -о = кашичаров који припада кашичару. кашичарка ж женска особа кашичар. Вук Рј. кашнчаров, -а, -о = кашичарев. кашнчарски, -а, -о који се односи на кашичаре; који је својстеен кашичарима: — Жличари су блитвијски развили читаву пучку кашичарску поезију о хљебу и кашици. Крл. кашбчац, -чца м бот. = кашичак. — Зидови [колибе] су . . . обрасли маховином и кашичцем у ситним зеленим китицама. Дое. кашичица ж дем. од кашика. кашичкати, кашичкам несврш. необ. кусати кашиком. Прав. кашични, -а, -о који се односи на кашике. Вук Рј. кашкаваљ, -аља м в. качкаваљ. кашкет, -бта м фр. в. качкет. Вук Рј. кЗшљав, -а, -о — кашљив који много кашље; који болује од кашља. — За кашљаве и јектичаве нема бољега воћа од трешње и грожђа. М 1867. Одлази отале, кашљави гаде! Бег.

КАШЉАВАЦ — КАШТЕЛАНКА кЗшљавац, -бвца м = кашљивац човек који много кашље, који болује од кашља. — Онај кашљавац је . . . научио слова. Дук.

685

кашљуцати, кашљуцам и кашљуцати, -ам несврш. дем. према кашљати. — Тако ме мило гледао . . . као да ме жали што сам кашљуцао и тешко дисао. Мишк. фиг. кашља&е с гл. им. од кашљати (се). У халама кашљуцају машине, избацујући чахуре. Б 1958. У куту је свеудиљ кашљукашљаоннца и кашљабница ж покр. место где се много кашље. — Испашће да је у цао сат. Лит. 1957. праву онај гледалац који је неко вече . . . кашљуцкати, -ам несврш. дем. према с негодовањем назвао позориште — кашља- кашљати. — Он стаде кашљуцкати и прионицом. Б 1958. вуче ме к себи. Пав. Па, зашто да тамо кашљати, кашљем несврш. а. нагло и чека [аутобус], зашто не дође овде, вајкао бучно избацивати зрак, ваздух из плућа због се и кашљуцкао старац. Пол. 1958. надражаја слузокожс или хотимично, искакашљ^циути, кашљуцнем и кашљузујући тако негодовање према коме или чему. цнути, -нем сврш. према кашљуцати. — — Сиромашни, биједнички Парис стао Затим се ућутасмо и кашљуцнусмо сви по кашљати, зепсти. Матош. Он се . . . упињао неколико пута. Ранк. фиг. Чуо би како да што више кашље и пљује за противници- су за њом залупнула кућна врата и кашма. Ћор. фиг. У . . . влажној долини споро љуцнула резена. Десн. је кашљала старчева сјекира. Ћоп. Митракашмир, -ира м фина, сјајна тканина, љез у близини кашљао је као пргави, зли старац који се љути. Донч. б. боловати од- ткана од длака кашмирске козе која живи на падинама Хималаја. — Умотана у шал кашља. од сивог кашмира. Андр. И. ~ се покр. в. кашљати. — Беглербег кашмирскн, -а, -о 1. што се односи (кашљући се): Што спомињеш поса Чупрелина Кашмир, земљу у Индији: ~ питање. ћа? Њег. 2. што потиче из Кашмира, што је начикашљ&ни, -а, -о покр. који се односи на њено од еуне из Кашмира. — Замоли Маркагиаљ. — Један [запис] против кашља, гарету да јој позајми један кашмирски шал. вели човјек . . . Овај није кашљени запис Цар М. — вели му Хаџија. — Овај је житни. Сиј. кЗшнути, -нем сврш. кашљуцнути. — •• кашљнв, -а, -о = кашљав. Вук Рј. фиг. Кашнуло је нешто у мотору и танко кашљивац, -ивца м = кашљавац. иверје с комадима ластре разлетјело се Деан. Рј. наоколо. Лал. кашљукнути, кашљукнем и кашљукк а ш њ е прил. покр. касније. нутн, -нем сврш. кашљуцнути. — Начелник кашњење с гл. им. од каснити (се). најприје кашљукну, па се завали у наслоњач. Креш. кЗшњетн, касним несврш. покр. в. какашљуцав, -а, -о а. који често кашљуца. снити. кашталд м тал. покр. црквењак, цркве— Мали, мршав . . . вечито кашљуцав и ни послужник. — Несрећа је хтјела да је кијавичав. Сек. Није имао . . . прси упале и изван зидина остала и млада Луце . . . унукашљуцаве, већ високе и здразе. Шимун. б. ка прастарога кашталда цркве. Нех. који је праћен кашљем. — Иве у старачкоме кашљуцавоме смијеху [рече]. Војн. к&штар, -тра, -тро кисео, опор: ~ вино. кашљуцавац, -авца м човек који често Вук Рј. кашљуца. — Гледа час једног, час другог каштел м лат. тврђава; дворац, замак. овога кашљуцавца. Божић. — Дознао сам нешто о овоме замку. . . Једном римски каштел, у XVI вијеку тврд кашљуцаво прил. кашљуцајући, мало се накашљавши. — Жандар . . . кашљуцаво град грофова Благајских. Наз. прочисти грло, исправи се, те обазриво каштелан, -4на м лат. у средњем веку покуца. Божић. надзорник тврђаве или градске страже, закЗшљуцај м појединачан слаби кашаљ. поведник каштела; надзорник дворца, замка. — Јекне ено [у цркви] и по који сухи ка- — Звецкајући кључевима, као каштелан каквог дворца, стаде крај врата. Јонке. шљуцај. Коз. Ј. кашљ^цалпца п кашљуцалица ж Кашт&ланин м човек из Каштела. покр. женска особа која много кашљуца. каштелапка ж 1. каштеланоеа жена. Рј. А. 2. врста лозе {која ерло добро успева у Кашкашљуцало и кашљуцапо м и с чотелима код Сплита). — Он је у оној гњивек који много кашљуца. Рј. А. леној загорској земљи засадио каштеланкашљуцање и кашљуцање с гл. им. ку. Бег. 3. (Каштеланка) женска особа из од кашљуцати. •*• —«~ . Каштела.

686

КАШТЕЛАНСКИ —

кашт&лански, -а, -б што се односи на Каштела. каштео м в. каштел. каштиг м и к а ш т и г а ж лат. покр. казна. — Дали су вам најмањи каштиг. Ћип. Чамча за каштигу мора до кочијаша седети. Игњ. И над тобом има виша власт и каштига. Бен. Изр. к а ш т и г о божја погрда некоме који ради или говори што ружно. — Ај, божја каштиго, што бубњаш језиком своју славу! Шеп. каштигаваае с гл. им. од каштигаватн. каштигавати, -Агавам несврш. и уч. према каштшати. к а ш т б г а њ е с гл. им. од каштигати. каштнгати, -ам сврш. и несврш. = каштиговати казнити, кажњавати. — Кад је била тако голема кривица да се морало и телесно каштигати, уча га кљуцне два-три пута својим гвозденим напрстком. Јакш. 23. каштиговање с гл. им. од каштиговати. каштиговати, -гујем сврш. и несврш. = каштигати. — Место да га каштигују, он доби за попа. Срем. Често ју је знала тако болно каштиговати. Бен. каштио, -штјела м покр. в. каштел. — Диже се висок и смион каштио мог живота. Бег. кашто в. кадшпго. каштрадпна ж в. кастрадина. Рј. А. каштрина ж особнна онога што је кашпфо, опоро. Рј. А. кашун, -уна м покр. драени сандук. — Неке су [кости] биле у сандучићима . . . друге у простим кашунима с катанцем. Лал. кашунић м дем. од кашун. квЗга ж лат. зоол. врста афричког магарца, сличног зебри Е^иш ^иа^а. Терм. 4. квЗдар, -дра м тал. слика. — Насликани су на квадрима . . . црквених књига. Бат. квадар, -дра и квадер, -ера м лат. 1. мат. тело ограничено квадратима или правокутницима, правоугаопицима, правокутни, правоугли паралелопипед. 2. тесан камен у облику коцке или цигле. — На једном углу . . . куле налазе се, на угаоним квадерима, зарези нарочите врсте. Ств. 1952. квадерна ж и квадерно, -на м тал. неколико арака, табака чиспгог папира, хартије, саишто или везано уједно да се може што записати или бележити. — Уз присежнике сједио и биљежник Томо, биљежсћн у квадерну што парцп, што ли свје-

КВАДРАТУРА

доци говоре. Шен. У сплитским записницнма у квадершша из XIV вијека налазимо ... Р 1946. квадраит м лат. 1. а. геом. четвртина круга. б. правац, страна света означена на ветруљи, ветроказу. — Панонска је низина отворена вјетровима из свих квадраната. ЕГ 1. 2. а. астр. справа за мерење еисине планета. — Сваке ведре ноћи пришао је он са својнм помоћницима . . . великом квадранту. Мил. б. војн. справа за управљање топовске паљбе, ерста кутомера, угломера. квадрат, -&та м 1. геом. лик, слика која има четири једнаке стране и праве кутове, углове. 2. четвртаста површина уопште. — Пред њима се забјеласа мутан квадрат прозора. Ћоп. 3. војн. војна јединица поређана у облику квадрата. — А тада је . . . обишао квадрат и запитао сваког појединог. Јонке. 4. врспга четвртасте свештеничке капе. — И столу и квадрат и све остало је [свећеник] узео. Киш. 5. мат. други степен неког броја, број умножен самим собом: дићи на ~ . Изр. на к в а д р а т фам. врло јако, врло много. — Уживам кад људи тако лупетају на квадрат. Вин. квадратан, -тна, -тно 1. који има облик квадрата. — А на квадратном тргу. . . врвео свакојак свет. Моск. Била је у бијелој љетној хаљини... с неким изрезом на грудима, чудним, квадратним. Мар. 2. (одр.) а. који се односи на квадрат (5): квадратни корен, квадратни бројеви, квадратне функције, <~ једначина. б. у називима мера за површину: <~ метар, ~ километар, ~ хват итд. квадратаст, -а, -о који личи на квадрат, четвртаст. — Већ се копају дубоке квадратасте јаме. Пол. 1950. квадратић м дем. од квадрат. квадратичан, -чна, -чно и квадратичаст, -а, -о квадратан (1); састављен од квадратних, четвртастих поља, коцкаст. — Солдатићи у квадратичним капама. Бен. Длановима је поравнао квадратичаегу површину. Јел. квадратура ж лат. 1. геом. израчунавање површине геометријских равних ликова, слика. 2. површина. — Квадратура врата њезине собе била је слабо освијетљена. Бег. О н . . . не кодшонује слике у монументална платна за квадратуру читавог музејског зида. Богдан. 3. положај, фаза Месеца, прва и последња четерт. — Плима је најмања кад је Мјесец у квадратури. Лог. 2. Изр. ~ круга нереишв задатак. — Не тражим ја од тебе да ваљда пронађеш квадратуру круга, ал' задаћу, лекцију, вала можеш да научиш. Срем. .,„*

КВАДРИГА — КВАЛИФИКАТИВ

687

тешкоћа. — Ну једно вам још није јасно, а и то је немала квака, коју сам и ја истом касније разумјела. Шен. Е, то је квака! Грг. Изр. д р ж а т и се своје к в а к е упорно оапајати при своме. — Тек сад је први пут назрпо тешкоће с том »народном« војском . . . Ако их неко не поведе, држе се своје кваке. Вуков.; к в а к е и бургије бесмислице, глупости, којештарије. — Такав матори сецао [би] војнике и подофицире, па измишљао војне вежбе и свакојаке кваке и бургије. Вин. квакавац, -авца м у изразу: г а к ~ зоол. врсгпа птице Иусисогах пусгкогах. Бен. Рј. квакање с гл. им. од квакати. квакаст, -а, -о 1. искривљен као квака, кухаст. — Из кута извукао силну, на врху квакасту батинетину. Ков. А. Доби . . . два иисма. Једно све масно и изгужвано са познатим квакастим рукописом Омера Циганина. Маш. 2. фиг. који изазива тешкоће. — Почео сам испитивати да ли не постоје још какве квакасте или квргасте могућности. Уј. квакати, квачем несврш. оном. испуштати из себе глас тва, ква« (р жаби, ерани). квадрнратн, квадрирам сврш. и несврш. мат. дићи, дизати број на другу поквакач, -ача м оном. зоол. птица која тенцију, (по)множити броу њим самим. ноћу кваче, ноћна чапља Агс1еа пуШсогах. Рј. А. квадрирбма ж лат. ист. античка лађа квактати, квакћем несврш. оном. кваса четири реда весала. кати. — Жабе . . . плахо скачу у воду и квадруманн ч мн. (јд. квадруман, -ана) квакћу по језеру. Ков. А. лат. зоол. животиње у којих су све четири квалитативан, -вна, -вно који се односи шапе сличне човечјим шакама, мајмуни. на квалитет: —• СКОКЈ ~ момчад, ~ анаквадрушЈди м мн. (јд. квадрупед, -еда) лиза, квалитативне промене. лат. зоол. четвороношци. квал&тет, -<5та м и квалит&га ж лат. квази лат. као да, тобоже, тобожњи; 1. особине, одлике нечега, вредност с обзиром најчешће као први део полусложеница и сло- на сличне предмете. — Лиферовао [је] шиженица: квази-уметник, квази-песник и сл.; њеле лошега квалитета. Јов. С. Прекрасни квазинов, квазиматеријалан, квазипринци- портрет . . . издиже се својим квалитетама пијелан. над просјек. Баб. 2. шах. разлика у вредноквазимбдо м наказан, ружан чоеек (по сти између топа и скакача или ловца: добити имену грбавог и ружног звонара у познатом ~ , изгубити ~ . роману Виктора Игоа »Звонар Богородичиквал&тетан и квалитетан, -тна, -тно не цркве«). 1. који је доброг квалитета, који има добра квака ж (дат. кв&ци и квЗки; ген. мн, својства: ~ челик, ~ кадар, ~ момчад, квака) 1. оно за шпго се ухвати и притисне ~ дрво, ~ књижевно дело. 2. који се руком кад се ерата отварају и затварају: тиче квалитета. — Дијалектички закони врата без кваке. 2. крив предмет којим се кретања и квалитетних промјена изражаили о који се што квачи, кука. — Сјети се вају се јасно. Лог. 2. да је . . . знао проматрати кваку на стропу. квалнтетно и квалитетно прил. по Нех. Управо хтједе забити кваке . . . кад квалитету, што се тиче квалитета. — залаја псето. Гор. 3. скакавица, рсза, завор. Обављамо [припреме] пажљивије и квали— Лупнула је тупо на вратима дрвена тегније него протекле године. Вј. 1957. квака. Ств. 1948. 4. мн. црте, знакови, квалвл-етски, -3, -б који се односи на којима људи невешти писању бележе; нечиквалитет. тљиво писмо. — Ја писати не умијем, па . . . само квакама и крижима биљежим квблнфикатив, -а и квалификатив, рачуне. Ков. А. 5. фиг. зачкољица, закачка, -ива м оно што одређује каквоћу, вредност квадрига ж (дат. -ги) лат. 1. а. ист. античка кола па два точка у која су упрегнута четири коња у једном реду. б. уопште четворопрег. — Точкови квадриге твоје кб огњенн обручи грме. Крл. 2. двостих са римом у средини и на крају. — Марулићева квадрига . . . ипак је још неко вријеме у првом реду. Наз. квадријеналан, -лна, -лно који се јавља сваке четврте године. квадрАјениј, -ија и квадр&јеннјум м лат. а. раздобље од четири године. б. НПЈвиши ступан, наставе у 17. и 18. ст., који је трајао чепшри године. — Хабделић . . . је свршио и богословски квадријениј (1639—1642). Водн. квадрпла ж фр. в. кадрил и кадрила. — Као да су играчи укочене, скрућене квадриле. Вил. квадрип&јун, -уна и квадрилАон, -она м = кватрилијун и кватрилион четврта потенција милиона. квадриплициратл, -ицирам сврш. и несврш. лат. (по)четворостручити. квадрираље с гл. им. од квадрирати.

688

К В А Л И Ф И К А Т И В А Н — КВАР

чега. — Зар квалификатив тражитиу овако схваћеном ковању преступа и свирепости! КН 1958. кв&лификативан, -вна, -вно који се односи на квалификатив. — Још се једнако могу градити и од простих и од сложених глагола именице . . . лица са квалификативним глаголским значењем. Бел. квалификација ж лат. 1. ступањ стручности за који посао, оспособљење: школске квалификације, бити без квалификација. 2. оцена сиособности или вредности кога или чега. — Стварна сврха специјалних задатака код оцјенске вожње јест: јединична квалификација. Аут. 3. правн. сврставање криеичног дела под одређени пропис кривичног законика. — Иако је суд посве слободан код правне квалификације дјела . . . ипак је везан за приједлог тужиоца. Мј. 1936. 4. спорт. натјецање, такмичење којему је циљ да се одаберу они који ће прећи у виши степен. квалнфнкацнјскп и квЗдификацнони, -а, -б који се односи на квалификацију: квалификацијски, квалификациони турнири.

1

~ се = квалификовати се. — [Момчад] се квалифицирала за свјетско ногометно првенство. Вј. 1957. квЗнт м лат. физ. најмања количина енергије коју може емитовати или апсорбовати атом, молекул или атомска језгра: ~ енергије. кванташки, -а, -о само у изразу: — пијаца пијаца где се купује и продаје на велико. квантитативан, -вна, -вно — квантитетски који се односи на квантитет(у), количински, величински: квантитативне промене. квант&тет, -ета м и квантит&га ж лат. 1. број, множина, опсег, обим, обујам, количина, коликоћа. — Наведени примјери јасно говоре о квантитети тих криза. Крл. Ствари и појаве имају свој квалитет... и квантитет. Лог. 2. 2. грам. и метр. дужина или краткоћа вокала. квантАтетски, -а, -5 = квантитативан. квантификација ж лат. поклстање по обиму: — предиката. квант&фиковатн, -кујем и квантифицнратн, -фицирам сврш. и несврш. лат. одредити, одређивати, обухватити, обухватати што по опсегу, обиму или количини. — По овој теорији треба предикат квантификовати, тј. по обиму изједначити са субјектом. Лог. 1. Ако квантифицирамо субјект, изводимо из генералног суда партикуларан, односно универзалан суд. Лог. 2.

квал&фикованбст, -ости ж = квалифицираност оспособљеност, способност. квал&фшсоаање с гл. им. од квалификовати (се). квалбфиковати, -кујем сврш. и несврш. = квалифицирати 1. ставити, стављати кога или што према квалификацији, вредности у неки разред или категорију, одредити, одређивати вредност, оценити, оценмквантни, -а, -6 који се односи на кванте: вати. — Он је то [стихове] квалификовао ~ теорија светлости, ~ механика. као пасквилу. Срем. 2. оспособити, оспосоквантовати се, -тујем се несврш. исбљавати за што, да(ва)ти спгручно знање пољавати се у квантима, скоковито. — потребно за вршење неког посла. ~ се = квалифицирати се показ(џв)ати Макс Планк . . . открива . . . да је физичко се способан за неки посао; спорт. постићи, дејство дисконтинуалноЈ да се квантује. постизати у претходном натјецању, такми- Пол. 1959. квантум м лат. количина: ~ робе, чењу такав резултат који даје право на суделовање у вишем степену. — Југославија ~ рада. и Бразилија квалификовале су се за четвртквар 1 м (лок. кв^ру; мн. кв^рови) финале. Б 1958. 1. а. стање кад се у механизму што промени квалифнциранбст, -ости ж ----- квали- или поремети па не може да ради. — Обе [црпке] су у квару. Дав. б. телесна озледа, фикованост. — Различита је и квалифиповреда. — Крив си за овај квар што слоцираност њихова становништва. ЕГ 2. мих ногу. Богдан. Његова [је] мати преквалнфнцнраше с гл. им. од квалифитрпјела неки особни квар. Креш. в. болест. цирати (се). — Наша судбина на земљи [је] сва у борквалифицнратв, -фицирам сврш. и не- би и против квара, смрти и нестајања. сврш. = квалификовати. — Комесар [који Андр. И. 2. губшпак у ередности, употребљивости, штета. — Искра мала, ну видје прегледа пословање]... не сме да прави примедбе . . . а још мање сме да квалифи- ли квара! Март. Бирао страну са које цира оно што је нашао. Арх. 1926. У ка- стуб [оскоруше] да засече да не би у паду питалистичким земљама превладавају ве- начинио квар. Рад. Д. 3. штета у њиви, пољу, коју чини стока. — Крмача зашла лика творничка подузећа у којима ради квалифицирана радна снага. ОГ. Нисмо у квар. Леск. Ј. Немој се заигратиЈ па да ти краву пољар изагна из квара. Гор. квалифицирани за доношење одлука. Крл.

КВАР2 — КВАРТАТИ

689

~ се I. губити вредност, постајати Изр. (затећи, ухватити кога) у кваран. — Бродска посада почне . . . фоке к в а р у затећи у какву недопуштену послу или раду; шумски ~ сеча шуме без одо- убијати ударцима кратких мотака по глави да им се не би кварила кожа. Петр. М. брења. 2 2. постајати неморалан, непослушан. — Секвар (обично поновљено) оном. узвик љак нам се квари. Ћос. Б. којим се опонаша глас вране. квариш, -иша м нар. у изразу: мајкваран, -рна, -рно (одр. кварни, -а, -5) 1. који се налази у стању кварења, неиспра- стор ~ кваризанат. Р-К Реч. ван, неупотребљив: ~ зрак, ваздух, ~ кварљив, -а, -о подложан кеару, који храна, ~ воће, кварни зуби. 2. који је пре- се брзо квари, покварљив: ~ роба. трпео квар, оштећен. — Да уза све стракварљивост, -ости ж особина, својстео дање још и тим кваран будем, прихватим онога што је кварљиво. понуду. Јурк. 3. лоше, неправилно начињен. кварвбст, -ости ж својство, стање оно— Избацивати ријечи из језика под излига што је кварно. ком да с у . . . кварне било би не признакварбвање с гл. им. од кваровати. вати да збиља постоје. Шим. С. 4. покр. еуф. килав. Вук Рј. кварбвати, кварује.ч несврш. бити на квару, на губитку, штетовати. — Може квбрат, кварта м тал. а. четврти део само што веће наображење духа . . . поразних мера (сата, литре). б. сгпара мања мера за дужину. — Носине им од по кварта стићи, а ништа кваровати. Ков. А. бјеху. Њег. в. мера за пиће, чокањ, сагпљик. квЗрт м лат. 1. део града који сачињава — Пошто затворе дућане . . . сврате се у више улица, четврт, рејон: муслимански ~ , механу на »кварат« ракије. Ћор. Сасу ква- трговачки ~ , сиротишски ~ . 2. заст. рат коњака с водом. Креш. г. ист. покр. полицијски уред: отерати у ~ , управник некадашњи ауспгријски сребрни новац од пет кварта. 3. спорт. в. кварта (3). — Не мачукрајцара, четврти део цванцике. Вук Рј. јеш ли два-три дана, квинта, кварт, прим3 секонд, рука ти омртви. Крл. кваргл м нем. 1. врста сира. — Сви ми врвимо у животу као црви у кварглу. кварта ж (ген. мн. кварата и кварта) Крл. 2. спорт. ударац по лопти вањском, лат. 1. а. мера за жито (различна према месспољном страном ноге. ту и времену, око 20 до 40 литара). — Тада квареж м и ж 1. кварење; кварно стање. узму, брате, тридесет кварата кукуруза од мене. Ћип. б. мала мера за текућину, теч— Она [држава] би се пре а после стала да квари, — а квареж кад једном почне, ност (рко 1ј4 л). — Дадоше му кварту ракије да се окријепи. Шов. в. муз. четврти тера до краја. Јов. С. Они који пишу . . . »користити прилику« и сличне барбаризме ступањ дијатонске лествице, скале; интервал што га чини размак између тона и ње. . . користе [се] ето кварежом језика. гоеа четвртог ступња. 2. карт. четири Шим. С. 2. кварна, покварена роба. Бак. карте исте боје. 3. спорт. врста ударца у Реч. мачевању (с леее стране према десној). кварење с гл. им. од кварити (се). квартал, -ала м лат. 1. четвртина гокваризанат м неспретан човек, петљанац, пртљанац, шепртља. — Међу [пис- дине, тромесечје. — У првом кварталу рацима] је . . . кваризаната ..". језика. Шим. С. дило се доста и прековремено. Дав. 2. део шуме, ограничен просекама и стазама. Кл. Рј. кварилац, -иоца и кваритељ м онај који квари кога или што: ~ младежи. квартални, -а, -б 1. који се односи на квартал, тромесечни, четвртгодишњи: ~ кваритељство с поступци којима се доплатак, ~ план. 2. који се односи на кварт што квари, кварење. — У збиљи желе да га [језик] уништавају, намјесто да га заш- (/). — Добија честитке само од кројача... и од кварталног оџачара. Срем. тите од кваритељства. Шим. С. квартана ж лат. мед. грозница која се кварити, кварим несврш. 1. чинити да што изгуби своју вредноспг, употпребљивост, враћа сваког четертог дана. да постане кварно, неупотребљиво, оштеквартански, -а, -б који се односи на ћено. — Зини! рече он подигавши пишквартану: ~ грозница. тољ иавише . . . зини, да зубе не кварим. квартар, -ара м лат. геол. млађе раздоВес. 2. уносити несклад, реметити, наруша- бљс кенозојског доба од појаве човека до наших вати. — Нећу да ми кваре весеље. Наз. дана. 3. чинити ружним, нагрђивати. — Оне квартарни, -а, -о који се односи на кварогреботине . . . кваре изглед лица. Ранк. 4. бити узрок чијем неморалу, распикућству, тар: ~ формација. квартати, -ам несврш. тал. покр. сећи непослушности. — Сит живот га је квана четворо, растрзавати. Рј. А. рио. Моск. 44 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

690

КВАРТЕР — КВАСАТИ

квартер, -ера м геол. в. квартар. квартет, -бта м тал. муз. 1. композиција за четири гласа или инструмента. — Мокрањац... пише и један гудачки квартет у форми фантазије. Коњов. 2. а. скуп од четири певача или свирача који изводе такву композицију. — Тако изгледа у центру нашег главног г р а д а . . . уз тиху свирку невидљива квартета. Крл. 5. фиг. четири нечим повезане особе. кварт&тић м дем. и ир. од квартет. — Али права атракција . . . то је складан квартетић господе зетова с диригентсш тастом на челу. Мих. квартетски, -а, -б који се односи на квартете. квартијер м тал. пом. покр. предњи или стражњи део брода. квартин, -ина м тал. четврти део литра. — Доба је вечере и сталног »квартина« у крчмици. Нех. квартина ж лат. метр. кш.шца, строфа од четири стиха. — Тко ли ће слити у нове квартине мадригал чежње. Уј. квартир, -ира м фр. 1. стан, настамба: издавати ~ , отказати коме ~ , примити на ~ , раднички ~ . 2. логор (војнички). — Пошаљу [их] у Каравлашку у руски главни квартир. Вук. Изборно је мјесто... на боровом брежуљчићу, усред вароши, старом млетачком квартиру. Боокић. 3. «. квартал (2). квартирина ж станарина. — У име квартирине добивају 20%. Лапч. квартирити, квартирим несврш. 1. бити на стану, ртановати. — Дошао је ту некакав. Квартири код врљаве Лукешке. Моск. 2. (кога) давати коме стан.

квЗрт-фбрмат, -ата м облик, форматп књиге у величини арка, пгабака сложеног на четворо. кварц м нем. мин. белутак, кремен, силицијеа оксид као минерал. кварцање с гл. им. од кварцати. * кварцаст, -а, -о који има облик и својство кварца. кварцатн, -ам несврш. — кварцовати зрачити кварц-лампом. кварцит, -ита м мин. камен од чврсто повезаних зрнаца кремена. — Кварцит или кремењак )е кремени пјешчењак. Тућ. квЗрц-лампа ж живина лампа која даје ултравиолетпне зраке и употребљава се особшпо у медицини, физици, хемији и техници, кварцнп, -а, -б који је од кварца, који садржи кварц, у чему има кварца: ~ песак, ~ стена, ~ камење. кварцов, -а, -о који је начињен од кварца: ~ светиљка. кварцовање с гл. им. од кварцовати. квМрцоватв, -цујем иесврш. = кварцати. кварцбвит, -а, -о в. кеарцни. кварцбносан, -сна, -сно који садржи кварца. квас м (лок. квасу; мн. квасови) 1. материја у којој су гљивице које изазиеају кисело врење. — Узме брашна . . . заспе га у наћве па врелом водом замијеси и протре, стави кваса и начини колач. Љуб. 2. фиг. клица, заметак који ствара основу, темељ, од чега зависи даље растење и разеитак. — Генијалан глазбеник, а квас у сваком друштву. Том. 3. рус. кисело пиће које се добива од раженог брашна и слада. квартир-мајстор м нем. варв. војн. — Она пружи чашу с мутним, неустајалим војник (подофицир, официр) коначар. — Вој- квасом. Моск. Главно ј е . . . пиће пиво, н и ц и . . . се расуше и заосташе, крај све квас и медовина. Пов. 2. вике квартир-мајстора што беху изјахали квасан, -сна, -сно наквашен, мокар. — да их дочекају и сместе. Црњ. Савка, лица квасна од суза, сва дрхти од квартирник м заст. станар, кирајџија. радости. Дав. квартирски, -а, -б који се односи на квасан, -сна, -сно (одр. квасни) а. који квартире: ~ пристојба, такса. се праеи с квасом: квасни крух, хлеб, — квартнв, -а, -о који се односи на кварту. тесто. б. који изазива врење кваса: квасне гљивице. квартовни и квартовски, -а, -б који кваса&е с гл. им. од квасаши. се односи на кварт Џ), који припада кеарту квасати, -ам несврш. 1. бујати, расти или квартовима: ~ инспектор, ~ пове(р тесту кад је у њему кеас). — Почео крух реиик. квасати. Рј. А. 2. фиг. бубрити, дебљати. квартола ж лат. муз. врста музичке — Топила је крпе у слану в о д у . . . и обфигуре од четири ноте исте вредности. лагала њима његове црномодре масиице кварт-ударац, -арца м спорт. в. кваркоје су од првог дана квасале под кожом та (3). — Вјештим кварт-ударцем расје- као пијавице. Ж 1955. фиг. Сурови покао м у . . . мишицу на десној подлактици. р и в и . . . квасају у војничко.м животу. Десн. Том.

КВАСАЦ — КВАЧИТИ квасац, -сца м 1. квас (/, 2): производња квасца, пивски ~ . — фиг. За све те приче и сећања Густав Филип је давао квасца. Сур. Ти наши радници бит ће квасац, језгра нашег знања. Сим. 2. мн. гљивице које изазивају врење Азсотусетез.

Изр. иив(ар)ски, жестин ~бот. врста

гљивице која узрокује врење при којем се распада шећер који се употребљава у производњи различитих врста пива бассћаготусез сегеквасељ м покр. врста лозе која даје кисело и љуто грожђе. Рј. А. квасиво с оно чиме се кваси, влажи. — Од потока Врбаса . . . доста квасива за повртаље. Павл. квасија ж лат. бот. ерста биљке горког укуса

КОЈП се употребљава

као

лек

СЈиаббЈа

атата. — Нека свако јутро . . . пије квасију у љутој ракији. Ком. квасилица ж а. крпа на дршку који косци носе у водиру те квасе косу кад хоће да је оштре. б. у ковача оно чим ватру кропе. — Ковачка је квасилица много већа од косачке и на дужему дршку, и стоји у води и кориту. Вук Рј. квЗсило с оно чиме се што кваси; исп. квасилица. Вук Рј. квасина ж покр, оцат, сирће. Вук Рј.

квЗситп, -им несврш. 1. а. чинити мокрим, влажним (поливањем, умакањем и сл.). — Горке сузе квасиле су груду хрватских сељака. Шен. Напољу кваси ситна фебруарска киша. Ћоп. б. влажити мокрећи.' — Пролазили су [пијани људи] уз вик у . . . Уз штуцање и псовке квасили су зид испод самог прозора. Андр. И. 2. а. држати у води, натапати, мочити, влажити: ~ платно, ~ лан. 6. плакати, обливати (о реци). — Две велике воде које су квасиле Београд засветлише као. . . ватре. Уск. — се 1. бити, постајати влажан, влажити се. — Мени се, Ружице, свагда квасе очи кад погледам на нашу драгу децу. Шапч. 2. влажити се, натапати се. — Пред кућама. . . квасили су се огромни бадњеви. Бен. кваспти, квасим несврш. 1. чинити да што ускисне, да постане кисело. Рј. А. 2. фиг. в. квасати (2). — У мени [је] свему успркос квасила једна потмула . . . слутња да мутно нешто и кобно тиња. Ж 1955. кваспа ж нем. варв. ројта, реса. — Вратио се [мачак] . . . са исцепаним ушима, које и нису већ више ни наличиле на уши него на две квасле. Срем. кваслица ж дем. од квасла. — А кафану је држао неки трбушко Швабо у 44*

691

сомотској комотмицни са златним кваслицама. Срем. квасница ж 1. бот. пиварски квасац, уз квасац (изр.). Сим. Реч. 2. агр. врста крушке. Тод. квасован, -вна, -вно в. квасан: ~ хлеб. Р-К Реч. квЗсбвци м мн. хем. квасне гљивице, узрочници различшпих врења бассћаготусе1ез. Бот. кваста ж нем. варв. јастучић за пудрање. — Можда негдје требају два-три отршка пудерском квастом. Бег. квастан, -стна м и квастна ж нем. варв. квасла. — Преко трубе био је превјешен превјес дгорског трубача . . . с два масивна, тешка квастна. Крл. квЗтерка ж четврти део лгшра. — А у Новом Саду би се срушио торањ кад би се »Код Пужа« попила и једна кватерка вина без петнаест здравица. Јакш. Ђ. кватерни, -а, -б = кватрени који се односи на кватре. — Слала сам је на воду у кватерну недјељу. НПХ. кват&рно м тал. четири изеучена броја (код томболе). кватре, кватарб и кватри ж мн. лат. пост (код католика) на почетку сваког годишњег доба. квбтрени, -а, -6 = кватерни. — Два дана . . . боравка у Сењу пала су на петак и суботу кватреног тједна. Новак. кватрил&јун, -уна и кватрил&он, -бна м лат. = квадрилијун. кватрочентист(а) м писац или уметник из XV столећа у Италији: талијански кватрочентисти. кватроченто м тал. петнаесто столеће у повести уметности; стил тога столећа. квач м нем. варв. наклапан>е, будалатшина, глупости. кв&чење с гл. им. од квачити (се). квачица ж 1. дем. од квака. 2. фиг. зачкољица, закачка, тешкоћа. — А има и још једна квачица, јер је остало земље иза твоје мајке. Бен. Али ту је квачица, и то не могу да признам. Киш. квачило с уређај за спајање дееју осовина, спојка; спојница на преносном механизму код аутомобила и сл. машина: чврсто ~ , помично <-', сигурносно ~ (на железничким вагонима). квачитп, -им несврш. 1. хватати кваком, заквачивати, закучивати, спајати (нпр. један вагон с другим). 2. фиг. мучити, притискивати, притешњавати, тлачити. — Вичне слуге рају кваче. Маж. И. Горјан-

692

КВАЧКА — К В И Н Т Е С Е Н Ц И Ј А

ски не види, не чује, не збори, само квачи и тлачи. Шен. Изр. јачи к в а ч и ; ко ј а ч и , тај к в а ч и влада и заповеда онај који је моћнији. ~ се 1. хватати се чега, приањати уза што. — Еј, наждерала се туђе муке, па се сада квачи уз људе као чичак уз пасји реп. Бен. И квачио се пажњом за нове ствари. Кал. 2. уз. повр. свађапш се, сукобљавати се. — У једном скупу кваче се двије жене, руже себе и мртве своје. Коз. И. С велечасним се кваче и натежу. Бен. квЗчка ж оно чиме је што заквачено. — Извади из џепа широки жути нотес и одапе с корица квачку тинтане оловке. Ж 1955. квЗшепица ж 1. јело од кришака хлеба наквашених или намочених у масти с јајима. Вук Рј. 2. покр. кисели купус. Рј. А. квашење с гл. им. од квасити (се). квашчев, -а, -о који припада квасцу: квашчеве гљивице. квек м оном. отегнут глас, кмечање. — А када мали врата разби и квек му слаби тужно квекну . . . Кош. квека ж оном. кмечање {зеца). — Стаде квека малога кунића. Крл. квекер и кв&кер м енгл. 1. припадник једне протестантске секте у Енглеској и северној Америци. 2. врста капута. — Имао је тек уски квекер, а не фрак. Ђал. Изр. ударити коме ~ разг. насамарити кога. квекерскн и кв&керски, -а, -о који се тиче квекера. квекбтати, квекећем несврш. оном. «. квечати. — »Еееце, хаецце!« стаде . . . дошљак квекетати, и то гласом, рећ би жабе квекетуше. Шен. квек&туша ж в. крекетуша. В. пр. уз квекетати. квбкнути, квекнем сврш. оном. испустити једанпут глас »квек*. — Он квекну, исто као новорођено дете. Јакш. Ђ. В. пр. уз квек. кверулант м лат. особа која је патолошки склона тужакању и парничењу, правдаш, свадљивац, гунђало. — Он је . . . ноторни правдаш и кверулант. Цес. А. кверулантан, -тна, -тно и кверулантски, -а, -о који се односи на кверуланте: ~ фразирање. кверулантство с својство онога који је кверулант. — То је . . . кверулантство најниже врсте. Крл. квестибнар, -ара м фр. збирка питања из подручја разних струка на која се дају

одговори. — Н и к а к а в . . . квестионар на свијету не може садржавати свега. Рад. А. квестор м лат. ист. а. у старом Риму чиноеник који је управљао држаеном имовином. 6. заст. благајник на свеучилишту, универзитету. в. еиши полицијски чинотик у Италији. квестура ж лат. ист. а. у старом Риму служба и част кеестора. 6. заст. благајнички уред на свеучилишту, униеерзитету. в. у тал. држави полицијска испосгпаеа. — Техника [илегално] је фалсификовала наређења италијанске квестуре у ЈБубљани. Дед. В. квечав, -а, -о који квечи, у чему има квечања. — Смијех гушљиви, квечави, грлени. Божић. квбча&е с гл. им. од квечатпи. квбчати, -чим несерш. према квекнути. квЗјер м заст. лат. пергаменат. — А коју корист има свијет од тих . . . мољева и мишева што . . . глођу и растачу пљеснице квијерове. Јурк. квијет&зам, -зма м лат. 1. мистички религиозни назор који праву побожност и душевни мир налази у размишљању и понирању у самога себе и одрицању од жеља и воље. 2. пасивно држање према животу око себе. квијбтпст(а) м присталица квијетизма. квијетвхтичкп, -а, -б који се односи на квијетисте. кв&к м и квбка ж квичале. — Стоји квика кера. НП Вук. Врата су се опет поново чула . . . и остао опет тужан квик штенади. Сиј. квикнутн, квикнем сврш. оном. једанпут испустити танак, оштар глас, скикнути. — Једно псетанце . . . квикне болно. Ђон. Уплашена мршава свиња . . . квикне и стаде. Вуј. квнла ж покр. керга. — Од љуте зиме пуцају квиле на букви. Торд. кв&нар, -ара м лат. метр. стих од пет стопа: јампски ~ . квннквениј, -ија и кв&нквеинјум м лат. време од шт година. квинта ж лат. 1. муз. пети ступањ дијатонске лествице, скале; интереал што га чини размак између неког тона и његова петог ступња. 2. спорт. врста ударца у мачееању. — Не мачујеш ли сва три дана: квинта, к в а р т . . . рука ти омртви. Крл. кв&нтал, -ала м фр. мера за тежину од 100 килограма (сј). квинтесенца ж в. квинтесенција. квинтесенција ж лат. бит, срж, суштина, језгра неке стеари или појма, оно што је најглавније, најважније.

КВИНТЕТ — КВОЧКА кв&нтет, -ета м тал. 1. композиција за пет гласова или инструмената: гудачки ~ . 2. скуп од пет певача или свирача који изводе квинтет (1). кв&нтин, -ина м тал. пети део литра. — Исте в е ч е р и . . . изађе послије оброка на квинтин к диду Полди. Драок. квЗслинг м пол. помагач окупатора, издајица домовине (према имену норвешког сарадника фашистичке Немачке). — Имали с м о . . . да издржимо још многе крваве борбе с разним квислинзима. Пиј. квЗслинговски и квЗслиншки, -а, -б који се односи на квислинге. — Ви тај задатак треба да рјешавате . . . у побједоносном походу против квислинговских трабаната. Тито. Били су то општи већ толико познати примери из фашистичког и квислиншког зверињака. Вучо. квЗт прид. непром. фр. 1. изједначен, подмирен. — Ти си мени спасао живот, ја сам теби вратио добрим. Сад смо квит. Кнеок. Љ. И за ову годину су квит. Божић. 2. (у прилошкој служби) готово, решено, свршено. — Кад команда каже да нема бога, онда га нема и квит! Ћоп. Имају да слушају наређење штаба, и квит! Ћос. Д. Изр. ~ посла готов посао, готово, свршено. — Којешта! Не морам да пишем, па квит посла. Дом. Човек се простире према губеру и квит посла! — завршио љутито газда Тодосије. Рад. Д. квЗта ж фр. намира, признаница. — Три деценије су они трговали без квита и меница . . . на реч и образ. Вучо. фиг. Рус тера одозго, а ми [партизани] одоздо. Наплатиће Јевта и старе квите. Ћос. Д. квЗтац в. квит (2). — Рекла бих оцу: »Нећу«, па квитац! Ком. квитира&е с гл. им. од квитирати (се). квнтпрати, квитирам сврш. и несврш. фр. 1. потврдити, потврђивати примитак чега (нарочито новца или подмирење дуга), дати намиру, признаницу. — Она је само хтјела да јој квитирају њено украдено теле! Крл. 2. (сврш.) одрећи се службе, напустити службу (као официр). — Пише ми да је [поручник] Артур због дугова морао квитирати. Том. Њезина мама . . . је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао. Мил. В. ~ се уз. повр. изравнати рачуне међу собом, раскусурати се. — Знаш да ми још — дугујеш две банке, па је . . . ред да се једном квитирамо. Рад. Д. квичање с гл. им. од квичати. квичати, -чим несврш. према квикнути. квокнутн, -нем сврш. напола сести, напола клекнути (по источњачком обичају). — Он пред бабу квокну на кољена. НПХ.

693

кворум м лат. а. број присутних чланова у једном скупу потребан за стварање правоваљаних закључака. — Коалициона влада . . . није имала потребан кворум. Риб. 6. потребан број играча за извођење какве игре. — Ја бих дотле окренуо један покер, ако се нађе кворум. Лал. квота и квбта ж (ген. мн. квбта и квбта) лат. 1. износ одређен уговором или наредбом који се плаћа у одређеним рокотна. — Италија плаћа годишњу квоту Југославији за риболов. Пол. 1950. 2. количина рада, одређена мера нечега што се допушта, норма. — Због тога ће ткач морати повисити квоту на 15%. Сим. Ово тијело треба да суверено одлучује . . . о додјељивању квота производње. ЕГ 3. 3. део који припада коме при деоби. — Долази се до квоте и међусобне измјене филмова. Уј. Изр. п о р е з н а ~ величина порезнеставке. квотирање с гл. им. од квотирати. квотирати, квбтирам сврш. и несврш. одредити, одређиеати, пропис{ив)ати количину чега. — Онда су буџети квотирани одозго. Пол. 1958. квоц (често поновљено) оном. узвик којим се опонаша глас својстеен квочки. квоцав, -а, -о који квоца, који има сличност с квоцањем. — Једне вечери, касно, сусједи . . . зачуше квоцав глас дон Фердинандов како зове црквењака. Франг. квоцање с гл. им. од квоцати. квоцати, квбцам и квбчем несврш. оном. 1. а. испуштати гласове својствене квочки. — У дворишту је мирно квоцала квочка. Моск. 6. ударати кљуном о дрво, куцати (р детлу). — Могло је вјешто ухо разабрати како црни дјетел жестоко квоца у дебло, тражећи храну под кором. Том. 2. фиг. издавати, испуштати сличне гласове (р човеку). — Јој, како ли се целог боговетног дана батрга ова наша Марија . . . трчи горе, доле, звоца, гуди и квоца . . . и од подрума од тавана растерује прашину и мир. Богдан. Ах! Ах! . . . квоцао је каноник. Франг. 3. избацивати на махове метке уз прасак, штектати (о митраљезу). — Бреда . . . поче да квоца — час два, час три зрна одједном. Лал. квбцијент м лат. мат. количник дељења: диференцијални ~ . квочетина ж аугм. и пеј. од квочка. Вук Рј. квочка ж (дат. -чки) 1. кокош која лежи на јајима или је излегла пилиће. — Сједила је на тлима . . . као квочка на јајима. Радул. фиг. Нит' се [Млечићи] много муче да мите и маме далматинске Латине који су им и онако сигурне квочке у двору. Шен. 2. погрдан назив за женску особу. — Коме си ти

694

КВОЧКИЦА — КВРКНУТИ

потребна, матора квочко! Моск. 3. фиг. а. полутина рабоша која остаје код веровника, повериоца. — Рабош је расцијепан прут. Једну половицу »квочку« држи вјеровник, а другу »пиле« дужник. Мј. 1926. б. топовски метак. — Да је коме погледати било кад се двије војске удариле . . . крвавијем квочкам из топова. НП Вук. 4. мн. зоол. врста ноћног лептира 1,абк>сатрп1а. — Квочке су ноћне животиње. Зовемо их тако јер не сложе крила посве уз тијело . . . него их мало уздигну попут квочке. Финк. Изр. умјетна, в е ш т а ч к а ~ инкубатор.

квргаја ж покр, врста крушке по којој су као мале кврге. Вук Рј. квргаст, -а, -о = квргав. — Дохвати неки светао, квргасти инструменат са стола и полети према њему. Маш. Очи напола стиснуте . . . бијаху намјештене крај одугачка квргаста носа. Шен. Он је опор и квргаст младић. Сим. квргат и квргат, -а, -о в. квргав (1). — Он се прислони на јако дебло квргата клена. Цар Е. квргаш, -аша м онај који је пун керга или чворова. — Али они [штапови] квргаши квочкпца ж дем. од квочка. . . . они му задаваху триста брига! Матош. квргокор, -а, -о индив. којему је квргава кврга ж (дат. -ги; ген. мн. кврга) 1. а. одебљање, израстао у било којем делу организ- кора. — Свуда около њега нијемо чуче као изгладњели грбавци-чучавци квргокори, гума, чворуга, гука. — [Лице] бијаше налик на велику квргу. Шен. Диже се и поглади се по шасти, с ишчашеним батаљицама. Божић. челу, на коме му се од опанка дигла кврга. кврека ж оном. крештање кокошију, Мил. В. б. оно што је налик на квргу (1). — какотање. — Чим би чула квреку кокошију, Извади из земље још недозрелу квргу од удовица је испадала пред кућу с машицама у крумпира! М1867. Збркано је мислпо Павле, руци. Ћоп. а чело му се скупило у квргу бора. Ћос. Д. кврекнути, -нем сврш. огласити се 2. остатак гране, видљив на површини дрвета, крештаво. — Тако нама и треба! некаквим чвор. — Даска положница . . . да нема кврга утањеним осветничким гласом кврекну или огреботина. Кугл. Жиле, кврге и дрво стари. Ћоп. од маслине јесу особито добро гориво. квржавац, -авца м зоол. врста тврдоЦвиј. 3. фиг. а. тврд, отврднуо човек у животној борби. — Истакнуо се у колу љут крилца Сошсиз. Бен. Рј. горштак, стара брадата кврга. Шен. б. сплет квржаст, -а, -о који има оолик кврге. тешких мисли, осећања која су се као укочила, к в р ж н т и , -им несврш. стављати у укрутила. — Жалост за учом згусну се у камену квргу. Ћос. Д. Нова држава, жељена кврге (4), мучити. — Стрид хајдука Петронија, којега су жандарми хапсили и квржили и кована у звијезде — постепено, постајала беше умро. Пол. 1958. Нслодношљиви болоје гадан сплет кврга које неко, подмукао и ви, све жешћи и све чешћњ, квржили сироту грабежљив, стеже издалека. Лал. 4. мн. справа за мучење, мучила; исп. клада (3). — жену, а она из дана у дан бивала све мања, све лакша. Рад. Д. После тога је сиромах Мија одлежао двадесет и четири сата у квргама. Ад. Он [управквржвца ж дем. од кврга. ник] је осуђенике казнио кратким везањем, Изр. главичасте квржице, чулне што значи помоћу четири жељезне карике језичне квржице анат. брадавице најезику свежу човјека у кврге. Чол. фиг. Шест за примање надражаја рарШае Цп§ие. — вијекова држаху мисао у квргама, мисао Орган чула укуса . . . смештен је . . . претежслободе. Матош. но на језику у виду чулних квржица. Станк. С. квргав, -а, -о = квргаст 1. који има квржичаст, -а, -о који има облик квркврге, пун кврга, чвораст, који има облик жице. — Шуштале су . . . влати, трло се кврге, који је налик на кергу. — Она је целе квржичасто сјемење, дисао сам дубоко. КН ноћи шетала по квргавим даскама. Петр. В. 1960. Најближн вратима је блијед, мршав сељак к в р ж ш а ц и м мн. (јд. квржњак) в. кутквргавих радних руку. Кал. Код њега њаци грбачи (уз кутњак изр.). Терм. 4. нађох биљежницу . . . квргава слова, редови квјрк узв. в. кврц. — А једном кад се не криви. Ћоп. 2. фиг. тврд, опор (о карактеру, надам ухватиће за грло и кврк. Лоп. начину рада). кврка ж (дат. кврки и кврци) кврчање, квргавица ж мед. болест која се очитује, крешшање; крекетање. — Нити се што друго испољава у одебљаљу коже и поткожног чује до . . . кврка жаба у лужини. Љуб. ткива, нарочито нарукама и ногама екрћашјн квркнути, -нем и квркнутн, квркнем аз13. Бен. Рј. сврш. 1. сврш. према кврчати. — Све око квргавост, -ости ж својство, особина мене го шпијун . . . Не можеш ни квркнути, 4 онога штоје квргаво. . _ ^. »ЦГЕГ •<• а да одмах не дознају. Куш. Натрапаш на

КВРКОРИТИ — КЕВНУТИ неку корпу, а отуд промукло квркне гуска. Лал. 2. ударити, мазнути. — Сваки подвлачи реп — јер се боји да га не би квркнуло по глави. О-А. квркоритн, -им несврш. оном. кврчати. — Гризе усне, јер у багремовима пиште и квркоре чавке. Ћос. Д. квр^ље&е с гл. им. од кврљити. — Осјети и сама слабашно кврљење у цријевима. Божић. кврљитп, -им несврш. оном. кврчати. В. пр. уз гл. им. кврљење. кврц (често поновљено) оном. узеик 1. за изрицање ненаданосгпи какве радње. — Питао је још н>их двоје, троје — све тако нека необична питања, па онда мени кврц у протокол »слаб успех«. Глиш. 2. за опонашање шкљоцања, мањег шума или лакшег ударца. — Шта је то краљу, само да повуче пером . . . кврц-кврц-кврц . . . и готово. Ранк. Дигне се и — кврц сина по челу. Шов. кврцање с гл. им. од квргџмш.

т

~ се стезати се, стискати се, увиуати ее, коврчити се. — На стабаљу венуло лишће, кврчило се и сушило. Кос. кврчица ж мали коврчасти увојак, коврчица. — Коса му је била у кврчицама. Ат. ке, кеа м (мн. кеови) фр. билијарски штап. — Стално је писао чланке . . . усред . . . млатарања . . . кеовима. Петр. В. Кредом натрл>ава вршак свог кеа. Божић. -ке суфикс, без одређеног значења, који се у народном говору додаје на крају неких речи: данаске, јутроске, наске, васке итд.

кбба ж покр. врста кратког ножа на склапање; исп. бритва, кустура, шкшоца. — Задре кебом у мишицу. Киш. Никаква га кеба . . . иза појаса неће натерати да за црно каже бело. Дав. Изр. к а о кебу иза п(ој)аса ( и с у к а т и ) нар. каже се кад неко нечим често прети. — Не треба мислити ту [на писца] који би као кебу иза паса исукао неки Едип-комплекс. НК 1946. к^ба&е с гл. им. од кебати. кврцати, -ам несврш. према кврцнути. кббар, -бра м нем. зоол. покр. в. гундељ. кврцкати, -ам несврш. дем. према кврца- — Стеклишад вели да је он сличан хрушту ти. — Кврцкао је сјекиром по оном дрвету. или нашки кебру. Ков. А. Ивак. Узе да истреса и кврцка лулу о углакббати, кебам несврш. нар. вребати, чан кундак свог карабина. Ћоп. пазити на кога, уходити кога. Вук Рј. кврцнутн, -нем сврш. оном. 1. гласнути кббица ж дем. од кеба. се шкљоцањем, лаким праском, пуцкарањем кев узвик којим се имитира кевкање пса. и сл. — Од потока шушну лишће, кврцнуше гране. Шен. Кључ кврцну и њих двојица кбва и кбва ж 1. шатр. назив за мајку. упадоше унутра. Ћос. Д. 2. а. дати коме — Мораће да пусти кеву да му нокте одсеслабударац, дарнути кога, ударити, куцнути. че. Дав. 2. покр. врста дечје играчке. — Чо— Перо се осмјехну и кврцну га по носу. бани прекидају своје уобичајене игре, крију клисове, кеве и титре. Ћоп. Ћор. Натпоручник . . . кврцну лако Швејка по уху. Јонке. б. лако ударити; ир. дати кбвати се, кевам се несврш. покр. игракоме снажан ударац, ударити, мазнути, ти се кеве (2). — Јесте ли се опет клисали и млатнути. — Кврцнуо сам га и пао је. Вул. кевали, а благо у штету, а? Ћоп. Вриједног оца кврцнуо је син колцем по к^впљ, -ил»а м покр. момче у пубертету. глави. Кол. — Овог њиховог Арсена знам још кад је Изр. к в р ц н у ш е му с в е т л а ц и полебио кевиљ. Лаз. Л. 'Оћу овом мом кевиљу тешг му светлаци на очи (рд јаког ударца). цуру. Вес. кврча&е с гл. им. од керчати. кевица ж фам. 1. дем. и хип. од кева Џ). 2. разг. девојче, шипарица. — А ми — недозрекврчати, -чим несврш. 1. испуштати испрекидане шумове, зврјати; фрктати, пре- ле кевице — ваља да читамо увијек Андерсена. Нех. А пјесник наивно-рафинираних сти. — Квр, квр . . . кврчи вратило. Рад. Д. кевица и дјевојчица у пубертету — узнемиКврчи мачка. И-Б Рј. 2. цвилгти, кмечати рио је његову фантазију. Бег. (о деци). — Олово је . . . падало на чељад . . . и кад би претежало и дјеца мала почела кевкало с и м лајало, штектало, пас; кврчати, жене се згртале и олакшавале олово фиг. лајав човек, лајавац. Р-К Реч. с дјеце. Миљ. 3. крештати, давати од себе к&вкаае с гл. им. од кевкати. храпа« глас. к&вкати, кевчем и кевћем (покр. -ам) кврче&е с гл. им. од кврчити (се). несврш. в. кеетати. — Пси срдито и засоквј^чити, -им несврш. кривити, сави- пљено кевчу. Сим. Кевче као пашче ловачко. Рј. А. јати. — Веселило је кад је гледала како та пјесма кврчи, свија, ломи толико младих, кевнути, -нем сврш. према кевтати. — гаравих мушких тјелеса. Вил. ^, фиг. Управник, права бирократска машина

696

КЕВТАВ — КЕКС

. . . Кевнула ми је само кратко: »Пропис је пропис, можете ићи!« Чол. кевтав, -а, -о који често или радо кевће. — Ћулу [штап] . . . је нехајно вукао за собом . . . а она је одскакивала као какво живо кевтаво псетанце. Петр. Б. Тољагама и кевтавим уједима паса хаотично гоне [заробљенике]... у бараку. НК 1946. кевтање с гл. им. од кевтати. к&втати, кевћем несврш. 1. испрекидано и често лајати (р псу кад гони звер по трагу), штектати. — Канда кевће из Сувог потока керуша. Петр. В. 2. фиг. изводити звукове слично кевтању паса. — [Пуцњи предстража] по целе ноћи кевћу. Јак. Од брега до брега кевтале две секире, као да се две помамне керуше шипражјем надлајавале. Рад. Д. 3. фиг. а. говорити слично кевтању. — За брђане војници кажу: кевћу као пси. Јак. б. грдити, кудити, псовати; оговарати. — Кевће [командант] као пас и стално трчи дуж колоне. Поп. Ј. Још и кевћеш? За завођење власти у блудњу иде се у Зеницу. Куш. Само не волим да ме ови около олајавају. Доста и за тобом кевћу. Вуков. к&вчати, кбвчем несврш. необ. в. кевтати. — фиг. Гдјекад би утрчала власница, кевчала: »Само галамите, љенивице!« Сим. к€гл м и кбгла ж нем. варв. а. чуњ који се куглом обара у куглању. — Орила се тупа ломллва и ударци кугла и кегала. Кос. Примили су ме с мојом вијешћу као пса који се залетио међу кегле. Крањч. Стј. б. кугла (најчешће дрвена) у игри куглања. — Гледам како, тако дебела, бацате кегле. Срем. кбглати се, кеглам се несврш. 6. куглати се. кедар, -дра м бот. = цедар врста четинара Ртиб се<1гиб. — Све смо ливанске срезали кедре да подигнемо дворе ти ведре. Кост. Л. Кришна, на пољани овјенчаној кедровима учио плесу [плесачице у храму]. Наз. кбдив, -ива и кеднв м перс. ист. владарска титула у некадашњем турском Египту. кбдров, -а, -о којије од кедра, који припада кедру. к&дровина ж кедрово дрво. — Продају крстиће од ливанске кедровине. Чипл. кежење и кбжење с гл. им. од кезити кезаво прил. кезећи се. — Угњетач Српства — имитовао је потпуковник кезаво Славков глас. Сек. кезеше и кбзење с в. кежење. кезитн, -им и кбзити, кезим несврш. = кесити само у изразу: ~ зубе а. подизати горњу усну тако да се виде зуби (рбично о животињи). — Редактор с нервозним ли-

цем страшно је кезио зубе. Ил. Унесе јој се до самих очију, кезећи зубе. Вуков. б. церити се. ~ се = кесити се кезити зубе. — И грозни се наредник стаде грозно глупо кезити. Матош. Сатански се стаде кезити. Ком. фиг. На вас двојицу кези се будућност. Јак. кезмати се, -ам се несврш. покр. натезати се с киме. — Нека се они туку и кезмају. Кое. А. кезме, -ета с покр. младо прасе, назимче. — Прво кезме . . . то је било Марково. Бег. Из куће чуло се како Јела припрема кезмету храну. Јел. к&змељ м покр. подр. мален чоеек. Рј. А. кезмић м дем. од кезме, прасе које још сиса. Бак. Реч. кеисати, -ишем несврш. тур. покр. = кехисати а. кидисати, навалити на кога. — Па кеиса стотину Латина. НП Вук. б. (себи) извршити самоубиство. кеј м (инстр. кејом, лок. кеју; мн. кејеви и кејови) фр. подзидана обала (са шеталиштем). — Сваког дана су њих двојица . . . шетали дунавским кејом. Сек. Титрају свјетла по кејовима. Крл. кбја и к^ка ж покр. фам. 1. назив 'за помајку. — Тај мали никога другога и не зна осим своје кеје. Адум. [Посвојче] обично зове . . . помајку: најом, дадом или кеком. Ђорђ. 2. (кбка) бот. а. врста водене биљке с лишћем као стрела ба§ј«апа завМГоИа. Сим. Реч. 6. в. враголић. Сим. Реч. кбкавац, -авца м в. кајкавац. Деан. Рј. кекавштина ж индив. нотнарски кићени језик. — Е па како ћеш ти то извести ако се не бавиш политиком и — да рекнем новинарском кекавштином — ако не ступиш у арену дневне политичке борбе? Ђал. кекез м тур. хомосексуалац. — Он је сатерао тога кекеза у један угао његове собе. Андр. И. кекет м кекетање. Рј. А. кекеталица ж женска особа која се радо и често кекеће. Рј. А. кекетало м и с човек који се радо и често кекеће. Бак. Реч. кекеташе с гл. им. од кекетати се. кекетати се, кекећем се несврш. покр. оном. смејати се на нарочит начин као да се стално понавља ке-ке-ке. Рј. А. кекнути, -нем сврш. фам. ударити, клопити, мазнути. — Хм, како само неће клис кога да кекне у слијепо око! Ћоп. кекс м енгл. ситно слатко пециво од финог брашна које се послужује обично уз чај; бисквит.

КЕЛЕРАБА — КБЊАВИЦА келераба ж нем. бот. врста купуснице, којој је горњи део стабљике из којег расте лишће одебљао попут гомоља те служи за храну; кораба Вгабзка окгасеа 8ОП8У1одез. Сим. Реч. к&шм м тур. врста ћилима; врста веза. Кл. Рј. келнер м нем. варв. конобар. келн&рај, -аја м варв. место у кафани или гостионици где келнери примају наручено јело и пиће и носе гостима. — Сека брзо оде иза келнераја на споредна врата. Бар. келн&рисати, -ишем несврш. вршити службу келнера или келнерице, келнеровати. — А ћерка, место да мајку замени, келнерише. Сек. [Мару] је Анта довео . . . још у доба када је по свету келнерисао. Рад. Д. келнерица и келнерка ж конобарица. келнеровање с гл. им. од келнеровати. — Канда му бијаше по вољи што Спасоје проговори о келнеровању. Ћор.

697

к&мија ж = хемија егзактна природна наука која проучава састав твари, материје и битне промене на њима: анорганска ~ , органска ~ , физичка ~ . к&мијски, -а, -б који припада кемији; којисе односи на кемију: ~ метода, ~ анализа, ~ реакција, ~ састав (крви, дрвета и сл.)> ~ лабораторија, ~ обрада дрвета, кемијски производи, ~ оловка, ~ црнило, мастило. к&мијски прил. на кемијски начин. — [Кемичари] кемијски аналишу — сузу. Мапгош. кембкалије ж мн. кемијски производи; кемијски препарати. кбмичар м човек који се бави кемијом. кбмнчарка ж жена кемичар. кемпчки и кбмични, -а, -о в. кемијски. — »Ое паШга гегат« . . . сматра се . . . претечом . . . најновијег кемичног схватања о бићу атома. С 1937. к&мпинг м енгл. логоровање у пољу.

кбнгур, -а и кенгуру, -уа м енгл. зоол. сисар из реда тоболчара, торбара с кратким предњим и дугим стражњим ногама, клокан Масгориз 81§ап1еш. Терм. 4. кевозДик м грч. геол. најмлађа геолошка формација Земљина развоја. кенбзојски, -а, -о који се односи на кенозоик: ~ доба, ~ период. кепбтаф м грч. симболичан гроб подигнут у домотни покојнику који је умро у туђини, утопио се или погинуо у рату, а тело му није пронађено. кентавр м в. кентаур. — Кентаври трче м нем. дијал. лепило, тупгкало. — оружани луком. Комб. Обични столарски кељ или туткало добива кентаур м грч. = центаур 1. грчко се искухавањем кожних отпадака и кости митолошко биће којему је глава и горње тело врућом водом. ОК. људско, а доњи део тела и ноге коњске. — кељав, -а, -о који је без зуба, безуб. — Чује се како негде . . . трче кентаури. Дуч. Не само жену кељаву и отромбољену већ и 2. (Кентаур) астр. сазвежђе јужне хемисфере. снажне . . . атаманце умео је Степан обарати. Свезн. Моск. кентаурнца и кентаурки&а ж женски кбљавац, -авца м зоол. покр. врста ситне кентаур. — Пијани Сријемац цјелује кентарибе са пуно костију. Вук Рј. уркињу. Крл. За кратко вријеме неколико кел>е с в. кељ*. Деан. Рј. њезиних кентаурица разлетјело се у комаде. Шкреб. кељити и кбљнти, -им несврш. покр. лепити кељем (нарочито у столарству). кентаурски, -а, -о који се односи на кентаДеан. Рј. уре. — Чуо се топот кентаурских копита. кбљити се, кељим се несврш. кревељити Крл. се, кривити се. Деан. Рј. кења ж покр. магарица, ослица. Рј. А. к&вов, -бва м покр. риђ човек (погрдно кбња ж покр. погрд. женска особа која име за туђина риђе косе). — Нек знају . . . и споро, пипаво, лено ради. — Кењо проклета! — ови наши кељови да данас Раци светкују. зајаукнуо Лужњак од десперације. Мар. Јакш. Ђ. к^њавнца ж в. кења; исп. кењалица. — кемизација ж свестрано искоришћавање Лице ти се сја . . . то и јесте оно право здраврезултата кемије и кемијских метода у инду- ље. А не . . . као ове кењавице и машкаре. стрији и пољопривреди. «г_& *•>"-" ' Маш. келнеровати, -рујем несврш. келнерисати. В. пр. уз гл. им. келнеровање. к&лнерски, -а, -5 који припада келнерима; који се односи на келнере. келнерче и келнбрче, -ета с дем. од келнер. — Ако нема газде, а он се разговара с келнерчетом. Срем. к&ломна ж ром. покр. камени стпуб, колумна. Кл. Рј. кељ 1 , к&ља м нем. бот. врспга купуса која има смежурано лишће и нештпо мекше главице Вгазвка о1егасеа 8ађаис!а. Сим. Реч.

698

КЕЊАЛИЦА — КЕРАМИКА

кеаалпца ж покр. в. кења. Рј. А. кбљало м кењац (16 и 2). к<5н>атн, кењам несврш. покр. споро, пипаво радити. Рј. А. кбњац, -љца м покр. 1. а. магарац. — И кењац види да је у мене боље. Ћор. Гавран је гонио пред собом . . . кењца. Божић. б. фиг. погрд. тврдоглав човек. — Баш си стари кењац, а на очи си много млађи. Мат. Какво је то изненађење морало бити за онога кењца Пантагруела! Уј. 2. подр. онај који кења, кењало. Рј. А. к&њача1 ж аугм. од кења. кењача2 ж маџ. покр. маст која сеухвати између главчине и осовине точка од кола, коломаз. Вук Рј. кењедер м покр. а. човек који дере кењце. Рј. А. б. погрд. човек презрена занимања. — Ти кењедеру један . . . да нијеси већ прешао мој праг! Мат. кељеча ж покр. в. кенмча2. — Грк је већ унео све што му је стајало испред дућана . . . и крупице соли и кењечу. Срем. кењица ж дем. од кења. кењкав, -а, -о који радо кењка. — Деца .. . немирно спавају, кењкзва су и зловољна. Батут. кешкавост, -ости ж својство онога који је кењкав. кењкало м и с човек болемљив и због тога плачљив, цмиздрав. — Овакво је кењкало и шарало точно то што јест: шепртља! Крл. кењкање с гл. им. од кењкати. кењкати, -ам несврш. 1. плакати непрекидно монотоним гласом, цендрати, кмезити, цмиздрити (већином о деци). — Дете је кењкало, тражећи да једе. Ћос. Б. Дијете је иомало кењкало, цмиздрило, плакало. Бен. 2. жалити се, тужакати се (често и свакоме) због болешљивости. Бак. Реч. к6н>о, -а и -е м покр. хип. од кењац. — Ознојио се старац, ознојио се кењо. Вел. к&њче, -ета с дем. од кењац. — Спавнуло кењче мало, па му попузло. Гор. к&њчев, -а, -о који припада кењцу. кењчнјати, -ам несврш. прааити магараштине, лудорије, комедијати, лакрдијати. — Нешто је разњежен Станко, не кењчија му се. Ћоп. кењч&јаш, -аша м комедијаш, лакрдијаш; исп. кењчијати. — А међу људима [био је] весели кењчијаш и разбибрига. Ћоп. кењч&лук м комедијање, лакрдијање, несташлук. — Доста и тих твојих бенављења и кењчилука! Андр. И. Једне ноћи неко је, из кењчилука, намјестио Јовандеки трнку с пчелама у сам нужник. Ћоп.

кељчина м аугм. од кењац. — Ти си марва, кењчино жандарска! Петр. В. кеп м енгл. кратак огртач без рукава, слузки за заштиту од кише и ветра. — Испремијешана међусобно н грађанска одијела . . . војнички кепи. Бег. кепец м тур. 1. чоеек врло ниског раста и слабо развијен, патуљак. — Казивала му је како је неиздржљиво у овој пустињи, међу . . . злоћудним светом кепеца и шумских наказа. Андр. И. 2. фиг. човек незнатан и безначајан у сваком погледу. — Телом беше џин, а духом кепец. БК 1906. Пацови и кепеци данашњег времена гмижу. Сек. кепецаст, -а, -о коЈи има особине кепеца. — Али . . . бити . . . представљен јавности као безначајан, ситан, кепецаст . . . то је била паклена мука. Прод. кепечев, -а, -о који припада кепецу. кепечијп и кепечји, -а, -е који припада кепецима, који се на њих односи. кепечкн, -а, -6 којије своЈствен кепецима. — [Исмијава] кепечку претенциозност Мусолшшја. Ђон. кер м (мн. кброви, ген. кербва и керова) 1. пас. — Хтједох уједати зид као бијесни керови. Матош. Мој отац је . . . био страстан ловац . . . Такође још држи керове. Дом. 2. фиг. погрд. чоеек који својим поступцима нзазива презир, гнушање. — Нека иде, блудни кер! Нека иде, проклет био! Моск. Изр. фиг. не в р е д и ни кера ништа, нимало не вреди; терати кера банчити, гшјанчити, теревеичити, лумповати. кера ж покр. кучка, куја, керуша. кбра1 ж 1. а. в. кер. — Што си дигао главу као кера? Маж. М. Пратиле ти кере траг. Кош. б. фиг. млада живахна женска особа. — А она кера мала3 она вижла . . . оно ће бити Мара. Берт. 2. зоол. ерста кукца, инсекта, ухолажа РогПси1а аипси1апа. Финк. кера 2 ж покр. јама у коју се, при дечјој игри,утерују куглице. Изр. манути у к е р у кога послати га к врагу, 1)аволу. — Та ман'те их у керу, још је турски дух код њих. Срем.; о б и л а з и т и око к е р е клонити се, избегавати. керад ж зб. им. од кер. — Ловци смо, иа имамо добру керад. Пол. 1959. керајтана ж тур. радионица; радња, дућан. — Чита, учи, иде у медресу, а кад дође у керајтану . . . сви слушају. Радул. керамика ж грч. 1. лончарска, грнчарска вештина. 2. зб. керамички, лончарски производи. — На нижем ступњу барбарства почелн су производити . . . керамику. Пов. 1.

КЕРАМИЧАР — КЕРУВИКА керамичар м обртник, занатлија, радник керамичке струке, лончар, грнчар. керамичарка ж жеиска особа керамичар. керамичарски, -а, -б који се односи на керамичаре. керамички, -а, -о који се односи на керамику, којије израђен од глинене масе. — Пара [се] . . . таложила на керамичким илочицама. Десн. кератин, -ина м грч. белкаста материја, рожина од које су израђени рогови, нокти, длаке и сл. кербер м грч. = цербер 1. мит. троглави пас који чуеа улаз у подземље. 2. фиг. строги чувар. — [Виши чиновници] су кербери постојећег стања . . . на штету народних права и слободе. Прод. Кербери су на вратима. Уј. керберски, -а, -5 који се односи на кербере; који је као у кербера. керббечеше и кереббчење с гл. им. од керебечити се. кер&бечити се, -им се и керебечити се, -ббечим се несврш. разметати се, шепурити се. Вук Рј. Кер&мпух, -уха и Керемпух м познато лице из кајкавске нар. приповетке; симбол несташне обести и лукавости. керемпуховски и керемпуховски, -а, -о којије својствен Керемпуху, превејан, лукав. — Па се, да дође до тога, присјетио једној управо керемпуховској лукавштини. Цес. А. кбрење с гл. им. од керити се. к&реп м маџ. 1. скела сложена од чамаца, лађа. — Швабо . . . чека на керепима и бродовима и . . . свакога ко је сумњив . . . одводи. Ђур. 2. дно или лађа на којој лемси воденица. — Нађох сатрунули кереп крај обале. Лал. кбрећи и кербћи, -а, -е пасји. — Чамча се мало поднапио, па . . . трчи по авлији керећим »трапом«. Игњ. Изр. ~ ж и в о т јадан, бедан живот. к&рећи и керећи прил. на керећи начин, попут кера, пасји, као пас, паски. — Ни за часак не смем лећи — то је баш керећи. Змај.

699

кбрина ж аугм. и пеј. од кер и кера. — Увек води са собом једну црну керину. Глиш. кбрити се, кернм се несврш. покр. банчити, лолати се, лумповати, пијанчити. — У доба поклада еко и керно се. Коз. II. керић, -а и керић, -ића м дем. од кер. — Радују се као керићи који дочепају комад меса. Сек. кбрица ж дем. од кера1. — Млађи керови и керице . . . све се надмећу. Јакш. Ђ. керице ж мн. покр. мале ресе, чипке (као украс). — Што у једног има, можеш наћи и код другог: керице, рудице . . . оптоке, свиле. Коч, кермез м тур. е. гримиз. кермезни, -а, -б в. гримизни. Изр. ~ штитаста уш, в а ш н ц а Сћегт е з УСГГШНО. Терм. 4.

кбрмес м фламански црквена слава; народно весеље; забава у природи. — Придружиле [се] одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника. Нуш. Прославио [се] . . . својим обесним кермесима. Пепгр. В. керна ж зоол. врста морске рибе Сегпа §ц;а8; исп. кијерна, краја. — Јучер је донио велику рибу, керну. Шег. керов, -а, -о који припада керу. к&ров, -ова м покр. велики кер, псина. — фиг. погрд. Мир, керове! — одрине регистратор младога кицоша. Ков. А.

кербвљи, -а, -е који припада керову и керотма. керовски, -а, -о који припада керовима, који је као у керова. кербзин, -ина м инд. расветно уље добивено од нафте. Тућ. кбростац, -сца м покр. свећњак, чирак. Вук Рј. керпич м грч. покр. ћерпић, непечена, пресна опека, цигла. к&руб, -а песн. и керубнн, -ина м рлг. хебр. 1. анђео (чувар раја с пламеним мачем, члан керубинскога кора), херуеим; исп. сераф и серафим. — Само су керубу малом керефбке ж мн. и кереф^ки м мн. задрхтала крила. Гал. У дрву [су] резбарили маџ. 1. а. сјајне, али празне свечаности, обича- . . . керубине. Батп. 2. фиг. нежно, недужно ји. — Досадише ми одаје и дворске керефеке. чељаде. — Аљоша, керубине мој! Л-К. Бен. б. непрактични, непотребни, безвредни керубЈгаски, -а, -о који се односи на предмети. — Ја вам не марим за торте и керубине. друге којекакве керефеке. Срем. Парфеми керубАнчић м дем. од керубин. — Крај и још сви могући керефеки. Бег. 2. уобичајена друштвена околишања и извијања. — Брзо ње су биле . . . иконе . . . а око њих начињени то иде без керефека. Сим. керубинчићи. Л-К. Изр. п р а в и т и к е р е ф е к е не прелазити керувика ж в. херувика. — Слушао сам на ствар, заобилазити, измотавати се. је као — керувику. Срем. ,, .,

700

1

« КЕРУДЕР — КЕСИЦА

керудер м нем. варв. весло којим се окрећући вози и управља чамцем. — Трећи је [човјек] с керудером на крми. Дав. к&руоски, -а, -б који се односи на керубе. — А керупски и серафски сви збори . . . ил\ . . . сјали. Марк. Ф. к&руша ж кучка, куја. — Одлутала и моја керуша. Сек. керчад ж зб. им. од керче. кбрче, -ета и кбрчета с дем. од кер. — Има, велиш, и реп?— Као укерчета. Глиш. Подвиче на керче. Матпош. керџалија м в. крџалија. — Чује да је Кара-Феисија са својим керџалијама . . . продро у Бугарску. Том. кеса ж тур. 1. торбица, врећица (рд коже, мехура, грубог платна, од папира, хартије, сукна или плетена). — Мрмљаше звекећућ' пуном кесом. Шен. Носи једну дућанску кесу од хартије. Нуш. 2. кожната торбица за пиштољ. — Дебељко је ставио руку на кесу свог финог пиштоља. Кал. 3. оно што је по свом облику слично кеси (као бешика или што друго у телу или на телу). — Скинуо ме је до гола . . . Није још готово, дигни кесу. Чол. Срце лежи омотано кожастом кесом. Батут. 4. заст. новчана мера. — Иште од њега пет, шест или десет кеса . . . у зајам. Маж. М. 5. фиг. новац, богатство. — Мандат се не стиче главом, него кесом и ногама. Нуш. Увек [су] готови да нам ставе на располагање своју кесу. Цар М. Изр. дебела, масна ~ много новаца, велико богатство; супр. мршава, сува кеса; д р е ш и т и , о д р е ш и т и кесу да(ва)ти новац; имати своју кесу у свом џепу слободно располагати својим новцем и својом

кесарош. Матош. Пришао ми је један вашарски кесарош. Нуш. кесаст, -а, -о који има кесу, којије попут кесе. — То су . . . разне врсте кесастих мрежа. Петр. М. Уста одмах воде у пространи кесасти желудац. Финк. к&сат, -а, -о покр. који има много новаца, богат. Рј. А. к^сега ж маџ. зоол. невелика бела риба из пор. шарана, широка тела, пуна костију; деверика, сињ Ађгагтв ћгата. Вук Рј. к&сегица и к&сежица ж дем. од кесега. — Ситне кесегице [рибар] претури преко руке . . . а крупније задржава. Срем. кесер м тур. врста дрводељског и столарског ручног алата за тесање, са сечивом на једној, а дужим ушицама на другој страни, којим се удара као мотиком. — Столар сам . . . Наоружан кесером, длетом и сврдлом. Богдан. к&сераст, -а, -о који је налик на кесер. — Судија . . . поче ходити по соби, упредајући кесерасту брадицу. Мат. к&серити се, -им се несврш. пеј. смејати се тако да се виде зуби, церити се. — Стаде се пакосно кесерити. Коч. фиг. Иако се смрт кесери готово иза свакога жбуна, има ипак нечег језивог у равнодушном изразу ових људи. Јак. кес&тина ж аугм. и пеј. од кеса. — Већ повади сваки кесетину. НПХ. кесеџнја м тур. друмски разбојник, човек који вреба и напада путнике на друмовима, насилник, силовит човек. — Па се онда, ко какав кесеџија, крену силовито кроз сокаке и м4ле. Коч. Зар сам ја друмски разбојник, кесеџија, па да ме овако хватају? Куш. имовином; испразнити (истрести) коме кесеџијски, -а, -б који се односи на кесекесу измамити коме сав новац; навести или приморати кога на велике трошкове; мазнути Јшје; који је као у кесеџија. — Наредио сам (ударити) кога по кеси изложити кога био да се и ручак спрема . . . кесеџијски великом трошку; насртати на чију кесу ручак. Коч. кбсизуб м покр. човек који радо и често дрско тражити, захтевати новац; ни у кесу, ни из кесе бити материјално неза- кеси зубе, који се једнако смеје. Вук Рј. интересован; фиг. индиферентно, свеједно; к^сити, кесим несврш. = кезити, само познавати кога као пару у кеси добро у изразу: ~ зубе. — Режи . . . и кеси дуге познавати кога; празна кеса не дивани зубе на ме. Кос. фиг. Подлост кеси зубе. посл. онај који нема новаца, ништа не може Змај. Но и тамо биједа прилично кеси зубе. постићи; стегнути (стиснути) кесу бити Бен. б. церити се. — [Момци су] пушећи тврд у издавању новца, цицијашити, шкртацигарете на њу кесили зубе. Бен. Блаж је рити; стиснути се као две паре у . . . кесио доброћудно речкаве зубе. Божић. кеси повући се, притајити се, хтети остати ~ се 1. = кезити се. — Утући вас треба! незапажен. — говорио старац кесећи се на Јанка. Тур. фиг. Са свих страна кесиле су се3 претећи, кес&ратп се, кесарим се несврш. покр. разне опасности. ЛМС 1951. 2. церити се. цењкати се, погађати се. — Што се кесариш — Стражар скочи као рис: — Шта се кесиш, кб стрина? Рад. Д. будало једна! Чол. фиг. Све сањам како се кесаровина ж в. цесарошна, ћесаровина. излијева пљусак по јагодама, а оне се кесе к&сарош м покр. џепарош, крадљивац, расквашене од водурине. Михољ. лопов, лупеж. — Код Глине их нападе неки кесица ж дем. од кеса. .м ч*^,, т*

КЕСИЧАР — КЕТОШ

701

Изр. беле кесице мед. беле бубуљице кест&нчић, -а и кестенчић, -ића м дем. које се јављају на очним капцима и на целом од кестен. лиг&г, кожни грис. Свезн. кестенџија м в. кестенар (1). — Узвикукесичар м зоол. 1. рак витичар у облику ју кестенџије. Каш. жућкасте кесице који као паразит живи на кестењав, -а, -о = кестенаст. — Поче затку других ракова ЗассиНпа сагаш. — На носити и лети и зими један дуги капут раковици налази се с доње стране тијела кестењаве боје. Јов. Ј. нека животиња наметник. То је кесичар. кестеаар, -ара м = кестенар. — По НЕ. 2. мн. врста лептира РзусћМае. — Још цестама [су] кестењари палили прве ватре. боље запретке од мољаца праве кесичари . . . наши чести лептири. Финк. Крл. Послије дуга пентрања по сгрму кекбсичаст, -а, -о који има облик кесице, стењару . . . угледа хоџу. Ћоп. кесте&арев, -а, -о = кестењаров који који је као кесица, који личи на кесицу. — припада кестењару. Наврла му је крв у кесичаста лица. Гор. Кесичасте шкрге. Бак. Реч. кестењарица и кестбшарка ж женска кесбкрадица м кесарош, џепарош, џепоособа кестењар. крадица. — Према њему доходи неки кесокестењаров, -а, -о — кестењарев. крадица. Креш. кестбаарскн, -а, -о који припада кестекесов, -бна м фр. затворена челична или бетонска комора без дна која служи за иско- њарима, који се односи на кестењаре. — Без сврхе, као и они празни кестењарски киоспавање тла под водом испод ље. — Муж је ци. Десн. погинуо у кесону. Рист. кестењаст, -а, -о = кестенаст. — Лице кесбнац, -нца м радник у кесону. — А му беше . . . опточено малом кестењастом кесонци на дну бунара . . . продужавали [су] брадом. Вес. Имала је . . . очи кестењасте. да ударају темеље ламелама. Дав. Франг. кесбноше ж мн. зоол. врста морске кестењасто- као први део сложених рибе код које мужјаци носе на трбуху кесицу придева значи кестењаст или кестењасту ниу којој су јаја Зуп8па1ћк1ае. Финк. јансу оне боје коју означава придее у другом кесонски, -а, -о који се односи на кесоне, делу сложенице: кестењастосмеђ, кестењакоји се прави помоћу кесона. стосив и сл. Изр. ~ болест мед. болест која је кест&њача ж бот. 1. кестењаста печурка. изазвана повишеним атмосферским притиском — На врху степеница насадио се онај миникод људи који раде у кесонима; к е с о н с к е хлаче, панталоне отвор на кесону за из- јатурни тријем . . . с нахереним етернитом као сунцобран печурке кестењаче. Божић. бацивање ископаног материјала. 2. врањи лук, врста дивљег лука из пор. љиљакбстен, -ена м (лок. кест&ну и кбстену; на Огт1ћој;а1ит. Сим. Реч. ген. мн. кбстена, кестбна, кестенбва и кбскестење с зб. им. од кестен а. кестеново тенова) бот. врста листопадног дрвета из пор. букава са много подврста; плод тога дрвеће. — Одрасло кестење ширило се . . . између јектичавих липа. Уск. б. кестенови дрвета СазШпеа 8а1К'а. Терм. 3. плодови. — Мирисно су висјели гроздови Изр. в а д и т и (вући) за кога к е с т е н е кестења. Сим. из в а т р е вршити тежак, напоран посао Изр. вадити, и з в л а ч и т и , в у ћ и кесчијим се резултатима користи други. тење из ватре за кога в. уз кестен (изр.). кест&нар, -ара м = кестењар 1. онај који кестеаски, -а, -о што припада кестењу. пече и продаје кестење. 2. кестеиик. — Одјашио — Густа, црна брада . . . препуна духана и на њој [кобили] . . . у кестенар. Ћоп. ситних мрвица од хљеба или кестењских кестенарнца и кестбнарка ж женска љупина. Ћор. особа кестенар. кестбзуб м покр. кесизуб. Вук Рј. кбстенаст, -а, -о = кестењав и кестењаст који личи на кестен, којије по облику кесурина ж аугм. и пеј. од кеса. или боји као кестен, мрк, смеђ: ~ коса, кбтеуш м кетош. Вук Рј. кестенасте очи. к&гити, -им несврш. не радећи ништа кест&ник, -ика м шума кестпенова. Вук Рј. чекати да ереме прође, чамити. — Турци кест&нић, -а и кест&нић, -ића м дем. кете у бедему тврду. Март. Многе дневе у од кеспген. граду кете. Паел. кестенов, -а, -о који припада кесгпену, к&гош м маџ. ерста игре, плеса удвоје. који је од кесгпена {дрветпа или плода). — Ударише и коло, и кетош, и бећарце. кестеновина ж кестпеново дрво. Петр. Б.

702

КЕТУША — КЕЧИТИ

кбтуша ж кетош. — Свнрац је свирао сремачко коло, а Тана и Стана нграли су кетушу. Јакш. Ђ. кбфа ж тур. варв. в. четка. — Нашла се кефа за кефање подова. Крл. кефалија м грч. поглавар града, претежно војнополитички, у средњовековној српској држави. кефалоподи м мн. (јд. кефалбпод) грч. зоол. глаеоношци. к&фање с гл. им. од кефати. к&фар, -ара м онај који прави кефе. кефатн, -ам несврш. 1. чистити кефом, четкатн. — Кефали [су] ципеле и одијело. Крл. 2. фиг. нар. грдити, псоеати; оговарати. — Ми га [новине »Позор«] кефамо озгора и оздола и попречке, алн узалуд. Ков. А.

1

кеца узв. в. кец Џ). — Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Ме-хе-хе! — Кеца, попе — у шевар! викну учигељ Симо. Глиш. кеца- ж риб. покр. врста рибарске мреже налик великој од пређе плетеној кеси. — Једине мреже . . . за лов ио дубоком морском дну . . . су . . . кеца или дређа. Петр. М. кецање с гл. им. од кецати (се). кецати, -ам несврш. узвикивати »кец(а)к Вук Рј. *—> се в. крзати се. Р-К Реч. кецел>а ж (ген. мн. кецеља) маџ. врста одеће различног кроја која се облачи поврх одела (хаљине), покрива пргдњу страну и чува од нечистоће; исп. опрегача, прегача. — У неприлици узе трљати руке о кецељу. Донч. фиг. Кафана преко пута спушта своју гвоздену кецељу. Вучо. кефир м татарски пенушаво густо млечно кецељац, -љца м покр. дем. од кецеља. хранљиво пиће које се добија помоћу алкохолног и киселог врења, врстајогурта. — Подвор- — Дете . . . јој се ухватило за шарен кецељац. Јакш. Ђ. Ухвати дрхтавим прстича ник је пио љековити кефир. Крањч. Стј. крај од кецељца. Петр. В. кефнца ж дем. од кефа. — Треперила му кецељина ж аугм. и пеј. од кецеља. — четињаста кефица на ловачком шеширићу. Опасаше дугачке бошче од подераних Гор. кецељина. Ћор. к&фтати, кбфћем несврш. в. лајати, кецељица ж дем. од кецеља. — Ручицама кевтати. — Кефће сада одатле на њ . . . чупка кецељицу. Ранк. нека мала . . . пудлица. Срем. Кефтали су за к^цити, кбцим несврш. покр. в. кесити. трагом као пси. Лал. — Тер на »мјесец да не кеци зубе. Март. кефћање с гл. им. од кефћати.— Кучка кецка&е с гл. им. од кецкати (се). . . . настави своје убрзано и високо кефћање. Петр. В. кецкати, -ам несврш. дем. према кецати. — Јарац, кога кецкају »Мркан«, власништво кефћатп, кбфћем несврш. в. кевтати. је Силвестра Курлана. Божић. В. пр. уз гл. им. кефћање. ~ се свађати се. — Само да им се је с кехисати, -ишем несврш. тур. покр. = браћом Словенцима кецкати и клати. Ков. А. кепсати. кецнути, -нем сврш. према кецати. кбц, кеца м (инстр. кецом; мн. кгчеви) кеч, кеча м енгл. спорт. рвање слободним маџ. 1". карт. • најјача карта у игри (на њој стилом. — [У Мексику] је открио сву лепоту је само један знак), ас. — Црвени и црни кеча и страсно заволео тај сурови спорт. кецови бијаху његов искључиви студиум. Пол. 1959. Шен. Можда кж је причао о фулу кечева у кбча ж покр. врста гуња изаткана од ноћашњој партији покера ? Вучо. 2. последњи кострети (јарине) и вуне. Рј. А. играч у колу. — Коловођа води, а кец заврк&чс, -ста с тур. мала, полулоптаааа шава коло. Марк. М. фиг. Никад не видех шиппшрска капа од уваљане вуне, бела или веселијег кеца од разиграног месечара Цера. пшмносмеђа. — Кечета збаченог са ознојеног Макс. Изр. радо гледати у кеца радо игра- чела бледео је Бајрам Делија. Б 1958. ти карте; упали ти кец имао си успеха, кечер м енгл. рвач слободног стиља. — добитка. — Има да частиш, теби данас упали Пре два месеца појавио се на француским кец. Чол. ринговима џиновски снажан кечер. Пол. 1959. кец (често поновл>ено) 1. узвик коуим кечпга ж (дат. и лок. -ги) зоол. врста се гоне козе. — Помокрило се проклето . . . рибе хрскавичава скелета, из породице јесетра Кец! — и с уживањем звецну јаре прстом у чело. Моск. 2. покр. узвик којиц се потиче, Аарепбег пићепш. зове кум у сеатоеима да баца новац. — А кечпти, -им несврш. _ покр. хватати, кога срећа нанесе у порту после венчања кад ловити. — Пази како ће да их погледа, па пустосвати повичу: Кец, куме, изгоре кеса! кечи сваку њихову реч и прати им поглед. Чип 1. Ад. ' _ _.

КЕЧИТИ — КИДАЊЕ кечити, кечим несврш. в. кезити. — Гнусно Анадолче кечи зубе. Павл. — се кезити се. Бак. Реч. кечка ж (дат. и лок. кечки) покр. плетепица. — И ја сам је за кечке навлачио! Крл. кеша и к&на м покр. погрд. стар човек (обично у изразу: матори ~ ) . — Он, излапели старац, матори кеша, нагињао на Рајну. Рад. Д. Слушај, кеша. наточи ми једну буклију! Куш. кешаст, -а, -о којије боје као кеша, блед, пепељаст, риђаст. Р-К Реч. кеше&е с гл. им. од кесити (се). к&шке, -ета с тур. покр. врста јела од овчјег или кокошјег меса и куване пшенице. Вук Рј. к&, ка, ке и кб придевска зам. заст. покр. в. који. — Мој је мозак као поље кијем су прошле дивље хорде. Кам. ки прил. покр. е. као. — А овде је свет послушан, слуша, брате, власт што каже, па иде . . . ки млада у вајат. Срем. кнберн&тика ж грч. научна грана која проучава аналогију међу стројевима, машинама и живим организшма. кибитн, -им несврш. вулг. е. кибицирати. — А она [дјевојка] се сакрије под оне дуње н киби. Ћос. Д. кибитка ж рус. 1. руска лака путничка кола. — Као што је . . . несретному сибирскому прогнанику у тијесној кибици, тако [је] њему . . . по тој ноћи тамној. Јурк. 2. шатор монголских народа. к&биц и кибацер м нем. онај који с интересовањем прати разеитак туђе игре {карата, шаха и сл.); навијач. — Господин Раја је гледао и све више учествовао, као пунокрвни кибиц, у игри. Петр. В. Ногометна је утакмица »дјело умјетничког квалитета«, јер у кибица шобуђује емоције«. Шим. С. У механи су остали још карташи . . . и гомила кибицера око њих. Пер.

703

кибл м и квбла ж нем. кабао, канта. — Ни они кибли, ни решт, ни онај багош . . . ништа на свијету није ме иритирало тако као тај ваш начин. Крл. Ћелија је патосана, зидови . . . прл>ави, у једном углу кибла. Чол. киблање с необ. гл. им. од киблати. — Сутрадан за вријеме киблања видио сам лудог Имбру. Чол. киблати, киблам несврш. износити кибле. В. пр. уз гл. им. киблање. киблаџија м онај који износи кибле (нпр. у затвору). — На земунском сајмишту он је ради дупле порције био узео на себе дужност изношења кибли из павиљона, због чега је добио назив киблаџија. Аз. киблица ж дем. од кибла. кив м индив. в. киења. — Ено вам је, сад навал'те, на њој кив искал'те. Кост. Л.

киваи, -вна, -вно 1. љутит, срдит. — Киван је Палунко, не може да гледа ни себе ни сина у овим дворима. Брл. Аге и спахије . . . били су озловољени и кивни на све што је хришћанско. Андр. И. 2. опак, пакостан, зао. — У Крушевцу . . . искупљена браћа дивна које гони судба кивна. Ил. Кивна је Јуно помутила његову [Хераклову] памет. Наз. киви, -ија и кивикалац, -лца м зоол. аустралијска птица из рода тркачица, кратког врата и дугачког танког кљуна, закржљалих крила, без реиа Аргегух. Терм. 4. кивити се, кивим се несврш. бити киеан, љутити се на кога. — Ја свега вашега посла нисам такнуо ни малим прстом, а ти се на мене кивиш. Шен. кивљеше с гл. им. од кивити се. кивно прил. на киеан начин, љутито, срдито. — Некаква крупна жена кивно се продера, дижући увис подебео буков окресак. Ћоп. кивност, -ости ж особина или стање онога који је киеан, мржња. — Унаточ томе кибицираше с гл. им. од кибицирати. што га је одбила, није ни тренутак осјећао кибицирати, -ицирам сврш. и несврш. према н>ој какове кивности. Ђал. = кибицовати бити кибиц, посматрати с кивња ж љутња, срџба. — ПОМИСЛИВШИ интересовањем друге при игри (особито при картању),уопште посматрати што с иитере- на опасност, почиње кључати кивњом. совањем; исп. кибити. — Пред каваном на Божић. к&вот м грч. цркв. в. ћивот, ковчег у тргу просједио би . . . кибицирајући играчима коме се чувају мошти или реликвије, светиња. домина. Десн. фиг. А остала су три прста — С кивота мирног сјај чудесни сину. само . . . дискретно са стране кибицирала Шант. код тога. Перк. ~ се уз. повр. очијукати, кокетирати. кида ж дечја игра с капом. — Играли се и киде и клиса. Март. кибнцовање с .'.;. им. од кибицовати. кЗдавица ж покр. в. кидаоница. — к&бпцовати, -цујем сврш. и несврш. = Угледа га пунац и пуница нз кланице [стаје] кибицирати. — Лепи Перица . . . им прави цигаре и кибицује, иако се он и не разуме покрај киданице. НПХ. у шаху. Срем. ,, . » кЗдаше с гл. им. од кидати (се).

704

КИДАОНИЦА — КИДНУТИ

кЗдаоница ж покр. рупа на кошари, обору за стоку кроз коју се избацује ђубре {кад се обор кида, чисти). — Не имаде када тражити врата, него на кидаоницу се провуче. Вук Рј.

(рко кога, чега). — Наједаред [Моца] пљуну на банку једну, па пљес њом у по чела ономе [свирачу] што се највећма кидао са својом егедом око њега. Ад. Т и се, Като, мучиш и кидаш, а сита нијеси никада. Новак. в. трпети физичке или моралне муке, мучити се, кбдар, -дра м хебр. капа у облику круне трапити се. — Цијеле ноћи не могаше старозаветних првосвештпеника; мипгра. Сеезн. Потјех да заспи, него се кида и ломи и све мисли: како ли је са дједом. Брл. И она се кЈЈдатн, -ам несврш. 1. а. нешто што се чврсто држи растављати силом (руком, зубима, почела кидати у страстиЈ боловима, пожуди. оруђем) у делове, раздирати, тргати, чупати. Дуч. г. гристи се, једити се, узнемиривати се — Седе крај ватре и кидају месо зубима. због чега. — Како да се не кидам, мој брате! . . . Није то шала платити толико на суво. Дед. В. Кидат ћете у утроби гора злато, Глиш. 4. ходајући чинити живе и оштре тврди гранит. Наз. б. ломити, прекидати. — покрете, трзати се. — Увек иде онако кочоАх, благословљени били ови дани . . . слобоперно војнички: кида се кад иде. Срем. де кад све руке кидају ланце! Војн. фиг. Кидао је [председникј реченице, дисао тешко Изр. ~ се од смеха много се смејати; и муцао. Црњ. в. окидати, тргати, одвајати. ~ се од п л а ч а трести се од великог плача; ~ се од рада радити не еодећи бриге о — Нека пјесма твоја с мендуле кида цвијеће и мом злату овије главу. Бег. фиг. Тко сад своме здрављу, сатирати се радећи; срце му се к и д а тешко му је, жао му је. гладујвЈ тешко кида од уста залогај. Новак. г. рушити. — Кидајте мост, кидајте мост! кЗдимнце прил. с прекидима. — Војник — чује се нечији глас као урлик. Јак. 2. . . . гутајући ону месурину, кидимице напокр. избацивати ђубре, снег (чистећи стају стави. Јурк. или цесту). — Мој газда кида гној у стаји. кидисаватп, -исавам несврш. према кидиДук. А ти не застрањуј, већ кидај снијег! Куш. 3. а. (с ким или чим) чинити нагли сати. кДдиса&е с гл. им. од кидисати. прекид, раскид, прекидати, растављати се од кога или чега. — То значи, ти с љубављу к&дисати, -ишем сврш. и иесврш. тур. кидаш. Бој. Ако речете само још једну ри1. ударити, ударати, наеалити, наваљиеати, јеч, кидам с вама заувијек! Ј1-К. б. бежати. напасти, нападати на кога. — Прија Сми— А ја ти кажем да кидаш одавде. Мих. љана, брате, мани је! Кидисала једнако: Ускоро сам чула да он има трабакул . . . и »Ама, једи, пријатељу, ама пиј, пријатељу!« да намерава да кида преко. Пол. 1957. в. Вес. Опасав! овчарски рундов трипут је хитати, журити се. — Одморни и испавани кидисао на пушчану цијев. Лал. 2. а. (коме кидамо брзо. Ђон. г. нагло вадити. — Њега или чему) не поштедети кога, уништити, не познајем! — одскаче Момир унезверено убити, упропастити. — Јунак негда, сад и кида из џепа сат. Каш. д. окидати, одапи- не јунак више, но трст којој сваки хлад њати ороз, обарачу на пушци. — Да му опру кидише. Маж. И. За мене ће . . . брат кидипиштољ у груди и да кажу »дед овако«. — сати брагу. Матош. 5. (себи, на себе) (у)чи»Кидај вала«, али оста као што рече. Вукић. нити самоубиство, дигнути руку на себе, ђ . фиг. наносити оштар бол (физички или убити се. — Млади је гроф кидисао своме морални), мучити, морити. — Апелациони животу. Леск. Ј. Динарски људи . . . могу судија Марковић је био оронуо старчић из осећајности »кидисати на себе«. Цеиј. кога је давила астма и кидала реума. Петр. к&дљив, -а, -о који се лако кида. — Мушко В. Умор засјео у младо тијело па га ломи и је чедо плачљиво, танка је пређа кидљива. кида. Куш. НПХ. '»•' се 1. растављати се у делове, комаде, киднапирати, -апирам и к&дноповати, делити се, ломити се, бити испрекидан. — У паничном страху кидао се непријатељски -пујем сврш. и несврш. (у)грабити кога стрел>ачки строј. Јак. Кидао јој се глас. ради уцене. — Други сматрају да би било боље киднапирати Хусеина и допустити обВил. Мисли му се кидају пред налетом ветра. Ољ. 2. делити се од чега, откидати се, одваја- разовање републике. Б 1958. Прошле недеље кубански побуњеници такође су киднати се. — Из груди кидао јој се уздах за уздахом. Ђал. Сузе се жалосне кап из ока повали . . . два канадска инжењера. Пол. 1958. кида мог. Матош. 3. фиг. а. пробијати се куда савлађујући сметње, препреке, отимати кЗдвути, -нем сврш. (аор. киднух и се силом, борбом. — Кроз трску вихор се кидох) 1. тргнути, извадити. — Па киде кида и речне обале брише. Ил. Павле је самокрес љути, а момче . . . стрекну. Баш. голим ножем навалио на Кристијана, али 2. нагло побећн, умаћи, клиснути, загрепсти. га двојица држе, и он се кида из све снаге. — Он Љубицу дрпне за рукав, па кидне из Крл. б. настојапш, старати се, трудити се куће и стоји за кућом док она не изиђе.

705

КИДОЉАК — КИК Вес. На брзу руку прода и свој дућан и кућу, па кидну без »збогом« . . . некуд у Маџарску. Кол. кНдољак, -ољка м покр. оно што настане кидањем, део, комад, парче. — На оној јаловој црници . . . изнад цесте . . . показаше му . . . кидољке конопаца крвљу натопљене. Лал. к&злар-ага м тур. старешина над евнусима, управитељ харема. — У то доба кизлар-ага с четом хадума . . . поврати се у сараје. Баш. к&ја ж в. кијача. — Око куће, дворишта, врта и завртнице стајаху сељаци, оборужани кијама, сјекирама и косама. Шен. квјавац, -авца м = кихавац (б) плин, гас који изазива кијање. — Филтар . . . задржи димове и магле од кијаваца (арсина). ОК. квјавица и кнјавица ж 1. = кихавица назеб или упала слузокоже у носу која изазива кијање, хуњавица. — Ни кихнути нисам смио, премда сам имао кијавицу. Шен. Напопала ме љута кијавица. Богд. 2. бот. = кихавица биљка из пор. каћуна од које се кија АсћШеа р*аишса. Сим. Реч. 3. невреме кад пада густ снег и пуше, дувајак ветар; исп. кијамет (26). — Кијавица на двору велика. Рј. А.

кијамет-дан м покр. судњи дан. — Да није кијамет-дан, онај судњи час о коме говоре књиге и учени људи? Андр. И. кијаметити, -им несврш. тур. нешто тражшпи галамом, ужурбаношћу или нервозом. — Не кијамети, забога! Радул. кијаметни, -а, -о који се односи на кијамет Џ). — Стаде чак и прорицати да се примакао кијаметни дан — страшни суд, јер се свијет искварио и испоганио. Коч. кијанизирати, -изирам сврш. и несврш. натопити, натапати дрво живиним хлоридом ради заштите од труљења. кијање1 с гл. им. од кијати1. кијање 2 и к&јање с гл. им. од кијати*. 1

кијати , кијам несврш. = кихати 1.

испуштати удахнути зрак, ваздух нагло и с праском кроз ноС) а често и кроз уста због надражења слузокоже у носу. — Кија од барута, као да си му ноздрве чемериком напунио. Јакш. Ђ. 2. фиг. скупо плаћати што, бити кажњен због чега. квјати и кијати 2 , -а несврш. падати (р снегу), снежити. — А даждјело као из кабла, док је по Ловћену и Бијелој гори пусги снијег кијао. В 1885. Престало је кијати, па [се] упути . . . од куће. Ћип. квјача ж 1. дебела и чворава батана, кДјавичав и кНјавнчав, -а, -о = киха- дебља на крају којим се удара. — Одјекивичав који има кијавицу, који много кија. — вали [су] сурови гласови гонича и мукло Мали, мршав . . . вечито кашљуцав и кија- ударање кијача по тртичним костима блавичав. Сек. жинчета. Крл. Све што је некако избјегло кбјак м 1. кијача (/). — Велики Кик- тешкој дужности ношења оружја и учешлопов кијак уз ограду у спиљи бјеше, ћа у борби, накитило се буџама и кијачама зелен маслинов кијак. М-И. Први ловачда тиме означи своје достојанство. Лал. ки прибор био је . . . дрвени кијак. Жуј. 2. покр. дрвена кугла насађена на подугачак штап, чиме се лупа по води да би се плашила 2. бот. врста биљке 2агша. Бен. Рј. кијамет м тур. 1. судњи дан, смак света. риба и терала у мрежу. Рј. А. — Власи раја уши уздигнули, Алаха ми и квјачаст, -а, -о који је попут кијаче. браде свечеве, дошао је вакат кијамету. НП — То су посве малени рачићи који имају Вук. 2. а. несрећа, пропаст. — Али ратаровом посебно кијачасто тијело. Финк. је свецу тешко, јер ратар не зна за другог кВјачки и к&јачки прил. као кијаком него њега, па каки год кијамет, а он своме или кијачом. — Падне на земљу, а људи свецу: Помози . . . Вес. Могаше . . . бити са стране притрче, те га примлате пушкама тихим гледаоцем и нијемим свједоком тога . . , кијамета. Јурк. б. невреме, непогода, велика кијачки. Вук. к в ј а ш , -аша м зоол. ерста тврдокрилолуја, снежна мећава. — У кафани тишина . . . А напољу један кијамет. Срем. Све се ца С1аУ1§ег. Бен. Рј. квјер, -ера м в. киљер. — Какви си ми землл тресе . . . брда и пећина одјекују, ко да ће кијамет. Куш'. в. узбуна, метеж. ти момак! К6 баба! Ти би ваљда побегб кад би те стрпб у кијер. Ивак. — . А јесте ли нашли мајку? — Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа! кЈЈјерна ж зоол. риба јужног Јадрана Нуш. 3. велико мноштво. — Бејаше у ње која живи у дубљим водама на хридинасту пресвлакача с кијамет мањих и већих закрпа. дну беггапш %\%зв. Деан. Рј. Шапч. Те су истине помијешане кијаметом кик м заобљен планински врх с мало протусловл»а. Матош. 4. несхватлшва ствар, зашиљеним највишим делом; исп. кук. — заврзлама. — Они [адвокати и суци] говоре Задивљено диже своје раширене зенице некакве њихове ријечи, некакве апеланције, на далеки ланац испред себе и на мрки акте и некакве чудне кијамете3 што их кик који се испред њега претећи испреникад чуо нијесам. Ћор, 1»ч- *» -»«•»<^*. чио. Петр. В. 45 Речник српскохрватскога књижеввог језика, II

706

КИКА — КИЛАВ

ж (дат. -ки) 1. дуга коса у човека или жене; перчин, плетеница. — Дјевојч и ц у . . . Љубу вукли су за кику и газили. Гор. Испод масне капе стрше им чупаве кике. Кал. 2. чуперак длака на челу у коња и перја на глави птице. — К о њ и . . . с тракама уплетеним у гриве и кику — грабе џомбастим путем. Моск. 3. најгорли, лиснати део крошње у дрвета. — Повијају се густи редови келтиса ветар им немилице чупа кику и просипа је по путу. Петр. В. Изр. х в а т а т и се за к и к е , доћи до к и к З почупати се, почерупати се, гушати се, тући се; пуши му се ~ каже се кад је ко у великоме послу; расте ми к и к а драго ми је, топим се од драгости. — Је ли оно мали Јерковић што онако липо пива? . . . Бакоњи све кика растијаше на ту помисао. Мат.; з г р а б и т и (шчепати) кога за к и к е показати своју моћ над ким. кВкав, -а, -о који има кику. — Видје . . . кикаво Влашче зелених очију. НПХ. кбкаае с гл. им. од кикати се. кЗкара ж тал. шалица, шоља (глинена) с ручицом, из које се најчешће пије кафа или млеко. — На старинскоме таволину... димиле се кикаре кафе. Војн. кЗкарица ж дем. од кикара. к&кати се, -ам се несврш. тргати се, вући се с ким за кику. Вук Рј. к&каш, -4ша м голуб с ћубом. — Ваби из јата најдраже голубове . . . гаћаше, кикаше. Божић. кикашија ж шија с киком. — А обрије шије кикашије. Март. к&кило м име јарцу. Вук Рј. кнкирбки, -ија м бот. бразилска биљка лепирњача и плод те биљке који се испечен једе, од које се прави уље, орашац АгасМз ћуро{;аеа. Деан. Рј. кЗкица ж дем. од кика. — А жена држала синчића, гладила га по глави коју је већ лијепа кикица покрила. Мул. К&клоп м = Циклоп једнооки див из грчке митологије. — фиг. Деветнаести век родио је два ужасна киклопа: индустријализам и ошпту војну дужност. Цар М. кЗклопски, -а, -о који је као у киклопа, огроман: ~ врата, киклопске зидине. — А Милановићу мило што има киклопски апетит. Матош. кЗкља ж нем. покр. сукња. — То већ бијаше нови нараштај што си глача свечане кикље. Леск. Ј. кЗкнути, -нем сврш. оноад. пустити из себе слаби глас, јекнути. — Дијете само кикне из прсашца. Божић.

