Pravopisni Recnik Srpskog Jezika 2009

Милан Шипка

П РА В О П И С Н И Р Е Ч Н И К СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ

 БИБЛИОТЕКА  БИБЛИОТЕКА РЕЧНИЦИ Књига 3 Милан Шипка ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА са правописно-граматичким саветником  Рецензенти проф. др МИЛОРАД РАДОВАНОВИЋ, дописни члан САНУ Доц. др МИЛАНКА БАБИЋ, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву  Консултант  Консултант и супервизор академик ИВАН КЛАЈН Сарадници мр АИДА КРШО, (израда алфабетара, класификација грађе и обрада одредница) ВЕСНА АЛЕКСИЋ, А ЛЕКСИЋ, ИВАНА АНДРИЋ, АНДР ИЋ, ДРАГ ДРАГАНА АНА ЈОВАНОВИЋ, ВЕСНА ЛА Л АТИНОВИЋ, ОЛИВЕРА ПЕТРОВИЋ, МАРИЈА РАДОЈЕВИЋ, ПРЕДРАГ РАЈИЋ, СВЕТЛАНА СЛИЈЕПЧЕВИЋ, ИВАНА ЧАНЧАР, ЧАНЧАР, мр МАРИЈА МАР ИЈА КОВАЧИЋ-ШМАЛЦЕЉ КОВАЧИЋ-ШМАЛЦЕЉ (сређивање грађе и примарна обрада одредница) СВЕТЛАНА АНТИЋ, БОРКА КОЛУНЏИЈА (коректура) Стручно-техничка помоћ ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ, СЛАЂАНА НОВАКОВИЋ  Издавач ПРОМЕТЕЈ Трг Марије Трандафил 11, Нови Сад  Директор и уредник ЗОРАН КОЛУНЏИЈА  Електронска обрада обрада и прелом ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад  Корице  Корице и графичка графичка опрема ЛАСЛО КАПИТАЊ  Штампа РОТОГРАФИКА, Суботица Тираж: 5.000 примерака © Прометеј, Нови Сад 2010.

Покровитељ издања: Влада АП Војводине

Milan Šipka 

PRAVOPISNI

REČNIK 

SRPSKOG JEZIKA SA PRAVOPISNO-GRAMATIČKIM SAVETNIKOM

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 811.163.41’35(038) ШИПКА, Милан

Правописни речник српског језика : са правописнограматичким саветником / Милан Шипка. - Нови Сад Са д : Прометеј, 2010 (Суботица : Ротографика). Ротографика). - 1412 стр. ; 24 cm. - (Библиотека Речници ; књ. 3) Тираж 5.000. ISBN 978-86-515-0455-9

1. Српски језик - Правопис - Речници COBISS.SR-ID 249873159

САДРЖАЈ  Предговор  Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7  Извори и литература литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Скраћeнe ознаке и знакови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Упутства за коришћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 I. РЕЧНИК А . . . . . Б . . . . . В . . . . . Г . . . . . Д . . . . . Ђ . . . . . Е . . . . . Ж. . . . . З. . . . . . И . . . . . Ј. . . . . . К . . . . . Л . . . . . Љ. . . . . М. . . . . Н . . . . . Њ. . . . . О . . . . . П . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . 33 . . . . . . . . . . . . . 75 . . . . . . . . . . . . 123 . . . . . . . . . . . . 157 . . . . . . . . . . . . 193 . . . . . . . . . . . . 247 . . . . . . . . . . . . 253 . . . . . . . . . . . . 2 77 . . . . . . . . . . . . 289 . . . . . . . . . . . . 345 . . . . . . . . . . . . 401 . . . . . . . . . . . . 423 . . . . . . . . . . . . 521 . . . . . . . . . . . . 5 47 . . . . . . . . . . . . 555 . . . . . . . . . . . . 625 . . . . . . . . . . . . .711 . . . . . . . . . . . . 715 . . . . . . . . . . . . 773 5

Р . С . Т . Ћ . У . Ф . Х . Ц .  Ч . Џ . Ш.

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. 937 . 989 . 11 1111 11 . 1161 . 1169 . 1201 . 1225 . 1257 . 1275 . 1301 . 13 1307

II. ДОДАТАК РЕЧНИКУ: УПОТРЕБА ПИСАМА Српска Српска ћирилица ћирилица . . . . . . . . . . . . . . . . . . Опште латиничко латиничко писмо . . . . . . . . . . . . . . Српскохрва Српскохрватска тска латиница . . . . . . . . . . . . . Употреба грчког грчког алфабета . . . . . . . . . . . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. 1325 . 1326 . 1327 . 1329

III. ПРЕГЛЕД ПРАВИЛА 11. Велика и мала слова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Ијекавски и екавски изговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13. Сугласници Ч, Ћ, Џ, Ђ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. Сугласник Х  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15. Сугласник Ј  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16. Непостојано А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17. Промена гласа Л у О . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18. Асимилација сугласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19. Дисимилација гласова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Губљење Губљење суг сугласника ласника и упрошћавање суг сугласничких ласничких скупова 11. Палатализација и сибиларизација велара К, Г, Х . . . . . . . 12. Сложенице, полусложенице полусложенице и растављено писање речи. речи . . . 13. Скраћенице Скраћенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. Променљиве речи и облици с различитим наставцима . . . 15.. Прила 15 Прилаггођ ођен еноо и извор изворно но писањ писањее речи речи из из стран страних их језик језикаа . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. 1333 . 1350 . 13 1358 . 13 1360 . 1361 . 1364 . 1366 . 1368 . 1372 . 1374 . 1377 . 1383 . 1388 . 1392 . 140 14066

 Белешка о аутору аутору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1411

6

ПРЕДГОВОР Пре него што почне да се с е служи овом књигом, сваки корисник треба

да се упозна с њеним смислом и значајем, а потом и са садржајима које му она нуди и начинима како ти садржаји могу корисно да му послуже при писању и решавању бројних недоумица недоумица на које ће, пишући, сигурно сигурно често наилазити. наилазит и. Стога је нужно да се на самом сам ом почетку, почетку, већ у Предговору у Предговору,,

да неколико важних напомена. Правопи писни сни речни речници ци обично обично су укључе укључени ни у право правопи писне сне при ручни  ручни-1. Право

ке као дода додатак так право правопи писним сним прави правили лима, ма, па се с тим у вези вези наме намеће ће пита питање ње сврхе сврхе и смисла смисла об јављи  јављива вања ња засеб засебне не књиге књиге као што је ова, под главним главним насло на словом вом Право  Правопи писни сни речник речник. Има више више разло разлога га ко ји упућу упућу ју на потре потребу бу из раде  раде и изда издава вања ња Правопи вописног сног речни речника ка, посеб по себно но српског српског јези језика. ка. То су: 1) Чиње Чињени ница ца је да ни након након две деце децени ни је од раски раскида дања ња српск српско охрватског ватског стандард стандардно но језич  језичког ког за једни  једништва штва и форми форми рања  рања засеб засебних них наци нациоо-

налних налних језич језичких ких стандар стандарда: да: хрват хрватског, ског, бошњач бошњачког, ког, па на кра ју званич званично но и српског, српског, ко ји се, сваки сваки за себе, себе, засни заснива ва ју на власти властитим тим грама граматич тичким ким и право правопи писним сним норма нормати тиви вима, ма, срби србисти стика ка ни је успе ус пела ла да из ради  ради теме темељит љит

и свео свеобухва бухватан тан право правопи писни сни при ручник  ручник са усаг усагла лаше шеним ним и стручно, стручно, па и друштве друштвено, но, ве рифи  рификкованим ваним прави правили лима ма и задо задово воља љава ва јућим  јућим право правопи писним сним  речни  речником ком као додат додатко ком. м. Већ је више пу пута та и на више више места места конста констато това вано но да је Право издању њу Мати Матице це српске српске (Нови (Нови Сад 1993),  Правопис пис српско српскога га је зика  зика у изда иначе иначе вредно вредно науч научно но дело, дело, ко је значи значи напре напредак дак у тој области, области, по садр садржажа ју и дикци дикци ји више ви ше теме темељи љита та распра расправа ва о право правопи писној сној пробле проблема мати тици ци него стандард стандардни ни норма норматив тивни ни при ручник,  ручник, те да има доста до ста не раз јашње  јашњених них

недо не доууми мица ца и вели велики ки број непо непотреб требних них дублет дублетних них реше решења, ња, насле наслеђе ђених них и

7

Предговор

 Право вопи писа са српско српско хрват  хрватско скога га књижев књижевног ног је зика  зика преу преузетих зетих из за једнич  једничког ког Пра

две ју Мати Матица, ца, српске српске и хрват хрватске ске (1960), а дода додата та су им још и нова. нова. Уз то  је речнич речнички ки део тога тога право правопи писног сног при ручни  ручника, ка, као и поме помену нута та дублетдублетна реше решења ња да би се укључи укључили ли и хрват хрватски ски обли облици, ци, био, можда, можда, примеприме рен друштве друштвеним ним и језич језичким ким прили прилика кама ма у време времену ну кад је тај при ручник  ручник

настао, па се дана настао, данашњи шњи ко рисник  рисник ту не може може обаве обавести стити ти како како у српском српском  јези  језику ку треба треба да се напи напишу шу многе многе вео веома честе честе речи речи и из рази  рази с ко јима  јима се стално стално сусре сусреће, ће, пого погото тово во ако су у пита питању њу нови нови је по зајмље зајмљени нице, це, ко је су преуузете пре зете из страних страних јези језика ка и масов масовно но се употре употребља бљава ва ју у нашој нашој писмеписменој (и усменој) усменој) кому комуни ника каци ци ји. 2) Осим већ реченог,  Правопис српскога језика МС  језика МС  1993 има још два недостатка: речнички део није му акцентован, како је то већ било уобичајено у изради оваквих приручника − од Броза 1892 до  Правописа двеју Матица 1960, који такође у речничком делу има стандардну

акцентуацију, нити је на било који начин повезан с прозодијом српског  језика, а није на прави начин повезан ни с граматичком структуром савременог српског стандардног језика (наравно, у оквирима које подразумева подразумева правописна норма), што ш то је данас, у недостатку недост атку граматичког и акценатског акценатског

 речника српскога српскога језика, насушна културна културна потреба. 3) Чак када када се у доглед догледно но време време и по јави  јави компле комплетан тан и опште општепри прихвахватљив право правопис пис српског српског стандард стандардног ног јези језика, ка, његов његов речнич речнички ки део нужно нужно

ће, због ограни ограниче ченог ног просто просто ра и стандард стандардних них узуса узуса за изра раду ду такве такве врсте врсте норма нор матив тивних них при ручни  ручника, ка, бити бити сведен сведен само само на ка ракте  ракте ристич  ристичне не примеприме ре (у ма мањем њем или већем већем обиму) обиму) и неће неће обу обухвати хватити ти ши ри вока вокабу булар лар свих стило стилова ва савре савреме меног ног српског српског стандард стандардног ног јези језика, ка, или ба рем најфре најфреквентквентни ји део тога тога вока вокабу була ла ра, па ће опет ко рисни  рисници ци бити бити ускра ускраће ћени ни за низ

информа инфор маци ци ја ко ко је су им потреб потребне не да се ори јенти  јентишу шу у правил правилном ном писа писању њу ове или оне речи речи или из раза,  раза, посеб посебно но нови нови јих позајм позајмље љени ница. ца. 4) То значи значи да нам је, и по ред Право уобича јеним  јеним прате пратећим ћим  Правопи писа са са уобича право правопи писним сним речни речником ком као додат додатком, ком, потре потребан, бан, много много обимни обимни ји и ис-

црпни ји, посе црпни посебан бан право правопи писни сни речник речник (каквих (каквих већ има у свету свету,, као што ш то су нпр. школски школски и други други право правопи писни сни речни речници ци руског руског јези језика), ка), ко ји, на равно,  равно, не би зане занема ма ривао  ривао нити нити заме замењи њивао вао званич званичну ну норму норму (осим случа случа јева  јева кад  је неко неко реше решење ње стручно стручно оспо рено,  рено, без јавног јавног проти противље вљења ња норма нормати тиви виста), ста),

али би давао давао много много више више потреб потребних них пода подата така, ка, по ред оних у вези вези с правилним вилним писа писањем њем још и прозо прозодиј дијских ских и грама граматич тичких, ких, у окви рима  рима правоправописне пи сне пробле проблема мати тике, ке, али и знатно знатно ши ре. Таква Таква је књига књига потреб потребна на свима свима 8

Предговор

ко ји пишу пишу и при томе томе наи наила лазе зе на недо недоууми мице це ко је неће неће моћи моћи реши решити ти само само уз помоћ помоћ Право  Правопи писа са, а овак овако ће ла лако ко наћи наћи како како треба треба писа писати ти неку неку реч или из раз ко ји их зани занима ма ју.  ју. Уз Уз то ће се, с е, помо помоћу ћу бројча бројчаних них и словних словних ознака ознака ставље стављених них уз ка ракте  ракте ристич  ристичне не од редни  реднице, це, моћи моћи обаве обавести стити ти зашто зашто је тако правил правилно, но, јер ће на тај начин начин бити бити упуће упућени ни на одго одгова ва ра јуће  јуће право правопиписно (или грама граматич тичко) ко) прави правило, ло, ко је се да је у кратком кратком прег прегледу леду на кра ју (у III пог погла лављу). вљу). У  Преглед унесе сена на су само само кратка кратка об јашње  јашњења ња  Преглед прави прави ла уне

правопи право писних, сних, фонет фонетских ских и морфо морфоло лошких шких по јава  јава неоп неопхо ходдних за разу разумевање вање реше решења ња у обра ради ди од редни  редница ца у Реч  Речнику нику, па су зато зато изо изоставље стављена на нека нека право пра вопи писна сна прави правила ла као што су норме норме о раста раставља вљању њу ре речи чи на кра ју ретка, ретка,  рече  реченич нични ни и право правопи писни сни знаци знаци или дета де таљан љан приказ приказ транскрип транскрипци ци је имена имена вопи пису су,, из страних страних класич класичних них и живих жи вих јези језика, ка, што се све може може наћи наћи у Пра у Право

а уврште уврштена на су неоп неопхо ходдна грама граматич тичка ка прави правила, ла, као што је проме промена на речи речи и обли облици ци с разли различи читим тим настав наставци цима ма и сл. То све пока показу зу је да су Право  Правопис пис и наш Право  Правопи писни сни речник речник при ручни  ручници ци ко ји се међу међусоб собно но допу допуња њава ва ју,  ју, а не  Правопи писном сном супрот супротста ставља вља ју и искљу ис кључу чу ју.  ју. Ово утоли утолико ко више више што се у  Право речничком ком делу делу уз об раду  раду по једи  јединих них  речни  речнику ку (и у Прегле  Прегле ду прави прави ла, и у речнич вопи пису су МС   МС  од редни  редница), ца), да ју инфор информа маци ци је о норма норматив тивним ним реше решењи њима ма у Пра у Право 1993,

чак и у случа случа јеви  јевима ма када када су та реше решења ња непри неприхва хватљи тљива ва и неодр неодржижива, па и кад су плод недо недовољ вољне не пажње пажње прили приликом ком штампа штампања, ња, као што је Ајзенха хаур ур (Eisenho нпр. „Ајзен (Eisenhower, wer, не ’Ајзнха ’Ајзнхау уер‘)”, како како сто ји у речнич речничк ком

делу делу ПМС, што не одго одгова ва ра ни устаље устаљеној ној стандард стандардно но језич  језичкој кој пракси, пракси, ни препо пре по рука  рукама ма компе компетент тентних них језич језичких ких стручња стручњака ка (проф. Твртка Твртка Прћи Прћића ћа у књизи књизи  Novi  Novi tran skripci  skripcio oni reč nik nik en gle skih lič nih nih imena imena), па ни прави правилу лу у норма нор матив тивном ном делу, делу, на ко је сами сами ауто ри упућу упућу ју.  ју. О свему свему томе, томе, дакле, дакле, ко рисни  рисници ци  Право добиће ће тачну тачну и објектив објективну ну инфор информа маци ци ју.  ју.  Правопи писног сног речни речника ка доби А уколи уколико ко у новом новом изда издању њу Право ко је се на јављу  јављу је ,  Правопи писа са српско српскога га је зика  зика, ко буде буде изме измена на неких неких норми, норми, и о томе томе ће, у на редним  редним изда издањи њима ма нашег нашег Реч Речника ника, ко рисни  рисници ци бити бити ко ректно  ректно обаве обавеште штени. ни. сугеришее да се ради о правописном речнику, речнику, 2. Иако сам главни наслов сугериш ова је књига више од тога: она је, у оквирима правописне про бле блематике, па и

знатно шире, у исто време и акценатски (прозодијски), а тиме добрим делом и ортоепски, па и граматички речник, али и јези језички чки саветник, због чега уз  Правопис писни ни речни речникк српск српског ог језик језикаа стоји и додатак: са правописнонаслов Право -граматичким саветником саветником, при чему се ту подразумева и акцентуација, акцентуација, која се обично обрађује у оквиру граматичких приручника. Ова књига, дакле,

9

Предговор

има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању писању,, а уз то ће им пружити и прилику прилику да про шире своје знање о српском српском стандардном језику уопште, а посебно пос ебно о његовој употреби у писаној

и усменој комуникацији. комуникацији. Ту ће се свако моћи информисати о примени свих правописних правила, правила, па и неких фонетских, фонолошких и морфолошких (као што су нпр. прелаз  л у о на крају речи и на крају слога, палатализација и сибиларизација сибиларизација велара, или непостојано а и др.), која се обично обра-

ђују у правописним приручницима, без обзира на то у којој мери те по јаве имају везе с правописном правописном проблематик проблематиком. ом. Све то, наравно, на веома веома широком вокабулару вокабулару савременог српског ср пског стандардног језика, је зика, и то у речима

и изразима где год постоје могућности да се при писању погреши. Тако  је нпр. реч предак обрађена овако: предак, пр етка (не предка) м, мн. преци (не предци, претци), предака, пр ецима (не предцима, претцима).

Тиме ће бити предупређене могућности да неко, ако завири у наш  речник,  речник, напише погрешно: предка (са  д  уместо т), или предци, прет ци, предцима, претцима и сл. у облицима множине, а упозорено је и на специфичан облик генитива множине: предака (с непостојаним а и постакценатским дужинама на задњим слоговима, које се по нашим градовима све више губе, посебно у Београду). Таква обрада обухвата и стандардну акцентуацију, и гласовне промене, и карактеристичне облике променљивих речи, и упозорења на могуће грешке, које се иначе

често јављају у пракси. 1) Све уврштене речи као одреднице, па и наведени облици, акцентовани су, као што се види из датог примера предак, претка, при чему је посебна пажња посвећена акцентуацији оних речи које у про-

мени имају различите нагласке. На пример: рука, - е ж, дат. руци и руци, вок. руко, ко, ак. руку, ку, инстр. руком, лок. руци, мн. руке, руку,

 рукама.

Или: лонац,

лонца м, инстр. лонцем (не -ом), мн. лонци, лона-ца, лонцима.

И сл. То је, дакле, дакле, уједно уједно и сво јевр  јеврсстан а к ц е н а т с к и р е ч н и к. На

тај начин начин ће се они ко ји пишу пишу упозо упозо рити  рити како како по једи  једине не напи написа сане не речи речи и њихо њи хове ве обли облике ке треба треба правил правилно но чита читати, ти, па ће тако тако ова књига књига допри доприне нети ти

10

Предговор

и ши рењу  рењу орто ортоеп епске ске култу култу ре, с посред по средним ним упозо упозо рењем  рењем да је у нашим нашим

школа шко лама, ма, и иначе, иначе, акце акценат натској ској пробле проблема мати тици ци потреб потребно но посве посвети тити ти више више пажње. па жње. 2) Уз уврштене речи наведени су сви карактеристични стандардни облици, и то не само они са различитим акцентима (као у примеру р ука,  лонац и сл.) него и други, где је акценат постојан, али се јављају гласовне промене: ли менка, -е ж, дат. -ци, ген. мн.

-ки…

Ту се упозорава на различит облик датива једнине ( ли менци, са сибиларизацијом) и генитива множине ( ли менки, с несибиларизованим к испред наставка -и > -ки, што су граматичка, тј. фонетска и морфолош-

ка, обележја те именице). Наравно, уз то је наставак у генитиву множине множине означен стандардном постакценатском дужином, која се у том падежу

 јавља код свих именица у нашем језику. језику. Ето, по томе је ј е ово и г р а м а тички речник. 3) Већ је речено да је ова књига, уз све остало, иако првенствено

правописни речник српског језика, такође и правописно-граматички саветник, што је назначено и у њеном поднаслову. Савети се исказују на

три начина: − прво, навођењем погрешних облика у загради иза правилно на-

писане и акцентоване одреднице, одреднице, или неког неког њеног облика у промени; − друго, давањем погрешних облика као одредница, с упућивањем на правилан облик; − треће, преношењем одговарајућих савета из актуелних језичких саветника наших угледних лингвиста (дакле, оних савета који

се односе на садржај Речника, тј. правописне, граматичке и прозодијске зодијске норме). 3.

Уз одреднице навођени су, уместо наставака, пуни облици по је-

диних именских речи и глагола у промени, и то зато што се на тај на начин чин  региструју извршене промене (нпр. губљење непостојаног а, иза кога често следе асимилације које које се с е у писању региструју, региструју, као у при меру: предак, претка и сл.), или, пак, због тога што се мења акценат (нпр. лонац, лонца, инстр. лонцем…). У речима у којима измењени акценат сто ји на задњем слогу основе, дат је само тај слог (нпр. потенци  јал, -ала), и сл. Тако конципирана конципирана обрада може м оже послужити као сигурна ори јен ори јента тација ција и

11

Предговор

странцима који уче српски језик (да не би, рецимо, ако би ста јало: предак, -а, потенци  јал, -а, читали у генитиву „предака” или „потенц „потенци јала”). То

значи да смо водили рачуна о томе да ова књига може може да послужи и као приручник српског језика за странце, мада дате дате информације, нарочито оне у вези с акцентима, нису сувишне ни изворним говорницима српског  језика, јер се у нас акцентуацији, како како је већ речено, речено, не посвећује довољно

пажње, па у том погледу у пракси влада право шаренило. (Детаљ (Детаљни ни је се о овим и другим другим могућ могућно ности стима ма ко ришће  ришћења ња Реч  Речника ника гово го во ри у Упутстви Упутстви ма за ко ри ришће  ришћење. ње.)  рађен тако тако да иде у сусрет сусрет онима онима ко јима  јима је потре потребан, бан, Право  Правопипи4. Об рађен сни речник речник српског српског је зика  зика са право правопи писно-гра сно-гра матич  матичким ким савет саветни нико ком м на намемењен је веома ши роком  роком кругу кругу ко рисни  рисника ка с разли различи читим тим нивоом воом писме писмено ности сти и језич језичке ке култу култу ре, па и по позна знава вања ња право правопи писне сне и грама граматич тичке ке норме. норме. Они ко ји су писме пи смени ни ји и обаве обавеште штени ни ји о по п одаци дацима ма и поу поука кама ма што их  Реч Речник ну нуди, ди, могу могу позна познате те им дета детаље ље једно једностав ставно но зане занема ма рити  рити и потра потражи жити ти оно што њих зани занима, ма, а ту има доста до ста и таквих таквих садр садржа жа ја помо помоћу ћу ко јих ће моћи моћи да обога обогате те сво је позна познава вање ње савре савреме меног ног српског српског јези језика ка у ши рок  роком спектру спектру функци функцио оналних налних стило стилова ва и подиг подигну ну сво ју писме пи сменост ност и језич језичку ку

куллту ру на још виши ку виши ниво. ниво. 5.

