DUXOVNI RAZGOVORI
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије Господина ЈОВАНА
1
DUXOVNI RAZGOVORI
2
DUXOVNI RAZGOVORI
Архимандрит Гаврило (Вучковић)
DUXOVNI RAZGOVORI КЊИГА ДРУГА
Манастир Лепавина 2010. 3
DUXOVNI RAZGOVORI
Издавач: Манастир Лепавина 48306 Соколовац Tel / fax (+385) 48 661 032 http://www.manastir-lepavina.org e-mail:
[email protected]
Предговор: Митрополит Јован (Павловић) Главни уредник: Јерођакон Василије (Србљан) Лектура: Радомир Вучић, Владимир Боснић Колор фотографија: Радован Букуров Графички уредник: Иван Савићевић Графичко обликовање и припрема: Сканер студио д.о.о. Штампа: Сканер студио д.о.о. Загреб 2010.
CIP zapis dostupan u raËunalnom katalogu Nacionalne i sveuËilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem: 744447 ISBN 978-953-98295-8-0 4
DUXOVNI RAZGOVORI
Са устоличења Патријарха српског Г. Иринеја у Београду, 24. јануара 2010. 5
DUXOVNI RAZGOVORI
ПРЕДГОВОР Духовни разговори архимандрита Гаврила са верницима путем интернета, Радио Благовести, изазвали су потребу за издавањем друге књиге ”Духовни разговори”. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, каже свети апостол Јаков, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се (Јак 1,5). Боготражитељи се обраћају својим духовницима да нађу одговоре на своја питања из области вере и морала. Јер ће доћи вријеме, поучава свети апостол Павле, када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи ученике да их чешу по ушима (2.Тим 4,3). Због тога свети апостол Павле даље опомиње: Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу (Кол 2,8). Још у Старом завету Премудри Соломон нас поучава говорећи: Почетак је мудрости страх Господњи, луди презиру мудрост и наставу. Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје (ПрС 1,7-8). Јер кога љуби Господ онога и кара, као отац сина, који му је мио (ПрС 3,12). Информатика је савремена преокупација у друштву, али писана реч има трајну вредност. Бог је у почетку ставио човеку у дужност да буде сарадник Божји и да се усавршава. И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува (1. Мој 2,15). Човек се винуо у свемир јер му је Бог дао моћ стваралаштва, а посебна дужност је упознавања самога себе, да живи по савести, по природном моралном закону Божјем. За то је потребно духовно просвећивање. Свети апостол Павле писао је посланице да би се хришћани поучавали у науци хришћанској. А писах вам, браћо, мало смјелије... (1. Кор 15,15). И кад се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у 6
DUXOVNI RAZGOVORI Лаодикијској цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате (Кол 4,16). Поздрав мојом руком, Павловом, што је знак у свакој посланици, овако пишем (2. Сол 3,17). У Манастиру Лепавини је извор воде живе, која напаја све жедне Божје благодати чудотворним дејством преко иконе Пресвете Богородице Лепавинске , која обогаћује духовне разговоре. + Митрополит загребачко-љубљански Јован
Мапа манастира Лепавине из 1827. године
7
DUXOVNI RAZGOVORI
8
DUXOVNI RAZGOVORI
I ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
вођени преко програма скајп
9
DUXOVNI RAZGOVORI
ЧВРСТОМ ВОЉОМ И ОДРИЦАЊЕМ МОЖЕМО СЕ ОДВРАТИТИ ОД ПОРОКА - Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио! - Хтела сам да Вам кажем да ја постим среду и петак од пре три недеље, а већ две године само цео Великогоспојински пост! Пушач сам, али покушавам да смањим, а онда потпуно престанем с пушењем. Желим да дођем у манастир Лепавину, да се поклоним пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске, да се помолим за здравље целе породице и да се причестим. На основу свега што сам Вам рекла да ли ја уопште могу да се исповедим и причестим? Једна група долази к Вама крајем марта или почетком априла. - За свето причешће је потребно постити седам дана, за то време кувати биљну храну на води и не пушити! - Tо значи да ја не могу. Када је у питању пост, могла бих. Стид ме је да кажем, али до тада цигарете нећу моћи оставити, иако мислим да сам на добром путу, јер сада мање пушим. Сваку ноћ се помолим Богу и Пресветој Богородици да ми помогну, да ми дају снагу и вољу да оставим цигарете што пре. Иде, али лагано... Боже, ко их измисли? Али, доћи ћу ја код Вас кад их оставим! Исто тако молим Пресвету Богородицу да пошаље неки „кијамет“ на мене онда кад хоћу да запалим ту цигарету, па да од страха пресечем, кад већ немам тако чврсту вољу. - Само се чврстом вољом и одрицањем човек може 10
DUXOVNI RAZGOVORI одвратити од онога што је штетно за душу и здравље. - Да. Прочитала сам скоро све текстове на Вашем сајту и одушевљена сам. Иначе сам живела у Подгорици, па сам често ишла у манастир Острог. Неколико пута сам се и причестила, не знајући да је грех да се пушач причести. Једва чекам да могу без стида да се припремим и чиста пођем на исповест и причест, и да дођем код Вас. - Уз Божију помоћ, успећете да се ослободите порока пушења. - Хвала Вам, Бог Вам помогао и Пресвета Мајка Божија! - Амин! (На дан првог и другог обретења главе св. Јована Крститеља, 2009.)
ОТАЦ НЕБЕСКИ НАМ УВЕК ПРАШТА КАД СЕ ИСКРЕНО ПОКАЈЕМО - Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио, брате З. - Интересује ме Ваше мишљење о вези са једном дјевојком. Прије пар година сам од оца Тадеја добио благослов да се оженим, међутим ја то тада нисам учинио. Та дјевојка је била заљубљена у мене четири године, али прије двије се охладила. Не знам шта да радим. - Благослов за женидбу си добио одавно, а ти се сад сетио да се треба женити. Колико је теби година? Зар се она до сада није удала? Ти желиш, изгледа, да те она воли онда када се код тебе појави жеља да се жениш. - Мени је 37 година. Она је у мене била заљубљена четири године, а сад неће ни да се јави кад прође покрај мене. Не знам зашто ми то ради. Вјероватно сам ја од дјевојке очекивао превише, а онда сам схватио да је то била само моја фантазија и жеља. - Теби је већ време да се жениш, године пролазе. Али прво мораш своје невидљиве пратиоце да отераш од себе. Чини ми се да се ти довољно не трудиш да их отераш. - Оче, на које невидљиве пратиоце мислите, да ли на „моје“ демоне? - Да, за које кажеш да су ти у глави и да ти смућују мисли. У тебе су, брате, све неке фантазије, као да си ванземаљац. 11
DUXOVNI RAZGOVORI - Никако не знам, оче, како да их отерам. Заиста ми праве много проблема, понекад ме доводе до лудила. Најгоре је то што су ми и срце једним дијелом захватили. - Ниси требао дозволити да толико овладају тобом. А сада се не трудиш довољно да их отераш. - Много је јако дејство демона, оче, а ја не знам прави начин да се ослободим њиховог присуства. Оче, да ли би ми помогле молитве пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске, да се ослободим тог зла и напасти? - Сваког зла се човек може ослободити молитвом, постом и честим причешћивањем. Неколико пута већ најављујеш свој долазак у манастир Лепавину, али никако да дођеш. - Размишљао сам сад у петак да пођем, али сам тренутно прехлађен, па моји мисле да не бих смио путовати. Вјероватно ћу ипак поћи. - Брат П. је недавно боравио код нас пар дана и своје невидљиве пратиоце оставио у оближњој шуми. Али будући да они увек траже жртву, сад нам се један брат у манастиру разболео од малодушности, зато што редовно не испуњава своје монашко молитвено правило. Непотребно се оптеретио светском кризом и могућом општом катаклизмом, а уз то још није сигуран којој зилотској струји да се определи; каже да ни зилоти нису јединствени, јер свака зилотска грана има своју теологију. Али сви смо ми деца једног небеског Оца. Ако ни сва деца од једних биолошких родитеља нису послушна (а данас такве деце, нажалост, има много), ипак их њихови родитељи воле једнако као и послушну. Љубав родитеља се никада не гаси, јер су деца плод њихове међусобне љубави. То је још један разлог да будемо сигурни како ни нас љубав небеског Оца никада неће напустити, јер нас је Он створио из велике љубави. Отац наш небески, као и наши родитељи, увек прашта када се искрено покајемо и тражимо опроштај. Више се обрадује оним непослушним који се искрено покају и врате на исправан пут. Брате З., ево сад имаш шта да читаш и о чему да размишљаш, за данас смо завршили наш разговор. - Оче, разговарао сам са братом П. и он ми је рекао како је путовао. Вјероватно ћу доћи у суботу у Лепавину, немам више стрпљења да одлажем долазак. Једва чекам да дођем. Да ли ћете Ви, оче, бити тада у манастиру? 12
DUXOVNI RAZGOVORI - Хоћу, наравно. Радујемо се твом дугонајављиваном доласку. Бог благословио! Амин! (На дан св. Тарасија Цариградског, 2009.)
СВОЈ МИР ЧУВАЈТЕ ЋУТАЊЕМ И МОЛИТЕ СЕ БОГУ ЗА ОНЕ КОЈИ ВАС РУЖЕ - Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио! - Име ми је А., родом сам из Републике Српске, имам 21 годину, у Америци сам већ годину дана. Овдје радим као дадиља, чувам дјецу. Тренутно сам у великим искушењима, а већ дуже вријеме немам ни дечка. - Даће Бог, имаћете Ви дечка, битно је да живите хришћанским и црквеним животом. Најбитније је да се бринете о спасењу душе. „Иштите најприје Царство Божије и правду његову, и остало ће вам се све додати“. - Вјерница сам, редовно постим у сриједу, петак и сваки пост, у цркву идем сваке недјеље, молим се Господу Богу и Мајци Божјој сваког дана. Знате, оче, мало је тешко у оваквом свијету нама вјерницима, многи нас сматрају чудацима. - Вашим начином живота будите „свјетлост свијету“, немојте се оптерећивати тиме шта ће други мислити о Вама. - Разумијем Вас, али некада се деси врло непријатна ситуација, нпр. директан конфликт, кад неко виче на вас, или нешто слично, а најчешће се то дешава у вријеме поста. - И када неко виче требате прећутати. Знате за ону пословицу „ћутање је злато“. Свој мир ћете имати ако прећутите и молите се Богу за онога који виче на Вас. Јер, не виче то он, него зло из њега. - Не знам, оче, да ли је уопште добро за мене да останем овдје? - Свуда је земља Господња и све што је на њој. Наравно да се човек најлепше осећа на родној груди, па макар живео и у неимаштини. Срећа није у материјалном богатству, јер је оно пропадљиво. - Оче, како ја сада нисам у могућности да дођем у манастир Лепавину и да се помолим испред иконе Пресвете Богородице 13
DUXOVNI RAZGOVORI Лепавинске, да ли могу доћи моји родитељи да би се очитала молитва за мене, без обзира што ја нисам тамо? - Наравно да могу. - Хвала Вам, много сте ми помогли Вашим савјетима. - Бог благословио! (На дан св. Тарасија Цариградског, 2009.)
САМО СУ ДВА ПУТА У ОВОМЕ ЖИВОТУ, КА СПАСЕЊУ ИЛИ КА ГУБЉЕЊУ ДУШЕ - Помаже Бог, oче, благословите! - Бог благословио, сестро С. - Хвала Вам што се јављате, јуче сам Вам се обратила кратким текстом и питањем. Не бих да Вас ометам, али откад сам ступила у контакт са Вама осећам се као препорођена. Слава Богу! - Да, прочитао сам шта сте ми написали. - Много ми значи овај контакт са Вама и подршка на овом тешком путу повратка Господу. - Сад је најбитније да наставите с духовно исправним животом и да се чувате сваке врсте греха који разара душу и тело. - Питала сам Вас шта за хришћанина значи здрав корен вере? Помозите ми и посаветујте ме, да овога пута поново не залутам. - Здрав корен вере је, између осталог, подвиг одрицања од много чега овоземаљског. То многима изгледа тешко, али је то једини пут који човека води у рајска насеља и живот вечни. Наравно да се то не може постићи одједном, него постепено, уз Божију помоћ и човекову чврсту вољу да се не враћа на стари, греховни начин живота. - Оче, гордост ме разара. То је мој велики грех, с њим се годинама борим. Такође, имам велики проблем и са стомакоугађањем, увек сам нервозна и незадовољна. - Морате се спустити на земљу и схватити да је наш земаљски живот кратак и пролазан, а да горд човек ништа не постиже ни у овом ни у будућем свету. Што се тиче стомакоугађања, телу је потребна храна, али свој организам не треба преоптеретити преједањем и употребом разних врста меса. За човеково здравље је доказана штетност меса кад се обилно користи у 14
DUXOVNI RAZGOVORI исхрани, па је боље узимати биљну и лаганију храну. - Као мала сам остала без мајке, тада сам у својим патњама много плакала и годинама сам имала проблем сама са собом. Онда су сузе стале и сада сам особа која суза једноставно више нема. Волела бих да понекад сузама „оперем“ душу, али невероватно је како их више нема. - Свако у животу има неку невољу. Избегавајте сећање на Вашу тешку прошлост, јер од тога немате користи, него само духовно оптерећење. Сваки коров се сече и баца у ватру да изгори, тако се човек треба трудити да ружна сећања избаци из ума. - Молим Вас да ми кажете нешто о мојој ситуацији са момком, на коју сам Вам се пожалила. Њега сам замолила да се и он помоли за разрешење наше ситуације, али чини ми се да реч молитва до њега не допире. Посаветујте ме како да реагујем и разрешим то наше блудничење. - Једноставно, то сами требате да разрешите. А то је као кад бисте, на пример, ишли на извор да захватите воду; у близини су два извора, са једног тече бистра вода, а са другог мутна. Са којег бисте извора захватили воду? - Са бистрог, наравно. - Ето, као у том примеру, не треба посебно мудровање, потребно је само да размислите о томе каквог животног сапутника желите, тј. с ким желите да у овом пролазном животу поделите добро и зло. - До сада сам најчешће творила своју вољу, али од сада желим да чиним само Божију вољу. Како да знам да ли је Божија воља да останем с тим човеком и да ми тај брак буде на спасење? - Нажалост, многи данас склапају брак на брзину, па често још пре него што своје заједничко гнездо савију, већ га растуре. А још већи проблеми настану ако су у таквим везама и деца дошла на свет. Таква деца, нажалост, често остају без родитељске бриге и препуштена улици, па иду од немила до недрага. - Претпостављам да се све то догађа зато што многи бракови нису засновани на вери. Оче, ја сам свесна да само онај брак у којем је исти циљ, а то је спасење, може опстати. Лично ја имам веру, али мислим да човек с којим сам тренутно више воли земаљско од небеског. Али зар му ја смем судити? Верујем у Господа, да га Он 15
DUXOVNI RAZGOVORI може преобразити. - Имам осећај да тапкате у месту. Ипак Ви сами морате бирати свој животни пут, онако како сматрате да ће Вам бити најбоље. Само немојте околишати и губити време. О Вашем мишљењу да би се младић могао изменити показаће будућност која је пред Вама. Дај, Боже, да тако буде... - Хвала Вам много на Вашим душекорисним саветима. Помјаните нас, оче, у Вашим светим молитвама и опростите мени грешној ако сам Вас било чиме увредила. - Нисте Ви мене ни са чим увредили, али Ви бисте хтели да у животу буде по Вашем. Међутим, у стварности је живот другачији, па зато треба добро отворити очи и гледати којим путем ићи, лево или десно. Као што знамо, само су два пута у овом животу, ка спасењу или ка губљењу душе. Они које у животу надвладају гордост, богатство и земаљска лепота морали би знати да је све то краткотрајно и да може ишчезнути у једном магновењу. - Хвала Вам, оче, и још једном Вас молим да ми помогнете да спознам Божију вољу. Знам да све што није од Бога мене душевно убија, зато сам несрећна и изгубљена. Прихватите ме као своје дете и научите да чиним Божију вољу. Спремна сам да Вас слушам. - Бог благословио! Амин! (На дан преп. Прокопија Декаполита, 2009.)
СВЕ ШТО ЧИНИМО И ПИШЕМО ДА БУДЕ У СЛАВУ БОЖЈУ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Да ли сте добро? Знам да нисам достојна ни да Вам пишем, али не могу да зауставим сузе... - Бог благословио, сестро Т. Слободно причај шта те мучи, а ако овај разговор буде квалитетан, треба и други да га прочитају како би од њега имали духовну корист. - Да ли сам ја на правом путу, оче? Ове вести које добијам изнутра, да ли то долази од Господа или пак од непомјаника, чија сам слушкиња доскоро била? Како да будем сигурна да то баш мени Господ говори? Понекад се плашим да ја можда све то умишљам, па онај лоши хоће тако опет да ме превари. Ја се молим Господу 16
DUXOVNI RAZGOVORI да ми опрости сагрешења и да ми пошаље Духа Светога, да бих у свему мислила и чинила вољу Божију и живела по вољи Његовој. И молим се да то буде у свим сегментима мог живота, у сваком тренутку... Кад сам била млађа, још у Београду, уснила сам овај сан: ја сам код свог покојног деде у Лици, на једној планини; деда ме пошаље да донесем дрва, да бисмо могли да се угрејемо, јер је била зима, нападао је снег. Изађем напоље из дедине куће, кад тамо чопор вукова. Почињу да ме јуре да би ме појели, ја бежим уз планину, а око мене снег и све је клизаво. Чујем режање бесних вукова спремних да ме растргну. Одједном, од страха више не могу да бежим. Кад су вукови већ могли да ме дохвате, у том тренутку ме нечија рука, пуна светлости, подиже са земље и постави на врх неке друге планине. Тамо су били само светлост и блаженство, неописива радост и благодат. Више ми није било хладно, нисам била ни гладна ни жедна. Ја сам схватила да сам у наручју Божијем. Хтела сам да останем тамо и зато сам рекла Господу: „Господе, узми ме и никада се не одвајај од мене, не дај да се вратим доле међу вукове“. Нисам тада хтела да се вратим ни мајци, ни оцу, ни деди, ни никоме на земљи, јер је блаженство, које сам осетила на тој висини у тој светлости, било нешто најлепше што сам икада у животу доживела, све до данашњих дана. Ту није било времена, ни бола, ни патње, ни страха, ни било које друге жеље, осим да се тамо довека остане... Тада мени та светлост, бела и бесконачна, каже: „Иди и врати се доле међу сељане, однеси им дрва да се угреју!“ А ја том гласу кажем да ће ме вукови растргнути ако се вратим, да је мени лепше да останем уз Господа. А светлост каже уз велику благост и доброту, као кад мајка дете шаље у школу: „Иди доле међу сељане и причај им како сам те избавио из чељусти зверских и како сам те спасио!“ Била сам тужна што ме та светлост није задржала, јер нисам хтела да се враћам у село, међу људе... Ево, и сада плачем што ме тада Господ није узео, јер не бих више греха чинила. А овако, ја сам се од тада, откад сам уснила тај сан, пренапунила гресима. Покушавам да се постом, исповешћу, љубављу и покајањем очистим од својих грехова, а бол је велики, ја и даље грешим, и никако да престанем. Оче, овај сан ипак као да ми даје сигурност, да кад чујем Божији глас и осетим да је са мном Дух Свети, да то онда и јесте глас Божији и да онда заиста јесте са мном Дух Свети, који ме води. 17
DUXOVNI RAZGOVORI Мој вољени супруг Никола и ја дошли смо у Лондон 1998. године Господње, неколико месеци пре НАТО-вог бомбардовања наше отаџбине. Пуно, пуно искушења смо прошли, а драги наш Господ нас је све време водио, помагао и спасавао. Сваки пут кад превазиђемо неко искушење осећамо се јачим, али тада као по неком чудесном провиђењу осетимо да су пред нама још већи и тежи задаци. Ових дана имамо велики задатак, већи него до сада. Чак изгледа нерационално и скоро немогуће, просто као да нам тај задатак није дат од овога света. Многим људима ово што смо сада започели изгледа немогуће и многи мисле да нисмо нормални. Господ је мени подарио да оснујем своју фирму још прошле године у октобру месецу. Ја сам се дуго опирала, јер сам се и сама уплашила од онога што се све догађа око нас малих, грешних људи. Од тада до данас сам имала много препрека, које сам уз помоћ Духа Светога и мога Анђела Чувара успевала да савладам. Ја се бавим дизајнирањем ципела, и у том свету моде нема пуно места за духовност, јер је цела та култура доста запрљана. Ретко је који модни дизајнер верујући, од оних које ја лично познајем нема ниједног. Мој супруг је сликар и последњу серију слика које је урадио посветио је нашем Господу. Цитирао је делове и пасусе из Светог писма и стављао те речи на велика платна. Он као хранитељ породице има велику одговорност и сада, када су наше финансије доста уздрмане, ми се обраћамо Богу да нас води и проведе до победе. Али, то и није наша победа, то је победа Христова, у славу и част нашег Творца. Зна Господ истински разлог ради којег смо кренули у овај наш посао. Наравно, не само да бисмо живели угодно и у благостању, не само да се скућимо и пошаљемо сина у добре школе; не само да помажемо мајке, браћу и сестре наше и децу њихову и људе у невољи; не само да помажемо цркве, школе и болнице; не само да покренемо фондацију за људе с ратишта; већ да се оствари Божија победа и да дође вечно Царство Божије. Ми верујемо да нас Господ води у многоочекивану победу. Оче, ми настојимо да што чешће идемо на Свету Литургију и да се исповедамо и причешћујемо. Читамо молитве редовно, псалме, Стари и Нови завет, молимо се Господу... Кад год је могуће, гледамо да се захвалимо Господу Богу за све дарове што нам је подарио, а првенствено што нам је отворио наше духовне очи и уши да чујемо и видимо Реч и промисао Божију. То усхићење и радост што смо сви деца Божија, и слуге и ратници Његови, што нас је Господ 18
DUXOVNI RAZGOVORI прихватио и што нас воли и води, даје нам снагу да истрајемо до краја, до коначног сусрета у вечном Царству Божијем. - Интересантно је и поучно ово твоје казивање и твој доживљај. Само, не види се из овога кад се то виђење догодило, у сну или на јави, ноћу или дању? - Десило се то, оче, током ноћи, у сну, пре више од 20 година. Имала сам ја још неколико чудних снова. Мислим да ми се једном јавио анђео у сну. То је било пре шест година, кад смо супруг и ја били у Београду. Тада смо били у великим проблемима. Виза за Енглеску нам је истицала, ја била остала без посла, практично смо били пред банкротом. Последње ноћи, када смо решавали да ли да останемо у Београду или да се вратимо у Лондон, у сну сам лепо чула како се отварају врата у нашој соби и помислила да су лопови упали у кућу. Од страха нисам смела да се померим. Већ сам се скоро била пробудила, мало се померим и почнем полако да отварам очи и, одједном, видим анђела у белом, који подиже руку, а све време лебди изнад наших глава. Руком нам показује у правцу запада, као да треба да се тамо враћамо. Ја сам се, наравно, била уплашила, али сам послушала оно што ми је показао. Тако смо дошли назад у Лондон и ја сам ускоро добила добро плаћени посао. Након тога сам добила и радну дозволу, да бисмо могли да останемо овде легално. Мој супруг је такође нашао посао, почео да продаје слике, а добили смо и сина Стефана. А тада никог није било око нас да нас погледа, утеши и помогне, осим нашег најсветијега Господа Исуса Христа. Чиме да Му захвалимо за толику милост? - Ово што си написала је врло интересантно, јер је то лично и истинито духовно сведочење. - Хвала Вам, оче, на љубазности Вашој. Све речи и све ово што пишемо, и снови, и љубав, да буде у славу Божију и да се људи воле, поштују, помажу и уједине у слави Божијој. Ево, оче, мој син Стефан сада седи поред мене. Дошао је из школе и ја сам му објаснила како се дописујемо. Кад је видео ову сличицу са десне стране, одмах се прекрстио и рекао: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!“ Каже ми да Вас поздравим у његово име. Ево, оче, управо сам читала питања Ваше духовне деце, да се мало подучим како да што краће формулишем питање. Опростите ми на неспретности, ја се овим скајпом користим само да бих могла да разговарам са Вама. Желела бих да ме посаветујете о причешћивању мале деце. Мој син има тек четири и по године. Да ли сме да унесе 19
DUXOVNI RAZGOVORI нешто у уста пре причешћа? Од које године би требало да му се уводи пост и на који начин? - Хвала на поздраву, нека Вам је син благословен од Господа и благодат са чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске да буде над њим и над целом вашом породицом у све дане живота вашега. Амин! - Нека и Вас, оче, Господ и Пресвета Богородица чувају и сачувају. Бескрајна је моја радост и захвалност Вама. Ако благословите, јавићу се сутра опет, ако Бог да. Има неких питања које не могу да разрешим. Много је грешака које сам починила и још чиним, јер ме мој брзи језик тера на грех, уместо на свакодневно слављење Господа. Да Вам ноћ буде лака, тиха и мирна. Збогом, оче. Благословите! - Бог благословио. Лаку ноћ. Амин. (На дан преп. Прокопија Декаполита, 2009.)
ДАНАС ЈЕ МНОГО ОНИХ КОЈИ СУ ГЛАДНИ ДУХОВНЕ ХРАНЕ - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите! - Бог благословио! - Управо сам погледала шта од синоћ има ново на манастирском сајту. Искрено, лијепо и са много љубави сестра Т. свједочи, можда мало опширно али не и досадно, како с вјером у Бога превазилази многа животна искушења. У свакој њеној написаној ријечи осјетила сам вјеру и љубав, и једну умјерену дозу страха пред Господом. Све то је неопходно истинском вјернику да би постигао мир у свом животу и благостање у породици. Сваки дан ми који редовно или повремено пратимо манастирски сајт духовно обогаћујемо своју душу учећи нешто ново једни од других и на тај начин додатно јачамо нашу вјеру у Господа. Наравно да би то без Вашег духовног руководства и Ваших одговора на наша питања било много теже. Да је то заиста тако показује свакодневно повећање броја посјетилаца сајта и многа искрена казивања и питања браће и сестара у Христу, свједочења и захвалност на Вашим одговорима и труду за све оно што чините у славу Бога а нама на спасење. Хвала Богу да се и сестра Т. придружила Вашој виртуелној парохији својим свједочењем. 20
DUXOVNI RAZGOVORI - На основу сведочења сестре Т. може се закључити да су она и цела њена породица истински верници, али да као и многи који ми се обраћају имају неке дилеме. Трудим се да свима који ми се обрате одговорим једноставним и разумљивим језиком на њихова питања. Да такав начин комуникације даје добре резултате показује велика посећеност и читаност рубрике Духовни разговори. Статистички показатељи нашег сајта забележили су од 1. марта до данас, када ово пишем, 6891 посетиоца наведене рубрике. - Да, то је заиста велики број посетилаца за петнаест дана, што потврђује оправданост Ваше комуникације на овај начин. Велику посјећеност манастирског сајта констатовала сам и сама, када год се укључим на сајт током дана ријетко кад има мање од 20 посетилаца, а и анкетни образац на манастирском сајту показује да је до сада регистровано близу 600 посетилаца, како свакодневних тако и повремених, без обзира на вјероисповијест. - Многи људи су данас гладни духовне хране, али ту врсту хране им треба дати према њиховом тренутном духовном стању и узрасту. Само на тај начин они могу схватити истинску веру. Данас су настала смутна времена, како међу верујућим тако и онима који своју веру још нису учврстили. Многи се питају шта се догађа и где је истина, а истина је тамо где је стабло са својим кореном. Нажалост, с разних страна ветрови дувају са циљем да сруше и ишчупају то стабло једне, свете, саборне и апостолске Цркве из његовог корена. - Да, оче, потпуно сте у праву, то је наша тужна свакодневница. Само човјек с истинском вјером у Господа као што је сестра Т. може разне животне ситуације, које некад изгледају безизлазне, превазићи и пронаћи истински мир. Не бих више да Вас задржавам и реметим у Вашем дневном програму. - Не задржавате Ви мене, зато и постоји рубрика Духовни разговори да бисмо разговарали о духовним темама. Ово је једна врста виртуелне веронауке, која допире у све крајеве света. - Знам, оче, да су овакви духовни разговори један дио Вашег свакодневног мисионарског рада у свједочењу истине нама смућенима. Мени је посебно задовољство што могу с Вама разговарати на овај начин, јер увијек нешто ново научим о нашој 21
DUXOVNI RAZGOVORI вјери. Хвала Богу што је дао разум човјеку, који је измислио овакав најбржи начин комуникације међу људима, а да би нам то било на корист и спасење. Да, драги оче, хвала Вам на издвојеном времену и желим Вам свако добро од Господа. - Бог благословио! Амин. (На дан преподобномученице Евдокије, 2009.)
АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЧИНИШ ДОБРА ДЕЛА, ОНДА НАСТОЈ ДА НЕ ЧИНИШ ЛОША - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! - Бог благословио, брате З. Има ли каквог духовног напретка? - Тренутно читам књигу „Православна психотерапија“ од Јеротеја Влахоса. Прочитао сам поглавље о исцељењу срца, гдје пише да послије скрушења срца треба добити сузе. Интересује ме Ваше мишљење о сузама, јер сам читао оно што је брат Ненад на сајту написао, како се Вама очи понекад засузе. Духовног напретка код мене има, рекао бих, мада ме мучи нестрпљивост. - Да, суза има разних, зависи од тога зашто се плаче, а и за очи је здраво плакање, кажу с медицинске стране. За човека који никада није плакао у животу, који није ниједну сузу пустио низ образ, каже се да је тврда срца и да му недостаје љубави за Божију творевину. Човек који има дар суза пун је доброте и љубави према свему створеном у овом свету. Такав човек је пун духовног плода, као повијена јабука од богатог рода. - Могло би се рећи да ми је тврдо срце, зато што не могу да плачем. Шта да радим, како да га смекшам? Имам неки камен на срцу, па како да се избавим од тога, како да се кајем и молим? - Тај тврди камен на твом срцу можеш омекшати постом, молитвом и добрим делима. - Оче, сузе су ми стране, не знам како изгледа када човјек добије сузе. Изгледа да ми недостају и добра дјела, неки ђаво ми брани да их чиним. Увијек када хоћу да урадим добро дјело, он се упетља и некако ме блокира да извршим оно што сам хтио. - Има, брате, у теби доброте и племенитости, колико сам те ја упознао за време твога боравка код нас у манастиру. Ти имаш разна искушења зато да би био још бољи, а и да би 22
DUXOVNI RAZGOVORI учврстио своју веру и побожност. Што су већа искушења, већа је награда од Господа. Кажеш да не можеш да чиниш добра дела. А ти се труди да не чиниш лоша дела. - Оче, ова моја искушења понекад су неиздржива до те мјере да ми се чини да ћу полудјети. Још кад видим друге људе како живе и како немају искушења као ја, ухвати ме „лудило“. Питам се зашто Господ пушта толика искушења на мене. - Никоме на челу не пише шта има у срцу, тако ни ти не можеш знати како је другим људима, како живе, шта кога мучи у животу... Сваки човјек је тајна за себе. - Мени се чини да нико на земљи нема оваква искушења која мене сналазе. Да ли ми такво размишљање подмеће ђаво? - Ти тако размишљаш о себи, али не можеш знати ни мерити у каквим су невољама и патњама други људи. - Много сам нестрпљив, а у једној сам духовној књизи прочитао да је Сирах рекао: „Тешко ономе ко изгуби стрпљење“, што се управо са мном десило. Оче, како да задобијем стрпљење? - Мораш се трудити да задобијеш смирење, и да се радујеш искушењима која су ти од Господа дата да би постао бољи у духовном животу и ревноснији у испуњавању Божијих заповести. Божије заповести су нам дате да живимо по њима, како бисмо после смрти обитавали у дворима небеским, у Рају, где нема туге, болести и уздисаја. - Кад видим колико је тешко задобити смирење, чини ми се да га не бих никада ни тражио. Али, можда ми такве мисли подмеће ђаво, да би ме бацио у тугу и очајање. - Сигурно је да и непријатељ човековог спасења има у томе удела, зато што си му ти отворио врата да уђе и да те помало искушава. Што те више напада, то се ти више наоружавај духовним оружјем да би га победио. Молитвом призивај Господа у помоћ. - Оче, људи су ме били много повриједили и не могу да се ослободим мржње и злопамћења. То сам Вам и раније рекао, да ми се десило оно што је Његош написао: „У ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови“. Мржња и злопамћење ми праве камен на срцу и не дају ми да духовно напредујем. Како да их побиједим? А најгоре је то што су ме највише повриједили баш хришћани. - Потребно је да се молиш Богу за њих. Њихова ће срца омекшати, а ти ћеш кроз молитву стећи љубав према онима 23
DUXOVNI RAZGOVORI који су ти нанели увреде и ожалостили те. Молитвом ћеш стећи љубав према свему што те окружује, а твоје окружење ће осетити у теби мир и љубав коју имаш у себи. Љубављу се све побеђује, неутралише се све оно негативно чиме је човек оптерећен, на пример то да га други не воле. Брате З., завршимо за данас овај наш разговор, други пут ћемо наставити. - Добро, оче. Благословите и поменуте ме код иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Бог те благословио! Амин. (На дан св. мученика Кодрата Коринтског, 2009.)
МНОГО ЈЕ МЛАДИХ У ДУХОВНОЈ КРИЗИ ЗАТО ШТО СУ ВЕРСКИ ЗАКРЖЉАЛИ - Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио! - Имам тешку муку, па су ми потребни савет и утеха. - Која те мука мори, брате, телесна или духовна? - Богу хвала, телесна није, него ме мори духовна мука. А још двоје блиских људи поред мене мори и телесна и духовна. - Колико ти је година, чиме се бавиш? - Имам 35 година, неожењен сам, живим са родитељима и старијим братом, ванредно студирам физику, тренутно сам запослен у банци. - Онда си ти богат! А кад већ студираш физику, требао би бити и физички здрав! Ту је и младост, најлепше године... Да ли си верујући? - Дао бих бар пола од оног што имам кад бих могао да решим то што ме мучи. Тешко ми је одговорити на Ваше питање да ли сам верујући, пустићу Вама да процените. У цркву сам кренуо од 1995. године, причешћивао се, али то је трајало око годину дана. Онда ме је помисао да ћу морати Бога да волим више него родитеље и брата удаљила од Цркве. Касније су ме бриге овог света и богатство готово сасвим удаљили, али ме невоље које ме с времена на време сналазе враћају Цркви, као и овом приликом. - Данас су многи млади верски закржљали, па су због тога често у духовној кризи. - Сваки дан размишљам о Богу, али ми је јако тешко да почнем 24
DUXOVNI RAZGOVORI да водим побожан начин живота. Стално размишљам о крају живота и Страшном суду, мада ретко читам Свето писмо. - Како си наишао на наш сајт? - Чуо сам да је доста људи нашло утеху и помоћ у Вашем манастиру, а на интернету онда није било тешко наћи Ваш сајт. - Значи, читаш текстове на нашем сајту. Коју рубрику највише читаш? - Раније сам највише читао рубрику о чудима која се дешавају у Вашем манастиру, затим Духовне поуке и беседе, а ту је и рубрика Питања и одговори. - Читајући рубрику Питања и одговори, нађеш ли понекад самог себе у њима, одговоре на нека своја питања и неке животне недоумице? - Да, то ми доста помаже. Али ме је сада притисла мука на коју немам одговор, не знам шта да радим, стање постаје неподношљиво... Опростите, сада морам да идем на посао. Замолио бих Вас да ме поменете у Вашим молитвама, а да наш разговор наставимо вечерас или сутра, како Вама буде одговарало. - Бог благословио. (На дан св. мученика Конона, 2009.)
МАЛИ ГРЕСИ СУ КАО ТЕЖАК ЏАК ПУН СИТНОГ ПЕСКА, А ВЕЛИКИ ГРЕХ ЈЕ КАО ЈЕДАН ТЕЖАК КАМЕН - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ево, пожелех да Вам се јавим након мог боравка у Лепавини. - Бог благословио, брате З. Да ли се цела „пратња“ вратила с тобом или је понешто остало у нашој шуми? - Нажалост, оче, добар дио „пратње“ се вратио са мном у Црну Гору, па се питам докле ћу овако више да трпим. - Отићи ће они, само их треба потерати молитвом и постом! - Оче, а које правило за молитву и пост бисте могли да ми благословите, па да оду од мене? - Нема посебног правила. Основно правило је да увек треба пребивати у молитви! - Ја желим да пребивам у молитви, али ми се непомјаник 25
DUXOVNI RAZGOVORI увукао у главу и неће да изађе. - Седативе који се пију за смирење треба узимати опрезно и у најмањој количини, јер се под њиховим дејством човеку само спава. - Оче, морам их пити, јер ми их је доктор прописао. - Ма, има ту помало и умишљене болести... Само се чувај да ти та умишљеност не пређе у параноју. А за своје лекове обавезно да питаш доктора, да не би узимао погрешне. Може се онда догодити да ти буде горе. - Да, сигурно има умишљености, а и параноје, слажем се. Како да се избавим од тога? И то је сигурно од демона. А лијекове ми је прописао доктор, који добро зна да одреди праву терапију. Проблем је само што он не вјерује да демони постоје. - То је његово право да верује или не верује постоје ли демони. - Јесте, оче, али бих ипак био рад да видим код нас бар једног доктора који се слаже са чињеницом да демони постоје. Знам да овдје таквог нема, док у Русији, видим, има вјерујућих доктора који не поричу демонско дејство на човјека. - Доктор врши своју дужност и ради оно за шта се специјализовао у медицини. На тај начин помаже болесним људима. - Сарађивао сам раније са једним психијатром из Београда који је извлачио људе из секти; он је вјеровао да демони постоје. - Код нас има верујућих, али има и неверујућих и полуверујућих лекара, који се још нису ослободили снажног утицаја из времена атеизма. Многи од њих су завршили медицинске науке у време кад је код нас владало безбожништво, а и сами си били деца атеиста, тако да се тог утицаја не могу лако ослободити. Осим тога, још увек је присутан и страх да их други не би исмејавали на радном месту. Ето, и то је једна врста умишљености, или чак врста параноје. Али, свако има своје људско право да верује или да не верује. Ми смо, као пацијенти, дужни да слушамо како верујуће тако и неверујуће лекаре, јер сваки се лекар, кад му се неко повери, труди да овоме помогне и спасе му живот, ма од које болести боловао. - Оче, читао сам на Вашем сајту о психијатру који је постао свештеник, а читао сам и неке корисне текстове игумана Евменија о вези психологије и духовности. Имам и књигу Јеротеја Влахоса 26
DUXOVNI RAZGOVORI „Православна психотерапија“, па размишљам да ли да почнем са читањем или да још мало причекам. - Само ти читај Јеротеја Влахоса. Међутим, много зависи од пацијента да ли жели да буде излечен. Пацијент ће много помоћи свом лекару ако буде послушан и дисциплинован у испуњавању терапије која му је прописана, а не да хода од лекара до лекара. Од тога нема много вајде, него ако је болесник послушан свом лекару, онда ће му и Небески Лекар помоћи. Господ је лекарима дао разум да науче како да лече болеснике, али свакако је лакше ако је и лекар верујући. Он ће лакше схватити болесникову болест, а и болесник ће лакше стећи поверење у њега. Ако је лекар верујући, болесник неће имати страх и неповерење, јер чим је лекар верник, то значи да има страх од Бога. С друге стране, ако лекар спасе нечији живот, Бог ће га наградити небеским даровима, а још и земаљским добрима и телесним здрављем, како би многе људе лечио својим умећем. Верујући лекар не лечи само својим лекарским умећем, него и хришћанском љубављу и људском пажњом према свом пацијенту. Јер, ако је верујући, онда верује и то да му болесник не долази случајно, него да му га је сам Господ послао на лечење. - Мени се чини да је мог доктора сам Свети Василије послао да ме лијечи. - Онда му веруј, слушај га и испуњавај све терапије које ти даје и редовно иди на контролне прегледе које ти одреди. Али, ни у молитвама не изостај! - Па, идем и слушам га, мада ме у задње вријеме неки ђаво тјера да га не слушам у свему. - Е, па, непомјаника немој да слушаш. Одупири му се свим духовним оружјем и стално понављај умну молитву „Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног“. - Дуго ми је, оче, да свакога дана читам јутарње и вечерње моливе, па се молим овако: „Господи помилуј“ и молитвено се обраћам Пресветој Богородици, мом молитвенику Силуану Атонском и архимандриту Софронију да ме исцијеле. - Ето, кад те савлада вирус „лењивитис“ можеш да понављаш умну молитву и лежећи у кревету, али да то не буде превише често, јер онда пређе у навику и тако човек постане тешко покретљив. Треба изаћи на чист ваздух, у шетњу. 27
DUXOVNI RAZGOVORI „Лењивитис“ је јак, али треба скупити снаге и, уз Божију помоћ, може се савладати. - Да, да, оче, вирус „лењивитис“ жели да ме савлада, али тачно је да се за вријеме поста ведрије осјећам, мање спавам и ум ми је некако бистрији. Ту је и великопосна молитва светог Јефрема Сирина: „Дух лијености, унинија, властољубља и празнословља не дај ми! Дух чистоте, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми...“ - Понављај ту молитву светог Јефрема Сирина што чешће, и не само у време Великог поста, већ и ван поста. - Оче, мислим да је Господ са мном имао неку другу мисију, али ја то нијесам хтио да прихватим и сад сам остао без благодати. Да сам био послушан Господу, имао бих и сада ону радост. Или је, можда, морало тако да буде? Не знам, нијесам баш сигуран. - То су само искушења и борба са њима. А кад се искушења савладају, биће већа награда код Господа у Царству Небеском. - Могуће је, оче, могуће, али некад ме искушења тако савладају да не знам шта од себе да радим. Као што ми се десило у Лепавини... - Молитва, брате, стално молитва и покајање, затим пост и често причешћивање. - Све то, оче, радим, али још се нијесам исцијелио, па не знам гдје гријешим. Можда имам неки неисповијеђени гријех, који ме мучи? - Направи инвентуру, можда ћеш пронаћи тај грех који си учинио а ниси исповедио. Можда и још понеки заборављени... - Какву инвентуру, оче? Гдје да читам о томе? - Не, не чита се о томе у некој књизи, већ преиспитујеш своје сећање, мислима пролазиш кроз цео свој живот, укључујући и младалачки... - Мислио сам да негдје има списак свих сагрјешења, па бих тамо могао пронаћи који је гријех у питању. - И мали и велики греси су подједнаки. Стотину килограма могу да теже и џак песка и један камен. Тако је исто и са гресима. Мали греси су као тежак џак пун ситног песка, а један велики грех је као тежак камен. - Хвала Вам, оче, на савјету. Лаку ноћ. Благословите! - Бог те благословио, брате З., лаку и мирну ноћ ти желим. Амин. (На дан св. 42 мученика Аморејска, 2009.)
28
DUXOVNI RAZGOVORI
АКО ВЕЋ НЕМА НЕКО ДРУГИ, ОНДА ТИ БУДИ КВАСАЦ КОЈИ ЋЕ ЗАКВАСИТИ ТЕСТО - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Занима ме да ли се народ полако враћа Цркви? - Одлазиш ли ти у цркву на света богослужења недељом и празницима? - Не. - Ниси крштен? - Крштен сам, оче, али никако да стекнем навику да идем у цркву, мада мислим о Православљу као нечему добром, нечему што може да помогне нашем народу. - Да ли твоји вршњаци иду у цркву или су исти као ти? - Не, не иду. Мој деда је био велики верник, тако бар кажу у селу где је живео. Али, мој отац је био гневан на Цркву. Овде, у нашем месту, ништа се није учинило да се народ приближи Цркви... - А ноћни живот у кафићима? - Ни ноћни живот није никакав, само обична глупост. - Шта ти мислиш да би требало урадити у твом месту да би се млади заинтересовали за Цркву? - Мислим да је Црква требала почети с радом на том плану још деведесете године. За почетак је требало подићи нову цркву. - А какав је верски живот старијих људи? - Никакав. Већином су то људи који су се одродили од Цркве још за време 2. светског рата. - Колико је најближа црква удаљена од вашег места? - Десет километара. - Па, каква је то даљина? - За овај народ велика. Знам, оче, да само треба имати вољу, али много година се вера затирала... - А кад неко умре, долази ли свештеник да изврши опело или се умрли сахрањују без свештеника? Да ли је неки свештеник одређен за ваше место? Покушава ли он нешто да уради за црквеност живља у месту? - Сахране се обављају већином без свештеника. Овај је народ досељен из Лике. Да, имамо свештеника, али ја мислим да није довољно да свештеник постоји, а да се његов рад и његова 29
DUXOVNI RAZGOVORI организација нигде не виде. Мислим да он треба да иде међу народ, од куће до куће. Био је један свештеник почетком деведесетих година и чим је дошао, одмах је сазидао нову кућу. Али, знам да не треба гледати на њега, јер није нам од њега вера. Вера је у дубини нас самих. На пример, ако је неки свештеник изневерио неке паре, не треба осудити целу Цркву због тога... - Тачно, али ето, почни ти први да идеш у цркву, па ће неко и од твојих вршњака да крене. Дакле, ти буди тај квасац који ће се ставити у тесто! Потребно је да неко покрене, на неки начин, црквени живот. Ето, угледај се на твог деду, кажеш да је био велики верник и да је редовно одлазио на богослужења. И нећемо друге да осуђујемо, само констатујемо о верском животу у твоме месту... - У праву сте, оче, за све! Ни ја никада не бих друге осуђивао. Најлакше је скинути кривицу са себе. Свако треба да се труди, то знам, само мислим да треба много, много рада и жртвовања да се надокнади оно изгубљено време. - Даће Бог да и у твоме месту оживи верски живот, јер у људима ипак има вере и наде, али свештеник који је задужен за то треба почети да ради на томе. - Оче, ја мислим да је за нас једини спас да се вратимо својој вери и својим обичајима, онда ће се препородити и држава. Овако, ми не идемо никуд, само у пропаст. - Не верујем да ни трунка вере не постоји барем код неког у твоме месту. - Далеко од тога, оче, постоји. Чак сви верују да ће доћи бољи дани. Само да се једном крене... - Значи, само треба оживети и кренути. А колико је теби година? - Имам 30 година. - Нека си жив и здрав и од Бога благословен! - Хвала Вам, оче! Желим и ја Вама добро здравље и надам се да ћу једном доћи да Вашу светињу и Вас посетим. - Ти тако паметно размишљаш, то значи да си од свога деде ипак наследио нешто од духовности... - Тата је љут и огорчен на Цркву, јер су деду и његовог тада 12-годишњег брата убиле усташе, иако деда није био ни на чијој страни. Огорчен је што свог оца није нити упознао, јер је био најмлађи. Ја сам ишао у Лику да обиђем дедин гроб, тада сам 30
DUXOVNI RAZGOVORI обишао и кућу у којој су одрасли мој отац и стричеви. - Али, то твом оцу не треба да буде препрека да би био верник, да поштује веру у којој је крштен. Тим пре треба да буде чвршћи у вери својих предака. - Тако и ја мислим. А, видите, интересантно је да мој отац чак пише песме које су дубоко везане за Цркву. Писао је и о томе како су наше цркве запуштене. Ево дела једне његове песме: „Крститељу Свети Јоване, на торњу твоје звонаре легу се вране! Уместо звона и умилних гласова, сваке се ноћи огласи сова. На сказаљкама умрлог сата клате се вране, броје време, године и дане, Крститељу Свети Јоване!“ Оче, хвала Вам за све. Благословите да се понекад чујемо! Лаку ноћ! - Може се рећи да је ово почетак једне мале веронауке на скајпу. Бог те благословио! Амин. (На дан св. 42 мученика Аморејска, 2009.)
ЗА ЖИВОТИЊЕ ПОСТОЈЕ МОЛИТВЕ, АЛИ САМО ДОК СУ ЖИВЕ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Поштовани оче, налазим се у тешкој духовној ситуацији, због губитка који сам претрпео. Осећам да сам починио највећи грех који човек може починити, грех према пријатељу који је био у животној опасности. Молим Вас за духовни савет и помоћ! - Бог благословио, брате! Да ли си верујући? Ако јеси, потребни су ти покајање и исповест. То значи да требаш отићи свештенику, да му се исповедиш и покајеш за грех према свом пријатељу. И од самог пријатеља треба да затражиш опроштај, да ти опрости и да ти савест буде мирна. То је и хришћанска и морална дужност. Ако то будеш учинио, имаћеш мир у души својој. - Морам, оче, одмах да Вам се извиним за недореченост. У томе и јесте мој највећи проблем, будући да у својој 38. години 31
DUXOVNI RAZGOVORI живим сам са својим оцем. Ради се заправо о псу, женки која је живела са нама 12 година и коју смо много волели. Ето, њу сам због своје лењости и кукавичлука оставио на цедилу, односно препустио бригу о њој своме оцу, и то у задње три недеље њеног живота и страшне патње. Једноставно, ја њену патњу нисам могао да гледам. Бојим се да ме на исповести свештеник неће разумети. А ја се осећам као Јуда, јер сам свог пса добро познавао. Знао сам да тражи моје присуство. Видео сам то по њеним очима више пута. Оче, не знам шта мислите о томе да животиња може да буде пријатељ човеку, али, верујте, ја сам њену љубав дубоко осећао! Не знам како да све то исповедим свештенику. Надам се, оче, да ме нећете схватити као неког настраног човека. Ја никад нисам покушавао да њену љубав, у коју сам био убеђен, на било који начин поистоветим са људским пријатељством и љубављу, која ми је иначе веома много недостајала задњих година. Могу Вам још рећи да сам на Ветеринарском факултету, где смо је водили, видео још много људи сличних себи. Ти људи су упорно покушавали да спасу животе својих љубимаца и патили су заједно са њима. Оно што представља моју недоумицу јесте да ли ја, као православни хришћанин, могу да се молим Богу за њен мир и упокојење на оном свету, будући да је у питању животиња, и да ли је грех пред Богом то што сам тога дана, када је угинула, у цркви за њу запалио свећу? Надам се, оче, да можете да разумете деликатност ове ситуације и целог мог проблема! - Рећи ћеш свештенику све овако као што си мени написао. Разумеће он све што му будеш казао, јер свештеник је духовни лекар. А оно што се исповеди и каже свештенику, остаје тајна. - Хвала Вам пуно, оче Гаврило, и не замерите ми ако Вам је овај мој случај изгледао на тренутак збуњујуће... - Брате, немој толико туговати и тиме се много оптерећивати. Треба животиње волети и не мучити их, али зна се где је њима место. За животиње постоје молитве, али само док су живе, да буду здраве и на корист човеку за оно за шта су намењене. Рецимо, пас је намењен да чува кућу свог господара, па када лопов хоће нешто да украде из куће, пас лајањем даје знак да неко долази, да се кући приближава непознато лице. Исто тако пас увек иде уз пастира и чува стадо и ноћу и дању, и својим лајањем даје знак да се приближио, на пример, вук да зграби овцу или пак лисица да украде кокошку из кокошињца. 32
DUXOVNI RAZGOVORI Много тога има за шта човеку служи пас, али човек не треба да се толико веже за њега и да, када пас угине, тугује за њим као за човеком или за својим најближим кад се упокоји. Као духовник ти могу саветовати да се не оптерећујеш зато што ти је угинуо пас. Он је скончао свој живот животињски и тиме је све завршено. Јесте да ту постоје емоције, јер и сам кажеш колико је времена биo у кући са вама, али да много тугујеш, то немој да чиниш. - Хвала Вам, оче Гаврило, на Вашем времену и утешним речима. Желим Вам свако добро од Бога и да Вас послужи здравље, пре свега. Молим Вас на крају, благословите мене грешнога! - Бог те благословио, брате! Желим ти мир и спокој духовни. Амин. (На дан светих 40 мученика Севастијских, 2009.)
У ДУХОВНИМ ИСКУШЕЊИМА НЕ ПОМАЖУ ТАБЛЕТЕ ЗА СМИРЕЊЕ - Помаже Бог, оче! - Бог благословио, брате И. - Треба ми помоћ, оче, већ дуже време ми се дешава нешто чудно. Кад год легнем, па мало жмурим и отворим очи, видим свашта, на пример руку, књигу, пакет... Једноставно ми се појави слика пред очима и траје неколико секунди, па нестане. И сваку ноћ се будим. Да ли знате о чему је реч? То су као неке халуцинације, видим нешто што не постоји. Не знам због чега се то дешава, шта то значи? - То јесу чудне појаве. Само да то нису неки „ванземаљци“ или „патуљци“. Молиш ли се ти Богу, брате, идеш ли у цркву недељом и празницима? - Ретко, али сад се молим чешће. Имам 15 година и доста сам духовних књига прочитао, али о овом што ми се дешава нигде нисам нашао. Како да решим проблем? Молитвом и постом? - Само се немој плашити... Да ли си се кад исповедио и причестио? Од када ти се то појављује? - Откад сам био болестан, будио сам се сваке ноћи... Једном сам покушао да се молим сопственим речима и вероватно сам нешто погрешио. 33
DUXOVNI RAZGOVORI - Да ли вам долази свештеник да освети и благослови кућу или стан где живите? - Да, долази. Да Вам кажем, раније када сам читао духовне књиге и молио се, био сам радостан, миран, а касније као да сам добио страх од духовних књига, од молитве... Чудно!? - Није то од читања духовних књига. Тако, наиђу искушења, па ће проћи... Узми и редовно читај Свето писмо, читај молитве из молитвеника ујутро и пред спавање. Немој да гледаш ТВ и којекакве филмове, то штетно утиче на дечју психу. И од тога могу доћи разна привиђења. - Ускоро ћу са оцем ићи у манастир Сочаницу на Косово, код оца Николаја, па ћу с њим да причам. Искушења трају две недеље. - Проћи ће, само немој да узимаш никакве таблете, да помислиш како ћеш таблетама отерати страх и та привиђења, јер то је духовне нарави. - Хвала Вам пуно. Да ли највише помажу пост и молитва? Опростите што Вас мучим, немојте ме схватити као себичног, да ли бисте могли да се помолите за мене? Молитва за другог најјаче делује и она је Господу драга. Мени је некад и непријатно да се молим за себе, тражим ово или оно, а треба да сам захвалан Богу. - Брате, не брини, помолићу се за тебе. Једном ми је мајка довела синчића од седам година на молитву. Дете је било телесно и умно здраво, а одједном су почела да му се појављују разна привиђења, нешто слично као код тебе. То дете је имало немир и страх, јер је примало поруке и разговарало са неким невидљивим бићима, које нико није могао видети осим њега. Он их је чак цртао и писао нека нејасна слова. На срећу, то је трајало кратко, само седам дана, док неко није посаветовао дечакову мајку да га доведе у манастир Лепавину да му прочитам молитве испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. Након што сам прочитао молитве, дао сам дечаковој мајци свету водицу да би је пио сваког јутра наташте. Отишли су кући и убрзо поново дошли у манастир да им прочитам захвалне молитве, јер је све нестало. За верујуће су вера у Бога и молитва јачи од свега, кад се ради о лечењу овакве врсте „болести“. Нажалост, то не успева код оних који узимају разне таблете за смирење, јер оне успављују „болесника“. Омлитаве његово тело и онда он није 34
DUXOVNI RAZGOVORI ни за шта, а уз то постаје овисан о таблетама. - Јавићу Вам се, оче, за неколико дана. Иначе, живим у близини Београда. Хвала Вам много. - Бог благословио! (На дан светих 40 мученика Севастијских, 2009.)
У ЦРКВИ СВЕ МИРИШЕ И СВЕ ЈЕ ЛЕПО, ЈЕР ЈЕ ТО СВЕТО МЕСТО - Помаже Бог, оче, благословите! Након Ваше емисије на Радио Благовести човек баш треба да стане и да се добро замисли о многим стварима у животу. Прочитала сам и Ваш духовни разговор са братом З. и, верујте, пронашла сам саму себе у тим редовима. Ја такође имам велики проблем, који се зове нестрпљивост. Страшно је када је човек нестрпљив, мене то разједа. Најгоре је што то често усмерим према детету. Помозите ми, оче, да савладам овај грех... - Многи имају очи а не виде, и уши а не чују. Вођени су сластима и страстима овога света и док су јаки и здрави, Бога се не сећају, а кад оболе, све би дали да оздраве. Али, тада често буде касно. Ипак, покајањем духовно могу да оздраве. То подразумева да почну живети исправним духовним животом. Господ је милостив и свима прашта, као у јеванђељској причи о блудном сину. - Јуче сам била у цркви, читао се акатист Пресветој Богородици Тројеручици. При самом уласку у цркву и у току помазивања осетила сам диван мирис око себе, миомирис. Сада се питам да ли ме то ђаво куша. Ко сам ја, грешница обична, да то осетим? Да ли је могуће да могу бити у прелести због тога? Слава Богу, више пута сам доживела то благоуханије, али синоћ се то десило након више од четири године. - У цркви све мирише и све је лепо, јер је то свето место, на коме се узносе молитве Господу. - Молите се, оче, да и мене Господ поведе правим путем. Борба ми је тешка, много сам лутала и грешила, али верујем у милост Господњу и Његову љубав. Оче, да ли бисте ми дали неко послушање, због нестрпљивости? - Када дављеник види да се дави, упиње се свом снагом да спасе свој живот, да не потоне у дубину. Исто је тако са човеком 35
DUXOVNI RAZGOVORI који је дуго из незнања живео у гресима, па одједном духовно прогледао. Баш као онај дављеник, он мора да се упиње да спасе душу за живот вечни. Да не би потонуо у дубину, не сме да се осврће назад и враћа ранијим гресима, као пас на своју бљувотину. - Оче, Ваши савети су пуни љубави. Хвала Вам. Благословите и помјаните. - Бог благословио! Амин. (На дан светог Софронија Јерусалимског, 2009.)
НАДА У СПАСЕЊЕ НИКАД НИЈЕ ИЗГУБЉЕНА - Помаже Бог, оче, благословите! Много сам оптерећен и плашим се да ми Господ неће опростити грех. Наиме, пре неколико година сам попио воду с извора Свете Петке и одједном ми је постало лоше. Тада сам рекао како мислим да је у мени нечиста сила. Затим, пошто сам тек постао верујући, када сам се први пут причестио, нисам осетио никакву радост. Чак сам осећао мању нелагодност. Опет сам изјавио да је у мени нека нечиста сила. Девојка ми се чудно понашала и ја сам имао обичај да се закрстим крстом и чак у шали говорим нека ђаво одступи од ње. Из шале сам говорио да ћу је водити да истерају ђавола из ње. Једном сам рекао за мог пароха да он ништа не може да освешта, него може само да опогани. Исто тако, пошто у својој глави нисам могао да уклопим пророчанства Светих Отаца, рекао сам да је и ту можда ђаво умешао прсте... Оче, шта Ви мислите о овоме што сам Вам навео? Да ли сам ја неким од ових мојих испада учинио хулу на Светога Духа? - Бог благословио! Брате, обрати се свештенику који служи у цркви у коју идеш на службу Божију и питај га о томе. Он ће ти подробније одговорити на сва питања из духовног живота која ти нису јасна, јер сваки пастир познаје овцу из свог стада. Сваки болесник, ма од које болести да болује, има свог лекара којем иде да се лечи. Тако је и свештеник у својој парохији духовни лекар својим парохијанима. Он је дужан да лечи оне који му се обрате за духовну помоћ. - Мени се чини да када се тај грех учини, ту нема исправке. 36
DUXOVNI RAZGOVORI - Како си ти сигуран да је то баш тако? Како знаш да ли је твоје размишљање исправно или није? - Сигуран сам да никако нисам смео да кажем све оно што сам рекао! - Да ли си ти верујући? Одлазиш ли редовно у цркву недељом и o празницима? Постиш ли редовно све постове прописане од Цркве? Да ли се исповедаш и причешћујеш редовно? Да ли испуњаваш све верске дужности које припадају једном крштеном вернику? - Оче, почео сам све то да примењујем од почетка Великог поста. Причестио сам се двапут до сада, исповедао се, ишао на службе, постим. Ипак сам схватио да ми све то не може помоћи, јер сам учинио оно што се не може опростити, ту више нема опроста! - Да ли си здрав телесно и психички? - Није ми јасно зашто ме то питате, оче. - Зато што ти ја све време говорим једно, а ти опет само по своме расуђујеш! Не може болесник да учи лекара како треба лечити! - Потпуно сте у праву, оче. Да ли ја могу нешто да учиним за своју јадну душу? Да ли су све моје наде у спасење пропале? - Нада у спасење никада није изгубљена! Брате, постоје покајање и исповест. Господ прашта ако човек у покајању и живљењу по Божијим заповестима исправи свој грешни начин живота. - То знам, могу ја да одем да се исповедим још данас, али каква корист од тога кад је то грех без опроста? Ето, оче, то ми није јасно. - Опет ти по своме! Због тога само тапкаш у месту. Исповедај се и труди се да не понављаш грехе, и више немој да се оптерећујеш таквим помислима. Ако све ово што си мени навео ниси исповедио, онда иди свештенику, исповеди се и избаци помисли да су твоји греси неопростиви. Приликом исповести добићеш од духовника поуку и духовну терапију. Прими то и испуни што ти свештеник буде саветовао и више не постављај себи та питања. - Брине ме то што сам слушао оца Јоила, игумана манастира Ћириловац, кад он каже да Бог не опрашта једино хулу на Светог Духа, а то је или кад дигнемо руку на себе или када кажемо да је у некоме ђаво и онда увредимо Светога Духа који је у њему. Јер, како 37
DUXOVNI RAZGOVORI он каже, ђаво веома ретко може да уђе у крштену особу. Зато је оно што сам ја рекао страшан грех. - Данас има много стараца који нису прошли школу послушности, а постали су учитељи другима. Једно је знање научено из књига, а друго је животно искуство на основу којег можеш разумети друге и њихова разна духовна искушења. Видиш, овде си ти директно мени поставио питање, али ако сматраш да си већ добио одговор од других духовника, читањем књига искусних подвижника или на неки други начин, онда немој и даље иста питања да постављаш. Болесник остаје неизлечен ако због своје болести почне да мења лекаре. Тако је и у духовном животу ако неко стално мења духовнике. Тада се губи време и помућује ум, а излечења нема. Као слеп човек који не види куда иде, него белим штапом испитује стазу да не би упао у неку рупу, такав је онај који тражи много духовника, а не задовољава се свештеником у својој парохији. - Оче, ја немам духовника. - Имаш ти духовника, то је твој свештеник у парохијској цркви којој припадаш. - Добро, оче, значи Ви мени хоћете да кажете да све ово што сам навео као моје грехове, због којих сам толико забринут, није хула на Светог Духа и да се то Богом може опростити? - Да! Ако се искрено покајеш и обећаш да се на исто више не враћаш. - Хвала Вам много, оче! Занимало ме је Ваше мишљење као великог духовника, али тек након овог разговора са Вама постао ми је јасан онај део у Библији када су фарисеји оптужили Христа да „демоном изгони демоне“, на шта им је Он рекао да се хула на Светога Духа неће опростити ни у овом ни у оном свету, тј. да је то без опроштаја. Они су своју судбину запечатили зато што су то рекли, али су имали могућност да промене мишљење и да се покају. Нису га променили и нису се покајали и зато је то остала њихова хула на Духа Светога, јер је Господ демоне изгонио Духом Светим. Хвала, Вам, оче Гаврило, још једном! - Богу хвала! Ето, ја сам стар и болестан, али трудим се да на овај начин одговарам на духовна питања као што су твоја, и многих других верника који имају свакодневне недоумице у духовном животу. Како видим, ти си доста млад и оран за неки посао. Чиме се бавиш? 38
DUXOVNI RAZGOVORI - Радим на обезбеђењу око две године. Раније сам ишао на тренинге, али сада више не тренирам. Ослабила ми је жеља за тренингом откако сам почео да постим. Немам више агресивности потребне за тренинг и уопште доста сам смирен, а за добар тренинг човек треба да буде мало агресиван да би се то одрадило како треба... - Како си дошао до нашег сајта? Откад га пратиш и коју рубрику највише читаш? - Ваш сајт сам нашао преко Гугла. Видео сам могућност контакта са Вама, оче, а хтео сам са неким духовником да попричам о мом проблему. Још кад сам видео да је реч о духовнику из манастира, знао сам да је то баш оно што ми треба. - Сматрам да сам ти донекле одговорио на постављено питање. - Да, стално ми је било у глави то за фарисеје, да ли је само оно што су изговорили била та неопростива хула или је то зато што нису променили мишљење и нису се покајали, него су остали упорни у лажном веровању. И да ли су фарисеји могли да се покају? И на крају, оче, да ли човек који изјави да је у том и том нечиста сила иде у пакао без даљњег, чак и ако схвати да то није требао да каже и ако се покаје? - И Јуда се могао покајати, само да је хтео. Уосталом, то сам ти већ одговорио. А ти мало слушај духовну музику и немој да пливаш у духовним дубинама, кад још ниси научио да пливаш у плићаку! - Хвала Вам, оче, благословите! - Бог благословио. Лаку ноћ. Амин. (На дан преподобног Бенедикта Нурсијског, 2009.)
И ПОСЛЕ ТЕЛЕСНЕ СМРТИ ЧОВЕКОВЕ ОСТАЈУ ЊЕГОВА ДЕЛА, ДОБРА ИЛИ ЛОША - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Хвала Вам што сте ми се одазвали. Занима ме колико порука добијате дневно и кад Ви спавате, кад сте будни овако касно? - Бог благословио, брате! Пастир мора да бди над својим стадом, иначе ће се вукови прикрасти и зграбиће коју немоћну овчицу из стада. 39
DUXOVNI RAZGOVORI - Бог да Вас поживи сто година, оче! - И после телесне смрти човек живи, остају његова дела, добра или лоша... А ти, брате, којим добром се јављаш? - Оче, три-четири године сам постио средом и петком, па сам прекинуо, мада знам да то не ваља. Тако је било до Митровдана 2007. године, када смо отишли на Крсну славу до кума, који служи код митрополита Амфилохија на Цетињу. До тада сам, срамота је рећи, ретко ишао у цркву. Узевши благослов од Митрополита, почео сам да постим сваку среду и петак, сваки пост, макар и недељу дана на води за причест. Цркву посећујем кад год могу, понекад два-три пута недељно. Благослов сам узео и овог Митровдана. Девојка ми је трудна, Богу хвала, женим се у мају. Хвала ти, Боже, и нека буде воља Твоја! - Како кажеш да ти је девојка, кад је трудна? Њено девојаштво је отишло, она је сада нешто између. На путу је да буде жена, то ће постати када будете озаконили свој брак у цркви. Тек онда ћете постати муж и жена, а дете које ће се родити биће ванбрачно и тако ће се уписати у црквене књиге приликом крштења, као ванбрачно. Како си ти као побожан човек дозволио да се то догоди? - Како ванбрачно, оче? Венчаћемо се у цркви у мају, а термин за порођај је у септембру. Да ли је грех што ће дете бити тако уписано? - Остала је у другом стању пре него што сте озаконили брак. Ако сам добро разумео, прекршили сте седму заповест Божију. - Оче Гаврило, молим Вас да Вашом срдачном молитвом умолите Господа Бога да нам опрости грех који смо учинили! - Обоје да одете своме свештенику и да се исповедите! - Свакако, оче. Постоји ли могућност, оче, да добијем од Вас икону Богородице Лепавинске? - То није неизводљиво. Колико је теби година, брате, а колико твојој бившој девојци, а будућој жени? Чиме се бавите? Да ли је она побожна као ти? - Мени су 32 године, а њој 26. Она баш није у вери као ја. Волим да слушам духовну музику, да читам поуке стараца и житија светих. Трудим се да живим што више могу богоугодно, док она то не практикује баш толико, али верује у Бога, што је најбитније. Ја сам медицински радник, а она продавац. Има радне навике, није лења. 40
DUXOVNI RAZGOVORI - Трудите се да будете добри верници, да међу вама владају љубав и слога у браку, кад га будете озаконили. - Хвала Вам, драги оче. Молим Вас да се помолите Богу за нас. Надам се да Вам нисам сметао и да ћемо, ако Бог да, опет причати овако срдачно. - Да ли си ти можда сада на дежурству? - Нисам, оче. Не би ваљало да сам дежурни, а пацијенти да буду сами док сам ја на интернету. - Може да се направи и кратка пауза, па да се оде на интернет, ако је за духовну корист. Много је боље него кафица и цигарета, јер на ноћном дежурству се по немоћи људској, због дневног умора после разних кућних обавеза, лако заспи. - Ја сам пушио више од десет година и када смо били у фебруару на Златибору, у тамошњој цркви сам се зарекао да цигарету нећу запалити док ми се супруга не породи. Ево, већ су прошла два месеца без никотина. Да сам обећао себи, можда бих самог себе и преварио, али се не усуђујем да преварим Бога. - Нека ти Бог буде у помоћи да устрајеш на датом обећању, па да не узимаш цигарете ни после рођења детета. - Хвала Вам, оче. Желим Вам лаку и мирну ноћ и нека Вас Бог чува. Лаку ноћ Вама и свима у манастиру. Оче, благословите! - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (На дан светог Алексија Човека Божијег, 2009.)
БРОЈАНИЦЕ НИСУ АМАЈЛИЈА КОЈА СЕ НОСИ ЗА СРЕЋУ - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите грешног мирјанина! - Бог благословио! Како је, брате? Да ли си узнапредовао у духовном животу откако смо последњи пут контактирали? - Хтео бих, оче, да Вас питам за молитву ума. Треба ми Ваш савет, јер сам читао како су једног монаха који се подвизавао у пустињи нападали демони блуда 20 година, иако се хранио корењем биљака и лишћем. - Треба се само молити и притом не маштати. Наравно, уз молитву иде пост и исповест и често причешћивање. Сама молитва, без поста, исповести и честог причешћивања, јесте 41
DUXOVNI RAZGOVORI бесплодна, као дрво без жила и корена. А што се тиче тог монаха, он је имао таква искушења зато што је непомјанику објавио рат и изашао на мегдан са њим. Хтео је да га победи управо молитвом. Шта једе монах пустињак? Само по себи се подразумева да у пустињи ништа друго и нема осим биљака и разног корења, па према томе, то и јесте основна храна пустињака. - Оче, само сам навео пример. Колико је битна молитва ума? - Битна је свака молитва коју су Свети Оци прописали и Црква потврдила! - Оче, шта да урадим с бројаницом коју сам наменио некоме, а тај је није узео? Да ли треба да ту бројаницу вратим у цркву? - Том бројаницом се ти користи. Зашто би је враћао у цркву? Ето, и у нашем се верном народу уврзло и мало-помало почело да се укорењује сујеверје о бројаницама, нарочито у последње време. Неки их носе на руци, а неки не само на руци, већ их стављају и на ногу, око чланка. Они не знају намену и значење бројаница, већ их сматрају амајлијом помоћу које треба да их прати срећа и љубав. Или, да би бројанице биле још делотворније, не купују их сами себи, већ их морају добити на поклон, а кад више нису за ношење, ваља да се однесу у манастир Острог или Лепавину, да се тамо оставе, или пак на гроб неког чувеног духовника, на пример на гроб оца Тадеја или оца Стефана у Сланцима... - Оче, да ли ћете ускоро долазити у Србију? - За сада не планирам, можда касније кад будем ишао на контролу код кардиоваскуларног хирурга који ми је оперисао ногу у Београду. - Волео бих да Вас упознам, оче. - Даће Бог да се сретнемо и лично упознамо! А ако не на овом свету, онда на оном... Никад се не зна ко ће, када и како бити позван и отпутовати из овог света у вечност. - Оче, синоћ сам чуо поуку из беседе оца Тадеја: „Будимо смирени, јер ако не будемо смирени, бићемо пркосни“. Допала ми се и мислим да треба да је следим. Хвала Вам, оче, лаку ноћ и благословите! - Бог благословио! Амин. (На дан светих мученика Хрисанта и Дарије, 2009.)
42
DUXOVNI RAZGOVORI
МОЛИ СЕ ШТО ЧЕШЋЕ, ТО ЈЕ НАЈБОЉИ ЛЕК ПРОТИВ ЦРНИХ МИСЛИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! - Христос воскресе! Бог благословио! - Ваистину воскресе! Оче драги, веома се лоше осећам. Не знам просто одакле да почнем, дуго времена ми је требало да Вам се јавим. У овом тренутку се духовно веома лоше осећам. Наиме, још док сам била мала, нешто је почело да ме мучи и како сам одрастала, све је горе и горе. Не могу сама себе да схватим, осећам да сам изгубила смисао живота. - Да ли је и тебе захватио овај савремени вирус „лењивитис“? Он је јако опасан за младе и тешко је пронаћи заштиту од њега. Али, и то се може, кад би имала макар мало више воље за животом. - Како мислите вирус? Оче, ја имам веома озбиљан проблем! Ево, сада док са Вама разговарам осећам се јако лоше и не могу више. Нешто ме стално гуши. Оче, Бог нас је све створио различите. Ја се трудим, али не иде, нешто је јаче од мене. - Да ли је твој проблем духовни или телесни? Колико ти је година? - Имам неке страхове. Сва стрепим, умишљам многе ствари, све негативне... Плашим се народа и само бих била у кући. Оче, ја сам захвална Богу на свему што ми је дао до сада. Удала сам се јако млада, имам предивног мужа и предивну децу и немам разлога да будем оваква, али ми нешто ипак не да мира. - Кажеш, стално си у кући? Шта ако се догоди да се кућа сруши због неке непогоде, а ти унутра? Или да се догоди пожар? Шта би тада урадила? - Наравно, изашла бих из куће. Оче, трудим се да нико не примети како се ја осећам, али мене то мучи. У мислима се плашим неких чудних ствари, на пример, плашим се да не знам шта причам! - Зато треба да изађеш и да се мало прошеташ на свежем ваздуху како би се извукла из учмалости. Идеш ли недељом и празницима у цркву на богослужења? - Ишла сам под Острог 2006. године, а 2007. сам била с породицом. 43
DUXOVNI RAZGOVORI - Добро је посетити манастир Острог, али имаш ли цркву у месту где живиш? - Имам, до цркве ми треба око пола сата. Оче, када се молим Богу мисли су ми Боже сачувај. - Само се ти моли Богу, то је најбољи лек против црних мисли. Имаш ли неких обавеза у кући? Чиме се занимаш ако ни дању ништа не радиш? - Оче, ево, сузе ми иду саме. Ја сам једноставно додијала сама себи! А обавеза имам, и нисам уопште лења. - Зашто кажеш да си додијала сама себи? Колико ти је година, сестро? - Мислила сам на то да сам додијала сама себи покушавајући да се променим, али то само нарушава моје здравље. Тридесет ми је година. - То су најлепше године за нормалан живот! Ја сам помислио да си ти нека старица и да си при крају живота, а ти си на почетку живота, у годинама када се најбоље живи. Треба да се радујеш животу. - Знам, оче, Богу хвала, имам за кога да живим и коме да се радујем. - Коју школу си завршила, радиш ли у својој струци? - Завршила сам трговачку школу и радим у својој струци, али налазим се ван земље. - Шта значи ”ван земље”? Где год да се човек налази и живи, свугде је земља Господња. Цела планета је наш простор. - Оче, имам иконицу Пресвете Богородице Лепавинске, добила сам је пре десет дана. - Ето, имаш благослов из манастира Лепавине. - Али, ја никако не знам да нађем пут, да пронађем себе. Заиста сам изгубљена. Мучим саму себе без битног разлога. - Како си изгубљена? Постоје ли људи ту где живиш? Зар ни тако не можеш да нађеш смисао живота и да ти не буде тешко, да не будеш изгубљена? - Ево, синоћ смо имали госте и док су они били код нас, све време ми долази нешто у главу и нагони да кажем оно што није истина. Ето, нешто ме гони на то... Оче, ја стварно имам озбиљан проблем. Јесам мајка и супруга, али ето, добијем неко гушење, тресем се, а не знам зашто. Не знам шта се збива, али то траје већ годинама. Изађем ја и дружим се, али то није то. А још као мала сам се молила... 44
DUXOVNI RAZGOVORI - Верујем ти да имаш озбиљан проблем и разумем те, али мораш барем мало да се потрудиш како би изашла из те ситуације. То није немогуће, само ти треба више воље и животног оптимизма. Не смемо гледати као да нам је све црно пред очима. Постоји и светлост, и дан постоји... - Ево, да Вам наведем пример: када сам ишла у основну школу причало се да један наставник заводи девојчице. И једном он мени, када је био крај часа а ја излазила са осталим ђацима, каже: „Ти остани!“ Ја сам се само окренула и рекла: „Рећи ћу те своме тати!“, и изашла сам. Од тада се више на часовима нисам осећала нормално. То је за мене било страшно, стално сам размишљала: „Како он то мени сме да каже?“ У мени се једна мисао стално понављала: „Јао, мајко, шта сад ђаци мисле о мени?“ То је било тако сугестивно да нисам имала мира. Оче, нисам нимало духовно јака. - Можда си свог наставника потпуно погрешно схватила. Можда је хтео да ти каже нешто позитивно. А и то што се о њему говорило можда није истина, јер неко може да каже клевету на онога ко му смета, рецимо на радном месту у неком колективу. Док се то не покаже као неистина, човек може да настрада ни крив ни дужан. - Да, али многи су причали да је он такав. Мени је то било ненормално, јер све оно што има да каже може рећи и пред осталим ђацима. Али, то је само пример, то је било давно. Оче, ја нисам духовно јака. Навела сам Вам пример од пре 17 година, а шта је сада у мојој глави, Боже мили! Тада сам ишла у осми разред. А, ево, синоћ кад су код нас били гости, шта би било да сам рекла ово или оно? Знате како кажу: три пута реци лаж и постаће истина. - Ипак, ниси баш била сигурна у истинитост онога што се причало о том наставнику? - Оче, ја сам тада била девојчица! А и сада се понекад запитам: Боже, да ли сам ја нормална? Шта је то са мном? - Да, то треба да заборавиш и да се тиме више не оптерећујеш! - Ја себе све преиспитујем после разговора са неким, преиспитујем се шта сам причала. Па ме ухвати страх шта ако сам рекла ово или оно. Оче, то је везано за моју породицу. У томе и јесте проблем што сам то умислила у својој лудој глави. Нешто као да ме опседа. Верујте ми, увек се питам: „Да ли сам то ја? Боже, помози ми!“ И увек кажем: „Боже, њих сачувај, само нека су ми 45
DUXOVNI RAZGOVORI живи и здрави, а мене узми, ако треба!“ - Немој више тиме да се оптерећујеш, да сад као не смеш ништа да причаш. И то је нека врста фобије, да не смеш ништа ни са ким да причаш. Буди нормална, слободно у кући причај. Тако и на другом месту причај као у својој кући, као са својима, да не испадне као да си ти посебна и да ће се, ако нешто проговориш, нешто догодити с тобом. - Знам, али ми је грч у стомаку и неки немир када неко дође, као да се изгубим од неког страха. Тешко ми је да се борим сама са собом. Мислила сам да ћу како старим бити зрелија и паметнија, а ја сам све гора. Имам златног мужа и дивну децу и зато питам саму себе зашто сам оваква. - Имаш ли цвеће у кући, рецимо цвеће у саксијама? Ето, узми и гаји цвеће, залевај га да лепо расте, кидај му суво лишће да би расли свежи листови, па ће цвеће лепо да цвета, а ти ћеш се радовати лепоти цвећа кад процвета и замирише, и онда ће црне мисли у тој радости одлазити од тебе. Радоваћеш се делу својих руку. А док све то будеш радила, понављај молитву „Господе Исусе Христе, помилуј ме“ и све ће бити благословено. Тиме ћеш стећи мир у својој души и заборавићеш све негативне мисли које ти се врте по глави. - Надам се, оче. Често понављам молитву Господњу, поготово када добијем нападе панике. Најгоре је то што не могу да дођем к себи, осећам се као да неко други управља мојим мозгом. И не могу да схватим како сам дошла до овог степена. Ово је прешло сваку границу. Нека ружна мисао се дотакла мене и као да је оживела. Само ми је то у глави, а чим се сретнем са неким одмах ми дође у главу помисао: „Јао, можда сам то рекла?“ Оче, ја сам са Вама отворена и покушавам да Вам објасним моју ситуацију, само немојте да се наљутите на мене! Ја верујем да се и Ви питате: ”Шта је са овом женом?“ Да ли је могуће да су ме толико напали зли духови? - Није ништа опасно. Да би се то отклонило, а може да се отклони, треба више воље и усрдније молитве. Господу треба да верујемо, да се надамо Његовој помоћи. Ма, све је пролазно. Треба само одмах да одбацимо све црно што нам се мота по глави. - Хвала Вам, оче, благословите! - Бог благословио и лаку ноћ! Амин. (На дан свештеномученика Антипа Пергамског, 2009.)
46
DUXOVNI RAZGOVORI
КРЕНИМО ПРЕМА ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ, БАРЕМ МИЛИМЕТАР ПО МИЛИМЕТАР - Христос воскресе! Оче, благословите! Желим да Вас поздравим и да Вам кажем како сам на многа своја питања нашла одговоре читајући Ваше разговоре с браћом и сестрама који Вам се обраћају. Тако сам и неке своје недоумице успела да решим. Схватила сам, на пример, да су пост, исповест, причест, одлазак на свете литургије основа свега, и да је вера у Бога и Спаса нашега Исуса Христа прави и једини пут ка спасењу душе и тела. Научила сам да се овоземаљским бригама не треба много оптерећивати. Уз Божију помоћ и непрестану молитву, све је много лакше. Надам се да ћу бар по један милиметар дневно напредовати у свему томе. Остајте нам у здрављу, оче! Велики поздрав од срца! - Ваистину воскресе! Бог благословио! Милиметар по милиметар и стићи ће се до Царства Небеског. Важно је само да се крене и да се не одустаје на том путу спасења. - Хвала на благослову, оче, и хвала Вам што сте ми се одазвали. Ако негде грешим у својим размишљањима, молим Вас, скрените ми пажњу, јер понекад ми се чини да просто ударам главом у зид. - Имаш ти добар духовни вид, чим си се препознала у мојим духовним разговорима и закорачила на духовну стазу. - Уз Божију помоћ, оче, надам се. Некада има тако много препрека да се пут учини претежак, али управо нас те препреке, бар ја тако мислим, још више јачају и дају нам нову снагу. - Тај пут мора да буде трновит. Потребно је доста труда и одрицања да се задобије место у Царству Небеском код Господа и међу свима светима. - Знам, оче, свесна сам тога. Летос, када ми се мајка упокојила, дуго ми је требало да схватим да смо овде на Земљи само гости и да нас прави живот тек чека. Или то можда још нисам схватила? Нисам ни сама сигурна. Ипак, оче, трудим се да много не лутам. Одгајана сам у духу Православља, одмалена смо сестра и ја ишле на веронауку. Уз мајку смо много научиле о вери и љубави Божијој. Трудим се да будем добра особа и да не залутам у филозофирање о животу и смрти. Једноставно, увек кажем за све: „Нека је то Божија воља, па како буде“. Хвала, оче, што сте ме саслушали. Опростите ако сам била предуга и ако сам одузимала време, како Ваше, тако и 47
DUXOVNI RAZGOVORI од других. Поздрављам Вас од срца. Оче, благословите! - Бог те благословио, сестро, и хвала на овом кратком и сажетом духовном разговору. Амин! (На дан преп. Јована, 2009.)
ВАЖНО ЈЕ ПРОПОВЕДАТИ, МАКАР БИО САМО ЈЕДАН СЛУШАЛАЦ - Христос воскресе, оче Гаврило! Хвала Богу, сада Вас поново чујемо у термину од 22 до 23 часа. Хвала Вам за сва добра које нам чините. Желим Вам добро здравље! Пуно поздрава од моје породице и многих пријатеља који Вас слушају, из Италије, Холандије и Црне Горе. Свако вече поново слушамо Вашу дивну молитву, која нам неописиво прија и враћа нас Господу. Живи и здрави нам били на многаја љета! - Ваистину Христос воскресе! Радујем се, сестро В., што су нам Господ и Пресвета Богородица омогућили да на овај начин имамо духовно и молитвено заједништво. - Оче, опростите, али ми имамо потребу да Вам се захвалимо безброј пута, јер ово што нам пружате кроз Ваше усрдне молитве дар је од самог Господа. Никако другачије овај контакт не можемо да схватимо, већ управо као велику милост самог Господа у ова времена... - Молимо се Господу да нас има више у овом виртуeлном духовном сабрању, ма где се налазили широм земаљске кугле. - Оче, Господ дарује много људи који Вас слушају, и сви су они, то причам за оне које сам ја обавестила о постојању ове духовне карике, као препорођени. Била сам у прилици да контактирам с пријатељима ван Србије и Балкана. Запрепастила сам се када сам чула да Вас слушају већ дуже време. Многи су предалеко од православних светиња и ово је једини контакт са молитвом Господу. Оче, још само ово да Вам напишем. Ви нам свако вече проследите барем по неку истину, која је у нашим животима врло битна. - Радоваће се и наш Митрополит Јован овом успеху у мисионарском раду, за који ми је он сам дао свој архијерејски благослов. Оно што је он благословио почело је да доноси плодове. Ту визију је Високопреосвећени Митрополит Јован имао још пре десет година, кад је дао свој благослов да у 48
DUXOVNI RAZGOVORI манастиру набавимо компјутер и да се на њему обучимо за овакав мисионарски рад. Ето, успели смо у томе, а трудићемо се, уз Божију помоћ, да буде још успеха и више плодова. - Остајте нам здраво и нека буде много нас који ћемо се радовати Господњој речи, која кроз вас, велике духовнике и наше дивне пастире, допире у наша срца и греје нас љубављу Божјом! - Веома је важна и ова интернетска веронаука коју сам увео у емисију Радио Благовести, да би што више људи научило основе вере православне. - Да, има много поука које нам пружате кроз православну веронауку. Много је и одговора на питања над којима смо разбијали главу. Сада, само се погледамо и осмехнемо када током часа веронауке или проповеди чујемо објашњење за којим смо трагали. Тако нам Господ преко Вас, који сте близу Њега, једноставно проследи решење онога што нас мучи и држи у недоумици. Радио Благовести су од непроцењиве вредности. Било би добро кад бисте добили неку фреквенцију, јер много је људи који немају компјутере, или нису едуковани у том смеру. Искрено, многи се плаше контакта с интернетом, јер и сами сте нам говорили шта све ту вреба ако смо духовно слаби. Оче, молимо се Господу да Вас дуго поживи и пода Вам снаге да истрајете у овом врло захтевном мисионарском раду. Радио Благовести манастира Лепавине су дар од Господа, и нека од Њега добију плату сви који су учествовали у реализовању тог великог духовног подухвата. - Господ је проповедао само једној жени Самарјанки, код бунара у граду званом Сихар. То је била, ако се сећате, најдужа беседа. “И утом се вратише ученици Његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?“ - Оче, нисам схватила ову Вашу поруку. Да ли је то разговор о „живој води“? Колико сам прочитала у Јеванђељу по Јовану, Самарјанка је била удостојена присуства Господњег. Ми слаби духом удостојени смо Ваших молитава. - Ја сам то навео за пример: колико год да је слушалаца Радио Благовести, добро је. Навео сам пример како је Господ само једној жени Самарјанки проповедао, и то толико дуго да су Његови ученици отишли у град и вратили се, а Он још није био завршио беседу. Дакле, на нашем радију је довољно и толико колико нас слуша. Радовао бих се да на статистици 49
DUXOVNI RAZGOVORI видим, док тече молитва на радију, како се број слушалаца повећава. Али, радујем се да има и оволико верника који слушају акатист Пресветој Богородици и интернет веронауку, јер то је духовна веза са манастиром Лепавином и чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске. - Хвала Вам, оче! Само да знате да сваки компјутер има више слушалаца, а има пуно и оних који се нису идентификовали, али слушају. На пример, на академским мрежама много студената, а тако и професора и уопште наставног особља, слуша све преко дана. А то је, на пример, само једна ип-адреса. - Да, верујем. Трудићу се да што пријемчивију духовну храну спремам и пружам из ове светиње, манастира Лепавине. Када се деца роде и дођу на свет, прво се хране млеком, па мекшом храном, а кад порасту, зависно од узраста, једу чврсту храну. Тако је и са духовном храном. Прво се даје оно што је једноставније и што може лакше да се схвати, па мало по мало док на ред не дођу праве теолошке лекције за више потребе. - Хвала Вам, оче, на разумевању, труду и помоћи да не скренемо с пута Господњег. А Ваше молитве су јако угодне. Пре две ноћи смо кући довели јако болесну жену да слуша акатист Пресветој Богородици и она је одједном заспала. Било јој је баш добро, рекла је да тако слатко није заспала већ много, много година. Хвала Вам за време које сте ми посветили. Слушаћемо Вас и молимо се Богу да нам дуго поживите и да се Радио Благовести разгранају као гране младог дрвета. Благословите, оче! Лаку ноћ! - Бог благословио и лаку ноћ! Амин. (На дан светог Јована Ветхопештерника, 2009.)
ШТО ЈЕ ЖИВОТ САВРЕМЕНИЈИ, ТО ЈЕ У ЧОВЕКУ ВИШЕ НЕМИРА - Помаже Бог, драги оче Гаврило, благословите! Надам се да сте ми добро и да Вас добро служи здравље јуначко... - Бог благословио, брате З. Хвала Богу, добро сам и трудим се да одржавам телесно здравље колико то стоји до мене. - Богу хвала да сте добро, да још дуго година служите Богу и своме роду, на просвећење душа наших. - Брате, да ли слушаш Радио Благовести у термину од 22 50
DUXOVNI RAZGOVORI до 23 сата? - Да, оче, слушам, и то откад ми је сестра С. рекла да се Ви молите за нас. Она ми је прије неколико мјесеци скренула пажњу на емисију. Слушам увијек када сам код куће и, наравно, душу гријем. - И то је један вид духовне везе са светињом манастира Лепавине... - Слава Богу да смо преко Вас, оче, у тако доброј вези са нашом духовном бањом, нашим манастиром Лепавином, јер на Ваш сајт ми долазимо духовно гладни и жедни, уморни, натоварени многим глупостима овога свијета, а не размишљамо да је „земаљско за малена царство, а небеско увијек и до вијека“. - Зато ову данашњу технологују морамо да користимо и у духовне сврхе, јер не постоје границе и забране да се мисионари, нити постоји забрана да људи међусобно комуницирају ма где били и ма где живели на овој планети Земљи. - Интернет је чудо, и може да буде веома користан, али и веома погубан. Сетимо се шта каже Свето Јеванђеље: „Све нам је дозвољено, али нам није све на корист“. - Зато ми узимамо само оно што нам је на духовну корист и спасење душе. - Занима ме, оче, Ваше мишљење о томе да ли је могуће студирати теологију припремајући испите код куће, па ићи на факултет само у време испитног рока. Знам да је много лакше кад се похађају предавања, то је моје искуство, али шта ако то није могуће? - За редовно похађање наставе треба имати и времена и новца. Ако се предавања одржавају далеко од места становања, неопходно је често путовати. Данашњи начин живљења има све бржи темпо и све је мање времена за разна духовна сабрања, која нису више онаква каква су била некада, као у време светог Владике Николаја, тако да се онда испити могу полагати ванредно, ако то факултет дозвољава. - Хвала Вам на разумијевању, оче. Управо је тако, сви имамо мањак слободног времена, а изнад свега мањак финансија које би омогућиле да свакодневно слушамо предавања и бавимо се само науком. Овако бих ја овдје радио и ванредно учио током ноћи или у слободно вријеме, а на испите бих одлазио како налажу правила факултета. 51
DUXOVNI RAZGOVORI - Данас се умногоме одступило од оне духовне простоте која је некад била основна врлина. Сада је завладала високоумност, а захладнела духовност. Данас се живи шаблонски. Што се човечанство више осавремењује, више је духовних и телесних немира. - Знам, оче, ја сам први примјер таквог живота. Знам да ништа не знам, али, Богу хвала, схватам да ми управо недостају духовни и душевни мир, простота, смиреност... Зато мислим да би било најбоље вратити се старом начину живота. - Због душевних болести пуне су психијатрије, а због телесних препуне болнице. Затвори су толико пуни да нема довољно места за све преступнике, па ови чекају у реду за своје место. Кад неко иде на издржавење казне за учињен преступ, припрема испраћај са великим весељем, као да је свадба. Још се само нису сетили оног обичаја у старој Грчкој, када су победнику у некој дисциплини за победу стављали ловоров венац на главу. Ако се сете, и то ће урадити, јер данас се све изопачило и све се наопако ради. Тако је скоро свуда и на сваком месту. - Да, оче, заиста је мало правих хришћана и правих људи у овом свијету! Све је некако кренуло низбрдо. Нека нам Бог и Пресвета Богородица Лепавинска буду на помоћи! - Амин, Боже дај! Молимо са да наступи мир у душама многих, да их Бог просветли и уразуми да прогледају и правим путем ходају до Царства Небеског... - Хвала Вам, драги наш оче Гаврило! Лаку ноћ и благословите. - Бог те благословио и лаку ноћ. Амин! (На дан свештеномученика Јануарија, 2009.)