кикољити се, -им се несврш. кикотати се. — Поспрдно се насмијешила домаћица, стала се кикољити дјеца и шегрти, док је Роза дувала од смијешне муке. Кол. кикоња м име волу. Вук Рј. кЗкот м оном. гласан смех, хихот. — Кад су из разбијених сандука покуљале оне »спрдње«, светина удари у кикот. Нуш. Живот изгледа мек и пријатан радостан као дјевојачки кикот. Сим. фиг. Прољеће ј е . . . И кикоте вода и мрмор земље [носи]. Ђон. кикбтавац, -авца м онај који (се) кикоће. — А кад је смијешни Никичин јарац . . . стао оптрчавати около кикотаваца . . . Никола Чичков обухвати у муци кољ е н а . . . пуцајући од грчевита смијеха. Гор. квкбтање с гл. им. од кикотати («). кикбтатн (се), кикоћем (се) несврш. гласно се смејати, хихотати се. — А сви су остали кикотали и превијали се од смијеха. Грг. фиг. Киша . . . кикотала и грготала у жљебовима. Торб. Кикотала се хармоника све у синкопама. Пол. 1958. кЗкс м нем. варв. погрешан ударац, промашај (у спорпгу); погрешка, промашај уопште. кЗксати, -ам и киксирати, кАксирам сврш. и несврш. (у)чинити кикс. — На једној проби. . . трубач је неколико пута »киксирао«. Б 1957. кЗла1 ж грч. = кило а. јединица мере за тежину, килограм. — Пола к и л е . . . ексера није више тридесет крајцара . . . него тридесет и два. Андр. И. б. литра. — Неугодна [су] остајала буђења у скупној бараци с — оним разговорима о попијеним килама ракије. Дав. в. мера за жито (око 20 ока). Вук Рј. кбла* ж 1. мед. болест туштања трбушних органа (најчешће црева) у суседне шупљине ћеггаа. 2. гука или оток на телу. — Бескући отекла кила под пазухом као највиша диња, модра и набрекнута. Љуб. Дебео као чабар — с објешеним безбојним лицем евнуха и ружном килом на врату. Лал. 3. гука на дрвету. — Намеће се ко кила на грбаво дрво. Куш. 4. покр. груда снега. — Бију се килама, тј. грудају се. Вук Рј. 5. погрд. особа слаба од старостч (као да је килава). — Вас се серат чуди и крајина куд се стара кила подигнула. НП Вук. кЗлав, -а, -о 1. који има килу%. — Раскораци сте, као да сте килави. Бег. 2. фиг. слаб, рђав. — Баш је и то нека килава работа. Ћоп. Искривљују [ с е ] . . . ћорави и килави међународни уговори. Кум. „,-

КИЛАВАЦ — КИМАЊЕ кЗлавац, -авца м а. килав човек. б. погрд. слаб, стар и неспособан човек, шепртља. — Заузети власт, ликвидирати парламент... а са својим властитим мужицима, кењцима и килавцима обрачунати са двије-три митраљезе. Крл. кЗлавити, -им и килАвити, килавим несврш. чинити да ко буде килав; постајати килав (нпр. од велика напора). кВлавица 1 ж 1. килава женска особа. — Пува бура на Радула... и Милицу килавицу и Марицу скитачицу. НП Вук. 2. агр. покр. врста смокве издужене према петељци. 3. бот. род зељастих биљака из пор. каранфила за које се држи да лече киле Негшапа. Рј. А. кЗлавица2 ж рударски чекић тежак један кг. Р-К Реч. килавко м килавац. Р-К Реч. кВлављење и килављеае с гл. им. од килавити. кЗлавост, -ости ж стање онога који је килав. — Стезање к а и ш е м . . . изазива килавост. Батут. к&лан м покр. камен као знак, надгробни споменик, међаш; исп. киљан. — Пободоше килан Мећи Кукићу, по обичају ђе је погинуо. Миљ. кил&њача ж боца од литра; исп. кила 1 (б). — Извади кувану ш у н к у . . . и две килењаче ракије. Пол. 1960. килер м нем. мех. направа за хлађење при дестилацији и код аутомобила, хладњак. квлерски, -а, -б који се односи на килер. — У старом отвореном форду који је узбрдо пушио и шиштао паром из килерског саћа . . . стигли су до врела. Божић. кЗлеша м погрд. килавац. кАлит м грч. катанац. — На врата му килит навалио. НПХ. к&лњача ж килењача. — С храном и свјежом водом долазиле су и двије килњаче ракије. Лал. кЗло с = кила 1 . — Јадница! Волела је кило сапуна него престо руског цара. Дом. кило -а и -е м килав човек. кило- грч. као први део сложенице у називима децималног система мера и тежина и електричних јединица, са значсњем: тисућу, хиљаду пута већа јединица од оне уз коју стоји: килоцикл, килохерц, килолитар, киловолт, километрички, киловолтни.

707

кВлометарски и кЗлометарски, -а, -б 1. који се односи на километар и километре. 2. фиг. врло дуг, опширан: ~ прича. километража ж 1. удаљеност изражена километрима, број преваљених километара. — Смјестили су се поред некаке ознаке с километражом. Јел. 2. награда у новцу за преваљени пут у километрима. — Сити и бесни на то одговарају: како наши железничари имају километражу. Жалосна им та километража, то није никаква награда. Лапч. километричан, -чна, -чно километарски. — Замислите да данас неко опјева руски и јапански рат у неколико километричних пјевања! Матош. килоња м килаеац, килбте ж мн. фр. 1. кратке хлаче, панталоне до испод колена које су се некад носиле на дворовима. — Одлазећи... у двор . . . беше обукао килоте и упртио на главу перику. Црњ. 2. део женског рубља, гаћице. киљ м тал. уздужна греда на дну лађе из које излазе ребра, кобилица. — Дршће лађин киљ, а крма увис скаче. Наз. киља ж в. киљ. — Јуре напред кроз масу в о д е . . . ударивши о прову прве лађе, поломише је под својом киљом. Мил. В. кнл>ан м покр. килан. — Ту му је [барјактару] пободен камен који се зове »Кил>ан барјактара Ускоковића«. Миљ. киљати, киљам несврш. ервети, тискати се. — Свијет киља с утијеком се мрви. Март. к&љер, -^ра м тур. собица, појатак, вајат. — Мара се је сакривала у киљере деветере. НПХ. Брзо прелетјеше очима све, обадвије собе и киљер. Мул.

киљ^рац, -рца м дем. од киљер. кЛм, кима и кима м нем. бот. врста биљке из пор. штитара, која служи као храна за стоку, а њене дугуљасте сивосмеђе ситне семенке као зачин Сагит сагуј. Сим. Реч. кЗмавац, -авца м онај који кима главом; фиг. онај који све одобрава и на све пристаје. — Наши хрватски кимавци су поуздани слуге свога господара, па макар им глава и не рабила него за кимање. Маж. Ф. кбмак, кимка м тал. покр. стеница. — Кимци [ми] не дају ока склопити. Лоп. кнмапо с и м онај који кима главом; погрд. човек коме се глааа тресе. кблометар и кЗлометар, -тра м грч. кЗмаше с гл. им. од кимати. .. ..... мера за дужину {1000 метара). ,.,, ,,^,-.,^ 45*

708

КИМАТИ — К И Н И Н О В А Ц

Изр. правити се Кинез чинити се

кЗмати, -ам несврш. чинити покрет главом као знак одобравања, пристајања. — Нијемак захвали кимајући главом. Шен. квмбал и кВмвал м грч. в. цимбал. — Мједени кимбал звечи. Наз. Изненада кимвали, трубље одјекнуше снажно. Бег. С кимвала и х а р ф а . . . музика веја. Дуч. кЗмкати, -ам несврш. дем. према кимати. — Неки су потврдно кимкали главом. Божић. кбмнутн, -нем сврш. према кимати. — Анђа кимну главом сажаљиво. Уск. И сви кимнуше у знак пристанка. Креш. кДмовка ж агр. ерста крушке. Тод. кимбно м јапански национална јапанска хаљина (мушка и женска) са широким рукавима. к&мпија ж покр. велико невреме с кишом, снегом, градом. Вук Рј. кина ж маџ. мука, пгруд. — Сад са двије западох у кину: један ми вели шути, други збори. Комб. кина-ср&оро с хем. легура никла, бакра и цинка, ново сребро, алпака. — Виљушке се одмах од прве плате морају купити . . . од кина-сребра. Макс.

сасвим неупућен у што, необавештен о ствари о којој се говори. кинечатика ж грч. део механике који описује кретање, незаеисно од физичких узрока или сила које то кретање изазивају; исп. кинетика. кинематнчкн, -а, -5 који се односи на кинематику: ~ проблем. кннематограф м 1. справа која снима за филм предмете и збивања у кретању и пројицира на платну њихове живе слике. 2. дворана где се приказују и гледају филмски снимци, биоскоп, кино. — Буга је вољела ићи у кинематограф. Козарч. кинематографија ж 1. сликовно приказивање на платну предмета у кретању, догађаја, мимике, а у новије доба и гласа (тонфилм). 2. филмска уметност, производња филмова. кинематбграфскн, -а, -о 1. који се односи на кинематографе: — програм, ~ платно. 2. који је као у кинематографу (нпр. брзина). — Све се то одиграло кинематографском брзином. Чол. к&нески, -а, -б који се односи на Кину и Кинезе.

к&ндисати, -ишем сврш. и несврш. покр. в. кидисапги. — О Иване, једини у мајке, немој мени киндисат Јакову! НПХ. киндбшљив, -а, -о који брзо киндише, нагао, напрасиш, прек, плаховит, силовит: ~ старац. кннд&шљиво прил. ма киндишљив начин, напрасито, немилосрдно, силовито. — Вучем је за уши, ал' мило, лагано, не као Јовица Мирићев бездушно и киндишљиво. Пеџ. к&нђак, -ака м свилена тканина. — Много су тад накупили. . . скупоцених турских ствари, кинђака и свакојака накита. Глиш. кннђуреае с гл. им. од кинђурити (се). кинђурити, кинђурим несврш. претерано китити, ресити, украшавати. — Као што се невеста спрема за удају, опремају их [бродове] и кинђуре. Б 1958. ~ се повр. — А кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне. . . што се кинђуре калуђерскии новцем. Ранк. к&неза ж грч. кретање. — Новац је сам собом апсолутна кинеза; вечито и апсолутно прометање . . . количина и каквоћа. Сек. Кинбзи м мн. (јд. Кинез, -еза) народ жуте расе који живи у источном делу азијског континента.

одвојити од осталог света, изолирати. — Није могуће одвојити кинеским зидом некакву буржоаску нацију од пролетерске. Комун. 1951. кинетика ж грч. грана механике о силама које узрокују кретање тела или мењају то кретање. кпнетички, -а, -6 грч. који се односи на кинетику, који преноси кретање, који настаје кретањем, покретни; супр. статички: ~ енергија, <-* теорија плинова, гасова. Изр. <--' г о в о р говор мимиком, покретима. кин^штина ж фиг. лукавост. — Видјевши кинештину модерног милитаризма . . . јасно и гласно је викнуо . . . да модерни прогрес није ништа без моралног напретка. Матош. к&цик м в. циник. — Киници су одбацивали све на чему се темељило робовласничко друштво. Пов. 1. к&нин, -ина м фарм. бели прашак који служи највише као лек против грознице, особито против маларије, а добива се од коре кининоеца. кининов, -а, -о који припада кинину: ~ дрво, .— кора. кивиновац, -бвца м бот. род тропског високог дрвета из чије се коре добива кинин Слпсћота. Бен. Рј. • ^

Изр. ~ зид в. уз зид (изр.); оградити, одвојити кинеским зидом оградити,

кинински — кип кАнннски, -а, -о који се односи на кинин. к&питељ м заст. онај који кини, мучи, досађује. — [Старци га] свакако сматрају вјетрењастим бадаваџијом . . . викачем, кинитељем. Коз. Ј. киннти, киним несврш. — кињити мучити, задавати неугодности, 'досађивати коме. — Страх је кини. Радич. Али имаде и неких болова, чисто душевних, који човјека кине, баш зато што их изрећи не може. Шимун. ~ се = кињити се мучити се, патити се. — Кинио се тако читаво дјетињство. Гор. Сада му бјеше жао што се толико мучи и кини. Ћип. кЗнкавица ж бот. покр. а. в. чичимак. Вук Рј. б. врста ситног граха, пасуља. Бак. Реч. кино с кинематограф. — Нијемога кина више нема. Крањч. Стј. Видео сам оног професора у кину. ЛМС 1960. кшш- као преи део полусложентџг значи: повезан с кинематографским радом: кино-апарат, кино-дворана, кино-глумац, кино-оператер, кино-представа, кино-пројектор3 кино-улазница. кинбдром м грч. спортско тркалиште за псе (ка утркама паса). кинблог м грч. стручњак у познавању паса. кннолбгија ж грч. наука о узгоју и селекцији паса. кннблошки, -а, -5 који се односи на кинологе и кинологију. — Многе кинолошке организације у Европи донеле су одлуку да се на сваки родовник пса . . . мора да стави отисак његове њушке. Б 1958.

709

шили су их . . . да им неће давати јести, само да их узмогну тако лакше кинути са живота. О-А. Изр. к и н и ми се с д у ш е ! прођи ме се, не досађуј ми\; ~ се коме с очију отићи, нестати. — Журим се да се кинем с очију овоме свијету. Креш. кинути, кинем сврш. в. кихнути. — И кину враг и исцери се коб. Крањч. С. Ја кинем једанпут — он ме погледа. Нен. Љ. кВнч м маџ. дијал. благо, накит, урес, лепота. — Кинч мојега срца. Кур. кЗнчити, -им несврш. дијал. китити, ресити. Деан. Рј. к&вџап, -ала м тур. широки кавкаски нож. с обе стране оштар, бодеж. — Несретнице! плану Али-паша, и оштри кинџал сијевну у уздигнутој му руци. Том. Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. Шант. кјкиџалскн, -а, -о који се односи на кинџале, који је као кинџал. — Ипак бих пожелео да у овом друштву видим бар једног нашег шареног, паорског ороза . . . с кинџалском канџом-мамузом. Петр. В. к&њба ж кињење, мука, патња. — С колико ли су само муке и кињбе отхранили себе и одгојили јединца сина! Цар Е. кињење с гл. им. од кињити (се). кињити, кињим несврш. = кинити. — Човек човека кињи, гази и срамоти годинама, и помоћи нема! Сек. Стога нећу да кињлм суд, постављајући му још питања. Креш. ~ се = кињити се. — Био сам код куће, нисам могао да спавам, кињио сам се, ждерао у разном правцу. Цар М. Кад се већ тако дуго кињим и мучим за ту кинотбка ж грч. збирка кинематограф- мјеницуЈ издурат ћу још. Пав. ских филмова, установа за чување старих к&оск и кИоск м (мн. -сциу ген. кибска) филмова: југословенска ~ . кинофикација ж увођење мреже кине- тур. 1. мала кућа, најчешће дрвена (у башти, винограду и сл.), одакле је леп изглед на сне матографа. — Први је [план] развијање стране, чардак, павиљон. — Сунце је блешмрежа библиотека... а други кинофикатало по ситном зеленом ћеремиду на киција. Б 1957. оску у врту. Андр. И. 2. у улицама градова, Изр. ~ п о з о р н и ц е опремање каза- на станицама и сл. мала продавница где лшита, позоришта пројекционим филмским се продају новине, цигарете, ситна трговачка апаратима. роба и сл. — Поклони се особито дубоко кинофицирати, -ицирам сврш. и не- малом срдитом трафиканту који је управо сврш. провести, проводити кинофикацију. закључавао свој мали киоск. Мар. кинта ж шатр. новац, пара. — За своју КЕП, кипа м (мн. кипови) 1. људски кинту, брате, хоћу да ми се м а л о . . . ис- или животињски лик изведен пластично (трокривиш, исклањаш. Сим. А ако баш немаш димензионално) од кажна, дрвета, метала, ни пребијене кинте, могу да те данас ја глине и сл. — Музеј споља заиста је леп дуваним. Дав. . . . фронт му је украшен за шест великих квнути, -нем сврш. 1. киднути Џ). кипова. Нен. Љ. Морат ћемо . . . излити — Голуб кине нож и посијече му [коњу] други кип. Креш. 2. људско тело, фигура. пб врата. Љуб. Кинув сабљу бег устаде. — Са руба гата угледах одмах, на палуби Баш. 2. фиг. отргнути, одвојити. — Стракрме, мршав кип и дугу гриву Маестрову.

КИПАР — КИПТЕТИ Наз. 3. облик, прилика. — И кмет мисли . . . како га је Вишњи баш ко и вас створио на кип свој. Бог. Изр. као ~ ( с л у ш а т и , стајати) без и најмањега покрета, мирно, укочено. кЗпар, -пра м бот. врста биљке Сургиа. — Биље је твоје вртњак од шипака с воћ е м . . . од кипра и нарда. Дан. кДпар, -ара м онај који прави кипове, вајар. кипарев, -а, -о = кипаров који припада кипару: ~ палета. кЗпарис м грч. бот. в. чемпрес. — Есаули су донели . . . свакоме по иконицу од кипариса из . . . кијевског манастира. Глиш. Сад сни у свом хладу подно кипариса. Уј. кнпарица ж женска особа кипар. кипаров, -а, -о = кипарев. кДпарски, -а, -5 који се односи на кипаре: ~ радови. кнпарство с уметност или занат кипарски. — Унио је [Роден] у кипарство импресионистички однос према стварности. ОП 2. кипац, -пца м дем. од кип; слика. — Можемо смјестити ондје фратарске кипце које је прије двије или три стотине година некакав пијани Талијан нашарао. Шен. кипети, кипим, ијек. кипјети, несврш. 1. преливати се преко руба посуде због кључања или пењења (р текућини, течности). — И вино шампањско кипело је преко чаша. Нен. Љ. 2. кључати, пенити се, бучити (о мору, реци, потоку). — Кипи море. Видр. Десно жубори, кипи и пенуша се Млава. Пол. 1957. 3. пенити се, пенушати се, искрити се (о вину). — Затим се обредише гломазном чутуром у којој је кипело жупско црно вино. Јакш. Ђ. 4. нагло избијати, навирати. — Кипи зној с мене. Вес. фиг. Мирис кипи из црвена цвата. Нам. 5. комешати се, врвети (о мноштву људи); бити пун чега што се комеша, врви. — А Зорица је стајала с Тозом . . . у мноштву што је кипјело. Сим. А по дворишту, гдје је доскора кипјело од људи, сад су глшзали само Џогаз-ковач и Ристо Обрадовић. Лал. 6. фиг. а. пресипати се од обиља, бити посве, сасвим испуњен чим, бити пун чега. — Сва је долина кипјела младим и радосним животом. Шимун. Доље кипи тама. Лал. б. избијати, расти, развијати се снажно, силовито, бити у пуној снази. — Прољеће кипи кроз жубор вода. Бег. Како младост кипи! Петр. В. 7. (и безл.) проживљавати какво јако осећање, бити обузет каквом страшћу, бити узрујан, узбуђен. — У себи кипим од нестршвења када ће . . . лупити звоно школ-

ско. Дом. У мени све кипи. Пусти ме да говорим. Кум. кипећи, -а, -е буран, пун узбуђења. — Омладина је почела да се руши под претераним циљевима романтичног заноса и кипећег одушевљења. НК 1946. кипирати, кипира несврш. безл. нем. варв. припадати, доликовати. — Знадеш, сине кришћанине, што попу кипира. Јакги. Ђ. И слатко ме дира, ко што му кипира. Кош. кипитн се, кипим се несврш. држати се као кип, кочотрити се. — И фифери, фићфирићи, подмећу им п л е ћ а . . . па се кипе . . . ко у башти калопери. Кош. кДпић м дем. од кип. — Полако и озбиљно подигао је кипић плесачице на ормару. Михољ. кипјети, кипим, ек. кипети. кипљење с гл. им. од кипети и кипјети. кипоббрац, -рца м ист. борац против штовања, обожавања верских кипова и слика, иконокласт. кипоборство с 1. ист. борба међу шзантијским хришћанима у 8. в. између присталица штовања, обожавања кипова и слика и противника тог штовања. 2. фиг. буњење, устајање против догми, против старог и борба за ново. — Ова метода води нужно до догматизма, а потом је скрајна опрека Крањчевићевој скепси и кипоборству. Марј. М. к&пбвље с зб. им. од кип. — Из незграпне материје жилама и ерозијама издртог камења хисторијских података уобликује и ствара киповље, ступовље и храмовље. ХР 1928. кипор&зац, -есца м кипар, вајар. — То је ћерка кипоресца Вридрика. Срем. кипорезачки, -а, -о који се односи на кипоресце: ~ рад. КНпранин м (мн. -ани) = Ципранин становник Кипра. к б п т а а е с гл. им. од киптати. к&птати, кипћем несврш. дрхтати, треперити. — А ниси ли видио . . . бана како о њем срма кипће све на јуначку! Павл. Почео је да се шали и бенави, јер је у њему све киптало од необична задовољства. Ћоп. к&птети, -тим, ијек. киптјети, несврш. 1. кључати, врети, избијати, навирати. — Данас сокови кипте под кором стабала. Уј. Маса таквих питања киптела је из мене. Нуш. 2. налазити се у обиљу; обиловати. — Ја и не помишљам да наведем сва оваква места; она кипте по целој кн>и-

КИПТЈЕТИ — КИРИЏИНСКИ зи. Поп. П. Поезија кипти репетицијама. Матош. 3. бити узрујан, узбуђен. — Сви . . . слатко се смијаху, а Мргуд канда кипћаше у себи. Мат. к&птјети, -тим, ек. киптети. к&пћење с гл. им. од киптети и киптјети. к&пући, -а, -е дијал. који кипи: ~ море, ~ вода. к&пчић м дем. од кип. кВр м грч. господин, господар: кир-Герас. кбра ж госпођа, господарица. — Кира Софија је један од најтежих болесника. Сек. кнрајџи)а м тур. станар. — Све је мање приватних домова, а све више кирајџија, чиновника из туђине. Петр. В. Некадашњи газда постао је кирајџија. Андр. И. кирајџнјин, -а, -о који пршгада кирајџији. кнрајџи(ј)ка ж женска особа кирајџија. — Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике . . . кикоћу се и пружају прстом на њега. Уск. кврајџијскп, -а, -б који се односи на кирајџије. кирасир, -ира м фр. ист. војник коњаник с оклопом на грудима и шлемом на глави, наоружан сабљом, карабином и пшитољем, коњаник оклопник. кнрасирски, -а, -5 који се односи на кирасире. Кврац, -рца м покр. човек из Винодола. Пра«. кВрбај и кЗрвај м нем. црквени год, црквена слава, проштење. — На Ивање одемо ти нас двоје у Иванково на »кирбај« у госте нашем пријатељу. Ивак. Прела и посијела, вашари, празници, кирваји, тко да наброји веселе прилике! Матош. Киргизи м мн. (јд. Киргиз, -иза) народ монголшдне расе који живи у средњој Азији. кВрбње с гл. им. од кирити. кнретажа ж фр. мед. чишћење матер(н)ице стругањем. кири, -ија м (ген. мн. кирија) јединица за мерење радиоактивности (према имену француског научника). кбрија ж тур. 1. а. најамнина за просторије, станарина. — Каменскога баце због кирије на тротоар. Матош. Сам иде да купи кирије по својим кућама за ренту. Сек. б. најам туђег коња или марве за но-

711

шење. — Узесмо под кирију мазге. Нен. Љ. в. закуп туђе земљг, закупнина. — А имање издао под кирију. Вес. 2. пајамни рад с властитом стоком. — Кирије нема, дрва ни со не наплаћују. Гор. А у кући била баба удовица са снајом, којој је муж отишао у кирију. Петр. Б. 3. роба која се превози, товар. — Симица опет вози на својим кочијама путникс и другу кирију. Глиш. Изр. џаба ти кирија (кирије) разг. бадава, узалуд посао. кирДја&е с гл. им. од киријати. кирДјати, -ам несврш. = киријашити бити киријаш, радити као киријаш. — Тако то иде кад се кирија, али не бој се, коњи су ми добри. Шапч. кир&јаш, -аша м тур. = кириџија онај који кирија, најамни возар. — Киријаши затјерали у воду кола и товаре. Пав. киријашење с гл. им. од киријашити. кнријашитн, -ијашим несврш. — киријати. — Та ја сам још киријашио и возио и трговаца и господара, али 'вако ко ноћас никад! Глиш. Нисмо сиромашни . . . сами киријашимо. Л-К. кирДјашки, -а, -б који се односи на киријаше: ~ кола. к&риловски, -3, -О в. ћириловски. — Постоји ли каква веза између глаголских текстова и . . . кириловских, о свсму се томе врло мало зна. Јаг. кбрити, -им несврш. покр. терати, гурати, турати. — Слажите ви то свом ћаћи, видим ја биљешку одакле сте кирили клис. Ћоп. кДрица1 ж врста ситне, слатке смокве. Рј. А. к&рица* ж ушна шкољка. — Спољне ухо састоји се из . . . ушке или кирице . . . Батут. кир&џвја м тур. = киријаш. — Дудови под којима хладују кириџије босанске. Павл. Нарочито је у јесен жив овај пут на којем се сусрећу кириџије с колима и коњима. Дед. Ј. кириф&јаае с гл. им. од кириџијати. кириџијати, -ам несврш. башти се кириџијским послом. — Затим набави кола и коње и пође кириџијати. Марк. М. кир&џнјски, -2, -б који се односи на кириџије. кириџ&лук м кириџијски посао или занимање. — Живио сам од кириџилука, па сад све оде. Ћор. Ту је прије цвало киријашење или кириџилук. БГ 2. кир&џински, -а, -о в. кириџијски. — Т у р ц и . . . би с коња поскакали, пак би

712

КИРИЏОВАТИ — КИСЕЛКАСТ

све оне кириџинске коње побацали у сникиселински, -а, -5 који се односи на киселине: ~ врења. јег. Маж. М. кнриџбватн, -&џујем несврш. в. кирикиселити, -им несврш. 1. а. чинити џијати. — За вас је сједит' овдје и госпо- да што буде кисело (додавањем оцта, сирдовати, а моје је кириџовати. Ћор. ћета, лимуна и сл.): ~ јело. б. чинити да што постане кисело (врењем у води покирјанисати, -ишем несврш. необ. моћу гљивица или стављањем у оцат, сиртврдичити, цицијашити. — Дошао је из ће). — Ради по кући све: кисели краставце Херцеговине, кирјанисао, и бели лук јео . . . копуни живину. Срем. Сам је својим . . . И на крају — задужбина. Пол. 1958. рукама киселио и претакао ардал [слачикир-јаша м шкртац, тврдица (по главцу] и разне туршије. Андр. И. 2. потапати ном лицу у Стеријиној драми »Кир Јањач). у воду, мочити. — Управител. се у канце— Сремчеве шупљоглаве алапаче . . . кир- ларији раскомотио и киселио ноге. Неим. -јање . . . носе у себи животну непосред3. покр. дизати се због деловања квашчевих ност. КН 1955. гљивица, кисати, киснути. — Избијао [је] . . . задах . . . хлебног теста које на топлом кирка ж (дат. -ки) заводница (по имену чаробнице из старогрчке приче): модерна ~ . кисели. Дав. ~ се 1. упијајући текућину, течност к4рург м = хирург лекар који се бави омекшавати. — Колачић . . . метне у вино кирургијом. да се кисели. Вес. фиг. У тамничким сокнрургија ж = хирургија грана медибама се киселио дуги сумрак. Лал. 2. фиг. цине која лечи болеснике оперативним мебити нерасположен; бшпи незадовољан, безвотодама. љан. — Али која хасна уздисати, киселити се, к&руршки, -а, -о који се односи на киту није било излаза. Шен. Анка пробуди рурге и кирургију. малога који се у први мах некако у лицу киселио. Ђал. к8с! узв. глас којим се мами коза. — Тетка. . . отворила врата сгаје, те рекла киселица ж 1. кисела јуха, чорба. — потпуно глухим гласом: — Кис. . . кис, Она ће приредити папрену киселицу на КИСЈ билача! Шег. расолу, сигуран и нефаљен лијек од мамуре. Кор. 2. а. кисело вино. — И вино не квсање с гл. им. од кисати. кЗсати, -ам несврш. 1. киселити се, ваља, права киселица. Шен. Једва је успео да добије ручак, постан и хладан, и пола врети, превирати. — фиг. У њему је килитре киселице коју је сркутао дуго и безсала горчина. Десн. 2. правити плачевмо вољно. ЛМС 1951. б. вински талог. Вук лиџе, говорити као кроз плач. — Ми смо Рј. 3. а. кисела, минерална вода: буковачка кисали, ми смо јецали и праве правцате ~ , јамничка •—•. б. извор киселе воде, топсузе цуриле су нам низ образе. Кик. лице, слатина. — Јавл>а јој да штајерска и кВселаст, -а, -о = киселкаст 1. мало, загорска џентрија даје. . . сјајан плес у понешто кисео, накисео. — Дозријевају круп- Рогатачкој киселици. Тои. 4. бот. врста не црне купине које су нам по прстима биљке која у своме лишћу има киселине Кипросипале своје црно киселасто вино. Бен. т е х асегоза. — Луда Мара лежала је у лиЦео простор је испуњен димом и киселасвади. . . грицкала киселицу и гледала у тим тешким задахом мокрог одела. Андр. И. облачак. Б 1958. 2. фиг. незадовољан, нерасположен, безвољан. кис&лиш, -иша м зб. 1. оно што је — Не бијаше то ни . . . бол, већ би он накисело, кисело вино, кисело пиће и јело. — мрштио киселасто лице. Шен. Тога је дана у Кишовој души живјела кНселина ж кисело млеко. — Двоје, неизрецива чежња за . . . загорским кисетроје јаја на тави убити, изнијети здјелицу лишем. Кол. 2. укисељено поврће, туршија. варенике или киселине — па ти је одмах — Наставила је ређати податке — како царски службеник задовол>ан. Коч. чељаде јутром повраћа храну и како је кисел&на ж 1. особина или стање онога постало халапл>иво за киселиш и друге којештарије. Рад. Д. 3. кисела биљка. — што је кисело. — Рука њезина друга воња Гледајте само ливаду тамо како је маховикиселином зноја и љутином неког тешког мириса. Ков. А. 2. кисела текућина, теч- на удушила траву, а даље опет ондје киселиш. Ђал. ност. — Онда је већ било . . . прекасно за сваки помоћни захват, јер су се кисекВселкаст, -а, -о = киселаст. — Из лине желучане већ биле спојиле с отровом. пекаре се шири топли, киселкасти мирис Крл. 3. хем. хемијски спој кисела укуса који хљеба. Поп. Ј. У гломазним собуринама растопљен у води отпушта само водоникове затекоше тежак и киселкаст зрак. Р 1946. јоне: сумпорна ~ , со(л)на ~ , једнобазне Све некаква киселкаста лица на којима се киселине, вишебазне киселине. одразује читава љествица мутних осјећаја.

КИСЕЛКАСТО — КИСНУТИ Цар Е. Андрић је писац првога р е д а . . . без кича и киселкастог укуса наших киселих романтичара. Михиз. кВселкасто прил. мало, понешто кисело, с мало киселог укуса. — Обране су и шљиве, па на шору оштро, киселкасто и густо мирише комина. Петр. Б. кЗсело прил. 1. с киселим укусом. — Кисело опојан воњ лијепи се за носнице. Сим. 2. фиг. невесело, нерасположено, безволно. — Уто се родила Станојла. Отац се кисело радовао: женско и ружно дете. Сек. Но хтио је бити разборит, па се кисело насмијеши и промрмл»а . . . Мар. кЗселост, -ости ж својство или стање онога што је кисело. — Лимун . . . повећава киселост желудачког сока. Пол. 1957. киселбћа ж в. киселост. Прав. к&сељ м рус. врста киселог јела од воћног сока и кромпирова брашна. — Или бисте можда хтјели јести мало кисеља? Шов. кисељак, -ака м 1. а. кисела, минерална вода. — Киселе воде или кисељаци . . . уз друге отопљене минералне твари имају знатне количине угљичне киселине која им даје кисели окус. Тућ. б. извор киселе воде и место где се налази. 2. бот. киселица (4). — Буја стричак, по увалама дршће метвица, црвени се кисељак. Бен.

713

Поп. Ј. 3. погрд. (у неким изразима кад се о некоме говори илиму се обраћа с потцењивањем) јадан, кукавички. — Нема код мене југовине: На нос ће ти изићи шаран, синко кисели! Дом. Требао је одмах да се жали . . . али се није усуђивао, жена кисела. Вин. 4. који има хемијско својство киселине: ~ раствор, киселе соли. Изр. д е в е т а в о д а ~ врло далеко сродство; к и с е л е т р а в е траве које расту на мочварном тлу и лоше су крмиво (шаш, ситина); к и с е л е в о д е минералне, лековите воде које садрже у себи угљичне киселине; ки-

село дрво бот. покр. в. руј; загристи ки-

селу јабуку морати се прихеатити неугодна, мучна посла. кисе&ник, -ика м хем. = кисик плин, гас без боје,укуса и мириса, преко потребан за горење и дисање ОхујЈешшп (О). кисеоников, -а, -о који припада кисеонику: ~ спој. кДсик, -ика м хем. — кисеоник. кнсиков, -а, -о који припада кисику: ~ спој. кисити, -и несврш. имати кисео укус. квскав, -а, -о који много или често киска. — Сањао је, учећи ноћу, међу кискавом болесном дсцом, у запари пеленака и ускислог млека, о свом будућем професорству. Петр. В. кисељаков, -а, -о који припада кисељаку. квскање с гл. им. од кискати. ~ корен. кЗскати, -ам несврш. дем. према кисати кЗсељаст, -а, -о в. киселаст. — Са земље, (2), плакати слабо и испрекидано. — Кад је зарасле у штир и бљуштуру, још се осјећао дијете почело кискати, узела га на руке и, кисељаст задах пепела. Лал. кис&љача ж покр. врста киселе јабуке. љуљушкајући га, завири к болеснику. Бен. Кискају деца . . . галаме промукли петли. Вук Рј. Каш. кис&љачки, -а, -5 који се односи на кикислица ж маџ. покр. на сукњи постава сељак. одоздо изнутра (рко једне подланице широка). кЗсељење с гл. им. од киселити (се). Вук Рј. кВсељкаст, -а, -о в. киселкаст. к&смет м тур. покр. судбина, удес. — Немир ти је у очима . . . Несрећу пише, кбсео, -ела, -ело 1. а. који има укус оцта, кисмет ти је ваљда такав. Сим. сирћета, лимуна и сл. 6. који је вештачки доведен у стање киселости додавањем киселине, кЗснути, -нем (импф. кишњах; р. прид. стављапем у киселину или гљивичним врењем, киснуо, -ла, -ло и кисао, -сла, -сло) несврш. закисељенуукисељен: ~ чорба, киселе паприке, 1. а. бити изложен киши, постајати од кише кисели купус. в. који има оштар воњ, мирис мокар, квасити се. — Поскидасмо шаренице киселине, који има укус киселине: ~ спарина, што су биле на седлита да не кисну,'па — у кисели мирис. — Подне залијевало град кућу. Вес. Кисли су поред ватре, очекујући киселом спарином. Крањч. Стј. Дим изменаређење за покрет. Чол. б. пропуштати шан с љутим задахом барута и киселим кишу, прокишњавати. — Куће . . . се свамирисом згуљеног дрвета обави читаву ке године морају прекривати, па опет кисну шуму. Дед. В. 2. фиг. који одражава незадо- кад год удари плаха киша. Вук. 2. а. дизати вољство, зловољану нерасположен, мргодан, се, расти деловањем гљивичног врења, ускисиневесео, снужден. — Нестало му млива, па вати (р тесту). — Хлебац кисне. Чипл. се кисела лица већ ту сједећи скањива. фиг. Али још читаву ноћ кисао [Андрија] Мул. И Хоманов се стресе од загриженог као узљућени квас. Божић. б. постајати осећаја домаће киселе атмосфере, свако- кисео (о вину или другоме пићу кад се почне дневног једнаког ручка и ситних брига. претварати у оцат, сирће). »«• » .

714

КИСНУЋЕ — КИТИТИ

киснуће с гл. им. до киснути. кЗст м (мн. кистови) 1. сликарска четкица, кичица. — Његов кист клизи по површини. КР 1924. Као да невидљиви кист размазује по бијелом платну црну боју. Пав. 2. фиг. а. начин сликања. — А боје су његове налик на боје Беклиновог киста. Марј. М. б. сликарство. — У стиху и кисту слиједи га. Полић. в. сликар. — Наслађује [се] дражести црта гласовитога киста. Војн. кЗста ж нем. покр. сандук; исп. киштра. — [Луција би] узела у руке какви њемачки роман којих је у Стипанчића било на тавану пуна једна киста. Новак. кАстар, -ара м онај који прави кистоее. Бен. Рј. кЗт 1 м (мн. КЈ!ТОВИ) грч. зоол. род великих морских сисара Ва1аепа. кЗт* м нем. смеса минија или кредеифирнајса (служи као лепило, нарочито за причвршћивање стакла уз прозорске оквире). кЗт 3 (обично поновљено) узвик којим се тера стока. — Отјерај их, јер ће ме погазити, отјерај! Бирке! Кит! Кит! Бен. кЗта ж 1. снопић, свежањ (увећа). — Иза иконе провирује на једну страну кита босиљка. Ад. Она је брала бурне аплаузе и дивне ките цвијећа. Том. 2. гранчице са лишћем или плодом. — Донијеше домаћину киту маслине. НП Вук. За сваким његовим инаџијским кораком полежу ките бораније по влажној земљи. Рад. Д. 3. украс од нити или реса везаних на горњем, а слободних на доњем крају. — Причали су како је, у знак жалости, откинуо и киту са феса. Ћор. Затим се окрене, прими под руку сабљу на којој је висила дуга златна кита, и оде. Мишк. 4. сплетена коса, плетеница. — Двије црне сјајне ките била свезала црвеном врпцом. Шен. 5. а. фиг. скуп, група људи (у похвалном смислу). — Пије вино кита Цетињана. НПХ. Све честити и угледни људи . . . Лепа кита сељака и грађана. Срем. б. фиг. скуп истоврсних ствари или предмета. — При Горици над сарајевским пољем, у лијепој кити башча и зеленила . . . диже се . . . Фејзагића дворац. О-А. в. в. китица (2). — Све је то могло доћи, и заиста је долазило у обзир да се помене у песми, кроз стих, два или целу киту стихова. Сур. г. низа, ниска, струка. — Ја сам бисер просула, помози ми низати и у киту китити. НП Вук. 6. етн. дар који се млади даје пре венчања као залог. Рј. А. Изр. ~ и с в а т о в и нар. несн. кићени сватови; исп. кићен (2). к&таб, -аба м тур. = ћитаб верска књига. — Дер Афизе, свезналице стара, штоно знадеш све седам китаба! Март. Данас сам био у њега, па ми и опет каза китаб. О-А. К&тај, -аја м рус. заст. Кина. ».-*-».

к&тајски, -а, -б в. кинески. Китајцн м мн. в. Кинези. кЗтали прид. непром. парешен, украшен китом или китама: ~ фес. кЗтан, -тна, -тно 1. на којему је много кита, гранчица. — Зањиха се китно грање, пуно белих колутова. Кош. Зачас китии они лузи остадоше пусти, мирни. Наз. 2. кићен, накићен, урешен, украшен. — Пода њ [шаторј сједе ладно пити вино, служи му га китна Анђелија. НП Вук. Зачешља [Ковиљка] своју . . . свилену црну косицу, стави . . . око врата китни ђердан. Шант. к&тан м 1. фам. и хип. за вољено мушко дете. — Китане мој! Рј. А. 2. зоол. врста тврдокрилца Апсћотепиз. Бен. Рј. к&гара и кЗтара ж грч. старогрчки музички инструмент сличан лири; гитар(а). — Глас ти из грла звони као с Аријаднине китаре. Матош. фиг. Вјетрови иду — зрачне китаре. Полић. китараш, -аша м свирач у китару. — За њим су шпли . . . свирачи, китараши и пјевачи. Наз. китарист(а) м в. китараш. ххг&рпстквАажжеиска особа китарист. кЗтарица ж в. китоловац (2). — То је онај мали црнац, кабински момак, са чувене китарице »Пиквод«. ЛМС 1960. кЗтаст, -а, -о који је као кита, налик на киту, китњаст. Вук Рј. кЗтати, -ам несврш. нем. варв. лепити китом: ~ прозоре. к&таш, -аша м погрд. талијански еојник у време другог светског рата (који је носио капу с китом); четник као његов савезник. — Киташ не да ' Србину на његову властиту њиву. Јел. Четници! . . . Близу су, одмах ту! Прикрали се киташи заједно са свитањем. Вуков. кЗтилац, -иоца м онај који кити. — Тер боји се да нестане гвожђа и у Скадру сребром китиоца. Март. кит&на ж 1. снег који остаје на грању дрвећа, стварајући као ките од снега. — Погдјегдје вијуга се . . . између китином опточених јелица и борића од леда укочен поточић. Кос. Мукла тишина обавијала је цио крај; само понекад чуло би се како пада китина с грана. Чол. 2. густо грање с лишћем. — За недељу-две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина. Ранк. кЗтити, -им (идшф. кићах; трп. прид. кићен) несврш. 1. (кога или што чим) а. чинити да ко или што буде или изгледа лепше, угодније, свечаније, ресити, украшавати. — Гледа у Перу синчића као у неку светињу

КИТИЦА — КИТОВАЦ . . . па га кити и одева као каквог господичића. Вес. фиг. Морнар Фране не кити више жуљевима длане. Наз. б. хвалити. — Тетка [га је] китила . . . ковала у звијезде. Шен. в. ир. грдити, псовати, кудити. — Али га за послом, на улици . . . сваки засипа и кити поругом и псовком. 2. фиг. употребљавати биране речи (у говору и писању), говорити или писати лепо, брзо, лако. — А он у писању дивно умије да кити! Ћор. Репо је знао да кити и прича као сваки добри ханџија. Куш. 3. извијати, подрхтаеати, треперити гласом (у певању). — Запева поп Ћира раздраган. Затурио се мало у столицу3 па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лепше и лепше. Срем. 4. бити коме или чему на украс, дику. — Твоју косу бело иње кити. Јакш. М. Мој се јаблан вити [син] сад пушком бори, слобода га кити. Вит. ~ се (чим) 1. а. улепшавати се, украшавати се. — А ти си до јучер носио њихове значке, китио се фашистичким партијским амблемима, кога ми ђавола ти нешто говориш! Ђон. 6. фиг. покривати се, сакривати се иза чега, маскирати се. — Има других што се ките видом покорности, ал' под њим крију срце што само за се скрби. Богд. 2. бити украшен. — У реду су гредице пуне поврћа свакојаког што се њиме вазда ките. М-И.

Изр. ~

туђим

перјем присвајати

туђе заслуге. кЗтвца ж 1. дем. од кита. 2. поет. неколико стихова (најмање два) који чине једну целину. — Иза сваке китице падао би припјев. Гор. 3. в. кичица (3). — У авлију коња нагонио, огрезну му у крв до китица. НП Вук. 4. бот. кичица (5).

715

кВтничарство с китничарско занимање и продаја за китњу. кЗтно прил. «. кићено. — Лијепо и китно говориш. Шен. А био кицош, вазда китно обучен. В 1885. кЗтња ж кићење (рсобито женско) и оно што служи за кићење. Бен. Рј. квтаак м ерста храста бељиг СЈиегсш зеззПгПога. Бот. кЗтњаст, -а, -о 1. на чему је много кита или гранчица. — Дижу се у вис китњасти борови. Ранк. Под њима се раширила плава плоха дунавска, урешена као букетима китњастим адама. Бен. 2. на коме је кита, који је украшен китом. — Педесет је китњастих кравских репова махало немарно. Кол. 3. који има ресе, ројте, ресаст. — Коњи нека су очишћени и покривени китњастим шареницама. Шапч. 4. гиздав, леп, красан. — Баш ту где се диже китњаста петокатница био је пре десет година празан плац. Дав. Китњаста је његова прилика као пијевац златан. Кал. 5. кићен, цифраст, с много завоја и украса, завојит. — Удара у очи и красни ручник . . . с натписом који је извезен веома китњастим словима. Донч. 6. фиг. пун украса, биран, кићен, речит (о говору или писаној речи). — По правилима реторике, говорник треба да има леп, китњаст стил. Дом. Предавацге ми ујак китњастом здравицом неку грдосију од бшшкума. Матош.

кЗтаасто прпл. 1. на китњаст начин, гиздаво, лепо. — Лепа Гркиња се најкитњастије обукла. Јакш. Ђ. 2. фиг. бираним речима, речито. — Не треба заборавити да је много лакше писати китњасто и реторски но просто и природно. Нен. кбтшастост, -ости ж својство онога што квтка ж 1. дем. од кита. 2. покр. искићена капа коју жене носе у Србији. — Женске је китњасто. — Ђурђевићеве су еклоге . . . носе на глави сребрне китке окићене сре- ближе бујности барока неголи китњастости рококоа. Комб. брним ланчићима и поднизане парицама. кДтњача ж бот. врста јагода Рга^апа Рј. А. е1а11ог. — Трпко и мученички грицкајући кЗткаае с гл. им. од киткати. јагоде китњаче и пљуцкајући зелене листиће3 дјед би стао да прича маломе каквих је све кЗткати 1 , -ам несврш. дем. према кидати. — Жене су биле румене . . . ударале прима- диња видио и јео. Ћоп. ша циганина по образу, а каваљерима киткаквтшичарка ж в. китничарка. — Надале ле брке. Петр. В. [се] дјевојке да ће ићи с мајком куповати нове шешире код прве китњичарке. Ђал. кЗткати 2 , -ам несврш. оном. узвикивати јагањцима »кпт, кптч одлучујући их од оваца кЗтов, -аа -о који припада киту: ~ маст, матера. Вук Рј. ~ кост. Изр. ~ уш, ваш зоол. плосната уш, квтничар м онај који прави предмете за ваш која живи заквачена за китову кожу. кићење. Бен. Рј. кЗтовати, -тујем несврш. лепити китом. кЗтничарка ж женска особа која се — На прољеће је извлачио из шупе, китовао, бави израдом женских шешира и ситних бојадисао и бацао у море удовичин чамац. предмета за кићење. — Ану је дао у китни- Десн. чарке, шешире да прави. Сим. кЗтничарски, -а, -о који се односи на китничаре: ~ занат. -м«,«г, .^ ^ г.

кЗтовац, -овца м зоол. у изразу: ~ медитерански Рћуааћк ап(1диогат. Бен.

716

КИТОВИЋ — КИХАТИ

кбтовић м погрд. онај који китује прозорска стакла. — Дивота би била . . . да се кољу житељи зато што их свјетина и дерани крсте котлокрпама, патлиџанлијама, китовићима или сапунарима. Вел. кбтолбв и китблов м лов на китове. — Имао сам прилике разгледати тај прибор . . . маштајући о негдашњем златном добу китолова. Петр. М. китолбван и кит&лован, -вна, -вно који се односи на китолов: ~ станица, ~ флота. китолдвац и китолбвац, -вца м 1. ловац на китове. — Ради контроле улова, сви китоловци обавезни су да о броју уловљених китова достављају тачне податке. Пол. 1959. 2. брод за лов на китове. — Путници . . . описују свој ужас при ноћном сусрету са бродом китоловцем. Петр. М. китолбвачки, -а, -о који се односи иа китоловце: ~ искуство. квтДноша м онај који носи киту. — Китоноша удари га [играча] мало по образу [китом цвијећа]. Рј. А. кЗтоња м име волу (по репу или роготма). Рј. А. кића м (вок. кићо) = кићо хип. од кићан. — Онај кића стао уза ме, узео ме за руку . . . и осмешкује се. Ком. кДћан м човек који се кити, фићфирић (често у другарском обраћању мушкарцу). — А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи . . . »Хо, кићане, јадан си ти муж за овакву жену!« Ранк. кКћанка ж кита, реса од памучних, вунених или свимних конаца која служи као украс на капи, марами, одећи, покривачу и сл. — Дуго скрлетно покривало хата, а дебеле златне кићанке готово се повлаче по земљи. Шен. фиг. Жути и црвени кукурузи већ зру испод густе суве свиле под кићанкама. ЛМС 1949. кЗћанкица ж дем. од кићанка. — Копоран и фермен ишарани гајтанима, а чакшире са дугим туром и са кићанкицама на подвезама испод колена. Марк. М. кВћанчица ждем. од кићанка; исп. кићанкица. — [Силвестар] се поноси . . . својом капом с црвеном кићанчицом. Дов. кЗћен, -а, -о 1. украшен (цвећем, зеленилом, златом и сл.). — Трачак од сунца . . . као јасан бисер у кићеној круни на царевој глави. Шапч. Гдје су негда стајали кићени вртови, ту пониче коров и шикарје. Јурк. 2. нар. песн. леп, красан. — Те отимље кићене девојке. НП Вук. Иду градом гласови да купиш кићене сватове. Шен. 3. фиг. изговорен или написан бираним речима. — Пише молбе за војнички допустЈ а онда кићена

писма многим знанцима. Шимун. То својс лично мишљење износи као норму у следећој, још кићенијој тиради. К 1950. 4. фиг. и ир. пијан. — Она је још једина тријезна и поуздана у том кићеном дармару. Ков. А. Изр. ~ г о т и к а архит. касна готика (са много украса). кбћеннк м оио што је окићено китама или ресама: поњавац ~ . кЗћенка ж 1. капа с китом; исп. кићанка. — Хајдуци у наше вријеме у Србији носили су . . . или фесове или свилене капе кићенке. Вук. Настаје битка, те му на главу натичу кићенку, али начињену од свилца. Вел. 2. окенска особа која еоли да се много кити, удешава, каћиперка, помодарка. — За десет година закопат ће је и од ње неће остати ништа као ни од оне кићенке у црвеној сукњи. Крањч. Стј. 3. агр. покр. врста јабуке. Рј. А. кЗћено прил. на кићен, биран начин, бираним речима. — Поклони се кицош што кићеније. Том. Просјаци . . . попиши овдје-ондје покоју чашицу, наблагосиљали се кићено и богато. Ћоп. кићепбст, -ости ж својсгпво, особина онога штпоје кићено. — Писци које смо навикли да зовемо класицима . . . клоне се непотребне кићености. Цар Б. кЗћење с гл. им. од китити (се). кићо, -а и -е м (вок. кићо) = кића. — Кад би тај кићо господски био мало ближе . . . можда би му могао извући то жуто марамче. Маш. кНћушан, -шна, -шно дем. од кићен. — У бујнај роси трава кад се купа, и мала смрека, и кићушан врес. Кош. кифл м и кифла ж нем. врста финог пецива савијеног као млади месец. — Путем у Тушканац јео [је] остатак те вечере, кифл. Перк. Обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли. Срем. кифлбџија м покр. онај који продаје кифле. — »Филијал« Управе фондова . . . и кифлеџија . . . ето, то вам је варош. Уск. кифлица ж дем. од кифла. к&хавац и кихавац, -авца м а. бот. в. чемерика. Сим. Реч. б. = кијавац. к&хавица и кЗхавнца ж = кијавица (1 и 2). — Да је само ради кихавице, лако зато, није он жена. Шен. к&хавичав и кихавичав, -а, -о = кијавичав. кихање с гл. им. од кихати. кихати, кишем и кихам несврш. = кијати1. — Испира магарчеве ноздрве, у које су ђаци насули бурмута, па се магарац усплахирио, кише, кашље, хрче, скаче и

К И Х Н У Т И — КИЧКАТИ

717

кич&љив, -а, -о разметљив, ташт, уображен. — Док је Зарија своју тренутну срџбу убрзо заборавио и окајао, Марко, кичељив и злопамтило, ускоро нађе начин да оствари пријетњу. Лал. кичељивост, -ости ж својство онога који је кичељив. — То [осећање поноса] иде . . . до кичељивости. Цвиј. Зар Амарилиду не би подносити боље ми било, њезино презирање, кичељивост? Марет. кичељиство с = кичељство в. кичељивост. — Бјеше нешто и кичељиства . . . због тога се племе и братство боље поднијело. Мат. кичељити се, -им се несврш. разметати се, шепурити се, кицошити се. — А на крају њезином кичељили су се гиздави и бијели дворови њихових господара. Цес. А. кичељство с = кичељиство. — И кичељство сина Ахилова, охолог момка, трпљах. Марет. кичење с гл. им. од кичити се. кичер м нем. онај који прави кич. — Блитвински кичери . . . и нису гравирали друге мотиве него псе како плачу над гробовима блитванских родољуба. Крл. кицошење с гл. им. од кицошити се. к&чер, -бра м истурена стена, кук у кицошити се, -им се несврш. бити планини. — Погледај низ ове кичере доли у кицош, много се дотеривати, китити; раздубине. Павл. метати се. — Он се лицкао и кицошио. Дав. кЗчерски, -а, -б који се односи на кпчере. Као увијек изјахао је Денисов пред војнике — Поред свег традиционализма [Сремац] кицошећи се својом храбрости. Крањч. Стј. . . . није успео своје карактере да сведе на кнцогаки, -а, -5 којије као у кицоша, који беживотне, кичерске. КН 1955. припада кицошима. — Одјевен је необичном, кичити се, кичим се несвриг. покр. 1. готово кицошком пажњом. Крл. Он је . . . гледао у врхове својих кицошких опанака. смејати се (да се еиде зуби). — Кичиш се, а мајка ти стопрва легла у гроб. Рј. А. 2. баниЧол. ти се, разметати се. — Зар вам је крив тај Изр. на к и ц о ш к у како је обичај у човек што је кнезовао и народ заклањао и кицоша. — Ту другу [ружу] предао је на онда кад сте се ви по Немачкој ширили и кицошку Малвини. Коз. Ј. кичили? Рј. А. кицошкн прил. на кицошки начин, попут кичица ж 1. сликарска четкица, кист. кицоша. — Мајор . . . приноси руку до штитића кицошки накривљене шапке. Вас. Ушао — Никада није вјешта кичица складнијег је беспријекорно и кицошки одјевен. Л-К. нашла духа и тијела. Матохи. У слици треба пазити . . . на потез кичице. Поп. Б. 2. дем. кицошкнња ж женска особа кицош. од кика. — Узе главу за кичицу Мирко. 3. кнцбшлук м и кицоштво с кицошење. место с длакавом китом на коњској нози отра— Рога . . . није ништа лепо што би се, на га више копита. — Ноге танке, јаке, кичице беспрекорне, копита обла, као речни шљупример, могло од кицошлука понети. Глиш. нак. Моск. 4. врх крошњи дрвета. — Оборила Кнез не трпи кицоштво. Шов. јој чама к земљи гране, у кичице се упила, кЗч м нем. а. неукусно назовиуметничко по крошњама се привила. Кош. 5. бот. врста дело, назотуттност. — Читава та панорама лековите биљке, трава од грознице, грозииоко града била је кич по грош. Крл. Критика чавка Сетаипшп итћеИашт. — Мали . . . негира кич и непоезију. ЛМС 1957. б. (у коњић у ходу се отимао к трави, откидајући атрибутској служби као први део полу. . . час грану матичњака . . . час жбунић сложеница) уметнички невредан. — Ондје кичице. Моск. свјетлуцаху огледалца и . . . светачке кич-сликарије. Божић. Одједном је неко запевао кбчичар м онај који прави кичице, израгоре на спрату . . . кич-песма га [Драгана] ђиеач четака. Прав. одвлачила . . . у . . . сањарења. Вучо. кичкатн, -ам несврш. према кичнути. дува на небо. Петр. В. фиг. У бури кашљу клисуре, кишу валови. Матош. Па да је прав ка свијећа, само зато што те је уплашио, кихаће робијом. Јакш. Ђ. кихнути, кихнем сврш. према кихати. кЗхот м гласан смех, хихот. — Кихот раштркане дјеце трже га из снатрења. Ћип. Да ми је гладне надојити крухом и грохотом, вином и кихотом. Стипч. кихбтање с гл. им. од кихотати (се). кихбтати (се), кихоћем (се) несврш. смејати сејако, на сав глас, кихотом, хихотати («). квц узв. оном. глас којим се зову сшње; исп. гиц. Рј. А. кицош м 1. мушкарац који се много дотерује, кити, гизделин, фићфирић. — Послаше са оближње станице на колима нешто господе, мед којом бијаше неколико салонских кицоша. Леск. Ј. Нисам никад био неки кицош . . . али некако су се жене лепиле за мене. Андр. И. 2. избирач, пробирач. — А ћата није био избирач или кицош: примао је и у натури. Срем. 3. покр. агр. врста граха, пасуља. Рј. А.

718

К И Ч М А — КИШЉИВ

кичма и кЗчма ж 1. анат. = краљеш- киша од речи звучних . . . ромиња својим ница коштани стуб, састављен од пршље- тепавим и спокојним ритмом. Грол. нова, који чини средину костура код човека и Изр. дан (време) је на к и ш у чини се виших животиња; син. хрптеница, хрптењача да ће падати киша; имати чега као кисо1итпа уепеђгаЦз. — фиг. Издвајало се шеу великој количини, врло много; као к и ш а неколико бреза. Једна од њих, сасвим стара, брзо, нагло. — Новци се троше као киша. показивала је сунцу своју кичму изгризену Лаз. Л.; ~ му из чела бије, избија мравима. Лал. 2. фиг. оно што даје чврстоћу мргоданје,мрзовољанје; ~ те у б и л а ! клетва чему, на чему почива снага чега. — Поезија у шали; пасти као с кишом одједанпут, без кичме. Марј. М. Ви сте државна кичма, нагло пасти; п л а к а т и као ~ гушити се у од вас све потиче и од вас све зависи. Рад. Д. сузама; попио би к и ш у еелик је пијанац. Изр. ч о в е к без к и ч м е слаб, неотпоран, киша ж покр. сурла, рило (у свиње). — попустљив човек, човек без свога уверења; Обришем дланом прасету кишу, оно сирото ч о в е к јаке кичме одлучан, енергичан цело јутро скиликало и мљацкало. Рад. Д. човек који држи до свога уверења; имати кЈЈшан, кишна и кишна, кишно и кишно чврсту кичму не дати се сломити претњау коме има кише, који обилује кишом, кишома; савити, савијати, повити, пови- 1. еит. — Дани су пролазили полако, ветровити јати кичму покорити се, покоравати се без кишни дани београдске јесени. Уск. Лелек отпора; сломити (пребити) коме кичму и продре кишним зраком. Нех. 2. који доноси уништити чију отпорну снагу, сломити кога; кишу. — Кад сам изишао напоље, видим да сушење кичме мед. болест сушења леђне се наоблачило. Облак леп, кишан. Вес. мождине (као последица сифилиса) (ађез. Кадли наједаред кишни Орион удари. Макичмаса ж руља, гомила, светина, мно- рет. 3. који је од кише, који постаје од кише. — Кишна вода се мрзне на 0°. Петр. М. штво. — Што се остале кичмасе, то јест Левин кроз густи кишни застор . . . с ужасом народа тиче, треба стално да му се на уочљив угледа . . . зелени вршак познатога храста. начин ласка и подилази тиме да се једнако Крањч. Стј. 4. мокар. — Испливам, те онако на узици држи. Маш. кЗчмен и к&чмен, -а, -о а. који се односи кишан . . . кроз улице, докле доспјех у велику касарну. Мат. 5. који служи за зашна кичму: ~ мождина, ~ повреда. б. фиг. титу од кише, који се употребљава кад је чврст, одлучан, мушки. — За чврст, строг, киша: ~ кабаница. кичмен, поносан и лепи стих [Мушицкога] Изр. ~ алга зоол. једностанична, једноморамо наћи места, слуха и разумевања. ћелична зелена алга која се налази по кори Михиз. кбчменица и кбчменица ж в. кичма. дрвећа Иешососиз. кДша&е с гл. им. од кишати. — Мени су уз кичменицу узашли трнци и стресао сам се. Кик. , -ам несврш. покр. стављати кВчменост и кбчменост, -ости ж свој- у еоду да се добро накваси, мочити. — Маре је . . . завраћених рукава . . . млатила шкверство онога који је јаке кичме, који је одлучан и упоран. — Мегаломанија није знак особите ским бучним ритмом све што је кишало на дну копање. Војн. мужевности и кичмености. Уј. к н ш е њ е с гл. им. од кишити. кичме&аци и кбчмељаци м мн. (јд. кишамице прил. као киша, попут кише. кичмбњак, -ака и кичмењак) зоол. = кра- — Слуга сипаше кишимице. Шапч. Вјетрић љешњаци ред животиња који има кичму, се опет јавио у висинама и резао пахуље што краљешњицу Уепећша. Терм. 4. би се до земље чешће кишимице иситниле. кичмењача ж в. кичма. — У кичмењачу Божић. погодим њега, право у леђа. М-И. кишити, киши и кбшити, киши несврш. падати (р киши), даждети, — Киши и кбчнути, -нем сврш. гурнупш, ударшпи хладно је. Ћип. Киша киши, и киши ц престаногом; исп. кишнути. — Жали што му мозак није нога, да ту баналност [језичну] њиме је да киши, а онда отиче цестом. Уј. кичне. Шим. А. к&шић м цее, калем (на који се намотава к З ш а ж 1. апгмосферски талог у облику конац). Р-К Реч. кЗшнца ж дем. од киша. — фиг. Да ли водених капљица. 2. фиг. а. множина, велика би твоме здрављу шкодило да мало изиђеш количина чега што пада, расипа се. — Тусти на свеж ваздух . . . и кишицу метака ? Поп, Ј. му образи поруменише . . . док му с чела потече киша зноја. Ков. А. Машина сипала к&шљив, -а, -о који обилује кишом, кикишу варница које су се гасиле. Мил. В. б. шан, кишовит. — Заредаше тмурни и кишнепрекидна бујица, обиље чега. — Стојим љиви дани. Кум. Још недељу дана преко немоћан . . . пред кишом поругљивих, не- плавог мора, па се уставише у другој кишпријатељских погледа. Козарч. Та бескрајна љивој земљи пуној зеленила. Дов. №, т ^ ^

КИШНИК — КЛАДА кЗшник м калк део богослужне одеће католичких свештеника, плувијал. — Придолазио свијет и купио се око свога управитеља који их чекаше у црквеном кишнику под великом јохом уз цесту. Том. кЗшница ж кишна вода. — Дајте ми меке кишнице с роснога листа маслине. Фран. кЗшнути, -нем сврш. гурнугпи, турнути ногом; исп. кичнути. — Лијечник необично спретно кишну ногом у даљи кут просторије ту купусару. Креш. кДшњак, -4ка м неол. 1. кишобран. — Тако је по најјачој киши лагано ступао без кишњака. Ков. А. 2. капуљача. — На глави им као неки шлемови од укатрањена платна, а зову их кишњацима. Дов. кАшњара ж зоол. покр. жаба која наговешћује кишу Капа УШСИЗ. Рј. А. к б ш њ и , -а, -е в. кишан. — Једнога кишн>ег и жалосног вечера цело наше свакодневно друштво било је у уредништву »Дневног листа«. Скерл. кЗшобран м неол. ручна направа којом се заштићује од кише. кишобранар, -ара м онај који прави кишобране. — Сва та дјеца кишобранара и музиканата . . . сви се узнемирили. Крл. кишобранчић м дем. од кишобран. кншбвит, -а, -о кишан Џ): ~ време, кишовити дани. кшибвитост, -ости ж својство онога који је кишовит. кЗшомер, ијек. квшомјер, м справа за мерење количине кише која пада на неко одређено место на неко одређено време. кЗшомеран, -рна, -рно, ијек. кишомјеран који се односи на кишомер: кишомерне станице. кЗшомјер, ек. кишомер. кЗшомјеран, -рна, -рно, ек. кишомеран. кишбносан, -сна, -сно који доноси кишу. — Облаци из почетка голубасти, а после све тамнији и кишоноснији, почеше се прикупљати над уским обзором. Шапч. С вечери дунуо кишоносан ветар. Рад. Д. кншбноша м онај који доноси кишу (р облаку). — Нека се пева о јутру ватрену и о облаку кишоноши. Макс. к З ш т а и к З ш т р а ж нем. покр. в. киста. — Сви свесци »Рада« . . . су . . . тек непотребног папира пуна кишта! Ков. А. У једној решеткастој киштри на дно сгисле се кокоши збуњене и шапћу. Перк. к&шур, -ура м маџ. покр. младић из добре, угледне породице. — Реметинске дјевојке биле су и добре господарице . . . Зато су

719

се и племенити младићи или како се говорило »кишури« јагмили за њима. Шен. кишурина ж аугм. и пеј. од киша. — Пут је дуг, може кишурина. Божић. кшнурнти, кишури несврш. тшдати (о великој киши), пљуштати, сипати. — Пар дана је на замахе ружно кишурило. Дук. кЗшчица ж оруђе којим се што шара или слика, шараљка. Вук Рј. кј&тиб м тур. «. ћатиб. — Тако је у то време у Травнику било много ефендија писмених и полуписмених кјатиба. Андр. И. кјбдеу прил. е. уједну. — Кједну ми је казала да се њезин »велеможни господин« срди. Киш. кјерна ж зоол. в. кијерна. — [Најсрећнији је доживљај] . . . када сам уловио кјерну, јужно од Купара . . . Била је тешка двадесег килограма. Пол. 1958. клав&сен, -бна и клавбснн, -ина м фр. муз. првобитни тип клавира. — Он је, пребирући по клавесену, подигао очи и гледао у њен лик. Цес. Д. Ја треба да живим! Бродова да имам . . . палате, клавесине. Каш. клавијат^ра ж лат. све типке, дирке на клавиру, на писаћој машини и сл. — Вити прсти лете преко клавијатуре. Матош. фиг. За мајстора у љубави је нужна читава клавијатура крупних и ситних врлина. Дуч. клав&корд м и клавУккорде ж мн. старински музички инструмент са жицама и диркама. — Једнолично [је] брујао глас клавикорда. Бен. Кнегињица је свирала на клавикордама. Крањч. Стј. клавир, -ира м фр. муз. инструмент са жицама на којем се звукови производе тако да батићи покренути типкама, диркама у клавијатури ударају о жице: свирати на "~, ударати у ~ . клавбрач, -ача м в. клавирист{а). — Клавирач зажагри . . . и поче опет лупати по типкама. Шен. клавбрнст(а) м свирач на клавиру, пијанист(а). — Одбио је да оде с њом на концерт неког француског клавиристе. Крл. клав&ристица и клав&ристкиња ж женска особа која свира на клавиру, пијанистица, пијанисткиња. клавирски, -а, -о који се односи на клавире: ~ столица, ~ соба. клав&сен, -<§на м в. клавесен. — Жалила се како је морала у Бечу да остави свој клависен. Андр. И. клЗда ж 1. одсечен, одрезан дебео комад дрвета; кратак, дебео балван, трупац; цепаница. — Путници наиђоше на оборену кладу

720

К Л А Д А Њ — КЛАКА

на самој обали. Ранк. Сједио је у свом дворишту на некој клади. Донч. 2. фиг. а. дебео, непокретан, тром човек. — Ватрени Хафиз . . . постао је труп, клада од меса. Андр. И. б. неспретаНу глуп човек. — Па какве су то нијеме кладе биле? Зар нијесу хтјели да проговоре? Богд. 3. ист. (обично мн.) направа за окивање људи. — Закасни ли шпан . . . у кладе с њим. Шен. Рашко [је] лежао по тамницама, у кладама. Гор. Гази слободно сокаком, без конопаца на рукама, без жељезне кладе на ногама. Сиј. Изр. глуп као ~ врло глуп; куд ће и в е р од кладе каоке се кад се хоће истаћи да је син сличан оцу (обично у негативном

клЗдилац, -иоца м онај који се клади. — А Вицко, кладилац, мудрује такођер по своју. Драж. кладилачки, -5, -о који се односи на кладиоце. — Кладилачке страсти навеле су људе на чудне подвиге. ВУС 1960. кладибница и кл&дионица ж организација клађења на резултате спортских натјецања, такмичења: спортска ~ . — Трке оног времена . . . нису биле као ове сада са кладионицама. Пол. 1958. кладитељ м кладилац. — Не уфа се . . . јоште прерано забости прсте у ствар кладитеља, па околиша. Драж. смислу); ум царује, а снага кладе ваља кладити се, -им се несврш. а. уговарати више вреди памет него физичка снага; заспати о{п)кладу (р што, у што, на што) и одређивакао — заспати дубоким, тврдим сном. ти њезину цену. — Ја се кладим о шест боца бордошке црвенике. Креш. Коперников кладањ, -дња м 1. клада, цепаница. — сунчани систем био је три стотине година У кући каменој слушам док гори кладањ. ЛМС 1951. 2. кладенац. — Знаш ли, селе, хипотеза на коју се човјек могао кладити у . . . десет хиљада према један. Ант. 1. б. кладањ воде хладне? НПХ. кладара ж 1. аугм. од клада. — Дедер, уплаћивати новац на победника неког тактчења ради добитка: ~ на тркама. запалимо кладару највећу. Мени је студено. кладић, -а и кладић, -ића м дем. од Наз. 2. покр. в. кладарица. Рј. А. клЗдарица ж воденица на кладама. Вук Рј. клада. — Сваки је потурио пода се мален кладић или троножац. Мул. клЗдаст, -а, -о којије као клада. — Ткач клЗдица ж дем. од клада. заста у ходу, велик, кладаст, голем. Сим. кладња ж а. гомила дрва сложенау редове. клНденац, -снца м ограђен извор, студенац, — Стадоше . . . шуме сјећи . . . дизат високе зденац, бунар. — Ено још се види само ђерам дрвене кладње. Наз. б. хрпа садевена од 18 на кладенцу. Глиш. Кладенац је тамо био или 20 снопоеа жита. — Он изиђе у поље и поред храма. Гал. фиг. Ти си [машто] бистри јураше као ветар поред садевених крстина кладенац мојих радости и црно језеро мојих и кладања. Вес. Из поља се чули само гласоболова. Марк. Д. ви тежака који су сад пред мрак прионули кладеначки, -а, -о који се односи на кла- да до ноћи садију кладњу. Мул. денце. кладњача ж зоол. врста слатководне клЗденачки прил. каоу кладенцу, бистро; рибе КиШиз гиШиз. — Рибари загазили јасно. — [Змај] се нигде није тако суптилно у Грачаницу да црпају кладшаче. Павл. и кладеначки бистро дао као лиричар коликладбвит, -а, -о нар. песн. само у изразу: ко у својим дечијим песмама. Богдан. кладе кладовите велике, големе кладе.— кладетина ж аугм. и пеј. од клада. — Ви идите у гору зелену, па валлјте кладе Увуче некакву грдну кладетину, дугачку кладовите. НПХ. сврх човека. Глши. кладурина ж аугм. и пеј. од клада. клЗднвац, -ивца м бат који се употребкладушица ж бот. род гљива С1а\'апа. љава при ковању, забијању и сл., чекић. — Деан. Рј. Господар чучи пред буретом, дрвеним клаклађење с гл. им. од кладити се. дивцем одбија чеп, и наскоро ће потећи клај (обично удвојено) узв. нар. полако, мирисава капљица. Леск. Ј. фиг. Кладивац без журбе, немарно. — Да је срећа, ја би' срца на шетње ме гони. Уј. унука имао . . . Па он да ратује, а ја клај-клај кладнво с 1. кладивац. — Ковач удара гвозденим кладивом по наковалу. Кое. А. за овцама. Ћос. Д. клЗк м лат. покр. вапно, креч. — Голуба2. клатно, бат, језичац (_у звону). — Крман ста стабла [смокава] обијељена [су] клаком да сједио као прикован, а два веслача сагибала се мрави не пењу уза ших. Ћор. Гледају се, узгибала се као кладиво у звону. Шен. 3. спорт. кугла с дршком за бацање. 4. анат. комаде камења и клака од срушена звоника. Шимун. једна од слушних кошчица средњег уха. — [Бубњић у уху] пренесе своје титраје на ону клака ж фр. група људи плаћених да слушну кошчицу која се уза њ прислонила. пљескају (обично у казалишту, позоришту). То је чекић или кладиво. НЧ. — А шта да рекнем о казалишном смијеху,

К Л А К Е Р — К Л А Њ А Т И (СЕ) шаптању, клаци! Матош. И они су, као клака, повлачили целу Скупштину за собом. Јов. С. клакер м припадник клаке. — Ја ћу на вашем концерту бити бесплатан клакер. Крл. клаксон м енгл. аутомобилска труба. кламарати, -ам несврш. помицати на разне стране, покретати; исп. кламитати. — Кламарајући помодрелим уснама . . . Вељић им рече . . . Лал. кламер м нем. варв. 1. заграда. 2. квачица, спојка {за спајање листова папира и сл.). кламитање с гл. им. од кламитати. кламитати, кламићем несврш. лабаво стајати, климати, климатати. — Воћарски нож . . . треба да је што већи, да има добар рез и да не кламиће. Тод. Срце [је] кламитало као старо коло. Божић. фиг. Реченице кламићу, речи су неприкладне; изрази и фразе непоетске. Сек. кламкати, -ам несврш. лупкапги, звецкапги, цвоктати. — Ту си већ, Стара, — говорио је у себи. Дуго си се већ облизивала око мене и кламкала зубима. Лал. кпампа ж в. кламфа. — Ковачн су га [топ] . . . утврдили са безброј гвоздених клампи. Ћоп. Ухвати ме за руку. Стеже као гвоздешш клалшама. Ком. клампав, -а, -о који кламиће, клапав. — Биле су то оне клампаве, у горњем делу мало шире чизме немачких пешака. Ћос. Д. кламфа ж нем. железна кука којом се састављају греде и слични предмети. — Шго да га ја пријавим за неке кламфе и кутију ексера! Дав. клан м келтскн род, родовска заједница, племе. — Дјеца тог плавокрвног клана су правни заступници аутомобила и писаћих стројева. Крл. фиг. Чланови нашег читалачког клана . . . морају признати да им судар с том прозом није прошао без извесних . . . конфликата. НИН 1959. кланац, -нца м 1. а. узак, дубок, дугачак усек (са стрмим странама) између планцна. — Вјетар ме мота по тамноме кланцу. Наз. Необична је наша земља. Кланци, провалије, а доле река вијуга. Дед. В. б. фиг. тежак, мучан положај. — Доведен сам у кланац (до кланца). Бак. Реч. 2. покр. блато. — Кланац до кољена. Вук Рј. 3. покр. мала, уска улица. — Становали [су] у истом кланцу, то јест у тој истој уличици. Кум. Изр. к л а н ц и ј а д и к о в ц и нар. песн. кланци кроз којеје опасно пролазшпи. — Писала је . . . да не водим кићене сватове, већ по избор неколпко друга који знаду кланце јадиковце. НПХ. •,*-. 46 Речник српскохрватскога књижсвног језика, II

721

кланица ж — клаоница 1. а. место, зграда гдесе коље стока. — Отпаци са кланица . . . носе гдекада и опасне клице болести. Батут. фиг. Излази свако јутро на железницу да хвата сељаке из свога краја и доводи на адвокатску кланицу. Петр. В. б. масовно убијање, клање, покољ. — Отвори се једна кланица . . . Главе су одлетале као бундеве. Вес. Свуда се помал>а насиље . . . и спрема се још окрутнија кланица. Бар. 2. овца која је одређена за клање, — Из обора мога изишло је кланица много. Марет. кланица ж појата, стајица, кошара од плетера. — Оправљао је ограде, тесао баскије, крчио, правио кланице и торове. Куш. кланички, -а, -5 = кланични који се односи на кланицу. кланичкп, -а, -б који се односи на кланицу. кланични, -а, -б = кланички. — Размилели се већ бркати месари, гојазни кланични прекупци . . . и немилице куповали све од реда. Рад. Д. кланфа ж в. кламфа. кланцање с гл. им. од кланцати. кланцати, -ам несврш. ходати с напором, клипсати. — Они су у групама од по четири-пет људи кланцали кроз улице неочишћене од снијега. Ћоп. кланчати се, -ам се несврш. скитати се, лутати. — Јаков и Периша раде као црви . . . а Илија се кланча по улицама. Мат. кланчина м аугм. од кланац. к.чанчић м дем. од кланац. клЗњалац, -аоца м онај који се свакоме клања. — Био је . . . слаба срца, плах клањалац. Шен. клањалица ж слепачка песма. Вук Рј. кл&њан»е с гл. им. од клањати (се). клЗ&ати, -ам несврш. 1. е. клањати се. — Ја му се поклоним, дам обућу . . . и клањам док на врата не изиђем . . . и то није да клањам самом свекру, него и куму. Вес. Једини идол његов постаде Ана, и он је живео за њу и клањаше идолу своме као светињи. Дом. Све се цуре уклониле с пута, а не клања Велибеговица. НП Вук. фиг. Погледај лишће, ко да неком клања. Митр. 2. обављати молитеу, молити се клањајући се (обично о муслиманима). — Кад се већ смрачило, клањали акшам ту на зелени. Мул. Омер-ага се уми . . . и пође да клања. Ћор. Ћамил [би] одлазио да клања подне или ићиндију. Андр. И. ~ се 1. а. сагибати главу или горњи део тела (као знак поштовања, поздрава, побожности и др.). — Италијански се генерал дубоко клањао. Дед. В. фиг. На бунарима клањали су се сухи ђерчовн. Шапч. Златне

722

КЛАЊАЦ — КЛАПИТИ

главице [цвијећа] њежно се клањају на гананим високим влатима према тихој свирци пољскога вјетра. Михољ. б. (само у презенту) као поздраву претераном поштовању, снисходљивости. — Кад познаде мене . . . пресави се у пасу и растеже уста од уха до уха: — Клањам се, велечасни! Андр. И. I. фиг. ласкаггш, улагивати се. — Но брзо се примири с утјехом да се неће морати бар својим досадањим колегицама клањати. Коз. Ј. Зар нису и владаоци и песници унеколико једнаки: воле да су сила, воле да им се клања множина. Нуш. 3. фиг. много ценити, поштовати, исказивати највеће признање и дивљење. — Клањајући се његову уму признала сам му да га не могу . . . љубити љубављу вјеренице. Ђал. Ми подвргавамо анализи хипотезе којима се свет од векова клањао. Панч. 4. (чега) необ. клонити се, уклањати се. — Није се клањао свијета, није ни марио за људе. Шен. клањац, -њца м покр. в. кланац. — Развесељује својим пјевом сваки . . . луг и клањац. Ков. А. клање с гл. им. од клати (се). клЗоница и клабница ж = кланица. — Они су сједили у влади . . . која је . . . и даље гурала војнике на ратну клаоницу. ОП 2. клаонички и клабнички, -5, -о који се односи на клаоницу. — Гвоздене куке изукрштане на . . . врховима [телефонских стубова] личиле су на савијене рогове ископане из клаоничког сметлишта. Лал. Кад Брадач лови, није то забава, него сурово клаоничко мрцварење. Мих. клЈш (обично удвојено) 1. узв. оном. глас којим се опонаша звук ударца о нешто тврдо. — Клап-клап! — чујем своје дрвене цскуле. Аз. 2. (у именичкој служби) м назив за народну игру којаје праћена пљескањем. — Поједини називи наших народних игара садрже наговештај о ономе што је у њима карактерисгично . . . Пљускавац или клап-клап да се у току играша јавља на пљескање. Пол. 1958. клапа 1 ж шатр. дружба, клика. — Он се једио и добро желио говорећи . . . о друштвеним клапама. Шим. С. клЗпа 3 ж нем. варв. нарочита справа која служи при филмском снимању да одреди почетак снимања. — У Кошутњаку, у великим атељеима филмског града, лупнула [је] прва клапа. НИН 1958. кл2иа :! ж ивер. Р-К Реч. клапа ж покр. в. клапња, тлапња. — Сан је клапа, а бог је истина. НП Вук. клЗпав, -а, -о клемпав. — Масна . . . капа са клапавим штицсм. Јурк. Имађаше дугачке и клапаве уши. Матош.

2

клНпавац, -авца м онај који се у ходу љуља, гега. — И сиједи старац клапавац који се једва миче и вуче — и он је још увијек елпистик. Кор. клЗпавица ж киша са снегом, лапатца. — Четири дана дувао је силан вјетар, па изненада окрену клапавица: поче падати киша са снијегом заједно. Ћор. кл&павнце ж мн. зоол. породица шкољки МуИае. Терм. 4. клапан м хип. клапац. — Па како ти је име, мали клапане? Ков. А. клапараше

с

гл.

им.

од

клапарати.

••

клапаратн, -ам несврш. оном. лупкати, клопарати (ударајући о што). — Мало после чу како ситно клапарају једне папучице. Срем. Клапарала је киша по затегнутом платну. Лал. клЗпаст, -а, -о а. клемпав, клопав. — До два клапаста уха стршила су од главе као шишмишева крила. Шен. б. глупав. — Рачунао си да је Милојка . . . клапаста и да је зинула у народ ка' клопка, па не види. Рад. Д. клЗпати 1 , -ам несврш. разг. 1. ходати гегајући се, клипсати. — Ја и отац вукосмо се доста удаљено иза њих, клапајући по нашсм сељачком обичају. Ков. А. Јако се веселим како ћу заједно с Божом клапати свакога јутра у школу. Пав. 2. кламитати. — На ногама му клапале прешироке, узицом свезане цилеле. Шен. клапати 2 , -Зм несврш. нем. варв. (обично безл.) ићи глатко, бити у реду, подударати се, слагати се. — Тачно како си рекао . . . Све је клапало. Дав. Сјетим се . . . и свега осталог што је у вези с мојим доласком. Све клапа. Куш. клапати, клапам и клапљем несврш. покр. брбљати, блебетати. — Ставили су се да би нам . . . клапали језиком којега ни за лијек не разумијемо. Павл. клапац, -пца м дечак, момчић. — Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци. Ћип. Био сам клапац кад ми је ћаћа приповједио. Јел. клапина ж комушина, омотач плода у неких коштуњавих воћака (нпр. бадема). — Плод је [бадема] . . . омотан . . . комушином (клапинси) која је најпре зелена, а потом поцрни и лако се коми. Тод. клап&њати, -ам несврш. клапшпи. — Мијата обузме троструки огањ . . . пак поче да клапиња и да свашта збори. Љуб. клЗпити 1 , -им несврш. в. клапати1. — Цијели дан клапио пјешице. Вук Рј. клапнти', -им сврш. ударити, клопити. — У хуци, праску чегртавих грана што су се рушећи ломиле, клапи га снажно. Сим.

К Л А П И Т И * (СЕ) — К Л А С А 3

клбпити (се), -им (се) несврш. топити се. — Ова свијећа клапи кад гори, тј. топи се много. Вук Рј. Цело брдо изгледа као каква горостасна воштена свећа која је вековима горела и клапила се. Ком. клапити, -им несврш. бунцати, тлапити, трабуњати, булазнити; исп. клапињати. — Клапио је у грозници три дана. Мат. Зар клапиш, Раде ? — јави се стара.— Спавај, синко! Ћип. кл&шти се, -им се несврш. пенити се, пенушити се; исп. клапуњати. — Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те (казао Еро кад је јео сапун који је купио мјесто сира). Н. посл. Вук. клбпкати, -ам несврш. дем. према клапати1. — [Папуче] су у ходу клапкале. Куш. клапна ж нем. типка, дирка. — Прљави прсти деда Сашке . . . претрчаше по дугачком реду крупних дугмета као по клапнама оезвучне хармонике. Моск. клапнути, -нем сврш. дем. према клапитиг. — У тај час клапну њихова капија. Мул. Кад је . . . луд да подмеће главу под маљ, нека га маљ и клапне. Ољ. клапња ж ударање, лупкање. — Стоји клапња нанула сокаком. Ботић. клапња ж а. говор у бунилу, бунцање, тлапња. — У тој клапњи опет се придрне потрбушке па стане сновати што је већ у мозак увртио. Љуб. Ал' га и сан својом клапњом непрестано подражива. Баш. 5. оно што се коме чини да је тако, неистина, лаж, привид. — Чујеш пасје безобразне клапње: »Домаћа се чељад посвађала.« Њег. клЗповати, -пујем несврш. нем. варв. (обично безл.) в. клапати*. — Али нешто у ствари ипак не клапује. Крл. клЗиовка ж агр. врста крушака. — Највише се препоручују за ова места крушке . . . кимовка, клаповка. Тод. клапрњати, -ам несврш. брбљапги, блебетати. — Говорушност, како се говори и чалака, клапрња и трабуња . . . незналовић сматра . . . за сав народни језик. Сек. клЗпсати, -пшем несврш. в. клипсати. — Брже, Савићу, немој да клапшеш овуда. Ђон. клаптати, клапћем несврш. кламитати. — На столу је клаптала неуглављена свећа у светњаку. Шапч. клапуњати, -ам несврш. нар. пенипш се. — Сапун онај којим се умивам никад не клапуња. Вас. клЗпчад ж зб. им. од клапче. клаггче, -ета с дем. од клапац. — Мојој се Милки око врата вјеша двоје ситне дјечице, двоје миле клапчади. Кор. 46*

723

клапчнћ м дем. од клапац. — Кога год сретну . . . свак пита . . . чији је клапчић. Мат. Као да си једва дочекала да ме спуташ с овим клапчићем. Матош. клар&нет, -ета м и кларин&га ж тал. муз. врста дуеачког инструмента у облику цеви која се на доњем крају шири. кларинетнст(а) м онај који свира у кларинет. клар&са ж редовница, монахиња фрањетчког реда св. Кларе. — Закопана је у мантији кларисе, у стакленом лијесу. Бег. клас м (мн. класови и класови, песн. класи) 1. цват на стабљици жита у којем се развије зрно. — Милина је било погледати наше њиве по којима се класови таласаше. Ат. Проматрао [је] . . . како пуни класови, попут мудраца, замишљено ооарају тешке главе. Гор. 2. покр. а. клип кукуруза са зрном. — Она )е угледала . . . златне плетенице класова кукуруза остављених да висе за сјеме. Ств. 1948. б. клип кукуруза без зрна, кочањ. Вук Рј. в. кукурузна реса. — Клас је она реса на кукурузу на врху. Рад. А. 3. врста гроздасте цвасти. — Само орах, леска, дуд и кестен имају уместо потпуног непотпуне цветове сложене у клас који се назива маца или реса. Тод. Халимача по једној [коприви] удари штапом, оби јој клас, поциЈепа лишће. Сиј. Изр. п р а з а н ~ д и ж е г л а в у празна глава узноси се, хоће да буде паметна. кл&са и класа ж лат. 1. пол. велика група људи који се разликују: по сеом положају и историјски одређеном систему друштвене производње, по свом односу према средствима за производњу и по својој улози у друштвеној оргомизацији рада: радничка ~ 3 експлоататорска '—, феудална ~ . 2. група, разред у научним класификацијама а. биол. велика скупина биља или животиња сродних само по најосновнијим ознакама. 6. лог. група истородних предмета, појава и сл. која има нека заједничка својства. — Свака од тих форми . . . вриједи само за једну посебну класу предоџаба. Аит. 1. 3. одређени део простора за путнике који је једнако опремљен и пружа подједнаку удобност, разред. — Тако изгледа на дну треће класе прекооцеанских гиганата. Крл. 4. заст. разред какее школе. — Ја сврших четири разреда елементарне, онда пређох у прву класу гимназије. Вас. 5. група оних који су исте године били у војсци, сершили какву школу и сл. — Оној класи слушалаца и сам припадам. Поп. П. Ту је око њега било стотињак . . . све одреда резервиста класе 1901. Мар. 6. а. одређени ступањ, ниво вредности с обзиром на вредност других истородних предмета, радња и сл. — Са леве стране . . . беше озидана од тврдог камена

724

КЛАСАВАТИ — КЛАСИЦИСТИКА

механа — механа прве класе. Јакш. Ђ. б. висок ниво способности, квалификација. — Постао [је] боксачем од класе. Кол. Хокејаши Енглеске [представљају] врхунску класу у свијету. Хок. 7. заст. ступањ у лествици службених чинова, унапређењс. — Перо добио класу. Нуш. класавати, класавам несврш. покр. класати. — Пшеница тек класава, а од кукуруза ни хабера. Ћоп. класак, -ска м дем. и хип. од клас. — Цијела нарав [је] мирна, трн и листак, цвијет и класак. Хар. Све се умирило . . . само се погдекоји класак пшенице . . . с благим вјетрићем . . . разговара. Јакш. 23. класан, -сна, -сно в. класат. Бен. Рј. класаше с гл. им. од класати. клЗсаст, -а, -о којије налик на клас. — По селу . . . расту димови . . . виши од јабланова. У дубини неба даве се њихови . . . класасти врхови. Ћос. Д. На вршку се стабљике налазе класасте скупине. Бот. класат, -а, -о 1. који има много класова, који је крупног класа. — Само за класате мариш плодове. Марет. 2. (у именичкој служби) с оно што има много класова, што јс крупног класа. — Од земље вам родило: у бусу бусато, у класу класато! Наз. класатн, -ам несврш. растући стварати класове, добивати класове (р житу). — Тамо . . . су до пре две године класали кукурузи. Пол. 1962. Пољима мирним класају жита послије јутарње кише. Вит. фиг. Зар . . . од слободе земља нам не класа? Р 1946. класача ж бот. биљка из пор. трава, овсик Вгохгшз. Сим. Реч. класик м 1. писац старе грчке и римске књткеености. — Класике [је] познавао и средњи вијек, али само понеке: Вергилија, Ливија, Цицерона. Водн. 2. класичар (2). — Сви ови наши писци класици изразили су у својим драмским уметничким делима живот народа. НК 1946. класика ж 1. уметност и култура старих Грка и Римљаиа. — Имитација римске класике . . . постала је мода. ОП 1. 2. узорна, савршена књижеена и уметничка дела. — Његови преводи су популарисали руску класику. Глиг. Може се рећи да је тај аутопортрет за наше релације . . . нека класика. Баб. класикоманија ж манија повођења за класиком. — [Знам] да су ти већ лшоги наши класици својом класикоманијом дојадили. Шен. класива ж 1. аугм. и пеј. од клас. 2. покр. реса у кукуруза. Вук Рј. класинскн, -а, -5 «. кдасни. — Јасно показује . . . да јс прва потреба социјалис-

тичке борбе класинска организација пролетаријата. Скерл. класирање с гл. им. од класирати. класирати, -асирам сврш. и несврш. распоредити, распоређивати по класама квалитета. — Прве натоварене таљиге . . . изишле [су] . . . са истим тим кожама само сад класираним . . . и маркираним. Вучо. кдасић м дем. од клас. класиф&катор м лат. онај који класифицира, разврстава, разлучује. — Наши класификатори . . . нису приметили ону квалитативну промену . . . у друштвеном збивању деветнаестог века. Сур. класификацнја ж класифицирање; оцена, оцењивање. — У логору [се] вршила општа ревизија и класификација. Вучо. По моралној класификацији тај је ваш чин тежи. Крл. класнфикацнопи и класифпкац&они, -5, -О који се односи на класификацију. — Ево једнога писца коме ниједна класификациона ознака не пристаје боље од ознаке: реалиста. Михиз. класифнковаше с гл. им. од класификовати. класјкфкковати, -кујем сврш. и несврш. = класифицирати а. распоредити, распорсђивати према каквим својствима, карактеристикама, разврста(ва)ти. — При томе се стварају појмови; ту се класификује, пореди, уопштава. Пед. б. оценити, оцењиеати. класифиццрање с гл. им. од класифицирати. класифициратц, -ицирам сврш. и несврш. лат. = класификовати. — Биљке [се] класифицирају према грађи цвијета. Лог. 2. Ти си [то] класифицирао . . . као нешто што баш није сто посто фер. Крл. класццизам, -зма м 1. правац у књижевности и уметности у 17. и 18. столећу који се оснивао на опонашању, подражавању античких узора и у коме је владао систем строгих естетских правила. 2. систем образовања који се оснивао на изучавању старог грчког и лаптнског језика и античке културе. 3. лепота,јасноћа, савршенствоу књижеености и уметности постигнуто једноставношћу и природношћу према узорима античких књижееника. — Вуков је прозни језик изванредан, али он тога класицизма којим се одликују народне песме и припозетке нема. Бел. класАцнст(а) м присталица класичне књижевности. — Класицисти [су] усвајали више спољашње, формалне елементе класичиих писаца. Т. књ. класицДстика ж в. класицизам. — Додајте томе остатке класицистике који лагано чиле. Михиз.

К Л А С И Ц И С Т И Ч А Н — КЛАСУЉА класнцбстичан, -чна, -чно и класицбстнчки, -а, -б који се односи на класицисте. — Ојачано грађанство драпира [се] класицистичким костимом. Баб. класицЛтет, -бта м в. к.гасичност. — [Значење Витезовићево] не лежи . . . у класицитету његових појединих дјела. Комб. класнчап, -чна, -чно 1. а. који се односи на старе Грке и Римљапе, аншички: ~ стил, ~ строфа, -—< трагедија, класични језици. б. који је у вези с учењем старог грчког и латинског језика и књижевности: ~ гимназија, ~ образовање. 2. а. којије у складу с начином и правилима старе грчке и римске књижевности и уметности; одличан, савршен. — Класична простота, прозрачност и лапидарност његова стила воде порекло из народне лирске поезије. Бел. [Јеђупка] се сматрала и у златно доба дуброзачке књиге класичшш дјелом. Водн. б. који подсећа на лепопгу аптичких статуа. — Иста класична љепота рамена грчке богиње. Леск. Ј. 3. а. који је својствен, пшпичан за ксга, за што. — Хрватско Загорје . . . зовемо класичним нашим крајем. Мј. 1936. Соко [је] класична птица наших народних песама. Поп. Ј. б. који је опште признат по својој примени. — Пред њом су немилосрдно затворена сва даља знања класичне игре [балета]. Андр. И. У ногомету постоје два главна система игре: систем двају бранича (класични систем) и систем трију бранича (сувремени систем). Ног. класпчар м 1. онај који се бави изучавањем старог грчког и латинског језика и њихове уметности и културе; онај који се угледа на грчке и римске писце. 2. творац класичних, савршених дела. — Зато је стваралаштво . . . класичара Мокрањца и Маринковића првенствено вокално и хорско. Пол. 1950. класичарски, -а, -о који се односи на класичаре. — Његове [Васе Живковића] оде и епиграми имају сав класичарски речник »ученог стихотворца«. Скерл. класички, -а, -б в. класичан. — Класичко начело олимпијског цеха гласило је . . . Шен. [Митровић је] као зрео човек напунио класичких »десет година службе«. Скерл. класичкп прил. в. класично. — Из наших гимназија излазили [су] . . . класички изображене судије и учитељи. Марк. Св. класично прил. на класичан начин, према класичном узору; одлично, узорно. — Писали [су] дивно, управо класично, о нашем народном проблему. Крл. Два ока . . . дижу се над класично грађеним носом. Нех. класичпост, -ости ж 1. сеојство онога што је савршено. — Дошло [се] до усавршавања језика.. . песама и приповедака

725

до класичности. Бел. 2. класицизан (3). — У Бунићеву маломе канцонијеру . . . сабрало се све што нам је у лирици могло дати доба класичности у књижевности републике. Водн. класје с зб. им. од клас. клЗсни, -а, -о 1. који је својствен друштвеној класи и њеној идеологији: ~ борба, ~ мржња, ~ непријатељ, ~ диференциран.е, — израбљивање, — уређење, класнеразлике, класне привилегије. 2. који се односи на исту класу {4): ~ друг. 3. који припада еишој класи према способностима, квалитетан: ~ играч, — тенис. 4. (у именичкој служби) с класно диференцирање. — Његош није познавао класе . . . Али то не значи да и код Његоша не провирује класно. Ђил. класно прил. по друштвеним класама, у класном смислу. — Ни једну периоду наше најновије хисторије није систематски рационално3 класно сељачки диференцирао. Крл. клЗсносвестан, -сна, -сно, ијек. класносвјестан који је сеестан историјске улоге своје класе: ~ радник. клЗсносвјестан, -сна, -сно, ек. класносвестан. класобер м необ. онај који бере класове заостале иза жетелаца. — С једне стране ријеке цика, пјев, винобер; с друге стране мобу купи стар класобер. Наз. класоловац, -вца м ков. онај који не бира средства да дође до вишег положаја у служби; исп. класа (7). Р-К Реч. класбмуња м и ж покр. Циганин (као сој људи). — Стиде се језика којим им је мати говорила . . . него им се чини нешто дичније и мудрије звокотати као класомуње. Љуб. класбродан, -дна, -дно песн. који роди класовима. — Лутао би дуго пољем класородним. Наз. клЗсти1, кладем и кладем сврш. и несврш. заст. и покр. метнути, метати, стаеити, постављати. — Очи [му је] повадио, пак их кладе у ведарце воде. НПХ. Потегне опет сабљу допола, ал' се нешто размисли и кладе је натраг. Маж. М. клЗстп8, кладем несврш. полагано тећи (о густој маси). — И цикћу пушке, и мачеви звече . . .- и ране јапе, врела крвца лопи, и мозак кладе, и шкргућу кости. Радич. класуља ж бот. биљка из пор. траеа Ноп1ешп т и г т и т . — Миловали су их стручићима траве класуље. Шимун.

726

КЛАТАРАТИ — КЛАУЗУРА

клатарати, -ам несврш. покр. кламитати, климатати. — Пробија се студен, клатарају десни. Кош. клатарење с гл. им. од клатарити («). клатарити, клатарим несврш. чинити покрете амо-тамо, махати, млатарати. — Седели су на вратима од вагона и клатарили ногама. Вин. ~ се 1. мицати се напред и назад, њихати се, клатити се. — Клатаре се руке танке. Кош. 2. ићи полако, с напором, вући се. — Он подиже главу и спази где се истрзана и као хармоника развучена колона клатари уз брдо. Марк. М. 3. луњати, скитати се, вуцарати се, потуцати се. — Зар да се вечито клатариш по селима? Бар. Морао се често попут гладног псета клатарити по каванама. Мишк. клатаруша ж женска особа која се клатари. Бен. Рј. клатеж м и ж онај који се скита, скитница, протува, пробисвет. — У ово крваво вријеме пуна је земља клатежа. Шен. Иза њега неколико година. . . додијавало је нешто штеточињастих зликоваца, клатежи, одметника, кокошара. Буд. клЗтн, кољем (импф. клах; трп. прид. клан и клат) несврш. 1. убијати пресецајући грло, гркљан. — О Божићу он коље три печенице: прасе, јагње и ћурку. Вес. Други [крвник] с т а о . . . да коље. Гор. 2. рањавати зубима, уједати. — Змије кољу, а јакрепи штипљу. НПХ. Мање ће га буве клати. Јел. 3. необ. резати мртво тело да се што утврди, сецирати. — После . . . је са доктором долазио, те су клали убијеног Стевана. Јакш. Ђ. 4. јако пећи, задавати бол; озлеђивати. — Дим [их је] с огњишта клао за очи. Куш. Ланци им кољу зглобове. Вуј. 5. мучити, причињати бол, тиштати. — У прсима [болест] дави, а у грлу коље све јаче. Новак. Чим је вече, грозница ме коље. Стан. фиг. Целога живота коље ме неправда. Нуш. ~ се 1. уз. повр. убијати један другога, тући се, борити се, ратоеати. — Тридесет европских народа клало се . . . четири године. Крл. фиг. Разјарен се оркан с небесима коље. Бој. 2. фиг. бити у завади, непријатељству, свађати се, кавжити се. — Срамота би била пред војском да јој се вође кољу. Том. Око њега је још скакао мајор витлајући штапом и кољући се сам са собом, сав ускиптио. Лал. 3. покр. радо уједати (р мачки, коњу и сл.). Вук Рј. клатити, клатим несврш. а. чинити да се нешто креће (често ритмички) амо-тамо, љуљати, њихати. — Јахао је погнуте главе . . . Коњ га је одмсрено клатио.

Црњ. Тих вјетар клати прозорско крило. Лал. б. изводити чим {главом, ногама) покрете од једне стране на другу, напред-натраг, горе-доле, климати. — Немој да клатиш ногама, дрма се цео сто. Вучо. Деда Маша . . . рече клатећи главом у знак одрицања. Сек. ~ се 1. помицати се амо-тамо, љуљати се, климати се, њихати се. — О бедру му се клатила шарена торба. Шен. Из сепета који су се једномерно клатили . . . вирила су . . . преплашена лица уграбљених дечака. Андр. И. Зуби су ми се клатили. Ћос. Д. фиг. Гдје је вјетар што се мало прије клатио иза њених сукања... да јој замрси косу на челу? Мих. 2. клатарити се. — Клатила се којекуда и са сваким се држала. Ивак. клатница ж и м покр. скитница. Рј. А. кл&тно с тело које слободно виси обешено о једну чврсту тачку, шеталица на зидном сату, језичац у звону. — Али му је било као да је при сваком звону клатно ударило о његово срце. Шен. По зидовима много малих и великих часовника . . . чуло се како њихова клатна ткају и зује, стригу и цакћу кроз тишину. Андр. И. фиг. Кад се језика јој клатно продрмусало довољно . . . рекох . . . Богдан. клатња ж 1. скитња, клатарење. — Навикла клатњи по свијету пустили га да на слободи богу служи. Јурк. 2. фиг. скитница, клатеж. — Хајдук је био, прави хајдук, а не какова ноћна клагња. Тур. клато с покр. рашљасто дрво везано крмету, свињчету око ерата (да се не може провући кроз ограду), рога. Вук Рј. ка&ће с покр. в. клање. — Напокон додијало им клаће, па да га једном прекину и на миру остану, дођу на углављени састанак. Љуб. клаћеше с гл. им. од клатити (се). клМузупа ж лат. ограда, ограничење, додатак тексту каквог уговора (који се често не објављује). — Једном клаузулом . . . конвенције дато је Србима право да износе Порти и друге захтеве. Гавр. Незадовољство још . . . порасте кад се раширила гласина да има у варшавском миру тајна клаузула. Шиш. клаузура ж лат. 1. а. део католичких самостана, манастира у који немају приступ световњаци, а нарочито особе другога пола. б. време које редовници проводе у самостану у побожном размишљању и у које је строго забрањен сваки међусобни саобраћај. — После св. Николе . . . долазе тек прави дани семинарске строгости и клаузуре. Цар М. 2. писмет испит под строгим надзором.

КЛАУЗУРНИ — КЛЕВЕТНИЦА клаузурни, -а, -б који се односи на клаузуру {!): клаузурне радње. клЈЈун м енгл. = кловн циркуски комичар, лакрдијаш; онај који ствара смешне сцене. — Прођоше комедијаши кроз варош. Набијељен клаун са бубњем. Андр. И. клЗунски, -а, -5 који се односи на клауне. кл&устар, -стра м лат. самостан, манастир. — Он има осјећај . . . да се читава ова дворана са старим језуитским клаустром ваља као лађа. Крл. клЗфрање с гл. им. од клафрати. клЗфрати, -ам несврш. нем. разг. брбљати, блебетати; оговарати, клеветати. Рј. А. клафрача ж женска особа која клафра. клЗфтар, -тра м нем. хват: ~ дрва. клЗцкавица ж в. клацкалица. — Дикција је постала клише, а ритам је био ритам даске клацкавице. Сек. клацкалнца ж даска за љуљање којој један крак иде долс док други иде горе, цубаљка. — У непосредној близини басена с песком и клацкалицама . . . непрестано трепери . . . дрво. Пол. 1958. фиг. Био је . . . погодна личност за одржавање равнотеже на клацкалици унапређења. Вучо. клЗцкање с гл. им. од клацкати (се). клацкати1, -ам несврш. ићи клатећи се. — А пешаци натоварени ратном спремом, погнути и опуштених руку, клацкали су лагано. Јак.

727^

клачнти, -им нссврш. покр. в. кречити. клачкаоница ж покр. *. каљужа. Вук Рј. клачница ж покр. в. клачина. Бен. Рј. клаш^ник, -ика м покр. врста зубуна; исп. клашње. Свезн. клашња ж (обично мн.) покр. 1. врста домаћих сељачких чарапа. — Ја и ти и ово наше друштванце . . . носимо клашње. Лал. 2. комадић чохе или какве друге крпе што се омота ћурки или гуски око ноге да се може препознати. Вук Рј. 3. покр. на хаму комадић од коже кроз који се повуче штрањга да не струже по ребрима. Вук Рј. клбшњавица ж покр. пеј. према клашња, слаба, рђава чоха. Вук Рј. клЗшше с покр. 1. бело или смеђе сељачко сукно од којег се прави горња одећа. — Навлачи гаће од клашања. Љуб. Уз млин је обично и ступа за сукно (клашње). Рад. А. 2. бељ, ћебе. — Скине седло и дигне клашње. Божић. клЗштрити, -им несврш. = кљаштрити подрезивати, кресати гране или кору на дрвету. — Глатка оштрица вјешто и хрло клаштри . . . храстову кору. Кос. клео&цан м тур. покр. будала, шмокљан. Вук Рј. клевета и клевета ж свесна и намерна лаж којом се неко срамоти, лажна оптужба. — Ту не ваља само сумњати и на сумњи •—' с е клатити се, љуљати се. — Ћути градити клевету. Шен. У »Манифесту« су и он, погледа директора, пуши и клацка разобличене све могуће клевете буржоазисе на столици и очекује да овај рекне коју. је против комунизма и комуниста. Ств. Срем. Вагони су били неосветљени. Клац1948. кали смо се једнолико и дремали. Јак. клсветало с и м покр. «. клеветник. 2 кл&цкатп , -ам несврш. оном. лупкати Рј. А. (р маказама). — Резала се фина слама, клев&тање с гл. им. од клеветати. клацкале маказе. Сим. клеветатн, клевећем и клев&там неклач, клача м онај који коље, кољач. сврш. ширити, преносити о коме клевете, — У пољопривреди је ангажован знатан лажно оптуживати, оговарати, срамотити број пролетера: . . . у сточарству пастири, кога. — Тако се . . . лагало . . . клеветало сирари, клачи. Лапч. И саме клаче смете . . . код родбине, тазбине. Шен. Зар други луди хохот. Гор. да ћуте, а он сам да ме клевета? . . . ПлаклЗчан, -чна, -чно покр. који је пре- тиће ми то одмах! Вес. мазан клаком, окречен. — Са пола пута клеветни, -а, -5 в. клеветнички. — видјела је у горовитој страни над пол>ем Понављат не смијем клеветних му ријечи. кућу свога оца, високу и клачну, са стуМарк. Ф. бама. Ств. 1948. клеветник м онај који клевеће, који клачарда ж покр. намаз, жбука од клака, која отпада са старих зидова. — шири клевету. — Вук је имао да издржи тешку борбу са клеветницима. Бел. Ако Око пенџера и око њих црни се напукла окривљеник докаже истинитост свога тврклачарда. Ћор. Лежала [сам] на пиљцима ђеша, неће се казнити као клеветник, али и клачарди. Божић. може бити кажњен због увредс. Крл. клЗчнна ж покр. вапненица, кречана. — клбветннца ж женска особа клеветник. О луку и хљебу . . . горио [сам] клачине. — Доминикова је лажљива баба, клеветЂон. Носили смо на клачину кужне и гуница и проклета лајавица. Бен. баве мртваце. Бег.

728

КЛЕВЕТНИЧКИ — КЛЕПАВАЦ

клеветнички, -а, -б који се односи на

клевету и клеветнике; који садржи клевету:

•—' кампања.

клеветништво с рад, деловање клееетника; особина онога што је клеветничко. — Све је шири круг комуниста... који увиђају . . . сву лажност и клеветништво оптужба подигнутих против нас. Пиј. кпеветуша ж в. клеветница. — То су све те клеветуше о њем говориле. Шен. клек, кл&ка м бот. в. клека (2). Сим. Реч. кл€ка ж бот. 1. а. грм из пор. чемпреса с тврдим шиљастим иглицама, смрека, боровица, вења Јишрегиз сшптитб. — На огњишгу су пуцале клеке, праштало сухо храстово грање. Сиј. б. плод клеке, клекова боба. — Ми немамо ништа., ама ни за лека. Ти си хтео чаја? Има само клека. Станк. 2. врста ниског бора који расте по високим планинама Ршиз ти§ћиз. — Клека је бор који расте у високим предјелима многих наших планина. Бот. Изр. н и с к а ~ бот. врста црногоричног дрвета Јишрегиз папа. Сим. Реч. клекат м оном. вриска. — Стоји клекат коња и јунака. НП Вук. клекиња ж клека {16). — Бобе [у боровице] народ зове клекиње. Бот. клбкнути, -нем (р. прид. клекао, -кла и клекнуо, -ула) сврш. 1. а. спустити се на колена. — Клекао и сжлопио руке. Ђал. Коњ клекну предњим ногама. Вас. фиг. Срце [му] с нагла страха клече. Комб. б. нар. песи. зајахати (на коња). — Алах! рече, на ђогина клече. НПХ. 2. фиг. потчинити се чијој еољи, власти, покорити се. — После Садове Беч клече пред Маџаре. Петр. В. клеков, -а, -о који је од клека, који припада клеку: г~/ боба, <~ жбуње. кл^ковача ж ракија од клеке, боровице. — Остали [пили с у ] . . . зашећерену клековачу. Креш. Док је чекао, попи још неколико чаша клековаче. Ћос. Д. клековина ж бот. а. в. клека (2). Сим. Реч. 6. клеково дрво. — Из сламне колибе, свуда испод стрехе, куљао је сив и густ дим клековине. Сиј. Најбоље ј е . . . ако месо сушиш на половини и палиш под њим клековину. Јонке. клбмпа м = клемпо онај који има клемпаве, спуштене уши. — Шта си, клемпо један? — Скојевац! — реско викну дјечачина. Ћоп. клемпа ж ударац прстом по уху, чврка; исп. клемпе. — Добитник . . . има право да мени или било коме из уреда одвали неколико десетака клемпи по ушима. Куш.

клемпав, -а, -о који виси, који се млитаво спушпш надоле (рбично о ушима). — Доруша је клемпавих ушију даље трабала кроз блато. Креш. Висок, усправан . . . под огромним клемпавим, тешким, црним шеширом. Петр. В. клемпаво прил. млитаво, млохаво. — Као ошинут по образу отетура клемпаво . . . кроз врата. Донч. клемпавост, -ости ж особина онога који је клемпав, онога што је клемпаво. клемпаст, -а, -о в. клемпае. Рј. А. клемпе, -ета с в. клемпа. Вук Рј. кл&чшо, -а и -е м = клемпа. клбмпоња м клемпа. — А када си ти дошао, клемпоња? Сим. клбмпша м в. клемпа. Р-К Реч. клен, клбна м 1. бот. дрво из пор. јавора Асег сатрезгге. Терм. 3. 2. зоол. слатководна риба велике глаее Т^еиавсш серћа1т. Изр. п(и)јан као к л е н нар. сасвим п(и)јан. — Срејо ти пијан као клен. Рад. Д. кленик, -ика м кленов гај. — Пили [су] чај у врту, у полукругу кленика. Ђил. кл&нић м дем. од клен (2). — Видећи на брзицама јаташца кленића, забаци и оста за трен и без меке и без удице. Мих. кп&нов, -а, -о који је од клена (1), који

припада клену: ~ штап, ~ семенка. кленовац, -овца м и кленовача ж

кленов штап, кленова батина. Вук Рј. кленовина ж кленово дрво. — Јатагани се брзо иступе. Кост човјечја тврђа је од старе кленовине. Ћос. Д. клбнут, ијек. клијенут, ж мед. заст. узетост, кап, капља. Мед. енц. клеше с зб. им. од клен. — Мрак тешко спава у храшћу и клењу. Бој. Читав тај крај био је густо зарастао у ниске жбунасте буквиће, клење и усукане грабиће. Ћоп. КЛЈГП и клепа 1 узвик којим се опонаша звук ударца руком или чим тврдим; исп. клепити, клепнути. — Ао селе босонога, зла ти маја до зла бога, не дала ти чарапица ни лаганих папучица, да учиниш клепа клапа. Радич. клбпа2 ж 1. ударање у звоно, звоњава. — Затим је настала отегнута клепа звона. Б 1958. 2. в. клемпа. Вук Рј. клепав, -а, -о клемпав. — Замислите човека са . . . меснатим, клепавим ушима. Нуш. Брци му се објесише преко клепавих и надутих усница. Кум. клепавац, -5вца м погрд. стар човек који нема усправан ход ни држање. — За тога старог клепавца ваљда који стоји . . . као грбави колац у плоту. Шен.