Овакво Овакво дело дело под разу  разуме мева ва чврст ослонац осло нац на савре савреме мене, не, свео свеобу-

хватне хватне и поу поуздане здане стандард стандардно но језич  језичке ке норма нормати тиве: ве: право правопис, пис, норма норматив тивну ну грама гра мати тику, ку, речник речник стандард стандардног ног јези језика ка и др., а ми свега свега тога тога нема немамо, мо, бар не на потреб потребном ном и задо задово воља љава ва јућем  јућем нивоу. нивоу. Тако Тако за бројне бројне по једи  једино ности сти ко је се с е мо ра ју обу обухвати хватити ти оваквим оваквим при ручни  ручником ком нема немамо мо раз рађе  рађених них и

сигур си гурних них реше решења, ња, па смо стога стога неке неке од њих мо рали  рали претхо претходдно об ради радити (в. две књиге књи ге Стан дард но Шипка 2008. и но је зичких  зичких преи преиспити спитива вања ња, Шипка 2009), ко је су у од ређе  ређеном ном смислу смислу образло образложе жење ње реше решења ња засту заступље пљених них у  Речни  Речнику ку), ), а у многим многим случа случа јеви  јевима ма одго одгово во ре на недо недоу умице мице потра потражи жили ли смо у језич је зичким ким савет саветни ници цима ма (ко ји се нала налазе зе у списку списку изво изво ра и лите лите рату  рату ре,

где су наве наведе дени ни и њихо њихови ви ауто ри, наши наши угледни угледни лингвисти гвисти Павле Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Митар Пеши Пешикан, кан, Бранко Бранко Брбо Брбо рић, Драго Дра го Ћупић, Ћупић, Егон Фе-

кете, кете, Богдан Богдан Терзић, Терзић, Рада Рада Сти јовић,  јовић, Мило Мило рад Теле Телебак бак и др.), па чак и у  језич  језичким ким рубри рубрика кама ма у штампи, штампи, где смо поче почесто сто драго драгоце цену ну помоћ помоћ нашли нашли у чланци чланцима ма И. Клајна, Клајна, Е. Феке Фекете те и, у послед последње ње време, време, Раде Раде Сти јовић.  јовић. Ко ришће  ришћена на су и друга дру га лингви лингвистич стичка ка изда издања, ња, као што је књига књи га Твртка Твртка ПрћиПрћи-

ћа, Ве ре Васић Васић и Горда Гордане не Нејге Нејгеба баууер о нови нови јим анг англи лици цизми змима ма у српском српском

12

Предговор

 јези  језику ку,, као и оста о стале ле књиге књиге Твртка Твртка Прћи Прћића ћа о тој проблема блемати тици, ци, Сими Симиће ћева ва норма нормати тиви вистич стичка ка и коди кодик колошка лошка испи испити тива вања ња у вези вези са српским српским правоправо-

писом и сличне писом сличне распра расправе ве о право правопи пису, су, наве наведе дене не у списку списку лите лите рату  рату ре, па и по је по једи дини ни чланци чланци у нашој нашој стручној стручној штампи. штампи. Тако Тако су сви ти лингви лингвисти сти посред посредно но помо помогли гли да се бар доне донекле кле пребро преброде де тешк тешко оће у из ради  ради овога овога

дела, дела, за шта им дугу дугу јемо  јемо вели велику ку захвал захвалност. ност. То, међу међутим, тим, не значи значи да су  раз реше  решене не све диле дилеме ме на ко је смо на наиила лази зили. ли. Много Много шта је остало остало што  још треба треба прове прове рити  рити у стандард стандардно но језич  језичкој кој пракси, пракси, стручно стручно об ради  радити ти и

норми рати норми  рати па ће се овај речник речник мо рати  рати и даље даље догра дограђи ђива вати ти и так тако пра пр атити развој развој норма норматив тивне не срби србисти стике, ке, иако и он сам, нада надамо мо се, значи значи у овом тренут тренутку ку бар један један ко рак у ње њеном ном напре напредо дова вању, њу, па и подсти подстицај цај за даље даље стручне стручне и науч научне не напо напо ре у том правцу правцу.. У изради овог речника учествовало је, осим аутора, и више сарадника међу којима је знатан допринос његовом обликовању и  решавању проблема који су искрсавали у раду дао, као консултант онсултант и супервизор, академик Иван Клајн, коме дугујем захвалност за темељит 6.

преглед преглед целокупног текста и корисне сугестије да се с е његова прва верзија дотера и уједначи уј едначи и у нормативном, и у стилском стил ском погледу погледу,, затим мр Аиди Аид и Кршо за успешно обављен голем стручни посао у изради алфабетара, избору и класификацији грађе, обради одредница и пружање помоћи аутору у коначном обликовању Речника обликовању Речника у електронској електронској верзији, те осталим о сталим

сарадницима за урађену примарну, а делимично и коначну, правописну, граматичку граматичку и акценатску обраду поверене им грађе. Посебну Пос ебну захвалност дугујем и рецензентима, проф. др Милораду Радовановићу, дописном члану САНУ, САНУ, и доц. д оц. др Миланки Бабић, Ба бић, за општи прегле пре глед д готовог рукописа,

корисне примедбе и сугестије и коначну позитивну оцену. Велики труд у припреми  Речника  Речника уложио је и уредник, господин Зоран Колунџија, који који је као директор и власник ИК „Прометеј”, показао међу нашим издавачима редак интерес за објављивање и дистрибуцију оваквих књига, чија је основна сврха да доприносе подизању нивоа лингвистичког образовања и ширењу језичке културе на српском српском говорном простору, простору, за шта заслужује велику захвалност захвалн ост не само аутора и сарадника

у изради ове књиге него и све наше културне јавности. Преда Преда јући  јући  Право  Правопи писни сни речник речник српског српског је зика  зика с право правопи писно-грасно-гра матич  матичким ким савет саветни нико ком м у руке руке заин заинте те ресо  ресова ваних них ко рисни  рисника, ка, нада надамо мо се да 7.

ће им тај при ручник  ручник бити бити од ко ристи  ристи у насто насто јању  јању да подиг подигну ну ниво ниво сво-

13

Предговор

 је писме писмено ности сти у право правопи писно-гра сно-грама матич тичком ком пог погледу, леду, али и у изна изнала лаже жењу њу

 реше  решења ња за недо недоууми мице це ко је су их при пи писа сању њу досад досад мучи мучиле. ле. Аутор и издавач давач биће биће им захвал захвални ни уколи уколико ко се огласе огласе сво јим оцена оценама, ма, примед примедба бама, ма, пита пи тањи њима ма или предло предлози зима ма за даљу даљу до раду  раду овога овога дела. дела. 15. септембра 2009.

14

 Милан Шипка

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 1. ПРАВОПИСИ Белић 1950

А. Белић, Правопис српскохрватск српскохрватског ог књижевног књижевног јеје  зика,  зика, ново допуњено и исправљено издање, Београд: Бео град:

Просвета. Правопис 1960

 Правопис српскохрватскога српскохрватскога књижевног језика са  Правописним речником речником, израдила Правописна комисија, Нови Сад: Матица српска, Загреб: Матица

хрватска. Правопис МС 1993 (ПМС)

 Правопис  Правопис српскога језика, језика, I. Правила и њихови основи, II. Речник уз правопис. Приредили Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижу рица; Нови

Сад: Матица српска. Дешић 1998

Др Милорад Дешић,  Правопис српског српског језика (при ручник за школе) школе), треће, допуњено издање, Земун: „Нијанса”.

ППСЈ 1998

 Правописни  Правописни приручни приручникк српскога српскога књижевног књижевног језика, приредила Правописна комисија, одговорни редактор др Радоје Симић, Београд: Научно друштво за

неговање и проучавање српског језика

2. ГРАМАТИКЕ Стевановић 1964

М. Стевановић, Стеван овић, Савремени српскохрватски језик − Граматички системи и књижевно језичка књижевно језичка норма норма,

Београд: Научно дело.

15

Извори и литература

Станојчић−Поповић

1995

Живојин Станојчић − Љубомир Поповић,  Грама Граматика српскога српскога језика (уџбеник за I, II, III и IV I V ра зред  Београд: Завод Завод за средње школе), четврто издање, Београд:

уџбенике и наставна средства.

3. РЕЧНИЦИ Николић Николић 2000

РСЈ 2007 Клајн−Шипка 2009

РМС I−VI (1967−1976)

РСАНУ РСАНУ I−XVII (1959−2006)

Васић–Прћић– Васић–Прћ ић– Нејгебауер

Прћић 1998 Прћић 2004

Шкаљић 1965

Мирослав Миро слав Николић, Обратни речник српскога је зика,  зика, Нови Сад: Матица српска, Београд: Инсти Ин ститут тут за

српски језик САНУ − Палчић (извршни изда из давач). вач).  Речник  Речник српскога језика, језика, Нови Сад: Матица српска. Иван Клајн − Милан Шипка, Велики Шипка, Велики речник страних стра них  речи и израза, израза , пето иновирано и побољшано по бољшано издање,

Нови Сад: „Прометеј”.  Речник  Речник српскохрватско српскохрватскога га књижевног језика, Нови Сад: Матица српска (књ. I−III и Загреб: Матица хрватска). Српска академија наука и уметности, уметнос ти, Речник српБеоград: скохрватског скохрватског књижевног и народног језика, језика , Бео Институт за српско с рпскохрватски хрватски (од XV књиге књи ге за српски)

 језик. Vera Vasić − Tvrtko Prćić − Gordana Nejgebauer 2001,  Du yu speak anglosrpski? REČNIK NOVIJIH ANGLICIZAMA, Novi Sad: „Zmaj”. Tvrtko Prćić, Novi Prćić, Novi transkripcioni transkripcio ni rečnik rečnik engleskih ličnih imena, Novi Sad: „Prometej”. Tvrtko Prćić, Englesk Prćić, Englesko-srpski o-srpski rečnik geografskih imena, imena,

 Novi Sad: „Zmaj”. Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku , Sarajevo: „Svjetlost”.

4. ЈЕЗИЧКИ САВЕТНИЦИ Клајн 2009

Иван Клајн,  Речник  Речник језичких недоумица, десето

издање, Нови Сад: „Прометеј”. СЈП 2004

СЈС 2005

16

Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Брани Бранислав слав Брборић, Српски језички приручник, друго, допуњено допуњено

и измењено издање, Бeоград: Београдска књига. књи га. Егон Фекете, Драго Ћупић, Богдан Терзић, Српски  језички саветник саветник, Београд: Службени лист Србије и Црне Горе − Српска школска књига.

Извори и литература

Стијовић 2009 Телебак Телебак 1998

Рада Стијовић, Српски језик − норма и пракса , Београд: „Чигоја штампа”. Милорад Милор ад Телебак,  Говоримо  Говоримо српски − С лакоћом лакоћом  до језичке језичке културе културе, друго, измијењено и допуњено издање, Бања Лука: Нови глас − Приштина: На Н а родна

Шипка 1975 Шипка 1987

и универзитетска библиотека. библиотека. Milan Šipka, Jezički savjetnik , Sarajevo: „Svjetlost”. jezička kultura Milan Šipka, Književnojezička politika i jezička (Jezički savjetnik 2) , Sarajevo: „Oslobođenje”.

5. МОНОГРАФИЈЕ И РАСПРАВЕ Прилози правопису 1989 Др Павле Ивић, др Јован Јерковић, др Јован Ка-

Правописна проблемапроблема-

шић, др Бранислав Остојић, др Асим Пецо, др Митар Пешикан, др Мато Пижурица, др Живојин Станојчић, др Јосип Баотић, др Мевлида Мевлида Караџа-Га рић, др Милан Шипка,  Прилози правопису, Нови Сад: Матица српска.  Pravopisna problematika problematika u Bosni i Hercegovini ,

тика 1976

Radovi Odjeljenja za jezik III, Sarajevo: Institut za

Правописне теме 1977 Правописне теме 1978

Правописне теме 1979 Правописне теме 1980

 jezik i književnost. језик IV,  Правописне  Правописне теме I , Радови Одјељења за језик Сарајево: Институт за језик и књижевност. књи жевност.  Правописне  Правописне теме II , Радови Одјељења за језик V, Сарајево: Институт за језик и књижевност. књижевност. Pravopisne teme III: Transkripcija Transkripcija i adaptacija adaptacija stranih imena, Radovi Odjeljenja za jezik VI, Sarajevo: Institut za jezik i književnost. Pravopisne teme IV:  IV: Transkripcija Transkripcija i adaptacija adaptacija stranih imena, Radovi Odjeljenja za jezik VII, Sarajevo: Institut

Прћић 2005 Симић 1994

Шипка 2008 Шипка 2009

za jezik i književnost. Tvrtko Prćić,  Engleski u srpskom , Novi Sad: „Zmaj”. Радоје Симић, Сими ћ,  Право  Правопис пис српскога српскога језика језика − НормаНормативистичка и кодиколошка испитивања, Никшић „Унирекс” − Земун: МХ „Актуел”, графички атеље. Милан Шипка, Стандарднојезичка Стандарднојезичка преиспитива преиспитивања ња 1, (СТЈП 1) Нови Сад: „Прометеј”. Милан Шипка, Стандарднојезичка Стандарднојезичка преиспити преиспитива вања ња 2, (СТЈП 2) Нови Сад: „Прометеј”.

17

СКРАЋЕНЕ ОЗНАКЕ И ЗНАКОВИ агр. ад. ак. алб. анат. аор. ар. археол. архит. астрон. астрол. ауг. аутомех.

агрономски административно акузатив албански анатомски аорист арапски археолошки архитектонски астрономски астролошки аугментатив аутомеханичарски

банк. безл. библ. биол. бот. бр. буг.

банкарски, банковно банковно безлично библијски биолошки ботанички број (врста речи) бугарски

в. вај. вар. варв. везн. вет. вој. вок. вулг.

види вајарски варијанта варваризам везник ветеринарски војно вокатив вулгарно

ген. геогр. геод. геол. геом. герм. гл. гл. им. грч. грам.

генитив географски геодетски геолошки геометријски германизам, германски глагол, глаголски глаголска именица грчки граматички

18

дат. декл. дем. дијал. дипл.

датив деклинација деминутив дијалекатски дипломатски

егип. ек. екол. екон. експр. електр. електрон. енгл. енкл. етим. етногр. етнол.

египатски екавски еколошки економски експресивно електротехнички електронски енглески енклитички етимолошки етнографски етнолошки

ж жарг. зам. заст. зб. зоол.

женски род (граматички) жаргонски, жаргонизам жаргониза м заменице застарело збирна именица зоолошки

изв. изр. ијек. ик. им. импер. импф. индкл. индијан. инстр. информ. ирон. ист. итал.

изворно израз ијекавски икавски именица императив имперфект индеклинабилно, непромењиво индијански инструментал информатички иронично историјски италијански

 јап.  јд.

јапански једнина

Скраћене ознаке и знакови зна кови кин. књиж. колокл. комп. кулин.

кинески књижевно колоквијално компаратив, компарација кулинарски

л. лат. лик. лингв. лит. лок.

лице латински ликовно лингвистичики литерарно локатив

м мађ. мак. мат. мед. метеор. митол. мн. муз.

мушки род мађарски македонски математички медицински метеоролошки митолошки множина музички

нем. неуоб. неодр. несврш. нестд. ном.

немачки неуобичајено неодређени вид (придева) несвршен, имепрфективни (глагол) (глагол) нестандардно номинатив

одр. об. ортогр.

одређени вид (придева) обично, обичније ортографија, ортографски

педаг. педагошки перс. персијски повр. повратно погрд. погрдно поет. поетски покр. покрајински полит. политички пољ. пољски покр. покрајински пом. помоћни порт. порторикански правосл. православни предл. предлог през. презент прен. пренесено преф. префикс прид. рад. глаг глаголски олски придев радни прид. трп. глаг глаголски олски придев трпни прил. прилог прил. прош. глаголски глаголски прилог прошли прил. сад. глаг глаголски олски прилог садашњи псих. психолошки  р.  разг.  разг.  рач.

ретко разговорно рачунарски

 ред.  рел.  ром.  роман.  рум.  рус.  русин.  рчц.

редни религијски ромски романски румунски руски русински речца

с сврш. скр. слов. словен. социол. спорт. срп. стд. стсл. суп.

средњи род свршени, перфективни (глагол) (глагол) скраћеница словачки словеначки социолошки спортски српски стандардно старословенски суперлатив

т. трад. тур.

тачка (параграф) (парагр аф) традиционално турски

узв. ум. уоб. уп. урд.

узвик уместо уобичајено упореди урду, урду, урдски

фиг. физ. фонет. фонол. фр. фудб. фут.

фигуративно физички фонетски фонолошки француски фудбалски футур

хавај. хебр. хем. хинд. хипок. хол. хрв.

хавајски хебрејски хемијски хинду, хиндски хипокористик холандски хрватски

цркв.

црквено

чеш.

чешки

швед. шп. штамп. шток.

шведски шпански штампарски штокавски

= < > + :

једнако потиче од даје, претвара се у додаје се према

19

УПУТСТВА ЗА КОРИШЋЕЊЕ У  Предговору  Предговору су истакнути потреба, значај и намена  Правописног   Правописног   речника  речника српског језика са правописно-граматичким правописно-граматичким саветником саветником.. Овде

се, уз напомене о његовом садржају и начину обраде, као и објашњења шта се у њему може, а шта не може наћи, дају детаљнија упутства о

коришћењу ради лакшег проналажења жељених информација и њиховог њиховог правилног схватања. 1.

Првен Првенстве ствено но право правопи писни, сни, па потом потом и грама граматич тички ки и прозо прозодиј дијски, ски, овај речник речник не обу обу хвата хвата све лексе лексеме ме савре савреме меног ног српског српског језич језичког ког

стандар стандарда, да, него него само само оне ко је се у основном основном обли облику ку или проме промени ни  јавља  јавља ју у разли раз личи читим тим (правил (правилним ним или непра неправил вилним) ним) право правопи писним сним лико ли кови вима, ма, у разли различи читим тим обли облици цима ма или са разли раз личи читим тим акцен акцентитима и дужи дужина нама ма вока вокала, ла, укратко укратко − ко је, због могућ могућно ности сти разли различичитог избо избо ра при п ри писа писању њу (па и усменом усменом гово гово ру)  ру) изази иза зива ва ју,  ју, или могу могу изазва иза звати, ти, разне разне недо недоу умице, ми це, посеб посебно но у вези вези с правил пра вилно ношћу шћу овог или оног обли облика ка речи речи или нагла нагласка. ска. Тако Тако се, на пример, пример, у нашем нашем  речни  речнику ку не нала налази зи реч особа, соба, јер у поме помену нутом том смислу смислу ни је ка ракте ристич  ристична на и нико нико је од извор изворних них говор говорни ника ка српског српског јези језика, ка, ако  је упо у потре требља бљава, ва, неће неће непра неправил вилно но напи написа сати ти или изго изгово во рити,  рити, осим евенту евен туал алног ног скраћи скра ћива вања ња постакце постакценат натских ских дужи ду жина на у акуза аку зати тиву ву једнине ни не (особом собом ум. особ  соб о м) или гени генити тива ва множи множине не (особа соба ум. осо-б  ба   ),

а и то само само у гово гово ру оних ко ји те дужи ду жине не и иначе иначе нема нема ју.  ју. Насу Насупрот прот томе, то ме, уврште уврштена на је реч ли-це це због упозо упозо рења  рења на прави правилан лан облик облик ин ли-цем, цем, а не  лицом), без обзи струмен струмента тала ла једни једнине не ( л обзи ра на то што ш то је  Правото и једи једино но на шта у проме промени ни те речи речи треба треба упозо упозо рити.  рити. У  Правописном писном речни речнику ку на нала лазе зе се, на равно,  равно, и све друге друге речи речи и из рази  рази ко ји у себи себи садр садрже же неки неки право правопи писни сни или грама граматич тички ки проблем проблем у вези вези с

20

Упутства за коришћење

употребом употре бом вели великих ких и малих малих слова; слова; писа писањем њем сугла сугласни сника ка ч, ћ, џ, ђ, х и ј; непо посто сто јаним  јаним а; про проме меном ном сонан сонанта та л у о; асими асимила лаци ци јом и дисидиси ј; не мила ми лаци ци јом гласо гласова, ва, посеб посебно но једна јед наче чењем њем сугла су гласни сника ка по звучно звучности сти и месту месту творбе; творбе; губље губљењем њем сугла су гласни сника ка и упро упрошћава шћа вањем њем сугла су гласнич снички ких х скупо ску пова; ва; проме променом ном сугла сугласни сника ка к, г, х у ч, ж, ш (па пала лата тали лиза заци ци јом и сиби сибила ла риза  ризаци ци јом);  јом); писа писањем њем скраће скра ћени ница; ца; разли различи читим тим настав наставци цима ма у

промени проме ни речи речи (посеб (посебно но паде падежних жних наста настава вака ка у декли деклина наци ци ји имениименица); ца); при п рила лаго гође ђеним ним и извор изворним ним писа писањем њем речи речи страног страног по рекла,  рекла, што  је све углавном углавном об рађе  рађено но и у кратком кратком прегле прегледу ду прави правила ла на кра ју књиге, књиге, у посеб посебном ном погла поглављу, вљу, уз изо изоставља стављање ње неких неких прави правила ла ко ја се иначе иначе об рађу  рађу ју у право правопи писним сним при ручни  ручници цима, ма, као што је нпр.

 раста  раставља вљање ње речи речи на кра ју ретка, ретка, интер интерпунк пункци ци ја и право правопи писни сни знаци, или дета детаљан љан приказ приказ транскрип транскрипци ци је стра ст раних них речи речи и имена, имена, јер прво пр во и друго друго ни је битно битно за сам речник, речник, а ово треће треће би га преви превише ше опте оп те рети  ретило. ло. Уместо Уместо тога, тога, као што пока показу зу је дати дати преглед, преглед, дода додате те су неке неке основне основне но рме  рме ко је су важне ва жне за разу раз у мева мевање ње грама граматич тичке ке об раде  ра де уврште уврштених них речи. речи. То су већ поме помену нути ти обли облици ци промен променљи љивих вих речи, речи,

посебно посеб но они с два или више више могу могућих ћих наста настава вака. ка. Кад се све то узме у обзир, обзир, може може се закљу закључи чити ти да је у овако овако конци конципи пи ран  ран Право  Правопи писни сни  речник  речник (са право правопи писно-гра сно-гра матич  матичким ким савет саветни ником) ком) ипак уврште уврштена на већи већина на речи речи ко је припа при пада да ју основном основном лексич лексичком ком фонду фонду савре савремеменог српског српског стандард стан дардног ног јези језика, ка, а уз њих и вели ве лики ки број разли различичи-

тих из раза  раза (у вези вези са саста саставље вљеним ним и раста раставље вљеним ним писа писањем њем речи, речи, употре употребом бом вели великих ких и малих ма лих слова слова у вишеч вишечла ланим ним имени именима ма и сл.).