ИНТЕРНЕТ ОМОГУЋАВА НАЈБРЖИ НАЧИН МИСИОНАРЕЊА - Помаже Бог, оче, благословите! Ево, управо читам обраћање брата Зизиса из Грчке и заиста сам задивљен колике размјере има Ваше духовно присуство на вебу. - Бог благословио, брате С. Да, интернет нема границе, њиме се може стићи на свако место широм планете Земље. 52
DUXOVNI RAZGOVORI Људи се контактом преко интернета зближавају међу собом. - То је благослов Божији. Овдје се заиста види да се интернетом може и треба користити за добро људи. Многи су се први пут упознали с Православљем након што су се Вама лично обратили, оче, и то преко интернета. И кренули су ка Христу... - Неко мање, неко више, али довољно је да су једном отворили наш сајт и добили благослов из светиње манастира Лепавине. - Нисмо ни свесни да и тим путем људи добијају Божији благослов! Ево, баш ме радује да сестра С. успоставља контакт преко интернет клубова и тако их освећује Вашим благословом, а сви знамо да су интернет клубови готово увијек мрачно легло. Људи иду тамо гдје не треба да иду и гдје ће се изгубити, а она својим мисионарењем покушава и ту да помогне. - И до оних који слушају Радио Благовести, сваке вечери од 22 до 23 сата, допире глас молитве и благослов се спушта у њихове домове. - Овце познају глас свога пастира и иду за њим. - Иду, иду, и блеје ако су гладне и жедне, и како онда да се њихови пастири не брину о њима? - Ех, оче, има и тога, нажалост, а најгоре је ако пастир изгуби своје овце. - Има пастира који би хтели да им овце дају што више млека и вуне, а они да се их што мање хране и о њима брину. Овце им онда буду јако мршаве и метиљаве. - Али Пастир Добри иде у потрагу за својим овцама и без обзира на то што су се изгубиле и упрљале, он их не бије, него их поновно узима на чување, и чисти њихово руно да би имале пријашњи сјај. Ето, то је Христос, Он је Пастир Добри и Једини. Међутим, то што Ви кажете је, нажалост, истина. Има свакаквих пастира... - Колико год да перу и чисте, никад не буду као што су некад биле, јер постану изранављене и несигурне, а трагови прљавштине увек остају на њима. Зато пастир увек треба да буде будан, да до прљавштине нити не дође. - Оче, важно је да овце познају Христа Пастира, пошто има много лажних пастира, и Он ће сигурно бринути о њима, јер ангели Божији нити једу, нити пију, него само славе Име Божије. Онда неће доћи до прљавштине. 53
DUXOVNI RAZGOVORI - Онај марљиви пастир који бди над својим стадом као брижна мајка над својом децом неће дозволити да се наслаже много прљавштине на његове овце, јер им редовно чисти стаје и купа их водом, па им руно буде чисто и бело као снег. - Управо листам Ваш сајт на грчком и руском и осталим језицима и само могу рећи да на Ваш рад треба да се угледају и други свештеници, да виде како се велики плодови могу постићи. Додуше, и великим радом. - Да, Богу хвала, али многи још увек не схватају интернет као озбиљно средство које пружа огромну могућност за преношење Речи Божије. Чак се мало ко за то интересује. Још нису схватили да смо прешли у 21. век, да се може пастирствовати на овај виртуелни начин. Многи нису чули ни да постоји фејсбук, не знају да је то најраспрострањенија виртуелна мрежа у свету где се људи могу упознати, спријатељити и дискутовати о темама из њихове струке. Тако се дискутује и о духовним темама. На једном руском огранку фејсбука дискутује се само о Православљу. Тако се верници из Русије и целог света међусобно упознају. Велике су могућности мисионарења на овај начин. Зато би било добро да се на те православне сајтове укључи што више духовних лица, јер је већ много деце на тим сајтовима, а њима је потребна духовна помоћ. - Оче, много Вам хвала. Баш желим да видим те духовне разговоре. - Има много четова и форума на којима се дискутује на тему Православља, али на њима су већином млади, почев од деце која иду још у основну школу па до оних који имају око 40 година. Нађе се и понеко старији, али доста ретко. Остали се користе компјутером само за оно што баш морају, а за овај вид комуникације нису заинтересовани. Они само знају за телевизијске програме и дневну штампу, да гледају разне магазине и слике, да се сећају младости. - Управо тако, оче. Код онога ко живи само у прошлости, колико год да има година, већ је наступила старост. И умјесто да се припрема за сусрет са Богом, он најчешће ради нешто сасвим друго. Али, њих је теже и обучити. - Старији људи су памћењем остали у прошлости, и зато је њима тешко да прихвате нешто ново. Тешко им је да се у то уклопе и да се снађу. Техника и наука иду напред, усавршавају 54
DUXOVNI RAZGOVORI се. Ко то прихвати, пратиће корак, а ко неће, остаће да тапка у месту. Живот иде напред и човек док је жив мора да учи и да се прилагођава. Све је то даровано од Господа. Треба то препознати. - Ви сте, оче, прави подвижник у томе. Није лако у вашим годинама научити тако добро владати рачунаром и интернетом. Али, имали сте вољу и жељу, а и послушање од Митрополита Јована и његов благослов. Ето, сада мисионарите управо овим путем. - Да, наш Митрополит Јован је од самог почетка, откако се појавио интернет, имао скоро пророчко виђење да ће се једнога дана проповедати и мисионарити и на овај виртуелни начин. Тако се на његов труд и предлог увео рад на компјутеру и у нашој Патријаршији, то је његовом заслугом остварено. Тада је Митрополит и нама у манастиру саветовао да набавимо компјутер и дао свој благослов за набавку компјутера и обучавање за рад на њему. Благослов је уродио плодом, а плода увек има када се ради с благословом. Наш Митрополит је доста путовао по западним земљама, тамо је видео како техника напредује и схватио да ћемо се и ми морати користити том техником. И заиста, нема бржег начина мисионарења него преко интернета, јер колико само духовних, а можда спасоносних поука у једној секунди стиже до хиљада, а може и милиона људи жедних Божије речи. - Благодарим, оче, на издвојеном времену. Благословите и лаку ноћ! - Бог те благословио и лаку ноћ. Амин. (На дан светог великомученика Георгија, 2009.)
ЗА ДУХОВНИ САВЕТ ПРВО СЕ ОБРАТИ СВОМ ПАРОХИЈСКОМ СВЕШТЕНИКУ, ОН НАЈБОЉЕ ЗНА ТВОЈЕ ДУХОВНО СТАЊЕ - Помаже Бог, оче, благословите! Имате ли мало времена за мене? Тренутно сам у једној недоумици, па ме интересује Ваше мишљење. - Бог благословио. Можемо да разговарамо само о духовним темама, ако те занима моје мишљење. За сва своја духовна 55
DUXOVNI RAZGOVORI питања треба прво да одеш свом парохијском свештенику, јер он те најбоље познаје. Он зна твој духовни живот, зна да ли си верник и да ли редовно, сваке недеље и на празнике, идеш на богослужења у цркву. - Хвала, оче, учинићу како сте ме саветовали. - Ја познајем духовни живот само оних верника који редовно похађају богослужења у манастиру Лепавини. Сваки лекар познаје здравствено стање само свог пацијента. Тако је и у Цркви. Сваки свештеник познаје духовно стање оних верника који припадају његовој парохији. - У праву сте, оче, разумем Вас. - Како ја могу некога да саветујем, а не познајем ни њега, ни његове проблеме, ни околину у којој живи? Због тога ја не могу да знам ни узрок његових проблема. Неопходно је зато да сваки свештеник саслуша свог верника и да га према томе саветује и поучи. У духовном лечењу је као у медицини. За лечење телесних обољења имаш свог личног лекара опште праксе, а у Цркви свог парохијског свештеника. Код свог лекара опште праксе имаш лекарски картон у коме лекар има све податке о твојим болестима од којих си боловао, а кад треба да се иде специјалисти, мораш добити упут од свог лекара, јер специјалиста неће да те прими без тог упута. Тако је и код твог парохијског свештеника. Он мора да познаје твоје духовно стање, па ће он одлучити да ли те треба упутити неком духовнику „специјалисти“ на наставак духовног лечења. Има духовника здравих, а има и оних који нису здрави, као што у медицини има и здравих и болесних лекара, оних са праксом и оних без праксе. Има и оних који од свега поседују само диплому. Од таквих може пацијент да се врати кући још болеснији него што је био пре лечења, зато што се може догодити да лекар без знања и искуства пропише погрешне лекове. Међутим, ако је лекар добар и ако се пацијент придржава његових савета, лечење ће бити успешније. Исто тако, ако неко има духовне проблеме и обрати се свом парохијском свештеникудуховнику и ако његове савете буде слушао, па затим редовно ишао у своју цркву у парохији, постио, исповедао се и причешћивао, онда лакше може доћи до духовног и телесног оздрављења. - Хвала Вам, оче, на савету! Благословите! - Бог благословио! Амин. (На дан свештеномученика Саве Стратилата, 2009.)
56
DUXOVNI RAZGOVORI
ТРУДИ СЕ ДА, ОНОЛИКО КОЛИКО МОЖЕШ, ДОПРИНОСИШ СЕБИ И СВОЈОЈ ПОРОДИЦИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио. - Извињавам се што нисам баш “стручан” у духовним терминима. По препоруци једне девојке нашао сам Вас и Вашу скајп адресу на манастирском сајту. - Научићете, ако будете хтели. - Драго ми је да сте ми одговорили. Разлог мог јављања је велики немир у души, страхови, безнађе... - Колико ти је година, брате, које образовање имаш и чиме се занимаш? - Имам 40 година, не радим, а иначе сам економиста. Студирао сам технологију, али је нисам завршио. - Јеси ли ожењен, имаш ли породицу? Чиме се занимаш? - Неожењен сам и немам своју породицу, покушавам наћи мало мира у души... То ми је сад приоритет. Ако то успем, надам се да ћу касније нешто урадити и на овом плану. Живим код родитеља, њима мало помажем и тако... Иначе нисам запослен и не зарађујем. - А откад је почео тај духовни и душевни немир? Идеш ли у цркву, јеси ли верник? - Пре десетак година. Верник јесам, али не баш ревностан, идем у цркву, али не редовно и често. Муче ме страхови, немир... Страх ме да изађем из куће, а осетљивог сам и здравља. Све се накупило... - Имаш ли свог духовника да се посаветујеш с њим о својим духовним проблемима? Које то здравствене проблеме имаш, кад кажеш да си осетљивог здравља? Где живиш, у граду или на селу? - Немам свог духовника. Иначе имам здравствене проблеме са срцем и притиском. Често лупање срца, отежано дисање, неспокој... Мада доктори кажу да сам релативно здрав, али много осетљив. Иначе живим у приградском насељу, заједно с родитељима. - Од чега живиш, мислим материјално? - Материјално ми помажу родитељи и браћа. Имам два брата, ми смо рођени истог дана као тројке. 57
DUXOVNI RAZGOVORI - Изгледа да си ти мезимац код својих у фамилији, па си мало размажен. У твојим година то не би баш морало да буде тако. Требао би да се осамосталиш и својим послом доприносиш себи и заједници у којој живиш. Једино ако ниси баш толико болестан да не можеш ништа да радиш. Нека сте живи и здрави, и ти и твоји. - Хвала Вам, оче, на одвојеном времену, нека сте и Ви живи и здрави. - Хвала, брате, Бог те благословио! Амин! (На дан св. апостола Јасона и Сосипатра, 2009.)
УЧИ СЕ КОМУНИКАЦИЈИ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА, МОЖЕ ТИ БИТИ НА КОРИСТ (Дечаку Стефану је десет и по година. Ово је његово крштено име, а крстио га је управо отац Гаврило.)
- Помаже Бог, оче, благословите! Како сте? - Бог те благословио, брате Стефане. Како си ти? Шта радиш, чиме се бавиш? - Па, уморан сам, оче! Још 24 дана идем у школу, а онда игра... - Од чега си уморан? Радиш ли много на фарми? - Не, био сам јутрос на тренингу. Било је напорно... - О, па ти си вредан! На тренингу мора да буде напорно, мораш да вежбаш како би постигао добре резултате. Њих нема без тренинга и напора. - Да, оче, тачно тако. - Видим, добар си у конверзацији на скајпу. Боље се користиш компјутером него многи одрасли. Могао би своме оцу да одржиш лекцију из информатике. - Хвала, оче, сад сам Вас разумио. - Мораћеш да узмеш мало и уџбеник, да би научио неке изразе када са неким контактираш преко скајпа. - Да, оче, мораћу. - Кад порастеш, мораћеш да знаш како са девојком да контактираш преко интернета. - Да... - За твоје године је за сваку похвалу знање које имаш о 58
DUXOVNI RAZGOVORI комуникацији ове врсте у виртуелном свету. - Хвала, оче. - Путем ове комуникације са мном стећи ћеш рутину и знање, које онда можеш проширити. Ту мислим на стицање знања о корисним и добрим стварима, јер на интернету има много тога што није корисно за душу човекову. - Оче, имате лијеп веб, тј. добру веб-страницу. - Да, трудимо се да имамо што више добрих духовних текстова, како би се људи информисали о духовном животу и њиме живели. - Да, јако су Вам лијепи текстови. - Читаш ли ти понешто од тога, има ли неки текст који би теби био на духовну корист? - Читам многе текстове, али још нисам наишао на оно што би мени било на духовну корист. - Да, ето, сада ми дође једна добра идеја. Морамо наћи духовне текстове за твој узраст, текстове који би били разумљиви твојим вршњацима. - Хвала Вам, оче. Лаку ноћ, благословите! - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (На дан св. апостола Јасона и Сосипатра, 2009.)
НЕ МИСЛИ ДА ТЕ ДУХОВНИК ЗАБОРАВИО, ОН ЧЕКА ДА ВИДИ ЈЕСИ ЛИ ПОСТАО БОЉИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Имам једно питање, ако може? - Бог благословио, брате П. Ти јако слушаш нечије савете!? - Оче, када је духовник забораван, па се од исповијести до исповијести не сјећа шта смо причали, да ли је то проблем? - Сваки духовник заборавља шта ко исповеда. - Али шта ако се, на примјер, не сјећа да сам био прије десет дана? Мени мој духовник баш одговара, са љубављу ме прими и поклони ми доста времена, али, ето, заборавља... - Има и јуродивих духовника. - Да, може бити и да се прави да је заборавио, па да види како ћу ја да реагујем. До сада сам се исповиједао код десет духовника, али 59
DUXOVNI RAZGOVORI такву пажњу и стрпљење још нисам доживио. И кад је била велика гужва на исповијести, он је имао времена да нас све саслуша, и све полако... - Био је један стари и искусни духовник, и када њему неко дође да се исповеда, а он види да се тај стиди да исповеди све што је згрешио, седне на столицу па се направи као да је дубоко утонуо у сан... Наравно, он је то одглумио, а овај верник се отвара и каже све што је згрешио, а кад престане да исповеда своје грехе, старац се направи као да се буди из сна, а онда полако, за сваки исповеђени грех, даје лек – епитимију, да би се овај поправио после почињених греха. - О, оче, баш мој духовник често као задрема, а уствари чује све... - Па, ето, то ти је вероватно и са оцем Варнавом?! Није он тебе заборавио, него жели да види колико си се ти поправио од пређашње исповести. Искусан је он духовник. Он је од детињства у манастиру, а дуго је био код нашег патријарха Павла док је Патријарх био призренски владика. - Оче, ја бих оцу Варнави, чини ми се, сваки дан ишао на исповијест, него нећу да га оптерећујем. Иначе, отац је узео и мој број телефона, каже, ако шта затреба да се помогне... И заиста ми је рекао да жели, кад следећи пут дођем, да види јесам ли се поправио. - Да, познавао је он тог духовника о коме сам ти горе написао, па ето, и он користи тај метод духовног лечења. - Мени је нека радост у срцу кад сам крај њега... - Сад те упамтио, па следећи пут те чека нека нова метода. Не, не, није он тебе заборавио, памти старац све. Сад си ти под његовим духовним скенером. Скенира те он добро, мора да види да ли ће нешто бити од тебе, да ли само глумиш или ћеш се исправити, да ли си искрени покајник? - Хвала Вам, оче мој, помогли сте ми пуно... - Брате П., ево ти један интересантан текст у оквиру овог нашег разговора, а то је истовремено и одговор на твоје питање: http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=3397
- Хвала Вам, оче мој, прочитаћу одмах. Лаку ноћ, благословите! - Бог те благословио. Лаку ноћ. Амин. (На дан св. Јасона и Сосипатра, 2009.)
60
DUXOVNI RAZGOVORI
ХРИСТОС, ПОБЕДНИК НАД СМРЋУ, СИЛАЗИ У ДУБИНЕ АДА ДА И ТАМО ДЕЛА - Помаже Бог, оче, благословите! Добро јутро и добро трпљење! Оче, прво да Вам јавим да је моја мама тренутно на лијечењу. У школи су ми закључене све петице, добио сам награду школе, као и од моје разреднице, узорног римокатоличког чеда, па бих радост да подијелим са Вама. - Бог те благословио, брате С. Помолићемо се за твоју маму, а за успех у школи честитам! - Хвала, оче, много ми значе Ваше ријечи. А на овој веб страници видим да је нешто ново: http://www.novinar.de/2009/05/11/ skandalozno-vladika-hristifor-na-fejsbuku.html. Оче, шта Ви мислите, да ли је ово у реду? - Треба користити све могуће методе у проповедању. Пастир треба да се нађе на сваком месту, да види где му се налазе овце, па да их врати у своје стадо ако је нека залутала у туђи тор. Мисионарски рад од зачетака Цркве подразумева ширење живе јеванђелске речи у свим крајевима. Овде се не ради о клањању техници, већ о коришћењу технике, па тако и интернета односно фејсбука, у мисионарској методи. То је слично коришћењу дрвене даске за писање икона. Неки непросвећени, пратећи криву логику, сматрали су да се ту ради о клањању дрвету, о неком виду идолопоклонства. У крајњој линији би и молитве у каменим здањима црквених храмова неки могли сматрати за клањање каменом идолу. Апостоли и првомученици су проповедали и међу незнабошцима и међу Јеврејима. Црквена историја памти такве нападе. - Техника је знатно узнапредовала и омогућила нам погодности у комуницирању и много тога за зближавање људи, али да ли нам је све на корист, то једино свако за себе може да зна. - Ови што пишу негативно су световњаци, изгледа да нису у крилу Цркве. Њих треба вратити да буду у тору из којег су се одметнули. Може се додати да би требали нешто научити и из историје науке и технике, па и старих заната, да би открили да фундаментални принципи и методе на којима почива технологија, чак и модерна, у главноме своје изворе имају у дубини хришћанства. Током задњих векова се помутила 61
DUXOVNI RAZGOVORI и изгубила свест да нит данашње науке и технологије, па и фејсбука, вуче своје порекло из најдубљих области памћења Цркве, из чијег крила се ова цивилизација отуђила и зато доживљава кризу. Један од главних задатака Православне Цркве данас јесте да човечанству ово покаже. Барем ономе ко има уши да чује и очи да види. - Свакако, оче. То би могло бити слично оној причи о блудном сину. Неки мудар човјек рече да кад би само ова прича била у Светом писму, све би било речено. - Ипак, потребно је да неко и овако пише и да даје своја запажања, зато да би пастири били буднији над својим стадом и да би били још ревноснији и јаснији у ширењу јеванђелске истине. А истина је и да Христос, Победитељ смрти, силази у дубине ада, да Он и тамо дела. Пастири морају користити очинске методе да духовна деца не одлутају у туђе стадо, код неких других „пастира“, „вукова у овчијим кожама“. - Из радозналости често одемо у залутала подручја, па се или тешко вратимо или се никад не вратимо. Малобројни се врате паметнији, али већина са тешким ранама и нимало паметнији, јер је „сунце туђег неба“ хладно и неће да нас грије... А човјекова слобода је безгранична у смислу самог постојања, но ограничена исправним расуђивањем, које се стиче искуством праведног живљења, подобно молби мајке Марка Краљевића: „Немој, сине, говорити криво, већ по правди Бога истинога“. Ево, оче, управо на сајту манастира Лепавине читам разговоре са Духовне трибине. Заиста има доста Ваших корисних поука, али и празнословља неких учесника. Мислим да је присуство митрополита Христофора на фејсбуку слично Вашем корисном присуству на трибини, а празнословље на трибини је слично празнословљу ових самозваних ревнитеља. Разлика је само што су на трибини били људи који вјероватно нису имали покварено празнословље, него су се мало изгубили због непросвећености. Тако сам се и ја некада саплитао... Оче, лаку ноћ и благословите! - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (На дан св. апостола Јасона и Сосипатра, 2009.)
62
DUXOVNI RAZGOVORI
ПРВО КОД ОЦА ДА БУДЕШ ШЕГРТ, ПА ОНДА ДА НАСЛЕДИШ ЊЕГОВ ЗАНАТ (Дечаку Стефану је десет и по година. Ово је његово крштено име, а крстио га је управо отац Гаврило.)
- Добар дан, оче! Знате ли да сам се јуче ошишао? И поздравио Вас је мој тата. - Бог те благословио, брате Стефане! Поздрави и ти твог тату од мене. - Добро, хвала, оче! - Ево, наш јучерашњи разговор је обрађен и стављен на сајт у рубрици Духовни разговори: http://www.manastir-lepavina. org/duhovnik/?read=3403. Само кликни на овај линк и прочитај шта смо разговарали. Текст је мало сређен. Да ли си га можда већ прочитао? - Да, јесам... Јако је лијепо. - Јесте. И други пут ћемо разговарати, па ћемо опет разговор прво обрадити и онда ставити на сајт. То ће ти остати за успомену, и кад порастеш моћи ћеш то да читаш и да другима показујеш. - Да, хвала, оче... Честитам Вам празник светог Василија Острошког и оцу Василију монашки имендан! - Брате Стефане, ево како је наш јучерашњи разговор оценила професорка Стана, она предаје информатику у једној основној школи, која има 1200 ученика. То је оцена твога знања из информатике. ”Бог благословио, сестро Стано! Ево, прочитајте овај духовни разговор са мојим најмлађим саговорником на скајпу, и као професорка информатике дајте оцену за конверзацију и владање компјутером. Разговор ћете наћи на адреси http://www.manastir-lepavina.org/duhovnik/?read=3403
- Оче драги, дивно! Ви сте баш прави педагог. Много тога од Вас може да се научи, чак и многи професори... А малени Стефан? Сјајно! Он као да није тако мали! Оцена је – чиста десетка! И Ви и дечак сте једноставно супер”. - Честитам ти, брате Стефане, што си добио одличну оцену из информатике и конверзације. На овој фотографији, коју си ставио у аватар, изгледаш као да си неки будистички калуђер. 63
DUXOVNI RAZGOVORI Реци, да ли си задовољан оценом? - Јесам, хвала... - Сад имаш чиме да се похвалиш оцу и мајци, браћи, а и твоме куму Ненаду. - Да. Оче, а из чега сам добио чисту десетку? Да ли из информатике? - Из информатике и конверзације. Значи, зато што умеш лепо да разговараш и зато што брзо одговараш на постављено питање. Да ли си твојима показао оцену коју си добио од професорке? - Хвала, оче! Још нисам. Тата није код куће, а мама прича телефоном, па још не могу да им покажем оцену. - Какав си ученик у школи, које оцене имаш? И у који разред идеш? - Ако се не покварим, све ће бити петице. Идем у четврти разред. - Одличан си ђак, честитам! - Хвала! Ми тек у петом разреду имамо информатику. - Ти ћеш изгледа из информатике бити најбољи, ако продужиш овим темпом... - Ваљда ћу бити најбољи. Али, никад се не зна... - Да, али по јутру се дан познаје. - Тачно. - А ко те је овако ошишао? То је неки нови модни хит? - Ошишала ме једна фризерка у оближњем салону. - Ти стално мењаш фризуру, сад дугачка коса, сад си ошишан на нулу... Изгледа да ћеш у глумце или манекене? - Не, никада не бих глумио, а не бих био ни манекен. А нисам баш ошишан на нулу. То тако изгледа на слици зато што ми је лоша камера на мобилном телефону. - А шта би ти хтео да будеш? Да ли већ размишљаш о томе? - Да ли мислите на моје занимање или на спорт? - Мислим на занимање, јер спорт није занимање. То је актуелно само док је човек млад и док је у физичкој кондицији. - Размишљао сам да будем аутомеханичар или монтер централног гријања и плина, а у слободно вријеме ћу бити на фарми. - Значи, да наставиш очев занат? Али, прво код оца мораш 64
DUXOVNI RAZGOVORI да будеш шегрт, па кад он оде у пензију, ти да наследиш његове муштерије... То значи да ћеш бити и фармер? Одлично је то, али имаш ти још много времена и да се предомислиш. - Да, тачно тако. Оче, ако смијем знати, шта ће бити тамо гдје сте копали земљу и рушили зид? - Ту ће бити просторија за паљење свећа. Свеће се више неће палити у цркви зато што је много загушљиво од дима. - То је добро. Значи, биће као у некој кући када се сагради за то? - И ти се слажеш да је добро? - Слажем се. - То ће бити као мала капела од метала. - Лијепо. То би требало да буде затворено и да има врата због вјетра и кише. - Све ће бити у реду... Направиће се по пројекту. - Добро. Оче, идем још мало да се играм, а онда морам на тренинг. Можда ћу још да дођем на скајп. Довиђења! - Добро, иди ти да се мало пролуфташ на чистом ваздуху. Хвала на овом складном и лепом разговору. ”Сјајно, оче драги! Овај малишан прича као неки старац. До суза ме је обрадовао својим паметним одговорима. Поздравите га пуно. Он веома паметно размишља. Производња здраве хране је битна, то је веома паметно размишљање дечака од десет година. То је дете баш право чудо, будући фармер и произвођач здраве хране. Ви сте га, оче драги, крстили? Он је баш благословено и напредно дете. Нека је жив и здрав и напредан у свему! И ово прво занимање му је добар избор. Верујте да се ни деца из деветог разреда још увек не опредељују тако паметно. Дечак ме је баш одушевио. Тако је мали, а тако мудро размишља, као одрастао и озбиљан човек”.
Напомена: ово је размишљање дугогодишње професорке Стане, која је извела и васпитала три генерације. То је њено мишљење о малом Стефану, који иде у четврти разред основне школе. (На дан светог Василија Острошког, 2009.)
65
DUXOVNI RAZGOVORI
У ЦРКВИ ВАМ ЈЕ ДУХОВНА БОЛНИЦА - Добро јутро! - Бог благословио! - Можете ли да се помолите за мене? Моје име је М. - Помињаћу Вас испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Хвала! - Од какве болести болујете, духовне или телесне? - Духовне, анксиозност и депресија. - Колико година имате, идете ли редовно у цркву недељом и празницима? - Имам 25 година, у цркву сам раније ишла, али сада не... - Због чега сте престали да идете у цркву? - Строго сам се држала правила, све је постало навика и из страха. Уз то сам, наравно, све друге осуђивала. И тако, била је јака депресија од децембра наовамо. Мало ми сад прија то што људи (из цркве) мисле да сам мало застранила... - Је ли Вас немоћ толико савладала да не можете ни до цркве да одете? То Вам је духовна болница, а свештеник је духовни лекар. - Хм, они (свештеници) са нама никада не разговарају, а увек ме је било страх да нешто питам. Ако и питам, све је то на брзину. - Болести од којих болујете могу се лечити само у цркви, па се зато треба припремити и бити устрајан у молитви. - Али после те депресије, као и мог одустанка од правила, некако ми је Господ ближе. Како уђем у цркву, одмах осетим радост и мир, а овамо баш патим, само туга, страх... људи непријатни... - Можда се Вама само чини да Вас људи гледају, па зато мислите да им чудно изгледате и да нисте као остали верници који долазе у цркву? - Код нас у селу црква је отворена само кад је света литургија, а у граду по цео дан, па кад одем у град „свратим“ више пута на дан. А још сам се и угојила, па се сви загледају, питају да ли сам трудна, мене срамота... Мада треба да „стиснем зубе“, је ли тако? И да не мислим шта о мени мисле, али... - Чиме се занимате преко дана? Имате ли некакав посао, да бисте одбили и заборавили негативне мисли које Вам пролазе кроз главу? 66
DUXOVNI RAZGOVORI - Учим помало. - Шта студирате? - Вишу економску, већ осам година. - Добро, барем ћете бити добар економиста. Боље стар студент него млад пензионер. - Хе, хе, а шта је то? - Одгонетнућете Ви шта је то. - Добро, хвала. - Бог благословио. Амин. - Збогом. Писаћу Вам опет кад ми дође туга. - Може, увек. (На дан св. Василија Острошког, 2009.)
НЕ ЗАБОРАВЉАЈ ДУХОВНИ САВЕТ КОЈИ СИ ДОБИО - Помаже Бог, оче, благословите. Имам проблем, оче! Већ по ко зна који пут сам у свађи са оцем. - Бог те благословио, брате А. Како то да ниси послушан оцу? - Није у томе проблем. Мој отац је једноставно преосетљив човек и изврће све што му кажем, како би ме оптужио за нешто. Знам да му сад ништа нисам скривио, али опет осећам грижу савести. Он се инати за све живо. Чим се око нечега не слажемо, он неће да прича са мном. Ја се заиста трудим да будем што блажи и не желим да се правдам. Имам и ја горчине у опхођењу... - Колико ти је отац стар, а колико је теби година? - Оцу је 60, а мени 25... - Изгледа да сте обојица истог карактера. Што каже наш народ, не пада ивер далеко од кладе. - Како да се онда контролишем? Ако прећутим, у мени ипак остаје тај отров и онда избије на другу страну, на пример, према брату. Оче, ја не бих да будем такав... - Па, мора један да оћути да не би долазило до севања варница и експлозије. - Оче, како да се смирим? Тешко ми је ако прећутим, а тешко и ако одговорим, па смо онда у свађи. - Кад отац почне на тебе да виче или да те грди, ти изговарај ову молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј нас, помилуј 67
DUXOVNI RAZGOVORI мене и мог оца да завлада мир међу нама“. - Оче, хоћу, пробаћу... Само, мало је вере у мени, мисли ми лутају док сам на молитви, као да сам хладан. - Не само да пробаш, него се труди да увек то урадиш, па ћеш видети како ће бити мир између оца и тебе. - То бих заиста волео. Хвала Вам, оче, благословите још нешто да Вас питам! - Питај, али не заборави ово прво и смернице које си добио! - Оче, нећу заборавити! Хвала Вам пуно. - Добро је ако нећеш заборавити, али се ипак може догодити да понешто заборавиш, зато ти одштампај ову молитву, онда је стави у џеп, па кад те отац почне грдити, ти прочитај шта пише на том папиру. - Урадићу тако! Оче, кад год почнем мало да ревнујем, да се трудим, да постим, идем у цркву, молим се, итд., крену ми мисли и почнем да осећам како сам ја праведан, а како други не посте. Онда почнем да осуђујем... Ја знам да је то бесмислено, али ми то само долази од себе. То се ваљда зове прелест? Или нека врста гордости? Моје питање је: како да све то радим, а да избегнем јављање те гордости у мени? Како да будем умерен у труду? - Да, то јесте гордост, али не може се рећи да си у прелести. Прелешћени могу да буду старији, који имају мало више година. Ти си још млад да би то била прелест. - Разумем, оче. Занима ме како изаћи на крај са гордошћу. - Ти продужи и даље да живиш духовним животом, да редовно идеш на богослужења у цркву, да постиш, исповедаш се и причешћујеш! - Хоћу, оче, трудићу се. - Набави књигу светог Јована Лествичника, прочитај је и из ње се поучавај како ћеш савладати гордост. И не само то, него види шта још свети Јован поучава, да ти буде на духовну корист и спасење душе. - Читао сам пре пар година, али не би шкодило да се мало подсетим. То је одлична књига, тада ми се допала, а тада сам тек почињао да живим побожно. - Добро је што си ту књигу прочитао, али си изгледа заборавио шта си прочитао. - Тачно тако. Ја као да само духовне књиге не памтим, док 68
DUXOVNI RAZGOVORI неке глупости памтим као слон. Много Вам хвала, оче. Помогли сте ми, а даће Бог и да почнем нешто од тога да примењујем. Свако добро! Благословите, оче! - Бог те благословио! Амин! (На дан светих мученика Тимотеја и Мавре, 2009.)
НА ТРУД ЈЕ НАЈБОЉЕ ОДМАХ ПРИОНУТИ - Помаже Бог, оче, благословите! Оче, како да се решим својих грехова? Што се више Богу молим, све ме више нападају, а онда ја почнем да тонем у грех. Имам добру вољу да постанем бољи човек, али не знам како. - Бог благословио! Мораш имати веру у боље сутра, али још боље је одмах прионути на труд да би задобио место код Оца Небеског када нас буде позвао к Себи. - Оче, дајте ми неки савет како да се трудим. Има већ дуже време како размишљам о томе да идем у манастир, али не знам да ли је то позив од Бога или ми нечастиви убацује те мисли, па да пропаднем и у манастиру и у свету. - Колико је теби година, брате? Имаш ли породицу? - Имам 36 година, ожењен сам, али, на жалост, немамо деце. - Како мислиш да идеш у манастир када си ожењен? - „Ко остави оца, мајку, жену и дијете Христа ради, задобиће Царство Небеско“. Оче, зар није тако писано? Имам осећај да је овај свет постао бесмислен и да је можда једина могућност да се човек спасе одлазак у манастир. - Али, ако супруга не да писмену сагласност за развод брака, по манастирском уставу не прима се ожењени човек за искушеника. - Није проблем што се тиче супруге. Питање је да ли сам ја спреман за то. Плашим се да не посрнем. - Па, свуда се може пасти, и у свету и у манастиру. То зависи од тога колико је ко јак и да ли зна свој циљ у животу. Због чега би оставио свет и ступио у манастир? - Циљ ми је да се очистим од греха, да живим по Божијим заповестима и да посветим свој ништавни живот нашем Господу Богу. Кад читам светоотачке књиге и видим како су се Свети Оци подвизавали и ипак сматрали себе грешнима, онда се ја питам како ја грешник да се спасем. 69
DUXOVNI RAZGOVORI - Добро би било да једно време проведеш у неком мушком манастиру као гост, да тако видиш да ли би могао посветити свој живот Господу у монашком подвигу. - Оче, хвала Вам што сте нашли за мене грешника мало времена. Збогом и благословите. - Бог те благословио. Амин. (На дан св. мученика Тимотеја и Мавре, 2009.)
НА ОВОЈ ПЛАНЕТИ СВИ МИ ЈЕДНИ ОД ДРУГИХ ЗАВИСИМО - Помаже Бог, оче, благословите. Како сте? Пуно радите, оче! - Бог благословио. Да, радим и добро сам. - Оче, мој таст је Јеховин сведок, па ме интересује Ваше мишљење како да се односим према њему? - Као према човеку који носи у себи лик Божији. - Нису ми они занимљиви, нападни су... - Они ревнују, не нападају. - Имам осећај да треба да поставим неку границу, на пример, да се можда мање виђамо. Ја покушавам да разумем њихову религију, али ми нешто не иде. - На целој овој планети Земљи ми једни од других зависимо. - А, не, оче, они мисле да су посебни... - Буди ти добар верник у својој Цркви и немој да идеш у њихову заједницу, а они никога, па ни тебе, неће присиљавати. - Па и не идем... Просто се прибојавам да ми се ту нешто не допадне, а имам помало неки страх и немам храбрости да их слушам. - Кажим ти, иди ти редовно недељом и празницима у своју цркву, а њих ако не можеш да слушаш, запуши уши... Али, ни према коме немој да се непријатељски понашаш, јер то није ни хришћански, ни православно. Вера православна се темељи на Христовој љубави, на Светом Јеванђељу. - Хоћу, оче, ићи ћу редовно у цркву и запамтићу шта сте ми рекли. Међутим, интересује ме како то да после неколико литургија почнем да се осећам лоше и због тога не могу да наставим редовно да идем на службе, па морам да направим паузу. 70
DUXOVNI RAZGOVORI - Само ти крени и иди напред! Немој да капитулираш! Ма, каква пауза, тек ћеш онда да се олењиш. Ево, сада су почели и ови топли дани, па нападају бацили од којих је један и „лењивитис“. - Некад је то неиздрживо... Ја знам да треба да наставим да идем у цркву, али, ето... То су ваљда неке унутрашње препреке? - Ма, нису то никакве препреке, него изгледа да је и тебе напао вирус „лењивитис“. Колико је теби година? Да ли ти је можда 80, пошто се жалиш да се тешко крећеш? - Нисам сигуран, можда је и то, оче? Мораћемо неки лек против тог вируса... Имам 32 године, оче. - Ја само констатујем да би то, вероватно, могло да буде понајпре... - Мора да је онда тако, оче! - Хладан туш и шетња по чистом ваздуху, кад се има слободног времена. - Оче, баш ћу то да пробам. Мало руских метода? Хвала Вам! - Руских или српских, свеједно је. - А то са хладном водом, чуо сам да је баш корисно. Људи су писали књиге о томе. - Ето, сваки разговор треба да буде кратак и јасан. Ми смо углавном установили дијагнозу и одредили терапију. Само је сада потребно да се почнемо придржавати свега овога и, наравно, уз то, да би било успешније, мора се и на исхрану пазити. Исхрана мора да буде лагана, алкохол не треба пити, и видећеш како ћеш бити као перце лаган и спреман за сваку активност, духовну и физичку... - Попијем ја понеко пиво, не претерујем, али, ето, оставићу и то... - Ако будеш и то оставио, обрадоваћеш ме. - Е, па потрудићу се својски. Уместо пива попићу пролом воду. Могу ја то, оче! Ето, и моја жена сада не пије, трудна је, тако да нема ко да ме искушава. - Одлично. Јер пиво јако отежава покретљивост тела. А најздравија је само чиста изворска, еколошка вода. А и дете ће бити здраво... - Право време за одвикавање од пива. - Да ли пушиш цигарете? - Запалим врло ретко, само на свадбама, чисто можда да се не разликујем много од других... 71
DUXOVNI RAZGOVORI - Не ваља никако да трудница пуши! Може да затрује и дете у стомаку и оно, кад се роди, биће неотпорно на болести. - Знам ја то, оче, и она је много смањила, али није скроз оставила. Попуши једну до две цигарете дневно... Причам ја стално, али нећу да будем груб. - Сада дефинитивно решите да оставите тај отров који трује тело и душу! - Ма, ја могу, а она мора да реши сама. Видим да баш и неће. Пробао сам да је наговорим и да јој пробудим савест, али не вреди. - Краћи ће јој бити живот, а и детету ће нанети болест. - Можда ће оставити цигарете кад се роди дете? Сада је у деветом месецу трудноће. - Знаш, брате, за ону народну причу? Човек је имао жену, која ништа није хтела да га послуша. Што год би јој рекао да уради, она стално наопако и баш супротно од онога што јој он каже. И кад је то мужу додијало, он се досети. У близини куће био је неки запуштени бунар, он узме и стави грање на њега и тако га маскира да се ништа не познаје. Онда позове жену и каже јој да никако не скаче на оном маскираном месту. Али, она опет по своме. Скочи управо тамо где јој је муж рекао да не скаче, а онда се нађе на дну тог бунара и удави се. Ето шта се догађа женама које нису послушне својим мужевима! - Надам се да неће бити тако. Хвала на свему, оче! - Па, биће ако не буде хтела да остави цигарете, јер онај ко пуши, постепено постаје самоубица. - Надам се да ће постати свесна тога. Хвала Вам и благословите, оче! - Бог те благословио! Амин! (На дан појаве Часног Крста у Јерусалиму, 2009.)
ТРУД И САМО ТРУД, УЗ ПОСЛУШАЊЕ - Помаже Бог, драги оче Гаврило, благословите! Морала сам да Вам се јавим, јер се осећам јако лоше. Купила сам једну књигу у којој се каже шта Свети Оци мисле о депресији. Ја сам очигледно у депресији. Патим већ недељама управо од депресије, туге и нерасположења. Ништа не могу да радим, идем по црквама, али нема помоћи. Помолите се, оче, за мене, не могу ништа да урадим 72
DUXOVNI RAZGOVORI сама, нити могу било шта друго да радим. - Бог благословио, сестро! Заборави на депресију, то је нова и измишљена болест. У духовној терминологији то се зове униније, а од те болести обољевају они који нису ум свој запослили молитвом, него су у своје мисли убацили свакаква маштања и којекакве фантазије, и не труде се да их молитвом и постом одбаце од себе. - Оче, ја никако не могу да се саберем и да се смирим. - Сигурно да не можеш да се сабереш зато што ниси ум запослила нечим корисним, што би ти било како на спасење душе, тако и за духовно здравље. - Оче, ја постим, молим се, али заиста не могу ум да запослим. Моје тело нема мира, стално бих ишла негде, све ми се чини како нема сврхе да нешто радим, да је то све узалудно. - Да, и тако се увек вртиш у истом кругу, из кога сама не можеш да изађеш. Ти треба да нађеш духовника којега ћеш беспрекорно да слушаш и да његове савете примаш. А овако, изгледа да си ти сама себи духовник и тако извршаваш само своју вољу. - Оче, како да нађем духовника у мом крају кад има само један једини свештеник, који је 40 км удаљен од мене, а и не могу увек да одем тамо? Уосталом, наш свештеник не узима за озбиљно то што му причам и не верује ми баш да се ја стварно много лоше осећам. А у манастирима у које идем углавном су монахиње и оне неће да ме саслушају, једноставно као да се склањају од мојих прича... - Без послушности духовном лекару, значи духовнику, стално ћеш се вртети у истом кругу и стално ћеш понављати исту причу како си у некој духовној кризи. А то је само зато што ништа не чиниш да би је савладала и из ње изашла. То много зависи од тебе саме. Духовници виде да се ти нимало не трудиш да из тога изађеш, а и духовници су људи, па таквим понашањем понекад и њих смућујуш својом увек једном те истом причом. Ти знаш да и лекар утврђује дијагнозу и одређује терапију за болест од које пацијент болује, али ако сам пацијент неће да поштује и испуни прописану терапију, тада нема излечења, свеједно да је лекар и Де Бејки. То би се догодило и са тобом, макар имала највећег и најискуснијег духовника, који би ти дао најбоље савете. Ако ти њега нећеш да послушаш, ту успеха нема. Него, треба труда и само труда, и послушање... Да ти је 73
DUXOVNI RAZGOVORI духовник удаљен само један километар, и тада би нашла неки разлог да будеш у кризи и говорила би себи и другима како из ње не можеш да изађеш. Све, дакле, зависи само од тебе, колико ћеш труда дати од себе да ти буде боље, да ти се ум разбистри и да се тај твој облак искушења отклони, како би кроз тај облак угледала сунчане зраке и кренула правом стазом спасења. - Шта да Вам кажем, оче, значи да се свим силама трудим!? Али, није ми лако, преосетљива сам. Оставио ме отац у детињству, оставио ме муж, сама се борим да свом сину обезбедим егзистенцију, сама се борим са „аждајама“. На послу радим, учим, идем на конференције, па ипак сам увек сама. Немам другог ослонца до Господа Јединога. Нико ме не пита да ли имам или немам, али зато сви - који морају друге да поштују и да им се додворавају, јер им је до њих стало - на мени искаљују своје незадовољство. И зато сам стално несрећна. - Какав други ослонац ти тражиш? За помоћ се и треба обратити само Господу. - Ма, не тражим ја други ослонац, али тражим да ме нико не омаловажава и да нико од људи који су духовно пропали не лечи своје комплексе на мени. То молим од Господа. Нека ме заштити од таквих, злих и поремећених, и нека их склони од мене, кад ми већ није наменио да будем нечија жена. То молим од Господа и дању и ноћу, и у добру и у злу. - Изгледа да си, када си била дете, мало била размажена, па ти то сада недостаје. - Отац ме оставио још у детињству, ја га се и не сећам. Он је јурио друге жене, а мене оставио мајци и бакама. Никада нисам била размажена, већ одговорна и увек најбољи ђак. Међутим, мени се чини да су оним девојкама које су биле размажене увек цветале руже, тако да су имале и оца, који им је угађао у свему и свачему, и онда мужа, који им је заменио оца и такође их од свега заклањао. А ја сам била сама као трн у пустом пољу... - Ипак изгледа да те неко размазио, па сад када си порасла и када те сви сматрају озбиљном, теби не приличи да конзумираш ту дозу размажености. Свако за себе увек сматра да је најисправнији, а да су остали другачији и да се понашају супротно од онога што се очекује. - Могуће је, оче, могуће је да желим мало више пажње. - Плашим се да код тебе постоји комплекс високоумности, 74
DUXOVNI RAZGOVORI па ти можда и то помало ствара искушења... - Не, ја баш патим од комплекса ниже вредности, јер сам увек била одбацивана, и као дете и касније. Зато је и дошло до свега овога. Ја се ужасно плашим одбацивања. Оче, то је страшно, јер у том страху од одбацивања ја и сама изазовем одбацивање, јер се лоше понашам, и испадне да немам довољно мудрости и трпељивости и да не умем да ћутим ако ми се нешто не свиђа. Иако знам да тада треба да ћутим и да се удаљим, али ја се ипак свађам, и ту правим стално исту грешку. Више не знам како да се изборим са собом. Одакле да почнем? Како да се смирим? Ето, то је код мене, оче, а то је страшно... - Што се плашиш одбачености? Зрела си, имаш факултетско образовање, то се данас јако цени у овом сујетном свету. Самостална си и не зависиш ни од кога. У својој струци комотно можеш да држиш диригентску палицу... - Није овде тако, оче. Овде најгори командују, а људи који вредно раде стоје у ћошку и не долазе до изражаја, него их још и малтретирају. Али, ни то није важно. Важно ми је управо то да ја будем срећна и смирена изнутра, а како је споља, то је неважно. Важна је душа, а моја душа пати, много пати... - Куражи се и ти и надвладај ту несигурност! Буди и ти јака! Без капитулације и предаје! Мораш да се бориш и да издејствујеш своја права за своју личност и слободу, али за то је потребно да покажеш успех у своме раду да би имала аргументе за то право, како би те други ценили и уважавали. Нико се не цени по нераду и ленствовању. - Оче, ја сам целог живота много радила, али никако да дођем до изражаја. Само ме краду и потискују, а ја не умем да се борим. - Само полако, све у своје време... Само да још до доктората загрејеш столицу. Није то далеко, близу је, на дохват руке. - Знам, оче, знам да је близу..., и сад кад је близу, ја сам посустала. А све је то због тога што ме један колега избацио из равнотеже. Тај колега, кога сам познавала 15 година, за кога се чинило да је добар и миран, уствари испаде безобразан. Лажно се представио као да се заљубио у мене, а нисам знала да има венчану жену с којом не живи. Он се мени удварао и правио се као да ме воли, а уствари је настран човек. Није он мене повредио и нисмо згрешили, али ја не разумем зашто људи лажу и покушавају да искористе друге људе. 75
DUXOVNI RAZGOVORI - Ништа без лактања, али не физичког, него радом се морамо гурати кроз живот. Нико нам ништа неће донети готово на тањиру, већ је управо потребно сналажење и велики труд. - Да, што Ви кажете, оче, потребно је сналажење. Код мене има труда, али нисам сналажљива. То је мој основни проблем. И, ето, тај колега је био много безобразан према мени, а кад је видео да сам га ја прочитала и рекла му да не дозвољавам да се тако понаша, он ме гурнуо, физички ме гурнуо... Он, за кога сам мислила да је исправан човек и добар пријатељ, за кога сам се молила јер му је умрла мајка, а и дете му је нешто болесно, повредио ме безобзирно. - Не верујем да и ти њему ниси нешто одговорила, што му није било по вољи... - Па, он је хтео да му будем љубавница, а ја сам га изгрдила и извређала, јер шта он има да тражи од мене кад није званично разведен? Срам га било! Прави се да је болестан да би га сви сажаљевали и само измишља болести, а није болеснији од других, при томе је и љубоморан на друге и жели свакога да искористи, само што се то не види док се боље не упозна. Ја сам, оче, сада много повређена, јер ме и физички гурнуо, а ја сам га сажаљевала и мислила да је добар човек. Оче, па ко је онда добар ако није неко за кога сам смела руку у ватру да ставим да је поштен и добар? - А шта је хтео, да му ти у пажњи замениш мајку и да му сина васпиташ? Па, ти имаш свог сина, коме треба да посветиш пажњу као мајка, а не да се још више запетљаваш у неке непотребне мреже... - И ја сам желела да будем удата жена, јер ми је досадило да будем распуштеница. То је тако ружна реч. С друге стране, мислила сам да је он разведен, а он је лагао, срамота једна! А само да знате колико ме пута звао, досађивао, разговарао по три-четири сата телефоном, жалио се на тежак живот. Као нема шта да једе јер не зна да кува, па треба му жена, и све тако... А уствари је велики лажов и кад сам то сазнала, ја сам му рекла све најгоре. - Зато што никога тада ниси видела око себе осим њега, па чак ни себе ниси видела. Заборавила си да спремаш испите за даљи научни рад, да си интелектуалка, мајка... - Јесте, оче, није ни требало да га гледам. И он је доктор наука, али је стварно мало луд и много покварен... - Није он ништа крив, и није луд, него паметан и сналажљив у световном животу... 76
DUXOVNI RAZGOVORI - Јесте, оче, он се само прави наиван. То сам тек после схватила, али то значи да сам ја много глупа, јер не умем да прочитам ко је какав... - Па, не знам. „Ти каза“... - Јесте, глупа сам, и не умем да пригушим срце, него се на сваког сажалим. - Значи да поседујеш врлину милостивости. - Чак сам мислила да је стварно болестан, јер он много лаже, сад га боли срце, па бубрези, па брух, па астма, и мени га стварно било жао, а још му и мајка умрла и он само кука како је сам, а уствари сви побегли од њега, јер не може нико да га слуша... - Можда је пустио и коју сузицу низ образе? - Па, може тај да плаче и за паре. То сам тек после видела. Али, како да унапред знам ко је лажов? Он ме звао телефоном сваке вечери и само је причао како му треба жена да живи онако како је Богу угодно, све је црквене празнике знао кад је који, и ја сам стварно мислила да је он добар хришћанин. Кад оно, он добар лажов! - Има „дар“ суза, што је реткост код мушкараца, јер они су мало тврда срца, а такође и на сузе... - Он је свој живот цео уништио, само му је наука остала, а мени је рекао да сам монструм који се крије иза анђеоског лица и само кука, а ја не кукам него се свађам и говорим у инат. То иритира људе, па ме кажњавају. Ја нисам љубазна, а људи воле кад је неко љубазан, али ја немам стрпљења да глумим и да кукам и да плачем... - Па, женско баш и није тешко потакнути на плач. То је женама к’о добро јутро... - Оче, мене је лакше натерати на свађу, нажалост, и ту грешим... - Сестро, немој још и нерве да уништиш, то ти ништа не вреди. Ето, у депресији си, па још и нерви да ти пропадну. А имаш сина коме мораш да се посветиш. - Да, да, зато сам осетила да морам да се средим! Иначе оде све... - Само ти загреј столицу и књигу у шаке... Заврши то што си почела и чувај своје дете. - Да, оче, ја сам потребна детету. Ево, мој син сада има завршне испите у обе школе и много је оптерећен. Помените га, оче, да све 77
DUXOVNI RAZGOVORI издржи! А ја ћу Вас у свему послушати и више нећу мислити на било шта друго, осим на дете и рад! Морам, схватила сам то, оче! Ма, покушавала сам да се средим и смирим, али није ми помагало. Више не смем да се секирам због неважних људи у мом животу, јер се ни они за мене не секирају. - Сестро, време је да завршимо овај духовни разговор, или би се пре могло рећи да је то била једна духовна терапија, у циљу разбистравања ума и добијања воље за рад. Корак по корак до изласка из депресије, односно чамотиње. - Хвала Вам много, оче, слажем се, опростите, одузела сам Вам много драгоценог времена. Остајте ми с Богом, помените мене и сина у молитвама Вашим, а ја ћу се борити са собом, да постанем јача и да успешно одолевам недаћама. Схватила сам да морам. Јер, овако идем само у пропаст, а нисам ја баш тако слаба да бих тако лако пропала. Свашта сам преживела... Нека буде Божија воља, ко зна зашто је ово било добро! Живи били и до следећег разговора Вас поздрављам! - Када конверзација иде у исправном правцу, онда има успеха... Добро је да уз докторат стекнеш и искуство ове врсте, кроз разна искушења, да би могла да схватиш и друге који ће бити у истим или сличним искушењима. Ето, када будеш универзитетски професор, моћи ћеш да схватиш младе и њихове проблеме, и да не будеш строга према својим студентима. Младост је младост, а како каже она народна „младост је лудост“, али и то не код свих. Све зависи од тога ко је како и у којој средини одрастао и какво је васпитање од родитеља добио. - Да, оче, заиста, то је заправо на моју добробит, јер ја некако не могу добро да проценим људе, зато и патим. - И то ти је животна школа, која ти је потребна за твоје будуће звање. - Да, да, зато се молим Богу да ме заклони од таквих људи, јер ово није млад човек. Младости се лакше прашта због неискуства, а ово је безобразан и непоштен човек. Ето, ја опет осуђујем, а то је грех... - Сестро, мани се тог човека! Што си се окомила на њега? Имаш ти преча посла и обавезе. А овако, стално се вртиш у једном кругу. Заборави га и ни у сну да га не сањаш, то ће значити да си га заборавила. Лати се озбиљног посла. 78
DUXOVNI RAZGOVORI - У праву сте, оче, више ни речи о њему! Хвала Вам на укору, то ми је и било потребно. Ето, ја не умем да се фокусирам на једну ствар и да само то гледам, а да ме ништа остало не интересује. Али, крајње је време да се променим! Поздрављам Вас, много сте ми помогли! - Крајње је време да се уозбиљиш и да мислиш на своје обавезе. Брини за своје дете, да сутра не каже син како му мајка свашта фантазира. - Тачно, оче, потпуно сте у праву! Благословите! - Бог благословио! Амин! (На дан св. Епифанија и Германа Цариградског, 2009.)
НЕ РАЗМИШЉАЈ О СТРАХУ! - Добро јутро. - Бог благословио! - Погинуо скоро мој комшија. И ја од тада имам страхове од изненадне смрти. Јутрос возим бицикл поред магистрале, баш ме страх од аутомобила... После почело да сева и грми, ја се одмах сетих како је пре пет година ударио гром 20 метара од мене. По доласку кући, заболеле ме вене и притисло у грудима. Значи, прећи ће страх у фобију. Има да се плашим сваки час. - Запосли ум молитвом, па се неће увући страх у главу. Немој о страху размишљати, него мисли на Господа и Његову заштиту обраћајући Му се за помоћ. - Добро. - Идеш ли редовно у цркву недељом и празником на света богослужења? - Не редовно, али идем. Ово ми овако изгледа несрећно, нпр. тај мој комшија није знао да ће погинути, није се спремио. Па ми онда Бог изгледа сурово. - Па ко сте Ви да Господу судите и расуђујете због чега је било ово или оно, то није наше?! - Да тачно, али ја сам “црна” па ћу отићи право у пакао. За себе се ја бојим, а не толико за друге. - Сваки човек треба да се труди да живи по Божијим заповестима које нам је дао. Шта Вам то значи “црна”? - Грешна. 79
DUXOVNI RAZGOVORI - Онда се кајте и исправљајте свој живот! Колико Вам је година? Јесте ли верник, да ле исповедате и причешћујете? Да ли студирате или сте запослени? - Имам 25 година, верница сам, у цркву идем али не редовно, два-три пута месечно. Некад на сваки празник, а некад прође месец да не одем. Студирам... Ви недавно рекосте да ћу бити добар економиста пошто студирам вишу осам година и да је боље стар студент него млад пензионер. - Да, то значи да ћете бити добро “испечен” економиста. - “Испечен” као печење? - То је само шала. Не као печење, него добро савладано знање у подручју економије, за посао који ћете радити. У сваком случају, боље стар студент него млад пензионер, а најбоље је кад је све у своје време. - Биће то, оче, све о.к, ове године ћу завршити. И то је то, али није ме више срамота због тога. - Изгледа да сте Ви духовити, имате смисла за хумор. Бог вас благословио, до следећег сусрета. (На дан св. мученика Исидора, 2009.)
ПРОНАЋИ ХРИСТА У СРЦУ ЗНАЧИ ЖИВЕТИ ПО ХРИСТУ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Пожелела сам да Вам се јавим. Наиме, ја се лијечим од рака дојке већ четири године, и милошћу Божијом добро сам. Оче, интересују ме шта значи „пронаћи Христа у срцу“. Како да доживљавам Христа? Да ли као човјека и Бога, или...? - Бог благословио, сестро! Пронаћи Христа у срцу значи живети по Христу, живети хришћанским животом... - Оче, муче ме и ова питања, на пример, када се молим светој Матрони или Мајци Лепавинској, просто се запитам јесам ли занемарила самог Христа? Шта је Он за мене? - Молимо се Господу Исусу Христу, а молимо се и Пресветој Богородици, и светом Јовану Крститељу, као и свима светима, јер они су наши заступници пред Господом. - Хвала Вам, оче, на одговору. Ја сам се на свом примјеру увјерила да је болест Божија посјета, да је то прилика да се човјек 80
DUXOVNI RAZGOVORI преиспита и исправи свој живот. Није довољно само пасивно ићи по манастирима и тражити помоћ. Ако се претходно не распламса вјера у срцу, све је узалуд. Ето, то је моје искуство, па како ми Бог да. Збогом, оче Гаврило. Хвала Вам што нам остављате ову могућност да се дописујемо преко скајпа! - Бог благословио, до следећег сусрета на овај виртуелни начин. Амин. (На дан св. мученице Исидоре, 2009.)
ОВИСНИКЕ О ДРОГИ УСПЕШНО ЛЕЧИ ЉУБАВ - Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио, брате! - Шта Ви мислите о случају Црна Река? Вероватно сте у току дешавања око тог случаја. - Шта ја имам да мислим? Има ко да мисли о томе. Прво родитељи, о томе како су одгајали и васпитавали своју децу. - Мислите ли да је медијски удар на Цркву и духовне ствари велик? - Догодио се у једном манастиру у Латвији сличан случај. Манастирска управа је била решила да прими неколико овисника о дроги. Како се они нису могли, а ни хтели прилагодити поретку и манастирском типику, игуман и братство отпусте “пацијенте”, зато што би манастир нарушио свој типик по коме монаси живе и тако изгубио сврху. А родитељи су своју рођену децу ту довели другима на бригу. - Овде се ради о рехабилитационом центру. Мислим да су родитељи немоћни у тим стварима. Мислим да само Дух Свети њих може да спасе. Једино у таквим центрима могу пронаћи спас. - Могу, могу родитељи, али је проблем што нема верског васпитања у нашем народу. Да су та деца могла да се угледају на верујуће родитеље, као на добре животне узоре, не би доспела у стања у којима се сада налазе. - У сваком случају, верско васпитање много значи. Али како га скоро уопште нема, онда то и јесте највећи проблем - лечење на “суво”. Најважније је да човек пронађе себе и дође до богопознања. Зато мислим да су такви рехабилитациони центри у оквиру Цркве од 81
DUXOVNI RAZGOVORI веома великог значаја. Не знам који би други центар осим духовног могао тако помоћи људима који су још на земљи доживели паклено стање. - Лечење има успеха онда када је добра организација и када “пацијенти” имају љубав и пажњу коју нису имали у родитељском дому и друштву. - Много је деце без родитеља у мрежи наркоманије. Љубав је најважнија. Често угледни родитељи имају децу која постану овисници. Па шта можемо да кажемо народу који је у таквим проблемима са наркоманијом? Реч је веома битна. - Брате, данас има више зла у свету него добра. Можемо ми целу ноћ о томе да размишљамо, али мале користи од тога, то би чак прешло у празнословље. Ко нас за нешто пита, нити смо ми нека сила да исправимо неправду која влада целим светом. Сваки пастир нека се брине за своје овце и њихове душе, за које је одговоран пред Богом. - Ви се бавите једним хуманим радом, спасењем људских бића речју Господњом. - Ми једино можемо да се молимо Богу да уразуми и просветли ум онима који нису разумни и чији су умови помрачени славом овог пролазног живота на земљи. За остало нека одговарају одговорни. Бог те благословио, брате, и нека ти је срећан празник Вазнесења Господњег. Амин! (на празник Вазнесења Господњег, 2009.)
МОЛИТВАМА ДУХОВНИКА ДОДАЈ И СВОЈЕ ЛИЧНЕ - Помаже Бог, оче, благословите! Срећан Вам празник. Хтела сам да Вас поздравим и да Вас питам да ли бисте поменули имена мога мужа и деце пред иконом Пресвете Мајке. - Бог благословио, сестро! Пре свега треба да се обратиш свом свештенику, који је духовник за све духовне потребе у вашој парохији, па се тек онда може ићи даље и тражити духовну помоћ. - У реду, оче. Моја породица има духовника, али сам мислила да нам се имена помињу на светој литургији и у манастиру Лепавини. Јер, кад год смо одлазили у светиње, остављали смо 82
DUXOVNI RAZGOVORI имена. Иначе, читала сам Ваше одговоре на питања верника и много су ми помогли. Хвала Вам, оче, и нека Вас мили Бог чува. - Све што верници траже на другој страни, имају и у својој парохији. Имају цркву и имају свештеника, који је задужен за све духовне потребе својих парохијана. Парохијани треба да слушају свог пастира и да изврше оно што им саветује и чему их поучава. Ко то испуњава, имаће и духовно и телесно здравље. Иначе, имена се у некој светињи читају када верници ту дођу на ходочашће. - Јесте, оче, него сам ја мало раслабљена ових дана. Породила сам се пре скоро два месеца. Иначе, то ми је пето дете, али први пут да сам тако слаба. Слушам савете свог духовника, архимандрита Дионисија, само сам, ето, мислила да се молитве мало појачају, ништа друго... - Отац Дионисије је добар духовник, уосталом као и ваш парохијски свештеник. Њихове су молитве исте као и у Лепавини, а њиховим додај и своје личне молитве, и све ће бити у реду. Господ ће услишати. - Слава Богу! Оче, хвала што сте одвојили времена за мене. Благословите! - Бог благословио тебе и твоју породицу! Амин! (на празник Вазнесења Господњег, 2009.)
АКО СЕ БОГУ ОБРАЋАШ ЗА ПОМОЋ, ДОБИЋЕШ ЈЕ - Помаже Бог, оче, благословите! - Бог благословио! - Хвала на благослову, оче, баш ми је дошао у право време. Оче, зашто код човека постоји потреба да оде врачари или хоџи? Ето, све ми је стало у животном погледу, и факултет, и посао, и брак, иако имам 26 година. Доста људи око мене тврди да је то чудно, јер сам била један од десет најбољих студената, имала каријеру у финансијском сектору, и удала се за младог и доброг човека, имамо детенце... Али, постала сам веома повучена, чак јако депресивна, и ниједна реч није допирала до мене. Већ неколико година сам стално уморна и клонула, нема радости у мени. Иако сам надарена за сликање и цртање, ипак из мојих руку није настало ништа 83
DUXOVNI RAZGOVORI материјално и трајно. Брак и посао су почели да се топе. До мене једино допиру речи из околине да су ту направљене „чарке“. Онда сам решила да одем и сама. Сви врачари су констатовали страшне ствари и примењивали разне бајалице и молитве за решавање мог проблема. У међувремену се и брак родитеља распада. Сукобљена сам са свим могућим отровима који у човеку могу да се угнезде. Оно што ни након бајалица нисам нашла, то су мир и снага. Околина каже да нисам нашла неког ко то уме да „скине“, али ја сам одустала од тога. Оно што сам почела да чиним када се нешто деси јесте да у себи изговарам молитве, исплачем се и покушам да наставим даље... - Много тога си навела шта ти се дешава у животу. Исто то се дешава и многима другима. Трновит је животни пут готово свих који се роде на овом свету. Међутим, лако је прихватити и примити оно што нам Господ даје. Он ће нам у свему помоћи. Ако се Њему обраћаш за помоћ, добићеш је. Осим обраћања Господу, мораш живети хришћанским животом, испуњавати десет Божијих заповести, ићи у цркву, постити, исповедати се, причешћивати и испуњавати све оно што је Црква прописала. Мораш се клонити сваке врсте празноверја и сујеверја и свега онога што за душу није корисно. Мора се ићи даље кроз живот, прихватити ствари онакве какве су, и на Бога не заборавити, јер без Његове помоћи тешко је савладати искушења која човека сналазе у овом привременом животу... - Оче, има већ шест година како сам почела у сновима да виђам светитеље. Неколико пута сам пала у стање полусна, и онда сам почела да записујем речи које сам чула. - Сестро, мани се снова, Бог је истина. Нису сви снови од Бога. Треба у томе бити обазрив. - Оче, већина снова које сам записала су се обистинили. - Кад човек спава, природно је да нешто и сања. Али, не треба веровати у снове и њима се руководити. - Хвала Вам, оче, на времену. Покушаћу постом и молитвама да ојачам своју душу. Бог Вам свако добро дао! Благословите! - Бог благословио, сестро, и лаку ноћ. Амин. (на дан преп. Теодора, 2009.)
84
DUXOVNI RAZGOVORI
БЕЗ РАДА НЕМА ЗДРАВОГ ЧОВЕКА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Молим Вас да ми кажете како Ви гледате на догађаје у манастиру Црна Река? - Бог благословио! Свака кућа има свој ред и поредак. - Слажем се са Вама, али мислим на медије, који се мешају у то. Чини ми се да неће добро испасти ни за родитеље ни за штићенике. - Многи само чекају да се негде нешто догоди и да направе сензацију да би се новине боље продавале, и да забављају читаоце и гледаоце ТВ екрана. - Оче, имате ли Ви искуства са овом проблематиком, мислим на лечење зависника од наркотика? - И да се има, шта причати? Овде је манастир за монахе, у којем се живи по монашким правилима... - Лекар сам по струци и мајка троје деце. Тешко ми је да гледам све те родитеље и не могу ни да замислим у каквим се проблемима налазе... - Како су васпитали своју децу, тако им се и враћа. Колико су они пружили љубави својој деци кад су била мала, толико деца поштују своје родитеље. И, ето, сада они своју децу предају другима да о њима брину. - Слажем се са Вама, али има ту болести како појединаца, тако и друштва у целини. А тим људима свакако треба помоћи на било који начин. - Да, донекле је то тачно. Зато постоје друштвене установе, које би морале о томе да брину, као и разна хуманитарна друштва. С друге стране, оне болеснике који су способни да раде треба више ангажовати како не би били беспослени, јер ако се ни са чим не занимају, свакакве фантазије им се мотају по глави. Ту празнину морају нечим да попуне. - Мислим да они сами имају право да бирају како да дођу до излечења, јер је њима највећа мука, а и највећа казна то што им се већ дешава. - Да, мука је, али они су се сами одлучили на тај корак да буду овисници од наркотика. На тај начин су тражили да у својим фантазијама доживе неко блаженство. - Оче, то је само прича...Моји пацијенти најчешће повраћају 85
DUXOVNI RAZGOVORI и мука им је или су пак у бесвесном стању. Децу треба стално запошљавати и давати им обавезе, то је тачно. Без рада нема здравог човека. - Да, али кад има и нерадних родитеља, па ни сами о себи не брину, а камоли о својој деци. Зато им улица васпитава децу. Највећу одговорност за васпитање деце сносе родитељи, а с друге стране велику улогу има и просвета. Које педагошке методе примењују за васпитање деце док су у школи? Да ли је то демократија? - Велика је то несрећа. Дроге има већ у основној школи, а о средњој да не причамо. Читала сам одломке из књиге „Дроге и тероризам“ и то је страшно. Колико они владају нашим животима! Колико се само ратова води и политике врти око наркотика! - Није наше да о томе размишљамо. Има оних који су одговорни и надлежни за то. - У праву сте, оче, опростите ако сам Вас оптеретила. Благословите! - Бог благословио. Амин. (На дан свештеномученика Патрикија, 2009.)
ПРЕ ПОЛАСКА НА ХОДОЧАШЋЕ ДУХОВНО СЕ НАОРУЖАЈ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите грешног мирјанина! Како сте, оче? Видео сам Вас у „Православљу“ и на интернету. Молим Ваш благослов за одлазак у Колашин, у манастир Ћириловац код оца Јоила. - Бог благословио, брате! Добро сам. Ако имаш паре за пут, можеш да отпутујеш, а ако не, онда аутостопом или пешке... Како су апостоли ишли на проповед и на ширење Јеванђеља... - Оче, исповедио сам се у прошлу среду, детаљно, код оца Михаила, ученика оца Тадеја. - Значи, ишао си на генерални духовни преглед. - Оче, можете ли да ми објасните следеће: „Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас“. - Све то има написано, а ти књигу у шаке и прочитај. А онда о томе размишљај и испуњавај! Тако је најбоље, иначе 86
DUXOVNI RAZGOVORI бисмо овде на скајпу отворили веронауку, а одговор на питање које си ми поставио је мало опширнији. - Како Ви кажете... Опростите, оче, ја негде много грешим. Можда је код мене параноја, али ми се чини да су ми после исповести наступила већа искушења. Много ће ми значити да ме прими отац Јоил. Нешто сам стао и са школом и са послом. Једино што ми иде јесте то што читам изабрана дела Владике Николаја. Оче, ако Ви имате нешто да ме посаветујете, од Вас је све Богом дано... Посаветујте ме, оче, и благословите да ме прими отац Јоил. - Знаш шта значи кад пацијент почне да мења докторе? Тако је и у духовном животу. Кад неко мења духовнике, то значи да, као болесник, остаје неизлечен. Тако и ти, сад си се исповедао код оца Михаила, а сад би код оца Јоила, па онда питаш мене за савет, и тако идући од духовника до духовника бићеш још болеснији. Један духовник ће ти дати један савет, други неки други, па кад се то помеша, онда ће се теби помутити у глави који савет си испунио, а који ниси. Сваки духовник тражи да се изврши оно што он сматра да је најбоље за онога ко тражи савет. - Хвала Вам, оче, на свему. Хвала Богу, баш је тако. Отац Тадеј је рекао: „Какве су ти мисли, такав ти је живот“, а отац Михаило говори како је неопходно праштати. Благословите да идем... - Куда да идеш, на коју страну и којем духовнику? - Да следеће недеље одем оцу Јоилу у Колашин. Чуо сам да ретко кога прима. Ја сам хтео да питам за још неке којима је потребна помоћ. Рекли су ми да он све зна и ја сам сигуран у то да ће ми он бити од велике помоћи. - Да би се удостојио да се сретнеш са оцем Јоилом, мораћеш најмање три дана да постиш на води, да се исповедиш код њега и да се причестиш на Светој Литургији. Само, немој да поновиш исто оно што си исповедио код оца Михаила, једино ако си нешто заборавио да исповедиш или се догодио неки нови или се поновио неки већ исповеђени грех... Добро се припреми за ходочашће и кад дођеш у манастир Ћириловац, поздрави оца Јоила и начини један земни поклон. - Отац Михаило ми је рекао да је отац Јоил „скенер“ и да нико неисповеђен не може да оде од њега. Ја сам мислио да кренем одавде у уторак, да ноћим у Никшићу, да са другарицом кренем у среду ујутро за Подгорицу, па за Колашин... 87
DUXOVNI RAZGOVORI - Идеш са другарицом? Е, онда ће бити под знаком питања да ли ћеш бити примљен. Боље ти нађи неког брата у Христу па заједно са њим на ходочашће. Иначе, отац Јоил има духовни скенер. Код њега нико не може проћи без дубинског скенирања. - То само значи да отац Јоил има велику благодат Светога Духа. А ја сам за Христа спреман да идем сам, само да ме отац прими. Оче, синоћ сам гледао један филм где се помиње да у Светом писму пише како жена може мушкарцу душу да узме. Опростите, оче, што Вас ово питам, колико је веродостојно то да жена може мушкарцу душу да узме? Пошто сам ја врло емотиван, а Бог ми је на првом месту, не бих волео да због неке жене грешим пред Богом. - Не односи се то на сваку жену. Има честитих жена и мајки. Не може се то рећи генерално, али за језик би се већ и могло рећи, јер жене углавном имају мало дужи језик од мушкараца. Али, изгледа да зато и дуже живе. Научно је потврђено да жене за око шест година дуже живе од мушкараца. А зашто си баш са другарицом решио на ходочашће и то код познатог духовника, који још има добар духовни скенер? - Зато што ће ми она вероватно бити кума и најбоља ми је другарица. - Он ће вам прочитати мисли, од њега се ништа не може сакрити. - Знам, доста сам филмова гледао о оцу Јоилу и слушао његове беседе и заиста се надам да ће ме милостиви Бог преко њега упутити на прави пут. - Ако знаш, онда се тако и спреми за пут, а Господ ће твоје молитве услишити само ако духовника будеш слушао и његове поуке испуњавао. - Оче, Богу хвала, ослободио сам се блудних мисли и дела. Сада се, драги оче, трудим колико могу, али се само бојим да због неке жене не погрешим пред Богом. Зато и желим да ми Бог преко оца Јоила каже када ће бити моја суђена... Много би ми значило, велико бих смирење добио. - Добар си корак направио у духовном подвигу, али сад би другарицу повео на пут код духовника и још и у хотелу да спавате? А како би се тек тада грешне мисли изројиле у твом мозгу. Не верујем да би могао те ноћи заспати... Заборављаш да ће тада и демончићи бити у опсадном стању. Ђаво нити спава, 88
DUXOVNI RAZGOVORI нити једе, он само смишља замке како ће некога навести на грех, ако не делима, онда барем мислима... - Опростите, оче, мени грешном праху. Поступићу како Ви кажете, оче. Схватио сам да је Ваш савет да оцу Јоилу идем сам, затим да три дана пре поласка постим на води. Треба ли још нешто, оче? - Свакако су неопходне интензивније и усрдније молитве. Навешћу ти један пример који сам чуо од других како је ђаво спретан да саблазни онога ко није довољно духовно наоружан. Догодило се следеће: један монах је често посећивао у граду једну побожну и верујућу породицу. То се догађало мало чешће, па су се духовно више зближили и та духовност је била све дубља. Али, ђаво управо ту нађе погодно тло да осмисли како ће да посеје семе греха, и то баш у побожној кући. Домаћин куће је био запослен и морао је свакога дана ићи на посао, а жена је остајала код куће као домаћица и обављала свој посао. Међутим, како је монах по послушању често долазио из манастира у град, ноћивао је у кући те породице. Муж је одлазио на посао, жена остајала код куће, а ето, и монах је ту остајао „на молитвеном правилу“. И шта се догодило? Монах је остао без мантије, а човек без жене. Њих двоје су заједно отпутовали у свет. Зато по монашким правилима монасима није дозвољено да често излазе из манастира и да се превише спријатеље са људима који су у свету. То, наравно, не значи да монаси презиру свет, већ да се чувају искушења и да друге не наводе на искушење. Треба што краће да се задржавају ван манастира. Тако исто и жене не треба да се дуго задржавају или да ноће у мушким манастирима, па биле оне и најближи род некоме од братије у манастиру. - Оче, поменули сте земни поклон... - То се тако каже у монашкој терминологији. Кад монах монаха замоли да поздрави другог монаха, онда се каже: поздрави тог и тог оца монаха и уз поздрав једну малу метанију, односно поклоњење, јер метанија је знак поштовања. - Збогом, оче. Благословите ме да кренем! - Још једном Бог те благословио и срећан пут до оца Јоила! Амин. (На дан св. муч. Талалеја, 2009.)
89
DUXOVNI RAZGOVORI
АКО ЧИТАМО СВЕ ШТО НАМ ДОЂЕ ДО РУКЕ, МОЖЕМО ПОСТАТИ ЈОШ БОЛЕСНИЈИ - Оче Гаврило, помаже Бог! Благословите. - Бог благословио, брате! Какво је духовно расположење? - Како сте Ви, оче? Мени је, рекао бих, нешто боље духовно расположење, мада и даље осјећам бол у грудима. Разговарао сам са једним братом и каже ми да читам књигу „Моћ садашњег тренутка“ и да ћу тамо наћи одговоре о болу, а пошто то није православни писац, имам предрасуде према њему. Оче, прво сам са Вама хтео да се консултујем шта да радим. Тај писац је више усмјерен, како бих рекао, на будистичко него на православно учење, мада изгледа да и он пише истину о болу, тј. да је све у нашем уму, уосталом, као програмираност, и да треба да се репрограмирамо и тиме одбацимо бол... Та књига је била свјетски бестселер, па како онда да се односим према њој, јер је изгледа и она истинита, мада узноси ум у нека виша мисаона стања, која понекад нијесам спреман да прихватим. - Хвала Богу, донекле сам добро, а ето, кажеш и ти да си мало боље... Што се тиче читања духовних књига, имамо ми много духовних књига и треба из њих да читамо и по њима да живимо. Али, и ту треба бити опрезан. Најбоље је читати књиге које су издате са дозволом Цркве и благословом епископа. А ако читамо све што нам дође до руке, може се догодити да човек постане болеснији него што јесте. - У праву сте, оче, кад кажете да не треба читати све што нам долази под руку, јер човјек може да буде болеснији него што је био. То сам заиста на себи искусио. - Јесте, па после прочитаног да пукне глава од силног напрезања, а мозак то не може да прими, јер мождане фреквенције не могу да прихвате оно што је написано у тој књизи... - Па шта онда да радим, оче, јер стварно напрежем ум? Да ли да покушам да читам, па докле стигнем? - Па да будеш још више смућен него што си сада, а онда да узимаш јаке седативе за смирење, као што си узео кад си био код нас, без савета лекара. Теби је то исто као што би узео бомбону да се мало засладиш... 90
DUXOVNI RAZGOVORI - Па, јесте... Боље је, изгледа, да не читам ту књигу, него да је оставим за неко друго вријеме, ако ми буде потребно. Тачно је, оче, ђаво ме брзо поремети и доведе под своје кад без послушања радим неко дјело и не савјетујем се нити са доктором, нити са духовником. Зато сам и пут за Свету Гору одложио за неку наредну прилику, јер би ме ђаво успаничио и имао бих више штете него користи. Оче, интересује ме да ли је Буда стекао рајска насеља, јер један књижевник пише да су тамо и Исус и Буда? Па, можете ли ми то појаснити и приближити, јер имам дозу сумње и предрасуде према учењима која нијесу православна. А од нас Господ тражи чисто срце, па ме интересује могу ли се из других религија људи спасити ако имају чисто срце? Књигу за коју сам Вас питао је изгледа написао будистички учитељ. Можете ли ми помоћи, оче, неким одговором о будизму и хришћанству? Гдје су им додирне тачке, а гдје се не слажу? Брат који ми је савјетовао ту књигу, читао је да се и будизам и хришћанство заснивају на укидању жеља и мада је он склон неком будистичком размишљању, ја се са њим не слажем. Мада је он добро запамтио и изреке Светих отаца, које зна да цитира. - Брате, немој поред твојих искушења да се још оптерећујеш и са Будом! Питаш се где се он налази. То је само Божије где се ко налази у вечности. - Добро, оче, нећу, али имам помисли које ми говоре да то радим. То су сигурно помисли од ђавола и одбацујем их, јер хоће да ме доведу до очајања. Имам осјећај да ће нека негативна сила да се откачи од мене, па се помало плашим како ће то бити. То ме, изгледа, ђаво плаши не би ли ме држао још под својом влашћу. Па, шта ми можете рећи о том искушењу? Нијесам, оче, довољно одлучан да преломим у себи и обратим се Богу. Можете ли ми нешто рећи о томе како да развијем у себи ту одлучност? Оче, благословите да завршимо разговор, па да неком другом приликом наставимо... - Завршавамо за вечерас, а други пут ћемо наставити разговор на исту тему. Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (на дан св. муч. Јована Владимира, 2009.)
91
DUXOVNI RAZGOVORI
МОЛИТВОМ ЋЕШ ОТЕРАТИ МРАЧНЕ МИСЛИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Да ли имате времена за разговор? - Бог благословио, брате! Уместо разговора, слушај вечерас Радио Благовести у времену од 22 до 23 сата. Након редовног читања акатиста Пресветој Богородици, читаћу о умној молитви. - Добро, оче Гаврило, слушаћу вечерас Радио Благовести. Благословите још једном. - Нека си навек благословен. Да ли ти понекад слушаш Радио Благовести? - Слушам кад год могу увече, или тек сутрадан, ако сам спречен да слушам увече. - Многи кажу да после слушања увече добро спавају и да их не мучи несаница. - Па, мене таблете понекад успавају док радио ради, па сутрадан морам да слушам наставак. - То те успављује молитва, јер успавају се и они који не троше лекове. То је духовна веза са светињом манастира Лепавине. На виртуалан начин, то је благослов и благодат са чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Како мислите да успављује молитва, није ми јасно, јер мене може и лењост да успава... - Лењост долази од нечастивог... - Оче, откад сам се вратио из манастира Лепавине и од када слушам Радио Благовести, заиста осјећам да ме нека Божија рука води кроз живот. Ипак не знам како да отјерам лењост од себе, јер ми је помрачена мисао шта бих могао да радим. - Само полако, молитвом и трудом отераћеш те мрачне мисли. Видиш како си за кратко време боравка у манастиру Лепавини окусио духовне плодове и благослов Пресвете Богородице, тако ћеш се и слушањем Радио Благовести малопомало осећати све боље. - Оче, слушао сам предавање из књиге „Вече у пустињи Свете Горе“ Јеротеја Влахоса. - Да, из те књиге ћу да читам свако вече, док је не прочитам. 92
DUXOVNI RAZGOVORI - Хвала Вам, оче, на свему. Благословите! - Бог благословио, брате! Желим ти обиље духовног напретка и радост у Господу. Амин. (на дан преп. Симеона Дивногорца, 2009.)
МОЖЕМО ДА ЖИВИМО КАКО ХОЋЕМО, АЛИ ЈЕ ТАЈНА КАДА ЋЕ КОМЕ ДОЋИ КРАЈ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Хвала Вам што сте нам пружили могућност да разговарамо са Вама. Ја сам управо завршио трећу годину Средње електротехничке школе. Рођен сам у Хрватској, у Бенковцу. Као мали дечак дошао сам у Србију са целом породицом, јер смо протерани у рату. Хвала драгом Богу што смо сви из рата изашли живи. У другој години у нашу школу долази нови вероучитељ. До тада је моје разумевање вере било минимално. Дуго нисам разумео шта мој вероучитељ, данас отац Борислав, говори. Знао сам у мислима и понекад јавно да хулим на његова предавања, јер их нисам схватао. После тога почињем полако да размишљам о православној вери, и сада редовно сваке недеље идем у цркву и пре спавања се обавезно помолим Богу. Већ сам посетио манастир Острог, а јуче сам посетио манастир Тумане... Нисам, оче, испостио цео Ускршњи пост, али сам постио око недељу дана, исповедио се и причестио. До тада се никада нисам исповедао, нити сам постио дуже од једног дана. Данас највећу захвалност осећам према вероучитељу, и драгом Богу што ми омогућава да се полако враћам на прави пут. Оче, када ми је тешко, ја читам Свето Писмо и тада осећам како ми то смирује душу. Сада се трудим да што више уђем у веру нашу православну. Читао сам доста прича о чудима у Православљу, о виђењу оног света, пакла, тешких мука за људе који воде живот без Бога... Сам мој начин размишљања се доста променио. Ја више не волим да посећујем бучна места, луде проводе са пијаним људима, не волим места на којима се пуши, односно кади ђаволу, почео сам да водим рачуна о својим корацима у животу и осећам страх и велику одговорност према Богу... Оно што мене највише брине је чињеница да ме често људи одвраћају од Бога. Моји родитељи нису верујући људи, не иду у цркву и не знам да ли су икада били на Литургији, на исповести, 93
DUXOVNI RAZGOVORI на причешћу. Не судим им ја, али често ми се чуде како ја недељом устајем и идем у цркву. Мама каже да ћу, ако овако наставим, „следеће“ године отићи у неки манастир и провести тамо живот. Често се плашим и не знам шта да радим. Некада чак размишљам како бих волео да живим негде далеко, сам, да се молим Богу и да одем одавде... Знам да сам грешан и ја. Не уздижем ја себе, али осећам како су у мојој околини људи који ме не воде ка Богу и да је велики утицај нечастивога. И, ето, оче, плашим се свега тога. Ја сам одличан ученик, али све више се плашим да ме овакав начин живота неће задовољити до краја и да ће ме то учење, електротехника, само удаљавати од Бога... Оче, ја не пијем, не пушим, не мењам девојке, јер и не могу да нађем девојку какву бих желео. Молио сам се Богу да ми подари особу која ће ме волети и разумети, али одговора још нема, а онда размишљам да сигурно постоји разлог зашто ми Бог још не шаље девојку какву бих волео. Можда сам још млад, али моје мисли далеко сежу... На прву литургију сам ишао и нисам могао да се одвојим од улаза, колико сам се плашио. Тешко ми је било када видим малу децу са родитељима, али ето данас, хвала Господу, редовно одлазим у цркву, страха више немам, палим свеће за живе и за упокојене и молим Бога да ме још више учврсти у вери. Јуче сам посетио манастир Тумане, обишао пећину у којој је свети Зосима провео свој живот и пио сам воду са његовог извора. Много ми је било лепо. Цео дан размишљам о томе... Оче, можда ме нећете разумети шта сам ја заправо хтео, али бих се много радовао ако ми пошаљете неки одговор, јер ја ћу Вама још писати и волео бих да останем у контакту са Вама. Хвала драгом Богу што сам нашао како да Вас контактирам. Нека нам Христос свима помогне. - Бог те благословио, брате. Хвала на јављању. Није случајно што смо се на овај начин упознали. Ето, ти кажеш да си јуче био у манастиру Тумане, а ја сам крајем априла 1961. године ступио за искушеника управо у том манастиру. Радујем се што си, иако тако млад, већ схватио шта је грех, што се чуваш од греха и идеш путем вере, редовно похађајући света богослужења недељом и празницима. - Оче, хвала Вам много што сте ми се јавили. Хвала драгом Богу, сада ми је јасно да ништа у животу није случајно! Имао бих за Вас, оче, још пар питања. Да ли ћу ја моћи да уведем моје родитеље 94
DUXOVNI RAZGOVORI и ближње у веру? Како да им објасним, а да их не повређујем? Оче, ја сам ученик Електротехничке школе и уз помоћ Бога успешно завршавам школу. Желим да се бавим електротехником, али се плашим да ме то не удаљи од Бога, и плашим се да ме људи око мене не удаље од вере, јер се свакодневно сусрећем са таквим искушењима. Када сам покушавао више да постим, родитељи су негодовали, мајци је то сметало, а ја не желим да уносим немире. Хвала Вам, оче, још једном. - С Божијом помоћу и чврстом вољом све се постиже. - Оче, да ли ћемо Вас вечерас слушати од 22 до 23 часа? - Да ли си синоћ слушао Радио Благовести? - Јесам, оче, али сам се касније укључио. Вечерас ћу се потрудити да буде тачно на време. Иначе, видео сам да на сајту имате све емисије снимљене, па ћу их преслушати! Волео бих да посетим Ваш манастир, да се помолим пред чудотворном иконом Богородице за моју мајку, има здравствених проблема. Даће Бог да све буде како ваља. - Какав је духовни живот младих у твом месту? Рецимо, твојих вршњака? - Слабо, оче. Не води се овде рачуна о духовном животу, зато се и плашим да ме све то не одвуче на погрешну страну! Узмите за пример у школи - у разреду који има 30 ученика нас седморо иде на веронауку. На богослужења их још мање иде... Шта да Вам кажем? Овде се живи за пролазне ствари, за тренутак уживања, а нико не води рачуна шта ће бити касније... У цркви су само старији људи, омладине слабо има. - Ето, ови који су сада млади ићи ће у цркву када буду остарели, а сада вероватно рачунају да искористе младост, као што каже она песма “Узми све што ти живот пружа, данас си цвет, сутра увела ружа”. Само, заборављају да је једина тајна то што се не зна коме ће и када бити крај. Данас се свакодневно гине на путевима, понајвише гину млади, јер они су по целу ноћ у кафићима, тек се у зору враћају кући, имају скупоцена и луксузна аута, па нагазе по гасу до максималне брзине, сударе се и оде и живот и ауто, а ономе који је целу ноћ бденисао и служио цару таме ђаволу оде и душа право у пакао. - Него, оче, да ли бих ја могао да добијем икону из Вашег манастира? Желео бих да у мој дом унесем неку светињу, да се молим за моју породицу и за здравље. Пуно би ми значило. Ја бих 95
DUXOVNI RAZGOVORI послао Вашем манастиру скроман прилог, колико је то могуће са моје стране, јер сам још увек ученик, па, ако Бог да, да Вас једног дана посетим лично и да добијем Ваш благослов. - Лако је доћи до иконе, али је тешко доћи до молитвеника, мислим на оне који би хтели да се моле, јер многи накупе разне чудотворне иконе, повешају их по свим зидовима тамо где бораве, тако да се не може наћи ни делић празног зида, али молитва...? Брате, које је теби молитвено правило? - Ја у целој кући имам само три иконе, две мале, Богородицу и Анђела Чувара и једну на папиру, светог Василија Острошког. На зидовима немам ниједну, јер моји родитељи нису толико привржени Цркви. Имам још мањих иконица, њих држим код велике бројанице, затим имам две мале бројанице и не носим ниједну на телу да ми не би служиле за украс. Имам и један крст, на полеђини пише „Овим побеђуј“, купио сам га у цркви у коју идем на службу. Имам и један мали молитвеник. Из њега често читам молитве. Редовно се молим пред спавање и тада читам молитву Светој Тројици, Символ вере, молитву Анђелу Чувару, Богородици, светом Василију Острошком и Оче наш... Да ли је важно да при читању молитве будем окренут ка истоку? - Ево, брате, прочитај један користан текст о молитвеном правилу под називом Реч о келијном молитвеном правилу од светог Игњатија Брјанчанинова, из књиге ”Аскетски огледи”: РЕЧ О КЕЛИЈНОМ МОЛИТВЕНОМ ПРАВИЛУ „Уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“. Ето Божије уредбе о тихој молитви у келији. Господ је заповедио да се молимо у самовању, а и сам је, каже Јеванђеље, током свог странствовања на земљи, често пребивао у молитви. Он није имао где главу да приклони – зато су тихи врхови гора и сеновити вртови замењивали тиху, мирну келију. Пред свој долазак на страдање, којим је морало бити купљено спасење људског рода, Господ се молио у усамљеном Гетсиманском врту, недалеко од Јерусалима. Током молитве Богочовек је преклањао колена; од силине молитвеног подвига Његов обилни зној је, као капље крви, капао низ Његово лице на земљу. У Гетсиманском врту су расла стабла маслина, стара неколико стотина година. У њему су и дању, при светлости сунчевих зрака, лежале густе сенке, а тада је на врт била пала тамна палестинска ноћ. Нико није делио 96
DUXOVNI RAZGOVORI са Господом Његову молитву. Недалеко од Њега спавали су Његови ученици, а око Њега је спавала природа. У врт је дошао издајник са светиљкама и наоружаном четом, јер је издајник знао омиљено Исусово место и време за молитве. Ноћна тама заклања предмете од радозналих погледа, тишина тиховања не одвлачи пажњу од уха. У тиховању се и ноћу може молити пажљивије. Господ је бирао за своју молитву првенствено усамљено место и ноћ, а бирао је да бисмо се повиновали Његовој заповести о молитви, али и да бисмо се угледали на Његов пример. Зар је Господу, Њему лично, била потребна молитва, када је пребивајући као човек са нама на земљи и уједно као Бог нераздељиво био са Оцем и Духом и имао са Њима једну божанску вољу и божанску власт? „Уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“ Нека за твоју молитву не зна ни твоја левица, ни твој пријатељ, ни рођак, ни само славољубље, које живи заједно са твојим срцем и подстрекава га да некоме исприча о твом молитвеном подвигу, да нешто бар наговести о њему. Затвори врата своје келије да не уђу људи који долазе да празнослове, да ти отму молитву; затвори врата свог ума да не уђу туђе помисли које ће изаћи пред тебе да би те одвукле од молитве; затвори врата срца да не уђу грешна осећања која ће посегнути да те збуне и опогане, и помоли се. Не усуди се да приносиш Богу многогласне и красноречиве молитве које си сам сачинио, колико год ти оне изгледале снажне и дирљиве: оне су производ палог разума, и, као опогањена жртва, не могу бити примљене на духовни жртвеник Божији. Ако се дивиш дражесним изразима молитава које си сам сачинио, и ако препредено дејство славољубља и сладострашћа будеш сматрао утехом савести, чак благодаћу, одвући ћеш самог себе далеко од молитве. Одвући ћеш самог себе далеко од молитве баш онда када ти се буде чинило да се молиш обилно и да си већ досегао одређени степен угађања Богу. Када душа крене Божијим путем, она је погружена у дубоко непознавање свега Божанског и духовног, макар поседовала и сву мудрост овога света. Због тог незнања она не зна како и колико мора да се моли. Да би помогла духовно незрелој души, Света Црква је установила молитвена правила. Молитвено правило је 97
DUXOVNI RAZGOVORI скуп неколико молитава које су сачинили богонадахнути свети Оци, скуп прилагођен одређеним околностима и времену. Циљ правила је да доставе души оне мисли и осећања која јој недостају, и то правилне, свете, поуздано богоугодне мисли и осећања. Таквим мислима и осећањима испуњене су благодатне молитве светих Отаца. За јутарње молитвено вежбање постоји посебни скуп молитава под називом Јутарње молитве, или Јутарње правило. За ноћно мољење, пре одласка на спавање, постоји други скуп молитава под називом Молитве пре спавања, или Вечерње правило. Посебан скуп молитава чита се онима који се спремају да се причесте Светим Христовим Тајнама, и назива се Правило за свето Причешће. Они који су велики део свог времена посветили вежбањима у побожности, читају око 3 сата после подне посебан скуп молитава под називом Свакодневно или Монашко правило. Други читају сваког дана по неколико катизми, по неколико глава из Новог Завета, чине неколико поклона. Све се то назива Правилом. Правило! Какав тачан назив, узет из самог дејства које на човека врше молитве назване Правилом! Молитвено правило управља правилно и свету душу, учи је да се поклања Богу у духу и истини, зато што душа препуштена сама себи не би могла да иде правилно путем молитве. Пошто ју је грех озледио и помрачио, душа би као таква стално скретала у страну, често и у провалије: час у расејаност, час у маштање, час у разна празна и саблажњива привиђења узвишених молитвених стања, сједињених са славољубљем и самољубљем. Онога ко се моли, молитвена правила задржавају у спасоносном расположењу смирења и покајања и тако га уче непрестаном самоосуђивању, хране га умиљењем, учвршћују уздањем у свеблагог и свемилостивог Бога, увесељавају Христовим миром, љубављу према Богу и ближњима. Како су узвишене и дубоке молитве пред Свето Причешће! Какву дивну припрему пружају ономе ко приступа светим Христовим тајнама! Оне поспремају и украшавају дом душе дивним помислима и осећањима, толико благоугодним Господу. Величанствено је у тим молитвама изражена и објашњена највећа хришћанска тајна; супротно тој висини, живо и верно су набројани сви човекови недостаци, показана је његова немоћ и недостојност. Из тих молитава сија, као сунце с неба, недостижна Божија доброта, 98
DUXOVNI RAZGOVORI због које је Он благоволео да се и поред човекове ништавности чврсто сједини са човеком. Јутарње молитве тако одишу јутарњом ведрином, свежином, да онај који је видео светлост материјалног Сунца и светлост земаљског дана, стиче жељу да гледа највишу, духовну, незалазну светлост и дан коме нема краја, плодове Сунца Истине – Христа. Кратко умирење у ноћном сну је слика дугог сна у гробном мраку. Молитве пре спавања нас опомињу да ћемо се преселити у вечност, прегледају све што смо радили тог дана, уче нас да приносимо Богу исповедање учињених грехова и покајање због њих. Молитвено читање Акатиста Исусу Најслађем, осим своје сопствене вредности има и улогу изванредне припреме за вежбање у Исусовој молитви, која се изговара овако: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Ова молитва је готово једино вежбање подвижника који су толико узнапредовали да су стигли у простоту и чистоту, а за ово двоје свако много мишљење и много говорење није ништа друго до заморно одвлачење у неважно и непотребно. Акатист показује какве мисли могу да иду уз Исусову молитву, која почетницима изгледа крајње сувопарна. Целокупни акатист исказује једино молбу грешника да га Господ Исус Христос помилује, али тој молби су дате различите форме, у односу на духовни узраст почетника. Тако се малој деци прво даје мекша храна. У Акатисту Пресветој Богородици опевани су очовечење Бога Речи и величина Мајке Божије, коју прослављају сви нараштаји зато што је родила очовеченог Бога. Као на великој слици, безбројним дивним линијама, бојама, преливима, приказана је у Акатисту велика тајна очовечења Бога Речи. Добро погођена светлост даје још већу живост свакој слици – и необична светлост благодати озарује Акатист Пресветој Богородици. Та светлост делује двоструко: она просветљује ум, она испуњава срце радошћу и уверењем. Недостижно се прихвата као да је потпуно достигнуто због изванредног утиска, који оставља на ум и срце. Многи побожни хришћани, посебно монаси, врше веома дуго вечерње правило тако што користе тишину и мрак ноћи. Молитвама пре спавања они прилажу читање катизми, читање Јеванђеља, Апостола, читање Акатиста и поклоне са Исусовом молитвом. Док се заслепљени свет предаје бурним и бучним весељима, дотле 99
DUXOVNI RAZGOVORI Христове слуге плачу у тишини својих келија и изливају усрдне молитве пред Господом. Док синови света проводе ноћ у безумној будности, па дан који наступа дочекују у помрачењу и унинију духа, дотле слуге Божије дочекују тај дан у весељу и ведрини духа, у сазнању и осећању необичне способности за размишљање о Богу и за сва добра дела зато што су претходну ноћ провели у молитвеном подвигу. Господ је падао на колена током Своје молитве: ни ти не треба да пренебрегаваш преклањање колена, ако имаш довољно снаге за то. Свети Оци објашњавају да поклањање до земље изображава нас пад, а устајање са земље наше искупљење. Пред почетак Вечерњег правила нарочито је корисно да учинимо онолико поклона колико је то сразмерно нашој снази: од њих се тело мало замори и загреје, срцу се пренесе осећање побожног жаљења, а и једним и другим припреми се усрдно и пажљиво читање Правила. При вршењу Правила и поклона никако не треба журити; и правила и поклоне треба вршити полако и пажљиво. Боље је прочитати мање молитава и учинити мање поклона са пажњом, него много без пажње. Изабери себи правило које је сразмерно твојим снагама. Речи Господње да је субота постала ради човека, а не човек ради суботе могу и морају да се односе и на све побожне подвиге, па и на молитвено правило. Молитвено правило је постало ради човека, а не човек ради Правила: оно треба да помаже човеку у достизању духовног напредовања, а не да буде тешко бреме које уништава телесне снаге и збуњује душу. Тим пре оно не сме да буде повод за горду и погубну уображеност, за погубно осуђивање и понижавање ближњих. Разборито изабрано Молитвено правило, примерено снази и начину живота, представља велику помоћ ономе ко се бори за своје спасење. Вршење Правила у одређено време прелази у навику, у неопходну природну потребу. Чим се онај који је стекао ту блажену навику приближава месту на коме обично врши Правило, његову душу већ испуњава молитвено расположење: пре него што успе да изговори иједну реч молитве, из његовог срца се већ прелива умиљење и ум се већ сав удубио у унутрашњу клет. “Више волим Правило које се кратко али стално извршава, но правило које се врши дуго али се брзо оставља”, рекао је један велики Отац. А такву судбину увек имају она молитвена правила 100
DUXOVNI RAZGOVORI која нису сразмерна снагама: подвижник их извршава неко време, док га носи почетни полет ревности, и при томе, наравно, више обраћа пажњу на њихову дужину, а мање на њихову садржину, а затим га изнемоглост, та неизбежна последица подвига који превазилази његове снаге, постепено приморава да скраћује и скраћује Правила. Подвижници који су неразумно поставили себи тешко Правило, често прелазе са много тешког Правила директно на остављање сваког правила. А подвижника који остави правило, или га, чак, само скрати, неизоставно напада збуњеност. Од збуњености он почиње да осећа душевно растројство. Последица растројства је униније. Повећано униније изазива слабост и екстазу, а под њиховим дејством неразумни подвижник се препушта празном, расејаном животу, равнодушно пада у најтежа сагрешења. Када изабереш за себе молитвено правило које је сразмерно твојим снагама и потребама твоје душе, настој да га ревносно и редовно извршаваш, и знај да је то неопходно да би одржао моралне снаге своје душе, као сто је неопходно да сваког дана у одређено време узимаш довољну количину здраве хране да би одржао телесне снаге. “Бог нас неће осудити због остављања псалама”, говори свети Исак Сиријски, “ни због остављања молитве, већ због онога што следи након тог остављања: због уласка демона у нас. Када демони нађу место, када уђу и затворе врата наших очију, тада они помоћу нас, својих оруђа, насилно и нечисто, са најжешћом осветом извршавају све што је Бог забранио. И због остављања малог Правила – удостојеног да га Христос заступа – ми падамо у власт демона, како је написао један премудри: ”Ако своју вољу не потчињаваш Богу, потчинићеш је своме непријатељу.” Та Правила, теби се чини мала, постаће зидине против оних који настоје да нас поробе. Извршавање тих Правила у келији установили су творци црквеног типика – установили су их премудро, по откривењу одозго, да би сачували наше животе. Велики Оци су од обилног дејства Божије благодати обитавали у непрестаној молитви, па опет нису остављали своја Правила која су навикли да извршавају у одређеном часу дана или ноћи. Многе доказе за то видимо из њихових житија: Антоније Велики је извршавајући Правило у деветом часу, дакле, у три сата после подне, био удостојен Божијег откривења; преподобном 101
DUXOVNI RAZGOVORI Сергију Радоњешком се јавила Пресвета Дјева, у пратњи апостола Петра и Јована, онда када је молитвено читао Акатист Пресветој Богородици. Најљубљенији брате! Покори своју слободу Правилу, оно ће те лишити погубне слободе и везаће те само за оно што ће ти донети духовну слободу, слободу у Христу. И знај да ће ланци, који те везују, у почетку бити тешки; али ће ти касније постати драгоцени. Сви свети људи Божији примили су на себе благи јарам молитвеног Правила и носили су га. Угледај се на њих и следи у овом случају Господа нашега Исуса Христа, који је, поставши човек, и показујући нам сопствени пример понашања, чинио оно што чини Његов Отац, говорио оно што је Њему заповедао Отац, и имао циљ да у свему испуни вољу Оца. Воља Оца и Сина и Светога Духа је једна. Кад је реч о нама, воља Божија се састоји у спасењу људи. Свесвета Тројице, Боже наш, слава Теби! Амин.” - Хвала Вам, оче, благословите! - Бог те благословио, брате! Надам се да ће ти ово духовно штиво бити на корист за духовно узрастање. Амин. (На дан преп. Никите Исповедника, 2009.)