КЛЕПАЛО — КЛЕПЕТУША клепало с 1. а. дрвена или штална даска у коју се удара ради давања различних знакова; чегргпаљка. — Зачас удри људи у клепала . . . и- теци све што се звало војником. Буд. О поноћи попа удари три пута у црквено клепало. Нуш. б. в. клатно. — Купит ћу му звоно од дуката, а клепало од сухога злата. НПХ. 2. с и м фиг. а. погрд. човек који брбља, клепеће. — И теби, старо клепало . . . требаће једно збогом казати. Јакш. Ђ. Нећу ја да будем ничије клепало. Паел. б. в. кваризанат. Р-К Реч. кл&пан м клемпа. — Хе, мисли клепан да по нашим трговима волови пасу. Ков. А. Загрли Стојана који се баш тада указа на вратима: — Ево г а ! . . . Ево нашег клепана. Ћор. кп&пање с гл. им. од кл1пати. клепаст, -а, -о клемпав. — Некада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Мат. Вјетар му прилијепи клепасте уши. Божић. кл^пати, клепам несврш. пеј. дотеривати, удешавати. — И тако клепа и склепа стихове . . . артиста. Бен. клепатп, клепам и клбпљем несврш. 1. а. ударцима чекића исправљати рез, оштрицу чега; откивати косу. — Косац клепа косу. Гор. Доживећу ја да в и . . . старе мотике клепљете. Ћос. Д. б. оштрити воденички камен ударајући по њему чекићем (да ситније меље). — Спази . . . чекић којим се воденичко камење клепље. Бож. 2. ударати у клепало (место звона). — Баш . . . [је] клепало пред манастиром. Мат. 3. шкљоцати, клопотати. — Зубима је тако клепао као пас у терању. Кнеж. Л. 4. фиг. брбљати, блебетати. — А жене су клепале што им је слина донијела на језнк. Бен. клепац, -пца м покр. клатно, звечак у звону. Рј. А. клбпац, -пца м чекић којим се клепа, откива коса. — Поред ње у земљу забије батићем клепац на којем ће утањити оштрицу косе. Перк. кл&пач, -ача м онај који клепа, који клепцем откива косу. — А наш је најбољи косац и клепач! Гор. клепссав, -а, -о који клепеше. — Ето нас уочиглед хана опкољена мазгама огрличеним клепесавим прапорпима. Војн. клепЈсаље с гл. им. од клепссати. клеп&сати, клбпешем несврш. давати од себе какав звук, куцати (о сату, часовнику). — Стара ура клепгсала у сумраку. Војн.

729

кпбпет м оном. звук, лупа, штропот (који настаје ударањем чим тврдим о што тврдо). — Пролазе говеда с паше кући, па све стоји клепет клепака што су им објешена о врату. Ивак. Настао је клепет ћепенака, врата и мандала. Андр. И. Један голуб слете на прозор крај њеног кревета, а трже је куцкањем кљуна и клепетом крила. Рист. клепбтав, -а, -о који много клепеће, који блебеће. — Већ ме успављује . . . успаванка клепетавих кљунова. Матош. Сви људи, намргођени . . . тек клепетава слушкиња Роза у сав глас викала. Кол. клепетавац, -авца м онај који много клепеће, блебеће. — Осјећали су лажну увјерљивост клепетавца. Божић. клеп&тало с 1. клепетац. — Разум људски није друго н е г о . . . врста клепетала које лупета око нас. Крл. 2. клепало (1а). Вук Рј. 3. чегртаљка. Рј. А. 4. с и м фиг. брбљавац, блебетало. — Мара је била право клепетало. Кум. Каква ли су клепетала тај агроном и Беба! Сим. клеп&таљка ж напрааа којом се клепеће, чегртаљка. — Ваља се европска улица, продаје новине, свира хармонику, клепеће клепетаљкама, извикује робу. Крл. клеп&тање с гл. им. од клепетати. клепбтар, -ара м покр. в. клепка (1).

Вук Рј.

клепбтати, -ам и клепећем несврш. 1. чинити звеку, буку ударајући или куцајући чим тврдим о што тврдо. — На њега [ђерам] се . . . посади . . . рода, па клепећући својим дугим кљуном гледа у далеку равницу. Јакш. Ђ. Мало звоно. . . оног јутра наоштрило свој гласић . . . клепетајући у сав мах. Војн. 2. јако ударатџ, куцати (р срцу); цвокотати (р зубима); трести се, дрхтати (о колетма). — Клепеће ми срце. Шен. Клепећу зуби и кољена. Матош. 3. фиг. блебетати, брбљати. — Што он ту клепеће . . . ? Све је празно и намјештено. Крл. Ти си једна језичка... па клепећеш ни сама не знаш шта. Ћор. 4. лепршати ударајући о што. — Широке ногавице клепетаху му око чљенка. Кум. клеп&тац, -еца м а. клатно у звона. — Успе се на стари дуб гдје између двије гране висијаше звоно, дохвати за клепетац. Ћип. б. батић у млину који удара о жрвањ и потреса кош. — Клепетац [у млину] поциктава кратким звонкик звуком. Божић. клепбтуша ж 1. метплно зеоно које се обично веша оену, говеду, ко>ку под ератом. — Говеда и коњи пасли су око куће, бронцс и клепстуше су се блебетаво дозивалс.

730

КЛЕПЕТУШИЦА — КЛЕРОФАШИСТ(А)

Куш. Дућан [је] био на степенице, с клепетушом над вратима. Петр. В. 2. змија чегртуша, звечарка. — Чули се из грмља звуци . . . ето змије клепетуше. Маж. Ф. 3. погрд. брбљавац, брбљавица, блебетало. — Нећеш ти . . . клепетушо . . . бити мојом женом, не! Ков. А. Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата. Јакш. Ђ. клепетушица ж дем. од клепетуша. — Само што клепетушица . . . откуцне покаткад јаче. Ад. клеппти, -им сврш. лупити, ударити, мазнути. — Вештим ударцем . . . клепи га по јагодици. Моск. Неко га је тог часа клепио по глави. Јак. кп§пка ж (ген. мн. клбпака) 1. клепетуша (/). — Велика шарена крава с клепком око врата усправи главу и замуче. Донч. Чуше се чобански дозиви и клепке око н.их. Лал. 2. клепало Џа). — После тога ништа више није подсећало на цркву, осим мириса тамјана и клепке која је замењивала звона. Марк. М. Поче ударати по клепки — даски што је о двије гужве висила под кровом на углу куће. Тур.

них поремећаја). — Сиротица пати од клептоманије. Поп. Ј. кпептбманка ж женска особа клептоман. клептбмански, -а, -о који се односи на клштомане: ~ страст. клбпутнти, -им несврш. индив. састављати, стварати (на брзу руку). — Он поче у мислима клепутити дуги план. Божић. кл&пци, клепаца м мн. покр. косни ков (тј. чекић и мали наковањ који служе за откивање косе). Вук Рј. клбпчић м дем. од кл&пац. — Кућном су звонцу извадили клепчић да не галами. Бег. клепчица ж дем. од клепка. клер м грч. свештенство, црквени људи. — Иза њих је слиједила велика црна маса клера. Мар. кл&ржовка ж агр. врста крушака. — Између . . . крушака највише се препоручују за ова места: кимовка . . . клержовка. Тод. клернк и клерик м а. богослов који се спрема за свешгпеника. — Заустави га дугачка поворка младих клерика. Мил. В. клепкати, -ам несврш. дем. према кле- 6. члан, припадник клера. — Не знаш је л' пати. клерик ил' свјетовне боје. Комб. клепнутн, -нем сврш. клепити, ударити клер&кал, -ала м в. клерикалац. — једанпут тако да се чује ударац. — Но Педесетих година скрхан [је] отпор реакодједном клепне га дон Кузма по другом ционарних клерикала. Скерл. Ја знаш . . . уху својом тешком руком. Мар. Негдје нијесам ти клерикал. Павл. под стрехом заквоца кокошка и пијетао клЗрикалан, -лна, -лно који се односи клепну крилима. Сиј. на клерикалце и на клерикализам; који је кл^поња м онај који има кле(м)паве верски задрпг: ~ журналистика, клерикалуши. — Према дугоухом клепоњи [магарни кругови. цу] осјетио је чак и сажаљење. Мар. клернкалац, -лца м политички пристаклепсидра ж грч. античка направа за лица клерикализма. — Отпочети парницу с мерење времена; водена, пешчана ура, часовклерикалцима држаше . . . за своју . . . проник. — Тишина и угодно . . . протицање свијећену дужност. Л-К. Мрзили [су га] времена као клокот клепсидре. Крл. Кап и клерикалци и шовинисти пештански. за капљом, као нека чудна пећинска клепЈов. Ј. сидра, у правилним размацима капље. Лал. клерикалДзам, -зма м политичка струклептај м необ. клептање. — Од ли- ја која тежи за господством цркве и свешвада ударио мутан јецав клептај. Коз. И. тенства у политичком и културном животу. клептање с гл. им. од клептати. клерикализирати, -изирам сврш. и неклептати, -бпћем несврш. в. клепета- сврш. (у)чинити клерикалним. ти (1). — Понека цура с ибриком . . . на ~ се поста(ја)ти клерикалан. — Пучесму прође и . . . нануле клепћу о голе јој цајући по Аустрији, пуцао [је] по свим . . . пете. Шант. Вјетар чудновато шуми у клерикализираним . . . државама. Јонке. његовим гранама које клепћу тупим и суклерЛгкалка ж женска особа клерикалац. вим звуком. Мил. В. Клепће канат опћинског сметљара. Кик. клер&кат, -Ата м звање клерика. — Крањчевић је изишао из клериката. Марј. М. клептбман, -4на м човек који пати од клептоманије. — Клептомани . . . краду . . . клерофаш&зам, -зма м заједничка понесвесно. Марк. Б. литика црквених и фашистичких кругова. клептоманија ж грч. мед. патолошки клерофашист(а) м присталица клероиагон за крађом (као поСледица неких душев- фаишзма.

КЛЕРОФАШИСТИЧКИ — КЛЕТИЦА клерофашАстички, -а, -б који се односи иа клерофашисте. — У руководству.. . превладавају клерофашистички елементи. Ч-М. клбсање с гл. им. од клесати. кл&сар, -ара м обртник, занатлија који се бави клесањем. — Тек кад би све спремљено и готово . . . стигоше клесари и зидари. Андр. И. Клесар и вајар били су у то вријеме често иста особа. Обз. 1932. клесарев, -а,

-о

•= клесаров који

при-

пада клесару. кпесарење с гл. им. од клесарити. — Раширенија је ручна обрада камена клесарењем. БГ 1. клесарија ж в. клесарство. Рј. А. клесарити, клбсарим несврш. в. клесати. В. пр. уз гл. им. клесарење. клбсарница ж радионица у којој раде клесари. клесаров, -а, -о = клесарев. клесарски, -а, -б који се односи на клесаре:

•—• занат.

клЗсарство и клесарство с рад, занат клесара. — Различите његове [вапненца] врсте служе у клесарству и кипарству. Тућ. клбсати, клешем несврш. одбијајући комад по комад давагпи камену одређени облик. — Клесар . . . који је клесао . . . гроб оставио је на плочи неколико тајних отвора. Крл. фиг. Гуслар клеше, а Видаковић је само резао своје ликове. СКГ 1937. Тако нам се клеше живот својом руком. Уј. клбсач, -ача м в. клесар. — Новљани су на гласу као клесачи камена. ХР 1928. клет 1 , ијек. клијет, ж 1. мала кућа, колибау винограду (у којојсе спрема, чува алат за обрађивање винограда, судови за вино и сл.). — На много четворних километара по брежуљцима нижу [се] виногради, а у њима чуче клијети. Леск. Ј. 2. (покр. и м) одаја, соба; мања соба, изба; вајат. — Телемах у очинску сиђе широку, високу клијет. М-И. Уђох журно у Маргаретину капију, прошавши поред вратареве клети. Цар М. Соба је стара . . . видиш ли како се тешко мисли и ствара у овом . . . најамном клијету. Ђон. Са стране те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар. Мат. клет2, -а, -о 1. трп. прид. од клети. 2. који изазива одвратност, мрзак, проклет. — Новица је крвник клети. Маж. И. Неће бити оне клете самоће од које се може полудети. Ранк.

731

клбта, ијек. клиј&та, ж клет. — И она је ручала, вечерала и спавала у том дечјем логору, иако је имала своју клету. Дом. кл&гав, -тви ж покр. в. клетва. — Схиже ми се клетав материна. Рј. А. Сви владици клетав учинише да Брђане издавати неће. НП Вук. клбтак, -тка, ијек. клијетак, м дем. и хип. од клет1. — Па подиже руковетак, њим ће свој да кити клетак3 своје среће мали храм. Кост. Л. клетан, -тна, -тно нар. песн. проклет. — А за собом вранчића поведе . . . клетан му се уморио. НП Вук. клетва ж 1. проклетство. — Од њих [песника] траже [се] нешто шире и човечније од књижевних симбола и речитих клетава живота. Скерл. Лоза му од клетве не помрла! Кул. 2. свечано обећање (уз зазивање нечег светог) да ће обећање бити извршено, заклетва. — Гдје је твоја и вјера и клетва кад си ми се јуче заклињала? НП Вук. И јунак јунаку вјеру д а ј е . . . руке руче да се не издају, клетве мећу да се не одају. Март. 3. псовка, грдња. — Чим се објутрило, саспу жандари клетве на обијеснике. Гор. кл&твен, -а, -о који је у вези с клетвом. — Како кликће стари дволичник . . . како стиска клетвен руковет. Јакис. Ђ. Читало [се] клетвено писмо. М-О. Прота [је] . . . држао у добрунској цркви клетвено бденије у изврнутој одежди и са свећама запаљеним наопако. Андр. И. клетвеник м а. онај који се клетвом, заклетвом сеечано обавезао да ће учинити што. б. ист. вазал у феудалној епохи, феудалац који се обавезао крупнијем феудалцу на различите дужности. — Франкопани су као клетвеници Венеције ширили своју моћ. Нех. в. песн. вазална држава. — Енглеска [је] клетвеник му веран. Панд. клбти и клетп, кунем (р. прид. клео, клбла, клбло, трп. прид. клет) несврш. 1. бацати на кога клепшу, проклињати. — Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? Станк. 2. разг. грдити, псовати — Свецима хоћеш ноге да изједеш, а г >е вани кунеш свеца. Леск. Ј. ~ се давати заклетву, под заклетвом обећавати што, заклињати се. — Кунем ти се ево живим богом да тс хоћу окајати скоро! Бог. Научне истине у које се научници данас куну, биће сутра — заблуде. Дае. клетпца, ијек. клијетица, ж дем. од клста. — Идс у своју клстицу, па плаче као да је све покопала. Дом.

732

КЛЕТКА — КЛЕШТА

клетка, ијек. клијетка, ж 1. анат. једна од две веће шупљине у срцу из којих крв одлази из срца у артерије, комора. — По дужини подијељено је [срце] на два дијела . . . Од њих је сваки опет подијељен попречно на шупљине, које се зову претклијетка и клијетка. НЧ. 2. биол. простор омеђен стенкама, зидовима станице, ћелије. — Биљно је тијело грађено од ситних коморица или клијетки. Бот. клетник м 1. покр. онај који се куне. Рј. А. 2. песн. проклет, мрзак, одвратан човек. — Хрипање жртве што је клетник уби. Крањч. С. Клетниче, реци, откуда си, да ти мајци мртву вратим главу. Јакш. Ђ. 3. онај који куне, псује. — Па било дијете . . . или клетник дрски што се псовком крсти. Кам. клетннца (у атрибутској служби) ж проклета. — Уђи, земљо, сва у мене . . . уђи . . • земљо клетнице . . . земља сам и сама. Сиј. клећи, клбкнем сврш. песн. в. клекнути. — С тобом ћу хвале рећи . . . и . . . побожно клећи. Уј. фиг. Ко год борбу тражи, никад не сме клећи. Митр. кл&фта м турски назив за грчког хајдука. — Похватали се у хоро све сами Грци . . . а коловођа, неки клефта, размахује пешкиром. Срем. клецав, -а, -о који клеца. — Скршена, полумртва кораца жена клецавим ногама за лијесом. Нех. Он се враћао кући обнемогао, клецав и сав као самљевен. Ћоп. клецало с ниска клупа са даском на којој се клечи у католичким црквама. — Реди цркву . . . отире прашину с клупа и клецала. Гор. клецаље с гл. им. од клецати. клецати1, -ам несврш. а. прегибати се, савијати се од страха, слабости и сл. (рбично о коленима, ногама). — Тад он, негда љући гује љуте, мал'не зеца плашљивији клеца. Маж. И. Рука ломна, тело измождено, а клеца ми слабачко колено. Радич. фиг. Моје рањено срце поче клецати. Лаз. Л. 5. прегибати, савијати колена (у знак побожности, понизности, молбе). — Знао би се понизити и клецати пред Алексом да му да . . . ракије. Петр. В. клецати 2 , -ам несврш. зеонити ударајући клатном само у једну страну звона. — Дин-дон, дин-дон — почело је [црквено звоно] клецати. Војн. клецка ж народна игра у којој се дубоко клеца. — Поједини називи наших народних игара садрже наговештај о ономе што је у њима карактеристично. . . На-

зив »клецка« наговештава дубоко клецање. Пол. 1958. клецнутн, -нем сврш. 1. а. савити се, повити се од страха, умора и слабости (рбично о ногама, коленима). — Клецнуше им ноге, дисања им неста. Хар. Када сам угледао појасеве за спасавање, мени су клецнула колена. Јак. б. фиг. попустити, посрнути, пасти. — Његов живот није прошао без искушења. Други би клецнуо. СКГ 1937. 2. (гиђмакнути се. — Кнез викну, те из оближње куће истрчаше људи да Турке сретну. . . а сам не клецну с места. Бож. клеч м комад дрвета који се меће човеку у уста да не може говорити. — Затисне јој силовито клечом уста. Бог. клечалица ж покр. врста топа. — А топове, све од брдских клечалица до мерзера, нетко ће закопати у земљу дубоко. Вуј. клбчало с клецало. — Она се сва наднесе над клечало. Перк. Више једног молитвеног клечала . . . висила је о зиду малена сличица. Грол. клечапица ж покр. клечано ткање. Рј. А. клечање с гл. им. од клдчати. клбчање с гл. им. од клечати. клечатн, -ам несврш. ткати уткивајући рукама у ткање какву шару. — Јеси л* ти клечала и онај ћилим? Вес. клбчати, -чим несврш. бити, стајати на коленима. — Клечати пред тираном . . . неће они. Змај. фиг. Ред врба покрај ријеке клечи. Наз. клечећке и клеч&ћки прил. клечећи, у ставу клечања. — Клечећки целиваху земљу. М 1867. клечица ж бот. в. ниска клека, уз клека (изр.~). Сим. Реч. клечје с зб. им. од клек; место обрасло клеком. — На бријегу . . . налази се . . . осам стотина партизанских гробова . . . растурених у клечју. Лал. Изађе . . . да види своје њиве и . . . гробље у клечју. Сиј. клечка ж а. рачвасто и пробушено дрво које се клином затеори говечету око предње ноге да не може далеко отићи. Вук Рј. 5. рачвасто дрво које се натакне говеду око врата да не може поћи у штету. — Кад се на волове или краве удари [рога] . . . тада се [рога] зове клечка. Глиш. кл&чке прил. песн. в. клечећке. — Пјесниче . . . клечке се помоли бесмртној Љепоти! Уј. клешта, ијек. клиј^шта, с мн. (дат. клештима) 1. метално оруђе у облику две

КЛЕШТЕ — КЛИЗАТИ учвршћене прекрштене полуге којима се што хвата, вади, кида, сече. — Њезине су бијеле руке гвоздена клијешта. Шен. Стара госпођа врисну као да ју је неко усијаним клештима уштинуо. Јакш. Ђ. Чуло се слабо крцкање клијешта којима је жица сјечена. Ћоп. фиг. Ноћ ме црна, дуга стисну клијештивда море. Кркл. 2. направа у таквом облику која служи као калуп за прављење хостије у католичким црквама. — Клијешта за печење дшсне хостије . . . отискиваху [на хостији] велики округли печат. Гор. 3. фиг. а. војн. отрација у рату којом се непријатељ обухвата са две стране. — Главнина армије [имала је задатак да се] пробије на југ да би изишла из клешта четврте офанзиве. НК 1948. б. спорт. посебан начин хватања лопте на води. Ват. 4. штипаљке ракова и неких инсеката. Изр. доћи у клешта доћи у мучну ситуацију; држати кога у клештима држати кога у зависности; клештима

чупати,

вадити

(речи, одговор

и

сл.) тешком муком извлачити (речи, одговор). клбште, ијек. клијеште, ж мн. (дат. клбштама) в. клешта. — Између дршка од маказа [биле су] клеште са извађеним кутњаком. Срем. Црни јелен, с великим клештама као рак . . . стаде . . . трчати. Петр. В. фиг. Гвоздене клијеште судбине држе ме у скупу људи. Шен. кл&нтење, ијек. клијештење, с гл. им. од клештити. клештине, клештина, ијек. кљештине, ж мн. аугм. од клешта и клеште. кл^штити, клештим, ијек. клиј&штити, несврш. а. стискати клештима. б. фиг. покр. буљити. — Крваве очи [џелата] на крв клијеште. Март. клештица, ијек. кљештица, с мн. дем. од клешта. клбштице, клештица, ијек. кљештице3 ж мн. дем. од клеште. кл&берити се, -им се и клиоити се, клибим се несврш. покр. церити се, церекати се. — Главати Кркан, клиберећи се без престанка, воштио је кривце љесковцем. Ћоп. Гајдаш Јоца, кад згужва петицу, клиби се и све разуме. Петр. В. кпижење с гл. им. од клизити. клиза ж покр. дугме у дечјој игри истога имена. — Двпје клизе иду у једно цијело. Вук РЈ. клбзав и клнзав, -а, -о 1. клизак. — Обала [је] била глибовита и клизава. Вел. фиг. Чугаљ је упао у један клизав, несигуран и немиран свијст у коме је пара била свс. Ћоп. Психологија шаха [је] клизаво

733

подручје. Шах 2. 2. фиг. који као да непрекидно у неком праецу клизи, жив, покретљив. — Испод веђа узмицале су очи амо-тамо као двије клизаве куглице. Бег. Свежи [јој] образи као детињи . . . а очи клизаве и сјајне. Рад. Д. 3. фиг. који се мења у вези с другим променама, променљив, несталан. — Зајам [ће се] амортизовати на основу клизаве скале која се равна према цени злата. Пол. 1958. 4. двосмислен; голицав. — Седеле [су] . . . тихо се смејући примедбама клизавим и бестидним. Црњ. Изр. к л и з а в е цене несталне цене, које се често мењају; н а в е с т и кога на ~ пут довести кога у опасан положај. клЗзавица и клбзавица ж клизаво место, клизае пут; поледица. — Овај дозлабога ризичан пролаз, вршен на клизавици . . . задавао )е беспримерне напоре. Вас. Чинило му се да је сам на свету . . . да се бори последњом снагом, малаксалих чула, у магли и на клизавици. Андр. И. клВзаво и кл&заво прил. несигурно, опасно. — Клизаво је нримати на себе такве обавезе. Бак. Реч. клЛзавост и кл&завост, -ости ж особина и стање онога што је клизаво. клизај м необ. један замах ногои при (с)клизању. — Угледасте гипки змијолики клизај видре. Божић. клЗзак, -иска и клиска, -иско и клиско = склизак 1. који има глатку површину, на коме се лако (с)клиже, по(с)клизне. — Једно јутро уведе Главан у велику благоваоницу дворца на клиски паркет прву присталицу. Гор. И а д е . . . на папучицу залеђену и клиску. ^ав. 2. фиг. несшуран, сумњие, опасан, који може довести до рђавих посмдица. — Пошла [си] оним путем клиским, којим су многе жалоснице друге! Змај. Изгубљена на том подло клиском тлу на каквом она . . . није никад стајала. Пол. 1958. клизалпште и клнзалиште с = склизалиште место покрито ледом за (с)клизање на (с)клизаљкама. — Читаво време игре потпуно су господарили клизалиштем. Б 1957. клизаљка ж (обично мн.) 1. уска челична направа која се причврсти на обућу да се њоме клиза по леду. 2. путања, стаза по којој се клиза. Р-К Реч. кл&за&е и клизање с 1. гл. им. од клизати (се). 2. врста спорта: ~ на леду, ~ на котураљкама. кл&зати, -ам и клнзатп, клижем и клизам несврш. = клизити (1) а. крстапш се у неком правцу по глаткој или уопште клиској површини. — Обложе их [саонице] једним танким слојем леда да би лакше клизале.

734

КЛИЗАЋИ — КЛИЈЕН(А)Т

Пстр. М. Рефлектори лимузина клижу вијугавим цесгама. Бат. б. помицати се са свога места не могући се задржати на глагтој површини. — Снијег је шкрипио, грање се кршило, нога клизала по леду. Шен. Посртао је и клизао по оној раскаљаној земљи. Вес. в. кретати се, спуштати се без потреса и задржавања по површини чега; тонути. — У неколико се маха оћутио трус земље, хумци се селе у долине клижући. Киш. фиг. Сад ми се чини да не живим више, у густу таму да све дубље клизам. Рак. Каткад сам . . . поново губила тло под ногама, клизала у немир. Бег. г. фиг. тихо, мирно, једнолико пролазити, протицати (о времену). — Дан за даном клизао је неосетно. Вес. ~ се клизати. — Куј, дедо, од сандука саонице за унука; нек се клижу, изврћу. Петр. В. Влак се клиже по трачницама. Неим. Носне дупље засипа снег. Клижу се низ лице капље бљутаве воде. Ољ. фиг. Његови су се погледи клизали од оне црне брадавичице на уста, на вратић. Киш. кл&заћи, -а, -е који се односи на клизање, који служи за клизање. клДзач, -ача м 1. онај који се бави клизачким спортом, (с)клизач. 2. техн. а. део строја, направе који омогућује клизање по каквој површини, плохи. — Сваки од четири клизача [на ракетним саоницама] начињен је од веома тврдог материјала. Б 1958. б. прстен који клизи по цепину. — Да нам цепин не би . . . испао, причврстимо га на руку помоћу омче спојене с округлим клизачем. 3-Г. клизнти, -им несврш. 1. = клизати. — По плавом небу клизе бели облачићи. Ћос. Б. фиг. Ријечи клизе и звоне као саонице. Сим. Добра клизи дубока и зелена. Мих. Вече је брзо клизило у овој одушевљеној забави. Мил. В. 2. разг. лагано, неприметно приближаеати се чему, улазити, упадати у што. — [Они] сада полако клизе у издају. Чол. клЛзма ж в. клистир. ЕЛЗ. клВзнути, -нем сврш. 1. сврш. према клизати и клизити. 2. а. побећи, одјурити, нестати, киднути. — Они су гледали да неопазице клизну у ноћ, својим кућама. Ћор. б. провући сеу трен ока, лако, без напора. — Она је плешући клизнула сваки час кроз тај обруч као да је вила. Брл. в. нагло се спустити брзо клизећи. — Клизнуше јој на то двпје материнске сузе. Сим. Пусти кошуљу да јој клизне [с рамена]. Петр. В. 3. а. одједном се појавити, синути. — Лазару чудновате клизнуле мисли. Рад. Д. б. брзо, незапажено, нехотице прећи. — И готово непримјетљиво клизне разговор у високу политику. Цар Е. 4. брзо прелетети, прећи

преко чега. — Преко тог питања он је у своме говору само клизнуо, тј. није хтео да се њиме дубље бави. Бак. Реч. 1 клвја ж зоол. врста ситне слатководне рибе, укљева АЉигпиз ћлсШш. Бен. Рј. 2 1 клбја ж туткало, кељ . — То су биле обичне зидне сликарије са клијом. Баб. клијав, -а, -о који може клијати. — Што је семе старије . . . то је мање клијаво. Тод. У старим се хербарима нашло сјемења неких биљака које је било клијаво и након стотину година. Бопг. клЗјавац, -авца м клица {16). — Клијавци су меснати листићи који се развијају први из клице. Тод. клијавбст, -ости ж својстпео или особина онога штоје клијаво. — Након неког времена сјеме изгуби клијавост. Бот. кл&јалиште с место предвиђено за клијање биља. — Старац [вртлар] иде стазом измеђ уских греда према клијалишту. Визн. фиг. Пуни цват доживе [такви људи] само у тим клијалиштима. Креш. клвјало с клијалиште. — фиг. Много је он придонио томе да је појефтинио хумус за клијала осиротјелих фантазија. Бат. кл&јање с гл. им. од клијати. кл&јати, -јам и клијем несврш. пуштати клице, изданке, ницати. — Мирише земља сочна, свежа, једра, све клија, пупи. Ант. 2. фиг. Другови, ми смо још . . . сан, али клијамо, пупамо, растемо у нови свјетлији дан. Кркл. Нека чудна љепота . . . клије . . . на дебелим наслагама прошлости. Бат. клије-, ек. кле-. 1 клЛјен м покр. в. клен. 2 клВјен , -а, -о (ијек.) покр. = клијенит узет, сакат. Вук Рј. кл&јен(а)т, -нта м лат. 1. а. особа коју заступа одвјетник, адвокат. — Државни одвјетник . . . тражио [је] главу мога клијента. Крл. Адвокати [су] господствено шетали . . . с уплашеним клијентима . . . и унапред узимали уговорене награде. Рад. Д. 5. особа која се налази под чијом заштитом, штићеник. — Разговор са Симаном био је онакав какав је са свима клијентима учитељевим. Андр. И. в. заст. болесшк према лекару који га лечи, пацијент. — Лаза Лазаревић био [је] један од најбољих лекара . . . да су га клијенти просто растезали тражећи његове услуге. Ж 1955. 2. а. сталан купац, муштерија. б. онај с којим у пословном односу стоји каква банка, трговачка или индустријска организација. 3. ист. у старом Риму чоеек плебејац којије зависио од свога патрона. — Осим плебејаца постојали су у Риму клијенти. Пов. 1. ., ; ,..,-•. ^- 4 ., ..,.,_

КЛИЈЕНИТ — КЛИКТАТИ

735

2 клЗкнути, -нем сврш. 1. веселоузвикнути, клбјенит, -а, -о (ијек.) покр. = клијен . — Не бројаху топце, клијените и килаве поздратти радосним ускликом. — Хлапић и Гита кликнуше од радости. Брл. фиг. што ми не бјеху о врат пали. Љуб. Одједном у његовим очима као да кликну клијентела ж клијенти. — Познат [је] радост. Јанк. 2. а. (обично: кога) гласно на све стране са великом адвокатском клијентелом. Јов. С. Солидна индустријална зовнути, позвати. — Кликнућу овчара . . . да ми у крчагу намузе свјежа млијека. Ћон. клијентела и уређено кућанство . . . све се фиг. Кликнула зора нам рана ријеч прољетто гибало . . . по програму. Крл. не епифаније. Наз. 6. повикати; зачути се, клДјентнца и кл&јенткиња ж женска разлегнути се, одјекнути. — О-ој на-јо! клиособа клијент. кну опет с виса. Вукић. Упутише се к страни клВјенут, ек. кленут. откле је вапај кликнуо. Војн. 3. заст. уз инф. глагола којима се изриче какав глас истиче клијење с покр. в. клење. Вук Рј. почетак радње тих глагола. — Снаха . . . клик м 1. снаокан и гласан узеик (као знак радости, узбуђености и сл.), поклич. — кликне овако нарицати. Нен. Љ. Откад кликох пјесме слагати, светињом ми пјесма Умријећу са клицима и смијехом моје мале била. Шен. сестре. Ђон. Гомилица Индијанаца баци се клЈшовање с гл. им. од кликовати. са бојним кликом на два дечака. Поп. Ј. 2. клпковати, -кујем несврш. 1. нар. песн. глас неких птица. — Не има гласа зују ни а. гласно позивати. — А кроз лелек дубок птичјем клику. Враз. С неба су допирали само клици ждралова. Кнеж. Л. 3. муз. глас се чује; стари Јуже то пољем кликује: »За мном, децо, моји соколови!« Фил. врло висок тон (најчешће у почетном или завршном ставу еокалне или инструменталне б. упућивати позие коме. — Кличе вила с Гусине планине, те кликује Сењу на Крајину, композиције). — Пре него што ће прећи на зове вила Сењанина Ива. НП Вук. в. клицазавршни клик . . . Мокрањац ће . . . да ти (2). — Кликоваше пребијела вила, клиразвије још једну своју чаролију. Коњов. ковала три бијела дана, нико јој се озват не Заоре РОЗИЈ попрате их флауте и придруже се кликови. Вел. 4. зов, позив. — Клик јутар- смијаше. НП Вук. Па алаха с пророком клињи са мунаре страшни ћемер подупире. Њег. кују да нас бране од зла свакојега. Њег. 2. клицати (рбично од весеља, радости). — Чујеш Од мора чуо се кроз громор валова клик. . . . како се . . . младеж, мушко и женско, Шен. на све стране купи па раздрагано кликује клЗка 1 ж клпцање. — Стоји клика слуга и јујушка. Том. Дакле ћеш ме повести [у на коњијех . . . стоји писка раје за коњима. бој]? . . . кликоваше младић радоено. Јакш. Маж. И. И опет песма и здравице шудше, Ђ. фиг. А виолине кликоваху. Матош. народа силног раздрагана клика. Марк. Д. клВкот м кликтање. — Чуо је кликот и клика 2 ж фр. скуп, група људи које веже заједнички интерес да постигну своје корис- писку орлову. Јакш. Ђ. клнкбтап>е с гл. им. од кликотати. тољубиве и ниске циљеве било каквим средствима. — Ваљало је забранити повратак кликбтатн, кликоћем несврш. в. кликдинастије као формалног центра свих издајтати. — Он ко сури орб кликоће. Јакш. Ђ. ничких и антинародних клика. Пиј. Рјечник клВктав, -а, -о који је пун кликтања. — нове буржоаске клике, загребачке пургариЖивот . . . је за њега песма весела или тужна, је, промијенио се. Матк. кликтава или сетно сентиментална. Глиг. клЗкавац, -авца м зоол. врста сокола Звоно с цркве хитало је танке кликтаве Ра1со Сегсћпе1з (тпшгсићк. — [Био] је већ звукове. Кал. посиједио као кликавац. Шов. клбктавац, -авца м врста орла АцгШа клАкер м нем. варв. стаклена, метална ротагша. или камена куглица којом се деца играју (рбично клЗктаво прил. кликћући, с кликтањем. настојећи да је сатерају у рупу). — [Дечур- — Пусти пригушен . . . звук . . . и одмах лија] се играла кликера у прашини насред настави разговетно и кликтаво. Андр. И. пута. Уск. Два кликера . . . му однесоше клМктај м клик. — Познавао је кликтај другови у игри. Сим. сваке птице. Креш. фиг. И све ће да нас кликерати се, -5м се несврш. играти озари [срећа], да провали сунце . . . велике се кликерима. — Ко се кликера и тера чигру ? људске радости, кликтај природе! Ђон. Откако га знам, све он. БК 1906. клДктање с гл. им. од кликтати. клшс&раш, -аша м онај који се игра кликл&ктати, кликћем (покр. -ам) нссврш. керима. — Кликераши прекинуше игру. Дае. 1. пуштати од себе испрекидане крикоее. — клик&рче, -ета с, кл&керчић и клиЧује се . . . ластавице.. . прелијећу и кликћу. Мар. Негдје у висинама круже и кликћу кбрчић м дем. од кликер. Р-К Реч.

736

КЛИКТАШ — КЛИМАТИ

орлови. Чол. 2. а. пуштати од себе клик од кдЗмавац, -авца м онај који све одобрава. весеља, усхићења, радости. — Играју сви: — Тај се клања као искусан климавац — кликћу и подврискују. Срем. Лети чајка помислио је. Крл. брзим летом и весело кликтајући додирује клЗмавица ж климање глаеом при дремалаке вале. Ил. фиг. Срце ми кликће и расте њу. — А мене спопала климавица и дријеод миља што сам међ вама! Наз. б. радосно меж, а уз њих и мук. Љуб. певати; уопште певати. — У сав глас кликклЗмавбст, -ости ж особина онога што тало грло. Шен. Нисте добар пјевчик. А чусте ли како кликће наш господин Аксо. је климаво. климакс м грч. 1. постепен пораст чега. Ранк. — Важно, журно, неодгодиво — увјеравао кп&кташ, -аша м обично у изразу: орао је на телефону темпераментним климаксом <—• зоол. врста орла А^ш1а с1ап§а. — Орлова кликташа . . . има веома мало. Пол. адвокат. Бег. Од тог тренутка обично је наступао у логору климакс грозе. Вучо. 2. 1960. кл&ктјетн, -тим несврш. в. кликтати. поет. фигура у којој се мисао изриче све јачим и јачим речима. 3. мед. в. климактериј(ум). — У долиници . . . све кликти у поцикивању климактериј, -ија и клнмактернјум м и чаврљању малих ластавица. Леск. Ј. Високо мед. прелазно доба када код жене због старења кликте први гласови. Пец. престаје деловање полних жлезда. клВкун, -а и кликупац, -нца м покр. клпмактеричан, -чна, -чно који се односи врста вина. — Кликун [је] пиће убојито. на климактериј. Десн. Рј. Јурк. Кад би грунуо по коју чашу црнога кликунца, заборавио је и на ове ситне, брижклималица ж 1. време кад су лети за не ижице. Кос. спарине мухе особито досадне те се коњи од клДкуша ж женска особа која трпи од њш бране непрестаним климањем главом. болести која се очитује, испољава у грчевитим, Вук Рј. 2. шаљ. покр. жена климало. Рј. А. хистеричним нападима и врискању. — НапоклЗмало с и м шаљ. покр. човек који сљетку задоби једна млада жена . . . некакву при ходу клима и главом и рукама и ногама. живчану болест која се понајвише појављује Рј. А. . . . код сељачких жена које се због те болеклимање с гл. им. од климати (се). сти називају кликуше. Л-К. Хитлеровци, клАмат, -ата м в. клима. — Народ . . . стреласти крсташи . . . трубе на узбуну . . . лијепе те домовине . . . топао као њен кливриште као кликуше. Зог. мат. Матош. фиг. Религија је дрво које . . . клило с 1. дрвен сандук с јако нагнојеном може да поднесе све климате у којима човек земљом, у којем се, заштићене од мразева, живи. Кнеж. Б. узгајају пресаде, расаде. Вук Рј. 2. младица. клпматав, -а, -о који се климата. — Све Бак. Реч. су жене у селу мршаве . . . а ни дјевојке нису клим м покрет главе према доле као знак боље: климатаве танчице. Кал. Врати [се] поздрављања или одобравања. — Поздрави мршав, климатав. Поп. Ј. Стојана климом главе и сједе на столицу. клнматадо с и м човек који ходајући Ћор. Поклонише се старци у повлад, у климата глаеом или рукама. — Та брже, један клим. Кост. Л. старо климатало, већ три сата вичем! Поп. Ј. клима ж грч. атмосферски увјети, услови климатање с гл. им. од климатати (се). карактеристични за један крај, поднебље: климатати, -ам несврш. млитаво поконтинентална ~ 3 тропска ~ , умерена ~ . — фиг. Један од великих проблема . . . је кретати чим (главом, ногама) овамо-онамо, млатарати. — Поп и плећати сусташе клиуправо у томе како сачувати народну уметматајући главом час горе час доле. Глиш. ност у клими муњевите технизације. КН1956. Овај је . . . тако мален да му ноге код сједења клбмав, -а, -о 1. који се клима, љуља због трошности, старости, пијанства и сл. климатају по зраку. Пае. ~ се млитаво се покретати овамо-онамо, — Он једва себе вуче на климавим ногама. љуљати се (о глави, ногама). — По неравну Новак. Оста Стана сама у мраку на страни, гледа око стола климаве другаре. Вел. путу и на злочесту сједалу . . . глава [се] са свим тијелом амо-тамо климата. Јурк. Јован Пратила их само љутита пригушена вика све обгрли кољена рукама, наслони браду на док се расушена клипава врата не затворише за њима. Ћоп. 2. фиг. а. несигуран, несталан. њих и поче се климатати. Ћор. кл&мати, -ам несврш. 1. а. чинити — Рад је да му ми Гричани будемо клинци за његоз климави краљевски столац. Шен. покрете чим (главом, ногама, рукама, горњим 6. који није чврст, који се колеба. — Дође оча) делом тела) горе-доле, напрсд-назад, левои климаза савјест, ал' никад, никада — сквр- -десно, амо-тамо. — Климају л>уди главама, држе их болничарке испод руке. Дед. В. 6. на. Кам. гж'

КЛИМАТИЧНИ — КЛИНАСТ

737

чинити покрете главом у знак одобравања, климбглавац, -авца м ков. в. климавац. неодобраеања, сумње и сл. — Климају мудрач- — Сваки од ових климоглаваца могао би ки и одобравајући главама. Петр. В. Слу- бити шпијун. Божић. шајући то . . . климао је шурјак сумњиво климпетати, -ам несврш. њихати се главом. Крањч. Стј. 2. а. њихати се, љуљати висећи. — Нова торба климпетала је око се. — Па их је [јагњеће коже] поделио на слабина. Михољ. обе стране дрвенога самара да не клима ни климски, -а, -б в. климатски: ~ појас, тамо ни амо. Јакш. Ђ. Око н>е стражаре климска колебања, климске прилике. тамни високи јабланови климајући полако. Поп. Ј. 6. фиг. бити несигуран, несталан. климуцати и климуцкати, -ам несврш. — Знајући језик како треба, није му знање дем. према климати. — Е, е, е,! смијао се и климало. Кур. 3. незграпно, тешко ходати климуцао Милан, излазећи из собе. Кум. њишући се, клатећи се. — Перушина се умоПоче очима сажимати, главом климуцкати, рио па . . . штедљиво клима. Кал. док напокон не заспи. Том. <**> се а. стајати лабаво на некој подлози. клин м (мн. клннови, заст. клини) 1. — Климају му се зуби, клима му се лијеви очњак. Крл. б. њихати се, љуљати се. — већи или манм комад дрвета, железа, заоштрен с једнога краја, који се употребљава у На колима . . . са стране климала се дрвена разне сврхе (за вешање чега, при цепању и сл.). излизана крављача. Мил. В. — Нашао је гвоздени клин, о који се клпматични, -а, -о в. климатски. — некад . . . вешало оружје или коњска опрема. Морао је узети одсуство од дужности и Андр. И. Мени је на прву њезину ријеч живео је неко време у климатичким местима. било канда ми је тко клин забио у срце. Јов. С. Шен. 2. фиг. оно што има такав облик. — Тамни клинови сјене . . . лежали су једни до климатблог м онај који се баеи климатодругих. Торб. У дну уског клина пољане логијом. . . . бјеласао се кров нове ујакове колибе. клнматолбгнја ж грч. наука о клими. Ћоп. 3. војн. дубок продор на уском простору клнматолошки, -а, -о који се односи на у непријатељске положаје који има за послеклиматологе и на климатолошју. дигју раздвајање непријатељског фронта. — клбматски, -а, -о који се односи на климу: Бугари су продирали, стварали клинове у нашим редовима. Јак. 4. комад ткања што се ~ појас, климатске прилике. ушије нпр. под пазухо на кошуљи да буде на клбмач^ -ача м подр. човек који на све том месту шире. Вук Рј. 5. (обично дш.) покр. клима главом, који сее одобрава. Р-К Реч. мед. кила. — Киле ( . . . клини) развијају се климбесати, -ам нссврш. покр. климати, обично постепено. Батут. Изр. избити коме к л и н о в е и з г л а в е клатити се. — Пак их [кокоте] носио у ослободити некога предрасуда. — Ја сам им рукама тако да су им главе висиле и клим. . . наше разговоре казивао и доста сам им бесале. Љуб. клина из главе избио. Павл.; куглин, лок л и м е ж м покр. климање главом при п т и н ~ део куглина, лоптина обујма, запремидремању. — Бивало је стараца и старица не, ограничен једним сферним троуглом и који су сву божју ноћ висили, наште срца, трима кружним исечцима; о ~ (ооесити) климежом и дријемежом, око Тадина одра. сасвим нешто напустити, занемарити. — Љуб. Кад дођу избори, ти . . . дућан о клин. Нуш.; кл&ментица ж в. ћирилица (по Клименони мени ~ , ја њима ~ иа сваки напад ту, ученику Ћирила и Методија). — Један одговорити противнападом. — На тако они му се бријег . . . раскребачио као »черв« у мени клин, ја њима. Сим.; опити се к а о климентици. Кор. ~Уако, до бесвести се опити. — Три дана је свадбовао . . . кад освану дан четврти . . . клкмкати, -ам несврш. дем. од климати. — Климкала му главом као да га слуша. опи се као клин. Вес. ; сигуран к а о в р б о в ~ непоуздан; ударити, забити ~ измеБожић. ђу кога разјединити их, посвађати; в р б о в климнути, -нем сврш. према климати. ~ човек на кога се не може ослонити, у кога се — Она климну одобравајући главом. Лаз. Л. не момсе поуздати. — Нашег учу знате да је ~ се необ. климнути. — Ја сам видсо врбов клин. Чол. како мајчина глава клања и како она, тек клинав, -а, -о покр. који има вшие од што се климне, јаче отвори очи. Лоп. двајаја (полне жлезде). Р-К Реч. климоглав м ков. шаљ. поздрав поклоном главе. — О, Обраде Огњатовићу . . . моје клЗнаст, -а, -о који је као клин, који је поштовање, рукољуб и климоглав! — Приналик на клин. — Под доњом усницом висио трчао и Јаблан. Рад. Д. му клинасти чуперак брадице. Шимун. 47 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

738

КЛИНАЦ — КЛИП

Улицом прође младић у клинастим пантаклАнцура ж погрд. девојчура. — Ћути лонама. Даг. и не шеврдај, матора клинцура! Матош. Изр. ~ писмо ист. писмо старих СуклЗнчан, -а, -о пун клинаца, у којему мсраца којеје имало облик улина. је забијено много клинаца. — Тале вуче клинклЗнац, клинца м 1. а. клин (1). — Хаљи- чану батину. Рј. А. 1 не што носаше на руци обесио беше на кпивчаник , -ика м = клинчаница ведрвене клинце на кухињском зиду. Шапч. шалица, чивилук са ктнцима. — Дохвати б. чагао, ексер. — Деда Маша . . . узима бунду с клЈшчаника. Гор. старе криве клинце, чекићем их исправља. клинчаник2, -ика м добар пут којим Сек. Збрајају . . . клинце ка коњским потковама. Креш. 2. фиг. шатр. малишан, дечак. иду клинцима потковани коњи; исп. чавленик. Рј. — Моји другови варошани, клинци у крат- — Хајде управо клинчаником. Вук кл&нчаница ж = клинчаник1. — Мокра ким гаћицама . . . ругају ми се иза ћошкова. одијела вјешају о клинчанице више постеље. Ђон. Чол. Састао сам јје јучер . . . у школском Изр. ког клинца (ми можеш)? разг. шта ми можеш ? — Ево ти на . . . кец у трефу ходнику под дјечјим клинчаницама. Крл. . . . и шта ми ког клинца . . . Ћос. Д.; ни клЗнчати, -ам несврш. уткивати у клинца (нећу учинити, макнути) разг. платно украсне шаре. Прае. ништа нећу учинити, макнути. кл&нчац1, -аца м покретан клин, чеп за клиника ж грч. болничка установа у затезање окица музичких инструмената. — којој се лече болесници, а која служи за научно И музикаши намазали танке лучце . . . истражиеање болести и лекова, и за медицин- завинули клинчаце и повукли по струнама. ску наставу: нервна ~ , хируршка ~ , очна Ков. А. ~ , зубна ~ . кл&нчац2, -аца м бот. каранфил. — Закити га лијепим црвеним клинчацем. кл&ннти, -им несврш. покр. много преЋип. Верало се [уздисање] међу класјем . . . поручивати коме што, саветима пунити попадало на клинчаце. Бег. уши коме. Вук Рј. кл&нчина ж аугм. од клинац. кл&нички и кл&ничнн, -а, -о који се односи на клинику: ~ преглед. кл&нчити, -им несврш. беспослен стајати клинка ж шатр. 1. цурица, девојчица. 2. на једноме месту, беспосличити. Вук Рј. улична девојка. кл&нчић1 м дем. од клинац. клвнкер м евтл. 1. јако печена, готоео кл&нчић* м бот. 1. в. каранфил. 2. в. постакљена глина. — Под утјецајем високе каранфилић. Сим. Реч. температуре дјелићи сировог материјала кп&нчићев, -а, -о који је добивен од клинсљепљују се у масу коју зовемо клинкер. чића* (2): ~ бибер, ~ уље. Кек. 2. спорт. ерста чамца за натјехџхње-, клннчица ж окенска особа која ради такмичење. Весл. полако и тромо. Р-К Реч. кпбикур м погрд. шатр. човек малога клин-чорба ж у народној причи јуха, знања и мале ередности. — То је филистар чорба скувана с клином. Вук Рј. . . . клинкур и последња калаштура магарећа клип, клипа м 1. задебљали део на кукуру. . . јер такав . . . изиграва још и . . . паметзној стабљици по коме су поређана кукурузна њаковића. Вин. зрна, кукурузни клас. — Јачица би упорно клвнов, -а, -о који припада клину, који је проматрао како зрнају клипови. Гор. Војникао клин. ци ложе ватру и пеку клипове. Јак. 2. предИзр. ~ писмо «. уз клинаст (изр.). мет сличан кукурузном класу а. комад дрвета, кликдвит, -а, -о 1. клинаст. 2. који има мселеза и сл. — Она [крава] развали ограду па . . . у јесен ни клипа ограде. Мул. Изиђе клине, килу. Р-К Реч. [жена] с некаквим клипом да их брани од Изр. ~ писмо в. уз клинаст (изр.). пашчета. Поп. Ј. б. ледена свећа, леденица. клинбвито прил. као клин, попут клина. — Испод стрехе нарубљене клиповима леда — Малсна, жгољава . . . лица истегнута помоли се . . . чупава глава. Вуј. 3. техн. . . . из којега је клиновито искочио још направа која се амо-тамо гиба у цилиндру дуљи нос. Кол. мотора, компресора или шмрка. — Мотор клАнцов, -бва м разг. крупан момак. — ударајући заглушно клиповима пројури Сву чету, у којој бијаше већ одраслих и крај куће. Да». Ономадне сам био код газде^ маторих клинцова, надвисиваше Голијат. ишао сам да говорим о клипу за шмрк. Том. Не можете ми порећи да је клинцов Моск. 4. гвожђе на коњској узди које стоји . . . од вас узајмио. Матош. коњу у устит. Рј. А.

1

КЛИПА — КЛИС

739

Изр. бацати, подметати коме кли-

велики авион који врши путнички и поштански промет преко океана. клипетина ж аугм. и пеј. од клип. клЗпити, -им сврш. покр. узјахати. — Клипи му на врат. Вук Рј. ~ се бенавити се, измотавати се. — Једнако [се] церека и клипи као намолован пајацо. Јакш. Ђ. кл&пић м дем. од клип. клипка ж покр. в. клип (Ј2а). — Показаћу ја њему како се бацају партији клипке под точкове. Дав. клипље с зб. им. од клип. клбпна, -а, -о који се односи на клип (3), који делује ггомоћу клипа. — Мајсторски [јеј возио све клипне и млазне авионе. Пол. 1959. Први котач био је директно покретан клипном радилицом. Ауш. кл&пњача ж техн. део мотора, компресора, Изр. вући ~ , вући се клипка, теглити се клипка фиг. надметати се, шмрка који преноси силу од клипа на главну осовину и обрнуто. ЕЛЗ. гонити се, препирати се. — Не треба мали клипоња м аугм. од клипан. — Клипоњу човек да вуче клипак са господом. Поп. Ј. кл&пан м погрд. глуп, неотесан човек, Жоржа бацит ћу скоро у његов мекани лежај да нам не смета. Ков. А. букван, тикван. — Забрањујем да ми овакав клипсањс и клбпсаше с гл. им. од клипклипан пише. Гор. Шта се ти имаш с оним сати. клипаном забављати? Петр. В. клбпсати, клипшем и клипсати, клипкл&паница ж нешто што је као клип шем и клипсам несврш. тешко ићи, једва или клипак. Вук Рј. клиланчипа м аугм. и пеј. од клипан. — се вући. — Иза њих је, добро изгладнио, клипсао Маркиша и већ му није било ни до Коња држи, клипанчино, коња — разумеш каквих авантура. Ћоп. Ја треба да ти носим ли, говеђа главо! Лал. скуте, да клипсам за тобом. Мар. фиг. Филм клииакчић м дем. од клипан. — Један . . . помало клипше за драмом. Уј. дечак . . . клипанчић спутаних, закржл>аклипци, клипака м мн. кув. ваљушци лих идшулса да њега старог курјака нагос гушчјим месом. Р-К Реч. вори? Дав. клипша м в. клипан. Р-К Реч. кл&пање с гл. им. од клипати. клир м грч. «. клер. — Дошао у Женеву кл&пара ж ракија од кукуруза. — Носило млад Француз, више огорчен на клир него се и сира и маслаца и ракије клипаре. Ков. А. на безбожност. Дуч. Ујутру је дошао из села дотучен . . . клипаклМрвк и кл&рик м в. клерик. — Били ром. Петр. В. су обојица мало поматорији, већ . . . брадати клиласт, -а, -о 1. сличан клипу. 2. који је као клипан. — А ја, слепац, био сам клипа- клирици. Срем. сти телац. Богдан. клнринг н К71&РИНГ м енгл. систем кл&пат, -а, -о који има на себи клипове. рлзмене добара којим роба робу плаћа узајам— Ту се лелија пшеница . . . ондје се усто- ним обрачуном дуговања и потраживања без плаћања у гоглочу ноецу. бочи клипата бетва кукурузна. Шен.

пове под ноге подмукло кога спречавати у раду, у настојању. 1 клнпа ж покр. комад дрва нацепаних за ложење. — Немам дрва ни клипе, а на чем ћу крух испећи. Рј. А. клипа2 ж оном. клопарање, лупкање, звецкање. — Како шеће, како ли се креће! . . . Стоји клипа и срме и злата. НП Вук. клипавац, -авца м бот. мухар. Бен. Рј. клипак, -пка м 1. дем. од клип. 2. у клавиру део сличан маљићу, који удара о жицу, а покреће се притиском на типку, дирку. — Када би заклопац на клавиру био подигнут, посматрао је . . . веселу игру малих, белих клипака по сјајним жицама. Ћос. Б. 3. игра у којој двојица, одупрвши се један о другога табанима, вуку исти клип, сваки према себи, да један другога надјача, подигне од земље. Вук Рј.

кл&пати, -ам сврш. и несврш. истер(ив)ати, из6ацџ{еа)ти из себе клипове (о кукурузу). Вук Рј. клипац, -пца м дебљи клип. Бак. Реч. кл&пача ж ерста бомбе с дршком попут клипа. — Он ће порасти . . . до карабина и крагујевчанке и клипаче отете од Немаца. Минд. кл&пер м енгл. 1. ист. брзи трговачки прекоокеански брод на једра за превоз робе. 2. 47*

хлнрнншкн и клЛриншки, -а, -о који

се односи на клиринг: ~ рачун. клис м (мн. клисови и клисови) 1. зб. дашчице којима се покривају кроеови, шиндра. — Разгледа он и оптрча унаоколо родитељски дом . . . с кровом од клиса. Глиш. 2. песн. стрма стена, клисура. — О моје мјесташце3 у присоју, под клисом и под гором! Бег. 3. краћи комад дрвета који се у дечјој игри помоћу палице баца удал; сама та игра. — Чобани прекидају своје уобичајене

740

КЛИСАЊЕ — КЛИЦА

крију клисове. Ћоп. Нема више сиротан посла с игром клиса. Креш. клисање с гл. им. од клисати (се). 1 кл&сар, -ара и клисара м грч. црквепак у православној цркви. — Клисар, брате! . . . Знаш оно што се каже црквењак. Ранк. Викне. . . ујакову звонару и клисару. Матош. Молитва би готова, клисаре поскидаше иконе. Марк. М. кл&сара 2 ж баба што меси поскурице, поскуричара. Вук Рј. кл&сарски, -а, -б који се односи на клиеаре. — Стоји тако, и зна гдје је и шта је, али га више занима клисарски посао. Ранк. клнсати, клисам несврш. трчати, јурити. — Потрчао један, па други: за њима заскакуташе остали . . . па клисају куд их очи воде. Ољ. ~ се играти се клиса. — Некада . . . се с друговима на ливади уза стадо уметаог клисао и у двојнице пребирао. Новак. Кад наиђе поред чобана3 пољак већ почиње злурадо да кријешти: »Јесте ли се опет клисали и кевали, а благо у штету?« Ћоп. кл&сача ж палица у игри клиса. Рј. А. клнситн, клисим 1. сврш. а. журно поћи, потрчати. — Отворише врата — на велико чудо, клиси из цркве . . . кер. Глиш. б. подићи се, устати, скочити. — Шта је . . . дрекну Брне клисивши са столице. Мат. 2. несврш. а. клизити, јурити, брзо ићи. — Скоро ће сунце гранути, за петама сјена клиси. Полић. б. дизати се увис, стршити, стрчати. — Стотине витких минарета као горостасна копља клисе према небу. Том. в. фиг. стремшпи, тежити. — Све моје клиси према знаку што ми изнад главе виси. Наз. клиска и клиска ж (ген. мн. клизака и клизака) в. клизаљка. — Гурају се [на клизалишту] деца и људи с клискама. Лаз. Л. клискатн, -ам несврш. лагано клизити. — Кроз блатњави снег клискалс су саоне. Поп. Ј. клЗско прил. на клизак начин, клизаво. клЗскост, -ости и клискбћа ж особина или стање онога штоје клиско. клисница ж нечист, измет(џне) које животиња избаци из себе кад је у ееликом страху. — Животиње прснуше куд која . . . а за свима остајаху масне и љепљиве клиснице. Куш. клбснути, клиснбм сврш. нагло побећи, умаћи, киднути; изгубити се. — Сви би без помисли куда иду . . . клиснули на све странс и напустили јазбину мрака и смрти. Цес. А. Одмах сутрадан спакујем ствари и клиснсм одатле. Ћос. Д.

кл&ствр, -ира м грч. мед. справа за испирање црева; испирање црева. — Подигли [га] на рамена четири . . . апотекара с клистирима о пасу. Мар. клистираше с гл. им. од клистирати. клистирати, клистирам несврш. вршити клистиром убризгавање текућине, течности. — Преварићете се [докторе], па ћете уместо лиром, засвирати том . . . трубастом справицом ИЈ уместо затвореног болесника, клистираћете музу. Рад. Д. кл&стнрни, -а, -о који припада клистиру, који служи за клистирање. — Каце су биле спојене танком клистирном цијеви. Крањч. Стј. кл&сура ж (ген. мн. клисура) грч. 1. уска и дубока долина стрмих, стеновитих пристранака, теснац, кланац. — У клисури Сутјеске Јовановићев коњ се срушио. Дед. В. 2. хрид, стеиа. — Одоздо ријека Глибуша, а одозго клисуре заробиле малу варош Чардаке. Шимун. Испели се на високу . . . раван, на чијој се јужној ивици диже стрма клисура. Андр. И. фиг. Већ је и Копривници, тврдој клисури, пријетила погибао [од Турака]. Шен. клпсураст, -а, -о а. којије попут клисуре, сличан клисури. — Корито . . . се све више удубљивало и усецало док долина није добила свој клисурасти облик. Дед. Ј. б. који обилује клисурама; који је пун клисура, хридовит, стеновит. — Вјетар [је] . . . гонио лађу према клисурастом оточићу. Кум. клисуретина ж аугм. и пеј. од клисура. клисурнна и кл&сурина ж аугм. од клисура. — Ми стојимо стално и чврсто као клисурине. Шен. клбсурица ж дем. од клисура. кл&сурни, -а, -б в. клисураст. — Из клисурних просјеклина залепршаше престрашени дивљи голубови. Бег. кл&сурски, -а, -о који се односи на клисуре. — Батаљон . . . опколи пусте стјеновите стране у клисурској јами. Лал. клЗти, клијем нссврш. заст. в. клијати. — По шој [поткућници] клије трње и камење. Март. фиг. Мислила сам да ће вријеме угасити искру што је у мом срцу клила. Шен. клМф м енгл. геогр. стрма стена (рбично обалска). — Под обалским клифовима . . . боја воде је плава, зелена. Цвиј. клица ж 1. а. биол. заметак у човека и животииеу првом ступњу свога разеитка, који се налази у матерњсм организму или јајету; почетни организам у биљака који се налази у семену. — Је ли то у човјечјој клици . . . или је плод нашега вијека? Коз. Ј. Пољубило

К Л И Ц А В — КЛО топло сунце клице и извукло . . . из земље зелене класове. Гор. б. бот. изданак биљке у самом почетку њена разштка из семена или корена. — Није"мислио да ли ће . . . јутарњи мраз побити младе клице. Дуч. 2. фиг. први знак, зачетак нечега што почиње да се развија. — У Периној се души заметнула клица љубоморе, па је сваким даном захватала све више корена. Вес. 3. мед. микроорганизам који је узрочник заразних болести, бактерија: ~ туберкулозе. — Пуштен је . . . из затвора у коме је ухватио клицу несрећне бољке. Коч. 4. мн. покр. батрљице у младих птића из којих после израсте перје. Вук Рј. Изр. у к л и ц и у самом почетку,у почетном стању чега. клЗцав, -а, -о покр. који је пун клица, младог перја. Р-К Реч. клЗцај м клицање. — Госпођа Маре . . . је помно слушала звук тога веселога клицаја. Војн. клЗцање с гл. им. од клпцапш. • кл&цаље с гл. им. од клпцати. ! клНцати, кличем несврш. 1. а. весело узткивати; поздраељати радосним усклицима. — Сви смо скочили на ноге и дуго клицали Црвеној армији. Дед. В. Клицао сам из свега грла. Наз. фиг. Ено, смеши се зимско сунце . . . кличу бели кровови. Каш. б. певати с мунаре, кујисати. — [Хоџа] озго не кличе молитву. Сиј. 2. (кога) нар. песн. звати, дозивати у помоћ. — Ил' се вила у грм уловила5 тере кличе побратима вјерна да јој златне одапиње власи. Март. 3. кликтати (р птицама). — Кличу ране птице у мирисном џбуну. Уј. ~ се уз. повр. један другога дозивати. — За топове и низам не маре, но бој бију, кличу се јунаци. НП Вук. клДцати, -ам несврш. в. клијати. — Сад је вријеме гдје клица и поље свако и стабло. Марет. фиг. На њој [земљи] ми је гробље прадједовско, на њој племе моје од Косова клица. Љуб. клЗцнн, -а, -о који припада клици: ~ коренак. клвцкање с гл. им. од клицкати2. — Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима. Ком. 1 клВцкати , -бм несврш. покр. врцати, прскати падајући с чега. — За њим је с опанака клицкало блато. Сиј. клЗцкатн2, -ам несврш. дем. према клизати. В. пр. уз гл. им. клицкање. клиц&мор м онај који уништава клице, бактерије. Р-К Реч. клицбаоша м мед. онај који има у себи заразних ктца и може друге заразити. —

741

На тај начин здрав човјек — клицоиоша — постаје опасан нзвор болести. НЧ. клВчав, -а, -о којије почео идети, просед: — човек. Вук Рј. 1 кличак , -чка м покр. детиња изметина. Вук Рј. кличак1, -чка м покр. врета дрвеног клина. Рј. А. клЗчни, -а, -5 који се односи на клицу. Деан. Рј. кличо м клича« човек. Вук Рј. кпДше, -&а м и с (мн. -еи, -&а и -&та) и кл&шеј, -^ја м фр. 1. слика, цртеж, план, начињен на жталној, дрвеној и сл. плочи ради репродукције у штампи. — Улшо [је] имитирати шрафирање бакрореза и клишеја. Шкреб. Пиво Караматијевић је направио у дрвету одличан клише [ослобођене територије]. Дед. В. Метер је са-л чепркао . . . тражећи потребна клишета. Ћос. Б. 2. фиг. обичан израз којије врло раширен, који се много употребљава, образац, калуп. — Поезију Војислава Илића не треба ценити по тим старомодним клишеима. Панд. Лењин је свијетла појава нашега времена: јунак који је показао . . . како су сви клишеји сувише недостатни да би одговарали. . . ритму збивања. Крл. кл&шејски, -а, -о који се односи на клишеје. — Наши први пјесници . . . изаћи [ће] ио књижевне школе талијанских пјесника . . . с њиховим клишејским одјелима Петрарке. Комб. клишетирати, -етирам несврш. в. клиширати. — Мислимо на његове добре огледе . . . а не на љегове . . . филозофске . . . списе . . . идеалистички клишетиране. КН 1958. клДшвранбст, -осш ж особина онога-што је клиширано, укалупљеност, схематичност, уједначеност. — Један је од највећих недостатака суврсменог публицистичког стила . . . клшпираност израза. Лит. 1957. клнширатп, -Лширам несврш. преносити на клише ради умножавања; фиг. чинити што по неком обрасцу, калупу. — Листови често . . . дају клиширане фразе. ПИ 1950. клјЈшки, -а, -о који се односи на град Клис. клишњ&ци м мн. (јд. клишњак, -ака) зоол. кумји, инсекти корњаши смеђе или црне боје, који могу да скачу увис помоћу нарочите направе на грудима, скочибубе Е1а1егкЗае: ~ пругасти, ~ сивасти. Терм. 4. кло (обично удвојено) узв. оном. ^= клок глас која се чује кађ еода потока лагано и уједначено тече или кад меко похлепно испија што, кад гргољи, клокоће. — Странац натегну па кло-кло, испи ама баш до дна. Шапч.

742

КЛОАКА — КЛОБУЧИТИ

клбака ж лат. 1. подземни канал за отицање нечистоће у градовима; сабиралиште прљавштине. — И нечист . . . као клоака велеградска. Нам. 2. фиг. нездраво стање, изопаченост у друштвеним односима, морална поквареност, неморална средина. — Он је држао у рукама ту одвратну зграду лажи и клевета, ту клоаку, у коју се слило све што је најподлије. . . у човјеку. Бег. Сваким даном било ми је све теже бавити се у овој клоаки. Моск. 3. кесасто проширење завршног дела црева у који воде мокраћни и полни канали неких риба, водоземаца, гмизаваца и птица. ЕЛЗ. клоакалан, -лна, -лно који се односи на клоаке. клобарати, -ам несврш. оном. в. клопарати. — Уши су му заглухнуле, откључао је фиоку а да ни сам није чуо колико клобара тиме. Петр. В. клобаса ж покр. а. в. кобаса. — У месном папиру биле су двије клобасе. Кум. 6. фиг. пеј. оно гитоје скрпљено од свега и свачега. — А ја . . . на сву ту клобасу само зијам! Шта ви ту плетете и метете? Ков. А. клоббдан м 1. }панак иуглачан лист метала који изгледа као злато; лажно злато. — Жезла и круне царева лакрдијаша нису никад биле од суха злата, него од клободана или лима. Вел. 2. фиг. сее што има само пршидан изглед неке ствари, све штоје вештачко, умјетно, лажно. Бак. Реч. клобук м мехур воде или друге течности. — Танк је клизио муљем [ријеке] и у вртлогу кључева и клобука. Наз. По језеру се често опажају . . . местимице клобукови који долазе од подводних извора. Дед. Ј. Отвори уста и из њих слапну у клобуцима црвена и топла крв. Ђур. клббук, -ука м 1. а. шешир с ободом. б. шеишр без обода, капа. Вук Рј. 2. предмет сличан клобуку. — Путем никоше црни клобуци кишобрана. Макс. Сива дрвењара под чађавим сламним клобуком. Шен. 3. клобучасти део гљиве изнад стручка. — Није истина да се отровна гљива може поуздано разликовати од обичне . . . по лепљивој површини клобука. Батут. 4. покр. мера за жито. Вук Рј. 5. зоол. врста морске медузе АигеНа аигка. Терм. 4. Изр. а д м и р а л с к и ~ , к а р д и н а л с к и ~ шешир нарочитог облика као знак адмиралског, односно кардиналског достојанства. клДбучав, -а, -о који се клобуча, ертложи као да ври; који има облик клобукова. — Дизао се густ клобучави дим што се извијао у велику висину као непомичан ступ. Јак. Под ногама [се] котрљаше клобучаво љесково лишће. Лал.

клобучак, -чка м бот. надземни део гљиве у облику клобука. — Шимек је сркао сласни сок с листића клобучка [гљиве] и грискао течно месо. Гор. клобучање с гл. им. од клобучати (се). клобучар, -ара м онај који прави или продаје клобуке, шеширџија. — Стајаше уз врача и школник са клобучаром Шћуком. Шен. клобучара ж 1. = клобучница кутија за клобуке. — У клобучару је већ сложио . . . двије кошуље . . . нешто књига. Киш. 2. зоол. тракуља јетрена Таеша есћтососсш. Терм. 4. клобучаре ж мн. бот. = клобучарке ред гљива које имају надземни део сличан клобуку НутепотусеСез. Терм. 3. клобучарев, -а, -о = клобучаров који припада клобучару. клобучарија ж е. клобучарство. Рј. А.

клобучарица и кпобучарка ж она која

прави или продаје клобуке, шешире. клобучарке ж мн. бот. = клобучаре. — Клобучарке . . . су гљиве којима мицелиј живи у земљи. Бот. клобучарница ж клобучарска радња. клобучаров, -а, -о = клобучарев. клобучарски, -а, -о који се односи на клобучаре. клобучарство с клобучарски посао или занат. клббучаст, -а, -о којије налик на клобук; који има облик мехура. кпобучати, -ам несврш. избацивати (из себе) клобуке, мехуре (р води кад ври, кључа, пени се). — На површини — клобуци, весници живота над водом — и даље су равномерно избијали . . . Клобучали су увек на истом месту. Пол. 1957. фиг. Ти не знаш што то у мени отровом црним клобуча. Кост. Д. ~ се уздисати се правећи вртлоге; налазити се у снажном покрету, ковитлати се. — [Прашина] се клобуча у густим облацима. Ж 1955. фиг. Слушај . . . како се клобуча, навире, буја . . . сокова чежња у радосни плод. Мас. клобучац, -чца м 1. дем. од клобук. — А клобучац на по главвЈ под клобуком ока хитра. Шен. 2. бот. а. пупакеица. б. колутка. в. печурка печеница. Сим. Реч. г. циклама. ЕЛЗ. клобучина ж аугм. и пеј. од клобук. — До . . . очију бјеше навукао клобучину. Кос. клббучина ж материјал за прављење шешира, пуст, филц. Прав. клобучити, клобучим несврш. 1. «. клобучати. 2. индив. покривати као клобуком.

КЛОБУЧИЋ — КЛОНИТИ — Ја угледах у рупи једној два грешника . . . једнога над другим тако да је глава клобучила главу. Прер. ~ се в. клобучати се. Рј. А. клобучнћ м 1. дем. од клобук. 2. мехурић на кожи. Р-К Реч. 3. бот. а.једић. б. пупаквица. в . ланилист. Сим. Реч. кпДбучица ж мехуриЋ на кожи. Р-К Реч. клббучница и клобучница ж = клобучара (1). — Имам . . . у клобучници шешир. Креш. клоб^шити се, клобушим се несврш. уздизати се као клобук. — Гуњина [се] клобушила на његовим повијеким леђима. Пол. 1958. кловн м енгл. = клаун. — Искеси се попут кловна. Бажић. Имитирајући кловнове и многи одрасли су једни другима палили вруће шамаре. Вучо. клбвновскн, -а, -о који се односи на кловнове, који је својствен клоеновима: ~ шегачеље. клбвповски прил. попут кловна, као кловн. — Одговорио је . . . кловновски, помакнувши уста до под сам десни образ. Ж 1955. клбзер м нем. варв. стаклар, стаклорезац. — Мој газда — Сибин упртио оне пенџере, па ми се . . . учини ко онај покојни клозер Мата. Срем. клдзет м фр. заход, нужник. клбзстни и клДзетски, -а, -5 који се односи на клозете. клбк (обично удвојено) узв. оном. = кло. — Није [се] чуло него само његов брзи — жедни клок-клок-клок. Ђал. Кроз . . . грло вино [се] слева као потока ток и клок-КЛОКЈ КЛО-КЛО-КЛОК.

Богдан.

клбкан м зоол. врста аустралијског тоболчара, торбара и биљождера, који има јаке и дуге стражње, а кратке предње ноге, кенгур Масгориз ^ а т е и з . Терм. 4. клбканов, -а, -о који припада клокану. клок&њати, -ам несврш. клокотати. — У прсима све више . . . као да се вари, клокиња у њима. Ћор. клокбритн, клокорим несврш. оном. грохотати, чинити буку. — Друмом клокорило крештаво крцкање товарних . . . кола. Ком. клокот м оном. 1. испрекидан шум који се чује од еоде КОЈП ври, кључа, пени се, тече преко камења, клокотање. — Клокоти неки мукли из врела се каткад гласе. Наз. Опет негдје заклокота вода и тај клокот заврши се као јауком. Вуј. И зачуо се воде . . . клокот у жарку грлу. Гор. 2. а. шум, зеук

743

налик шуму воде. — Тишина и угодно . . . протицањс времена као клокот клепсидре. Крл. Расипао се несташни клокот смеха зраком. КН 1956. б. низ брзих пуцњева, штектање. — Најзад проради Душкова бреда са заглушним клокотом. Лал. клокбтав, -а, -о а. који клокоће. — Кроз [долиницу] . . . се пробија клокотав . . . поток. Лал. б. који је сличан клокотању. — Споља [се] чуло клокотаво причање дзеју жена. НИН 1959. клокбтање с гл. им. од клокотати. клокбтати, клбкоћем несврш. оном. 1. прошводити, издавати глас кло(к)-кло(к) (р води кад тече, ври, кад кључа). — Студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори. Ранк. Вино клокоће низ жедна грла. Сим. Више ватре црне се вериге, а на њима котао који је шумио и клокотао. Шапч. фиг. Чрту у грудима срџба кипи и клокоће. Наз. У грлу му клокоће туга. Поп. Ј. 2. производити пуцњеве брзоједан за другим, штектати (о митраљезу). — Митраљез са брега поче да клокоће. Јак. клокбташ, -4ша м само у називу: орао — зоол. врста орла А^ш1а тасикга. Финк. клокбћати, клбкоћем несврш. покр. в. клокотати. — Вода клокоћала у бурилима. О-А.

клокоч м и клокбчевина ж бот. . -

клокочика врста биљке бела цеета у гроздастим џвастима 8сарћу1еа ртпа1а. — У свом превеликом јаду тражио [је] спас у ситним зрнцима од клокочевине. Јонкг. клокбчнк, -ика м место обрасло клокочем. Р-К Реч. клокочика ж бот. = клокоч. Вук Рј. клокбчиковина ж бот. клокочиково дрво. Вук Рј. клокбчица ж агр. покр. врста ситног мрког граха, пасуља. Вук Рј. клоктати, клбкћем несврш. 1. клокотати. — Шуме врбе и поток клокће. Пец. Вода удара и клокће. Сек. 2. кликтати. — Суре орлушине клокћу на голим пећинама. Том. кломпа ж (обично мн.) врста дрвене обуће (затворене дрвене нануле или ципеле). —• Деца

. . . иду без рукавица и грију се лупајући дрвеним кломпама о земљу. Петр. В. Сеоске девојке у кломпама служиле су нам ракове. НИН 1958. кломпав, -а^ -о клемпав. — Искачу . . . псићи с кломпавим ушима. Сим. Обори главу под кломпавим шеширом. Пол. 1957. клбмфер и клбмфер м в. клонфер. — Кломфери се пењу високо на кров. Срем. клбннтн, клбнпм несврш. отклањати, одвраћати у страну. — Клонио јс главу од

744

КЛОНУЛО — КЛОПКА

клоњ&зати, клбњујем и клоњивам несврш. = клоњавати. — Трепере ријечи . . . и она клоњива. Нам. клоп узв. оном. глас којим се опонаша кад што падне, удари кога или шта. — Он ти сс отисне на земљу — ћуп! а самар по њему — клоп. Глиш. клопа ж карт. покр. хазардна карташка шра. — Није страшно ни играти цело пре подне . . . клопе с криминалцима. Вучо. клбпа ж вулг. оно што сеједе, храна; исп. клопати2. — Дођи, Миле, овамо је живот. Не ратује се, а клопа добра. Ћос. Д. клопав, -а, -о клемпав. — Изрони . . . голем црн шешир, клопавији од кишобрана. Каш. Мара . . . [се] дигла да нахрани крмачу. клопавих ушију. Мих. клопавост, -ости ж особина онога који је клопав. клбпање с гл. им. од клопшпи. клопарање с гл. им. од клопарати. клопарати, -ам несврш. оном. производити јаке испрекидане звукове, лупарапш, клопотати. — У крошњама тулио је језиво вјетар, клопарале гране. Гор. Клопара воз кроз сремску равницу. Б 1957. клопаст, -а, -о клемпав; исп. кломпав. Вук Рј. клопатање с гл. им. од клопатапш. клопатати, -ам несврш. клопарати. — Одваљене капне клопатале [су] и сапињале га. Вас. клбпати1, клопам несврш. према клопити. клбпати2, клопам несврш. вулг. ждерати, локати. — Све је то џаб-џабе клопало клбнутн, клонем сврш. 1. из усправног положаја прећи у полувисећи, обесити се, државни хлебац. Ћоп. Жена га . . . вукла за спустити се, преклонити се, пасти. — Њему рукав да не пије толико јер [је] он водењаком клопао као да се водом налива. Рад. Д. глону глава, а из груди се оте болан уздах. клопац, -пца м покр. 1. клобук, мехур на Дом. Отешчале кање клонуле му на очи. Креш. 2. ослабити, (с)малаксати, изнемоћи. — води. Вук Рј. 2. в. цокула. Деан. Рј. Неки су већ клонули . . . од пооштрених мера клбпаџија м вулг. онај што добро једе, у логору. Јак. Ма како уздигло се, срце ждеро. — Као на даћу првом загату да су клонути мора. Цес. Д. фиг. Наша [је] мо- дошли. Клопаџије. Дав. дерна умјетничка продукција тако брзо клопити, -им сврш. ударити, ћушнути, клонула. Марј. М. 3. фиг. изгубити живост, лупити. — фиг. Не пишем него о вањској волу за раду постати потиштен, обесхрабрен. политици, иако треба да клопим по носу каме— Ја лако пишем, али доста је једна реч леона а 1а Салајић. Ђал. критике . . . и да клонем. Сек. клопка ж (дат. -пци; мн. клопака и клонуће с гл. им. од клонути, клонулост. клбпки) 1. справа за хватање дивљих живоклбнфер и клбнфер м нем. варз. лимар. тиња, стугшца, замка. — Индустријски лов [на поларне лисице] се обавл>а искључиво — Убио ју је један клонфер. Вучо. кљусама или клопкама. Петр. М. 2. фиг. клоша ж клопка, пругло за хеатање малих вешт маневар, којим је противник доведен у птица. — Не можеш од сваке бундеве нанеугодан и опасан положај. — Немци [су се] правити добру клоњу сјеничарку. Кор. нашли у ватреној клопци која као да се са клоњдвати, клбњЗвам — клоњивати несвих страна затварала. Поп. Ј. Имао је сврш. и уч. према клонути. осјећај да иде равно у клопку коју му је нетко намјесхио. Мар. клбњење с гл. им. од клонити (се). ове куће. Мул. Старац очи клони од њих. Мул. ~ се 1. држати се по страни, уклањапш се коме (чему), чувати се кога (чега), избегаеати кога (што), настојати да се не сретне (с ким или с чим). — Гњева се твог и бојим и клоним. М-И. Намирисао . . . да се Лука клони разговора са њиме. Радул. 2. примицапш се, приближавати се времену којеје граница трајању, постојању или развитку чега. — Сунце се већ клонило западу. Ћос. Б. Тај се лов [на китове] клони своме крају. Петр. М. 3. сагибати се; нагињати се, нагибати се. — Глава ми се црној земљи клони [од старости]. Вел. 4. бити усмерен према чему, имати као циљ, тежити. — Честитао је свему што се клони добру . . . домовине његове. Срем. клбнуло прил. немоћно, посустало, без снаге, изгубивши снагу. — Чим уђоше у свој стан, она клонуло седе на диван. Јанк. На раменима клонуло виси глава. Михољ. клбнулост, -ости ж стање онога који је клонуо. клбнуо, -ла, -ло 1. р. прид. од клонути. 2. погнут, сагнут, накривљен. — Дошао на гаршпте. . . бришући блиједо лице и дугачки, клонули нос. Кое. А. Лута од поља до поља кроз клонуло класје. Мас. 3. а. који је изгубио снагу, немоћан, којије сустао, малаксао, изнурен, потиштен, утучен. — Његова писма из тога доба одају клонула човјека. Скерл. б. који је постао слабији по снази, по интензитету, ослабљен. — Сунце . . . сија клонулим жаром кб студеним златом. Јакш. М. Клонули дух војске није тога допуштао. Крањч. Стј.

КЛОПКАТИ — КЛОЦАЊЕ Изр. и з в у ћ и се из к л о п к е ослободити се неугодне ситуације; намамити кога у клопку, п о с т а в и т и коме клопку, ухв а т и т и кога у к л о п к у довести кога у теокак положај и приморати га да се помири с неугодним последицама; улетети, упасти, запасти у к л о п к у наћи се неочекивано у неугодном положају. кпбпкати, -ам несврш. дем. према клопапги1. — Већ су ту. Клопкају на вратима. Игњ. клбпнути1, -нем сврш. клотшпт. клбпнути2, -нем сврш. према клопапш2. — Навикли га [дете] . . . па по пуну шољу вруће [ракије].. . клопне. Рад. Д. клопдрав, -а, -о који клопори. — Почињала је пустиља мрака с клопоравим шкргутима точкова кроз простор. Дав. клопбритн, клопорим несврш. в. клопарати. — Као да та жена, док говори, држи у устима малко воде која благо клопори. Дуч. клопот м оном. кратак испрекидан шум изазван честим ударима; испрекидани звукови мехшшзма у покрету; клопотање. — Расипао се клопот машине хитро и оштро. БегМууе се само густ клопот дрвењака у трку. Лал. кпопбтав, -а, -о који клопоће. — Кад им се додијало буљити у клопотаво зјало, разговори почели опет да шуште. Војн. Убаци у велики3 бучни, клопотави . . . аутомат. Грг. клопбтање с гл. им. од клопотати. клопбтар, -ара м покр. ован са звоном, ован предводник. — А пред њима [овцамај добар јунак један . . . гони клопотара. НП Вук. клопбтати, клбпоћем несврш. производити клопот. — [У ложници] клопоташе један часовник. Мат. Јата проплашених птица дизала се . . . клопоћући крилима. Шимун. фиг. Да се није тако дуго одмарао међу реченицама, могло би се чак рећи да клопоће без престанка. Крањч. Стј. клопотац, -бца и клопотац, -оца м клепетало, клепегпаљка, чегртаљка. — Плаши [се] женских као врабац клопоца. Шен. Пушке . . . су клопотале као клопоци у винограду. Крл. кпопбтуша ж клепетуша. — Пребила ми, клета клопотуша, саму жилу куцавицу. Кое. А. И клопотуше овамо [на Сљеме] заблудс. Том. клбпош м 1. погрд. онај који има клопаве уши. — Шта ме гледаш ко буцов! . . . Да је сто таквих клопоша, па вас се не бојим. Шапч. 2. покр. клопав шешир. — Банатски шешири, клопоши, још су се највише олињали. Петр. В.

745

клбптати, -пћбм несврш. газити, табати, топтати. — Ненасут сеоски пут, те коњске ноге клопћу по густом блату. Дом. кл&пчић м дем. од клопац. клор м грч. хем. = хлорједан од елемената, плин, гас жутозеленкасте боје и јаког мириса (С1). клбрат, -ата м хем. со клорне киселине. клбрид, -ида м хем. спој,једињење клора с неким другим елементом, хлорид: калијев ~ 3 калцијев ~ . клбрнднп, -а, -5 који се односи на клориде. клбрни, -а, -о који се односи на клор, који је од клора: ~ вагшо, ~ креч, ~ праскавац. клбров, -а, -о који припада клору, који садржи клор. клоровбдик, -ика м хел1. = хлороводоник спој,једипење клора с водоником, загушљив плин, гас без боје (НС1). клороза ж грч. = хлороза 1. бот. болест биљака која настаје због недостатка клорофила, а очитује се, испољава се у жућкастој боји. 2. мед. врста малокрвности, најчешће код девојака у доба пубертета. клбропласти и клорбпласти м грч. бот. = хлоропласти крупнија зрна жиее зелене боје у стшшцама, ћелијама лишћа. Бот. клорбфил, -ила м = хлорофил биљно зелетло у свима зеленим делотма биљака, нарочито у листу. клброфвЈШи, -а, -б који се односи на клорофил, у чему има клорофила. клброформ и клорбформ м = хлороформ безбојно наркотично средство с јаким мирисом у којему има клора. клороформирати, -фбрмирам сврш. и несврш. клороформом наркотизирати. — Једном [је] . . . клороформирао тога шпијуна. Јонке. клбстер м нем. = клоштар самоспган, манастир. — Никад . . . нису заборављали да нас обиђу у клостеру. Вучо. 1 клбт , клота м в. глот. 2 клбт прил. нем. варв. просто, отворено, једноставно. — Рећи ћу му кад дође: »Не могу, господине«, или боље клот: »Нећу!« Дом. клбфер и клбфер м нем. варв. «. испрашивач. — Истреса тепих у дворишту. Кад би подигла клофер, рукав јој је спадао. Бан. клбца ж в. катница. Р-К Реч. клбцалица ж етн. дрвеиа напраеа налик на коњску главу која се може отварати и затварати клоцајупи. Вук Рј. клбцање с гл. им. од клоцати.

746

КЛОЦАТИ — КЛУПА

клбцати, -5м несврш. оном. ударајући тврдим о тврдо (рбично зубима о зубе) производити штропот, шкљоцати. — Као богаљи којекуд лутамо и клоцамо [дрвеном ногом]. Кур. Дрхти и клоца зубима и превија се уза њ. 73««. клоце, клбца ж мн. покр. направа којом се путају, сапињу ноге (људима и коњима), пупга, букагије, шклоце. — Поп Рун>а. . . морао [је] с братом . . . у клоцама спутан ноћивати. Буд. кдбцнутн, -нем сврш. према клоцатпи. клбшар, -ара м фр. скитница, бескућник. — Клошари нерадо просе. Они најрадије скупљају старе, безвредне предмете. НИН 1958. клДшарски, -а, -о који се односи на клошаре. — Искуство [је] показало да су краљеви, па и клошарски. . . лоше пролазили. Пол. 1958. клоштар, -тра м нем. = клостер. — Клоштар на игалу спава. Наз. клоштарски, -5, -О који се односи на клоштар: ~ дисциплина. клоштрић м дем. од клоштар. клуб м (лок. клубу; мн. клубови и клубови, ген. клубова, клубова и клуббва) ентл. а. затворени круг људи удружених према идеолошкој, политичкој, друштвено-класиој или професионалној припадности, према специфичном занимању и интересу: књижевни ~ 3 страначки ~ , студентски ~ , спортски —. б. место (зграда, просторија) где се такво друштво, удружење налази. клуба ж анат. покр. бедрени зглоб. — Горњим делом. . . усађује се бутњача у чашицу кости бедрењаче и гради бедрени зглоб или клубу. Батут. клубад ж зб. им. од клупко и клубе. — Јана примакла . . . плетену корпу . . . у којој су маказе и клубад. Дом. клубарак, -рка м ваљчић на који се намотава конац, пређа. Р-К Реч. клубаст, -а, -о в. клупчаст. Р-К Реч. клубаш, -4ша м а. члан клуба и ватрени присталица идеје свога клуба. б. ист. члан демократски оријентисане политичке партије у Црној Гори пре првог сеетског рата назване клубашком, која је хтела уједињење са Србијом. — Клубашима приступи готово сва црногорска омладина. Вујач. клубашки, -а, -о који се односи на клуб и клубаше. клубашки прил. 1. себично, уско, само са гледишта користи клуба. — Публика . . . превише клубашки . . . даје одушка својој жељи да њен миљеник постигне . . . по-

бједу. Вј. 1957. 2. као клубаш; исп. клубаш (б). клубаштво с а. себична настојања у корист властитог клуба, странчарство. — Неспортско играње и понашање . . . рађа непотребно клубаштво. Хок. б. приггадништво клубашкој партаји; исп. клубаш (б). клубашце, -а и -ета с дем. од клупко. клубе, -ета с 1. клупко. — [Дете] игра се материним клубетом што је пало на под. Дом. фиг. Претреса шта било. Одвија и кида кончић по кончић из тог големог клубета. Вукић. 2. фиг. заплетпено, замршено мноштво чега. — Играју ми пред очима неке звезде, па се сплетамо у једно клубе, и то клубе час веће час мање. Вукић. клуббнце и клубенце, -а и -ета с дем. од клупко. клубни и клубии, -а, -5 који се односи на клубове. — Угледао . . . вратара у клубној ливреји. Крањч. Стј. клувко с покр. в. клупко. — Многе буле ваше кукајући за мном црна клувка размотале. Њег. клудијевка ж агр. покр. врста јабуке. Тод. клуктати, -ам несврш. необ. ригапгиј избацивати. — Велики град на својих хиљаду плаката и књига као живи огњени кратер клукта своје догађаје, пароле. Ђон. клукучар, -ара м бот. врста жутог пољског цвећа из рода различака Сеп1аигеа 8а1ошсапа. Бак. Реч. клуп ж покр. «. клупа. — У . . . закутку стоји камена клуп. Шен. клупа ж 1. нешто дужа направа (најчешће од дасака, с наслоном и без наслона) за седење више лица. — Чича Митар понуди . . . домаћине да поседају на храстову клупу. Вес. 2. а. врста школског стола с нагнутом горњом даском за писање, који је у доњем делу везан са седалом за ученике. — Ова средњошколска клупа је мртвачки сандук. Гор. б. дугачка дрвена направа од дасака, обично причвршћена уза зид, за спавање у јефтиним преноћиштима. — Да није стјеницаЈ добро би се могло одморити на широкој клупи која опасује цијелу велику и једину одају хана. Чол. 3. фиг. хоризонтална или лако нагнута равнина у облику стеггенице (обично уздуж стрмих речних и морских обала), тераса. — Под водом на клупама пијеска црвена је шума корала. Наз. 4. техн. справа којом се мери промер, пречник стабала; нонијус. 5. један од двају стубаца који држе вратило у ткалачком СЈпану, разбоју, стативица. Вук Рј.

КЛУПЕРИНА — КЉАКАВ Изр. дерати клупу а) ићи у школу, полашти школу. — Старији његов брат још иде у школу и дере клупе. Сск.; б) ништа не радити, ленчарити. — Прешло му је у обичај д а . . . дере клупе по сарајевским кафанама. Андр. И.; из ђ а ч к и х , ш к о л ских, гимназијских клупа нз времена школовања; магарећа ~ заст. одвојена или спреда или позади смештена клупа у учионици некадашње школе у коју су за казну стављали немарне и слабеученике; п о в а л и т и на клупу заст. ишибати, избапшнати;

сести, доћи на оптуженичку

клупу

одговарати пред судом; т о к а р с к а ~ техн. направа с прибором за обрађивање дрвета, метала и сл. којом се предмети при обрађивању врте око своје оси, струг; у ђ а ч к о ј , ш к о л с к о ј клупи у време школовања. — Све оно што наука давно констатира знао сам већ у школској клупи. ХР 1928. клупбрина и клуп&тнна ж аугм. и пеј. од клупа. клупнца и клупица ж дем. од клупа. клупко с (мн. клупка, ген. клубака и клубака, дат. клупцима) 1. конац, пређа и сл. намотани у смотак лоптаста облика. — фиг. Послушајмо га, па ћемо по концу одмотати и клупко његових мисли. Вел. 2. мноштво чега густо стиснуто, сплетено између себе, гомила, хрпа. — Дјеца се тискала у клупко, свако је хтјело да се угрије. Мишк. фиг. Од тих сукоба тако супротних веровања3 тежња . . . стварало се једно грчевито клупко. Андр. И. Негдје глухо одјекну пушка, и клупко гласова . . . отисну се некуд низ сокаке. Сиј. Изр. ~ се одмотава фиг. замршена ситуација се бистри. — Овиме се одмотава и клупко нерационалног централизираног становања. Р 1946; савити се, скупити се, смотати се у ~ скврчити се, згрчити се. — Стала је да грчевито јеца и смотала се у клупко. Крл.; смотати кога у ~ изгњечити, измрцварити кога. — Задави је, сву је у клупко смотај! Радул. клуподер м неол. погрд. 1. кавански дангубник; бадаваџија. — Ти си за мене пре рекла да сам кафански клуподер и лопужа. Нуш. 2. лош ђак који ништа не учи и бадава седи у школи и дере клупу. кпуп&дерски, -а, -о који се односи на клуподере. — Предсједник клуподерскога клуба . . . долазио је сваки дан први. Вел. клупскн и кпупски, -а, -д који се односи на клубове: ~ одбор, клупске просторије. клупчад ж зб. им. од клупко. клупчаре ж мн. зоол. род стонога које се на најмањи надражај савијају у клупко О1отеп(1ае. Терм. 4. _в

747

клупчаст, -а, -о који је као клупко. — На ћилиму . . . згужване у смијешну клупчасту збрку, смијешале се зеленкасте јахаће хлаче. Мих. клупчасто прил. као клупко, у облику клупка. — Кроз гусги дим клупчасто се мотају лица. Сим. клупчатн, -ам несврш. намотпавати на клупко конац, пређу и сл.; плести косу у клупко. — Пера чешљала. . . косу, из које је . . . почела чупкати дуге сиједе нити, па је љепше клупчати у пунђу. Божић. ~ се а. савијати се, скупљати се у клупко; лежати савивши се, смотавши се (о човеку и животињи). — Црни облак дима прокуља клупчајући се. Јак. Као да се нека топла мачкица . . . задовољно клупча у крилу. Сим. б. фиг. мотати се. — Још неустаљене речи клупчале су му се у глави. Дав. клупче, -ета с (зб. клупчад) дем. од клупко. — Жена . . . лежи савијена у клупче. Чол. Бабе су . . . ишле полагано, видјеле су се у мећави као црвена клупчад. Бен. клупчина ж аугм. и пеј. од клупко. клупчати се и клупчити се, -им се несврш. клупчати се. — Гледам у брда . . . дрхтим и сав се клупчим. Шуб. Недељу дана су се клупчиле магле и сипала је упорна јесења киша. Бар. фиг. Све је то сада уништено, разбијено, и живот се још клупчи и одржава по збеговима. КН 1959. клупчић м дем. од клупко. — фиг. Из тог клупчића ријечи дебељко није извукао праву нит. Мар. клупчица и клупчица ж дем. од клупа. клучњак м бот. дивизма (1). Сим. Реч. кљ& ж покр. житна болест, снет. — Лани нас уби кл>а, ове године оби град. Коч. К љ а . . . је страшна несрећа за пшеницу и за свако жито. Рад. А. кљајо м (вок. кљајо) = кљако кљаст човек. — Ја се све надам да ћеш заиграти коло, настави стара . . . разговор с оним кл>ајом. Ков. А. кљака ж штап, штака. — Начинио сам кљаку од врбовине, оковао је на крају жељезом. Донч. кљака ж саката рука или нога. Р-К Реч. кљЈшап, -а, -о = кљаст а. сакат (у руку или у ногу). — Кљакав вођа циганске дружине трговачки омјери Ђуку. Коз. И. Он подиже прво здраву руку, истури затим мало и оне две дашчице, и начини кљакав покрет пун бриге. Сек. 6. којему су одсечене или одломљене гране, окљашшрен (о дрвету). _,^

748

КЉАКАВАЦ — КЉУКАЛО

кљбкавац, -авца м онај који је клакав. — Кљакавац, без једне ноге, с тешким се напором сагибље. Андр. Н. Изр. белорепи ~ зоол. врста мајмуна с всликим, белим длакавим репом Со1о1ш8 саш1ат$. Финк. кљакавица ж окенска особа кљакавац. кљакавко м в. кљакаеац. кљакавост, -осш ж особина и стање онога који је кљакав. кљакаст, -а, -о «. кљака*. кљако м = кљајо. Вук Рј. кљЗст, -а, -о = кљакав. — Млада просјакиња Василија, кљаста у једну руку, изгубила је мужа. Ћоп. Просјака се сакупило. . . кљастих без руку и без ногу. Бен. Јежњу побуђује и оно црно, кљасто дрво што се . . . подигло овкрај рата. Цар Е. Испод прастарог, кљастог дуда . . . ваљало се двоје свињчади. Ћор. кљЗстав, -а, -о в. кљаст. — Све што је Врање имало кљаставог и болесног духом и телом: онакажени удови, беда, јад, бол, мрак — цео један пандемонијум. Скерл. кљЗставац, -авца м кљастав човек, кљакавац. Рј. А. кљЗставица ж — кљасгаца кљаста

деног коња, горњи секутићи у слона). — Одсгрељен [је] дивљи вепар . . . са лепим кљовама. Б 1958. кљокав, -а, -о покр. стар, немоћан, изнемогао. — Жена [ће] сама са . . . шврћама, са кљокавим свекром... окопати окућницу. Рад. Д. кљбнути се, -нем се сврш. покр. в. кљуцнути се. — Ако се [пилићи] кадшто и кљону, опет ће се они сјатити. Павл. кљбцати, -ам несврш. оном. в. клоцати. кљбцкатн, -ам сврш. дем. према кљоцати. — Папгче [је] . . . зијевало и кљоцкало вилицама хватајући . . . коњску муху. Јел. кљбцнути, -нем сврш. покр. 1. в. кљуцнути. — Птице кљоцну гдјекоје зрнце. Павл. 2. шкљоцнути. — Кључаница на малој капији кљоцну. Вес. кљувати, кљујем несврш. 1. ударати и чупати кљуном. — Биће . . . убијен и бач е н . . . да га птице кл>ују. Глиш. Дошо је да мучи, да ми кости ТОЧИЈ ОЧИ кљује. Матош. 2. в. кљуцати (2). — Детлићи, припијени уз букова стабла, неуморно кл>ују. Ољ. фиг. Крв, истиснута запремином пуног стомака, кљује му у слепоочницама. Поп. Ј. У његовој глави кљују здвојне женска особа. мисли. Леск. Ј. 3. точити, бушити (р цркљЗстити, -им несврш. чинити кљаву). — [Грижња савјести] кљује попут стим. — Не треба ни ћорити ни кљастити, неуморнога црва у дубу. Ков. А. фиг. Ова него с Максимом преко врха. Љуб. страшна сумња . . . кљувала [је] по његову кљЗстнца ж = кљаставица. — Укљасрцу, по његову мозгу. Кор. урила руку ко каква кљастица. Ћоп. кљувернна ж пеј. кљусетина, кљусина. кљЗстост, -ости ж особина, стање онога — У очима каквог официрчића више [врикоји је кљаст. једи] посљедња кавалеријска кљуверина кљ&ти, кљам несврш. покр. в. кркљати. него хусар. Шим. С. — Приступи к постељи, гдје је Грујо у кљујдрво м зоол. покр. велики детао. зноју и забуни кља. Љуб. Вук Рј. кљачица ж дем. од кљака. кљук м 1. изгњечено, измуљано грожђе кљаштрење с гл. им. од кљаштрити. из којега се цеђењем и врењем добива еино. кљаштрити, -им несврш. = клаштри- — Прековођани [су] доносили кљук и кукурузе. Мат. У бетонским цистернама ври ти. Деан. Рј. и пјенуша се кљук, смуљано грожђе без кљен, кљена м покр. в. клен. Вук Рј. шепурине. Пол. 1958. 2. мед и восак заједкљ&ник, -ика м покр. дрео на мрежи но. Вук Рј. за хватање риба за које се држи руком кад кљука 1 ж 1. кука, чакља, кљуна. — се мрежа баци у воду. Вук Рј. Дјеца свијају гране кљуком, љешљаке беру. кљбнут ж (ијек.) в. кленут. Прав. Тад. 2. покр. ручка на вратима, квака. кљечати, -ам несврш. покр. в. кл%чати. Бен. Рј. кљука 2 (обично поновљено) узв. оном. кљечатица ж зоол. покр. отровна змиглас који се чује кад текућина, течност про}а кажњарка, поскок Ухрега аттодусев. Рј. А. лази кроз грло. — Грго опет нагну [пити]: к љ е ш т ш е , ек. клбштине. кљука, кљука, докле се не наду као текљештица, ек. клештица. нац. Мат. кљештице, ек. клештице. кљукавац, -авца м зоол. врста птице, мали пузавац. Финк. кљбва ж (обично мн.) нарочито развикљукапо с покр. «. муљало. Вук Рј. јени зуби неких сисара (рчњаци у вепра, во-

КЉУКАНА — КЉУНАЧЕ

749

кљукана ж покр. отвор на тавану или великим и заврнутим кљуновима. НИН крову стаје кроз који се убацује и избацује 1959. 3. истурени део у облику леека на сено и сл. — Попела сам се да коњини скиврчу, чајнику, котлићу, кроз који се или преко кога се излива текућина, течност. — нем мало сена. ... јавља се Рајна вирећи Танак прамен паре излазио је из змијастог кроз кљукану. Рад. Д. кљуна [котлића]. Торб. 4. предњи, обично кљукање с гл. им. од кљукати (се). уски део каква предметна, стпроја, машине и кљукатп, -ам несврш. 1. силом трпати сл. који је својим обликом налик на пшичји храну у кљун птице да се гито пре угоји, кљун. — Доље мрве камеше жељезким да постпане дебела, масна. — Ћурке и пи- кљуном машине. Уј. Оштро кљуцање челиће . . . кљукали су орасима. Глиш. Кљу- личних кљунова мешало с е . . . са шумом кам тукце. Бег. 2. а. куткатпи, натперавати вечери. Поп. Ј. 5. пом. а. ист. шиљаста кога да силомједе, пије чега много или против подеодна избочина бродског прамца који је воље. — Наш лекар . . . ме је . . . неуиило- служио за пробијање непријатељског брода. срдно кљукао рибљим зејтином. Лаз. Л. До- 6. предњи, истурени део прамца брода, лађе, бра Ада кљукала [ме] медењацима. Божић. аероплана. — Барка ј е . . . јурила преко 6. фиг. натеривати кога да прекомерно што таласића што су гргољећи . . . ударали јој ради или усваја. — Још у првом дјетињству у кљун. Новак. Витки торпиљери . . . су кљукале су ме књигама које нисам могао оштрим кљуном цепали пенушаве таласиће. разумети. Петр. В. Душе снаша биле су Јак. У кљуну апарата [авиона] лежала кљукане искључиво религијом. Ант. 1. су . . . два члана посаде. Пол. 1958. 6. геЈедем ваздух, кљукају ме обећањима. Панд. огр. део земљишта које се оштрим врхом 3. притискујући, гњечећи чинити да изиђе пружа у неком правцу. — Лијеп гај . . . се на кљун свршава. Мул. Један узан гребен што из чега (сок из грожђа, мед из воска и води д о . . . растреситог кљуна. Лаз. М. сл.). — Кљукале су, извлачиле и пропиИзр. бацити, ставити н е ш т о у ~ рале веш. Лал. ~ се јести силом или много. — Јело нар. појести, попити нешто; ј о ш си ж у г око кљуна, ј о ш ти се ж у т и ~ млад се преливало преко чинија, и ми смо се већ силом кљукали. Кик. Докле ћеш се си још и неискусан. кљукати ? . . . као да си из глади утекао! кљуна ж кљука, чакља, кука. Вук Рј. Моск. кљукатн, -ам несврш. покр. в. кључати. кљунак, -нка м дем. од кљун. — На ватри кљука велики мједени котао. кљунари м мн. (јд. кљунар, -4ра) зоол. Љуб. = кљунаши сисари којима су чељусти прекљукац, -кца м кукица. Бен. Рј. вучене рожном превлаком у облику кљуна кљуква ж бот. врста боровнице, јаре- Мопоиепша. Терм. 4. бика, маховница Уассшшт охусоссш. Сим. кљуиарнце ж мн. зоол. кукци, инсекти Реч. који имају главу продужену у кљунато рило кљукпца ж дем. од кљука. Месоргега. Финк. кљукпути, -нем сврш. 1. шикнути, кљунаст, -а, -о који има облик кљуна. нагло, снажно избити; исп. кључати (3). — Преда њ похита Циганка . . . туцкајући — Неколико удараца камом сасу ми у чизмицама кљунастим. Кос. Нос му је велице. Крв је кљукнула. НИН 1959. 2. уда- лик, кљунаст. Петр. В. рити, лупити. — Он му тупну шаку у кљунат и кљунат, -а, -о који има кљун, слабине . . . Као да га тупим рогом кљукну опремљен кљуном; који има облик кљуна. . . . младић болно уздахне. Божић. — Глава му је као птичја... и кљуната. кљукуша ж врста јела од теста. — Лал. Гледали су чудне кљунате ципеле. Није ништа друго знала правити до кљу- Лоп. куша и тешке сељачке пите. Сим. кљунатица ж зоол. животиња с кљукљун м (лок. кљуну; мн. кљунови, ном. Р-К Реч. ген. кљунбва и кљунбва) 1. рожнати, искљунац, -нца м дем. од кљун. — Црвен тегнути, продужеш крај горње и доње чети је кљунац у голубице. НПХ. љусти у птица и неких других животиња кљуначе ж мн. 1. зоол. породица пти(кљунаша, корњаша). — фиг. Силни сјеца с дугачким кљуном, шљуке. Финк. 2. анат. вер цвилио је^ . . задијевајући се крилима и кост између лопатице и кључњаче у птица, кљуном о градске прозоре. Ков. А. Не коракоидна кост. — Уз краљешницу су помаљај оштрог кљуна из очију. Сим. 2. нредн/и, издужени и према горе савијени дугачке сабљасте лопатице, између њих и део, врх опанка. — На главама су имали прсне кости чврсте су и крупне кљуначе. Финк. широке шајкаче, а на ногама опанке с

750

КЉУНАША — КЉУЧ

1

кљусбнце, -ета с дем. од кљусе. — Кљукљунаша ж пеј. жена с кљунастим носом. — Она . . . његова кљунаша . . . пре- сенце се напиње, и он стао да га . . . бије. Л-К. де са небогарком Јулчом ко двије сложне папиге. Ков. А. кљус&тина ж аугм. и пеј. од кљусе. — Ј а ш е . . . витез тужнога лика на мршавој кљунаши м мн. (јд. кљунаш, -&ша) кљусетини. Матош. = кљунари. — Кљунаши су сисавци који још имају нечисницу као птице. Финк. кљусина ж 1. аугм. и пеј. од кљусе. кљунић м = кљунчић дем. од кљун. — Мораш читав дан около базати с том кљунблнк, -а3 -о који је налик на кљун, проклетом кљусином. Креш. 2. стар, неваљао човек. — За ког је то испрошена? кљунаст. — Могао [је] лијепо распознати — За ону сакату кљусину. Коч. Ова ма. . . Турчина . . . са . . . дугим кљуноликим тора кљусина доћи ће ти главе. Уск. носом. Ћор. кљусић м дем. од кљусе. — Кочијаш кљунорбшци и кљупброшци м мн. га довезе са убалеганим кљусићима. Ћос. Д. (јд. кљунорожац, -шца) зоол. род птица крешталица с дебелим и дугим кљуном на кљуц (обично поновљено) узв. оном. којем има много израсли ВисегсПкЈае. Терм. 4. а. глас који се чује при ударцу кљуном у што; узвик којим се опонаша такав глас. кљунути, -нем сврш. 1. ударипги једанРј. А. б. узеик којим се изриче како је ко пут кљуном. — [Галеб] се уз оштар џик секао што рђаво, невешто. Вук Рј. стрелимке спустио над море, кљунуо у н>. кљуцало с и м онај који кљуца. Вук Рј. Цар Е. фиг. Било ми је као да ми је нешто лагацко у срце кљунуло. Шен. 2. сукљуцање с гл. им. од кљуцати (се). кнути. — Гомила густог [дима] . . . кљуну кљуцати, -ам несврш. 1. ударати и одједном увис. Лал. хватапш кљуном (обично храну). — Ево кљунуша ж зоол. афричка птица, зачас фазана за фазаном, те стадоше кљусродиа чапљи, широка кљуна Ва1ашсер8 гех. цати нашу ракијску мочу. Вел. ЗаробљеСвезн. ници су . . . хватали муве и пиле је слободно прилазило руци и кљуцало. Јак. кљунчић м = кљунић.. 2. а. ударати кљуном. — Кокоши пију. . . кљунчица ж зоол. малена морска риба кљуца једна другу и грабе се која ће доћи ружичасте боје из пор. трнобока, оштро- пре на ред. Дон. [Птице] кљуцају кљуном кљун Сарго$ арег. ЕЛЗ. у плоху звонких стакала. Уј. Само се чуло кљуса ж 1. замка, клопка, ступица за како негдје кљуца жуња. Чол. б. бити, хватање жиеотиња. — Лов на поларне ударати (рбично чим шиљастим). — Слепац одлази кљуцајући штапом у песак пред лисице се обавља искључиво кљусама. ногама. Б 1958. фиг. Перине ријечи кљуПетр. М. Запиње кљусу у . . . амбару да . . . хвата творове. Рад. В. 2. фиг. вешт, цају ми по мозгу. Хорв. Гојко се хвата лукае начин да се неко доведе у неугодан, за главу; нешто му много у темену кљуца. Ранк. в. лупкати. — Зачух тупо ударање опасан положај. — Револуција значи да се као кад се прстом без нокта по такту кљуникад не врати оно старо кад су омладину ца у даску. Петр. В. 3. фиг. непрестано гонили жандари, а мене. . . пандури и сваки ђаво са његовим адвокатским кљу- спомињати понављајући једно исто. — Па нека му она кљуца сваки дан. Знаш како сама. Лал. је кад жена за нешто запне. Нуш. кљусад ж зб. им. од кљусе. ~ се уз. повр. ударати кљуном једно кљусаст, -а, -о који је налик на кљусе, друго (о птицама). слаб, мршав. — Не марим ја много за оне кљусасте Дијане. Богдан. кљуцкање с гл. им. од кљуцкати (се). кљусати, -ам несврш. касати; исп. кљуцкати, -ам несврш. дем. према кљукљусе. цати. ~ се 1. повр. 2. уз. повр. кљусе с в. кљуса. — Хоћемо [сашити кесицу] ако и ти нама направиш једно кљуцнути, -нем сврш. према кљуцати. к љ у с е . . . да хватамо врапце. БК 1906. ~ се сврш. према кљуцати се. 1 кљусе, кљусета с коњ ниског раста; кључ , кључа м 1. метално оруђе за слаб и мршав коњ, — Дуга каравана кљу- затварање и отварање кључаонице, браве. сади и магаради . . . вуче се . . . напријед. — фиг. Та и мене нешто даље вуче3 ево Кос. Сјаха са маленога, мршавога кљусета. пружам свога раја кључе. Радич. 2. оруђе Ћор. или каправа за причвршћивање, стезање или Изр. уздати сс у се и у своје ~ одвртање вијака, завртања, за стављање у ослањати сс само на сеое и на сеоју снагу. покрет каквог механизма и сл. — Клечим

КЉУЧ

2

751

— КЉУЧАРЕВ

са машинским кључем у рукама и поправљам бицикл. Аз. Кад се притисне на кључ [Морзеова апарата], струја тече. Физ. 4. 3. фиг. а. средство, начин за решавање, постизање или савладавање чега. — Благос т а њ е . . . је кључ срећи свих људи на свијету. Цар Б. Недић је одговор на то питање и кључ те тајне однео са собом у гроб. Скерл. б. најважнија, одлучна, судбоносна чињеница. — Љубав је кључ целог људског живота. Шапч. в. договором утерђен систем обележавапа слова, цифара и сл., на чему се оснива читање каквог шифрираног текста. — Христић . . . је . . . добавио . . . кључ његових шифара. Јое. С. 4. муз. знак на почетку нотних црта или котног текста који одређује висину нота:

ним кључем

предати

докопати се нечега митом;

коме кључеве

од нечега

ставити коме што на располагање; з а т в о -

рити се пред ким са седам кључева

не одавати никако и ничим своје мишљење. — Затвори [се] пред њима са седам кључева равнодушности. Мар. кључа, кључа м 1. млаз какве текућине, течности која нагло избија на површину. — При врху Рудишта бије кључ бистре воде. Ранк. Кључ крви удари [му] на уста. Вес. фиг. Друмом вихорила прашина и кључем се по кукурузима просипала. Рад. Д. 2. врутак који се прави на површини воде при врењу. — Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ. Нуш. фиг. Ври О - ~ , Р - ~ , виолински ~ . 5. војн. ту живот јаким кључевима. Сур. местпо, положај важан у стратешком погкључав, -а> -о кључао. — Као да ме леду. — Из тога града који се са сјевероисточне стране сматра кључем Босне раза- је неко кључавом водом полио. Нам. сла. . . прогласе. Том. 6. спорт. врспга закључало прил. индив. кључајући, у хвагпа при рвању. — Кључ на врату: Под- млазовима. — фиг. [Говор] је кл>учало излактицу лијеве руке ставимо противнику на вирао у . . . устима крчмаревим. Божић. затиљак, а десну руку повучемо испод кључан, -а, -о в. кључао. — [Ана је] његове лијеве. Рв. 7. покр. рог, греда на била опарила [прст] кључаном водом. Лаз. Л. кући. Вук Рј. 8. завој, кривина реке, окука, кључани, -а, -о који се односи на кључ: земљиште обухеаћено том окуком. — На ~ рупа. Вук Рј. северозападној сграни Мачве, баш у сакључаннца ж = кључаоница 1. а. мом кључу где се Дрина у Саву улива, брава. — Окрену се кључ у кључаници. лежи Црна Бара. Вес. Да само одеш до Леск. Ј. Шкрипну лагано кључаница. Мил. њиве у Алијином кључу — заплакао би се. Ком. 9. а. кључна кост, кључњача. Рј. А. В. б. рупа на брави за кључ. — Анегдота . . . је као кључаница кроз коју се . . . више б. горњи зглаеак на задњој нози коња или вола. — Тад [коњ] трбусим о тле ударио, види но кроз широм разјапљена врата. а на задње кључе поклекнуо. НПХ. 10. а. Матош. На прстима приближавао се врагвоздена кука којом се чупа сено или слама тима и вирио кроз кључаницу. Ћор. 2. са стога. — Мал' га није пробо кључем покр. засовница, преворница. Вук Рј. чим се чупа слама. Срем. б. врста мреже. кључаница ж кључна кост. Прае. — Кључ је мала мрежица . . . која се3 кад кључаше с гл. им. од кључати. уђу у њу рибе, једним ужетом . . . затвори кључао, -ла, -ло (одр. кључалн) 1. р. као врећа. Дед. Ј. в. дирка којом се затварају и отварају рупе на дувачким инстру- прид. од кључати. 2. а. врео, врућ. — Зрна ментима. Бак. Реч. 11. однос којим се одре- [каве] се прже, самељу, па се онда кљуђује колико јединица чега иде на јединицу чалом водом прелију. Батут. б. (у имечега другога. — Одлучено је да се ова сред- ничкој служби) ж врела вода. — Скочи стваЈ по одређеном кључу, расподеле на као кључалом поливен. Шапч. републичке занатске коморе. Пол. 1958. кључаоница ж = кључаница. — Хладно је слушала како се кључ окреће у кљуИзр. бити, налазити се под кљу- чаоници. Мил. В. чем бити затворен, добро чуван; д р ж а т и , кључар, -ара м 1. занатлија који прави имати кључеве од чега имати нешто кључеве, бравар. Рј. А. 2. а. онај који држи у својој власти, управљати нечим; д р ж а т и кога, што под кључем, метати, ста- кључеве, тамничар. — Хапсански кључар вити, стављати кога, што под ~ [га] трже за рукав. Јевт. б. заст. најстарији слуга код кога се налазе кључеви (рбичзакључавати, крити, сакривати; кућа (зграда) на кључ архит. кућа са два но у племићким дворцима). — Униђе у собу крила која се саапављају под правим кутом, грофов собар који је уједно обављао и углом. — Гдје је данас она на кључ зидана службу кључара. Том. 3. фиг. чувар. — кућа под старим градом. Том.; летети у Бијаше [слуга Јакоб] управо кључар свих кључу (о птицама) летети у облику њезиних [баруничиних] тајна. Ков. А. кључа. — Неке оријашке птице лете у кључ&рев, -а, -о = кључаров који кључу. Бен.; отворити нешто златприпада кључару.