2.

Зато Зато је то нужно нужно захте захтева вало ло овако овако велик велик обим и теме темељи љиту ту об раду  раду,, што може може бити бити од помо помоћи ћи свако свакоме ме ко пише пише (и гово гово ри)  ри) уко у коли лико ко се при ко ришће  ришћењ њу Речни  Речника ка држи држи датих датих прави правила. ла. Кад већ гово гово римо  римо о избо избо ру од редни  редница ца за овај речник, речник, треба треба имати имати на уму и следе следеће: ће: Српски Српски стандард стандардни ни језик језик употре употребља бљавао вао се и употре употребља бљава ва на вео веома ши роком  роком просто просто ру,  ру, у ди јале  јалекат катски ски и наци нацио онално нално разли различичитим среди средина нама ма (Срби (Срби ји, Босни Босни и Хе рце  рцего гови вини, ни, Црној Црној Го ри и ХрватХрватској), па се због тога тога у њему њему јавља јавља ју од од ређе  ређене не разно ра зноли лико кости, сти, ко је су, су,

без обзи обзи ра на дели делимич мично но поду подуда да рање  рање с другим другим сродним сродним језич језичким ким стандар стандарди дима, ма, ове рене  рене у српској српској књижев књижевној ној и ши рој стан ста нда рдно  рдно језичкој зич кој писме писменој ној и говор говорној ној пракси пракси и по томе томе припа припада да ју срп с рпском ском стандард стандардном ном јези језику. ку. Све су те разли разлике ке унесе унесене не у  Право  Правопи писни сни реч-

21

Упутства за коришћење

ник српског српског је зика  зика. Та Тако се као равно равноправ правне не дубле дублете те да ју разли различи чите те  речи  речи и обли облици: ци: спа-наћ и шпи-нат, па-суљ и гра х, х, шар шаргар гаре-па па и мр ква, сре-ћан ћан и сре-тан, тан, спа-сти, сти, спа-сем сем и спа-сити, сити, спа-си м, м, спа-сен сен (према (према спа-сти (према спа-сити једнако ко вреди вреди и сти) и спа-шен шен (према сити) итд. То једна

за екавски екавски и ијекав ијекавски ски изго изговор, вор, с тим што треба треба имати имати на уму да се српски српски ијекав ијекавски ски стандард стандард у доста доста дета детаља ља разли разлику ку је од хрватхрватског, а данас данас и од бошњач бошњачког ког (од овог другог дру гог углавном углавном у експлиексплицитној цит ној но рми,  рми, док се станда стан да рдно  рдно језич  језичка ка пракса пракса ни је изме из мени нила ла и

не одсту одступа па битно битно од српске). српске). Избор Избор тих обли облика ка у употре употреби би зави зависи си од уобича уоби ча јено  јености сти у од ређе  ређеној ној среди средини ни или по једи  јединач начног ног језич језичког ког осећа осећања, ња, па се посто по сто јеће  јеће разли разлике ке не могу могу сматра сматрати ти ва ри јантским  јантским

обележ обележ јима,  јима, јер српски српски стандард стандардни ни језик, језик, ко ји припа припада да једин јединствественој наци наци ји, ни је ва ри јантно  јантно разу разуђен. Зато Зато ко рисни  рисници ци  Р  Реч ечни ника ка могу сами сами би рати  рати и употре употребља бљава вати ти онај из раз, реч или и ли облик облик ко ји

одго одгова ва ра њихо њиховом вом језич језичком ком осећа осећању њу или је уобича уобича јен у среди средини ни у ко јој живе, живе, што се обично обично поду подуда да ра (на (на равно,  равно, ако су ти из рази,  рази, речи или њихо њихови ви обли облици ци означе означени ни као стандард стандардни). ни). Исто тако, тако, могу могу гово го во рити  рити и писа писати ти српским српским екавским екавским или ијекав ијекавским ским стандард стандардним ним изго изгово во ром, све једно.  једно. У екавском екавском изго изгово во ру неу неупо реди  редиво во се мање мање греши, греши, јер је ста ри глас „јат” „ јат” у том изго изгово во ру заме замењен њен углавном углавном са е, без обзи обзи ра на то је ли дуго дуго или кратко, кратко, док се у ијекав ијекавском ском уместо уместо „јата” „јата” нала на лази зи чак пет разли различи читих тих гласов гласовних них вредно вредности сти (кратко (кратко је, про проду дуже жено но је, ије, е и и), због чега двосло дво сложни жни рефлекс рефлекс ије, чега су прави пра вила ла ијекав ијекавског ског изгоизго-

во ра сложе сложена на и тешка, тешка, па у пракси пракси има доста доста коле колеба бања ња и греша грешака. ка. Стога Стога су екавски екавски лико ликови ви об рађе  рађени ни под одго од гова ва ра јућим  јућим ијекав ијекавским ским од редни  редница цама, ма, уз упући упућива вање ње на њих скраће скраћени ницом цом уп. (упо реди).  реди). То

3.

никако ника ко не значи значи да се тиме тиме да је предност предност ијекав ијекавском ском изго изгово во ру.  ру. РазРазлози ло зи за такву такву об раду,  раду, осим рече реченог ног,, прак пр актич тичне не су на рави.  рави. На тај начин избе избега гава ва се непо непотреб требно но пона понавља вљање ње истих обли облика, ка, а њих ни је мало, ма ло, при чему чему се све разли разлике ке изме између ђу та два изго изгово во ра, посеб посебно но акценат це натске, ске, да ју на једном једном месту, месту, па се тако тако пости постиже же знатна знатна уштеда уштеда на просто просто ру,  ру, а доби доби ја на преглед прегледно ности, сти, чиме чиме се допри доприно носи си још већој обаве обавеште штено ности сти о слично сличности стима ма и разли разлика кама ма изме између ђу та два наша наша стандар стандарна на изго изгово во ра. С обзи обзи ром на ка рактер  рактер и наме намену ну ове књиге, књиге, тј. на чиње чињени ницу цу да је то право пра вопи писни, сни, а добрим до брим делом делом и грама грамати тич ч ки и акце ак ценат натски ски речник, реч ник,

22

Упутства за коришћење

уз од редни  реднице це су дати дати само само они пода подаци ци ко ји се одно односе се на право правопиписна, грама граматич тичка ка и акце акценат натска ска прави правила, ла, па у њој не треба треба тражи тражити ти об јашње  јашњења ња значе значења ња уврште уврштених них речи, речи, нити нити приме приме ре из станда стан да рд рд-

но језич  језичке ке праксе праксе ко ји та значе значења ња потвр потврђу ђу ју.  ју. Само Само уз скраће скраћени нице це и неке не ке мање мање позна познате те речи, речи, ко је су узете узете у обзир обзир због сво јих право правопиписно-грама сно-граматич тичких ких особе особено ности сти или из других дру гих разло разлога, га, у загра загради ди је

наведе наве дено но и њихо њихово во основно основно значе значење, ње, или значе значења ња (ако их је више). више). Такви су ови приме приме ри: аба, -е ж, мн.

абе, аба

(груба (груба вуне вунена на ткани тканина, на, сукно). сукно). хи је, аба-хи ја = аба- ја. аба-хи хи ја, -е ж, мн. аба-хи (сукнени ни покро покровац вац за коње). коње). аба  јли  јли ја (сукне баџи јо, мн. абаџи баџи је, абаџ баџи ја (кро јач оде одела од абе). баџија, -е м, вок. абаџи a баџија, Ове су речи речи унесе унесене не у  Речник  Речник  јер нису нису сасвим сасвим заста заста реле,  реле, још се сусре сусрећу ћу у српском српском јези језику, ку, а има ју ка ракте  рак те ристич  ристичне не обли облике ке на ко је  је треба тре бало ло упозо упозо рити.  рити. Значе Значења ња других дру гих мање мање позна познатих тих речи речи страног стра ног

по рекла  рекла треба треба потра потражи жити ти у речни речници цима ма страних страних речи, речи, а ако неко некоме ме ни је јасна јасна ни поне понека ка наша наша реч, може може се инфор информи миса сати ти о њеном њеном значењу чењу у речни речници цима ма нашег нашег јези језика ка (РСЈ, РМС, РСАНУ РСАНУ и др.). Иначе, Иначе, арха архаи изми, ди јалек  јалекти тизми, зми, провин провинци ци јали  јализми, зми, жа рго  ргонини-

зми, ускоструч ускостручна на и науч научна на те рми  рмино ноло логи ги ја ко ја ни је у ши рој оп општој штој употре упо треби, би, као и кроа кроатизми тизми ко ји нису ни су устаље уста љени ни у српском српском језичјезичком стандар стандарду ду и сл., нису нису уврште уврштени ни у наш речник, речник, јер се у њему њему предста представља вља но рма  рма и култу култу ра срп с рпског ског језич језичког ког стандар стандарда, да, а помепоменуте ну те кате катего го ри је лексе лексема ма не улазе ула зе у тај круг. Нису, Нису, као што је већ у Пред гово гово ру ре рече чено, но, уврште уврштене не ни српске српске стандард стандардне не речи, речи, посебпосеб-

но деми демину нути тиви, ви, хипо хипоко ко ристи  ристици, ци, аугмен аугмента тати тиви ви и пе јо рати  ративи, ви, ако у право пра вопи писном, сном, грама граматич тичком ком или акце ак ценат натском ском погле погледу ду нема нема ју ништа ништа

што би могло могло изази изазива вати ти недо недоууми мице це или погре погрешке шке у пракси. пракси. 4.

Због уштеде уштеде у просто просто ру,  ру, потреб по требном ном да се као посеб посебне не од редни  реднице це

унесу упозо унесу упозо рења  рења на погре погрешне шне обли облике ке с упута упутама ма на правил правилне, не, као и други други видо видови ви језич језичких ких саве савета, та, об рада  рада лекси лексико кограф графских ских члана чланака ка макси мак симал мално но је раци рацио онали на лизо зова вана. на. Тако Тако уз промен променљи љиве ве речи речи нису нису

дати дати сви њихо њихови ви обли облици, ци, него него само само они у ко јима  јима се јавља јавља друкчидрукчи ји акце акценат, нат, или кад се, реци рецимо, мо, у неком неком паде падежном жном обли облику ку имени именице це или глагол глаголском ском обли облику, ку, у складу скла ду са но рма  рмама ма савре савреме меног ног српског српског  језич  језичког ког стандар стандарда, да, због гласов гласовних них проме промена на и иначе, иначе, могу могу јави јавити ти

23

Упутства за коришћење

 разли  раз личи чити ти настав наставци, ци, или кад ка д се у настав наставци цима ма нала на лазе зе гласо гласови ви (као х, (као х, ч, ћ, џ, ђ и сл.) ко ји се не сме ју изо изостави ставити. ти. Ко рисник  рисник Речни  Речника ка ипак

неће не ће бити бити ускра ускраћен ћен за потпу потпуну ну инфор информа маци ци ју,  ју, јер ће се у од ређи  ређивавању акцен акцента та нпр. равна равнати ти према према акцен акценту туааци ји прет пре тход ходног обли облика, ка,

осим оних ко ји су једна једнаки ки номи номина нати тиву ву.. 4.1.

Узмимо Узмимо за пример пример ову именич именичку ку од редни  редницу: цу: потен потенц ци јал, -ала м, мн.

-али, -ала.

У једни једнини ни ове имени именице це посто посто јано  јано се јавља јавља дуго дугоуузлазни зла зни акцеакценат, као у гени ге нити тиву, ву, изу изузев акуза акузати тива ва ко ји је, по прави пра вилу, лу, у свих

имени именица ца м. р. за нежи неживо во једнак једнак номи номина нати тиву. ву. И у множи множини ни је у свим паде па дежи жима ма дуго дугоуузлазни, зла зни, што је обеле обележе жено но у обли облици цима ма номи номина нати тива ва и гени генити тива ва (овај други други облик облик унесен унесен је због постак постакце ценат натске ске дужидужине). На основу основу тога тога може може се утврди утврдити ти акцен акценттуаци ја свих паде падежа жа потенц ц и ја л. У једни потенц ц и ја л, потен потенци ци ја ла, имени име нице це потен једнини ни ће бити: би ти: потен потен потенци ци ја лу, по потенц тенци ја л, потен потенци ци ја лом, (о (о) потен потенци ци ја лу, а у множини: жи ни: потен потенци ци ја- ли, потен потенци ци ја- ла , потен по тенци ци ја- ли ма, потен по тенци ци ја- ле, потен потенци ци ја ли ма, (о) (о) потен потенци ци ја ли ма.

(Вока (Вокатив тив оваквих оваквих имени именица ца ни је уоби уобича јен, па ни је ни унесен, унесен, али да јесте, јесте, био би посеб посебно но обеле обележен, жен, у једни једнини: ни: по-тенци тенци ја- ле, а у множи множини: ни: потен потенци ци ја ли.) Имени Именице це са већом већом акце акценат натском ском и облич обличком ком разно ра зноли лико кошћу шћу у

проме про мени ни об рађе  рађене не су детаљ детаљни ни је, као у при п риме ме ру: -ика м, вок. во јн  јниче, ак. -ика, мн. -ици, -ика, -ици цима. ма. (Овде Овде су, због сиби си била ла риза  ризаци ци је у већи већини ни паде па дежа жа множи множине, не, осим номи номина нати тива ва и гени генити тива, ва, забе забеле леже жени ни и обли облици ци дати датива, ва, инстру инструмен ментатаво јн  јни к, к,

ла и лока локати тива, ва, ко ји су јед једна наки, ки, а у једни једнини ни нису нису дати дати инстру инструмен ментал тал и лока локатив, тив, јер има ју исти акце ак ценат нат као претхо претходдни облик облик акуза акузати тива, ва, а не садр садрже же ника никакву кву гласов гласовну ну проме промену.) ну.) Исто тако, тако, пуни пуни обли облици ци у проме промени ни дати дати су само само онда онда кад је

правопи право писна, сна, грама граматич тичка ка или акце акценат натска ска по јава  јава на ко ју је по потребно требно упозо упо зо рити  рити на почет почетку ку или у среди средини ни речи, речи, а кад је на кра ју речи, речи, унесен уне сен је само само тај део, што треба треба да значи значи да оно што је испред испред тога тога оста је исто. Тако је у на наве веде деном ном приме приме ру во јн  реднице це  јни к осим од редни наве наведен ден само само пуни пуни облик облик једни једнине не вока вокати тива, ва, во јн зато што је  јниче, че, зато

на првом првом слогу слогу друкчи друкчи ји акце акценат нат.. У оста ост алим обли облици цима ма дат је само само задњи задњи део речи речи где се нала на лази зи проме промена на акцен акцента, та, док су сви претходпретход-

24

Упутства за коришћење

ни неак неакцен центо това вани. ни. Остало је изо изоставље стављено но због уштеде уштеде у просто просто ру,  ру, а неће неће изази изазива вати ти ника никакве кве недо недоууми мице це нити нити тешко тешкоће ће при консул консултото Речни ника. ка. Свако, вању ва њу Реч Сва ко, иоле писмен, писмен, може може лако лако рекон реконстру струи исати сати целу целу па радиг  ра дигму: му: во јн  јн ик, војн војн и-ка, ка, војн војн и-ку, ку, војн војн и-ка, ка, во јн  јн иче, (с) војн војн и-ком, ком,

(о) војн војни-ку, ку, а множи множина на је већ наве наведе дена: на: војн војни-ци, ци, војн војни-ка, ка, војн војни-цицима, војн војни-ке, ке, војн војни-ци, ци, (с) војн војни-цима, цима, (о) војн војни-цима. цима. Код имени именица ца с кратком крат ком (једно (једносло сложном жном или двосло дво сложном) жном) основом наве наведе дени ни су пуни пу ни обли облици ци ка ракте  ракте ристич  ристичних них паде падежа жа и кад се састо са сто је од више ви ше слого слогова, ва, јер им је проме промена на на почет почетном ном слогу, слогу, уз то због кратко краткоће ће не утичу утичу битно битно ни на уштеду уштеду просто просто ра, а ко ри-

сници сницима ма ће тако тако бити бити очиглед очигледни ни ји. На пример: при мер: бо ј, боинстр. бо ја м, инстр.  јем, мн. бо- јеви,  јеви, бо- јева, бо- јеви  јевима. ма. 4.2.

И у предста представља вљању њу стандард стандардних них право правопи писних сних и грама граматич тичких ких по јава у глагол глаголској ској проме промени ни приме примењен њен је принцип принцип раци рациоонално нал ности. сти. То пока по казу зу ју ови приме приме ри: ска-кати, кати, ска-чем, прил. сад.

ска-чући. чући.

ско-чити чити, ск о-чим. чи-тати, тати, -ам, 1. и 2.

л. мн.

чи-тамо, чи-тате и чит чита-мо, мо, чит чита-те, те,

прил. сад.

чи-тата-

 јући.

(У прва прва два приме приме ра уз од редни  редницу цу је додат додат пун облик облик 1. лица лица  једни  једнине не презен презента та због проме промене не акцен акцента, та, а у трећем трећем сто ји само само наставак ставак за тај облик облик (-ам), јер акце ак ценат нат оста је исти: чи-тати, тати, чи-там,

али су зато зато наве наведе дени ни обли облици ци 1. и 2. лица лица мн. пре презен зента та због дво јаких  јаких акце акцена ната та и прил. сад. чи-та та јући због гласа гласа ћ. Сви остали остали обли облици ци навенаведени дени су у Прегле упуућу је од одго гова ва ра јућим  јућим озна Прегле ду прави прави ла, на ко је се уп кама, кама, па нема нема ника никакве кве потре потребе бе да се да ју уз сваку сваку од редни  редницу.) цу.) 4.3. Приде Придеви ви су, опет због уштеде уштеде у просто просто ру,  ру, дати дати једи једино но у обли облику ку мушког му шког рода рода једни једнине не (сама (сама од редни  редница) ца) и с настав наставци цима ма за женски женски

и средњи средњи род једни једнине не (без дужи дужина на у неод неод ређе  ређеном ном и са дужи дужина нама ма у од ређе  ређеном ном виду). виду). Од осталих осталих назна назнака ка уз сваку сваку придев придевску ску од редни редницу сто ји обаве обавезни зни облик облик гени генити тива ва множи множине, не, с ка ракте  ракте ристич  ристичним ним гласом гла сом х, а уз приде придеве ве ко ји се могу могу компа компа ри рати  рати још и стандард стандардни ни

обли облици ци компа компа рати  ратива ва и супер суперла лати тива, ва, и то само само ако се у пракси пракси уместо њих јавља јавља ју погре погрешни шни обли облици, ци, као у приме приме ру: сти, - а, - о, чи ст ст, -а, -о, одр. чи-ст чишћи, на јч  јчи-шћ шћи).

ген. мн.

чи-ст стих,

комп.

чи-сти сти ји, н а јч  јчи-сти сти ји (не

25

Упутства за коришћење

Ако се у проме промени ни приде придева ва губи губи непо непосто сто јано  јано а, у гени ге нити тиву ву и осталим осталим обли облици цима ма с истим акцен ак центом том уместо уместо настав наставка ка -а, -о стављена вљена су задња зад ња три слова, слова, нпр. ви-так, так, -тка, -тко…, а ако се при

томе врши томе врши и нека нека гласов гласовна на проме промена, на, онда онда су наве наведе дени ни цели цели облиоблици, као у приме приме ру: сла-дак, дак, слатка, слатко, одр. слатки, сл атка, сл атко, сла-ђи, на јсла  јслађђи.

ген. мн.

слатких,

комп.

Пуни Пуни обли облици ци мушког мушког и женског женског рода рода једни једнине не наво навође ђени ни су и

код приде придева ва ко ји у тим т им обли облици цима ма има ју разли раз личи чите те акцен акценте, те, нпр: бра, до-бро, бро, одр. до-бр бри, -а, -о, ген. мн. до-бр брих. до-бар, бар, до-бра,

(У обли облици цима ма од ређе  ређеног ног вида вида дати дати су само само настав наставци, ци, јер се акценат це нат не мења.) мења.) 5.

Екавски Екавски и ијекав ијекавски ски лико ликови ви исте речи речи нису нису об рађи  рађива вани ни засеб засебно, но, као посеб посебне не од редни  реднице це него него (искљу (искључи чиво во из практич практичних них разло разлога, га, ко ји

су об јашње  јашњени ни на кра ју 2. тачке тачке ових упутства) упутства) под одго одгова ва ра јућим  јућим ијекав ијекавским ским од редни  редница цама, ма, уз упући упућива вање ње на њих, нпр: леп ек. уп. ијек. ли јеп. ли јеп

ијек. (ек.

леп), ли је-па, па, ли јепо  јепо ( ек. ле-па, па, ле-по), по),

одр.

ли јеп  јепи (ек. ле-пи),

-а, -о, ген. мн. -их. део ек. уп. ијек. ди о. о.

ла ди о, о, ди је-ла

ијек. (ек.

ла), м, део, де-ла),

мн.

ди је-лови, лови, ди је-лов лова, ди је-лови ловима ма ( ек.

де-лови, лови, де-лова, лова, де-лови ловима) ма)

Или, још једно једностав ставни ни је:  је: де-ло ло ек. уп. ијек. дје-ло. ло. дје-ло ло ијек. (ек. де-ло ло),

-а с, мн. д(ј)ела, д(ј)ела, д(ј)елима.. лима..

Итд. 6.

6.1.

Право Правопи писно-гра сно-грама матич тичке ке поу поуке дава даване не су, као што је већ рече речено но у начина: на:  Пред гово гово ру,  ру, на три начи

Уз од редни  реднице це или обли облике ке у проме промени ни дода додава вани ни су у загра загради, ди, с упозо рава  рава јућом  јућом речцом речцом „не” нестан нестандард дардни ни (непра (неправил вилни) ни) обли облици ци ко ји

се често често јавља јавља ју у прак п ракси, си, као у при приме ме рима:  рима: ма-стан стан (не ма-сан сан), ма-сна, сна, ма-сно, сно, ген. мн. ма-сн сних; комп. ма-сни сни ји, на јм  јма-снисни-

 ји.

Или: евро (не еуро), евра м, мн. еври, евра.

26

Упутства за коришћење

Тако исто и: ло-нац, нац,

лонца м, вок. лонче, инстр. инстр. лонцем (не -ом), мн. лонци, ло-наца, л он-

цима. ци ма. иниц иници јал (не инц инци јал), -ала м, мн. иници иници ја-ли, ли, иници иници ја-ла, иници иници ја-лима. лима. иници иници јат  јати-ва ва (не инци инци јат  јати-ва ва), - е ж,

мн.