НАЈБОЉА ЈЕ ОНА МОЛИТВА КОЈА ЈЕ УСРДНА И РЕДОВНА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ја сам тек од вечерас почела да слушам Радио Благовести. Иначе сам верник, редовно идем у цркву и постим у среду и петак. Нисам до сада знала за овај радио, а сада сам пресрећна што имам могућност да Вас чујем и да се са Вама молим за мене и моју децу. Од вечерас сам свако вече са Вама и молим се. Бог Вам свако добро дао. - Бог благословио, сестро! Добро дошла на слушање Радио Благовести. - Хвала, оче. Синоћ док сам слушала радио, мени је срце лупало као када се човек јако обрадује, тако да сам у целом телу осећала пулс како удара. После слушања сам заспала као мало дете. - Значи, од вечерас си, иако у Шведској, на овај виртуелан начин духовно са свим слушаоцима заједно у манастиру Лепавини. 102
DUXOVNI RAZGOVORI - Да, оче, свако вече сам са свима вама. Сањала сам ноћас да морам да слушам свако вече Радио Благовести. - То је благослов из манастира Лепавине, од чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Оче, ја сам са Вашег сајта скинула икону Мајке Богородице и била је у нашој цркви три месеца, а сада је код мене у кући. Ја се пред Њеном иконом молим свако јутро и свако вече за спас мене и моје деце. - Нека је благословено и нека Пресвета Богородица својим чесним омофором штити тебе и све твоје укућане. - Хвала, оче. Желим да Вас питам за своје здравље. Наиме, већ 13 година ја сам медицински здрава, али овако нисам... Падам у постељу, па не устајем по недељу дана. Имам неки немир у себи. Редовно се молим, али док се молим понекад осећам као да ћу да се онесвестим. Не знам шта је то. - Да ли је то неки здравствени проблем или...? - Са медицинске стране, једино што имам је висок притисак и болест мишића, друго ништа. Али, ја сам тако немоћна, често немам снаге, невољна сам... На пример, желим нешто да урадим, али се тада појављује немоћ у мени и осећам да не могу. Осећам немир у телу. Оче, ја редовно идем у цркву, одмалена постим, исповедам се, али ме неке муке муче. Наш свештеник ми је рекао да сам пуна „нечега“ и да би требало да ми се читају специјалне молитве. - Мораћеш мало физички да се активираш. Рецимо, ко живи у граду, мора да упражњава шетњу по чистом ваздуху. - Оче, ја сам увек у покрету, јер имам четворо деце, па и кад не могу, морам да се крећем. Али, све је то на силу. Док ми је муж био жив, једна жена се умешала у наш брак и свашта нам је уносила у кућу. Знам да су те тегобе од тада почеле да ми се дешавају. Али, не знам где да тражим помоћ. Једино идем у цркву и молим се, јер само тамо видим помоћ. - Што се молитве тиче, свака молитва је специјална, а најбоља је она молитва коју сам човек врши, посебно ако је усрдна и редовна. Наравно, никако не изоставити богослужења, значи редовно недељом и празницима одлазити у цркву на заједничку молитву. - Тренутно од 15 постим 7 дана и наш свештеник ће ми читати молитве. Иначе, ја више пута спавам у цркви. Године 2003. била 103
DUXOVNI RAZGOVORI сам под Острогом код светог Василија, али нисам тражила да ми се читају молитве за здравље. Мислим да сам ту погрешила. - Како спаваш у цркви? Пази да се не прехладиш и да се још више не разболиш, јер како каже она народна: “Ако се сам чуваш и Бог ће те чувати”. - Нисам ја прехлађена, оче. Мене неке муке муче већ 13 година. Моји лекарски резултати су као у малог детета, а ја сам ипак болесна. - Ако ниси сада прехлађена, не значи да нећеш бити ако будеш легла на ледени мермер у цркви... - Оче, код нас поред цркве има црквена свештеничка кућа, и ја ту спавам на душеку. Црква је посвећена Пресветој Богородици. - Значи, ти не спаваш у цркви, па тако можеш да спаваш и код куће. - Не, ми тако кажемо у цркви, а ја рачунам да, пошто је то црквена кућа, није проблем што спавам ту, јер је црква од мене удаљена 100 километара, а ја идем сваке недеље на службу. - Није исто црква и црквена кућа. Црквена кућа је дом у којем свештеник станује са својом породицом, а црква је светиња у којој се врши богослужење. Али, ниси ти далеко, јер данас постоје превозна средства, па се до цркве не мора ићи пешке. - Оче, ја ту кућу поштујем, јер ту свештеник живи, па је за мене и то место свето, ту станује свето лице. Ја то поштујем... - Па, није то баш исто. У госте се некоме иде, али не пречесто, јер и свешеник има своју породицу као што и ти имаш своју. Како би теби било кад би ти неко стално, па макар и од родбине, долазио у госте и обавезно преспавао код тебе? - Оче, то је био позив од свештеника да дођем и да преспавам, да би ми читао молитве. Ја не видим ту ништа лоше. Ако је некоме потребна помоћ, ја мислим да је свештеник управо зато ту да помогне. Неки траже помоћ на другој страни, а ја само од Бога. Ја сам из породице побожне и тако и радим. - Да, али разни су видови помоћи. Међутим, није примерено да се често иде свештенику тамо где он живи са својом породицом. То је ипак његов кутак. - Не, и свештеник ту преспава само када треба да служи службу, иначе његова породица живи у Гетеборгу, а црква је у Јенцепингу. Тако да он ту не живи. Иначе, разумем ја Вас, оче... Хвала Вам, ја 104
DUXOVNI RAZGOVORI се извињавам ако сам негде погрешила, није ми то била намера. Само сам хтела да питам за савет и Ваше мишљење. Нека Вас Бог чува и да свако добро. - Ниси ништа погрешила, све је нормално и у духу женског рода и језика, јер свака жена има фонд речи које се тешко дају истрошити и причу завршити... - Хвала Вам, оче Гаврило, на разумевању и времену, које сте ми подарили. Надам се да ћете другом приликом када будемо причали разумети ове моје муке. - Ма, ко их нема? Свако носи свој крст и своје бреме. - Да, баш је тако, оче, али волела бих да су од Бога, а не од непомјаника. Али, шта ћемо? Тако је то. Ја се надам, оче, да ћу у јулу, ако ми Бог помогне, бити код Вас, јер имам велику жељу да дођем, колико због мене, толико и због деце, а највише због сина. Ето, да Вас више не задржавам. Да Вас Бог што дуже поживи, да Вам да здравље и све благодати. - Корисно је видети како каже и поучава свети Јован Касијан. Наиме, када човека снађе нека невоља, он треба да се труди да нађе човека од поверења, коме се може искрено изјадати, или боље рећи исповедити. Онда му буде лакше, а ако не нађе човека, нека нађе живинче да се њему изјада и да олакша оно што га изнутра притиска, а ако ни то не нађе, онда да се повери дрвету или некој биљци и да се тако растерети, а посебно за оно што никоме другом не може да каже. И, ето, да се тако растерети од онога што га мучи изнутра. Сваки човек је једна тајна, и нико не зна шта је у њему самом, и кад тако оптерећен нађе некога и стекне у њега поверење, и успе да се у разговору са њим растерети, онда заиста буде растерећен и одмах му бива лакше и осећа се као да је умивен од неке прљавштине, која се наслагала на његово тело. Кад кажем да се неко растерети, то, наравно, мислим у преносном смислу, а уствари то значи растеретити се од грехова који су се наслагали на душу човекову, јер нико није без греха осим Јединога Бога, Створитеља нашега. - Оче, у то сам се и сама уверила. Пар пута сам се исповедала и тих мука више немам. А, хвала Богу, свакоме сам помогла и волим да помажем, волим добро да чиним и никада се ни са ким не свађам, никоме зло никада нисам мислила. Чак се молим и за своје душмане и палим свеће за њихово здравље. Они мене каменом, а ја 105
DUXOVNI RAZGOVORI њих хлебом, и тако ћу и даље. Оче, сањала сам Свету Петку... У сну ми је рекла да се молим Мајци Богородици за исцељење. Сањала сам да сам била у рају. Исто тако сам сањала и Светог Петра. Тада нисам ни знала за Светог Петра, да ми Бог опрости! А сањала сам и Господа Бога како ми кружи око главе и каже ми да је Он Бог и да ме чува. - Па, јесте, кад се много спава, штошта човек сања, углавном, све о ономе о чему по дану размишља... - Оче, скоро, када сам се молила пред спавање, ставила сам мараму, иначе ја увек имам мараму на глави када се молим, и тако док сам читала молитве, одједном ми се на папиру појави светлост. Шетала је по папиру. То је била молитва Мајци Богородици. Шта Ви можете да ми кажете о томе? Знам да се то само свештенику може рећи. Оче, веровали Ви мени или не, али знам да бих ја, да мене Бог не чува, одавно отишла са овог света, јер шта ми се све дешавало, хвала драгом Господу Богу, Мајци Богородици, Светој Петки и свима светима! Они ме чувају, ја то осећам и у то сам сигурна. Када ми је најтеже, ја се само Мајци Богородици помолим и мени буде добро... - Пази се од ма какве светлости, јер може то да буде и од нечастивог... - Да, рекао ми је то и наш свештеник. А ја једва чекам да дођем у манастир Лепавину, мени ништа није далеко. Лаку ноћ, оче, благословите! Могу ли и сутра да се јавим? - Само се ти припреми за духовни разговор за сутра у исто време. Вољан сам ја за сваку дискусију која је за душу корисна, али има и оних који би хтели да са мном дискутују, али не умеју и немају одговарајући фонд речи да бих могао да им одговорим. У неких, иако не могу да се изразе, душа њихова говори и осети се шта хоће да кажу. Некима је довољно да само благослов добију из манастира Лепавине, од чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. Бог благословио, сестро, и свако добро од Господа! Амин. (На дан преподобмуч. Теодосије Тирске, 2009.)
106
DUXOVNI RAZGOVORI
МОРАМО УМНОЖИТИ ТАЛАНТЕ ОД ГОСПОДА НАМ ДАТЕ - Помаже Бог, о. Гаврило, благословите! - Бог благословио. - Хвала, оче, радо бих са Вама учествовала у духовном разговору. Оче, ја сам Ваше чедо, али сам клинички психолог и волим анализирати људе, посебно оне који су за узор другима. - Али и од једног и од другог може да се појави гордост, ђаво само чека из заседе са својим замкама с које стране да улови монаха. - Ако смо будни у уму, држимо разум и уз нас је молитва, онда смо сигурни. - Може и у смирењу да лежи гордост. - Да ли се слажете, оче, да је питање ума и разума велико искуство за појединца? - Како код кога, све зависи у каквом је стању човек, од какве болести болује. Код параноичних је то тешко одредити, а и они који су психички поремећени тешко прихватају ма коју вест о болести. - Да, психичка регулатива код индивидуе зависи од поставке самога о ставу према животу. Како Ви то гледате? - Данас се у већине људи примећује психички проблем више него телесни. - У праву сте, јер људи углавном не хране своју душу. - Мањина овлада већином, па тако је и код поремећености. Нпр. ставите једну кварну јабуку у пуну корпу здравих јабука, убрзо ће се све покварити. - Да, оче, то је патолошка психологија масе, која је веома погубна за лабилну личност, још ако је без Бога, тешко му је. Колико су дивне здраве јабуке, подсећа ме на дете које је неискварено, тек рођено. - Ма, ко није лабилан данас? - Нисте Ви, оче, јер сте се научили смирењу далеко од ових крајева, на Светој Гори. - Да, али све зависи од тога да ли су родитељи здрави или болесни, такво ће и дете бити у периоду развоја и раста. Што каже она народна, неће ивер даље од пања. 107
DUXOVNI RAZGOVORI - Да, оче, али психо-равнотежа се стиче. - А шта ћемо са генима, који се наследе од родитеља, од једног или обадва? - Мислим да је генетска предиспозиција мала у односу на код под којим нас Бог „запише“. Знате, нас су учили о психопатологији и оној здравој. Сваки родитељ детету мисли најбоље, али због незнања и промашених амбиција чини велике грешке у статусу одрастања истог. Да ли Вам се чини наш проф. академик Јеротић мало нејасан у погледу православне психологије? - Опет кажем, зависи од тога да ли су родитељи здрави или не, и таква ће им деца бити. - Да, здрави целокупно, од зачећа до адолесценције. - Без велике науке се то природно да видети, нема ту мудровања. - Да, природа је мајка свима, лице и наличје. - Чини ми се да преваже она лошија, па макар била прикривена у ма ком облику. Увек вири из притаје. - Да, то је алузија на нечастивог, који беспослене одмах запосли. - Да, у празну канту свашта се ставља. - Тако је, оче, лутање разума у бескрај без контроле јесте чист губитак. - Губљење времена у празном простору. - А на то „канту празну“, наш нам је проф. Јеротић говорио да је психолог без искуства као празна канта. - Нисам знао за тај његов израз. - Шта мислите, да ли је појам времена исти; данас, јуче и убудуће? - У прошлом, сада и у будућем док не пређемо у вечност. - А шта ће они што не верују у вечни живот, а пуно их је, стално су у недоумици када ће умрети. Заправо, они су оптерећени, то је за њих крај. - У сваком човеку има племенитости и доброте, сваки има потребу да воли и да буде вољен, да поштује другог и да буде поштован, свако тежи тој хармонији. Бог је Љубав. Мало је теже то рећи да је некоме крај, да је живот само док смо на овој планети која се зове Земља, јер је човек тајна. Може он целог живота да не верује у вечност, али се догоди да у часу смрти или пред смрт поверује да вечност постоји те позива свештеника да 108
DUXOVNI RAZGOVORI би се покајао, исповедио се, причестио. И оде у Рај духовно окупан од сваке греховне прљавштине коју је учинио за време свога живота. Господ је дошао ради грешника, а не ради праведника. - Како сте то дивно рекли, реченице просто лелујају. Дивно је бити поред једног самртника (у смислу обитавања са његовом душом), имала сам то искуство, као и Ви, зар не? Да, оче, моја омиљена тема је љубав за ближње, јер човек који је вољен је и сретан, мада појма среће нема у Светом Писму. Заиста, данас смо дотакли гордост, генетику и љубав која све побеђује. Да ли је то био Ваш циљ? Опростите мени грешној, да ли смем да приметим да сваки Ваш разговор води ка закључку? - Да, иде то тако кад постоји хармонија у конверзацији. - Драги оче, ослободите ме гордости да не уништи мој пут ка монаштву. - Треба желети, трудити се и успех је ту уз Божију помоћ. - Оче, жеља уплетена са трудом је заливена Светим Духом и резултат је Божија благодат за све што желимо. - Да приводимо полако крају овај наш духовни разговор за данас. - Хвала на сарадњи и одвојеном времену, много Вас волим и много сам научила. Угодан одмор. - Хвала и Вама на одличним питањима, на које сам имао част да Вам одговарам. - Увек сам спремна, јер сте Ви посебни и много Вас волим и ценим. - Имаћемо прилику да наставимо на тему духовност и психологија. - Само реците, оче, ја уживам, јер је то моја „храна“. - Као и моја духовност, радити са људима на спасењу душа и извести их са пута мрака ка светлости. Морамо умножити таланте од Господа нам дате. - Да, ја у својим терапијама увек кажем да је у сваком човеку Бог, да верује у себе и онда ће успети. Јер таланте од Господа или умножимо или закопамо, или живимо или нисмо живи. Како водити људе ако они то не желе несвесно? - Љубављу и пажњом, што желите да људи вама чине чините и ви њима. - Да, то је истина. Боже, дај нам оваквих сусрета. - Бог Вас благословио! Амин. (На дан свештмуч. Доротеја, 2009.)
109
DUXOVNI RAZGOVORI
ЉУБАВ ЗАТИРЕ МРЖЊУ, ЈЕР БОГ ЈЕ ЉУБАВ, А МРЖЊА ДОЛАЗИ ОД ЂАВОЛА - Оче Гаврило, помаже Бог, можете ли благословити за разговор? - Бог благословио, брате З. - Оче, можемо ли разговарати? - Не можемо ћаскати данас, само ти слушај Радио Благовести. - Не мислим на ћаскање, већ сам требао нешто битно да Вас питам. Оче, имам бол и мржњу у души, па сам о томе хтео са Вама да поразговарам. - Имам и ја бол у ногама. http://www.manastir-lepavina.org/ vijest.php?id=3674
- Оче, прочитао сам оно што Вам је др. Тамара писала, је ли Вам бол јак и да ли Вас стално боли? Мени је бол стално присутан у души. Оче, купио сам књигу „Вече у пустињи Свете Горе“, нашао сам је прије два-три дана у књижари. - Мене ноге боле од дугог седења испред компјутера, поготово нога која је оперисана од тромба, а др. Тамара је у терапији прописала да не смем више од пола сата да седим, али ни да стојим дуго. Потребно је и да шетам бар два километра дневно да се не би поново вратио тромб. У левој нози тромб је присутан, али није за операцију, јер се нога може одржати терапијом коју је лекар прописао. - А пошто радите више од пола сата, да ли ћете послушати докторку и не сједити више од пола сата? Можда би било добро да опет пођете у бању? - У Бању Мљечаницу на редовну рехабилитацију идем 13. јула, на 21 дан. - Придружујем се брату Владимиру у свему ономе што је написао о Вама. И ја сам размишљао о томе да неко напише онако као брат Владимир, али признајем да нисам био способан да то претворим у ријечи као он. Добро је то што ћете ићи у бању, онда ће Вам сигурно здравље бити боље. Ја сам се молио за једног болесника кад му је било тешко и, ето, пошто нисам имао расуђивање за кога да се молим а за кога не, мука је прешла на мене, па сад немам снаге да носим тај терет. Од тада је прошло 110
DUXOVNI RAZGOVORI десет година, недавно се тај болесник упокојио и жао ми га је било. Прије десет година сам имао благодат, чезнуло ми је срце за Богом, а сада немам више тај дар у души, већ осећам бол и мржњу, па ме то брине, докле ће да траје? - Хвала, брате, да у души осећаш тако, па и тиме се придружујеш тој хармонији и ономе што је брат Владимир написао, а у име све моје духовне деце која имају обзира према мени и која се за мене Богу моле. Овом приликом се захваљујем свима њима, а и ја ћу се такође молити Господу за вас који се са љубављу и осећајем обраћате мени. - „Ја вас не заборављам, јер вас примам као од Господа даним.“ Колико година има брат Владимир и живи ли он у САД? - ...Када ми се ви обраћате, питате ме како ћете духовно живети и душу спасити, како ћете се од греха сачувати, Богу молити и десет Божијих заповести испуњавати... - Оче, сјећам се када сте из књиге прочитали онај дио гдје архимандрит Јеротеј Влахос говори: „Мрзим вас“, па ме интересује како од те мржње да се избави човјек? - Љубављу! Љубав затире мржњу. Бог је Љубав, а мржња долази од ђавола. - А шта да радим, оче, кад имам мржњу према лицима из Цркве, јер ми се Митрополит Амфилохије некако замјерио, па сад не могу да му опростим, већ имам мржњу према њему. Овоме би додао и текст о религиозној параноји који сам јуче прочитао на сајту манастира Лепавина. Постао сам меланхолик, а то тешко преживљавам, не знам шта да радим. - Скупи снаге, Богу се помоли и пођи Митрополиту Амфилохију и замоли за опроштај и благослов и онда ће побећи онај непомјаник који ти убацује такве мисли. Тада ће непомјаник побећи у пуста и непроходна места, а ти ћеш добити мир и спокојство у души. - Оче, тај непомјаник ми годинама убацује мржњу према Митрополиту Амфилохију. Поћи ћу ја њему и затражити опроштај, па ћу ваљда добити мир и спокојство, за чим толико тежим. Хвала Вам на савјету. Само ми још реците којих је година брат Владимир? - Мислим да је твојих година. Живи у САД. - А како, оче, да се односим према Митрополиту Амфилохију кад ми је наносио неправду, да ли и ја њему треба да опростим да 111
DUXOVNI RAZGOVORI бих добио мир у души? Јер, стално ми је присутно сјећање на оно шта ми је Митрополит Амфилохије радио. - Да, треба, то је хришћански. То ти сећање долази од „левог“ да ти се чини да је то тако. Митрополит Амфилохије је пун љубави према својој духовној деци, а и ти се једна „овца“ из његовог тора. - Некако ми је тешко да опростим, јер ми помисао говори да је он духовно лице и да не треба то да ми ради. Јесте, оче, да има љубави, али мени се не свиђа то што се бави политиком, тако да ми је тешко да пређем преко тога. Јер, кад се бави политиком, мора о некога да се огријеши. Добро, оче, благословите и лаку Вам ноћ. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (На дан св. великомуч. Теодора Стратилата, 2009.)
БИЛО ЈЕ И БИЋЕ ИСКУШЕЊА У ЦРКВИ, ОНА ЈЕ НА ЗЕМЉИ ВОЈУЈУЋА ДО КРАЈА ВЕКА - Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио! - Хвала, оче, што сте одговорили на поруку. Да Вам се представим, зовем се Н. и сада уписујем Богословски факултет, живим са мајком. О Вама сам читао у “Православљу” и много ми се допало што саветујете људе и разговарате са њима преко интернета. - Колико је теби година? - Ове године сам напунио 19 година. - Да ли ћеш бити редован студент? - Да, узео сам општи смер. Сад управо читам Томаса Хопка, због пријемног испита. - Шта, општи смер на Богословском факултету? - Будући студенти бирају да ли хоће општи смер који траје четири године или практични смер који траје три године. - То први пут чујем да имају смерови, то је нека нова терминологија. Све се нешто окренуло, па и на Богословском факултету. - Па изгледа, то ми је рекао и мој вероучитељ. Каже да када је он уписивао пола ствари није постојало а није морало ни толико докумената да се прибавља. То све имате на сајту Богословског факултета. 112
DUXOVNI RAZGOVORI - Можда ће ускоро бити нека нова теологија у неком новом стилу, у духу “екумене”... - Ко ће га знати, ја баш и нисам за “екумену”. Као што каже изрека, “боду се као два рога у врећи”. Мислим, требамо помагати једни другима, али опет... - Мислим на православну, јер је и Православље разједињено, неки свештенослужитељи служе по старом, неки по новом, без благослова Св. Архијерејског Сабора, а у народ се унела збуњеност. Такво стање “вукови у овчијим кожама” користе. Нажалост, у Цркви нема јединства у духу и учењу Св. Отаца утврђеном на Васељенским саборима, као што се каже у Символу вере, да смо у једној светој, саборној и апостолској Цркви. - Слажем се са Вама да треба поштовати Символ вере и Васељенске саборе. Само ја нисам довољно упознат, јер не причају о томе у јавности, па као што кажете, не знам ко је у праву а ко није. Чак и за Његову Светост Патријарха Павла не дају никакве информације, да ли је боље, шта се дешава… - Боље је да не знаш много, да те не боли глава и да због тога немаш мира. Опасан је тај “вирус” кад се увуче у главу и почне размишљање о томе ко је у праву а ко није. Кроз векове је било и биће искушења у Цркви. Црква је војујућа на Земљи до краја века. Најбоља је она грана која остаје на стаблу, јер кад грана отпадне од стабла, иструли и нестаје. Сада се појавио неки покрет у Грчкој и код нас, скупљају се потписи за одбрану Православља. - У праву сте, оче. Чуо сам да владика Артемије прикупља потписе, тј. и он се потписао. Оче, да ли сте гледали или чули случајно за „Дигиталног анђела“. - Да, нешто сам гледао на двд-у, али не замарам се тиме, то није по благослову Цркве. Данас се многошта пушта и приказује да би се људи застрашили и збунили. - Не знам, мени лично је баш уверљиво, али Ви сте старији и свештено сте лице, тако да ћу послушати савет да не размишљам пуно о томе. - То је више за децу, да се деца застраше, а ни за децу није добро, јер данас је много психички болесних људи и кад им се дода тако нешто, још су више уплашени. Мислим да приказивати такве ствари није баш корисно за душу. То код 113
DUXOVNI RAZGOVORI протестаната могу тако нешто приказивати, слично је било у 19. веку, изгледа да је то сада прешло и у Православље. - Јесте, мада ако смем да приметим, и да је направљено по благослову Цркве, не би то рекли, јер с обзиром на то каква је тренутно владајућа гарнитура у Србији, одмах би напали Цркву како ради против државе и Европе. А то у данашње време и у оваквим околностима није баш најпожељније. Изгледа да има доста Бошњака и Црногораца на факултету, што ме радује. Данас сам добио информацију да се од 300 слободних места попунило само 200, ја сам првог дана био 54-ти. - Зар има Бошњака православних? - Да, тројица из Бање Луке. Ја их зовем Бошњацима, не знам да ли постоји неки други назив. - Да није то нека грешка, то су можда Срби православне вере? - Православци сигурно јесу, пошто су добили благослов од владике Григорија. - И Срби из Црне Горе су православни. - Да, све су то Срби, само ми имамо навику да их зовемо Бошњаци и Црногорци. - Ако су из Бање Луке, онда су добили благослов од владике Јефрема. - Оче, не знам, била је гужва, па смо се једва споразумевали. Да, да, од владике Јефрема, а моја другарица из Требиња је добила благослов од владике Григорија, сад сам се сетио. - Полако, научићеш ти све то, ко је и одакле по епархијским територијама, а сада да завршимо овај наш разговор за данас. - Добро, оче, хвала на одвојеном времену, до скорог виђења. - Бог те благословио. Амин. (На дан преп. Онуфрија Великог и преп. Петра Атонског, 2009.)
ГОСПОД ЈЕ СВИМ ЉУДИМА РОЂЕНИМ НА ЗЕМЉИ ПРУЖИО РУКУ СПАСЕЊА - Помаже Бог, оче, благословите! Кад год могу, ја поново „прелиставам“ странице рубрике “Одговори духовника” на Вашем сајту и после једног читања схватих да сама за себе гласно изговорих: „Богу хвала, па ово је тако потребно у ово данашње 114
DUXOVNI RAZGOVORI смутно време“. Заиста је несвакидашње и, коначно, сасвим нешто ново на духовној сцени Српске Правславне Цркве, да један духовник окупи толико чеда духовних преко интернета и да се уопште јавља на скајп верницима? - Бог благословио, сестро Танкосава! Да, врло радо се јављам на скајп и разговарам са свим посетиоцима, којима је потребна духовна помоћ или савет духовника. Једноставно такав вид мисионарења сматрам како својим послањем тако и послушањем. Стадо је велико, а посленика је мало. - Изузетно је интересантан Ваш разговор са братом Р. Које је то било време када сте разговарали са њим и колико је трајао ваш разговор? - То је само промисао Божија. Тог јутра око четри сата, када сам се пробудио, сетио сам се да треба да погледам неки материјал који је био спремљен за објављивање на страници нашег сајта, јер као уредник сајта, тражим да све и сам прегледам. А онда сам видео да ми се на скајпу први пут појавио један брат. Јасно је да ако се неко у то доба јавља, да му је сигурно потребан неко са киме би поразговарао, можда растеретио душу или тражио савет да помогне другоме. И, тако ступисмо у контакт преко скајпа, ја оставих своје прегледање достављеног материјала, јер се наш духовни разговор продужи око три сата. Можда би трајао и дуже, али ја сам већ морао да се припремим за служење Свете Литургије. - Тај брат је изгледа трагао баш за Вама, оче, ипак се изненадио да сте са оне стране виртуелног неба баш Ви, отац Гаврило Лепавински лично? Зашто је био готово неповерљив? - Много се изненадио када је схватио да сам то заиста ја, а онда је изразио своје велико задовољство што један духовник уопште контактира преко скајпа, како са својим духовним чедима, тако и са осталим верујућим људима и још даје одговоре на духовна питања. - Имам утисак да је брат Р. верујући млади човек и, ето, баш је Вама желео да исприча како скајп, односно интернет саобраћај уопште, користе млади, у чему је и сам учествовао, играјући игру младости, али, он лично је то радио да би некога спасио, младу девојку, која је могла да падне у најдубљу провалију, не знајући ни шта чини, ни са чим се игра? - Тај младић врло вешто преко интернета улази у 115
DUXOVNI RAZGOVORI виртуалну паучину. Велика је срећа па је он верујући човек и својим јављањем жели само да помогне другима, тако да га ја сада посматрам као једног истинског мисионара, а Господ ће га за његово дело стоструко наградити. Лично његов избор и пут мисионарења је прилично трновит, али у Царство Небеско се не иде по ружама. - Много сте га обрадовали, оче, своје одушевљење и пријатно чуђење није могао да сакрије, сада сигурно поново жели са Вама да се чује и да се види. - Тог јутра смо се упознали на овај виртуелни начин, а нешто касније већ ми се јавио и изразио жељу да дође и да се поклони лепавинској светињи, чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске, као и да се лично упознамо и да се упозна са целим братством лепавинским. Колико је њему значило моје јављање преко скајпа видим из његове реченице којом само каже: ”Оче Гаврило, тако сте ми прирасли за срце!“ То само значи колико му је у тим раним јутарњим сатима био потребан неко ко ће да га саслуша, чује, схвати, поучи... - А што се те младе девојке тиче, оче, из његове исповести види се једно посрнуће, како те младе девојке, тако и многих младих. Како то да су млади људи порушили све мостове који воде ка Господу? - Младе, нажалост, нико није ни научио да иду Господњим путем и да се чувају од греха. Они чак и не знају шта је грех. Невоља је што је то случај код већине младих људи. Већ су њихови родитељи окренули леђа Богу. Зато ме много радује када се овако млад човек појави и у улози боготражитеља и у улози мисионара. А Господ је уредио да се може мисионарити и путем интернета, само то треба препознати и загрејати своје срце и за друге људе, као што је то урадио овај младић. - И Ви сте, оче, били млади, али сте ипак изградили своју дугачку, дугачку духовну лествицу. Какав је пут био до те грађевине? - Ја сам растао у једној патријархалној сеоској породици. Живот на селу је нешто сасвим друго у односу на градски начин живљења. Од малих ногу сам маштао о ризи монашкој, Богу се молио, ишао редовно на службу Божију, упијао беседе, које су после сваке Литургије приређиване у кући неког домаћина у селу, чак и уз неко скромно послужење. Све је подсећало 116
DUXOVNI RAZGOVORI на трпезу љубави. Тада то није било у парохијском дому. Ту би највећи познаваоци Светог Писма и Јеванђеља беседили, сећам се, о рођењу малог Исуса, Пресвете Богородице, животу светитеља, певале се духовне песме, читала се житија светаца и сви смо били као једна породица. А онда је у мојој шеснаестој години уследила одлука да ступим у манастир и уследио је скори одлазак. Цео мој монашки пут ме пратила Царица Небеска. Тако је било тада, тако је и данас. Никада није било лако, али никада није било ни тешко, јер све се савлада уз Божију помоћ и усрдну молитву. - Сада ни сами не можете да избројите колико имате духовних чеда. Можете ли свима стићи и помоћи, јер ваља засвирати и за појас заденути? - Када отац воли своју децу, тада ту нема умора, тим пре духовну децу, јер она су њему од Господа дата да се о њима духовно брине и да их духовно води... Оно на чему инсистирам јесте послушање, јер то је за њих велика духовна корист. Ништа није добро радити што је у супротности са благословом духовника. То је Богу угодно и Богом благословено. - Оче, када сам ја стидљиво улазила у веру, сећам се како сам питала једног монаха зашто људи траже од њега благослов. А он ми каже: „Када прилазиш свештеном лицу, ти од њега тражиш благослов, а он те закрсти и каже: „Бог благословио!“ А Господ зна за шта ће те благословити, јер само Он зна шта је нама најпотребније и шта нам је на корист“. И сада ја, оче, за сваки посао трчим по благослов... Никуда, никуда без благослова. - Да, када би људи знали шта значи благослов, ништа на своју руку не би радили, јер Свети Оци кажу: „Све нам је дозвољено, али нам није све на корист“. - Оче, да ли ће по Вашем мишљењу млади спасити своје родитеље? Какво је Ваше искуство до сада? Видим да се Вама углавном млади обраћају. - Јесте, већином су млади. Њима је потребна велика духовна помоћ. Никада у свету није било више искушења него сада, а многи млади су то схватили и не желе да се нађу у вртлогу непомјаника. Многи, нажалос, још ништа не схватају и њима ништа није страно. А кад их заљуља демонска колевка, тешко је из ње изаћи. Млади људи би морали да имају духовника који ће их духовно водити. Често ме питају млади како да 117
DUXOVNI RAZGOVORI нађу духовника. Ја им увек саветујем да се прво обрате свом парохијском свештенику. Он је задужен за своју парохију и он је дужан да својим парохијанима пружи сваку врсту духовне помоћи. А што се тиче поређења старих и младих, и ко ће кога да спаси, сваки одрастао човек је дорастао, а и дужан је, да се о себи стара, да прво почисти у својој кући. Ако неко неће уским Христовим путем Православља, непомјаник не спава и увек је ту да му отвори широки пут разврата, пијанства, алкохола, дроге, непоштовања родитеља, а тај пут води право у пакао. Господ је свима пружио руку спасења. Сви рођени на земљи имају исту могућност да се спасу. Сада је на њима коме ће пружити руку и коме ће поверити своју душу... - Ваљда због тих младих верника и оних који тек улазе у веру, Ваш дух је тако младалачки, тако ведар, тако пријемчив и сви Вам готово одмах и без резерве верују? - Да, и сам запажам да је тако, а шта је то, Господ зна. Ја се само трудим да сведочим то што ми је дато од Господа. Ако ми је дат макар и један таланат, сматрам да Господ од мене тражи да га колико год могу пута умножим, јер ће се то од мене тражити када једнога дана дођем на Његов Суд. То важи за све. Свакога ће Господ питати колико је умножио своје таланте, који су му даровани од Њега Самог, или их је можда закопао у земљу. Зато сваки духовник, игуман, епископ, старешина уопште, треба да препозна таланте својих послушника монаха, које је сам Господ даровао тим талантима, па да им омогући умножавање својих дарова Божијих, како за спасење своје душе тако и многих других. Једна прочитана реч или изречена у право време може да спаси некоме и сам живот. Када ми Господ покаже да неко има неки душекорисан дар, ја га упорно просто терам да то не закопа, него да се и сам изненади какав дар има, јер то је њему лично на духовну корист, а и свима који то прочитају, чују, запамте, примене... па и самом духовнику. Велики је грех спречавати нечије духовно послање. Заиста, никада се не зна да ли макар и само једна реч објављена на страници књиге, интернета, часописа, или изговорена, може да спаси некога. Једна сестра је доктор наука на електротехничком факултету, а већ је за наш сајт превела око 2000 духовних текстова са руског језика. Потпуно је била изненађена, али је сада веома срећна и осећа духовну радост док их преводи и велико смирење. 118
DUXOVNI RAZGOVORI Богу се захваљујем и веома сам благодаран Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Јовану, који је просто пророчки благословио куповину компјутера за манастир Лепавину. Ја сам се мало бунио, јер сам се плашио да ми та „кутија“ не ремети молитвени поредак, али је Митрополит инсистирао на куповини рачунара и управо је говорио о великој могућности мисионарског рада путем интернетског саобраћаја. Пошто је то било и послушање и благослов, братија и ја латили смо се учења и сада, Богу хвала, нашу страницу посећује дневно од 1000-1800 посетилаца. Свакодневно се умножава мало стадо, које тражи духовну храну, тражи пастира. - Читала сам и о Вашем Дневнику, оче, то је једна велика ризница. Како се тако код Вас умножава тај нектар из Врта Пресвете Богородице? - Ето, тај духовни нектар сам понео са Свете Горе и још га имам и сваким даном настојим да га умножим колико снаге имам и настојим да га поделим свима који га истински траже. - Света Гора је велика светиња и само одабрани Христови војници могу да ходе и да бораве на њој. Како сте Ви, оче, овладали умном молитвом, да ли сте са Исусовом молитвом најближи Богу? - Када монах даје завете на монашењу, он тада добије и бројанице, које су као духовни мач и оне служе да га стално подсећају на творење умне молитве. Умна молитва никада не престаје и никада не пресушује. Ум треба да је стално запослен Исусовом молитвом, која гласи: “Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног”. Када се достигне највиши степан у творењу умне молитве, монах и када легне да спава, Исусова молитва тече и прелива се и у сну. А када се пробуди и устане, он осећа као да је био у некој оази мира, где га је посетила благодат Божија и тај мир се шири и све што је око њега обухвата својим благодатним спокојем, који је свише, од Свевишњег... - Живети на Светој Гори може само Христов изабраник. Многи би желели да их приме светиње Свете Горе и да макар осете тај нектар, али није то свима дато? - Сви смо ми само људи, још смо на земљи и онда много зависи од тога ко како испуњава дати завет Господу... - Ваши сусрети на Каруљи са старцем Стефаном Србином су од непроцењиве вредности. Колика је само његова духовна дубина, 119
DUXOVNI RAZGOVORI
Почетна страница хиландарског дневника о. Гаврила 120
DUXOVNI RAZGOVORI
Страница хиландарског дневника о. Гаврила 121
DUXOVNI RAZGOVORI
Страница хиландарског дневника о. Гаврила 122
DUXOVNI RAZGOVORI а Ви млад монах? Како је проверавао ваше послушање? - Одлазећи често к старцу по духовну храну, многоме сам се од њега научио. Једном када сам дошао код њега након два сата пешачења, јер се другачије до његове келије и не моће доћи, да би проверио моје послушање и смирење, дао ми је да већ у рану зору оперем неке флаше. Наредио ми је да их перем испред пчељињих кошница. Како се сунце тек рађало, тако су и пчелице почеле да излазе из својих кошница. Шта сам могао, прекрстио сам се и послушање извршио. Наравно, ни једна пчела ме није ујела, прво, знао сам да се и отац моли за мене, а друго, Каруља је препуна монашких молитава, па су и пчеле, а и остале животиње тамо мирне и благодатне. Па, то су пчеле, Божија створења из Врта Пресвете Богородице! - Чула сам појање оца Стефана, певао је тропар Светој Тројици. Који је то глас, оче? То тако пријања за срце. Стално бих га слушала и често га певушим у себи. Благословите, оче, да нашим читаоцима пустимо линк, где се може чути појање старца Стефана. - То је анђеоски глас са каруљским напевом! Видиш да отац Стефан пева као дете, као анђео. То говори о чистоти његовог живљења, а његов живот је непрекидна молитва. - Како се отац Стефан односио према непослушнима који би га посећивали? - Ја сам старца беспрекорно слушао и мене је увек са радошћу дочекивао, као најрођенијег сина или духовно чедо. Знао сам да старац непослушнима затвара своја врата и зато сам све са смирењем подносио, само да бих што више био са њим и да га својом непослушношћу не растужим. Непослушне монахе никако није волео и није их примао. - Види се да је отац Стефан волео и цвеће и животиње. Како сте Ви видели ту љубав монаха испосника? - Отац Стефан је био дубоко свестан да живи на светом месту. Он је толико очисто своју душу, да су га заиста све животиње просто волеле и он је са њима разговарао. И цвеће је много волео, гајио га, причао са њим, а оно као да му је узвраћало својим мирисима, бојама, радошћу... Отац је имао две кошнице пчела, мачка Цанета, своје птице и цвеће, које је сам гајио. То је била његова цела економија. - Каква је то промисао и благодет Божија, да отац Стефан Каруљски, Светогорац, буде сахрањен у манастиру Сланци 123
DUXOVNI RAZGOVORI надомак Београда? Да ли сте видели старчев гроб, оче? Да ли ће старац Стефан због свог светог живота бити канонизован? - Отац Стефан је живео светим животом 40 година на Светој Гори. Сама та чињеница значи да је велика благодат за цео Београд, па и Србију, што се земни остаци те чисте душе, тог великог подвижника, налазе у манастирском гробљу манастира Сланци посвећеном светом Архиђакону Стефану Првомученику. Када би знали верујући Београђани каквим је светим животом живео тај старац, не би престајали да му се клањају и да му доносе или посаде макар један цвет на његовом гробу. Старац је много волео цвеће. Отац Стефан није још пројављен као светитељ, јер да би се неко прогласио свецем, мора да се догоди неко чудо на његовом гробу. Дакле, не значи да се то ускоро и неће догодити... не знам, Бог зна... Недавно сам у рукама имао фотографију гроба старца Стефана. Када сам се више удубио и пажљиво погледао место на коме се налази његов гроб, мисли ми за тренутак одлуташе на Свету Гору. Учини ми се као да му је гроб на неком скромном месту, и скромно је све што се око њега види, обичан гроб, дрвени крст, понеки цвет, а у близини, кошнице са пчелама. Баш као на Каруљи. Ништа то није случајно, па ни то што је баш Београд добио велики благослов да има тело таквог подвижника као што је био отац Стефан са Каруље. Његов монашки подвижнички живот на Каруљи био је дужи од 40 година. Самим тим то је велики благослов за верни народ града Београда и за манастир Сланце. - Оче, Ви сте, дакле, много волели да боравите код старца Стефана и одлазили сте по духовну храну овоме великом молитвенику иако сте имали свог духовника у манастиру? Значи, оче, свима нам је потребан духовник за духовно руковођење, али му морамо бити у свему послушни, иначе оде благодат? - Има много примера када због непослушања духовнику благодат одступи од човека. А онда је то тешко исправити и човек почиње да страда... Не смемо бити непослушни ни родитељу, ни свештенику, ни духовнику. - У вечерашњој беседи после акатиста рекли сте, оче, да човек својим гресима загађује земљу. Сећам се када сте апеловали да на дан Вазнесења Господњег, када је иначе слава града Београда, цео 124
DUXOVNI RAZGOVORI Београд иде у литију, да се молитвом ”о п е р е” град и да се тако сачува од свакодневних демонских насртаја. Рекли сте: ”Идите, идите у молитвени ход и у саборну молитву улицама Београда, зар не видите како се свако место, сваки град па и Београд „кади“ сваким злом недостојним човековог живљења!“ Како ћемо се спасити, оче? - Да, видео сам како је свештенство повело Београђане у молитвену литију. Било је доста народа, али то није довољно. Београд је велики, то је био врло мали проценат. За то време стадиони су пуни, концертне сале су пуне, кафићи пуни. А спасити се можемо само постом, молитвом, покајањем, причешћем Светим Христовим Тајнама и живљењем по Божијим заповестима. - Хвала Вам, оче, благословите и лаку ноћ! - Бог благословио. Лаку ноћ.
(на дан преподобног Онуфрија Великог и преподобног Петра Атонског, 2009.)
МОНАСИ СУ СВУДА ИСТИ, РАЗЛИКУЈУ СЕ САМО ПО ПОДВИГУ - Помаже Бог, о. Гаврило, благословите! - Бог благословио, сестро. http://clubs.pathfinder.gr/kellion/874395 Да ли си видела на овом блогу како изгледају скитови и келије на Светој Гори? - Ево, управо сам погледала, па нису скитови тако мали. Већи су од неких наших манастира! - У време кад сам ја био тамо нису баш тако изгледали, било је то скромније и „монашкије“, али ЕУ је финансирала обнову манастира, скитова и келија. - А зашто, оче, неки монаси оду у скит, умјесто у манастир? По чему се разликује живот на та два места? - Монаси су свуда исти, само се разликују по подвигу (као и сваки човек по карактеру), ако знају циљ за шта су се определили. - Јасно ми је кад неки оду у испосницу, пећину или већ неко друго пусто место, желе самоћу. Али по чему се разликују скитови од манастира, осим по величини? Да ли имају нека посебна, строжа правила? 125
DUXOVNI RAZGOVORI - Неки се више труде у монашком подвигу, неки мање, тј. по мери духовне снаге, а зависи и како је ко од кога руковођен, и с којим циљем је дошао на Свету Гору. Неки су дошли да се подвизивају и спасу своју душу, неки су дошли да би владали другима, неки да мало паметују, да им расте „рејтинг“ и да би били више поштовани од мирског света. Али има и монаха који, откако су дошли на Свету Гору, никада нису изашли у свет, јер су за њега умрли. - Да ли смијем нешто да Вас питам, задире у лично? Зашто монаси мијењају манастире у току свог монашког живота? Знам да сте и Ви промијенили више манастира, а ево кад сам преводила о тек упокојеном старцу Јосифу Ватопедском, и он се „селио“ од скита Св. Ане и манастира Филотеја па до манастира Ватопеда. - Данас неки долазе на Свету Гору, бораве једно време и онда им нешто дође и радије се определе за теоретско учење теолошке науке, него да сведоче и живе теолошким животом. - У недјељу сам баш гледала емисију о манастиру Бешка у Црној Гори. Игуманија наводи ријечи аве Јустина Поповића, који је рекао да је данас све више „гутача слова“ или „словоједа“ (парафразирам), а све мање оних који испуњавају прочитано. Тако сам се препознала у тој реченици. - Верујем да се питаш због чега сам ја отишао са Свете Горе. То није била моја воља, али светогорски начин живота и Света Гора нису ишчезли из мога срца и тако ће остати до краја мога овоземаљског живота. - Нисам мислила конкретно зашто сте Ви отишли, него зашто монаси мијењају манастире. Зар не би требало свуда да им буде добро, или ја то погрешно схватам? - Не мењају сами, него по послушању, што се тиче манастира који су под влашћу епископа, а на Светој Гори је другачије. Света Гора је аутономна што се тиче епископске власти или владавине. - Значи на Светој Гори свако је вођен сопственим нахођењем, тј. ако мисли да би негдје другдје могао духовно више да узрасте, он тамо оде, претпостављам уз благослов старјешине, је ли тако? - Света Гора је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, али сваки манастир на Светој Гори је аутономан, има свој устав и Сабор стараца који управља манастиром. Наравно, не по сопственом нахођењу, већ по манастирском 126
DUXOVNI RAZGOVORI уставу који је прописан за све монахе на Светој Гори. - Сад разумијем. Нисам знала да постоји устав за све монахе. А кад се неко повуче у пустињу, да ли је он и даље при неком манастиру? Мислим, како се причешћује и иде на Свету Литургију? - Монах на Светој Гори не сме нигде да се креће без знања управе манастира, нити може изаћи из манастирског круга а да се не јави портиру (вратару) који је за то задужен. Нико не може да се повуче у пустињу својевољно, посебно не ако није духовно дорастао. Понајпре мора да борави у општежишћу, по Св. Оцима најмање 25 година, показавши да је кроз послушност довољно духовно узрастао, па ако његов старац да благослов, управа манастира може да дозволи. Ако се пак неко својевољно за то одлучи и сам се определи за тако нешто, онда је ту велика опасност, јер лако може да упадне у прелест и може духовно да настрада. - Хвала Вам, оче, на овом кратком упутству о животу монаха на Светој Гори. - Богу хвала! (На дан св. препмуч. Февроније, 2009.)
КАО ХРИШЋАНИН И НА РАДНОМ МЕСТУ БУДИ ПРИМЕР ДРУГИМА - Оче Гаврило, благословите. Постоји ли начин да дођем до ваше књиге „Духовни разговори“. Чуо сам прије неколико дана презентацију брата Радомира на Радио Светигори. - Бог благословио, брате П. http://radiosvetigora.wordpress.com - О, има и у писаном облику! - Ти си главна личност у “роману”. - Добро, само да се не прочује у моме мјесту ко је П. из књиге, па да постанем популаран. Нека, само да буде људима душекорисно. Некад ме је мало стид, али добро. Можда десет људи зна ко је П. - Биће емитовани уживо преко радија наши духовни разговори које смо водили, говориће глумци те наше дијалоге. - Радићемо, оче, још разговора, ако Бог да, само да ја будем у оној фази када ми је све јасно, па ћу да направим корак даље. А ко ће то да ради, тај дијалог? 127
DUXOVNI RAZGOVORI - Не само то, већ још који разговор, како буду одабрали. Радиће они који су за то учили школу. - Е, па фино. - И то у режији новинарке Љиље Николић-Синђелић, то је њена идеја. - Само да буде користи. Нека је један спашен тиме, велики је посао направљен. А има људи којима то сигурно користи. - Сви који прочитају књигу, помињу брата П. - А, видјећемо куда ће тај брат да оде и како ће да заврши за неко вријеме. Важан је крај и какав ће бити, али мислим да се нисам пуно покварио од наших разговора, чак мислим да се поправљам... - Не знам куда ће. Данас би се оженио, а сутра би у монаштво. - Тешко је, оче, наћи некога са ким би човјек у манастиру напредовао. Мислим да у ово данашње вријеме немам снаге да одем сам, а Божији позив још немам. - Сви ме питају какво је стање у брата П. Да ли има каквог плода од разговора са њим... - Осјећам, има плода, оче. Трудим се да идем на службу, да постим, да не осуђујем људе. Видио сам манастирски живот код Вас, упознао многе духовнике преко Вас. Све је то повезано. - Хвала Богу да више не осуђујеш никога. - Доста се људи преко Вас, промислом Божијим, повезало. Тако сам недавно упознао оца Епифанија, игумана манастира Дајбабе, који ми је рекао да кад год могу дођем к њему, да будем и преспавам тамо. Остварио сам многе духовне контакте. Чудан је тај промисао Божији. - Сад си постао познат, па пази на себе. Буди пример. - Тек сад схваћам неке ствари. Даће Бог, оче, да ћу бити. Немам намјеру да одем од Господа. - Господ ти је дао мудрост и разум да правилно расуђујеш. - Трудим се да Му угодим. Није то неки велик труд, али желим да будем уз Бога. Оче Гаврило, да Вас не задржавам више. Хвала Вам што сте се јавили. Поздравите братију. Свако добро од Господа Вам желим. - Господ ће те сачувати од сваког зла ако живиш хришћанским животом. У том смислу продужи свој посао, ту на радном месту. 128
DUXOVNI RAZGOVORI - Хвала, оче. - Амин.
(На дан светих апостола и ђакона Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, 2009.)
БУДИ ЈУНАК И ОСТАВИ ПОРОК! - Помаже Бог, оче Гаврило. - Бог те благословио, брате М. - Хтео бих нешто да Вас питам. - Може, брате М. - Реците ми како се треба правилно исповедати. - Правилно се треба исповедати код свештеника - духовника у цркви, испод епитрахиља, и све рећи што си згрешио, све учињене грехе, и то без икаквог лажног стида и бојазни да ће неко други знати нешто од онога што је исповеђено. На исти начин као што пацијент, кад иде на операцију и предаје се докторима, буде као од мајке рођен, јер операција се не може извршити ако је човек обучен у пиџаму. Тако се и код свештеника - духовника треба исповедати и себе оголити без икаквог стида. Ништа да се не сакрије због стида. - Да ли сада, када се исповедам, треба да поменем да сам пушио цигарете у току поста? - Зашто си ти толико окупиран тим цигаретама, и јуче си ми то стално помињао? Да ли је то твој највећи грех који те мучи? - Да. То ме највише за сада мучи, оче Гаврило. Не знам како да оставим цигарете, а чуо сам да у току поста не треба пушити. - Можеш само одлучношћу и чврстом вољом оставити. - Реците ми да ли је дозвољено пушити цигарете током поста и после причешћа. - Није дозвољено никако, нити у сну, а камоли на јави! А некако се стално окрећемо око тих цигарета. Само тапкамо у месту. Остави их и све је завршено. Јеси ли ти практични верник или само обредни, традиционални? - Практични верник. Одлазим редовно на литургије, сваке недеље у цркву. - Значи, редовно постиш све постове и среду и петак, редовно 129
DUXOVNI RAZGOVORI одлазиш на богослужења у цркву недељом и празницима... - Верујем у Бога, у Господа Исуса Христа. - Онда буди јунак, и остави тај порок пушења! Јесу ли твоји у кући исто практични верници као и ти? - Нисам до сада постио средом и петком, али размишљам о томе да почнем да постим и тим данима. Чланови моје породице нису практични верници као ја. - Добро би било, ради спасења душе и здравља тела. - Да, оче Гаврило, знам да је добро постити средом и петком. - Ти се полако припремај да будеш добар верник и да будеш пример својим ближњима и својој околини, па онда и мало веронауку да упознаш. Које образовање имаш? Јеси ли студент? - Нисам студент, оче. Завршио сам средњу грађевинску школу, и сада радим. Иначе сам фудбалер по професији, тренирам фудбал. - Види се да си спортиста, онако ведар и неоптерећен, ако се не варам по овој слици у аватару. Само, ето, муче те цигарете. Шта те је потакло да редовно идеш у цркву и када се то десило? - Оче, опростите, када сте рекли да би добро било за спасење душе и здравље тела, да ли сте мислили на пост средом и петком? Желео бих да Вам испричам како је све почело пре неколико година. Разболео сам се и ухватио ме је страх од смрти. Шта год би се десило у моме граду, нпр. када би неко умро или када бих чуо да неко болује од неке болести, ја бих помислио да ће се догодити то и мени. Било ми је заиста тешко, осећао сам да сам стварно болестан, да ћу умрети и да никада више нећу видети своју породицу. Данима и ноћима сам туговао и плакао, нисам излазио нигде, био сам затворен у кући. Нисам могао да спавам како треба, као да ме је нешто прогањало. Лечио сам се прво овде у мом крају, ишао на разне контроле, и сви резултати су ми били добри, али страх и даље није пролазио. Када сам видео да ништа не помаже, затражио сам упутство за даље и интензивније лечење, у Београду. И сада се већ неколико година тамо лечим, редовно идем на контроле. Хвала Богу, ево две и више година уназад ми је добро. Живим нормално, потпуно сам здрав. У то време када сам се разболео покушао сам да постим Петровски пост. Помислио сам, ако постим и покајем се, Бог ће ми 130
DUXOVNI RAZGOVORI опростити и помоћи да савладам болест. И тако сам почео са постом. Постио сам неколико дана и прекинуо пост, јер нисам имао снаге и воље да издржим. Било ми је тешко, зато сам морао да прекинем, а сећам се као данас тог дана када сам прекинуо пост. Било је лепо и сунчано време, и одједном се све замрачило, почело је да грми, сева олуја, небо се спојило са земљом. Одмах сам помислио да се Бог наљутио на мене зато што сам прекинуо пост. Мислио сам да ми следи казна. Од тог момента спопао ме је још већи страх, пре свега страх од Бога, па после од смрти. Сећам се да нисам спавао ноћима и да сам данима туговао и плакао. Много ми је било тешко, нисам нигде излазио. Тако сам морао да одем на лечење у Београд. Тамо су ме одмах сместили у болницу, мислећи да сам случај за психијатра. Тако сам био 15 дана у болници у Београду. Потом су ме пустили кући и дали ми да пијем неке лекове за смирење, који су требали ублажити тај велики страх. Када сам дошао кући, почео сам да идем редовно у цркву, сваке недеље и сваког празника. - Ревнуј, брате, Богу се моли, буди добар човек и ревностан хришћанин. То је било само искушење, да би постао ово што јеси, за неко добро које су чинили твоји родитељи или неко од твојих далеких предака. Чувај то духовно благо које си од Господа добио, и од светих косовских мученика и светога Кнеза Лазара до данашњег дана. Крвљу мученика натопљена је сва српска земља и освећена. - Тако ја сада редовно одлазим у цркву, сваке недеље и сваког празника. Почео сам да се молим у цркви и у кући, почео сам и да постим. Уверен сам да ми је све то помогло да пребродим кризу у којој сам био и страх који сам имао. - Брате, да завршимо за данас овај наш духовни разговор, па ћемо сутра да наставимо или који други дан, кад ми се поново јавиш. - Може, оче Гаврило. Драго ми је што сам Вас упознао и што смо могли да попричамо. - Господ нас је упутио да се један с другим сретнемо, на овај виртуелни начин упознамо и да духовно разговарамо. Ништа није случајно под овом капом небеском, јер случај не постоји. Бог те благословио. Амин. (На дан св. мученика Фотија и Аниките, 2009.)
131
DUXOVNI RAZGOVORI
У МОЛИТВИ БЕЗ ПРЕСТАНКА, И У ДОБРОМ И У ИСКУШЕЊИМА - Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио, брате. - Оче Гаврило, молите се за мене, молим Вас! Имам проблем са лењошћу, нисам био у цркви два месеца! Имам нападе од нечастивог ових дана, зато што се не исповедам редовно и не причешћујем! Постоји и грех оправдавања греха ради задовољства! Много допуштам себи правдајући се како сви то раде ! - Значи, инфициран си вирусом „лењивитисом“. Потребна ти је заштита против тог вируса, који данас лако овлада младима. Ако га оставиш да делује, прошириће се даље и овладаће и душом и телом, па ћеш се тешко излечити. То је јако опасно. На време треба да се отргнеш од те опаке духовне болести. - Хвала, оче, на појашњењу. То је код мене од скоро, осећам да имам још снаге. Морам да се више молим Богу. Имам и потребу да разговарам са неким ко верује у Бога и ко је духован. - Па, брате, и ове врућине утичу на вирус „лењивитис“, али касније, чим захлади мало, проћи ће. Биће лакше. - У праву сте. Не волим врућину. Разна питања имам. Можете ли ми препоручити нешто занимљиво да погледам на интернету? Како уопште живе православни Срби у Хрватској? У мојој парохији је помало специфична ситуација. Ретко ко иде редовно у цркву, свештеници се никоме не обраћају. За осам година сам упознао само десет људи сличних себи, који су желели да започну разговор. - Колико је теби година, брате? - Имам 30 година. Како се више молим, то се боље осећам. Бистрије размишљам и свестан сам због чега ми се десило да сам запоставио молитвено правило и одлазак у цркву. Схватио сам да се то дешава због лошег друштва, које виђам док се бавим спортом. Они нису верници. Доста сам усамљен и то је мој проблем, јер избегавам лоше друштво, а онда вежбам сваки дан и принуђен сам да се виђам и са атеистима. Уз то, један момак прича како су све вере исте. Мој највећи проблем је тај да волим и психологију и веру, па ми се стално мешају путеви, а и недоумице. 132
DUXOVNI RAZGOVORI - Само се ти, брате, чувај греха и буди пример свима у владању и понашању. То ти је основа свега овога. - Хвала на савету. Осећам да је у томе решење ове блокаде. - Уклањај се од лошег друштва. То је друга ставка у овом случају. - Много ми значи када ме неко овако као Ви разуме. Чим избегавам лоше друштво, већ се боље осећам. Искуство је то у више наврата показало. - Господу увек приноси молитву и неће те никада оставити. То ти је исто кључно. - Разумем и знам, оче Гаврило. - Када наиђу нека искушења, лакше ћеш их подносити, јер ћеш бити заштићен Господњим благословом. - Господу се увек молим када ми је тешко. - Увек и без престанка... у доброме и у искушењима. - Хвала, оче Гаврило, на свему. - Бог те благословио. Амин. (На дан св. муч. Патрокла и св. муч. Мирона, 2009.)
МАЈЧИНА МОЛИТВА ЈЕ НАЈЈАЧА - Помаже Бог, оче Гаврило! Могу ли Вас замолити да се помолите за оздрављење моје сестре. Да ли сте добили поруку у којој сам писала о њој? - Бог те благословио. Одговарам само онима којима је потребна духовна помоћ и савет. Молитве се читају када се дође лично у манастир на ходочашће. - Хвала Вам, оче. Ја се за њу молим овде у Војводини, а најближи манастири су ми на Фрушкој гори, па одем и тамо кад могу. Волела бих посетити манастир Лепавину, и још један мени посебно драг манастир у Хрватској, који ми је баш далеко. Бринем се за сестру и волела бих да буде још жива кад дођем у манастир. - Свуда и на сваком месту је Господ присутан и свачију молитву чује ако је искрена и од срца. Мајчина молитва је најјача. - Знам, оче Гаврило. Хвала Господу једином на милости, него то је као да треба да подигнем неки терет, а слаба сам, па тражим помоћ од неког ко је снажнији. Схватам Ваш одговор у том смислу 133
DUXOVNI RAZGOVORI да треба да кажемо мајци што пре. Мислим и ја тако. Хвала Вам још једном. Ви ми са пар речи много рекосте. Као што деца страдају због греха родитеља, тако је и родитељска молитва за оздрављење деце кад страдају или су болесна најјача. - Многи родитељи данас живе духовно неуредно, не пазе на посне дане, не посте кад је Црква одредила, не иду недељом и празницима у цркву да се исповедају за учињене грехе и да се редовно причешћују да би били духовно и умно здрави, а и деца да су им здрава, паметна и послушна, и док су мала и кад порасту. - Много сам ја ту грешила. Мој супруг не пости, а лењ је и да иде редовно у цркву. Када сам ја покушавала да постим, он је то схватао као да ја глумим верника, па да њему изазивам комплекс. Онда сам ја ради мира у кући јела што и он, а све би ми то присело што поједем. Хвала Богу, у задње време се не противи што постим у сваком смислу, па се надам бољитку. Бивале су и свађе због тога. Како да помирим послушање мужу и све ово? - Господу се моли и помоћи ће ти, устрај на путу благочешћа и побожности и буди пример свима. - Ћерка ме подржава, хвала Богу, а и син је верник. Молим се Богу да сви будемо како треба пред Господом. Мој муж такође верује у Господа Бога, али лако пада у ватру и некако не схвата дубље чему те, по његовом мишљењу, наводне обавезе. - Па полако, биће и он добар поред вас. - Хвала на овим речима. Велика ми је то подршка од Вас. Имам осећај као кад сам била дете, па ме родитељи држе за руку и онда знам да могу прећи улицу безбедно. Такав је осећај када разговарам са Вама. Желим Вам свако добро од Господа Бога. - Бог те благословио. Амин. (На дан св. муч. Патрокла и св. муч. Мирона, 2009.)
АКО ОСЕЋАШ ПРИЗИВ ДА БУДЕШ МОНАХ, НЕМОЈ ДУГО ДА ОКЛЕВАШ - Помаже Бог. Благословите, оче. - Бог благословио, брате. - Благодарим. Оче, већ пар година осећам монашки призив, али немам храбрости да то кажем родитељима. Иначе имам 21 годину. 134
DUXOVNI RAZGOVORI - Када сам ја први пут осетио призив за монашки пут, ником то нисам казивао, већ сам одмах одлучио да тако буде, а то је било кад сам имао 11 година. Са непуних 17 година отишао сам у манастир тако да то није нико знао, нити сам икоме открио ту своју тајну. Ево, за годину дана ће бити 48 година откако живим свој живот у манастиру. Тако и ти, ако си одлучио, крени и ником не казуј, него се припреми за трпљење и смирење. Живот у манастиру није лак, али је спасоносан. - Хвала, оче, на укрепљењу. Како да знам да је то воља Божија и да је право време? - Спреми се и крени, јер није потребно око тога филозофирати и пуно преиспитивати, јер би то значило да немаш одлучност за монашки живот. - То је, значи, моје колебање, преиспитивање, а можда и радозналост непотребна. Ипак чврсто сам то одлучио, али сачекаћу још мало да се припремим. Требао бих изабрати и манастир. Молим се Богу да ми помогне и да ми да одлучност. Молио бих Вас да ми дате неки практичан савет у вези са горе наведеним. - Немој много да бираш манастир, него где те срце највише вуче, тамо иди. Свуда те искушења подједнако чекају, а без искушења се не може живети у манастиру. Добро се наоружај, као што сам ти рекао, трпљењем, смирењем и спремношћу да извршиш свако послушање које ти је одређено од претпостављених, без поговора и роптања и без осуђивања других. - Главну препреку представља моје велико страхопоштовање које осећам према свом телесном оцу, да није тога већ бих сигурно био у манастиру Ево, већ три године се редовно молим Богу да ме удостоји монаштва и све време сам чекао неку посебну помоћ Божију, али у задње време ми се чини да уствари Бог чека мене да направим први корак. Моја највећа дилема је да ли чекати још неко време, док се не устроји погоднија ситуација, или је то баш искушење што тако размишљам и треба га одједном пресећи. Пошто сам тренутно студент, спреман сам да сачекам још пар година док не завршим студије, али себе у будућности видим као монаха, и моја жеља из дана у дан расте, поготову у време поста. - Ако осећаш призив да будеш монах, немој дуго да оклеваш. Гвожђе се кује док је вруће. Немој о томе много да разглашаваш, а боље је да нико не зна твоју намеру, јер ће 135
DUXOVNI RAZGOVORI ти пут за манастир бити успешнији. Имаш ли ти још браће и сестара? - Имам старију сестру. Она је удата. Ја живим са родитељима кад сам на распусту, а за време наставе сам у Београду. Сваке недеље долазим кући. Моји родитељи нису побожни, а ја сам стекао побожност још као дечак читајући светоотачке списе. - Препоручио бих ти да на неко време одеш у неки манастир у госте, да видиш како је у манастиру и какав је то манастирски живот, а да уједно не прекидаш студије. Иначе, родитељи ће лакше прихватити твој одлазак у манастир ако се заиста сасвим одлучиш за монашки живот. - Ја на факултету имам много обавеза и тешко бих могао наћи време да будем у неком манастиру и истовремено студирам. Чини ми се да би ми било лакше да једноставно побегнем од куће. - Уради онако како ти сматраш да је најбоље у овом случају, али одмери своју решеност и одлучност. Предај се Божијој вољи, а ја ћу се за тебе Богу молити да ти се жеља испуни и да пођеш путем Растка Немањића - Светог Саве, првог архиепископа, просветитеља и учитеља српског. - Хвала Вам пуно, оче Гаврило. Ви сте први човек са којим сам разговарао о овоме. Чини ми се да ми је баш ово требало, да ме неко на овај начин укрепи. Такође сте ми отклонили неке недоумице. Схватам да је на мени да учиним први корак и да не треба много да философирам. Ја сам убеђен да ћу у скорије време отићи у манастир, само да прикупим још мало храбрости, али осећам да ми неће требати пуно. Пре него што смо започели разговор, помолио сам се Пресветој Богородици да Вас просвети, и стварно сам Ваше речи схватио као из уста Божијих. Не бих да Вас више ометам. Још једном хвала на свему и желим Вам све најбоље и да се видимо, ако Бог да, у Царству Небеском. - Такође, брате, а ти се моли усрдно Господу и Пресветој Богородици да ти дају снаге и устрајности на путу којим си наумио да пођеш Богу и да посветиш душу монашком позиву. - За то се молим више него за било шта друго. - А можда се и пре на овој земљи пролазној, ако Бог да и ако будемо живи и здрави, сретнемо и радост поделимо. Бог те благословио и укрепио у истрајности на путу спасења и спасавања своје душе, чисте и праведне. Амин. (На дан св. муч. Андреја Стратилата, 2009.)
136
DUXOVNI RAZGOVORI
ЉУБАВ БОЖЈА ЈЕ ЈАЧА ОД СВИХ ОРУЖЈА КОЈА ЈЕ ЧОВЕК ИЗМИСЛИО - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог те благословио, брате. - Причао сам Вам прошли пут о лењости, и навели сте првенствено снагу молитве као спасилачки образац, да се молитвом стиче благослов за успешнију борбу са искушењима ове врсте. Данас бих да Вас питам о дубљем проблему, о очају. Очајан сам због других људи, јер не мисле о свом спасењу. Постоје два младића од 50 година, нису ожењени и не раде нигде, близанци су. Понекад помислим да хоће да се спасу, па се разочарам. Они као да су полудели на неки начин. Представљају се да су побожни, а све друге оговарају из свог окружења. Желим да им помогнем, а они као да су се предали без борбе. Понекад се занесем и помислим како ја имам задатак да мотивишем људе на промену, па се разочарам у себе. Хтео бих, оче Гаврило, да се сви спасу, а последњи ја. Тужно је што моје опомене нико не слуша и не схвата озбиљно. Опростите, оче, што трошим Ваше драгоцено време . Радујем се, а не знам због чега! - Радујеш се, посетила те је благодат и чувај је. Како младићи од по 50 година, па то су људи? - Они се понашају као да су младићи. - Вероватно се тако осећају. - Највише волим да сам сам и да читам књиге, да идем у цркву, да се молим Богу и бавим се рекреативно спортом. Мој највећи проблем је што се само седам дана задовољим оваквим подвизима, па опет радим по старом и допуштам себи свашта. Имам увек оправдање услед погрешног мишљења. Почнем да се оправдавам идејама које ме окружују. Сада морам стварно да се потрудим да будем поново рођен у духовном смислу! Ја сам горд и због тога грешим. Негде сам прочитао да је грех потенцирати своје ја и да је то гордост, а управо то мене мучи. Изабрао сам погрешно оружје против страсти, против гордости, а нисам смирен онда када бих требао да будем. Пао сам под утицај других људи и понекад се понашам бахато и хладно према другима. Схватићете из овога што сам написао да живим без љубави ближњих и да сам превише посвећен самоме себи - због очаја. Помаже ми сваки Ваш савет. 137
DUXOVNI RAZGOVORI Непрестана молитва ми највише помаже, оче Гаврило. - Само се ти, брате, труди да духовно напредујеш, а ако осећаш да тебе други не воле, воли ти цео свет, стави га у своје малено срце и оно ће се распламсати радошћу. Љубав зрачи и осећа се као струја на жици која се преноси преко далековода да осветљава све и загрејава свет добротом хришћанске љубави. Љубав је јача од свих оружја света које је човек измислио да би уништавао истину да је Бог створио човека из љубави и да сви у миру живимо као деца Небеског Оца. Мржња и уништење човека је дело сатане које излази са дна пакла. - Приметио сам да сатана хоће да уништи све што је добро. Није ми јасно да неко мрзи љубав и не подноси љубав у својој близини, па тоне све дубље и дубље, и још сматра да је то рај. Оче, велики је Бог! Имам 30 година и волео бих да једног дана имам своју породицу, али се плашим да то нећу доживети због тога што много ценим и поштујем брак као заједницу двеју особа које воле Бога. Имао сам негативан пример у својој породици и плашим се да се упустим у брак. Могу да живим само са особом која је скромна и побожна. Ненаметљив сам, оче Гаврило, стрпљив и поштујем сва људска бића. - Даће Бог да и то буде. Само се ти мало потруди да нађеш девојку по твоме срцу. - Велики је Бог. Ја сам се увек надао да ће то Бог да уради уместо мене, јер сам стидљив. Нека ми Бог одабере. Ја само знам да волим, остало не знам. Нећу никог да убеђујем и молим да се упозна са мном. Покушавао сам доста пута да попричам са неком девојком искрено, па сам доживео духовни бол, али сам се молио Богу и превазилазио то достојанствено. Бог ме никад није изневерио! Почео сам да Вас нервирам, оче, јер сам самољубљив. Опростите ми! Будите стрпљиви са мном, јер ово је само процес оздрављења кроз који пролазим. Самоме себи највише замерам, јер сам дозволио да се овако духовно разболим. Жалосно је у каквом сам стању, живим без икаквог циља у животу. Некад сам желео Царство Небеско, али ме страсти одвукоше од тог циља. Кајем се због тога. Нисам још довољно јак да зацртам свој циљ - Царство Небеско. Научио сам да живим у илузијама, да тешим себе и да се подсмевам самом себи опијен задовољством страсног живота. Смучило ми се да понижавам самог себе. Стидим се. Најгоре од свега је што сам Господу нанео бол својим понашањем. Опака је 138
DUXOVNI RAZGOVORI болест самољубље. Волео бих, оче, да опет будем здрав, опростите ми. Никада ја уствари нисам био духовно здрав. Стално сам био болестан, али сам то вешто скривао. - Бог те благословио, брате. Немој да се устручаваш! Пиши и кажи све што те мучи и боли. Трудим се да имам љубав и стрпљење за онога ко ми се искрено обрати за духовну помоћ и да помогнем оним што ми је Господ дао, па да и ја другима дам и да сви једни другима помогнемо у духовном оздрављењу и напредовању. - Још се стидим, оче. Синоћ ми је долетела Ваша молитва као мелем на рану. Кад сам после размислио, шта сам све написао, ја сам се обрадовао, јер сам своје право лице без улепшавања показао. Опрости ми, Господе, за све! Мени је увек била жеља да оголим и изнесем пред себе свој грех и да га осудим, али је јаче било задовољство тим грехом. Лажно је то било смирење, оче Гаврило. Мој живот је зачињен грехом. Волео бих да се пробудим из овог сна и да се изборим са самим собом на најбољи начин. - Искушења су увек присутна, докле год је човек жив она га прате, али се не треба предати. Треба се борити. Бог благословио. Амин. (На дан св. пророка Самуила, 2009.)
ЈОШ БЕРЕМО ДУХОВНЕ ПЛОДОВЕ СА ЊИВЕ КОЈУ ЈЕ ЗАСЕЈАО СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ (Разговор са сестром Бранком Т. у поводу појављивања двеју духовних песама снимљених на двд, које пева о. Гаврило)
- Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите! Оче, синоћ сам послала Ваше духовне песме сестри Љиљи са којом ћу највише сарађивати. Преко камере сам посматрала Љиљу док је гледала, и кад је видела шта је добила, само је узвикнула: ”Јао, пусти ме да слушам ову духовну лепоту”. Буквално ме отерала. Стварно се обрадовала, а на почетку је била изненађена и није могла да верује. Тако, да знате, оче, слушају Вас у Ванкуверу увелико. А ја сам, оче, истог момента, када сам угледала на сајту духовне песме, које сте овековечили, њих проследила оцу М. нагласивши њихов значај у смислу непроцењивог духовног богатства. Искрено се 139
DUXOVNI RAZGOVORI надам и од срца бих желела да на предстојећим ”Српским данима” у Ванкуверу наши верујући људи слушају и заволе Ваше духовне песме. А ја сам Вам неизмерно благодарна што сте ово објавили на начин на који сам ја доживела Ваше духовно појање. - Бог благословио. На који српски радио мислиш да се објаве ове моје песме? - Ја сам песме послала оцу М. тако да само он може да благослови где ће да их објави, а о томе ћу сутра разговарати са њим. Лично мислим да их треба ставити на сајт Америчко-канадске епархије. Владика Георгије долази 19. септембра у цркву Светог Саве, па ме отац М. још за Велику Госпојину позвао да дођем. Тога дана ће бити велика прослава. - Владика Георгије и ја смо школски другови. Завршили смо теологију код старца Евстатија у Овчар Бањи у манастиру Преображење. Ако Владика Георгије буде чуо моје појање, изненадиће се... - Нисам знала да сте школски друг са владиком Георгијем. Божија воља се пројављује у свему. Сестра Љиља ми је рекла да су јој сви пријатељи свештеници. Она уопште контактира са много ходочасника, па ћемо нас две већ смислити како да што више мирјана чује Ваше песме. Ипак, ја бих највише волела да изненадимо владику Георгија. Могу да замислим како би се владика Гергије изненадио кад би Вам препознао глас. Сестра Љиља је иначе задужена за организацију и веома воли Лепавину. Ја ћу одсести код ње, па ћемо да нађемо најбоље решење да се Ваше песме чују и да их верници осете и доживе. Уствари, ја бих волела да се све време, док ја продајем књиге у току одржавања манифестације „Српски дани“, Ваше духовне песме могу чути и видети. - Ако вас две тако одлучите, нека тако и буде. Али, да то не досади људима? Многи више воле да чују Цецу и Лепу Брену. - Ма какве новокомпоноване! То је све само не музика. То је извијање и мучење тела, а све у циљу формирања стаса за публику, која онда пада у транс. Тачно је да наши људи нису васпитавани да слушају и разумеју православну духовну музику. Једноставно су отупели од тих „музичарки“, које само трче за новцем, па су у суштини жртве и певаљке и публика. Време је да људи оплемене душу. Владика Георгије долази 19. септембра на бденије, а у недељу, 140
DUXOVNI RAZGOVORI 20. септембра, у 10:30 биће Света архијерејска литургија, а у 12 сати биће трпеза љубави. Можете да замислите, оче, да пре ручка владика Георгије чује Ваше песме. Е, то би била права прослава... - Ево једне фотографије из времена нашег школовања у Овчар Бањи у манастиру Преображење. Владика Георгије је сасвим у горњем реду у средини поред брке, који је мало подигао главу на горе. Он је ту висок и сувоњав дечак, мислим да је тада имао око 15 година, али то не могу баш тачно да знам. А ја сам у доњем реду, управо поред њега. Тад сам већ био монах. http:/ www.manastir-lepavina.org/... Треба кликнути на фотографију, па ће се повећати. - Оче, Вас сам одмах препознала и без оквира, а мислим да сам погодила и ко је је владика Георгије, по Вашем опису. Како је то лепо! Школска другарства се памте за цео живот. Ево, управо сам увећала слику и колико могу да приметим, Ваша слика из детињства је уствари лајт-мотив који просеже кроз цео Ваш живот. Све се мења, али у свакој Вашој слици, оче, ја препознајем тог дечака. Оче, тако би било добро да снимите све своје песме и да се нађу на једном албуму, и због нашег наслеђа у будућности, које Ви стварате данас. Било би душекорисно да се сними тај албум, који би био препознатљив знак наше православне вере, светогорски обогаћен у духовно-теолошком смислу. Мелодија је врло битна, јер верници разумеју речи и полако певуше. То улази у уво и иде по мало и тако тече, тече. Летос сте, али само једном, отпевали једну тако блажену и нежну песму. А ја сам пожелела да је слушам сваки дан. - Да ли памтиш бар почетак песме која ти се урезала у памћење? Одмах могу да је отпевам преко интернет радија „по наруџби слушалаца“. А могу и неку другу, ако не можеш да се сетиш која је то била песма. - Па, Ви сте, оче, најдивнији на свету. Боже мили и драги, па Ви бисте ми одмах отпевали!? А ја ћу да седнем и да одслушам архив, па ћу да нађем ту дивну песму. Иначе, више ми значи то што сте пожелели да ми је отпевате, него да сте стварно отпевали. А, „како да наручим песму, кад немам чиме да платим“? Заиста бих Вас замолила да ми отпевате, ето, песму коју Ви највише волите. - Нема ко ту шта да плаћа. То је бесплатно. Само ти укључи компјутер да можеш да чујеш радио и, ето мене код вас у Канади, за минут. 141
DUXOVNI RAZGOVORI (након петнаестак минута)
- Завршен је концерт духовне музике. Да ли су испуњене жеље? Биле су то три песме из репертоара. - Јесте, оче, хвала Вам велико! Сада су плућа раширена од поноса на „Небеску Србију“, а све бриге су побегле главом без обзира. Оче, одакле Вам тако лепе песме? Где сте их то ископали? Молим Вас да их све снимите. Немојте да их препустите забораву. Треба да их слушамо и да се из њих напајамо. А кад их слушамо, то је као да сте Ви ту, са нама. - Само, ове песме су углавном по мојим аријама, јер, како ми дође, тако их и певам. То иде само од себе, директно из срца. - Па, у томе и јесте свежина и разноликост Ваших песама, недокучиве су, као уосталом и Ви, оче. Сваки пут их певате на другачији начин. Мада, у Вашем срцу је пуно љубави, тако да, иако су различите, Ваше песме кад се слушају увек остављају исти утисак, јер долазе из Вашег срца. - Ја раније нисам могао тако да певам. То ми је дошло одједном да тако певам и, ето, сада, кад сам себе слушам, као да неко други пева, као да неког другог слушам како пева... А песме су написане још за живота светог Владике Николаја Жичког, кад је постојао богомољачки покрет. То су духовне и веома осећајне песме и све зависи како их ко прима и прихвата. - Опростите, да ли знате ауторе тих песама? Богомољачки покрет је заиста оставио неизбрисив траг и управо га је најбоље окарактерисао свети Владика Николај Велимировић, свестан његове напредности. Ја те песме примам веома добро, пријају ми и прихватам их као душелековите, блажене, понекад и отплачем, јер ме подсећају на нешто што сам много волела, чега је све мање... Ја волим предузимљиве људе, људе од акције. Међутим, кроз историју се стално врти једно те исто, људска неспособност да препозна значај и величину учинка радног човека. - Нема потписаних аутора ових песама, можда неке имају, али из ових песмарица из којих ја певам ни једна песма нема потпис аутора. - Ето, и по томе се види како ми не препознајемо и не знамо да ценимо људе који су обележили нашу културу и наше 142
DUXOVNI RAZGOVORI постојање. Шта мислите да се један Немац или Енглез дочепа тако нечег вредног? Никада нећу заборавити кад ме једном учитељица енглеског језика на првој години при обиласку музеја упита: ”Па, како вам се допада наша енглеска култура?“ Ја сам јој одговорила: ”Опростите, ја овде ништа нисам видела од ваше културе. Све је ово индијанска култура”. Индијанци су староседеоци овде, а Енглези и Французи су их поробили, присвојили им културу, па се хвале туђим перјем. Ми Срби имамо песме које су наше, српске. Такве нема нико на свету, а ми немамо ни имена аутора тих песама. Онда није ни чудо што нам све иде овако како јесте. Оче, кажете да ни Ви сами не знате како се догодило да те песме тако звуче кад их певате, а да раније нисте тако певали. Вероватно по Божијој вољи дође до неких промена у самом нашем битку, које ми не можемо да схватимо и да разумемо. Мислим да је то слично осећају који се мени јавља кад пишем. Некако ми се чини да то неко други ради и да ја увек пишем себи. При свему томе, што наш ум не може да разлучи, важно је да су промене на боље и да доприносе бољитку и других особа. - Да, те песме су настале и певане су у време светог Владике Николаја, и то је мени остало у подсвести, посебно начин певања, јер сам ја поникао из богомољачког покрета у крају одакле сам родом. - Изгледа као да је потребно неко време да ствари сазру, као и сви плодови Божији, и да нам се тек онда отворе и понуде у својој највећој добробити. Ваше певање је Божијом вољом почело да се испољава кад је дошло време за то. Ништа не може мимо воље Божије. Сад је право време да певате и да пружате радост и срећу свима око себе. Једном ме мајка моје најбоље пријатељице упита: ”Шта не можеш никад да сакријеш и шта никад не можеш да купиш?” и пошто сам ја ћутала, одговорила је: ”Порекло”. И заиста, за наш будући живот доминантан је тај фактор рођења и одрастања у породици и средини која нас окружује. Сва блага која откријемо тада, носимо са собом у свом сећању, срцу и души за цео живот, надахњујући и допуњујући и себе и друге тим почетним благом из детињства. После се то модификује, дограђује и разрађује, зависно од сваког човека. Непобитно је да се оно што смо из своје куће понели као плодоносно, током живота умножава, а пресудан је и утицај средине, ето, као што се Вама, оче, десило слушајући 143
DUXOVNI RAZGOVORI богомољце из богомољачког покрета. Све је то у Вама било можда негде потиснуто, а онда се по Божијем промислу испољило громогласно, и отишло у јавност с дубоким уверењем да снимањем духовних песама чините праву душекорисну ствар. Чини се као да сам Господ прати човеков унутрашњи осећај према ономе за шта је свако од нас предодређен и онда, у једном моменту, богато нас обаспе да оно чиме смо обдарени и покажемо и поделимо са другима. Морамо констатовати да људи, били они верујући или атеисти, не могу помраченим умом неке ствари у целости разумети. У том случају, прећутно или јавно су присиљени да признају дејство најјаче силе, силе Бога Свевишњега, Који им својим деловањем показује да је ту, сад и овде, неоптерећен људским уверењима. Светлост Божија обасјава све. Ето, ко би могао да претпостави да ће мени овог јутра сам високопреподобни Архимандрит отац Гаврило указати толику част и поштовање и отпевати своје три прелепе духовне песме? Па, то је благодат Божија! - Није код нас био неки велики покрет богомољачки, него једна мала групица од десетак побожних људи, који су сваке недеље и о празницима ишли у цркву и постили све постове по прописаним црквеним правилима. Значи, упражњавали су пост средом и петком и живели молитвеним начином живота у кући, која је „домаћа црква”. У тој и таквој средини био сам одмалена, откад знам за себе, све док нисам 1961. године отишао у манастир и пошао монашком стазом, па, ето, све до данашњег дана. - На том примеру се најбоље види како је и та групица побожних људи делотворно утицала на Вас. Имали сте у најранијем детињству прилику да видите побожне људе, који су поштовали црквена правила и придржавали их се. - Да, али та групица је припадала богомољачком покрету, који је водио свети Владика Николај пре Другог светског рата. - Оче, Ви сте 1961. године отишли у манастир, а ја сам тек учила прве кораке. Ви најбоље знате које је све трансформације свети Владика Николај прошао у свом животу. Неоспорно је да му је богомољачки покрет много значио. По изворима које сам ја нашла, богомољци су, под вођством светог Владике Николаја Велимировића били најнапреднији и далеко најоданији поштоваоци 144
DUXOVNI RAZGOVORI Православља и црквених правила. Изгледа да су они били срж наше теологије тог времена. - Да, свети Владика Николај је био народни владика, увек је био са народом и са својом паством и зато је оставио дубок траг. Сећање на њега и његов пастирски рад и све што је посејао ми још беремо. Да, да, ми беремо те духовне плодове са њиве коју је он посејао, и духовно се њима хранимо. - Ја верујем и надам се да се и данас напајамо из духовне ризнице светог Владике Николаја. Много је наш свети Владика мучен у току Другог светског рата, а муке су се његове наставиле и у Америци. Живео је и радио на овом Северноамеричком континенту, али га је душа стално вукла родној Србији и очи његове су остале упрте у ...”тамо далеко”. Владика Николај је био изузетно вредан човек, волео је свој народ и био велики патриота. Његове земаљске муке и страдања су болна и претешка. Зарадио је спасење душе своје земаљским прогањањима, понижењима, болима... Претпостављам да је данас тешко наћи ”домаћу цркву”, која ствара свечарски и поштујући однос у кући. Можда је богомољачки покрет и утицај Вашег ујака био опредељујући у избору монашког позива. Вероватно сте још као дете осетили дубоку потребу да сав свој живот дате служећи Господу свим својим бићем, и душом и телом. - За монашки избор био је пресудан мој унутрашњи призив и љубав према монаштву, која је заискрила још кад сам био једанаестогодишњи дечак, а духовност ми је уградио ујак, који је био молитвеник и побожан човек и са те стране као мали сам се трудио да се угледам на њега, јер ми је он био прави пример побожности. - Читала сам о Вашем својевољном избору, али и о ујаковом утицају. Молим Вас, оче, можете ли ми рећи да ли се сећате када сте први пут чули реч м о н а х и како сте осетили да бисте Ви желели да будете монах? - Имао сам ујака монаха који се веома млад упокојио. Не могу баш тачно да се сетим које је то било године, али га се сећам као упокојеног и сећам се кад је извршено опело над њим, а живог га се не сећам. Ја сам тада био мали, али након само годину дана моја тетка, мајчина сестра, одлази у манастир и касније постаје монахиња. Сећам се да се у мени појавила жеља за монаштвом када је тетка, већ као монахиња, први пут 145
DUXOVNI RAZGOVORI
О. Гаврило на манастирску славу Свето Ваведење 1981. у манастиру Хиландару
146
DUXOVNI RAZGOVORI дошла кући у посету из манастира Манасије. Пожелео сам тада да и ја будем монах, јер то је био и мој ујак, и то је била и моја тетка. Ето, тада је посејано зрно семена у мом срцу и жеља да будем оно што сам до данас, већ пуних 48 година у манастиру. - Оче Гаврило, звучи као да сте били предодређени за монашки подвиг. Љубав према монашком животу се дубоко уткала у гене Ваше породице. По Божијој милости и Ви сте изабрани за монаха. То је задивљујуће! Дакле, одрекли сте се световног живота из истинске љубави према Цркви и Богу. Свештенички позив на овај начин у Вашој фамилији је постао делотворна традиција. Оче, овај 2. септембар 2009. године јесте за мене незабораван дан, који ћу увек памтити. Нећу дати забораву да ми га замагли и отме. Чини се као да се сама Божија благодат преко Вас, оче, спустила данас на мене, јер сам осетила и примила Вашу очинску љубав кроз Ваше песме, кроз разговор са Вама и Вашу духновност. Срце ми је препуно. Божија доброта ме испунила толиким миљем, да сам и сама почела да је распростирем и ширим на пролазнике, смешкајући им се, док су и они мени узвраћали. Одједном, као да је сва моја десетогодишња туга ишчезла, јер коначно неко мој је био са мном и великодушно ми дао део самога себе и свог драгоценог времена. Бог нека Вас чува, оче Гаврило, али Вас из најдобронамернијих разлога молим да се убудуће не замарате оволико. Иако је свако захваљивање недостојно свега оног чиме сте ми одагнали празнину у души, ја Вам још једном најсрдачније благодарим, усрећена, утешена, раздрагана, ушушкана и са осећањем сигурности и заштићености. Благодарим, оче, за Ваше време, које сте ми оволико приложили. Никад Вам нећу заборавити јутрошње Божанско појање српских православних духовних песама. Свако Вам добро од Господа желим! Благословите, оче! - Бог благословио. Амин. (На дан св. пророка Самуила, 2009.)
147
DUXOVNI RAZGOVORI
О. Гаврило у хиландарском винограду са књижевником Момом Димићем (у средини), Драгомиром из Аустрије (лево) и Миланом из Немачке (десно)
МОЛИ СЕ ЛАГАНО И СМИРЕНО, БЕЗ МАШТАРЕЊА И УМНОГ НАПРЕЗАЊА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Смијем ли Вам се пожалити? - Бог благословио, брате. Можеш, шта се догодило? - Благодарим. Оче, задња три дана када се молим Господу Богу имам страшне болове у глави. Да ли је то нормално? - Немој да напињеш мозак приликом молитве, пукнуће ти глава. Моли се лагано и смирено и без икаквих маштарења, немој да представљаш себи да си већ на небу. То се често догађа почетницима, па дође до таквих искушења. - Хвала Вам, оче Гаврило, на савјету и објашњењу. - Имаш ли још које питање за данас? - Имам неколико. Смијем ли ја као почетник чинити умну Исусову молитву, јер сам читао да није препоручљиво без духовника и његовог вођења упражњавати ту молитву. Сав сам се запетљао у питању, извините. - Ма, какво запетљавање, боље сад да питаш, него да се 148
DUXOVNI RAZGOVORI још више запетљаваш, јер је касније теже распетљавање. Само ти твори умну молитву “Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме”, и то без икаквих маштарења, само једноставно, без умног напрезања, јер у супротном може доћи до повреде можданих нерава, па се може чак и скренути, и то се догађа неискусним почетницима. - Па, примијетио сам то, оче, али ја мало станем када видим да то није то и одморим мало мозак. Слушао сам синоћ Радио Благовести и лијепо је што објашњавате значење Свете Литургије, јер доста је људи који иду у цркву а не знају шта уопште свештеник ради, само знају да се моли. Нисам ни ја знао, али сам прочитао шта је мали вход и велики вход и све остало, па ми је много љепше сада када присуствујем Светој Литургији. - Још ћу читати из књиге „Живети Светом Литургијом“, да верници знају због чега су у цркви на Светој Литургији, да не буду само „стајачи“ и „посматрачи“ док се Света Литургија служи. Ето и на овај виртуалан начин може се одржавати веронаука. - Вечерас је други дио на Радио Благовести, слушаћу. Хвала Вам, оче, на корисном разговору и савјетима. Ставио сам исту слику на фејсбук као и ова што је на скајпу. Кажем Вам то ако ме будете хтјели прихватити за пријатеља на фејсбуку. - Видео сам синоћ и прихватио сам те на фејсбуку. - Код мене још нема поруке да сте ме потврдили, али добро, биће послије. Хвала Вам на стрпљењу. Оче, још ово да Вам саопштим кад смо већ код слика, присуствовао сам прије неки дан вјенчању у манастиру Старо Хопово. То је било нешто предивно и неописиво ријечима. Осам монаха је учествовало у том светом чину. Погледајте слику, показаћу Вам је. То ми је слика са игуманом, оцем Атанасијем. Диван и велики човјек. Ето толико, да Вас не замарам више. - Шта ће монасима сватови? - Вјенчавао се момак који је завршио богословију и који је сада свештеник, а стално је долазио к њима и помагао у обнови манастира. Рукоположен је на Велику Госпојину. Иначе, он је син моје тетке која живи у Руми. Он има брата, обојица су за вријеме цијелог свог школовања ишли по манастирима и радили и помагали, али не за новац. Ово нису били неки велики сватови, свега нас 20 уже родбине, јер младожења није хтио ништа велико и раскошно 149
DUXOVNI RAZGOVORI да прави. - Па добро, то је било за време богослужења венчање, а ти написа као да су били велики сватови. - Ма не, младожења се зове С., он је хтио да буде баш скромно, а сада је у Горњокарловачкој епархији. Брат му је старији од њега и он се још није оженио, а сви мисле да би могао свој живот провести у манастиру, иако се он ништа о томе не изјашњава. Шта Господ Бог да, тако ће бити, нека је жив и здрав. - Бог благословио, брате. Амин. (На дан светог мученика Агатоника, 2009.)