752

КЉУЧАРИЦА — КМЕКАЊЕ

кључарнца и кључарка ж женска особа кључар. — Заплака сјетивши се своје мајке, кључарице у своме пуноме двору. Матош. То је била Ката, манастирска кључарка. Чипл. кључаров, -а, -о = кључарев. кључарскк, -а, -о који се односи на кључаре. кључати, -ам несврш. 1. избацивати кључеве, врети, налазити се у узбурканом стању клокоћући, пенити се од испаравања које се ствара при јаком загрејавању текућине, течности или житке масе. — Све кркља као кад пекмез кључа у казану. Глиш. У гаравом лонцу кључа . . . вода и вари кукурузно брашно. Кос. 2. живо се кретати кипећи, бучећи, пенећи се (о еоди или било каквој текућини, течности). — Вода је кључала око чамца. Ћос. Б. фиг. Та ти- ли си . . . оно врело гдје рјечитости кључа ријека права. Комб. 3. снажно избијати (о текућини, течности), шшљати. — Као луда стаде грлити бакину ногу, из које је кључала крв. Гор. На бистрим изворима што кључају из љутог камена, опраћу вид и руке. Ђон. фиг. Поезија наивитета. . . кључала [је] из бездана попут врутка. Марј. М. 4. фиг. кретати се без реда, комешати се шумећи, врвети (о лшоштву људи). — Тамо се видјела пуна чаршија шарена, комеша се, кључа врева. Сиј. Мноштво... је, притичући са свих страна . . . већ неколико часова, кључајући стајало на мјесту. Ћос. Д. 5. разеијати се, очитовати се, испољавапш се брзо, нагло, снажно (о мислима, осећањима, догађајима); протицати врло живо, бити у јеку, бујати. — Многе нејасне мисли и чудна чувства кључала [су] у њему. Шимун. Све бешње кључала је пушчана и митраљеска паљба. НК 1946. 6. фиг. бити испуњен чим, препун чега. — Кључа младост од снаге и среће. Поп. В. кључац, -чца м кључна кост, кључњача. Рј. А. кључернна и кључетана ж аугм. и пеј. од кључ. — [Звонар] кључерину. . . у руци држаше. Јурк. кључина ж аугм. и пеј. од кључ. кључнтн, кључим несврш. прашти кљук. Прае. кључнти и кључити, -им сврш. 1. покр. дотакнути (се), дирнути. — Од то доба није ме смела Митра кључити пред њим [оцем]. Вес. Читав час је још седеоЈ а није кључио пером да што вапише. Дом. 2. кљунути. Р-К Ргч. кључић, -а и кључић, -ића м дем. од кључ.

кључица ж дем. од кљука. кључкн, -а, -о који се односи на место Кључ. кључни, -а, -б а. основни, глаени. — Кључна политичка питања решена [су] у току Народне револуције. Марј. Ј. Шведска ј е . . . успјела да сачува кључни положај на Балтику. ОП 1. б. војн. који је у војно-стратешком смислу од пресудне еажности. — Четврта бригада имала ј е . . . да брани два кључна положаја. Пер. Изр. ~ к о с т анат. кључшца. кључница и кључњача ж анат. дуга кост која спаја грудну кост с лопатицом, кључна коспг с1аујси1а. — Коштану основу . . . рамена сачињавају са страга лопатица . . . спреда колеш или кључница. Батут. Све му скрхало: лопатице3 кључњачу . . . сломило руку. Кал. кључбноша м онај који носи кључеве, кључар. км скраћ. километар. кмаукати, кмаучем несврш. плакати и тужити без разлога. Р-К Реч. к м е ж е & е и км&ке&е с гл. им. од кмезити (се). кмбза м и ж = кмезо хип. од кмезаеац; женска особа кмезавац. — Све оно или је силовно или су некакве кмезе као наш капелан. Пав. И ухвати [га] ова његова дебела кмеза . . . од стотину кила. Сим. кмезав, -а, -о који се непрекидно кмези. — Порасла је и изменила се и Даница, и ни по чему не личи на ону меку и кмезаву девојчицу. Андр. И. кмсзавац, -авца м кмезав човек, цмиздравац. — Знам и то да вам тај кмезавац није по ћуди. Шен. кмезавица ж женска особа кмезавац. кмезити (се), -им (се) и к м & и т н (се), кмезим (се) несврш. плакати пуштајући монотоне пискутаве гласове, цмиздрити. — Не плачи, цуро, шта кмезиш? Сим. Чим угледа господара, поче наново кмезити. Франг. Стали би да се кмезе . . . мој брат и сестра. Ћоп. кмбзо, -а и -е м = кмеза. км€ка ж }панаку висок, пискав глас који изводи зец, ја(г)ње, јаре; кмечање, кмекање; блејање; плач малог детета. — Сад јој узуји валић некакве кмеке. Божић. кмекав, -а, -о који често кмечи, плачљив, кењкав. — Поклонила [му пертле на ципелама] за . . . успављивање малог, кмекавог Паиајота. Вучо. км&са&е с гл. им. од кмскати. — Зачу неко отегнуто жалостиво кмекање. Ћос. Д.

КМЕКАТИ — КМЕЧАТИ кмбката, -бчим несврш. кмечати. В. пр. уз гл. им. кмекање. км^кнути, кмекнем и кмбкнути, -нем серш. према кмечати. кмет м 1. ист. неслободан сељак који се није могао селити са земље феудалног господара којује обрађивао. — Барон и кмет . . . стајали су један према другоме у сталној супротаости. Ант. 1. 2. ист. а. лично слободан сељак, али беземљаш који је живео на земљи свога господара (властелина, спахије) и давао му део од прихода и радну снагу; рајетин; чифчија. б. земља која је дана на обрађивање једном кмету. — Све су кметове били испродавали, још им је остао само велики хан на Вароши. Андр. И. 3. заст. сеоски главар, старешина, кнез. — Ја сам кмет, и хоћу ваш старјешина да останем до краја. Ћос. Д. На челу кметије налазио се кмет. Вујач. 4. ист. угледнији сељак биран или постављен у општини да суди спороее међу сељацима; судија, судски орган у општини. — Одборници са кметом данас [су] код школе. Ранк. Дочекивали су их [рањенике] . . . председник општине са кметовима. Вучо. 5. покр. изабран судац, поротник. — Предсједник и кметови опћинских судова морају имати . . . имовински ценз. Мј. 1926. 6. заст. а. угледан сељак. Вук Рј. б. селмк уопште. — Велики кметови су . . . знатнији сељаци . . . а мали кметови су сви остали сељаци. Ђорђ. Изр. од кмета и беседа какав је ко човек, онакав му је и говор. км&тија ж 1. кметство. — Ја памтим кметију и како је кметија докинута. Тур. 2. ист. насеље над којимједан кмеш има власпг. — Свака се капетанија дијелила на кметије, и то од четири до шест, према величини територије. Вујач. 3. зб. им. од кмепг. — Ми смо његова [Недељка Лучића] кметија. Ђур. кмбтијски, -а, -б који се односи на кметије. кметити, -им несврш. постављати, проглашавати, бирати за кмета. — Јова се одрекао [кметовања], а тебе кмети Маринко. Вес. кметић м 1. дем. од кмет. 2. кмет (2а). — Да му је просто што нас кметиће гули. Љуб. Закон . . . бјеше напосе за властелу, а напосе за пучане и кметиће. Мат. 3. мушко дете кметово. — Ако се . . . у тебе родио нови кметић, и у мене је нов агица. Мул. кметица ж 1. кметова жена (у значењу 3—5). — Ето кметице . . . дође чешће код мене . . . чудо! Вес. И ова бујица плаха . . . понесе кметицу прво 5 и после пронесе с њоме шубару општинског ћате. Ил. 2. ист. женска особа кмет (2а). — У тој кући пребивам ја . . . два кмета под кровом, а кметица у кухињи. Шен. Служит ћу ти као ропкиња, дворит ћу те као кметица. Бег. «. ; _ г ,. ; -, 48 Речвик српскохрватскога књижевног језика, II

753

кметов, -а, -о који припада кмету. кмбтоваае с гл. им. од кметовати. кметовати, -тујем несврш. 1. радити као кмет, бити кмет (2а). — Пред сто љета . . . Јелењани круто кметоваху граду. Шен. 2. вршити дужност кмета (3 и 4). — Твој отац кад је кметовао . . . ударао је сељацима по двадесет мочуга по голом. Ћос. Д. кметоввца ж кметица. — По кући, уз домаће послове, весело пева млада кметовица. Јакш. Ђ. Буле [се] хвале како којој кметовица прала. Март. кметовскн, -а, -б = кметски који се односи на кметове. — Да нам се закунеш да ћеш . . . поштено вршити кметовску дужност. Вес. Бездушне субаше истерују са кметовског гумна и последње зрно. Андр. И. км&товски прил. = кметски на начин кмета, као кмет. кметски, -а, -б = кметовски. — Наше село је централна Азија! Кметски менталитег, тлака, батине! Крл. кметскп прил. на начин кмета, као кмет. — Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи. Јакш. Ђ. кметство и км&тство с 1. служба, част, достојанство кмета. — Место кметства, место председничког штапа сада му је једина жеља била да му се никакво зло не догоди. Дом. Глишић збачен је са кметства. Јов. С. 2. установа средњовековног порекла и феудалних социјалних односа по којој је феудални господар {властелин, спахија) слободно располагао имовином и радном снагом сељака који су живели на његовој земљи. — Ладислав је управо проучавао важна нека питања о кметству. Шен. Укине десетину и кметство. Сим. кмбчаљка ж ловачка свирала којом се изводи глас сличан зечјем кмечању. — Помоћу нарочите кмечаљке ловци подражавају каткад кмечање зеца. Пол. 1958. кмбчање с гл. им. од кмечати. км6чати,-чим несврш. 1. а. изводити танак, пискутав глас (р зецу, ја(г)њету, јарету и сл.). — То зечићи кмече. Наз. б. блејати, мекетати (о ја(,г)њету и кози). — О)ањила своје прво јагње, оно . . . почиње да кмечи. Андр. И. А ти [коза са козлићима] си онамо горе . . . кмечала и трчала за њима. Шег. в. плакати танким гласом (о малом детету). — Онамо за другим столом плачу и кмече деца. Глиш. Новорођенче, замотано у чергу . . . цвилело је и кмечало: Пер. 2. говорити или певати танким, пискавим гласом. — Из грла [ти] хак немоћан кмечи. Наз. фиг. Зато одмакне разговор с опасних ствари што досадно крај уха кмече. Мих. „ . ,.,

754

КМЕЧЕ — КНЕЗ

км&че и кмече, -ета с погрд. мало дете које непрекидно кмечи. — Нит' му ваљам ја . . . нит* што може бити од овог кмечета овде. Вас. кмин м бот. а. биљка из пор. штитара, ким. Сим. Реч. б. биљка из пор. перуника, сабљичица. Сим. Реч. кнЗ ж тур. бот. а. биљка из пор. оштролиста од чијег се корена добиеа црвена боја Ј^атезоша теггшз. Сим. Реч. б. источњачко црвенило за нокте и косу. Прав. в. пламењача, снет, житна рђа. Сим. Реч. кнЗдити1, -им несврш. заст. накнађивати. — На топлоти спољашној губимо мање топлоте . . . и мање нам је потребе да је кнадимо. М 1867. кпЗдити 2 , -им несврш. заст. а. вести, правити сагове. б. фиг. састављати, певати песму; исп. скнадити. — Мрвош се заноси . . . заклопи очи и кнади. Куш. кв&а прил. нем. варв. само толико колико треба (за нешто). — Све су у длаку израчунали, све им је . . . у буђелару кнап. Пол. 1958. кнбгиња ж 1. кнежева жена, кнежееица. 2. ист. титула женским члановима владарских породица. Р-К Реч. 3. бот. а. врста гљиее из пор. шчурака, шкрипац. — Од наших се [гљива] могу јести . . . госпа (кнегиња, краљица). Батут. б. књега. Сим. Реч. кн&гин»ин, -а, -о који припада кнегињи. кнегињица ж неудата кћи кнежева.

кн&кевски, -а, -6 == кнезбвски који се односи на кнезове: ~ част, ~ власт. — фиг. који је као у кнеза. — Драгоцјен накит што га је за Кларин имендан набавио . . . управо је кнежевски дар. В 1885. кн&кевски прил. = кнезбвски на начин кнеза, као кнезови. — Кад се домогнем дуката, однијет ћу их кући . . . и живјети кнежевски. Вел. кн&кевство с 1. кнештво. — Кад је ствар с наследним кнежевством имала да се прекине, Порта је покушала да уцени Милоша. Јов. С. 2. кнежетна. Бак. Реч. кв&ке&е с гл. им. од кнежити (се). кнежија и кнежина ж 1. кнежееина. — Кнезови Одески . . . добише од краља кнежију сријемску. Паел. 2. ист. група села организованих у самоуправу са заједничким кнезом (у Србији за време владавине Турака). — Срезоаи [су] произашли из старих кнежина. Јов. С. 3. достојанство, власт кнеза. — Мој Пепо, на шта ти нас дозва и окупи . . . Јадна ти, брате, и чемерна твоја кнежија! Ћоп.

кнежиница ж дем. од кнежина. кнежински, -а, -о који се односи на кнежине. — Српски устанак не би имао повода да букне да се у Србији могло одржати стање кнежинске аутономије. Нов. кнежити, кнежим несврш. проглашавати, називати кога кнезом, говорити му кнез. Вук Рј. КН&ГИН.ИЧ1Ш, -а, -о који припада кнеги~ се градити се кнезом. Вук Рј. њици. к н е ж н ћ м дем. и пеј. од кнез. — [Брест] кнбдл м и кнбдла ж нем. кув. варв. је надживео . . . десетак домаћих српских комадић теста у облику лоптице скуван у краљчића и кнежића. Ћос. Д. У Арбанији води, еаљушак. . . . Аустро-Угарска . . . поставља за владара кнедлетина ж аугм. и пеј. од кнедла. — . . . немачкога кнежића. Јов. Ј. Свима [су се] дојеле кнедлетине. Вин. кн&кица ж 1. кнегињица. — Под грбом кнбжев и кнежев, -а, -о = кнезов који бијаху урезана писмена: Анки кнежици од припада кнезу. Ердеда опћина . . . даје и приказује. Шен. кнежевање с гл. им. од кнежевати. 2. бот. кнегињџ (За). Сим. Реч. кнежевати, кнбжујем несврш. = кнекнез м (вок. кнеже; дш. кнбзови и кнбзовати бити кнез; управљати кнежевином. — жеви, ген. кнезбва и кнезова, кнежева и Лакше је поповати него кнежезати. Љуб. кнежева) ист. 1. а. владалац једне области у Кнежевао је негдје до своје осамдесете феудално доба. 6. наследна титула потомака године. Вујач. таквих владара; титула неких чланова царске кн&кевина ж земља којом управља кнез. породице и других достојанстееника. 2. старекн&жевиница ж дем. од кнежевина. — шина кнежине и слободних племенских општина Палатин . . . је касније умро у кнежевиници у Србији у ереме турске владавине. — Баш-кнез ће именовати за сваки округ по једног н>емачкој. Шен. кнеза, •који ће имати уза се 15 оружаних кнбжевић м млади киежев син. — Кнез људи. Гавр. 3. сеоски старешина. — Тумар са Милош наредио [је] учитељу кнежевића жандарима и кнезом оборише започету Милана . . . да преведе.. . један део францу- зграду, а јапију продадоше. Куш. Ту је био и ског грађанског законика. Јое. Ј. . . . сеоски општински кнез из села у чијем је кнбжевица ж = кнезовица кнежева котару био манастир. Чипл. 4. покр. биров, жена. — Залелека кнежевица: »ЛелеЈ ђецо, општински служитељ. — И кад се споразумој очињи виде!«. Мат. -, - - . меју, зађе чича Сима кнез и сазове домаћине

КНЕЗОВ — КЊИГА судници. Вес. 5. зоол. арста мале морске рибе с уздужним живим шарама и са црвеним и модрим пегама Сош јиБз. Терм. 4. квезов, -а, -о = кнежев. кнезДвање с гл. им. од кнезовати. кнезбвати, кнбзујем несврш. = кнежевати. — Селу кнезовати некоћ је нешто било, али сада је кнезовати готово робовати. Јурк. Неразуман човек . . . хоће му се да кнезује и влада. Моск. кнбзовица ж = кнежевица. — Жубор стаде под кнезовим дворим', кнезовица кћерцу дозивала. НПХ. кнезбвски, -а, -б = кнежевски. — Један од њих . . . пуцао [је] на кнезовскога момка. Вук. Девет равних година . . . радио је и ногама и рукама да се докопа кнезовског мура. Коч. кнез&вски прил. = кн^жевски. — Карапанџићи [су] . . . народом доста кнезовски владали. Вук. кшбње с бојење кном руку и ногу пре венчања. — Ту дјевојци кнење поставише. НПХ. кн&га ж покр. мала, примитивно саграђема кућа за становање. — Шћућурило се безброј малих грбавих »кнепи«, без реда и свака на свој начин направљена. Ђур. кнбшки, -а, -б који се односи на кнезове, кнезовски. кнбштво с кнежееа служба, власт и достојанство. — Данило . . . Станка збаци с кнештва, а он постане на његово мјесто. Вук. Прође обичајну каријеру дубровачких племића . . . до високих државних служба и једномјесечног кнештва мале републике. Комб. кн&шчић м 1. дем. од кнез. — Оптуже га [Хајдук-Вељка] некакви кнешчићи и буљубашице из оних нахија куда је пролазио. Вук. 2. покр. биров, полицајац. — Кнешчић и црквари поваздан удри звони на свечаре. Шапч. Замало — ето Радојице кнешчића. — Петре и ти Плејане . . . 'ајте, зове вас кмет. Вес. кникс м нем. варв. дубок наклон с пригнутим коленом. — Дјевојчице . . . поздрављале су га љупким книксевима. Вучо. книти, кним и книјем несврш. бојити кном. Рј. А. кнокаут м енгл. в. нокаут. кнут м и кнута ж рус. 1. бич, канџија; бич од плетена ремења, од неучињене, нештављене коже, као средство за кажњавање у бившој царској Русији. — Чуло се ударање точкова . . . ударање кнута, вика на коње. Крањч. Стј. Није се служио само кнутом већ лепим речима и кесама златника. Б 1958. 48*

755

2. фиг. симбол окрутног поступка с људима, насиље; систем насилног и окрутног владања. — Непријатељи . . . напрезали су све своје силе да поново успоставе стари царистички поредак племића и кнута. Тито. Русија [је] још чамила у мраку . . . бојарског кнута. Ком. 1951. књавати, књавам несврш. шатр. спавати. — Еј мала . . . доста си књавала. Ћос. Д. књагиња ж рус. заст. в. кнегиња. к њ а ж е в и књажев, -а, -о в. кнежев. к&ажевски, -а, -о који се односи на књаза и књажеве. — Господаре . . . зар маленкост једнога будале да књажевску твоју смути душу? Њег. књажески, -а, -б рус. в. књажевски. — Влада се књажеска овлашћује да предузећима . . . може дати повластице. Јов. С. књажество с заст. в. кнежевство. — Што ће књаже кад књажества нема. НП Вук. књаз м рус. заст. кнез (обично у службеном називу за кнеза Србије и Црне Горе). књати, књам несврш. покр. в. куњати. — Боник кња. Павл. к њ а ш тво с заст. в. кнештво. књега ж бот. врста гљиее РћаПиз Јтри. Терм. 3. књегиња ж в. кнегиња. Вук Рј. књежење с гл. им. од књезити се. књезав, -а, -о који се често књези. Р-К Реч. кљезавбст, -ости ж својство онога који је књезав. књезило с и м погрд. онај који се често и много књези. Деан. Рј. к&езити се, -им се несврш. кмезити се, кењкати. Вук Рј. књига ж 1. дело књижето или научно; тше заједно повезтих или укоричених штампаних листова с каквим текстом. — Књиге обараху и подизаху пријестоле и олтаре. Матош. Уочи . . . рата штампао је [Ј. Поповић] значајну књигу прозе »Лица у пролазу«. Ств. 1952. фиг. Читам отворену књигу природе, читам . . . невољу на лицу угњетена роба. Срем. Данас ћу ти предавати из своје живе књиге, из срца. Кое. А. 2. део неке веће целине књижевног или научног дела, свезак, том: друга књига Броз-Ивековићева речника. 3. сашивени у корице листови папира у које се што уписује, записује: ~ рођених, ~ венчаних, дужничка ~ . — Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза? Ранк. Не тари главе због тога, овдје се казне не уносе у књиге. Јонке. 4. нар. а. папир на којемје исписан какав текст који се коме шаље и којим се штојавља, саопштава, лист, писмо. — Кад то спреми, смота књигу. Торд. Можеш

756

КЊИГОВЕЖА — КЊИГОВОДСТВО

ли се у се поуздати да однесеш Једну књигу ручна, ручна ~ кимга која је често потреПетру Молеру? Вес. Пише му, неки дан ми бна јер садржи податке које је лако наћи; систигла књига из . . . Сријема. Шуб. б. папир, б и л и н с к е к њ и г е пророчке књиге (у класихартија. — Да се море претвори у мастило, чној старини према пророчици Сибили); исп. а небо у лист књиге беле, не би се могли књиге на пророке; стародавне, старостанаши јади исписати. Нен. Љ. 5. вештина в н е к њ и г е нар. књигестареу којима су опичитања и писања; наука, знање, књижевност. сани прошли догађаји и наговештени будући; — Књигу је учио у манастиру Троноши. ти умеш с књигом беседити нар. свршио Вук. У доба Рањине . . . најјаче се истиче си школе, учен си; учити к њ и г у нар. школотежња да се . . . тековинама старокласичне вати се. — Одабра сина Кушмељева да учи књижевности обогати садржина и облик књигу. Мат.; з е м љ и ш н е к њ и г е служмладе дубровачке књиге. Водн. 6. мн. анат. бене катастарске књиге у које се уносе подаци покр. в. књижавци. Рј. А. о власништву земље; златна ~ а) ист. књига Изр. бацити се на књигу одати се у коју су некад у Венецији златним слоеима била науци,учењу, читању; бавити се к њ и г о м уписана имена стх племића у Венецији; б) бавити се науком; бела ~ , п л а в а ~ 3 сива књига с именима славних људи. — И вас би ~ пол. књига у којој нека држаеа објави чекала таква сјајна будућност . . . и ваше би документе о неком важном догађају с намером име било унесено у златну пуковнијску књигу. Јонке; ж и в е т и у књигама прода оправда сеој поступак; б р о д с к а ~ пом. књига коју обаеезно води капетан брода и у водити време читајући и пишући књиге. — Она је живјела у књигама. Скерл. коју се уносе сви подаци и значајни догађаји на путовању; црна ~ књигау коју државни књиговежа м = књиговезац онај који органи безбедности уносе имена опасних или сумњивих људи; ч о в е к од к њ и г е (и пера) увезује књиге. — Развезао је листовеЈ дао је учен, образоеан човек; џепна ~ књига малога књиговежи да састави. Шкреб. формата која се може носипги у џепу; г л а в н а књигов&жарски, -а, -о који се односи на ~ трг. и фин. књига у књшоводству у коју књиговеже. — Тамо [су] стајали дивни примсе уносе сви издаци и примици и из које се еиди јерци књиговежарске умјетности. Крањч. имовинско стање са свима променама; гово- Стј. рити као из к њ и г е говорити вешто, књнговежница и кшигбвежница ж = паметно, лако, глатко; гутати к њ и г е брзо, књиговезница радионица у којој се поеезују много и с љубаељу читати књиге; и з у ч и т и књигу нар. свршити школовање, бити учен; и укоричују књиге. ~ копија трг. књига преписа трговачких књЗговез м повезивање књига. Свезн. писама; ~ мудрости а) једна од старозакњиговбзац, -бсца м (вок. кљиговешче; ветних књига; б) фиг. књига која садржи много корисних и мудрих саеета. — Педантно вођен ген. мн. књиговезаца) = књиговежа. дневник тренинга представља за тренера кн>иговбзачки, -а, -о који се односи на књигу мудрости. Ват.; ~ са седам печакњиговесце. — Веселио се што је доспио у та нешто недокучиво, недоспшживо, непристу- књиговезачку прешу. Јонке. пачно да се схвати; к њ и г е к а ж у нар. у књиговбзница и књигбвезница ж — књигама пише; ~ на пророка, к њ и г е на п р о р о к е нар. пророчка књига, пророчке књи- књиговежница. књпгов^ство с увезиваље књига. Р-К Реч. ге. — Отварао сам књигу на пророка. Љуб. Отвара' јој књиге на пророке. Њег.; људи кљигбвешки, -а, -6 који се односи на од три к њ и г е слабо, површно образовани књиговеже. људи. — Модернисти су . . . људи без везе кшпговбдитељ м заст. в. књиговођа. — са стварношћу, стерилни . . . људи »од три Илија Маргетић, књиговодитељ главне књиге«. Михиз; мисна ~ велика књига из које сеештеник чита при миси, богослужењу; контроле. Вук. м о л и т в е н а ~ молитееник; не иде му ~ књиговбдствени, -а, -б који се односи на од руке слабо учи; није за књигу није књиговодство: ~ књига, ~ картотека. за школовање; огласна ~ књига у којој књиговбдствено прил. у смислу књигостарешина установе објављује своје наредбе; водства, рачунски. — Умјетност, књиговодон(а) је отворена ~ он(а) је отворен(а), искрен(а), који (која) ништа не прикрива; супр. ствено речено, треба да представља активну ставку. Лит. 1957. он(а) је затворена ~ , тајнена ~ који (која) се тешко открива, очитује; он(а) је кшиговбдство с 1. теорија и пракса у ж и в а ~ пун{а) знања; пала ~ на два вођењу трговачких и благајничких књига из (три) слова остао је мали број људи који којих се тачно види имовинско стање једне врше неки посао; п р е д а т и се књизи, привредне јединице. — Не пропушта ниједно прионути уз књигу марљиеоучити; припредавање, било оно о књиговодству или . . . о шумарству. Шое. 2. рачунско одељење у

КЊИГОВОЂА — КЊИЖЕВНИК

757

каквом предузећу, творници, фабрици или ускн»Ажара ж — књижарница продавница танови: шеф књиговодства. књига. — Књига . . . била је издана лани и Изр. двојно, д в о с т р у к о ~ фин. си- разаслана књижарама. Крањч. Стј. стем књижења са два низа рачуна у главној к њ и ж а р а ц , -рца м зоол. мали зглавкар књизи, у једном се бележе формалне промене у који живи у старим књигама, хербаријима и добрима, у другоме поједина опадања и растења збиркама СћеШег сапспмскз. Терм. 4. чисте имовине; к а м е р а л и с т и ч к о ~ фин. кјњижарев, -а, -о = књижаров који књиговодство државних и јавних установа које своје пословање воде на темељу унапред припада књижару. утврђеног предрачуна прихода и расхода или књЗжарка ж 1. продавачица књша. 2. буџета. књижарева жена. Р-К Реч. каЗжарница и к&Джарница ж = књЗговођа м стручњак у књиговодству књижара. — Покупује по књижарницама све који води трговачке и благајничке књиге. примерке и спали их. Прод. књнгољубац, -упца м заст. (вок. књикњЛжаров, -а, -о = књижарев. гољупче; ген. мн. књигбљубаца) онај који воли књигу, љубитељ књиге. књЗжарски, -а, -о који се односи на књик&игољубив, -а, -о који воли књигу. жаре: ~ делатностЈ ~ удружење. — Књигољубив биће. Ако књигу изучи, кљижарство и кљижарство с 1. иззјело похвалан биће. Срем. давање и продаја, распачавање, растурање књигбпосац и књигонбсац, -сца м в. књига, штампом репродукованих дела из ликовкњтоноша. — Она нађе момка књигоносца. них уметности, музикалија и сл. — Бавио се НПХ. проблемом књижевне публике и књижаркњигбноша м нар. онај који носи писма, ства. Барац. 2. наука о књизи као културној листоноша, писмоноша. — Књигоноша гласно појави и као предмету производње. Изр. а н т и к в а р н о ~ трговина старих прозива имена срећних, којима су стигла и ретких књига. писма. Дов. књнжсван и књАжеван, -вна, -вно 1. књигбношче, -ета с млади књигоноша. — Кад бијелу књигу направили, књизи (само одр.) који се односи на књижевност. — Књижевна нам повијест неопорециво докаваља књигоношче вриједно. Март. зује да књижевник може и треба, али не мора књигоп&чатња ж рус. заст. штампарија. бити моралан. Матош. У . . . школи обраћакњигописац, -сца м онај који пише ла се велика пажња књижевној настави. књиге, писац, књижевник. — Ја ништавна Скерл. 2. који се употребљава у књижевности, сламка3 смерни књигописац. Бој. којим се служе кпижевници, који одговара књиготискар, -ара м заст. в. штампар. захтевима књижевности. — Лазаревићеве ствари знатно су писменије, књижевније, књигот&скара ж заст. в. штампарија. књиготДскарски, -а, -5 који се односи углађеније но што су остали радови српске прозе. Скерл. [Та књига] не да се оквалифина књиготискаре: ~ посао. цирати уобичајеним књижевним мјерилима. каигочатац, -чаца м заст. онај који Јонке. 3. (само одр.) а. који се односи на књимного или радо чита књиге. — Најопаснији жевнике, књижевнички. — Примјери које сам људи са тим и таквим шроклетим питањима« навео потјечу од писаца из источног књижеву СССР-у нису више »декаденти« . . . већ ног круга. Ј 1957. б. који се бави књижевнонекакви »књигочаци« који су гори од јеврејшћу. — Први конгрес југословенских књиских талмудиста. Пол. 1950. жевних радника. НК 1946. 4. којије из књига књвжавци, -ваца м мн. анат. део желуца стекао овећу или велику образованост. — у преживара. — Желудац је преживалаца Живео је од угледа свога деда . . . човека преграђен најмање на три, а обично на четири мудра и књижевна. Андр. И. 5. који се односи дијела: бураг, капуру, књижавце и сириште. на књиге. — »Филологија« се појавила на Финк. књижевном тржишту као издање Југок њ З ж а н , -жна, -жно књижеван, књишки. славенске академије. / 1957. — Књижне [пјесме] отимљу мах народним Изр. ~ ј е з и к језик образованог друшпјесмама. Павл. Југославенска федерација швеног слоја неког народа који се не поклапа с није . . . она књижна творевина теоретичара народним језиком; ~ крађа плагијат; ~ државнога права. Пол. 1944. својина искључиво право аутора књижевног кв>9исар м онај који се бави продајом дела. књига (каткада је у исто време и издавач). — књбжевник и књДжевник м 1. онај Пословица »Учење је светлост, а неучење који пише књижевна дела, који се по занимању мрак« већ је ишла по селима . . . заједно с бави писањем, писац. — Књижевник од књигама које су разносили књижари. Глиш. заната мора рачунати с читаоцем. Матош.

758

КЊИЖЕВНИКОВ

— КЊИШКИ

2. заст. онај који учи књигу, учен човек. — У књбжица ж 1. дем. од књига. 2. назш за Тврдошу, бијелу манастиру, у њему је разне документе у облику малих заједно сашитридес' калуђера и толико ђака књижевника. вених и укоричених листова с каквим текстом НП Вук. и празним простором за службене напомене кшбжевников и књнжевников, -а, -о или белешке: банковна ~ , чековна ~ , чланска ~ , партијска ~ , штедна ~ , уложна ~ , који припада књижевнику. здравствена ~ . књижевннца и кн>4жевница ж женска к њ и ж н и к м заст. в. књижевник. — И особа књижевник, списатељица. одмах га приведоше књижницима и фарисекњижевнички и књ&жевнички, -а, -б јима. Глиш. који се односи на књижевнике. — Како су књижница ж 1. збирка књига, библиочесто смијешни потомцима . . . ограничени тека. 2. установа и зграда или просторија укуси и књижевничка трвења! Матош. где се чувају и читају књиге. — Удари темељ Тако нам [је] пружио прилику да познамо систематском раду у подизању и ширењу и његов ужи завичај и његов књижевнички јавних књижница. БК 1906. По европским таленат. Скерл. књижницама љубоморно се чувају резултати књижевннштво и к њ 4 ж е в н и ш т в о с хиљадугодишње знаности. Крл. 3. серија бит, суштина књижевних дела; бављење књига истог издавача сличног садржаја и књижееним радом. — Књижевништво зависи опреме: забавна ~ , дечја ~ . о врсноћи талента и врсноћи карактера. књнжнпчар м стручни службеник у Шим. С. Ако је књижевништво од заната кнмжници, којије дужан да књиге чува и издагаранција за писца, не јамчи за ваљаност је, библиотекар. литературе. Матош. књижничарев, -а, -о = књижничаров књбжевно и књ&жевно прил. на књижеван начин. — Откуд . . . овај стил нервозан који припада књижничару. књижничарка ж (дат. -ки) женска особа и књижевно неизрађен? Нех. Она се није књижничар, библиотекарка. умела изражавати тако књижевно . . . као он. Макс. књижпнчаров, -а, -о = књижничарев. књижевносни и књАжевносни, -а, књижничарски, -а, -о који се односи на -б в. књижеван. — Амерички језик и књижев- књижничаре и књижничарство. носни стил данас су много различити од књижничарство и кљпжничарство с енглеског. Шим. С. Реч је о искључивости у признању књижевносних вредности и без- уређивање и организација књижнице, књижничарски посао уопште, библиотекарство. вредности. Михиз. књижнички, -а, -о који се односи на књижкњижевност и књижбвност, -ости ж 1. научна, филозофска и књижевна дела која нице. књижовпик и књ&жовник м ир. «. служе културним потребама човека. — књижевник. — Их, мудраца, књижовника! Књижевност је све оно интелектуално стваДесн. рање које не апелује само на разум, него и на срце, не само на логику, него и на фантазикшижурак, -рка м дем. од књига. Р-К ју. Матош. Од трећег разреда па навише Реч. дјеца имају право да се служе гимназијском к&ижурипа ж аугм. и пеј. од књига. — библиотеком из лијепе и научне књижевно- Доста узани простор . . . стијеснише три сти. Андр. И. 2. подручје уметничког стварања ормара пуна дебелих књижурина. Пав. које своје џиљеве постижејезичким средствима.На столовима протоколи и некакве дебеле — Непознати младићи доносе своје прве књижурине. Коч. рукописвЈ улазе . . . у књижевност. Крл. к њ З ш к а ж рус. књига, књижица; бележИзр. лепа ~ белетристика (песме, романица. — Ја сам већ био спремио моју књишку. ни, приповетке, драме). Стари стенограф никад не иде без* свога алакњнжсње с гл. им. од књижити. та. Ком. књижетина ж аугм. и пеј. од књига. кшишкн, -а, -5 1. који се употребљава књижити, -им несврш. уписшати, заво- само у књигама; који је значајан, карактеридити у пословне књиге. — Горе у пословници стичан за књижевно изражавање, књижеван. — Почео [је] живахно изражавајући се пословођа ради и књижи. Крл. фиг. И зар је књишким руским језиком. Крањч. Стј. могућно да се та мисао никако не бележи, Црквенославенски језик . . . постао је досконигде не књижи. Андр. И. ра књишки. Ком. 2. који је црпен, извађен Изр. ~ на чији рачун приписивати или научен само из књига и нијеу вези са стваркоме. — За Ђуровића се не зна да ли је ношћу, теоретски, апстрактан. — Није погинуо или није, па ће сад сви . . . да књиже [Кватерник] уза све то био човјек књишна његов рачун. КН 1946. -*•-.<

К Њ И Ш К И — КОБА

1

759

ких идеала. Нех. Ничу нови кадрови, идејно коадјутор м лат. помоћник; помоћник и живи и ослобођени књишког догматичар- унапред одређени наследник великог црквеног ства. Пиј. 3. који се односи на књиге. — Зна- достојанственика код католика; надбичајно је да се у . . . књишком увезу и књишскуп ~ . ком графичком уресу појављују . . . изразите коала м зоол. врста сисара торбара који и чисте значајке емпирског слога. Баб. живи у Аустралији и сличанје малом медведу Изр. ~ уш, в а ш , ~ мољац зоол. кукац, Рћа5со1агс1и$ сшегеив. — Торбарски медвед инсект који живи у старим књигама Атторив или коала је мали торбар који споља личи рикасопа; фиг. и пеј. онај који много рије по на малог медведа и живи искључиво на дркњигама и непрестано нешто истражује. већу. Станк. С. к њ б ш к н прил. као у књигама, нестварно. коалирати, -алирам сврш. и несврш. — Као лик у односу на реални живот . . . удружи{еа)ти, ујединити, уједињавати. — он делује у великој мери књишки. Глиг. Наил У Хрватској [преузеле су] владавину коалије говорио лажно и књишки. Ћоп. ране хрватске и српске странке. Барац. ~ се склопити, склапати савез. к&Зшкост, -ости ж особина онога што коалиција и коалиција ж лат. а. полије књишко. — У таквим описима Ранковић тички или војни савез више држава против упада у књишкост, у немоћ да доживљеном једне или шше других држава. б. удруживање да унутрашњи живот. Глиг. политичких партија ради остваривања одкњЗштво и књ&штво с 1. књи- ређеног програма: Хрватскосрпска ~ . жарство. Р-К Реч. 2. књишкост. Бак. Реч. коалицнбнаш, -аша м члан или при3. заст. књижевност. — [У Далмацији и за] сталица коалиције. господовања млетачкога . . . цватијаше књикоалицибнашки, -а, -6 који се односи на штво хрватско. Старч. Ове су политичке коалиционаше: ~ политичар, ~ штампа. брошуре . . . најкласичнија дјела хрватскога књиштва. Ђал. коалицибни и коапицДбни, -а, -6 који ко (ген. и ак. кога, кбга даг. и лок. коме, се односи на коалицију: ~ влада, ~ странка. кбму, кбм, инстр. ким, киме) именичка замекоаптација ж лат. прилагођавање, поденица за лице = тко 1. упитна. — Ко 6и се шавање. — Коаптација је појава у саставу томе надао! Мул. Сад их знамо ко су и шта живих бића која се огледа у међусобно подесу. Јак. 2. односна (често у корелацији са шеним деловима тела који се допуњују у заменицама: онај, тај; свак). — Ко зна како облику и у функцији. Пол. 1959. сам их писао [Огледе] . . . неће се чудити коаутор м лат. један од твораца заједда нису бољи. Матош. Критиковао је. . . . ничког књижевног, научног или уметничког Јакова као човека кога је време прегазило. дела, пројекта и сл., сарадник на неком научном, Уск. Ко се роди, свак ће умријети. Вук. 3. књижевном или уметничком делу. — Рединеодређена а. неко. — Изљуби све: кога у тељ . . . однео је превагу над коаутором руку, кога у оба образа. Вес. б. општа: онај, позоришног комада. Пол. 1958. сваки који. — Гађао ножем кога стигне. коауторство с сарадништво, заједнички Кнеж. Ј1. Изр. било ~ , ~ било ма ко; бог рад на неком делу. — Вучо писац је [већ дру(ђаво) зна ~ нико не зна; где ~ на разним г о г ] . . . романа... у коауторству са Матићем. местима (један овде, други онде); к а к о ~ , Михиз. ~ к а к о сваки на свој начин (један овако, коб ж (лок. коби) 1. знак, знамење по други онако); ~ га зна, ~ зна ~ не зна се, којем се добро или зло предвиђа, слути. — непознато је; ~ год сваки онај који, ма ко; Људи, видите ли коби са небеса. Март. ~ куда, куда ~ (разбежати се) на Слутио сам да ће ми се нека несрећа догодиразне стране; мало ~ (има, зна и сл.) ти . . . Онака поган [змија] никада није добра врло су ретки који . . . коб. Јакш. Ђ. 2. удес (добар или зао), срећа; судбина. — ЈСрасному сполу је свакако коб ко (ко) в. као. бољу срећу укобила. Шен. Наместо наде, коагулАција ж лат. хем. згрушавање. — сете, меланхолије . . . долази . . . вера у злу Стипса се употребљава . . . за избистравање коб. Панд. 3. сусрет. — Коњица у коб Гојку мутних вода (брза коагулација). НХ. пусти. Радич. 4. покр. боја коже, пути, вањски, спољни изглед: човјек лијепе коби. коагулбрати, -улирам и коагулисати, И-Б Рј. -ишем сврш. и несврш. (у)чинити да се кбба ж покр. кабао дугуљаста днау којему нешто згруша, подврћи, подвргавати коагулацији. — Велика хладноћа брзо коагулише се држи и носи масло, скоруп, мед итд. Вук Рј. и смрзне крв. Петр. М. кбба 1 ж (вок. кббо) хип. од кобила. — ~ се згрушати се, згрушавати се. Што коба више скаче, то боље врше. Вук Рј.

760

КОБА» — К О Б И Л Е Ћ И

кобасичарев, -а, -о = кобасичаров који кбба* ж покр. хип. од кобац. — Кобе . .. припада кобасичару. с висине мотрише . . . да би гдегод сагледале плен. Шапч. кобасичарница ж просторија у којој се кобај м зоол. заморче, морско прасе. — праве кобасице; продавница кобасица. — [У фабрици за прераду меса се] налазе одељења Нису ово пацови већ морски прасићи или за . . . конзерве и кобасичарница. Пол. 1959. како их другачије зову кобаји. Јак. кобасичаров, -а, -о = кобасичарев. кобајаге, кобајаги и кобајаги прил. бајаги, тобоже. — Морам му кобајаге прокобасичарскн, -а, -б који се односи на тив воље допустити да ме пољуби. Шов. кобасичаре и на кобасичарство. Зенон, кобајаги знаменити грчки филозоф, кобасичарство с кобасичарски посао, био је неки математички лудак. Нуш. Лежи занат. . . . и кобајаги дремуцка. Јел. кобасичаст, -а, -о који је налик на кобакббак, кбпка м хип. од коб. — Не помиш- сицу. — [Жене] се вратише кроз кобасичасти љају на онај несретни кобак што нас је шпалир. Ств. 1948. почео одавно пратити. Божић. кббац, кбпца (ген. мн. кббаца) и кобац, кббалт м нем. 1. сјајни мепгал, сличан кбпца (ген. мн. кббаца) м а. зоол. птица никлу и гволсђу (Со). 2. врста светлоплаве грабљивица из пор. соколова, шкањ Асаркег боје. — Посавина, масна палета ултрамарина, Ш51ДЗ. Терм. 4. б. фиг. погрд. грабљив човек. кобалта, окера. Кик. — Онога старога копца, игумана, распорићу кДбалтни, -а, -б који се односи на кобалт, као мачку. Шапч. који је од кобалта, начињен с кобалтом: ~ кобацање с гл. им. од кобацати (се). челик, ~ бомба. кобацати, -ам несврш. гацати, тапкати. кббалтноплав, -а, -о који је плаве боје — Чета гусака кобаца. Марк. Ф. као кобалт. — Море . . . има кобалтноплаву ~ се ритати се, бацати се ногама. Вук Рј. боју. Петр. М. кббача ж покр. крлетка, кавез за живад; кббаљица ж бот. биљка из пор. крсташи- гајба. — Накуповасмо живади, направисмо ца Ре№>саШ$ ругетшса. Сим. Реч. им кобачу. Коз. Ј. фиг. Ја ћу у својој кобачи кббан и кобан, -бна, -бно 1. који предвиђа живјети са своје четверо пилића. Јурк. несрећу, зло (као да је одређен неизбежном кббачење с гл. им. од кобачити. судбином). — Кобна је то мирноћа . . . то је кббачити, -им несврш. покр. узимати, она тишина која муњу прати. Змај. Пуни присвајати силом, грабити. — Ко јачи, онај неке кобне слутње [хајдуци] крену даље. и кобачи. Вук Рј. Тур. 2. који има тпешке и опасне последице, кобељање с гл. им. од кобељати (се). судбоносан, фаталан. — Немојте изрећи коб&љати, -ам несврш. ваљати, котрону кобну реч од које зависи живот или смрт. љати, помицати. Вук Рј. Трифк. У тај трен сам схватила да је мали [дете] . . . кобна несрећа за ме . . . можда ~ се ктрцати се, отимати се. — Хтела несрећа која је за ме унапријед одређена. би да устане, кобеља се по трави, но немоћна Кос. је као да је прикована за ледину. Рад. Д. кобаса ж покр. в. кобасица (7). — За те фиг. Заплете се у дуг . . . Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд. Глиш. [се] пече масна кобаса. Крањч. С. кббер м покр. плахта, чаршав од дебелог кобасица ж 1. црсво (природно или веш- платна, покривач, губер. — Стигне . . . на тачко) напуњено исецканим месом као животна бређој магарици с пругастим шареним понамиртца. 2. фиг. нешто непотребно дугачко. кровцем или кобером на самару. Вел. — Немамо ми времена, вели екавац, да кббила ж 1. женка коња. 2. фиг. погрда изговарамо те кобасице »твојијех лијепијех за женску особу. Р-К Реч. З.у кашичаре водениријечи«. Вел. 3. од фашина, прућа настављени снопићи за утврђивање речне обале. Вук Рј. це она гредица што на њој стоји коло. Вук Рј. 4. део на муљачи за маслине. Р-К Реч. 5. кобилиИзр. неће мачка кобасице ир. каже се за онога који нешто живо жели, а не може ца (2). И-Б Рј. Изр. труле к о б и л е момачка игра у постићи, па се прави да му до тога није стало; којој једна група зајахује на другу па ахо омиче се као масна ~ иде глатко; в и ш е је дана него кобасица еаља штедети. прва издржи терет мењају се. кббилар м 1. онај који чува кобиле или кобасичар м 1. онај који прави или протргује њима. 2. погрд. рђав јахач. Вук Рј. даје кобасице. — Пита г а . . . како се расправикобилетина ж аугм. и пеј. од кобила. ла ствар с крађеним . . . кобасицама од комкобил&ћв, -а, -е који је као у кобиле: кошије . . . кобасичара. Срем. 2. онај који воли билеће ноге. јести кобасице. Вук Рј.

КОБИЛИН — КОВАН

Ш

носно, фатално. — И управо то Чичино кббилин, -а, -о који припада кобили. одуговлачење с покретом било је кобно. Чол. кДбилић м погрд. кобилин син, кобилин кобност и кббнбст, -ости ж особина онога потомак (р човеку). — Кобилићи! . . . Пасја штоје кобно. — Урла пас на кобност помрчибагра! падоше погрде. Бен. кббилнца ж 1. дем. од кобила (1). — не. Матош. кобра ж лат. зоол. велика отровна индијОдјашит ћу на његовој кобилици. Л-К. 2. анат. рачваста прсна, грудна кост у птица, ска змија из пор. гужева, наочарка Иаја 1приломилица, јадеж, јадац. — Глодао [је] коко- сКапз. Терм. 3. шију кобилицу. Моск. 3. дрвени подметач кббрач, -ача м бот. биљка из пор. метлика испод струна на гудачким инструментима: Мупсапа дегташса. Сим. Реч. исп. коњ (Зв), коњиц (2а). — Удешавајући кобрљати се, -ам се несврш. покр. о. кобилицу на гуслама опет је погледа. Дом. котрљати се Џа). — Сунце, што се више Скида чашу . . . понад кобилице, нек* све струне пуним циком цикћу. Коз. И. 4. теме- мору приближавало, тим се брже озго кољна уздужна дрвена или челична греда у среди- брљало, да падне у валове морске. Нен. Љ. ни бродског дна. — Припијени уз кобилице ков1, кбва м 1. оно што се кује или што бродова [путници] обилазе цијели свијет. се може ковати (рбично метал који има нароКреш. У овом бродоградилишту је већ почит сјај и ковносгп) и начин ковања. — Гледа стављено шест кобилица за нове бродове. низ испружену косу . . . и процењује јој Пол. 1958. 5. покр. евенка, грозд кад се одсече оштрицу и ков. Андр. И. Осим када би пишс лозом заједно да се остави. Вук Рј. 6. зоол. тоље од базга биле, а сабље истесане од буконар. скакавац. — [Старац] обнађе да му не би ва кова . . . Ков. А. фиг. Мачеви су наши од пријале кобилице ни дивљи мед. Јурк. старог српског кова. Митр. 2. ковано злато кббшшчни, -а, -5 који се односи на кобили- и сребро (као украс на хаљинама и оружју). — Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаш! це: ~ гребен. Прав. НП Вук. Младе Босанке сјају . . . бјелином кббилче и коб&лче, -ета с, кббилчић и својих оправа . . . и кова. Павл. 3. (ген. кбва кобилчић м младо од кобиле, ждребе. — и кова) поткова. — Златним ћу те ковом Узбрдо грабе [волови] ка' кобилчићи. потковати. НП Вук. 4. индив. окови. — Рад. Д. Дуждева да живи кћи што милошћу среће кббиљи, -а, -е који се односи на кобиле, нове старе мржње скиде кове. Кост. Л. који потиче од њих: ~ млеко. 5. фиг. а. скуп основних, дубоко укорењених к&биљњача ж бот. ерста траве. Вук Рј. психичких осојзина човека које се очитују, кббитп, -им несврш. 1. осећати унапред, показују у његовом владању и његовим поступпредосећати несрећу, зло. — Завије на мјесец цима. — Изгледао је сасвим као какав наш које псето као да коби невољу. Матош. властелин старог кова. Матош. Ја сам човек своје памети и кова. Сгпан. 6. начин, Не коби нам такОз назлобрзи ћуче . . . причај облик, врста. — Ваше су ријечи посве другога ми о срећи! Стан. 2. (коме) рђавим мислима или изражаеањем такеих мисли наносити зло, кова неголи дјела. Богд. ков*, кбви ж 1. ков1. — Стисни новчић! о злу мислити или радити, злобити. — Мене [недужна], ето, кобе и гледају прикорно. Јој, из тврде кови крвца пишти. Крањч. С. Шимун. Зла маћеха прогања бездушно пас- Мјесто жива човјека онамо за столом с торку, коби њеној срећи и њеном животу. пером у руци сједи кип од кови. Новак. Глиг. 3. сретати. — Коб га коби Стеванова 2. фиг. ков (5). — Не сатире болест . . . људе љуба. Вук Рј. . . . његове кови. Нех. кова ж нар. в. кофа. — И поче спуштати кббиште с кобно место. — Ја ћу остат кову у бунар. Вес. на кобишту сама. Март. ковак, -вка, -вко (комп. ковкији) кован кббље&е с гл. им. од кобити. (7). — Неки се минерали даду исковати у кббљив, -а, -о злослутан, који зло доноси. танахне листиће . . . То су ковки минерали. — Камен је [пуцњаву] преноси одјецима, а Тућ. сељаци кобљивим погледима. Божић. ковал&итан, -тна, -тно који се односи на кобвнк, -а и кббннк, -ика м весник зле коваленцију. — Ако су атоми везани заједнич<коби, зле слутње. — И онај други кобник ким електронским паровима, то зовемо ковадопузао већ змијски до мене. Матош. лентна веза. Кем. кббвица ж она која наслућује злу коб. ковал&нција ж лат. хем. валенција у — Рони моја кобница сузе од очију. Матош. којој је једна јединица валенције истоветна с кобно и кббно прил. 1. злослутно, зло- једним заједничким паром електрона. Кем. кован, -вна, -вно 1. који се да лако ковати. гуко. — Птице [су] кобно кријештале. Бен. Кобно шуме гране јабланове. Фил. 2. судбо- — На крају зграде механички чекић . . .

762

КОВАНАЦ — КОВАЧИЈА

обдјелава ковно жељезо. Сим. Чисто сребро . . . врло је ковно и тегљиво. НХ. 2. који се односи на ков, који је од кова (/). — Ковна прашина . . . развија [се] из електричног лука. Физ. 2. 3. који је израђен ковањем. — Трапио тијело некаквим чудним, ковним справама. Цар Е. Шишти ковни млађак српа у пољу нашем. Поп. В. 4. којије попут кова (1). — Ковна је сјаја и . . . боје [бакар]. Тућ. 5. фиг. јасан, изразиш, звонак. — Марко се окрене према оном ковном звуку. Мих. кованац, -нца м (само у атрибутској служби уз именицу новац) који је добивен, израђен ковањем. — Извади новац кованац и стави га на . . . длан. Креш. кованица ж 1.грам. новоскована, умјетно, вештачки начињена реч, не у духу језика (најчешће дослоени превод туђе речи). — Послије би се дуго смијали тој кованици. Вуј. 2. индив. окови на вратима. — Ударају л>уди ногама о кованице врата на цркви и ломе кваке. Крл. 3. покр. коса (за когиење). Деан. Рј. кованлук м тур. 1. пчелињак, уљаник. — Пчеле зујаху око кованлука. Шапч. Палма кованлуку сјен нек чини. Марет. 2. пчеларење, пчеларство. — Баца се . . . на лов, кованлук, калемљење воћака. Сек. кованџија м тур. пчелар. — Гле, па ти си и кованџија! Вес. кованџијин, -а, -о који припада кованџији. кованџнјка ж жена кованџијина. кованџијски, -а, -о који се односи на кованџије. кованџвлук м тур. пчеларство. кбвање с гл. им. од ковати. коваоница ж покр. в. ковачница. — У Ибру велике задруге имају нарочите зграде од брвана, које зову коваоницама. Ђорђ. коваран, -рна, -рно који зло окели коме, лукав, подмукао, издајнички. — А било је коварних људи који су ми зло жељели. Десн. Са безазленошћу њених шеснаест година помешао се већ коварни инстинкт вечне жене. Дуч. коварно прил. издајнички, подмукло, лукаво. — Вире орловске очи које су коварно зажмуриле, као тобож неће ништа да виде. Бож. коварство с склоност према лукавим, издајничким поступцима; лукава замисао, подмуклост, лукавство, издајнички поступак. — Коварства злочинаца и гозбе имућника . . . су му знане. Нех. Коварством и сузама лажним дасмо се завест. Марет. кдвати, кујем несврш. 1. ударцима чекића обрађивати усијано гвожђе дајући му одређени облик; притискивати притискивачем

(пресом) усијани метал и тако израђивати разне предмете (новац и сл.). — Мане . . . кује минђуше и белензуке. Срем. Видећи да је жељезо вруће, стао га Берлага ковати. Крањч. Стј. фиг. Непрекидним ударцима живот ми је сам ковао . . . оклоп мржње. Чол. 2. фиг. а. стварати, постизати нешто. — Занесени блуђасмо по романтичној околици . . . кујући стихове. Шен. У њој [бригади] се ковало братство и јединство наших народа. Пол. 1944. 6. сновати, смишљати, спремати што (буну, издају, сплетке, уроту, заверу, планове и сл.). — Русија чак у моме конаку кује завере против мене. Гавр. Нешто се против њега у мраку плете, кује и рује. Цар Е. 3. поткивати. — Паши даде два коња кована. НП Вук. Мујо кује коња по мјесецу. Б 1958. 4. а. ударцима исправљати оштрицу (на коси), клепати, окивати. — Косачи беху поседали . . . да кују косе. Рј. А. 6. окивати, стављати у окове. — За такве ситнарије не кују се људи по галијама. Љуб. 5. прикуцавати потплат, ђон. — Испред једних врата неки млад човек кује ципслу. Петр. В. 6. ударати кљуном по дрвету (као што то чине неке птице кад траже црве под кором). — Тако је одзвањало лупање сјекира . . . као да дјетлићи непрестано кују. Бен. 7. фиг. и индив. бити, ударати у глави (при тешком психичком узбуђењу). — Младићу кују сљепочнице, тону живе мисли. Божић. Изр. ~ б р у н д е в. уз брунда (изр.); ~ новац, паре лако, без муке зарађивати у великој количини новац; ~ кога у небо, у з в е з д е много хвалити, истицати; ~ же-

лезо, гвожђе док је вруће посл. радити,

деловати на време, док су прилике, околности такве.

кбвач, -ача м 1. обртник, занатлија који кује и обрађује железо, гвожђе; поткивач. — Окружни је совјет мобилисао најбоље коваче, браваре, пушкаре. Моск. 2. фиг. онај који истрајним радом нешто ствара, оно што доприноси чему. — Ковач среће радничке партије у Енглеској . . . умро је на морској пучини. СКГ 1937. Невоља [је] најбољи ковач пријатељства међу људима. Креш. 3. зоол. а. морска риба плосната, широка, с великим бодљикавим перајама и округлом мрљом с обе стране тела, врло укусна меса 2еиз Гаћег. Терм. 4. б. водомар. Финк. в. детлић Џ). — Ковач кује на старом грму . . . и ослушкује пажљиво кретање црва под кором. Чипл. ковачев, -а, -о који припада ковачу. ковачија ж ковачки обрт, занат. — Да сам то некоћ знао, изучио бих ја опанчарију, а не ковачију. Кол. Још за младости . . . бавио се понешто ковачијом. Ћоп.

КОВАЧИНА — КОВИТЛАТИ ковачина ж 1. аугм. од ковач. 2. отпаци од железа, гвожђа при ковању. Вук Рј. ковачпћ м 1. дем. од ковач. 2. зоол. а. врста птице, шумска црвенкапа Рћоешсишз рћоешсигиб. Финк. б. птица из рода прутки Тслапиз. Финк. ковачица ж ковачева жена. — Весео био ковач, твој отац, весела и мајка твоја ковачица. Шен. кдвачки, -а, -6 који се односи на коваче и на ковачки занат. — Зна она . . . за ковачку руку. Срем. Начелник се устрчао уз вагоне . . . и брекће као ковачки мијех. Неим. кбвачница ж 1. занатска радионица за ручну или механичку обраду метала и за поткивање коња. — За своју малу ковачницу купи неку полугу гвожђа и нешто челика. Јакш. Ђ. 2. фиг. место где се што ствара, постиже. — Блитву је створио господин Барутански . . . у својој властитој ковачници као оклоп за све Блитвине. Крл. Северна Далмација данад је ковачница братства и јединства. Пол. 1944. Изр. ~ новца државна установа за ковање новца. ковачуша ж шаљ. в. ковачица. — Чувах овце три године око вигња ковачева да пољубим ковачушу. НПХ. кбвбој в. каубој. ковелин, -ина м хем. сулфид бакра (Сиб)> редак минерал плаве боје. — Из чаше од оникса . . . с дршкама . . . од ковелина . . . пићемо. Бој. ковентризација ж необ. уништење градова бомбама. — Хитлер је пријетио и другим градовима — ковентризацијом. ВУС 1960. ковентрирати, -бнтрирам сврш. и несврш. необ. бомбама разорити, разарати (по имену енглеског града који је разрушен у другом светском рату). — Неки градови ковентрирани, па их нема. Лал. кбверат, -рта м, ков&рта и коверта ж = куверат папирни омот у коме се шаљу писма. — Дојурио је . . . и предао Угљеши запечаћен коверат. Чол. Он опрезно отпара коверту и извади писмо. Мар. ковертирати, -ертирам сврш. и несврш. ставити, стављати у коеерту, коверат. кбвертица ж дем. од коверта. кбвнљаст и ков&љаст, -а, -о који је као ковиље. — Свуда се уз грмл>е пењала павитина на којој је висило сухо и ковил>асто њезино перје. Шимун. кдвиље с бот. биљка из пор. трава која има у класотма врло дугачко перасто осје бира и 8. реппаса. — Бијеле перјанице алкарске трептале као ковиље на Јвјетру. Ши-

763

мун. Још недозрело ковиље издизало је своју чупаву перјаницу. Моск. кбвина и кбвина ж проста, једноставна хемијска материја која има нарочит сјај и ковкост, и добар је водич, проводник топлоте и електричне струје, метал. — фиг. Бранко . . . је . . . крај Вука и Даничића ковао племениту ковину језика. Михиз. Изр. племените к о в и н е злато, сребро, платина и жива. кбвинар и кбвннар м обртник, занатлија који се бави обрадом ковина; радник у металургији. Бен. Рј. кбвинарски и кбвинарски, -а, -б који се односи на кошнаре. ковинарство с ковинарски обрт, занат, индустрија која произеоди ковине и од њих израђује разне предмете. кбвинаст и кбвинаст, -а, -о који је својствен ковинама. — Ковине се одликују ковинастим сјајем. ОГ. ковннобрусач, -ача м радник стручњак за брушење кошна, металостругар. — Конкурс за попуну упражњених радних места ковинобрусача. Пол. 1958. ковинолевач, -ача м, ијек. ковинољевач радник, стручњак у изради предмета од ливене растопљене ковине. ковинолевачкн, -а, -о, ијек. ковинољбвачки који се односи на ковинолеваче. — Натјечај за пословођу ковинољевачке занатске задруге. Вј. 1960. ковинољ&вач, -ача, ек. ковинол&вач. колинољ&вачки, -а, -о, ек. ковиноЈТевачки. кбвински, -а, -о 1. а. који је својствен ковинама, метални: ~ сјај. б. којије израђен од ковине. — Извадиш сат, осјетиш красно израђен мали . . . ковински комад. Кал. 2. фиг. којије као у ковине, који подсећа на звук ударца у ковину, звонак, оштар (о гласу), метални. — Топуз лупне о штит и шума јекне гласом ковинским. Наз. Ковински се звук разлегне испод воћњака. Донч. ковит м акробација при којој се авион приближујући се земљи заврти као сврдло. Свезн. коваггпав, -а, -о који се ковитла. — Пушили [су] се црвени, витки димњаци ковитлавим димом. Сим. Удисаше нагло ковитлаву, сребрну маглу. Шимун. ковитлај м = ковитљај ковитлац. — Сунуо се . . . до котлова с бојама, те их снагом свих својих жила . . . мијеша у свебојни ковитлај. Крл. ков&тлање с гл. им. од ковитлати (се). ковбтлати, -ам несврш. 1. нагло, снажно вртетиу кругу. — Ветар је ковитлао отпаци-

764

КОВИТЛАЦ — КОВРЉАТИ

ма хартије. Ћос. Б. Обијесни вртлози вихора ковитлали [су] уокруг пресушено шуштаво лишће. Ћоп. фиг. Кад запева, све трепти, заноси је, ковитла је нешто као матица дрвени опиљак. Сек. 2. ковитлати се. — Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Јак. фиг. У мени је ковитлала нека злослутна сумња да је више никада нећу видети. Јак. ~ се вртети се у кругу, кружно се кретати, кружити. — [Дувански дим] му је застирао видик ковитлајући се. Андр. И. Птице . . . сметено лете и ковитлају се у зраку. Мар. фиг. Ковитлао се смех пијаних сељака. Рад. Д. Дансинзи, барови, трибине, све се то данас врти, вртоглаво ковитла и не престаје. Уј. ковАтлац м 1. а. нагло и снажно кружно кретање ветра. — Безумни ковитлац кружио [је] у овој думачи. Андр. И. Звижди олуја. Ковитлац се махнито врти. Марк. М. б. честице прашине, снега, лишћа и сл. које се, подигнуте ветром, врте, мотају у зраку. — Не враћају се више та јутра . . . заиграна у прашним ковитлацима. Сим. Колона од стотину партизана милела је . . . давећи се у . . . ковитлацима вејавице. Ћос. Д. 2. место у реци или мору у коме се ствара вртложно кретање воде, вртлог. — Бјежао је за њом не могући је дохватити у ковитлацу вира. Сим. 3. окрегп, обртање, превртање. — Он је уживао гледати сањке . . . и ковитлац дуплих сукања. Божић. 4. коталац (/). — И грч ми врући под ковитлац сегну. Крањч. С. 5. фиг. а. нагло кретање, брзи ток, развитак чега. — Он је . . . стекао познавање људи и живота како може дати само онај ковитлац бурних догађаја у који га је бацила судбина. Бел. 5. нешто заплетено, замршено, сплет чега. — Надоље што прије . . . из тог ковитлаца! Сим. Он се придиже гледајући ковитлац паса, који су се међусобно борили на живот и смрт. Ћос. Д.

ков&тљив, -а, -о ковитлав. — Сву Крајину закрили један ^единцати сњежни и ковитљиви облак. Шимун. ковкбст, -ости ж = ковност својство неких метала да под ударџима или под притиском мењају облик, а да се при том не прекида повезаност честица од којих су састављени. ковница ж 1. а. радионица у којој се кује. — Отпацима из ковнице . . . разносе се често и отровне материје. Батут. б. фиг. место где се ствара, обликује нешто. — Љубиша [је] . . . учио [језик] — из устију народа нашега на југу, где је матица и ковница пучких умотворина. Глиг. Нема штете ако ова мрачна ковница послова једног јутра осване без иједног Буковачког. Мих. 2. творница, фабрика металног новца и медаља. — [Карађоз је] извлачио признање из неких Јермена, похапшених због проневера у државној ковници металног новца. Андр. И.

кбвничпр м 1. власник ковнице. Р-К Реч. 2. стручњак за прављење новца у државној ковници. Р-К Реч. ковност, -ости ж = ковкост. коворезбарство с ков. резбарење у ковини. — Сликарство.. . вајарство и коворезбарство све [су] врела уносне трговине. Рад. Стј. кбвраг м покр. в. шипраг. Р-К Реч. коврдан, -ана и коврдин, -ина м врста мача, сабља кована у Кордови. — И шкргућу мачи коврдани. Фил. Тешки шестоперци и сабље к о в р д и н и . . . све огрезну у крви. Матош. к&вржаст, -а, -о коврчаст, коврџаст. — То је девојка бујне, ковржасте косе. Дом. кДвржица ж коврчица, коврџица. — Нудила се некоме коме је сваку ковржицу Изр. у ~ (летети, окретати се, тр- и сваку бору на телу. . . знала. Ћос. Д. чати, мотати се и сл.) у круг, кружно; кбвржљав, -а, -о в. коврчав. главачке, :оре-доле, испретурано (летети и кбвржљавост, -ости ж својство или сл.~). ковитљај м = ковитлај. — Узе разма- стање онога којије ковржљав. — На лишћу бресака могу се често видети и мехурасти трати и оне ковитљаје прашине што се дижу с улице. О-А. Ковитллји дима над торњеви- отоци који су познати под именом ковржл>авост лишћа. Тод. ма лете. Крл. коврљак, -ака м покр. врспга женске ковнтљајан, -јна, -јно индив. који се капе(коју носе удапге жене горње Далмације ковитла. — Поглед као да му је дуго остао за разлику од девојачке капе). — Чујеш Бопривоштен уз вруће ковитљајне слике. жице! Замијенићеш коврљак са цурском Божић. капом — јер попа-Врани још ти нијеси ков&тљање с гл. им. од ковитљати. моја жена. Ћип. ковАтљати, -ам несврш. ковитлати. — коврљати, -ам несврш. котрљатпи, коСа земље га је дизала све јача и студенија лутати. — Трчао је негде н и з б р д о . . . бура . . . ковитл>ајући га по неизмјерном падао, коврљао, бауљао. Ћос. Д. Јегда обзорју. Шимун. [је] коврљала очима. Рад. Д. ». ™

КОВРТАЊ — КОВЧА

765

кбвртањ, -тња м коврџа, коврча. — фиг. И немири се мрешкају по души њеКовртањ над њеним челом просуо се у говој, коврчају му живце. Цес. А. бичеве, расуо у тракове. Наз. ~ се коврчити се, коврџати се и коврџити се постајати коврчав, ушјати се. — ковртач, -ача м колутић од гвожђа Вријежа се суши и коврча. Андр. И. или месинга којим се секу листићи теста за разна јела и колаче. Вук Рј. коврчаш, -аша м голуб коврчаеа перковртљај м окрегп око оси, осовине. — ја. НЕ. Занесе му се и замути пред очима као да кДврчење с гл. им. од коврчити (се). читава земља учини ковртљај. Бож. кдврчнти, -им несврш. 1. = коврчаковрћак, -ака м мушкарац коерчаее ти. — Млетачка је младеж у оно доба кокосе, кицош. — Прођите се коврћака разврчила косу. Богд. 2. фиг. подваљивати. дрљених прса и накривљених капа. Спгв. — Да си мало паметнији, мого би му [газ1948. ди] сад коврчити, па све да ти тепа и да коврцан м онај који је коврчаве косе, те глади. Ћор. кудраеац. — Ој мацане, коврцане! Вук Рј. ~ се = коврчати се. — На стаблима се Свих десет нек за коврцаном газе. Комб. већ коврчи лишће. Вил. Били су му поковрцати се, -ам се несврш. е. ковррасли бркови, коврчила се мека брадица. чати се. Р-К Реч. Моск. коврцнути, коврцнем сврш. индив. кбврчица ж -= коврџица 1. дем. од копрцнути се, праћакнути се. — Дете је коврча. — Није потребно потписивати . . . као пастрмка, коврцне, клизне и нема га. него је довољна коврчица од мојега потСек. писа. Вел. 2. бот. врста цвата којему се цветна осовина одмах заершава цветом. — кбврча ж = коврџа 1. увијен, завијен Најпознатији су рачвасти цватови коврчипрамен косе, увојак. — Ишод густих коца (стстпиз) и паштитац. Бот. врла црне косе здраво, загасито лице без . . . боре. Пав. Сељачки љепотан . . . кбврџа ж = коврча. — Коврџе двелица окружена кестешавим коврчама. Лал. -три лебде врх чела. Митр. [Флора] је 2. оно што је слично увојку косе (лист, пеб и л а . . . лепотица са црним, бујним коро и др.). — Из кошаре им извирују... врџама. Андр. И. непокорне коврче салате. Десн. кбврџав и коврџав, -а, -о = коврчав. кбврчав и коврчав, -а, -о = ковр- — Била је сличнија Циганчету . . . с трњичаст, коврџав 1. који је увијен у коврче, настим очима . . . и коврџавим чупама око који има коерче, кудрав, витичаст. — Длаку очију. Ћор. Очекивао је кад ће се појавина глави имаше белу и коврчаву. Ат. т и . . . Казимир, коврџав као јаре. Ћор. Нестаће са свијета коврчав као јагње. Лал. фиг. Комадинић... се узео сматрати, по кДврџавбст и коврџавбст, -ости ж = некој чудној и врло коврчавој линији коврчавост. мисли, њиховим неоспорним насљедником. кбврџак, -чка м (мн. кдврчци, ген. Мар. 2. који има увијене, кудраве латице кбврџака) = коврчак. Прав. (р цвету). 3. који је пун прелиеа (о зеуку). коврџа&е с гл. им. од коврџати (се). кбврчавост и коврчавост, -ости ж — коврџавост особина, стање онога што је кбврџаст, -а, -о = коврчаст. — И коврчаво, гргуравост, кудравост, витичавост. опет би умакао перо и в е з а о . . . слова кбврчак, -чка м — коврџак и коврџик са . . . коврџастим реповима. Ћор. врста високе ваљкасте капе. Прав. коврџати, -ам несврш. = коврчати. коврчаљка ж гвожђе у облику дугач~ се = коврчати се. — Мараму забаких шкара, маказа за коврчање косе. Деан. Рј. цила до пола г л а в е . . . па јој се више чела коврча&е с гл. им. од коврчати (се). коврџала мека коса. Ћос. Д. кбврчаст, -а, -о = коврчав. — Одковрџнк м = коврчак. ражавала се његова глава с вијенцем малкбврџити, -им несврш. = коврчати. ко коврчасте косе. Бег. Пролазили су <—' се = коврчати се. — На увелим . . . поред лијехе гдје су разнобојни зумбули стабљикама травуљина... се звонко кобили коврчасти и сјајни. Торб. Кроз триврџе махуне. Рад. Д. јемове р у ж а . . . уз свирке коврчасте ти ћеш влаге . . . лити. Уј. кбврџица ж = коврчица. — Хватао коврчати, -ам несврш. = коврчити (1), [сам] патка да му очупам ону сиву коврџицу. Шапч. коврџати и коврџити правити коврче, завијати власи, косу, кудрашти, коврчити. — кбвча в. копча. ..«.„

766

КОВЧАЛИ — КОДЕКС

ковчали прид. непром. тур. само у изр. ~ ч а к ш и р е који има копче, који је искићен копчама. — О појасу бритка ћорда виси, доље ниже ковчали чакшире. Јурк. кбвчар, -ара м покр. мушка копча. Вук Рј. к&вчег м 1. направа четвртастог облика с поклопцем (најчешће од коже или пластичног материјала) у којој се носе и чувају потребне ствари при путовању, кофер. — Бацио [је] ковчег на леђа и пошао за оцем на станицу. Ћос. Д. Човјек у огртачу са шеширом и ковчегом у руци попушта цјеливању жене. Крл. 2. направа с поклопцем од дрвета или метала за разне сврхе (чување рубља, драгоцености и сл.), шкриња. — Обузета том жељом спремала је у ковчеге обитељске драгоцјености. Леск. Ј. [Фоча] блиста као невеста у новом, из ковчега тек извађеном руху. Б 1958. Тај ланац [часне вериге] чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Нен. Љ. фиг. Ох срце, срце, јадова мојих слаби ковчеже! Јакш. Ђ. 3. мртвачки сандук. — Нана је морала да спусти груду земље на његов ковчег. Сек. Изр. з а в е т н и ~ лађа у којој је, према Библији, Ноје спасао своју обитељ, породицу и животиње од општег потопа. кдвчежаст, -а, -о који је налик на коечег. — Савијали [су] цигарете из својих ковчежастих тула-табакера. Десн. кбвчежић м 1. дем. од ковчег. 2. (поштанско) сандуче. — Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. Лаз. Л. кбвчежпи, -а, -5 који се односи на ковчеге. — Долазиле су у моду . . . кожне торбе с ковчежним ремењем. Крањч. Спгј. когносцирати, -бсцирам несврш. лат. испитивати, истраживати; сазнавати. кДговић и коговић м покр. упитна реч којом се пита за презиме или за порекло оца и мајке: ~ је он? ~ је она? Вук Рј. кбгод неодр. зам. = ткогод неко. — Као да га је когод покосио, љосну на земљу. Л-К. Стално се обазирао као да се боји да га когод не види. Чипл. код предл. с ген. показује, означава 1. а. да се што налази или збива у непосредној близини онога што је означено генитиеом: близу, (по)крај, поред, недалеко. — Кад уђох у кућу, седи_ Велинка крај огњишта, а Пава плаче код врата. Вес. Сједне код великог стола. Фелд. б. с именицом која се узима као симболички знак (амблем) гостионице, крчме и сл. — Кад се врагим из рата, причат ћу о томе у гостионици »Код

калежа«. Јонке. в. место, предео, крај или земљу онога коме припада појам у генитиву. — Тако је у Енглеској . . . тако у целом културном свету, али, на жалост, код нас не може да буде тако. Дом. г. да је ко у служби или привремено у оном или при ономе што је означено генитивом. — Тај . . . литерат бијаше увијек једном ногом код владе. Матош. Остао сам код штаба цио дан. Чол. Био [је] код поручника и кухар и собар. Тур. д. да се ко бави око онога шпго значи име у генишиву. — [Чобани] одмарајући се по планинским врховима код стоке . . . давали би још више подстрека својој наврелој машги. Бож. 2. да се ко налази на ономе, у ономе или при ономе што значи име у генитиву: на, у, при. — Идемо на терасу, она је сигурно код зајутарка. Леск. Ј. Задржимо се код Кантова одређења проблема спознаје. Баз. Код шампањца фра Анте диже се да наздрави свечару. Ћип. 3. а. да је што у обичају, навици, схватању онога што значи име у генитиву: у. — Брзим кораком — што код Турака само бива кад се примиче старијем — пређе преко салона. Нен. Љ. Ова граница . . . строго је индивидуална и готово код сваког веслача друкчија. Весл. Због свега тога настало је нерасположење код гостију. Бар. б. да неко има оно чега је име у генитиеу, да је нешто у поседу тога, да томе припада: при, у. — Понуди јој . . . све што је код себе имао. Ћип. Код трепетљике узрујан лист и грана пјева и свира. Уј. Њезино је срце код црноока младића. Креш. 4. да се завршава неко кретање у непосредној близини, крај онога који је означен генитивом. — Препузао [је] преко исплетеног заслона и ушао код њега. Сим. Трчи код Саве нека одмах дође код мене. Чипл. 5. да неко има оно што значи име у генитиву: и поред, уз. — Код оружја и ђогата твога савеза ти руке наопако. НП Вук. И код све своје сиротиње готов је другоме да помогне. Нен. Љ. 6. да што потиче од онога што значи име у генитиву: од, због. — Добива грчеве код жуборења воде. Матош. Код живота што га она проводи, не би чудо било да се више и не дигне [од сухе болести]. Цар М. кода ж тал. муз. завршетак једног музичког комада. — Мелодиозни токови . . . завршавају се грандиозним кодама. Пол. 1959. кодеин, -ина м грч. фарм. алкалоид опијума, врста лека против кашља. кодекс и кодекс м лат. а. скуп правила владања, обичаја и натка. — Тако је изгледао кодекс грађанског одгоја. Бат. 6. правн. збирка закона, наредаба, законик, правилник. — Уговор предвиђа установље-

К О Д И Ф И К А Т О Р — КОЖА н>е једног социјалног кодекса у коме би били утврђени основни минимуми за све државе чланице. Б 1957. Шаховски кодекс . . . је прецизирао услове под којима мајсторски кандидат стиче назив мајстора. Шах 1. кодиф&катор м онај који утврђује, даје правила; састављач закона, зборника закона. кодификација ж правн. утврђивање обичајног права писаним законом, систематизовање закона, правила; доношење новог законодавног акта. — Развој социјалистичких односа и демократског управљања намећу потребу кодификације основних прописа. Пол. 1957.

767

коедукација ж лат.- заједничко и једнако одгајање, васпитавање дечака и девојчица. коефиц6јен(а)т, -нта м лат. мат. стална величина која је фактор, чинилац променљиве, несталне величине; средња оцена. — Однос између силе трења и силе којом тело притискује подлогу по којој клизи зове се сачинилац или коефицијенат трења. Физ. 3. кожа ж (ген. мн. кбжа) 1. а. вањски, спољни омотач, покривач човечјег или хсивотињског тела. — Поднареднику се презриво набора кожа н а . . . лицу. Гор. Спремају [се] да скину кожу с недужне антилопе. Јонке. б. такав омотач скинут са животиње, с длаком или индустријски прекодификациони, -а, -5 који се односи рађен, учињен. — Куповао му . . . опанчиће на кодификацију. — Има онолико великих из жуте коже. Коз. И. 2. фиг. уопште кодификационих аката колико и грана еањски, спољни покривач чега: залеђена поврправа. Арх. 1954. шина реке, омотач неких плодова (љуска, кора), скоруп на млеку (скрама) и сл. — код&фиковање с гл. им. од кодификовати. Под леденом кожом вуче [се] заробљекод&фиковати,- кујем и кодифицирати, на река. Ћос. Д. 3. фиг. (често у вези с атрибутом: свој, властит) окиеот, поло-Ацирам сврш. и несврш. лат. (из)вршити кодификацију, узаконити, узакоњивати; жај, безбедност; имање. — Све [се] више саставити, састављати зборник закона, дати, прибојавао због своје властите коже. Креш. Изр. бела ~ , црна ~ , жута ~ давати правила чега. — Законодавни акт бела, црна, жута раса; бити к р в а в под којим се кодификује читава грана права к о ж о м бити као и остали људи, имати назива [се] закоником. Арх. 1954. обичне људске слабости и склоности; бити, наћи се у својој к о ж и снаћи се, осекод&цил, -ила м лат. додатак тестаменту који садржи споредне и мање важне ћати се угодно, сигурније; брати к о ж у одредбе. — Кодицилом је наредила да . . . на ш и љ а к в. уз брати (изр.); целу (читаву, з д р а в у ) к о ж у изнети изићи из имање одређује Дому православне сирокакеог окршаја, из какве опасности без почади. ЛМС 1960. вреде; да из к о ж е и с к о ч и ш ( и з и ђ е ш ) кодорошић м тал. зоол. покр. црвенбити у највећем нестрпљењу, узбуђењу због репка КлтсШа рћоешсигав. Вук Рј. чега, бити еан себе; дебелу (тврду) к о жу имати бити неосетљив према увредама, коегзист&нција ж лат. а. пол. прикожу хватање чињенице да истовремено, напоредогрдњи и сл.; дерати (гулити) постоје земље с различитим друштвеним и коме (с леђа) безобзирно, немилосрдно исполитичким уређењем, религиозним и иде- коришћавати, пљачкати, тлачити, угњетавати; до (голе) к о ж е ( п о к и с н у т и , олошким оријентацијама: активна ~ , мио п љ а ч к а т и , свући к о г а ) потпуно (порољубива ~ . — Кинески руководиоци [су киснути, опљачкати, свући кога); истесе] окомили на нас и због наше спољне рати из к о ж е (кога) извести из стрпљеполитике, политике коегзистенције између ња, из такта; изнети (своју) кожу држава и народа са различитим друштвеним системима. Тито. б. постојање и раз- на пазар изложити се највећој опасности; из ове к о ж е се не м о ж е , нема (се) вијање различитих појава у исто ереме јед- куд (никуд, никамо) немогућа је ма них поред других. — Преводи имају огромну каква промена, нема изласка из положаја у културну мисију. Најлепша коегзистенција коме се неко налази; јадна ли ти твоја ~ . . . народа је у уметностима. Сек. чекају те тешке последице, тешко теби коегзистенцијалист(а) м пристатца (обично у претњи); кост и ~ , сама ~ и кости врло мршав; ~ ми се ј е ж и коегзистенције. — Ми смо хуманисти и у великом сам страху; згражавам се од ужакоегзистенцијалисти. Пол. 1959. са; кројити коме к о ж у самоеољно раскоегзистирати, -истирам несврш. пополагати чијом судбином; на својој к о ж и стојати, живети у коегзжтенцији. — Једно осетити, у в е р и т и се својом к о ж о м крај другога коегзистирају прастари обиискусити нешто неугодно, рђаво; није у чаји поред најсавременијих схватања. Дав.

768

КОЖАН — К О Ж О Ж Д Е Р Ц И

доброј к о ж и слабог је здравља; п л а т и т и својом к о ж о м изгубити живот, положај, имање; под к о ж у се п о д в у ћ и (увући) коме ући у вољу коме, додворити се ласкањем; своју к о ж у ч у в а т и , спасти чувати, спасти себе не бринући се за друге; тиче се чије к о ж е (ради се о чијој к о ж и ) тичесекога; у чијој к о ж и бити (наћи се), у чију к о ж у се ставити бити, наћи се у чијем положају (рбично рђавом, тешком); ухватити се кога као к р п у ш а , к р п е љ к о ж е нар. држати с& кога непрестано и наметљиво; в у к под ја(г)н>ећом к о ж о м , в у к у овчијој к о ж и рђав чоеек који чоје рђаве намере крије под маском племенитости, благости; з а в и р и т и коме под к о ж у упознати чије скривгне намере. к о ж а н , -жна (кбжана), -жно (кбжано) «. кожни. — Обукох се у смоково лишће и у кожане хаљине. Дан. кожар, -а и кбжар, -ара м 1. обрпгник, занапглија који чини, штави, прерађује коже. — Снажни кожари седели су под надстрешницама. . . и својим јаким рукама гњечили говеђе коже. Глиш. Читаве генерац и ј е . . . с оца на сина стварале су традицију кожара. Б 1958. 2. онај који продаје коже. Р-К Реч. 3. (кбжар) зоол. врста кукца, инсекта дугачких ногу Сагаћиз сопасеиз. Терм. 4. кбжара ж 1. = кожарница а. радионица или творница, фабрика за прераду кожа. — На текућој врпци [ с у ] . . . кожаре и гумаре. Сим. У сукнари и кожари радили су за војне потребе. Б 1958. б. продавница кожа. Деан. Рј. 2. агр. врста јабуке (плода) која има храпаву и тврду, дебелу кору. Р-К Реч. кожарац, -рца м 1. кожарски радник, обућарски радник. — Чланови синдикалне делегације кожараца и текстилаца Совјегског Савеза . . . боравили су . . . у Борову. Б 1958. 2. необ. кожни капут. — Морам да набавим кожарац постављен крзном. Дав. кожарев и кбжарев, -а, -о = кожаров који припада кожару. кбжарнца и кожарнца ж покр. кожарева жена. — Тај мали дарак богате кожарице имао је свој узрок. Војн. кбжарка ж агр. врста крушке (плода) која има тврду кору. Рј. А. к&жарница ж = кожара (1). — Отааци са кланица . . . кожарница итд. носе гдекада и опасне клице. Батут. кожаров и кожаров, -а, -о — кожарев. кожарски и кбжарски, -а, -о који се односи на кожаре: ~ занат, ~ трговац.

кожарство с кожарски занат; индустрија коже. — Много се [камена со] употребллва . . . у кожарству. Тућ. кожаст, -а, -о који је сличан кожи (по тврдоћи, боји и сл.). — [Ветар] . . . котрлл лањско кожасто лишће. Дав. Род је јај а с т . . . стиснут и кожаст. Тод. Срце лежи омотано кожастом кесом. Багпугп. кбжење с гл. им. од козити (се). кож&тина ж аугм. и пеј. од кожа. кожина ж покр. в. кожа. Вук Рј. к о ж и ц а ж 1. а. дем. од кожа. — Пази да свуд порумени кожица [пилету што се пече на ражњу]! Глиш. б. мало крзно. — На коња је натоварио три-четири стотине јагњећих кожица. Јакш. Ђ. 2. а. танки покривач или слој чега. — [Фарбе] су висиле у лончићима на гредама и превлачиле се намрешканом кожицом. Перк. б. вањски, спољни, танки покривач лишћа и неких других биљних органа. Изр. п л о в н а ~ кожица разапета између прсгтју задњих удова код неких птица и водоземаца. кбжмура ж покр. љуска (на плоду воћа). — Шљиве с тврдом љуском (кожмуром) могу се паковати у котарице тако да на слој лишћа дође слој шљива. Тод. к&жмураст, -а, -о који је као кожмура. — З р и . . . у јесен, а даје сладак плод обмотан кожмурастом опницом. Дом. кожмурина ж аугм. од кожмура. — Гледај шљиве, кожмурина само. Рад. Д. к о ж н а т и к б ж н а т , -а, -о 1. а. кожни (/): ~ појас, ~ торба, кожнате чизме. б. који је превучен кожом: ~ наслоњач, '•«' фотеља. 2. који је као кожа, тпврд, укочен. — Лишће [јој] није тако мекано, него кожнато. Пав. к о ж н п , -а, -о 1. који је начињен од животињске коже: ~ торба, ~ капут. 2. који се односи на кожу уопште и на израду предмета од животињске коже. — Диспропорција отежава . . . пуно коришћење капацит е т а . . . кожне и хемијске индустрије. Комун. 1951. кбжњача ж мед. покр. кожна болест. И-Б Рј. кожбдер м 1. живодер, стрводер. — Кожодер нас [коње] чека, то је као свето. Змај. 2. фиг. гуликожа, зеленаш. — Изнео [је Игњатовић] и свој критички став према оним адвокатима које је називао кожодерима. Глиг. 3. покр. козомор. Вук Рј. кожбждерци, -раца м (јд. кожбждерац) зоол. кукци, инсекти из пор. сланинара ПегтезисЈае, чије личинке, ларве ждеру сланину, суво месо, кожу и крзно. Финк.

КОЖОКРИЛЦИ — К О З А К кождкрилци, -лаца м мн. (јд. кожбкрилац) зоол. кукци, инсекти (пчеле, мрави, осе) који имају опнаста крила, опнокрилгрл Нутепоргега. Финк. к&жув в. кожух. к&жун, -уна м 1. а. кожух. — Притеже око себе ократак, потијесан овчји кожун. Ћоп. б. фиг. сељак (коме је кожун главна одећа). — Сад суди гуњ и кожун. Капут се вшне не пита. Ћоп. 2. женски зимски капут од овчјих кожа, нарочито скројен и украшен шарама. — Око зидова стајаху јаке клупе у којима је стара госпа чувала своје хаљине... ђердане и кожун. Шен. кожунар, -ара и кожунаш, -аша м онај који носи кожун. — То су бундаши . . . кожунари. Тур. Дуго су се бунили . . . ти јаки, широкоплећи кожунаши. Кос. кожунлпја м покр. кожунар, кожунаш. — Окружен [је] крајишким кожунлијама, чобанима. Ћоп. кожунчина ж аугм. и пеј. од кожун. кожунчић м дем. од кожун. кбжур, -ура м заст. в. кожух. — Старији Крањци у дугим кожурима под пуховом капом гледају . . . коло. Шен. кбжура и кожура ж свињска кожица. — Хајд . . . вечерати . . . чварака, пасуља с кожуром. Петпр. В. кожурак, -рка м покр. чахура свилене бубе. — Овде [је] развијено . . . и гајење свилених буба или кожурака. Дед. Ј. кожурина ж аугм. и пеј. од кожа. — Људи застају, па се наслађују мучењем овог лудоње под кожурином. Божић. кожурица и кожурица ж 1. дем. од кожура (7). — Кољу се с в и њ е . . . Деца се радују бешикама — а старији кожурици. Срем. 2. кожурак. — Излеже се црв као мрав, настаје као гусјеница, завије се у кожурицу, излети лептир. Љуб. 3. кожица на воћном плоду (грожђу). — Црно се вино добива од црнога грожђа ако се кожурице са јагодица не одијеле од сока код почетног врења. ОП. кджух м (мн. кджуси) дугачак (ређе кратпак) и, широк капут од овчјих кожа (с руном с унутрашње стране); крзнени капут или бунда. — Обојица су били завијени у кожухе. Нен. Љ. Сваки ће се војник моћи покрити овчјим кожухом. Јонке. фиг. На влажним ливадама лежали бијели дебели кожуси магле. Бен. Изр. испрашити коме ~ добро кога избити, истући. кожухар, -ара и кбжухар м обртник, занатлија који прави кожухе, ћурчија. — 49 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

769

Тада [у првом попису Србије] је било свега . . . кожухара 462. Лапч. кожухарев, кбжухарев и кожухаров, кбжухаров, -а, -о који припада кожухару. кожухарски и кбжухарски, -а, -б који се односи на кожухаре: ~ занат. кожухарство с кожухарски занат. к о ж ^ ш а к , -шка м дем. и хип. од кожух. — Ветар дуне с планине . . . Огрнемо кожушак, па опет хладно. Шапч. Око грла овила модру мараму, па јој крајеве . . . позатицала у црљени кожушак. Торд. кожушар, -ара и кбжушар м в. кожухар. Р-К Реч. кожушарски и кбжушарски, -а, -б који се односи на кожушарег- ~ занат. к&жушина и кожушина ж аугм. и пеј. од кожух. — Било лето била зима, она је носила неку кожушину на леђима. Вес. кбжушић и кожушић м дем. од кожух. кожушкар, -ара м зоол. кукац, инсекпг из пор. сланинара, са више подврсша; исп. кожождерци. — Исто су тако штетне и личинке црног кожушкара јер пождеру крзно и сагове. Финк. кбжушчнна и кожушчина ж аугм. и пеј. од кожух. — Каква ти је то кожушчина? Моск. кДжушчнћ и кожушчић м дем. од кожух. — [Шеткао се] у оном авијатичарском кожушчићу. Лал. кбза ж (вок. кбзо) 1. зоол. рогата домаћа животиња, преживар с дугачком равном длаком и брадом, која даје млеко. Сарта Шгст. 2. ж и м фиг. погрд. неспретна, глупа особа. — Козо, ломигоро! И ти се дигао у чету? Преслицу па с бабама на прело! Кост. Л. Ушао је у . . . конгрегацију, па је с небеским козама полазио на проповиједи. Јонке. 3. мн. а. лазила, скеле при грађењу. Вук Рј. б. в. козлић (2а). Рј. А. Изр. дати к о з и да чува купус сигуран неуспех; дерати исту (с та р у, своју) козу говорити, тврдити стално једно те исто; д и в љ а ~ зоол. дивља животиња из рода јелена, дивокоза; и купус спас(и)ти и к о з е н а х р а н и т и , и в у к сит и ~ цела задовољити две противничке стране; ма и на к о з и орао (учинићу) уза све (по)тешкоће, по сваку цену учинићу; нису му све к о з е к о д куће (на броју) нешто није (с њиме) у реду; санска ~ домаћа коза племените пасмине. кбзак, -ака м рус. 1. ист. припадник становника погратчних крајева царистичке

770

КОЗАКИЊА — КОЗЕР

Руеије око реке Терека, Кубана, Дона и др.; припадник посебних еојних јединица у бившој царској Русији. 2. зоол. врста кукца, инсекта корњаша, гњурач Оутсиз таг^шаЦз. Финк. козакиња ж козачка жена. — Та козакиња имала [је].. . румене образе. Шов. козаки&ица ж дем. од козакиња. кбзаковати, -кујем несврш. а. вршити козачку дужност, ратовати као козак. 5. фиг. господарити, владати. — Козакује по драгој степи источни ветар. Моск. козалац, -лца и козаоца м покр. 1. део плуга, гредица која саставља гредељ и плаз. — На крају сјенке, уз козалац рала, сједио је Медун. Сиј. 2. бот. козлац. Сим. Реч. кбзалнна ж покр. каљумса, сметлиште. Вук Рј. кбзаљка и кбзаљка ж игра удвоје у којој се повлаче зрна граха или каменчићи, шца. — Сад је Каљак у логорском војном затвору... и ту се играо »козаљке« с другим затвореником. Ћоп. кбзао, кбзла м (мн. кбзли и кбзлови) јарац. — Па што козо вјерује курјаку? Март. кбзар, -ара м 1. а. пастир који чува козе. — Чују се узвици пробуђених козара и говедара, који крећу благо на попасак. Коч. 6. фиг. прост, неугледан човек. — Избацуј [пароле] какве хоћеш, а ја ти вала нећу ни бекнути. — Зар пред овим неопранцима и козарима? Ћоп. 2. месар који коље козе. Р-К Реч. козара ж 1. место где се козе кољу, клаНЖЈП за козе, месаршца козјег меса. — То још нисам . . . видео ни на козари одакле лиферујем месо за војску. Срем. 2. стаја за козе. Деан. Рј. 3. бот. в. срндак. Сим. Реч. 4. козарачко коло. — Сви момци су на бојишту, а дјевојке играју козару и раде. Фран. козарачки и кбзарачки, -а, -б који се односи на Козару, планину у северозападном делу Босне. — Не одјекују само југословенске планине него и долине и села и градови од . . . козарачког кола. Пиј. козарев, -а, -о = козаров који припада козару. козарина ж 1. плата козару или козарици. Вук Рј. 2. порез на козе. Бак. Реч. козарица ж 1. пастирица која чуоа козе. — Још [су] и данас у кући двоје: Ката свињарица и Марица козарица. Кор. 2. стаја за козе. Вук Рј. кбзарка ж зоол. врста јестиве гљиве С1ауапа и Ј^асСапш уо1ети$. — Од на-

ших се [гљива] могу јести: шкрипац, козарка. Батут. кбзарница ж стаја за козе. Р-К Реч. козаров, -а, -о = козарев. кбзарски, -а, -б 1. који се односи на козаре. — Ја сам тек слободан примијетити да сам. . . козарскога одвјетка. Мар. 2. који се односи на Козару, планину у северозападној Босни. — Друга крајишка... и Пета козарска бригада вршиле су операције у правцу Новог. Дед. В. козарство с гајење коза као привредна грана шочарства. Деан. Рј. козарчад ж зб. им. од козарче. козарче, -ета с дем. од козар; млад козар. — Хоћеш ли млека, господине? запита га старије козарче. Шапч. Ено двоје козарчади. И. козаст, -а, -о који је као у козе. — Један је сав префињен и истанчан дух, други космата, козаста чулност. КН 1959. козаче, -ета с дем. од козак; млад козак. — Свуда [је] распитивао да нису видели дебелога властеличића где бежи са козачетом. Кнеж. Л. козачипа ж и м аугм. и пеј. од козак. — Дође и сам управник, задригао козачина. Моск. козачић м 1. дем. од козак. — Један неугледан козачић . . . узе на око једног за другим три митраљесца. Моск. 2. врста украјитке народне игре с убрзаним темпом коју играју козаци. — Све игра игру . . . најбешњу . . . која се по својим снажним изуметницима назвала: козачић. Глиш. кбзачки, -а, -б који припада козацима, који се односи на козаке. — За Хрватску неће бити среће док козачко копито не одјекне на бечким плочницама. Цар Е. козаштво с зб. козаци. — Ето оног гнезда.. . одакле се разлева слобода и козаштво по свој Украјини. Глиш. Можда ћу и ја козаштву бити од какве користи. Шов. козбаша м покр. првак међу косцима, предводник косаца, косибаша. — Сакупио педесег косаца, мене Турчин звао за козбашу. НП Вук. козбашин, -а5 -о који припада козбаши, који потиче од козбаше. — Чују [се] гласови момака и снажан победнички глас козбашин. Ђур. кбзевина ж 1. в. кдзетина. 2. в. козина Џ). Р-К Реч. кбзер, -ера м фр. спретан, вешт приповедач који уме духовито причати. — Пред сувим научењаком је сочни козер.

771

КОЗЕРИЈА — КОЗМЕТИКА Матош. Ја сам . . . још увек духовит козер и преклапало. Петр. В. коз&рија и козерија ж 1. духовито излагање, забавно причање, ћаскање, ћеретање. — Енглези не знају шта је то конверзација, бриљантна козерија. Дуч. Иза свега тога скривају се тамне ствари. То није само козерија. Крл. 2. краћи књижевни састав (рбично ношнски чланак), занимљив и духоеито писан, о актуелним питањима, личностима, догађајима и сл. — Код нас сасвим су ретка д е л а . . . која би у исто време личила на академску расправу и на занимљиву козерију. Цар М. кбзерка ж женска особа козер. — У . . . атељеу... пријатне козерке и домаћице седели су у наслоњачама. . . завал>ени. Петр. В. кбзерскн, -а, -б који је својствен козерима. — Критичко и козсрско . . . све се испремијешало. Шим. С. коз&гина ж аугм. и пеј. од коза. кбзетина ж 1. козје месо. 2. в. козина Џ). Р-К Реч. кознји, -а, -е = козји 1. који припада кози, козама; који потиче од коза, који је начињен од млека, коже, вуне козе; који се односи на козу: ~ рогови, ~ мешина, ~ млеко, ~ сир. 2. као део назива неких биљака: ~ брада, ~ крв, ~ грожђе, козији рогови итд. Изр. ~ стаза, ~ пут врло узак и стрменит пут; пробила га ~ д л а к а нар. поседио је; стерати кога у ~ рог стерати кога у шкрипац, доказати му нешто чему не може противуречити. козина ж 1. кострет. — Баве се и неким занатима . . . јер је због чувања коз а . . . увек било козине. Ђорђ. 2. козја кожа. Вук Рј. кбзннац, -инца и козинац, -нца м бот. биљка из пор. лепирњача, орлови нокти Аз1га§а1и8, А. а1ршиз, А. ехсариз. Сим. Реч. кбзити, кбзи несврш. доносити на свет младе (р кози). ~ се 1. козити. 2. фиг. мучити се, имати окапања. — Сад се кози тамо пред [испитном] комисијом. Срем. Ти се ту све јутро козиш. Рад. Д. кбзица ж 1. дем. и хип. од коза. 2. покр. троножни земљани суд. Вук Рј. 3. ист. покр. сеоска девојчица у властеоским породицама у Дубровнику која је морала до своје удаје ершити кућне послове. — Једна их мала козица прати, па како оне уљегну, остане она до врата. Војн. 4. зоол. врста ситног дугорепог рака, готово прошдног тела Ра1аетоп зеггаШб. Финк. 5. мн. покр. оспиг/е, богиње. 49*

кбзичав, -а, -о који има трагове оспица, богиња, рохав. — Човјек козичава лица и орловскога носа, нагло је говорио. Кум. Она тајновита особа . . . крезуба је, козичава. Крл. козичавост, -ости ж својство или стање оног који је козичав, козјак м бот. власац (3), влашац. — Из торбака вирило . . . и других репова лука козјака. Ђал. козјач ж зб. козе. — Неукротљива козјач растрка се наовит около цијеле остале стоке. Мат. кбзјача ж а. агр. врста крушке. — Између . . . крушака највише се препоручују. . . козјача, колмарка. Тод. 2. бот. а. ждраљевина. б. врстпа гљиве, печурке, козарка. Сим. Реч. козјевина и козјетина ж в. кдзетина (/). — Желудац ми је научен на козјетину. Вел. Неколико комада козјевине . . . се у котлићу . . . кухају. И. козји, -а, -е

=

КОЗИЈИ.

козјббрад м погрд. чоеек с брадом као у козе. Вук Рј. козлад ж зб. им. од козле. к&злац, -аца м бот. биљка из истоимене породице Агит. Сим. Реч. кбзле и козле, -ета с (супл. козлад и козлићи)

1. • младунче

козе,

јаре.

—

Ко-

раљица ђипа као козле. Наз. 2. шал.. несташан, жив дечак. — О, ти, личко козле . . . баш си смислио! Пав. кбзлетииа ж 1. јарећа кожа. Вук Рј. 2. јаретина. Р-К Реч. кбзпић и кбзлић м 1. козле. — Како ти је име, а? . . . Што се плашиш, козлићу? Мат. 2. а. ногари за пиљење, тестерисање дреа. — Кут између кухиње и стражарнице запремљен је дрвеним козлићима за пиљење дрва. Цес. А. б. спорт. гимнастичка справа на четири ноге, пресвучена кожом. — Сад опет мора бос прескакивати конопце и козлиће. Киш. в. предње уздигнутије седало, седиште у кочији за кочијаша. — Учитељ сједи на козлићу с кочијашем. Кал. Изр. тера баба к о з л и ћ е нешто што је узалудно, варљиво, привидно, фатаморгана. кдзловнна ж јареће месо, јаретина. — Нешта сте такова појели? . . . Козловину, однио је враг! Новак. козметика ж грч. = косметика вештина и мере које се употребљавају за улепшавање лица и гпела; средства за такво улепшавање. — Фунте . . . падају за њене . . . корзете и козметику. Крл.