иници иници јат  јати-ве, ве, иници иници јат  јати-ва, ини-

ци јат  јати-вама. вама. ин јекци ја (не ињекци ја, ин екци ја), - е ж,

мн.

ин јекци је, ин јекци ја, ин-

 јекци јама.  јама. 6.2.

Сви непра неправил вилни ни обли облици ци од редни  редница, ца, као и теже теже грешке грешке у обли облици цима ма промен про менљи љивих вих речи, речи, на ко је се тако тако указу указу је, дати дати су и као упући упућивачвачке од редни  реднице це с ознаком ознаком „не него” него” и упутом упутом на правил правилне не обли облике ке уз упозо упозо рење  рење у загра за гради ди (в.), што значи значи да се ту могу могу наћи наћи потреб потребни ни

пода по даци ци о њихо њиховој вој стандард стандардно ности. сти. Ево, овако овако:: стан (в.) не него него ма-стан еуро не него него евро (в.) инц инци јал не него иници јал (в.) него иниц инци инци јат  јати-ва ва не него иници јат  јати-ва ва (в.) него иници него ин јекци ја (в.) инекци ја не него него ин јекци ја (в.) ињекци ја не него него но-жем но-жом жом не него жем (в. нож). него чи-сти чи-шћ шћи  не него сти ји  (в. чи ст ст). И сл. ма-сан сан

У осталим осталим случа случа јеви  јевима, ма, кад је реч о непра неправил вилним ним обли облици цима ма у ин стр. млапроме про мени ни где се ређе ређе греши, греши, као у приме приме ру: мла-ди ћ, -а м, инстр. ди-ћем ћем (не -ом - ом), ), довољ довољно но је само само упозо упозо рење  рење на погре погрешан шан облик, облик, као овде овде (не -ом), без фо рми  рми ра  рања ња посеб посебне не од редни  реднице це са „не него”. него”. 6.3 6. 3.

Уколи Уколико ко Право Правопис пис МС 1993 (ПМС) ни је регу ре гули лисао сао начин начин писа писања ња

неких речи неких речи и из раза,  раза, или је то учинио учинио на крајње крајње непри неприхва хватљив тљив начин, или пак има неоправ неоправда даног ног дубле дублети тизма, зма, прене пренесе сена на су реше решења ња из Право Правопи писа са 1960, или одго од гова ва ра јући  јући саве са вети ти из акту ак туел елних них језич језички ких х савет са ветни ника ка наших наших угледних углед них лингви лин гвиста, ста, или пак распра рас правв а у Стан да рд но но је зичким  зичким преи преиспити спитива вањи њи ма 1 и 2, ко је се од одно носе се на тај случај, случај, тј. на одго од гова ва ра јућу  јућу право правопи писну, сну, грама граматич тичку ку и прозо прозодиј дијску ску но рму  рму савре са време меног ног српског српског стандард стан дардног ног јези језика, ка, уз изу изузетак зетак непо непотреб требних них

хрватско-срп хрват ско-српских ских дубле дублета, та, ко је су преу преузете зете из Право Правопи писа са 1960, па ће сигу сигуррно бити бити изо изоставље стављене не у другом другом изда издању њу ПМС, као што смо

27

Упутства за коришћење

и ми посту поступи пили, ли, све то и уз укази ука зива вање ње на реше решења ња у акту актуел елном ном

Право Пра вопи пису су српско српскога га јези језика, ка, као у приме приме ру: ле-тјели тјелица ца (ијек., ек. ле-тели телица ца) -е ж, мн. ле-тјели тјелице, це, ле-тјел тјелица (ПМС но рми  рми ра у ијекав ијекавском ском изго изгово во ру и облик облик лети екавском летили лица, ца, а у екавском лете летели лица ца!?, да јући летјели лица, ца, али  јући му предност предност над оним првим: првим: летје ал и допу допушта шта слобо слободан дан избор избор према према личном личном осећа осећању. њу. У Стан да рд но но је зичким  зичким преи преиспити спитива вањи њи ма 1, 1, ме међу ђутим, тим, ово је реше решење ње оспо рено,  рено, без

 реа  реаго гова вања ња саста саставља вљача ча ПМС). Празни Празнине не у Право Правопи пису су МС 1993 попу попуња њава ване не су тако тако што је нпр. у нашем нашем Право  редницом цом Гра-хам  Правопи писном сном речни речнику ку под од редни хам (Graham) прене пренесе сено но стручно стручно об јашње  јашњење ње да је „уобича „уоби ча јено  јено код нас у из разу  разу Гра ха мов хлеб ; стварни стварни енгл. изго изговор вор је Гре јем или  Грем.”

На равно,  равно, у друкчи друкчи јој об ради:  ради: Гре јам, -а (енгл. Graham). Gra ham). Извор Изворни ни енгле енглески ски начин начин писа писања ња уобича јен је „код нас у из ра из разу зу Гра ха мов хлеб ” (СЈП 2004: Грахам Грахам уобича

238). (Уз то је, како како види ви димо, мо, скраће скраћени ницом цом СЈП означен означен и извор извор Срп ски је зички  зич ки при ручник  руч ник,, дру(Ивић–Клајн–Пеши (Ивић–Клајн–Пе шикан–Бр кан–Брбо бо рићев  ри ћев Српски

го допу допуње њено но и изме измење њено но изда издање, ње, Бео Београд, 2004: 238). А сама сама транскрипци скрип ци ја ен енглеског глеског имена имена Graham, Graham, као и других дру гих енгле ен глеских ских имена имена у српском српском јези језику, ку, наве наведе дена на је према према Прћи Прћићу ћу 1998: 55, 55, па је та т ако уједно ујед но испра исправљен вљен и пода податак так у СЈП да је „стварни „ствар ни енгл. изго изговор вор Гре јем или ил и  Грем”,  Грем”, а код Прћи Прћића ћа је „/Gre jam/”, како како се и у нас пише.) пише.) 7.

Скраће Скраћене не ознаке ознаке и знако знакови ви крајње крајње су раци рациоонално нал но ко ришће  ришћени, ни, опет  ради  ради уштеде уштеде у просто просто ру.  ру.

7.1.

Уз промен променљи љиве ве речи речи у од редни  редница цама ма ни је ставља ста вљана на ознака ознака врсте, врсте,

 јер је то већ означе означено но другим другим средстви средствима, ма, нпр. скраће скраћени ница цама ма за м, ж или с род (код имени именица), ца), настав наставци цима ма за ж и с род (код приде придева), ва), инфи инфини нитив тивним ним обли обликом ком и настав наставком ком за 1. лице лице једни једнине не (код гла-

гола) го ла) и сл., а и иначе иначе су те врсте врсте речи речи добро по позна знате. те. Ознаке Ознаке падепадежа ставља стављане не су само само где је то било би ло нужно, нужно, па су тако тако у множи множини ни

потпу потпуно но изо изоставља стављане, не, осим кад је наво навођен ђен само само ген. мн. Пошто неке неке скраће скраћени нице це и знако знакови ви има ју слично слич но или једна једнако ко зна7.2. Пошто

чење, чење, треба треба имати имати на уму следе следеће ће напо напоме мене: не:

28

Упутства за коришћење

Скраћени ницом цом 7.2.1. Скраће

уп. (упо реди),  реди), као што се види види из датих датих приме ра, не

упућу је се на непра упућу неправи вилан лан облик, облик, јер су речи речи уз ко је та скраће скраћени ница ца сто ји так такође стандард стандардне, не, него него на од редни  реднице це ко је предста представља вља ју модел према према коме коме се треба треба равна равнати ти и у тим случа случа јеви  јевима ма и код ко ко јих се могу мо гу наћи наћи остали остали потреб потребни ни пода подаци ци (о обли облици цима ма тих речи речи и сл.) 7.2.2. Знак

једна једнако кости сти (=) пока показу зу је да су два обли облика ка истога истога значе значења ња и стату статуса са у стандард стандардном ном јези језику, ку, а пода подаци ци се да ју под оним иза кога кога сто ји (в.), на пример: пример: абд значи: „види „види абде-ри т = абде абдер ри-ћанин ћанин (в.), што значи: тамо”, тамо”, тј. под абде везником ком „и” указу указу је на једнаједнаабдер ри-ћанин ћанин, док се везни ку правил правилност ност два ју акце ак цена ната та исте речи: речи: аеро-ген, -ена и а ерог ероген, -а м, или: а еродром, еродро дроми, ми, аеро еродр дрома и аеро-дром, еродром, -а м, мн. аеро дром, -а дроми, аеро-др дрома м, мн. аер о-дроми,

8.

Структу Струк ту ра и об рада  рада овог речни речника ка омогу омогућу ћу ју инфор информи миса сање ње о пра-

вопи вописној, сној, грама граматич тичкој кој и прозо прозодиј дијској ској правил правилно ности сти на три нивоа: нивоа: прво, пр во, да се погле погледа да ју само само од редни  реднице це и утврди утврди да се нпр. пипотпредсјед сједник ник (ек. потпред потпредсед седник ник), а не подпред подпредсјед сједник ник (са ше потпред дп) или потпрет потпретсед седник ник (са тс) или, што је још го ре, подпре подпресједсједник (ек. подпред подпредсед седник, ник, подпрет подпретсед седник, ник, подпре подпресед седник ник). Или пак: бурег бурегџи џи ја, а не бурек бурекџи џи ја, бурек бурекђи ђи ја и сл.;

друго, друго, да се прочи прочита та комплет комплетна на об рада  рада и усво је правил правилни ни акценти центи и обли облици ци у проме промени ни тих и других других речи, речи, на рочи  рочито то оних ко је могу мо гу имати имати више више разли различи читих тих обли облика ка и промен променљи љиве ве акцен акценте; те; треће, тре ће, да се, сл е-дећи дећи дате дате ознаке, ознаке, на одго од гова ва ра јућем  јућем месту месту у прочита та прави правило ло ко је се одно односи си на ту право правопипи Прегле  Прегле ду прави пра ви ла прочи

сну или грама граматич тичку ку по јаву.  јаву. Тек на тај начин начин доби добиће ће се потпу потпуна на информа формаци ци ја како како од ређе  ређену ну реч или облик облик треба треба писа писати, ти, са поу поукама кама зашто зашто је управо управо тако тако правил правилно, но, а не друкчи друк чи је. Зато Зато је уз гото го тово во

сваку сваку од редни  редницу цу ставље стављена на бројна бројна ознака ознака под ко јом се од одго гова ва ра јуће  јуће прави пра вило ло нала на лази, зи, при чему чему је на првом првом месту месту бројка бројка ко ја означа означава ва

погла по главље: вље: 1. Вели Велика ка и мала ма ла слова, слова, 2. Ијекав Ијекавски ски и екавски екавски изго изговор, вор, 3. Сугла Су гласни сници ци Ч, Ћ, Џ, Ђ, 4. Сугла Су гласник сник  Х , 5. Сугла Су гласник сник  Ј , 6. Непосто посто јано  јано А, 7. Проме Промена на гласа гласа  Л  у О, 8. Асими Аси мила лаци ци ја сугла су гласни сника, ка, 9. Диси Дисими мила лаци ци ја гласо гласова, ва, 10. Губље Губљење ње сугла сугласни сника ка и упро упрошћа шћава вање ње сугла сугласнич сничких ких скупо скупова, ва, 11. Проме Промене не сугла сугласни сника ка  К, Г, Г, Х  у Ч, Џ, Ш  (Пала (Па лата тали лиза заци ци ја и сиби сибила ла риза  ризаци ци ја),  ја), 12. Сложе Сложени нице, це, полу полусло сложе жени нице це

и раста ра ставље вљено но писа писање ње речи, речи, 13. Скраће Скраћени нице, це, 14. Промен Променљи љиве ве речи речи

29

Упутства за коришћење

и обли облици ци с више више наста настава вака, ка, 15 15.. Прила При лаго гође ђено но и извор изворно но писа писање ње речи страног страног по рекла.  рекла. Тако, на пример, пример, уз од редни  реднице це Ши-ља, ља, -е м, Па-та, та, -е ж, и сл. сто ји ознака ознака 1.2.1.1.b, где се у Прегле  Прегле ду прави прави ла на нала лази зи об јашње  јашњење ње да се вели великим ким почет почетним ним словом, словом, по ред осталих, оста лих, пишу пишу и пе рсо  рсонинифико фикова вана на имена имена живо животи тиња ња из стрипо стрипова ва или црта цртаних них филмо филмова ва и сл., као и 14.1.1.g, где се об јашња  јашњава ва проме промена на двосло двосложних жних имена имена с дуго ду гоуузлазним злазним акцен акцентом, том, типа типа Ј ова, Ј  ва, Ј ово, и сл. ,  , ко јима  јима по проме промени ни о-во припа при пада да ју Ши-ља ља и Па-та та.

Уз од редни  реднице це ко је садр садрже же два или више више право правопи писних сних или граматич ма тичких ких фено феноме мена на сто ји од одго гова ва ра јући  јући број ознака ознака за сваку сваку по јаву  јаву посеб по себно. но. На пример: пример: потпредсјед предсједн ни к (ек. потпредсед председн ни к) и потпр потпредсједн сједни к (ек. потпредседн седни к), -а ж, вок. - иче, мн. -ици, -ика, -ицима ци ма 8.1.2; 11.1.а; 11.2.1.(1).

9.

Прва ознака Прва ознака одно односи си се на асими асимила лаци ци ју сугла сугласни сника ка по звучно звучности сти са изу изузеци зецима, ма, а друга друга и трећа трећа на проме промену ну сугла сугласни сника ка К, Г, Х испред испред само самогла гласни сника ка Е и И (пала (палата тали лиза заци ци ју и сиби сибила ла риза  ризаци ци ју).  ју). Уз помоћ помоћ ових ових упут упу тстава става свако свако ће моћи моћи лако лако да се снађе снађе у консулконсул Правопи писног сног речни речника ка са право правопи писно-гра сно-гра матич  матичким ким савет саветнинитова товањ њу Право упутства пре ко ришће  ришћења ња  Речни потреб требно но детаљ детаљно но ком, па је та упутства  Речника ка по

проуучити. про чити.

30

I. РЕЧНИ К

А

а − прво прво слово слово азбуке, азбу ке, означа означава ва најни најнижи жи само самогла гласник сник задњег зад њег реда; реда; изго изгова ва ра се и пип ише у речи речима ма где му је по етимо етимоло логи ги ји место: место:  дар,  дати  дати, жена жена; јавља јавља се у неким неким обли облици цима ма именских именских речи речи и глаго гла гола ла као непо непосто сто јано  јано а:  девој  девојка ка,  дево  дево јака  јака;  јесам  јесам али  јесмо  јесмо,  добар  добар али  добра  добра,, об  јек(а)т  јек(а)т али објекта објекта,, и сл., где је на стало најче најчешће шће од ста рих полу полугла гласа са у затво за тво реним  реним слого слогови вима ма или изме између ђу два крајња крајња сугла су гласни сника ка у основи, основи, док га у другим дру гим обли облици цима ма исте речи речи нема нема (в. Преглед Преглед прави правила ла т. 6.1. до 6.4.), те као покрет покретни ни само самогла гласник сник на кра ју неких неких речи речи или обли облика ка речи: речи: нпр. у предло пред лози зима ма и прило прилози зима: ма: сад − сад  − са да,  да, тад − тад  − та да,  да, никад  ни кад − ни ка да и сл.; − ника у не неким обли облици цима ма у придев при девско-за ско-заме менич ничкој кој деког(а), ко јег(а)  јег(а), ко јем(у),  јем(у), или клина кли наци ци ји: ко ји − ког(а),  добар  добар,  доброг(а)  доброг(а),  добром(е)  добром(е) (в. Преглед Преглед правиправила т. 6.5.) 6 .5.) a. a. скр. ад акта акта 13.1.1.b. 13.1.1.b. аба, -е ж, мн. абе, аба, (груба (груба вуне вунена на тканитканина, сукно) сук но) 14.1.2.1. 14.1.2.1. абаб не него него ахбаб (в.) него ахб абаблук не него ахбаблук (в.) аба   ја = аба хи хи ја (в.) него ха бање (в.) а бање не него a бати него ха бати бати (се) не него бати (се) (в.) аба хи хи ја, -е, ж, мн. абахи је, абах и ја = аба   ја,  јли ја, (сукне (сук нени ни покро покровац вац за копокр. покр. абаи ја, аба јл ње) 4.1.3.; 14.1.2.1.b. ин стр. -ијом, a баџија, баџија, - е м, дат. -ији, вок. -ијо, инстр. мн. -ије, -и ја, (кро јач одела одела од абе) 3.4.3.; 5.1.5.; 14.1.2.1. а баџи баџи јин,  јин, -а, -о, ген. мн. -их 3.4.3.; 4.2.а.; 14.3.

боље баџи  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их, (ПМС: боље а баџ

него него абаџин абаџински) ски) 5.1.3.; 5.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. а баџи баџика ка и абаџика, џика, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ика, (абаџи (абаџи јина  јина жена; жена; жена жена абаџи абаџи ја) 3.4.3.; 3.4.3.; 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. абаџилуци, лу ци, абаџ абаџилука, абаџ абаџи лук, лук, -а м, мн. абаџ абаџ абаџилуци лу цима, ма, (абаџиј (аба џијски ски занат) за нат) 3.4.3.; 3.4. 3.; 11.2.1.(2); 11.2.1.(2); 14.1.1. ин стр. баџини ница ца и абаџи  ница, ница, - е ж, вок. -е, инстр. а баџи - ом, ген. мн. -ица, (абаџиј (абаџијска ска радња; рад ња; абаџи абаџи јина  јина жена) жена) 3.4.3.; 14.1.2.1. (абаџијбаџи  нка, - е ж, дат. -ци, ген. мн. -к и, (абаџија баџ ска игла) 3.4.3.; 11.2.1.(1); 14.1.2.1.b. баџи  нски = а баџ баџи   јск  јски (в.) а баџ абд абдери  т = абде абдер рићанин ћанин (в.) абде абдери рит ти зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. абд абдери  тски  , -а,-о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. (приглуп, абде абдер рићанин, ћанин, -а м, мн. -ани, -ана, (приглуп, ограни огра ничен чен човек човек уопште) уоп ште) 3.2.2.а. = абд абдери т, т, -ита м, мн. абде абде рити, абде абде рита 14.1.1.а. Абде Абдер рићанин, ћанин, -а м, мн. -ани, -ана, (станов(становник Абде Абде ре у Траки Траки ји; Абде Абде рића  рићане не су сматра сматрали ли ментал ментално но ограни огра ниче ченим ним људи људима; ма; уп. абде абдер рићанин) 1.2.1.1.d.; 3.2.2.а.; 14.1.1.а. абдес(х) абде абдес сана ( р. абдес абдесх хана), - е ж, мн. абдес(х) ане, абдес(х) абдес(х)ана 14.1.2.1. абдес(т) (не авдес(т)), -а м, мн. абдес(т)и, абдес(т)а, абдес(т)има 14.1.1. абдес абдесх хана = абде абдессана (в.) абди абдик ка ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. абди абдик ка ци   јск  јски = а бдика дикаци циони (в.) а бдика дикаци циони  абди абдик ка ци  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -и х 5.1.3.; 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. =

33

абди абдиц цирати рати

абреви ја ци абреви ци ја

абди абдиц цирати, рати, абд абдици рам, 3. л. мн. абди абдиц ци ра ју, прил. сад. абди абдиц ци ра јући 14.5.1.1.(3). 14.5.1.1.(3). абд абдомен ( р. абд абдомен), -а м, ген. мн. абд абдомена 14.1.1.c. него а бдоми домен налан не него домин на лан (в.) а бдоме а бдоми домин налан (не а бдоме домен налан), -лна, -лно, одр. абдоми домин на лни, - а, - о, ген. мн. -их, (СТЈП 2: 337–342) 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. дулаху 1.2.1.1.а.; 1.2.1.1.а.; 4.1 4 .1.; .; Абд Абду лах, -аха м, вок. Абдул 14.1.1. Абел хрв. = Авељ (в.) него ха бер бер не него бер (в.) а бер абердар не него хабердар (в.) него хаб берити ти не него берити ти (в.) него ха бери а бери него хаб аберни  к не него хаберни  к (в.) инстр. -ем (не -ом), мн. АбеАбес Абесинац, -нца м, инстр. синци, Абесинаца, Абес Абесинцима цима = Аби Абис синац, ин стр. -ем (не -ом), мн. Абис -нца м, инстр. Абисинци, Абисинаца, Абис Абисинцима, ци ма, (заст., данас данас Етиопљанин пљанин (в.)) 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. Абеси ни ни ја Аби си ни ни ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ијом, (заст., данас да нас Етиопи ја (в.)) 1.2.1.1.h.; 5.1.5.; 14.1.2 14.1.2.1. .1. Абеси нка Аби си нка, - е ж, дат. -ки (не пљанка (в.)) -ци), ген. мн. -к и, (заст., данас данас Етиопљанка 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.а. абец абецедар, -а ра м, инстр. абе цед да ром, мн. абеин стр. абеце цед цеда ри, абеце абецед да ра 14.1.1. инстр. абец абец абецедари јум, -а м, инстр. абецеда ри јумом,  јумом, мн. абец абецеда ри јуми,  јуми, абец абецеда ри јума (и абец абецедаинстр. абец абецеда ри јем, мн. абец абецеда ри ји, ри  ј, -ија м, инстр. абец абецеда ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. бецедни  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. а бец абиоген генеза абио аби оген генеза, -е ж, ген. мн. абио 14.1.2.1.b. ин стр. -ијом 5.1.5.; абио абиологи ја, ги ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 5.2.3.; 14.1.2.1. абио аби остатика, тика, - е ж, дат. -ци 5.2.3.; 11.2.1.(1); 14.1.2.1. абиотичк тички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. Абис Абисинац = Абес Абесинац (в.) Аби си  ни ни ја = Абеси  ни ни ја (в.) Аби си  нка = Абеси  нка (в.) абл а ци ја, ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. дати не него довати ти (в.) аблен дати него аблен дова =

=

34

аблендова довати ти (не аблендати дати), -у јем, прил. сад. абленду јући 14.5.1.1.(2). 14.5.1.1.(2). а бнорм норма лни, -а, норма лан, -лна, -лно, одр. абнорм

- о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. норма лно, прил. 14.6. а бнорм абнор абнорм ма лност, -ости ж, инстр. инстр. -ости и -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. абно рмн  рмни, -а, -о, абн абнорман, -мна, -мно, одр. абн ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. абол аболирати, рати, аболи рам, 3. л. мн. абол аболи ра ју, прил. сад. абол аболи ра јући 14.5.1.1.(3 14.5.1.1.(3). ). инстр. -ијом, мн. абол аболици ци ја,  ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. абол аболици   јск  јски  , -а, -о, ген. мн. -их 5.1.3.; 5.1.3.; 4.2.а.; 4.2.а .; 14.3. аболи аболици цио они зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. аболи аболици ционист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти-истима 5.2.3.; 14.1.1.e. аболи аболици цио они стичк стич ки , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. абонент, -а м, мн. абоненти, ненти, абонен нената 6.3.; 14.1.1.с. абонентки ненткиња ња и абон абонентки нт киња, ња, - е ж, ген. мн. -иња 14.1.2.1.а. абонентск нентски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. абониабон абонирати рати (се), абони рам (се), 3. л. мн. абон  ра ју (се), прил. сад. абон абони ра јући (се) 14.5.1.1.(3). 14.5.1.1.(3). абор абори гини, ги ни, або ригина м мн., (ста росе  роседе део оци, урође уро ђени ници) ци) 14.1.1. (аустралски Абор Абори џини, џини, Або риџина м мн., (аустралски ста росе  роседе део оци) 1.2.1.1.d.; 1.2.1.1.d.; 14.1.1. 14.1.1. а браз бра зи ван, ван, -вна, -вно, одр. абраз бра зивни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. зи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. абрази ја, ин стр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. брахам, -а м  рел. , (уп. Аврам и Аврам) Абрахам, 1.2.1.1.а.; 1.2.1.1.а.; 4.1.; 14.1.1.а. 14.1.1.а. инстр. -ијом, мн. -ије, абрахи ја, хи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -и ја мед. 5.1.5.; 4.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. брача, - е ж, мн. абраче, абрача, браче, абрача, бот. 3.1.3.; 14.1.2.1. абраш, -а м, мн. абраши, браши, абраша 14.1.1. брашаст, -а, -о, одр. абраша абрашаст, брашаст ст и, -а, - о, ген. мн. -и х 4.2.а.; 14.3. ин стр. -ијом, мн. абреви абреви ј  ја ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1.