КАО ШТО СВАКО ИМА ПРАВО ДА БИРА СВОГ ЛЕКАРА, ТАКО ЈЕ И СА ДУХОВНИКОМ - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. - Бог благословио, брате. - Радо бих Вас позвао телефоном, зато што ме боли рука па не могу да пишем, а микрофона немам. Јављам се из дијаспоре. - Па добро пишете. Не види се да Вас толико боли рука. - Пишем, али не могу дуго. Јутрос сам добио болове у левој лопатици и нисам могао да радим. - Електромагнетни таласи зраче на мозак. Рука се да излечити, али кад дође до повреда мозга, то је мало теже. - Потпуно сам сагласан. Код мене је изгледа и једно и друго у питању. - Ако сте превише користили мобител, то је опасно, још опасније од фиксног. - Мало се нашалих. Користим га онолико колико морам. Нисам баш љубитељ електронике, али је користим у одређеној мери. Разговарао сам са својим парохијским свештеником и од њега добио савет да о својој недоумици поразговарам са искусним монахом духовником. Да ли могу да наставим? - Колико Вам је година и које Вам је занимање? - 43 су ми године и радим као наставник српског језика у иностранству. Поред тога, као допунском делатношћу, бавим се фарбањем. - Наставите, ако сматрате да бих Вам могао на духовноме плану помоћи. 150
DUXOVNI RAZGOVORI - Девет година сам био, скупа са сада већ бившом супругом, духовно руковођен од једног духовника из матице. Неспоразуме са бившом супругом сам решавао у разговору са духовником. Ми смо били венчани, а деца крштена. Редовно смо одлазили на богослужења и причешћивали се, и деца и ми. - Шта је са тим духовником који вас је руководио? - Нажалост, пре две године, без икаквог објашњења или најаве супруга ме је након одласка у отаџбину напустила. Узела је децу и покренула бракоразводну парницу, која је покренута 12. јула, а завршена 30. јула исте године. - Шта се догодило са њом? Да се није преудала? - За двадесет дана се мој живот окренуо наглавачке. - Како на главу? Мора се даље живети, живот тече даље. - Нажалост, у тим моментима сам имао врло мало помоћи од духовника, чинило ми се да разговоре покушава да избегне. Две године сам покушавао да сам нађем излаз из ситуације у којој сам се налазио. На предлог једног руског свештеника са којим сам разговарао, отишао сам своме духовнику и замолио га да ми да благослов да, ако он не може да настави да ме духовно руководи, потражим другог духовника. - Мени се чини да си се ти мени већ једном јавио са истом причом. - Одговор који сам добио је следећи: имам благослов да тражим другог духовника само ако је тај духовник монах. Мој духовник је такође монах у поодмаклим годинама. Да ли и како ово да разумем? Прота са којим сам разговарао ми је рекао да нико не може да условљава неког тражењем духовника искључиво међу монасима, или супротно. То значи да мирске свештенике лишава обављања свете тајне исповести. - Да ли је са тобом све било у реду кад те је супруга напустила? Можда и код тебе има нека фалинка. - Шта ми Ви можете рећи о овоме? Јесам, оче, јављао сам се раније. Што се тиче развода, не знам шта да Вам кажем. Човек сам са манама и греховима. Трудио сам се да будем добар муж и отац... - Остао си без жене и деце, а сада су те и руке помало издале. Колико ти је оно година? - Бивша супруга је након развода престала да одлази у цркву. Имам 43 године. - Живиш сам? - Да. 151
DUXOVNI RAZGOVORI - Јеси ли запослен? - Тражио сам и добио на послу годину дана слободног и намеравам да, ако Бог да, ту годину проведем у Србији. Иначе, као што рекох, наставник сам српског језика у иностранству. - Па ту си ми нешто прескочио, тражио си годину дана да будеш у Србији, а у иностранству предајеш српски. Нешто је неповезано, можда је тебе не могу схватим. - Оче, ја радим у иностранству као наставник. Сада сам од свог шефа тражио и добио годину дана слободно, коју желим да проведем у Србији. Деца ми живе у Србији. Зато сам хтео да Вас замолим да Вам се јавим телефоном. - Па ћеш да видиш твоју бившу... - Ситуација је мало замршена. - Зашто сте је замрсили? - Са њом је било много врло непријатних ситуација након што се развела од мене. Било је више намештених ситуација, након којих сам пријављиван у полицију. У тужбама је навођено да сам секташ. Морао сам од свог парохијског свештеника да тражим потврду да нисам секташ. - Каква је била њена ситуација, гледано из њене перспективе? - Ја сам једини радио, а договор је био да она буде кући са децом док не науче српски и напуне бар четири године. - Можда си био престрог према њој, да ниси био љубоморан? - Радио сам више послова, углавном физичких, док нисам добио посао наставника српског језика. Љубоморан нисам био, а престрог... не знам. - Највероватније је од тога нешто било. - Ја сам у тај брак ушао као у хришћански брак са женом, која је крштена, иако касно (у 23. години), и која је хтела да живи хришћански. Она је одрасла у породици са врло доминантном мајком и оцем који је прихватио подређену улогу да би сачувао брак. Највећи проблем је, како сам схватио, у неумереном утицају мајке на наш брак. - Изгледа да је код ње кратко трајала жеља за хришћанским животом, јер можда се удала за тебе из неког интереса, а не из љубави. А и љубав понекад може да се охлади... - Почињем да сумњам у то, оче. Врло брзо након развода је ступила у везу са другим човеком. 152
DUXOVNI RAZGOVORI - Можеш ти да посумњаш, али највероватније је она посумњала у тебе. - Нисам ово последње добро разумео. - Кад се укрсте две сумње, тешко се то да излечити, па дође до ситуације каква се теби догодила. Оно што си ти посумњао за њу, можда је и она за тебе. - Она је хтела све време да доминира у браку. Никада није рекла да су деца наша, него само њена. Са мојом мајком је имала лош однос. Оптуживала је да одлази врачару и сличне ствари. Ја сам мајку и њу водио своме духовнику да о томе разговарамо. Након развода сам сазнао да је она почела да одлази гатарама. - Значи, још је један додатни проблем код тебе, а то је однос свекрва - снаја, снаја - свекрва, и ти међу њима. - Да! - Ти настрада и остаде без жене, а деца без родитеља. - Са тиме сам се борио неуспешно цело време. Само је прихватала однос са својом породицом, а моја мајка је представљала проблем. Након развода ми није дозвољавала да виђам децу, чак ми је тражила да јој платим да би их видео. - Стварност је као из филма. - Из наизглед срећног брака, јер тако су на нас гледали у нашој парохији, створила се грозна ситуација. - Као са фимског платна... - Баш као филм, оче Гаврило. - ... без писаног сценарија и режије. - Ми одлазимо на одмор, након одласка у Србију она изјављује пред духовником да жели да се разведе. Истрчава из његове келије са децом и одлази. Ја у чуду! Након месец дана стиже развод. Изгледа да се неко потрудио за режију. Не бих рекао да је све настало спонтано. - Као одличан позоришни комад, али болан. - Нажалост, јако болан. - А за децу трагичан. - Ја сам се стварно заносио мишљу да нешто напишем на ту тему, али је исувише болно да бих то оголио пред људима. Деца су највећи проблем. На њих се врши притисак, који, бојим се, може да остави врло лоше последице на њих. Још су мали, шест и пет година стари. - Опиши догађај, ако имаш за то дара и смисла. Времена 153
DUXOVNI RAZGOVORI имаш, а верујем да ће и рука оздравити. - Мајка им је након једне ситуације говорила да ја њу хоћу да убијем. Деца су ме више месеци питала да ли је то стварно. - Колико је њој година, још се није удала? - Ово са руком је стара повреда настала од неправилног коришћења тастатуре, још из периода када сам радио као преводилац. Добио сам хроничну упалу тетиве десне руке, и то траје већ 15 година. Њој је 35 година и забавља се са неким разведеним човеком од око 40 година. Ја сам се трудио, а у последње време ми је све теже да живим целомудрено. Сада ме самоћа мучи. - Е, брате, сад си ми бриге задао због тастатуре. Рекох, да избегнем телефонирање због зрачења на мозак, а ето, може и од тастатуре рука да настрада. - Стварно може, ако се неправилно седи. Рука мора увек да има наслон и да буде под одређеним углом приликом писања. - Јесте, видим ја да мало лева рука лоше... нешто ме боцка, а већином са десном куцам. Е, сад си ме забринуо. - Надам се да ћете сада обратити пажњу. - А ти вероватно куцаш прстима обе руке? - Сетих се баш онога што апостол Павле каже како је све добро, али није све на корист. Ја бих рекао да све са мером треба радити. - Е, сад морам да пазим на то. - Нисам ни ја баш тако добар у куцању. Код мене је то полупрофесионално. Први пут сам учио куцање у војсци на телепринтеру, а касније сам се са мање или више успеха придржавао тога. Упала тетиве је досадна повреда. Било је ситуација када уопште нисам могао да користим десну руку. - Шта ћу кад скајповци навале да им одговарам на питања и проблеме које имају, као и ти сада што их имаш тако запетљане! - Стварно не знам шта да Вам кажем. Није ни ово духовништво у виртуелном свету лако. Стварно сам се пријатно изненадио, а посебно када сам сазнао да сте Ви релативно одскора почели да се служите рачунаром. - Имам 1000 скајповца регистрованих и стално се повећава број, а на фејсбуку имам доста фејсбуковаца. - Могу само да претпоставим како Вам је. Нас много, а духовника мало. 154
DUXOVNI RAZGOVORI - Тако је то у виртуелном простору, када се људи спетљају у животним и другим паучинама. - Ја сам планирао да након доласка у Србију неко време проведем у манстиру, да се укрепим и, ако Бог да, пронађем одговоре на неке своје недоумице. - Да, жетве је много, а виртуелних жетелаца мало, или су ретки. - Ја сам себи ограничио учествовање на дискусијама, мрежама и слично. Уопште не идем на такве странице, а и ако одем, не учествујем активно. Морам да признам да се након искуства са својим духовником у мени појавио одређени страх. Потребан ми је руководитељ, а бојим се. Осећам се некако изневерено. Када ми је требала помоћ, није је било. Не бих да осуђујем, нисам то ни рекао свом духовнику никада, али тако осећам у себи. Не знам да ли је страх оправдан и да ли на погрешној страни тражим одговор. Знам да увек треба поћи од себе када је у питању проблем. - Многи одбацују виртуелну технологију у мисионарењу. Сви мисле да виртуелна стварност штети, али данас за онога ко не зна да влада компјутером нема запослења, нити у економији има напретка. Ако се не користи компјутер, слаба работа, само тапкање у месту. Тако је свуда у свету, а поготово на Западу. - Потпуно сам сагласан са Вама. Просто је немогуће добити посао без познавања рада на рачунару. Моја бивша супруга је математичар, али није хтела да користи рачунар. Била је помало трагикомична ситуација када јој је професор дао задатак да га уради у неком математичком програму, а она за њега никада није ни чула. - Није немогуће, али скоро нико неће да прими на посао онога ко не зна за рачунаром да ради. - Ја сам био спреман, а и могао сам у одређеном сегменту да помогнем, али је стално говорила да јој је одвратан. Не знам да ли се нешто променило на том плану у последње време. - Стварно трагично. Математичарка је, а не зна с рачунаром да ради, као да је дошла из неке дивљине. - Након пет година проведених овде није научила језик земље у којој је, и све је хтела на енглеском. То јој је касније правило проблем у проналажењу посла, а и за то сам ја испао крив. Нисам јој дозвољавао да ради! Све су то ствари које стоје у тужбама, које је написала против мене. Ја, оче Гаврило, и данас не могу да 155
DUXOVNI RAZGOVORI верујем да је тако нешто могла да уради. Знам да је њена мајка особа која је спремна на све, али нисам веровао да је и она таква. - Да ли код ње има неке генетске тврдоглавости, мислим на нешто што се фамилијарно наслеђује? - Ја стварно не могу да верујем када прочитам шта све пише у тим тужбама. У октобру идем на суд и постоји вероватноћа, на основу новог закона о насиљу у породици, да будем осуђен на казну затвора. - Изгледа да си ти добар и миран човек и да је зато хтела да доминира над тобом. - Нисам ни ја тако добар, оче, али је она одрасла у породици у којој се отац не поштује. - Барем ћеш се одморити мало. Да ли и боравак у затвору иде у радни стаж? - У њеној фамилији је изграђен култ личности мајке, која је најспособнија, најпаметнија, која је све и свја у породици. Без ње, они не би могли да функционишу. И сви у породици то наглашавају често. Па, и ја тако нешто размишљам о затвору као одмору. - О затвору и стажу? - Надам се само да је ово последње суђење, макар у догледно време. Бојим се да се не навикнем на улогу криминалца. Досадило ми је више да се браним од оптужби за које себе не сматрам кривим или које ми се намећу... Да одем у тај затвор, па да завршим и са тим. Не знам шта би могло да буде следеће. - Барем ћеш написати добар роман. - Размислићу о томе. Можда ћу чути још неку занимљиву причу, коју могу да искористим у писању. - Онда се исплати ићи у затвор, још ако буде и радни стаж... Можда обогатиш српску културу писањем свог дела. - Да добра идеја, сви писци у затвор на рад! - Ту ће бити инспирације, у тиховању у затворској ћелији. - Да, тиховање... - Могао би тај роман имати наслов ”Живот у затворској ћелији”. - Записаћу овај Ваш предлог. - Тај би роман био бестселер. - Можда је то решење неких мојих проблема, а био би и инспирација младим нараштајима криминалаца. - Ето идеје. 156
DUXOVNI RAZGOVORI - Шалу на страну. Драго ми је што и поред свега нисам успео да замрзим своју бившу жену. Било је ситуација када сам помишљао на свашта, да се светим, али верујте, оче, нема мржње. Нема љубави, а ја се редовно молим и за њу и за децу, али нема мржње. Након што сам сазнао да је са другим мушкарцем (или мушкарцима, нисам се распитивао), схватио сам да никада не бих могао да будем са њом поново, мада су у последње време почеле понекад да се појављују мисли да деци требају оба родитеља и да треба можда да покушам нешто. Знам да је то потпуно немогуће, и не знам са које стране долазе такве помисли. - Кад будеш отишао кући, мораћеш је посетити да видиш децу, а и кафицу да попијете. Све је то хришћански и људски, а може се догодити и да се помирите, никад се то не зна. - Мислим да је то немогуће, оче. Она је сада једна потпуно другачија особа од оне коју сам одабрао за своју жену. Увек када се срећем са њом, ја водим двоје људи са мном да избегнем неку нову непријатну ситуацију. Бар сам то научио. Никада више сам са њом. Чињеница да је била са другим мушкарцем је нешто преко чега, бар тако мислим, не бих могао да пређем. - Можда ју је прошла љутина и можда треба обоје да размишљате о деци, јер треба децу одгајати и на пут извести. - Оче, мени је рекла једна заједничка пријатељица, црквена жена, да када се само помене моје име, она се потпуно промени. Стварно ми није јасно одакле толика мржња и чиме је то све условљено. - Можда је ишла код психијатра, па јој је то препоручио. Вероватно се она сматра савременом женом. - Одакле јој толика жеља да ме уништи? Она отворено говори људима да јој је то жеља. То је рекла и мојој сестри, и да јој је циљ да ми забрани сваки контакт са децом, чак и могућност да уопште долазим у Србију, а истовремено да плаћам велико издржавање. Стварно је то тешко разумети. Да, она је ишла психологу, захтевала ја да одемо скупа. Када сам ја пристао, она је то одбила. Иначе, њен отац је доктор педагогије, а брат на путу да магистрира психологију. - Зато је она за тебе сматрала да си секташ. Она није разумела да си ти практични верник, па вели да с тобом нешто није у реду што ниси као остали људи. Зато је рекла да си секташ. 157
DUXOVNI RAZGOVORI - У време када смо се упознали, она је била у кући њених родитеља потенцијални секташ. Мојим доласком, у њеној породици су сви почели да се приближавају Цркви. Почели су да посте, да се причешћују. Сад се све то вратило тамо где је било и раније. Не бих само себи дао заслугу за тадашњу промену код њених родитеља и брата. Она је много радила на томе. Стварно се трудила да живи хришћански и да њих приведе вери. Инсистирала је да се брат крсти, што је и урадио, да се родитељи венчају, што мајка није прихватила, итд. - Ето, нису се учврстили у вери, слаба је била земља да донесе добар род. - Стварно се тада трудила. Она је крштена у цркви Св. Александра Невског у Београду у својој 23. години, у току студирања. Ја размишљам, оче, да ли сам и шта требао да урадим да до овога не дође. Да ли сам је ја можда, и да ли је то уопште могуће, отерао од вере? - А и делатељи су заказали у раду на посејаној њиви, па је коров нарастао и загушио се род. - Они су се након развода окренули модерном животу и врло су поносни на то што су модерна породица. Моја деца сада већ на село и на сељаке гледају као на нешто што треба избегавати, а све то под утицајем њене фамилије. Имао сам проблема да девојчицу одведем у село. Рекла је да неће, јер тамо живе сељаци. - Нашминкани и дотерани споља, а изнутра духовна трулеж. - Када сам јој рекао да и њени деда и баба потичу са села, врло се изненадила и разочарала. Онда сам јој рекао да је и Никола Тесла са села, па Вук Караџић, о коме је већ чула, и многе друге значајне личности у области науке, културе и уметности. Онда је пристала да одемо на село, у коме имамо кућу и у коме је рођена моја мајка. - Значи, ипак је прихватила да оде мало на село да би јој порастао рејтинг. - Да, бивша жена је сада почела да облачи оне кратке мајице, кратке сукње... Заједничким пријатељима говори да сам је ја држао као заробљену у кући. Ја сам цело време радио, тако да је имала пуну слободу да се дружи, што је и радила, са другим женама. Кћер ми је још мала, оче. Тек је ове јесени кренула у школу. - Не разумем ко је још мали? Сад си ме збунио. 158
DUXOVNI RAZGOVORI - Тешко ми је када сам са децом. Бојим се да не постанем као бабарога у дечијим очима. Ја им једини говорим о Цркви, одведем их на причест и Свету Литургију, када сам са њима. Примећујем у последње време да им то представља оптерећење. Ја сам Вам, оче Гаврило, рекао да моја ћеркица не жели да иде на село. То је утицај мајке моје жене, која која иако је и сама са села, презире село. Подсећа ме на госпођу министарку из Нушићеве комедије. - А да, погрешно сам схватио, ја сам помислио да је ту реч о твојој бившој жени. - Ћерка има шест година, а син пет, деца су дивна. А која нису? Али, бојим се за њих. Бојим се да ће бити образовани, али не и васпитани и црквено култивисани. Син ми говори да му је досадно у храму за време богослужења. Деца су се до пре две године редовно причешћивала. Ћерку сам водио на веронауку. Имала је четири године, али је одлично учествовала у раду најмлађе групе на веронауци. - Они ће сами, кад порасту, спознати како ће и шта ће, а сада су мало збуњени кад су им се родитељи развели. - Да, стално ми деца говоре да би желели да смо мама и ја скупа. Шта да им ја кажем на то? Истовремно ми говоре да мама има много другова и другарица, па ме питају како то да и ја немам пуно другарица и другова. Стварно понекад не знам шта да им кажем. - Деца су интелегентна, веровато да су се бацила на оца по питању интелигенције. - Ове године је на одмор поред деце водила и човека са којим је у вези, што би се рекло. Полако се привикавам да ће у живот и можда у кућу, у којој живе моја деца, ући други мушкарац. Мајка им је такође интелигентна, али рекао бих да није мудра. - Модерна је и савремена, прати све трендове, моду, начин облачења. Зато има много другова и пријатеља. - Она је при крају нашег брака почела да размишља главом своје мајке, да би на крају такав начин размишљања скроз преузела и усвојила. Ја мислим да се то десило са њом. Њена мајка је увек себе сматрала неком авангардом. - Догодио се преокрет код твоје бивше жене. Да си запослио твоју бившу жену, можда се не би догодило то што се догодило. - Отац јој је помогао да упише докторат, тако да ће ускоро 159
DUXOVNI RAZGOVORI постати и доктор наука. Наш ранији договор је био да она прва заврши магистратуру у својој области, а да ја издржавам породицу док она учи. Након што она заврши, требао сам ја да кренем на магистратуру, али она тада оде и тако ја остадох јадан и необразован... У праву сте, оче Гаврило, у вези са послом. Били смо у ситуацији да би деца са годину дана морала у вртић. Тешко би могли да их васпитавамо и учимо матерњем језику у таквим условима. - А шта сте сад постигли и на шта сте дошли... - Желели смо да их задржимо у кући и да им усадимо неке вредности пре него што се отисну. Сада је касно. - Исправка увек постоји, али са обе стране мора да дође због деце. - Ја сам се помирио с тим да је тај брак завршена ствар. Хтео сам само да будемо колико-толико нормални у ненормалним условима и односима, али ни то ми не полази за руком. Оче Гаврило, ја сам довољно зрео да се не заричем, али ми стварно из ове позиције то изгледа потпуно немогуће, нити могу о томе да размишљам. - Па како да вам пође за руком, кад си ти у иностранству, а она у Србији... - Ја се бојим сваког доласка у Србију, јер или завршим у полицијској станици или са пријавом. - Па ништа, онда затвор и писање романа. - Да, то ми изгледа не гине, да будем увек доступан и под контролом, гледано из њене перспективе, а она сигурна. Молим Вас, оче, да се вратим на своје прво питање. Како да схватим благослов духовника да искључиво могу да тражим духовника монаха. Да ли треба тога да се придржавам? Прота ми је рекао да је то неуобичајен услов у духовништву. Ја сам сада збуњен. - Брате, пунолетан си и о себи размисли, и какву одлуку будеш донео, твоја је. Свако има право да бира свог лекара, тако и духовника био он свештеник мирског реда или монашког. Кад је реч о проблемима какви су код вас, свако нека бира лекара који има дужу праксу и искуство у брачним проблемима. - Оче, ми смо све време били под духовним руководством, али нам је то врло често стварало проблеме. Мени је говорено да сам ја у праву, а њој да је она, па би проблеми само нарастали. - Морамо полако да приводимо крају овај маратонски духовни разговор за данас. 160
DUXOVNI RAZGOVORI - Ја о том браку више, бар за сада, не размишљам. Важније ми је тренутно да се не огрешим о благослов. Хвала Вам, оче Гаврило, благословите и праштајте на одузетом времену. - Потражи искусног духовника, најбоље мирског свештеника, зато што је он ожењен и има искустава у брачним проблемима. Бог те благословио, брате. До следећег наставка духовних разговора овако, на овај виртуелни начин. - С Богом. - Амин. (На дан преноса моштију св. апостола Вартоломеја, 2009.)
СА ЉУБАВЉУ ПОСЛУЖУЈ ГОСТЕ И ОСЛОБОДИЋЕШ СЕ ТРЕМЕ - Благословите, оче Гаврило, молим Вас. - Имате благослов да се до миле воље молите, кад год имате слободног времена. - Молим се, оче Гаврило, али понекад ме ухвати паника, па онда тражим Вашу помоћ и благослов. То ми се редовно догађа кад треба да послужим госте или се неко најави да ће доћи у госте. Шта је то са мном, оче? Молим Вас за одговор. - Имате трему од гостију, бригу о томе како ћете их угостити. - Не, оче, него неки страх, необјашњив, руке се тресу, кнедла је у грлу, а највише је то страх да се не осрамотим ако руке почну да се тресу. Да ли сам ја опсједнута и шта да чиним, које молитве да читам? - А какви су ти гости који долазе, је ли то нека аристократија па је потребно да се тако тресеш? Него најбољи ти је лек да ти гости често не долазе. Кад ти најаве да долазе, ти им скувај само „де гол“ пасуљ, па ћеш видети како ће ређе долазити, а руке ће престати да се тресу. - Није аристократија, него ја радим као секретарица код директора, то ми је успутно занимање, иначе сам књиговођа у фирми и између осталог радим и те послове послужења странака, кување кафе и слично. То ми ствара велико оптерећење. Док сам била млада, то ми није стварало проблеме, чак сам волела то да радим. 161
DUXOVNI RAZGOVORI - Не секирај се, буди једноставна и са љубављу их послужи. Кад сам био у манастиру Хиландару, имао сам послушање гостопримца. Годишње би прошло до 1000 гостију. Све сам их са својим помоћницима послуживао без икаквог страха и треме. Да ми је било овако како ти кажеш, па да сам се тресао, сигурно бих завршио на психијатрији. - Хвала, оче Гаврило, даће Бог да се и ја мало ослободим. - Бог благословио. Амин. (На дан св. муч. Адријана и Наталије, 2009.)
ДАНАС ВИДИМО ПЛОДОВЕ ДУГОГОДИШЊЕГ АТЕИЗМА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Само да Вас поздравим и да Вам саопштим да сам у манастиру У. упознала оца С. који Вас познаје и поздравља. - Бог благословио, сестро М. http://www.svetigora.com/, http://www.б92.net
- Хвала, оче, ово тек сада видим. Бог Вам свако добро дао! - Радим, и не фантазирам о болестима. - Ви сте право чудо! Оче, фасцинирана сам, како брзо усвајате знања из интернет технологијe! Да ли неко од браће са Вама ради или то Ви сами? - Трудим се са оним што ми је Господ дао. Дао ми је таленат да га умножим, јер ће се од мене тражити да ли сам га умножио или закопао, како стоји у Светом Јеванђељу. За техничке задатке имам спољне сараднике, кад за то треба савет. - Дивно је колико талента имате за техничке науке, а осим тога, заиста умете да дате прави савет кроз сопствени пример. Код мене заиста постоји нека чамотиња и нерад, управо оно на шта сте указали. Сви су усхићени како брзо усвајате нова знања! Оче Гаврило, Ви о томе и не размишљате, али да ли знате да моје школске другарице не умеју компјутер да укључе, а није да се не интересују, него просто немају појма, а Ви, предани Богу, посту, молитви, па водите форум, скајп, ма Ви сте чудо! - Креатор сам сајта и радим на сајту све, пратим шта се пише и објављује на свим православним сајтовима у свету и код нас, на свим језицима, јер је наш сајт свеправославни и 162
DUXOVNI RAZGOVORI васељенски, и нема етнофилетизма. Наш Господ Исус Христос је дошао на овај свет и страдао на крсту за цео род људски, а није дошао да се спасу и наследе Царство Небеско само Грци, Руси, Срби, Бугари... него да се спасе цео род људски, сви који у Њега поверују и крсте се у име Свете, Животворне и Нераздељиве Тројице. - Амин! Како је ово лепо речено! Ви сте наш анђео, наше духовно светло! - Видела си на нашем сајту да одскора преводимо текстове о Грцима, како мисионаре по Африци, у Индонезији, Јапану, Индији... Приводе људске душе ка Господу и не жале труда и времена, него су засукали рукаве и раде на њиви Господњој. Ето, то је заиста задивљујуће. Њихов рад и труд је узоран, па да се и ми угледамо на њих. Не треба да идемо далеко у Африку на мисионарење, треба у нашем народу радити и мисионарити. Многи су само крштени, а далеко су од Православља. Многи су захваћени сујеверјем и празноверјем. - Да, оче, видела сам светле примере из тих егзотичних земаља. Истина је да је наш народ само делимично у вери, иако су многи крштени. - Неки не знају како да се правилно знаменују крсним знаком, а себе сматрају великим православцима. - Мало људи пости, мало се причешћује, мало људи иде у цркву на богослужења, барем је у мом крају тако, а ево, видела сам недавно и у околини Златибора да је много богомоља, и старих и нових, а мало људи, више долазе туристички. Кад сам била у Бугарској, у њиховом древном граду Великом Трнову, тамо су цркве углавном претворене у музеје. Ја сам очекивала да тамо нађем цркву Свете Петке Трнове, а они кажу да је негде у брдима, и не показаше ми. Место где су првобитно почивале мошти Светог Саве јесте црква, али и она више личи на музеј. Од онолико цркава само су две-три у функцији, а стара патријаршија на брду Царевец претворена је такође у музеј, па још укључују разнобојна светла и музику, као у циркусу. То је наводно атракција за град, а имају Богословски факултет. Тако сам ишла од цркве до цркве, кад гле, и олтари скинути у многим црквама, а ни једног монаха нисам видела, већ само једног мирског свештеника. Хтедох да направим путопис, али шта да напишем? Ништа. - Дуго је година у православним земљама харало 163
DUXOVNI RAZGOVORI безбожништво, које је нудило рај на земљи, али видимо сад какав се плод изродио. Видимо данас духовну и душевну пустош, криминал, неморал, масовна самоубиства младих и старих и много тога другог. А то се чини зато што су душе празне. - Јесте, па ипак код нас још има монаха и живих цркава и манастира, Богу хвала. Јуче сам била у манастиру Светог Романа и манастиру Покрова Пресвете Богородице, а пре пар дана упознах и оца С. у манастиру У. који каже да Вас познаје. Нажалост, није било времена за дужи разговор с њим, али имам број телефона, па размишљам да га позовем и можда направим краћи разговор, па да то буде прилог, ако отац С. пристане. Пристао је да се слика у манастиру, а ако пристане на разговор и ако направим добар интервју, послаћу Вам као прилог за сајт манастира Лепавине. Осећам да је то јак духовник, а у манастиру У. осим туриста има мало људи, зато што је то ретко насељен крај. Отац С. је монах већ дуже од 40 година. - Добро би било да направиш, али код монаха се често мења расположење у току дана, па некад причају и никад краја, а понекад ћуте и само гледају у земљу, као да су изгубили све овце, и ништа на питања не одговарају. - Покушаћу, па ако успем, послаћу Вам разговор као прилог за сајт. Назваћу ових дана. Пуно Вас поздрављам. Ви ми увек помогнете на прави начин! - Ипак, пре него што га питате, погледајте каква ће бити временска прогноза. И време утиче на расположење за разговор. - Хоћу, оче Гаврило, не брините, и још једном пуно поздрава! - Бог благословио. Амин. (На дан преп. Пимена Великог, 2009.)
ЧИТАЈ СВЕТООТАЧКЕ КЊИГЕ И ПО ЊИМА СЕ РУКОВОДИ - Само ми се представите правим именом! Шта је то ЈапајаПапаја, то за мене није озбиљно? И шта Вам је то у аватару на скајпу? - Можда, поштовани оче, али у виртуелном свету, где има којешта и где се идентитет не показује искрено... 164
DUXOVNI RAZGOVORI - Шта ја знам да ли сте Ви мушко или женско! - Човек је некако принуђен да се скрива. Име ми је В., мушко сам, идем у цркву , исповедам се и причешћујем. - Бог благословио, брате В. - Благодарим. - Какве везе има са Вашим именом ЈапајаПапаја? - Па, у времену када сам јако много четовао, nick name или име које дајеш себи на чету требало је да наговести нешто о твојој личности, тако и ја пун себе: некако ЈА па ЈА, па па ЈА и дошло је до изражаја. Разумете ме? - Значи, егоизам је био присутан. - И то у већој мери. Не кажем да га сад нема, ох, има га и сада, али некада сам се поносио њиме, а сада се некако борим против тога, оче. - Вероватно си се сада мало опаметио и постао зрелији. - Могло би се рећи, али имам проблем. У онај први мах кад те посети благодат Божја и кад је све лако, мислиш да можеш све и увек, и да се молиш и да се трудиш. То је некако дар. Ту је сам Господ и тада скидаш старог и облачиш се у новог човека, али после свега тога, кад биваш као остављен сам са својим могућностима, тај период може да буде болан и збуњујући и онда почне, како да Вам кажем... - Имаш ли, брате, духовника који те духовно руководи? - Како да Вам кажем, и имам и немам. - Како и имаш и немаш? - Имам уствари исповедника, али исповедам се на два места. Кад сам кући, код парохијског свештеника, кад сам у манастиру, код игумана. - Значи, имаш два лекара. - Недостаје ми приснији контакт, да ми неко каже нешто конкретније. Да, имам два лекара, Богу хвала. - А јеси ли ти спреман на послушност свом духовнику? - Јесам и увек сам. - Данас су млади сад код једног духовника, а сутра код другог, па се тако духовно још више разбољевају. - Да, само кад би ми они нешто саветовали, то би било добро, али ја не добијам никакве савете, само се исповедам и то је то! Свештеник каже да се женим, а монаси говоре да се монашим, а ја нити тамо, нити онамо. 165
DUXOVNI RAZGOVORI - Данас има доста духовних светоотачких књига и могу да се читају. - Има, Богу хвала. - Читај и по њима се руководи. Идеш ли редовно на богослужења недељом и празницима? - Идем, оче. Идем сваки дан на вечерње и сваке суботе и недеље на св. литургије и празницима кад могу. - Да ли живиш у граду? - Живим у Београду. - Каква је посећеност на богослужењима недељом и празницима? - За велике празнике има доста људи, буде и пун храм, али радним данима у последње време јако мало. Ето, данас на вечерњој је било свега пар људи. - По посећености цркава се види каква је духовност у Београду. - Па, да. - Сад сте недавно имали Мадону, која је одржала „колосални“ концерт. Да је сваке недеље црква Св. Саве на Врачару тако пуна верника, све би у Србији другачије било. - Право да Вам кажем, ни не пратим то. Некада сам одлазио ихааај, а сад ни ТВ не гледам. Ево, вечерас можда хоћу, има неки фудбал. Е, ја то не памтим да је тако на Врачару некад било, али причају стари. Да да Бог, па да крене српски род мало више, али онако од срца. - Колико је теби година, брате? - 38. - Јеси ли ожењен? - Разведен. - Како си успео тако брзо да се разведеш? - То је прича за себе. Како сам се брзо оженио, још брже сам се развео. - Како прича за себе? - То је бољка овог времена. Она је била из другог окружења, ја из неког трећег. А како смо се спојили и догурали дотле, Бог сами зна! - Сигурно је она била нека нашминкана и лепотица, па си се ти брзо заљубио. - Ето, имамо и ћерку. Па и није скроз тако, него је била озбиљна прилика за брак, права озбиљна. - А онда си ти био неки кицош и манекен? 166
DUXOVNI RAZGOVORI - Пааа, био сам немиран. То да, али сам у браку био веран. Него, ето, она пребогата, ја онако, средњи сталеж, па не иде то тако! - Јеси ли си се сада смирио? - Па, јесам и нисам. Борим се. Јесам нагло престао да се дружим са девојкама и да излазим са друштвом. Почео сам да учим појање, да више времена проводим уз читање боголепних књига и да се молим Богу, да живим црквено свом својом снагом и душом и срцем, али некако... - Па сад по овоме како пишеш да си стално у цркви на богослужењима, па и свако вече на вечерњој, само да те питам још да ли ти идеш не вечерње у цркву или до цркве и око цркве? - Ала сте Ви духовити, оче... Опростите, насмејао сам се. Буни се у мени онај стари... - Немирко. - ...и вратим му се некад и паднем у блуд, али некако сада или сам ја у прелести, или ко ће га знати... - Не дај се, брате, чувај се душегубног греха. - Не осећам тај грех тако као некада и ту видим да ми је доста опроштено, а опет знам да не бих смео да падам. - А грижа савести? - Па има је, али не толико и то ме брине. - Па, онда те није без разлога напустила бивша. - Мислите да је знала да ћу такав да будем? Сумњам, али ако тако кажете, нека тако буде. - Зато си ти код двојице духовника. - Али ја не желим да грешим... - Па немој грешити, кад знаш шта је грех! - Знам, али шта да радим? - Ако знаш, труди се да то не чиниш, јер се не зна кад може задњи час да куцне и смрт на вратима се укаже. А у чему је човек затечен, у томе ће му се и судити. Сузбиј телесне страсти постом и молитвом и честим сећањем на смрт. - То ми је било лакше у почетку, а сад ми је онако... Није да је тешко, али скоро. Послушаћу Вас. - Е, брате, за данас да завршавамо, други пут да наставимо, кад се поново будеш јавио. - Добро, оче. Бог Вас радовао у све дане. Праштајте и помјаните! 167
DUXOVNI RAZGOVORI - Интересантно је с тобом разговарати на овај виртуалан начин. - И са Вама, оче, нећу да Вас мењам. Само ми дајте ауторизацију, ако хоћете, да знам кад сте ту ако желите. - Слушај вечерас Радио Благовести, ако до сада ниси слушао, од 22 до 23 часа. - Како да га нађем? Нисам још слушао. - Сад ћу ти послати линк... www.manastir-lepavina.org, www. svetigora.com
- Мада има нека утакмица, на коју сам позван да гледамо. Играју Србија и Француска. Иначе ово са Светигоре сам данас слушао, тако сам и дошао на идеју да Вас цимнем, овај зовем. - Како да се цимнем, да се пробудим? - Да. - Имам вас ја на скајпу преко 1000 регистрованих. - Па Ви, оче, имате посла, ја Вам само сметам. - Велика је моја виртуална парохија. Нема сметње, него морам на вечеру. - Ви сте први православни виртуелни духовник. - Па, тако нешто. - Поздравите обитељ. - Хвала, мислиш на братију манастира? - Да. - Хоћу. - Читам паралелно Вашу биографију на сајту, опростите, нисам знао да сте пострижени у манастиру Раковици, тамо сам крштен. - Ја сам замонашен у манастиру Раковици 1964. године. Замонашен сам на Велику Суботу. - Богата биографија, нема шта, прочитаћу је. - У Хиландару у малу схиму. А које је твоје занимање, ако смем знати? - Хиландар ми је жеља, мада сам био једном тамо. Ја сам Вам чиновник у пошти, мастиљар најобичнији. - Значи, поштар у месту. - Да. - Али не онај који разноси пошту или који је разврстава... - Нисам баш онај прави поштар, ја сам онај што седи за столом и куцка по компјутеру. Само куцкам фактуре, рачуне које шаљем нашим купцима. 168
DUXOVNI RAZGOVORI - Онда си добар информатичар, са искуством. - Па и нисам, знам да радим помало на рачунару, уствари ја све знам, али помало. Ја сам Вам, оче, половичан у свему, ето. - Видим да ти добро иде на тастатури, професионалац си у куцању. - Много сам ја четовао некада и тако упознавао доста девојака. Шта је било, било је. Никада ми ни на крај памети није било да ћу некада овако причати са монахом. - Пази да те оне не среде. - Оне мене? Е, средиле су колико су могле, сад плаћам цех. И сад још причам са игуманом, слава Богу. - Сад на кајање и заборави на прошлост. - Хоћу, само да се ослободим неких које ме зову, али даће Бог, а и време даје своје... Опростите, оче, и благословите. - Бог благословио. Амин. (На дан преп. Пимена Великог, 2009.)
ЈОШ СИ МЛАД, САМО НАПРЕД У ЖИВОТ! - Помаже Бог, оче. Благословите. - Бог благословио. - Имам један проблем, па ми треба савет. Можете ли ме посаветовати? Очајнички ми треба помоћ. - Брате, шта се догодило? - Немам уопште среће у животу. - А коју срећу тражиш? Колико ти је година? - Имам 16 година. Тражим било коју срећу, само да је боља од ове. - Тек си закорачио у живот, полако, биће среће, само мало стрпљења. Па, шта те тренутно мучи? - Немам ни правих пријатеља, ни љубави, ничега, осећам како полако тонем. - Ма, какво тонуће... - Тонуће у таму, не знам како да објасним, али почиње да ме мрзи да живим. - Само напред у живот, живот у радости. Јеси ли телесно здрав? - Јесам. 169
DUXOVNI RAZGOVORI - Идеш ли у школу, какав си ученик? - Идем, добар, врло добар. - Јеси ли верујући, идеш ли у цркву недељом и празницима? - Идем празницима у цркву. Наравно да верујем у Бога, то ми је најосновније у породици, томе су ме научили од малена. - Хајде, реци ми, како би ти хтео да буде с пријатељима и околином у којој живиш да би био задовољан и да осетиш љубав? - Пријатељи су ми ту само кад им нешто треба, а љубав нисам ни осетио све ове године. Нисам уопште имао девојку. Мислим да ме стиже казна из неког прошлог живота. - А, ту је проблем! Па полако, док напуниш 18 година. Кад будеш пунолетан, биће и девојака. На који прошли живот мислиш? - Не знам шта сам радио у њему, па ме стиже казна. Можда сам био убица или пљачкаш. - Човек се једанпут рађа. Јеси ли ти крштен у православној вери? - Јесам. - Јеси ли ишао на веронауку? - Јесам, и још увек идем, и у бившој и у садашњој школи. Чак сам неколико пута сањао светлеће крстове на небу. - Верујем да те вероучитељи нису учили да постоји неки други ранији живот па да си се поново родио. - Нису, учили су ме да постоји живот после смрти и да свако добија оно што је заслужио. Ако је ово Божија воља да се патим, нека тако буде, живећу са тим. - Живимо да бисмо задобили непролазни, вечни живот после смрти. - Сигурно. Вероватно ћу с временом све заборавити и повући се далеко од света. - А зашто помињеш прошли живот? - Можда сам реинкарнација неког злочинца, неког убице, можда је његова душа запосела моје садашње тело. - Кад завршиш школу и будеш зрелији, иди право на Свету Гору, у манастир Хиландар. - Шта тада да радим, да се замонашим? - Ако осетиш призив за монаштво. Ја сам осетио призив за 170
DUXOVNI RAZGOVORI монаштво у 11. години и ево ме, 48 година сам у манастиру. - Лепо је то. - Имаш ли још браће и сестара? - Имам млађег брата. - Јеси ли са села или из града? - Из села С. - Ми смо земљаци, ја сам из Дубоке код Кучева. - Супер. - Ето видиш... - Судбина. - Како си ти мене пронашао на скајпу? - На сајту манастира била је Ваша скајп-адреса. - А како си пронашао сајт? - Занимала ме је чудотворна икона Мајке Божје Лепавинске. Чуо сам да помаже у многим случајевима. - Ето, чудо Пресвете Богородице Лепавинске је да се ми данас упознамо на овај начин. - Једини проблем је тај што не видим наду за живот. - Ја ћу те помињати од данас у својим молитвама и у молитви испред чудотворне иконе. - Хвала Вам пуно, оче Гаврило, од свег срца Вам захваљујем. - Полако, прогледаћеш, буди устрајан у молитви и нади у Господа да ће ти помоћи и да ћеш добити просветљење ума. Радујем се данашњем дану због нашег духовног познанства. - И ја се радујем, оче. Мислим да је неко бацио црну магију на моју породицу, пошто су моји проналазили мућкове на гробљу мојих предака. - Нека си жив и здрав и од Господа благословен. Брате, немој о магији да размишљаш и да се с тим оптерећујеш. То је сујеверје и празноверје. - Постоји ли нека молитва коју треба да користим, сем Оченаш? - Имаш ли православни молитвеник? Ако немаш, набави, или ми пошаљи адресу, па ћу ти ја послати. - Имам. - Добро, ако имаш, свако вече читај молитву пре спавања и јутарњу кад се пробудиш. И да постиш постове, исповедаш се и причешћујеш редовно. - Хвала Вам пуно, оче, од свег срца захваљујем. Досад сам се 171
DUXOVNI RAZGOVORI причешћивао само за моју славу и преславу, за Светог Николу и Светог Арханђела. - Бог те благословио, брате, и јави се кад год имаш духовну потребу. - Хоћу, оче Гаврило. Много сте ми помогли данас, хвала. - Богу хвала. Амин. (На дан преноса моштију св. Александра Невског, 2009.)
ИСПОВЕСТ ЈЕ СВЕТА ТАЈНА И МОЖЕ СЕ ОБАВИТИ САМО ИСПОД ЕПИТРАХИЉА - Бог благословио. - Благодарим, оче Гаврило. Доста сам читао о Вама и о лепавинском манастиру и ријеших да Вам се јавим. Нисам баш вичан црквеном бонтону, па ми не замјерите. Постим понекад, мада мислим да нисам баш неки велики вјерник. - Јеси ли срео некад неког великог верника? - Мислим да има људи који су стабилни у вјери и животу. Ја, чини ми се, читав живот лутам, тражим себе... - Колико ти је година, брате? - Имам 45 година. - Како то да до сада ниси нашао себе? - Нисам ожењен, немам стално запослење... - А чиме се занимаш? - Тренутно радим као чувар у једној међународној организацији, али сам просвјетни радник, између осталог. - Јеси ли верујући, одлазиш ли недељом и празницима у цркву на богослужења? - Вјерујући јесам, идем повремено у цркву, углавном празником, али нисам редован. Борим се, а понекад себе тјерам да идем у цркву. - С ким живиш, с родитељима или сам? - Живим с мајком. - Јеси ли са села или из града? - Живим у предграђу, шири рејон града Б. Мајка ми је пуно болесна. Има велики утицај на мене. Ако она нешто не жели, онда ја не желим да је растужим. - Шта те је навело да ми се јавиш преко скајпа? 172
DUXOVNI RAZGOVORI - Дуго времена желим да се исповиједим и ово ми је, чини ми се, најлакши начин. Да ли се то може на овај начин? - Јеси ли се исповедио некад? - Јесам. Исповиједио сам се неколико пута у нашој локалној цркви, мада мислим да је то било формално у смислу питања. Нисам говорио своје гријехе свештенику, него ме је он уопштено питао. - Не може на овај начин да буде исповест. Исповест је света тајна покајања. Мораш ићи у цркву код свештеника да се иповедиш. - Био сам и код оца Јоила прије десет година. Тад сам се на прави начин исповиједио. Код нас је у црквама велика гужва, па се исповијест обавља на брзину, поготово на празнике. - На овај начин можемо да комуницирамо у виду духовног разговора, али то не може да замени исповест. И можеш ти ићи свештенику у било који дан, само се најавиш за исповест или неку духовну потребу. - Да, оче. Ипак желим да Вам објасним и у овом виду. Мучи ме то што готово ништа у животу не могу да завршим, или завршавам јако тешко и споро. - Добро ако је споро, само да је сигурно. - Не могу да се вежем за једно занимање, а кад нађем посао, врло брзо се заситим свега. Такође ни за једну жену, везе са женама су ми површне. - Јеси ли био жењен? - Нисам. Много ми смета то што моја мајка хоће да учествује у мојим везама, да бира или пак да планира мој брак. То никако не могу да прихватим. - С ким ћеш да се жениш то је твој слободни избор, али сад си мало закаснио за женидбу, јер све иде у своје време. - Па, јесте, а она жели да се оженим прије него што она умре, да би остварила то да буде срећна бака. Иначе смо много пропатили. Ја сам јединац, а сестра ми је млада умрла. Отац и мајка се нису слагали у браку. - Питаш ли ти њу на који начин се она удала за твог оца? - Она то стално прича и спомиње као страшну грешку. Она чак каже да није подносила мога оца, али се ипак удала. И сада га као покојника спомиње у негативном контексту. - Вероватно се нису слагали, ако су по нечијем наговору 173
DUXOVNI RAZGOVORI склопили брак, или можда брак из интереса, јер је вероватно да тај брак није био из љубави. - Из приче знам да се она удала за њега само зато што је сматрала да јој је вријеме за удају. Отац се касније пропио. - У којој години живота се удала за твог оца? - Са 24-25 година. - Зашто ти се отац пропио, из разочарења или због жалости? Она се удала у најлепшим годинама. - Он је имао тежак живот. Био је ратно сироче, одрастао је у дому. Мајка га је оставила и преудала се. Можда је мало и друштво утицало. Био је грађевински радник. - Који је однос година био између твог оца и мајке? - Отац је био мало млађи, чини ми се, а могуће да су били и вршњаци. Не зна се баш тачан датум његовог рођења, јер су књиге изгорјеле у рату. - Па добро, није потребно да се баш тачно зна колико је година разлика била, али макар приближно. Нисам ја неки иследник, него овако питам, кад већ о томе разговарамо. А најпре је могуће да се он пропио због друшва. То је најчешће разлог да се неко пропије, ако није чврстог карактера. - Могуће је. Он је волио друштво. Живјели смо у Д., мјесту које је познато по комунистичком насљеђу и блиједом вјерском наслеђу. Током рата смо почели славити Светог Јована и окренули се вјери. Кад моју мајку замолим да окади кућу или да доведем попа да освешта нову кућу, она се буни. Неће увијек да ме послуша. Сматра да сам јој између осталог и ја покварио живот, јер нећу да се женим. Ја, међутим, не бих могао да замислим брак са мамом у кући. Сматрам да би то био пакао. Знам да је одавно било вријеме за женидбу. Не желим да умре несретна. Мој живот тече ионако без циља. - То би било позориште без пара, између свекрве и снаје, а ти међу њима. - Да. Моја мајка сматра да она све зна и да на све има право, да уређује и мој и свачији други живот, а мој посебно. Кад помислим на то, експлодирао бих. - У брак би се требало улазити из љубави, а не по жељи мајчиној, и још она да бира жену. - Морам ово да Вам кажем. Прије мјесец дана нашао сам под јастуком хоџин запис. Одмах сам га бацио у тоалет и пустио воду. 174
DUXOVNI RAZGOVORI Кад сам јој то рекао, она је полудјела. Обилазила је поред тога прије многе манастире, па чак и лепавински. Неку жену је нашла која јој је онда препоручила хоџу да направи запис. - Којег је занимања твоја мајка, да није правница? - Не. Она је домаћица. Има двије куће, три дипломе, али џаба кад нема среће. - Изгледа да би она желела у свему да буде доминантна. Како ми то описујеш, изгледа ми да она није баш нека обична домаћица. - Управо тако. Можда гријешим, оче, али она ми не да да се оженим. Врло је интелигентна и проницљива. - Види се да би била добар адвокат. - Одрасла је у породици од седморо дјеце, гдје је њена мајка, а моја бака, највећу одговорност преносила управо на њу. Она зато сматра да има право да свима даје савјете и коригује свачији живот. Сад је јако болесна, има тумор на плућима. Мени је јако жао. - Значи да је она била најодважнија у породици. - Она је јака личност. - Зар је болест не смирује? - Њој импонује да неко с ким она прича и дружи се има неке титуле. Лијечи се. Боримо се свим средствима да јој помогнемо. Радила је у здравству, па јој многи доктори које зна излазе у сусрет и помажу. - Значи, она више држи титуларну палицу. - Жао јој је што није испунила неке своје животне амбиције, а нисам ни ја. - Хајде сад да мало оставимо по страни њу и нека она живи свој живот, а ти је слушај и поштуј као мајку. - Посавјетујте ме, оче... - Од чега ви живите, вас двоје, има ли она пензију? - Има пензију и очеву ратну инвалиднину. Ја радим за плату. - Ти имаш повремени посао, како си споменуо. - Да. То је посао по уговору. Продужава се сваке године. Неизвјесно је до када ће трајати. Радим као чувар. - Читаш ли какве духовне књиге? - Читам и молим се Богу навече из православног молитвеника. Читам и текстове са сајта лепавинског манастира, слушам Радио Светигору и духовне поуке на ју тјубу. - Хоће ли и твоја мајка с тобом заједно да се моли Богу? 175
DUXOVNI RAZGOVORI - Ријетко, поготово откад сам онај запис бацио. Она сматра да сам сад све покварио што је она наштимала, јер сам, ето, био зачаран. Кад нешто споменем, она ме пресијече. Каже да попови причају своје, а ми ћемо радити своје. Она жели да ми помогне, али на лош начин. Једино кад је била много болесна и после операције ишла на хемотерапију, онда сам јој читао, између осталог, и акатист Пресветој Богородици Лепавинској. Она изгледа вјерује у инстантрјешења. - Питање је колико је духовно просвећена, тј. колико је захваћена сујеверјем. - Она је убрзо након што ме је родила са мном ишла некој жени, јер је била много психички болесна. Она јој је нешто бајала и наводно помогла. Од тада она само то ради и у то вјерује. - Значи прочитао си јој акатист Мајци Божијој Лепавинској? - Јесам, и она је тад рекла да јој је то лијепо слушати. Сад не знам да ли би она то прихватила... Морам тајно да се молим, иначе би избио сукоб. Оче, морам признати да сам и ја био заглибио с неким женама које су радиле нешто са биоенергијом. - Моли се тајно, а питај је да ли би хтела да слуша и да јој читаш наглас. - Читао сам јој, а она мало слуша, па престане. Молитвник је ипак она донијела из манастира Лепавине и налази се код ње у соби. - Па нека, и то је добро. - Имамо и освећено уље из манастира. - Значи, била је на ходочашћу у манастиру Лепавини. - Хтио сам да јој пустим Радио Светигору, а она ме је одмах упитала ко ме је на то наговорио, алудирајући на једну жену с којом сам се забављао, а за коју она сматра да је донијела зло у кућу. Мајка ми је иначе била у манастиру Лепавини и три пута под Острогом. И то није, по њеном мишљењу, донијело жељене резултате. - Шта је она очекивала, да није хтела да добије снају у кући? - Управо то. Једном сам чуо кад се исповиједала и кад ју је свештеник питао шта има да исповиједи. Она је одговорила: „Да ми се син ожени!“ - То није исповест, него жеља. 176
DUXOVNI RAZGOVORI - Јасно да није, али она је то тако схватила. Постила је сваке младе недјеље, а ја јој тражим да и ја постим, а она каже: „Постићу ја за тебе.“ - То је њено верско знање и образовање... - Пре извјесног времена је питам да ли пости, а она рече: „Чему?“, ваљда пребацујући мени да сам ја све покварио бацивши онај запис од хоџе. - То је њена веронаука. - То ме много мучи, а рјешења правог нема. Не поштује ме нимало и једва чека да је неко подржи кад нешто лоше прича о мени... - Ти запуши уши и немој да слушаш шта све о теби прича, тако ћеш бити мирнији и спокојнији. Изгледа да си ти верник, а она полуверник са дозом сујеверја. - Трудим се да будем вјерник. Знам да су ми Бог и Пресвета Богородица помогли у многим ситуацијама.Тешко ми је кад ме она оговара. Мислим да ми тад све руши. - Шта ћеш, мора нешто да прича, било шта, и корисно и некорисно. - Јесте. - Брате, да приводимо крају овај наш данашњи разговор. - Хвала вам, оче. Лакше ми је. Надам се да ћу имати још прилике да с Вама разговарам. Много сам слушао о Вама. - Бог благословио, брате. Кад имаш духовну потребу, јави се па ћемо продужити где смо стали. - Благодарим, оче Гаврило, на благослову. - Амин. (На дан полагања појаса Пресвете Богородице, 2009.)
ИЗГУБИО СЕ ОСЕЋАЈ ЗА СВЕТО, ЛЕПО И ПЛЕМЕНИТО - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, сестро М. - Хвала Господу! У овом времену су велики изазови. Тешка су времена. Много значи молитва и благородни Ваш труд преко интернета. - Трудим се са оним што имам. Ево, и мало цвећа овде има, 177
DUXOVNI RAZGOVORI 2000 цветова које је о. Василије снимио. http://picasaweb.google. com/ovasilije - Захваљујем, оче Гаврило. Богу хвала, и моја деца и мој муж смо свакодневно у молитви, иако живимо брзим темпом. Деца су високообразована, раде у државној установи. Молитвом почињемо и завршавамо дан. Без тога би било тешко. - Хвала Богу. Нека вам Господ подари све што желите и што је корисно за душу... - Хвала! И Вама свако добро и да Вас још дуго послужи здравље, и да Бог да да ускоро дођем у манастир. - ...и да што мање буде парадних шетњи по улицама Београда, а више молитве и бдења у храму Светог Саве на Врачару. - Даће Бог да ово зло које долази и које нам се намеће оде што пре и да не падне на наше породице и на наш напаћени народ. Упознала сам готово сва места овде. Путујући послом, увек смо одвајали неко време и за наше величанствене манастире, од Зрењанина, Фрушке горе, Ђуниса, Горњака, Врдника, Букова... Душа ми се испунила лепотом коју имамо. Даће Бог да то зло оде. - Мало потеже, јер се изгубио осећај за лепо и племенито и за оно што је најсветије човеку, који је створен по лику Божијем. Владавина је јачег над немоћним. Не схвата се да је сваки човек дете Божије, а да смо ми по Богу браћа. Ви сте осетили лепоту светиња које сте обишли зато што поседујете доброту и племенитост. На том месту где јесте радите за оно што је добро и племенито. - Није тешко бити добар. Мислим да је оно друго теже. Ја сам изабрала ово. Морам да Вам напишем једно искуство. Свратимо мој супруг и ја у манастир у Извору, а манастир је Свете Петке. Свратимо да се поклонимо и принесемо молитву. У дворишту манастира, подаље од нас, једна веома стара монахиња шета. Није нас ни видела. Улазимо у цркву, кад трчи млада монахиња сва задихана и пита: „Ко то треба молитву?“ Наравно да ми увек требамо молитву, па кажемо да смо то ми. Монахиња рече на то да нема оца, није ту, и да запишемо имена, па кад отац дође... Кад у то иза нас отац виче: „Ту сам!“ Монахиња се изненади: „Откуд Ви, оче? Ко Вас је звао?“ – „Нико“, одговори отац. Ето, ко тражи, даће му се... И још много тога лепог смо доживели. На Острогу је било неописиво. Помислила сам обраћајући се Богу да, ако је тај осећај 178
DUXOVNI RAZGOVORI само кап лепоте и благодати, какво ли је тек море у којем уживају праведници. - Јесте да има искушења, али без њих се не може, као што добар домаћин не може да постигне нешто што је добро а да не прође без неке повреде, било које врсте. - Наравно, много тога смо мој супруг и ја прошли, кроз децу, кроз посао, кроз породицу, али Бог је милостив. Били смо пет година у Етиопији. Веран је народ тамо. Пости, Богу се моли... Немају готово ништа, ни столице, али највеселији народ. Цркву кад виде на 100 метара удаљености, крсте се и клањају се до земље. Бог се за све побринуо, али ово време је напада на душу. Не може човек да не реагује, а не сме да реагује, ни у друштву ни на послу. - Јесте, тај народ је богобојажљив и има велике духовнике и аскете који се моле са свој народ да издржи у свим невољама, али велика награда их на небу чека од Господа. Живот на земљи је кратак и невоље су пролазне, али ко претрпи до краја, биће спашен и наследиће Царство Небеско, међу анђелима и међу свима светима у Рају вечноме. - Да. Треба само кренути тим путем, упознати лепоту. Пут се сам отвара, само треба срце отворити. Међутим, када је ово пролазно људима драже, онда и не бирају пут и не размишљају о цени. Ако причате са људима о љубави, све им је сумњиво, а ако о нечему лошем, одмах прихватају и надограђују. - Оно што људи имају у срцу, то лако прихватају и са тиме се још више надограђују. - Хвала Вам, оче. Благословите! Од срца Вам желим много успеха у Вашој мисији и Вашем труду за добробит свих нас. - Бог благослово. Амин. (На дан преп. Симеона Столпника, 2009.)
КАКО СЕБЕ ДРУГИМА ДАЈЕМО, ТАКО ЋЕ СЕ И НАМА ВРАЋАТИ - Помаже Бог, оче! Благословите. Молим Вас, покушавам ступити с Вама у контакт стално. Сам Бог зна да ми треба Ваша помоћ. Можемо ли попричати преко скајпа, прије него што опет посјетим Лепавину. Молим Вас, оче. - http://www.youtube.com/watch?v=dcKfzLo4Irg 179
DUXOVNI RAZGOVORI - Требам обавити са Вама духовни разговор што прије. - За исцељење и за благослов ево мало цвећа из манастира Лепавине... - Оче, била сам у манастиру, цвијеће и све около је прелијепо. Oче, како да се ријешим нечастивих? Молим Вас, оче, све ми је горе и горе! - Молитвом и постом и кађењем куће. Шта ћете, и на неку другу планету да оде човек, и тамо би му нешто сметало, зато што носи и своје недостатке са собом. Ако се има љубав према свему што је Бог створио, онда ћемо стећи мир у себи и око себе. Како другоме себе дамо, тако ће се и нама вратити. - Оче, читала сам о истјеривању злодуха. Да ли је то могуће и ако јесте, дошла бих што прије. Урадићу шта год ми кажете. Окупира ми мозак и срце и као да се уселио у њих. Прави болест и контролише. Уши су ми јако осјетљиве на буку. Све теже и теже то подносим. Одражава се све и на породицу. Молим Вас, јер нећу да идем код баба, једина је нада Бог драги, само ме Он може спасити. Читам акатист Пресветој Богородици Лепавинској, молим се и тиме ублажавам тегобе, али се увијек враћа... Потребна ми је помоћ. То није нешто што сам умислила, како други сматрају око мене. Оче, бојим се да се зло не деси. - Само читајте и моли се Пресветој Богородици. - Кад бих могла доћи до Вас и које молитве још да читам? - Догоди се то и ако га човек сам призове својим животом... Све молитве из молитвеника читајте. - Када бих могла доћи да ме исповиједите? - Имате свештеника у својој парохији, тамо где живите, идите и исповедите се њему. Немојте да чекате, јер не знамо када ће куцнути задњи откуцај срца, па да одемо Господу неспремни и неочишћени од прљавих грехова. - Нешто има у мени што ме контролише и против чега се борим свим снагама. Читала сам на Вашем сајту да би било добро да свештеници очитају молитве над болесником и такође бих вољела да се Ви помолите Пресветој Богородици за мене. - Молићу се ја, али и Ви треба да мало нажуљите колена од клечења на молитви и коју сузицу пустите низ образ, оне су исцељујуће и благотворне. - Хвала, оче Гаврило. Молим се стално и само се ублажавају муке. 180
DUXOVNI RAZGOVORI - Колико је Вама, сестро, година? - 33. - Какво образовање имате и чиме се занимате, имате ли породицу? - Завршила сам средњу трговачку. Имам сина од десет година и мужа са којим не живим. Оче, може ли нечастиви узети душу кад окупира тијело? - А где је муж, је ли се оженио другом? - Није, оче, али сад смо добри пријатељи. - Како то, само за кафу? Брине ли за сина? Значи, сада је боље кад сте пријатељи, него кад сте били у браку и кад сте били заједно. Колико је трајала брачна заједница и који је узрок да сте се растали. Колико је њему година? - Обоје смо криви. Ако Бог буде дао, и ако се ја излијечим, можда се опет спојимо. Сам Бог зна колико ми је тешко сада. Некакав је велики страх у мени, тако да једва изађем из куће. У кућном миру лакше ми буде уз молитву. Њему су исто 33 године. - Откад Вас тај страх мучи и како је то почело? - Молим Вас, имају ли неке молитве да истјерају ово зло? - Идеш ли редовно у цркву, постиш ли све постове и у среду и петак, исповедаш ли се и причешћујеш онако како је Црква прописала? - Не, оче. Била сам у манастиру К., али ме отац С. није исповиједио пошто је била гужва, само ми је разрјешну молитву очитао, а нисам ни била понијела папир гдје су наведени гријеси. Рекао ми је да дођем у сљедећу недјељу, али нисам отишла. Ако се желим исповиједити вечерас, нпр. зар не треба прво постити? - Потруди се и иди на исповест. Не мора то да буде недеља или неки празник, можеш и обичним даном. - Зар не требам постити? - За исповест није потребан пост, пости се само у припреми за Свету Тајну причешћа. - Може ли нечастиви узети душу? - Свако узме своје, коме човек служи и чији је слуга. - Оче, ако се исповиједим и зло изиђе, а прије тога је направио велику штету у организму? - Исповешћу и покајањем се све то очисти од греховне прљавшине, исто као кад се човек окупа па буде чист и лаган, само да полети ка Господу. 181
DUXOVNI RAZGOVORI - Шта ако тај неко унутра контролише здравље и уништи га, и послије исповијести не може бити више унутра? - Па оде у пуста и безводна места, настани се негде у стенама у мору и планинама где нико не борави. - Још да Вас питам, оче, могу ли настрадати? - Ти имаш много тога да питаш. Требало би да нешто оставимо и за други пут, јер ако тако будемо наставили, испашће читав роман и могао би се из овог нашег разговора направити сценарио за филм. - Само ми још одговорите на задње питање, оче Гаврило, молим Вас. - Контролисаће здравље, ако си на то питање мислила, ако му ти допустиш. И ако тобом завлада дух очаја и вирус „лењивитиса“, јер тај вирус је данас поготово код младих јако рапрострањен и тешко се да излечити. За то је потребна јака воља и упорност, али може то да се излечи уз чврсту вољу. Јесмо ли завршили за данас? - Јесмо, оче, хвала Вам пуно. Бог Вам свако добро дао. - Бог те благословио, сестро. (На дан преп. Симеона Столпника, 2009.)
ЉУДИ СУ СЕ УДАЉИЛИ ОД БОГА, ЗАТО ЈЕ ДАНАС МНОГО ДУХОВНИХ БОЛЕСТИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате М. - Имам 49 година, моја супруга 43, са њом имам два сина и ћерку, а живимо и радимо у дијаспори. Јављам Вам се поводом страха који осећамо мој млађи син од девет година и ја. - Какав страх и од чега, ко Вас гони? - Бојим се мрака и таме, а мој син такође, не сме да спава сам ноћу у свом кревету. - Данас има много духовних болести, зато што су се људи удаљили од Бога и од онога што је свето и честито. - Оче, у праву сте. Ја знам да сам велики грешник и знам да искушења имамо на сваком кораку и на сваком месту. - Треба ревновати, Богу се молити и редовно ићи у цркву на богослужња, недељом и празницима. На богослужењима 182
DUXOVNI RAZGOVORI је потребно и учествовати, а не само присуствовати. Многи кажу да су ишли у цркву и присуствовали, а не кажу да су учествовали и да су Господу молитве приносили заједно са предводитељем свештеником и осталим сабраним народом у заједници, тј. са једномишљеницима у вери сакупљеним око Свете Чаше, са причасницима Телом и Крвљу Исуса Христа, и постали судеоници свете тајне причешћа. - Ја сам крштен у својој 25. години живота и од тада сам почео да идем у цркву и по манастирима. Полако сам почео да идем правим путем, путем Господњим, и почео сам да постим и да се исповедам и причешћујем, и чиним то већ годинама. Имао сам пороке цигарета и пића, па сам и то захваљујући Богу оставио, а задњих пар година читам јутарње и вечерње молитве и молим се Богу. Идем редовно у цркву сваке недеље и празницима, а на богослужењима сам појац. Кад идемо у отаџбину, обилазимо доста наших манастира и светиња широм Србије и Црне Горе. - То је за сваку похвалу. Ти си практични верник и тако и даље ревнуј, а искушење које си ми споменуо ће проћи. - И ја се надам уз Божију помоћ да ће та искушења да прођу, јер сваки који иде путем Господњим има много већа и другачија искушења. Читао сам и чуо да су се многа исцељења десила пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске, па бих Вас, оче Гаврило, замолио да се молите за мене и моју породицу. - Бог те благословио брате, моли се Богу и душу спасавај. Амин. (На дан св. муч. Маманта, 2009.)
ДОВОЉНО ЈЕ ШТО СИ У ЛАЂИ ЦРКВЕ КОЈА ПЛОВИ НА ПУЧИНИ ТИХОГ МОРА – НЕБА - Оче Гаврило, помаже Бог! - Бог благословио, брате З. - Шта има ново код Вас, оче, како сте сте са здрављем? - Твојим молитвама, брате З., добро сам, хвала Богу. Како си ти, шта код тебе има ново? - Како мислите, оче, мојим молитвама? Помињем Вас ја у молитвама за здравље, али не знам да ли ме Господ услишује. - Хвала што ме се сећаш и помињеш у твојим молитвама, 183
DUXOVNI RAZGOVORI ја тебе помињем да будеш здрав и добар. - Па ево, оче, слава ми је 21. септембра, па се полако спремам да је дочекам, али размишљам да ли је добро што сам себе натјерао да сваки дан идем у цркву, јер ми ђаво слијева стално брани. Хвала Вам, оче, на Вашим молитвама. - Само ти иди и немој да слушаш шта ти шапуће тај слева. - Али, оче, зна да ме оптерети неким тешким мислима и да ме узнемири, па не знам шта да радим. - Само у цркву иди и немој много о њему да размишљаш. - Осјећам као да имам двије душе, једна је моја, а друга ђавоља. - Ма, мани ти њега. - То је борба, оче, а ја помало губим храброст и вољу да се борим. - Ако стално о њему будеш размишљао, једног дана експлодираће ти глава од силних мисли о непомјанику. - Он ме присиљава. Рекао сам Вам већ за тај термин, да ми „силује душу“. Не знам шта да радим и како да га отјерам од себе. - Ма, ти опет па опет како ћеш да га отераш, већ смо о томе рекли, да не понављамо стално исто па исто. - Оче, ја бих некако да се ослободим од њега. Пост, молитва и стално причешћивање ми не дају неки ефекат. - Дају! Ко зна шта би било с тобом кад то не би испуњавао! Видиш, сада редовно и свакодневно одлазиш на вечерње у цркву. - Па, могуће је, али то доста споро иде, а ја бих можда да ми се читају молитве егзорцизма, па не знам шта да радим. - Довољно је то што си у лађи Цркве која плови на пучини тихог мора - Неба. - Добро, оче, да Вас послушам. Реците ми хоће ли бити објављен наставак Илиотропиона? - Не знам, брате, шта је са нашом преводитељицом и докле је она стигла са преводом. Изгледа да је нешто застала. Вероватно се мало одмара, док опет не добије надахнуће и вољу. - Добро, оче, чућемо се другом прилиоком. Ваљда ће добити надахнуће. Ја још мало, па морам да се спремам да идем у цркву. - Бог те благословио, брате З. Помјани. 184
DUXOVNI RAZGOVORI - Збогом, оче. Благодарим. Хоћу, поменућу Вас код моштију... - Хвала, брате З., на хришћанској љубави. - Хвала и Вама, оче, на свему што радите за нас. Збогом још једном. - Амин. (На дан свештмуч. Антима, 2009.)
СВЕ ЗАВИСИ ОД ТОГА ШТА КО ТРАЖИ И ШТА КО ЖЕЛИ ДА ВИДИ - Оче Гаврило, да ли сте ту? Ја сам дошла, као што смо се договорили. Да ли можете да причате? - Могу. - Како сте данас, оче? - Добро сам, сестро. - Драго ми је. Ја тражим Вашу помоћ. - Какву? - Живим сама већ пет година. Мајка ми је умрла. Ја сам оперисана на два кука, сада имам проблеме. Требала је нова операција, али нисам имала паре. - Колико је Вама година? - 39. Имала сам до сада шест операција. Није било бесплатних, а обећавали су у једној болници у Скопљу. Сада је то већ прошло. - Шта радите, које Вам је занимање? - Ја сам наставник, радим у основној школи. - Па ово нису проблеми духовне природе, него здравствени. - Да, тачно. Духовни проблем је моја самоћа. Борим се за све сама како могу. Желела бих да се Ви помолите за мене, да нађем човека за себе, јер ми је тешко самој. - Идете ли редовно у цркву, јесте ли верујућа? - Да, идем, а имам и духовника. Постим. Волим Бога свим срцем. - То ће бити мало потеже, с обзиром на то какво је Ваше здравствено стање. Не заборите да онај ко је за женидбу и хоће да се жени, жели да има здраву жену и способну, да буде здрава домаћица и да је способна да одгаји децу. - Па, ја радим све. То се само мало види кад ходам, последица те операције... Да, мало. 185
DUXOVNI RAZGOVORI - Кажете да сте почесто по болницама. - Због естетике сам највише хтела операцију. Разумете ме. - Добро, онда чекајте да се појави човек који је кандидат за женидбу, и гледајте да је сродне душе и приближних година. - Мислите мањи или већи од мене? - Не мислим на висину, ко је мањи, а ко већи. - Ако ми Бог отвори врата за брак, како ћу да га препознам? Верујте ми, ја га не могу препознати. Тешко ми је да знам ко је онај прави. - Врата су отворена, само свему има време. Зна се кад је време за женидбу или удају. - Да ли ја са 39 имам много година, оче? - Па да, мало сте прекорачили време. Шта сте чекали до сада? - Имала сам везу од десет година после једне друге везе и ништа. Све је наопако. - Много сте бирали и пребирали, а године су ишле. - Можда, али и мене су бирали. Знамо како је је то. Све се враћа, све се плаћа. - Заборавили сте на старење. Мислили сте да ћете увек бити млади. - Да. Ја сам се стално борила, али безуспешно. - С ким сте се борили? - За љубав, али нису ме волели. - Мени се чини да сте много бирали, тражили сте принца из бајке. - Можда сам грешила, али било их је и обичних. - Да ли сте погледали да није и код Вас било неке фалинке, неког недостатка? - Јесам, и знам шта ми фали. - Јесте ли погледали? - Да. Јасно ми је шта ми фали, оче, али свакоме нешто фали. - Изгледа да је недостајало скромности. - Па, на духовном путу скромност је јако битна. - Да... - Битна је скромност на путу кад тражим Бога. У овом материјалном свету некако је скромности све мање. - Има, има и благочешћа у народу Божјем. - Да. Хвала Богу. 186
DUXOVNI RAZGOVORI - Није све црно и песимично, има и светлости на овој планети. - Зависи за кога. - Све зависи од тога шта ко тражи и шта ко жели да види. - Само да Вам кажем. Откада сам сама без мајке, желела сам да се изборим за наследство, за кућу, јер су неки рођаци хтели да је узму. Судови су трајали две године. Други факултет сам морала да завршим и посао сам могла изгубити исто као и кућу. Замислите, све то време сам била сама, само са Богом. То је трајало три године. Само Бог зна колико ми је тешко. Ево, сада плачем док Вам пишем. Потребна ми је помоћ. Замислите, ја сам се тад нашла на улици, било је све горе и горе. Молила сам се сваки дан, полагала испите и радила у исто време. Оца немам. Борила сам се да добијем на суду кућу од мајке. Ја сам преживела доста тога и свака планина је тежина. Лако је сада причати, све се решило сада. Време и молитва победили су све препреке и моја борба није била неуспешна. - Хвала Богу да се то све завршило у Вашу корист. - Сад је добро, радим и кућу сам пренела на себе. - Али, ето, сада су бриге о удаји. Моли се Господу, па може бити нешто и од удаје. Никад се не зна. - Ако Бог мили да. Верујем да ће Бог услишити моје молитве. Сваки дан се молим. Тешко је. Женско кад је само преплаши се од свега. Бог ме чува, знам. Да ли сте Ви прозорљиви, оче Гаврило? Сигурно имате тај дар од Бога, молим Вас, искрено ми реците? Знам да о Вашем духовном животу не треба причати, али исто знам да Ваша молитва и прозорљивост могу да осветле мој пут. Хоћу да Вас замолим да останете и будете мој пријатељ на путу до Бога. Радујем се што сада причам са Вама. - Бог благословио. - Хвала Вам, оче. Хвала што имате времена за мене и молим Вас, помолите се Богу за мене. - Богу хвала. - Бог је све што треба на земљи. Верујем да је Ваша молитва умносрдачна и да бисте и мени као једној души помогли. - Добро, крај разговора за данас. Господу слава, амин. (На дан свештмуч. Антима, 2009.)
187
DUXOVNI RAZGOVORI
ПИШИ О ОНОМЕ ШТО ЈЕ ЛЕПО И ШТО ОПЛЕМЕЊУЈЕ ЧОВЕКА - Помаже Бог, благословите, оче! Желим да Вам покажем неке нове слике. - Бог благословио. Видим да ти је и ова добра слика, ако не можеш другу, адекватнију да нађеш у твом албуму. - Желим да се представим у правом свјетлу. Зато Вам показујем слике. - Да, и фотографија говори о карактеру човека. - Дуго сам се бавио фотографијом, између осталог. Ево, ово је новија, оче... - А чиме се ти још ниси бавио, не кажеш ми да ли се бавиш неким спортом? - Почео сам синоћ да тренирам реални аикидо. То је борилачка вјештина. Српска борилачка вјештина. Један мој познаник иронично рече за мене да сам свашта, а ништа. - Тек сад си почео да се бавиш спортом. Колико ти оно имаш година? - Година ми је 45. Кренуо сам да тренирам по наговору колеге, ради рекреације и здравља. За ту вјештину никад није касно. - Изгледа да има право тај твој познаник. Све си помало пробао, а ни до сада се ниси определио. - Па, у праву је. Мада истина понекад боли. Ја мислим да сам се нашао у оној изреци: „Боље је знати о свакој ствари помало, него о једној све.“ - Сада је мало потеже у тим годинама почети са спортом, могао би ти са риболовом. - Риболов је за мој темперамент мало досадан. - Задобио би смирење. - Не мислим ја гањати спортску каријеру. Желим само да будем здрав и у форми. Ја свашта пробам и кад дођем до професионалног нивоа, онда одустанем. Досади ми. А лепо сте рекли за риболов. - Да, и на чистом ваздуху си, слушаш цвркут птица и осећаш мирис природе. - Да, а сад је борба друга, морам се борити за позицију са такозваним лакташима, онима који се гурају. То мени не иде баш. Имам једно питање. Оче Гаврило, да ли бисте благословили моје 188
DUXOVNI RAZGOVORI писање књиге? Наиме, припремам једну књигу. Имам осјећај да би то могла бити добра књига. Што се рекреације тиче, ту планирам да мало трчим и да шетам уз ријеку. Након синоћњег тренинга се јако добро осјећам. - Шетња је одлична за прочишћење плућа на чистом ваздуху. А о чему ћеш да пишеш? - Ријека Врбас је прелијепа. Има много зеленила и кањон, а јесен је још љепша уз ријеку. Иначе, писао бих о музици и естради, о звијездама естраде. Било би ту и много мојих фотографија. - Пиши о ономе што је лепо и што оплемењује човека. - Музика оплемењује. Писао бих такође и о неком свом виђењу особина неких пјевача и музичара, то би биле моје музичке импресије и анализе, желим да у свему томе прозрем неке више структуре. - Ставио би ти сигурно и фотографије естрадних певача и певачица у књигу. Ако се одлучиш на то, пази добро, јер они су доста сиромашни и немају довољно новца да купе гардеробу, па су некако слабо обучени. - Има ту свега, на естради... Није ипак мој циљ да на такав начин придобијем читаоце. Мени је умијеће музичара у првом плану. Писао бих о рокенролу, и новијим трендовима у популарној музици, о пријератној музици и тзв. новокомпонованој. Тада су се и пјевачице одијевале пристојно. Мислим на пријератну музику, тад је био важнији глас, а не стас. Оче, увијек је лијепо разговарати с Вама. - Хвала, брате К., на овом поподневном разговору. - Хвала Вама, оче Гаврило. Надам се да Вас нисам узнемирио. - Ниси ме узнемирио и увек се радујем сусрету са тобом на овим виртуалним просторима. Бог благословио, брате. Амин. (На дан св. пророка Мојсеја, 2009.)
НЕ ОСТАЈЕМО ЗАУВЕК МЛАДИ, ГОДИНЕ ОДЛАЗЕ У НЕПОВРАТ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Да ли сте на вези, како пише, од 9 до 12 и од 17 до 22 часа. - Бог благослово, брате Н. Није баш тако како ту пише, 189
DUXOVNI RAZGOVORI јер је то написано док сам био здрав, пре моје операције. Сад је другачије, време мог укључивања на скајп је онако како ми здравље дозвољава и у складу с терапијом која ми је прописана од лекара. - Благодарим на благослову, оче Гаврило. Надам се да ће Вам бити боље. У молитвама Вас спомињемо, јер Вас поштујемо и волимо, мој отац, мајка и ја. - Хвала на молитвама, брате. Питај. - Потребан ми је савет, оче. На Илиндан сам раскинуо везу са девојком, коју сам упознао прошле године. Били смо у озбиљној вези. Много сам је волео и она мене. Сада много патим и тражим одговор и путоказ за даље у животу. Много је још волим. Како даље да наставим? Планирали смо и веридбу на јесен, а она има дете из првог брака, па ме гризе савест, јер ако је оженим, учинићу прељубу. До сада се нисам женио. Имам 31 годину. - Како даље? Боље је да сте сада раскинули, него да сте ушли у брак, па да се растављате. Још више би запетљанције било да сте имали децу у таквом неутемељеном браку. - У праву сте, оче, кад боље размислим. Молим се само да ми Господ покаже пут. Усамљен сам и молим се дуго времена да нађем жену свог живота. Много сам у животу пострадао због жена. Волео бих да ми Господ пошаље честиту и поштену православну жену. - Та љубав коју сте имали била је површна, лебдела у ваздуху. Била је то љубав за дружење, пријатељска. Није била обавезујућа и није била утемељена за озбиљну брачну заједницу. Изгледа, брате, да се ти лако заљубљујеш, па љубав како дође, тако и прође. - Тачно је то, али каква треба да буде права љубав? Како ћу препознати праву особу за себе? Имам добар посао, године су ме притисле и тежим ка породици, желим да се смирим и да ступим у свету тајну брака. - Оне те остављају, јер ти ниси стабилан. Несигуран си за озбиљну брачну заједницу, а оне те мало простудирају, тебе и твој карактер, и размишљају да ли да се упусте у брак с тобом. Ти би, овакав какав си, мало погледао у страну, а знаш и сам да је љубомора у брачној заједници као психичка болест која се тешко да излечити. Тек тада настају компликације и зато често долази до раскида брака. - Свестан сам тога, оче. Били смо та особа и ја врло близу 190
DUXOVNI RAZGOVORI брака. Мајка ми сад говори да не треба дуго да чекам да се ствари поклопе у животу, него да треба брзо да реагујем, да будем строжи у односима са женама. Човек треба да буде глава породице, зар не, оче Гаврило? Треба да буде такав, као што је Исус глава Цркве. Желим духовни мир и благодат. Тежак је пут до тога и трновит, свестан сам свега. Како да дођем до свог мира и спокоја? Посаветујте ме, оче. Велика су искушења напољу. Имао сам велике нападе, али сам одолео. - Све је то тако, а ова жена коју си споменуо, са већ једним искуством брака одраније, из предострожности је тако реаговала, да се не би исто догодило и са другим браком. Што си ти баш са удатом женом био решио да се жениш? Зар ниси могао наћи неку као ти, твојих година? - Има, оче, добру душу и велико срце, и верује у Бога као и ја. - Колика је твоја духовност кад кажеш да си имао подоста пријатељица за провод и забаву? А ова те је оставила од силне љубави... Колико је била чврста та љубав? - Ништа ми оне не значе у животу. Камо среће да сам се много раније оженио! Сада не бих толико патио. - Нешто је ту било климаво... - Истина је. Можда је то још једно искушење, та моја веза. - Па сад пати, кад се ниси на време оженио, него си проводио време у празно и без циља. Мислио си да ћеш увек остати млад, али године иду у неповрат. Што не ставиш у аватар на скајпу твоју фотографију, да видим с ким контактирам? - Да, да, године... Имам већ 31 годину и нећу на силу да се женим. Хоћу пре свега озбиљну жену крај себе која ће ме поштовати. - Мени се чини да ћеш на крају, кад још мало остариш, наћи неку пензионерку, ако не пожуриш и не нађеш неку девојку твојих година. - Оче, не брините за фотографију, јер доћи ћу ја до Вас. Волео бих да Вас упознам лично. Многима сте помогли, слава Господу на томе. - Док ти будеш дошао до мене, проћи ће ти време у бирању цура, коју би, а коју не би оженио. - Да ли мислите, оче, да још увек имам шансу? Много сам се разочарао, али не падам у очајање, јер знам да је то велики грех. - Какво очајање, само ти стави у оглас и кажи све што 191
DUXOVNI RAZGOVORI поседујеш, мало још и додај, па да видиш избора. Појавиће ти се цура као кад је избор за мис света. Тек тада ће наступити искушења. - Добро, оче, шта предлажете? То мене све мучи. Свом душом тежим ка томе да нађем неку млађу жену. А срамота ме је да преко огласа тражим жену. Више бих волео да је сретнем, нпр. негде у манастиру. Тако ћу знати да је верна и честита. Да ли правилно размишљам? - Као верник нађи честиту и поштену девојку за хришћански честит брак, која ће ти одгајати децу у хришћанском духу, да би били послушни и примерни и да се угледају на оца и мајку. Ако неку будеш срео у манастиру, то не значи да ће она бити баш по избору, јер у манастир долази и доста туристкиња. Ти, уосталом, некако стално помињеш да би се оженио женом, а никако не спомињеш да би нашао девојку за женидбу. - Послушаћу Ваш савет, оче. Све да буде у славу Оца и Сина и Светога Духа, амин! Боже дај! Господ ми је све подарио у животу, спасао ми је живот неколико пута. Мораћу да то оправдам. Морам да нађем девојку, у праву сте, оче. Да ли постоји молитва која за то помаже? - Само си окупиран тиме да се ожениш удатом женом или распуштеницом или удовицом, оне те јако занимају за брак. - Желим искрено у своме срцу честиту девојку. Душа ми је измучена од силног лутања. - Потруди се да та девојка коју сретнеш стекне поверење у тебе, да желиш брак из искрене љубави, а не да је ожениш па да опет буде по старом, да се мало и са стране дружиш. Сад се мало одмори, стабилизуј се и заборави на прошлост. Реши да постанеш озбиљан као зрео младић и иди свештенику. Исповеди се за све оно што си згрешио у знању и незнању, а свака је молитва делотворна ако је усрдна, из срца и сузом заливена за учињене грехе. Не да је само душа твоја измучена, него ти је и тело измучено због непреспаваних ноћи. - Оче, искрено много хвала на саветима. Уморан сам од мука. Послушаћу Вас. Нека Вас Господ увек од сваког зла штити. Имао сам велику жељу да Вам се обратим за помоћ, и она је услишена. Надам се да ће ми се и највећа жеља у животу остварити и да ћу наставити да живим богоугодним животом заједно са вољеном особом. Христос посреди нас! Идем сада на посао, желим све најбоље Вама и братији Вашег манастира. - Бог благословио, брате. Амин. (На дан св. пророка Захарије и праведне Јелисавете, 2009.)
192
DUXOVNI RAZGOVORI
ТРПИ И ЋУТИ, РАДИ МИРА У КУЋИ! - Благословите, оче. - Бог благословио, брате Б. - Благодарим, оче. Хтео сам се посаветовати са Вама. Супруга и ја смо обоје верујући, али се често посвађамо. Приговара ми, јер нисам баш најажурнији у спремању куће. Она тренутно није ту, јер је отишла у цркву. По мом мишљењу, у питању су ситнице, а ја сам и почесто забораван. Моја супруга воли да је све на своме месту. Не знам како да помиримо ставове... Ту ми је и кћеркица, па бацам око на њу док Вам пишем. Ја хоћу да јој помогнем и замолим је да ми каже. Она ради и на послу и код куће и верујем да је јако уморна, а има проблема и са штитном жлездом и јако се замара. Ствари због којих се она наљути ја не примећујем, а она је помало перфекциониста. - Има право да се љути, јер мушкарцима је својствено да су неуредни, не сви, али већином. Што се тиче спремања у кући, жени је својствено да уређује кућу и да је држи уредну, да одгаја децу и да слуша мужа, јер је муж глава куће и он се брине за породицу и све што је потребно за живот. Жена је дужна да одгаја децу тако да у свему буду примерни и послушни. - Трудимо се обоје око деце, али њу љутња дуго држи, таква јој је нарав. Мени је притом без везе кад се у кући осети негативна атмосфера. - Значи, савремена и еманципована супруга. - Па, не баш у потпуности. - Још имате и бесплатно позориште у кући. - Не бих то назвао позориштем. Некад пре изгледа као шпанска серија. - Колико имате деце? - Старија кћер има пет и по година, а млађа годину дана. - Е, да тачно је то. Још лепше си рекао, а видим да можда пратите савремене серије и сапунице. Можда и то утиче на вас, да у стварности изведете оно што глумци одглуме на филму. - Више ово рекох жаргонски, а слабо гледамо телевизију, скоро никако. Чињеница је да ја своју жену волим и да је она углавном добро расположена, али у таквим тренуцима... - Можда понекад, онако, на једно око се гледа... 193
DUXOVNI RAZGOVORI - Никада те серије, никада... На ово да се вратим, моју жену као да нешто обузме, не знам. - Како онда ти мени помињеш шпанске сапунице кад појма немаш о томе? - Нисам рекао да немам појма, само да не гледамо глупости. То је губљење времена. Скоро да смо престали уопште да гледамо телевизију. Немамо ни времена, радимо до пола пет, ту су онда деца, и док она легну у кревет, ми будемо уморни и легнемо после 22 часа. А ујутру све опет наново. - Хвала Богу да то не гледате и да се не пуните разним психичким „вирусима“ са ТВ-а, па да после не можете да спавате и да сте сутрадан неспособни за посао. - Па јесте, а тамо и нема нешто паметно. И деца кад гледају, могу да виде само неке глупе цртане филмове у којима су на сваком кораку вештице и чудовишта. То је проблем са децом, јер она виде од друге деце, буде им интересантно, па је борба с њима. - Зато имате уживо бесплатне кућне сапунице, док све то склоните по кући и спремите кућу. Колико вам је година, теби и жени? - Мени 33, а њој 35 година. Ми у суштини имамо фин брак, а ово је само нешто што оставља горак укус у устима, и волео бих, а и она, да то превазиђемо. Она после свега каже да је то јаче од ње. - Како сте се одлучили и поводом чега да контактирате са мном преко скајпа? - Слушао сам на Светигори да сте издали књигу и да дајете духовне савете преко скајпа, а и на лепавинском сајту има контакт. - Онда трпи и ћути, ћути и трпи ради мира у кући. - Хвала, оче. - Бог благословио тебе, твоју супругу и децу. Желим вам пуно мира у кући и благослова Божјег. - Благословен Бог и хвала још једном. - Амин. (На дан св. пророка Захарије и праведне Јелисавете, 2009.)
194
DUXOVNI RAZGOVORI
НИЈЕ ТОЛИКО ВАЖНО ЗНАЊЕ КОЛИКО ОНО ШТО ОСЕЋА СРЦЕ - Помаже Бог! Оче, благословите! - Бог благословио. - Благословен данашњи празник, оче! - Хвала, такође. - Чули сте да се упокојио о. Симеон из Добрићева, најстарији у Херцеговини. - Нисам, кад се упокојио? И ми ћемо кад нас буду позвали. - Јуче, оче, послије Свете Литургије, око 10 сати. - Је ли боловао од старости? - http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/Smrtovnicaosimeonu1o24.jpg Добар су Шумадинци направили радио. Живе речи утехе иду од данас уживо на интернету, ево послаћу Вам линк. http://radiozru1.listen2muradio.com
- Одлично. - Оче, како Вам се свиђа мој осврт на самоубиства? - Мало потежак за читање. - Јесте, оче, и мени се тако учинио, исувише конфузан за читаоце, али има суштину. - Баш тако, исто као и онима што реше да заврше са собом, па им дође нека конфузија у главу, и не могу да нађу излаз из ситуације. - Хвала Вам што ме подржавате, јер некад нисам ни сама себи јасна, а на удару сам свега. Моје мисли су у манастиру, дјеца плачу за кућом, сваки дан имам терапију са поремећеним личностима, а уз то још неимаштина и болест. Једино ме спашава молитва. Разумите ме! - Само ведрином и радошћу кроз живот. - Разумијем и хвала, оче, заиста сте ми Ви тај примјер! Знање које смо стекли није увијек на себи примјењиво. - Није толико важно знање, већ шта осећа срце, на који начин куца и откуцава. - Опростите, погрешно се изразих, срце је центар битисања, од њега све иде, а Ви кажете да дивно куца и откуцава. Како је то мудро и трезвеноумно. Осјећам се сиромашно пред Господом за све дане свога живота. 195
DUXOVNI RAZGOVORI - Опет кажем: не осврћи се назад, него иди напред ка светлости. Без песимизма, него с оптимизмом на Спаситељевом путу, ка Господу, ка Царству Небеском. Тако ћемо се осећати духовно богатији. - Тако је, оче. - Проћи ће талас мрака испред нас. - Хвала, оче. Таласи прођу и оду, а какви ми останемо, од чега зависи? - Зависи од Створитеља, који нас је створио. - Мислите, зависи од тога колика је наша вјера према Њему, односно љубав? - Да, и колико испуњавамо заповести које нам је дао. - Знате, сад сам се уплашила да не погријешим, јер је то кључ мог и сваког смртника. - Нема страха, него се треба чувати греха. - Страх често човјеку образ каља, да ли је тако? - Не само образ, већ и душу и тело. - Да, оче, Ви у потпуности знате наше душе неутврђене у вјери, што полете и зачас падну. Оче, пошто имате два моја живота и огромно искуство, шта Вам је досад било најтеже? Опростите на питању мени грешној. - Ништа ми тешко није било. Ако су биле потешкоће и нека искушења, то је било од људи, што сам прихватио као од Господа дато. А тим људима, то су била и њихова мерила, јер им је од Господа било то дато да би видели колико имају хришћанске љубави према другоме и да би имали време за покајње и за исправљање. - Да, оче, али колико сте Ви тада били спремни то препознати и расудити тако да Вас не боли? - То је зато што сам прихватио пут искушења, јер без искушења нема ни спасења. - Тако то дивно пише у Вашој биографији, али зашто прије препознамо љутњу и гњев него покајање? - Зависи од сваког појединца како ће и шта осећати. То је тајна унутрашњег човека. Нико не зна шта је у човеку, у његовом бићу, шта у себи носи: љубав или мржњу, мир или немир. Понекад се то осећа, јер ако неко носи мир у себи, онај који је поред њега осећа благост и доброту како избијају из тог човека, а ако неко има немир и мржњу у себи, онда и онај који 196
DUXOVNI RAZGOVORI је поред њега осећа неку тежину и жели да се што пре одмакне од такве особе, као пчела од дима. - Да, оче. Сад то модерно називају позитивном енергијом, а не љубављу или можда радошћу. - Како год то зову у данашње време, јасно је шта је то у бити. - Јесте, а Ваше ријечи су ванвременске и увијек актуелне за оне који то желе чути и примијенити. Мој син каже: „Да Бог поживи мог духовног оца, високопреподобног Архимандрита Гаврила, да буде жив и здрав, а ја ћу ускоро завршити школу, са доста петица“. - Само нека он учи и нека умножи таланте које је добио од Господа, да буде на духовну корист себи и другима кад буде завршио богословске науке. - Тако је, оче, али Ви сте нам много помогли да се научимо владању у души. - Ко слуша, научиће. - Тако је. Хвала Вам за све. Слава Богу и опростите ако смо некад били непослушни! - Међу децом у школи понека су немирна, али све има своје време, а зависи и од педагога са којом љубављу и пажњом подучава. Деца то осећају и узвраћају истом љубављу, и труде се да буду послушни и добри ученици. Кроз послушност и поштовање старијих све се постиже. - Са љубављу и поштовањем, тако је, наш драги оче. Некако ово задње дође као растанак учитеља са ђацима, а они тужни, јер нема даље. Све што су научили сад им преостаје да примијене, али ваља сам на пут. - Треба извући сидро и лађа ће отпловити на пучину час мирног час валовитог животног мора. Да би се извукло сидро, потребно је и снаге и воље. - У вјери на Господа и мислима са Вама као духовним путовођом, који прије нас све то видје и спозна, али још увијек трага за спасењем себе и свих нас уз њега. - Са надом и уздањем у Господа. Амин. (На Малу Госпојину, 2009.)