772

К О З М Е Т И Ч А Р — КОЗОПАША

козм&тичар м = косметичар онај који прави или продаје средства за улепшавање. — Козметичари и лијечници кожних болести . . . све се то узнемирило као врапци на Валентиново. Крл. козметичарка ж женска особа козметичар. козметичарски, -а, -б који се односи на козжтичаре. козм&тички, -а, -б који се односи на козметику: ~ средства. козмбзам, -зма м књиж. правац у (руској) књижевности који узима за предмет свога уметничког стварања свемир и његове појаве. — У току сазревања првака ове групе и сам козмизам [се] повлачи у формално-политичком погледу. ХР 1928. кбзмист(а) м припадник козмизма. — Још год. 1921. пјева један од истакнутих козмиета . . . »Свемиру«. ХР 1928. к&змичан, -чна, -чно који се односи на козмос, свемирски, васионски. — Ужарена се козмична ос пробила као ступ пламени преко сцене. Крл. кбзмичар м = космичар онај који .чроучава козмос. — Бунтовни козмичари . . . бестидно [су] писали школске монографије. Крл. кбзмички, -а, -б 1. који се односи на козмос, свемирски, васиони: ~ прашина, ~ брод, ~ зраци. — Човјек [је] пролазна појава у неизмјерном козмичком простору. Ант. 1. 2. фиг. диван, силан, величајан, грандиозан. — Мрачне силе одбијају људе од њихових . . . козмичких задатака. Уј. козмогбпија ж = космогонија део астрономије који проучава порекло и развитак небеских тела и пихових система. — фиг. Данас [желиш] то чувство затајити у козмогонији измишљена илирства. Ков. А. козмогДнијски, -а, -5 који се односи на козмогонију. козмогбнички, -а, -б в. козмогонијски. — Тај козмогонички монизам . . . води га до изјаве да је селекција само помоћно средство. Баз. козмографија ж грч. = космографија описивање свемира, васионе. козмбграфски, -а, -о који се односи на козмографију. козмолбгнја ж грч. = космологија наука о законима који владају свемиром; филозофија природе. козмолбгпјски и козмблошкп, -а, -о који се односи на козмологију и козмологе. — Козмологијско мишљење полази другим

правцем. Баз. С атомистима завршава . . . козмолошко раздобље. Ант. 1. козмонаут м = космонаут свемирски пилот, васионски летач. козмонаутика ж грч. = космонаутика наука о летењу у свемирском простору. козмонауткиња ж женска особа козмонаут. козмопблит, -ита и козмополита м — космополит(а) присталица козмополитизма. козмополитДзам, -зма м = космополитизам схватање по коме се одбацује припадност једној нацији и цели се свет сматра као своја домовина. — [Назор] никако није осјећао склоности за . . . козмополитизам. Барац. козмополиткиња ж женска особа козмополит(а). козмопблнтскн, -а, -о који се односи на козмополите. — [У Војновићај има драма . . . из козмополитског свијета умјехника и убојица. Барац. козмос м грч. = космос свемир, васиона. — фиг. Док се борио с подсвијешћу звукова . . . лажних козмоса . . . ушни му бубњићи затуле тупо. Божић. кбзовина ж козловина. Рј. А. козбдер м 1. покр. козомор. Вук Рј. 2. човек који дере, гули козама кожу. Р-К Реч. козбдерац, -ерца м покр. ветар од кога цркавају козе. Вук Рј. козодој и козДдој м зоол. ноћна птица широке, плоснате главе, слична сови Сарпти1§из еигораеиз. — Само каткад прошврљао би стрелимице козодој око туристичке куће. Том. кбзолзц, -блца м бот. козлац. — Жена [се] мучила берући козолац и другу траву. Ств. 1948. козблнк, -а5 -о који личи на козу, сличан кози. — Козолика кравица тврдоглаво [се] одбијала од врата. Ћоп. козбмор м покр. рђаво време (особито у пролеће када цркавају козе). Вук Рј. козДморац, -брца м покр. североисточни еетар. — Хладни козоморац потпирује и нагони у очи сипавицу. В 1885. козбног, -а, -о који има ноге као коза; који има козје ноге. — Пан, козоног, витак, одскакуће радознало за поворком. Крл. козбножац, -ошца м мит. онај који има козје ноге; биће с репом, роговима и козјим ногама, сатир. — [Приближи] се крадом као козоножац уснулој дријади. Матош. коздпаша м козар Џа). — Стари оде козопашама. Шапч.

КОЗОРОГ1 — КОЈИ 1

коз&рог , -а, -о који има козје рогове. — Да ли је мртав ил' жив брзоког, козорог [Пан] бог? Кркл. 2 козорог и козброг м 1. зоол. шупљороги преживар, грубе и дуге тамносиве длаке са црном пругом на хрпту, дивљи јарац Сарга Љех. 2. (Козорог) астр. сазвежђе кроз које пролази Сунце у XII и I месецу и знак зодијака који се односи на то сазвежђе; исп. јарац (5). козорожац, -ошца м зоол. козорог (1). — Код козорожаца су рогови сприједа широки, страга уски. Финк. кбзош м погрд. само у изр.: с т а р и ~ човек женскар. Вук Рј. кДине м грч. општи, заједнички језик. коинцид&нтан, -тна, -тно који се подудара, који је у вези, који се збива истовремено. коинцнденција ж лат. поклапање, подударање, истодобно, истовремено збивање. — Симболисти су евоцирали трагичке коинциденције природе и живота. Уј. кбјасити се, -им се сврш. и несврш. 1. појаоити се, појављивати се, доћи, долазити. — Предвече сваког дана којасио се испод њених прозора. Мул. Хоћеш ли се којасити ујутру, брато ? Глиш. 2. десити се. — Турцима се срећа којасила те по ноћи . . . побјегоше. НП Вук. 3. мимогред поздравити. Вук Рј. кДјаснути се, -нем се сврш. према којасити се. кбје прил. (обично поновљено: које . . . које) делимице, понешто. — Скупиле су се [рибе] у јата, ројеве и чопоре које на пијеску, које на камењу, које на травама. Наз. Било их је [јелена] осамдесетак: које мужјака, које женки, које телади. Пол. 1957. којбгде, ијек. којбгдје, прил. на различним местима, понегде, овде-онде. — Плочице по кућн којегдје разбацане. Бен. [Ћуприје] су којегде подигнуте над глибовитим барама. Ад. кој&гдје, ек. којбгде. кој&кад прил. каткад, кадикад, који пут. Вук Рј. којекакав, -ква, -кво 1. разноврстан, свакакав. — Донио је . . . којекаквих колачића. Маж. М. Пун му је сандук којекаквих књига. Ћип. 2. пеј. макар какав, без вредноспш, проблематичан. — Тражиће она себи боља друштва, а не којекаква као он. Нед. Није њему било силе дружити се са којекаквим сумњивим женскињама. Маш. 3. (у именичкој служби) ж жена сумњива морала. — Да се ниси осмехнула . . . То чине којекакве. Петр. В. којекаки, -5, -б којекакав. — Сва му кућа оживи којекаком поганијом. Ком.

773

којекако прил. 1. на различите начине, свакојако. — Хранила је чедо мајка кроз три љета којекако. Крањч. С. Којекако сви нестадоше, сви се сручише . . . под земљу. Сек. 2. с муком, некако. — Успеше се којекако уза степенице. Ћор. 3. ни добро ни зло, може (се) поднети. — Код нас је овде још којекако, али да видите доле! Јак. којекаков, -а, -о в. којекакав. којекаковнћ м ков. онај који је без угледа, којекакав човек. — На редарству [ће се] суочити с разним којекаковићима и никаковићима. Мих. кој&ко, којекбга и кој&ког неодр. именичка зам. пеј. = којетко макар ко> било ко. — Што да вам пропада тако улудо младост у . . . ноћном седењу с којеким. Срем. Причај . . . не осврћи се на којекога. Андр. И. којекбји, -а, -е пеј. макар који, некакав. Прав. кој&куд и којекуда прил. на све стране, свуда; где било. — Клатила се [мати] којекуда и са сваким се држала. Ивак. Све то прште којекуда. Панд. Сви подобијасте службе и којекуд се разиђосте по Србији. Ком. којебткуд(а) прил. с више разних страна. — Пошао [је] у помоћ са једно сто људи . . . и још се којеоткуд прикупи, састане се опет око триста војника. Вук. кој&тко, којекбга и којеког = којеко. — Не мислите . . . да је све што којетко напише свето писмо. Јурк. кој&шта, којечега и којдчег неодр. именичка зам. 1. разне ствари, штошта. — Дуго су се шетали и разговарали о којечему и Икица је по свом обичају ћаскао којешта. Срем. Док их читамо, наилазимо на којешта познато, а и на којешта непознато. Шкреб. 2. макар што, што нема везе, смисла, глупост. — Пази, не говори којешта! рече учитељ. Дом. Тај је . . . човјек врло радо говорио, мљео је којешта. Јонке. 3. пеј. ружне, недоличне ствари. — Мислите о Петру . . . чија жена ради којешта кад он није код куће. Нуш. 4. узв. не верујем, немогуће. — Нисте знали?! . . . Којешта, а непрестано вам говорим да . . . мора бити и свечаности и парада! Дом. којештарија ж ствар без смисла и важности, ситница. — Шапућу између себе безначајне . . . којештарије. Сим. Којештарије које не наговештавају ништа битно. Вучо. кбји, -а, -е (ген. кбјег(а) и кбгСа^ кбје, дат. кбјем(у) и кбму, кбјбј.. лок. кбјему и кбме, којој, инстр. кбјим и ким, кбјбм) придевска зам. 1. а. упитна. — Које су те виле донијеле? Коч. Треба погодити на коју ногу храмље. Цар Е. Деда . . . меша

774

КОЈИНО — КОКЕТАН

жеравица, жар, жижа. — Сједи на пањ, искуцај лулу . . . метни ону коку и распали наново! М.ул. Изр. морска ~ зоол. бисерка; д о ћ и ће ~ на седало (на јаја) пружиће се прилика за освету; и ћ о р а в а ~ нађе з р н о и будала каткада каже илиучини што паметно. кбкавац, -авца м плод који се кока. — Кад су стали да пришевају ораси, фил [слон] се показао велики пријатељ младих и дозрелих . . . ораха кокаваца. Андр. И. коканн, -ина м мед. наркотик за ублажавање болоаа, дрога. кокабиист(а) м онај који често ужива, употребљава кокаин као дрогу. — Ти говориш тако перверзно као да си кокаинист. Крл. кока&нисткиња ж женска особа кокаинист(а). кокала ж и кокапо с покр. кост. — Витлају се ројеви зеленкастих мува, пацају по оглоданим кокалама. Ћос. Д. кокало м и с онај који често нешто пита, љубопитљивац, запиткивало. Вук Рј. кбкан м 1. хип. за петла. — Мјесец се . . . помијешао . . . међу звијезде као кокан међу врапце. Киш. 2. ветропир. — Нема кола без кокана. Бах. Реч. кдкање с гл. им. од коката (се). кбкарда ж фр. округла значка што се носи на капи или капуту као знак припадности неком сталежу или организацији: официрска ~ , ратничка —, револуционарна ~ . кбкати, кокач несврш. 1. пржити кукурузна зрна тако да се љуска распрсне и средина изађе ван, напоље. — Сваки од нас добио је . . . шаку кукуруза. Неко је то кокао . . . неко кувао. Чол. 2. фиг. пуцати {рбично билокоји; којим случајем, којом срећом учестано)) пуцкетати. — Од раног јутра . . . кокала је пушчана и митраљеска ватра. Ћоп. случајно; (по) који пут каткад{а), понекад; ~ се пуцати, распрскавати се. — Ораси у који мах чим; за који дан ускоро, почну да сазревају, да се кокају и опадају. после неколико дана. Андр. И. кбјипо, којано, којено (ген. којегано, кбке ж мн. зоол. = кокошке назив за којено, дат. којемуно, кбјојно) придевска породицу птица које су по својим телесним зам. који. — Како хвалиш . . . злочинце својствима сличне домаћим кокошима (пуре, од свакоје руке којино се нашом крвљу ћурке, пргпелице, фазани и др.) ОаШпасеЈ, Оахране? Њег. Ваљала се цестом . . . којано ШГогтез. Терм. 4. води к ријеци. Гал. кокста ж фр. женска особа која настоји кбјот м шп. звер из пор. паса, преријски вук, само нешто мањи од обичног вука Сашз разним средствима да се допадне другима, каћиперка, намигуша. — Банила се као старе 1а1гапк. ЕЛЗ. кокете. Војн. 1 кбк м и кбка ж лат. мед. ерспга округле кбкетан, -тна, -тно а. који је испуњен бактерије. кокетеријом, који воли и на разне начине се 2 кбка ж бот. биљка која садржи кокаин труди да се допадне другима. — Знала је (пореклом из Перуа) ЕгуЉгох} 1оп соса. Сим. [примадона] бити и замамно кокетна. Том. Реч. б. који изражава кокешерију: ~ реч, ~ кбка ж (дат. -ки) 1. хип. од кокош. — поглед. в. који има елегантан, привлачан Коструше се коке, није њима право. Вел. 2. изглед, леп, укусан (о стварима). — Уђе у

имена . . . и од коЈег му )е детета које унуче. Макс. Који је сат? Дуч. б. питањем се изриче изненађење због количине или интензитета: какав, колик. — Која демонска дистинкција у знању ствари, која лепота у констатацији! Сек. Та с којим би образом изашао пред н>у? Мул. 2. неодређена а. (често поновљена: који . . . који) неки, понеки. — Понекад сиђе низа стубиште која страна особа. Лав. Разиђу се који по својим собама, који у кујну. Сек. Док . . . попије коју ракзју, и ручак готов. Вес. Желим . . . још коју казати. Маж.Ф. б. неки, приближан. — Изгледао [је] златан . . . обасјан немирним пламичцима које стотине . . . свјећица. Ћор. За којих пола сата вратило се све у . . . ред. Крањч. Стј. 3. односна а. односи се на прегпходну имешцу или заменицу (уз коју често стоји показна заменица). — Хвала теби који си за нас пролевао крв. Лаз. Л. Зар се збиља треба растат с оном срећом . . . којом сам живјела тако дуго? Крањч. Стј. Истрча из собе с таквом брзином којој би се једва човјек надао. Креш. б. (само које) односи се на претходну реченицу: што. — Правдао се да је зато побјегао пз Србије што је Кара-Ђорђије хтио да га убије, које су му свједочили они што су с њиме дошли. Вук. Кажи му да смо здрави, које и њему желимо. Ад. в. односи се на именш& пред којом стоји. — Који богаљ . . . у планину оде, он је сутра . . . у крви окупан нађен. Јакш. Ђ. г. (само ген.) чији. — Тако погине јунак кога ће се име певати докле тече сунца и мјесеца. Вук. Изр. која корист (фајда, срећа) шта ереди; које добро? разг. штаје ново?; које је време колико је сати; који било макар који, било који; који год сваки који, било који; који је (датум) данас разг. који је дан; који му д,раго макар који,

КОКЕТЕРИЈА — КОКОТАЊЕ

775

мали кокетни салон . . . где )е раскош личикб-ко (поновљено) оном. узвик којим се ла само на отменост. Јов. Ј. опонаша, подражава кокодакање кокоши. кокет&рија ж жеља и настојање неке кокодакање с гл. им. од кокодакати. особе (углавном женске) да се допадне, свиди кокодакати, -бдаче несврш. оном. 1. другима. — Имала је кокетерије, волела да какотати. — Кокошке почеле да се ракоље се допадне. Јов. С. Свидљивом кокетеријом и да кокодачу. Бен. 2. фиг. викати. — »Сипозове га до старице. Шег. пај, не варај!« кокодакао је Станко. Ћоп. кокетбрање с гл. им. од кокетирати. кокодакнути, -бдакне сврш. према кокококетпратн, -бтирам несврш. = коке- дакати. товати 1. показивати своју наклоност према кбкбн, -бна м фр. чахура свилене бубе, коме са жељом да се нзазове свиђање. — Лијепа запредак. — Велики се дио свилених кокона [је] . . . Викица на прозору кокетирала с извози. БГ 2. младим учитељем. Ивак. 2. фиг. покашвати, кокоњ&ште и кокоњ&шће с = кукуистицати што као своју вредност, парадирањеште и кукуњешће румунски народни плес, ти чим. — Док су револуционарне снаге коло. — Заигра кокоњешће као зврк. Маш. биле слабе, грађанска опозиција могла је Необично достојанствено умела [је] да кокетирати с напредним идејама. Ком. игра кокоњеште. Срем. кдкетно прил. на кокетан начин. — кокбрав, -а, -о коврчаст, кудрав, рудаст. Пружила му је кокетно руку под уста да је — Омален, шишкав . . . кокораве косе, пољуби. Петр. В. браде пуне. Шапч. Сједила је . . . у својим кбкетност, -ости ж особина онога који кокоравим сукњама . . . као каква кокош је кокетан. — [Изостављала је] сваку кокет- јастребуша. Божић. ност у облачењу и чешљању. Мил. В. кокбрајка ж чупава, кудрава кокош (у кбкетоваље с гл. им. од кокетовати. песми епитет уз кока). — Коко кокорајко! кокетовати, -тујем несврш. = кокетира- Не кокоћи . . . не буди ми Мому мога. Рист. • ти. — Она је била искусна жена, кокетовала кокоритн, кбкори несврш. раколити се (р кокоши). — Пилићи . . . пијукали су је са мном, мамила ме. Јанк. око мајке која је кокорила срећна и задовс>кбкија ж тур. покр. мирис; смрад, воњ. — Швапски солдати изишли су на Кадину љча. Јак. ~ с« кокотити се, шепурити се, разметаводу . . . Свијет се . . . смирио, али . . . ти се. — Човек метнуо на груди орден за заудара кокија од барута. Коч. књижевне заслуге, шепури се и кокори. кбкнл, -ила м и кбкила ж фр. калуп Дом. начињен од специјалног гвожђа за ливепе кокбруша ж покр. е. кокорајка. Р-К Реч. челика. — Калупи у којима се лијева челик кбкос м бот. стабло и плод висохе тропначињени су од специјалног жељезног ске палме Сосоз пиаГега. Терм. 3. лијева и зову се кокиле. Кем. кокосов, -а, -о који припада кокосу: кокнн, -а, -о који припада кдки. ~ орах. кбкица и кокица ж 1. дем. од кбка (/). кокбт, кбкота м (мн. кбкоти и кбкотови) — фиг. Оне питоме, скрочне кокице још 1. зоол. а. мужјак кокоши, петао, пееац, сада су предодређене за покорност. Бар. 2. пржењем распукло зрно кукуруза. — Од- ороз. 6. ерста морске рибе Тп(*1а Ипеага. скочи . . . као кокица из ватре. Матош. Финк. 2. направа на пушци којом се пали, обарача, ороз. — Чуше како крцну кокот Стаде . . . пуцњава као да кокице кокаш. на пушци. Мат. Уперио пушку, запео Глиш. 3. зоол. а. лештарка. Вук Рј. б. покр. кокот. Гор. 3. в. ветроказ. — Лијеп је [кип в. хрушт, гундељ. — Жустро хрле . . . кокице краљевића] као гиздави кокот с вјетренице. и пипе, прољетни гласници. Бен. 4. бот. Креш. биљка из пор. каћуна Орћгу$. Бот. 5. Изр. морски ~ зоол. врста морске кокошка (4). Р-К Реч. 6. кдка (2). — Чибук рибе велике главе Т)аа.у1ор1еги$ уоШапв; у прје непрестано држао у зубима палећи лулу ве, друге, треће кокоте кад кокоти, тистресеним кокицама. Лаз. Л. тлови у ноћи и пред зору прт, други или кбкичар м онај који продаје кокице (2). трећи пут стану кукурекати. — Усгаћу у — Низ улицу . . . надали вику халваџије и прве кокоте. Љуб. кокичари. Шапч. кокбта ж фр. женска особа лакога моракбкнути, -нем сврш. вулг. уцмекати, ла; јавна зкена, проститутка. — Неколико убити. — Калуђер, а стрвинар! Кокнућу га га је кокота . . . [на улици] дискретно атау мраку. Ћос. Д. кирало. Бег. кбко м хшг. од кокот. Рј. А. кокбтаље с гл. им. од кокотати.

776

КОКОТАТИ — КОКОШКИЦА

кокбтатн, кбкоћб несврш. оном. гласити се гласовима: ко-ко (р кокошима). — Кокошке . . . кокоћу од радости. Вел. кокбтац, -бца м бот. крмна биљка из пор. лепирњача МеШошз оШсјпаНз. Сим. Реч. кокДтиња ж бот. вучја стопа Аг181о1осМа с1ета1ЈШ. Сим. Реч. кокбтињи, -а, -е који се односи на кокоте. И-Б Рј. кокбтити се, кбкотим се несврш. поносити се као кокот, копунити се. Вук Рј. кокбтић, -а и кок&тић, -ића м 1. дем. од кокот Џ). 2. бот. жаворњак. Терм. 3. кокотАћак, -ћка м дем. од кокошић. кокбтица ж дем. од кокота. — Двије кокотице неколико су пута у њ упрле очи. Кол. кокбтуша ж покр. име кокоши која је слична више кокоту него кокоши. Вук Рј. кокбћеље с гл. им. од кокотити се. кокбцати, кбкоче несврш. оном. кокотати; раколити се. — Ено хода кочоперни, кокица крај њега, кокоче јој. Сим. кбкбш, -оши ж (мн. ген. -бши и -кбшију) зоол. а. домаћа птица, која се гаји ради јаја и меса, женка те птице Оа11и$. Терм. 4. 6. род птица потркуша: дивља ~ , алпска ~ .

јари га. Радул. 2. кућа висока а тесна. Р-К Реч. кокбшарскн, -а, -б који се односи на кокошаре. кокбшијп, -а, -е = кокошињи и кокошји који се односи на кокоши: ~ јаје, ~ перје. Изр. ~ прса мед.уска прса; ~ слепило (мрак) мед. очна болест услед које човек не види чим се мало смрачи. — Кокошје сљепило болест је мрежнице [у човечјем оку]. Болесник у сумраку не види готово ништа, иако по дану види нормално. НЧ. кокошин, -а, -о који припада кокоши. кокбшина ж аугм. од кокош. кокошннац, -нца м (ген. мн. кокбшинаца) = кокошињац кокошар (3). кокбшк&ак м 1. кокошар (3). — Она ме не пусти ни да идем у кокошињак по јаја. Дук. 2. кокошињи гној, ђубре. Вук Рј. 3. бели пришт који се појављује на прстима руке. — Под именом пришта (бела пришта, кокошињака, пикца, црва итд.) подразумевамо запаљење . . . на прегибу прста. Батут. 4. в. кокошије слепило, уз кокошији (изр.). Бак. Реч. 5. бот. камилица, титрица Ма1псапа сћатотШа. Сим. Реч.

кокошињац, -њца м (ген. мн. кокбшињаца) = кокошинац. кокбшин»и, -а, -е = кокошији: ~ фарИзр. боље данас јаје него сутра ~ боље данас мање и сигурно него сутра више и ма, ~ колера, ~ месо, ~ јаје. несигурно; д р ж и се као п о к и с л а ~ кокбшнца ж дем. од кокош. — Хоћеш сав је потиштен, утучен; и слепа (ћорава) ли да закољем једну кокошицу? Мат. ~ нађе (које) з р н о посл. и онај који је кокбшји, -а, -е = кокошији. неспособан може понекад да постигне успех; кбкбшка и к б к о ш к а ж 1. кокош уопкоја ~ много какоће, мало јаја носи ште. — Кокошке носиље . . . па и стара ко много говори, мало ради, много речи, мало гуска . . . Бен. Нагађали су да ли је певац или дела; ~ му је памет позобала постао је беспаметану побенавио је; морска ~ зоол. кокошка. Јак. 2. погрд. глупа женска особа. в. бисерка; с к о к о ш и м а лећи, с петлови- — Лаже као кучка . . . А ви му, кокошке, поверовале! Лал. 3. дугуљасто клупко. — ма устати рано лећи, рано устати; стара Кад ми вуну ову цијелу смоташ у кокошку ~ погрд. стара жена. . . . Наз. 4. читава језгра ораха; исп. кокица кокбшар, -Ара м 1. човек који одгаја (5). Вук Рј. 5. бот. врста каћуна Кео«1а кокоши или тргује њима. 2. а. онај који краде шс1и$ ау18. Терм. 3. кокоши и другу живад, крадљивац уопште. Изр. морска ~ зоол. в. бисерка. — Овако пролазе кокошари који хоће туђе к о к б ш к а р , -4ра м кокошар (2). — Кокода краду. Дом. б. човек сумњива занимања, пробисвет, зликовац. — У прелазним време- шкари нека по буџацима за свој грош воде политику. Рад. Д. нима сви се односи помере . . . тада се пококошке и кбкошке ж мн. = коке. — дигну и осиле кокошари. Андр. И. Ја сам Кокошке (коке) имају збито тијело. Финк. борац против криминала, против кокошара. Хорв. 3. кокошињац, живинарник. — По кокбшке прил. у изразу: пасти ~ кад туђим је кокошарима крала ћурке. Рад. Д. се двојица рву па падну обадеа на ребра тако 4. зоол. назив за јастреба који иапада на да се не зна који је кога оборио, онда се каже: живад АзШг раћшЉагшб. Финк. пали су кокошке. Вук Рј. кокбшара ж женска особа кокошар {1,2). кбкбшкин, -а> -о који припада кокошки. кокбшарннк м 1. кокошар (3). — Покбкбшкпца и кбкошкнца ж дем. од јава јастреба у близини кокошарника разкокошка.

КОКОШЊАК — КОЛАЈ кок&шњак, -4ка м кокошар (3). — Хтјели [би] да буде сваки кокошњак, сваки котац . . . сазидан по законима љепоте. Шен. кокдшчнна ж аугм. и пеј. од кокош. Р-К Реч. кокбшчица ж дем. од кокошка. — Скупила [старица] око себе пар својих кокошчица. Берпг. кокс м енгл. висококалорично гориво које се добива сувом дестилацијом угљена. кбксара и кбксарница ж теорница, фабрика кокса. — Коксара . . . производи 1100 тона кокса. ЕГ. коксДрање с гл. им. од коксирати. — Увешћемо . . . милион тона угљена за коксирање. Пол. 1959. коксирати, кбксирам несврш. = коксовати правити кокс. В. пр. уз гл. им. коксирање. кбксни, -а, -о који се односи на кокс: ~ пећ, ~ плин, гас. кбксовање с гл. им. од коксовати. — Коксовањем угља добивају се чврсти, течни и гасовити продукти. КН 1955. кбксовати, -сујем несврш. — коксирати. В. пр. уз гл. им. коксовање. кокта ж врста безалкохолнога слатког пића. — Деца би попила кокту, а отац пола литре вина. Пол. 1958. кбктати, кбкће несврш. оном. кокодакати. — Кокоши кокћу. Том. кбктел м енгл. 1. а. врста алкохолног пића (мешавина ракије, шећера, лимуна и леда). — Пију коктеле и виски као морнари. Андр. И. б. фиг. мешавина. — Откуд ти тај немогући коктел мушких изговора и песимистичких баналности? Дав. 2. мала гозба за узванике, заанице. — Биће почасни гости на коктелу у Градској скупштини. Пол. 1958. кбктел-партија ж коктел (2). — Контра-адмирал . . . приредио је вечерас коктел-партију на палуби . . . брода. Пол. 1957. кбкулица ж лат. покр. тонзура, округло обријано или ошишано место на темену (код католичких свештеника). Вук Рј. кбкша м покр. в. кокало. Р-К Реч. кбл м тал. трг. комад робе, свежањ, пакет (особито у железничком промету); исп. колето. Деан. Рј. кбла ж тал. покр. лепило, клија. Рј. А. кбла, кбла с мн. 1. а. превозно средство на точковима за превоз путника и робе. 6. возило на трачницама, вагон: спаваћа ~ , службена ~ , ~ за ручавање, салонска ~ . в. особни аутомобнл: спортска ~ , санитетска ~ , тркаћа ~ , полицијска >—\ г. специјално војно моторчзовано возило: блиндирана ~ ,

777

извиђачка ~ . 2. количина робе коју могу кола понети, воз. — У јесен би куповао по кола бундева. Срем. Купио . . . читава кола кокосових ораха. Јонке. Изр. борна ~ војн. специјална моторна оклтљена кола која се крећу помоћу гусеница, тенк; ићи на колима возити се; и з г р д и ти кога на пасја кола изгрдити кога жестоко; ~ су му к р е н у л а н и з б р д о , низа страну, стрмо почео је пропадати, пропада; ~ су му ударила у брег, пукла му осовина на колима заустављен је у напредовању, постао је беспомоћан; Мала кола, Велика кола астр. сазвежђа насеверном небу; неподмазана ~ ш к р и п е каже се за онога који условљава вршење службених послова с примањем мита; ни у к о л а — ни у саоне говорити без везе, без смисла, лупетати; подмазати нечија ~ подмитити некога; сила ~ ломи каже се кад се хоће оправдати недоследност у начелима под притиском нужде; скрхала се, сломила се <-~ на мени на менеје пала сва кривица и одговорност; у п р е ћ и кога у чија (гуђа) ~ учинити да ради за некога; з а к о ч и т и ~ чему спречити даљи развој. кбла ж 1. деч. хип. од колач. Вук Рј. 2. хип. од колевка. Вук Рј. колаббрант м в. колаборационист(а){б). — Онемогућили су се својом нечасном работом за време и после рата као колаборанти. ЛМС 1949. колаборација ж лат. сарадња, сарађивање. — Треба . . . организовати колаборацију научних и хуманих институција. Цвиј. Бивши владајући кругови . . . ступили [су] у колаборацију с непријатељем. Марј. Ј. колаборационизам, -зма ш сарадња с окупатором у време народноослободилачке борбе. — Беда колаборационизма докраја је разголићена. Марј. Ј. колаборацабнвст(а) м а. сарадник у неком послу. б. ист. онај којије за ереме народноослободилачке борбе, за време окупације сарађивао с окупатором. — Борба против . . . окупатора и њихових помагача, колаборациониста, била је већ припремана. Марј. Ј. колаборационАстички, -а, -5 који се односи на колаборационисте и на кошборациокизам. колаборацибнисткиња ж женска особа колаборационис т(а). колаборирати, -брирам несврш. сарађивати, суделовати у чему с ким. — Издајничка влада колаборира са . . . издајницима земље. Јак. колај прид. непром. тур. лак, без тешкоћа. — За државним јаслима . . . јс колај посао. Срем.

778

КОЛАЈЛУК — КОЛАЦ

колајлук м тур. покр. лакоћа. — Нема . . . лакоће ни колајлука живу човјеку. Андр. И. кблајна ж тал. 1. знак у облику округле металне плочице са разним фигурама (даје се као награда, одликовање, успомена на што), медаља, орден, одликовање: ~ за храброст, '-•' за грађанске заслуге. — Златна колајна му реси прси. Маж. Ф. 2. уресна, украсна огрлица, ђердан. — Око врата колајна од злата. НП Вук. Колајну од кораља . . . теби сам намијенила кад се удаш. Десн. колалије ж мн. (у придевској служби) 1. коласте, округле (о токама). — На њему су токе колалије. Вел. 2. коласте, шарене (р гаћама). Вук Рј. кбпан м тур. 1. појас који држи седло и самар чврсто уз коња, попруг. — Пуче колан и Јоксим заједно са седлом паде. Вујач. 2. појас на оделу. — Танка у пасу око којега је опасала колан. О-А. Војник . . . са бајонетом на пушци, али ланеним коланом уместо каиша. Андр. И. 3. фиг. веза. — Нема више конопа и колана да с тијелом и дух стежу. Наз.

кбларски, -а, -б који се односи на коларе:

~ занат, ~ радња.

кбларство с коларски занат, коларија. Деан. Рј. кбласт, -а, -о шарен на кола, извезен унаоколо. — Ноћ је свукла коласту аздију. Наз. Ко зна да она пиргава и коласта коса . . . није боља. Андр. И. кблатералан, -лна, -лно лат. који стоји по страни, покрајни, побочан. — Дрвени дио [жила у стабљикама] налази [се] према срчики, а ситасти према кори, то су колатералне жиле. Бот. кблати 1 , кблам несврш. 1. тећи унаоколо. — Станко је јасно осјећао како заједно кроза н> колају крв и страх. Вуј. фиг. У нашој крви још увијек кола дванаесто стољеће! Крл. 2. а. ходати унаоколо, обилазити. — По цио дан са пушком у руци . . . колају и чувају страже. Сиј. 6. прелазити од једнога до другога, ширити се. — Новац туђи . . . могаше по Хрватској колати само уз допуштење сабора. Старч. [О томе јунаку] су по читавом крају колале приче. Ћоп. 3. гледати унаоколо, кружити, зверати (о Изр. попуцали му сви колани све очима). — Колао је мутним очима језив и зао, је код њега рђаво, све су га наде издаге, постао и личио на убицу који се спрема на злочин. је бестмоћан. Ољ. 4. (и кблати) играти коло. — Младеж кола, извија ре, а земља тутњи. Куш. Кад боји колање с гл. им. од колати. кблапс м лат. нагла малаксалост, ослаб- коже, он цупка . . . А кад цеди коже, он кола и развлачи [пјесму]. Марк. М. љење, клонулост. — Осјећала је грч као кблати 2 , колам несврш. покр. лепити предигру колапса. Божић. колом, кељити, туткалити. Рј. А. кблар м занатлија који прави кола. к&латор м лат. онај који по католичком кблар, -ара м тал. покр. = коларин а. огрлица, оковратник. Рј. А. 6. ђердан. Рј. А. црквеном праву поставља жупника; покровитељ жупске цркве. — [Жупник] части . . . кбларев, -а, -о = коларов који припада свога колатора. Марк.Ф. колару. кблаторскб, -а, -6 који се односи на колаколарија ж коларски занат, коларство. торе: ~ клупа. Рј. А. колатура ж права и дужности колатора. коларин, -ина м тал. покр. = кблар. Бен. Рј. И-Б Рј. колаудација ж лат. предаја нове зграде коларина1 ж оно што свака кола плаћају или којег другога објекта на употребу као за употребу цесте, друма, цгстарина-, дру- потпуно довршеног и посве употребљивог. — марина. Бак. Реч. Јучер је обављена колаудација новосаграколарина 2 ж (у придевској служби ђене . . . пучке школе. Обз. 1932. уз капа) коласта, извезена унаоколо. — Пак кблаудацнони и колаудац&они, -а, -б на главу капу коларину, о којој су до три који се односи на колаудаццју: ~ комисија. крила златна. НП Вук. кбпац, кб(л)ца м (мн. кб(л)ци и ко(л)коларница ж а. радионица у којој се чеви, ген. кблаца, колаца, кз(л)чева, дат. праве и поправљају кола. — Ето ти Јанка кб(л)цима и кб(л)чевима) 1. а. краћа мотка пред коларницу: — Брате Мато, начини ми зашиљена с једне стране. — Ждријебац летијош једне канате, још једну руду! Глиш. јаше према башти, ограђеној . . . кочевима. б. просторија за смсштај кола. — По дво- Матош. Кочеви иструлили . . . лозе полегле. ришту су . . . размештене разне зграде: Вујач. б. ист. дрвено или гвоздено оруђе за . . . коњушница, живинарник . . . коларница. мучење и убијање људи. — Кад га . . . ухвате, Моск. ударе га на колац. Маж. М. 2. шатр. најниколаров, -а, -о = коларев. жа школска оцена, јединица.

КОЛАЦИЈА — К О Л Е Б А Т И Изр. бити танак, сув као ~ бити врло мршав; д р ж и се као да је прогутао ~ држи се јако укочено; људи с коца и конопца онн који су лошег морала, зликовци; омастити к о л а ц бити набијен на колац; бити кажњен смрћу; стоји ми као ~ у грлу разг. о неукусном јелу које изазива одвратност и тешко пролази кроз гушу; тесати коме коСл)це на г л а в и фиг. грдно, груоо поступати с ким, злостаељати кога; з а т в о р и т и кућу мртвим ко(л)цем напустити кућу да остане пуста, запустити је. — Кућу сам затворио мртвим коцем. Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој. Дом. колацнја ж лат. упоређивање, сравњивање преписа с оригиналом. котационираље с гл. им. од колационирати. колационлрати, -днирам сврш. и несврш. лат. сравнити, сравњивати, упоредити, упоређнвати препис с оришналом да се утврди тачиост. кблач, -ача м 1. а. јело од печеног теста, направљено од финога брашна с млеком, маслом и јајима, обично испуњено надевом (кремом). б. (обично мн.) посластица истчена од комадића таквог теста: медени колачи, суви колачи. 2. а. култни крух, хлеб испечен о неким празницима од финога брашна у облику круга или колута, обично с украсима од теста на поершшш: божићни ~ , славски ~ . б. крух, хлеб издуженог или округлог облика. — Отео му је . . . тај буразер колач крува и нешто присмока. Ћоп. 3. дар, поклон. — И владици колач оправио: пуну лађу шећера и каве и различне неке посластице. НП Вук. 4. а. свежаш обруча или конопа. — Колач обруча, одређен број савијених обруча и свезаних заједно. Вук Рј. б. конопац савијен у облику круга или колута. — [Помогао му је на броду] увијати у колаче ужета и пењати се на јарболе. Наз. 5. у бунару дрвен темељ на коме се зид почиње. Вук Рј. 6. колутаст камен или округао комад олова који се привеже на рибарску мрежу да је повуче у дно воде. Бак. Реч. Изр. надати се (томе, овоме) к о л а ч у очекивати нешто јако неугодно. — Затрчим се к њему, но . . . он се надао томе колачу, јер ме дочека . . . те ме лупи. Ат.; р а з в у к а о као тесто за к о л а ч е развукао надуго и широко; скакати, свијати се на (у) колаче нар. песн. каже се о коњу кад трчи узаграпце, у галопу. — Тешко био наљутио дора, добар доро на колаче скаче. НП Вук. Под Милоше.ч сива бедевија, која му се у колаче свија. НПХ; умесити, испећи, спремити коме ~ ир. постатти коме ступицу, замку, ставити, довести кога у

779

тежак положај; ко би свему свету умесио ~ ко би свему свету угодио. колачар, -ара м 1. онај који прави или продаје колаче, посластичар. — Дошли [на сабор] колачари, разапели шаторе па . . . наређали колаче. Вес. Он је изучен колачар. Кши. 2. домаћин славе. Р-К Реч. колачара ж 1. украсна игла која има на глаеи као колачић. Вук Рј. 2. агр. колачарка (3). — Имао је јабука колачара на полицама. Ћос. Д. колачарев, -а, -о = колачаров који припада колачару. колачарица ж женска особа која прави или продаје колаче; исп. колачарка (1). колачарка ж 1. она која продаје колаче. Р-К Реч. 2. женска особа која радоједе колаче. Р-К Реч. 3. агр. врста колачастих јабука; исп. колачара (2). Р-К Реч. колачарница ж радња с луксузним пецибом, (по)сластичарница. колачаров, -а, -о = колачарев. колачарски, -а, -о који се однош на колачаре. колачаст, -а, -о који има облик колача, округао и спљоштен попут погаче: ~ пакет. колачати, -ам несврш. в. колачити. — Човек је почео да кркља и колача очима, да баца ногама. Андр. И. колачпна ж аугм. и пеј. од колач. колачитн, колачим несврш. ббчити (р очима). — Очи [је] колачио. Божић. колачић м 1. дем. од колач. — Насред стола . . . тањур са нешто колачића. Маж. Ф. 2. в. уштипак. Вук Рј. 3. таблета. — Извадио је из џепа замотуљак са колачићима аспирина. Рад. Д. кблачкп прил. као колац што се забија у земљу; у рвању увис дићи кога и на тло спустити да удари ногама о земљу. Вук Рј. кблаш, -аша м члан друштва »Колон. — [Посмртнину исплаћивали су] сами колаши својим посмртним приносима. Цес. А. колашце с дем. од коло. Рј. А. кблеба ж в. колиба. — Народ је почео излазити из шума и гудура . . . и градити куће место пређашњих колеба и чатрња. Марк. Св. кол&бање с гл. им. од колебати (се). к5пе5ар, -а и колебар, -ара м онај који живи у колиби. Р-К Реч. колебарак, -рка м дем. од колеба. — Могао је сам излазити из оног колебарка и погледати . . . небо. Вес. колббати, -ам несврш. 1. љуљатн, њихати. — Нијесу биле у стању [гранате] да

780

КОЛЕБИЦА — КОЛЕДВА

старца помакну с мјеста. Њихале су га као да је био у колијевци, зипкале и колебале. Пол. 1958. 2. тетурати, посртати. — Младар колебао за њим [жандаром] као хипнотизиран, као на некој невидљивој узици. Божић. 3. фиг. а. чинити кога неодлучним. — Срчана буди, бедна душо моја, и нек те сада ништа не колеба . . . страдати треба! Рак. Није га колебало тињање разума који је опомињао све опасности. Јел. б. бити неодлучан, у двоумици, оклевати. — Старци су колебали неко вријеме сумњајући да им Петар не би поставио ступицу. Ћип. 4. дизати се и падати. — Титрањем мембране код говора мијењају се прелазни отпори . . . па у истом ритму колеба јакост струје. Физ. 2. ~ се 1. = колебати. — Прамен свеће је поигравао те се његов [очев] лик колебао и љуљао тамо-амо. Петр. В. Колебајући се . . . и мрмљајући запали свијећу. Матош. Тако и срце мени се колеба. М-И. 2. попуштати у борби. — Цела пешачка дивизија која се повијала и колебала . . . окрене безобзирце назад. Вас. кДлебица ж дем. од колеба. кол&бљив, -а, -о 1. који се колеба, неодлучан. — Као ситни произвођачи [сељаци су] везани за својину . . . колебљиви у својим борбеним тежњама. Комун. 195-1. Колебљива вањска политика води земљу у пропаст. Ч-М. 2. несталан, слаб. — Такав живот подривао је његово и иначе колебљиво здравље и припомогао да му смрт дође тако рано. Прод. 3. несигуран, тетурав; лабав. — Морнар изиђе колебљивим кораком из крчме. Дов. Како би пусти и колебљиви били закључци астронома кад се не би темељили на опажањима видљивога неба. Крањч. Стј. кол&бљивац, -ивца м онај који се колеба. — Колебљивцима . . . и лукавцима не треба никад повјеровати. Крл. Колебљивци ће се осећати као да су добили инјекцију . . . у кичму. Дав. кол&бљивица ж женска особа која се колеба. кол&бљивост, -ости ж својство онога који се колеба. — Старчевићево начело . . . тражи стабилност против колебљивости. Нех. кблевка, ијек. колијевка, ж (дат. -вци; ген. мн. колевки, колевака и кблевака) 1. постељица, креветић за малу дег{у подешен за љуљање. 2. фиг. а. место рођења, место постанка, крај одакле неко, нешто потиче, домовина, отаџбина, зашчај. — Сињ је колијевка . . . алке. Шимун. Та област обслежава праву колевку јегул3а. Петр. М. Дижемо устанак у Шумадији, колијевци првог срп-

ског устанка. Чол. б. лежиште, мжај: гнездо. — Сељаци . . . се . . . пењу на пропланак да јој [виновој лози] спреме нове колијевке. Наз. Једнако пипка увелу колијевку зјена. Јел. Изр. и с к о ч и т и из к о л е в к е бити тек на почетку зрелијег доба; међу к о л е в -

ком и гробом у животу; од колевке до гроба, од колевке до мотике од

рођења до смрти. к&левчица, ијек. кблијевчица ж дем. од колевка. колбга м лат. друг, другар (по учењу или по занимању): ~ у струци, ~ у служби, ~ по школи. — Твој супруг . . . био је у нормалки колега мог мужа. Коз. Ј. кблегиј, -ија м и кблегија ж лат. = колегијум 1. скупу збор особа истога звања на заједничком послу: наставнички ~ , судски ~ , редакторски ~ . 2. предавање изједнога предмепга на високим школама. Деан. Рј. 3. колеџ. — [Мрнавић је у Риму] као питомац Илирског колегија, свршио филозофију и теологију. Водн. колегијалан, -лна, -лно 1. који је добар колега, другарски, дружеван. — Мало се нашале [наставнице] . . . мало се изгрде, али то су колегијалне, интимне грдње. Дом. 2. који се односи на колегиј (/). — Хаџић је био либерал . . . љубитељ колегијалне управе. Јов. С. колегијално прил. на колегцјалан начин: ~ се односити према некоме. колегијалност, -ости ж својство онога који је колегијалан. кблегнјум м = колегиј. колбгпн, -а, -о који припада колеги. колбгнница ж = колегица друга, другарица (по учењу или по занимању). — Свака колегиница има студента драгана . . . а ја немам. Петр. В. колбгица ж = колегиница. Деан. Рј. кол^гичин, -а, -о који припада колегици. кбледа и кбледа ж лат. 1. а. обредна народна песма коју су момци идући од куће до куће по селима певали уочи Божића. Вук Рј. 6. момчад која је певала те песме. Рј. А. 2. весело друштво, пријатељски састанак. Р-К Реч. колбдар, -4ра м лат. 1. заст. календар. — Књига . . . у којој су поред коледара официје Богородице. Водн. Прво издање Приповијести садржи једну приповетку штампану у коледару. Мил. Ж. 2.један од певача коледа; исп. колеђанин. Деан. Рј. коледарчић м дем. од коледар (/). кбледва ж покр. в. коледа (1а). Рј. А.

КОЛЕДВАТИ — КОЛЕКЦИОНАР

781

кбледвати, -ам несврш. покр. певати социЈалистичко) пољопривреди )е колекколедву. Рј. А. тивизација. ОГ. кбледски, -а, -б који се односи на коледе: колективизирати, -изирам сврш. и — песма. Деан. Рј. несврш. провести, проводити, обухватити, обухватати колективизацијом. — Колекк&леђанин м комдар (2). Вук Рј. кблеж, -бжа м фр. средња школа у неким тивизирани сељаци, такозвани колхозници . . . чине сада 56%. ЕГ 2. земљама са заједничким становањем питоколектбвист(а) м присталица, примаца, интернат. — Он зна турски језик врженик колективизма као друштвеног уре~ какав се учи у колежу Луја Великог у Паризу. Андр. И. Отац га је дао у колеж језу- ђења. — Стручњаци по полицијама чувају тебе . . . од провалника и колективиста. итски. Петр. Б. Мар. кблеж м покр. кукњава, парицање, колектнввхтички, -а, -5 који се односи кблежнти, -им несврш. покр. кукати, на колектишсте и колектитзам. — Потпуно нарицати. — Ивана тражи 'љеба. Колежи усваја колективистичку идеју. У/. с прага да јој не дамо да ије! Лоп. колектив&тет, -ета м в. колектив Џ). кол&кта ж лат. сабирање, скупљање прилога у добротворне сврхе. — Аранжирао — Сваки је народ у заједници народа индивидуални колективите^. Петр. В. је колекте, лутрије, концерте, представе. Бег. Колектом између себе кренули [су] колективно прил. скупно, заједнички. — своју омладину у школе. Петр. В. За одело и ципеле бринула је авлија, колективно. Сек. [Влада] је била колективно одгоколекткв м лат. 1. друштво, заједтца ворна за свој рад. ОП 2. уопште; народна, етничка заједница; супр. појединац. — Ја праштам у интересу нашем, колективнбст, -ости ж особина онога у интересу заједнице, колектива. Крл. Вук што је колективно, колективни дух, повезаје, некако инстинктивно, осећао да . . . ност; колективизам. — Нова редакција представља цео народни колектив. Бел. 2. оптужује стару због помањкања партијности, а. скуп људи који чине организациону, радну које се манифестовало у . . . непостојању или сличну јединицу: радни ~ , спортски ~ . колективности у раду. Пол. 1957. Као да б. хармонични скуп, скуп људи повезаних лажем по диктату колективности. Уј. чврстим узајамним везама. — [Борба] једино колектор м 1. скупљач, сабирач. — може да од људи случајно сабраних у одред Бивши колектор римских старина лута . . . направи колектив повезан унутрашњом по солинским развалинама. Р 1946. 2. провезом — другарством. Чол. Њих троје [у давац срећака државне лутрије. 3. физ. део осмом разреду], то је био један понесен млад колектив који је радио. Сек. Ватер- генератора који наизменичну струју коју прополо је игра колектива — момчади. Ват. изводи претеара у сталну и служи као посредник за прелаз струје из намотаја у вањско, колективан, -вна, -вно који се односи на спољно коло. 4. техн. глата канализациона колектив, који је својствен колективу, који цев за одвођење градске нечистоће. — Да би служи колективу, заједнички, општи: ~ се могло градити дунавско пристаниште . . . својина, ~ снабдевање, колективни ин- потребно је завршити дунавски колектор. тереси. — Дати живот за слободу своје Пол. 1959. земље, то је жртвовати лични егоизам кблекторски, -а, -о који се односи на колективном. Прод. Овакве животиње није колекторе. — Он је био човек . . . великих могао савладати појединац . . . него је лов Колекторских научних послова. Бел. био колективан. НБ. колектура ж продавница срећака државколектив&зам, -зма м 1. другарска не лутрије. сарадња и узајамна помоћ; подвргавање личних интереса интересима, циљетма и идеаликол&кциЈа ж лат. 1. по неком систему ма целине, заједнице. — Осећао [је] како уређена збирка понајвшие необичних, ретких, ће . . . попустити у борбености, па ће бригу предмета исте или сродне врсте: ~ лептира, ~ марака, ~ слика и сл. 2. књижевна издао колективизму оставити другима. Рад. Д. 2. систем друштвене организаццје на принци- ња у серијама: ~ Матице хрватске, ~ Матипима заједничке својине производних средстава. це српске. — [За њега] био је колективизам логичан колекцнбнар, -ара м = колекционер завршетак. Уј. онај који прави колекцију, сабирач, поседник колективизација ж екон. превођење колекције. — Провалу и крађу извршили су појединачног, породичног у колективно, задру- људи које је најмио неки колекционар — жно. — Један од најзначајнијих захвата у манијак. Пол. 1958.

782

КОЛЕКЦИОНАРСТВО — КОЛЕНО

колекционарство с сабирање, скупљање колекццја; страст за сабирање, за скупљање какве врсте предмета. — То су . . . страсти . . . колекционарство, њега тијела. Сим. колекцибнер, -бра м = колекционар. — Развукли су многа његова платна којекакви спекуланти и колекционери. Бат. кдлеваст, -а3 -о, ијек. кољенаст који се састоји од колена, чланака, зглавака, зглобова. — Трк [јој се] не зауставља ни преко . . . сплетова разголићених коленастих жила храстова. Рад. Д. [Носио је] са собом свјетиљку од пробушена рога на крају кољенасте трстике. Креш. кбленасто, ијек. кољенасто, ирил. у облику колена. — Узме се кољенасто савијена цијев. ОК. колевати, -ам, ијек. кољенати, несврш. притискивати, гњечити коленима. — Њу [своју жену] колена док му не досади. Ћос. Д. кблевачке, ијек. кољеначке, прил. на коленима. — Он би продужио да се коленачке вуче. Ђур. копенашце, -а и -ета, ијек. кољенашце, с дем. од колено. кбленда и колепда ж покр. в. коледа. колевдар, -ара м 1. коледар, колеђанин; честитар. — [Стиховима] би колендарл поздрављали домаћина. Комб. 2. покр. календар. — У Дежелићеву колендару има његових цртица. Ков. А. 3. заст. покр. година живота. — Превалио је седамдесет пуних колендара. Шен. 4. зоол. покр. врста велике мухе. — Под капом настоже хрпу космурина . . . гдје се у први мрак угнијезде и заплету миши и колендари. Љуб. колендати, -ам и колендисати, -ишем несврш. а. честитати коме о НовоЈ години. — [Пјесник] се испричава пријатељу . . . што му дуго нису доходили колендати. Комб. &. даривати о НовоЈ години. — Фра-Пирија кол^ндиса, кога више кога мање, према годинама службовања. Мат. Доље у салочи још [су] колендали младиће. Војн. в. певати коленде. Вук Рј. к&леви, -а, -о, ијек. кољени који се односи на колено. — Тукао га је плоштом страном цокуле . . . у кољени прегиб и у листове. Божић. кол&шка, ијек. кољеника, ж а. комад дреегпа од кога се праве вретепа. Вук Рј. б. дрво зашиљено с обе стране на које се суче пређа. Вук Рј. кол&инца, ијек. кољеница, ж 1. дем. од колено. — Парче распрснуте гранате целу му је коленицу разнело. Јакш. Ћ. У малога хлачице до кољенице. О-А. 2. кожни или гумени хитит колена. — Чакшире су попут

димлиЈа . . . под кољеном саиутане кожнатим кољеницама. Буд. Реквизити су важни за играче . . . ципеле (копачке) . . . кољенице. Ног. коленичаст, -а, -о, ијек. кољеничаст коленаст. — Рилица је врло танка с коленичастим пипцима. Тод. коленичвп, -а, -о, ијек. кољ&шчни који се односи на комнице. — Дрхтао је као да су му пилили кољенични ивер. Божић. колево, ијек. к6љено3 с (ген. мн. кблена) 1. а. анат. зглавак, зглоб, чланак на људској нози који спаја дедрену кост с голеничном кости; део ноге на коме се налази тај зглоб; одговарајући зглоб и део ноге на животињској предњој или задњој нози. — Није могао поћи за народом, заклецала су му колена. Нуш. Задрхта цијелим тијелом и паде на кољена. Хорв. фиг. Потоци су из модрих падина избацивали своја бујна, нага кољена. Ђон. 5. део одеће који покрива тај део ноге. — Шта ће ти . . . Французи да мисле о нама Србима кад тебе виде с исцепаним коленима ? Ћос. Д. в. део ноге изнад коленога зглоба. — Швејк га узе на кољена и поче га гладити. Јонке. 2. бот. задебљали део на шупљикатм стаблмкама биљака, из којега излазе листови. — Класје" . . . пригну кољена. Наз. 3. место где нешто нагло мења правац или где се два дела спајају под одређеним кутом, углом. — Дунав [се] својим великим кољеном баш на њезину [Југославије] територију највећма приближио Јадранском . . . мору. ЕГ 1. 4. фиг. а. сви рођаци једнога етепена сродства с оозиром на заједничког претка. — У старовлашким, црногорским и херцеговачким крајевима . . . врло често знају за своје претке седам до осам колена уназад. Цвиј. Ми смо рођаци у трећем кољену. Крањч. Стј. б. сви људи једног истог или блиског животног доба, узраста, везани заједничким радом, интересима, идејама, наршитај, генерација. — Заједничшш живљењем, навиком развија се друштвени инстинкт и можда после неколико колена он ће битп јачи но внстинкт породични. Марк. Св. Данашње кољено испашта гријехе твог времена. Матош. в. припадност по рођењу, порекло. — Јер си кољена мога. М-И. Он ће бити из колена правих интернационалиста. Дав. г. потомак, потомство. — Бег Иван бег, јуначко кољено! Њег. д. племе, род. — Нека вам се имена подшњу до истраге српскога колена! Вес. ђ . биолошки род, тип, скупина. —

Бодљикаши . . . су заиста прастаро животињско кољено. Финк. Изр. адамско ~ нар. в. уз адажки (изр.); бацити (ставити) кога на колсна

рет. приморати кога да се преда, да се покори;

до колена (блато, крв) врло много {блата,

783

КОЛЕНОВИЋ — КОЛЕРИЧНОСТ крви); до к о л е н а бити коме бити незнатан, ситан; Е в и н о — жене уопште. — Што хоћеш, лијенчино? — одазове му се крупан створ Евина кољена. Ков. А.; из (од, с) колена на (у) -—' а) по наследству, од оца на децу; б) по гпрадицији, од старијег нараштаја на млађи; к о л е н а му клецају а) врло је уморан; б) у великом је страху; колена му д р ш ћ у (тресу се), подсекоше му се к о л е н а у великом је страху, море му је до к о л е н а чини му се да за њега нема пгешкоћа, све лако савлађује; на коленима молити нешто врло понизно и покорно молити нешто; на коленима видети некога видети некога савладана, покорена; пасти на колена рет. клекнути; п р е к о к о л е н а ломити (преломити) (у)радити брзо, журно, напречац, не размишљајући много; пригнути (савити) ~ п р е д ким признати нечију предност, покорити се коме; С в е ч е в о ~ власт пророка Мухамеда. — Ићи [ћемо] до Стамбола, траншти правога цара и повратит Свечево кољено. Том.; р о ђ а к у седмом (деветом) колену врло далек или никакав рођак; уз ~ (бити, седети, расти) битиу милости чијој, бити коме мио. — Тиранији сједе уз кољено дворске будале. Матош; в е р а на колену нар. вера, реч, која се лако крши. — У Турчина вјера на кол>ену, могу мене Турци преварити. НП Вук.

Види само ПОДЛОСТЈ коленоприклоност. Змај. кбленски, -а3 -б, ијек. кбљенски који

се односи на колено:

•—• зглоб.

кбленце и колбнце, -а и -ета, ијек. кољенце и кољенце, с а. дем. од колено. б. фкг. прелив, прелаз из једне ноте у другу. — У том кољенцу [свирајући на балалајци] квари . . . Ту треба да уситни. Крањч. Стј. У трептајима њеног сазитљивог гласа пуног изненађујућих коленаца било је предавања. Дав. коленчаст, -а, -о, ијек. кољенчаст који је као колено; коленаст. — Једни сс дијелови [слојева] дижу, други спуштају. Настаје тако кољенчаста бора, при^евој или флексура. Тућ. колеопт^ри м лш. (јд. колеоптер) грч. зоол. в. тврдокрилци. ЕЛЗ. колер, -^ра м заст. фр. огрлица. Вук Рј. кбдера п код^ра ж грч. 1. мед. тешка заразна Оолест која се очитује, испољава у врло честим нроливима с повраћањем и наглим опадањем телесне снаге Сћокга амагјса. 2. фиг. иогрд. лако раздражљива, љута, тешко подношљиеа особа. — Вала, да имам 'наку колеру . . . ја бих се обесио! Вес. Изр. ~ перади (живине) вет. опасна заразна долест перади (живине) од које најчешће оболевају кокоши Спо1ега аушт; мала ~ кбленовић, ијек. кбљеновић, м чоеек од врста блаже колере, колерина. добра, угледна, стара колена, рода, племић; колераба ж в. келераба. супр. скоројевић; исп. оџаковић, кућић. — Његови манири били су пре манири једколерик м грч. човек колерична темпеног скоројевића него једног коленовића. рамента. — КапетанЈ силан колерик на Јов. С. Ја сам, да знаш, плелшћ кољеновић, први поглед. Матош. Брут је, наизменично, био сангвиник3 колерик, дубок меланколик а нисам од јуче. Шуб. и фаталистички флегматик. Сек. кбленовићка, ијек. кољеновићка, ж женска особа коленовић. — То [су] биле кблерин и колбрин, -а, -о који припада газдинске кћери, кољеновићке и прћија- колери. — Болесници који су праву колеру шице. Бен. већ прекужили, угину гдекада од . . . колеколенопр&клон, ијек. кољеноприклон, ринога тифоида. Батут. м рус. заст. благи прегиб колена у знак поздраколерина ж мед. врста блаже колере. ва, молбе и сл. — Удовица испусти лепезу, — Тамножута, грозничава лица говорила странац је подиже и предаде3 — један осмех [су] о колеринама, о дизентеријама. Ћос. Б. — један наклон — један коленоприклон. колернчан, -чна, -чно 1. који се односи Мил. В. на колеру; изазван колером; намењен болесниколенопр&клони, -а, -о, ијек. кољеноцима од колере. — У јеку колеричне заразе приклони, фиг. понизан, ласкав, улагивачки. . . . он драговољно помаже болничарима. — У Илића нема ни коленоприклоних Вас. Кадета . . . пренесоше у колеричну ода, химни . . . али ни громких протеста. бараку. Јонке. 2. који се лако распаљује, који Прод. је нагла темперамента, који на вањске, спољашње утиске реагује брзо, нагло. — Скоро да колешшр&кпоно, ијек. кољеноприклоно, прил. понизно, покорно. — Постојала [је] га је [неко нитање] расрдило, јер је био једна његова молба у којој моли колено- колерична темперамента. Том. приклоно туторе . . . да двапут обнесе трећи колернчнбст, -ости ж особина или стање тас . . . у његову корист. Срем. онога који је колеричан (1). — У овоме је коленопр&клонбст, -ости, ијек. кољено- буђао тај бијес у њсговој поджилној колеричпр&клонбст, ж додворавање, улагивање. — ности коју је знао крити. Божић.

784

КОЛЕСА — КОЛИВРИ •

колеса, -бса с мн. од коло (7). кол&сар, -ара м онај који вози кола, возар. — Кад су се вароши од Турака отимале, Ката је са колесаром ишла за војском и . . . пљачкала. Ћос. Д. колесати, -ам несврш. мучити на колу, точку (нарочитој направи за нучење). — И кад почне колесати и остале муке правити, злочинац ће бити још жив. Глиш. колбсина ж покр. аугм. и пеј. од кола. к&лесје с зб. им. од коло (1). — Дуг звиждук локомотиве која улази и бука колесја . . . потреса тло. Бег. код&сница ж (обично мн.) кола, двоколица. — На колесници зрачној то бог огњени, Перун, по бури вози се мрачној. Ил. Покорно јављам: четири топа . . . десет колесница. Фелд. кол&со с покр. коло (1). — Но је ли све у реду ? . . . И колесо ? Том. колет м тал. покр. 1. овратшк, огрлица, јака. Рј. А. 2. в. колето. колетаае с гл. им. од колетати. колетати (се), -ам (се) и колећем (се) несврш. покр. љуљати, клатити; исп. колијетати се: кблеће му се зуб. — Ти с барјаком можеш управљати кад га вјетри почну колетати. НП Вук. колбтина ж аугм. и пеј. од кола. кблетнути, -нем сврш. покр. макнути, покренути. — Уздишући колетну раменима и цијелим тијелом. Миљ. кол&го с (ген. мн. колета) тал. жел. свежањ робе, дењак, комад пртљага. — Четири колета по педесет динара комад, има двеста динара да платиш! Дав. кол&чкаш, -аша м покр. ео који ]е одмах до колечака упрегнут. Вук Рј. к&лечке, -чака ж мн. колица на два точка која еуку плуг. — Није се могло даље орати, положи плуг на колечке, упрегне коња и крене кући. Бен. кблеџ м енгл. назие за средње и високе школе, а и за еисоке научне установе, колегцј {3). — Послао троје дјеце у Енглеску ^ колеџ. Каиг. кблеш м анат. кључна кост, кључница с1ау1си1а. — Рамена сачињавају . . . спреда колеш или кључница. Батут. к&лешки, -а, -о који припада колежима, који се односи на колеже. — Стари колешки секретари ходају брзо. Шов. кблешни, -а, -б који се односи на колеш: ~ било (над кључном кости). Батут. колбшце, -а и -ета с дем. од коло. — Свака вам се пета окреће као колешце. Киш. Строј . . . креће се а да и не зна да

су његова мала к о л е ш ц а . . . живи људи. Рад. А. колн (често у вези с : толи) прил. покр. заст. в. колико. — Знат ћеш и сам коли је та доб опасна и знаменита за дјевојчице. Војн. Књижнице казнених завода поправљене су коли с обзиром на број књига толи с обзиром на вриједност књига. Мј. 1926. кблнба ж 1. привремена кућица, понајвише од трске, коља или плетера, покривена грањем, кором, лишћем, сламом и сл., какве имају пастири по пашњацима и виноградари по виноградима. — Плевна )е за сено и колиба за чобане. Дед. Ј. Дао је уточишта половици мјеста . . . у пударским колибама. Франг. Како је то да је и онима који су недавно изишли из сељачких колиба сељачки народ као непознат и туђ? Рад. А. 2. кућица за нарочиту сврху. — Сакривени [смо] иза једне колибе за електричну инсталацију. Уск. Изр. помична ~ ист. војн. у римској војсци колиба на точковима у којој је била греда с металном глаеом овна за разбијање градских бедема. — Исту функцију коју су у римско вријеме обавл>али гвоздени овнови . . . помичне колибе . . . данас врше оклопљени тенкови. Крл. к&либар м човек који живи у колиби. — Од правих чергара и несталних колибара ови су се људи почели настањивати најпре на извесном месту под једном планином. Нов. Био ја, два лугара, један радник и колибар Бартол, који нам је јело кухао. Коз. Ј. к&либарев и к&лнбаров, -а, -о који припада колибару. кблнбарски, -а, -о који припада колибарима, који је као код колибара. — Начин њихова живота. . . остао [је] позадуго онако прост и колибарски. Ноа. колнбацил м мед. бацил у облику штапића који живи у дебелом цреву људи и животиња, у загађеној води и сл. и изазива тешка обољења СоНђасШиз, Е8сћепсћ1а соЦ. — Ови наши бунари, проклети... с колибацилима. Пол. 1959. кол&баш, -аша м заст. чуеар, страокар у лазарету, карантину. Вук Рј. кблибнна ж аугм. од колиба. колибица ж дем. од колиба. кдлпбри м мн. (јд. кблибри, -ија, ређе кблибарЈ -бра) зоол. породица веома ситних шарених америчких птица дуга кљуна ТгосћШс1ае. — Ми смо путници... предјела колибра. Уј. [У крлетки] скакуће црвенозелени тропски колибри. Крл.

КОЛИБРИЋ — КОЛИКО Изр. к о л и б а р л е п и зоол. врстпа колибра ТгосћШиз товдшшз. Терм. 4. кблибрић м в. колибри. Бен. Рј. колидирати, -идирам сврш. и несврш. лат. сукобиши се, сукобљаваши се, сударитпи се, сударати се, бити с неким или нечим у супротности. кблизија ж лат. судар, сукоб. — Ви сте дошта у колизију са позитивним законским одредбама. Ћос. Б. колизвбни, -а, -б који изазива колизију. кблија1 ж зб. им. од кола; војна еозила, комора. — Кнез [ ј е ] . . . смјестио иза војске колију. Нех. кблиЈа* ж покр. долама од танког црног сукна опшивена гајтаном, као део женске народне ношње. Рј. А. кблијевка, ек. кблевка. кблијевчица, ек. кблевчица. кблијер, -&ра м покр. в. колир. Вук Рј. колиј&тати се, кблијећем се несврш. покр. колебати се, њихати се, клатити се; исп. колетати. — Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара јер није већ знао за себе. Мат. колик1, -а, -о и кблик1, -ика, -ико (одр. кблики, -а, -б, кблики и кол&ки, -а, -б; обично одр.) зам. изриче 1. а. у упитном значењу, кад се пита о количини (величини, мери, износу, степену, ређе броју) чега. — Колика је штета на кућама? Колики су губици у становништву ? Вј. 1957. б. у неправим питањима и изричним (исказним) реченицама. — Осјећао [је] од колике је то важности за његова младог пријатеља. Креш. 2. а. у узвичним реченицама, кад се исказује чуђење због величине, велике количине чега. — Зимна ноћи дуга, колика си! Март. Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај! Срем. О колике ли ваше љубазности! Креш. б. кад се износи нешто што је омогућено величином, количином чега: толики да. — Колики су му нокти, могао би орати. Н. посл. Вук. в. кад се истиче да нешто бива или изостаје упркос великом броју, количини чега (на основу чега би се очекивало супротно). — Колике очи, кума не виде! Н. посл. Вук. г. кад се истиче обухватање читаеог опсега, величине, трајања чега. — Колика је тамна ноћца била, не спаваше попе ни Матија. НП Вук. 3. у релативном значењу (у главној реченици стоји или се може дометнути корелативна заменица: толики, онолики), кад се исказује упоредна мера, количина, величина чега. — Дужина је његова толика колика и ширина. Вук. Још 50 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

785

ником нисам своју љубав дала колику бих могла и колику хтела. Макс. Изр. колик(и) било, колик(и) г б д , к о л и к ( и ) год му д р а г о , к о л и к(и) му д р а г о , ма к о л и к ( и ) кад се допушта било која мера, количина, величина. кблнк1 и кблик2 прил. в. колико (5 и 4). — Има их с једним оком на челу, колик тањир великим. Глиш. И у дну доље мало, маличак мора, колик сузица. Нам. Глава зијева колик да је жива. Март. Изр. ~ што тек што. — То би колик што би оком тренуо. Мул. кблнка ж мед. грч. 1. болови у трбушним органима у облику грчева који се нагло јављају: бубрежна ~ , жучна ~. 2. бот. в. бушина {2а). Сим. Реч. кол&кати се, -ам се несврш. необ. погађати колико има чега у затвореној шаци (при игри). — Запорошци [ с е ] . . . разместили . . . коликали се и с убиственом хладноћом погледали на град. Глиш. колико, кблнко и кол&ко прил. 1. изриче упраено и неуправно питање о количини чега. — Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће с е . . . знати ко је, шта ј е . . . колико му је година. Лаз. Л. 2. а. истиче велику количину чега са чуђењем због тога. — Колико ли је њих служило код мене! Мат. Три се цара зачудила силна колико се раја одрвава. Март. 6. изриче да је велика количина нечега узрок неке радње. — Колико је њему мила била, три пута је пасом опасао. НП Вук. в. (у везничкој служби) иако, премда. — Колико је леп Неапољ ја бих га ипак давно оставио... да у њему није владике. Нен. Љ. Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња. Мат. 3. а. кад се одређује мера, трајање, интензивност неке радње или неког стања. — Био [би] сретан кад би му могуће било лебдјети пред оним прозорима колико би оком мигнуо. Кум. Вукао ме вичући колико га грло носило. П 1939. Изљубио [је] пред кућним вратима толико колико је само хтио. Донч. б. кад се упоређује однос према два појма> степен нечега у односу на два појма. — Сад смо тобоже своји, али га не миришем ни колико црни лукац. Ад. Нису до њих држали ни колико до пасје шапе. Бен. в. кад се упоређује ееличина два појма. — Сваки му брк колико јагње од по године. Дом. г. кад се упоређују супротне појаее. — Колико се спрва устезао, толико је сад више наваљивао да иде. Мат. 4. (заједно са везн. »да« или предл. »за«) кад се истиче да је количина (џеличина, износ и сл.) нечега скром-

786

коликогод — количник

на, неве/шка, минимална: ~ да се закрпи, ~ за прехрану. — Има Мојсило неку њиву — колико да се с ње на једна кола натовари. Вукић. Имате посла? — Колико да се живи. Петр. Р. Изр. ~ б и л о , ~ г б д , — му драг о , ма ~ , макар <—' кад се допушта неодређено било која количина; — данас

(јучер,

ноћас, сутра,

вечерас,

до

мрака) још, већ данас (јучер, ноћас, сутра, еечерас, до мрака); ~ и ~ (пута) врло често; ~ -толико донекле, барем не-

што; видети, знати колико је

сати

к&лић м необ. дем. од колац. — Неки [су] почивали у маленим, а на брзу руку од колића и шаша сабијеним колибицама. Торд. колица с мн. 1. дем. од кола. — [На цести] су се појавила једнопрежна кукавна колица сељачка. Том. Крај ње пролетеше, по уској цести лака, окована колица. Мил. В. 2. назив за разне мање направе са једним, два, шри или четири точка, које служе за превоз материјала, деце, болесних лица и

др.: дечја ~ , ручна ~ , инвалидска

~,

носачка ~ . 3. техн. покретни део писаћег видети, знати право, стварно стање ствари. строја, писаће машине. — А кад су видели колико је сати, поколАцан и кдлицан, -цна, -цно дем. чели су да се пренемажу. Поп. Ј. од колик. — Колицна је моја [учионица], кбликогод прил. бар неколико, макар а кметови спремили педесет ђака. Ранк. донекле, иоле. — Љекар ј е . . . болеснику кблице с дем. од коло. — Алкари у причао разне анегдоте не би ли му коликогод скренуо пажњу куда. Ств. 1948. дивљем трку, један по један, витким копљем гађају у гвоздено колице које се коликбгуб и коликбструк, -а, -о заст. зове алка. Шимун. од колико ерста, струка, елемената. И-Б колицДна ж покр. 1. неколико приРјмера, примерака чега. — Сад још коликоликбћа ж в. количина. — Много је цину женскијех имена на — а. Кур. 2. (у наиме теже опорезовати каквоћу него прилошкој служби, у питању) колико. — коликоћу. Рад. Стј. Колицина сте? Нуш. коликрат прил. заст. колико пута. — кол&цно и кДлицно прил. колико маКоликрат рече: Ах, да буде крај! Марк. Ф. ло. — Пођи да видиш са колицно се пакдлиње с покр. 1. клање свиња (у свомети управља европским државама! Нен. Љ. јој кући). — Мора М а г д а . . . донијети о кол&чак и кбличак, -чка, -чко колик; колињу једну ножицу или ребарце. Гор. аугм. од колик; дем. од колик. — Ја се ни2. производи клања свиња: месо, кобасице и сл. — Те ми је још било жао да му поша- јесам толико потежио да обазнам ко је тому манастиру темељ ударио, ни количак љем . . . нешто колиња. Јонке. кблир, -ира м фр. 1. овратшк, огрли- му је звоник био. Љуб. Накривио [се] крст над грбом ресећи чело те жуте3 коца, јака. — На вратима с е . . . указапге личка [је] шака велике грдосије. Матош. . . . над укрућеним шпанским колиром . . . две главе. Богдан. 2. нар. круг око главе количДиа ж ееличина материје од ко(на сликама свгтаца), ауреола, ореол, ним- је је састављен неки предмет, број чега, тбус. — Зрака од месеца ударила кроз пен- сег, обим чега што се може избројати или џер, па јој се око главе начинио колир измерити. — Нападало је толико снијега да се у оваквим количинама... не памти. ка' оно у светаца. Вес. Обз. 1932. Сели људи п а . . . измислили кблвтва ж покр. ударање колаца уз неке неопредељене количине, као што су винову лозу. Рј. А. г, у и х. Нуш. к&лити, кблим несврш. 1. забијати колкол&чински, -а, -о који се односи на це, притке уз винову лозу. — Тумачио му количину. — Предмет чисте математике ј е . . . како се коле виногради с акацијама. Ђал. 2. цепати. — Сјекира коли главу, јесу . . . количински односи. Ант. 1. нож пара ребра. Шен. 3. (око чега) ококол&чински прил. у односу на колилишати, заобилазити. — Пред н>их су чину, квантитативно. — Награђивање свасваки час испадале . . . увале и мале уз- ког радника... зависно [је] од његовог брдице око којих је вал>ало колити. Ћоп. ефективног рада, како количински тако и ~ се збивати се, догађати се једно за економски. Пол. 1958. другим, редом. — Чудна санка да га бор кбличнпк м 1. мат. резултат дељења убио! Ти се санак нигдје не колио! НПХ. једне величине доугом, број који казује колико П р и ч а ш е . . . што је било за његова ви- се пута делител, налази у деленику, квоцијека и какве се колиле недаће. Март. јент. 2. одређени постотак, количина. — колитис м грч. мед. катар, упала, Није постигла онај законски минимум, количник. Риб. запаљење дебелога црева.

количнички — коло

787

нога мужа. В 1885. г. предмет кружног облика уопште, круг, колут. — Око месеца велико прозрачно коло. Шапч. Тако ти се око главе дим на кола извија. Павл. д. покр. ерста народног ееза. — Кошуља је од појаса . . . извезена на усперце, шапе, кола и веруге. Љуб. 2. народни плес, праћен често песмом, у коме суделује више мушких и женских особа, држећи се за руке и чинећи круг или низ. — По вечери, уз ћурлике двојница младеж поведе коло. Куш. фиг. Ретко бивају догађаји . . . који први заигравају коло новог времена. Нов. Око њега весели брежуљци у коло се дивно ухватили. Ботић. 3. фиг. а. круг људи здружен какеом везом (пореклом, положајем, занимањем, идејом, интересима и сл.). — У доба Марулићево било је у Сплиту коло латинских пјесника хуманиста. ВоднДјечак, окретан и снажан, постаје предводник у колу својих вршњака. Ћоп. б. скуп оних који су у исто време завршили какву школу; генерација. — Сећаш се другова? Пало их је пола, најбољи су били из тог нашег кола. Стан. в. низ, ред радн>а, мисли и сл. које се непрекидно измењују или се догађају једне иза других. — Кад се већ мислило да се са Калифорнијом завршило коло . . . открића, зачуди нас . . . ново златно поље. Панч. г. низ, скуп кнмжевних дела истога издавача која се штампају и издају у одређеним временским размацима. — Појава овогодишњег, 51. редовног кола Задруге, догађај је који радује све нас. Михиз. д. биол. велики скуп у систематици биљака или животиња сродних колнпк м колни пут, пут за кола. — по најопштијим особинама, тип. — ТерШироки друм — колник као да је одједцијарне периоде се разликују по . . . усаном ишчезао. Ћоп. Залазе на изровани колвршавању животиња из кола сисара. Жуј. ник — пречац што води до станице. Пав. ђ . астр. јато, скупина звезда, сазвежђе. — И сијају као у сам дан постања сва звезколница и колница ж 1. спремиште дана кола са великог свода. Дуч. Коло за кола. — Отидем под колницу и скинем звијезда бијело срце вуче. Уј. е. спорт. ланац с орница. Тад. Тодор крену према низ натјецања, такмичења у разним спортколници да узме трнзкоп. Ћоп. 2. клада на којој лежи воденички точак. Бак. Реч. ским дисциплинама која се понављају у одређеном временском размаку. — Данас поколњацн м (јд. колњак, -ака) зоол. подне . . . почеће сви мечеви првог кола. врста црва који на предњем крају имају Пол. 1950. 4. фиг. животна средина, свет трепљаво коло којим привлаче храну, точпојаеа око некога, домен(а). — Неизјављена, каре Когашпа. Терм. 4. тиха и обазрива симпатија граница [је] до коло с (мн. кбла и колеса) 1. а. део које се залази у коло туђе личности. Петр. В. возила, кружна направа која се окреће, обрИзр. е л е к т р и ч н о ~" кружно струће на осовини и чини да се возило креће са јање електричне струје; где би било ~ мање отпора, точак. 6. предмет таквог без кокана нар. у сваком послу има кооблика који служи за преношење и регули- лоеођа; као неподмазано ~ ( ш к р и сање покрета на различним направама и пље, ш к р и п и ) фиг. о нечему што се с механизмима. — Језик јој негдје меље као муком, напором креће, напредује; ~ намлинско коло. Мил. В. Коло од зденца о к о л о свуда наоколо. — Коло наоколо непрестано се врти и шкргуће. Пав. Је- нанизани становиЈ куће. Павл.; ~ среће дан је имао револвер »на коло«. Ћоп. в. заст. несталност среће у животу (према ист. точак за мучење. — Бјежи [жена] . . . слици Фортуне, божице среће у старих Римда не в и д и . . . ударена на коло љубље-

кбличнички, -а, -б који се односи на количник. кблпшан и кол&шан, -шна, -шно (одр. колишни) дем. од колик, јако мален, мајушан. — Ух, колишни се жене! Мул. Ја славу му, колишни је, а налеће као да је побеснео! Јак. колишити, кблишим несврш. а. обилазити, заобилазити. — Као да је сав свијет знао порад шта он иде онамо, колишио ону кућу далеко. Мул. 6. избегавати, уклањати се. — Како је човјек ријетке ћуди, презирао и колишио све. Мул. кблишно и копДшно прил. како мало. — Видиш колишно нас ј е . . . [али] ће многа турска мајка од нас пропиштати. Вес. колиште с необ. део кола на коме су точкови. — Угледао мале трошне двоколице с . . . жућкастим колиштем. Креш. колмовати, -мујем сврш. и несврш. фр. (ис)коврчити, (ис)кдврчати косу. — Елегантни, колмован мушкарац начинио је нешто налик на дубок поклон. Моск. колпи, -а, -о = колски а. који припада колима, који се односи на кола. — Два колна ланца закопала је и сачувала у земљи. Бан. На неким су мјестима колотечине дубоке кано најдубље бразде, а хрптеница је међу њима тако висока да дотиче колне оси. Дук. б. који је одређен за кола и за путовање у колима. — Састајала се [споредна цеста] с главном, колном цестом. Шег.

50*

788

КОЛОБАР — КОЛОВОЗ

лана, која стоји на кругу, колу); к р в а в о — (почети, з а и г р а т и ) почети сећи, убијати. — Тада је почело крваво коло шовинистичког бјеснила. Чол.; к р в н о ~ нар. људи одабрани да суде при умиривању крвне освете. — Седам је мртвијех глава пало у три године, од посљедног умира. Пребацимо три за три, а седмој метнимо крвно коло. Љуб.; н а г а з и т и на в и л и н ско ~ празн. нагазити на сугреб, на чини; пето ~ (на колима) о некоме који је потпуно непотребан, некористан, сувишан;

површине кад у њу што падне, који се шире у све већим кругоеима. — Водени колобари шире се по мочвари губећи се према крају. Маж. Ф. колобарић и колоб&рчкћ м дем. од колобар. колобататп се, -ббатам се несврш. искакати из воде угибајући се, савијајући се кружним покретима. — Делфини су се око брода играли, колобатали се и превртали. Петр. М. повести (заиграти, завртети) ~ стаколобатнути се, -ббатнем се сврш. вити у покрет, почети деловати, покрену- према колобатати се. ти акцију; п о з в а т и у — позвати на копоб&гати се, -ббетам се несврш. рад, на суделовање, учешће у раду; ставити покр. цуљати се, љуљати се седећи на љу(стављати) штап у ~ сметати, спрељашци. Рј. А. чавати кога у раду; шупље ~ војн. нар. колобран и колобран м заштитна песн. пешадијски строј у облику четвероограда (најчешће у облику ниских камених кута, четвероугла. — Ал' не бјежи јунак Кадрипаша . . . шупље коло прави од ни- стубића) на рубовима стрмих цеста и завијутака. — Колобрани с обје стране цезама, сипље огањ на свакоју страну. НП сте нарасли од нападаног снијега. Куш. На Вук; ко се у ~ хвата, у ноге се узд а ; ко се у ~ хвата, мора п о и г р а т и колобрану поред мостића засјео путник — нар. посл. ко се прима какеа посла мора пјешак. Пав. рачунати и на тешкоће и запреке; у к а к колбвађа ж покр. покртен канал кроз вом си к о л у , онако и играј своје који се слива вода кад пада киша. Рј. А. поступке треба удешавати према другима; коловбдпља и коловбдпља ж необ. ухватити се у чије ~ удружити се она која коло води. — фиг. Вјечно се у крус ким у раду; в о д и т и ~ а) бити коловођа у колу; б) бити на челу у каквој за- гу око тебе врти, око тебе игра и к теби се враћа, коловодиљо страшна рањених једничкој акцији; в р з и н о ~ а) празн. ноћно збориште, састанак вештица; б) фиг. пјевача! Крл. збрка, метеж. — И тада му се од свега коловодитн, -бводим несврш. неоо. тога узвртјело у глави право врзино коло. водити коло; бити коловођа. — фиг. КоЦар Е. Пакао се онда направио од њихоловодећи у враголијама... уживао је клаве вароши, једно врзино коло од неразумтећи се по јазавчарским клијетима. Мих. Л>ивих послова. Андр. И. коловођ м в. коловођа. — Млађи н>егов б р а т . . . чешће се јављао као колокопдбар, -ара и колобар м 1. предвођ доста опасног предузећа. Глиш. мет попут колугпа, прстена или обруча коловођа м и ж (вок. коловођа и кб(најчешће од метала) који може служити ловођо) 1. мушкарац (ређе женска особа) као украс или у разне сврхе. — Такове ко- која еоди коло. — У авлији коло ухватише, лобаре носе у Мотовуну мушкарци на међу њима лијепа Луција, свему колу прсгима, а жене на уху. Наз. На колобару млада коловођа. НП Вук. Око њ е г а . . . њихала се папига. Брл. 2. оно што има коло другова . . . поигравају, а коловођа такае или сличан облик. — Око ње [ватре] је Блашко Лекић. Андр. И. 2. фиг. онај расталио се снијег у велик колобар. Шен. који руководи у каквој организацији, у какПо бијелом колобару око затиљка... видву покрету, покретач, вођа, предводник. — јело се да су се тек прије по сата ошишали. Расписана је тјералица за главним колоКоз. Ј. 3. (обично мн.) а. подочњаци. — вођама буне на прузи. Крл. Требало је Улази блиједа, укочена с тамним колобаићи у потјеру за одметнутим батаљоном, рима испод очију. Донч. 6. округласта, разоружати га, а коловође извести пред сивкаста количина дима, прашине и сл. војни суд. Чол. која се креће, диже увис. — Зарегета каколбвођа м покр. место у воденици петаи Божо . . . бацајући колобаре плавог дима. Војн. в. светли прстени који се ства- где коло стоји. Рј. А. колбвођица ж коловодиља. Вук Рј. рају пред очима, светлаци. — Затрепетале пред очима неке звијезде, заиграли жарколовоз и кол&воз м 1. а. траг од колки колобари. Маж. Ф. фиг. Колобари ских точкоеа. — На широком друму лежи чудне радости проширили су се, порасли. за шаку дебела прашина и по њој бразЦес. А. г. једва приметни набори водене де од коловоза. Лаз. Л. Цеста крива, не-

КОЛОВОЗАН — КОЛОНА равна и изрована, пуна камења и прашине на којој се разабираху коловози. Мил. В. б. колни, колски пут, колник. — Нова кућа . . . забијелила се и јако урезан коловоз доведе га к њој. Кал. П р о л а з и о . . . испод саме живице сеоски коловоз. Ћоп. в. горњи део цесте, друма, израђен од камена, бетона, асфалта и сл.\ део улице (између два плочника, тротоара) намењен еозилима. — Уништено [је] 27000 квадратних метара коловоза. Пол. 1950. 2. правн. право пролаза колима преко туђег земљишта. 3. осми месец календарске године, аугуст, август. — Ту . . . се народ купи на сајам усред коловоза. Љуб. Коловоз се примакао крају. Пав. колбвозан, -зна, -зно 1. (одр.) који се односи на коловоз (7). — Коловозни путељак спуштао се низ брдо. Ков. А. 2. који вози, еуче кола. — Сви коловозне погнају коње. М-И. кбловоски, -5, -о који се појављује у месецу коловозу, аагустовски. — [Имао је] лијепо вријеме, много коловоског сунца. Бен. коповрат м 1. преслица на точак који се покреће ногом. — И стадосмо се вртјети около себе као коловрат. Војн. На мјесто коловрата . . . ступила је машина предилица. Ант. 1. 2. вртлог, ковитлац, вир. — С вихором се вјетар на коловрате мота. Наз. Стрчало је мокро и оштро камеше о које се, у вртоглавим коловратима разбијали . . . пенасти таласи. Вас. фиг. Великоварошка трка за успехом заносила га у коловрат амбиција и саможивости. Уск. коловрт м 1. колоток. — фиг. То је изрека која највише значења добија у вештом коловрту природном. Ту нема мира ни мировања. М 1867. 2. бот. врста кукца, инсекта који се на води врти попут чигрице. Оуппиз пашог. Терм. 4. колбврта м бот. в. коловрт (2). колодвор м железничка станица: главни ~ , теретни ~ . колодвбрскв, -а, -6 који се односи на колодвор, на колодворе: ~ сат, — чекаоница, ~ носач. кблбдпј, -ија и кблбдијум м лат. хем. раствор нитроцелулозе у алкохолу и етеру (употребљава се у фотографији и медицини). копбнд, -ида м грч. хем. отопина, раствор у коме се хемијска крута, чврста твар, материја или капљице текућине, течности налазе раздробљене до најситнијих молекула; супр. кристалоид. колбиднн, -а, -б који има својство колоида; супр. кристалоидни: ~ отопина, ~ раствор, ~ стање, колоидне честице.

789

кблбкви), -ија м лат. — колоквијум разговор; провера спремносгпи, знања, краћи, семестрални испит на високим школама. — Већ знадијаше што су колоквији, државни испити и докторат. Шимун. кблбквнја ж в. колоквиј. — С колоквијама сам кубурио и живео од дугова. Петр. Б. колоквијалан, -лна, -лно разговоран> својствен разговору. — У »Поп-Ћирн« је прави домаћи говор . . . колоквијални тон. Поп. П. Енглески језик има особену реченичку и колоквијалну структуру. Сек. кблбквијум м = колоквиј. колоквирати, -6квир5м сврш. и нссврш. положити, полагати колоктј. колокрет м необ. покрет телом у колу' — Поскакују ти . . . у колокрету. Шен. колблик, -а, -о заст. који има облик кола, округао. — Од часа на час шушнуо би вјетар . . . руковети . . . сијена, ваљкајући га у кололике купчиће. В 1885. кбломаз м и коломаст ж маст за мазање кола, точкова. — Дућан [је] . . . ударао на коломаз. Петр. В. фиг. Фишкал је, његову језику не треба никад коломаза. Шен. Чарапе су прљаве, са црним мрљама као од коломасти. Ољ. коломат м покр. камени подзидак око чега; руб, обруб. — Средина [зграде] бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат. Мат. фиг. Оборит ћемо коломат . . . и наше гумно посљедње читави бит ће свијет. Наз. колбмбоћ м арб. покр. врста кукуруза. — Кукуруза има више врста, као што су брзак, леблебија и коломбоћ велики. Дед. Ј. колбмбоћиште с покр. кукурузиште. Прав. колбмија ж покр. в. коловоз (/). — Снијег је затрпао пут. Коломији ни трага. Ђал. кблбмница ж тал. стубић. — Кроз танке, готске коломнице . . . вири. Војн. кблбн, -бна м лат. 1. ист. у старом Риму, у средњем веку и у Далмацији до стварања Југославије сељак, земљорадник, закупник мањег дела земље коју је сељак обрађивао и морао давати дсо прихода власнику земље. — Другс [су] . . . дизали у ред племића . . . давали им имања, која обрађују колони или половници. Цвиј. 2. в. колонист (7). — Организације француских колона у Алжиру затражиле су недавно оштро кажњавање побуњеника. Б 1957. колона ж фр. 1. архит. стуб (обично висок) који служи као подупиран предњих или унутрашњих делова зграде или као споменик, украс. — Касније је ова црква дограђена и

790

КОЛОНАДА — КОЛОНИЈАЛАН

добила је колоне око трга. Баб. 2. војн. поредак војске при коме се поједине јединице налазе једна иза друге на одређеном размаку; низ војника (кола, оруђа и сл.) постројених тако да иду један иза другога. — Како се чело колоне обично заглављивало у препуним улицама, то је свака колона морала да одстоји ту на мосту — док тамо напред не одуши. Андр. И. Иду у четвероредовима, у глухом топоту бескрајних ноћних колона. Крл. Сву ноћ је ишла [партизанска] колона по један. Вшп. Коморе и мунициона колона . . . окретоше уназад. Јак. 3. ред људи, животиња> предмета, који се крећу у дугој, истегнутој линији тако да се налазеједан иза другога. — Спровод крене, колона дуга, без краја. Стипч. Узаним путељком . . . пролазила је једна колона малих, риђих мрава. Ћос. Б. 4. ред бројака или других знакова поређаних вертикално; стубаџ текста. — Била је на његову рачуну написана дуга колона бројева коју је он збројио. Крањч. Стј. По неколико сати дневно сабирао [је] већ сабране колоне у масним . . . тефтерима. Вучо. Извади из џепа сноп . . . коректурних колона. Крл. Изр. пета — сарадници и плаћеници вањског, спољног непријатеља који у властитој земљи утиру пут поробљивачу и агресору. колонада ж фр. ред стубова који слободни или повезани са зградом чине покривен ходник, трем. — Ето нас на тргу с црквом . . . са строгом дорском колонадом. Матош. У . . . приземљу [кућа] назирале [су се] колонаде као мостовски подупирачи. Јак. колбпат, -Ата м ист. однос крупног земљопоседника и колона (/). — Ти гладни људи траже да се колонат укине без одштете. Крл. колбнатски, -а, -5 који се односи на колонат. — Због све јачег угњетавања сељака . . . у колонатским односима према племићима . . . пучани [су] почели дизати устанке. Р 1946. колонац, -нца м ист. чувар јавног реда; исп. колонаш (1). — Осим својих властитих . . . харамбаша, колонаца и сердара што су ходали по Равни, нијесу жељели да се итко други пача у њихове послове. Шимун. колбнаш, -&ша м 1. колонац. — Дође Шкељо да јави е се превозе колонаши. Мат. 2. в. колонист (7). копбнел м тал. варв. пукоеник. — Ја ћу тужити колонела гувернатуру у Задар. Мат. Добио га је на поклон од колонела. Ђал. копон&лчић м дем. и ир. од колонел. — Којекакве мајорчиће и колонелчиће . . . нисам никада гледала. Маш. колбнет м тал. дем. од колона (/). — Бачен је . . . кров и замијењен терасом, са оградом од цементних колонета. Десн.

колонАзатор м онај који спроводи колонизацију (/), који подјармљује и еконожки искоришћује туђе земље. — Менталитет колонизатора . . . огријао се на безобзирности »гусарских« експлоратора. Уј. колоннзација ж 1. насилно претварање туђе земље у колонију Џ). — Откриће Америке и морског пута у Индију изазвало је . . . колонизацију. Марк. Св. 2. насељавање колониста у друге крајеве. — Приступило се изради основе закона о експропријацији великих посједа и колонизацији. Мј. 1926. колоннзацијски, колонпзацијски и колонизаццонн, -а, -б који се односи на колонизацију. — Већина села поред своје језгре . . . имају периферни млађи колонизацијски дио. ОГ. Колонизациони покрет развија се и даље, настају нови градови. ЕГ 3. колонизирати, -изирам и колбннзовати, -зујем сврш. и несврш. (џз)вршити колонизацију. ~ се населити се изван своје државе или изван свога краја. — Грци су се најприје колонизирали на отоцима Егејског мора. Пов. 1. Миле . . . зове своје сељане да се колонизују у Банату. Ћоп. кблонија и колбпија ж лат. 1. земља без државног суееренитета, лишена политичке и економске самосталности, којаје под влашћу неке државе. 2. а. група исељеника исте народности у страном граду или страној држави; насеље таквих исељеника. — [По Хрватскојј су ницале маџарске школе и колоније. Крл. Цела мала аустријска колонија била је сакупљена око јелке. Андр. И. б. насељеници (или насеље које они чине) у другој области исте државе. — Мислио је о малој колонији пријатеља што ће се населити по сеоцима и мајурима . . . око његова села. Глиш. 3. а. заједница људи, деце који заједно живе негде ради нарочитих циљева (здравствених, научних, одгојних, васпитних, професионалних и сл.~); градска четврт, стамбено насеље за људе одређене професије. — Једном [су] одгојитељу повјерили колонију напуштене бечке дјеце. Јонке. Кућа на почетку Професорске колоније била [је] увучена у башту. Поп. Ј. б. фиг. мноштво птица на једном месту. — Поздрави ме цијела птичја колонија. Матош. 4. биол. заједница простих микроорганизама везаних заједно. колонДјал, -4ла м а. колонијални производи, производи некадашњих колонија европских држава. Сеезн. б. радња која продаје колонијалну робу, бакалница. колонијалан, -лна, -лно (обично одр.) који се односи на колоније, који је својствен колонијама, који се употребљава, примењује у колонијама: ~ политика, '--' сила, ~ питање, — привреда. — Његове . . . анегдоте

КОЛОНИЈАЛАЦ — КОЛОРИСТИЧАН

791

имају чудан колонијални мирис. Уј. 2. који Филм . . . је снимљен у колору. Пол. 1958. се односи на производе пореклом из колонија и на 2. стил. колорит. — Стеван Сремац је описао с/шчну робу за домаћинства: ~ радња, ~ љубав . . . и у банатском колору оживео продавница, ~ роба, колонијални произ- мотиве Јакова Игњатовића. Глиг. води. колоратура ж тал. муз. а. виртуозно колонијапац, -лца м трговац колотјал- извијање гласом при певању; извођење вокалне ном робом. — Ено, Сотир Ранђеловић, коло- партије подрхтавањем гласа при певању, нијалац и бакалин, ушао је у Скупштину. трилерима тако да на поједини слог речи Каш. долази више нота. б. фиг. техничка виртуозколонијап&зам, -зма м систем и импе- ност у другим уметностима. — Звуче ли [ти стихови] пуним и чистим гласом — рцјалиспшчка тежња за освајањем других земаља и нмховим претварањем у колоније. лирске колоратуре, . . . то је субјекту који колДнијски, -а, -о који се односи на коло- их је писао, чини се по свему, изгледало потпуно споредним. Крл. није. колоратурпи, -а, -б који добро изводи колдник, -ика м индив. колосек, колоколоратуре; који је својствен колоратури: воз. — То мукло време . . . прети тако вргнут ~ сопран. — Браћа су настављала отегнутим сваки час из колоника среће наше воз. колоратурним једносложним »ој«. Божић. Кост. Л. колор&зам, -зма м бојење, начин сликања, колбнист(а) м 1. насељеник колоније. — У неке наше вароши . . . доселиле су се још усмерен у првом реду на деловање боја. — Та у средњем веку немачке колонисте. Ђорђ. смијешна земља колоризма и лирике . . . баца своје . . . народе у библијски крволочне Дошли су у Хрватску . . . као славонски колонисти с аустријским патентима. Крл. 2. сударе. Крл. заст. члан колоне, војне скупине. — Колониста колоризирати, -изирам сврш. и небијаше рањених, а хајдуци остадоше увијек сврш. колорирати, колорисати. — Он . . . здрави. В 1885. помогне са својим колоризираним платнима, сликанима по програму. Крл. колон&стички, -3, -о који се односи на колонисте. коиорбратн, -брирам и колбрисати, кол&нисткиња ж окенска особа колонист. -ишем сврш. и несврш. лат. 1. (р)бојити, попунити, попуњаеати, прекри(ва)ти бојама; колбница ж дем. од колона (3). — Уочио моделирати помоћу разних боја. — Фотогра[је] да се она црна колоница [мрава] управо фија је још колорисана. Андр. И. Била је то комеша. Вас. [једна] од оних колорираних литографија. кблонски, -а, -б који припада колони. — Десн. 2. (обично у облику трп. придева) фиг. Жеља им је била . . . да привуку своје колон- (р)богатити преливима, разноврсним елеменске коморе. Лаз. М. тима који дају пуноћу, нарочиту боју. — копбњица ж индив. колоњска водица. — Оног пуног, шумног, колорисаног звука [Осјећао се] некакав шећерли-мирис, можда оркестра нема више. Поп. Б. Други ће стићи од дјевојачких колоњица у разним бочицама. барем до . . . колорираних звукова. Уј. За Божић. . . . [артистички] опис потребан је и добар кблбњски, -а, -б само у изр.: ~ вода поглед, и колорисан стил, и живописни дераствор миришљавих твари, материја у таљ. Поп. П. алкохолу, који служи за тоалетне сврхе и за колбрист(а) м 1. сликар који вешто освежавање. искоришћује боје, који се више изражава бојом, кблопјев м необ. ков. песма уз коло. — колором него цртежом или светлошћу; мајстор колорита. — Добри колористи нису добри Нека се ори колопјев весело! Шен. цртачи. Матош. Тицијан је највећи колориколбплет и колоплет м 1. преслица с точком. Вук Рј. 2. фиг. а. заплетено мноштво ста ренесансни. КХ 1936. 2. фиг. онај који чега, сплет. — Тешко је потиснути дојам описује живо, пластично, сликовито, постибаканала који нам пружа тај колоплет голих жући изразит колорит. — Јакшић [се] поудова. Р 1946. Студенти, радници, адвокати, казује као сликар у песми, као колориста, уличне битанге . . . колоплет једног про- и ово чини једну особену црту аезину. Нед. винцијског света. Михиз. б. вихор, ковшплац, колор&стика ж начин колорисања (у вртлог. — Све те домобранске судбине фигуратитом смислу); давање локалних боја описане у ратном колоплету, витлане од личностима књижееног дела. — Он је стилифронта до фронта . . . тужне су и трагичне. зирао сељака, његовом се колористиком Матк. критика одушевљавала. Бен. кблбр, -бра м тал. 1. боја. — Све се то колор&стичан, -чна, -чно и колорАслијева и разлијева у пеану колора. Бат. стички, -а, -о који се одликује колористиком,

792

КОЛОРИТ — КОЛОТЕЧИНА

сликовит, пун боја и колорита. — Колористичну драж и хармонично слагање изврсно завршују . . . ружичасте врпце. Баб. [Филм] је рађен у колору тако да ће његов природни декор — чувена Постојнска јама — доћи до пуног израза у свој колористичкој лепоти. Пол. 1958.

колбрнт, -ита и колбрит м тал. 1. а.

однос, јединство, интензитет боја на слици који стварају одређен утисак. — Бранка бијаше као слика . . . надахнута живим колоритом. Шен. Можда је његова највреднија слика она дјевојчица, фина у колориту. Баб. 6. општи утисак који чини један крај својом бојом и преливом својих боја. — Варошица Кроја . . . се белином својих кућа живописно издваја из тамног и дивљег колорита околине. Јак. 2. фиг. скуп значајних особитости чега (уметничког дела, краја, говора, епохе и сл.). — Тако се овај мрачан, суморан колорит огледа и у његовим [Јакшићевим] песмама. Нед. Љ. Има и других шаљивих пјесама, често с локалним колоритом. Комб.

кол&сеј, -бја м лат. = колосеум овална грађевина, амфитеатар великог обима са седиштима за десетине хиљада гледалаца (у старој рижкој дрзкави). колосек,ијек.кблосијек, м 1. железничка, трамвајска пруга коју чине две паралелно положене железничке трачшце, шине: уски ~ , широки ~ . — На трећем колосијеку стоји санитетски влак. Јонке. Пресеца га [завијутак] железнички колосек. Јевт. 2. удубљење на путу, цести од точкова кола. 3. фиг. обичан, уобичајен ток живота, нормалан ток и правац чега (рада, посла, мисли и сл.). — Он лагано и непрестано гази . . . по оном истом колосеку којим су хиљаде пре њега пролазиле. Ранк. Мислио је да ће сзе кренути неким новим . . . колосијеком. Цар Е. Поравнани [су] колосијеци који теку у будућност. Сим.

Изр. бити на (у) колосеку бити у

току какве активности; и з б а ц и т и из (редовног) к о л о с е к а избацити из (редовног) рада; и з и ћ и из к о л о с е к а изићи изредовног тока живота; м р т в и (слепи) ~ колбритан и колбритан, -тна, -тно жел. железничке трачнице, шине које су по који има јаку изразит колорит; који јасно, страни од главних пролазних колосека и које оштро шражава особитости својства кога, су са њима спојене само једним крајем (служе чега. — Вуле Пупавац је један од првих за сувишне, резервне вагоне); п о с т а в и т и на маркантних, колоритних типова ћифте . . . (у) ~ ставити у кретање, удесити, органиу српској књижевности. Глиг. Преваљен је зовати; ставити на мртви (слепи) ~ ставити у стање мировања, неактивности; један колоритан и типичан пут варошког ускочити, ући, вратити се у нормални мулца. Божић. к о л о с е к почети, наставити дотадашњи колДритност, -ости ж својство онога што начин живота и рада. је колоритно. — Сремчев хумор [је] добио колосбум м = колосеј. оријенталну колоритност. Глиг. колосечни, -а, -о, ијек. кблосијечни који кблос и колос м грч. 1. див, џин, служи за колосек. — Често наилазимо . . . крупан и снажан човек (према големом кипу бога Хелија на улазу у пристаниште отока на добре народне речи као: . . . колосечни Рода). — То је био један колос са бичијим прибор. Бел. вратом и рвачким попрсјем. Јов. С. Месни колосијек 1 , ек. кблосек. колос паст ће потучен на рингу. Уј. 2. фиг. кбпосијек 2 м (ијек.) шумау којој се сече онај који се истиче или оно што се истиче коље. — Посијече најљепше храшће, а што својом величином, важношћу, значајношћу. — Горди хридни колос . . . сваља се као по- је остало колосијека, напросто запали. Шен. кблоснјечни, -а, -б, ек. кблосечни. бијеђен од радничких руку. Кос. Данашњи индустријски колоси прелазе на електричкблострум м покр. в. грушавина (/). ни и атомски погон. Пол. 1958. Бак. Реч. Изр. ~ на глиненим ногама ствар кблосук м в. колоплет (/). Вук Рј. наоко, извана, споља велика и снажна, а изкблотек м необ. в. колосек. — Колотек нутра слаба. свијета хрли к једној мети. Шен. кблосалан, -лна, -лно изванредно, неоколбтер м (ек.) покр. онај који тера бично велик, огроман. — Једва смо стигли кола, возар. — Најјуначнији колотери по. . . до колосалне грађевине . . . с великим тражише најзгодније пречице у село, само дућанима. Бен. Врата се нагло отворише. кмет . . . оста на белези. Шапч. фиг. Време На њима се указа колосални трбух Петра . . . колотер тај на колима судбине бакраДроње. Ћор. члију нам љуту оплете. Кост. Л. кблосално прил. на колосалан начин, кол&течина ж колосек. — [Бицикли] су изванредно, одлично. се тешко кретали по расушеним колотечиколосалност, -ости ж особина онога што нама пољског пута. Чипл. Живот се тамо је колосално. ваљао својом свагдањом колотечином. Ивак.

КОЛОТОК — КОЛУТ

793

кблотбк м кружни гпок, циркулација. — факини, колпортирају посебна издања новина. Крл. Резнице се могу сећи . . . и с пролећа, и то у доба кад није колоток сокова. Тод. колски, -5, -О 1, = колни. — И путови кблотраг м в. колосек (2). — Ови коло- су колски већ звонили. Пар. 2. који се односи на коло. — Још се види само ђерам на кладентрази возила која су ко зна кад прошла цу, с привезаним у врху колским точком. овуда иду час једном час другом страном. Глиш. Засвирао [им је] познату колску НИН 1959. кблотрк м 1. бот. ветроваљ. Сим. Реч. пјесму. Том. колт м енгл. амерички револвер на бубањ. 2. а. чигрица. б. гимнастичка справа која се састоји од лестава од конопца, обешених на — Залаја Драгушићев колт. Лал. железном колу које се окреће око своје осовине, кблтрнва ж тал. покр. застор, покривач. вртешка. Свезн. кблтун, -уна м рус. болест коже на кблотур м и колбтура ж 1. котач, точак глави при чему се коса слепи у дебео, округласт који се може вртети око осовине, са жлебом грумен. — На тргу су говорили . . . да је преко кога се полаже конопац (служи за дизање имала колтун на глави. Л-К. терета). — Зацвиљела [су] врата на колотур. кбпудар, -дра м грч. заст. редовник, Крањч. Стј. Бродски за то удешени колофратар, калуђер. — Захтијевао [је] да протури издижу мрежу са дна. Петр. М. 2. колут, котур. Рј. А. 3. (обично мн.) део раз- тјерају колудре. Старч. боја о коме висе нити. Вук Рј. кблудра ж заст. в. колудрица. — Ураниле бијеле колудре. Ботић. колотурић м дем. од колотур. кблудрица ж редовница, думна, опатица, колбтурице ж мн. дем. од колотура (.3). калуђерица. — Нахрупише фратри . . . колотурЈе с зб. им. од колотур; справа од колудрице разних школа. Ћип. неколико колотура. Рј. А. кблудрички, -а, -б који припада колудрколотурник м справа за дизање тешких (иц)ама, који се односи на колудршје. — Властерета, начињена од два или више колотура, теоске жене . . . преоблачиле [су се] и криле од којих је један непомичан (само се врти око у колудричком руху. Нех. своје оси), а остали се помичу. Рј. А. кблудровац, -бвца м заст. онај који је колбусте,-уста ж мн. зоол. класа најпрос- учио школе код колудра. — Састали се двоји тијих кичмењака сродних рибама, змијоликог ученици, једни пучани, други колудровци. тела, с потпуно хрскавичавим скелетом Паел. Сус1о«1ота1а. Терм. 4. кблумба ж тал. покр. пом. кобилица колбфбниј, -ија и колбфбнијум м брода, киљ. Деан. Рј. грч. чврспга и провидна жутосмеђа биљна колумбариј, -ија и колумбаријум м смола, која се употребљава у разне сврхе. лат. а. зграда с удубљењима за урне, жаре с кблочеп м врста траве, драча. — Пото- пепелом покојника код старих Римљана. б. ци с у . . . увирали у дивље коприве, у колодворана с урнама уз крематориј. — Канили чеп. Сцј. [суј зидати крематориј . . . с колумбаријем. коппорт&жа ж фр. 1. разношење, проКрањч. Стј. давање новина, књига и сл. по улицама. 2. колумела ж лат. слушна кошчица. — фиг. изношење актуелних догађаја, дневна У уху имају [гмазови] само слушну кошчицу, кроника. — Износи мишљење . . . на основу колумелу. Финк. онога што је у дагом времену и слукблумна ж лат. 1. архит. колона Џ). 2. чају у критичку колпортажу убачено од колона (4). већине других критичара. Сек. кблур, -ура м покр. в. колор. — Књигу колпдртер, -ера м разносач, продавац лега, колур промјењива. НПХ. новина. — [Модерне тајне] се дискретно за скупе новце добивају по велеградским кблут м 1. а. пљосната округла плоча и ноћним локалима од сумњивих колпор- све оно што има такав облик. — Мртве очи тера. Бег. точијаху се као два стаклена колута. Шен. колпбртерка жженска особа колпортер. Срећемо успут партизане како терају велики — И крезуба колпортерка . . . и она је сигур- италијански колут сира као обруч. Дед. В. б. округла површина, округао обрис Сунца, но . . . доводила овамо свога оца. Крл. Месеца, зеезда, видљив са Земље. — Танахни коппДртерски, -а, -о који се односи на бијели облаци гонили се небом, а кроз њих колпортере и колпортерке. продираше колут мјесеца. Шен. На западу колпортирати, -бртирам несврш. раз- . . . тоне тешки колут малаксалог Сунца. носити вести, продавати новине. — Јуре мали Грол. Ноћ је била ведра и мразна, око белих

794

КОЛУТАВ — КОЛХОЗНИЦА

колутова звезда небо је било црно. Пер. Добро нам је познат паук крсташ . . . по в. део строја, машине, какве направе, који својим окомитим колутастим мрежама. Финк. има облик пљоснатог круга или кола (с равним копутасто и колутасто прил. попут или назубљеним рубом). — Усред собе . . . колута, прстенасто. — Метне новац . . . сједи дјед Мишо, а пред њим се врти велики у дубоки џеп . . . колутасто ишарана капута. лончарски колут. Кор. г. спорт. гимнастичко оруђе за бацање у облику дрвеног круга, оиви- Крањч. Стј. ченог металним обрубом, диск (1а). — У обиколутати, -ам несврш. 1. а. кретати се чају [је] . . . дрвени колут за бацање. Атл. у кругу, кружити; вртети се око осовине. — 2. (обично мн.) колобар (.?). — Пуковник . . . Загрејао се ваздух, омекнуо восак, па се је с уживањем проматрао блиједо лице . . . свећице . . . срозале . . . Колута црн, густ с великим колутима испод очију. Јонке. дим. Сек. фиг. Око њега колутају праменови Испијао је полако, отпуштајући из уста уморног снатрења о пролазности човјека у густс колутове дима. Ћор. Неки црвени простору и времену. Крл. б. немирно, узнеколути избијају пред очима; кроз те колуте мирено покретати с напрезањем, са страхом избијају људске главе и крстови на гробомицати (р очима). — Зубима шкрипи и вима. Вес. Чобани . . . бацају камичке у очима колута, као да хоће све да их прогута. воду и броје колутове. Дом. 3. а. метална Цес. Д. Девојчица је колутала уплашено карика, прстен на ланцу. — Има неког што очима и на махове се сва стресала од нервбудним оком колуте броји на оковима. ног дрхтаја. Андр. И. 2. пушећи стварати Јакш. 25. И онај големи шарени колут на колуте од дима. — Седиш ту и колуташ те стропу с којег и сада виси старомодна лам- твоје колутове дима као Турчин. Ком. па . . . Цар Е. б. фиг. карика у непрекидном ~ се 1. колутати. — Па као што ланцу, низу, реду чега. — Дух тога вијека се лепо дим колута, вије, тако им се ми. . . скрши посљедњи колут . . . феудалног сли вију расејане. Змај. Пода мном се коланца . . . ослободи кмета. Бог. Живот . . . лутало безброј звијезда. Крањч. С. 2. начовека само је један мали колут на једном тјецати се, такмичити се у бацању колута, дугом ланцу. Кнеж. Б. в. фиг. кружно котура, диска. Вук Рј. гибање, колање, кружење, циркулација. — Само у једном истом телу може да се запази колутић м дем. од колут. оно правилно струјање као крвоток, онај колутнћавци м мн. зоол. прстенасте судбоносни колут одлажења и долажења. глисте АппеШез. Финк. Петр. В. 4. спорт. гимнасптчка вежба која се колутичавост, -ости ж својство онога састоји у томе да се тело пребацује преко главе унапред или унатраг. 5. бот. део цвета у који има колутиће. облику прстена на коме су израсли одвојени кблутка ж бот. биљка из пор. јаглика, или срасли цветни листићи. црвена цвета, циклама, скрижалина Сус1атеп еигораешп. Сим. Реч. Изр. колут-котва физ. деа колута од метала, намотана жицом, који окрећући се и колутнути (се), кблутнем (се) сврш. тарући се међу собом производе електричну према колутати (се), котрљнути. — Бертострују. лини не чекајући . . . колутну је [кутију] столом. НК 1946. колутав, -а, -о који се колута. — Нисам могла да издржим разблудни поглед њених колучић м необ. дем. од колут. — Лоутонулих, колутавих очију. Петр. В. Појури ви водом јуреће колучиће. Ђал. брзи влак, остављајући за собом облак кокблхоз, -а и кблхоз, -бза м (ген. мн. лутавог свијетлог дима. Кол. кблхбза и колхоза) рус. социјалистичко колутак, -тка м (мн. колуци) дем. од колектшно сељачко господарство, газдинство, колут. — Ено се бледи са врх бедема као сељачка радна заједница (рбично о заједниколутак танке свјетлости. Јакш. 23. Дим цама у СССР). — Свјетовао им је . . . нењегове смотке дизао се у плаветгаш колуцика живе у колхозима заједно с народом ма. Шен. села. Лит. 1957. колута&е с гл. им. од колутати (се). кблхозни и кблхбзни, -а, -б који се колутар, -бра м колут, круг. — Кад ће односи на колхоз. — Добива се дивна колна њих [коње] вук, они ти га сви у колутар. хозна везаљка за снопове. Крањч. Стј. Павл. Сатима пиљи у исту точку . . . највише кблхозннк и кблхбзнпк м члан неког у колутаром бодљикаве жице запријечена колхоза. — Заостали руски сељаци. . . врата. Јел. постали су напредни колхозници. Тито. колутаст и колутаст, -а, -о који је као кблхозница и кблхозница ж чланица колут, прстенаст, округласт.' — Небо гдегде окићено колутастим облачуљцима. Шапч. неког колхоза.