абреже абреже, - еа м, мн. абреж абрежеи, абреж абрежеа 5.2.4.; 14.1.1. аброноша ноша не него хаброноша ноша (в.) него хабр бруптан, -тна, -тно, одр. абруптн абруптан, брупт ни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. абс абсентан не него апсентан (в.) него апс абсен абсент ти зам зам не него апсент ти зам зам (в.) него апсен него апс абс абсентист(а) не него апсентист(а) (в.) него апс абс абсентн нтност не него апсентн нтност (в.) абс абсорпци рпци ја не него апсорпци рпци ја (в.) него апс сорпциони не него сорпциони (в.) него а псорпци а бсорпци абсурд не него него апсурд (в.) абсцес не него него апсцес (в.) ин декл. (тур. отац); у мусли абу ебу индекл. муслиман манским ским имени именима ма пише пи ше се одво јено  јено без проме промене: не: Абу Бекр, Абу Бекра итд. Абу Муса, Абу Мусе, Абу Муси итд. 1.2.1.1.а. абу-земзе, абу-земзета зета с = абу-земзем, абу-земзема зема м, ( рел. , света све та вода вода са изво из во ра у Меки) Меки) 12.2.1.а.; 14.1.3.; 14.1.1. а буз бузи ван, ван, -вна, -вно, одр. абузив бузивн ни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, мн. -ије, абузи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. инстр. -ијом 5.1.5.; абу ли ја, ли ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. инстр. -ом и -ем, абу лич личар, -а м, вок. -е и -у, инстр. мн. -и, -а ра 3.1.3.; 14.1.1. дант ни, -а, абу ндантан, дантан, -тна, -тно, одр. абундантн - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, мн. абунд абунда ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. ава не него него хава (в.) а ва з (не ха ва з), -а м, мн. авази, аваза и аваз (не хаваз), -аза м, мн. ав ази, аваза 14.1.1.c. авакс, -а м, мн. авакси, вакси, авакса, (енгл. AWACS, аме рички  рич ки војни војни авион авион са радар ра дарским ским систе системимима) 14.1.1. авал, -а ла м, мн. ав али, авала 14.1.1.c. ва ла, - е ж 1.2.1.1.h.(3); 1.2.1.1.h.(3); 14.1.2.1. 14.1.2.1. Авала, -ис тима ма авалист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти 14.1.1.e. авалит, -а и авали  т, т, -ита м 14.1.1. валски  , -а, -о, ген. мн. -их, (према ва ла) (према Авала а валск 4.2.а.; 14.3. Авалск вал ског(а) друма м валски  друм, А валск 1.2.1.1.h.; 14.1.1.; 14.3.2. =

авга авган ни ст стански 

аван, -а м, мн. авани, вани, авана 14.1.1. вангарда, -е ж, ген. мн. аванг аванг ван га рд  рди 14.1.2.1. -ис тиаванг аван гардист(а), - е м, мн. -и, - ист а, -истима 14.1.1.e. авангар авангард ди стичк стички  , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. вангардн рдни  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. аванг аванзман (боље (боље него него авансман), - ана м, мн. аванзм аванзмани, аванзм аван змана, (ПМС: „ аван зман (не авансман)”) авансман)”) 14.1.1.c. аванзо (боље него него авансо ван зова вати ти (боље вансова вати ти), -ујем, прил. сад. аванзу аванзирати, рати, ван зу јући 14.5.1.1.(2) 14.5.1.1.(2) (и аванз ав анзи рам, 3. л. мн. аванз аванзи ра ју, прил. сад. аванзи ра јући 14.5.1.1.(3) 14.5.1.1.(3)). ). аванс, -а м, мн. аванси, аванса 14.1.1. авансени, аванс авансена авансен, - ена м, мн. аванс 14.1.1.c. авансм боље аванзман (в.) вансман боље вансова вати ти боље ванзова вати ти (в.) авансо боље аванзо авант аван турист(а), -е м, мн. -и, -иста, -исти -истима ма 14.1.1.e. аванту аван тур ри стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. авант у риставант авант уристки ристкиња, ња, - е ж, ген. мн. авант киња 10.2.(2); 14.1.2.1.а. авари ја не него него хавари ја (в.) Аварка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.а. Авга Авган, -ана м, мн. Авг Авгани, Aвгана = Авг Авганци, Авинстр. -ем (не -ом), мн. Авг нац, -нца м, инстр. ганаца, Авг Ав ганцима, ци ма, (назив (на зив најброј најбројни ни је наци на ци је у Авга Авгани ниста стану) ну) 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. Авг Авга нац нац = Авган (в.) Авга Авган ни ст стан (уоб. боље Афган ни ст стан), боље него него Афга -ана м, (ПМС: „ Авга  Авгани нистан, стан, авга авгани нистан стански ски ,  Авга  Авгани ниста станац нац, Авга Авгани нистан станка ка, (дат. -ки);  Авгани гани,  Авган  Авганци ци (у значе значењу њу најброј најбројни ни је наци наци је у земљи); земљи); …обични …обични је (у срп.) него него Афга Афгани нистан, стан, итд.”) 1.2.1.1.h.; 14.1.1. Авга Ав гани нист ст а нац, нац, -нца м, мн. инстр. ин стр. -ем (не ом), Авга Авгани нист ст анци, Авга Авган нист анаца, Авга Авгани нист ст анцима 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. Авга Авган ни ст ст анка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.а. авга авган ни ст стански , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3.

35

Авганка Авганка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки, (припад (припадни ница ца најброј најбројни ни је наци на ци је у Ав А вгани га нистастану) 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.a. август (не аугуст), -а м, (назив (на зив месе месеца) ца) 14.1.1. Август = Аугуст, -а м 1.2.1.1.а.; 1.2.1.1.а.; 14.1.1.a. 14.1.1.a. инстр. авгу август стинац, -нца м, вок. август густ инче, инстр. авгу август ст инцем (не -ом), мн. авгу август ст инци, авг авг уст инаца, авгу август ст инцима ци ма 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. авдес(т) не него него абдес(т) (в.) Авељ, -а м, вок. Авељу вељу (хрв. Абел) 1.2.1.1.f.; 14.1.1.а. инстр. авени ни ја  ја и авени ни ја,  ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. аверзи ја, зи ја, -е ж, дат. -ији, инстр. ин стр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. а верзи верзиони , -а, - о, ген. мн. -их 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. аверим не него него аферим (в.) аверс, -а м, мн. аверси, верси, аве рс  рса 14.1.1. авестански = авестичк стички  , -а, -о, ген. мн. -их 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4. 2.а.; 14.3. вет, -а м, мн. а вет, -а м, мн. авети, авета и а вет, авети, ве ти, авета 14.1.1.c. а виз него ха физ виз не него физ (в.) авиза, -е ж, ген. мн. ав иза 14.1.2.1.b. ави зер, - е ра м, вок. авиз визе ру,  ру, инстр. ави зе ром, ин стр. авиз мн. авиз авизе ри, авиз авизе ра 9.1.1.; 14.1.1. инстр. ав и ја ри јумом, ави  јари јум, -а м, инстр.  ју мом, мн. ави ја ри јуми,  јуми, ави ја ри јума (и ави  јари  ј, -ија м, инстр. инстр. ав и ја ри јем, мн. ав и ја ри ји, ав и ја ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. ави јатика, тика, - е ж, дат. -ци 5.1.5.; 11.2.1.(1); 14.1.2.1. ави ј ави јатич ти чар, -а м, вок. -е и -у, инстр. инстр. -ом и -ем, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 5.1.5.; 14.1.1. ави јатич тичарка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 3.1.3.; 5.1.5.; 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. ави јатич тичарски  , -а, - о, ген. мн. -их, (од ави јатич тичар) 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. ави јатичк тич ки  , -а, -о, ген. мн. -и х, (од ави јати3.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. ка) 3.1.3.; инстр. -ијом, мн. -ије, ави ја ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. (према авиави ја ци   јск  јски  , -а, -о, ген. мн. -их, (према  ја ци ци ја) 5.1.3.; 5.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3.

36

 јски  авно јск

- она м 1.2.1.1.h.(1); Ави њон (фр. Аvignon), -о 14.1.1. вио-компани је ж, дат. а вио вио-ком комп пани ни ја,  ја, авио-комп инстр. -ијом, мн. -ије, - и ја 5.1.5.; 5.2.3.; -ији, инстр. 12.2.1.a.; 14.1.2.1. а вио вио-лини је ж, дат. -ији, ин вио-лини ни ја,  ја, авио-ли стр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 5.2.3.; 12.2.1.a.; 14.1.2.1. а вио вио-ма мате тер ри  ја л, авио-мате вио-мате ри ја  јала м, мн. вио-мате ри јали, авио-мате вио-ма те ри јала 5.1.5.; 5.2.3.; авио-мате 12.2.1.a.; 14.1.1.с. вио-мех механи нич чар, авио-мех а вио вио-механич ни ча ра м, вок. инстр. -ом и -ем, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 5.2.3.; -е и -у, -у, инстр. 12.2.1.a.; 14.1.1. дела м, мн. авио-модевио-модел, авио-модела а вио-м ли, авио-модела и а вио-м вио-модела м, вио-модел, авио-мод мн. авио-мод вио-модели, авио-мод вио-модела 5.2.3.; 12.2.1.a.; 14.1.1. вио-моделар, авио-моде вио-модел ла ра м, вок. авиоа вио-мод инстр. авио-модемодел дела ре и авио-модел дела ру,  ру, инстр. вио-модела ром и авио-моде вио-модел ла рем, мн. авио-моде вио-модел ла ри, авио-моде вио-модел ла ра 5.2.3.; 12.2.1.a.; 14.1.1.  рка м, мн. авио-па рко  ркови, ви, а вио-па  вио-па рк, рк, авио-па рка авио-па рк  ркова, (ПМС: авио авиопарк) парк) 5.2.3.; 12.2.1.a.; 14.1.1.c.(1). а вио-пр вио-превозн возни к, к, авио-пре вио-пр евозн возника м, мн. возници, ци, авио-превозн возн ика, авио-пре авио-превозни возн возницима ци ма 5.2.3.; 11.2.1.(2); 12.2.1.a.; 14.1.1.а. а вио-стр вио-стра да, да, авио-страде ж, ген. мн. авиостра стр ада, (ПМС: авио ави остра да) 5.2.3.; 12.2.1.a.; 14.1.2.1.b. а вио-тр спорта м, ген. мн. вио-транспорт, авио-транспорта авио-транспо рт  рта 5.2.3.; 12.2.1.a.; 14.1.1.с. ави он, - она м, вок. авионе, мн. ави они, ави5.2. 3.; 14.1.1. 14.1.1. она 5.2.3.; авита авитами мин ноза, - е ж 14.1.2.1. инстр. авли ја вли ја (не хавли ја вли ја), - е ж, дат. -ији, инстр. -ијом, мн. авли је, авл и ја 5.1.5.; 14.1.2.1.  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; авли  јск 14.3. инстр. А вно јем = АВНОЈ, А ВАвној, -а м, инстр. ин стр. АВНОЈ-ем 13.5.2.b. НОЈ-а, инстр. авно јевск  јевск и , -а, - о, ген. мн. -их, (ко ји припа при пада да АВНОЈ-у АВНОЈ-у)) 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. авно јск ду ху АВ јски , -а, - о, ген. мн. -их, (у духу НОЈ-а) 4.2.а.; 14.3.

Авр Havre), -а м, инстр. -ом, 1.2.1.1.h.; Авр (фр. Havre), 14.1.1. Аврам, -а и Аврам, -ама м,  рел. (уп. Абрахам) 1.2.1.1.a.; 14.1.1.а. ага, - е м, дат. аги, вок. аго и ага, мн. аге, ага, агама га, - е м, дат. аги, вок. аго и ага, мн. аге, га ма = а га, ага, агама, га ма, (кад значи значи стварну стварну феу феудалну дал ну титутитулу, пише пише се иза имена имена с црти цр тицом, цом, нпр. СмаилСмаилага, а кад се употре употребља бљава ва из пошто поштова вања ња или подру подругљи гљиво, во, пише пише се саста са ставље вљено но с именом: именом: Суљага, љага, Му јага  јага и сл.) сл .) 11.3.2.i.; 11.3.2.i.; 12.2.3.; 12. 2.3.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. га ди  р, р, -а м 1.2.1.1.h.; 15.1.1.b.; 14.1.1. Агад агалук, -а м, мн. аг алуци, лу ци, агалука, агалуцилу цима 11.2.1.(2); 14.1.1.c. ин стр. -ијом 5.1.5.; агами ми ја,  ја, -е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. агамист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.е. агенс, -а м, мн. агенси, генси, агенса и агенс, -а м, мн. агенси, генси, агенса 14.1.1.с. агент, -а м, мн. агенти, ген ти, аген гената 6.3.; 14.1.1.а. гентски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. агентск инстр. агенци ци ја  ја и агенци ци ја,  ја, - е ж дат. -ији, инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. агенци  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. него ађи  аги   јазма  јазма не него  јазма  јазма (в.) лно, прил. 14.6. а ги  инстр. -ости и -ошћу агилност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. агин и а гин, гин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. агини инстр. - ом, ген. мн. -ица, ги ница, ца, -е ж, вок. -е, инстр. (агина (агина жена: жена: Смаил- агини гиница, ца, Хасана санаги гини ница ца)) 12.2.3.; 14.1.2.1. агини (према агини гиничин, чин, -а, -о, ген. мн. -их, (према гиница) 3.1.2.; 4.2.а.; 14.3. ин стр. -ом и -ем, аги татор, -а м, вок. -е и -у, инстр. мн. -и, агитат тато ра 14.1.1. аги таторка, торка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. аги таторкин, торкин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. ин стр. -ијом, мн. агит аги та ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. ги таци циони  , -а, - о, ген. мн. -их 5.2.3.; 4.2.а.; а гита 14.3. агитпроп, аги таци ци ја и пропапропагит проп, -а м скр., ( рус. агита ганда) ган да) 14.1.1.

агроинд ин дустри ја

агломе агломер ра ци ја, ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. глутина нат ти ван, ван, -вна, -вно, одр. аглути а глути глу тинанативни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, мн. аглути аглутин на ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. агн агностик = агн агностич сти чар (в.) -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 14.1.2.1. 14.1.2.1. агн агностика, сти ка, - е ж, дат. -ци инстр. -ом и -ем, агн агностич сти чар, -а м, вок. -е и -у, инстр. мн. -и, - а ра агн агностик, -а м, вок. агн аг ностиче, сти че, агностици, сти ци, агн агност ика, агн аг ностици сти цима ма 3.1.3.; мн. агн 11.1.1.а.(1); 11.2.1.(2); 14.1.1. агн агностичк стички  , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, ни ја и агони ја, -е ж, дат. -ији, инстр. агони ја мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. агонист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.е. агон агони стика, сти ка, - е ж, дат. -ци -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 14.1.2.1. 14.1.2.1. аграм аграматист(а), -е м, мн. -и, -иста, -исти -истима ма 14.1.1.e. инстр. агра аграр, -а ра м, инстр. агр а ром, мн. агра агр а ри, агр а ра 14.1.1.  рче, инстр. агр а ринстр. агра агра рац, рац, -рца м, вок. агр а рче, цем (не -ом), мн. агр а рци,  рци, aгр а раца, агра рци  рцима ма 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. агр а рчев, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а; 14.3. грегатни  и агр егатни , -а, - о, ген. мн. -их а грег 4.2.а.; 14.3. агрема ни, агрем агрема на агр еман, -ана м, мн. агрем 14.1.1.с. гре сивче, инстр. агреагрес агресивац, -вца, вок. агрес сивцем (не -ом), мн. агрес агре сивци, агр есиваца, агрес агре сивцима ци ма 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. инстр. -ости и -ошћу агрес агресивност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. агр еси ја, си ја, - е ж, дат. -ији, инстр. ин стр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. агрикул агрикулт ту ра, -е ж, ген. мн. агрикул агри култту ра 12.1.; 14.1.2.1.b. инстр. -ијом агрое агроекол кологи ја, ги ја, -е ж, дат. -ији, инстр. 5.1.5.; 12.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. агрое агроеколошк лошки  (не колошк шки ), (не агроеколо ), -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 12.1.; 14.3. инстр. -ијом агроин агроинд дустри ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 5.1.5.; 12.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. =

37

агроком агрокомб би нат агроком агрокомб би нат, -ата м, мн. агроком агрокомби бин нати, агроком агрокомби бин на та 12.1.; 14.1.1.c. агрок агрокомплекс, -а м, ген. мн. агрок агрокомпл екса 12.1.; 14.1.1.с. агр оном, -а м, ген. мн. агр онома 14.1.1.а. ин стр. -ијом 5.1.5.; агрон агрономи ја, ми ја, -е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. агр ономка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. агрот агротехни ника, ка, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 12.1.; 14.1.2.1. инстр. -ом и агрот агротехнич ничар, -а м, вок. -е и -у, инстр. -ем, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 12.1.; 14.1.1. агрот агротехничк нички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. агрох агрохеми  јск  јски , -а, -о, ген. мн. -их 5.1.3. 5.1.3.;; 4.2.а.; 4.2.а .; 14.3. ад = хад, -а м, лок. (х) (х)аду, (ПМС: „ад  „ад и и хад ”) ”) 14.1.1. ада, -е ж, мн. аде, ада 14.1.2.1. А да, -е 1.2.1.1.h.; 1.2.1.1.h.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. адађо (итал. adagio), ada gio), -а м, муз. 3.3.1.; 14.1.1. А дам, -а м рел. 1.2.1.1.f.; 14.1.1. -ис тима ма адамист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти 14.1.1.e. дап таб би лни, а дапта даптаб би  лан, лан, -лна, -лно, одр. адапта -а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и адапта адап таб билност, -ости ж, инстр. -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. адапт адап та ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. инстр. адапт адаптер, - е ра м, инстр. адап те ром, мн. адапте ри, адапт адап те ра 14.1.1. а дапт дап ти ван, ван, -вна, -вно, одр. адапт дап тивни, -а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу адапт адап тивност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. А дача (према А да) дачанин, нин, -а м, мн. -ани, -ана, (према 1.2.1.1.d.; 1.2.1.1.d.; 14.1.1.а. 14.1.1.а. дачанка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и, А дач (према (према А да) 1.2.1.1.d.; 14.1.2.1.а. дачки , -а, -о, ген. мн. -их, (према адачк (према А да) 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. адвент, -а м, мн. адвенти, двенти, адвен двената 6.3.; 14.1.1.c. -ис тима ма адв ентист(а), - е м, мн. -и, - ист а, -исти 14.1.1.e.

38

адитивност

адв ентистки тисткиња, ња, -е ж, ген. мн. адв ентистк тистк иња 10.2.(2); 14.1.2.1.а. адверб адвер би   ја л, -а ла м, мн. адверби адверби јали, адверби јала 5.1.5.; 14.1.1.c. а дверби дверби јални, дверби јалан, -лна, -лно, одр. адверби -а, -о, ген. мн. -и х 5.1.5.; 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. а дверза дверзат ти ван, ван, -вна, -вно, одр. адверза дверзаттивни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. двокате, мн. адвок адвокати, адв окат, -ата м, вок. адвок адвок адвока та 14.1.1. адв окатски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. а декв декватан, -тна, -тно, одр. адекв декв ат ни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу адекв адеква тност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. аденои аденои иди, адено ида аден аденои д, д, -и да м, мн. адено 5.2.2.; 14.1.1.с. аденом, - ома м, мн. аден аденоми, аден аденома 14.1.1.c. а дет дет (не ха дет дет), -а м, ген. мн. адета 14.1.1.c. ди ђа ре и адиђ ди ђа ру,  ру, инстр. инстр. ад и ђар, -а ра м, вок. адиђ адиђ ади ђа ром и ади ад и ђа рем, мн. адиђ ади ђа ри, ади ђа ра, (тур. драгуљ, дра гуљ, драги драги камен) камен) 3.3.1.; 14.1.1. инстр. адиђ ади ђарџи џи ја,  ја, -е м, дат. -ији, вок. -ијо, инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја, (тур. драгу дра гуљар) љар) 3.4.3.; 5.1.5.; 14.1.2.1.  јафона 5.1.5.; а ди ја ди јаф фон, -а м, ген. мн. а ди јаф 14.1.1.с. ади ј ади  јафора, фора, -е ж, ген. мн. ади јафо ра 5.1.5.; 14.1.2.1.b. -истима ма ади јаф  јафорист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти 5.1.5.; 14.1.1.e. инстр. -ости и -ошћу адип ади позност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. Адис Абеба, бебе ж, дат. Адис Абеби, беби, беба, Адис Абеб инстр. инстр. Адис Абеб бебом 1.2.1.1.h.; 14.1.2.1. Адиса Ади саб бебљанин, бља нин, -а м, мн. -ани, - ана, (према (према А дис Абеба 1.2 .1.1.d.; 1.d.; 14.1.1.а. 14.1.1.а. беба) 1.2.1. Адиса Адисаб бебљанка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и, (према беба) 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; (према А дис Абеба 14.1.2.1.а. (према адиса адисаб бебљанск бљански  , -а, -о, ген. мн. -их, (према беба) 4.2.a.; 14.3. А дис Абеба дити ван, ван, -вна, -вно, одр. адит а дит ди тивни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.a.; 14.3. адит ади тивност, -ости ж, инстр. инстр. -ости и -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2.