197
DUXOVNI RAZGOVORI
ГОВОРИ ИСТИНУ И ИСТИНА ЋЕ ТЕ СПАСИТИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Да ли је гријех ако ја слажем нешто ситно, само да неко не би трошио своје живце и да не би избила свађа? Можда жалосно звучи, али та ситна лаж створи мир у кући. Кад год сам истину рекла, то није прошло добро. Није ми јасно зашто се истина увијек тешко и лоше прихвата, а лаж увијек лако и чак је добродошла. То ме увијек ставља у такву ситуацију да ћу радије рећи неку лаж, само да не би било свађе и немира. - Бог благословио, сестро Ј. Говори истину и Истина ће те спасити. Свака неистина и лаж долази од непомјаника. - Али ја сам рекла лаж да се други не би нервирали, што је жалосно. Мени је, ето, само било жао да се они нервирају, али дубоко у себи знам да није исправно то што сам урадила. - У томе је замка нечастивог, да чиниш лаж и да после савест нема мира и спокоја. - Управо тако. Најгоре је што једна ситна лаж за собом повлачи и другу, која је покрива, и оде све у замршен круг. Ја се трудим да не лажем, али ми је тако мучно да слушам неке ствари после изречене истине, да понекад прибјегнем лажи. - Склањај се од оног што те духовно узнемирава, а уместо одговарања, чини молитву. - Мислите да у тим мучним ситуацијама држим језик за зубима и фокусирам се на унутрашњу молитву као да нисам ту, да не бих својим одговором „узнемирила духове“? То подразумијева два мала подвига: да кажем истину и да оћутим. Ово што сте малочас рекли о томе да нам савјест не да мира и спокоја, ја замишљам да је сам пакао управо такав. Јер то је паклено стање, неки предукус пакла. Добро је само док још имамо времена да се покајемо. - Немирна савест, било због великог или малог греха, то је већ део пакла који почиње овде на земљи. - Страшно! А неки ће се људи тако вјечно мучити. Дај нам, Боже, вјере и снаге и трезвеноумља и чисто срце да то не будемо ми. - Али оно што је учињено да би се стекао мир у души и да би се имала чиста савест после греха јесте Света Тајна исповести, тј. покајање. 198
DUXOVNI RAZGOVORI - То је нама велики дар од Бога. Ја се после сваке исповијести осјећам као да је неко збацио са мене терет и да ми мало недостаје да полетим. Тако је лијепо то осјећање неупрљаности, али то код мене кратко траје, јер ја се зачас одмах упрљам. Не знам како да издржим мало дуже. - Кад год човек пада, он може и да устане. И кад год се упрља, може поново да се умије и настоји да буде чист да не би био неподношљив за околину својом прљавштином. Од прљавштине долазе и разне болести. Тако је и у духовном животу. Ако човек дуго и упорно живи у греху, он бива духовно болестан, па дође и до најгорег. Ту је поплочан пут за пакао. - Па онда он мора хитно на исповијест. Али, кад би сви знали како је лијепо кад се човјек исповиједи, и како то улијева неку наду у човјека да има Неко ко ће му опростити као Родитељ све што погријеши. Можда не би било толико ни самоубистава, о којима се доста тематизује преко текстова које постављате на манастирском сајту. Кад би људи знали за тај осјећај покајања и за Бога, сигурно не би било толико мрачних стања. Свакоме некад падају црне мисли на ум, али се човјек уз Божију помоћ извуче из таквог стања и после жали што је у њега упао. Негдје сам чула да се у највећем броју случајева људи, кад се одлуче на тај несрећни чин, осјећају усамљено и да тако желе скренути пажњу околине на себе. Кад би знали за Бога, они никад не би били усамљени. Пажња и љубав околине су битни, али у њу човјек никад не може бити сигуран као у Бога. Бог нас једини никад не напушта, иако се нама у нашој слабости то некад учини. - Жетве је много, а посланика мало. Сваки пастир би требало да бди над својим стадом. Тад се не би догађало то што се догађа са овцама које су му поверена на духовну бригу. Добра је и савремена психијатрија и лекар психијатар, али психијатар не може да понире у унутрашњост нечије душе као што може искусан духовник. Онај кога нешто мучи изнутра има више поверења у духовника него у психијатра. Духовник лечи молитвом, а психијатар лековима и разговором. - То двоје се не може ни поредити, али се могу надопуњавати. У данашње вријеме тешко је да свако нађе искусног духовника. То некако Бог да. Колико су ти психијатријски лијекови добри ако се само они троше, питање је, јер људи постану зависни од лијекова и мисле да не могу без њих. Ја о медицини не знам ништа, па не бих 199
DUXOVNI RAZGOVORI да се правим компетентна. Само кажем како се мени чини. - Тешко је данас наћи искусног духовника, а има много младостараца, који нису прошли школу послушности. - Да, послушност. То увијек и нама истичете, оче. Мени је Бог дао искусног духовника и немам ријечи да Му захвалим. Ко зна куда бих ја у супротном отишла... - Моли се Богу за њега, а сама се труди да га послушаш са расуђивањем. - Хоћу, оче, својим слабашним молитвама. Трудићу се својим снагама. Хвала на овом разговору. Свако добро, вољени мој оче Гаврило. - Бог благословио, сестро Ј., и добро трпљење у послушности. Амин. - Амин. Боже дај. (На дан св. праведних Јоакима и Ане, 2009.)
АКО ИМА ДУХОВНОГ ЈЕДИНСТВА, ОНДА ВЛАДА СЛОГА - Благословите, оче. - Бог благословио. - Благодарим, оче Гаврило. Управо сам Вас видио на фејсбуку, али сте одмах опет отишли. - Па тебе свуда има. - Растрза ме то ипак, што би рекао један Ваш драг саговорник, иначе фрањевац. - Ко би рекао да си тако вредан. - Ви најбоље знате колико сам вредан. Опростите. - Да те обавестим о новој фази. На Радио Благовести по цео дан се сад емитује духовна музика. Укључио си Радио Благовести? - Лепа вест, радо ћу послушати. Укључујем. - Шта каже брат Илија? Срели сте се. - Брат Илија каже да Ви радите слично као постмодерниста и теоретичар комуникације Маршал Меклуан. Окрећете точак, а Меклуан има тезу да данашњи човек већ губи ако је у складу с временом, да мора бити пре времена. - Која је теза Меклуанове теорије, његов поглед на време и човека или човека у времену? 200
DUXOVNI RAZGOVORI - О трци с временом промишља, поред осталог, тако да у свету данашњице илити постпостмодерне, свету масовног друштва и брзих технолошких скокова, човек мора бити испред времена, јер иначе каска и заостаје и губи контролу над собом и над животом. Рецимо, кад касни човек са неким послушањем два сата или три, одмах је другачије него ако ујутру већ има благовремено извршено послушање. Ово је пример и на индивидуалном и на колективном плану. - Разумљивим језиком речено, човек каска и у ничему не постиже циљ правовремено, тј. тапка у месту и кад види да је заостао, онда су му сви криви, само он не. - Брат Илија иначе правилно мисли, има здраву мисаону апаратуру. Позитиван је био сусрет. - Брат Илија ће се вратити задовољнији назад. - Вечерас ће бити емисија о игуманији Ефимији и изложби иконописачке радионице манастира Градац, сестринства Богородице Тројеручице из Шибеника и још пар мањих радионица иконописа. Хтео сам да Вас и о томе обавестим. Направљено је и пар фотографија. - То је добро за културни прилог. - Мислим да је тај рад око мати Ефимије занимљив и за остале заједнице, био је дипломатски представник Ватикана на отварању изложбе. - Да ли си видео шта Руска црква ради? - Да. Шта рећи, Руси примерно раде. - Кад је духовно јединство, онда влада слога, баш тако. Појединачне доктрине су знак слабости. - Који је разлог мноштву доктрина? Можда је то феномен када народ још није зрео? - Види се по коментарима народа докле је стигао у верском знању и познавању вере. - Можда једноставно нема љубави као спојнице. Никако не могу заборавити оно што је рекао Његова Светост Патријарх Павле у божићној посланици, а то је да је данас криза на светском економском плану због недостатка љубави. - Потребно је разумети народ у његовом незнању и поучити га. Нема потребе за материјалним разбацивањем у овом времену економске кризе. То људи свакако осуђују и тешко их је онда привући духовности ако им се као идеал или начин живљења презентује материјално... - Причао ми је брат који је код Вас био у манастиру пар 201
DUXOVNI RAZGOVORI дана, једном сте за трпезом нешто рекли везано за јело оцу Марку, манастирском кувару, да се не баца ништа од хране или да не остаје, јер људи у манастир доносе прилоге од своје муке. Онда ми некад кажу неки, па ми смо чули да је манастир Лепавина богат манастир, а ја им пренесем оно што је тај брат сведочио, да је јео само јабуке, лук и неке слабе чорбе, које кува отац Марко, и то по Вашем налогу. - Можда ја грешим. - Ја мислим да не. Погледајте само оно што смо пре извесног времена спомињали везано за дешавања у дијаспори, неке сукобе, па ту је очигледно материјални аспект узрок, али и извесна духовна изопачења. Како о томе да човек ћути? Ето, узор је Његова Светост. Возио се са народом градским превозом. Има таквих светлих примера. Возио се и са припадницима других вера и нација. То је правилно и примерено и у складу са мисијом Цркве у свету. - Истински пастир треба да иде са својим стадом и оно се онда неће разбежати. Отићи ће у тор доброг и брижног пастира. - Био сам једном у руској цркви у њиховој парохији у иностранству. Старешина храма деловао ми је као испосник. Дошли наши верници из Београда и одемо код Руса, и они кажу: „Па ово је као у манастиру, храм усред града.“ Ту би човек заволео Христа истински као и код Вас. - Сви се позивају на Патријарха Павла и цитирају га. Кад је био на Косову као епископ призренски, ишао је аутобусом заједно са Албанцима по својој епархији. - У Цркви често човек види и људе сумњивог морала, мада су то могући покајници, то је тешко рећи. То су често материјално богати људи. Ретко је видети их са људима најнемоћнијим, болесним и сиромасима и сиротима. То се не виђа баш често, ни на сликама. Сад, ако се и такви причешћују често и недостојно, онда буде раскола. - Можда су то потенцијлни покајници. - Да, али то је као да је човек на оштрици жилета, јер се може двојако тумачити. Свакако, о томе се не може баш лако судити, али то је честа реч која се спомиње код простог народа. - Јесте, али човек треба да буде разуман и да не гледа шта је око њега, већ да понире у себе и види шта он носи. - Да, то је на крају најбоље, али не објашњава ипак одсуство слоге, тј. правог заједништва. - Ако је неко сиромашан и сирот, он је исто човек и није без греха и недостатака. Какав је народ, таква је и заједница и осећај саборности. 202
DUXOVNI RAZGOVORI - Да, мада је некако чудно да не може да се затвори круг ако се не бринемо о најнемоћнијем у заједници, па ма какав он био, јер га Бог није узалуд показао као најнемоћнијег. Добро је кад нас духовна власт поучава и примером да не заборавимо оне који су најслабији и задњи у заједници, па ма какви били ти људи, чак и ако су грешници. - Интересантна је конверзација с тобом. И корисна, као тренирање интелегенције на квизу. - Е, сад треба само преточити у живот. У интересу је то Цркве и у складу са поретком. - На разуман и фин начин важно је поступати у доброј намери према свакоме и свему у смирењу. - Чувати или уносити мир, то се може постизати само са добрим намерама. Ви то радите све време. - Трудио сам се и кроз ове Духовне разговоре. - И успевате, а то потврђује и брат Илија, критичар. - http://www.svetigora.com/node/6098 - Управо сам сад сам укључио. - Опасан je овај млади предавач, и лепо му је предавање. Паметан и бистар. - Занимљива теза о Цркви и изазову, а млад човек између. - Ти сад слушај њега, а ја морам да се позабавим ”нападима” скајповаца. Не могу свима да одговорим одмах, јер брзо ће и моја емисија. Обрати пажњу како говори, као да је навијен, али добро, свиђа ми се, разуман је. - Можда и чита. Али добро навијен. - Вероватно се припремио. Као пренос утакмице. - И он је млад. Млади људи воле утакмице. - Морао би мало спорије, и ако чита. Такве треба подржати. - Онда да и ја узмем себи као поуку, јер сте то рекли и за сестру М. и мене кад смо оно причали на Фрушкој гори о тајни заједнице, тајни Цркве. - Ви сте се утркивали да бисте што више казали, али доста је то имало одјека. - Утркивали, јер је сестра М. хтела да води разговор, што је нормално, јер сам ја гост, а ја сам мислио да ће бити као први наш разговор, кад је било обрнуто. - Ви сте ту подједнаки, исти вам је послодавац. 203
DUXOVNI RAZGOVORI - Хрвамо се скупа, сестра М. и ја, за кору хлеба. - Ви сте вредни и без предаха. - Има и предаха, а Ви знате како и колико. - Ја сам неки дан имао 2300 посета на сајту. - Је ли то пуно? - То је највише што је до сада било. На почетку је било толико за годину дана. А сада је то за један дан. - Неко време су ова друга, млађа браћа била два дана први. Хвала Богу на свему. - Труде се они, нека, и треба, млади су и ентузијасти. - Хвала Богу, али занимљива је Лепавина између матице и дијаспоре, као што се каже на овој емисији Радио Светигоре, негде млад човек у раскораку између изазова и Цркве. - Млађа браћа имају и два програма на свом интернетрадију. - То се они утркују са лепавинским точком. - Па нека, ја волим да су вредни. - Волим и ја, оче Гаврило, то је баш оно што нам треба, да се угледају и да воде утакмицу, али не против, већ у братском маниру, као што је вештина система. - Ово је прича о духовном аспекту. - Јесте, оче Гаврило, и систем је тај духовни о коме ја говорим, и по легенди увео га је Иља Муромец са Свете Горе. - Јеси ли прочитао овај текст са нашег сајта што је превела сестра Радмила? Дуго ниси био на лепавинском сајту http://
ww.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4035
- Предиван текст и занимљив. Прочитао сам, иако нисам био дуго. - То је интересантно, виртуални мисионар. - Добро сложена серија текстова. Такође и Иван Иванович је занимљив лик са капуљачом. Зато је Ваш рад занимљив и више од тога, због свих ових чудесно уређених текстова. - Али коментари су интересантни (читај испод) и не могу да га разумеју, Ивана Ивановича, па се критички осврћу, а тако је слично то и код нас. - Ако гледамо на неком метаплану, онда је јасно да је скајп, или било који вид комуникације, исто или слично као вид говора личног лицем у лице, а тако и било који други вид комуникације и конверзације преко слика, фотографија, икона, телефона, мобилних, 204
DUXOVNI RAZGOVORI скајпова, небеса, јер свуда је Бог. - Је ли то овај са капуљачом Иван Иванович, споменуо си капуљачу? - Оче Гаврило, ја немам речи. Очигледно јесте. - За шта немаш речи? - Па, везано за Вас. Остављате ме без речи! - Како и због чега? Зато што ти изгледам ко неки ванземаљац? - Ви сте, опростите, као неко свевидеће око, ако могу да се изразим тако. Па да, ванземаљац. Стално сте присутни свуда, и некако све прозирете. - Што ти је чудно, мислиш, као виртуални мисионар, у духовном раду на овај виртуалан начин. - Мени је то чудо. Најчудније ми је било оно са иконом Мајке Божје Атонске, па чудно је такође што је толико истинит, некако пун живота овај виртуелни рад духовни и није нека апстракција, већ је све утемељено у духовном искуству, али оно је већ толико јако и у материјалном свету, да ја немам речи. Некако је велики енергетски набој. Мера је огромна, мера раста у Христу. Опростите на мојим речима које далеко иду. - Па то ми је само по себи дошло и отворио се ум да то радим уз Божју помоћ. - Ипак чудо, како год да је. Као да се директно учи догмат преко односа са Вама. Ништа више није апстрактно. Није то само формула, већ живљење. Приметио сам да неке ствари знам, иако их никад нисам учио, нити читао, а то је зато што сам са Вама у комуникацији и конверзацији, то је и Вама и мени јасно. - То је животно искуство, учим се кроз 48 година живљења у манастиру. - Да, а то је изнад света. Стално сам у неком чуду због тога. - То је у духовном монашком позиву тако. - Мени је то све чудо, уопште и људи су чудо... да не заборавим рећи. - Бог благословио. - Благодарим, оче Гаврило. - Амин. (На дан св. велмуч. Никите, 2009.)
205
DUXOVNI RAZGOVORI
СВАКИ МИНУТ ПРЕД НАМА МОЖЕ ДА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ - Оче, благословите, како вам се чини текст? - Бог благословио. - Света Гора некад: http://agioritikesmnimes.pblogs.gr i Света Гора сада: http://agioritikesmnimes.pblogs.gr/files/f/264466-01.jpg - Покажи брату Гвоздену како је било некад и сад. - Технолошки напредак. Хтједох да покажем брату, али је журио на посао. Овај џип су уствари амбулантна кола. - Мења се свет, а тако се мења и све остало у свету. - Сигурна сам да не могу да доспију гдје магаре може, уским стазицама. Чини се да иде све на горе... - Е, то не може, али магараца тамо нема, једино ако не наиђе неки двоножац у виду неког демончића. - Свету Гору идеализујем у својој глави и вољела бих да тако и остане. Слике продавница и џипова ми мало кваре машту. Ништа ми нисте рекли за текст о старцу Арсенију. Знам да сам досадна, али ми треба мало подршке за наставак. - Светогорци у Паризу. http://agioritikesmnimes.pblogs.gr /
files/f/235225-00.jpg
- Видјела сам одавно ову слику. Је ли пожељно да они напуштају Свету Гору? - Туризам је у питању, а сада по новоме може. - Заправо, не знам шта ли то има у Паризу занимљиво у духовноме погледу? - Ајфелова кула. - Како ли је Вама, оче, кад гледате ове слике, а памтите друго вријеме и друге људе. - Па, добро је да се мало разбеже демони из Париза. Кад сам ја први пут дошао после овог рата у Београд, тако су се узнемирили демони преко појединих свештеника. - Имали сте нападе? - Да. Од демона преко њих. - Како су изгледали ти напади, ако то смијем питати? Не смијем, опростите. Ви сте тад били гост оца Ваје. Он мора да је добар свештеник чим ме упућујете на њега. - У Београду се много штошта променило од 1961. године, 206
DUXOVNI RAZGOVORI кад сам ја дошао за искушеника у манастир Рајиновац надомак Београду. Често сам долазио у Патријаршију, тада је свештенство било другачије него данас. Свештеници су били аутохтони староседеоци. - То значи да дошљаци кваре слику, или ја нисам добро разумјела? - Сад се то све измешало, народ и свештеници. Другачији дух живљења је пренесен, а онај стари Београд и његови житељи помало нестају, исто као на Светој Гори монаштво и некадашњи светогорски живот монаха. - И ја сам дошљак у Београду. То је тако како је. - Постмодерно доба. - Послератно доба, прије. Ја не бих дошла овдје да није било рата. - Они који су дошли као избеглице у Београд, или било где, изгубили су од свог идентитета и културе живљења, све само нагоре, а не набоље. Настало је нешто треће. - Ја сам била мала кад смо ми дошли овдје, ишла сам у други разред основне школе, тако да сам највише у Београду формирана. - Формирала си се у породици, која је донела један код који потиче из краја одакле сте дошли. - Нормално је да знам који су ми коријени, уосталом причам ијекавски не случајно, већ зато што осјећам да је то моје. Знам ко су ми и одакле су ми преци, и зато с једне стране Београд никад неће бити мој прави дом, али не бих рекла да нечим угрожавам Београд и старе Београђане. - Настала је мешавина, у току је процес етничке асимилације и једних и других, а они који су били у своме месту, тамо где су им корени, дошли су и ишчупали своје корене, или се ти корени помало суше и нестају. Настају неки нови нараштаји, хибридни. - Знам гдје су моји коријени, али вјероватно никад више нећу живјети тамо... Вјероватно је тако као што кажете. - Знаш ти, али сигурно ће твоја деца то заборавити, јер ће се формирати у нешто треће и то на основу места рођења. - Да, али то тако тужно звучи. - Тужно, али истинито. - Сви моји млађи рођаци који су овдје дошли било у вријеме 207
DUXOVNI RAZGOVORI рата или на студије, сви ће остати, а овдје ће се коријени сасушити и неосјетно нестати. Испаде да ће дјеца дошљака бити хибриди без правих коријена. - Све што је било некад, више неће бити. Идентитет се губи, а стари корени нестају и настају нови, али кад се корен пресађује, више није као што је био. Кад се орах пресађује, више не доноси рода као што је доносио пре... - Шта да радимо? Да извучемо максимум рода из овог пресађеног коријена и добро је. - Ако ти и муж буде Београђанин, деца ће ти бити неки мешанци по етичности, а не по етничности, и мешанци по месту живљења. - Ја се надам да ће ми муж бити Смедеревац. - Много шта се мења у животу, тако да се не зна ни кад ће нам бити крај овоземаљског живота. - Мислите да ми можда муж неће бити Смедеревац, можда ни не доживим да се удам? - Сваки минут пред нама може да буде и последњи. - Квалитетнији би био живот да нам је смрт стално пред очима. Али тешко се постиже то да имамо крај живота стално на уму. - Недавно је један искушеник у манастиру Хиландару, само што се завршило богослужење, изашао из цркве, направио један корак и престало срце да куца. Упокојио се. Ми не знамо како, кад и где ће нам бити тај задњи минут. - Баш ми је мама рекла да се јуче упокојио син једне њене колегинице који је имао 20 година. Боловао је од рака, а тако млад. Све се чешће дешава да те тешке болести нападају младе људе, да не кажем дјецу. Болест може бити својеврстан наговјештај краја. Кад срце одједном престане куцати, ту наговјештаја нема. - Нападају зато што се духовно и честито не живи по закону Божјем. - Је ли ту онда потребна будност, што би рекли велики подвижници? Да ли је ова наша тема корисна? - Световног карактера је више. Моје је лично мишљење о горе наведеној теми такво. Тако расуђујем и тако осећам, јер сам мењао разне средине; рођен сам у источној Србији, живео сам на Косову, био сам 13 година на Светој Гори, ево ме сада 24 године у Хрватској, у средини где је већинско становништво римокатоличке вероисповести. 208
DUXOVNI RAZGOVORI - Јесте ли Ви онда мислили да се и Ваши коријени на неки начин суше и полако нестају, Дољашница и Дубока? - Могао бих о свему томе да напишем неку малу студију. - Има роман под насловом „Корени“. - Код мене није такав случај, јер је за мене свуда земља Господња и све што је на њој, и где год ме има, ту сам ја. - Неуобичајено сте причљиви, то морам примијетити, у смислу да сте се расписали... - Увек ја пишем, само зависи понекад од инспирације, о чему се пише и с ким сам у конверзацији, и која је тема... - Значи ли то да Ви у духовним разговорима објављујете само оно што мислите да је и мишљење Цркве, јер сте овдје рекли да су ово само Ваша размишљања. - Неко вече са братом К. ни за непун сат времена направио сам онај духовни разговор. Сваки је човек за себе индивидуа, то је човекова битност, али мора да пази да не угрожава туђе мишљење и схватања. Бог је дао свакоме слободну вољу, а дао му је и десет Божјих заповести, по којима свако треба да живи. Много би се могло писати на тему етике. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/SPC-ne-moze-bez-domacina.sr.html
- Прочитам ја коментаре увијек. Да се чује мишљење свих... - Требало би прочитати овај текст и након тога коментаре и размислити шта све пише у тим коментарима и ко их пише. Из тог материјала се може направити један социолошки осврт. Показатељ је то каква су верска знања и какво је познавање живота Цркве у широким социјалним круговима. Ту много шта мањка по питању црквеног живота. Управо неки најгласнији људи најмање испуњавају оно што је Црква прописала, а да држе све постове, да редовно иду у цркву недељом и празницима и да се исповедају и причешћују, другачије би им било. - Управо сам то рекла оним момцима ономад кад смо причали о вјери. Питам их, па ко од вас чита Библију, ко пости, ко се причешћује... Индиректно да им кажем да о вјери углавном причају људи који је не познају, који не познају уопште бит православља, а кадри су да кажу који су ставови ”званичне” Цркве. Можда сам била мало оштра, али сам се трудила да не звучи тако. Свако каже да је по православном учењу то онако како он каже, а ниједан не живи по том учењу. Трудила сам се да не увриједим никог, нити да 209
DUXOVNI RAZGOVORI неко помисли да сам ја сад нека препаметна или да се разликујем од њих. - Они и слични њима дају своја мишљења, коментаре и процјене да ли ће се бирати Патријарх и кога ће изабрати, они све проблеме који су у Цркви знају. - Морам прокоментарисати везано за један текст. Јуче у новинама преко пола насловне стране текст са насловом ”Раскол у Синоду”, и помиње се подјела на митрополита Амфилохија с једне и тројицу владика с друге стране. Неко неће купити новине да прочита, али ће видјети толики наслов, па ће му се урезати у подсвијест измишљотина и вијест да су у врху Цркве несложни, па ће да се узнемири. - На рођендан нашег Патријарха 11. септембра 2009, на Усекованије главе Светог Јована Крститеља, био је један текст у дневној штампи, чини ми се у “Политици”, па исто коментари на тај текст као честитка за Патријарха, а та честитка је: ”Да нам још дуго живи Патријарх Павле, на многаја љета”. Мени се чини да тај није био баш искрен, али можда и грешим. Живеће и после овог земаљског живота у животу вечном, а на земљи ће се спомињати његово име и његова добра дела као Патријарха српског Павла. - Чудно је што сам ја баш на том коментару застала са читањем, кад стиже Ваша порука. Мислите, ако његова душа жуди за Царством Небеским, онда је њему на земљи само мучење на многаја љета? Управо сам прочитала текст и драго ми је да је владика Григорије барем указао на злонамјерност већине медија и тако умирио народ, а све коментаре нисам имала стрпљења да читам, али изгледа да су кадри да суде ко ће и зашто бити Патријарх, а немају основна знања. Има и скроз злурадих коментара. - Цитираћу једну честитку за рођендан Патријарху, коју сам прочитао међу другима, погледај како је срочена: ”Поживите ми дуго, драги господине Гојко Стојчевићу - најчаснији човече на планети”. - Чим Патријарха ословљава са господине Гојко Стојчевићу, то је или неки неверник, или јеретик, или секташ. - Не би се могло рећи шта је, сигурно није верник, али могао би постати временом. - Свако би могао. - Па могао би постати верник чим је ушао у арену за 210
DUXOVNI RAZGOVORI
Молебан у Патријаршијској капели пред избор Патријарха
211
DUXOVNI RAZGOVORI
Епископ зворничко-тузлански Г. Василије и Архимандрит Гаврило у Саборној цркви у Београду 24. јануара 2010.
Свето јеванђеље на којем су биле коверте са именима кандидата у ужем избору за Патријарха 212
DUXOVNI RAZGOVORI дискусију са својим коментаром, и има код њега нека клица вере. - Сигурно у сваком постоји, сам Бог најбоље зна начине на које те клице узрастају. - Требало би студиозно ове коментаре обрадити, јер они много говоре о верском и националном стању у времену у коме ми живимо, о раздобљу у којем јесмо, и остају као историјски документ овог времена. - Погледаћу их до краја. - Још један коментар пронађох од извесног брата Ненада, који честита рођендан и пита се када ће наш Патријарх да се обрати народу преко телевизије. Овако се само прича да су га неки видели, док ниједна телевизија није отишла на ВМА да га сними. - Шта мислите Ви о томе? - Шта да мислим, мисли народ, и изгледа да би желео да види свог Патријарха барем преко тв-екрана, јер физички се не може извести да сав верујући народ посети Патријарха на ВМА да би узео благослов и одао поштовање свом Патријарху и духовном оцу целог благоверног и верујућег народа. Жеља је та, а могућност је друга. Има ко о томе да мисли, духовна и световна власт, од Бога постављена. Бог благословио. - Благодарим, оче. - Амин.
(На дан светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, 2009.)
УВЕК КАД СЕ ИСПРЉА, ЧОВЕК СЕ ПОНОВО УМИВА - Благословите, оче. - Бог благословио, брате. - Благодарим, оче Гаврило. Да ли је у реду да молим Бога да ме ослободи од греха, односно мржње коју осећам према Њему, тј. да ми помогне да не кривим стално Њега ако се деси нешто лоше, јер је то све до мене. Упорно чиним грех, који не желим да чиним, а исте секунде се покајем, и то се понавља из дана у дан. Никако да се ослободим тога. Хоћу да се исповедим, али код мене нема 213
DUXOVNI RAZGOVORI искреног покајања. А толико бих желео да се искрено покајем. - Кад год је прљав, човек се увек поново умије. Ако пада, поново устаје. - Шта би то требало да значи, да треба упорно да се прљам грехом, а затим да га перем са себе? Да упорно чиним грех, али да не обраћам пажњу на њега, већ да утонем у греховни сан, а да стално имам на уму да ће то Бог опростити без обзира на све? - Труди се да не чиниш грех и бори се оружјем против њега - молитвом и постом. - А колико често молитвом, да ли само ујутру и навече? У току разговора са Вама учинио сам тај грех поново. - Ако си стално у молитви, греху нема места, јер је ум заузет молитвом. - Па и у току молитве га чиним. - Грешне мисли долазе и одлазе. - И у току молитве ми долазе те мисли... - Шта можеш да чиниш у току молитве? - Осећам велику срамоту због тога. У току молитве долазе ми свакакве мисли на ум. - Осећаш грижу савести због учињеног греха? - Да. Долазе ми на уста разне речи и псовке на Бога и Богородицу, које, истина, не изговарам, али ми мало фали да их кажем, чак и у току молитве. Ја то не желим, али ми долази. - Што чешће се исповедај код свештеника - духовника. Колико је теби година? - 18. - Идеш ли редовно у цркву недељом и празницима? - Идем, али не редовно, јер понекад намерно не идем да не бих чинио још већи грех оваквим мислима у богомољи. То би био велики грех, зато у последње време слабо идем. Недавно је умро свештеник код кога сам се исповедао, па ми је сад тешко да идем код другог. Овај ме је добро познавао, па не знам како ћу сад код другог. - Је ли постављен други свештеник у твојој парохији? Када буде постављен, онда иди исто онако као код првог. - Он је био игуман манастира. Не знам да ли се то рачуна као парохијски свештеник? И да ли је важно код којег се свештеника исповедам и мора ли бити парохијски? - Да ли живиш близу манастира или си повремено одлазио у манастир? 214
DUXOVNI RAZGOVORI - Има једно 5-10 минута вожње. - Је ли о. игуман сам живео у манастиру, зар није неко још од јеромонаха био у манастиру? - Сам је живео у манастиру. - Верујем да је неко у манастиру после упокојења игумана већ постављен. Да ли је боловао пред смрт, пошто је био у годинама? - Сам је живео, једино што је ту пре са њим била, мислим, његова сестра, која му је кувала, али се и она одавно упокојила, али ни у то нисам сигуран. Кратко је боловао пред смрт. Имао је 86 година. - Зар није било услова у манастиру да још који од монаха буде са њим? Ко је сада у манастиру моментално? - Па можда је и било услова, али је углавном живео сам. Ја мислим да још нико није постављен за новог игумана. Није још прошло 40 дана. - ...да служи 40 светих литургија за покој његове душе? Долази ли недељом свештеник из парохије да служи у манастиру? - Не знам, јер нисам после ишао у манастир. - Од дана смрти служи се 40 светих литургија за упокојење. - Вероватно је онда тако. Не разумем Вам се ја у то. - Верујем да ће убрзо неко доћи од монаха да живи у манастиру у свештеном чину, па ћеш га узети за духовника. - Ако ме хтедну одвести. - Ниси прошле недеље ишао у манастир? - Нисам. - У недељу иди да видиш какво је стање и има ли ко у манастиру од свештеномонаха. - Мора ме неко одвести колима, јер има, мислим, 15 минута вожње, а моји родитељи су против тога. - Распитај се има ли манастир телефон. - Хоћу, а мислите ли да се исповедим преко телефона? - Не може исповест преко телефона. - Како онда да се исповедим? - Можеш само духовне савете да добијеш телефоном, овако као што сада са мном преко скајпа контактираш у виду духовних разговора. 215
DUXOVNI RAZGOVORI - Онда једино да одем у градску цркву. - Како си дошао до идеје да са мном контактираш преко скајпа? - Чуо сам да постоји духовник који даје савете преко скајпа. Нашао сам Вас преко сајта манастира Лепавине. - Можеш и у градску цркву да одеш и тамо добијеш информацију како је у манастиру и ко је сада тамо. - А да се исповедим тамо? - Можеш код свештеника у градској цркви да се исповедаш. Да ли одскора посећујеш наш сајт или одавно? - Одавно долазим на сајт манастира Лепавине. Можда би боље било да се исповедам у манастиру. Да ли ће та исповест у градској цркви бити лошије прихваћена од Бога него она у манастиру? У градској цркви ме је срамота. Молим Бога да ми да храбрости за исповест, јер није лако причати о својим гресима. - Можеш и у манастиру ако има свештеномонаха сада на месту о. игумана. Иначе нема никакве разлике да ли ћеш се исповедити у манастиру или у градској цркви код свештеника. Нема никаве срамоте, слободно се исповедај код њега док не нађеш духовника у манастиру. Шта највише читаш на нашем сајту? - На сајту највише читам ове друге духовне разговоре са скајпа и понешто о исповести што нађем, или о митарствима... Него срамота је мене ових других људи, ако ме виде да се исповедам. - А зар се они који иду у цркву не исповедају? - Ма, сумњам да се ико исповеда. - Какав је верски живот у крају у којем живиш, иде ли народ у цркву, посећује ли богослужења? - Буде доста људи у цркви, мада ја не знам какви су они верници, да ли долазе само онако или су прави верници. - Има ли младих као што си ти да иду у цркву или их има више по кафићима? - Много их је више по кафићима, само мали број оде понекад у цркву, а да не причам о псовању Бога и клетвама. - Како иде веронаука у школама у твом месту, има ли веронауке и ако има, колико се иде на предмет веронауке? - У основној је то обавезан предмет и сви морају ићи, а у средњој школи је нема никако, мада су неки ученици изразили жељу да имају веронауку и у средњој, али од тога ништа није било. 216
DUXOVNI RAZGOVORI - Значи, заврше с њом у основној школи и готово. - Да. - А онда на утакмице и у кафиће... Похвала за оне који хоће да се веронаука продужи и у средњој и да у животу буду добри верници. - Долазио је, мислим, свештеник у школу да разговара о томе да се одржава веронаука, али ваљда директор није дозволио. - Вероватно их је мали број и нико није заинтересован да подржи предавање веронауке у средњој. - Можда их је укупно било 20-ак. - У томе грму зец лежи, код директора, а њему ће омекшати срце и пустиће, или ће доћи нови директор, који ће бити верујући, али треба бити упоран, јер са толиким бројем ученика који траже веронауку он нема право да то ускрати, ни морално ни законски. - Дај Боже да се то деси. - Молићемо се Богу да се свакоме ко жели да после основне школе продужи веронауку у средњој школи у вашем месту то и омогући. - Мени је баш жао што немам веронауку у средњој, јер је у основној нисам баш озбиљно схватао. Да Вас питам, да ли се сме тражити Божја помоћ кад се нешто учи, или кад се човек бави неком науком па тражи од Бога да му помогне, или се то сме тражити само кад учим нешто из теологије. - За сваку добру намеру, за свако добро дело молитвом се обрати Богу за помоћ да то дело буде на корист и спасење душе и успех у раду у овоземаљском животу. Брате, за данас да завршимо овај душекорисни разговор. Ако се поново јавиш, продужићемо даље на исту тему. Бог те благословио. - Благодарим. - Амин. (На дан светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, 2009.)
217
DUXOVNI RAZGOVORI
ДУХОВНА БОРБА ТРАЈЕ ДОК ЈЕ ГОД ЧОВЕК ЖИВ НА ЗЕМЉИ - Помаже Бог, благословите! - Бог благословио, брате С. - Желим да се исповиједим и занима ме кад би било најбоље да то урадим кад будем ишао у цркву, прије или послије литургије, тј. каква је пракса у цркви што се тиче тога. Ја бих то најрадије кад се разиђе народ, јер не би ми баш било пријатно пред толиким народом. Чини ми се да је манастиру још боље, јер нема пуно посјетилаца и неометано могу да се исповиједим. - Могао би ти да одеш обичним даном и твом парохијском свештенику. Кажи му да би желео да се исповедиш, без обзира да ли је то недеља или неки празник. - Како да знам кад ће бити у цркви? - Имаш ли његов телефон да му се јавиш и да се договорите? - Три су свештеника и ни од једног немам телефон, нити их лично знам. - Брате, није то Њујорк где ти живиш, па да не можеш да пронађеш свог свештеника. Познајеш свештеника који ти је предавао веронауку... - Па у томе и јесте ствар, јер хоћу да се исповиједим код свештеника кога не познајем и који мене не познаје, тако да овај један отпада, па ћу код неког од ове друге двојице, јер овај један свештеник дође понекад к мени у кућу и познаје ми родитеље и сматра ме узорним и правим вјерником, па не бих то да покварим кад му будем причао о својим гријесима. Хоћу рећи, онда ће ме другачије гледати, јер оцу А. не бих могао тако отворено говорити о својим гријесима као неком другом свештенику. Можда је то чудно, али тако је. - Е, њему се јави, јер је он задужен за парохију у којој ти живиш. - Он ми је предавао вјеронауку. - Ко, отац А.? - Да. Не бих ја да се код њега исповиједам. - Онда најбоље код онога кога ти сматраш да ти је најбољи и за кога сматраш да му можеш рећи све и мирна Бачка, што би рекао наш народ. 218
DUXOVNI RAZGOVORI - Тако ћу и урадити и рећи све. Плашим се реакције свештеника кад буде чуо оно што му будем рекао. - Неће се ништа догодити. - Надам се. - Ниси ли имао неку цуру? - Нисам, зашто? - Питам, јер се толико устежеш да се исповедаш, а младићи у твојим годинама не чувају се ни од чега што је грешно и неспасоносно за душу. - Моји су греси велики и није лако говорити о њима. Ја сам највећи могући грешник. Ради се о тешким хулама на Бога и Богородицу. - Ниједан грех није неопростив ако се искрено исповеда, осим хула на Духа Светог, а то је самоубиство. - Свашта је мени долазило на памет, сви могући гријеси. - Само ако ниси их спровео у дело. - То нисам, а бојим се да бих могао у будућности. - Ако сурфаш свукуд по интернету или гледаш саблажњиве филмове... - Свашта ја гледам по интернету и телевизији, свакакав блуд, страхоте, па и те саблажњиве филмове. То вјероватно много штети много духовном напретку. Мислите да је то разлог ових мисли? - Труди се колико можеш да то не гледаш, јер отуда долазе те мисли, поготову код младих у твојим годинама. - Потрудићу се, мада је то присутно на сваком кораку. Него да Вас не задржавам више, јер вјероватно има много скајповца са којима разговарате. - Стигнем ја на разговор са ониме коме је најпотребнија духовна помоћ. - Хвала Вам на томе. - Видео си кад пацијент дође испред ординације, па лекар оцени да ли му је потребна хитна помоћ и можда га и преко реда прима и пружа му прву здравствену помоћ. Ако је потребно, шаље га специјалисти, који је стручан за ону болест од које болесник болује и тако му на тај начин спаси живот уз Божју помоћ. - Очигледно сам ја ускочио преко реда, јер видим да имате 1002 контакта. - Ти си најискренији и има наде да ћеш се најбрже излечити, 219
DUXOVNI RAZGOVORI јер духовни “карцином“ се на почетку да локализовати и може се спречити његово даље ширење. Код тебе је сада мислена борба, а треба спречити да не прође у дело, зато треба спречити и лечити. А негативни излети - то је духовна борба кроз цео живот, докле је год човек жив на овој земљи. Бог благословио. Амин. (На дан св. муч. Трофима, Саватија и Доримедонта, 2009.)
ЗА ПОХВАЛУ ЈЕ СВАКИ ТРУД НА МИСИОНАРСКОМ ПОЉУ - http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4068 - Имате 1002 пријатеља данас, како Ви уопште успијевате да се снађете ко Вам је послао поруку? Та је листа контаката толико дуга да се човјек погуби у њој, а да не причам о времену и труду, и колико само обавите разговора који нису за објављивање... Свака Вам част. И ја бих, да знам, написала текст сличан као сестра Б., али не знам. Из душе је написано, све похвале за текст сестре Б. и за оно што свако осећа пред бројем 1000. - Ево шаљем ти овај линк да мало прођеш по њему http:// www.pouke.org/forum Данас сам имао разговор са једним кошаркашем, репрезентативцем који игра у иностранству. Нисмо завршили зато што је журио некуда, али наставићемо, и то неће бити анонимно. Укратко, написао ми је биографију и рекао ми је да хоће да знам с ким контактирам. Млад је и верујући, и он мисионари међу својим укућанима и шире, нешто слично као и ти. - Лијепо је то што Вам се јављају млади, а још и спортисти, њима је тешко и да посте с обзиром на напоре, а вјероватно и да буду вјерујући уопште. Како се зове тај кошаркаш, можда и знам ако је репрезентативац? - Кад будем завршио разговор и објавим га, сазнаћеш. Игра у иностранству. - Имам и ја једног рођака који игра у иностранству, али је будиста, конвертирао из православља. Играо је дуго у Америци, а пошто тамо има хиљаду вјера и он је пронашао себи једну. Иначе читам линк који сте ми малочас препоручили с поукама и већ сазнајем што нисам знала. 220
DUXOVNI RAZGOVORI - Нешто сам летимично прошао. - Ја не могу тако, ја или читам или не читам. - Ето, види разлику између њихових и мојих разговора. - Па, на њихова питања, имам утисак, ако се одговори, одговори, мада нисам прочитала све. - Они имају теолошко образовање, а ја сам мало једноставнији у разговору, моји су као... обични духовни разговори. Како то мислиш, ако се одговори, одговори? - Добро је и Ваше и њихово, али Ви посвећујете више пажње појединцу с проблемом него они, јер скајп је такав да тјера на конверзацију, тјера људе и да питају оно што уживо не би (полазим од себе, а знате ме и уживо). Ослободи се човјек кад куца... Једноставан разговор се боље разумије. Цитираћу: „Ево пробног балона, да тако кажем, не бих ли видео да ли се, и како се, видим. Даћу одговор Марији, не из разлога што отац Иван није био целовит, већ јер је то једино питање. Елем, проблем пада је онтолошко-егизстенцијални, а не етички. Адам ту изабира да из властитих сила црпи могућност постојања, дакле - искључиво из односа са материјом (једење плода), док однос са Богом, као тај импулс живота, одбацује. Тада се смрт актуелизовала као природни след околности, јер све што има почетак има и крај и управо ту лежи та егзистенцијална битност заједнице са Богом јер њоме превазилазимо природну датост отварајући се личносном заједничарењу. Дакле, првазилазимо оно наше смртно дефинишући се односом у оно ванвремено, на тај начин остварујући однос лицем к лицу и бесмртност као сопствену реалност одабира заједници са Богом. Поздрав, Угрин”. Ја, на примјер, ово не разумијем. Боље Вас пет пута разумијем, мада има и оних који разумију овакав језик и ја кажем са мог становишта, мислим да овакав одговор просјечан свијет не разумије. Не желим да испадне критика, али ја тако поимам. - Често ни ја не разумем тај високообразовани теолошки дискурс. - Али проблем и јесте што обичан вјерник није завршио теологију и богословску филозофију и зато му је непознат и стран тај језик. - Много запетљано за човека који нема теолошко образовање. - Да. 221
DUXOVNI RAZGOVORI - Добро је и то, труде се, а неко ће и разумети, посебно они који имају теоретско теолошко образовање. - То ја и кажем, али колико је оних са завршеном теологијом, а колико обичних вјерника који практикују вјеру свакодневно или улазе у вјеру. - Треба похвалити овај труд и рад на мисионарском пољу, јер то је њихова концепција рада. - Рекла сам да је добар и њихов начин, и није ту све теолошкофилозофски језик, има и разумљивог. Морам преусмјерити критику са других на себе. - С временом ће се прилагодити разумљивом језику да и обичан народ може да разуме. (На дан св. муч. Трофима, Саватија и Доримедонта, 2009.)
ОСТАВИ ИЗА СЕБЕ ЖИВОТ У ГРЕХУ И НЕ ОСВРЋИ СЕ НАЗАД! - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите! Оче, јавите се што пре, ја морам да победим и спасим један млади живот. То могу само уз Божију и Вашу помоћ. - Бог благословио, брате М. Пожури, брате, и спасавај колико је до тебе у погледу људске помоћи, и ако је хитно. - Писао сам Вам у мејлу о православном форуму где сам поставио тему: „Људи, помагајте, молим Вас“. Помогао бих, али не знам како да приђем, јер су је одвратили од мене и убедили да врачам, чарам и бајем. Убедила ју је жена која свашта ради. Сломљен сам. - Шта ћеш, у свету има свакаквих искушења. Не треба се низашта земаљско везивати. - Та жена се распитује како се чува људска крв и ради биоенергију преко иконе Пресвете Мајке Божије, а наводно се моли Богу драгом. - И то тебе то мучи, зашто? - Зато што је окренула против мене девојку са којом сам хтео брак. Окренула ју је против Бога. - Јеси ли ти са том девојком честито и чисто живео као брат и сестра? - Нисам оче, признајем. Нисмо благодарили на свему што смо 222
DUXOVNI RAZGOVORI имали, нисмо се волели кроз Бога и почели смо касно духовно да сазревамо. Таман смо се тргли и схватили своје грешке, неко пре, неко касније, и деси се ово... - А после, јесте ли продужили по старом, по истој навици, јесте ли понављали исто? - Није било прилике, а хтели смо. Направио сам испад, препукла чаша и после две и по године рекао сам свашта у изливу беса, за њу и њене родитеље (који живе у блуду). - Како је, да ли крећеш у духовни и побожни живот? - Наравно, оче, постим, у суботу на исповест, а у недељу да се причестим. - Иде ли према духовном трежњењу? - Иде. - На генералну исповест треба да одеш и да се не враћаш на стари начин живљења. Шта је било, било је, то је сада прошлост, и у незнању учињено. - Никада више! Оче, како да препознам особу која се бави окултизмом? Ја сам исписао све чега се сећам, а везано је за жену са којом се моја бивша девојка дружи. Могу ли Вам поставити да видите и закључите. - Шта ће ти то да истражујеш, да ли ти треба за неку науку? - Желео бих да освестим ту младу девојку и да јој укажем на опасност. - Ма, заборави и не окрећи се уназад, него само крени у духовни и благочестиви живот по Јеванђељу и Светим Оцима. - Благодарим, оче, волео бих да Вас посетим, да посетим манастир Лепавину. Мислим да ћу следеће седмице ићи у манастир Светог Романа. - Брате, кад чист човек иде да извлачи оног који је пао у блато, па се и он испрља и не остане чист, то буде опасно. Можеш доћи овде кад будеш имао времена и воље и духовне потребе. - Разумем. Чим извадим пасош, потрудићу се да скупим новац, па да дођем. - Труди се и спасавај душу. Чувај се варљивих замки које непомјаник поставља човеку, поготово младима, јер они се најлакше улове у мрежу непријатеља рода људског. Мани се тога да истражујеш окултизам и заборави на живот који си 223
DUXOVNI RAZGOVORI живео, заборави и избриши сећање на прошлост. - Чувам се, радим по савести све и шта год да радим, помислим на Бога, трудим се да не радим оно што се Њему не би свидело. Хоћу уз Божију помоћ све то, оче Гаврило. Не желим тако да живим више, и верујте да се сам себи гадим! Једва чекам да се исповедим и да то закопам заувек. - Помињаћу те на у молитви да будеш добар верник и примеран мисионар међу својим пријатељима. - Благодарим, оче, помињите и П., ако можете. Обећавам да ћу бити добар, јер то заиста желим. Почео сам да практикујем редовне одласке у цркву недељом и празницима, а одлазим и овако када ми жеља дође. Близу су ми две цркве и један манастир. - Труди се да кад год можеш одеш на богослужења у тај манастир. - Хоћу, мада се плашим да не сретнем ту жену и бившу девојку. - Ти иди својим путем, а оне својим и завршен филм, или боље рећи, одисеја са њима. - Тако сам и мислио, а иначе сам крштен у том манастиру. Доле волим да одем, да узмем воду са чудотворног извора. На дан Свете Петке сам преживео тешку болест, тако да ми је то други рођендан. Урадићу како Ви кажете. - Мени је слава Света Петка. Бог благословио. - Благодарим, оче Гаврило. - Амин. (На дан Зачећа светог Јована Претече и Крститеља, 2009.)
И ЋУТАЊЕМ СЕ МОЖЕ МИСИОНАРИТИ – ПРИМЕРОМ И ДОБРИМ ДЕЛИМА - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. - Бог благословио, брате С. Шта се догодило, неко изненађење? - Благодарим, оче Гаврило. Ево како је било. Бавио сам се у задње време иконама, а слушао сам Вашу синоћњу емисију на Радио Благовести и поводом неких мојих ситуација имам извесних питања. - Како ти се чини житије које сам синоћ прочитао? - Чини ми се предивно и интересантно, а акатист сте читали као да сте у некој трци. 224
DUXOVNI RAZGOVORI - За 15 минута сам га прочитао. Одмах питај све да нешто не заборавиш. - Добро, оче. Ја стално срећем светитеље кроз људе. Тако ми се чини. Шта да радим везано са тим? - Где, у Београду има и живих светаца? - Мени се тако чини, и сви они као да знају све. И још нешто има, као да је увек нешто дуплирано, дупли полицајци, дупле Марије, Јелене, Саве, мислим и на сан и на јаву. Па Ви као птица. - Вероватно је то тако, променило се од када си дубље ушао у верски живот, а ти имаш дар да то откријеш. - То је као цело сазвежђе, како да то средим? Покушавам да се смирим поводом тога, али Ви и сами знате да ми то није лако. Шта да радим са тим, оче, јер покушавам по устројству да радим, али ако је дар, шта се још са тим даром ради? - Као прво, буди стално запослен нечим што је за душу корисно, па ћеш бити смирен. - Оче, покушавам да се молим стално или да сам у богомислију непрекидно, али морам Вам рећи да сви они све знају, и како да се ту ја опходим, има ли неки систем, јер сам стално као у неком огледалу? - Ништа ме не извештаваш да ли си редовно у цркви или у неком манастиру недељом на богослужењу, у заједници побожне браће и сестара? - Пропустио сам неколико пута богослужења. Имао сам пад, а то Вам је јасно. Имао сам један ритам у присуствовању богослужењима, али га нисам издржао од Крстовдана. - Какав пад, одакле си пао, са ког спрата? - Имао сам пад на велику дубину блудних мисли, али то је почело од једне узнемиравајуће информације која се појавила у тишини изненада. Одједном сам пао са ко зна ког спрата. Као што сте рекли синоћ на предавању на радију, покушавао сам се борити са тим слушајући Ваше сугестије које сте ми давали кроз разна послушања. - Имао си празнине и тај вирус ти је ушао у главу, па ти није дао мира. - Празнине... да, јесам, како то мислите, празнине у свакодневници? - Које моје сугестије? - Оче, сваки пут кад причам са Вама или кроз снове кад сте у 225
DUXOVNI RAZGOVORI виду птице или кад ми дајете текстове, то су Ваше сугестије, па чак и Ваше предавање преко радија или изненадни позиви телефоном, поготово кад пустите прво да се човек у датој ситуацији по слободној вољи одлучи и онда зазвони телефон као да сте цело време били ту. Па, онда сам избор текстова на сајту, све је то увезано у једну комуникацијску духовну нит и осмишљено за духовну надградњу. - На ком си ти предавању синоћ био? - На Вашем предавању и читању из житија старца Хаџи Георгија Грка и његових ученика. - На виртуалном предавању, значи. - Да, на том. Оче, шта да урадим са људима који личе на светитеље, сем да причамо устројено? - Живот у монаштву је такав као што си чуо синоћ, разна су искушења и борбе, поготово на Светој Гори. Тамо су друге врсте демончића, тамо су „специјалци“. - Какви су то специјалци? - Не питај. Тада у време Старца Георија још нису имали џипове, а сад су хитрији. Има једна кратка прича везана за Свету Гору, о томе како су се сусрела два ђавола, један из света, а други са Свете Горе. Онај из света каже другом како му је прелепо, како ништа не ради и како сви људи све знају, а овај са Свете Горе му одговара како је сав у ранама, јер искрвари преносећи монахе са места на место. Кад слушаш кроз ово моје читање о Хаџи Георгију Грку какве је он имао борбе током свог монашког пута, а ти који су њега мучили су сада још специјализованији него у његово време и имају џипове, онда ти је све бистрије. - Оче, ја кад Вас слушам, онда ми се јави још милион питања и стално се отварају неке нове димензије деловања, али нећу питати ово више. Ја свакако не знам шта да чиним са људима што личе на свете, који ми одговарају на питања а да их нисам питао. Чак се неки од њих двоструко срећу, рецимо имају особине првих или назначују нешто везано за исте те, али друге. Као да је перспектива изврнута и као да је све паралелно, или на две трасе, и откривају једни друге, тј. разоткривају. Опет ту има свакаквих ситуација, неки су неугледни, а неки су маскирани у скоро анђеоске ликове. Споменули сте да су се, рецимо, кушачи Хаџи Георгију Грку јављали у виду анђела. - Кад говоримо о демонима, онда се може рећи да се 226
DUXOVNI RAZGOVORI маскирају у свакакве облике само да некога поробе за своје циљеве и за пут за пакао. - Ја ћу покушати да што више поред ових редовних послушања слушам Вас, тј. да детектујем све Ваше остале сугестије, јер не знам шта бих друго. Уосталом, веома је интересантно, иако је невероватна трка. - Труди се, брате, за све оно што је за душу корисно и спасоносно. - Хоћу, оче, и у сваком случају је чудесна ова Ваша школа духовна. Не знам где све нисам био. На послу покушавам да колико имам снаге користим ову Вашу духовну школу на добробит и некад буде прилично интересантно... Али ипак остаје та дилема да не знам шта да радим кад људи причају о себи и уједно све о мени, као да је истина на длану и Бог свеприсутан и ништа није скривено. - Ти мислиш на ову моју виртуалну школу са 1000 ученика? - Мислим на Вашу школу, која очигледно има и више од хиљаду ученика и понављача и дописних и вечерњих школараца, ту се број и не зна више и тешко је наћи форму да се све то изрази на прави начин, све ово што Ви и како Ви радите. То је такође питање које ме мучи. - Шта ћемо, време је жетве, потребни су жетеоци на њиви Господњој. - Од жита се праве хлебови. - Велика је духовна глад, треба нахранити гладне и жедне речи Божје. - Онда то треба радити на свакоме месту, па ће Бог отворити и још новије и јаче начине. Овако човек мисли да ништа не ради довољно, барем ја имам тај утисак... Схватам за жетву, и колико сам слаб. - Потребно је засукати рукаве и кренути у жетву, да не сазри жито а дођу птице да га позобају. Да душе не остану гладне... - Видим да ништа нисам успео, ово што сте рекли за мисију, па резултати нису баш неки, моји сопствени, док сам се борио задњих дана са самим собом. Притом и учим и још да мисионарим, па као све то уједно у исти мах. Исфорсирао сам се. - Може се и ћутањем мисионарисати, примером и добрим делима. То је најјаче мисионарење и може да буде много успешније него речима. 227
DUXOVNI RAZGOVORI - Да. У праву сте, морам се сабрати, јер овако сам бескористан или минимално користан. Дивно, оче Гаврило, да, разумем. - А најбоље је речима и делима да се потврди, и то је као печат и најсигурније сведочанство хришћанском љубављу. - Печат истинити. Победити раскол између речи и дела. То се мора ускладити. - Свако дело ако није поткрепљено и заливено хришћанском љубављу јесте као јалово дрво. Оно је лепо и лиснато, али је без плода. - Значи, треба стално ослушкивати срце. - И умножити таленат. - Оче, Ви сте једном рекли да скицирам неке ствари. - http://pouke.org/news.php?do=view&cid=2&id?344 - Морам и са тим да се позабавим. - Ево шта пише сестра Б., теби добро позната, поводом тога: “...феноменални, данашњи клинци ненадмашни. Ипођакон Димитрије Плећевић оставља дојам младог, едукованог и самоуверeног човека, који веома добро влада поверeном му темом - Црква као изазов младима. Oпростите, оче Гаврило, не бих хтела да Вам одузимам време. Претпостављам да неки од преко 1000 Ваших саговорника чека нестрпљиво да добије Ваш драгоцени савет, мишљење или утеху. Свако Вам добро од Господа!“ - Оче, ја онда да се бацим на посао, има толико тога да се уради. - Само ради, ради и жањи. Ради што ти је прече са било ког краја њиве. - Већ сте ми дали одговор и на непостављено питање. - Кад год имаш време за разговор, ту сам. - Хвала Вам пуно, оче. Мени одмах помогне и кад се сетим Вас у молитви, одмах ми је лакше. Него, знам заиста колико других чекају, али ово у мени јутрос навалило било, па нисам више могао издржати да не поразговарам овако директно с Вама. - Нема чекања, има селекције. - Љубав даје плод плус селекција је важна. - Има један брат који није ничим запослен, а има таленат. - Сигурно је у паранојама, ако је беспослен. Зашто га не запослите? Ви имате увек масу ствари да се уради. - Да, има тога код њега. Споља је углађен, али унутрашњост је доста отврднула. 228
DUXOVNI RAZGOVORI - Како се то разбија? - Високо мисли о себи и од тога се може брзо скренути у амбис. А њему се изгледа и жене стално мотају по глави. - Читање многих књига некад је заморно. Свој талент што има не треба да схвати као разлог за гордо уздизање, то му је као што неко добро фотографише или рецимо скија на снегу и леду, само инструмент од Бога дат да се Бог прославља. А помињете жене, па добро, нека ради по савету Вашем као што сте дали савете и мени и свима преко радија и осталих Ваших инструмената комуникацијских. Јасно је шта треба да се чини. - Толико о томе, а ти иди да радиш. Данас си у стану? Крени на посао и прво уради оно што ти је најпрече. - Тренутно сам још у стану, јер сам ових дана стално радио, а вечерас у 20 часова имам посебно да радим. Идем оче, већ ми сунце удара у монитор. - Пази да ти не улети који лептир или мушица. Бог благословио. Амин. (На дан преп. Ефросиније, 2009.)
МОЛИТВА У СВЕТИЊИ НИЈЕ СЕРВИС ЗА ИСПУЊЕЊЕ ЖЕЉА - Благословите, оче. Како се требамо исправно молити пред чудотворном иконом Богородице Лепавинске? - Бог благословио. Као испред сваке друге Богородичине иконе. - Оче, чула сам да кад се Ви молите испред иконе људи добију исцељење. - Сваки пут кад верници дођу у манастир на ходочашће, недељом и празницима, служи се Света Литургија с почетком у 9 часова. На крају се чита молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и помињу се имена. Неки мисле да је довољно преко телефона или скајпа само наручити молитве. Кад се поквари фрижидер или веш-машина назове се сервис и наручи мајстор да дође и то поправи, па мисле да је тако и у духовном животу: не треба се трудити, него само назовеш и све је решено. Пре неког времена ме је назвао један човек и оставио имена за молитву, а касније, док сам боравио у 229
DUXOVNI RAZGOVORI бањи, поново је назвао манастир и о. Марку, који му се јавио, рекао да он још увек чека испуњење своје „наруџбине“. Као да се јавио некаквој правној установи - пошаљеш молбу и чекаш решење. А где су ту вера и нада у Бога, лична молитва, труд, трпљење? - Ја сам се већ са Вама чула преко скајпа, мало смо разговарали. Упорно се молим испред иконе Пресвете Богородице и како гледам у Њу, тако ми се чини да одједном мијења поглед. У тим моментима имам реакције (већ сам Вам споменула да ме унутар тијела нешто руши, поготово у глави, као да хода у тијелу). Зато сам хтјела поново доћи у манастир да поразговарам са Вама. - Дођите Ви у манастир кад год осетите духовну потребу, да будете на Св. Литургији и да Вам се прочитају молитве испред чудотворне Иконе. Као што човек иде на пијацу да набави храну или у пекару да купи хлеб да би одржавао тело, тако мора и душу да одржава духовном храном, а то су молитва и причешће. За причест је потребна припрема молитвом и постом. - Ево, хоћу да постим данас и сутра и да дођем на Покров Пресвете Богородице у сриједу. Пушила сам цигарете данас, то ми је велики порок. Свештеник ми је рекао да постим и да мање пушим, а у сриједу никако да не пушим, да не једем и не пијем ништа ујутро, па ће ме на литургији причестити. Али ја бих због Ваше молитве радо дошла у Лепавину. - Биће и молитва, а надам се да ћете потпуно оставити цигарете, јер је то штетно и за душу и за тело, а и за џеп. - Оче, да ли је могуће да је нечастиви већ међу нама? Видјела сам неке ствари на Западу, од тада су моји проблеми с овим што имам у себи. Свјесна сам да ми само Бог може помоћи да то ријешим. - Свуда су они присутни, само су онолико близу колико им човек допусти да му се приближе. А само да видиш како се они мотају у диму од дувана! Са тим димом их човек уноси у организам. - Оче, потрудићу се да дођем у сриједу у Лепавину. Да ли ћете тада служити литургију? - Да, Литургија је на сваки празник и недељом у 9 часова. Бог благословио, сестро, и ако Бог да да се видимо на Покров Пресвете Богородице у среду. Амин. (На дан преп. Киријака Отшелника, 2009.)
230
DUXOVNI RAZGOVORI
СУДИЋЕ НАМ СЕ У ОНОМЕ У ЧЕМУ БУДЕМО ЗАТЕЧЕНИ - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. Нисам још овладала овим програмом, па правим грешке. Хтјела сам Вам само рећи да сам ових дана мало потресена. Претраживала сам по интернету и нашла разговор са оцем Николајем, гдје он прича о томе да би ово могла бити задња времена, а онда нађем пуно тога о том фамозном датуму, те како се све припрема за долазак неког новог учитеља свијета. Ужас! Шта Ви мислите о томе? Можда није требало уопште да читам о томе? Сад сам мало потресена свиме тиме. - Бог благословио, сестро. О томе ја уопште на размишљам, нити сам тиме оптерећен. - Благодарим, оче. По природи сам јако радознала, читала сам и доста духовних књига. Бојим се да нећу имати вјере. Бојим се за своје ближње, за дјецу. Често се бојим. Молитва ми помаже, али увијек изнова се страх враћа. Хвала Вам што сте ми одговорили. Ово ми пуно значи, а и овако ми је лакше комуницирати. - Судиће нам се у оном у чему ћемо бити затечени, ако нас смрт затече неокајаним. За смрт и за вечност требамо увек бити приправни. Један пут води у рај, оне који су чинили добра дела и живели по Св. Јеванђељу, а други пут води у пакао, оне које смрт затекне неокајане за своја зла дела и оне који су служили својим господарима злим дусима. Тако уче Свети Оци Цркве. - Ја се бојим смрти, болести, а вјерујем у Христа. Бојим се за своје, бојим се да ће им се нешто десити, често стрепим због тога. Идем недјељом у цркву, постим у сриједу и петак. Исповиједала сам се и причешћивала. Трудим се колико могу, али тај некакав страх, ружни снови и потресеност ми се често дешавају. Ипак, сада је мање тога од када идем у цркву, али понавља се. Извините што ја Вама сад тако износим од свега по мало, али имам потребу да кажем некоме ко ће ме разумјети. Мој муж не воли такве теме, јер он све то сматра непотребним. Он о смрти не мисли, а ја о њој мислим често. - Нема зашто да се бојите смрти, неминовно ћемо једног дана умрети. Него се треба бојати греха, човек треба да се пази и да не греши, а ако греши постоји Св. Тајна покајања и исповести за учињени грех. 231
DUXOVNI RAZGOVORI - Хвала Вам, оче. Као да сам била на ово заборавила, обузме ме такво некакво тмурно стање као да ме нешто притисло. Некада се бојим да ћу обољети на живце. Сад ми је боље, па сам се насмијала сама себи, а ја само се бојим, па бојим. Вјерујте, мене је страх било и да Вама нешто напишем. Хвала Вам још једном, јер се већ боље осјећам. Лакше ми је на души. - Бог благословио и лаку ноћ, лепо спавајте и немојте се плашити. Амин. (На дан свештеномученика Григорија, 2009.)
ДУХОВНИК ЛЕЧИ ДРУГАЧИЈИМ СРЕДСТВИМА ОД ПСИХИЈАТРА - Помаже Бог! Благословите, оче Гаврило. Ви сте живели монашким животом на Светој Гори, може ли се описати осећај живљења на таквом духовном месту? - Бог благословио, брате. Тешко је то описати речима, него треба ићи и живети на Светој Гори да би се то свето место могло доживети и духовно осетити. Али, ни Света Гора данас није као што је некад била. Полако и тамо продире дух времена у којем данас свет живи. Већ је на Свету Гору ушла модерна техника и савремена комуникација, као што је мобилна телефонија. Репетитори су већ постављени, саобраћај је такође бржи, путеви су изграђени да би се брже стигло од манастира до манастира. Видео сам на једној фотографији, на блогу о Светој Гори, како један монах на бродићу који саобраћа према пристаништу Дафни на крилу има лаптоп. Видео сам да сурфује по интернет- страницама. То ми је изгледало више као да су то руски монаси који иду на ходочашће на Свету Гору. - Ускоро имам у плану отићи на Свету Гору. Требао сам прошле године, али сада ми је воља и жеља јача. Често данима размишљам да одем тамо. Остао бих дужи период, рецимо шест месеци, али ми посао не дозвољава. Ово што помињете технолошку модернизацију на Светој Гори наводи на питање да ли неко може да утиче на то да Света Гора задржи онај прави истински дух какав је одувек имала. Мислим да се неке ствари не смеју дозвољавати сем ако су у корист наше духовности. - Правила богослужења јесу иста и ништа није скраћено 232
DUXOVNI RAZGOVORI нити је промењено како је било раније, али чини ми се, али нисам сигуран, да је нешто промењено доба устајања, за сатдва касније, но то није много битно за спасење душе. Свако се може подвизавати по својим физичким моћима. Понекад воља постоји код човека, али је тело слабо да би могло поднети. - Ако је неко од монаха телом раслабљен и има проблем са здрављем, да ли му се може пост ублажити или неке теже физичке активности? - Може по благослову духовника или игумана манастира. - Ко је сада игуман Хиландара? - Игуман манастира Хиландара је Архимандрит Мојсије (Жарковић), а замењује га у његовом одсуству отац Методије. Иначе већином је сада по манастирима игуман уједно и духовник братије, зато што су монаси, док нису ступили у манастир и док су живели у свету, били духовна деца тог игумана. Они су дошли и он је их духовно родио, јер су му они били ученици још у време световног живота. Данас је по манастирима Свете Горе већина њих стекла високо световно или теолошко образовање. Света Гора ипак омогућује пре свега практични духовни монашки живот, премда се који корак направио према свету увођењем савремене технологије. - Постоје разне врсте духовника. Веома је индикативно и од великог значаја да сте баш Ви тај који духовно поучава и у виртуелном свету. Ниједан духовник није постављен на исто поље и мислим да је то Бог промислитељски чудесно уредио, ко је на коме пољу активан. - Мора се и потребно је користити овај вид комуникације за духовни контакт, а време је такво да не треба тапкати у месту, јер биће други који ће бити вреднији, па одоше овце у туђе стадо, код другог пастира, који ће их боље чувати и хранити, само се поставља питање којом храном. - Не верујем да ико ради на оваквом духовном плану као Ви. Људи обично беже од личног контакта, па им је овде много лакше прозборити с Вама. Моје је мишљење да су духовници јединствени и највећи психијатри. Тврдим да је психијатар немоћан да помогне човеку ако није духовно узрастао. Шта Ви, оче Гаврило, мислите о томе? - Тачно је то што си казао. Психијатари су књишки учени, они прописују болничко лечење и лекове које ће користити 233
DUXOVNI RAZGOVORI пацијент и ти ће лекови деловати, али за неко време ће пацијент постати имун, па лекар онда мора прописивати друге лекове, зависно од промене стања пацијента. - Знам човека који је био у потпуном нервном растројству од силних лекова и није знао шта више да ради, јер је све медицинске могућности испробао. На крају је отишао у манастир Острог да тражи помоћ. Лекови јесу били умирујући за његово тело, али душа му је била у потпуном немиру. У манастиру Острог је добио праву дозу духовног лека и тамо га је Бог молитвама Светог Василија, слава му и милост, исцелио, те је он сада здрава личност. Био је у хаотичном стању тада, а после, након годину дана, када сам поново отишао у Острог, њега сам угледао потпуно здравог, што је било невероватно. Шта је потребно човеку за таква исцељења? - Духовник је нешто друго него психијатар, он помаже саветима и даје духовну терапију и духовне смернице. Ипак би требало разликовати тип пацијента, да ли он болује од духовнодушевне болести или од болести за чије је лечење изричито потребан лекар и за коју су потребни лекови. Тада је неопходна сарадња између духовника и медицинског стручњака, јер се догађа да се неко разболи духовно, а пацијента одведу психијатру и одмах почиње терапија лековима за смирење, што може да повреди организам пацијента зато што он није болестан телесно већ духовно. Али, ако таквог пацијента одведу у цркву да му се читају молитве за оздрављење и ако себи одреди пост и исповест, па се и причести, у тим случајевима лакше долази до оздрављења. Ако се то одмах предузме, пре него што започне лечење седативима, онда буду добри резултати, а то сам ја видео из свог искуства овде у манастиру Лепавини. Довели су ми дечака од 11 година; био је здрав, а одједном су почели да му се привиђају некакви необјашњиви ликови које је само он видео, и још их је нацртао и донео мени да видим. Тај дечак је комуницирао са тим невидљивим силама, које за друге људе јесу биле невидљиве. Родитељи су га одмах након сазнања о његовом стању довели да му прочитам молитве испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и одмах после прочитане молитве те невидљиве силе су нестале, дечак је брзо кренуо у школу здрав као и остала деца. Нормално је почео да учи, без икавих проблема, али то је успело зато што се радило о духовној болести, и права терапија је била једино 234
DUXOVNI RAZGOVORI молитва свештеника. То је један типичан случај духовне болести. - Како настају тако тешки видови духовне болести и да ли је обично човек крив због својих поступака, па је на неки начин зарадио ту болест? - За све то је потребан конзилијум, кад се доведе такав болесник, да би се заједнички могла констатовати болест пацијента. Да ли је то духовна болест или телесна, где је потребно болничко лечење, то је важно утврдити. Ту је простор сарадње и са родбином пацијента, да се и они сагласе са оним што је констатовано од стране конзилијума. Духовник треба у овим случајевима да буде психички здрав и са искуством, а не почетник, као што и лекар психијатар треба да има искуства. Има болесних лекара као и болесних духовника, а они тешко да би могли да лече таквог пацијента. - У сваком зрну има кукоља. Постоји једна жена која је била потпуно нормална и одједном ништа није могла, постала је безвољна, завукла се у кућу, ништа није радила, није водила рачуна о себи. Била је у потпуном хаосу, а није хтела помоћ правећи се да се са њом није ништа десило. Одбијала је помоћ. Никако ми то није било јасно. Мислим да је њу нечастиви толико обузео да не може да мрда, и питање је како помоћи таквим људима који помоћи неће, а ражалошћена породица пати и немоћна је да пружи било какву помоћ. Мислим да није решење радити нешто на силу, а опет жао је човеку гледати патњу ближњег. - То је духовна болест, али је требало на почетку, кад се појавила та болест, урадити као што сам већ горе написао. Међутим, данас мало има правог верујућег народа, него постоји некакво сујеверје које има превагу у односу на спознају праве вере, па се прво одлази у обилазак врачара и видовњака, па тек се онда тражи помоћ тамо где је то требало учинити одмах на почетку. Кад се ”карцином” прошири, тешко се може локализовати. Тек онда долазе у цркву тражећи помоћ, али понекад буде касно, па и тад социјално окружење остаје као што је било, а и ”карцином” остаје и не повлачи се. Овде ћемо стати, па ћемо други пут наставити, брате. Бог те благословио. Амин. (На Покров Пресвете Богородице, 2009.)
235
DUXOVNI RAZGOVORI
ИСКУСНИ ДУХОВНИ ЛЕКАРИ КАЖУ ДА МОЛИТВА УМИРУЈЕ ЧОВЕКОВУ ПСИХУ - Помаже Бог, оче, благословите. Да није скајпа, вероватно не бисмо никада проговорили. - Бог благословио, брате. Како је теби постало штетно користити се скајпом у комуникацији? - Почећу овако. Ја сам, наиме, мало прегледао разговоре које сте водили преко скајпа на Вашем сајту, па сам тамо видео људе с разноврсним проблемима и запитао се како знате са сигурношћу да су ти људи уопште нормални. - Ја сам ту да се духовно помогне људима, јер је њима потребна помоћ духовна. Здравима није потребан лекар, већ болеснима. - То ја не оспоравам. И мени је потребна помоћ, али нисам сигуран да је могуће са сигурношћу успоставити поверење кроз само два или три дописивања. - Довољно је некад само једно дописивање и већ може да се назре духовно унутрашње стање у човеку. - Да се разумемо, ја не сумњам у Вас и Ваше савете. Ја верујем да је потребно неко одређено време да би човек могао бити сигуран да ће му тај савет бити на корист. - Многи од оних са којима сам водио духовне разговоре преко скајпа касније су и долазили у манастир Лепавину да се поклоне чудотворној икони Пресвете Богородице Лепаванске. - Хвала Богу. Слушао сам акатист неколико пута када сте читали, али не могу да останем будан и увек заспем. Никада не могу до краја да одслушам. - Па то је добро! Кажу искусни духовни лекари да молитва делује умирујуће на психу човечију, њоме се човек смирује од дневне напетости и земаљских брига. Колико је теби година? - 29. - Чиме се занимаш и које образовање имаш? - Завршио сам машинску школу код нас у Србији, а у Немачкој радим као монтер различитих фасада. - Како си ме пронашао на скајпу и шта те потакло да са мном ступиш у контакт? - Био сам на Вашем сајту и тамо сам видео да људи са 236
DUXOVNI RAZGOVORI Вама контактирају, па сам помислио да ћете хтети и са мном да разговарате, понекад када имате времена. - Хвала што си се јавио, па ето мене, ту сам где јесам. Увек сам спреман за духовне разговоре, ако је некоме на духовну корист. Пиши дуже пасусе, а не кратке реченице, тако да би се функционалније комуницирало, и у аватар на скајпу стави твоју фотографију да видим с ким контактирам. - Хоћу, оче. Ево, поставио сам слику да знате са киме разговарате. - Е, хвала. - Имам жељу да са Вама разговарам о свему помало, али не знам како бих кренуо. Немам неки конкретан проблем, али волео бих да добијем понеки савет од Вас, јер видим да имате велико искуство, имате више од хиљаду људи са којима комуницирате преко скајпа и свака Вам част како успевате да све стигнете. Волео бих да знам како је на Светој Гори, јер сам читао да сте и тамо били једно време. Волео бих када бисте ми могли приближити мало тај осећај живота. - Брате, сад сам имао духовни разговор са једним братом који ми је исто питање поставио, па да сада то опет не понављам. Сутра погледај и прочитај под темом Духовни разговори које сам њему дао одговоре на питање слично твоме. Иначе, био сам 13 година на Светој Гори. Бог те благословио, брате. - Благодарим, оче. - Амин. (На Покров Пресвете Богородице, 2009.)
НАДА У ГОСПОДА И ПРЕСВЕТУ БОГОРОДИЦУ СПАСАВА - Благословите, оче Гаврило. - Бог благословио, брате. - Благодарим, оче. Управо сам примио Вашу поруку, па када будете у могућности да се чујемо. Хвала Вам пуно! - Кажи, брате. - Дакле, ситуација је мало чудна. Ја сам студент у Италији. - Каква је, шта се догађа? - У основној школи сам био скоро супер ђак. 237
DUXOVNI RAZGOVORI - Колико ти је година? - Имам 19 година. У питању је школа. Наставио сам и у средњој да будем одличан, а онда сам из другога разреда прешао у међународну гимназију. Тамо је настава на енглеском језику. У те двије године нисам никако успио да се снађем и постанем опет одличан ђак, тако да сам пред сам крај муку мучио да уопште и завршим школу како треба. Захваљујући Богу прошао сам пријемни испит на овоме факултету гдје сам сада. - И где је сада проблем настао? - Како се ближе испити, ја поново не могу да научим! То ми је био проблем и у претходној школи. Без обзира колико читам, не могу да научим довољно. Проведем по цијели дан над књигом и ништа, навече као да је нисам ни отварао. - Можда је то нека моментална психолошка криза. - Некада сам само требао да прочитам лекцију и знао бих већ минимално педесет посто онога што морам да одговарам, а сад није тако. И ја сам то мислио да је моментална криза, али то се вуче већ трећу годину. Прије ми све то није био проблем, али сада ме то већ плаши. - Е, то је мало за размишљање, али не треба клонути духом или пасти у очајње. Треба се уздати у Бога и предати се Његовој вољи, а даље се трудити у учењу. - Добро, оче, ипак је све Божја воља. Ја ћу наставити да се трудим, па шта драги Бог да. - Сећаш ли се почетка кризе, како је настало то са учењем, да ли је био неки узрок томе? - Нисам потпуно сигуран, али како сам прешао у други град и одвојио се од својих ближњих, промијенило се нешто. Дошао сам у интернат, гдје сам живио са цимерима од којих више нико није био православац. Испрва су ме провоцирали и изазивали и ја нисам на то реаговао, јер сам то сматрао за нормално, али ми је ипак тешко падало. Некако упоредно са тим догађајима почео сам да се сусрећем са тим мојим проблемом. Наравно, разријешио сам све те неке свађе са својим цимерима, али нажалост, школа ми је и даље остала проблем. - Ту су ипак били неки проблемчићи који су те ометали и довели до извесне кризе. - Па добро, али било је то давно. - Сад си у Италији, није то као пре, зар не можеш да продужиш ту даље? 238
DUXOVNI RAZGOVORI - У Италији је мени сјајно. Заиста имам добре услове за учење. Ту сам са другарима које цијеним. - Онда тамо буди и продужи школовање. - Настављам ја овамо школовање сигурно, само је проблем са учењем, или је то само у мојој глави, јер није ми више јасно како ја толико читам, а нема резултата. - Полако, покренуће се мотор за учење, ти само буди упоран. - Надам се, заиста, само се бојим, јер то предуго траје. - Можда је неки мали „вирус“ ушао у главу. Догађа се то младима у твојим годинама, али то је све пролазно. То се да истерати молитвом, само буди упоран у учењу. - Хвала, оче! Да ли треба да се обратим свештенику за молитву или је довољна моја молитва Господу Богу? - Моли се и ти, а и редовно одлази у цркву на Свету Литургију недељом и празницима. - Покушавам да будем редован, али нажалост овдје у Италији у овом граду нисам баш у прилици да одем често на Литургију. Трудићу се да то урадим када ми се год укаже прилика. - Како је дошло до идеје да ми се јавиш на скајп, је ли ти то неко препоручио или си ме ти сам нашао за контакт? - Препоручио ми Вас је отац Илија из манастира Крупа на Врбасу. Иначе, ја сам једном приликом боравио код Вас у манастиру Лепавини са мајком, и послије тога сам био упознат са Вашим радом, само нисам знао како да Вас контактирам. - Добро, брате. Кад год имаш духовне потребе, јави ми се, па ћемо на овај виртуалан начин контактирати. Слушаш ли наш интернетски Радио Благовести, који је сваке вечери од 22 до 23 часа, а преко дана иде цело време духовна музика? - Слушам од синоћ, а једном су ми и родитељи донијели снимак Свете Литургије на Ваведење. Хвала Вам пуно, оче. Много ми је лакше сада кад сам чуо савјете. Благословите. - Буди добар и послушан родитељима. Ја ћу те се сетити у молитви испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. Бог благословио, брате. - Хвала Вам, оче, још једном. Чините ми огромну услугу и част, нисам могао ни замислити тако нешто. Читао сам о многим чудима Пресвете Богородице Лепавинске, тако да дубоко вјерујем да ћу се извући. 239
DUXOVNI RAZGOVORI - Нада у Господа и Пресвету Богородицу спашава. - Господ Бог и Пресвета Мајка Божја... Без те вјере и наде никада ништа не бих ни постигао, нити остварио. - Амин. (На празник Покрова Пресвете Богородице, 2009.)
БОГ ЋЕ ТИ ПОМОЋИ АКО ТИ САМ БУДЕШ ХТЕО И ТРУДИО СЕ - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. - Бог благословио, брате. - Желим само да Вам јавим да сам испунио благослов. Био сам у манастиру Острог, на духовној обнови, а обишао сам поред тога и још неке наше манастире и цркве у Херцеговини. - Има ли сада какве духовне промене набоље? - С Божијом помоћи иде набоље. Имао смо јако лијепо и корисно путовање. Искуства која сам стекао су драгоцјена. - Сад остави репортажу, него причајмо о духовним променама код тебе. - Игром случаја био сам током молитве у близини владике у једном манастиру. Осјетио сам необјашњиво трњење кроз главу и тијело. - Било ти је зима. - Не, није. Било је као да ми нешто чисти главу и тијело. - Значи да је било прочишћење. - С Божијом помоћи, било је прочишћење. Код манастира Острог спавао сам под ведрим небом и није ми било зима. Док сам спавао, сањао сам, а кад сам се пробудио, нисам се сјећао ничега. Као да је неко обрисао моје сјећање на сан. Тако је било више пута. - Да ли се сада осећаш бистрији и лаганији? - Осјећам се као да имам неку позитивну трему у стомаку. Обузме ме нека благост и радост кад помислим на неке догађаје. - Мислиш на духовне догађаје с поклоничког путовања по светињама? - Дивим се људима који живе и раде у манастиру. То је огроман подвиг. Мислим на све, на цијело путовање и боравак у манастирима. - Није касно ни за тебе, кад се ниси оженио до сада. 240
DUXOVNI RAZGOVORI - Невјероватно је како су људи, а на хиљаде их има, тако мирни, весели и радосни. Без иједног инцидента. Срдачност на све стране. Имам велику жељу да се оженим. Не знам хоћу ли имати шансу. Ја сам Вам више за свјетовни живот. Чак се бојим да ћу остати сам. - Је ли теби сада први пут да си ишао на ходочашће по светињама и манастирима? - Није ми први пут. Био сам раније у Острогу. Ишао сам и у Грчку на поклоничко путовање. - Имаш ли цуру? - Немам. Једноставно ми не иде. Као да су сви против мене. Сви ме као прате, воде рачуна о мени да не бих био у друштву лоших жена и слично, а овамо, као, желе да се оженим. - Како ти не иде? Па како онда мислиш да се жениш? Време тече, а и године су мало прешле преко границе за женидбу. - Докле је граница? Ма, сви се брину и питају шта чекам више. Ја чекам да препознам сродну душу. А ње нема нигдје. - Па човек се жени док је млад, кад може да ствара здраву породицу. Све у своје време. - Мислите ли да је сад касно за мене? Имао сам лоша искуства са неким женама у животу. Много сам се опекао, мада сам ја доста крив. Лош избор. - Није то исто, младић од 18 година и човек у твојим годинама. Због чега си дозволио да те опеку, па си сад рањав? - Није исто. Ех, био сам наиван. Кад сам хтио да их оставим, оне нису остављале мене на миру. Штавише, чиниле су све да ме задрже. А нисам то желио... - Не би се рекло да си баш био наиван, могле би и оне за себе рећи да су биле наивне и да си их ти преварио. - Па, јесте. Али, човјек касно види да је погријешио. Онда жели да исправи грешку, да не иде дубоко. Кајем се много сад. - Можда је нека и хтела да се уда за тебе, али кад је видела да не може бити сигурна у тебе, да имаш више њих одједном... - Ма, нисам ја себе видио са неком од њих у браку, нити сам којој обећавао. Онда, било је ту и гатања и врачања и чега све не да би ме присилиле. То знам, јер сам наивно учествовао у томе. - Ето, закаснио си за женидбу, а више си живео световним животом. За манастир ниси још закаснио и зато би било најбоље на покајање да се усмериш и да окајеш оно што си чинио до сада. 241
DUXOVNI RAZGOVORI - Ту је била помијешана и религија и биоенергија и свашта нешто... Боже помози! - Па ето, у манастир би могао да одеш и да се прочистиш духовно од свега тога што си сада набројио. - Нисам ја за то, оче. Опростите. - Бог ће ти помоћи само ако ти будеш хтео и трудио се да будеш добар, да будеш прави и ревносни верник, да погледаш на своје недостатке из бурне младости које си оставио иза себе. - Ја се дивим тим људима, али ме је чак страх од таквог живота. Желим остати свјетован. У свијету је много искушења и ја сам сад сазрио да видим неке недостатке. - И од световног човека се тражи да буде врлински и побожан и да не чини грехе који ће га одвести у вечне муке, а за многе почињу те муке већ у овом пролазном и кратком животу. - Идем у цркву по осјећају, потреби... Био сам недавно у манастиру Крупи на Врбасу. Ишао сам да се молим. - Док си се молио, о чему си размиљао и за шта си се молио? На шта си се концентрисао? - Размишљао сам о свему и о своме животу, о проблемима... Пратио сам и молитву, колико сам умио. Покушао сам да се концентришем што је више могуће на молитву. - За време молитве мисли лутају понекад и на другу страну. - Лутају свугдје. Народ улази, излази... Људи се комешају. Понеко упадне у очи својим понашањем и гуркањем. Концентрација зна ослабити током неколико часова. - Тако је то кад је маса народа ту и кад не знају где су дошли и зашто су дошли, али се иде да буде више раје. - Прави вашар, али свако има своје разлоге за долазак... Неко је ту да се слика, неко да се моли. - Дође се да се каже и да се пише да је било толико и толико народа на том скупу црквеном. - Надам се да ће посјета бити души на корист и свима нама. - Коме на корист, онима који су јуче били у манастиру Крупи на духовном сабрању? - Па, ја сам се молио за себе и своје ближње. Мислим да су тако многи радили, мада је добро молити се за свакога и упалити свијећу чак и за непријатеље. Човјек иде у цркву обично кад га 242
DUXOVNI RAZGOVORI нешто мучи, нека невоља... - ... и одмах очекује да му се догоди чудо и да му се испуни жеља због које је дошао, нпр. оздрављење или било шта, али то не иде тако брзо. Некоме се чудо догоди, али ипак је то реткост за масу оних који долазе и пролазе по многим светим местима. - Јесте, и зато многи гријешимо и тражимо инстант рјешења, и то на веома лош начин, док се не опаметимо. Некад је касно, а некад није. Ја се још увијек надам да није касно. - Некако се тешко долази до праве памети, некако многи живе у илузијама, иду као „гуске кад залутају по магли“. Многи би хтели да имају оно што је немогуће. - Живи се брзо. Нема се времена сачекати ни кафа да прокува, пије се врућа, једе се на брзину, спава на брзину. Нема се времена сјести и размислити, сабрати мисли. Систем вриједности је поремећен, све имаш, а опет си незадовољан. - Кад не постигну жељено, онда у очајање падају и капитулирају. Још ако се ради о невернику, догоди се и најгоре по душу... - Има ли лијека, оче? Како постићи оно што желиш, бити задовољан и очувати здравље и душу у овом животу? - Има, а има исто она народна: не пружати се дуже него што је губер дугачак. Има доста случајева у свету да људи дигну велике кредите да би били богати и познати, а кад дође време за враћање кредита, не могу их вратити и онда настаје немир, прави пакао, па то може и трагично завршити, чак и самоубиством. - Кредит без покрића... Хвала на објашњењу. Благодарим, оче Гаврило. - Како смо почели, не бисмо до мрака завршили. Бог благословио. Амин. (На дан свештеномученика Кипријана, 2009.)
243
DUXOVNI RAZGOVORI
НА ИСПОВЕСТИ ТРЕБА НАВЕСТИ ГРЕХ, А НЕ ОПИСИВАТИ НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ УЧИЊЕН - Благословите, оче Гаврило. - Бог благословио. Можемо разговарати о духовној тематици, а не о телесним болестима. - Оче, да нисам духовно болесна, не би било ни телесне болести. Хвала Вам, јер ево читам текст о исцељењу са Вашег сајта и одмах пронађем ту себе. Велика сам грешница, ни покајана ни раскајана. Идем на свете литургије, али немам свог духовника. Разболела сам се и као да сам се тотално одвојила од Господа. Тешко ми је да се молим, а пошто волим да читам, онда много читам Свето Писмо и духовне књиге. Јутрос седим и са собом и Господом разговарам и видим да сам се прозлила, не сада, већ одавно. Само ми одједном дође ружна помисао о људима које мислим да волим, а изгледа да никога не волим. Расплакала сам се и молим Бога да ми помогне да савладам тај отпор према молитви. Некада сам била боља од мојих сестара у Христу, молила се, читала духовно штиво и правила се важна, делила савете као да сам нешто и онда сам страшно пала, а оне су све боље од мене. Страшно се осећам, не постоји израз за то. Богу хвала, прочитах овај један текст и милошћу Божијом, видех се мртвом. Желела бих, ако Бог да, да посетим Ваш манастир и да се помолим Пресветој Богородици за духовно оздрављење. Имам канцер дојке и нисам оперисана, али уместо да паднем на колена и молим Бога за снагу да издржим, срце ми је охладнело, умртвило се јадно, бедно, гордо моје срце, које не може да прихвати Божију посету и милост. Оче, помозите Вашим светим молитвама и саветима. - Молитва помаже и делотворна је ако се и болесник труди и жели да буде здрав и ако је при чистој памети. - О, мој мили оче, најгоре је што све знам, али од како сам се разболела, ево година дана како сам добила дијагнозу, све се у мени умртвило, прозлило, олошило и све духовне болести мога срца су избиле са тим чудом у мени. Када сам ноћас прочитала тај текст, који тако добро описује нашу смрт посредством демона, ја видим све шта ме је спопало. Васпитана без страха Божијег, годинама сам живела у блуду све до моје 45. године и Господ се смиловао на гордељивицу, лажљивицу, лопова, блудницу и уз 244
DUXOVNI RAZGOVORI велики потрес окреће ме себи преко оца драгог у Господу из једног познатог српског манастира. Кренем са таквим полетом и љубављу да бих због гордости пала на дно дна. То је она прича о сејачу жита и да је семе пало на у коров. Моји корени су никакви и воља никаква. Како треба да се припремим за одлазак, одлучила сам да се пробудим и да се силим, па иако молитва није више онако умилна и нема суза, срце отврдло а знање о гресима велико... Оче, имам једну молбу. Хоћете ли ми објаснити како се добро исповедити? Да ли све грехе којих се сетим исповедати опширно са објашњењем, или их само навести? Духовника је мало, а грешника много. Опростите на оволиком одузимању времена, које треба и другима, и благословите, молим Вас. Реците ми када бих могла поново да разговарам са Вама. Давно некад, ја сам Вас упознала у цркви Светог Александра Невског у Београду. - Све грехе које си чинила у животу и којих се сећаш а ниси их никада исповедала треба да исповедиш. Притом не треба исповедати начин на који се чинио грех и са ким је начињен грех. Има разних грехова који се могу починити, рецимо у некој крађи или разбојништву, и то се може чинити заједно са више особа, то само наводим као пример... Да завршимо разговор за сада. Бог благословио. Амин. - Благодарим. (На дан свештеномученика Кипријана, 2009.)
САМОЖИВОСТ И СЕБИЧНОСТ, ТО ЈЕ БОЛЕСТ ОВОГ ВРЕМЕНА - Помаже Бог, оче, благословите! - Бог благословио. - Хвала, оче Гаврило, нека Вас Бог чува и нека сте нам живи и здрави. Извините ако сам Вам досадан, иначе свако вече Вас пратим од 22 до 23 часа. Из Македоније сам. - Редовно или понекад, кад имаш слободног времена? - Кад сам слободан, пратим, а пошто радим на смене, ако пропустим директну емисију, онда у архиви на сајту одслушам наредног дана. - Како ти се чини моје мисионарење на овај начин? - Одлично је дело, треба нам тако нешто за све православне, 245
DUXOVNI RAZGOVORI јер нисмо баш јединствени. Велика ми је жеља да посетим манастир Лепавину са породицом. Сада нисмо у финансијској могућности, али даће Бог. Нас је задесила велика несрећа, изгорео нам је манастир Св. Јован Крститељ – Бигорски. - Брате, све је то земаљско, требамо се борити за спасење душе и за Царство Небеско. А нисмо јединствени зато што немамо хришанске љубави међу собом. Знамо да проповедамо јеванђелску љубав, међутим слабо се на делу показује да имамо мир и слогу међусобну. - Кад Вас слушам, јако се лепо осећам. - Даће Господ да стекнете новац за путовање. Радује ме, брате, ово што си рекао у вези са духовном и мисионарском подршком моме раду. - Не тражим материјално и зато идем на литургије на празнике и недељом, наравно кад имам времена. - Треба да заједно славимо Господа у миру и у духовном заједништву. - Нисам довољно упућен у неке ствари, али слушајући Ваш благи и узвишени глас научићу. Претходни систем је био такав да се тешко могло учити о духовноме. Ако икад будем дошао, да ли има где да се преноћи у близини манастира? - Ни тада се није толико забрањивало. Ко је хтео да буде прави верник, да иде у цркву и да испуњава своје духовне потребе, могао је. - Ја сам тада био млад и није имао ко да ме поучи, а сада имам 49 година и није касно. Иначе сам полицајац. Сад је лакше, јер нико не гледа на то да ли си верник или не. Политику не волим, а све Православне Цркве за мене су једно. - Сада је слободно, иако је тада било забрањено и гледало се ко иде у цркву. Били су они који су то пратили по својим „послушањима“. Кажемо да данас није више тако, али ипак праве вере мањка у народу. Данас се јури за материјалним добрима и што се више тражи, мање се има. Колико год човеку Господ да материјалних добара, никада му није довољно и још би више хтео да има, а Бога заборавља и сиромашног брата, да му помогне. Људи су постали саможиви и себични, то је болест овог времена, све док не дође једног дана цунами и све нестане у једном магновењу, по допуштењу Божијем. Људе ће тада делити по делима или неделима њиховим. 246
DUXOVNI RAZGOVORI - Ја сам из радничке породице, као и моја супруга, и моје богатство су наше троје деце, син и две кћери. Син и старија кћер завршили су факултете, а најмлађа је сад уписала. Крпимо се некако, али се не жалимо. Даће Господ. - Нек сте живи и здрави и нека вам Господ да свако духовно добро и добро здравље, и мир Господњи да влада у вашој породици. - Опростите, оче, што Вас замарам, али јако се добро осећам, и осећам неку врелину на образима. - Нека је благослов Господњи са вама и нека вас обасипа духовном радошћу и миром у души. - Замолио бих Вас да у молитвама споменете и моју породицу. Дао сам Вам имена. Што желим за своју породицу, то желим и свим другим људима. Оче, морам да кренем сад, јер радим ноћну смену. - Хвала, брате, на овом нашем духовном разговору. - Хвала Господу Богу, и нека је уз Вас, оче. - Бог благословио. Амин. (На дан свештеномученика Кипријана, 2009.)