К О Л Ц А — КОМА кблца с мн. дем. од кола. — Предстојник у својим лаганим колцима стао да газове сам нагађа. Павл. кблце с дем. од коло. И-Б Рј. кблчак м тур. 1. закрпа на хлачама, чакширама. Вук Рј. 2. гвозден рукав на оклопу. Бак. Реч. 3. покр. направа (рбично од крзна) у облику џепа или врећице, отворене с обе стране, за грејање руку, муф. Вук Рј. кблчење с гл. им. од колчити. кблчина ж = кочина1. — Село [се] подигло, пограбило рогље и колчине. Кур. колчити, колчим несврш. = кочити* забијати колце у земљу (ради везивања лозе, граха, пасуља и сл.у, колцима нешто обележавати. И-Б Рј. кблчић м = кбчић 1 дем. од колац. кблџнја м покр. онај који вози што на колима, еозач. — Зајази [свијет] сву улицу и препријечи пролаз коњаницима и колџијама. Ћоп. кбља&е с гл. им. од кољати. кбљати, кбљам несврш. покр. 1. = кољчати правити колцем рупе у земљи ради садње. Рј. А. 2. фиг. необ. мучити. — Кољала ме целог оног лета, сваки други дан, грозница. Срем. кбљач, -ача м (вок. кољачу) 1. убица који коље своје жртве; назив за четника у другом сеетском рату; исп. кол>аш. — Вође тих к о љ а ч а . . . боје се за слободу српског народа. Тито. 2. очњак (код животиња). — Вид'те ожил>ак куд некад кољачем ме распори бијелим вепар. М-И. кољачев, -а, -о који припада кол>ачу. кбљачки, -а, -б који се односи на кољаче, који се састоји од кољача. — Међу њима [бојнама] је била позната кол>ачка Месићева бојна. Дед. В. кДљаш, -аша м 1. кољач. — Ми не убијамо народ, ми га бранимо од Немаца и кољаша. Ћос. Д. 2. зоол. ерста тасмамског тоболчара, торбара који коље перад багсорћПиз $а1ашсиз. Финк. кољашина м аугм. од кољаш (7). — Кад их сретнем, ја се смејем за инат, да не мисле кољашине да ме стра'. Ћос. Д. кАљашки, -а, -б који се односи на кољаше Џ), који се састоји од кољаша. — То су кол>ашке тројке. Ћос. Д. кбље с 1. зб. им. од колац. 2. дечја игра. — Скупили се [дечаци] на меко утапкано блато3 па се играју коља. Срем. Изр. удариле на ме части као на ш а р о в а ~ шаљ. удариле на ме многе части, обасипају ме частима.

795

кбље покр. само у изразу: није ми (му и сл.) коље (коља) немаш (нема и сл.) времена (кад). — Коме је путовати није му коље дријемати. Вук Рј. кбље, -&а м фр. варв. огрлица, ђердан. кољ&бати се, -5м се несврш. «. колебати се. — Сјећала се помало . . . и оних одлука међу којима се кољебала. Крањч. Стј. кољ&вчар, -ара м (ијек.) погрд. покр. онај који чува окену и колевку. Вук Рј. кољем през. од клати. кољен-, ек. колен-. к&љенка ж (ијек.) заст. коленица (2). — Затим баци на себе ОКЛОПЈ кољенке и оструге. Шен. к&љење с гл. им. од колити. кољ&вни и кољивни, -а, -б покр. који се односи на кољиво. Вук Рј. кбљиво с грч. кувана пшеница, помешана са шећером и орасима, коју свештеник благосиља и прелива вином, а гости једу (рбично на славама и даћама). — Капетаница се није нимало жацала окусити кољива послије литургије. Шен. Изр. м и р и ш е на к о љ и в о неће дуго живети, умреће скоро; појести коме к о љ и в о надживети кога. кбљшпте с необ. место клања, убијања, сече, кланица. — А с тобом ћемо, сине дуждеви, кољишта српског гледаоче туђ, угађат' сада уговор нам нов. Кост. Л. кбљушке ж мн. зоол. малене рибе које живе у морима и низинским рекама Оа$1етозгеМае: обична ~ ОавСегозгеих асикагш; исп. грегорац. ЕЛЗ. кбљчати, -ам иесврш. покр. = кол>ати (1). ком 1 , кома м високи каменити врх. — Да л' зато прах свој попе на тај ком [Ловћен]3 да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном? Кост. Л. Ком — изразити камени врх у облику пирамиде. 3-Г. ком*, кбма м а. оно што остане кад се исцеди сок из воћа (грожђа, шљиве и сл.) и спреми за алкохолно врење, комина, дроп. — Шљиве родиле — преродиле. Свукуд пуне каце, а комови већ преврели. Коч. 6. остатак слада при варењу пива. Мин. Лекс. кбма ж трч. мед. 1. стање дубоке несвестице после које често наступа агонија, смрт. — Како није добио благовремено инјекције инсулина... пао [је] готово у кому. НИН 1959. 2. грам. зарез (као знак интерпункције). 3. астр. плинотт, гасовит ма-

796

КОМА — К О М А Н Д А

гличаст омотач језгре комете или репатице. БЛЗ. кбма прил. покр. в. комај. — Љубе су срца њежнијега... и кома се растају од вијерна. Март. кбмад, -ада и комад м 1. а. одвојен, одломљен, одбијен, одрезан или откинут део какве целине, парче. — Снег је, топећи се, падао у тешким и меким комадима са ивица кровова. Ћос. Б. Дао се одмах на посао д а . . . одруби што већи комад бута. Кал. б. део чега уопште. — У комад ноћи чу се кроз мрклу ноћ пушка. Тур. Аустрији је био намењен један комад турске царевине. Гавр. 2. јединица чега израђена појединачно као целина или као самостални део какае заједнице. — Три комада намештаја око мене од тврда су дрвета. Сек. Обукао га успркос љетној жеги, јер му је то био једини нови комад одјеће. Кал. 3. производ или дело уметничког стварања а. драма. — Ф и ј а н . . . играше — не знам више у којем француском модерном комаду. Матош. 6. омањи музички производ. — У једној кавани ударала је глазба интернационалне комаде. Андр. И. Лирску песму не можемо препричати... као што морамо отпевати или одсвирати неки музички комад. Т. књ. Изр. ч о в е к од комада потпун у сваком погледу; дати, осигурати коме комад хлеба осигурати коме материјалну страну живота; д о ч е п а т и се свога комада постати материјално осигуран;

говорити од комада, читати коме

читуљу од комада одлучно, одрешито говорити. — Сад сам им стао читати читуљу од комада... од комада, велим ти! Шен.; ићи у свет за комадом хлеба ићи за зарадом; метнути коме црн комад у торбу напакостшпи коме; политика од дана и комада дневна политика, без перспективе; радити за дан и комад радити колико је потребно за живот свакога дана; ж и в е т и о свом к о маду зкивети од свога рада. комадање с гл. им. од комадати. комадара ж покр. ракија која се прави од жита (пшенице, зоби, кукуруза). — Добар је проналазак та рацка комадара . . . ко се од ње опије тај се лако не буди. Јакш. Ђ. комадати, -ам несврш. 1. растављати на комаде, на мале чести, разбијати на комаде, на делове. — Можда [је] већ у неогену било . . . створа који је . . . шљунак у ватру метао да би га комадао. Жуј. Удари вјетра тргали су му те повике из уста и комадали их у даљини. Франг. 2. фиг. одвајати од целине; делити на ситне де-

лове. — Народна самосвијест Хрвата била је мртва као и мисао да би се старо краљевство хрватско, комадано и закапано кроз вјекове, могло придићи. Новак. У периоду новчане приврсде сељак Србије је задужен до грла, његову имовину комадају зеленаши удружени с адвокатима. Глиг. ~ се 1. уз. повр. сећи један другог на комаде. — Да знате, дакле, да ћемо се и ми, док нам се господари бију, такођер бити и комадати. Вел. 2. мрвити се, крунити се. — Кам се круни, камен се комада, па све комад за комадом пада. Радич. 3. заст. љутити се, срдити се. Р-К Реч. комадешка ж аугм. од комад. — И сада . . . држава дала парцелу, одвалила масну комадешку: на, држи Станко, па се и ти једном усједи на мјесту! Ћоп. комадина ж аугм. од комад. комадић м дем. од комад. комадићак, -ћка м (мн. -ћци, ген. комадићака) дем. од комадић. — Данило је . . . узимао комадићке коре, отпатке од пршута. Бег. к&мадни и комадпп, -5, -б који је у комадима: ~ намештај, ~ угаљ. комађе с зб. им. од комад. — Нитко не видје како сам ја . . . разбио старе класичне метричке калупе да направим од њихова комађа сам себи свој стих. Наз. комај прил. нем. покр. једва. — Комај мајка ноћи дочекала. НПХ. комакан.е с гл. им. од комакапш. комакатв, кбмачем несврш. покр. довикивати, оглашавати се један другоме. — Чобани су по цијелу ноћ комакали да покажу да су будни. Лал. кбмавда ж фр. 1. усмена заповест, наређење заповедника. — Капетан је већ дао команду да се брод управи у правцу кита. Петр. М. Укопај се! — пренесе се команда. Хорв. 2. а. војн. право заповедања над каквом јединицом у војсци, командовање. — Један лист је писао како је ген е р а л . . . тражио да добије команду над војском. Јов. Ј. 6. водство, управљање над скупом лица која имају испунити одређен задатак. — Радници [су се] стекли из свију крајева света у једну фабрику под команду једног капиталисте. Марк. Св. Студенти су додуше хтјели и настојали да се тиме демонстрација закључи, али сад команду преузеше неки калфићи. Кол. в . начин и утврђен облик заповедања. — Млађи је нараштај најприје исходио да је Ватрогасно друштво примило хрватску команду. Ивак. 3. војно надлештво, седиште неког војног надлештва. — Једна њемачка

КОМАНДАНТ — КОМАРАЦ команда прибила је на зид црну таблу с именима двадесет и деветорице што су их ту закопали у заједнички . . . гроб. Крл. Изр. као на к о м а н д у , као по к о манди одмах, наједанпут, сложно. — Сви, као иа команду, одистински почеше сузити, шмрцати и усекњивати се. Ћоп.; ~ места, ~ подручја војне установе у време народноослободилачке борбе које су обухватале одређени део оперативног подручја; в р х о в н а ~ заповедништво над читавом војном снагом једне државе. комавдавт м фр. војн. заповедник једне војне јединице (веће од основне) града, тврђаве, ратног брода: ~ војног округа, ~ флоте, ~ места. комавдантов, -а, -о који припада команданту. командавтски, -а, -б који се односи на команданте, који је као у команданта. комавдар, -ара м заст. в. командант. — Са свима главним бојцима и командарима турских војска . . . Март. Да је он прави командар, он би давно у Атени био. Мул. комзнднр, -ира м заповедник мање војне јединице: ~ вода, ~ чете, <—' жандармеријске станице, ~ батерије, ~ страже. комаднрање с гл. им. од командирати. комавдиратн, -андирам сврш. и несврш. нем. = командовати 1. изговарати речи команде. — Изводи велике операције командирајући с моста... лађе. Бег. Командир чете . . . командира: — Чета мирно! Марк. М. 2. бити заповедник. — Ако играју школе, он им је учитељ, ако играју војске, он им командира. Ђос. Б. 3. фиг. (коме, киме, чим) наређивати да се што учини, управљати, имати главну реч. — Кад се венчаше, она узе да командира и њим и кућом. Ранк. Као уредник српског Савременика . . . [Скерлић] командира литератури. Матош. комавдирац, -рца м «. командир. — Што ли, ћери, кликте соколови, то ће бити војсци командирци. НП Вук. комавдпров, -а, -о који припада командиру. комапдирскп, -а, -б који се односи на командире. командирски прил. на начин командира, дао командир. — Николетина оћута важно, командирски. Ћоп. командирство с звање, част командира. — Знали су да мени није стало до њиховог командирства. Лал. командитар, -ара м члан командитног друштва. Кл. Рј.

797

командитнв, -а, -о трг. деонички, акционарски. Изр. ~ д р у ш т в о трг. врста трговачког друштва с ограниченим јемстеом (у капиталистичком систему). командитор м друг у послу, ортак. Кл. Рј. кбманднв, -а, -б 1. који има команду или власт, који наређује. — На крми седи тренер . . . на устима му мегафон . . . Кроз њега пушта свој груби командни глас. Андр. И. Наша држава има у рукама командне позиције и правац економско-друштвеног развитка. Зог. 2. који служи за управљање. — Како се могло десити да ови . . . млохавци ухвате командие полуге једне од најмодернијих државвих апаратура? Дав. кбмандовање с гл. им. од командовати. кбмавдоватв, -дујем сврш. и несврш. 1. = командирати. — Илегалци . . . тргнуше револвере и шапатом командоваше: »Руке увис!« Ћос. Д. Командује им један Немац — мајор. Дед. В. 2. сврш. заст. командом доделити, одредити, преместити, прекомандоеати. — Наредник се Илија командован још у Београду неком војвом надлештву у Славонији, зауставио на тој станици. Цес. А. кбмандовни, -а, -б којим се изриче команда. — Маџари уводе маџарски језик у ш к о л е . . . а захтијевају га и као командовни у војсци. Хор. 1936. кбмандор м фр. један од највиших ступњева еитешких редова. — За командора [у такмичењу] постављам себе. Крањч. Стј. кбмандос м енгл. војник који се у току рата убацује на непријатељско подручје. — Одлучено је да партизани Југославије треба да буду помогнути . . . операцијама командоса. Ч-М. кбмар, -ара и к о м а р м 1. зоол. а. в. комарац. — Владо, чувај се ноћас од комара! Војн. б. обад. — Говеда више п у т а . . . полете низ поља и ливаде, бјежећи пред мухама и комарима да их није моћи суставити. Коз. Ј. 2. ир. слаб војник. — Напокон престаше нас ти лигашки комари боцкати, јер нас у своје крило сретно прими војска кнеза Ивана. Шен. комарац, -рца м (ген. мн. кбмараца) м зоол. врста кукца, инсекта танка тела и дугих ногу који сише крв човека и окиготиње Си1ех рЈргепз. — фиг. Да, нестат ће и њега, изгубит ће се и траг његов, али неће успомена на комарца-крвопију. Мишк.

798

КОМАРАЧКИ — КОМБИНАТОРИКА

Изр. ~ маларичар, маларични —

зоол. комарац који убодом уноси у крв убодена човека узрочнике маларије Апорће1ез; њему је и — музика он и досадно прима као пријатно; п р а в и т и од комарца магарца незнатну ствар приказиватпи као нешгпо од велике важности. комарачки, -а, -б који је као у комарца. — Знала се зауставити насред с о б е . . . па танким, комарачким гласом приповиједати о догађајима у кући. Кал. кдмарда ж грч. покр. месница, месарница; кланица. — Скоче Малисори и посијеку их преко двије хшваде, а остатке подагнају у доњу Арбанију гдје је чекала . . . друга комарда. Љуб. кДмардар м покр. месар, касапин. — Дервиш-пашо, царев комардару, а да ђе си, нигде те не било! НП Вук. комарица ж в. комарац. — Удари сад на нас као војска читав рој комарица. Јурк. кбмарник м 1. мрежа за заштиту од комараца. — Лети, кад су велике врућине биле, у њему је под комарником спавао домаћин сам главом. Срем. 2. орман са жичном мрежом за чување јела. Р-К Реч. кбмарча ж зоол. морска риба врло укусна меса са две златне пруге изнад сваког ока, подланица, ловрата Сћгузорћгуз аигага. Деан. Рј. комарчев, -а, -о који припада комарцу. комасација ж лат. одлуком власти извршено груписање разбацаних земљишних делова тако да сваки власник добијезаменомотприлике исту површину и каквоћу земљишта, али у већим комадима. — Мој отац предузе да то имање арондира помоћу куповине, трампе и комасације. Мил. комасацијскн и комасациони, -а, -б који се односи на комасагјиЈУ- — Умјесто . . . да се лијепо одмори након комасационе гњаваже . . . скренуо ј е . . . на редовни састанак просвјетног одбора. Мих. комаснрање с гл. им. од комасирати. комасирати, -асирам сврш. и несврш. спровести, спроводити комасацију, комат м покр. в. комад. — Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство. Њег. У десници још стиска комате од сабље. Јакш. Ђ. комат прил. покр. дуго, много. — Сви ћуте комат3 нико ни у нос. Њег. Сагну се . . . па је пољуби у чело. Стајао је тако комат гледајући главу. Лоп. кДмати, -ам несврш. дирати кога рукоч, гурати. — Не комај се! Вук Рј.

коматива ж аугм. од комат. — А неки не знају зашто су им [руке], до да прихвате коматину 'љеба кад им ко пружи. Лоп. коматић м дем. од комат. коматбзав, -зна, -зно грч. који је у коми, који показује знаке дубоке заморености и исгфпености. — Догађало се д а . . . болесници умру чешће него што би требало . . . у коматозном стању, тј. при потпуном губитку свести. Пол. 1958. кбмац, -мца м стрмен; исп. ком 1 . — Прекрилила је [црногорицу] збиља туге . . . па је пала страномице низ комац, на здравац. Кош. кбмбајн м енгл. комбиновани пољопривредни строј, машина, који у исто време коси и ерше жито. комбатант м фр. варв. борац, ратник, ратни друг, саборац. комбатирати, -јтирам и комбатовати, -тујем сврш. и несврш. фр. поби(ја)ти, сузби(ја)ти, (по)тући. — Своју националну и просветилачку мисију у Војводини може Матица да врши само тако ако произв о д и . . . и шири такву књижевност, уметност и просвету које, по првокласној унутрашњој вредности, могу да комбатују туђе вредности. Петр. В. ~ се уз. повр. борити се, тући се. — Срби и Хрвати се не смеју за беспослице комбатирати, као што скоро од почетка 19. века раде. Цвиј. комб&нат, -ата м лат. велико привредно предузеће у коме је технолошким процесом здружено неколико предузећа разних производних грана: дрвни ~ , ~ свиле, металуршки ~ . комбинативан, -вна, -вно у коме, у чему има комбинација. — Вечер завршује партијом тарока којој је игри он велики пријатељ, јер ј е . . . комбинативна. Јурк. комб&натор м лат. онај који има дара за комбинације, који уме комбиновати. — Као војсковођ... није био само велики комбинатор Он је умео још да подигне морал код својих трупа. Јов. С. комбинаторан, -рна, -рно који се одликује комбинацијама. — Едуард Лескар . . . био ј е . . . познат својом комбинаторном игром. Шах 1. комбинатДрик м в. комбинатор. — Позициони играч [у шаху] саставља план како ће искористити противничке слабости . . . а комбинаторик како ће што раније припремити напад. Шах 1. комбинатбрика ж 1. комбиновање. — Вјеровати се може саМо наивно, без икакве примисли, без икакве комбинаторике.

КОМБИНАТОРИЧКИ Крл. 2. мат. део више математике који истражује број распореда коначног броја елемената. Свезн. комбинатбрички, -а, -б који се односи на комбинаторике и комбинаторику. комб&наторски, -а, -о који је својствен комбинаторима. — У том су човеку. . . биле спојене дрскост и гипкост, плаховит темпераменат и хладна комбинаторска памет. Јов. С. комбинација ж лат. 1. спајање, спој, веза, узајамно увјетован, условљен распоред чега (рбично истородног). — Све се више дивимо новим, красним комбинацијама ритмике мелодије и хармоније тонова. Новак. 2. а. план, замисао. — У свим политичким групама налазило се људи који су знали за заверу и узимали је у рачун за своје даље комбинације. Јов. С. б. домишљање, размишљање о могућностима. — Партизани су ударили у комбинације што би сад најприје требало почети с богом. Ћоп. 3. начин извођења игре или каквог рада. — Одвија се жива игра пуна комбинација. Ват. комб&не, -6а м фр. = комбинезон (2) врста женског рубља, у облику кошуље без рукава. — Комбинеи . . . грудњаци, ноћне кошуље, све је то било њезино. Мар. комбин&зон, -бна м фр. варв. 1. радно одело (у једном комаду капут и хлаче, чакшире). — Имао је на себи шоферски комбинезон. Пер. 2. = комбине. — Збацила је са себе шлафрок. И комбинезон. Бег. комб&ниран, -а, -о = комбинован састављен од различитих делова: ~ соба,

~ клешта, ~ орман, ~ лек.

комбипирање с гл. им. од комбинирати. комбинпрати, -Гширам сврш. и несврш. нем. = комбиновати (на)правити комбинације, смислити, смишљати, дови(ја)ти се. — На улици је Бела комбинирао гдје би се могло налазити оно двоје. Бег. Мјери . . . кроји и комбинира. Мар. комб&нисати, -ишем сврш. и несврш. «. комбинирати. — Поред затворених градина подизани су. . . отворени бедеми, и тако су обе врсте утврђења комбинисане. Жуј. кбмбинован, -а, -о — комбиниран: ~ соба. кбмбинова&е с гл. им. од комбиновати. кбмбиноватп, -нујем сврш. и несврш. = комбинирати. — Он се је сав задубио у рачуне, комбинујући на све начине хоће ли му свота . . . измоћи. Коз. Ј. кДмбост м нем. 1. јело од кисела купуса. Вук Рј. 2. јело од укуваног и конзервираног поврћа. — Уши му се . . . све цр-

— КОМЕДИЈАТИ

799

вене ко цвекла из комбоста од силнога стида. Срем. комбрљати (се), -ам (се) несврш. котрљати (се), котурати (се), ваљати (се). Р-К Реч. кбмедија ж грч. 1. а. врста драме са смешним, забавним или сатиричким садржајем: ~ карактера, ~ ситуације, друштвена ~ . 6. представа, извођење таквога комада на позорници. — Један глумац у комедији бива изврстан... тај исти глумац у . . . трагедији бива немогућан. Поз. 1948. 2. а. смешан, забаван догађај, шала, шегачење, враголија. — Наш доктор [јеј даље браздио [по Бечу] сјећајући се . . . ђачких комедија. Маок. Ф. б. збрка и бука, натезање, галама, препирка. — Каква је то опет комедија? Подај муа па нека иде. Петр. В. в. неугодност, неприлика, незгода. — Ти с и . . . већ заборавио какве сам ја комедије имао с њом [газдарицом]. Перк. Жено . . . биће комедије! Трифк. 3. лицемерно, прешворно изигравање, претеарање с каквим циљем. — Пука комедија, да би . . . платио дугове. Уј. Бајкић се стишава . . . Цела та комедија постаје му равнодушна. Ћос. Б. Изр. терати комедију шалити се, рутти се; претварати се. комед&јант м грч.-тал. 1. а. глумац смешне улоге у вашарским представама; б. погрд. глумац уопште. — А који те ђаво тјерао у комедијанте? Кос. 2. фиг. лицемер, деоличњак, претворица. — Због тога, тај беседник. . . изгледа неки пут један велики комедијант. Јов. С. комедДјантица, комед&јантка и комедјкјанткиња ж женска особа комедијант. — Јесте ли читали »Обзор«... рецензију о драматичком продукту комедијантице Ивке Краљеве. Ков. А. Ја сам ј е . . . одбацио за вољу оне јадне комедијантке Берте. Ђал. квмед&јантски, -а, -б који се односи на комедијанте; који је као у комедијанта, неозбиљан, лицемеран, преваран. — Нешто комедијантско и м а . . . у том да човек дограби рукопис и као мува без главе лети с њим-у новине и на улицу. Сек. Бољшевици су одмах изјавили да ће такву комедијантску думу бојкотирати. ОП 2. комед&јантство с својстео или стање комедијанта. — И није њихова [глумачка] кривица што често најбољи таленти пропадају у комедијантству. СКГ 1937. комед&јање с гл. им. од комедијати. комед&јати, -ам несврш. правити комедије, збијати шале, лакрдијати. — Мед-

800

КОМЕДШАШ — КОМЕНТАТОР

в)ед )е непрестано скакао, комедијао, ваљао се по земљи. Бен. комедвјаш, -аша м (вок. кбмедијашу) 1. а. лакрдијаш у циркусу, кловн. — Испред врата [циркуса] шета се један шарен комедијаш са пола брка бела а пола црна. Срем. Ваљда да у н>ему [тесном оделу] изигравам комедијаша — вама на весеље? Л-К. 6. погрд. глумац уопште. — Шта ћеш тамо, какви су то људи, глумци, комедијаши без бркова! Кос. 2. онај који збија комедије, шале, шаљивац, шаљивџија. — Талијани су комедијаши од четрдесет, Грци љубе и ратују као чиче од педесет. Дуч. 3. лицемер, дволичњак, претворица. — Глишић не трпи . . . празнослове и комедијаше. Скерл. комедвјашев, -а, -о који припада комедијашу. комедијашење с гл. им. од комедијашити. комедијашица ж женска особа комедијаш. — Теодора. . . помаже чистити целер старој комедијашици. Грол. Дјевојке комедијашице обориле очи и не смију да погледају господара и господарицу. Вел. комедвјашки, -а, -б који се односи на комедијаше: — шатра, комедијашке хаљине, ~ живот. комед&јаштво с 1. својство или стање комедијаша. — Говорио је да би афектираног Наполеона . . . упропастило његово комедијаштво у сваком озбиљнијем друштву него што је француско. Дуч. 2. фиг. лицемерство, претворстео. — Изгледала му је Олгина х а љ и в а . . . скрнављен>е у тој сали лажи и комедијаштва. Сим. кбмедијица ж дем. од комедија. кбмедијски, -а, -о који се односи на комедију. — Репертоар »Интимне сцене« сачињаваће... програми од драмолета и комедијских минијатура. Пол. 1959. комедибграф м писац комедија. — Такав жалостан пријелаз из једне војске у другу још чека свога комедиографа. Крл. комедиографија ж грч. писаље комедија. комедибграфскп, -а, -о који се односи на комедиографе. комеморативан, -вна, -вно који се приређује ради сећања, који служи за сећан>е, успомену: комеморативне белешке, ~ вече. комеморација ж лат. свечана приредба у спомен неког покојника или каквог дога~ ђаја.

комеморбра&е с гл. им. од котморирати. комеморпрати, -брирам сврш. и несврш. (р)држати, изрећи говор, говорити у почаст неког покојника. — Ражалошћује ме што морам комеморирати ЗАВНОХ-ове вијећнике које нам је уграбила смрт. Наз. фиг. Радници и напредно грађаиство јавно су комеморирали Лењинову смрт истицањем црних застава. Пол. 1959. ком&ндат, -ата м заст. в. командант. — Свака иахија имала [је] свога комендата, свака кнежина војводу. Вук. кбмендија ж нар. 1. в. комедија (Ја и б и 2в). — Један пут [ју је], без ичијег питања, одвео чак у комендију. Лаз. Л. А где ли је то Пајкан? Увијек су му комендије биле на памети. Ивак. Него о н а . . . она комендија само да ми се скине с врата. Срем. 2. мн. разноерсне и необичне ствари. — Д о н и о . . . два три сахата и по неколико прстенова,... после опет . . . свакојаких других комендија. Лаз. Л. Ех, нек' мој јединак и те »комендије« [циркус, панорамуј види! Коз. И. коменд&јати, -ам несврш. в. комедијати. — Кад год су могли, окупи се око њега па комендијај. Мат. коменд&јаш, -аша м нар. «. комедијаш. — Тек другог дана кад су п о д и г л и . . . шатор . . . прођоше комендијаши кроз варош. Андр. И. комендвјашки, -а, -о в. комедијашки. ком&нтар, -ара м лат. 1. тумачење, објашњење каквог текста, књиге или догађаја. — Друштво ј е . . . пљескало Гигииом злобном коментару. Бег. 2. мн. мишљење с критичким напоменама о чему. — Платои је писао коментаре о категоријама и аналитици Аристотеловој. Петр. В. Изр. ~ је с у в и ш а н , и з л и ш а н све је јасно, није потребно никакво објашњење. коментарисаље с гл. им. од коментарисати. коментарисати, -ишем сврш. и несврш. — коментирати састављати коментаре; објаснити, објашњавати, изрећи, изрицати своје мишљење о чему. — Вијећник... започиње духовито коментарисати постанак . . . сваког јела. Вел. ком&нтарски, -а, -б који се односи на коментар. — Обичавао је додавати само лапидарне коментарске аксиоме моралног значења. Матош. ком&нтатор м онај који саставља коментаре, тумач. — Коментатори ратних догађаја писали су да се ближи крај рату. Јак.

КОМЕНТИРАЊЕ — КОМЕШАЈ коментбраае с гл. им. од коментирати. коментирати, -бнтирам сврш. и несврш. = коментарисати. — Нужни су ум, таленат и образовање само зато да се разумеју и да се коментирају бледе слике природе. Марк. Св. кДменција ж лат. награда у нарави, натури (рбично у житу) за извршени посао. — Нису још од Нове године примили своју коменцију. Бен. Изр. дати се на коменцију опоруком, тестаментом оставити некоме своје имање с тим да има опоручитеља хранити до смрти и сахранити. к&мерс м фр. свечана забава, гозба. Бен. Рј. кбмерциЈалан, -лна, -лно лат. трговачки, привредни, који се односи на продају: ~ успех, ~ дрво, комерцијални интереси, комерцијалне сврхе. Изр. к о м е р ц и ј а л н и систем екон. систем државне привредне политике који повлашћује трговину на штету пољопривреде. комерцијалац, -лца м 1. студент високе комерцијалне, трговачке школе. Деан. Рј. 2. стручњак у трговачким пословима. комерцијал&зам, -зма м начин трговања кад се гледа само на добит, трговачки поступак. — Парадокс је да наша земља, која знатне суме даје на васпитање, допушта комерцијализам у набавци филмова. Б 1958. комерцпјализација ж увођење комерцијалних метода у неко пословање; подешавање рада с циљем да се за њ што више добије: ~ издавачке делатности. комерцијализираше с гл. им. од комерцијализирати. комерцијализирати, -изирам сврш. и несврш. = комерцијализовати увести, уводити трговачке методе у неко пословање. комерцијализовање с гл. им. од комерцијализовати. комерцијализовати, -зујем сврш. и несврш. = комерцијализирати. — У обласги културе треба колико год је могућно комерцијализовати цене, јер су оне данас ниске. Пол. 1957. комерцијалист(а) м в. комерцијалац (2). комерцнјалисткпња ж женска особа комерцијалист(а). комерц&јалка ж женска особа комерцијалац. ком&сар, -5ра м (вок. кбмесару) лат. 1. назив службеног лица које има посебне 51 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

801

пуномоћи од владе, повереник. — Дадоше му службу цивилног комесара Крајине. Шен. У првом аутомобилу били су председник општине и владин комесар. Јов. Ј. 2. службеник полицијске струке одређене надлежности и делокруга рада (у бившој Југославији). — Нек само дође онај оспичави дијурнист и нек доведе све комесаре и детективе. Бег. 3. политички руководилац у армији. — Преслушавали су ме командант и комесар одреда. Хорв. Мало касније приђе Павле, комесар одреда. Ћос. Д. Изр. н а р о д н и ~ члан владе у СССР до 1946. — Готово 30 година влада је носила назив Совјет нар" дних комесара и тек од 1946. г. народн^ комесари зову се министри. ЕГ 2. комесарев, -а, -о = комесаров који припада комесару. комесарДјат, -ата м власт, делокруг и седиште или канцеларија комесара. — Омладинци. . . нису црпели своју снагу за борбу само у режиму преких судова, комесаријата . . . Јов. Ј. Изр. н а р о д н и , п у ч к и ~ централни орган појединих грана државне управе или влада у СССР до 1946. комесарица и комесарка ж женска особа политички руководилац у армији. — Ми бисмо с вама морали да се бијемо . . . Морали бисмо . . . због комесара и комесарки, које . . . нећемо да трпимо. Лал. комесаров, -а, -о = комесарев. комбсарски, -а, -о који се односи на комесаре. комесарство с звање комесара. — Ја сам командант. Гашић нека чува линију, ето му комесарство! Вуј. комесарчић м дем. и ир. од кожсар. ком&сија ж покр. в. комисија. — Па заређао из једне куће у другу ко нека комесија. Срем. к о м е ш м лат. само у изразу: туроп о љ с к и ~ службена титула поглавара некад племените општине Туропоље (близу Загреба). — Поче с узвишенога мјеста новоизабрани комеш туропољски говорити скупштини. Шен. ком&шав, -а, -о који се комеша, пенушав. — Осјећаји у њој слатки и комешави попут младог мошта. Сим. ком&шаво прил. живо мењајући ранији положај. — Црни капути. . . сиве и бијеле прозирне оираве њихале су се комешаво као сода у наточеној чаши. Сим. комешај м покрет, кретање, мицање у разним правцима, комешање. — Тишину ту не узнемирује сватовске вреве бурни комешај. Кост. Л. Густи, блатни комешај

802

КОМЕШАЊЕ — КОМИЊАЊЕ

[риба] . . . се у њој [мрежи] живо лашти. Божић. ком&шање с гл. им. од кожшати (се). комбшати, -ам несврш. а. чинити покрете у разним правцима, мицати. — Ко није хапсу јео, тај не зна шта је то3 — тајанствено старац комешао рукама и објашњавао присутнима шта да се ради. Рад. Д. Милош, у забуни, поче кашљати и комешати раменима. Ћор. б. мешати. — Ухватио би се каткад за који њихов израз, за фразу, за гесту, и тако их вртио и комешао у смијешним каприолама својих досјетака, ироније, сарказма. Бег. ~ се 1. кретати се у свима правцима, могпати се, мешати се. — На ливади изнад моста . . . комешала се . . . немирна гомила људи. Лал. Птице су се комешале у грању. Торб. 2. мицаупи се, мешкољити се. — Лед око брода . . . почео . . . се комешаги. Петр. М. Што сад рећи? — комешао се Младен у . . . наслошачу. Божић. 3. налазити се у немирном стању, бунити се. — Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо. Ат. 4. (око кога) вртети се око кога. — Они се комешају око других цура за које знаду да су богатије. Ивак. ко.мешљиво прил. в. комешаво. — Трговци, чиновници, официри, занатлије . . . комешљиво су зурили у праскаву поворку и . . . у њој уживали. Божић. ком&шнути се, кбмешнем се сврш. према комешати се, мало се помакнути. ком&шњава ж индив. комешање. — Драшко једини не игра, не пије, не пјева. Он је бијела врана у враној комешњави. Божић. кбмет, -бта м и комбта ж грч. небеско тело које ноћу прелеће преко ведрог неба у облику светле тачке (главе) остављајући за собом светао траг или реп, репатица. — Судбина већ . . . пријети падом проклетог комета. Матош. [Мисао] пролети као комет. Андр. И. кбметски, -а, -о који се односи на комете. — Високи димњаци силикатних творница ригали су ружичасту кометску ватру. Крањч. Стј. кбми, -Аја м фр. трговачки помоћник. — Код трговца осим . . . комија могу бити намјештене и друге особе. Мј. 1936. кбмидба ж комљење кукуруза и време кад се коми. — Беру кукурузе с комушином, па послије иду на комидбу, као на мобу. Вук. кбмиј м «. коми. — Кад је тко пролазио улицом, за свакога је мислила да је комиј. Киш.

кбмнк м в. комичар. — Бестидни старт 1 и! Оперетни комици! Крањч. Стј. Сви су [наши политичари] актери, ови последњи су к о м и ц и . . . а остали старе бабе. Ђал. кбмика ж грч. комична, смешна страна чега, оно што је комично, што је смешно; способност изазивања смешног. — У овим забавама... умео је да духовито наслика комику неке ситуације. Глиг. Његова игра била је савршена... пуна неодољиве комике, оне . . . ексцентричне комике. Адум. кбмипац, -иоца м онај који коми, љушти кукуруз. — Или јој се пред комиоцима учини срамота. Вук. кбмин, -ина м 1. а. отворено огњиште. — Скупљене око к о м и н а . . . јариле су ватру. Божић. б. камин Џа). — Насупрот од прозора бијаше комин од црна мрамора. Том. Сједио [је] веселе воље крај пламтећег комина. Шен. 2. димњак; ошеор на сеоским кућама куда излази дим с огњишта. — Чешће им [се] димили комини! Март. 3. покр. кухиња. — Маре се затрчала у комин сва дрхтава од страха. Војн. 4. бот. биљка из пор. штитара Сит т и т суттит: ПИТОМИ ~ , дивљи ~ . Вук Рј. комина ж 1. колр(а). — Ракију пеку само од вииове комине. Нен. Љ. Све до зиме куће заударају на ракију и комину. Пав. 2. зелена орахоеа љуска. Бак. Реч. ком&на&е с гл. им. од коминати. ком&нати, -ам несврш. покр. в. кдмити. Вук Рј. ком&нача ж погрд. покр. куеарица или друга жена која свагда стоји у кухињи или уз огњиште. Вук Рј. ком&ника ж бот. в. кокотац. Бен. Рј. комин&ке, -еа и комипбкеј, -еја м = комунике службено саопштење. — Коминикеи ће . . . бити толико суви да ни најснажнија мишица из њих неће моћи да исцеди једну једину кап информација. Пол. 1958. Коминт&рна ж скраћ. Трећа комунистичка интернационала. кбминформ м в. информбиро. кбминформовац, -овца м- присталица коминформа. — Власт су у читавој Кини преузели коминформовци. ЕГ 2. кбминформовскп, -а, -о који се односи на коминформ: ~ руководство. коминформски, -а, -о «. коминформовски. ком&њак, -ака и кдми&ак м шно испод кома које се добива сипањем воде и шећера у ком; друго вино или другецац. — Осињача . . . преручи комињак, па оде к бачви. Мат. ком&њање с гл. им. од комињати.

КОМИЊАТИ — КОМИТЕТЛИЈА коми&ати, -ам несврш. в. кбмити. — Помагао [је] оцу, комињао лук. Поп. П. Да се зна гдје се комињају кукурузи гдје се таре лан. Вил. комвњача ж покр. мотка којом се баџа затвара и која увек стоји уз огњиште. Рј. А. кбмис м лат. еојнички крух, хлеб, таин. — Очисти са пола »комиса« цијелу чинију пасуља. Матош. Чека . . . да јој Грилец даде комис који је фасовао за фронту. Крл. кбмисан, -сна, -сно а. који се прима као комис, војнички. — Донео сам за вас ранац и у њему су две комисне кошуље. Јакш. Ђ. б. обичан, прост. — 'Ајде бар да је каква шљивовица . . . него нека ординарна и комисна бећаруша! Срем. комисар, -&ра м в. комесар. — Русија је једва успела склонити Порту да се пошљу у Србију један руски и један турски комисар. Јов. С. комисарнјат, -бта м в. комесаријат. — Други су га тако млатили да му је глава до комисаријата . . . отекла као бундева. Матош. комисарица ж в. комесарица. — И сама Амадејева станодавка [је] у пози испитне комисарице. Новак. компсарство с в. комесарство. — Истога је дана ријешен генерал Рамсберг комисарства. Шиш. комисија ж лат. 1. више лица одређених да изврше какав задатак или посао: испитна —, лечничка, лекарска ~ , регрутна ~ , верска ~ , атомска ~ . — После смо изабрали комисију од три члана која ће надгледати гласање. Дед. В. 2. налог за вршење одређеног посла. — Кад испузну из школе, мисле само на дебелу плаћу, на масне комисије. Шен. Ужасно се на одијело троши . . . Срећа, те ће ме . . . ова комисија окрпити. Ћип. комисијски, -а, -о који се односи на комисију, који ерши комисија: ~ преглед. комисијскн прил. на комисијски начин, од комисије: ~ прегледати. комисион, -она м лат. 1. правн. уговор којим се једна особа (комисионар) обавезује да ће по налогу друге особе (комитента) извршити за награду неки посао у своје име, за рачун комитента. 2. трговачка радња која продаје туђе ствари уз проценат своје зараде. — Обукао сам црно одело од фланела који се . . . продаје у комисиону. 5 7955. комнсионалан, -лна, -лно који се односи на комисион. — У ту биланцу нису урачунате . . . колшсионалне шпекулације. Крл. комвсибвар, -4ра м 1. правн. онај који ради за туђи рачун; исп. комисион (1). — 51*

803

Ако комитент самовољно откаже налог прс закл>учења посла од стране комисионара са трећим лицем . . . комисионар . . . нема право на измаклу добит. Арх. 1954. 2. власник комисионе радње. — Пословање [се] обављало . . . далеко од очију странака да би комисионар могао . . . да закида и купцу и продавцу. Вучо. комисибнарски, -а, -б који се односи на комисионаре: ~ систем. комиси&нер, -фа м в. комисионар. — Трговцима је пружао кредите и из своје сопствене касе и . . . код својих комисионера и банкара. Лапч. кбмвсибни, -а, -б комишоналан: ~ проДаја. кбмит м в. комита. — У санџачким шумама . . . откинут од покрета усамљени комит дочекао [је] јесен. Лал. кбмита м лат. припадник оружаних формаццја које нису саставни делови регуларне војске, нерегуларни борац. — Бугарске комите воде борбу са неколицином турских жандарма. Лаз. М. Побуњеници сељаци међу собом су се у почетку називали комитама и четницима. Ћоп. комитат, -ата м лат. ист. жупанија, територијална јединица. Рј. А. комитатски, -ога (у именичкој служби) м заст. старешина комитата. — Ту ми дадоше ординанца да ме за каштигу до комитатскога прати. Маж. М. комитаџија ж тур. в. комита. — Од Босиљграда до Струмице . . . најтеже [је] контролисати прелаз комитаџија. Цвиј. комиташ, -5ша м в. комита. — У теби [отимачу] су и буне . . . на међи земље вјечити комиташи. Кост. Д. ком&тент м лат. онај који комисионару даје пословне налоге. — Берза ће . . . на захтев комитената вршити експертизу производа. Пол. 1959. комитет, -ета м фр. 1. одбор као орган који делује у име неке заједнице. — Не требам ја добротворних комитета који би за ме аранжирали лутрије. Бег. 2. руководећи форум Саееза комуниста (раније Комунистичке партије) Југославије од највишег до најнижег. — У већини села у Равни . . . постоје општински комитети којима руководи Срески комитет партије. Чол. Изр. Н а ц и о н а л н и ~ ист. привремена влада Југославије у другом светском рату. комитетлија м члан комитета. — Комитетлије . . . измислише причу о још три батерије. Лал.

804

КОМИТИ — КОМОДНО

кбмити, -им сврш. покр. гурнути, треснути, ударити. — И бака коми свога сина који посрну. Торд. кбмити, -им несврш. чистити одвајајући љуску, кору, комушину (од кукуруза, ораха, бадема и сл.), комишати, комушати. — Како ништа друго не може радити — он коми грах. Лаз. Л. Омотан је [плод ораха] комушином која је најпре зеленаа а потом поцрни и лако се коми. Тод. ком&тлук м комитовање; комите, четници. — Тако с обје стране Лима умјесто устанка — пође комитлук. Лал. кбмитовање с гл. им. од комитовати. кДмитовати, -тујем несврш. четовати као комита. — Групе нијесу комитовале и криле се. Лал. 'Оћу, Мијате, да комитујем. Лоп. кбмитски, -а, -о који припада комитама, који се односи на комите. комице прил. покр. усправно, окомито; супр. водоравно. — Сунце жари и комице хита своје злаћене траке на земљу. Торд, кбмиције ж мн. лат. ист. скупштина грађана у старом Риму: куријатске ~ . кбмичан, -чна, -чно грч. 1. који је пун комике, који изазива смех, смешан, шаљие. — Правећи тако комичне гримасе у огледалу . . . није се ни освртала на мужа иза својих леђа. Петр. В. Онако мален и дебељкаст — био је уистину неугледан и помало комичан. Шег. 2. који је својствен комедији. — Сремац је комичан реалист. Матош. кбмичар м 1. а. глумац који глуми комичне улоге. — Гледам драге кардаше: . . . комичара Станојевића, Симу Пандуровића. Матош. б. онај који има способности да нагони на смех друге, шаљивац. — Био је то варијететски умјетник, салонски комичар. Јонке. 2. аутор комедија. — Има аутор прилике да се покаже . . . и као трагед и као комичар. Вел. кбмичарка ж женска особа комичар. комичити се, комичим се несврш. покр. љуштити се сам од себе губећи вањску, спољашњу кору (о граху, бадему). Вук Рј. кбмички, -а, -о в. комичан. — Размишљајући о постанку и посљедицама комичких ситуација . . . рекао [је] . . . да би волио бити злочинцем него човјеком смијешним. Јурк. кбмички прил. комично. — Нама је право — смршти Јакоб комички чело. Ков. А кбмично прил. на комичан начин, смешно. — Може лако да се ствар почне комично, а сврши трагично. Срем. кбмичност, -ости ж својство или особина онога што је комично и онога ко је комичан.

ком&шање с гл. им. од комишати. — Овај пут је и Зорка дошла на комишање с братом од стрица. Дом. ком&шати, -ам несврш. в. комити. В. пр. уз гл. им. комишање. комДшкање с гл. им. од комишкати. ком&шкати, -ам несврш. дем. од комишати. Вук Рј. комкати, -ам несврш. дем. од комати. — Тискао Ђуку пред попа, комкао га прстом под ребра. Коз. И. кбмлов, -ова м крушни, хлебни квасац од хмеља и кукурузног брашна или мекиња. — Ради по кући све: кисели краставце, прави комлов. Срем. комљење с гл. им. од кдмити. комнути, -нем сврш. гурнути, треснути. — Тако га је комнула немилице да је осјећао ударац кад се пробудио. Киш. к&мов, -а, -о који припада кому, који је начињен од кома: ~ ракија. кбмова ж в. комовица. — Преко дан седи за чокањем комове. Дом. к&мовача и кбмовица ж ракија која се добива дестилацијом кома или комине. — Отац Сима је пио само шљивовицу, а комовицу, вели, није могао ни омирисати. Ранк. Понио човјек са собом чутуру комовице. Вел. кбмод, -бда м и комода ж фр. онизак орман с ладицама, фиокама за рубље. — Одмах [је] дохватила неки предмет са стола и пренијела га на комод. Кал. На старој комоди горЈела је уљенка. Бег. кбмбдан, -дна, -дно лат. = комотан 1. простран, широк, удобан: — стан, ~ одело. 2. а. спор, полаган, лењ. — Превећ аио комодни да засучемо рукаве. Коз. Ј. Његова комодна равнодушност у први мах изазвала је у мени гнушање. Десн. 6. нехајан, немаран, неопрезан, безбрижан. — Ипак смо били несмотрени, комодни. Ђон. комодитет, -ета м 1. удобност. — Како се човјек може лако одрећи свога комодитета и комфора, на све се прилагодити! Наз. 2. безбрижност. — Има извјесних мислилаца чија филозофија није друго до неки душевни комодитет, неко римовање мисли. Андр. И. комбдљика ж лат. бот. в. чичак. Вук Рј. комодно прил. = комотно 1. угодно, удобно. — Долетјела до фотеља у куту . . . пак се комодно увалила у њ. Војн. 2. безбрижно, полагано, споро. — Ако треба да се изврши јуриш, они [Американци] ће прије тога сасвим комодно да се брију, једу чоколаду и пију чај. Ђон.

комодност — комот

805

кбмбднбст, -ости ж комотност, безкомбрати, -ам несврш. ершити коморбрижност, лењост. — И тако трухнемо у џијски посао. — А што б' ишла у низаме комодности. Коз. И. раја, ко би онда коморо низаму. Март. кбмодо м тал. софа, диван, канапе. — Мушкарци се боре . . . а жене у позадини коморају и држе домове. Ђур. Хтео је, по обичају, да се прући на олињали комодо с проклијалим чекињама. Петр. В. комбрач, -4ча бот. в. анасон. Терм. 3. комбдор, -ора м енгл. виши поморски коморачев, -а, -о који се добива од комоофицир у морнарици неких држава, командант рача: ~ уље. састава бродова. комбраш, -аша м покр. трговац храном. комбмила и комбмиља ж бот. в. ками— Ја га дотле нисам виђала, али једна жена лица. . . . рече у себи: »Баш је то господин комораш«. Јакш. Ђ. комбника ж оот. лековита биљка из пор. глаеочика Апепшш уи1еап8. Вук Рј. кбморица ж 1. дем. од комора. 2. бот. Кбмонведт м енгл. заједница коју сачи- станица, ћелија биљнога ткива. — Биљно љава Велика Британија с биешим својим тијело грађено [је] од ситних коморица или колонијама и доминионима, сада самосталним клијетки које су кадшто сличне станицама пчелињег саћа. Бот. државама. кбморкин»а ж женска особа која врши кбмонвелтски, -а, -б који се односи на Комонвелт. — [Западна Немачка] од Брита- службу коморника; собарица. — Баруница сиђе из постеље. Коморкиња навуче јој није неће тражити ону најстрашнију жртву свилене ногавице. Шен. да се одрекне комонвелтских преференција. Пол. 1958. кбмбрни, -а, -б 1. који се односи на комору. кбмора ж грч. 1. а. мала соба у којој се 2. — камерни: <—> игра, ~ музика. станује. — У комори Анђелијиној горјела кбмбрник м 1. ист. дворски службеник. је свјетиљка. Шен. 6. просторија за оставу, — [Он] је као коморник Зринскога био у смочница. — У комори ваљда ће се за тебе Сигету. Комб. 2. дворска титула на неким . . . наћи још једно бокалче вина. Јакш. Ђ. владарским дворовима. — Генерал и коморник Јаков [је] пришао комори с бутељама. Сим. његове цесарске и краљевске свјетлости в. просторија за дрва у кући, дрварница. — . . . Шен. 3. собар. — Маркиз . . . је имао У комори за дрва начинили су заклон и слугу, старог коморника. Јонке. 4. в. коморзабарикадирали се. Чипл. г. затворена прос- џија. — Стиго [Лука] бојник са триста торија одређена за нарочите сврхе и послове. комора . . . коморници сиротиња раја. Март. — Сада се праве покушаји да се створи сува кбморников, -а, -о који припада коморкомора, обична соба, облепљена хартијом нику. коју треба загрејати до 75°. Онда вашка кбмбрннчки, -а, -б који се односи на угине. Дед. В. Вода је равномерно ударала о коморнике. звонке зидове кесонске коморе. Дав. 2. анат. срчана шупљина, клетка чесЛпси\а.% согкбморскв, -а, -б који припада комори: с1т. — Срце жабе . . . има . . . само једну ~ кола, ~ чиновници, ~ порез. комору. Станк. С. 3. војн. поворка натоварекомбрџија м тур. 1. војник који припада шх кола, коња, аутомобила за снабдевање војној комори. — Ко је коњик на коња седлакоја прати војску на маршу. — Отео сам на . . . коморџије на коње пртиво. Март. пјешацима . . . комору. Крањч. Стј. Коњи Под товаром коњи су пропадали до трбуха су ситни, комора сиротињска. Сек. 4. устано- у окопњели снијег. Коморџије су их с мува која заступа интересе једне гране делатности (џндустрије, занатства и трговине или ком извлачиле из снијега. Чол. 2. покр. у интересе неких сталежа): радничка ~ , за- сеоским сватовима онај који иде уз коња натовареног девојачком опремом, спремом. Шкаљ. натска —; адвокатска ~ , лечничка, лекарска комбрџијски, -а, -б који припада ко~ . 5. заст. а. скутитина или парламент. — Није ли и хрватску тридесетницу погра- морџијама, који се односи на коморџије. кбмостре, -тара ж мн. грч. = комоштре била пожунска комора ? Шен. У уторак ће се вериге над огњиштем о којима виси котао. — нова влада представити у комори [у Паризу]. Носећи на рамену седам штапова и за собом Обз. 1932. б. ист. државна благајна, ерар (у некадашњој Аустрији). — Заплијењена добра вукући комостре, иде по вароши и скаче испред кућа. Вук. припала су царској комори. Пов. 2. Изр. мрачна ~ фот. а) замрачена проскбмбт, -ота м нем. врста великога хама торија у којој се обављају сви послот око који се ставља око ерата теретним коњима. добивања негатива или позитива; б) унутраш- — Наш Сокол [коњ] одвезе на репу више њи део фотографског апарата у који се умеће него икоји ваш на комоту с јастучцима. фотографска плоча. Гор.

806

КОМОТАН — КОМПЕНДИЈСКИ

кбмбтан, -тна, -тно = комодан. — Потребне [су му] још једне хлаче, лаке и комотне. Донч. У погледу времена он је увек комотан више него што је допуштено. Лал. По жандаровом комогном држању, њему је било јасно да се не ради о саслушању. Ћос. Д. комотпо прил. = комодно. — Помакне [се] на тврдој клупи и постави се некако комотније. Бег. Марић се кретао по соби лежерно и комотно. Божић. Могу [судије] комотно унапред саставити пресуду, па је само изрећи. Скерл. Сад се можемо комотно разговарати. Јакш. 23. комотнбст, -ости ж особина онога који је комотан. кбмбција ж лат. 1. удобност. — Хтеде начинити . . . више комоције свом будућем добротвору. Срем. 2. спорост у послу, безбрижноап, полаганост. — Преко лета с комоцијом свршавани послови сад још чекају. Петр. Б. кбмоштре, -тара ж мн. = комостре. — Марија скинула с комоштара велики гвоздени лонац. Десн. комп. скраћ. за компаратив и за компанија. компа ж маџ. плитка лађа за прееоз преко реке, сплав, скела. Вук Рј. кбмпактап, -тна, -тно лат. а. збијен, сажет, густ, чврсто повезан, неиспрекидан. — Нас има више, и ми смо компактна већина. Крл. б. фиг. потпун. — Пошто нема . . . компактних личности . . . то се ниједна улога не може изградити само на једној . . . особини лика. Поз. 1948. кбмпактнбст, -ости ж особина онога што је компактно. компанија ж фр. 1. друштво, група људи који заједно проводе време или су међу собом чиме повезани. — Данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка. Срем. 2. трговачко или индустријско друштво у капиталистичком систему: паробродска ~ , петролејска ~ , трговачка ~ . 3. = кумпанија (у војскама неких народа) чета. — Кад сам служио војску, дешавало се да се у затвору нашло пола компаније. Јонке. Изр. у компанији заједно. компанијица ж дем. од компанија. — Био сам ступио с некаквим трговчићима у компанијицу. Л-К. компаннјски, -а, -5 који се односи на компанију: ~ музика. компанист м погрд. компањон. — Наишао и Духин отац . . . дједов »компанист« у поткрадању царске касе. Пав.

компашоп, -бна м фр. 1. онај који је с ким у компанији, у друштву, друг. — Ништа нису бољи ни остали њихови компашони у данашњој влади. Тито. 2. ортак, деоничар, учесник у трговачком или индустријском друштву. — Ступили [су] као компањони у неко хотелско подузеће. Десн. компањонка ж женска особа компањон. ко.мпањопов, -а, -о који припада компањону. компашбнски, -а, -б који се односи на компањоне. кбмпаратив м грам. ступањ, степен у поређењу придева. — Сваки позитив, оштрије гледан, постаје компаратив. Уј. кбмпаративан, -вна, -вно 1. упоредан; поредбен: ~ анатомија, ~ граматика, ~ метода. 2. који припада компаративу: компаративни наставак. компаратор м 1. онај који компарира, упоређује, пореди нешто. 2. справа за мерење веома финих разлика у дужини. Кл. Рј. компарација ж лат. 1. успоредба, поређење. 2. грам. ступњевање, степеновање придева. компарираље с гл. им. од компарирати. компарирати, -арирам сврш. и несврш. упоредити, упоређивати, сравнити, сравњивати. компартнја ж скраћ. комунистичка партија. — Такав метод рада међу компартијама је недопустив. Пиј. кбмпас м физ. 1. справа за одређивање стране света, са магнетском иглом која увек показује север: астрономски ~ . 2. фиг. онај или оно што показује пут и даје правац чему. — Он је компас и кажипрст углађености. Богд. Он је преузео у руке компас и кормило књижевности. Р 1946. Изр. и з г у б и т и ~ , бити, лутати без компаса живети без идејне оријентације. компатибилан, -лна, -лно лат. спојив, допустив; сношљив, складан, примеран. компатибипиост, -ости ж особина онога што је компатибилно. — Он настоји да докаже потпуну компатибилност својих мисли и поступака. Пол. 1958. компатр&от(а) м лат. сународник, земљак. комп&ндиј, -ија м лат. приручник, уџбеник, скраћено излагање основних мисли неке науке. — То дело може да се сматра као неки колшендиј умне историје оног сувише оклеветаног доба. Цар М. фиг. Имао је при руци сав компендиј модерног живота и знао је све што занима данашњу жену. Бег. компенднјскн, -а, -о који се односи на компендије. — Истим су духом задахнути и

КОМПЕНДИЈУМ — К О М П Л Е К С Ш А

807

кбмпетовати, -тујем сврш. и несврш. компетирати. — Она [катедра је] са она два нова предмета толико проширена да тај старији професор не могаде на њу компетовати. Мил. кбмпилативан, -вна, -вно који се оснива на компилацији. — То би могла бити домаћа компилативна радња једног фратра глагољаша. Водн. компблатор м онај који се бави компилацијом, писац, аутор компилације. — Даровити људи неће да су компилатори и имитатори. Цвиј. Био [јеј све прије него стваралачки дух, оставши за читава живота компилатор3 скушвач и популаризатор. Комб. комп&латорски, -3, -б који се односи на компилаторе: ~ рад. компнлација ж лат. писање или састављање научног или књижевног дела без самосталне обраде извора, узимање из туђих дела; дело написано на тај начин. — Низ његових моралистичких списа, углавном компилација, проширио се био у многобројним издањима по цијелој Европи. Барац. компилирати, -илирам сврш. и несврш. (из)вршити компилацију. — Ни он није оригиналан писац, већ сабира и компилира. Водн. Драмски писац не треба . . . да компилира ликове. Глиг. кбмпиловати, -лујем сврш. и несврш. компилирати. — Писати студије о великим светским песницима значи . . . моћи компиловати туђа духовита мишљења. Дом. кбмпле, -&а м фр. в. комплет (3). кбмплекс м (ген. мн. кбмплекса) лат. 1. склоп свих појава или предмета који сачињавају једну целину. — Српско питање губи се у комплексу оних многобројних проблема који чине такозвано источно питање. Гавр. 2. землмште у једном комаду. — Опћина . . . компет&нција ж лат. 1. надлежност, је недавно продала велики кодшлекс својих делокруг власти једне установе или особе; шума. Новак. 3. скуп замршених подсвесних меродавност. — У појединим срезовима појаеа, најчешће као последица сукоба између Србије има случајева мешања кодшетенција нагонских тежњи и савести. — Патиш стално народних инспектора са органима народне од неких неразужљивих комплекса. Козарч. власти. Пол. 1950. 2. призната способност, Изр. ~ н и ж е в р е д н о с т и псих. осећастручност којом ко располаже. — Правопи- ње ниже вредности које се јавља код некога у сна ће комисија . . . да размотри придошли свакој тежој ситуацији у коју западне. материјал и да у потпуној компетенцији кбмплексан, -сна, -сно сложен, састављен доносе посљедњу одлуку. Ј 1960. фиг. Што од вшие делова повезаних међу собом, заплетен. је компетенција одузета теоретскоме уму, не ваља жалити. Баз. 3. принадлежности (посебно — Личност шегова сама по себи представл>а укрштеност свих најкомплекснијих проблеу нарави, у натури) које некоме припадају. ма. Уј. Мин. Лекс. Изр. ~ број мат. број састављен од реалкомпетирање с гл. им. од компетирати. них и имагинарних величина. компетирати, -бтирам сврш. и несврш. компл&ксија ж Х.јединство више ствари, натјецати се, конкурисати за неко место. — целокупност. 2. грађа, склоп, састав тела, Ја ћу ипак за расписано мјесто редактора боја лица, тен. — Западни Југословени [суј компетирати. Ков. А. виши [од Бугара], витки или дугул>асти, други његови списи КОЈИ немаЈу компендиЈског значаја. Комб. кбмпендијум м в. компендиј. — Религија је опћа теорија овог свијета, његов енциклопедијски компендијум. Ант. 1. компензација ж лат. накнада, одштета за нешто изгубљено, уступљено, одузето. — У Бечу [су] преговарали да као компензацију Италији даду Црну Гору. Јов. Ј. Ти си старац, немоћник, сможден, причање ти је нека врста компензације. Божић. Изр. робна — трг. набављање неке робе на тај начин што се место плаћања новцем даје друга роба {рсобито у трговини с инозвмствоМ) иностранством). кбмпензационп, -а, -о који сс односи на компензацију, који служи за компензацџју. комаензврање с гл. им. од компензирати. компензирати, -ензирам сврш. и несврш. надокнадити, надокнађивати, изравна(ба)ти, шједначити, изједначавати. — Свуда се једна заблуда . . . компензира другом заблудом, и отуд тачни резултати. Петрон. кдмпензовати, -зујем сврш. и несврш. в. компензирати. — Све је то повлачило велики губитак у временуЈ али је овај био компензован богатством лова у близини обала. Петр. М. комп&тент м онај који се натјече, конкурише за нека положај. компетбнтан, -тна, -тно 1. који има власт, овлашћење да нешто решава, оцењује, суди, надлежан, мгродаван. — На то изјаве Ријечани . . . да они хрватски сабор у ријечком питању не сматрају компетентним. Шиш. 2. који располаже с довољно знања, који је упућен у каквој области знања. — Жалим што се не осјећам у том доста кодшетентан и јак. Л-К.

808

К О М П Л Е К С Н О — К О М П Л И Ц И Р А Т И (СЕ)

болести и тиме отежава болесниково стањ^ еластичнији, мекших црта лица и отвореније и лечење глаене болести. — За . . . епидемије комплексије. Цвиј. грипе као њезина компликација . . . јављају кбмплексно прил. у свима деловима, у се упале плућа. НЧ. Прегажени сељак је целини. — Тим путем бисмо ишли на јачање дан доцније умро од »компликација унутраиндивидуалног сељака, а ми то нећемо. Тај проблем треба сагледати комплексно. Пол. шње природе«. Ћос. Б. 1957. кбмпликован, -а, -о = комплициран кбмплексност, -ости ж особина онога што сложен, заплетен, тежак. — Облик је разговора одвише примитиван за приказивање је комплексно. комплемент м лат. допуна, додатак. свих нијанса и компликованих сензација — Стали су наједном сви непомично, уко- модерне душе. Матош. кбмппикованост, -ости ж особина онога чени . . . комплементи оних наслоњача. Бег. комплементаран, -рна, -рно допунски, што је компликовано. допуњујући. — Привреде једне и друге земље кбмпликовање с гл. им. од компликовати. [су] комплементарне. Пол. 1958. кбмпликовати, -кујем сврш. и несврш. Изр. комплементарне боје физ. боје = комплицирати (за)мрсити, заплести, закоје се допуњују; спектралне боје које помешане плитати,(у)чинити што заплетеним, тешким. дају белу боју; к о м п л е м е н т а р н и кутови, — Компликујеш моралне проблеме, Драу г л о в и мат. кутови, углови који заједно чине гане! Вучо. кут, угао од 90°. ~ се = комплицирати се поста(ја)ти кбмнлет 1 , -а и кбмплет, -^та м лат. 1. сложен, заплетен. — Он се непрекидно додапотпун број људи упућених некуда. — Тако је је, на сваком кораку се тумачи, и тиме се . . . морао да прими к себи поврх комплета сам компликује. Богдан. [у пољској болници] још пет стотина пацикомпл&мен(а)т, -ента м фр. 1. израз јената [рањеника]. Крл. 2. потпуно дело или часопис који имају више књига или свезака. учтивости речима; ласкава реч, исказано повољно мишљење. — После кратког разгово3. потпуно одело или хаљина с капутом и ра начини ми она комплимент како добро сукњом од исте тканине. говорим немачки. Лаз. Л. Измуцао [је] . . . кбмппет 2 прил. в. комплетно. — Ваљало нешто налик на иронични комплимент. Мар. би то: да нам једнога дана приђе цијела 2. наклон, поклон. — На улици поздрављао је чета, онако комплет, а? Лџл. даме великим галантним комплиментом, кбмплетан, -тна, -тно потпун, цео, укураширивши своје пуно лице у један девотно пан, целовит; савршен. — Још сте нам само слатки подсмијех. Бег. То му није сметало ви недостајали . . . па смо комплетни. Јак. да се . . . не само . . . поклони него да двапут Јутрос ми је припремила доручак — комплевећи комплименат направи. Јакш. Ђ. тну симфонију. Фелд. комплиментирати, -бнтирам сврш. и комплетирање с гл. им. од комплетинесврш. (на)правити комплименте, честитарати. ти. — Може [се] са свом сигурношћу комкомплетирати,-етирам сврш. и несврш. плиментирати Крапинцима да имаду врло употпунити, употпуњавати. — Ускоро ће добру памет. Ков. А. Зеница и Сисак такођер комплетирати компп&циран, -а, -о = компликосвоју металургију. БГ 1. ван. — Ви сте се спретно провукли кроз кбмплетно прил. потпуно. — Они су мрачне и врло комплициране ходнике. скоро комплетно обучени у немачке унифор- Мар. Наша поређења била су често . . . ме. Дед. В. комплицирана. Зог. кбмплетност, -ости ж особина онога што компл&цираност, -ости ж особина онога је комплетно. штоје комплицирано. — Све те детаље наводим да бих још јаче подвукао комплициракбмпдетовати, -тујем сврш. и несврш. ност проблема. Лит. 1957. в. комплетирати. комшшцирање с гл. им. од комплициракомпликација ж лат. 1. а. сложеност, замршеност, заплет, заплетеност. — Ма ко- ти. лико да су ова начела [о границама] јасна, комшшцирати, -ицирам сврш. и непри њиховој примени искрсавају разне ком- сврш. = компликовати. — Програм је био пликације. Цвиј. б. неприлика, тешкоћа. — врло комплициран. Крл. Пристао је да онако рањен отпутује на фрон~ се = компликовати се. — Сада то ту само да измакне компликацијама . . . јер постаје питање економских и стратешких је повукао бајонету на вишега. Крл. 2. мед. интереса . . . који се у 18. ст. све више комболест која се појаељује у току неке друге плицирају. ОП 1.

комплот — компотски кбмплбт, -бта м фр. тајни споразум против кога, урота, завера. — Идем да питам њеног оца . . . Он није . . . у комплоту. Трифк. Можда је и цијели тај комплот с крштењем само излика. Мар. комплотирати, -бтирам сврш и несврш. (с)ковати, сноеати заверу, спремати се у потаји. компбзит м 1. грам. реч састављена од две или више речи. 2. макар што, било што сложено од разних ствари. Бак. Реч. компбзпте ж мн. бот. главочике, многобројна породица биљака са сложеним цветовима Сотрсш(ае. Мин. Лекс. компбзитни, -а, -б који је састављен, сложен од више делова. — Он је . . . видио утакмицу велике словенске државе са композитном Аустријом. С 1911. компбзитор м онај који компонује, аутор мушчког дела, компонист. — Има пуно примера да велики. . . композитори озбиљне музике са уживањем изводе лаку музику. Пол. 1957. У својим већим дјелима каткад слаб композитор, Станковић је био изванредан сликар појединости. Барац. компбзиторка ж женска особа композитор. компбзиторов, -а, -о који припада ком. позитору. компбзиторскн, -а, -б који се односи на композиторе. композицнја ж лат. 1. а. састав, склоп чега. — Те географске особине су знатно утицале на етничку композицију становништва. Цвиј. б. књиж. распоред, начин како су повезани поједини делови уметничког дела (књижевног, сликарског и сл.). — Обје пјесме имају већ тако изграђену композиц и ј у . . . да је очито како су плод дужега развитка. Барац. Један од најважнијих елемената у организацији епског дела јесте његова композиција. Т. књ. 2. сликарско дело на којем је приказана група људи или ликова. — Јављају се живи, реалистички портрети и композиције. Баб. Иако је са много труда и савесности прилазио цртању композиција... Николајевић је у композицији ипак слабији него у портрету. ЛМС 1951. 3. а. музичко дело. — Композитор је имао да спреми једну сопранисткињу за . . . соло у једној својој композицији. Нуш. б. гпеорија састављања музичког дела. — Сад је истом стао [Амадеј] схватати старога професора композиције. Новак. 4. низ зкелезтчких вагона или каквих предмета у једном саставу, ланцу. — На станици је постављена дугачка композиција црних теретних вагона. Јак.

809

композбцијскЗ и композициони, -а, -б који се односи на композицију. — У класицистичкој теорији драме у Француској владао је композицијски закон о трима јединствима у драми. Т. књ. Распоред је исти, исти је и сценариј, композициона идеја иста, само су код Медовића групе бројније. Баб. композицибно прил. у погледу композиције. — Не само формално, композиционо, него стварно и садржински, потауно је прескочио скоро три деценије. Михиз. комшж&нта ж (ген. мн. компбнената) лат. свака поједина сила која суделује, учестпвује у стварању резултата, сваки саставни део једне целине, саставница. — Свака је хисторијска чињеница резултанта многих компонената, које су и опет резултанте других, даљих компонената. Хор. 1936. компонира&е с гл. им. од компонирати. компонирати, -бнирам сврш. и несврш. = компоновати 1. ставити, стављати у ноте, саставити, састављати музичко дело. — Најстарији је син компонирао неке моје пјесме. Шкреб. 2. сложити, слагати, саставити, састављати. — Иза тога је [Станковић]. . . покушао компонирати два романа, али их није завршио. Барац. компбннст(а) м компоштор. — Оне [су] обично доиста лепе песмице, због тога су их компонисти и компоновали. Поп. Б. Сасвим сам друкчије замишљао великог компонисту. Матош. кбмпоновање с гл. им. од компоновати. кбмпововати, -нујем сврш. и несврш. = компонирати. — Редитељ ствара целину, компонује, истиче оно што је . . . значајно. Поз. 1948. Судјеловаше у квартету који је сам компоновао. Матош. компбаати, -ам сврш и несврш. покр. в. компонирати. — Они ме луди дум Марин замолио да му нешто компоњам за фесту. Војн. кбмпост м лат. гнојно ђубриво од сваковрсних отпадака биљног и животињског порекла, мешанац. — Све што ни)е ни за какву употребу иде на компост — гнојиште. Тод. к&мпбт, -ота м лат. воће укувано са шећером. кбмпбтница ж необ. здела за компотп. — Појавила се . . . паче и компотница, мада компот није био ирипремљен за објед. Крањч. Стпј. кбмпотски, -а, -б који се односи на компот: компотске боце.

810

КОМПРАДОР — КОМУНА

кбмпрадор м шп. трговац који посредује између страног капитала и долшћег тржишта. — Све се извози. Експортују холандске фирме, препродају кинески и холандски компрадори. 5 1958. кбмпрадорски, -а, -б који се односи па компрадоре. кбмпрес м лат. облог натопљен водом или каквом лекаријом, који се ставља на болесно место ради лечења, топао облог ради освежавања коже. — Црвен од врућих компреса после јутарњег бријања, напудрован до очију . . . Бурмаз [је] узимао један по један рукопис. Ћос. Б. компр&сија ж лат. а. стискање, збијање, притисак. — Расправл^ало с е . . . о најновијим проналасцима и машинама за компресију . . . ваздуха. Пол. 1958. б. фиг. приморавање, тлачење. — То је осјећај физичке потиштености, депресија, и не само компресија. Уј. кбмпресовати, -сујем сврш. и несврш. в. компримирати. — Тајна изума је једна хоризонтална лепеза која компресује зрак. Пол. 1959. кбмпресор м лат. 1. строј, машина за згушњавање, сабијање ваздуха, плинова или гасова, паре. — Зором крећемо у те битк е . . . ко некад у бој на злотвора, а мјесто гласа пушке бритке — чекић и рафал компресора. Вит. 2. мед. иаправа за стискање крвних судова. Кл- Рј. компримирати, -имирам сврш. и несврш. згуснути, згушњавати, зби(ја)ти, саби(ја)ти. — Ронилац при спуштању у дубину прима компримирани зрак. НЧ. фиг. Духовна раја . . . састављена [је] од интелигентног света, али примитивног и у суштини страног напорима уметника да компримирају живот у звук, слику, стих. Дав. кбмпримовати, -мујем сврш. и несврш. в. компримирати. — У крајњим угловима обалских пећина таласи компримују ваздух, и кад се повлаче настају кадшто пуцњи као топовски. Цвиј. компрбмис и кбмпромис м лат. нагодба, споразум с ким, постигнут узајамшм уступцима. — [Вук] је . . . одбацивао сваки компромис у питашу чистоте народног језика. Бел. Морали су »млади« улазити у компромисе са старим листовима. Марј. М. компрбмисан и кбмпромисан, -сна, -сно који је спреман на компромис, који је постигнут компромисом: ~ политика, ~ решење. компрбмисност и кдмпромисност, -ости ж особина онога који је компромисан.

компромитантан, -тна, -тно који компромитује, који изазива компромитацију: компромитантае изјаве. компромптацпја ж лат. брукање, срамоћење, кварење чијег доброг гласа, друштвеног угледа или привредног кредита. компромптнрање с гл. им. од компромитирати (се). компромитпрати, -итирам сврш. и несврш. = компромитовати 1. стварати, створити о неком лоше мишљење, (по)кварити чији добар глас; (р)брукати, (,о)срамотити. — Никаквих компромиса, јер компромис компромитира. Кол. 2. пол. откри{еа)ти властима кога као непријатела. — [Оне људе] је пуковник Барутански хтио да компролштира као родољубе. Крл. ~ се повр. — Та га је ничеанска грозница држала . . . до оне . . . афере гдје се морално компромитирао и излетио из службе. Мар. компрбмитовање с гл. им. од компромитовати (се). компрбмитовати, -тујем сврш. и несврш. = компромитирати. — Намесничка влада тврдила је да има у рукама акт који Осман-пашу компромитује. Јов. С. Требало би да идеш у одред. Радник си, а овде си компромитован. Ћос. Д. ~ се повр. — Потребно је да се компромитује, ако хоће да буде отмена дама. Нуш. кбмсати, -ам несврш. покр. ждерати. Деан. Рј. Комсомол, -бла и Комсомол м рус. скраћ. Комунистички савез омладине у Совјетском савезу. комсомблац, -лца м члан Комсомола. — На станици Дроздова било је комсомолаца шест пута мање. Крањч. Стј. комсбмблка ж чланица Комсомола. — Комсомолке с црвеним рупцима. Крањч. Стј. комс&мблски и кбмсомблскн, -а, -6 који се односи на Комсомол. кбмтур, -ура м фр. виши члан витешкога реда; носилац високог одликовања. — Тим је сабором управљао . . . комтур пруског кроненордена с бриљантима. Крл. кбмун, -уна м тал. заједничка испаша, планина, шума једнога племена, села или рода, заједничка својина; исп. комуница. — Кад [Црногорци] отму планину са пашама, онда она постаје заједничка, комун или комуница целога племена. Цвиј. комуна ж лат. 1. скуп људи уједињених у заједницу на начелима заједничке имовине и заједничког рада. — Централна личност

КОМУНАЛА — КОМУНИСТ(А)

811

приповетке је стари свештеник... чију комун&зам, -зма м лат. 1. бескласно слику је Лазаревић градио по узору на друштвено-екотмско уређење у којем су неку прастару патријархалну комуну. Глиг. средства производње у друштвеном власниш2. самоуправна администратшно-територи- тву, а подела добара врши се према индијална јединица, заједница сеоскога или град- видуалним потребама. 2. научна теорија и скога типа. — Послератна социјалистичка тактика пролетерске револуције и стварања изградња имала је . . . снажан одраз и на комунистичког друштва, основана на попривредни, културни . . . живот . . . града знавању објективних закона друштвеног раФоче и његовс комуне. Пол. 1958. 3. ист. звитка како су их утврдили Маркс, Енгелс и град у средњем веку као економски центар Лењин. с локалном самоуправом. — »Комуне« су се Изр. војни, ратни ~ ист. економска звали градови, настали у Француској. политика совјетске дрокаве за време грађанАнт. 1. ског рата 1918—1920. Изр. П а р и с к а ~ ист. револуционарна комуннзнрање с гл. им. од комунизивлада париских радних маса у пролетер- рати (се). ској револуцији 1871. г. комунизирати, -изирам сврш. и иекомунала ж комунално господарство, сврш. спровести, спроводити комунизам, прокомунална привреда. — После путева, елекпагирати комунизам. — Партизани да скитрификације . . . препоручићемо селима да ну петокраке, да не комунизирајуа а они са фронта комунале пређу на фронт кулдруги да не спомињу краља. Вуков. туре. Б 1958. ~ се доби(ва)ти комунистички караккбмуцалан, -лна, -лно који се односи тер, прилагодити се, прилагођавати се нана комуну; који се односи на јавне службе и челима комунизма. осигуравање заједничких потреба у насељу, комуникативан, -вна, -вно 1. а. који општини, општински: комуналне услуге. се односи на комуникације, прометни, саокомуналац, -лца м стручњак у комубраћајни. — Динарска област м о р а . . . доналним пословима. бити железнице које не занемарујући праве комуникативне везе с централном комунализација ж преузимање приЕвропом, изводе на главна пристаништа вредних предузећа под управу комуналних Јадранскога и Егејскога мора. Цвиј. б. власти. који служи ?а преношење вести, обавештекомунализирати, -изирам и комунања међу људима. — Донедавно је радио лизовати, -зујем сврш. и несврш. (из)представљао . . . најбрже комуникативно вршити комунализацију, (у)чинити комуналсредство. Пол. 1959. 2. разговорљив, снаним. лажљив, приступачан у опхођењу с друкомуналије ж мн. општински послогима. — Љубллнчанин је у својој суштини ви, општинске ствари. послован човек, веома комуникативан. НИН 1958. кбмунално прил. заједнички, у заједници. — Пијаца... се сада текар комуналкомуникација ж лат. прометна или но отворила. Ков. А. саобраћајна веза (пут, цеста, железница и сл.). — Та пртина једина је комуникација комунар, -ара м 1. учесник у Парчској комуни. — Змај је . . . париским комуна- која повезује села на овом дијелу наше рима, стрељаним 1871, својом песмом по- ослобођене територије. Чол. Немачке и дигао споменик у слободарском срцу на- друге непријатељске трупе брзо су проших народа. Поп. Ј. 2. присталица напред- дирале ка унутрашњости земље главним ног политичког схватања, револуционар. — комуникацијама. Марј. Ј. У Француској сви модерни сликари прокомуникацијски, комуннкацијскн и глашавани су за комунаре. КН 1955. комуникацибни, -а, -о који се односи на комунарац, -рца м борац за комуни- комуникације: ~ линија. стичко уређење друштва. — Плеханов накомун&ке, -&а и комун&кеј, -еја м стави предавање, па међу комунарцима спофр. = коминике и коминиксј. — Тахирмене и самога Криста. Маж. Ф. -бег има тај комунике и показао га је векомунард м в. комунар (7). — Он не зиру. Андр. И. Нашли су се посредници прашта Змају . . . што је ожалио стрељане који су оба табора измирили с једним безкомунарде. Скерл. бојним комуникејом. Риб. комунац, -нца м нар. в. комунист{а). комунист(а) м борац за комунистичко — Нисам ја лош човек, имам војног зна- уређење, присталица комунизма; члан Коња, могу ја послужити добро и вама »ко- мунистичке партије, члан Савеза комуниста. мунцима«. Чол. — Лењин ј е . . . принципијелан и досље-

812

К О М У Н И С Т И Ч К И — КОМША

дан комунист и хуманист. Ант. 1. И ти си Лењинов, и ти си комуниста, и ти знаш како се воли своје. Кост. Д. Први борци против окупатора у Југославији били су углавном комунисти. Марј. Ј. комунвхтички, -а, -о а. који се односи на комунисте: ~ управа. б. који се оснива на принципима комунизма: ~ ДРУштво. в. који се руководи таквим принципима: ~ партија. комунбстички прил. на комунистички начин, као комунист. — Цинички мучитељи ставили су песника пред алтернативу: или умрети... или саставити списак новосадских интелектуалаца комунистички расположених. ЛМС 1951. комунисткиња ж женска особа комунист(а). комун&тад, -ади ж покр. општина. — Од н а с . . . војвода, властеле... у име нар"ода вјерне комунитади . . . част и поклон. Љуб. комун&тада ж покр. општинска управа. — У Новоме, Рисну, у Перасту, у Прчању и Грбљу биле су комунитаде у којима је било по шест чланова. Вук. комуница ж комун. — Оним њивама до ријеке и комунице сваке године непримјетно је помицао међе. Сте. 1948. комуницирање с гл. им. од комуницирати. комуннциратп, -ицирам иесврш. 1. (с ким) бити у вези, одржавати везу. — Онај који на тај начин комуницира са песниковим сликовитим спојевима доживљава . . . визију која одговара оригиналној песниковој. КН 1955. 2. ершити промет, саобраћај, саобраћати. — Те долине чине уједно прометне путове којим комуницирају и они крајеви западне и југоисточне Европе. ЕГ 1.

комутирати, -утирам сврш. и несврш. мењати, изменити смер струје. к&муша ж 1. в. комушина Џ). — До неко доба ноћи љуштимо кукурузе, па . . . останемо.. . код хрпе и ту преноћимо. Завучемо се у ону комушу — па не спавамо до зоре. Вес. 2. покр. окомак, кочањ, чокањ, тулуз. Рј. А. комушање с г.г. им. од комушати. комушати, -ам несврш. комитиу љуштити, чистити кукурузне клипове од комушине. — Баш су се сада комушали [кукурузи] пред појатама. Шимун. Свако је од н>их шутке прео нит своје м и с л и . . . као кад се комушају кукурузи. Десн. комушач, -ача м човек који комуша кукурузе. — Треба што више комушача сазвати да се ти курузи брже окомушају. Рј. А. комушачица ж женска особа комушач. Рј. А. комушина ж 1. листови који се ољуште с кукурузног клипа. — Довукао је комушину, разастро је по снијегу и легао. Хорв. 2. а. махуна. — Плод је округласт . . . омотан је комушином која је најпре зелена, а потом поцрни и лако се коми. Тод. б. делови махуна и стабљика махунаспшх биљака после вршидбе и издвајања зрња. 3. покр. комуша (2). Вук Рј. кбмушје с зб. им. од комуша. Вук Рј. к&мушка ж (дат. -шци; ген. мн. кбмушака) комушина. — Момци се задиркују с девојкама, гађају комушкама и ћеретају. Дом. [Краљевна у причи] је становала у грашковој комушци. Крл. кДмушкина и кбмушкиња ж покр. окомак, тулуз(ина). Вук Рј. кбмушник м зоол. ларва тракавице, пантљичаре која као паразит жиеи у црек&мункиаа ж заст. в. комунисткиња. вима краљешњака, кичмењака Есћтосоои — Оне три . . . су опет комункиње. Јакш. Ђ. ро1утогрћиз. Р-К Реч. кДмунски, -а, -б 1. који се односи на кбмушнице и комупга»аче ж мн. бот. комун; који се односи на комуну, општински, в. махунаре. Бен. Рј. комуналан. — Ово је комунско, ово су кдмушчнца ж дем. од комушка. наши стари подигли. Мат. »На комунскок&мфбр, -бра м енгл. сви уређаји који ме смо купили« — усуди се рећи дјевојка. чит живот угоднијим, удобнијим. — АдЋип. 2. заст. комунистички. — Ни такве вокатску писарницу је изнајмљивао на тргу, опасности њега не спречавају... да се само да га не ремете у домаћем комфору. нађе међу оснивачима краткотрајног шаПетр. В. љивог »комунског« листа Враголана. Мил. Ж. кбмфоран, -рна, -рно који је с комфокомутатор м ел. део у генератору који служи за претварање (на)изменичне струје ром, угодан, удобан: — стан. у једносмерну (без губитка): телефонски ~ . к б м ш а (вок. кбмшо) = комшо 1. ж комутација ж лат. 1. промена, измена, хип. од комшиница. — Мислиш, к о м ш о . . . замена. 2. ел. претварање (на)изменичне ја се удат нећу. НПХ. 2. м = комшо хип. струје у сталну, једносмерну. од комшија.

КОМШИЈА — КОНАТ кдмшија м тур. сусед. — Много сам ја свог вијека запамтио, али ово чудо још нисам — да комшија на комшију удара. Чол. кбмшијин, -а, -о који припада комшији.

813

чери, оче? Г. председника варошког суда. . . нашег кону у винограду. Ком. конабити, конабим несврш. уништавати, затирати. — Мали голаћи . . . пењу се на дуд, тресу га и конабе. Шапч. Боље кбмшијиннца и кбмшијка ж в. ком- је празно срце него празан стомак — то је животно начело које свирепо конаби шиница. моралисте. Прод. кбмшијски, -а, -б који се односи на конабље&е с гл. им. од конабити. комшије, суседски. — Над њим се наднео комшијски орах. Андр. И. Кбнавли, Конавала м мн. жупа у околини Дубровника. кбмшнјски прил. као комшија, на начин комшије. Конављанин м човек из Конаеала. кдмшика и кбмшика ж в. комшиниКонављанка (дат. -ки) и Конавока ца. — Дућанџика нас је одмах препору- (дат. -ци; ген. мн. Конавока и Конавалачила својој комшики. Поп. Ј. ка) ж жена из Конавала. комшДлук м 1. суседство. — Уто се конавоски, -а, -о који се односи на Ко. . . скупили људи . . . из комшилука. Огр, навле. Мајка ми је по цео дан ишла по комшиконагџија м тур. 1. в. коначар. Вук луцима. Црњ. 2. чељад у суседству, суседи. Рј. 2. в. конаџија. — Имали су и једнога — И лијепо се дидак Јакша не би нигда госта — конагџију, просјака с дрвеном оженио да не би доброга комшилука и ногом. Ћоп. пријазних комшиница. Ивак. Јела и Некбнак м тур. 1. кућа, двор, палача. — в е н к а . . . су јој причале како је тај конИзлазећи из Миралемових конака могао зул сулуд, како често ноћу пјева и буди је још да чује за собом њен страховит смех. комшилук. Андр. И. Андр. И. 2. а. коначиште, ноћиште. — кбмшипица и кбмшннка ж суседа, Дојашили коњари са конака. Торд. Насусетка. — Настани се са својом срећом правили смо ш а т о р . . . и тако спремили где год хоћеш — жалост ти је комшинисеби конак. Чол. б. ноћење. — Они прица. Нуш. Она се врзе уз свате као ком- мише њега и Гиту на конак. Брл. На кошиница. Божић. Кукњаву је пратио принак је к теби долазио и жлицом је твогушен разговор комшинки. Уск. Ваљда су јом јео. Шимун. 3. даљина од једнога носе КОКОШИЈ а с њима и по која комшинка, ћишта до другога, дан хода (при путовању). доклатиле у кујну. Ивак. — Увиђао [сам] на сваком кораку да је живот не оно што сам ја мислио п осјекбмшински, -Г, -о в. комшијски. — ћао, него баш оно од чега сам бјежао сто Чује где се нешто у комшинској башти конака. Радул. Шест конака хода наоколо провлачи. Срем. Од комшинске руке слабјеше познат као ловац страсни. Ств. бо би се угојили. Берт. 1948. кбмшински прил. комшијски. — ПошИзр. обећа(ва)ти коме Маркове тено . . . сасвим поштено, комшински. Дај, к о н а к е обећа{ва)ти коме врло много, све и боже, да тако остане! Ћоп. сва; пасти на ~ доћи на коначење, нокбмшо, -а и -е м (вок. комшо) = ком- ћење; причати Маркове конаке приша (2). — Ма му комшо сад крајином шечати дуго и широко, опширно и којешта. ће. Март. кднакова&е с гл. им. од конаковати. кбн м покр. и заст. само у изразу: од кбнаковати, -кујем сврш. и несврш. кона до к о н а , од кон до кон од јед= коначити провести, проводити негде ноћ ног до другог краја, од краја до конца. Вук Рј. (ноћни одмор, сан), ноћити. — Конаковаху кон предл. покр. в. код. — Ту закоондје и властелински чиновници када пан царе је Лазаре, оба цара један кон пословаху у том крају. Ков. А. Изашла другога. НПХ. наредба да се у . . . селу конакује. Вин. кбна (вок. коно) 1. ж хип. од комшикбнаковина ж оно што се плаћа за ница. — Док су јетрве овако тјешиле конак. Р-К Реч. Омер-ефендиницу, друге су коне њихове кбнао, -ала м покр. в. канал. Вук Рј. . . . везале накит. Мул. Она, узнемирена, повери се тада својој првој кони. Јевт. конат, конта м тал. покр. рачун. — 2. м = кбно хип. од комшија. — Мом коМи смо толико година ортаци, а још нини чудне навике годе, не пије никад вина како нијесмо свидјели рачуна . . . А чист без воде. Змај. А кога ћемо имати на веконат, дуга љубав. Ћор.

814

КОНАТА — КОНАЧИШТЕ

Изр. не моћи доћи с ким ни на

к а к а в ~ не моћи се споразумети; учинити с ким ~ обрачунати се. •' кбпата ж лат. 1. суд или мера за вино. — Тад изиђе један од Латина, носи бардак у обадвије руке, у њем вина тридесет коиата. НП Вук. 2. еећа лимена посуда. — Јован ј е . . . гледао на онај мали црни прозорчић гдје је у плеханим конатама расла вилина косица. Лоп. кбпатица ж дем. од коната. кбвац1, кбнца м (ген. ми. кбнаца) 1. танко испредена нит или пређа (памучна, ланена, свилена, уметна, вештачка) која се употребљава за шивење, везење и сл. 2. оно што је танко и издужено као конац (1). — Волови су ишли погнуте г л а в е . . . с њихових исплажених језика до саме прашине по путу висиле су бале у шарено испреплетаним концима. Моск. Јутром су кроз ваздух путовали сребрнасти конци паучине. Пер. 3. фиг. оно што здружује или веже једно с другим; путови и средства којима се утиче на што. — Сунце је спустило на тршчаке своју мрежу, и живи конци трепећу, везујући што иде скупа. Наз. Командант дивизије хтео ј е . . . да све конце управљања развијањем и увођешем подручних му јединица задржи у својој руци. Лаз. М. 4. фиг. низ, ред речи, мисли, унутрашњих стања и сл., који се преплећу. — Кад би се прекинули лабави разговорни конци, неко би од гостију навио скупоцен домаћинов грамофон. Моск. 5. бот. нит на којој је прашник: прашни-

чки ~ . Изр. бели ~ шаљ. ракија; бити играчка на чијем концу радити оно што други хоће; држати конце у својим рукама, узети конце у своје

(нпр. глава,

живот) бити у великој

животној опасности. кбнац*, кбнца м 1. а. последњи час, моменат чега и време које је с тим повезано; супр. почетак: ~ месеца, ~ школске године, ~ лета. б. свршетак, крај чега што траје, што се догађа, збива у еремену (какве радње, говора, посла и сл.). — На другој страни планине одигравао се конац хајдучке трагедије. Тур. 2. сершешак живоша, смрт. — Да, витеза сустопице трагически конац прати. Њег. Тамо ће вас чекати »парадна« чега . . . и један официр. Чућете салве свога конца! Вуј. Изр. без краја и конца непрестано, без прекида; до конца к о на ц а заувек;

на концу конаца, на концу крајева

сасвим на крају, најзад, напослетку; наћи чему конца и краја еидети или дочекати свршетак чега; нема к о н ц а , нема

ни конца ни краја чему (нпр. при-

ч и , свађи и сл.) никако да се заврши (о нечему што веома дуго траје, чему је тешко докучити крај); од краја до к о н ц а потпуно, тачно, до ситница. кбначан, -чна, -чно 1. крајнм, последњи, задњи (с обзиром на оно што је претходило, што је било пре или после, иза чега ништа не следи). — Коначан суд припада, разуме се, хисторији. КР 1924. Изборна комисија примила је и коначне податке о суботњим изборима. Вј. 1957. 2. који има конац, крај (у простору или времену), који има једну одређену величину или трајање, ограничен; супр. бесконачан. — Коначним да учиниш вечно. . . ето ти сврхе. Мас. Желиш ли у бесконачном пасти своје очил само на све стране у коначно крочи. Цес. Д.

кбначар м онај који осигурава коначиште за кога (најчешће војник који иде испред своје чете). — Зауставили су нас руке дрлсати, узети власт, управу над коначари пред једном зиданицом на спрат. чим; ићи као по концу ићи како треЧол. Појавио [сеј царски коначар да ба; момак с конца у сваком погледу . . . означи станове посланицима и њиховој како треба, савршен у свему; под к о н а ц пратњи. Шкреб. (одсећи, одрезати, начинити и сл.) кбначење с гл. им. од коначити. раено, право; похватати конце (чије, чему) а) схватити смисао, оно што је кбначитн, -им сврш. и несврш. = главно, разумети; б) похватати чије везе; конаковати. — У њој [школиЈ је коначила помрсити, смрсити конце коме по- војска, па је трошан дрвени под био побркати коме рачуне, намере; п р е д в и д е т и сут сламом. Ћоп. Ваљда неће коначити код што на ~ предвидети што тачно, до тебе? Куш. ситнице; прести к о н ц е тајно сновати, кбначић м дем. од конак. припремати што; п р и ч а т и с к о н ц а , с кбначиште с 1. место где се коначи. конопца причати без реда, о свему и сва— Тамнице су биле наша коначишта. чему, одовуд и одонуд; с а к р и т и , затуФран. Сам ће он полако до својега корити к о н ц е сакрити своје намере; станачишта. Вуков. 2. ноћиеање, ноћење. — в и т и ж и в о т на ~ изложити великој Више никада није смео да сврати на коопасности; терати мак на ~ тврдоглаво и до ситница остајати при своме, инсисти- начиште у ту механу. Ћос. Д. Наглашава како нас је пустио у кућу и дао нам угодрати на ситницама; в и с и т и о к о н ц у но коначиште. Ђон.

КОНАЧКИ — КОНВЕРГЕНЦИЈА

815

кбпачки, -а, -б који се односи на конија са сијелом у Скардони, средњи . . . у наке: коначке авлије. Салони, а јужни у Нарони. Шиш. 3. самостан, манастир. — Света Тереза пише да кбначница ж а. завршни део какве радње (дражког дела, спортског натјецања, су тада женски конвенти. . . личили на такмичења и сл.), заершница. — Педан- јавне куће. КН 1958. Изр. Н а р о д н и ( Н а ц и о н а л н и ) ~ тна професорска к р и т и к а . . . злурадо је ист. највише представничко тело у време подвукла све недостатке заплета с наглим француске буржоаске револуције поткрај 18. недовољно образложеним обртом у вешстолећа. тачкој коначници. НК 1946. б. завршна фаза шаховске партије, кад на тпабли прекбнвентовски, -а, -б који се односи на остпане мали број фигура. — У многим пар- конвент: ~ диктатура. тијама настају на крају позиције с малим конвентуалац, -лца м припадник једбројем фигура. Такве позиције . . . зову се ног огранка фрањевачког реда који носи црконачнице. Шах 2. ну одећу. — Жури се црни фратрић конкбвачио прил. 1. напокон, најзад, навентуалац. Мар. послегпку, најпосле. — Сјети се коначно да конвенција ж лат. (обично мн.) 1. праби га нетко могао видјети извана и повило које у неком друштву вреди за саобравуче се у нутрину собе. Шег. Отимао се он, бранио и коначно пристао. Марк. М. ћај, општење међу његовим члановима. — [Ћипико је] приказао утјецај . . . друштве2. сасвим одређено, стално, дефинитивно. — них конвенција и новца на природни жиЛиберална влада утврђена је, и то не само вот својих људи. Барац. 2. међународни привремено него коначно. Јов. С. споразум о каквом специјалном питању: кбначнбст, -ости ж сеојство онога што културна ~ , поштанска ~ . је коначно. кбнвенцвоналан, -лна, -лно који се конаџија м тур. стран човек који свраоснива на конвенцији Џ), који се дроки уоти на конак. — Не би ни ње [свјетлости] бичајених правила или облика. — Није мобило да конаџија Саво није узео гусле у гао да схвати . . . све те . . . конвенциоруке. Лоп. налне лажи. Вучо. Хтио се отрести робоконв&јер м енгл. техн. механички уревања оним вјечитим конвенционалним теђај за непрекидно додавање производа у фази мама. Десн. израде од једног радника до другога (најчешконвенционал&зам, -зма м схватање, ће у облику текуће врпце, траке која се попоступак који се оснива на конвенцијама (7). миче изнад хоризонталних ваљака); уређај — Обликом маскерате отео се Чубраноза преношење терета, транспортер. — Пре- вић конвенционализму сувремене еротике. ко конвејера . . . руда ће се после прено- Водн. сити у флотацију на даљу прераду. Пол. конвенционално прил. на конвенцио1958. налан начин. — Насмијеши се госпођи конкбнвексан, -сна, -сно лат. испупчен, венционално. Божић. избочен; супр. конкаван: ~ огледало, ~ конвенцаовалност, -ости ж особина сочиво, ~ стакло, ~ обала. онога што је конвенционално; конвенција Џ). кбнвексност, -ости ж особина онога што — У његовим је стиховима мање конвенје конвексно. ционалности, а више концизности. Барац. кбнвенат, -ента м лат. в. конвент. конвенциони, -а, -б в. конвенционалан. конвенираае с гл. им. од конвенирати. Прав. конвергентан, -тна, -тно који се узаконвенирати, -бнирам сврш. и несврш. лат. бити по вољи, пријати, при- јамно приближава, конвергира. — Све то стајати, приличити. — Публику то гњави, иде и не слутећи ка једној мети, као конвергентни зраци далеком, непознатом жаона шапуће незадовољно, њој то не конришту. Андр. И. вевира. Бен. кДнвент м 1. представнички орган у конвергенцпја ж лат. 1. подударање, неким земљама с нарочитим пуномоћима. приближавање какеих обележја, сеојстава у 2. ист. у римском царству судбено, судско појавама које не зависи џдна од друге. 2. заседање које је провинцијски царски намес- биол. појаеа сличности у ееолуцији разноник држао периодично у главним градовима; родних организама прилагођених истој жиобласт на коју се простире надлежност вотној средини. — Конвергенција... с таквог заседања. — Судбеност бјеше у правом доказује да ни једна способност Далмацији раздијељена на три конвента, није ни само наслеђена нити само стечена. од којих је сјеверни сачињавала ЛибурПед. 3. мат. приближавање дееју линија.

816

КОНВЕРГИРАТИ — КОНГЕНИЈАЛАН

конвергирати, -бргирам сврш. и несврш. приближити се, приближавати се узајамно. — Скоро све [удолине] конвергирају према Београду или се од њега звездасто разилазе. Цвиј. конверзација ж лат. разговор: духовита ~ Ј забавна ~ . конверзацијски, конверзацијски и конверзацибни, -а, -5 који се односи на конверзацију. — Њемачки је језик постао конверзационим језиком и између оних који од куће говоре хрватски. Бен. конв&рзија ж лат. 1. прелажење из једне еере или доктрине у другу. 2. а. фин. замена једне валуте у другу. — Конверзију у доларе могу да врше само иностранци преко својих рачуна. Б 1958. б. претварање једног дуга у други или више зајмова у један под повољнијим увјетима, условима. — Био је потпуно у вихору краткорочних зајмова, ануитета, конверзија, преговора. Ћос. Б. конверзнрање с гл. им. од конверзирати. конверзирати, -брзирам несврш. вршити, водити конверзацију, разговарати. конвертибнлан, -лна, -лно који се може конвертирапш, слободно заменити за другу валуту или злато. — Прогласиле су своје валуте конвертибилним, тј. слободно заменљивим за све валуте у свету. НИН 1959. конвертибшгабст, -ости ж лат. а. особина онога што је конвертибилно. 6. фин. слободна размена националног новца у злато или у слободне стране валуте. конвертирање с гл. им. од конвертирати. конвертирати, -ертирам сврш. и несврш. 1. непрел. (џз)вршити конверзију (/); фиг. преокренути се, променити мишљење и уверење. — Нису престали бити типични модернисти кад су конвертирали. Марј. М. 2. прел. фин. а. претворити, претварати, разменити, размењивати у другу еалуту: ~ новац, ~ доларе. б. претворити, претварати један дуг у други, више зајмова у један под повољнијим увјетима, условима за дужника. — се конвертирати Џ). — Ја, драги . . . не могу још да се конвертирам. Сек. конвбртит, -ита м лат. онај који је извршио конверзију (У); онај који из уверења прихвати какву доктрину коју је пре побијао, обраћеник. — То [су] били . . . протестанти конвертити који су се обратили на католичанство. Пов. 2. Држао се [на суђењу] као човек изван с е б е . . . новопечени конвертит с омчом у перспективи. Дав.

конв&ртитски, -а, -о који се односи на конвертите. — С оваквим конвертитским маглама у глави не може се водити политика. Крл. кбнвертовати, -тујем сврш. и несврш. конеертирати. — Ако је Бразилијанац продао некој енглеској фирми кафу за фунте, он ће моћи да их конвертује у Великој Британији за било коју валуту. НИН 1959. кднвикт м (ген. мн. -ката) лат. завод у којем се заједнички одгајају и живе ученици који похађају вањску, спољашњу школу, интернат. — Пријатељи заузеше се за малога, који је већ полазио у гимназију, ставише га у некакав конвикт. Бег. кднвиктица ж ученица која живи и одгаја се у конвикту. — Конвиктице . . . под сваком ђачком мисом пјевају у цркви. Пав. коввиктбрац, -рца м питомац конвикта. Кл. Рј. кбввиктскв, -а, -б који припада конеикту. — То се збило крајем травња кад су у нашем конвиктском врту јако цвали јорговани. Козарч. кбнвој м фр. 1. транспорт, група возила или лица која се некуд спроводе; оружани пратиоцџ таквог транспорта: ~ затвореника, ~ заробљеника. — Пет војних конвоја и путничких возова бачено је у ваздух. Б 1957. 2. пом. привремено сједињење транспортних и др. пловних јединихја са ратним бродовима и авионима ради сигурности пловидбе (у рату). — Са пучине су допловили витки торпиљери . . . Неко рече да ће они спроводити конвој. Јак. конв&лут, -ута м лат. смотак, свитак списа; неколико књига свезаних заједно. — Оставио је [Кватерник] иза себе огромне конволуте забиљежака. Нех. конвулзиван, -вна, -вно грчевит. — Стигао је управо да види посљедње конвулзивне трзаје старог господина. Адум. конвулзивно прил. грчећи се, грчевито. — [Грчи] конвулзивно прсте као да жели задавити вечерњи уздух. Матош. конвулзвја ж лат. грч, грчење. — Трзала се у посљедњој конвулзији жена која је умирала. Поп. Ј. конгенијалан, -лна, -лно лат. духовно сродан, који је на истој или подједнакој уметничкој или умној висини. — Прикупивши око себе групу конгенијалних себи синова њених, он ће се — праћен хвалом целога света — вратити у отаџбину своју. Бел. Што [је] јачи песник и песма, сарадња прознога елемента [је] утолико конгенијалнија. Сек.

КОНГЕНИЈАЛНО — КОНДЕНЗИРАНОСТ кбнгепијално прил. на конгенијалан начин. — [Сарадници] у једном делу и изван њ е г а . . . пишу конгенијалнОЈ живо и пунокрвно. Михиз. конгенијалнбст, -ости ж особина онога који је конгенијалан и онога што је конгенијално. конг&стија ж лат. навала крви у неки део тела (најчешће у главу при великој узбуђености, код срчаних болести и сл.). — Све би се то још могло назвати и младеначком конгестијом крви у глави. Крл.

817

конгрбснст(а) м суделоаач, учесник на конгресу. конгресисткиња ж женска особа конгресист(а). конгрески, -а, -б — конгресни који се односи на конгрес. — Управни одбор објављује одлуке конгреске преко новина. Лапч. кднгресмен м енгл. члан конгреса (.3). кбнгресни, -а, -б = конгрески. — Проучавање конгресног материјала . . . неће се вршити у склопу основних организаконгломерат, -ата м лат. а. геол. ција СКЈ. Пол. 1958. стена састављена од валутица спојених у конгрубнтан, -тна, -тно подударан, суједну масу, валутичњак. — Слијепе ли се гласан, истоветан. у чврсту стиј^ну валутице шљака на исти конгру&нтно прил. подударно, складно, начин као зрна пијеска, постаје конгломерат или валутичњак. Тућ. б. скуп раз- сугласно, истоветно. — Ту [у хагиографноврсних предмгтпа, чеспшца и сл.; скуп међу ској анегдотици] нема одељених граница обреду и уметности, њихове се границе собом неповезмих идеја и података; мешавина раса, иарсдности, језика: лингвистички конгруентно поклапају. Петр. В. конгруенција ж лат. а. грам. слагање, ~ . — Обри бијаху конгломерат разних туранских азијских племена. Шиш. Стран- срочност међу речима које су у синтактике у свом данашњем стадијуму нису ништа чкој вези. 6. мат. складност, подударност. друго до конгломерати личних интереса у в. фиг. склад, подударање уопште. — Отнајужем смислу те речи. Ћос. Б. куд конгруенција . . . између мишљења и битка? Баз. конгреганист(а) м лат. члан какве конкдндак м грч. цсл. кратка цр; грегације (рсобито црквене). песма у част светитеља. — Поп уконгреганистица ж женска особа конбогородичин кондак, испрекидајућгреганист(а). — Иза конгреганистица ишли патом. Петр. В. су [у поворци] гимназијалци. Неим. кондензат, -ата м физ. тг , теконгрегација ж лат. 1. а. назив за чност која је настала кондензагџЈом, проразне верске заједнице и органе у католичкој извод кондензације. цркви: Маријина ~ , — кардинала. 2. кондензатор м лат. физ. 1. справа за удружење еише казполичких самостана ис- скуплање, гомилање електрицитети. 2. суд тога реда или каквих социјалних установа. у коме се пара хлади и кондензује. — [Ветранић] бијаше . . . предсједник Мл>еткондензација ж лат. 1. згушњавање, ске конгрегације, у коју су . . . уједињени сви . . . бенедиктински самостани Дубро- сажимање. — фиг. [Појединости] сирове грађе у народдим пјесмама још нису биле вачке републике. Водн. Измењене одредбе о својини садржи . . . устав . . . као про- прошле потребан процес кристализације и и з в о д . . . послератне социјалне конгрега- кондензације. Барац. 2. физ. претварање ције у целом свету. Арх. 1926. 3. ист. жу- паре, плинова, гасова у текуће спгање. кондензацијскн и кондензацибни, -а, панијска скупштина у Хрватској. — Која нам хасна ако будемо могли на својим -б који је одређен, који служи за кондензацију; који се добиеа кондензацијом: ~ вода. конгрегацијама да се латински правдамо. Ђал. кондензиран, -а, -о = кондензован кбнгрес м лат. 1. скуп, заседање пред- 1. трп. прид. од кондензирати. 2. фиг. који ставника различних држава на којима се је без иједне сушшне речи, сажет, концизан. решавају међународна питања: Бечки ~ , — Стил нашег времена ј е . . . тражење ~ сила у Берлину. 2. састанак већег броја наглих и кондензираних сензација. Матош. научних радника, кнмжевника, уметника, кондензирано прил. на кондензиран настручњака, припадника неког покрета и сл. чин, згуснуто, збијено. — фиг. Ријетко је ради расправљања стручних питања, доно- гдје још код нас тако једноставно и кашења одлука, размене искустава и сл.: ~ рактеристично погођен наш пејзаж и тако археолога, ~ књижевника, ~ Интерна- кондензирано приказан у пеколико шара. ционале. 3. у неким америчким држаеама Баб. (ЈСАД и др.) назив за народно представнишкондензираност, -ости ж особина или тоо. стање онога што је кондензирано. — Неке 32 Речник српскохрватскога књижевног језика, II

818

КОНДЕНЗИРАЊЕ — КОНДОМИНИЈУМ

Ковачићеве стране припадају међу најбоље стране хрватске п р о з е . . . по кондензираности и прецизности стила. Барац. кондензирање с гл. им. од кондензирати (се). кондензирати, -^нзирам сврш. и несврш. = кондензовати згуснути, згушњавати, сажепги, сажимати.