адхези ја

дјекти  в а дјект

дјектива 14.1.1.c. дјек ти  в, в, -а м, ген. мн. адјект а дјект а дјуди дјудика кат ти ван, ван, -вна, -вно, одр. адјуди дју дика каттивни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.a.; 14.3. адјункт, -а м, мн. адјункти, дјункти, адјунк дјун ката 6.3.; 14.1.1.c. ад јуст и рам, 3. л. мн. адјуст адјуст иадјуст адјустирати, рати, адј  ра ју, прил. сад. адјуст адјуст и ра јући = уоб. ађуст ађуст ирати, рати, и ра ју, прил. сад. ађуађуст и рам, 3. л. мн. ађуст ађусти адјусти ра  рати ти (не ађусти ађусти сти ст и ра јући, (ПМС: „адјусти  рати  ра ти)”) )”) 14.5.1.1.(3). него ађутант (в.) адј утант не него инстр. -ом и -ем, мн. адјутор, -а м, вок. -е и -у, инстр. -и, -о ра 14.1.1. адми ад мини нистра страт тивац, -вца м, вок. админи ми нистрастраин стр. адми тивче, инстр. ад мини нистра страттивцем (не -ом), мн. адми админи нистра страттивци, адми ад мини нистр стр ативаца, адмиад министра нистраттивцима ци ма 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. инстр. -ом адми ад мин ни стр стратор, -а м, вок. -е и -у, инстр. и -ем, мн. -и, -о ра 14.1.1. адми ад мини нистр стр а ци ја, ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. адм ад ми ра л, -а ла м, вок. адми рале, мн. адми ад ми рали, адми адми рала 14.1.1. адм ад ми ралск ралски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.a.; 14.3. а днађ ха днађ, -а м, мн. (х) (х)а днађи, (х)аднађа заст., (мађ. по ручник  руч ник гранич граничне не поли полици ци је)  је) 4.1.; 14.1.1.а. адолесценти, сценти, адол адолесцеадол адолесцент, -а м, мн. адол ната 6.3.; 14.1.1.а. адолесцентадол адолесцентки сценткиња, ња, -е ж, ген. мн. адол киња 14.1.2.1.а. инстр. -ијом, адоле адо лесц сценци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. А дон дона ј, -а м, инстр. -ем (не -ом), рел. 1.2.1.1.f.; 14.1.1. Ад онис, -а (уоб. А донис, донис, -а) м,  рел. 1.2.1.1.f.; 14.1.1. адоптант, -а м, мн. ад оптанти, тан ти, адоптан таната 6.3.; 14.1.1.а. адоптати, адопт адоп та та адоптат, -ата м, мн. адопт 14.1.1.а. инстр. -ијом, мн. -ије, ад опци ја, ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. инстр. драповац, вац, - овца м, вок. а драп адрапо дра повче, инстр. дра повцем (не -ом), мн. адрап дра повци, адрапо дра пов в аадрап ца 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. =

адрапо драповач вачк ки = адрапов драповск ски  , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.a; 4.2 .a; 14.3. драповск ски = адрапо драповач вачк ки (в.) адрапов адрен адренали  н, н, -ина м 14.1.1. адрењак, -ака м, мн. адрењaци, адрењ адрењака, адрењaцима ци ма 11.2.1.(2); 11.2.1.(2); 14.1.1. 14.1.1. сан ти, адресан саната, адресант, -а м, мн. адр есанти, (поши (пошиља љалац) лац) 6.3.; 14.1.1.а. инстр. адрес адреса ром, мн. адреадр есар, -а ра м, инстр. са ри, адрес адре са ра 14.1.1. адр есат, -ата м, мн. адрес адресати, адрес адресата, (прималац) ма лац) 14.1.1.а. Адри јатик, -а м 1.2.1.1.h.; 14.1.1. адри јатичк тич ки  , -а, -о, ген. мн. -и х 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.a.; 4.2.a .; 14.3. адски , -а, - о, ген. мн. -их, (према (према а д) 4.2.a.; 8.1.3.2.1.; 14.3. адс адсорбат, -ата м, мн. адсор адсорб бати, адсор адсорб бата хем. 8.1.3.2.1.; 14.1.1.с. адс ад сорбенс, -а м, мн. адс адсо рбен  рбенси, си, адс адсо рб  рбенса адс адсорбент, -а м, мн. адс ад со рбен  рбенти, ти, адс адсо рбе  рбен ната, хем. 6.3.; 8.1.3.2.1.; 14.1.1.c. адс адсорбент = адс адсорбенс (в.) адсорбо сорбу јући сорбова вати, ти, -ујем, прил. сад. а дсорбу адсорб бирати, рати, адс 8.1.3.2.1.; 14.5.1.1.(2) 14.5.1.1.(2) (и адсор адсо рб  рби рам, 3. л. мн. адсор адсорб би ра ју, прил. сад. адсор адсорб би ра јући 8.1.3.2.1.; 14.5.1.1.(3)). 14.5.1.1.(3)). адс адсорбци рбци ја не него адсорпци рпци ја (в.) него адс сорбциони не него сорп циони (в.) него а дсорпци а дсорбци адс адсорпци рпци ја (не адс адсорбци рбци ја), -е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом лат. хем. 5.1.5.; 8.1.3.2.1.; 8.1.2.1.; 14.1.2.1. сорпциони  (не сорбциони ), а дсорпци (не а дсорбци ), -а, - о, ген. мн. -и х =  р. адс адсорпц рпци  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.2.3.; 5.1.3.; 4.2.a.; 8.1.3.2.1.; 8.1.2.1.; 14.3. ин стр. ад улт е ри јумом, ад ултери јум, -а м, инстр.  јумом, мн. ад улте ри јуми, адулте ри јума (и адултери  ј, -а м, инстр. инстр. ад улте ри јем, мн. ад улте ри ји, ад улте ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. а д хез хези ван ван (не а тхез хези ван ван), -вна, -вно, одр. адхез хезивни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.a.; 4.2.a .; 8.1.3.2.2.; 8.1.3.2.2.; 14.3. адхе ад хеззивност (не атхе атхеззивност), -ости ж, ин стр. -ости и -ошћу 3.2.2.а.; 8.1.3.2.2.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ин стр. адхези ја (не атхези ја), -е ж, дат. -ији, инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 8.1.3.2.2.; 14.1.2.1. =

39

хезиони  а дхези

), ), -а, -о, ген. мн. -их хезиони (не а тхези хезиони  а дхези 4.2.a.; 8.1.3.2.2.; 14.3. ађазма ђазма = ађи   јазма  јазма (в.) ађи  јазма  јазма (не  јазма) и уоб. ађазма, ђазма, - е ж (не аги  јазма 3.3.1.; 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. ађуст ађуст ирати рати = адјуст адјустирати рати (в.) ађутант (не (не адј утант), -а м, мн. ађу танти, тан ти, ађутан та ната 3.3.2.; 6.3.; 14.1.1.а. ин стр. ае ра ри јумом, аерари јум, -а м, инстр.  ју мом, мн.  ј, -ија м, ин ае ра ри јуми,  јуми, ае ра ри јума (и аерари  стр. ае ра ри јем, мн. ае ра ри ји, а е ра ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. аеробик, -а м 14.1.1. а ероб еробомба, -е ж, ген. мн. аероб еро бомби 12.1.; 14.1.2.1.b. аеробус, -а м, ген. мн. аер обуса 12.1.; 14.1.1.c. аероген, - ена и а ерог ероген, -а м 5.2.4.; 12.1.; 14.1.1. аероди аеродин намика, мика, - е ж, дат. -ци -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 12.1.; 12 .1.; 14.1.2.1. аеродиаероди аеродин нами мичан, чан, -чна, -чно, одр. аеродинамичн мич ни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 12.1.; 14.3. аероди аеродин намичк мич ки , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 12.1.; 12.1.; 14.3. инстр. -ости и аероди аеродин намичн мич ност, -ости ж, инстр. -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 12.1.; 14.1.2.2. а еродром еродром и аеродром, -а м, ген. мн. - ома 14.1.1.c. аерозага гађ ђења аероза аерозага гађ ђење, -а с, ген. мн. аероза 12.1.; 14.1.3. еро кл убови, аероа ерокл ерокл уб, -а м, мн. аерокл кл убова 12.1.; 14.1.1.c. инстр. -ијом, мн. аерол аеролини ја, - е ж, дат. -ији, инстр. ије, -и ја 5.1.5.; 5.1.5.; 12.1.; 14.1.2.1. инстр. -ијом 5.1.5.; аерол аерологи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. аеролошк лошки  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.a.; 14.3. ин стр. аероме ерометар, тар, -тра м, инстр. аероме ерометром, тром, мн. ерометри, три, аероме ерометта ра 6.2.1.; 6.2 .1.; 12.1.; 14.1.1. 14.1.1. аероме аероме аеромех ханика, ника, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 12.1.; 14.1.2.1. инстр. -ом аероме аеромех ханич ничар, -а м, вок. -е и -у, инстр. и -ем, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 12.1.; 14.1.1. аероме аеромех ханичк нички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.a.; 4.2.a .; 12.1.; 14.3.

40

аж урност

-ин зи, аером аероми тинг тинг и аероми еромитинг, тинг, -а м, мн. -инзи, -инга, -инзи -инзима ма 11.2.1.(2); 12.1.; 14.1.1. аеромо аеромот торист(а), - е м, мн. -и, -иста, -исти-истима 12.1.; 14.1.1.e. 14.1.1.e. инстр. -ијом аерона аеронави виг га ци ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. 5.1.5.; 12.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. еронави вига гаци циони  , -а, - о, ген. мн. -их 5.2.3.; а ерона 4.2.а.; 12.1.; 12.1.; 14.3. аерона аеронаутика, тика, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 12.1.; 14.1.2.1. аерона аеронаутичк тич ки , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 12.1.; 14.3. ероплан, -а м, мн. -ани, -ана 12.1.; 14.1.1.с. а еропл ероснимак, мак, -мка м, мн. аеросним ероснимци, ци, аероа еросни сним сни мака, аеросним еро снимци цима ма 6.2.1.; 11.2.1.(2); 12.1.; 14.1.1. еросол, -а м 14.1.1. а ерос аероста аеростат ти стика, сти ка, - е ж, дат. -ци -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 12.1. 12 .1.;; 14.1.2.1. аероста аеростат ти стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 12.1.; 12.1.; 14.3. аероте аеротер рапи  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 12.1.; 12.1.; 14.3. аеротр анспо раеротр аеротранспорт, -а м, ген. мн. аеротр та 12.1.; 14.1.1.c. аеротро аеротроп пи зам, зам, -зма м 6.1.3.; 12.1.; 14.1.1. аероф аерофоби ја, би ја, - е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом 5.1.5.; 12.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. инстр. -ијом, аерофо аерофото тогр графи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 12.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. аерох идроаерох аерохи дропл дроплан, -а м, ген. мн. аерох пл ана 12.1.; 14.1.1.c.  јама (и ажд аж да ја, -е ж, мн. ажд а је, ажд а ја, ажда јама ажд аха − углавном углавном у мусл. гово гово рима,  рима, у стд. језијезику, стилски стилски обеле обележе жено) но) 5.1.6.; 14.1.2.1.a. ажд а јин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. инстр. - ом, ген. мн. -ица ажд а јица,  јица, - е ж, вок. -е, инстр. 14.1.2.1.а. ажд аха = ажд а ја (в.) ажио, -ија и а жио, инстр. -иом, мн. жио, -ија м, инстр. -ији, -и ја 5.2.3.; 5.1.5.; 14.1.1. ажи ота жа 5.2.3.; ажио ажи ота жа, жа, -е ж, ген. мн. ажио 14.1.2.1.b. а журан, -рна, -рно, одр. ажу рн  рни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. ин стр. -ости и -ошћу аж урност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2.

азал аза ле ја

аза ле ја, бот. 5.1.6.; азал аза ле ја, - е ж, ген. мн. азал 14.1.2.1.b. азбест (не асбест), -а м 14.1.1. збестни , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 10.2.(2); азбестн 14.3. збука, - е ж, дат. -ци азбука, -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 14.1.2.1. 14.1.2.1. збучни  , -а, - о, ген. мн. -их, (према збука) азбучн (према а збука 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4. 2.а.; 14.3. зди ја, -е ж, дат. -ији, инстр. азди ја, инстр. -ијом, мн. а зди је, а зд и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. Азерб Азербе јџ  јџан, -ана м 1.2.1.1.h.; 14.1.1. Азербеј Азербејџ џа нац, нац, -нца м, инстр. ин стр. -ем (не -ом), мн. Азербеј Азер бејџ џанци, Азерб Азербе јџ  јџанаца, Азербеј Азербејџ џанцима ци ма 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. Азерб Азербе јџ  јџанка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.а. азерб азербе јџ  јџански , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. Ази ја инстр. -ијом зи ја и Ази ја, зи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 1.2.1.1.h.; 1.2.1.1.h.; 5.1.5.; 14.1.2.1.  јати, Ази јата 1.2.1.1.d.; Ази  јат,  јат, -а м, мн. Ази јати, 5.1.5.; 14.1.1.а.  јаткиња Ази  јатки  јаткиња, ња, - е ж, ген. мн. Ази јатк 1.2.1.1.d.; 5.1.5.; 14.1.2.1.а. инстр. -ем (не -ом), мн. Аз и јАзи јац, -јца м, инстр. ци, Ази јаца, Ази Аз и јци  јцима ма 1.2.1.1.d.; 5.1.5.; 6.2.1.; 14.1.1.а.  јка  јка и Ази   јка,  јка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. Ази  мн. -к и 1.2.1.1.d.; 5.1.5.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.а  јски  и а зи  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; а зи  јск 4.2.а.; 14.3. л, -ила м, мн. аз или, азила 14.1.1.c. ази л, аз и лант, лант, -а м, мн. аз иланти, лан ти, азилан ланата 6.3.; 14.1.1.а. аз и лантск лантски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. ази лски , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. азна не него него хазна (в.) аз ои  к, к, -а м 14.1.1. аз оич ичк ки , -а, - о, ген. мн. -их, (према (према аз ои к) 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4. 2.а.; 14.3. аз отара, тара, -е ж, ген. мн. аз ота ра 14.1.2.1.b. азотн зотни  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. Азтек не него него Астек (в.) зур не него зур (в.) а зур него ха зур азур, -у ра м, инстр. -ом, (небе (небеско ско плавет плаветнинило) 14.1.1. зу ра ла не него зура ла (в.) а зур него ха зур

 јлук а  јлук а зуран, -рна, -рно, одр. а зу рн  рни, -а, -о, ген. мн.

-их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. Азу рна обала, ба ла, Азу рн  рне обал ба ле ж 1.2.1.1.h.; 14.3.2.; 14.1.2.1. Аида, - е ж, вок. Аида 1.2.1.1.а.; 14.1.2.1.а. аи рли не него него хаи рли (в.) А јша, Аиша  јша, и А јша,  јша, - е ж 1.2.1.1.a.; 14.1.2.1.а. А ја Софи ја, фи ја, А ја Софи је ж, дат. -ији рел. 5.1.5.; 15.1.1.b.; 14.1.2.1. аја лет лет ејалат и еја лет, лет, -а м, мн. -а лети, лети, -алета 14.1.1. а јан, -ана м, вок. а јане, мн. ајани, ајана, (тур. првак, првак, вели великаш, каш, угледник; углед ник; ста реши  решина на од ређе ређеног под руч ја, капе капета тани ни је и сл.) сл.) 14.1 14.1.1 .1.. ајатол ласи, ајато ајатол л а х а, ајат ајатолах, -аха м, мн. ајато ајато ајатол ласима, сима, (висо (високи ки свеште свештеник ник у шиит ши итском ском исламу) исламу) 11.2.1.(2); 11.2.1.(2); 14.1.1.а. 14.1.1.а. а јв него ха јв  јван не него  јван (в.) инстр. -ом ( р. ха   јвар, -а и а јв  јвар, -а ра м, инстр.  ја  јв ајвар и  хајвар, -а и ха јв  јвар, -а ра м), (ПМС: „ ајвар вар”) вар”) 14.1.1. ајги рача = ајг ајг ајги рача, рача, - е ж, ген. мн. ајг ајги рица, рица, ајги рица 3.1.3.; 14.1.2.1.а. -е ж, ген. мн. ајг ајг ајги рица рица = ајг ајги рача рача (в.) ин стр. -ости и -ошћу ајги ајгир ровит витост, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. Ајд Ајдахо, -а м 1.2.1.1.h.; 14.1.1.  де (ај  јде = ха јде  јде (в.), (ПМС: „ај а јде „ај де (ајдемо демо и сл.) боље боље је хајде”) хајде”) а јд него ха јд  јдук не него  јдук (в.) А јзен  јзенха хау уер (не Ајзнха Ајзнхау уер, енгл. Eisenho Eisen hower), wer), -а м, (ПМС, штампар штампарском ском грешком: грешком: „не него него  Ај зен  зен ха ур”)  ур”) 1.2.1.1.а.; 14.1.1. А јзен него Е јзен  јзенштајн штајн ( рус.) не него  јзенштејн штејн (в.)  јзнхау уер не него  јзенха хау уер (в.) А јзнха него А јзен а јку  јкуле, ле, а јк  јкула 14.1.2.1.а.  јкула, ла, - е ж, мн. а јку а јку  јкуне, не, а јк  јкуна, (драга; (драга; љу јкуна, на, - е ж, мн. а јку бавни бавница), ца), (ПМС: „не хајку хајкуна”) на”) 14.1.2.1.а.  јкуна, на, - е ж 1.2.1.1.a.; 14.1.2.1.а. А јку ин стр. -ом, мн. -и, -е ра 14.1.1. ајл ајла јнер,  јнер, -а м, инстр. (не ајл ајл ајлугџи џи ја  ја (не ајлукџи џи ја  ја), - е м, дат. -ији, вок. -ијо, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 3.4.3.; 5.1.5.; 8.1.2.2.; 14.1.2.1.  јлук, -а м, мн. а јлу а  јлук,  јлуци, ци, а јл  јлука, а јлу  јлуци цима ма и а ј јлуци, ци, а јл  јлука, а јлу  јлуци цима ма 11.2.1.(2); лук, -а м, мн. а јлу 14.1.1. =

=

41

ајл ајлукџи ја ајл ајлукџи ја не него ајлугџи ја (в.) него ајл А јнштајн  јнштајн (нем. Einstein), Einstein), -а м 1.2.1.1.а.; 14.1.1.а. инстр. а јншт  јншта јни  јни јум, -а м, инстр. а јншт  јншта јни  јни јумом  јумом инстр. а јншт  јншта јн  јни  ј, -а м, инстр. (и а јншт  јншта јн  јни јем),  јем), хем. 5.1.5.; 14.1.1.  јша и А јша  јша = Аиша (в.) А јша а камоли, моли, везн. 12.1.; 12.1.1. ак., скр. акуза аку затив тив 13.1.1.а. инстр. акака дем че, инстр. акад академац, -мца м, вок. акад демцем (не -ом), мн. акад ака демци, академ демаца, академцима ци ма 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. акад ака демачк мачки , -а, - о, ген. мн. -их, (од ака акад де мац) 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4. 2.а.; 14.3. акад ака демизо ми зова вати, ти, -ујем, прил. сад. акад ака демизуми зуака деми миззирати, рати, акаде  јући 14.5.1.1.(2) 14.5.1.1.(2) (и акаде ака дем мизи рам, 3. л. мн. акаде ака деми миззи ра ју,  ју, прил. сад. акаде ака демимизи ра јући 14.5.1.1.(3)). инстр. акад ака деми ми ја,  ја, -е ж, дат. -ији, вок. -ијо, инстр. Акад деми ми ја,  ја, -ијом, мн. -ије, -и ја (оп (општа им.) и Ака - е ж, (скраће (скраћено но вишеч вишечла лано но име, нпр. од АкадеАкадеми ја нау наука и уметно умет ности) сти) 5.1.5.; 14.1.2.1. акад академи јин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. 5.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; акад академи   јск  јски  , -а, -о, ген. мн. -их 5.1.3.; 14.3. акад ака демик, -а м, вок. акад академиче, миче, мн. акад акаде мици, мици, акад ака демика, акад академициа, мициа, (члан АкадеАка деми је нау наука и уметно умет ности) сти) 11.1.1.а.(1); 11.2.1.(2); 14.1.1. инстр. -ом и -ем, акад академич мичар, -а м, вок. -е и -у, инстр. мн. -и, -а ра, (заст. студен сту дент) т) 3.1.3.; 14.1.1. 14.1.1. него акведукт (в.) аквадукт не него аквар аква релист(а), -е м, мн. -и, -иста, -исти -истима ма 14.1.1.e. аквар акварелистки листкиња, ња, -е ж, ген. мн. аква релисткиња 10.2.(2); 14.1.2.1.а. ин стр. акв а ри јумом, аквари јум, -а м, инстр.  ју мом, мн. акв а ри јуми,  ј, -ија м, ин  јуми, акв а ри јума (и аквари  стр. акв а ри јем, мн. акв а ри ји, акв а ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. ), -а, - о, ген. мн. аквари јум ри јумск ски (и акв ари  јск  јски ), -их 5.1.3.; 5.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. акварист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. а квател квател и аквател, -а м, ген. мн. - ела 14.1.1.с.