ИЗБЕГАВАЈ СВАЂЕ У КУЋИ И НЕМОЈ ДА ОПТЕРЕЋУЈЕШ СРЦЕ ЗБОГ ЊИХ - Благословите, оче. - Бог благословио. - Благодарим, оче. Имате ли само мало времена за мене? У тешкој сам психичкој кризи. - Каква психичка криза? - Сестра из Немачке ми је дала Вашу адресу и знам да нису моји проблеми највећи, али сам ја ван себе. - Због чега? - Трудна сам и незадовољна сам. Имам још једну девојчицу од пет година, хвала Богу, здраву, али сам ја некако несрећна. Мужу је смешно и не разуме. - Због чега си несрећна? - Неки унутрашњи немир и незадовољство ме спопада. Идем у цркву, постим... - Шта те мучи? 247
DUXOVNI RAZGOVORI - Све мислим да радим како треба, али опет... супруг ме брине, па онда прошлост... - Шта је са супругом? - Не ради и незаинтересован је, за све је хладан. - Колико ти је година? - 31. Већ сам девет година у браку. Муж има 40 година Све је на моја леђа пало и то је превелики терет. - Јеси ли са мужем заједно, нисте растављени? - Јесам. Од свих мука, ја само умишљам још неке болести. Све медицинске контроле су у реду, али опет сваки дан нешто ново се дешава. - Какве су ту сада компликације да је тако тешко? - Зато што он не ради, а ја се бринем и трудим се у кући да будем и женско и мушко, а он ме не разуме. Мени ипак само треба лепа реч и у овом стању ништа више, а то не добијам. - Чиме се уопште занимаш, радиш ли шта физички? - Физички не радим, сад сам трудна и не радим ништа, али иначе купујем и препродајем и увек нешто радим и доприносим у кућу. - Зашто се свађате? - Више се ни то дешава. Кад он почне са свађом, ја избегавам конфликте у кући, јер не желим да се још више нервирам. Убија ме његова хладнокрвност према свему. - Изгледа да се то дешава од досаде, кад немате никакво занимање... - Има и тога, али најгоре је што смо обоје у кући. Мој муж се чак ни не труди да нађе посао. - Изгледа да је он миран и сталожен кад не реагује и не узнемирава се ништа. - Ипак воли да чачка и псује. Виче на дете без разлога. - Мора на некога да се љути и да има вентил. Дете ћути, али кад би се с тобом закачио, верујем да не ти би ућутала, он би једну, а ти би десет. - Ја се не свађам. Раније јесам, али сада не. - Колико година има како си престала да му не одговараш? - Пре четири-пет година сам престала. - Добро је то, значи да му ти уопште не одговараш и ничим не реагујеш. Али, можда барем мимиком или погледом? 248
DUXOVNI RAZGOVORI - Можда несвесно, али трудим се да смирим живце колико могу. Желим слогу, мир и разумевање и складан брак. Ништа више не тражим. - Волиш га? - Да. Не бих иначе рађала дете. - Много или мало? - Мислим да га довољно волим. - Видиш да он жели још деце. - Он је у суштини добар. Не коцка се и не лута, не троши, али има неко лудило, које ја не могу да дефинишем. Осећам ја ту његову љубав, али после пет минута, рецимо, све ми приседне. - Немој да обраћаш пажњу на његово лудило. - Све почиње онда да ме боли и срце да прескаче. Мислим да ћу умрети и све тако неке глупости. Ништа лепо. Ја, рецимо, пуно размишљам унапред, о томе шта ће бити, и онда сама себе оптерећујем. - Чувај срце да не би једног дана стало. Немој да се оптерећујеш, него заједно поделите кућне и породичне обавезе. - Покушавам. - Иде ли он с тобом у цркву? - Иде, али ретко. - Смирићете се кад будете старији. - Није био крштен, а ја сам га натерала и венчани смо у манастиру. Дете нам је крштено и славимо Ђурђевдан, и то опет на моју иницијативу. Ја ћу да оседим док се смиримо. Хвала Вам на саветима и помолите се за мене и моју породицу. - Сада сте пуни енергије, а ништа не радите, па мора да дође до таквих ситуација. Ако не би тога било, живот би вам био неинтересантан. Била би монотонија и било би још горе. - Потрудићу се да променим нешто. - Бог благословио. - Благодарим. - Амин. (На дан свештеномученика Дионисија Аеропагита, 2009.)
249
DUXOVNI RAZGOVORI
И СЕКТАШИ МОГУ ДАТИ ДОБАР ПРИМЕР – КАКО ТРЕБА РЕВНОВАТИ И БИТИ УПОРАН - Помаже Бог! Оче, благословите! Оче, очајна сам данас и јако уплашена за мог сина, који има здравствених проблема. - Бог благословио. - Оче, слезина му није у реду и сумњају на свашта, узели су крв и у понедељеак ће се знати резултати. Може да буде неки вирус, или нека аутоимуна болест, а може и генетска. - Шта ћете, болест брзо и изненада дође. - Мени је страшно да моје дете због мојих грехова страда и не знам шта да урадим. Молим се Господу и Пресветој Богородици стално, молила сам се и у трудноћи, а у среду смо ишли да се причестимо. - Морају и искушења да буду, ма које врсте. - Он је тако добар и паметан дечачић. Увек мислим да сам ја крива. - Сигурно је на мајку. - Крива сам због свадљивости своје према мужу (често) и лошег темперамента и љутње или због свог мисионарења. Дај Боже да није на мене, него на оца. - Добро је да тако мислиш, да би увек била на опрезу и да би се чувала греха. - Муж је много поштенији од мене и неискварен, често је као дете, зато је мене и привукао. Недавно сам мисионарила једној пријатељици из детињства која ми се стално жали да имам више вере од ње и да се за њу молим, а ја се плашим за своју фамилију, оче, и мислим да није нека тешка болест. Хтела сам да тражим Ваш благослов да постим ван поста за здравље мог сина (имам и ћерку). - Добро, размениле сте мишљења и животна искуства, твоја другарица и ти. - Кажите ми, молим Вас, шта да читам да повратим веру и отерам демоне, који ме плаше и говори ми најгоре. Мојој другарици стално говорим да посети манастир Лепавину, а она каже да би волела имати веру као ја, зато што сам јој пар пута нешто написала, па јој се тако чини да ја имам већу веру. - Читај и моли се, јер свака је молитва лековита и 250
DUXOVNI RAZGOVORI делотворна ако је усрдна и од срца. - Знам да сам и овде причала некима, нпр. једној особи из Аргентине која каже да је атеиста, а мој свештеник из Србије ми је рекао да је најбоље да другима ништа не причам. Читала сам јуче и данас акатист Пресветој Богородици Брзопомоћници (а у руци сам држала икону Пресвете Богородице Лепавинске и икону Покрова Пресвете Богородице) и акатист Светом Пантелејмону. То сам нашла на интернету. Можда бих до понедељка требала да постим? Прочитала сам да је молитва јача када постимо. - Не треба да будеш „мутава“. Само ти мисионариши, не зна се на какву земљу зрно може да падне и колико рода да донесе. - Исто тако осећам. На крштење моје ћерке позвали смо и једног иноверца, а била је још једна иноверна особа, колегиница мог мужа. - Ревносна си, па редовно слушаш Радио Благовести. - Трудим се, али морам признати да понекад не могу да се концентришем, па слушам а не чујем. Тако сам емисију од пре неки дан слушала четири пута да бих све чула. - Ти редовно одлазиш недељом и празницима на Св. Литургију. Значи да си добро утврдила градиво из веронауке са нашег радија. - Трудимо се да редовно идемо. Мој муж раније није баш хтео да иде и често нас је чекао у ауту (идемо у руску цркву), али откако је био на Атосу овог лета, жели и он да иде. А Радио Благовести слуша још више него ја. Стварно се чудо десило са њим, полако постаје верник! Провео је само један дан на Атосу (у Хиландару) и вратио се као други човек. - То ме радује, да имам доброг и редовног ученика на мојој виртуалној веронауци. - И мене радује што је тако. Једном сам у суботу увече осетила стид пошто сам помислила на Вас и како се Ви трудите, а како се ја не трудим. - Видите како се и на овај начин може мисионарити, само је потребно воље, али и знање из информатике да би се тако могло радити. - Овај начин мисионарења је одличан. Причала сам у руској цркви о Вама и Вашем радију. Један Немац се заинтересовао (муж једне Украјинке, са њима се дружимо). Мени је јако жао што у 251
DUXOVNI RAZGOVORI манастир Лепавину не дођосмо летос (били смо једном пре две године, али не на литургији). Све мислим да смо били, сада не бисмо имали ово искушење са дететом. Свештеник код којег се исповедам у Србији је мени стално понављао да се не бринем и да је мој син здрав, а ја сам стално њега видела као да нешто није у реду и бринула се и сада као да сам ја то изазвала својим бригама. Или ме духовник није добро упућивао, у недоумицама сам. Што се тиче мисионарења, ја волим то да радим, али не наметљиво, не као секташи. Око нас су све атеисти. То је страшно каква је ситуација овде. Ја сам ишла овде на курс немачког језика и професорица отворено прича како је атеиста, а то је и већина студената, иако су углавном из земаља бившег Совјетског Савеза. - Само ти буди упорна, јер секташи дају добар пример како треба ревновати и бити упоран. Притом „своје чувај, а туђе поштуј“. - Овде где смо ми Немци нису баш неки верници, бар ја нисам такве упознала. Што се тиче секташа, мислим и ја тако. Имам пријатеље мормоне из Америке, иначе дивне људе без обзира на њихова убеђења и мало дискутабилан наступ. Поменула сам Вам другарицу која тврди да је моја вера јача. Једино је она, иако припада другој црквеној заједници, увек била чиста и скроз другачија од свих других. Она је тачно знала и у кући научила да разликује зло од доброг и шта треба да ради и са ким да се дружи, а са ким не и нико је није могао наговорити на нешто. Не знам како они васпитавају своју децу да буду тако добра и да не падају у искушења овог времена. Упознале смо се у средњој школи, када сам ја имала 18, а она 17 година. Никада нису били наметљиви, само ми је њен тата једном дао неке књижице и водили су ме на камповање са њима. И дан-данас ми се јављају. - Не зна се ко шта носи у себи. Сваки је човек створен и рођен на овој планети по лику Божјем. - Мене су у Америци неки људи фасцинирали својом вером, пошто до тада нисам видела да људи толико верују и иду у цркву. Мало сам била лутала по неким књигама, али хвала Богу, ипак нисам конвертирала. Ја сам била убеђена да је нека од протестантских заједница та која поседује истину и пошто нисам знала у коју да кренем (то је било главно раскршће у мом животу, када сам имала једно искушење и почела да се кајем за свој дотадашњи живот), молила сам се Богу да ми покаже у коју цркву треба да идем. Десило 252
DUXOVNI RAZGOVORI се оно што нисам очекивала, односно што сам најмање очекивала, јер Господ ме је довео у нашу Православну Цркву! - Људи кажу: „Своје чувај, а туђе поштуј“. - Мени је само недостајала веронаука и зато нисам пуно знала, и нисам налазила никог да ми помогне. Улазила сам у цркву и нисам разумела, али код Руса је мало другачије, они одмах прихвате новог у цркви и сви су као једна породица. И код нас у Србији има тога и сада се ми сви већ добро знамо, али треба много времена да се то деси, та духовна колективна зрелост. Код Руса, бар је то моје искуство, некако је то ближе, више се друже после литургије, моле једини за друге. Ја сам у понедељак, када је мој син имао болове, звала једну сестру из руске цркве, и она и још једна сестра су одмах то вече читале молитве за здравље мог сина. А када је мој син у марту ове године пао са тобогана и био у болници да би се проверило је ли повредио главу, та сестра је отишла, а да ја то нисам знала, и тражила од свештеника молебан за здравље мог сина. Хтела је да плати, али свештеник није хтео да узме новац и рекао је да ће то урадити. Када смо први пут дошли у цркву, свештеник нам је рекао да смо више него добродошли. Увек јако лепо са нама прича и саветује нас, а иначе је јако млад (1963. годиште), а духовник му је један други свештеник који је духовно чедо Аве Јустина Поповића, а није Србин. Да додам да има овде доста Немаца који су се крстили и постали православци, и прави су верници. Ја поштујем туђе и толерантна сам према свима, али сам у животу често била жртва своје лаковерности према другим људима и зато сам доста страдала и сада страдам. - И код нас се друже верници. Ја сам иначе четири године био духовник у Средњоевропској епархији, па сам прилично упознао живот верника. Ревнују они колико могу за своју веру православну и чувају своје обичаје, а имају они и доброг архипастира, Епископа Константина, који води своју паству и брине се за њу. - Добро је да је тако, а ми смо у граду у коме нема много Срба, па нема ни наше парохије. Ово што сам навела, то је само било моје искуство из Србије, али не жалим се, само сам у почетку, када сам тек улазила у живот Цркве, имала потребу да што више сазнам, а нисам знала како. Желела сам да неког познајем из цркве. После сам упознала и сада се и тамо осећам као код куће. Овде у једном граду у Немачкој, у нашем храму, добила сам Ваш духовни листић. 253
DUXOVNI RAZGOVORI Свештеници су дивни. Један ми је дао воду из Острога да пијем у трудноћи, пошто сам имала проблема, и рекао да га слободно назовем ако имам духовну потребу. - Свуда су наши свештеници добри и брину се за своје стадо које им је поверено од Цркве. - Оче, не желим да будем досадна или као онај човек што Вас је назвао да наручи молитву и рекао да он и даље чека испуњење свог захтева. Знам да треба доћи да би се дало име и не тражим да се молите за мене, али молим Вас највише на свету да направите један изузетак пошто се овде ради о малом детету, које није ништа скривило, па да се за њега помолите да се Господ Бог и Пресвета Богородица смилују и да у понедељак резултати буду добри, а ми родитељи у миру. Ми ћемо доћи врло брзо да се Господу Богу и Пресветој Богородици и Вама, слуги Божијем, захвалимо. Опростите, оче, јер ја нисам мислила да неки од свештеника нису добри. Ја сваког свештеника поштујем и молим се Богу и за Вас и за свештеника из Новог Сада, а и за овог руског свештеника. - Може да се догоди и по који ”кукољ”, али се то да поправити. - Ја никада ником не дам да прича ништа лоше о неком свештенику у мом друштву и зато сам се једном са једним човеком посвађала, пошто стално прича против неког свештеника. Он чак и није крштен, а суди о том свештенику на основу неких клеветања и на основу тога колико је остао код њих у кући када освештава водицу. - Шта ћеш, не могу се некоме затворити уста да говори, али само му не треба дати повода да нешто лоше каже за некога. - Ја сам само хтела да похвалим овог нашег свештеника, а и свештеник у Србији је диван. Моја мама кад га сретне каже као да је срела анђела, и одмах би се у тузи својој због смрти мајке боље осећала када би тог свештеника срела. Иначе, када смо ми били у манастиру Лепавини, био је и један господин који је рекао да је родом из Неготина. Пошто је мој син тада у руци носио кадионицу коју смо били купили (јако му се то било свидело, само је трчкарао сав срећан испред цркве и ником није дао ту кадионицу), тај човек је питао: “Хоћеш ли ти можда бити свештеник?“ Ја нисам ништа рекла, али волела бих да он буде свештеник и само да је жив и здрав. Летос смо на Дивчибарама видели игумана Хиландара и тражили благослов од њега. Он је тамо био на опоравку. 254
DUXOVNI RAZGOVORI - И у врту има различитих врста цвећа, у различитим бојама, и сваки цвет мирише на свој начин, али је цвет међу цветовима у градини цвећа. - Ми сви треба да знамо да не можемо очекивати да су свештена лица светитељи, треба да знамо да су и они грешници као људи, али да носе тајну свештенства. А људи који не иду у цркву мисле да сви који иду у цркву треба да одмах буду свети, а поготово свештеници. И мој тата или муж раније би рекли: „И ти идеш у цркву!?“ Људи који су неверници и који не иду у цркву само покушавају, мада има изузетака и међу њима, нешто да кажу против неког из цркве или за неког свештеника, као да су они свети па да могу тако да говоре. Моји то не раде, али чула сам од неких. И врло често ми се дешавало да ме неко нападне због тога што сам верник, а неки атеиста хоће да ми докаже супротно. Као да им смета када неко верује. - То кажу они који су захваћени вирусом „лењивитиса“ да не би недељом и празницима ишли у цркву. - У праву сте. Моја другарица Аргентинка ме пита у задњу среду (након што сам јој рекла да смо деца и ја били на литургији) да ли ће моја деца када одрасту исто бити православци, а то ме пита са неким жаљењем. Њен син је једва преживео по рођењу, јер се родио три месеца раније, а добио је име Николас по Светом Николи, коме сам се ја стално молила пред његовом иконом, а нашом крсном Славом. Њој то, наравно, никад нисам рекла. Када је дечко био пре неки дан овде на чувању, пришао је иконама и јако их заинтересовано посматрао (иначе је дете некрштено, пошто су родитељи атеисти). - Због чега она сажаљева? - Не знам, јер она је по рођењу католикиња, али каже да је атеиста. Њих је петоро деце мајка оставила када је она имала четири године и каже да их је једно време чувала тетка, која је била католикиња, али јако строга и лоша жена. Можда зато такав став има према вери, а можда и мисли да је све то исто. Није она директно рекла да сажаљева, али тако сам ја то доживела, неки њен коментар кроз смех. Овако је добра душа, а мајку је нашла после пуно година у Италији и све јој опростила, једина она од њих петоро деце, а остали, као и отац, неће ни да чују за мајку. - И она има слободу на своје мишљење. Нико не може да зна ко шта мисли, јер то се не може знати, само може бити претпоставка. 255
DUXOVNI RAZGOVORI - Она и не зна пуно о Цркви, па није ни чудо да тако мисли. Мени само није јасно како има толико људи који немају никакву потребу за духовношћу. Ја сам одувек имала ту потребу, и као мала у време комунизма ја сам гледала да нешто сазнам и да ме неко одведе у цркву, а моје родитеље је то после чудило. - Вероватно је неко у твојој фамилији био побожан и привржен Цркви и обичајима. - Мој први додир са духовношћу је био преко једне пријатељице римокатоликиње, која је ишла на веронауку па је мени све препричавала, а ја сам чак тражила да ми донесе да читам, пошто тада нисам знала да постоји нека разлика. После сам у манастиру себи купила књижицу „Сан Мајке Божије“ и преписала три молитве у свеску и научила напамет и почела да се молим, а никада то нисам рекла никоме, ни мами, ни тати. Мислим да они појма нису имали да се ја свако вече Богу молим. Прабака нас је крстила а да тата није ни знао. Она је желела да сви буду крштени и када је била прилика, узела је мене и сестру и моју маму и одвела у један манастир на Фрушкој гори. Нисмо имали ни кума, а монахиње су рекле да не можемо да се крстимо, онда је прабака упитала зашто и рекла да је она децу довела на крштење у православну цркву, а да нас је одвела у римокатоличку не би уопште било питања да ли може или не може. Када су монахиње то чуле, одмах су назвале владику и он је дошао и крстио нас, а кума је била једна од монахиња. Да она то тада није тако урадила, можда се ми деца никада не бисмо крстили. - Видиш да су баке увек биле најбоље вероучитељице и васпитачице у породици. - И татина мама је била побожна, али не и практичан верник. Татин брат нас је водио за Божић у цркву на јутрење и ми смо се томе јако радовали, а било је то време када се крило одлажење у цркву. И мој отац је морао да крије, али стриц не. Није ми ипак јасно, када је све то тако, зашто моја сестра није побожна. Она је исто крштена када и ја и исте има претке, а она није баш заинтересована за Цркву, мада каже да верује у Бога, но никада се није ни причестила. - Вероватно је обредни верник и слави Славу и Божић и Ускрс. То вероватно зна, те велике празнике. - Моја жеља да се причестим по први пут је можда и била након што сам то чула од другарице римокатоликиње. Наравно, 256
DUXOVNI RAZGOVORI још једна другарица и ја смо отишле у православну цркву пошто смо Српкиње. - Тебе је прабака јако добро васпитавала у вери православној и од ње си примила ту побожност и духовни ген. - Нису они мене васпитавали и томе учили директно, барем се ја тога не сећам, али у сваком случају сигурно су пуно учинили за моју веру, поготово прабака, која нас је одвела да се крстимо. Ја мислим да се можда моја кума монахиња највише молила за мене, пошто сам ја једном била код ње са мамом, дедом и сестром у посети и са још једном Американком, тада још нисам била практичан верник. Ја сам била одушевљена ониме што сам чула од маме те Американке, која је јако побожна, и то сам њој рекла, мојој куми. Можда је она видела да бих ја лако могла конвертирати, па се молила за мене. Она се упокојила можда баш тада када сам је почињала да улазим активније у Цркву. Никада је после више нисам видела, нити сам имала прилику да са њом о духовним питањима разговарам. Није лако са тим искушењима која долазе од друге вере. Ја сам се покајала и доста сам плакала и исповедала сам моје грехе, али и даље због њих страдам. Желела бих да се прави мир усели у моје срце и у моју кућу и да су ми деца здрава, а моје здравље нека буде како буде. - Ето видиш да си ти сретала све добре и верујуће људе, па је и то утицало на твој верски живот, на то што си постала практични верник па да и другима можеш да говориш о вери и својим примером показујеш и доказујеш своју веру. - Не знам да ли ми треба помоћ неког духовника како да савладам ту борбу која ми се понекад дешава, како да савладам немире, страхове, промене расположења... Некада ми се све чини дивно, а некада, као данас, руши ми се сав свет и онда не могу да функционишем, не могу да бринем о деци, о себи, будем скроз изгубљена. Данас смо се муж и ја после лекарског прегледа тражили више од сат времена по паркингу и на крају су он и ћерка дошли кући, а син и ја остали у граду, све док нас нису назвали и рекли где су. Ја њега нисам чула шта ми је рекао и мислила сам да су испред нас, а билу су иза. - Потребан ти је духовник, а духовник је твој свештеник у парохији којој припадаш и где идеш недељом и празницима на литургије. То је твој духовник и њему се обрати за духовне савете. 257
DUXOVNI RAZGOVORI - Хоћу, само што је сада на годишњем. Мало сам причала са њим и исповедала се два пута, али не зна он још о мени пуно тога. - Вратиће се, није сад хитно потребно. Вероватно га замењује неко од свештеника. - Имала сам духовника у Србији, и сада одем к њему када смо тамо, али он стално мисли да ја умишљам и тражим проблем. - Добро, то је кад одеш у Србију. - Свештеника замењује један свештеник Немац, могуће да је и монах јер изгледа као свештеномонах, а ја, пошто смо овде кратко, још увек не говорим тако добро немачки да бих могла све рећи. Код овог другог свештеника причам на енглеском, јер је он докторирао у Америци и добро говори енглески. Волела бих и ја да Вам некад нешто за сајт преведем са енглеског, само да мало ојачам духовно и будем боље организована са децом и пословима. Иначе, тај наш свештеник не зна српски, зна руски и Немац је, а руска је црква, као што већ рекох. - Али се можете споразумети. - Да. Нисам раније знала да се прво, када се прилази да се исповеда, затражи опроштај од свих верника, онда се приђе и стави рука на Свето Писмо. - Е, да завршимо за данас овај наш духовни разговор. - Много вам хвала! После разговора са Вама боље се осећам и мало ми се враћа вера. Верујем да ће ипак све бити у реду. - Бог благословио. Амин. (На дан свештеномученика Дионисија Ареопагита, 2009.)
КАД ЧОВЕК С ЉУБАВЉУ ПРИХВАТИ ОНО ЗА ШТА СЕ ОПРЕДЕЛИО, ТУ ИМА УСПЕХА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате. - Задњи пут смо причали пре пар месеци. Успео сам да упишем Богословски факултет. - Да. Сећам се. - Уз помоћ Божију полако сам кренуо да учим. Сад је ту поред мене још један колега са факултета. Имали бисмо једно питање за Вас. Мало смо се саблазнили због наших младих колега са којима 258
DUXOVNI RAZGOVORI студирамо. На свако питање које поставимо професору већина се подсмева и смеје. Ако бисте могли да нам дате неки савет шта да чинимо. Да ли је то искушење или нешто друго? - То су будући пастири, али почетници су, уозбиљиће се кад их буду притисле бриге. Шта им је смешно? - Не знамо, ваљда то што увек имамо неко питање. - Ви и јесте тамо да постављате питања која Вам нису јасна и да Вам професори објасне. Колико вас има на првој години? - Око 150, можда мало више. - Има и женских студената? - Има 25 девојака. - Идеш ли редовно на наставу? - Наравно, оче . - Како ти изгледа, хоће ли ти бити нешто од учења и савладавања градива? - Учење неће бити тешко, јер смо вођени љубављу. - И љубављу према позиву који сте одабрали. - Интересантно је. - Шта је интересантно? - Предавања су нам нова и интересантна. - Одлично, кад се ти интересујеш и волиш то што си одабрао. - Треба волети и љубити све оно што нам је од Бога дано, зар не, оче? - Буди добар и дисциплинован студент да би био добар духовни пастир. - Хоћу, оче. - Кад човек са љубављу прихвати оно за што се определио, ту има и успеха, па макар и потешкоће повремено наишле. - Још нешто бих да Вас питам. Певам у црквеном хору већ две године и служимо се вишегласним појањем, док нас на факултету уче да негујемо једногласно појање. Шта је исправно? - Само да се слави Господ, којим год гласом да се пева. Ако су тако одлучили на факултету да се учи, тако и прихвати. - Хоћу. Биће ми мало тешко да се прилагодим, али неће представљати проблем. - Ни у чему немојте да се супротстављате професорима. - Нећемо. Још да Вам кажем и ово. Покушавам да наговорим 259
DUXOVNI RAZGOVORI мајку да више не пуши цигарете, али ме не слуша. Имамо малу кућу и дуван свуда допре, па ми смета. Међутим, она не жели да ме слуша. - Одакле допире? - Из мајчине собе. Имамо две собе, кухињу и купатило. Врло смо скромни што се тиче материјалног. - Шта, хоће да се угуши у дуванском диму? - Неће, него мени смета дуван. Покушавам да је замолим да остави дуван, али неће. Не знам како могу да јој помогнем. - Па шта ћеш кад неће! Имаш ли ти други излаз из тога кад она неће да престане да пуши, а теби смета? Имаш ли какву идеју? - Једино да затворим врата и отворим прозоре, ништа друго. Моја мајка пије лекове, јер има постпорођајну депресију, која дуго траје, зато што лекари нису на време спречили развитак те депресије. - Кад буде зима, смрзнућеш се. - Е, не знам. Има још нешто. Некако се бака и ујак са мајчине стране плаше што сам кренуо овим путем. Они кажу да је то лепо, али кад сам био решио да постим, они су се уплашили и почели да ме одвраћају од тога. Сад треба са колегом са факултета да идем код Митрополита да тражим помоћ да бих могао да купим књиге. Мајка не ради нигде, а отац има другу породицу и даје ми 5000 динара месечно. - Одговори ти њима да се сада живи у новом времену и да није више онако како је било док је комунизам владао. - Не вреди, јер они одмах налазе неке друге разлоге. Наводно ћу упропастити здравље, чак је комшиница, која се дружи са баком, рекла да сам ја дете и да нисам грешан. Сви су грешни. Ја сам грешан као и сви. Нико није безгрешан осим Господа Исуса Христа. Кад им кажем да није више комунизам и да је то мој пут, они се уплаше да сам застранио. Бака и мама почну да плачу. - Реци им да мало прошетају и посете неког болесника у болници, па да виде да је болница препуна, да нема места за све пацијенте, а разболели су се већином они који нису постили и нису се придржавали онога што је Црква прописала. Разболели се од преједања и пијења свега и свачега, само су трпали у стомак, па желудац није све могао да преради. Тако размишљају све те генерације које су живеле у времену атеизма, они и не 260
DUXOVNI RAZGOVORI могу другачије да размишљају. - Знам, оче, али врше огроман притисак на мене шта год им рекао, осим деде. Деда је и у време комунизма славио славу. - Моли се ти Богу и не обраћај пажњу на ту њихову идеологију и на њихов начин размишљања, и ћути и немој им се супротстављати и немој их убеђивати, само покажи примером да си добар и сачувај мир у себи. То је теби само искушење, али се да подносити трпљењем и смирењем. - Знам, лепо каже Господ: „Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.“ - Тако и поступи по речи Господњој, и за њих се моли Богу. - Хоћу, оче, хвала Вам много. Сам Бог ме је довео к Вама. - Богу хвала. Кад год будеш имао духовне потребе, јави се и радо ћемо о духовноме на овај виртуалан начин комуницирати. Бог благословио. - Хоћу, оче. Благодарим . - Амин. (На дан свештеномученика Јеротеја Атинског, 2009.)
КО НАЂЕ ДУХОВНИ МИР, ТРЕБА ДА ГА САЧУВА КАО НАЈДРАГОЦЕНИЈЕ БЛАГО - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. - Бог благословио, брате. - Благодарим. Сањао сам Вас ноћас како тако гласно говорите као нека грмљавина. Пробудио сам се, прекрстио и урадио оно што сте ми задали. Сањао сам прије тога неке Ваше концепте за духовни рад. - Мора нешто да се сања, поготово ако си пре тога на Радио Благовести слушао веронауку о томе како демони утичу на људе. - Нисам слушао те вечери, већ мало касније слушам, зависно како ухватим вријеме. Углавном, сад сам у недоумици, јер сад стално испитујем да ли сусрећем демоне. На разне познате начине испитујем и много ме исцрпљује све то, јер без обзира на разне фокусе, ја ипак више не могу тачно да разлучим. Када саберем све што сам научио код Вас, требао бих да могу, али ненадано се мимо 261
DUXOVNI RAZGOVORI свих устројстава дешавају зачуђујући сусрети с људима за које више не знам ко су. Као да из неког живота другог поново срећем људе и као да се кругови сусрета затварају. То се дешава задњих годину дана стално, али шта је то? Сусрећем их духовно. Више то нема овоживотну тежину, али духовна је некако много јача. Постојало је неколико начина, тако да кажем, који су ми досад били показатељи. Молитва, јасан црквени живот, духовна метеорологија и многошта што је везано за ум, али сад је моје срце у питању, срце које треба да се пробуди и јасно препозна. - Труди се, брате, и бори, земаљско је за малена царство, а Небеско је вечно. Чувај се греха, јер он разара душу и тело. - Пратим пажљиво све, цијели наук, али још као да ми нешто недостаје, неки моменат у срцу. Има падова, али нешто још тражим у вјери, нешто што ми још ни самом није јасно шта је, јер када човјек доживи благодат молитве и умиљење и откровења нека по својој малој мјери, шта онда још тражи... И мир, и радост тиху кад доживи, шта му још треба, зашто још увијек нешто очекује? - Човек тражи више духовног, тражи мир и спокој. Онај ко тражи и не налази увек на крају завршава трагично. А ако нађе тај мир, треба да га сачува као најдрагоценије стечено благо. - Ипак, оче, ако могу да се вратим на причу о духовним силама... Опростите што ово овако формулишем, шта с њима радити, како живјети гледајући духовна дешавања, јер с једне стране то је обогаћујуће, али помало и досади човјеку да стално гледа, јер некако ту се може све дубље и изоштреније гледати, али гдје то води? Ако би човјек живио константно у покајању, ја више не знам гдје би приспио, живио би као да лебди. Вјероватно постоји толико степена духовних које обичан вјерник само може да наслути. Ипак је то велики терет и одговорност. Ово што сте рекли за благо, сматрам да онај који има благо, има и одговорност огромну. Како знати своју меру? Како ме Ви духовно водите, рецимо, ја видим да све мање спавам, све више могу да радим, све нешто расте, али гдје води тај пут? Уједно сам осјетио и све веће нападе искушења. Искушења су сада крајње опасна, цијели ројеви су ту, напади су свакојаки, као да је процес утврђивања почео. У свијету, који није свијет браће и сестра у Христу, као да сусрећем или тајне слуге Божије или прерушене демоне. - Што више човек испитује негативна и трагична дешавања 262
DUXOVNI RAZGOVORI на овом свету, теже стиче мир у себи и око себе, али у свету има и нечега лепог, само га треба тражити и наћи ће се. Потребно је бити уметник за стварање лепог и у тој лепоти осетиће се радост, као кад уметник заврши своју успешну слику, јер он се тада радује своме успеху. Тако и човек када стекне мир у себи, он се радује бесконачно у Господу. Послушност води ка спасењу душе и путу ка Царством Небеском. - Ја гледам Вас и гледам шта правите, и ја такође на свој начин покушавам да једну слику у том мозаику направим, али не знам гдје је крај, не знам где је крај свега овога, јер ако је бесконачна радост у Господу, да ли човјек може да све то преживи а да буде жив од толике љепоте Господње? - Живеће човек док га Господ не позове к Себи, а крај овоземаљског живота предстоји до преласка у вечност. А за вечност увек приправан треба бити, као војник кад добије наредбу од свог претпостављеног. - Рекли сте да се чува благо. Сретао сам људе с којима сам дијелио што сам имао, можда се чине недостојни, а и ја не знам да ли сам достојан, или само имам послушање. Опрезно сам давао што мислим да имам, надам се да ту не правим грешку, јер давање је мисионарење. Који дио блага се не даје? - Вера без добрих дела је мртва. Душа се не даје. Она је најдрагоценија и мора се чувати за вечност чиста и неокаљана, да би стекла место код Господа. - Хвала Вам, оче, значи једино душа. А ако ико икад да душу љубави ради, да ли постоји то? - Како би се душа за нешто могла дати? - Не знам, ово сам само онако питао. Опростите. - Душа се не може дати. Она се чува за вечност. Чува се од греха да буде чиста и неокаљана. - Разумијем, оче. Мајка би и душу дала за своје дијете, тако ми се чини, али то ја не знам и не треба можда ни да причам о томе. Можда су зато дјеца толико безазлена. Као да се том спремношћу на давање и најдрагоцјенијег, као да се у тој жртви рађа нешто ново и величанствено на неком најдубљем духовном плану. - Сваки који се роди је јединка пред Богом и сваки за себе ће дати одговор за своје дела и недела пред Богом на дан Страшног Суда. - Да, али шта је са онима који носе терет државе или Цркве, 263
DUXOVNI RAZGOVORI за више људи одговорност и о којима ја као обичан посматрач судим не знајући колики им је терет на плећима? Њихов одговор пред Богом зависи и од одговора многих људи пред Богом који су с њима били повезани и за живота подређени. - Имамо десет Божијих заповести по којима треба живети и испуњавати их. То нам је закон који треба да испунимо и он важи за све, и за одговорне и за потчињене. То су норме домостроја Божијег на земљи по којима се требамо владати и по којима треба владати. - Оче, хвала на овој кристално јасној одредници. - Бог благословио, брате, труди се и спасавај се. - Благодарим, оче Гаврило. - Амин. (На дан светог апостола Томе, 2009.)
НЕ ОДГАЂАЈ МНОГО, НЕГО ШТО ПРЕ ИДИ НА ИСПОВЕСТ! - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате Г. - Погледао сам онај онај линк што сте ми га послали, јако је поучно и душекорисно чути шта прича отац Саво. Хвала Вам. Сада гледам на сајту манастира оно истјеривање демона. Много је страшно то гледати. - Јеси ли успео да одеш код о. Саве на исповест? - Нисам, оче, морам у Београд. Имам неке испите, па ћу бити тамо бар десет дана. - Видиш на тим филмићима шта ђаво чини са људима, па пожури на исповест. - Не знам шта да мислим, сада ме је јако страх то гледати. - Немој пуно да одгађаш, него што пре на исповест. - Знам, оче мили, даће Бог да се исповиједим, по Његовом светом промислу кад год то буде. - Треба то гледати, јер је поучно. Није апстракција, него је све истинито. - Да, вјерујем. - Кога ђаво стегне, тешко га отпушта, а последице остају. - Оче, опростите ако пуно питам, али да ли се то побјеђује причешћем, исповијешћу и молитвом? 264
DUXOVNI RAZGOVORI - Молитвом, постом, исповешћу, честим причешћивањем и редовним одлажењем на Свету Литургију. И није то ништа пуно, само питај. - Хвала Вам што постојите у овом виртуелном свијету и што сакупљате стадо око себе. Ја се некако бојим те прве исповијести. Имам осјећај да сам чинио страшне гријехе и стид ме је то рећи пред свештеником, а морам. - И ја се радујем заједно са вама који ми се јављате, зато што желите да више сазнате о духовном животу, о томе како да живите... Свештенику ти слободно кажи све оно што си згрешио, без икаквог стида. - Оче, јесу ли сви ови људи ђавоимани на овим снимкама? Да ли се они тако иначе понашају или само кад приступају светињи? - Да, ђавоимани су осетљиви кад се приближе светињи и светом месту... - Скоро сам негдје читао о једном прозорљивом свештенику који је са стране гледао како се људи исповиједају и говоре своје гријехе. Видио је како им послије сваког изговореног гријеха излази по једна змија из уста. - ... чак и кад првим кораком стану у манастирску порту. То сам био сведок много пута овде у манастиру Лепавини и у другим манастирима у којима сам био. - А-ха. - Да, да, само ти одлажи исповест. - Надам се да нећу дуго одлагати. - Кад мислиш да би то отприлике требало да буде? - Драги оче Гаврило, не бих да Вам више одузимам времена, хвала Вам много на одговорима и указаном времену. Јавићу се опет кад дођем из Београда. - Бог благословио, брате, Господ с тобом од сада и довека. - Хвала Вам много. - Амин. (На дан св. муч. Сергија и Вакха, 2009.)
265
DUXOVNI RAZGOVORI
НЕМА ТУ ХОЋУ-НЕЋУ, НЕГО ОДЛУЧНО ОДСЕЦАТИ СТРАСТИ! - Оче, благословите. - Бог благословио, сестро Ј. - Хвала, оче, слушам Вас. - Кад завршиш са слушањем, погледај филмић. - Ови мали неће да се отворе, дуго им треба, иако ми је брз интернет. Погледала сам овај задњи. Не знам, мени је то некако страно. Да ли смијем да питам нешто? Мислим, кад Ви не бисте рекли да је све то истинито, ја бих помислила да су ти људи можда психички болесни. - Како је то теби страно? Они нису психички болесници, него ђавоимани. - Која је разлика између психички болесног човјека и оног који је ђавоиман? - Зар ти ништа не разумеш од оног што се чита? - Па, уђе ђаво у човјека, али у којег човјека улази? Је ли може у сваког или само у оне који су далеко од Цркве и Бога? - Слушај пажљиво, па ћеш све разумети. - Можда сте то читали касније, ја заостајем пар дана. Сад слушам оно што сте читали прије четири дана. Можда сте Ви већ то објаснили, али ја нисам све преслушала. - Не бих ја сада хтео да ти понављам све што је казано из ове књиге коју читам свако вече на радију. - Да, разумјела сам, слушаћу. - Све има у архиви, од почетка књиге, и још има да се чита, тек је на пола. И у оним филмовима стручна лица дају објашњење о ђавоиманима, само што је то на руском. - Прочитала сам у Вашем јутрошњем разговору да су такви долазили и код Вас у Лепавину. Претпостављам да сте у свом 50-годишњем монашком стажу то сретали. Да ли њима било ко, и монах и свештеник, може читати те молитве, или само онај ко се тиме бави? - Имао сам доста таквих случајева, и то је страшно. - Ја сам на почетку рекла да ми је то страно, јер никад то нисам видјела у животу, као ни већина вјероватно. Како је то страшно, у смислу да Вас плаши или да Вам је жао тих људи? 266
DUXOVNI RAZGOVORI - Ту се ништа не може лековима постићи, осим молитвом за изгон злих духова из човека. А исто се може догодити и са животињама, и такве сам случајеве имао. Немам ја никаквог страха од тога, то је за мене нормално. Као сваки други болесник, ма од које болести да је болестан. - Негдје сам прочитала да не могу сви те молитве да читају, зато што се понекад деси да полуде и сами они који их читају. - Само, чини ми се да духовници на овим филмовима, кад им долазе болесници да им се читају молитве, помало театралишу да би то било интересантније. - Не знам, мени то изгледа страшно. Вјерујем да ми не би било свеједно кад бих све то уживо видјела, вјероватно бих послије навукла неки страх. И овако сам их пуна и без тога. - Стане се пред икону и чита се молитва, а они који су довели болесника држе га и стоје, а не ударање крстом и књигом по леђима да би се истерало ђавола. Тако ја никад нисам радио, већ сам само прочитао одређене молитве која је Црква прописала за исцељење ђавоиманих. - Да ли се то ради док је црква празна, док нема народа, да се остали не би саблажњавали, или је свеједно? - Свеједно је то. - А колико пута се читају молитве тим људима? Морају ли долазити често, тј. колико траје док сасвим не оздраве? - Треба стално ићи у цркву. Да су ишли редовно и били прави верници, сигурно до тога не би дошло. - Да ли смијем још мало да Вас питам, ако имате времена? - Све се може сазнати из онога што читам свако вече из књиге. - Добро, онда нећу више. - До свега тога долази код оних који живе у греху, а не исповедају своја саграшења. - Па таквих има колико хоћете! Имам их и ја у кући, а и сама бих се могла чешће исповиједати. - Ето, зато су и психијатрије пуне, тако да не могу све ђавоимане пацијенте примити. Свака хистерија је од нечастивог. Женски свет је подложнији хистерији, а мушки агресивности, што је такође од нечастивог. - Препознајем се, иако сам ја вјером успјела доста сузбити ту моју цику којом сам све око себе нервирала. Још само да дрскост и 267
DUXOVNI RAZGOVORI језичину скратим, и бићу колико-толико фина. - Видиш да и у овим филмовима више има жена него мушкараца. - Тачно, нисам то запазила, у праву сте. Значи, већ спадам у ризичну категорију. - Полако, тек си почела с веронауком. И још ти ниси кренула добрим путем. Чувај се сваког греха, поготово греха младости, ту ђаво вреба младе да их улови у своје мреже. - Неки се гријехови једноставно провлаче, а ја сам им не знајући дозволила да зацаре. Сад кад сам сазнала, не знам како да их пресијечем. - Мораћеш их некако сузбити, иначе је опасно по душу и тело. Ту нема хоћу-нећу, него одлучно пресецати страсти, живети побожно и благочестиво, и онда ћеш задобити мир и спокојство, у себи и око себе. Где год да јеси, у кући или на радном месту, тај мир ће се осетити. Онда више неће бити ни хистерије ни депресије, тих болести које су од непомјаника, из његове торбице. - Шта бисмо ми без Вас, оче? Вама је стало да се сви спасемо, Ви сте милосрдни, јер духовно храните нас сиромашне овце без стада, а то је претежније него бити милостив према неком сиромашном на улици. Да није Вас, ја не бих ни знала шта је то духовна милостивост. - Сви да се трудимо на путу спасења душе и за задобијање Царства Небеског. Да сви стигнемо до Господа... - Дај, Боже, да стигнемо и да се сви заједно у вјечности веселимо. - Амин, Боже дај. (На дан преп. Пелагије и преп. Таисе, 2009.)
ОКОЛИНИ ЋЕШ НАЈВИШЕ ПОМОЋИ ПРИМЕРНИМ ХРИШЋАНСКИМ ВЛАДАЊЕМ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Недавно сам био у Манастиру Лепавини са дјевојком, мамом и тетком. Јако сам несрећан, тужан и потиштен. Осјећам превелики страх који прелази у трауму. Нисам то ја! Осјећам се изгубљено. Страх је то на граници разума. Превелики је. Проблеми су почели прије десетак година 268
DUXOVNI RAZGOVORI послије очеве смрти. Кад сам био недавно у манастиру, био сам тако смирен слушајући литургију и гледајући Вас, гледајући икону Пресвете Мајке Божије Лепавинске, гледајући иконе, гледајући своје ближње. Бојим се тога да ћу напустити своје ближње и да ће они мене напустити. Кроз тих десет година још сам пуно страхова осјећао. Бојим се болести, смрти, осјећаја напуштености, бојим се људи, зла, гатања... Молим се Богу још од малих ногу, од основне школе. Лакше се осјећам док ово пишем. У ових десет година сам постао превише сујевјеран. Вјерујем свачему, иако сам то одбацивао када сам био „нормалнији“. Ваљда је то посљедица траума и страхова које осјећам. Кроз свашта човјек прође, свашта чује, па кад сам још и тако страшљив, страх се само увелича. Као посљедица ту долазе и ружни снови и опет сујевјерје. У мисли ми долазе ствари, ријечи, мјеста, људи, снови и све оно чега се бојим. Не могу да се отргнем. Молим се Господу Исусу Христу, Мајци Божијој, светитељима. Молитва је испуњена страхом. - Бог благословио, брате. Колико је теби година? - 27. - Колико ти написа овде, као да си живео два живота. Где ти све накупи те проблеме који те толико муче у твојим годинама? - Мислим да су почели када ми је отац умро. - У овим твојим годинама треба да се радујеш животу и да ствараш оно за шта си рођен и зашто си дошао на овај свет. - И ја тако мислим, оче, и зато сам још више тужан. - Колико година има откако ти се отац упокојио? - Упокојио се 2000. године. - Какво образовање имаш и шта радиш, чиме се занимаш? Инжињер сам електротехнике, а бавим се телекомуникацијама. - Радуј се своме послу. Јеси ли верујући и идеш ли редовно у цркву недељом и празницима и постиш ли, исповедаш ли се и причешћујеш редовно? - Ишао сам у цркву раније мало чешће, а сада рјеђе, а постим прве седмице поста, па се причестим. Лијепо ми је у цркви, али чим изађем почну опет страхови. - Труди се да будеш добар верник, редовно одлази у цркву на богослужења и страх ће нестати полако. 269
DUXOVNI RAZGOVORI - Осјећам велико олакшање док пишем са Вама, а двоумио сам се да ли да почнем писати. - Сад си се ослободио и пиши, и питај слободно све што ти није јасно у вези с начином духовног живљења. - Овај страх ме натјерао да пишем. Имам бојазан од болести и смрти, раздвајања од ближњих још од дана када је отац преминуо. - Само пиши о свему што те мучи. Потребно је то некоме рећи, јер кад се оно негативно скупља у човеку, притисне га духовна тежина. - Још и у рату сам свашта гледао на телевизији, па и од тога осјећам страх. Можда страх вучем и од тада. - Полако ће то нестати, а ти само буди упоран у молитви и посту и редовније одлази у цркву. - Поистовјећујем се често са покојнима и болестима, па стално осјећам и тјелесне тегобе. Када је отац умро, ја сам почео да осјећам жигања и пецкања на лијевој страни грудног коша (отац је умро од срчаног оболења), и толико сам се повукао у себе и ником нисам причао о томе. Мајка је примијетила да нешто са мном није у реду и стално ме испитивала шта ме мучи, а ја сам стално негирао то скупљајући у себе све. Напосљетку нисам више могао да издржим и кажем јој шта је. Она ми топлим гласом каже: „Сине, није то ништа, оптеретио си се, опусти се и живи“. Послушао сам је и било ми је лакше. Сутрадан одем у школу и сва жигања и сва патња нестану као руком однешени. Не могу сада опширно описивати како сам се затварао у себе и кроз шта сам пролазио, али је било страшно. Све те дане сам мислио на срце и обољења, како је баш тако то створено да мора постојати такав орган који куцка и који тјера крв и тако човјек живи, свакакве мисли су пролазиле кроз главу. То је било негдје мјесец дана послије очеве смрти. Послије тога сам био добро, али пола године касније на распусту почне ме нешто гушити у грудима и убрзано срце лупати. Овај пут сам се још горе осјећао, страх се појачао, а ја се још више повукао у себе. Паралисао сам се од страха. Тада сам читао књигу у којој се каже да треба позитивно мислити. Мислим ја позитивно, али страх је јачи. Мајка опет примијети да са мном није нешто у реду. Ја сам то стално порицао и на крају признам шта ме мучи. Одем овај пут љекару и стварно није ништа утврдио, а тако ме је мучило и стискало неописиво. Своје ближње нисам могао ни да погледам од страха, одмах би ми сузе дошле. Исте године ми се и мајка 270
DUXOVNI RAZGOVORI разболи. Не знам да ли је превише, оче, и да ли Вам одузимам пуно времена? - Није ништа пуно, само да буде од духовне користи. Како си ти одлучио да ми се на овај начин јавиш и са мном ступиш у контакт? Је ли то по нечијој препоруци или је то код тебе дошло инстинктивно? Чини ми се да си се јуче неколико пута јављао да те примим у контакт, али нисам могао, јер сам био са другима на вези, а синоћ је било касно. - Послије неких тегоба почнем по интернету укуцавати у претраживачу о Светом Николи, мојој Крсној слави, и случајно ми неким чудом изађе о манастиру Лепавини, и од тада пуно читам на страници манастира о чудима, о Вама и браћи монасима, о Хиландару. Нисам се јуче јављао, него данас први пут. - Први пут и добио си ме. Радујем се томе и овом нашем виртуалном сусрету и упознавању на овај начин. Како се осећаш после прочитаних текстова са сајта, осећаш ли какав духовни мир и слушаш ли Радио Благовести? Ако до сада ниси слушао, шаљем ти линк: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.
php?id=18
- Осјећам мир, оче. Додуше, већи мир сада осјећам, у директном дијалогу. Нисам слушао Радио Благовести до сада, јер немам могућност код куће, скупа је dial-up веза. Иначе, да се вратим на овај мој проблем с молитвом. Не знам шта да урадим поводом тога. Молитва ми је пуна страха. У манастиру, кад сам био код Вас, био сам тако смирен. Није ми се излазило из манастира. Ништа ми лијепо не пада иначе на памет. Радујем се сад дописивању са Вама. Оче Гаврило, већ осјећам олакшање и мир сада кад сте ту. Иначе ме муче нервоза, страх, обузетост, а сад више не, јер осјећам мир с Вама. - Немој да размишљаш о томе. Кад год осетиш потребу, ту сам. - Све се бојим да ће бити преопширно, али бих још да Вам пишем о неким проблемима који ме муче. - Само пиши, брате драги, да испразниш све што ти се негативно накупило. Бићеш мирнији. - Написао сам како су поменути страхови почели од очеве смрти. - Увек мора да буде неко место или време одакле је почело. 271
DUXOVNI RAZGOVORI - Исте године ми се и мајка разбољела. Тешко ми је кад знам шта се све десило мојим ближњима. - Да додам да се смрти треба сећати, да не бисмо грешили и да бисмо се сећали вечности, да нисмо вечни на овој земљи и да свему долази крај. Али понекад и од нас самих зависи да ли ћемо, како и када тај пут у вечност наћи. Зато треба да се пазимо греха и да чувамо здравље, колико до нас стоји. Гледај ти себе и не брини за околину. Околини можеш највише помоћи примерним хришћанским владањем као добар верник Православне Цркве. - Море ме ти страхови од болести, од напуштања, од гатања, од свега ме некако страх. У дому се не осјећам угодно. Посматрам све друге домове и мислим како је њима лијепо, а опет осјећам и какав мир пружа манастир и Ви, оче. - Како можеш да знаш да ли је њима лепо или није лепо? Свако је за себе индивидуа, или као породица у целини, и свако има муку која га тишти, а то се да видети по људским јадиковањима. Ретко је неко задовољан са оним што има, поготово материјалним статусом и пролазним стварима. Праве је вере у ретко кога, код многих је вера само по традицији, а усудио бих се да кажем да је и сујевере прилично присутно, и то не само код нас, него и у целом свету, код разних народа било које вере. - Молим се Пресветој Богородици за здравље моје породице и мене; моје мајке, сестре и дјевојке. Ја сам највећи слабић међу њима. Мајка је болесна, али духом је јака, да је само видите. Сестра и дјевојка увијек су ведре, разборите и веселе. - Колико су у правој вери јаке? Иду ли редовно у цркву, посте ли, исповедају ли се и причешћују као праве крштене душе? - Посте прву седмицу поста и причесте се, не иду често у цркву, али се моле. Мајка је узела да слави и светог Василија Острошког за здравље породице. - Значи да су обредне или полувернице, боље рећи, и донекле традиционалне, а не практичне, не праве православне вернице које испуњавају оно што је Црква прописала. - Добре су оне жене, оче, моле се и вјерују у Бога. Раније су ишле чешће у цркву, сада мало рјеђе. Много их волим, дивне су душе, много су добре и неискварене. Сестра је студент, а једно 272
DUXOVNI RAZGOVORI вријеме је чак и радила и студирала. Дјевојка је такође студент, али и ради. Мајка је због болести престала да ради и води бригу о домаћинству. - Не оспорава се њима и сличнима њихова доброта и исправност, као ни испуњавање породичне обавезе. То је једно и везано је за једну или две димензије живота, а овде је била реч о црквеном и духовном начину живљења, тј. о још једној димензији, и о пуноћи верског живота која је битна у разрешавању горе поменутих проблема. - Оче Гаврило, оснажите ме у мојој вјери и благословите. Код куће имам икону Пресвете Богородице Лепавинске, коју сам донио из манастира и коју сте освештали. - Бог те благословио. Амин. (На дан Св. апостола Јакова, 2009.)
О. Гаврило за компјутером
273
DUXOVNI RAZGOVORI
274
DUXOVNI RAZGOVORI
II ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ вођени на мрежи фејсбук
275
DUXOVNI RAZGOVORI
СВЕТ ОКО НАС НУДИ МНОГО ТОГА ЛОШЕГ, АЛИ МИ ТО НЕ МОРАМО ДА ПРИХВАТИМО - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Ја се извињавам ако Вам је стигло неко обавештење са мог профила. Проверавао сам нешто, па сам то случајно урадио. Опростите. - Бог благословио, брате. - Хвала. - Можда јесте, али ја нисам приметио, ако мислиш на фејсбук. - Да. - Чини ми се да јесте нешто дошло и да сам прихватио. - Jе ли тамо доле у обавештењима? Ако јесте, само да знате да је то нека глупа игра. Опростите. - Шта кажу у обавештењима? Свашта они убацују, то су разне рекламе. - Свакаквог шаренила световног. - Ништа не мари. - Хвала, оче. - И кад улицом ходамо, свашта можемо да видимо, али човек не може да хода затворених очију да не би ударио у неки зид и разбио главу. То је тако и другачије не може бити. Свет је такав и ми живимо у таквом свету. - Да, оче. Ја сам један дечак, извините што се нисам представио. 276
DUXOVNI RAZGOVORI Имам 13 година. - Добро се ти сналазиш у информатици. - Да. - Како си дошао до идеје о контакту са мном, да ли посећујеш наш сајт? - Дошао сам случајно. Приметио сам да Вам је послато неко обавештење са мог фејсбука, па сам хтео да се извиним. - Нисам приметио ништа што би било негативно. - Neма везе, стижу разне глупости и рекламе, па сам мислио да Вас случајно не узнемиравам. - Ја сам старац, па жмирим и носим наочаре тако да баш добро не видим. - Ипак, опростите. - Не узнемиравај се, брате, јер то је тако, од реалности се не може побећи, али се можемо од лошег сачувати колико до нас стоји. - Tако је. - Свет данас нуди пуно тога лошег, али ми не морамо лоше да прихватамо, јер има и много и доброг и племенитог у свету и није све пропало. Господ нас још држи по милости Својој. Идеш ли ти на веронауку? - Идем, оче. - И у цркву редовно? - Да. - Јесу ли ти родитељи верујући? - Па, онако... - Значи, обредни верници. - Тако некако. - Не бране ти да идеш у цркву на богослужења? - Не бране. - Е, онда је добро и радуј се. Како твоји вршњаци, јесу ли и они као ти тако примерни? - Па, онако, оче. - Бог те благословио до следећег сусрета на истом месту. - На фејсбуку, да. Хвала, оче. - Амин. (24. октобра 2009.)
277
DUXOVNI RAZGOVORI
уВЕК У РАДОСТИ КА ГОСПОДУ - Помаже Бог, оче Гаврило. Овде свештеник Б. Узео сам Вашу књигу за нашег Владику, али га још нисам стигао срести. Како је Ваше здравље? - Бог помогао, оче. Добро је, хвала Богу. - Читам Вашу књигу и баш нам свима користи, могу Вам рећи. Помјаните у Вашим светим молитвама мене, многогрешног раба Божијег, и мој дом. Жао ми је што не могу да се укључим на скајп, вероватно је то због рачунара. - Највероватније нека техничка грешка. http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4211
- Ево, сад ћу покушати. - Јесте ли прочитали овај разговор који су објавили у “Вестима”? - Нисам, ево сад читам. Хвала Вам. Окрепљујуће је. Љубав је порука свих времена. У данашње време највише је егоизма, сујете и гордости. - Четири године сам ја исповедао свештенике у Епархији средњоевропској. Потребно је радити и прихватити људе који прилазе Цркви. Свештеник увек треба да нађе времена и има стрпљење за сваког. - Трудим се заиста да волим човека, а борим се са понудама и када сам ја у питању и моји парохијани, а и духовна деца. Нешто бих Вас питао, нешто што ме мучи већ годинама - И никад да не спава, него да је увек будан... - Када сам био код Вас, нисам имао времена да причам о томе. Некако је просто дошло то да ми људи почињу долазити. Ја сам их одбијао уверавајући их да сам млад, да има много свештеника око нас којима нисам ни до колена. Шта мислите о свему томе? Ја мислим да свако треба да дочека своје време. - Пчела одлази на цвет за који осећа да има нектар. - Они долазе, јер се ја увек трудим да их чујем, и имам времена за све њих. Оче, где грешим? Много проблема имам са колегама поводом тога, али ми то не смета. У свему томе сам радостан и миран. Благословите! - То је добро кад неко има дара да саслуша неког, па и ако му ништа не каже. 278
DUXOVNI RAZGOVORI - Кажем ја, понекад их грдим, плачем са њима и свашта ту буде. - Бог те благословио. - Оче, не покушавам да будем што нисам, некакав старец, али не могу да се оглушим кад неко дође. Да ли је то нека моја болест духовне природе? - Не треба да будете старец, али сте по позиву дужни да поучавате Вашу словесну паству. - Нека је благословен Господ, помолите се за мене да на путу жртве и страдања увек будем војник Христов по узору на вас, старце наше! - Свако се труди за оно и онолико колико му је од Господа дато. - Амин. - Хвала, оче, на чашици овог духовног разговора. - И Вама, оче наш драги, и помјаните. - Амин. До следећег виртуелног сусрета. - Ако Бог да, радујем се. У то име радујем се. - И увек у радости ка Господу. (2. новембра 2009.)
ПУТ НАМ ЈЕ УЗАК И ТЕЖАК, АЛИ КО ГА САВЛАДА, БИЋЕ СА ГОСПОДОМ - Помаже Бог, оче мој драги! Радост ми је видети Вас. Овде свештеник Александар из Перлеза са друге стране овог сокоћала. - Бог помогао, оче Александре. - Како сте, оче, у ово јутро? - Ко рано рани, две среће граби, како каже наш народ. Хвала Богу, добро сам. - Да, а данашња омладина каже: ”Ко рано рани, читав дан зева.” Читам Вашу књигу и много ми прија, морам признати да ме и насмеје у појединим моментима. - Да, има нечег духовитог у тим разговорима, да се мало човек и разведри и да му се разбије чамотиња у овом смутном свету. - Дух - духовито. Опростите, можда грешим, али ја то тако повезујем. Мислим на Светог Духа. - А, и неки други су духовити, само да би мало дуже спавали, али они оду на спавање негде око 4 сата ујутру. 279
DUXOVNI RAZGOVORI - Тако је оче. Сналажљиви су. - Имају и они свеноћно бдење, али на пропаст душе. И нарушавају своје младалачко здравље у кафићима и дискотекама. - Истина је то. Мишљења сам да они и немају другу понуду. Црква је - због родитеља који нису стварали потребу, а самим тим ни навику да се живи верски, нити су схватали значај верског живота далеко од њих. Сами кажу да је смор ићи у цркву. Опростите, оче, ја волим да разговарам с Вама, али не желим да Вас задржавам и одвлачим од Вашег задатка мисионарског, па ако Вас реметим, молим Вас да ми то кажете. - Кад дође до болести, онда би све дали да буду здрави, али тиква кад почне да се квари и трули, нема јој повратка. У народу се каже, ко не размишља и не расуђује здраво, морало му је тако бити, јер му је глава била празна као празна тиква. Не размишљају шта би се на крају могло догодити. Кроз земаљске сласти убразавају крај свог земаљског живота. - У манастиру Лепавини нам је било лепо и испуњавајуће, и опет желимо да дођемо. Народ ме пита када ћемо опет ићи, само што ја не могу да покренем довољан број мојих парохијана, па сам се са неколико њих удружио са Зрењанинцима и тако успео да дођем. Чак су ми и браћа свештеници и пут опростили да не платим. - Пут у Царство Небеско је узак и тесан, и ко га савлада, стићи ће до Господа и биће међу светима у блаженом рају вечноме. http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4252
- Трудим се да тај пут пратим. Најтеже ми је одабрати да ли је то тај пут. Останем сам онда, и некако ме сви одбаце, па се ја питам да ли је то добро. Сви ми кажу да не треба себе дати толико народу, јер то није добро. Шта Ви кажете на то? Да ли то треба дозирати, или како народ долази, разговарати са њима, исповедати, саветовати и плакати и разговарати са народом и радовати се са народом? - Оче, сваки пастир зна шта је потребно дати својим овцама из свог стада, чиме их нахранити и колико им треба дати. Тешко оном пастиру који би ишао суседу да га пита чиме да нахрани овце из свог стада. Сигрно је да би брзо постале метиљаве и да би брзо угинуле. Тако је и са духовним пастиром и његовим словесним овцама, које су му додељене од Цркве да се о њима духовно брине. - Хвала оче! И даље ћу онда тако. Док сам чекао одговор, 280
DUXOVNI RAZGOVORI прочитао сам текст на линку који сте ми послали. Предивно је то, оче, имате дивну духовну децу, синове. На понос су Вам, а имали су о чему и да причају. Заиста је то предивна књига. - Код Руса има иначе лепих и поучних примера о пастирима и својевољној словесној пастви. - Ех, ти наши предивни Руси, имају примера о много чему у животу. Хвала Вам на поукама, оче, и нека је од Господа свако добро. Идем сада на задатке, парохија зове, а и породица има својих потреба, па ме чекају. Хвала још једном и до наредног сусрета у овом великом глобалном селу. - Хвала и Вама на овом јутарњем духовном разговору. Срећан и благословен данашњи дан од Господа Вам желим. Амин. - Амин, оче Гаврило! (6. новембра 2009.)
СВАКО МОЖЕ о свему ДА размишља, АЛИ НА НЕКЕ ТЕМЕ САМО СТРУЧЊАЦИ ИМАЈУ ОДГОВОР - Помаже Бог, оче. Благословите. Како сте Ви? - Бог благословио, брате Љ. Хвала Богу, добро сам брате. - Хвала Богу. - С које стране света се јављаш? - Из Црне Горе сам, оче. Са севера Црне Горе сам родом, а живим у Подгорици. Јавио сам Вам се раније преко скајпа. - Сетих се сад да си се већ два пута јављао. - Јесам. - Не могу да се свих Вас сетим одмах, поготово не оних који ми се ретко јављају. - Јесте. Ја не бих да Вам сметам, пошто видим колико је људи око Вас, а хвала Богу да је тако. - Има и оних који се, ето, тек тако јаве. Нисам никоме рекао да ми се не јавља. - Знам да нијесте, оче. - Нисам се нигде огласио с таквом поруком. - Схватам који Вам је напор и физички и ментални да комуницирате са свима. - Сам ћу ја да прескочим онога који би само празнословио 281
DUXOVNI RAZGOVORI и водио разговор без икакве духовне потребе. - Наравно, оче. Имао сам једно питање за Вас. - Може једно, а може и једно и по. - Пошто је у црногорском парламенту ових дана била расправа о донацији органа, питам се какав је став Цркве по том питању. Читао сам о томе, али ми није до краја остало јасно, јер неки свештеници то одобравају, а неки не. - Не могу ја да одговарам у име целе Цркве, постоје стручњаци за то питање. - То ме је јако копкало, јер имам пријатељицу којој је пресађен бубрег, па сам се некако због тога и заинтересовао. - Па шта би, да јој се извади тај бубрег? - Она је обољела и морали су да јој пресаде бубрег у Русији. - Онај од кога је узет тај бубрег можда је већ покојни, не може му се вратити. - Јесте, оче. - Треба мало реалније о томе размишљати. - Мене је интересовало то с духовне стране. Како гледате на то? Разговорао сам с неким свештеницима, неки кажу да је у реду то да човјек завјешта своје органе. - О томе уопште не размишљам, има ко да размишља о томе са црквене и духовне стране, а такође и медицинске. - Пошто се радило о мојој пријатељици, коју поштујем као сестру, ја сам на неки начин морао да размишљам о томе. - Као да ће мене неко да слуша и ослушкује моје размишљање кад за то нисам позван, нити стручњак. Можемо ти ја да размишљамо, али ко нас пита? - Мени лично су јако битни ставови и мишљења свештених лица. - Свако може и има право да размишља на свој начин, али то је само за себе. О овој теми само стручњаци могу да расправљају и одлуче шта је исправно а шта није, и то стручњаци на вишем нивоу струке. Свештеници у том случају имају дужност да читају молитве за оздрављење болесника, а покојне да испрате до гробља, јер свима нам то предстоји. Хтели ми или не, морамо тамо поћи, и млади и стари и богати и сиромашни. Тим путем се мора поћи, када дође позив. Морамо се томе позиву одазвати, хтели то или не. Ту нема подмићивања. - Свјестан сам свега тога, оче, јер пред Богом смо сви 282
DUXOVNI RAZGOVORI једнаки. Можда ја нијесам добро формулисао питање. Мене је само интересовало да ли ја као православац могу отићи у здравствену установу и завјештати моје органе и да се то не коси са нашом вјером. - Ко те то тера и није то под морање, и зашто би те беспотребно довело до недумице? - Хвала Вам, оче, што сте издвојили Ваше вријеме да причате са мном. - Кад год осећаш потребу, јави се. Ту сам да кажем оно што знам и то ћу ти казати, ако ти сматраш да имаш духовну корист од нашег духовног разговора. - Пуно сте ми рекли, оче, у задњој реченици, јако пуно и хвала Вам још једном. - Бог благословио, брате, и до следећег сусрета у овом глобалном виртуелном селу. - Благодарим, оче. С Богом. - Амин. (6. новембра 2009.)
ЗА ЗАШТИТУ ОД НОВОГ ГРИПА ТРЕБА ДА СЕ молИМО СВетом ХАРАЛАМПИЈУ - Хвала, оче, на благослову. Добро сам, време је добро, како сте Ви? - Бог благословио, брате. Да ли се спремаш за вакцинацију против овог надолазећег опаког вируса? Руси већ имају написан молебан против њега. На Светој Гори је пре двесто година завладала велика куга, да су монаси листом умирали. Онда су одредили да се у свим манастирима врше свеноћна бденија свештеномученику Харалампију и одмах је престала та опака болест. Од тада па до данас сваке године на празник свештеномученика Харалампија по свим се манастирима врши свеноћно бденије, а свакодневно се на крају свих богослужења на отпусту међу дневним светитељима који се празнују на Светој Гори увек помиње и свештеномученик Харалампије. Тако и ја од кад сам постао свештенослужитељ увек помињем на богослужбеном отпусту св. Харалампија. Верујем да су то многи чули и можда 283
DUXOVNI RAZGOVORI се упитали због чега, а то је мени прешло у навику још из манастира Хиландара, кад сам био чредни јеромонах. И данас се тако чини на целој Светој Гори у свим манастирима. - Хвала за поруку, опростите што нисам одмах одговорио. Пишете о вакцинацији против новог грипа, ја уопште о томе нисам размишљао. А доктори и медији само збуњују напаћени народ, који више не зна шта да мисли и ради. Кажу, нема довољно вакцина, касни испорука, или пак не схватају ту епидемију озбиљно. Хвала Вам за ово обавештење о светом Харалампију, да нас он сачува својим светим молитвама! (5. новембра 2009.)
НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ЧОВЕК УВЕК БУДЕ СПРЕМАН ЗА ВЕЧНОСТ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Како сте? - Бог благословио, брате. Хвала Богу, добро сам. - Могу ли да Вас питам једно питање? - Може једно. Пуна ми је црква ходочасника. - Зашто многи православни епископи у Српској православној цркви подржавају екуменизам? - Не сви. Има ревнитеља. - Екуменисти су они који су либералнији за дијалог са представницима осталих конфесија. Кад се зацари лукави у свету, покушаће да влада на три начина: економски, политички и религијски. А да би придобио народ, најлакше је преко религије. Због тога верујем да покушава да створи неку универзалну цркву. - Ма, није дошло време тога. Најважније је да човек буде увек приправан за вечност и да задобије Царство Небеско. - Ближи се то време. Ја сам Вас назвао телефоном 2007. године, али сте били на терапији. Био сам веома болестан и купио сам у грчкој цркви икону Пресвете Богородице са Христом и молио сам се стално пред њом, и устао сам из кревета и почео да ходам. Бол је нестала, а после је икона замирисала у целој кући. - Сва та смућивања само збуњују народ, који није довољно упућен у веру прадедовску. - Имали су наши људи много невоља и зато треба полако са свима, без осуђивања и бацања анатема, почев од комунизма, па 284
DUXOVNI RAZGOVORI сад до папизма. - Некада је комунизам смућивао народ, а сада ни ова демократија није далеко одмакла. Живети по Јеванђељу, то је најисправније. - Имам жељу да постанем монах од своје пете године, а нико у породици ми није религијски настројен. Имао сам много невоља и искрено Вама могу рећи да сам нападан од сатане, и много сам препрека имао, али Господ увек помогне. Понекад ми је чудно зашто ми помогне, а кад се погледам, знам да сам грешку направио. - Што су веће невоље, већа је и награда, што се гвожђе више кује, буде јаче и тврђе и отпорније на ломљење. У ком облику те напада сатана? - Нападао ме је у облику животиња неколико пута, гурка ме кад спавам, куцка у зид кад се молим и мумља. Имаћу прилику, хвала Богу, сутра поново да посетим један грчки манастир у близини. Стигла је мироточива икона Пресвете Богородице. - Читаш ли молитве пред спавање? - Кад читам, омета ме, али не стално, него на сваких десет минута, и кад се прекрстим стане, или кад молитву очитам, онда стане. - Не обраћај пажњу на његово куцање и отићи ће. - Не обраћам, само му рекнем: ”Ти ми услугу чиниш да ме још више приближаваш молитви”, али не причам никоме о томе. Нико ми ионако не би веровао. - Закрсти га крстом, па ће побећи у пуста и безводна места. - Закрстим кревет и све у кући, поготово кад мирис ватре осетим, знам већ... - Труди се и моли се, брате. - Још мало, па ћу да напустим ово и идем у манастир, али не знам како родитељима да објасним. - Колико ти је година? - 22. Не бих да их повредим, али Господа волим највише. - Имаш ли још браће и сестара? - Сестру од 16 година имам. - Полако, немој одједном да их изненадиш, него оди као гост у неки манастир и борави кратко време, па се врати кући, па опет. Најбоље би било да одеш на Свету Гору, у манастир Хиландар. 285
DUXOVNI RAZGOVORI - Ви сте тамо били? - Да, 13 година. Борави мало тамо да се навикнеш на манастирски живот и монахе. Од тих 13 година, једну сам провео код Грка у Белозерској келији близу Кареје. - Овде у манастиру ме је једном мати игуманија позвала да останем и да јој помогнем. Њен духовни отац је старац Јефрем. Сад је у Аризони. - Познајем ја старца Јефрема, био сам у манастиру Филотеју 20 дана. Прозорљиви старац, и веома кротак. - У којој години сте ступили у монаштво? - Са непуних 17 година ступио сам у манастир. - Да ли могу да Вас питам зашто је то била Ваша одлука? - Зато што сам заволео монашки живот, па сам хтео да свој живот проведем и завршим у манастиру. - Лепо је имати пријатеља као што сте Ви. - Да ли познајеш старца Јефрема? - Познајем неколико монаха, али њега никада нисам упознао, иако се он молио за мене. Али, мислио сам ускоро да га посетим. - Ти живиш негде у Америци? - Да, на западној обали Америке. Чтец сам. Мислио сам да кренем на богословски факултет, али тражили су 5000 долара, а моји родитељи нису имали толики новац. - Где на факултет? - У време кад је требало средњу богословску да упишем, преселили смо се овде. Пробао сам два пута да одем на богословски факултет у Чикагу, али нисам имао толики новац. Игуманија једног манастира овде ми је рекла да ће она мени да пошаље, али нећу да замучавам монахињу. Хвала јој као да ми је дала. - За манастир ти није потребан новац, већ воља и одлучност. - Због тога и хоћу да идем. Тешко је у овом свету општити са Творцем, посебно због ових апатичких слика са којима се човек сусреће свакодневно. - Саветовао бих ти да проведеш мало времена у неком манастиру као гост. - Мислио сам месец дана да останем, и то негде на Светој Гори. - Имаш ли толико новца за пут? - Скупићу ваљда, али мислио сам прво негде овде, пре него 286
DUXOVNI RAZGOVORI што одем на Свету Гору. Одакле сте Ви родом, оче? - Из источне Србије, близу румунске границе, влашки крај. Брате, да завршимо за данас, морам у цркву, јер верници чекају на молитву. - Добро, хвала Вам, оче Гаврило, молите се за мене. Благословите. - Бог благословио. Амин. (7. новембра 2009.)
СТЕКНИТЕ Духовни МИР У СЕБИ, ТО ЈЕ ПРЕДУСЛОВ ЗА СРЕЋУ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Како сте? - Бог благословио. Хвала Богу, добро сам. - Оче, хтела сам да Вас питам нешто. Имам 39 година и не могу да нађем човека да се удам, шта да радим? - Чекајте док се не појави. - Оче, раније смо једном причали Ви и ја, молим Вас, реците ми колико дуго да чекам? Ја сам из Македоније, радим као педагошки радник у школи. Надам се да Вам не сметам. Хтела бих од Вас само истину, реците ми да ли да се надам или не? - Не сметате, само сам данас мало уморан, било је пуно верника у манастиру, па нисам баш концентрисан. - Схватам. - А шта би друго него да се надаш? Наступиће и време удаје. - Знам да Вас људи пуно воле и да помажете свима. Бог Вас је саздао за нас и имате дар од Бога. - Имам дар, ето, да куцам по тастатури. Колико могу, толико радим, јер још сам млад, имам 65 година и могу да одговарам на питања на фејсбуку. - И на скајпу. Браво, толико година и толико замора издржите. - У задње време сам на фејсбук-чету. - Сад је то актуелније. - Лакше ми је преко фејсбука. Са младима је лакше дискутовати. - Стари су проблематичнији. 287
DUXOVNI RAZGOVORI - Старијим генерацијама је тешко да се снађу на фејсбуку, а није им ни познато шта је фејсбук. Многи су неупућени, и не дају се упућивати. - Па, тешко им је на компјутеру. Ви сте веома интелигентни и зато Вам иде. - Мени се на фејсбуку највише јављају млади од 13 па до 35 година старости, ретко људи од 40 и више година. Ја сам самоук у информатици, али брзо сам научио да комуницирам преко интернета и да ”сурфам” по сајтовима на духовне теме. - Tо је зато што Бог сматра да тако треба и да тако мора. - Наш сајт дневно посећује 1500 људи, а неки дан је било 1998 посета на сајту, и ето, то је то. - Добро је да се јављају верници. - Верници и неверници. Интернет је свима доступан, разним конфесијама и нацијама. - Тако је, и то је баш интересантно. - Апостоли су ишли широм света и проповедали су хришћанство. - Сад је дошло време за интернет. - Тачно, за онога ко схвата шта је интернет и шта се може учинити преко интернета. Има доста тога што је на погибељ душе, али треба бити разуман човек и узимати оно што може бити корисно и што је на спасење душе. - Лукави не да мира. - Јесте, не да мира, али не треба му ни допуштати, него треба бити храбар и не предавати му се. - Борити се молитвом. - И постом и честим причешћивањем, и треба живети благочестивим животом. - Смејали су ми се раније кад бих рекла да постим. - Кад се разболе, па лекар да за одређене болести строгу дијету и посебан режим исхране, да видите како посте, и кад треба и кад не треба. - Да, када морају. - Кад им смрт дође пред очи, онда би све да ураде и да им се мало продужи овоземаљски живот, али тад буде касно. Онда би још и платили кад би се могло, али касније кад карцином овлада целим телом, тада је већ касно. - Оче, имам пуно проблема, живим сама, а мајка ми је умрла пре 288
DUXOVNI RAZGOVORI пет година. Оца немам. Били су разведени.Имала сам неуспешне везе до сада и живот ми је стално комликован. Студирала сам два факултета. Живим у кући потпуно сама и зато ми је много тешко, и не могу наћи срећу. Молим Вас, помолите се за мене. - Полако, биће среће онда када будете стекли духовни мир у себи. То је највеће богатство и предуслов за срећу. Бог благословио. - Благодарим, оче. Помолите се. - Амин. (7. новембра 2009.)
НЕ ГЛЕДАЈМО У СВЕМУ САМО ЗЛО, НЕГО уГЛЕДАЈМО ЛЕПОТУ БОЖЈЕ ТВОРЕВИНЕ - Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите. - Бог благословио, брате Н. - Нисам навикао да се јављам на фејсбуку, него преко скајпа, али драго ми је да Вас видим и овде. Како сте, мили оче? - Од сада ћеш ме овде пронаћи. Хвала Богу, добро сам, брате мој. - Хвала Богу, а видим и вриједни сте били на сајму у Београду, а хвала што сте објавили и онај један наш разговор преко скајпа. Нека Вам је и даље сретно у Вашем раду. Знате да Вас поштује и воли једно од ваших 1000 виртуелних чеда. - Хвала на добрим жељама. Има и успеха кад имам добре и вредне сараднике. Како си ти, има ли код тебе грипе? - Нема, оче, хвала Богу, добро сам. Много се боље осјећам послије сваког разговора са Вама, али претпостављам да то знате. Ви сте права оаза мира. - Хвала Господу да ми је дао вас. На скајпу је било више од 1000, а сада на фејсбуку негде преко 400 пријатеља. - Биће још, али је све више наших питања и зато свако треба да буде разуман и да има стрпљења, јер треба свакоме одговорити. - Сада на фејсбуку имам боље саговорнике за конверзацију. - Слава Богу што сте и на фејсбуку. - Хвала Богу, стрпљења имам и то са радошћу радим. - Велика ми је част што могу са Вама понекад да попричам и да Вас питам нешто. 289
DUXOVNI RAZGOVORI
Епископ Атанасије (Ракита) и о. Гаврило током промоције књиге ”Духовни разговори” на Сајму књига у Београду 2009.
Посетиоци промоције на Сајму књига 290
DUXOVNI RAZGOVORI - Имам љубав за такав вид духовног рада са младима. Кажем са младима, јер на фејсбуку старији људи не умеју баш да се сналазе. На фејсбуку су већином особе од 13 до 35 година старости. Старији већином и не знају шта је то фејсбук, чак ни ако су образовани. - Фејсбук је јако популаран међу младима. - Интернет је најбржа комуникација 21. века. Млади људи се на фејсбуку најбрже упознају међу собом ма где били на овој земаљаској кугли, што је старијима несхватљиво и тешко то прихватају. - Јесте, оче, али шта се крије иза свега, наводно обавјештајне службе или тајне огранизације? - Не треба ми с тим да се оптерећујемо, него да се овиме користимо у духовној мисији и ширењу Божије речи. - Да, оче. - Ако не будемо ми то радили, радиће они који буду вреднији од нас. - То је баш онако као кад сте ми рекли да се нож може користити у кухињи за сјечење хљеба, или за, не дај Боже, убијање некога и да све зависи од тога у коју сврху се нечим користимо. - Ми треба да се користимо за проповедање мира и слоге међу људима, колико до нас стоји и колико је наше знање и колико имамо снаге. И још да одбацимо црне мисли и не видимо у свему само зло, него да гледамо лепоту творевине Божије. - Оче, скоро сам гледао филм ”Сусрет са вјечношћу”. Неки руски младић је умро и прошао кроз митарства и видио Господа, светитеље, демоне и уопште све, и каже да на митарствима кад се човјек исповиједи, демони излазе са празним свитцима, јер се човјек покајао. Да ли је то стварно тако? - Што се тиче тих филмова, не треба све прихватити што је издато и умножено без благослова Цркве и благослова надлежног епископа. Данас се многе књиге и филмови издају ван контроле Цркве и благослова епископа. - Да, наравно, има много секти и свега. Лако може човјек без духовног руковођења да се саблазни или да се смути. - Да, треба се чувати од секти и расколника и лажних учења. - Оче мили, не бих више да Вам одузимам вријеме. Хвала на разговору и да Вас чува Господ и Пресвета Богородица. 291
DUXOVNI RAZGOVORI - Бог благословио, брате, ето кад осетиш и имаш потребу за духовним разговором, јави се и наставићемо. - Хвала много, оче, хоћу. - Амин. (8. новембра 2009.)
ТУ СУ БОЖЈЕ ОПОМЕНЕ, ЗА ОНЕ КОЈИ ХОЋЕ ДА ИХ СХВАТЕ И ДА СЕ НА ПРАВИ ПУТ ВРАТЕ - Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите. - Бог благословио. - Велика је милост Господња, и Ваши напори да на овај начин помажете Вашем стаду. - Велико је то стадо у виртуелном простору. - Када води прави пастир, ниједно стадо није велико. Битно је да је послушно. - Лако је с послушним овцама, лако их је чувати. Неће их вукови разграбити. - Дуго Вам нисам писао, а ни време ми није баш савезник. Али хвала драгом Богу, велику ми снагу даје да издржим све недаће. - Није ништа тешко ако Господа призивамо у помоћ. Он нам даје онолико колико можемо да носимо и колико нам је потребно. - Богу хвала, те су ми молбе услишене да са Вама разменим пар речи. - И ја се радујем овом нашем сусрету у виртуелном простору. - Ако се сећате, ја сам из Србије, из Поморавља, и долазио сам са братом А. и сестром В. у Ваш манастир. - Сећам се, брате, и увек питам за тебе кад А. и В. дођу код нас, а пар пута сам од тебе примио и мејл. У лепом си ми сећању остао. - Хвала, оче, на Вашој бризи. Толико ми значи што овако могу да разговарам са Вама. - Какав је духовни живот у том делу Поморавља и Србије? - Богу хвала, добар. Враћа се народ Богу, да ли из нужде или због истинског верског порива, то не могу да судим. 292
DUXOVNI RAZGOVORI - Како млади, где их више има, у цркви или у кафићима? - У кафићима су углавном, само не знам којем се богу тамо моле и шта од њега тамо траже. Богу хвала да је мени показао пут спасења, и телесног и духовног оздрављења. - Недавно вам је у Великом Градишту био светски конгрес вештица, колико су се тамо окупљали? - На то питање не знам одговор, оче! - Како о томе није писала локална штампа? Ипак је то за регион био догађај. - Немам кад од посла да читам новине и гледам телевизију, јер доста радим. Али не жалим се, хвала Богу, јер ми је дао ту могућност. - Мудро одговараш. - Молите се, оче, понекад за спасење моје душе. Кад је Господ штит и нада, нема тешког одговора. - Имате ли веронауку за одрасле? - Немамо. Све што знам о Господу, научио сам слушајући мудре и просвећене људе. - Добро је да си ти срео и упознао те мудре и просвећене људе. Захвали Господу да си их упознао и од њих се духовно научио, и за њих се Богу моли. - Хоћу, оче. У молитвама треба помињати духовне наставнике, који нас уче доброме и печат вере дају. Многи заборавише или не хтедоше поштовати оно што су им духовни оци дали: веру, наду, љубав и слогу, и захвалност драгом Богу. - Зато су и Божије опомене ту, за оне који хоће да их схвате и да на прави пут стану. - Велико је искушење преда мном, оче. Господ ме искушава, али му се ја још више молим да ми подари правог друга и животног сапутника. Где год погледам, Содома и Гомора. Зар више нема скромности и стида међу овим женским светом? - Господ опомиње и зато се разне болести намножише. Много се деце у гресима родише. - Најгоре је што та деца носе крст због грешака својих родитеља, ни крива ни дужна, јер дете је чисто као неисписана свеска. - Да, али се рађа у браку који није од Цркве благословен и одраста у таквој породици. - У праву сте потпуно. Све што није у складу са Божијом вољом не може се на добро завршити, или уз велике напоре и покајање. 293
DUXOVNI RAZGOVORI - Брате, за данас да завршимо и други пут да наставимо. - Хвала Вам, оче, на времену које ми посветисте и што ми указасте на прави пут. - Бог благословио. Амин. - Благодарим. (24. октобра 2009.)
ЧОВЕК КОМЕ СВЕ ИДЕ ДОБРО У ЖИВОТУ ЧЕСТО ЗАБОРАВИ ДА ЗА ТО ЗАХВАЛИ БОГУ - Оче Гаврило, благословите. - Бог благословио. - Веома ми је драго да сте ми се јавили. Оче, помоћ ми је више него потребна. Не умем сама да се изборим - С ким се бориш и на којој борбеној линији? Ево линк за мало јутарње свежине - http://www.youtube.com/ - Сама са собом се борим. Уплашила сам се од своје помисли пре пет година и то ме још не напушта. Вероватно се умешао нечастиви, а моје молитве су недовољне. - Какве су то мисли и са које стране су дошле? Само се ти моли и даље, без капитулације. Молитва, пост, исповест и често причешћивање ће помоћи. Видећеш како ће он полако спаковати своје оружје, па ће се повући у своју базу док не буде добио од војне команде задатак да оде на други фронт, код оних који су се духовно успавали, па да мало њих раздрма и пробуди из учмалости. - Док сам успављивала своје двоје деце, јавила ми се помисао да им се нешто не деси, а онда, не дај Боже, да им ја шта не учиним и ту сам се пресекла. Иначе идем у цркву, колико прилике дозвољавају. Имам свог парохијског свештеника код кога се исповедам. Он све ово зна и каже исто или слично као и Ви, али опет мене те помисли толико обузму да ја не могу да их се ослободим. Молим се колико то умем. Понекад је молитва са сузама (и сада плачем), а понекад као да сам камен. Просто не могу да верујем и молим се драгом Богу да ми се поврати љубав према мојој деци, јер ми је тај страх разорио срце. - Човек коме све иде добро почесто заборави да захвали Богу за сва добра која је од Њега добио. Онда му се допусти мало искушење, управо толико колико он може да носи, да би 294
DUXOVNI RAZGOVORI се пробудио из сна заборавности за добра која му је Бог дао. Искушењима се не треба предати, већ треба бити чвршћи и јачи да би се она савладала. - Потпуно сте у праву. То сам и сама закључила. Гордост је лепљива за нас нејаке. - Насупрот гордости, треба се наоуружати смирењем. - Треба, драги оче. Непосредно пре него што ми се ово десило, ја сам била у неком таквом стању као да летим од среће, просто не могу то да опишем. - Понекад су и искушења лековита, да не би човек пао у високоумље, да не би за себе мислио да је виши и вреднији од других људи, посебно ако је постигао неки положај с којег може другима да влада. Тако, рецимо, мисле поједини политичари, или неки који себе сматрају бесмртнима на овој земљи пролазној. - То је жива истина. Ја сам код себе осетила такву врсту гордости, али покушавам да је одбацим. Сад када ми није добро, то ми не пада напамет. Без невоље нема богомоље. Увек сам видела туђе грешке, а своје прескакала. Још да Вам кажем нешто што ме тишти. Имам болесног брата, који се разболео још као дечак, када је имао две и по године. Имао је дечје фрасове и то га је ментално уништило. Сада је смештен у један дом за ментално ометене у развоју. Много га волим и све сам то тешко проживела, поготово његово смештање у дом, али другачије се није могло. Мајка је већ стара и не може да се брине о њему, а сестра и ја смо далеко са својим породицама. Молим Вас, оче, помените нас у молитви. Опростите ми што причам неповезано, јер сам узбуђена што са Вама комуницирам и што знам да је велика светиња у Вашем манастиру. - Добро, доста смо разговарали. Добро је увек по мало причати, да би све могло да се запамти и да се после размишља о ономе о чему се причало. Сада ћемо да приведемо крају овај наш данашњи духовни разговор. - Хвала, драги оче Гаврило. Желим Вам свако добро и Бог да Вас чува. - Бог благословио. Амин. (11. новембра 2009.)
295
DUXOVNI RAZGOVORI
И у ВИРТУАЛНОМ СВЕТУ МОЖЕМО ДА СЕ УПОЗНАЈЕМО И ЗБЛИЖАВАМО - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Знам да сте у гужви и да многи траже духовну помоћ. И ја Вас молим за помоћ, тј. за савјет. Вољела бих помоћи другим људима молитвом и дјелом. Дјелом помажем, барем мислим да помажем, ако никако друкчије онда утјешним ријечима. Али мислим да могу више, барем молитвом. Имате ли какав савјет за мене? Са жељом да се чим прије видимо у манастиру Лепавини и да сте ми здрави, молим благослов. Ваша сестра Ј. - Бог благословио, сестро Ј. Дужни смо да се једни за друге молимо Богу и да чинимо добра дела ближњима онимe што имамо, било to материјално било духовно. - Драги мој оче, сузе радоснице су ми пошле кад сте ми се јавили. Хвала Вам за овај благослов што сте ми га дали. - Одакле се јављате, са које стране света? - Зовем Вас из З., послала сам Вам мејл. Ја сам Вам она што има псоријазу и живи са својом кћеркицом. Никако да дођем у Лепавину. Имам јаку жељу, али ме стално нешто спријечи. Још увијек ми сузе цуре, једва видим, па опростите ако испустим које слово. - Кад будете могли, доћи ћете. Ја не плачем, али ипак испустим које слово. - Тако сам сретна што Вас имамо, желим Вам пуно снаге и љубави као што је Ви шаљете нама. Ја то јако осјетим и у овом виртуалном свијету. - Да, сада ми из нормалног, природног света прелазимо у виртуални. То је нови свет у којем се зближавамо и упознајемо. И у њему има нешто тајанствено, осећајно... - Али, оче мој, ја то јако осјећам, да ли је то нормално? Када сам Вам послала мејл, осјетила сам мирис тамјана. Је ли то могуће? - Па могуће је, осетили сте манастир Лепавину као духовно место ка којем су Вам биле упућене мисли. - Осјећам да припадам манастиру, толико ми је под кожом и у души. Јако сам сретна што имам овај благослов и што сада осјећам нешто што се не може описати. Сада знам да је тај један дио мене нашао дом, оно за чим сам годинама трагала и због чега 296
DUXOVNI RAZGOVORI сам осјећала да нисам потпуна. - Ево, да погледате и осетите лепоту цвећа из врта манастира Лепавине. - Не знам како да Вам захвалим на овој дивоти. Ви знате да ја јако волим цвијеће и зато сте ми послали овај диван нектар са цвијећа. Имам осјећај да Ви видите моју душу. - Не знам ко не би волео ову лепоту манастирског цвећа. - Та је љепота мелем за уморну душу. Драги мој оче, молим се за Ваше здравље као што се Ви молите за моје и моје породице. Надам се да ћемо се опет срести на фејсбуку. Знам да има људи којима је Ваша помоћ пуно потребнија него мени, зато Вас поздрављам са молбом да ми помогнете савјетом. Не знам шта ће бити с мојим послом, на уговору сам до краја године. Како ситуација није баш бајна, питање је шта ће бити. Молим се за напредак, молим се Богу за добре душе, молим се за душе злочестих, да им Бог да свјетлости да нису у мраку, молим се за моју кћер која има шест година и живи без оца. Хвала Вам за све, све... Јако сам сретна што сте баш Ви мој духовни отац. Бог Вам дао здравља. - Бог благословио, до следећег сусрета на фејсбуку. - Боже дај! (18. новембра 2009.)
не губи наду, ОНО ШТО ЈЕ спорије, то је сигурније - Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите. - Бог благословио, брате. - Хтео сам да Вам саопштим, почео сам да се дружим са једном девојком која ме је упознала преко Вас, па се можда зближимо. - Како, преко фејсбука? - Да, а она је долазила и у манастир Лепавину лично. - Интернет ти је нешто спор, као ти са женидбом. - Оче, изгледа да треба више да се молим. - Кад ти се пружила прилика и кад си упознао девојку преко фејсбука, онда треба да интензивираш молитву, да се усрдније молиш. - Да, али сам изгубио ону молитву за срећну женидбу. Сад се више чујемо телефоном него што се дописујемо преко интернета. 297
DUXOVNI RAZGOVORI Да ли је то благословено? - Па, добро. Користи се савременом технологијом за контакт и упознавање, можда ће нешто бити од женидбе. - А да нађем праву молитву или да је запишем на папир? Опростите на глупим питањима. - Потражи ту молитву коју си изгубио, можда ћеш је пронаћи. Нису то глупа питања, већ су од животног значаја. - Такво је време. Морамо да се питамо и тражимо помоћ у таквим стварима. - Како то мислиш помоћ? - Помоћ духовне и душевне природе, јер су материјална питања ништавна у односу на ова, зар не, оче? Опростите још једном. - Само се ти труди и немој да пропустиш прилику. - Добро, оче. Молите се за њу и за мене, а она има велику жељу да опет дође к Вама, па ето, можда дођемо заједно, ако Бог да. - Сад ми се јавила за благослов, јер иде на посао. - Јавила се и мени на чат. Питајте је за мене, онако мало необавезно. - Ма, оде, жури се на посао. - Знам да је журила, чекала ме је да се јавим, а ја се нисам успео јавити. - Интересантно је да ми се и ти и она у исто време јављате. Пази, не буди спор и да касниш. - Ето, ништа није скривено што се неће открити. Значи, само оштро и на прву, је ли, оче? - Никаква оштрина, само тактика и такт. - У праву сте. Једно вече, кад остане мало дуже, реците јој да сам Вас питао о њој, да видимо шта мисли о мени. - Нећу ја да се петљам у то, да будем проводаџија. За сваки посао, па и за женидбу, мора постојати тактика и сналажљивост. - У праву сте, опростите што сам ја од Вас, духовног лица, то тражио. Нико ми ту не може помоћи, већ ја сам. Боље да се не мучите, него ми благословите да одем што пре да је видим уживо. - Ако имаш паре за пут. - Ево, за два дана бих ишао, а данас треба да ми дође плата. - Значи, биће за пут. - Требао бих одмах да јој пошаљем поруку да ћу доћи. 298
DUXOVNI RAZGOVORI - Не знам, како се будете договорили... - Сад ћу ја да зовем свог духовника да ми он благослови, а Ви сте њен духовник. - Посаветуј се ти са својим духовником. - Да, у праву сте, сад ћу да идем да видим за плату и за превоз. Можда ћу имати проблема око пасоша, јер га немам. - Највероватније ће требати пасош. Како то да га немаш? - Немам, јер о томе никад нисам размишљао, а нисам много ни путовао. - Ако не можеш сад да одеш због пасоша, немој да губиш наду. Оно што је спорије, то је сигурније и стабилније и смиреније. - Сигурно ми је све то било на спасење што нисам пуно путовао. На мору нисам био од основне школе. Такав ми је животни положај да ми није било дато да се проводим, путујем и уживам као већина младих. У праву сте да сам тако задобио и више смирења. Хвала Вам, оче. Заиста, увек кад разговарам са Вама, осећам се боље и лепше. Хвала пре свега Господу, на Његовој милости и непролазној љубави. - Боље је тако како се дешавало, јер си сачувао свој национални и духовни идентитет, а поготово краја из којег потичеш. - Идем сад да видим за све то што је потребно за посету њој. - Добро, Бог благословио и срећно било за добру намеру. Амин. - Боже дај. (19. новембра 2009.)
аКО ПРИХВАТИТЕ САВЕТ ДА ЧЕШЋЕ ИДЕТЕ У ЦРКВУ, БИЋЕ ТО ЗА ВАШЕ ДУХОВНО ДОБРО - Помаже Бог и добро вече, часни оче. Благословите. - Бог благословио. - Благодарим и хвала Вам, оче, што сте ме прихватили за пријатеља. То ми много значи. - То Вам је, сестро, духовни контакт са манастиром Лепавина. - Нешто ме одмах стегло у грудима. Хвала Вам што сте ми се јавили. 299
DUXOVNI RAZGOVORI - Због чега Вас је стегло? - Имам неки чудан осјећај. Ни сама не могу да објасним. - Одакле се јављате? - Јављам се из Аустрије. - А, то је близу, скоро преко брда. - Близу, а тако далеко. Молим Вас да се молите за мене. Стално имам неке ноћне море. - Ево, шаљем Вам један линк манастирског цвећа да Вам прођу ноћне море. Колико Вам је година? - 22. - Мало мање ноћу излазите у кафиће, да Вам се смање ноћне море. - Не излазим у ноћне кафиће, можда једном мјесечно. Не излазим често, срећно сам удата, али ми те ноћне море не дају мира. Само змије, змије, змије... Само то сањам. - Идете ли редовно у цркву, недељом и празницима? - Не. Некад празницима одем, али и то не увијек. - Јесте ли крштени? - Јесам. - Који је разлог да чешће не идете у цркву, а у кафић сте одредили излазак једном месечно? Сад Вас змије плаше, а касније ће бити и крокодили. Боље је на време одгонити ове змије, да не стигну крокодили. Биће страшније касније... - Не знам стварно шта да Вам кажем. Вјерујем у Бога, молим се, али у цркву једноставно ријетко идем. Знам да то не ваља, али... - Ето, ја Вас саветујем. Ако прихватите савет да чешће идете у цркву, то ће бити за Ваше духовно добро. - Потрудићу се, оче. - У Аустрији имате наше храмове свуда, па тако и Вашу парохијску цркву. Полако да приводимо крају овај наш духовни разговор, па ћемо други пут да наставимо. - Хвала Вам много, оче, што сте ме саслушали. Послушаћу Ваш савјет. Молите се за мене. - Хоћу. Бог благословио и лаку ноћ. - Лаку ноћ. - Амин. (22. новембра 2009.)