(рбично у спортиста). — Забринут [сам] својом очајно слабом физичком кондицијом. Аз. Успјех више зависи о моралној него о тјелесној кондицији. Фелд. 3. приватно поучавање ученика, инструкција; привремено намештење приватног учитеља. — Добио је неколико кондиција са малим . . . хонораром. Срем. [Бавио се] за слободног времена кондицијама. Козарч. 4. трг. какеоћа, •—• се = кондензовати се поста(ја)тпи стандард коме, према купопродајном уговору, згуснуш, сажепг, збијен. — Умарало ју је мора одговарати роба. његово љепорјечје . . . одбијало њезине микондицнонал, -а и кондицибнал, -ала сли које су скренуле својим посебним пум лат грам. погодбени глаголски начин; натем и кондензирале се у неко унутарше зив за облике којима се изриче глаголска радмонологизирање. Бег. ња која зависи од неке претпоставке. кбндензован, -а, -о = кондензиран. — кондиционалан, -лна, -лно 1. увјетан, фиг. Ова приповетка нема развијену фабулу; њена садржина је сва у кондензо- услован, погодбен. — Овакве измењене, вештачке рефлексе назвао је руски физиваној драматици. Глиг. Симбол је конденолог Павлов . . . условним или кондицизована метафора. Матош. оналним рефлексима. Псих. 2. грам. који к&ндензовано прил. на кондензован насе односи на кондиционал; којим се изриче чин. погодба под којом се нешто остварује: ~ кбндензованост, -ости ж особина или реченица, ~ облик, ~ значење. стање онога што је кондензоеано. — фиг. кондиционалДзам, -зма м фил. теСтихована форма казивања омогућује му орија спознаје, сазнања која тумачење по[писцу романтичару] да бол>е изрази . . . јава њиховим узроцима замењује излагањем кондензованост својих осећања. Т. књ. услова под којима се збивају. ЕЛЗ. кондензовати (се), -зујем (се) сврш. и кондициони, -а, -б 1. који се односи на несврш. = кондензирати (се). — Металкондшџју (2). — У овом периоду треба не паре његовог [Јупитеровог] огромног тела кондензоваће се с временом и обра- тежити да до максимума подигнемо. . . кондициону способност натјецатеља. Рв. зоваће житку језгру. Мил. фиг. Тежње и 2. који се односи на кондицију (4). — Конжеље народа и столећа кондензују се у дициона се роба морала купити. Крањч. Стј. појединим духовима. Кнеж. Б. кондиционо прил. према кондицији (2), кбндензор м физ. део оптичког инструмента који сабира зраке светлости. — с обзиром на снагу и издржљивост. — У савезни разред спадају играчи . . . пливачИзвор свјетлости шаље сноп зрака кроз ки и кондиционо на потпуној висини. Ват. кондензор саставл>ен од двије планконвексне леће. Физ. 1. кондолбнција ж лат. изражавање сућути, саучешћа у болу, несрећи, тешком кбпдер, -^ра м дијал. в. кокдир. — Још губитку, тугоеању. — Дужност [ми је] са стола кондер прима, пуно вина у конда вам изјавим кондоленцију, моје искредеру. Радич. кбндијер, -ера м покр. в. кондир. — но саучешће у вашој тузи. Срем. Да је она била некаква племениташица . . . онда Носи у рукама два златна кондијера. Војн. би ту било и пијетета . . . и кондоленције кбндир, -ира м грч. 1. суд у коме се маса. Крл. држи пиће и точи из њега. — Златни конкондолирати, -олирам сврш. и несврш. дири и кристалне купе у којима се љескало . . . вино . . . попут рубина . . . Шен. исказ(ив)ати коме сућут, саучешће у несреЛијепа Вукосава носи кондир и иде од ћи, болу, тешком губитку. — Оа ће се брата до брата, па им још по једну за срет- уљудно знати приказати и кондолирати прописно. Крл. ног пута точи. Шант. 2. покр. посебан кондбминиј, -ија и конддминнјум м начин рсзања лозе (да еише роди). Вук Рј. лат. правн. подручје, област која стоји под конд&рнћ м дем. од кондир. заједничком влашћу двеју или више држава; кондитбрај, -аја м нем. варв. (по)сла- сувласништво, заједничка власт. — Нови стичарница. — Послије је . . . завирила у Хебриди су француско-енглески кондомикакав кондиторај. Бег. ниј. ЕГ 1. фиг. Одатле кондоминиј сенкбндиција ж лат. 1. увјет, услов, по- зуалног и духовног који код Таса постаје годба. 2. здравствено стање, радна способ- унутарњим сукобом и пјесничким мотивом. ност и сл.; телесна издржљивост и снага Комб.

КОНДОР — КОНЗЕКВЕНТНОСТ кбндор м зоол. једна од највећих птица стрвинара која жиеи на високим планинама Јужне Америке Загсогћатрћиб јЈгурћш. Терм. 4. кондбтјер, -бра м тал. 1. ист. вођа најамне чете у средњовековној Италији. — Преотимају мах разуздане најамничке банде са својим кондотјерима. Пов. 2. 2. фиг. авантурист(а) који је спреман на свако дело за добру плату. — Он је . . . плаћеник, кондотјер, ђаво га однио! Крл. кондбтјерски, -а, -б који се односи на кондотјере. — Тим пустоловима . . . који су примали високу кондотјерску надницу . . . било је суђено . . . да падну на дно живота. Крл. кондуита ж фр. спис у који се уносе подаци о способности, владању и поступцима ученика и службеника; оцена (ученика, службеника), углед. — У његовој кондуити стајаше да је свршио основну школу. Ранк. Управо [те] страсти . . . допринеле [су] те му је кондуита. . . код претпостављених била врло траљава. Срем. кондуитисати, -ишем сврш. и несврш. заст. оценити, оценмвати, да(ва)ти оцену о коме. — Криво шефу па вели: »Еа Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси ти дошао да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!« Срем. кондуит-лЗста ж в. кондуита. — При унапређивању гледа се поглавито на кондуит-листу. Јов. С. кондуитнн, -а, -б који се односи на кондуиту: ~ листа. кондуктер, -бра м (вок. кбндуктеру) фр. онај који прати какво превозно средство (железничку композицију, трамвај, аутобус и сл.), издаје и прегледа возне карте и сл., спроводник. коидуктерка ж женска особа кондуктер. кондуктерски, -а, -б који се односи на кондуктере: ~ пиштаљка, ~ униформа. кбндуктор м 1. ел. водич, проводник електричне струје. 2. бот. ткиво кроз које пролазе биљни сокови у биља или пелуд кроз врат тучка до плоднице. ЕЛЗ. 3. мед. особа која преноси неку болест на своје потомке, а сама не болује од н>е. — Класична медицина утврдила је да су чиниоци који условљују обољење (од хемофилије) наследни и да их преноси мајка — кондуктор. Пол. 1959. кбндуна и кондуна ж тал. покр. робија. — А, вала једном кад ми догрди, заклаћу вас обадвије, па ћу ићи на кондуну. Мил. В. 52*

819

кондунати, -ам сврш. и несврш. покр. осудити на робију; робијати. Рј. А. кондунаш, -4ша м покр. робијаш. Рј. А. 1 кдндура ж грч. ист. врста ратног брода са широком и уздигнутом крмом. — Хрватска [је] тада . . . имала осамдесет великих бродова . . . и стотину мањих (кондура) са по десет до двадесет момака. Шиш. кондура 2 ж (обично мн.) тур. = кундура ципела, баканџа, цокула. — Он наже право у собу, у кондурама. Јевт. кондуретина ж аугм. и пеј. од кондура2. — Волео је и бос ићи него сваки час гледати кад ће му оно кондуретина остати у блату. Ћоп. кбндурица ж дем. од кондура?. — Збаци плитке кондурице с ногу. Срем. копдурџија ж покр. онај који прави и продаје кондуре. — Све је полетело [на улицу]. . . кондурџија с бачкијом. Срем. Један ј е . . . кондурџија истакао у малом излогу натпис. Б 1960. конђа ж маџ. етн. део ношње коју носе на глаеи удате жене: мали обруч од липове коре који се ставља око скупљених плетеница и обавија повезачом; исп. џега. — Збаци конђу, па јој висе две седе витице као две гује. Вес. кбнђара ж женска особа која носи конђу. — Једнаке су: и ове наше учевне и оне наше конђаре. Ранк. конексија ж лат. веза, утицајно познанство. — Ви врло добро знате да сам човјек неодвисан, да имам и конексија. Шен. Чујте, колеге, ви ћете сад отворити канцеларију. Вама, дакле, треба конексија с чиновништвом. Петр. В. конектив, -а и конектив, -ива м лат. бот. део ткива у биљном или животињском организму који повезује друге делове, вез(а), спој. — Прашница се обично састоји од двије полутке . . . које међусобно повезује држак. Тај се дио дршка зове вез 3 конектив. Бот. конзеквентан, -тна, -тно = консеквентаи доследан, постојан, непоколебљив. — Тек савремени читалац моћи ће да разуме . . . његову [Кантову] трагичну патњу изражену у борби за што конзеквентнији. . . морални став. КН 1960. конзеквентно прил. на конзеквентан начин, доследно, постојано, непоколебљиво. — Укидањем ових ограничења лредузеће ће моћи конзеквентније спровести начела расподеле дохотка. Пол. 1958. конзекв&нтност, -ости ж в. конзеквенца (2). — Мислим . . . на питање части и

820

КОНЗЕКВЕНЦА — КОНЗЕРВНИ

конзеквентности у брачним односима. Козарч. конзекв&нца и конзекв&нција ж лат. = консеквенца и консеквенција 1. лог. суд, закључак који логички произлази из једне или више претпоставки. — Васиона је само једна лшсао . . . све остало само су факта и конзеквенце. Кнеж. Б. Не тражите у њега егзактности и логичних конзеквенција. Магпош. 2. доследност, конзеквентност. — Ваља му свакако признати конзеквенцију. Нех. 3. последица. — Та дама треба да повуче конзеквенце сама! Крл. Узмемо ли у обзир све ове поделе . . . морамо повући извесне практичне конзеквенције за рад у школи. Пед. кДнзерва ж (ген. мн. -ва и -ви) фр. животне намирнице припремљене на нарочит начин и стављене ради заштите од кварења у херметички затворену, обично лимену кутију: месне конзерве, воћне конзерве. конзервативан, -вна, -вно који се противи новом, новим тежњама и струјањима; који се противи напредном, бранећи већ преживело. конзервативац, -вца м (ген. мн. -ативаца) човек конзервативних погледа. — Дјело је постигло изванредан успјех код . . . напредних људи, а отпор и нападаје код конзервативаца. Барац. конзерватив&зам, -зма = конзерватизам конзервативни погледи на живот, конзервативност. конзерватависати, -ише.м несврш. индив. бити конзервативац, држати се конзервативно. — А ти као да жалиш прошло. У ствари конзервативишеш. Дав. конзерватнвка ж жена конзереативних погледа. конзервативно прил. на конзервативан начин, као конзервативац. — Гледао је на животне проблеме . . . конзервативно. Крл. конзервативпост, -ости ж особина онога који је конзервативан. — Напретку у великој мјери смета велика конзервативност. ЕГ 2. конзерват&зам, -зма м — конзервативизам. — Произвођачи [су] спремни врло одлучно да се боре против конзерватизма у производњи. Пол. 1957. конзерватист(а) м в. конзервативац. — Отац му је у свему велики конзерватист, не прихваћа ништа ново. Вј. 1960. конзерват&стички, -а, -о који се односи на конзерватисте. Прав. конз&рватор м лат. 1. стручна особа, службеник коме је поеерена конзервација историјских, културно-уметничких споменика,

природних реткости и сл. — [Правилник] о државним испитима за препараторе, конзерваторе, рестаураторе и кустосе музеја. Б 1957. 2. апарат за конзервирање. — Производимо . . . конзерваторе за дубоко хлађење. Вј. 1960. конзерваториј, -ија м и ковзерваторија ж лат. = конзерваторијум највиша музичка школа. конзерватбрнјски, -а, -о који се односи на конзерваториј(ум), конзерваторију: ~ оркестар. конзерваторнјум м = конзерваториј. конзерватдрист(а) м ђак конзерваторија.

конзерватбристица и конзерватдри-

сткнња ж женска особа конзерваторист(а). Пра«. конзерваторски, -а, -5 који се односи на конзерваторе: ~ лабораториј(а). конзервацпја ж одржавање, чување; радови, поступци којима је циљ да се неки објекат оспособи за трајно одржавање, да се заштити од пропадања. — Наставл>ајући радове на конзервацији о в о г . . . археолошког локалитета . . . стручњаци . . . открили су сто квадратних метара мозаика. Пол. 1958. конз&рваш, -аша м онај који се храни конзервама (погрдан назив за оне који су примали окупаторско следовање). — Улази бре, конзервашу погани! Не свиђа ти се затвор, а? Лал. конзервирање с гл. им. од конзервирати. конзервирати, -ервирам сврш. и несврш. 1. заштитити, заштићавати од кварења стварањем нарочитих увјета, услоеа у ту сврху. — [Нафта] је тако конзерв и р а л а . . . лешеве [животиња] да су се од дилувијалног доба до данас сачували с месом, кожом и длаком. НЕ. Предузеће . . . [је] предузело мере да се већи део . . . воћа и поврћа. . . конзервира. Пол. 1950. 2. (са)чувати у непромењеном стању. — Фолклор [је] као културно наслеђе драгоценост коју треба конзервирати. КН 1956. Каване су конзервирале покрете и разговор. Козарч. конз&рвисање с гл. им. од конзервисати. конз&рвисати, -ишем сврш. и несврш. конзервирати. — Земља привлачи, преобраћа и конзервише. Петр. В. кбнзбрвни, -а, -5 који се односи на конзерве: ~ индустрија воћа, поврћа, ~ ку-

Ј

~

одсљење.

КОНЗИЛИЈ — КОНЗУЛТИРАЊЕ кбнзилиј, -ија и кбнзилијум м лат. 1. састанак двају или више лекара ради утврђивања дијагнозе и лечења болесника. — У трпезарији се одржавао конзилијум лекара. Вучо. 2. саспшнак или скуп који се држи ради саветовања при решавању неког питања: ~ професорског збора. конзистбнтан, -тна, -тно који има велику конзистенцију. — фиг. У ову књигу је ушло све оно што је конзистентно, сажето. КН 1959. конзист&нтност, -ости ж својство онога што је конзистентно. конзист&нција ж лат. ступањ чврстоће, густоће, тврдоће чега. копзнстбрнј, -ија м и конзвсторвја ж лат. 1. збор свих кардинала под председништвом папе, као највише тело у организацији католичке цркве. — Папа [ће сазвати] засједање конзисторија, на којем ће бити именовано једанаест нових кардинала. Обз. 1932. 2. саветодавно веће бискупово у стварима управе бискупије. — Кад је загребачки бискуп. . . основао у Пожеги конзисториј за послове славонских жупа, именовао је у тај конзисториј и Канижлића. Комб. 3. врховна духовна власт у православној и евангеличкој цркви за решавање ствари из грађанског права, нарочито брачних односа. — Звао га је да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села. Лаз. Л. конзисторијалнн и ковзпстбрбјскн, -а, -о који се односи на конзисториј(у). — За њима је ишла п р а т њ а . . . конзисторкјално свештенство. Чипл. Владика се окрете конзисторијскоме нотарошу. Јакш. Ђ. ковзбла ж = консола 1. архит. избочени, истурени део зида као подупирач чега. — Вере [се] уз . . . бетонске стубове . . . јашући на високим конзолама проверава и мења осигураче. Дав. 2. врста малог стола, стнутих ногу, прислоњеног уза зид. — Над конзолом висио је њезин портрет. Ђал. конзбласт, -а, -о који је састављен од конзола, који је ограђен конзолама. — Изволите доле — конзоластим степеништем. Пол. 1958. конзблнца ж дем. од конзола. — Ниска просторија била је претрпана столићима, конзолнцама. Десн. конзбрциј, -ија и конзбрцијум м лат. монополистичко удружење крупних банака и банкара ради заједничког остваривања неког већег посла или какве финапсијске операције. — Велико подузеће за дрвну индустрију . . . би финанцирало један конзорциј страних капитала. Бег. Ни Балканска банка ни њен конзорцијум за угаљ нису

821

имали сопствене шлепове за пренос углл Дунавом. Ћос. Б. конзул и кбнзул м лат. 1. службена особа која представља и штити интересе своје државе и њених грађана на једном подручју стране државе. — Марко Бруеровић . . . син француског конзула у Дубровник у . . . касније и сам конзул заволио је Дубровник. Барац. 2. ист. највиши државни функционер у неким републиканским системима (у старом Ргшу и у Француској после буржоаске револуције). конзуларап, -рна, -рно који се односи на конзулску службу: ~ заштита, конзуларни уред. конзулат, -ата м 1. представништво једне државе у неком подручју стране државе коме је на челу конзул; зграда где је смештено то представништео. — У овдашњем југословенском конзулату хвале нам се да одавно нису имали такву навалу туриста. Пол. 1958. 2, част и положај конзула и период владе конзула у античком Риму и у Француској; исп. конзул (2). — Тако је у Француској и било . . . на почетку револуције под конзулатом. Рад. Стј. конзулент м правни саветник, саветодавац уопште. кбнзулица, кбкзулица, кбнзулка и кбвзулка ж жена конзулова. — Конзулица је сједила на жутој софи крај мужа. Адум. кбнзулов и кбнзулов, -а, -о који припада конзулу. кбнзулова&е и кбнзуловање с гл. им. од конзуловати. кбнзуловати и кбвзуловати, -лујем несврш. бити конзул, вршити конзулску службу. Р-К Реч. кбнзулскн и кбнзулски, -а, -б који се односи на конзуле. — Под утјецајем истога начела о државној суверености развила се и конзулска заштита. Мј. 1926. кбвзулство и кбвзулство с конзулска служба. конзултант м = консултант стручњак од кога се траже саеети, мишљења. кбнзултативан, -вна, -вно = консултативан који се врши конзултацијом, договорни; саветовни: ~ пакт. копзултација ж лат. = консултација саветовање, већаи>е; тражење савета или мишљења. кбнзултацибнн, -а, -б који се односи на конзултације. конзултираље с гл. им. од конзултиратч (се).

822

КОНЗУЛТИРАТИ — КОНКРЕТАН

конзудтирати, -ултирам несврш. = конзултовати, консултирати и консултовати питати за савепг, мишљење, тражшпи од кога савет, мишлење, саветовати се с ким о чему. — Ја имам право да конзултирам свога заступника. Крл. Од времена до времена конзултирао сам лијечника. Шкреб. ~ се уз. повр. — Подуже се с њим конзултирао. Божић. кбнзултовање с гл. им. од конзултовати (се). кбнзултовати (се), -тујем (се) несврш. = конзултирати (се). — фиг. Конзултујмо природу, потрудимо се да из ње црпимо истините идеје о предметима. Ант. 1кбнзум, -ума м лат. 1. потрошња; прођа. — Тако се омјер између продукције и конзума битно мијеша. Крл. 2. задружна трговина, потрошачка задруга. фонзумација ж потрошња. конзумент ш потрошач, купац робе. — Она [роба] поскупљује на путу из творнице до конзумента. Крл. Тко је заправо конзумент ликовних радова? НИН 1958. конзумирање с гл. им. од конзумирати. конзумнрати, -умирам сврш. и несврш. трошити, потрошити. — Ми [смо] тај читав материјал о њему и о нама конзумирали до краја. Крл. кбнзумовати, -мујем несврш. конзумирати. Прав. кбнидије ж мн. бот. посебне расплодне станице, ћелије неких гљива сопиИа. Терм. 3. конидибноша м бот. носилац расплодне станице, ћелијице сошсНорћошт. Терм. 3. кбница ж бот. род биљака из пор. главочика које као коров расту по обрађеном земљишту СаПп8О§а рагуШога. — Коров, који потјече из Јужне Америке, а код нас се почео ширити . . . јест коница. Бот. кбппчан, -чна, -чно грч. који је у облику конуса, купаст, чуњаст. — Кеса [мрежа] је конична . . . и у себи садржи другу једну мању коничну кесу. Петр. М. Чахуре су . . . коничне . . . при врху сужене. Стрељ. кбничност, -ости ж особина онога шгпо је конично. копјугација ж лат. 1. грам. мењање, спрезање глагола по лицима и временима. 2. биол. оплођење, оплођавање код неких алга и једностаничних, једноћеличних животиња. — Код папучице наступа повремено полни процес у посебном виду означеном као конјугација. Станк. С. конјугирање с гл. им. од конјугирати.

конјугиратп, -угира.ч несврш. 1. грам. мењати, спрезати глаголе по лицима и временима. 2. биол. вршити конјугацију (2). — Конјугација наступа са погоршањем услова за живот и јединке које су конјугирале постају отпорније према неповољним условима. Станк. С. конјунктив м лат. грам. глаголски начин у иеким језицима који означава глаголску радњу у зависности од субјективног става онога који је изриче, па се употребљава за изрицање жеље, заповести, могућности, сумње, допуштања. конјунктура ж лат. 1. стицај повољних прилика: политичка ~ . 2. трг. прилике, ситуација на тржишту; добра •—•, слаба ~ . конјунктурист(а) м човек који искори-ићује конјунктуру, шпекулант. конјункција ж лат. 1. грам. везник. 2. астр. положај кад се небеско тело нађе у истом правцу са Земљом и Сунце.н. ЕЛЗ. конк м нем. варв. ходник. — Људн неће никако да га [мртваца] приме код себе. Да га оставимо у конк. Глши. конкавап, -вна, -вно лат. који има удубљену површину, удубљен, угнут; супр. конвексан: ~ огледало. конкавност, -ости ж особина онога што је конкавно. конкв&стадор м шп. ист. учесник у шпанским и португалским освајањима Америке после њеног откривања; фиг. безобзирни освајач, пљачкаш. — Конквистадори . . . су открили светове и колонизирали их у нова царства. Дуч. Ови . . . прождрљивци и пијанице рођена су браћа конквистадора. Уј. кбнклав, -ава м лат. цркв. кат. 1. збор кардинала који бира папу. 2. затворене просторије у којима се вргин избор папе. конклузиван, -вна, -вно који садржи или изриче закључак, закључан: ~ реченица, ~ везник. конклузпја ж лат. закључак. конкордантан, -тна, -тно који се слаже, подудара, сложан, подударан, сагласан. — За слојеве . . . који су међу собом паралелни, кажемо да су конкордантни сложни. Тућ. копкорданција ж лат. међусобно слагање, подударање (неких изјава, сведочанспгава, текстова и сл.). копкбрдат, -ата м лат. уговор, споразум склопљен између папе и неке суверене државе о правима католичке цркве у тој држави. кбнкретан и кбнкретан, -тна, -тно који стварно постоји, који се опажа осети-

КОНКРЕТИЗАЦИЈА — КОНКУРС лима, чулима, који је у вези са стварношћу, стваран, збиљски, одређен; супр. апстрактан. — Већина . . . већ је имала конкретне . . . задатке, а ја сам писао песме. Поп. Ј. Што је теби дало права да без ичег конкретног у руци иступиш онако инфамно? Крл. конкретизација ж лат. остварење, остваривање. — Поредећи два предмета . . . песник постиже конкретизацију слике и јасност појмова. Т. кн>. До потпуније конкретизације, до организационе примјене . . . није дошло. Комун. 1951. конкретизирати, -изирам и конкретизовати, -зујем сврш. и несврш. лат. (у)чинити конкретним, да{ва)ти стваран облик чему. — [Маркс је] неодређеног и апстрактног човјека конкретизирао у повијести. Ант. 1. Поезија даје глобално осећање света, а цртеж га конкретизује. Пол. 1959. ~ се поста(ја)ти конкретан, стваран; оствари{ва)ти се. — Наше тврђење се све јаче конкретизује. Ств. 1948. конкретирати се, -етира.м се сврш. и несврш. лат. в. конкретизирати се. — Знајући . . . да ће све што се у њему развијало од првог сусрета . . . хтјети да се заобли, конкретираЈ изрази, кушала је да томе свакако избјегне. Бег. кбнкретно и кбнкретно прил. на конкретан начин, стварно, збиљски, уистину. — Ријешили смо да . . . конкретно разрадимо задатке. Чол. Искључен није био НИТКОЈ јер се никоме није могло ништа конкретно доказати. Козарч. конкр&гност и кбнкретност, -ости ж особина онога што је конкретно, стварно, стварност, одређеност. — Приправити се за тренутак кад ћемо из опћенитости пријећи у појединост . . . од идејности у конкретност. Наз.

823

епиграме у којима с е . . . шибаше понајвише конкубинат. Матош. конкуреиат, -нта м в. конкурент. — Признавао је да му је Мане конкуренат. Срем. конкурент м лат. а. онај који конкурира, конкурише коме, такмац, такмичар, супарник, противник. — Један се конкурент обвезује да ће израдити с в е . . . на рок. Крл. Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка. . . постати опасан конкурент. Уск. б. учесник конкурса. — Подносећи пријаву за прегплату на стан, сваки конкурент ће прецизирати какав стан жели да добије. Пол. 1960. конкур&нтан, -тна, -тно лат. 1. који се односи на конкуренцију. — Томе је много помогла и стручна полемика конкурентних возила. Аут. 2. који је способан за конкуренцију, такмичење. — Француска индустрија која је досад уживала заштиту државе мораће да остане конкурентна или да се повуче из ринга. Пол. 1958. 3. који тече упоредо. — Оба споменута процеса су . . . међусобно конкурентни. Кем. конкурентица и копкуренткнња ж женска особа конкурент. — Спремио се да га попут своје досетл>иве конкуренткиње дочека на новом углу. КН 1956. конкурентски, -а, -о који се односи на конкуренте и конкуренцчју. — У конкурентској борби ситних и крупних произвођача ситни произвођачи пропадају. ОП 2. копкурбнција ж лат. супарништво на каквом пољу рада, борба, надметање за постизање бољих резултата, такмичење. — Било је неколико трговина мјешовите робе које су конкуренцијом једна другу јеле. Вујач. Хоћемо да сви људи имају могућност конкуренције без повластица. Адум. конкурирати, -урирам и конкурисати, -ишем несврш. натјецати се, такмичити се с ким настојећи добити предност, бити конкрбција ж лат. а. скупљање делића, конкурент, суделовати у конкуренцији; учесчестица чега уједно. — У тежњи за контвовати на конкурсу. — Отуда је, веле, и крецијом . . . несумњиво је да смо дошли и могао онако јефтино давати робу, па годо тачке када су се не многи упитали че- тово конкурирати и трговцима. Ћор. Мрму уопште метафора. НИН 1958. 6. геол. тви језици не могаху конкурирати снажном грудасто, груменасто скупљена или излучена муцању пробуђених раса. Матори. Па ја минерална маса око неке средишне тачке онда треба да крадем срму и сребро — (нпр. зрна, фосила и сл.). — У прпору се па да могу конкурисати с њима. Срем. често налазе конкреције у виду већих Бирани филмски журнали сада . . . конкугомоља и груда најразличитијих облика. ришу програму. Уј. Тућ. кбнкурс м лат. 1. а. натјецање, такконкубина ж лат. женска особа која мичење чији је циљ да издвоји, изабере онога живи у конкубинату, прилежница, наложкоји је најбољи између оних који у том суница, милосница. делују, натјечај. — Конкурс лепоте . . . конкуб&нат, -ата м ванбрачна заједница званично [је] назначен од надлежних есса трајним ЗЈЈедничким становањем и дома- тета. Рад. Д. Стрељачки конкурси су једћинством, суложншитво. — Слао ми је . . . на од колективних мјера за дотјеривање

824

КОНКУРСНИ — КОНОПЉА

квалитете. Стпрељ. 6. распис којим се по- или да . . . всже себи коноп око врата или зива на прцјаву кандидатпа за избор на неко да каже болесног комиту. Лоп. Извукоше меспго или за додељивање неке награде, на- га на обалу сами дјечаци конопима од тјечај. — Према конкурсу треба да руко- дивљег хмеља. Гор. Цвили вјетар кроз пис пошаљем до 1. децембра. Уск. 2. трг. натегнуте конопе на јарболима. Ћип. фиг. обустава плаћања дугова; заједнички иступ Искочили [Јери] дебели конопи вратних поверилаца за наплату својих потраживања мшпица. Кал. 2. покр. мера за дужину које трговац не може да исплати, стечај. (отприлике толика колико је дуго уже кокДнкурсни, -а, -5 који се односи на кон- јим се коњ води за собом). — Сунчев залакурс. — Конкурсна комисија Дома народ- зак руменилом обгрлло брда и небо над ног здравља. . . расписује следећи кон- њима за читав коноп упалио. Рад. Д. 3. фиг. нараштај, поколење. курс. Пол. 1958. коно прил. покр. каоно. — Амо глекбнопар, -а и кон&пар, -Ара м = конопчар онај који прави конопе. — Он се дај, амо, свете луди, коно данак теби јадну приби код некога конопара као помоћник. буди. Радич. Мат. коно м = кона (2). — Митар се стане спремати, те ће и он своме кони Марку к&нопарев и конопарев, кбпопаров и да с њим мало поразговори. Јурк. конопаров, -г, -о који припада конопару. кбноба ж лат. покр. 1. подрум за чукбнопаст, -а, -о чврст, дебео, зЗијен као вање хране у већим количинама (вина, ства- коноп, сличан конопу. — Под ногама је ри за кућне потребе и сл.}. 2. крчма (рбично прскала и мрсила се конопаста трава. Ђур. у сутерену или приземљу) где се продаје и фиг. Потписа чврстим, конопастим рукопије вино. — Била је то старинска жуто писом. Сим. наличена двокатница са конобом у прикбнопац, -пца м = коноп. — Свезаше земљу. Новак. 3. стаја (у делу куће или уз кућу) где се држи стока и потребне ствари. постолару руке конопце.м. Шен. Тола. . . — Пред конобом брани се од мува живи- трза конопац цркзенога звона. Ћос. Д. фиг. С тобом [сам] везан најжилавијим на. Ћип. Једва га је [рало] у коноби наконопцима дужности. Богд. Кад сунце шла испод влажног сијена и крављих басиђе за конопац до Жељина, они истерају лега. Лоп. овце да напасу. Ћос. Д. Наша су гробља конббашг с гл. им. од конобати се. млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг. И. кбнобар м 1. намештеник који доноси јело и пиће посетиоцима угоститељских радИзр. гонити ко(л)цем и конопцем њи, келнер. 2. покр. онај који држи кљунешлосрдно кажњавати. — Млетачки нас чеве од конобе (/); крчмар. дужд гони немило и колцем и конопцем. Шен.; ићи под >-< ићи на вешала; игракбнобарев, -а, -о = конобаров који ти на конопцу налазити се у опасним припада конобару. ситуагјијама у којима је потребна велика кбнобарица ж женска особа конобар, вештина да се избегне катастрофа. — Судкелнерица. бина се игра с човјеком, а човјек игра кбнобаров, -а, -о = конобарев. на конопцу. Крањч. Стј.\ људи с коца кбнобарски, -а, -о који се односи на и конопца људи сумњиве прошлости, кжобаре: ~ звање, ~ школа. спремни да учине свако зло\ не г о в о р и о конопцу у кући обешеног треба изкбнобарство и кДнобарство с занибегавати гоеор који може у кекоме изазвамање, позив конобара. Бак. Реч. ти гпешке и неугодне успотне; омастити конббати се, -ам се несврш. покр. ~ бити обешен; плести за кога ~ тешко, мучно живети борећи се са сиромаш- радити коме о глави; послати (коме) твом, кубурити, једва хватати крај с крас в и л е н и ~ ист. дати коме на знање да јем. — Он се у своје вре.-де конобао, своју је осуђен на смрт и да је боље сам да се убије курјачку младост немилице крчмио. Рад. Д. него да буде предан крвнику (казна којом коноббтина ж аугм. и пеј. од коноба. су султани кажњавали своје војсковође ако би изгубили битку или своје доглавнике кад кбнобнти, -им несврш. конобати се. — До данас, некакоЈ конобио сам, а и да- би код њих пали у немилост). ље ћу вала. Куш. кбнопља ж а. бот. биљка из пор. кокбнобица ж дем. од коноба. нопљика која се употребљава као сировина кбноп м лат. = конопац 1. дуг, ваљ- за прављење грубљих ткангша и ужади каст, савитљив предмет упреден од конопље Саппаћ18 8а11уа. — Из њиве испод пута или од каквог другог влакнастог материјала допирао је тежак и отужан мирис покикојн служи за веттн,с, уже. — Било је слих конопаља. Бан. Жене су до вечере

КОНОПЉАВ — КОНСЕКВЕНЦИЈА умакале конопљу на потоку. Мих. б. одело од конопље. — Милијуни сељака . . . носе лан и конопљу. Гор. кбнопљав, -а, -о који има боју конопље. — Између конопљавих обрва ужигнуо му се једаи кукаст бусић бора. Божић. кбнопљак м 1. в. конопљиште. Вук Рј. 2. (у атрибутској служби уз именицу бич) начињен од конопље. — Грунувши славно звиждом на бичу конопљаку врне га [благо] к пландишту. Гор. кбнопљан, -а, -о — конопљен 1. који се односи на конопљу: ~ семе. 2. начињен од конопље. — Испод конопљане кошуље провиривала су његова гола прса. Л-К. Бунован старац . . . дрпну се за изгулсване гаће од груба конопљана платна. Ћоп. коибпљанка ж бот. лтшлист. Сим. Реч. конопљарица ж е. конопљарка. кбнопљарка ж зоол. птица певачица из пор. зеба СапЈиеН« саппаћта. Терм. 4. — [У] малши крлеткама... су пјевали чишки, зебе и конопљарка. Новак. кбнопљаст, -а, -о 1. који је налик на конопљу. — Цвет [кактуса]. . . преко ноћи букне на конопљастој стабљичици да поживи само дан и ноћ и онда мирно свене. Јевт. 2. начињен од конопље. — Обилазили би [пастири] кућу по кућу . . . весело би праскали дугим конопљастим бичевима. Гор. конбпљача ж (у атрибутској служби уз именицу кошуља) начињена од конопље. — Ухвати ме иза затиљка за кошуљу конопљачу и баци у најдубљи снијег. Ков. А. кбнопље, -паља ж мн. и кбвопље с в. конопља. — Сад ће ионако доспјети конопље и лан, па док се свс оступа и уреди, смирит ће се и тај враг. Тур. Разбијена зелена боца натакнута [је] на висок штап у средини конопља. Ћоп. кбпопље с зб. им. од коноп. — И глас јој задрхта као кад вјетар захуји конопљем лађе. Војн. Објесе [их] о конопље по галијама. Љуб. кбнопљеп, -а, -о = конопљан: —' стабљика, ~ семе. — Ја се по нашем бријегу сањкач бос, једва у кошуљи од крутог конопљеног платна. Ков. А. Треба га само намазати конопљеним уљем. Шов. кондпљика ж бот. 1. стабљика конопље. — Танка као конопљика. Вук Рј. 2. биљка из пор. спориша Укех ајршв савШб. Терм. 3. 3. мн. истоимена породица биљака са више подврста Саппаћасеае. Терм. 3. кбношћин, -а, -о који припада конопљи, који се прави од коиопле: ~ семе, ~ уље.

825

ковбпљнца ж 1. зоол. «. конопларка. 2. бот. биљка из пор. жабљака Апетопе гагшпси1ок1е$. Сим. Реч. конбпљичнва ж аугм. од конопљика. Вук Рј. кбнопљиште с место где је била посејана или где је сада посејана конопља. — Стари А ћ и м . . . хтео да пође девојци у помоћ, но га омеле торокуше из суседних конопљишта. Рад. Д. конбпљуша ж бот. биљка из пор. главочика ЕираГогшт саппаћтит. Сим. Реч. кбнопчанп, -5, -о који је начињен од коноп(ц)а, који се односи на коноп(ац). Бак. Реч. конопчаннк, -шса м чекрк за коноп(ц)е. Бак. Реч. кбнопчар, -а и конбпчар, -^ра м = конопар. — Лепо нас људи примише, а не као ови конопчари. Срем. кднопчарскн и конопчарски, -а, -о који се одпоси на конопчаре: ~ дућан. кбнопче, -ета с дем. од коноп{ац). — Она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се . . . отворише. Јакш. Ђ. кбнопчина ж аугм. и пеј. од конопац. кбнопчић м дем. од коноп(ац). — Модре хлаче привезане су ич око паса конопчићем. Кум. конофос м в. канафас. — У гостинсксј соби скидане [су] футроле од конофоса са столица. Срем. кбпофоскн, -а, -о који је од конофоса. — Завитлао се ветар око њених . . . конофоских сукања. Петр. В. конпатрбот(а) м е. компатрџот. консеквентан, -тна, -тно = конзеквентан. — Зар немам снаге да будем и у пракси . . . консеквентан и хладан егоиста? Матош. У новој Југославији... бије [се] до краја консеквентна.. . борба за укидање сваке експлоатације. Комун. 1951. консекв&нтно прил. = конзеквентно. — У вођењу наше националне привреде желимо консеквентно да применимо принцип демократског централнзма. Пол. 1957. консекв&нтност, -ости ж — конзеквентност. консеквенца и консеквенцијз ж лат. = коизеквенца. — То није логкчка консеквенца. Панд. У најстарнјим текстовима . . . влада . . . велнка правилност и консеквенција. Водн. [У српску књижевност] продро ј е . . . иадреализам, са свим консеквенцијама у стилу и језику. Барац.

826

КОНСЕКУТИВАН — КОНСПИРИСАТИ

Компромитован је, а то може повући непријатне консеквенце. Нуш. кбнсекутнван, -вна, -вно грам. последичан. Деан. Рј. консерв- в. конзерв-. консигнација ж лат. 1. обележавање чим, печаћење. 2. трг. предаја робе комисионару на продају. 3. слање, одашилање, пошиљка робе. кбнсигнацибнн, -а, -б који се односи на консигнацију (Ј): ~ складиште.

консонант&зам, -зма м грам. систем консонаната, сугласника једнога језика. консбнантски, -а, -б који се односи на консонанте: ~ деклинација. консонанца ж лат. склад, сазвучје, стапање више тоноеа у хармоничну целгшу. Вуј. Лекс. к о н с о р ц - в. конзорц-.

'•

к&нспект м лат. преглед, кратко излагање, нацрт каквог дела, предавања, говора и сл. — То је, ето, цио мој чланак, потпун његов конспект. Л-К. консигнирати, -игнирам сврш. и несврш. (из)вршити консигнацију. конспиративан, -вна, -вно који се односи на конспирацију, заверенички, уротниконсил- в. конзил-. чки, строго поверљив, тајан, скривен од консист- в. конзист-. државних власти. — Сви руководиоци и борци у Војводини имали [су] конспираконскр&пција ж лат. 1. попис, пописивање предмета који се имају запленити. — тивна имена. Поп. Ј. Доста ми је било тих конспиративних теревенки. Сим. [Описују се] недостојна гушења [сељачких буна] у доба конскрипција за Марије Теконспиративно прил. на конспиративан резије. Комб. 2. пописивање, регру товање начин, тајно. — Белегишани [су] своје војника. Вуј. Лекс. место конспиративно називали »Брод«. Поп.Ј. конспиративност, -ости ж својство и коасбла ж = конзола. — На консоли изнад електричног камина у плавој холанд- апање онога који је конспиративан и онога што је конспиративно. — Захваљујући ској вази једна једина зимска жута ружа. Дав. Столови и консола на сувише тан»конспиративности« домаћина знало [се] и ким ногама, претоварени вазама . . . пороу којим кућама су базе. Поп. Ј. дичним фотографијама. Андр. И. конспиративац, -вца м онај који је консолидација ж лат. сређивање, уч- учесник у каквој конспирацији (2), конспиратор. — И ја сам конспиративац. Дав. вршћивање чега; збијање редова појединих група за појачану борбу. — Само генијална конспбратор м завереник, уротник; идеја Гајева могла је у овом метежу из- учесник у конспирацији. — Опасан . . . конвести консолидацију. Ђаа. Од 1937. годи- спиратор може се лакше савладати у отне прилази се потпуном организационом вореном боју него у подземној борби. .Б учвршћењу и консолидацији Партије. ПИ 1958. 1950. конспАраторски, -а, -б који се односи консолидирање с гл. им. од консолина конспираторе, који је својствен конспидирати (се). раторима. — Нешто конспираторско обузима човека. Лаз. М. консолидиратн (се), -идирам (се) сврш. и несврш. = консолидовати (се) (из)врконспир^цнја ж лат. 1. завера, урота. гиити консолидациЈу, средити, сређивати; — Војна власт [је] знала за његове конучврстити, учвршћивати, утврдити, попраспирације с Маџарима. Нех. 2. чување тајвити. — Наше се унутрашње политичко не (рбично у раду неког илегалног политичстање. . . разбистрило и консолидирало. ког покрета). — Из обзира конспирације Наз. нисам настојао да сазнам детаље. Јак. конс&лидовање с гл. им. од консоликонспирирање с гл. им. од конспиридовати. рати. консблидовати (се), -дујем (се) = конспирирати, -ирирЗм несврш. = консолидирати (се). — Окупатор [јеј наконспирисати правити заверу; бити, учепрезао снаге да консолидује свој положај ствовати у конспирацији, вршити конспиу окупираним градовима. Марј. Ј. рацију. — Обећао [је] свечано . . . жандармеријском капетану . . . да више неће конконсДнант м (ген. мн. консбнанатб) спириратћ. Козарч. лат. грам. сугласник. конспДриса&е с гл. им. од конспириконсбнантан, -тна, -тно складан, сугласан, хармоничан. — Чујемо ли истодобно сати. два или више тонова, тада су консонанконспврисати, -ишем несврш. = конхни. Физ. 1. спирирати. — У селу [се], колико год се

КОНСТАНТА — КОНСТИТУЦИОНАЛАЦ

827

констернација... је у кући завладала конспирисало, сазнало да овамо долазе смрћу обожаваног дјетета. Цар М. неки тајанствени људи. Поп. Ј. конст&рнирано прил. с пренераженоконстанта и кбнстанта ж лат. мат. стална, непроменљива величина у реду оних шћу, са запрепашћењем, осећајући. ужас. — које се мењају. — фиг. Да ли ће се ово схва- Остаје запрепаштен и . . . нијем . . . затим сједне констернирано. Мар. тање пробити и у практичну политику Запада и постати њена константа, остаје констернирати, -ернирам сврш. пренеда се види. НИН 1958. разити, запрепастити, ужаснути. — Једни су били одушевљени, а други констерниконстантан и кбнстантав, -тна, -тно рани. Б 1958. сталан, непроменљив, постојан. — Интенконстипација ж лат. мед. зачепљеност, зивност тих зрака [је] константна и неовисна о положају звијезца и Сунца. Обз. запеченост, затвор, опстипација. — Пола века му је прошло у дугим упорним кон1932. константно прил. на константан на- стипацијама. Андр. И. конституаита ж лат. пол. скупштина чин, стално, постојано. — Он сам за себе константно тврди . . . да је . . . идеалиста. сазвана ради доношења устава, уставотворна скупштина. Крл. конституирање с гл. им. од конституконстантнбст, -ости ж особина онога што је константно, сталност, непроменљи- ирати (се). вост. — Декартов принцип константности конституирати, -уирам сврш. и некретања у смислу кретања маса погрешан сврш. = конституисати установити, уста[је]. Петрон. новљавати, одредити, одређивати садржај, констатацнја ж лат. оно што је кон- састав чега. — Под атрибутом разуме се стантовано, утврђена чињеница, тврдња, уопште особина једне ствари, оно што је конституира. Петрон. доказ. — Констатације у овом чланку тичу ~ се поер. — Те вечери се Конгрес се само тих реакционарних клика. Тито. имао конституирати. Вј. 1960. констатирање с гл. им. од констатиконституисан»е с гл. им. од конститурати. исати (се). констатирати, -^тирам сврш. и несврш. конституисати, -ишем сврш. и не= констатовати утврдити, утврђивати, сврш. = конституирати. — Њутон је своустановити, установљавати. — Како се јим законима кретања саму механику дебио пробудио и констатирао да Руменке финитивно конституисао. Петрон. нема, наслутио је зло. Кол. Ово политич~ се повр. — Надзорни одбор сам се ко поимање може се . . . констатирати на конституише. Лапч. мноштву. . . далматинских капела. Баб. конститутиван, -вна, -вно који чини кбнстатовање с гл. им. од констато- садржај, састав чега. — Идеје нијесу конвати. ститутивни, него само регулативни принкДнстатовати, -тујем сврш. и несврш. ципи. Баз. = констатирати. конституција ж лат. 1. правн. основни коистелација ж лат. 1. астр. а. међу- државни закон, устав. — Позове бана да собни положај небеских тела какав се при- положи присегу на конституцију. Ђал. 2. чињава ако се звездано небо проматра са мед. скуп телесних и душетих особина једнога човека, телесни састав. — Због слабе Земље, положај планета, Сунца и Месеца међусобно и у односу према скуповима звезда физичке конституције убрзо је проглашен или сазвежђа. — Констелација је била неспособним за војну службу. Јонке. 3. сретна: Сунце је стајало у знаку Дјевице. унутарњи састав чега. — У другом одељШкреб. б. скупови звезда стајачица које ку бави се [Декарт] основним принципима својим размештајем чгте самосталне фигуре; материјалног света, одређујући појам и сазвежђе. ОГ. 2. фиг. стицај околности, конституцију материје. Петрон. 4. хем. међусобни однос, стање, прилике. — Он је број атома и њихов распоред у молекулу. одувијек своју привредну мисију сматрао конституцнопалан, -лна, -лно = конузвишеном изнад свакодневне политичке ституциони који се оснива на конституцији, констелације. Крл. Доживљаван>е једне уставан: ~ монархија, ~ држава, ~ песме је стога субјективан процес везан форма владања, конституционални недоза целокупну духовну констелацију личстатак. ности. КН 1955. конституциоиалац, -лца м бранилац, констернација ж лат. пренераженост, присталица конституције (/). — Стари ИваЗачрепашћење, утученост, ужас. — Туга и нић бијаше страшан конституциеналац. Шсн.

828

КОНСТИТУЦИОНАЛИЗАМ — КОНСУЛТОВАТИ (СЕ)

констнтуционалбзам, -зма м систем владања који се оснива на конституцији, уставност; супр. апсолутизам. — [Кнез] никада није марио либерале због њиховога конституционализма. Јов. С. конституционално прил. на основу конституције, према конститугргји. — Ми смо конституционално неспособни да им у овој игри [лажи] будемо партнери. Ћос. Д конституцибнн, -а, -6 = конституционалан. — Сваки поједини играч има услијед . . . опћих конституционих карактеристнка тијела одређену максималну границу у погледу стицања физичке кондиције. Ног. конструираље с гл. им. од конструирати. конструирати, -уирам сврш. и несврш. лат. — конструисати створити, стварати конструкцију чега. — Тек . . . кад је техника конструирала електронски дгакроскоп . . . фотографирани су узрочници бјесноће. НБ. конструиса&е с гл. им. од конструисати. конструисати, -ишем сврш. и несврш. = конструирати. — И у својим најбоље конструисаним реченицама . . . потрудио [се] бар нешто да замрси. Бел. констр^ктер, -ера м фр. в. конструктор. — Том највећем конструктеру није било суђено да сагради куполу. Крл. конструктиван, -вна, -вно 1. који има смисла за ред, који унапређује, стваралачки; супр. деструктиван. — Конструктивна критика може само помоћи. Тито. 2. конструкциони: конструктивни биро. конструктивДзам, -зма м правац у уметности и књижевности, настао око 1920. године, чије присталице мселе да уметничке тежње доведу у склад с развојем технике и с индустријализацијом. — Мени је овај конструктивизам сувише послован. Крл. конструктАвист(а) м присталица конструкпшвизма. — Који пут је конструктивиста, увек је мисаон. Михиз. конструктнв&стички, -а, -о који се односи иа конструктивизам: ~ сликарство. конструктивно прил. на конструктиван начин, стваралачки. — Сваки члан Партије има неограничено п р а в о . . . да слободно и конструктивно . . . учествује у . . . рјешавању партијске политике. ПИ 1950. конструктивност, -ости ж својство онога који је конструктиван и онога што је конструктивно. кбнструктор А1 онај који конструише пешто, који прави конструкцију нечега. —

Наш први ратни авион изграђен је од наших конструктора . . . и од нашег материјала. Пол. 1950. кбнструкторскв, -а, -б који се односи на конструкторе: ~ идеја. конструкција ж лат. 1. међусобни распоред делова неке целине, грађење, обликовање, састае, изграђена целина (грађевинска, машинска, телесна, мисаона и сл.); телеснч састав. — Конструкција има најразличитијих, од сојеница . . . до потпуно зидане куће опеком. Баб. Уз стару конструкцију [моста] постављени су балвани. Дед. В. Апсолутна истина не постоји, она је само конструкција нашега духа. Скерл. Дечко [је био] . . . чврсте конструкцкје. Шег. 2. лингв. веза речи у реченици и начин на који је реченица грађена. — У . . . погрешке најчешће спадају реченичке коиструкције грађене према синтакси туђих језика. Т. књ. 3. мат. цршање гео.кешријских ликова помоћу равиала, лењира и шестара: ~ елипсе. коиструкцијски и конструкционн, -а, -б који се односи на конструкгџју, који се оснива на конструкцији. — Свака примедба . . . омогућава да се исправе коиструкционе грешке. Пол. 1958. КОНСуЛ II КОНСуЛ в. КОНЗуЛ.

консултапт м = конзултант. — Признати [ће] стручњаци за одређене болести бити узимани као консултанти. Пол. 1959. кбнсултативан, -вна, -вно = конзултативан: ~ савет. кбнсултатнвно прил. на,консултативан начин. — Антанта у Атлагаском пакту . . . 5и утицала консултативно . I . на Вашинг1 тон. Пол. 1958. консултација ж = конзултација. — Потребно [је] путем консултапије . . . постићи споразум са директно заинтересираним земљама. Б 1957. кбнсуптациони, -а, -б који се односи на консултације. консултбрање с гл. им. од консултирати (се). консултирати, \-ултирам несврш. = конзултирати. .— Није могао звонити . . . а да није прво њу консултирао. Шег. ~ се уз. повр. — Консултирају се народни људи . . . о томе како ће на народ утицати мере које се ради плебисцита имају предузети. Цвиј. кбвсултовање с гл. им. од консултоеапш (се). к&нсултовата (се), -тујбм (се) несврш. = конзултирати (се). — Напосе је коизултовао стране лијечнике. Шов.

829

КОНТ — КОНТИНЕНТАЛАЦ кбнт м е. конте. — Сад прикажи конту чету моју! Дим. 1 кбнта м нем. мушгперија, сталан купац у некој трговини. — Тако је тај мудри Јурић у кратко доба преотео све боље конте. Драж. Ја сам јој најстарија конта, још из студентских времена. Крл. кбнта 2 ж в. конпго. — Већ видим да ће то све на моју конту да се запише. Срем. кднтахт м (ген. мн. контакта и контаката) лат. 1. додир, веза; дружепе. — Он је једини . . . имао контакта са . . . театром. Крл. Наредили су војницима да се сместа повуку на идућу коту и прекину сваки контакт с нама. Дед. В. Познавао се и одржавао је контакт с многим истакнутим филозофима. Ант. 1. 2. ел. веза двају проводника електричне струје, електрични спој; место такве везе; металиа направа која ошгурава такву везу, прекидач струје. — Обртници су тако скупи да се једва може поправити.. . контакт на електрици. Бег. Заврнувши контакте у предсобљу... пође до кућних врата. Бег. [По металној шипки] можемо помицати метални контакт. Физ. 2. контактирати, -актирам сврш. и несврш. имати конпшкта, бити у вези (с киме). — Често смо контактирали и са старијим писцима лево оријентисаним. КН 1959. кбнгактнн, -а> -о који се односи на контакт: ~ детектор, ~ плочица, контактне мине. контаминација ж лат. а. спој, стапање; спајање разнородних елемената. — Не ваља ипак рећи да је »Осман« контаминација двају самосталних епа. Водн. б. лингв. спајање у једној речи језичних елешната различитог порекла. ЕЈ13. контаминирати, -инирам и контаминовати, -нујем сврш. и несврш. (из)вршити контаминацију. — Двеста страница драме мораће се свести на разумну м е р у . . . смањиће се и контаминирати број извођача. Пол. 1959. кбнтатн, -ам несврш. покр. бројати, рачунати; мислити, судити. — Где нас је стотина, ту можемо сада контати... да нас је шест стотина! Нен. Љ. Ја сам конта нешто друго. Коч. конте м тал. племићка титула одмах до маркиза; особа која носи ту ттпулу, гроф, кнез. — Конте Моме . . . био је складне, племените појаве. Десн. кбнтекст м (ген. мн. кбнтекста) лат. говорна, мисаона целина којој припада нека реч, реченица, изјава и сл. — Вади реченице, чак и поједине делове реченица из контекста. КН 1958.

кбнтемплатпван, -вна, -вно који је склон мисаоном разматрању света и живота, мисаон. — Контемплативни духоаи и деликатне душе у то доба најрадије [се] враћају писцима као што је стари Хорације. Цар М. контемилатишдост, -ости ж особина и стање онога који је контемплативан. контемплацнја ж лат. мисаоно разматраље, размшиљаље, умоаање. — Склопи руке као на молитву и шути у унутарњој контелшлацији. Крл. У својим теоријама, које су наизглед плод чисте контемплације, он се у суштини користн практичним искуствима. КН 1958. кбнтен, -а, -о и контен(а)т, -нта, -нто лат. покр. задовољан. — Јеси ли контен са мојож одом? Змај. контеност, -ости ж својство онога који је контен. — [Тоша] је брзо придобијао људе благошћу и »контеношћу«. Сек. контентатн, -ам сврш. покр. учинити кога задавољшш, зздовољити. — Обећај а не дај, луду срце контентај. Вук Рј. контеса ж тал. жена или кћи контагрофица, кнегиња. — Њена кћерка контеса Шарлота . . . тиранизирала је три кухара. Крл. конт&нген(а)т, -нта м 1. скуп људи (радника, војника) који је издвојен из глаеног састава и упућен да изврши какае задатак. — Федерални савез одређује колики контингент ставља поједина држава на располагање федерацији у случају рата. Петр. В. За разноврсне послове око извоза не морају [се] тражити никакви нарочити контингенти радне снаге. Пол. 1950. 2. утерђена количина неке робе у неку нарочиту сврху (за уеоз, изеоз и сл.), квота, норма. — Стручни одбор . . . ће . . . вршити . . . расподјелу извоза стоке и сточних производа у границама утврђених контингената. Обз. 1932. контингентирати, -ентирам сврш. и несврш. утврдити, утврђивати контингент чега. — Ципеле нису контингентиране. Сим. конт&нен(а)т, -ента м (ген. мн. континената) лат. 1. велики простор Земљине кугле окружен морима и океанима, део света, копно. 2. Европа (у говору Бнглеза). контаненталан, -лна, -лно који се односи на континент, који се иалази на континенту, који је аојствен континенту, копну,

сувоземни,

копнени:

•—• држава.

коптиненталац, -лца м човек који живи на копну подаље од мора; супр. приморац.

830

КОНТИНЕНТАЛКА — КОНТРАБАСКИ

континбнталка ж женска особа континенталац. контнненталнбст, -ости ж својство онога који је континенталан. конт&нентски, -а, -б који се односи на континенте. кбнтинуалан, -лна, -лно непрекидан. — Штета . . . што дрвореди . . . нису своједобно били засађени континуалним редовима дрвећа. Пол. 1959. континуцрати, -уирам несврш. лат. настављати без прекида, продужавати. — Пријелаз је од биљке на животиње континуиран. НЕ. континуитет, -ета м лат. непрекидност, одржавање, настављање без прекида, сталност. — Вјерујући у континуитет тога права . . . присталице су покрета своју странку и назвали странком права. Барац. Размножавање ћелија путем деобе обезбеђује континуитет живота. Станк. С. контирати, кбнтирам сврш. и несврш. тал. трг. ставити, стављати у рачун или на рачун. контнн, -а, -б који се односи на конто, рачунски. — Већ су ступили на снагу . . . контни план и други финансијски прописи. Пол. 1958. кбнто м (мн. конти, ген. кбнта) тал. трг. а. књиговодствени рачун на којем се бележе све имошнске промене: банковни ~ 5 лични ~ . б. писмени рачун на основу кога се врши какво плаћање. — Ха, ето и газде са контом у руци! Нен. Љ. контбар, -ара м фр. уред, писарница, пословна или трговачка канцеларија. контоарист(а) м чинотик уопште, трговачки или приватни књиговођа. контоаристнца и контоаристкиња ж женска особа контоарист(а). конток&рент м трг. банк. рачун узајамног дуговања и потраживања између двају лица или двеју установа, текући рачун. контокдрентски, -а, -о који се односи на контокорент: ~ књига. контор м и кднтора ж контоар. — Сједили су у својим конторима. Бат. Одлази у Енглеску гдје ради . . . у контори очеве фабрике. ПИФ. контбристица ж в. контоаристица. — Падале су у његово наручје . . . једноставне контористице. Бег. контра предл. лат. против, насупрот, противно, супротно. — Заустављао се . . . контра Љубишином наређењу да отпутује. Дав.

контра ж 1. а. карт. изјава једнога од (са)играча да његов противник у најављеној игри неће успети. — Размишља о томе како је добио контру, како је он дао реконтру. Јонке. б. муз. инструменат који је за октаву дубље удешен од основног. — Чуло се како гуди виолина, ситно бије терца, две контре пуно се разлежу. Петр. Б. 2. рус. контрареволуционар. — Ми ратујемо с контро.м и тучемо је без милости. Моск. Изр. дати контру коме оштро се супротставити. контра- лат. као први део сложенице значи супротност, противљење ономе што је изреченоу другом делу речи: контраакција, контраатак, контрареволуција. контраав&бнски, -а, -5 који је одређен за одбрану од авиона, противавионски: ~ топ. контраадм&рал, -ала м фр. војн. почетни адмирамки чин у ратној морнарици и лице које тај чин носи. контраадмиралов, -а, -о који припада контраадмиралу. контраадм&ралски, -а, -о који се односи на контраадмирале: ~ звање. кднтраакција ж лат. супротна акција, деловање у супротном правцу. — Мало поремећење на тржишту изазвало је . . . неке контраакције у којима је он водио главну ријеч. Бег. контраалт м муз. дубоки алт, најдубљи женски глас. — Слушао је са задовољством меки тембр њеног дубоког контраалта. Моск. ковтраатак, -атака м и контраатака ж противнапад, противнавала, противударац. контрабанд м и контрабанда ж тал. кријумчарење; кријумчарена роба. — [Сиромаси] су већ много пута љуто оплакали свој контрабанд. Новак. фиг. Каква контрабанда романтике у овим сувим, равнодушним душама! Вучо. контрабандист(а) м онај који се бави контрабандом, кријумчар. контрабас м тал. муз. 1. највећи и најдубљи гудачки инструмен(а)т. — Из крчме чуо се највише контрабас. Шимун. Људи су се довикивали јер се од бубњева, контрабаса и цике виолина нису могли чути. Пол. 1960. 2. најдубљи мушки глас. контрабасист(а) м онај који сеира у контрабас. контрабаски, -5, -б који се односи на контрабас. — Тај симболизам болује од

КОНТРАВА — К О Н Т Р А П У Н К Т И Р А Т И контрабаских, бубњарских . . . претензија. Матош. контрава ж заст. в. контрафа. — Сваки радије иде у лепо украшену цркву, него у ону где ће га . . . предусрести ружни . . . облици разних контрава светитељских. БК 1906. Шта ће ти контраве? Ранк. контравбрза ж в. контроверзија. — Ти кавалири . . . са својим галантним контраверзама . . . подсјећали су је . . . на некадање котиљонске шаблоне. Бег. контрада ж тал. покр. широка улица; крај, предео. контрадиктбран, -рна, -рно противуречан; супротан, опречан. — У једном дану било је неколико контрадикторних наређења. ОП 2. контрадикторно прил. на контрадикторан начин. — Из истинитости једнога суда следује неистинитост контрадикторно супротнога суда. Лог. 1. контрадикторност, -ости ж својство онога што је контрлдикторно. контрадикцнја ж лат. противуречност, логична супротност, опрека. — Знао сам да је он у контрадикцији с оним што је мало прије рекао. Козарч. контрајуриш м противнапад. — Водови пролетера стално су пристизали . . . и одмах се распоређивали за контрајуриш. Минд. контракбмита м ков. противник комита. — Пуцају кроз то детињство комите и контракомите, царује »света освета«. Михиз. Вујо исприча моме оцу да смо видјели контракомиту. Лал. кбнтракт м (ген. мн. контракта и кбнтраката) лат. споразум, уговор. — Међу нама стоји контракт да се не срдимо. Лаз. Л. контрактилан, -лна, -лно који се стеже, скупља. — Мускулозни контрактилни орган срце . . . ставља крвну течност у покрет. Станк. С. контрактилност, -ости ж својство онога који је контрактилан. — Својство мишића [да се стегне] назива се контрактилност или стезљивост. НЧ. кбнтрактуалан, -лна, -лно уговорни. — Није мала ствар бити контрактуалним цртачем једног велеградског дневника. Крл. контрактуалац, -лца м уговорни чиновник. контрактуалка ж женска особа контрактуалац. контракција ж лат. 1. мед. стезање, скупљање (рбично мишића). — Приликом јаког праска . . . настају поремећаји у раду срца и контракцијама желуца. Пол. 1959.

831

2. грам. сажимање д"вају суседних самогласника у један. контралто м тал. в. контраалт. — Она је . . . дивни, топао контралто. Матош. контраманевар, -вра м маневар предузет ради сузбијања непријатељског маневра. — Уништавање наших снага није успјело захваљујући контраманевру наше ударне групе. Тито. кбнтрамарка ж фр. забелешка или контролна карта која се даје место признанице као право на нешто. кдвтрамина ж фр. 1. мина која треба да минира противничке мине. 2. фиг. спекулација уперена против неке друге спекулације. — Те журналисте треба контрамином екразирати. Крл. контраминирати, -инирам сврш. и несврш. поставити, постављати контрамине, (из)вршити минирање контраминама. кбнтранапад м противнапад(ај). — Читав контранапад опкољених усмјери се на ону страну са које се чуо устанички пушкомитрал.ез. Ћоп. После изненадног контранапада нашег тима до лопте [је] дошао Јежић. Пол. 1958. кбнтраодговбр м одговор којим се побија нечији одговор. — Настаје . . . међусобна расправа . . . одговори и контраодговори. Михиз. контраофанзнва и контраофензива ж лат. напад, навала предузета као одговор на непријатељски напад, навалу, противнапад. контрапозицнја ж лат. супротстављање, антитеза. — Ту је коријен типичних идејних контрапозиција грађанског друштва. Ант. 1. контрапункт м лат. муз. 1. спајање, комбинирање двеју или више самосталних мелодија у једну хармонијску целину. — фиг. Има ситуација у животу када заушница пада по дубљем закону животнога контрапункта. Крл. 2. део музичке теорије који проучава ту вештину. — Ове године узећу контрапункт . . . и тиме се почиње права моја спрема за будући рад. Коњов. контрапунктика ж контрапунктирање. — Лирика је у животу нашега народа животна контрапунктика. Сек. контрапунктирање с гл. им. од контрапунктирати. контрапунктирати, -унктирам сврш. и несврш. применити, примељивати у компоновању законе контрапункта. — [Амадеј] умије изврсно контрапунктирати. Новак. Мелодију . . . изводе наизменично бас соло и тенор соло . . . оба соло гласа контрапунктирају један другом. Коњов.

832

КОНТРАПУНКТИСТ(А) — КОНТРАХИРАТИ

контрапунктист(а) м муз. онај који компонује према правилима контрапункта. Вуј. Лекс. контрапунктбстичхи, -а, -б в. контрапунктски. — [Народну попијевку] ваља . . . уздићи и на контрапунктистичкој подлози до оне величине која јој заправо одговара. С 1911. контралунктовати, -тујем сврш. и несврш. контрапунктирати. — фиг. Језик [Сијарићев] је народнн, оркестриран . . . али вешто контрапунктован ускликом, пословицом, идиомом. Михиз. контрапунктскн, -а, -б који се оснива на контрапункту. — Са трећом Баховом соловиолинском партитуром израсла је пред нашим слухом и духом једна апсолутна структура контрапунктских форми. КН 1956. кбнтраран, -рна, -рно супротан, противан, опречан. — Ликовнн умјетници . . . осјећају готово инстинктивно потребу за контрарним. Баб. контрареволуција ж лат. пропшвреволуција, борба реакционарних класа против револуције, за повратак пређашњег стања. — Свећенство на селу било [је] врло активно у помагању контрареволуције. ОП 1. контрареволуциднар, -ара м = контрареволуционер приста.шца контрареволуције. — Није никада имао сућути за тог . . . шпијуна, вјечног контрареволуционара. Божић. контрареволуцкбнаран, -рна3 -рно који се односи на контрареволуг/ију: ~ борба. контрареволуционер, -ера м — контрареволуционар. — Диктатура . . . је . . . одлучно обрачунала с ројалистичким контрареволуционерима. Ант. 1. контрарност, -ости ж особина онога што је контрарно, супротност, опречност. контраснгнатура ж лат. сапотпис министра на акту који је потписао поглавар државе, премапотпис. — Краљевска одлука не вриједи без контрасигнатуре. Нех. контрасигнирати, -игнирам сврш. и несврш. ставити, стављати контрасигнатуру. кбнтраст м фр. 1. оштро изражсна супротност, одударање. — Они . . . беху у свему контрасти: она жива жеравица . . . о н . . . флегма до крајности. Јакш. Ђ. Она испружи црне, тврде, коштуњаве руке које у близини глатке дјетиње коже јаукнуше . . . непријатним контрастом. Вил. 2. слик. оштра разлика у светлости и боји предмета. — Слике [су му] . . . пуне сенки и јаких светлосних контраста. Нед.

(СЕ)

кбнтрастан, -тна, -тно 1. који чини контраст, који се очитује као контраст. — Непосредна близина планина и мора ствара контрастне пејзаже. ЕГ 1. 2. слик. који се очитује у оштрој разлици између тамних и светлих боја. — Контрастне боје у сликарству [се] допуњују. Т. кн>. контрастнрати, -астирам несврш. чинити, стварати контраст. — Озбиљности с ц е н е . . . одговара колорит у којем контрастира фина бјелоћа чшшастих оковратника. . . са црним баршуном талара. Бат. Модерни урбанизам контрастирао би на гупротностима културно-историјских споменика и хипермодерних грађевина. Пол. 1959. кбнтрастно прил. иа хонтрастан начи«, као контраст. — Чамча и Кречар . . . изгледали су према целом друштву контрастно. Игњ. кбнтрастност, -ости ж особина онога што је контрастно. кбнтрастовати, -тујем несврш. контрастирати. — Рељефно [ће се] контрастовати сва разлика између једног простака и једног човека по моди. Поп. Л. кбнтрат, -Ата м муз. онај који свира у контру Џб), контрабас. — Познавали су и остале с в и р а ч е . . . челисту Жуку и . . . контрате Митра и Свету. Петр. Б. контратеза ж лат. супротна тврдња или поставка, супротност. — Професора и његову жену . . . тумачили су . . . као старачку контратезу младалачком полету лупежа и његове драгане. Пол. 1958. контрафа ж заст. тал. рђаеа, неуметничка слика. — Намешгао је неке контрафе по дувару које су криво висиле. Срем. Наши сликари [су се] могли ослободити портретне контрафе. ЛМС 1951. контрахажа ж лат. склапање уговора, уговарање о куаовини или продаји, нарочито при куповини пољопривредних производа, контрахирање. — У досадашњем начину контрахаже има разних административних заостатака. Б 1957. контрахент м лат. правн. онај који склапа уговор, уговарач. контрахирање с гл. им. од контрахирати. — [Фабрика] је остварила план контрахирања шећерне репе. Пол. 1959. контрахирати, -ахирам сврш. и несврш. лат. 1. стегнути, стезати. 2. склопити, склапати уговор, (об)вез(ив)ати контрактом, уговорипш, уговарати. В. пр. уз гл. им. контрахираше. ~ се стегнути се, стезати се, (з)грчити се. — Кад т р ч и м о . . . . или пливамо . . . контрахирају се мишићи. НЧ.

КОНТРАХОВАТИ (СЕ) — КОНТРОЛОРСТВО кбнтраховати (се), -хујем (се) несврш. контрахирати (се). контрац&пција ж лат. мед. поступак за спречавање зачећа, трудноће. — Контрацепција [је] најбоље . . . средство против нежељене трудноће. Поч. 1959. контраџија м уговарач. — У задње вријеме . . . ударио и у контрате, па као контраџија силу заслуживао. О-А. коптрашнца ж муз. 1. врста тамбуре удешене за октаву дубље. 2. жена контрат. — Неку цедуљу је Анкица контрашица добила од кварта. Рист. контрашпијунажа ж фр. шпијунска делатност којом се осујећује непријатељска шпијунажа. — [Они] су служили у контрашпијунажи. Јонке. контрибуција ж лат. 1. намет, присилна давања ко*а непријатељ мамеће (обично у новцу) становништву у окупираном подручју. — Сељаци су морали платити контрибуцију за војску. ОП 1. 2. новчана и природна добра која побеђена држава плаћа победничкој, ратна одштета. — Предлаже [се] свим зараћеним државама да склопе мир без анексија и контрибуција. ОП 2. ковтрирати, кбнтрирам сврш. и несврш. (у)радити супротно; противречити. — Требало ј е . . . измислити нешто, контрирати и пресећи тај вал туге. Дав. кбнтрица ж дем. од контра (1а). — Једна мала, маљуцна контрица, оче калуђере! Јел, контрббавт м тал. в. контрабанд. — Код Д у б и ц е . . . се и контробант из Турске преноси. Маж. М. контроверза ж в. контроверзија. — Оно што је . . . дало повода толиким контроверзама, то је сама личност Хамлетова. Панд. Писац се не стиди унутрашње контроверзе. Уј. контроверзија ж лат. неслагање, несугласица, спор, распра; спорно питање. — Догађај. . . интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контроверзије тако велике. Срем. Не улазећи дубље у ову уметничку контроверзију . . . ја ћу овде . . . навести мишљење једног модерног научника. Цар М. контроверзвхтички, -а, -б који садржи контроверзију. — Бит ће да је сама природа предмета била одлучна при избору језика у контроверзистичким дјелима. Комб. контрола ж фр. 1. надзор чији је циљ, задатак да провери нешто, надзор уопште: финансијска ~ , друштвена ~ . — Дон Кузма је болестан; води побожно контролу о својој тежини. Мар. Велику контролу 53 Речиик српскохрватскога књижевног језика, II

833

смо завели. Ћос. Д. 2. установа која проверава нешто. — Премјештен је . . . при одјелку контроле за мјере. Обз. 1932. Мислим да је неки чиновник из контроле. Лаз. Л. 3. контролор(џ). — Што ће њима нека посебна контрола кад имају тебе! Крл. 4. фиг. моћ, власт, господство, господарење над нечим. — [Наше] наоружане групе држе под својом контролом одређену територију. Чол. Изгубит ће контролу над собом и учинити нешто што није у складу с његовим намјерама. Донч. Изр. г л а в н а ~ ист. највиши државни надзорни орган у бившој Југославији. контролнрати, -блирам сврш. и несврш. фр. = контролисати (из)вршити контролу, подврћи, подвргавати контроли. — Контролирао сам и његове мисли. Маж. Ф. Вријеме борбе контролирамо сатом. Рв. ~ се (из)вршити контролу над собом. контрблисање с гл. им. од контролисати (се). коптрблисати, -ишем сврш. и несврш. = контролирати. — Морао [је] . . . да обилази свој срез и да контролише своје »контролне органе«. Аидр. И. Од узбуђења нисам могао да контролишем свој глас. Чол. ~ се = контролирати се. — [Нације] које знају да се контролишу. . . имају право на живот. Дав. кбнтролни, -а, -о а. који се односи на контролу, који врши контролу, надзорни: ~ орган. б. који је одређен за контролу:

~ књига.

кбнтролник ;и врста рачунске књиге. — Контролници за увознике и извознике водит ће с е . . . по старим обрасцима. Обз. 1932. к&нтроповати, -лујем сврш. и несврш. в. контролирати. — Право [је] народа . . . да по својим заступницима испитују и контролују државни прорачун. Рад. Стј. контрблор, -бра м 1. службена особа која врши контролу, прегледач. — Једнога дана контролор открије мањак. Сим. фиг. Најбољи контролор над преведеним текстом је слух. Сек. 2. апарат за регулисање чега. контрблорка ж женска особа контролор. контрблоркпн, -а, -о који припада контролорки. контролоров, -а, -о који припада контролору. контрблорски, -а3 -о који се односи на контролоре. контропорство с звање и служба контролора. — Он би се морао . . . захвалити

834

КОНТУЗИЈА — КОНФЕСИЈА

на контролорству и прихватити се једне филијале. Сим. кбнтузија ж лат. мед. озледа, унутрашња повреда организма настала ударцем тупога предмета, падом или снажним притиском зрака, ваздуха без оштећења коже, набој, нагпеченост. — Контузија је захватила и повредила плућа. Мил. Ж. к6нтузовап>е с гл. им. од контузовати. кбнтузовати, -зујем сврш. нанети, проузрокоеати контузију. — Млади човек је . . . на Кајмакчалану . . . тешко контузован. Мил. Ж. контумац, -аца м лат. 1. карантен. — У контумацу прегледаше нам пасоше и пустише нас у Турску. Маж. М. Отиде му у земунски контумац на састанак. Вук. 2. забрана кретања паса због беснила. 3. шах. победа без игре, кад се прекорачи време одређено за размишљање. — Партија добивена контумацом не урачунава [се]. Шах 1. контумација ж лат. правн. неодазивање судским наредбама или позивима. Изр. осуђен у контумацији осуђен гшко није присуствовао судској расправи. контура ж фр. 1. вањски, спољни обрис, главне црте предмета које стеарају представу о његовом облику, скица, линија која оцртава неки лик, неки предмет. — Удесно контуре отока Брача причињале ми се као обриси моћне крстарице на дебелу мору. Хорв. Руши се и подиже на све с т р а н е . . . и град добија сасвим нове, модерне контуре. Пол. 1958. фиг. Контуре новог кемијског рата оцртавају се у међународној стручној литератури. Крл. 2. облик. — Данас већ се може рећи да је и потез глагољских слова полагано прелазио из облих контура у све то угластије. Водн. Под копораном су се оцртавале округле контуре флаше. Вин. к о н т у ш м пољ. кратки горњи капут с разрезаним рукавима; женска горња хаљина спреда отворена. — Наш Литавац [био је] свечано одевен у бео атласни жупан и затворено плав свилен контуш. Кнеж. Л. копус м лат. мат. стожац, чуњ, купа: усправни ~ , коси ~ , крши, зарубљени ~ . конусни, -а3 -о који се односи па конусе: ~ пресек. конфедеративав, -вна, -вно који се оашва на конфедерацији: ~ држава. конфедерација ж лат. пол, а. савез, заЈедница еише самосталних држава на коју се преносе поједине државне функције. 6. савез, заједница политичких или друштвених организација. конфект м лат. колачић, посластица, слаткиш, бомдон(а). — Олга је сервирала

хладни десерт, паштете и конфекте. Крл. Просуо [је] из сребрног суда слатке конфекте. Бег. конф&кција ж лат. 1. индустријска производња одеће по стандардним величинама; тако израђена одећа. 2. трговачка радња, дућан, тргоеина у којој се продаје такеа одећа. — Пролазим ти ја јуче п о р е д . . . мушке конфекције, кад у дућану цвет госпоја. Сек. Обукао сам црно одело од фланела који се не продаје у конфекцији. Д 1958. конф^кцијскн, -а, -б који се односи на конфекцију: ~ роба, ~ одело. конфекцибпар, -ара м онај који израђује или продаје конфекгџуу. кбнфекциони, -а, -б конфекцијски, конферанса ж фр. а. предавање уопште, особито популарно, без строго научне аргументације. — Сматрају [се] као нека компромисна литература, нешто између елегантне конферансе и . . . научне расправе. Цар М. б. најављивање и пропратни коментар приликом приказивања чега (рбично каквог програма). — Конферансу води једна прастара глумица. Дав. конферансДје и конферансје, -еа м фр. онај који публици објављује тачке програма, тумачи догађаје и сл. — Вративши се у Загреб . . . наступа у казалишту као конферансије. Бат. Један духовити конферансје . . . појавио се на почетку, у средини и на крају представе. Пол. 1958. конфер&нција ж лат. састанак, скуп више лица, распраељање о неком актуелном проблему, еећање, саветоеање. — Вечерас се одржава једна од најзначајнијих конференција у овом нашем рату. Дед. В. Он путује по међународним конференцијама као специјалиста з а . . . уређаје зракопловне службе. Крл. Изр. ~ за штампу састанак на коме неки политичар, државни функционер или каква истакнута особа јавног или културног жиеота даје изјаве за јаеност или одговара на питања новинара. конференцијскп и конференциони, -а, -б који се односи на конференцију: ~ систем. ковферирати, -&рирам и конф&рисати, -ишем несврш. лат. одржавати конференцију, већати, догоаарати се, расправљати на састанку, саеетовати се. — Врховни штаб . . . конферира са савезницима о свим точкама заједничких операција. Тито. Официри се узмуваше, почеше да конферишу. Ћоп. конф&сија ж лат. а. вера, еероисповест. — Док село негује традицију, народне

КОНФЕСИЈСКИ — КОНФЛИКТ

835

конфнрмавд м онај који се спрема да прими кризму (рбично дечак од 10—14 година). конфирманда ж девојчица конфирманд. — Прси као у какве конфирманде. Бег. конфирмација ж лат. 1. потврда какве пресуде, одлуке. 2. кат. цркв. кризма. — Два најприснија појављују се на конфирконф&сијски, -а, -б и конфеспоналан, маг.ији. Уј. -лна, -лно који се односи на конфесцје, верконфискација ж лат. а. одузимање, ски, вероисповедни. — У тој пјесми нема заплена имовине, новца и сл. у корист др. . . конфесијског тона. Матош. Савремени жаве. — [Ђура Јакшић] је видео и ону национализам тријумфоваће над конфеси- другу Србију . . . тајних фондова . . . изуоналним разликама и застарелим предразетних закона, преких судова, отимачких судама. Андр. И. конфискација. Скерл. Слова [глаголске штамкбнфесионално прил. верски, вероис- парије] . . . дођоше по праву насљедства у поведно. — Владајућа, буржоаска класа, Корушку . . . а конфискацијом буду превезена у Градац. Водн. б. забрана штампања односно н>ени чланови, конфесионално су или растурања онога што је већ штампано. оријентирани. Арх. 1953. — Традиционизам, ненародан, штетан и конфбти, -3 м мн. (јд. кбнфет, -бта) непотребан, имао је и даље да остане, одртал. а. ситни колачићи. — Није нитко вижаван силом власти, цензурама и конфише пазио на фине тјестенине, сладоледе, скацијама. Бел. конфете. Ђал. Слаткиша нека не забораве, кбнфисковање с гл. им. од конфиконфета, крушака. Л-К. б. шарени, окрусковати. гли папирићи којима се засипају, посипају плесачи, маске и др. на игранкама. — Сипкбнфисковати, -кује.ч сврш и несврш. љу [се] већ у бици што поче безумно: кон= конфисцирати (из)вршити конфискацију, фети, пољупци, цвеће, серпентине. Дуч. запленити, заплењивати. — Окупатор није Игра се шаљива пошта и томбола, посиимао потребе да конфискује приватну инпају конфети. Сим. дустрију и крупан капитал, јер је овај одмах пристао да ради за окупатора. Марј. конфигурација ж лат. а. распоред деЈ. [Новине] су прошаране празним конлова неке целине. б. геогр. географски облик, фискованим ступцима. Мил. В. изглед, рељеф увјетован, условљен таквим распоредом. — Ове акције показале су да конфисцирање с гл. им. од конфиза партизанску борбу није битна конфигу- сцирати. рација тла. Марј. Ј. в. астр. размештај конфисциратн, -исцирам сврш. и незвезда гледан са земље. ЕЛЗ. сврш. = конфисковати. — Двор је конковфвдент м агент, особа која је плафисцирао сва имања побуњених племића. ћена да поверљиво доставља податке (рбичОП 1. но полицији), тајни агент, доушник. — Знаконфитерија ж фр. варв. (по)сластили с м о . . . да је он полицијски конфидент. чарница. — Овдје.. . наилази на сваки Козарч. Радило се о обичним убаченим корак на прекрасне конфитерије. Андр. Н. конфиденгима. Дав. конфлаграцнја ж лат. ратни сукоб. конфидентски, -а, -о који се односи на — Лењинизам не значи ништа друго неконфиденте: ~ служба, ~ мрежа. го тих десет резолуција Прве и Друге интернационале примијењених на империконфинација ж лат. заточење, прогонство у одређено место; ограничење кретања, јалистичку стварност међународне конфлакућни затвор. — Био [је] потпуно увјерен грације 1914—1918. Крл. да . . . може послужити оној идеји за коју кбнфликт м (ген. мн. кбнфликата) лат. други гину по тамницама и конфинација- а. сукоб супротних мишљења, сила; озбиљма. Бег. на несугласица; оштра препирка. — Хоће ли он моћи тај конфликт између јавности и конфинирати, -инирам сврш. заточити, прогнати на одређено место; ограничити своје душе поднијети. Коз. Ј. Ово учење о двострукој истини заступали су многи слободу кретања. — Био [је] конфиниран филозофи средњег века . . . да би само извише од две године у једном манастиру. бегли конфликт са официјалном доктриПол. 1944. Владина делегација предала га ном цркве. Пегпрон. б. заплетп, супротносш, је полицији која га је одмах конфинирала. сукоб у међународним односима. — То би ОП 2. обичаје и веру, град иде изједначавању нација, конфесија и класа. Пед. Владајућа класа, односно њени чланови, припадају једној о д . . . конфесија. Арх. 1953. б. исповест, признање каквих мшли, уверења. — [То су] исповести једног револуционара који је знао и умео да својој конфесији навуче литерарну форму романа. Михиз.

33*

836

КОНФОР — КОНЦЕНТРИРАЊЕ

довело Ауетрију у неизбежан конфликт с Портом. Гавр. Он је желио да избегре конфликте с тадањом Италијом. Риб. кДнфор в. комфор. конфбрман, -мна, -мно који се с чим слаже, подудара, истолик, саобразан. — Спољне ствари могу само бити узроцн мојих идеја с којима могу бити конформни или не. Петрон. конформација ж лат. прилагођавање, саображавање, складност. — Доброта природе своди се на добри друштвени положај и класну конформацију. Уј. конформАзам, -зма, м друштвена (нарочито политичка) прилагодљивост, прихватање мишљења, идеологије и сл. из спекулативних или опортунистичких разлога. — Домановић је својим сатирама ударао највише по . . . филистарском конформизму. Глш. конфбрмист(а) м онај који се прилагођује, саображава чему. — Кад дође свести, човек постаје или револуционар или свесни конформиста! Другог нема! Ћос. Б. конформ&стички, -а, -б који се односи на конформисте. — Есеј о нашем драмском репертоару идеолошки раздрешује замршај везан конформистичком, предратном естетиком. Пол. 1958. конфбрмнбст, -ости ж стање или својство онога који је конформан. конфронтација ж лат. суочење, суочавање, упоређење, упоређивање. — Конфронтација је то поезије и материјализма. КН 1959. Конфронтацију наших књижевних снага морамо сматрати позитивном. Ољ. конфронтирати, -бнтирам сврш. и несврш. суочити, суочавати, упоредити, упоређивати, сравнити, сравњивати. — И за н.их саме прилика да виде конфронтиране сликаре из разних центара нашег ликовног живота представља изузетну реткост. КН 1956. кбнфузан, -зна, -зно смушен, сметен, збркаНу збуњен. — Шта ће нам и план и ред у излагању, ако је то излагање испуњено низом конфузних и неправилних мисли. Т. књ. Збунила се гомила конфузна и изгубила главу. Крл. кбнфузија ж 1. пометња, збрка, смушеност, смућеност, сметеност, збуњеност. — У тој конфузији заборавила сам да вам се захвалим. Бег. Отуда у појмовима једна конфузија какве није било откако постоји наша књижевност. Цар М. 2. разг. и шаљ. особа која често прави збрку. кбнфузно прил. сметено, смућено, збуњено. — Дријемао [је] па је конфузно скочио кад је чуо оструге. Крл.

конфуцијан&зам, -зма м — конфучионизам наука и култ старокинескога мислиоца и проповедника Конфуција, по коме је етика и човечност општи закон који треба да управља свима односима у породици и држави.

конфуцијевац и конфучнјевац, -евца

м онај који се држи науке Коифуццја, Конфучија. — А . . . конфуцијевци, будисти — што су они? Крањч. Стј. конфучиок&зам, -зма м = конфуцијанизам. — Ове трн једноставне речи . . . помажу . . . да осетимо . . . присуство . . . конфучионизма. Пол. 1958. концедирати, -^дирам сврш и несврш. лат. допустити, допуштати, уступити, уступати. — Концедирам: што се тиче Кланфара, то коначно могу да схватим. Крл. конц&нтрат, -ата м 1. оно што је збијено, сажето, згуснуто. — фиг. То дјело значи концентрат. . . српског идеализма. Ђил. 2. суви, прехрамбени производ који садржи храњива својства и омогућује брзо и лако припремање хране. — Фабрике. . . производе концентрате разних супа. Пол. 1959. 3. технол. производ којему је прерадом повећан постотак основне материје. — Југославија у Белгију извози цинков концентрат. ЕГ 3. концентрација ж лат. 1. а. скупљање, стицање на једном месту, у једној тачки; згушћнвање, згушњавање, згуснутост: ~ речног саобраћаја3 ~ војних снага, ~ власти. б. постизање високог степена сабраности, способности да се нешто прати или размишља о нечему: ~ духа, — пажње, одсуство концентрације. 2. хем. однос растопљене материје према количини растопине или раствора: растопина високе концентрације. Изр. ~ капитала екон, скупљање, збијање средстава производње у рукама све мањег броја капиталиста; ~ п р о и з в о д њ е екон. процес скупљаља, збијања производње у све крупнија предузећа.

концентрацијскн и концентрацнбни,

-5, -5 који се односи на концентрацију. — Тога дана почеше долазити мобилисане јединице ка својој концентрацијској просторији. Лаз. М. концентрирано прил. = концентрисано сабрано, пажљиво. — Сједне и концентрирано слуша њихов разговор. Фелд. ковц&нтрираност, -ости ж својство или стање онога што је концентрирано: ~ пажње. концентрирање с гл. им. од концентрирати (се).

КОНЦЕНТРИРАТИ — КОНЦЕРТ концептрбрати, -ентрирам сврш. и несврш. = концентрисати 1. усредоточи(,ва)ти, усредсредити, усредсређивати, саб(и)рати, сакупити, сакупљати. — Нијемци су концентрирали све своје снаге око Париза. ОП 2. Посебно мора концентрирати сву своју пажњу на регуларни ход мотора. Аут. 2. хем. довести, доводити у згуснуто стање. ~ се управити, управљати своје мисли у једном правцу. — Он никако не може да се концентрира. Божић. конц&нтрисано прил. — концентрирано. — Павле . . . је имао особину да људе . . . слуша концентрисано. Ћос. Д. Тиме [напетошћу] драдска радња привлачи нашу пажњу јаче и концентрисаније него епска радња. Т. књ. концентрис апост, -ости ж својство или стање онога што је концентрисано. концбнтрисање с гл. им. од концентрисати (се). концбнтрисати (се), -ишем (се) сврш. и несврш. = концентрирати (се). — Не мислимо на оне што су концентрисани у логорима. Уј. Главна му је пажња ипак била концентрисана на вепра. Дав. Живимо у шумама или у пустим селима, не може се човек концентрисати, не може се радити. Дед. В. конц&нтричан, -чна, -чно 1. који има заједнички центар, средиште. — То језгро у току времена добија концентричне прстенове чији број расте са старошћу јегуље. Петр. М. Концентрични шире се вали. Наз. 2. који је с више страна упућен или усмерен према једном средишту. — Хафис-паша је био смислио концентричан напад на Србију. Нов. конц&нтрнчно прил. на концентричан начин. — Изазивањем експлозије на површинама мора звучни валови ће се ширити концентрично све до морског дна. ОГ. конц&нтричвбст, -ости ж својство онога што је концентрично. кбнцентровати, -рујем сврш. и несврш. концентрисати. — Херој је онај ко је концентрован, вели Емерсон. Матош. кбнцепат, -пта м в. концепт. концбпист(а) м = конципист(а) онај који саставља концепте. — [У састављању дописа] се тако вјештим исказао да ће се мало п р а в и х . . . концеписта наћи који би се с њим натјецати могли. В 1885. кбнцепт м лат. први нацрт, скица чега, писмени саставак који није преписан начисто. — Осуда још није пукла, али се надам да је већ у концепту.' Ков. А. У гомили

837

хартија и докумената умешао је и један концепт писма исписан оловком. Рад. Д. концептирање с гл. им. од концептирати. концептнрати, -&птирам сврш. и несврш. (1(а)писати, саставити, састављати концепт. — Већ је добио да концептира по неку стварчицу и преписивање је сматрао сада као неки одмор. Срем. кбнцептоватн, -тујем сврш. и несврш. «. концептирати. — Тужба је била концептована и руком самога п о п - Ћ и р е . . . написава. Срем. концептуалан, -лна, -лно 1. који се односи на концептуалце. — Установљује се комисија за испитивање концептуалних и манипулативних чиновника. Обз. 1932. 2. који се тиче схватања, замисли, концепције. — Основни концептуални неспоразум писаца . . . текстова за наше . . . краткометражне филмове долази од самог схватања текста. Пол. 1959. концептуалац, -лца м службеник с вишом квалификацијом који самостално решава службене спиее. концептуал&зам, -зма м филозофско учење по коме су општи појмови предоџбе, представе у нашем мишљењу које означатју оно што је многим стеарима или предметима заједничко. концептуалист(а) м присталица концептуализма. — За појам трокута, по учењу концептуалиста, имамо предоџбу трокута. Лог. 1. конц&пција ж лат. 1. главна мисао, замисао (уметника, тсиика, научног радника и сл.); схватање чега. — Они [критичари] проналазе високе филозофске концепције у делима чији писци не знају најосновније ствари филозофије. Прод. У основи такве поставке лежи механистичко-материјалистичка концепција свијета. Ант. 1. 2. биол. зачеће детета и уопште заметка у утроби, почетак трудноће. кбнцерат, -рта м концерт. — Уто отпоче недалеко у павиљону јутарњи концерат. Леск. Ј. кбнцерн м енгл. 1. удружење више предузећа под управом једнога или удружење мање групе капиталиста као један од облика капиталистичког монопола. 2. пол. заједница великих светских сила. — Совјетски Савез није улазио у концерн савезника који су диктирали мир. Риб. Британија не сме сама да се разоружа, јер би се онда у концерну великих сила појавила гола и без икаквог престижа. Пол. 1958. кДнцерт, -рта м 1. извођење инструменталних или вокалних композиција пред пу-

838

КОНЦЕРТАНТ — КОНЦЛОГОР

бликом према одређеном програму: симфонијски ~ . 2. велико музичко дело за неки инструмент уз пратњу орнестра. — фиг. Хисторија. . . не може се више промијенити. Њена дата не може продшјенити ни европски концерт. Уј. 3. ир. нескладни и неугодни звукови (рбично животипски). — Тому метежу додајте... блејање, грактање, лавеж и васколик онај нескладни концерг свакојаких гласова. Јурк. Порције крекећу као жабе. То је наш свакодневни, жалосни концерт глади. Ђон. концертант м = концертист(а) музичар који даје концерт или који суделује у извођењу концерта. концертирање с гл. им. од концертирати. концертнратп, -бртирам несврш. = концертовати давати концерт, иступати као извођач на концерту. — Мокрањчев хор концертира у Сремској Митровици. Коњов. концертист(а) м = концертант. — Доселе нисам такова шта доживио ни код најчувенијих концертиста. Ђал. кДвцертаи, -а, -5 који се односи на концерте; који служи за извођење концерта: ~ програм, ~ певач, ~ клавир, ~ дворана. к&нцертовати, -тујем несврш. = концертирати. — Све је било добро док је . . . могао концертовати. Ђал. концеснван, -вна, -вно лат. грам. којим се исказује или означава неко допуштање: ~ реченицаЈ концесивни везници. конц&сија ж лат. 1. излажење у сусрет нечијим жељама, уступак. — Публику то гњави, она шапуће незадовољно, њој то не конвенира — зашто се не начини концесија публици? Бен. Чинио је . . . огромне концесије Совјетској Русији да би купио њен пристанак на рат против Јапана. КН 1955. 2. уговор којим држаена или градска власт уступа приватнику или другој држави право да експлоатшие природна богатства или врши који други привредни посао на њеној територији. — Толики забушанти добивају концесије... а он не може да добије. Андр. И. Њемачка банка добила је од турске државе концесију да гради жељезничку пругу. ОП 2. 3. одобрење за вођење какее радње, обрта: димничарска ~ . концесн&нар, -Зра м онај који је добио концесију. концесибииран, -а, -о који постоји на основу добивене концесије: ~ обрт, занат,

~ радња.

,

.„

._

. „„

концнзан, -зна, -зно лат. сажет, зби-

јен, кратак и пун садржаја. — Никад се не може романсијерима сувише напрепоручити да буду концизни. Прод. Ти си имао . . . концизне мисли! Крл. концнзно прил. на концизан начин. — Можда ни на једном месту није боље, концизније, ни са више поезије казано шта је Хамлет. . . него у првој појави трећег чина. Панд. концизпост, -ости ж саже-пост, језгровитост. кбнцил, -ила м лат. црквени сабор: ватикански ~ , ~ у Базелу. концилијантан, -тна, -тно лат. помирљив, попустљив, приступачан разлозима. — У вођењу су политике обазриви и концилијантни, нагињу на благост. Наз. копцилијантпо прил. на концилијантан начин. — Било би не само концилијантно, него директно хумано учинити младенцшиа ту концесију. Козарч. копцнлијантнбст, -ости ж својство онога који је концилијантан. конципбјент м лат. одвјетиички приправник, адвокатски помоћник. — Мика је добио у Загребу мјесто конципијента код једног од оних старих предратних адвоката. Бег. Најстрашније му је било кад ју је видео да прође са неким адвокатским конципијентом. Мил. В. концнп&јентски, -а, -б који се односи на конципијенте: ~ стаж. коиципирати, -&пирам сврш. и несврш. лат. 1. (на)чинити концепт, нацрт чега, саставити, састављати. — Започео је . . . да конципира ту своју прокламацију. Крл. б. смислити, смишљати, замислити, замишљати. — Писац сценарија смисли једну идеју, конципира један лик. Пол. 1957. 2. схватити, схватати нешто. — Био [је] темељит и вриједан, али је полако конципирао и израђивао. Шкреб. концбпист(а) м = концепист(а). — Он [је] био шегрт абаџијски, а ја . . . ученик у канцеларији . . . Ја ванжирам за конциписту, а. он за калфу у Београду. Срем. кдициповати, -пујем сврш. и несврш. в. конципирати. — Поносно [му] пружа акт да тако и тако конципује. Лаз. Л. Може ли ико замислити велику скулптуру, велику слику . . . може ли неко замислити да је то конциповано и рађено у ортаклуку. Сек. концлбгор м скраћ. концентрациони логор. — И док ми будемо трунули у концлогорима . . . њихова огледала . . . биће на броју и у реду. Лал. .... „

839

* » КОНЧАВ — КОЊ кбнчав, -а, -о в. кончаст. — Замотава се [гусјеница] у кончаво или свилаво прсдиво. Рј. А. кбнчан, -а, -о који је начињен од конца: кончане чарапе, кончане рукавице. кончаница ж укрсник, укрштени конци. Р-К Реч. кбнчање с гл. им. од квнчати. кбнчаоница, кончабница и кбнчара ж творница, фабрика или њен део где сс производи конац. — Комисија. . . расписује натјечај з а . . . мајстора и техничара за рад у предионици и кончаоници. Вј. 1960. Изграђују се ткаонице, кончаре. ЕГ 1. кбнчаст, -а, -о 1. који је као конац, који је сличан концу. — С помодрелог лица цурио је кончаст млаз крви. Сим. Посебна [је] и чудна фигура. Сув3 дјетињаст, кончасте косе. Ђон. 2. «. кончан. Рј. А. кбнчатн1, -ам несврш. 1. вести концем. Вук Рј. 2. обојеним концем обележавати црту куда треба дрво пилити или камен тесати. Бак. Реч. кднчати8, -2м несврш. свршавати се; умирати. — Подне мину, а не конча кавга. Март. »Кончам уморница« — одврати жена. Креш. кбнчац, -аца м дем. од конац. конч&тн, -бта м мн. тал. књиж. духовитост, досетка. — Пјесник, као вјеран син свога доба склоног кончетима, не може да остане докраја у тону љубавног усхита. Комб. кончетозност, -ости ж особина књижевног стила са много кончета. — Кончетозност [је] само вањска вјештина. Комб. кбнчина ж 1. аугм. од конац. — [Протезали су] удове по прашини, посутој... кончинама, крпама и другим стварима. Шимун. 2. необ. крај, свршетак, смрт. — Па зар да мирно тренут дочекам у коме ће ми весник јавити несрећног брата јадну кончину? Јакги. Ђ. кбнчић и кончић м 1. дем. од конац. 2. а. бот. кончасти део прашника цвета, танка нит која носи прашницу. — [Прашник се] састоји од кончића, прашионице и цветног праха. Тод. б. танки млаз, танка струја чега покретног. — Танки кончић потока... гмили дању на дну долине. Дуч. Сок му се цедио танким кончићем низ браду. Дав. Отпреде се кончић димни. Божић. в. кончаст део ткива; мишићно, мсивчано влакно. — [Нервни свежњеви] се гранају у све ситније и ситније нервне кончиће. Псих. Кончић меса запао међу два кутњака. Сим. 3. фиг. а. оно што спаја једно с другим, што служи као веза. — Као да су неки невидљиви кончићи везивали

његово [Станковићево] биће с друштвеним животом његове покрајине. Прод. Отпао је и посљедњи кончић, пукле и задње спојнице, они су једно другоме туђи. Сим. б. ерло мала количина, делић чега. — Ах, још је остало неколико кончића од врлине., Јов. Ј. Кончић један вида да ми је да остане, колико да видим пут пред собом. Сек.

Изр. висити о (слабашном) кон-

чићу в. уз конац (изр.). коншкблар, -дра и коншколарац, -рца м лат. заст. друг из школе, саученик, колега. — Стари сват је сада приповедао куму о песнику те песме. . . свом коншколару. Срем. Зар Влатко није син нашега бившега коншколарца ? Шен. коншкбларка ж другарица из школе, колегиница. — Замишљаше себи срећу којом б и . . . обасуо негдашњу своју коншколарку. Шапч. кон>, кбња м (вок. кбњу; мн. кбши, ген. кбња, дат. кбњима и кбњма) 1. зоол. а. сисар из реда копитара, домаћа животиња за јахање и вучу Е^иик саћаИиз: арапски ~ , босански ~ 3 јахаћи ~ 3 ~ седланик, теретни ~ , чистокрвни, пунокрвни ~ . б. врста морске рибе С о т п а шдга. 2. фиг. погрд. глуп човек, глупак. — Та ја сам крив, ја, коњ матори! Вес. Међу кошима и магарцима, међу којима живим, не вреди ништа. Андр. И. 3. а. врста сталка, ногара за пиљење, тестерење дрва. б. направа од гвожђа на огњишту, преклад. в. коњиц на гуслама. Вук Рј. г. спорт. врста гимнастичке справе. — Уврштен је ове године међу најбоље гимнастичаре света . . . на коњу с хватаљкама. Пол. 1958. д. шах. фигура у облику кон>ске главе, скакач. — Ловац и коњ су [у шаху] подједнаке јачине, а вреде охприлике колико три пешака. Шах 1. 4. мера (отприлике онолико колико може коњ понети): два коња дрва. 5. техн. коњска сила, снага. — Галион снаге 90 коња наставио је да чисти улицу. Пол. 1960. 6. мера у игри клиса и у игри прстена. Изр. бити на коњу после тешкоћа наћи се у повољним приликама; д а р о в а н у

(даровноме)

се

коњу

не гледа

у

зубе посл. поклону се не приговара; госп о д а р е в е очи к о њ а гоје успех зависи од савесног надзора; г о в о р и т и с коња оштро, брзо говорити; ~ к р и л а ш , ~ П е г а з мит. 1) крилати коњ Зеесов; 2) фил. песничко надахнуће; и <~ од сто дуката посрне и најпаметнији може погрешити; и ми коња за т р к у имамо нисмо гори од тебе, од вас; морски ~ зоол. врста морског сисара Кобтагш гоз-

тагиз; на белом коњу (доћи, осва-

840

КОЊАДИЈА — К О Њ И Ч И Ћ

кошик м 1. заст. коњаних. — И коњ и коњик су од пута сустали били. Шен. 2. коњ. — Па улази коњма у подруме, па изводи најбољег коњика. НПХ. кбњина ж 1. аугм. од коњ. — Као тешко бреме натоварио [се витез] на леђа снажној коњини. Вел. 2. погрд. глуп човек, глупак, будала. — Блато остружи са себе, коњино! Моск. кб&ић, -ића м 1. а. дем. од кон>. — Крену се грдан ред малих, рутавих кошића. Срем. б. шах. коњ (3$). — Повукох мјесто коњића краљицу. Шен. 2. а. коњиц (36). — Чекају . . . лептирица прах на коњићу коњадија ж зб. им. заст. кољица. — виолине. Павл. Б. 5. (обично мн.) дрвене Своје [је] батаљоне у каре сабијати мо- ноге или ногари на којима леже даске за С1Мрао да се против коњадије одбрани, која вање. — Кревет прави, купљен у граду на њега насрнула беше. О 1875. . . . а не даске на коњићима. Кал. в. покр. коњак м фр. јако алкохолно пиће које рачвасто мало дрво које се завуче одоздо у се добива дестилацијом природних вина. казанску лулу и низ чији дужи крак цури кбњаник м а. јахач на коњу. — Ко- ракија из казана. Вук Рј. 3. зоол. скакавац. њаници појахаше оштре коњице. Вес. б. — Он се загледа у зелена коњића што је пролетио с трса на трс. Ћип. војник који служи у коњици. — Јавише му да му је нови бан са четом коњаника пао ко&ићев, -а, -о који припада коњићу. у двор. Шен. кбњиц м (вок. кбњицу) 1. а. дем. од кбњаников, -а3 -о који припада коња- коњ. — И све беше мртво . . . само коњиц нику. мали стреса се и рже. Ил. Коњиц се пригнуо и граби ситним босим копитима. Кал. кбааничкн, -а, -о који се односи на 6. песн. коњ. — Коњиц ми рза и вришти коњанике: ~ официр, ~ војска. за пољем од мејдана. Том. фиг. Јури плакд&аништво с коњица. — Старији дру- хи коњиц, горски поток, путањом од бегови _већ су служили код царског . . . ко- лутка. Макс. 2. а. ослонац за струну или њаништва као улански заставници. Крл. жицу на гудачким инструментима, кобиликб&ар, -4ра м онај који чува коње и ца (3). — Прометнуо жице веригама, небрине се за н>их; коњушар. — Чуо је ко- вин лучац тетивом и луком, а коњица њаре и воларе како се већ дижу и дого- коњем од мејдана. Маж. И. Намести мало варају. Шимун. Чује се вика коњара. Станк. коњиц [на гуслама] па развуче. Вес. б. коњарев и коњаров, -а, -о који при- кочић на коме витао стоји. Вук Рј. 3. зоол. а. мн. скакавци 1л>сизпс1ае. Терм. 4. 5. пада коњару. врста морске рибе коштуњаче чије је тело кбњарски, -а, -о који се односи на ко- покривено оклопом од коштаних плочица њаре. — Зна се да је мађарски овчарски Ндрросатриз Мрросатрш. Терм. 4. речник словенски . . . док му је коњарски Изр. вилин (вилински, вилињи и углавном њихов. Петр. В. сл.) ~ зоол. врста кукца, инсекта који кошарство с = коњогојство узгајање живи поред вода 1лће11и1а с!ергез&а. коња као грана народног господарства, накоњнца ж род војске на коњима. — родне приереде. — Кнез Михаило је био Коњица лигаша продире кроз редове. Шен. љубитељ коњарства. Пол. 1958. коњаст, -а, -о који је као кон>; јак, си- Претрчала непријатељска коњица у правцу града. Дуч. ловит. — Видиш да те [Драгојла] онако коњпчак, -чка м (мн. коњичци, ген. коњаста и силовита, сломила. Рад. Д. кон>аџија м покр. в. коњушар. — Ко- кбњичака) дем. од коњ. — Дрвени мост њаџије и слуге растоваре и изнесу пртља- је потмуло тутњао под копитама мога коњичка. Поп. Ј. Два чупава коњичка, два гу на горњи под куће. Љуб. ситна и мршава вранца. Кол. кбњев, -а, -о необ. који припада коњу. кбњичар м покр. в. коњаник. — Скукбњеда ж бот. биљка из пор. лепирњача пит [ће] Угре и Хрвате: Карловчане, лаСИусуггћиа. Сим. Реч. ке коњичаре. НПХ. коњ&гина ж аугм. и пеј. од коњ. Рј. А. коњбчић м дем. од конмц. — [Дошао је] на козачком коњичићу пред цара. Вук. кДњетина ж колско месо. нути) нар. са снегом. — На белом коњу дође и Божић. Шапч.; н а р а с т и до к о њ а и до сабље нар. песн. постати способан за бој и војску; н и л с к и ( в о д е н и ) ~ зоол. врста сисара биљождера који живи у језерима и рекама тропске Африке №рроро1апш8 атрћЉшз; од муве чинити (правити) коња прееише увеличавати што незнатно; р а д и т и као ~ радити много и напорно; с коша на магарца ( с и ћ и , пасти) (с)пасти с бољега на горе; тројански ~ онај који се иегде убаци или лукаво увуче да изнутра подрива, поткопава; в и л и к с к и ~ зоол. в. уз коњиц (изр.).

КОЊИЧКИ — кб&ичкп, -а, -о који се односи на коњике и на коњицу: ~ официр. коњббарка- ж нар. празн. вештица која човека с коња обара очима. — Пришт ли је, умор ли је . . . Али му нека коњобарка срце изједе? Јакш. Ђ. ко&овбдац, -бца м (ген. мн. коњбводаца) војн. еојник који води коње и стара се о љима. — Био је коњоводац у нашем одјељењу. Хорв. коњбглаваст, -а, -о који има главу сличну коњској. — Гледа из његових књига. . . коњоглавасте девојчуре забрађене белим марамама. КН 1959. коњбгојан, -јна, -јно песн. који узгаја коње. — У њој коњогојни Трачани живе. М-М. коњогбјац, -јца м узгајатељ, одгајивач коња. — Ударила [ми] у очи врло млада баруница . . . уз свога врло старога мужа, на гласу коњогојца. Леск. Ј. коњогбјство с = коњарство. — Свим је средствима помагао у земљи коњогојство. Шиш. Изигравају друга Мојсија, начелника за коњогојство. Пол. 1959. коњбгриван, -вна, -вно песн. украшен коњском гривом. — Коњогривни шљеми додирнуше сјајне бранике. М-И. кбњогрнз м бот. а. раставић Е^гше(шп агуепзе. — Добар је и коријен од коњогриза, кухан у води. Гор. б. назив за неке биљке из пор. главочика (водопија, гркуша, спориш жућкасти). Сим. Реч.

КОЊУШНИЦА

841

2. као саставни део неких ботаничких и зоолошких назива: коњске уши, ~ босиљак, ~ каранфил, ~ реп, ~ копито, ~ муха, ~ смрт и др. коњувача ж агр. = коњухача врста јабуке. Р-К Реч. коњугација ж лат. грам. конјугација. коњугирање с гл. им. од коњугирати. коњугирати, -угирам несврш. конјугирати. кошунктив м лат. грам. коијунктив. коњунктивитис и коњунктив&тис м лат. мед. упала, запаљење очних капака. ко&унктура ж лат. конјунктура. ко»унктурист(а) к конјунктурист(а). коњункција ж лат. конјужција. коњух м заст. в. коњушар. — Коњух [је] човјек што коња чеше и седла. Кур. коњухача ж = коњувача. Р-К Реч. коњушар, -ара м (вок. кбњушару) човек који се брине за коње, коњар. — Пера је постао коњушар; без коња не може живети. Игњ. Путем . . . је сусретала . . . коњушаре што су коње с паше кући водили. Берт. кошушарев, -а, -о = коњушаров који припада коњушару.