42

а ковчић инстр. акват акватерари јум, -а м, инстр. акват аквате ра ри јумом, мн. акват аквате ра ри јуми,  ју ми, акват аквате ра ри јума (и инстр. акват акват аква терари  ј, -ија м, инстр. аквате ра ри јем, мн. акват аквате ра ри ји, акват аква те ра ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. акват акватерари јум ри јумск ски (и акват акватерари  јск  јски ), ), -а, - о, ген. мн. -их 5.1.5.; 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. акватори ја = акватори јум (в.) акв атори јум, ри јум, -а м, инстр.  ју мом, мн. инстр. акв ато ри јумом, акв ато ри јуми,  јуми, акв ато ри јума (и акв атори  ј, -ија м, инстр. инстр. акв ато ри јем, мн. акв ато ри ји, акв ато ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. = акватори ја, -е ж, дат. -ији, ин стр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. акв едукт (не акв адукт), -а м, мн. акв едукти, дук ти, акв еду кта и акв едук ду ката 6.3.; 14.1.1. 14.1.1. ин стр. кви зитте ру,  ру, инстр. аквиззи тер, - е ра м, вок. аквизи акви аквизи аквизитте ром, мн. аквизи аквизитте ри, аквизи акви зитте ра 9.1.1.; 14.1.1. аквиз аквизи терка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. 1.2.1.1.d.; 5.1.6.; 5.1.6.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. Аквил Акви ле ја, - е ж 1.2.1.1.d.; ин стр. -ем (не -ом), мн. Аквил Акви ле јац, -јца м, инстр. Аквил Акви ле јци,  јци, Акв иле јаца, Аквил Акви ле јци  јцима ма 1.2.1. 1.2 .1.1.d.; 1.d.; 5.1.6.; 6.2.1.; 14.1.1.а. акви ле јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. акефал = ацефал, -а м, ген. мн. -а ла 14.1.1.c. кефа лан = а цеф цефалан, -лна, -лно, одр. акеа кеф фа лни ацеф цефа лн и, -а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акеф акефали ја ли ја ацеф ацефали ја, ли ја, -е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2 14.1.2.1. .1. инстр. -ом и -ем, акламатор, -а м, вок. -е и -у, -у, инстр. мн. -и, -о ра 14.1.1. кли мати тиза заци циони  , -а, -о, ген. мн. -их 5.2.3.; а клима 4.2.а.; 14.3. кли мати тизо зова вати ти (се) и аклим аклиматизо ти зова вати ти аклима кли мати тизу зу јући (се) и (се), -ујем (се), прил. сад. аклима аклим аклиматизу ти зу јући (се) 14.5.1.1.(2) 14.5.1.1.(2) (и аклима аклимати тиззирати рати (се), аклима аклиматтизи рам (се), 3. л. мн. аклимааклиматиз тизи ра ју (се), прил. сад. аклима акли мати тиззи ра јући (се) 14.5.1.1.(3)). (куда? камо? камо? и сл.; друго дру го је акобогда, прил., (куда? ако бог д а: Ако бог да, завр заврши шиће ћемо мо успешно успешно овај посао.) посао.) а ков, -а м, ген. мн. акова 14.1.1.с. ин стр. -ем (не -ом), ген. мн. а ковчић, -а м, инстр. -ића, (дем. од а ков) 3.1.3.; 14.1.1.b. =

=

комода даб би  лан лан а комо а комо комода даб би лан, лан, -лна, -лно, одр. акомо комоб бил ни,

-а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, мн. акомо акомод да ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. акорд, -а м, мн. акорди, корди, ако рд  рда 14.1.1. акордеон деон (не акордион дион), -а м, ген. мн. ако рдеона 14.1.1.с. акордер, - е ра м, вок. акорд корде ру,  ру, акорде акорде ром, мн. акорд акорде ри, акорд акорде ра 9.1.1.; 14.1.1. акордион дион не него деон (в.) него акордеон кордни  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. акордн акрап не него него акреп (в.) кредит ти  ван, ван, -вна, -вно, одр. акреди кредиттивни, а креди -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акреп (не (не акрап), -а м, мн. акрепи, крепи, акр епа 14.1.1.а. акри би инстр. би ја и акри би би ја, - е ж, дат. -ији, инстр. бичност, -ости ж, ин-ијом 5.1.5.; 14.1.2.1. = акри бичн стр. -ости и -ошћу -ош ћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1 14.1.2.2. .2.2. акри би  јск  јски , -а, - о ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.a.; 14.3. акри бичан, бичан, -чна, -чно, одр. акр ибичн бични, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акри бично, бично, прил. 14.6. акри бичн бичност = акри  би би ја (в.) акри лан, лан, -лна, -лно, одр. акр и лни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом 5.1.5.; акрим акри мони ја, ни ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. акри тичан, тичан, -чна, -чно, одр. акр итичн тич ни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акробат(а), -е м, мн. акр обати, бати, акр обата, акр обати батима ма и акр обате, бате, акр обата, акробата батама, ма, -ти ”; СТЈП 2: 385–388) 14.1.1.f. (ПМС: „мн. -ти”; акроб акробатика, тика, - е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 14.1.2.1. акробатки баткиња, ња, -е ж, ген. мн. акр обатк баткиња 14.1.2.1.а. ни ми 14.1.1.c. 14.1.1.c. акр оним, -а м, ген. мн. акр оними акроп акропета лан, -лна, -лно, одр. акроп акропета лни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акр опола пола = акр опољ (в.) инстр. -ем, ген. мн. акр опо акропољ, -а м, инстр. пола, -е ж, ген. мн. акр опола ља 14.1.1.с. = акропола, 14.1.2.1.b. инстр. -ем, (узви (узвиси сина на у АтиАкр опољ, -а м, инстр. ни, где се нала на лазе зе остаци остаци храма храма боги богиње ње Атине) Атине) 1.2.1.1.h.; 14.1.1.

а ктуелно акр опољск пољски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. а кростих, кростих, -а м, мн. акростихови, кро стихови, акростихова 14.1.1.c.(1). а кси јалан, -лна, -лно, одр. акси ја лни, -а, -о, ген. мн. -их 5.1.5.; 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. аксио аксио акс акси ом, - ома, м, мн. акси оми, акси ома, аксио сиомима ми ма 14.1.1. = акси аксио аксиома, - е ж, мн. акси оме, акси аксиома, акси аксиомама мама 5.2.3.; 14.1.2.1. аксо аксом матика, тика, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 14.1.2.1. а кт, (канцела ла ријски  ријски спикт, -а м, мн. акта, аката (канце си), акти, аката (чино (чинови, ви, дела, дела, радње), рад ње), актови, тови, (уметничке ке слике слике или скулпту скулп ту ре ко је ак това, (уметнич прика при казу зу ју наго наго људско људско тело) тело) 6.2.1.; 6 .2.1.; 14.1.1.с. 14.1.1.с. кт(е)нташна, -е ж, ген. мн. акт(е)нт ашн и акт(е)нташна, 14.1.2.1.b. актер, - е ра м, вок. акте ру,  ру, инстр. ак те ром, мн. ин стр. акт акт ак те ри, акт акте ра 9.1.1.; 14.1.1. акти в, ак тиви, акт ак тива, (група (гру па акв, -ива м, мн. акт тиви ти виста ста од ређе  ређена на за извр изврше шење ње неког неког задат задатка) ка) 14.1.1.с. активи, акт актива (грам. акв, -ива м, мн. акт а кти в, тивно, тив но, радно радно стање стање глаго глагола) ла) 14.1.1.c. ван, ван, -вна, -вно, одр. активни, -а, -о, ген. а кти  мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ом и -ем, акт акти ватор, -а м, вок. -е и -у, -у, инстр. мн. -и, -о ра 14.1.1. ак тивцем (не -ом), мн. инстр. акт акт активац, -вца м, инстр. акт ак тивци, активаца, акт ак тивцима ци ма 6.2.1.; 14.1.1.а. акт акти вист(а), вист(а), -е м, мн. -и, - ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. ак тивистк вист киња акт акти вистки висткиња, ња, - е ж, ген. мн. акт 10.2.(2); 14.1.2.1.а. акти актив ви тет, - ета м, мн. акти ак тиви виттети, акти актививите та 14.1.1.c. инстр. -ости и -ошћу акт активност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ин стр. -ијом, мн. акти актин ни ди ди ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја, бот. 5.1.5.; 14.1.2.1. ин стр. ак т ини јумом ни јум, -а м, инстр. акти ни  јумом (и акинстр. ак тини јем) 14.1 ти  ни   ј, -ија м, инстр. 14.1.1 .1.. ак ту ализули зуакту актуализо лизова вати, ти, -ујем, прил. сад. акту  јући 14.5.1.1.(2) 14.5.1.1.(2) (и акту ак туаа лизиактуа а лиз лизирати, рати, акту  рам, 3. л. мн. акту ак туаа лиз ли зи ра ју, прил. сад. акту ак туаа лизи ра јући 14.5.1.1.(3) 14.5.1.1.(3)). ). а ктуелан, -лна, -лно, одр. актуелни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. а ктуелно, прил. 14.6.

43

акту актуе лност инстр. -ости и -ошћу акту актуелност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ку зат ти  в, в, -а м 14.1.1. акуза ку мула латтива куму ку мула лат ти ван, ван, -вна, -вно, одр. акуму ни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и акуму аку мула лат тивност, -ости ж, инстр. -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ин стр. -ом, мн. -и, - о ра акум аку мулатор, -а м, инстр. 14.1.1. инстр. -ијом, мн. акуму аку мул ла ци ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. а куму ку мула лаци циони , -а, - о, ген. мн. -их 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акупунк аку пункт турист(а), - е м, мн. -и, -иста, -истима ти ма 14.1.1.e. инстр. -ости и -ошћу акур аку ра тност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ак устика, сти ка, - е ж, дат. -ци -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 14.1.2.1. 14.1.2.1. акустичан, сти чан, -чна, -чно, одр. ак устичн стични, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. ак устич сти чар, -а м, вок. акусти кустич ча ре и акусти кустич ча инстр. ак устич  ру,  ру, инстр. сти ча ром и акустич сти ча рем, мн. ак устич сти ча ри, ак устич сти ча ра 3.1.3.; 14.1.1. (према акуакустичк стички , -а, - о, ген. мн. -их, (према стика сти ка) 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. ин стр. -ости и -ошћу ак устичн стичност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. аку т (не а ку т), -у та м, мн. аку ак ути, аку ак ута 14.1.1.с. а к утан, -тна, -тно, одр. ак у тн и, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу акутност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. инстр. акуш ку ше ру,  ру, инстр. аку ше ак ушер, - е ра м, вок. акуш  ром, мн. акуш аку ше ри, акуш аку ше ра 14.1.1. ак ушерка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. ак ушеркин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. (не а кушер ), -а, - о, ген. мн. акушерски  (не кушерск ски ), -их 4.2.а.; 14.3. акуш аку шерство, -а с 14.1.3. инстр. -ом, мн. -и, - о ра акце акцел лератор, -а м, инстр. 14.1.1. инстр. -ијом, мн. акце ак целе лер ра ци ја, ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. а кцеле целера раци циони , -а, - о, ген. мн. -их 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3.

44

алај-бар јак

акцен(а)т, -нта м, мн. акценти, центи, акцен цената 6.3.; 14.1.1.с. центова вати, ти, -ујем, прил. сад. ак центу акценто центу јући 14.5.1.1.(2) (и акцен ак цен ти рам, акцент тирати, рати, акц 3. л. мн. акцен акцентти ра ју, прил. сад. акцен акцентти ра јући 14.5.1.1.(3)). инстр. -ијом, мн. акцен акценту ту а ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. инстр. -ом, мн. -и, -о ра 14.1.1. акцептор, цептор, -а м, инстр. акц акцесист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. акциденти, денти, акц акциден дената акц акци дент, дент, -а м, мн. акц 6.3.; 14.1.1.c. 14.1.1.c. акци акцид дента л, -а ла м, мн. акци ак циден денттали, акциден ци денттала 14.1.1.c. а к циден ци дент талан, -лна, -лно, одр. ак циден ци дентта лни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, мн. -ије, акци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. акци   јск  јски  , -а, -о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. циона ре и акциоциоакци акционар, -а ра м, вок. акцио инстр. акци на ру,  ру, инстр. ак цио она ром и акци ак цио она рем, мн. акакционер, - е ра м, вок. цио циона ри, акци ак цио она ра акци инстр. акци ционе ру,  ру, инстр. ак цио оне ром, мн. акци ак цио оне ри, ак цио акци ак цио оне ра 14.1.1. акци ак ционарка и акци ак ци онерка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 11.3.2.i.; 14.1.2.1. акци акционер = акци акционар (в.) акци акционерка = акци акционарка (в.) акциони , -а, -о, ген. мн. -их 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. акш акшамли ја мли ја (не акш акшамџи џи ја  ја), - е м, дат. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; -ији, вок. -ијо, инстр. 14.1.2.1. ак шамлуци, млу ци, акш акшамл уакш акшамлук, -а м, мн. акш ка, акш ак шамлу мл уцима ци ма 11.2.1.(2); 14.1.1. него акш акш акшамџи ја не него акшамли ја (в.) (х)а ле, (х)а ла 4.1.; а ла ла ха ла, ла, -е ж, мн. (х) 14.1.2.1.а. инстр. -ом, мн. алаб алабастар, бастар, -тра м, инстр. ала бастри, инстр. -ом, мн. алаалабастер, -а м, инстр. алаб ала баст а ра алаб бастар стар,, -стра, басте ри, алаб ала баст е ра, (ПМС: „ала „ алаба боље боље него него алаба алабастер, стер, -сте ра”) 6.2.1. 6.2.1.;; 14.1 14.1.1 .1.c. .c. алаб алабастер = алаб алабастар (в.) него хал алабука бука не него ха лабука бука (в.) алај-бар јак, а лај-ба р јака  јака м, мн. а лај-ба р јаци, а лај-ба р јака, а лај-ба р јаци  јацима ма и а лај-бар јак, =

=

=

алај-бар јактар а лај-бар јака м, мн. а лај-бар јаци, а лај-бар јака, а лај-бар јацима ци ма 11.2.1.(2); 12.2.1.a.; 14.1.1. алај-бар јактар, а лај-бар јакт  јак та ра м, вок. а лајба р јакт  јакта ре и а лај-ба р јакт  јак та ру,  ру, инстр. инстр. а лај-бар јакта ром и а лај-бар јакт  јакта рем, мн. алај-бар јакт  јакта ри,  јак та ра 12.2.1.a.; 14.1.1. а лај-бар јакт  јбег, -а м, мн. а ла јбегови, ала јбег,  јбегови, а ла јбег  јбег ова 12.1.;14.1.1.c.  јбегов, гов, -а, -о, одр. а ла јбе ала јбе  јбего гов ви, -а, - о, ген. мн. -и х, (у из разу  ра зу „алајбе „алајбего гова ва слама”) слама”) 4.2.а.; 14.3. а ла јбе инстр. - ом, ген. мн.  јбего гови вица, ца, -е ж, вок. -е, инстр. -ица 12.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. К аиде и Ал Каида, Ал К аАл Ка ида, Ал Ка иде ж 1.2.1.1.а.; 1.2.1.1.а.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. алакати кати (не хал ха лакати кати), а лачем, прил. сад. ал ачећи 11.1.1.b.; 14.5.1.1.(2). алакача, кача, -е ж, ген. мн. ал акача 3.1.3.; 14.1.2.1.b. алал = халал, -ала м, мн. (х)алали, (х)алала 4.1.; 14.1.1.с. (х)алалим, прил. сад. ал а лити лити хал ха ла лити, лити, (х) (х)алалећи 4.1.; 14.5.1.1.(4). 14.5.1.1.(4). аламан, -ана м, мн. алам ала мани, алам ала ма на 14.1.1.а. ал аманка, -е ж, дат. -ци, ген. мн. -ки 11.2.1.(1); 14.1.2.1. него хал ал апљив не него ха лапљив (в.) ал апљивац пљивац не него ха лапљивац пљивац (в.) него хал него хал ал апљиво пљиво не него ха лапљиво пљиво (в.) ал апљив пљивост не него ха лапљив пљивост (в.) него хал алармантн нт ни, -а, аларм алармантан, -тна, -тно, одр. аларм - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. алармист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. алас (не халас), -а - аса м, мн. ала ал аси, ала ал аса и а лас (не ха лас), -а м, мн. аласи, а ласа, (мађ. рибар, рибо риболо ловац) вац) 15.1.1.а.; 15.1.1.а.; 14.1.1.а. 14.1.1.а. лат (не ха лат лат), -а м, ген. мн. алата, (тур. коњ а лат црвен црвенка касте сте длаке, длаке, риђан) риђан) 14.1.1.а. 14.1.1.а. алат (не халат), -ата м, мн. ала ал а ти, ала ал а та 14.1.1.с. алатка, -е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и 11.3.2.j.; 14.1.2.1. инстр. -ом и -ем, алатнич -у, инстр. ничар, -а м, вок. -е и -у, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 14.1.1. =

алегоричн алег ричност

алатни нич чарски , -а, - о,

ген. мн.

-их 3.1.3.;

4.2.а.; 14.3. Алах, Ала Ал а ха м, вок. А лаху, ху,  рел. 1.2.1.1.f.; 14.1.1. ин стр. -ем (не -ом), мн. АлАлб Алба нац, нац, -нца м, инстр. Арбанас и банци, А лбанаца, Алб Албанцима, ци ма, (заст. Арб Арн Арнаутин) 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. инстр. -ијом, Албани ја, -е ж, дат. -ији, вок. -ијо, инстр. (држа (држава; ва; пала па лата та у Бео Бе ограду) гра ду) 5.1.5.; 14.1.2.1. Албанка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки, (заст. Арн Арнаутка ут ка и Арн Арнаутки ут киња ња) 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.а. Албанкин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. албански , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. Алб Алба нчев, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. Алб Алби он, - она м 1.2.1.1.h.; 5.2.3.; 14.1.1. албум, -а м, мн. а лбуми, буми, а лбума и а лбум, -у ма м, мн. алб ал буми, алб албума 14.1.1.c. а лва и а лва = р. ха лва и ха лва, -е ж, ген. мн. (х) (х)алви и (х)а лви 14.1.2.1.b. ваџи ја = р. ха лваџи а лваџи ваџи ја, - е м, дат. -ији, вок. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 3.4.3.; 4.1.; 5.1.5.; -ијо, инстр. 14.1.2.1. веоларан, -рна, -рно, одр. а лвео веола рн  рни, -а, а лвео -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. а лга, - е ж, дат. -ги, ген. мн. -г и 11.3.2.i.; 14.1.2.1. -ис тима ма алг ал гебрист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти 14.1.1.e. ал го ритми, алго алго риалго ал гор ри там, там, -тма м, мн. алго тама 6.2.1.; 6.2 .1.; 14.1.1.c. 14.1.1.c. алд ал дехи  дни = алд ал дехи  дски (в.) алд ал дехи  дски = алд ал дехи  дни  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 8.1.3.2.1.; 8.1.3.2.1.; 14.3. алеа алеаторика, рика, -е ж, дат. -ци, муз. 11.2.1.(1); 14.1.2.1. инстр. -ијом, мн. алег алегори ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. алег алегори   јск  јски  , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. алег алегорист(а), -е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. але го ричн  рич ни, -а, алег але горичан, ричан, -чна, -чно, одр. алег - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу алег але горичн рич ност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2.

45

ал е ја

ал е ја, -е ж, дат. - е ји, инстр. ин стр. - е јом, мн. - е је, - е ја 5.1.6.; 14.1.2 14.1.2.1. .1. Але ја вели велик ка на, Ал е је вели велик кана ж, дат. Ал е инстр. Ал е јом вели  ји вели велик кана, инстр. ве лик кана 1.2.1.1.i.; 14.1.2.1. лекса, инстр. Алекса, инстр. - ом 1.2.1.1.a.; лекса, - е м, вок. А лекса, 14.1.1. др е 1.2.1.1.а.; 1.2.1.1.а.; Александар, -дра м, вок. Александре 6.2.1.; 14.1.1. инстр. -ијом Алекс Александри ја, дри ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 1.2.1.1.h.; 1.2.1.1.h.; 5.1.5.; 14.1.2.1. инстр. -ем (не -ом), Алексан Александр дри јац, -нца м, инстр. Александр др и јци,  јци, Алекс Александр и јаца, АлексанАлексанмн. Алексан др и јци  јцима ма 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. алекс алексан дри  јск  јски , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ем (не -ом), алексан александр дринац, -нца м, инстр. мн. алексан александр др инци, алекс алексан др инаца, алексаналександр инцима, ци ма, (врста (врста стиха) сти ха) 6.2.1.; 14.1.1.с. Ал ексе ј, - е ја м, вок. Алекс лексе ју,  ју, инстр. Алексе ин стр. Алекс  јем 1.2.1. 1.2.1.1.а. 1.а.;; 5.1. 5.1.6.; 6.; 14. 14.1. 1.1. 1. Алекс Алексе јев, -а м 1.2.1.1.a.; 14.1.1. Алексин, лексин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. инстр. -инцем (не -ом) лексинац, нац, -инца м, инстр. А лекси 1.2.1.1.h.; 1.2.1.1.h.; 6.2.1.; 6.2 .1.; 14.1.1. 14.1.1. Алекс Алексинчанин, чанин, -а м, мн. -ани, - ана 1.2.1.1.d.; 14.1.1.а. алем-ка мен, а лем-камена мена м, алем-камени, мени, а лем-камена 12.2.1.а.; 12.2 .1.а.; 14.1.1. 14.1.1. алергени, алерг алергена ал ерген, - ена м, мн. алерг 14.1.1.c. инстр. -ијом, мн. -ије, ал ерги ја, ги ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. ал ергичан, ги чан, -чна, -чно, одр. ал е ргич  ргичн ни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. ин стр. -ости и -ошћу ал ергичн гич ност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. инстр. -ом 1.2.1.1.h.; 14.1.1. А лжи р, р, -а м, инстр. Алж Ал жирац, -рца м, инстр. ин стр. -ем (не -ом), мн. Алжи рци,  рци, А л жи раца, Алж Ал жи рци  рцима ма 1.2.1 1.2 .1.1.d.; .1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. Алжи рка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.a. Алжи ркин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. Алж Ал жирчев, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. Али-ба ба, ба, А ли-бабе м 1.2.1.1.b.; 12.2.3.; 14.1.2.1.a.

46

алко ал кох холич личарев инстр. -ијем, мн. -ији, али би, би, -ија м, дат. -ију, инстр.

-и ја 5.1.5.; 14.1.1. инстр. -ом и -ем, ал и гатор, -а м, вок. -е и -у, инстр. мн. -и, -о ра 14.1.1. ал и гаторск торски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. ин стр. Alighie eri), -ија м, инстр. Алиг Али ги  јери  јери (итал. Alighi -ијем 1.2.1.1.а.; 5.1.5.; 15.1.1.b.; 14.1.1.а. а ли је  јенабил билн ни, ли јена наб би лан, лан, -лна, -лно, одр. али јена -а, -о, ген. мн. -и х 5.1.5.; 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ијом, мн. али јен  јена ци ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. хебр. halle алил али лу ја узв., (грч. hall hallelui luiah, од хебр. hallelu lu yah хвали хва лите те Јехо Јехову, ву, хвали хвалите те Бога) Бога) инстр. - е јом, мн. - е је, алин али не ја, - е ж, дат. - е ји, инстр. - е ја 5.1.6.; 14.1.2 14.1.2.1. .1. ин стр. -ијом, мн. алите али тер ра ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. алка, - е ( р. халка) ж, дат. -ци, ген. мн. -ки, ска алка ал ка,, алкар ал кар увек без х.”) (Клајн 2009: „Сињ „Сињска 4.1.; 11.3.2.i.; 14.1.2.1.b. инстр. -ом, (двоалказар (шп. alc alcazar), -а м, инстр.  рац у Шпани Шпани ји) 14. 14.1. 1.1. 1. а лка лан, -лна, -лно, одр. а лкални, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. алкали ка лизузука лизо зова вати, ти, -ујем, прил. сад. а лкали  јући 14.5.1.1.(2). 14.5.1.1.(2). инстр. а лкали јумом алкали јум, -а, инстр.  јумом (и алкаинстр. а лка ли јем) 5.1 5.1.5.; .5.; 14. 14.1. 1.1. 1. ли   ј, -ија м, инстр. ли јумск ски  (и а лкал ка ли  јск  јски ), алка ли јум ), -а, - о, ген. мн. -и х 5.1.5.; 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. алка ал кал лои д, д, -и да м, мн. алка ал кало лоиди, алка ал калолоида 14.1.1.c. а лкало ка лои дан, дан, -дна, -дно, одр. а лкало ка лоидни, -а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. алкар (не ха лкар), -а ра м, вок. а лка ре и а линстр. алк ка ру,  ру, инстр. ал ка ром и алк алка рем, мн. алк ал ка ри, алка ра 14.1.1. алк ал ка рев рев и алк ал ка ров, ров, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. а лко-тест, а лко-теста м, мн. а лко-тестови, стови, а лко-тест ова 12.2.1.a.; 14.1.1.c. алкох кохола 14.1.1.c. кохол, -а м, ген. мн. а лкох инстр. -ом и алко ал кох холич личар, -а м, вок. -е и -у, инстр. -ем, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 14.1.1. алко ал кох холич личарев и алко ал кох холич личаров, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3.