300
DUXOVNI RAZGOVORI
и НЕМАШТИНА МОЖЕ БИТИ КОРИСНА ЗА СПАСЕЊЕ ДУШЕ - Благословите, оче Гаврило. - Бог благословио, брате. - Благодарим. Ево, ја сам са мојом мамом заједно сад на фејсу. Прво да Вас питам како сте. - Хвала Богу, добро сам. - Мама свакодневно слуша Ваше песме и посећује сајт Манастира Лепавине и учи и нас духовним поукама. - Хвала што посећујете наш сајт и слушате Радио Благовести. Лепо је имати тако добру мајку која учи своју децу хришћанској вери. Колико имаш година? - Имам 12 година. Оче, наша је мајка у великим материјалним проблемима. Радила је приватно 13 година и одједном је све то пропало. Којом молитвом би требало да се обраћамо Господу Богу и Пресветој Богородици за излазак из тих проблема? - Свака је молитва корисна, она која је од Цркве прописана. Имаш ли оца? Понекад и немаштина може бити корисна за спасење душе. - Имам оца, али га не интересују ови проблеми. До пре три године није био такав. - У богатству се многи изгубе, па губе и здравље и душу. Сиромаштво може донети мир и спокојство, а то овоземаљске и пролазне бриге о богатству не могу. Да ли је отац заједно са вама? - Знам. Није реч о богатству. Мама је позајмила новац. Треба новац да врати, а људи немају разумевања, већ је нападају и прете. Отац је са нама. - Молите се Богу за њега. Људи траже своје, а човек треба да се простире онолико колико му је покривач дугачак. - Увек се молимо, а ако можете помолите се и Ви пред Пресветом Богородицом Лепавинском. Помените нас некад у Вашим молитвама. Ти људи су јој, иначе, сами понудили помоћ и били као пријатељи, а уствари није баш тако. - Позајмили су на одређено време, али на време треба и вратити. Помињаћу вас у молитвама. - Хвала Вам, оче, и свако добро од Бога Вам желим. Хвала 301
DUXOVNI RAZGOVORI Вам на овим духовним поукама. - Имаш ли још браће и сестара? - Имам једну сестру, једног брата и полусестру по оцу. - Јеси ли добар ђак и идеш ли на веронауку? - Идем на веронауку, али сам слабији ђак. - Да ли са мајком идете редовно у цркву? - Мајка иде редовно, а ми понекад. Она све постове пости. - Зашто понекад, је ли вам далеко црква од куће? - Ми се причешћујемо само једанпут у години. - Како то само једанпут у години? - Па, онако, због обавеза у школи. - Недељом се не иде у школу. - Па да, али доста имамо да учимо. - Каква су остала деца у твоме месту, иду ли она редовно у цркву недељом и празницима? - Слабо. - Имате ли веронауку у школи? - Да, сестра и ја идемо на веронауку. - Да ли вам је вероучитељ свештено лице или цивил? - Сестри мислим да није, а мој вероучитељ ради при цркви. - Потруди се да мало чешће одеш на богослужење у цркву и да будеш добар верник и примеран ђак. - Хоћу, обећавам. - Бог вас благословио, до следедећег сусрета на истом месту. Амин. - Од Бога Вам хвала и помените нас у Вашим молитвама. - Хоћу. Амин. (22. новембра 2009.)
Чувај душу као најдрагоценији бисер од саблазни овога света - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Јесте ли ту, оче? - Бог благословио. Јесам, брате, ту сам. - Имате ли пар минута за разговор, ако немате посла? - Имам, мислиш ако сам беспослен? - Не, ако имате времена, да не морате мене чекати, него да завршите посао. 302
DUXOVNI RAZGOVORI - Ето, имаћу за тебе. - Добро. Нисам Вам се представио. Имам 15 година и из Македоније сам. Имам само једно питање. - Онда само једно питај. - Пошто сам сад у тим ”лудим” годинама, треба ми савет како да се спасим од страсти. - Какве те бриге море, брате? - Страсти ме муче. - Сузбиј их молитвом и постом. - Којим молитвама? Постићу сада Божићни пост, иако редовно постим и средом и петком. - Свака молитва која је од Цркве прописана је корисна и лековита. - Молим се током ноћи, али само Оче наш и Богородице Дјево и понекад својим речима. Да ли треба још нешто да уведем у своје правило? - Можеш читати и молитве из Православног молитвеника, молитве пре спавања, такође и јутарње, можеш и својим речима, а исто и током дана умну молитву: ”Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног”. - Кад читам молитве, устанем и према истоку се окренем? - Да, према истоку. - Пробаћу. Прво ћу да идем да се исповедим, па да почнем. - Молитва није да се проба, као што ни јело није само за пробање, већ да се једе да би се живело. Тако је и души потребна молитва као духовна храна. Духовна храна је молитва, и пост, исповест, често причешћивање и редовно одлажење у цркву недељом и празницима. И треба се клонити саблажњивих филмова на телевизији. - Хвала Вам, оче. Да ли да почнем данас или после исповести? - Труди се у хришћанском подвигу и чувај душу као најдрагоценији бисер од саблазни овога света. - Имам још доста питања, али нећу сад, јер имате и Ви пуно посла. На пример, ако можете некад да ми напишете поруку о спору са МПЦ и какви су Ваши ставови о томе. - Добро, до следећег сусрета. Наше је да се молимо Богу да буде све добро и да дође до мирења. - Амин. Збогом, оче. - Бог благословио. Амин. (23. новембра 2009.)
303
DUXOVNI RAZGOVORI
ПаТЊЕ ИМА СВУДА У СВЕТУ, АЛИ ЗАВИСИ ЗАШТО КО ПАТИ - Оче, благословитe. - Бог благословио. - Хвала, оче. - Хвала и теби што си се јавила. - Оче, ја Вама не могу описати захвалност што сте прихватили пријатељство. Увек се некако осећам недостојна да Вам пишем. Како сте са здрављем? - Мало боље од пре подне. - Богу хвала, надам се да ћете бити још боље. - А, биће боље кад се буде пошло на пут у неповрат. Биће и уз ваше молитве и моје терапије прописане од лекара. - Бићете Ви добро, даће Бог. - Кад си ми се оно јавила? - Ако се сећате, била сам са сестром Н. из Бање Луке крајем августа, дали сте ми благослов пред пут. Како је остала братија? - Добро је, хвала Богу. - Ја сам, оче, у Кини, далеко од своје земље. - И како иде кинески? - Добро, тако-тако. Иначе сам и на постдипломском из педагогије. - Јеси ли научила да једеш пиринач штапићима? - Све је другачије него код нас, али брзо се човек прилагоди, па је опет добро. Нигде у близини немам цркву. - Зато си и отишла тамо, да научиш оно што је другачије него код нас, да би научила кинеску културу и начин живљења. - Да, оче, у праву сте. Зато сам овде и драго ми је, јер сам се успела снаћи брзо, уз Божију помоћ. - Кад се будеш вратила, знаћеш да преводиш за Кинезе који долазе код нас, а има их доста у Београду. Има у Београду цело насеље, као мала Кина, боље рећи делић Кине. - Има их и у Бањој Луци доста. - У ком си делу Кине? - Један град у централној Кини. - Колико има становника? - Око 15 милиона, огроман је то град, подељен у три велика 304
DUXOVNI RAZGOVORI дела. Ту се најлакше изгубити, али близу је такси, па се брзо вратиш тамо одакле си пошао. - Можеш да напишеш репортажу за наш сајт о том граду или лепотама околине, и да одабереш фотографије за текст. - Наравно, оче, прикупићу што више података, па ћу написати нешто. У граду се не може наћи баш нешто, али свакако ћу обићи околину града и нешто ћу направити. Са фотографијама, наравно... - Ето, можеш да напишеш твој путопис до Кине. - Хвала Вам, оче, на идеји. - Одмах ће те ТВ Републике Српске ангажовати за свог дописника из Кине. - То би било добро. Мислим да знам добро писати, па ето, видећемо. Да, још сам мислила на путовање по Кини, ако Бог да. - Верујем да ће да прихвате идеју. Ти припреми перо и тастатуру. - Ја бих волела, а писала сам нешто баш на фејсбуку за Косово. - На ком језику? - На српском, а може и на енглеском. - Можеш ми послати тај текст. - Мејлом ћу. У Републици Српској иначе има акција “Кад би хлеба било више” за помоћ браћи на Косову. - Мислим да има и радио на српском у Пекингу. - То нисам знала. - Могла би ти да направиш акцију у Кини за прикупљање пиринча за Косово. - Било би то дивно, али нисам баш сигурна да би то овде успело. - Можда би успело и вреди покушати као вид хуманитарне помоћи. Верујем да Кинези имају такве организације за хуманитарну помоћ угроженим подручјима у свету. - Кад би се амбасада Републике Србије укључила, можда би успело. Овде људи не знају шта се дешавало ни на Тибету протекле године. Овде су закони чудни, на пример Кинези морају платити да би имали друго дете, и то још велики новац. - Зар је проток информација тако слаб? - Не могу Вам описати каква је контрола медија овде. Нпр. фејсбук је забрањен, али ми користимо неки програм па можемо на 305
DUXOVNI RAZGOVORI фејсбук. Чим открију који је програм, то блокирају. - Да, али постоји међународна хуманитарнa организација и у Кини за помоћ угроженима било где у свету. То је на глобалном плану. - Сигурно постоје такве организације, али Кина себе још зове земљом у развоју. Имају некакав план за помоћ својим држављанима, зове се “милионски програм”, али ни тај план још није реализован у потпуности. - Главно је да идеја постоји, а реализација кад буде. То је један корак према напред, па се полако крене. - Дај Боже да се што пре крене, јер тужно је видети мајку са малом децом да спава на улици, а то се може често видети. - Ето, биће док ти не завршиш специјализацију. А тога има и код нас, сиротиње свугде има. Било је и биће, као и богаташа. - Јесте, оче, али мало је оних који хоће да помогну сиротињи. - Они су тајни. - То је тачно, и нека их, па и ако их је мало. - Види, и ти си дошла тамо, а верујем да ти неко помаже за твоју специјализацију. - Кинеска влада, оче. Добила сам стипендију од ње. Кинези све трошкове плаћају. - Видиш да ипак има добрих људи, па и у оквиру државне институције. - У праву сте, оче Гаврило, али ето, они помажу мене и још много других иностраних студената, а њихов народ пати. Домаће становништво то зна и није им баш драго. - Патње има свуда у свету, а зависи зашто ко пати. Понегде има и доста нерада, многе је захватио вирус “лењивитис”. Тај вирус је јако опасан и тешко се да излечити, поготово међу младима, а њих највише захвата. - Све је то тачно, оче, али ето, ја кад се сетим колико су се моји родитељи напатили да би ми обезбедили школовање, и мени и мојим сестрама, тај вирус не само да ме мора заобићи, него не требам ни мислити на њега. - Сестро, да полако завршимо овај духовни разговор. Јесте да смо мало више дискутовали о световноме, али понекад треба да разменимо мишљење и о световним стварима, али само не о политици. 306
DUXOVNI RAZGOVORI - Богу хвала, оче. Свако добро од Господа желим и ово не говорим само тако, него заиста од срца. Хвала Вам, оче, на Вашем времену, а онај текст за Косово ћу Вам послати мејлом. - Бог благословио, до следећег сусрета на фејсбуку. - Благодарим оче. - Амин. (25. новембар 2009.)
ХАОС у ДУШИ НАСТАЈЕ КАД УМ НИЈЕ ЗАПОСЛЕН МОЛИТВОМ И ДОБРИМ МИСЛИМА - Благословите, оче. - Бог благословио. - Оче, чула сам о Вама само похвале и све најбоље. Треба ми Ваша помоћ. Верујем у Господа Бога, али као да је у мене ушао нечастиви. Све што радим, радим како не треба. Ово више не могу да издржим. Молим Вас, оче, за савет, јер ово што ја радим и што ми се дешава је ван сваке памети. Грешна сам душа, која само срља у пропаст, ни у какво добро. - На првом месту, треба да се јавиш надлежном свештенику ваше парохијске цркве у месту у коме живиш и да њему као свештенику-духовнику изнесеш духовни проблем. Он би требало да те добро познаје као верницу своје парохије, ако редовно одлазиш у цркву. - Оче, одлазим у цркву када год могу, редовно дајем новчане прилоге, али у мом животу се дешава хаос. Шта год почнем да радим, не иде. Само срљам у пропаст. Све то утиче на децу и породицу. - Да нема ту мало и умишљања? Душевна хаотичност се ствара и мота у глави због незапослености ума оним што је позитивно, нпр. молитвом, редовним постом, исповешћу и честим причешћивањем, као и редовним одлажењем у цркву недељом и празницима. - Оче, неке ствари можда умишљам и превише, али плашим се нечистих работа појединих особа, јер ме не воле, а и грешна сам и доста својих грехова тешко да могу искајати, поготово оне које сам направила према најмилијима. Кајем се за њих, али су ми они стално у мислима. Док сви имају посла и раде, ја губим све 307
DUXOVNI RAZGOVORI и пропадам. Некада лажем себе, а и све остале око мене. Не могу више ово да издржим. Колико год позитивно размишљала, мени се све негативно деси. - Скраћење језика и мање беспосличарења, то ће најбоље утицати. Добро је више времена провести у неком раду и занимању с нечим корисним за душу и за здравље тела. А ако неки људи не воле тебе, воли ти њих и стећи ћеш мир у души. Они ће осетити тај мир у теби, па ће се и они смирити, и неће бити реакције. - Оче, ако ико има вољу за рад, ја је имам. Мајка сам шесторо деце коју много волим и желим својој деци да помогнем, али оваква нисам у стању ни сама себи да помогнем. - Онда се ти само забави васпитањем. Васпитај своју децу да кад порасту буду добри људи и примерни верници, па ће се сетити своје добре и мирне мајке која ни са ким није била у завади, него је свуда ширила мир и доброту. Не помињеш никако мужа и оца твоје деце. Имаш ли мужа или немаш? - Са првим мужем сам се развела. Са њим имам троје предивне деце, а са другим мужем живим у невенчаном браку девет година и са њим имам такође троје деце. - Где ти је први муж? Јесте ли се развели, и ако јесте, чија је кривица била. Је ли опет његова? Зашто си га наљутила, да није био у питању језик, је ли он није мало више радио? - Први муж је у једном мањем месту у Србији, жив је, а што се тиче кривице, она је обострана, али моја је већа. У праву сте за језик, јер много више је радио него што је требало, али су више други људи утицали на то да се разиђемо. Није волео да ради. Оговарања лезилебовића су нас раздвојила. Ја сам се мучила и радила да створим нешто деци, да имају и његови и пријатељи и још много тога. - Кад је већ све тако хаотично, да ли те барем деца слушају? - Из првог брака су ми деца златна, само што не могу да им пружим много, јер их наговарају да само траже новац од мене. Међутим, оче, ја не желим дечију љубав да купујем новцем. А ово троје су још мали. Две кћерке иду у први разред основне школе и слабо слушају, син од 3,5 године ме много више слуша. Све у свему, највише деца испаштају, ни крива ни дужна. Оче, само ја знам колико сам се намучила да обезбедим деци да имају основне ствари. - Изгледа да ти је први муж био мирнији, кад су ти деца 308
DUXOVNI RAZGOVORI из првог брака послушнија. Биће и ова из другог, невенчаног брака, само их ти добро чувај и васпитавај. Твоја си и једна и друга, и из првог и из другог брака, само немој да размишљаш о трећем и да налазиш неку ману овом другом. Колико година имаш, ако смем знати? - Имам 38 година и не размишљам о трећем браку. Битно ми је само да су ми деца жива и здрава и да их Господ Бог изведе на прави пут у овом лудом времену. - Чувај децу као најдрагоценије бисере. Опет не помињеш овог другог мужа. Да ли се барем слажете у браку? Ради ли он, је ли запослен, брине ли за породицу, долази ли на време кући? - Чувам децу, оче, али кад ме нападну нечисте силе, онда и у деци проналазим кривце, и у мужу, и у свима... Питам се стално да ли је мој грех толики да ми се све то догађа, да ме није ко проклео, да ли су негативне силе овладале мноме, да ли нечије грехе испаштам. Овај други муж ради, али као да га је неко урекао. До посла тешко долази. Све што смо зарадили, однето је. Иначе је поштен као сунце. Једно време је био упао у канџе такозваних пријатеља, сада се ослободио тога. Помало пије, али долази на време кући и према деци је добар. - Није те нико проклео, а нечастивим силама немој да допустиш да овладају тобом. Молитвом и постом се бори и буди стално запослена, и они тада неће смети да ти се приближе. Побећи ће далеко, у пуста и безводна места где нико не борави. Хвала Богу кад си наишла на тако доброг мужа, чувај га ко зеницу ока свог. Колико је њему година? - Њему је 37 година. Оче, ја схватам сада своје грешке и знам да трпим и испаштам због њих. Нечистим силама сам сама дозволила да преовладају мноме. Биле су јаче од мене. Ово Вам искрено и од срца говорим. Знам да Вас замарам са својим проблемима, али ми треба савет и помоћ од неког искреног човека. Данас је врло мало искрених особа. Не могу да прихватим оволико лицемерје, љубомору, пакост, мржњу међу људима. Нису свесни чему их све то води. - Мани ти свет, него гледај себе, своју децу и свог доброг мужа. Млади сте обоје и живот је пред вама, слажите се и будите добри и све остало ће бити добро. Долази ли први муж да види своју децу, или су код њега? 309
DUXOVNI RAZGOVORI - Деца из првог брака су са првим мужем. Велика су већ. Покушавам да им створим нешто, да сутра могу да раде кад заврше школу, али ми се не даје. - А идеш ли ти да видиш децу своју која су са првим мужем? - Идем, а чујемо се и телефоном. - И са бившим мужем се чујеш, и треба тако, због деце. Је ли ожењен другом женом? - Није се оженио и искрено да Вам кажем, жао ми је што се није оженио. Треба да се ожени, јер деца порастоше и одоше, а не треба да остане сам. Хвала Вам на саветима, оче. Помогли сте ми доста, поготово да колико-толико нађем душевни мир. Одавно ми је велика жеља да дођем у манастир Лепавину, јер сам о Вама чула све најлепше и најбоље од људи који су Вас срели. Ако Господ Бог да, искрено Вам кажем, ја бих жељела да посетим манастир Лепавину. Велика ми је то жеља. - Куцајте, отвориће вам се, тражите, даће вам се. Даће Бог, па кад се будеш решила, добро дошла! Бог благословио, до следећег сусрета на фејсу. - Хвала Вам пуно, оче, и довиђења до следећег сусрета на фејсу. Било ми је веома драго и пријатно причати са Вама. Мирнија сам. Надам се у помоћ Свевишњег. - Амин. (26. новембра 2009.)
СВЕ ИМА СВОЈЕ ВРЕМЕ, ПА ТАКО И ВРЕМЕ КАД СЕ ДЕЦА РАЂАЈУ ДА БИ БИЛА ЗДРАВА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио. - Благодарим, оче. Пишем Вам већ пар дана и никако да ступимо у контакт. Помените породицу и мене у молитви. Имамо доста проблема. Отац много пије и не зна се контролисати. - Неко мора и то да троши, ради циркулације, али све у граници умереног. - Али он прекомјерно пије. - Колико пуно? - Промијени се скроз. Није више исти човјек. 310
DUXOVNI RAZGOVORI - А колико бисте ви њему одредили да буде по мери, а не прекомерно? - Толико да не галами по кући, да не изазива свађе и не лупа и разбија. - Колико му је година? Можда га бриге море, па је нашао утеху у пићу. - Има 55 година. - А ви га немојте секирати. Онда ће бити све другачије. - Не секирамо га. Тако се то вуче већ годинама. Био је једном и на лијечењу. - Молите се, и полако са њим. Чиме се занима? Можда нећете да га слушате? - Радио је у грађевини и напустио посао. Сад је у кући или у гостионици. - Колико се то година вуче? - Више од 15 година. - Како то, помаже у гостионици? - Још кад сам била мала, сјећам се да је било тако с пићем. Ту ништа не помаже, он увијек нађе некога да пије с њим. - Значи да његов организам може то да подноси. - Ја мислим да не подноси, јер он нешто прича, а идући дан каже да то није рекао. - Карта ли се или игра домине, јер ако то ради, онда није добро? - Не коцка се. - А колико је гостионица далеко од куће? Колико времена дневно проводи у гостионици, и зна ли сам да се врати кући? - Удаљена је око 500 метара од куће. Данас сам дошла кући у три поподне и још га нема. Лупа по степеницама у згради, а некада излупан дође кући. Тад каже да је пао. Кад год склопи очи, зове своју мајку у сну. - Мора да падне кад губи оријентир за повратак кући. А шта ће, кад му је мајка најмилија, родила га је и одгајила. - Човјек који се напија неће ништа добро донијети у кућу. Ја треба да се одморим од посла или да учим. - Је ли пензионер или је још у радном односу? - На бироу је, нема још пензију. - Значи, на чекању је. А како има за чашицу, или га други чашћавају? 311
DUXOVNI RAZGOVORI - Нема он пара. Неко га части, или од мајке тражи - Да ли је неко трошио алкохол у вашој фамилији? Можда је то наследно? - Нико није толико као он. Шта Ви, оче, мислите о свему томе? - Да ли у граду живите? - У граду смо, у згради. - Ако ниси удата, пази да се не удаш за неког пијаницу. На време отвори очи. - Ја се тога највише и бојим, да се мени не деси исто оно што мајка проживљава. - Немој да то буде удаја на први поглед, како песма каже. - Имам момка већ шест година, још се нисам удала. - Кад ће то бити? Предуго је то чекање. - Не знам. То је код нас веза на даљину. Ја сам у Француској, а он у Републици Српској. Некако као да ми се све зауставило у животу. Нека сила не даје напретка. - Јесте ли се шта договорили, хоће ли нешто бити од брака? Како то да шест година ништа не причате о браку благословеном? - Причамо и волимо се. Бојимо се започети. - О чему причате? - Причамо да бисмо живјели заједно, али то је тешко данас. Треба наћи посао. - Започели сте још, како кажеш, пре шест година. - Јесмо везу, али нисмо брак. Не знам уопште шта да Вам кажем. Вољела бих да обоје имамо посао и да се негдје смјестимо у неком стану. - Али та веза није благословена. Млади данас живе у везама, а те везе нису обавезне, па над њима нема ни благослова Божијег. - Да, треба се вјенчати у цркви да нас Бог благослови. - Док Ви чекате посао, године пролазе, љубав се хлади, и веза полако пролази у заборав. - Не желим да се то деси. Ми се волимо и знамо да слушамо једно друго. Ја ове године још треба да довршим школу, па се надам да ће идуће године кренути набоље. Здравље је најбитније. Све друго ће полако доћи. - Све има своје време, време младости и време старости, и време кад се деца рађају да би била чила и здрава и отпорна на 312
DUXOVNI RAZGOVORI болести. Деца хоће младе родитеље, а не старце, па да се стиде пред својим вршњацима. - Оче, то сте у праву, али ми још нисмо стари. - Од здравих родитеља су и деца здрава. Само ви чекајте и тиме се тешите, али време иде. Сваким даном је човек старији за један дан. Колико вам је година? - Обоје имамо по 24 године. - Немојте много чекати, јер то су најбоље године за брак и за здраву децу. Нека деца имају младе родитеље, па да се њима диче и поносе и да се ваш отац мало провесели. - Да. Оче, благословите нас. Оженио се брат ове године. Имао је велику свадбу. - Бог вас благословио и крените на благословен пут. - Хвала, оче Гаврило. Помените нас у молитви. Бог Вам помогао. Слушам Вас на Радио Благовести свако вече. - Бог благословио и лаку ноћ. - Лаку ноћ. - Амин. (25. новембра 2009.)
УСТРАЈТЕ У МОЛИТВИ, МАКАР МИСЛИ ЛЕТЕЛЕ ТАМО ИЛИ ОВАМО - Помаже Бог, оче Гаврило, молим Вас, благословите ме. Оче, већ дуже вријеме имам велики проблем, па бих вољела попричати са Вама. - Бог благословио. Проблема је било и биће их, само треба бити на њих приправан и побеђивати молитвом и постом. Треба редовно одлазити недељом и празницима у цркву и све ће се лакше пребродити. - Оче, ја већ десет година патим од депресије и паничног поремећаја. Стално мислим да то нећу издржати, да ћу полудјети. - Ту се ради о духовној болести, а она се не може излечити седативима, него духовним средствима, пре свега молитвом! Седативи само привремено смирују човека, али не за стално, чак не ни задуго. - Знам, оче, али увијек кад се молим, ја сам одсутна. Никако да се усредоточим. 313
DUXOVNI RAZGOVORI - Само се Ви молите, па макар мисли лете овамо или онамо. Мисли се не могу зауставити као ни ветар кад налети. У томе је духовна борба. - Молим Вас да ми кажете шта да радим када ме ухвате паника и страх. - Рекао сам Вам већ - почните да редовно идете у цркву и испуњавате црквене заповести, оне су написане за оне који су крштени и припадају црквеној заједници. - Хвала Вам, оче, што сте одвојили Ваше вријеме за мене. Могу ли Вам се понекад јавити кад ми не буде добро? - Да, јавите се. И трудите се да Вама не овлада вирус који је данас толико распрострањен, већином међу младима, а то је вирус звани “лењивитис”. Не знам да ли сте чули за такав вирус? - Нисам, само знам да нас има пуно оваквих као ја. - Па то је тај вирус, од “лењивитиса” долази и депресија. - Још једном Вам хвала. - Jесте ли схватили који је то вирус? Може се он излечити, потребни су само добра воља и упорност. - Да, оче, треба више да радим. Ја радим, имам дјецу у кући и много је посла, али немам воље. Одмах се предам чим ме то ухвати. - Не предај се, сестро, никако! И пази да то не пређе на децу. Никако не спомињеш мужа, значи да је он добар. - Јесте, добар је сад, а раније, док је био млађи, свашта је радио што је мени сметало. Можда је и то припомогло свему овом, али сада је бољи. - Хвала Богу, нека Вам је жив и здрав, на радост целој породици. Што се тиче оног у младости, поправио се. Увек постоји и покајање и опроштај. - И ја кажем, кад ја већ нисам добро, нека је барем он, због дјеце. Оче, молим Вас, могу ли се јавити кад ми не буде добро? - Може, сестро, кад год имате духовну потребу јавите се, ту сам. Надам се да ће и овај кратки духовни разговор бити од користи. - Наравно. Нећу Вам више одузимати вријеме. Хвала још једном, лаку ноћ и благословите. - Бог благословио, лаку ноћ. (28. новембар 2009.)
314
DUXOVNI RAZGOVORI
БОЛЕСТ НАМ СЕ ДАЈЕ ДА БИСМО МАЊЕ ГРЕШИЛИ - Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио. - Хвала Вам много што сте ме прихватили за пријатеља. Како сте Ви? Како Ваше здравље? - Мислите ли на број пријатеља или на духовни контакт? - Мислила сам на духовни контакт. Планирам да дођем за Ваведење у манастир Лепавину, ако Бог да, да се причестим. Знам да се раније морам исповиједити код свог свештеника, да вама не правимо гужву. - Хвала Богу, добро сам, онолико колико ми треба да будем добро што се тиче здравља. Не ваља да смо потпуно здрави, јер ако бисмо били сасвим здрави, онда не бисмо били нормални. - Искрено да кажем, у праву сте. Ништа није савршено, па ни здравље,само је Бог савршен! - Ако је човек сасвим здрав, онда није ни сасвим нормалан. - Слажем се са Вашом констатацијом - здрав човјек прибјегава многим страстима. - Болест нам се даје да бисмо мање грешили. - Али треба се знати борити с болешћу и прихватити је. - Они који су сасвим здрави забораве на Бога и све што је свето. - Да, и немају топлину, него дрскост и грубост, и стално зује тамо-вамо, немају смирења. - Онда им је тесна васиона... - Нигдје да се скрасе. - ... и не разумеју туђе муке и невоље. - Да, сит гладног не разумије, а тако и у осталим животним проблемима. - А кад њих нешто тресне, онда им је цео свет крив што су се нашли у невољама, јер нису спремни да их прихвате кад на њих наиђу мислећи да су они мимо осталог света на овој планети. - Оче Гаврило, ја бих жељела да Вас питам нешто за моју душу. Топла сам и емотивна особа и волим помагати другим 315
DUXOVNI RAZGOVORI људима и искрена сам, али некако ми се то разбије од главу. Некако увијек знам рјешење за друге, али за себе ми слабије иде. Доста сам неодлучна особа по питању себе. - Будите опрезни с емоцијама, јер оне понекад буду ризичне, може се и у грех пасти, а онда се тешко подићи после неког јаког ударца. Кад се рана отвори, тешко се да излечити. Из емоције неко некоме позајми нешто, а тај није кадар на време то да врати, па од пријатељства настаје непријатељство. - Да, дефинитивно сам то ја. Морам мало да ојачам, али с обзиром на то да сам радила с дјецом и тинејџерима, а волим свој посао, некако сам се сва била предала њима. Но имала сам од њих повратну информацију, па ми је то давало још више снаге да наставим, тј. сву сам своју енергију усмјеравала тамо и тако сам запоставила свој живот. Иначе, у љубави немам неко искуство, нисам вољела мушкарца до сада никако. Имала сам везе, али никако да нађем сродну душу. - Ради емоција се и бракови склапају, али љубав полако ишчезне, и кад наиђу невоље и потешкоће долази до развода. Цела породица се разиђе, свако на своју страну, што се данас често догађа. - Да, у праву сте, имам такав случај у породици, моја рођена сестра је управо такав случај који сте описали. Ја сматрам да се двоје младих не нађу на истој духовној разини и да ту настаје велики проблем, мада сви данас потенцирају материјално. - Мислите на исту емотивну душу као што је Ви имате? Вероватно ће наићи та сродна душа, ако године нису прошле границу за нормалан брак. - Материјално јесте неопходно за егзистенцију, али није све у томе. Или сви хоће да буду доминантни. Ја имам 29 година, мало јесте незгодно, теже је пронаћи сродну душу. У млађим данима то много лакше иде, али мене лично је омео факултет, нисам могла да спојим једно и друго. - За материјално некако, али свако хоће да буде доминантан и уважен, да се подигне изнад других. - Искрено, имам страх и због сестриног случаја, мада је то њена судбина, а не моја. Да, дефинитивно су настале олимпијске игре међу људима и борба за доминацију. - Сваки човек је за себе индивидуа и кроји свој живот, свако има свој укус живљења. 316
DUXOVNI RAZGOVORI - Да, тако је, али ја сам некад тотално збркана да не знам куд. Сада сам тренутно без посла, али ако Бог да, можда га добијем. Највише ме уствари мучи то што имам панични поремећај и пијем антидепресиве. Бојим се да ме мушкарац неће разумјети у том проблему. Можда зато и бјежим од љубави. Поремећај је настао током студирања, па сам оставила седативе... - Као уметник наслика слику, он унутрашње стање своје душе пребаци на платно. Ако му је лепа и чиста душа, таква ће му бити и слика на платну, и тако ће сродне душе као што је уметникова осетити лепоту на слици. - ... и опет сам почела да их пијем због јаког ударца који сте Ви поменули, управо због превеликих емоција. Смањивала сам дозу и тако се борим с тим четири године. Сад тренутно је мало лошије стање, али ја желим да оставим таблете и кренем даље у живот - Седативи су привремени, јер организам постаје имун на њих и они више не делују. Паничност је духовна болест, она се лечи и може се излечити молитвом, постом, исповешћу и честим причешћивањем, редовним одлажењем у цркву... - Само да напоменем, у Лепавину сам долазила и кад сам се осјећала психички и духовно веома добро, да не стекнете утисак да се обраћам само када требам помоћ. - Да завршимо за данас овај духовни разговор, па ћемо други пут да наставимо. Бог благословио. Амин. - Оче, драго ми је да смо поразговарали. Схватила сам Ваше поруке, настојаћу их се придржавати! Вама желим угодан и пријатан дан. Хвала! (29. новембра 2009.)
КАД ГА МОРЕ МНОГЕ ЗЕМАЉСКЕ БРИГЕ, ЧОВЕК ПОСТАНЕ ЗАБОРАВАН - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. - Бог благословио, брате. - Опростите ми, нисам се дуго јављао. Како сте? - Видим да ниси, вероватно су у питању обавезе које ти не дозвољавају. - Па, да. Сад сам управо слушао Ваше поуке, тј. видео-клип који сте поставили на фејсбуку, и много ми се свиђа ово што 317
DUXOVNI RAZGOVORI поручујете. Потпуно сте у праву. - Да ли се полако припремаш за исповест током овог поста? - Нажалост, још не, још увијек одлажем док не завршим још неке обавезе. Да ли Вам смијем поставити питање поводом Ваших пријатељстава на фејсбуку и духовних активности путем интернета, какве су тренутне околности? - Што се тиче пријатељстава на фејсбуку, до овог тренутка је 781 прикључен, а рецимо, синоћ је било прикључених 58 компјутера током емитовања Радио Благовести. То значи да је истовремено 58 људи прикључено. Као пример, има један грчки радио сличног верског профила, на њега је било 1500 компјутера прикључених. Код нас влада према духовном животу нека пасивност. Како је с тобом, да ли ти слушаш редовно Радио Благовести или само понекад, кад се сетиш? - Оче, ја то не могу слушати. То може само онај ко има блиц-нет. Код мене је други интернет провајдер, али волио бих да могу. Кажу да само блицнет може да досегне сигнал овдје у Бањалуци. - Не знам и не разумем се у ту технику. Највероватније у ваш крај још није дошла најсавременија техника приступа интернету. - Ни ја се у то не разумијем баш најбоље, али питао сам људе који знају и они кажу да је засад тако. Али може се увијек слушати архива Радио Благовести. - Тај ваш крај као да је негде у Африци. Слушаш ли барем понекад емисије из архиве? - Да, слушам. Много и читам. Има доста добрих текстова на сајту манастира Лепавина или на сајту Светосавље. - Одлично, а памтиш ли нешто од духовног штива које ја прочитам на радију? - Били сте ми дали линк на разговор са оцем Савом из манастира Крупе на Врбасу, то често слушам. - Ми сада причамо о манастирском радију, сад је тема Радио Благовести. - Често слушам емисију ”Питајте свештеника”. - То је емисија на Радио Светигори, а не на Радио Благовести. - Опростите, оче, збрзао сам. Мислим једно, а пишем друго. - Видим да си мало збуњен, као кад полажеш испит пред професором. 318
DUXOVNI RAZGOVORI - Скоро сам полагао неке испите и имао сам част да цјеливам тијело Његове Светости блаженопочившег Патријарха Павла кад сам био у Београду. Ако сам мало збуњен, не замјерите, јер саговорник као Ви на мене оставља јак утисак. То је због великог поштовања према Вама. - Ма добро, брате. Понекад је човек и забораван, кад га свакакве земаљске бриге море. - Да, оче. Не бих више да Вам одузимам време. Има их много који чекају да им одговорите на питања. Свако Вам добро од Господа желим и радујем се унапријед слиједећем нашем контакту. Благословите. - Брате, за свакога имам времена и трудим се да свакоме одговорим на питање које ми постави. А код тебе су изгледа спорије везе, па се често прекидају. - Јесте. Слаба конекција. - Да, тако је то у забаченим местима. Бог благословио, брате, и лаку ноћ. - Амин, оче. Хвала Вам. Хвала Вам што сте тако добри. Воли Вас и поштује једно од ваших 1000 виртуелних чеда. - Хвала и теби, брате, и опрости што смо се мало збунили у току овог духовног разговора, али сматрам да је и то корисно. Ја се свију вас, духовних виртуелних чеда, испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске сећам и помињем вас, просећи здравље и духовни напредак за све, и да смо сви у једнодушју и једномислију. Амин. (29. новембра 2009.)
БУДИТЕ УВЕК У ВЕРИ И НАДИ - Помаже Бог, оче Гаврило, поздрав из Грчке. - Бог помогао. - Евлогите (благословите)! - Има ли врућине у Грчкој? - Срећна сам што типкајући преко компјутера могу да Вас духовно дотакнем. Иначе, топло је већ целог новембра. Како сте Ви? - Хвала Господу, добро сам. Добро кад си научила да типкаш прстима по тастатури. - Слава Богу. Вежбала сам, а и сетили сте ме се. Драго ми 319
DUXOVNI RAZGOVORI је заиста што се чујемо. Недавно смо муж и ја били у манастиру Светог Дионисија, где се иначе исповедам, и баш сам мислила да Вам пошаљем слике, а све ме нешто срамота да Вас ометам. - Идете често у манастир... Можеш на фејсбуку да поставиш слике. - Десиће се и то да поставим слике. Постоји, успут да кажем, и пећина где се Свети Дионисије подвизавао, тзв. рај на Олимпу. - Могла би да направиш нешто и за наш сајт, неки текст са сликама. - Волела бих да се укључим у рад. Веома је леп тај манастир. Спомињем Вас тамо често кад говорим с мојим духовником, посебно причам о томе како сте ме научили да верујем у Бога. - Грци умеју мало да преувеличавају. Ово кажем везано за “рај на Олимпу”. - Па, да, али ето, овде живимо, па се трудимо да не будемо такви, а ја ипак помало баш на тај начин доживљавам све манастире. - Слушаш ли наш Радио Благовести на интернету? - Да, волим да Вас слушам. Волим све што радите, оче мој добри. Чујете се далеко. Ја свима причам о Вама. - На листи, кад Радио Благовести емитује програм, увек је укључен и један компјутер из Грчке. То је, значи, тај контакт из Грчке. - Да. Нема дана да не укључим Радио Благовести, а и друге ствари које дневно постављате погледам на сајту. Оче мој, да Вас питам нешто. Видели сте да сам већ покушавала да Вам се јавим баш поводом тог питања. Наиме, познато је да се овде по новом календару броји време, а ми рачунамо по јулијанском. Присуствујем литургијама недељом, али ме мало све то збуњује. Пре три године, у склопу нашег откровења вере, почели смо да славимо славу Светог Николу, али можда овде свештенику није право ако славимо по јулијанском календару. Каже ми, кад већ живим овде, зашто не идем с њима. Или сам ја то можда умислила... - Можете да присуствујете богослужењу без обзира на календар. Славите, ко вам брани? Више сте то умислили. Срби сте, православне вере. - Да, православни. Нико не брани, у суштини. Претпостављам да није битно да причам сада о томе. Молите се, молим Вас, за оно што нам је сада битно. Још ништа се не дешава око разрешења нашег породичног проблема. То нам је главно. 320
DUXOVNI RAZGOVORI - Увек у нади и вери будите. - Да. Нема назад, кад се упозна живи Господ. - Било би добро да опишете ваш духовни доживљај и пошаљете ми текст са сликама. Рецимо, доживљај једне недеље и богослужења у манастиру. - Да, или рецимо о синовицама блаженопочившег оца Стефана са Каруље. - Познајеш их? Јеси ли у том крају Грчке где су оне у манастиру? - Да, нисам далеко. Ја сам једна од ретких овде међу Србима која идем тамо. Није да нас нема овде. Родом сам иначе из Шумадије. Предузетник сам. Једном је дошла једна земљакиња код мене у биро. Ја је случајно упитам да ли је верник и поменем у причи оца Стефана, а она ми каже да зна његове синовице, сестре Митродору и Нимфодору. Тако се то онда устројило. - Да ли је нешто причала та сестра о оцу Стефану Светогорцу са Каруља? - Чудно је причала. Иначе, чула сам се са сестрама из манастира код Јагодине. Била им је манастирска слава. Мислим да је био Покров Пресвете Богородице. - Видите како је свет мален. - Желе да им пошаљем видео-снимке са интернета о њему и кажу да би волеле то да виде, јер оне су га чувале у манастиру Сланци код Београда кад се вратио са Свете Горе у Србију пред своје уснуће. Мален је свет. Како смо ми малени у Господа! Ја много волим Бога. Ето, и данас сам плакала. Видим и колика је величина Његова. Укидоше и визе Србији... - Требали бисте ви, муж и ти, да мисионарите мало међу Србима у том делу Грчке где живите. Можда бисте некога и пробудили у вери. - Ми одавде некако друкчије видимо Србију. Оче мој, то и радим везано за мисију. Имам духовних књига, купујем и читам и дајем другима да читају, а посебно откако ме Бог подсетио да је Он жив, а ја то нисам знала. Била сам пре мало живахна, а сад видим како сам била шашава, па се трудим да се смирим и проповедам на што бољи начин могу. - Какав ти је поглед, ако можеш мало описати, с обзиром на чињеницу да живиш у православној Грчкој, и како видиш православне Србе у Србији, пошто има и неправославних 321
DUXOVNI RAZGOVORI Срба, тј. оних који нису крштени? - Знам. Језа ме обузима кад ја морам то да кажем и да причам о томе. Суздржавам се да не плачем. Муж ми је ту. - Реци најобичнијим речима, у кратким цртама. Не треба ту много рећи, него онако како је. - Ево, на пример, ја молим моје родитеље да се исповедају, али ме гледају чудно и мисле да претерујем, да можда тако причам зато што се борим да измолим Бога да нам се разреше неки проблеми у породици. То говорим на личном плану, из породичног искуства, а Срби уопште, и овде и у Србији, псују много. - Па на ком језику тамо псују Срби? Мислим да код Грка нема таквих псовки као код Срба, а нема ни на грчком језику. - Разговори су међу Србима површни, више као забава. Гледају на веру као на прорицање судбине, па траже видовите. Оче мој, тешко је то без Бога, а и ја сам таква некад била. Али треба да дође просвећење, оно право осењивање, разумете већ. - Умно, духовно просвећење. - Васпитања мањка пређашњим генерацијама, посебно онима који су рођени четрдесетих и педесетих година прошлог века. Много смо били затворени, а кад то прође, биће боље. - Можда је и то нека врлина, та затвореност. - Комунистичке идеје су оставиле досте зле последице. Људи су постали подложни сваком злу. Ипак, гледано оквирно, као народ ми смо добри, али нам недостаје онај ко ће да нас води. Душе су нам се помутиле. Све бих дала да се вратим у Србију. Мислим да се ипак напредовало за протеклих девет година. - Када неко нешто не зна, паметније је да ћути, јер ће други мислити за онога који ћути да је јако мудар, а у исто време и не зна се шта тај мисли. - Да, тако је - Мислиће да је то неки мудрац. - Као што оно кажу, празна врећа. - Боље је и паметније да се ћути. - Да. - Шта кажу Грци за наше странце на привременом раду у твом месту, да ли се чуде како то да Срби не иду у цркву? - Грци нас гледају као близак суседни народ. Увек нам излазе у сусрет. Слични су нама, али не баш потпуно. На почетку ми је сметало и само сам слушала кад кажу за нас “ксени” тј. странци, 322
DUXOVNI RAZGOVORI али у праву су. Узето нам је Косово. Дозволили смо то. Ми њима овде у Грчкој узимамо послове, али верујте, опет нас некако помажу, свима нама овде помажу. - Можда би Грци дозволили да се у том месту да неки молитвени простор и да повремено дође наш српски православни свештеник и одслужи Свету Литургију, као што је то свуда у дијаспори. Кад би постојало богомољно место, онда би верски живот међу Србима био другачији, били бисмо више привржени вери отаца. Е, сестро, да приведемо крају овај наш разговор, па ћемо други пут да наставимо. - Хвала, оче, благословите. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. - Благодарим. (30. новембра 2009.)
ВИШЕ НИСМО У КОМУНИЗМУ, ПА ДА СЕ ИЗГОВАРАМО КАКО НЕ СМЕМО У ЦРКВУ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Баш сада слушам архиву Радио Благовести. - Бог благословио, брате. - Гледао сам Ваше поуке на ју тјубу. - Јеси ли нешто упамтио из поука? - Да, упамтио сам. Људи иду у кафане више него у цркву на молитву, и то није у реду. У моме граду има релативно велик број људи православне вјере, и младих и старијих, а нико од њих не иде у цркву. - Сигурно је недељем више људи у кафани, него на Светој Литургији у цркви. - Оче Гаврило, у задње вријеме размишљам о томе како да људима кажем да иду у цркву на молитву. Није ствар у томе да се у цркву иде формално, него да се у животу испуњавају Божије заповијести. - Где је ту грешка, по твоме мишљењу, и шта би требало урадити да се људи заинтересују за одлазак у цркву недељом и празницима? Сад више нема комунизма, па да се изговарају како не смеју ићи у цркву. - Ја мислим, оче Гаврило, да су ту најприје погријешили родитељи, који нису учили дјецу о вјери и њеном пресудном значају за живот. - Да, треба човека прво поучавати о основама вере. 323
DUXOVNI RAZGOVORI Потребна је веронаука за одрасле. - Доста људи ни не зна шта је вјеронаука. - Колико становника има твоје место, колико цркава и свештеника који у њима служе? - Град има мало више од 4000 становника и само једну цркву, римокатоличку. - Колико свештеника има задужених за ту заједницу којој административно припадаш? - Ја знам само за три свештеника. - Јеси ли ти крштен и идеш ли редовно недељом и празницима у цркву? - Крштен сам, али нисам редовно ишао у цркву. Почео сам у задње вријеме да идем сваке недјеље. - Да ли у твом месту већинско становништво припада римокатоличкој вероисповести? - Да. Нас православних има 100 до 200 људи. - Колико је удаљена православна црква од твог места? - Око 100 километара. - То је специфична ситуација, али опет није ни то тако предалеко. - Сваке недјеље је молитва у римокатоличкој цркви у једном мањем пограничном мјесту, 40 км одавде, коју чита православни свештеник, парох једног пограничног града. - Ето, то је још ближе. - Ближе је пола сата вожње, а људи то ипак занемарују. Једни кажу да немају времена, а другима се не да. - Доћи ће и они у цркву, само док се пробуде. Још помало дремају. - Надам се да ће бити тако. Оче Гаврило, која молитва је за сваки дан? - Ту су молитве из Православног молитвеника, молитве пре спавање и јутарње после устајања. Ето, ти помало буди мисионар међу њима и дај им добар пример. Буди добар мисионар међу твојим вршњацима. - Морам да се трудим, оче. Хвала Вам, читаћу молитве из молитвеника. - Бог благословио, брате. Амин. (7. децембра 2009.)
324
DUXOVNI RAZGOVORI
аКО ВЕРУЈЕТЕ У БОГА, ОНДА НЕ БУДИТЕ СУЈЕВЕРНИ - Помаже Бог, оче Гаврило, сад сам послала поруку. Толико ми је лоше, молим Вас да ми одговорите и да ми прочитате молитву за здравље. - Бог благословио. Шта Вам се догодило, због чега Вам је лоше? - Тачно прије годину дана једног јутра сам устала и било ми је лоше. Кад сам се враћала кући, нашла сам неке кости пред улазом и ногом сам их помакла, и од тог јутра до данас нисам више као прије. - Идете ли редовно у цркву недељом и празницима? - Идем сваке друге недеље и постим како је прописано и причешћујем се. Кад год имам времена, идем у цркву. - Ако сте верница и живите по црквеним заповестима, зашто сте онда сујеверни? То негативно делује на психу, а од тога постане човек психички умишљен болесник. - Ја вјерујем у Бога и не знам шта се са мном десило. Бојим се да сам себи створила овај проблем. - Ако верујете у Бога, онда немојте веровати у нешто безвредно и непотребно. Запослите ум молитвом, a руке нечим корисним. - Увијек сам вјеровала у Бога, али имам осјећај да је ово некако јаче од мене. - То је због тога што сте маловерни. Код Вас има сујеверја, изгледа да сте с тиме оптерећени, и то Вам доноси немир и неспокојство. Стално мислите да ће Вам се нешто негативно догодити. Сујеверни ће се човек, на пример, ако види да му је црна мачка прешла преко пута, вратити и кренуће другим путем, да не би случајно прошао онуда куда је испред њега прошла мачка. Верује да ће га пратити несрећа ако тим правцем продужи даље. - Управо је то са мном до сада био случај. Иначе, ја у то дубље не вјерујем, заиста. Захваљујем Вам што сте поразговарали са мном, и молим Вас да прочитате молитву за мене, а ја ћу, ако Бог да, посетити манастир Лепавину на прољеће. Већ пар пута сањам неки манастир и нечије свете мошти, али не знам чије. Има ли то неко значење? 325
DUXOVNI RAZGOVORI - То што сањате манастир и мошти светих је добро, али не мора да значи нешто посебно. Кад човек спава, некад сања о ономе о чему преко дана размишља. - Хвала Вам пуно, оче Гаврило. - Бог благословио. Амин. (7. децембра 2009.)
НОЋНЕ МОРЕ И НЕОБЈАШЊИВИ СТРАХОВИ ДОЛАЗЕ ОД НЕДуховнОГ НАЧИНА ЖИВОТА - Помаже Бог, оче! Могу ли сада да Вам се јавим? Тражио сам нешто на нету и случајно сам нашао Ваше духовне савјете преко интерета, па сам одлучио да Вам се обратим. - Бог благословио. Можеш сада да се јавиш. Како си брз и хитар, брзо си ми се јавио. - Не знам да ли ће се разумјети, али ћу Вам објаснити некако. - Потрудићу се да те разумем. - Радио сам цијело љето на приморју и када сам се вратио кући, почеле су неке ствари да ми се дешавају. Имао сам свакакве снове и нисам могао да спавам ноћу, нисам никако имао потребу за спавањем. Будио сам се у хладном зноју и нисам смио да устанем од страха, а по природи нисам страшљив. - То није само твој духовни проблем, многи се жале да их муче такви проблеми, неспавање и неки необични страхови. Поготово је то присутно међу младима. - Да, али ја сам постао скроз неко други. По дану се дешавало да ми дође као да ћу да умрем, а са руку ми се зној циједио. Мрзио сам сам себе. - То долази од недуховног начина живота. - Нисам Вас разумио. - Полако, и немој тако да брзаш. - Извините, оче. - Како ћеш да разумеш кад не чекаш одговор? Колико ти је година? - 23. - Идеш ли редовно у цркву недељом и празницима, постиш ли, исповедаш ли се и причешћујеш редовно или понекад? - Управо сам о томе хтио да причам. - Да питаш у вези са тим? 326
DUXOVNI RAZGOVORI - Да. Дуго нисам ишао на исповијест и причешће, док ми се то није почело дешавати. Говорили су ми да идем гатари, а ја нисам хтио. Са другом сам отишао свештенику. - Одлично си урадио што ниси отишао гатари. Сад ћемо морати да прекинемо разговор, наставићемо за 30 минута. - Значи да настављамо за 30 минута? - Да. Само да додам да би искушење било још веће да си био код гатаре. За 30 минута... - Добро. (30 минута касније)
- Ја сам опет ту, оче. - И ја стигох. - Да наставимо? - Можемо. Тај проблем који ти имаш је пролазан, само треба доста труда да би се живело духовно исправним животом. Тако ће се превазићи проблем. - Ја се бојим да ми није неко нешто угатао и убацио у стан, пошто то код нас раде, иду гатарама и видовњацима. - Млади много чине све оно што је грешно и за душу штетно, а ни не знају шта је грех. То долази због њиховог незнања. - Шта да радим ако ми је то неко урадио, нешто ми мађијао? Питам Вас зато јер се моја породица сусретала са тим. - Јеси ли се икад исповедио? - Прије мјесец дана први пут и у недјељу. - Ако ниси баш потпуно, требало би да одеш свештенику на исповест. Јеси ли постио и причестио се? - Ишао сам и било ми је боље. Престали су тешки снови једно седам дана до сада, ове недјеље. - Требало би да тако наставиш, да живиш исправним хришћанским животом. И не оптерећуј се некаквим мислима да ти је нешто направљено од оних који ти не желе добро. - Сад је све то престало, али се плашим да се не врати или да не буде нешто горе, јер знам шта су мојој мајци радили. - Многи су данас оптерећени сујеверјем, а не живе у правој вери, по Светом Писму и Светим Оцима. Ништа ти неће бити ако будеш живио исправним духовним животом. Искушења ће увек бити, али ће се лакше подносити. - Шта да радим са члановима породице који не посте и не иду у цркву? 327
DUXOVNI RAZGOVORI - Свако је за себе одговоран за свој начин живљења. Требало би да сви у кући живе исправним хришћанским животом, онако како је Црква прописала. Ето, брате, мало смо разговарали о духовном животу и како би требао живети да би био добар верник. Сада да завршимо, па ћемо други пут да наставимо. - Хвала Вам, оче, и останите у здрављу. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (7. децембра 2009.)
КАД БУДЕШ ПУНОЛЕТАН, ОДЛУЧИЋЕШ ДА ЛИ ЖЕЛИШ ДА ПОСТАНЕШ МОНАХ - Благословите, оче Гаврило. Да ли имате пет минута времена? - Бог благословио, брате. Стави штоперицу и крени. Ту сам. - Благодарим. Хвала Вам. Бавим се спортом и с Божијом помоћи имам добре резултате. Године 2010. ће бити олимпијада за младе, па је могуће да од државе за то добијем стипендију. Ја то никако нећу. Кад би ми неко понудио да бирам манастир или спорт, ја бих спорт одбацио 1000 километара од себе. Највише бих желео да идем на теологију или у манастир, али родитељи се много труде око мог бављења спортом. Ја то не желим, али они желе. Нећу да их повредим. Не могу да нађем начин како бих им то наговестио, иако су они верујући људи, посте, иду у цркву сваке недеље. Да ли је спорт користан за духовно узрастање понекад? - Млад си, па негде треба да се истроши младалачка енергија. Само се требаш чувати греха, да се не изгубиш у мору греховног света, јер успеси у спортским резултатима могу да занесу младог човека, па се може изгубити да не зна где се налази од људске славе. Можеш теологију да учиш и да се бавиш спортом. Спорт је добар за телесно здравље, а и за духовно може бити користан у комбинацији са богословљем. Време одређује колико се човек може бавити спортом, а колико учити теологију. Важније је оно што је за душу корисно, а то је да научиш науку о томе како треба живети као верник и прави хришћанин, и како друге учити томе. 328
DUXOVNI RAZGOVORI - Ја не бих желео да будем мирјанин, него монах. - Колико је теби година? - 15 . - Нека си жив и здрав! Имаћеш времена за спорт и ако буде Божија воља а ти желео да будеш монах, бићеш и то у своје време. За сада си још малолетан и мораш да слушаш родитеље и они да се брину о теби, а остало ће доћи у своје време. Имаш ли још браће и сестра? - Да, имам још тројицу браће и једну сестру. Ја сам најстарији. Значи, треба да пратим родитеље до пунолетства? - Да. У манастир те нико неће примити док не будеш пунолетан. Таква су манастирска правила и устав прописан Светих Отаца и Цркве за оне који желе да ступе у манастир. И још, кандидат који жели да буде примљен за искушеника треба да је умно и телесно здрав. - Знам то. Нећу још. - Идеш ли редовно у цркву недељом и празницима? - Да, и данас сам био. Сваке недеље се причешћујем. Постим овај пост. - Јеси ли добар ученик на веронауци? - Кад бих је имао, потрудио бих се да будем, али нема тог предмета код нас. - Нема у земљи где живиш веронауке у школи? - Нема, а били су је увели. Међутим, уставни суд ју је укинуо. Штета. Иначе учим и медицину. - Одлично је то, па кад будеш монах, лечићеш монахе. Добар си ти и овако, а најбоља је она веронаука коју родитељи предају својој деци, ако су и они добри верници. - Тако је и хвала им. А ако Бог да, ја ћу и лечити. - Брате, прошло је оних пет минута и стигосмо до циља за данас. Други пут ћемо да наставимо даље. - Хвала Вам, а и ја морам да идем. Сутра ме чека школа, па неко испитивање. Морам да учим. Мајка ми предаје у школи у коју идем. - Бог благословио и лаку ноћ. - Благодарим. Лаку ноћ. - Амин. (8. децембра 2009.)
329
DUXOVNI RAZGOVORI
НИШТА НЕ ГРЕШИТЕ, ТО ЈЕ ПРАВИЛАН НАЧИН ЖИВОТА ПРАВОГ ВЕРНИКА - Оче, благословите. - Бог благословио. - Благодарим. - Добро дошли. - Хвала, боље Вас нашао. - Из ког сте краја Македоније? - Живим на југу Македоније. - Пролазио сам једном кроз те крајеве. Служио сам војску у Скопљу. - Оче, видео сам сајт манастира Лепавине, веома је леп. - Којих си година и чиме се занимаш? - У најбољим годинама. Ја сам информатичар. Одржавам компјутерске мреже образовних установа. - Како си нас пронашао? - O Вама ми је причао један мој рођак из дијаспоре, који се бави плесом. - Како ти се јавила идеја да ми се јавиш на фејсу? - Желeо сам да имам личност као што сте Ви за пријатеља. И надам се да ћете ми помоћи ако ми некада буде требао савет. - Увек кад се будеш јављао, ту сам. Јеси ли кад укључивао наш Радио Благовести на интернету? - Слушао сам не само ја, него и моји родитељи. - Брзо си ми се јавио након што сам те потврдио за пријатеља. Скоро ни минут није прошао. - Па, то смо ми информатичари. Знате, оче, моја фамилија, а и ја, ктитори смо једног манастира. Изградили смо га, па мило би ми било ако некада дођете. - Хвала на позиву. - Манастирска слава је 8. августа, па ако некада пожелите, изволите. - Какав је духовни живот младих у вашем граду? - Хвала Богу, добро је. Све више младих иде у цркву, моле се, верују у Бога... - Више у цркву него у кафиће и дискотеке, или је обратно? 330
DUXOVNI RAZGOVORI - Није да више иду у цркву него у дискотеке, али сада млади више него икада иду у цркву. - Имате ли веронауку за одрасле при вашој парохијској цркви? - Нажалост, немамо. - Зашто немате? Нема ко да одржава или нема заинтересованих да слушају и да науче нешто о вери и духовном животу...? - Оче, има много људи који желе да науче нешто о духовном животу, али нема ко да им говори. - ... да науче о правој вери, православној. - Да, има људи, али ко што рекох, немамо свештеника да нас подучава. - Колико цркава имате у граду и колико свештеника који опслужују у тим црквама? - Има их пуно у граду. - Кад пастир спава, овце буду гладне. Ако овце почну блејати од глади, тад ће се и пастир пробудити. - У мом месту поред града имамо једну цркву и једног свештеника који је за седам села додељен. Овце блеје, а пастир спава. - Жетве је много, а жетелаца мало. - Баш тако. - Доћи ће пастири из другог стада и одвешће овце у своја стада да их нахрани и напоји. - Нека дођу пастири и нека буду правилни. Онда ћемо се сви радовати. - А шта ће да ради овај пастир који спава без својих оваца које су отишле другом, вреднијем и брижнијим пастиру? - Треба да се пробуди тај пастир и да се Богу помоли за своје стадо. - Биће касно због небриге, јер се није трудио за своје стадо. - Нажалост, наши пастири гледају само новац и, верујте, ништа друго. Боже ме опрости, јер није моје да судим, али то није у реду. - Пастири су из народа, они су огледало народа. - Тако је. - Ко олтару служи, од олтара треба и да живи. - Тако је. Не кажем ништа противно томе. Ја сматрам да је за 331
DUXOVNI RAZGOVORI све нас најбоље да верујемо у Бога, да редовно постимо, молимо се... Реците ми ако грешим. - То је само изговор онима који не желе да буду прави верници и да учествују у одржавању Цркве и духовне заједнице, тј. парохије, па се онда изговарају да свештеници само хоће новац. Не ради се ту о свештеницима, него о потребама да се финансијски одржава Црква којој човек припада и у којој је крштен. - Оче, сви ми видимо који човек шта ради, али ја бих да кажем, нека Бог награди сваког по делима. - Ништа не грешите, јер то је правилан начин живота једног правог верника. - Хвала, оче, нећу Вас више ометати. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (8. децембра 2009.)
ПоТРУДИ СЕ ДА МОТИВИШЕШ ВРШЊАКЕ ДА ЧЕШЋЕ ОДЛАЗЕ У ЦРКВУ - Оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате. - Имам 12 година и гледао сам Вас на Вашој страници, а мама ми је била два пута у манастиру Лепавини, па ми је причала о љепоти манастира. Ја сам из Републике Српске. - Хвала, брате, на јављању. Јеси ли добар ђак у школи? - Одличан сам ђак, имам и вјеронауку у школи, мада се још никако нисам причестио. - Каква је сметња да се ниси до сад причестио? - Једном сам постио седам дана, па сам грешком јео прије причести, а сада намјеравам идућу седмицу постити, па ћу се, ако Бог да, причестити уз Ваш благослов. - Хоће ли ти то бити први пут да се причестиш? - Да. - Шта вас је учио вероучитељ о припреми за Свето Причешће? Колико дана постите и како, и припремаш ли се за исповест? - Није нам то говорио, већ шта значи постити у смислу духовног чишћења. 332
DUXOVNI RAZGOVORI - Да, али какво духовно чишћење и на који начин, и шта је потребно за духовно чишћење? Да ли вам је вероучитељ свештено лице или световно? - Вјероучитељ није ожењен, па мислим да није свештено лице. Говорио је да је потребно да не једемо мрсну храну и да не мислимо зло никоме, него да чинимо добра дјела и да идемо у цркву. - Идеш ли ти редовно у цркву? А ниси ми одговорио због чега се ниси до сада причестио, кад си одличан ђак. - Ријетко идем у цркву, мада се надам да ћу убудуће ићи чешће. - Да ли ти је црква далеко од куће? Да ли друга деца са веронауке иду редовније у цркву недељом и празницима? - Црква ми је близу школе. Ми смо се прошле године преселили у овај град, а док смо живјели на селу наш долазак у цркву је био обавезан, јер је вјеронауку предавао отац Станиша, а овдје дјеца слабо иду у цркву. - Покажи им ти твојим примером, па нека се друга деца угледају на тебе. Буди пример и углед међу твојим вршњацима. Кад будеш порастао, упамтиће све то и помињаћете те. - Хоћу, оче, а ја сам и предсједник у разреду. Оче, молим Вас благословите моју маму, тату и мене, и нашу нову кућу. Имена мојих родитеља знате. - Видиш да су ти доделили функцију и у разреду. Мораћеш да се потрудиш као разредни председник и да вршњаке мотивишеш да чешће одлазе у цркву. - Хвала Вам на разговору, оче Гаврило, надам се да ћемо се чути послије моје причести, па да Вам кажем како је било. Моја велика жеља је да посјетим манастир Лепавину, а и Вас. - Хвала и теби, брате, на овом вечерашњем духовном разговору. Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (9. децембра 2009.)
нЕ ЗАБОРАВИ ДА ЈЕ БОГ ЉУБАВ - Помаже Бог, оче, благословите. Волео бих да некад чујем Вашу беседу, а и да се посаветујем повремено са Вама, ако би то било могуће. - Бог благословио, брате. Слушај Радио Благовести свако 333
DUXOVNI RAZGOVORI вече од 22 до 23 часа, па ћеш ме слушати. - Нисам сигуран да ли се тај радио чује у Београду. - Радио Благовести се чује на целој кугли земаљској преко интернета, јер је данас цео свет једно глобално село. Свако вече можеш да се, кад имаш времена, на интернету укључиш на Радио Благовести од 22 до 23 часа. - Чим буде било прилике, искористићу је! Надам се да сте добро. - Да, јесам, мало траљаво са здрављем, али некако иде. - Сви се са нечим боримо, мада ово променљиво време просто тера човека да се не осећа сјајно. Нема ништа јаче до Бога. - Ево линк за Радио Благовести: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18
- Хвала. Оче, јако је лепо што сте ово осмислили, јер интернет сам по себи носи тежину, мада ту увек треба да буде равнотежа. Ја ћу сада да поставим једно питање, које ће Вам можда засметати. - Како знаш да ће ми засметати? Значи да си ти већ прозорљив? - Сви смо чули за филм ”Дигитални анђео” и слушали о тим теоријама завере итд., а сада се нешто променило, нешто се стварно дешава на том плану. Ја нисам песимиста, али сам мало уплашен због свих тих нових ствари. - Ја с тим нисам оптерећен, јер то није потврђено, нити је тај двд издат с благословом Цркве. Многи се у вези с тим збуне и застраше, поготово они који нису утврђени у вери. - Управо због тога све то примам с резервом, али то не значи да ме на неки начин не мучи. - Буди исправан и ревностан верник и нема шта да те страши. - Сада сам као на некој прекретници. Студирам француски и коначно сам добио путовање у Француску, све је као кренуло, а мени истичу пасош и лична карта. Одједном су ме све те теме о биометрији збуниле, јер колико год да разумно размишљам, питање које постављам себи је: шта ако су у праву? Шта ако ја нисам јачи од свега тога? Знам да звучим као маловеран, али не бих ни да подцењујем зло. Чак ме гризе савест, јер ја бих буквално извадио тај пасош да бих путовао, ишао на екскурзије, можда бих чак овог лета радио на једном француском броду, јер треба да платим школарину. У вери сам постојан колико је то могуће и 334
DUXOVNI RAZGOVORI по мојој мери, мада не знам ни шта то значи заиста. Трудим се, некад мање, некад више, молим се, постим, идем у цркву, тј. радим све оно што ради особа која би се декларисала као побожна. Ипак некада дођем и до оваквих збуњујућих информација, поготово када видим да су неки стари монаси на то упозоравали, па ме је то још више поколебало. Покушавам да се ослоним на свој осећај, али некако сам сада превише збуњен да бих нешто осећао. Значило би ми бар неко мишљење духовника. - Брате, све си то лепо написао, и сад је на теби да се одлучиш шта ћеш и како ћеш, да ли ћеш узети пасош или нећеш. Ипак, мудро и паметно да просуђујеш шта ћеш и како ћеш и куда ћеш. Ако личне документе не желиш узети, без њих никуд не можеш, па ни из саме твоје куће, а камоли негде преко границе да одеш. Како ћеш, на пример, доказати да си ти тај који јеси пред службама које контролишу кретање по овој кугли земаљској? Размисли шта ћеш и како ћеш, хоћеш ли узети документа или не. - Желим да идем путем Божијим, мени је потребно мишљење да не погрешим. Амбициозан сам, волим где сам, али сама помисао да сам удаљен од Господа ме јежи и ништа ми није битно као то. Пре свега желим да будем Богу угодан. Вама се и обраћам, јер ми је потребан савет да ли сам на правом путу. Не желим да одем у прелест. - Мораћеш савет по том питању тражити од неког искусног духовника који се разуме у чипове. - Знам да по овом питању понајвише морам сам да одлучим. Стога су молитве најбољи начин да дођем до одговора. - Шта ћеш ако закасниш да добијеш одговор, а мораш на студије у Француску? - Ма, каква Француска! То ми је најмање важно. Свакако то нисам планирао, али имао сам и раније осећај да неће све то потрајати. - Мораћеш и из куће негде изаћи, а без личних докумената нећеш се моћи кретати никуда. - Ништа то није страшно. Хвала Богу, наша полиција није баш тако ригорозна, па ћу моћи уз непроблематично понашање да је се клоним, што ми није проблем. Што се тиче посла, пошто ионако већ радим, могу нешто као конобар хонорарно и на црно, па док се не догоди шта треба. 335
DUXOVNI RAZGOVORI - Нећемо на овој земљи вечито да живимо, знамо просечан живот једног човека, око 70-80 година, онда се мора на пут ка вечности. Тамо се пролази без биометријских пасоша и тамо се траже дела, па на десну страну иду они са добрим делима, а на леву страну иду они са лошим делима. Тамо ћемо добити место по заслузи, оно које смо заслужили на овоме свету, а неће нас питати за чипове, да ли смо их примили или не, него ће нас питати шта смо добро чинили. По делима се суди, а не по чиповима. - Оче, мени је 21 година. Оче, зар стварно мислите да бих ја тек тако фанатично одустао од свега, од живота у Београду, који ми је много помогао, од факултета, који јако волим, јер сам се надао да ће ми омогућити да се касније бавим за мене најлепшим послом, да будем наставник, учитељ... Али сама помисао да једним таквим потезом могу да угрозим све, престравила ме је. Читам Нови Завет, и нико не може знати кад ће се шта збити до једино Отац наш Небески. - Не знамо ни кад ће нам бити задњи час, зато увек требамо бити спремни за вечност. - Има неких смерница, али то нико не може јасно да потврди, а и како би када је та света књига јако сложена. Управо сам због свега тога уплашен и желим да реагујем исправно. Кад помислим на родбину, родитеље и све оне које бих изненадио својом одлуком, опет ме спопадају дилеме. Хвала Богу, једна од рођених сестара је попадија и јако смо духовно блиски. Знам да и она сада све ово проживљава због мене. Ми се потпомажемо. - Ти си себи велике задатке задао, а све то може да буде једноставно застрашивање. Не заборави да је Бог Љубав. - Љубав највише и желим да имам, оче. - Онда без застрашивања. - Хвала Богу, у последње време сам се баш смирио што се тиче осуђивања, љутње, па је некако све сад другачије. Изнутра се осећам боље. Хвала Богу. Ту је и пост сада, када многе ствари могу да научим неочекивано и чудно. Још једино да ме не узнемиравају ови чипови, тек бих онда био миран и смирен ко Егејско море кад нема буре и узбурканих таласа. - Очигледно страх некада премашује веру. - Све време ми се врте оне речи из Новог Завета, из Откровења Јовановог, да они који приме жиг неће моћи да се одупру нечастивом, 336
DUXOVNI RAZGOVORI јер смо упозорени да жиг не примамо. Отуда потиче тај страх. - Само буди миран и смирен и чувај се греха, а понајвише телесног. - Ти филмови су дефинитивно пробудили ту бригу у мени, јер као што рекох, шта ако су у праву? Бог ме је као сваког од нас чудно саздао, а по природи сам миран, оптимиста, тј. онај који воли да дели са људима све, а и да машта. - Моли се Богу, иди редовно у цркву недељом и празницима, пости, исповедај се и причешћуј и буди добар верник и пример у својој околини. - Има све то своје предности и мане. Рецимо, ја нисам имао девојку до сада, некако ми се није дало. Није да нисам покушавао. Све време ја сам тражио неку испуњеност и истрајност. - Имаш ли је сада? - Не. Догодило се и то чудо да сам упознао једну девојку при цркви према којој сам нешто осетио. Ја нисам ограничен и никада нисам тако људе декларисао ко је при цркви а ко не да би се са њима дружио. - И даље се чувај искушења, јер вребају са свих страна. Труди се и не предај се. - Овај поменути сусрет је представљао нешто чудно, а самим тим и лакше, јер нисам морао да се кријем од ње. Из тог разлога никуд нисам желео да журим, што из страха од непознатог, што из жеље да то буде оно право. Ми данашњи млади чинимо све јако брзо. - И честито. - Да. Много пута сам патио, јер се просто нисам уклапао у све те токове. - Хоћемо ли ми полако да завршимо овај духовни разговор за данас, па ћемо други пут да наставимо? - Како Ви кажете, ја сам ионако требао још одавно да се склоним од овог компјутера. Збогом и свако добро. - Бог благословио. Амин. (10. децембра 2009.)
337
DUXOVNI RAZGOVORI
уМНУ МОЛИТВУ ИЗГОВАРАЈ БЕЗ РАСЕЈАНОСТИ, У САБРАЊУ И СМИРЕЊУ - Благословите, оче Гаврило. Ја бих исто с времена на време узимао духовне инјекције, ако може. Свако добро од Господа желим Вам. - Бог благословио, брате. Духовне инјекције можеш примити само кад ме добијеш на скајп. Да ли си спреман да их примиш? - Благодарим. Послао сам Вам захтев за додавање на скајпу с текстом, па не знам да ли сте га добили. Послао сам мејл на Вашу манастирску адресу. - Значи, тако дуго си чекао са стрпљењем, равно три сата. Не могу да се сетим твоје поруке, јер ми се многи јављају, па не памтим неке поруке. О каквом тексту је реч? - Разумем. Имам нека питања на која тражим одговор, па ако бих могао да их чујем од Вас. - Покушаћу да одговорим. Видећемо и о каквом тексту је реч. - Ради се о Исусовој молитви. На више сам страна чуо да њу не треба почињати без благослова духовника. Кад кажем на више страна, онда мислим и на књиге. Зашто је то тако? - Сада свако вече на Радију Благовести читам из књиге ”Свети Оци о молитви” и ту има лепо и јасно објашњење о творењу Исусове молитве. То имаш у архиви радија, па не би било лоше да то преслушаш кад будеш имао врмена, биће ти доста јасније. Ево линк архиве: http://www.manastir-lepavina.org/ radio.php
- Хвала Вам, послушаћу. Читао сам доста на сајту форума Светосавља о молитви. Тамо има библиотека, па сам још неке књиге читао, али опет ми није јасно зашто не могу без благослова? - Само ти понављај молитву и немој много да размишљаш о откривењу силе молитве, јер ће то доћи у своје време. Треба прво завршити основну школу, па средњу, па тек онда на факултет. - Е, сад имам још једно питање. На више места се каже да се молитва изговара полако. Боље је тако, него брзо и расејано. - Неко би да све прескочи и одмах добије докторат. 338
DUXOVNI RAZGOVORI - Опет на више места се чита да континуитет прави квалитет. При том је тешко задржати концентрацију. - Јасно је да тако поучавају искусни творитељи умне молитве. - Да ли је боље изговарати молитву и трудити се, а бити расејан, јер се не може увек бити концентрисан, или сачекати неко време? - Треба се молити без расејаности, у сабрању и смирењу. - А шта онда чинити ако се каже да се молимо непрестано? Ја сам, рецимо, са друштвом на некој вечери, а друштво није религиозно и прича се о свакодневним проблемима. Шта у тој ситуацији? - Само понављај молитву и све ће доћи у своје време. Али, треба знати да ни сама молитва није корисна односно не може постићи циљ без поста, исповести и честог причешћивања. - То се подразумева, али ме је занимало ово у вези са расејаношћу. Значи, ако сам добро разумемо, Ваш савет је молити се, па ће све доћи на своје. - Mолитва без овога што сам горе навео је само механичка, несавршена и бесплодна. Није то мој савет, већ савет искусних творитеља умне молитве. - Такође ме занима, јер сам исто на више места слушао и читао, да после неког времена, када она постане саставни део човека, човек осећа неки бол у грудима. Какав је то бол? - То је зато што се молитва твори с напетошћу и усиљавањем. Због тога долази до тог бола у грудима или у глави. Неко мисли да се молитва чини снагом и отуда долази тај бол. А неко може и да скрене с ума. - Како да скрене? Како знати да то радимо на прави начин? - То значи да пада у самообману и прелест. - А како се спустити умом у срце и која је разлика између спуштања ума у срце и медитације и самохипнозе? - Треба је творити је без икакве маште и напетости снаге. - Каже се да се осећа присуство Господа. Па онда морамо и да замишљамо. И како се уопште концентрисати и на речи и на присуство Господа, а да се не оде у фантазирање? - Ма, зашто ми сада идемо даље кад је то све једноставно? Не треба сада философирати. Ти си то негде све прочитао, па сад мене без потребе испитујеш. 339
DUXOVNI RAZGOVORI - Немојте ме погрешно разумети, оче, јер ја бих само желео савет, да не одем на погрешну страну. - Мислим да сам горе донекле одговорио. - Оче, хвала Вам много на одговорима. Сигурно има још људи који чекају на Ваше одговоре, па да Вас не задржавам превише. - Чини молитву једноставно и без много размишљања, и једноставно пости, исповедај се и често се причешћуј. Чувај се греха, а ако се падне у неко сагрешење, постоји покајање и исповест. Труди се да поново не паднеш у неки грех. - Хвала Вам на одговорима, оче Гаврило, поздрављам Вас и желим свако добро од Господа. - Бог благословио. Амин. - Благодарим. (10. децембра 2009.)
АКО БУДЕШ СЛУШАО ОЦА, СВЕ ЋЕ ДОЋИ НА СВОЈЕ МЕСТО - Помаже Бог, оче! Благословите. Како сте? - Бог благословио. Хвала Богу, добро сам. Зар теби није зима да лежиш, како ми се чини на слици, на неком кревету без кошуље? - Како то мислите, оче ? Не разумем Ваше питање. - Па на твом профилу на фејсбуку је тако. - Опростите због слике. Мало је неукусна. То сам се само тако сликао, оче, а овако се ја чувам. - Ма, ништа не мари. - Оче, можда се сећате да сам Вам писао поруку. - Ко ће да сети, кад вас има ко Кинеза на фејсу! - Да, у праву сте! Подржавам то што радите. Лепо је попричати са неким ко човека може разумети, па макар и на овај начин, виртуелним путем. - Кажи, брате. Можемо причати, иако је касно. - Оче, често се свађам са оцем. Имамо неке несугласице, али има и других проблема. Док спавам, имам ноћне море. Сањам како велики паук иде ка мени, па скачем из кревета и тражим помоћ. Оче, страшне ствари ми се дешавају. - Читаш ли молитве пре спавање из молитвеника? 340
DUXOVNI RAZGOVORI - Слабо читам, оче Гаврило, али држао сам икону испод јастука. - Потруди се да читаш молитве пред спавање, имаш их у молитвенику, јер може нешто да те задави у сну. - Шта ми се то дешава, оче? Како то мислите да ме задави? - Зато што се не помолиш Богу пред спавање! Зато се теби то догађа. - Свако вече пред спавање помолим се Богу и свако јутро се прекрстим пре устајања. Свако вече говорим Оче наш. - Не само Оченаш, већ све молитве. - Разумем, оче. Можете ли да ми кажете шта представља тај паук? Сањао сам га често. Велик је и јако је ружан, одвратан. Бојим се. - Можда је у питању неки демончић, па те тако индиректно тера на молитву. - Желим да то престане и да живим нормалан живот. Иначе, са оцем се свађам због баналних ствари. Желим да све дође на своје место. - Све ће доћи на своје место ако будеш слушао оца. - У праву сте. Признајем да ја грешим. Потрудићу се да се поправим. Морам, јер и отац ради за мене, ради да би мени створио. Тренутно сам у војсци, па мало помажем родитељима у радњи. Сада су направили кућу, Богу хвала. То ће све оставити мени, а мене декларишу засад као слабу особу, јер ми се дешавају те ствари као што су ти снови. - Колико је теби година? - 21. - Слушај родитеље, па ће и твоја деца слушати тебе кад их будеш имао. - Хвала на савету, оче. - Везано за та искушења која имаш, требао би ради тога више да се трудиш и чешће идеш у цркву недељом и празницима, да постиш, да се исповедаш и чешће причешћујеш. - Да, оче. Хвала на савету. Помените ме у молитви, ако Вам није тешко, молим Вас. - Хоћу, брате. Бог благословио и лаку ноћ. Амин. - Благодарим оче. Хвала Вам од срца! (11. децембра 2009.)
341
DUXOVNI RAZGOVORI
УЧИЊЕН МАЛО ИЛИ МНОГО ПУТА, ГРЕХ СЕ УВЕК РАЧУНА КАО ГРЕХ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате. - Јесте ли добро? Требао би ми један савет, па ако можете да ме посаветујете, или бар да ми дате неке смернице у вези са једним конкретним проблемом. - Ево, ту сам, као што је јуче речено. Ако си спремио питање, можемо разговарати. И под условом да интернет веза функционише, јер понекад је успорена. - Имам девојку нешто више од три године. Волимо се и имамо у плану да, ако Бог да, ступимо у брак чим завршимо факултете. Одрасли смо обоје и одгојени у овом модерном времену, у коме је нормално ступити у сексуалне односе пре брака. Проблем је настао кад сам се ја активно ангажовао на томе да се упознам мало дубље са тим шта се од нас људи у овом животу тражи и како бисмо требали живети да бисмо заслужили Царство Небеско. Покушавам усмерити свој живот на пут правог хришћанина и до сада ми је то умногоме полазило за руком, али сада ми се поставља велика препрека. Оно што мене тишти и што ме интересује јесте колики је мој и њен грех што смо ступили у сексуалне односе пре брака? - То је грех противан седмој заповести Божијој: ”Не чини прељубе”. Тек кад се добије благослов Цркве чином црквеног венчања, онда је благословен брак, а ван тога се ради о блудном греху. Ту је твој и њен грех исти, а кад је већ учињен, можда у незнању, онда постоји Света Тајна исповести. И треба престати са телесним грехом док не склопите брак с благословом Цркве. - Мени некада буде жао што сам рођен у ово време кад су многе лоше ствари постале нормалне, па сад кад их покушавам исправити, тешко им је да их превазиђем. Најбоље је, значи, да ја пожурим с браком. - Ако си спреман и све имаш припремљено. Што је најважније, будућа супруга је ту, јер није ти више девојка, зато што је њено девојаштво ишчезло, као и теби момаштво. - Искрено да кажем, ја нисам чинио тај грех у незнању с обзиром на то да сам три године у вези, али сам смањио чињење 342
DUXOVNI RAZGOVORI греха. Међутим, та жеља још постоји и некада је доста јака, али је увек успевам потиснути постом, као данас. Потенцијална супруга је ту, али је проблем што она није верник. - Мало или много, то ти је исто грех, јер грех се рачуна као грех, макар да си и један пут згрешио, а ниси се исповедио. - Ићи ћу да се исповедим током овог поста, па ћу споменути то током исповести свештенику и причестити се. - Шта ћеш сад са њом? Мораш мисионарити да је приведеш вери. - То већ упорно радим, а сад ћу Вам написати шта ми је један свештеник написао о томе: ”Љубав Божија безусловно уређује све. Да би спасао лошег мужа, Бог му даје добру жену. И обрнуто. У овом животу све је променљиво и ништа није сигурно. Хришћанин треба да се вежба у трпљењу да би се радовао у спасењу.” - Негде ја он то прочитао. Има слободу да да своје мишљење и теби је то дао као поуку. Пошто си ти мене директно и конкретно питао, тако сам ти ја и одговорио, нисам ти одговорио из неких облака. Нема потребе да се сада надмудрујемо ко је шта рекао. - Хвала, оче, на саветима. Веома ми је пријао овај разговор са Вама. Желим Вам све најбоље и да вам Господ Бог буде на помоћи увек. - Бог благословио. Амин. (11. децембра 2009.)
МНОГО СИ ГРЕШИО, ПА ЋЕШ МОРАТИ У КАЈАЊУ МНОГО СУЗА ДА ПРОЛИЈЕШ - Благословите, оче. Како сте? - Бог благословио. Хвала Богу, добро сам. - Благодарим. Драго ми је да сте добро. Мени није баш добро. - Шта се догодило? Зашто ти није добро? - Не знам да ли се сећате, причали смо пре неког времена. Рекао сам Вам да имам девојку, али да је изневеравам и слично. Сећате се? - Ко би се сетио ко ми шта пише! Ти њу изневераваш или она тебе? - Ја сам њу изневерио. Ходали смо скупа пет година. Ходао 343
DUXOVNI RAZGOVORI сам са другим женама, и удатим, али она о томе ништа не зна. - И сад се она наљутила на тебе. - Да, и за то време како сам био с другима, ја нисам баш обраћао пажњу на њу, више сам седео за компјутером на фејсбуку. - Како то да си ходао са толико жена, је ли оне не виде добро? И да ли често злоупотребљаваш фејсбук? Е, сада знаш да цуру мораш да чуваш. - Да, оче. Ето, она је заиста била добра и живела је заједно са мном. Родитељи су јој се растали и ја сам пружио помоћ док не нађе други стан. Живела је код мене, моја мајка ју је заволела као да јој је кћерка. Хранила се код нас, спавала овде. Сад је отишла да живи као подстанар. Рекла ми је да нисам обраћао пажњу на њу и да је боље да се растанемо. Баш ме је волела, али ја сам све радио да ме више не воли. Све се више гасила њена љубав и на крају ме је оставила. Раније сам ја желео да њу оставим, али она није реаговала на то, зато што сам ја био њен живот. Било ми је свеједно, али сада ја волим њу и кајем се за све што сам направио. Стварно је волим, а она не жели да смо заједно. Сада се нервирам и кајем се за све. Желим само да ми се врати, никада више не бих био са другом женом. - Сигурно да те је оставила кад си ти на фејсбуку на такав начин! Радиш ли нешто, јеси ли запослен? - Рекао сам јој да нећу да идем на фејсбук и да ћу све да урадим само да будемо заједно, а она ми је одговорила да је већ све касно. Нисам запослен и зато ми је још теже. Само сам кући и мислим на њу. Много дана сам плакао, није ми свеједно. Волим је. Желео сам да одем своме духовнику да се исповедим за све и да се кајем, али џабе ми је све, сада се и помало стидим. Све ми је глупо. - Сигурно да је касно. Она хоће момка који би је узео за жену, да створи породицу. Колико је теби година, а колико њој? - Мени су 23 године, а њој 22. Понудио сам јој и брак. Само тако бих се ја смирио, а она ме је одбила. - Колико сте заједно? - Пет година. Рекла ми је да сам одабрао погрешно време и да сам јој брак понудио месец дана раније, она би пристала. Шест месеци је живела у мојој кући. - Па, мало си претерао. Ти би цуру и фејсбук. Она је хтела мужа и брак. 344
DUXOVNI RAZGOVORI - Проблем је што је волим... Раније ми је у глави било да имам што више жена, али сад се за све кајем. Желим ону коју сам имао и ниједну другу. - Јеси ли знао да је грех то што ходаш са другим женама? - Знао сам да је грех, али мислим да се то дешавало зато што нисам био ожењен. Сад је све касно и сад се кајем за све. Срамота ме је од духовника. Желео сам Вама да кажем. Лакше ми је да Вама кажем, да би ми било мало лакше. Тешко ми је што није више у мом загрљају. - Те друге жене које помињеш, сигурно су биле и старије од тебе, можда је нека по годинама могла да ти буде и мајка! - Био сам са много жена и то ми је био циљ да знам да сам фрајер и да се хвалим тиме пред друштвом. Сада се кајем за све, али већ је касно. Желим све ово да кажем на исповести, али ме је срамота од мог духовника. - Е, сад плачи и кај се за учињене грехове! - Баш желим да се променим, али она је отишла. Сада се можда поново вратим на странпутице, а ја заправо желим да се уозбиљим, да створим децу, да живим нормално. Желим да радим да бих прехранио децу. Све ми се срушило. - Чини ми се да си обећао и прошли пут да ћеш се поправити, али си наставио на исти начин. - Ја ћу да плачем због свега тога, али желим њу назад, зато што је све било у реду док је она била ту, а када је отишла, све се изменило. Мислио сам, да се није десило нешто, да није неко направио неку магију? Не знам како да њу вратим. Стварно је волим, а лакше ми је овако пред Вама да кажем него пред мојим духовником. У праву сте, рекао сам да ћу да се потрудим, али ништа нисам схватио озбиљно. Али сада стварно мислим, ако ми се врати, променићу се. - Мораћеш и своме духовнику све да кажеш! Ништа ти не вреди ово што мени овде кажеш. То што мени кажеш, то је само да ти буде мало лакше. Иду ли сузе, имаш ли доста марамица да их обришеш? - Мало се стидим да тамо одем. Можда је све џабе. Ако она оде коначно, онда ја морам да продужим даље на исти начин. Ако се ја питам, желим да будем с њом и она да ми буде жена, а не да идем с другим женама. Нема више суза у мене. Прошлих дана сам све исплакао, пресушиле су. 345
DUXOVNI RAZGOVORI - Зашто је ниси пазио, зашто јој ниси указивао пажњу, него си само седио испред компјутера и дописивао се са другим девојкама? - Немам појма. Често ми је говорила да ће се она, ако се разиђемо, замонашити. Ја сам мислио, било шта да урадим, она је моја. Тако сам онда и радио. Кад бисмо се посвађали, она би сваки пут плакала и говорила да ме воли и да жели само да будем с њом. Зато сам мислио да ће она цео живот бити поред мене. Сада видим да сам погрешио. - Није она мртво дрво, па да буде стално поред тебе, него је хтела да јој ти будеш муж. - Како могу да је вратим, реците ми савет? - Грешио си и мораћеш много суза да пролијеш за све то што си урадио. - Али ја сам већ пролио, колико још да пролијем? Неће ми се она вратити. Сада треба да стварам нови живот и да тражим нову девојку. Такав сам човек, кад се привежем за некога, ја га заволим. Много сам емотиван. - Треба да одеш духовнику да се исповедиш и да тражиш велику епитимију, да се поправиш и да будеш добар. Ако будеш и даље наставио по истом, неће те ниједна девојка на крају хтети, поготово неће хтети да ти буде жена. - Не желим ја другу девојку, ја желим ову коју сам имао. - Не верујем да ће ти се она вратити, јер си је изневерио. Сад можеш само слику да јој гледаш. - Она не зна да сам је изневерио, нема ни појма о томе. Нећу јој никада то рећи. - Како да не. - Заиста нема појма о томе. Када би дошла с посла, ја сам био поред ње. Велики ми је грех што сам се заклео Господом да је нисам изневерио. Зато ми је веровала. Она сад има овај став, јер нисам обраћао пажњу, па се охладила. Зато желим да је вратим. Нећу јој никада рећи шта сам урадио. Не бих је опет преварио. - Није она мртви предмет да је ставиш је у џак и донесеш кући. - Кад год је позовем телефоном, она сваки пут каже да мисли да не осећа више ништа за мене, али ја не желим да одустанем. Волим је. - Волео или не волео, тако ти је. - Ако тако престанем да се борим, онда ће то значити као да је никада нисам ни волео. Она каже да нађем неку другу и да ћу је заборавити. Ја бих то учинио ево одмах, али у свакој девојци њу видим, 346
DUXOVNI RAZGOVORI њу волим и желим само да њу вратим. - Брате, овако нашем разговору нема краја. Мораћеш да се промениш, па да докажеш да ћеш бити веран некој другој девојци коју будеш нашао. - А до тад, да радим по истом ? - Можеш ли спавати од туге? - Првих дана нисам уопште могао да спавам, а сада ми је мало лакше. Прва три-четири дана ми је било тешко. Проблем је и тај што мислим да ниједну више не могу да заволим. - Проблем је с тобом, изгледа, што се брзо заљубљујеш. Међутим, чувај се греха, да душу не изгубиш за вечност! Земаљско је све пролазно као трен. - Могу ли да се избавим свих грехова које сам починио? - Само иди духовнику, он ће те посаветовати како ћеш и шта ћеш даље. Кажи му све шта си урадио. - А ако се нечега не сетим тог момента? - Напиши све на папир, да имаш подсетник и да не би нешто заборавио. - Ово сигурно нећу да заборавим, али оно од пре, ако се тога не сетим и не исповедим, онда је и то грех. Тај грех неће онда никада бити опроштен? - Да, јесте, грех је и ако заборавиш, али ако се сетиш да ниси исповедио, онда треба да напишеш у подсетник и на наредној исповести исповедиш. Треба, у принципу, да направиш генералну исповест. - Ако поновим исти грех? - Е па труди се да не поновиш! Сад да приводимо крају овај наш разговор, други пут ћемо да наставимо. - Извињавам се што сам сметао. - Ниси ми ништа сметао. Само се труди да будеш добар и да више не чиниш пређашње грехове. - Реците ми још ово, да ли је грех ако идем са удатим женама? - То је велики грех, то је грех против седме заповести Божије: ”Не чини прељубе”. Обе особе које падају у тај грех заједно пливају у њему. - Хвала много, оче Гаврило. Чујемо се опет, надам се. - Бог благословио. Амин. (11. децембра 2009.)
347
DUXOVNI RAZGOVORI
БОРБА ПРОТИВ ГРЕХА НИКАД НЕ ПРЕСТАЈЕ - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. Не бих Вам хтио бити оптерећење, а било би ми драго када бисте нашли мало времена за мене. - Бог благословио, брате. - Не знам одакле бих кренуо да Вас питам шта да радим, јер сам у великим проблемима. Мислим да због себе могу уништити и свој и животе своје дјеце. - Који су то проблеми да би уништио свој живот и животе своје деце? - Оче, ја од младих дана живим у телесном гријеху, а постављају се питања породице, покајања, опроста.. Имам милион питања, а нигдје одговора. - За сваку болест постоји лек, па и за грех сваке врсте. Постоји покајање и Света Тајна исповести. Сваки је грех опростив осим хуле на Духа Светог, а то је самоубиство. Колико је теби година? - 33. - Јеси ли крштен и верујући, идеш ли у цркву недељом и празницима? - Крштен сам. Био сам једном у манастиру Острог и тамо сам се исповиједио. У задње вријеме идем редовно на недјељну литургију и осјећам јаку потребу за тим. Тренутно постим са жељом да се искрено покајем и да се изборим за добро моје породице и мене. - Јеси ли исповедио свештенику грех који помињеш и који те мучи? - До тада сам себе прихватао као таквог гријешног, то је било прије пет година, а тада сам то исповиједио духовнику изнад моштију светог Василија Острошког и примио помазање. Од тада се неке ствари почињу мијењати. До тада сам био сам, а сада сам отац двоје дјеце. - Сад си зрелији, сазреваш у одраслог човека, сад си муж своје жене и отац своје деце и глава породице у којој треба да имаш углед и ауторитет. Борба са гресима никад не престаје, а треба се борити да се ти греси не понављају. - Молим се Богу и даћу све од себе да се ријешим демона блуда и разврата. 348
DUXOVNI RAZGOVORI - Најбоље духовно оружје против телесних искушења јесу пост и и физички рад. - Слажем се са Вама, јер кад радим цијели дан и кад се добро уморим, тад сам савладао врага. - Такође, треба се мање кретати у друштву које подстиче сећање на пређашња искушења. - Да, оче, то се трудим, мада данас и медији промовишу тај грех на сва звона. - Ти прескочи то што ти је за душу пагубно и мало жмири да не видиш све што се промовише. Не мораш то да гледаш, јер имаш благословен брак, брачну заједницу која је благословена од Бога и од Цркве установљена. Брате, полако да приводимо крају овај наш вечерашњи духовни разговор, па ћемо други пут да наставимо. - Оче, много Вам хвала. Охрабрили сте ме да се борим даље уз помоћ Божију. - Бог благословио и лаку ноћ.Амин. (14. децембра 2009.)