ко&ушарити, -ушарим несврш. покр. вршити коњушарске послове. — Добро ми коњбдер м оиај који дере угинуле коње. коњушари коње. Рј. А. Р-К Реч. коњушарица ж зоол. врста змије, коњбзобнца ж торба из које коњ зо- смук Со1ићег 1оп81М1та. Вук Рј. бље зоб, зобница. Вук Рј. ко&ушарница ж = коњушница стаја коњбкрадица м лопов који краде коње. за коње. — Официра пошаљу у коњушар— Працјед му био . . . убојица, дјед пали- ницу по ждријепце. Јонке. кућа, отац коњокрадица. Торд. кошушаров, -а, -о = коњушарев. коњ&крота м ков. онај који кроти кокоњушарски, -а, -о који се односи на ње. — Агамемноне, сине коњокроте Атре- коњушаре. — Одлучио [је] кренути с њим ја! М-И. и служити му у коњушарској служби. Вел. коњбмора м добар, страствен јахач кокбњушка ж покр. в. коњушница. — ји мори коње. Вук Рј. Храм Омаров ђе се повисио на свештени коњбпбј, -оја м напајање коња. — Када се основ СОЛОМОНОВЈ те Софија за коњушку сврши коњопој, уреди строј за вечеру. Јак. служи. Њег. Оде му поглед пут коњушке кбњореп м бот. раставић. Сим. Реч. те видје да су врата отворена. Мат. кбњушник м 1. коњушар, коњар. — кбњосање с гл. им. од коњосати. Држао је добро плаћена коњушника. Том. кбњосатп, -ошем несврш. разг. му- 2. ист. дворски чин у феудално доба. — Уочити се, радити као кон>, диринџити. Р-К круг дворане. . . поредали су се људи двоРеч. ра — на првом мјесту мештар коњушник. Нех. коњотржац, -ршца м (ген. мн. коњбтржаца) трговац коњима. Прав. к&аушница ж = коњушарница. — кбњски, -а, -б 1. који се односи на коње: Крај њих је муфтак (кухиња) и ахар (ко~ длака, ~ храна, ~ вашар, ~ запрега. њушница). Маж. М. Сврати у коњушницу,

842

КОЊУШТИЦА — КОП

1

баци у јасле сено које је коњ био сзалио налним странкама. Риб. Он је кооперирао под ноге. Моск. са сељацима и социјалистима. Крл. кон»#штпца ж зоол. покр. в. коњушарица. кооперисање с гл. им. од кооперисати. Вук Рј. кооп&рисати, -ишем сврш. и несврш. коњчад ж зо. им. од коњче. — кооперирати. — Ако би српска војска кооперисала са руском . . . Аустрија би зак&шче и коњче, -ета с коњ; дем. од узела Србију. Јов. С. Задруга је . . . успекоњ. — На рубу шуме . . . зарзало нечије вала да организује производњу . . . коопекоњче. Коз. И. ришући са око 700 задругара. Пол. 1958. к&њчић м дем. од коњ. — Пење се стркооптацнја ж лат. попуњавање састава мом, излоканом стазом, водећи за собом каквог изборног тела новим чланотма без трбушаста и космата коњчића под самаром. обраћања бирачима. Андр. И. кооптирање с гл. ин. од кооптгфати. кбњштак, -ака м 1. болест костију, кооптирати, -бптирам сврш. и несврш. краљешнице, кичме. — Кичма се . . . на том месту угне (савије), болесник остане гу- (из)вршити коопттргју, примити, примати рав (гобав или грбав — коњштак). Батут. у састав каквог изборног тела без конзултације бирача. — Управни одбор може Архивар беше неки Јоца п и с а р . . . имаради извршавања свих или неких својих ђаше сиромах коњштак! Глим. 2. пришт. Вук Рј. 3. бот. биљка из пор. троскота, дужности кооптирати и друге особе. Тен. штавељ Китех асШиз. Сим. Реч. коорднпата ж лат. мат. један од елекооперант ч члан кооперације, сарад- мената који служи за одређивање положаја тачке у равни илн простору. ник, задругар. — Задруга је . . . могла да повећава своје захтеве према кооперантикбординатнн, -а, -б који се односи на ма. Пол. 1959. координате: ~ систем, ~ ос. кооператнв, -ива, кооператив, -а м и координација ж лат. међусобна усклакооператлвз ж задруга, колектив. — Пр- ђеност деловања, довођење у сагласност, у ви је у нас проповедао . . . потрошачке и склад (радње, функције организма, појмова произвођачке кооперативе Св. Марковић. итд.). — Рад одборника. . . не може се Лапч. Уступање [земље] . . . радним кони замислити без уске координације с оперативима уз буржоаску владу довело друштвеним и политичким организацијама. би само до немилосрдне конкуренције. Вј. 1960. Координацију покрета које изПов. 2. воде мишићи и скелетни делови врши кооперативап, -вна, -вно који се од- нервни систем. Станк. С. носи на кооператив(у): ~ задруга, ~ рад. координацибни, -а, -б који врши, спроводи координацију, који распоређује, усклакооперативно пр.ш. задружно; у сарадђује. — Задњи мозак је координациони њи. кооп&ратор м радник, члан коопера- центар кретања. Станк. С. коордииирање с гл. им. од координиције. кооперација ж лат. 1. заједнички рад рати. координирати, -инирам сврш. и неу одређеном праецу, сарадња. — Између сврш. међусобно (по)вез(ив)ати, довести, доових двеју дивизија требала је да постоји водити у склад, усклађивати. — Повезаизвесна тешња кооперација. Лаз. М. Стваћемо одреде . . . и, координирајући њихорање господарске кооперације подунавских држава занима све политичке кругове. ве акције, започети чишћење територије. Обз. 1932. 2. организација рада у коме суЧол. Хватање прате координирани покделује заједнички много особа на истом послу рети ногу. Ват. или на различним међу собом повезаним поскоорд&нисати, -ишем сврш. и несврш. ловима у циљу унапређења и повећања про- координирати. — Нама [је] потребно . . . да изводње. — Поставило [се] питање како своје снаге координишемо и концентриупослити кооперанте... да би сама ко- шемо за једну велику, општу кооперацију. операција у ратарству могла да се развија. Петр. В. 5 1958. 3. колектито удружење за произкоорд&новати, -инујем сврш. и неводњу и размену добара. сврш. е. координирати. — Немачке пешакоопернрање с гл. им. од кооперирати. дијске снаге инфилтрирају се у савезничке коопериратн, -брирам несврш. = ко- линије и онда образују групе . . . војника оперисати сарађивати по начелима коопе- у циљу координованих напада. Пол. 1944. рације, удруживати се. — Та странка . . . коп1, кбпа м (лок. кбпу) место, простор је касније кооперирала. са старим нацио- (Ј>ов, прокоп, рупа и сл.) на коме се нешто

КОГР — К О П А Т И ископава. — Данас је то р у д н и к . . . са ходницима, подземним коповима, шинама. Пол. 1959. Скинуо [се] да потражи финији пијесак. Иде од копа до копа и узима пуне прегршти. Лал. Изр. д н е в н и ~ рудно налазиште близу површине земље, где се до руде не допире окнима него откривањем слојева. коп 2 , кбпи ж копња, копање. — У пољу орба, коп у винограду. Марк. Ф. Свима једнак . . . на радњи . . . при копи, при жетви. Павл. коп 8 , кбпа м (ном. мн. копови) маџ. ловачки пас. — Ловац је . . . довео и гласовите истарске копове. Том. кбпа ж покр. мањи спгог, пласт, крстина. — Овршина [скупљена и у нарамке повезана кукурузовина] суши се . . . и онда купи у »копе« или стогове. Ђур. Лежим у сијену међу копама уморан од дојмова. Стипч. кдпало с и м шаљ. копач. — Други гробар: Тако је! Него чуј ме, чика-копало . . . Панд. копан 1 , -пна, -пно (обнчно одр.) 1. који није покривен снегом. — Под гранама је снијег плитак, а испод крупних стабала остала је копна земља, покривена маслинастим талогом иглица и отпадака. Лал. 2. који пршгада копну, копнен. — Заблудјела морска птица у даљине копне земље. Прер. копан 2 , -пна, -пно који се лако копа. Бак. Реч. кбпаннца ж 1. предмет издубен у дреету (о гуслама). — Тако је та пр*шитивна копаница постала саставни део сваке духовне манифестације. . . служећи свим узбуђењима од молитве до богорађења. Сур. 2. бот. купусна репица, биљка из пор. крсташица Вгаззша парих гарЉга. Сим. Реч. кбпаннчар м в. дуборезац. Бак.

Реч.

кбпанпчарски, -а, -о који се односи на копаничаре. кбпапичарство с в. дуборез. Бак. Реч. кбпањ, -ан>а м покр. в. копања. Рј. А. кбпања ж корито издубено из широког балвана, кладе или начињено од лима које служи за прање рубља и за друге кућне послове. — Уз;иите . . . копању којом коња поји. Глиш. Мијесила [је] тијесто у копањи. Наз. кдпање с гл. им. од копати. копањица ж 1. копања. 2. покр. рупица на пушци где се припаљује барут; исп. фаља, ваља. Вук Рј.

843 1

кбпаоник м јама, ров у руднику, коп . — Копаоници [у руднику] нису подупрти и подзидани. Лапч. копар, -пра м бот. биљка из пор. штитара која се гаји по вртовима и употребљава у сировом стању као зачин у јелу, мирођија АпеШит §гауео1еп8. Терм. 3. копаран, -ана м в. копоран. — Тури [руку] у џеп од копарана. О-А. Био он ваљан и правио чудне шаре у гајтанима џамадана, копарана. Марк. М. копарање с гл. им. од копарати. копарати, -ам несврш. покр. тражити прстима, пипати, чепрљати, чепркати. — Тражио је руком ногу које није више имао и стално је копарао око себе прстима. Радул. кбпати, -ам и кбпам несврш. 1. а. уклањајући лопатом или другим, земљу правити у њој удубину, дупсти у земљи: ~ јаму, ~ бунар, ~ гроб, ~ ров. б. уклањајући земљу еадити, извлачити што из ње, ископавати: ~ руде, ~ кромпир. 2. а. ситнити, разривати земљу мотиком или чим другим, рити, прекопавати: ~ башту, ~ виноград. б. чепркати. — Копа палцем по носу. Неим. в. тражити што пипајући и преврћући. — Стао [је] да копа по бунди за рукавицама. Крл. Поче копати по хартијама. Онда се сети да је лист . . . заборазио у кожној мапи. Ћос. Б. 3. правити удубљење у дрвету, дупсти: ~ корита. 4. сахрањивати. — О сватови, моји укопници, копајте ме близу Мате мога! НПХ. Мени удариле сузе као да копам оца. Љуб. 5. фиг. а. мотати се, врсти се. — Никако се не може сабрати, јер му главом копају свакојаке невеселе мисли. Кум. б. (по чему) дозиваши себи у памегп, истраживати. — Стао би копати по давним згодама којих се сјећао. Шимун. в. морити, узнемиривати. — Стојана је цело преподне бушила и копала радозналост. Поп. Ј. [Авдулу] у глави . . . стално копа питање: »Јесте . . . Она је била«. Сиј. г. поткопавати, подривати. — Завидни бијес . . . оштрим ноктима копа домаћу слогу. Новак. Тако су дуго копали и копали док ме нису дигли. Крл. д. покр. радити о глави, уништавати. — Та ме је кућа копала од Косова, пак да јој се удвори поведе ме ђед јо{ц ђететом у Бубића да ме шиша и тако се тобож оку.ми. Љуб.

Изр. ~ другоме (под другим) гроб

(јаму) спремати другоме зло, пропаст; ~ јаз између кога стварати непријатељство, мржњу; ~ на стогове покр. нагртати земљу око лозе. — Наљегосте на тежаке што су у винограду копали на стогове. Ћип.; ~ коме очи чинити коме највеће зло; ~ очи јако ударати у очи. — Сунчев му одбљесак копа очи. Ћип. Казао си ми доста

844

КОПАЋИ — КОПИРАТИ

што нисам досада могао сам видЈети — су расле . . . поред маЈке као копиЈе поред макар ми је очи копало. О-А; ~ по (у) модела. Андр. И. Књижевно дело није г л а в и , по памети мучити се размишља- гола копија стварности, већ уметничко јући; ~ рукама и ногама настојапш, стваралачко репродуковање живота. Т. књ. трудити се свакојако, на сваки начин; •—• 3. фот. слика израђена са фотографског негатрице радити бесмислен, узалудан посао. — пгива. Баш имаш право3 а ја трице копам што копилад ж зб. им. од копиле. браним Партенију. М 1867; ни орао ни коп&лан м 1. ванбрачни син, мушко к о п а о (па има свега) ништа није радио копиле. — Јевта је претпостављао да је он (па има свега); о с т а т и ( л е ж а т и и сл.) копилан, па се стиди да говори о свом порекк о п а ј у ћ и ногом (ногама) нар. песн. остати, бити смртно погођен, усмрћен. — лу. Ћос. Д. 2. погрд. никакав човек, рђа. — А турска дсца знају да то није био КраљеОстала је на чардаку ногсш копајући. НПХ; вић Марко нит је могао бити, јер откуд ко д р у г о м е јаму к о п а сам у шу пада влаху и копилану таква сила и такав коњ. посл. ко жели да упропасти другога упроАндр. И. паспш често самога себе. копблача ж = копиљуша девојка која кбпаћи, -а, -е који служи за копање. је родила копиле. Вук Рј. Бен. Рј. копиле, -ета с тур. ванбрачно дете. — копаћнца ж копаћа мотика. Прав. Народ је изабрао за судије једног старца кбпач, -ача м 1. онај који копа; радник . . . који је био мудрац, и једног дечка . . . на земљаним радовима. — С рада се враћаху који је био копиле. Дуч. Живи сама . . . копачи с мотикама. Вес. Кртица је сјајан са својим копилетом Јулком. Пав. копач коме је сав костур прилагођен подкопилити се, кбпилим се несврш. поземном животу. НЕ. 2. механичка направа за копање. — [У грађевинарству] постоји стајати сјањна или скозна (о овци и кози кад имају младе пре праве доби). Вук Рј. читав низ врло корисних оруђа, од којих нарочито треба поменути хидраулкчни кокопилнца ж 1. ванбрачна кћи, женско пач. НИН 1959. копиле. Р-К Реч. 2. погрда жеиској особи. кбпача ж гвоздена лопата за копање, Вук Рј. 3. пре праве доби сјањна овца или скозна коза. Вук Рј. ашов. Прав. кбпилски, -а, -б који се односи на копилад. копачев, -а, -о који припада копачу. — Она је копилског соја. У њезином се копачина ж плата за копање. Бен. Рјплемену и копилад рађају. Коч. копачица ж 1. женска особа копач. 2. кбпплче, -ета с дем. од копиле. копач (2). — У копачице и друге пољоделске коп&љак, -ака м покр. в. копилан. — справе још се некако сумња. Ранк. Чији си? — Милевин син. — А отац? Ниси Изр. осе к о п а ч и ц е зоол. осе које ваљда копиљак. Рад. Д. копају дубоке ходнике у песку Сгађгошс1ае. — Осе копачице су грабљиви инсекти који коп&љан м в. копилан. — Дошо сам да живе појединачно. Станк. С. ти рекнем, е си копиљан, хунцут, галијот . . . и никаква вјера. Ћор. Једно ти дијете кдпачка ж (дат. -чки) чеш. ципела за боли нога . . . — Боли копиљана, нека га ногомет, фудбал и друге спортске игре. кбпачки, -а, -о који се односи на копаче. боли — вели домаћин. Сиј. хоп&љанскн, -а, -о који се односи на — Ти копачки и косачки у,мори не траже копиљане. спас у сну. Ћос. Д. коп&љача ж в. копилача. Вук Рј. кбпејка ж рус. в. копјејка. Прав. копиљење с гл. им. од копилити се. кбперта ж лат. покр. покривач, прехривач изнад постељине на кревету. — Испод коп&љуша ж = копилача. — Бар у старих завјеса, старих коперата . . . ријечју оном крају [на Руднику] слабо се гледа на свега оног што се иначе баца »испод скале« морал таквих преступница, копиљуша: ове . . . Војн. се добро удају. Ђорђ. кбпија и кбпија ж тал. 1. тачан препис копина ж 1. ископана земља. Бак. Реч. или други отисак каквог текста или докумен- 2. покр. врста винове лозе белог грожђа. Рј. А. та. — Јесте ли донијели и копију уговора ? копирање с гл. им. од копирати. Сим. Верна копија тога тестамента затворена коп&ра&е с гл. им. од копирати. је опет за себе и запечаћена истим печатом. Ком. 2. оно што је израђено по угледању на копирати, кбпирам несврш. нем. 1. нешто, репродукција, понављање, имитација правити, снимати копију чега, умножавати чега. — Свуда ропско насљедовање и лоша на основу оригинала. — Распоређујем ордокопија лошега оригинала. Јаг. Девојчице нансе, копирам наређења. Вас. 2. понављати

КОПИРАТИ — КОПЉЕ на исти начин, опонашати (чије покрете), имитирати (кога, што). — Сремац је ту [у Вукадину] копирао архаични манир старих романа. Поп. П. Првих година дете просто копира, понавља оно што види код старијих. Пед. коп&рати, -ам несврш. гамизати, врвети; исп. копорати. — [Црв] копира у рани. Вук Рј. кбпир-паппр, -ира м папир за копирање, индиго-папир. Бен. Рј. кбпист(а) ш фр. онај који копира. — Копист сликар . . . мањи је духом и снагом од творца оригинала. Сек. кбпистица и кбписткиша ж женска особа копист(а). Прав. кбпита ж в. копито. — Умирује угојене вранце што њискајући туку копитама у санке. Ћос. Д. Из тих сјенки . . . ројили су се гласови, чопорале копите. Сиј. копвтанце с дем. од копито. — Украј извора . . . искрсни преда ме, јеленско копитанце! Макс. коп&таше с гл. им. од копитати се. копДтара ж бот. е. труд Ро1урога« 18шагшб. Сим. Реч. копитарење с ист. тегљење, еуча лађа узводно у рекама помоћу сточне и људске радне снаге. — Док нису биле изграђене жељезнице . . . било је развијено копитарење. ЕГ 1. кДпитари м мн. (јд. копитар) зоол. а. сисари биљоједи с копитима 1Јпви1а1а. б. један од редова тактх сисара са непарним бројем прстију, лихопрсти папкари Решзо<1ас1у1а. Терм.

4.

кбпитаст, -а, -о који има облик копипш. — Јовица је у невјерици загледао Николине копитасте неједнаке цокулетине и уплашено трептао. Ћоп. копАтати се, -ам се несврш. 1. бацати се ногама (копитима), ритати се. И-Б Рј. 2. копрцати се, бацакати се, — Горе и сто пута горе копитали се ми низ тај проклети грич у поноре. Шен. Он се [дјечак] и сам по трави копита. Маж. Ф. кбпнтац, кбпица м бот. врста биљке из пор. жабљака са цветом у облику звонцета Са1сћа ра1из1п$. Сим. Реч. кбпитица ж 1. дем. од копита. 2. гвоздени алат којим произвођачи каишева шарају каише на плетеним опанцима. Бак. Реч. 3. бот. а. биљка из пор. лепирњача №рросгер13. б. е. зановет. Сим. Реч. кбпнтнћ м дем. од копито. кбпитни, -а, -б који се односи на копита. кбпитник м бот. покр. в. копитњак. Вук Рј.

845

кбпптњак м 1, бот. а. лековита биљка Азагит еигораеит. Терм. 3. б. подбел ТиззОа80 ГагГага. Сим. Реч. 2. зоол. врстпа морске школке Рес1еп јаромсиз, Деан. Рј. кбпито с 1. рожната навлака на крају ноге у неких сисара. — Коњиц . . . граби ситним, босим копитима. Кал. фиг. Још копито прогреса није згазило патријархалности. Крл. 2. зоол. «. копитњак (2). Деан. Рј. Изр. к о њ с к о ~ бот. в. копитњак (7). Сим. Реч. кбпјејка ж рус. новчана јединица, стоти део рубља. копкање с гл. им, од копкати. копкати, -ам несврш. 1. дем. од копати. — Отклопи поклопац на својој лулици и стане прстом копкати по пепелу. Ивак. фиг. Цртали би ме . . . па онда копкали би по мојој историји. Нуш. 2. фиг. а. не давати мира, узнемиравати. — Мучила га је и копкала мисао због те нужне крађе. Вуј. У њему расте немир. Мислима копкају грозничави упитници. Мих. б. дражити, подстицати. — Слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. Ћип. копљани, -а, -б који се односи на копље. — Наочит витез . . . долети пред даме на турнир, на весели копљани бој. Вел. кбпљаник м еојник наоружан копљем. — Стајаху као мирне јеле, царски копљаници. Дуч. Јарболи шуте у луци као копљаници пред јуришем. Стипч. кбпљанички, -а, -о који се односи на копљанике. — Тешки се облаци као густе копљаничке чете примицали са свих страна. Торд. копљаст, -а, -о који је налик на копље. — Забљесну им очи црвенкасто сунце, тек изашло иза . . . косе, густо обрасле копљастим јелама. Ћоп. кбпљача ж 1. дугачка, округласта мотка на коју се насађује копље или се веша застава. — Копљача од копља му бјеше као вратило, Ђурић. фиг. На копљачи разума сунце већ погребно замата драгу ми ситну жељу. Иван. 2. зоол. копљаста морска рибица АтрМохиз 1апсео1аш$. НЕ. кдпље с 1. а. оружје којим се боде и које се баца, а састоји се од подуже мотке и шиљка на врху од камена, кости или најчешће од метала; дужина тога оружја као мера. — Под мојим ћеш копљем издахнути. М-И. Гласник хита . . . десет копља скаче у четири скока. Бој. фиг. Узбунише се чапље и роде, па су немоћно кренуле изнад зелених копаља топола. Бар. б. спортски ректзит: бацач копља. 2. мотка на којој је застава,

846

КОПЉЕНИК — КОПРЕНАСТ

стег. — Стрше увис копља . . . са заставама. Цар Е. Изр. бацити ~ у трн>е престати се борити; добити на копљу добити борећи се копљем. — На копљу . . . је добих. М-И; ломити копља (око чега, за што) борити се, препирати се, жестоко бранити нешто; после боја копљем у т р њ е кад је пропуштена прилика, прави тренутак, не вреди говорити о томе.

кбпнити, кбпним несврш. чинити да нешто окопни, растапати. — фиг. После три дана гоњења . . . и пораза који су је крунили и копнили, чета више није . . . смела да се креће дању. Ћос. Д. копно с 1. земља (у супротности према воденој површини и мору), сухо. — Црвени Хрвати добрим дијелом хајдуковаху и морем и копном. Павл. Овај рат . . . је захватио . . . сва копна и све воде овога света. Пол. 1944. 2. тло без снега, земљиште са којега је снег окопнео, копнутн, -нем сврш. самоједномударити, мало захватити у земљу оруђем за копање. — Копни де који будаком! — рече чича. Глиш. Он се само простре на земљу . . . па и не копне ногом. Срем.

кбпљевик м в. копљтшк. Вук Рј. копљице, -ета с дем. од копље. — У руци му [патуљку] виласто копљице. Наз. кбпљиште с копљача. — Гурну је оружник копљиштем у ребро. Шен, копљбмет м песн. домет, даљина до које се може добацити копље. — На копљомет кбпња ж копање, окопавање. — Тих кад се примакоше . . . душмане препозна. [се] дана довршавала копња кукуруза. Вес. М-И. Прорекле [јој] да ће се удати за копње. копљбметан, -тиа, -тно вешгп бацању Бен. копља. — Помоћника они копљометних кбпњење с гл. им. од копнети, копнити доста имаду. М-И. и копњети. копљбносан, -сна, -сно песн. који носи кбпњети, -пним, ек. кбпнети. копље, наоружан копљем. — Вођ . . . племена копбран, -4на м тур. 1. кратак горњи Пелазга копљоносних бјеше. М-И. капут с рукавима (као део народне ношње). копљбноша м онај који носи копље; — Обукао је копоран с китама. Кал. фиг. копљаник. Р-К Реч. Иза занихане на пропланку гране . . . навлаче кбпнен, -а, -о (обично одр.) који се односи косови црне копоране. Макс. 2. војничка блуза. — Он остаде . . . поред двојице војна копно, сувоземан: ~ животињаЈ ~ проника који су утирали дланове о копоран и мет, ~ ветар, ~ пут. и тупо га гледали. Андр. И. к&пнети, -ним, ијек. копњети, несврш. 1. нестајати са тла, подлоге, топити се, копдрање с гл. им. од копорати. кравити се (р снегу и мду). — Снијег је копкопбратн, кбпорем несврш. покр. 1. а. нио, а вода снијежница пљуштала је с мицати се са шумом. — Јеж неће да мирује, кровова. Шен. Познала сам те кад копни лед него шеврда и копоре по кући. Љуб. б. . . . док се буди пролећа дах. Макс. 2. хла- мицати, покретати. — Он ни прстом није пити, испаравати се. — Још неусахла крв мрдао, ни увом да је копорао. Пол. 1958. 2. копни и воња. Бој. 3. фиг. а. телесно слабити, гамизати, врвети. Р-К Реч. малаксавати, мршавити, кржљавити (рд копбрнути, кбпорнем сврш. макнути. болести). — Читав је некуд постао мањи и ситнији, наочиглед је копнио. Донч. Уми- — Он њега из пушке: не копорне ни петом. Љуб. Леже логом и не могаше копрнути рало се на фронту од челика, копнило се у позадини од маларије и других болести. ногама и не могаше заспати. Мат. Јак. б. губити свежину, снагу, венути (рд к&прена ж 1. а. комад танке и провидне љубави, чежње, туге, жалости). — Њено тканине коју обично окене носе на глави или кукавно и уцвељено тело трпи, гори и коп- преко лица; исп. вео. — Црна копрена, прини без миловања. Вас. 4. фиг. ишчезавати, бодена великом златном забадачом, падала нестајати постепено се смањујући, губити се. је . . . на рамена. Шен. Повезао очи густом — Послије четврте, пете чаше копнило је копреном, кроз коју једва може понешто незадовољство у мени. Козарч. По свим да назре. Вес. б. фиг. покривач, застор. — селима копнила је окупаторска власт. Поп. Ј. Под копреном маховине меке тужне стоје развалине. Митр. Дизала се испред његових копн&на ж а. место гдеје снег окопнео. — очију копрена, кроз коју је прије видио све Снијег, као да га је ноћ зобала, смањио се, црвено. Наз. 2. трака од црне тканине као а између његових . . . остатака зинуле су . . . знак жалости. Р-К Реч. копнине. Лал. б. копно (2). — У присоју . . . кбпренаст, -а, -о који је као копрена. — је зими копнина као љети. Љуб. в. време када снег окопни. — Преселио се код Радосава [Плазма] саткана је од сасвим . . . прозирне и копренасте твари. Лит. 1957. Дим из и пристао да га храни до копнине. Лал.

КОПРЕНИ — КОПУРАСТ његова чибука повијаше се за њим као каква танана . . . копренаста заставица. Мат. кбпренн, -а, -5 који припада копрени, начињен од копрене. к&преница ж дем. од копрена. кбпрнва ж бот. а. коровна биљка са иглицама на лишћу и стабљици које надражују кожу кад се дотакну (деловањем мравље кисешне) ХЈгиса, V. игепз. б. мн. породица сродних биљака 1Јшсасеае. Терм. 3.

Изр. неће гром у коприву посл.

велика несрећа обично не погађа ситног, незнатног чоеека, к&привар м зоол. врста лептира чије гусенице једу лишће на коприви и другим зељастим биљкама. Станк. С. кбприваст, -а, -о који је као коприва. — фиг. Рећи . . . да је псовка нашим људима »урођена« — апсурдно је; то је неуко кићење копривастим »фолклорним« цветом. Б 1958. к&привац, -ивца м в. копривњак. Р-К Реч. коприв&гина ж аугм. и пеј. од коприва. кбпривнн, -а, -о који припада коприви. кбпривић м бот. дрво из пор. брестова Се1т аизИгаНз. Терм. 3. кбпрнвица ж дем. од коприва. — Кроз кости му трава проницала . . . кроз вилице ситне копривице. НПХ. кдпрпвка ж бот. в. копривић. Р-К Реч. кбпривље с зб. им. од коприва. — Муњко се шуља из ниска копривља. Наз. кбпрнвни, -а, -о који се односи на коприве. Р-К Реч. кдпривница ж мед. — копривњача врста кожног осипа, уртикарија. Р-К Реч. кбпрнвњак м 1. место зарасло коПривом. — Спржени копривњак отимаше чистини [гроб] и гушаше његов дрвени нгтрули криж. Божић. 2. зоол. в. копривар. Деан. Рј. копр&вњача ж мед. — копривница. Деан. Рј. кбпривски, -а, -б који се односи на коприве. — Својство сваке копривске длачице [да опече] докази су од великих бфекта. М 1867. копрљати се, -ам се несврш. покр. тешко се сналазити, копрцати се. — Некако се јадница [удовица] копрљала и деверала. Двије кћери лијепо је удомила. Коч. копров, -а, -о који се односи на копар: ~ цвет, ~ сос. копродукција ж лат. заједничка производња, израда чега уз сарадњу или помоћ другога. — [Одлуке] се односе на . . . заједничку производњу, копродукцију наших филмских предузећа са иностраним. Пол. 1957. ,т, .. . ,.

847

кбпродукциони, -а, -6 који се односи на копродукцију: ~ уговор, ~ филм. копрца) м грчевит, брз и несвестан покрет, трзај рукама, телом. — Копрцај змијски на земљи. Грч смиловања и ударац кундаком да се не мучи. Божић. копрца&е с гл. им. од копрцати се. копрцатн се, -ам се иесврш. 1. чинити брзе покрете телом, рукама, ногама настојећи ослободити се, дићи се и сл., отимати се, бацакати се, праћакати се. — Копрцало се прасе у његовим јаким рукама. Кос. фиг. Навикнут да лаже себе и друге, он се и даље копрца у мрежи заблуда. Грол. 2. улагати силе, борити се да се што постигне, да се извуче из неугодног, тешког положаја. — Главно да се ти ископаш, а матери како буде, нека се копрца сама. Пав. Што се тако копрцаш? Ако није истина, докажи. Лал. копрцнути се, копрцнем се 1. сврш. према копрцати се. 2. тргнути се, пренути се. — Простење бег-ефендија па се копрцну као да се покајао што је много обећао. Марк. М. копула ж лат. 1. всза, спона. 2. грам. глагол непотпуна смисла који веоке субјект и предикат у реченици. 3. лог. трећи члан суда који логички субјект повезује с логичким предикатом. копулативан, -вна, -вно саставан, спојни: ~ сложеница, ~ реченица, ~ везник. копулација ж а. спајање, повезивање. б. биол. полно спајање двеју ћелија у једну код биљака и животиња. копулнрање с гл. им. од копулирати. копулирати, -улирам сврш. и несврш. (из)вршити ктулацију. копун, -а и кбпун, -уна м тал. 1. ушкопљен петао који се узгаја ради меса. 2. шаљ. човек који се прави важан, који се шепури. — Нека враг носи ту мужину загорску!... О, чекај, ти копуне! Ков. А. Надимао је од јада репину онај копун маџарски [наредник]. Гор. копунити, кбпуннм несврш. чинити да постане копун, шкопити (петла). — Ради по кући све: кисели краставце... копуни живину. Срем. ~ се покр. поносити се као копун, шепурити се. — Шта се копуниш? Онијемио да бог да! Бег. Брзо [се] повуче у повољнију удаљеност, али се увијек копунио и викао. Кад. копунов и копунов, -а, -о који припада копуну. копуњење с гл. им. од копунити (се). кбпураст, -а, -о који има копурицу на глави. Рј. А. _,_ , „.,

848

КОПУРИЦА — КОРАБА

кбпурица ж покр. ћуба на глави петла или кокоши. Рј. А. кбпца ж дем. од коб. — Хајдук паде . . . и њег лоша копца снађе. Радич. кбпча ж тур. 1. а. метална направа (разних облика с куком на једном крају) која служи за закопнавање или причвршћивање, спона, петља. — С у р к а . . . оловним копчама на прсима закопчана. Шен, Правио [ ј е ] . . . кецељу која се не припасује канапом, него лепим жутим копчама. Срем. б. хируршка штипаљка којом се вежу рубови коже изнад оперисаног ткива. — Бијелић је побегао с копчама на стомаку које му нису скинуте после операције, Б 1957. 2. метално или коштано пуце, дугме које се удева у рупице оковратника на мушкој кошуљи. — Откопчао [је] обе копче на својој крагни размекшаној знојем. Вучо. 3. фиг. веза, спојница. — Камени мост . . . сигуран је прелаз на целом средњем и горњем току Дрине и неопходна копча на друму који веже Босну са Србијом. Андр. И. Он је заправо б и о . . . једина копча између позорнице и гледалишта. Б 1958.

мрака расте. Стипч. 2. скуп, група. — Кор послуге је поздрављао. Нам. 3. место у цркви, обично на галерији, одређено за пееаче и оргуље. — С кора [цркве] орио се псалам Давидов. Шимун. Црква је била м р а ч н а . . . На кору је певало певачко друштво. Петр. В. Изр. у кору у један глас; сви заједно, скупно. кор 2 , кора м (лок. кору; мн. корови) фр. 1. скуп особа какве специјалности, каквог службеног положаја: дипломатски ~ а конзуларни ~ , официрски ~ , свештенички ~ . 2. војн. велика војна јединица која се састоји од неколико диаизија, корпус. кора ж 1. вањски, спољашњи део дрвета који се лако може одвојити. — Лице му је било као борова кора. Тур. Одјекнуло је дудукање говедарске трубе од врбове коре. Ћоп. 2. тврди, стврднути поершински слој. — На месечини се љескала и светлуцала залеђена кора снега. Ћос. Д. фиг. Сељак се оклопио кором равнодушности. Кал. 3. осушени комад круха, хлеба. — Већ изнела једну кору хлеба, кору хлеба од петнаест дана. НП Вук. 4. омотач неких плодова, јаја и сл.: орахова ~ , лимунова ~ . — Лађа нам је кора од јајета. Њег. 5. рожнати оклоп неких животиња. — Лептир боје корњачине коре гиздао се пред прозором. Торб. 6. фиг. непомични бели облаци. — Бјеше кора облачна окрунила планинске врхове. Божић. 7. развијено тесто, јуфка. — Хтела бих да развијем коре; сутра су задушнице па ваља питу умесити за мртве. Рад. Д. 8. фиг. еањски, сполашњи покртач под којим се крије оно што је битно, што је суштина чега. — Под тврдом кором славнога ратника открива се мека душа. Скерл. Посматрача подилази . . . потреба да пробије ту вањску кору и испита унутарњост сликареву. КР 1924. Изр. ~ без ораха нешто безередно. — Некада се плете и празнослови. То ти је, Тодоре, кора без ораха. Сек.; м о ж д а н а ~ анат. поершински слој мозга у виших кичмењака и човека; не гули к о р е да не буде г о р е не раскривај истину

копчалица ж 1. шла за копчање, шла запињача. Р-К Реч. 2. пут угаокен по дебелом снегу. Бак. Реч. к&пча&е с гл. им. од копчати (се). кбпчар, -ара м занатлија који прави копче. Бак. Реч. кбпчати, -ам несврш. 1. спајати крајеве одеће копчама или пуцетима, дугметима која се удевају кроз рупице на оделу, закопчавати. 2. фиг. држшпи чврсто, приморавати кога да стоји на месту, да се не миче. — Е, њих смо копчали, па кад потисни турска стража, а ми се попушкарај. Буд. 3. шатр. схеатати, разутти. ~ се покр. играти се копче> бацати пуце (дугме) или копчу у јамицу (у дечјој игри). Вук Рј. кбпчев и копчев, -а, -о који припада копцу. копчити, -им несврш. в. копчати. — Тридесет педи има . . . од мјеста гдје плашт копчиш ниже. Комб. кДлчић м дем. од кобац. да не настрадаш; осигурати, обезбекопчица ж дем. од копча. дити кору круха, живети о (сувој) кбр 1 , -а и кбра м (мн. кброви) грч. = хор кори хлеба, чекати од другога кору 1. муз. а. скуп, збор певача који зцједно пекруха, хлеба имати (немати) оно што вају. — Чим би поп или кор престао по- је најпотребније и најминималније за окијати, кроз цркву би се проломио плач. еот; Земљина (земаљска) ~ геол. Петр. В. фиг. Чујем корове свију сфера. вањски, спољашњи омотач Земљине кугле Уј. б. музички комад састављен за певачки који је приступачан научном испитивању. збор. — Знало [се] да ћ е . . . изводити пјесме и корозе из н о в е . . . опере. Ђал. кораб м заст. в. корабља. Вук Рј. в. збор свирача, музиканата. — Одасвуд у маршу бубња кор, неразумљива пјесма из кораба ж бот. покр. в. келераба. Бен. Рј.

849

КОРАБАЉ — КОРАЛСКИ кбрабаљ, -бља м заст. в. корабља. — На коњу и корабљу . . . многе сам стране . . . прешб. Митр. к&рабља ж . грч. заст. брод, лађа. — Шкрипи као дрвена корабља. Крл. к&рабљар, -а и корабљар, -ара м песн. човек који упраеља корабљом, лађар, бродар. — Старог корабљара [Харона] развеселио [је] долазак Белоне. Комб. кбрабљица ж дем. од корабља. корав, -а, -о 1. на коме се направила кора; скорушен. — Моја се [ћела] давно већ и не љеска, тврда је и корава. Сек. 2. сличан кори. — Црна и корава лица смејали [су се] на рачун баба-Синђе. Ђур. кбравити, -им несврш. добивати кору, постајати корав (2). — Ту живимо, таворимо, руке наше с т а р е . . . кораве. Ђон. кбравпца ж зоол. врста рибе З^иаНиз Тигакуп Вук Рј. кбравбст, -ости ж особина онога који је корав и онога што је кораво. корак м (лок. кораку и кбраку) 1. покрет ногом (напред, натраг, у страну) између два узастопна додира подлоге при ходан>у. — фиг. Кораци су времена омотани ватом. Полић. 2. одређен, прописан начин покрета ногу при ходању (у војсци, спортским дисциплинама). — Недавно [је] дошао из војске . . . маршира парадним кораком. Кал. Војници . . . брзају ситним француским кораком. Вас. 3. фиг. поступак, начин рада; чин, дело, потхват. — Њихов корак држах чином очајности. Матош. Развитак народне реполуције . . . захтевао је од руководства ослободилачког покрета нове кораке у правцу усавршавања организације нове, младе државе. Марј. Ј. 4. фиг. етапа (рбично успешна) у развоју чега. — Велик корак даље у развитку материјалистичке мисли чини скупина филозофа. . . у Француској 18. ст. Ант. 1. 5. јединица мере за дужину (равна размаку од врха једног стопала до врха другога при ходању). — Мост је око две стотине и педесет корака дугачак. Андр. И. Изр. држати ~ , ићи у ~ (с ким) ићи упоредо с ним, не заостајати; д р ж а т и се о д кога ~ даље не бити с ким у присним односима; два-три к о р а к а , нек о л и к о к о р а к а врло близу; г и г а н т с к и м корацима (ићи н а п р е д , н а п р е д о в а т и и сл.) врло брзо и успешно напредовати; ићи ~ напред, два корака натраг мало напредовати, много назадовати; ићи опрезно; и ћ и ~• по ~ а) ићи полагано; б) постепено, опрезно; и ћ и р а к о в и м к о рацима назадовати; један ~ (до чега, од чега) »рло близу; ~ стопе ерста дечје игре. — Пришао је групи која је већ 54 Речиих српскохрватскога књижсвног језика, II

играла корак стопе. Ћос. !>.; к о р а к о м ( и ћ и , п о ћ и ) полако, без журбе (ићи); на п р в о м к о р а к у одмах на почетку, на сваком к о р а к у непрестано, свуда; ни з а ~ , н и к о р а к а нимало, ништа; п о ћ и ~ даље поћи мало даље; предузети ( у ч и н и т и ) к о р а к е (да се ш т о и з в р ш и , с п р е ч и и с л . ) настојати, потрудити се, утицати, интервенисати; п р а т и т и чије к о р а к е пазити на чије намере и дела; п р а т и т и кога у ~ не пуштати кога из вида; сплести коме к о р а к е довести кога у тежак положај. — И питајте све те заостале иза нас, промашене... шта им је сплело кораке: породица и увек те породице. Петр. В.\ сплести се у к о р а к у изгубити корак с другима, изићи из такта; у ч и н и т и п р в и ~ започети, извршити почетни део посла; у д в а к о р а к а и з в р ш и т и ш т о извршити што

брзо, зачас;

ухватити

•—• с

ким изједначити се с ким; укопати ~ стати. коракљај м в. корак. — П о ж у р и . . . и окрупни коракљај. Кош. коракнути, кбракнем сврш. = корачити. — Онај човек посрћући, коракну неколико пута. Дом. фиг. Култура није за цијели милениј холико коракнула колико баш за задњих педесет година. Коз. Ј. коракомер, ијек. кбракомјер, м ков. справа за мерење корака. Деан. Рј. кбракомјер, ек. кбракомер. кбрал1, -ала м грч. муз. ерста црквене зборне, хорске песме која се пева једногласно. — Љепота . . . гргурског корала . . . увијек је остала у себи непромјенљива. Новак. 2 кбрад , -ала м грч. = кораљ 1. светлоцрвен, ружичаст или бео камен од кречњачког скелета корала (2), који се брушењем обрађује и употребљава као украс. — ГЛеда вас . . . црна Сфинга тврдим, судбинским очима од црног корала. Матош. Око грла горели су корали крупни као трешње. Јанк. фиг. Она дршће, трне, стрепи, а усница корал лепи. Јакш. Ђ. 2. мн. зоол. морске непокретне животиње из рода полипа које живе у великим скуповима прирасле уз стене АпШогоа. Терм. 4. кбралнп1, -а, -о који се односи на ко1 рал , који је попут корала. — Макси већ до грла дође тај корални рецитатив. Шапч. Из цркве су допирали корални акорди оргуља. Божић. кбрални2 и кбралскп, -а, -б 1. који се састоји од коралаг: ~ масив, ~ (с)пруДОВИЈ ~ отоци, ~ острва. 2. који је начињен од корала*; који је попут корала*: ~ ђердан. — Све правилне црте, највећма оне око коралних уста сплеле

850

КОРАЉ — К О Р Д И Ј А Л Н О С Т

су се у дивотан и загонетан склад. Кум. 2 кДраљ, -аља м = корал . — Имала ј е . . . око врата три реда кораља. Шен. кораљар, -ара м човек који се бави вађењем корала, кораља из мора. Деан. Рј. кбраљни и кбраљски, -а, -б 1. који се односи на кораље, који је израђен од кораљд., који се састоји од кораља: ~ вапнењак, ~ отоци. 2. који је начињен од кораља; који је попут кораља. — Црвени јој се кораљни ђердан љескао. Шов. Кораљна ти уста шапћу. Јонке. кораљуша ж бот. биљка из пор. каћуна са много подврста Сога11оггћ12а 1пШа. Сим. Реч. коран, -рна, -рно необ. који изражава прекор, укор, прекоран. — Он корном речју кори ме. Кош. кбран, -ана м тур. в. куран. — Коран забрањује узимање камата. Рад. Стј. Речима корана мирио је завађене муслиманске владаоце. Нен. Љ. кораст, -а, -о који је попут коре, сличан кори, нераван, тврд, храпав, испуцао. — Предња су им [тврдокрилцима] крила крута и кораста. Финк. Требало би га [врх језика] завући у грудицу усана, с корастом навлаком ружа. КН 1959. кДраћ, -аћа м покр. мали чекић којим се коњи кују, поткивају. — Једно нека тражи кораћ, а ви други повадите све чавле. Лоп. корацање с гл. им. од корацати. корацата ж тал. покр. ратни окелезни брод, оклопњача. — Чекате ли какову корацату? Војн. корацати, -ам несврш. корачати. — Утабаним путићима корацају људи и жене у зимском руху. Пав. кбрачај м (ген. мн. -чаја, -чаја и -чаји) 1. корак Џ). — Јанез се неколикопут прошета брзим корачајем по соби. Вел. 2. мера за дуокину (75 см); исп. корак (5). — Пред колоном, на педесетак корачаја, ишао је командант одреда. Ћос. Д. Пође неколико корачаји, па застаде. Ћор. корачање с гл. им. од корачати. корачати, -ам несврш. чинити кораке, ићи, ходати кораком. — О н а . . . корача као артиљерист. Срем. фиг. Ноћ корача благим ходом. Јур. Желели [бисмо] да се ноћ продужи и да исто тако и простор корача испред нас. Јак. корачива ж аугм. од корак. — Дугом корачином прескочи степеник. Божић. корачити, кбрачим сврш. = коракнути 1. учинити корак; ући, прећи. — Чим

у крчму корачим, заиштем постељу. Јурк. Корачи два корака, па застаде. Ком. 2. фиг. узнапредовати. — Вештине и науке далеко су корачиле. Нен. Љ. корачић м дем. од корак. — Отрча вјеверичјим корачићима. Сим. кбрачни, -а, -6 који се односи на кораке: ~ техника. кбрачница ж музички комад у дводелном такту и енергичном ритму под звуцима којега се иде у строју, марш. — Прва је ишла глазба ударајући ратоборну корачницу. Шимун. Увјеравали су га да се револуција изводи по такту корачнице. Вуј. фиг. Фућкао је вјетар корачницу. Гор. к о р а ш н м мн. бот. ерста лишаја 1лсћепез сги$1асех. Терм. 3. кбрба ж заст. корење, укор, прекор; замерка. — Ако ме за то муж не кори, корба ми се сама пред очима намеће. Ђорђ. У чаршији . . . он се размаше и развиче . . . брз на корбу. Куш. кбрбач, -ача м тур. 1. бич од једнога комада дебеле коже или сплетен од ремења. — Да сте све то мени р е к л и . . . ја бих вас раскрварио корбачем за псе. Крл. 2. ударац таквим бичем. — Тако подијели градски капетан калфама коју стотину корбача. Том. корбачина м аугм. од корбач. корбачић м дем. од корбач. к&рбен, -а, -о који изражава корбу, прекор. — Стидјела се, но све је било љепше о д . . . корбених погледа мајке Иве. Шимун. кбрда 1 ж тур. ћорда. — Тер је паша корду повадио па јој русу откинуо главу.

нпх.

2

кбрда ж тал. 1. коноп(ац), уже, појас. — У партизанској републици фратар се сам распопи: скиде крст и бијелу корду, умјесто мантије обуче сукнене сељачке чакшире. Вуј. 2. горућа врпца којом се преноси огањ и врши експлозија на еећу или мању удаљеностп, фитиљ. — Малета је вадио из торбака већ припремљене »ћикове« динамита, палио шибицом кратку корду и бацао их у густиш на дно вртаче. Ћоп. Изр. д р ж а т и кога у к о р д и држати кога у запту, у строгости. корд&сати се, -ам се несврш. покр. свађати се, препирати се. — Ако смо се мало кордекали . . . заборави. Војн. кордијалнбст и кбрдијалнбст, -ости ж лат. срдачност, присност, искреност. — Г е с т . . . је застао између претеране учтивости и другарске кордијалностн. Вучо.

КОРДОВАН — КОРЕЛАЦИЈА кбрдован, -а и кордбван, -ана м фино и танко израђена козја кожа (по Кордови у Шпанији). — На ногама чизме од кордована. Јакш. Ђ. кордованџија м онај који прави кордован. Вук Рј. 1 кбрдбн , -бна м фр. = кордун 1. а. ланац стражара разжштених уздуж границе (ради сузбијања непрцјатеља, кријумчарења, епидемије). — Арнаути нападоше... кордон нашег граничног осигурања. Лаз. М. Био сам доселе на Драви код кордона против колере. Ђал. 6. земљиште на коме се налази такав ланац. — Његов је кордон ишао од аустријске границе. Вук. Пређем на бољевачки чардак, где ми дође неки оберлајтнант који је на кордону. Нен. М. 2. ред еојнша, стражара као осигурање или пратња. — Кренула [је] колона заробљеника, окружена густим кордоном италијанских војника. Јак. 3. врпца, трака; коноп(ац), уже. — То су његови талисмани, амајлије, записи . . . тањури с насликаним францисканским кордонима. Цар Б. кбрдбн 2 , -бна м бот. в. локвањ. Сим. Реч. кбрдонски, -а, -о који се односи на кордон1: ~ распоред, ~ старешина. кбрдбнски прил. као кордон1, попут кордона1. — Огромни . . . обруч фронта . . . одржаван . . . кордонски . . . очајно [се] расклиматао. Вае. кбрдун, -уна м = кордон 1 . — Када ли ће престати скеле, кордуни, па да можеш прегонити чамац где ти срцу годи! Шапч. Паша је намјестио око града кордун пјешака и коњице. Нех. Полусиједе косе испреплетене су и црнијем кордуном. Војн. кордунаш, -аша м граничар. — Тај човјек бијаше обучен као . . . сережанин кордунаш. Шен. кордунашки, -а, -б који се односи на кордунаше. коре, кбра ж мн. в. корице. — Повуч е . . . тешки мач из кора. КН 1958. И бише се и секоше док ножеве пребише до кора. Фил. Извади [поп] неку прегрдну књигу, укорену у дебелу бивољу кожу; коре јој дошле чисто мрке. Глиш. кбректан и кор&ктан, -тна, -тно исправан, тачан, беспрекоран; уљудан, учтив, пристојан. — Његове ријечи биле су учтиве, коректне. Бег. Има ствари о којима није лепо говорити кад их човек није дознао на најкоректнији начин. Ћос. Б.

851

није била употријебљена као коректив . . . техници будуће сликарске вјештине. Баб. корективан, -вна, -вно који поправља, дотерује, усавршава. — На тренингу ћемо нарочито посветити пажњу на . . . исправљање мана, корективни тренинг. Рук. корективпо прил. на корективан начин. — Антанта . . . би утицала консултативно и корективно на Вашингтон. Пол. 1958. кбректно и кор&ктно прил. на коректан начин, како доликује, исправно. — Био [је] увијек . . . коректно одјевен. Козарч. кбректнбст и коректнбст, -ости ж својство онога који је коректан и онога што је коректно. кбректор м онај који врши коректуру, исправљач. — Вршио [је] дужност коректора службених »Српских новина«. Матош. кбректорпца и кбректбрка ж женска особа коректор. Прав. кбректорски, -а, -5 који се односи на коректоре, који је одређен за коректоре: ~ посао, ~ соба. коректура ж 1. корекција. — Карактеристика је малограђанског хрватства да мисли криво, . . . да коректуре свог кривог мишљења проводи прекасно. Крл. 2. исправљање језичних и штампарских погрешака на отиску типографског слога и сам такав отисак. — У пракси се уобичајило да се власти подноси на увиђај коректура место одштампаног текста. Јов. С. коректурни, -а, -б који се односи на коректуре. — Извади из џепа . . . сноп коректурних колона. Крл. корекцпја ж лат. поправка, исправка. — Недићеви критички судови или се нису одржали, или су подложни великим корекцијама. Скерл. кор&лат, -ата м појам који је с другим појмомузајамно повезан (нпр.узрок и последица, рад и плата и сл.). — Геометрија . . . се оснива на аксиомима који немају свој потпун корелат у непосредном искуству. Петр. В.

кбрелатив м 1. корелат. — Босна је земља мржње и страха. Али да оставимо по страни страх који је само корелатив те мржње. Андр. И. 2. грам. реч која стоји у узајамном односу с другом речи (нпр. колик(и)-толик(и), како-тако). кбрелативан, -вна, -вно који казује узајамни однос, саодносан, узајаман: корелативни појмови, корелативне речи. корелација ж лат. узајамни однос, узакорбктив, -ива м исправка, побољшање; јамна зависност, повезаност. — Промјена оно што поправља, побољшава, ублажује. — једног органа изазива промјену другог орЖалити је да његова спрема и вјештина гана. То је корелација органа. НЕ. 54*

852

КОРЕН — КОРЕНОНОШЦИ

кбрен, ијек. кбријен, м (мн. кбрени и кбренови) 1. подземни део биљке помоћу које се она учвршћује и добива из земље воду и хранљиве твари, материје: жиличасти ~ . 2. а. део длаке, зуба, нокта који се налази у ткиву организма. — Морала је . . . ишчупати косу с коријеном. Мих. Зуби [ме] у корену боле. Ћос. Д. б. доњи део неких органа у телу из кога органи као да израстају: ~ језика, корени живаца. — Троугласта јамица на коријену врата пунила се танком сјеном. Наз. 3. покр. а. дрво, стабло (као јединица): десет коријена маслина. Вук Рј. 6. део купуса између земље и главице. Вук Рј. 4. фиг. а. почетак, извор чега. — Ој зависти, коријеке бескрајних зала! Вел. Знате да ништа не може постати из ничега . . . да све ствари од данас имају корена у прошлости. Ћос. Б. 6. род, колено, порекло. — Муче се да са себе збришу сваки траг свог плебејског коријена. Цар Е. Сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу. Мат. 5. грам. непроменљиви део речи који је заједнички сеима сродним речима. 6. мат. величина која подигнута на одређени степен, потенцију даје задани број: квадратни ~ .

корене, производне и сложене. Вук. Говоримо о кореном преображају наших установа. Марк. Св. кореника, ијек. корј&ника, ж 1. човек старога кова, онај који има корена, који еуче порекло од старине. — [Владарска кућа] се прам тих племениташких стољетних корјеника . . . причињала неком парвенијском . . . дошљакишом. Крл. 2. онај који се дроки свога корена, који је чврст, постојан, који се не мења. — Прави [га] будалом — н>ега, поштењачку корјенику. Пол. 1959. 3. покр. в. коренина. Рј. А. кбрешша, ијек. кбрјенина, ж темељни, основни задружни иметак. — У задружном имању разликује сс један неотуђиви део, који се преноси с колена на колено, и који се назива разно: стожер, коренина, . . . баштина. Јое. С. коренит, -а, -о, ијек. корјенит 1. а. који има дубоко корење; јак, чврст, постојан. — Партија и друг Тито, корјенит, поносан храст, кренуше у бој земљу> вратише народу част. Ћоп. Ја сам додуше старе школе човјек5 али . . . корјенит илирац. Шен. б. који се Изр. до корена (познавати, униш- чврсто држи корена, прави, истински. — тити и сл.) до темеља, посве, потпуно, Глас му је дизало то што је он корјенити, сасвим (познавати, уништити и сл.); иш- прави Турчин. О-А. 2. који се тиче самога чупати (подсећи) ~ чему; ишчупати корена, темеља, темељит, потпун, радикалан. — Отпор власти није се могао сломити без што с кореном; пресећи што у корену прекинути, онемогућити нешто у самом коренитих политичких рефорама. Јов. С. почетку не допуштајући да се разшје; из Била је очита потреба за корјенитим . . . корена (изменити, променити) сасвим, преуређењем цијеле државе. Пов. 1. потпуно (изменити, променити); пустити корбнити се, кбреним се, ијек. корије(ухватити) ~ учврстити се стално, трајно нити се, несврш. пуштати корен, имати се настанити негде, усгпалити се; в у ћ и ~ корење, потицати, оснивати се. — Та накло(од кога или чега) потицати, имати ност (на добро или на зло) коријени се у порекло (од кога или чега); з а т р т и у ~ темлераменту, а развија се или пријечи узуништити, уклонити што да се више никако гојем. М.аж. Ф. [Музикалност] се корени не појави> искоренити. — Он је њега хтео да у даровитости балканских народа. Пол. 1958. убије . . . и да затре у корен нашу кућу. кореиито, ијек. корјенито, прил. темеВес. љито, потпуно; дубоко. — Увидео је да кор&нак, -нка, ијек. кориј&нак, м а. дем. се превратом 1903. поредак у Србији није од корен. — Стави се [у кацу] ред купуса па коренито изменио. Глиг. . . . коренак хрена. Пол. 1959. 6. клицин коренов, -а, -о, ијек. кбријенов који корен. — Клица [се] састоји од малог стручка припада корену: коренове длачице. који има на једном крају пупољак, а на кбреновање, ијек. кбрјеновање, с гл. другом прелази у коријенак. Бот. им. од кореновати. коренар, -ара, ијек. корјенар, м зоол. кбреновати, -нујем, ијек. кбрјеновати, врста кукца, инсекта КМгогго^из зокгМаИз. несврш. мат. вадити корен некога броја. Терм. 4. коренодубац, -упца, ијек. корјенодукоренаст, -а, -о, ијек. корјенаст који је бац, м ир. претерани језични чистунац, фикао корен, који је сличан корену. — На сличан лолог. — Нас поплашише коренодупци, начин производе се пупољци и из поданка пометачи и сметлари језични. Бен. коренастог стабла, кад се желе произвести коренбждер, ијек. корјенбждер, м зоол. малине и купине. Тод. ерста кукца, инсекта Шигорћавиз. Бен. Рј. кбрени, -а, -б (ек. и ијек.) који се односи коренонбшци, м мн,- (јд. коренонбжац, на корен, корениш. — Све ријечи у језику -бшца), ијек. корјенонбшци, зоол. разред могу сс по етимологији раздијелити на праживотиња протозоа нестална облика те-

КОРЕНСКИ — КОРЕФЕРЕНТ

853

ла која се крећу пружајући протоплазматкбрепњаци м мн. (јд. кбрепњЗк) зоол. ске шраштаје КМгоро<1а. ЕЛЗ. в. љускари. Терм. 4. кбренски, -а, -б, ијек. кбријенски који кореспбндент м 1. онај који врши, во~ се односи на корен: ~ фактор. ди кореспонденцију. — Подузеће »Меркур« . . . тражи самосталног кореспондента. Вј. корбнчнћ, ијек. корјбнчић, м 1. дем. 1957. 2. дописник новина. — Један коресод корен. — Одједном наиђох на коренчиће пондент неких енглеских новина . . . написа биљака. Јак. 2. део клице. — Клица има дугачку депешу. Нен. Љ. три дела: клијавце, коренчић и стабаоце с перцем. Тод. кореспонд&нтан, -тна, -тно који одговара чему, који се подудара с чиме. — Што корбаак, -ака, ијек. корј&њак, м човек који се не мења, који је постпојан, чврст. се тиче . . . акцента у локативу једнине . . . на њ треба гледати са стајалишта коресРј. А. пондентних једносложних именица. / 1957. кор&њача, ијек. корјбњача ж анат. полна жлезда код мушкараца, простата. кореспбндентица, кореспднденткиња Р-К Реч. и коресшшд&нткиња ж женска особа кореспондентп. — Боји се да ће још једанпут кбре&е, ијек. коријење, с 1. зб. им. . . . морати радити као . . . кореспондентица. од корен. — Наваља [река Босна] кладе и Крл. корење, наплази дебео нанос од муља. Андр. И. фиг. Клевета ова . . . дира у кокореспонд&нција ж лат. 1. размена пиријењс душе. Киш. 2. поврће с гомољастим сама између одвојених особа или усшанова; кореном. — Амо [у поврће] спадају . . . од дописивање, преписка. — Између двоје млакорења: мрква, ротква . . . репа. Батут. дих настаде дуга кореспонденција. Уск. 2. Изр. и ш чх ув апт а т и што с к о р е њ е м , скуп писмених пошиљака. — Стави пажљипустити ( У и т и к о р е њ е ) в. уз ково списе на стол крај . . . мапе с пословном рен (изр.). кореспонденцијом. Сим. коре&граф м грч. онај који увежбава коресподдирање с гл. им. од кореспонплесаче, поставља плес на сцену. — Аутор дирати. је дао музику и опћи оквир, а све остало кореспондирати, -бндирам несврш. 1. мора створити кореограф. Обз. 1932. писати писма и одговарати на њих, допикореографија ж 1. описивање плесних сивати се. 2. слагати се, подударати се (с покрета помоћу посебних знакова намењено ким, у чему). плесачима. 2. уметност стварања и поставкбрет м тал. покр. 1. врста женског љања плесова на сцену. капута без рукаеа (зимски, обично од белог коребграфкиља ж женска особа ко- сукна, летњи од других тканина), украшен реограф. на прсима металним пуцима. — Он је задржао поглед на њој и од врха њеног коребграфски, -а, -5 који се односи на премјерио цијелу невјесту — преко струка кореографију: ~ поставка, кореографске студије. лијепа као саливена корета. Лоп. 2. горње одело до паса с рукавима (мушко и женско). корепетнраше с гл. им. од корепети— И узе му двије пушке м а л е . . . и са рати. плећа корет и доламу. НП Вук. корепетирати, -бтирам сврш. и некбретац, -еца м дем. од корет. — Но сврш. (из)вршити корепетицију. — Аудитори [су] старији и бољи ђаци који испи- је ближа кошуља од кореца. Љуб. тују млађе или слабије ученике, корепекбрети, -рим, ијек. кбрјети, покр. в. трфају с њима и прегледавају им задаће. корити. — Родитељи су своју децу корели. Шов. Вес. Војвода рече . . . свјема који га коркореп&гитор м онај који с ђацима по- јеше. Миљ. навља школско градиво; музичар који увежкбрети се, -рим се, ијек. кбрјети се, бава и води певачки збор, хор или оркестар. несврш. в. корити се. — Радио-телевизија Београд расписује конкбреут м грч. члан кора у античким курс за корепетитора-диригента. Пол. 1959. грчким драмама. корепетАториј, -ија и корепет&торијум м установа у којој се врши корепетицикореферат, -ата м лат. допунски рефеја. — Корепетиториј [је мјесто] гдје ђаци рат; споредни извештај. — Поред главног уз помоћ професора . . . науче своје задаће. реферата на скупштини је поднето и више Обз. 1932. кореферата. Пол. 1958. корепетбција ж лат. понављање и уеекорефбрент м онај који подноси корежбавање лекција с ђацима; преслишавање. ферат, споредни пзвестилац. %»

854

КОРЕЧАК — КОРИСТ(А)

корбчак, -чка, ијек. корјбчак, м дем. од корен. Прав. кбрзет м фр. женски стезник, мидер; комад одеће који стеже струк. — Крај корзета је био комадић женске хаљине. Ђал. Млади лајтнанчићи у корзетима и уштирканим, високим огрлицама . . . окрећу главу од љега. Петр. В. корзирати, кбрзирам несврш. разг. шетати по корзу. — До сутра бих могао корзирати. Дав. корзо м тал. 1. део града у коме се у одређено време скуплају шетачи. — На питање: зашто шетају корзом, ученици одговарају различито. Б 1958. 2. шетање великог броја особа на улици, шеталишту. — Кроз отворен балкон чуо се . . . жамор вечерњег корза. Крл. Аутомобил . . . [се] тешко пробијао кроз вечерњи корзо. Ћос. Б. кбрзуша ж она која редовно или често иде на корзо. Р-К Реч. коригирати, -нгирам н кбриговати, -гујем несврш. лат. вршити коректуру, исправљати, поправљати, — Сад записник састављају с њим, коригирају га. Крл. Стално води евиденцију о себи . . . коригује себе према почињеним грешкама. Глиг. корида ж шп. борба с бикоеима. — Са врбовим прутом у руци иде у Севиљу на кориду. КН 1958. кор&дор, -бра м тал. 1. а. трем, ходник који спаја поједине делове стана, куће. — А сад да вам покажем ваше с о б е . . . И уђоше у други коридор. Бег. 6. узак дуг простор, пролаз који је са страна ограничен. — Изишли смо давно из онога узанога мачванскога коридора. Јак. Пут авионом кроз један од три ваздушна коридора, још је најједноставнији. Б 1958. 2. геогр. уски простор земље који пролази кроз туђе државно подручје и веже државу с морем или с другом држаеом. — Услови Србије . . . били су ови . . . Излаз на Јадранско море и потребан коридор до тога излаза. Јов. Ј.

корнјандоли, -ола м мн. тал. конфети (,б). — Ти се увијек набацујеш . . . фразама као коријандолима. Крл. корпјен, ек. корен. коријен-, ек. корен-. кбрилац, -иоца м онај који кори, прекорава. — Већ те молим, брижан кориоче, што свачија помањкања караш. Март. Брзо ућутах тог кориоца двама или трима привидним разлозима. Нед. коримба ж бот. штитаст цват у облику кишобрана. — Цвеће је као у јабуке . . . правилно, поређано у коримбе и избија у исто доба кад и лишће. Тод. корин, -а, -о који се односи на кору. кбрисап и корисан в. користан. кбрисник м а. онај који се користи чиме, који употребљава, који ужива што. — Сада је народ постао . . . наследник културних вредности прошлости и њихов корисник у свом стваралачком полету. НК 1946. Корисник девојачке собе . . . може одатле бити деложиран само путем отказа код суда. Пол. 1958. б. онај који искоршићаеа кога. — Ја нисам . . . ни удворица, ни корисНИКЈ НИ ласкавац господина Домаћинског. Крл. корисница ж 1. женска особа корисник. 2. представа или приредба у корист кога или чега. — Пред смрт приређена му је корисница да би се исплатили лекарски трошкови. Глиг. Те вечери била је представа корисница. Креш. к&рисно и корисно прил. на користан начин, на корист, с коришћу. кбрисност и корисн^ст, -ости ж особина онога што је корисно, корист. — Обојица се руководе искључиво својом корисношћу, али ту корисност не мере истим мерилом. Јов. С. Опћа добробит, корисност за све, то је моја мисао водилица. Сим. корист ж 1. добре, повољне последице, повољан учинак, резултат чега, добит; супр. штета. — Доситеј је стајао на социјалнокор&дорски, -а, -о који се односи на -утилитарном гледишту . . . корист за прост народ. Прод. Не знам каква је корист од коридор. — Совјетско држање . . . показује тога што те шал.емо у школу. Креш. 2. приисто тако мало склоности ка попуштању ход добивен из чега, добитак, зарада; супр. . . . коридорске нервозе. Пол. 1959. губитак. — Омилиће ти напријечац и радња кбризма ж лат. у католичкој цркви и корист. Љуб. Корист му се растапа: неће пост од четрдесет дана пред Ускрс. моћи ништа зарадити. Кал. Изр. баба ~ в. уз баба (изр.). Изр. бити од к о р и с т и , на к о р и с т к&ризмени, -а, -о који се односи на џориз- (коме, чему) користити, помагати коме; и з в у ћ и ~ из чега користити се чиме; му: ~ пост. корвјандар, -дра и коријандер м бот. у ~ (кога, чега) у интересу кога, чега, за кога, за што. једногодишња ароматична и лековита биљка из пор. штитара СопашЗгит кбрист(а) м = хорист(а) певач у кору, Сим.Реч. члан кора1. — Доћи ће талијанско друш-

КОРИСТАН — КОРИТИШТЕ

855

тванце . . . са четири ћорава користа и четикористољубивост, -ости ж и користбри крезубе користице. Шен. љубље с особина онога којије користољубив. — [Малограђанство] својим уским видицима кбристан и користан, -сна, -сно 1. који доноси корист, који доноси неки добитак, који и користољубивошћу уништава сваки полет. је на кориап; супр. штетан. — [Идеалисти] Барац. Мисле да је недјело починила највише из користољубља. Кос. опћему напретку корисни, сами су обично несретни. Шен. 2. којије подссан, прикладан, користбносав, -сна, -сно који (до)носи згодан за какву сврху. — Већи дио корисних корист, користан. — Пише књиге . . . о дијелова тијела за игру налази [се] под водом. проблемима користоноснога и напредног у Ват. 3. (одр.) који се може искористити смислу људске дјелатности. Крл. према својој намени. — Корисна носивост користбносно прил. корисно, на корист, авиона је девет тона . . . без слетања. Б 1958. доносећи корист. — Није [се] . . . могло пресукбристнти, -им (импф. кбришћах; трп. дити је ли та свота користоносно уложена. прид. кбриштен и кбришћен) несврш. 1. Коз. Ј. бити на корист, доносити корист, помагати. користбносност, -ости ж особина онога — Није користила [Талијанима] ни помоћ штоје користоносно, корисност. коју су Немци хитно послали. Дед. В. Мало кбританце и коританце, -ца и -ета с му је користила љепота њезина. Креш. 2. (кога, што) варв. в. користити се (2). — дем. од корито. — Спаваше мирно у коританцету једно мушко дете. Јакш. 23. Користе [младићи и девојке] манастирску кбритар м онај који прави корита. — славу као сајам за упознавање и склапање Цигана . . . највише је било ковача . . . и бракова. Чипл. Тренер . . . користи по поткоритара. О 1875. реби методу опонашања. Тен. ~ се 1. имати користи, вући корист. — кбритарев и кбрнтаров, -а, -о који приУче се и користе од свију народа. Нен. Љ. пада коритару. Зато се апсолутна монархија користила кбритарски, -3, -б који се односи на коримладом капиталистичком производњом. ОП таре. 1. 2. (чиме) служити се чиме, искоришћивати кбритарство и коритарство с коришто, употребљавати што у своју корист. тарски посао, коритарски занат. — Марковић се не зауставља само на томе, кбритаст, -а, -о који је налик на корито, но се користи приликом да удари на либералну странку и на владу. Скерл. Користећи се којије издубен као корито. — Код лађа коривладаревим допуштењем кнез Андреј уђе тастих да више те не видим! М-И. кбриташце, -ца и -ета с дем. од корито. . . . у гостинску собу. Крањч. Стј. јошиковим кориташцем кбристнца и кбристкиња ж певачица — Сел>ак с под мишком бечи очи. Бан. у кору1, чланица кора1. В. пр. уз корист(а). кбритељ м в. корилац. Деан. Рј. кбристовање с гл. им. од користовати кбрити, -им несврш. 1. чинити коме кбристовати, -тујем несврш. в. користи- прекор, замерку, приговаратн, изражавати ти. — Моја ми вештина у музици није могла незадовољство због чега, прекоревати, грдити користовати у земљи где је сваки сељанин кога због чега. — Ја сам тебе свакад пазила и пазим као својту, а ти ме кориш да ми је неко био бољи музичар од мене. Нед. Љ. ~ се в. користити се. — [Он] се тиме други пречи него ти. Глиш. Ти си мед Данајније користовао и умро је . . . од глади. Лал. цима јунаштво ми корио спрва рекавши да сам . . . плашљивац. М-И. 2. индив. опомикористољубац, -упца м рус. користо- њати. — Момци кликћу, а песме се оре, љубив човек, себичњак. — Према нама [су] »живо, живсх, један другог коре. Радич. љубазни . . . али зато су велики користо~ се уз. повр. — Нештедице их је сабио љупци. Ђон. Цијело је ваше карамазовско питање садржано у ове три ријечи: блудни- под студени тамнички волат да се . . . препиру, боцкају, коре и гложе по цио дав. Лал. ци, користољупци и луде. Л-К. кбрити се, -им се несврш. (ек. и ијек.) користољубнв, -а, -о који теоки, грамзи за добитком, за лаком зарадом, грамжљив, хватити кору, добивати кору. — Лед се похлепан. — Унутрашње неприлике нагониле корио на обалама. Дав. су Карађорђа да у тој војии сувише попушкбритити, -им несврш. уређивати корита . . . Младену Миловановићу, човеку то потока или реке. — Уз то би се могле даровитом, али користољубивом. Нов. Нипо- ријеке коритити, шуме насијавати. Старч. што не спадам међу користољубиве људе. кдритиште с корито којим је текао Шов. поток, бујица. — Кроз клисуре је хитао корнстољубнво прил. на користољубив [поток] . . . кроз визе кречних увала, кроз начин. корипшпа прссахла. Кош.

836

КОРИТЊАЦИ — КОРМИЛАРСКИ

кбритњаци м мн. (јд. кбритњЗк) зоол. кбричар м 1. онај који укоричује кнмге, род кукаца, инсеката бсарћкШ<1ае. Бен. Рј. књиговезац, књиговежа. Р-К Реч. 2. норичњак. кбрито с 1. подужи суд начињен од дрвета, Р-К Реч. камена, метала или бетона за прање рубља, кбрнчарев, -а, -о — коричаров који храњење и напајање стоке и за друге кућне пот- припада коричару. ребе. — Она приђе бунару. Корита полупана. кбричарница ж просторија у којој се Вес. Сео [је] на корито ханске чесме. Андр. И. увезују књиге, књиговезница. Р-К Реч. 2. пгруп лађе. — Брод је у млазевима прокбрнчаров, -а, -о = коричарев. пуштао воду у своје старо и зарђало корито. кбричарски, -а, -о који се односи на кориПетр. М. 3. удубљење којим течеилије текла река, поток; удубљење испуњено морском или чаре. језерском водом. — Сава је јаче струјила у кДричење с гл. им. од коричити. свом кориту од навале горских вода. Шен. кбричити, -им несврш. увезивати књиге. У његовом [Средоземнога мора] кориту — Узео је да коричи неки стари триод. видећемо велике брегове од саме соли. Нен. Љ. 4. фиг. правац, пут којим се нешто Глиш. кбрнчн>ак м нож с корицама. — Никокреће. — Вика се за тренутак стиша, жамор летина извади из џепа велики нож коричуједначи и као да једним коритом потече. њак. Ћоп. Р 1946. Живот тече . . . својим природним током у кориту стварности које је сама прикбриштење и кбрншћење с гл. им. од рода изградила. Глиг. користити (се). Изр. бити на чијем к о р и т у бити корјен-, ек. корен-. на чијем издржавању; б у б р е ж н о ~ анат. корј&њача, ек. корењача. простор или коморица у бубрегу у који се сабикбрјети се, -рим се, ек. кбрети се. рају капље мокраће; имати п л и т к о ~ нар. корјбчак, -чка, ек. корбчак. бити слабог, танког имовинског стања; товити се на чијем кориту хранити се, кбрпат м маџ. покр. узица, ланац. — добро окиеети на туђ рачун. Сваки [је] водио на корлату руљу ловачких корбфеј, -бја м грч. 1. еођа кора у ста- паса. Шен. рих Грка. — Између корифеја и кора водио кбрмбн, -ана м маџ. «. кормило. — Као [се] разговор. Пов. 1. 2. првак, истакнута лађа без кормана кад што нема управитеља). личност на знанстееном, научном, уметнич- Н. посл. Вук. На корману [житарице лађе] ком или политичком пољу. — Миклошич, нема руже коју драгом сам убрала. Ков. В. Лескин . . . и Јагић, корифеји тадашње корманити, кбрманим несврш. е. корнауке . . . учинили су да се Стојановић миларити. — На крми седи тренер. Обема посвети . . . издавању старих споменика. рукама кормани. Андр. И. Бел. Опозициони лист . . . морао је бранити кбрманош м покр. в. кормилар. — Други корифеје своје странке. Ђал. . . . оде у дно лађе: то је био корманош. корнца ж 1. дем. од кора. 2. танка кора Нен. Љ. на печеном месу. — По печеном прасету кбрманошев, -а, -о који припада кормарумена корица. Јак. 3. в. корице (3). — Тај ношу. суд написали су на . . . омоту . . . на коме је кормањење с гл. им. од корманити. био наслов комада, а који је служио као корм&лар, -ара м 1. онај који управља корица. Нуш. 4. врста миришљавог зачина, цимет. — Од мирођија из далеких . . . кра- кормилом дајући правац лађи, крмар, крмилар. јева највише се употребљују . . . каранфилић, — Кормилар је окренуо неколико пута коркорица. Батут. мило, брод је престао да иде уназад. Пол. 1950. 2. фиг. управљач, руководилац. — Из Изр. ~ круха, хлеба фиг. оно што је уста кормилара нове Југославије [Тита] изинајпотребније за живот. корице ж мн. 1. направа у којој се држи шле [су] историјске речи: Границе словенмач, сабља, нож и сл., ножнице. — Баци кори- ства леже на Одри и Ниси. Пиј. це од сабље. Андр. И. Потегае нож из корикормиларев, -а, -о = кормиларов који ца. Гор. 2. држак мача, сабље, ножа. — По- припада кормилару. теже нож те њега у трбух . . . оде нож до кормнларење с гл. им. од кормиларити. корица. Вес. 3. први и последњи лист књиге кормиларитн, -иларим несврш. управкоји служе као заштита осталих лпстова и обично су тврди и пресвучени јачим папи- љати кормилом дајући правац чему, крманити, крмиларити. ром, платном или кожом. — Имала [је] кормиларов, -а, -о = кормиларев. позлаћеву краву утиснуту на корицама. Торб. Изр. од корица до корица одпочетка кормДларскв, -а, -5 који се односи на до краја. кормиларе.

?* КОРМИЛО — КОРОЗИЈА кбрмвло с 1. направа за управљање лађом, авионом, аутомобимму одређеном правцу, крмило. — Ако сам дао брод, нећу да пустим кормило. Цар Е. С рукама на кормилу . . . Барутански шофира. Крл. 2. фиг. оно чиме се управља; руководство, управа, власт. — То је посао људи који су на кормилу. Кор. Памтило би се и причало кад је Андрија Зарековић узео државно кормило у своје руке. Андр. И.

857

кбрњачевнна ж корњачина кора. — Господа . . . увезиваху својс непрочитанс књиге у скупоцјену . . . корњачевину. Крл. кбрњачии, -а, -о који припада корњачи: ~ кора. кбрњачински, -а, -6 = корњачји који је као у корњаче. — Освртао се истежући ону корњачинску главу из леда. Десн. кбрњачнца ж дем. од корњача. кбрњачји, -а, -е = корњачински. — кормДран, -ана м фр. зоол. велика птица тамне боје са снажним кљуном која се храни Одахне два-три пута и тешко истежући корњачји врат, прогута слину. Кал. рибама и коју искоришћују у риболову за корњашп м мн. (јд. кбрњаш, -аша) зоол. хватање или плашење рибе, велики враиац Рћав. тврдокримр*. Терм. 4. 1асгосогах сагћо. Бен. Рј. кбров и кбрбв, -ова м маџ. биљка која кормофити, -та м мн. (јд. кормбфит, дивље расте и гуши културне усеве. — И о -ита) грч. бот. више биљке које имају три ссновна органа: корен, стабло и лист. Станк. С. плијевио је коров у зараштеном вртићу. Гор. фиг. Требало му је ослонца . . . да би кбрмус м грч. тело виших биљака (кор- почупао коров који га је гушио изнутра. мофита). — Тело (кормофита) је диференЋос. Б. цирано у три основна органа: корен, стабло Изр. има их као корова имаих много; и лист, и они скупа граде кормус. Станк. С. нема га (нигде) ни од корова непа га нигде; ниче као ~ ннче свуда, појављујс се кбрнер и к&рпер м енгл. 1. спорт. у свугде и где не треба. ногомету, фудбалу и ватерполу казнени ударац к&ровнна ж ;«#ов. — Земља ниска па с угла (мтије аута и гола) као казна што је играч избацио лопту из игралишта преко по њој порасла нека смрдљива коровина. линије властшпог гола. 2. трг. привремено Берт. Чича-Петар . . . носи неку коровину. удружење трговаца ради дизања цеие робк. Вукић. ЕЛЗ. корбвљак, -ака м место обрасло коровом. — Дете . . . побеже у коровљак. Пол. 1959. кбрнет 1 м тал. 1. муз. лимени дувачки инструмент, труба. — Напосљетку се корк&ровљс с зб. им. од коров. — Поскачу нети, рози . . . здруже у . . . збрку. Вел. у коровље па наберу коприва. Гор. Около 2. фишечић од тестау комесе продаје сладолед. је трава и коровље ижђикало. Ђур. кбровљнв, -а, -о којије зарастао у коров. кбрнет 8 м фр. војн. први официрски чин коровођа м онај који упраеља кором, у коњици бивше руске војске. — Уђе у сјајну диршент, зборовођа, хоровођа. — Изабраше десету хусарску као корнет. Магпош. га за коровођу [пјевачког друштва]. В 1885. кбрниж, -ижа м и корн&жа ж тал. кбровски, -а, -5 који се односи на корое. архит. венаџ на вањском, спољном делу зида — Ваља пазити да се тим [ђубровитим] грађевине, горњи део стуба. — Врапци . . . материјама не уноси и коровско семе. Тод. узлијећу на корниже и прагове. Кал. Капикорозивап, -вна, -вно који нагриза, тели и корниже . . . јесу типични попратни разједа, разара. — фиг. Ова њихова излишзнак умјетности и рада мајстора Јурја. Обз. ност, та слобода . . . били су дуго његова 1932. гордост: мргодно, отровно, корозивно стално кбрњак м зоол. кукац, инсект који живи расположење. Дав. под кором дрвета НурорМоеиз. Бен. Рј. корозивно прил. нагризајући, разарајући. кбрњаче ж мн. 1. зоол. гмизавци покри- — Требало је да гас . . . не делује корозивно на зидове бомбе. Пол. 1959. вени рожнатом кором или оклопом, који се корозивност, -ости ж особина или стање полако крећу на кратким ногама које заједно с главом могу увућиу оклоп Сће1оша: барске онога који је корозшан и онога што је коро~, морске ~ , сувоземне ~ . Терм. 4. 2. «. зивно. корњачешна. — Не гледа на довратке који кброзија ж лат. 1. геол. разарање камена су красном корњачом обложени. Марет. и минерала хемијским деловањем воде: крашка Није то нека тамбура од корњаче . . .' већ ~ . 2. техн. нагризање металних површина обична јаворова . . . тамбура. Чипл. 3. ист. деловапем ашмосфере, воде, хемикалија и сл. — кров од војничких штитова који су антички Ако су [археолошки предмети] од метала, војници правили изнад соојих глава при нападу да их [препаратор] очисти од рђе и корозије. на опседнути град. .. • • Пол. 1959. 3. мед. разарање ткива због гнојних

858

КОРОМАЧ — КОРПУЛЕНТАН

проџеса или деловања отровних твари, матергда. Кл. Рј. корбмач, -ача м бот. в. мотрика Сгпћт ш п т а г Ш т и т . — Текућина од азалеје и коромача уништава све длаке. Уј. корбна ж лат. 1. а. круна, веиац. б. фиг. главна маса запаљене материје. — Код ватромета кад сви мисле да је планула већ последн>а ракета, онда се тек запали корона те читава крајина букнс. Крл. 2. последњи овој, омотач који се за време помрачења Сунца види као венац. ОГ. 3. златан ејај или круг око главе на сликама светаца, ореол, нимбус. — Треска човјек са ноздрвама . . . загњуренил! . . . у дич што се дише кб светачка корона. Кам. 4. муз. знак изнад ноте који јој продужује трајање. — Музика престаде абруптно . . . Без короне. Бег. 5. цркв. кат. састанак свештеника једног црквеног котара. — Читах свећенству које се скупило на »корони«. Матош. корбнарке ж мн. анат. две артерије које снабдевају крвљу срчани мишић. Мин. Лекс.

коронарнн, -3, -о у изразу: коронарне

артерије в. коронарке.

кброт м покр. в. корота. Вук Рј. кброта ж тал. 1. жалост за мртвим; општа жалост због какве велике несреће, катастрофе (која се очитује, показује обично у ношењу црнога одела, у укидању забава и сл.). — Мелита није имала повода опирати се боравку у Орловцу . . . због дубоке короте . . . за покојном мајком. Том. Слијепац хода градом гдје корота влада. Полић. 2. црно или гпамно одело, црна трака, црни вео као знак жалости за неким. — Удова плаче у свиленој короти. Крл. фиг. Ал' се нојца жури . . . да земљу и небо у короту вргне ? Змај. А раван оста . . . жалосна као да се сва застрла коротом посмртном. Кос. кбротни, -а, -о 1. који се односи на короту, који је у вези с коротом, који је знак короте. — Анкино је лице било једнобојно тамно, с коротним изразом. Михољ. На глави јој коротна повезача од густог муслина. Дов. 2. фиг. тмуран, мрачан. — Хоћемо ли икад престати да будемо . . . плитка рака младости под парчетом коротаа неба? Вуј. кбротник м онај којијеу короти. Бен. Рј. к&ротничкн, -а, -о који се односи на коротнике и короту. кдротовање с гл. им. од коротовати. кбротовати, -тује.м несврш. бити у короти, носити короту, бити у жалости, жалити. — Пустите ме . . . да ја кидам косу саврх главе, да ја брата коротујем свога. НП Вук.

кбрпа ж нем. направа сплетена од прућа, трске и сл. која служи за чување, паковање и преношење ствари. — Брала [је] јабучице н зелену паприку, мећући све то у корпу. Ивак. Изр. бацити у к о р п у (нпр. рукопис) одбшпи штампање; дати коме к о р п у разг. одбити, не услишити кога; добити корпу од кога бити одбијен. кбрпар, -ара м онај који плете корпе. — Предузеће »Плантажа« . . . расписује конкурс за . . . корпара плетарске струке. Пол. 1959. кбрпара ж радионица у којој се плету корне. — Била је запослена као обична радница у војној корпари. Ћос. Б. корпарев, -а, -о — корпаров који припада корпару. кбрпарка ж она која плете корпе. — Њена мајка, корпарка из околине Трстеника, дошла је . . . да прода своје производе. Пол. 1959. корпаров, -а, -о = корпарев. кбрпарски, -а, -о који се односи на корпаре: корпарски производи. корпарство с корпарски посао, занат. — Извозна предузећа . . . за поједиве производе (домаћа радиност и корпарство) сматрају да нема потребе регистровања. Пол. 1959. кдрпица ж дем. од корпа. корпбрал, -ала м нем. «. каплар. — Нашли смо га . . . јави ми корпорал. Маж. Ф. корпоралија ж «. капларија. — Тек [је] само кандидат за евентуалну корпоралију. Крл. корпоратпван, -вна, -вно а. који припада, који је својствен корпорацији, који је у вези с корпорацијом. — Отварашем врата Западу нанесен је јак удар корпоративној организацији и њеним привилегија.ма. Лапч. б. екутш, групни, заједнички. — Тетка-Таскин план и рачун са оном корпоративном шетњом тотално [је] пропао. Срем. Изр. ~ д р ж а в н о уређење пол. уређење по привредним гранама које има за циљ прикривање класног карактера друштва и афирмацију еласти капитала. корпоратнвно прил. скупно, сви заједно. — Кренуше се сви, корпоративно. Срем. корпорацнја ж лат. друштво, удружење особа истог сталежа, звања или заната, цех. — Састали су се . . . представници свих . . . корпорација на пленарни састанак . . . да . . . изаберу . . . кандидата за предсједника. Крл. корпул&отан, -тна, -тно који је крупна тела, дебео. — Била је корпулевтвија дама с бијелим коврчама преко ушију. Адум.

КОРПУЛЕНТНОСТ — КОРУПТИВАН

859

кортеширати, -&ширам несврш. = кортешовати вршити кортешацију. — Капелан, загрижљиви праваш, кортешира за праваша. Мих. кбртешкп, -а, -б који се односи на кортеше. — А мени, божанском поети, једва да је здјела кортешког гулаша! Ков. А. кбртешки прил. на начин кортеша. — Међутим је Франо . . . кортешки расипно мљаскао лијепе ријечи. Божић. кДртешов, -а, -о који припада кортешу. кдртешовање с гл. им. од кортешовати. кдртешовати, -шујем несврш. = кортеширати. — Пропалица . . . ће за новце за сваку странку кортешовати. Шен. кбруба ж 1. покр. кора. — Рукују се, клизајући се на корубама поједених лубеница. Рад. Д. 2. жлеб. Р-К Реч. корубање с гл. им. од корубати. корпускул м и корпускула ж физ. честица материје. — На место [атома] ставља корубати, -ам несврш. покр. љуштити, последње делове материје... то су такозвани комити, комушати кукуруз. — Би ли пустила корпускули. Петрон. Корпускуле обичне Стану и Рада да нам помогну ? . . . Корубамо. материје, које на себи носе електричне набоје, Ђур. називамо ионима. Физ. 3. корубач, -4ча м онај који коруба кукуруз. корпускуларан, -рна, -рно физ. који се — Њих тројица [су се] изгубили међу корубаче. Ђур. односи на корпускуле: ~ атомистика. Изр. ~ теорија светлости теорија кбругва ж заст. застава. — Хвала ти за која се оснива на замисли даје светлост бујица плавцу . . . која . . . из родне ти луке с корукорпускуле. гвом исплови. Ков. В. кбрпуснп, -а, -о који се односи на корпус: корумпираност, -ости ж особина онога ~ командант, ~ команда, ~ резерва. који је корумпиран. кбрсар, -ара м тал. покр. морски разбојкорумпираше с гл. им. од корумпирати. ник, гусар; гусарски брод. — Они млађи и корумпирати, -умпирам сврш. и ненајмлађи . . . сниват ће само о пиратима, о сврш. морално (по)кварити, подмитити, подкорсарима. Цар Е. мићивати, поткупити, поткуплмвати некога кбрсем прил. покр. тобоже, бајаги. — новцем или другим материјалним добрима. — Оде се корсем исхркивати, као да му је А шта мислиш о генералима? . . . На полозашла киселица у гркљан. Вукић. жају су се улежали, многи су корумпирани. корски, -а, -б који је одређен за певање у Јак. кору: корска песма. — се повр. корумптиван, -вна, -вно е. коруптиван. кбртес м шп. народно представништво у — [Организација] може бити кажњена за . .. Шпанији. — Краљ . . . је био сасвим зависан свако корумптивно дело. Аут. од кортеса, представника крупног племства. Пов. 2. кбрун, -уна м неодом. в. кромпир. — кбртеш м маџ. политички присталица За корун знамо да је донесен к нама . . . из који агитује за кога. — То [представници Америке. В 1885. народа] више нису, као некада, представници кбрунд м мин. алуминијумое оксид који које бирају кортеши. Тито. Морао је плати- се налази у природи као минерал у облику ти из свог џепа кортеше. Козарч. ромбоедра. Тућ. кбртешад ж необ. зб. им. од кортеш. — кбруптан, -тна, -тно в. коруппшван. — Ништа не знамо! — загрми са својим вођом Из те нуле . . . коруптни лаланчани створили сва кортешад. Шен. су . . . моћног ревизора. Поз. 1948. кортешација ж кортешов рад и наскбруптиван, -вна, -вно подмитљив, поттојање, агитација. — Можда је то корте- купљив. — Нема ниједног од тих старих шација своје врсте. Крл. листова . . . који нису подлегли . . . корупкортешарање с гл. им. од кортеширати. тивном утицају влада. Пол. 1959. корпулбнтнбст, -ости особина и стпање онога којије корпуленгпан и онога шпгоје корпулентпно. корпул&нција ж лат. дебљина, крупноћа тела. кбрпус м лат. 1. војн. велика формација која се састоји од неколико дивизија или бригада. — Ако треба, цео корпус има ноћас да погине за заставу. Ћос. Б. Ађутант команданта корпуса одведе [га] . . . к маршалу. Крањч. Стј. 2. затворени тип средње војне школе у бившој Русији. — Свршио је племићки корпус. Крањч. Стј. 3. скуп особа исте струке, истог службеног звања и сл. — Кад . . . дође у Градац, дочека га сав корпус »баханалске дружбе«. Ков. А. Мокрањац је знао да му је . . . потребно створити . . . извођачки корпус. Коњов. 4. човечји труп. — Човјек гаквог корпуса какав је ваш . . . нужно мора имати повишени тлак. Донч.

860

КОРУПТИВНОСТ — КОСА'

коруптпвнбст, -ости ж особина онога Изр. ~ призма мат. тело коме је који је коруптиван, подмитљивост. осовина нагнута према бази и затвара оштар кут, угао: коси хитац физ. хитац корупција ж лат. поткупљивост, подмитљивост службених, друштвених особа. — испаљен под кутом, углом између нуле и 90°; коси кут, угао мат. кут, угао који је Иза свијетле фасаде крије [се] . . . погубност мањи од 90°; коси п а д е ж и грам. сви новца, мрскост корупције. Барац. Милан падежи осим номинатива. је говорио . . . о корупцији која је царовала међу управним апаратима. Јак. кбса 1 ж (ак. кбсу) длака на човечкорупци&наш, -аша м онај који се бави јој глави. — Распустила косе . . . и плаче. корупцијом, онај који прима мипго, подмитљив Лаз. Л. фиг. Истреса [зора] из своје косе човек. — На њега су викали . . . они који су небројен растопљен бисер. Вел. сматрани за корупционаше. Јов. С. Изр. д и ж е му се (јежи му с е , корупцнбпашки, -а, -б чоји се односи на иде му увис) ~ (на г л а в и ) осећа велик страх, ужас; под седу косу под корупционаше. старост; п о коси попало и њ е , прокорупцибнер, -ера и корупцибнист(а) м в. корупционаш. — Гадило му се друштво грушала се коса постао је сед, просед, свих оних . . . афериста, корупционера. Бег. поседео је; с к о ч и т и један другоме у корупционбстичкн, -а, -б који се односи косу почупати се с ким; у з косу (бити) не бити по вољи; у з косу (ићи) протина корупционисте. — То је чинила полиција вити се; в и л и н а ~ бот. а) биљка из пор. . . . помогнута од корупционистичке банде. слакова СизсШа; б) танке паучгтасте нити Риб. које лете зраком, ваздухом у јесен. — Раван корутина ж геогр. улегнути предео међу крај над којим прспијеће вилина коса . . . планинама, улегнуће. — У средини тога вирадосно трепери. Донч.; в) нпти стаклене соког склопа је корутина Морихово. Дед. Ј. вуне као украс на божићном и новогодишкорушнти се, кбрушим се неоврш. њем дрвцу. покривати се кором, постајати скорен. — Слаби зраци одблескују са снежне површине кбса 2 ж 1. пољопривредно оруђе којим се коси, начињено у облику дугачког савијешто се већ почиње корушчти. Дом. ног ножа, наоштреног с једне стране и прикорчуљати се, -ам се несврш. клизати чвршћеног уз дуги држак. — фиг. Чујеш се на корчуљама. Р-К Реч. ли страшну јеку? Смрт опет косу бруси. корчуљаш, -аша м клизач. Р-К Реч. Кркл. Ману време косом, па ког крајем, кбрчуље ж мн. клизаљке. Р-К Реч. ког окрајком,, тек сави снопље. Вукић. кбршбв, -бва м маџ. покр. крчаг, врч, 2. комад ливаде као мера колико један кобокал. — Пио [је] воде из коршова. Берт. сац може покосити за један дан. — Имање се састојало од четрдесет коса ливаде, кбс м (мн. кбси и кбсови) зоол. птица певачица из реда дроздова. — Коси су звиж- осам дана орања, десет мотика винограда. дали у џбуновима. Бег. Зачикују косови Б 1958. Изр. дошла (дође) ~ до бруса славује. Рак. (до камена) напунила се мера, дал>е се не Изр. зоол. ц р н и ~ ТшчЈиб т е г и к ; ~ може. — Дошла коса до бруса. Кипело, г р и в њ а ш Т. гсжцдаШз а1рез1пз; водени кипело, па прекипело . . . сваки који је ма и ~ Стс1и8 стс1ш. Терм. 4. најмање осећао срца у грудима, дигао се кос, кбса и кбса, кбсо и кбсо 1. а. који на оружје. Вес.;~ гл а ди глад; ~ смрти је нагнут, који је под углом према хоризон- смрт; '—• в р е м е и а време; н а м е р и л а се талној површини. — Место пахуљастог ~ на брус, на камен; ударила ~ снега кошава и косе кише. ЛМС 1951. у камен каже се кад се сукобе људи који Поједина ријеч, слог или глас писали су не желе попустити један другоме. се помоћу. . . косих клинова. Пов. 1. 6. 3 који није у правој, равној линији. — Гледакбса ж геогр. 1. нагнута површина ла га је својим косим татарским очима са брега, планине, блага падина, повијарац, стратолико љубави. Пер. 2, који се налази с на. — Преда мном је био њихов велики бока, са стране, побочан, постран. — Са шанац, на доста благој коси. Вукић. Говекровова . . . она [група Арнаута] им је надарчад шеврдала је планинским косама носила велике губитке, гађајући их делом већ мјессц дана. Гор. 2. највиши део, било из непосредне близине фронтално, а депаанине, планински хрбат, слеме. — Од њих лом поиздаље косом ватром. Лаз. М. 3. фиг. [Великог и Малог Штурца] се звездасто неповерљие, сумњив, непријатељски (о погле- разилазе дугачке кос^, и повијарци народу)- — Бацао [је] кос поглед на рогатога чито према северу и истоку. Цеиј. Од била [сахира]. Наз. Обрад. . . коснм погледом . . . гранају се . . . горске косе или повисина ошину. Рад. Д. јарци. ОГ. , , ^,

КОСАЉ — К О С И Р Ч Е к&саљ, -&ља м зоол. врста рибе Ађгагшз ћаИегиз. Бен. Рј. кбсан м бот. а. врста сите Јипсиз т а гШтиб. Бен. Рј. б. врста перунике, сабљичица О1ас1ш1из соттишз. Сим. Реч. косаница ж сенокоша, ливада. — Дација се није давала само на згмљу косаницу и ораницу, већ и за сву стоку. Вујач. кбсање с гл. им. од косати.

861

ни а орни, примицали. Лал. С песмом . . . по косачки . . . кретоше се. Фил. косеканс м и косеканта ж лат. мат. тригонометријска фунхција која значи однос хипотенузе и супротне катете. кбсибаша м старешина, еођа косаца, козбаша. — Људи оставише косе и клепце па опколише свог косибашу. Вј. 1960. кбсндба ж хошња, кошење и време кад се оно врши. — Гледао је ливаде јесу ли косањица ж дем. од коса\2). — Било стасале за косидбу. Сиј. фиг. Главе су се . . . као велика коса, из које су мање косагибале без отпора као пред неумољивом сањице отишле на страну. Вук Рј. косидбом смрти. Бен. кбсар, -ара м ковач који кује косе. Р-К косијер, -ера м =- косир велик, сатнут Реч. вртни, баштенски нож за резање лозе, гранкбсат, -а, -о 1. који има дугачку и бујчица, грања и сл. — Сваки час би у руци ну косу, космат. — Један [Циганин] ис. . . блеснуо косијер којим је секао везе на под черге, гарав и косат, излети с боцом сноповима. Ћос. Б. Кидао је грање . . . сјеу руци. Кос. 2. који има дугу гриеу, гриват као около косијером. Лоп. {о коњу). Деан. Рј. 3. фиг. обрастао шумом, кбсипац, -иоца м косац, косач. — И шумовит. — Кад очи узнесем уз твоје угледа триста косилаца на ливади Ченгић косате стране [Козаре], у мсш срцу. . . Алај-бега. НП Вук. једно птиче прокљувава. Кул. косилнца ж косачица. Р-К Реч. косатн, кбшем несврш. сецкати. — кбсимицс прил. у косом правцу, косо, Косала [је] траву за живад. Ђал. Плаћају . . . косано месо много скуп.ве него . . . на укосо. — [Свјетиљка] сипље косимице зраке на стијене. Шен. Налива чашице, а све копну. Крл. косимице гледа к прозору. Вуков. кбсати, -ам несврш. иом. једрити такбсина и кос&на ж нагнута површина мо-амо против вегпра, крстаршпи, бордичега, падина, страна. — На косинама изжати. Деан. Рј. међу тераса предвиђају се простори за закосатка ж зоол. риба из пор. кипгова сађивање цвећа. Пол. 1959. Огса огса. Терм. 4. кбсинаст, -а, -о који иде укосо, накошен. кбсац, -сца м (вок. кбшче; ген. мн. — Испод танких косинастих обрва свјекосДца) 1. = косач онај који коси гправу, тлуцале су жућкасте очи. НИН 1960. жито. — Загрћу [рукаве] косци и живо кдсннус м лат. мат. тригонометријска се кладе који ће брже наткосити друге. функција која значи однос налегле катете Шант. %Косац клепа косу. Гор. 2. покр. в. коса {2)\ један ~ ливаде. 3. зоол. а. према хипотенузи. птица селица слична препелици КаПиз сгех. кдсинусни, -а, -д који се односи на ко— Једно босо и огољело дјетешце . . . као синус: ~ правило. косац лагано . . . дотрчи пред кућу. Кал. кдсннусов, -а, -о који припада косинусу. б. врста паука Рћа1ап§шт орШо. Терм. 4. кдсир, -ира м = косијер. — Насаде в. в. сабљарка Ре1есиб сиКгаШз. Бен. Рј. косир на дугачку држалицу те дохитају и кбсач, -бча м 1. = косац (1). — Пуишо секу та дрва и гране. Нен. Љ. У руци му се од напора као косач усред лета. Рад. Д. је ваздан какво оруђе: сврдло, косир . . . 2. зоол. в. косац (Јв). Р-К Реч. Пав. фиг. Чекају да куга косиром их зграби. Бој. косачица ж 1. женска особа косац Џ). Изр. голуб ~ зоол. врста морске ри— Није она косачица која се о подне одмара, него коси по вас дан. Вел. 2. строј, бе МуИоћаЉ адш1а. Финк. машина за кошење. — Под наслоном шукоснрити, косирим несврш. дизати п е . . . је лежала и сломљена косачица. главу шепурећи се. — Иде као какав паун и Моск. косири главу. Бен. кбсачки, -а, -б који се односи на косаче, косирић м зоол. врста ластавице Шна косце. — Ти копачки и косачки умори пт<1о игђјса. Финк. не траже спас у сну. Ћос. Д. косирче, -ета с дем. од косир. — Почех кбсачкн прил. својствено косачима, кос- да кидам један повећи г р о з д . . . — На цима. — Они [су се] заиста косачки, умор- ти косирче! Станк.

862

КОСИТАР — КОСИШТЕ

кбситар, -тра и кбситер м грч. хем. метал сребрнастобеле боје, лак за коваље, калај. кбситерни, -3, -б = коситрен 1. који има, који садржи у себи коситра: ~ руда. 2. који јв направљен од коситра: ~ чаша, ~ здела, ~ кандило. кбсити, кбсим несврш. 1. давати чему коси положај; чинити косим, кривити, искривљавати. — Изненада се умешао старац косећи са тешкоћом укрућена леђа. Рад. Д. Пришивао га је на себи, под самим грлом, крнвећи главу и косећи очи. Ћоп. 2. фиг. (кога, на кога) гледапш са стране, искоса, попреко, исказујући своје незадовољстео, мржњу. — Јелка га косила очима, сва блиједа и дрхтава. Кум. Село опет поче да прича о њеним састанцима. Брат је непрестано на н»у косио оком и гледао испитивачки. Лоп. ~ се узимати кос положај, нагибати се у страну, пошјати се. — Крила те гомиле кошаху се у страну к зидовима и повијаху, као да хоће да се заклоне од куршума. Бож. кбснти, косим несврш. 1. резати, сећи, одсецати косом или косилицом: ~ траву, ~ сено, ~ жито. 2. фиг. свом снагом пухати, дувати носећи, бришући све испред себе (о ветру). — На пољу мећава коси. Радул. 3. фиг. прелазити обухватајући површину чега попут косе. — Сунце из дубине свитања засјењује очи, док његрви линијски рефлектори косе околину Гран Саса који се сада једва види. Ђон. 4. фиг. масовно убијати; уништавати (р убојном оружју и смрти). — Смрт је косила стотине сушичавих радничких жена. Козарч. Митраљези . . . косе нас с ногу. Вуј. ~ се 1. а. ударати један о другога при ходу, пролазу, сударати се, додиривати се,

дотицати се. — У његовој се близини чује тихо пуцкарање, као да се челичне игле косе једна о другу. Вукић. Ход његов [био је] толико прав да су му се ципеле косиле. Вучо. б. ударати копитом једне од предњих ногу у чланак изнад копита друге предње ноге (о коњу). — А што пишеш да ти се коњ коси, заливај му рану свињским . . . салом. Моск. 2. укрштавати се у лету. — У висинама косе се и размотавају орлови. Ђон. 3. крзати се (о сукну). Вук Рј. 4. фиг. долазити у сукоб, сукобљавати се. — Он никад и ни у једном случају није учинио ишта што би се косило са најосетљивије схваћеним народним интересима. Бел. Ви се својим владањем косите са школским одредбама. Гор. 5. (на кога) упућивати коме прекоре, замерке, осецати се на кога, гледати (кога) попреко. — Љубо м о ј а . . . не љути се, не коси се на ме! НП Вук. Шутио је и гризао се у себи слушајући како су се сада сви почели на н> косити. О-А. 6. уз. повр. кошкати се, тући се, клати се. — Нађе два бравца, а они се једнако косе. Н. прип. Вук. Знаду се пчеле и косити, јер често се заметне кавга. Марет. кбситрен, -а, -о 1. = коситерни: ~ чаша, ~ тањир. 2. који је по боји сличан коситру, који бојом подсећа на коситар. — фиг. Зар није диван овај мир и . . . коситрена сивоћа неба. Сим. кбсић, -а и к&сић, -ића м дем. од кос. — Косић зазвижди из . . . трњака. Дом. кбсица ж 1. дем. од коса. 2. узичица којом је бич за држаље привезан. Вук Рј. Изр. в и л и н а ~ в. вилина коса, уз 1 коса (изр.). кбсиште с држак, држаље косе. — Узе у руке косиште, скиде с њега косу. Моск.

ДОДАТАК ИСПРАВКЕ ПРВОГА ИЗДАЊА

ИСПРАВКЕ ПРВОГА ИЗДАЊА Треба да СТОЈИ

задајати, задаЈам

,_

задути, задмем и задуЈем жандарина м и ж жандарчина м и ж жгеба и жгеба ж жгепчад ж ждребад ж ждријети и ждријети, ждрем жеженбст, -ости ж желучина ж жељуд м покр = желуд Вук РЈ Унети нову одредницу после жеч>уд жељудов, -а, -о који ирииада жекуду — (Додати пример КОЈИ Је дат под жењуд) Ставити уместо одреднице жидичати живДкати, живичем несврш жмура ж журнал 1. а. днећни лист днећник жустрина На краЈу примера додати извор Андр И

забавник и забавник забахтати, забахћем и забашћем забијсљети (се), -елим (се) забитски и Јббитски забуђати (се) завар^вати (се) несврш заварити сврш завевати несврш

завезанбст заветовница, ијек завЈстовница загосподити, -осподим загранични и загранични загревни, -а, -б, ијек загриЈевни загучати, -чим (уместо зтучити) задајање (уместо задсдање)

»*. * * ,>

задушити задушник дефинициЈа треба дагласи ОНПЈ који жики од нечц/е милосши зажигати, зажига сврш зазоран, -рна, -рно зазбрљив зазбрљивац, -ивца зазорљиво зазрАкати, зазричем чајмни закајтити закбрати несврш (акленути, закленем заклети, закунем сврш 1. замолити уз заклињање, затражити заклонит заклоњати (се), -ам (се) несврш закономерно прил закопитати, -ам сврш закорак закоракнути залаворити сврш залокотити заломак 2. мн заломљени ћрхоВи лозе залудјети (се), -дим (се) замађијанбст замлата и замлата ж и м замоббвати, -обуЈем несврш замрли замрлбст замуцнути, -нем сврш запети у 1о1>ору замуцати зањукати, зањучем запалуцнути, -алуцнем

866 запентати запепе.шти, -епелим Унети нову одредницу после заилутати запљацкати, -ам сврш покр 6 заињескати — А кад коЈе од оно преобучењака изигра љепше несретњу игру, старо и младо запљацка рукама Љуб запљачкати Брисати ознаку 1. и избацити тачку 2. са примером запосбдање и запдседање, ијек запсхуедање и запосЈедање, с запрети р прид запрб, запрла -ло зЗразиште ' заразнбст и заразнбст засАвити, засивим засисати — ДефинициЈа треба да гласи настаћиши са сисањем и кад мсука ионодо затрудни (о малом детешу) засоиити, засопим засдчити, засочим заспало ц заспалост засребрити и заср&брити, засребрим затегнут заустава заушници Уместо одреднице зацр%ениши се треба да СТОЈИ одредница зацрл>енети се, -црљеним се сврш покр 6 зацрНенети се зацрпити, зацрпим сврш. зачарити, зачарим Јачислити, зачислим зашепати, -ам и Јашспати, зашепам зашкиљити, -им зборад зв^здац, -аца звездочатац, -аца, иЈек звЈездочатац звечарка ж зврст ж згеба ж згобити се, згобим се сврш здатн, здам здрвенити се и здрвеничи се, -им се здржаибст зебровина " "*" зевзечина м и ж збмство зијафет м зимовник, -ика и зимовник зимозелен м и ж златоглав, 1 -а, -о

златоглав 2 м зличина м и ж злбварник зловбљити се, зловољим се злотворити, злотворим зморац, змбрца знбјан зунзар м зоол ћ бумбар извадак, -атка м извећати, извећам изглођати, изглођем изговбр, -ора изгрохотати се, -охоћем се издајица м и ж Аздути се, издмем се Азети, измем изједен, -а -о и изједен, -ена, -ено излепетати, -епећем излизаница ж изменичан и)ек измЈеничан * изменично иЈек измЈенично измишљавати, -ишљавам несврш износиг изражавање израстао, -асла, -асло * изребар и изребра иноверски ИЈСК иновЈерски инструментира ш сврш и несврш удесиши, удеша/хиТш ириредити, ириређи/уати Једно интегрбрати (се), -егрирам (се) интересиратн сврш и несврш интересовати сврш и несврш искапање искрцати, -ам сврш искусан и искусан " *. ?.» исламизирати, -изирам - • «- •*» испљувати, испљуЈем исповртати, -врћем несврш ирихкатати, 1рабиши, испддмукла и исподмукла испоредно испрлети — Брисати одредницу, а пример од Кур ставити уз испрљиши исп^љити, испрљим сврш сасдим оиалити, оирњити — (Унети пример КОЈИ Је дат уз исирлети) ичдглан

""

•»»•*•

јазавчар (Такав акценат треба да СТОЈИ И КОД изведеница)

867 јазавчина јаломак, -бмка јарчина1 ж ауш и пе/ од Јарак јарчина2 м и ж ауш и ивЈ од јарац јарџија м покр ћ арџи/а

калуђерица и калуђбрица калуђерство и калуђерство кампирати, кампирам и камповати, -пуЈем канал>а м и ж картација и картаџија католичкиња и катбличкиња јатка кењчииа ж јаткин јафта ж тур село насење општина кесаритисе — избацити одредницу са примером јеванђељски (уместо Једанђелскп, после одУнети нову одредницу после одреднице реднице Јећанђење) килоЈсврсји м мн (ЈД Јевре) и ЈевреЈин) = Жидови народ семитсксн иорекла КОЈШ жићи у Израелу килограм м грч физ Јединица мере за тежину и у друшм зем и>ама од 1000 грама кила 1 (а) језичка ж киптати, киптим и кипћем јер м и с кланчина ж јер везн клишетирати, -етирам сврш и несврш јери и јери м и с клиширати, -иширам сврш и несврш иренети, иреносити фиг (на)чинити Јермени и Ј^рмени м мн (ЈД Јермен, -ена и Јерменин) народ индое1>роиско1 иорекла коЈи чини клоптати, клопћем несврш шзити сшдара/уоснобно станодништдо Јерменц/е — (Уместо ћи карактеристичан шум, табати одредница Јермен и Јерменин) кључаоница и кључабница Јутан, -а, -о коловрта ж јутен, -а, -о колофбниј, -ија комардар м покр кажевање конЈеквеитно прил = консеквентно конзултирати сврш и несврш кажевагн казанчина ж корбачина ж кбрети несврш покр калавар м маџ

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА Књига II Друго фототипско издање Уредник Мирослав Ранков * Технички уредник Мир;ана Јовановић * Корице Иван Болдижар * Коректор Душанка Видаковић * Издавачко предузеће Матице српске Нови Сад * За издавача Драгољуб Гаварић * Тираж 5000 примерака * Штампа Младинска књига, Љубљана, Титова 145 1990 13ВК 86-363-0187 4/18ВМ 86 363-0189 0

С1Р — КаталогизациЈа у публикациЈИ Библиотека Матице српске, Нови Сад 808 61/ 62-3 801 3 РЕЧНИК српскохрватскога књижевног Језика / [уређивачки одбор Михаило Стевановић и др ] — [2 фототипско изд ] — Нови Сад Матица српска, 1990 — 6 кн> , 25 с т Суиздавач књиге 1, 2 и 3 Је Матица хрватска 18ВМ 86-363 0187-4 Књ 2 Ж - К (косиште) - 1990 - 867 стр 18ВК 86-363-0189-0 2096903 1 Стевановић Михаило а) Српскохрватски Језик — Речник 2094599