алко ал кох холич личарка

љаска Аљаска

алко ал кох холич личарка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и 3.1.3.; 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. алм ал манах, -а м, мн. алм ал манаси, наси, алм алманаха, алманаси насима ма 11.2.1.(2); 14.1.1. ало = хало (в.) инстр. -ости и -ошћу ал огичн гич ност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. инстр. -ојом 14.1.2.1. 14.1.2.1. ал о ја, - е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом 5.1.5.; алоп алопати ја, -е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. алопл алопластика, стика, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 14.1.2.1. А лпе = Алпи (в.) Алпи, А лпа, А лпима пима м мн. Алпе, Алпа, А лпама пама ж мн. 1.2.1.1.h.; 14.1.2.1.; 14.1.1. инстр. алп алп ал пинац, -нца м, вок. а лп инче, инстр. ал пинцем (не -ом), мн. алп ал пинци, алпинаца, алп алпинцима, (плани (пла нинар, нар, ски јаш, припад при падник ник посеб посебних них  једи  једини ница) ца) 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 14.1.1. инстр. -ем (не -ом), мн. АлАлп Ал пинац, -нца м, инстр. пинци, А лпинаца, Алп Ал пинцима, цима, (станов (ста новник ник у Алпи Ал пима) ма) 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. алпи ал пин ни зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. -ис тима ма алп ал пи нист(а), нист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти 14.1.1.e. ал пинистк нистк иња алп ал пи нистки нисткиња, ња, -е ж, ген. мн. алп 10.2.(2); 14.1.2.1.а. Алпи нка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.a. а лпск лпски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. алте ал тер ра ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. алтер ал терна нат тива, -е ж, ген. мн. алтер ал терна наттива 14.1.2.1.b. тер наттивтернат ти  ван, ван, -вна, -вно, одр. а лтерна а лтерна ни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. алтер ал терна нат тивац, -вца м, вок. а лтерна тер наттивче, инстр. ин стр. алте ал те рна  рнаттивцем (не -ом), мн. алте ал те рна рнативци, алте алте рн  рнативаца, алте ал те рна  рнаттивцима ци ма 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 11.1.1.а.(1); 14.1.1. ин стр. -ости и алте ал тер рнат нативност, -ости ж, инстр. -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. инстр. -ом, мн. -и, - о ра алт ал тернатор, -а м, инстр. 14.1.1.c. ин стр. -ијом, мн. алте ал тер рна ци ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. алтист(а), -е м, мн. алтисти, алтиста, алтистима 14.1.1.e. =

алт ал ти стичк стички  , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. алтистки тистк иња тисткиња, ња, - е ж, ген. мн. а лтистк 10.2.(2); 14.1.2.1.а. алтр ал труист(а), -е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. ал тру истичалтру ал тру и стичан, сти чан, -чна, -чно, одр. алтру ни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. алтру ал труи стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. ал тр уистк ист киња алтр ал труистки исткиња, ња, - е ж, ген. мн. алтр 10.2.(2); 14.1.2.1.а. лу ви ј  ја лан, -лна, -лно, одр. а луви а луви лу ви јалн  јал ни, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. а луви јумом, а луви  јум, -а м, инстр.  јумом, мн. ал увиинстр. а луви јем,  јуми,  јуми, а луви јума (и а луви  ј, -а м, инстр. мн. а л уви ји, а л уви ја) 5.1.5.; 14.1.1.  јумски  (и алу ви  јск  јски ), алуви јумск ), -а, - о, ген. мн. -их 5.1.5.; 5.1.5.; 4.2.a.; 4.2 .a.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу алуз алу зивност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. инстр. ал у мини јумом ал уми ни јум, ни јум, -а м, инстр.  ју мом (и ал уми ни  ј, -ија м, инстр.  јем) 5.1.5.; 5.1.5.; инстр. ал умини јем) 14.1.1. ), -а, - о, ген. ал уми ни јум ни јумск ски (и алум алу мини  јск  јски ), мн. -и х 5.1.3.; 5.1.3.; 4.2.a.; 4.2 .a.; 14.3. алф алфабет, -а м, мн. алф алфабети, бети, алф алфабета и алалфаб бети, алфа алфаб бе та 14.1.1.c. фабет, - ета м, мн. алфа алфр алфреско (итал. al fresco, fresco, на свежем; све жем; лик. сликар сли карска ска техни тех ника), ка), прил. 14.6. Алх Алхамбра (шп. Alham Al ham bra),  bra), -е ж, арх. 14.1.2.1. алха ал хам ми   јадо, -а м 5.1.5.; 14.1.1. инстр. -ијом 5.1.5.; алх ал хеми ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 14.1.2.1. алх ал хеми   јск  јски  , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. -ис тима ма алх ал хемист(а), -е м, мн. -и, -ист а, -исти 14.1.1.e. алхе ал хем ми стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. -у, инстр. ин стр. -ом и -ем, алх ал хемич ми чар, -а м, вок. -е и -у, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 14.1.1. алчак, -а м, мн. а лчаци, чаци, а лчака, а лчаци чацима ма 11.2.1.(2); 14.1.1. Аљаска, љаска, -е ж, дат. -ци 1.2.1.1.h.; 11.2.1.(1); 14.1.2.1.

47

америк амери канизо низова вати ти

а љкав

а љкав (не (не ха љкав), -а, -о, одр. а љкав кави, - а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. инстр. а љкавац, -авца м, вок. а љкавче, инстр. а љкавац, кавцем (не -ом), мн. а љкавци, а љкав каваца 6.2.1.; 11.1.1.а.(1); 11.1.1.а.(1); 14.1.1. а љкав инстр. -ости и -ошћу кавост, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ам =  р. хам, -а м, мн. амови, амова 14.1.1.с. амазонка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и, (рато (ра тобор борна на жена) жена) 11.3.2.; 14.1.2.1.а. Амазонка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -к и, ми тол.) 1.2.1.1.f.; 11.3.2.; 14.1.2.1. (у грч. митол. амазонски  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. ама јли  јли ја  ја мање хама јли  јли ја,  ја, -е ж, дат. мање уоб. хам инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. -ији, инстр. 14.1.2.1. амал = мање мање уоб. хама л, -а ла м, вок. (х) (х)амама лин мање ле, мн. (х)амали, (х)ам (х)а мала и амалин мање уоб. (х)амали ма лине, не, мн. (х) (х)амали ма лини, ни, хамалин, малин, -а м, вок. (х) (х) (х)амал ма лина 4.1.; 14.1.1. амал мали  н = ама л (в.) амам = хамам (в.) амамски = хамамски (в.) аманет еманет, -а м, ген. мн. -анета 14.1.1.b.; 14.1.1. инстр. амат мате ру,  ру, инстр. амате ром, аматер, - е ра м, вок. амат мн. амат амате ри, амат амате ра 9.1.1.; 14.1.1. амате аматер ри зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. = амат аматерство, -а с 14.1.3. аматерка, - е ж, дат. -ки, ген. мн. -ки 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. аматеркин, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.a.; 14.3. ), -а, - о, ген. мн. -и х аматерски (не а мат матерски ), 4.2.а.; 14.3. амат аматерство = амате аматер ри зам зам (в.) боље него него ха мбар), -а м, инстр. инстр. -ом, а мбар (боље мн. -и, -а ра 14.1.1.b.с. инстр. -ом и -ем, амб амбасадор, -а м, вок. -е и -у, инстр. мн. -и, -о ра 14.1.1. амб ам басадорка, - е ж, дат. -ки, ген. мн. -к и 11.3.2.i.; 14.1.2.1.а. амб ам ба садорск дорски , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. ам бив в алентамби амбив валентан, лентан, -тна, -тно, одр. амби ни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.a.; 14.3. инстр. -ости и амби ам бив валентн лентност, -ости ж, инстр. -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. =

=

=

48

инстр. -ијом амби амбива вал ленци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. 5.1.5.; 14.1.2.1. амб амби   јент, -нта м, мн. амб амби јенти,  јенти, амб амби јен  јената 5.1.5.; 5.1.5.; 6.3.; 14.1.1.c. 14.1.1.c.  јентални, -а,  јента лан, -а, -о, одр. амби јент а мби јент - о, ген. мн. -их 5.1.5.; 5.1.5.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. амби ци ја, инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. бици озан, -зна, -зно, одр. амбици а мбици бициозн и, -а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу амби амбици циозност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ин стр. -ијом, мн. амбрози ја, зи ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. амбро ам броззи  јански , -а, - о, ген. мн. -их 5.1.5.; 4.2.а.; 14.3. амб амбуланта ланта (уоб. амбу амбул ла нта), - е ж, ген. мн. амбулант лан ти и р. амб амбулан ланата 6.2.2.; 6.2. 2.; 14.1.2.1 14.1.2.1.b. .b. амб ам булантан лантан (уоб. ам амбу бул ла нтан), -тна, -тно, одр. амб амбулантн лант ни и амбу амбул лантн нт ни, - а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. амб амбу лантск лантск и (уоб. амбу амбул ла нтск нт ск и ), -а, -о, ген. мн. -и х 4.2.а.; 14.3. амбул лато ри јуинстр. амбу амбу ам бул латори јум, -а м, инстр. мом, мн. амбу амбул лато ри јуми,  јуми, амбу амбул лато ри јума (и инстр. амбу амбул лато ри јем, мн. амбу амбул латори   ј, -ија м, инстр. амбу амбул лато ри ји, амбу амбул лато ри ја) 5.1.5.; 14.1.1. ), -а, амбу амбул латори јум ри јумск ски (и амбу амбул латори  јск  јски ), - о, ген. мн. -их 5.1.3.; 5.1.3.; 4.2.а.; 4. 2.а.; 14.3. инстр. -ијом, амели амелио ора ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. а мели ), -а, - о, мелио ораци рациони (и амели аме лио ора ци  јск  јск и ), ген. мн. -их 5.2.3.; 5.1.3.; 4.2.а.; 14.3. амено аменор реа = амено аменор ре ја (в.) ин стр. - е јом, ген. амено аменор ре ја, - е ж, дат. - е ји, инстр. мн. амено ин стр. аменор реа, -е ж, дат. - еи, инстр. амено ре ја = амено - еом, ген. мн. амено амено реа, (СТЈП 2: 259–286) 5.1.6.; 5.1.6.; 14.1.2.1. Америка, рика, -е ж, дат. -ци 1.2.1.1.h.; 11.2.1.(1); 14.1.2.1. ин стр. -ем (не -ом), мн. Амери Америк ка нац, нац, -нца м, инстр. Аме рик  риканци, Аме риканаца, Аме рик  риканцима ци ма 1.2.1.1.d.; 6.2.1.; 14.1.1.а. инстр. амери америка кани низза ци ја, ци ја, -е ж, дат. -ији, инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2 14.1.2.1. .1.  рикаамери америк канизо низова вати, ти, -ујем, прил. сад. аме рик низу низу јући 14.5.1.1.(2) (и амери америка кани низзирати, рати, аме-

амери америк канист(а)

анаконда

 рика  рикан низи рам, 3. л. мн. аме рика  рикани низзи ра ју, прил. сад. аме рика  рикани низзи ра јући 14.5.1.1.(3)). амери америк канист(а), -е м, мн. -и, -иста, -исти-ис тима 14.1.1.e. 14.1.1.e. амери америка кан ни стика, сти ка, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 14.1.2.1. Амер Амери канка, - е ж, дат. -ки (не -ци), ген. мн. -ки 1.2.1.1.d.; 11.3.2.f.; 14.1.2.1.a. амер амери кански = об. америчк рички (в.) Амери Америк ка нчев, -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. 14.3. америчк рички = мање амери кански  , -а, - о, мање об. амер ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. аметист, -а м, мн. -и,-ист а, -исти -и стима ма 14.1.1.e. 14.1.1.e. аметистн тист ни  , -а, -о, ген. мн. -их 4.2.а.; 4.2.а .; 10.2.(2); 10.2.(2); 14.3. амети метиц це (не хамети метиц це), прил. 14.6. метом (не хаметом метом), прил. 14.6. аметом мино-: у полу полусло сложе жени ница цама, ма, (ПМС: „амиа мино-: но-група, но-група, амино-ки амино-кисе сели лине”). не”). ами ми џа, мн. амиџе, ми џе, амиџа миџа, џа, -е м, вок. амиџа, 3.4.1.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. инстр. -ом, ген. мн. миџи  ница, ница, - е ж, вок. -е, инстр. амиџ -ица 3.4.1.; 14.1.2.1.b. инстр. -ем (не -ом), ген. -у, инстр. миџић, -а м, вок. -у, амиџић, мн. -ића 3.4.1.; 3.2.3.; 14.1.1. Амон Ра, Амона мона Ра м, (уоб. Амон Ра, Амона Ра), рел. 11.3.2 11.3.2.f.; .f.; 14.1.1. 14.1.1. амона л, -а ла м 14.1.1. амони јак, -а м 5.1.5.; 14.1.1. амони јачн  јачни  , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 5.1.5.; 14.3.  јумом (и амоинстр. амони јумом амони јум, -а м, инстр. инстр. амони јем) 5.1.5 ни   ј, -ија м, инстр. 5.1.5.; .; 14.1 14.1.1 .1.. амони јумов  јумов (и амони јев), -а, -о, ген. мн. -их 5.1.5.; 5.1.5.; 4.2.а.; 4. 2.а.; 14.3.  јумски (и амони   јск  јски  амони јумск ), ), -а, - о, ген. мн. -их 5.1.5.; 5.1.3.; 4.2.a.; 14.3. Амор, -а м, митол. митол. 11.3.2 11.3.2.f.; .f.; 14.1.1. 14.1.1. мора л, -а м 14.1.1. а мор мора лан, -лна, -лно, одр. амо рални, - а, - о, а мор ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. амор аморалист(а) имо имор ралист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -истима ма 14.1.1.e. 14.1.1.e. инстр. -ости и -ошћу амор амора лност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. инстр. -ијом, мн. аморти амортизза ци ја, ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. =

а морти мортиза заци циони , -а, - о,

ген. мн. -и х

5.2.3.;

4.2.a.; 14.3. инстр. аморти аморт аморти зер, - е ра м, инстр. амортиззе ром, мн. аморти амор тиззе ри, аморти амортиззе ра 14.1.1. аморти мортизу зу јумортизо зова вати, ти, -ујем, прил. сад. аморти амортиззирати, рати, аморт ћи 14.5.1.1.(2 14.5.1.1.(2)) (и аморти амор тизи рам, 3. л. мн. аморти амор тиззи ра ју, прил. сад. аморти амортиззи ра јући 14.5.1.1.(3)). аморфан (уоб. и амо аморфан), -фна, -фно, одр. амо рфн  рфни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. аморф аморфи зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. метар, -тра м, инстр. амперметар, ин стр. -тром, мн. а мпе рметри, метри, ампе рме  рметта ра 6.2.1.; 6.2 .1.; 12.1.; 14.1.1. 14.1.1. ампер-сат, ампе р-с ата м, мн. ампе р-с ати, ампе р-с ати 12.2.1.a.; 14.1.1. ампер-секунд = ампер-сек секунда (в.) секунда, ампе р-сек ампер-сек  р-се ку нде ж, мн. ампе р-сек  р-се ку нде, ампе р-сек  р-се к унди, ампе р-сек  р-се ку ндама 14.1.2.1. = ампер-секунд, ампе р-с екунда кун да м, мн. ампе р-с екунди, кун ди, ампе р-с еку нда, ампе р-с е кунди кун дима ма 12.2.1.a.; 14.1.1. ампер-ча с, сови, с, ампе р-ч аса м, мн. ампе р-ч асови, ампе р-часова 12.2.1.a.; 14.1.1. инстр. -ијом, мн. ампу ампут та ци ци ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. а мпута пу таци циони , -а, -о, ген. мн. -их 5.2.3.; 4.2.а.; 14.3. ампу ампут тирати, рати, амп амп ути рам, 3. л. мн. ампу ампутти ра ју, прил. сад. ампу ам путти ра јући 14.5.1.1.(3). 14.5.1.1.(3). инстр.-тром, мн. амфиамфиамфи амфите теа тар, тар, -тра м, инстр. те атри, амфи амфите те а та ра 6.2.1.; 14.1.1. а мфите фитеа атралан, -лна, -лно, одр. амфи амфиттеатр ални, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. а мфора фора и амфора, фора, -е ж, ген. мн. амфо ра 14.1.2.1.b. анаб ана баптист(а), - е м, мн. -и, -иста, -исти -истима, ма,  рел. 14.1.1.e. анабап ана бапт ти стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. анаб анабаптистки тисткиња, ња, -е ж, ген. мн. анаб ана баптисткиња 10.2.(2); 14.1.2.1.а. анабо анабол ли зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. анаб анаболик, -а м, мн. анаб анаболици, ли ци, анаб анаболика, анаб анаболици ли цима ма 11.2.1.(2); 14.1.1. анаб анаболичк лички  , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. анаконда, - е ж, ген. мн. ан аконди 14.1.2.1.а.

49

Анакр Анакреонт Анакр Анакреонт, -а м 11.3.2 11.3.2.f.; .f.; 14.1.1. 14.1.1. анакре ана кре онтика, тика, - е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 14.1.2.1. инстр. -ом анакре анакре онтич тичар, -а м, вок. -е и -у, инстр. и -ем, мн. -и, -а ра 3.1.3.; 14.1.1. анакр ана креонтск онтски , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3. аналан, -лна, -лно, одр. анални, -а, - о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. анал гетици, ти ци, аналг анал гетианалг аналгетик, -а м, мн. аналг ка, аналг анал гетици ти цима ма 11.2.1.(2); 14.1.1. аналг анал гетичк тич ки = аналгетск гетски (в.) ана лгетск гет ски = аналг аналгетичк тич ки  , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. ана ли, ли, ан ала м мн. 14.1.1.c. ин стр. -ом, мн. -и, - о ра анал ана ли затор, -а м, инстр. 14.1.1. -ис тима ма аналист(а), - е м, мн. -и, - ист а, -исти 14.1.1.e. анал анали стика, сти ка, -е ж, дат. -ци 11.2.1.(1); 14.1.2.1. анал ана ли стичк стички , -а, -о, ген. мн. -их 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. анал анали тика, тика, - е ж, дат. -ци -ц и 11.2.1.(1); 11.2.1.(1); 14.1.2 14.1.2.1. .1. ана литичн тич ни, анал ана ли тичан, ти чан, -чна, -чно, одр. анал -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. инстр. -ом и анал ана ли тич ти чар, -а м, вок. -е и -у, инстр. -ем, мн. -и, -a ра 3.1.3.; 14.1.1. анал анали тичк тич ки  , -а, -о, ген. мн. -их 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4.2 .а.; 14.3. инстр. -ости и -ошћу анал ана ли тичн тич ност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. анално, прил. 14.6. аналогн логност, -ости ж, инстр. инстр. -ости и -ошћу 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. ), -а, -о, ген. мн. -их аналошк лошк и (не а нало на лошк шк и ), 4.2.а.; 14.3. аналфабети, бе ти, аналф аналфабе аналф аналфабет, -а м, мн. аналф та, аналф аналфабети бетима ма и аналф анал фабете, бете, аналф аналфабета, аналфабет, - ета м, мн. аналфааналф аналфабета бе тама ма = аналф аналфабети, аналфа аналфаб бе та, аналфа аналфаб бетима ти ма и аналфа аналфаб бете, аналфа аналфаб бе та, аналфа аналфаб бетама та ма 14.1.1.f. 14.1.1.f. аналфа аналфабе бет ти зам, зам, -зма м 6.1.3.; 14.1.1. аналф аналфабетки бет киња, ња, -е ж, ген. мн. аналф аналфабеткиња 14.1.2.1.а. аналф аналфабетск бет ски , -а, - о, ген. мн. -их 4.2.а.; 14.3.

50

анацио циона лност

анамнестици, сти ци, анамн анам неанамн анамнестик, -а м, мн. анамн ст ика, анамн анам нестици сти цима ма 11.2.1.(2); 14.1.1. анамн анамнестичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. анархи ја, хи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом, мн. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. анархист(а), -е м, мн. -и, -ист а, -исти -ис тима ма 14.1.1.e. анархистичанарх анархи стичан, сти чан, -чна, -чно, одр. анарх ни, -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. анарх анархи стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. анархистки хисткиња, ња, - е ж, ген. мн. ан а рхист  рхистк киња 10.2.(2); 14.1.2.1.а. инстр. -ости и -ошћу анарх анархи чност, -ости ж, инстр. 3.2.2.а.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. анархо анархоин инди диви виду дуалист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -истима ма 14.1.1.e. анархо анархоли либ бера л, -а ла м, мн. анархо анархоли либе бе ра  рали, анархо анархоли либе бе рала 14.1.1.а. = анархо анархоли либе бер ралист(а), - е м, мн. -и, -ист а, -исти -истима ма 14.1.1.e. 14.1.1.e. анархо анархоли либе бер ралист(а) анархо анархоли либ бера л (в.) Анастази ја, -е ж, вок. Ан аст ази ја, дат. -ији, инстр. инстр. -ијом 1.2.1.1.а.; 5.1.5.; 14.1.2.1.а. Анастази је, -а м, вок. Анастази је, дат. -ију, инстр. инстр. -ијем 1.2.1.1.а.; 5.1.5.; 14.1.1.а. анаст анастатичк тич ки  , -а, -о, ген. мн. -их 3.1.3.; 3.1.3.; 4.2.а.; 4.2.а .; 14.3. анафора, фора, - е ж, ген. мн. ан афо ра 14.1.2.1.b. инстр. -ијом, мн. анафро анафрод ди зи ја, зи ја, - е ж, дат. -ији, инстр. -ије, -и ја 5.1.5.; 14.1.2.1. 14.1.2.1. анафро ана фрод ди зи зи јак, -а м, мн. анафро анафрод дизи јаци, анафро анафрод дизи јака, анафро анафрод дизи јацима цима 11.2.1.(2); 14.1.1. анахро анахрон ни зам, зам, -зма м, мн. -зми, -зама 6.1.3.; 14.1.1.c. анахро ана хрон ни стичк стички , -а, - о, ген. мн. -их 3.1.3.; 4.2.а.; 14.3. ана хр оничн нич ни, анахр ана хр оничан, ни чан, -чна, -чно, одр. анахр -а, -о, ген. мн. -их 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. анахр анахронично, нично, прил. 14.6. нацио оналан, -лна, -лно, одр. анаци нацио она л ни, а наци -а, -о, ген. мн. -и х 5.2.3.; 6.2.3.; 4.2.а.; 14.3. анаци анацио онал на ли зам, зам, -зма м 5.2.3.; 6.2.1.; 14.1.1. инстр. -ости и анаци ана цио она лност, -ости ж, инстр. -ошћу 3.2.2.а.; 5.2.3.; 8.2.2.1.; 14.1.2.2. =