АКО НЕКО ТРАЖИ ОНО ШТО ЈЕ ЗА ДУШУ ШТЕТНО, ТО ЋЕ ПРОНАЋИ И ВАН ИНТЕРНЕТА - Помаже Бог, оче, благословите. Да ли сте добили моје поруке? - Бог благословио, брате. Безбројне поруке стижу, па заборавим шта и од кога добијем. А не могу ни дуго да седим испред компјутера из здравствених разлога. - Оче, помените ме. Тако бих волео да нађем добру и побожну девојку која би желела да рађа децу. Помолите се, молим Вас, за мене грешног. - А колико је теби година, да ниси закаснио за женидбу? - Опростите што Вас гњавим. Нека Вам Бог да здравље. Имам 30 година. Некада сам читао Ваш часопис, али га сада нема. - Данас девојке траже младог и богатог, а најбоље да има и ”мечку”. Године су ти дошле скоро до границе. - Помолите се пред иконом за мене, ваљда има нека која је побожна. - Шта си радио, па се ниси до сада оженио? Мораћеш и ти 349
DUXOVNI RAZGOVORI сам мало труда да уложиш у то. - Студирао сам и био сам у вези са девојком која је одбила да се уда за мене, зато што нисам богат. Трудим се, али ми не успева. - Е, видиш да има разлога што женидба касни, погледај само, на пример, колико те је та девојка задржала на скенирању док није изјавила да неће брак с тобом. - Да, четири и по године, а прави се да је побожна. - Па јесте док се дичила да има младог, доброг и смиреног момка. Колико је њој година? - 19. - Је ли нашла другог који има исте године као ти кад те је упознала? - Не знам ништа више о њој. Ја сам у међувремену био нашао другу девојку, а она ми је упропастила ту везу. - Сад видим да си ти био мало старији од ње, па и зато није ишло. Сада ће ти бити мало теже, мораћеш тражити неку девојку твојих година. - Хоћу, оче, само да та девојка хоће да рађа. Мој друг има 33 године и увек је тражио праву, није имао ниједну девојку, па ипак никако да дође та права. Послаће Вам он захтев за пријатељство на фејсбуку, јер је изгубио сваку наду. Оче, дајте нам савет којем светитељу да се молимо да нам помогне. - Она права никако да дође... Па и та права тражи неког правог, и не може да га пронађе. Е, данас су жене модерне и не желе много деце, јер се о њима треба бринути. Хоће слободу, и ако рађају двоје или евентуално троје, одмах траже дадиљу за децу, па онда понеке остану без мужева и деца без очева. Није данас као што је некад било, да су мајке одгајале своју децу. Очеви су радили, а мајке чувале и одгајале децу. Данас се деца, чим проходају или мало порасту, одмах дају у дечје обданиште. - Помолите се Богу за нас грешне. Мој друг се зове исто као и ја. (дан касније)
- Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите и опростите због досађивања. - Бог благословио, брате. Што ми синоћ побеже? Таман добих инспирацију за разговор, а ти оде. - Благодарим, оче. Сад сам успоставио контакт на фејсу са једном побожном девојком која предаје веронауку. Опростите за синоћ. Био сам код поменутог друга. Ја немам компјутер, а било је већ касно и 350
DUXOVNI RAZGOVORI падао је снег, па сам морао кући, јер рано устајем. Како сте Ви? - Ето видиш да и преко фејсбука може бити нешто добро. Није у њему све црно, као што га неки оцрњују. Је ли далеко та цура? Ти ипак стави на свом профилу твоју фотографију, да се види с ким се контактира. И то важно, иначе цура неће знати с ким контактира, а овако кад погледа фотографију у профилу, боље ће бити. - Оче, купио сам у Београду књигу ”Чуда Пресвете Богородице Лепавинске” и одушевила ме је, али тренутно не могу никако да пронађем Ваш часопис ”Пут, Истина и Живот”. Једном сам Вам пре седам година писао и Ви сте ми као благослов послали два примерка часописа. Хвала Вам много. Иначе, не знам одакле је поменута девојка, јер тек ме је прихватила за пријатеља, а припадници смо истих побожних група на фејсу. Помените, нека буде Божија воља. Оче, поставићу фотографију, само да ме неко услика мобилиним телефоном који има камеру. - Можда се догоди срећа и буде ту девојака које траже побожног младића, али добро би било да су године и образовање приближни. - По фотографији бих рекао да и она има 30-ак година. Благословите да успоставим контакт са њом. Сада иначе нисам код друга, већ код своје сестре, зета и њихове деце. Шта бих могао, оче, за почетак да пошаљем тој побожној девојци? Видим по фотографијама да је обилазила доста манастира, а и ја волим поклоничка путовања, јер са њих се увек вратим растерећен од брига. Оче, кад смо већ на интернету, имам једно питање. Како се бранити од искушења која интернет доноси? - Може се лако кликнути тамо где не треба и зачас искочи нека саблажњива реклама. Не треба се задржавати на њој, већ је истог трена искључити. Кликнеш и нема је више. И онда се треба запитати какав је то онда уопште проблем. Јер, проблем је у самом човеку. Оно чиме он располаже у души, то постаје проблем. Ако тражи оно што је за душу штетно, то ће пронаћи и ван интернета. - Оче, ја немам ни компјутер ни интернет, али сам слушао од неких побожних младића да се лако могу саблазнити. Христос је рекао: “Тражите и добићете”, а ја бих све дао и све учинио да могу поред себе имати побожну жену која хоће да рађа децу. Прво тражим опроштај грехова и Царство Небеско. 351
DUXOVNI RAZGOVORI - Ове младиће које си поменуо, то је њихов проблем, јер некога могу да саблазне и оне старудије од пластике које по излозима служе за излагање гардеробе по хит моди. Толико. Бог благословио, брате, и лаку ноћ. Амин. - У праву сте. Благодарим, оче Гаврило. У манастиру Ваведењу у Београду купио сам копију иконе Богородице Лепавинске. Лаку ноћ. (14. децембра 2009.)
САД КАД СИ ПУН БЛАГОДАТНИХ ДАРОВА, ЧУВАЈ ИХ - Благословите! Добро вече из Москве. - Бог благословио, брате М. Јеси ли стигао жив и здрав у своју келију? - Јесам, оче. Лет је био миран. - Да, да, кад у авиону лети молитвеник. - Нисам молитвеник, оче, али свакако молим Господа да ми помогне у молитви. Лет је био миран због Ваших и мајчиних молитава. - Је ли ти ово на слици капа неког спортског клуба? - Која капа, оче? Ако се добро сјећам, нисам оставио у манастиру капу. - Јеси ли погледао нашу заједничку фотографију у мом албуму на фејсбуку? - Јесам, оче! Предивна успомена, само што не стојим естетски. - Мислио сам на ову капу коју си ставио на главу на слици за профил... - То је само танка зимска капа, јер је фотографија из отвореног вагона воза. Хладно је било за главу. - Научићеш да се понашаш као глумац, па ћеш морати лепо да стојиш, а још и боље кад будеш дипломата. Зар ти није било зима, кад си се тако лагано обукао као усред лета? - То и јесте било љети. То је фотографија из Кине. Било је хладно за тијело, али је јакна била у руксаку. Човјек треба прво да чува главу. Дакако да се човјек мора држати лијепо. У погледу будућности, нека Господ за мене одабере оно што Он зна да ће ми бити корисно за 352
DUXOVNI RAZGOVORI спасење душе. Ја само пишем свој докторат, а Господ ће сам да ме смјести. - Срећно и успешно да завршиш започето. - Хвала, оче! Молите Богородицу и Господа да ми дарује устрајност, покорност, смирење и снагу воље да све радим у Име Његово свето. Поздравите драгу браћу и искушенике. Стално вас се свих сјећам. - Са благословом Господњим. - До скорог јављања на фејсу и преко скајпа. - Да, брате, и ти буди поздрављен и благословен. Хвала на јављању. (дан касније)
- Благословите, оче Гаврило! Да ли имате времена да ми помогнете око једног питања? - Бог благословио, брате. Може. - Ако знам да се све у свијету одвија искључиво по Божјој вољи и Његовом допуштању, и да је важно трудити се чути вољу Његову и стално Му узносити благодарење за све, да ли се требам молити и за неке ”ситне”, конкретне ствари? Да ли то противријечи вјеровању да Господ сам зна што је најбоље за нас? - Препусти све Божијој вољи. - У реду. Препустити се вољи Његовој и стално му појати благодарење и алилуја у срцу своме. А како постићи у свијету свест о смрти? Многи старци и светитељи су писали да треба сваки дан живјети као да је посљедњи, да треба стално узносити срце ка Богу. - Брате М., сад су ме напали скајповци и фејсбуковци и нисам концентрисан на одговоре, него ако ти није касно сабери питања, па ћеш ми се јавити после емисије Радио Благовести. - У реду оче, опростите ми. Слушат ћу радио, па ћу се онда касније јавити. - Тако ћемо направити добар разговор, а овако би све било збрда-здола. - Уздам се у Ваше ријечи, јер Ви сами најбоље знате свој распоред. Слажем се. (после одређеног времена)
- Да ли сте слободни, оче Гаврило? Ако Вас нападају скајповци и фејсбуковци, онда могу навратити неки други дан, није ништа хитно. - Ево, само моменат да завршим један разговор, па можемо онда. 353
DUXOVNI RAZGOVORI - Како Ваше здравље, оче? - Непромењено, као кад си био овде код нас. - То значи да сте ведри, весели и спремни за шалу. - И за физикалне здравствене вежбе... - Веома су корисне. Надам се да ћете увијек устрајати у њима. Оче, како да молим Господа о духовнику? Ја га немам, а веома бих хтио да имам духовног оца. Не могу ја сам себе да водим кроз духовни живот. - Веома је то лако. Имаш добрих духовника у Москви и можеш да изабереш онога за кога сматраш да би те најбоље духовно руководио. Најбољи је онај који разуме младе, као што је отац Сергеј Рибко, он окупља младе око себе јер разуме језик младих и њихове духовне проблеме. - Да ли то значи да могу само доћи јереју и упитати га да ме води? Да ли да буде млађи или старији? - То је твој избор кога ћеш за духовника, а боље би било неког старијег и духовног искуснијег, онога који има добар духовни скенер. - Тако се и мени чини, оче. Ја сам гријешник и знам да заборавим свој гријех, а ако ме добар духовник буде скенирао, неће моћи гријех да се сакрије. - Очи су огледало душе и тешко се може шта од греха сакрити, а то може да примети и види онај ко има добар духовни телескоп. Уосталом, што се тиче греха, и боље је да га заборавиш и да га више не чиниш. - Познајем једног проту који ми се јако свиђа. Служи у манастиру Свете Кнегиње Јелисавете, отац Виктор Богданов. Он мало прича, стар је и има врло добре очи, па ћу га питати. - А да ли добро чује? Ако је стар, мораћеш гласније са њим да причаш о духовном животу. Чим он служи у женском манастиру, то значи да је добар и искусан духовник. - Добро чује, и пажљив је. - Е, онда питај да ли хоће да те духовно руководи. После немој да га мењаш, као што поједини млади мењају духовнике, па сад код овог, онда код другог... То није препоручљиво. - Разумем. Читао сам много поука. Духовни отац мора да буде јако дуго, чак и до смрти и да ти стварно буде отац, а не познаник. Хтио сам Вам још рећи да сам био на литургији коју је служио Патријарх Кирил. То је за мене био дар од Господа. 354
DUXOVNI RAZGOVORI - Сад си пун благодатних дарова, чувај их. Редовно иди у цркву на богослужења недељом и празницима, пости, исповедај се и често причешћуј и заборави на старо друштво док још не ојачаш духовно, па ћеш мало и мисионарити међу њима да неког приведеш вери. - Трудим се, оче Гаврило. Јако је тешко то друштво оставити. Зову, пишу, интересују се. Иако, милошћу Божјом, има у њих неких промјена према Цркви. Нећу ја с демончићима да се играм, јер су јачи од мене а ја сам духовно слаб. - Само ти твори умну молитву: ”Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног”. - То радим оче, а и ”Богородице Дјево радујсја” у себи говорим исто полако и сабрано, као што сте Ви данас читали на радију о молитви. - Кад си био код нас, заборавио сам да ти дам за благослов бројанице, али ми нисмо много разговарали о умној молитви, кратко је било то време. - Добро је да сте ово споменули, јер сам купио бројанице у Кијево-Печерском манастиру у Кијеву, али немам благослов за њих, а код Вас сам видио како се све мора радити по благослову. - Одлична је ова књига коју сада читам на радију, ”Свети Оци о молитви”. У њој се говори о творењу умне молитве тако да се не падне у прелест, у коју молитвеник падне ако молитву не твори правилно. Сад кад будеш имао духовника, ти ћеш радити и слушати га како ти он буде саветовао. - Да, оче. Ми у свијету смо слаби духовни војници и можемо лако да одемо са правог пута. Зато и требамо да нас воде старији. Прелест нас окружује и ја је се бојим. - Зато сад треба лећи у кревет и спавати да се не би грешило. Изгледа да је најбоље спавати, ту онда нема никакве бриге, али се треба чувати и вируса који данас највише захвата младе, вируса званог лењивитис. То је вирус опаснији од овог свињског. - Ја сам најгори у “лењивитису”. Опасан вирус. - Брате, да завршимо овај духовни разговор, па ћемо други пут наставити. - Све најбоље, оче, лаку ноћ, Господ да чува Вас и братију. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (17. децембра 2009.)
355
DUXOVNI RAZGOVORI
СВАКО ИМА СВОЈУ ГЛАВУ И НЕШТО У ЊОЈ, ПА НЕКА РАЗМИШЉА ШТА ЋЕ И КАКО ЋЕ - Помаже Бог, оче, благословите. Да Вас обавијестим, опет моји пријатељи желе да пију у суботу. Они су млади и паметни људи, али превише воле биртије, а мени је ускоро двоструки празник: Св. Николај и литургија у недјељу. - Бог благословио, брате М. - Мени се чини да је то све нешто модерно. Прави Рус у мојој представи је побожан православни човјек. - Само ти отиђи у цркву. - Свакако, оче. Једанпут сам отишао с њима у кавану умјесто на литургију и сљедећег дана сам се јако разболио. Господ мене увијек опомене на једноставан начин. - Како си се ти удружио са њима? - Они су студенти с мог факултета, исто су глумци у нашем театру као и ја, само што смо два пријатеља и ја нашли Бога, а други још нису. - Шта ћеш, то су млади људи и не знају где да утроше време. Јеси ли прочитао наш синоћњи разговор на сајту? Ако ниси, ево ти линк да прочиташ обрађен разговор: http://www. manastir-lepavina.org/facebook/?read=4374
- Хвала, оче! Да ли спремате за нову књигу? - Да, за нову књигу. - Има један проблем, иначе, ради којег смо забринути режисер о којем сам Вам причао (с којим планирам на Атос) и ја. Наиме, једна православна сестра хоће да се уда за незнабошца. Она је млада у православљу као и ја, а он је већ старији човек. Он је њој већ поклонио аутомобил. Ми се бојимо да он њу не одмакне од православља ако се вјенчају. Молим Бога и вјерујем да ћемо је спасити од људи који желе да је уведу у незнабоштво. - Причао си ми о томе. Такво је време. Свако има своју главу и у њој нешто, па нека размишља шта ће и како ће. Е, брате М., идемо на одих, па сутра ако имаш материјала да правимо духовни разговор. Јеси ли прочитао од синоћ? - Јесам, оче. Пуно Вам хвала. - Како ти се чини, јеси ли задовољан? - Да ли може ученик бити незадовољан кад учитељ ради за 356
DUXOVNI RAZGOVORI његово добро? Наравно да Вам благодарим. - Бог благословио и лаку ноћ. - Благодарим. Лаку ноћ. - Амин. (18. децембра 2009.)
ПОЖУРИТЕ И ВЕНЧАЈТЕ СЕ У ЦРКВИ, ДА БИСТЕ БИЛИ У БЛАГОСЛОВЕНОМ БРАКУ - Благословите, оче Гаврило. - Бог благословио. - Благодарим. Имате ли који минут времена? - Може пола минута. - Послала сам Вам раније поруку преко фејса и свако јутро се надам да ћу добити неки одговор. - Питајте. - Послала сам Вам поруку, јер је мало дужа, па ако Вам није тешко, погледајте. И замолила бих Вас да поменете супруга и мене у Вашим молитвама. - Сад сам овде само за духовне разговоре, ако имате неке духовне недоумице. - Требала би ми која реч да бих прихватила све то као Божију вољу, јер сама себи не могу објаснити неке ствари, а трудим се. - Колико Вам је година? - Мени је 28, а супругу 32. - Идете ли редовно у цркву недељом и празницима, или сваке преступне године? - Не пречесто, али кад год имам времена и осетим потребу, одем, тј. пет-шест пута месечно. Изнад кревета имам икону Богородице Тројеручице и молим јој се сваку ноћ. - То је добро, за сваку похвалу. - Оче, изгубила сам бебу, а доктори су ми погрешили термин и не могу тек тако да се помирим са тим. - Да ли је брак црквен, да ли сте се венчали у цркви? - Нисмо још, а планирамо следећег пролећа - Млади сте, биће деце. Колико дуго сте у браку? - Три године живимо заједно, а летос смо се венчали у општини. Укупно смо седам година заједно. 357
DUXOVNI RAZGOVORI - Што се чудите што сте изгубили бебу кад живите у браку без благослова Цркве? То је грех, јер живите невенчано. - Све знам. - Не чудите се што се тако нешто догађа, кад се не живи по закону Божијем. - Хвала, оче, на савету и Вашим речима. - Брак који није благословен није брак, него су се двоје удружили да живе заједно, а ако је је постеља заједничка, то је грех. - Знам, оче, али зашто ја нисам онда умрла, јер ја сам грешна, а не моје невино дете? - Пожурите и венчајте се у цркви да бисте имали благословен брак. - Хвала Вам, оче, помените нас грешне у Вашим молитвама и хвала од срца на саветима. - Бог благословио. Амин. (18. децембра 2009.)
САМО СЕ ТИ ТРУДИ И ГОСПОД ЋЕ ТИ ПОМАГАТИ - Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите! - Бог благословио. - Вјерујем да сте пуно заузети, па да немате увијек времена за све. - Само ти питај, ако имаш шта да питаш. - Сваки дан слушам Радио Благовести. - Запамтиш ли шта од оног што чујеш на радију? - Запамтим, оче Гаврило! Све што чујем, све је то за душу корисно. - Твориш ли умну молитву? - Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. Да ли на то мислите, оче Гаврило? - Мислим на то да је боље да девојку држиш даље од себе док је не будеш оженио. - Да, оче Гаврило, увијек то говорим у себи. - Молитва и девојка не иду никако док не будеш у благословеном браку. Све што је ван благословеног брака је грех. - Знам. У недјељу идем на службу, па ћу нашег свештеника 358
DUXOVNI RAZGOVORI упитати како да се припремим за црквену свадбу. Желим што прије да схватим шта је то живот на земљи, да испуњавам заповијести Божије. - Јеси ли девојку питао хоће ли она брак с тобом, јеси ли то добро утврдио? - Јесам, питао сам је и много времена разговарао са њом о томе и о будућем животу. - Хоће ли и она да буде верница као што си ти? - Хоће, оче Гаврило, са мном иде и на молитву у цркву. Нашао сам на интернету православни молитвеник и читам га увијек. - И децу ћете васпитавати у православној вери? - Да, у православној вери, као што су мене и моју сестру родитељи васпитавали. - Је ли и она из РС-а? - Јесте. - Из ког места? - Оче Гаврило, нисам вас добро разумио. Да ли сте мислили на Републику Србију? - Је ли из Босне и Херцеговине? - Ја сам Вас разумио да сте мислили на Републику Словенију. Она је рођена у Словенији. - Мислио сам на Републику Српску. Одакле су њени родитељи? - Исто из Словеније. - Јесу ли крштени? - Да, крштени су сви. - Где су крштени? - У цркви у крају где ја живим. - У којој цркви? - Не знам тачно ко их је крстио, мислим њихов духовник, како кажу Словенци. - А где ти је крштена девојка? - Исто у крају где живим, у Словенији. - Јеси ли ту њу питао ко ју је крстио и у којој цркви? - Јесам, питао сам је. - У католичкој, протестантској или евангелистичкој? - Романска је. На интернету пише “Жупнијска црква”. - За ту цркву нисам чуо, за романску цркву. - Жупнијска црква. 359
DUXOVNI RAZGOVORI - Ко је поглавар те цркве? - Примож Ерјавец. Доста их се мијењало, колико ја знам. То је линк цркве у Толмину: http://zupnije.rkc.si/tolmin/?item=predstavitev/ info.htm
- Имаш ли још које питање да поставиш, ако имаш неке недоумице? - Шта су недоумице, оче Гаврило? - Нејасноће. - Имам понекад проблема сам са собом. Имао сам велики страх у животу, сада хвала Богу иде набоље. - Како то да си имао проблема сам са собом? Шта те мучи? - Прије три године је срце почело да лупа 200 на сат, тј. 200 откуцаја у минути. - Од чега је био страх? - Бојао сам се свега и свачега што сам видио. Вртјело ми се у глави, мислио сам да ћу пасти у несвијест и да никада више нећу устати. - Можеш ли ми описати како и од чега се јавио тај страх? Сећаш ли се како и кад је почео да се јавља тај проблем? - Почело је прије три године. Радио сам у кухињи као кувар и када сам кући дошао и легао у кревет, почеле су страшне мисли. - Сећаш ли се дана кад је то почело? Је ли то било по по дану или по ноћи? - Био је мрак, један сат ујутру. Мисли су ми се вртјеле: да ме носе у сандуку, да ће ме закопати живога, да ће сви моји ближњи да умру... Мислио сам да моје срце није у реду. Потом сам био на прегледу, а доктори нису открили никакву болест. - То су били поноћни демончићи, они су те застрашили. Тада још вероватно ниси био верник, ни у цркву ниси ишао, ниси се у то време исповедао нити причешћивао. - Tачно је, нисам. - Ни друге заповести црквене ниси испуњавао. - Нисам. Било је последица од тога страха. Срце ми је прескакало. - Зато су стигли непомјаници да те застраше, јер ниси имао никакву духовну заштиту. - Моја мама је ишла неком човјеку да он као уради нешто и скине ми црну магију. Знао сам да није било у реду да иде том 360
DUXOVNI RAZGOVORI човјеку. Он је нешто писао на листиће и мајице и веш. - И шта се догодило после? Да ли је било исто или још горе? - Све сам ја то, оче Гаврило, бацио у смеће. Било је још горе, али не одмах. Прво је био осјећај да је све у реду. Послије неког времена све се још више погоршало. - Како је сада, откад идеш редовно у цркву и читаш молитве из молитвеника? - Док нисам на интернету нашао линк манастира Лепавине, било ми је баш лоше. Од када сам почео у цркву ићи редовно, много ми је боље. - А после? - Послије сам се одлучио да дођем к Вама у манастир. - Како ти је сада с откуцајима срца? Је ли се то нормализовало? - Јесте. Све се умирило, мада имам неку срчану аритмију. - Је ли страх ишчезао? - Страх је 80% ишчезао. Мислим да морам још више ићи у цркву и још више јачати у вјери. Моја покојна прабаба је сваку сриједу и петак постила и живјела је 97 година. Бавим се спортом сваки дан. Не пушим и не пијем. - Сад буди добар верник и иди редовно у цркву, пости, исповедај се често и причешћуј се. Свако вече прочитај молитве пред спавање из молитвеника. - Тако ћу како Ви кажете. - То ти је добро што не пушиш нити пијеш, и што не идеш ноћу с друштвом по дискотекама. - Имам осјећај да ће Господ Бог то што не ваља извући из мене ако будем живио по Његовим заповјестима. - Само се ти труди и Господ ће ти помагати. - Иначе ја радим као избацивач у дискотеци. Био сам на течају за избациваче. - Онда си ти чувар реда у ноћним дискотекама и кафићима. - Да, и гледам како та омладина не зна да живи ни да се понаша. Свако вече су у дискотекама и кафанама. Пију, пуше траву, кљукају се таблетама, галаме, скидају мајице да би показали како су јаки... - Да ли те слушају ти твоји ”пацијенти” кад направе неред? Да ли покушаваш да мало мисионариш, да их посаветујеш, да им кажеш да то није добро за њихово здравље, да тако уништвају своје животе? 361
DUXOVNI RAZGOVORI - Увијек када идем на посао, помолим се Богу. Увијек када неко направи неред, ја му савјетујем, а и све остале колеге с којима радим говоре им да то није добро за њихов будући живот. За то су, по мом мишљењу, доста криви родитељи. - Јеси ли имао неке неприлике у случајевима кад су они несвесни и не знају шта раде? - Како то мислите, оче Гаврило, да ли мислите да сам ја некад био као и они? Био сам, али не толико времена. Све оно за шта сам утврдио да није добро, ја сам одбацио. Пробао сам алкохол, цигарете, понекад траву. Све то није било добро нити за тијело нити за душу. - Не мислим да ли си био као они, већ да ли су те вређали или ти нешто урадили док си био на радном месту, да ли је неко покушао физички да ти науди, да те нападне, јер и тога има на таквим местима. - Било је тога, оче Гаврило. Покушали су неки, али нису могли да ме повреде, јер сам се Богу помолио када бих пошао на посао. Пробао је једном један млади дечко, имао је и пиштољ, и на крају ништа није било. За свакога има казна, Божија казна. - Брате, буди добар и нека те Господ чува од сваког зла и сваке врсте напасти. Сада полако да завршимо овај духовни разговор, па ћемо други пут да наставимо. - Вама желим да поживите још много година и да Вас Господ Бог чува у сваком добру. - Бог благословио и лаку ноћ. И срећан сутрашњи празник светог оца Николаја. - Благодарим, оче Гаврило. И Вама нека је срећан празник Светог Николе. - Амин. (18. децембра 2009.)
И КРОЗ ЧИЊЕЊЕ ДОБРИХ ДЕЛА ЧОВЕК СЕ МОЖЕ ПОГОРДИТИ - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате С. - Благодарим. Ево мене, оче, код куће, на распусту до Јовањдана. - Добро, мало да се одмориш од књиге и многог учења, јер од 362
DUXOVNI RAZGOVORI тога може да се скрене. Не ваља бити превише паметан. Они са мање памети боље пролазе у животу него они који су препаметни. - Мислим да ови други имају више искушења и проблема ако је њихова памет у Христу. - Искушења имају и једни и други, али прелест вреба са свих страна. - Овај свијет изгледа као бојно поље за човјека. - Да, као бој на Косову за време Турака. - Непријатељи нападају и са стране и изнутра, али не могу поробити човјека док се он сам не преда. - Све зависи од тога колико је човек јак духовно и колико је савладао стратегију одбране од напада демончића. - Стратегију мора да му да искусан духовник. - Данас се много шта променило у свету, па су и нове стратегије потребне. - Веће су могућности за сваковрсне пороке, али веће су и за добра дјела. - Тачно, али и кроз чињење добрих дела може човек да се погорди и да изгуби и оно мало што је имао од добрих дела. - Ту су силе таме и иза сваке степенице коју пређемо на љествици. - Може се попети и до врха лествице па пасти, као што су и многи пали и много се разбили. - Али неки су исповиједањем Христа до смрти прешли одмах све степене и добили вијенац побједе. - Јесте, али изгледа да више има ових других. - Бог је у Рају дао провјеру слободе човјеку - да ли ће остати послушан Њему или ће бити у вјечној борби и рату и мраку без Бога. - Бог је милостив и човекољубив. Поправка за свакога постоји, само ако буде хтео да наследи живот вечни кроз испуњење десет Божијих заповести. Хоћемо ли, брате, да завршимо сада овај духовни разговор, други пут ћемо наставити? - Благодарим, оче, на издвојеном времену. Збогом. - Бог благословио и срећан сутрашњи празник светог оца Николаја Чудотворца Мирликијског. - Хвала, оче. То је моја крсна слава. - Срећна слава. Амин. (18. децембра 2009.)
363
DUXOVNI RAZGOVORI
КАД БУДЕШ ОТИШАО НА СВЕТУ ГОРУ, ЈОШ ЋЕШ СЕ ВИШЕ УТВРДИТИ У МОЛИТВИ - Благословите, оче Гаврило! Сретан Вам празник светог оца нашег Николаја. - Бог благословио, брате М. - Причестио сам се на литургији и исповиједио. - Нека ти је на здравље и спасење. Нешто ти споро иде писање. - Прсти су ми хладни, зато споро иде. Хтио сам Вас питати да ми кажете како да дођем до истините молитве са сузама? - Полако, прво треба стећи смирење, па тек онда долазе сузе покајничке. Зашто су ти прсти хладни, зар није ти загрејана “келија”? - Веома бих волио да се смирим, истински смирим. Загријана је “келија”, али прозори су слаби, па пуше кроз њих (иако су затворени), а овдје је минус 20 температура. - Ти си слабачак и нежног здравља, прехладићеш се, добићеш неки грип и онда ћеш морати да се вакцинишеш. - Ја сам љетни тип. Кад је јако вруће, ја се осјећам најбоље, а зими се бринем, одијевам се топло и стално пијем чај. - Само ти пиј чај. Русима је то уместо кафе. Они пију много чаја и то је здраво. Имаш ли самовар? Да ли си набавио за кување чаја самовар? - Самовар је преспор. Имамо електричне чајнике, то је брже. Самовар је више за украс. Оче, иначе да Вам напоменем да радим умну молитву како сте рекли, само што се толико концентрирам па заборавим на свијет око себе. - Само полако и без усиљавања. Све ће доћи у своје време ако будеш устрајан у творењу умне молитве. - Да ли је свеједно на којем језику творим умну молитву? Понекад је то на грчком, понекад на хрватском, понекад на руском. - Када будеш ишао на Свету Гору, још ћеш се више утврдити у молитви, посебно ако будеш мало дуже остао. - Надам се да ће ми допустити да останем дуже. Веома бих волио стално стајати пред Богом у молитви. Шта треба мирјанин молити током дана осим јутарњег и вечерњег правила? Често 364
DUXOVNI RAZGOVORI читам још и покајнички канон, понекад и акатист, али чини ми се да премало молим. - На било ком језику може се изговарати молитва, гласно или умно, зависно од тога како упућујеш мисли. Сад кад си у Москви, на ком језику су ти мисли, да ли на хрватском, или руском, или енглеском? По оцу на хрватском, по мајци на руском, или на данас интернационалном, енглеском језику? - Обично мислим на хрватском и на руском језику. - Имаш велико молитвено правило, а мораш и докторат да завршиш на време. - Наравно, оче Гаврило. То ми је важна ствар, али без Бога је то узалудан напор. Једанпут ми се десило да сам на пар минута заборавио да се молим, али ми је ум свеједно продужио с молитвом. Не знам како ријечима то да опишем. - Немој да описујеш, нека остане тајна, јер се драгоцени камен увек чува у скровитом и сигурном месту, да га не би открили грабљивци и однели. - У реду, оче. Само сам хтио Вама да кажем, јер коме ћу другом? Никоме другом нисам рекао, а Вама могу све да кажем, па и исповиједио сам се код Вас. Схватио сам да мислите на грабежљивце који нису од меса и крви, већ духови злобе. - Хвала ти на поверењу. Трудићу се да ти одговорим на све оно што ме будеш питао у вези са духовним животом. Јесам, мислио сам на њих, али и на овоземаљске грабежљивце који наводе и уводе у грех и пагубност душе. - Оче, овдје Руси за вријеме Свете Литругије пуно пута раде земне поклоне, а неко од браће код Вас у манастиру ми је рекао да грчка традиција каже да се у недјељу не смије молити на кољенима. - Недељом се не клечи у цркви, јер је свака недеља посвећена Васкрсењу Христовом и сва је служба недељом васкрсна. - Хвала, оче! Збуњен сам, јер Руси стално на литургији клече. Сада знам како треба. - Ни на Светој Гори се недељом не праве метаније пред иконом кад јој се приђе на целивање, нити се клечи за време читања Св. Јеванђеља на Светој Литургији. - Овдје кад се причешћују, држе руке сложене једну преко друге на грудима, а у Хрватској не држе. 365
DUXOVNI RAZGOVORI - Треба тако, јер то је веома практично. Један разлог је страхопоштовање при узимању Светог Причешћа, а други је практичан, због опреза, јер неки могу да се забораве, па желећи да се прекрсте дотакну путир. Ако свештеник не држи чврсто путир, може се догодити, као што се и догађало, да се проспе причешће. Не морају се руке тако држати, али је боље, да се не би догодило нешто. - Схваћам. Хвала, оче. У понедјељак треба да идем до једне болнице по специјалну потврду о томе да сам здрав. Та потврда се ради 15 дана, а мени она хитно треба, у року два-три дана. Шта да радим? Давати мито болничару је гријех. - Уради по твоме нахођењу, али то није мито, то је пре знак пажње за учињено добро дело. Мито је за неку већу услугу. Кад, на пример, неко неком намести какав посао, па добије за то, рецимо, ”мечку”. То је мито и то је грех. - Схваћам. Да ли да постим у недјељу на води и молим Бога да ме Он води? - Немој да постиш у недељу. Недељом се не пости на води, већ узми јело биљног порекла које је припремљено на уљу и усрдно се моли Господу и Пресветој Богородици и своме заштитнику светом Архангелу Михаилу. - Да, оче Гаврило. Господ ме стално води и спашава тако чудесно да ја јадан не знам како да Му за све добро благодарим. И стално ми треба Његова помоћ. Ниједан дан не могу без Његове помоћи. - Полако да приводимо крају овај духовни разговор, до следећег наставка... - Христос да је стално с Вама, драги оче, и са свим Вашим духовним војницима лепавинским. - И са тобом, у Христу брате М. Бог благословио. - Благодарим и лаку ноћ. - Амин. (19. децембра 2009.)
366
DUXOVNI RAZGOVORI
ЦРКВЕНА ПРАВИЛА ВАЖЕ ЗА ОНЕ КОЈИ СЕБЕ СМАТРАЈУ ВЕРНИЦИМА - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Веома бих волео да чујем Ваше излагање. Био сам само једном у манастиру Лепавини. Могу рећи да је веома леп манастир. Имам заиста много питања. Имам питање везано за конференцију. - Бог благословио, брате И. - Благодарим. Шта мислите, кад ће се одржати Ваша конференција преко скајпа? - Не одржавам ја никакве конференције преко скајпа и на фејсбуку, него водим појединачне духовне разговоре с онима који ми се јаве ако имају неке недоумице из практичног црквеног живота, питања о најосновнијим стварима: о понашању у храму, о томе како и кад се треба молити Богу, о посту, о умној молитви... Сада ми стално постављају питање о чиповима, као да сам ја стручњак за чипове и биометријска документа. Питају ме да ли их треба узимати или не, али ја нисам стручњак за ову врсту питања. - Опростите, мене интересују практична питања баш из црквеног живота и ништа друго. - Људи треба да се најпре брину како да се сачувају од греха да би задобили Царство Небеско, а не да троше узалуд време на питања о некаквим чиповима и биометријским документима и другоме што је безвредно. То је само повод за губљење времена, јер се процес не може зауставити, не могу се блокирати одлуке оних који владају и одлучују на основу земаљских закона. - Мене ипак више интересују питања из праксе, а не чипови или било шта друго што је везано за биометријске податке. Занимају ме питања везана за причешће, молитве, исповедање... То је оно о чему бих ја волео да знам. - Да, о томе један практични верник треба да зна, баш о овоме што си навео горе. - Имам ту неких недоумица. - Које конкретно? - Волео бих да од искуснијег духовника чујем објашњење о причешћу, нпр. ли је за осуду ако се у току поста човек омрси? - Хвала Богу, данас има много духовних књига из којих се много може научити. 367
DUXOVNI RAZGOVORI - Да, разумем, оче. Друго питање је о ономе ко није у могућности да пости. Шта ако бих пришао причешћу после исповести истовремено знајући, рецимо, да сам се те недеље омрсио? Да ли је уопште храна као таква грех? Ја мислим да није. То ми је недоумица. - Свако сам за себе треба да размисли да ли жели да буде практични верник или само обредни, декларативни. - У реду, али ако човек није у могућности да пости? Наводим то као пример. - Немаш ти шта да мислиш да ли је овако или онако, Црква је прописала како верник треба да испуњава црквене одредбе. Оне важе за оне који су верници и не може нико то да измени сам за себе, по своме нахођењу. Уосталом, кад кажеш да није могуће постити, онда могу да кажем да нема ништа што није могуће. Све је могуће кад човек хоће да живи побожно и благочестиво и да поштује црквена правила прописана за вернике, тј. за чланове црквене заједнице. - Благодарим на детаљном одговору. Заиста мислим да би требало тако да буде. Ово сам питао зато што би се један од верника причестио, па би хтео да пости од среде. - Немаш шта да мислиш. Стално понављаш једно те исто, да ти тако ”мислиш”. - Јасно. Благодарим, оче. Онда ћу му пренети да ипак пости цео пост. - Набави мали црквени календар, тамо су упутства о томе кад и како треба постити. То је прописано за сваког верника који хоће да буде прави верник по црквеном уставу. - Благодарим. Имам још питања, али неком другом приликом, ако није проблем. - Бог благословио, брате, до следећег сусрета у овом виртуелном простору. Амин. (21. децембра 2009.)
368
DUXOVNI RAZGOVORI
ШТО СУ ВЕЋА ИСКуШЕЊА, ВЕЋА ЈЕ И НАГРАДА ОД ГОСПОДА - Помаже Бог, благословите! - Бог благословио, брате Ф. - Благодарим. Да ли сада дајете духовне савјете и на фејсбуку? - Ето, сада смо на фејсу. - Да Вас питам нешто? - Може, брате. - Нешто сам у задње вријеме заглибио у школи, тачније са хемијом. Нисам могао да учим јер се нисам осјећао најбоље, или је то све била моја лијеност, па сад моји родитељи хоће да среде то са професором тако да ми да пролазну оцјену. Не знам шта да радим, јер то не би било праведно према осталим ученицима који су учили. - То је познати вирус што захвата већином младе, вирус звани “лењивитис”. Може се излечити, само треба воље и физичке активности. Што се тиче оцене, боље би било да хемију добро научиш и да изађеш на испит. То је благословено, а не да ти родитељи то ”среде” са професором. - Потрудићу се да добро научим. Већ од данас почињем да учим, мада не знам да ли је овај нерад код мене болест или лењост. То ипак није исто, јер стварно се не осјећам баш најбоље. Нисам физички болестан, већ духовно. Али ако којим случајем не успијем да поправим оцјене, ништа ми друго не преостаје већ да се то тако среди. Ипак вјерујем да до тога неће доћи, јер би то био грех. - Само мало више труда, па ће бити и благослова за учење. Не треба падати духом и малаксати. Ако није нека физичка болест, уведи себе мало у ред. - Помолио сам се Богу да не дође до онога што сам навео, јер више волим да на поштен начин добијем оцјену. - Утврди градиво из предмета који полажеш. - Сад сам сигуран, научићу ја то, јер се уз Божију помоћ све постиже. - Могу и ракете да се инсталирају за пут на Месец уз Божију помоћ. - Да. 369
DUXOVNI RAZGOVORI - Идеш ли редовно у цркву недељом и празницима? - Идем у цркву, али не баш редовно. Одем некад и радним даном на вечерњу службу. - Које те обавезе недељом спречавају да у цркву одеш? Шта радиш код куће за оно време док се Света Литургија служи у цркви у месту у којем живиш? - Често не одем недјељом јер се духовно не осјећам најбоље, тј. на памет ми долазе свакакве саблажњиве мисли. Зато не одем да се то не би догодило у цркви, па да учиним још већи грех. Иначе бих ја отишао сваке недјеље у цркву. Разговарали смо ми прије на ту тему о тим мислима. Тад сте рекли да често у себи или наглас изговарам Исусову молитву. То чиним често... - Сад се сећам. Какво те тада искушење напало, баш си ме много забринуо. Много сам мислио о теби, али си ти мене мало и искушавао, да би видео како ја реагујем на твој проблем и твоја тадашња искушења. - Морао сам неком да испричам своје бриге, јер нико ме осим Вас не би разумио. У мојој породици нису баш неки вјерници. Много сте ми тада помогли својим савјетима. У тешку кризу сам био запао, а и сад сам у тешкој, али истина не у онаквој каквој сам био. - Искушења дођу и прођу, али увек треба бити приправан да се она савладају. Њих је било и биће кроз живот. Увек се тебе сећам, јер кад сам ти рекао да Господ човеку опрашта сваки грех ако се човек покаје осим хулу на Духа Светог, ти си ми одговорио: ”Како ти то знаш да ће Господ опростити?” Рекао си ми то тада доста одсечно. - Јесам. Добро се сјећате, мислио сам да се нећете сјетити. Можда сам Вас мало препао својим изјавама, али сад ми је боље, мада далеко од тога да сам духовно оздравио. Духовна болест ме итекако мучи. - Као кад се болесник обраћа лекару, тако си се ти мени обратио за духовни савет у тренутку искушења у којима си се тада налазио. Сећам се тога. Брате, труди се на духовном оздрављењу и кад год будеш имао духовну потребу, јави се. - Трудим се, оче, али ми слабо шта помаже. Молим се редовно и исповиједио сам се два пута у задњих мјесец дана. - Даће Господ да савладаш и та младалачка искушења. Све је то пролазно. Што су већа искушења, веће су и награде од 370
DUXOVNI RAZGOVORI Господа. Брате, да завршимо овај духовни разговор, до следећег сусрета у овој виртуелној паучини. - У реду, оче. Хвала Вам на духовним савјетима. - Бог благословио. Амин. (21. децембра 2009.)
ПРЕСТАНИ С ПУШЕЊЕМ, САМО ЈЕ ЧВРСТА ОДЛУКА ПОТРЕБНА И НИШТА ВИШЕ - Бог благословио, брате М. Како си прошао код доктора, да ли је све у реду? Хоће ли потврда стићи на време? - Господ Бог, Пресвета Богородица и свети Арханђео Михаил чудесно помажу! Све је прошло под Покровом Богородице. Потврда би требала бити готова сутра или прекосутра. Хтио бих Вас замолити да благодарите Богородици пред Њеном иконом. Ја такођер благодарим, али моје благодарење је преслабо. - Хоћу, брате, али ни себе немој потцењивати, јер ја знам да си ти скроман и смирен... - Немојте даље, оче. Имам ја и те каквих проблема са гордошћу. - И у смиренима лежи искушење гордости. Демончићи свуда постављају своје мреже да улове неку душу. Стављају разне мамце који примамљују не би ли човека уловили у његовој слабости. - Да! Напада ме непријатељ чим се ја смирим. Он ми шапуће на ухо: ”Како си ти смирен, мора да си бољи од других.” То је веома тешко. - Ти се не дај и пронађи стратегију да се одбраниш молитвом, постом и честим причешћивањем. Порок пушења цигарета мораш оставити ако ниси, како смо се договорили. - Тај порок ми је најтежи од свих порока. Да се закунем на Јеванђељу у цркви пред јерејем, било би ми пуно лакше. Трудим се, оче, али ја сам по том питању страшно слабовољан. - Само је чврста одлука потребна и ништа више. Није потребна никаква заклетва. - Оче, ако Вам обећам, врло је могуће да ће испасти лаж, а не желим лагати. Могу Вам само рећи да ћу се трудити. Опростите ми што сам тако слабовољан и непослушан. 371
DUXOVNI RAZGOVORI - Боље ти заборави на цигарете во вијек вјекова. Потруди се да их оставиш и да их заборавиш. Мало размисли и о здрављу, јер дуван утиче штетно на плућа. Најпре плућа страдају, често дође и до карцинома. Захвати плућа, па онда цело тело, и брзо дође до “вјечнаја памјат”. И пут у неповрат. - У реду, оче. Договорили смо се. Има да оставим! Не може се бити раб Божији, а истовремено кадити и Богу и демончићима. Не желим да убијем живот који ми је Господ даровао. Молићу св. Јована Кронштатског и св. Јована Шангајског да ми помогну. Они су исто имали проблема са духаном. - Ево, од тебе први пут чујем да су они имали проблем с пороком пушења. То си ти од Руса чуо и сазнао, да ли је то истина? - Да, оче, то сам сазнао овдје у Русији. Од познатих јереја. - Да ниси случајно сазнао од оних који се такође боре са истим пороком? - Мислите на свештенике који се исто боре с пушењем? Стварно не бих то знао рећи. Од мојих пријатеља који су пушачи нико се не бори с тим пороком. - Њих то не мучи и не сматрају пушење пороком? - Не, а мене мучи, јер је то спознани гријех и нема оправдања. Оче, да ли могу постити и понедјељком у част светог Арханђела Михаила? - Како мислиш да постиш, па ти постиш овако и онако, јер је сада време Божићног поста, једино ако мислиш на то да постиш биљну храну кувану на води без уља? - Мислим на период кад нема поста. Тада постим сриједом и петком, а знам да се још може постити и понедјељком у част бестјелесних сила. - Може! Са благословом. - Хвала, оче Гаврило. - Сада да приводимо крају овај данашњи духовни разговор до следећег наставка. Бог благословио и лаку ноћ. - Хвала. Христос са Вама, оче, и да будете под Покровом Пресвете Богородице. Лаку ноћ. - Амин. (21. децембра 2009.)
372
DUXOVNI RAZGOVORI
БРАК СЕ ЛАКО РАСКИНЕ АКО НЕМА ЦРКВЕНОГ БЛАГОСЛОВА - Помаже Бог, оче. Послала сам Вам поруку, али ми нисте одговорили, јер сигурно нисте видели. Молим Вас, одговорите ми кад видите, ако сте у могућности. Ценим Ваше мишљење. Живи били! - Не могу да спазим све поруке које долазе, јер има вас хиљаду који ми се јављате. - Верујем. Нема везе, ја ћу чекати колико год треба. Знам да не можете да стигнете. - Сад те видим на профилу, на слици са овцом. Знаш ли да музеш овце и правиш сир? - Искрено, ја не знам ни да се музу овце, а и не волим да их једем. Свињу да, али овце ми је жао, јер је нежна и лепа. Свиња ми већ није тако драга и лепа. - Одакле би био овчији сир ако се не музу овце? - Ја од овце нисам никад ништа јела ни пила. Нисам се интересовала пошто не желим то да једем. - Па, где ти живиш, на којој планети? И где си нашла ову овцу за фотографисање? - То је овца моје баке, она их има 30, цело стадо, мале и велике. - И ти међу њима... - Нису могли да ме истерају из штале. Села сам доле на сено и играла се са њима. Љубиле су ме, а баба ми се смеје. Каже: ”Види што је луда! Излази одатле, удариће те ован!” Ован дошао и ја га мазила. И није ме ударио. - Одакле си ти? - Из Срема. - Има један дечко који има овце, а тражи чобаницу преко фејса. - Стварно? Свашта има на фејсу. - Да! - Не вреди. Имам момка и живимо заједно. Ваљда ће ми купити једно јагње и магарца или магарицу. Има овде комшија малу магарицу и много је лепа и питома. Том момку нека је са срећом, да нађе чобаницу лепу и питому као што су и овце. И супер! 373
DUXOVNI RAZGOVORI - Ове са фејса много су нашминкане и још сиротице, немају много одеће да се боље обуку. Онако сироте, лагано обучене... - То је, оче, такво васпитање. Ово је лудачко време, па утиче. - Понека нема ни неки чаршав да се мало више покрије. Слаба вајда од чобанице са фејса. - Искрено, нисам ни ја боља што се тиче облачења, али полако сазревам, па ћу се ваљда с годинама и обући. Још сам млада, па баш не разумем све ствари у животу и немам толико мудрости. - Овде се на профилу не види да те је покрила овца и закрила. - На тој слици имам хеланке и дукс, али кад је топло, немам баш одеће на себи. - Питај баку како су се цуре облачиле у њено време, кад је она била у твојим годинама. - Знам за оне хаљинице до доле, али танке. Сада више нема, оче, таквих да се купи. Ја бих то носила, али би ми се сви смејали. Ја волим те ствари које су оне носиле у њихово време. Сад нико неће то да носи, а ја бих. - У њено време момак и девојка су ашиковали преко ограде, или код оваца, али под погледом родитеља из даљине. - Знам, зато је све било нормално и све су рађале и имале су све на селу, а сад од силног разголићавања нема ни порода ни нормалног односа. Све ја то знам. И ја хоћу бебу већ две године. Покушавам са дечком, али не иде. - Данас се чује како су момак и девојка у вези три или четири године, па се за то време љубав охлади, досади им да буду заједно и разиђу се. Онда буде плач и јадиковање момка за девојком или девојке за момком, и онда потрага за врачаром да их поново саставља. Али, од тога нема ништа. Нити је он више момак, нити она девојка, и више не могу лако да нађу праву или правог. Једино да се нађу слични са сличнима, али тешко је и то кад су године прошле узалуд. - Е, ја имам правог. Заједно смо четири године и много га волим, али нешто нам не иде за бебу. - Сад је то моментално тако. - Ја верујем да ће трајати цео живот. А врачаре ме не занимају нити та ђавоља посла... - Јесте ли у црквеном, благословеном браку? Ако нисте венчани у цркви, онда је све климаво. 374
DUXOVNI RAZGOVORI - Оче, ми немамо пара ни за хлеб, а камоли да се узмемо. Он не ради, а ни ја нигде да нађем посла. Отворио је фирму за сувенире. Само порезе плаћамо, а и то нам наши помажу. Ови попови, ако могу тако да их назовем, наплаћују венчање и по десет хиљада. Ми желимо да се узмемо, али од чега? - Зато то и тако иде, када живите ван црквеног брака. То није брак, већ се двоје удружили да живе заједно. То траје само привремено, али то пријатељство се лако раскине, јер нема црквеног благослова. - Знам, али ми планирамо да све то урадимо чим будемо имали пара. Све ме то нервира кад без пара не могу више ни пред Богом да кажем кога волим и кога хоћу за животног сапутника. Проклете паре су све уништиле. Све лепо и чисто је добило ценовник. - Нису проклете паре, јер без њих нема од чега са се живи. - А ни да се формира брачна заједница. - Ми овде не причамо о парама, већ о моралу и греху. - Знам, оче, али како да се узмемо кад немамо пара да платимо венчање? Ми се стварно волимо и верни смо једно другом, не свађамо се и поштујемо се. - На кредит. Јесте ли ви верујући и идете ли редовно у цркву недељом и празницима? - Ја јесам, а он није, јер има једну барикаду што се тиче цркве. - Како мислиш на брак с оним који не верује ни у шта? - Објаснићу Вам његову барикаду. Мама му је шизофреничар и ишла је неком свештенику, а тај узима по 500 евра. Кажу да је видовњак. Мој момак је био дете кад је маму тамо водио. - Нека је она ишла, али какве то има везе са вашим браком? - Мој момак, тадашњи дечак, разочарао се због онога што је тај човек урадио његовој мами и сад је разочаран у све. Полако га ја враћам на прави пут. - Није то никакав разлог, то је само изговор. - То му и ја кажем, али он је киван на све и не може да схвати да зарад једног не треба све да осуђује. То му је грешка. - Дала му је новац зато што је имала, а да није имала, не би ни отишла да јој он гледа будућност или прошлост. Што је било, видела је, а што ће бити, видеће. Могла је ићи у манастир, тамо јој нико ништа не би погађао, него је могла да запали свећу за 375
DUXOVNI RAZGOVORI здравље и нешто да стави на икону као прилог за манастир, а не да плаћа неку одређену цену да би јој се нешто неодређено рекло. Што је тражила, то је и нашла. Зато није нико крив до њих двоје сами, твој момак и његова мајка. Ето толико, да завршимо овај духовни разговор. - У праву сте, оче. Само, паре је позајмила, па је морао да враћа син. - Има тај свештеник свога владику, а ми немамо шта да видимо. Он никога не зове да му дође, већ људи сами иду. Иду зато што не знају шта значи црквени начин живота, да требају ићи редовно у цркву недељом и празницима, постити постове онако како је Црква прописала, исповедати се и причешћивати, да требају свештеника позвати да им освешта и благослови кућу када је време за то, за време славе или Ускршњег поста. Кад се нешто догоди у кући или буде нека штета, трче врачари да им каже шта да чине уместо да оду свештенику да им он очита молитву или их посаветује. То је последица верског незнања. У народу нема праве вере, него постоји само сујеверје. Да завршимо сад разговор. Бог благословио. Амин. - Благодарим, оче Гаврило. (22. децембра 2009.)
У ДРУШТВУ СЕ ДАНАС МЛАДИ ПОНОСЕ ТИМЕ ШТО СУ ”У ВЕЗИ” - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Нешто бих да Вас питам. - Бог благословио. Само питај, брате, јер ту сам да одговарам. - Имао сам један проблем. Изјутра око 8 сати, када сам спавао, нешто ми се страшно десило. - Шта се, брате, догодило тако сташно? - Није то било први пут, него ми се више пута десило. Као да ме нешто окружи и не пушта да се мичем, не могу ни да се окренем нити да причам, једноставно ништа не могу у том моменту. Што се више браним, то ме више држи. То је страшан осећај. Не знам шта је то. - Да ли ти се то догађа у свесном, тј. будном стању, кад лежиш или стојиш или док ходаш? 376
DUXOVNI RAZGOVORI - То се догађа када спавам, тј. када легнем да спавам. Тад ме одмах ухвати. Одем, на пример, на спавање у 23 часа и ухвати ме одмах, десет минута након што сам легао у кревет. - У сну ти дође нешто да те гуши? - Дође ми као да је неки непомјаник у питању и не пушта да се окренем да би се одбранио. Тек кад се опустим, онда нестане. Онда сам сам у себи почео да галамим да ме пусти и викао сам: ”Демоне, не волим те!” Попустило је после. - Значи, дешава ти се док лежиш и притом си у будном стању. Да ли се прекрстиш крсним знамењем пре него што легнеш? - Прекрстим се, али некад заборавим. У задње време се увек прекрстим. - Можда се то догоди онда кад заборавиш да се прекрстиш? - Не знам. То се и мом рођеном брату догађало. - А какво је сад стање? Доводиш ли девојку да код тебе спава као раније? - Како то мислите ”као раније”? - Да ли сте ”у вези”, што би се рекло модерним језиком? - Да, у вези сам. Сада морам да скупим нешто пара да се оженим у цркви. - Значи да је још увек иста прича. Рекли смо да је грех бити са девојком у блудној ”вези” пре црквеног и благословеног брака. - Знам да је грех. После новогодишњих празника ћу да се оженим. Било сам у недељу на богослужењу у цркви са девојком, па сам хтео да питам свештеника за свадбу, али је био заузет. Други пут ћу да га питам. - Ако и даље живиш у блуду, ништа се немој чудити што долазе невидљиви да те стежу у сну. Али, од тога може и срце стати, па онда кад лекари дођу да установе смрт, они утврде да је то срчани удар. А то се десило у сну због страха од тих нечастивих невидљивих сила које долазе на места где борави човек који живи у неокајаном греху. Ако се неко покаје и исповеди, па опет настави по старом, опет се приближе непомјаници и настављају да нападају човека. Кад се они поново врате, поведу и друге да им буду у помоћи и добијају појачану снагу, и та снага им је још опаснија. 377
DUXOVNI RAZGOVORI - Оче, ја не желим да ми се то деси. Ја бих да све буде добро, да позитивно мислим и позитивно радим. - То је слично као кад ви одете на своју ноћну службу у кафиће као избацивачи, у групама и набилдовани, е тако и они поведу своје друштво јачих и извежбанијих да не би им измакао човек који је у њиховим канџама. - Оче, ја радим тај посао зато да бих могао да живим. Не мислим о томе како сам јак, него мислим како да спречим да се људи агресивно и зло понашају. Трудим се да сам човек на свом месту и да помогнем ономе коме могу, а ако не могу, нећу ни пробати. - Ма, ти све добро радиш, само једно никако не схваташ, а то је чињеница да си са девојком ван црквеног брака, што представља преступ против седме Божије заповести. - Знам, оче, и зато ћу се у скоро време оженити са њом у православној цркви. - Само околишаш, као да си хипнотисан. Ништа не схваташ о чему ти причам. - Схватам шта ми причате. - Е, ако схваташ, онда до венчања узми строг завет да се одвојиш од ”везе” са девојком у постељи. Нема ту неке пробе до венчања у цркви. - Нисам ја на проби, оче Гаврило, јер ја сам се већ одлучио за венчање. Потребно је само још да се са свештеником договорим када то можемо да урадимо. - После се људи чуде како им се роде деформисана деца, па онда буду муке, не знају шта да раде са њима. Нико не пази каквим животом живи пре благословеног брака, него се хвале како су ”у вези”, и поносни су на то. У друштву се млади поносе тиме што су ”у вези”. - Ја ћу децу имати у браку, оче, и учићу их православној вери. Могу ли још нешто да Вас питам? - Ти хоћеш да имаш децу, али опет многи не могу да имају децу због пређашњег начина живљења. Чуо сам да женске узимају неке таблете да не остану трудне кад живе пре брака ”у вези”, а тим таблетама уништавају утробу у којој дете треба да се зачне по природи, онако како је Бог одредио. Од тих таблета долази до тровања, а често и до карцинома. То је и научно испитано и утврђено. - Ту су криви лекари и сами људи који то узимају. Лекари то 378
DUXOVNI RAZGOVORI продају само зато да зараде што више пара. - Ево, текст на овом линку погледај и простудирај: http:// www.manastir-lepavina.htnet.hr/nevidljivoubistvo.htm
- Хоћу, оче. Хтео сам још нешто да Вас питам. - Морамо да завршавамо полако овај духовни разговор, до следећег наставка. Можемо и сутра да наставимо у исто време, ако будеш слободан. - Верујем да сте се наљутили на мене, али ја то не бих желео. - Нисам. Зашто бих се љутио? - Бићу слободан, оче. Хвала Вам на савету. Много сте ми избољшали живот. - Само ти прочитај овај текст са линка који сам ти послао, а могла би да прочита и твоја будућа. - Прочитаћемо заједно, оче. - А шта значи то ”избољшали живот”, то је нека словеначка реч коју не разумем? - Много сте ми помогли у исправљању живота. То значи “избољшати”. Дајете ми позитивну енергију. - Ја ти саветујем од чега треба да се чуваш како би духовно узнапредовао и како да душу спасаваш од грехова који уништавају и душу и тело. Бог благословио и лаку ноћ. - Благодарим. Збогом, оче. Бог Вам помогао. Узвратићу Вам тако што ћу живети по Божијим заповестима. - Само се труди и Господ ће ти бити у помоћи. Амин. (22. децембра 2009.)
у МАНАСТИРУ ТРЕБА БИТИ ЈАК У МОЛИТВИ И ИСПУЊАВАТИ ДАТЕ МОНАШКЕ ЗАВЕТЕ - Благословите, оче. Сакупио сам мисли за духовни разговор. - Бог благословио. Онда кренимо. - Христос нам је рекао: “У чему вас затекнем, у томе ћу и судити”. Понекад ме је страх ради могуће одлуке Господа да прекине мој живот данас тако да страдам на цести, или ми нешто падне на главу, или ме неки манијак убије. Затекао би ме онаквог какав јесам, гријешног човјека.Човјек треба сваки дан живјети као да је посљедњи, са молитвом Богу и по Божијим заповијестима, а то је тешко. 379
DUXOVNI RAZGOVORI - Потребно је да човек увек буде приправан за вечност, јер не знамо кад ће куцнути задњи час. Као што кажу Свети Оци: ”Радите као да ћете живети сто година, а за смрт будите спремни као да ћете умрети сутра.” - Ја се бојим нагле смрти. Често чујемо како људи погину од бомбе, или кад влак оде са трачница, или кад авион падне. Бојим се умријети нагло без покајања и молитве за исход душе. Читао сам оца Серафима Роуза. Он пише о томе како дуго и лијепо умиру подвижници, и да имају много времена да се припреме. - Није то случај само са подвижницима, већ сваки који је крштен и који је крштењем примио благодат Духа Светог и живио животом благочестивим тако умире. - Никако да добијем оно што многи старци називају ”смертнаја памјат” - константно сазнање о смрти. Цијели дан се не сјетим смрти, и тек понекад схватим како сам мален пред Господом. - Човек се родио и живи за вечност, а не за садашњост. Садашњост је кратка. Духовни човек је за вечност бескрајну во вијеки вјеков, за вечност којој нема краја. Човек се не би требао везивати ни за шта земаљско и пролазно. - Да, оче. Још кад читам житија свештеномученика, увијек се запањим њиховом духу и снази, јер се нису бојали никаквих мука и трпјели су снажне болове за Име Христово. Како добити ту храброст и не уплашити се мука? - За мучеништво се исто треба припремити, и није свима дато да приме венац мучеништва ради Господа. - Имам дојам да је тај вијенац један од најљепших путева ка Господу, али да је за највјерније и оне који су свим срцем и душом код Христа. - Једном приликом је на Светој Гори било гоњење монаха ради вере православне. Непријатељи Православља су се приближили манастиру Зографу, са циљем да приморају монахе на одрицање од вере православне. Тада се Пресвета Богородица јавила једном подвижнику који се подвизавао у испосници манастира. Док је подвижник читао акатист, Пресвета Богородица га је Својим јављањем прекинула и рекла му да иде у манастир и јави монасима да непријатељи долазе да би натерали монахе на одрицање од Православља. Још је рекла да ће онај ко се не буде одрекао бити мучен, те да они који су приправни за мучење остану у манастиру, а они 380
DUXOVNI RAZGOVORI који нису приправни и неће моћи да издрже оду из манастира и склоне се у удаљена места у шуми, да се за време мучења због слабости не би поколебали и одрекли се Господа и вере православне... - Хвала Вам на овом исцрпном одговору. Да ли су монаси који су побјегли касније плакали и жалили што нису имали храбрости и снаге за мучеништво? - О тим страдањима у време мучеништва више ћеш сазнати од зографских монаха кад будеш отишао на Свету Гору. Тада није било страдања само у манастиру Зографу, него и шире на Светој Гори. - Кад искрено гледам, чини ми се да је најљепши (и најтежи) пут до Господа - пут монаха. Како човјек слабичак да се у свијету спаси? У манастиру имамо старце, имамо старију браћу која помажу да се не упадне у замку непријатеља, а у свијету непријатељ одасвуд скаче. - Тачно је да се лакше спасти у манастиру, али већа су и искушења. Треба бити јак у молитви и испуњавати дате монашке завете. Много је званих, али мало изабраних, јер ђаво не спава нити једе. Он је увек будан и свуда поставља своје мреже да улови најслабијег монаха у своју мрежу. За монахе су задужени ”специјалци”, тј. они најувежбанији демони. Они се најлакше побеђују послушношћу старцу. Послушност је изнад поста и молитве у манастиру. Полако да приводимо крају овај духовни разговор, до следећег наставка. - Хвала Вам на исцрпним одговорима. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин. (23. децембра 2009.)
ДЕВОЈКА НИЈЕ ОНА КОЈА ЈЕ НЕУДАТА, НЕГО ОНА КОЈА ЈЕ ДЕВСТВЕНА - Благословите, оче. - Бог благословио. - Хвала, оче. Управо хоћу да прочитам нове разговоре. Добра су ова претходна два разговора. То је тематика млађе генерације у 90 посто случајева, нажалост. - Да. Ова млада девојка није више девојка, јер се девојаштво 381
DUXOVNI RAZGOVORI за њу завршило. Девојка је девственица, тј. она која није имала телесни контакт. Телесним контактом изгуби се девственост и тиме се губи статус девојаштва. Она онда постане жена, ма колико имала година. Само сам хтео да кажем да је та жена с којом сам јуче направио разговор по карактеру слична теби, отворена и бистра за вођење дијалога. - Да, а слична и по томе што је жена. Свидио ми се разговор с њом. Некако је лепршав, а и с оним братом после ње. - Она је изгубила девојаштво, јер већ живи код будућег супруга. Не би се ни за њега могло рећи да је дечко, јер је и он изгубио статус девственика. Њих двоје су већ у телесној ”вези”. - Знам ја то све, нажалост. - Он се мучи и само околиша, важно му је само да се не одвоји од ње, али му демони не дају мира. Она са једне стране, а они са друге. Не остављају телесни грех. Једино му је решење, како сам каже, да се што брже ожени. - Не бих да Вам подижем шећер и тачно је, као што кажете, да је боље брже се женити, али ја разумијем и онај материјални аспект о коме она прича. Уосталом, не могу ја неког натјерати да ме ожени. У дубини душе је тешко, јер знам да није исправно, а не знам се ископрцати. - Уопштено речено је то тако, али то не значи да треба живети ван благословеног брака. То што се данас међу младима зове ”веза”, то је грех и то један од смртних грехова, противан седмој заповести Божијој. То је блудни грех који повлачи опомену и казну Божију за преступ и живот у том греху на земљи. Често деца страдају ради родитељских грехова, а нарочито за блудни грех. Блудни грех човек чини онда кад има телесне односе ван црквеног благословеног брака. Много је болештина које нападају све оне који живе тако, а не у духовној и телесној чистоти и честитости. - Ево, овако ствари стоје. Неко није знао да је то гријех, па је започео такав живот, тј. нашао момка и живи таквим грешним животом. У међувремену сазна да то не ваља, а тај момак је невјерујући, као и 90 посто њих. И онда тај момак тј. човјек из љубави пристане да испоштује тјелесну раздвојеност барем током постова и то буде његова жртва, јер је ипак невјерујући, иако притом ропће, можда не наглас, али је то видљиво, јер он све то сматра за 382
DUXOVNI RAZGOVORI погрешно. Како онда од таквог човјека сада тражити да се до брака уздржи од свега кад се не зна да ли ће до брака доћи и кад ће то бити. То је прилично запетљана ситуација, и није то баш тако црно или бијело. Извините, али је то тако. Лако је рећи да треба прекинути сваки тјелесни однос с њим. То би у наведеном случају значило да се потпуно прекине веза. Данас нико не пристаје на то. Ја не знам како је кад се нађу двоје вјерујућих младих, али овако ствари стоје са ”половичним” паровима, мислим на већину таквих парова, којих уосталом није мало. Ја бих вољела да не кршим заповијест и да исправно живим, али таква је ситуација сада са мном. И то је то. Немојте да се љутите, оче. Ја Вас стварно волим и Ви то знате, и знам да нам само најбоље желите, него сам само рекла истину. Не очекујем сад неке магичне ријечи које ће учинити да све одједном буде исправно. - Не љутим се ништа, али моје је да кажем како треба живети по десет Божијих заповести и по црквеним заповестима, живети онако како је Црква прописала на темељу Светог Писма и учења Светих Отаца и благочестивих подвижника, онима који желе да живе благочестиво и чистим хришћанским животом. Бог благословио. Амин. (23. децембра 2009.)
ИМА БЛАГОЧЕСТИВИХ ЉУДИ, АЛИ ОНИ СЕ НЕ ВИДЕ, НЕГО ЋУТЕ И МОЛЕ СЕ БОГУ - Бог благословио, брате, како стиже до мене? Видео сам да си ми се више пута јављао. - Благодарим. Читао сам на сајту манастира Лепавине неке чланке и тако сам дошао до Вас. - О чему си читао и шта си запамтио? - Много шта сам читао, али углавном о греховима младих. Имам 24 године и доста је тога са чиме се сусрећем свакодневно. - Какво је код тебе стање, брате, да ли се чуваш грехова у које упадају млади данас? - Имам периоде када јако ниско паднем, а има и оних када се осећам духовно јаче. Бежим од многих места, јер тамо не налазим ништа добро. Ако треба да кажем нешто позитивно о себи, онда је то да се не дрогирам, не пушим, не пијем алкохол и избегавам места где се окупљају такви. 383
DUXOVNI RAZGOVORI - Што се будеш више чувао пада у пороке, бићеш духовно јачи и телесно здравији. Изгледа да имаш добро кућно васпитање и да си послушан својим родитељима. - Имам девојку с којом желим ступити у брак чим се укаже добра прилика. Причали смо доста она и ја о томе. Могу рећи да ју је сам Господ пред мене ставио. - Да ли си у предбрачној ”вези” на начин којим се младићи данас хвале - чим упознају девојку, одмах је доводе кући, да би се похвалили и поносили како имају девојку са којом су у ”вези”. - Нисам један од тих, али ову везу међу нама не сматрам благословеном, а за брак ипак требају неки предуслови. У греху сам, оче, и моја највећа духовна борба је са тим страстима. Нисам одувек схватао грех. Моји родитељи ме нису томе учили. Пре три године сам се окренуо другачијем животу. - Требаш се суздржати и борити да не падаш у грех и да грешно не живиш. То значи пропаст и губљење душе за вечност. А не знамо када ће нам куцнути задњи час. Умиру и млади и стари, разне се несреће догађају и људи гину сваки дан на разне начине. Ако то човека затекне у греху неокајаном, душа је изгубљена за вечност. Догађа се, мада не често, да смрт затекне некога у време док чини грех, да у самом грешном чину наступи смрт, па душа иде право у пакао, у вечне муке адске. - Да, оче, нико не зна кад ће његов час. Како и у Писму стоји, треба да бдимо. Нико не зна кад ће његов час, а у чему нас Господ затекне, по томе ће нам судити. Ја сам тренутно у Београду и овде студирам. Оче, овде је већ пакао. Свакодневно је толико греха на улицама. Једва чекам да одем одавде. Стално се дешавају свакаква зла. - Има и благочестивих људи у граду Београду, али они се не виде. Они ћуте и моле се Богу за спас своје душе и душе других, да Господ дигне и просветли све, да се свако пробуди из сна греховног. - Плашим се да их је све мање и мање. Ја сам 85. годиште. Данашња деца су као изгубљене овце. Међу мојом генерацијом налазим људе с којима могу разговарати о духовним темама, али млађе генерације пропадају великом брзином. - И храна коју човек једе много подстиче на чињење греха. Храна је данас затрована разним пестицидима и хербицидима, 384
DUXOVNI RAZGOVORI њима се трују биљке да би се сачувале од разних штеточина и временских промена. Таква затрована храна утиче на човечији организам тако да се човек све теже може суздржати од падања у грех. А многи данас ни не знају шта је грех, кажу да су све то само физиолошке потребе и да то није ништа. - Тешко је борити се са грехом када се рекламира свуда. Да ништа друго не тражим, довољно је да путујем до факултета и видим рекламе, облачење данашње омладине, моду... Тако некада читавим путем држим главу доле, јер се плашим од онога што ћу видети. - Зато су болнице и психијатрије пуне да нема места за све болеснике. Чуо сам да негде у једном кревету смештају по двоје, троје. - Оче, сад треба да кренем на факултет. Хвала Вам на времену које сте издвојили за разговор са мном. Помолите се, молим Вас, за мене. - Хвала и теби што си се јавио. Интересантно је с тобом разговарати о духовним темама. Имаш здраво расуђивање и добар духовни скенер да видиш шта је добро а шта лоше, шта је здраво а шта болесно, и како треба здраво духовно живети за спасење душе и тела. Бог благословио. Амин. - Благодарим, оче. Свако добро од Господа. (23. децембра 2009.)
КАД ОДЕШ НА СВЕТУ ГОРУ, БРОЈАНИЦУ НЕМОЈ ДА ИСПУШТАШ ИЗ РУКУ - Благословите, оче! Сретан празник Св. Спиридона Тримифунског! - Бог благословио, брате М. Ако можеш, јави ми се после радио емисије. Могли бисмо водити духовни разговор, ако теби није касно. - У реду, оче. Није касно. (после емисије)
- Добро вече. Благословите, оче. - Бог благословио. - Оче, шта треба чинити кад видимо да неко малтретира жену или дјевојку на улици, рецимо неки пљачкаши. Да ли треба да 385
DUXOVNI RAZGOVORI храбро кренем у физички обрачун да бих заштитио невине? - Постоји служба за ред и поредак у свакој држави и у месту где човек живи. - Знам, али интересирало ме је шта нам наша вјера говори о насиљу. Чини се да постоје моменти кад хришћанин једноставно не може побјећи од тога и мора штитити не себе, већ друге. - Зашто тебе толико забрињава тај проблем о нападнутима? Ко зна ко је кога напао, да ли онај ко напада или онај ко се брани и ко је кога изазвао на сукоб? А када се умешаш међу њих, може се догодити да ни крив ни дужан страдаш без потребе, јер тебе нико није поставио да одржаваш ред и поредак, једино ако си у служби за одржавање поретка, било у цивилу било у униформи. - Схваћам, оче. Брине ме, јер понекад видим насиље око себе, па се замислим да ли сам могао нешто учинити да га спријечим и да ли је гријех што нисам ништа учинио. Блажени миротворци, рекао је Господ. - Можеш једино да се школујеш за ту службу. - Схватио сам Вашу поуку. Свако нека ради свој посао. Значи, ако не дјелујем у таквим случајевима, код Господа ми то неће бити уписано као гријех или кукавичлук? - Тако је речено, ако си добро разумео везано за ово питање. Да ли си се добро наспавао данас? - Јесам, оче, и цијели дан сам планирао путовање на Атос. Идем 26. марта, тако да могу дочекати Васкрс у Хиландару. - Почео си да пакујеш руксак. Да ли ће и твоји професори с тобом, они које си ми спомињао? - Спомињао сам Вам, оче. Они имају много посла и иду тек на јесен, а ја треба да назовем управу у Солуну да извадим диамонитрион. Ићи ћу, значи, два пута. Први пут сам, а други пут на јесен с њима. - Брзо си донео одлуку о путовању на Свету Гору. - Оче, што више размишљам, то више има сујете. Требао бих да брзо карту купујем, немам шта много размишљати. - Боље да сам идеш. Најбоље је ”соло”. - Добро би било да ме благослови игуман за послушање, да тихо помажем и радим, и да ме благослови да на Васкрс будем на Светој Гори. - Добро се наоружај молитвом, јер су тамо опасни 386
DUXOVNI RAZGOVORI невидљиви специјалци, а има и оних који су задужени за ходочаснике. - Зар и нас духовне слабиће исто малтретирају? Значи да морам бити сабран и концентриран. А на које искушење посебно да пазим? Гордост? Гњев? Лијеност? Несмиреност? - На лењост, и многоспавање, и празнословље. - Већ сада знам да ће бити велика борба с многоспавањем. Јутарња је на Светој Гори у три сата по ноћи, је ли тако? И празнословље, значи, исихијом треба да изгоним. - Да, молчанијем. - Молите за мене Теотокос и агиос Никодима Светогорца да успјешно купим карте за авион и да благочестиво дођем на Свету Гору. Добро је да мало грчког научим. - Не брини за језик, јер Светогорци су образовани, у млађој генерацији Светогораца скоро сви знају енглески. - То ми је драго. Успут, читао сам књигу св. Никодима Светогорца ”Духовна борба”. То је јако добра духовна књига са савјетима како се борити са специјалцима. Само, то су савјети за већ искуснију браћу. Ја сам још мали у вјери, али ако Бог да, сигурно ћу очврснути и нарасти на Светој Гори. - Поменута књига је корисна за све монахе. Кад одеш први пут, ти само скенирај. Мало мање причај, а бројаницу немој да испушташ из руку и само понављај: ”Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног” Кирие Ису Христе елеисон ме амартолон. Треба да имаш бројаницу од 300 чворића. - Много хвала на савјету и за Исусову молитву на грчком, јер ја нисам знао како се правилно изговара. Моје су бројанице са 100 чворића. - За Свету Гору је потребна бројаница од 300 чворића. - У реду. Тамо у Хиландару ћу купити. Да ли се може тако? - Може тако, али треба бити наоружан бројаницом пре него што будеш улазио на Свету Гору. У Москви у неком женском манастиру нека ти исплету такву бројаницу. - Схваћам, оче. Да ли да молим игумана за послушање или ће ми игуман сам одредити? - Видеће то они сами док прођеш кроз ”скенер”. Прво да виде за шта си, па ће ти такво послушање дати. - Разумијем, оче. Нема воље моје, него је све како каже игуман, њега треба да слушам без поговора. 387
DUXOVNI RAZGOVORI - Да ли си пресекао пушење дувана? - Борим се и сваки дан све мање и мање пушим! Имам још пар дана и требао бих престати. - То не смеш ни помислити на Светој Гори, а поготово ако останеш дуже. - Разумијем. Није ми ни на крај памети да мислим о духану на Светој Гори. - Рачунај на четири дана боравка. - Али хтио бих да будем барем тједан дана тамо. - Добро, полако да приводимо крају овај духовни разговор. До следећег наставка. - У реду, оче. Ја ћу Вам стално писати како теку моје припреме за Свету Гору. Неће бити духана. (26. децембра 2009.)
ОД САМООПРАВДАВАЊА НЕМА НИКАКВЕ КОРИСТИ - Помаже Бог, оче. Благословите. Смијем ли нешто да Вас питам? Хтјела бих данас на исповијест, па ме занима, ако нешто ружно мислим о некој особи, да ли кажем да се кајем зато што ружно мислим или треба рећи и име те особе? - Бог благословио, сестро. Мораћеш да исповедиш ако си наљутила ”полицајку”. - Хвала, оче. Знам да за родитеље треба рећи, али не знам да ли треба за друге људе. - Па, ни брата не смеш да на љутиш. Јеси ли прочитала задње разговоре са фејса? - Нешто ми је мој задњи разговор с Вама баш био жалостан. Хоћу конкретно да питам да ли на исповијести треба рећи о коме конкретно мислим лоше или само да мислим лоше о некоме без именовања особе? - Прво да кажем о прошлом разговору да ти је у том тренутку било такво расположење. Хтела си да се самооправдаваш, али ништа од самооправдавања. - Ма, само сам рекла како ствари стоје, а изгледало је као да Вас нападам и као да ја нећу да живим исправно. Зато ми је изгледао жалостан тај разговор. 388
DUXOVNI RAZGOVORI - Све се то бележи. Анђео пише добра дела, а ђаво у својој бележници бележи грешна дела, а нарочито ”везе” ван брака. Оставља белеге. - Данас би се то требало избрисати из те свешчице, али је најгоре што ја знам да ће се то поново тамо уписати. Да ли је гријех ако ја то исповиједим, јер се стварно кајем за то, али опет знам да ће се поновити? Не бих да изигравам да не знам. - Труди се да се не понавља, јер не знамо кад ће куцнути задњи час. Ево, данас ми дође један младић у црнини, беше сав жалостан. Питам га шта се догодило, а он вели да му је умро брат. Како се то десило кад уопште није боловао? Каже да је увече отишао у дискотеку и кад се вратио кући, стало му је срце. Изненада се упокојио а да није од ничега боловао. Биле су му 33 године. Тако и ти мало размисли о томе. Треба обуздавати страсти младалачке. - Знам, оче, да треба обуздавати страст. У томе и јесте проблем што знам. - Тело буја, али му треба ставити дизгине размишљањем о вечности, о задњем часу и о вечним пакленим мукама. - Мислим да мени то не би било велики проблем, ја бих знала зашто то радим, али опет ће сад испасти да пребацујем кривицу на другог. Ћутим и мучим се. Не бих да Бога искушавам, а тако испада. Али, једино се могу надати у Његову дуготрпељивост и многомилостивост. - И за живота се испашта ради чињења греха. - Осјећам предукус тих мука због тога и нема мира. - Онда се уздржавај до удаје и венчај се у цркви. Уведи санкције младићу, како бисте Ви рекли, с којим си у ”вези”. - Мислим да су њему и ова четири поста годишње превише. И овако сам у мисленој агонији. Ником то не причам осим Вама, а и коме бих, па сви би ме гледали као да сам луда. - Онда си ти крива, јер њега уводиш у грех, а и себи чиниш грех. То значи да све дуплираш. Како даље онда? Уосталом, данас је нормално у свету оно што је за паметног ненормално, и обратно. Ти сад размисли шта ћеш и како ћеш и којим путем, десним или левим. - Ја бих десним, али сам тренутно у некаквој каљузи. Вољела бих само да се ишчупам за једно годину дана. - Куда онда? 389
DUXOVNI RAZGOVORI - Мислите куда за годину дана? Па надесно. - Мислиш на удају после годину дана? - Да, удаја за једно годину дана. Само сам реална, ако све буде као сад и ако Бог да да се доживи. - Дечко те неће без дипломе, а само ти је још мало остало до ње. - Надам се да ћу завршити у том року, ако се доведем колико толико у ред, па ће онда бити и удаја. Али прије тога ће бити овако како јесте. Не могу лагати. Ипак, што се ближи циљ, то се даљим чини. Кад ме човјек погледа, рекао би да немам никаквих проблема, а уствари се вишеструко мучим у себи. - Он неће жену за сурфање по интернету, него да му рађа децу и кува ручак и све остало што треба да ради једна домаћица. - Ма, све ћу да радим. Ја сам Вам домаћински тип, само не волим да учим и то је све. - Не треба још много до завршетка факултета. - Охрабрују Ваше ријечи. Још четири испита, али статистички гледано, ја сам дала прошле године само један. По тој логици, студираћу још четири године. Шалим се мало. Не могу више моји да ме трпе, поготово што је све на ”полицајкиним” плећима. Она не пуши више од мјесец дана и много сам поносна на њу. Одједном престаде. - Ниси могла да завршиш јер си била презаузета, али сад и ти смањи са сурфањем и узми књигу у руке. Загреј столицу и учи. Видиш како се она одрекла свог порока, тако се и ти одреци свог и мало мање сурфај, па ћеш на крају добити диплому и удаћеш се. А овако је све нешто незавршено. - То ми све кажу. Ја баш никог, изгледа, не слушам. Добро сте Ви једном рекли. Мораће и то на папирић за исповијест, и на генерални ремонт уз Божију помоћ. Опростите ми, оче, што ме трпите. Волим Вас. - Ето, данас смо имали душекористан разговор, инспиративан за размишљање о томе како даље у животу овоземаљском да би задобили небески. - Мени је сваки разговор са Вама и свака Ваша ријеч драгоцјена, али по ограничености својој ја то не схватам одмах, него тек накнадно. Кад будем имала 60 година, ја ћу схватити шта сте ми причали. Још сам ”умрљана”, па је конекција неријетко слабашна. Хвала Вам, оче. - Бог благословио. Амин. (26. децембрa 2009.)
390
DUXOVNI RAZGOVORI
КОЦКАЊЕ ЈЕ ЈЕДНА ОД МРЕЖА НЕПОМЈАНИКОВИХ - Помаже Бог, оче, како сте? - Бог благословио, брате. - Неописиво ми је драго што сте ме прихватили за пријатеља, јер сам задивљен Вашом личношћу и Вашим дјелом послије једне посјете манастиру Лепавини са групом вјерника из Градишке. - Вероватно ми је шећер био стабилан тада кад сте ме видели, зато сте ме таквог доживели. Јер, кад ми шећер нарасте, нисам баш такав. - Ја сам релативно млад човјек, али имам и ја проблема са здрављем. Ради се о неком паничном поремећају и лупању срца, односно тахикардији и неким чудним несвјестицама. Стога сам осјетио потребу за Богом и Црквом, тако да уназад три године постим све постове и трудим се да будем добар вјерник. Кајем се ако нешто погрешим... - Данас је тако, разноразне болести нападају човека. Још док се не роди, дете је већ болесно у утроби мајчиној. Да, после учињеног греха се треба покајати и исповедити се. Ако се падне, треба устати, а најбоље је грех не понављати. - Да, трудим се да тако буде. - Стално треба бити будан и стражити над собом. - Хвала Вам на савјетима, трудићу се. Оче, да ли је велики гријех понекад отићи у кладионицу и кладити се или одиграти партију покера с друштвом у неке паре, не велике, него онако... - Лукави на све стране поставља своје мреже да некога улови. Коцкање јесте грех, управо је то једна од мрежа непомјаника. - Хвала још једном. Да Вас не задржавам више, него Вас поздрављам заједно с супругом и сином. - Бог вас благословио, брате. Амин. (27. децембра 2009.)
391
DUXOVNI RAZGOVORI
ДОК СЕ ДОЧЕКУЈЕ НОВА ГОДИНА, ЗА ВЕРНИКЕ ЈОШ ТРАЈЕ БОЖИЋНИ ПОСТ - Оче, благословите. Како сте ми? Ево мог оца Гаврила! Чим Вас видим и знам да сте ту, одмах сам срећан. - Jесам, брате, ту сам. - Лепо ми је што сте ту. Надам се да Вам не сметам што Вам стално пишем. - Ништа не сметаш. - Како сте Ви, надам се да сте добро! Где ћете бити за Нову годину? - Добро сам. Да ли мислиш на дочек Нове године? - Да, оче. - Тај дочек Нове године има световни карактер, јер се дочекује игранкама и пијанкама. То нема везе са духовношћу, а за православне вернике још траје Божићни пост. - Разумем. Ја ћу бити у кући са оцем и мајком. Молићу се да ми 2010. буде успешнија и срећнија и гледаћу неки филм о Исусу Христу. Желим да постим, и знам да бих требао. Ето, нисам до сад постио, али мораћу почети. - Пост је користан за душу и за телесно здравље. - Знам, оче. Све знам и желим да будем прави верник. Мука ми је и не знам како да се одрекнем цигарета. - Труди се, брате, да нађеш верујућу девојку која ће бити као и ти, па у том духу и децу да васпитавате. - Јао, оче, има ли нека девојка слична мени? Сви су, као што сами знате, мало полудели, како ту да нађем праву? - Има и благочестивих и верујућих девојака као што има и неваљалих младића. Није баш цео свет полудео, има благочестивих и богобојажљивих људи. - Хвала Вам, оче Гаврило, на утешним речима. - Бог благословио, брате, и лаку ноћ. Амин. (мало касније)
- Да ли ти слушаш на интернету Радио Благовести од 22 до 23 часа? Ево ти линк радија http://www.manastir-lepavina.org/
stranica.php?id=18
- Чуо сам и сад сам још срећнији, оче. Шта бих ја без Вас? Чуо сам да се сваки дан емитује Радио Благовести. 392
DUXOVNI RAZGOVORI - Сваки дан у исто време. Како ти се чини? Јеси ли сад слушао први пут? - Први пут сам сад слушао. Сваки дан ћу да слушам од 22 до 23 часа. - Последњу духовну песму, то ја певам. На ју тјуб је постављена 28. августа и до сада је слушана 4000 пута. - Како сам само срећан да сам Вас пронашао. Баш ми је лепо. - Е, Бог благословио и лаку ноћ. (29. децембра 2009.)
О. Гаврило (Вучковић), 24. августа 2010.
393
DUXOVNI RAZGOVORI
Поговор
Осврт на духовни рад оца Гаврила на интернету Отац Гаврило ми је постао пријатељ, а да нисам стигао да га упознам лично осим преко и-мејла и наше преписке инициране са његове стране. Морам рећи да је готово одмах пробудио осећања, и са искуством говорим да су његове речи делотворне чак и када су написане на екрану. Ускоро ћу, ако Бог дозволи, имати задовољство и част да га упознам и осетим његову благодат у личном контакту. Сајт манастира Лепавина је пронашла моја супруга Александра трагајући за садржајима који ”хране” душу. Сећам се да ми је радосно послала СМС и пренела ми одушевљење сајтом. И заиста, било је довољно да летимично погледам сајт, његов концепт и да схватим његову вредност. Од тада, овај сајт се налази у свим нашим препорукама. Хвала јој за ово вредно откриће. Након тога, прошли су месеци, а сада имам част да пишем поговор за другу књигу драгог оца Гаврила. Хвала Богу и оцу Гаврилу што су ми пружили овакву прилику и поверење. Бавећи се професионално информационим технологијама, тачније интернетом, заинтригирале су ме теме о информационој етици, комуникацији... Много тога је написано и речено у техничком погледу, али премало у концептуалном, свеобухватном и сврсисходном. Рад оца Гаврила је једна референца и прилика да се сумњичавима покаже вредност модерне комуникације. Нисам заговорник технологије, далеко од тога, али је евидентно да се она може сврсисходно искористити за спас душе. Оно што ме је у првом моменту импресионирало је концепт и архитектура сајта чији је иницијатор и уредник отац Гаврило. Мало ”погуран” својом професијом, увек ми је интересантно да сагледам технички моменат, остављајући са стране садржај ма каквог квалитета био. Сајтом ненаметљиво ”плове” банери акцентујући 394
DUXOVNI RAZGOVORI делове садржаја и сервиса којима се можемо служити. Не знам како је сајт осмишљаван, али препознајем модерни начин комуникације са посетиоцима. Банери су ми показали баш оно што сам желео да видим. Навигација је јасна, једноставна, привлачна графика и све је некако ”под мишем”. Велики труд је уложен и вредело је. Могу ли искуства повучене монашке браће бити електронски пренесена и душеугодна или може ли модерна технологија пореметити мир и молитве у манастирима? Да ли је у реду да се речи духовника преносе технологијом коју данас неки своде на баналност и залудност? Интернет има чудну особину да спаја удаљене душе претварајући километре у секунде и да апсурдно раздваја људе који живе на пар метара једни од других. Мисионарски он-лајн путеви немају овај проблем. Они нам показују технологију онакву какву нам је Бог и понудио. Нема раздвајања, нема лажи, нема варања, на тим путевима интернета смо безбедни. Све је истина и све је спајање. Размишљао сам доста о томе постоји ли проблем када путем интернета комуницирамо са духовником. Да ли тај начин комуникације обезвређује контакт чинећи га упрошћеним, чак и некако ”јефтиним”. Ту се заиста потежу најразличитије дилемe, нарочито ако узмемо у обзир утицај ове технологије на човека. Монитор, тастатура и интернет имају могућност да промене навике и то раде већ годинама. Људи се данас дописују кратким реченицама, скраћеницама, па чак и неповезаним речима. Много је страних речи, страних скраћеница, нема правописа, а што је најбитније, интернет је променио нормалан и људски однос са саговорником. Људи временом губе осећај да је са друге стране човек, особа са ауторитетом. Некако се временом стиче осећај да је са друге стране рачунар. Тако нема обзира према осећањима, та ”хладноћа” и удаљеност нас држи на безбедном растојању и све је могуће, нема последица. Када постане непријатно, искључимо се и проблем је решен. Да, интернет мења навике и односе међу људима. Поставља се дакле питање може ли технологија са оваквим особинама служити на корист, а камоли омогућити контакт са духовником? Нама, православним верницима интернет треба да послужи као алат да остваримо саборност и да учествујемо у животу Цркве. Таква намена је оправдана, а метод преноса података није толико битан. Да ли је реч пренета писмом, радиом, интернет сајтом или и-мејлом је технички избор корисника. Важно је да реч стигне тамо где је 395
DUXOVNI RAZGOVORI упућена, све остало је елементарна техника. Недавно је наш отац Миленко Јеловац (из Епархије бачке) у једној радио емисији на тему ”Технолошка комуникација” прокоментарисао ову дилему и објаснио како није битан начин преноса информација, већ намера и садржај. Отац Миленко говори о суштинском значају речи које упућујемо наглашавајући да је метод преноса од мањег значаја за успех онога што желимо постићи поруком. Одстрањене су дилеме у вези духовних разговора путем интернета. Ти разговори нису ништа мање значајни од телефонских разговора. Наравно, подразумева се да то није и једини начин на који комуницирамо са духовником, већ случај када нисмо у могућности да користимо лични контакт. Отац Гаврило је својом иницијативом постигао неколико циљева и његов рад иде у прилог савременој комуникацији, док са друге стране потврђује успешно и неометано мисионарско деловање уз помоћ технологије. Шта то чини успешним мисионарски рад оца Гаврила? • Успео је помоћи многим људима. Да није било интернета, већина не би имала начин да ступи у контакт са њим. То не искључује помоћ других отаца, али много верника је желело баш са њим да ступи у контакт. • Одржао је једну саборност коју сам спомињао. Није интернет употребио као информативни сервис, већ као медиј за конкретан циљ. И сајт манастира Лепавина и профил оца Гаврила на Фејсбуку говоре да је све намењено одржању здравог живота Цркве. • Јавним објављивањем разговора (са довољном дозом приватности) учинио је да се посетилац сајта саживи и осети са другим верницима. Можда једна од најбитнијих вредности сајта. Успевамо у себи покренути саосећајност према другима прихватајући их (тако анонимне) у своју близину. • Показао је вредност интернета и његових сервиса. • Омогућио је нама, црквеним лаицима, да се приближимо вери на још један начин. Прва књига оца Гаврила ”Духовни разговори вођени преко програма скајп”, поред духовних савета, сведочи о двосмерној комуникацији корисника интернета и успешном ”преклапању” особина различитих медија. Читајући је, осећао сам се као да заиста разговарам са њим. У једном и-мејлу, отац Гаврило ме је питао за мишљење имају ли текстови у књизи исту вредност као и разговори које је водио, с обзиром да се ради о потпуно другачијем медију, па и 396
DUXOVNI RAZGOVORI начину комуникације који није директан него посредан са читаоцем. Тада сам поново узео књигу и почео са пажњом да је читам намерно тражећи недостатке настале не због људског фактора, већ због могућности да се одређени утицаји и особине изгубе променом медија. Добио сам исти одговор као и први пут, осећао сам се као да разговарам са оцем лично. Отац Гаврило је постигао још један циљ, а то је доказ да се вредност садржаја не губи техничком променом приказа или методом преноса информација. ”Живи” разговори са оцем Гаврилом имају велику вредност за читаоца као и за слушаоца. Радује ме што је успео објединити различите техничке методе, а задржати основни циљ - лични осећај и саборност. У животу немамо много прилика да разговарамо са људима чије нас речи оплемене. Интернет пружа могућност да се те прилике умногоструче. Савремени човек, запослен и у обавезама (егзистенцијалним, породичним...), нема много дана током године да одвоји за путовања, а на дневном нивоу скоро никакве прилике да осети благодати разговора са духовником. Могућност да се након дневне цивилизацијске гужве отиснете до манастира, макар и виртуелно, прави је начин да завршите дан. И опет морам поменути рад оца Гаврила, посета његовом сајту није само информативна посета, то је духовни спој какав тражимо. Не видим ману мисионарењу путем интернета, напротив, многи су баш захваљујући интернету пожелели посетити манастир и помолити се Пресветој Богородици Лепавинској. Много је душа приступило Цркви уместо некој од многобројних секти на интернету које високопрофесионално и препредено привлаче ”залутале” боготражитеље. Православна мисија је уједно и конкуренција ”спаситељима душа”. Зашто је битно да модерне комуникације буду искоришћене у сврху православне мисије? Један од разлога је што, хтели ми то или не, деца не знају за време пре интернета, као и ми за време пре телевизије или дневних новина. Неки би можда могли рећи - да, али ко жели Бога у срцу неће га тражити на интернету! И не треба, али га ипак траже. Лично сам сведок једне судбине која се предала секти, а управо је интернет послужио као утеха, али са погрешним богом (намерно у овој реченици пишем малим словом). Много је деце која ће тражећи спас на интернету наћи невољу. Било ми је драго када сам у првој књизи оца Гаврила прочитао исповест петнаестогодишњака. Млади човек 397
DUXOVNI RAZGOVORI је нашао решење проблема обративши се оцу Гаврилу, а не некој од бројних сумњивих организација које само чекају ”госта”. Током свог рада сам пратио децу и њихово понашање на интернету, схватио сам том приликом да многи траже неког свог оца Гаврила и, између осталог, православље због њих треба да се слави и путем интернета. И ово је још једна од потврда доброг рада оца Гаврила. Ако погледамо Руску православну цркву на интернету, можемо приметити огроман капацитет њихових сајтова. Стичем утисак да нема парохије у Русији која нема своје издање на интернету, а рекао бих да је 80% тих сајтова у сврху сабора. Када разгледамо њихове заиста многобројне сајтове, осећамо ту снагу као када стојимо пред прелепим пејсажем који се простире до хоризонта, а има и даље иза њега. Руска црква је е-мисионарење искористила у свим сегментима електронског презентовања, а за похвалу је што има много сајтова преведених на четири, па чак и на тридесет светских језика. Таква снажна иницијатива не може, а да не прође неопажено и без добрих резултата. Интернет је само медиј који треба искористити. Отац Гаврило нам је дао потврду да кроз модерну технологију чекамо Христа, а не звер, како је неки воле представити. У ери маркетиншких саблазни попут ”жига звери” веома је важно примером разуверити вернике потпале под утицај квазимедија који више воле причати о теоријама завера него о спасењу и добрим странама модерног друштва. Црква и вера није време пре двестотине година, она је сада и овде и прати све промене у друштву користећи на добро благодети модерног доба. Драги отац Гаврило је направио велики корак у е-мисионарењу не само зато што је јединствен, већ и тиме што се није препустио информативној карактеристици интернета увевши своје вернике у један сабор и живот Цркве. Хвала Вам, оче Гаврило, што сте са нама кад год сте нам потребни ма где се ми налазили. Хвала Богу на овим благодетима. Драги читаоци, молимо се за оца Гаврила и за његово стадо, које није виртуелно већ стварно као и ми, и бори се свакодневно за вечни живот у Христу. Александар Арсенин На Петровски пост, јула 2010. године, у Новом Саду 398
DUXOVNI RAZGOVORI
САДРЖАЈ
Предговор
6
Духовни разговори вођени преко програма скајп
9
Духовни разговори вођени на мрежи фејсбук
275
Поговор
394
399
